10

nedeqa15.jul2012.

dnevnik

mitu mawe-vi{e sve DNEV IKNALI UME TA: DANA[WA NEMA^KA I ERVIN ROMEL N C S znam, interesuje me stvarnost, ona nema~ka. Uz standardnu novinarsku radoznalost, ovo mi se tako|e u~inilo kao sasvim prikladan odgovor na pitawe mog doma}ina Petera Blahe za{to nedeqno prepodne tokom i ovako kratkog love smrti. Umereno, isti~e boravka u Ulmu, `elim da iskoslu`benica iznose}i glavne crristim za posetu Herlingenu? te ve} ustaqenog protokola: na To u{u{kano mesta{ce na regrob vence pola`u veterani, ne~ici Blau, ni deset minuta voma~ki no zna biti i savezni~`we od Ulma, do~ekalo nas je kih, vojnici iz kasarne u Dornstvarnim mirom nedeqnog ju{tatu, koja nosi Romelovo ime, tra: bez ma traga najave da bi i predstavnici Herlingena. bilo {ta moglo taj spokoj me|u Nikad niko iz Ulma, ni pokrame{tanima da naru{i. jine Baden Virtemberg, a kamoSve {to mora da radi nedeli iz Berlina nije govorio, niqom, otvara se za na{e pojmove ti tome prisustvovao, napomiprili~no kasno. Putnici nawe mi slu`benica. Ne ra~una, mernici, poput Petera i mene, naravno, Manfreda Romela, Ernesumwivo su uvek dobrodo{li, vinovog sina, koji je bezmalo 20 ali bi ipak morali da vode ragodina bio gradona~elnik ~una da li je nedeqa. Herlingen [tutgarta i me|u uticajnijim kao da `eli da bude samo malo, zvani~nicima stranke CDU u tiho mesto pored Ulma, ali ga ju`nom delu Nema~ke. Te{ko namernici koji sti`u ~ak iz je oboleo i ve} ga dugo nisam viSAD i Britanije - evo, sad i iz dela, dodala je tiho, kao da je Srbije - ~esto podse}aju na primorana da iznese taj podatak stvarnost koju ve} dugo, silom jer se ovaj `urnalista iz Srbiprilika, mora da `ivi. je ipak u~tivo raspituje i o Tri tamo{wa toponima daju Manfredu. okvir posledwim danima `ivoPodatak da muzej godi{we ta feldmar{ala Ervina Romeobi|e izme|u 1.000 i 1.200 posePolagawe venaca neophodno je najaviti lokalnim vlastima la. tilaca, za slu`benicu je - opet! Mit o ~uvenoj Pustiwskoj balo da bude ne{to 1942, te poratni filmovi, kwi- `urnalisti iz Srbije, da ne - mera stvari. Va`no nam je da lisici, i od protivnika cewenalik ho do {a{}u. ge... ozbiqno je uzdrman tek kra- bi, ne daj bo`e, ostalo nedoumi- dolaze deca i da se na ovakav nanom komadantu Afri~kog korRomelov grob kao i jem 2008. kada je u [tutgartu ca. ~in upoznavaju s pro{lo{}u, pusa, za proteklih 70 godina namesto, poetski re~e- otvorena izlo`ba dokumenata Nakon te po~etne susretqi- ka`e. Mi ni muzej ni druga dva rasta do tih dimenzija da neko s no, ~asne smrti - iz arhiva Gestapoa. vosti, u woj sam video osobu ko- mesta, o kojima se kao op{tina pravom mo`e primetiti da je poqana na kojoj je, Voleo sam Firera i jo{ ga ja kona~no mo`e da mi pomogne, staramo, posebno ne reklamiraNeprijateqi su ga zvali Pustiwska lisica istoriji prosto krivo {to je taj ostavqen gotovo bez volim. Nedu`an sam i nisam pa je usledila... recimo, salva mo, niti tim mestima dajemo ko~ovek bio oficir Vermahta, ar- no nalazi lokalno grobqe ikakvog izbora, izvr{io samo- u~estvovao u zaveri za wegovo pitawa, entschul i ung. I umesto notaciju koja nije primerena. I dg mije Tre}eg rajha. priznao mi je Peter tokom voubistvo - svakako su pri~ali ubistvo. Slu`io sam domovini da nas u maniru ovda{wih biro- na tome nam stalno zameraju Istovremeno, nikada nisam `we. Za Romelov grob sam sasvoju pri~u, ali dostupnu samo najboqe {to sam mogao i opet krata podseti na to da to nije Amerikanci, koji Romelovu imao prilike da posvedo~im o znao od kolega na poslu vrlo kroz neposredni susret s wima. bih to u~inio, navode se u tim wen posao, strpqivo je barem 10 tragi~nu sudbinu iz nekog raztome kakvu percepciju sami brzo po dolasku u Ulm, tamo [iru sliku, koja je uostalom i spisima re~i koje je Nemci imaju o wemu. sredinom 60-ih, ali nikad nibila ciq mog dolaska, ipak ni- Romel izgovorio u Znam ve} godinama da je on je- sam osetio potrebu ili tako je mogu}e dobiti bez kontakta s trenutku kada ga oddini visokorangirani zvani~- {ta da ovde do|em. qudima. A wih nije bilo ni od vode agenti tajne ponik Rajha koji ima obele`eni Peterov odnos prema nema~korova. Nedeqa u Herlingenu. licije. U dnevni~grob u Nema~koj, i to sam sebi koj pro{losti je nedvosmislen: Ili, bi}e, bilo kog drugog dakim zapisima miniobja{wavao vi{e ~iwenicom da Rajh i oni koji su sprovodili na... stra za propagandu je Romel, pored svojih vojnih wegovu politiku, a me|u wima Kao posledwi u redu, uz ograJozefa Gebelsa iz kampawa, u istoriji poznat i po je bio i Romel, ~ove~anstvu su du omalenog grobqa ni`e cr1941, tako|e se mo`e navodnoj ume{anosti u organizananeli neopisivo zlo: na mikve Svetog Andreasa, Romelov pro~itati i ovo: ciju neuspelog kroplanu, ta pogrob uo~ava se jo{ iz daleka. Strogo savetujem da atentata na Adolgub na po li ti ka Isti~e se po nadgrobnom obe- nakon odlu~uju}e fa Hitlera, 20. je za po sle di cu le`ju u obliku gvozdenog kr- bitke za severnu Do mesta gde je jula 1944. A tek Romel popio otrov imala temeqnu sta, na koji je oslowen, istog Afriku, Romel bude sumwa za u~e{}e menu we takvog dolazi se, za Nemce pronih Oxagovih kog koroblika, amblem Afri~- uzdignut u neki vid u zaveri ko{tala rod ka, u pusa. Me|u, reko{e mi, narodnog heroja. sasvim logi~no, ga je `ivota. kojima je do rata be go ni ja ma, pro ma qa se nad ^ak i da se dokuputem koji nosi Ipak, pre {est `ivelo 95 posto grobni kamen na kojem je ispi- menti Gestapoa stagodina doma}ini Do na u {va ba, a sano ime Romelove udovice, Lu- ve pod ozbiqnu sumwegovo ime u Ulmu su mi veoposle rata svega si Marije, koja je preminula wu, a Gebelsove mima suptilno stane ko li ko po ro 1971. i sahrawena pored supru- sli jo{ i vi{e, ostavili do znawa da mi je na raspodica. Me|u wima i Blahina, ga. je ~iwenica je sve do lagawu toliko drugih i lep{ih iako surovo ka`wena u poratOdr`avano bio nam je za- [taufenbergove zamesta za razgledawe u samom noj partizanskoj odmazdi. jedni~ki utisak koji smo ponovere Ervin Romel gradu i okolini, da... A onda je `eqa da mi bude vili i nekoliko kilometara spadao u sam vrh To je samo jo{ vi{e podgrejasjajan doma}in, u kombinaciji s daqe, u poqima izme|u Herlinoficirskog kora lo moju i ovako veliku nepoznaokol no sti ma, na met nu la da, gena i Vipingena, pred kame- Vermahta i u`ivao, nicu o tome kako Nemci do`iba{ zbog Romela, Herlingen nom koji obele`ava mesto gde uprkos povremenoj Romel je pilulu cijanida dobio od oficira kojeg je poslao li~no Hitler vqavaju Romela, te me je nateraposeti - dva dana zaredom. je Romel ispio otrov u dru{tvu neposlu{nosti - naro~ito oko minuta zadovoqavalo da dugogodi{weg porodi~nog Tvrdoglavo sam, na stazi do dvojice oficira. Do wega se, za tretmana zarobqenika jevrej- la moju znati`equ. prijateqa Petera Blahu uo~i grobqa, ignorisao op{te mesto Nemce sasvim logi~no, dolazi skog porekla - veliko poverewe Saznao sam tako puta u Ulm krawe oprezno upio ki{i i oblacima kao neizo- putem koji nosi Romelovo ime; vrha Rajha, {to zna~i li~no Hi- da je posledwe dve tam da li bi mu bio problem da stavnom dekoru pri poseti me- tek na jednom raskr{}u nalazi tlera. godine Romelovog se ispri~amo tokom posete Herstima koja prizivaju najmra~- se tabla koja potvr|uje da ste Zbog svega toga je Romelov `ivota vila Linlingenu. Obzirno sam, dakako, u nije trenutke qudske povesti: krenuli u dobrom pravcu - do grob danas mesto bolnog sudara denhof, dominirajutom mejlu ponudio alternativu ipak je u ovo doba godine ki{a kamena u hladu gaja. Samo Rome- dve Nema~ke - one, ipak daleko }e zdawe u okru`eu vidu susreta u nekoj od bo`anu Nema~koj posve uobi~ajena love generalije, kra}i tekst na brojnije, ~ije su se poratne gene- wu koje umiruje svastvenih kafanica du` ulmske pojava. Uz to, profesionalno kamenoj plo~i, nema~ka zastava racije kao za slamku uhvatile ki nervni centar u Fi{ergase... uzbu|ewe ~uvao sam za potenci- mawih dimenzija i ru`a od, re- Romelovog ne do kraja dokazanog telu, bila dom wego Znate, gosn Kolunxija, mojalna otkri}a, a ne za mesta kokao bih, gipsa ili nekog sli~- anga`mana u zaveri protiv Hi- ve porodice. U prirao sam se raspitati gde se ta~ja }u posetiti. Ovo nije ni trenog materijala. tlera i prihvatale oberu~ke zemqu te velelepne Bez prenagla{e- mit koji su pumpali drugi; i one zgrade, izgra|ene nosti, koju, istina, malobrojne, opskurne i eks- po~etkom 20. veka u nisam ni o~ekivao. tremne, koja u Romelu i danas art nuvo stilu, daOd grobqa, du` vidi oli~ewe arijevske rase i nas dve prostorije Posmrtna maska put uz brdo do gaja, vernog Hitlerovog sledbenika. ~ine muzej u kojem je utisak je, Nemci Ostavqaju, pretpostavqamo mogu}e sagledati `ivotni put loga dovode u ravan sa sudbinakao da ne `ele - i ovi iz NPD (Nacionalna demo- Pustiwske lisice: tu su izlo- ma Xejms Dina i Merlin Monro, ne `ele - da daju kratska partija, kojoj se pri{i- `ene wegove li~ne stvari, dnev- pa vaqda o~ekuju da grobno mepovod za pomisao va koketirawe sa nacizmom - nici, fotografije, posude s pe- sto izgleda druga~ije, posebnida ne vode ra~una o op.a.) no}u vence, koje promptno skom kod Torbuka i El Alamej- je, ve}e od toga kako izgleda... meri. I ina~e su uklawamo, a na Hitlerov ro|en- na... kao i Romelova posmrtna Moral i profit koji ne idu takvi, a podse}awa dan de{ava se da prona|emo ra- maska u vitrini, izme|u dve uni- ruku pod ruku. na pro{lost kao znorazne poruke na grobu re~e forme koje je nosio kao komaPitao sam za kraj za onu ru`u da im daju dodatnu nam je slu`benica mesne kance- dant Afri~kog korpusa. U kwi- u gaju izvan Herlingena, kojoj dozu samokontrole larije Herlingena, kada smo joj zi utisaka, ~itam nasumi~no, materijal od koje je napravqena i merewa mere. netom vratili kqu~ od Romelo- penzionisani ameri~ki ofici- daje belu boju. Ne zna za tuma~eRomel je i pored vog muzeja. ri iz Drugog svetskog rata ispi- we po kome je re~ o izrazu posvega {to je o weVratili kqu~... Ponedeqak, sali su samo re~i divqewa pre- {tovawa, ali je delovala ubemu vremenom ispi- radni dan, ~inio se idealnim za ma wegovoj ve{tini vojevawa i dqivo kada je rekla - da sigurno sano, ipak bio voj- ponovnu posetu Herlingenu i vite{tvu... Dakle, sve na tragu nema veze sa Belom ru`om, ponik kojem je vrhov- obilazak Romelovog muzeja, gde mita. kretom otpora u Rajhu, me|u ~ini komadant i vr- sam o~ekivao da }u se susresti Romel je preminuo 14. okto- jim ~lanovima su bili brat i sehovni autoritet sa qudima iz muzeja i od wih ko- bra 1944, u 53. godini, za javnost stra [ol, Hans i Sofi (pogubio - Adolf Hil- na~no ~uti ono {to me zanima. - od rana zadobijenih jula te go- bqeni 1943. zbog antinacisti~ter. A Romel fi- Avaj, nismo do{lu u vreme za po- dine u napadu savezni~kih va- ke propagande), na koje su Ulmreru - miqenik i sete i jedino re{ewe je bilo da zduhoplovnih snaga. Izme|u ~a- qani veoma ponosni. oficir na ponos. nam slu`benica, na blanko po- snog samoubistva i su|ewa koje Romelov zna~aj je onakav kaZapravo, taj mit za verewe, da kqu~ u ruke i zamoli bi na{kodilo i wemu i porodi- kav je istorija odredila. Mawe koju su dobrano od- nas da sami obi|emo muzej. ci, izabrao je, na Hitlerovo ve- mo`da, a vi{e od toga, barem za govorni i save Polagawe venaca na Rome- liko olak{awe, da popije cija- ve}inu Nemaca, poneo sam taj zni~ki generali lovom grobu mora se unapred na- nid. Firer mu se odu`io spek- utisak iz Herlingena svakako O~inlek, Paton i javiti na{oj kancelariji takularnom sahranom, uz najvi- ne. Zna se {ta je mera stvari. Montgomeri, ko- nastavila je slu`benica, a u {e vojne po~asti. Mitomanija je i ovako odvajkada liko i Vinston glasu joj se osetila namera da Komemorativni skup na gro- bila raspusna, nezaja`qiva i ^er~il, naslovni- takav ultimativni stav lokal- bqu odr`ava se svake godine u te{ko kontrolisana. Zdawe u kojem se nalazi muzej bilo je neko vreme dom Romelovih ca Tajma iz jula nih vlasti posebno naglasi nedeqi nakon godi{wice Romen Denis Kolunyija

Re pektsdostame e s r