TELEKOMUNIKACION

I SISTEMI (3.3)

Školska 2007/2008. god.

Pregled kursa
 Uvod: istorija telekomunikacija, uvodni pojmovi o TK
mrežama, model komunikacionog sistema, izobličenja u
prenosu signala, šumovi
 Kablovski sistemi veza (žične linije veza)
 Analogni sistemi prenosa (treći deo)
 Digitalni sistemi prenosa (PDH, SDH)
 Telefonska mreža, IDN, ISDN, signalizacija no. 7
 Frame Relay tehnologija
 ATM tehnologija i B-ISDN
 xDSL (HDSL, ADSL, VDSL)
 Lokalne računarske mreže (LAN)
 Internet i IP tehnologija
 Multiservisne IP mreže; VoiP, IP televizija
2
Analogni sistemi za
difuziju radio i TV
programa
Broadcasting systems,(1)
systems analogni sistemi za prenos
muzike i slike
 Korisnici treba da imaju što univerzalnije radio, odnosno
TV prijemnike, kako bi mogli da primaju ove programe,
bez obzira na opseg radio talasa u kojima se oni prenose
i način modulacije na predaji.
 Analogni sistemi za difuziju radio i TV programa koriste
frekvencijski multipleks. Zbog ograničenog raspoloživog
radio-frekvencijskog (RF) opsega dodela i korišćenje
frekvencija su strogo kontrolisani.
 Na primer, da bi se u radio prenosu iste frekvencije
koristile više puta, domet radio stanice je ograničen preko
ograničenja u snazi predajnog signala i usmerenosti
antena.
3
Analogni sistemi za
difuziju radio i TV
programa
 (2) opsega, prijemnici treba
Zbog ograničenih frekvencijskih
da imaju veliku selektivnost.
 Sa druge strane, univerzalnost podesivih prijemnika
zahteva da selektivnost garantuje izdvajanje željenog
programa, iz više programa koji su međusobno bliski po
frekvencijama.
 Heterodinski prijemnik vrši translaciju frekvencija
koristeći AM sa potiskivanjem nosioca (DSBSC – Double
Side Band Suppressed Carrier)
 Nosilac se generiše u lokalnom oscilatoru prijemnika sa
frekvencijom floc. koja se podešava na takav način da se
razlikuje od predajne frekvencije fE za konstantnu
međufrekvenciju fIF (IF – Intermediate Frequency)
4
 Superheterodinski

prijem (1)
Poželjno je izabrati lokalnu frekvenciju tako da bude veća
od frekvencije željenog predajnika i tada govorimo o
superheterodinskom prijemu
f loc. = f E + f IF uz uslov f IF =const.
 Tako se problem selektivnosti rešava uskopojasnim
filtrom (koji je inkorporiran u pojačavač) sa propusnim
opsegom oko međufrekvencije fIF
 Drugi predajnik sa frekvencijom fE’ takvom da je:
f E '= f loc. + f IF = f E + 2f IF
generisao bi (usled nižeg bočnog opsega DSBSC
modulacije) signal koji bi takođe prolazio kroz filtar
centriran oko fIF i tako nedopustivo ometao prijem signala
na fE. Frekvencija fE’ se naziva i imaž frekvencijom
5
 Superheterodinski

prijem (2)
Da bi se takva smetnja izbegla neophodno je uveasti
frekvencijsku selektivnost u VF pojačavač, u formi kola
podešenog na fE, a koje blokira fE’
 Podešavanje se vrši istovremeno i paralelno sa
varijacijom frekvencije lokalnog oscilatora.
 Izbor međufrekvencije fIF nije predmet striktnih standarda.
Ona je tipično locirana u sledećim opsezima zavisno od
tipa modulacije i signala:
 AM radio: fIF = 440 – 490kHz
 FM radio: fIF =10,7 MHz
 Televizija (VSB): fIF = 32 – 40 MHz

6
 Superheterodinski prijem
(3) f =f – f = const. IF loc. E

3
Automatska regulacija
pojačanja

Podesivi VF AM (DSB) NF
pojačavač modulator pojačavač
4
fE (var.) ~
~ M
~
~ D ~
~
Osnovni
opseg

1 fE (var.) 2 fIF − ½ B2 Demodulator f1MAX

(AM ili FM)
÷ fIF + ½ B2
floc (var.) G
~
Lokalni
oscilator
VF Međufrekvencija NF

Blok šema prijemnika

7
Superheterodinski prijem
(4) 1
f
fE fE'

2
f
floc.

3
f
fIF = floc. – fE = fE’ – floc. floc. + fE

MF filtar
f

4
f
fIF

8
Karakteristike analognih
sistema za radio difuziju
(1)
 Ako se radio program prenosi na dugim,

srednjim i kratkim talasima koristi se amplitudska

modulacija (AM radio)
 Signal je u opsegu B1= 30Hz – 4,5 kHz
 Frekvencije nosioca se međusobno pomerene za
∆fp = 9 kHz.

9
 Karakteristike analognih
sistema za radio difuziju
(2)
 Na ultrakratkim talasima raspoloživi opseg frekvencija je
veći, pa se koristi frekvencijska modulacija (FM radio).
 Signal je u opsegu B1= 30Hz – 15kHz
 Najveća devijacija frekvencije nosioca ∆fmax =75 kHz.
 Indeks modulacije je δ=∆fmax/ B1 =75kHz/15kHz=5.
 Potrebna širina kanala za prenos je B2 =180 kHz.
 Frekvencije nosioca iz dva susedna kanala se razlikuju za
∆fp = 300 kHz.

10
Karakteristike analognih
sistema za radio difuziju
(3)
FM stereo (stereofonska) radio difuzija
 Prenos dva signala – levog kanala L i desnog kanala R istog
kvaliteta
 Princip je da se ne prenose originalni kanali, već njihov zbir i
njihova razlika (kako bi se omogućilo da mono prijemnik može
da prima program)

0 15 19 23 38 53 f [kHz]

L+R L – R, translirano
pomoću DSBSC

pilot

11
Karakteristike analognih
sistema za radio difuziju
(4)
Princip FM stereo prijemnika

~
~ ~
~
L–R

~
23 ÷ 53 kHz
DSB
15 kHz
+
+
L

Levi kanal
4

fIF ~
~ f
FM
~
19 kHz
2f 38 kHz
Demodulator
–
~
~
L+R
L+R
+
R
Desni kanal
15 kHz
MONO STEREO

12
Karakteristike analognih
TV sistema (1)
 U analognom prenosu crno-belog TV signala, koga
zajedno čine video i tonski signal, za prenos video
signala koristi se amplitudska modulacija sa jednim
bočnim opsegom, nesimetričnim delom drugog bočnog
opsega i potisnutim nosiocem (VSB).
 Video signal posle modulacije zauzima opseg
učestanosti širine približno 6MHz .
 Zajedno sa video signalom se prenosi i tonski signal.
 Ton se prethodno frekvencijski moduliše (nosilac tona je
5.5 MHz iznad nosioca slike), a spektar tako dobijenog
tonskog signala se pridodaje spektru signala slike.
13
Karakteristike analognih
TV sistema (2)
 Frekvencija nosioca za modulaciju tona je tako
izabrana, da se spektar modulisanog tonskog signala
širine 100 kHz (devijacija frekvencije 50kHz)
neposredno nastavlja na spektar video signala i dalje
se ova dva signala zajedno prenose u vidu
kompozitnog TV signala.
 Rastojanje između frekvencija nosioca, kod analognih
sistema za difuziju televizijske slike, kod nas je
 7MHz u VHF području
 8MHz u UHF području.

14
Karakteristike analognih
TV sistema (3)
Glavni nosilac

Nosilac tona

–1,25 0 1,25 5 5,5 f – fp (MHz)

Slika (VSB) Ton

(FM)
B=7 MHz

Spektar crno-belog TV signala (prenos)

15
Karakteristike analognih
TV sistema (4)
Sinhronizacija
AM demodulator (slike i linije )

Međufrekvencija D ~
~ Slika

5 MHz
FM demodulator

~
~ ~
~
~
5,5 MHz
D
15 kHz
Ton

Princip TV prijemnika

16
Karakteristike analognih
TV sistema (5)
 TV u boji – analogni sistemi NTSC, PAL i SECAM
 Luminencija ili osvetljenost je težinska suma tri
osnovne boje – crvene, zelene i plave (RGB – Red,
Green, Blue) u datoj tački na ekranu. Jača luminencija
označava jaču osvetljenost spota na ekranu.
 Hrominentnost opisuje frekvenciju svetla u datoj
tački na ekranu, odnosno boju u posmatranoj tački.
Takođe definiše intenzitet senke.

17
Karakteristike analognih
TV sistema (6)
 NTSC (National Television Systems Committee)
 Američki standard, koristi se u SAD, Kanadi, Meksiku, Japanu,
Južnoj Koreji, Filipinima itd.
 Luminentni parametar Y
 Dva hrominentna parametra I i Q modulišu amplitudski i fazno
pomoćni nosilac, koji je smešten u gornjem delu sekundarnog
opsega na frekvenciji koja je umetnuta između spektralnih linija
koje odgovaraju multiplima skenirane frekvencije
 Kombinacija Y, I i Q signala koristi se u prijemniku za određivanje
crvenih, zelenih i plavih signala.
 NTSC prenosi materijal na 30 Hz i 60 Hz
 Aspekt (aspect ratio) je 4:3; rezolucija je fiksna i ograničena
raspoloživim propusnim opsegom.
18
Karakteristike analognih
TV sistema (7)
 PAL (Phase Alternation Line)
 Sličan NTSC, razvijen u Nemačkoj
 U upotrebi u delu Južne Amerike, većem delu Evrope (i u Srbiji) i
Afrike, Kini
 Cilj – eliminacija osetljivosti na fazna izobličenja
 Faza jednog od hrominentnih signala se invertuje na svakoj
drugoj liniji
 Za evropski sistem od 625 linija/s pomoćni hrominentni nosilac je
fiksiran za 4,43 MHz iznad glavnog nosioca
 PAL prenosi materijal na 25 Hz i 50 Hz
 Aspekt je 4:3; rezolucija je fiksna i ograničena raspoloživim
propusnim opsegom.

19
Karakteristike analognih
TV sistema (8)
 SECAM (Séquentiel couleur à mémoire, francuski naziv
za "Sequential Color with Phase Alternation Line ")
 Razvijen u Francuskoj, u upotrebi je i u Rusiji i Istočnoj Evropi,
delu Afrike
 Dva hrominentna signala šalju se sekvencijalno, alternativno po
svakoj liniji. Na prijemu se jedan od signala memoriše i zakasni
za jednu liniju, kako bi se kombinovao sa drugim signalom.
 Koristi frekvencijsku modulaciju (FM) za hrominentne informacije,
sa dva pomoćna nosioca (4,4 MHz i 4,25 MHz)
 FM modulacija omogućava vrlo dobar kvalitet boja sve dok je
odnos signal/šum zadovoljavajući. Ako to nije slučaj, NTSC i PAL
su boljih performansi.
 Isto kao PAL, prenosi materijal na 25 Hz i 50 Hz; aspekt je 4:3;
rezolucija je fiksna i ograničena propusnim opsegom.
20
Karakteristike analognih
TV sistema (9)

 RTS: demonstracija SECAM – 1965. godine; demonstracija PAL –

1967. godine; od 1970. godine u upotrebi je PAL sistem
 Odlukom ITU-T digitalizacija TV je obavezna do 2015. godine
21
Prvi kolokvijum
 Oblasti:
 Model komunikacionog sistema. Karakteristike izvora
informacija i uticaj na sistem prenosa
 Izobličenja u prenosu signala; šumovi
 Kablovski sistemi veza – žične linije veza
 Simetrične parice i koaksijalni kablovi, primarni i sekundarni
parametri voda, skin efekat kod koaksijalnog voda,
preslušavanje
 Analogni sistemi prenosa:
 Električni filtri (podela, funkcija prenosa, frekventna k-ka)
 Račvalica, eho
 Pojačavači
 NF i VF prenos; princip formiranja FDM
 Analogni sistemi za difuziju radio i TV signala
22