Ova knjiga je objavljena uz finansijsku pomo Evropske kulturne fondacije.

Stavovi izraeni u njoj su stavovi autora i Odbora za graansku inicijativu i ni na koji nain ne mogu biti tumaeni kao da odraavaju zvanine stavove Evropske kulturne fondacije.

Kulturne potrebe, navike i ukus graana Srbije i Makedonije

Predrag Cvetianin

Odbor za graansku inicijativu Ni, 2007

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Izdava: Odbor za graansku inicijativu Za izdavaa: Bogdan urovi Recenzenti: prof. dr Milena Dragievi-ei prof. dr Dragan uni Lektura: Vesela Kati Grafika obrada: Ivan Stoji Likovna oprema: Zoran Jovanovi Fotografija na koricama: Duan Miti - Car Ideja za dizajn korica: Oliver Musovik Tira: 500 tampa: Sven, Ni Ni, 2007.

Kulturne potrebe, navike i ukus graana Srbije i Makedonije

va knjiga je namenjena onima koji kreiraju kulturnu politiku u Srbiji i Makedoniji - na nivou drava, regiona ili gradova, kao i onima koji formuliu umetniku i poslovnu politiku kulturnih institucija, nevladinih organizacija i umetnikih grupa. A posebno onima koji ele da unaprede saradnju Makedonije i Srbije. Ona je deo projekta Kulturne potrebe, navike i ukus graana Srbije i Makedonije Odbora za graansku inicijativu iz Nia (Srbija), Centra za savremenu umetnost iz Skopja i Centra za balkansku saradnju Loja iz Tetova (Makedonija), koji je finansijski podrala European Cultural Foundation. Njegovo jezgro ini anketno istraivanje iji je cilj bio da se stekne uvid u kulturne prakse graana Srbije i Makedonije. Projekat jo ukljuuje i upoznavanje oficijelnih i nezavisnih kulturnih institucija, nevladinih organizacija i umetnikih grupa u Srbiji i Makedoniji sa rezultatima istraivanja, koji bi trebalo da im budu od pomoi u razvijanju inovativne kulturne politike, individualnih i zajednikih projekata i drugih oblika meusobne saradnje u oblasti kulture. Anketiranje na terenu je obavljeno u periodu oktobar - decembar 2005. godine. Od planiranih 1485 ispitanika u Srbiji anketirano je ukupno 1364 (91,9% planiranog uzorka), a u Makedoniji je od planiranih 990 ispitanika anketirano 896 (90,5% planiranog uzorka). U Srbiji je za realizaciju 1364 upitnika bilo potrebno 1650 kontakata, a u Makedoniji za obavljanje 896 intervjua skoro 1100 kontakata, odnosno i u jednom i u drugom sluaju bi se na osnovu broja odbijanja moglo zakljuiti da blizu 20% populacije nije reprezentovano u uzorku. Anketiranje je obavljeno uz pomo standardizovanog upitnika koji je imao sto pitanja u Srbiji i devedeset i pet pitanja u Makedoniji. U Srbiji je za anketiranje korien upitnik na srpskom jeziku, a u Makedoniji dva upitnika: na makedonskom i albanskom (uz odgovarajue prilagoavanje pojedinih pitanja u upitniku na albanskom jeziku). Upitnik se i u Srbiji i u Makedoniji sastojao od sedam baterija pitanja. Prva grupa pitanja odnosila se na standardne socio-demografske varijable poput pola, godine roenja, mesta roenja, mesta boravka, nacionalnosti, veroispovesti, obrazovanja, zanimanja ispitanika, kojima su dodata pitanja o mestu roenja, obrazovanju, zanimanju oba roditelja ispitanika i njihovih roditelja (baba i deda ispitanika i po oevoj i po majinoj liniji). Druga baterija pitanja bila je namenjena sticanju uvida u materijalno stanje ispitanikove porodice i njihove potroake navike. Uz pomo tree grupe pitanja pokuali smo da steknemo uvid u pogled na svet ispitanika, odnosno u njihove druge vrednosne preferencije pored estetskih (u moralnoj, religioznoj i politikoj sferi), da bismo utvrdili da li

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije izmeu estetskih izbora i drugih vrednosnih izbora ispitanika postoji neka vrsta homologije (kao to bi se moglo oekivati). Drugi deo upitnika bio je posveen, u ovom istraivanju, zavisnim varijablama: kulturnim potrebama i kulturnim navikama graana Srbije i Makedonije, njihovim estetskim preferencijama (ukusima) i kulturnoj ponudi u mestima u kojima ive, odnosno njihovoj oceni te kulturne ponude. Kroz ovih sedam baterija pitanja iz upitnika i podatke iz dopunskog listia dobijeno je pravo bogatstvo podataka o tome ta ispitanici u uzorku i (uz odreenu statistiku greku pri prenoenju nalaza sa uzorka na populaciju) graani Srbije i Makedonije u domenu kulture vole, ta rade, ta znaju, koliko na kulturu troe i ta od kulturnih proizvoda i opreme imaju (to sve zajedno ini njihov kulturni stil). Tome treba dodati i obilje tzv. socio-demografskih podataka o ispitanicima i njihovim precima koji omoguavaju ne samo identifikaciju pozicije ispitanika u socijalnom prostoru danas (i njihove line socijalne trajektorije), nego i identifikaciju porodine profesionalne, obrazovne i urbane trajektorije kroz tri generacije. Od ovog mnotva podataka za potrebe ove studije analizirali smo i prikazali samo podatke za koje smo procenili da bi mogli biti od koristi onima koji praktino kreiraju kulturnu politiku na nivou drava (Makedonije i Srbije), gradova i optina, kulturnih institucija, nevladinih organizacija, formalnih i neformalnih umetnikih grupa. Iz tog razloga ova studija uglavnom ostaje na deskriptivnom nivou, odnosno opisuje kulturne prakse (kulturne potrebe, kulturne navike, ukuse i kulturne stilove) graana Makedonije i Srbije i daje njihovu distribuciju meu rodnim, starosnim, teritorijalnim, obrazovnim i profesionalnim grupama. U knjizi se najpre mogu nai podaci koji se tiu omiljenih naina provoenja slobodnog vremena graana Srbije i Makedonije, o mestu koje meu ovim aktivnostima imaju kulturne aktivnosti i tome kako se ispitanici (u uzroku), odnosno graani (u populaciji) mogu grupisati u zavisnosti od vrsta omiljenih aktivnosti u dokolici. Ona zatim prua uvid u to kakve su kulturne navike graana Makedonije i Srbije, to jest, njihova faktika ponaanja u domenu kulturne recepcije (itanje knjiga, sluanje muzike, odlasci na koncerte, u pozorite, bioskope, galerije, muzeje) i u oblasti kulturne produkcije (da li se bave umetnostima, amaterski ili profesionalno, kojim umetnostima se bave i da li imaju neki hobi). Svi ovi podaci omoguavaju da se uporeivanjem kulturnih potreba i navika ispitanika diferenciraju etiri grupe (aktivne publike, potencijalne publike, prinudne publike i nepublike) unutar pozorine publike, koncertne publike, publike likovnih umetnosti, bioskopske i knjievne publike, kao i da se identifikuju kreativna i nekreativna grupa u domenu kulturne produkcije. To dalje daje priliku da se ove kulturne grupe uporede sa socio-demografskim grupama, to jest da se utvrdi njihova distribucija meu pripadnicima enskog i mukog pola, mlade, srednje i starije generacije,

uvod grupama razliitog stepena obrazovanja i meu profesionalnim grupama, kao i njihov teritorijalni raspored u Srbiji i Makedoniji. U ovom istraivanju proveravali smo i valjanost tipologije ukusa koja pretpostavlja postojanje est tipova ukusa: etiri ista ukusa (folklorni ukus, urbani ukus, konvencionalni ukus i elitni ukus) i dva tipa omnivora (elitni omnivori i rurbani omnivori) koja je prvi put upotrebljena u naem istraivanju Kulturne potrebe, navike i ukus graana Srbije (Pro Helvetia, 2002). Takoe smo konstruisali i po prvi put primenili sintetiku kategoriju kulturnog stila koja objedinjava dimenzije kulturnih potreba, kulturnih navika, ukusa i posedovanja kulturno relevantnih dobara i opreme i koja pokazuje ulogu i znaaj kulturnih resursa i kulturnih praksi u stilu ivota ispitanika, ili, drugaije reeno, mesto simbolike kulture (kulture u uem smislu) u njihovom nainu ivota (kultura u irem, antropolokom smislu). Osim to prua uvid u kulturne prakse graana Makedonije i Srbije i priliku za utvrivanje njihovih slinosti i razlika, istraivanje takoe omoguava komparaciju kulturnih aktivnosti graana Makedonije i Srbije sa aktivnostima graana jo dvadeset osam evropskih zemalja. Naime, u anketni listi bio je ukljuen i veliki broj pitanja iz istraivanja Europeans Participation in Cultural Activities (Uee Evropljana u kulturnim aktivnostima) koje je Eurostat sproveo aprila 2002. godine u tadanjih petnaest zemalja Evropske Unije i istraivanja New Europeans and Culture (Novi Evropljani i kultura) raene marta-aprila 2003. godine u (tada) deset zemalja kandidata za prijem u EU, kao i u Bugarskoj, Rumuniji i Turskoj1. I na kraju, u poslednjem poglavlju, uprkos tome to ova knjiga ima prvenstveno praktinu namenu, nije bilo mogue izbei teorijska razmatranja pitanja uzroka - zato su kulturne potrebe, kulturne navike, ukusi i kulturni stilovi graana Srbije i Makedonije takvi kakvi jesu i zato je njihova socijalna distribucija takva - i pitanja funkcije koje kulturne prakse u ovim drutvima vre.

Podaci o uzorku
Oba uzorka pravljena su kao stratifikovani, etvoroetapni, sluajni uzorci (stratified multistage random sample). Stratumi su odreeni na osnovu teritorijalnog rasporeda stanovnitva. U okviru svakog stratuma populacija je podeljena na segmente od cca 1% punoletnog stanovnitva (60.000 u Srbiji, odnosno 20.000 u Makedoniji). Na taj nain je u svakoj populaciji dobijeno priblino 100 segmenata. U prvoj etapi je uzorkovana jedna treina segmenata populacije. U
1 Oba istraivanja izvedena su, kao i nae, na nacionalno proporcionalnim uzorcima sa proseno 1000 ispitanika po zemlji, tako da su u istraivanju iz 2002. ukupno anketirane 16.162 osobe, a u istraivanju iz 2003. godine 12.124 ispitanika.

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije drugoj etapi su unutar svakog segmenta definisane sluajne staze (random path) tako to su sluajno odabrani polazna taka i pravac kretanja. Tako je odabrana grupa od 100 domainstava, neto preko 300 stanovnika, iz koje e se odabrati ispitanici. U treoj etapi su birani stanovi (domainstva) u kojima je anketiranje bilo obavljeno, da bi se u poslednjoj etapi u svakom domainstvu birao ispitanik iz tog domainstva. Za izbor segmenata i domainstava korieni su sluajno generisani brojevi pomou on-line random number generator-a dostupnog na adresi www.random.org. Polazne take i ispitanici u domainstvu birani su pomou Kiovih tablica. Populacija koja je predmet prouavanja i iz koje je uzet uzorak je punoletno stanovnitvo Republike Srbije (bez Kosova), odnosno Republike Makedonije. Podaci o populaciji preuzeti su iz zvaninih statistikih publikacija: Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2002. Prvi rezultati popisa po optinama i naseljima Republike Srbije, (Beograd, 2003, Savezni zavod za statistiku i Republiki zavod za statistiku Srbije), odnosno , , 2002 - XIII, (, 2005, ). Okvir uzorka u oba sluaja ine punoletna lica, stalno nastanjena na teritoriji Srbije, odnosno Makedonije, koja su u vreme anketiranja bila dostupna i sposobna da daju odgovore na pitanja iz ankete. Uzorak ne reprezentuje lica koja su u vreme anketiranja i u naredna tri dana bila van stalnog mesta boravka, lica koja su u isto vreme boravila u zatvorenim ustanovama (vojnim, zatvorskim, bolnicama) i lica koja iz razliitih razloga nisu bila u stanju da komuniciraju. Takoe, uzorak nije reprezentativan za stanovnike naselja sa manje od 500 stanovnika, ako su takva naselja udaljena vie od 30 km od regionalnog centra. U odnosu na ukupnu populaciju, okvir uzorka je manji za manje od pola procenta ukupnog stanovnitva. to se stratuma tie, populacija Srbije podeljena je na est stratuma: 1. Beograd, 2. Vojvodina, 3. Posavina, umadija i Pomoravlje, 4. Podunavlje i Timoka krajina, 5. Jugozapadna Srbija i 6, Jugoistona Srbija. U okviru svakog stratuma posebno je uzorkovano urbano i neurbano stanovnitvo na osnovu njihovog proporcionalnog udela u ukupnom stanovnitvu. U ukupan uzorak u Srbiji ulo je 1485 ispitanika, a od toga seosko stanovnitvo je inilo 43.7% uzorka u centralnoj Srbiji, 43.3% u Vojvodini i 18.6% na podruju Beograda. Populacija Makedonije podeljena je pak na pet stratuma: 1. Skopje i okolina, 2. Severoistok (kumanovski kraj) 3. Severozapad (Tetovo, Gostivar, Debar) 4. Jugozapad (Prilep, Bitola, Ohrid) i 5. Jugoistok (dolina Vardara juno od Skopja, tipski i strumiki kraj). U uzorak u Makedoniji ulo je 990 ispitanika,

uvod od ega sa podruja Skopja 12,4% seoskog stanovnitva, a u ostalim delovima Makedonije 36,1% seoskog stanovnitva 2. Uporedni pregled demografskih karakteristika uzoraka u Srbiji i Makedoniji moe se videti na tabelama 1, 2, 3 i 4. Tabela 1 Pol isPiTanika
enski pol Muki pol Nema podataka TOTAL SRBIJA 734 623 7 1364 SRBIJA % 53,8% 45,7% 0,5% 100% MAKEDONIJA 423 469 4 896 MAKEDONIJA % 47,2% 52,3% 0,4% 100%

Tabela 2 sTarosT isPiTanika

SRBIJA MAKEDONIJA N 1364 896 Mean 42,38 40,45 Std. Deviation 15,70 15,27

tabela 3a nacionalna pripadnost ispitaniKa u srbiji

NACIONALNA PRIPADNOST Srpske nacionalnosti Muslimanske/bonjake nacionalnosti Makedonske nacionalnosti Druge nacionalne manjine Nema podataka TOTAL SRBIJA 1187 55 8 90 24 1364 SRBIJA % 87,0% 4,0% 0,6% 6,6% 1,8% 100%

tabela 3b nacionalna pripadnost ispitaniKa u MaKedoniji

NACIONALNA PRIPADNOST Makedonske nacionalnosti Albanske nacionalnosti Srpske nacionalnosti Druge nacionalne manjine Nema podataka TOTAL MAKEDONIJA 713 123 16 40 4 896 MAKEDONIJA % 79,6% 13,7% 1,8% 4,5% 0,4 100%

2 Uzorak ove veliine omoguava da se procene parametara populacije sa sigurnou od 95% vre sa grekom od 2,5% (kada je varijansa maksimalna 50%) do 1,5% (kada je varijansa 10%) u sluaju uzorka u Srbiji, odnosno sa grekom od 3,1% kada je varijansa maksimalna 50%) do 1,8% (kada je varijansa 10%) u sluaju uzorka u Makedoniji.

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije tabela 4 obrazovanje ispitaniKa
Nije iao/la u kolu Nepotpuna osnovna kola Osnovna kola Srednja struna kola Gimnazija Via kola Fakultet Magisterijum/ specijalizacija Doktorat Nema podataka TOTAL SRBIJA 12 33 143 654 115 166 196 10 5 30 1364 SRBIJA % 0,9% 2,4% 10,5% 47,9% 8,4% 12,2% 14,4% 0,7% 0,4% 2,2% 100% MAKEDONIJA 14 27 101 324 133 52 211 17 2 15 896 MAKEDONIJA % 1,6% 3,0% 11,3% 36,2% 14,8% 5,8% 23,5% 1,9% 0,2% 1,7% 100%

TEORIJE KULTURNE PARTICIPACIJE

Termin kulturna participacija objedinjava aktivnosti kulturne proizvodnje (bavljenje umetnou - amaterski ili profesionalno - ili nekim kreativnim hobijem) i dva tipa kulturne potronje (posete kulturnim institucijama i kulturnim dogaajima na jednoj, odnosno recepcija umetnikih i kulturnih sadraja kod kue, na drugoj strani). Od ova dva aspekta kulturne participacije, prouavanja kulturne potronje su mnogo rairenija3, te razmatranja o kulturnim potrebama, interesovanjima, navikama, aktivnostima, preferencijama, ukusima, kulturnim stilovima i stilovima ivota uobiajeno nose ovu teorijsku etiketu. Savremene teorije kulturne potronje uglavnom se dele u dve velike grupe. Na jednoj strani su teorije koje povezuju aktivnosti kulturne potronje sa drutvenim klasama. Ovo je dominantna tradicija iji su najznaajniji predstavnici Pjer Burdije [npr. Bourdieu: 1964; Bourdieu: 1969; i posebno Bourdieu: 1979] i Herbert Gans [Gans: 1974; odnosno dopunjeno izdanje Gans: 1999]. Uz sve svoje specifinosti njoj pripadaju i Riard Peterson [Peterson: 1983; Peterson: 1992; Peterson: 1997; Peterson & Simkus: 1992; Peterson & Kern 1996] i Pol Dimao [DiMaggio: 1987; DiMaggio & Peterson: 1975; DiMaggio & Useim: 1978; DiMaggio & Mohr: 1985].
3 Razlozi za to su oigledni: za razliku od kulturne proizvodnje, u aktivnostima kulturne potronje uestvuju svi ili gotovo svi lanovi drutva; upravo zato ona ima znaajne posledice na socijalne procese, borbe i grupisanja, a imajui u vidu njene ekonomske efekte, kulturna potronja predstavlja znaajno polje interesovanja za kulturnu industriju, kulturne institucije i marketinke agencije.

10

uvod Na drugoj strani nalazi se nekoliko grupa teorija koje smatraju da veza kulturne potronje i drutvenih klasa u savremenim post-industrijskim drutvima prestaje da bude od vanosti. Jedna od njih, koja se najee odreuje kao koncepcija nove srednje klase, pretpostavlja da u savremenim postindustrijskim drutvima veina stanovnitva ima slian ivotni standard i da su razlike u stilovima ivota izmeu klasa male. Prema ovim shvatanjima, smanjivanje razlika izmeu stilova ivota i ekspanzija robne proizvodnje uinili su dokolicu i potronju izuzetno vanim u svakodnevnom ivotu. Po njima socijalna grupisanja u postindustrijskim drutvima vie ne proizilaze iz borbi oko raspodele materijalnih dobara, ve iz razliitih kulturnih stilova koji presecaju granice klasa i zanimanja. U uslovima uznapredovalog bogatstva stilovi potronje, a ne vie profesionalna zanimanja postaju socijalni markeri [npr. Saunders: 1986; Featherstone: 1991; Bonner & du Gay: 1992; Wilson: 1980; Barbalet: 1986; Neveu: 1990; Pakulski & Waters: 1996]. Druga grupa teorija u okviru ovog pristupa, koja je poznata kao koncepcija novih identiteta, polazi od toga da sa poveanjem kompleksnosti savremenih drutava identiteti postaju sve fleksibilniji, da uticaj koji klasna pripadnost vri na stilove ivota postaje samo jedan od mnogih faktora (kao to i kultura postaje samo jedan od naina iscrtavanja socijalnih granica), te da se zajednice formiraju na bazi etnikih, rodnih, religioznih, nacionalnih i teritorijalnih identiteta [Kellner: 1992; Castells: 1996; Maffesoli: 1993; Maffesoli: 1996]. tavie, prema ovoj koncepciji, klasne subkulture postaju toliko podeljene da je mogue nai uverljiviju potvrdu o vezi rase, etniciteta i teritorijalnih pripadnosti i kulture, nego kulture i klasa [Hall: 1992]. Prema treoj grupi teorija u ovom korpusu - teorijama drave blagostanja postojanje drave blagostanja moe uticati na kulturnu potronju na dva naina. Prema jednom pristupu, delovanje mehanizama drave blagostanja ojaava vezu izmeu kulturne potronje i klasne pripadnosti tako to, ujednaavajui materijalnu potronju, primorava pripadnike elitnih grupa da pronau izvor vlastitog izdvajanja u kulturnim aktivnostima [Sobel: 1983]. Drugi pristup zastupa stanovite da drava blagostanja i njene aktivnosti omoguavaju vie individualne slobode i slabe vezu izmeu ekonomskih klasa i kulturne potronje, te da je drava blastostanja fundamentalni promoter jednakosti i dekompozicije klasnih podela u savremenim drutvima [Warde: 1994]. injenica da drutva u Srbiji i Makedoniji nisu postindustrijska i postmoderna4, ve da su se ova drutva, kao posledica socijalnih trauma prouzrokovanih raspadom jugoslovenske zajednice, u mnogo emu vratila u predindustrijsko i predmoderno stanje; da jaanje znaaja etnikih, religioznih, polnih identiteta meu graanima
4 To naravno ne porie postojanje postmodernih fenomena u ovim drutvima, niti pak postmodernih stilova ivota u njima. S tim to oni predstavljaju egzotini izuzetak, a ne pravilo. Upravo neverovatna meavina predmodernih, modernih i postmodernih fenomena u ovim drutvima ih i ini naizmerno interesantnim za socioloku analizu.

11

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Makedonije i Srbije nije posledica nove fleksibilnosti identiteta, ve pre njihovog pokuaja ukorenjivanja u tradicionalne fiksirane kolektivne identitete; te da se o delovanju drave blagostanja u njima u pravom smislu rei ne moe govoriti, dovodi do toga da je primena ove druge grupe teorija u naim uslovima, po naem miljenju, neadekvatna. Osim toga, koncipiranju ovog istraivanja na takav nain da ono ispituje uticaj takozvanih tvrdih sociolokih varijabli doprineli su i rezultati naeg istraivanja kulturnih potreba, navika i ukusa graana Srbije iz 2002. godine5. Ovi rezultati su, na potpuno iznenaenje istraivaa, pokazivali izuzetno snaan uticaj socijalnog porekla ispitanika, formalnog obrazovanja ispitanika i pripadnosti odreenom zanimanju na njihove kulturne potrebe, navike i ukus. Iznenaenje nije poticalo od toga to bi to bili u teorijskom smislu neoekivani rezultati (naprotiv!), klasna uslovljenost kulturnih praksi izuzetno je dobro dokumentovana u itavom nizu istraivanja u poslednjih etvrt stolea na primerima od Francuske, preko Italije, Nemake, Holandije, vedske, ehoslovake, Maarske, do Izraela i SAD, nego zato to se pretpostavljalo da u uslovima kakvi su postojali u Srbiji u poslednjih petnaestak godina - kombinacije masovne nezaposlenosti, crne berze i potpune degradacije sistema obrazovanja - ovi faktori ne mogu imati znaajnije delovanje. Pokazalo se, meutim, da su efekti eksplicitnog obrazovanja kroz obrazovni sistem i implicitnog obrazovanja u kome su zapise diktirali uslovi egzistencije (klasna, rodna, starosna, teritorijalna pripadnost) snaniji i trajniji nego to smo mislili.

DRUTVENA PREDISPONIRANOST KULTURNIH PRAKSI

Izvesno je da u knjiici ovog obima i sa ovom namenom nema mogunosti (a ni potrebe) da se bilo koja od kompleksnih teorija kulturne participacije detaljno prikae. Umesto toga na poetku ovog poglavlja pokuaemo da skiciramo glavne postavke studija: Distinkcija: socijalna kritika suda ukusa Pjera Burdijea6, Popularna kultura i visoka kultura: analiza i evaluacija ukusa Herberta Gansa7 i niza tekstova Riarda Petersona koji su bili glavna inspiracija u formulisanju naeg istraivanja. Kao to e postati jasno tokom itanja knjige, retko koji od njihovih stavova i nalaza je mogao biti preuzet u izvornom obliku i u celini, ali e, nadamo se, odstupanja i specifinosti reenja koja smo pokuali da primenimo prouavajui kulturne prakse graana Srbije i Makedonije biti razumljiva u odnosu na ove, u
5 Predrag Cvetianin, Kulturne potrebe, navike i ukus graana Srbije, OGI/Pro Helvetia, 2002. godine 6 Pierre Bourdieu: La distinction: critique sociale du jugement, Les ditions de Minuit, Paris, 1979 7 Herbert J. Gans: Popular Culture and High Culture: An Analysis and Evaluation of Taste, Basic Books, New York 1974, dopunjeno izdanje iz 1999. godine

12

uvod sferi prouavanja kulturne participacije, jako poznate stavove. Ostaje jo da se nadamo da e ovi ultrakratki prikazi nekim udom biti razumljivi za laike, a ne suvie banalni za strunjake8.

Distinkcija: socijalna kritika suda ukusa

Burdijeova knjiga Distinkcija: socijalna kritika suda ukusa je nesumnjivo centralna studija u itavoj ovoj oblasti, u odnosu na koju se definiu i slina i suprotna teorijska stanovita. Od trenutka kada se pojavila 1979. godine (a posebno nakon izdanja na engleskom jeziku 1984. godine9) pa do danas, teorija koja je u njoj formulisana i empirijski nalazi generisali su pravu poplavu panegirika i kritika i, to je najvanije, empirijskih testiranja irom sveta od Francuske do vedske, od Holandije do Izraela, od SAD do Kine. U Burdijeovom izuzetno bogatom i kompleksnom sociolokom opusu u kome se prepliu socioloki, filozofski i etnografski nalazi, ova studija zajedno sa delom Reprodukcija: elementi za teoriju sistema obrazovanja10 zauzima centralno mesto i predstavlja pre jedno od temeljnih formulisanja Burdijeove opte socioloke pozicije, nego prosto prouavanje kulturne potronje. U njoj Burdije postavlja sebi dva neskromna zadatka: da pokua da d naune odgovore na pitanja iz Kantove Kritike moi suenja pronalazei u strukturi drutvenih klasa osnovu sistema klasifikacije koji strukturiu percepciju drutvenog sveta i definiu objekte estetskog uivanja i da izvri rekonceptualizaciju Veberovog modela socijalne stratifikacije odnosno promisli odnos klase i statusa (Stand). Moe se rei da je centralna tema Burdijeovog opusa reintegracija ekonomskih i kulturnih dimenzija drutva, odnosno uvoenje kulturne dimenzije u socioloka prouavanja stratifikacije i klasa. U delu Distinkcija: socijalna kritika suda ukusa, na tragu Veberovog multidimenzionalnog shvatanja drutva koje karakteriu meusobna ukrtanja, presecanja i sukobi klasa, stalea i stranaka, Burdije razvija teoriju o tome kako kultura i kulturna potronja doprinose reprodukciji klasnog sistema u savremenim drutvima. A za razliku od Vebera, koji ne pretpostavlja univerzalni model odnosa klasa i statusa, Burdije pokuava da pokae da izmeu ekonomskih pozicija (klasa) i stilova ivota (statusnih grupa) postoji invarijantni odnos: klase se uvek pojavljuju kao statusne grupe iji kulturno stratifikovani
8 Oni, pak, koji ne ele da se zamaraju teorijom, odnosno razlozima zato smo primenili odreena reenja, mogu da odmah preu na pregled rezultata. 9 Pierre Bourideu Distinction: A Social Critique of the Judgement of Taste, Routledge and Kegan Paul, London 1984 10 Pierre Bourdieu, J-C. Passeron La reproduction: Elments pour une thorie du systme denseignement, Ed. de Minuit, Paris, 1970, englesko izdanje Reproduction: in Education, Society and Culture, Sage, London, 1990.

13

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije ukusi i dobra legitimiu sistem ekonomske dominacije prikazujui ga u neprepoznatljivoj formi. Po njemu, interesno orijentisano ponaanje se ne moe rezervisati samo za ekonomsku sferu, ve je ono prisutno i u svim drugim, pa i u kulturnim praksama. Ljudi upotrebljavaju svoje resurse (svoj kapital11) i pokuavaju da maksimalizuju svoje profite, ne samo u sferi ekonomije nego i u polju kulture. A u sferi kulture resursi jesu simbolike sposobnosti, ukusi i dobra (kulturni kapital12) kojima se ostvaruje simboliki profit (socijalni ugled ili presti). Ova upotreba kapitala radi ostvarenja profita prikazuje se u sferi kulture kao bezinteresna potraga za univerzalno prihvaenim simbolikim dobrima, a oni koji koriste nasleeni kulturni kapital predstavljaju se kao oni koji se od obinog sveta ne razlikuju sluajno steenim bogatstvom, nego uroenom superiornou ukusa i kulturnih sposobnosti, ime se legitimie njihova dominacija13. Burdije smatra da su sve kulture podjednako arbitrarne, a da je model istog estetskog suda ukusa, koji je Kant definisao u Kritici moi suenja, kljuni element u (arbitrarnoj) dominantnoj kulturi zapadnih drutava14. isti estetski
11 Po Burdijeu nije mogue razumeti strukturu i funkcionisanje drutva ako se u analizu ne uvede pojam kapitala u svim njegovim formama, a ne samo u formi koju koristi ekonomska nauka. Ekonomski interes je samo jedan od mnogih - postoji onoliko interesa koliko i vrednosti koje se mogu maksimalizovati. Po njemu, kapital se pojavljuje u tri osnovna vida: kao ekonomski kapital koji se neposredno i direktno moe konvertovati u novac i moe biti institucionalizovan u vidu vlasnikih prava; kulturni kapital, koji se pod odreenim uslovima moe konvertovati u ekonomski kapital i moe biti institucionalizovan u formi obrazovnih kvalifikacija; i socijalni kapital koji ini sistem drutvenih veza i poznanstava koji moe biti konvertovan, u odreenim okolnostima, u ekonomski kapital i moe biti institucionalizovan u formi statusnih titula. Kao to se moe videti, ova ekonomska metafora funkcionisanja drutva podrazumeva akumulaciju svih tipova kapitala i konverziju i rekonverziju jednih tipova kapitala u druge. 12 Kulturni kapital postoji u tri forme: u otelovljenom stanju, tj. u formi trajnih telesnih i misaonih dispozicija; u objektiviranom stanju u formi kulturnih dobara (slika, knjiga, instrumenata) i u institucionalizovanom stanju, u formi akademskih kvalifikacija.. 13 Ovo stanovite o uroenosti ukusa i kulturnih sposobnosti, koje legitimie sistem dominacije prikazujui ga u neprepoznatljivoj formi - kao posledicu line obdarenosti - Burdije naziva harizmatskom ideologijom. Njoj nasuprot, on zastupa koncepciju da su kulturne potrebe i kulturne preferencije rezultat uenja. Komunikacija sa umetnou je, na svom prvom nivou, uvek akt dekodiranja koji podrazumeva poznavanje ifre ili koda. Oni kojima ovo znanje nedostaje oseaju se izgubljeni u haosu zvuka i ritmova, boja i linija. Ova intelektualistika koncepcija, po Burdijeu, prividno protivurei iskustvu ljubitelja umetnosti, jer je u njihovom sluaju ovladavanje kodovima neophodnim za uivanje u umetnosti obavljeno neprimetno, u kontaktu sa umetnikim delima, u njihovim najranijim danima, u porodinom krugu. 14 Po Burdijeu drutveni poredak i drutvene norme se reprodukuju kroz proces u kome glavnu ulogu imaju indirektni kulturni mehanizmi, a ne direktna socijalna kontrola bazirana na sili. Ovaj proces nametanja simbolikih sistema i znaenja (tj. kulture) grupama i klasama na nain koji oni doivljavaju kao legitiman Bourdije naziva simbolikim nasiljem. injenica da se ovaj proces doivljava kao legitiman zamagljuje odnose moi koji su pretpostavka njegove uspenosti. Istovremeno, tako usvojena kultura doprinosi sistematskoj reprodukciji tih odnosa moi. Simboliko nasilje ostvaruje se uglavnom putem pedagoke akcije, odnosno kultura se usvaja kroz tri oblika obrazovanja: obrazovanje u porodici, difuzno obrazovanje koje se ostvaruje u kontaktima sa dru-

14

uvod sud ukusa, ija je osnovna karakteristika bezinteresnost, po Burdijeu nema svoju osnovu, kako je to Kant mislio, u apriornim principima i univerzalnim ljudskim karakteristikama, ve u nainu ivota drutvenih grupa koje su poteene ekonomskih briga. Odnos prema umetnikim delima i svetu estetskog uopte [estetska dispozicija], koji karakterie sposobnost za sublimaciju primarnih potreba i impulsa [bezinteresnost], samo je jedan aspekt njihovog ukupnog odnosa prema stvarnosti (omoguenog bezbednom udaljenou u odnosu na svakodnevnu borbu za opstanak), koji karakterie stilizacija ivota, primat forme nad funkcijom, primat manira nad sadrajima. Isto tako, popularni, vulgarni ukus koji je baziran na kontinuitetu izmeu umetnosti i ivota i koji pretpostavlja podreivanje forme funkciji, samo je jedan aspekt odnosa prema stvarnosti onih grupa koje ekonomske nunosti ne uspevaju da dre na distanci. Njihovi estetski izbori uvek su bazirani na redukciji umetnosti na stanovite ivota na zadovoljstvu ula i na etikim sudovima. Na taj nain, oni predstavljaju pravu suprotnost kantijanskoj estetici. Burdije razlikuje tri zone ukusa koje priblino odgovaraju obrazovnim nivoima i drutvenim klasama: 1) legitimni ukus, to jest, ukus za legitimna umetnika dela - to se kod pravih esteta kombinuje sa naklonou prema vrhunskim delima onih umetnosti koje su jo uvek u procesu legitimacije, poput filma, deza ili popularne muzike koji je sve prisutniji ukoliko obrazovni nivo raste, a najzastupljeniji je kod onih frakcija dominantne klase koje su najbogatije u obrazovnom kapitalu; 2) osrednji (middle-brow) ukus koji preferira manje znaajna dela legitimnih umetnosti i najbolja dela popularnih umetnosti i koji je prisutniji u srednjim klasama nego u radnikoj klasi; i 3) popularni ukus, iji nosioci pokazuju sklonost ka delima legitimne umetnosti koja su izgubila svoj presti kroz proces popularizacije i delima popularne umetnosti koja nemaju umetnike pretenzije, koji je najrasprostranjeniji u radnikoj klasi i varira obrnuto proporcionalno sa posedovanjem obrazovnog kapitala. Ako su pak estetski sudovi samo jedan aspekt ukupnog odnosa prema stvarnosti drutvenih grupa, onda se, po Burdijeu, granica izmeu estetske sfere (sfere kulture u uem smislu) i naina ivota (sfere kulture u antropolokom smislu) pokazuje kao proizvoljna. Prvi korak u naunom prouavanju ukusa i kulturne konzumcije utoliko jeste, po njemu, ruenje barijera koje ine legitimnu kulturu posebnim univerzumom i reintegracija estetske potronje u svet obine potronje, u nameri da se utvrde smisleni odnosi koji objedinjavaju - u stilove ivota - prividno nesamerljive izbore kao to su preferencije u muzici i hrani, slikarstvu i sportu, literaturi i stilu frizure.
gim lanovima drutva i institucionalno obrazovanje koje se ostvaruje kroz kolski sistem. Pedagoka akcija, koja se percipira kao legitimna i neutralna, u stvari izraava interese dominantnih grupa i tei da reprodukuje nejednaku raspodelu kulturnog kapitala meu klasama, na taj nain reprodukujui socijalnu strukturu. Kultura koja se prenosi putem simbolikog nasilja proizvoljna je kao i bilo koja druga kultura i po svojoj sadrini i po nainu usvajanja. Ono to dominantnu kulturu ini dominantnom jesu, u stvari, inioci moi koji stoje iza nje.

15

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Posredujua instanca izmeu objektivnih uslova egzistencije i stilova ivota jeste sistem relativno trajnih dispozicija koji Burdije naziva habitus. Habitus, zajedno sa pojmovima polja i kapitala jeste jedan od centralnih pojmova u njegovoj teoriji prakse. Ona se smatra jednim od uspenijih pokuaja nadilaenja sukoba izmeu subjektivizma i objektivizma u socijalnoj teoriji, odnosno meusobno iskljuivih shvatanja ljudskog delovanja kao rezultata individualnih odluka ili kao posledice uticaja nadindividualnih struktura. Jedan od razloga za Burdijeov odmak od strukturalizma bilo je uvianje da se faktiko ponaanje ljudi ne odvija u skladu sa normama i pravilima. Na mestu drutvenog ponaanja odreenog pravilima u Burdijeovom sistemu pojavljuje se pojam socijalnih praksi koje karakterie fluidnost i nuno improvizatorski karakter. Ovaj improvizatorski karakter praksi u kojima se pojedinci rukovode praktinim oseanjem ili praktinom logikom istovremeno je i omoguen i ogranien postojanjem habitusa - steenog sistema relativno trajnih dispozicija prilagoenih objektivnim uslovima u kojima su konstituisani. Dispozicije koje ine habitus predstavljaju osnovu za generisanje praksi i smisaonih percepcija i procena. One predisponiraju aktere [vano je primetiti - ne uslovljavaju, niti uzrokuju] da rade odreene stvari i percipiraju i procenjuju stvari na odreeni nain. Habitus se u veoj meri stie kroz iskustvo nego kroz eksplicitno uenje i generie drutveno kompetentna ponaanja pre kroz naviku i rutinu nego kroz svesno korienje odreenih znanja. Po Burdijeu, dispozicije i generativne klasifikatorne sheme koje ine osnovu habitusa otelotvorene su u ljudskim biima. On vidi telo kao mnemoniku napravu u koju se tokom procesa socijalizacije kodiraju same osnove kulture - praktine taksonomije habitusa. Iz toga proizilazi njegova trajnost. U ranim godinama ivota ustanovljen habitus ima uticaja na svo naknadno uenje i drutveno iskustvo. Na drugoj strani, habitus dejstvuje samo u odnosu sa socijalnim poljem tako da isti habitus moe da proizvodi veoma razliite prakse u zavisnosti od toga ta se zbiva u polju. Ali i ove prakse u razliitim socijalnim poljima pokazuju stilsku koherenciju ili tematsko jedinstvo. To ukazuje na prenosivi karakter dispozicija (habitusa) - sposobnost bazinih dispozicija da strukturiu i kreiraju ponaanje i u drugim drutvenim poljima, a ne samo u onima u kojima su nastale. Pri tome, dispozicije prilagoene jednom polju prevode se u prakse u skladu sa logikom drugog polja. Po Burdijeu, drutvo se sastoji iz mnotva socijalnih polja. Polja predstavljaju socijalne arene u kojima se odvijaju borbe oko specifinih resursa i dobara koji su u igri. On definie polja kao strukturisane sisteme drutvenih pozicija, koji odreuju situaciju pojedinaca ili institucija koji ih zauzimaju. Socijalna polja su strukturisana na osnovu odnosa snaga meu onima koji zauzimaju pozicije u polju i koji stoje u odnosima dominacije, podreenosti ili ekvivalencije u zavisnosti od toga u kojoj meri su im dostupni resursi i dobra oko kojih se u polju vodi borba.

16

uvod Ta dobra se mogu podeliti u tri kategorije: ekonomski kapital, kulturni kapital i socijalni kapital [vidi fusnotu 10]. Strategije agenata u polju, to jest njihove prakse posveene su ouvanju ili poboljanju njihove pozicije u odnosu na kapital koji definie polje. Socijalne prakse se, po Burdijeu, generiu u odnosu habitusa koji je proizvod objektivnih uslova egzistencije i relacione pozicije u strukturi uslova egzistencije, kapitala u nekom od njegovih vidova i drutvenih polja u kojima se odvijaju borbe pomou i oko ekonomskog, kulturnog i socijalnog kapitala, to on izraava pseudonaunom formulom [(habitus) (kapital)] + polje = prakse. Druga centralna Burdijeova tema u ovoj knjizi tie se rekonceptualizacije Veberovog modela socijalne stratifikacije, posebno odnosa izmeu klasa i statusa. U pokuaju da definie odnos klasa i statusa Burdije uvodi u igru i pojmove objektivne klase, konstruisane klase, klasnih frakcija i stilova ivota. Prvi korak u formulisanju modela stratifikacije jeste identifikacije objektivnih klasa na osnovu pripadnosti odreenim zanimanjima. Drugi korak je utvrivanje, na osnovu podataka iz nacionalnih statistika, ekonomskog i kulturnog kapitala ovih klasa i njihovog meusobnog odnosa. Ako ukupan obim kapitala (ekonomskog i kulturnog) definie pripadnost klasi, onda kompozicija kapitala (odnos ekonomskog i kulturnog kapitala) definie pripadnost klasnim frakcijama. Generalno pravilo je da su forme kapitala unutar klasa obrnuto proporcionalne: frakcije koje su bogatije u pogledu ekonomskog kapitala, siromanije su u pogledu obima kulturnog kapitala. Na ovaj nain konstruie se trodimenzionalni socijalni prostor ije su dimenzije ukupna veliina kapitala, kompozicija kapitala i promene u ove dve karakteristike u vremenu (koje su izraene u prolim i buduim trajektorijama). To je model koji objedinjava, ne svodei ih jedno na drugo, Veberove dimenzije klasa i statusa15. Ovako konstruisane klase, po Burdijeu, jesu grupe agenata koji zauzimaju sline pozicije u ovom trodimenzionalnom socijalnom prostoru i koji, poto se nalaze u slinim uslovima ivota i izloeni su slinim tipovima uslovljavanja, imaju velike anse da razviju sline dispozicije i interese (habitus), te utoliko i da produkuju sline prakse i usvajaju sline stavove. Teorijski model koji prikazuje odnose objektivnih uslova egzistencije, klasa, klasnih frakcija i stilova ivota bio bi sledei: a) objektivni uslovi egzistencije kombinovani sa b) pozicijom u socijalnoj strukturi proizvode c) habitus koji se sastoji od sistema shema koje generiu prakse i dela i sistema shema percepcije i procenjivanja (ukusa), koji zajedno proizvode d) prakse i dela koje ine stil ivota.
15 U ovakvom sistemu stratifikacije mogue su razne vrste socijalne mobilnosti, od kojih je vertikalna drutvena pokretljivost (uzlazna ili silazna) samo jedna. Posebno znaajna, po Burdijeu, jeste transferzalna mobilnost koja je rezultat strategija konverzije i rekonverzije, na primer, ulaganja ekonomskog kapitala radi sticanja kulturnog kapitala (obrazovanja) potomaka, kao pretpostavke kasnijeg korienja ovog kulturnog kapitala za odranje i uveanje ekonomskog kapitala.

17

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Po Burdijeu, dva osnovna organizaciona principa socijalnog prostora (drutva) ukupni obim kapitala i njegova kompozicija odreuju i strukturu i promene kulturne potronje i ire, itav univerzum ivotnih stilova. U kulturnoj potronji glavna opozicija, formirana na bazi ukupnog obima kapitala, postoji izmeu praksi oznaenih zbog njihove retkosti kao istaknutih i otmenih, koje se vezuju za frakcije najbogatije u ekonomskom i kulturnom kapitalu i praksi koje se drutveno identifikuju kao vulgarne, zato to su jednostavne i uobiajene i koje se vezuju za frakcije najsiromanije u oba ova tipa kapitala. Poziciju izmeu njih zauzimaju prakse koje se drutveno opaaju kao pretenciozne zbog oiglednog nesklada izmeu ambicija i mogunosti. Ova fundamentalna opozicija specifikuje se u zavisnosti od kompozicije kapitala. Tako, na primer, dominantnu klasu koja poseduje veliki obim kapitala karakterie ukus slobode (estetska dispozicija) - tenja ka stilizaciji i formalizaciji prirodnih funkcija, ime se one uzdiu iznad vulgarne materijalnosti. Time se istovremeno ukazuje na udaljenost ivota ovih klasa od neposrednog delovanja ekonomskih i socijalnih nunosti. Unutar ove klase dominantna frakcija (buroazija), koja duguje svoj poloaj posedovanju ekonomskog kapitala, preferira umetnost koju karakterie poricanje drutvenog sveta, hedonizam i lakoa. Podreene frakcije dominantne klase (intelektualci i umetnici), pak, koji svoj poloaj duguju posedovanju kulturnog kapitala, protive se buroaskoj sklonosti ka ukraavanju i razmetanju u ime asketske estetike jednostavnosti i istote. Suprotnost ukusu dominantne klase jeste ukus nunosti radnikih klasa (poljoprivrednika i radnika). Ne posedujui ni ekonomski ni kulturni kapital, oni se nalaze u neprestanoj borbi sa ekonomskim i socijalnim nunostima koje oblikuju njihov habitus i razvijaju sklonost ka onome to je funkcionalno, neformalno, prirodno i ulno. Izmeu ovih suprotnosti nalaze se malograanski slojevi koje karakterie pretenciozni ukus. Ovi slojevi bi eleli da se odvoje od radnikih klasa i prikau kao deo dominantne klase, ali im za to nedostaje i kapital i odgovarajui habitus. Zbog toga oni pokuavaju da usvoje spoljanje znakove ivotnih stilova dominantnih klasa, pokuavajui da se prikau kao ono to nisu. Po Burdijeu, ukus vri klasifikaciju i istovremeno klasifikuje onog koji vri klasifikaciju. Ukus ujedinjava i odvaja. Kao proizvod delovanja odreenih uslova egzistencije ukus ujedinjava sve one koji dele sline uslove egzistencije i odvaja ih od onih iji su uslovi egzistencije razliiti. I to odvaja ih na drastian nain, jer je ukus osnova za izbor svega ostalog to ljude u toku ivota okruuje drugih ljudi i stvari i svega to oni predstavljaju za druge ljude16. Predstavljeni kao rezultat individualnih, prirodnih obdarenosti, a ne drutvenog uslovljavanja i uenja,
16 Moda najdrastiniji primer jeste, po Burdijeu, klasna endogamija pojedinci se uglavnom sreu i venavaju unutar istih, a ne razliitih stilova ivota, te utoliko unutar istih, a ne razliitih klasa i klasnih frakcija.

18

uvod kulturne prakse i ukusi, po Burdijeu, kroz drutvenu selekciju i kroz legitimaciju drutvenih razlika doprinose reprodukciji klasne dominacije.

Popularna kultura i visoka kultura: analiza i evaluacija ukusa

Knjiga Popularna kultura i visoka kultura: analiza i evaluacija ukusa pojavila se 1974. godine17 i u njoj se Herbert Gans (Herbert J. Gans) bavi trima temama vanim i za nau studiju: odnosom visoke i popularne kulture, tipologijom ukusa i instrumentima kulturne politike bazirane na modelu kulturne demokratije. Po reima samog Gansa, uprkos tome to knjiga predstavlja socioloku studiju popularne i visoke kulture i njihovog mesta u amerikom drutvu, ona poiva na dva vrednosna suda: (1) da popularna kultura reflektuje i izraava estetike i druge potrebe mnogih ljudi, to je ini kulturom, a ne samo komercijalnim poduhvatom i (2) da svi ljudi imaju pravo na kulturu koju biraju, nezavisno od toga da li je ona visoka ili popularna. [Gans:1999:xi] Kritika masovne ili popularne kulture stara je najmanje dva veka18. etiri glavne teme u savremenoj kritici tiu se negativnog karaktera produkcije masovne kulture i negativnih efekata masovne kulture na visoku kulturu, na publiku masovne kulture i na drutvo. Po Gansu, iako ne treba jednostavno odbaciti optube koje se masovnoj kulturi obino stavljaju na teret, sutina spora je mnogo dublja. Kao to zastupnici visoke kulture optuuju masovnu kulturu kao vulgarnu i patoloku, isto tako zastupnici popularne kulture napadaju visoku kulturu kao snobovsku, feminiziranu i lano intelektualistiku. Kao to se kritiari masovne kulture zgraavaju nad standardizacijom i shematizacijom dela masovne kulture i nad sadrajima koji po njima glorifikuju nasilje, tako se na drugoj strani obini konzumenti masovne kulture zgraavaju nad devijantnim ponaanjima umetnika i sadrajima koje oni prikazuju. Obe strane posmatraju suparnike kulture na osnovu vlastitih merila i nisu zadovoljne onim to vide. Dok visoka kultura svoje napade na masovnu kulturu vri kroz knjige i asopise, obian svet zaziva cenzuru, policiju i sudove i vri politike pritiske na institucije koje pomau elitnu umetnost. U sluaju ovih sukoba oko kulture debata je, u stvari, mnogo ozbiljnija ona se tie prirode dobrog ivota i posebno toga kakva kultura i ija kultura treba da dominira u drutvu.

17 Izmenjeno i dopunjeno izdanje knjige pojavilo se 1999. godine. Osnovni tekst je ostao nepromenjen, a dopune se ogledaju u novom uvodu i postskriptima nakon svakog od tri poglavlja. 18 O kritici masovne kulture vidi jo i: Dominic Strinati: An Introduction to Theories of Popular Culture, Routledge, London, New York, 1995. i Antonjina Kloskovska: Masovna kultura kritika i odbrana; Matica srpska, Novi Sad, 1985.

19

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Po Gansu, dihotomna podela kultura i ukusa na visoku kulturu i masovnu kulturu, odnosno elitni ukus i masovni ukus je prejednostavna19. Umesto otre podele na visoki ukus i jedinstveni homogeni masovni ukus Gans predlae tipologiju koja sadri pet kultura ukusa i pet publika ukusa. Sama ideja o tipologiji ukusa, u ovom, kao i u drugim sluajevima, bazirana je i na svakodnevnim uvidima i na rezultatima istraivanja koji pokazuju da estetski izbori nisu nasumini, ve pokazuju jasnu matricu koja ostaje stabilna i pri prelasku iz jedne u drugu oblast (npr. muzika, film, asopisi, oblaenje, hrana). Po Gansu, postojanje ovog relativno koherentnog sistema preferencija poiva na slinim vrednostima i estetskim standardima. Te vrednosti i standardi predstavljaju osnovu onoga to on naziva kultura ukusa (taste culture), dok ljudi koji vre sline izbore iz slinih razloga - to jest, dele ove vrednosti i standarde - ine, po njemu, publiku ukusa (taste public). Gans insistira da kulture ukusa nisu koherentni vrednosni sistemi, niti pak publike ukusa organizovane grupe. Kulture ukusa su agregati slinih vrednosti i uglavnom, ali ne uvek, slinih sadraja, dok su publike ukusa agregati ljudi koji uobiajeno (ali ne uvek) na osnovu slinih vrednosti biraju sline stvari iz dostupne kulturne ponude. Gans navodi da nema jednostavne korelacije izmeu kultura ukusa i viih i niih klasa, ali da je odabir umetnosti i zabave ipak presudno odreen raspoloivim socio-ekonomskim resursima, materijalnim i simbolikim. Odnosno, tipovi ukusa su - uprkos tome to on priznaje i uticaje drugih inilaca kao to su starost, rasna, etnika i religozna pripadnost, mesto stalnog boravka ipak prvenstveno klasno odreeni. Ovih pet tipova kultura ukusa on naziva visoka kultura, via-srednja kultura, nia-srednja kultura, niska kultura i kvazifolkorna niska kultura ukusa. Ovi termini u njegovom teorijskom sistemu ne oznaavaju hijerarhijske nivoe kultura ukusa, nego drutvenu poziciju nosilaca ovih tipova ukusa. Po njemu, sve kulture ukusa jesu bazirane na odreenim vrednostima i estetskim standardima i sve (a ne samo visoka kultura ukusa) primenjuju ove (razliite) standarde u svojim izborima20. Utoliko se moe rei da - ukoliko ih posmatramo imajui u vidu potrebe
19 Po njemu, takvom bi se mogla smatrati i trostepena podela na Highbrow, Middlebrow i Lowbrow ukus, koja je ula u optu upotrebu nakon knjige Rasela Lajnsa (Russell Lynes) Kreatori ukusa (Tastemakers). 20 Standardi visoke kulture ukusa su eksplicitni, u odreenoj meri kodifikovani i neprestano su u upotrebi u radu teoretiara, umetnikih kritiara i obrazovane javnosti. Standardi svih drugih kultura ukusa su, tome nasuprot, implicitni, nekodifikovani i o njima se retko raspravlja u javnosti, asopisima ili akademskim ustanovama, te su utoliko u velikoj meri nevidljivi. Iz tog razloga visoka kultura ukusa ima mnogo vie uticaja no to bi veliina ili status njene publike mogli da garantuju. Po Gansu su i sve druge kulture bazirane na estetskim standardima i raspolau kriterijumima za razlikovanje uspenih i neuspenih kulturnih tvorevina. Ljudi koji vole vestern filmove jednako dobro mogu razlikovati dobre od loih vesterna, kao i oni koji razlikuju dobre i loe teatarske predstave. Po njemu, razlika izmeu ove dve publike je u stepenu estetskog obrazovanja i sposobnosti da vlastita oseanja izraze u odgovarajuem estetskom vokabularu, a slinosti u tome to i jedni i drugi tee lepoti.

20

uvod odgovarajuih grupa u publici - kulture ukusa nisu bolje ili gore jedne od drugih, nego su jednostavno razliite. Visoka kultura (high culture) se razlikuje od drugih kultura ukusa po tome to u njoj dominiraju stvaraoci i kritiari i publika koja deli standarde i perspektive stvaralaca. Obe ove grupe ine visokoobrazovani ljudi, koji pripadaju vioj ili vioj srednjoj klasi i uglavnom imaju akademska zanimanja ili zanimanja koja pripadaju cenjenim profesijama (lekari, advokati itd). Ova kultura je raznovrsnija i menja se bre od drugih kultura ukusa. Dela u kojima pripadnici ove publike uivaju ukljuuju i tradicionalna i savremena dela razliita i u pogledu sadraja i forme. Ono to je jo razlikuje od ostalih kultura ukusa jeste to to njeni pripadnici poklanjaju posebnu panju pitanjima konstrukcije kulturnih proizvoda forme i sadraja, metoda, prikrivenog i otvorenog simbolizma. Via-srednja kultura (upper-middle culture) predstavlja kulturu ukusa velike veine viih-srednjih slojeva amerikog drutva. Iako dobro obrazovani, ovi slojevi ne smatraju visoku kulturu ukusa zadovoljavajuom. Oni preferiraju umetnost koja je prvenstveno orijentisana prema sadraju, a ne prema formalnim eksperimentima i inovacijama. Pa ipak, po Gansu, teko bi se mogla izdvojiti neka umetnost specifina za ovu kulturu ukusa, ve njeni pripadnici uglavnom konzumiraju ona dela visoke umetnosti koja postanu popularna. Pripadnici ove kulture ukusa se u velikoj meri oslanjaju na umetnike kritiare da im pomognu u razlikovanju njihove umetnosti od dela visoke kulture ukusa, s jedne strane, odnosno dela kulture niih-srednjih slojeva s druge strane, kada se ire putem istih medija. Ova kultura ukusa se, po Gansu, najbre iri u Americi kao posledica eksplozije visokog obrazovanja. Nia-srednja kultura (lower-middle culture) je u brojanom pogledu dominantna kultura amerikog drutva. Ona privlai pripadnike srednjih i niih-srednjih socijalnih slojeva (raunovoe, uitelje, nie predstavnike poslova belih okovratnika). Ova publika nije posebno zainteresovana za kulturu (pod ime podrazumevaju visoku i viu srednju kulturu), ali nije prema njoj ni neprijateljska. Nia-srednja publika ini najvei deo publike masovnih medija i grupu prema kojoj se veina medijskih programa pravi. Ona se, po Gansu, moe, vie no druge publike ukusa, podeliti na konzervativnu i progresivnu frakciju, u zavisnosti od toga koji se sadraji smatraju prihvatljivim u umetnostima i medijima. Niska kultura (low culture) je kultura starijih niih-srednjih klasa i posebno kvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika. Po Gansu, ona je do sredine 1950-ih godina bila dominantna kultura ukusa, nakon ega ju je u pogledu brojnosti zamenila nia-srednja kultura ukusa. Publika niske kulture je otvoreno neprijateljska prema Kulturi pod im podrazumevaju visoku i viu-srednju kulturu. Kao to su uopte socijalne prakse radnikih klasa striktno rodno podeljene, tako su i muki i enski sadraji i tipovi umetnosti u ovoj kulturi jasno diferencirani. Publika niske kulture veinu sadraja dobija putem medija, tako da je prinuena

21

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije da deli mnoge programe sa publikom nie-srednje kulture, reinterpretirajui ih tako da odgovaraju vrednostima radnike klase. Kvazi-folkorna niska kultura (quasi-folk low culture) je meavina folkorne kulture i komercijalne niske kulture nastale pre II svetskog rata. Ovo je kultura ukusa siromanih ljudi koji rade nekvalifikovane manuelne poslove, uglavnom ruralnog porekla, ije se kolovanje zavrilo sa osnovnom kolom i od kojih mnogi nisu belci. Iako je ova publika i dalje mnogobrojna, njen niski status i mala kupovna mo uslovljavaju da se njihovim kulturnim potrebama posveuje malo panje, te da se oni uglavnom moraju zadovoljavati sadrajima namenjenim publici niske kulture ukusa. Podaci o ovoj publici su nedovoljni, ali izgleda kao da se radi o jednostavnijoj verziji niske kulture, sa istovetnim rodnim podelama, popularnou melodrame, akcionih komedija i moralnih drama, tabloida, stripova, starih vesterna i sapunskih opera. Na bazi ovih razmatranja Gans je u poslednjem poglavlju knjige formulisao principe i instrumente kulturne politike u ijoj je osnovi estetski i kulturni pluralizam. Od dva osnovna stava na kojima se bazira kulturna politika za koju se zalae, jedan se odnosi na kulture ukusa, a drugi na publike ukusa. Po Gansu, ako posmatramo samo kulture ukusa odvojeno od publika koje ih ine, moe se rei da su vie kulture bolje ili bar obuhvatnije i informativnije od niih. Ali, on takoe navodi da u demokratskim drutvima nije mogue formulisati politiku (policy) ne uzimajui u obzir potrebe ljudi na koje ona utie. Utoliko ni u ovom sluaju nije mogue evaluirati kulture ukusa nezavisno od njihovih publika. Ono to moramo imati u vidu jesu razliite kulturne sposobnosti razliitih grupa u publici i posebno razliite drutveno-ekonomske i obrazovne mogunosti da se ove kulturne sposobnosti steknu. Neprimerenost zahteva kritiara masovne kulture postaje jasna kada se razume da oni praktino zahtevaju od svih lanova drutva da usvoje standarde koje postavlja visoka kultura i da to trae od ljudi kojima drutvo nije pruilo mogunosti (prvenstveno obrazovne) da steknu kulturne vetine za to potrebne. Utoliko drugi osnovni stav koji navodi Gans jeste da evaluacija svake kulture ukusa mora uzeti u obzir i odgovarajuu publiku ukusa, odnosno da evaluacija svake tvorevine kulture mora biti povezana sa estetskim standardima i drugim osnovnim karakteristikama njene publike. Ukoliko kulture ukusa izraavaju karakteristike i standarde svojih publika, one su, po Gansu, jednake vrednosti. Ova dva prividno kontradiktorna stava ine osnovu kulturne politike koju predlae Gans. Po njemu, drutvo bi trebalo da pokua da ostvari politiku koja svima prua maksimalne obrazovne i druge mogunosti i koja ohrabruje sve da uestvuju u visokoj kulturi. A da, u meuvremenu, dok takve mogunosti ne budu dostupne svima, podrava i ohrabruje stvaranje kulturnih sadraja koji zadovoljavaju potrebe i odgovaraju standardima postojeih publika ukusa. Ove dve alternative

22

uvod kulturne politike Gans naziva (1) kulturna mobilnost koja obezbeuje svim graanima ekonomske i obrazovne preduslove da oni biraju visoku kulturu; i (2) supkulturno programiranje (za koje se Gans zalae) koje podrava sve kulture ukusa podjednako i visoke i niske.

Omnivori i univori drugaiji naini ispoljavanja drutvene uslovljenosti ukusa

Riard Peterson se obino smatra, zajedno sa Polom Hirom (Paul M. Hirsch), Hauardom Bekerom (Howard S. Becker) i Dajanom Krejn (Diana Crane), utemeljivaem dominantnog pristupa u amerikoj sociologiji kulture 1970-ih i 1980-ih, poznatog pod imenom produkcija kulture (production of culture approach)21. Iako se u okvirima ove perspektive i danas kree znaajan broj sociologa kulture, Petersonov uticaj danas se mnogo vie vezuje za niz tekstova u kojima se (sa saradnicima) bavio problemima kulturne potronje - kao to su Razumevanje podela u publici: od elite i mase do omnivora i unovora22; Kako muziki ukusi obeleavaju profesionalne statusne grupe (zajedno sa Albertom Simkusom)23; Promene visokog ukusa: od snoba ka omnivoru (zajedno sa Roderom Kernom)24 i Uspon i pad highbrow snobizma kao obeleja statusa25. Jedna od socijalnih funkcija ukusa jeste obeleavanje simbolikih granica drutvenih grupa. Istraivai i teoretiari iz prve polovine XX veka, od Maksa Vebera (M.Weber) i Emila Dirkema (E.Durhkeim), preko Torstena Veblena (T.Veblen), Georga Zimla (G.Simmel) i Lojda Vornera (W.L.Warner) do Dejvida Rismana (D.Riesman) i Irvinga Gofmana (E.Goffman), uglavnom su se bavili vezom koja postoji izmeu socijalnog statusa i ukusa. Petersonov projekat u ovoj oblasti mogao bi se okarakterisati kao pokuaj da se promenjeni odnos kulturne potronje
21 Ovaj pristup podrazumeva, po reima samog Petersona, prouavanje kako su simboliki elementi kulture oblikovani sistemima u okviru kojih se stvaraju, distribuiraju, evaluiraju, prouavaju i uvaju. Po njemu, etiri oblasti u kojima je pristup produkcije kulture bio najplodotvorniji bila su prouavanja: 1) uvara vrata (Gatekeepers); 2) sistema nagraivanja; 3) trinih struktura i 4) umetnikih karijera. 22 Richard A. Peterson Understanding audience segmentation: From elite and mass to omnivore and univore. Poetics 21, p. 243-258, 1992. 23 Richard A. Peterson and Albert Simkus How musical tastes mark occupational status groups. In: Michele Lamont and Marcel Fournier (eds.), Cultivating differences: Symbolic boundaries and the making of inequality, p. 152-186. Chicago, IL: The University of Chicago Press, 1992. 24 Richard A. Peterson and Roger M. Kern Changing highbrow taste: From snob to omnivore, American Sociological Review 61, p. 900-907, 1996. 25 Richard A. Peterson The rise and fall of highbrow snobbery as a status marker. Poetics 25, p. 75-92, 1997.

23

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije i socijalnog statusa u postindustrijskim drutvima s kraja XX veka empirijski ustanovi i teorijski obrazloi. U jednom od ranih tekstova koji je napisao zajedno sa (takoe klasikom amerike sociologije kulture) Polom Dimaom26, Peterson je pokazao na primeru razvoja amerike folk muzike da hipoteza o masifikaciji - koja pretpostavlja gubitak znaaja regionalnih, etnikih, religioznih, profesionalnih i drugih osnova kulturne razliitosti i pojavu homogenizovane masovne kulture - nije tana. Ali i da, na drugoj strani, vie nije mogue ustanoviti jednostavnu korelaciju izmeu drutvenih klasa (definisanih pomou zanimanja, prihoda i obrazovanja) i muzikih ukusa. U sluaju kantri muzike, pripadnost rasi (publika kantri muzike je iskljuivo belaka) i odreenoj starosnoj grupi (uglavnom pripadnici sredovene generacije) jednako je snano odreivala obrasce kulturnog izbora kao i pripadnost radnikim zanimanjima27. Iz tog razloga Peterson i Di Mao su smatrali da bi u daljim empirijskim istraivanjima savremene kulture bilo plodonosnije da se, umesto od drutvenih klasa, krene od kulturnih klasa - od grupa koje imaju sline obrasce kulturne potronje, te da se potom traga za njihovim socijalnim korelatima. Nekoliko godina kasnije, Peterson je poao ovim putem ureujui jedan od brojeva asopisa American Behavioral Scientist28 posveen obrascima kulturnih izbora. U tekstu koji je napisao zajedno sa Majklom Hjuzom29 (M.Hughes) Peterson je, uzimajui u obzir irok spektar aktivnosti (pored kulturnih aktivnosti u uem smislu, jo i sportske aktivnosti, putovanja, aktivnosti u domainstvu i dr.), utvrdio postojanje osam obrazaca kulturnih izbora u amerikom drutvu i pokazao da se za odsenu podelu na niski, srednji i visoki kulturni obrazac (Lowbrow, Middlebrow, Highbrow) ne moe nai empirijska potvrda30. Istraivanje je pokazalo da se samo 1% ispitanika moglo posmatrati kao ista highbrow publika, te da veina onih koji su uesnici umetnikih deavanja jednako esto participiraju i u svim ostalim aktivnostima. To je autore navelo da pretpostave da se osnovna dimenzija u odnosu na koju se obrasci kulturnih izbora definiu moe predstaviti kao kontinuum, na ijem se jednom kraju nalaze oni koji su aktivni (u svim posmatranim aspektima), a na drugom oni koji su pasivni ili otueni.
26 Richard A. Peterson and Paul DiMaggio, From Region to Class, The Changing Locus of Country Music: A Test of the Massification Hypothesis, Social Forces, vol 53:3, 1975, p. 497 - 506 27 tavie, po autorima, injenica da je i publika amerike zabavne muzike (easy listening music) takoe dominantno belaka, sredovena i iz radnikih slojeva ukazuje na promenjen odnos drutvenog i kulturnog grupisanja u poslednjoj etvrtini XX veka. 28 American Behavioral Scientist, vol. 26, 1983. 29 Michael Hughes and Richard A. Peterson, Isolating cultural choice patters in the U.S. population, American Behavioral Scientists, 26, 1983, p. 459 - 487 30 I drugi autori koji su prezentirali svoja istraivanja u ovom broju asopisa utvrdili su postojanje dosta velikog broja kulturnih obrazaca u publici u amerikom drutvu od etiri (Sobel) do etrnaest (Grinberg i Frank).

24

uvod Trebalo je uiniti samo mali korak od ovih rezultata do stanovita o drugaijoj vezi izmeu drutvenog statusa i kulturnih aktivnosti u drutvima kasnog XX veka. U tekstovima Kako muziki ukusi obeleavaju profesionalne statusne grupe (zajedno sa Albertom Simkusom) i Razumevanje podela u publici: od elite i mase do omnivora i univora iz 1992. godine, Peterson je formulisao koncepciju o tome da se obim aktivnosti u slobodnom vremenu i raznovrsnost kulturnih izbora danas pojavljuje kao glavna razlika izmeu statusnih grupa. Dva kljuna nalaza u ispitivanju odnosa profesionalnog statusa i muzikog ukusa koje su sproveli Peterson i Simkus bili su da se, prvo, hijerarhija ukusa danas vie ne moe vizuelno predstaviti kao stub u kome se ukusi reaju jedan iznad drugog, ve pre kao piramida na ijem se vrhu nalazi elitni ukus, sa sve vie i vie alternativnih formi na istom nivou kako se sputamo niz ovu piramidu ukusa. Istovremeno, pri pribliavanju dnu piramide, muziki ukusi u sve veoj meri ne obeleavaju samo profesionalni status, ve ukazuju na statusne granice izmeu starosnih, rodnih, rasnih, regionalnih, religijskih grupa i grupa u pogledu razliitih stilova ivota, koje sve dele isti statusni nivo u pogledu zanimanja. I drugo, da kulturna elita svoju izuzetnost vie ne obeleava ekskluzivnim visokim ukusom i ekskluzivnim (snobovskim) aktivnostima, nego poznavanjem i potronjom i svih drugih (i masovnih) umetnikih formi i veim obimom uea u najrazliitijim aktivnostima u dokolici. Ako ovu heterogenost ukusa i aktivnosti elite najbolje odslikava termin omnovori, onda se kao njihova suprotnost na dnu piramide pojavljuju grupe iji pripadnici imaju nizak drutveni status i istovremeno uzak spektar kulturnih aktivnosti i relativno homogen (jednosmeran) ukus, koje su Peterson i Simkus oznaili kao univore. Tokom 1990-ih ovi termini su uli u optu upotrebu i pokazali se kao korisna teorijska orua za razumevanje promenjene prirode kulturnih praksi u dobu koje se jo oznaava kao post-moderno i kao doba globalizacije31. Sam Peterson je u tekstu napisanom u saradnji sa Roderom Kernom 1996. godine Promene visokog ukusa: od snoba ka omnivoru pokuao da ukae na mogue razloge promene u nainu isticanja elitnog statusa. Omnivore, po njemu, ne karakterie nediskriminativno prihvatanje svega to se na kulturnom tritu nudi, nego prvenstveno otvorenost prema drugaijim kulturnim praksama. Time oni predstavljaju suprotnost snobovtini koja je bazirana na krutim pravilima o tome ta nikako ne moe biti predmet uivanja kulturne elite. Mogui razlozi koji su doveli do ove promene u ponaanju, po Petersonu i Kernu, ukljuuju: (1) strukturalne promene koje se tiu porasta ivotnog standarda, irenja obrazovanja, geografske i socijalne mobilnosti. To dovodi u kontakt ljude sa razliitim ukusima, to uz prezentaciju umetnosti putem masovnih medija
31 Ova Petersonova koncepcija indukovala je u poslednjih desetak godina veliki broj istraivanja, studija i lanaka u kojima su proveravane ove teze od Sjedinjenih Amerikih Drava, preko Holandije i Nemake, do postsovjetske Rusije.

25

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije smanjuje mogunost da se poznavanje umetnosti koristi kao osnov za socijalno iskljuivanje; (2) vrednosne promene u smislu istorijskog trenda koji vodi sve veoj toleranciji za one koji su nosioci razliitih drutvenih (kulturnih) vrednosti; zatim (3) promene u svetu umetnosti koje su (prvenstveno kroz delatnost avangardnih pokreta i razvoj umetnikog trita) dovele do uruavanja devetnaestovekovnog jedinstvenog standarda o tome ta je vredna umetnost i odgovarajue prakse odbacivanja svega to se u taj standard nije uklapalo; (4) promenu generacijske politike, u smislu da pripadnici generacija poslednje etvrtine XX veka vie nisu videli svoju pripadnost popularnoj kulturi kao prolaznu fazu u procesu sazrevanja, ve pre kao alternativu etabliranoj elitnoj kulturi; i (5) promenu politike dominantnih statusnih grupa, koje su se od strategije odbacivanja popularne kulture okrenule strategiji neutralizacije njenih subverzivnih potencijala kroz njeno ukljuivanje u dominantnu kulturu. U nizu tekstova koji se bave prvenstveno testiranjem i preciziranjem Petersonovih nalaza Koen van Ejk (C. van Eijck)32 je ukazao na socijalne procese koji dovode do pojave omnivora, na dimenzije (sheme ili diskurse) koji se nalaze u osnovi savremenih obrazaca kulturnih izbora i socijalne nosioce omnivornog ukusa. Jedan od poetnih uvida van Ejka jeste da se nalazi do kojih su doli Peterson i Simkus (na osnovu podataka iz US General Social Survey 1982) i Peterson i Kern (na osnovu podataka iz US General Social Survey 1992) odnose na agregate, to jest socijalne statusne grupe, te da se utoliko ne mogu direktno prevesti na nivo individua. Nalazi koji govore o tome da je za odreene statusne grupe karakteristian omnivorni ukus ne znae nuno da su pojedinani pripadnici ovih statusnih grupa omnivori. Jednako se moe desiti da su ove statusne grupe jednostavno kulturno heterogene, te da omnivorni ukus statusne grupe proizilazi iz ove heterogenosti33. Van Ejk je takoe ukazao i da se Peterson, iako je praktino uveo u teorijsko razmatranje problem obrazaca kulturnih izbora, vrlo malo bavio nainima na koje pojedinci u svojoj potronji kombinuju kulturne produkte. Njegova koncepcija o omnivorima i univorima prvenstveno se bavila pitanjima obima kulturnih izbora (koliko anrova se kombinuje), a zapostavljala je pitanja sadraja izbora (odnosno, koji se anrovi kombinuju).
32 Koen van Eijck, Socialization, education and life-style: How social mobility increases the cultural homegeneity of status groups, Poetics, vol. 25, 1999, p. 195 224; zatim Koen van Eijck, Richard A. Peterson and the culture of consumption Poetics, vol. 28, 2000, p. 207 224; i Koen van Eijck Social differentiation in musical taste patterns, Social Forces, vol. 79, No. 3, 2001, p. 1163 - 1185 33 Peterson je pojavu omnivornog ukusa vezivao za fenomen socijalne mobilnosti. S jedne strane, mnoge socijalno mobilne osobe ouvavaju tokom ivota bar delimino kulturne preferencije i navike steene u mladosti. To bi moglo da dovede do omnivornog ukusa na nivou individua. S druge strane, imajui u vidu da je, kao rezultat irenja visokog obrazovanja, veina socijalne mobilnosti u savremenim drutvima uzlazna, to dovodi da se u grupama visokog statusa nalaze i pojedinci regrutovani iz razliitih drutvenih slojeva i sa razliitim ukusima.

26

uvod U tekstu Drutvena diferencijacija obrazaca muzikog ukusa (2001) van Ejk je, na jednoj strani, razmatrao procese koji dovode do toga da se kulturne prakse elitnih grupa mogu smatrati omnivornim i, na drugoj strani, pokuao da utvrdi osnovu na kojoj se bazira kombinovanje muzikih anrova u obrasce kulturnih izbora. Radei na podacima dobijenim u anketiranju Participacija u kulturnim aktivnostima holandskog stanovnitva (Intomart 1987) van Ejk je utvrdio da, iako postoje razlike izmeu elitnih drutvenih grupa i ostalih statusnih grupa u pogledu raznovrsnosti kulturnih izbora, one nisu znaajne. Posebno zato to su se one prvenstveno pojavljivale u pogledu broja muzikih anrova za koje su ispitanici navodili da ih sluaju povremeno, a ne u pogledu broja stvarno omiljenih muzikih anrova. Zbog toga se, sledei teorijska razmatranja Gerharda ulcea (G.Schulze) i Sajmona Frita (S.Frith), okrenuo ispitivanju sadraja obrazaca kulturnih izbora. Gerhard ulce je u svom delu Die Erlebnisgesselshaft34 (Drutvo doivljaja) identifikovao tri sheme koje predstavljaju osnovu za oblikovanje kulturnih izbora. Ove sheme on naziva shema visoke kulture (Hochkulturschema), trivijalna shema (Trivialschema) i shema uzbuenja/napetosti (Spannungsschema)35. Shema visoke kulture podrazumeva razliku izmeu umetnosti i ivota umetnost se odnosi na uzvieno, duhovno i apsolutno. Umetnost, po ovoj shemi, ne slui samo da se u njoj uiva, ve da se iz nje neto i naui, a tipina forma ponaanja publike ogleda se u uzdranom ponaanju koje se koncentrie na ono to nude izvoai. U trivijalnoj shemi ivot i umetnost su manje odvojeni. Najvanija stvar u ovom diskursu su autentinost i socijalna funkcija umetnosti. Publici je dozvoljeno da uestvuje u predstavi tapanjem i uzvicima i da doprinosi stvaranju oputene atmosfere. U ovoj umetnosti izraavaju se tradicionalne, folklorne vrednosti, a publika u njoj ne trai intelektualno i duhovno uzdizanje, ve sigurnost kroz konformizam. Shema uzbuenja je istorijski najmlaa od ove tri sheme i karakterie je pojava izvoaa poput Elvisa Prislija, Fetsa Domina, Bila Hejlija i drugih. Ovu shemu najbolje karakteriu komercijalnost i zabava, a eskapizam je njena primarna funkcija. Uivanje u ovoj umetnosti je telesna aktivnost igranje, smejanje, nekonvencionalno ponaanje posebno u sluaju muzike umetnosti. ulce takoe identifikuje pripadnike publike koji prelaze tradicionalne granice umetnikih obrazaca, odnosno koji pripadaju vie no jednoj shemi. Po njemu radi se o mladim, dobro obrazovanim, socijalno uzlazno mobilnim pojedincima koji ine novu srednju klasu i iji se stil ivota moe odrediti kao postmoderan. Njihovi
34 Gerhard Schulze, Die Erlebnisgesellschaft: Kustsociologie der Gegenwart Frankfurt, Kampus, 1995. 35 Van Ejk ukazuje da tri diskursa koje je u tekstu ta je dobra muzika (What is Good Music, Canadian University Music Review, Vol. 10, 1990, p. 92 102) identifikovao Sajmon Frit (S.Frith) umetniki diskurs, folklorni diskurs i pop diskurs, u osnovi odgovaraju ovim ulceovim shemama.

27

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije obrasci kulturne potronje ukljuuju kulturne izbore i aktivnosti u dokolici, koji se tradicionalno smatraju meusobno nespojivim posetu zabavnim parkovima i muzejima, sluanje klasine i pop muzike. Po ulceu, pripadnici ovih grupa kombinuju klasinu muziku i pop muziku ili dez, ali ne ukljuuju u svoje izbore muziku koja pripada trivijalnoj shemi ili folk diskursu. Van Ejk je na svom uzorku, uz pomo faktorske analize, uspeo da dosta jasno identifikuje upravo ova etiri obrasca o kojima govori ulce: highbrow faktor, folk faktor, pop faktor i faktor novih omnivora. Ovi faktori se nisu razlikovali samo po sadraju njihovih izbora, nego i po obimu. Pokazalo se da grupa koju je Van Ejk definisao kao nove omnivore ima daleko iri spektar preferencija od drugih grupa. Analizirajui njihovo socijalno poreklo, pokazalo se da oni, kako je to ulce pretpostavljao, zaista dolaze iz redova visokoobrazovanih, socijalno uzlazno mobilnih, mladih ljudi. Na taj nain je Van Ejk mogao i da objasni zato nije bilo znaajnijih razlika izmeu statusnih grupa u pogledu obrazovanja/zanimanja. Pokazalo se da se visokoobrazovana grupa sastojala od dva segmenta: starije grupe, ije su preference bile okrenute klasinoj umetnosti i mlae grupe, koju su inili novi omnivori. Time se ujedno pokazalo da za razumevanje savremenih kulturnih praksi ispitivanje sadraja obrazaca kulturnih izbora nije nita manje vano od ispitivanja njihovog obima i da, ponovo za razliku od Petersonovih nalaza, elitne statusne grupe u pogledu zanimanja i obrazovanja ne postaju kao celine sve vie i vie omnivori, ve se u njima pojavljuju jasno definisani socijalni nosioci omnivornog ukusa nove srednje klase.

Pretpostavke
Pre nego to preemo na prikaz rezultata, da jo samo ukaemo na neke od osnovnih pretpostavki koje su vodile ovo istraivanje. Na tragu saveta Petersona i Dimaa odluili smo se da naa polazna taka bude kulturna stratifikacija. Umesto da grupiemo ispitanike u klasne, statusne ili obrazovne grupe i da potom ispitujemo njihove kulturne potrebe, navike i ukuse, mi smo se opredelili za obrnut pristup. Na osnovu podataka iz istraivanja rekonstruisali smo kulturne grupe: tipove publike (imajui u vidu njihove kulturne preferencije i njihovu participaciju u kulturnim aktivnostima, to jest njihove kulturne potrebe i navike); grupe koje dele iste tipove ukusa i diskursa (na osnovu njihovih preferencija i znanja u/o umetnosti), i, na kraju, grupe koje pripadaju istom kulturnom stilu (sintetika varijabla koja objedinjava sve ove aspekte i jo posedovanje kulturno relevantnih dobara) - a potom pokuali da utvrdimo njihove socio-demografske korelate. Sledei (uglavnom) Burdijea, pretpostavili smo da e osnovne determinante kulturnih praksi (kulturnih potreba, navika, ukusa) graana Srbije i Makedonije

28

uvod biti, na jednoj strani, uslovi njihove primarne socijalizacije (operacionalizovani kroz uticaj obrazovanja i zanimanja njihovih roditelja i mesto roenja ispitanika) i, na drugoj strani, njihov aktuelni poloaj u drutvenoj strukturi, odnosno njihovi uslovi egzistencije (operacionalizovani kroz obrazovanje i zanimanje ispitanika i njihovo mesto boravka). Brojna empirijska istraivanja raena irom sveta pokazuju da ove dve grupe socijalnih faktora oblikuju kulturnu participaciju, te da njihove kombinacije produkuju razliite tipove kulturnih praksi. Za potrebe utvrivanja relativne snage delovanja ovih faktora u Srbiji i Makedoniji, formulisali smo dve alternativne hipoteze koje smo oznaili kao hipotezu o primarnoj socijalizaciji i hipotezu o kulturnoj adaptaciji. Po hipotezi o primarnoj socijalizaciji, neformalno obrazovanje koje se tokom detinjstva i mladosti neprimetno stie u porodici presudno odreuje kulturne sklonosti i kulturne resurse pojedinaca, ostavljajui malo prostora za njihovo sazrevanje, razvoj ili promenu. Hipoteza o kulturnoj adaptaciji pak, veu snagu delovanja pripisuje iskustvima koja pojedinci stiu kroz vlastito formalno obrazovanje, kroz odnose u poslovnom okruenju i u mestu boravka i procesima prilagoavanja socijalnom okruenju kroz koje pojedinci prolaze - te pretpostavlja veu fleksibilnost u oblikovanju i menjanju kulturnih praksi. Da pomenemo jo jednom da se ovi uticaji meusobno ne iskljuuju, nego da su komplementarni, a da su ovi alternativni pristupi formulisani samo iz elje da se izmeri relativna objanjavalaka snaga svakog od njih posebno. I da dodamo jo samo da smo, osim faktora koji utiu na sve aspekte kulturnih praksi, pretpostavili da na oblikovanje kulturnih navika utiu jo i ukupni prihodi ispitanika i njihovih porodica kroz (moda banalnu, ali faktiku) finansijsku mogunost/nemogunost da sebi priute odlazak na kulturne dogaaje, uee u nekoj privatnoj kulturnoj aktivnosti ili kupovinu kulturnih dobara. Pretpostavke o uticajima na razvoj kulturnih praksi mogle bi se grafiki predstaviti ovako:

29

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Na tragu stavova Herberta Gansa pretpostavili smo da u Makedoniji i Srbiji postoji vei broj kultura ukusa i publika ukusa. Smatrali smo da je 2007. godine, posle nebrojenog niza radova o kritikim potencijalima popularne kulture koju su pokrenula istraivanja Birmingemskog centra za savremene studije kulture (CCCS) krajem 1960-ih i poetkom 1970-ih, malo deplasirano govoriti o kritikama koje su upuivane masovnoj kulturi u prvoj polovini XX veka i pretpostaviti postojanje elitnog ukusa na jednoj strani i homogenog masovnog ukusa na drugoj36. Smatrali smo, takoe, da je podela na Highbrow, Middlebrow and Lowbrow ukuse prejednostavna i da ne uspeva da uhvati specifinost tipova ukusa i njima odgovarajue publike u Makedoniji i Srbiji. Ve u istraivanju iz 2002. godine, pretpostavili smo postojanje etiri tipa ukusa ili etiri publike ukusa: elitnog ukusa, konvencionalnog ukusa, urbanog ukusa i folklornog ukusa. Rezultati tadanjeg istraivanja su pokazali da se jasno mogu identifikovati bar jo dve grupe u publici: oni koji jednako uivaju u umetnikim delima klasine/avangardne umetnosti i urbane popularne kulture i prelaze granice elitnog i popularnog diskursa (nazvali smo ih elitnim omnivorima) i grupe za koje je teko odrediti da li je njihov ukus folklorni ili urbani, jer prelaze granice izmeu folklornog i globalnog popularnog diskursa koje smo nazvali rurbanim omnivorima). Nasuprot Petersonu, osim u sluaju elitnih omnivora koji su kombinovali proizvode tradicionalne, avangardne i urbane popularne kulture (ali su bili malobrojni), socijalni poloaj omnivora u Srbiji nije ukazivao da se radi o elitnim drutvenim grupama naprotiv. Uglavnom se radilo o grupama nezaposlenih mladih ljudi, odraslih u predgraima, ije se obrazovanje po pravilu zavravalo na nivou srednjih strunih kola. Na tragu ovih rezultata, ali i stavova Koena van Ejka, Sajmona Frita i Gerharda ulcea, pretpostavili smo da u Srbiji i Makedoniji postoje etiri tipa-publike ukusa (elitni ukus, konvencionalni ukus, urbani ukus i folkorni ukus) koji pripadaju trima kulturnim diskursima (globalni elitni kulturni diskurs, globalni popularni kulturni diskurs i folklorni kulturni diskurs) i dve publike ukusa koji prelaze granice ovih diskursa: elitni omnivori i rurbani omnivori37.
36 ak i ozbiljni kritiari popularne kulture danas ne mogu prenebregnuti injenicu izrazite heterogenosti popularne kulture. Razlike meu umetnikim formama, estetskim obrascima i karakteristikama publike su u popularnoj kulturi tolike da su esto vee od razlika u odnosu na tradicionalnu elitnu umetnost i publiku. Stanovite o homogenom masovnom ukusu i homogenoj masovnoj publici pretpostavljalo bi da istoj masovnoj umetnosti pripadaju i da se istoj publici obraaju Mile Kiti i Darkwood Dub, Era Ojdani i Disciplina Kime, Indira Radi i E-Play (u Srbiji), odnosno Evto Pupinovski i Superhicks ili Naum Petreski i Anastasia (u Makedoniji). 37 O definisanju ovih tipova ukusa i njihovoj operacionalizaciji u ovom istraivanju videti u poglavlju O ukusima i diskursima u ovoj studiji.

30

uvod Grafiki bi se ova shema mogla predstaviti ovako:

Osim ve pomenutih oekivanih uticaja zanimanja, obrazovanja i mesta roenja ispitanika i njihovih roditelja, pretpostavili smo da e se publike ukusa deliti i po starosti: 1) da e folklorni ukus i tradicionalni elitni ukus biti karakteristini za starije generacije; 2) da e u okviru globalnog popularnog kulturnog diskursa mladi pre biti nosioci urbanog ukusa, a stariji konvencionalnog ukusa, te da e 3) nosioci oba tipa omnivornog ukusa biti pripadnici mlaih generacija. Vano je jo primetiti da shema nije vrednosna. Model pretpostavlja da se odreene drutvene grupe (u pogledu obrazovanja, zanimanja i uslova primarne socijalizacije) u elji da zadovolje svoje estetske potrebe dominantno obraaju odreenim tipovima anrova (muzikim, filmskim, televizijskim, likovnim, knjievnim, itd), a da se neki anrovi u njihovim kulturnim praksama ne pojavljuju ili manje pojavljuju. A istovremeno se u modelu podrazumeva da postoje dobri i loi romani, dobre i loe pozorine predstave, dobre i loe opere, dobri i loi stripovi i dobre i loe pesme novokomponovane narodne muzike. O tome da li je neki ukus dobar ili lo odluuje se na nivou konkretnog suenja o konkretnim umetnikim delima i unutar anrova, a ne izmeu njih. To to ova shema nije vrednosna ne znai, meutim, da se sami akteri u kulturnom ivotu prema svojim i tuim ukusima odnose kao da su oni jednake vrednosti. Kultura je izrazito hijerarhijsko polje, a razlike u ukusima se uspostavljaju ne

31

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije samo izmeu kulturnih miljea, diskursa i anrova, nego i unutar anrova, izmeu umetnika, izvoaa i konkretnih dela. U sporovima oko ukusa, kako kae Gans, ulog je, u stvari, mnogo vei. Priroda ovih sporova tie se prirode dobrog ivota i posebno toga kakva kultura i ija kultura treba da dominira u drutvu38. Kako je svaki socijalni kontakt istovremeno i akt procenjivanja drugog, ljudi upotrebljavaju ukuse da podignu simbolike granice izmeu njih i onih kategorija ljudi koje ne vole, pri emu odbacivanje i prezir nisu privilegija ni jedne od socijalnih grupa. Ako vii slojevi preziru vulgarne i primitivne kulturne prakse neobrazovanih i onih koji rade fizike poslove, ovi nita manje ne odbacuju njihovu kulturu kao odroenu, izvetaenu i feminiziranu. Prouavanje odnosa simbolikih i socijalnih granica je poslednjih godina postalo jedan od fokusa istraivake delatnosti u itavom nizu nauka, poput antropologije, istorije, politikih nauka, socijalne psihologije i sociologije. Centralna tema koja se provlai kroz sve discipline tie se pokuaja razumevanja uloge koju simboliki resursi (konceptualne razlike, interpretativne strategije, kulturne tradicije) imaju u stvaranju, odravanju, osporavanju i ruenju institucionalizovanih socijalnih granica (klasnih, rodnih, rasnih i teritorijalnih)39. Uloga koju kulturne prakse igraju u uspostavljanju simbolikih i socijalnih granica bila je takoe predmet brojnih istraivanja [Bourdieu:1979; Douglas and Isherwood: Hebdige: 1979; Hughes and Peterson: 1984; Lamont 1992; Bryson: 1996; Bryson 1997]. Tako je, na primer, Betani Brajson u jako poznatom tekstu Sve osim heavy metala40 ispitivala kako ljudi upotrebljavaju ukuse da podignu simbolike prepreke izmeu njih i onih kategorija ljudi koje ne vole, odnosno kako se ukusi koriste kao osnova za simboliko i socijalno iskljuivanje. Lorens Levin (L.W.Levine) je u knjizi Highbrow/Lowbrow: nastanak kulturne hijerarhije u Ame38 Na istu temu Burdije kae: To znai da su igre umetnika i esteta i njihove borbe oko monopola umetnike legitimnosti manje nevine no to izgledaju. U svakom sukobu oko umetnosti u pitanju je nametanje umetnosti ivota, to jest, pretvaranje arbitrarnog naina ivota u legitiman nain ivota koji odbacuje sve druge naine ivota kao arbitrarne [Bourdieu:1984:57] (prevod sa engleskog P.C.) 39 Ovim pitanjima odnosa simbolikih i socijalnih granica, odnosno korienja kulturnih praksi za podizanje simbolikih barijera meu grupama se posebno bavila Miel Lamont. Vidi npr. Michle Lamont Money, Morals and Manners: The Culture of the French and the American Upper-Middle Class, The University of Chicago Press, Chicago and London, 1992; Michle Lamont and Marcel Fournier (eds), Cultivating Differences: Simbolic Boundaries and the Making of Inequality, The University of Chicago Press, Chicago and London, 1992; Michle Lamont and Annette Lareau, Cultural Capital: Allusions, Gaps and Glissandos in Recent Theoretical Developments, Sociological Theory, vol. 6, no. 2, 1988, p. 153 168; Michle Lamont, John Schmalzbauer, Maureen Waller, Daniel Weber Cultural and moral boundaries in the United States: structural position, geographic location and lifestyle explanations, Poetics, vol. 24, 1996, p. 31 56; i Michle Lamont and Virg Molnr, The Study of Boundaries in the Social Sciences, Annual Review of Sociology, vol. 28, 2002, p. 167 - 195 40 Bethany Bryson, Anything but heavy metal: Simbolic Exclusion and Musical Dislikes, American Sociological Review, vol. 61, 1996, p. 884 - 899

32

uvod rici41 pokazao da je uivanje u visokoj umetnosti postalo oznaka visokog statusa u Americi tek krajem XIX veka, kao deo pokuaja da se highbrow Anglosaksonci odvoje od lowbrow imigranata, na iju se popularnu zabavu gledalo kao na und i kvarenje morala. Burdijeova koncepcija o kulturnom kapitalu takoe jeste pokuaj da se razume uloga kulturnih resursa u reprodukciji klasnih nejednakosti. U naem istraivanju, borbe na simbolikim granicama u domenu kulturne participacije ine jezgro hipoteze o kulturnoj adaptaciji: da kulturna adaptacija - prilagoavanje kulturnim praksama i ukusima relevatnih drugih i uspostavljanje simbolikih granica prema socijalnim grupama u odnosu na koje elimo da se distanciramo presudno odreuju nae kulturne prakse, kulturne stilove i ukuse. Nadamo se da su ove uvodne napomene dovoljne da bi itaoci mogli da prate prezentaciju rezultata. Naravno, o svemu ovome detaljnije u poglavljima koja slede.

41 Lawrence W. Levine, Highbrow/Lowbrow: the Emergence of Cultural Hierarchy in America, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1988,

33

Kulturne potrebe i navike

ulturna participacija obuhvata tri grupe aktivnosti koje se meusobno znaajno razlikuju: kulturnu produkciju koja obuhvata amatersko ili profesionalno bavljenje umetnou ili bavljenje nekim kreativnim hobijem; (javnu out-door) kulturnu recepciju koja se odvija kroz posete programima kulturnih institucija ili, ire, kulturnim dogaanjima; i (privatnu in-door) kulturnu recepciju koja se najee odvija putem medija (televizija, radio, video-plejeri, DVD, vokmeni, diskmeni, MP3 plejeri) i u domu recipijenata42. Kao to smo ve pomenuli, studije kulturne participacije uobiajeno se fokusiraju na prouavanje kulturne recepcije (potronje). Meu istraivanjima kulturne potronje razlikujemo etiri glavna pristupa, koji bi se mogli odrediti kao marketinki, ekonomski, psiholoki i socioloki. Marketinki pristup prouavanju kulturne potronje deo je aktivnosti segmentacije trita i ciljnog marketinga. Ovaj pristup ima praktine, a ne teorijske ambicije. Segmentacija trita poiva na uvianju da potencijalna publika nije jedinstvena, ve da se sastoji od grupa pojedinaca koji imaju sline potrebe, elje, karakteristike, motivaciju i aktivnosti potronje - te da se publika (trite) moe podeliti na ove segmente, u odnosu na koje se onda razvijaju specifine strategije marketinga (ciljni marketing). Uobiajeno se govori o etiri osnove za segmentaciju trita: geografska segmentacija, demografska segmentacija, psihografska segmentacija i bihejvioralna segmentacija43. Geografska segmentacija tie se podele publike (trita) po mestima (naseljima, delovima grada) gde ive. Posebno u drutvima u kojima se klasne podele izraavaju i kroz jasne podele rezidencijalnih oblasti, poznavanje adresa potencijalnih korisnika moe biti dovoljan indikator za to kakvu bi marketinku strategiju trebalo primeniti. Demografska segmentacija podrazumeva podelu publike prema polu, starosti, rasi, etnikim grupama, obrazovanju, zanimanju i sl. Istraivanja trendova participacije pokazala su da su neke od ovih karakteristika jako dobri prediktori ponaanja i preferencija publike. Psihografska segmentacija
42 Od ovog pravila ima i izuzetaka, npr. itanje knjiga koje spada u privatne (in-door) aktivnosti potronje, a ne odvija se putem medija ili pak sluanje muzike putem vokmena, diskmena ili MP3 plejera koje je mnogo ee u javnim prostorima (u autobusima, vozovima, na ulici) nego kod kue recipijenata. 43 Meu najpoznatije sisteme segmentacije trita spadaju Mosaic i ACORN u Velikoj Britaniji. Oba ova sistema kombinuju geografske i demografske osnove segmentacije i poivaju na ideji da slina susedstva (definisana potanskim brojevima ili oznakama) predstavljaju rezidencijalne oblasti u kojima ive ljudi sa slinim interesima, zaradama i potroakim navikama. Mosaic sistem deli sva susedstva u Velikoj Britaniji (definisana potanskim oznakama) na 12 grupa sa slinim stilovima ivota i u okviru njih razlikuje 52 tipa linosti. ACORN (akronim od A Classification of Residential Neighbourhoods) vri segmentaciju publike na est kategorija, sedamnaest grupa na osnovu stilova ivota i ukupno 54 tipa linosti.

34

kulTurne PoTrebe i navike u okviru marketinkog pristupa obino se tie grupnih stavova prema kulturi i umetnosti. Kit Digl (K.Diggle) tako razlikuje etiri grupe u publici: 1) posetioce (Attenders) koji imaju pozitivan stav prema umetnosti i taj svoj stav prevode u aktuelnu kulturnu participaciju; 2) zainteresovane (Intenders44) koji imaju pozitivan stav prema umetnosti i vole da poseuju kulturne dogaaje, ali iz nekog razloga to ne ine; 3) nezainteresovane (The Indifferent) koji nemaju odreene stavove prema umetnosti, niti pak elju da prisustvuju kulturnim i umetnikim predstavama; i 4) neprijateljski raspoloene (The Hostile) koji imaju negativan stav prema umetnosti i nemaju nameru da poseuju dogaaje u oblasti kulture i umetnosti. Bihejvioralna segmentacija trita, ili segmentacija publike na osnovu njihovog ponaanja, vri se najee na osnovu pet kriterijuma: a) kada poseuju kulturne dogaaje (radnim danima ili vikendom, veernje predstave ili matinee); b) zato poseuju kulturne dogaaje (zbog proslave, druenja, poslovno, zbog samoobrazovanja, itd); c) pod kojim okolnostima poseuju kulturne dogaaje (npr. onda kada su na godinjem odmoru, onda kada dolaze u grad zbog kupovine, i sl); d) kakvo je njihovo znanje o kulturnim dogaajima (da li poseuju popularne ili elitne kulturne dogaaje); i e) koliko esto poseuju kulturne dogadjaje (redovni, povremeni, retki posetioci)45. Kulturne institucije i uopte akteri kulturne politike koje iz praktinih razloga zanimaju trendovi i promene trendova u kulturnoj participaciji, njihovi socio-kulturni i demografski korelati i segmentacija njihove publike, razumljivo pokazuju najvie interesovanja za rezultate marketinkog pristupa prouavanju kulturne participacije. Problem sa ovim tipom istraivanja, meutim, jeste u tome to ona vrlo esto naputaju deskriptivni nivo (na kome jedino mogu sigurno da se kreu) i kroz postupke imenovanja utvrenih trendova, obrazaca ili klastera vercuju naivno-nauna objanjenja ustanovljenih injenica (kao u npr. sluaju pomenutih Mosaic-a ili ACORN-a). Tradicionalni ekonomski pristup prouavanju kulturne participacije pretpostavlja da su pojedinci racionalni potroai koji pokuavaju da maksimalizuju zadovoljstvo birajui oblike kulturne participacije koji zadovoljavaju njihove preferencije, imajui u vidu ogranienja zarada na jednoj, odnosno trokova participacije na drugoj strani. U ovom modelu upravo odnos zarada i trokova ima kljunu objanjavalaku ulogu, dok se individualne preferencije (ukusi) tretiraju kao fiksirani - zavisni od mnotva socio-demografskih i psiholokih faktora - te utoliko izvan
44 Bukvalan prevod bi bio nameravaoci, ali nismo ba bili sugurni da bi ova kovanica bila razumljiva. 45 Iako se do ovih informacija moe doi istraivanjem, u razvijenim zemljama gotovo svi ovi podaci dostupni su institucijama kulture i marketinkim agencijama kroz sistem kompjuterizovanih blagajni koji, pogotovu u uobiajenom sluaju plaanja kreditnim ili debitnim karticama, automatski belei vreme vaih poseta, broj vaih poseta, da li dolazite sami ili u drutvu, koji tip kulturnih dogaaja poseujete, itd. Uobiajeno je, takoe, da vas prilikom prve posete nekoj kulturnoj instituciji zamole da popunite kratki upitnik koji sadri pitanja vezana za vau adresu, starost, obrazovanje, zanimanje, preferirani tip programa, i sl.

35

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije ovog modela. U ovom pristupu nivo participacije posmatra se kao zavisan od odnosa trokova participacije u nekoj konkretnoj kulturnoj delatnosti i trokova nekih drugih, alternativnih, naina provoenja slobodnog vremena [Thorsby and Winter 1979, Nardone 1982, Vogel 2000]. Alternativni ekonomski pristup [Stigler and Becker 1977] pretpostavlja da zadovoljstvo koje pojedinci dobijaju od kulturne participacije ne zavisi samo od zarada, trokova i ukusa, ve i od faktora kao to su prethodno umetniko iskustvo, poznavanje umetnosti, obrazovanje i porodina tradicija koji omoguavaju da se isti nivo participacije efektivnije iskoristi. Problem sa ekonomskim pristupima kulturnoj participaciji jeste pak u tome to gotovo sve empirijske studije ukazuju na jako mali uticaj isto ekonomskih faktora (poput zarada, bogatstva i trokova kulturne participacije). Pokazalo se da ovi faktori ostvaruju uticaj samo kod onih uesnika kulturne participacije koji ve imaju pozitivan stav prema kulturi i umetnosti i razvijene kulturne navike, te da promene ekonomskih inilaca (npr. cena karata) doprinose samo preferiranju jednih u odnosu na druge kulturne dogaaje. Psiholoki pristupi prouavanju kulturne participacije pretpostavljaju da psiholoke karakteristike pojedinaca (njihove karakterne crte ili vrednosni sistemi) strukturiu naine i trendove potronje. U oblasti kulturne potronje, dva psiholoka pristupa koji se najee sreu u praksi jesu sistemi za kategorizaciju publike poznati pod nazivima VALS (Values and Life-styles) i LOV (The List of Values). Oba ova pristupa razvijena su kao odgovor na kritike marketinkih postupaka segmentacije trita koji nisu bili utemeljeni ni u kakvim teorijskim pretpostavkama. Oni predstavljaju pokuaj da se, umesto analize neposrednih odnosa socio-demografskih karakteristika potroaa na jednoj i njihovih aktivnosti potronje na drugoj strani, ovi odnosi analiziraju uz pomo posredujue instance stila ivota. Stil ivota bi, kao neka vrsta psiholokog profila konzumenata, objedinjavao mnotvo socijalnih faktora, a istovremeno bi bio utemeljen u postojeim psiholokim teorijama linosti i vrednosti. Istraivanja koja su bila bazirana na teorijama linosti, tretirala su stilove ivota kao ponaanja koja izraavaju karakterne osobine linosti. U sada ve klasinoj studiji u oblasti marketinga Devet amerikih stilova ivota46, Arnold Miel (A.Mitchell) je kombinujui rezultate istraivanja motivacije Abrahama Maslova (A.Maslow) i studija socijalnih karaktera Dejvida Rismana (D.Reisman) formulisao model segmentacije trita na osnovu tipova linosti, a ne na osnovu uobiajenih demografskih faktora. Model poznat pod imenom VALS (Values and Life-Styles) razlikuje devet tipova linosti koji spadaju u tri osnovne grupe. Prvu grupu ine oni ije je ponaanje usmereno na zadovoljenje bazinih potreba. U nju spadaju tipovi linosti koje Miel odreuje kao Survivors (oni koji preivljavaju) i Sustainers (oni koji trpe). Drugu grupu ine linosti koje primarno ele drutvenu potvrdu i
46 Arnold Mitchell The Nine American Life-Styles, Warner, New York, 1983

36

kulTurne PoTrebe i navike prihvatanje od strane okruenja i Miel ih odreuje kao prema-spolja-usmerene potroae (outer-directed consumers). Tri tipa linosti koje spadaju u ovu grupu Miel naziva Belongers (oni koji pripadaju), Emulators (oni koji podraavaju) i Achievers (oni koji ostvaruju). Nasuprot ovome, treu osnovnu grupu u tipologiji ine prema-unutra-usmereni potroai (inner-directed consumers) ije je ponaanje prvenstveno odreeno njihovim unutranjim potrebama. Miel meu njima takoe razlikuje tri tipa koje naziva I-Am-Me (Ja-sam-Ja), Experientals (oni koji doivljavaju) i Socially Conscious Individuals (drutveno svesni pojedinci). Izvan ovih osnovnih grupa nalazi se tip linosti koji je definisan kao Integrateds (oni koji objedinjavaju) koji u svom ivotu ostvaruju fini balans izmeu unutranje orijentacije i orijentacije prema drugima. Svaki od ovih tipova linosti u Mielovoj studiji ima detaljno razraen psiholoki profil47 koji ukljuuje i potencijalne potroake navike. Druga grupa u okviru psiholokih pristupa, osnovu stilova ivota i razliitih aktivnosti potronje ne nalazi u karakternim crtama pojedinaca, nego u razliitim sistemima vrednosti koje oni usvajaju. Model koji se naziva LOV (to je akronim od The List of Values lista vrednosti) koji je razvila Lin Kale (Lynn R. Kahle)48 baziran je na istraivanjima vrednosti Miltona Rokia (M. Rokeach). Roki je razvio instrument (Rokeachs Value Survay) koji je od ispitanika zahtevao da rangiraju 18 instrumentalnih vrednosti i 18 osnovnih vrednosti po vanosti u njihovim ivotima. LOV kao klasifikaciona shema koristi modifikovanu i skraenu verziju ovog instrumenta. Ona na osnovu rangiranja devet bazinih vrednosti (samopotovanje, sigurnost, bliski odnosi sa drugima, oseaj ostvarenosti, samoispunjenje, potovanje drugih, oseaj pripadnosti, uzbuenje, zabava i uivanje u ivotu) konstruie stilove ivota i predvia trendove potronje. Uprkos znaajnim razlikama postoje i slinosti izmeu ovih pristupa. Jedna od njih je to to oba pristupa operacionalizuju stilove ivota kao obrasce potroakog ponaanja. Jo jedna njihova slinost, i ujedno zajednika slabost, ogleda se u tome to pretpostavljaju da su linosti pojedinaca, odnosno njihovi vrednosni sistemi, izvan uticaja drutveno-istorijskog konteksta, te da su stilovi ivota aistorijski i, shodno tome, relativno stabilni fenomeni. Socioloki intreres u prouavanju kulturne participacije fokusira se na ispitivanje toga kako trendovi kulturne participacije izraavaju, reprodukuju i potencijalno transformiu drutvene kolektivitete. Tradicionalni socioloki pristup studijama kulturne participacije ispituje vezu izmeu kulturne potronje i kljunih drutvenih oblika grupisanja (poput pola, starosnih grupa, etnikih grupa, klasa, rasa i dr.)
47 Tako su npr. Belongers tradicionalisti, puritanci i nespremni na eksperimente; Emulators ambiciozni, statusno-usmereni, takmiarski raspoloeni, a istovremeno nepoverljivi da e biti tretirani ravnopravno od strane establimenta; Experientals usmereni na unutranji rast i sazrevanje i na neposredno iskustvo i angaovanje, itd. 48 Lynn R. Kahle Social Values and Social Change, Praeger, New York, 1983

37

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije koja se uspostavlja kroz konzumiranje odreenih tipova objekata (dela, aktivnosti, dogaaja) za koje se smatra da signaliziraju pripadnost tim drutvenim kolektivitetima. Pretpostavka na kojoj poiva ovakav pristup jeste da su objekti potronje (npr. odreena umetnika dela) nosioci nedvosmislenih znaenja koja izraavaju identitete drutvenih grupa, te da je mogue, polazei od poznavanja objekata kulturne konzumacije (tipova umetnikih dela, umetnikih anrova, tipova kulturnih aktivnosti, itd) neposredno zakljuivati o ukusima pripadnika ovih drutvenih grupa. Primeri ovakvih istraivanja su, osim klasinih sociolokih studija Torstena Velbena, Georga Zimla i Lojda Vornera, ve pomenuti savremeni tekstovi Riarda Petersona49 i Pola DiMaa50. Problem sa ovakvim pristupom jeste u tome to poiva na esencijalistikoj koncepciji znaenja, prema kojoj kulturni objekti poseduju stabilna znaenja koja transcendiraju socio-istorijske kontekste iji su deo. U vremenu nestajanja granica izmeu elitne i popularne kulture, preklapanja potroakih navika razliitih drutvenih slojeva i grupa, pojave fenomena omnivora koji u podjednakoj meri uestvuju u elitnoj i masovnoj kulturi, ova pretpostavka pokazala se kao problematina. tavie, ona je posredno vodila i do danas veoma uticajnih koncepcija o tome da se u postmodernim drutvenim okolnostima raskida veza izmeu kulturne potronje i drutvenih kolektiviteta. Imajui u vidu nedostatke ovih koncepcija Daglas Holt (D.B.Holt) je na tragu istraivanja Pjera Burdijea u oblasti sociologije kulture, Stjuarta Hola (S.Hall), Dika Hebdida (D.Hebdige) i Pola Vilisa (P.Willis) u oblasti studija kulture i semiotikih radova Rolana Barta (R.Barth), ana Bodrijara (J.Baudrillard) i Marka Gotdinera (M.Gottdiener) formulisao alternativni pristup koji na novi nain omoguava istraivanje uticaja koji kolektiviteti ostvaruju na kulturnu participaciju i odredio ga kao post-strukturalistiki pristup. Osnovni principi poststrukturalistikog pristupa, po njemu, jesu da su znaenja objekata i aktivnosti (kao u strukturalizmu) relaciono konstituisana, proizvod sistematskih odnosa razlike, ali da (nasuprot strukturalizmu) jesu sutinski nestabilna, konstituisana kroz delovanje ljudi u odreenim socijalnim kontekstima, neodvojiva od istorije i nikada strukturisana samo od strane jednog semiotikog sistema. Utoliko se trendovi u kulturnoj potronji moraju posmatrati kao strukturisani od strane kontekstualizovanih (lokalnih) shema razumevanja, a ne dekontekstualizovanih, univerzalnih crta linosti ili vrednosnih sistema, kao u psiholokim pristupima. U post-strukturalistikom pristupu, takoe, kulturni objekti se tretiraju kao polisemni, uz potenciranje mogunosti njihove razliite interpretacije i upotrebe. To implicira da jedni te isti oblici potroakog ponaanja mogu imati razliita znaenja i jedni te isti objekti razliite naine upotrebe za pripadnike razliitih kolektiviteta. Zbog
49 Na primer, Peterson and DiMaggio 1975; Hughes and Peterson 1983; Peterson and Simkus 1992. 50 Na primer, DiMaggio and Useim 1978; DiMaggio and Mohr 1985; DiMaggio and Ostower 1990.

38

kulTurne PoTrebe i navike toga se modeli potronje u ovom pristupu posmatraju kao pravilnosti u potroakim praksama, a ne u potroakom ponaanju. To znai da isti modeli kulturne potronje podrazumevaju iste sheme interpretacije i upotrebe (kako potroai razumeju, vrednuju i upotrebljavaju objekte), ali ne nuno i iste objekte kulturne potronje. Takoe, za razliku od psiholokog pristupa i tradicionalnog sociolokog pristupa, koji modele potronje i stilove ivota posmatraju kao karakteristike individua koje su zajednike za odreene grupe ljudi, post-strukturalistiki pristup ove fenomene posmatra kao bitno socijalne fenomene. Naime, u ovom pristupu kulturna ponaanja i kulturni objekti nemaju imanentna znaenja, ve se njihova znaenja konstituiu kroz uspostavljanje simbolikih granica prema kulturnim ponaanjima i objektima u odnosu na koje naglaavaju svoju razliitost. Modeli potronje i stilovi ivota se ne posmatraju u izolaciji, ve se njihova znaenja razumevaju u odnosu na alternativne modele potronje i stilove ivota kojima se suprotstavljaju. Zbog toga se i tretiraju kao kolektivni fenomeni, pri emu se podrazumeva da u njihovom strukturisanju uestvuju mnogobrojni kolektiviteti, ije delovanje moe biti sinergetsko (usklaeno) ili konfliktualno (suprotstavljeno). I na kraju, modeli potronje i stilovi ivota se posmatraju kao dinamini socio-istorijski konstrukti. Ovi fenomeni se nalaze u procesu neprestane promene, s jedne strane zato to ih ljudi, kao delatni akteri menjuju i, s druge strane, zato to promene drutvenih okolnosti menjaju smisao ak i onih modela potronje i stilova ivota koji ostaju neizmenjeni. Uprkos tome to na primereniji nain razume drutveni karakter kulturne participacije koji se ogleda u drutvenom karakteru razumevanja, vrednovanja i upotrebe kulturnih objekata, odnosno to istraivanja kulturne participacije usmerava na studije interpretativnih shema (burdijeovskom terminologijom reeno kulturnog kapitala u otelovljenoj formi, a ne kulturnog kapitala u objektiviranoj formi), ovaj pristup, sa akcentom na kontekstualizovanim (lokalnim) shemama razumevanja i konstruisanjem smisla modela konzumacije i stilova ivota u odnosu na njihove lokalne alternative, ima i brojna ogranienja. Meu njima je najvanije to to ovakav tip analize zahteva znaajno suavanje drutvenog, istorijskog i prostornog obima istraivanja, te je praktino prilagoen samo etnografskim studijama, dok je u anketnim istraivanjima masovnog obima samo delimino primenljiv. *** Nakon pregleda ovih istraivakih iskustava, u poziciji smo da jasno odredimo karakteristike naeg istraivanja. Najpre, nasuprot veini studija u oblasti kulturne participacije, nae istraivanje ispituje sve aspekte kulturne participacije: i kulturnu produkciju, i javnu i privatnu kulturnu recepciju graana Makedonije i Srbije.

39

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Drugo, veliki broj istraivanja kulturne konzumacije ograniava se samo na prouavanje aktuelnog aspekta ponaanja recipijenata51, dok izvan razmatranja ostaju pitanja motivacije (interesovanja) aktera za uee u kulturnoj potronji i itav segment kulturne ponude52. Na tragu istraivake tradicije u prouavanju potroakog ponaanja uopte, poznatije kao Motivation/Ability/Opportunity Model i njegove primene u domenu kulturne participacije od strane Denifer Vigins (J.Wiggins)53 smatrali smo da je, da bi uopte dolo do kulturne recepcije, neophodno da recipijenti imaju motivaciju da participiraju, sposobnost da participiraju i priliku da participiraju, te da istraivanje treba formulisati tako da ispituje sva ova tri nuna aspekta. Zbog toga smo posebno ispitivali interesovanja ispitanika, njihovu sklonost ka umetnosti i omiljene naine provoenja slobodnog vremena (potencijalni aspekt kulturnih praksi), to smo imenovali kao kulturne potrebe54 i, na drugoj strani, njihova aktuelna ponaanja u oblasti kulturne potronje i kulturne

51 Pitanja koja se u ovakvim istraivanjima uobiajeno postavljaju ispitanicima odnose se iskljuivo na faktike aktivnosti u odreenom vremenskom periodu, npr. na broj poseta pozoritima, bioskopima, koncertima, muzejima i galerijama u poslednjih godinu dana (ili u poslednjem mesecu) pre anketiranja, na broj proitanih knjiga u ovom periodu, uestalost itanja dnevne tampe ili se tiu vremena koje provode gledajui televiziju ili sluajui radio. 52 To esto vodi pogrenim zakljucima. Dogaa se, npr. da se, u sredinama u kojima ne postoji bioskop ili pozorite, iz odgovora ispitanika koji u poslednjih 12 meseci nisu ni jednom bili u bioskopu ili pozoritu, zakljuuje da meu ispitanicima nema interesovanja za ovaj tip kulturnih programa. Isto tako se, zanemarujui aspekt interesovanja (motivacije) ispitanika, deava da pasionirani ljubitelji umetnosti, koji u ispitivanom periodu nisu bili u mogunosti da pohaaju kulturne dogaaje (zbog trenutnog nedostatka para, zbog male dece ili bolesti), budu tretirani kao ne-publika. 53 Vidi tekst Jennifer Wiggins Motivation, Ability and Opportunity to Participate: A Reconceptualization of the RAND model of Audience Development 54 Kulturne potrebe predstavljaju deo ljudske motivacione strukture to su tenje koje se zadovoljavaju kroz simboliku komunikaciju. Sam termin kulturne potrebe se inae danas smatra zastarelim. Razlog za to je velikim delom upotreba ovog pojma u marksistikoj istraivakoj tradiciji. Posebno se koncepcije Frankfurtske i Budimpetanske kole i njihova razlikovanja izmeu pravih i vetakih potreba tretiraju u delu savremene teorije kao neto to predstavlja ideoloki orsokak. Danas se mnogo ee mogu sresti termini poput kulturnih interesovanja, koji su u skladu sa savremenim postmodernim teorijama koje naglaavaju nestabilnost interesovanja i praksi i nestabilnost i fragmentiranost identiteta koji se kroz njih izgrauju. Razlozi to smo se ipak odluili za (nestandardnu) upotrebu ovog nesavremenog termina da bismo oznaili potencijalni aspekt kulturnih praksi jesu uvidi steeni kroz empirijska istraivanja da su kulturna interesovanja stabilna, tavie, kada su jednom formirana, gotovo rigidna i da zahtevaju zadovoljenje, tj. poprimaju karakteristike potreba; i drugo, da ona pokazuju beskrajne varijacije, ali unutar nekoliko jasno omeenih segmenata ije su granice drutveno odreene - to jest da su kulturna interesovanja drutveno oblikovana. [O koncepciji drutvenog oblikovanja tipova potreba, ali ne u smislu njihove ukorenjenosti u neotuenoj/otuenoj humanosti videti u: Don Slater Consumer Culture and Modernity, a o fleksibilnom pristupu fenomenu identiteta koji uvia ideoloki karakter koncepcije moe-biti-sve-to-poeli vidi u Harriet Bradley Fractured Identities: Changing Patterns of Inequality.]

40

kulTurne PoTrebe i navike proizvodnje, to smo oznaili kao kulturne navike.55 Naa namera je bila da u istraivanju zabeleimo i sve one koji imaju razvijene kulturne potrebe - vole da odlaze u pozorite, ele da idu u bioskop, uivaju u koncertima klasine, dez ili narodne muzike, ali su zbog nedostatka vremena, zbog nedostatka novca ili nepostojanja kulturnih institucija u njihovom mestu boravka - onemogueni u njihovom zadovoljavanju. Zatim smo u nizu pitanja, u formi pseudo-testova, ispitivali znanja ispitanika, odnosno njihove kompetencije (sposobnosti) za kulturnu recepciju. Na kraju smo ispitanike pitali za broj i tip kulturnih institucija koje postoje u mestu u kome ive i za broj i tipove programa koji su se odvijali u njihovim mestima boravka u poslednjih godinu dana (kulturna ponuda), kao i o tome da li poseuju kulturne programe u okolnim gradovima i u kojim gradovima. U odnosu na etiri istraivake tradicije o kojima smo govorili, moe se rei da nae istraivanje ima karakteristike i marketinkog56 i tradicionalnog sociolokog pristupa57. Interesovanja aktera kulturne politike i prouavalaca kulturnih fenomena razlikuju se. Oni koji kreiraju kulturnu politiku na nivou drava, regiona, gradova ili formuliu poslovnu i kreativnu politiku kulturnih institucija u prvom redu su zainteresovani za trendove kulturne participacije i promene ovih trendova, za karakteristike potencijalne publike i za njihovu socio-demografsku distribuciju, te za razloge za participaciju publike i razloge koji ovu participaciju ometaju. Na drugoj strani, istraivai koji se bave prouavanjem kulturnih fenomena zainteresovani su prvenstveno za objanjenje uzroka kulturnih praksi i njihovih funkcija u drutvu (ili za pojedince) i za razumevanje ovih fenomena.
55 Kulturne navike su tretirane kao aktuelizacija kulturnih potreba, te su utoliko one samo dve strane istog novia. Osim poseta pozoritu, bioskopu, koncertima, muzejima, galerijama, ispitivali smo i itanje knjiga, sluanje muzike, korienje kompjutera i internet servisa, sviranje, slikanje, pisanje i bavljenje odreenim kreativnim zanatima - poput veza, pletenja, drvodeljstva i sl.. 56 Pod odredbom marketinki ovde bi trebalo razumeti da smo se u veem delu studije ograniili samo na deskriptivni pristup. Moda bi tanije bilo rei da ona u ovom svom aspektu predstavlja studiju u oblasti kulturne statistike. 57 Pod tradicionalno sociolokim pristupom podrazumevamo ono to Daglas Holt naziva object signification approach, to jest pristup koji o karakteristikama kulturne participacije zakljuuje na osnovu znaenja kulturnih proizvoda koji se proizvode/konzumiraju, odnosno znaenja kulturnih aktivnosti u kojima se uestvuje. Ve smo pomenuli da ovaj pristup ima vana ogranienja i da se njegova neadekvatnost ogleda prvenstveno u pretpostavljanju postojanja stabilnih, esencijalistikih znaenja, koja nekako prebivaju u samim kulturnim objektima i kulturnim aktivnostima i signaliziraju pripadnost odreenim drutvenim grupama. S obzirom na to da se radilo o istraivanju anketnog tipa na velikom uzorku, uprkos ovim poznatim manama, ovaj pristup je bio iznueno reenje. Njegove nedostatke pokuali smo, na tragu Holtovih saveta, da ublaimo specifikovanjem pitanja u anketi na nivou detalja koji omoguava zakljuke o kontekstualizovanim (lokalnim) interpretativnim shemama (odnosno o kulturnom kapitalu u otelovljenoj formi); pripisivanjem znaenja kulturnim dobrima i aktivnostima u odnosu na interpretativne zajednice kojima se obraaju; triangulacijom rezultata kroz razliita polja kulturne potronje i pravljenjem bazinih etnografskih zapisa o ispitanicima i njihovom domu u dopunskom listiu koji su anketari popunjavali odmah po zavrenom intervjuisanju.

41

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Imajui u vidu korisnike ove knjige, to jest da je ona prvenstveno namenjena kreatorima kulturne politike, centralni njen deo bavi se identifikacijom kulturnih grupa u Srbiji i Makedoniji (na osnovu slinosti kulturnih potreba, kulturnih navika, ukusa, diskursa i kulturnih stilova) i njihovom distribucijom meu rodnim, starosnim, obrazovnim, profesionalnim i teoritorijalnim grupama, kao i identifikacijom trendova u njihovoj kulturnoj participaciji. Ovu studiju bi utoliko trebalo posmatrati kao pokuaj pravljenja mape kulturne participacije u Makedoniji i Srbiji, kao iscrtavanje kulturnog zemljopisa, za kojim bi marketinke studije kulturne participacije, sa uim fokusom i uim teritorijalnim obuhvatom, tek trebalo da slede. U poslednjem poglavlju, pak, pokuali smo da odgovorimo na interesovanja teoretiara i istraivaa kulturne participacije. U njemu smo testirali teorijski model izloen u uvodnom delu ove studije, koji pretpostavlja da su kulturne prakse oblikovane uslovima primarne socijalizacije i, na drugoj strani, kulturnom adaptacijom, to jest procesom identifikacije sa drutvenim grupama kojima ispitanici pripadaju i uspostavljanjem simbolikih granica prema drutvenim grupama u odnosu na koje ele da se razlikuju. To to je ova studija komparativna i to se radi u drutvima koja su do nedavno bila deo jedne drutvene zajednice trebalo bi da nam olaka oba ova posla.

KULTURNE POTREBE POTENCIJALNI ASPEKT KULTURNE PARTICIPACIJE

U naem istraivanju ovaj aspekt kulturne participacije operacionalizovali smo kroz dva pitanja u kojima smo od ispitanika traili da navedu kako vole da provode slobodno vreme. Prvo pitanje je bilo otvoreno, to jest traili smo od ispitanika da sami navedu tri omiljene aktivnosti u dokolici, a u drugom pitanju (koje se nalazilo kasnije u upitniku) ponudili smo im dvadeset i jednu aktivnost58 i zamolili ih da ocene (u rasponu od to najvie volim do to izrazito ne volim) ta od toga vole/ne vole da rade u slobodnom vremenu. Osim opisa omiljenih naina provoenja slobodnog vremena (u otvorenom pitanju) i utvrivanja odnosa prema razliitim aktivnostima ponuenim u zatvorenom pitanju, u ovom delu analize pokuali smo jo da klaster analizom59 identifikujemo grupe ispitanika na osnovu specifinih kombinacija omiljenih/neomiljenih aktivnosti u dokolici. Sve ove kulturne grupe i identifikovane trendove ukrstili smo potom sa standardnim socio-demografskim varijablama (polom/rodom, starosnim
58 U rasponu od odlaska u pozorite, preko gledanje televizije, sluanja klasine, dez, rok ili narodne muzike, razgovora s prijateljima, odlaska u etnju, odlaska u kafie, kafane i porodine proslave, do bavljenja sportom, itanja novina, dekorisanja stana i bavljenja nekim hobijem. 59 Metodom najblieg suseda, a na osnovu podataka iz zatvorenog pitanja.

42

kulTurne PoTrebe i navike grupama60, obrazovanjem61, zanimanjem62, radnim mestom63, mestom boravka64 i regionom u kome ive65), elei da utvrdimo i opiemo slinosti i razlike koje u pogledu kulturnih potreba postoje meu rodnim, starosnim, obrazovnim, profesionalnim i teritorijalnim grupama. Blagodet komparativnog istraivanja ogleda se u tome to za utvrene pravilnosti u jednom drutvu moete proveravati postoje li i u drugom drutvu - te da onda u sluaju utvrenih slinosti ispitujete uticaje koji do toga dovode, odnosno u sluaju utvrenih razlika, tragate za faktorima koji ih uzrokuju. Stoga smo, naravno, i to probali da uradimo.
60 Ispitanike smo podelili u etiri starosne grupe: a) od 18 do 30 godina; b) od 31 do 45 godina; c) od 46 do 65 godina; i d) preko 65 godina. 61 Izvornu osmostepenu skalu obrazovnih nivoa, rekodirali smo za ove potrebe u tri osnovne obrazovne grupe, za koje je najvii nivo obrazovanja: a) osnovna kola; b) srednja kola i c) via kola i vie obrazovanje. 62 Izvornu skalu sa 27 grupa zanimanja, za potrebe utvrivanja ovih elementarnih distribucija, rekodirali smo u tri grupe zanimanja: a) poljoprivrednike i radnike; b) srednjoslojna zanimanja; c) strunjake, rukovodioce i vlasnike. Penzionere smo kodirali prema zanimanjima kojima su se bavili, uenike i studente razvrstali smo preko zanimanja njihovih oeva, a nezaposlena lica/domaice preko zanimanja njihovih zaposlenih partnera ili (u sluaju da nisu oenjeni/udati) preko zanimanja njihovih oeva. 63 Imajui u vidu da se zanimanja za koja su ljudi osposobljeni (njihova struka) u Srbiji i Makedoniji ne podudaraju sa radnim mestima na kojima oni stvarno rade, u naem istraivanju smo od ispitanika traili dve vrste podataka: 1) koje je njihovo zanimanje, za ta su oni osposobljeni i ta su moda u nekom periodu radili; i 2) koje je njihovo trenutno radno mesto, to jest kako faktiki zarauju za ivot u ovom trenutku. Osim ovoga, imali smo u vidu da se s razlogom moe pretpostaviti postojanje razlika u kulturnim praksama izmeu uenika i studenata (na jednoj), zaposlenih ljudi na odreenim radnim mestima (na drugoj) i izdravanih lica (penzionera, domaica i nezaposlenih lica) na treoj strani - koji svi spadaju u istu grupu u pogledu zanimanja. Zbog toga smo izvornu skalu koja se odnosila na trenutna radna mesta ispitanika, rekodirali u devet grupa: a) poljoprivrednike b) radnike c) slubenike d) nie rukovodioce e) male privrednike f) strunjake g) rukovodioce i vlasnike; h) uenike i studente i i) izdravana lica (penzionere, domaice i nezaposlene). Prednost ovakve skale je to ispitanike razvrstava na osnovu trenutne faktike radne situacije. Izvestan njen nedostatak je to u sluaju grupe uenika i studenata ona ukljuuje i starosnu dimenziju, a u sluaju grupe izdravanih lica i starosnu i rodnu dimenziju. 64 S obzirom na to da rezultati brojnih istraivanja ukazuju da se ne samo kulturne navike (to jest faktika kulturna participacija) ve i kulturne potrebe (dispozicije za kulturnu participaciju) mogu razlikovati u zavisnosti od postojee kulturne infrastrukture u mestu boravka, ispitivali smo i ove uticaje. Mesta boravka smo rekodirali u etiri grupe: glavni grad (Beograd i Skopje), veliki gradovi sa preko 100.000 stanovnika, srednji i mali gradovi sa manje od 100.000 stanovnika i sela. 65 Imajui u vidu stavove o kulturnim razlikama koje postoje izmeu regiona unutar Srbije (odnosno Makedonije) koji se esto mogu uti u javnosti, kao i faktike razlike u pogledu broja i kvaliteta kulturnih institucija izmeu ovih regiona, podelili smo Srbiju na pet i Makedoniju na etiri regiona. Naa podela ne sledi administrativne granice regiona, ve pre ustaljene kulturne stereotipe, pa je utoliko, svesni smo, podlona argumentovanoj kritici. Pa ipak, opredelili smo se da u Srbiji razlikujemo a) region koji ine Beograd i okolni gradovi i sela; b) Vojvodinu; c) umadiju i Pomoravlje; d) Sandak i e) junu i istonu Srbiju; a u Makedoniji a) region koji ini Skoplje i okolni manji gradovi i sela; b) junu Makedoniju; c) istonu Makedoniju; i d) zapadnu Makedoniju.

43

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Vano je jo jednom podsetiti da se u sluaju onoga to smo mi odredili kao kulturne potrebe (kulturna motivacija ili kulturna interesovanja) ne utvruje ta ispitanici faktiki rade u slobodnom vremenu (o tome emo govoriti u delu o kulturnim navikama), ve ta vole da rade u slobodnom vremenu - prema kojim aktivnostima imaju sklonosti (ak i ako se njima iz nekog razloga ne bave). Na tragu ideje Betani Brajson (B.Bryson) u skalu odgovora u zatvorenom pitanju ukljuili smo i opcije to ne volim i to izrazito ne volim, to nam je omoguavalo ne samo da utvrdimo preferencije ispitanika u pogledu naina provoenja slobodnog vremena, nego i prema kojim aktivnostima u slobodnom vremenu pokazuju odbojnost. Pomenuli smo da smo u otvorenom pitanju ostavili mogunost ispitanicima da sami navedu njihove tri omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu. Moe se rei da je malo (i pomalo neprijatno) iznenaenje kad pitate vie od dve hiljade ljudi66 za njihove omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu oekujui vatromet razlika od filatelije do sakupljanja peurki, od uvanja golubova do praenja visoke mode, od klisa do tenisa a dobijete odgovore koji ukazuju na svega nekoliko osnovnih aktivnosti, poput gledanja televizije, etnje, druenja s prijateljima, itanja knjiga, gledanja filmova, bavljenja sportom67. Tako, na primer, u Srbiji, est najee pominjanih aktivnosti - gledanje televizije, druenje s prijateljima, itanje knjiga, etanje, spavanje/odmaranje i bavljenje sportom - pokriva vie od 60% dobijenih odgovora (vidi tabelu 1A). Od aktivnosti koje spadaju u kulturnu participaciju u uem smislu, osim gledanja televizije i itanja knjiga, pominjani su jo i sluanje muzike, itanje novina/magazina, gledanje filmova i bavljenje nekom vrstom umetnosti. U Makedoniji je situacija veoma slina. Sa neto malo izmenjenim redosledom u odnosu na Srbiju, gotovo iste aktivnosti68: etanje, gledanje TV-a, druenje sa prijateljima, spavanje/odmarenje, itanje knjiga, aktivnosti u krugu porodice i bavljenje sportom, ine vie od 70% pomenutih aktivnosti. I u pogledu aktivnosti koje su iz domena kulturne participacije, osim u redosledu po uestalosti pominjanja, nema nikakve razlike (vidi tabelu 1B).

66 Koji dolaze iz razliitih starosnih, obrazovnih, profesionalnih i etnikih grupa. 67 Nije nemogue da su ovo odgovori koji se daju u krajnje formalnim situacijama kakva je anketiranje, te da bi neformalni razgovori otkrili drugaiju sliku, ali isto tako nije nemogue da se u naim svakodnevnim ivotima nita spektakularno i ne dogaa. 68 Jedina nova meu najpominjanijim aktivnostima jesu aktivnosti u krugu porodice koje je pomenulo 70 ispitanika (u sva tri izbora)

44

kulTurne PoTrebe i navike

Tabela 1a oMiljeni naini provoenja slobodnog vreMena graana srbije (otvoreno pitanje)

Aktivnosti Gledanje TV-a Druenje sa prijateljima itanje knjiga etanje Spavanje/odmaranje Bavljenje sportom uvanje dece Pecanje/lov Sluanje muzike U krugu porodice Korienje kompjutera itanje novina Batovanstvo Gledanje filmova trikanje, vez, ivenje Drutvene igre (ah, karte) Rad u kui Sa partnerom Bavljenje umetnou Ostale aktivnosti Nema slobodnog vremena Nema odgovora Total

I izbor 237 (17,4%) 182 (13,3%) 152 (11,1%) 98 (7,2%) 90 (6,6%) 59 (4,4%) 53 (3,9%) 43 (3,2%) 36 (2,6%) 34 (2,5%) 30 (2,2%) 27 (2,0%) 27 (2,0%) 24 (1,8%) 24 (1,8%) 16 (1,2%) 13 (1,0%) 13 (1,0%) 12 (0,9%) 77 (5,4%) 47 (3,4%) 70 (5,1%) 1364 (100%)

II izbor 91 (6,7%) 60 (4,4%) 56 (4,1%) 40 (2,9%) 13 (1,0%) 14 (1,0%) 13 (1,0%) 6 (0,4%) 24 (1,8%) 7 (0,5%) 15 (1,1%) 14 (1,0%) 10 (0,8%) n.p. 12 (0,9%) n.p. 2 (0,1%) 2 (0,1%) 4 (0,3%) 43 (3,2%) n.p. 938 (68,7%) 1364 (100%)

III izbor 25 (1,8%) 23 (1,7%) 24 (1,8%) 11 (0,8%) 1 (0,1%) 9 (0,7%) 6 (0,4%) 2 (0,1%) 7 (0,5%) 4 (0,3%) 10 (0,8%) 2 (0,1%) 6 (0,4%) 5 (0,4%) 2 (0,1%) 1 (0,1%) 1 (0,1%) 1 (0,1%) n.p. 26 (1,9%) 1 (0,1%) 1197 (87,7%) 1364 (100%)

Poto su i u sluaju Srbije i u sluaju Makedonije ispitanici uglavnom navodili po jednu omiljenu aktivnost69, u pokuaju da utvrdimo kako se ove aktivnosti graana Makedonije i Srbije razlikuju u rodnim, starosnim, obrazovnim, profesionalnim i teritorijalnim grupama koristili smo samo odgovore iz prvog izbora.

69 U Srbiji je za prvi izbor odgovore dalo 94,1%, za drugi odgovor 31,3%, a za trei 12,3% ispitanika, a u Makedoniji 91,8%, za drugi izbor 24,8%, a za trei samo 9,9% ispitanika.

45

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije

Tabela 1b oMiljeni naini provoenja slobodnog vreMena graana MaKedonije (otvoreno pitanje)

Aktivnosti etanje Gledanje TV-a Druenje sa prijateljima Spavanje/odmaranje itanje knjiga U krugu porodice Bavljenje sportom Sluanje muzike Korienje kompjutera uvanje dece Rad u kui Gledanje filmova Odlazak u prirodu/planinarenje Bavljenje umetnou itanje novina Pecanje/lov Batovanstvo Ostale aktivnosti Nema slobodnog vremena Nema odgovora Total

I izbor 164 (18,3%) 139 (15,5%) 99 (11,0%) 76 (8,5%) 72 (8,0%) 56 (6,3%) 38 (4,2%) 21 (2,3%) 21 (2,3%) 17 (1,9%) 15 (1,7%) 14 (1,6%) 13 (1,5%) 10 (1,1%) 9 (1,0%) 8 (0,9%) 7 (0,8%) 30 (3,4%) 13 (1,5%) 74 (8,2%) 896 (100%)

II izbor 35 (3,9%) 35 (3,9%) 28 (3,1%) 6 (0,7%) 24 (2,7%) 10 (1,1) 13 (1,5%) 14 (1,6%) 12 (1,3%) 5 (0,6%) 1 (0,1%) 8 (0,9%) 5 (0,5%) 2 (0,2%) 7 (0,8%) 2 (0,2%) 1 (0,1%) 14 (1,6%) n.p. 674 (75,2%) 896 (100%)

III izbor 6 (0,7%) 8 (0,9%) 15 (1,7%) 2 (0,2%) 9 (1,0%) 4 (0,4%) 12 (1,4%) 7 (0,8%) 8 (0,9%) n.p. n.p. 2 (0,2%) 5 (0,5%) 2 (0,2%) n.p. n.p. 1 (0,1%) 8 (0,9%) n.p. 807 (90.1%) 896 (100%)

U oba drutva pojavile su se najpre, da tako kaemo, oekivane (stereotipne) polne/rodne razlike. Mukarci i u Makedoniji i u Srbiji ee su kao svoje omiljene aktivnosti navodili bavljenje sportom, lov i ribolov, a ene runi rad, gajenje cvea, gledanje filmova i etanje. Osim toga, ene su ee od mukaraca navodile itanje knjiga kao omiljenu aktivnost u slobodnom vremenu, a mukarci korienje kompjutera/interneta, i (moda kao malo iznenaenje) bavljenje razliitim umetnikim delatnostima. Takoe nas nije iznenadilo to su interesovanja najmlae starosne grupe (od 18 do 30 godina) i u Srbiji i u Makedoniji najbogatija i to se ova grupa izdvaja po vanosti (na osnovu uestalosti pominjanja) koju pridaju druenju sa prijateljima, bavljenju sportom, sluanju muzike, gledanju filmova, korienju kompjutera, aktivnostima s partnerom i umetnikim aktivnostima. Oekivali smo, osim toga (to se i ostvarilo) da radno aktivne starosne grupe imaju relativno limitiran izbor omiljenih aktivnosti u dokolici. Ispitanici iz starosne grupe od 31 do 45 godina najee su pominjali aktivnosti u krugu porodice, sluanje muzike i bavljenje lovom i ribolovom, a oni koji pripadaju starosnoj grupi od 46 do 65 godina ee od drugih su pominjali gledanje televizije, itanje novina, itanje knjiga, gajenje

46

kulTurne PoTrebe i navike cvea, uvanje dece (verovatno unuadi) i u Makedoniji planinarenje. Zanimljivo je, a imajui u vidu obilje slobodnog vremena i razumljivo, da ispitanici od preko 65 godina predstavljaju grupu koja se, odmah posle najmlaih, izdvaja i po bogatstvu aktivnosti koje navode kao omiljene u slobodnom vremenu i po frekvenciji njihovog pominjanja. Podrazumeva se da se radi o malo mirnijim aktivnostima u poreenju sa aktivnostima najmlae starosne grupe - prvenstveno o druenju s prijateljima, etanju, gledanju televizije, itanju novina, runiom radu, uvanju dece (unuadi), gajenju cvea (batovanstvo), drutvenim igrama (ah, karte, itd). Imajui u vidu njihov obrazovni nivo, ispitanike smo razvrstali u tri grupe: one kojima je osnovna kola najvii stepen obrazovanja (ukljuujui tu i one koji nisu ili u kolu i one koji nisu zavrili osnovnu kolu), ispitanike koji imaju srednju strunu spremu (koji su zavrili srednje strune kole ili gimnazije) i one koji su zavrili viu kolu i vie obrazovanje (fakultet, magisterijum/specijalizaciju, doktorat). Pokazalo se da grupe sa osnovnim obrazovanjem ee od drugih navode gledanje televizije kao svoju omiljenu aktivnost u slobodnom vremenu, te batovanstvo i runi rad (u Srbiji) i spavanje/odmaranje (u Makedoniji). Tipine omiljene aktivnosti u dokolici ispitanika sa srednjom kolom su gledanje filmova, sluanje muzike i bavljenje sportom, dok ispitanici sa viim obrazovanjem kao omiljene aktivnosti ee od drugih navode itanje knjiga, bavljenje umetnou i, u Makedoniji, planinarenje, lov i ribolov. Ovakvu slinu podelu (kao to se moglo i oekivati) imamo i kod profesionalnih grupa. Od tri grupe na osnovu zanimanja70 [vidi i fusnotu 61] i devet grupa na osnovu radnog mesta71 [vidi i fusnotu 62], poljoprivrednici i radnici i izdravana lica (penzioneri, domaice i nezaposleni) kao svoju omiljenu aktivnost ee navode gledanje televizije i druenje sa prijateljima. Bavljenje sportom, sluanje muzike, itanje novina i gledanje filmova su omiljene aktivnosti ispitanika koji se bave zanimanjima srednjih slojeva (uglavnom slubenici) i uenika i studenata. Strunjaci, rukovodioci i vlasnici, pak, ee od drugih navode itanje knjiga i bavljenje nekom vrstom umetnosti. Nema nekih posebnih razlika u pogledu omiljenih aktivnosti teritorijalnih grupa kojima ispitanici pripadaju (na osnovu veliine mesta boravka i regiona u kojima ive). Jedino se u selima, i u Srbiji i u Makedoniji, neto ee kao omiljene aktivnosti u dokolici pominju aktivnosti u krugu porodice i spavanje/odmaranje (to je verovatno u vezi sa naporima koje zahtevaju poljoprivredni radovi). Iako su statistiki testovi pokazali da se u sluaju svih ovih razlika ne radi o sluajnostima na nivou uzorka, nego da oni vae i u populaciji (znaajnost na nivou
70 Grupe na osnovu grupa zanimanja: a) poljoprivrednici/radnici; b) zanimanja srednjih slojeva; c) strunjaci/rukovodioci/vlasnici. 71 Grupe na osnovu radnog mesta: a) poljoprivrednici b) radnici c) slubenici d) nii rukovodioci e) mali privrednici f) strunjaci g) rukovodioci i vlasnici; h) uenici i studenti i) izdravana lica (penzioneri, domaice i nezaposleni).

47

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije p < 0,01), tek kada smo u tabelu izvojili samo aktivnosti koje spadaju u kulturnu participaciju u uem smislu, pojavile su se snanije veze izmeu socio-demografskih varijabli i (kulturnih) aktivnosti u dokolici72.
tabela 2a - srbija zaniManje ispitaniKa i njihove oMiljene aKtivnosti Kulturne participacije (otvoreno pitanje)

Aktivnosti Gledanje TV-a itanje knjiga Sluanje muzike itanje novina Gledanje filmova Bavljenje umetnou TOTAL

Polj/radnici 139 (61,8%) 69,8% 27 (19,0%) 13,6% 14 (45,2%) 7,0% 9 (33,3%) 4,5% 6 (26,1%) 3,0% 4 (33,3%) 2,0% 199 (43,3%) 100%

S.slojevi 61 (27,1%) 38,1% 58 (40,8%) 36,3% 12 (38,7%) 7,5% 13 (48,1%) 8,1% 13 (56,5%) 8,1% 3 (25,0%) 1,9% 160 (34,8%) 100%

Str/ruk/vlas. 25 (11,1%) 24,8% 57 (40,1%) 56,4% 5 (16,1%) 5,0% 5 (18,5%) 5,0% 4 (17,4%) 4,0% 5 (41,7%) 5,0% 101 (22,0%) 100%

TOTAL 225 (100%) 48,9% 142 (100%) 30,9% 31 (100%) 6,7% 27 (100%) 5,9% 23 (100%) 5,0% 12 (100%) 2,6% 460 (100%) 100%

tabela 2b - M aKedonija zaniManje ispitaniKa i njihove oMiljene aKtivnosti Kulturne participacije (otvoreno pitanje)

Aktivnosti Gledanje TV-a itanje knjiga Sluanje muzike Gledanje filmova Bavljenje umetnou itanje novina TOTAL

Polj/radnici 59 (50,0%) 63,4% 12 (18,5%) 12,9% 10 (50,0%) 10,8% 6 (50,0%) 6,5% 2 (22,2%) 2,2% 4 (50,0%) 4,3% 93 (40,1%) 100%

S.slojevi 37 (31,4%) 54,4% 18 (27,7%) 26,5% 5 (25,0%) 7,4% 3 (25,0%) 4,4% 1 (11,1%) 1,5% 4 (50,0%) 5,9% 68 (29,3%) 100%

Str/ruk/vlasnici 22 (18,6%) 31,0% 35 (53,8%) 49,3% 5 (25,0%) 7,0% 3 (25,0%) 4,2% 6 (66,7%) 8,5% 0 (0%) 0% 71 (30,6%) 100%

TOTAL 118 (100%) 50,9% 65 (100%) 28,0% 20 (100%) 8,6% 12 (100%) 5,2% 9 (100%) 3,9% 8 (100%) 3,4% 232 (100%) 100%

Ako sada preeno na odgovore koje su ispitanici dali u zatvorenom pitanju, moemo videti da nema bitnijih razlika u odnosu na trendove koje smo do sada uoili.
72 Na primer, u Srbiji je veza izmeu omiljenih kulturnih aktivnosti i: a) obrazovanja (Lambda () = 0,124); b) zanimanja ( = 0,136), c) radnog mesta ( = 0,099); d) mesta boravka ( = 0,116). U Makedoniji nema znakova snanije veze izmeu omiljenih kulturnih aktivnosti i obrazovanja, te mesta boravka, ali je veza izmeu ovih aktivnosti i zanimanja/radnog mesta slina kao u Srbiji (zanimanje: = 0,114; i radno mesto: = 0,078)

48

kulTurne PoTrebe i navike Ispitanici su u zatvorenom pitanju imali priliku da za svaku od dvadeset i jedne ponuene aktivnosti navedu svoj stav u odnosu na njih zaokruivanjem brojeva u tabeli73, pri emu je 1 znailo to najvie volim; 2 to volim; 3 neutralan stav74; 4 to ne volim i 5 to izrazito ne volim. Tabela 3a oMiljene aKtivnosti ispitaniKa u slobodnoM vreMenu u srbiji (zatvoreno pitanje)
Omiljene aktivnosti Razgovor sa prijateljem Gledanje televizije Odlazak u etnju Odlazak na porodine proslave itanje novina itanje knjiga Odlazak u bioskop Odlazak u kafi Sluanje narodne muzike Odlazak u pozorite Dekorisanje stana Sportski dogadjaj Odlazak u kafanu Bavljenje sportom Sluanje rok i dez muzike Odlazak na vaar Odlazak u diskoteku/klub Odlazak u galerije/muzeje Sluanje klasine muzike Hobi Umetnike aktivnosti voli 1064 (78,0%) 945 (69,3%) 924 (67,7%) 830 (60,9%) 758 (55,6%) 617 (45,2%) 561 (41,1%) 524 (38,4%) 536 (39,3%) 465 (34,1%) 457 (33,5%) 409 (30,0%) 399 (29,3%) 391 (28,7%) 378 (27,7%) 367 (26,9%) 326 (23,9%) 266 (19,5%) 237 (17,4%) 217 (15,9%) 193 (14,1%) neutral 196 (14,4%) 284 (20,8%) 258 (18,9%) 338 (24,8%) 378 (27,7%) 342 (25,1%) 390 (28,6%) 285 (20,9%) 331 (24,3%) 326 (23,9%) 332 (24,3%) 259 (19,0%) 307 (22,5%) 242 (17,7%) 237 (17,4%) 323 (23,7%) 202 (14,8%) 346 (25,4%) 272 (19,9%) 35 (2,6%) 200 (14,7%) ne voli 53 (3,9%) 91 (6,7%) 137 (10,0%) 137 (10,0%) 183 (13,4%) 351 (25,7%) 363 (26,6%) 491 (36,0%) 428 (31,4%) 511 (37,5%) 495 (36,3%) 631 (46,3%) 595 (43,6%) 668 (49,0%) 683 (50,1%) 609 (44,6%) 765 (56,1%) 679 (49,8%) 789 (57,8%) 115 (8,4%) 888 (65,1%) nema podataka 51 (3,7%) 44 (3,2%) 45 (3,3%) 59 (4,3%) 45 (3,3%) 54 (4,0%) 50 (3,7%) 64 (4,7%) 69 (5,1%) 62 (4,5%) 80 (5,9%) 65 (4,8%) 63 (4,6%) 63 (4,6%) 66 (4,8%) 65 (4,8%) 71 (5,2%) 73 (5,4%) 66 (4,8%) 997 (73,1%) 83 (6,1%)

73 Ispitanicima je davana kartica na kojoj se nalazila tabela sa spiskom aktivnosti, brojevima od 1 do 5 pored svake i legendom koja je definisala znaenje brojeva. 74 Neutralno stanovite je bilo izraeno kroz stav: to mi je prihvatljivo (ako nema nieg boljeg).

49

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 3b oMiljene aKtivnosti ispitaniKa u slobodnoM vreMenu u MaKedoniji (zatvoreno pitanje)
Omiljene aktivnosti Gledanje televizije Razgovor sa prijateljem Odlazak u etnju Odlazak na porodine proslave itanje novina Odlazak u kafi Sluanje narodne muzike Odlazak u bioskop itanje knjiga Bavljenje sportom Dekorisanje stana Odlazak u kafanu Sportske priredbe Odlazak u pozorite Odlazak na vaar Odlazak u diskoteku/klub Odlazak u galerije/muzeje Sluanje rok i dez muzike Umetnike aktivnosti Sluanje klasine muzike Hobi voli 772 (80,6%) 670 (74,8%) 665 (74,2%) 612 (68,3%) 501 (55,9%) 445 (49,7%) 407 (45,4%) 387 (43,2%) 367 (41,0%) 359 (40,1%) 346 (38,6%) 335 (37,4%) 323 (36,0%) 322 (35,9%) 303 (33,8%) 233 (26,0%) 220 (24,6%) 202 (22,5%) 163 (18,2%) 141 (15,7%) 105 (11,7%) neutral 96 (10,7%) 157 (17,5%) 139 (15,5%) 166 (18,5%) 214 (23,9%) 154 (17,2%) 227 (25,3%) 227 (25,3%) 197 (22,0%) 175 (19,5%) 206 (23,0%) 227 (25,3%) 171 (19,1%) 214 (23,9%) 200 (22,3%) 118 (13,2%) 214 (23,9%) 166 (18,5%) 137 (15,3%) 187 (20,9%) 9 (1,0%) ne voli 47 (5,2%) 35 (3,9%) 58 (6,5%) 83 (9,3%) 144 (16,1%) 254 (28,3%) 225 (25,1%) 242 (27,0%) 290 (32,4%) 311 (34,7%) 302 (33,9%) 295 (32,9%) 363 (40,5%) 320 (35,7%) 348 (38,8%) 498 (55,6%) 414 (46,2%) 491 (54,8%) 544 (60,7%) 525 (58,6%) 17 (1,9%) nema podataka 31 (3,5%) 34 (3,8%) 34 (3,8%) 35 (3,9%) 37 (4,1%) 43 (4,8%) 37 (4,1%) 40 (4,5%) 42 (4,7%) 51 (5,7%) 40 (4,5%) 39 (4,4%) 39 (4,4%) 40 (4,5%) 45 (5,0%) 47 (5,2%) 48 (5,4%) 37 (4,1%) 52 (5,8%) 43 (4,8%) 765 (85,4%)

Iz podataka u tabelama 3A i 3B moemo videti da i u Srbiji i u Makedoniji u pet najomiljenih aktivnosti u slobodnom vremenu spadaju razgovor sa prijateljima, gledanje televizije, etanje, odlazak na porodine proslave i itanje novina. Od kulturnih aktivnosti u uem smislu (osim gledanja televizije i itanja novina) u Makedoniji i Srbiji se jo relativno visoko kotiraju itanje knjiga, odlazak u bioskop, sluanje narodne muzike i odlazak u pozorite, dok se na samom dnu liste nalaze odlazak u galerije/muzeje, sluanje dez i rok muzike, bavljenje umetnikima aktivnostima, sluanje klasine muzike i bavljenje hobijem. Ako odnos ispitanika prema ponuenim aktivnostima zaista posmatramo kao ocene (tretirajui 1 kao najviu, a 5 kao najniu ocenu) i izraunamo prosenu ocenu koju su aktivnosti dobile u Srbiji i Makedoniji, ta bi tabela izgledala ovako:

50

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 4 prosena ocena aKtivnosti u slobodnoM vreMenu u srbiji i MaKedoniji aritMetiKa sredina i standardna devijacija (zatvoreno pitanje)
SRBIJA Aktivnosti Razgovor sa prijateljem Gledanje televizije Odlazak u etnju Odlazak na porod. proslave Bavljenje hobijem itanje novina itanje knjiga Odlazak u bioskop Sluanje narodne muzike Odlazak u kafi Odlazak u pozorite Dekorisanje stana Sportski dogadjaj Bavljenje sportom Odlazak u kafanu Sluanje rok i dez muzike Odlazak na vaar Odlazak u galerije/muzeje Odlazak u diskoteku/klub Sluanje klasine muzike Bavljenje umet. aktivnou Mean (Std.D) 1,96 (0,792) 2,18 (0,846) 2,18 (0,925) 2,29 (0,972) 2,38 (1,432) 2,46 (0,919) 2,67 (1,088) 2,78 (0,996) 2,92 (1,168) 2,93 (1,158) 2,99 (1,058) 3,02 (1,083) 3,16 (1,172) 3,18 (1,165) 3,20 (1,133) 3,25 (1,097) 3,25 (1,156) 3,34 (0,935) 3,39 (1,147) 3,47 (0,988) 3,58 (0,975) MAKEDONIJA Aktivnosti Mean (Std.D) Bavljenje hobijem75 1,93 (1,165) Gledanje televizije 1,94 (0,831) Razgovor sa prijateljem 2,01 (0,830) Odlazak u etnju 2,01 (0,905) Odlazak na porod. proslave 2,20 (0,952) itanje novina 2,49 (1,002) Odlazak u kafi 2,68 (1,219) Sluanje narodne muzike 2,71 (1,148) Odlazak u bioskop 2,81 (1,092) itanje knjiga 2,85 (1,148) Bavljenje sportom 2,86 (1,239) Dekorisanje stana 2,93 (1,194) Odlazak u kafanu 2,93 (1,189) Odlazak u pozorite 3,02 (1,162) Sportski dogadjaj 3,02 (1,255) Odlazak na vaar 3,09 (1,166) Odlazak u galerije/muzeje 3,30 (1,046) Odlazak u diskoteku/klub 3,41 (1,251) Sluanje rok i dez muzike 3,44 (1,131) Bavljenje umet. aktivnou 3,56 (1,051) Sluanje klasine muzike 3,59 (1,001)

Iz do sada prikazanih rezultata ve poinju da se pomaljaju prve bitne karakteristike dokolice graana Makedonije i Srbije. Moe se rei da su u obe zemlje omiljene aktivnosti one koje se odvijaju u privatnoj sferi (poput razgovora sa prijateljem, gledanja televizije, etanja, odlaska na porodine proslave) i one koje su besplatne. Trea bitna karakteristika dokolice graana Srbije i Makedonije jeste da kulturne aktivnosti (sa izuzetkom gledanja televizije) ne spadaju u najpopularnije aktivnosti. tavie, neke od njih (poput odlaska u galerije/muzeje, sluanja dez i rok muzike, sluanja klasine muzike i bavljenja nekom umetnikom aktivnou) spadaju u imajui u vidu itav uzorak, odnosno itavu populaciju u najnepopularnije aktivnosti. Ako sada pogledamo koje su najomiljenije/najneomiljene aktivnosti u razliitim socio-demografskim grupama, videemo najpre da, u celini gledano, to se tie polnih/rodnih grupa, nema znaajnijih razlika. Izvesne razlike postoje u pogledu
75 Za razliku od svih drugih aktivnosti u tabli, za bavljenje hobijem i u Srbiji i u Makedoniji nedostaje veliki broj odgovora, tako da popularnost ove aktivnosti vai samo za onaj krug koji je odgovorio na ovo pitanje - u Srbiji 26,9% ispitanika, a u Makedoniji samo 14,6% ispitanika.

51

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije kulturnih aktivnosti i to tako da aktivnosti koje se odnose na elitnu umetnost (poput odlaska u pozorite, itanja knjiga ili sluanja klasine muzike) ee kao svoje omiljene navode ene, a aktivnosti koje spadaju u domen popularne kulture (poput sluanja deza i rokenrola) mukarci. Neto znaajnije razlike pojavljuju se u popularnosti aktivnosti izvan ovog kruga, koje se uobiajeno i smatraju rodno odreenim: kod mukaraca za bavljenje sportom sa prijateljima, odlaske na sportske dogaaje (i u Srbiji i u Makedoniji)76 i izlaske u kafanu (u Srbiji)77, a kod ena za ureivanje/dekorisanje stana78. Kod starosnih grupa, takoe, nema veih razlika. tavie, za najpopularnije aktivnosti (poput razgovora sa prijateljima, gledanja televizije, etanja, odlaska na porodine proslave) slinosti u dobijenim odgovorima su gotovo potpune. Razlike se pojavljuju jedino vezano za preferencije najmlae grupe i to za aktivnosti koje podrazumevaju (najee veernje) izlaske na javna mesta poput kafia79, diskoteka/klubova80, bioskopa81, itd. Specifinost teritorijalnih ili geografskih grupa (grupa na osnovu mesta boravka i regiona u Makedoniji, odnosno Srbiji), jeste da se u velikom broju sluajeva u istim teritorijalnim jedinicama za iste aktivnosti pojavljuju naglaeno suprotni stavovi82, to je najbolji pokazatelj da interesovanja uopte i kulturna interesovanja, ni u Srbiji, ni u Makedoniji nisu teritorijalno odreena, ve da ih strukturiu neki drugi faktori. Jedina granica koja je uoljiva jeste ona koja razdvaja preferencije u korienju slobodnog vremena ispitanika iz gradova na jednoj (bez obzira na njihovu veliinu i regione kojima pripadaju) i ispitanika sa sela na drugoj strani. Kao to smo i oekivali, jedine sistematske i stabilne razlike (i u Srbiji i u Makedoniji) u pogledu omiljenih aktivnosti u dokolici pojavljuju se meu obrazovnim i profesionalnim grupama. A meu ovim razlikama posebno su izraene one koje se odnose na aktivnosti kulturne participacije u uem smislu. Tako, na primer, grupe ispitanika sa osnovnim obrazovanjem (i jo niim obrazovanjem) imaju negativan

76 Veza izmeu pola i odlazaka na sportske dogaaje je u oba sluaja statistiki znaajna, a njena vrednost je u Srbiji ( = 0,102), a u Makedoniji ( = 0,075) 77 Moe se videti (i u Srbiji i u Makedoniji) da za razliku od kafane, koja se u ovim predelima smatra mukim prostorom ( = 0,111), nema nikakvih razlika izmeu preferisanja kafia i diskoteka/klubova, koji se smatraju rodno neutralnim. 78 to je inae i najjaa zabeleena veza u oba okruenja (u Srbiji = 0,201, a u Makedoniji = 0,138) 79 U Srbiji ( = 0,235), a u Makedoniji ( = 0,120) 80 U Srbiji ( = 0,123), a u Makedoniji ( = 0,121) 81 U Srbiji ( = 0,122) 82 Npr. znaajan broj onih koji u istim teritorijalnim/geografskim grupama uz neke aktivnosti navode odgovore to najvie volim i znaajan broj onih koji uz te iste aktivnosti daju odgovore to izrazito ne volim.

52

kulTurne PoTrebe i navike stav83 ne samo prema veini tradicionalnih kulturnih delatnosti (poput odlaska u pozorite, itanja knjiga, sluanja klasine muzike i odlaska u galerije/muzeje), nego i u odnosu na na aktivnosti koje spadaju u popularnu kulturu, poput odlaska u bioskope ili sluanja dez i rok muzike. Od kulturnih aktivnosti u uem smislu, ispitanici sa osnovnim obrazovanjem imaju pozitivan stav samo prema sluanju narodne muzike. Tome nasuprot, ispitanici sa visokim obrazovanjem imaju pozitivan stav prema kulturnim aktivnostima i iz domena elitne kulture i iz domena popularne kulture, a negativan stav jedino prema sluanju narodne muzike84. Kao omiljene aktivnosti ispitanika koji su zavrili srednju kolu kao najvii stepen obrazovanja, pojavili su se, pak, odlasci na sportske dogaaje, bavljenje sportom sa prijateljima i odlasci u diskoteke/klubove i kafie. Tabela 5a odnos obrazovnih grupa preMa itanju Knjiga Kao aKtivnosti u slobodnoM vreMenu (srbija)
Stav/kola Vole Neutral Ne vole Total Osnovna (8 -)85 24 (3,9%) 13,3% 32 (9,4%) 17,7% 125 (35,6%) 69,1% 181 (13,8%) 100% Srednja (12) 324 (52,5%) 43,6% 220 (64,3%) 29,6% 199 (56,7%) 26,8% 743 (56,7%) 100% Via (14+) 269 (43,6%) 69,7% 90 (26,3%) 23,3% 27 (7,7%) 7,0% 386 (29,5%) 100% TOTAL 617 (100%) 47,1% 342 (100%) 26,1% 351 (100%) 26,8% 1310 (100%) 100%

Tabela 5b odnos obrazovnih grupa preMa itanju Knjiga Kao aKtivnosti u slobodnoM vreMenu (M aKedonija)
Stav/kola Vole Neutral Ne vole Total Osnovna (8 -) 19 (5,3%) 14,1% 17 (9,4%) 12,6% 99 (34,6%) 73,3% 135 (16,1%) 100% Srednja (12) 175 (48,5%) 38,9% 123 (64,3%) 27,3% 152 (53,1%) 33,8% 450 (53,6%) 100% Via (14+) 167 (46,3%) 69,7% 53 (26,3%) 20,8% 35 (12,2%) 13,7% 386 (30,4%) 100% TOTAL 361 (100%) 43,0% 193 (100%) 23,0% 286 (100%) 34,0% 840 (100%) 100%

83 ak su, vezano za ove aktivnosti, u ovoj obrazovnoj grupi ei stavovi to izrazito ne volim, nego to ne volim. 84 Povezanost izmeu nivoa obrazovanja i omiljenih aktivnosti je u ovim sluajevima statistiki znaajna a njena vrednost, npr. za odlaske u pozorite je (u Srbiji = 0,119, Eta = 0,436, a u Makedoniji = 0,073, Eta = 0,321), za itanje knjiga (u Srbiji = 0,102, Eta = 0,449, a u Makedoniji = 0,086, Eta = 0,444), za odlazak u bioskop (u Srbiji = 0,108, Eta = 0,361), itd. 85 Brojevi u zagradama oznaavaju broj godina kolovanja koje ovi nivoi obrazovanja podrazumevaju.

53

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Gotovo istu podelu imamo kod grupa u pogledu zanimanja. Ispitanici koji dolaze iz poljoprivrednih i radnikih zanimanja ispoljavaju negativan stav prema svim aktivnostima koje spadaju u domen kulturne participacije (izuzev narodne muzike), dok ispitanici iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika ispoljavaju pozitivan odnos prema svim kulturnim aktivnostima u uem smislu (i elitnim i popularnim) izuzev ponovo narodne muzike86. Specifinost vezana za poljoprivrednike i radnike u Makedoniji jeste da su oni ne samo za kulturne aktivnosti, nego za gotovo sve aktivnosti (izuzev etnje, porodinih proslava, odlaska na sportske dogaaje i vaare) izraavali negativan stav. Tabela 6a odnos profesionalnih grupa preMa odlasKu u pozorite Kao aKtivnosti u slobodnoM vreMenu (srbija)
Stav/zanimanja Vole Neutral Ne vole Total Poljop/radnici 121 (27,4%) 20,9% 110 (36,8%) 19,0% 348 (71,2%) 60,1% 579 (47,1%) 100% Srednjoslojna 176 (39,8%) 43,0% 124 (41,5%) 30,3% 109 (22,3%) 26,7% 409 (33,3%) 100% Str/ruk/vlasnici 145 (32,8%) 59,9% 65 (21,7%) 26,9% 32 (6,5%) 13,2% 242 (19,7%) 100% TOTAL 442 (100%) 35,9% 299 (100%) 24,3% 489 (100%) 39,8% 1230 (100%) 100%

Tabela 6b odnos profesionalnih grupa preMa odlasKu u pozorite Kao aKtivnosti u slobodnoM vreMenu (M aKedonija)
Stav/zanimanja Vole Neutral Ne vole Total Poljop/radnici 112 (37,8%) 34,1% 53 (30,3%) 16,2% 163 (59,5%) 49,7% 328 (44,0%) 100% Srednjoslojna 87 (29,4%) 37,5% 68 (38,9%) 29,3% 77 (28,1%) 33,2% 409 (31,1%) 100% Str/ruk/vlasnici 97 (32,8%) 53,4% 54 (30,9%) 29,2% 34 (12,4%) 18,4% 185 (24,8%) 100% TOTAL 296 (100%) 39,7% 175 (100%) 23,5% 274 (100%) 36,8% 745 (100%) 100%

Tabele 5, 6 i 7 ilustruju razlike koje postoje kod obrazovnih i profesionalnih grupa u odnosu na aktivnosti iz domena kulturne participacije. U tabelama 5A i 5B vidi se da tek neto vie od 10% ispitanika (u Srbiji 13,3%, a u Makedoniji 14,1%) iji je najvii stepen obrazovanja osnovna kola voli da ita knjige u slobodnom vremenu, dok na drugoj strani pozitivan stav u odnosu na itanje knjiga ima oko 70% ispitanika sa viom kolom i viim obrazovanjem (i u Srbiji i u Makedoniji
86 U statistikom pogledu ova veza preferencija kulturnih aktivnosti i zanimanja ispitanika je npr. za odlazak u pozorite (u Srbiji = 0,136, a u Makedoniji = 0,072), za itanje knjiga (u Srbiji = 0,146, a u Makedoniji = 0,102), za odlazak u bioskop (u Srbiji = 0,079), itd.

54

kulTurne PoTrebe i navike 69,7%). Takoe, kad posmatramo procente onih koji ovu aktivnost u slobodnom vremenu ne vole (ili izrazito ne vole), vidimo da u Srbiji 69,1%, u Makedoniji 73,3% ispitanika sa osnovnom kolom (i niim obrazovanjem) spada u ovu grupu. Slinu tendenciju, sa neto niim procentima, moemo videti i na tabelama 6. One pokazuju da je mogue uoiti jasnu razliku u preferencijama grupa po zanimanju kada se radi o odlasku u pozorite kao nainu provoenja slobodnog vremena. Tabele 7, nasuprot koncepcijama da se razlika u pogledu preferencija unutar obrazovnih i profesionalnih grupa poklapa sa podelom na elitnu i popularnu kulturu, pokazuju da u Srbiji i Makedoniji ova jednaina ne vai. Negativan odnos grupa sa niskim obrazovanjem, odnosno grupa koje se bave poljoprivrednim i radnikim zanimanjima prema aktivnostima koje spadaju u oblast kulturne participacije i pozitivan odnos visokoobrazovanih grupa i grupa strunjaka, rukovodilaca i vlasnika protee se i na posete bioskopu, kao i na druge (globalne) oblike popularne kulture. Tabela 7a odnos obrazovnih grupa preMa odlasKu u biosKop Kao aKtivnosti u slobodnoM vreMenu (srbija)
Stav/kola Vole Neutral Ne vole Total Osnovna (8 -) 28 (5,0%) 15,6% 18 (4,6%) 10,0% 134 (36,9%) 74,4% 180 (13,7%) 100% Srednja (12) 331 (59,0%) 44,4% 235 (60,3%) 31,5% 180 (49,6%) 24,1% 746 (56,8%) 100% Via (14+) 202 (36,0%) 52,1% 137 (35,1%) 35,3% 49 (13,5%) 12,6% 388 (29,5%) 100% TOTAL 561 (100%) 42,7% 390 (100%) 29,7% 363 (100%) 27,6% 1314 (100%) 100%

Tabela 7b odnos obrazovnih grupa preMa odlasKu u biosKop Kao aKtivnosti u slobodnoM vreMenu (M aKedonija)
Stav/kola Vole Neutral Ne vole Total Osnovna (8 -) 32 (8,4%) 23,2% 25 (11,2%) 18,1% 81 (34,5%) 58,7% 138 (16,4%) 100% Srednja (12) 219 (57,2%) 48,5% 125 (55,8%) 27,7% 108 (46,0%) 23,9% 452 (53,7%) 100% Via (14+) 132 (34,5%) 54,2% 74 (33,0%) 27,4% 46 (19,6%) 18,3% 252 (29,9%) 100% TOTAL 383 (100%) 45,5% 224 (100%) 26,6% 235 (100%) 27,9 842 (100%) 100%

Jedina od navedenih aktivnosti koja spada u domen kulturne participacije, a izuzetno je popularna meu grupama ispitanika sa niim nivoom obrazovanja i meu poljoprivrednicima i radnicima jeste sluanje narodne muzike. Tabele 8A i 8B pokazuju da u Srbiji narodnu muziku voli da slua 56,9% poljoprivrednika i radnika, 31% ispitanika iz srednjih slojeva i 20,8% ispitanika iz redova strunja-

55

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije ka, rukovodilaca i vlasnika (pri emu grupa ljubitelja narodne muzike u itavom uzorku iznosi 41,3%). U Makedoniji narodnu muziku voli da slua 57,1% poljoprivrednika i radnika, 46,6% zaposlenih u srednjoslojnim zanimanjima i 36,8% strunjaka, rukovodilaca i vlasnika (dok je u ukupnom uzorku procenat onih koji vole narodnu muziku 48,8%). Tabela 8a odnos grupa po tipu zaniManja preMa sluanju narodne MuziKe Kao aKtivnosti u slobodnoM vreMenu (srbija)
Stav/zanimanja Vole Neutral Ne vole Total Poljop/radnici 329 (65,1%) 56,9% 117 (37,1%) 20,2% 132 (32,7%) 22,8% 578 (47,2%) 100% Srednjoslojna 126 (25,0%) 31,0% 125 (39,7%) 30,8% 155 (38,4%) 38,2% 406 (33,2%) 100% Str/ruk/vlasnici 50 (9,9%) 20,8% 73 (23,2%) 30,4% 117 (29,0%) 48,8% 240 (19,6%) 100% TOTAL 505 (100%) 41,3% 315 (100%) 25,7% 404 (100%) 33,0% 1224 (100%) 100%

Tabela 8b odnos grupa po tipu zaniManja preMa sluanju narodne MuziKe Kao aKtivnosti u slobodnoM vreMenu (M aKedonija)
Stav/zanimanja Vole Neutral Ne vole Total Poljop/radnici 188 (51,5%) 57,1% 69 (36,3%) 21,0% 72 (37,3%) 21,9% 329 (44,0%) 100% Srednjoslojna 109 (29,9%) 46,6% 72 (37,9%) 30,8% 53 (27,5%) 22,6% 234 (31,3%) 100% Str/ruk/vlasnici 68 (18,6%) 36,8% 49 (25,8%) 26,5% 68 (35,2%) 36,8% 185 (24,7%) 100% TOTAL 365 (100%) 48,8% 190 (100%) 25,4% 193 (100%) 25,8% 748 (100%) 100%

Poslednji postupak koju smo primenili u analizi kulturnih potreba jeste klaster analiza, to jest pokuaj da se na osnovu specifinih kombinacija omiljenih/neomiljenih aktivnosti ispitanici razvrstaju u grupe. Tokom analize (metodom najblieg suseda) izdvojilo se est grupa (klastera/grozdova) u Srbiji i sedam grupa (klastera/ grozdova) u Makedoniji. Ove grupe u Srbiji nazvali smo: 1) mrzitelji umetnosti; 2) TV fanovi; 3) narodnjaci; 4) sportski fanovi; 5) ljubitelji umetnosti/antinarodnjaci; i 6) ljubitelji umetnosti/ivota imajui u vidu njihove najomiljenije i najneomiljenije aktivnosti. U Makedoniji, klastere smo imenovali kao: 1) ljubitelje diskoteka i kafia; 2) TV fanove; 3) sportske fanove; 4) mrzitelje umetnosti; 5) ljubitelje umetnosti; 6) ljubitelje ivota; i 7) mrzitelje ivota87.
87 Treba jo jednom naglasiti da je klaster analiza statistiki postupak koji mehaniki razvrstava jedinice (u naem sluaju ispitanike na osnovu njihovih preferencija izraenih brojano), kao i da se uspenost razvrstavanja meri statistiki - na osnovu stabilnosti rastojanja od centra klastera. Utoliko se znaenje/smisao ovakvih grupisanja u njih unosi naknadno (spolja) i to manje-vie

56

kulTurne PoTrebe i navike Ponovo imajui u vidu odnos ispitanika prema ponuenim aktivnostima u slobodnom vremenu (u zatvorenom pitanju) i ocene od 1 (to najvie volim) do 5 (to izrazito ne volim), tabele 9A i 9B prikazuju klastere u Srbiji na osnovu specifinih kombinacija omiljenih i neomiljenih aktivnosti, odnosno broj ispitanika u svakom od klastera. Tabela 9a Klasteri na osnovu oMiljenih /neoMiljenih aKtivnosti (srbija)
TV fanovi Narodnjaci Mrzitelji umetnosti Ljubitelji umetnosti 2,2 2,4 2,5 2,2 4,1 2,5 3,7 3,6 2,9 3,0 4,2 3,8 3,4 2,1 2,1 2,6 2,7 1,9 3,0 2,8 2,3 Aktivnost/ Klaster Sportski fanovi Ljubitelji ivota 1,9 1,9 2,5 2,5 3,3 2,6 2,5 2,7 2,0 2,1 3,4 2,6 2,4 1,7 1,7 2,1 2,1 1,7 2,6 2,5 2,3

Odlazak u pozorite Odlazak u bioskop Sluanje klasine muzike Sluanje dez i rok muzike Sluanje narodne muzike Odlazak u galeriju/muzej Odlazak u diskoteku/klub Odlazak u kafanu Odlazak u kafi Odlazak na porodine proslave Odlazak na vaar Odlazak na neki sportski dogaaj Bavljenje sportom sa prijateljima Razgovor sa prijateljima Odlazak u etnju Gledanje televizije itanje novina itanje knjiga Bavljenje umetnikom aktivnou Ureivanje/dekorisanje stana Bavljenje nekim hobijem

4,0 3,8 4,1 4,0 3,1 3,9 4,1 3,4 3,8 2,8 3,4 3,3 3,6 2,4 2,7 2,5 2,9 3,5 4,0 3,7 2,4

2,7 2,7 3,4 3,5 2,8 3,2 3,7 3,7 3,3 2,2 3,3 3,7 3,8 1,8 2,0 1,9 2,2 2,2 3,7 2,5 2,4

3,8 3,5 4,2 4,1 1,8 4,0 4,1 3,5 3,8 1,5 2,1 3,7 4,0 1,7 2,4 1,7 2,6 3,6 4,0 3,1 2,5

3,3 2,6 3,9 3,1 2,8 3,7 2,5 2,5 2,0 2,2 3,2 2,1 2,1 2,1 2,4 2,2 2,4 3,1 3,9 3,5 2,4

intuitivno. Ve smo upozorili, ali da upozorimo jo jednom, da upravo zbog toga treba biti oprezan da se ova imenovanja ne protumae kao objanjenja grupisanja ili razumevanje smisla ovih grupa (klastera/grozdova), to se esto koristi u marketinkim istraivanjima jer ona to jednostavno nisu. Ukoliko se pak rezultatima klaster analize pristupi kao heuristikom oruu, bez velikih pretenzija, onda oni mogu biti jako korisni za usmeravanje nae panju u odreenom pravcu.

57

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 9b broj i procenat ispitaniKa u KlasteriMa (srbija)
Klaster Mrzitelji umetnosti TV fanovi Narodnjaci Sportski fanovi Ljubitelji umetnosti Ljubitelji ivota TOTAL No 175 319 195 305 196 174 1364 % 12,8% 23,4% 14,3% 22,4% 14,4% 12,7% 100%

U prvom klasteru koji smo nazvali mrzitelji umetnosti ima 175 ispitanika. Ovaj klaster je uglavnom sastavljen od mukih ispitanika - u njega je ulo 119 mukaraca (68,4%) i 54 ene (31%)88. Prosena starost ovih ispitanika je 52 godine. Ispitanici najee dolaze iz redova onih sa zavrenom srednjom kolom (53,7%), a ostatak uglavnom ine ispitanici sa osnovnim obrazovanjem (31,4%). Najvie ih pripada grupi koju smo odredili kao izdravana lica (domaice, nezaposleni i penzioneri - njih 43,3%), dok jo 39% ove grupe ine poljoprivrednici i radnici (oni zajedno predstavljaju 82,3% ovog klastera). Uglavnom ive u selima u Srbiji (42,3%) i u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika (41,7%). to se tie regiona, neto vie od dve treine ispitanika koji pripadaju ovom klasteru ivi u umadiji i Pomoravlju (36,6%) i junoj i istonoj Srbiji (30,9%). Najomiljenije njihove aktivnosti u slobodnom vremenu su razgovor s prijateljima (2,3889), gledanje televizije (2,53), etnja (2,69), odlazak na porodine proslave (2,83), itanje novina (2,91), a najneomiljenije sluanje klasine muzike (4,09), bavljenje nekom umetnikom aktivnou (4,02), sluanje dez i rok muzike (4,00), odlazak u pozorite (3,96), odlazak u galeriju/muzej (3,96) i odlazak u bioskop (3,79) zbog ega smo se i reili da ovom klasteru nadenemo ovakav naziv. Drugi klaster TV fanovi je preteno enski od ukupno 319 ispitanika, 254 su ene (79,6%). Prosena starost ispitanika koji pripadaju ovom klasteru je 45 godina, ali su ispitanici ravnomerno rasporeeni po starosnim grupama (neto manje u najstarijoj grupi ispitanika preko 65 godina). Najvie ispitanika ima srednju kolu (191 ili 59,9%), ali ih ima dosta i sa viom kolom i viim obrazovanjem (102 ili 32%). Poto najvei broj njih ine izdravana lica (131 ili 45,2%), veinu ene, a najmanje ih ima u najstarijoj grupi ispitanika, verovatno je da osnovu ove grupe ine domaice. Gotovo polovina grupe (143 ispitanika ili 44,8%) ivi u gradovima koji imaju manje
88 Za dva ispitanika nije bilo podataka o polu. I u svim drugim sluajevima gde zbir ne ini 100%, to je zbog nedostupnosti nekog od podataka. 89 U zagradama se nalaze prosene ocene (aritmetike sredine) preferencija izraenih brojano od 1 do 5, pri emu je 1 znailo to najvie volim; 2 to volim; 3 neutralan stav; 4 to ne volim i 5 to izrazito ne volim. Shodno tome, to je prosena ocena blia jedinici, to su stavovi ispitanika prema ovoj aktivnosti pozitivniji i obrnuto, to je blia petici, to su stavovi negativniji.

58

kulTurne PoTrebe i navike od 100.000 stanovnika i to uglavnom u Vojvodini (30,4%) i manjim gradovima u okolini Beograda (28,8%). Omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu pripadnika ovog klastera su gledanje televizije (1,94), razgovor s prijateljima (1,83) i odlazak u etnju (1,95)90, a najneomiljenije odlazak u diskoteku/klub (3,73), bavljenje sportom sa prijateljima (3,77), odlazak na sportski dogaaj (3,69), odlazak u kafanu (3,67), bavljenje nekom umetnikom delatnou (3,67) i sluanje dez i rok muzike (3,55). Vie od 80% treeg klastera koji smo nazvali narodnjaci dolazi iz redova izdravanih lica (50,3%) i poljoprivrednika i radnika (30,3%) i vie od polovine iz sela u Srbiji (54,4%). Ukupno je u ovaj klaster razvrstano 195 ispitanika. Ovu grupu ponovo u veem broju ine ene (62% ena : 38% mukaraca) i gotovo u celini ispitanici sa srednjim (47,2%) i niim nivoom obrazovanja (44,1%). Prosena starost ovih ispitanika je 53 godine. to se tie regiona u Srbiji, pripadnici ove grupe gotovo ravnomerno dolaze iz umadije i Pomoravlja, june i istone Srbije i Vojvodine. Najneomiljenije aktivnosti u dokolici su za ispitanike iz ove grupe sluanje klasine muzike (4,17), sluanje dez i rok muzike (4,11), odlazak u diskoteku/klub (4,09) i bavljenje nekom umetnikom aktivnou (4,01). Najomiljenije aktivnosti su, pak, odlazak na porodine proslave (1,54), odlazak kod prijatelja na razgovor (1,73), gledanje televizije (1,75) i sluanje narodne muzike (1,83), to u prethodne dve grupe sa relativno slinim preferencijama nije bilo visoko na listi omiljenih aktivnosti, zbog ega smo to i uzeli kao distinktivnu oznaku ove grupe. Pripadnike grupe koja se u analizi izdvojila kao etvrti klaster odredili smo kao sportske fanove. Ovu grupu dominantno ine mukarci od ukupno 305 ispitanika - u nju je razvrstano 240 mukaraca (78,7%) i 65 ena (21,3%). Ispitanici ove grupe su znaajno mlai od ispitanika iz prethodna tri klastera. Njihova prosena starost je 32 godine i vie od polovine njih (53,8%) spada u starosnu grupu od 18 do 30 godina. Tri etvrtine ovih ispitanika ima zavrenu srednju kolu (76,1%) kao najvii nivo obrazovanja, a ravnomerno su rasporeeni meu poljoprivrednicima i radnicima (32,1%), zaposlenima u zanimanjima srednjih slojeva (25,7%) i izdravanim licima (23,9%), meu kojima - s obzirom na to da su pripadnici ove grupe uglavnom mlaih godina i mukog pola - verovatno dominiraju nezaposleni. Sedamdeset posto ovih ispitanika ivi u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika i selima, a najvie ih je u umadiji i Pomoravlju i Vojvodini. Najomiljenije aktivnosti u slobodnom vremenu meu pripadnicima ovog klastera su odlazak u kafi (2,04), odlazak kod prijatelja na razgovor (2,06), bavljenje sportom sa prijateljima (2,08), odlazak na neki sportski dogaaj (2,11) i odlazak na porodine proslave (2,18), a najneomiljenije bavljenje nekom umetnikom aktivnou (3,93), sluanje klasine muzike (3,86), odlazak u galeriju/muzej (3,68), odlazak u pozorite (3,29) i itanje knjiga (3,1).
90 Aktivnosti poput razgovora s prijateljima i odlaska u etnju su se pokazale najpopularnije i popularne u svim grupama ispitanika, te utoliko nediskriminativne zbog toga smo se reili da ovu grupu odredimo prema visokom skoru koje gledanje televizije ima meu ispitanicima koji pripadaju ovom klasteru.

59

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Peti klaster nazvali smo ljubitelji umetnosti/anti-narodnjaci, zato to su njihove omiljene aktivnosti u dokolici itanje knjiga (1,94), sluanje dez i rok muzike (2,16), odlazak u pozorite (2,24) i odlazak u bioskop (2,42)91, a najneomiljenije aktivnosti u slobodnom vremenu, i ujedno distinktivne oznake ove grupe, odlazak na vaar (4,19) i sluanje narodne muzike (4,07). Otprilike dve treine ovog klastera ine ene (65,3%), a prosena starost pripadnika ove grupe je 41 godina. Velika veina ispitanika iz ovog klastera ima visoko obrazovanje (60,2%), a samo troje iz ove grupe (1,5%) ima zavrenu jedino osnovnu kolu. Uglavnom dolaze iz redova strunjaka, srednjoslojnih zanimanja i uenika/studenata i najvei broj njih ivi u Beogradu i manjim gradovima u Vojvodini. Ukupno u ovom klasteru ima 196 ispitanika. Ispitanici koji su razvrstani u esti klaster dele sa ispitanicima iz prethodnog klastera sklonost ka umetnosti, ali im istovremeno nisu strani odlasci u diskoteke, kafie, na sportske dogaaje i porodine proslave. I jo kod njih nije u toj meri izraen negativan odnos prema narodnoj muzici. Moda je ono to najvie izdvaja ovaj klaster u odnosu na ostale upravo pozitivan stav koji ispitanici koji mu pripadaju imaju prema veini aktivnosti koje su navedene u ovom pitanju. S obzirom na to da je preferiranje umetnikih aktivnosti u slobodnom vremenu jo izrazitije nego meu ispitanicima koji pripadaju petom klasteru, ovaj klaster smo odredili kao ljubitelje umetnosti/ivota. Njihove omiljene aktivnosti su itanje knjiga (1,73), odlazak u bioskop (1,76), odlazak u pozorite (1,94), sluanje dez i rok muzike (2,49), sluanje klasine muzike (2,51), ali i odlazak u kafi (2,02), odlazak na porodine proslave (2,13), bavljenje sportom s prijateljima (2,45), odlasci na sportske dogaaje (2,58) i izlasci u diskoteke/klubove (2,52). Kao to se moglo i oekivati, veina od 174 ispitanika koji su uli u ovaj klaster spada u mlae starosne grupe - od 18 do 30 godina (41,4%) i od 31 do 45 godina (35,6%). Prosena starost ovih ispitanika je 36 godina - to ga ini klasterom sa najveim brojem mladih ispitanika, nakon klastera imenovanog kao sportiski fanovi. I u ovom klasteru gotovo dvotreinsku veinu ine ene (64,4% ena : 35,1% mukaraca), a po 85 ispitanika (po 48,9%) ima srednje i visoko obrazovanje (i njih etvoro osnovno obrazovanje). I ispitanici iz ove grupe dolaze iz redova strunjaka, srednjoslojnih zanimanja i uenika/studenata i gotovo polovina njih (44,8%) ivi u Beogradu, a vie od polovine (55,2) u Beogradu i njegovom uem okruenju. Ako sada preemo na klastere u Makedoniji, moemo prepoznati sline osnove grupisanja. Osim klastera koji su po preferencijama i socio-demografskim karakteristikama gotovo identini onima u Srbiji (poput TV fanova, sportskih fanova, ljubitelja umetnosti i mrzitelja umetnosti), te jednog uglavnom slinog onom u Srbiji (ljubitelji ivota)92, u Makedoniji su se pojavila jo dva nova klastera koje smo
91 Pored, u svim grupama prisutnih, razgovora s prijateljima (2,10) i odlaska u etnju (2,11) 92 U Makedoniji ova grupa ne pokazuje tako intenzivnu sklonost ka umetnosti, te smo ih zato ovde i nazvali samo ljubiteljima ivota, a ne ljubiteljima ivota/umetnosti, kao u Srbiji.

60

kulTurne PoTrebe i navike nazvali ljubitelji diskoteka i kafia i mrzitelji ivota, a nestao je klaster koji smo u Srbiji zvali narodnjaci. Tabela 10a Klasteri na osnovu oMiljenih /neoMiljenih aKtivnosti (MaKedonija)
TV fanovi Mrzitelji umetnosti Ljubitelji diskoteka Ljubitelji umetnosti Ljubitelji ivota 2,0 1,9 3,0 3,0 2,1 2,3 2,9 2,1 1,9 1,8 2,2 2,0 1,9 1,8 1,6 1,6 1,8 1,9 2,2 2,7 2,2 1,9 Aktivnost/ klaster Sportski fanovi Mrzitelji ivota 4,3 4,3 4,3 4,3 3,6 4,3 4,3 3,8 4,0 3,7 4,1 4,3 4,4 3,7 4,0 3,9 4,3 4,2 4,0 4,3 4,1 2,1

Odlazak u pozorite Odlazak u bioskop Sluanje klasine muzike Sluanje dez i rok muzike Sluanje narodne muzike Odlazak u galeriju/muzej Odlazak u diskoteku/klub Odlazak u kafanu Odlazak u kafi Odlazak na porodine proslave Odlazak na vaar Odlazak na neki sportski dogaaj Bavljenje sportom sa prijateljima Razgovor sa prijateljima Odlazak u etnju Gledanje televizije Gledanje filmova na DVD/VCR itanje novina itanje knjiga Bavljenje umetnikom aktivnou Ureivanje/dekorisanje stana Bavljenje nekim hobijem

3,3 2,5 3,8 3,2 3,0 3,6 1,7 2,3 1,5 1,8 2,7 2,6 2,3 1,8 1,9 1,9 2,0 2,5 2,8 3,5 3,0 1,8

2,7 2,7 3,8 3,8 2,5 3,4 4,0 3,3 3,2 2,0 2,7 3,4 3,3 2,0 1,9 1,9 2,4 2,3 2,6 3,7 2,5 1,9

3,6 3,2 4,0 3,7 2,8 3,7 3,8 2,4 2,5 2,3 3,5 2,0 2,2 2,0 2,0 1,7 2,4 2,6 3,6 4,2 4,0 2,0

4,0 4,0 4,2 4,3 2,3 4,0 4,4 3,8 4,0 2,1 3,6 3,9 3,8 2,1 2,2 1,8 3,8 3,1 3,9 4,2 3,3 2,0

2,3 2,2 2,6 2,3 3,4 2,6 3,2 3,2 2,4 2,9 3,6 3,5 2,9 2,0 2,0 2,2 2,3 2,3 1,9 2,8 2,5 1,9

Tabela 10b broj i procenat ispitaniKa u KlasteriMa (MaKedonija)

Klaster Ljubitelji diskoteka TV fanovi Sportski fanovi Mrzitelji umetnosti Ljubitelji umetnosti Ljubitelji ivota Mrzitelji ivota TOTAL No 141 186 120 144 145 128 32 896 % 15,7% 20,7% 13,4% 16,1% 16,2% 14,3% 3,6% 100%

61

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije U sluaju prvog klastera (ljubitelja diskoteka i kafia) radi se o izuzetno mladoj grupi prosena starost 25 godina ije su omiljene aktivnosti odlasci u kafie (1,54), odlasci u diskoteke (1,69) i gledanje televizije (1,91), uz neizbene razgovore s prijateljima (1,77), odlaske na porodine proslave (1,82) i etnje (1,90). Za njih su najneomiljenije aktivnosti sluanje klasine muzike (3,82), odlazak u galeriju/muzej (3,65), bavljenje nekom umetnikom aktivnou (3,49) i odlazak u pozorite (3,33). U ovaj klaster je uao priblino jednak broj ispitanika i ispitanica, a tri etvrtine ove grupe (75,9%) ima zavrenu srednju kolu kao najvii nivo obrazovanja. Nju ine uglavnom nezaposleni mladi ljudi i uenici/studenti koji preteno ive u Skoplju (31,9) i u manjim gradovima u Makedoniji (36,2), odnosno u Skoplju i njegovom okruenju (45,7%) i junoj Makedoniji (34,1%). Ovaj klaster ini 141 ispitanik, to je 15,7% uzroka u Makedoniji. Drugi klaster ini grupa ispitanika koju smo kao i u Srbiji oznaili kao TV fanove. Njihove preferencije u pogledu naina provoenja slobodnog vremena i njihove demografske karakteristike su veoma sline onima u Srbiji. U ovom klasteru ima 186 ispitanika i u njemu veinu ine ene (60,8% ena : 38,7% mukaraca). Prosena starost ispitanika je 46 godina. Najvie ih je u starosnim grupama od 46 do 65 godina (46,5%) i od 31 do 45 godina (29,7%), a najmanje u najstarijoj grupi od preko 65 godina (5,9%). Za vie od polovine ispitanika koji su razvrstani u ovaj klaster srednja kola je najvii nivo obrazovanja, ali u ovoj grupi ima i dosta ispitanika sa visokim obrazovanjem (35,5%). Veina u ovom klasteru spada u grupu koju smo odredili kao izdravana lica (41,6% - ponovo je pretpostavka, imajui u vidu polnu i starosnu strukturu, da se radi prevashodno o domaicama) i u one koji su zaposleni u srednjoslojnim zanimanjima (30,6% - uglavnom slubenici). Najvie ih ivi u Skoplju i gradovima sa manje od 100.000 stanovnika u junoj Makedoniji. Omiljene aktivnosti u dokolici pripadnika ovog klastera su gledanje televizije (1,86), odlazak u etnju (1,93), razgovor sa prijateljima (1,96), odlazak na porodine proslave (1,97) i itanje novina (2,26), a najneomiljenije odlazak u diskoteku/klub (4,02), sluanje rok i dez muzike (3,78), sluanje klasine muzike (3,77), bavljenje nekom umetnikom aktivnou (3,72), odlazak na neki sportski dogaaj (3,43) i bavljenje sportom sa prijateljima (3,35). Trei klaster u Makedoniji ine sportski fanovi. U ovaj klaster u Makedoniji razvrstano je 120 ispitanika. Veliku veinu njih ine mukarci (85%). Prosena starost ispitanika u ovom klasteru je 40 godina, a i najvie ih je u starosnoj grupi izmeu 31 i 45 godina. Vie od 60% ovih ispitanika je kolovanje zavrilo na srednjokolskom nivou i najvie ih dolazi iz radnikih zanimanja, poljoprivrede i srednjih slojeva, uz znaajan broj izdravanih lica (nezaposlenih). to se mesta boravka tie, oni preteno ive u manjim gradovima (33,3%) i selima u okolini Skoplja (29,1%) i u samom Skoplju (28,2%), a ima ih srazmerno malo u istonoj i zapadnoj Makedoniji. Najomiljenije aktivnosti ispitanika iz ove grupe su gledanje

62

kulTurne PoTrebe i navike televizije (1,75), odlazak na neki sportski dogaaj (2,00), bavljenje sportom sa prijateljima (2,18), uz uvek prisutne odlazak u etnju (1,96) i razgovor sa prijateljima (2,04). Aktivnosti koje im nisu omiljene u slobodnom vremenu su pak bavljenje nekom umetnikom aktivnou (4,24), sluanje klasine muzike (3,97), ureivanje/ dekorisanje stana (3,96), odlazak u diskoteku/klub (3,84), odlazak u galeriju/muzej (3,69), sluanje dez i rok muzike (3,66) i itanje knjiga (3,63). Isti ovaj negativni odnos prema aktivnostima koje spadaju u domen (elitne i popularne) kulture - samo jo daleko izraeniji - imamo u etvrtom klasteru, te smo ispitanike iz ove grupe (kao i u Srbiji) odredili kao mrzitelje umetnosti. Najneomiljenije aktivnosti u dokolici za njih su odlazak u diskoteku (4,41), sluanje dez i rok muzike (4,31), bavljenje nekom umetnikom aktivnou (4,22), sluanje klasine muzike (4,21), odlazak u pozorite (4,05), itd. Upravo zbog intenziteta negativnog stava prema ovim aktivnostima93 i zbog nedostatka jasnih preferencija za neku od drugih aktivnosti (izuzev standardnih odlaska u etnju, razgovora sa prijateljima i gledanja televizije), ovaj je klaster i imenovan negativnim predznakom. Klaster ine 144 ispitanika (16,1% uzorka) i u njega su srazmerno uli i mukarci i ene. Prosena starost ovih ispitanika je 52 godine i vie od polovine ih je u starosnoj grupi od 46 do 65 godina. Od njih 44% je zavrilo samo osnovnu kolu, 44,7% srednju kolu, a 11,3% viu kolu ili jo vie obrazovanje. Najvie ih je meu izdravanim licima (domaice, nezaposleni, penzioneri - 50,7%), a potom i meu poljoprivrednicima i radnicima (29,9%). Uglavnom ive u manjim gradovima i selima u centralnoj/junoj i zapadnoj Makedoniji. Za ispitanike iz petog klastera koje smo oznaili kao ljubitelje umetnosti, karakteristine su preferencije koje su upravo suprotne prethodnoj grupi. Njihove omiljene aktivnosti su itanje knjiga (1,89), odlazak u bioskop (2,20), odlazak u pozorite (2,26), sluanje dez i rok muzike (2,31) i sluanje klasine muzike (2,55). Ostale omiljene aktivnosti, osim umetnikih, su odlazak u etnju (1,97), razgovor s prijateljem (2,02), gledanje televizije (2,20) i odlazak u kafi (2,36). Aktivnosti kojima je ova grupa najmanje naklonjena u slobodnom vremenu su: odlazak na vaar (3,64), odlazak na neki sportski dogaaj (3,50) i sluanje narodne muzike (3,38). Ispitanici iz ove grupe su relativno mladi njihova prosena starost je 35 godina. Najvie ih je u starosnoj grupi od 18 do 30 godina (42,1%) i u neposrednoj starijoj grupi (od 31 do 45 godina 37,2%), dok se retko sreu u najstarijoj starosnoj grupi (2,1%). Preko 55% ih je sa zavrenom viom kolom ili jo viim obrazovanjem, a samo dvoje meu njima ima zavrenu jedino osnovnu kolu. Uglavnom dolaze iz redova stunjaka, rukovodilaca i vlasnika, a jedan broj njih se bavi zanimanjima srednjih slojeva. ive uglavnom u manjim gradovima june Makedonije i u Skoplju. U ovom klasteru se nalo 145 ispitanika i to neto vie enskog pola (59,3%).
93 Prosene ocene preko 4 pokazuju da se jedan broj ispitanika opredelio za stav to izrazito ne volim.

63

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Za poslednja dva klastera karakteristini su suprotni stavovi, ne samo prema kulturnim i umetnikim aktivnostima, nego i prema svim aktivnostima koje smo ponudili u ovom pitanju, ili moemo rei suprotni stavovi prema ivotu. Ispitanici u estom klasteru koje smo nazvali ljubitelji ivota imaju nediskriminativno pozitivan stav prema maltene svim aktivnostima koje smo naveli, a ispitanici u sedmom klasteru jednako nediskriminativno negativan stav prema svim ovim aktivnostima, pa smo ih zato i nazvali mrziteljima ivota94. U esti klaster razvrstano je 128 ispitanika - proporcionalno mukog i enskog pola. Prosena starost ovih ispitanika je 39 godina, a samo sedmoro njih spada u najstariju grupu od preko 65 godina. Najvie ih je sa zavrenom srednjom kolom (56,3%), a potom i sa viim i visokim obrazovanjem (34,1%) i ravnomerno su rasporedjeni meu radnikim, srednjim i strunjakim i menaderskim zanimanjima. Uglavnom ive u gradovima u junoj i istonoj Makedoniji. Gotovo da nema aktivnosti u slobodnom vremenu koja se ovoj grupi ne svia (najblii tome su sluanje klasine muzike (2,97) i sluanje dez i rok muzike (2,98), a najomiljenije njihove aktivnosti u dokolici su (uz odlazak u etnju i razgovor sa prijateljima) gledanje televizije (1,63), odlazak na porodine proslave (1,78), bavljenje sportom sa prijateljima (1,88), odlazak u kafi (1,90), itanje novina (1,92), odlazak u bioskop (1,94), odlazak u pozorite (1,99) i itanje knjiga (2,15). Za sedmi klaster, malu grupu u koju su razvrstana tek 32 ispitanika, gotovo da nema aktivnosti u slobodnom vremenu koja im je prihvatljiva. Najmanje negativan odnos oni imaju prema sluanju narodne muzike (3,62), odlasku na porodine proslave (3,66), razgovoru s prijateljima (3,79), odlasku u kafanu (3,84) i gledanju televizije (3,90). U ovoj grupi neto je vie mukaraca no ena i uglavnom je ine izdravana lica i poljoprivrednici i radnici. Prosena starost ovih ispitanika je 51 godina i veina ih ivi na periferiji Skoplja i selima po Makedoniji. Ako pogledamo klastere u Makedoniji i Srbiji moemo videti da u mnotvu razlika u preferencijama (na osnovu ega je grupisanje u ove grozdove i izvreno) jedna od njih ostaje konstantna i omoguava dalje razvrstavanje (i grupisanje) ovih klastera odnos prema kulturnim aktivnostima u uem smislu. I u Makedoniji i u Srbiji za pripadnike nekih od tipova klastera umetnike aktivnosti koje pripadaju globalnom miljeu spadaju u najneomiljenije aktivnosti, dok za druge, nasuprot tome, spadaju u najomiljenije aktivnosti u slobodnom vremenu95.
94 Ne bi trebalo iskljuiti mogunost da su i jedni i drugi u stvari samo eleli da to pre skinu anketare s vrata, pa su im onda bez razmiljanja govorili za svaku od aktivnosti istu stvar (to jest da zaokrue isti broj). 95 U Makedoniji su (globalne) forme umetnikih aktivnosti meu najneomiljenijima za 1) ljubitelje kafia i diskoteka; 2) sportske fanove; 3) TV fanove; 4) mrzitelje umetnosti i 5) mrzitelje ivota; a najomiljenije za 6) ljubitelje umetnosti; i 7) ljubitelje ivota. U Srbiji pak tradicionalne umetnike aktivnosti spadaju u najneomiljenije za 1) mrzitelje umetnosti; 2) TV fanove; 3) narodnjake; i 4) sportske fanove, a u omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu za 5) ljubitelje umetnosti/anti-narodnjake i 6) ljubitelje umetnosti/ivota.

64

kulTurne PoTrebe i navike Socio-demografska distribucija ispitanika koji pripadaju ovim grupama klastera (nazovimo ih, recimo, klasterima fanova umetnosti i ne-fanova umetnosti) pokazuje sada ve prepoznatljive obrasce. I u Makedoniji i u Srbiji u grupi klastera fanova umetnosti ima neto vie ena no mukaraca i ima vie ispitanika koji pripadaju mlaim starosnim grupama (od 18 do 30 i od 31 do 45 godina), dok ispitanici starijih grupa, a posebno one najstarije (preko 65 godina), veinski pripadaju klasterima ne-fanova umetnosti. U pogledu njihovog teritorijalnog rasporeda podaci su protivureni: u Srbiji fanova umetnosti ima neto vie u Beogradu i gradovima sa manje od 100.000 stanovnika i u regionu koji ine Beograd i okolni gradovi, a u Makedoniji u gradovima sa vie od 100.000 stanovnika i u regionu june Makedonije. Najznaajnije razlike, meutim, ponovo se pojavljuju meu grupama razliitog stepena obrazovanja i meu profesionalnim grupama. U tabeli 11A moemo videti da od ispitanika ije je najvie zavreno obrazovanje osnovna kola, samo sedmoro (ili 3,7% njih) pripada klasterima u kojima su ispitanicima (produktivne ili receptivne) umetnike aktivnosti omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu, a ogromna veina (96,3%) klasterima koje karakterie, izmeu ostalog, negativan odnos prema (globalnim) elitnim i popularnim umetnikim aktivnostima. Nasuprot tome, meu onima koji su zavrili vie kole (i jo vie nivoe obrazovanja) gotovo polovina (49,9%) pripada klasterima ispitanika kojima su umetnike aktivnosti omiljene aktivnosti. Slinu situaciju imamo i u Makedoniji. Samo 10% ispitanika sa zavrenom osnovnom kolom i jo niim nivoima obrazovanja pripada klasterima u kojima se nalaze fanovi umetnosti, a 90% klasterima koji globalne forme umetnosti ne vole. Meu visoko obrazovanima pak, i u Makedoniji, skoro polovina ove grupe (46,6%) pripada klasterima u kojima ispitanici vole da u slobodnom vremenu uivaju u nekoj formi umetnosti. Tabela 11a obrazovanje ispitaniKa Koji pripadaju KlasteriMa Koji vole uMetnost i KlasteriMa Koji ne vole uMetnost (srbija)
Obrazovanje Osnovna kola i nie obrazovanje Srednja kola Via kola i vie obrazovanje TOTAL Fan klasters 7 (3,7%) 1,9% 160 (20,8%) 43,2% 203 (49,9%) 54,9% 370 (27,1%) 100% Non-fan klasters 181 (96,3%) 18,2% 609 (79,2%) 61,3% 204 (50,1%) 20,5% 994 (72,9%) 100% Total 188 (100%) 13,8% 769 (100%) 56,4% 407 (100%) 29,8% 1364 (100%) 100%

65

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 11b obrazovanje ispitaniKa Koji pripadaju KlasteriMa Koji vole uMetnost i KlasteriMa Koji ne vole uMetnost (M aKedonija)
Obrazovanje Osnovna kola i nie obrazovanje Srednja kola Via kola i vie obrazovanje TOTAL Fan klasters 14 (9,9%) 5,2% 133 (28,0%) 49,4% 122 (46,6%) 45,4% 269 (30,6%) 100% Non-fan klasters 128 (90,1%) 21,0% 342 (72,0%) 56,1% 140 (53,4%) 23,0% 610 (69,4%) 100% Total 142 (100%) 30,6% 475 (100%) 54,0% 262 (100%) 29,8% 879 (100%) 100%

Ovi obrasci se, imajui u vidu visok stepen podudarnosti sa obrazovanim grupama, oekivano ponavljaju i kada u razmatranje uzmemo preferencije pripadnika odreenih grupa zanimanja. U Srbiji, meu poljoprivrednicima i radnicima 12,3% pripada klasterima u kojima se bavljenje (globalnim) umetnikim formama smatra za poeljene naine provoenja dokolice, dok je meu strunjacima, rukovodiocima i vlasnicima taj procenat 58,1%. U Makedoniji je procenat poljoprivrednika i radnika koji su deo klastera koji su skloni umetnosti neto vei (23,6%) i sliniji procentu ispitanika koji obavljanju neka od srednjoslojnih zanimanja (24,9%), ali je jo uvek jako daleko od procenta ispitanika iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika,od kojih 54,4% pripada klasterima fanova umetnosti. Tabela 12a pripadnost profesionalniM grupaMa ispitaniKa Koji pripadaju KlasteriMa Koji vole uMetnost i KlasteriMa Koji ne vole uMetnost (srbija)
Grupe zanimanja Poljoprivrednici/ radnici Srednjoslojna zanimanja Strunjaci/ rukovodioci/ vlasnici TOTAL Fan klasters 74 (12,3%) 21,1% 132 (30,7%) 37,3% 144 (58,1%) 41,1% 350 (27,3%) 100% Non-fan klasters 529 (87,7%) 56,8% 298 (69,3%) 32,0% 104 (41,9%) 11,2% 931 (72,7%) 100% Total 603 (100%) 47,1% 430 (100%) 33,6% 248 (100%) 19,4% 1281 (100%) 100%

66

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 12b pripadnost profesionalniM grupaMa ispitaniKa Koji pripadaju KlasteriMa Koji vole uMetnost i KlasteriMa Koji ne vole uMetnost (M aKedonija)
Grupe zanimanja Poljoprivrednici/ radnici Srednjoslojna zanimanja Strunjaci/ rukovodioci/ vlasnici TOTAL Fan klasters 81 (23,6%) 32,9% 60 (24,9%) 24,4% 105 (54,4%) 42,7% 246 (31,7%) 100% Non-fan klasters 262 (76,4%) 49,3% 181 (75,1%) 34,1% 88 (45,6%) 16,6% 531 (68,3%) 100% Total 343 (100%) 44,1% 241 (100%) 31,0% 193 (100%) 24,8% 777 (100%) 100%

*** Na osnovu svega do sada prikazanog mogue je uoiti neke bitne karakteristike dokolice graana Makedonije i Srbije. Najpre, kao to smo ve rekli, omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu graana Makedonije i Srbije su one koje se odvijaju u privatnoj sferi i koje su besplatne. I u Makedoniji i u Srbiji kulturne aktivnosti ne spadaju meu najpopularnije u dokolici, tavie neke od njih spadaju u najnepopularnije aktivnosti. Imajui u vidu specifinosti preferencija razliitih drutvenih grupa, moe se rei da dokolicu graana Srbije i Makedonije u prvom redu strukturie njihov nivo obrazovanja i tip zanimanja za koje su osposobljeni. Razlike u preferencijama u pogledu aktivnosti u dokolici izmeu ispitanika sa niim, srednjim i viim nivoom obrazovanja stabilne su, statistiki znaajne i na identian nain prisutne u oba drutva u kojima je ovo istraivanje vreno. Isto se moe rei za preferencije grupa u pogledu zanimanja: poljoprivrednika i radnika na jednoj, slubenika i drugih ispitanika koji rade u srednjoslojnim zanimanjima na drugoj i ispitanika iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika na treoj strani. Ove razlike se, pri tom, najjasnije ispoljavaju u odnosu prema kulturnim aktivnostima, shvaenim u uem smislu. Demarkaciona linija izmeu preferencija grupa ispitanika sa visokim obrazovanjem i onih koji obavljaju zanimanja strunjaka i rukovodilaca/vlasnika na jednoj i preferencija grupa ispitanika sa osnovnim obrazovanjem koji rade u poljoprivredi ili kao radnici na rutinskim poslovima, nije, kao u veini slinih istraivanja u drugim drutvima, izmeu kulturnih aktivnosti koje spadaju u elitnu kulturu i onih koji spadaju u popularnu kulturu, nego izmeu onih kulturnih aktivnosti koje pripadaju globalnom miljeu (poput odlaska u pozorite, ali i odlaska u bioskop, sluanja klasine muzike, ali i sluanja dez i rok muzike) na jednoj i kulturnih aktivnosti koje pripadaju lokalnom miljeu (poput sluanja narodne muzike) na drugoj strani.

67

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Ostale karakteristike koje se mogu identifikovati tiu se polne/rodne odreenosti preferencija jednog broja aktivnosti koje ne spadaju u domen kulturne participacije u uem smislu - poput bavljenja sportom, odlaska na sportske dogadjaje, izlazaka u kafanu, bavljenja lovom i ribolovom (koje preferiraju mukarci), odnosno runog rada, gajenja cvea i ureivanja/dekorisanja stana (koje preferiraju ene). Meu kulturnim aktivnostima u uem smislu, postoji izvesna (iako statistiki ne naroito jaka) veza izmeu preferencija koje su vie okrenute elitnim kulturnim aktivnostima (poput itanja knjiga i sluanja klasine muzike) i pripadnosti enskom polu, odnosno preferencija okrenutnih popularnim kulturnim formama (poput deza i rokenrola) i pripadnosti mukom polu. Meu starosnim grupama, specifinou svojih preferencija izdvaja se najmlaa grupa ispitanika od 18 do 30 godina. Iako je raspon njihovih preferencija iri no kod drugih starosnih grupa i iako pokazuju vie sklonosti od drugih starosnih grupa za kulturne aktivnosti u uem smislu, kljuna razlika dokolice ispitanika od 18 do 30 godina u odnosu na druge starosne grupe jesu njihove daleko izraenije preferencije za aktivnosti koje se odvijaju u javnom prostoru (poput odlaska u kafie, diskoteke/klubove, bioskope). to se tie teritorijalnih grupa (grupa na osnovu mesta boravka i regiona u kojima ive) moe se rei da u pogledu intresovanja i kulturnih interesovanja graana (njihovih kulturnih potreba) nema teritorijalnih razlika. Jedina uoljiva razlika koja se pojavljuje jeste ona izmeu preferencija urbanog stanovnitva (bez obzira na veliinu grada) i preferencija ruralnog stanovnitva, ali u statistikom pogledu ova veza nije naroito jaka. A sada bi mogli da pogledamo kako stvari stoje u pogledu kulturnih navika graana Makedonije i Srbije.

68

kulTurne PoTrebe i navike

Kulturne navike aktuelni aspekt kulturne participacije

spitivanje kulturnih navika, odnosno faktikih aktivnosti kulturne participacije operacionalizovali smo kroz 33 pitanja podeljena u etiri grupe, kojima smo eleli da steknemo uvid u: 1) aktivnosti kulturne produkcije, tj. u to da li se ispitanici bave umetnou profesionalno ili amaterski i da li su se njihovi preci (njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja) bavili umetnou i kojim umetnostima; 2) medijske navike ispitanika (da li i koliko esto gledaju televiziju, sluaju radio, itaju dnevnu tampu i asopise/magazine, kao i koji su njihovi omiljeni televizijski/radijski programi, omiljene dnevne novine i asopisi); 3) oblike privatne kulturne potronje (itanje knjiga i sluanje muzike); 4) oblike javne kulturne potronje (posete pozoritu, bioskopu, galerijama/muzejima, koncertima, kulturnoistorijskim spomenicima, itd). Nakon utvrivanja osnovnih trendova za svaki od navedenih tipova kulturnih navika na nivou itavog uzorka (populacije) u Makedoniji i Srbiji, ispitivali smo njihovu socio-demografsku distribuciju, odnosno ima li razlika izmeu kulturnih navika polnih/rodnih, starosnih, obrazovnih, profesionalnih i teritorijalnih grupa. Na kraju ovog poglavlja smo, na osnovu podataka iz istraivanja Europeans Participation in Cultural Activities iz aprila 2002. godine i New Europeans and Culture iz aprila 2003, raenih na slinom uzorku kao nae istraivanje i sa slinim pitanjima, vrili uporeivanje kulturnih navika graana Makedonije i Srbije i graana zemalja Evropske Unije (njenih starih i novih lanova).

Aktivnosti kulturne produkcije

Ispitujui kulturne potrebe graana Srbije i Makedonije mogli smo da vidimo da bavljenje umetnikim aktivnostima spada u najmanje popularne aktivnosti u slobodnom vremenu. Meu ispitanicima u Srbiji ono je najnepopularnije (sa prosenom ocenom 3,58), a u Makedoniji se nalazi na pretposlednjem mestu, pre sluanja klasine muzike (sa prosenom ocenom 3,56). Ne samo to je veliki broj ispitanika svoj odnos prema bavljenju umetnikim delatnostima u slobodnom vremenu izrazio zaokruujui stav 4 (to ne volim), nego je i znaajan broj onih koji su svoj odnos prema bavljenju umetnou izrazili zaokruujui stav 5 (to izrazito ne volim). Ako bismo mogli da razumemo one koji nemaju sklonosti prema umetnosti i bavljenje umetnou ne vole, nije ba lako odgonetnuti ta je to to bi moglo da se izrazito ne voli u sluaju umetnosti, te toliko slavljene aktivnosti slobodnog i kreativnog ispoljavanja ljudskosti. Da li se radi o negativnom odnosu prema

69

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije delatnosti ija se pravila i merila ne razumeju, odbojnosti prema pretencioznim aktivnostima rezervisanim za vie drutvene slojeve, ili o nipodatavajuem odnosu prema neozbiljnoj aktivnosti u drutvima u kojima se veina stanovnitva neprestano bori za opstanak ne znamo. Naalost, poto, uspavani pozitivnim odnosom prema umetnosti u krugovima u kojima se kreemo, ovakve razultate nismo oekivali (te u upitniku nismo postavili odgovarajua pitanja) ostaje nam (za sada) da to prihvatimo kao injenicu i nagaamo o moguim razlozima. Tim pre nam je onda bilo interesantno da vidimo ko se faktiki meu ispitanicima amaterski ili profesionalno bavi umetnou i da li su se njihovi preci (u prethodne dve generacije) bavili umetnou. U tabelama 13 moemo videti da je - kroz sve tri generacije - grupa onih koji se amaterski ili profesionalno bave nekom formom umetnosti srazmerno mala, ali da se iz generacije u generaciju njihov broj i procenat poveava. Tako je, na primer, u Srbiji produktivnu grupu u generaciji baba i dedova inilo oko 5% stanovnitva (od 3,7% do 5,3%), meu roditeljima ispitanika se skoro duplo vie (meu oevima 7,1% i majkama 10,2%) bavilo/bavi nekom formom umetnosti96, dok se vie od 20% ispitanika (21,5%) bavi umetnou. U Makedoniji danas produktivnu grupu takoe ini oko 20% ispitanika (19,3%), ali je u prethodnim generacijama taj procenat bio neto nii nego u Srbiji (od 2,5% do 4,2% za generaciju baba i dedova, a 4,8% za oeve i 5,2% za majke ispitanika) Tabela 13a da li se ispitaniK bavi uMetnou i da li su se njegovi preci bavili uMetnou (srbija i MaKedonija)
Ispitanikov Deda po oevoj liniji Deda po majinoj liniji Baba po oevoj liniji Baba po majinoj liniji Otac Majka Ispitanik Bavio/la se 62 (4,5%) 50 (3,7%) 58 (4,3%) 72 (5,3%) 97 (7,1%) 139 (10,2%) 293 (21,5%) SRBIJA Nije sa bavio/la 1302 (95,5%) 1314 (96,3%) 1306 (95,7%) 1292 (94,7%) 1267 (92,9%) 1225 (89,8%) 1071 (78,5%) MAKEDONIJA Bavio/la se Nije sa bavio/la 22 (2,5%) 874 (97,5%) 24 (2,7%) 872 (97,3%) 37 (4,1%) 859 (95,9%) 35 (3,9%) 861 (96,1%) 43 (4,8%) 853 (95,2%) 47 (5,2%) 849 (94,8%) 173 (19,3%) 723 (80,7%)

Ispitanike smo pitali i da li su se oni i njihovi preci bavili/bave umetnou profesionalno ili amaterski. U tabelama 13B i 13C, moemo videti da se poveanje uea produktivnih grupa u ukupnoj populaciji u naem vremenu uglavnom vezuje za poveanje broja (i procenta) onih koji se amaterski bave umetnou, dok je poveanje broja i procenta onih koji se profesionalno bave umetnou tokom tri generacije neznatno.
96 I u Srbiji i u Makedoniji su se majke ispitanika neto ee bavile umetnou/kreativnim zanatima od njihovih oeva.

70

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 13b da li (su) se ispitaniK i njegovi preci profesionalno ili aMatersKi bavili /bave uMetnou (srbija)97
Ispitanikov/Bavio se Deda po oevoj liniji Deda po majinoj liniji Baba po oevoj liniji Baba po majinoj liniji Otac Majka Ispitanik Profesionalno 10 (0,7%) 12 (0,9%) 2 (0,2%) 4 (0,3%) 24 (1,8%) 14 (1,0%) 34 (2,5%) Amaterski 49 (3,6%) 35 (2,7%) 10 (0,8%) 22 (1,7%) 70 (5,2%) 70 (5,2%) 253 (18,7%) Ne 1254 (95,5%) 1270 (96,4%) 1301 (99,0%) 1291 (98,0%) 1261 (93,0%) 1268 (93,8%) 1065 (78,8%) Total 1313 (100%) 1317 (100%) 1313 (100%) 1317 (100%) 1355 (100%) 1352 (100%) 287 (100%)

Tabela 13C da li (su) se ispitaniK i njegovi preci profesionalno ili aMatersKi bavili /bave uMetnou (M aKedonija)
Ispitanikov/Bavio se Deda po oevoj liniji Deda po majinoj liniji Baba po oevoj liniji Baba po majinoj liniji Otac Majka Ispitanik Profesio. 3 (0,3%) 6 (0,7%) 1 (0,1%) 2 (0,2%) 7 (0,8%) 3 (0,3%) 17 (1,9%) Amaterski 17 (2,0%) 20 (2,3%) 7 (0,9%) 10 (1,2%) 42 (4,7%) 19 (2,1%) 150 (16,9%) Ne 841 (97,7%) 836 (97,0%) 850 (99,1%) 849 (98,6%) 836 (94,5%) 864 (97,5%) 720 (81,2%) Total 861 (100%) 862 (100%) 858 (100%) 861 (100%) 885 (100%) 886 (100%) 887 (100%)

Imajui u vidu uvreeno svakodnevno miljenje da se umetniki talenat nasleuje i isto tako este teorijske koncepcije o tome da se sklonost ka umetnosti i umetnike dispozicije stiu (ue) u porodinoj klimi umetnosti sklonih porodica, zanimalo nas je da li se moe utvrditi postojanje neeg takvog kao to je porodina umetnika tradicija, to jest da li se ispitanici iji su se roditelji (i roditelji njihovih roditelja) bavili/bave umetnou i sami ee bave umetnou. Iz naih podataka prezentiranih u tabeli 14 vidi se da to nije sluaj. U Srbiji se, na primer, umetnou bavi 6,6% ispitanika iji su se roditelji bavili umetnou, ali i 14,9% ispitanika iji se roditelji njome nisu bavili. A u sluaju 7,3% ispitanika koji se ne bave umetnou, njihovi roditelji su se umetnou bavili/bave. Sline odnose izmeu ispitanika i njihovih roditelja imamo i u Makedoniji, kao i kada (u obe zemlje) posmatramo da li su se ispitanici i njihove babe i dede bavili umetnou (vidi tabelu 14). Utoliko izgleda da jednostavna jednaina po kojoj se umetniki talenat i sklonost ka bavljenju umetnou nasleuju/stiu u okviru porodice ne vai (ili bar ne vai u Srbiji i Makedoniji)
97 Podaci u tabeli 13A su dobijeni iz odgovora na pitanje kojom su se umetnou bavili/bave ispitanik i njegovi preci. Uglavnom neto vei brojevi onih koji se bave umetnou u odnosu tabele 13B i 13C (koje su dobijene na osnovu pitanja da li su se ispitanik i njegovi preci profesionalno ili amaterski bavili umetnou) potiu, s jedne strane, od manjeg broja sluajeva u kojima nije bilo odgovora (missinga) i, s druge strane, otud to smo doneli odluku da u produktivne grupe uvrstimo i one koji su se bavili/bave nekom vrstom kreativnih zanata poput drvodeljstva, izrade tapiserija, vezova i sl. 71

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 14 porodina uMetniKa tradicija ispitanici i njihovi preci98 (srbija i MaKedonija)
SRBIJA Ispitanici + Ispitanici Ispitanici + Ispitanici roditelji + 90 (6,6%) 100 (7,3%) dede/babe + 116 (8,5%) 158 (11,6%) roditelji 203 (14,9%) 971 (71,2%) dede/babe 177 (13,0%) 913 (66,9%) MAKEDONIJA roditelji + roditelji 32 (3,6%) 141 (15,7%) 53 (5,9%) 670 (74,8%) dede/babe + dede/babe 39 (4,4%) 134 (15,0%) 45 (5,0%) 678 (75,7%)

U upitniku smo od ispitanika traili i podatke kojim se umetnostima bave i to u dva pitanja. Prvo pitanje odnosilo se na njihovo bavljenje umetnou bilo kada tokom ivota, a drugo na bavljenje umetnikim aktivnostima u poslednjih 12 meseci pre anketiranja. Prvo pitanje je bilo otvoreno, odnosno ispitanicima smo prepustili da sami napiu kojim su se sve umetnostima bavili, dok smo im u drugom pitanju ponudili 10 razliitih umetnikih aktivnosti i zamolili ih da zaokrue kojima od njih su se bavili u poslednjih godinu dana pre anketiranja, sami ili u grupi, profesionalno ili amaterski (uz mogunost da zaokrue vie aktivnosti). Dobijeni rezultati u odgovorima na oba pitanja su bili veoma slini. Gotovo polovina ispitanika koji se bave umetnou u Makedoniji i Srbiji bavi/la se nekom formom muzike aktivnosti (sviranje, pevanje, ples), a jo oko 30% nekom od vizuelnih umetnosti (crtanje, slikanje, vajanje, fotografija, film). Knjievnou se bavi neto manje od 10%, pozorinom umetnou oko 5%, kao i kreativnim zanatima (drvodeljstvo, tapiserije, vez...). U Srbiji se, od onih ispitanika koji se bave umetnou, neto preko 5% bavi istovremeno veim brojem umetnosti, a u Makedoniji je taj procenat 3,5%. Tabela 15 da li se i KojoM se uMetnou bave ispitanici
Bave se umetnou Ne bave se umetnou TOTAL KOJOM UMETNOU Muzikom Vizuelnim umetnostima Knjievnou Pozorinom umetnou Kreativnim zanatima Vie umetnosti TOTAL SRBIJA 293 21,5% 1071 78,5% 1364 100% SRBIJA 143 48,8% 79 27,0% 26 8,9% 14 4,8% 16 5,5% 15 5,1% 293 100%

(srbija i MaKedonija)
MAKEDONIJA 173 19,3% 723 80,7% 896 100% MAKEDONIJA 80 46,2% 56 32,4% 13 7,5% 9 5,2% 9 5,2% 6 3,5% 173 100%

98 U tabeli 12 (+) pored ispitanika, njihovih roditelja i njihovi baba i deda oznaava da su se oni bavili umetnou, a (-) da se nisu bavili umetnou.

72

kulTurne PoTrebe i navike I u sluaju umetnikih aktivnosti u poslednjih 12 meseci pre anketiranja dobijeni su slini podaci, uz neka uoiljiva odstupanja. Na primer, iz tabele 16 se moe videti da, kada zaokruuju konkretne aktivnosti umesto da sami pretpostavljaju da li neto spada u domen umetnosti ili ne (verovatno da je ples najizrazitiji takav primer), ispada da se vei broj njih bavi umetnikim aktivnostima, posebno u Makedoniji (u Srbiji je taj odnos 23,6%: 21,5%, a u Makedoniji 31,8%: 19,3%). Muzika i vizuelne umetnosti ostaju najpopularnije umetnike forme, a znaajno je manji broj onih koji se u poslednjih 12 meseci pre anketiranja bavio pozorinom umetnou (koja je verovatno za jedan broj starijih ispitanika bila deo mladosti), dok je znaajno vei broj onih koji se bave veim brojem umetnosti (ponovo verovatno raunajui tu ples, pevanje u krugu prijatelja i sl). Tabela 16 da li su se i KojoM su se uMetnou bavili u 12 Meseci pre anKetiranja (srbija i MaKedonija)
Bavili su se umetnou Nisu se bavili umetnou TOTAL KOJOM UMETNOU Muzikom Vizuelnim umetnostima Knjievnou Pozorinom umetnou Vie umetnosti TOTAL SRBIJA 322 23,6% 1042 72,4% 1364 100% SRBIJA 149 46,3% 66 20,5% 30 9,3% 3 0,9% 74 23,0% 322 100% MAKEDONIJA 285 31,8% 611 68,2% 896 100% MAKEDONIJA 125 43,9% 64 22,5% 27 9,5% 7 2,5% 62 21,8% 285 100%

Kao to smo ve pomenuli, u produktivnu grupu (u uzorku i populaciji) svrstali smo sve one koji se bave/bavili su se nekom vrstom umetnosti (profesionalno ili amaterski), ali i sve one koji se bave/bavili su se nekom vrstom kreativnih zanata (drvodeljstvom, izradom tapiserija, vezom, itd). Kad smo posmatrali distribuciju ovako definisane produktivne grupe meu drutvenih grupama, pokazalo se da socijalni i demografski faktori nemaju snaniji uticaj na to ko se kreativno bavi umetnou - i to kako u generaciji ispitanika, tako i u dve prethodne generacije njihovih predaka. Statistiki posmatrano, veze nijednog od posmatranih faktora (pol, starost, obrazovanje, zanimanje, radno mesto, mesto boravka, region boravka) i pripadnosti produktivnim grupama nisu takve da bi zasluivale panju. Manje razlike koje je bilo mogue uoiti ogledaju se najpre u tome to se u Srbiji ene neto ee bave i umetnou i kreativnim zanatima, dok u Makedoniji to vai samo za kreativne zanate. Kao to se moglo i oekivati, u oba sluaja, umetnou se meu starosnim grupama najee bavi najmlaa grupa (od 18 do 30 godina), dok su za najstariju generaciju (preko 65 godina) rezervisani kreativni zanati - i to uglavnom

73

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije za enski segment ove grupe. U ralanjenoj shemi obrazovnih grupa pokazalo se da sklonost ka bavljenju umetnou raste sa podizanjem nivoa obrazovanja (u Srbiji od zavrene gimnazije navie, a u Makedoniji od zavrene vie kole i na jo viim nivoima obrazovanja). Takoe se, meu grupama po osnovu zanimanja, ispitanici koji spadaju u red strunjaka, rukovodilaca i vlasnika ee bave umetnou od drugih (i u Srbiji i u Makedoniji). U generaciji oeva i majki ispitanika u Srbiji mogue je uoiti jo jasniju razliku izmeu grupe visokoobrazovanih i grupe ispitanika koji pripadaju grupama zanimanja strunjaka, rukovodilaca i vlasnika i drugih obrazovnih i profesionalnih grupa, dok se u generaciji baba i dedova ta granica sputa nanie - razdvajajui one koji imaju zavrenu srednju kolu (i vie obrazovanje) i obavljaju srednjoslojna zanimanja na jednoj i one sa niim obrazovanjem i one iz redova poljoprivrednika i radnika, na drugoj strani. U Makedoniji, u generaciji oeva i majki ispitanika, razlika meu onima koji su se bavili umetnou u pogledu obrazovanja i profesionalnih grupa gotovo da nema, a u prethodnoj generaciji (baba i dedova) za muki deo populacije u produktivnu grupu uglavnom su spadali oni sa visokim obrazovanjem, dok je za enski deo ove grupe obrazovnu granicu predstavljala srednja kola. to se tie teritorijalnog rasporeda i u Srbiji i u Makedoniji uoljiva je urbana/ruralna podela u kojoj je bavljenje umetnostima ee u gradovima, a kreativnim zanatima na selu. Ako bismo pokuali da samemo ovo to je do sada izloeno, mogli bismo kazati da je produktivna grupa relativno mala, ali da se u tri posmatrane generacije broj i procenat onih koji su se bavili/bave umetnou neprestano poveavao - posebno kroz porast broja onih koji se umetnou bave amaterski - tako da danas u Srbiji i Makedoniji produktivnu grupu ini oko 20% stanovnitva. Meu onima koji se bave umetnou gotovo polovina se bavi nekom formom muzike umetnosti (sviranjem, pevanjem, plesom), dok su druge na listi po popularnosti vizuelne umetnosti (crtanje, slikanje, vajanje, fotografija, film). Pokazalo se, takoe, da pripadnost produktivnoj grupi relativno malo zavisi od drutvenih faktora, ukljuujui tu i porodinu tradiciju u bavljenju umetnou.

Medijske navike
Za ogroman broj ispitanika (graana) Srbije i Makedonije mediji, a posebno televizija, predstavljaju glavni izvor kulturnih sadraja. Gledanje TV-a je, da podsetimo, bilo prvo na listi u Srbiji i drugo u Makedoniji (u otvorenom pitanju), odnosno prvo na listi u Makedoniji, a drugo u Srbiji (u zatvorenom pitanju) meu omiljenim nainima provoenja slobodnog vremena. Ispitujui medijske navike graana Makedonije i Srbije pitali smo ih najpre koliko gledaju televiziju (radnim danom i vikendom) i koji su njihovi omiljeni programi. U tabelama 16 moe se videti da samo mali broj ispitanika u Srbiji i Makedoniji

74

kulTurne PoTrebe i navike (izmeu 3% i 6%) ne gleda televiziju, da najvei broj ispitanika (graana) gleda televiziju dnevno do 3 sata (pri emu se broj sati gledanja poveava tokom vikenda), te da se broj onih koji pred televizorom provode vie od 5 sati dnevno kree oko 5% radnim danom i oko 10% vikendom. Tabela 16a KoliKo gledaju tv radniM danoM i viKendoM (srbija)
Ne gledaju TV Do sat vremena 1 do 3 sata dnevno 3 do 5 sati dnevno 5 do 10 sati dnevno Vie od 10 sati dnevno TOTAL Radnim danom 59 (4,5%) 259 (19,7%) 670 (51,0%) 263 (20,0%) 56 (4,3%) 8 (0,6%) 1315 (100%) Vikendom 44 (3,4%) 156 (11,9%) 590 (45,0%) 386 (29,4%) 113 (8,6%) 22 (1,7%) 1311 (100%)

Tabela 16b KoliKo gledaju tv radniM danoM i viKendoM (MaKedonija)

Ne gledaju TV Do sat vremena 1 do 3 sata dnevno 3 do 5 sati dnevno 5 do 10 sati dnevno Vie od 10 sati dnevno TOTAL Radnim danom 56 (6,4%) 209 (23,7%) 242 (48,1%) 154 (17,5%) 32 (3,6%) 6 (0,7%) 881 (100%) Vikendom 28 (3,2%) 103 (11,8%) 329 (37,6%) 309 (35,3%) 83 (9,5%) 24 (2,7%) 876 (100%)

U pitanju o omiljenim televizijskim programima od ispitanika smo traili da zaokrue koje sve tipove programa gledaju (od ponuenih 10 mogunosti), a da potom meu njima izaberu i rangiraju tri svoja omiljena programa. Pokazalo se da se kao omiljeni televizijski programi (i u Srbiji i u Makedoniji i identinim redosledom) pojavljuju filmovi, vesti, muziki programi, sportski programi i TV serije. Tabela 17a Koje prograMe gledaju na tv (srbija)
Vesti TV serije Muziki program Sportski program Filmovi Dokumentarni program Talk shows Ostali programi TOTAL I izbor 217 (18,7%) 153 (13,2%) 117 (10,1%) 192 (16,5%) 272 (23,4%) 79 (6,8%) 43 (3,7%) 90 (7,7%) 1163 (100%) II izbor 144 (12,6%) 123 (10,8%) 189 (16,6%) 135 (11,8%) 263 (23,1%) 84 (7,4%) 99 (8,7%) 103 (9,0%) 1140 (100%) III izbor 147 (13,4%) 102 (9,3%) 147 (13,4%) 73 (6,6%) 214 (19,5%) 90 (8,2%) 137 (12,5%) 190 (17,3%) 1100 (100%)

75

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 17b Koje prograMe gledaju na tv (MaKedonija)
Vesti TV serije Muziki program Sportski program Filmovi Dokumentarni program Talk shows Ostali programi TOTAL I izbor 220 (32,9%) 101 (15,1%) 81 (12,1%) 62 (9,3%) 128 (19,2%) 46 (6,9%) 13 (1,9%) 17 (2,5%) 668 (100%) II izbor 64 (9,8%) 69 (10,6%) 136 (20,9%) 114 (17,5%) 146 (22,4%) 60 (9,2%) 19 (2,9%) 43 (6,6%) 651 (100%) III izbor 69 (11,0%) 37 (5,9%) 109 (17,3%) 65 (10,3%) 156 (24,8%) 56 (8,9%) 39 (6,2%) 98 (15,6%) 629 (100%)

U pogledu vremena koje provode gledajui televizijski program (radnim danom i vikendom) nema znaajnijih razlika meu socio-demografskim grupama99, ali su se kod izbora televizijskih programa pojavile znaajne polne/rodne i generacijske razlike100. Kao to se moglo i oekivati, sportski programi i vesti su se pokazali kao omiljeni muki programi, a televizijske serije, muziki programi i filmovi kao omiljeni enski programi. U tabelama 18, na primer, moemo videti da ene skoro 14 puta (u Srbiji) i 7 puta (u Makedoniji) manje gledaju sportske programe od mukaraca, ali da 8 puta (u Srbiji) i 4 puta (u Makedoniji) vie gledaju televizijske serije. Mukarci skoro duplo ee navode vesti kao svoj omiljeni tip programa, a ene (u Srbiji) vie no dvostruko ee navode filmske i muzike programe101.

99 Manje razlike ogledaju se u tome to televiziju manje gledaju radno aktivne grupe (starosne grupe od 31 do 45 i 46 do 65 godina), a ee pripadnici najmlae (od 18 do 30 godina) i najstarije grupe (preko 65 godina) i u tome to meu onima koji ne gledaju televiziju ili je gledaju dnevno do sat vremena ima najvie onih sa visokim obrazovanjem. 100 Statistika veza izmeu pola i tipa televizijskog programa je = 0, 108 (u Srbiji), a veza izmeu generacijske pripadnosti i tipova televizijskog programa = 0,094 (u Srbiji) i = 0,109 (u Makedoniji). 101 U Makedoniji polnih/rodnih razlika u pogledu popularnosti filmskih i muzikih programa gotovo da nema.

76

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 18a pol i izbor televizijsKog prograMa (srbija) procenat ena u odnosu na MuKarce
SRBIJA Mukarci Vesti TV serije Muziki p. Sportski p. Filmovi Dokum. p. Talk shows Ostali TOTAL 60,4% 11,8% 29,9% 93,2% 30,6% 43,0% 38,1% 28,7% 45,0% ene 39,6% 88,2% 70,1% 6,8% 69,4% 57,0% 61,9% 71,3% 55,0% % ena u odnosu na mukarce 65,6% 747,5% 243,4% 7,3% 226,8% 132,6% 162,5% 248,4% 122,2%

Tabela 18b pol i izbor televizijsKog prograMa (MaKedonija) procenat ena u odnosu na MuKarce
MAKEDONIJA Mukarci Vesti TV serije Muziki p. Sportski p. Filmovi Dokum. p. Talk shows Ostali TOTAL 60,6% 19,8% 50,6% 87,1% 46,1% 54,3% 69,2% 41,2% 52,1% ene 39,4% 80,2% 49,4% 12,9% 53,9% 45,7% 30,8% 58,8% 47,9% % ena u odnosu na mukarce 65,0% 405,1% 97,6% 14,8% 116,9 84,2% 44,5% 142,7% 91,9%

Kad govorimo o znaajnim polnim/rodnim razlikama u preferencijama razliitih tipova televizijskih programa trebalo bi podsetiti da su brojna etnografska istraivanja televizijske publike [verovatno najpoznatije David Morley, Family Television, 1986] pokazala da, ne samo to postoje snane polne/rodne razlike u preferencijama televizijskih programa, nego i dva razliita tipa gledanja meu mukarcima i enama. Za mukarce za koje je dom (uglavnom) mesto dokolice, gledanje televizije je obino aktivnost kojoj se pristupa zbog nje same i sa punom panjom. Na drugoj strani, ak i za zaposlene ene, dom je (najee) mesto brojnih obaveza, tako da gledanju televizije pristupaju kao uzgrednoj aktivnosti koju obavljaju vrei druge poslove, posveujui joj samo deo svoje panje. Nikolas Eberkrombi (N.Abercrombie) ak zastupa stanovite102, generalizujui ove
102 U N.Abercrombie: Television and Society, Polity Press, Oxford, 1996.

77

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije pristupe, da svim kulturnim tvorevinama (a ne samo televizijskim programima) moemo prii na jedan od dva naina koje on naziva literarni pristup (literary mode) i video pristup (video mode). Literarni pristup, kao to se iz imena moe zakljuiti, za svoju osnovu ima itanje knjiga i predstavlja odnos u kome se kulturnim objektima posveuje puna panja. Video pristup, nasuprot tome, tipian je za gledanje filmova (programa) uz pomo video rikordera ili DVD-a i ukljuuje stanke, premotavanja i ponovna gledanja nekih delova, a u sluaju televizijskih programa este promene kanala, paralelena gledanja vie programa i posveivanje delimine panje onome to se gleda. Po Eberkrombiju, ovakav pristup, na koji su ene prinuene prirodom njihove uloge u domainstvu (po Morliju), karakteristian je u celini za odnos prema kulturnim tvorevinama iz domena popularne kulture, dok je literarni pristup taj koji zahtevaju tvorevine visoke (elitne) kulture. Kao i u drugim slinim istraivanjima u svetu, pokazalo se i da generacijska pripadnosti ima snaan uticaj na preferencije televizijske publike. Generalni trend koji se obino uoava, da je za mlae generacije televizija prvenstveno izvor zabavnih sadraja, a za starije generacije izvor informacija, potvrdio se i u naem istraivanju. I u Makedoniji i u Srbiji najmlaoj generaciji (od 18 do 30 godina) omiljeni programi su muziki program, sportski program i filmovi. Generacija od 31 do 45 godina ovome dodaje jo dokumentarne programe i talk shows, da bi za generaciju od 46 do 65 godina i za generaciju od preko 65 godina vesti bile daleko najpopularniji tip televizijskog programa. Tabela 19a starosne grupe i izbor tv prograMa (srbija)
18 30 godina Vesti TV serije Muziki program Sportski program Filmovi Dokum. program Talk shows Ostali programi TOTAL 23 (10,6%) 6,6% 49 (32,0%) 14,1% 54 (46,2%) 15,5% 71 (37,0%) 20,4% 99 (36,4%) 28,4% 19 (24,1%) 5,5% 6 (14,0%) 1,7% 27 (30,0%) 7,8% 348 (29,9%) 100% 31 45 godina 48 (22,1%) 13,8% 36 (23,5%) 10,3% 25 (21,4%) 7,2% 62 (32,2%) 17,8% 111 (40,8%) 31,8% 27 (34,2%) 7,7% 15 (34,9%) 4,3% 25 (27,8%) 7,2% 349 (30,0%) 100% 46 65 godina 98 (45,2%) 27,9% 50 (32,7%) 14,2% 31 (26,5%) 8,8% 48 (25,0%) 13,7% 55 (20,2%) 15,7% 27 (34,2%) 7,7% 17 (39,5%) 4,8% 25 (27,8%) 7,2% 351 (30,2%) 100% Preko 65 godina 48 (22,1%) 41,7% 18 (11,8%) 15,7% 7 (6,0%) 6,1% 11 (5,7%) 9,6% 7 (2,6%) 6,1% 6 (7,6%) 5,2% 5 (11,6%) 4,3% 13 (14,4%) 11,3% 115 (9,9%) 100% TOTAL 217 (100%) 18,7% 153 (100%) 13,2% 117 (100%) 10,1% 192 (100%) 16,5% 272 (100%) 23,4% 79 (100%) 6,8% 43 (100%) 3,7% 90 (100%) 7,7% 1163 (100%) 100%

78

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 19b starosne grupe i izbor tv prograMa (MaKedonija)
18 30 godina Vesti TV serije Muziki program Sportski program Filmovi Dokum. program Talk shows Ostali programi TOTAL 17 (7,7%) 8,1% 35 (34,7%) 16,6% 46 (56,8%) 21,8% 24 (38,7%) 11,4% 66 (51,6%) 31,3% 13 (28,3%) 6,2% 4 (30,8%) 1,9% 6 (35,3%) 2,8% 211 (31,6%) 100% 31 45 godina 70 (31,8%) 32,6% 21 (20,8%) 9,8% 28 (34,6%) 13,0% 23 (37,1%) 10,7% 44 (34,4%) 20,5% 20 (43,5%) 9,3% 5 (38,5%) 2,3% 4 (23,5%) 1,9% 215 (32,2%) 100% 46 65 godina 105 (47,7%) 52,5% 41 (40,6%) 20,5% 6 (7,4%) 3,0% 13 (21,0%) 6,5% 15 (11,7%) 7,5% 10 (21,7%) 5,0% 3 (23,1%) 1,5% 7 (41,2%) 3,5% 200 (29,9%) 100% Preko 65 godina 28 (12,7%) 66,7% 4 (4,0%) 9,5% 1 (1,2%) 2,4% 2 (3,2%) 4,8% 3 (2,3%) 7,1% 3 (6,5%) 7,1% 1 (7,7%) 2,4% 0 (0%) 0% 42 (6,3%) 100% TOTAL 220 (100%) 32,9% 101 (100%) 15,1% 81 (100%) 12,1% 62 (100%) 9,3% 128 (100%) 19,2% 46 (100%) 6,9% 13 (100%) 1,9% 17 (100%) 2,5% 668 (100%) 100%

Zanimljivo je, takoe, da obrazovni nivo i pripadnost odreenim grupama zanimanja, koji su snano uticali na preferencije u izboru omiljenih aktivnosti u slobodnom vremenu (a posebno kulturnih potreba), nemaju znaajniji uticaj na izbor omiljenih televizijskih programa. Manje razlike koje se mogu primetiti tiu se neto izraenijih preferencija za gledanje vesti, muzikih programa i TV serija kod ispitanika sa niim obrazovanjem i ispitanika koji rade u poljoprivredi i radnikim zanimanjima; preferiranje sportskih programa i talk shows kod ispitanika sa srednjokolskim obrazovanjem koji obavljaju slubenike poslove; te filmova i dokumentarnih programa kod ispitanika sa visokim obrazovanjem i onih koji dolaze iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. Moe se rei da je ve uobiajeno da novije tehnologije u oblasti zabave (i informisanja) gotovo u potpunosti potiskuju svoje starije pretke103, ali se pokazalo da radio, masovni medij ranog XX veka, uspeva da opstane uprkos sveprisutnosti televizije i sve veoj prisutnosti interneta. Razlozi za to verovatno jesu to radio nije samo tehnoloko sredstvo, nego i medij sa specifinim karakteristikama. Mogue je da su dve njegove karakteristike posebno doprinele njegovom opstanku: injenica da on od svih medija trai najmanje aktivne panje (neki ak govore o radiju kao o zvunim tapetama) i drugo, to je, delimino ba zbog toga, dostupan/sluljiv u svim prilikama u kui, u kolima, na poslu i na pikniku.
103 Primera u samo poslednjih tridesetak godina ima jako mnogo: od gramofona, magnetofona, kasetofona do CD plejera, video-rikordera do DVD-a, vokmena i diskmena do MP3 i MP4 ureaja, pisaih maina i kompjutera, telefona i mobilnih telefona, floopy diskova razliitih veliina do USB-a itd.

79

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije U tabeli 20 moemo videti da, iako sluanje radija ne moe da se takmii sa uestalou gledanja televizije, ipak gotovo polovina uzorka (i populacije) u Srbiji i Makedoniji esto slua radio. Na drugoj strani, radio uopte ne slua oko 35% ispitanika u Srbiji i oko 25% ispitanika u Makedoniji. Pokazalo se takoe da nema znaajnih razlika u uestalosti sluanja radija izmeu socio-demografskih grupa104. Tabela 20 da li i KoliKo esto sluaju radio (srbija i MaKedonija)
Svaki dan Nekoliko puta nedeljno Bar jednom nedeljno Nekoliko puta meseno Ree od jedanput meseno Ne slua radio TOTAL 533 220 71 29 27 462 1342 SRBIJA 39,7% 16,4% 5,3% 2,2% 2,0% 34,4% 100% MAKEDONIJA 337 37,9% 210 23,6% 65 7,3% 19 2,1% 25 2,8% 234 26,3% 890 100%

Meu omiljenim radijskim programima, kao i u rezultatima svih drugih nama poznatih istraivanja, dominiraju muzika i (sekundarno) vesti. Podele omiljenih programa sline su onima u sluaju televizije. Pripadnost obrazovnim i profesionalnim grupama ima malo uticaja, dok se generacijske razlike ogledaju u preferiranju muzike od strane mlaih generacija (za koje je sluanje radija, maltene, sinonim za sluanje muzike), a radijskih informativnih programa od strane starijih generacija. Rodne podele takoe idu istom linijom kao u sluaju televizije ispitanice su kao svoje omiljene radijske programe navodile muzike programe, a ispitanici sportske i informativne programe. Tabela 21a Koje prograMe sluaju na radiju (srbija)
Vesti Muziki program Sportski program Dokumentarni program Talk shows Servisne informacije Ostali programi TOTAL I izbor 100 (14,0%) 525 (73,5%) 35 (4,9%) 5 (0,7%) 28 (3,9%) 15 (2,1%) 6 (0,8%) 713 (100%) II izbor 149 (31,2%) 115 (24,1%) 62 (13,0%) 23 (4,8%) 78 (16,3%) 9 (1,9%) 42 (8,8%) 478 (100%) III izbor 68 (21,0%) 44 (13,6%) 55 (17,0%) 21 (6,5%) 74 (22,8%) 4 (1,2%) 58 (17,9%) 324 (100%)

104 Manje razlike ukljuuju to da ene i mlae generacije sluaju radio svaki dan neto ee od proseka, a mukarci i starije generacije neto ree od proseka, te da se radio malo vie slua u glavnim gradovima (Beogradu i Skoplju), a u Srbiji i u selima, nego u ostalim gradovima.

80

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 21b Koje prograMe sluaju na radiju (MaKedonija)
Vesti Muziki program Sportski program Dokumentarni program Talk shows Servisne informacije Ostali programi TOTAL I izbor 141 (26,6%) 338 (63,7%) 32 (6,0%) 5 (0,9%) 7 (1,5%) 0 (0%) 8 (1,3%) 531 (100%) II izbor 60 (15,2%) 133 (33,7%) 90 (22,8%) 30 (7,6%) 57 (14,4%) 1 (0,3%) 24 (6,1%) 395 (100%) III izbor 40 (14,1%) 25 (8,8%) 52 (18,4%) 27 (9,5%) 41 (14,5%) 5 (1,8%) 93 (32,9%) 283 (100%)

Kao to se moglo pretpostaviti, najizrazitije razlike meu socijalno-demografskim grupama su se pojavile u sluaju korienja najnovije tehnologije kompjutera i internet servisa. U Srbiji i u Makedoniji gotovo polovina uzorka (populacije) uopte ne koristi kompjuter, a neto vie od etvrtine (28,0% u Srbiji i 26,8% u Makedoniji) koristi kompjuter svaki dan. Korienje internet servisa je srazmerno jo ree. U Srbiji internet servise svaki dan koristi 17,1%, a u Makedoniji 14,3% ispitanika iz uzorka, dok ih uopte ne koristi 56,8% (u Srbiji), odnosno 58,2% (u Makedoniji) Tabela 22 da li i KoliKo esto Koriste KoMpjuter (srbija i MaKedonija)
Svaki dan Nekoliko puta nedeljno Bar jednom nedeljno Nekoliko puta meseno Ree od jedanput meseno Ne koriste kompjuter TOTAL 370 143 46 33 31 698 1321 SRBIJA 28,0% 10,8% 3,5% 2,5% 2,3% 52,8% 100% MAKEDONIJA 240 26,8% 126 14,1% 38 4,3% 19 2,1% 30 3,4% 441 49,3% 894 100%

Tabela 23 da li i KoliKo esto Koriste internet servise (srbija i MaKedonija)

Svaki dan Nekoliko puta nedeljno Bar jednom nedeljno Nekoliko puta meseno Ree od jedanput meseno Ne koriste internet servise TOTAL 219 146 56 40 93 729 1283 SRBIJA 17,1% 11,4% 4,4% 3,1% 7,2% 56,8% 100% MAKEDONIJA 124 14,3% 130 15,0% 44 5,1% 31 3,6% 33 3,8% 505 58,2% 867 100%

81

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Dok nema nikakvih razlika izmeu polnih/rodnih grupa u korienju kompjutera i internet servisa, sve ostale socijalne podele ostavljaju jasan trag na korienje ovih medija. Zbog jasnije slike, ispitanike smo podelili u dve osnovne grupe: one koji koriste (bez obzira koliko esto) i one koji ne koriste kompjutere i internet servise. U tabelama 24 moe se videti kako generacijski opada broj onih koji koriste kompjutere105. U najmlaoj generaciji imamo dvostruko vie (u Srbiji) i trostruko vie (u Makedoniji) onih koji koriste kompjutere u odnosu na one koji ih ne koriste, dok je u najstarijoj generaciji desetostruko (u Srbiji) i sedamnaestostruko (u Makedoniji) vie onih koji ne koriste kompjutere. Tabela 24a starosne grupe i Korienje KoMpjutera (srbija) (procenat onih Koji ne Koriste, u odnosu na one Koji Koriste KoMpjuter)
18 30 31 45 46 65 65+ TOTAL Koriste 70,0% 56,5% 28,2% 8,9% 47,2% SRBIJA Ne koriste 30,0% 43,5% 71,8% 91,1% 52,8% % 42,8% 77,0% 254,6% 1023,6% 111,9%

Tabela 24b starosne grupe i Korienje KoMpjutera (MaKedonija) (procenat onih Koji ne Koriste, u odnosu na one Koji Koriste KoMpjuter)
18 30 31 45 46 65 65+ TOTAL Koriste 76,3% 57,7% 23,6% 5,4% 50,6% MAKEDONIJA Ne koriste 23,7% 42,3% 76,4% 94,6% 49,4% % 31,1% 73,3% 323,7% 1751,8% 97,6%

Jednako snani uticaji se mogu primetiti i izmeu pripadnosti razliitim obrazovnim grupama i korienja kompjutera/internet servisa106. U Srbiji u grupi iji je najvii stepen obrazovanja osnovna kola ima deset i po puta vie onih koji ne koriste kompjutere, a u grupi sa visokim obrazovanjem dva puta vie onih koji
105 Statistiki izraena veza izmeu generacijske pripadnosti i korienja kompjutera i internet servisa je u Srbiji za kompjutere ( = 0,334, Eta = 0,431), a za internet ( = 0,229, Eta = 0,410), a u Makedoniji za kompjutere ( = 0,429, Eta = 0,501) a za internet servise ( = 0,316, Eta = 0,484) 106 Veza izmeu nivoa obrazovanja i korienja kompjutera i internet servisa u Srbiji je = 0,213, Eta = 0,367 (za korienje kompjutera), odnosno = 0,164, Eta = 0,355 (za internet servise), dok je u Makedoniji za korienje kompjutera ( = 0,310, Eta = 0,468), a za internet servise ( = 0,210, Eta = 0,421).

82

kulTurne PoTrebe i navike koriste kompjutere od onih koji ih ne koriste. Sline, samo jo drastinije odnose imamo u Makedoniji (vidi tabelu 25B). Tabela 25a grupe po obrazovanju i Korienje KoMpjutera (srbija) (procenat onih Koji ne Koriste, u odnosu na one Koji Koriste KoMpjuter)
kola Osnovna Srednja Via TOTAL Koriste 8,7% 45,7% 66,7% 47,2% SRBIJA Ne koriste 91,3% 54,3% 33,3% 52,8% % 1049,4% 118,8% 49,9% 111,9%

Tabela 25b grupe po obrazovanju i Korienje KoMpjutera (MaKedonija) (procenat onih Koji ne Koriste, u odnosu na one Koji Koriste KoMpjuter)
kola Osnovna Srednja Via TOTAL Koriste 6,3% 48,8% 77,1% 50,4% MAKEDONIJA Ne koriste 93,7% 51,2% 22,9% 49,6% % 1487,3% 104,9% 29,7% 98,4%

Imajuu u vidu ulogu koju kompjuteri danas imaju u velikom broju nemanulenih zanimanja oekivano je da zanimanja koja ispitanici obavljaju jo snanije utiu na korienje/nekorienje kompjutera i internet servisa107 (vidi tabele 26). Blizak svakodnevnom iskustvu je i nalaz da mesto boravka ima uticaja na korienje kompjutera/interneta. Oni se najee koriste u glavnim gradovima (Skoplju i Beogradu), a potom nivo njihove upotrebe polako opada kako se mesto boravka smanjuje. Tabela 26a grupe po zaniManju i Korienje interneta (srbija) (procenat onih Koji ne Koriste, u odnosu na one Koji Koriste internet)
zanimanje Polj/rad. Srednji St/ruk/vlas TOTAL Koriste 25,5% 51,7% 67,4% 42,8% SRBIJA Ne koriste 74,5% 48,3% 32,6% 57,2% % 292,2% 93,4% 48,4% 133,6%

107 Statistike analize su pokazale da je veza izmeu pripadnosti odreenoj grupi zanimanja i korienja kompjutera/internet servisa izuzetno jaka. U Srbiji je, npr. za korienje kompjutera ta veza izraena kroz statistike koji su rezultat metoda statistike redukcije greke ( = 0,289), a za korienje interneta ( = 0,190), dok je u Makedoniji ta veza pripadnosti odreenim grupama zanimanja i korienja kompjutera ( = 0,362), a za upotrebu internet servisa ( = 0,248).

83

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 26b grupe po zaniManju i Korienje interneta (M aKedonija) (procenat onih Koji ne Koriste, u odnosu na one Koji Koriste internet)
zanimanje Polj/rad. Srednji St/ruk/vlas TOTAL Koriste 25,0% 42,0% 70,5% 41,9% MAKEDONIJA Ne koriste 75,0% 58,0% 29,5% 58,1% % 300,0% 138,1% 41,8% 138,6%

Ako se od najsavremenjih medija vratimo prvom masovnom mediju uopte tampi - moi emo, takoe, da uoimo zanimljive trendove. I u Srbiji i u Makedoniji dosta veliki broj ispitanika navodi da ita dnevnu tampu (u oba sluaja preko 80%), a znaajan broj u Srbiji tano polovina, a u Makedoniji i neto vie od polovine ispitanika iz uzorka (u populaciji) - da redovno ita dnevnu tampu. Tabela 27 da li i KoliKo esto itaju dnevne novine (srbija i MaKedonija)
itaju dnevnu tampu 5 do 7 dana nedeljno 3 do 4 dana nedeljno 1 do 2 dana nedeljno ree od jednom nedeljno ne itaju novine TOTAL SRBIJA 418 (30,8%) 260 (19,2%) 261 (19,2%) 148 (10,9%) 269 (19.8%) 1356 (100%) MAKEDONIJA 311 (35,1%) 186 (21,0%) 156 (17,6%) 83 (9,4%) 150 (16,9%) 886 (100%)

Iako je broj onih koji ne itaju asopise/magazine neto vei nego u sluaju dnevne tampe (u Srbiji 36,4%, a u Makedoniji 33,8%) ipak je i procenat onih koji bar jednom meseno itaju asopise (u obe zemlje) dosta veliki, posebno kad se uporedi sa podacima o itanju knjiga (o kojima emo govoriti neto kasnije). Tabela 28 da li i KoliKo esto itaju asopise (srbija i MaKedonija)
itaju asopise 1 nedeljno ili ee 1 do 3 puta meseno ree od jednom meseno ne itaju asopise TOTAL SRBIJA 314 (23,7%) 355 (26,8%) 173 (13,1%) 481 (36,4%) 1323 (100%) MAKEDONIJA 282 (32,2%) 183 (20,9%) 114 (13,0) 296 (33,8%) 875 (100%)

Ono to je posebno zanimljivo jeste da, kada uzmemo u obzir itanje dnevne tampe, postoje vrlo male razlike meu rodnim, starosnim, obrazovnim, profe-

84

kulTurne PoTrebe i navike sionalnim i teritorijalnim grupama108, dok je, nasuprot tome, italaka publika asopisa/magazina izrazito drutveno podeljena. Iz tabela 29 moe se videti da u Makedoniji i Srbiji redovne i povremene itaoce asopisa/magazina uglavnom ine ene109. Meu starosnim grupama italaku publiku ine dve mlae generacijske grupe (od 18 do 45 godina), dok oni koji imaju preko 45 godina, a posebno preko 65 godina asopise ne itaju110. Tabela 29a pol i itanje asopisa /Magazina (srbija)
SRBIJA itaju asopise Redovno Povremeno Ne itaju TOTAL Mukarci 83 (26,7%) 13,8% 207 (39,3%) 34,4% 311 (64,8%) 51,7% 601 (45,6%) 100 % ene 228 (73,3%) 31,8% 320 (60,7%) 44,6% 169 (35,2%) 23,6% 717 (54,4%) 100% TOTAL 311 (100%) 23,6% 527 (100%) 40,0% 480 (100%) 36,4% 1318 (100%) 100%

Tabela 29b pol i itanje asopisa /Magazina (MaKedonija)

itaju asopise Redovno Povremeno Ne itaju TOTAL MAKEDONIJA Mukarci ene 106 (37,7%) 175 (62,3%) 23,1%% 42,4% 159 (53,9%) 136 (46,1%) 34,7% 32,9% 193 (65,4%) 102 (34,6%) 42,1% 24,7% 450 (52,6%) 413 (47,4%) 100% 100% TOTAL 281 (100%) 32,3% 295 (100%) 33,9% 295 (100%) 33,9% 871 (100%) 100%

italaka publika asopisa/magazina je takoe snano podeljena na osnovu kriterijuma obrazovanja i pripadnosti odreenim grupama zanimanja. Iz tabela 30 i 31 vidi se da ispitanici iji je najvii nivo obrazovanja osnovna kola i ispitanici iz redova poljoprivrednika i radnika retko itaju asopise (iako relativno esto itaju
108 U publici koja redovno ita dnevnu tampu (u obe zemlje) ima vie mukaraca nego ena, najvie ispitanika iz generacije stare izmeu 31 i 45 godina, visokoobrazovanih strunjaka/rukovodilaca/vlasnika i ispitanika iz glavnih gradova (Beograda i Skoplja). Oni koji ne itaju dnevnu tampu pripadaju uglavnom generacijama starijim od 45 godina, bave se radnikim zanimanjima ili poljoprivredom i ive na selu. 109 U Srbiji statistiki izraeno jaina veze izmeu pripadnosti polu/rodu i itanja asopisa iznosi = 0,131, a u Makedoniji = 0,127. 110 Izmeu itanja asopisa/magazina i pripadnosti odreenoj starosnoj grupi statistiki mereno jaina veze je u Srbiji = 0,132, a u Makedoniji = 0,185.

85

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije dnevnu tampu), a da italaku publiku asopisa ine oni sa zavrenim srednjim kolama i viim nivooom obrazovanja i oni koji obavljaju slubenika zanimanja i zanimanja strunjaka, rukovodilaca i vlasnika111. Takoe, tendencija da se dnevna tampa redovno ita uglavnom u Beogradu i Skoplju, a ne ita u selima, jo je jaa u sluaju magazina. Tabela 30 grupe po obrazovanju i itanje asopisa
itaju asopise redovno povremeno ne itaju TOTAL Osnovna kola (8-) 12 (3,8%) 6,9% 35 (6,6%) 20,0% 128 (26,6%) 73,1% 175 (13,2%) 100% SRBIJA Srednja kola (12) 195 (62,1%) 25,8% 302 (57,2%) 40,0% 255 (53,6%) 34,2% 755 (57,1%) 100%

(srbija)
TOTAL 314 (100%) 23,7% 528 (100%) 39,9% 481 (100%) 36,4% 1323 (100%) 100%

Vie kola i vie (14+) 107 (34,1%) 27,2% 191 (36,2%) 48,6% 95 (19,8%) 24,2% 393 (29,7%) 100%

Tabela 31 grupe po zaniManju i itanje asopisa

itaju asopise redovno povremeno ne itaju TOTAL Polj/radnici 71 (30,2%) 21,6% 94 (34,3%) 28,6% 164 (65,6%) 49,8% 329 (43,3%) 100%

(MaKedonija)

MAKEDONIJA Srednjoslojna Str/ruk/vlasnici TOTAL zanimanja 86 (36,6%) 78 (33,2%) 235 (100%) 36,0% 40,8% 31,0% 89 (32,5%) 91 (33,2%) 274 (100%) 37,2% 47,6%) 36,1% 64 (25,6%) 22 (8,8%) 250 (100%) 26,8% 11,5% 32,9% 239 (31,5%) 191 (25,2%) 759 (100%) 100% 100% 100%

Ukupno gledano, moe se rei da medijske navike graana Srbije i Makedonije nose jasan polni/rodni i generacijski peat. To se posebno moe videti u izboru televizijskih i radijskih programa. Uticaj pola snaan je i u definisanju italake publike asopisa/magazina (i neto manje dnevne tampe), dok se generacijski uticaji posebno snano oseaju u upotrebi kompjutera i internet servisa. Tradicionalne determinante kulturne potronje obrazovni nivo i profesionalna pripadnost nemaju veliki uticaj u oblikovanju medijskih navika u Makedoniji i Srbiji, izuzev u sluajevima u kojima korienje medija zahteva tehniku obuenost (kao u sluaju kompjutera) ili italake navike (kao u sluaju asopisa/magazina).
111 Statistika jaina veze obrazovanja i pripadnosti italakoj publici asopisa je u Srbiji = 0,117, a u Makedoniji = 0,177, dok je jaina veze pripadnosti grupama zanimanja i itanja asopisa i u Srbiji i u Makedoniji = 0,144.

86

kulTurne PoTrebe i navike

Kulturna potronja u privatnoj sferi

Aktivnosti kulturne potronje koje se odvijaju u domu ispitanika, daleko od oiju javnosti, esto se smatraju pravim znacima kulture linosti, za razliku od oblika javne kulturne potronje (posete kulturnim dogaajima - pozoritima, koncertima, galerijama), ija je jedna od funkcija uvek i socijalna prezentacija. To posebno vai za itanje knjiga i posedovanje kunih biblioteka i sluanje muzike i posedovanje muzike kolekcije (u formi magnetofonskih zapisa, audio kaseta, ploa ili, danas ee, kompakt diskova i MP3 zapisa). elei da uporedimo italake navike i navike sluanja muzike u Makedoniji i Srbiji sa navikama graana Evropske Unije (starih i novih lanova) preuzeli smo jedan broj pitanja iz upitnika korienih u istraivanju Eurostata iz 2002. i 2003. godine. Ispitanike smo pitali za veliinu njihovih kunih biblioteka i broj proitanih knjiga u poslednjih 12 meseci pre anketiranja i to a) za potrebe posla; b) iz obrazovnih razloga (zadati tekstovi); c) iz obrazovnih razloga (po vlastitom izboru) i d) knjiga koje su itali za vlastito zadovoljstvo. Pitali smo ih takoe za uestalost sluanja muzike i za to koji su njihovi omiljeni muziki anrovi. Pokazalo se da znaajan broj ispitanika (86,5% u Srbiji i 82,9% u Makedoniji) ima bar po neku knjigu u kui, ali i da je veina tih biblioteka dosta skromna. U Srbiji 48,8% ispitanika, a u Makedoniji 49,7% ispitanika ima do 50 knjiga u svojoj biblioteci. Procenat onih koji u kui imaju biblioteku koja bi se mogla smatrati solidnom (preko 200 knjiga) u Srbiji je 16,3%, a u Makedoniji 12,5%. Tabela 32 broj Knjiga u Kunoj biblioteci (srbija i MaKedonija)
Kuna biblioteka Nema knjiga u kui 1 25 knjiga 26 50 knjiga 51 200 knjiga 201 400 knjiga Preko 400 knjiga TOTAL SRBIJA 179 (13,5%) 340 (25,6%) 308 (23,2%) 286 (21,5%) 129 (9,7%) 88 (6,6%) 1330 (100%) MAKEDONIJA 151 (17,1%) 203 (22,9%) 237 (26,8%) 183 (20,7%) 77 (8,7%) 34 (3,8%) 885 (100%)

Od socijalno-demografskih faktora, kao to se moglo i oekivati, presudan uticaj na sklonost ka kupovini knjiga i formiranju biblioteke ima obrazovanje ispitanika. U sluaju ostalih faktora oni ili nemaju snaniji uticaj; ili je teko razluiti njihov nezavisni uticaj u odnosu na obrazovanje (kao u sluaju grupa zanimanja); ili

87

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije pak dobijeni rezultati pokazuju tendencije koje idu u suprotnim pravcima kao u sluaju odnosa pola i veliine biblioteke (u Srbiji i Makedoniji)112. to se uticaja obrazovanja tie, u tabelama 33 moemo videti da nivo obrazovanja u obe zemlje snano utie na sklonost ka formiranju kunih biblioteka. U Srbiji meu ispitanicima ije je najvie obrazovanje osnovna kola, 36,7% nema knjiga u kui, a jo 41,1% poseduje male kune biblioteke sa do 25 knjiga (ukupno 77,8% svih sa osnovnim obrazovanjem). Samo jedan ispitanik ima biblioteku sa 200 do 400 knjiga i jo jedan biblioteku od preko 400 knjiga. Kod ispitanika sa srednjom kolom, najvie ih ima biblioteke sa do 50 knjiga (54,6%), dok meu ispitanicima sa viim obrazovanjem preko 60% ima biblioteke u kojima ima vie od 50 knjiga. Slina je situacija i u Makedoniji. Meu ispitanicima sa osnovnom kolom njih skoro polovina (46,8%) nema knjiga u domainstvu, a jo neto vie od etvrtine (27,3%) ima do 25 knjiga u kui. U ovoj grupi samo dva ispitanika imaju biblioteku sa vie od 200 knjiga, a niko nema biblioteku veu od 400 knjiga. I u Makedoniji ispitanici sa srednjom kolom uglavnom imaju biblioteke malog obima (do 50 knjiga), dok oko 60% ispitanika sa viom kolom (i viim obrazovanjem) ima biblioteke sa vie od 50 knjiga. Tabela 33a grupe po obrazovanju i veliina Kune biblioteKe (srbija)
Broj knjiga Nema knjiga 1 25 knjiga 26 50 knjiga 51 200 knjiga 201 400 knjiga Preko 400 knjiga TOTAL Osnovna i nie (8-) 66 (36,9%) 36,7% 74 (21,8%) 41,1% 29 (9,4%) 16,1% 9 (3,1%) 5,0% 1 (0,8%) 0,6% 1 (1,1%) 0,6% 180 (13,5%) 100% SRBIJA Srednja kola (12) 98 (54,7%) 13,1% 206 (60,6%) 27,5% 203 (65,9%) 27,1% 157 (54,9%) 21,0% 55 (42,6%) 7,4% 29 (33,0%) 3,9% 748 (56,2%) 100% Via kola i vie (14+) 15 (8,4%) 3,7% 60 (17,6%) 14,9% 76 (24,7%) 18,9% 120 (42,0%) 29,9% 73 (56,6%) 18,2% 58 (65,9%) 14,4% 402 (30,2%) 100% TOTAL 179 (100%) 13,5% 340 (100%) 25,6% 308 (100%) 23,2% 296 (100%) 21,5% 129 (100%) 9,7% 88 (100%) 6,6% 1330 (100%) 100%

112 U Srbiji su ispitanice mnogo ee imale velike biblioteke, dok je meu ispitanicima bilo vie onih koji su navodili da nemaju knjiga u kui, ali je u Makedoniji bio obrnut sluaj.

88

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 33b grupe po obrazovanju i veliina Kune biblioteKe (MaKedonija)
Broj knjiga Nema knjiga 1 25 knjiga 26 50 knjiga 51 200 knjiga 201 400 knjiga Preko 400 knjiga TOTAL Osnovna i nie (8-) 65 (43,6%) 46,8% 38 (19,1%) 27,3% 25 (10,9%) 18,0% 9 (5,0%) 6,5% 2 (2,6%) 1,4% 0 (0,0%) 0,0% 139 (16,0%) 100% MAKEDONIJA Srednja kola (12) 78 (52,3%) 16,6% 130 (65,3%) 27,6% 130 (56,5%) 27,6% 83 (45,1%) 17,6% 35 (46,1%) 7,4% 15 (45,5%) 3,2% 471 (54,3%) 100% Via kola i vie (14+) 6 (4,0%) 2,3% 31 (15,6%) 12,0% 75 (32,6%) 29,1% 89 (49,2%) 34,5% 39 (51,3%) 15,1% 18 (54,5%) 7,0% 258 (29,7%) 100% TOTAL 149 (100%) 17,2% 199 (100%) 22,9% 230 (100%) 26,5% 181 (100%) 20,9% 76 (100%) 8,8% 33 (100%) 3,8% 868 (100%) 100%

U odgovorima na pitanja o broju proitanih knjiga u poslednjih 12 meseci pre anketiranja dobijeni su vrlo slini podaci kao u istraivanju iz 2002. godine, koje smo tada smatrali poraavajuim113. U odgovorima na ova pitanja pokazalo se da u Srbiji 80,2% ispitanika u godinu dana pre istraivanja nije proitalo ni jednu knjigu za potrebe posla, a da je u Makedoniji taj procenat 72,9%. Takoe, skoro etiri petine ispitanika nije proitalo za godinu dana ni jednu knjigu iz obrazovnih razloga (bilo da su u pitanju zadati tekstovi ili tekstovi po slobodnom izboru). Neto bolji rezultati se pojavljuju u sluaju knjiga koje su itane za vlastito zadovoljstvo, ali i tu gotovo polovina ispitanika (populacije) nije proitala ni jednu jedinu knjigu u 12 meseci pre anketiranja (u Srbiji 45,6% ispitanika, a u Makedoniji 48,9% ispitanika). Tabela 34 broj proitanih Knjiga za potrebe posla u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja (srbija i M aKedonija)
Broj proitanih knjiga Nijedna 1 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Vie od 12 knjiga total Srbija 995 (80,2%) 141 (11,4%) 48 (3,9%) 26 (2,1%) 31 (2,5%) 1241 (100%) Makedonija 539 (72,9%) 118 (16,0%) 54 (7,3%) 16 (2,2%) 12 (1,6%) 739 (100%)

113 U meuvremenu smo imali prilike da vidimo (sline) rezultate velikog broja meunarodnih komparativnih istraivanja, a bilo je i vremena da emocionalni naboj malo splasne.

89

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 35 broj proitanih Knjiga iz obrazovnih razloga (zadati teKstovi) u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja (srbija i M aKedonija)
Broj proitanih knjiga Nijedna 1 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Vie od 12 knjiga total Srbija 981 (79,5%) 90 (7,3%) 85 (6,9%) 42 (3,4%) 36 (2,9%) 1234 (100%) Makedonija 534 (75,2%) 67 (9,4%) 56 (7,9%) 29 (4,1%) 24 (3,4%) 710 (100%)

Tabela 36 broj proitanih Knjiga iz obrazovanih razloga (po slobodnoM izboru) u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja (srbija i M aKedonija)
Broj proitanih knjiga Nijedna 1 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Vie od 12 knjiga total Srbija 969 (77,8%) 136 (10,9%) 88 (7,1%) 28 (2,2%) 24 (1,9%) 1245 (100%) Makedonija 535 (77,9%) 91 (13,2%) 32 (4,7%) 19 (2,8%) 10 (1,5%) 687 (100%)

Tabela 37 broj proitanih Knjiga za vlastito zadovoljstvo u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja (srbija i M aKedonija)
Broj proitanih knjiga Nijedna 1 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Vie od 12 knjiga total Srbija 599 (45,6%) 355 (27,0%) 171 (13,0%) 94 (7,1%) 96 (7,3%) 1315 (100%) Makedonija 370 (48,9%) 237 (31,3% 92 (12,2%) 31 (4,1%) 26 (3,4%) 756 (100%)

Jedan od nalaza koji se potvrdio u naem istraivanju tie se slinih obrazaca u kupovini, posedovanju i itanju knjiga. I u pogledu itanja knjiga obrazovni nivo presudno odreuje kulturne navike. U Makedoniji i Srbiji veliki broj ispitanika sa osnovnim obrazovanjem tokom 12 meseci pre anketiranja nije proitao ni jednu knjigu za vlastito zadovoljstvo (u Makedoniji 89,7%, a u Srbiji 84,7%). I meu onima sa srednjom kolom vie od 80% ispitanika u Makedoniji (82,3%) i neto manje od 80% u Srbiji (77,5%) nije proitalo vie od 3 knjige godinje, dok tek neto vie od 30% ispitanika sa viim i visokim obrazovanjem u Makedoniji (32,5%) i neto vie od 40% ispitanika u Srbiji (47,6%) ita vie od etiri knjige godinje a oko 6% u Makedoniji i oko 15% u Srbiji vie od jedne knjige meseno.

90

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 38a grupe po obrazovanju i broj proitanih Knjiga za vlastito zadovoljstvo u poslednjih 12 Meseci pred anKetiranje (srbija)
Broj knjiga Nijedna 1 do 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Vie od 12 knjiga TOTAL Osnovna i nie (8-) 155 (25,9%) 84,7% 19 (5,4%) 10,4% 5 (2,9%) 2,7% 4 (4,3%) 2,2% 0 (0,0%) 0,0% 183 (13,9%) 100% SRBIJA Srednja kola (12) 351 (58,6%) 47,2% 225 (63,4%) 30,3% 88 (51,5%) 11,8% 41 (43,6%) 5,5% 38 (39,6%) 5,1% 743 (56,5%) 100% Via kola i vie (14+) 93 (15,5%) 23,9% 111 (31,3%) 28,5% 78 (45,6%) 20,1% 49 (52,1%) 12,6% 58 (60,4%) 14,9% 389 100% TOTAL 599 (100%) 45,6% 355 (100%) 27,0% 171 (100%) 13,0% 94 (100%) 7,1% 96 (100%) 7,3% 1315 (100%) 100%

Tabela 38b grupe po obrazovanju i broj proitanih Knjiga za vlastito zadovoljstvo u poslednjih 12 Meseci pred anKetiranje (M aKedonija)
Broj knjiga Nijedna 1 do 3 knjige 4 do 7 knjiga 8 do 12 knjiga Vie od 12 knjiga TOTAL Osnovna i nie (8-) 104 (28,7%) 89,7% 10 (4,3%) 8,6% 2 (2,2%) 1,7% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 116 (15,6%) 100% MAKEDONIJA Srednja kola (12) 195 (53,7%) 49,1% 132 (56,4%) 33,2% 45 (48,9%) 11,3% 14 (46,7%) 3,5% 11 (44,0%) 2,8% 397 (53,4%) 100% Via kola i vie (14+) 64 (17,6%) 27,7% 92 (39,3%) 39,8% 45 (48,9%) 19,5% 16 (53,3%) 6,9% 14 (56,0%) 6,1% 231 (31,0%) 100% TOTAL 363 (100%) 48,8% 234 (100%) 31,5% 92 (100%) 12,4% 30 (100%) 4,0% 25 (100%) 3,4% 744 (100%) 100%

Za razliku od itanja knjiga, sluanje muzike je jedna od aktivnosti kulturne participacije koja je najvie prisutna u svakodnevnim ivotima. Iako se o muzici esto govori kao o najaristokratskijoj od svih umetnosti, jednako bi se, imajui u vidu razliitost muzikih anrova, moglo govoriti kao o najdemokratskijoj od svih umetnosti.

91

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 39 KoliKo esto sluaju MuziKu (srbija i MaKedonija)
Muziku sluaju Svaki dan Nekoliko puta nedeljno Jednom nedeljno 1 do 3 puta meseno Ree od jednom meseno Ne sluaju muziku total Srbija 778 (59,8%) 334 (25,7%) 67 (5,1%) 25 (1,9%) 31 (2,4%) 66 (5,1%) 1301 (100%) Makedonija 498 (58,5%) 203 (23,8%) 51 (6,0%) 32 (3,8%) 20 (2,3%) 48 (5,6%) 852 (100%)

Nema posebnih razlika u pogledu frekvencije sluanja muzike meu posmatranim socio-demografskim grupama. Verovatno najznaajnija uoena razlika ogleda se u stalnom smanjivanju broja i procenta onih - od najmlae ka najstarijoj generaciji - koji muziku sluaju svakodnevno. U starosnoj grupi od 18 do 30 godina ogromna veina (75,5% ove grupe u Makedoniji i 78% u Srbiji) muziku slua svakodnevno, a samo mali broj njih uopte ne slua muziku (troje ispitanika u Makedoniji i dvoje u Srbiji). Nasuprot tome, u najstarijoj grupi procenat onih koji svakodnevno sluaju muziku je ispod polovine (41,5% u Makedoniji i 40,6% u Srbiji). Od ostalih razlika moemo pomenuti jo i to da ene (u oba sluaja) neto ee navode da muziku sluaju svaki dan, a da je meu onima koji muziku ne sluaju procentualno neto vie mukaraca. Meu obrazovnim, profesionalnim i teritorijalnim grupama nema znaajnijih razlika u pogledu uestalosti sluanja muzike. Ispitanike smo zamolili i da izraze svoj stav prema ponuenih 15 muzikih anrova u rasponu od najvie volim da sluam do smeta mi kad ujem114. Iz dobijenih odgovora prezentovanih u tabelama 40, moemo videti da se, po popularnosti, muziki anrovi mogu grupisati u tri celine. I u Srbiji i u Makedoniji anrovi sa najirom popularnou su starogradska muzika, zabavna muzika i izvorna narodna muzika. U Srbiji ih voli oko 60%, a u Makedoniji oko 70% ispitanika, a ne voli ih neto vie od 15% ispitanika u Srbiji i tek neto vie od 10% ispitanika u Makedoniji. Moe se ak rei da su oni najpopularniji zahvaljujui tome to ne vreaju niiji ukus, to jest prihvatljivi su svim polnim, starosnim, obrazovnim i profesionalnim grupama. Drugu grupu muzikih anrova ine rok/pop, novokomponovana i klasina muzika. Za razliku od prva tri anra, ovi muziki anrovi snano dele ispitanike (graane) u Srbiji i Makedoniji na osnovu bitnih socijalnih dimenzija (starosti, obrazovanja, grupa zanimanja, mesta i regiona boravka). Pri tom su broj i procenat onih koji ih vole i onih koji ih ne vole uglavnom u ravnotei. Treu grupu muzikih anrova ine opera/opereta na
114 Znaenja brojanih oznaka bila su 1 = najvie volim da sluam; 2 = volim da ujem; 3 = ne smeta mi kad ujem; 4 = ne volim da sluam; 5 = smeta mi kad ujem; 6 = ne znam ta je to. Za rezultate prikazane u tabelama 40 podatke smo rekodirali tako to su stavovi 1 i 2 rekodirani kao vole da sluaju, stav 3 kao neutralni stav, a stavovi 4 i 5 kao ne vole da sluaju.

92

kulTurne PoTrebe i navike jednoj strani115 i itav niz muzikih anrova koji ine savremenu popularnu muziku (od dance/house, techno, hip-hopa, do hard rocka i heavy metala, punka i regea, ukljuujui tu i turbo-folk). Kod ovih muzikih anrova broj i procenat onih koji ih ne vole uvek je bar dvostruko vei od broja i procenta onih koji ih vole. Treba jo primetiti da je za znaajan broj savremenih globalnih popularnih muzikih anrova (poput dance/house, techno, hip-hopa) bilo izmeu 10-15% odgovora ne znam ta je to, verovatno kod starijeg dela populacije (ispitanika). Tabela 40a oMiljeni MuziKi anrovi (srbija)
Tip muzike Starogradska muzika Zabavna muzika Izvorna narodna muzika Rock/pop Novokomponovana Klasina muzika Dance/house Dez i bluz Turbo folk Rege Opera/opereta Techno Hard rock/Heavy metal Rap/hip-hop Punk Vole 823 (64,0%) 798 (62,3%) 764 (59,4%) 604 (47,8%) 500 (39,0%) 374 (29,2%) 332 (29,7%) 349 (27,7%) 325 (25,9%) 232 (22,5 %) 205 (16,2%) 168 (15,4%) 135 (12,4%) 112 (10,4%) 108 (10,2%) Neutral 267 (20,8%) 275 (21,5%) 289 (22,5%) 216 (17,1%) 280 (21,8%) 349 (27,2%) 217 (19,4%) 281 (22,3%) 257 (20,5%) 211 (20,5%) 300 (23,7%) 181 (16,5%) 160 (14,7%) 180 (16,7%) 131 (12,3%) Ne vole 196 (15,2%) 208 (16,2%) 234 (18,2%) 443 (35,1%) 502 (39,2%) 560 (43,6%) 567 (50,8%) 632 (50,1%) 674 (53,7%) 598 (57,0%) 760 (60,1%) 745 (68,1%) 796 (73,0%) 787 (72,9%) 824 (77,5%) Total 1286 (100%) 1281 (100%) 1287 (100%) 1263 (100%) 1282 (100%) 1283 (100%) 1116 (100%) 1262 (100%) 1256 (100%) 1030 (100%) 1265 (100%) 1094 (100%) 1091 (100%) 1079 (100%) 1063 (100%)

Tabela 40b oMiljeni MuziKi anrovi (MaKedonija)

Tip muzike Starogradska muzika Zabavna muzika Izvorna narodna muzika Novokomponovana Rock/pop Klasina muzika Dance/house Dez i bluz Rege Techno Rap/hip-hop Punk Hard rock/Heavy metal Opera/opereta Vole 568 (68,2%) 565 (68,2%) 560 (66,4%) 418 (51,3%) 313 (39,8%) 194 (23,9%) 191 (26,6%) 180 (22,8%) 162 (23,9%) 148 (20,3%) 127 (17,5%) 111 (15,7%) 111 (15,4%) 108 (13,5%) Neutral 166 (20,0%) 169 (20,4%) 181 (21,5%) 208 (25,5%) 155 (19,7%) 253 (31,2%) 136 (19,0%) 187 (23,7%) 125 (18,4%) 119 (16,3%) 139 (19,1%) 112 (15,8%) 130 (18,1%) 202 (25,2%) Ne vole 98 (11,8%) 95 (11,5%) 102 (12,1%) 189 (23,2%) 318 (40,5%) 364 (44,9%) 390 (54,44) 423 (53,5%) 392 (57,7%) 463 (63,4%) 461 (63,4%) 484 (68,5%) 479 (66,5%) 491 (61,3%) Total 832 (100%) 829 (100%) 843 (100%) 815 (100%) 786 (100%) 811 (100%) 717 (100%) 790 (100%) 679 (100%) 730 (100%) 727 (100%) 707 (100%) 720 (100%) 801 (100%)

115 Koja je uglavnom ocenjena kao izvetaeniji i od obinog sveta udaljeniji, te utoliko nepopularniji muziki oblik od drugih formi klasine muzike, meu kojima su neke kompozicije vremenom postale opte prihvaene. 93

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Ako u uestalosti sluanja muzike nije bilo razlika meu socio-demografskim grupama, onda se u pogledu preferencija odreenih muzikih anrova otvorilo mnotvo razlika du vanih drutvenih dimenzija. Najmanje razlika naravno ima u pogledu najpopularnijih anrova. Za starogradsku muziku gotovo da ih nema i moe se rei da je vole ispitanici iz svih drutvenih slojeva. Izvornu narodnu muziku takoe vole skoro svi socijalni slojevi, ali je najvie vole ispitanici sa osnovnom kolom, koji se bave poljoprivredom, ive na selu i u regionima umadije i Pomoravlja, odnosno u istonoj i zapadnoj Makedoniji. Zabavna muzika je takoe iroko popularna, s tim to njenu publiku posebno ine ispitanici iz gradova, koji se bave srednjoslojnim zanimanjima (posebno slubenici i nii rukovodioci), ispitanici sa viim obrazovanjem, a meu njenom publikom je i u Makedoniji i u Srbiji neto vie ena no mukaraca. Starosna dimenzija je ta u odnosu na koju se ispitanici koji vole/ne vole starogradsku i izvornu narodnu muziku najvie razlikuju. U generacijskoj grupi od 46 do 65 godina u Srbiji npr. 80,6% pripadnika voli izvornu narodnu muziku, kao i 86,4% ispitanika iz generacije od preko 65 godina (vidi tabelu 41). U Makedoniji izvornu narodnu muziku voli 86,5% ispitanika starih izmeu 46 i 65 godina, kao i 85,1% pripadnika najstarije generacije. Na drugoj strani, meu pripadnicima najmlae generacije u Srbiji izvornu narodnu muziku voli 29,7% ispitanika, a u Makedoniji 44%. Slini odnosi vae i za starogradsku muziku. Tabela 41 starost ispitaniKa i sluanje izvorne narodne MuziKe
Starost/Stav 18 do 30 godina 31 do 45 godina 46 do 65 godina Preko 65 godina TOTAL Vole 113 (29,7%) 14,8% 229 (58,3%) 30% 307 (80,6%) 40,2% 114 (86,4%) 14,9% 736 (59,3%) 100% SRBIJA Neutral 135 (35,5%) 46,7% 93 (23,7%) 32,2% 51 (13,4%) 18,6% 10 (7,6%) 3,5% 289 (22,5%) 100% Ne vole 132 (34,7%) 56,4% 71 (18,1%) 30,3% 23 (6,0%) 9,8% 8 (6,1%) 3,4% 234 (18,2%) 100% TOTAL 380 (100%) 29,5% 393 (100%) 30,6% 381 (100%) 29,6% 132 (100%) 10,3% 1286 (100%) 100%

Snane generacijske razlike javljaju se i meu publikom rok/pop muzike116. Generacija do 45 godina i u Makedoniji i u Srbiji voli rokenrol muziku, dok meu starijima jedva da ima onih koji vole da je sluaju u Makedoniji, u generaciji ispitanika starih izmeu 46 i 65 godina samo 7,7%, a u najstarijoj generaciji bukvalno niko (vidi tabelu 42). U Srbiji generacijska podela podsea na lik u ogledalu: meu
116 U Makedoniji statistiki mereno jaina veze izmeu generacijske pripadnosti i sklonosti ka rokenrol muzici je = 0,316, a u Srbiji = 0,284.

94

kulTurne PoTrebe i navike pripadnicima najmlae generacije 72% ispitanika voli da slua rokenrol muziku, dok u najstarijoj generaciji 71,5% ne voli da je slua. Meu ispitanicima starim od 31 do 45 godina 56,5% voli, a u generaciji od 46 do 65 godina 56,4% ne voli da slua rokenrol. Tabela 42 starost ispitaniKa i sluanje roK /pop MuziKe ( = 0,316)
Starost/Stav 18 do 30 godina 31 do 45 godina 46 do 65 godina Preko 65 godina TOTAL Vole 170 (60,7%) 54,3% 119 (46,5%) 38,0% 24 (11,2%) 7,7% 0 (0,0%) 0,0% 313 (39,9%) 100% MAKEDONIJA Neutral Ne vole 63 (22,5%) 47 (16,8%) 40,6% 14,8% 43 (16,8%) 94 (36,7%) 27,7% 29,7% 46 (21,4%) 145 (67,4%) 29,7% 45,7% 3 (8,8%) 31 (91,2%) 1,9% 9,8% 155 (19,7%) 317 (40,4%) 100% 100% TOTAL 280 (100%) 35,7% 256 (100%) 32,6% 215 (100%) 27,4% 34 (100%) 4,3% 785 (100%) 100%

Rokenrol publika je podeljena i po obrazovnom kriterijumu117 (Vidi tabelu 43). Meu ispitanicima u Makedoniji iji je najvii nivo obrazovanja osnovna kola 80,4% ne voli rok/pop muziku, a 8,7% voli. Meu ispitanicima sa visokim obrazovanjem pak tano polovina voli rokenrol, a ne voli neto manje od 30% ispitanika. Podaci prikupljeni u Srbiji su ovome vrlo slini. Tabela 43 obrazovanje ispitaniKa i sluanje roK /pop MuziKe (MaKedonija = 0,135)
Stav/kola Vole Neutral Ne vole TOTAL Osnovna kola (8-) 8 (2,6%) 8,7% 10 (6,6%) 10,9% 74 (23,7%) 80,4% 92 (11,9%) 100% MAKEDONIJA Srednja kola Vie kola i (12) vie (14+) 179 (58,1%) 121 (39,3%) 40,9% 50,0% 32 (60,5%) 50 (32,9%) 21,0% 20,7% 167 (53,5%) 71 (22,8%) 38,1% 29,3% 438 (56,7%) 242 (31,3%) 100% 100% TOTAL 308 (100%) 39,9% 152 (100%) 19,7% 312 (100%) 40,4% 772 (100%) 100%

Du obrazovne dimenzije se jasno razdvajaju i ispitanici koji vole/ne vole novokomponovanu narodnu muziku na jednoj, odnosno klasinu muziku na drugoj
117 U Srbiji je statistiki izraena jaina veze izmeu obrazovanja ispitanika i naklonosti ka rokenrol muzici = 0,127, a u Makedoniji je = 0,135.

95

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije strani. (Vidi tabele 44 i 45). U Srbiji skoro 70% ispitanika sa osnovnom kolom voli novokomponovanu narodnu muziku, a skoro 60% ispitanika sa visokim obrazovanjem je ne voli. Na drugoj strani, skoro 80% ispitanika sa osnovnom kolom ne voli klasinu muziku, a za tano polovinu ispitanika sa visokim obrazovanjem (50,4%) ona je ili omiljeni muziki anr ili muzika koju vole. Sline, iako donekle blae tendencije imamo i u Makedoniji. Tabela 44 obrazovanje ispitaniKa i sluanje novoKoMponovane narodne MuziKe ( = 0,187)
Stav/kola Vole Neutral Ne vole TOTAL Osnovna kola (8-) 120 (24,0%) 67,4% 33 (11,8%) 18,5% 25 (5,0%) 14,0% 178 (13,9%) 100% SRBIJA Srednja kola (12) 304 (60,8%) 41,7% 172 (61,4%) 23,6% 253 (50,4%) 34,7% 729 (56,9%) 100% Vie kola i vie (14+) 76 (15,2%) 20,3% 75 (26,8%) 20,0% 224 (44,6%) 59,7% 375 (29,3%) 100% TOTAL 500 (100%) 39,0% 220 (100%) 21,8% 502 (100%) 39,2% 1282 (100%) 100%

Tabela 45 obrazovanje ispitaniKa i sluanje Klasine MuziKe ( = 0,160)

Stav/kola Vole Neutral Ne vole TOTAL Osnovna kola (8-) 18 (4,8%) 10,5% 19 (5,4%) 11,1% 134 (23,9%) 78,4% 171 (13,3%) 100% SRBIJA Srednja kola (12) 164 (43,9%) 22,4% 217 (62,2%) 29,7% 350 (62,5%) 47,9% 731 (57,0%) 100% Vie kola i vie (14+) 192 (51,3%) 50,4% 113 (32,4%) 29,7% 76 (13,6%) 19,9% 381 (29,7%) 100% TOTAL 374 (100%) 29,2% 349 (100%) 27,2% 560 (100%) 43,6% 1283 (100%) 100%

Pripadnost odreenim profesionalnim grupama pokazala se takoe kao jako dobar prediktor muzikih preferencija ispitanika118. Na primer, u Srbiji poljoprivrednici/radnici ine najvei deo publike novokomponovane narodne muzike (65,3%), a ispitanici iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika predstavljaju
118 Posebno u Srbiji, gde je statistiki mereno jaina veze izmeu pripadnosti odreenim grupama zanimanja i sluanja novokomponovane narodne muzike = 0,233, odnosno klasine muzike = 0,142, a izmeu aktuelnog obavljanja odreenih poslova (radnog mesta) i sluanja novokomponovane narodne muzike = 0,203, odnosno klasine muzike = 0, 115. U Makedoniji imamo prisutne iste trendove, samo je veza izmeu pripadnosti grupama zanimanja odnosno aktuelnog obavljanja tipa poslova (radnog mesta) neto slabija.

96

kulTurne PoTrebe i navike samo 6,3% ove publike (vidi tabelu 46). U Makedoniji poljoprivrednici/radnici ine gotovo polovinu publike novokomponovane narodne muzike (47,7%), a oni koji pripadaju zanimanjima strunjaka/rukovodilaca/vlasnika neto manje od dvadeset posto (19,8%) Tabela 46 zaniManje ispitaniKa i sluanje novoKoMponovane narodne MuziKe (srbija)
Stav/Zanimanje Vole Neutral Ne vole TOTAL Polj/radnici 309 (65,3%) 53,9% 126 (48,3%) 22,0% 138 (28,9%) 24,1% 573 (47,3%) 100% SRBIJA Srednjoslojna 134 (28,3%) 33,2% 95 (36,4%) 23,5% 175 (36,6%) 43,3% 404 (33,3%) 100% Str/ruk/vlasnici 30 (6,3%) 12,8% 40 (15,3%) 17,0% 165 (34,5%) 70,2% 235 (19,4%) 100% TOTAL 437 (100%) 39,0% 261 (100%) 21,5% 478 (100%) 39,4% 1212 (100%) 100%

Isto tako, u Srbiji npr. klasinu muziku voli 15,8% anketiranih poljoprivrednika i radnika i 55,5% ispitanika iz redova strunjaka/rukovodilaca/vlasnika. U Makedoniji meu poljoprivrednicima/radnicima 21,3% voli klasinu muziku, a 51,3% ne voli; dok meu strunjacima, rukovodiocima i vlasnicima klasinu muziku voli 41% ispitnika. (vidi tabelu 47). Tabela 47 zaniManje ispitaniKa i sluanje Klasine MuziKe (MaKedonija)
Stav/Zanimanje Vole Neutral Ne vole TOTAL Polj/radnici 63 (35,8%) 21,2% 73 (34,6%) 24,6% 161 (51,3%) 54,2% 297 (42,4%) 100% MAKEDONIJA Srednjoslojna Str/ruk/vlasnici 38 (21,6%) 75 (42,6%) 17,2% 41,0% 82 (38,9%) 56 (26,5%) 37,1% 30,6% 101 (32,2%) 52 (16,6%) 45,7% 28,4% 221 (31,5%) 183 (26,1%) 100% 100% TOTAL 176 (100%) 25,1% 211 (100%) 30,1% 314 (100%) 44,8% 701 (100%) 100%

Novokomponovanu narodnu muziku u Srbiji najvie vole poljoprivrednici, radnici, mali privrednici i izdravana lica (domaice, penzioneri i nezaposleni), a najmanje strunjaci, slubenici i uenici/studenti. U Makedoniji, osim poljoprivrednika i radnika, novokomponovanu narodnu muziku jo vole i rukovodioci/vlasnici i nii rukovodioci.

97

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 48 r adno Mesto ispitaniKa i sluanje novoKoMponovane narodne MuziKe (srbija = 0,209)
R.Mesto/Stav Poljoprivrednici Radnici Slubenici Nii rukovodioci Mali privrednici Strunjaci Rukovodioci/ vlasnici Uenici/ studenti Izdravana lica TOTAL Vole 28 (73,7%) 6,8% 120 (50,2%) 29,3% 37 (27,8%) 9,0% 33 (42,3%) 8,1% 30 (46,2%) 7,3% 9 (8,7%) 2,2% 5 (26,3%) 1,2% 19 (21,8%) 4,6% 128 (48,7%) 31,3% 409 (39,9%) 100% SRBIJA Neutral 4 (10,5%) 1,8% 54 (22,6%) 24,2% 32 (24,1%) 14,3% 20 (25,6%) 9,0% 11 (16,9%) 4,9% 14 (13,6%) 6,3% 6 (31,6%) 2,7% 21 (24,1%) 9,4% 61 (23,2%) 27,4% 223 (21,8%) 100% Ne vole 6 (15,8%) 1,5% 65 (27,2%) 16,5% 64 (48,1%) 16,3% 25 (32,1%) 6,4% 24 (36,9%) 6,1% 80 (77,7%) 20,4% 8 (42,1%) 2,0% 47 (54,0%) 12,0% 74 (28,1%) 18,8% 393 (38,3%) 100% TOTAL 38 (100%) 3,7% 239 (100%) 23,3% 133 (100%) 13,0% 78 (100%) 7,6% 65 (100%) 6,3% 103 (100%) 10,0% 19 (100%) 1,9% 87 (100%) 8,5% 263 (100%) 25,7% 1025 (100%) 100%

Tabela 49 r adno Mesto ispitaniKa i sluanje Klasine MuziKe (srbija = 0,115)

R.Mesto/Stav Poljoprivrednici Radnici Slubenici Nii rukovodioci Mali privrednici Strunjaci Rukovodioci/ vlasnici Uenici/ studenti Izdravana lica TOTAL Vole 2 (5,6%) 0,7% 35 (14,5%) 12,3% 47 (35,1%) 16,5% 25 (32,5%) 8,8% 16 (25,8%) 5,6% 64 (60,4%) 22,5% 9 (47,4%) 3,2% 29 (33,0%) 10,2% 57 (21,7%) 20,1% 284 (27,7%) 100% SRBIJA Neutral 3 (8,3%) 1,0% 74 (30,7%) 24,2% 43 (32,1%) 14,1% 23 (29,9%) 7,5% 20 (32,3%) 6,5% 34 (32,1%) 11,1% 3 (15,8%) 1,0% 33 (37,5%) 10,8% 73 (27,8%) 23,9% 306 (29,8%) 100% Ne vole 31 (86,1%) 7,1% 132 (54,8%) 30,3% 44 (32,8%) 10,1% 29 (37,7%) 6,7% 26 (41,9%) 6,0% 8 (7,5%) 1,8% 7 (36,8%) 1,6% 26 (29,5%) 6,0% 133 (50,6%) 30,5% 436 (42,5%) 100% TOTAL 36 (100%) 3,5% 241 (100%) 23,5% 134 (100%) 13,1% 77 (100%) 7,5% 62 (100%) 6,0% 106 (100%) 10,3% 19 (100%) 1,9% 88 (100%) 8,6% 263 (100%) 25,6% 1029 (100%) 100%

98

kulTurne PoTrebe i navike to se klasine muzike tie, u Makedoniji je vole strunjaci i rukovodioci/vlasnici, a izrazito je, procentualno izraeno, ne vole poljoprivrednici. U Srbiji, pak, osim strunjaka i rukovodilaca/vlasnika klasinu muziku natproseno vole i slubenici, a ne vole poljoprivrednici, radnici i izdravana lica (vidi tabelu 49). Pokazalo se takoe da socijalna dimenzija urbano ruralno ima snaan uticaj na muzike preferencije ispitanika. Lokalne muzike forme, poput izvorne narodne muzike, novokomponovane narodne muzike i starogradske muzike popularnije su u ruralnim sredinama, dok su globalne muzike forme - raunajui tu i anrove tipine za elitni ukus (klasina muzika, opera/opereta) i globalne popularne anrove (dez i bluz, pop/rock, zabavna muzika i niz savremenih rokenrol i elektro anrova) - popularnije u urbanim sredinama. U tabeli 50 moemo videti da popularnost novokomponovane narodne muzike postepeno raste od Beograda prema selima u Srbiji. U Makedoniji, osim u selima, novokomponovana narodna muzika se neto vie slua u gradovima sa preko 100.000 stanovnika. Obrnuti odnos imamo za klasinu muziku, koja se najvie slua u Beogradu (57,7% ispitanika), a najmanje u selima (16,3% ispitanika), s tim to se u Srbiji klasina muzika neto vie slua u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika no u veim gradovima. U Makedoniji se upravo u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika klasina muzika slua najvie (29,7% ispitanika), a najmanje na selu (10,7% ispitanika) to predstavlja izvesno odstupanje od pravila. Tabela 50 Mesto boravKa ispitaniKa i sluanje novoKoMponovane narodne MuziKe (srbija = 0,175)
M.boravka/Stav Beograd Gradovi sa vie od 100.000 st. Gradovi sa manje od 100.000 st. Sela u Srbiji TOTAL Vole 35 (15,9%) 7,0% 54 (30,5%) 10,8% 180 (37,9%) 36,1% 230 (56,2%) 46,1% 499 (39,0) 100% SRBIJA Neutral 49 (22,3%) 17,5% 49 (27,7%) 17,5% 97 (20,4%) 34,6% 85 (20,8%) 30,4% 280 (21,9%) 100% Ne vole 136 (61,8%) 27,1% 74 (41,8%) 14,7% 198 (41,7%) 39,4% 94 (23,0%) 18,7% 502 (39,2%) 100% TOTAL 220 (100%) 17,2% 177 (100%) 13,8% 475 (100%) 37,1% 409 (100%) 31,9% 1281 (100%) 100%

Osim razlika u pogledu veliine mesta boravka ispitanika i njihovih muzikih preferencija, analize su pokazale i uticaj regionalnih razlika. U Srbiji novomponovana narodna muzika se procentualno najvie slua u umadiji i Pomoravlju i junoj i istonoj Srbiji, gde se najmanje slua klasina muzika (vidi tabelu 51). U Makedoniji se novokomponovana narodna muzika procentualno najvie slua u

99

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije istonoj i zapadnoj Makedoniji, dok se u junoj Makedoniji najvie slua klasina muzika. Klasina muzika se najmanje slua u zapadnoj Makedoniji i Skoplju. Tabela 51 r egioni u srbiji i sluanje Klasine MuziKe ( = 0,111)
SRBIJA M.boravka/Stav Beograd i okolna mesta Vojvodina umadija i Pomoravlje Sandak Juna i istona Srbija TOTAL Vole 176 (46,7%) 47,1% 83 (26,9%) 22,2% 54 (17,3%) 14,4% 16 (47,1%) 4,3% 45 (18,0%) 12,0% 374 (29,2%) 100% Neutral 95 (25,5%) 27,3% 83 (26,9%) 23,9% 89 (28,4%) 25,6% 12 (35,3%) 3,4% 69 (27,6%) 19,8% 348 (27,1%) 100% Ne vole 106 (28,1%) 18,9% 142 (46,1%) 25,4% 170 (54,3%) 30,4% 6 (17,6%) 1,1% 136 (54,4%) 24,3% 560 (43,7%) 100% TOTAL 377 (100%) 29,4% 308 (100%) 24,0% 313 (100%) 24,4% 34 (100%) 2,7% 250 (100%) 19,5% 1282 (100%) 100%

Graani Srbije i Makedonije malo itaju knjige, ali esto sluaju muziku. Na uestalost itanja knjiga jasan uticaj ima obrazovanje ispitanika, dok u sluaju muzike nema nikakvih razlika u pogledu frekvencije sluanja. Meutim, pri izboru omiljenih muzikih anrova preferencije se jasno strukturiu du osnovnih socijalnih dimenzija: obrazovanja i zanimanja/radnog mesta za sve muzike anrove i starosne dimenzije du koje se, na jednoj strani, grupiu preferencije ispitanika za izvornu narodnu muziku i starogradsku muziku, a na drugoj strani preferencije za razliite tipove savremene popularne muzike (pop/rock, dance/house, techno, hip-hop, hard rock/heavy metal, rege, ukljuujui tu i turbo-folk muziku). Takoe, teritorijalne podele meu urbanim i ruralnim okruenjima, koje u do sada prikazanim nisu imale veeg uticaja, u oblikovanju preferencija za muzike anrove dobijaju znaajno mesto. O svemu ovome, naravno, detaljnije u poglavlju o ukusima i diskursima.

Kulturna potronja u javnoj sferi

Kada se vre ispitivanja kulturne potronje istraivanje se obino fokusira na posete kulturnim dogaajima (pozorinim predstavama, koncertima, izlobama), pa je ovaj aspekt kulturne potronje postao gotovo sinonim za kulturnu participaciju u celini. elei da budemo u prilici da uporedimo kulturnu potronju graana Srbije i Makedonije sa kulturnom potronjom graana okolnih zemalja (novih lanica

100

kulTurne PoTrebe i navike EU) i za ovaj aspekt kulturne potronje preuzeli smo jedan broj pitanja iz upitnika Eurostata iz 2002. i 2003. godine. Ispitanike smo pitali koliko su puta prisustvovali kulturnim dogaajima u periodu od 12 meseci pre anketiranja. Pitanja su se odnosila na posete pozorinim, bioskopskim, baletskim predstavama, koncertima i izlobama u galerijama/muzejima; kao i posete kulturno-istorijskim spomenicima, arheolokim nalazitima, muzejima u inostranstvu, te posete sportskim dogaajima i odlascima u biblioteku119. U tabelama 51 i 52 moemo videti da graani Srbije i Makedonije ne poseuju ba esto kulturne dogaaje. Oko 70% ispitanika iz Makedonije i Srbije nije ni jednom u godinu dana pre anketiranja bilo u pozoritu ili u muzeju, oko 60% nije bilo ni na jednom koncertu, a oko polovine nije ni jednom bilo u bioskopu120. Da se ne radi samo o odsustvu iz kulturnog javnog ivota, nego da se prvenstveno radi o odsustvu iz javnog ivota u celini, naznaka nam moe biti i to to skoro 60% ispitanika nije u ovom periodu bilo ni na sportskim dogaajima. Osim ove grupe koja praktino ne uestvuje u javnom kulturnom ivotu, mogue je meu ispitanicima (graanima Makedonije i Srbije) uoiti jo dve grupe: onu koja povremeno (1 - 3 puta godinje) odlazi u kulturne institucije i poseuje kulturne programe i grupu onih koji se mogu smatrati redovnom publikom. Grupu povremenih posetilaca ini izmeu 20 i 30% ispitanika (u sluaju gotovo svih kulturnih dogaaja/kulturnih institucija), tako da grupu redovnih posetilaca uglavnom ini negde oko 10% ispitanika (graana Srbije i Makedonije). Meu njima, izmeu 1 i 3% ispitanika (populacije) participira u javnom kulturnom ivotu bar jednom meseno, odnosno vie od 12 puta godinje. U razmiljanjima o kulturnoj politici u Srbiji i Makedoniji i u njenom formulisanju trebalo bi svakako imati ove podatke na umu. Kao to bi trebalo imati na umu da oni nisu jednoznani. Oni pokazuju i da ogroman deo populacije ne uestvuje/ne eli da uestvuje u ovako koncipiranom javnom kulturnom ivotu, da su za veliki deo populacije ovi kulturni programi nedostupni (konceptualno, finansijski i teritorijalno) i da postoji potreba za dobrim poslovnim marketinkim pristupom i za osmiljenim programima socio-kulturne animacije.

119 Ispitanicima su u pitanjima bili ponueni odgovori o uestalosti njihovih poseta kulturnim dogaajima/institucijama u poslednjih 12 meseci pre anketiranja sa pet opcija: a) nijednom; b) 1 do 3 puta; c) 4 6 puta; d) 6 do 12 puta; i e) vie od 12 puta. 120 Iako smo u upitniku, zbog poreenja, zadrali pitanja o posetama baletskim predstavama, arheolokim nalazitima i muzejima u inostranstvu, nismo se ni nadali da e uestalost posete njima biti vea no to se pokazalo, to jest da vie od 90% graana njih ne poseuje.

101

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 51a KoliKo su puta prisustvovali KulturniM dogaajiMa u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja (srbija)
Nijednom 1 do 3 puta 4 do 6 puta 7 do 12 puta Vie od 12 puta TOTAL Pozorite 937 (70,1%) 270 (20,2%) 78 (5,8%) 34 (2,5%) 18 (1,3%) 1337 (100%) Bioskop 706 (52,5%) 405 (30,1%) 123 (9,1%) 61 (4,5%) 51 (3,8%) 1346 (100%) SRBIJA Koncerti 836 (62,2%) 338 (25,2%) 97 (7,2%) 44 (3,3%) 28 (2,1%) 1343 (100%) Galerije/muzeji 997 (74,3%) 232 (17,3%) 74 (5,4%) 20 (1,5%) 18 (1,3%) 1341 (100%) Balet 1277 (95,4%) 55 (4,1%) 4 (0,3%) 0 (0,0%) 2 (0,1%) 1338 (100%)

Tabela 51b KoliKo su puta prisustvovali KulturniM dogaajiMa u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja (M aKedonija)
Nijednom 1 do 3 puta 4 do 6 puta 7 do 12 puta Vie od 12 puta TOTAL Pozorite 583 (67,4%) 166 (19,2%) 68 (7,9%) 32 (3,7%) 16 (1,8%) 865 (100%) Bioskop 465 (53,5%) 251 (28,9%) 86 (9,9%) 41 (4,7%) 26 (3,0%) 869 (100%) MAKEDONIJA Koncerti Galerije/muzeji 476 (54,6%) 605 (70,0%) 289 (33,1%) 194 (22,5%) 71 (8,1%) 47 (5,4%) 20 (2,3%) 9 (1,0%) 16 (1,8%) 9 (1,0%) 872 (100%) 864 (100%) Balet 812 (94.0%) 38 (4.4%) 9 (1,0%) 2 (0,2%) 3 (0,3%) 864 (100%)

Tabela 52a KoliKo su puta posetili u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja (srbija)
Biblioteku Nijednom 1 do 3 puta 4 do 6 puta 7 do 12 puta Vie od 12 puta TOTAL 908 (67,7%) 211 (15,7%) 90 (6,7%) 50 (3,7%) 83 (6,2%) 1342 (100%) Kulturne spomenike 997 (74,3%) 245 (18,3%) 48 (3,5%) 29 (2,1%) 22 (1,6%) 1341 (100%) SRBIJA Arheoloka nalazita 1204 (90,0%) 111 (8,1%) 12 (0,9%) 4 (0,3%) 7 (0,5%) 1338 (100%) Muzeje u inostranstvu 1216 (90,7%) 93 (6,9%) 16 (1,2%) 7 (0,5%) 9 (0,7%) 1341 (100%) Sportske dogaaje 796 (59,5%) 275 (20,6%) 115 (8,6%) 67 (5,0%) 85 (6,4%) 1338 (100%)

Tabela 52b KoliKo su puta posetili u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja (MaKedonija)
Biblioteku Nijednom 1 do 3 puta 4 do 6 puta 7 do 12 puta Vie od 12 puta TOTAL 577 (66,2%) 150 (17,2%) 51 (5,9%) 28 (3,2%) 65 (7,5%) 871 (100%) Kulturne spomenike 532 (61,4%) 228 (26,3%) 67 (7,7%) 27 (3,1%) 12 (1,4%) 866 (100%) SRBIJA Arheoloka nalazita 662 (72,9%) 190 (22,3%) 30 (3,5%) 4 (0,5%) 7 (0,8%) 853 (100%) Muzeje u inostranstvu 741 (86,2%) 82 (9,5%) 28 (3,3%) 4 (0,5%) 5 (0,6%) 860 (100%) Sportske dogaaje 485 (55,6%) 191 (21,9%) 84 (9,6%) 53 (6,1%) 59 (6,8%) 872 (100%)

102

kulTurne PoTrebe i navike Meu socijalnim grupama postoje jasne razlike u pogledu stepena uea u aktivnostima javne kulturne potronje. U tabelama 53 moemo videti kako se unutar obrazovnih grupa strukturiu odnosi onih koji poseuju i onih koji ne poseuju kulturne dogaaje/institucije. Ako je pretpostavka da je ponaanje relevantnih drugih, onih sa slinim obrazovnim i profesionalnim statusom neto to oblikuje i nae ponaanje, onda moemo videti kako se uticaj obrazovanja i pripadnosti grupama zanimanja izraava u oblasti javne kulturne potronje. U Srbiji, unutar grupe iji je najvii stepen obrazovanja osnovna kola, ima 12,5 puta vie onih koji tokom godinu dana pre anketiranja nisu bili u biblioteci, 6 puta vie onih koji ni jednom nisu bili u bioskopu, 9,5 puta vie onih koji nisu otili ni na jedan koncert, 21 put vie onih koji nisu bili ni na jednoj izlobi i skoro 17 puta vie onih koji ni jednom nisu otili u pozorite. Meu visokoobrazovanima, na drugoj strani, grupa koja odlazi na koncerte, bioskopske i pozorine predstave vea je od grupe onih koji ih ne poseuju, a u sluaju poseta biblioteci i galerijama/muzejima grupa onih koji pozajmljuju knjige i odlaze na izlobe neznatno je manja od onih koji to ne ine. (I u Makedoniji imamo podatke koji su veoma slini). Tabela 53a procenat ispitaniKa unutar obrazovanih grupa Koji ne poseuju Kulturne dogaaje/institucije u odnosu na one Koji ih poseuju (srbija)
Biblioteku Bioskop Koncerte Galerije/muzeje Pozorite Osnovno 1269,9%3121 609,2% 941,7% 2122, 2% 1685,7% Srednje 239,0% 108,3% 168,1% 395,0% 306,5% Visoko obrazov. 105,8% 63,1% 96,1% 121,2% 97,2%

* procenat onih koji poseuju kulturne dogaaje je merilo, odnosno iznosi 100%

Tabela 53b procenat ispitaniKa unutar obrazovanih grupa Koji ne poseuju Kulturne dogaaje/institucije u odnosu na one Koji ih poseuju (M aKedonija)
Biblioteku Bioskop Koncerte Galerije/muzeje Pozorite Osnovno 1860, 8% 880,4% 870,9% 1150,0% 1269,8% Srednje 217,5% 104,9% 107,9% 278,8% 221,5% Visoko obrazov. 89,0% 62,8% 68,1% 113,2% 110,5%

* procenat onih koji poseuju kulturne dogaaje je merilo, odnosno iznosi 100% 121 Tabele pokazuju odnos onih koji poseuju kulturne programe i onih koji ne poseuju kulturne programe unutar istih obrazovanih/profesionalnih grupa. Procenat onih koji poseuju je uzet kao standard (i iznosi 100%), tako da je, na primer, podatak da je u grupi sa osnovnim obrazovanjem 1269,9% onih koji ne poseuju biblioteku pokazatelj da je grupa onih koji ne pozajmljuju knjige vea 12,699 puta od one koju ine lanovi biblioteke iz ove obrazovne grupe.

103

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Neto manje drastine, ali u osnovni sline nalaze imamo i u sluaju grupa u pogledu zanimanja. U Makedoniji, unutar grupe poljoprivrednika i radnika imamo 4,5 puta vie onih koji nisu ni jednom bili u biblioteci u poslednjoj godini dana pre anketiranja; 4,5 puta vie ispitanika koji nisu bili ni na jednoj izlobi u ovom periodu, skoro 3,5 puta vie onih koji nisu bili u pozoritu i dva puta vie onih koji tokom 12 meseci pre anketiranja nisu bili ni na jednom koncertu, niti u bioskopu. U grupi zanimanja koju ine dominantni socijalni slojevi (strunjaci, rukovodioci i vlasnici), osim u sluaju poseta galerijama/muzejima (u Makedoniji), grupa onih koji participiraju u javnom kulturnom ivotu vea je (nekad i duplo) od grupe onih koji to ne ine (vidi tabele 54). Tabela 54a procenat ispitaniKa unutar grupa zaniManja Koji ne poseuju
Polj/radnici 468,2% 191,5% 255,9% 754,7% 635,3% Srednji slojevi 155,7% 89,0% 155,7% 267,6% 201,2% Str/ruk/vlasnici 88,7% 45,3% 77,6% 71,2% 64,2%

Kulturne dogaaje/institucije u odnosu na one Koji ih poseuju

Biblioteku Bioskop Koncerte Galerije/muzeje Pozorite

(srbija)

* procenat onih koji poseuju kulturne dogaaje je merilo, odnosno iznosi 100%

Tabela 54b procenat ispitaniKa unutar grupa zaniManja Koji ne poseuju Kulturne dogaaje/institucije u odnosu na one Koji ih poseuju (M aKedonija)
Biblioteku Bioskop Koncerte Galerije/muzeje Pozorite Polj/radnici 449,5% 206,7% 215,5% 429, 1% 336,7% Srednji slojevi 159,1% 101,6% 96,5% 213,5% 189,0% Str/ruk/vlasnici 73,3% 45,1% 56,5% 104,5% 87,9%

* procenat onih koji poseuju kulturne dogaaje je merilo, odnosno iznosi 100%

Najznaajniji uticaj na aktivnosti javne kulturne potronje ima generacijski faktor (za neke od aktivnosti javne kulturne potronje) i aktuelno obavljanje odreenih poslova, odnosno radno mesto ispitanika. U sluaju frekvencije odlazaka u bioskope i na koncerte generacijske razlike su drastine. U tabelama 55 i 56 moe se videti da broj i procenat ispitanika (graana) koji odlaze u bioskope i na koncerte konstantno opada sa porastom broja godina ispitanika, da bi u najstarijoj generacije (preko 65 godina) jedva bilo onih koji poseuju koncerte i bioskope. Mogue je da tome, osim loih uslova u koncertnim dvoranama/bioskopima, doprinosi i to to se koncerti i bioskopske predstave obino smatraju nainima zabave mladih, te izvesnoj nelagodnosti koju starije osobe oseaju s tim u vezi.

104

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 55 starosne grupe i posete biosKopu (srbija) ( = 0,317)
18 do 30 godina 31 do 45 godina 46 do 65 godina Preko 65 godina Total Poseuju 289 (72,4%) 42,5% 216 (52,9%) 33,8% 112 (27,9%) 17,5% 23 (16,8%) 3,6% 640 (47,6%) 100% Ne poseuju 110 (27,6%) 15,6% 192 (47,1%) 27,2% 289 (72,1%) 41,0% 114 (83,2%) 16,2% 705 (52,4%) 100% Total 399 (100%) 29,7% 408 (100%) 30,3% 401 (100%) 29,8% 137 (100%) 10,2% 1345 (100%) 100%

Tabela 56 starosne grupe i odlazaK na Koncerte (MaKedonija) ( = 0,295)

18 do 30 godina 31 do 45 godina 46 do 65 godina Preko 65 godina Total Poseuju 205 (70,0%) 51,8% 132 (48,5%) 33,3% 49 (19,4%) 12,4% 10 (18,5%) 2,5% 396 (45,5%) 100% Ne poseuju 88 (30,0%) 18,5% 140 (51,5%) 29,5% 203 (80,6%) 42,7% 44 (81,5%) 9,3% 475 (54,5%) 100% Total 293 (100%) 33,6% 272 (100%) 31,2% 252 (100%) 28,9% 54 (100%) 6,2% 871 (100%) 100%

Najsnaniju vezu koja postoji izmeu aktivnosti javne kulturne potronje i radnog mesta ispitanika i to u skoro itavom spektru ovih aktivnosti (mnogo snaniju, npr. no to je to uticaj obrazovanja) nije jednostavno objasniti. Mogue je da aktuelni poslovi koje ispitanici obavljanju122 objedinjavaju dimenzije pripadnosti profesionalnim i obrazovnim grupama na jednoj strani i finansijske mogunosti ispitanika na drugoj. I u Makedoniji i u Srbiji publiku koja poseuje kulturne dogaaje uglavnom ine strunjaci, rukovodioci/vlasnici, slubenici i uenici i studenti, dok u javnom kulturnom ivotu uglavnom ne uestvuju poljoprivrednici, radnici, mali privrednici i izdravana lica (domaice, penzioneri i nezaposleni).
122 Da podsetimo da smo u istraivanju pravili razliku izmeu onoga za ta su ispitanici obueni da rade i ta su moda nekada tokom svog ivota (srenijih vremena) radili, to smo oznaili kao zanimanje ispitanika i aktuelnih poslova koje obavljaju i kojima obezbeuju sredstva potrebna za ivot, to smo oznaili kao radno mesto ispitanika. U grupama zanimanja imali smo u vidu specifinu statusnu kulturu ovih grupa i pripadnost ovim grupama pripisali smo i izdravanim licima (uenicima, studentima, domaicama, nezaposlenima i penzionerima) iji im radno aktivni lanovi porodice pripadaju ili kojima su oni sami nekada pripadali.

105

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 57 r adno Mesto ispitaniKa i odlazaK u pozorite (srbija) ( = 0,140)
Poljoprivrednici Radnici Slubenici Nii rukovodioci Mali privrednici Strunjaci Rukovodioci/ vlasnici Uenici/studenti Izdravana lica Total Poseuju 2 (5,1%) 0,6% 46 (18,4%) 13,5% 66 (46,2%) 19,3% 27 (32,9%) 7,9% 13 (20,6%) 3,8% 75 (68,8%) 21,9% 13 (68,4%) 3,8% 39 (43,3%) 11,4% 61 (22,4%) 17,8% 342 (32,1%) 100% Ne poseuju 37 (94,9%) 5,1% 204 (81,6%) 28,1% 77 (53,8%) 10,6% 55 (67,1%) 7,6% 50 (79,4%) 6,9% 34 (31,6%) 4,7% 6 (31,6%) 0,8% 51 (56,7%) 7,0% 211 (77,6%) 29,1% 725 (67,9%) 100% Total 39 (100%) 3,7% 250 (100%) 23,4% 143 (100%) 13,4% 82 (100%) 7,7% 63 (100%) 5,9% 109 (100%) 10,2% 19 (100%) 1,8% 90 (100%) 8,4% 272 (100%) 25,5% 1067 (100%) 100%

Tabela 58 r adno Mesto ispitaniKa i poseta galerijaMa /MuzejiMa (srbija) ( = 0,141)

Poljoprivrednici Radnici Slubenici Nii rukovodioci Mali privrednici Strunjaci Rukovodioci/ vlasnici Uenici/studenti Izdravana lica Total Poseuju 1 (2,6%) 0,4% 39 (15,6%) 14,1% 43 (30,1%) 15,6% 26 (31,7%) 9,4% 9 (14,1%) 3,3% 72 (66,7%) 26,1% 11 (57,9%) 4,0% 30 (33,3%) 10,9% 45 (16,5%) 16,3% 276 (25,8%) 100% Ne poseuju 38 (97,4%) 4,8% 211 (84,4%) 26,6% 100 (69,9%) 12,6% 56 (68,3%) 7,1% 55 (85,9%) 6,9% 36 (33,3%) 4,5% 8 (42,1%) 1,0% 60 (66,7%) 7,6% 228 (83,5%) 28,8% 792 (74,2%) 100% Total 39 (100%) 3,7% 250 (100%) 23,4% 143 (100%) 13,4% 82 (100%) 7,7% 64 (100%) 6,0% 108 (100%) 10,1% 19 (100%) 1,8% 90 (100%) 8,4% 273 (100%) 25,6% 1068 (100%) 100%

106

kulTurne PoTrebe i navike U tabelama 57 i 58 jasno moemo videti ove tendencije. Oni koji odlaze u pozorite u Srbiji obavljaju poslove strunjaka i rukovodilaca/vlasnika, a mogu se nai i meu slubenicima, te uenicima/studentima. Publiku pozorita, s druge strane, ne ine poljoprivrednici (94,5% grupe), radnici (81,6% grupe) i mali privrednici (79,4% grupe). Slino i u sluaju poseta galerijama/muzejima. Najvie posetilaca izlobi dolazi iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika, dok se slubenicima, uenicima i studentima ovde prikljuuju jo i nii rukovodioci. Velika veina poljoprivrednika (njih 97,4%), malih privrednika (85,9%), radnika (84,4%) i domaica, penzionera i nezaposlenih (83,5%) uopte ne odlazi na izlobe. U tabelama 59 i 60 moemo videti da se ove pravilnosti pojavljuju i u Makedoniji i u sluaju kulturnih aktivnosti koje (uglavnom) spadaju u popularnu kulturu poseta bioskopima i koncertima. Meu uenicima/studentima (78,3%), strunjacima (73%), niim rukovodiocima (63,3%), rukovodiocima/vlasnicima (53,8%) i slubenicima (41,3%) natproseno se nalaze oni koji idu u bioskope, dok poljoprivrednici (88,2%), domaice, penzioneri i nezaposleni (64,4%) i radnici (58,7%) daleko ispod proseka idu u bioskop. U sluaju odlazaka na koncerte (vidi tabelu 60), nii rukovodioci (koji idu neto ree) i mali privrednici (koji idu neto ee) zamenili su mesta, ali su osnovni obrasci ostali isti. Tabela 59 r adno Mesto ispitaniKa i posete biosKopu (MaKedonija) ( = 0,236)
Poljoprivrednici Radnici Slubenici Nii rukovodioci Mali privrednici Strunjaci Rukovodioci/ vlasnici Uenici/studenti Izdravana lica Total Poseuju 4 (11,8%) 1,1% 62 (41,3%) 17,0% 34 (47,2%) 9,3% 31 (63,3%) 8,5% 24 (55,8%) 6,6% 65 (73,0%) 17,8% 7 (53,8%) 1,9% 36 (78,3%) 9,9% 102 (35,4%) 27,9% 365 (46,6%) 100% Ne poseuju 30 (88,2%) 7,2% 88 (58,7%) 21,0% 38 (52,8%) 9,1% 18 (36,7%) 4,3% 19 (44,2) 4,5% 24 (27,0%) 5,7% 6 (46,2%) 1,4% 10 (21,7%) 2,4% 186 (64,6%) 44,4% 419 (53,4%) 100% Total 34 (100%) 4,3% 150 (100%) 19,1% 72 (100%) 9,2% 49 (100%) 6,3% 43 (100%) 5,5% 89 (100%) 11,4% 13 (100%) 1,7% 46 (100%) 5,9% 288 (100%) 36,7% 784 (100%) 100%

107

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 60 r adno Mesto ispitaniKa i odlazaK na Koncerte (MaKedonija) ( = 0,189)
Poljoprivrednici Radnici Slubenici Nii rukovodioci Mali privrednici Strunjaci Rukovodioci/ vlasnici Uenici/studenti Izdravana lica Total Poseuju 7 (20,6%) 2,0% 57 (37,5%) 16,6% 36 (50,7%) 10,5% 16 (32,7%) 4,7% 22 (51,2%) 6,4% 58 (64,4%) 16,9% 8 (61,5%) 2,3% 40 (87,0%) 11,6% 100 (34,7%) 29,1% 344 (43,8%) 100% Ne poseuju 27 (79,4%) 6,1% 95 (62,5%) 21,5% 35 (49,3%) 7,9% 33 (67,3%) 7,5% 21 (48,8%) 4,8% 32 (35,6%) 7,2% 5 (38,5%) 1,1% 6 (13,0%) 1,4% 188 (65,3%) 42,5% 442 (56,2%) 100% Total 34 (100%) 4,3% 152 (100%) 19,3% 71 (100%) 9,0% 49 (100%) 6,2% 43 (100%) 5,5% 90 (100%) 11,5% 13 (100%) 1,7% 46 (100%) 5,9% 288 (100%) 36,6% 786 (100%) 100%

I u uvodnom delu studije pretpostavili smo da u sluaju kulturnih navika uticaj mogu imati i finansijske mogunosti ispitanika, koje inae imaju relativno malu ulogu u kulturnoj participaciji. Rezultati koje smo dobili u istraivanju, u pogledu ovog finansijskog aspekta, nisu potpuno jasni. Ispitanike smo u pogledu prihoda po lanu domaistva podelili u tri grupe: one iji je prihod po lanu domainstva ispod 100 EUR meseno (8000 dinara u Srbiji, odnosno 6000 denara u Makedoniji) koji ine oko polovine uzorka (populacije) u Srbiji i neto ispod 60% populacije u Makedoniji; one iji je meseni prihod po lanu domainstva izmeu 100 i 250 EUR (neto manje od 40% u Srbiji i neto vie od 30% u Makedoniji) i grupu dobrostojeih za uslove u Srbiji i Makedoniji sa mesenim prihodom po lanu domainstva koji je preko 250 EUR (npr. za etvorolanu porodicu to su zarade od preko 1000 EUR meseno) koji ine oko 10% uzorka (populacije) u obe zemlje. Tabela 61 prihod po lanu doMainstva (srbija i MaKedonija)
Prihod po lanu domainstva Do 100 EUR Izmeu 100 i 250 EUR Preko 250 EUR Total SRBIJA 654 (49,7%) 506 (38,4%) 156 (11,9%) 1316 (100%) MAKEDONIJA 494 (58,5%) 273 (32,3%) 78 (9,2%) 845 (100%)

108

kulTurne PoTrebe i navike Ispitanike smo pitali i koliko obino meseno mogu da izdvoje za zadovoljenje svojih kulturnih potreba, odnosno za kulturne aktivnosti (odlaske na koncerte, u bioskop, kupovinu knjiga, CD-a, DVD-a itd). Na osnovu dobijenih podataka i ovde su se izdvojile tri grupe: ispitanici koji meseno izdvajaju za kulturne aktivnosti manje od 1000 dinara u Srbiji, odnosno 1000 denara u Makedoniji123, koji ine 65,1% uzorka (populacije) u Srbiji i 72,1% uzorka (populacije) u Makedoniji, drugu grupu ine oni koji meseno troe na kulturne aktivnosti do 50 EUR (4000 dinara odnosno 3000 denara) i ine oko 30% uzorka u Srbiji i 25% uzorka u Makedoniji; i relativno mali broj onih (5,3% u Srbiji i 2,6% u Makedoniji) koji meseno za zadovoljenje kulturnih interesovanja troe preko 50 EUR. Tabela 62 sredstva Koja Meseno izdvajaju za zadovoljenje Kulturnih potreba (srbija i MaKedonija)
Sredstva za kulturne potrebe Do 12/17 EUR Do 50 EUR Preko 50 EUR Total SRBIJA 873 (65,1%) 396 (29,6%) 71 (5,3%) 1340 (100%) MAKEDONIJA 607 (72,1%) 213 (25,3%) 22 (2,6%) 842 (100%)

Kada smo ukrstili mesene prihode ispitanika i njihove kulturne aktivnosti pokazalo se da za neke od njih (poput odlaska u bioskop ili na koncerte) postoji statistiki snana veza izmeu ovih varijabli. Tako, na primer, i u Srbiji i u Makedoniji ispitanici iz grupa onih iji je meseni prihod po lanu domainstva manji od 100 EUR procentualno znaajno manje idu u bioskop od ispitanika druge dve grupe, meu kojima gotovo da nema razlike (vidi tabelu 63). Na drugoj strani, u sluaju odlaska u pozorite nije ustanovljena znaajnija veza izmeu prihoda i poseta pozorinim predstavama. Tabela 63 prihodi po lanu doMainstva i odlasci u biosKop u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja (srbija) ( = 0,239)
Prihod/odlasci u bioskop Do 100 EUR Izmeu 100 i 250 EUR Preko 250 EUR Total Ili su 210 (32,8%) 34,3% 303 (60,2%) 49,5% 99 (63,9%) 16,2% 612 (47,1%) 100% Nisu ili 430 (67,2%) 62,7% 200 (39,8%) 29,2% 56 (36,1%) 8,2% 686 (52,9%) 100% Total 640 (100%) 49,3% 503 (100%) 38,8% 155 (100%) 11,9% 1298 (100%) 100%

123 U vezi s ovim, moramo da priznamo da je u upitniku dolo do greke, pa su se i u Srbiji i u Makedoniji, uprkos razliitoj vrednosti dinara i denara nali iznosi od 1000 dinara/denara. Verovatno da je zbog toga to je vrednost 1000 dinara neto manja (oko 12 EUR, a 1000 denara oko 17 EUR) procenat onih koji se nalaze u ovoj grupi u Makedoniji neto vei (vidi tabelu 62)

109

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Takoe, (vidi tabelu 64) ustanovljene su znaajne razlike izmeu visine dostupnih sredstava za kulturne aktivnosti i odlazaka u bioskop (i u Srbiji i u Makedoniji), ali ne i u sluaju koncerata i pozorinih predstava, tako da je teko dati konaan sud o uticaju dostupnih finansijskih sredstava na ovaj aspekt kulturne potronje. Tabela 64 Mesena sredstva Koja Mogu da izdvoje za Kulturne potrebe i odlasci u biosKop u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja (M aKedonija) ( = 0,123)
Sredstva/odlasci u bioskop Do 17 EUR (1000 denara) Izmeu 12 i 50 EUR Preko 50 EUR Total Ili su 261 (44,0%) 65,6% 128 (61,8%) 32,2% 9 (45,0%) 2,3% 398 (48,5%) 100% Nisu ili 332 (56,0%) 78,2% 79 (38,2%) 18,7% 11 (55,0%) 2,6% 422 (51,5%) 100% Total 593 (100%) 72,3% 207 (100%) 25,2% 20 (100%) 2,4% 820 (100%) 100%

Od ostalih socijalnih determinanti, uprkos tome to su se kulturne potrebe (preferencije) mukaraca i ena u prilinoj meri razlikovale, pokazalo se da u konkretnim kulturnim aktivnostima (kulturnim navikama) znaajnijih polnih/rodnih razlika nema. Oekivali smo takoe da e mesto boravka imati snaniji uticaj na kulturne navike graana, posebno imajui u vidu potpuno razliitu kulturnu infrastrukturu u glavnim gradovima i ostatku Srbije i Makedonije (a posebno u malim mestima). Meutim, ako je jasnu vezu bilo mogue primetiti u sluaju bioskopa, poseta ostalim kulturnim institucijama se nije razlikovala u meri u kojoj smo to oekivali. Nakon ovog pregleda kulturnih navika graana Srbije i Makedonije u prilici smo (sada) da ih uporedimo sa kulturnim navikama graana okolnih zemalja koje su u poslednjih nekoliko godina postale lanice Evropske Unije.

Poreenje kulturnih navika graana Srbije i Makedonije sa kulturnim navikama graana susednih zemalja (lanica EU)
Istraivanja Europeans Participation in Cultural Activities (Uee Evropljana u kulturnim aktivnostima) and New Europeans and Culture (Novi Evropljani i kultura) uraena su na zahtev Evropske komisije 2002. i 2003. godine. Prvo istraivanje obuhvatilo je u to vreme petnaest zemalja Evropske Unije, a drugo tadanjih trinaest zemalja kandidata za prijem u Evropsku Uniju (Litvaniju, Estoniju, Latviju, Poljsku, eku Republiku, Slovaku, Maarsku, Sloveniju, Kipar, Maltu,

110

kulTurne PoTrebe i navike Bugarsku, Rumuniju, i Tursku124). U oba istraivanja, kao i u naem, korieni su stratifikovani, vieetapni, sluajni uzorci (stratified multistage random sample) koji su obuhvatali oko 1000 ispitanika.125 Jedina bitna razlika u uzorkovanju ogleda se u tome to su u ovim istraivanjima anketirani ispitanici od 15 godina navie, dok su u naem istraivanju ispitanici bili stariji od 18 godina. Utoliko su meu dobijenim rezultatima bila mogua smislena poreenja. Istraivanja Uee Evropljana u kulturnim aktivnostima i Novi Evropljani i kultura ispitivala su kulturne aktivnosti graana tadanjih lanova EU i njihovih buduih lanica (posete kulturnim dogaajima, itanje knjiga, sluanje muzike, gledanje televizije, sluanje radija, itanje dnevne tampe i magazina, upotreba kompjutera i umetnike aktivnosti graana), pa smo, elei da sagledamo kulturne navike graana Makedonije i Srbije u kontekstu, u nae istraivanje ukljuili jedan broj pitanja iz ovih Eurobarometar anketa. Kada smo dobijene rezultate u pogledu poseta kulturnim dogaajima graana Srbije i Makedonije uporedili sa optim prosekom zemalja kandidata za prijem u EU pokazalo se da se u sluaju gotovo svih aktivnosti (izuzev za posete baletskim predstavama i kulturno-istorijskim spomenicima u Srbiji), graani Srbije i Makedonije nalaze iznad ovog proseka126 (vidi grafikone 1 i 2). Ista slika se dobija i kada uporedimo procenat ispitanika koji nisu pohaali kulturne dogaaje u godinu dana pre anketiranja. Samo je u sluaju baleta i poseta muzejima u inostranstvu procenat onih koji ih nisu poseivali vei u Srbiji i Makedoniji od proseka tadanjih zemalja kandidata. Tome jo treba dodati i da se u pogledu poseta kulturno-istorijskim spomenicima Srbija nalazi tano na nivou proseka ovih buduih lanica EU. U svim drugim sluajevima procenat onih koji nisu poseivali kulturne dogaaje/kulturne institucije u Makedoniji i Srbiji se nalazi daleko ispod proseka zemalja kandidata (vidi grafikone 3 i 4)

124 Prvih deset zemalja primljeno je u Evropsku Uniju 2005. godine, a Bugarska i Rumunija 2007. godine, dok je Turska ostala u statusu kandidata za prijem u EU. 125 Izuzeci su bili Nemaka sa 2047 ispitanika (jer su istraivanja vrena posebno u Istonoj i Zapadnoj Nemakoj) i Kipar sa 500 ispitanika. 126 Prosek se ovde odnosi na skalu sa vrednostima od 1 do 5 (u kojoj 1 znai nikada, a 5 znai vie od 12 puta), pri emu je centralna pozicija izraena numerikom vrednou 3, koja znai 4 do 6 puta. Ovo reenje su iskoristili timovi Eurostatovih istraivanja, pa smo mi dobijene podatke u Makedoniji i Srbiji samo ukljuili u grafikon (tabelu).

111

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije grafiKon 1 poseta KulturniM dogaajiMa u poslednjih 12 Meseci pre anKtiranja (proseK za zeMlje Kandidate 2005/2007, srbiju i MaKedoniju)

grafiKon 2 poseta KulturniM dogaajiMa u poslednjih 12 Meseci pre anKtiranja (proseK za zeMlje Kandidate 2005/2007, srbiju i MaKedoniju)

112

kulTurne PoTrebe i navike grafiKon 3 procenat ispitaniKa Koji nisu pohaali Kulturne dogaaje/institucije u poslednjih 12 Meseci pre anKtiranja

grafiKon 4 procenat ispitaniKa Koji nisu pohaali Kulturne dogaaje/institucije u poslednjih 12 Meseci pre anKtiranja

Ako uporedimo posete kulturnim institucijama/kulturnim dogaajima u poslednjih 12 meseci pre anketiranja, ne samo sa prosekom za sve zemlje kandidate, nego sa kulturnim aktivnostima graana u pojedinanim zemljama, kulturne

113

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije

navike graana Makedonije i Srbije ne izgledaju vie tako nerazvijene kao to su izgledale posmatrane nezavisno od njihovog okruenja127. U pogledu poseta pozoritu, graani Makedonije i Srbije nalaze se meu onima koji su najee gledali pozorine predstave u poslednjih godinu dana pre anketiranja. Najvei procenat graana pozorinih posetilaca - meu zemljama kandidatima imala je Estonija (41%), a Makedonija (sa 32%) i Srbija (sa 30%) nalaze se iznad proseka za tadanjih petnaest lanica Evropske Unije (24%) i daleko iznad proseka za zemlje kandidate (17%) (vidi grafikon 5). Slina situacije je i u pogledu odlazaka u bioskop (vidi grafikon 6). grafiKon 5 procenat ispitaniKa Koji su u poslednjih 12 Meseci
pre anKetiranja bili u pozoritu

127 Struktura svih prikazanih grafikona je ista uvek je najpre prikazana zemlja meu zemljama kandidatima iji graani u najveem procentu poseuju date kulturne dogaaje/kulturne institucije (bez obzira na to da li se radi o susednoj zemlji), a potom zemlje iz neposrednog okruenja Makedonije i Srbije, sa kojima su poreenja i najsmislenija. U svim grafikonima su takoe dati i prosek za zemlje EU (iz 2004. godine) i prosek za zemlje kandidate (u to vreme) koji smo oznaili sa EU 2005.

114

kulTurne PoTrebe i navike grafiKon 6 procenat ispitaniKa Koji su u poslednjih 12 Meseci

pre anKetiranja bili u bisoKopu

Po uestalosti odlazaka na koncerte, graani Makedonije su, zajedno sa graanima Litvanije, najaktivniji u Istonoj Evropi, a i graani Srbije ee odlaze na koncerte od graana ostalih zemalja u okruenju i od proseka za graane EU (vidi grafikon 7). to se tie poseta galerijama i muzejima, meu zemljama u kojima je sprovedeno anketiranje, Makedonija se nalazi pri vrhu, iza eke i Maarske, a ispred Slovenije i iznad proseka za graane EU, dok se Srbija nalazi u sredini liste sa 26% graana koji su poseivali izlobe u godini dana pred anketiranje (vidi grafikon 8). grafiKon 7 procenat ispitaniKa Koji su u poslednjih 12 Meseci
pre anKetiranja bili na KoncertiMa

115

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije grafiKon 8 procenat ispitaniKa Koji su u poslednjih 12 Meseci pre anKetiranja bili u Muzeju/galeriji

I po frekvenciji korienja bibliotekih usluga, Makedonija i Srbija se nalaze pri vrhu meu posmatranim zemljama. One se nalaze neto iznad proseka za tadanju evropsku petnaestoricu, a daleko iznad proseka zemalja kandidata (vidi grafikon 9). grafiKon 9 procenat ispitaniKa Koji su u poslednjih

12 Meseci pre anKetiranja Koristili usluge biblioteKe

Procenat graana koji poseduju knjige u kui dosta je veliki u svim zemljama u kojima je vreno istraivanje. Jedan od nalaza Eurostata bio je da su posedovanje knjiga i televizijskih aparata jedina skoro univerzalno prisutna kulturna dobra u

116

kulTurne PoTrebe i navike gotovo svim domainstvima. Graani Srbije (sa 87%) i Makedonije (sa 83%) nalaze se negde na sredini liste, na ijim se krajevima nalaze graani eke Republike (99%) i Slovenije (96%), odnosno Rumunije i Turske (sa po 75% domainstava koja poseduju bar po neku knjigu). grafiKon 10 da li poseduju Kunu biblioteKu

Ne samo to ee od drugih nemaju knjiga u kui, nego graani Turske, Srbije, Rumunije i Makedonije esto imaju i male biblioteke (do 25 knjiga). Na drugoj strani, graani Estonije i Maarske natproseno esto imaju biblioteke sa preko 400 knjiga (19% Estonaca i 16% Maara). est posto graana Srbije sa velikim kunim bibliotekama nalazi se negde u sredini ove liste. U Makedoniji pak 4% graana ima biblioteke sa vie od 400 knjiga i to je, sa izuzetkom Turske, najmanji zabeleeni procenat. grafiKon 11 procenat graana Koji poseduju Malu biblioteKu (do 25 Knjiga)

117

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije grafiKon 12 procenat graana Koji poseduju veliKu Kunu biblioteKu (preKo 400 Knjiga)

Brojna istraivanja su pokazala da izmeu obrazaca posedovanja knjiga i njihovog itanja postoji korelacija. Veliina kunih biblioteka se pokazala kao dobar indikator italakih navika graana u zemljama u kojima je vreno istraivanje. Kao to bi se na osnovu veliine njihovih kunih biblioteka moglo predvideti, graani Estonije i Maarske se nalaze na vrhu liste po procentu graana koji itaju za vlastito zadovoljstvo (ne za potrebe posla). Prosek itanja knjiga i u zemljama tadanje evropske petnaestorice je takoe izuzetno visok. Graani Srbije i Makedonije pak, jedino u ovom domenu zaostaju za graanima zemalja u okruenju. Sa 54% graana koji itaju beletristku Srbija se nalazi na zaelju, ispred Turske (sa 53% graana) i Makedonije, koja je sa 51% graana na samom kraju liste. grafiKon 13 procenat ispitaniKa Koji su u godinu dana pre anKetiranja
proitali bar jednu Knjigu za vlastito zadovoljstvo

118

kulTurne PoTrebe i navike Neto je bolja situacija u pogledu itanja dnevnih novina i magazina. Graani Makedonije i Srbije nalaze se u oba sluaja u sredini liste. Ako pak uzmemo u obzir da 35% ispitanika u Makedoniji i 31% ispitanika u Srbiji navodi da redovno ita dnevnu tampu (od 5 do 7 dana u nedelji), onda se u pogledu itanja tampe graani ovih zemalja nalaze meu aktivnijima u Istonoj Evropi (vidi grafikone 14 i 15). grafiKon 14 da li itaju dnevnu taMpu

grafiKon 15 KoliKo esto itaju dnevnu taMpu128

128 Grafikon prikazuje uestalost itanja dnevne tampe po zemljama. Prvi iseak odgovara uestalosti od 5 do 7 dana u nedelji; drugi od 3 do 4 dana u nedelji; trei 1 do 2 dana u nedelji; etvrti ree od jednom nedeljno i poslednji oznaava procenat ispitanika (graana) koji ne itaju dnevnu tampu. Tako npr. u Maarskoj 46% ispitanika ita dnevnu tampu od 5 do 7 puta nedeljno, 11% od 3 do 4 dana nedeljno, 16% jedan do dva puta nedeljno, 14% ree od jednom nedeljno i 13% ne ita dnevne novine.

119

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije to se tia itanja asopisa, iz grafikona 16 i 17 moemo videti da se ono u Srbiji i Makedoniji u pogledu procenta onih koji itaju i u pogledu uestalosti itanja nalazi na prosenom nivou (u odnosu na druge zemlje obuhvaene istraivanjem). grafiKon 16 da li itaju asopise/Magazine

grafiKon 17 KoliKo esto itaju asopise/Magazine129

Od ostalih medijskih navika, graani (i u Makedoniji i u Srbiji) u velikom procentu gledaju televiziju (95% u Srbiji i 94% u Makedoniji). to se pak radija tie, graani Makedonije i (posebno) Srbije ree od drugih sluaju radio. U tabelama 65 i 66 moemo videti da, za razliku od Slovenije, Maarske i zemalja EU, u ko129 Grafikon prikazuje uestalost itanja asopisa/magazina. Prvi iseak odgovara vrednosti od jednom nedeljno ili ee; drugi vrednosti 1 do 3 puta meseno; trei ree od jednom meseno i etvrti oznaava ispitanike koji ne itaju asopise/magazine.

120

kulTurne PoTrebe i navike jima gotovo svi graani sluaju radio, znaajan procenat graana Srbije (34%) i Makedonije (24%) nema takve navike, te se i u pogledu uestalosti sluanja nalaze na poslednjem mestu. Tabela 65 gledanje televizije/sluanje radija
Zemlja Maarska Turska EU EU 2005 Slovenija Bugarska Srbija Makedonija Rumunija TV 99% 99% 98% 98% 98% 95% 95% 94% 93% Zemlja Slovenija EU Maarska EU 2005 Bugarska Rumunija Turska Makedonija Srbija radio 98% 93% 93% 84% 81% 78% 76% 74% 66%

Tabela 66 KoliKo esto sluaju radio

Zemlja Slovenija Maarska EU EU 2005 Bugarska Rumunija Turska Srbija Makedonija Svaki dan 78% 69% 66% 52% 48% 47% 40% 40% 38% Nekoliko puta nedeljno 11% 11% 17% 18% 18% 14% 21% 16% 24% Jednom nedeljno 2% 4% 3% 4% 3% 3% 6% 5% 7% do 3 puta meseno 7% 10% 9% 9% 12% 13% 9% 4% 5% Nikad 2% 7% 7% 16% 19% 22% 24% 34% 26%

Jedan od nalaza koje smo najmanje oekivali jeste da graani Makedonije i Srbije spadaju u one koji najee koriste kompjutere i internet. Ne znamo koliko su ispitanici u svojim odgovorima bili iskreni, ali i po procentu onih koji ih koriste i u pogledu uestalosti korienja kompjutera i internet servisa, graani Makedonije i Srbije nalaze se na samom vrhu. Ono to, pri tom, treba imati u vidu, jeste da se upravo u sluaju korienja kompjutera i internet servisa situacija najbre menja, tako da injenica da je anketiranje u zemljama tadanje evropske petnaestorice vreno krajem 2001. godine, u zemljama kandidatima aprila-maja 2003. godine, a u naem istraivanju krajem 2005. godine takoe nije bez znaaja.

121

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije grafiKon 18 procenat onih Koji Koriste KoMpjutere

grafiKon 19 procenat onih Koji Koriste internet servise

U celini gledano, kroz poreenja sa kulturnim aktivnostima graana iz neposrednog okruenja, mogli smo videti da u gotovo svim oblastima kulturnog ivota (izuzev kod itanja beletristike) graani Makedonije i Srbije spadaju u kulturno najaktivnije. To je u izvesnom smislu bacilo i drugaije svetlo na kulturne podele unutar Makedonije i Srbije - na one koji participiraju u kulturnom ivotu i one koji ostaju izvan domena tradicionalno definisane kulturne politike. Za one komentatore sklone euforiji, nije na odmet da jo jednom podsetimo da se u svim ovim visokim procentima radi, u stvari, o onima koji su u godinu dana pred istraivanje bar jednom: bili u pozoritu, bioskopu, muzejima, galerijama, biblioteci, baletu; koji su proitali bar jednu knjigu tokom godine dana; koji bar ponekad itaju dnevnu tampu i asopise; i koji s vremena na vreme ukljue kompjuter. Ukratko, to ba i nije neto ime bismo se mogli ponositi.

122

kulTurne PoTrebe i navike *** Slika koja izranja nakon analize kulturnih navika, mnogo je kompleksnija nego ona koju smo dobili posle analize kulturnih potreba (motivacije za participaciju u kulturnim aktivnostima). Ne samo to se esto dogaa da se motivacija i faktike aktivnosti ne podudaraju, nego se pokazalo i da su drutvene determinante kulturnih navika mnogostruke i ne uvek istog smera delovanja. Na primer, pokazalo se da pripadnost produktivnoj grupi relativno malo zavisi od drutvenih faktora, ukljuujui tu i porodinu tradiciju u bavljenju umetnou. Mogli smo, takoe, videti da medijske navike graana Srbije i Makedonije nose prvenstveno polni/rodni i generacijski peat, to se posebno moe videti u izboru televizijskih i radijskih programa. Uticaj pola snaan je i u definisanju italake publike asopisa (i neto manje dnevne tampe), dok se generacijski uticaji naroito snano oseaju u upotrebi kompjutera i internet servisa. Na drugoj strani, pak, najvanije determinante kulturnih potreba obrazovni nivo i pripadnost grupama zanimanja nemaju veliki uticaj u oblikovanju medijskih navika u Makedoniji i Srbiji, izuzev u sluajevima u kojima korienje medija zahteva tehniku obuenost (kao u sluaju kompjutera) ili italake navike (kao u sluaju asopisa/magazina). to se tie privatne kulturne potronje, iz rezultata istraivanja mogli smo videti -ono to manje-vie iz svakodnevnog iskustva znamo - da graani Srbije i Makedonije nemaju razvijene italake navike, ali da esto sluaju muziku. Pokazalo se, kao to bi se moglo i oekivati, da na uestalost itanja knjiga jasan uticaj ima obrazovanje ispitanika, dok u sluaju muzike nema nikakvih razlika u pogledu frekvencije sluanja. Meutim, pri izboru omiljenih muzikih anrova preferencije se jasno strukturiu du osnovnih socijalnih dimenzija: obrazovanja i zanimanja/ radnog mesta za sve muzike anrove i starosne dimenzije du koje se, na jednoj strani, grupiu preferencije ispitanika za izvornu narodnu muziku i starogradsku muziku, a na drugoj strani preferencije za razliite tipove savremene popularne muzike. Takoe, teritorijalne podele meu urbanim i ruralnim okruenjima, koje u do sada prikazanim nisu imale veeg uticaja, u oblikovanju preferencija za muzike anrove dobijaju znaajno mesto. Najjasnije razlike meu socijalnim grupama pojavljuju se u pogledu uea u (socijalnim) aktivnostima javne kulturne potronje. Iako je veza izmeu obrazovanja ispitanika i njihove pripadnost grupama zanimanja i aktivnosti ovog tipa kulturne potronje oigledna, najznaajniji uticaj na aktivnosti javne kulturne potronje ima generacijski faktor i faktiko obavljanje odreenih poslova, odnosno radno mesto ispitanika. Od ostalih socijalnih determinanti, uprkos tome to su se kulturne potrebe (motivacija i preferencije) mukaraca i ena u prilinoj meri razlikovale, pokazalo se da u konkretnim kulturnim aktivnostima (kulturnim navikama) znaajnijih polnih/rodnih razlika nema. Oekivali smo, takoe, da

123

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije e veza izmeu mesta boravka i kulturnih navika graana biti snanija, posebno imajui u vidu potpuno razliitu kulturnu infrastrukturu u glavnim gradovima i ostatku Srbije i Makedonije. Meutim, ako je jasnu vezu bilo mogue primetiti u sluaju bioskopa, poseta ostalim kulturnim institucijama se nije razlikovala u meri u kojoj smo to oekivali. U celini se moe rei da graani Srbije i Makedonije ne poseuju ba esto kulturne dogaaje i nemaju razvijene kulturne navike. Iz dobijenih podataka moglo se videti da oko 70% ispitanika iz Makedonije i Srbije nije ni jednom u godinu dana pre anketiranja bilo u pozoritu ili u muzeju, oko 60% nije bilo ni na jednom koncertu, a oko polovine nije ni jednom bilo u bioskopu. Osim ove grupe koja praktino ne uestvuje u javnom kulturnom ivotu, mogue je meu ispitanicima (graanima Makedonije i Srbije) uoiti jo dve grupe: onu koja povremeno poseuje kulturne programe (i koju ini izmeu 20% i 30% ispitanika) i grupu onih koji se mogu smatrati redovnom publikom (u kojoj uestvuje oko 10% ispitanika). Meu njima, izmeu 1% i 3% ispitanika (populacije) participira u javnom kulturnom ivotu bar jednom meseno, odnosno vie od dvanaest puta godinje. Tome treba dodati i da u godinu dana pre istraivanja 80,2% ispitanika u Srbiji i 72,9% nije proitalo ni jednu knjigu za potrebe posla, a gotovo polovina ispitanika (populacije) nije proitala ni jednu jedinu knjigu za vlastito zadovoljstvo (u Srbiji 45,6% ispitanika, a u Makedoniji 48,9% ispitanika). Pa ipak, kada smo dobijene rezultate u pogledu kulturnih aktivnosti graana Srbije i Makedonije uporedili sa optim prosekom zemalja kandidata za prijem u EU i kulturnim aktivnostima graana u pojedinanim zemljama, pokazalo se da se u sluaju gotovo svih aktivnosti (izuzev za itanje knjiga, posete baletskim predstavama i kulturno-istorijskim spomenicima), graani Srbije i Makedonije nalaze iznad ovog proseka. To samo pokazuje da se strukturalne slinosti meu zemljama iz okruenja, ogledaju i slinoj strukturi publike i kulturnih stilova te da se u svima njima ogroman broj graana nalazi izvan tradicionalno definisanog domena kulturne politike.

124

kulTurne PoTrebe i navike

Publika i kulturna ponuda

deja o zasebnom analiziranju motivacije za kulturnu participaciju (ono to smo u ovom istraivanju odredili kao kulturne potrebe) i faktikih aktivnosti kulturne participacije (ono to smo imenovali kulturnim navikama) imala je za cilj rekonstruisanje, na osnovu odnosa kulturnih potreba i kulturnih navika ispitanika, etiri tipa publike. Ovaj konstrukt je trebalo da nam omogui kompleksniju analizu publike u odnosu na istraivanja koja, s jedne strane, u publiku ukljuuju sve one koji su faktiki pohaali kulturne dogaaje u odreenom vremenskom periodu130 (iako nemaju sklonosti ka umetnosti), a iz publike iskljuuju sve one koji vole umetnost i oseaju potrebu za komunikacijom sa umetnikim delima, ali su u posmatranom periodu (iz nekog razloga) bili spreeni da participiraju u kulturnim aktivnostima. Smatramo da je ova poslednja grupa, potencijalna publika, u stvari najzanimljivija za analizu i da je posebno interesantna za sve aktere kulturne politike, naroito prilikom razvijanja vlastite marketinke strategije ili strategije socio-kulturne animacije. Sama ideja se oslanja na koncepciju Kita Digla, koji, da podsetimo, razlikuje etiri grupe u publici: 1) posetioce (Attenders) koji imaju pozitivan stav prema umetnosti i taj svoj stav prevode u aktuelnu kulturnu participaciju; 2) zainteresovane (Intenders) koji imaju pozitivan stav prema umetnosti i vole da poseuju kulturne dogaaje, ali iz nekog razloga to ne ine; 3) nezainteresovane (The Indifferent) koji nemaju jasno odreen stav prema umetnosti, niti pak elju da prisustvuju kulturnim i umetnikim predstavama; i 4) neprijateljski raspoloene (The Hostile) koji imaju negativan stav prema umetnosti i nemaju nameru da poseuju dogaaje u oblasti kulture i umetnosti. Naa klasifikacija publike je neto drugaija i polazi od podele na dve grupe ispitanika u pogledu njihovih kulturnih potreba (onih koji vole i onih koji ne vole odreeni tip umetnosti, odnosno imaju/nemaju motivaciju da u odreenom tipu kulturnih aktivnosti uestvuju) i na dve grupe ispitanika u pogledu njihovih kulturnih navika (one koji su u godinu dana pre anketiranja pohaali kulturne dogaaje u toj oblasti i one koji ih nisu pohaali). Logiki, meu ovim grupama mogue su etiri kombinacije. Prvu grupu ine oni koje smo nazvali aktivnom publikom. To su ispitanici koji vole odreeni tip umetnosti, imaju motivaciju da uestvuju u odreenim kulturnim aktivnostima131 i koji su uestvovali u tim kulturnim aktivnostima u posmatranom periodu. Drugu grupu koju smo nazvali potencijalnom (ili pasivnom) publikom, ine ispitanici koji vole odreeni tip umetnosti, imaju motivaciju da uestvuju u kulturnim aktivnostima, ali u posmatranom periodu u njima nisu uestvovali. Treu grupu ine ispitanici

130 Najee mesec dana ili godinu dana pre anketiranja. 131 Odnosno, oni koji su u naem istraivanju naveli da to vole da rade u svom slobodnom vremenu

125

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije koji nemaju sklonosti ka odreenim tipovima kulturnih aktivnosti132, ali su faktiki, u posmatranom periodu, ipak bili posetioci kulturnih dogaaja odreenog tipa (pratei nekog, oponaajui nekog ili jednostavno ubijajui vreme). Njih smo nazvali prinudnom publikom. I na kraju, etvrtu grupu ine ispitanici koji niti imaju motivaciju da uestvuju u kulturnim dogaajima odreenog tipa, niti su pak u njima uestvovali. Ovu grupu smo odredili kao ne-publiku133. Na osnovu odgovora dobijenih iz pitanja o omiljenim nainima provoenja slobodnog vremena i odgovora o uestalosti poseta kulturnim dogaajima (i broju proitanih knjiga) u periodu od 12 meseci pre anketiranja, rekonstruisali smo aktivnu, potencijalnu, prinudnu publiku i ne-publiku za osam tipova kulturnih aktivnosti: 1) pozorinu publiku; 2) bioskopsku publiku; 3) publiku za izlobe dela likovnih umetnosti, 4) biblioteku publiku; 5) italaku publiku; 6) publiku za koncerte klasine muzike; 7) publiku za koncerte savremene popularne muzike; i 8) publiku za koncerte narodne muzike. U tabelama 67 moemo videti pripadnost ispitanika ovim tipovima publike. tabela 67a tipovi publiKe u srbiji
Publika pozorina bioskopska likovna biblioteka italaka klasine muzike rok muzike narodne muzike aktivna 347 (29,1%) 601 (46,1%) 292 (22,9%) 403 (31,1%) 671 (51,2%) 82 (6,3%) 281 (21,6%) 106 (8,2%) potencijalna 409 (31,8%) 347 (26,6%) 313 (24,5%) 544 (42,0%) 288 (22,0%) 427 (32,9%) 334 (25,7%) 761 (58,8%) prinudna 23 (1,8%) 31 (2,4%) 43 (3,4%) 19 (1,5%) 22 (1,7%) 12 (0,9%) 100 (7,7%) 14 (1,1%) ne-publika 481 (37,4%) 325 (24,9%) 629 (49,3%) 329 (25,4%) 329 (25,1%) 777 (59,9%) 583 (44,9%) 414 (32,0%) Total 1287 (100%) 1304 (100%) 1277 (100%) 1295 (100%) 1310 (100%) 1298 (100%) 1298 (100%) 1295 (100%)

tabela 67b tipovi publiKe u MaKedoniji

Publika pozorina bioskopska likovna biblioteka italaka klasine muzike rok muzike narodne muzike aktivna 258 (30,6%) 375 (44,3%) 203 (24,3%) 264 (31,3%) 358 (49,5%) 44 (5,2%) 217 (25,3%) 93 (10,8%) potencijalna 270 (32,0%) 233 (27,5%) 225 (26,9%) 291 (34,5%) 128 (17,7%) 284 (33,3%) 151 (17,6%) 541 (63,0%) prinudna 20 (2,4%) 23 (2,7%) 48 (5,7%) 25 (3,0%) 14 (1,9%) 16 (1,9%) 98 (11,4%) 15 (1,7%) ne-publika 295 (35,0%) 215 (25,4%) 360 (43,1%) 263 (31,2%) 223 (30,8%) 509 (59,7%) 393 (45,8%) 210 (24,4%) total 843 (100%) 846 (100%) 836 (100%) 843 (100%) 723 (100%) 853 (100%) 859 (100%) 859 (100%)

132 Odnosno, naveli su da to ne vole da rade u slobodnom vremenu. 133 Manje neodreeno, na primeru pozorine umetnosti, to bi znailo da aktivnu publiku ine oni koji vole pozorite i odlaze u pozorite, potencijalnu publiku oni koji vole pozorite, ali u njega ne odlaze (iz nekog razloga), da prinudnu publiku ine oni koji ne vole pozorite, a ipak u njega idu, a ne-publiku oni koji niti vole pozorite, niti ga poseuju.

126

kulTurne PoTrebe i navike Poto se pokazalo da prinudna publika za sve tipove kulturnih aktivnosti134 predstavlja toliko malu grupu (izmeu 1% i 3% uzroka i u Makedoniji i u Srbiji) da, s jedne strane, analize koje smo imali nameru da vrimo u njoj ne bi imale smisla, a s druge strane, da njeno izostavljanje ne bi bitno uticalo na analize drugih tipova publike, reili smo da je ne ukljuimo u analizu pojedinanih publika (odnosno da te podatke rekodiramo kao missinge). Najvei deo ovog poglavlja posvetili smo analizi preostalih tipova publike -aktivne publike, potencijalne publike i ne-publike - u odnosu na i do sada posmatrane socio-demografske dimenzije: polne/rodne, starosne, obrazovne, profesionalne135 i teritorijalne136. Osim opisivanja karakteristika svakog od tipova publike, pokuali smo i da utvrdimo opte pravilnosti u odnosima izmeu pripadnosti vanim socijalno-demografskim grupama i razliitim tipovima publike. Nakon detaljnog prikaza socijalnog profila aktivne publike, potencijalne publike i ne-publike za osam tipova kulturnih aktivnosti, ovde smo jo izloili rezultate ispitivanja uticaja ranih iskustava participacije u kulturnim dogaajima na kulturne prakse ispitanika (odnosno njihovu pripadnost odreenim tipovima publike). elei da testiramo pretpostavke o uticaju ranog formiranja kulturnih navika na njihov potonji razvoj, ispitanike smo pitali da li su ih roditelji vodili na lutkarske predstave, pozorine predstave, izlobe, bioskope, koncerte kad su bili mali. Zamolili smo ih, takoe, da nam odgovore, u elji da vidimo kakav znaaj oni sami pridaju ranim iskustvima sa umetnou, da li oni svoju decu vode na kulturne dogaaje. Na bazi pretpostavke da se kulturna participacije retko ograniava samo na jednu granu umetnosti ili samo na jedan tip kulturnih dogaaja, ve da ona predstavlja specifian odnos prema vlastitom slobodnom vremenu (i voenju vlastitog ivota), pokuali smo da klaster analizom rekonstruiemo tri generalna tipa publike, te da kroz njihovu analizu samemo dobijene rezultate u istraivanju pojedinanih publika. Osim opisivanja socijalnih karakteristika ovih tipova publike, ispitivali smo jo (i u pojedinanim tipovima publike i u generalnoj publici) koji su to razlozi zbog kojih pripadnici publike ne dolaze na njihove predstave/koncerte/izlobe, odnosno pod kojim bi ih uslovima poseivali ee. Mi smo ispitanicima ponudili da
134 Broj ispitanika koji pripada ovoj publici je neto znaajniji samo u sluaju rokenrol publike (11,4% u Makedoniji i 7,7% u Srbiji). Nemamo podataka koji bi nam omoguili da objasnimo zato je to tako ostaje nam samo da nagaamo da jedan broj mladih ljudi odlazi na koncerte rok muzike (iako je ne voli) u potrazi za drutvom i za partnerima. 135 U pogledu uea ispitanika iz tri grupe zanimanja za koje su osposobljeni ili su ih nekada i vrili (grupa poljoprivrednika i radnika, grupa srednjoslojnih zanimanja i grupa strunjaka, rukovodilaca i vlasnika) i devet grupa konstruisanih na osnovu faktikih aktivnosti koje ispitanici obavljaju: poljoprivrednika, radnika, slubenika, niih rukovodilaca, malih privrednika, strunjaka, rukovodilaca/vlasnika, uenika i studenata i izdravanih lica (domaica, penzionera i nezaposlenih) 136 Na osnovu veliine mesta boravka (glavni grad, gradovi sa vie od 100.000 stanovnika, manji gradovi i sela) i na osnovu regiona (pet regiona u Srbiji i etiri regiona u Makedoniji).

127

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije se izjasne o osam moguih razloga za odustajanje od odlaska na kulturne dogaaje, odnosno o znaaju osam uslova ije bi ih ispunjavanje podstaklo da participiraju ee. Poto smo pretpostavili da e se kao jedan od vanijih razloga pojavljivati novac koji je mogue odvojiti za te namene, analizirali smo razlike u prihodu po lanu domainstva i u sredstvima koja ispitanici meseno izdvajaju za zadovoljenje svojih kulturnih potreba meu pripadnicima razliitim tipovima publike, da bismo videli u kojoj meri oni utiu na kulturnu participaciju. Drugi, manji deo ovog poglavlja posvetili smo analizi kulturne ponude u Srbiji i Makedoniji i posebno teritorijalnim razlikama u kulturnoj ponudi, imajui u vidu veliinu mesta boravka ispitanika i njihov regionalni raspored. Uporeivanjem teritorijalnog rasporeda tipova publike i teritorijalnih razlika u kulturnoj ponudi, pokuali smo da izbegnemo jo jednu od jednostranosti istraivanja kulturne participacije. U njima se esto zaboravlja da motivaciju i sposobnost za kulturnu participaciju mora da prati i prilika za kulturnu participaciju i da se participacija ne odvija pod jednakim uslovima za sve, ve da su razlike u kulturnoj participaciji (koje se uobiajeno tumae kao razlike u motivaciji i sposobnostima) esto samo preruene razlike u dostupnoj kulturnoj ponudi. Time smo ujedno zaokruili nae ispitivanje publike, njenih kulturnih potreba i navika.

POzORINA PUBLIKA Analiza pozorine publike u Srbiji

AKTIVNA POZORINA PUBLIKA Aktivnu pozorinu publiku u Srbiji ini 29,6% uzorka (populacije)137. Veinom je ine pripadnice enskog pola (61,6%: 38,4%) i uglavnom ispitanici iz dve mlae starosne grupe prosena starost ispitanika koji ine aktivnu pozorinu publiku je 39 godina. U starosnim grupama od 18 do 30 godina i od 31 do 45 godina aktivnoj pozorinoj publici pripada treina ispitanika, u generaciji od 45 do 65 godina etvrtina, a u generaciji preko 65 godina 17,2%. U njoj jedva da ima ispitanika iji je najvii stepen obrazovanja osnovna kola (ima ih ukupno 7 ili 4,1% ove grupe). Od ispitanika sa srednjom kolom, etvrtina (24,1%)
137 Naravno, procenat zastupljenosti u uzroku i u populaciji nije identian. Da podsetimo, uzorak ove veliine omoguava da se procene parametara populacije sa sigurnou od 95% vre sa grekom od 2,5% (kada je varijansa maksimalna 50%) do 1,5% (kada je varijansa 10%) u Srbiji, odnosno sa grekom od 3,1% kada je varijansa maksimalna 50%) do 1,8% (kada je varijansa 10%) u sluaju uzorka u Makedoniji. Na to jo treba dodati i iskrivljenje koje nastaje kao posledica odbijanja jednog broja ispitanika da odgovore na pitanja iz ankete (u naem istraivanju oko 20%), kao i zbog odsustva odgovora na jedan broj pitanja koje smo ovde analizirali. Uprkos tome, ne samo to uzorak ovog tipa omoguava generalizacije, nego i razlike izmeu parametara uzorka i parametara populacije nisu tolike da se, uz ovo upozorenje, ne bi moglo govoriti o karakteristikama populacije na osnovu dobijenih podataka.

128

kulTurne PoTrebe i navike ulazi u sastav aktivne publike, dok kod ispitanika sa visokim obrazovanjem vie od polovine (51,7%) predstavlja aktivnu pozorinu publiku. Slian sluaj je i sa grupama zanimanja, gde 11,7% poljoprivrednika i radnika uestvuje kao aktivna publika, neto vie od jedne treine ispitanika srednjoslojnih zanimanja i 60% strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. U pozorinom ivotu natproseno uestvuju ispitanici koji zauzimaju radna mesta strunjaka (69,6%), rukovodilaca i vlasnika (68,4%) i slubenika (48,5%) i jo i uenici i studenti (41,7%). to se tie mesta boravka, meu ispitanicima iz Beograda aktivnu pozorinu publiku ini 47,5%, u sluaju i velikih i malih gradova jedna treina ispitanika, a meu ispitanicima sa sela samo 12,6%. Meu regionima u Srbiji aktivna pozorina publika je prisutna iznad proseka u Beogradu i njegovoj okolini (37,2%), u Vojvodini (33,1%) i Sandaku (38,2%), a ispod proseka u umadiji i Pomoravlju (26,6%) i junoj i istonoj Srbiji (17,2%). POTENCIJALNA POZORINA PUBLIKA. I potencijalnu pozorinu publiku u Srbiji ini otprilike treina uzorka (populacije). Veinski je ine ene (i ponovo u slinom procentu 59,9%:40,1%), samo to je ova publika neto starija njihova prosena starost iznosi 42 godine. U svim starosnim grupama potencijalna publika obuhvata oko 30% ispitanika, to predstavlja primetno poveanje uea generacije od 45 do 65 godina u odnosu na aktivnu pozorinu publiku iz njihovih redova. U pogledu obrazovanja najvei rast u odnosu na uee u aktivnoj publici belee ispitanici sa srednjom kolom. Meu potencijalnom pozorinom publikom nalazi se po 35% ispitanika iz grupa sa srednjim i visokim obrazovanjem, dok samo 13,5% ispitanika iji je najvii stepen obrazovanja osnovna kola (to ini 4,1% aktivne publike) voli da poseuje pozorine predstave - iako iz nekog razloga to ne ini. Slino ovome u potencijalnoj pozorinoj publici natproseno uestvuju ispitanici koji pripadaju srednjoslojnim zanimanjima (39,6%), a potproseno ispitanici iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika (28,2%) i poljoprivrednika i radnika (29,1%). Treba primetiti da i ovaj procenat poljoprivrednika i radnika predstavlja prilian rast u odnosu na deo ove grupe koji pripada aktivnoj pozorinoj publici. to se tie radnih mesta ispitanika, dok je procenat poljoprivrednika u potencijalnoj pozorinoj publici ostao isti kao u aktivnoj pozorinoj publici (5,3%), procenat radnika koji bi eleo da uestvuje u pozorinom ivotu se znaajno poveao (sa 16,2% na 30,2%). Iznad proseka u potencijalnoj pozorinoj publici uestvuju nii rukovodioci (41%), mali privrednici (38,7%), uenici i studenti (36,9%) i izdravana lica (32,6%). Natproseno u potencijalnoj pozorinoj publici uestvuju i ispitanici iz Beograda i gradova sa manje od 100.000 stanovnika. Meu regionima u Srbiji, kao i u sluaju aktivne pozorine publike, iznad proseka u potencijalnoj pozorinoj publici se nalaze ispitanici iz Beograda i okruenja (39,1%), Vojvodine (34,1%) i Sandaka (41,2%), a ispod proseka ispitanici iz umadije i Pomoravlja (28,8%) i june i istone Srbije (23,6%)

129

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije NE-PUBLIKA POZORINE UMETNOSTI. Ne-publika za pozorinu umetnost u Srbiji je malo vea grupa od prethodne dve (38,1%). U njoj uestvuje gotovo polovina ispitanika mukog pola (46,7%), inei veinu ne-publike (u odnosu 55,9% : 44,1%). Prosena starost pripadnika ne-publike je 45 godina, a najvie ih ima u generacijama od 45 do 65 godina (45,8% ove grupe) i preko 65 godina (52,3% ove grupe). Koliki je uticaj formalnog obrazovanja na kulturne potrebe i navike jasno se moe videti iz injenice da ne-publici za pozorinu umetnost pripada 82,4% ispitanika iji je najvii nivo obrazovanja osnovna kola, 40,9% onih sa srednjom kolom i samo 12,5% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Sline odnose imamo u i sluaju grupa zanimanja. U ne-publici pozorine umetnosti nalazi se skoro 60% poljoprivrednika i radnika (59,2%), 26% ispitanika koji pripadaju srednjoslojnim zanimanjima i samo 11,5% ispitanika iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. Kada se u obzir uzmu radna mesta ispitanika, u ne-publici za pozorinu umetnost najvie uestvuju poljoprivrednici (skoro 90 posto ove grupe 89,5%), radnici (53,6%), izdravana lica (45,2%) i mali privrednici (41,9%). Natproseno ne-publiku pozorine umetnosti u Srbiji ine ispitanici (graani) gradova sa vie od 100.000 stanovnika (42,3% ove grupe) i stanovnici sela (njih 58,8%), a to se tie regionalnog rasporeda, skoro 60% ispitanika iz june i istone Srbije spada u grupu ne-publike, kao i 44,7% ispitanika iz umadije i Pomoravlja.

Analiza pozorine publike u Makedoniji

AKTIVNA POZORINA PUBLIKA. Aktivnu pozorinu publiku u Makedoniji ini 31,3% uzorka. Za razliku od Srbije, u njoj nema znaajnih polnih/rodnih razlika. Prosena starost ispitanika koji je ine je 37 godina, a meu starosnim grupama se, kao i u Srbiji, mogu primetiti jasne razlike izmeu uea ispitanika iz dve mlae generacije (koje uestvuju sa 35,5% i 36,6%) i ispitanika iz starijih generacija: oni iz generacije od 46 do 65 godina uestvuju sa 24,4%, a ispitanici iz najstarije generacije sa samo 14,9%. Pozorina publika u Makedoniji je jasno podeljena du obrazovnih i profesionalnih dimenzija. Iz redova ispitanika sa osnovnim obrazovanjem samo osmoro (to ini 6% ove grupe, a 3,2% aktivne publike) uestvuje u aktivnoj pozorinoj publici, dok skoro 30% ispitanika sa srednjom strunom spremom i 46,9% ispitanika sa visokim obrazovanjem predstavlja njen deo. Meu grupama zanimanja najzastupljeniji su strunjaci, rukovodioci i vlasnici (52,2%), potom (neto iznad proseka) ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja (33,2%) i, na kraju, poljoprivrednici i radnici (21,5%). Kada smo posmatrali faktika radna mesta koja ispitanici zauzimaju, pokazalo se da, kao i u Srbiji (dodue u neto izmenjenom redosledu) u aktivnoj pozorinoj publici natproseno uestvuju rukovodioci i vlasnici (63,6%), strunjaci (52,4%), uenici

130

kulTurne PoTrebe i navike i studenti (47,7%) i slubenici (39,4%). U Makedoniji aktivna pozorina publika je najzastupljenija u gradovima sa preko 100.000 stanovnika (49,5%), potom u Skoplju (32,1%), u manjim gradovima (30,9%) i znaajno manje po selima (18,3%). Kada smo analizirali regionalni raspored ispitanika pokazalo se da sa najveim procentom u pozorinoj publici uestvuju ispitanici iz istone Makedonije (49,2%), potom iz june Makedonije (34%), iz Skopja i okolnih mesta (30,3%), a najmanje ispitanici iz zapadne Makedonije (19,2%). POTENCIJALNA POZORINA PUBLIKA. Potencijalna pozorina publika u Makedoniji je malo vea od aktivne (32,8% - identino kao u Srbiji). Prosena starost ovih ispitanika je 40 godina, a snane generacijske podele iz aktivne publike su ovde nestale, s tim to je najstarija generacija najmanje zastupljena i u ovoj publici (19,1%). Na drugoj strani, pojavile su se polne/rodne razlike ene u potencijalnoj publici (sa 36,7%) uestvuju neto vie od mukaraca (29,2%). Slino kao u Srbiji, nema razlika izmeu nivoa uea u potencijalnoj publici ispitanika sa srednjom kolom i visokim obrazovanjem (33,9%), a i nivo uea ispitanika sa osnovnom kolom je znaajno porastao u odnosu na aktivnu publiku (28,6%). Jo jedna slinost ogleda se u tome to su ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja procentualno najzastupljeniji u sastavu potencijalne publike (35,5%), to se moe videti i u natprosenoj zastupljenosti malih privrednika (37,5%), slubenika (36,4%), niih rukovodilaca (35,4%) i jako visokom procentu uea radnika u potencijalnoj publici (37,2%). Iako su ispitanici sa sela manje zastupljeni u potencijalnoj publici, razlika u pogledu mesta boravka gotovo da nema, dok se u pogledu regionalne zastupljenosti jasno mogu odvojiti ispitanici iz regiona Skoplja i june Makedonije (koji u potencijalnoj publici uestvuju sa 36,1%, odnosno 35,6%), od ispitanika iz zapadne i istone Makedonije (iji procenat uea je 24%, odnosno 20,6%). POZORINA NE-PUBLIKA. Pozorina ne-publika u Makedoniji ini poslednju treinu uzorka (populacije 35,8%). U njoj neto vie uestvuju mukarci (38,2%) nego ene (33,2%). Prosena starost ispitanika koji ine pozorinu ne-publiku je 43 godine i dok su razlike meu genercijama do 65 godina - kod kojih se uee kree oko 35% - neznatne, ispitanici sa vie od 65 godina uestvuju u ne-publici sa ak 66%. Takoe, snane obrazovne i profesionalne podele u aktivnoj publici (koje prati odsustvo podela u potencijalnoj publici) dovele su do jednako snanih podela u ne-publici. Tako u ne-publici uestvuje 65,4% ispitanika sa osnovnom kolom i skoro polovina grupe poljoprivrednika i radnika (48,7%); 36,3% ispitanika sa srednjim obrazovanjem i 31,4% onih koji pripadaju grupi srednjoslojnih zanimanja; i 19,2% ispitanika sa visokim obrazovanjem i 15,7% onih koji dolaze iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. Iznad proseka, kad posmatramo faktiki nain zaraivanja za ivot, u sastav pozorine ne-publike ulaze samo poljoprivrednici i izdravana lica. U ne-publici procentualno iznad proseka uestvuju ispitanici

131

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije sa sela (54,2%) i iz manjih gradova (35,8%), a meu regionima iznad proseka po ueu u pozorinoj ne-publici su samo ispitanici iz zapadne Makedonije.

BIOSKOPSKA PUBLIKA Analiza bioskopske publike u Srbiji

AKTIVNA BIOSKOPSKA PUBLIKA. Aktivna bioskopska publika u Srbiji je znaajno vea od aktivne pozorine publike. Nju ini gotovo polovina ispitanika (populacije) 47,2%. U aktivnoj bioskopskoj publici procentualno podjednako uestvuju ispitanici mukog i enskog pola, a prosena starost onih koji je ine je 35 godina (etiri godine manje no u sluaju aktivne pozorine publike). Da je mladost jedna od bitnih karakteristika aktivne bioskopske publike moe se videti i po ueu skoro tri etvrtine (74%) ispitanika iz najmlae starosne grupe i vie od polovine (51,8%) ispitanika iz starosne grupe od 31 do 45 godina. Na drugoj strani, samo 26,8% iz generacije od 46 do 65 godina i samo 16,7% ispitanika starijih od 65 godina aktivno poseuje bioskope. Iako su razlike u pogledu obrazovanja i pripadnosti grupama zanimanja oigledne i u sastavu aktivne bioskopske publike, ipak je uee ispitanika sa osnovnim obrazovanjem vee (12,4%) nego u sluaju aktivne pozorine publike, a posebno je znaajno vee uee ispitanika iz redova poljoprivrednika i radnika (33,3% ove grupe). U aktivnoj bioskopskoj publici u najveem procentu uestvuju studenti i uenici (79,5% grupe), strunjaci (70,5%), rukovodioci i vlasnici (66,7%), slubenici (59,3%) i nii rukovodioci (56,6%), dok najmanje uee imaju poljoprivrednici (samo 8,1% ove grupe). Procentualno iznad proseka u aktivnoj bioskopskoj publici uestvuju ispitanici iz Beograda i gradova sa preko 100.000 stanovnika, dok su ispitanici iz manjih gradova tano na proseku. Ispod proseka aktivno u bioskopskom ivotu uestvuju samo ispitanici iz sela. to se tie teritorijalnog rasporeda, po ueu u aktivnoj publici jedino su ispitanici iz june i istone Srbije daleko ispod proseka (29,8% grupe). POTENCIJALNA BIOSKOPSKA PUBLIKA. Meu potencijalnom bioskopskom publikom u Srbiji (koja predstavlja neto vie od etvrtine uzorka) ima vie ena no mukaraca i u njoj natproseno uestvuju ispitanici iz starosnih grupa izmeu 31 i 45 godina (30,9%) i od 46 do 65 godina (32,1%). Prosena starost pripadnika pasivne bioskopske publike je 44 godine (proseno dve godine stariji od potencijalne pozorine publike). Kao i u sluaju pozorine publike, u potencijalnoj bioskopskoj publici natproseno uestvuju ispitanici sa zavrenom srednjom kolom i iz grupe srednjoslojnih zanimanja. Kada posmatramo njihova radna mesta moemo videti da u ovoj bioskopskoj publici najvie uestvuju ispitanici koji rade kao mali privrednici (38,7%), rukovodioci/vlasnici (33,3%), radnici (29,9%) i slubenici

132

kulTurne PoTrebe i navike (28,9%). Natproseno potencijalnu bioskopsku publiku u Srbiji ine ispitanici iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika (32,5% od ove grupe) i oni koji ive u umadiji i Pomoravlju (30,7%). BIOSKOPSKA NE-PUBLIKA. Bioskopsku ne-publiku u Srbiji predstavlja 25,5% uzorka (populacije). Prosena starost ovih ispitanika je 53 godine (to je proseno 18 godina vie od ispitanika koji pripadaju aktivnoj bioskopskoj publici i 9 godina vie od potencijalne bioskopske publike). Ova generacijska odreenost bioskopske ne-publike najbolje se moe videti po ueu u njoj 6,7% ispitanika starih izmeu 18 i 30 godina; 17,3% ispitanika starih od 31 do 45 godina; 41,1% generacije od 46 do 65 godina i ak 59,1% ispitanika sa vie od 65 godina. Meu pripadnicima bioskopske ne-publike u Srbiji nalazi se neto vie mukaraca no ena, ali ta razlika nije velika. Velike razlike se pojavljuju u pogledu nivoa obrazovanja. U ne-publici uestvuje 74% grupe ispitanika iji je navii obrazovni nivo osnovna kola, 22,2% ispitanika ije se obrazovanje zavrilo srednjom kolom i samo 10,3% ispitanika sa visokim obrazovanjem. U pogledu pripadnosti grupama zanimanja razlike su neto manje: u ne-publici uestvuje 41% poljoprivrednika i radnika; 15% ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i 9,7% ispitanika iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. Ponovo su poljoprivrednici ti koji sa najveim procentom uestvuju u ne-publici (ovoga puta bioskopa ak 75,7%), da bi natproseno ovoj grupi pripadala i izdravana lica (domaice, penzioneri i nezaposleni njih 29,8%) i radnici (29,5%). Iznad proseka u bioskopskoj ne-publici uestvuju ispitanici (graani) iz gradova u Srbiji sa preko 100.000 stanovnika (26,9%) i posebno oni sa sela (39,3%), dok se meu regionima u Srbiji, kao i u sluaju pozorine ne-publike izdvajaju ispitanici sa prostora june i i istone Srbije (45,3%).

Analiza bioskopske publike u Makedoniji

AKTIVNA BIOSKOPSKA PUBLIKA. Aktivnu bioskopsku publiku u Makedoniji ini 45,6% uzorka (populacije). Sa prosenom starou od 33 godine, ova publika je jo mlaa od one u Srbiji. I u ranijim analizama se moglo uoiti da odlasci u bioskop predstavljaju aktivnost u kojoj uglavnom uestvuju pripadnici mlaih generacija. To se potvruje i ovde, gde 65,4% ispitanika mlaih od 30 godina voli filmove i aktivno poseuje bioskope, kao i vie od polovine (51%) generacije od 31 do 45 godina. Ve u generaciji od 46 do 65 godina samo jedna etvrtina predstavlja aktivnu publiku, da bi kod ispitanika starijih od 65 godina samo 6% poseivalo bioskope. Obrazovne podele u okviru aktivne bioskopske publike u Makedoniji neto su snanije nego u Srbiji i jasno dele publiku na one sa osnovnim obrazovanjem na jednoj i ostale na drugoj strani. Samo 9,7% ispitanika sa osnovnom kolom uestvuje u ovoj publici, a na drugoj strani skoro polovina

133

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije ispitanika sa srednjom strunom spremom (47,8%) i vie od 60% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Iako su manje snane, u aktivnoj bioskopskoj publici u Makedoniji su prisutne i podele po grupama zanimanja. U ovoj publici uestvuje skoro 70% ispitanika iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika, skoro polovina ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i neto vie od 30% poljoprivrednika i radnika. Dosta irok krug ispitanika (na osnovu radnih mesta) zauzima mesto iznad proseka u aktivnoj publici, da bi ispod proseka bili samo poljoprivrednici, radnici i izdravana lica. U aktivnoj bioskopskoj publici mogu se uoiti i jasne razlike u pogledu mesta boravka ispitanika, verovatno povezane sa dostupnou bioskopa u sredinama razliite veliine. Iz Skoplja u aktivnoj bioskopskoj publici uestvuje skoro 60% ispitanika, da bi potom uee postepeno padalo u gradovima sa preko 100.000 stanovnika 49,6%, u manjim gradovima 42,1% i u selima 26,4%. Meu regionima gotovo da nema nikakvih razlika izmeu regiona Skoplja, june i istone Makedonije (svi sa ueem od oko 50%), da bi uee ispitanika iz zapadne Makedonije bilo jedva 17,1%. POTENCIJALNA BIOSKOPSKA PUBLIKA. U Makedoniji ovu publiku ini 28,3%. Za razliku od aktivne bioskopske publike u kojoj nije bilo znaajnijih polnih/rodnih razlika, u potencijalnoj bioskopskoj publici (kao i u potencijalnoj pozorinoj publici) ima vie ena. Ispitanici iz ove publike su znaajno stariji od ispitanika koji pripadaju aktivnoj publici njihova prosena starost je 41 godina i meu njima nema znaajnijih generacijskih razlika. Takoe su i obrazovne i profesionalne podele manje izraene. Ispitanici sa osnovnom i srednjom kolom neto vie uestvuju u potencijalnoj publici od ispitanika sa visokim obrazovanjem (na nivou od oko 31%), to se ponavlja i u znaajnom ueu poljoprivrednika i radnika i ispitanika iz redova srednjoslojnih zanimanja (na nivou od 30%). Kada posmatramo njihova faktika radna mesta, iznad proseka u potencijalnoj publici uestvuju, osim poljoprivrednika (56,3%) i radnika (33,8%), jo i slubenici (39,7%). Izuzev ispitanika iz Skoplja, koji u velikom procentu uestvuju u aktivnoj publici (pa ih gotovo nema u potencijalnoj publici), ispitanici iz svih ostalih tipova naselja se nalaze iznad proseka u pogledu uea u potencijalnoj publici. To je jo izraenije u pogledu regionalnog rasporeda ispitanika, gde u pogledu participacije u ovoj publici gotovo da nema nikakvih razlika meu ispitanicima iz razliitih regiona. BIOSKOPSKA NE-PUBLIKA. Sa 26,1% ne-publika predstavlja najmanju grupu u bioskopskoj publici u Makedoniji. Ispitanici iz ove grupe sa prosenom starou od 51 godine - proseno su deset godina stariji od ispitanika koji ine potencijalnu publiku i skoro 20 godina stariji od ispitanika iz redova aktivne publike. U ovu publiku ulazi gotovo tri etvrtine ispitanika starijih od 65 godina, da bi na drugom kraju samo 9% ispitanika mlaih od 30 godina bilo njen deo. Snane obrazovne i profesionalne razlike u aktivnoj publici ovde se mogu videti kao u ogledalu. U bioskopskoj ne-publici uestvuje skoro 60%, ispitanika sa osnovnim obrazovanjem,

134

kulTurne PoTrebe i navike 21,2% ispitanika sa srednjom strunom spremom i 15,6% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Razlike u pogledu pripadnosti grupama zanimanja su manje izraene, ali se ipak mogu jasno uoiti npr. uee poljoprivrednika i radnika u nepublici je 38,3%, a strunjaka, rukovodilaca i vlasnika 11,8%. to se tie mesta boravka ispitanika, iznad proseka po pripadnosti ne-publici nalaze se ispitanici sa sela, a regionalne razlike odvajaju zapadnu Makedoniju sa najveim ueem ispitanika u bioskopskoj ne-publici (52,4%) od svih ostalih regiona u kojima se uee ispitanika kree u intervalu od 27% - 30%.

PUBLIKA IzLOBI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI Analiza publike izlobi dela likovnih umetnosti u Srbiji
AKTIVNA PUBLIKA IZLOBI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. Aktivna publika izlobi dela likovnih umetnosti u Srbiji je manja i starija od aktivne pozorine i bioskopske publike. Nju ini neto manje (23,7%) od etvrtine uzorka (populacije). I u ovoj aktivnoj publici uestvuje vie ena (27,5%) no mukaraca (19%), uz meusobni odnos (63% : 37%). Prosena starost ispitanika koji pripadaju ovoj grupi je 42 godine. Za razliku od aktivne pozorine i bioskopske publike, aktivna publika izlobi dela likovnih umetnosti je ravnomernije rasporeena meu starosnim grupama, pri emu je najvie pripadnika ove publike u generaciji od 31 do 45 godina. Kao i u sluaju drugih umetnosti koje se smatraju za elitne, aktivna publika izlobi dela likovnih umetnosti je snano obrazovno i profesionalno odreena. Tako, na primer, u njen sastav ulazi samo 2,4% ispitanika iz grupe onih sa osnovnom kolom (oni ujedno ine samo 1,4% aktivne publike), 17,6% ispitanika iji je najvii obrazovni stepen srednja struna sprema i 45,2% grupe ispitanika sa visokim obrazovanjem. Meu grupama zanimanja takoe se mogu uoiti jasne razlike. U sastav aktivne publike za izlobe dela likovnih umetnost ulazi samo 8,6% poljoprivrednika i radnika. Meu ispitanicima iz grupe srednjoslojnih zanimanja ima 25,6% onih koji aktivno poseuju izlobe, a u grupi ispitanika iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika taj procenat iznosi 57%. Kad posmatramo radna mesta koja zauzimaju ispitanici koji pripadaju aktivnoj publici, jasno se mogu odvojiti, na jednoj strani, strunjaci (65,7%), rukovodioci i vlasnici (56,3%), uenici i studenti (33%), nii rukovodioci (29,3%) i slubenici (27,6%), a na drugoj strani poljoprivrednici (2,6%), radnici (9,8%), mali privrednici (12,7%) i izdravana lica (14,6%). Ispitanici iz Beograda (44,8% ove grupe) pojavljuju se kao najznaajniji deo ove publike, dok su iznad proseka jo ispitanici iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika (25%). Istovremeno, samo 10,2% ispitanika sa sela aktivno uestvuje u likovnom ivotu. Meu regionima u Srbiji moe se uoiti jasna podela na region

135

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Beograda i okoline i Vojvodine na jednoj (visok stepen uea u aktivnoj publici), odnosno umadije i Pomoravlja i june i istone Srbije na drugoj strani (nizak stepen uea u aktivnoj publici). POTENCIJALNA PUBLIKA IZLOBI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. Potencijalnu publiku izlobi dela likovnih umetnosti u Srbiji ini 25,4% uzorka. U njoj ponovo ima neto malo vie ena, a zanimljivost je da je, za razliku od svih drugih sluajeva, potencijalna publika izlobi, sa prosenom starou od 40 godina, neto mlaa od aktivne publike likovnih umetnosti. Kao i u sluaju aktivne publike i ova potencijalna publika je ravnomerno rasporeena meu starosnim grupama, a verovatno da tu razliku u godinama donosi neto malo vie ispitanika iz najmlae grupe (28,6%). U potencijalnoj publici nema ni toliko izraenih razlika meu obrazovnim i profesionalnim grupama. Procentualno iz grupa ispitanika sa srednjom i visokom strunom spremom dolazi podjednak udeo ispitanika, s tim to zbog najveeg uea ispitanika sa srednjom kolom u uzorku, oni ine najvei deo ove publike. Slina stvar je i sa grupama zanimanja. U potencijalnoj publici u najveem procentu uestvuju ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja (32%), potom iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika (23,5%), ali u ovu grupu ulazi relativno visok procenat (20,7%) poljoprivrednika i radnika. Kad posmatramo radna mesta ispitanika, u potencijalnoj publici likovnih umetnosti procentualno najvie uestvuju slubenici (36,2%), mali privrednici (33,3%) i nii rukovodioci (28%). Zanimljivo je, takoe, da ispitanici iz gradova sa vie od 100.000 stanovnika ne samo to su srazmerno malo uestvovali u aktivnoj publici za izlobe dela likovnih umetnosti, nego u pasivnoj publici zauzimaju poslednje mesto po svom procentualnom udelu (13,6%). To je nizak procenat uea, ne samo u odnosu na uee ispitanika iz Beograda i iz manjih gradova, nego i u odnosu na ispitanike sa sela (25,2%). Takoe, dok ispitanici iz ostalih regiona gotovo ravnomerno uestvuju u potencijalnoj publici likovnih umetnosti (u intervalu od 25 do 30%), ispitanici iz june i istone Srbije za ovim procentualno znaajno zaostaju (samo 13,8% ove grupe). NE-PUBLIKA ZA IZLOBE DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. Vie od polovine ukupnog uzorka u Srbiji (51%) ini ne-publiku za izlobe dela likovnih umetnosti. To je znaajno vie od procenta onih koji ine pozorinu i bioskopsku ne-publiku. Prosena starost ispitanika iz ove grupe je 44 godine i malo su zastupljeniji u dve starije generacije. U ne-publici, kao i u prethodnim sluajevima, ima vie mukaraca nego ena i ponovo pripadnost ne-publici jasno pokazuje uticaj obrazovanja na kulturne prakse. Skoro devet desetina ispitanika sa osnovnom kolom (87,6%) pripada ne-publici likovnih umetnosti. Meu ispitanicima sa srednjom kolom ne-publici pripada neto vie od polovine (55,6%), dok u ovu grupu spada jedna etvrtina ispitanika sa visokim obrazovanjem (25,2%). Poto podele po grupama zanimanja prate podelu na osnovu obrazovnih nivoa, sline odnose u

136

kulTurne PoTrebe i navike pogledu uea u ne-publici imamo i tu. A kako je ne-publika uglavnom inverzna slika aktivne publike, ponovo imamo jasnu podelu u ne-publici na osnovu radnih mesta koja zauzimaju ispitanici. Najvei procenat uea u ne-publici imaju poljoprivrednici (92,1%), radnici (65,8%), izdravana lica (60,5%) i mali privrednici (54%), dok su na drugoj strani (sa malim ueem) strunjaci (11,1%) i rukovodioci i vlasnici (18,8%). Oekivano, ispitanici iz gradova sa vie od 100.000 stanovnika i ispitanici sa sela, koji su pokazivali malo uee u aktivnoj i pasivnoj publici, ine veinu ne-publike. Ispitanici iz veih gradova uestvuju sa 65,4% ispitanika, dok je procenat kome ispitanici sa sela uestvuju u ne-publici 69,2%. U ne-publiku likovnih umetnosti ulazi najvie ispitanika iz june i istone Srbiji (72,4%), ali je procenat ispitanika koji pripadaju ne-publici dosta visok i u umadiji i Pomoravlju (56,4%) i u Vojvodini (51,6%).

Analiza publike izlobi dela likovnih umetnosti u Makedoniji

AKTIVNA PUBLIKA IZLOBI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. Aktivnu publiku izlobi u Makedoniji ini 25,8% uzorka. Za razliku od Srbije, u ovoj publici nema polnih/rodnih razlika. Posebno uoljivu razliku, meutim, predstavlja to to se u Makedoniji i u ovoj publici odrava generalna pravilnost da aktivnost publike pada sa godinama, te da je aktivna publika mlaa od ostalih (to, u Srbiji, za publiku izlobi nije sluaj). Prosena starost ispitanika koji pripadaju ovoj publici je 37 godina. Za razliku od Srbije, gde nije bilo bitnijih generacijskih razlika, u Makedoniji se, u aktivnoj publici, jasno moe povui granica izmeu generacija mlaih i starijih od 45 godina. Ispitanici iz mlaih generacija uestvuju u njoj sa 29,3%, odnosno 32%, dok, na drugoj strani, ispitanici iz generacija starijih od 45 godina uestvuju sa 16,9%, odnosno 17,2%. Slinost sa situacijom u Srbiji ogleda se pak u snanoj podeljenosti aktivne publike du obrazovnih i profesionalnih dimenzija. Meu ispitanicima koji joj u Makedoniji pripadaju ima samo etvoro ispitanika sa osnovnom kolom (to ini 3,1% ove grupe i samo 2% aktivne publike). Na drugoj strani, u njoj uestvuje 42,2% ispitanika sa visokim obrazovanjem i 23% ispitanika sa srednjom kolom. Slini odnosi postoje i u pogledu pripadnosti grupama zanimanja. Najvei procenat uea imaju strunjaci, rukovodioci i vlasnici (44%). Za njima slede ispitanici koji pripadaju srednjoslojnim zanimanjima (28,6%), da bi poljoprivrednici i radnici uestvovali sa samo 14,8%. Iznad proseka po ueu u aktivnoj publici izlobi, kad posmatramo njihova faktika radna mesta, nalaze se rukovodioci i vlasnici (50%), strunjaci (47,4%), slubenici (32,8%) i mali privrednici (30,8%). Dok se procentualno najvie aktivne publike nalazi u malim gradovima u Makedoniji (32,3%), najmanje ih je, oekivano, u selima (12%). Zanimljivo je, takoe, da se ispitanici iz regiona koji ine Skoplje i

137

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije okolna mesta zajedno sa ispitanicima iz zapadne Makedonije nalaze u grupi onih koji procentualno malo uestvuju u aktivnoj publici (19,2%, odnosno 12,6%), a da procentualno najvie aktivne publike ima u istonoj Makedoniji (50,8%) i u junoj Makedoniji (32,2%). POTENCIJALNA PUBLIKA IZLOBI DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. Potencijalnu publiku izlobi u Makedoniji ini 28,6% uzroka. Glavna karakteristika ovog tipa publike u Srbiji je odsustvo velikih razlika po svim bitnih socio-demografskim dimenzijama. I situacija u Makedoniji je tome slina. Iako u potencijalnoj publici ponovo uestvuje neto vie ena no mukaraca, te razlike nisu velike. Prosena starost ispitanika koji pripadaju ovoj publici je, kao u Srbiji, 40 godina i generacijske razlike meu ispitanicima su i ovde zanemarljive. Jedino se po svom niskom procentualnom ueu izdvajaju pripadnici najstarije generacije (sa 15,7% ispitanika). U pogledu obrazovanja, moemo videti da izmeu ispitanika sa srednjom kolom i visokim obrazovanjem nema razlika (uee na nivou 31%), dok su ispitanici sa osnovnom kolom manje zastupljeni (19,7%). Poravnavanje razlika u ovoj potencijalnoj publici moda se najbolje moe uoiti na primeru pripadnosti grupama zanimanja i radnim mestima, gde se uee ispitanika iz sve tri grupe kree u intervalu od 27% do 31% (to je u drugim sluajevima prilino neuobiajeno) i gde se kao najzastupljenije grupe (po osnovu radnih mesta) pojavljuju radnici (34,5%), rukovodioci i vlasnici (33,3%) i nii rukovodioci (31,1%). Meu potencijalnom publikom procentualno se izdvajaju ispitanici iz veih gradova (39%), a u regionalnom pogledu ispitanici iz june Makedonije (30,9%) i iz Skoplja i okolnih mesta (30,6%). NE-PUBLIKA ZA IZLOBE DELA LIKOVNIH UMETNOSTI. U Makedoniji ovaj tip publike predstavlja 45,7% uzorka (populacije). Slino kao u Srbiji, ona predstavlja jednu od najveih ne-publika. Prosena starost ovih ispitanika je 43 godine i, kao u Srbiji, ovu publiku uglavnom ine ispitanici iz dve starije generacije (sa 50,6%, odnosno 66,7%). Polnih/rodnih razlika u sastavu ove publike nema, ali se, kao i u drugim sluajevima snane podeljenosti aktivne publike na osnovu obrazovnih i profesionalnih kriterijuma, ove podele javljaju i u ne-publici. U njoj uestvuje vie od tri etvrtine ispitanika sa osnovnim obrazovanjem (77,2%), 47% ispitanika sa srednjom kolom i 26,3% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Slino tome, procentualno su u ne-publici najzastupljeniji poljoprivrednici i radnici (57,9%), potom ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja (42,7%) i, na kraju, strunjaci, rukovodioci i vlasnici (sa ueem od 24,4%). Osim poljoprivrednika, iznad proseka u ne-publici uestvuju jo i izdravana lica (domaice, penzioneri i nezaposleni 53,7%), ali i uenici i studenti (50%), koji se obino natproseno nalaze meu aktivnom publikom drugih umetnosti. Najvei procenat uea u nepublici imaju ispitanici koji ive na selu i u Skoplju, a veliki procenat ne-publike

138

kulTurne PoTrebe i navike u Skoplju ini da i ovaj region (sa ueem ispitanika od 50,2%) bude odmah iza zapadne Makedonije po stepenu uea u ne-publici (62,1%).

BIBLIOTEKA PUBLIKA Analiza biblioteke publike u Srbiji

AKTIVNA BIBLIOTEKA PUBLIKA. Aktivnu biblioteku publiku u Srbiji ini neto preko 30% uzorka (populacije). U njoj uestvuje znaajno vei broj ena no mukaraca (meusobni odnos 62,2% : 37,8%). Ova aktivna publika, sa prosenom starou ispitanika od 37 godina, spada meu najmlae od ovde ispitivanih (uz aktivnu bioskopsku i rokenrol publiku). Moemo videti da se ovde sa porastom starosti ispitanika, u svakoj narednoj starosnoj grupi procenat onih koji uestvuju u aktivnoj publici smanjuje za vie od 10 procenata. Tako meu ispitanicima od 18 do 30 godina u aktivnoj bibliotekoj publici uestvuje 44,6%; u generaciji od 31 do 45 godina 34,8%; meu onima od 46 do 65 godina 22,9%, a iz generacije starije od 65 godina u sastav aktivne biblioteke publike ulazi njih 10,8%. I obrazovne i profesionalne podele jednako snano presecaju aktivnu biblioteku publiku. Tako, na primer, u njoj ima samo 10 ispitanika koji su zavrili samo osnovnu kolu (to je 5,8% ove grupe, a 2,5% aktivne publike), 28,6% ispitanika sa zavrenom srednjom kolom i 48,8% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Iako su broj i procenat radnika i seljaka koji participiraju u aktivnoj bibliotekoj publici neto vei i podele po grupama zanimanja su jednako snane. U aktivnoj publici uestvuje 16,4% poljoprivrednika i radnika, 39,5% ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i 52,2% ispitanika koji dolaze iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. Kad u obzir uzmemo radna mesta ispitanika, moemo videti da su u aktivnoj bibliotekoj publici procentualno daleko najzastupljeniji uenici i studenti (73,8%) i strunjaci (62,6%)138, dok se u aktivnoj bibliotekoj publici nalazi npr. samo jedan poljoprivrednik. Nema znaajnijih razlika u pogledu mesta boravka ispitanika iz aktivne biblioteke publike. U svim gradovima, bez obzira na njihovu veliinu, u aktivnoj publici uestvuje oko 35% ispitanika, a ak i u selima je procenat onih koji aktivno koriste biblioteke usluge srazmerno veliki (22,1%). I u pogledu regionalnog rasporeda nema veih razlika, iako se hijerarhija odrava u ovom sluaju procentualno najvee uee imaju ispitanici iz Vojvodine, dok je najnii nivo participacije u aktivnoj publici u junoj i istonoj Srbiji. POTENCIJALNA BIBLIOTEKA PUBLIKA. Nju u Srbiji ini oko 40% uzorka (populacije). I u potencijalnoj publici ima vie ena nego mukaraca (meusobni odnos 57,7% : 42,3%). Za razliku od aktivne biblioteke publike, pak, u ovoj grupi
138 Na ta su, ne treba zaboraviti, direktno upueni i svojim profesionalnim aktivnostima.

139

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije nema velikih generacijskih razlika prosena starost ove grupe je 43 godine a ak je najmlaa starosna grupa procentualno najmanje zastupljena. Ovo generacijsko uravnoteenje prati i odsustvo snanih podela u pogledu obrazovanja i grupa zanimanja. Procentualno uee svih grupa zanimanja kree se u intervalu izmeu 40 i 45%, a u sluaju obrazovnih grupa, ispitanici sa srednjim obrazovanjem i ispitanici sa viim obrazovanjem uestvuju u potencijalnoj bibliotekoj publici sa po 45%, dok je ak i iz grupe onih za koje je osnovna kola najvii stepen obrazovanja u potencijalnoj publici prisutno 24% ispitanika. I kad posmatramo radna mesta koja ispitanici zauzimaju, samo poljoprivrednici (sa 27,3%) i uenici i studenti (sa 21,3%)139 u neto manjem procentu uestvuju u pasivnoj bibliotekoj publici. Balans postoji i u pogledu teritorijalnog rasporeda ove publike. ak i na selu postoji znaajan broj onih koji vole da itaju i eleli bi da koriste usluge biblioteke (37,4% ispitanika sa sela), a meu regionima u Srbiji u potencijalnoj bibliotekoj publici u neto manjem procentu uestvuju ispitanici iz umadije i Pomoravlja, dok se uee svih ostalih nalazi na priblino istom nivou. BIBLIOTEKA NE-PUBLIKA. Kao i u sluaju bioskopske publike, biblioteku ne-publiku u Srbiji ini negde etvrtina uzorka (populacije). Prosena starost ispitanika iz ove grupe je 48 godina, a u pogledu generacijske pripadnosti imamo obrnutu sliku aktivne biblioteke publike. Najmanje procentualno uee ima najmlaa generacija, da bi potom uee raslo sa poveanjem starosti ispitanika. I u drugim posmatranim dimenzijama, s obzirom na jasne obrazovne i profesionalne podele u aktivnoj publici i balansirano uee svih grupa u potencijalnoj publici, logino je bilo oekivati obrnuto proporcionalnu zastupljenost ovih grupa u ne-publici u odnosu na aktivnu biblioteku publiku. Tako u sastav biblioteke nepublike ulazi 70,2% ispitanika sa osnovnom kolom, 25,6% ispitanika sa srednjom kolom i samo 6,3% ispitanika sa visokim obrazovanjem. S obzirom na znaajno uee poljoprivrednika i radnika u potencijalnoj bibliotekoj publici, oni uestvuju u ne-publici sa ne tako velikih 45,5%. Od onih koji obavljaju srednjoslojna zanimanja njih 13,2% pripada ne-publici, kao i 3,8% ispitanika iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. Imajui u vidu aktuelna radna mesta ispitanika, najvei procenat uea u bibliotekoj ne-publici imaju poljoprivrednici (73,7%), radnici (40,1%) i mali privrednici (26,6%). Meu mestima boravka i meu regionima u Srbiji samo se Beograd (i njemu pripadajui region) izdvajaju po malom procentu uea u ne-publici, dok je u ostalim mestima i regionima taj procenat uglavnom ujednaen.

139 Jer se njihova grupa gotovo u celini nalazi meu aktivnom bibliotekom publikom.

140

kulTurne PoTrebe i navike

Analiza biblioteke publike u Makedoniji

AKTIVNA BIBLIOTEKA PUBLIKA. Biblioteka publika u Makedoniji je podeljena na gotovo pravilne treine uzorka (populacije). Aktivnu publiku ini 32,3% ispitanika. Prosena starost ispitanika iz ove grupe je 34 godine i, kao i u Srbiji, aktivna biblioteka publika predstavlja jednu od najmlaih publika. Ona je, pri tom, kao i druge mlade publike, snano podeljena po generacijskoj osnovi. Dve mlae generacije uestvuju u aktivnoj publici sa 46,6%, odnosno 33,2%, da bi ispitanici iz generacije izmeu 46 i 65 godina uestvovali sa 18,8%, a iz generacije starije od 65 godina sa 13,7%. Za razliku od Srbije, u Makedoniji u aktivnoj publici, u pogledu uea, nema velikih polnih/rodnih razlika. Ono pak to je slino sa aktivnom publikom u Srbiji jesu snane obrazovne i profesionalne podele. U aktivnoj publici uestvuje vie od 50% ispitanika sa visokim obrazovanjem, vie od 30% ispitanika sa srednjom kolom i samo sedmoro (5,3%) ispitanika za koje je osnovna kola najvii obrazovni stepen. Slino tome, u aktivnoj bibliotekoj publici uestvuje 55,9% ispitanika iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika, 36,1% ispitanika iz srednjoslojnih zanimanja i 17% poljoprivrednika i radnika. Kao u Srbiji, kada posmatramo radna mesta na kojima rade, daleko ispred svih po procentu uestvovanja u aktivnoj bibliotekoj publici nalaze se uenici i studenti (77,3%), a potom strunjaci (56,3), nii rukovodioci (42,2%) i slubenici (40,3%). U Makedoniji, ispitanici koji pripadaju aktivnoj publici natproseno ive u gradovima sa vie od 100.000 stanovnika. U pogledu regionalnog rasporeda, pak, gotovo da nema razlika izmeu uea ispitanika u aktivnoj publici. POTENCIJALNA BIBLIOTEKA PUBLIKA. Ovu publiku u Makedoniji ini 35,6% uzorka. Za razliku od aktivne publike, u potencijalnoj publici u Makedoniji se mogu uoiti znaajne polne/rodne razlike. U njoj znaajno vie uestvuju ene (40,6%) nego mukarci (31,3%). Prosena starost ove publike je 40 godina, a nivo uea starosnih grupa je slian (36%), osim u sluaju najstarije generacije, koja uestvuje sa 23,5%. Obrazovne razlike, iako nisu jake kao u sluaju aktivne publike i dalje oigledno odvajaju ispitanike sa srednjim i visokim obrazovanjem (sa ueem od 39%) od ispitanika sa osnovnim obrazovanjem (21,1%). U potencijalnoj publici, meutim, razlike u ueu grupa zanimanja nestaju, kao to sve grupe u pogledu radnih mesta uestvuju u potencijalnoj publici gotovo na istom nivou (osim uenika i studenata, koji gotovo u celosti pripadaju aktivnoj publici). Najvei procenat uea u potencijalnoj publici imaju ispitanici iz Skoplja i iz manjih gradova u Makedoniji, dok u pogledu regionalnog rasporeda ispitanika koji ine potencijalnu publiku veih razlika nema. BIBLIOTEKA NE-PUBLIKA. Biblioteka ne-publika ini poslednju treinu uzorka (populacije) u Makedoniji. Prosena starost ovih ispitanika je 47 godina, a snane generacijske podele pojavljuju se i ovde. Dok najstarija generacija u ne-

141

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije publici uestvuje sa 62,7%, uee najmlae je 17,7%. U ovoj publici uestvuje znaajno vei procenat mukaraca (37,6%), nego ena (26%), a i obrazovne i profesionalne podele prisutne su u ovoj grupi. U ne-publici uestvuje 73,7% ispitanika sa osnovnom kolom, 32% ispitanika sa srednjim obrazovanjem i samo 9,6% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Isto tako, ispitanici iz grupe poljoprivrednika i radnika uestvuju sa 51,6%, ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja sa 26,5%, a strunjaci, rukovodioci i vlasnici sa 6,2%. Meu grupama formiranim na osnovu obavljanja faktikih poslova (radnih mesta), po procentu uea u bibliotekoj nepublici izdvajaju se poljoprivrednici (64,7%), radnici (45%), izdravana lica (39,4%) i mali privrednici (35%). Dok u pogledu uea ispitanika iz Skoplja i gradova sa vie od 100.000 stanovnika u Makedoniji nema veih razlika (pri emu je uee i jednih i drugih u ne-publici ispod proseka), ispitanici iz manjih gradova i sela uestvuju iznad proseka u ne-publici (ispitanici iz malih gradova sa 35,6%, a ispitanici iz sela sa 48,1%). to se pak tie regionalnog rasporeda, ispitanici iz zapadne Makedonije znaajno vie od drugih uestvuju u bibliotekoj ne-publici (41,1%)

ITALAKA PUBLIKA Analiza italake publike u Srbiji

AKTIVNA ITALAKA PUBLIKA. italaka publika predstavlja izuzetak u odnosu na druge tipove publika, jer se ona tie aktivnosti privatne (in-door) kulturne potronje, te utoliko ne zavisi u toj meri od prisustva kulturnih institucija na jednoj strani, odnosno spremnosti da se uestvuje u javnom ivotu i dostupnih finansijskih sredstava, na drugoj strani. Samim tim, nije udno da je aktivna italaka publika u Srbiji procentualno najvea od svih ovde analiziranih publika i da ini vie od polovine uzorka (i populacije 52,1%). I ovde vai pravilo koje smo uoili i kod drugih publika: da ene predstavljaju veinu u aktivnoj publici elitnih umetnosti, kao i da je aktivna publika mlaa140 i obrazovanija od potencijalne publike, a ova mlaa i obrazovanija od ne-publike. Meusobni odnos mukaraca i ena u aktivnoj italakoj publici je 63% : 37%, a prosena starost aktivne italake publike u Srbiji je 40 godina. Generacija izmeu 18 i 30 godina u ovoj aktivnoj publici uestvuje sa 62,8%, da bi taj procenat postupno opadao do najstarije generacije, koja u aktivnoj publici uestvuje sa 34,6%. Kao to se moglo i oekivati, aktivna italaka publika je snano podeljena po obrazovnim i profesionalnim osnovama. U ovoj publici uestvuje 72,2% ispitanika sa visokim obrazovanjem, 51% ispitanika sa srednjom kolom i samo 13,1% ispitanika iji je najvii stupanj obrazovanja osnovna kola. Tri etvrtine grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika i 60% ispi140 Sa izuzetkom publike za izlobe dela likovnih umetnosti.

142

kulTurne PoTrebe i navike tanika koji pripadaju srednjoslojnim zanimanjima participira u aktivnoj italakoj publici, dok meu poljoprivrednicima i radnicima procenat uea iznosi 34,7%. Oekivano, daleko najvei procenat pripadnosti aktivnoj italakoj publici imaju strunjaci (82,6%), a zatim slede slubenici (67,2%), uenici i studenti (63,5%) i rukovodioci i vlasnici (57,9%). Na drugom kraju spektra nalaze se izolovano poljoprivrednici (sa 5,6%), dok se procenat uea radnika (40,8%) nalazi dosta blizu ostalim grupama (formiranim na osnovu radnog mesta na kojem ispitanici faktiki rade). Gotovo tri etvrtine ispitanika iz Beograda (72%) jeste deo aktivne italake publike, zatim dolaze ispitanici iz manjih gradova (58,1%), iz gradova sa vie od 100.000 stanovnika (46,3%) i na kraju ispitanici sa sela (sa 35,9%). Meu regionima u Srbiji, ispitanici iz Beograda i okoline ponovo procentualno najvie uestvuju u aktivnoj italakoj publici (65,3%), a na drugom kraju spektra se nalaze ispitanici iz umadije i Pomoravlja sa ueem od 39,1%. POTENCIJALNA ITALAKA PUBLIKA. Potencijalnu italaku publiku u Srbiji ini neto preko 20% uzorka (populacije). U njoj nema znaajnijih razlika u zastupljenosti izmeu mukaraca i ena, kao to i u pogledu starosti postoji balans. Prosena starost pripadnika ove publike je 43 godine. Logino je postojanje slinosti izmeu italake i biblioteke publike (velikim delom to je jedna te ista publika), te utoliko nije udno to se karakteristike potencijalne biblioteke publike ovde ponavljaju. U pogledu obrazovanja i zanimanja postoji balans u procentualnom ueu ispitanika sa razliitim nivoima obrazovanja, odnosno ispitanika koji pripadaju razliitim grupama zanimanja. Kad posmatramo radna mesta ispitanika, samo se nii rukovodioci (sa 35%) svojim procentualnim ueem donekle izdvajaju, dok se uee svih drugih grupa (i poljoprivrednika) kree oko 20%. Isto tako, u pogledu teritorijalnog rasporeda ispitanika (mesta i regiona boravka) nema gotovo nikakvih razlika. ITALAKA NE-PUBLIKA. italaku ne-publiku u Srbiji ini etvrtina uzorka (populacije), a njihova prosena starost je 48 godina. Ponovo je, kao kod biblioteke publike, generacijski odnos unutar aktivne publike i ne-publike obrnuto proporcionalan. U ne-publici uestvuje procentualno najmanje ispitanika iz genercije od 18 do 30 godina (16,1%), da bi taj procenat konstantno rastao do 41,5% generacije sa preko 65 godina. Kao i u veini sluajeva, mukarci ine vei deo ne-publike (uzajamni odnos je 60,4% : 39,6%). Snane obrazovne podele, koje posebno odvajaju najmanje obrazovanu grupu od ostalih, oigledne su i u italakoj ne-publici. Tako, npr, u ne-publici u Srbiji uestvuje 68,2% ispitanika sa osnovnom kolom, 25,6% ispitanika sa srednjom strunom spremom i svega 5,8% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Isto tako, 44,9% poljoprivrednika i radnika predstavlja italaku ne-publiku, dok je, na drugoj strani, ini 13% ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i 4,1% strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. U pogledu radnih mesta, po ueu u ne-publici jasno se izdvajaju poljoprivrednci (72,2% ove grupe) i radnici

143

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije (40,3%), dok je uee ostalih u italakoj ne-publici slino (i na niem nivou). to se tie mesta boravka, ispitanici iz veih i manjih gradova u Srbiji uestvuju priblino jednako u ne-publici, a osnovna razlika se pojavljuje izmeu ispitanika iz Beograda (8%) i ispitanika sa sela (39,4%). Meu regionima u Srbiji, u italakoj ne-publici sa procentualno podjednako velikim ueem participiraju ispitanici iz umadije i Pomoravlja i iz june i istone Srbije (36%).

Analiza italake publike u Makedoniji

AKTIVNA ITALAKA PUBLIKA. I u Makedoniji aktivna italaka publika ini vie od polovine uzorka (populacije 50,5%). I ovde, kao i u drugim aktivnostima koje spadaju u elitne umetnosti, ene (56,3%) procentualno participiraju vie nego mukarci (45%). Prosena starost ispitanika koji pripadaju ovoj grupi je 37 godina i, kao u sluaju biblioteke publike, moe se napraviti jasna razlika izmeu ispitanika mlaih od 45 godina i onih starijih. Ispitanici iz generacije mlae od 30 godina uestvuju sa 60,8% u aktivnoj publici, a ispitanici iz generacije od 31 do 45 godina sa 57,8%. Na drugoj strani, ispitanici iz generacije od 46 do 65 godina uestvuju u aktivnoj publici sa 35,7%, a oni iz najstarije generacije sa 30,4%. Poto slinu situaciju imamo i u Srbiji, moe se pretpostaviti, s obzirom na to da itanje ne podrazumeva izlazak iz kue i uee u javnim dogaajima (kao ostali oblici kulturne potronje koje smo ovde posmatrali), da se generacijski uticaji ne ogledaju samo u smanjenju spremnosti da se uestvuje u javnim kulturnim dogaajima, nego da se sa starenjem gubi i interesovanje za kulturnu participaciju uopte. Aktivna italaka publika u Makedoniji je snano obrazovno i profesionalno podeljena. U njoj uestvuje 71,5% visokoobrazovanih, 50,5% ispitanika sa srednjim obrazovanjem i samo devetoro ispitanika sa osnovnom kolom (to predstavlja 8,3% ove grupe i samo 2,5% aktivne publike). Ove snane obrazovne podele prenose se velikim delom i na podele na osnovu grupa zanimanja. Tako, vie od tri etvrtine strunjaka, rukovodilaca i vlasnika uestvuje u aktivnoj italakoj publici, vie od polovine ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i neto vie od 30% ispitanika iz redova poljoprivrednika i radnika. I kada posmatramo grupe koje smo konstruisali na osnovu faktikih poslova koje ispitanici obavljaju, iznad proseka u aktivnoj publici uestvuju strunjaci (76,3%), rukovodioci i vlasnici (66,7%), uenici i studenti (63,3%), slubenici (62,7%) i mali privrednici (61,8%). U pogledu mesta boravka mogu se uoiti tri grupe ispitanika. Najpre, oni koji ive u Skoplju i uestvuju u aktivnoj publici sa 74,2%. Drugu grupu ine ispitanici iz gradova sa vie od 100.000 stanovnika i iz manjih gradova u kojima je uee u aktivnoj publici 42,9%, odnosno 48,4%. I na kraju, ispitanici sa sela, ije uee u aktivnoj publici iznosi 25,2%. Ove podele se, donekle, ponavljaju i u pogledu regionalnog

144

kulTurne PoTrebe i navike rasporeda ispitanika iz ove grupe. Ispitanici iz regiona koji ine Skoplje i okolna mesta uestvuju natproseno u ovoj publici (61,3%). Ispitanici iz june i istone Makedonije se nalaze tano na proseku sa ueem od 49,3%, odnosno 50%, da bi uee ispitanika iz zapadne Makedonije u aktivnoj publici bilo ispod proseka. POTENCIJALNA ITALAKA PUBLIKA. Potencijalna italaka publika u Makedoniji je relativno mala grupa ini je samo 18,1% uzorka. To treba dovesti u vezu sa injenicom koju smo ve pominjali, naime, da participacija u ovim aktivnostima ne zavisi od postojanja kulturne infrastrukture, niti u toj meri od finansijskih sredstava (jer se knjige mogu pozajmljivati na itanje), te je, da tako kaemo, raspon izmeu zaintresovanosti (potrebe) i aktivnosti (navike) manji. Prosena starost ispitanika iz ove grupe je 39 godina, a generacijske podele u njoj su malo neobine. U njoj natproseno uestvuju ispitanici iz generacije od 18 do 30 godina (21,6%) i ispitanici iz generacije od 46 do 65 godina (21%), da bi procentualno bili manje zastupljeni ispitanici iz generacije od 31 do 46 godina i ispitanici iz najstarije grupe sa 13,8%, odnosno 8,7%. Snane polne/rodne, obrazovne i profesionalne razlike u potencijalnoj italakoj publici u Makedoniji nestaju (kao i u Srbiji). Sve obrazovne grupe uestvuju u potencijalnoj publici na istom nivou (17%), a meu grupama zanimanja po stepenu uea neto su zastupljeniji ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja. Po natprosenoj pripadnsoti potencijalnoj publici izdvajaju se nii rukovodioci (33,3%), rukovodioci/vlasnici (25%), slubenici (23,7%) i radnici (20%). to se mesta boravka tie, ispitanici iz gradova sa vie do 100.000 stanovnika (38,6%) i iz sela (27%) uestvuju iznad proseka u potencijalnoj publici, dok je uee ispitanika iz manjih gradova (16%) i Skoplja (7,9%) ispod proseka. Procentualno najzastupljeniji u ovoj publici su ispitanici iz zapadne Makedonije (24,5%), a ispitanici iz ostalih regiona uestvuju u njoj na neto niem nivou (17%). ITALAKA NE-PUBLIKA. italaku ne-publiku u Makedoniji ini 31,5%. Ona je snano rodno, generacijski, obrazovno i profesionalno podeljena. Veinu italake ne-publike ine mukarci (meusobni odnos mukaraca i ena je 60,8% : 39,2%). Prosena starost ovih ispitanika je 47 godina, a generacijske podele u okviru nje su uobiajene za ne-publiku. Najstarija generacija uestvuje u njoj sa 60,9%, a najmlaa sa samo 17,6%. Ispitanici sa najniim stepenom obrazovanja uestvuju u ne-publici daleko iznad proseka (74,3%), da bi uee ispitanika sa visokim obrazovanjem bilo neznatno (11,3%). Meu grupama na osnovu radnih mesta izdvajaju se poljoprivrednici (60%), radnici (41,4%) i izdravana lica (38,4%). Ove obrazovne podele i podele na osnovu radnih mesta ponavljaju se i u pogledu participacije u ne-publici grupa zanimanja. U italakoj ne-publici uestvuje samo devet ispitanika iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika (5,7% ove grupe i 4,6% ne-publike), dok, na drugoj strani, u ovoj grupi uestvuje vie od polovine poljoprivrednika i radnika (51,5%). Ne-publika u Makedoniji je natproseno pri-

145

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Aktivna pozorina publika u Srbiji 26.6% 33.1% 38.2% 37.2% Aktivna bioskopska publika u Srbiji 44.6% 52.8% 72.7% 54.3%

17.2%

29.8%

Aktivna likovna publika u Srbiji 14.6% 25.4% 42.9% 35.2%

Aktivna biblioteka publika u Srbiji 31.5% 38.7% 41.7% 32.7%

13.8%

20.0%

146

kulTurne PoTrebe i navike sutna u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika (35,6%) i u selima (47,7%), dok se meu regionima po poveanom ueu u ne-publici izdavajaju ispitanici iz zapadne Makedonije.

PUBLIKA KONCERATA KLASINE MUzIKE Analiza publike koncerata klasine muzike u Srbiji
AKTIVNA PUBLIKA ZA KONCERTE KLASINE MUZIKE. Aktivnu publiku za koncerte klasine muziku u Srbiji ini samo 6% uzorka. Meu generacijama gotovo da nema razlika u pogledu uea u ovoj publici, a sa prosenom starou ispitanika od 41 godine ona spada u starije aktivne publike. I u ovom sluaju imamo vei procenat ena meu ljubiteljima klasine muzike (meusobni odnos ena i mukaraca u aktivnoj publici je 71,6% : 28,4%). Kao to se moglo i oekivati, ova publika je jasno obrazovno odreena, tako da nemamo ispitanika sa osnovnim obrazovanjem koji spadaju u aktivnu publiku koncerata klasine muzike, od ispitanika sa srednjom kolom 3,2% ulazi u sastav ove publike, a iz redova ispitanika sa visokim obrazovanjem 15,6% (to, s druge strane, ini gotovo tri etvrtine (72%) ukupne aktivne publike klasine muzike). Slino tome, u aktivnu publiku koncerata klasine muzike spada 1,6% grupe poljoprivrednika i radnika, 5% ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i 20,2% grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. Iznad proseka po ueu u aktivnoj publici nalaze se strunjaci (26,9%), uenici i studenti (11,5%), rukovodioci i vlasnici (11,1%) i slubenici (6,8%). Pokazalo se da je veza izmeu mesta boravka i pripadnosti razliitim tipovima publike klasine muzike statistiki znaajna i snana, te da se pojavljuju jasne razlike izmeu pripadnosti aktivnoj publici i ivota u Beogradu (17,4% ovih ispitanika uestvuje u aktivnoj publici koncerata klasine muzike), u gradovima sa preko 100.000 stanovnika (8%), u manjim gradovima (5,3%) i u selima (1%). Te razlike se pojavljuju i u odnosu na regione u Srbiji, tako da u regionu Beograda 12% ispitanika participira u aktivnoj publici, u Vojvodini 6%, u junoj i istonoj Srbiji 4% i u umadiji i Pomoravlju 2,1%. POTENCIJALNA PUBLIKA ZA KONCERTE KLASINE MUZIKE. Potencijalna publika za koncerte klasine muzike u Srbiji ini jednu treinu uzorka (populacije 33,2%). Ona je neznatno starija od aktivne publike prosena starost ovih ispitanika je 42 godine a ravnomerna zastupljenost u starosnim grupama je i ovde prisutna. Razlike u procentualnom ueu ena i mukaraca postoje, ali su manje no u sluaju aktivne publike. Iako su se i obrazovne razlike smanjile, ipak u potencijalnoj publici uestvuje 49,1% ispitanika sa visokim obrazovanjem, 30,7% ispitanika sa zavrenom srednjom kolom i 10,1% ispitanika za koje je osnovna

147

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Aktivna pozorina publika u Makedoniji 19.2% 30.3% Aktivna bioskopska publika u Makedoniji 17.1% 50.9%

49.2% 34.0% 48.2%

49.2%

Aktivna likovna publika u Makedoniji 12.6% 19.2%

Aktivna biblioteka publika u Makedoniji 32.7 % 34.0%

50.8% 32.2% 30.6%

33.8%

148

kulTurne PoTrebe i navike kola najvii stepen obrazovanja. Takoe, u njoj uestvuje neto vie od polovine strunjaka, rukovodilaca i vlasnika (50,1%), preko 40% ispitanika iz redova srednjoslojnih zanimanja i 19,5% poljoprivrednika i radnika. Kad pogledamo aktuelna radna mesta ispitanika, moemo videti da se strunjacima (50%), slubenicima (48,1%), rukovodiocima i vlasnicima (44,4%) i uenicima i studentima (41,4%), koji ine osnovu i aktivne publike, prikljuuju, sa natprosenim ueem u potencijalnoj publici, jo i nii rukovodioci (37,2%). Razlika koja je odvajala ispitanike iz Beograda i ostalih naselja u Srbiji prisutna je i ovde, s tim to se u potencijalnoj publici pojavljuje neto vei procenat ispitanika sa sela (23,3%). Takoe, gotovo da nema razlika po nivou uea u potencijalnoj publici koncerata klasine muzike ispitanika iz ostalih regiona u Srbiji (oko 25%), a izdvaja se samo region Beograda sa ueem skoro 50% ispitanika u potencijalnoj publici (48,6%). NE-PUBLIKA ZA KONCERTE KLASINE MUZIKE. inei vie od 60% uzorka (populacije), ne-publika klasine muzike predstavlja najveu ne-publiku od svih posmatranih u Srbiji. Generalna karakteristika publike koncerata klasine muzike je da unutar nje nema velikih generacijskih razlika, to je izuzetak u odnosu na druge tipove publike (sline, mada ne potpuno identine odnose imamo jo samo kod publike za izlobe dela likovnih umetnosti i publike za narodnu muziku). Tako je prosena starost ne-publike za klasinu muziku 43 godine (za aktivnu publiku 41, a za pasivnu 42 godine). U nju ulazi dve treine mukih ispitanika (66,8%) i vie od polovine ispitanica (55,1%) u Srbiji. Obrazovne razlike se i u ovom sluaju mogu jasnije uoiti u ne-publici: 90% ispitanika sa osnovnom kolom ulazi u sastav nepublike klasine muzike, skoro dve treine ispitanika sa srednjom kolom (66,2%) i neto vie od jedne treine ispitanika sa visokim obrazovanjem (35,3%). Kako se razlike u grupama zanimanja u velikoj meri podudaraju sa nivoima obrazovanja, to se i meu ispitanicima koji pripadaju razliitim grupama zanimanja mogu uoiti jasne razlike. Tako, npr. u ne-publiku klasine muzike spada 29% ispitanika iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika, vie od polovine ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja (53,2%) i preko tri etvrtine poljoprivrednika i radnika (78,9%). Kao i u veini drugih ne-publika najvee uee imaju poljoprivrednici (97,4%), radnici (75,2%), mali privrednici (68,8%) i izdravana lica (66,3%). Mali procenat ispitanika iz Beograda koji ine deo ne-publike (27,1%), praen je gotovo podjednakim nivoom uea u ne-publici ispitanika iz drugih gradova (62%) i jo veim ueem ispitanika sa sela (75,7%). Teritorijalne razlike su na slian nain prisutne i u pogledu rasporeda ispitanika koji pripadaju ne-publici po regionima u Srbiji. Ispitanici iz Beograda se izdvajaju po relativno niskom ueu u ne-publici (39,3%), dok se uee ispitanika iz drugih delova Srbije u ne-publici kree oko 70%.

149

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Aktivna publika koncerata klasine muzike u Srbiji 2.1% 6.0% 8.3% 12.0% 23.1% Aktivna publika koncerata rok muzike u Srbiji 27.3% 28.6% 23.6%

4.0%

18.7%

Aktivna publika koncerata narodne muzike u Srbiji 15.6% 8.1% 14.2% 2.7% 39.1%

Aktivna italaka publika u Srbiji 54.8% 67.6% 65.3%

6.0%

43.5%

150

kulTurne PoTrebe i navike

Analiza publike koncerata klasine muzike u Makedoniji

AKTIVNA PUBLIKA ZA KONCERTE KLASINE MUZIKE. Aktivna publika za koncerte klasine muzike u Makedoniji - sa samo 5,3% uzorka - predstavlja najmanju aktivnu publiku od svih ovde posmatranih. Prosena starost ispitanika koji pripadaju ovoj publici je 37 godina, to je najea prosena starost ispitanika koji pripadaju aktivnim publikama u Makedoniji. U ovoj maloj grupi gotovo da nema generacijskih razlika - tek se neznatno generacija od 31 do 45 izdvaja po procentu uea. Uprkos malobrojnosti, u aktivnoj publici se mogu uoiti jasne polne/rodne razlike (meusobni odnos ena i mukaraca je 61,4% : 38,6%) i specifine obrazovne razlike. Naime, meu ispitanicima sa osnovnom kolom nema uesnika u aktivnoj publici klasine muzike, a ispitanici sa srednjim obrazovanjem (48,8%) i sa visokim obrazovanjem (51,2%) gotovo ravnomerno uestvuju u njoj. Kako neki od ispitanika sa srednjom strunom spremom pripadaju radnikim zanimanjima, to je udeo u aktivnoj publici strunjaka, rukovodilaca i vlasnika na gotovo istom nivou kao i udeo visokoobrazovanih ispitanika (51,3%), da bi na drugoj strani ispitanici iz grupe poljoprivrednika i radnika i iz grupe srednjoslojnih zanimanja podelili preostali njen deo, inei 23,1%, odnosno 25,6% aktivne publike. Kada, pak, posmatramo radna mesta ispitanika, moemo videti da rukovodioci/vlasnici (27,3%), mali privrednici (11,9%) i slubenici (6,0%) u neto veem procentu uestvuju u ovoj aktivnoj publici. Razlike se pojavljuju i u pogledu teritorijalnog rasporeda ispitanika iz aktivne publike. Oni su uglavnom koncentrisani u Skoplju i veim gradovima u Makedoniji, da bi u aktivnu publiku spadala samo dva ispitanika sa sela. I kada imamo u vidu regione u Makedoniji, onako kako smo ih mi konstruisali, moe se videti da samo u Skoplju i okolnim mestima ima neto vie aktivne publike. POTENCIJALNA PUBLIKA ZA KONCERTE KLASINE MUZIKE. Kao i u Srbiji, potencijalna publika za koncerte klasine muzike obuhvata jednu treinu uzorka (populacije 33,9%). Slinosti ovde ne prestaju. Specifinost publike klasine muzike u oba drutva jeste da su razlike u prosenoj starosti izmeu aktivne, potencijalne publike i ne-publike neznatne, kao i da razlike izmeu nivoa obrazovanja aktivne i potencijalne publike gotovo da ne postoje. Zanimljivo je takoe da su ispitanici iz ove ne-publike obrazovaniji od pripadnika drugih ne-publika. Prosena starost ispitanika iz aktivne publike je 37 godina, iz potencijalne publike 38 godina, a iz ne-publike 42 godine. Takoe prosena duina trajanja obrazovanja ispitanika iz aktivne publike je 13 godina, kao i ispitanika iz potencijalne publike, dok je proseno trajanje obrazovanja pripadnika ove ne-publike 11 godina (za razliku od uobiajenih devet). To samo pokazuje da i veliki broj ispitanika sa visokim obrazovanjem ne spada u ljubitelje klasine muzike, niti (naravno) odlazi na ove koncerte. Polne/rodne razlike koje su bile uoljive u aktivnoj publici ovde nestaju,

151

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Aktivna publika koncerata klasine muzike u Makedoniji 3.5% 6.6% 22.0% Aktivna publika koncerata rok muzike u Makedoniji 27.0%

3.0% 5.1% 33.7%

25.0%

Aktivna publika koncerata narodne muzike u Makedoniji 15.5% 8.1% 29.6%

Aktivna italaka publika u Makedoniji 61.3%

9.0% 13.5% 49.3%

50.0%

152

kulTurne PoTrebe i navike a generacijske razlike se ponovo mogu uoiti izmeu generacija mlaih i starijih od 45 godina. Ispitanici iz mlaih generacija uestvuju u potencijalnoj publici na nivou 39,9%, odnosno 35,7%, da bi ispitanici iz starosne grupe od 46 do 65 godina uestvovali sa 27%, a oni iz najstarije grupe sa 26,4%. Trostepena skala koja se uobiajeno javlja meu publikom u zavisnosti od nivoa obrazovanja pojavljuje se i u potencijalnoj publici klasine muzike. Ispitanici sa visokim obrazovanjem u ovoj publici uestvuju sa 47,5%, ispitanici sa srednjom strunom spremom sa 32,8%, a oni sa osnovnim obrazovanjem sa samo 13,8% (u aktivnoj publici klasine muzike, da podsetimo, iz ove grupe nije uestvovao niko). Slinu skalu imamo i u pogledu grupa zanimanja, gde je na jednom kraju uee strunjaka, rukovodilaca i vlasnika na nivou 51,9%, a na drugom kraju uee poljoprivrednika i radnika 24,2%. Osim iz redova rukovodilaca/vlasnika, malih privrednika i slubenika koji su inili osnov aktivne publike, u potencijalnoj publici iznad proseka uestvuju jo i strunjaci i uenici i studenti. I u potencijalnoj publici ispitanici iz Skoplja i veih gradova u Makedoniji uestvuju iznad proseka, a u pogledu regionalnog rasporeda najvei procenat uea imaju ispitanici iz june Makedonije (37,9%) i Skoplja i okolnih mesta (36,4%). NE-PUBLIKA ZA KLASINU MUZIKU. Procenat ispitanika koji spadaju u ne-publiku klasine muzike identian je u Makedoniji i Srbiji i u oba sluaja (sa 61,8%) predstavlja najveu ne-publiku meu onima koje smo analizirali. Kao i kod drugih elitnih umetnosti, mukarci u ne-publici klasine muzike uestvuju u veem procentu (63,9%) nego ene (57,4%). to se generacijskih razlika tie, dve starije generacije, koje su na niem nivou uestvovale u aktivnoj publici, procentualno vie uestvuju u ne-publici klasine muzike (sa 69,8%, odnosno 67,9%). Obrazovne podele se, takoe, mogu jasno uoiti, pri emu u ovoj ne-publici uestvuje i dosta veliki procenat ispitanika sa visokim obrazovanjem (43,4%). Ispitanici sa osnovnom kolom u njoj uestvuju sa 86,2%, a ispitanici sa srednjom kolom sa 62,6%. Po poveanom ueu u ne-publici (tipino za elitne umetnosti) izdvajaju se poljoprivrednici (84,8%), radnici (68,5%) i izdravana lica (63,3%), a na uobiajen nain su se odvojile i grupe zanimanja: na jednom polu su poljoprivrednici i radnici (sa ueem u ne-publici od 73%), a na drugoj kraju strunjaci, rukovodioci i vlasnici (sa ueem od 37%). Poto su ispitanici iz Skoplja i veih gradova u Makedoniji inili osnov i aktivne i potencijalne publike, sasvim je logino da u ne-publici procentualno vie uestvuju ispitanici sa sela (82,7%) i iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika (61,6%). Iz istog razloga, ispitanici iz zapadne Makedonije (sa ueem od 75,2%) i iz istone Makedonije (sa ueem od 68,2%) ine veine ne-publike klasine muzike.

153

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Potencijalna pozorina publika u Srbiji 26.6% 34.1% 38.2% 39.1% Potencijalna bioskopska publika u Srbiji 30.7% 26.9% 15.2% 27.0%

17.2%

24.9%

Potencijalna likovna publika u Srbiji 29.0% 23.0% 31.4% 31.5%

Potencijalna biblioteka publika u Srbiji 32.1% 47.0% 50.0% 51.3%

13.8%

44.1%

154

kulTurne PoTrebe i navike

PUBLIKA KONCERATA SAVREMENE POPULARNE MUzIKE Analiza publike savremene popularne muzike u Srbiji
ANALIZA AKTIVNE PUBLIKE SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Iako emo u tekstu umesto savremene popularne muzike koristiti sintagmu rok muzika u analizu su, u stvari, ule posete koncertima najrazliitijih tipova globalne savremene popularne muzike (od hard rocka i heavy metala, do techna, od rege muzike do hip-hopa i od starog rokenrola do dance muzike). Aktivnu publiku rok muzike ini neto manje od etvrtine uzorka (populacije 23,2%). Ova publika je snano generacijski podeljena, ali u njoj polnih/rodnih razlika gotovo da nema. Prosena starost ispitanika koji ulaze u sastav aktivne publike je 33 godine i, za razliku od npr. publike klasine muzike, ona predstavlja najmlau aktivnu publiku od posmatranih u Srbiji. Sa svakim prelaskom iz jedne generacijske grupe u sledeu (onako kako smo ih mi konstruisali) moe se uoiti znaajna promena u pogledu broja i procenta uesnika u aktivnoj rok publici. Iz najmlae generacije 45% ispitanika ulazi u sastav aktivne publike; iz generacije od 31 do 45 godina 26,6%; meu onima koji imaju od 46 do 65 godina u aktivnoj publici uestvuje jedva 8,8%, da bi meu ispitanicima starijim od 65 godina u ovu grupu spadalo samo petoro (3,8%). Iako se mogu uoiti razlike u nivou obrazovanja meu pripadnicima aktivne publike, koje posebno odvajaju ispitanike sa osnovnom kolom od ostalih, analize su pokazale da nema velikih razlika u pogledu obrazovanja ispitanika unutar publike rok muzike141. Znaajnije razlike se mogu uoiti meu obrazovanjem njihovih roditelja, gde se ponovo javlja ista pravilnost da je aktivna publika obrazovanija od potencijalne, a ova od ne-publike (odnosno, u ovom sluaju, njihovi roditelji). I razlike u pogledu pripadnosti grupama zanimanja142, iako prisutne, neto su blae nego u sluaju drugih aktivnih publika u Srbiji. Poljoprivrednici, radnici, slubenici i izdravana lica uestvuju sa malim procentom u aktivnoj rok publici, da bi meu uenicima i studentima (oekivano) bio najvei procenat onih koji aktivno uestvuju u rnr aktivnostima (63%). Zatim slede, sa znaajno manjim procentom, ali i dalje sa natprosenim ueem strunjaci (43,4%), rukovodioci i vlasnici (42,1%), nii rukovodioci (31%) i mali privrednici (30,5%). Teritorijalni raspored ispitanika koji pripadaju aktivnoj publici jasno pokazuju zato se rok muzika smatra urbanim fenomenom. Procenat uea ispitanika iz gradova (bez obzira na njihovu veliinu) ne razlikuje se bitno (kree se u rasponu od 25 do 30%), ali je procenat ispitanika sa sela koji ine deo aktivne rok publike samo 13,3%. Ni regionalne razlike nisu
141 To delom potie i otuda to jedan broj mlaih ispitanika koji veinski ine ovu publiku jo uvek nije zavrio svoje kolovanje. 142 Aktivnu publiku ini 39,8% ispitanika iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika, 24,7% ispitanika iz srednjoslojnih zanimanja i 14,9% poljoprivrednika i radnika.

155

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Potencijalna pozorina publika u Makedoniji 24.0% 36.1% Potencijalna bioskopska publika u Makedoniji 30.5% 26.4%

20.6% 35.6% 30.7%

29.2%

Potencijalna likovna publika u Makedoniji 25.2% 30.6%

Potencijalna biblioteka publika u Makedoniji 26.2% 37.7%

13.1% 30.9% 37.2%

33.8%

156

kulTurne PoTrebe i navike velike: najvei procenat ispitanika u aktivnoj rok publici je u Vojvodini (27,3%), a najmanji u junoj i istonoj Srbiji (18,7%). POTENCIJALNA PUBLIKA SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Potencijalnu publiku rok muzike u Srbiji ini druga etvrtina uzorka (populacije 27,9%). Polnih/rodnih razlika u njoj nema, a i snane generacijske razlike koje su bile tipine za aktivnu rok publiku u ovoj publici nestaju. Ostala je samo razlika koja odvaja ispitanike iz najstarije generacije od ostalih oni, naime, ne samo to ne poseuju koncerte rok muzike, nego je u velikom procentu i ne vole. Nasuprot tome, tip obrazovnih podela koji se mogao uoiti u aktivnoj publici prisutan je i ovde. Na jednoj strani se nalaze ispitanici sa osnovnim obrazovanjem koji u veoma malom procentu uestvuju i u aktivnoj (4%) i u potencijalnoj publici (9,1%), a na drugoj strani, gotovo da nema razlika izmeu ispitanika sa srednjom strunom spremom i ispitanika sa visokim obrazovanjem. Slino tome, razlika izmeu ispitanika koji pripadaju grupi srednjokolskih zanimanja i grupi strunjaka, rukovodilaca i vlasnika gotovo da nema143, dok se, po smanjenom ueu u potencijalnoj publici, izdvaja grupa poljoprivrednika i radnika (18,8%). Kad posmatramo faktika radna mesta ispitanika, natproseno u potencijalnoj publici uestvuju slubenici (38,5%), strunjaci (36,4%) i mali privrednici (35,6%), a njima se ovde prikljuuju i radnici koji u potencijalnoj rok publici uestvuju sa 30,5%. Zanimljivost vezana za teritorijalni raspored ispitanika jeste da su u aktivnoj publici razlike meu gradovima bile male, a razlika se pojavljivala u odnosu na ispitanike sa sela. U potencijalnoj publici pak razlike izmeu veih i manjih gradova i sela u Srbiji se poravnavaju (uee se kree u intervalu od 23% do 27%), dok na drugoj strani ispitanici iz Beograda u znaajno veem procentu (41,1%) participiraju u ovom tipu publike. Logino je da se ista pravilnost ponavlja i u pogledu regionalnog rasporeda pripadnika potencijalne publike rok muzike. NE-PUBLIKA SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Ova ne-publika ini skoro polovinu (48,7%) uzorka i populacije u Srbiji. I u njoj nema polnih/rodnih razlika, ali se snane generacijske razlike ponovo pojavljuju. U ne-publici uestvuje 77,9% ispitanika starijih od 65 godina, dve treine ispitanika u starosnoj grupi od 46 do 65 godina, 40% ispitanika starih izmeu 31 i 45 godina i jedna etvrtina (24,7%) ispitanika iz najmlae generacije (od 18 do 30 godina). Kao to je uobiajeno za obrazovno i profesionalno snano podeljene publike i u ovoj ne-publici te podele jasno dolaze do izraaja. Meu ispitanicima sa osnovnim obrazovanjem uee u ne-publici je 86,9%, meu ispitanicima sa srednjom kolom 49,2%, a meu visokoobrazovanim 28,5%. I podele meu grupama zanimanja idu istom linijom. U ne-publici uestvuje jedna etvrtina strunjaka, rukovodilaca i vlasnika, 40% ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja i dve treine poljoprivrednika
143 Procenat uea u potencijalnoj publici rok muzike ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja je 36,2%, a iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika 35,8%.

157

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Potencijalna publika koncerata klasine muzike u Srbiji 27.4% 29.1% 44.4% 48.6% Potencijalna publika koncerata rok muzike u Srbiji 20.8% 25.8% 28.6% 38.2%

21.4%

24.3%

Potencijalna publika koncerata narodne muzike u Srbiji 60.1% 55.7% 40.0% 56.5%

Potencijalna italaka publika u Srbiji 24.8% 24.4% 24.3% 20.2%

69.8%

19.8%

158

kulTurne PoTrebe i navike i radnika. A kada se posmatraju faktika radna mesta, poljoprivrednici (81,6%), radnici (56,6%) i izdravana lica (51,9%) ine procentualno najzastupljenije ispitanike u ne-publici. to se teritorijalnog rasporeda tie, ispitanici sa sela i iz umadije i Pomoravlja i regiona june i istone Srbije natproseno uestvuju u ne-publici rok muzike.

Analiza publike savremene popularne muzike u Makedoniji

ANALIZA AKTIVNE PUBLIKE SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Aktivna publika rok muzike u Makedoniji je neto vea nego u Srbiji i predstavlja 28,5% uzorka (populacije). Sa prosenom starou ispitanika od 31 godine, ona jeste najmlaa grupa u publici od svih koje smo analizirali. Snane generacijske razlike unutar ove publike ukazuju i na jednu, sada ve optiju pravilnost. Naime, pokazalo se da su, u sluajevima publike tzv. popularnih umetnosti (poput savremene popularne muzike ili filma) generacijske podele izuzetno snane i da one odreuju ko ini publiku, a da, s druge strane, polnih/rodnih podela gotovo da nema. Obrazovne i profesionalne podele javljaju se ovde, takoe, na specifian nain: one jasno odvajaju grupe najnieg statusa najneobrazovanije i poljoprivrednike i radnike od ostalih grupa, to u ostalim publikama nije sluaj. U skladu sa ovim to je reeno, u aktivnoj publici rok muzike uestvuje 54,9% ispitanika iz generacije mlae od 30 godina, 30,2% ispitanika iz generacije od 31 do 45 godina, samo 7,1% onih koji pripadaju generaciji staroj izmeu 46 i 65 godina i samo dvoje ispitanika starijih od 65 godina (to je 4% ove generacije i 0,9% aktivne publike). Pravilnost o kojoj smo govorili moe se videti i u tome to u aktivnoj rok publici uestvuje samo jedan ispitanik sa osnovnom kolom, sto dvadeset ispitanika sa srednjom kolom (30,8% ove grupe) i osamdeset devet ispitanika iz grupe sa visokim obrazovanjem (39,9% ove grupe). Meu grupama zanimanja pojavljuje se, s druge strane, neto to vie lii na trostepenu piramidu koja je uobiajena za druge publike: strunjaci, rukovodioci i vlasnici uestvuju u aktivnoj rok publici sa 48,5%, ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja sa 31,6%, a poljoprivrednici i radnici sa 15,6%. Mogue je da to proizilazi odatle to smo, konstruiui grupe zanimanja, rekodirali najveu grupu u aktivnoj publici - uenike i studenate (78,6%) - na osnovu zanimanja njihovih roditelja. Osim njih, iznad proseka u aktivnoj publici uestvuju jo i strunjaci (52,6%), mali privrednici (38,5%), rukovodioci/vlasnici (33,3%) i slubenici (30,5%). Kao i u Srbiji, u Makedoniji ispitanici iz gradova (bez obzira na njihovu veliinu) imaju slian procenat uea, koji ih jasno odvaja od ispitanika sa sela. to se pak regionalnog rasporeda tie, najvei procenat uea u aktivnoj publici imaju ispitanici iz june Makedonije. POTENCIJALNA PUBLIKA SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Potencijalnu publiku rok muzike ini 19,8% uzorka (populacije). U ovoj publici nema
159

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Potencijalna publika koncerata klasine muzike u Makedoniji 21.2% 36.4% Potencijalna publika koncerata rok muzike u Makedoniji 12.0% 24.7%

28.8% 37.9% 18.1%

16.7%

Potencijalna publika koncerata narodne muzike u Makedoniji 56.4% 64.5%

Potencijalna italaka publika u Makedoniji 24.5% 14.2%

73.1% 64.2% 19.1%

16.7%

160

kulTurne PoTrebe i navike polnih/rodnih razlika, a generacijske razlike ogledaju se u tome to se ispitanici iz najstarije generacije (sa ueem od svega 4%) odvajaju od ostalih ispitanika. Prosena starost ispitanika iz ove grupe je 39 godina. Obrazovne i profesionalne razlike, iako se mogu uoiti, daleko su slabije nego u aktivnoj rok publici. Ponovo je to grupa ispitanika sa osnovnom kolom i grupa poljoprivrednika i radnika iji je procenat uea oigledno drugaiji od preostale dve grupe. U potencijalnoj rok publici iznad proseka uestvuju slubenici (28,8%), nii rukovodioci (26,5%) i mali privrednici (25,6%). to se pak tie teritorijalnih podela, iznad proseka u potencijalnoj publici uestvuju samo ispitanici iz Skoplja (29,4%), to onda dovodi do iste pravilnosti u pogledu regionalnog rasporeda ispitanika (ovog puta sa ueem ispitanika iz Skoplja od 24,7%). NE-PUBLIKA SAVREMENE POPULARNE MUZIKE. Ne-publika rok muzike je i u Makedoniji dosta velika obuhvata vie od polovine uzorka (populacije 51,6%). Sa prosenom starou ispitanika od 48 godina, ona je proseno daleko starija od aktivne i potencijalne rok publike. To se moe videti i u generacijskim podelama unutar ove publike, koje su za razliku od polnih/rodnih podela, ponovo veoma snane. U ne-publici najstarija generacija uestvuje sa 92%, da bi, na drugoj strani, uee najmlae generacije bilo na nivou od 24,1%. I obrazovne podele u ne-publici su dosta snane i upuuju u istom pravcu kao i podele u aktivnoj publici: ispitanici sa najniim obrazovanjem (sa ueem od 88,1%) su jasno odvojeni od ostale dve grupe (ije je uee 48,5%, odnosno 35,9%). Podele na osnovu grupa zanimanja daju sliku u ogledalu podela u okviru aktivne publike: poljoprivrednici i radnici uestvuju u ne-publici u najveem procentu (68,8%), da bi taj procenat postupno padao u sluaju ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja (49%) i bio najmanji u grupi strunjaka, rukovodilaca i vlasnika (30,1%). Meu ne-publikom, od grupa koje smo konstruisali na osnovu faktikog obavljanja poslova u svakodnevlju, procentualno najvie uestvuju poljoprivrednici (78,8%), radnici (62,9%), izdravana lica (60,5%) i nii rukovodioci (53,1%). Ispitanici iz gradova manjih od 100.000 stanovnika i iz sela koji su u vrlo malom procentu uestvovali u aktivnoj i potencijalnoj publici, ine osnovu ne-publike rok muzike (tri etvrtine ispitanici sa sela i vie od polovine ispitanika iz manjih gradova). Slinu situaciju imamo i u pogledu regionalnog rasporeda ispitanika. Ispitanici iz zapadne i istone Makedonije koji su u niskom procentu uestvovali u aktivnoj i potencijalnoj publici, u ne-publici uestvuju natproseno: ispitanici iz zapadne Makedonije sa 66%, a ispitanici iz istone Makedonije sa 58,3%.

161

tabela KaraKteristiKe publiKa u srbiji i MaKedoniji

Pol/rod 39 godina 37 godina 42 godine 40 godina 45 godina 43 godine 35 godina 34 godine 44 godine 41 godina 53 godine 51 godina 42 godine 37 godina 40 godina 40 godina Pros.starost Regioni Tip podela u publici Rodne, generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne Rodne i regionalne Generacijske i regionalne Beograd, gradovi Vei gradovi Beograd, m. gradovi Nema razlika V.gradovi i sela Sela, manji gradovi Beograd i v.gradovi Skoplje Obrazovanje Radna mesta/iznad proseka M. boravka

PUBLIKA

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije

162

Rodne, generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne, m.boravka Rodne Nema razlika Rodne Manji gradovi Sva osim Skoplja V. gradovi i sela Sela Beograd

Beograd, Vojvodina istona Makedonija Beograd i Vojvodina Skopje i juna Makedonije J i i. Srbija, umadija zapadna Makedonija Svi osim june i istone Srbije Svi izuzev z.Makedonije umadija i Pomoravlje

Generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne, Rodne, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne, regionalne Nema bitnih podela Nema bitnih podela Manji gradovi Vei gradovi Vei gradovi

Aktivna pozorina publika u Srbiji Aktivna pozorina publika u Makedoniji Potencijalna pozorina publika u Srbiji Potencijalna pozorina publika u Makedoniji Pozorina ne-publika u Srbiji Pozorina ne-publika u Makedoniji Aktivna bioskopska publika u Srbiji Aktivna bioskopska publika u Makedoniji Potencijalna bioskopska publika u Srbiji Potencijalna bioskopska publika u Makedoniji Bioskopska ne-publika u Srbiji Bioskopska ne-publika u Makedoniji Aktivna likovna publika u Srbiji Aktivna likovna publika u Makedoniji Potencijalna likovna publika u Srbiji Potencijalna likovna publika u Makedoniji Juna i istona Srbija zapadna Makedonija Beograd i Vojvodina Istona i juna Makedonija Svi osim june i istone Srbije Skoplje i juna Makedonija

24,9% 29,6% M: 33,5% : 32,5% 31,3% M: 30,2% : 28,4% 32,8% M:35,6% : 29,2% 32,8% M:36,7% : 46,7% 38,1% M:30,9% : 38,2% 35,8% M:33,2% : 46,4% 47,2% M: 47,9% : 47,9% 45,6% M: 43,3% : 25,2% 27,3% M:29,0% : 23,8% 28,3% M:32,9% : 28,4% 25,5% M:23,0% : 28,3% 26,1% M:23,8% : 19,0% 23,7% M: 27,5% : 26,2% 25,8% M: 25,3% : 24,5% 25,4% M: 26,2% : 27,0% 28,6% M:30,3% :

Mean 13,39 Std.D. 2,50 Mean 13,39 Std.D. 2,79 Mean 12,13 Std.D. 2,28 Mean 12,24 Std.D. 2,93 Mean 10,17 Std.D. 2,70 Mean 10,46 Std.D. 3,70 Mean 12,62 Std.D. 2,35 Mean 13,25 Std.D. 2,60 Mean 11,96 Std.D. 2,43 Mean 11,64 Std.D. 2,92 Mean 9,92 Std.D. 3,14 Mean 9,96 Std.D. 4,10 Mean 13,64 Std.D. 2,56 Mean 13,58 Std.D. 2,70 Mean 12,22 Std.D. 2,44 Mean 12,42 Std.D. 2,86

Strunjaci, ruk/ vlasnici, slubenici i uenici i studenti Ruk/ vlasnici, strunjaci, uenici i studenti, slubenici Nii rukovodioci, mali privrednici, izdravana lica Mali privrednici, radnici, nii rukovodioci, slubenici Poljoprivrednici, radnici, izdravana lica, m.privrednici Poljoprivrednici, izdravana lica Uenici i studenti, strunjaci, ruk/vlasnici, slubenici Svi izuzev poljoprivrednika, radnika i izdravanih lica M.privrednici, radnici i slubenici Poljoprivrednici, radnici, slubenici Poljoprivrednici, izdravana lica Poljoprivrednici, izdravana lica Strunjaci, ruk/vlasnici, nii rukovodioci Ruk/vlasnici, strunjaci, slubenici, m.privrednici Slubenici, mali privrednici, nii rukovodioci Radnici, nii rukovodioci, rukovodioci/vlasnici

kulTurne PoTrebe i navike

PUBLIKA KONCERATA NARODNE MUzIKE Analiza publike koncerata narodne muzike u Srbiji
AKTIVNA PUBLIKA NARODNE MUZIKE. Prema odgovorima dobijenim u anketi, aktivna publika narodne muzike u Srbiji predstavlja samo 8,3% uzorka (populacije), to oigledno ne odgovara svakodnevnom iskustvu koje se, s tim u vezi, moe stei u Srbiji. Jedna mogunost jeste da su ispitanici, na osnovu pretpostavke da e sluanje narodne muzike u akademskim krugovima (a anketiranje verovatno izgleda kao najava takve situacije) biti tretirano kao znak prostote, prikrivali da poseuju koncerte narodne muzike. Druga pretpostavka, koja nam se ini verovatnijom (imajui u vidu da u pitanju o kulturnim potrebama ispitanici nisu krili da vole da sluaju narodnu muziku u slobodnom vremenu), jeste da su ispitanici preozbiljno shvatili re koncert144 te da su iskljuili sve one sluajeve u kojima su sluali narodnu muziku uivo, ali koji se nisu odvijali u koncertnim dvoranama ili halama. Tome u prilog govori i injenica da potencijalnu publiku narodne muzike ini skoro 60% ispitanika, to predstavlja najveu potencijalnu publiku od posmatranih u Srbiji. Verovatno je da mnogi meu njima, u stvari, spadaju u aktivnu publiku, to bi bilo mogue identifikovati uz neto bolju formulaciju pitanja ili uz dodatna objanjenja anketara. Bilo kako bilo, mi smo analizirali podatke onako kako smo ih prikupili, a ovo upozorenje jednostavno treba imati na umu. Meu ispitanicima koji pripadaju ovoj aktivnoj publici nema polnih/rodnih razlika, a i generacijske razlike su male (osim u sluaju ispitanika starijih od 65 godina koji su neto manje zastupljeni). Prosena starost ispitanika koji pripadaju ovoj publici je 39 godina. I u pogledu starosti i u pogledu obrazovanja ispitanika publika narodne muzike predstavlja jedan od izuzetaka. Starost i obrazovanje u ovoj publici u proseku su isti za ispitanike koji pripadaju aktivnoj publici i u ne-publici145, dok je najstarija i najneobrazovanija grupa ispitanika koji pripadaju potencijalnoj publici. Po nivou uea u aktivnoj publici nema razlika izmeu ispitanika sa srednjom kolom i sa visokim obrazovanjem (po 9% ovih grupa), dok su ispitanici sa osnovnim obrazovanjem procentualno manje prisutni u aktivnoj publici (3,9%). I u pogledu pripadnosti grupama zanimanja nema gotovo nikakvih razlika (u aktivnoj publici svi uestvuju sa 8%). Kada posmatramo faktika radna mesta koja ispitanici zauzimaju, u ovoj publici procentualno iznad proseka uestvuju nii rukovodioci (15,6%), mali privrednici (14,1%), rukovodioci i vlasnici (10,5%), uenici i studenti (10,2%) i radnici (9,5%). Iako bi se moglo oekivati da najvei broj pripadnika aktivne publike narodne muzike ivi na selu, verovatno
144 U pitanju na koliko su koncerata narodne muzike bili u poslednjih 12 meseci pre anketiranja. 145 Prosena duina trajanja obrazovanja za ove dve grupe je po 12 godina, a prosena starost ispitanika iz redova ne-publike je 40 godina.

163

tabela KaraKteristiKe publiKa u srbiji i MaKedoniji (nastavaK)

Pol/rod 44 godine 43 godine 37 godina 34 godine 43 godine 40 godina 48 godina 47 godina 40 godina 37 godina 43 godine 39 godina 48 godina 47 godina 41 godina 37 godina Svi osim umadije Nema razlika Nema razlika Nema razlika Poljoprivrednici, radnici, izdravana lica, m.privrednici Poljoprivrenici, izdravana lica, uenici i studenti Svi izuzev Beograda Skoplje i z.Makedonija Pros.starost Regioni Obrazovanje Radna mesta/iznad proseka M. boravka Tip podela u publici Obrazovne i profesionalne Generacijske, obrazovne i profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne Generacijske, obrazovne, profesionalne Nema bitnih podela

PUBLIKA

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije

164
Poljoprivrednici i radnici Poljoprivrednici, radnici, izdravana lica Strunjaci, uenici i studenti ruk/vlasnici i slubenici Ruk/vlasnici, mali privrednici, slubenici

Svi osim Beograda zapadna Makedonija Beograd Skoplje i ist. Makedonija Nema razlika

Rodne, obrazovne, mesto boravka Generacijske, obrazovne i profesionalne Rodne, generacijske, obrazovne i profesionalne Rodne, generacijske, obrazovne i profesionalne Rodne, generacijske, obrazovne i profesionalne Nema podela Mesta boravka sela sela, manji gradovi Beograd zapadna Makedonija umadija i juna i i.Srbija zap. i istona Makedonija Beograd Skoplje, vei gradovi Skoplje

Likovna ne-publika u Srbiji Likovna ne-publika u Makedoniji Aktivna biblioteka publika u Srbiji Aktivna biblioteka publika u Makedoniji Potencijalna biblioteka publika u Srbiji Potencijalna biblioteka publika u Makedoniji Biblioteka ne-publika u Srbiji Biblioteka ne-publika u Makedoniji Aktivna italaka publika u Srbiji Aktivna italaka publika u Makedoniji Potencijalna italaka publika u Srbiji Potencijalna italaka publika u Makedoniji italaka ne-publika u Srbiji italaka ne-publika u Makedoniji Aktivna publika klasine muzike u Srbiji Aktivna publika klasine muzike u Makedoniji

56,6% 51,0% M:46,3% : 46,8% 45,7% M:44,5% : 26,6% 31,6% M: 36,3% : 31,1% 32,3% M: 33,4% : 39,5% 42,6% M: 45,3% : 31,3% 35,6% M: 40,6% : 34,3% 25,8% M: 18,4% : 37,6% 32,2% M: 26,0% : 42,3% 52,1% M: 60,3% : 45,0% 50,5% M: 56,3% : 24,0% 22,4% M: 21,2% : 17,3% 18,1% M: 18,7% : 33,7% 25,5% M: 18,5% : 37,7% 31,5% M:25,0% : 3,9% 6,0% M: 8,4% : 3,9% 5,3% M: 6,7% :

Mean 10,62 Std.D. 2,58 Mean 11,92 Std.D. 3,39 Mean 13,05 Std.D. 2,48 Mean 13,70 Std.D. 2,57 Mean 12,07 Std.D. 2,46 Mean 12,41 Std.D. 2,80 Mean 9,68 Std.D. 2,75 Mean 9,65 Std.D. 3,49 Mean 12,75 Std.D. 2,46 Mean 13,38 Std.D. 2,66 Mean 11,77 Std.D. 2,54 Mean 12,17 Std.D. 2,86 Mean 9,68 Std.D. 2,75 Mean 9,81 Std.D. 3,66 Mean 14,57 Std.D. 2,40 Mean 13,82 Std.D. 2,72

V. gradovi i sela Skoplje i sela Strunjaci, uenici i studenti Nema razlika Uenici i studenti, strunjaci, Vei granii rukovodioci, slubenici dovi Svi osim poljoprivrednika i Nema rauenika i studenata zlika Svi osim uenika i studenata Skoplje, mali gradovi Poljoprivrednici, radnici, Svi osim mali privrednici Beograda Poljoprivrednici, radnici, mali gradoizdravana lica, m.privrednici vi i sela Strunjaci, slubenici, uenici Beograd, i studenti, ruk/vlasnici m. gradovi Strunjaci, rukovod/vlasnici, Skoplje slubenici, uenici/studenti Nema raNii rukovodioci zlika Nii rukovodioci, rukovodio- vei gradoci /vlasnici, slubenici vi sela

Rodne, generacijske, obrazovne i profesionalne Rodne, generacijske, obrazovne i profesionalne Rodne, obrazovne, profesionalne, m.boravka Rodne, obrazovne, profesionalne, m.boravka

kulTurne PoTrebe i navike zbog nesporazuma na koje smo ukazali, podaci pokazuju da je aktivna publika narodne muzike u Srbiji najprisutnija u gradovima sa vie od 100.000 stanovnika i manjim gradovima, a najmanje prisutna u Beogradu i u selima. Kada, s druge strane, imamo u vidu regionalne podele, ova publika je najzastupljenija u umadiji i Pomoravlju (to bi se donekle i moglo oekivati). POTENCIJALNA PUBLIKA ZA NARODNU MUZIKU. Ve smo spomenuli da potencijalnu publiku za narodnu muziku u Srbiji ini 60% ispitanika (populacije). Meu njima nema polnih/rodnih razlika, ali se mogu uoiti jasne generacijske razlike. Prosena starost ispitanika koji pripadaju potencijalnoj publici je 44 godine i moe se jasno napraviti razlika izmeu uea u potencijalnoj publici ispitanika iz dve mlae generacije (sa procentualnim ueem od 54%) i dve starije generacije - ispitanici iz generacije od 46 do 65 godina uestvuju u potencijalnoj publici sa 66,5%, a iz generacije ispitanika sa preko 65 godina sa 69,7%. Podele po obrazovnom kriterijumu su u potencijalnoj publici takoe jasno izraene. Meu ispitanicima sa osnovnom kolom 77,7% predstavlja deo potencijalne publike, dok ispitanici sa srednjom strunom spremom u ovoj publici uestvuju sa 60,8%, a oni sa visokim obrazovanjem sa 47,8%. Ovaj, uslovno reeno, obrnuti sled (u odnosu na sve druge sluajeve aktivne i pasivne publike) moe se primetiti i u pripadnosti grupama zanimanja, gde poljoprivrednici i radnici uestvuju sa gotovo 70% u potencijalnoj publici, ispitanici iz srednjoslojnih zanimanja sa 54,5%, a strunjaci, rukovodioci i vlasnici sa 44,4%. Kada se pak posmatraju faktika radna mesta ispitanika, u potencijalnoj publici za narodnu muziku natproseno uestvuju poljoprivrednici (86,8%), rukovodioci/vlasnici (68,4%), izdravana lica (65,6%) i radnici (63,4%). Naa je pretpostavka da ovaj obrnuti sled takoe ukazuje da veinu potencijalne publike, u ovom sluaju, u stvari ini aktivna publika. U pogledu mesta boravka, procentualno najvie pripadnika ove publike ivi na selu i u gradovima sa vie od 100.000 stanovnika, dok su od regiona najzastupljeniji u junoj i istonoj Srbiji i u umadiji i Pomoravlju. NE-PUBLIKA ZA NARODNU MUZIKU. Verovatno da su od ova tri tipa publike najtaniji podaci koji se tiu obima i karakteristika ne-publike. Nju ini oko 30% uzorka (populacije). Prosena starost ovih ispitanika je 40 godina, a i ovde se moe primetiti jasna generacijska podela izmeu generacija do 45 i preko 45 godina. Ispitanici iz mlaih generacija u ne-publici procentualno uestvuju sa 36%, dok se u starijim generacijama taj procenat kree oko etvrtine njihovog ukupnog broja. Najvei procenat uea u ne-publici narodne muzike imaju ispitanici sa visokim obrazovanjem (43,3%), potom ispitanici sa srednjom kolom (30,1%) i na kraju ispitanici za koje je osnovna kola najvii stepen obrazovanja (sa 18,4%). Paralelno ovome, ispitanici iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika uestvuju u ne-publici sa 47,4%, ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja sa 37,6% i ispitanici iz redova poljoprivrednika i radnika sa 22,3%. Meu grupama koje

165

tabela KaraKteristiKe publiKa u srbiji i MaKedoniji (nastavaK)

Pol/rod 42 godine 38 godina 43 godine 42 godine 33 godine 31 godina 41 godina 39 godina 49 godina 48 godina 39 godina 40 godina 44 godine 42 godine 40 godina 37 godina Beograd Skoplje sela m.gradovi i sela Vei i manji gradovi Sela i vei gradovi Sela i vei gradovi Vei i manji gradovi Beograd, vei gradovi Skoplje, sela Skoplje, vei gradovi Sva osim Beograda Sela, mali gradovi Sva osim sela Sva osim sela Beograd Beograd Pros.starost Regioni Tip podela u publici Obrazovanje Radna mesta/iznad proseka M. boravka

PUBLIKA

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije

166

Potencijalna publika klasine muzike u Srbiji Potencijalna publika klasine muzike u Mk Ne-publika klasine muzike u Srbiji Ne-publika klasine muzike u Makedoniji Aktivna publika rok muzike u Srbiji Aktivna publika rok muzike u Makedoniji Potencijalna publika rok muzike u Srbiji Potencijalna publika rok muzike u Makedoniji Ne-publika rok muzike u Srbiji Ne-publika rok muzike u Makedoniji Aktivna publika narodne muzike u Srbiji Aktivna publika narodne muzike u Makedoniji Potencijalna publika narodne muzike u Srbiji Potencijalna publika narodne muzike u Mk Ne-publika narodne muzike u Srbiji Ne-publika narodne muzike u Makedoniji

23,3% 33,2% M:36,5% : 32,2% 33,9% M:35,9% : 66,8% 60,8% M:55,1% : 63,9% 60,8% M:57,4% : 24,9% 23,2% M: 22,2% : 31,9% 28,5% M: 25,0% : 28,9% 27,9% M:27,1% : 19,2% 19,8% M: 20,5% : 46,2% 48,7% M:50,6% : 48,9% 51,6% M:54,5% : 7,9% 8,3% M: 8,7% : 13,4% 11,0% M: 8,5% : 60,8% 59,4% M:58,3% : 60,5% 64,1% M: 68,3% : 31,3% 32,3% M:33,0% : 26,1% 24,9% M: 23,3% :

Mean 12,76 Std.D. 2,61 Mean 13,05 Std.D. 2,98 Mean 10,85 Std.D. 2,61 Mean 11,12 Std.D. 3,45 Mean 12,86 Std.D. 2,36 Mean 13,45 Std.D. 2,52 Mean 12,59 Std.D. 2,62 Mean 12,45 Std.D. 2,92 Mean 10,61 Std.D. 2,85 Mean 10,64 Std.D. 3,66 Mean 11,96 Std.D. 2,17 Mean 12,66 Std.D. 3,15 Mean 11,24 Std.D. 2,80 Mean 11,69 Std.D. 3,28 Mean 12,48 Std.D. 2,84 Mean 12,19 Std.D. 3,72

Strunjaci, slubenici, ruk/ vlasnici, uenici/studenti Uenici/studenti, ruk/vlasnici, strunjaci, slubenici Poljoprivrednici, radnici, izdravana lica, m.privrednici Poljoprivrednici, radnici, izdravana lica Uenici/studenti, strunjaci, ruk/vlasnici, nii rukovodioci Uenici/studenti, strunjaci, mali privrednici, ruk/vlasnici Slubenici, strunjaci, mali privrednici i radnici Slubenici, nii rukovodioci, mali privrednici Poljoprivrednici, radnici, izdravana lica Poljoprivrednici, radnici, izdravana lica, n.rukovodioci N. rukovodioci, m.privrednici, ruk/vlasnici, uenici/studenti Slubenici, mali privrednici, n.rukovodioci, poljoprivred. Poljoprivrednici, ruk/vlasnici, izdravana lica, radnici N.rukovodioci, poljoprivred. mali privrednici, radnici Strunjaci, uenici/studenti, slubenici Ruk/vlasnici, uenici i studenti, strunjaci

Teritorijalne (mesto i region boravka) Skoplje, juna Generacijske, obrazovMakedonija ne, profesionalne Svi osim Obrazovne, profesionalBeograda ne teritorijalne zapadna i i. Obrazovne, profesionalMakedonija ne teritorijalne Generacijske, obrazovne, Vojvodina profesionalne, m.boravka juna Make- Generacijske, obrazovne, donija profesionalne, m.boravka Teritorijalne (mesto i Beograd region boravka) Teritorijalne (mesto i Skoplje region boravka) umadija i Generacijske, obrazovne, juna i i.Srbija profesionalne, m.boravka zapadna i Generacijske, obrazovne, i.Makedonija profesionalne, m.boravka umadija i Teritorijalne Pomoravlje zapad. i juna Rodne, profesionalne Makedonija umadija, ju- Generacijske, obrazovna i i.Srbija ne, profesionalne Istona MaGeneracijske, obrazovkedonija ne, profesionalne Beograd, Generacijske, obrazovne, Vojvodina profesionalne, teritorijal. z. Makedoni- Obrazovne, profesionalja, Skoplje ne teritorijalne

kulTurne PoTrebe i navike smo konstruisali na osnovu faktikog obavljanja poslova izdvajaju se, po ueu u ne-publici, strunjaci (53,5%), uenici i studenti (45,5%) i slubenici (43,6%). U pogledu teritorijalnog rasporeda, kao neka vrsta odgovora na nivo zastupljenosti u potencijalnoj publici (a ne, kao to je to bilo u drugim sluajevima, u aktivnoj publici), najvee prisustvo u ne-publici za narodnu muziku zableeno je meu ispitanicima iz Beograda i iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika, odnosno u Beogradu i Vojvodini, a najmanje meu ispitanicima iz sela i iz regiona june i istone Srbije i umadije i Pomoravlja.

Analiza publike koncerata narodne muzike u Makedoniji

AKTIVNA PUBLIKA ZA NARODNU MUZIKU. Sve ono to smo rekli za publiku narodne muzike u Srbiji, vai i u Makedoniji. Iako je narodna muzika u obe zemlje sveprisutna, te iako su koncerti narodne muzike prepuni, a ivih nastupa ima i po diskotekama, kafiima, klubovima i pod atrama na ulici, prema naim podacima aktivnu publiku ove muzike i u Makedoniji ini jako mali broj ispitanika (samo 11% uzorka). Svakodnevno iskustvo koje smo pomenuli nam govori da ovi podaci nisu tani, ve da su ispitanici ili prikrivali svoje odlaske na koncerte narodne muzike, ili su moda smatrali da se pod koncertima podrazumevaju samo solistiki koncerti velikih zvezda koji se zaista odravaju retko (i uglavnom u Beogradu ili Skoplju). Kao to je to bio sluaj i u Srbiji, u pogledu starosti i obrazovanja publika narodne muzike u Makedoniji predstavlja izuzetak. Ne-publika narodne muzike je mlaa (37 godina) od aktivne publike (40 godina), dok su - sa prosenom starou od 42 godine najstariji ispitanici koji pripadaju potencijalnoj publici. Istovremeno, kao i u Srbiji, gotovo da nema razlika u nivou obrazovanja izmeu ispitanika koji pripadaju aktivnoj publici, potencijalnoj publici i ne-publici narodne muzike. Mada je broj ispitanika u aktivnoj publici jako mali, ipak se mogu primetiti znaajne polne/rodne razlike mukarci u ovoj publici uestvuju u veem broju od ena (meusobni odnos je 63,4% : 36,6%). Unutar aktivne publike nema veih razlika u pogledu uea generacija razliite starosti, s tim to je, ipak, uee najstarije generacije procentualno najmanje (5,7%). Slino tome, iako razlike u pogledu obrazovanja ispitanika koji ine aktivnu publiku nisu velike, moe se uoiti da ispitanici sa osnovnom kolom uestvuju na niem nivou od ispitanika iz druge dve obrazovne grupe. Meu grupama zanimanja, natproseno u ovoj aktivnoj publici uestvuju ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja (16,9%), a kad posmatramo njihova faktika radna mesta, onda u aktivnoj publici iznad proseka uestvuju slubenici (15,9%), mali privrednici (14,6%), nii rukovodioci (14,3%) i poljoprivrednici (11,8%). Procentualno najvie aktivne publike narodne muzike u Makedoniji ima u selima (16%) i u gradovima sa vie od 100.000 stanovnika

167

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije (12,3%). to se pak tie regionalnog rasporeda, u aktivnoj publici najvie uestvuju ispitanici iz zapadne Makedoniji (15,5%) i iz june Makedonije (13,5%) POTENCIJALNA PUBLIKA ZA NARODNU MUZIKU. Kao i u Srbiji, karakteristike koje smo oekivali u aktivnoj publici za narodnu muziku pojavljuju se u potencijalnoj publici. Potencijalna publika za narodnu muziku je jo vea od one u Srbiji i predstavlja 64,1% uzorka (populacije). Prosena starost ovih ispitanika je 42 godine. U ovoj publici nema velikih generacijskih razlika, a procentualno je najzastupljenija generacija od 46 do 65 godina (74,5%). U njoj nema ni znaajnih polnih/rodnih podela, dok obrazovne i profesionalne razlike i ovde imaju smer drugaiji od onog u ostalim aktivnim i potencijalnim publikama koje su bile predmet razmatranja. U potencijalnoj publici za narodnu muziku najvie je ispitanika sa osnovnom kolom (71,5%), potom ispitanika sa srednjim obrazovanjem (65,4%), da bi uee ispitanika sa visokim obrazovanjem bilo 56,9%. Takoe su, meu grupama zanimanja, iznad proseka po ueu u ovoj publici samo ispitanici iz redova poljoprivrednika i radnika (70%). Na drugoj strani, kada posmatramo faktika radna mesta ispitanika, ispod proseka se nalaze jedino one grupe koje su u ostalim aktivnim i potencijalnim publikama uvek iznad proseka strunjaci, rukovodioci/vlasnici i uenici/studenti. U Makedoniji najvei procenat ispitanika u potencijalnoj publici dolazi iz gradova sa vie od 100.000 stanovnika (70,2%) i iz manjih gradova (66,9%), dok se, kada posmatramo regionalne podele, po ueu izdvajaju ispitanici iz istone Makedonije (73,1%). NE-PUBLIKA ZA NARODNU MUZIKU. Ne-publika za narodnu muziku ini u Makedoniji otprilike jednu etvrtinu populacije (24,9% uzorka). Kao to smo ve pomenuli, sa prosenom starou ispitanika od 37 godina, ona je najmlaa meu publikama narodne muzike, a i generacijske podele unutar nje su neobine: najvei procenat uea u ne-publici imaju ispitanici iz najmlae (34,7%) i iz najstarije generacije (30,2%). U ovoj publici nema snanijih polnih/rodnih razlika, a procentualno najvei deo ove ne-publike ine najobrazovaniji (29,7%) i oni koji pripadaju grupi strunjaka, rukovodilaca i vlasnika (35,7%). Kad posmatramo faktika radna mesta ispitanika, oni koji su u manjem procentu uestvovali u potencijalnoj publici strunjaci, rukovodioci/vlasnici i uenici i studenti, procentualno su najzastupljeniji u ne-publici. Slino tome, ispitanici iz Skoplja i iz sela, ije je uee u potencijalnoj publici bilo ispod proseka, ine ovde najvei deo ne-publike. Ovaj visok stepen uea u ne-publici ispitanika iz Skoplja prenosi se i na znaajno uee u ne-publici ispitanika iz regiona koji ine Skoplje i okolna mesta (27,5%), pri emu su po svom ueu u ne-publici jo zastupljeniji ispitanici iz zapadne Makedonije (28,2%).

168

kulTurne PoTrebe i navike

Publika i kulturne navike uticaj rane socijalizacije

U ovom istraivanju ispitivali smo i u kojoj meri rani kontakti sa umetnou, posebno u porodinom krugu, utiu na pripadnost odreenim tipovima publike. Stanovite da rana socijalizacija igra ogromnu ulogu u formiranju kulturnih navika testirana je u tako velikom broju istraivanja i rezultati su u toj meri nedvosmisleni, da se rano oblikovanje ukusa i motivacije za uee u kulturnim aktivnostima danas smatra gotovo aksiomom. Mi smo ispitanike pitali koliko su esto njih, dok su bili deca, njihovi roditelji vodili na lutkarske predstave, pozorine predstave, u bioskop, na izlobe dela likovnih umetnosti i na koncerte klasine, rok i narodne muzike. Potom smo u analizi pokuali da ustanovimo za svaki od pojedinanih tipova kulturnih dogaaja (odnosno pojedinanih publika) postoje li razlike meu ranim iskustvima (sa umetnou) pripadnika aktivne publike, potencijalne publike i ne-publike146. Pokazalo se da su razlike u pogledu ranog sticanja kulturnih navika zaista prisutne u publici, te da su ispitanike koji pripadaju aktivnoj publici, u svim posmatranim sluajevima, roditelji vodili vie (i redovno i povremeno) na kulturne dogaaje od ispitanika iz potencijalne publike i ne-publike. U tabelama 67 70 dat je prikaz ranih iskustava pripadnika pozorine, bioskopske i publike izlobi likovnih umetnosti u Srbiji i Makedoniji. U njima moemo videti, npr. (u tabeli 67) da su dve treine ispitanika iz aktivne pozorine publike njihovi roditelji (dok su bili deca) makar ponekad vodili u pozorite, dok, na drugoj strani, 80% ispitanika iz pozorine ne-publike nikad nije bilo u pozoritu s roditeljima. Isto tako, moemo videti (u tabeli 69) da je 77% pripadnika aktivne bioskopske publike odlazilo sa svojim roditeljima u bioskop, a da identian procenat ispitanika iz redova ne-publike (77%) nije nikad bilo u bioskopu tokom detinjstva. Ti odnosi su slini i to se tie veine drugih pojedinanih publika izuzeci su jedino publika klasine muzike (u Makedoniji) i publika narodne muzike (i u Srbiji i u Makedoniji)147
146 Pripadnike razliitih tipova pozorine publike pitali smo da li su ih, dok su bili mali, roditelji vodili na lutkarske i pozorine predstave, pripadnike razliitih tipova bioskopske publike da li su ih roditelji vodili u bioskope, ispitanike iz razliitih tipova publike rok muzike pitali smo da li su ih roditelji vodili na koncerte rok muzike, itd. 147 Veza izmeu uestalosti poseta sa roditeljima kulturnim dogaajima u detinjstvu i pripadnosti razliitim tipovima publike je statistiki znaajna i dosta jaka u gotovo svim posmatranim sluajevima [npr. odlasci u lutkarsko pozorite za pozorinu publiku (u Srbiji = 0,133; u Makedoniji = 0,113); odlasci na pozorine predstave za pozorinu publiku (u Srbiji = 0,202; u Makedoniji = 0,239); odlasci u bioskop za bioskopsku publiku (u Srbiji = 0,172; u Makedoniji = 0,151); odlasci s roditeljima na izlobe za likovnu publiku (u Srbiji = 0,140; u Makedoniji = 0,190). Veza izmeu pripadnosti rok publici i ranih odlazaka (s roditeljima) na rok koncerte je statistiki znaajna, ali neto slabija (u Srbiji = 0,061; u Makedoniji = 0,071);), da bi izuzeci bili publika koncerta klasine muzike u Makedoniji, gde nema ni statistike znaajnosti (u Srbiji je veza statistiki znaajna i dovoljno jaka = 0,076) i publika koncerata narodne muzike, kod koje ova veza ni u Srbiji, ni u Makedoniji nije statistiki znaajna.

169

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije tabela 67 da li su pripadniKe pozorine publiKe roditelji vodili u pozorite Kada su bili deca (srbija)
Roditelji vodili u pozorite Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total Redovno 62 (16,7%) 61,4% 33 (8,1%) 32,7% 6 (1,3%) 5,9% 101 (8,0%) 100% Ponekad 190 (51,2%) 42,7% 166 (40,9%) 37,3% 89 (18,6%) 20,0% 455 (35,5%) 100% Nikad 119 (32,1%) 16,8% 207 (51,0%) 29,2% 383 (80,1%) 54,0% 709 (56,5%) 100% Total 371 (100%) 29,6% 406 (100%) 32,4% 478 (100%) 38,1% 1255 (100%) 100%

tabela 68 da li su pripadniKe pozorine publiKe roditelji vodili u lutKarsKo pozorite Kada su bili deca (M aKedonija)
Roditelji vodili u lutk. pozorite Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total Redovno 25 (9,8%) 55,6% 13 (4,9%) 28,9% 7 (2,4%) 15,6% 45 (5,5%) 100% Ponekad 89 (34,8%) 41,2% 79 (29,6%) 36,6% 48 (16,7%) 22,2% 216 (26,6%) 100% Nikad 142 (55,5%) 25,8% 175 (65,5%) 31,8% 233 (80,9%) 42,4% 550 (67,8%) 100% Total 256 (100%) 31,6% 267 (100%) 32,9% 288 (100%) 35,5% 811 (100%) 100%

tabela 69 da li su pripadniKe biosKopsKe publiKe roditelji vodili u biosKop Kada su bili deca (srbija)
Roditelji vodili u bioskop Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total Redovno 140 (23,4%) 71,4% 45 (13,2%) 23,0% 11 (3,4%) 5,6% 196 (15,5%) 100% Ponekad 325 (54,3%) 60,2% 152 (44,4%) 28,1% 63 (19,6%) 11,7% 540 (42,8%) 100% Nikad 134 (22,4%) 25,4% 145 (42,4%) 27,5% 248 (77,0%) 47,1% 527 (41,7%) 100% Total 599 (100%) 47,4% 342 (100%) 27,1% 322 (100%) 25,5% 1263 (100%) 100%

170

kulTurne PoTrebe i navike tabela 70 da li su pripadniKe publiKe liKovnih uMetnosti roditelji vodili na izlobe Kada su bili deca (M aKedonija)
Roditelji vodili na izlobe Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total Redovno 25 (12,4%) 73,5% 5 (2,3%) 14,7% 4 (1,1%) 11,8% 34 (4,4%) 100% Ponekad 101 (50,0%) 51,5% 53 (24,2%) 27,0% 42 (12,1%) 21,4% 196 (25,5%) 100% Nikad 76 (37,6%) 14,1% 161 (73,5%) 29,9% 302 (86,8%) 56,0% 539 (70,1%) 100% Total 202 (100%) 26,3% 219 (100%) 28,5% 348 (100%) 45,3% 769 (100%) 100%

Osim to smo eleli da znamo kako su rana iskustva uticala na njihovu kasniju pripadnost aktivnoj, potencijalnoj publici ili ne-publici, namera nam je bila i da proverimo da li pripadnici razliitih tipova publike imaju drugaiji odnos prema vlastitoj deci da li ispitanici koji pripadaju aktivnoj publici posveuju vie panje tome da svoju decu upoznaju sa svetom kulture, ili, burdijeovskom terminologijom, da li vie od drugih posveuju panju tome da svoju decu opskrbe kulturnim kapitalom. Za razliku od uticaja ranih iskustava ispitanika na njihove potonje kulturne prakse, gde su veza i njen smer prilino nedvosmisleni, u odgovorima na ovo drugo pitanje dobili smo protivurene rezultate. U sluaju pozorine publike i publike dela likovnih umetnosti, veza izmeu pripadnosti razliitim tipovima publike i aktivnog pokuaja da se vlastita deca uvedu u svet umetnosti je statistiki znaajna i izuzetno jaka [za pozorinu publiku u Srbiji = 0,232, a u Makedoniji = 0,301; a kod publike likovnih umetnosti u Srbiji = 0,242, a u Makedoniji = 0,261 vidi tabele 71 i 72]. U svim ostalim sluajevima bioskopske publike i publike svih muzikih umetnosti veza nije ni statistiki znaajna. tabela 71 da li pripadnici pozorine publiKe vode svoju decu u pozorite (M aKedonija)
Vode decu u pozorite Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total Redovno 41 (28,1%) 57,7% 20 (11,9%) 28,2% 10 (4,8%) 14,1% 71 (13,5%) 100% Ponekad 95 (65,1%) 45,0% 64 (38,1%) 30,3% 52 (24,8%) 24,6% 211 (40,3%) 100% Nikad 10 (6,8%) 4,1% 84 (50,0%) 37,4% 148 (70,5%) 61,2% 242 (46,2%) 100% Total 146 (100%) 27,9% 168 (100%) 32,1% 210 (100%) 38,5% 524 (100%) 100%

171

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije tabela 72 da li pripadnici publiKe liKovnih uMetnosti vode svoju decu na izlobe (srbija)
Vode decu na izlobe Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total Redovno 33 (18,5%) 68,8% 11 (6,1%) 22,9% 4 (0,9%) 8,3% 48 (6,0%) 100% Ponekad 107 (60,1%) 45,1% 77 (32,5%) 32,5% 53 (12,1%) 22,4% 237 (29,7%) 100% Nikad 38 (21,3%) 7,4% 93 (51,4%) 18,1% 382 (87,0%) 74,5% 513 (64,3%) 100% Total 178 (100%) 22,3% 181 (100%) 22,7% 439 (100%) 55,0% 798 (100%) 100%

Meutim, kada malo detaljnije pogledamo tabele i u onim sluajevima u kojima nema statistike znaajnosti ove veze na nivou itave publike, moe se videti da ispitanici koji pripadaju aktivnoj publici (ipak) u veem procentu od drugih sa svojom decom pohaaju kulturne dogaaje. Tako, na primer (vidi tabelu 73), iako malobrojni, ipak 55% ispitanika iz redova aktivne publike koncerata klasine muzike u Srbiji na koncerte vodi sa sobom i decu, za razliku od samo 20% ispitanika iz potencijalne publike i 5% ispitanika iz redova ne-publike. tabela 73 da li pripadnici publiKe Klasine MuziKe vode svoju decu na Koncerte (srbija)
Vode decu na koncerte Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total Redovno 9 (21,4%) 52,9% 6 (2,3%) 35,3% 2 (0,4%) 11,8% 17 (2,0%) 100% Ponekad 14 (33,3%) 16,7% 46 (17,6%) 54,8% 24 (4,5%) 28,6% 84 (10,0%) 100% Nikad 19 (45,2) 2,6% 209 (80,1%) 28,3% 511 (95,2%) 69,1% 739 (88,0%) 100% Total 42 (100%) 5,0% 261 (100%) 31,1% 537 (100%) 63,9% 840 (100%) 100%

Slino tome, iako veza izmeu pripadnosti razliitim tipovima rok publike i uestalosti posete koncertima sa decom nije statistiki znaajna, ipak 30% aktivnih pripadnika rok publike vodi na koncerte sa sobom i svoju decu, za razliku od 15% pripadnika potencijalne publike i samo 8% ispitanika iz redova ne-publike (vidi tabelu 74).

172

kulTurne PoTrebe i navike tabela 74 da li pripadnici publiKe roK MuziKe vode svoju decu na Koncerte (M aKedonija)
Vode decu na koncerte Aktivna publika Potencijalna publika Ne-publika Total Redovno 3 (3,8%) 23,1% 2 (2,2%) 15,4% 8 (2,4%) 61,5% 13 (2,6%) 100% Ponekad 22 (27,5%) 43,1% 11 (12,2%) 21,6% 18 (5,4%) 35,3% 51 (10,1%) 100% Nikad 55 (68,8%) 12,5% 77 (85,6%) 17,5% 309 (92,2%) 70,1% 441 (87,3%) 100% Total 80 (100%) 15,8% 90 (100%) 17,8% 335 (100%) 66,3% 505 (100%) 100%

Ukratko, publike nastaju ve u kratkim pantalonicama (i malim haljinicama), a tada poinje i njihova reprodukcija.

ANALIzA GENERALNE PUBLIKE

Svakodnevno iskustvo nam pokazuje da se retko deava da oni koji aktivno participiraju u nekoj kulturnoj aktivnosti apstiniraju u svim drugima. Najee je upravo suprotno pripadnici aktivne publike u jednoj oblasti aktivno uestvuju i u velikom broju drugih kulturnih aktivnosti. Kulturna participacija je deo kulturnog stila i, ire, deo stila ivota, te se obrasci aktivnog uea, potencijalnog uea i ne-participacije najee ponavljaju du irokog spektra aktivnosti. Zato smo i pokuali da na osnovu podataka o pripadnosti aktivnoj, pasivnoj i ne-publici u pojedinanim kulturnim aktivnostima, uz pomo klaster analize, konstruiemo neto to bi predstavljalo generalne tipove publike. U njih smo razvrstali ispitanike koji imaju motivaciju i aktivno participiraju u irokom spektru kulturnih aktivnosti (aktivna publika); one koji imaju sklonost ka umetnosti i motivaciju da uestvuju u kulturnim dogaanjima, ali uglavnom to ne ine (potencijalna publika) i one ispitanike koji niti imaju motivacije, niti uestvuju u kulturnim aktivnostima (ne-publika). Valja napomenuti i da su publike pojedinanih umetnosti (kulturnih aktivnosti) bili nai konstrukti, ali da su podaci o generalnoj publici u toj meri rezultat nae prerade (bez ikakvog pokuaja iskrivljenja podataka), da ih treba uzimati sa krajnjim oprezom. Naa poenta, u ovom sluaju, nije bila u preciznom opisivanju karakteristika ove generalne publike u Makedoniji i Srbiji, ve u potenciranju esto prisutnih karakteristika da bi opte pravilnosti - od kojih smo neke ve uoili u analizi pojedinanih publika - postale jo vidljivije.

173

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije

Analiza generalne publike u Srbiji

AKTIVNA PUBLIKA. Aktivnu publiku ini 32,6% uzorka u Srbiji. U njoj ima neto vie ena nego mukaraca, ali ta razlika nije velika. Iz vrednosti statistika koje smo posmatrali moe se videti da generalno veza izmeu pola/roda i pripadnosti tipovima publike - iako statistiki znaajna - nije jaka. Prosena starost ispitanika iz ove grupe je 39 godina. Generacijske podele u njoj idu linijom koju smo ve videli u analizi velikog broja pojedinanih publika: na jednoj strani nalaze se ispitanici iz generacija mlaih od 45 godina (sa procentualnim ueem od 41%, odnosno 36,9%), a na drugoj strani ispitanici stariji od 45 godina (25,1%), odnosno stariji od 65 godina (18,4%). Veza izmeu starosti ispitanika i njihove pripadnosti razliitim tipovima publike statistiki je znaajna i prilino snana ( = 0,121, Eta = 0,342). Pokazalo se, meutim, da su najjai uticaji na strukturisanje publike u Srbiji ipak oni koji proizilaze iz obrazovnih i profesionalnih podela. Veza izmeu stepena obrazovanja i pripadnosti odreenim tipovima publike je statistiki znaajna i snana ( = 0,208, Eta = 0,502, odnosno njome se moe objasniti oko 25% varijanse). Slinu situaciju imamo i kada posmatramo meusobni odnos pripadnosti ispitanika grupama zanimanja na jednoj, odnosno tipovima publike na drugoj strani (u statistikom pogledu i ova veza je znaajna i veoma snana = 0,218). Kada posmatramo samo aktivnu publiku, moemo videti da u njoj uestvuje 56,8% ispitanika sa visokim obrazovanjem, 26,9% ispitanika sa srednjom strunom spremom i samo sedmoro ispitanika sa osnovnom kolom (to ini 3,7% ove grupe i samo 1,6% aktivne publike). Slino tome, u aktivnoj publici u Srbiji uestvuje skoro sedamdeset posto ispitanika iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika (69,4%), 37,2% ispitanika koji pripadaju srednjoslojnim zanimanjima i 14,3% poljoprivrednika i radnika. Kada pak posmatramo radna mesta koja ispitanici faktiki zauzimaju, moemo videti da u aktivnoj publici (kao u velikom broju pojedinanih publika koje smo posmatrali), natproseno uestvuju strunjaci (75,9%), rukovodioci i vlasnici (63,2%), uenici i studenti (55,6%) i slubenici (45,1%). Analize su pokazale da teritorijalne razlike u Srbiji, iako prisutne, nemaju snaniji uticaj na pripadnost odreenim tipovima publike, a da meu njima vei uticaj ima veliina mesta boravka nego regionalni raspored ispitanika (veza izmeu regionalne pripadnosti ispitanika i pripadnosti odreenim tipovima publike u Srbiji nije statistiki znaajna). U Srbiji u aktivnoj publici natproseno uestvuju ispitanici iz Beograda (57,9%) i gradova sa manje od 100.000 stanovnika (36,5%). Kada posmatramo regionalni raspored ispitanika koji pripadaju ovoj publici, moe se videti da su oni procentualno najzastupljeniji u Beogradu (45%) i Vojvodini (34,7%)148, a ispod proseka u umadiji i Pomoravlju (24,9%) i junoj i istonoj Srbiji (20,5%).
148 I u Sandaku 41% - uz ogradu koju smo ve izneli.

174

kulTurne PoTrebe i navike POTENCIJALNA PUBLIKA. Potencijalnu publiku ini 40% uzorka u Srbiji. Prosena starost ispitanika koji pripadaju ovoj grupi je 41 godina, a unutar nje gotovo da nema generacijskih razlika sve generacije uestvuju na nivou oko proseka. Takoe, u njoj nema ni polnih/rodnih razlika. Kada posmatramo uticaje pripadnosti obrazovnim i profesionalnim grupama moemo primetiti da su u potencijalnoj publici najzastupljeniji ispitanici sa srednjom strunom spremom i ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja. To se moe uoiti i po natprosenom ueu u potancijalnoj publici malih privrednika (49,2%), niih rukovodilaca (44,6%) i slubenika (41,7%). U pogledu teritorijalnog rasporeda, iznad proseka u potencijalnoj publici uestvuju ispitanici iz sela (41,5%) i iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika (41,3%), odnosno iz Sandaka (51,3%) i Vojvodine (42,5%). NE-PUBLIKA. Ne-publiku ini 27,4% uzorka u Srbiji. Generalno pravilo koje smo mogli uoiti pri posmatranju pojedinanih publika da u potencijalnoj publici nema velikih razlika u pogledu dimenzija koje smo posmatrali, a da je nepublika inverzna slika aktivne publike potvruje se i ovde. U ne-publici ima neto vie mukaraca nego ena, iako, ponovo, te razlike nisu velike. Prosena starost ispitanika iz redova ne-publike je 48 godina, pri emu, iako generacijske razlike u ne-publici jasnije odvajaju svaku od generacija (onako kako smo ih mi konstruisali) nego to je to bilo u aktivnoj publici, osnovna linija podele i dalje ostaje izmeu ispitanika mlaih od 45 godina (koji u ne-publici uestvuju ispod proseka) i ispitanika iz dve starije generacije (koji u ne-publici uestvuju iznad proseka). Podele po obrazovnim i profesionalnim dimenzijama jo se bolje mogu videti u ne-publici. Ovde se jasno moe uoiti i ono na ta smo skrenuli panju prilikom analize pojedinanih publika da je jaz koji odvaja ispitanike sa osnovnim obrazovanjem od ispitanika sa srednjim obrazovanjem (posebno u sluaju popularnih umetnosti kao to su film ili savremena popularna muzika) vei od onoga koji odvaja ispitanike sa srednjom strunom spremom od onih sa visokim obrazovanjem149. Iz grupe ispitanika sa osnovnim obrazovanjem 72,3% predstavlja deo ne-publike, a na drugoj strani iz redova ispitanika sa srednjom kolom u ne-publici uestvuje 27,8% i samo 5,9% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Slino tome, 48,4% ispitanika iz grupe poljoprivrednika i radnika predstavlja deo ne-publike (i ini njenih 80,7%), a 14,7% ispitanika iz srednjoslojnih zanimanja i 2,8% ispitanika iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. Kao i u sluaju velikog broja pojedinanih publika, u ne-publici procentualno iznad proseka uestvuju poljoprivrednici (82,5%), radnici (42,7%) i izdravana lica (32,6%). to se tie teritorijalnog rasporeda u ne-publici natproseno uestvuju ispitanici iz sela (43,3%) i iz gradova sa vie od 100.000 stanovnika (29,5%), dok meu regionima
149 To isto se, po analogiji, moe rei i za razlike izmeu ispitanika koji pripadaju grupama poljoprivrednika i radnika, srednjoslojnih zanimanja i grupi strunjaka, rukovodilaca i vlasnika.

175

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije u Srbiji iznad proseka u ne-publici uestvuju ispitanici iz june i istone Srbije (40,9%) i iz umadije i Pomoravlja (36,1%).

Analiza generalne publike u Makedoniji

AKTIVNA PUBLIKA. Aktivnu publiku ini 27% uzorka u Makedoniji. Za razliku od Srbije, u aktivnoj publici u Makedoniji ne postoje nikakve razlike izmeu uea mukaraca i ena. tavie, ako je na nivou itave publike u Srbiji veza izmeu pola/roda i pripadnosti odreenim tipovima publike bila statistiki znaajna (iako ne snana), u Makedoniji ona nije ni statistiki znaajna. I u Makedoniji u generalnoj publici, kao i u veini pojedinanih publika, vai jo jedna od pravilnosti koje smo uoili, naime da u pogledu starosti i obrazovanja meu ispitanicima koji pripadaju razliitim tipovima publika imamo silazni niz: ispitanici koji pripadaju aktivnoj publici su mlai i obrazovaniji od ispitanika iz redova potencijalne publike, dok su ovi mlai i obrazovaniji od ispitanika iz redova ne-publike150. Prosena starost ispitanika iz redova generalne publike u Makedoniji je 34 godine (to je pet godina manje nego za aktivnu publiku u Srbiji). Generacijske razlike unutar aktivne publike, poput onih u Srbiji, dele uzorak (populaciju) na dve mlae i dve starije generacije, to upuuje na zakljuak da u posmatranim drutvima negde sredinom etrdesetih (u naim konstruisanim generacijama ta granica je 45 godina) poinje, za veliki deo populacije, odustajanje od aktivnog kulturnog ivota. U najmlaoj generaciji u aktivnoj publici u Makedoniji uestvuje 39,7% ispitanika, a u generaciji od 31 do 45 godina 30,5% ispitanika. Na drugoj strani, iz generacije od 46 do 65 godina u aktivnoj publici uestvuje 12,5% ispitanika, a iz najstarije grupe 10,7% ispitanika151. Obrazovne razlike u publici u Makedoniji su izuzetno snane (Eta = 0,463) i to se moe videti i po podelama unutar aktivne publike. Iz redova ispitanika sa osnovnom kolom u aktivnoj publici uestvuje samo jedan ispitanik. Meu ispitanicima sa srednjom kolom u aktivnoj publici uestvuje 125 ispitanika (to ini 26,3% ove grupe, odnosno 53% aktivne publike i nalazi se malo ispod proseka uea ovih ispitanika u uzorku), a iz grupe ispitanika sa visokim obrazovanjem u aktivnoj publici uestvuje 110 ispitanika (to ini 42% ove grupe, odnosno 46,6% aktivne publike i daleko je iznad proseka uea ove grupe u uzorku). Kao to je uobiajeno, sline razlike u pogledu uea u aktivnoj
150 to se obrazovanja tie, to vai i za njihove roditelje roditelji ispitanika aktivne publike su bolje obrazovani od roditelja ispitanika potencijalne publike, a ovi od roditelja ispitanika nepublike. 151 Kao i u Srbiji, veza generacijske pripadnosti i tipova publike je statistiki znaajna, te iako slabija od povezanosti obrazovanja, tipova zanimanja ili radnih mesta (na jednoj) i pripadnosti odreenim tipovima publike (na drugoj strani), ona je dovoljno snana (Eta = 0,342).

176

kulTurne PoTrebe i navike publici imamo i meu grupama zanimanja152. Iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika skoro polovina ispitanika uestvuje u aktivnoj publici (48,2%), da bi ispitanici iz grupe srednjoslojnih zanimanja uestvovali skoro dva puta manje (28,6%), a iz grupe poljoprivrednika i radnika skoro tri puta manje (16,3%). Kada posmatramo radna mesta ispitanika, meu njima se u aktivnoj publici ispod proseka nalaze samo poljoprivrednici, radnici, nii rukovodioci i izdravana lica, dok su svi ostali iznad proseka. Ovo je izraeno i u vrednosti statistika koje smo posmatrali, koji pokazuju da veza radnih mesta ispitanika i njihove pripadnosti odreenim tipovim publike nije znaajna. To se isto pokazalo i za odnos teritorijalnog rasporeda ispitanika i njihovog uea u aktivnoj, potencijalnoj publici i ne-publici. U Srbiji veza izmeu regionalnog rasporeda i pripadnosti odreenim tipovima publike nije bila statistiki znaajna, dok je uticaj veliine mesta boravka bio neznatan (ali je veza bila statistiki znaajna). U Makedoniji ni ove znaajnosti nema, ali to ne znai da nema nikakvih razlika u teritorijalnom rasporedu publika. U aktivnoj publici jasna razlika odvaja, na jednoj strani, ispitanike svih gradova (ije se uee u aktivnoj publici kree na nivou od 31%) od ispitanika iz sela na drugoj strani (ije je uee u aktivnoj publici samo 9,1%). U pogledu regionalnog rasporeda, iako razlike meu regionima nisu velike, juna i istona Makedonija prednjae u pogledu uea ispitanika u aktivnoj publici. POTENCIJALNA PUBLIKA. U Makedoniji u sastav potencijalne publike ulazi 41% uzorka. Kao to smo primetili, u nizu pojedinanih publika u potencijalnoj publici ima neto vie ena (44%) nego mukaraca (38,4%). Prosena starost ovih ispitanika je 40 godina, a generacijske razlike odvajaju samo ispitanike iz najstarije generacije (koji u potencijalnoj publici uestvuju sa 26,8%) od ispitanika iz ostalih starosnih grupa (ije se uee u potencijalnoj publici kree u intervalu od 40%-42%). Neto slino tome imamo i kada posmatramo podele du obrazovnih i profesionalnih dimenzija. Razlika izmeu uea ispitanika sa srednjom kolom (42,7%) i onih sa visokim obrazovanjem (46,2%) u potencijalnoj publici gotovo da nestaje, a na drugom kraju se nalaze ispitanici za koje je osnovna kola najvii stepen obrazovanja (sa ueem u potencijalnoj publici od 25,4%). Isto tako, izmeu uea ispitanika koji pripadaju grupi srednjoslojnih zanimanja (43,2%) i ispitanika iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika (44,6%) u potencijalnoj publici nema razlika, a razlika se pojavljuje u pogledu uea ispitanika iz grupe poljoprivrednika i radnika (33,2%). Ova tendencija poveanog prisustva ispitanika sa srednjom strunom spremom i iz grupe srednjoslojnih zanimanja moe se videti i u natprosenom ueu ispitanika iz grupa niih rukovodilaca (62%) i slubenika (50%) u potencijalnoj publici. U pogledu mesta boravka ispitanika moe se primetiti znaajno poveanje procenta participacije ispitanika iz sela u potencijalnoj publici (u odnosu na uee u aktivnoj publici) iako ispod proseka da bi iznad
152 Ova veza je takoe statistiki znaajna i dosta snana ( = 0,140)

177

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije proseka po ueu u potencijalnoj publici bili stanovnici Skoplja (48,5%) i gradova sa vie od 100.000 stanovnika (48%). Meu regionima, ispitanici iz zapadne Makedonije i ispitanici koji ive u regionu koji ine Skoplje i okolna mesta sa gotovo identinim ueem od 48,9%, odnosno 48,1% - iznad proseka uestvuju u potencijalnoj publici. NE-PUBLIKA. U ne-publiku ulazi 32% uzorka u Makedoniji. Prosena starost ovih ispitanika je 47 godina, a generacijske podele predstavljaju sliku u ogledalu podela u aktivnoj publici iznad proseka su ispitanici iz generacija starijih od 45 godina, a ispod proseka ispitanici iz dve mlae generacije. Kao odgovor na neto vee prisustvo ispitanica u potencijalnoj publici, u ne-publici u Makedoniji ima neto vie mukaraca, s tim to, kao i u potencijalnoj publici, te razlike nisu velike. Velike razlike, kao i u aktivnoj publici, mogu se videti izmeu uea u ne-publici razliitih obrazovnih grupa i grupa u pogledu zanimanja. Tako, u ne-publici uestvuje gotovo tri etvrtine ispitanika sa osnovnim obrazovanjem (73,9%), neto preko 30% ispitanika sa srednjom kolom i 11,8% ispitanika sa visokim obrazovanjem. Slino tome, vie od polovine poljoprivrednika i radnika (50,4%) ini deo ne-publike, skoro duplo manje ispitanika iz grupe srednjoslojnih zanimanja (28,2%) i skoro sedam puta manje (7,3%) iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. Kada posmatramo faktika radna mesta ispitanika, u ne-publici i u Makedoniji iznad proseka uestvuju poljoprivrednici (67,6%), radnici (43%) i izdravana lica (39,5%). Ispitanici iz gradova sa manje od 100.000 stanovnika uestvovali su u dosta visokom procentu i u aktivnoj publici kao to to ine i u ne-publici (34,6%), to jasno pokazuje da uticaj mesta boravka ispitanika (sam po sebi) nema znaajniju strukturiuu snagu, ve to ine neki drugi faktori. Osim njih, u ne-publici natproseno uestvuju i ispitanici iz sela (51,7%). Meu regionima, ispitanici iz zapadne Makedonije (40%) i istone Makedonije (35,7%) iznad proseka participiraju u ne-publici. Ono to smo primetili za ispitanike iz manjih gradova vai, u ovom sluaju, i za ispitanike iz istone Makedonije. injenica da su u ovom regionu druge podele (prvenstveno obrazovne i profesionalne) jako izraene dovodi do toga da u istom regionu imamo iznad proseka i lanove aktivne publike i lanove ne-publike.

Razlozi za neuestvovanje uslovi za participaciju

Poznavanje razloga zato neki segment publike ne participira u programima koje organizujemo prva je pretpostavka pravljenja uspenih marketinkih kampanja, kojima bismo pokuali da ih ubedimo da promene miljenje. Prava marketinka istraivanja, pri tom, imaju u vidu konkretan proizvod (predstavu, koncert, knjigu...) i vrlo konkretne uslove koji utiu na posetu/kupovinu (cene karata, uee/

178

kulTurne PoTrebe i navike odsustvo zvezda poznatih lokalnoj publici, dobro/loe stanje dvorane u kojoj se predstava igra, dostupnost/nedostupnost mesta gde se predstava odrava, itd). Ono to smo mi pokuali da utvrdimo jeste koji od razloga, meu onima koji se najee navode da odvraaju ljude od uea u kulturnim dogaajima, imaju, po miljenju ispitanika iz Srbije i Makedonije, najvei znaaj i drugo, ima li razlika izmeu razloga koje navode pripadnici aktivne publike, pasivne publike i ne-publike. Mi smo ispitanike pitali pod kojim bi uslovima ee pohaali kulturne dogaaje (nego to ih sada pohaaju) - i ponudili im sedam moguih uslova, te otvorili mogunost da i oni sami dodaju jo jedan koji nije pomenut. Sedam uslova koje smo naveli, ije bi ispunjenje podiglo nivo njihove kulturne participacije su: 1) da imaju vie para; 2) da imaju vie vremena; 3) da imaju drutvo za odlazak na kulturne dogaaje; 4) da je ponuda kulturnih dogaaja bogatija, to jest da ih ima vie; 5) da su kulturni dogaaji boljeg kvaliteta; 6) da se dvorane u kojima se kulturni dogaaji odvijaju u boljem stanju; i 7) da su dvorane u kojima se odravaju kulturni dogaaji blie njihovoj kui/stanu. Za svaki od ovih uslova zamolili smo ih da navedu da li je to a) najvaniji uslov; b) ima uticaja; ili c) nema uticaja. Analize smo vrili meu pripadnicima pojedinanih publika. Meutim, kako nema dovoljno prostora da se svi ovi rezultati prikau, prikazali smo kako rezultati izgledaju za tri tipa generalne publike (koji upuuju u istom smeru kao i rezultati analiza pojedinanih publika). Iz istog razloga, odabrali smo da prikaemo samo podatke o tome koje uslove ispitanici u Srbiji i Makedoniji smatraju najvanijim. Procenti u zagradama (u tabelama 73) predstavljaju deo publike odreenog tipa (aktivne, pasivne ili ne-publike) koji smatra da je upravo to najvaniji razlog zato ee ne poseuju kulturne dogaaje, odnosno najvaniji preduslov koji bi trebalo da bude ispunjen da bi oni participirali vie153. Pokazalo se da su se u Srbiji jasno izdvojila tri osnovna preduslova i to kod sva tri tipa publike: da imaju vie novca, da imaju vie vremena i da ima vie kulturnih dogaaja. Zanimljivo je da pitanju kvaliteta kulturnih dogaaja meu ispitanicima u Srbiji nije posveena vea panja (ak ni kod pripadnika aktivne publike), kao ni razlozima koji se u literaturi esto navode kao znaajni (dostupnosti mesta odravanja kulturnih dogaaja i stanje dvorana u kojima se predstave/koncerti/filmovi odvijaju). I postojanje drutva za zajedniki odlazak na kulturne dogaaje je za jako mali broj ispitanika bilo znaajno pitanje.

153 To to ukupni zbir procenata najvanijih razloga daleko premauje 100% za svaki od tipova publike (i kree se izmeu 140% i 170%) pokazuje da, za razliku od onih koji su pravili upitnik i pretpostavljali da se podrazumeva da najvaniji uslov moe da bude samo jedan, nai ispitanici nisu deleli to miljenje, ve su kao najvanije navodili i po nekoliko uslova. To, meutim, nije ometalo analizu jer su se stvarno najvaniji razlozi, po miljenju veine ispitanika, jasno izdvojili.

179

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije tabela 73a najvaniji preduslov za eu Kulturnu participaciju (srbija)
Preduslov Da imaju vie para Da imaju vie vremena Da imaju drutvo za izlazak Da ima vie kulturnih dogaaja Da su kult. dogaaji kvalitetniji Da su dvorane u boljem stanju Da su dvorane blie kui Aktivna publika 168 (38,8%) 161 (37,0%) 40 (9,3%) 143 (33,1%) 70 (16,3%) 70 (16,3%) 22 (5,1%) Potenc. publika 213 (42,1%) 163 (32,6%) 42 (8,5%) 118 (23,6%) 69 (14,0%) 68 (13,8%) 34 (6,9%) Ne-publika 150 (42,6%) 101 (28,6%) 33 (9,4%) 60 (17,0%) 36 (10,3%) 29 (8,4%) 34 (9,8%) Total 531 (41,1%) 425 (33,0%) 115 (9,0%) 321 (25,0%) 175 (13,8%) 167 (13,2%) 90 (7,1%)

Iako su meu ispitanicima iz sva tri tipa publike u Srbiji prioriteti slini, ipak se oni razlikuju po tome na ta stavljaju naglasak. Pitanje nedostatka para je vanije pitanje za ispitanike iz potencijalne publike i ne-publike, dok je pitanje nedostatka slobodnog vremena vanije za pripadnike aktivne publike. Posebno se u pogledu veeg broja kulturnih dogaaja kao uslova za eu participaciju (to se meu ispitanicima koji pripadaju aktivnoj publici navodi kao vaan preduslov) pojavljuju razlike izmeu pripadnika razliitih tipova publike. Na drugoj strani, ispitanici iz redova ne-publike154 ee od drugih kao razlog za ne-participaciju navode udaljenost mesta gde se kulturni dogaaji odvijaju od njihovog stana/kue. tabela 73b najvaniji preduslov za eu Kulturnu participaciju (MaKedonija)
Preduslov Da imaju vie para Da imaju vie vremena Da imaju drutvo za izlazak Da ima vie kulturnih dogaaja Da su kult. dogaaji kvalitetniji Da su dvorane u boljem stanju Da su dvorane blie kui Aktivna publika 70 (29,7%) 54 (22,8%) 41 (17,4%) 89 (37,9%) 72 (31,4%) 64 (27,7%) 13 (5,8%) Potenc. publika 172 (50,6%) 117 (35,2%) 89 (26,8%) 121 (36,0%) 98 (30,1%) 74 (22,4%) 32 (10,4%) Ne-publika 144 (53,1%) 85 (32,0%) 43 (16,3%) 90 (34,0%) 68 (26,0%) 58 (22,2%) 22 (9,2%) Total 386 (45,6%) 256 (30,7%) 173 (20,8%) 300 (35,9%) 238 (29,1%) 196 (23,8%) 67 (8,7%)

Meu ispitanicima u Makedoniji razlike izmeu tipova publike su mnogo vee, a izuzev udaljenosti mesta odravanja kulturnih dogaaja od kua ispitanika (i donekle drutva za zajedniki odlazak na kulturne dogaaje) svi ostali razlozi (preduslovi) su u igri. Vano je takoe primetiti da je pitanje kvaliteta kulturnih dogaaja, koje je u Srbiji bilo zanemareno, ovde dobilo znaajno mesto. Za ispitanike koji pripadaju aktivnoj publici najvaniji preduslovi za vii nivo participacije su vei broj kulturnih dogaaja, poboljanje njihovog kvaliteta, vie finansijskih sredstava na raspolaganju, ali i bolji uslovi u dvoranama u kojima se kulturne aktivnosti odvijaju. Za najvei
154 Naa pretpostavka je da se radi o starijim osobama koje veinski i ine ne-publiku.

180

kulTurne PoTrebe i navike procenat pripadnika potencijalne publike i ne-publike nedostatak novca za zadovoljenje kulturnih potreba predstavlja najvei problem, ali, osim toga, pripadnici potencijalne publike (poput onih iz aktivne publike) kao preduslove za eu participaciju navode i vei broj i bolji kvalitet kulturnih dogaaja, ali i vie slobodnog vremena. Zanimljivo je da ispitanici iz redova potencijalne publike neto ee od drugih navode kao vaan razlog nedostatak drutva za odlazak na kulturne aktivnosti. Za pripadnike ne-publike, osim nedostatka novca, vani razlozi koji uzrokuju ne-participaciju su jo nedovoljna kulturna ponuda i nedostatak vremena. Poto smo oekivali da e nedostatak para biti navoen kao jedan od uzroka koji onemoguavaju eu participaciju u kulturnim aktivnostima, analizirali smo kakav je uticaj prihoda po lanu domainstva na aktivnosti kulturne participacije i ima li razlika u prihodima ispitanika koji pripadaju razliitim tipovima publike. Rezultati analiza pokazali su da veza izmeu prihoda i aktivnosti kulturne participacije statistiki nije znaajna. To je u skladu sa rezultatima brojnih istraivanja koji pokazuju da izmeu prihoda ispitanika i njihove kulturne aktivnosti ne postoji direktna veza. Ono to u tabeli 74A ipak moemo primetiti jeste da se ispitanici iz aktivne publike u Srbiji procentualno iznad proseka nalaze u grupama prihoda po lanu domainstva od preko 100 EUR i navie, ispitanici iz potencijalne publike procentualno uestvuju iznad proseka u grupama prihoda po lanu domainstva od 50 do 250 EUR, a ispitanici koji pripadaju ne-publici natproseno uestvuju u grupama na osnovu prihoda do 50 EUR po lanu domainstva. tabela 74a proseni Meseni prihod po lanu doMainstva i tipovi publiKe (srbija)
Ispod 25 EUR 25 - 50 EUR 50 100 EUR 100 250 EUR 250 500 EUR Preko 500 EUR Total Aktivna publika 15 (18,1%) 3,5% 31 (16,8%) 7,3% 80 (20,7%) 18,7% 218 (42,1%) 51,1% 66 (52,4%) 15,5% 17 (56,7%) 4,0% 427 (32,4%) 100% Potenc. publika 34 (41,0%) 6,4% 71 (38,4%) 13,4% 159 (41,2%) 30,1% 207 (40,9%) 39,1% 49 (38,9%) 9,3% 9 (30,0%) 1,7% 529 (40,2%) 100% Ne-publika 34 (41,0%) 9,4% 83 (44,9%) 23,1% 147 (38,1%) 40,8% 81 (16,0%) 22,5% 11 (8,7%) 3,1% 4 (13,3%) 1,1% 360 (27,4%) 100% Total 83 (100%) 6,3% 185 (100%) 14,1% 386 (100%) 29,3% 506 (100%) 38,4% 126 (100%) 9,6% 30 (100%) 2,3% 1316 (100%) 100%

U Makedoniji, ne samo to veza mesenih prihoda i kulturne participacije nije statistiki znaajna, nego se aktivna i potencijalna publike regrutuju iz istih grupa u pogledu prihoda po lanu domainstva, dok se razlike u pogledu prihoda pojavljuju samo u odnosu na grupu ispitanika koji pripadaju ne-publici (vidi tabelu 74B).

181

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije tabela 74b proseni Meseni prihod po lanu doMainstva i tipovi publiKe (MaKedonija)
Ispod 25 EUR 25 - 50 EUR 50 100 EUR 100 250 EUR 250 500 EUR Preko 500 EUR Total Aktivna publika 18 (14,8%) 7,8% 37 (21,0%) 16,1% 56 (28,6%) 24,3% 93 (34,1%) 40,4% 23 (34,8%) 10,0% 3 (25,0%) 1,3% 230 (27,2%) 100% Potenc. publika 41 (33,6%) 11,9% 70 (39,8%) 20,3% 71 (36,2%) 20,6% 126 (46,2%) 26,6% 30 (45,5%) 8,7% 6 (50,0%) 1,7% 344 (40,7%) 100% Ne-publika 63 (51,6%) 23,2% 69 (39,2%) 25,5% 69 (35,2%) 25,5% 54 (19,8%) 19,9% 13 (19,7%) 4,8% 3 (25,0%) 1,1% 271 (32,1%) 100% Total 122 (100%) 14,4% 176 (100%) 20,8% 196 (100%) 23,2% 273 (100%) 32,3% 66 (100%) 7,8% 12 (100%) 1,4% 845 (100%) 100%

eleli smo da vidimo takoe u kakvom odnosu stoje pripadnost razliitim tipovima publika i sredstva koja ispitanici meseno odvajaju za kulturne aktivnosti. Pokazalo se da ni izmeu ovih varijabli ne postoji statistiki znaajna veza. tabela 75a tipovi publiKe i Mesena izdavajanja za Kulturu (srbija)
Ispod 12 EUR 12 - 50 EUR 50 100 EUR Preko 100 EUR Total Aktivna publika 197 (22,6%) 44,6% 217 (54,8%) 49,1% 24 (39,9%) 5,4% 4 (40,0%) 0,9% 442 (33,0%) 100% Potenc. publika 361 (41,4%) 68,2% 140 (35,4%) 26,5% 23 (37,7%) 4,3% 5 (50,0%) 0,9% 529 100% Ne-publika 315 (36,1%) 85,4% 39 (9,8%) 10,6% 14 (23,0%) 3,8% 1 (10,0%) 0,3% 369 100% Total 873 (100%) 65,1% 396 (100%) 29,6% 61 (100%) 4,6% 10 (100%) 0,7% 1340 (100%) 100%

tabela 75b tipovi publiKe i Mesena izdavajanja za Kulturu (MaKedonija)

Ispod 17 EUR 17 - 50 EUR 50 100 EUR Preko 100 EUR Total Aktivna publika 142 (23,4%) 59,4% 90 (42,3%) 37,7% 7 (38,9%) 2,9% 0 (0,0%) 0,0% 239 (28,4%) 100% Potenc. publika 247 (40,7%) 70,8% 93 (43,7%) 26,6% 6 (33,3%) 1,7% 3 (75,0%) 0,9% 349 (41,4%) 100% Ne-publika 218 (35,9%) 85,8% 30 (14,1%) 11,8% 5 (27,8%) 2,0% 1 (25,0%) 0,4% 254 (30,2%) 100% Total 607 (100%) 72,1% 213 (100%) 25,3% 18 (100%) 2,1% 4 (100%) 0,5% 842 (100%) 100%

182

kulTurne PoTrebe i navike U tabelama 75 moemo videti da ogroman broj ispitanika u oba uzorka (odnosno graana u oba drutva) meseno troi na kulturne aktivnosti manje od 1000 dinara (u Srbiji 65,1%), odnosno manje od 1000 denara (u Makedoniji 72,1%), a da gotovo svi ispitanici (u Srbiji 95%, a u Makedoniji 97%) na kulturne aktivnosti meseno troe manje od 50 EUR. Samim tim, ni razlike meu njima ne mogu biti velike. *** Na osnovu svega reenog, sada smo u poziciji da ukaemo na neke osnovne pravilnosti koje smo uoili analizirajui publiku u Makedoniji i Srbiji. Najpre, na osnovu karakteristika publika koje smo posmatrali i tipova podela koji su za njih specifini, moe se rei da, uprkos naem izvornom oprezu u odnosu na ovu dihotomiju, podela na elitne i popularne umetnosti nije bez osnova. Prvo, aktivna publika popularnih umetnosti (filma, rokenrola i narodne muzike155) je znaajno vea od aktivnih publika elitnih umetnosti. Drugo, aktivna publika popularnih umetnosti proseno mlaa od aktivne publike elitnih umetnosti, to proizilazi iz presudnog znaaja koji generacijski faktor ima u podelama unutar publike popularnih umetnosti. U sluaju elitnih umetnosti, tu ulogu preuzimaju obrazovne i profesionalne razlike. Pri tom, ove razlike ne samo to su blae u popularnim umetnostima, nego i slede drugaiji obrazac. U elitnim umetnostima se moe uoiti trostepena piramida koja, po nivou uea u razliitim tipovima publike, jasno odvaja ispitanike sa osnovnim obrazovanjem, srednjom kolom i visokim obrazovanjem156. U popularnim umetnostima, ta granica se sputa nie i odvaja ispitanike sa osnovnim obrazovanjem i one koji pripadaju grupi poljoprivrednika i radnika (koji ispod proseka uestvuju u aktivnoj i potencijalnoj publici, a daleko iznad proseka u ne-publici)157 i na drugoj strani, grupe ispitanika sa srednjim i visokim obrazovanjem (odnosno ispitanike iz grupe srednjoslojnih zanimanja i iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnika), meu kojima u pogledu uea u razliitim tipovima publika popularnih umetnosti gotovo da nema razlika. etvrto, razlika izmeu elitnih i popularnih umetnosti se moe videti i po veliini ne-publika. Tako npr. dve najvee ne-publike u Srbiji i Makedoniji jesu ne-publika za koncerte klasine muzike i za izlobe dela likovnih umetnosti. U njima imamo i najvii stupen odsustva participacije meu grupama sa niim obrazovanjem i grupa poljoprivrednika i radnika gde izmeu 80% i 90% njih
155 Neka nam bude dozvoljeno da tvrdimo, nasuprot podacima koje smo naveli, makar na osnovu veliine potencijalnih publika za narodnu muziku i u Makedoniji i u Srbiji. 156 Odnosno ispitanike po grupama zanimanja, koje u velikoj meri prate obrazovne podele: grupu poljoprivrednika i radnika, ispitanike koji pripadaju grupi srednjoslojnih zanimanja i ispitanike iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika. 157 I obrnuto u sluaju narodne muzike prema naim podacima bar u potencijalnoj publici i ne-publici.

183

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije pripada ne-publici158. I na kraju, u popularnim umetnostima, polnih/rodnih razlika u publici gotovo da nema te bismo ih, imajui to u vidu, moda mogli nazvati unisex umetnostima. to se pak tie polnih/rodnih razlika u elitnim umetnostima, u gotovo svima ovde analiziranim, ene procentualno vie uestvuju u aktivnoj i potencijalnoj publici, a mukarci u ne-publici (iako te razlike nisu velike)159. Dominantan obrazac generacijskih podela, u kulturnim aktivnostima koje smo analizirali, jeste onaj koji na jednoj strani odvaja ispitanike mlae od 45 godina (koji u aktivnoj publici uestvuju iznad proseka, a u ne-publici ispod proseka) i ispitanike iz dve generacijske grupe starije od 45 godina (koji u aktivnoj publici uestvuju ispod proseka, a u ne-publici iznad njega). Poto slinu situaciju imamo i u sluaju italake publike, koja ne podrazumeva izlazak iz kue i uee u javnim dogaajima (kao ostali oblici kulturne potronje koje smo ovde posmatrali), moe se pretpostaviti da se generacijski uticaji ne ogledaju samo u smanjenju spremnosti da se uestvuje u javnim kulturnim dogaajima, nego da se sa starenjem gubi i interes za kulturnu participaciju uopte (to je blisko svakodnevnom iskustvu). Moda najznaajnija pravilnost koju je bilo mogue uoiti kroz analizu pojedinanih publika jeste da je aktivnost publike proporcionalna nivou obrazovanja i da opada sa godinama starosti, odnosno da su pripadnici aktivne publike mlai i bolje obrazovani od pripadnika potencijalne publike, a ovi od pripadnike ne-publike160 Pri tom, ne samo to su ispitanici u gotovo svim aktivnim publikama bolje obrazovani od ispitanika iz potencijalne publike i ne-publike, nego su razlike izmeu obrazovanja njihovih roditelja jo jae, to jo jednom potvruje tezu u velikom znaaju neformalnog obrazovanja (koje se tie u porodinom domu u ranoj fazi socijalizacije) na kulturnu participaciju. U celini gledano, moe se primetiti da su obrazovne i profesionalne podele snane u aktivnoj publici i ne-publici, dok su u mnogo manjoj meri prisutne u potencijalnoj publici. tavie, najbolji nain da se one uoe, jeste posmatranje razliitog uea obrazovnih i profesionalnih grupa u ne-publici meu onima koji su iskljueni iz kulturnog ivota. Imajui u vidu ovo to smo do sada rekli i injenicu da se, kada posmatramo faktika radna mesta koja ispitanici zauzimaju161, u aktivnoj publici najee nalaze strunjaci, rukovodioci i vlasnici, uenici i studenti i (ponekad) slubenici;
158 I ne-publika savremene popularne muzike je dosta velika (i u Makedoniji i u Srbiji), samo to je u ovom sluaju inilac koji odreuje ko spada u publiku generacijski od skoro polovine uzorka (populacije) koja spada u ne-publiku vie od tri etvrtine ispitanika pripada generacijama starijim od 45 godina. 159 Te pravilnosti su uoene i u velikom broju drugih istraivanja kulurne potronje i obino se tretiraju kao tajna enske highbrow participacije 160 Izuzeci od ovog pravila su likovna publika u Srbiji i publika koncerata klasine muzike u Srbiji i Makedoniji (to se tie starosti) i publika koncerata narodne muzike (u pogledu starosti i obrazovanja). 161 Koja (izuzev uenika i studenata) odgovaraju klasama u Veberovom smislu.

184

kulTurne PoTrebe i navike u potencijalnoj publici osim slubenika, jo i nii rukovodioci, mali privrednici i (ponekad) radnici, a u ne-publici najee poljoprivrednici, radnici i izdravana lica, moe se rei da ni stanovite da podela na tipove publike prati klasne razlike nije bez osnova162. Jedan od mehanizama koji obezbeuje uspostavljanje ove veze jesu razliita rana iskustva sa umetnou karakteristina za pripadnike razliitih klasa, za koja se i u naem istraivanju pokazalo da snano utiu na potonji razvoj kulturnih potreba i navika u skoro svim analiziranim tipovim publike163. U sluaju pozorine publike i publike dela likovnih umetnosti videli smo kako to deluje i u obrnutom vremenskom sledu, to jest, da postoje i razlike meu pripadnicima razliitih tipova publike u pogledu vanosti koju pridaju ranom sticanju kulturnih navika kod vlastite dece. Da ne bi ostali samo kod ispitivanja uticaja objektivnih faktora koji na kulturnu participaciju ispitanika deluju mimo njihove volje, ispitanike smo pitali i za razloge koji ometaju/uslove koji bi pospeili njihovu kulturnu participaciju. U Srbiji su ispitanici iz svih tipova publike smatrali da su nedostatak novca, nedostatak slobodnog vremena i nedovoljan broj kulturnih dogaaja presudni razlozi koji sniavaju nivo njihove kulturne participacije. Ta slika je neto kompleksnija u Makedoniji, gde su razlike meu tipovima publike vee i gde se kao vani preduslovi vieg nivoa participacije pojavljuju jo i kvalitetniji kulturnih programi i i bolje stanje dvorana u kojima se oni odvijaju. Meutim, bar za jedan od ovih faktora raspoloivi obim finansijskih sredstava mogli smo da vidimo da nema stvarnog uticaja. Uprkos subjektivnom uverenju graana Srbije i Makedonije da nedovoljno novca za kulturne aktivnosti predstavlja jedan od vanijih razloga njihovog odsustva iz kulturnog ivota, analize podataka iz naeg istraivanja, potvrdile su da izmeu visine prihoda i kulturne participacije ne postoje direktne veze. U naem istraivanju veze ovih varijabli nisu jake, a nisu ni statistiki znaajne (odnosno ne moemo tvrditi ni da razlike koje postoje u uzorku, postoje i u populaciji). I na kraju, da zavrimo ovo poglavlje onim ime emo otpoeti sledee, oekivali smo da e teritorijalne razlike imati vie uticaja na pripadnost razliitim tipovima publike nego to pokazuju rezultati istraivanja. Pri tom, pokazalo se da ne samo to nema teritorijalnih razlika u participaciji u kulturnim aktivnostima koje predstavljaju deo privatne kulturne potronje, nego ni u kulturnim dogaajima koji predstavljaju deo javne kulturne potronje - to pokazuje da prisustvo/odsustvo kulturne infrastrukture ne igra toliko vanu ulogu, kao to bi se moglo pretpostaviti. Bez obzira na to to su statistiki testovi pokazali da veza izmeu teritorijalnog rasporeda i uea u razliitim tipovima publike nije jaka (a u nekim sluajevima ni statistiki znaajna), to ne znai da se kroz analizu pojedinanih publika nisu
162 Pri emu slubenici i radnici zauzimaju u jednom broju sluajeva meupozicije slubenici (izmeu aktivne i potencijalne publike) i radnici (izmeu potencijalne publike i ne-publike). 163 Izuzeci su, da podsetimo, publika klasine muzike (u Makedoniji) i narodne muzike (u oba drutva).

185

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije mogle uoiti razlike. Ono to je oigledno jesu urbane/ruralne razlike u kulturnoj participaciji u oba drutva, odnosno razlike izmeu kulturne participacije ispitanika sa sela (na znaajno niem nivou) i ispitanika iz ostalih tipova naselja. Isto tako je bilo mogue uoiti nii nivo kulturne participacije u gotovo svim posmatranim kulturnim aktivnostima u regionima umadije i Pomoravlja i june i istone Srbije (u Srbiji), odnosno zapadnoj Makedoniji (u Makedoniji).

KULTURNA PONUDA
U nizu pseudo-naunih formula koje prate istraivanja kulturne participacije jedna postulira da kulturna potronja jeste proizvod kulturne motivacije i kulturnih sposobnosti, filtriran kroz kulturnu ponudu [(motivacija x sposobnosti): kulturna ponuda] = kulturna potronja. Poto se ispitivanja kulturne potronje obino vre anketama ili etnografskim istraivanjima, odnosno usmeravaju na ispitivanja karakteristika publike (njihove motivacije, preferencija i sposobnosti), onda se obino kulturna ponuda izostavlja iz ovih analiza. Idealni metod za njeno ukljuenje bilo bi uporeivanje teritorijalnog rasporeda razliitih tipova publike ili razliitih nivoa kulturne participacije sa pouzdanim mapama rasporeda kulturnih institucija/organizacija i podacima o uestalosti kulturnih programa u posmatranom periodu. U nedostatku takvih mapa mi smo ispitanike zamolili da sami navedu koje sve institucije postoje u mestu njihovog boravka i koliko je u poslednjih 12 meseci pre anketiranja bilo u njihovom mestu a) koncerata narodne muzike; b) koncerata zabavne muzike; c) koncerata rok muzike; d) koncerata dez muzike; e) koncerata klasine muzike; e) pozorinih predstava; f) knjievnih veeri; g) izlobi likovnih dela. Na kraju smo ih pitali, za sve ove tipove kulturnih dogaaja, da li su zadovoljni kulturnom ponudom u mestu njihovog boravka164. Pokazalo se da je mogue dosta jasno uoiti tri tipa mesta boravka u pogledu dostupnosti kulturnih institucija. Na teritoriji Makedonije i Srbije najrasprostanjenije su biblioteke i domovi kulture (za koje 85% ispitanika u Srbiji i 90% ispitanika u Makedoniji navodi da su im dostupni u mestu boravka). Potom sledi grupa institucija koja obuhvata bioskop, galeriju, pozorite i muzej (za koje izmeu 60 i 75% ispitanika i u Srbiji i u Makedoniji navodi da postoje u mestu gde ive) i, na kraju, imamo institucije klasine muzike (simfonijski orkestar, balet i operu) koje su dostupne za otprilike 15% ispitanika u Srbiji i 25% do 30% ispitanika u Makedoniji.
164 Opcije koje su im stajale na raspolaganju, za ocenu ponude kulturnih dogaaja u njihovom mestu boravka, bile su: a) veoma sam zadovoljan/na; b) uglavnom sam zadovoljan/na; c) nisam ni zadovoljan/na ni nezadovoljan/na; d) uglavnom nisam zadovoljan/na; e) uopte nisam zadovoljan/ na i f) za moj ukus ima ih previe.

186

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 76a procenat ispitaniKa KojiMa su dostupne institucije u njihovoM Mestu boravKa (srbija)
Institucija Biblioteka Dom kulture Bioskop Galerija Pozorite Muzej Simf.orkestar Balet Opera Da 1088 (84,9%) 1085 (85,0%) 955 (72,9%) 810 (62,8%) 791 (60,8%) 741 (58,0%) 210 (16,8%) 204 (16,2%) 184 (14,6%) SRBIJA Ne 194 (15,1%) 192 (15,0%) 355 (27,1%) 479 (37,2%) 509 (39,2%) 537 (42,0%) 1042 (83,2%) 1054 (83,8%) 1074 (85,4%) Total 1282 (100%) 1277 (100%) 1310 (100%) 1289 (100%) 1300 (100%) 1278 (100%) 1252 (100%) 1258 (100%) 1258 (100%)

Tabela 76b procenat ispitaniKa KojiMa su dostupne institucije u njihovoM Mestu boravKa (srbija)
Institucija Biblioteka Dom kulture Bioskop Muzej Pozorite Galerija Opera Balet Simf.orkestar Da 750 (90,7%) 750 (89,1%) 572 (74,5%) 559 (71,9%) 495 (65,5%) 455 (59,9%) 233 (31,4%) 207 (28,2%) 197 (26,9%) MAKEDONIJA Ne 77 (9,3%) 92 (10,9%) 196 (25,5%) 219 (28,1%) 261 (34,5%) 304 (40,1%) 508 (68,6%) 527 (71,8%) 535 (73,1%) Total 827 (100%) 842 (100%) 768 (100%) 778 (100%) 756 (100%) 759 (100%) 741 (100%) 734 (100%) 732 (100%)

Ove grupe institucija koje se mogu videti u tabelama 76 saeli smo u tabeli 77, koja odvaja ispitanike (na osnovu njihovog mesta boravka) kojima je dostupan mali broj institucija, prosean broj institucija i veliki broj institucija165. Tabela 77 dostupnost institucija u Mestu boravKa ispitaniKa
Broj kulturnih institucija Mali broj institucija Prosean broj institucija Veliki broj institucija TOTAL SRBIJA 309 (25,2%) 710 (57,8%) 209 (17,0%) 1228 (100%) MAKEDONIJA 135 (18,9%) 362 (50,5%) 219 (30,6%) 716 (100%)

165 Tamo gde postoje najvie dve institucije kulture, to smo tretirali kao mesta sa malim brojem institucija. Mesta boravka u kojima deluje tri do est institucija kulture kodirali smo kao mesta sa prosenim brojem institucija, da bi naselja sa vie od est institucija kodirali kao mesta sa velikim brojem kulturnih institucija.

187

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Ispitanike smo zamolili i da navedu koliko je u njihovom mestu boravka bilo koncerata (narodne, zabavne, rok, dez i klasine muzike), koliko pozorinih predstava, koliko knjievnih veeri i izlobi dela likovnih umetnosti u poslednjih godinu dana pre anketiranja. Rezultati se mogu videti u tabelama 78. Originalne odgovore rekodirali smo u tri grupe. Prvu ine ona mesta u kojima je u ovom periodu odran samo jedan od tih kulturnih dogaaja ili ih nije bilo. Drugu grupu ine mesta u kojima su se kulturni dogaaji odvijali izmeu 2 i 12 puta godinje (od jednom u est meseci do jednom meseno). Treu grupu inila su ona mesta boravka u kojima je u godinu dana pre anketiranja bilo vie od 12 kulturnih dogaaja odreenog tipa odnosno vie od jednog meseno. Tabela 78a broj Kulturnih dogaaja u Mestu boravKa toKoM 12 Meseci pre anKetiranja (srbija)
Kul.dogaaji Koncerti narodne muzike Koncerti zabavne muzike Koncerti rok muzike Koncerti klasine muzike Koncerti dez muzike Pozorine predstave Izlobe Likovnih dela Knjievne veeri 0-1 706 (61,2%) 701 (60,9%) 760 (66,5%) 877 (76,9%) 920 (80,9%) 598 (52,2%) 620 (54,4%) 634 (55,7%) 2 -12 243 (21,1%) 267 (23,2%) 220 (19,2%) 126 (11,1%) 95 (8,4%) 265 (23,1%) 285 (25,0%) 294 (25,8%) 12 (+) 205 (17,8%) 184 (16,0%) 163 (14,3%) 137 (12,0%) 122 (10,7%) 283 (24,7%) 233 (20,5%) 211 (18,5%) Total 1154 (100%) 1152 (100%) 1143 (100%) 1140 (100%) 1137 (100%) 1146 (100%) 1138 (100%) 1139 (100%)

Poto je u Makedoniji bilo jako malo ispitanika koji su naveli da je u njihovom mestu boravka bilo vie od 12 kulturnih dogaaja odreenog tipa, malo smo spustili taj prag. Pitanje smo rekodirali tako to su prvu grupu inila mesta u kojima ili nije bilo kulturnih dogaaja ili je odran jedan godinje; u drugu grupu ona u kojoj su kulturni dogaaji odreenog tipa odrani izmeu 2 i 6 puta godinje; i treu grupu mesta gde su oni odravani ee od est puta godinje (odnosno bar jednom u dva meseca). Dobijeni rezultati mogu se videti u tabeli 78B.

188

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 78b broj Kulturnih dogaaja u Mestu boravKa toKoM 12 Meseci pre anKetiranja (M aKedonija)
Kul.dogaaji Koncerti narodne muzike Koncerti zabavne muzike Koncerti rok muzike Koncerti klasine muzike Koncerti dez muzike Pozorine predstave Knjievne veeri Izlobe Likovnih dela 0-1 591 (76,7%) 519 (67,1%) 600 (78,7%) 610 (80,7%) 649 (85,2%) 437 (57,5%) 536 (71,2%) 415 (54,4%) 2 -6 (-) 107 (13,9%) 126 (16,3%) 100 (13,1%) 91 (12,0%) 78 (10,2%) 115 (15,1%) 101 (13,4%) 149 (19,5%) 6 (+) 73 (9,5%) 129 (16,7%) 62 (8,1%) 55 (7,3%) 35 (4,6%) 208 (27,4%) 116 (15,4%) 199 (26,1%) Total 771 (100%) 774 (100%) 762 (100%) 756 (100%) 762 (100%) 760 (100%) 753 (100%) 763 (100%)

Kada smo (slino kao to smo uradili sa institucijama) sabrali ukupan broj kulturnih dogaaja u odreenim sredinama tokom godine dana pre anketiranja, dobili smo sliku koja se moe videti u tabeli 79. Tabela 79 podela Mesta boravKa na osnovu dostupnosti Kulturnih dogaaja u njiMa u toKu 12 Meseci pre anKetiranja
Broj kulturnih dogaaja Mali broj kulturnih dogaaja Prosean broj kulturnih dogaaja Veliki broj kulturnih dogaaja TOTAL SRBIJA 456 (41,6%) 443 (40,5%) 196 (17,9%) 1095 (100%) MAKEDONIJA 317 (43,7%) 314 (43,3%) 95 (13,1%) 726 (100%)

Pre nego to krenemo jo korak dalje i pokaemo na koji nain smo rekonstruisali kulturnu ponudu u mestu boravka ispitanika, da podsetimo jo jednom da smo razvrstavanje mesta boravka po zastupljenosti institucija u njima i po broju kulturnih dogaaja odranih tokom godine dana pre anketiranja napravili na osnovu odgovora ispitanika, a ne na osnovu preciznih (nezavisnih) podatka o broju i tipu kulturnih institucija ili o odravanim kulturnim dogaajima. Samim tim u odnosu na ovaj tip rekonstrukcije kulturne ponude neophodno je imati dozu rezerve, te ovi podaci nisu pogodni za preciznije statistike analize. Uprkos tome, smatramo da su dovoljno pouzdani da bi se uoilo kako je teritorijalno rasporeena mrea insti-

189

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije tucija, koliko esto stanovnici odreenih tipova naselja imaju prilike da uestvuju u kulturnim dogaajima, odnosno, kakva je u njima kulturna ponuda166. U rekonstrukciji kulturne ponude, izmeu ostalog i da bismo testirali korektnost odgovora ispitanika, ukrstili smo podatke o broju kulturnih institucija sa podacima o broju odranih kulturnih dogaaja. eleli smo da uoimo i korigujemo ekstreme (npr. malo je verovatno da e u sredinama u kojima postoji mali broj institucija biti odran veliki broj kulturnih dogaaja i obnuto), te da teritorijalni raspored kulturne ponude posmatramo u odnosu na tu, uravnoteeniju sliku. Dobijeni podaci se mogu videti u tabeli 80. Tabela 80 Kulturna ponuda u srbiji i MaKedoniji
Kulturna ponuda Slaba kulturna ponuda Prosena kulturna ponuda Velika kulturna ponuda TOTAL SRBIJA 422 (41,4%) 438 (42,9%) 160 (15,7%) 1020 (100%) MAKEDONIJA 207 (34,7%) 301 (50,5%) 88 (14,8%) 596 (100%)

Takoe smo, radi preciznijeg pokrivanja teritorijalnog rasporeda ispitanika, ukrstili podatke o veliini mesta boravka (glavni grad, gradovi sa preko 100.000 stanovnika, manji gradovi i sela) sa podacima o pripadnosti regionima u Makedoniji (severna, juna, istona i zapadna Makedonija) i Srbiji (region Beograda, Vojvodina, umadija i Pomoravlje, Sandak i juna i istona Srbija). Tako smo identifikovali dvanaest tipova teritorijalnih jedinica u Srbiji i deset tipova teritorijalnih jedinica u Makedoniji u kojima je istraivanje vreno. Kada smo posmatrali prisustvo kulturnih institucija u odnosu na ove, razuenije teritorijalne mape Makedonije i Srbije pokazalo se da je mali broj kulturnih institucija karakteristian samo za sela (u svim regionima), da je prosean broj kulturnih institucija tipian za male gradove u svim regionima, ali i za neke velike gradove u junoj i istonoj Srbiji i u umadiji i Pomoravlju, a da veliki broj kulturnih institucija navode ispitanici iz Beograda, Novog Sada i Nia. U Makedoniji imamo neto drugaiju situaciju. Mali broj kulturnih institucija iznad proseka vlastitom mestu pripisuju ispitanici iz svih sela, ali i iz velikih gradova u zapadnoj Makedoniji (Tetovo) i malih gradova u istonoj Makedoniji. Prosean broj institucija, osim ispitanika iz malih gradova u svim regionima, navode jo i ispitanici iz velikih gradova u severnoj Makedoniji (Kumanovo), da bi veliki broj kultunih institucija navodili ispitanici iz Skoplja i velikih gradova u junoj Makedoniji (Bitolja i Ohrida).
166 Pretpostavili smo, naime, da veina ispitanika zna koje institucije kulture postoje u mestu gde ive, kao i da su u stanju da procene da li se u njihovom mestu odreeni kulturni dogaaji odvijaju jednom meseno, jednom u est meseci ili jednom godinje.

190

kulTurne PoTrebe i navike Takoe, to se tie kulturnih dogaaja u periodu od godine dana pre anketiranja, o malom broju kulturnih dogaaja u njihovom mestu boravka svedoe stanovnici sela, ali i velikih gradova u umadiji i Pomoravlju i malih gradova u junoj i istonoj Srbiji. Prosean broj dogaaja u ovom periodu navode, osim ispitanika iz malih gradova iz regiona Beograda, Vojvodine i umadije i Pomoravlja, jo i ispitanici iz velikih gradova iz june i istone Srbije. A o velikom broju kulturnih dogaaja govore samo ispitanici iz Beograda i Novog Sada. Slika kulturne ponude (rekonstruisane na osnovu odgovora ispitanika) data je u tabelama 81. U tabeli 81A moemo videti da mestima u kojima slabu kulturnu ponudu pripisuju ive ispitanici iz sela (u svim regionima), ispitanici iz malih gradova u junoj i istonoj Srbiji i ispitanici iz velikih gradova u umadiji i Pomoravlju. Prosena kulturna ponuda je po ispitanicima u veini malih gradova u Srbiji, ali i u nekim velikim gradovima u Vojvodini i u junoj i istonoj Srbiji. Dobra kulturna ponuda bi opet, na osnovu odgovora ispitanika, bila karakteristina samo za Beograd i Novi Sad. Tabela 81a Kulturna ponuda po MestiMa boravKa u srbiji
Mesta boravka Beograd Veliki gradovi u Vojvodini Veliki gradovi u umadiji Veliki gradovi u j.i i. Srbiji Manji gradovi u regionu Bgd Manji gradovi u Vojvodini Manji gradovi u umadiji Manji gradovi u j.i i. Srbiji Sela u regionu Beograda Sela u Vojvodini Sela u umadiji i Pomoravlju Sela u junoj i istonoj Srbiji TOTAL Slaba k. ponuda 20 (12,0%) 4,8% 7 (16,7%) 1,7% 19 (67,9%) 4,5% 24 (40,7%) 5,7% 5 (10,9%) 1,2% 19 (16,7%) 4,5% 17 (13,9%) 4,1% 52 (66,7%) 12,4% 41 (67,2%) 9,8% 69 (80,2%) 16,5% 104 (83,9%) 24,8% 42 (64,6%) 10,0% 419 (42,3%) 100% Prosena k.ponuda 46 (27,7%) 11,2% 17 (40,5%) 4,1% 9 (32,1%) 2,2% 27 (45,8%) 6,6% 38 (82,6%) 9,2% 78 (68,4%) 18,9% 99 (81,1%) 24,0% 24 (30,8%) 5,8% 19 (31,1%) 4,6% 17 (19,8%) 4,1% 20 (16,1%) 4,9% 18 (27,7%) 4,4% 412 (41,6%) 100% Dobra kult. ponuda 100 (60,2%) 62,5% 18 (42,9%) 11,3% 0 (0,0%) 0,0% 8 (13,6%) 5,0% 3 (6,5%) 1,9% 17 (14,9%) 10,6% 6 (4,9%) 3,8% 2 (2,6%) 1,3% 1 (1,6%) 0,6% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 5 (7,7%) 3,1% 160 (16,1%) 100% Total 166 (100%) 16,8% 42 (100%) 4,2% 28 (100%) 2,8% 59 (100%) 6,0% 46 (100%) 4,6% 114 (100%) 11,5% 122 (100%) 12,3% 78 (100%) 7,9% 61 (100%) 6,2% 86 (100%) 8,7% 124 (100%) 12,5% 65 (100%) 6,6% 991 (100%) 100%

191

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Na osnovu odgovora koje smo dobili od ispitanika u Makedoniji, slaba kulturna ponuda karakteristina je, osim za sela irom Makedonije i za gradove u zapadnoj Makedoniji (bez obzira na njihovu veliinu). Prosenu kulturnu ponudu mestima u kojima ive ispitanici pripisuju malim gradovima u junoj i istonoj Makedoniji, ali i to ine i ispitanici iz velikog grada sa severa zemlje (Kumanova). Dobru kulturnu ponudu, osim ispitanika iz Skoplja, navode jo ispitanici Bitolja i Ohrida. Tabela 81a Kulturna ponuda po MestiMa boravKa u MaKedoniji
Mesta boravka Skopje Veliki gradovi u skopskom regionu Veliki gradovi u junoj Makedoniji Veliki gradovi u zapadnoj Makedoniji Manji gradovi u junoj Makedoniji Manji gradovi u istonoj Makedoniji Manji gradovi u zapadnoj Makedoniji Sela u skopskom regionu Sela u junoj Makedoniji Sela u zapadnoj Makedoniji TOTAL Slaba k. ponuda 16 (11,6%) 7,9% 9 (30,0%) 4,4% 1 (3,8%) 0,5% 15 (78,9%) 7,4% 59 (28,6%) 29,1% 19 (28,6%) 29,1% 14 (58,3%) 6,9% 31 (73,8%) 15,3% 18 (78,3%) 8,9% 21 (77,8%) 10,3% 203 (34,5%) 100% Prosena k.ponuda 69 (50,0%) 23,2% 21 (70,0%) 7,1% 15 (57,7%) 5,1% 4 (21,1%) 1,3% 123 (59,7%) 41,4% 33 (62,3%) 11,1% 10 (41,7%) 3,4% 11 (26,2%) 3,7% 5 (21,7%) 1,7% 6 (22,2%) 2,0% 297 (50,5%) 100% Dobra kult. ponuda 53 (38,4%) 60,2% 0 (0,0%) 0,0% 10 (38,5%) 11,4% 0 (0,0%) 0,0% 24 (11,7%) 27,3% 1 (1,9%) 1,1% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 88 (15,0%) 100% Total 138 (100%) 23,5% 30 (100%) 5,1% 26 (100%) 4,4% 19 (100%) 3,2% 206 (100%) 35,0% 53 (100%) 9,0% 24 (100%) 4,1% 42 (100%) 7,1% 23 (100%) 3,9% 27 (100%) 4,6% 588 (100%) 100%

Imajui u vidu ovo to je reeno, nije udno da su kulturnom ponudom uglavnom zadovoljni ispitanici iz gradova (i u Srbiji i u Makedoniji) bez obzira na njihovu veliinu, a nezadovoljni ispitanici iz sela. Ono to je nama posebno bilo intersantno jeste odnos kulturne ponude i tipova generalne publike na prostorima Srbije i Makedonije. Ovi rezultati mogu se videti u tabelama 82.

192

kulTurne PoTrebe i navike Tabela 82a odnos Kulturne ponude i tipova generalne publiKe (srbija)
Kult. ponuda Slaba kulturna ponuda Prosena kult. ponuda Dobra kulturna ponuda Total Aktivna publika 54 (12,8%) 16,4% 176 (40,2%) 53,3% 100 (62,5%) 30,3% 330 (32,4%) 100% Potenc.publika 189 (44,8%) 45,3% 179 (40,9%) 42,9% 49 (30,6%) 11,8% 417 (40,9%) 100% Ne-publika 179 (42,4%) 65,6% 83 (18,9%) 30,4% 11 (6,9%) 4,0% 273 (26,8%) 100% Total 422 (100%) 41,4% 438 (100%) 42,9% 160 (100%) 15,7% 1020 (100%) 100%

Tabela 82b odnos Kulturne ponude i tipova generalne publiKe (MaKedonija)

Kult. ponuda Slaba kulturna ponuda Prosena kult. ponuda Dobra kulturna ponuda Total Aktivna publika 27 (13,0%) 14,8% 114 (37,9%) 62,6% 41 (46,6%) 22,5% 182 (30,5%) 100% Potenc.publika 69 (33,3%) 30,9% 118 (39,2%) 52,9% 36 (40,9%) 16,1% 223 (37,4%) 100% Ne-publika 111 (53,6%) 58,1% 69 (22,9%) 36,1% 11 (12,5%) 5,8% 191 (32,0%) 100% Total 207 (100%) 34,7% 301 (100%) 50,5% 88 (100%) 14,8% 596 (100%) 100%

U oba sluaja veza izmeu ovih varijabli je statistiki znaajna i dosta jaka (u Makedoniji = 0,216, a u Srbiji = 0,096), ali pomenuli smo da statistike anlize ovde nisu ba najprimerenije. Ono to se, meutim, moe videti ve u tabelama, jeste da natproseno aktivnu publiku moemo nai tamo gde je kulturna ponuda dobra ili prosena, potencijalnu publiku uglavnom tamo gde je kulturna ponuda prosena ili slaba, a ne-publiku iznad proseka tamo gde je kulturna ponuda slaba. Utoliko, izgleda da veza izmeu pripadnosti odreenim tipovima publike, kulturne ponude i teritorijalnog rasporeda obeju ovih varijabli ipak postoji. Imajui ovo u vidu, u novom svetlu se moe videti to to su kao preduslov za vii nivo participacije ispitanici iz svih delova publike navodili vei broj kulturnih dogaaja167. U stvaranju nove publike u Makedoniji i Srbiji potrebni su programi edukacije. Jako su potrebni programi socio-kulturne animacije. Vane su dobro uraene marketinke kampanje. Ali teko da e na tom planu biti neto mogue uraditi bez poboljanja kulturne ponude.

167 Kada smo analizirali odgovore ispitanika na to pod kojim bi uslovima njihova participacija bila na viem nivou, nismo razumevali da su nam oni u odgovorima da ima vie kulturnih dogaaja govorili da bi bili jo daleko aktivniji, kada bi imali ta da gledaju i sluaju.

193

Ukusi i diskursi

ulturna potronja ne samo to ima dva vida ono to smo odredili kao kulturnu potronju u privatnoj sferi (npr. itanje knjiga, sluanje muzike ili gledanje DVD-a) i ono to smo nazvali kulturnom potronjom u javnosti (npr. odlasci na koncerte, u bioskope, u pozorita), nego ima i dva aspekta. Mi smo se, do sada, uglavnom bavili prvim (kvantitativnim) aspektom kulturne potronje time koliko esto ispitanici, odnosno graani Srbije i Makedonije, poseuju kulturne dogaaje, gledaju odreene televizijske programe, itaju knjige, novine i asopise, sluaju muziku. Drugi (kvalitativni) aspekt kulturne potronje ta je to to ispitanici biraju i preferiraju meu kulturnim proizvodima - ono to se naziva ukusom, jeste tema kojom emo se baviti u ovom poglavlju. Ukus se kolokvijalno odreuje kao sposobnost procenjivanja lepoga168, a u istraivanjima ovog tipa najee se operacionalizuje na dva naina: a) kroz verbalno izraene ocene konkretnih umetnikih dela ili verbalno izraene preferencije odreenih umetnikih anrova; ili b) kroz ponaanje - kulturne aktivnosti posete odreenom tipu kulturnih dogaaja (npr. rokenrol koncertima ili koncertima klasine muzike), gledanje filmova odreenih anrova, itanje knjiga odreenih autora, itd. Prvi tip operacionalizacije ukusa nalazimo kod Burdijea (1979), Petersona (1992) i Betani Brajson (1996), dok je drugi tip operacionalizacije - korienje ponaanja kao izraza preferencija - ei u savremenim istraivanjima [(A.Vander Stichele and R.Laermans: 2006), (Tak Wing Chan and John H. Goldthorpe: 2006), (Jordi Lopes-Sintas and Tally Katz-Gerro: 2005), (Tally Katz-Gerro: 2002), (van Eijck: 2001), (van Eijck: 1999), (van Rees at al: 1999)]. Da pomenemo jo samo da se pri ispitivanju ukusa, pored pitanja o preferencijama, esto pojavljuju i pitanja o znanjima koja ispitanici imaju o odreenoj umetnosti, anrovima, umetnicima. Ona se uglavnom koriste kao kontrolna pitanja u rekonstruisanju tipova ukusa, ali videemo da ima sluajeva u kojima se pitanje preferencija i pitanje znanja prepliu, ostavljajui prostor za nesporazume. Pre nego to preemo na prikaz tipologije ukusa koju smo mi koristili i rezultata dobijenih u naem istraivanju, ukazaemo samo na nekoliko bitnih momenata u sociolokom razumevanju ukusa u drugoj polovini XX veka, jer su u odnosu na njih razumljiva reenja koja smo primenili.

168 U najpoznatijoj filozofskoj tradiciji ispitivanja ukusa, kantijanskoj, koja je za nas ovde relevantna izmeu ostalog i zbog toga to Burdije vlastitu (socioloku) koncepciju formulie njoj nasuprot, ukus se definie kao: mo prosuivanja jednog predmeta ili neke vrste predstavljanja pomou dopadanja ili nedopadanja, bez ikakvog interesa (I.Kant, Kritika moi suenja, BIGZ, Beograd, str 102.)

195

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije

Socioloke koncepcije ukusa u XX veku

Diferenciranje nivoa kulture, primalaca kulture i ukusa nije neto to sa sobom donosi moderno doba. Podela kulture, njenih primalaca i njihovih ukusa na kulturu elite i narodnu (puku) kulturu jeste neto to se javlja sa poecima civilizacije i izdvajanjem kulturnih elita. Pa ipak, razmatranja karakteristika razliitih nivoa kulture i njihovih publika jeste neto to ulazi u fokus naunih prouavanja sa nastankom masovnog drutva, a naroito sa ekspanzijom masovnih medija u drugoj polovini XX veka. U ovom periodu kritika masovne kulture, koja je imala svoje zastupnike i tokom itavog XIX veka, doivljava svoj vrhunac. Autori poput Dvajta Mekdonalda (Dwaight Macdonald) i Harolda Rosenberga (H.Rosenberg) kulturu i umetnost jasno dele na elitnu umetnost (avangardu) i na masovnu, komercijalnu umetnost (ki) koju prati dominacija principa (najmanjeg) zajednikog imenitelja u produkciji i homogenizacija ukusa u recepciji. Iako prvu koncepciju o tri nivoa primalaca kulture kao osnovu za podelu kulture moemo nai jo poetkom XX veka (1915. godine) u knjizi Sazrevanje Amerike Van Vik Bruksa169, ona je, takoe, tek u ovom periodu ula u svakodnevnu upotrebu sa knjigom Rasela Lajnsa Kreatori ukusa (The Taste Makers,1954.). To vai i za termine (Highbrow, Middlebrow i Lowbrow) koje je za ove nivoe kulture i ukusa Lajns koristio. Sline podele imamo i u radovima Klementa Grinberga (C.Greenberg)170, koji je formulisao trodelnu klasifikaciju dela umetnike kulture i njima odgovarajuih ukusa, po kojoj jedino avangardna umetnost predstavlja kulturu umetnikih vrednosti, kojoj se, na jednoj strani, suprotstavlja akademizam (tradicionalna umetnost), a na drugoj strani ki (kao sinonim masovne kulture)171; i Edvarda ilsa (E.Shils)172, koji takoe govori o tri nivoa kulture (rafiniranoj, prosenoj i brutalnoj kulturi). Uprkos suptilnosti i kompleksnosti Burdijeove koncepcije, njegovo shvatanje o trima zonama ukusa: 1) legitimnom ukusu, to jest, preferencijama za umetnika dela elitne kulture; 2) prosenom ukusu koji se ogleda u preferiranju manje znaajnih dela legitimnih umetnosti i najboljih dela popularnih umetnosti; i 3) popularnom ukusu, iji nosioci pokazuju sklonost ka delima legitimne umetnosti koja su izgubila svoj presti kroz proces popularizacije i delima popularne umetnosti koja nemaju umetnike pretenzije, ostaje u osnovi varijanta ove trolane tipologije.
169 Van Wyck Brooks, Americas Coming of Age, Amerion Ltd, 1992 (1915). 170 Clement Greenberg, Avant-Gard and Kitch, Partisan Review, 1947 171 Slinu tipologiju ukusa, ali bez vrednosnog naboja, nalazimo u domaoj literaturi kod Sretena Petrovia, koji govori o avangardnom, tradicionalistikom i konformistikom ukusu kao tipovima modernog ukusa (vidi S. Petrovi, Estetika i Sociologija, Uvod u sociologiju umetnosti, Privredni pregled, Beograd, 1984; i S. Petrovi (ur.), Recepcija umetnosti, Istraivanje tipova ukusa beogradskih studenata, Filoloki fakultet u Beogradu, Beograd, 1996) 172 Edward Shils: Mass society and its culture. u: Norman Jacobs (ed): Culture for the Millions? Princeton, 1961.

196

uKusi i disKursi Stanovite Herberta Gansa, izloeno u studiji Popularna kultura i elitna kultura (1974), formulisano je kao izazov koncepciji o homogenoj masovnoj umetnosti (i ukusu) po kojoj ona ne predstavlja nita drugo nego isto komercijalni poduhvat (iji je nuzproizvod zaglupljivanje publike i kvarenje ukusa)173. Ovome nasuprot, Gans je tvrdio da je dihotomna podela na elitni i masovni ukus prejednostavna i predloio tipologiju koja sadri pet kultura ukusa i pet publika ukusa koje on naziva visoka kultura, via-srednja kultura, nia-srednja kultura, niska kultura i kvazi-folkorna niska kultura ukusa. S druge strane, po njemu sve kulture ukusa jesu bazirane na odreenim vrednostima i estetskim standardima i sve (a ne samo visoka kultura ukusa) primenjuju ove (razliite) standarde u svojim izborima. Utoliko se moe rei da - ukoliko ih posmatramo imajui u vidu potrebe odgovarajuih grupa u publici - kulture ukusa nisu bolje ili gore jedne od drugih, nego su jednostavno razliite174. Sledei vaan momenat u sociolokim tipologijama ukusa bila je ve pominjana koncepcija Riarda Petersona i njegovih saradnika o omnivorima i univorima. U radovima s poetka 1990-ih, Peterson je formulisao koncepciju o tome da se obim aktivnosti u slobodnom vremenu i raznovrsnost kulturnih izbora danas pojavljuje kao glavna razlika izmeu statusnih grupa. Kulturna elita naeg vremena svoju izuzetnost vie ne obeleava ekskluzivnim visokim ukusom i ekskluzivnim (snobovskim) aktivnostima, nego poznavanjem i potronjom i svih drugih (i masovnih) umetnikih formi i veim obimom uea u najrazliitim aktivnostima u dokolici. Ako ovu heterogenost ukusa i aktivnosti elite najbolje odslikava termin omnivori, onda se kao njihova suprotnost pojavljuju grupe iji pripadnici imaju nizak drutveni status i istovremeno uzak spektar kulturnih aktivnosti i relativno homogen (jednosmeran) ukus, koje su u svom radu iz 1992. godine Peterson i Simkus oznaili kao univore. Za razliku od Burdijea i Gansa, ije koncepcije (kao i teorija o elitnoj i masovnoj kulturi) pretpostavljaju podudaranje izmeu socijalne i kulturne stratifikacije, odnosno korelaciju izmeu pripadnosti odreenim socijalnim statusima/klasama i tipovima ukusa, Peterson postulira da se odnos izmeu statusne strukture i strukture ukusa moe predstaviti kao odnos dveju piramida (jedne obine i jedne
173 U domaoj literaturi, izazov shvatanju o homogenoj masovnoj kulturi i homogenom masovnom ukusu, imamo u koncepciji Milene Dragievi-ei izloenoj u tekstu: Pokuaj definisanja dominantnih i produktivnih modela kulturnog ivota u Jugoslaviji, u: Potkulture I, IIS SSO Srbije, Beograd, 1985. 174 Uprkos tome to je za svoj eksplicitni cilj Gans imao suprotstavljanje koncepciji o dihotomnoj podeli na elitnu i (homogenu) masovnu kulturu, njegova teorija se danas veoma esto kritikuje kao (dodue nedogmatski) izdanak elitistikih koncepcija. To se, po kritiarima, ogleda u tome to je Gans tvrdio da su vie kulture bolje ili bar obuhvatnije i informativnije od niih (ako ih posmatramo nezavisno od njima odgovarajuih publika ukusa, to u praktinoj kulturnoj politici, po Gansu, ne treba initi) i zbog toga to je on kulture ukusa (opet po kritiarima) previe usko vezivao za klase u amerikom drutvu.

197

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije obrnute). Obina piramida (sa vrhom nagore) jeste metafora koja, po Petersonu, najbolje oliava kulturnu stratifikaciju. Na njenom se vrhu nalazi elitna kultura, sa sve vie i vie alternativnih formi na istom nivou kako se sputamo niz ovu piramidu ukusa. Na drugoj strani, obrnuta piramida (koja predstavlja konkretne grupe i individue) jeste metafora statusne strukture u kojoj na najvii status (u ovom aspektu) pretenduju oni koji, u zavisnosti od situacije, mogu komunicirati sa kulturnim tvorevinama iz razliitih nivoa kulture (i koje on naziva omnivorima), dok je najnii status rezervisan za one koji su sposobni za komunikaciju sa samo pojedinim tipovima umetnikih tvorevina ili umetnikih anrova (koje odreuje kao univore). Ova koncepcija, iako ne podrazumeva, da tako kaemo, pravolinijski odnos izmeu elitnih drutvenih grupa (klasa ili grupa u pogledu socijalnog statusa) i elitnih ukusa, ipak pretpostavlja da izmeu pripadnosti razliitim nivoima u drutvenoj stratifikaciji i usvajanja i praktikovanja odreenih tipova ukusa postoji jasna veza. U novijim svojim radovima, pak, Peterson zastupa stanovite o postojanju dva tipa omnivora (viih i niih omnivora) i dva tipa univora (viih i niih univora). Time se ova koncepcija prilagoava rezultatima empirijskih istraivanja u poslednjih desetak godina, ali istovremeno gubi svaku otricu (i specifinost), faktiki se utapajui u koncepcije koje tvrde da u postmodernom i globalizovanom svetu nestaje veza izmeu socijalne i kulturne stratifikacije, ve da su ukusi, kulturni stilovi i stilovi ivota postali stvar potpuno slobodnog izbora i znaajniji socijalni markeri nego to su to tradicionalna obeleja drutvenog poloaja (poput pripadnosti klasama, rasama, nacijama, religioznim zajednicama, itd). Da pomenemo jo samo studiju trojice savremenih australijskih autora Tonija Beneta (T.Bennet), Majkla Emisona (M.Emmison) i Dona Froua (J.Frow) Raspravljanje o ukusu svakodnevna kultura u Australiji175. U ovoj detaljno dokumentovanoj studiji, koja je bazirana na rezultatima istraivanja Australian Everyday Cultures ove trojice autora, meu ostalim aspektima svakodnevne kulture176 prati se socijalna distribucija tipova muzikih ukusa u Australiji. Faktorskom analizom omiljenih i najmanje omiljenih muzikih anrova ispitanika, oni su izdvojili est faktora. Osim ispitanika ije se preferencije mogu uklopiti u tradicionalnu trostepenu podelu na Highbrow, Middlebrow i Lowbrow ukuse, autori ove knjige su, odreujui ispitanike sa omnivornim ukusom kao one kod
175 Tony Bennett, Michael Emmmison, John Frow, Accounting for Tastes Australian Everyday Cultures, Cambridge University Press, 1999. Sam naziv je igra rei bazirana na izreci O ukusima se ne raspravlja (There is no accounting for tastes), zbog ega smo mi naslov i preveli kao Raspravljanje o ukusu. Takoe, poto plural iz izvornog naziva koji govori o autralijskim svakodnevnim kulturama u srpskom jeziku zvui malo nakaradno, odluili smo se za reenje koje kulturu navodi u singularu. 176 U knjizi se prate naini korienja dokolice, kultura na radnom mestu ispitanika, naini ureenja doma, medijska kultura ispitanika, briga o vlastitom telu, fenomeni vezani za itanje, muziki ukusi i internacionalizacija/amerikanizacija svakodnevne kulture u Australiji.

198

uKusi i disKursi kojih postoji naklonost za anrove koji pripadaju razliitim kulturnim nivoima, primetili da postoji ne samo jedan, ve tri tipa omnivora. Njih su nazvali highbrow omnivori, lowbrow omnivori i idealno-tipski omnivori. Highbrow omnivori ili elitni omnivori izraavaju preferencije za elitne muzike anrove (klasinu muziku i operu), meu kojima se mogu nai i neka dela iz niih nivoa kulture. Nasuprot tome, lowbrow omnivori preferiraju muzike anrove iz domena popularne kulture (folk, bluegrass, rok i bluz muziku) i poneka dela iz highbrow kulture. Konano, idealno-tipski omnivori meaju dela iz muzikih anrova bez ogranienja, odnosno bez dominantnih preferencija, iz sva tri nivoa kulture. Rezultati istraivanja su pokazali da su highbrow omivori jednako retki kao i predstavnici istog elitnog ukusa. U Australiji oni su inili samo 1% od vie od 2700 ispitanika u uzorku. Na drugoj strani, ispitanici iz grupe koju su definisali kao lowbrow omivore inili su jednu etvrtinu uzorka (25,5%), a ispitanici koji su odgovarali idealno-tipskim omnivorima uestvovali su u uzorku sa 8,3%. Verovatno najznaajniji uvid australijskih istraivaa tie se uloge koju u rekonstrukciji tipova ukusa igra znanje o umetnosti, o umetnikim anrovima i umetnicima. Oni su, naime, primetili da je Burdije u svom istraivanju nesvestan postojanja ovog problema, a da Peterson ak, u koncepciji o omnivorima, spaja ova dva aspekta u jedan, ime se otvara problem interpretacije rezultata. U tekstu Razumevanje podela u publici: od elite i mase do omnivora i univora177 Peterson, naime, navodi da omnivor, pripadnik elite razvijenog muzikog ukusa, moe voleti klasinu muziku, a u isto vreme, u odgovarajuem kontekstu, pokazivati prigodno znanje o irokom spektru muzikih formi (str. 255 prevod P.C.). Po Benetu i ostalim autorima ove knjige, to samo pokazuje da, po Petersonu, omnivori poznaju i druge muzike (umetnike) forme, ali da ostaje pitanje (koje Peterson ne razmatra), da li ih oni zaista i vole. Na osnovu vlastitog istraivanja, koje je pokazalo da se ne samo lowbrow omnivori, nego ni idealno-tipski omivori ne mogu nai meu elitnim drutvenim slojevima, te da se univori sa stanovita preferencija mogu nai na dnu (kako Peterson i oekuje), tako i na vrhu drutvene stratifikacione lestvice (to njegova koncepcija ne predvia), oni su zakljuili da se pitanje omnivornog ukusa (u Petersonovom smislu) pre moe vezivati za znanje o irokom spektru muzikih (umetnikih) formi nego za sklonost ka njima.

177 Ve citirani tekst: Richard A. Peterson Understanding audience segmentation: From elite and mass to omnivore and univore. Poetics 21, p. 243-258, 1992.

199

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije

Diskursi i sheme
U tekstu ta je dobra muzika178 koji se, donekle preraen, pojavio kao drugo poglavlje knjige Izvoaki rituali179, Sajmon Frit je ukazao da sporovi oko ukusa nisu u stvari sporovi oko konkretnih muzikih (umetnikih) dela, ve sporovi o tome ta treba vrednovati u muzici (umetnosti)180, te da utoliko razmatranja treba usmeriti ka diskursima koji vrednosnim terminima daju njihova znaenja. Svoju koncepciju Frit je izgradio na preseku stanovita Hauarda Bekera (Howard S. Becker) o tome da, da bismo razumeli umetnike objekte i odgovore ljudi na njih, moramo da razumemo institucionalne i diskurzivne procese (svet umetnosti the art world) u kojima su oni konstruisani kao umetnika dela i u odnosu na koje se odreeni tip estetskih reakcija smatra za drutveno odgovarajui; i stanovnita Pjera Burdijea, da pripadnost odreenim svetovima umetnosti jeste prvenstveno izraz obima (i tipa) kulturnog kapitala koji ljudi poseduju, te da se reakcije publike mogu razumeti tek kroz razumevanje socijalne organizacije ukusa u jednom drutvu. Imajui ova dva komplementarna pristupa u vidu, Frith navodi da se savremena muzika (i ire, umetnost) danas posmatra kroz tri preklapajua i protivurena koordinatna okvira, koje on naziva umetniki diskurs, folklorni diskurs i pop diskurs181. Umetniki diskurs izgraen je u okvirima sveta klasine ili umetnike muzike i devetnaestovekovne visoke kulture. Kljuna institucija umetnikog diskursa je akademija, a kljuni odnos u ovom umetnikom svetu jeste odnos uitelja i uenika182, koji je izgraen na pretpostavci da muziari moraju da prou kroz fazu egrtovanja i da napreduju kroz niz unapred definisanih faza, da bi bili kvalifikovani da sviraju. Uloga akademije istovremeno jeste i da institucionalizuje odgovarajue naine pristupa muzici, jer se u okviru ovog diskursa podrazumeva da je i za kulturnu potronju neophodno obrazovanje. Pretpostavka je da samo oni koji razviju odgovarajue interpretativne sposobnosti mogu doiveti duboko znaenje velike muzike. Svet klasine muzike je striktno hijerarhijski: u njemu se jasno mogu postaviti granice izmeu kompozitora i izvoaa i izvoaa i njihove publike. Centralni dogaaj ovog umetnikog sveta koncert predstavljen je
178 Ve citirani tekst: What is Good Music, Canadian University Music Review, Vol. 10, 1990, p. 92 102 179 Simon Frith, Performing Rites: Evaluating Popular Music, Oxford University Press, Oxford, 1998. 180 Fritova koncepcija i primeri se odnose na muzike diskurse i muzike umetnike svetove, ali se, po analogiji, moe proiriti na druge umetnike svetove. 181 Po njemu, kao i sve diskurzivne prakse i muziki diskursi se moraju posmatrati kao efekti specifinih istorijskih situacija i dovesti u vezu sa promenama u sferi kulture koje nastaju sa razvojem industrijskog kapitalizma poev od XIX veka. 182 U umetnikom svetu klasine muzike uenici, po pravilu, kao svoje reference navode kod koga su studirali, dok se, na drugoj strani, u svetu deza, reputacija pre stie po tome s kim ste svirali.

200

uKusi i disKursi kao transcendentno iskustvo, to je omogueno i potencirano nizom konvencija: obavezom sluanja sa potovanjem i u tiini, razdvajanjem prostorija za zadovoljenje telesnih potreba (toaleta, barova i garderoba) od prostorija u kojima se odvija muziki dogaaj, korienjem pozornice i svetala za jasno razgranienje umetnika od publike183. Izvor folklornog diskursa je folklorni muziki svet. U njemu nema razdvajanja izmeu umetnosti i ivota i uivanje u muzici je neposredno povezano sa uivanjem u njenim socijalnim funkcijama. Kao i u sluaju sveta klasine umetnosti, ideali sveta folklorne umetnosti okrenuti su tradiciji, samo to, za razliku od njega, akcenat nije na akumulaciji znanja, nego na istoti i pravom (tradicionalnom) nainu kako se stvari rade. Vrednosti folklornog sveta su prirodno, spontano i neposredno. Meutim, Frit ukazuje da one mogu biti realizovane samo zahvaljujui paljivoj konstrukciji neformalnosti, koja postavlja zahteve i pred izvoae i pred publiku i usmerava njihovo ponaanje u odreenom pravcu. Ono emu se u folklornom svetu svesno tei jeste destrukcija glamura. Na strani izvoaa, folklorne konvencije zahtevaju da oni izbegnu ponaanja karakteristina za pop pevae, odnosno da izbegavaju izvetaene scenske pokrete i vlastitu stilizovanu prezentaciju. Konvencije zahtevaju minimizaciju razlika izmeu izvoaa i publike i objedinjavanje u romantizovanu zajednicu koja uestvuje u zajednikom kreiranju muzike. Jedan nain da se folklorni diskurs posmatra jeste i kao kritika (komercijalizovane) svakodnevice, te se rituali folklorne muzike u kljunim institucijama ovog sveta klubu i festivalima mogu razumeti u ovom svetlu. Iz tog razloga se folk festivali i organizuju tako da, umesto jedne grandiozne pozornice, postoji itav niz malih bina sa neposrednim kontaktom izvoaa i publike. Na njima se takoe smatra da je gotovo obaveza zvezda da se na festivalima drue (i popiju poneko pie) sa publikom. Ova tenja ka integraciji umetnosti i ivota obezbeuje jo jedan evaluativni kriterijum folklornog sveta o muzici se sudi i na osnovu njenog neposrednog doprinosa drutvenosti. Izvor popularnog diskursa je komercijalni muziki svet. Njegove vrednosti su stvorene od strane muzike industrije i organizovane oko njenih ciljeva. U ovom svetu se muzika vrednost i komercijalna vrednost izjednaavaju, te se uspeh na top listama tretira kao merilo i simbol dobre pop muzike. I svet popularne muzike ima svoje kljune institucije i rituale koji ih prate promocionalne koncerte i diskoteke koji, po Fritu, nude specifinu vrstu rutinirane transcendencije. Oni proizvode i prodaju zabavu koja, s jedne strane, predstavlja bekstvo od svakodnevnih obaveza (to je i ini privlanom), ali je istovremeno, na drugoj strani, integrisana u ritmove svakodnevice (posla i igre, produkcije i potronje).
183 Frit ukazuje na to u kojoj meri se npr. konvencije dez nastupa razlikuju od klasinih koncerata: od ispijanja pia, skatovanja i aplaudiranja tokom svirke do naruivanja kompozicija od muziara.

201

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Kao to smo u uvodu pomenuli, slino Sajmonu Fritu i nemaki sociolog Gerhard ulce je u svom delu Die Erlebnisgesselshaft identifikovao tri sheme koje predstavljaju osnovu za oblikovanje kulturnih izbora koje naziva shema visoke kulture, trivijalna shema i shema uzbuenja/napetosti. Poput Fritovog umetnikog diskursa shema visoke kulture podrazumeva razliku izmeu umetnosti i ivota umetnost se odnosi na uzvieno, duhovno i apsolutno. Umetnost, po ovoj shemi, ne slui samo da se u njoj uiva, ve da se iz nje neto i naui, a tipina forma ponaanja publike ogleda se u uzdranom ponaanju koje se koncentrie na ono to nude izvoai. U trivijalnoj shemi (folklornom diskursu) ivot i umetnost su manje odvojeni. Najvanija stvar u njoj su autentinost i socijalna funkcija umetnosti. Publici je dozvoljeno da uestvuje u predstavi tapanjem i uzvicima i da doprinosi stvaranju oputene atmosfere. U ovoj umetnosti izraavaju se tradicionalne, folklorne vrednosti, a publika u njoj ne trai intelektualno i duhovno uzdizanje, ve sigurnost kroz konformizam. Popularnom diskursu po Fritu odgovara u ulceovoj koncepciji shema uzbuenja koja je istorijski najmlaa i koju karakteriu komercijalnost i zabava i ija je primarna funkcija eskapizam. Uivanje u ovoj umetnosti je telesna aktivnost igranje, smejanje, nekonvencionalno ponaanje posebno u sluaju muzike umetnosti. ulce takoe identifikuje pripadnike publike koji prelaze tradicionalne granice umetnikih obrazaca, odnosno koji pripadaju vie no jednoj shemi. Po njemu, radi se o mladim, dobro obrazovanim, socijalno uzlazno mobilnim pojedincima koji ine novu srednju klasu i iji se stil ivota moe odrediti kao postmoderan. Njihovi obrasci kulturne potronje ukljuuju kulturne izbore i aktivnosti u dokolici, koji se tradicionalno smatraju meusobno nespojivim posetu zabavnim parkovima i muzejima, sluanje klasine i pop muzike. Po ulceu, pripadnici ovih grupa kombinuju klasinu muziku i pop muziku ili dez, ali ne ukljuuju u svoje izbore muziku koja pripada trivijalnoj shemi ili folk diskursu.

Tipologija ukusa u Srbiji i Makedoniji

Iako se istorijski uslovi nastanka diskursa i shema o kojima govore Sajmon Frit i Gerhard ulce razlikuju u Srbiji i Makedoniji (u odnosu na situaciju u SAD ili u zemljama zapadne Evrope), te samim tim imaju i odreene specifinosti, poli smo od toga da je delovanje ova tri diskursa u smislu obezbeivanja koordinatnih okvira koji definiu ta treba vrednovati u umetnosti184 prepoznatljivo i na naim prostorima. Utoliko smo na tragu stanovita Sajmona Frita i Gerharda ulcea
184 Frit diskurse pomalo aljivo odreuje kao taste forming machines (maine za oblikovanje ukusa).

202

uKusi i disKursi pretpostavili da se ukusi u Srbiji i Makedoniji formiraju u okvirima (i izmeu) elitnog, popularnog i folklornog diskursa.

Naa je pretpostavka da se u okvirima diskursa oblikuju etiri ista tipa ukusa: tradicionalni elitni ukus (kao izraz elitnog diskursa), konvencionalni i urbani ukus (kao forme popularnog diskursa) i folklorni ukus (kao oblik ispoljavanja folklornog diskursa), a da, osim ovih istih tipova ukusa, u Srbiji i Makedoniji postoje jo dva tipa ukusa koji se formiraju, da tako kaemo, izmeu diskursa ije smo nosioce odredili kao omnivore. Tradicionalni elitni ukus odredili smo kao ukus poznavalaca umetnosti koji imaju sposobnost da umetnikim delima pristupaju u skladu sa tradicionalno definisanim estetskim stavom, bezinteresno, ocenjujui formu dela. Ovaj tip ukusa bi odgovarao legitimnom ukusu (u Burdijeovoj tipologiji) i visokoj kulturi ukusa (u Gansovoj tipologiji). Primarna oblast njihovog kulturnog interesovanja bila bi tradicionalno definisana vrhunska dela umetnosti, ukljuujui tu i dela avangardne umetnosti. Treba primetiti da su se na poetku XXI veka, imajui u vidu da se bar u poslednjih dvadeset godina teko moe govoriti o postojanju avangardne umetnosti i avangardnih umetnikih dela, ljubitelji avangardne umetnosti (pomalo paradoksalno) nali u poziciji tradicionalista. Zastupnici elitnog ukusa, po ovoj tipologiji, imali bi sklonosti i ka domaoj izvornoj narodnoj umetnosti i izvornim

203

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije narodnim umetnostima drugih zemalja i kultura. Pretpostavili smo da e socijalni nosioci elitnog ukusa u Srbiji i Makedoniji biti visokoobrazovani profesionalci u sferi kulture. Konvencionalni i urbani ukus posmatrali smo kao razliite izdanke globalnog popularnog diskursa. Pretpostavili smo da e i u jednom i u drugom sluaju socijalni nosioci ovih ukusa biti pripadnici srednjih slojeva, a da e osnovna razlika meu njima biti generacijska da e pripadnici urbanog ukusa biti mlai od pripadnika konvencionalnog ukusa, iz ega e, u velikoj meri, proizilaziti i ostale znaajne razlike (konformistiki/nekonformistiki odnos prema stvarnosti, spremnost na formiranje potkulturnih grupa na bazi zajednikih inih interesovanja, uestalost kulturne participacije, itd). Konvencionalni ukus, koji smo jo nazivali pristojni ili bezbedni ukus, jeste ukus za ono to se voli, to se smatra za neproblematino vredno u jednoj kulturi. Konvencionalni ukus vezuje se za stvaralatvo - svetski ili u jednoj kulturi - opteprihvaenih umetnika. To je ukus bestsellera i kritiarskih nagrada, blockbustera, Nobelovih nagrada, Gremija i Oskara. Za razliku od elitnog ukusa, nosioci konvencionalnog ukusa preferiraju umetnost koja je prvenstveno orijentisana prema sadraju, a ne prema formalnim eksperimentima i inovacijama. Za razliku od nosilaca urbanog ukusa, dela sa kojima komuniciraju prvenstveno pripadaju tradicionalnim umetnikim formama, a ne masovnoj kulturi. I na kraju, za razliku od nosilaca folklornog ukusa, umetnike forme kojima se oni obraaju su uglavnom internacionalne (romani, filmovi, pozorine predstave, lageri), a ne deo lokalnog folklora. Ovaj tip ukusa u naoj tipologiji odgovara vioj-srednjoj kulturi ukusa u tipologiji koju daje Gans. Pretpostavili smo da e socijalni nosioci konvencionalnog ukusa u Makedoniji i Srbiji biti pripadnici iroko shvaenih srednjih slojeva, a da e se razlike izmeu viih i niih srednjih slojeva pre uspostavljati na osnovu uestalosti kulturne participacije, nego na osnovu razlika u ukusu185. (Globalni) urbani ukus je, prvenstveno ukus mladih gradskih generacija koje pripadaju onome to se do nedavno moglo oznaiti kao rocknroll kultura. Pod ovim globalni podrazumeva se da su ponaanje, oblaenje, vrednosni sistem, ukus pripadnika ove publike u svim urbanim sredinama sveta (ili onima koje su elele da budu urbane na taj nain) - slini. Od svih publika ukusa pripadnici ove publike su najblii onome to se oznaavalo kao potkulture mladih186 i to kako po posto185 Tamo gde se pojavljuje razlika u ukusu izmeu pripadnika niih i viih srednjih slojeva (koji zajedno pripadaju konvencionalnom ukusu) ona bi se ogledala u preferiranju popularnih kulturnih formi od strane predstavnika niih srednjih slojeva (npr. zabavne muzike, disko hitova, filmskih i knjievnih hitova), a tradicionalnih kulturnih formi od strane viih srednjih slojeva. Da ostanemo kod primera koje smo naveli, nii srednji slojevi e pre biti zainteresovani za bestsellere i blockbustere, a vii srednji slojevi za dela koja dobijaju kritiarske nagrade. 186 Danas se inae esto smatra da je koncept potkultura izgubio svoju analitiku vrednost o tome vidi u David Muggleton and Rupert Weinzierl (eds.) The Post-Subcultures Reader, Berg, Oxford, New York, 2003 - ali to ovde nije naa tema.

204

uKusi i disKursi janju jasno definisanog kulturnog stila (oblaenja, muzike, rituala i argoa), tako i po upotrebi stila za suprotstavljanje drutvenom establishmentu (i pripadnicima drugih kultura ukusa). Pri tom, dok su potkulture u Velikoj Britaniji187 - potkulture radnike klase, roditeljska kultura urbanih potkultura u svim bivim jugoslovenskim republikama (pa i u Srbiji i u Makedoniji) jeste kultura srednjih slojeva. Njihova specifinost se ogleda i u tome to, dok su, po Hebdiu (D.Hebdige), potkulture u Velikoj Britaniji bile odgovor na iskustva ivota u rasno meovitom drutvu, urbane potkulture (rokera, hipika, pankera, dancera) su na ovim prostorima predstavljale, osim pomodnog praenja svetskih trendova i odgovor na iskustva ubrzane urbanizacije. Za pripadnike urbanih potkultura famerke, radio Luksemburg, gramofoni i duge kose ili, kasnije, kone jakne sa nitnama, iscepane majice i jako kratke frizure bile su distinktivne oznake koje su jasno ukazivale na izdvojenost iz nedovoljno urbanizovane sredine i pripadnost globalnom kulturnom modelu. Kulturne preferencije pripadnika urbanog ukusa kreu se u irokom rasponu (globalne) popularne kulture od starog rokenrola i bluza, deza, do panka, hard-cora, hip-hopa, techna, urbanih filmova, on-the-road knjievnosti i stripova. Foklorni ukus definisali smo kao ukus formiran u okvirima izvorne narodne kulture. Mi smo pretpostavili da e njegovi nosioci biti ili ljudi koji jo uvek ive na selu ili predstavnici prve generacije koja je dola u grad, a iji se ukus formirao na selu. Imajui u vidu prisutnost medija u selima danas i uticaj koji oni ostvaruju na mlae generacije, pretpostavili smo da e nosioci folklornog ukusa u Srbiji i Makedoniji biti pripadnici starijih generacija, nieg obrazovanja, koji se bave poljoprivredom ili radnikim zanimanjima. Njihove preference vezane su za izvornu narodnu umetnost (posebno muziku) i rituale u koje je ona uklopljena, ali i za prvu generaciju novokomponovane narodne muzike koja je jo uvek nosila tragove izvornog narodnog melosa, kao i domae porodine serije188 i odreeni tip popularnih domaih komedija189. Ve u istraivanju iz 2002. godine primetili smo da postoje jo dve grupe ispitanika iji izbori i nain vrednovanja padaju izmeu diskursa i koji primenjuju odreene diskurse izvan umetnikih svetova u kojima su oni nastali. Jednu grupu inili su ispitanici iji su izbori bili bazirani na kombinovanju preferencija za dela elitne umetnosti i dela popularne kulture (rokenrola i deza) koje smo nazvali predstavnicima alternativnog elitnog ukusa ili elitnim omnivorima. Drugu, jako brojnu grupu, inili su oni koji su paralelno izraavali preferencije karakteristine za folklorni ukus (prvenstveno novokomponovanu narodnu muziku) i preferencije
187 Njihovom rodnom mestu i posebno prostoru njihovog najintenzivnijeg studiranja (u radovima teoretiara iz Centra za savremene studije kulture - CCCS) 188 Poput Kamiondija, MuzikanataGraana sela Luga, Seljaka u Srbiji (popularnih i u Makedoniji) ili makedonske serije Trst via Skopje. 189 Serijali filmova ikine dinastije i Tesne koe u Srbiji (takoe popularnih u Makedoniji) ili makedonskog filma Vikend na mrtovci.

205

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije za dela globalne popularne kulture (pop muziku, ali i sapunske opere, telenovele, roto-romane itd)190. Ovu grupu koja je prelazila granice folklornog i popularnog diskursa, primenjujui koordinatne okvire folklornog diskursa na tvorevine globalne popularne kulture i obratno, nazvali smo predstavnicima rurbanog191 ukusa ili rurbanim omnivorima. Da podsetimo da je Petersonovo definisanje omnivornog ukusa bilo bazirano na obimu kulturnih znanja i preferencija, to jest, da su kao omnivori odreivani oni koji poznaju i preferiraju vei broj muzikih (umetnikih) anrova a da pitanje sadraja izbora uopte nije razmatrano. Videli smo da su u svojim istraivanjima Koen van Ejk i Gerhard ulce u definisanju ispitanika sa omnivornim ukusom uveli razmatranje pitanja sadraja izbora192, ostajui na Petersonovom stanovitu da je pripadnost omnivornom ukusu novi nain izraavanja visokog drutvenog statusa i ak locirajui nove srednje slojeve kao nosioce omnivornog ukusa. Ono to su Toni Benet i drugi lanovi tima koji je radio na prouavanju svakodnevne kulture u Australiji doneli kao novinu jeste uvid da, kada posmatramo sadraje izbora ispitanika sa omnivornim ukusom, postaje jasno da, s obzirom na nain kombinovanja anrova koji pripadaju razliitim diskursima, ne postoji samo jedna grupa omnivora. I da, tavie, omnivori o kojima su govorili Peterson, van Ejk i ulce (elitni omnivori) predstavljaju izuzetno malu grupu u publici. Nasuprot tome, podaci o druge dve grupe omnivora koje su uoili niim (lowbrow) omnivorima i idealno-tipskim omnivorima pokazivali su da se, s jedne strane, radi o dosta brojnim grupama a, s druge strane, da oni svakako ne pripadaju elitnim drutvenim krugovima. Svi ovi nalazi bili su izuzetno korisni za nae istraivanje. U istraivanju iz 2002. godine, mi smo postojanje dve grupe omnivora meu publikom u Srbiji jednostavno utvrdili empirijski. Uvidi koje smo u meuvremenu stekli omoguili su nam da stvorimo jedinstvenu konceptualnu shemu (tipologiju ukusa) koju smo primenili u ovom istraivanju. Pripadnici alternativnog elitnog ukusa ili elitni omnivori u naoj tipologiji odgovaraju Petersonovom shvatanju omnivora. Sutinska razlika izmeu zastupnika tradicionalnog i ovog alternativnog elitnog ukusa ogleda se u rasponu i homogenosti/ heterogenosti kulturnih izbora s jedne strane i u odnosu prema delovanju masovnih medija i (posredno) prema popularnoj ili masovnoj kulturi s druge strane193. Najvanija odlika elitnih omnivora bila bi da se oni na potpuno jednak nain odnose
190 U njihovim izborima se dela elitne kulture nisu pojavljivala ili su se pojavljivala izuzetno retko. 191 Niti ruralnog, niti urbanog ve (r)urbanog. 192 Ne postavljajui samo pitanje koliko anrova kombinuju, nego i koje anrove kombinuju. 193 Jo jedna razlika meu njima bi bila generacijska. Naime, kao i u sluaju konvencionalnog i urbanog ukusa, pretpostavili smo da e ispitanici koji pripadaju alternativnom elitnom ukusu (elitni omnivori) biti mlai od predstavnika tradicionalnog elitnog ukusa.

206

uKusi i disKursi prema proizvodima tradicionalne i popularne umetnosti, kombinujui ih po svojoj volji, to ih prirodno pribliava medijski svesnom, retrocitirajuem postmodernom stvaralatvu. Socijalni nosioci i ovog drugog tipa elitnog ukusa bili bi predstavnici visokoobrazovanih kulturnih profesionalaca. Poslednju, ali moda i najzanimiljiviju grupu za prouavanje ine pripadnici rurbanog ukusa ili rurbani omnivori. Oni umnogome predstavljaju fenomen specifian za period tranzicije u zemljama na prostoru Balkana194. U kulturnom smislu njih karakterie uivanje u neobinoj smei elemenata iz razliitih kulturnih diskursa, koja je najbolje oliena u zatitnom znaku ovog ukusa turbo folku. Hibridni spoj ritam maina, elektrinih gitara i narodnjakih melodija, mobilnih telefona i porodinih slava, nasilja i religioznosti, seksualnih sloboda i tradicionalnosti ini da je o ovoj (sub)kulturi najbolje razmiljati kao o nekoj vrsti paradoksalne, folklorne postmoderne. Pretpostavili smo da e socijalni nosioci ovog niti-gradskog-nitiseoskog ukusa biti pripadnici druge i tree generacije potomaka onih koji su u procesu ubrzane urbanizacije doli u gradove, odnosno da je rurbani ukus - ukus predgraa u bukvalnom i metaforinom smislu. Pretpostavili smo takoe da se radi o preteno mlaim ljudima, osnovnog i srednje- strunog obrazovanja, koji pripadaju radnikim i niim-slubenikim zanimanjima, ali koji egzistenciju esto obezbeuju tako to se snalaze (u rasponu od kriminala, preko dranja tezgi na buvljim pijacama, do malog privatnog biznisa). Osim turbo-folka, kao indikatore rurbanog ukusa koristili smo junoamerike telenovele, tra magazine, inostrane akcione filmove, te domae ratne i uline filmove.

Ukusi graana Srbije i Makedonije

Ispitivanje ukusa u naem istraivanju operacionalizovali smo kroz 20 pitanja. U prvom setu pitanja, od ispitanika smo traili da navedu svoju omiljenu pesmu, omiljene pevae/pevaice/grupe, kompozitore, pisce, filmske glumce ili glumice, filmske reditelje, slikare, vajare, arhitekte i strip crtae. U drugoj grupi pitanja zamolili smo ih da izaberu po jednu televizijsku seriju (od 16 ponuenih) i po jedan domai i inostrani film (od po 12 ponuenih) koje oni smatraju za najbolje. Takoe smo im u dve tabele ponudili 15 muzikih anrova i traili od njih da u odnosu na svaki od anrova izraze svoj stav (u prvoj tabeli), odnosno, u drugoj tabeli, stav svog partnera/partnerke195 u rasponu od to najvie volim da sluam do smeta mi kad ujem. Pitali smo ih jo izvan oblasti umetnosti za njihove omiljene televizijske stanice, omiljene dnevne novine i asopise. elei da vidimo,
194 Po naim uvidima, osim u bivim jugoslovenskim republikama, ova kultura ukusa je iroko rasprostranjena i u Bugarskoj. 195 Onoliko koliko im znanje o njihovom ukusu dozvoljava.

207

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije s jedne strane, u kojoj meri poznaju rad nekih od domaih umetnika/izvoaa, a s druge strane kakav odnos imaju prema njima, ispitanicima smo ponudili imena 12 umetnika (od kojih po dvoje, pretpostavili smo, oliavaju est tipova ukusa koje smo identifikovali) i zamolili ih da u odnosu na njih navedu a) da li im se sviaju; b) ne sviaju; c) ne poznaju njihov rad; ili d) ne znaju ko su. Na kraju, ispitanicima smo, da bismo stekli uvid u njihova znanja o umetnosti, umetnikim anrovima i umetnicima, postavili pitanja u pseudo-kvizu koji je imao 24 pitanja (po etiri pitanja za svaki od est tipova ukusa). Kviz je bio konstruisan tako da su ispitanici koji pripadaju jednom od postuliranih tipova ukusa mogli izuzetno lako da odgovore na 4 pitanja (iz domena njihovog ukusa), a da su odgovori na ostala pitanja u veoj meri zavisili od njihove informisanosti - poznavanja ostalih umetnikih/kulturnih sfera. Time smo, s jedne strane, dobili informaciju o obimu njihovih prigodnih znanja (kako bi rekao Peterson), a s druge strane, to nam je bilo od pomoi pri odreivanju pripadnosti tipovima ukusa. Na osnovu svih ovih podataka najpre smo rekonstruisali grupe ispitanika koje pripadaju ovde postuliranim tipovima ukusa196. Potom smo, kao neku vrstu kontrole, klaster analizom rekonstruisali muzike ukuse ispitanika u Makedoniji i Srbiji197. Na kraju smo ukuse ispitanika podelili na one koji pripadaju lokalnom i globalnom kulturnom miljeu i za sve ove varijable utvrdili njihovu distribuciju du i do sada posmatranih socijalnih dimenzija. Kada smo na osnovu odgovora ispitanika rekonstruisali est publika ukusa u Srbiji i Makedoniji pokazalo se da postoje slinosti u distribuciji ukusa u ova dva drutva (vidi tabelu 83). Prvo, u oba sluaja najbrojnija je i procentualno najzastupljenija grupa koju smo odredili kao rurbane omnivore. U Makedoniji ispitanici iz ove grupe ine gotovo polovinu uzroka (49%), a u Srbiji vie od treine uzorka (36,7%). Druga po brojnosti i po procentualnoj zastupljenosti jeste grupa ispitanika sa konvencionalnim ukusom (28,9% u Srbiji i 26,2% u Makedoniji). Grupa ispitanika sa istim folklornim ukusom je neto brojnija u Srbiji (23%) nego u Makedoniji (13,6%), dok ispitanici sa urbanim ukusom i u Makedoniji i Srbiji ine oko 10% uzorka. Na kraju, kao u i drugim istraivanjima anketnog tipa, pokazalo se da su ispitanici sa elitnim ukusom (i tradicionalnim i alternativnim) malobrojni.198. Moda nije loe ve sada ukazati da, ako posmatramo pripadnost tipova ukusa lokalnom kulturnom miljeu (folklorni i rurbani ukus) i globalnom kulturnom miljeu (urbani, konvencionalni i elitni ukus), slinosti postaju jo oiglednije. Naime, ispitanici iji ukusi pripadaju lokalnom kulturnom miljeu i u Srbiji i u Makedoniji ine oko 60% uzroka (62,6% u Makedoniji i 59,6% u Srbiji). Popularnim ukusima
196 Na osnovu dobijenih odgovora na svih dvadeset pitanja, kroz dva talasa nezavisnih kodiranja podataka. 197 Na osnovu odnosa prema 15 ponuenih muzikih anrova. 198 Iz tog razloga smo u daljim analizama spojili ispitanike iz ove dve grupe i tretirali kao ispitanike sa elitnim ukusom.

208

uKusi i disKursi iz globalnog miljea (urbanom i konvencionanom) pripada i u Makedoniji i u Srbiji neto vie od treine uzorka (populacije) 38,3% u Srbiji i 36,3% u Makedoniji, a tome treba dodati jo 2% (u Srbiji) i 1,1% (u Makedoniji) ispitanika koji pripadaju elitnim ukusima (iz globalnog kulturnog miljea). Tabela 83 grupe preMa tipoviMa uKusa
Tip ukusa Folklorni ukus Rurbani omnivori Urbani ukus Konvencionalni ukus Elitni omivori Tradicionalni elitni ukus Total SRBIJA 312 (23,0%) 499 (36,7%) 128 (9,4%) 392 (28,9%) 16 (1,2%) 11 (0,8%) 1358 (100%) MAKEDONIJA 121 (13,6%) 436 (49,0%) 90 (10,1%) 233 (26,2%) 3 (0,3%) 7 (0,8%) 890 (100%)

Analize polne/rodne distribucije ukusa pokazale su da nema veih razlika izmeu ukusa pripadnika/ca mukog i enskog pola199. I u Srbiji i u Makedoniji mukaraca ima vie meu publikom urbanog ukusa, a ena vie meu ispitanicima konvencionalnog ukusa. Osim toga, u Srbiji mukaraca ima vie i meu pripadnicima folklornog ukusa da bi u svim ostalim grupama ukusa polne/rodne razlike bile gotovo nepostojee. Generacijski faktor, koji se ve u analizi kulturnih navika pojavio kao izuzetno vaan i u distribuciji ukusa ima znaajan uticaj. Statistike analize su pokazale da je veza starosti ispitanika i njihove pripadnosti tipovima ukusa statistiki znaajna i dosta jaka (u Srbiji = 0,166, a u Makedoniji = 0,104). Tabela 84a generacijsKe grupe i tipovi uKusa (srbija)
Folklorni ukus Rurbani omnivori Urbani ukus Konvenc. ukus Elitni ukus Total 18 - 30 7 (2,2%) 1,8% 211 (42,4%) 52,8% 75 (58,6%) 18,8% 97 (24,7%) 24,3% 10 (37,0%) 2,5% 400 (29,5%) 100% 31 - 45 50 (16,0%) 12,1% 175 (35,1%) 42,3% 46 (35,9%) 11,1% 135 (34,4%) 32,6% 8 (29,6%) 1,9% 414 (30,5%) 100% 46 - 65 171 (54,8%) 42,4% 96 (19,3%) 23,8% 7 (5,5%) 11,7% 121 (30,9%) 30,0% 8 (29,6%) 2,0% 403 (29,7%) 100% 65+ 84 (26,9%) 60,0% 116 (3,2%) 11,4% 0 (0,0%) 0,0% 39 (9,9%) 27,9% 1 (3,7%) 0,7% 140 (10,3%) 100% Total 312 (100%) 23,0% 498 (100%) 36,7% 128 (100%) 9,4% 392 (100%) 28,9% 27 (100%) 2,0% 1357 (100%) 100%

199 Statistike analize su pokazale da je veza izmeu pripadnosti polu/rodu i tipovima ukusa (onako kako smo ih mi konstruisali) statistiki znaajna, ali da nije jaka.

209

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 84b generacijsKe grupe i tipovi uKusa (MaKedonija)
Folklorni ukus Rurbani omnivori Urbani ukus Konvenc. ukus Elitni ukus Total 18 - 30 2 (1,7%) 0,7% 178 (40,8%) 59,3% 56 (62,2%) 18,7% 60 (25,9%) 20,0% 4 (40,0%) 1,3% 300 (33,7%) 100% 31 - 45 13 (10,7%) 4,7% 135 (31,0%) 49,1% 34 (37,8%) 12,4% 88 (37,9%) 32,0% 5 (50,0%) 1,8% 275 (30,9%) 100% 46 - 65 76 (62,8%) 29,1% 112 (25,7%) 42,9% 0 (0,0%) 0,0% 72 (31,0%) 27,6% 1 (10,0%) 0,4% 261 (29,4%) 100% 65+ 30 (24,8%) 56,6% 11 (2,5%) 20,8% 0 (0,0%) 0,0% 12 (5,2%) 22,6% 0 (0,0%) 0,0% 53 (6,0%) 100% Total 121 (100%) 13,6% 436 (100%) 49,0% 90 (100%) 10,1% 232 (100%) 26,1% 10 (100%) 1,1% 889 (100%) 100%

U analizi aritmetikih sredina i analizi varijanse (ANOVA) pokazalo se, takoe, da su razlike izmeu prosene starosti ispitanika koji pripadaju razliitim tipovima ukusa jako velike. Tako je npr. u Srbiji prosena starost ispitanika koji pripadaju folklornom ukusu 56 godina, dok su dve najmlae grupe - grupe ispitanika sa urbanim ukusom (prosena starost 30 godina) i sa rurbanim ukusom (prosena starost (36 godina). Ispitanici sa konvencionalnim ukusom (sa 43 godine) i elitnim ukusom (39 godina) se nalaze, po starosti, izmeu ovih grupa. Veza izmeu starosti ispitanika i njihove pripadnosti odreenim tipovima ukusa je Eta = 0,551 (to je veza jaa od svih drugih veza izmeu tipova ukusa i socio-demografskih varijabli, ukljuujui tu i vezu sa obrazovanjem ispitanika i obrazovanjem njihovih roditelja). Slinu (ali ne i potpuno identinu) situaciju imamo i u Makedoniji. Prosena starost ispitanika koji pripadaju folklornom ukusu je 58 godina, dok su najmlai ispitanici koji pripadaju urbanom ukusu (prosena starost 28 godina) i elitnom ukusu (prosena starost 34 godine). Izmeu ovih grupa nalaze se rurbani omnivori (prosena starost 38 godina) i ispitanici konvencionalnog ukusa (41 godina). Veza izmeu bioloke starosti ispitnika i njihove pripadnosti publikama ukusa i ovde je izuzetno snana Eta = 0,520, odnosno ova veza moe objasniti ak 27% varijanse. Prema rezultatima gotovo svih istraivanja ukusa, obrazovanje ispitanika i obrazovanje njihovih roditelja igra veoma vanu ulogu u oblikovanju ukusa, a obrazovanje se u velikom broju istraivanja tretira kao najbolji prediktor pripadnosti odreenim tipovima ukusa. U naem istraivanju statistike analize su dale unekoliko protivurene rezultate. U Srbiji su one pokazale da je veza izmeu obrazovanja ispitanika i pripadnosti publikama ukusa statistiki znaajna i izuzetno snana ( = 0,205, Eta = 0,470). U Makedoniji su pak statistike analize bazirane na redukciji greki dale izuzetno

210

uKusi i disKursi nizak rezultat ( = 0,011), dok su, na drugoj strani, poreenja artimetikih sredina i analiza varijanse ukazali na vezu pribline snage kao u Srbiji (Eta = 0,463)200. Ono to moemo videti iz tabela 85 jeste da ispitanici sa folklornim ukusom i u Srbiji i u Makedoniji preteno dolaze iz grupe ispitanika iji je najvii stepen obrazovanja osnovna kola, dok je za ispitanike iz grupe rurbanih omnivora najei nivo obrazovanja srednja struna kola. U Srbiji se ispitanici urbanog ukusa gotovo ravnomerno regrutuju iz grupa sa srednjim i visokim obrazovanjem, dok pripadnici publike konvencionalnog i elitnog ukusa u velikom procentu dolaze iz redova ispitanika sa visokim obrazovanjem. U Makedoniji su ispitanici sa konvencionalnim i urbanim ukusom - u odnosu na situaciju u Srbiji - zamenili mesta (obrazovne nivoe). Ispitanici sa urbanim ukusom ee imaju visoko obrazovanje, a ispitanici konvencionanog ukusa ee dolaze iz redova onih sa zavrenom srednjom kolom. Poreenja aritmetikih sredina upuuju na iste ove pravilnosti. Prosena duina kolovanja ispitanika folklornog ukusa u Srbiji je 10 godina, rurbanog ukusa 11 godina, urbanog ukusa 12 godina, konvencionalnog ukusa 13 godina i elitnog ukusa 15 godina. U Makedoniji prosena duina kolovanja ispitanika folklornog ukusa je 8 godina, rurbanog ukusa 12 godina, konvencionalnog ukusa 13 godina, urbanog ukusa 14 godina i elitnog ukusa 15 godina. Tabela 85a obrazovanje ispitaniKa i tipovi uKusa (srbija)
Obrazovanje/ Tip ukusa Folklorni ukus Rurbani ukus Urbani ukus Konvencionalni ukus Elitni ukus Total Osnovna kola (8-) 128 (41,0%) 68,8% 39 (7,8%) 21,0% 6 (4,7%) 3,2% 13 (3,3%) 7,0% 0 (0,0%) 0,0% 186 (13,7%) 100% Srednja kola (12) 146 (46,8%) 19,0% 351 (70,3%) 45,8% 78 (60,9%) 10,2% 183 (46,7%) 23,9% 9 (33,3%) 1,2% 767 (56,5%) 100% Via kola i vie (14+) 38 (12,2%) 9,4% 109 (21,8%) 26,9% 44 (34,4%) 10,9% 196 (50,0%) 48,4% 18 (66,7%) 4,4% 405 (29,8%) 100% Total 312 (100%) 23,0% 499 (100%) 36,7% 128 (100%) 9,4% 392 (100%) 28,9% 27 (100%) 2,0% 1358 (100%) 100%

200 Za sada emo ovo pitanje jaine veze obrazovanja ispitanika i njihovih roditelja (kao i pripadnosti grupama zanimanja i odreenim radnim mestima) i pripadnosti odreenim tipovima ukusa u Makedoniji ostaviti otvorenim, pa emo mu se vratiti na kraju ovog poglavlja.

211

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 85b tipovi uKusa i obrazovanje ispitaniKa (MaKedonija)
Obrazovanje/ Tip ukusa Folklorni ukus Rurbani ukus Urbani ukus Konvencionalni ukus Elitni ukus Total Osnovna kola (8-) 64 (54,2%) 46,4% 62 (14,5%) 44,9% 1 (1,1%) 0,7% 11 (4,8%) 8,0% 0 (0,0%) 0,0% 138 (15,8%) 100% Srednja kola (12) 48 (40,7%) 10,1% 256 (60,0%) 54,1% 37 (42,0%) 7,8% 130 (56,5%) 27,5% 2 (20,0%) 0,4% 473 (54,2%) 100% Via kola i vie (14+) 6 (5,1%) 2,3% 109 (25,5%) 41,6% 50 (56,8%) 19,1% 89 (38,7%) 34,0% 8 (80,0%) 3,1% 262 (30,0%) 100% Total 118 (100%) 13,5% 427 (100%) 48,9% 88 (100%) 10,1% 230 (100%) 26,3% 10 (100%) 1,1% 873 (100%) 100%

Kad posmatramo odnos obrazovanja roditelja ispitanika i pripadnosti ispitanika odreenim tipovima ukusa pojavljuju se gotovo isti obrasci. Statistiki izraena veza izmeu stepena obrazovanja oca ispitanika i ispitanikove pripadnosti odreenim publikama ukusa je u Srbiji ( = 0,159; Eta = 0,493), a u Makedoniji ( = 0,00; Eta = 0,470). U sluaju obrazovanja majke ispitanika statistiki izraena jaina ove veze je u Srbiji ( = 0,075; Eta = 0,504), a u Makedoniji ( = 0,00; Eta = 0,507). Glavna razlika u odnosu na prethodne analize tie se duine trajanja obrazovanja ispitanikovih roditelja u Srbiji. Ona se ogleda u tome to su roditelji ispitanika sa urbanim ukusom obrazovaniji od roditelja ispitanika sa konvencionalnim ukusom. To isto imamo i u Makedoniji, s tim to su se ovde takvi odnosi pojavljivali i u sluaju samih ispitanika. to se tie pominjanih razlika u rezultatima statistikih analiza u Makedoniji i Srbiji, slinu situaciju imamo i u sluaju analize veze izmeu pripadnosti ispitanika grupama zanimanja i njihove pripadnosti odreenim tipovima ukusa. S jedne strane, u Srbiji, statistici pokazuju znaajnost ove veze i njenu dovoljnu snagu ( = 0,106), a s druge strane, u Makedoniji ova veza jeste statistiki znaajna (mereno Pearsonovim hi kvadratom), ali je statistik Lambda jednak nuli. Tome nasuprot, na osnovu distribucija u tabelama i u Srbiji i u Makedoniji mogue je uoiti iste pravilnosti (vidi tabele 86)

212

uKusi i disKursi Tabela 86a tipovi uKusa i zaniManje ispitaniKa (srbija)

Obrazovanje/ Tip ukusa Folklorni ukus Rurbani ukus Urbani ukus Konvencionalni ukus Elitni ukus Total Poljoprivrednici i radnici 224 (74,7%) 37,3% 239 (51,6%) 39,8% 42 (35,9%) 7,0% 92 (24,9%) 15,3% 4 (16,0%) 0,7% 601 (47,1%) 100% Srednjoslojna zanimanja 57 (19,0%) 13,3% 178 (38,4%) 41,6% 42 (35,9%) 9,8% 146 (39,5%) 34,1% 5 (20,0%) 1,2% 428 (33,6%) 100% Strunjaci, ruk/ vlasnici 19 (6,3%) 7,7% 46 (9,9%) 18,7% 33 (28,2%) 13,4% 132 (35,7%) 53,7% 16 (64,0%) 6,5% 246 (19,3%) 100% Total 300 (100%) 23,5% 463 (100%) 36,3% 117 (100%) 9,2% 270 (100%) 29,0% 25 (100%) 2,0% 1275 (100%) 100%

Tabela 86b tipovi uKusa i zaniManje ispitaniKa (MaKedonija)

Obrazovanje/ Tip ukusa Folklorni ukus Rurbani ukus Urbani ukus Konvencionalni ukus Elitni ukus Total Poljoprivrednici i radnici 75 (72,8%) 22,2% 188 (49,2%) 55,6% 15 (19,5%) 4,4% 60 (30,0%) 17,8% 0 (0,0%) 0,0% 338 (43,8%) 100% Srednjoslojna zanimanja 24 (23,3%) 10,0% 118 (30,9%) 49,2% 19 (24,7%) 7,9% 76 (38,0%) 31,7% 3 (33,3%) 1,3% 240 (31,1%) 100% Strunjaci, ruk/ vlasnici 4 (3,9%) 2,1% 76 (19,9%) 39,4% 43 (55,8%) 22,3% 64 (32,0%) 33,2% 6 (66,7%) 3,1% 193 (25,0%) 100% Total 103 (100%) 13,4% 382 (100%) 49,5% 77 (100%) 10,0% 200 (100%) 25,9% 9 (100%) 1,2% 771 (100%) 100%

Kada smo posmatrali faktika radna mesta ispitanika (vidi tabele 87), pokazalo se da se i ovde mogu dosta jasno utvrditi pravilnosti u pogledu njihove pripadnosti odreenim publikama ukusa.

213

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 87a tipovi uKusa i grupe na osnovu radnog Mesta ispitaniKa (srbija)
Poljopriv Radnici Slub. Nii rukovod. Mali Privred. Strunj. Rukovod/ Vlasnici Uenici/ Studenti Izdrav. lica Total Folklorni 26 (65,0%) 13,5% 62 (24,6%) 32,3% 12 (8,5%) 6,3% 13 (15,7%) 6,8% 10 (15,4%) 5,2% 4 (3,6%) 2,1% 4 (21,1%) 2,1% 2 (2,2%) 1,0% 59 (21,4%) 30,7% 192 (17,8%) 100% Rurbani 10 (25,0%) 2,3% 121 (48,0%) 28,3% 54 (38,0%) 12,6% 35 (42,2%) 8,2% 28 (43,1%) 6,5% 20 (18,2%) 4,7% 5 (26,3%) 1,2% 41 (45,6%) 9,6% 114 (41,3%) 26,6% 428 (39,7%) 100% Urbani 1 (2,5%) 0,9% 20 (7,9%) 17,2% 12 (8,5%) 10,3% 13 (15,7%) 11,2% 5 (7,7%) 4,3% 17 (15,5%) 14,7% 1 (5,3%) 0,9% 20 (22,2%) 17,2% 27 (9,8%) 23,3% 116 (10,8%) 100% Konvenc. 3 (7,5%) 0,9% 47 (18,7%) 14,8% 60 (42,3%) 18,9% 21 (25,2%) 6,6% 22 (33,8%) 6,9% 58 (57,2%) 18,3% 8 (42,1%) 2,5% 22 (24,4%) 6,9% 76 (27,5%) 24,0% 317 (29,4%) 100% Elitni 0 (0,0%) 0,0% 2 (0,8%) 8,3% 4 (2,8%) 16,7% 1 (1,2%) 4,2% 0 (0,0%) 0,0% 11 (10,0%) 45,8% 1 (5,3%) 4,2% 5 (5,6%) 20,8% 0 (0,0%) 0,0% 24 (2,2%) 100% Total 40 (100%) 3,7% 252 (100%) 23,4% 142 (100%) 13,2% 83 (100%) 7,7% 65 (100%) 6,0% 110 (100%) 10,2% 19 (100%) 1,8% 90 (100%) 8,4% 276 (100%) 25,6% 1077 (100%) 100%

Tabela 87b tipovi uKusa i grupe na osnovu radnog Mesta ispitaniKa (MaKedonija)
Poljopriv Radnici Slub. Nii rukovod. Mali privred. Strunj. Rukovod/ Vlasnici Uenici/ Studenti Izdrav. lica Total Folklorni 8 (24,2%) 7,4% 20 (12,7%) 18,5% 3 (4,2%) 2,8% 3 (6,0%) 2,8% 4 (8,9%) 3,7% 3 (3,3%) 2,8% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 67 (23,0%) 62,0% 108 (13,5%) 100% Rurbani 24 (72,7%) 6,0% 97 (61,4%) 24,4% 31 (43,1%) 7,8% 28 (43,1%) 7,8% 21 (46,7%) 5,3% 32 (34,8%) 8,1% 5 (38,5%) 1,3% 33 (70,2%) 8,3% 126 (43,3%) 31,7% 397 (49,6%) 100% Urbani 0 (0,0%) 0,0% 10 (6,3%) 12,8% 3 (4,2%) 3,8% 4 (8,0%) 5,1% 2 (4,4%) 2,6% 23 (25,0%) 29,5% 1 (7,7%) 1,3% 9 (19,1%) 11,5% 26 (8,9%) 33,3% 78 (9,7%) 100% Konvenc. 1 (3,0%) 0,5% 31 (19,6%) 14,8% 32 (44,4%) 15,3% 15 (30,0%) 7,2% 18 (40,0%) 8,6% 30 (32,6%) 14,4% 6 (46,2%) 2,9% 5 (10,6%) 2,4% 71 (24,4%) 34,0% 209 (26,1%) 100% Elitni 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 3 (4,2%) 33,3% 0 (0,0%) 0,0% 0 (0,0%) 0,0% 4 (4,3%) 44,4% 1 (7,7%) 11,1% 0 (0,0%) 0,0% 1 (0,3%) 11,1% 9 (1,1%) 100% Total 33 (100%) 4,1% 158 (100%) 19,7% 72 (100%) 9,0% 50 (100%) 6,2% 45 (100%) 5,6% 92 (100%) 11,5% 13 (100%) 1,6% 47 (100%) 5,9% 291 (100%) 36,3% 801 (100%) 100%

Tako, npr, i u Srbiji i u Makedoniji osnovu publike folklornog ukusa ine poljoprivrednici i izdravana lica (domaice, penzioneri i nezaposleni). U Srbiji im se jo

214

uKusi i disKursi prikljuuje i jedan broj radnika, ali su meu radnicima (i u Makedoniji i u Srbiji) ipak najbrojniji rurbani omnivori. Veliki broj uenika i studenata pripada takoe ovom tipu ukusa, dok se drugi deo nalazi u publici urbanog ukusa. Urbani ukus se jo esto nalazi meu strunjacima, a u Srbiji i meu niim rukovodiocima. Grupe strunjaka, rukovodilaca, vlasnika i slubenika u najveem procentu pripadaju konvencionalnom ukusu, a u Makedoniji se iznad proseka tu nalaze i mali privrednici. Iako je publika elitnog ukusa toliko mala da su statistike analize neprimerene, ipak se moe primetiti da ispitanici sa elitnim ukusom uglavnom dolaze iz grupe strunjaka. Treba dodati da i u sluaju veze izmeu radnih mesta ispitanika i njihove pripadnosti publikama ukusa imamo razliku u rezultatima statistikih analiza u Srbiji i Makedoniji. Ako se ukus vaspitava u kontaktu sa umetnikim delima, onda nije svejedno da li ivite u sredini koja vam prua mogunosti za komunikaciju sa umetnikim delima visokog kvaliteta ili ne - kao i to kojoj publici ukusa dominantno pripada vae okruenje. Samim tim, pretpostavili smo da e i mesto boravka imati odreeni uticaj na formiranje ukusa ispitanika. Pokazalo se da se publika folklornog ukusa (kao to bi se moglo i oekivati) uglavnom moe nai u selima, gde se nalazi i veliki procenat rurbane publike. U Srbiji ispitanici sa rurbanim ukusom se iznad proseka mogu nai jo u manjim gradovima, a u Makedoniji su oni brojniji u gradovima sa vie od 100.000 stanovnika. Ispitanici sa elitnim ukusom i konvencionalnim ukusom uglavnom ive u glavnim gradovima (Beogradu i Skoplju), dok se publika konvencionalnog ukusa u Makedoniji jo moe nai i u manjim gradovima. Dok ispitanici sa urbanim ukusom iznad proseka u Makedoniji ive samo u Skoplju, u Srbiji su oni procentualno vie zastupljeni u velikim i malim gradovima nego u Beogradu. Rezultati statistikih analiza pokazuju da je veza izmeu pripadnosti odreenoj publici ukusa i mesta boravka ispitanika statistiki znaajna i u Srbiji i u Makedoniji, s tim to je u Srbiji ( = 0,063), ponovo jaa, no u Makedoniji, gde je statistik Lambda jednak nuli. Sa istog stanovnita moe se pretpostaviti da e i ivot u odreenim regionima u Srbiji i Makedoniji imati uticaja na veu ili manju zastupljenost ispitanika u odreenim publikama ukusa. U tabeli 88A moemo uoiti da se ispitanici folklornog ukusa u Srbiji iznad proseka nalaze u regionima umadije i Pomoravlja i june i istone Srbije. U umadiji i Pomoravlju su proseno najzastupljeniji i ispitanici sa rurbanim ukusom. U Vojvodini su natproseno zastupljeni ispitanici iz grupe sa urbanim i elitnim ukusom, a u Beogradu i okolnim mestima ispitanici konvencionalnog i elitnog ukusa. U Sandaku su dve najzastupljenije publike ukusa ispitanici sa urbanim i konvencionalnim ukusom 201. to se tie statistike
201 Jo jednom moramo da ovde ponovimo upozorenje koje smo naveli u odeljku posveenom istraivanju publika. Od ukupnog uzorka u Srbiji jedino je realizacija uzorka u Sandaku bila daleko ispod planiranog (uraena je samo jedna treina upitnika), pri emu se realizovani uzorak jo i sastoji uglavnom od mladih i dobro obrazovanih ljudi. Utoliko za rezultate iz Sandaka treba imati u vidu da oni reprezentuju mlade i visokoobrazovane ljude iz ovog regiona, ali naalost ne i itavu populaciju.

215

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije snage veze izmeu pripadnosti ispitanika odreenim regionima u Srbiji i njihove pripadnosti odreenim publikama ukusa, ona je statistiki znaajna, ali jo slabija od veze mesta boravka ispitanika i njihovih tipova ukusa ( = 0,054). Tabela 88a tipovi uKusa i regioni boravKa ispitaniKa (srbija)
Folklorni Rurbani Urbani Konvenc. Elitni Total Beograd 59 (18,9%) 15,3% 120 (24,1%) 31,2% 33 (25,8%) 8,6% 156 (39,8%) 40,5% 17 (63,0%) 4,4% 385 (28,4%) 100% Vojvodina 66 (21,2%) 19,8% 114 (22,9%) 34,1% 49 (38,3%) 14,7% 97 (24,7%) 29,0% 8 (29,6%) 2,4% 334 (24,6%) 100% umadija 100 (32,1%) 29,0% 160 (32,1%) 46,4% 17 (13,3%) 4,9% 68 (17,3%) 19,7% 0 (0,0%) 0,0% 345 (25,4%) 100% Sandak 5 (1,6%) 12,8% 8 (1,6%) 20,5% 7 (5,5%) 17,9% 18 (4,6%) 46,2% 1 (3,7%) 2,6% 39 (2,9%) 100% J.i I. Srbija 82 (26,3%) 32,3% 96 (19,3%) 37,8% 22 (17,2%) 8,7% 53 (13,5%) 20,9% 1 (3,7%) 0,4% 254 (18,7%) 100% Total 312 (100%) 23,0% 498 (100%) 36,7% 128 (100%) 9,4% 392 (100%) 28,9% 27 (100%) 2,0% 1357 (100%) 100%

U Makedoniji se ispitanici sa folklornim ukusom iznad proseka mogu nai u zapadnoj Makedoniji. Na drugoj strani, ispitanici sa rurbanim ukusom su u Makedoniji iznad proseka u svim regionima izuzev u junoj Makedoniji, gde je procentualno najvei broj ispitanika sa urbanim i konvencionalnim ukusom. Najvei broj ispitanika elitnog ukusa ivi u regionu koji ine Skoplje i okolna mesta (severna Makedonija). Tabela 88b tipovi uKusa i regioni boravKa ispitaniKa (MaKedonija)
Folklorni Rurbani Urbani Konvenc. Elitni Total Skopje 45 (37,5%) 12,9% 177 (41,2%) 57,0% 37 (41,1%) 10,6% 83 (36,7%) 23,8% 7 (70,0%) 2,0% 349 (39,8%) 100% juna Mk 41 (34,2%) 12,6% 136 (31,6%) 41,7% 42 (46,7%) 12,9% 105 (46,5%) 32,2% 2 (20,0%) 0,6% 326 (37,2%) 100% istona Mk 6 (5,0%) 8,7% 41 (9,5%) 59,4% 4 (4,4%) 5,8% 17 (7,5%) 24,6% 1 (10,0%) 1,4% 69 (7,9%) 100% zapadna Mk 28 (23,3%) 21,2% 76 (17,7%) 57,6% 7 (7,8%) 5,3% 21 (9,3%) 15,9% 0 (0,0%) 0,0% 132 (15,1%) 100% Total 120 (100%) 13,7% 430 (100%) 49,1% 90 (100%) 10,3% 226 (100%) 25,8% 10 (100%) 1,1% 876 (100%) 100%

Osim ovih socijalnih dimenzija koje smo i do sada imali u vidu u analizi razliitih aspekata kulturne participacije, ovde smo jo, na tragu koncepcija koje ukazuju na vanost ranih iskustava u formiranju ukusa, posmatrali i vezu izmeu mesta roenja ispitanika i njihove pripadnosti odreenim tipovima ukusa. Pokazalo se

216

uKusi i disKursi da je ova veza (u Srbiji) snanija od trenutnih teritorijalnih pripadnosti ispitanika (njihovog mesta i regiona boravka - = 0,084), ali da sledi njima slian obrazac. I u Srbiji i u Makedoniji ispitanici sa folklornim ukusom su najee roeni na selu. Ispitanici sa rurbanim ukusom u Srbiji su procentualno najee roeni u malim gradovima, a u Makedoniji u selima i u gradovima veim od 100.000 stanovnika. Ispitanici koji pripadaju urbanom ukusu u Srbiji su iznad proseka roeni u gradovima (bez obzira na njihovu veliinu potvrujui tako vlastiti naziv), a u Makedoniji samo u Skoplju. U Srbiji ovo gradsko poreklo vai i za ispitanike sa konvencionalnim ukusom, dok su u Makedoniji, osim ispitanika sa sela, u ovoj publici ukusa manje zastupljeni jo i ispitanici roeni u velikim gradovima. I na kraju, ispitanici sa elitnim ukusom su iznad proseka roeni u velikim gradovima i u Beogradu i u Skoplju. Tabela 89a tipovi uKusa i Mesto roenja ispitaniKa (srbija)
Folklorni Rurbani Urbani Konvenc. Elitni Total Sela u Srbiji 182 (58,7%) 45,4% 116 (23,3%) 28,9% 18 (14,3%) 4,5% 82 (21,0%) 20,4% 3 (11,1%) 0,7% 401 (29,7%) 100% 100.000(-) 97 (31,3%) 14,6% 283 (56,9%) 42,6% 68 (54,0%) 10,2% 207 (52,9%) 31,1% 10 (37,0%) 1,5% 665 (49,2%) 100% 100.000(+) 26 (8,4%) 15,7% 56 (11,3%) 33,7% 25 (19,8%) 15,1% 54 (13,8%) 32,5% 5 (18,5%) 3,0% 166 (12,3%) 100% Beograd 5 (1,6%) 4,2% 42 (8,5%) 35,3% 15 (11,9%) 12,6% 48 (12,3%) 40,3% 9 (33,3%) 7,6% 119 (8,8%) 100% Total 310 (100%) 13,7% 497 (100%) 36,8% 126 (100%) 9,3% 391 (100%) 28,9% 27 (100%) 2,0% 1351 (100%) 100%

Tabela 89b tipovi uKusa i Mesto roenja ispitaniKa (MaKedonija)

Folklorni Rurbani Urbani Konvenc. Elitni Total Sela u Mk 72 (60,0%) 26,1% 143 (32,9%) 51,8% 7 (7,8%) 2,5% 54 (23,4%) 19,6% 0 (0,0%) 0,0% 276 (31,2%) 100% 100.000(-) 28 (23,3%) 9,2% 144 (33,1%) 47,4% 30 (33,3%) 9,9% 99 (42,9%) 32,6% 3 (30,0%) 1,0% 304 (34,3%) 100% 100.000(+) 11 (9,2%) 7,8% 84 (19,3%) 59,6% 16 (17,8%) 11,3% 28 (12,1%) 19,9% 2 (20%) 1,4% 141 (15,9%) 100% Skopje 9 (7,5%) 5,5% 64 (14,7%) 38,8% 37 (41,1%) 22,4% 50 (21,6%) 30,3% 5 (50%) 3,0% 165 (18,6%) 100% Total 120 (100%) 13,5% 435 (100%) 49,1% 90 (100%) 10,2% 231 (100%) 26,1% 10 (100%) 1,1% 886 (100%) 100%

217

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije

Muziki ukus graana Srbije i Makedonije

elei da proverimo dobijene rezultate, posebno one koji se tiu veze izmeu socio-demografskih faktora i pripadnosti tipovima ukusa, vrili smo i analize muzikog ukusa ispitanika na osnovu podataka dobijenih u pitanju u kome smo od njih traili da navedu svoj odnos prema 15 razliitih muzikih anrova (u rasponu od to najvie volim da sluam do smeta mi kad ujem). Najpre smo prikazali frekvencije njihovih odgovora u odnosu na svih 15 ponuenih muzikih anrova, kao i polnu/rodnu, starosnu i obrazovnu distribuciju odgovora/stavova ispitanika. Potom smo klaster analizom rekonstruisali tipove muzikog ukusa u Srbiji i Makedoniji i analizirali njihovu distribuciju du i do sada posmatranih socio-demografskih dimenzija. Na kraju ovog dela, na osnovu odgovora smeta mi kad ujem u odnosu na muzike anrove, ispitivali smo, ono to je Betani Brajson nazvala estetskom tolerancijom ispitanika i u kakvoj vezi ona stoji sa nivoom njihovog obrazovanja. Tabela 90a oMiljeni MuziKi anrovi (srbija)
Tip muzike Izvorna narodna muzika Novokomponovana Turbo folk Starogradska muzika Zabavna muzika Klasina muzika Opera/opereta Dez i bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Hard rock/Heavy metal Rege Vole 764 (59,4%) 500 (39,0%) 325 (25,9%) 823 (64,0%) 798 (62,3%) 374 (29,2%) 205 (16,2%) 349 (27,7%) 604 (47,8%) 332 (29,7%) 168 (15,4%) 108 (10,2%) 112 (10,4%) 135 (12,4%) 232 (22,5 %) Neutral 289 (22,5%) 280 (21,8%) 257 (20,5%) 267 (20,8%) 275 (21,5%) 349 (27,2%) 300 (23,7%) 281 (22,3%) 216 (17,1%) 217 (19,4%) 181 (16,5%) 131 (12,3%) 180 (16,7%) 160 (14,7%) 211 (20,5%) Ne vole 234 (18,2%) 502 (39,2%) 674 (53,7%) 196 (15,2%) 208 (16,2%) 560 (43,6%) 760 (60,1%) 632 (50,1%) 443 (35,1%) 567 (50,8%) 745 (68,1%) 824 (77,5%) 787 (72,9%) 796 (73,0%) 598 (57,0%) Total 1287 (100%) 1282 (100%) 1256 (100%) 1286 (100%) 1281 (100%) 1283 (100%) 1265 (100%) 1262 (100%) 1263 (100%) 1116 (100%) 1094 (100%) 1063 (100%) 1079 (100%) 1091 (100%) 1030 (100%)

I u razmatranju muzikih navika ispitanika ukazali smo da se, po popularnosti, muziki anrovi mogu grupisati u tri celine (vidi tabele 40). I u Srbiji i u Makedoniji anrovi sa najirom popularnou su starogradska muzika, zabavna muzika i izvorna narodna muzika. Drugu grupu muzikih anrova ine rok/pop, novokomponovana i klasina muzika. Za razliku od prva tri anra, ovi muziki anrovi snano dele ispitanike (graane) u Srbiji i Makedoniji na osnovu bitnih socijalnih dimenzija (starosti, obrazovanja, grupa zanimanja, mesta i regiona bo-

218

uKusi i disKursi ravka). Pri tom su broj i procenat onih koji ih vole i onih koji ih ne vole uglavnom u ravnotei. Treu grupu muzikih anrova ine opera/opereta na jednoj strani i itav niz muzikih anrova koji ine savremenu popularnu muziku (od dance/house, techno, hip-hopa, do hard rocka i heavy metala, punka i regea, ukljuujui tu i turbo-folk). Kod ovih muzikih anrova broj i procenat onih koji ih ne vole, uvek je bar dvostruko vei od broja i procenta onih koji ih vole. Tabela 90b oMiljeni MuziKi anrovi (MaKedonija)
Tip muzike Izvorna narodna muzika Novokomponovana Starogradska muzika Zabavna muzika Klasina muzika Opera/opereta Dez i bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Hard rock/Heavy metal Rege Vole 560 (66,4%) 418 (51,3%) 568 (68,2%) 565 (68,2%) 194 (23,9%) 108 (13,5%) 180 (22,8%) 313 (39,8%) 191 (26,6%) 148 (20,3%) 111 (15,7%) 127 (17,5%) 111 (15,4%) 162 (23,9%) Neutral 181 (21,5%) 208 (25,5%) 166 (20,0%) 169 (20,4%) 253 (31,2%) 202 (25,2%) 187 (23,7%) 155 (19,7%) 136 (19,0%) 119 (16,3%) 112 (15,8%) 139 (19,1%) 130 (18,1%) 125 (18,4%) Ne vole 102 (12,1%) 189 (23,2%) 98 (11,8%) 95 (11,5%) 364 (44,9%) 491 (61,3%) 423 (53,5%) 318 (40,5%) 390 (54,44) 463 (63,4%) 484 (68,5%) 461 (63,4%) 479 (66,5%) 392 (57,7%) Total 843 (100%) 815 (100%) 832 (100%) 829 (100%) 811 (100%) 801 (100%) 790 (100%) 786 (100%) 717 (100%) 730 (100%) 707 (100%) 727 (100%) 720 (100%) 679 (100%)

Imajui u vidu da se esto kolokvijalno govori o mukim i enskim muzikim (i umetnikim) anrovima eleli smo da vidimo ima li polnih/rodnih razlika u odnosima prema muzikim anrovima koje smo im mi ponudili. Trend koji smo imali prilike da uoimo i analizi kulturnih potreba i u analizi aktivnosti faktike participacije (kulturnih navika) moe se videti i ovde. Ispitanice uglavnom preferiraju elitne umetnike anrove (u naem sluaju klasinu muziku i operu/operetu) i manje agresivne forme popularne kulture (u ovom sluaju zabavnu muziku), dok pripadnici mukog pola generalno preferiraju kulturne proizvode popularne kulture i naroito njene agresivnije forme (poput heavy metala, punka, techna, hip-hopa, itd).

219

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 91a pol i oMiljeni MuziKi anrovi (srbija)
Muziki anrovi Izvorna narodna Novokomponovana Turbo folk Starogradska Zabavna Klasina muzika Opera/opereta Dez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege ene/mukarci enski 399 (52,4%) 270 (54,1%) 159 (49,8%) 447 (54,5%) 491 (61,7%) 243 (65,5%) 147 (72,4%) 179 (51,6%) 322 (53,5%) 173 (52,6%) 72 (43,1%) 40 (37,4%) 39 (35,1%) 49 (36,3%) 112 (48,7%) 734 (54,1%) muki 362 (47,6%) 229 (45,9%) 164 (50,2%) 373 (45,5%) 305 (38,3%) 128 (34,5%) 56 (27,6%) 168 (48,4%) 280 (46,5%) 156 (47,4%) 95 (56,9%) 67 (62,6%) 72 (64,9%) 86 (63,7%) 118 (51,3%) 623 (45,9%) Total 761 (100%) 499 (100%) 323 (100%) 820 (100%) 796 (100%) 371 (100%) 203 (100%) 347 (100%) 602 (100%) 329 (100%) 167 (100%) 107 (100%) 111 (100%) 135 (100%) 230 (100%) 1357 (100%)

Tabela 91b pol i oMiljeni MuziKi anrovi (MaKedonija)

Muziki anrovi Izvorna narodna Novokomponovana Starogradska Zabavna Klasina muzika Opera/opereta Dez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege ene/mukarci enski 253 (45,3%) 210 (50,6%) 263 (46,5%) 290 (51,5%) 108 (56,0%) 61 (57,0%) 70 (39,1%) 138 (44,9%) 92 (48,2%) 61 (41,2%) 48 (43,2%) 57 (44,9%) 41 (36,9%) 69 (42,6%) 423 (47,2%) muki 305 (54,7%) 205 (49,4%) 303 (53,5%) 273 (48,5%) 85 (44,0%) 46 (43,0%) 109 (60,9%) 175 (55,1%) 99 (51,8%) 87 (58,8%) 63 (56,8%) 70 (55,1%) 70 (63,1%) 93 (57,4%) 469 (52,3%) Total 558 (100%) 415 (100%) 566 (100%) 563 (100%) 193 (100%) 107 (100%) 179 (100%) 313 (100%) 191 (100%) 148 (100%) 111 (100%) 127 (100%) 111 (100%) 162 (100%) 892 (100%)

Snaga generacijskih razlika pojavljuje se veoma jasno i u sluaju muzikog ukusa (vidi tabele 92). Pripadnici generacija starijih od 45 godina iznad proseka izraavaju preferencije za izvornu narodnu muziku (i u Srbiji i u Makedoniji) i starogradsku muziku (u Srbiji). Ispitanici iz dve mlae generacije (do 45 godina) natproseno vole da sluaju dez/bluz i rok/pop i rege muziku, dok se ispitanici iz najmlae generacije

220

uKusi i disKursi (od 18 do 30 godina) izdvajaju svojim preferencijama za savremene forme globalne popularne muzike (poput dance/house muzike, techno muzike, hip-hopa, punka). Tabela 92a generacije i oMiljeni MuziKi anrovi (srbija)
Muziki anrovi Izvorna narodna Novokomponovana Turbo folk Starogradska Zabavna Klasina muzika Opera/opereta Dez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Generacije 18 - 30 113 (14,8%) 135 (27,1%) 91 (28,1%) 134 (16,3%) 196 (24,6%) 96 (25,7%) 44 (21,5%) 119 (34,1%) 278 (46,0%) 216 (65,1%) 123 (73,2%) 67 (62,0%) 78 (69,6%) 72 (53,3%) 106 (45,7%) 400 (29,3%) 31 - 45 229 (30,0%) 145 (29,1%) 102 (31,5%) 254 (30,9%) 261 (32,7%) 124 (33,2%) 61 (29,8%) 124 (35,5%) 222 (36,8%) 90 (27,1%) 33 (19,6%) 35 (32,4%) 21 (18,8%) 49 (36,3%) 92 (39,7%) 415 (30,4%) 46 - 65 307 (40,2%) 168 (33,7%) 104 (32,1%) 318 (38,7%) 261 (32,7%) 107 (28,6%) 68 (33,2%) 81 (23,2%) 81 (13,4%) 20 (6,0%) 8 (4,8%) 6 (5,6% 11 (9,8%) 11 (8,1%) 29 (12,5%) 407 (29,9%) 65+ 114 (14,9%) 51 (10,2%) 27 (8,3%) 116 (14,1%) 80 (10,0%) 47 (6,8%) 32 (15,6%) 25 (7,2%) 23 (3,8%) 6 (1,8%) 4 (2,4%) 0 (0,0%) 2 (1,8%) 3 (2,2%) 5 (2,2%) 141 (10,3%) Total 763 (100%) 499 (100%) 324 (100%) 822 (100%) 798 (100%) 371 (100%) 205 (100%) 349 (100%) 604 (100%) 332 (100%) 168 (100%) 108 (100%) 112 (100%) 135 (100%) 232 (100%) 1363 (100%)

Tabela 92b generacije i oMiljeni MuziKi anrovi (MaKedonija)

Muziki anrovi Izvorna narodna Novokomponovana Starogradska Zabavna Klasina muzika Opera/opereta Dez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Generacije 18 - 30 125 (22,4%) 125 (30,0%) 140 (24,7%) 202 (35,8%) 74 (38,1%) 39 (36,1%) 84 (46,7%) 170 (54,3%) 138 (72,3%) 109 (73,6%) 79 (71,1%) 99 (78,0%) 68 (61,3%) 96 (59,3%) 300 (33,5%) 31 - 45 182 (32,6%) 132 (31,7%) 187 (33,0%) 182 (32,3%) 74 (38,1%) 33 (30,6%) 72 (40,0%) 119 (38,0%) 46 (24,1%) 33 (22,3%) 28 (25,2%) 22 (17,3%) 37 (33,3%) 62 (38,3%) 275 (30,7%) 46 - 65 212 (37,9%) 141 (33,8%) 202 (35,6%) 163 (28,9%) 34 (17,5%) 26 (24,1%) 20 (11,1%) 24 (7,7%) 6 (3,1%) 5 (3,4%) 3 (2,7%) 5 (3,9%) 5 (4,5%) 3 (1,9%) 264 (29,5%) 65+ 40 (7,2%) 19 (4,6%) 38 (6,7%) 17 (3,0%) 12 (6,2%) 10 (9,3%) 4 (2,2%) 0 (0,0%) 1 (0,5%) 1 (0,7%) 1 (0,9%) 1 (0,8%) 1 (0,9%) 1 (1,6%) 58 (6,3%) Total 559 (100%) 417 (100%) 567 (100%) 564 (100%) 194 (100%) 108 (100%) 180 (100%) 313 (100%) 191 (100%) 148 (100%) 111 (100%) 127 (100%) 111 (100%) 162 (100%) 895 (100%)

I preferencije razliitih obrazovnih grupa pokazuju ve poznate karakteristike. Za ispitanike sa osnovnim obrazovanjem omiljeni muziki anrovi su izvorna narodna i novokomponovana narodna muzika. U Srbiji ispitanci iz ove obrazovne grupe preferiraju iznad proseka i turbo-folk muziku, koja je omiljeni muziki anr i za znaajan broj
221

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije ispitanika sa srednjom kolom. Ispitanici sa srednjom kolom preferiraju jo i muzike anrove koji pripadaju savremenoj globalnoj popularnoj muzici (dance, techno, hip-hop, punk) i generalno pop i rok muziku. Na drugoj strani, ispitanici sa visokim obrazovanjem izraavaju svoje preferencije za klasinu muziku, operu/operetu i jo dez/bluz i pop/rock muziku ostavljajui uglavnom po strani, najaktuelnije muzike anrove (vidi tabele 93) Tabela 93a oMiljeni MuziKi anrovi i obrazovanje ispitaniKa
Muziki anrovi Izvorna narodna Novokomponovana Turbo-folk Starogradska Zabavna Klasina muzika Opera/opereta Dez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Grupe po obrazovanju Osnovna kola i nie obrazovanje 155 (20,3%) 120 (24,0%) 70 (21,5%) 129 (15,7%) 89 (11,2%) 18 (4,8%) 7 (3,4%) 8 (2,3%) 28 (4,6%) 11 (3,3%) 9 (5,4%) 2 (1,9%) 6 (5,4%) 3 (2,2%) 6 (2,6%) 179 (13,9%) Srednja kola 411 (53,8%) 304 (60,8%) 208 (64,0%) 436 (53,0%) 455 (57,0%) 164 (43,9%) 78 (38,0% 180 (51,6%) 357 (59,1%) 221 (66,6%) 116 (69,0%) 72 (66,7%) 75 (67,0%) 82 (60,7%) 121 (52,2%) 735 (57,1%)

(srbija)
Total 764 (100%) 500 (100%) 325 (100%) 823 (100%) 798 (100%) 374 (100%) 205 (100%) 349 (100%) 604 (100%) 332 (100%) 168 (100%) 108 (100%) 112 (100%) 135 (100%) 232 (100%) 1287 (100%)

Via kola i vie obrazovanje 198 (25,9%) 76 (15,2%) 47 (14,5%) 258 (31,3%) 254 (31,8%) 192 (51,3%) 120 (58,5%) 161 (46,1%) 219 (36,3%) 100 (30,1%) 43 (25,6%) 34 (31,5%) 31 (27,7%) 50 (37,0%) 105 (45,3%) 373 (29,0%)

Tabela 93b oMiljeni MuziKi anrovi i obrazovanje ispitaniKa

Muziki anrovi Izvorna narodna Novokomponovana Starogradska Zabavna Klasina muzika Opera/opereta Dez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Grupe po obrazovanju Osnovna kola i nie obrazovanje 107 (19,5%) 78 (19,0%) 96 (17,2%) 64 (11,6%) 6 (3,1%) 6 (5,7%) 6 (3,4%) 8 (2,6%) 7 (3,7%) 6 (4,2%) 8 (7,4%) 6 (4,8%) 4 (3,7%) 4 (2,5%) 123 (14,9%) Srednja kola 288 (52,5%) 225 (54,7%) 296 (53,0%) 304 (54,9%) 96 (50,0%) 44 (41,5%) 89 (51,1%) 179 (58,1%) 114 (61,0%) 97 (67,4%) 63 (58,3%) 83 (66,9%) 60 (56,1%) 94 (59,5%) 456 (55,1%)

(MaKedonija)
Total 549 (100%) 411 (100%) 558 (100%) 554 (100%) 192 (100%) 106 (100%) 174 (100%) 308 (100%) 187 (100%) 144 (100%) 108 (100%) 124 (100%) 107 (100%) 158 (100%) 827 (100%)

Via kola i vie obrazovanje 154 (28,1%) 108 (26,3%) 166 (29,7%) 186 (33,6%) 90 (46,9%) 56 (52,8%) 79 (45,4%) 121 (39,3%) 66 (35,3%) 41 (28,5%) 37 (34,3%) 35 (28,2%) 43 (40,2%) 60 (38,0%) 248 (30,0%)

222

uKusi i disKursi Na osnovu ovih podataka mi smo klaster analizom rekonstruisali tipove muzikog ukusa. U Srbiji je klaster analiza izdvojila etiri klastera koje smo, na osnovu uoenih karakteristika202 nazvali klasterima: 1) folklornog muzikog ukusa; 2) rurbanog muzikog ukusa; 3) urbanog muzikog ukusa; i 4) konvencionalnog muzikog ukusa203 (vidi tabele 94 i 95). Tabela 94 K lasteri ispitaniKa na osnovu njihovog MuziKog uKusa (srbija)
Muziki anrovi Izvorna narodna Novokomponovana Turbo folk Starogradska Zabavna Klasina muzika Opera/opereta Dez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Folklorni 1 1.8 2.8 3.3 2.2 2.7 3.9 4.2 4.2 4.1 4.2 4.4 4.4 4.4 4.4 4.2 Rurbani 2 2.1 2.1 2.5 2.2 2.1 3.5 3.8 3.5 2.8 3.2 3.6 4.0 3.8 3.6 3.6 Urbani 3 3.3 3.8 4.0 3.1 2.9 2.8 3.4 2.5 1.7 2.2 2.7 2.9 3.0 2.8 2.5 Konvenc. 4 2.4 4.1 4.4 2.1 2.0 2.1 2.6 2.5 2.4 3.6 4.2 4.2 4.1 4.0 3.4

Tabela 95 broj i procenat ispitaniKa Koji pripadaju KlasteriMa (srbija)

KLASTERI Klaster 1 Folklorni ukus Klaster 2 rurbani ukus Klaster 3 urbani ukus Klaster 4 konvencionalni ukus Total No. 306 477 274 307 1364 % 22,4% 35,0% 20,1% 22,5% 100%

202 Da podsetimo jo jednom da smo ispitanike zamolili da izraze svoj stav u odnosu na ponuene muzike anrove, a da su mogui odgovori bili 1 = to najvie volim da sluam; 2 = to volim da sluam; 3 = ne smeta mi kad ujem; 4 = ne volim da sluam; 5 = smeta mi kad to ujem. Samim tim, to su prosene ocene (aritmetike sredine odgovora ispitanika) u ovim tabelama blie jedinici one u veem stepenu izraavaju preferencije za date muzike anrove, a to se odgovori vie se pribliavaju petici to u veem stepenu izraavaju nesklonost prema tim muzikim anrovima. Posebno obraajui panju na kombinaciju najomiljenijih i najneomiljenih anrova rekonstruisali smo etiri tipa muzikog ukusa u Srbiji i tri tipa muzikog ukusa u Makedoniji. U tabelama 94 i 96 kurzivom smo obeleili najomiljenije muzike anrove ispitanika koji pripadaju klasterima i koji su posluili kao osnov za njihovu identifikaciju. 203 U odnosu na generalnu tipologiju ukusa koju smo napravili nestao je elitni ukus, ali, s obzirom na malobrojnost ovih ispitanika, nije udno to ih klaster analiza nije prepoznala kao posebnu grupu, ve su se verovatno nali u okviru grupe ispitanika sa konvencionalnim ukusom.

223

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Za razliku od Srbije gde su se dve tipologije (globalna tipologija ukusa i tipologija muzikog ukusa) uglavnom podudarale, klaster analiza muzikih preferencija u Makedoniji izdvojila je tri klastera koje smo nazvali 1) folklorni muziki ukus; 2) urbani muziki ukus; i 3) lokalni konvencionalni muziki ukus. Dok su prvi i drugi klaster bili relativno isti i princip njihove organizacije relativno lak za dekodiranje, u sluaju treeg klastera nismo ba bili naisto ta da radimo. Najomiljeniji muziki anrovi u ovoj grupi ispitanika bili su zabavna i starogradska muzika, pa smo mislili da bi ih trebalo odrediti kao grupu sa konvencionalnim ukusom. Tome u prilog je govorila i ocena klasine muzike (3 - ije je znaenje ne smeta mi kad ujem), za razliku od npr. odgovora ispitanika iz klastera sa folklornim ukusom, koji je u odnosu na klasinu muziku bio ne volim da sluam (3,9). Na drugoj strani (u tabeli obeleeno bold) ovi ispitanici imaju jednak odnos prema novokomponovanoj narodnoj muzici i rok/pop muzici (2,7) - to smo tretirali kao jedno od glavnih obeleja rurbanih omnivora. Na kraju, kada smo ukrstili generalne tipove ukusa sa klasterima muzikih ukusa u Makedoniji, ispitanici iz ove grupe muzikih ukusa nali su se u gotovo podjednakom broju u grupama rurbanog ukusa i konvencionalnog ukusa (u generalnoj tipologiji)204. Zbog toga smo na kraju naim konstrukcijama dodali jo jednu koja nam se ini najparadoksalnija ali nam je istovremeno izgledalo da izraava neku bitnu karakteristiku ukusa u Makedoniji. Klasteru smo dali ime rurb-konvencionalni ili lokalni konvencionalni muziki ukus205 ne samo mehaniki spajajui nazive ova dva tipa ukusa iz generalne tipologije, nego i nasluujui da je meanje anrova (onih koji pripadaju lokalnom i globalnom kulturnom miljeu) neto to u Makedoniji predstavlja dominantni nain vienja stvari odnosno konvenciju. Kada smo ovako konstruisane grupe ukrstili sa socio-demografskim varijablama, dobili smo malterne repliku rezultata analize generalnih tipova ukusa. Kao i kod generalnih ukusa pokazalo se da u pogledu muzikih ukusa nema velikih razlika meu polovima ve da su jedino mukarci neto naklonjeniji urbanim kulturnim formama, a ispitanice neto sklonije konvencionalnom ukusu. Dalje, i u sluaju muzikog ukusa, uticaj starosti ispitanika se pokazao kao dosta znaajan. U tabelama 98 moemo videti da su i podele meu obrazovnim grupama u pogledu muzikog ukusa sline onima u pogledu generalnog ukusa.

204 Treba pomenuti i da smo proveravali da li neki drugi nain organizacije u klastere bolje distribuira muzike ukuse u Makedoniji. Ne samo da je trostenepna podela pokazivala smirivanje rastojanja u odnosu na centar klastera u veoj meri nego druge podele, nego su druge podele, sa stanovita razvrstavanja izmeu globalnih i lokalnih formi, bile jo vie zbunjujue. 205 Prema naoj tipologiji ukusa, za ispitanike konvencionalnog ukusa pretpostavili smo da oni pripadaju globalnom kulturnom miljeu, jer umetnika dela kojima se oni obraaju uglavnom pripadaju meunarodnim kulturnim formama, te utoliko odreenje lokalni ukazuje na specifinost ove grupe ukusa.

224

uKusi i disKursi Tabela 96 K lasteri ispitaniKa na osnovu njihovog MuziKog uKusa (MaKedonija)
Muziki anrovi Izvorna narodna Novokomponovana Starogradska Zabavna Klasina muzika Opera/opereta Dez/bluz Rock/pop Dance/house Techno Punk Rap/hip-hop Heavy metal Rege Folklorni 1 1.7 2.3 1.9 2.4 3.9 4.2 4.2 4.1 4.2 4.3 4.3 4.2 4.3 4.2 Urbani 2 2.8 3.1 2.7 2.3 2.9 3.2 2.6 1.8 2.1 2.3 2.6 2.6 2.6 2.5 Lokal-konvenc. 3 2.2 2.7 2.2 2.1 3.0 3.3 3.2 2.7 3.4 3.8 3.8 3.7 3.8 3.4

Tabela 97 broj i procenat ispitaniKa Koji pripadaju KlasteriMa (MaKedonija)

KLASTERI Klaster 1 Folklorni ukus Klaster 2 urbani ukus Klaster 3 lokalni konvencionalni ukus Total No. 299 207 390 896 % 33,4% 23,1% 43,5% 100%

Tabela 98a obrazovanje i MuziKi uKus ispitaniKa (srbija)

Obrazovanje/ Tip ukusa Folklorni ukus Rurbani ukus Urbani ukus Konvencionalni ukus Total Osnovna kola (8-) 80 (26,1%) 42,6% 91 (19,1%) 48,4% 8 (2,9%) 4,3% 9 (2,9%) 4,8% 188 (13,8%) 100% Srednja kola (12) 171 (55,9%) 22,2% 292 (61,2%) 38,0% 179 (65,3%) 23,3% 127 (41,4%) 16,5% 769 (56,4%) 100% Via kola i vie (14+) 55 (18,0%) 13,5% 94 (19,7%) 23,1% 87 (31,8%) 21,4% 171 (55,7%) 42,0% 407 (29,8%) 100% Total 306 (100%) 22,4% 477 (100%) 35,0% 274 (100%) 20,1% 307 (100%) 22,5% 1364 (100%) 100%

225

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 98b obrazovanje i MuziKi uKus ispitaniKa (MaKedonija)
Obrazovanje/ Tip ukusa Folklorni ukus Urbani ukus Lokalni konvencionalni ukus Total Osnovna kola (8-) 79 (27,0%) 55,6% 9 (4,4%) 6,2% 54 (14,1%) 38,0% 142 (16,2%) 100% Srednja kola (12) 163 (55,6%) 34,3% 125 (61,6%) 26,3% 187 (48,8%) 39,4% 475 (54,0%) 100% Via kola i vie (14+) 51 (17,4%) 19,5% 69 (34,0%) 26,3% 142 (37,1%) 54,2% 262 (29,8%) 100% Total 293 (100%) 33,3% 203 (100%) 23,1% 383 (100%) 43,6% 879 (100%) 100%

Jedna od retkih razlika u odnosu socijalnih faktora i tipova ukusa pojavljuje se u sluaju odnosa faktikih radnih mesta ispitanika i njihove pripadnosti razliitim publikama na osnovu muzikog ukusa. Naime, za razliku od odnosa radnih mesta ispitanika i njihove pripadnosti generalnim ukusima, u sluaju muzikog ukusa veza izmeu ovih varijabli i u Srbiji i u Makedoniji je statistiki znaajna i relativno jaka (u Srbiji = 0,125, a u Makedoniji = 0,090). U svim ostalim aspektima, ve ustanovljeni obrasci se ponavljaju. Tabela 99a grupe na osnovu radnog Mesta i MuziKi uKus ispitaniKa
Poljopriv Radnici Slub. Nii rukovod. Mali privred. Strunj. Rukovod/ Vlasnici Uenici/ Studenti Izdrav. lica Total Folklorni 17 (42,5%) 8,2% 64 (25,3%) 30,9% 33 (22,9%) 15,9% 17 (20,5%) 8,2% 13 (20,0%) 6,3% 10 (8,9%) 4,8% 3 (15,8%) 1,4% 5 (5,6%) 2,4% 45 (16,3%) 21,7% 207 (19,1%) 100% Rurbani 19 (47,5%) 4,9% 117 (46,2%) 30,2% 35 (24,3%) 9,0% 28 (33,7%) 7,2% 25 (38,5%) 6,4% 12 (10,7%) 3,1% 7 (36,8%) 1,8% 24 (26,7%) 6,2% 121 (43,8%) 21,2% 388 (35,9%) 100% Urbani 2 (5,0%) 0,8% 40 (15,8%) 15,9% 31 (21,5%) 12,4% 20 (24,1%) 8,0% 12 (18,5%) 4,8% 24 (21,4%) 9,6% 2 (10,5%) 0,8% 47 (52,2%) 18,7% 73 (26,4%) 29,1% 251 (23,2%) 100% Konvenc. 2 (5,0%) 0,8% 32 (12,6%) 13,6% 45 (31,3%) 19,1% 18 (21,7%) 7,6% 15 (23,1%) 6,4% 66 (58,9%) 28,0% 7 (36,8%) 3,0% 14 (15,6%) 5,9% 37 (13,4%) 15,7% 236 (21,8%) 100%

(srbija)
Total 40 (100%) 3,7% 253 (100%) 23,4% 144 (100%) 13,3% 83 (100%) 7,7% 65 (100%) 6,0% 112 (100%) 10,4% 19 (100%) 1,8% 90 (100%) 8,3% 276 (100%) 25,5% 1082 (100%) 100%

226

uKusi i disKursi Tabela 99b grupe na osnovu radnog Mesta i MuziKi uKus ispitaniKa
Poljopriv. Radnici Slubenici Nii rukovodioci Mali privrednici Strunjaci Rukovodioci vlasnici Uenici/ studenti Izdravana lica Total Folklorni 25 (73,5%) 9,0% 62 (39,2%) 22,4% 19 (26,4%) 6,9% 24 (48,0%) 8,7% 10 (22,2%) 3,6% 19 (20,7%) 6,9% 2 (15,4%) 0,7% 6 (12,8%) 2,2% 110 (37,2%) 39,7% 277 (34,3%) 100% Urbani 4 (11,8%) 2,4% 29 (18,4%) 17,2% 16 (22,2%) 9,5% 7 (14,0%) 4,1% 9 (20,0%) 5,3% 23 (25,0%) 13,6% 1 (7,7%) 0,6% 28 (59,6%) 16,6% 52 (17,6%) 30,8% 169 (20,9%) 100% Lok. konvenc. 5 (14,7%) 1,4% 67 (42,4%) 18,6% 37 (51,4%) 10,2% 19 (38,0%) 5,3% 26 (57,8%) 7,2% 50 (54,3%) 13,9% 10 (76,9%) 2,8% 13 (27,7%) 3,6% 134 (45,3%) 37,1% 361 (44,7%) 100%

(MaKedonija)
Total 34 (100%) 4,2% 158 (100%) 19,6% 72 (100%) 8,9% 50 (100%) 6,2% 45 (100%) 5,6% 92 (100%) 11,4% 13 (100%) 1,6% 47 (100%) 5,8% 296 (100%) 36,7% 807 (100%) 100%

Svemu ovome treba dodati da i teritorijalne podele slede iste paterne kao i u sluaju generalnih ukusa. Ono to smo jo uradili, elei da to plastinije prikaemo uoene razlike izmeu socijalnih grupisanja du vanih drutvenih dimenzija i grupisanja u razliite publike ukusa, jeste da smo ukuse podelili po tome da li uglavnom pripadaju lokalnom kulturnom miljeu ili globalnom kulturnom miljeu (da li se uglavnom obraaju internacionalnim kulturnim formama - ne autorima! ili lokalnim kulturnim formama206). Ova dihotomna podela ima svoje probleme koji se prvenstveno ogledaju u tome to su i rurbani ukus i ono to smo u sluaju muzikog ukusa u Makedoniji nazvali lokalnim konvencionalnim ukusom sutinski hibridne forme, tako da ih nije lako razvrstati u jednu ili drugu kategoriju. Pa ipak u odnosu na oba fenomena moemo rei da oni pre predstavljaju lokalne specifinosti, nego internacionalne fenomene, iz ega bi proizalo da se oni mogu tretirati kao deo lokalnog kulturnog miljea. Kao u sluaju generalne publike (o kojoj smo govorili u poglavlju o publici), na cilj je da ovom podelom samo uinimo vidljivijim pravilnosti koje smo ve uoili i nita vie. U tabeli 100 moe se videti kako izgleda distribucija ispitanika iji ukusi pripadaju lokalnom, odnosno globalnom kulturnom miljeu. Kao to smo ve pomenuli i u Makedoniji i u Srbiji je meu ispitanicima priblino 60% onih ini ukusi
206 Na primer, lokalnim muzikim formama, domaim populistikim TV serijama i filmovima baziranim na lokalnom humoru i sl.

227

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije pripadaju lokalnom kulturnom miljeu i 40% onih iji ukusi pripadaju globalnom kulturnom miljeu. Tabela 100 grupe preMa pripadnosti uKusa KulturniM MiljeiMa
Tip ukusa Lokalni kulturni milje Globalni kulturni milje Total SRBIJA 811 (59,7%) 547 (40,3%) 1358 (100%) MAKEDONIJA 557 (62,6%) 333 (37,4%) 890 (100%)

Kada posmatramo ove grupe naspram vanih socijalno-demografskih dimenzija u odnosu na koje smo i do sada vrili analize, moemo videti da je, iako ukusi i mukaraca i ena u Makedoniji i Srbiji u veem procentu pripadaju lokalnom kulturnom miljeu, taj procenat neto vei kod mukaraca. U sluaju starosnih grupa moemo videti da sa porastom broja godina sve vie raste pripadnost lokalnom kulturnom miljeu. Ove razlike su meutim najoljivije kada u razmatranje uzmemo grupe razliitih obrazovnih nivoa (vidi grafikon 20). Tako npr. u Srbiji ukus 89,8% ispitanika sa osnovnom kolom i 61,3% ispitanika sa srednjom kolom pripada lokalnom kulturnom miljeu, kao to, na drugoj strani, ukus 63,7% ispitanika sa visokim obrazovanjem pripada globalnom kulturnom miljeu. grafiKon 20a obrazovanje ispitaniKa i Kulturni Miljei (srbija)

Slino tome, u Makedoniji ukus 91,3% ispitanika za koje je najvii stepen obrazovanja osnovna kola pripada lokalnom kulturnom miljeu, dok mu u sluaju ispitanika sa srednjokolskim obrazovanjem pripada 64,3%. Kao i u Srbiji, ukus ispitanika sa visokim obrazovanjem uglavnom pripada globalnom kulturnom miljeu (56,7%)

228

uKusi i disKursi grafiKon 20b obrazovanje ispitaniKa i Kulturni Miljei (MaKedonija)

U pogledu pripadnosti publikama ukusa - lokalnog, odnosno globalnog kulturnog miljea - u Srbiji se smanjuje razlika unutar grupe srednjoslojnih zanimanja, dok ispitanici iz grupe poljoprivrednika i radnika i iz redova strunjaka, rukovodilaca i vlasnike stoje u odnosu jedni na druge kao antipodi. grafiKon 21a zaniManje ispitaniKa i Kulturni Miljei (srbija)

U Makedoniji pak, (vidi grafikon 21B) ukus poljoprivrednika i radnika uglavnom pripada lokalnom kulturnom miljeu (77,8%), dok ispitanici iz srednjoslojnih zanimanja (iji ukus uglavnom pripada lokalnom kulturnom miljeu) i ispitanici iz

229

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije grupe strunjaka/rukovodilaca i vlasnika (meu kojima je vie onih iji ukus pripada globalnom kulturnom miljeu) predstavljaju - jedni za druge - odraz u ogledalu. grafiKon 21b zaniManje ispitaniKa i Kulturni Miljei (MaKedonija)

grafiKon 22a radno Mesto ispitaniKa i Kulturni Miljei (srbija)

U grafikonu 22A moemo videti da kada posmatramo radna mesta ispitanika, globalnom kulturnom miljeu u Srbiji uglavnom pripadaju ukusi strunjaka (78,2%), slubenika (53,5%), rukovodilaca i vlasnika (52,6%) i uenika i studenata (52,2%), a lokalnom kulturnom miljeu uglavnom ukus poljoprivrednika (90%), radnika (72,6%), izdravanih lica (62,7%), malih privrednika (58,5%) i niih rukovodilaca (57,8%).

230

uKusi i disKursi grafiKon 22b radno Mesto ispitaniKa i Kulturni Miljei (MaKedonija)

U odnosu na situaciju u Srbiji, jedina razlika u Makedoniji jeste da meu uenicima i studentima ima vie onih iji ukus pripada lokalnom, no globalnom kulturnom miljeu. U sluaju svih ostalih grupa razlikuju se samo procenti. Tako npr. u Makedoniji lokalnom kulturnom miljeu uglavnom pripada ukus poljoprivrednika (97%), radnika (74,1%), uenika i studenata (70,2%) izdravanih lica (66,3%), niih rukovodilaca (62,0%) i malih privrednika (55,6%), a globalnom kulturnom miljeu uglavnom ukus strunjaka (62,0%), rukovodilaca i vlasnika (61,5%) i slubenika (52,8%). Kad posmatramo mesta boravka ispitanika (vidi grafikone 23) u Srbiji samo u Beogradu ima vie ispitanika iji ukus pripada globalnom kulturnom miljeu. U Makedoniji je samo u Skoplju procenatualni odnos onih iji ukusi pripadaju lokalnom i globalnom kulturnom miljeu otprilike poravnat. U svim ostalim naseljima u Makedoniji brojniji su ispitanici iji ukusi pripadaju lokalnom kulturnom miljeu, pri emu je zanimljivo da je prisutnost ukusa koji pripadaju lokalnom kulturnom miljeu mnogo ea u veim (preko 100.000 stanovnika) nego u manjim gradovima.

231

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije grafiKon 23a Mesto boravKa ispitaniKa i Kulturni Miljei (srbija)

grafiKon 23b Mesto boravKa ispitaniKa i Kulturni Miljei (MaKedonija)

Ostaje nam da u ovom poglavlju kaemo jo samo neku re o ulozi koju znanje o umetnosti ima u formiranju ukusa (i rekonstrukciji tipova ukusa) i o estetskoj toleranciji i njenim obrazovnim korelatima. Nema sumnje da znanje o umetnikim konvencijama predstavlja vaan preduslov drugih aspekata koji ine estetski akt i svianja i suenja. Ono to Burdije navodi za elitnu umetnost da je komunikacija sa umetnou, na svom prvom nivou, uvek akt dekodiranja koja podrazumeva poznavanje ifre ili koda i da se oni kojima ovo znanje nedostaje oseaju izgubljeno u haosu zvuka i ritmova, boja i linija vai podjednako i za komunikaciju sa delima popularne umetnosti. Ispitivanje poznavanja umetnikih konvencija zahtevalo bi drugaiju metodologiju
232

uKusi i disKursi od one koju smo mi mogli da primenimo, ali posredno, poznavanje umetnikih anrova i umetnika, te sposobnost da se u odnosu na njihov rad zauzme stav, moe posluiti kao indikator nivoa znanja ispitanika o umetnosti. Ono to je Burdije primetio (u svojoj knjizi Distinkcija: socijalna kritika suda ukusa) jeste da odsustvo podataka (missing) moe u studijama ukusa biti vrlo informativno. Mi smo ispitanike pitali da nam navedu svoje omiljene umetnike: pevae/pevaice/grupe, kompozitore, pisce, filmske glumce ili glumice, filmske reditelje, slikare, vajare, arhitekte i strip crtae. Pokazalo se (vidi tabele 104) da izuzev u sluaju pevaa i grupa, glumaca i pisaca, veina ispitanika to nije bila u stanju da uradi. Ve kod filmskih reditelja nedostajalo je oko 60% podataka, da bi u sluaju vajara, arhitekata i strip crtaa taj procenat dostizao 85% 90%207. Tabela 101a oMiljeni uMetnici ispitaniKa (srbija)
Omiljeni peva-ica/grupa glumac/glumica pisac filmski reditelj kompozor slikar vajar arhitekta strip-crta Nema podataka 162 (11,9%) 239 (17,5%) 520 (38,1%) 804 (58,9%) 862 (63,2%) 879 (64,4%) 1150 (84,3%) 1232 (90,3%) 1262 (92,5%) Ima podataka 1202 (88,1%) 1125 (82,5%) 844 (61,9%) 560 (41,1%) 502 (36,8%) 485 (35,6%) 214 (15,7%) 132 (9,7%) 102 (7,5%) Total 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%) 1364 (100%)

Tabela 101b oMiljeni uMetnici ispitaniKa (MaKedonija)

Omiljeni peva-ica/grupa glumac/glumica pisac kompozor filmski reditelj slikar vajar strip-crta arhitekta Nema podataka 223 (24,9%) 260 (29,0%) 412 (46,0%) 525 (58,6%) 536 (59,8%) 575 (64,2%) 766 (85,5%) 789 (88,1%) 808 (90,2%) Ima podataka 673 (75,1%) 636 (71,0%) 484 (54,0%) 371 (41,4%) 360 (40,2%) 321 (35,8%) 130 (14,5%) 107 (11,9%) 88 (9,8%) Total 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%) 896 (100%)

207 Naravno, moe se pretpostaviti i da oni jednostavno nemaju omiljenih vajara ili strip crtaa, ali se odmah postavlja pitanje kako to da gotovo svi imaju omiljene pevae i glumce. Kao anegdota moe delovati da smo u velikom broju sluajeva kao odgovore na pitanja o omiljenim arhitektima od ispitanika dobijali imena ljudi koji su projektovali njihove kue ili kao omiljene slikare imena njihovih nastavnika likovnog vaspitanja. esto smo takoe u sluaju strip crtaa, tamo gde je bilo odgovora, dobijali imena stripova, a ne crtaa. Da pomenemo jo da smo oekivali ovakvu situaciju, te da su nam smisleni odgovori na pitanja o omiljenim slikarima, vajarima i arhitektima bili jedni od indikatora pripadnosti elitnom ukusu, a odgovori o omiljenim strip crtaima (posebno u sluaju Mebijusa, Bilala ili Prata) kao indikator pripadnosti alternativnom elitnom ukusu.

233

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Kada smo dobijene podatke ukrstili sa varijablama za koje nam se to uinilo smislenim (obrazovanje ispitanika, njihova starost i tip ukusa kojima pripadaju) pokazalo se da, dok smo odgovore o omiljenim pevaima i glumcima/glumicama dobijali na svim nivoima obrazovanja, ispitanici sa osnovnom kolom u velikom procentu ne daju odgovore o svojim omiljenim piscima, kompozitorima, rediteljima i slikarima - koje smo mogli nai kod drugih ispitanika. Ispitanici sa srednjom kolom - ispali su iz igre kada je trebalo dati odgovore o omiljenim vajarima, arhitektima i strip crtaima - koje smo mogli nai samo kod ispitanika sa visokim obrazovanjem (i to ne kod velikog broja njih - uglavnom izmeu 10% i 20% ovog uzorka). U sluaju generacijske pripadnosti generacija starija od 45 godina imala je problema sa omiljenim autorima u ve u sluaju kompozitora i reditelja, da bi slikari, vajari, arhitekte i strip crtai bili podjednako nepoznati (neomiljeni?) svim generacijama. Kod ukrtanja ovih podataka sa tipovima ukusa, ispitanici sa folklornim ukusom bili su u stanju da navedu samo svoje omiljene pevae. Ve kod reditelja i slikara nestali su i ispitanici rurbanog ukusa, da bi i svi ostali, osim ispitanika elitnog ukusa, iezli sa slikarima (i vajarima, arhitektima i strip crtaima). Osim to nam je posluilo za rekonstruciju tipova ukusa ispitanika, pitanje u kome smo ih zamolili da navedu kakav je njihov odnos prema 12 domaih izvoaa/ umetnika208, posluilo nam je i za sticanje slinih uvida kao i prethodno pitanje. Tabela 102a stavovi preMa radu 12 uMetniKa u srbiji
Umetnici Lepa Luki P.ivkovi-Tozovac Ceca Ranatovi Jelena Karleua eljko Joksimovi Goca Tran Partibrejkersi Darkwood Dub Biljana Srbljanovi Marina Abramovi David Albahari Danilo Ki Svia 773 (57,2%) 789 (58,4%) 799 (59,1%) 285 (21,1%) 828 (61,3%) 782 (57,7%) 409 (30,4%) 213 (15,9%) 283 (21,1%) 131 (9,7%) 260 (19,4%) 703 (52,3%) Ne svia 483 (35,7%) 465 (38,4%) 494 (36,5%) 976 (72,2%) 447 (33,1%) 467 (34,5%) 361 (26,8%) 273 (20,4%) 149 (11,1%) 169 (12,6%) 176 (13,1%) 124 (9,2%) Ne znaju rad 85 (6,3%) 78 (5,8%) 52 (3,8%) 59 (4,4%) 54 (4,0%) 64 (4,7%) 224 (16,6%) 230 (17,2%) 287 (21,4%) 241 (17,9%) 316 (23,5%) 329 (24,5%) Ne znaju ko su 11 (0,8%) 20 (1,5%) 8 (0,6%) 32 (2,4%) 21 (1,6%) 42 (3,1%) 353 (26,2%) 625 (46,6%) 623 (46,4%) 804 (59,8%) 590 (44,0%) 188 (14,0%) Total 1352 (100%) 1352 (100%) 1353 (100%) 1352 (100%) 1350 (100%) 1355 (100%) 1347 (100%) 1341 (100%) 1342 (100%) 1345 (100%) 1342 (100%) 1344 (100%)

208 Ovi izvoai/umetnici bili su, naravno razliiti u Makedoniji i Srbiji (vidi tabele 105). Princip organizacije pitanja bio je da po dva izvoaa/umetnika budu indikatori za pripadnost tipovima ukusa u naoj tipologiji. Tako je npr. jedan od indikatora pripadnosti folklornom ukusu bilo da im se sviaju pesme Lepe Luki i Predraga ivkovia-Tozovca. Pokazatelj rurbanog ukusa u ovom pitanju bio je pozitivan stav prema onome to rade Ceca Ranatovi i Jelena Karleua. Indikatori konvencionalnog ukusa bili su, na jednoj strani, pop pevai eljko Joksimovi i Goca Tran, a, na drugoj strani, priznati knjievnici kao to su Danilo Ki i David Albahari. Ukoliko su im se sviali Partibrejkersi i Darkwood Dub to smo tretirali kao jedan od pokazatelja pripadnosti urbanom ukusu, a njih su esto, sa pozitivnim predznakom, zaokruivali i ispitanici alternativnog elitnog ukusa pored poslednja etiri izbora (koji su bili karakteristini za elitni ukus uopte). Isti ovaj model primenjivan je i u upitniku koji je bio koriten u Makedoniji.

234

uKusi i disKursi Ono to bi u odnosu na na trenutni fokus trebalo primetiti, jeste da sve do rokenrol grupa, gotovo da nema onih koji ne poznaju ko su i ta rade pomenuti izvoai/ umetnici. Od Partibrejkersa (i Srbiji) i Superhicksa (u Makedoniji), pa nadalje uz tabelu, procenat onih koji ili ne znaju ta navedeni umetnici/izvoai rade ili uopte nisu uli za njih skae na 40% uzorka, da bi u Srbiji za Davida Albaharija i Biljanu Srbljanovi bio preko 67%, a za Marinu Abramovi ak 77%, odnosno, u Makedoniji, za String Forces oko 50%, a za Aleksandra Stankovskog 65%209. Tabela 102b stavovi preMa radu 12 uMetniKa u MaKedoniji
Umetnici Violeta Tomovska Blagica Pavlovska Ceca Ranatovi Jelena Karleua Toe Proeski Katarina Goeva Superhicks String Forces Aleksandar Stankovski Kiril Dajkovski Slavko Janevski Goran Stefanovski Svia 540 (62,1%) 423 (48,7%) 534 (61,1%) 303 (34,9%) 642 (73,9%) 630 (72,3%) 300 (34,9%) 274 (31,7%) 163 (18,9%) 412 (47,8%) 479 (55,3%) 434 (50,1%) Ne svia 201 (23,1%) 298 (34,3%) 253 (28,9%) 423 (48,7%) 126 (14,5%) 169 (19,4%) 238 (27,7%) 163 (18,9%) 140 (16,2%) 116 (13,5%) 125 (14,4%) 103 (11,9%) Ne znaju rad 109 (12,5%) 125 (14,4%) 59 (6,8%) 87 (10,0%) 87 (10,0%) 53 (6,1%) 171 (19,9%) 168 (19,5%) 190 (22,0%) 157 (18,2%) 147 (17,0%) 195 (22,5%) Ne znaju ko su 20 (2,3%) 22 (2,5%) 28 (3,2%) 55 (6,3%) 14 (1,6%) 19 (2,2%) 151 (17,6%) 258 (29,9%) 370 (42,9%) 177 (20,5%) 115 (13,3%) 134 (15,5%) Total 870 (100%) 868 (100%) 874 (100%) 868 (100%) 869 (100%) 871 (100%) 860 (100%) 863 (100%) 863 (100%) 862 (100%) 866 (100%) 866 (100%)

Nivo znanja ispitanika proveravali smo i kroz formu pseudo-kviza. Prvenstvena funkcija ovog pitanja bila je da nam pomogne da lociramo ukus ispitanika, ali smo istovremeno mogli da steknemo uvid u nivo njihovih znanja o tipovima umetnosti i umetnika210. Za svaki od tipova ukusa predvideli smo po etiri pitanja
209 Odgovori koje smo dobili u ovom i prethodom pitanju ujedno pokazuju zbog ega se veina istraivanja ukusa najee operacionalizuje kao istraivanje muzikog ukusa. To izgleda kao gotovo jedini nain da ispitanici iz itave populacije uzmu uea u istraivanju. 210 Nema prostora da ovde prikaemo itav kviz, ali da pomenemo samo neka od pitanja da bi itaoci stekli uvid u to kako je kviz izgledao. Na primer, oekivali smo da e ispitanici folklornog ukusa znati odgovore na pitanja o tome koje su od ponuenih, pesme Tome Zdravkovia [(a) Uzmi sve to ti ivot prua; b) Dotako sam dno ivota; c) Ti si me ekala; d) Da l je mogue; e) Prazna aa na mom stolu;] ili ko NIJE glumio u filmu Sekula i njegove ene [a) Rado Baji; b) Ljubia Samardi; c) Bata ivojinovi; d) Sonja Savi; e) Aleksandar Berek]; da e ispitanici rurbanog ukusa bez problema moi da navedu tri pesme Ace Lukasa ili nazive dva albuma Jelene Karleue; da e ispitanici konvencionalnog ukusa biti u stanju da daju nazive bar dve knjige Paola Kuelja ili ko igra glavnu ulogu u, za vreme anketiranja, popularnom filmu Osmeh Mona Lize. Indikatori za pripadnost urbanom ukusu bili su da ispitanici znaju ko su lanovi grupe TNT iz popularnog stripa Alan Ford; da znaju nazive filmova Gaja Riija ili kako se zove engleska grupa, nazvana po austrijskom plemiu. Pretpostavili smo da e ispitanici elitnog ukusa znati da navedu tri Mocartove opere ili kom je umetnikom pravcu pripadao Karavao. Od ispitanika alternativnog elitnog ukusa oekivali smo odgovore na pitanja o tome kojom se umetnou bavi Barbara Kruger, koja su dva najpoznatija Mebijusova serijala ili da navedu bar jedno delo Stiva Rajha. Naravno da

235

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije (ukupno 24 pitanja). U tabeli 103 moemo videti da je gotovo tri etvrtine ispitanika (73,2%) zaista znalo do 4 odgovora211, odnosno da je, bar kada su znanja o umetnosti i umetnicima u pitanju, veina ispitanika univori. Grupu koja je znala odgovore i izvan svoje neposredne sfere interesovanja (naa pretpostavka je u kulturno najbliim oblastima) ini 23,8% ispitanika, da bi samo 3% ispitanika dalo vie od 8 odgovora (maksimalan broj odgovora je bio 13), pokazujui da njihova znanja pokrivaju vie dosta razliitih oblasti iz sfere kulture i umetnosti (to bi u pogledu znanja bili omnivori). Tabela 103 broj odgovora u Kvizu (srbija)
No. 161 836 324 41 1362 Valid % 11,8% 61,4% 23,8% 3,0% 100% Kumulativni % 11,8% 73,2% 97,0% 100%

Bez odgovora Do 4 odgovora Do 8 odgovora Vie od 8 odgovora Total

Broj odgovora

elei da saznamo kojim drutvenim grupama pripadaju ispitanici sa razliitim nivoima znanja o irokom shvaenom i arenolikom svetu umetnosti i umetnika, uradili smo analize i pokazalo se, oekivano, da obrazovanje ispitanika i njihova generacijska pripadnost stoje u najtenjem odnosu sa njihovim znanjima. Najvei broj ispitanika koji nije dao ni jedan odgovor nalazi se meu onima za koje je osnovna kola najvii stepen obrazovanja. Meu ispitanicima koji su dali do 4 odgovora gotovo da nema obrazovnih razlika, dok ispitanika koji su dali do 8 odgovora ima najvie meu ispitanicima sa zavrenom srednjom kolom. Mala grupa (3%) onih koji su vladali arolikim znanjima dolazila je iz grupe onih sa visokim obrazovanjem. I u sluaju generacijske pripadnosti dobili smo rezultate koji su se mogli oekivati. Najvei broj onih koji su dali tane odgovore na vie od etiri pitanja pripada najmlaoj generaciji, da bi na drugoj strani oni koji nisu dali ni jedan odgovor u velikom procentu bili iz generacije starije od 65 godina. Kada smo uporedili aritmetike sredine i uradili analizu varijanse videlo se da je upravo pripadnost starosnim grupama ono to pokazuje statistiki najsnaniju vezu sa nivoom znanja ispitanika. Prosena starost ispitanika koji nisu znali ni jedan odgovor je 55 godina, onih koji su dali do etiri odgovora 44 godine, ispitanika koji su dali do osam odgovora 33 godine, a onih sa najirim znanjima (preko
smo pretpostavili da postoji moguost da ispitanici alternativnog elitnog ukusa znati pesme Tome Zdravkovia, kao i da e npr. ispitanici koji spadaju u grupu rurbanih omnivora znati romane Paola Kuelja, ali smo istovremeno oekivali da e njihovi tani odgovori uglavnom biti grupisani oko pitanja koja se tiu njihove sfere interesovanja. Odgovori na pitanja u kvizu u Makedoniji su i kodirani u Makedoniji iz tog razloga samo ovde naveili primere iz upitnika u Srbiji i samo rezultate analiza odgovora iz ovog kviza u Srbiji. 211 Aritmetika sredina tanih odgovora ispitanika je 3,16, a standardna devijacija 2,412.

236

uKusi i disKursi 8 odgovora) 30 godina. I u sluaju obrazovanja imamo oigledne razlike: prosena duina obrazovanja ispitanika bez odgovora je 10 godina, onih sa etiri i osam odgovora 12 godina, a ispitanika sa vie od osam odgovora 13 godina. Statistiki izraena jaina veze izmeu obrazovanja i pokazanog nivoa znanja u kvizu je Eta = 0,202; a izmeu starosti ispitanika i pokazanog znanja Eta = 0,441. Ranije u tekstu pomenuli smo da smo ispitanicima, traei od njih da navedu svoj stav prema 15 muzikih anrova, ponudili odgovore 1) to najvie volim da sluam; 2) to volim da sluam; 3) ne smeta mi kad to ujem; 4) to ne volim da sluam; 5) smeta mi kad to ujem; 6) ne znam ta je to. Ova dva poslednja tipa odgovora bie ono ime emo se baviti u zavrnom delu ovog poglavlja. Kad bacimo pogled na tabele 104, moemo videti da srazmerno veliki broj ispitanika (izmeu 15% i 20%) ne zna ta je rege muzika, punk, hard rock i heavy metal muzika, rap/hip-hop, techno i dance/house muzika. Kada smo ponovo ove podatke ukrstili sa obrazovanjem, starou i tipovima ukusa ispitanika pokazalo se da se uglavnom radi o pripadnicima starijih generacija i iz grupe folklornog, rurbanog i konvencionalnog ukusa. Ovo je razumljivo, s obzirom da se uglavnom radi o savremenim globalnim muzikim anrovima koje uglavnom prate i sluaju mladi. Tabela 104a odnos preMa MuziKiM anroviMa (srbija)
Muziki anrovi Opera/opereta Punk Rap/hip-hop Dez/bluz Heavy metal Techno Klasina muzika Turbo folk Rege Dance/house Rock/pop Novokomponovana Izvorna narodna Zabavna Starogradska Ne vole 600 (46,7%) 532 (41,3%) 507 (39,4%) 501 (38,6%) 486 (37,4%) 460 (35,4%) 454 (35,0%) 404 (31,3%) 402 (31,0%) 402 (30,9%) 339 (25,9%) 302 (23,3%) 189 (14,6%) 173 (13,4%) 155 (12,0%) Smeta im 160 (12,5%) 292 (22,7%) 280 (21,8%) 131 (10,1%) 310 (23,9%) 285 (22,0%) 106 (8,2%) 270 (20,9%) 185 (14,3%) 165 (12,7%) 104 (8,0%) 200 (15,4%) 45 (3,5%) 35 (2,7%) 41 (3,2%) Ne znaju sta je 20 (1,6%) 224 (17,4%) 207 (16,1%) 35 (2,7%) 208 (16,0%) 204 (15,7%) 13 (1,0%) 33 (2,6%) 267 (20,6%) 183 (14,1%) 44 (3,4%) 13 (1,0%) 5 (0,4%) 10 (0,8%) 4 (0,3%) Vole/neutral 505 (39,3%) 239 (18,6%) 292 (22,7%) 630 (48,6%) 295 (22,7%) 349 (26,9%) 723 (55,8%) 582 (45,2%) 443 (34,2%) 549 (42,3%) 820 (62,7%) 780 (60,2%) 1053 (81,5%) 1073 (83,1%) 1090 (84,5%) Total 1285 (100%) 1287 (100%) 1286 (100%) 1297 (100%) 1299 (100%) 1298 (100%) 1296 (100%) 1289 (100%) 1297 (100%) 1299 (100%) 1307 (100%) 1295 (100%) 1292 (100%) 1291 (100%) 1290 (100%)

237

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 104b odnos preMa MuziKiM anroviMa (MaKedonija)
Muziki anrovi Opera/opereta Punk Rap/hip-hop Dez/bluz Techno Heavy metal Klasina muzika Dance/house Rege Rock/pop Novokomponovana Izvorna narodna Starogradska Zabavna Ne vole 379 (45,6%) 334 (40,2%) 314 (37,8%) 315 (37,7%) 306 (36,9%) 303 (36,5%) 288 (34,5%) 277 (33,3%) 264 (32,0%) 234 (28,0%) 141 (16,9%) 86 (10,1%) 82 (9,8%) 75 (8,9%) Smeta im 112 (13,5%) 150 (18,1%) 147 (17,7%) 108 (12,9%) 157 (18,9%) 176 (21,2%) 76 (9,1%) 113 (13,6%) 128 (15,5%) 84 (10,0%) 48 (5,7%) 16 (1,9%) 16 (1,9%) 20 (2,4%) Ne znaju sta je 31 (3,7%) 123 (14,8%) 103 (12,4%) 46 (5,5%) 99 (11,9%) 110 (13,3%) 23 (2,8%) 115 (13,8%) 146 (17,7%) 50 (6,0%) 21 (2,5%) 7 (0,8%) 8 (1,0%) 10 (1,2%) Vole/neutral 310 (37,3%) 223 (26,9%) 266 (32,0%) 367 (43,9%) 267 (32,2%) 241 (29,0%) 447 (53,6%) 327 (39,3%) 287 (34,8%) 468 (56,0%) 626 (74,9%) 741 (87,2%) 734 (87,4%) 734 (87,5%) Total 832 (100%) 830 (100%) 830 (100%) 836 (100%) 829 (100%) 830 (100%) 834 (100%) 832 (100%) 825 (100%) 836 (100%) 836 (100%) 850 (100%) 840 (100%) 839 (100%)

Ono to nam je, meutim, bilo zanimljivije, bilo je pitanje koji to od muzikih anrova ispitanicima smetaju i kome smetaju. U ve vie puta pominjanom tekstu Anything but heavy metal, Betani Brajson je umesto uobiajenog pristupa istraivanja ta se ispitanicima svia - krenula drugaijim putem, ispitujui ta je to to im se ne svia (u odnosu na koje muzike anrove imaju odbojnost) i pretpostavila da e sa porastom nivoa obrazovanja rasti i nivo njihove estetske i politike tolerancije (posmatrano u odnosu na fenomen rasizma). U tabelama 104 moe se videti se da je pet najneomiljenijih muzikih anrova u Srbiji: heavy metal (23,9%), punk (22,7%), techno (22%), hip-hop (21,8%) i turbo-folk (20,9%). U Makedoniji su se, kao ne-omiljeni, izdvojili heavy metal (21,2%), techno (18,9%), punk (18,1%) i hip-hop (17,7%). Kada smo ih ukrstili sa socio-demografskim varijablama dobili smo razliite rezultate u Makedoniji i Srbiji. U Srbiji, nasuprot oekivanjima da e, imajui u vidu da se radi o agresivnim formama savremene popularne muzike, veza sa starou (i moda polom) ispitanika biti jaka, pokazalo se da kada posmatramo ko su ispitanici kojima smetaju dela ovih muzikih anrova, nema razlika u pogledu pola i starosti ispitanika. Na drugoj strani, ono to se moglo uoiti jeste da se razlike pojavljuju u pogledu obrazovanja, zanimanja i radnog mesta ispitanika, ali da i ove razlike idu, mimo oekivanja. U Srbiji ovi anrovi ne smetaju ispitanicima nieg obrazovanja i redova poljoprivrednika i radnika, nego ispitanicima sa visokim obrazovanjem i to slubenicima i strunjacima (u sluaju svih anrova bez razlike). U Makedoniji, pak, osim to veza sa starou ispitanika postaje oiglednija (ovi anrovi ee smetaju starijim osobama), uspostavlja se malo drugaiji odnos i sa obrazovanjem i zanimanjem ispitanika. Meu estetski netolerantnima se u veem procentu pojavljuju ispi-

238

uKusi i disKursi tanici sa osnovnom kolom, a od radnih mesta poljoprivrednici, mali privrednici, nii rukovodioci i rukovodioci/vlasnici. Kada smo, pak, ukrstili ukus ispitanika (po naoj generalnoj tipologiji) sa tim koji im se anrovi ne sviaju, rezultati u Makedoniji i Srbiji se se uskladili. U svim sluajevima (izuzev turbo folka u Srbiji) ovi anrovi natposeno smetaju ispitanicima koji pripadaju folklornom, rurbanom i konvencionalnom ukusu. Jedino u sluaju turbo folka, on ne smeta ispitanicima folklornog i rurbanog ukusa, ali smeta u ogromnom procentu ispitanicima urbanog ukusa (53,1%) i elitnog ukusa (88,9%) kojima ostali muziki anrovi uglavnom nisu smetali. Imajui to u vidu, podelili smo muzike anrove iz tabela 104 na one koje uglavnom pripadaju lokalnom kulturnom miljeu i one koji uglavnom pripadaju globalnom kulturnom miljeu (kao i u sluaju ukusa). Potom smo analizirali koje to (lokalne ili globalne) muzike anrove ispitanici ne vole i koji im anrovi smetaju. U tabelama 105 i 106 mogu se videti rezultati ovih analiza. Tabela 105 ta od MuziKih anrova ne vole (srbija i MaKedonija)
ta ne vole Nema odgovora ne vole Ne vole globalne anrove Ne vole lokalne anrove Ne vole i globalne i lokalne Total SRBIJA 242 549 58 513 1362 17,8% 40,3% 4,3% 37,7% 100% MAKEDONIJA 227 25,4% 477 53,3% 18 2,0% 173 19,3% 895 100%

Tabela 106 ta iM od MuziKih anrova sMeta (srbija i MaKedonija)

ta im smeta kada uju Nita im ne smeta Smetaju im globalni anrove Smetaju im lokalni anrovi Smetaju im i globalni i lokalni Total SRBIJA 708 356 113 182 1359 52,1% 26,2% 8,3% 13,4% 100% MAKEDONIJA 557 62,2% 282 31,5% 25 2,8% 31 3,5% 895 100%

Ukrtanjem sa obrazovanjem pokazalo se da u Srbiji globalni muziki anrovi iznad proseka smetaju ispitanicima sa osnovnom i srednjom kolom, a lokalne muzike forme smetaju ispitanicima sa visokim obrazovanjem, kojima smetaju i neke globalne muzike forme (verovatno one koje spadaju u domen popularne muzike). Meu ispitanicima u Srbiji, iznad proseka u grupi onih kojima ne smeta ni jedan od muzikih anrova, nalazili su se samo ispitanici sa osnovnom kolom. U Makedoniji, globalne muzike forme smetaju iznad proseka samo ispitanicima sa osnovnim obrazovanjem, dok lokalne forme smetaju ispitanicima sa visokim obrazovanjem, kojima, kao i u Srbiji smetaju i neki globalni muziki anrovi. U

239

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Makedoniji se, to se tie onih kojima ne smeta ni jedan od muzikih anrova, sve obrazovne grupe nalaze na istom nivou. Tabela 107a obrazovanje ispitaniKa i Koje iM MuziKe forMe sMetaju
ta im smeta/ Obrazovanje Osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Visoko obrazovanje Total Nita im me smeta 113 (60,1%) 16,0% 405 (52,9%) 57,2% 190 (46,8%) 26,8% 708 (52,1%) 100% Globalni anrovi 62 (33,0%) 17,4% 216 (28,2%) 60,7% 78 (19,2%) 21,9% 356 (26,2%) 100% Lokalni anrovi 2 (1,1%) 1,8% 52 (6,8%) 46,0% 59 (14,5%) 52,2% 113 (8,3%) 100%

(srbija)
Total 188 (100%) 13,8% 765 (100%) 56,3% 406 (100%) 29,9% 1359 (100%) 100%

I globalni i lokalni 11 (5,9%) 6,0% 92 (12,0%) 50,2% 79 (19,5%) 43,4% 182 (13,4%) 100%

Tabela 107b obrazovanje ispitaniKa i Koje iM MuziKe forMe sMetaju (MaKedonija)

ta im smeta/ Obrazovanje Osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Visoko obrazovanje Total Nita im me smeta 85 (60,3%) 15,5% 298 (62,7%) 54,5% 164 (62,6%) 32,0% 547 (62,3%) 100% Globalni anrovi 52 (36,9%) 18,8% 149 (31,4%) 54,0% 75 (28,6%) 27,2% 276 (31,4%) 100% Lokalni anrovi 2 (1,4%) 8,0% 12 (2,5%) 48,0% 11 (4,2%) 44,0% 25 (2,8%) 100% I globalni i lokalni 2 (1,4%) 6,7% 16 (3,4%) 53,3% 12 (4,6%) 40,0% 30 (3,4%) 100% Total 141 (100%) 16,1% 475 (100%) 54,1% 262 (100%) 29,8% 878 (100%) 100%

I analiza aritmetikih sredina pokazala je iste pravilnosti. U Srbiji je prosena duina obrazovanja ispitanika kojima ne smeta nijedan od muzikih anrova i onih kojima smetaju globalne muzike forme 11 godina, a prosena duina obrazovanja ispitanika kojima smetaju lokalne muzike forme i onih kojima smetaju i jedne i druge - 13 godina. Slino ovome u Makedoniji prosena duina kolovanja ispitanika kojima ne smeta ni jedna od muzikih formi je 11 godina, prosena duina kolovanja ispitanika kojima smetaju globalni muziki anrovi 12 godina, a prosena duina onih kojima smetaju lokalne muzike forme i onih kojima smetaju i jedne i druge 13 godina.

240

uKusi i disKursi Tabela 108a uKus ispitaniKa i Koje iM MuziKe forMe sMetaju (srbija)
Ukusi/smeta Folklorni Rurbani Urbani Konvencional. Elitni Total Nita im me smeta 178 (57,1%) 25,3% 290 (58,5%) 41,2% 49 (38,6%) 7,0% 186 (47,6%) 26,4% 1 (3,7%) 0,1% 704 (52,0%) 100% Globalni anrovi 111 (35,6%) 21,3% 161 (32,5%) 45,4% 6 (4,7%) 1,7% 75 (19,2%) 21,1% 2 (7,4%) 0,6% 355 (26,2%) 100% Lokalni anrovi 2 (0,6%) 1,8% 15 (3,0%) 13,3% 35 (27,6%) 31,0% 49 (12,5%) 43,4% 12 (44,4%) 10,6% 113 (8,4%) 100% I globalni i lokalni 21 (6,7%) 11,6% 30 (6,0%) 16,6% 37 (29,1%) 20,4% 81 (20,7%) 44,8% 12 (44,4%) 6,6% 181 (13,4%) 100% Total 312 (100%) 23,1% 496 (100%) 36,7% 127 (100%) 9,4% 391 (100%) 28,9% 27 (100%) 2,0% 1353 (100%) 100%

Tabela 108b uKus ispitaniKa i Koje iM MuziKe forMe sMetaju (MaKedonija)

Ukusi/smeta Folklorni Rurbani Urbani Konvencional. Elitni Total Nita im me smeta 83 (68,6%) 15,0% 271 (62,3%) 48,9% 52 (57,8%) 9,4% 144 (61,8%) 26,0% 4 (40,0%) 0,7% 554 (62,3%) 100% Globalni anrovi 34 (28,1%) 12,1% 153 (35,2%) 54,4% 18 (20,0%) 6,4% 75 (32,2%) 26,7% 1 (10,0%( 0,4% 281 (31,6%) 100% Lokalni anrovi 1 (0,8%) 4,0% 3 (0,7%) 12,0% 10 (11,1%) 40,0% 9 (3,9%) 36,0% 2 (20,0%) 8,0% 25 (2,8%) 100% I globalni i lokalni 3 (2,5%) 10,3% 8 (1,8%) 27,6% 10 (11,1%) 34,5% 5 (2,1%) 17,2% 3 (30,0%) 10,3% 29 (3,3%) 100% Total 121 (100%) 13,6% 435 (100%) 48,9% 90 (100%) 10,1% 233 (100%) 26,2% 10 (100%) 1,1% 889 (100%) 100%

Kada smo ukrstili odgovore o tome koje im muzike forme smetaju sa pripadnou tipovima ukusa, dobili smo takoe zanimljive rezultate. U Srbiji ispitanicima sa folklornim i rurbanim ukusom iznad proseka smetraju globalne muzike anrove, dok ispitanicima sa urbanim, konvencionalnim i elitnim ukusom natproseno smetaju lokalne muzike forme, a nekima od njih i jedne i druge. A iznad proseka u grupi onih ispitanika kojima ne smeta ni jedan muziki anr u Srbiji se nalaze ispitanici sa folklornim i rurbanim ukusom. U Makedoniji i ovi rezultati ukazuju na specifinosti ukusa u ovom drutvu. U Srbiji gotovo polovini ispitanika ne smeta ni jedan od muzikih anrova, a preostali deo se gotovo pravilno rasporeuje izmeu onih kojima smetaju globalne muzike forme i onih kojima smetaju lokalni anrovi i meano (iz obe grupe). U Makedoniji 62,3% ispitanika je navelo da im ne smeta ni jedan od muzikih anrova i jo 31,6% da im smetaju globalni muziki anrovi, tako da grupu kojoj smetaju lokalni muziki anrovi ini 2,8% uzorka, a neto

241

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije je vea (3,3%) grupa kojoj smetaju poneki iz obe grupe anrova. Takoe, meu ispitanicima kojima smetaju globalne muzike forme nalaze se iznad proseka ispitanici rurbanog ukusa i konvencionalnog ukusa dok se oni kojima smetaju lokalne muzike forme, uglavnom nalaze u grupi ispitanika sa urbanim i elitnim ukusom. Meu onima koji nisu naveli da im smeta ijedan muziki anr, iznad proseka se nalaze ispitanici sa folklornim, rurbanim i konvencionalnim ukusom. Utoliko, na osnovu naih rezultata, moemo rei da nasuprot tezi Betani Brajson, estetska tolerancija ne raste sa porastom nivoa obrazovanja, nego da, u skladu sa onim to tvrdi Burdije opada212. *** Tipologija ukusa koju smo razvili u istraivanju 2002. godine i koja je dopunjena u istraivanju iz 2005. godine napravljena je da bi se razumele podele u pogledu ukusa u Srbiji. Ona nije imala nameru da bude generalna tipologija primenljiva svuda u svetu. Pilot istraivanja pokazivala su da se ona dosta pouzdano moe koristiti i u Makedoniji. Meutim, za razliku od rezultata koji su se odnosili na kulturne potrebe i kulturne navike (pa su po prirodi stvari vie bili okrenuti kvantitativnim aspektima kulturnih praksi) gde su uoeni obrasci odnosa bili gotovo identini, podaci koje smo dobili u istraivanju ukusa, dovode do toga da nasluujemo da nismo uspeli da otkljuamo tajnu ukusa u Makedoniji. Ne radi se o tome da rezultati nisu potvrivali naa oekivanja (to se dogodio u mnotvu sluajeva u Srbiji) nego da su odstupanja od oekivanja u Makedoniji bila nesistematska. Mogue je da se radilo o pogrenoj operacionalizaciji, pogrenom kodiranju ili to je najverovatnije, da sama tipologija ukusa koju smo primenili, proputa neto vano i specifino za makedonsko drutvo i kulturu. Ono to samo nasluujemo, jeste da estetske podele koje su naglaene u drutvu u Srbiji, ovde nemaju takav znaaj. Posebno na osnovu odgovora koje smo dobili u analizi muzikog ukusa, ini nam se najpre, da je konvencionalni ukus u Makedoniji u veoj meri baziran na lokalnim umetnikim formama nego to je u sluaj u Srbiji, i drugo, da je omnivornost, neproblematino zajedniko postojanje lokalnih i globalnih formi i uivanje u njima, u Makedoniji, karakteristika ne samo nekog dela stanovnitva, nego da predstavlja vanu konvenciju u itavom drutvu. Bilo kako bilo, izgleda da e istraivanje ukusa u Makedoniji morati, za bolje i preciznije rezultate, da saeka nekog drugog (boljeg) istraivaa verovatno iz Makedonije.
212 U rezultatima istraivanja meu publikom EXIT festivala i festivala u Gui 2006 godine (Predrag Cvetianin i Milo Jovanovi Last EXIT to Gua) koji su prezentirani na IV konferenciji Istraivake mree za sociologiju umetnosti u Lineburgu/Hamburgu odranoj krajem marta 2007. godine, pokazalo se, takoe, da su posetioci EXIT-a u estetskom pogledu manje tolerantni od posetilaca Gue, ali da su u politikom pogledu, mereno u odnosu na fenomen nacionalizma, tolerantniji.

242

uKusi i disKursi Rezultati istraivanja ukusa u Srbiji i ovaj put su potvrdili postojanje snane veze izmeu obrazovanja i pripadnosti profesionalnim grupama na jednoj i usvajanja specifinih tipova ukusa na drugoj strani. Uprkos tome to statistike analize bazirane na metodima redukcije greke nisu pokazivale snaniju vezu izmeu ovih drutvenih inilaca i pripadnosti odreenim tipovima u Makedoniji, obrasci odnosa meu ovim varijablama bili su upadljivo slini onima u Srbiji (kada se posmatraju u tabelama). Ono to je i u Makedoniji i u Srbiji pokazalo izuzetno snaan uticaj, jeste generacijska pripadnost ispitanika, koja se, kao i sluaju navika, pojavila kao jedan od najvanijih faktora. U slinosti uoene i u Srbiji i u Makedoniji spada i generalna distribucija tipova ukusa, meu kojima i u Makedoniji i u Srbiji dominiraju rurbani omnivori, grupe sa urbanim ukusom ine oko 10% uzorka (i populacije), a dve elitne grupe zajedno ine 2% uzorka u Srbiji i 1,1% uzorka u Makedoniji. Za razliku od Petersonovog stanovita pokazalo se da fenomen omnivornosti (bar u Srbiji i Makedoniji) nije karakteristika elitnih drutvenih poloaja ve upravo suprotno, da omnivori uglavnom pripadaju uglavnom niim socijalnim slojevima. A nasuprot koncepciji Tonija Beneta i njegovih saradnika, pokazalo se da veina omnivora u pogledu preferencija, jesu univori u pogledu znanja. Nai testovi su pokazali da jako veliki broj ispitanika raspolae znanjima vezanim samo za popularnu muziku i film, te da u velikom broju drugih oblasti (posebno u vizuelnim umetnostima i arhitekturi) znaajan broj ispitanika (u Srbiji i Makedoniji) nije bio stanju da navede ni svoje omiljene umetnike. I, na kraju, i u naem ispitivanju estetske tolerancije, pokazalo se da rezultati dobijeni u Srbiji i Makedoniji idu nasuprot rezultatima istraivanja iz drugih sredina (posebno SAD). U njima se moglo videti da u Makedoniji i Srbiji najvii stepen estetske tolerancije pokazuju ispitanici sa najniim obrazovanjem, odnosno da politika i estetska tolerancija ne koreliraju sa obrazovanjem na isti nain.

243

Kulturni stilovi i drutveni faktori

d tri dominantna naina shvatanja kulture u drutvenim naukama (estetskog, antropolokog i simbolikog), mi smo u ovoj studiji, to je pretpostavljamo bilo oigledno, termine vezane za kulturu (kulturne potrebe, kulturne navike, kulturne aktivnosti) koristili u estetskom smislu, da oznaimo aktivnosti vezane za umetnost, umetnike aktivnosti i umetnike tvorevine. To nije zbog toga to smatramo da je ovo jedini primeren nain miljenja o kulturi ili da se kulturne potrebe mogu izjednaiti sa potrebama za umetnou, ve (prvenstveno) imajui u vidu korisnike ove knjige i namenu kojoj bismo eleli da ona slui. Da podsetimo jo jednom, knjiga je nastala kao deo istoimenog projekta sa ciljem da pomogne akterima kulturne politike u Makedoniji i Srbiji (kulturnim ustanovama, nevladinim organizacijama koje se bave kulturom, neformalnim umetnikim grupama, ali i ministarstvima kulture i gradskim sekretarijatima za kulturu) u razvijanju inovativne kulturne politike, individualnih i zajednikih projekata i razliitih oblika meusobne saradnje u ovoj oblasti. Utoliko je umetnost kao fokus bila zadata pre poetka istraivanja. I poslednji od fenomena koji smo analizirali u ovoj studiji - kulturni stil - tie se mesta koje umetniki fenomeni, aktivnosti i tvorevine igraju u svakodnevnom ivotu graana Srbije i Makedonije. Drugaije bi se moglo rei da smo pod kulturnim stilom podrazumevali to kakvo mesto i ulogu kultura (u estetskom smislu) ima u nainu ivota graana Srbije i Makedonije (kultura u antropolokom smislu). Vano je, pri tom, da bismo kasnije izbegli nesporazume, da preciziramo da smo pod kulturom u estetskom smislu (umetnou) ovde podrazumevali aktivnosti i tvorevine koje obino spadaju u domen praktino shvaene kulturne politike (onako kako je provode ministarstva kulture, gradski sekretarijati za kulturu i ustanove kulture) i da smo se uglavnom koncentrisali na kulturne aktivnosti u javnoj sferi (koncerte, pozorine predstave, izlobe, posete kulturnim institucijama izuzetak je bilo itanje knjiga). U sastav kulturnog stila ispitanika, uli su gotovo svi elementi koje smo analizirali tokom studije: najpre, a) da li (u pogledu kulturnih potreba) ispitanici pripadaju klasterima onih koji su navodili umetnike aktivnosti kao omiljeni nain provoenja dokolice ili ne213; zatim, b) da li u pogledu kulturnih navika (imajui u vidu posete kulturnim dogaajima u poslednjih 12 meseci pre anketiranja) spadaju u one koji imaju razvijene kulturne navike, delimino razvijene kulturne navike ili nerazvijene kulturne navike214; c) iz sfere kulturne potronje u privatnoj sferi,
213 Klasteri ispitanika koji su navodili da im umetnike aktivnosti nisu omiljeni naini provoenja slobodnog vremena oznaeni su kodom 1, a oni koji su preferirali umetnike aktivnosti u dokolici oznaeni su kodom 2. Utoliko, u tabelama u kojima su prikazani rezultati klaster analiza pribliavanje jedinici oznaava da ispitanici nisu skloni umetnosti, a pribliavanje dvojci da im je umetnost omiljena aktivnost u slobodnom vremenu. 214 Za svaku od kulturnih aktivnosti (odlasci u biblioteku, u bioskop, na koncerte, u pozorite, na izlobe) imali smo isti nain kodiranja. Oni koji tokom poslednjih 12 meseci pre anketiranja

244

Kulturni stilovi i drutveni faKtori posmatrali smo da li su i koliko esto ispitanici itali beletristiku u poslednjih 12 meseci pre anketiranja215; i jo i d) kom generalnom tipu ukusa (iz nae tipologije) ispitanici pripadaju216. Tome smo dodali i e) posedovanje kulturno relevantne opreme (poput televizora, satelitskih antena, VCR, DVD-ja, gramofona, kasetofona, CD-a, foto-aparata, kamera itd)217 i f) veliinu kune biblioteke218. Ponovo oekujui samo priliku za uoavanje nekih osnovnih trendova, a ne ne-znamkako-precizne rezultate, izvrili smo klaster analizu ovih podataka. I u Makedoniji i u Srbiji dosta jasno su se izvojila tri klastera koje smo nazvali: centralni kulturni stil (hi-use), periferni kulturni stil (low-use) i odsutni kulturni stil (no-use). Tabela 109 K lasteri Kulturni stil (srbija)
Klasteri kulturne potrebe Kulturne navike (biblioteka) Kulturne navike (bioskop) Kulturne navike (koncerti) Kulturne navike (pozorite) Kulturne navike (izlobe) Kulturne navike (knjige) Kuna biblioteka Kulturna oprema Ukus ispitanika No-use 1,07 1,17 1,38 1,27 1,10 1,10 1,44 1,46 1,62 1,60 Low-use 1,33 1,38 1,51 1,35 1,26 1,25 2,03 1,94 1,91 3,86 Hi-use 1,68 2,33 2,41 2,19 2,19 1,98 2,48 2,33 2,14 3,32

nisu ni jednom posetili ove kulturne dogaaje oznaeni su kodom 1, oni koji su u posmatranom periodu poseivali ove kulturne dogaaje povremeno (od 1 do 3 puta tokom godine dana) oznaeni su kodom 2, a oni koji su vie od 3 puta bili na kulturnim dogaajima ovog tipa oznaeni su kodom 3. Priliavanje rezultata, u tabelama u kojima su prikazani rezultati klaster analize, jedinici oznaava one koji imaju nerazvijene kulturne navike (u ovim oblastima); pribliavanje rezultata kodu 2 znai da ispitanici imaju delimino razvijene kulturne navike; a to su rezultati blii kodu 3, to je oznaavalo da su njihove kulturne navike razvijenije. 215 Isti model imali smo i u sluaju itanja knjiga. Jedinicom smo kodirali ispitanike koji u posmatranom periodu nisu proitali ni jednu knjigu, dvojkom one koji su proitali od 1 do 3 knjige, a trojkom one koji su u 12 meseci pre anketiranja proitali vie od 3 knjige. 216 Kodovi ukusa ostali su isti kao i drugim delovima studije: 1) folklorni ukus; 2) rurbani ukus; 3) urbani ukus; 4) konvencionalni ukus; 5) elitni ukus. 217 Na osnovu uestalosti posedovanja kune opreme (prema odgovorima ispitanika) koja je relevantna za zadovljenje kulturnih potreba, rekodirali smo posedovanje ove opreme u tri grupe: bazini set kulturne kune opreme koji ine: televizor i radio ili kasetofon kodiran jedinicom; standardni set kulturne kune opreme, u kome se, osim televizora, radija ili kasetofona, nalaze jo i gramofon ili CD plejer i video-rikorder ili DVD plejer kodiran dvojkom; i na kraju, luksuzni set kulturne kune opreme u kome su se, pored ve navedenih aparata, nalazila jo i kamera ili foto-aparat i kompjuter i sateliska antena kodirano trojkom. 218 Kunu biblioteku veliine do 25 knjiga odredili smo kao malu i kodirali jedinicom, biblioteku u kojoj ima izmeu 26 i 200 knjiga kao biblioteku srednje veliine i kodirali dvojkom, a biblioteku sa preko 200 knjiga kao bogatu biblioteku i kodirali smo je trojkom.

245

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 110 broj ispitaniKa u KlasteriMa (srbija)
Klasteri Odsutni (no-use) Periferni (low-use) Centralni (hi-use) Total No 741 301 322 1364 % 54,3% 22,1% 23,6% 100%

Tabela 111 K lasteri Kulturni stil (MaKedonija)

Klasteri kulturne potrebe Kulturne navike (biblioteka) Kulturne navike (bioskop) Kulturne navike (koncerti) Kulturne navike (pozorite) Kulturne navike (izlobe) Kulturne navike (knjige) Kuna biblioteka Kulturna oprema Ukus ispitanika No-use 1,14 1,17 1,27 1,27 1,13 1,12 1,39 1,45 1,64 1,73 Low-use 1,37 1,35 1,51 1,48 1,26 1,29 1,81 1,83 2,09 3,84 Hi-use 1,55 2,25 2,43 2,22 1,92 2,23 2,20 2,14 2,20 2,78

Tabela 112 broj ispitaniKa u KlasteriMa (MaKedonija)

Klasteri Odsutni (no-use) Periferni (low-use) Centralni (hi-use) Total No 439 216 241 896 % 49,0% 24,1% 26,9% 100%

Za ispitanike koji pripadaju centralnom (hi-use) kulturnom stilu umetnost, uivanje u njoj i poseta kulturnim dogaajima oigledno imaju izuzetnu vanost. Poto oni zauzimaju vano (centralno) mesto u njihovom nainu ivota i poto ove ispitanike (graane) karakterie visok stepen upotrebe kulturnih resursa zato smo ovaj stil i nazvali centralnim (hi-use) kulturnim stilom219. Ispitanici iz ove grupe u svakom od parametara koje smo posmatrali imaju vie skorove od ispitanika iz druga dva klastera (naklonjeniji su umetnosti kao aktivnosti u dokolici, ee odlaze na kulturne dogaaje, itaju vie knjiga, imaju bogatije biblioteke i bolju kulturnu kunu opremu). U Srbiji i Makedoniji najvei broj ispitanika koji pripada ovoj grupi ujedno pripada publici urbanog ukusa. Ovu grupu u Srbiji ini 23,6% uzorka, a u Makedoniji 26,9% uzorka (i priblino toliki procenat u populaciji).
219 Ovi ispitanici ujedno imaju centralno mesto u razmatranjima kreatora kulturne politike na svim nivoima, pa smo i zato ovom stilu nadenuli ovakvo ime.

246

Kulturni stilovi i drutveni faKtori Grupu koja je na osnovu specifinih karakteristika razvrstana u drugi klaster ine ispitanici koji se povremeno obraaju umetnosti, povremeno odlaze na kulturne dogaaje, imaju relativno dobru kulturnu opremu i relativno bogatu kunu biblioteku, ali u ijim ivotima umetnost i umetnike aktivnosti nemaju posebnu vanost. Kulturni stil ove grupe ispitanika, koja po svim parametrima (i u Makedoniji i u Srbiji) pokazuje prosene rezultate (ali blie grupi onih koji u tradicionalnom definisanom kulturnom ivotu ne uestvuju) odredili smo kao periferni (low-use) kulturni stil220. Najvei broj ispitanika ove grupe u Makedoniji i Srbiji ima konvencionalni ukus. U Makedoniji oni ine 24,1% uzorka, a u Srbiji 22,1% uzorka. I na kraju smo, kulturni stil ispitanika koji su navodili da umetnike aktivnosti ne spadaju u njihove omiljene aktivnosti u slobodnom vremenu, koji uglavnom ne poseuju kulturne dogaaje221, koji retko itaju knjige i uglavnom imaju male biblioteke i bazini set kulturne opreme, odredili kao odsutni (no-use) kulturni stil. Za ovaj naziv smo se opredelili, zbog toga to, prema rezultatima koje smo dobili, tradicionalno shvaene kulturne aktivnosti (one koje organizuju kulturne ustanove) i tradicionalno shvaene kulturne delatnosti u privatnoj sferi (npr. poput itanja knjiga) nemaju nikakvu ulogu u nainu ivota ovih ispitanika222. Ispitanici iz ove grupe nalaze se u Srbiji i Makedoniji izmeu folklornog i rurbanog ukusa, a oni ine 49% uzorka u Makedoniji i 52,1% uzroka u Srbiji (i priblino tolike procente u populaciji). U formulisanju zakljuaka koji iz ovih nalaza proizilaze treba biti veoma oprezan. S jedne strane, po njima se oko polovine graana u Makedoniji i Srbiji nalazi izvan dohvata tradicionalno shvaene kulturne politike (onako kako se ona vodi u praksi, od strane ministarstva kulture, gradskih sekretarijata za kulturu i kulturnih ustanova). Mi mislimo da je to taan223 i vaan nalaz, na koji su upuivali i rezultati naih analiza aktivne, potencijalne publike i ne-publike. S druge strane, pogreno bi bilo ispitanike i graane za koje je karakteristian odsutni (no-use) kulturni stil proglaavati za nekulturne224. Ako je razlika izmeu ispitanika koji pripadaju centralnom i perifernom kulturnom stilu prvenstveno razlika u stepenu korienja kulturnih resursa (u kvantitetu), onda je razlika ovih grupa u odnosu na
220 Kao i u prethodnom sluaju ispitanici iz ove grupe imaju periferni znaaj u kreiranju kulturne politike, pa odatle dolazi njihovo ime. 221 U svim sluajevima poseta kulturnim dogaajima rezultati klaster analize za ovu grupu su izuzetno blizu jedinici koja oznaava da u toku 12 meseci pre anketiranja nisu ni jednom bili na ovim kulturnim dogaajima 222 Istovremeno oni su odsutni u razmatranjima i praktinom delovanju kreatora kulturne politike, iz ega proizilazi i ime ovog stila. 223 Taan ne toliko u procentualnom smislu, ve u smislu da znaajan deo populacije u Srbiji i Makedoniji ostaje izvan polja tradicionalnom shvaene kulturne politike. 224 Ono to oni ne upotrebljavaju (no-use) jesu kulturni programi i proizvodi koje nude kulturne institucije (i drugi akteri kulturne politike), te su utoliko oni praktino odsutni u razmatranjima onih koji kreiraju tradicionalno shvaenu kulturnu politiku.

247

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije poslednju uglavnom kvalitativne prirode. Ono u emu se oni prvenstveno razlikuju od preostala dva kulturna stila nisu ei ili rei odlasci u pozorite, vei ili manji broj izlobi koje su videli tokom godine, nego potpuno drugaije shvatanje kulture i umetnosti i uloge koju oni treba da igraju u njihovim ivotima (to nas vraa Fritovoj koncepciji o razliitim diskursima). I u ovoj grupi postoji hijerarhija koja pokazuje stepen kulturnosti neke osobe, samo to u se u njoj presti ne stie tako to odlazite da gledate balet, nego npr. tako to znate da pevate veliki broj pesama. Slino tome, poznavanje umetnika, njihovih dela i biografija, ne predstavlja u ovoj kulturi kapital koji bi se mogao konvertovati u bilo ta. Nasprot tome, znanje kako da igrate razliita muzika kola ili detaljno poznavanje sloenih svetova prevara i spletki tele-novela donosi sa sobom distinciju225 u ovom svetu. Kulturne potrebe ovih graana Srbije i Makedonije zadovoljavaju se uglavnom putem medija, ali u kafanama (muzika i igra), u diskotekama, na slavljima (porodinim i prijateljskim). Radi se o popularnoj kulturi u hagartovskom smislu (R.Hoggart), koja je kod nas ostala nedovoljno prouena. Ako pogledamo socijalnu distribuciju kulturnih stilova moemo videti poznate obrasce. U Makedoniji meu polovima nema nikakvih razlika u pogledu pripadnosti kulturnim stilovima, a u Srbiji se pojavljuju manje razlike u pripadnosti centralnom (hi-use) kulturnom stilu, kome u veem procentu pripadaju ispitanice. Kao to se moglo i oekivati u pogledu kulturnih stilova pojavljuju se u obe zemlje jasne generacijske razlike pri emu se ponovo kao linija razdvajanja pojavljuju tzv. srednje godine (u naem istraivanju 45 godina). Najjae razlike (vidi tabele 113) pojavljuju se u obrazovnim grupama i grupama zanimanja. Tabela 113a obrazovanje ispitaniKa i Kulturni stil (srbija) ( = 0,117)
Obrazovanje/ Kulturni stil No-use Low-use Hi-use Total Osnovno obrazovanje 169 (22,8%) 89,9% 14 (4,7%) 7,4% 5 (1,6%) 2,7% 188 (13,8%) 100% Srednje obrazovanje 462 (62,3%) 60,1% 169 (56,1%) 22,0% 138 (42,9%) 17,9% 769 (56,4%) 100% Visoko obrazovanje 110 (14,8%) 27,0% 118 (39,2%) 29,0% 179 (55,6%) 44,0% 407 (29,8%) 100% total 741 (100%) 54,3% 301 (100%) 22,1% 322 (100%) 23,6% 1364 /100%) 100%

Skoro 90% ispitanika sa osnovnom kolom i u Makedoniji i Srbiji pripada odsutnom (no-use) kulturnom stilu, kao i 60% ispitanika u Srbiji i polovina ispitanika u Makedoniji sa zavrenom srednjom kolom. Na drugoj strani gotovo polovina
225 Iako u drugom polju, moda bi pojam subkulturni kapital o kome govori Sara Tornton (Sarah Thornton) u svojoj knjizi Club Cultures i ovde mogao biti primenjen.

248

Kulturni stilovi i drutveni faKtori ispitanika sa visokim obrazovanjem pripada centralnom (hi-use) kulturnom stilu. Nije na odmet, meutim, skrenuti panju da druga polovina pripada drugim kulturnim stilovima, te da obrazovanje samo po sebi ne proizvodi kulturni stil odreenog tipa. I u Makedoniji i u Srbiji jedna etvrtina ispitanika sa visokim obrazovanjem pripada no-use kulurnom stilu, za koji smo naveli da izlazi izvan domena tradicionalno shvaene kulturne politike. Tabela 113b obrazovanje ispitaniKa i Kulturni stil (MaKedonija) ( = 0,109)
Obrazovanje/ Kulturni stil No-use Low-use Hi-use Total Osnovno obrazovanje 127 (29,5%) 89,4% 11 (5,1%) 7,7% 4 (1,7%) 2,8% 142 (16,2%) 100% Srednje obrazovanje 239 (55,6%) 50,3% 118 (55,1%) 24,8% 118 (50,2%) 24,8% 475 (54,0%) 100% Visoko obrazovanje 64 (14,9%) 24,4% 85 (39,7%) 32,4% 113 (48,1%) 43,1% 262 (29,8%) 100% total 430 (100%) 48,9% 214 (100%) 24,3% 235 (100%) 26,7% 879 (100%) 100%

U sluaju zanimanja ispitanika (vidi tabele 114) moemo videti iste pravilnosti. Veina ispitanika iz grupe poljoprivrednika i radnika (75% u Srbiji i 70% u Makedoniji) pripada odsutnom kulturnom stilu, da bi vie od polovine ispitanika iz grupe strunjaka, rukovodilaca i vlasnika imalo centralni (hi-use) kulturni stil. Nije loe, meutim, obratiti panju na to da gotovo 20% ispitanika sa centralnim kulturnim stilom (u Srbiji) i 25% (u Makedoniji) dolazi iz redova poljoprivrednika i radnika. Tabela 114a zaniManje ispitaniKa i Kulturni stil (srbija) ( = 0,159)
Zanimanje/ Kulturni stil No-use Low-use Hi-use Total Poljoprivrednici i radnici 450 (64,0%) 74,6% 98 (35,1%) 16,3% 55 (18,4%) 9,1% 603 (47,1%) 100% Srednjoslojna zanimanja 209 (29,7%) 48,6% 113 (40,5%) 26,3% 108 (36,1%) 25,1% 430 (33,6%) 100% Strunjaci, ruk/ vlasnici 44 (6,3%) 17,7% 68 (24,4%) 27,4% 136 (45,5%) 54,8% 248 (19,4%) 100% Total 703 (100%) 54,9% 279 (100%) 21,8% 299 (100%) 23,3% 1281 (100%) 100%

249

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tabela 114b zaniManje ispitaniKa i Kulturni stil (MaKedonija) ( = 0,165)
Zanimanje/ Kulturni stil No-use Low-use Hi-use Total Poljoprivrednici i radnici 237 (63,0%) 69,1% 52 (28,1%) 15,2% 54 (25,0%) 15,7% 343 (44,1%) 100% Srednjoslojna zanimanja 104 (27,7%) 43,2% 76 (41,1%) 31,5% 61 (28,8%) 25,3% 241 (31,0%) 100% Strunjaci, ruk/ vlasnici 35 (9,3%) 18,1% 57 (30,8%) 29,5% 101 (46,8%) 52,3% 193 (24,8%) 100% Total 376 (100%) 48,4% 185 (100%) 23,8% 216 (100%) 27,8% 777 (100%) 100%

Kad posmatramo faktina radna mesta ispitanika, u ve vienom modelu, odsutnom (no-use) kulturnom stilu i u Srbiji i u Makedoniji uglavnom pripadaju poljoprivrednici, radnici i izdravana lica (domaice, penzioneri i nezaposleni). Periferni kulturni stil je karakteristika slubenika, niih rukovodilaca, malih privrednika i jedne grupe strunjaka (u Srbiji) i jo i jednog broja rukovodilaca i vlasnika (u Makedoniji), dok centralnom (hi-use) kulturnom stilu pripadaju strunjaci, rukovodioci i uenici i studenti (u Srbiji), a i jedan deo malih privrednika (u Makedoniji). Mi mislimo da nije sluajno to to se ova kulturna stratifikacija u velikoj meri podudara sa socijalnom stratifikacijom. Pri tom, ne mislimo da to to je neko poljoprivrednik ili radnik, slubenik, mali privrednik ili strunjak - uzrokuje usvajanje odreenog kulturnog stila. Pre e biti da pripadnost odreenom kulturnom stilu, ini deo paketa resursa koji odluuje da li e pripadnici neke drutvene grupe u konkretnom drutvu pripadati dominantnim ili podreenim drutvenim slojevima. Utoliko borba oko toga koji e i iji e kulturni stil biti dominantan, ije e vienje toga kakva kultura treba da bude i koja kultura treba da dominira u drutvu ini vaan deo drutvenog ivota i ozbiljno, iako prikriveno, polje drutvenih (politikih) sukoba.

Kulturna i socijalna stratifikacija

Prouavanje kulturnih potreba, navika i ukusa graana u Srbiji i Makedoniji ima dugu naunu tradiciju. U Srbiji su istraivanja krenula krajem 1960-ih i poetkom 1970-h godina [(Popov:1969), (Nemanji:1970), (Nemanji:1971), (Dragojevi:1974), (Pei:1977)]. Poetkom 1980-ih su se pojavile znaajne knjige koje su se na teorijski (Nemanji:1981) i empirijski nain bavile ovom problematikom (Panti:1980 i Panti: 1981), kao i veliki broj za ovu oblast relevantnih tekstova u asopisima/zbornicima

250

Kulturni stilovi i drutveni faKtori Potkulture I-IV (1985-1989). I u 1990-im imamo itav niz radova koji su se iz razliitih aspekata bavili prouavanjem kulturnih praksi graana Srbije [(Boovi:1991), (Nemanji:1991), (Prica:1991), (Dragievi-ei:1993), (Dragievi-ei:1994), (uni:1994), (Dragievi-ei i Stojkovi:1996), (Petrovi:1996), (Mari:1998), (Dragievi-ei:1998). Ni i u 2000-im godina u Srbiji se nije smanjilo interesovanje za prouavanje ovih fenomena [(Kronja: 2001), (Jovanovi at al: 2002), (olt Lazar at al: 2002), (Kronja:2004), (olt Lazar at al: 2004)]. U Makedoniji je, pak, bar imajui literaturu koje je nama bila dostupna, posebno krajem 1990-ih i poetkom 2000-ih obavljen itav niz empirijskih istraivanja koja su se izmeu ostalog bavila i ovom problematikom [(Taseva at al: 1998), (Deparovski at al :2003), (Petkovska at al: 2003), (Peijareski at al.: 2003), (Petkovska, at al: 2004)]. Verovatno da je jedina novina koju nae istraivanje donosi to to ono je raeno komparativno i na nacionalno-proporcionalnim uzorcima, tako da je na osnovu rezultata stvarno mogue govoriti o ponaanjima u populaciji i o razlikama koje se u ovom pogledu pojavljuju u Makedoniji i Srbiji. Tim pre se onda otvaraju mogunosti za socioloka istraivanja uticaja socijalnih faktora na formiranje kulturnih praksi graana i funkcije kulturnih praksi u drutvenom ivotu. Moe se rei da ova naa studija zavrava tu gde bi najzanimljiviji deo sociolokog posla trebalo da pone. Imajui u vidu namenu knjige i njene potencijalne itaoce trudili smo se da, isto socioloke rasprave, ostavimo po strani. Ovde, na kraju knjige, kao to smo i obeali u uvodu, samo emo skicirati dve vane socioloke teme kojima emo se baviti na drugom mestu. Jedno je pitanje uticaja drutvenih faktora na formiranje kulturnih praksi u uem znaenju - od kulturnih potreba to jest motivacije za uestvovanje u umetnikim aktivnostima, preko faktike participacije u njima (kulturne navike u uem smislu), do oblikovanja preferencija (ukusa) u domenu umetnosti - ali i u irem smislu, u kome se kulturne prakse vide kao simbolike prakse koje svoj izraz nalaze u stilovima ivota. Drugo pitanje tie se funkcije koju kulturne prakse (u estetskom i simbolikom smislu) imaju u drutvenom ivotu i to u dva aspekta: a) u odnosu na simbolike borbe pripadnika drutvenih slojeva oko sticanja drutvenog statusa (pozicije u drutveno prihvaenoj hijerarhiji socijalne superiornosti/inferiornosti); b) u politikoj sferi u irem smislu, ispitujui ulogu koju kultura igra u osvajanju i odravanju hegemonije (u gramijevskom smislu). to se tie odnosa socijalne stratifikacije i kulturne stratifikacije, kao to smo tokom studije pokuali da predstavimo, u drutvenoj teoriji su se iskristalisala tri stanovita koje an i Goltorp226 odreuju kao a) tezu o homologiji; b) tezu o individualizaciji i c) tezu o omivorima i univorima.
226 U ve citiranom tekstu Social Stratification and Cultural Consumption: Music in England, European Sociological Review, 2006

251

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Tezu o homologiji zastupaju u svojim koncepcijama Pjer Burdije i Herbert Gans. Najjednostavnije reeno, ova teza pretpostavlja podudaranje socijalne i kulturne stratifikacije oni koji zauzimaju visoke drutvene poloaje konzumiraju dela visoke ili elitne kulture, dok oni niskim drutvenim poloajima preferiraju neku formu popularne (komercijalne ili narodne) kulture, dok se izmeu njih nalazi mnotvo socijalnih i kulturnih meuslojeva. Kao to smo naveli u uvodu u ovu studiju, za Burdijeovu koncepciju je stanovite Maksa Vebera - o razlikovanju klasa (neije trine situacije) i statusa (neijeg mesta u generalno prihvaenoj hijerarhiji drutvene superiornosti i inferiornosti koje se izraava kroz stil ivota) i njihovom kombinovanju na najrazliitije (i proizvoljne) naine neprihvatljivo. Po njemu, izmeu klasne strukture i statusne strukture postoji homologija, a status treba razumeti kao simboliki aspekt klasne strukture, koju nije mogue svesti samo na ekonomsku dimenziju. Instanca koja vri medijaciju izmeu klasne strukture i statusne strukture je ono to Burdije naziva klasni habitus koji obezbeuje semantiko jedinstvo praksi u svim oblastima potronje, pa i u kulturnoj potronji. Rivalstvo i konflikti izmeu razliitih stilova ivota unutar statusne strukture nisu odvojeni od klasnih sukoba, ve predstavljaju oblik simbolike borbe izmeu klasa. Teza o individivualizaciji predstavlja suprotnost ovakvom shvatanju. Ona ili generalno porie uticaj drutvene strukture na oblikovanje kulturnih praksi, ili pak pretpostavlja da je taj uticaj postojao nekada u prolosti, ali da se danas, u razvijenim, post-industrijskim drutvima, izgubio. Umesto da budu izraz poloaja u socijalnoj stratifikaciji i deo stratifikcijskih borbi, kulturna potronja i stilovi ivota postaju u savremenim drutvima deo projekta samo-realizacije. Po anu i Goldtorpu, moemo razlikovati dve verzije ove teze. Po slabijoj verziji, koju meu ostalima zastupaju Gidins (A.Giddens:1991) i Bek (U.Beck: 1992), na oblikovanje stilova ivota danas uticaj imaju i druge strukturalne osnove stilova ivota (starost, pol, etnicitet, seksualne preferencije), a ne samo pripadnost klasama. Po jaoj verziji ove teze, karakteristinoj za post-moderna stanovita - habitus je zamenila sloboda (A.Warde). Po njima, stilovi ivota u post-modernim uslovima gube svaku strukturalnu uslovljenost i ak i unutranje jedinstvo. Oni postaju ivotni projekti izgradnje identiteta koji se formiraju nezavisno do socijalne lokacije, nasuminim kombinovanjem i rekombinovanjem elemenata po vlastitoj volji. Teza o omnivorima i univorima u teorijsku raspravu je uvedena ve citiranim tekstom Petersona i Simkusa227 iz 1992. godine. Po ovoj tezi koncepcija o homologiji je zastarela, ali ne zbog toga to kulturne prakse gube svoje socijalno utemeljenje, nego zbog toga to se pojavljuju novi oblici veze. Kulturna potronja elitnih drutvenih slojeva se vie ne razlikuje od potronje slojeva sa dna socijalne lestvice po
227 Richard A. Peterson and Albert Simkus How musical tastes mark occupational status groups, u: Michele Lamont and Marcel Fournier (eds.), Cultivating differences: Symbolic boundaries and the making of inequality, p. 152-186. Chicago, IL: The University of Chicago Press, 1992.

252

Kulturni stilovi i drutveni faKtori tome to elitni slojevi konzumiraju elitnu umetnost, nego po tome to je intenzitet njihove kulturne potronje vei i obim njihove kulturne potronje iri (ukljuujui dela iz svih nivoa kulture). Ova koncepcija se utoliko moe posmatrati kao neka vrsta srednjeg puta izmeu teza o homologiji i individualizaciji. an i Goltorp ukazuju da se i ona moe tumaiti na dva naina. Po prvoj verziji, omnivori bi bili sutinski tolerantni pojedinci, koji zbog njihovog visokog obrazovanja i socijalne mobilnosti pokazuju otvorenost ka drugim kulturnim stilovima i spremnost da sa njima eksperimentiu. U ovoj varijanti teza o omivorima postaje veoma bliska koncepciji o individualizaciji. Meutim, prema drugoj interpretaciji, omnivornost predstavlja novi izraz elitnog drutvenog statusa kojom se izraava kulturna i drutvena superiornost, u odnosu na limitiran obim kulturne potronje i jednosmeran ukus kulturnih omnivora. Time bi se ova koncepcija pribliila tezi o homologiji228. Mi smo na tragu koncepcije o homologiji formulisali dve hipoteze229 koje smo nazvali hipoteza o primarnoj socijalizaciji i hipoteza o kulturnoj adaptaciji elei da testiramo kako na formiranje kulturnih praksi u uem smislu (kulturnih potreba, kulturnih navika, ukusa i kulturnih stilova utiu dve grupe faktora koji se u koncepcijama o homologiji pojavljuju. Hipoteza o primarnoj socijalizaciji pretpostavlja da je u oblikovanju kulturnih praksi presudan uticaj drutvenih faktora koji deluju u ranom detinjstvu (obrazovanja roditelja, zanimanja/radnog mesta roditelja i mesta roenja ispitanika). Po ovoj hipotezi kulturne prakse pojedinaca se oblikuju jo u periodu primarne socijalizacije, a potom, uglavnom ostaju u okvirima onoga steenog u roditeljskom domu. Hipoteza o kulturnoj adaptaciji nasuprot tome pretpostavlja da kulturne potrebe, navike, ukusi i kulturni stilovi ispitnika nisu u toj meri zavisni od ranih iskustava, nego da se menjaju i prilagoavaju (obrazovnom, profesionalnom i teritorijalnom) okruenju u kome se pojedinci kroz svoj zreo ivot kreu. U testiranju ovih hipoteza koristili smo regresionu analizu, u kojoj su se u zasebnim analizama kao zavisne varijable pojavljivali a) pripadnost ispitanika razliitim tipovima publike230 (aktivna, potencijalna i ne-publika); b) pripadnost ispitanika razliitim tipovima ukusa (folklorni, rurbani, urbani, konvencionalni i elitni); i c) pripadnost ispitanika razliitim kulturnim stilovima (hi-use, low-use, no-use kulturni stil). Nezavisne varijable kojima smo u svim analizama operacionalizovali hipotezu o primarnoj socijalizaciji bile su 1) obrazovanje oca ispitanika; 2) obrazovanje majke ispitanika; 3) zanimanje oca ispitanika; 4) zanimanje majke ispitanika231; 5) radno mesto oca ispitanika; 6) radno mesto majke ispitnika; 7)
228 Ve smo pomenuli da smatramo da je izvorna koncepcija o omnivorima pretpostavljala da je omnivornost drugaiji nain izraavanja elitnog drutvenog statusa, a da su promene u novijoj Petersonovoj koncepciji, praktino ovu tezu pretvorili u varijantu teze o indiviualizaciji. 229 Vidi uvod ove studije strana 29. 230 Koje u sebi objedinjavaju dimenzije kulturnih potreba i kulturnih navika. 231 U uvodnom delu ove studije pomenuli smo da je jedan deo problema za socioloke analize u Srbiji i Makedoniji to to su se profesionalni status ispitanika i njihovih roditelja (ono za ta su

253

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije mesto roenja ispitanika. Na drugoj strani, nezavisne varijable kojima smo operacionalizovali hipotezu o kulturnoj adaptaciji bile su 1) obrazovanje ispitanika; 2) zanimanje ispitanika; 3) radno mesto ispitanika; i 4) mesto boravka ispitanika. U tabelama 115 117 moemo videti rezultate testiranja. Ono to prvo moemo uoiti jeste da modeli rade i da rade podjednako u Makedoniji i Srbiji. U svim sluajevima rezultati regresionih analiza su statistiki znaajni i oba modela objanjavaju dosta veliki deo varijanse: u sluaju faktora grupisanih u hipotezi o primarnoj socijalizaciji oni zajedno objanjavaju u Srbiji 24,8% varijanse, a u Makedoniji 28,6% varijanse. Meu faktorima u okviru ove grupe (i u Makedoniji i u Srbiji) najjau vezu sa pripadnou odreenim tipovima publike imaju obrazovanje majke ispitanika (to je oekivano imajui u vidu da su majke te koje provode vie vremena sa decom u ranom detinjstvu) i mesto roenja ispitanika. Tabela 115a r ezulTaTi regresione analize testiranje hipoteze o uticaju drutvenih faKtora u priMarnoj socijalizaciji na pripadnost ispitaniKa odreeniM tipoviMa publiKe (srbija i MaKedonija)
Primarna socijalizacija Constant Obrazovanje oca ispitanika Obrazovanje majke ispitanika Zanimanje oca ispitanika Zanimanje majke ispitanika Radno mesto oca ispitanika Radno mesto majke ispitanika Mesto roenja ispitanika SRBIJA - PUBLIKA nestandard. B sig. 1,016 0,000 0,013 0,245 0,047 0,000 0,071 0,297 0,095 0,148 0,030 0,049 0,007 0,404 0,067 0,033 R = 0,498 RSq = 0,248 MAKEDONIJA - PUBLIKA nestandard. B sig. 1,030 0,000 0,029 0,027 0,048 0,000 -0,001 0,987 0,037 0,625 0,019 0,085 -0,009 0,362 0,090 0,003 R = 0,534 RSq = 0,286

U sluaju hipoteze o kulturnoj adaptaciji, drutveni inioci kojima je ona operacionalizovana objanjavaju jo vei deo varijanse u Srbiji (33,8%) i neto manji procenat u Makedoniji (23,1%). Unutar ove grupe i u Makedoniji i u Srbiji zanimanje ispitanika obrazovanje ispitanika i njihovo mesto boravka pokazuju najznaajniju vezu sa pripadnou tipovima publike.
osposobljeni i ta su moda u nekom delu svog ivota radili) i njihovo faktiko radno mesto (trina situacija) razdvojili. Mi smo ovaj problem probali da reimo tako to smo ispitanike pitali i za njihovo zanimanje (i zanimanje njihovih roditelja) i za njihovo faktiko radno mesto (i faktiko radno mesto njihovih roditelja). Pretpostavljamo da je ve tokom teksta bilo jasno da smo pod grupama zanimanja (grupa poljoprivrednika i radnika, grupa srednjoslojnih zanimanja i grupa strunjaka, rukovodilaca i vlasnika) ustvari podrazumevali profesionalni status ispitanika, a pod njihovim faktikim radnim mestima njihovu klasnu (trinu) poziciju. Naravno, za potrebe ovih analiza rekodirali smo uenike i studente prema radnim mestima njihovih roditelja i tako da smo dobili osam grupa ija se trina situacija u Srbiji i Makedoniji sutinski razlikuje (poljoprivrednike, radnike, slubenike, nie rukovodioce, male privrednike, strunjake, rukovodioce/vlasnike i izdravana lica - domaice, penzionere i nezaposlene - koji u Makedoniji i Srbiji imaju mesto i ulogu pod-klase.

254

Kulturni stilovi i drutveni faKtori Tabela 115b r ezulTaTi regresione analize: testiranje uticaja Kulturne adaptacije na pripadnost ispitaniKa odreeniM tipoviMa publiKe (srbija i MaKedonija)
Kulturna adaptacija Constant Obrazovanje ispitanika Zanimanje ispitanika Radno mesto ispitanika Mesto boravka ispitanika SRBIJA - PUBLIKA nestandard. B sig. 0,323 0,001 0,089 0,000 0,269 0,000 -0,008 0,283 0,117 0,000 R = 0,582 RSq = 0,338 MAKEDONIJA - PUBLIKA nestandard. B sig. 0,620 0,000 0,078 0,000 0,147 0,001 -0,010 0,277 0,082 0,002 R = 0,480 RSq = 0,231

I u regresionim analizama u kojima smo testirali hipoteze o primarnoj socijalizaciji i kulturnoj adaptaciji u sluaju ukusa (tabele 116) odnosno pripadnosti ispitanika kulturnim stilovima (tabele 117) dobili smo praktino iste rezultate. Tabela 116a r ezulTaTi regresione analize: testiranje hipoteze o uticaju drutvenih faKtora u priMarnoj socijalizaciji na tip uKusa ispitaniKa (srbija i MaKedonija)
Primarna socijalizacija Constant Obrazovanje oca ispitanika Obrazovanje majke ispitanika Zanimanje oca ispitanika Zanimanje majke ispitanika Radno mesto oca ispitanika Radno mesto majke ispitanika Mesto roenja ispitanika SRBIJA - UKUSI nestandard. B sig. 0,865 0,000 0,035 0,049 0,047 0,004 0,224 0,033 0,007 0,947 0,021 0,357 0,032 0,013 0,151 0,002 R = 0,463 RSq = 0,215 MAKEDONIJA - UKUSI nestandard. B sig. 1,498 0,000 0,020 0,280 0,062 0,000 0,110 0,301 -0,088 0,417 0,011 0,495 0,025 0,094 0,057 0,192 R = 0,395 RSq = 0,156

Tabela 116b r ezulTaTi regresione analize testiranje hipoteze o Kulturnoj adaptaciji na tip uKusa ispitaniKa (srbija i MaKedonija)
Kulturna adaptacija Constant Obrazovanje ispitanika Zanimanje ispitanika Radno mesto ispitanika Mesto boravka ispitanika SRBIJA - UKUSI nestandard. B sig. 0,255 0,105 0,122 0,000 0,280 0,000 0,001 0,942 0,177 0,000 R = 0,502 RSq = 0,252 MAKEDONIJA - UKUSI nestandard. B sig. 0,950 0,000 0,099 0,000 0,116 0,074 0,000 0,985 0,068 0,064 R = 0,394 RSq = 0,156

U tabelama 116 koje testiraju nae hipoteze u odnosu na tipove ukusa moemo videti da faktori iz prve grupe (hipoteza o primarnoj socijalizaciji) objanjavaju
255

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije 21,5% varijanse u Srbiji i 15,6% varijanse u Makedoniji. A da faktori kojima smo operacionalizovali hipotezu o kulturnoj adaptaciji objanjavaju 25,2% varijanse u Srbiji i identian procenat varijanse (15,6%) u Makedoniji. Meu faktorima u prvoj grupi najjau vezu (ovog puta sa tipovima ukusa) ponovo pokazuju obrazovanje majke i mesto roenja ispitanika, a i u drugoj grupi, ponovo zanimanje ispitanika, obrazovanje ispitanika i veliina mesta njihovog boravka. Poto i u sluaju kulturnih stilova (tabele 117) imamo ponavljanje slinih procenata232 i, jo vanije, iste faktore u oba sluaja233 ini nam se da imamo dovoljno osnova da tvrdimo da i u Makedoniji i u Srbiji drutveni faktori stoje u snanoj vezi sa kulturnim praksama njihovih graana. Pokazalo se da obe grupe faktora imaju uticaja: kako oni koji deluju u najranijem detinjstvu, tako i oni koji su vezani za aktuelni poloaj ispitanika u drutvenoj strukturi. To je u skladu sa brojnim drugim nalazima empirijskih istraivanja, a ujedno oigledno stoji nasuprot tezi o individualizaciji. Takoe, na osnovu naih analiza ukusa smatramo da je mogue tvrditi da Petersonova koncepcija o omnivornosti kao novom nainu ispoljavanja elitnog statusa u Srbiji i Makedoniji ne vai. Nasuprot nalazima Tonija Beneta i drugih istraivaa iz australijskog tima okupljenog oko projekta istraivanja australijskih svakodnevnih kultura, nai rezultati pokazuju da omnivornost nije prvenstveno pitanje znanje, ve prvenstveno pitanje preferencija. A nasuprot Petersonu, nai rezultati pokazuju da je omnivornost i u Srbiji i u Makedoniji prvenstveno fenomen karakteristian za nie drutvene slojeve i da vie podsea na realizaciju zloslutne Makdonaldove teze o homogenizaciji, nego na pojavu nekog novog fenomena. Tabela 117a r ezulTaTi regresione analize: testiranje hipoteze o uticaju drutvenih faKtora u priMarnoj socijalizaciji na pripadnost ispitaniKa odreeniM KulturniM stiloviMa (srbija i MaKedonija)
Primarna socijalizacija Constant Obrazovanje oca ispitanika Obrazovanje majke ispitanika Zanimanje oca ispitanika Zanimanje majke ispitanika Radno mesto oca ispitanika Radno mesto majke ispitanika Mesto roenja ispitanika SRBIJA KULT.STILOVI nestandard. B sig. 0,609 0,000 0,021 0,104 0,030 0,010 0,113 0,144 0,139 0,063 0,014 0,426 0,017 0,062 0,052 0,142 R = 0,433 RSq = 0,188 MAKEDONIJA K.STILOVI nestandard. B sig. 0,908 0,000 -0,003 0,841 0,053 0,000 0,101 0,235 0,071 0,412 0,023 0,067 -0,014 0,231 0,115 0,001 R = 0,465 RSq = 0,216

232 Grupa faktora primarne socijalizacije objanjava 18,8% varijanse u Srbiji i 21,6% varijanse u Makedoniji, a grupa faktora koje smo vezali za kulturnu adaptaciju 28,6% varijanse u Srbiji i 22,3% varijanse u Makedoniji. 233 Obrazovanje majke ispitanika i mesto roenja ispitanika u prvoj grupi faktora i obrazovanje, zanimanje i mesto boravka ispitanika u drugoj grupi faktora.

256

Kulturni stilovi i drutveni faKtori Tabela 117b r ezulTaTi regresione analize: testiranje uticaja Kulturnoj adaptaciji na pripadnost ispitaniKa odreeniM KulturniM stiloviMa (srbija i MaKedonija)
Kulturna adaptacija Constant Obrazovanje ispitanika Zanimanje ispitanika Radno mesto ispitanika Mesto boravka ispitanika SRBIJA KULT.STILOVI nestandard. B sig. 0,047 0,673 0,078 0,000 0,304 0,000 0,002 0,806 0,099 0,000 R = 0,535 RSq = 0,286 MAKEDONIJA K.STILOVI nestandard. B sig. 0,391 0,003 0,069 0,000 0,229 0,000 -0,003 0,799 0,069 0,016 R = 0,473 RSq = 0,223

Utoliko, od teza koje smo razmatrali tokom ove studije u igri ostaju teza o homologiji i slabija verzija teze o individualizaciji. Nai rezultati pokazuju izuzetno snaan uticaj generacijske pripadnosti ispitanika na njihove kulturne prakse u gotovo svim aspektima, a u nekim sluajevima (posebno medijskih navika) i veoma snaan uticaj pola, te se utoliko slabija verzija koncepcije o individualizaciji moe smatrati prihvatljivom. Meutim, imajui u vidu funkciju koju kulturne prakse vre u drutvenim borbama oko statusa, u kojima pojedinci ne uestvuju kao pojedinci ve kao pripadnici drutvenih grupa, ini nam se da teza o homologiji prua najbolju platformu za prouavanje kulturne sfere u Srbiji i Makedoniji. Samo to mislimo da strane u sukobu u Srbiji i Makedoniji nisu one o kojima govori Burdije. Naa hipoteza je da se simbolika borba u polju kulture u ovim drutvima odvija izmeu srednjih slojeva na jednoj i slojeva koji obavljanju manuelne poslove (poljoprivrednika i radnika) na drugoj strani, a da se elitni slojevi (koji resurse u ovoj borbi smatraju detinjastim) u nju ukljuuju manipuliui jednom ili drugom stranom. Smatramo da su kljuni akteri u ovoj borbi srednji slojevi iji drutveni poloaj presudno zavisi od njihovih kulturnih resursa (kulturnog kapitala). Pri tom, kao to konvencionalna Kultura srednjim slojevima slui da svoj status jasno odvoje od statusa manuelnih slojeva, tako na drugoj strani elitna kultura, za koju istraivanja pokazuju da predstavlja domen kulturnih profesionalaca, slui viim srednjim slojevima da se izdvoje od drugih pripadnika srednjih slojeva. Profesionalni statusi, naravno, nisu jedini statusi koje ljudi zauzimaju u drutvu, te se statusne borbe (kulturnim resursima) ne odvijaju samo izmeu pripadnika srednjih i radnikih slojeva. Naa pretpostavka je da se (bar u Srbiji) kulturne potrebe/navike i ukusi koriste kao resursi na etiri simbolika bojna polja na kojima se sukobljavaju: visokoobrazovani na jednoj i neobrazovani na drugoj strani, urbane grupe na jednoj i ruralne i nedavno urbanizovane grupe na drugoj strani, graani kulturnog severa i graani nekulturnog juga zemlje, i jo i kosmopoliti i patrioti. I da svi ovi sukobi imaju jasne politike aspekte.

257

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Ovim skicama zavrili smo nae crtanje kulturnog zemljopisa Srbija i Makedonije. Trudili smo se da paljivo opisujemo ono to postoji u kulturnom ivotu ovih zemalja i da, gde je to bilo mogue, uinimo vidljivim skrivene sile koje deluju. Nama se ini da su implikacije naih nalaza znaajne za praktinu kulturnu politiku u Makedoniji i Srbiji, ali mislimo da nije zadatak istraivaa da namee odreeni tip implikacija ili da donosi odluke. Ili ako hoete drugaije, da nije zadatak kartografa da odreuje kojim ete putem krenuti. Nadamo se samo da e onima koji s ovom mapom budu krenuli na put, ona biti od pomoi da ne zalutaju. Nemamo iluzija da e mnogo ljudi itati ovu knjigu. Naa je iluzija da e oni koji je budu itali, od nje imati koristi.

258

*** ad radite istraivanje ovog obima, nuno zavisite od pomoi brojnih ljudi. eleo bih da se zahvalim svima i onima koji su bili deo tima ovog projekta, a posebno onima koji su pomagali, a da za to nisu imali nikakvog razloga, osim vlastite dobre volje. Zahvalio bih se najpre partnerima na projektu, a posebno Aniti Ivkovi i Nikoli Pisarevu iz Centra za savremenu umetnost iz Skoplja. Najlepe hvala prevodiocima knjige: Mihajlu Antoviu, aniju Memetiju i Goranu Ivkoviu. Sekretar projekta Milo Jovanovi je obavio ogroman deo posla i oko terenskog istraivanja i kasnije oko analize podataka njegov doprinos ovoj studiji je stvarno veliki. Zahvalio bih se Nenadu Popoviu za pravljenje uzorka u Srbiji i Makedoniji i posebno Jasmini Nedeljkovi za pomo oko regresionih analiza. Hvala Ivanu Stojiu za grafiku obradu teksta u nemoguim uslovima, Duanu Mitiu - Caru za fotografije i Aleksandru Lekoviu za svu pomo tokom projekta. Zahvalnost ide i svim anketarima u Makedoniji i Srbiji i agenciji Argument, a posebno Sneani Hristovski, za pomo oko organizacije anketiranja u Beogradu. I na kraju, zahvalio bih se ljudima iz Evropske kulturne fondacije koji su imali strpljenja da saekaju da se ovaj projekat zavri i kada su svih rokovi bili probijeni. Sva etiri izdanja ove knjige (na srpskom, makedonskom, albanskom i engleskom) mogue je uitati sa web stranice www.ogi.org.yu. Svu korespondenciju upuivati na adresu pcveticanin@gmail.com

259

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije

Bibliografija:
Abercrombie, Nicholas: Television and Society, Polity Press, Oxford, 1996. Alexander, Victoria D. Sociology of the Arts. Exploring Fine and Popular Forms, Blackwell Publishing, Malden, Oxford, Carlton, 2004 Barker, Chris, Cultural Studies. Theory and Practice, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 2000 Baudrillard, Jean, The System of Objects, Verso, London, New York, 2002 Baudrillard, Jean, The Consumer Society, Myths and Structures, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 2004 Bayley, Stephen, Taste. The Secret Meaning of Things, Pantheon Books, New York, 1991 Beck, Ulrich, Risk Society: Towards a New Modernity. Sage, London: 1992 Becker, Howard, S. Art Worlds, University of California Press, Berkley, Los Angeles, London, 1982 Bogdanovi, Marija: Kvantitativni pristup u sociologiji, Slubeni list, Beograd, 1981. Bogdanovi, Marija: Metodoloke studije, Institut za politike studije, Beograd, 1993. Benet, Andy and Kaith Kahn-Harris (eds), After Subculture. Critical Studies in Contemporary Youth Culture, Palgrave Macmillan, Basingstoke, New York, 2004 Bennett, Tony, Michael Emmison, John Frow, Accounting for Tastes, Australian Everyday Cultures, Cambridge University Press, 1999. Bourdieu, Pierre, Distinction. A Social Critique of the Judgement of Taste, Harvard University Press, Cambridge USA, 1984 Bourdieu, Pierre, Reproduction: in Education, Society and Culture, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1990 Bourdieu, Pierre, The Love of Art. European Art Museums and their Public, Polity Press, Cambridge, 1991 Bourdieu, Pierre, The Field of Cultural Production. Essays on Art and Literature, Polity Press, Cambridge, 1993 Bourdieu, Pierre, The Rules of Art. Genesis and Structure of the Literary Field, Polity Press, Cambridge, 1996. Burdije, Pjer, Nacrt za jednu teoriju prakse, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999 Boovi, Ratko, R. Kultura potreba, Nauna knjiga, Beograd, 1991

260

bibliografija

Breadley, Harriet, Fractured Identities. Changing Patterns of Inequality, Polity Press, Cambridge, 2005 Burrows, Roger and Catherine March, Consumption and Class: Divisions and Change, Palgrave Macmillan, 1991 Calhoun Craig, Edward LiPuma and Moishe Postone (eds), Bourdieu: Critical Perspectives, University of Chicago Press, 1993. Chaney, David, The Cultural Turn: Scene-Setting Essays on Contemporary Cultural History, Routledge, New York, 1994 ejni, Dejvid, ivotni stilovi, Clio, Beograd, 2003 Crane, Diana (ed), The Sociology of Culture. Emerging Theoretical Perspectives, Blackwell, Oxford UK and Cambridge USA, 1994 Crompton, Rosemary, Class and Stratification. An Introduction to Current Debates (second edition), Polity Press, Cambridge, 2004 Cvetianin, Predrag, Kulturne potrebe, navike i ukus graana Srbije, OGI/Pro Helvetia, 2002. godine (elektronsko izdanje) DeCerto, Michael, The Practice of Everyday Life, University of California Press, Berkley, Los Angeles, London, 1988 Devlin, Fiona at al. Rethinking Class. Culture, Identities and Lifestyle, Palgrave Macmillan, New York, 2005 Dickie, George, Evaluating Art, Temple University Press, Philadelphia, 1988 Digl, Kit, Marketing umetnosti, Clio, Beograd, 1998. Dorfles, Gillo, Oscilacije ukusa i moderne umjetnosti, Mladost, Zagreb, 1963 Douglas, Mary and Baron Isherwood, The World of Goods: Towards an Anthropology of Consumption, Routledge, New York, 1996 Dragievi-ei, Milena, Horizonti itanja, Pont, Beograd, 1993 Dragievi-ei, Milena, Neofolk kultura. Publika i njene zvezde, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad, 1994. Dragievi-ei, Milena i Branimir Stojkovi, Kultura: Menadment, animacija, marketing (drugo dopunjeno izdanje), Clio, Beograd, 1996 During, Simon, The Cultural Studies Reader (second edition), Routledge, London and New York, 2000 Deparovski, Ivan (ur) Mladite, sakralnoto i umetnosta, projekat Kulturna dekontaminacija (CD-rom) Fondacija Institut otvoreno optestvo Makedonija, Skopje 2003 Europeans Participation in Cultural Activities, Eurobarometar, 2002.

261

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Featherstone, Mike, Consumer Culture and Postmodernism, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 2004 Feri, Lik, Homo Aestheticus. Otkrie ukusa u demokratskom dobu, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1994 Fisk, Don, Popularna kultura, Clio, Beograd, 2001 Fowler, Bridget, Pierre Bourdieu and Cultural Theory. Critical Investigations, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1997 Frit, Sajmon, Sociologija roka, IIC i CIDID, Beograd, 1987. Frith, Simon, Performing Rites: Evaluating Popular Music. Oxford University Press, Oxford, 1998 Frow, John, Cultural Studies and Cultural Value, Clarendon Press, Oxford, 1995 Gans, Herbert, J. Popular Culture and High Culture. An Analysis and Evaluation of Taste (revised and updated edition), Basic Books, New York, 1999 Gelder, Ken and Sarah Thorton (eds), The Subcultures Reader, Routledge, London and New York, 1997 Giddens, Anthony. Modernity and Self-identity: Self and Society in the Late Modern Age, Polity Press, Cambridge, 1991 Gordi, Erik, Kultura vlasti u Srbiji. Nacionalizam i razaranje alternativa, Samizdat, Free B92, Beograd, 2001 Greenberg, Clement, Avant-Gard and Kitch, Partisan Review, 1947 Griswold, Wendy, Cultures and Societies in a Changing World (second edition), Pine Forge Press and Sage Publication, London, Thousand Oaks, New Delhi, 2004 Gronow, Jukka, The Sociology of Taste, Routledge, London and New York, 1997 Grossberg, Lawrence, Cary Nelson and Paula Treichler (eds), Cultural Studies, Routledge, London and New York, 1992 Hebdi, Dik, Potkultura: znaenje stila, Peat, Beograd, 1980 Inglis, David and John Hughson, Confronting Culture. Sociological Vistas, Polity Press, Cambridge, 1996 Jacobs, Mark D. and Nancy Weiss Hanrahan, The Blackwell Companion to the Sociology of Culture, Blackwell Publishing, Malden, Oxford, Carlton, 2005 Jovanovi, okica at al. Parodija traginog, Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju i Istraivako-analitiki centar, Kosovska Mitrovica, Beograd, 2002. Kahle, Lynn, R. Social Values and Social Change, Praeger, New York, 1983 Kant, Imanuel, Kritika moi suenja, BIGZ, Beograd, 1991.

262

bibliografija

Kellner, Douglas, Popular Culture and the Construction of Postmodern Identities, u: Modernity and Identity, (eds) Scott Lasch and Jonathan Friedman, Blackwell Publishing Malden, Oxford, Carlton, 1992 Kellner, Douglas, Baudrillard: A Critical Reader, Blackwell Oxford UK and Cambridge USA, 1994 Klein, Naomi, No Logo, Picador, New York, 2002 Kloskovska, Antonjina, Masovna kultura: kritika i odbrana, Matica Srpska, Novi Sad, 1990 Kloskovska, Antonjina, Sociologija kulture, igoja, Beograd, 2001 Koludurovi-Tomi, Inga i Ani Luburi; Sociologija ivotnog stila, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2002. godine Ivana Kronja, Smrtonosni sjaj: masovna psihologija i estetika turbo-folka, Tehnokratia, Beograd, 2001 Lamont, Michle, Money, Morals and Manners. The Culture of the French and the American Upper-Middle Class, University of Chicago Press, Chicago and London, 1992 Lamont, Michle and Marcel Fournier (eds), Cultivating Differences, Symbolic Boundaries and the Making of Inequality, University of Chicago Press, Chicago and London, 1992 Lawrence W. Levine, Highbrow/Lowbrow: the Emergence of Cultural Hierarchy in America, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1988 Lazar, olt. K. at al. (ur.), Omladinske potkulture i publika Exit-a. Novi Sad: EXIT udruenje, 2002 Long, Elizabeth, From Sociology to Cultural Studies. New Perspectives, Blackwell Publishing, Malden, Oxford 1997 Lury, Celia, Consumer Culture, Polity Press, Cambridge, 2001 Maffesoli, Michael, The Time of the Tribes, The Decline of Individualism in Mass Society, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1996 Mari, Ratka. Stilovi Sociologija omladinskih potkultura, Geopoetika, Beograd: 1998: McGuigan Jim, Cultural Populism, Routledge, New York, 1992. McGuigan, Jim (ed), Cultural Methodologies, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1997 McCarthy, K. F. and K. Jinnett. A New Framework for Building Participation in the Arts. RAND, Santa Monica, 2001.

263

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Milner Andrew and Jeff Browitt, Contemporary Cultural Theory. An Introduction, (third edition), Routledge, London and New York, 2002 Mitchel, Arnold, The Nine American Lifestyles, The Warner Books, New York, 1983 Morley, David. Family Television: Cultural Power and Domestic Leisure, London, Comedia, 1986 Muggleton, David and Rupert Weinzierl (eds) The Post-Subcultures Reader, Berg, New York, 2003 Nemanji, Milo, Kulturne potrebe, Vuk Karadi, Beograd, 1981. Nemanji, Milo, Filmska i pozorina publika Beograda. Socio-kulturni uslovi formiranja u periodu 1961 1984, IDEA, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd, 1991 New Europeans and Culture: Public Opinion in the Candidate Countries, Eurobarometar, 2003 Pakulski, Jan and Malcolm Waters, The Death of Class, Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, 1996 Panti, Dragomir, Interesovanja mladih. Priroda interesovanja, IISSO Srbije, Beograd, 1980 Panti, Dragomir, Interesovanja mladih. Rezultati istraivanja, IISSO Srbije, Beograd, 1981 Peijareski, Ljupo, Dijagnosticiranje na etno-kulturolokiot ambient vo R. Makedonija, projekat Kulturna dekontaminacija (CD-rom) Fondacija Institut otvoreno optestvo Makedonija, Skopje 2003 Petkovska, Antoanela (ur): Vrednosni sistemi i zivotni orientacii na mladite vo R. Makedonija vo postkonfliktniot period, projekat Kulturna dekontaminacija (CDrom) Fondacija Institut otvoreno optestvo Makedonija, Skopje 2003 Petkovska. A, M.Taeva, Z.Velkovski, V.Dimitrijevska, K.Minovski, O.urbanovska, Osnovna studija za mladinski trendovi, Agencija za mladi i sport, Skopje 2004 Petrovi, Sreten, Estetika i sociologija, Uvod u sociologiju umetnosti (tree dopunjeno izdanje), Privredni pregled, Beograd, 1984 Petrovi, Sreten (ed.), Recepcija umetnosti, Istraivanje tipova ukusa beogradskih studenata, Filoloki fakultet u Beogradu, Beograd, 1996 Pei, Vesna: Drutvena slojevitost i stil ivota, u Popovi, Mihailo at al. Drutveni slojevi i drutvena svest, Centar za socioloka istraivanja Instituta drutvenih nauka, Beograd, 1977. Potkulture I IIS SSO Srbije, Beograd, 1985,

264

bibliografija

Potkulture II IIS SSO Srbije, Beograd, 1986 Potkulture III IIS SSO Srbije, Beograd, 1987, Potkulture IV IIS SSO Srbije, Beograd, 1989 Prica, Ines. Omladinska potkultura u Beogradu, simbolika praksa, Etnografski institut SANU, Beograd: 1991 Reisman, David at all, The Lonely Crowd: A Study of the Changing American Character, Yale University Press, New Haven, 1961 Saunders, Peter, Social Theory and the Urban Question, Hutchinson, 1986. Shils, Edward, Mass society and its culture. u: Norman Jacobs (ed): Culture for the Millions? Princeton, 1961. Slater, Don, Consumer Culture and Modernity, Polity Press, Cambridge, 2004 Veblen, Torsten, Teorija dokoliarske klase, Kultura, Beograd, 1966 Storey, John, Cultural Studies and the Study of Popular Culture. Theories and Methods, Edinburgh University Press, 1998 Storey, John, Cultural Consumption and Everyday Life, Arnold, London, Sidney, Auckland, 1999 Strinati, Dominic, An Introduction to Theories of Popular Culture (second edition), Routledge, London and New York, 2004 Taseva, Marija, Mileva Gurovska, Antoanela Petkovska, Konstantin Minoski Etnickite grupi vo Makedonija - sovremeni sostojbi, Filozofski fakultet Skopje, 1998 Thornton, Sarah, Club Culture. Music, Media and Subcultural Capital, Polity Press, Cambridge, 2004. Schulze, Gerhard, Die Erlebnisgesellschaft: Kustsociologie der Gegenwart, Kampus, Frankfurt, 1995. Spasi, Ivana, Sociologije svakodnevnog ivota, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004 Swartz, David, Culture and Power. The Sociology of Pierre Bourdieu, The University of Chicago Press, Chicago and London, 1997 Throsby, C. David, and Glenn Winter. The Economics of the Performing Arts, New York: St. Martins Press, 1979. Van Wyck Brooks, Americas Coming of Age, Amerion Ltd, 1992. Warde, Alan, Consumers, Identity and Belonging: Reflections on Some Thesis of Zygmund Bauman, u: The Authority of the Consumer, (eds) Russell Keat, Nigel Whiteley, and Nicolas Abercromtie, Routledge, 1994.

265

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Williams, Raymond, The Sociology of Culture, The University of Chicago Press, Chicago, 1981 Zerubavel, Eviatar, The Fine Line: Making Distinctions in Everyday Life, University of Chicago Press, Chicago, 1993 Zolberg, Vera, L. Constructing a Sociology of the Arts, Cambridge University Press, Cambridge, New York, Port Chester, Meblourne, Sidney, 1991. uni, Dragan, Svakidanji ukus, Kritika moi svianja, Prosveta, Ni, 1994 uni, Dragan, Sociologija umetnosti, Filozofski fakultet, Ni, 1995

Tekstovi u asopisima:
Barbalet, J.M, Limitations of Class Theory and the Disappearance of Status, The Problem of the New Middle Class, Sociology 20 (1986), 557-575 Bihagen, Erik and Tally Katz-Gerro, Culture consumption in Sweden: The stability of gender differences, Poetics 27 (2000) 327-349 Bihagen, Erik, How do Classes Make Use of Their Incomes?: A Test of Two Hypotheses Concerning Class and Consumption on a Swedish Data-set from 1992, Social Indicators Research vol. 47, (1999),119151, Bryson, Bethany, Anything but Heavy Metal: Simbolic Exclusion and Musical Dislikes, American Sociological Review, vol. 61 (1996), p. 884 - 899 Bryson, Bethany, What about the univores? Musical dislikes and group-based identity construction among Americans with low levels of education, Poetics 25 (1997) 141-156 Castells, Manuel, The Net and the Self, Critique in Anthropology 16 (1996), 9-38 Chan, Tak Wing and John H.Goldthorpe, Social Stratification and Culture Consumption: Music in England, European Sociological Review (2006), 1-19 DiMaggio, Paul and Francie Ostrower, Participation in the Arts by Black and White Americans, Social Forces, vol. 68, no. 3 (1990), p.753 - 778 DiMaggio, Paul and Michael Useem, Social Class and Arts Consumption: The Origins and Consequences of Class Differences in Exposure to the Arts in America, Theory and Society, vol. 5, no. 2, (1978), 141 - 161 Dragievi-ei, Milena, Pokuaj definisanja dominantnih i produktivnih modela kulturnog ivota u Jugoslaviji, u: Potkulture 1, IIS SSO Srbije, Beograd, 1985 Dragievi-ei, Milena: Publika, Kultura, broj 97 (1998), str. 69-88. Dragojevi, Dragomir, Kulturne potrebe i nivo interesovanja uenika srednjih kola, Kultura, br. 26, Beograd 1974.

266

bibliografija

Ericson, Bonnie H. Culture, Class and Connections, The American Journal of Sociology, vol. 102, no.1, (1996), 217 - 251 Frith, Simon, What is Good Music, Canadian University Music Review, Vol. 10, (1990), p. 92 102 Gartman, David, Culture as Class Symbolization or Mass Reification? A Critique of Bourdeius Distinction, American Journal of Sociology, vol. 97, no. 2 (1991), p.421- 447 Gartman, David, Bourdieus Theory of Cultural Change, Explication, Application, Critique, Sociological Theory, vol. 20, no.2, (2002), p. 255 277 De Graaf, Nan Dirk, Distinction by Consumption in Czechoslovakia, Hungary and the Netehrlands, European Sociological Review, vol. 7, no. 3, (1991), p. 267 - 290 De Graaf, Nan Dirk, Paul M. De Graar, Gerbert Kraaykamp, Parental Cultural Capital and Educational Attainment in the Neatherlands: A Refinement of the Cultural Capital Perspective, Sociology of Education, vol. 73, no.2, (2000), p. 92 - 111 Hechter, Michael, From Class to Culture, The American Journal of Sociology, Vol. 110, No. 2 (2004), 400 446 Holt, Douglas, B. Poststructuralist Lifestyle Analysis: Conceptualizing the Social Patterning of Consumption in Postmodernity, Journal of Consumer Research, vol 23 (1997), p. 326 350 Holt, Douglas, B. Distinction in America? Recovering Bourdieus Theory of Tastes for its Critics, Poetics (25), 93-120, 1997 Michael Hughes and Richard A. Peterson, Isolating cultural choice patters in the U.S. population, American Behavioral Scientists, 26, 1983, p. 459 - 487 Kane, Danielle, Distinction worldwide?: Bourdieus theory of taste in international context, Poetics 31 (2003) 403421 Katz, Gerro, Tally and Yossi Shavit, The Stratification of Leisure and Taste: Classes and Lifestyles in Isreal, European Sociological Review, vol. 14, no.4 (1998), 369 - 386 Katz, Gerro, Tally, Highbrow Cultural Consumption and Class Distinction in Italy, Israel, West Germany, Sweeden and the United States, Social Forces, vol. 81, no. 1, (2002), 207 229 Kern, Roger M., Boundaries in use: The deployment of personal resources by the upper middle class, Poetics vol, 25 (1997) 177-193 Kronja, Ivana, Politics, Nationalism, Music, and Popular Culture in 1990s Serbia, Slovo, Maney Publishing, Vol 16, Spring 2004, No 1. str. 5-15

267

Kulturne potrebe, naviKe i uKus graana srbije i MaKedonije Lamont Michle and Annette Lareau, Cultural Capital: Allusions, Gaps and Glissandos in Recent Theoretical Development, Sociological Theory, vol. 6, no. 2 (1988), p. 153 - 168 Lamont Michle, John Schmalzbauer, Maureen Waller, Daniel Weber, Cultural and moral boundaries in the United States: Structural position, geographic location, and lifestyle explanations, Poetics 24 (1996) 31-56 Lamont, Michle and Virg Molnr, The Study of Boundaries in the Social Sciences, Annual. Revew of Sociology. Vol 28, (2002), p. 16795 Lahire, Bernard, From the habitus to an individual heritage of dispositions. Towards a sociology at the level of the individual, Poetics 31 (2003) 329355 Lazar, olt K, Aleksandra Vinjevac i Anelija Vuurevi, Aktuelno stanje omladinskih potkultura i publika EXIT-a, Teme, vol. 28, br. 4, (2004), str. 361-380 Lizardo, Omar, The puzzle of womens highbrow culture consumption: Integrating gender and work into Bourdieus class theory of taste, Poetics 34 (2006) 123 Maffesoli, Michael, The Social Ambiance, Current Sociology 41 (1993), 7-15 Mukerji, Chandra and Michael Schudson, Popular Culture, Annual Review of Sociology, vol. 12, (1986), p 47 -66 Nardone, J. M. Is the Movie Industry Countercyclical? Cycles 33, 3, April 1982 Nemanji, Milo: Funkcije umetnosti i estetika potreba, Kulura, broj 11 (1970), str. 61-80. Nemanji, Milo: Kulturne potrebe i kulturne vrednosti, Kultura, broj 15, (1971), str. 152-162. Peterson, Richard A.and Paul Di Maggio, From Region to Class, the Changing Locus of Country Music: A Test of the Massification Hypothesis, Social Forces, vol. 53, no. 3. (1975), pp. 497-506. Peterson, Richard A. Understanding audience segmentation: From elite and mass to omnivore and univore. Poetics 21, (1992) p. 243-258,. Peterson, Richard, A. and Roger M. Kern, Changing Highbrow Taste: From Snob to Omnivore, American Sociological Review, vol. 61, no. 5 (1996), p. 900 - 907 Peterson, Richard A., The rise and fall of highbrow snobbery as a status marker, Poetics 25 (1997) 75-92 Popov, Neboja: Drutvena uslovljenost kulturnih potreba, Kultura, broj 4, (1969) str. 78 - 95. Reckwitz, Andreas, Toward a Theory of Social Practices: A Development in Culturalist Theorizing, European Journal of Social Theory vol 5, no 2 (2002), p. 243263

268

bibliografija

Sintas, J. L. and Alvarez, E. G, Omnivores Show up Again: The Segmentation of Cultural Consumers in Spanish Social Space. European Sociological Review, 18, (2002). 353368. Sintas, J.L and Tally Katz-Gerro, From Exclusive to Inclusive elitists and further: Twenty years of omnivorousness and cultural diversity in arts participation in the USA, Poetics, 32 (2005), 299-319. Sobel, Michael, Lifestyle Differentiation and Stratification in Contemporary U.S.Society, Research in Social Stratification and Mobility 2 (1983), 115-144 Swidler, Ann, Culture in Action: Symbols and Strategies, American Sociological Review, vol. 51, (1986), p. 273-286 Stigler, George J., and Gary S. Becker. De Gustibus Non Est Disputandum, American Economic Review, 67, No. 2, 1977, 7690. Stichele, Vander Alexander and Rudi Laermans, Cultural Participation in Flanders: Testing the Cultural Ominvore Thesis with population data, Poetics, 34 (2006), 45-64 Throsby, David, The Production and Consumption of the Arts: A View of Cultural Economics, Journal of Economic Literature, vol. 32, no. 1 (1994), p. 1 - 29 Trienekens, Sandra, Colourful distinction: the role of ethnicity and ethnic orientation in cultural consumption, Poetics 30 (2002) 281298 Upright, Craig Barton, Social capital and cultural participation: spousal influences on attendance at arts events, Poetics 32 (2004) 129143 Van Eijck, Koen, The impact of family background and educational attainment on cultural consumption: A sibling analysis, Poetics 25 (1997) 195-224 Van Eijck, Koen, Socialization, Education and Lifestyle: How Social Mobility Increases the Cultural Heterogeneity of Status Groups, Poetics 26 (1999), 309-328 Van Eijck, Koen, Richard A. Peterson and the culture of consumption, Poetics 28 (2000) 207-224 Van Eijck, Koen, Social Differentiation in Musical Taste Patterns, Social Forces, vol. 79, no. 3, (2001), p. 1163 1185 van Rees, K., Vermunt, J. and Verboord, M, Cultural Classifications under Discussion: Latent Class Analysis of Highbrow and Lowbrow Reading. Poetics, 26 (1999), 349365 Verdaasdonk, Hugo, Valuation as rational decision-making: a critique of Bourdieus analysis of cultural value, Poetics 31 (2003) 357374 Vogel, Harold. Entertainment Industry Economics: A Guide for Financial Analysis, Cambridge, U.K.: Cambridge University Press, 2000.

269

Sadraj
Kulturne potrebe, navike i ukus graana Srbije i Makedonije Kulturne potrebe i navike Kulturne potrebe potencijalni aspekt kulturne participacije Kulturne navike aktuelni aspekt kulturne participacije Publika i kulturna ponuda Ukusi i diskursi Kulturni stilovi i drutveni faktori Bibliografija: 5 34 42 69 125 195 244 260

270