1

Inicijativa za REKOM

Inicijativa za REKOM

UVODNIK

!Istina
nema
alternativu

ta je zapravo cilj REKOM-a? ta se deava sa Inicijativom za REKOM? ta o Inicijativi misle rtve tekih krenja ljudskih prava? Traenje odgovora na ta i slina pitanja osnovni je zadatak ! Glasa inicijative za REKOM, koji je pred vama. ! Glas Inicijative za REKOM donosi informacije o najnovijim zbivanjima i deavanjima u vezi sa Inicijativom. On prenosi novosti o procesu javnog zagovaranja REKOM-a, o izraenoj politikoj podrci, susretima sa politiarima u regionu, miljenju uglednih javnih linosti o Inicijativi za REKOM, stavovima medija i javnosti te aktivnostima koje preduzima Koalicija za REKOM. Pored toga, ! Glas Inicijative za REKOM prenosi i glas rtava. Stoga u svakom broju donosi svedoenja rtava i miljenja onih koji pomau ostvarivanje prava rtava, kao i stavove, intervjue i izjave onih koji razmiljaju o odgovornosti, potrebi za istinom, pomirenjem i pamenjem. Bilten izlazi meseno u elektronskom i tromeseno u tampanom obliku. Dostupan je preko web-stranice Koalicije za REKOM (www.zarekom.org) i u obliku publikacije Koalicije za REKOM. Zato je sve to potrebno? Odgovor na to pitanje sadri javno pismo upueno predsednicima i lanovima predsednitva svih drava naslednica nekadanje SFRJ. To pismo je objavljeno u medijima svih drava regiona. U pismu brojni intelektualci i umetnici iz svih zemalja naslednica nekadanje SFRJ trae od najviih politikih predstavnika svojih drava da uine sve to je u njihovoj moi da REKOM zapone sa radom na osnovu Statuta koji je, posle godina konsultacija sa graanima iz celog regiona, usvojila Skuptina Koalicije za REKOM. Ovim pismom elimo da damo glasnu i snanu podrku Inicijativi za REKOM, jer verujemo da je utvrivanje, objavljivanje i prihvatanje injenica na regionalnom nivou
Inicijativa za REKOM

neophodno svima kako bismo stvorili osnovu da se rtvama vrati dostojanstvo, da budu zadovoljena njihova prava, da bude utvrena sudbina prisilno nestalih i da se strahote zajednike nam bliske prolosti nikada ne ponove. [] Inicijativa za REKOM moe da uini boljim naa drutva, a pre svega nas same. Otuda se uspeh Inicijative za REKOM ne meri samo kroz postizanje krajnjeg cilja, ve i na osnovu puta preenog ka tom cilju. Tako i put koji je preen, sve vie postaje deo krajnjeg cilja a to je saznanje istine o injenicama. Saznanje o onome to se zaista desilo je preduslov za sve to sledi posle toga: za pomirenje i saradnju, za izgradnju novih i boljih odnosa meu ljudima i narodima na naim prostorima. Jer istina nema alternativu. Urednitvo: Igor Mekina Predrag Ivanovi

AKTUELNO NOVOSTI O REKOMU:

! Zato REKOM?

!Prikupljeno

542 660
potpisa peticije

za REKOM

REKOM je neophodan zbog ogranienja u utvrivanju istine o ratnoj prolosti. Suenja pred Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju i pred domaim sudovima u regionu nisu uspela da pokrenu iru javnu raspravu o ratnim zloinima. U regionu se na suenja ak ni ne gleda kao na legitiman instrument utvrivanja celovite istine o zloinima. Zbog toga nedostaje suoavanje sa prolou, preti opasnost od zaborava i ponavljanja sukoba. Zloupotrebi rtava u

Od 26. aprila do 30. juna 2011. 1 301 volonter u sto pedeset gradova Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije i Srbije skupljao je potpise podrke graana osnivanju REKOM-a. Kampanju 1 000 000 potpisa za REKOM vodile su organizacije mladih, kao to su Akademija naprednih idej iz Slovenije, PRONI

Inicijativa za REKOM

i Omladinski resursni centar iz BiH, CEMI iz Crne Gore, Integra sa Kosova, Mladinski obrazovni forum iz Makedonije, Inicijativa mladih za ljudska prava iz Srbije i Hrvatske. Potpisi su prikupljani na 219 tandova u glavnim gradovima i veim mestima, kao i u akciji od vrata do vrata. Do petog jula je prikupljeno 542 660 potpisa. Podrka politiara i javnih linosti nije izostala. Otvaranje kampanje je bilo najvaniji medijski dogaaj u Pritina/Prishtin 26. aprila. Potpis je dao i ministar zdravlja Kosova, Ferid Agani. U Hrvatskoj su potpis dali potpredsednik Vlade republike Hrvatske Slobodan Uzelac, gradonaelnici Porea, Karlovca i Vukovara, kao i mnogi saborski zastupnici. U Srbiji, kampanju su potpisali predsednik Skuptine Vojvodine Sndor Egeresi, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti, potpredsednica Narodne skuptine Srbije Judita Popovi, pisac i predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drakovi, kao i brojni poslanici i politiki prvaci. U Crnoj Gori, potpis je dao i predsednik Vlade Crne Gore, Igor Luki. U Sloveniji, svoj potpis su dali ombudsman Zdenka ebaek-Travnik i predsednik podmlatka Liberalne demokratije Slovenije Borut Cink. Iniciativu je podrao i dravni sekretar u vladi Slovenije Joef kol. U Bosni i Hercegovini, potpise podrke su, pored potpredsednika Federacije BiH Mirsada Keba, ministra kulture Salmira Kaplana i gradonaelnika Sarajeva Alije Behmena, dali i knjievnik, esejista, analitiar i publicista Ivan Lovrenovi, reditelji Dino Mustafi, Haris Paovi i Danis Tanovi, pesnikinja i knjievnica Ferida Durakovi, glumac Ermin Bravo. politike svrhe i nadmetanju u viktimizaciji, koji mogu uvui region u nove sukobe, moraju biti suprotstavljene injenice. REKOM e biti platforma za glas rtava, vansudski mehanizam koji e izgraditi injenini zapis o prolosti, prilika da se uju sve strane u sukobu. REKOM nudi model istrane komisije koji poznajemo iz meunarodne pravne prakse (Juna Afrika, Istoni Timor, El Salvador) i iz pravosua Novog Zelanda, Belgije, Italije, Izraela, Kanade, Australije.

Inicijativa za REKOM

!Inicijativa za REKOM
ukljuena u
Strategiju proirenja i izvetaje Evropske komisije

! Koliko je trajao konsultativni proces? Konsultativni proces zvanino otpoinje u maju 2006, kada je u Sarajevu odran Prvi regionalni forum za tranzicijsku pravdu. Preko 250 uesnika organizacije za ljudska prava, udruenja rtava, lanovi porodica nestalih, organizacije mladih, i druge civilne grupe ocenili su da regionalni pristup ima potencijal da doprinese reavanju sudbine nestalih, otkrivanju tajnih grobnica i izgradnji kulture potovanja, solidarnosti i saoseanja sa svim rtvama.

Evropska komisija je 12.10.2011. prihvatila Na Regionalnim konsultacijama sa svoj godinji pregled strategije proirenja i napretka na evropskom putu koje su zemlje porodicama rtava, logoraima i veteranima zapadnog Balkana, Turska i Island ostvarile u iz Hrvatske, BiH, Srbije, Crne Gore i sa protekloj godini. Tom prilikom su objavljeni Kosova, odranim 9.05.2008. u Podgorici, Strategija proirenja i glavni izazovi 2011-2012 i FHP, IDC i Documenta su objavili da je izvetaji o napretku svake drave iz regiona, kao i sazrelo vreme da zalaganje za regionalni zasebni analitiki izvetaj za Srbiju. pristup u utvrivanju injenica dobije Strategija proirenja postavlja ciljeve za konkretnu formu. Predloili su da otpone naredni vremenski period i rezimira progres rasprava o modelu Regionalne komisije za kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji. Izvetaji utvrivanje injenica o ratnim zloinima i o napretku su dodatak Strategiji proirenja i u drugim tekim povredama ljudskih prava u njima organi Evropske komisije procenjuju koliko vreme oruanih sukoba i u vezi sa njima. Ve su drave napredovale u evropskim integracijama. sledeeg dana, pokretai inicijative osnovali Ovi dokumenti jo jednom daju podrku Inicijativi za REKOM kao vanoj za taj napredak. U Strategiji proirenja, u odeljku 2.3 pod nazivom Enhancing regional cooperation and reconciliation in the Western Balkans, istaknuto je da Evropska komisija paljivo nadzire ovakve aktivnosti, poto su od sutinskog znaaja za stabilnost i pridruivanje Evropskoj uniji. Initiatives by NGOs and civil society, such as the [...] Truth and Reconciliation Commission (RECOM) [...] play an important role in enhancing reconciliation beyond governments among the citizens of the region, kae se na tom mestu. U odeljku 1.3 analitikog izvetaja za Srbiju, pod nazivom Regional issues and international obligations, spominju se regionalna saradnja i dobri meususedski odnosi. U okviru toga, u izvetaju kao pozitivna ocena stoji: Serbia supports the RECOM initiative on reconciliation.
Inicijativa za REKOM

su Koordinacijsko vee, sa lanovima po pozivu, koje je preuzelo obavezu da formira regionalnu koaliciju koja e zagovarati osnivanje REKOM. Tokom dvogodinje rasprave (jun 2008 jun 2010), na 77 konsultacija i tri regionalna foruma na kojima je uestvovalo 3 509 predstavnika organizacija za ljudska prava, organizacija mladih, verskih zajednica, lanova udruenja rtava i porodica rtava, veterana, umetnika, istoriara i pojedinaca iz drugih civilnih grupa, REKOM je uobliavan u telo koje e sainiti poimeninu evidenciju rtava ratnih zloina, stradalih i nestalih, kao i popisati bive logorae i sva mesta zatvaranja. REKOM je, izmeu ostalog, prepoznat i kao najbolji mehanizam za reavanje sudbine nestalih i otkrivanje masovnih grobnica. Predlog Statuta REKOM-a je usvojen na etvrtoj Skuptini Koalicije za REKOM, 26.03.2011. godine, to predstavlja kraj konsultativnog procesa koji je trajao od osnivanja Koalicije za REKOM u oktobru 2008. do januara 2011.

Zvanina politika podrka Inicijativi za REKOM istaknuta je i u odeljku 2.3 izvetaja o napretku za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru i Kosovo, gde se naglaava da svaka od tih zemalja continues to actively support [...] the RECOM initiative.

!Pismo

podrke REKOM-u

potpisalo je 155 umetnika i intelektualaca

Pismo podrke Inicijativi za osnivanje REKOM, upueno 7. oktobra 2011. godine predsednicima i lanovima predsednitva zemalja naslednica bive Jugoslavije, potpisalo je 155 umetnika i intelektualaca, regionalno poznatih i cenjenih. Mi, kojima je rat u Jugoslaviji sa svim posledicama predmet profesionalnog istraivanja i umetnikog vienja, povod za razmiljanje i zabrinutost o sudbini seanja i istine, u svoje i u ime etike posla kojim se bavimo, traimo da uinite sve to je u vaoj moi da ta Inicijativa zaivi i da REKOM zapone rad, kae se u pismu. Na konferenciji za tampu odranoj tom prigodom 8. oktobra 2011. godine u Sarajevu, o podrci Inicijativi za osnivanje REKOM govorili su Dino Mustafi, reditelj iz BiH, Mirjana Karanovi, glumica iz Srbije, Ura Raukar, glumica iz Hrvatske i Dino Merlin, muziar iz BiH. Ovo je iroka inicijativa graana koji ele da se istina institucionalizira kroz sustav, rekao je Dino Mustafi: Svi znamo koliko se [rtvama] manipulira i kako nas sve to moe
Inicijativa za REKOM

odvesti samo u nove sukobe. ! Ciljevi REKOM-a Ura Raukar podrava osnivanje REKOM jer (a) da utvrdi injenice o ratnim zloinima ta komisija ima potencijal da sprei manipulacije: i drugim tekim krenjima ljudskih prava Bez istine miran ivot za nau djecu nee biti uinjenim na teritoriji nekadanje SFRJ mogu... Uinjeni su strani zloini, no drugi u periodu od 1. januara 1991. do 31. veliki zloin je manipulacija [rtvama]. decembra 2001. godine, politikim i Mirjanu Karanovi plai povratak retorike iz devedesetih na srpsku politiku scenu: Do danas drutvenim okolnostima koje su uticale na me prati oseaj besa zbog naina na koji je TV injenje ovih dela i posledicama do kojih su Srbije manipulisala mrtvim ljudima. zloini i krenja prava doveli; Muziar Dino Merlin podrava Inicijativu za (b) da prizna nepravde nanete rtvama, REKOM, s verom da ona moe da se suprotstavi u cilju izgradnje kulture solidarnosti i relativizaciji zloina: Onaj tko negira i porie saoseanja; Srebrenicu, to isto ini i kada je u pitanju Jasenovac. Slovenaki reditelj Duan Jovanovi smatra da je Inicijativa veoma promiljena, i nada se da e apel uroditi plodom. On od politike oekuje mnogo vie od puke principijelne podrke. 6
Pismo podrke i spisak potpisnika moete pogledati na http://www.zarekom.org/uploads/documents/2011/10/i_2057/f_1/f_2814_sr.doc

Konferencija za tampu povodom Pisma podrke, Sarajevo, 8. oktobar 2011.

Inicijativa za REKOM

(c) da doprinese ostvarivanju prava rtava; (d) da doprinese da politike elite i drutva u stranama ugovornicama prihvate injenice o ratnim zloinima i drugim tekim krenjima ljudskih prava; (e) da doprinese rasvetljavanju sudbine nestalih; (f) da doprinese spreavanju ponavljanja ratnih zloina i drugih tekih krenja ljudskih prava. (Predlog Statuta REKOM-a, Deo IV Ciljevi i zadaci Komisije, lan 13 Ciljevi)

!Koalicija za REKOM

poziva da se formiraju baze podataka o nestalima

Povodom Meunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM je 29.08.2011. pozvala vlade BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Kosova da formiraju baze podataka o nestalim osobama prema nacionalnosti, osnuju fondove za podrku porodicama nestalih, u krivina zakonodavstva unesu prisilni nestanak kao zasebno krivino delo, finansijski podre ekshumacije i istrage koje mogu da dovedu do otkrivanja masovnih grobnica, i da pojaaju program zatite za svedoke koji su spremni da daju informacije o tajnim masovnim grobnicama. Koalicija za REKOM je tom prilikom pozvala vlade u regionu da podre osnivanje REKOM-a, pre svega zato to Komisija regionalnog karaktera ima potencijal da doprinese efikasnijem reavanju sudbine nestalih i otkrivanju tajnih grobnica. Udruenja nestalih iz regiona, u saradnji sa Regionalnom koordinacijom udruenja porodica nestalih, uz podrku Meunarodne komisije za nestale osobe i Meunarodnog odbora Crvenog krsta, obeleila su Meunarodni dan nestalih u Brkom, Zagrebu, Beogradu, Graanici/Graanic, Vukovaru, Podgorici i na Ozrenu. Univerzalna poruka sa svakog skupa je bila da vlade u regionu moraju ubrzati lociranje, ekshumaciju i identifikaciju nestalih, kao i prestati sa licitiranjem broja rtava, kreiranjem kojekakvih spiskova i plasiranjem lanih obeanja radi sitnog profesionalnog ili linog interesa. U razdoblju od 30. kolovoza 2002. do 30. kolovoza 2003. rijeena je sudbina samo 86 osoba. To je tragina i poraavajua injenica, stoji u u otvorenom pismu Vladi RH vie nevladinih udruga, upuenom premijeru Hrvatske, koje je kod zagrebakog Zida boli u Selskoj proitala Zdenka Farka, voditeljica Centra Apel. Trinaest hrvatskih organizacija civilnog drutva, meu kojima i zagrebaka Documenta, izdalo je ovom prilikom Priopenje u kojem su upozorile na znaaj i ulogu budue Regionalne komisije (REKOM) koja nepristranim istraivanjem povijesnih izvora moe biti vaan iskorak u rasvjetljavanju sudbine nestalih i vraanju dostojanstva svim rtvama. Podgoriko Udruenje porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih Crveni
Inicijativa za REKOM

bour istaklo je kako je neophodno napraviti bazu podataka o nestalim osobama, koja e sadrati konkretne i precizne informacije o okolnostima njihovog nestanka. Safet Halilovi, ministar za ljudska prava i izbeglice BiH, uputio je poruku povodom Meunarodnog dana nestalih u kojoj istie kako je reavanje sudbine nestalih civilizacijska i moralna obaveza. Nataa epanovi, predsedavajua Koordinacije srpskih udruenja nestalih sa podruja bive Jugoslavije, izjavila je da bi se mnogo vie postiglo depolitizacijom tog problema i pozvala na otvaranje svih arhiva i stvaranje jedinstvene baze podataka o nestalima. Zahtev Regionalne koordinacije udruenja nestalih sa podruja bive Jugoslavije je da EU ne dozvoli ni jednoj dravi regiona da postane njen lan dok ne rei sudbine nestalih za koje je odgovorna. 8

! Zadaci REKOM-a (a) da prikupi podatke o sluajevima ratnih zloina i drugih tekih krenja ljudskih prava, prui njihov detaljan opis, prikae obrasce krenja prava i njihove posledice; (b) da prikupi podatke o sudbini nestalih i sarauje sa nadlenim telima koja se u stranama ugovornicama bave potragom za nestalima; (c) da izradi popise ljudskih gubitaka u vezi sa ratom ili drugim oblikom oruanog sukoba: i. civila koji su izgubili ivot ili nestali u vezi sa ratom ili drugim oblikom oruanog sukoba; i ii. boraca koji su izgubili ivot ili nestali u vezi sa ratom ili drugim oblikom oruanog sukoba; (d) da prikupi podatke o mestima zatvaranja u vezi sa ratom ili drugim oblikom oruanog sukoba, o licima koja su protivpravno

Obeleavanje Meunarodnog dana nestalih u Hrvatskoj, 30. avgust 2011.

Manifestacija u Brkom, 29. avgust 2011.

Inicijativa za REKOM

zatvarana, podvrgavana muenju i neovenom postupanju, i izradi njihov sveobuhvatan popis uz zatitu identiteta kada je to neophodno; (e) da istrai politike i drutvene okolnosti koje su odluujue doprinele izbijanju ratova ili drugih oblika oruanog sukoba, kao i injenju ratnih zloina i drugih tekih krenja ljudskih prava; (f) da odri javna sluanja rtava i drugih lica o ratnim zloinima i drugim tekim krenjima ljudskih prava;

Tuzlanska Amica i Fondacija Aleksander Langer iz Bolcana su, u okviru (g) da preporui mere koje se odnose na programa Adopt Srebrenica: International spreavanje ponavljanja krenja ljudskih Cooperation for Memory - Peta meunarodna prava i na reparacije za rtve; i sedmica dijaloga i susreta, 5. i 6.09.2011. organizovali susret grupe studenata iz Italije (h) da izradi, objavi i predstavi zavrni i Bosne i Hercegovine sa saradnicima FHP-a. izvetaj na nain koji e omoguiti da Tom prilikom im je Aleksandar Obradovi izvetaj dopre do to ireg kruga ljudi u predstavio aktivnosti Koalicije za REKOM dravama na teritoriji nekadanje SFRJ. od njenih poetaka do trenutne faze javnog zagovaranja. (Predlog Statuta REKOM-a, Deo IV Ciljevi i Tokom otvorenog razgovora sa Nataom zadaci Komisije, lan 14 Zadaci) Kandi o Inicijativi za REKOM, odgovornosti mladih i ideji pomirenja, studenti su izneli svoja miljenja o projektu regionalne komisije za istinu. Pre svega su istakli da je REKOM neophodan jer je anonimne rtve nemogue zapamtiti, pa samim tim ne mogu da budu stalno prisutne u svesti stanovnika regiona. REKOM e se, misle studenti, suoiti i sa velikim problemima, jer je mnogima teko ili nemogue da shvate da se pojam ljudskih prava odnosi na celo oveanstvo, pa ih iritira kada se odluno dokumentuje ratni zloin poinjen nad zajednicama kojima se takva prava odriu. Teko je rei ta takve ljude vie okira - beleenje ratnih zloina za koje misle da nisu zloini (ve legitimni ratni postupci) ili odbrana ljudskih prava obespravljenih. rtvama, smatraju studenti, treba obezbediti to vei broj mehanizama za dolaenje do pravde i to vei broj opcija za fiziku i moralnu odtetu: dakle, i suenja, ali i REKOM. Italijanski studenti su naveli jedan primer iz njihove zemlje: celih trideset godina posle Drugog svetskog rata u njihovoj zemlji se nije govorilo o graanskom ratu, kao to se
Inicijativa za REKOM

sedamdesetih nije govorilo o terorizmu. Italijansko drutvo je uvidelo veliinu problema preutkivanja - ako nema suoavanja sa prolou, strukturi drutva preti raspad. Studenti iz BiH smatraju kako su pred Inicijativom za REKOM velike tekoe - u svesti mnogih ljudi sa podruja bive Jugoslavije je nacionalizam jako izraen. arko iz Srebrenice je, ipak, optimista: javna svedoenja, koja bi bila sastavni deo REKOM-a, imala bi pozitivan uinak jer bi stvorila jaku emocionalnu reakciju, koja bi u sluaocima vrlo brzo osvestila sav uas zloina. U odgovor na pitanje da li je opasnije negiranje prolosti ili povratak u prolost pamenjem, dokumentovanjem i obeleavanjem studenti su unosili puno emocija. Jedan od eih odgovora je bio: Poricanje prolosti je uvek deo politikog diskursa. Mladi evropski intelektualci uoavaju veliku razliku izmeu istine i drutvene nunosti s jedne, i politike s druge strane. Oni aktuelni politiki diskurs pre svega vide kao sebinu borbu za kratkorone ciljeve, u okviru koje se preesto prenebregavaju neprijatne istine. S druge strane, za njih je suoavanje sa prolou neodloan i hitan posao, koji se predugo ostavlja nedovrenim.

10

Adopt Srebrenica, susret u FHP-u, 5. septembar 2011.

!Epistemoloka zajednica protiv bratstva kriminalnih krugova

Na Meunarodnom forumu za tranzicijsku pravdu u post-jugoslovenskim zemljama, (27. jun 2011, Sarajevo, BiH) priznati meunarodni strunjaci izneli su svoje vienje vanosti iniciative za REKOM. Na panelu, kojim je moderirao Draen Lali sa Fakulteta politikih znanosti u Zagrebu, govorili su Christian Axboe Nielsen (Aarhus University, Danska), Diane F.

Inicijativa za REKOM

Orentlicher (Washington College of Law, SAD), Eric Gordy (UCL School of Slavonic and East European Studies, Velika Britanija), Florence Hartmann (novinarka, Francuska), Jasna Dragovi Soso (Goldsmiths, University of London, Velika Britanija), Lazar Stojanovi (reditelj, Srbija), Marlies Glasius (Univerzitet u Amsterdamu, Holandija), Mladen Ostoji (University of London, Queen Mary, Velika Britanija), Vera Krinik Buki (Institut za narodnostna vpraanja, Slovenija) i Vladimir Petrovi (Institut za savremenu istoriju, Srbija). Otvarajui panel, Draen Lali je objasnio kako je svrha foruma i svih diskusija na njemu omoguiti da se ne ponovi da jedan akademski obrazovani graanin u jednom totalitarnom sustavu, ili sustavu koji je naizgled demokratski a zapravo je totalitarni, nema spoznaje o stranim stvarima koje su se dogodile, ubojstvima ratnih zarobljenika... Diane F. Orentlicher je upozorila da je neophodno proveriti da li je ono to je nama vano zapravo ono to rtvama treba na primer, rtve su elele osnivanje Meunarodnog krivinog tribunala zbog pravde, a u vezi sa Tribunalom se govori o svemu drugom osim o pravdi za rtve. U javnosti se Tribunal uglavnom kritikuje kao nepravedan, iako se neprestano istie potreba za pravdom. Suenja traju predugo, zloinci se osuuju na prekratke kazne, sudnice se pretvaraju u tribine za promociju politikih platformi... Eric Gordy je istakao da je Tribunal prvo pravno telo takve namene Nirnberki sud i sud u Tokiju su bile vojne institucije, koje su sudile u urbi i nisu omoguavale optuenima adekvatnu odbranu. Jedan od najveih uspeha Tribunala je sakupljanje detaljne dokumentacije koja onemoguuje bilo kakvo poricanje. To ini sukobe na teritoriji bive Jugoslavije najbolje dokumentovanim zloinima u svetu. Ogranienje Tribunala je u nemogunosti da se odgovori na pitanje: koliko suenja je dovoljno da bi se ostvario neki oblik pravde? Svaka cifra bi bila posmatrana kao prevelika ili kao premala. Od 2000. naovamo, reagovanje javnosti se kretalo od potpunog poricanja, preko relativizacije, do dananjeg ideolokog pogleda na zloine koji se nazivaju inovima odbrane ili pobedama. Razlog za to lei u prirodi suenja ono je tehniki proces kome glavni cilj nije da prui zadovoljenje i priznanje rtvama. Da bi u regionu zaivela ideja pomirenja, graani informacije o ratnoj prolosti moraju primiti od nekog kome veruju vie nego Tribunalu i domaim sudovima. A stepen poverenja u politike institucije i medije je veoma nizak. Graani veruju pre svega rtvama, pojedincima koji su slini njima. Oni ele da uju line prie, da steknu uvid u tua oseanja. Mladen Ostoji je podneo izvetaj o svom istraivanju odnosa srpske politike elite prema Tribunalu. Ja mislim da je u stvari jedna od kljunih pouka Hakog tribunala to da meunarodne inicijative za tranzicionu pravdu ne mogu uspeti bez podrke domaih politikih elita, istakao je on na poetku svog izlaganja. Koren neiskrenog odnosa srpske
Inicijativa za REKOM

11

politike elite prema Tribunalu lei u strahu da Tribunal preti stabilnosti i legitimnosti institucija u Srbiji. Taj strah od destabilizacije institucija se preneo i na vojsku i policiju i u konanom obliku doveo do ubistva premijera inia. Posledica tog straha je pokuaj vlasti da ubedi optuenike da se sami predaju, to je dovelo do toga da je drava praktino stala iza optuenika, kao to se moe videti u Hrvatskoj i donekle u Bosni. Konaan ishod tog procesa jeste socijalizacija zloinaca i njihovo idolizovanje. Jasna Dragovi Soso je istakla kako se u dravama bive Jugoslavije konano menja politika klima, te je zbog toga konano vreme za neke inicijative koje su u prolosti propale. Ali u regionu se jo uvek ne vodi javna debata o zloinima iz bliske prolosti ak i kada se desi neto veoma bitno, kao hapenje Mladia, debata se svodi na ponavljanje argumenata iz devedesetih. REKOM bi mogao da ustanovi osnovne injenice o onom to se u regionu dogodilo to je veoma bitno jer ak ni na nacionalnom nivou nema univerzalno prihvaene verzije dogaanja tokom devedesetih. Christian Axboe Nielsen se osvrnuo na izjavu srpskog ministra policije, Ivice Daia, da je bivu Jugoslaviju nadivelo samo bratstvo i jedinstvo kriminalnih grupa. U svim republikama bive Jugoslavije, ratni kriminal i organizovani kriminal su dve strane istog novia. No, za budunost regiona je puno vanije procesuiranje, a ne prouavanje tih zloinakih grupa, jer e to stvoriti kompletnu sliku historije i u isti mah ukloniti brojne probleme u drutvu. Vera Krinik Buki posmatra REKOM kao nunu reakciju sfere civilnog drutva na sferu samovoljne politike. Kao istoriar, ona je problemu pomirenja pristupila preko primera Cazinske bune, ustanka seljatva protiv komunistikog terora 1950. godine. Ta zbivanja su bila tabu tema do 1991. kada je jedna velika studija iznela podatke o toj buni u javnost. Na isti bi nain i REKOM trebalo da postupi iznoenje neospornih injenica u to veem broju postavilo bi osnovu za pravedno reavanje problema. Marlies Glasius je primetila da se tranziciona pravda suoava sa skoro nemoguim zadacima. Ustanoviti zvanine istine o dogaajima, pruiti zadovoljenje rtvama i spreiti budue zloine ti zadaci su toliko teki da pre svega frustriraju one koji su im posveeni. Najzdravije je posmatrati suenja u Tribunalu sa ekspresionistikog stanovita, kao pozorite ritual koji drutvu prenosi poruke. Ali suenja ne mogu da drutvu efikasno priblie istinu. Najpre, postoji tenzija izmeu obrade kriminalnog dela i saoptenja istine suenja usmeravaju panju na optuenog i njegov konkretan zloin, tako da dolazimo do razliitih istina za razliita suenja. Zatim, meunarodne tribunale finansiraju i organizuju zapadne zemlje, a to otvara mogunost da se istina ustanovljena u njima odbaci kao zapadno pozorite. Na kraju, optueni e u toku suenja uraditi sve to je u njegovoj moi da dezavuie Tribunal, to stvara dve verzije istine i rui poverenje javnosti u Tribunal.
Inicijativa za REKOM

12

Florence Hartmann je pola od stava po kojem e proces internacionalne pravde uvek ostati nedovren ako ne promeni istorijske narative grupa umeanih u konflikt, a to se ini kroz proces obrazovanja. Predlog Statuta REKOM-a u lanu 45 predvia mehanizme kojima se osigurava integracija utvrenih injenica u obrazovne sisteme zemalja u regionu. Meutim, za takve stvari je potrebno vreme, a u meuvremenu odrastaju posleratne generacije koje su obrazovane konfliktnim narativima u sistemu u kojem istorijsko obrazovanje i tranziciona pravda idu dvema razliitim kolosecima. Obrazovanje za sada istie razlike izmeu nacijama u regionu, umesto da zadovoljavaju potrebe za pravdom, demokratizacijom i pomirenjem. Reformisanje istorije trai dosta vremena oduvek je bilo tako i bie tako i u ovom sluaju. Pre nego mehanizmi tranzicione pravde kao to je REKOM ponu da utiu na obrazovni sistem, mediji bi mogli da obnaroduju utvrene injenice umesto to skrivaju dela koja su uzrokovala toliko patnje. Lazar Stojanovi se pozabavio onim vidom REKOM-a koji ga razlikuje od pravosudnih institucija, a to je podruje moralne i politike odgovornosti. Kolektivna odgovornost ne postoji, ali bi se moglo govoriti o masovnoj politikoj odgovornosti svih onih koji su digli ruku da podre dolazak zloinca na vlast i njegovu dalju zloinaku politiku. Priznanje takve odgovornosti je bitno u procesu osnivanja komisije za istinu i pomirenje na podruju bive Jugoslavije jer e to, po prvi put u istoriji, biti jedna regionalna komisija. Stoga bi priznanje politike odgovornosti pomoglo svakoj dravi da prizna kako je i ona inila zloine, i kako ona svoje zloine prihvata isto kao i zloine poinjene protiv nje. Vladimir Petrovi je istakao zanimljivu injenicu da u suoavanju sa prolou i u polju tranzicione pravde nema puno istoriara. Razlog je u tome to je istoriografija disciplina koja je dala svoj veliki doprinos rastakanju Jugoslavije, [...] koja je dosta uinila u tome da to rastakanje preraste u rat, i [...] koja je uinila dosta da se karakter tog rata zamagli ukoliko je to iole mogue. Nemogue je oekivati od ljudi koji su svoje karijere uloili u jedan odreeni politiki projekat da se kritiki osvrnu na svoj sopstveni angaman i na sam taj projekat. Otuda projekat kao to je Kraj Jugoslavije pokuaj da se objave najrelevantnija dokumenta vezana za raspad Jugoslavije u kritikom izdanju, u nadi da e stvoriti faktografsku bazu za dalje rasprave. Drago Pilsel je, na osnovu pola miliona potpisa za REKOM i pozitivne reakcije crnogorske politike elite, zakljuio kako postoji mogunost da se u nama smiri povijest. Priajui svoju ivotnu priu, on se osvrnuo na trenutak kada je shvatio da nije mogue u isto vreme biti argentinski leviar, hrvatski faista i student teologije. Nesposobnost da smirimo povijest u sebi je neto oko ega bi REKOM mogao mnogo da pomogne. Amir Kulagi, preiveli iz Srebrenice, rekao je da su procesi kao Inicijativa za REKOM najbolji dokaz da mi jo uvek imamo snage i hrabrosti da se borimo protiv svojih tekih
Inicijativa za REKOM

13

iskustava. On se osvrnuo na teoriju po kojoj sve rtve govore istim jezikom i istakao da ona ipak nije tana: rtve se ne slau oko termina rtva, zloin, herojstvo u ratu. Postoji i problem pomirenja gledanog kao cilj tranzicione pravde: Prvo trebamo rei ko treba da se miri. Da li je to na osobnoj razini? Da li je to na razini nekakvog etnosa ili na razini drutva? Pomirenje podrazumeva priznanje zloina i izvinjenje za njega. Pomirenju mora da prethodi poverenje meu ljudima, meu zajednicama i onda na razini drutva.

14

Da vidimo ta umjetnost moe uiniti kada uzme injenice koje smo prikupili terenskim radom i kako ih onda moe vratiti? to su one kada umjetnost obavi sa njima ono to ja mislim da je umjetniki zadatak? Da ne bude nesporazuma REKOM je gotovo savrena inicijativa u nesavrenom svetu. Malo je nas umjetnika koji se bavimo zlom, govorimo o rtvama. To su mahom nae rtve. Ja se bojim da e u ovome to nam je ostalo provesti na zemlji, ta vrsta razmjene mrtvaca za mrtvaca postati dominantna, ja se bojim da e se i dalje licitirati sa rtvama. Umjetnost se mora jako boriti protiv toga da postoje nae i vae rtve. (Slobodan najder, knjievnik, Zagreb, Hrvatska, Regionalne konsultacije sa umjetnicima o Inicijativi za osnivanje REKOM, Bonjaki institut, Sarajevo, BiH, 7. april 2010.)

REKLI SU O REKOM-u:

Nisam samo podrao, nego sam za nju i potpisao! Moramo nai podatke i imena ljudi. To ne znai da emo se usuglasiti oko istine. Podsjeam, strane su ratovale najprije idejama, pa po novinama, a na kraju mecima i bombama. Svatko je pri tome imao svoju istinu. Ali razlike meu tim istinama e biti manje i manje na tetu nevinih rtava ukoliko prije interpretacija injenica pokaemo same injenice. Zato sam za REKOM. (Slobodan Uzelac: to bi bilo da Tadi pozdravi Karadia ili Mladia?, http://danas.net.hr/intervju-tjedna/page/2011/09/01/0075006.html, 02.09.2011)

Inicijativa za REKOM

Inicijativa za REKOM doista jest politika akcija, i to prvorazrednoga znaaja. Zato se o njoj u hrvatskim medijima tako temeljito uti, e ne bi li je se kako ponitilo i ubilo. A nema danas vanijega politikog posla, nego nainiti veliku knjigu mrtvih, u kojoj bi se nalo sve i jedno ime onih koji su od 1991. ubijeni, proterani ili raseljeni, ukljuujui i imena ubijenih ubojica, takoer do posljednjega. [...] Ideja o REKOM-u nije [...] pokuaj da se doe do jedne i neporecive istine. Cilj je da se doe do neporecive faktografije: sa imenima ljudi, opisima njihovih stradanja, i na kraju sa brojem svih rtava. To je i najmanje i najvie to se na kraju svih ratova moe za rtve uiniti, a to se u nas nikada nije inilo. Ujedno, nema boljeg naina da se budui ratovi preduprijede od tog da se ustanove injenice prolih ratova. A kakvu e tko istinu iz tih injenica crpiti i kakvu e si povijest na osnovu njih pisati, to je, doista, manje vana stvar. [] Istina e se s istinom sporazumijevati ako se budu znali podaci, imena, brojevi. (Miljenko Jergovi, Zato sam podrao REKOM, u: Jutarnji list, 31.05.2011, str. 21) Da bi istina i pravda, kao u svemu, nali svoj put, moramo se suoiti sa prolou. Upravo je to zadaa budueg REKOM-a, tanije Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima na podruju bive drave. Potrebna nam je ova komisija kako bi odnose u regionu gradili na drugaijim osnovama, ali i koja bi predstavljala poetak multilateralnog partnerstva utemeljenog na meunarodnom priznanju i uvaavanju otvorenosti i potovanja. Ne smijemo iviti u lai, mora se uti glas rtve, kako bi njoj i njenoj porodici se povratilo dostojanstvo, kako bi jednostavno ovjeku povratili dostojanstvo. Poricanje zloina je nedopustivo. Poricanje zloina znai participirati u zloinu. (Alija Behmen, gradonaelnik Sarajeva, na Meunarodnom forumu za tranzicijsku pravdu u post-jugoslovenskim zemljama, 27. 06.2011, Sarajevo, BiH)

15

Meni bi bilo jako drago kad bi mi doao moj susjed, recimo nebitno, Ramo, Ibro, Muhamed i kazao: -Gospoo Miro, ovdje je va sin i mu. Ja znam, sigurno znam da je tu. Vi ga dostojno pokopajte. Ja bih mu bila zahvalna cijeli ivot. Moje bi se rane dosta, dosta ublaile. Savjest bi mi bila mirna. Ne bih ila na Bikoe, na zid, da ublaim sebe, nego bih znala gdje poivaju i gdje ostalo sve stoji. (Mira Jankovi iz Bikoa, BiH, Prvi regionalni forum za tranzicijsku pravdu, Sarajevo, BiH, 5-6.05.2006.)
Inicijativa za REKOM

Kad doem, je li, vidim se s jednim, s nekim komijom i on pita: Daj mi ispriaj istinu, onako kao ovjek ovjeku. Znai hajdemo zaboraviti, je li, ako se moe zaboraviti sve to je bilo, kaem: Daj mi samo informaciju da naem, da sahranim, jedan dio ivota da zatvorim, znai to kae, ovaj, da mogu otii na groblje i mogu djeci ispriati ko im je bio djed [...] Volio bih da se sazna istina i da se nau svi ti nestali, nebitno, Srbi, Hrvati ili Bonjaci, svi koji su stradali da se nau, da se sahrane i da se stavi jednom taka na i, i da se uradi jedna prava istina, da se kae ko je, gdje, ta i kad i kako radio. (Slavoljub Peri iz Vozue, BiH, Prvi regionalni forum za tranzicijsku pravdu, Sarajevo, BiH, 5-6. maj 2006.) Za mene kao ovjeka pravda bi bila kada bih dobio priliku da doem do ovjeka ili do grupe koji su pobili moje najblie i da ih pitam zato. Da li su ti ljudi uope poznavali te moje najblie lanove familije? ta je bio razlog da su ih na najsvirepiji nain umorili i da su ih ostavili moda negdje, hajde da kaemo, da nikada neu moi doi do njih. To bi za mene bila pravda. [] Za mene bi bila istina da mi neko rekne gdje je umorio sve moje mrtve lanove, muke lanove moje obitelji, da mogu doi do njih i da ih mogu na dostojanstven

16

Predstava Analogije Pozorita porodice bistrih potoka, Kulturni centar Pekarna, Maribor, 7. februar 2011.

Inicijativa za REKOM

nain na odreenom prostoru sahraniti i da i ja [] imam svoje mjesto gdje bih mogao otii i prouiti fatihu i hajde da kaemo, u jednom trenutku biti sa duama tih mojih. To je za nas istina. (Amir Kulagi, Udruenje ene Srebrenice, BiH, Prvi regionalni forum za tranzicijsku pravdu, Sarajevo, BiH, 5-6. maj 2006.)

!O Inicijativi REKOM
17 Pismo podrke umetnika i intelektualaca iz post-jugoslovenskih zemalja osnivanju REKOM-a, objavljeno 22. oktobra 2011. godine u Politici i vodeim dnevnim novinama regiona, potaklo je Dragana Popovia i Miljenka Deretu iz nevladine organizacije Graanske inicijative da jo jednom javno iskau svoj stav prema toj inicijativi. Sto pedeset i pet umetnika i intelektualaca zatrailo je od predsednika drava u regionu da zajedniki osnuju REKOM. Popovi na to reaguje tvrdnjom, koju prenosi Politika u tekstu REKOM osuen na propast objavljenom 24.10.2011, da Statut koji predlae Koalicija za REKOM sadri odredbe koje se kose sa ustavima zemalja regiona. Popovi ne navodi navodno sporne odredbe Statuta, kao ni primer ustava s kojima nisu u skladu. Pored toga, Popovi u tekstu Statut REKOM-a protiv dobre ideje, objavljenom 23.10.2011. na internet stranici medijske kue B92, iznosi da on lino nije za pristup utvrivanju uzroka ratova i ratnih zloina. Smatra da je postavljanjem tog cilja, cela ideja o Regionalnoj komisiji osuena na propast. Odluno najavljuje da od cele ideje nema nita i zbog toga jer zagovaranje osnivanja Regionalne komisije vodi mala grupa ljudi: Kada uska grupa ljudi pokuava da progura tako veliku ideju ona teko prolazi. Takav nain javnog zagovaranja nije proao nigde u svetu, pa nee ni na prostoru bive SFRJ. Njegov ef, Miljenko Dereta, nije upuen u odredbe Predloga Statuta REKOM-a ali je siguran da je vreme pokazalo da komisije zapravo ne reavaju nita, kako stoji u istom tekstu.
Inicijativa za REKOM

DEBATE

S obzirom da Popovi i Dereta svoje navode ne potkrepljuju argumentima, ne mogu da polemiem sa njima. Zbog toga ukazujem na nekoliko injenica, koje mogu da doprinesu, i njihovom, boljem uvidu u proces REKOM. Prvo, Koalicija za REKOM je 26. marta 2011. godine usvojila Predlog Statuta REKOM-a, nakon trogodinjeg konsultativnog procesa u kojem je uestvovalo vie od 6.000 aktivista civilnog drutva, ukljuujui rtve, lanove porodica nestalih, sudije, tuioce i advokate. Utvrivanje injenica o ratnim zloinima i uzroka rata su ciljevi za koje se zalae Koalicija za REKOM. Da li e to drave prihvatiti, ostaje da vidimo. Sledi faza u kojoj radne grupe vlada u regionu treba da razmotre Predlog Statuta Komisije koji predlae Koalicija za REKOM i kau poslednju re po tom pitanju. Ako drave zakljue da je utvrivanje uzroka rata nemogu zadatak za Regionalnu komisiju, kao to misli Popovi, onda u Statutu REKOM-a nee biti tog cilja i zadatka, nezavisno od toga to je on sadran u Predlogu Statuta koji predlae Koalicija za REKOM. Drugo, Koalicija za REKOM nije uska grupa ljudi: ine je 1.880 organizacija i pojedinaca iz redova rtava i intelektualaca. 550.000 graana iz post-jugoslovenskih zemalja podralo je u junu 2011. godine Peticiju za osnivanje REKOM-a. Proslavljeni umetnici i poznati intelektualci podravaju Inicijativu za osnivanje REKOM-a. Proces javnog zagovaranja, usmeren prema politiarima, poev od novembra 2011. godine vodie Regionalni tim koji ine profesor arko Puhovski (Hrvatska), profesor Zdravko Grebo i reditelj Dino Mustafi (BiH), profesorka Biljana Vankovska (Makedonija), advokat Azem Vlasi (Kosovo), novinar Igor Mekina (Slovenija), novinar Duko Vukovi (Crna Gora) i novinar Dinko Gruhonji i ja u Srbiji. Ja sam u toj grupi pre svega zbog toga to sam pokrenula Inicijativu, a nikako zato to sam vredna koliko i ostali lanovi tima. Tree, u teoriji i praksi tranzicione pravde, prihvaeno je da restorativna pravda (komisije za istinu, istrane komisije, lokalne inicijative pomirenja) doprinosi vraanju dostojanstva rtvama, drutvenoj integraciji bivih boraca i izgradnji mira, kao i da ima potencijal da sprei ponavljanje zloina. Teoretiari i praktiari, koji se bave tranzicijom drava naslednica nekadanje SFRJ, smatraju da REKOM moe da otkloni objektivna ogranienja krivinih suenja (dugo trajanje, nedovoljni kapaciteti sudova, starost, bolest i umiranje svedoka i rtava) i da izgradi injeninu sliku o tome ta se i zato dogodilo na teritoriji bive Jugoslavije u periodu od 1991. do 2001. etvrto, politiari se nisu, kako tvrde Popovi i Dereta, zadrali na deklarativnoj podrci REKOM-u. U junu 2011. godine, Vlada Crne Gore formirala je radnu grupu za razmatranje Inicijative REKOM. Sledi faza u kojoj e ostale vlade u regionu poeti sa formalnim pristupom Inicijativi REKOM.
Inicijativa za REKOM

18

Peto, struna javnost je i dosad bila aktivno angaovana u oblikovanju mandata REKOM-a, o emu svedoe brojne regionalne konsultacije odravane od 2006. do usvajanja Predloga Statuta REKOM-a, u martu 2011, dostupne na internet stranici www.zarekom.org. Na kraju, slaem se sa Miljenkom Deretom kada kae da dnevna politika i dalje ometa mnoge procese. Ideja REKOM-a ima potencijal da sprei politike manipulacije brojem rtava i ispredanje nacionalnih mitova o sukobima, kako bi region najzad otpoeo drutveni, a ne dnevnopolitiki proces pomirenja. Nataa Kandi Tekstove na koje Nataa Kandi odgovara moete preuzeti sa sajta www.zarekom.org:
REKOM osuen na propast - http://www.zarekom.org/uploads/press/2011/10/i_2106/f_1/f_2820_0.doc Statut REKOM-a protiv dobre ideje - http://www.zarekom.org/uploads/press/2011/10/i_2104/f_1/f_2846_0.doc

Inicijativa za osnivanje REKOM-a bila je suoena sa brojnim medijskim odzivima i javnom podrkom, ali i estokom kritikom. Publicist Igor Mekina razmotrio je u tekstu Analiza javne kritike i podrke Inicijative za osnivanje REKOM pozitivne i negativne prikaze Inicijative za REKOM u regionalnim medijima. Saimajui dosad iznete argumente protiv ideje o osnivanju regionalne komisije za istinu, ukljuujui i poznatu polemiku Ristivojevi-Ivanievi o pravnom statusu REKOM-a, Mekina pokazuje kako je argumentacija protiv REKOM-a esto zasnovana na logikim grekama. Neosnovane optube na raun REKOM-a, injenica da mediji koji su objavili napade optuenima u pravilu nisu omoguili da odgovore na teke optube, kao i upotreba uvreda i kleveta na raun nekih poznatijih zagovaraa Inicijative, prema zakljucima reene Analize nesumnjivo predstavljaju primere krenja novinarske etike, dok medije koji na taj nain izvetavaju o REKOM-u odlikuju pre svega govor mrnje, lai, izvlaenja injenica iz konteksta i preutkivanja dogaaja.

19

Inicijativa za REKOM

Uprkos pravilu prema kome bi novinari, prilikom iznoenja tekih optubi na raun pojedinih lica, morali da zatrae i miljenje lica na koje se te optube odnose, napadnuti zagovornici REKOM-a u nabrojanim prilozima nisu imali priliku da iznesu svoje stavove, to prema proceni Igora Mekine nije samo dokaz visokog nivoa neprofesionalizma pomenutih medija, nego predstavlja i povredu meunarodnih standarda novinarskog izvetavanja, na prvom mestu Minhenske deklaracije, koja obavezuje sve novinare. U analizi autor naglaava da komparativna analiza tekstova kritiara REKOM-a dokazuje da su njihove kritike injenino pogrene, logiki netane, kontradiktorne i da bez obzira na to koliko uverljivo delovale svaka za sebe sve zajedno predstavljaju hrpu besmislica i neistina.
Celu analizu moete da proitate na http://www.zarekom.org/documents/Igor-Mekina-Analiza-javne-kritike-i-podrske-Inicijative-za-osnivanje-REKOM.sr.html

20

TA DA SE RADI?

Koaliciji za REKOM predstoje sastanci sa predsednicima drava u regionu kojima jo uvek nisu predati prikupljeni potpisi: Atifete Jahjagom, predsednicom Kosova, Borisom Tadiem, predsednikom Srbije i orgeom Ivanovim, predsednikom Makedonije. Nakon toga e Koalicija raditi na pridobijanju nadlenih institucija da pokrenu proceduru za zakljuenje meunarodnog ugovora ili sklapanje politikog sporazuma za osnivanje REKOM.

Inicijativa za REKOM

21

Inicijativa za REKOM

22

Inicijativa za REKOM