1

Inicijativa za REKOM

Inicijativa za REKOM

UVODNIK

!Vreme

transformacije

Dezmond Tutu, nobelovac, poznati junoafriki aktivist i penzionisani anglikanski nadbiskup koji je stekao svetsku slavu kao uporan protivnik aparthejda, sledeim reima je opisao potrebu za oblikovanjem junoafrike Komisije za istinu i pomirenje (TRC): Za razliku od saveznika, koji su posle Nirnberga [suenja ratnim zloincima posle Drugog svetskog rata] mogli da se spakuju i vrate kui, mi u Junoj Africi morali smo i dalje da ivimo zajedno. Ovu jednostavnu konstataciju mogli bismo gotovo na isti nain da ponovimo i mi sa prostora nekadanje SFRJ, koji je u bliskoj prolosti, tokom ratova i raspada bive zajednike drave, bio poprite uasnih zloina i tekih krenja ljudskih prava. Za pomirenje, napredak, za oslobaanje od straha i saradnju - prvi preduslov je istina. Nora Ahmetaj u svom lanku upozorava da sa emotivne i psiho-socijalne take gledita, rtva ne pronalazi mir u trenutku kada je kriminalac osuen, jer rtva ili preiveli pronalazi mir samo onda, kada su njegova patnja, stradanje i bol javno prihvaeni i priznati. Tek kada se rtve, kriminalci i lanovi drutva okupe, kako bi pronali reenje, rezultati mogu biti transformacije. Upravo takvu transformaciju donosi Inicijativa za osnivanje REKOM-a, nezavisne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i tekim krenjima ljudskih prava. Inicijativa se sada nalazi u prelomnoj taki i pred novim izazovima. Posle zavretka konsultativnog procesa i usvajanja Predloga Statuta REKOM-a 26. marta 2011. godine, Koalicija za REKOM je zapoela novu fazu svoje transformacije kako bi inicijativu, koja je nastala u dijalogu meu organizacijama civilnog drutva, pretvorila u meudravni projekat tranzicione pravde. A ba to je najvaniji zadatak novog Regionalnog tima zagovaraa, koji predstavljamo u ovom broju !Glasa.
Inicijativa za REKOM

Zadatak zagovaraa nije lak, ali ohrabruje injenica da u svom radu mogu da se oslone ne samo na podrku 542.660 graana, koji su svojim potpisom podrali Inicijativu, i ne samo na 155 poznatih umetnika i intelektualaca iz regiona, koji su u posebnom pismu predsednicima drava u regiji podrali osnivanje REKOM-a, nego i na podrku preko 1800 kolektivnih ili pojedinanih lanova Koalicije. Inicijativa za REKOM moe da se pohvali i respektabilnom meunarodnom podrkom, jer je ukljuena u znaajnu Strategiju proirenja Evropske komisije koja, kao to pie u odeljku 2.3 Strategije proirenja, paljivo nadzire ovakve aktivnosti, poto su one od sutinskog znaaja za stabilnost i pridruivanje Evropskoj uniji. Inicijativa za osnivanje REKOM uiva i neupitnu podrku Visokog komesara za ljudska prava (OHCHR) kao i Regionalnog biroa UNDP-a za Evropu i Zajednicu nezavisnih drava. Veliki potencijal Inicijative naglaavaju i strunjaci njujorkog Meunarodnog centra za tranzicionu pravdu. U ivotu mrava nisam zgazio, niti bih elio. Ne elim osvetu. Imam... znam i ljude koji I sve to samo zbog najvanijeg cilja, navedenog na su je ubili. Sve. I koji su mi toliko zla uinili poetku teksta - da istinom doemo do sutinske transformacije naih drutava, a time i do ponovnog ali neka im slui na ast. (Smail Durakovi) suivota u miru. to, konano, vodi ka pomirenju. Igor Mekina 2

AKTUELNO - NOVOSTI O REKOMU?

!Transformacija

Inicijative za REKOM
u meudravni

projekat

tranzicione pravde

Zadatak REKOM-a je da odgovori na pet novinarskih pitanja u vezi sa ratovima: ko, gdje, kada, ta i kako, a ono zato ostaje istoriarima, sociolozima i razliitim interpretacijama. (Dragoljub Duko Vukovi)

Pred Koalicijom za REKOM je nov izazov: transformacija Inicijative REKOM od civilnog odgovora na teko naslee prolosti u meudravni projekat tranzicione pravde. Taj zadatak pokuae da obavi Regionalni tim zagovaraa (RTZ), koji ine: univerzitetski profesori arko Puhovski, Zdravko Grebo i Biljana Vankovska, pozorini i filmski reditelj Dino
Inicijativa za REKOM

Mustafi, novinari Igor Mekina, Dinko Gruhonji i Duko Vukovi kao i Nataa Kandi, braniteljka ljudskih prava. U toku je izbor lana tima sa Kosova. Konsultativni proces o regionalnom pristupu utvrivanju injenica o ratnim zloinima zavren je usvajanjem Predloga Statuta REKOM 26.03.2011. godine, a RTZ je predstavljen Koaliciji za REKOM 4.11.2011. na sastanku u Zagrebu koji je bio posveen planiranju novih aktivnosti i strategija koje mogu da doprinesu institucionalizaciji Inicijative za REKOM. injenicu da e se regionalni tim zagovaraa u susretima sa politiarima u regionu zalagati za ciljeve i zadatke koje sadri Predlog Statuta Koalicije za REKOM, a da e o svakoj izmeni ili drugaijem pristupu drava u regionu traiti stav Koalicije za REKOM posebno su naglasili arko Puhovski i Dino Mustafi.

!Ko su lanovi

regionalnog tima javnih zagovaraa?

arko Puhovski (Hrvatska)

arko Puhovski od 1975. predaje filozofiju politike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Kao profesor gostovao je na univerzitetima u Berlinu, Frankfurtu, Londonu, Brajtonu, Celovcu (Klagenfurt) i Valenciji. lan je saveta Ethikon Instituta u Los Anelesu. Nauni je direktor Evropskog univerziteta mira u tatlejningu u Austriji. Bio je urednik brojnih

Inicijativa za REKOM

asopisa: Ideje (1970-1973), Kulturni radnik (1971-1982), Praxis (1973-1975), Teka (1975), Filozofska istraivanja (1980-1986). Saosniva je i programski utemeljitelj prve jugoslovenske alternativne politike organizacije UJDI (Udruenje za jugoslovensku demokratsku inicijativu) 1988, kao i Hrvatskog helsinkog odbora (HHO) 1993. godine. Nositelj je posebne nagrade Evropskog rektorskog kluba za delovanje za mir i protiv ksenofobije za 1993. godinu.

Zdravko Grebo (BiH)

Prof. dr Zdravko Grebo je redovni profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu na predmetu Teorija prava. Osniva je gradskog radija ZID i Izdavake kue ZID, koji su funkcionisali tokom opsade Sarajeva. Direktor je meunarodnog postdiplomskog kursa Evropske studije na Pravnom fakultetu u Sarajevu. Nosilac je Nagrade Evropskog kluba za mir i protiv rasizma i ksenofobije, Ruzveltove medalje i Francuske legije asti. Grebo je poznat po osporavanju politike istine i vrstoj veri u injenice.

Dino Mustafi (BiH)

Dino Mustafi je bosanskohercegovaki filmski i pozorini reiser. Direktor je Internacionalnog teatarskog festivala MESS Sarajevo. Reirao je dokumentarne filmove,
Inicijativa za REKOM

muzike programe i pozorine predstave. Njegov prvi igrani film Remake po scenariju Zlatka Topia doiveo je svetsku premijeru na Internacionalnom filmskom festivalu u Roterdamu 2003. godine, gdje je izabran meu pet najboljih filmova Festivala. Mustafiev Remake je 2003. nagraen za najbolji debitantski film i najbolje glumako ostvarenje u San Francisku i nagradom One future award u Minhenu. Dino Mustafi reira u Sarajevu, Mostaru, Skopju, Pritini/Prishtin, Beogradu, Zagrebu, Rijeci, Ljubljani, Mariboru, Trstu, Sofiji... Njegove predstave igraju u celom regionu bive Jugoslavije, kao i na festivalima u Nemakoj, Egiptu, Italiji, paniji, Kolumbiji, Kostariki, Meksiku...

Biljana Vankovska (Makedonija)

Biljana Vankovska je redovni profesor Politikologije i vojnog prava na Odseku za sigurnost, odbranu i mir Filozofskog fakulteta u Skoplju. Takoe dri predavanja i na Odseku za sociologiju i socijalni rad. Vodi master studije iz oblasti mira i razvoja, a predaje i na postdiplomskim studijama, oblast Evropske studije. Saradnik je na Evropskom mirovnom institutu (EPU, tatlejning, Austrija). Gostovala je kao predava u enevskom centru za demokratsku kontrolu oruanih snaga (DCAF) 2001/2002. i na Kopenhagenkom institutu za mirovna istraivanja 1997-2000. Od 1999. je meunarodni savetnik transnacionalne fondacije za mir i studije budunosti (TFF) iz Lunda. Do sada je objavila devet knjiga i preko 100 tekstova, od kojih veinu na engleskom govornom podruju. lan je nekoliko meunarodnih udruenja, kao to su IPSA/ Istraivaki komitet o oruanim snagama i bezbednosti, ISA, IPRA, EuPRA, IUS o oruanim snagama i bezbednosti, ERGOMAS. U svom naunom radu je usredsreena na civilno-vojne odnose, bezbednost na Balkanu, meunarodne odnose i izgradnju mira. Glavni je urednik asopisa Bezbednosni dijalozi i urednik u nekoliko meunarodnih strunih asopisa.
Inicijativa za REKOM

Igor Mekina (Slovenija)

Igor Mekina je novinar i publicista iz Ljubljane (Slovenija), stalni saradnik nedeljnika Mladina i kolumnista vie slovenakih asopisa i elektronskih medija. Direktor je nevladine organizacije Civic Link, koja je jo 1994. godine prva u Sloveniji otkrila kategoriju izbrisanih graana, o emu je prvi za Mladinu kritiki pisao upravo Igor Mekina. Novinarsku karijeru zapoeo je na Radiju tudent u Ljubljani, 1986. godine. Od 1988 radi kao istraivaki novinar za Mladinu, za koju izvetava iz svih podruja nekadanje SFRJ, pre i posle njenog raspada. Radio je i kao dopisnik i komentator iz Slovenije za redakciju RAI u Trstu, Warreport (London) i Radio Berlin. Istovremeno je objavljivao u hrvatskim (Vijesnik i Globus), srpskim (Vreme, Danas, NIN, Politika), albanskim (Media Shqiptaire) i drugim stranim medijima (EastWest, Worldmedia, Radio Agora, BBC, RFI). Od 1998. do 2002. godine je bio urednik Alternativne Informativne mree (AIM) za Sloveniju, a od 2004. do 2008. radio je kao urednik meunarodne politike u ljubljanskom Dnevniku, u kome su ga novinarske kolege, povodom pedesetogodinjice postojanja novine, opisale kao neunitivog polemiara. Mekina snano veruje da svojim ueem u osnivanju REKOM-a, Slovenija moe da doprinese stvaranju potpunije slike o zajednikoj prolosti.

Dragoljub Duko Vukovi (Crna Gora)

Dragoljub Duko Vukovi je novinar sa tridesetogodinjim iskustvom. Kao novinar i urednik radio je na radiju, u dnevnim novinama i magazinima. Punu profesionalnu
Inicijativa za REKOM

afirmaciju je stekao kao ef dopisnitva za Crnu Goru dnevnih listova Borba i Naa Borba. Povremeno se bavio agencijskim i TV novinarstvom. Osniva je i prvi glavni urednik on-line novina www.pcnen.com. Skoro sedam godina bio je koordinator obuke i novinarski trener u Institutu za medije Crne Gore. Sada radi kao slobodni novinar, nezavisni medijski ekspert i trener. Istie da osjea moralnu odgovornost zbog svih zlodjela na prostoru nekadanje Jugoslavije i zato je sada neumoran u zalaganju za priznavanje i potovanje svih rtava, nezavisno od nacionalnosti i vjere.

Nataa Kandi (Srbija)

Nataa Kandi je osniva i izvrna direktorka Fonda za humanitarno pravo. Dobitnica je sledeih nagrada: Human Rights Watch Award (1993) US and EU Democracy and Civil Society Award (1998) Martin Ennals Award (1999) Lawyers Committee for Human Rights Award (1999) NED Democracy Award 2000 (sa Vetonom Surojiem) Geuzenpenning 2000 Award (sa Vetonom Surojiem) Roger E. Joseph Prize koju dodeljuje Hebrew Union College Jewish Institute of Religion (2000) Alexander Langer Prize (sa Vjosom Dobruna, 2000) Civil Courage Prize (2000) CEELI Award (2003) Homo Homini, People in Need Foundation (2004). Univerzitet u Valensiji dodelio joj je 31. maja 2001. titulu poasnog doktora. Nataa Kandi je na listi 36 evropskih heroja za 2003. godinu, koju je sainio magazin Time, kao i na jubilarnoj listi 60 godina heroja specijalnog izdanja istog magazina iz 2006. godine. Postala je poasna graanka Sarajeva 29. septembra 2005. Nosilac je Ordena Danice Hrvatske zbog zasluga za uspostavljanje kontakata izmeu Srbije i Hrvatske i uspeha u pravnom reavanju posledica rata. lan je Savetodavnog odbora Vajzerovog centra za demokratije u razvoju na Univerzitetu Miigena.
Inicijativa za REKOM

Dinko Gruhonji (Srbija/Vojvodina)

Dinko Gruhonji je ef dopisnitva agencije Beta u Novom Sadu, predsednik Nezavisnog drutva novinara Vojvodine i struni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Kao urednik ili novinar-saradnik radio je za Rojters, Frans pres, Radio Slobodna Evropa, Radio 021, Radio Panevo, listove Nezavisni, Bulevar, Reporter, NIN, Novi prelom. Dopisnik je Radija Deutsche Welle. Nosilac je nagrade za novinarsku etiku i hrabrost Duan Bogavac za 2011, Nagrade za toleranciju koju dodeljuje Skuptina Vojvodine za 2010, Nagrade za borbu protiv diskriminacije 2009. godine, Nagrade za promociju ljudskih prava koju dodeljuje Pokrajinski ombudsman za 2008. godinu. Gruhonji je posveen ostvarivanju ideje REKOM, kako esto kae, zbog rtava i buduih generacija, kojima treba ostaviti injenice a ne poluistine.

!lanovi Koalicije za REKOM Predloga Statuta

i zagovarai o tvrdom jezgru

S obzirom da je, prelaskom u fazu javnog zagovaranja REKOM-a, nainjen veliki iskorak u odnosu na dosadanje delovanje Koalicije za REKOM, diskusija na Regionalnom sastanku lanova Koalicije za REKOM koji je odran 4. novembra 2011. u Zagrebu bila je
Inicijativa za REKOM

Plai me da e nakon zatvaranja meunarodnog tribunala u Haagu nai politiari u naim dravama, odluiti da nastave proces samo kroz suenja za ratne zloine na nacionalnim sudovima. To je prespor proces koji e trajati jo 20 godina, a i tada jo nee biti zavren. (Katarina Kruhonja)

usredsreena na nove uloge, koje treba da preuzmu svi lanovi Koalicije.

U uvodu prvog dela sastanka, pod nazivom Uloga Koalicije za REKOM u javnom zagovaranju osnivanja REKOM-a, Nataa Kandi je referisala ta je u meuvremenu, od odravanja etvrte skuptine Koalicije za REKOM i Prvog meunarodnog foruma za tranzicionu pravdu (Sarajevo, 25-26. jun 2011) uraeno: objavljena je publikacija Proces REKOM, koju ine izvetaj o procesu REKOM od njegovih poetaka u maju 2006. do avgusta 2011, Analiza javne kritike i podrke Inicijativi za osnivanje REKOM i Pitanja i odgovori, kao i Pismo podrke intelektualaca i umetnika osnivanju REKOM-a. Kao drugu vanu aktivnost, navela je formiranje RTZ-a Inicijative REKOM, na osnovu predloga lanova/ica Koalicije za REKOM. Nora Ahmetaj je pozvala lanove Koalicije da pokrenu saradnju sa udruenjima porodica rtava i rtvama koje do sada nisu podravale ili, zbog neobavetenosti, nisu bile ukljuene u proces REKOM. Prenela je svoje pozitivne utiske sa sastanka sa poslanicima Parlamenta Kosova: stav onih poslanika koji su i inae angaovani u borbi za ljudska prava je veoma pozitivan, mada meu poslanicima ima i skeptika. Takoe je informisala uesnike da je Grupa za koordinaciju aktivnosti za osnivanje REKOM na Kosovu imala sastanak sa sekretarom Parlamenta Kosova, koji je detaljno objasnio proceduru koju treba ispuniti da bi se o Inicijativi REKOM moglo razgovarati u Parlamentu. Vesna Tereli je prisutne obavestila o stvaranju Platforme 112, skupine organizacija za zatitu i promociju ljudskih prava u Hrvatskoj, oformljene povodom praenja stanja ljudskih prava i vladavine prava u kontekstu zavretka pregovora Republike Hrvatske s Evropskom unijom, koja e se zalagati i za osnivanje REKOM-a. arko Puhovski je ponudio kratku analizu budueg procesa javnog zagovaranja: proces REKOM sada prelazi na politiku razinu, ime gubi na sadraju ali dobija na moi. Gubitak sadraja e se pre svega oitovati kroz zahteve politiara da se Predlog Statuta REKOM-a izmeni. U vezi sa moguim izmenama Predloga Statuta, na Koaliciji za REKOM je zadatak da to pre odredi ta mora ostati u njemu, a od kojih se taaka, po potrebi, moe odustati. Aleksandar Zekovi je podsetio na to da uspeh javnog zagovaranja zavisi od toga hoemo li drugu stranu uspeti da ubedimo u ispravnost naih stavova. Njegovi konkretni predlozi za fazu javnog zagovaranja su: vea meunarodna podrka, konkretno obraanje pojedinca
Inicijativa za REKOM

odreenom bitnom politiaru, organizovanje sastanka sa parlamentarnim grupama, bolje informisanje politiara itd. Borka Rudi je prenela da e RTZ imati punu podrku udruenja BH novinari. Primetila je da su svi mediji u regionu preneli Pismo umetnika i intelektualaca, i predloila da se sada odrede druge drutvene grupe koje bi mogle da daju podrku procesu REKOM. Goran Taleski je izrazio veliku podrku izboru profesorke Biljane Vankovske za javnog zagovaraa u Makedoniji i urgirao da se Koalicija to vie angauje u procesu javnog zagovaranja, kako teret te faze ne bi pao samo na lea lanova RTZ-a. Iako izvetaji Evropske komisije za svaku zemlju u regionu navode da podrava REKOM, realne podrke zapravo nema. Ipak, i tu ima pozitivnog pomaka Demokratska stranka Makedonije e, sredinom novembra, javno podrati proces REKOM. Jovana Kolari, iz Vojvoanskog graanskog rtva ili preiveli pronalazi mir samo onda, centra, obeala je kako e ta organizacija u rad kada su njegova patnja, stradanje i bol javno Koalicije uloiti svoj socijalni kapital, kada ve prihvaeni i priznati nemaju novca. Male organizacije poput njene, mogu da promoviu Inicijativu REKOM u malim sredinama, lokalnim medijima itd. 10 U vezi sa buduim aktivnostima, Nora Ahmetaj je iznela plan da kosovska Koalicija za REKOM organizuje regionalni sastanak na Kosovu. Ljilja Spasi, iz Graanske akcije Panevo, planira da do kraja maja 2012. godine obezbedi sredstva za organizaciju javne tribine o REKOM-u u Panevu. Emisija Lokalno globalno, koju RTV Panevo emituje petkom, predstavlja dobru platformu za Inicijativu REKOM. Pored toga, u Panevu bi mogla da bude postavljena spomen-ploa svim rtvama rata sa podruja bive Jugoslavije, a to bi bio dobar trenutak da se spomene REKOM. Nikola Kneevi, iz Centra za interdisciplinarne studije religije, predlae pokretanje razgovora sa predstavnicima crkava radi podrke REKOM-u. Predloeno je i organizovanje okruglih stolova o REKOM-u u Ljubljani i Podgorici, ime e rukovoditi Igor Mekina i Mirela Rebronja. Ljiljana Raievi je u ime Sigurne enske kue iz Crne Gore podsetila da je crnogorska enska mirovna inicijativa, grupa nevladinih organizacija koje se bore za enska prava, spremna da podri proces REKOM koliko je god u njenoj moi. Radmilo Golijanin je podsetio na postojanje Mree za izgradnju mira, grupe nevladinih organizacija, koje bi mogle da naprave projekat u kome bi i REKOM naao svoje mesto. Maja Mii je istakla kako je Inicijativa mladih za ljudska prava ve poela prikupljanje sredstava za aktivnosti mladih u okviru procesa REKOM. Igor Mekina je naglasio kako se na napade u medijima mora hitno reagovati, a ako je nuno i pozvati se na lokalne Zakone o pravu na ispravku. Ovakvo miljenje je podrala i Denana Karup-Druko: svako utanje i preutkivanje je odobravanje. Darko Sokovi je primetio
Inicijativa za REKOM

kako napadai procesa REKOM nemaju argumente za svoje tvrdnje, ali odnose pobedu na retorikom planu. Stoga je potrebno znati koji su retoriki momenti i emotivni argumenti koji idu u prilog Inicijativi za REKOM, kako bi se oni koristili na poetku svakog teksta koji podrava ideju REKOM-a.

!Podrka

Inicijativi za osnivanje REKOM od strane Visokog komesara za ljudska prava UN i Programa za razvoj (UNDP)

! Podrka Inicijativi za osnivanje REKOM o strane Visokog komesara za ljudska prava Programa za razvoj (UNDP)

Pomonik Glavnog sekretara UN za ljudska prava gospodin Ivan imonovi, razgovarao je 15. novembra 2011. godine u seditu UN u Njujorku sa delegacijom Koalicije za REKOM, i tom prilikom izrazio neupitnu podrku Visokog komesara za ljudska prava (OHCHR) Inicijativi za osnivanje REKOM. Gospodin imonovi je obeao pomo Kancelarije Visokog komesara u koordinaciji komunikacije izmeu nacionalnih institucija u ijoj je nadlenosti

11

Inicijativa za REKOM

Za pomirenje, napredak, za oslobaanje od straha i saradnju - prvi preduslov je istina. (Igor Mekina)

donoenje odluke o osnivanju zajednike Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i rtvama. Snanu podrku Inicijativi za osnivanje REKOM dao je i zamenik direktorke Regionalnog biroa UNDP-a za Evropu i Zajednicu nezavisnih drava gospodin Haoliang Xu, na sastanku sa delegacijom Koalicije za REKOM, odranom 16. novembra 2011. godine u Njujorku. On je istakao spremnost UNDP-a da svoje prisustvo u post-jugoslovenskim zemljama koristi za zagovaranje osnivanja REKOM-a. Delegacija Koalicije za REKOM razgovarala je sa ekspertima Meunarodnog centra za tranzicionu pravdu o ukljuivanju dravnih institucija post-jugoslovenskih zemalja, od kojih zavisi formiranje zvanine meudravne komisije za injenice o ratnim zloinima i rtvama, u proces REKOM. O Inicijativi REKOM, u kontekstu podrke razliitih grupa civilnog drutva, delegacija Koalicije za REKOM govorila je studentima New York University School of Law. Delegaciju Koalicije za REKOM inili su: Nataa Kandi (Fond za humanitarno pravo, Srbija), Igor Mekina (novinar i publicist, Slovenija), Dino Mustafi (kazalini i filmski redatelj, Bosna i Hercegovina), Denana Karup-Druko (novinarka, Bosna i Hercegovina), Daliborka Uljarevi (Centar za graansko obrazovanje, Crna Gora), Avni Melenica (Udruenje rtava 22 Maji, Kosovo), Vesna Tereli (Documenta, Hrvatska), Maja Mii (Inicijativa mladih za ljudska prava, Srbija) i Mario Mai (Inicijativa mladih za ljudska prava, Hrvatska).

12

Inicijativa za REKOM

! Izuzetno interesovanje za REKOM na Konferenciji ALDA u Strazburu

!Izuzetno interesovanje za REKOM na

Konferenciji

ALDA

Koalicija je zapoela novu fazu svoje transformacije kako bi Inicijativu za REKOM pretvorila u meudravni projekat tranzicione pravde.

u Strazburu

Na Meunarodnoj konferenciji Dealing with a past left unsaid Challenges and opportunities for institutions and civil society actors koju je organizovala Asocijacija agencija lokalne demokratije (ALDA) u Strazburu od 21. do 23. novembra 2011, izuzetno interesovanje i panju uesnika konferencije privukao je proces REKOM, o kome su govorile Tanja Nikoli i Darija Mari, predstavnice Documente, i Jelena Gruji, predstavnica Fonda za humanitarno pravo. Promotivni materijali i publikacije su paljivo iitavani, a veina pitanja se ticala uticaja statuta postojeih komisija za istinu i pomirenje na Predlog Statuta REKOM-a, kao i mogunosti da se REKOM institucionalizuje u bliskoj budunosti. Kao to je esto sluaj u procesu REKOM, struna javnost je bila oduevljena idejom koja moe da okupi sve rtve oruanih sukoba iz regiona, i tako na svim stranama umanji posledice ratova.

13

Inicijativa za REKOM

!O REKOM-u,

unitenim iluzijama i miroljubivoj koegzistenciji u Klagenfurtu

U nekim od drava bive Jugoslavije, koje su nastale kao posledica konflikta, miroljubiva koegzistencija jo uvek ne postoji. ire gledano, efekti tog sukoba su od velikog znaaja za Evropu: unitena je iluzija o Evropi koja je istorijski ve prevazila rat. Ovim dramatinim reima zapisanim na poetku zvaninog programa, u austrijskom Klagenfurtu je otpooela konferencija (29.11.-1.12.2011) pod naslovom Rat(ovi) u Jugoslaviji posle dvadeset godina. Konferenciji je prisustvovao i legendarni Ekehard Kripendorf, pionir studija mira na nemakom govornom podruju. Uesnicima konferencije, koju su organizovali Alpen-Adria univerzitet i Lakeside Science & Technology Park iz Klagenfurta, Inicijativu za REKOM predstavile su Katarina Kruhonja i Valdete Idrizi. O tome svedoe i lanci iz Deutsche Welle i Neue Krntner Tageszeitung. Prenosimo odlomke. Koja je pouka ratova u bivoj Jugoslaviji? Posebna tema konferencije bio je i proces pomirenja i obrade zbivanja iz nedavne prolosti. Katarina Kruhonja iz Centra za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka, posjetioce i sudionike skupa je upoznala sa inicijativom REKOM, koja je, kako je
Inicijativa za REKOM

14

objasnila, jedinstvena prilika da se konano prekine lanac nasilja. Ono se uvijek iznova pojavljuje, zato jer se krvoprolia iz ranijih oruanih sukoba nisu temeljno obradila i razjasnila na osnovu injenica. Plai me da e nakon zatvaranja meunarodnog tribunala u Haagu nai politiari u naim dravama, odluiti da nastave proces samo kroz suenja za ratne zloine na nacionalnim sudovima. To je prespor proces koji e trajati jo 20 godina, a i tada jo nee biti zavren. Zapravo, tako mnoge rtve nee dobiti zadovoljtinu. A to je bitno da bi se otpustila prolost i da bi pokuali prekinuti taj ciklus da se svako malo, zbog nepreraenih stradanja u prethodnom oruanom sukobu, otvaraju novi sukobi, objasnila je Katarina Kruhonja. Emir Numanovi (Deutsche Welle, 2.12.2011.) Razgovarati i uiti iz greaka Direktna komunikacija dijalog, mogunost i sposobnost da se izrazi, zamena uloga kao igra razumevanja jeste, po Kripendorfu, opti i najvaniji recept u razvoju mira. Na sreu, niko vie ne govori o kulturi rata. Nakon to smo iskusili da ne moemo napredovati kroz intelektualno znanje i da se (parafrazirajui ilera) put do glave mora otvoriti srcem, moramo, po njemu, pokuati da razumemo stvarnost druge strane, jer je promena uloga sredstvo za prihvatanje prolosti. Izvrna direktorka Community Building Mitrovica Valdete Idrizi, sa Kosova (na kojem je situacija ponovo osetljiva), savetuje Evropi da konflikte iz 90-ih vidi kao bitnu lekciju: Hajde da razgovaramo o njima, kako ne bismo ponovili istu greku. Njena mirovna misija ju je nauila da se do razumevanja stie sluanjem. Moj brat je izgubio ivot u sukobima u Bosni. I danas se samo nagaa gde je jedan deo Bosanaca, dola je do rei jedna Bosanka. Ona je ivi primer potrebe za prevazilaenjem prolosti. Mirovne inicijative kakva je REKOM, koje omoguavaju suoavanje sa prolou i rad na pomirenju koji prevazilazi nacije i zemlje, sprovode pojedinci u civilnom drutvu kako stremljenje ka pravdi ne bi uguili politiari svojim pretekim pojedinanim interesima. Evropa se moli da podri takve tenje ka miru. Ulrike Hartman iz austrijske ambasade u Sarajevu je ukazala na ambiciozne zahteve koje postavljaju ugovori o stabilizaciji i prikljuivanju Evropskoj uniji: Perspektive prikljuivanja EU mogu da budu motor koji zemlje vode putem funkcionalne demokratije, ali evropski se projekti ne mogu prosto prenositi na regionalne nivoe. (Neue Krntner Tageszeitung, 4.12.2011.)

15

Inicijativa za REKOM

!O

regionalnoj suradnji na Vukovar

20 godina

nakon napada

U organizaciji Centra za ljudska prava Zagreb i Documente - Centra za suoavanje s prolou, u etvrtak i petak 08. i 09. prosinca 2011. u Vukovaru je odran skup pod nazivom Regionalna suradnja 20 godina nakon napada na Vukovar. Sudionici/e rasprave iz Hrvatske, Slovenije, BiH, Crne Gore, Srbije, Makedonije i sa Kosova tijekom skupa koji je organiziran u suradnji s Gradom Vukovarom govorili su o drutvenim i politikim aspektima rata i poslijeratne obnove Vukovara, politikim perspektivama regionalne suradnje kao i mogunostima institucionalizacije REKOM-a u post-jugoslavenskim zemljama. Gradonaelnik grada Vukovara eljko Sabo zahvalio je organizatorima na organizaciji skupa te je svim sudionicima/cama poelio dobrodolicu u Vukovar, pri tom ocjenivi Inicijativu za REKOM kao dodatak vukovarskog inzistiranja na kanjavanju svih zloina i otkrivanja istine o nestalima. Vesna Tereli iz Documente naglasila je da jo uvijek nemamo slubeni popis ubijenih i stradalih koji bi ukljuio i injenice o okolnostima stradanja te da ovaj skup predstavlja prostor za razgovor o Inicijativi za REKOM, regionalnoj suradnji i svemu to nam je potrebno da bi se utvrdile injenice o svim rtvama rata jer je danas, 20 godina nakon rata, oito da suenja nee moi dati odgovore na sva pitanja. Mirko Kovai govorio je o svojim iskustvima po povratku u Vukovar 1998. godine te o razlozima prikljuivanja Inicijativi za REKOM. Smatra da je naa dunost da osiguramo da naa djeca i unuci ne moraju kopati po arhivama i dokazivati to se dogodilo. Naa je dunost prikupiti injenice o dogaajima na ovim prostorima.
Inicijativa za REKOM

16

arko Kora naglasio je kako postoji iskustvo procesa pomirenja, pogotovo nakon Drugog svjetskog rata, te da su ta iskustva vrlo razliita. Osobno je podrao Inicijativu za REKOM jer misli da je iznimno vano sakupiti injenice i interpretirati ih, te kazniti krivce. Naglasio je da je proces pomirenja asimetrian (ne tie se svih dijelova regije jednako), da imamo problem institucionalizirane interpretacije historije te da svatko ostaje u svojoj ekskluzivnoj interpretaciji rata ali, to je jo problematinije, i rtava. Azem Vllasi naglasio je vanost REKOM-a u utvrivanju injenica i brojki o ratovima koji su se dogodili te zloinima koji su poinjeni. Smatra da su brojke bitne, ali je isto tako naglasio i vanost saznavanja okolnosti pod kojima su ljudi stradali i bili ubijeni. Naglasio je da postoji individualna i kolektivna krivica, no kolektivna krivica se ne moe odnositi na cijeli narod ve na njihove predstavnike, tj. vlast. Amir Kulagli, lan KV-a Koalicije za REKOM, naglasio je kako je njemu proces suoavanja s prolou pomogao da nema mrnju prema drugome i drugaijem jer, kad uje da su i drugi doivjeli sline sudbine, moe s njima podijeliti tu bol i osjeaje. Smatra da bez regionalnog pristupa nikada neemo znati istinu o zloinima, pa tako i o zloinu u Srebrenici i to je glavni razlog zato se prikljuio Inicijativi. Peter Kuzmi izrazio je aljenje zbog slabog odaziva Inicijativi za REKOM u Hrvatskoj tijekom kampanje prikupljanja potpisa. Jedan od razloga vidi u nedovoljnom angamanu vjerskih zajednica u procesima pomirenja i istie lou praksu unutar koje se vlastito nasilje preuivanjem i zatakavanjem dodatno sakralizira i time onemoguava proces kanjavanja poinitelja i suosjeanja sa rtvama drugih. Drago Pilsel, novinar iz Zagreba, osvrnuo se na novi sastav hrvatskog parlamenta i izrazio svoju bojazan oko njihove spremnosti za formiranjem REKOM-a jer, kako je rekao, nastupile su demokratske smjene, ali ne i demokratske promjene, a Tin Gazivoda podsjetio je na statut REKOM-a, kljuni element procesa institucionalizacije. Ostaje nam pitanje, naglasio je Gazivoda, postoji li politika volja te dovoljna razina samokontrole civilno-drutvenih elita za ovaj proces. Tanja Fajon iz Europskog parlamenta obratila se skupu video-porukom u kojoj je pozdravila organiziranje skupa o Inicijativu za REKOM u gradu stradalniku, Vukovaru. Naglasila je da se u zadnje vrijeme u medijima pojavljuju razne optube protiv REKOM-a, meutim ona vjeruje da graani i rtve nee nasjesti na populistike provokacije. Vjeruje da treba dodatno naglasiti ulogu i misiju REKOM-a jer se radi o vanoj inicijativi. Koa Pavlovi, zastupnik u skuptini Crne Gore, upozorio je na mogue zamke u procesu institucionalizacije REKOM-a; kao takvu je opisao opasnost da inicijativa za REKOM krene
Inicijativa za REKOM

17

u smjeru politikog posredovanja umjesto izvrenja vlastitih ciljeva definiranih Prijedlogom Statuta REKOM-a. Ivo Komi se zapitao kako legitimirati sve ono to promovira Prijelog Statuta REKOM-a. S prolou se moraju suoiti dravne institucije, nevladine organizacije, mediji, Haaki sud, vjerske organizacije i, prije svega, obitelji kao mjesta odgoja u mikro-sredini, i tamo je to najtee provesti jer se djeca odgajaju za razliite istine. Predloio je formiranje neslubenih parlamentarnih grupa koje bi se bavile ovim temama jer bi na taj nain nae akcije dobile panju javnosti i legitimitet. Isto tako treba djelovati prema crkvenim institucijama, jer smatra da ima ljudi unutar crkvenih organizacija koji e prihvatiti ovaj dijalog. Slobodan Uzelac smatra da ideja REKOM-a predstavlja onu snagu u naim drutvima koja ima budunost i ne sumnja da e podrka REKOM-u rasti. Institucionalizacija REKOM-a je toka na kojoj moramo vidjeti to i kako dalje. tefica Krsti iz Udruge rtve Domovinskog rata Osijek tijekom vukovarskog skupa je javno podrala Inicijativu za REKOM i apelirala da se u proces zagovaranja REKOM-a svakako ukljue i predstavnici/ceudruga obitelji rtava, posebice u vezi zagovaranja ubrzavanja identifikacije ekshumiranih posmrtnih ostataka.

18

!Ubediti

politiare da je osnivanje REKOM-a vano

podrka

timu zagovaraa u BiH

Grupa za koordinaciju aktivnosti Koalicije za REKOM u BiH sastala se u Sarajevu 2.12.2011. Sastanak je u prvom redu predstavljao susret javnih zagovaraa u BiH, reditelja Dina Mustafia i profesora Zdravka Greba, sa lanovima Koalicije koji su potvrdili svoju punu podrku RTZ-u. Sa posebnim odobravanjem prihvaeno je obeanje zagovaraa da
Inicijativa za REKOM

e ii u sve dijelove BiH, te da oekuju da e imati mogunosti sastati se sa najvanijim donosiocima odluka u BiH. Evropska komisija paljivo nadzire ovakve aktivnosti, poto su one od sutinskog znaaja za stabilnost i pridruivanje Evropskoj uniji. U zagovaranju treba da uestvuje cijela Koalicija kako bi se stvorio pritisak na javnost, kazao je tom prilikom Zdravko Grebo. Nae reakcije moraju biti sihronizovane. Moramo pokuati da naredne godine ubijedimo politiare kako je osnivanje REKOM-a vano, izjavio je Dino Mustafi. Poseban dio rasprave protekao je u prijedlozima lanica Koalicije za REKOM iz BiH o stalnoj javnoj promociji ideje REKOM-a, preko organizovanja razliitih skupova koji e u javnosti odravati i jaati podrku osnivanju ove meudravne komisije. Predloeno je da svaka lanica Koalicije u BiH, koja ima prostorije, organizira u sjeditu svoje organizacije jedan ili vie dogaaja. Uesnici sastanka podrali su osnivanje Centra za demokratiju i tranzicionu pravdu, sa seditem u Banjaluci, kao i inicijativu o osnivanju Centra za tranzicionu pravdu, sa seditem u Sarajevu. aban Ibrakovi je kazao da e povezati ove organizacije sa osam lokalnih udruenja logoraa iz Zeniko-dobojskog kantona. Udruenje BH novinari se obavezalo da prui konkretnu podrku procesu zagovaranja i lanovima tima javnih zagovaraa.

19

!Predsjednik Crne Gore Filip Vujanovi:

Podrka REKOM-u,

! Predsjednik Crne Gore Filip Vujanovi: Podrka REKOM-u, ubrzavanje ovog vanog procesa

ubrzavanje ovog vanog procesa

Predsjednik Crne Gore Filip Vujanovi primio je 12.12.2011. delegaciju regionalnog tima REKOM-a koju su inili Nataa Kandi, izvrna direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, Zdravko Grebo, profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu, Dinko Gruhonji, predsjednik Nezavisnog drutva novinara Vojvodine, Dragoljub Duko Vukovi, novinar
Inicijativa za REKOM

iz Podgorice i Daliborka Uljarevi, izvrna direktorka Centra za graansko obrazovanje iz Podgorice. Sagovornici su se tokom sastanka saglasili da je utvrdjivanje injenica o ratnim zloinima i drugim tekim krenjima ljudskih prava, kao i sudbine nestalih, u ratovima 1991-2001. godine na podruju nekadanje SFRJ od izuzetne vanosti za sueljavanje sa prolou drava regiona i proces pomirenja. Prenosimo delove teksta objavljenog na zvaninom sajtu predsjednika Crne Gore, www. predsjednik.me, 12.12.2011, kao i delove izvetaja sa konferencije za tampu koji je prenela BETA: Delegacija Inicijative za REKOM je ovom prilikom iskazala potrebu da se proces utvrivanja injenica proiri na dravne komisije, koje bi bile formirane u tu svrhu. Predsjednik Vujanovi je naglasio podrku REKOM-u i otvorenost prema iznalaenju modaliteta odranja i ubrzavanja ovog vanog procesa. Na konferenciji za tampu odranoj tim povodom, profesor Zdravko Grebo kazao je da Inicijativa za formiranje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o rtvama ratova na prostoru bive SFRJ (REKOM) nema ambicije da se pretvori u pravosudnu instituciju. Za to postoje Haki tribunal i nacionalni sudovi za ratne zloine. REKOM takoe ne eli da se bavi utvrivanjem uzroka i posljedica ratova, rekao je Grebo. Izvrna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataa Kandi kazala je da je dolo vrijeme da Inicijativa za REKOM iz sfere civilnog drutva pree na politiki nivo, jer drave, vlasti i parlamenti mogu dovesti do realizacije te ideje, odnosno osnivanja REKOM-a. Odabrali smo Podgoricu za prvo mjesto gdje smo predsjedniku Vujanoviu predstavili na regionalni tim zagovaraa i da ga zamolimo za politiku podrku da proces REKOM pree na politiki nivo, kazala je Kandieva.

20

Inicijativa za REKOM

Predsjednik Nezavisnog drutva novinara Vojvodine Dinko Gruhonji kazao je da je on u Koaliciji za REKOM od samog poetka i da je suoavanje sa prolou naa obaveza prema buduim generacijama. Novinar Dragoljub Duko Vukovi rekao je da je zadatak REKOM-a da odgovori na pet novinarskih pitanja u vezi sa ratovima: ko, gdje, kada, ta i kako, a da ono zato ostaje istoriarima, sociolozima i razliitim interpretacijama, jer je najvanije da se utvrde injenice i to je ono to Inicijativu za REKOM ini posebnom.

za 2011. dodeljena

Krunoslav Suki
Veljku Vieviu

!Nagrada

! Nagrada Krunoslav Suki za 2011. dodeljena Veljku Vieviu

21

Na sveanosti povodom obeleavanja Meunarodnog dana ljudskih prava, 10.12.2011, u Osijeku su objavljeni dobitnici Nagrade i priznanja za promicanje mirotvorstva, nenasilja i ljudskih prava Krunoslav Suki za 2011. godinu. Meu ovogodinjim laureatima je i Veljko Vievi, koji je nagradu primio za otvaranje i uspostavu dijaloga izmeu udruga veterana Domovinskog rata i organizacija civilnoga drutva, posebno u odnosu na regionalne procese suoavanja s prolou i Inicijative za REKOM. Veljko Vievi je aktivan lan Udruge dragovoljaca i veterana Domovinskog rata, koji je puno pomogao u oblikovanju Predloga Statuta REKOM-a.
Inicijativa za REKOM

Hipermneziji, predstavi koja promovie

!Nagrada

! Nagrada Hipermneziji, predstavi koja promovie ideje REKOM-a

ideje REKOM-a

22

Predstava Hipermnezija rediteljke Selme Spahi, gostovala je u celom regionu nekadanje SFRJ. Predstava je nastala u koprodukciji Hartefakt Fonda i BITEF teatra i raena je i u cilju promocije Inicijative REKOM. iri Meunarodne asocijacije pozorinih kritiara (IATC) na 51. internacionalnom festivalu MESS 2011. je Hipermneziji dodelio glavnu nagradu. Ubrzo nakon toga, Hipermnezija je pozvana da u junu 2012. godine predstavlja region na jednom od najznaajnijih evropskih festivala posveenih dramskom tekstu, Bijenalu u Vizbadenu. Prenosimo odlomke iz dva autorska teksta o Hipermneziji.

Inicijativa za REKOM

Muna inventura due Osmero glumaca Ermin Bravo, Jelena uruvija-urica, Maja Izetbegovi, Tamara Krcunovi, Damir Kustura, Sanin Milavi, Milica Stefanovi i Alban Ukaj kreira priu o svome djetinjstvu na temelju zamiljenih pisama koja su pisali roditeljima. Iz ovog autobiografskog materijala izrasla je predstava o tekim trenucima kroz koje su proli glumci: bjeei od rata, jedan od njih se navukao na drogu, drugi je gledao kako mu pogibaju razredni drugovi, trei kako mu se razvode roditelji, a etvrti se osjeao kao da je sam na svijetu. Glumica Jelena uruvija-urica ispriala je kako je ostala bez oca Slavka uruvije, novinara koji je ubijen u atentatu poetkom bombardiranja Srbije, a Maja Izetbegovi kako je nisu eljeli primiti u prvi razred zbog krivog prezimena. Kao Albanac s Kosova imao sam puno loih iskustava sa srpskom policijom. U ovoj predstavi, priajui o tome, shvatio sam da moram prevladati vlastito ogorenje i crno-bijelu podjelu i jednostavno iznijeti to mi se dogodilo. Za to mi je trebalo puno energije, kae Alban Ukaj. Bojan Munjin, pozorini kritiar i publicista Povodom gostovanje predstave u Podgorici, 7. novembra 2011. Zagovarai u svom radu mogu da se oslone na podrku 542.660 graana, koji su svojim potpisom podrali Inicijativu, na 155 poznatih umetnika i intelektualaca iz regiona, koji su u posebnom pismu predsednicima drava u regiji podrali osnivanje REKOM-a i na podrku preko 1800 kolektivnih ili pojedinanih lanova Koalicije. Poruke koju ova predstava nosi ine drugu dimenziju, koja je za nas intelektualno zanimljiva i emotivno uzbuujua. Izjednaavajui privatno i politiko, hrabro otvara teka pitanja, koja nama u Crnoj Gori mogu biti vie ili manje bliska, ali je nepobitna injenica da su upravo odluke oko takvih pitanja znaajno uticale i na sve nae velike lokalne prie. Zloini se ne smiju zaboraviti, a injenice se moraju utvrditi na objektivan i sistematian nain, koji trai mnogo razliitih pogleda, sposobnost empatije i otvorenost za drugaiju istinu. A to sve podrazumijeva i graane koji su se suoili sa linim traumama, ma koji njihov obim bio, i krenuli dalje katarzino osnaeni oiljkom tog iskustva. U Crnoj Gori jo nema razvijenog politikog pozorita u hramovima kulture, pa nije ni udno odsustvo aktivistikog angamana niti drutveno-kritikog diskursa umjetnika. Do trenutka promene, kojem e se postojea garnitura grevito opirati jer je negdje duboko u sebi svjesna svoje prevazienosti, nama svima ostaje da politiko pozorite gledamo svakog dana u hiperrealnom obliku i bez estetike odgovornosti a da nai umjetnici stoje sa strane ekajui da im , se prilike, slava itd. jednostavno dese dok ispijaju pie sa uzvienim jedom na sve oko sebe. Daliborka Uljarevi, izvrna direktorka Centra za graansko obrazovanje (CGO)
Inicijativa za REKOM

23

!Reklama

za REKOM na tramvaju u znak podrke

Inicijativi za REKOM
Masel Group, jedna od vodeih agencija u pruanju usluga bus advertisinga u Srbiji, smatra da je projekat osnivanja REKOM-a od velikog znaaja za sve narode Balkana. U znak podrke, jedan tramvaj na linijama 2 i 9, u Beogradu, reklamirae Inicijativu REKOM do kraja decembra 2011. 24

Inicijativa za REKOM

! ta je tranziciona pravda?

!ta je

tranziciona pravda?

Nora Ahmetaj, direktorka Centra za istraivanje, dokumentovanje i publikaciju (CRDP) sa Kosova u svom tekstu objavljenom na internet-stranicama Zerija objanjava sutinu koncepta tranzicione pravde. Prenosimo odlomak iz teksta objavljenog na http://www.zeri. info/blogi/teksti/nora-ahmetaj/130/: Kako je mogue da ljudi koji su traumatizovani tekim ratovima i ozbiljnim krenjima ljudskih prava povrate poverenje u svoje sugraane i dravne institucije? Kako da ljudi zaborave i prevaziu nasilnu prolost sa mnogo patnje i izgrade zajedniku i mirnu budunost? S teorijskog aspekta, postoji sukob izmeu retributivnog ili kaznenog koncepta i restorativnog ili koncepta ispravke. Pravnici tvrde da rtva nalazi mir tek kada poinilac dobije odgovarajuu kaznu, odnosno kada je on/ona osuen/a za delo koje je on/ona poinio/la. Ali sa emotivne i psihoInicijativa za osnivanje REKOM uiva neupitnu socijalne take gledita, rtva ne pronalazi podrku Visokog komesara za ljudska prava mir u trenutku kada je kriminalac osuen. (OHCHR). rtva ili preiveli pronalazi mir samo onda kada su njegova patnja, stradanje i bol javno prihvaeni i priznati, kada rtva povrati dostojanstvo bilo kompenzacijom od strane nasilnika/poinioca (pravo na reparaciju), bilo izvinjenjem, koje je poznato kao simbolika reparacija/nadoknada. Restorativna pravda naglaava i ispravlja tetu koja je nastala kriminalnim ponaanjem. Kada se rtve, kriminalci i lanovi drutva okupe kako bi pronali reenje, rezultati mogu biti transformacije. Komisija za istinu je mehanizam koji moe dovesti do istinske istrage i izvetavanja o glavnim periodima zloupotrebe u bliskoj prolosti. Iako brojna udruenja rtava i nestalih osoba sa Kosova nisu podrala ovu inicijativu, ispostavilo se da je Kosovo drugo u regionu 25

Inicijativa za REKOM

po broju uesnika u Koaliciji sa vie od 300 pojedinaca, NVO, medija, istraivaa i predstavnika verskih zajednica koji su podrali ovu inicijativu. Sada REKOM ima za cilj da se institucionalizuje. Predstavnici REKOM-a na Kosovu se za to zalau tako to uspostavljaju kontakte sa visokim dravnim zvaninicima, ministrima i gradonaelnicima optina, a nedavno su bili primljeni kod predsednice Kosova Atifete Jahjaga, i premijera Haima Taija, koji su obeali da e podrati ovu inicijativu.

DEBATE

26

!Polemika Sre Pavlovia i Duka Vukovia

! Polemika Sre Pavlovia i Duka Vukovia

Povodom vesti da je predsjednik Crne Gore Filip Vujanovi primio delegaciju Inicijative za REKOM, Sra Pavlovi i Duko Vukovi su razmenili miljenja na portalu PCNEN. Prenosimo njihovu debatu sa pomenutog portala. Sra Pavlovi je sa portala PCNEN svoj delimino izmenjen tekst objavio i u podgorikim Vijestima, 15.12.2011.

Sra Pavlovi Suoavanje s prolou podrazumijeva sve navedeno u izjavama uesnika sastanka kod
Inicijativa za REKOM

Vujanovia: utvrivanje injenica o zloinima poinjenim na naem prostoru, ko, gdje, kada, ta i kako. Problem nastaje kada se odgovor na pitanje ko ogranii na puke izvrioce zloina, a sasvim zanemari politike elite koje su kreirale uslove za injenje zloina. Javno iznoenje utvrenih injenica o zloinima je neophodno, ali je pogreno taj proces uslovljavati postizanjem politike saglasnosti s elitama koje su u velikoj mjeri kreirale rat. Treba, naravno, izraziti potovanje prema rtvama i ubojice prozvati i kazniti, ali je pogreno na tome zavravati priu o pomirenju. Utvrditi da li su i u kojoj mjeri politike elite, ukljuujui i crnogorsku kojoj pripada gospodin Vujanovi, doprinijele poinjenim zloinima je integralni dio pomirenja. To nije preuzimanje ingerencija suda, ve prepoznavanje kompleksnosti raspada Jugoslavije, i manifestovanje moralnog imperativa da se svi krivci javno prozovu. Kompartmentalizovanje pomirenja na nain na koji to predlau profesor Grebo i ostali zagovarai predstavlja slabo skriveni politiki kompromis s ratnim elitama. Zadatak REKOM-a bi trebao da bude utvrivanje istine kako bi se izbjegle razliite interpretacije ratnih deavanja na naem prostoru. Onog trenutka kada utvrivanje istine o zloinima pree na toliko eljeni i prizivani politicki nivo, to e prestati da bude dio procesa pomirenja i postae dio napora da se od odgovornosti aboliraju politike elite.

27

Dragi Sra, nain na koji ti procjenjuje ideju stvaranja REKOM-a je legitiman, ali se bojim da on nema ba mnogo dodirnih taaka sa tranzicionom pravdom, koju zagovarai/zagovaraice REKOM-a imaju u vidu. Zadatak REKOM-a je da prikupi i objavi injenice o ratnim zloinima i svim drugim primjerima krenja ljudskih prava, a ta faktografija e nadajmo se zajedno sa injenicama koje su ve prikupljene i onima koje e otkriti vjetrovi buduih dana, jasno pokazati svaiju krivicu i odgovornost. Hiljade potpisnica i potpisnika Inicijative za REKOM, kao i grupa nas koja se prihvatila uloge zagovaranja te ideje kod donosilaca politikih odluka u regionu, ni sa kime ne pravi bilo kakav kompromis, a ponajmanje politiki. Optube za kompromis bi bile osnovane jedino da mi zagovaramo ideju da se oslobode krivine, politike i moralne odgovornosti oni ijim su injenjem i neinjenjem zloini i krenja ljudskih prava bili omogueni, a zarad pomoi u otkrivanju injenica o tim zloinima. Mi to niti inimo, niti kanimo initi. Saradnja sa dravnim institucijama na regionalnom nivou je neophodna da bi se utvrdila faktografija zloina, posebno iz perspektive rtava.
Inicijativa za REKOM

Duko Vukovi

REKLI SU

Pogledi umjetnika na prolost,

Dino Mustafi, novembar 2011.

Pozorini i filmski reditelj Dino Mustafi je u umetniku formu kratkometranog dokumentarnog filma, u produkciji Koalicije za REKOM, pretoio lina seanja i miljenja regionalno dobro poznatih glumaca, reditelja, pisaca i publicista o znaaju injenica i pomirenja za njihovo stvaralatvo. Prenosimo neke od njihovih izjava iz filma. 28 Branko Cveji, glumac iz Srbije: Naravno, mi svi potiskujemo u sebi neka seanja: neto kao da moda nije ni bilo... Kad je bila opsada Sarajeva, nije istina da mi ovde nismo znali. Znali smo mi ta se deava u Sarajevu, ali poto nismo stalno bili bombardovani od strane medija time to se tamo deava to je bilo vrlo dozirano saoptavano onda kao da nije ni bilo... Do jednog momenta kad mi jedan prijatelj nije telefonom jo u vremenu kad je moglo da se razgovara telefonom rekao: Da li je mogue da nita neete uraditi? Da li je mogue da ti ne zna ta se ovde deava? I onda smo mi posle su nas neki ljudi nipodatavali zbog toga dolo je stosto pedeset glumaca, seli smo tu ovo je glavna ulica, dole seli smo tu i sedeli nekoliko sati u znak nemog protesta. Stao je saobraaj u celom gradu zbog toga, ali ne znam da li smo uspeli barem nekog da malo podsetimo da razmilja malo vie o tome. Mira Furlan, glumica iz Hrvatske: Najprije se mora nekako ustanoviti to je istina, i ija je krivnja, i koliko krivnje ima na kome... Znam to iz svog vlastitog ivota da bez toga zapravo nema oporavka i nema puta dalje. A istina je teka, jer istina ukljuuje i zahtijeva da ovjek pogleda sam sebi u lice i pogleda vlastite greke, vlastite propuste i vlastite krive procjene. Branko Baleti, reditelj iz Crne Gore: Iako je to civilizacijska obaveza svih nas, da sebi objasnimo ta se zapravo desilo sa naom dravom, ta se sa svima nama desilo, mislim da mi za to, naalost, nemamo snage. A samim tim, poto nismo doli do te potpune istine, teko da e i pravda biti zadovoljena, jer bi se pravda i mogla zadovoljiti punom istinom.

Inicijativa za REKOM

To ljudi izbegavaju, i naveu ak i primere. Recimo, jedna serija koju sam radio i za koju mislim da je vrlo vano da smo je mi, Crnogorci, proizveli jedna petoasovna serija o ratu za Dubrovnik. Ja sam razumeo da mnogi od nas nee da se suoe sa time, ali nisam razumeo da ni rtve nisu htele da se suoe sa tim. I to govori da ljudi nisu spremni a zadire i u prvo pitanje ni da se sete toga, a kamoli da se suoe s tim. Nekako stvari guramo pod tepih, i nije ni udo da nam se sve ovo desilo u poslednjih dvadeset godina, a to stvara pretpostavke da e se to moda desiti ponovo. Shkelzen Maliqi, publicista sa Kosova: Istina se malo lake postie moe da se istrauje, da se utvrde injenice a pravda... Mislim da je i pravda dostina, ali ima mnogo sluajeva kada, u nedostatku dokaza jer zloin se nekad pravi u mraku, u nekim situacijama, naroito ratnim, kada nema puno svedoka, tako da mnogi izbegnu pravdu. Ali simboliki, i ne samo simboliki, nego kroz sve procedure, moraju da se procesiraju svi sluajevi dokazanih zloina. Branimir Popovi, glumac iz Crne Gore: Istina jeste stara, istina jeste runa, ali po mom shvatanju, runa je svima onima koji ne ele da je uju. Zoran Predin, muziar iz Slovenije: Istina, koliko ona bila bolna, svako ima neku svoju istinu i volio bi je doivjeti na svoj nain, ali ona, kao to je Pravda nacrtana sa vagom u ruci, tu istina zna biti u istom sluaju za dvojicu razliitih miljenja potpuno drugaija. Teko je biti objektivan u tom smislu i rei to je neka generalna istina. Alma Prica, glumica iz Hrvatske: Ti, koji si povrijedio obinog ovjeka, nemoj biti siguran. Pjesnik pamti. Moe ga ubiti rodie se novi. Zapisana e biti sva djela, i svi razgovori.

29

Inicijativa za REKOM

GLAS RTAVA

!Potresno svedoenje Smaila Durakovia

Javna sluanja rtava predstavljaju jedan od sutinskih mehanizama i ciljeva budueg REKOM-a. Javna svedoenja dovode u iu interesovanja i panje esto zaboravljene rtve (a ne zloince) i na taj nain, ivotnom priom samih rtava zloina i njihovih najbliih, svedoe i osuuju poinjene zloine. 30 Smail Durakovi bio je tokom rata u Mogue je omeiti tvrdo jezgro Predloga BiH zatoen u logorima Suica i Batkovi. statuta koje mora ostati neizmenjeno. Kada je na Treem regionalnom forumu o mehanizmima za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u bivoj Jugoslaviji organizovano javno sluanje rtava, on je sa uesnicima foruma i pred drugim prisutnim, podelio svoje uspomene na dane koji su zauvek promenili njegov ivot. Prenosimo deo njegove potresne prie. Roen sam u Vlasenici. ivio neko vrijeme. Odselio. Posle sam bio vani. 1986. godine sam se vratio. Supruga je bila sa mnom. Nismo imali djece u braku. Radili smo, utedili, vratili se. Stekli neto. Imali smo dosta prijatelja, Srba, Muslimana i svih. ivili smo mirnim ivotom. Sa mojim komijama Srbima, sa Nedeljkom i sa Dukom, sa mnogima sam na slave bio, na elu stola sjedio s njima kao cjenjen gost. Dobri su mi bili. Nastao je taj prokleti rat. Ostao sam u Vlasenici na nagovor moje rahmetli ene koja je rekla: Pa mi nismo nikome nita uinili. to da idemo. Ali nije se tako dalje nastavilo. Poele su stvari da se dogaaju ve prvih dana kada se 21. aprila... kada je, mislim Novosadski korpus doo u Vlasenicu. [] I ovi su doli, etvorica mladia. Najstariji je imao oko 25 godina, on im je bio i voa, jer je jedini imao potpuno vojniku... odjeven... ono, u maskirnu uniformu, dok su drugi djelomino bili... dvojica su nosila korpione, ova dvojica drugih kalanjikove. Ja sam izaao. Uvjek sam drao otvorena vrata da ne bi razvaljivali. Oni su poeli lupati, udarati. Ja sam siao, rekao:
Inicijativa za REKOM

Otvorena su vrata, uite. Rekao sam im: Imate li dozvolu? na ta su se oni nasmijali i rekli: Nama ne treba nikakva dozvola. Mi smo specijalna policija. Gore su uli. Poelo navodno ispitivanje, te ovo, ono, u vezi oruja, tamo, vamo. Ja sam bio lovac. Odmah sam predao puku. im su ujutru kad su zauzeli Vlasenicu rekli su da se preda oruje. Imao sam lovaku puku koji sam odmah predao i nisam drugo nita imao. I onda su ovi poeli navodno da me ispituju, te ovo, te ono. Poeli su me tui. Nekoliko puta sam izgubio svijest. Onda su me zavezali, odveli dole u prizemlje kue, nakon ega sam uo vrisku moje ene. Jedan od njih je bio izrazito svijetle kose, gotovo bjele. Mladi svojih dvadesetak godina. Doao je--- u sobu i rekao: Hajde gore da vidi. I ja sam otiao. Vidio sam se da su se redali na njoj, silovali je. Ona je vritala. I kad se je to sve zavrilo, ona je pala u delirijum. Vikala je: Ubijte me, ubijte me. Ovaj je rekao: Ne, trebae ti nama jo. Onda su poeli preturati po kui, saksije bacati, gdje se god ta moglo nai. To je bio jedan od 14 sluajeva da su dolazili. Od mog komije sin me je spasio. Jedno vee, negdje u tri posle pola noi su doli Bjeli orlovi sa crnim... imali su maskirne uniforme, crne beretke sa onim znakom bjelog orla. Jedan kombi su, furgon, upalili svjetla, opkolili kuu. Mi smo sve to iz kue gledali. Rekli su da idem

31

Inicijativa za REKOM

32

s njima. Ja sam znao u ta doba da e me odvesti negdje. I odveli su me dolje u stanicu milicije gdje je Kraljevi neki bio komandir. I ispitivali me, tamo, vamo, nakon ega su me zadrali dole u podrumu gdje su vatrogasci punili ove vatrogasne aparate prije toga. Dolazili su neki dok sam ulazio, izlazio. Neki su pored ovog mog komije pokuavali da me udare. Neki su uspjeli. Ja sam dole bio, pustili su me nakon toga. Posle nekoliko puta odveli su me dole u logor. Dragan Nikoli Jenki je bio komandir logora. Poznat kao... u Hagu je ve osuen na dugo godina. Vidio sam ubijanja, maltretiranja, tua, mnogo. [] Nakon izvjesnog vremena, tu su prolazili ljudi, ene, djeca kroz taj logor. Neki su nestajali. ulo se gore rafalanje u jednoj jami[... ] Rane sam imao duboke, male, sitne rane po rukama. Nismo se kupali, nismo se presvlaili, vake, ui su nam bile ak izmeu nonih prstiju a da ne govorim o drugim mjestima. [] A opet jedan pozitivan detalj. Neki Cigani u Batkoviu koji su isto bili u vojsci pa su imali pravo da nas uzimaju koliko im je trebalo, da bi im radili poslove. Gledali su nas ne da radimo, nego su nam dali da jedemo, da pijemo, da se operemo. Njihove ene su nam davale, nisu imale dovoljno pekira, nego su nam po pola podjelili svakom. To hou da kaem da ima svuda dobrih ljudi. []Ovde su u mojoj kui drali javnu kuu, ova slika je obila svijet. Tu su drali ene i djevojke. Evo imam i njihove spiskove ovdje. ena mi je ubijena, to mi je Car slago, 13. septembra 1992. godine. Evo pogledajte. Prostrelna rana... [] Na kraju samo da kaem ovo. elio bih da nas ovo naui pameti da se nikada nikome ovo ne desi. U ivotu mrava nisam zgazio, niti bih elio. Ne elim osvetu. Imam.. znam i ljude koji su je ubili. Sve. I koji su mi toliko zla uinili ali neka im slui na ast. Toliko ja. (Javno sluanje rtava, Trei Regionalni forum o mehanizmima za utvrivanje injenica o ratnim zloinima u bivoj Jugoslaviji, 11-12.02.2008, Beograd)

Inicijativa za REKOM

33

Inicijativa za REKOM

34

Inicijativa za REKOM