Filipike Cetnickog Vojvode

Dr Vojislav [e{eq
FILIPIKE ÊTNI^KOG VOJVODE
Dr Vojislav [e{eq
Srpska radikalna stranka Beograd 2002.
Prof. dr Vojislav [e{eq FILIPIKE ÊTNI^KOG VOJVODE Recenzenti Aleksandar Vu~i} dr Nikola Popla{en Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Tehni~ki urednik Branka Bobi} Redakcija Ivana Borac, Milica Gogi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Qiqana Mihajlovi}, Zorica Ili}, Zlata Radovanovi}. Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3 Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa Etiketa, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1000 primeraka
PREDGOVOR
Kraj osamdesetih i po~etak devedesetih godina dvadesetog veka obeleìlo je naglo i bespovratno stropo{tavawe komunisti~kih reìma u celom svetu. Naizgled mo}ne imperije, ru{ile su se jedna za drugom kao kule od karata, brè i lak{e nego {to je iko mogao i da pretpostavi. U Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji u doba pada komunizma prilike su krajwe haoti~ne i komplikovane. Dràvom, koja se na{la u najdubqoj mogu}oj politi~koj i ekonomskoj krizi, formalno upravqa {estoglavo Predsedni{tvo, sastavqeno po bratskom kqu~u, a u stvarnosti, zemqa pred raspadom je brod bez kormilara, koji }e se ubrzo razlupati uz zaglu{uju} tresak, i na kome, u op{tem meteù, svaka od lokalnih oligarhija vu~e na svoju stranu i poku{ava da zgrabi {ta stigne. Oduvek hladna i prora~unata, zapadna jugoslovenska bra}a su se za oluju detaqno i dobro pripremila. Raspad komunizma i wegove tvorevine, zajednice bratskih naroda i narodnosti socijalisti~ke Jugoslavije, Hrvati i Slovenci su spremno do~ekali. Provereni kadrovi Saveza komunista Jugoslavije, na brzinu se presvla~e u demokrate zapadnog tipa, sasvim po ukusu licemernih svetskih centara mo}i i pevaju novu pesmu, koja godi u{ima wihovih patrona iz demokratskog sveta. Jugoslavija im je ionako bila samo prelazno re{ewe, usputna stanica ka ostvarewu tisu}qetnih snova, jednom, kad se ukaè prilika. A kad je do{ao taj trenutak, uz pomo} svojih za{titnika i instruktora sa Zapada, kre}u u ostvarewe ve} dobro osmi{qenog scenarija izdvajawa iz zajedni~ke dràve u administrativnim granicama, nadaju}i se da }e i ovaj put, kao toliko puta kroz istoriju, naivni Srbi sve to do~ekati zate~eni i nespremni. I dok Slovenci i Hrvati, dobro pripremqeni i pod dirigentskom palicom zapadnih instruktora sprovode davno smi{qeni i ve{to, u belosvetskim kuhiwama reìrani scenario ovekove~ewa avnojevskih granica me|u republikama, Srbija se s te{kom mukom otre`wuje i budi iz vi{edecenijskog sna o bratstvu i jedinstvu. Srbe, koji su naivno poverovali u bajku o slozi naroda i narodnosti u Jugoslaviji, ~itav ovaj mete` zati~e prili~no nespremne. Parlamentarni ìvot je jo{ u povoju, a na ~elnim mestima u Armiji su izdajnici i nesposobni komunisti~ki kadrovi. U Srbiji raznorazni pokreti i partije ni~u preko no}i, ali me|u liderima novoformiranih politi~kih grupacija mali je broj onih koji su zaista svesni sve teìne i ozbiqnosti istorijskog trenutka u kome se srpski narod na{ao. Jedan od tih svesnih je dr Vojislav [e{eq, koji je ve}
3
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
i robijao zbog toga {to se usudio, kada niko drugi nije smeo, da otvoreno progovori o zlo~ina~koj prirodi komunizma, onda kada se wegov kraj jo{ nije ni nazirao, kada je ta gra|evina izgledala mo}na i ~vrsta. Dr [e{eq, o~eli~en dugogodi{wim disidentskim staòm, u vreme kada se mnogi novope~eni lideri tek presvla~e i o{tro kritikuju komunizam, koji su do ju~e veli~ali, u politi~ki ìvot Srbije ulazi kao ve} formiran politi~ar. Prva politi~ka organizacija, ~iji je jedan od osniva~a, je Srpski slobodarski pokret. Jo{ tada postavqeni principi ne{to su od ~ega, za razliku od svih drugih na politi~koj sceni Srbije, nije odstupio, nikad tokom bavqewa politikom. Kao politi~ar je sazrevao i usavr{avao se, ali ostao je veran osnovnim principima, postavqenim na po~etku bavqewa politikom, a to su: sloga i izmirewe Srba, bez obzira na ideolo{ke, verske ili regionalne razlike, zalagawe za gra|ansko, demokratsko dru{tvo, vi{epartijski sistem i parlamentarnu demokratiju i zalagawe za privatnu svojinu i trì{nu privredu. A srpski nacionalni interes je uvek, kroz sve godine wegovog bavqewa strana~kim radom na prvom mestu. Po~etak devedesetih je period krajwe ugroènosti srpskog naroda na prostorima Jugoslavije u raspadu. Do{lo je doba krvavog razgrani~avawa me|u bra}om, a dr Vojislav [e{eq je, mo`da vi{e od svih drugih politi~ara, svestan va`nosti i neponovqivosti istorijskog trenutka u kome se odlu~uje o budu}nosti naroda za ko zna koliko godina unapred. Svestan je da se sve snage moraju koncentrisati na jedan, najva`niji ciq odbranu srpstva i u tom ciqu spreman je da sara|uje sa svim patriotskim politi~kim snagama, bez obzira na ideologiju. Ta doslednost u zalagawu za nacionalni interes je osnovni kvalitet, koji dr Vojislava [e{eqa kao politi~ara razlikuje od svih drugih, i tada{wih reìmskih i opozicionih stranaka koje su, vo|ene uskim strana~kim interesima, bile spremne i da se presvuku od nacionalisti~ki orijentisanih u kosmopolitske i obrnuto, ve} prema potrebama, kako ocene da je trenutno politi~ki korisno. Dr Vojislav [e{eq od borbe za srpski nacionalni interes, od nacionalizma ne odstupa, ~ak ni onda kada igrati na tu kartu nije nimalo unosno, i kada se ~itavo doma}e i svetsko javno mwewe obru{ava na wega. Ta nit vodiqa provla~i se kroz sve faze wegovog politi~kog delovawa, od Srpskog slobodarskog pokreta, preko Srpskog pokreta obnove, Srpskog ~etni~kog pokreta, do Srpske radikalne stranke. Srpski ~etni~ki pokret zna~io je oìvqavawe ~etni~ke tradicije, potiskivane godinama u Srbiji. Do formirawa Srpskog ~etni~kog pokreta, o ~etnicima se govorilo samo kao o koqa~ima iz Drugog svetskog rata i ratnim zlo~incima. Komemoracija Draì Mihajlovi}u, parastos srpskim junacima palim od komunisti~ke, krvni~ke ruke, akcija poziv na ru{ewe ku}e cve}a, skidawe plo~a sa manastira Prohor P~iwski bile su smele akcije pripadnika S^P-a, koje su navukle gnev reìma. Srpski ~etnici preko no}i postaju neprijateqi broj jedan, najneugodniji protivnici, i dok su druge novoformirane opozicione stranke maène i paène, i proteìrane u dràvnim medijima, od strane reìma, kome je to bila i dobra prilika da demonstrira svoju demokrati~nost, srpski ~etnici su nemilosrdno progoweni. Protiv vojvode Vojislava [e{e4
qa diè se velika hajka u medijima, podme}u mu se najprqavije laì i klevete, a da mu se ne ostavqa nikakva mogu}nost da se brani i demantuje glasine. Kona~no, demokratski reìm je pokazao pravo lice: odbija da registruje Srpski ~etni~ki pokret, a dr Vojislav [e{eq dospeva iza zatvorskih re{etaka. Takvim pona{awem tada{wa vlast u Srbiji pokazuje samo jedno: da se jedino srpskih ~etnika zaista boji. Dok kroz kwigu pratimo razvojni put politi~ara dr Vojislava [e{eqa, od disidentskih dana, preko Srpskog slobodarskog pokreta, Srpskog pokreta obnove, Srpskog ~etni~kog pokreta, sve do formirawa Srpske radikalne stranke 1991. godine i wenog delovawa do 1994, imamo prilike da se, kroz razgovore dr Vojislava [e{eqa sa novinarem Sini{om Aksentijevi}em, upoznamo ne samo sa stavovima ovog politi~ara i svim onim kroz {ta je pro{ao, nego i sa kompletnom srpskom politi~kom scenom prve polovine devedesetih. Dr Vojislav [e{eq, u razgovorima vo|enim tokom 1993. i 1994. godine otvoreno pri~a o li~nostima sa srpske politi~ke scene, i neretko ih otkriva kakvi su kao qudi, van javne politi~ke scene, van onoga kako se predstavqaju u javnosti. Srpska radikalna stranka je, od samog formirawa, bila nepomirqivi protivnik socijalisti~kog reìma, ali i svih onih stranaka demokratske orijentacije, koje su samo ispostave zapadnih centara mo}i. Srpski radikali se od po~etka delovawa trude da sru{e socijalisti~ki reìm i isti~u u svakoj prilici wegovu korumpiranost i nesposobnost, ali mu ne odri~u patriotizam u jednom periodu, i nikad ne pristaju da se taj reìm ru{i na ulici, po diktatu spoqa, na krvavim i ru{ila~kim demonstracijama i zbog toga mu jedan deo opozicije daje nadimak crveni vojvoda. Ne obaziru}i se na podmetawa i klevete, da iz ne zna se kakvih dilova i interesa odràva socijalisti~ki reìm na vlasti, srpski radikali nastavqaju da dosledno zastupaju politiku odbrane srpstva svuda gde je ono ugroèno, u tu svrhu se udruùju}i i sa najè{}im ideolo{kim protivnicima, samo ako oni stoje na patriotskim pozicijama. A Socijalisti~ka partija Srbije je vodila patriotsku politiku sve do 1993, do prihvatawa po Srbe krajwe nepovoqnog Vens-Ovenovog plana, kada je srbijanska vlast poklekla pod pritiscima i ucenama sa Zapada i po~ela da se trudi da pritiskom na Srbe iz Republike Srpske dokaè zapadnim mo}nicima poslu{nost i lojalnost, nadaju}i se ukidawu sankcija. Tada Srpska radikalna stranka, od saradnika u odbrani srpskog nacionalnog interesa postaje preko no}i najè{}i, nepomirqivi kriti~ar i protivnik reìma. Razgovori novinara Sini{e Aksentijevi}a sa dr [e{eqom, objavqeni u kwizi Filipike ~etni~kog vojvode vo|eni su tokom 1993. i 1994. u vreme najè{}ih sukoba srpskih radikala sa socijalisti~kim reìmom u Srbiji. Radikali o{tro zameraju tada{wem predsedniku Srbije, Slobodanu Milo{evi}u, {to je potr~ao da izvr{ava naloge iz zapadnih centara mo}i, i kre}u u o{tar politi~ki obra~un sa dràvnim vrhom, koji do tada, iz patriotskih razloga nisu dirali, i smelo, ne pla{e}i se mogu}ih posledica, objavquju sijaset afera u koje je ume{an sam vrh vlasti u Srbiji.
5
Sankcije koje nam je uveo Zapad predstavqaju nam mnogo mawi problem od nesposobne i korumpirane vlasti otvoreno tvrde srpski radikali. U septembru 1993. pokre}u inicijativu za obarawe republi~ke vlasti, sa obrazloèwem na 46 kucanih strana, zbog katastrofalnog vo|ewa pre svega socijalne i ekonomske politike, koje ve} krajwe ugroàva gra|ane Srbije, koji su se na{li na ivici gladi. To dovodi do raspu{tawa republi~kog parlamenta u oktobru 1993, na inicijativu predsednika Srbije, pre svega, kako tvrdi predsednik Srpske radikalne stranke, da ne bi do{lo do izglasavawa novog zakona o Radio televiziji Srbije, u kome se insistira na novom, vi{estrana~kom upravnom odboru. Istovremeno sa inicijativom za smenu socijalisti~ke vlasti, radikali otvaraju i niz afera u svim segmentima funkcionisawa dràvne vlasti: privredi, finansijama, vojsci, policiji uvek ma{u}i papirima, dokazima i argumentima za svaku iznetu tvrdwu, protiv kojih napadnuta strana ne moè ni{ta. Protiv o{trice radikalske kritike svi su bespomo}ni, i zato se srpskih radikala svi na politi~koj sceni Srbije, kojima savest nije ~ista, pla{e. Javnost Srbije u to vreme potresa bezuspe{no od strane reìma prikrivana afera sa na~elnikom General{taba Vojske Jugoslavije @ivotom Pani}em, i wegovim sinom, vlasnikom privatne firme koja je vojsci liferovala namirnice i razne druge potrep{tine po nepovoqnim uslovima. Iako je reìm pojedinosti o tim poslovima ~uvao kao najve}u dràvnu tajnu, budnom oku srpskih radikala, savesti Srbije, ni{ta nije moglo da promakne, nema te tajne, ma koliko bri`qivo ~uvana bila, koju oni ne provale i objave na sva zvona, jer politi~ari su javne li~nosti i nijedan wihov korak sme da ostane skriven od javnosti, obja{wava dr [e{eq. Srpski radikali prvi ukazuju na velike mahinacije na trì{tu novca, nezakonito poslovawe raznih privatnih banaka sa blagoslovom reìma. Dr Vojislav [e{eq, odmah po izbijawu afere sa Jugoskandikom, predlaè da se Jezdimiru Vasiqevi}u pruì abolicija, pod uslovom da javno ispri~a s kim je i {ta mutio jer jasno je, tvrdi lider srpskih radikala, da ni gazda Jezda, ni Dafina sve te malverzacije nisu mogli da rade sami od sebe. Reìm im je u po~etku zdu{no davao pompeznu reklamu i podr{ku, a posle samo oprao ruke i skinuo svu odgovornost sa sebe. Ministarska afera je samo vrh ledenog brega, kaè dr [e{eq, a trag mahinacija i malverzacija vodi do samog dràvnog vrha. êlnog ~oveka reìma u vreme najè{}ih sukoba kada je to bilo najopasnije, dr [e{eq otvoreno proziva kao najve}eg mafija{a i glavnog kriminalca u dràvi. Privatizacija koja je u toku, krajwe nepravedna, gotovo je neprikrivena pqa~ka, kojoj je dru{tvena imovina samo pokri}e. Na vrhu u Vojsci Jugoslavije su nesposobni, korumpirani i izdajni~ki kadrovi, i oni uìvaju privilegije, a sposobni ostaju u senci, a u redove Vojske Jugoslavije, {to je nedopustivo i krajwe opasno, infiltrirao se Savez komunista pokret za Jugoslaviju, po re~ima dr [e{eqa teroristi~ka organizacija koja nelegalnim, vanparlamentarnim sredstvima, putem pu~a u vojnom vrhu, planira da se do~epa vlasti.
6
U Srbiji deluju do zuba naoruàne, paravojne i parapolicijske strana~ke formacije koje drè reket, zavode teror i strahovladu, podme}u provokacije politi~kim protivnicima, i kojima vi{e niko ni{ta ne moè, jer deluju pod okriqem reìma. To su prave male partijske vojske sa dobro obu~enim specijalcima. I, {to je za reìm najpogubnije, za sve {to iznose u javnost, srpski radikali imaju argumente, nepobitne, raspolaù papirima, a mnogi od tih dokumenata su objavqeni u kwizi. Dr Vojislav [e{eq i srpski radikali pokazuju da su neustra{ivi i beskompromisni u obra~unu sa nepravdom. Upu{taju se u otvorenu i bespo{tednu borbu sa politi~kim protivnikom koji je u mnogo boqoj poziciji. Moralno pokri}e da nastupaju tako bespo{tedno u kritici kriminalnih pojava u dru{tvu je to {to su ~isti od kriminala, nisu kompromitovani u~e{}em ni u najsitnijim mutnim radwama, za wih se ne moè na}i ni{ta, i po tome su uvek bili prepoznatqivi i po{tovani, ~ak i od strane najè{}ih politi~kih protivnika. Naravno, bilo je svakakvih kleveta i izmi{qotina lansiranih kroz medije, ali to na duè staze nikad nije uspevalo, jer je bilo jasno da se radi o prozirnim podmetawima, i da nikad nikakav konkretan dokaz o ume{anosti srpskih radikala u kriminal nije iznesen u javnost, pa su sva ta strana~ka prepucavawa ostajala pucaw u prazno. A podmetali su srpskim radikalima sva{ta. Da bi na vlast u Republici Srpskoj izvr{io pritisak da potpi{e, po tamo{we srpsko stanovni{tvo krajwe nepovoqni, Vens Ovenov plan, reìm u Srbiji je poku{ao u}utkati glas savesti srpske radikale. Nabe|ivali su dobrovoqce iz Srpske radikalne stranke da su se ratovima vo|enim na teritoriji biv{e hrvatske i bosanskohercegova~ke federalne jedinice pokazali kao ratni zlo~inci i profiteri, i zbog navodnih zlo~ina i pqa~ki pompezno ih hapsili, ali kako nikakvih dokaza za to nisu mogli na}i, pu{tali su ih na slobodu u najve}oj tajnosti i medijskoj ti{ini. Dr Vojislava [e{eqa socijalisti u to doba na sva zvona progla{avaju fa{istom, zlo~incem, alkoholi~arem, psihopatom, i ~ime sve ne, sve u èqi da sebe Zapadu prikaù kao predane borce za mirno re{ewe sukoba, daleko od svakog nacionalisti~kog ekstremizma, za koji nabe|uju srpske radikale. Me|utim, oni ne ostaju du`ni i iznose niz afera sa rati{ta, u koje su do gu{e ume{ani pripadnici jedinica koje su se borile pod pokroviteqstvom ~elnih qudi tada{weg reìma. Za razliku od socijalista, srpski radikali za svaku svoju tvrdwu raspolaù dokazima. Tokom 1993. i 1994. godine podiè se stra{na medijska hajka protiv Srpske radikalne stranke. Klevete se {ire sa svih strana, a ne daje im se nikakav prostor da to demantuju. Reìm u dr Vojislavu [e{equ i srpskim radikalima vidi najopasnije protivnike, jer, za razliku od drugih, nisu prazni buka~i, i za sve {to iznesu u javnost uvek imaju dobro proverene argumente. Preti li nam slobotomija je zbir televizijskih emisija s kraja 1993. i tokom 1994. godine. Dr Vojislav [e{eq u predizbornoj kampawi pred izbore 1993. putuje kroz Srbiju, koriste}i svaku priliku da se pojavi u medijima i predstavi program stranke. To je vreme kada socijalisti~ki re7
ìm veoma o{tro nastupa i vodi bespo{tedan medijski rat protiv politi~kih protivnika, a Srbijom kruè pri~e da je mogu}e da do|e i do uvo|ewa vanrednog stawa. Lider srpskih radikala se ne da zastra{iti i koristi svaku priliku za javni nastup da najè{}e napade uputi na ra~un reìma. Iznosi sve {to zna o malverzacijama i mahinacijama u koje su ume{ani visoki funkcioneri i otvoreno isti~e u svakoj prilici da narod u Srbiji ìvi tako bedno i te{ko samo jednim delom zbog sankcija koje nam je uveo Zapad, ali najve}im delom zbog nesposobne i krajwe korumpirane vlasti, koja je uz to jo{ i nemo}na da se suo~i sa izazovima istorijskog trenutka. Za pompezno najavqivan program ekonomskog oporavka, ko zna koji po redu, tvrdi da je {arena laà, bacawe pra{ine u o~i napa}enom i gotovo ve} gladnom narodu, sra~unata samo na to da se uzme koji glas vi{e. Socijalisti, kaè dr [e{eq, stalno smi{qaju nove ekonomske programe, koji }e nas navodno izvu}i iz te{ke ekonomske krize, ali od toga nema ni{ta, kategori~an je on, jer da su sposobni i da umeju, odavno bi ne{to preduzeli da se stawe promeni. Za razliku i od reìma i od ostalih opozicionih stranaka, srpski radikali ne daju nikakva la`na obe}awa pred izbore (kao {to su, na primer, ~uvene najmawe plate i penzije od po 1.000 maraka). La`na obe}awa daju neodgovorni i neozbiqni politi~ari, kojima je ciq da po{to poto do|u na vlast, radi same vlasti i privilegija koje ona sobom donosi, pa u tu svrhu ne biraju sredstva. Srpski radikali praznim obe}awima nikad ne pribegavaju. Naprotiv, jedino {to garantuju narodu u Srbiji ukoliko im ukaè poverewe da vode ovu zemqu, su reke znoja i naporan dan da bi se svakoga dana ìvelo za jednu nijansu boqe. U gostovawima u tv-emisijama, dr [e{eq ne izbegava ni najprovokativnija i najneprijatnija pitawa. Naprotiv, kao da ba{ takva pitawa jedva ~eka. Naj~e{}a zamerka koju mu upu}uju gledaoci i pitawe na koje naj~e{}e mora da odgovara je za{to je podrào formirawe mawinske socijalisti~ke vlasti posle izbora 1992, kada je ve} tad opozicija, da se ujedinila, imala dovoqno snage da sru{i socijaliste sa vlasti. Zbog tog gesta mu je deo opozicije pri{io epitet crveni vojvoda. Dr Vojislav [e{eq obja{wava da srpski radikali nikad sebi ne bi dozvolili da se udruè sa otvoreno antipatriotskim i izdajni~kim strankama, samo da bi ru{ili socijaliste sa vlasti i da nisu hteli da preuzmu odgovornost za jo{ ve}i haos koji bi nastao u zemqi dolaskom tih snaga na vlast, jer srpski radikali mogu da sara|uju samo sa patriotskim snagama. A da nikada nije bilo iskrene qubavi sa socijalistima, ne treba ni dokazivati. Srpski radikali su bili beskompromisni kriti~ari reìma, a o nekoj koaliciji i u~e{}u u vlasti ({to su im socijalisti u to vreme nudili), nisu hteli ni da razmi{qaju. U seriji emisija Su~eqavawe stranaka na dràvnoj televiziji, pred izbore u decembru 1993. godine, dr Vojislav [e{eq dokazuje da je politi~ar velikog formata, kompetentan da argumentovano raspravqa o svim bitnim pitawima funkcionisawa dràve: ekonomiji, socijalnoj politici, privatizaciji i ~itavom nizu drugih tema i da jednostavno niko nema snage
8
da se suprotstavi wegovim argumentima. Beskompromisno otvoreno iznosi i najneprijatnije podatke o politi~kim protivnicima i polemi{e bez dlake na jeziku, ~esto iznose}i i veoma neprijatne ~iwenice o politi~kim protivnicima, {to neretko izaziva wihov gnev i izbacuje ih iz takta. Predsednik Srpske radikalne stranke ulazi u o{tre verbalne duele, kako sa predstavnicima reìma, tako i sa predstavnicima opozicionih stranaka, nimalo ne {tede}i ni jedne ni druge, polemi{u}i koliko god ima mogu}nosti i prostora za tako ne{to, jer, i te emisije su svojevrsna farsa, gde svaka od stranaka dobija po cela 3 (!) minuta da predstavi svoj program u odre|enoj oblasti, a posle toga se strana~ki predstavnici jedva mogu izboriti da se jo{ jedan ili dva puta ~uje wihova re~, na po minut , jer su emisije namerno prebukirane sa bezbroj stranaka, a za mnoge od wih niko nikad nije ni ~uo. One su tu, naravno, samo da mute vodu i oduzimaju vreme ozbiqnim opozicionim strankama. Dr Vojislav [e{eq uop{te ne ulazi ni u kakve polemike sa predstavnicima bezna~ajnih stranaka, jer ne}e na wih da gubi vreme i otvoreno se, u svakoj prilici, zalaè za {to hitnije ra{~i{}avawe politi~ke scene u Srbiji. Male, bezna~ajne stranke prave zbrku i na seriji okruglih stolova organizovanih 1992. godine povodom raspisivawa prevremenih saveznih izbora, ~iji je sadràj predstavqen u delu kwige pod nazivom Okrugli stolovi. îtava serija sastanaka reìmskih, opozicionih i vanparlamentarnih stranaka odràna je u jesen 1992. godine, s ciqem da se prona|u kompromisna re{ewa oko odràvawa izbora. Dr Vojislav [e{eq o{tro kritikuje praksu da na okruglim stolovima o tako bitnim pitawima vreme zauzimaju bezna~ajne stranke, ~ija re~ nikome ne zna~i ni{ta. Neki od onih koji se tu pojavquju da oduzimaju vreme su obi~ni cirkusanti, a ima i pravih klini~kih slu~ajeva. Dr Vojislav [e{eq predlaè da se hitno sprovede preregistracija politi~kih stranaka i da se pritom postave mnogo o{triji kriterijumi za registraciju, kako bi ubudu}e bilo {to mawe tih mutivoda na politi~koj sceni. Od avgusta do oktobra 1992. godine odràno je 8 sednica Okruglog stola. Na wima se raspravqalo o svim detaqima vezanim za predstoje}e prevremene savezne izbore, a najvi{e polemike vodilo se o izbornom principu i neravnopravnom tretmanu stranaka u medijima. Vlast se zalaè za ve}inski, a sve opozicione stranke za proporcionalni izborni princip. Reìm pristaje na proporcionalni, s tim {to zahteva prevelik broj izbornih jedinica 20, {to je za opoziciju potpuno neprihvatqivo. U takvoj situaciji, niko osim srpskih radikala ne pokazuje dobru voqu da se zaista prona|e neko kompromisno re{ewe. Dr Vojislav [e{eq neprekidno apeluje na predstavnike i jednih i drugih da se prona|e kompromis, jer to je, u krajwoj liniji, i svrha sazivawa serije okruglih stolova. Na to predstavnici demokratske opozicije, kojima, sve je jasnije, i nije ciq obarawe vlasti putem izbora, o{tro reaguju, opet nabe|uju}i srpske radikale za pajta{ewe sa reìmom. Pred kraj, opozicione stranke otvoreno idu na rasturawe okruglog stola, a ne iznalaèwe mogu}nosti kompromisa i pokazuju da nisu ni bile spremne ni na kakav dogovor i kompromis, ve} samo za talasawe.
9
Dr Vojislav [e{eq stalno upozorava da je u interesu svih opozicionih stranaka, pa i srpskih radikala, da se na|e zajedni~ki jezik sa socijalistima po pitawu izbornog zakona, jer ako se bude i{lo grubo, |onom, bez spremnosti na dijalog, SPS }e se zainatiti, pa }e propisati najgore mogu}e uslove i opozicija ne}e posti}i ni ono {to bi ina~e mogla. Ako budemo terali mak na konac, ne}emo posti}i ni{ta, kaè dr Vojislav [e{eq. Zatim sledi serija su~eqavawa stranaka na Radio televiziji Srbije, ovoga puta pred prevremene savezne izbore. Na saveznom nivou srpski radikali se zalaù za o~uvawe kontinuiteta Jugoslavije, jer je to privremeno, za taj istorijski trenutak, najboqe re{ewe, koje otvara mogu}nost za ujediwewe svih srpskih zemaqa, a onda, u perspektivi, i promenu naziva dràve. Slu~ajne ispovesti i poneka intriga je zbir tekstova poslastica za one koji èle da saznaju ne{to o dr Vojislavu [e{equ i privatno, iz kojih upoznajemo ~etni~kog vojvodu beskompromisnog polemi~ara od koga zaziru politi~ki protivnici kao {armantnog i komunikativnog, ali i patrijarhalnog, porodi~nom gnezdu odanog ~oveka, koji iznad svega voli decu i mirnu porodi~nu luku. Novinari nekih jugoslovenskih porodi~nih ~asopisa zavirili su u wegov dom i upoznali ~itaoce sa Vojislavom [e{eqom privatno i sa wegovim najbliìma. Osim {to upoznajemo dr Vojislava [e{eqa kao emotivnu i patrijarhalnu osobu, ali i kao srcelomca, ~oveka omiqenog me|u lep{im polom. Na u {ali raspisani Konkurs za vojvotkiwu koji u nastavcima objavquje Radio tv revija, javqa se na desetine pripadnica ne`nijeg pola, toplo se preporu~uju}i tada jo{ neoèwenom vojvodi, koga one vide kao idealnog mu{karca, sa kojim bi rado provele ìvot. To je i doba velike popularnosti horoskopa i raznoraznih predskazawa, pa u ovoj kwizi moèmo saznati i kakvu su budu}nost vidovwaci po~etkom devedesetih proricali popularnom lideru srpskih radikala.
Dr Vojislav [e{eq
Beograd 14. februar 2002. godine
Ivana Borac
I izdawe ABC GLAS, Beograd, 1994.

10 11
Recezenti: Novak Savi} Slobodan Stanki}
PREDGOVOR PVOM IZDAWU

Godina 1990. bila je vrlo {arolika godina: za neke bila je to godina euforije, za druge godina u kojoj je sve krenulo naopako. Jedni su u toj godini hteli da se kona~no osvete za razne nepravde i nepravde, drugi su smatrali da je do{ao ~as da pokaù svoje {to uobraène, {to istinske do tada sputavane sposobnosti. Bila je to godina velikih nadawa, ali nadawa koja su svoju podlogu i svoja opravdawa imala mnogo vi{e u pustim èqama no u tu`noj realnosti u kojoj smo ìveli. Lo{e savesti su bile ~vrsto re{ene da ne ustupe ni deli} otetog, ste~enog i izgra|enog, dok prevareni, opqa~kani i tek progledali, sa svoje strane, pak, nisu bili ni spremni ni sposobni da ih i najmawe ugroze. Znalo se da je tamo negde, daleko od nas, u sred Berlina, pao nekakav zid, da je u neposrednom susedstvu, u Rumuniji, sa zastave uklowena petokraka zvezda, simbol zla i izopa~enosti, i da sad i nama vaqa ne{to ~initi. [ta i kako, to niko nije ta~no znao. I jo{ ne{to ogromna ve}ina nije znala: Komunizam, protiv koga su se spremali da se bore, ve} je bio mrtav. Komunisti i mnoge druge boq{evi~ke prirode behu ga nadìveli, ali ono {to smo znali i zvali komunizmom uginulo je. Naravno, to wegovo uginu}e nije bilo posledica nikakvog naglog porasta hrabrosti i nabujale qudskosti naroda koje je tla~io, niti je bio znak, jo{ mawe dokaz, da se komunizam istro{io i otupeo, otupaveo i onemo}ao. Jednostavno, onakvom kakav je bio, naime pravqen za jednu generaciju silnika, komunizmu je vreme isteklo kad i Titu, @ivkovu, Ulbrihtu i Honegeru, Gomulki i Cirankijevi~u, Staqinu i Bre`wevu, âu{eskom, Enver Hoci, Kadar Jano{u... Da je hteo, komunizam je jo{ decenijama mogao da àri i pali, a da je tako vidi se i iz toga {to ga nije oborio niko spoqa ve} je, u praskozorje novog, prefiwenijeg, totalitarizma sam sebe ukinuo. Po prvi put u qudskoj istoriji tiranije padaju same od sebe i bez prolivawa krvi (ako se izuzme âu{esku koji je, nesretnik, poverovao u svoju sopstvenu mo}). Taj pad nije prouzrokovala borba {irom sveta rasutih istrajnih i prekaqenih boraca protiv komunizma, ve} je bio posledica preko potrebne izdaje. Da je ta izdaja bila preko potrebna vidi se i po Nobelovoj nagradi koju je gospodin Gorba~ov dobio po obavqenom poslu. Pod pla{tom borbe protiv komunizma istovremeno se podriva i dràvnost zemaqa doju~era{weg Isto~nog bloka. Novi svetski poredak pe13
12
snicom lupa na vrata, a razni Gorba~ovi, Haveli, Romanui, Valense... ma{aju se kvake. [to se ti~e zemaqa Zapada, one su dobijawem svojih zlatnoùtih petokraka na evropskoj zastavi ve} obezdràvqene: za wih se ve} sve re{ava u Briselu i [trasburgu. Svojevrstan problem novom totalitarizmu predstavqa Jugoslavija: wen geografski poloàj je vrlo vaàn; multinacionalna je; skoro da nema vere koja tamo nije zastupqena; wena vojska i naoruàwe su na dobrom glasu; Srbi su slobodarski narod, a izgleda da se i Hrvatima vlast osladila; {to je najgore, nema nijednog predsednika s kojim bi se bilo lako dogovoriti, ve} wome vlada {estoglavo Predsedni{tvo. Te 1990. godine jugoslovenski komunisti su boqe od svih videli {ta se sprema i koja }e sila na wih nagrnuti. I {ta su u~inili? Raspr{ili su se kao jato koko{aka i poku{avaju da se u~aure unutar svojih granica koje im je voqeni Stari ostavio. Hvataju se prve maske koju dohvate i pod wom se nude slobodnom i demokratskom svetu kao jedini legitimni zastupnici svog naroda. Sveop{ti i lokalni savezi komunista se raspadaju, pa tako i na{, ovaj srpski. Wegovi ~lanovi vi{e nisu prinu|eni da ga napu{taju i bacaju svoje partijske kwiìce. Samoukidawem dobijaju ispisnice i vi{e ni{ta im ne stoji na putu da se razmile po raznim partijama, pokretima, strankama, savezima, krugovima, udruèwima... Re{eni su da se ne sagiwu, uvereni da svoja ube|ewa izdati ne mogu, a znaju}i da su zajedno ja~i, najprobraniji okupqaju se u Socijalisti~koj partiji Srbije (SPS). Svi ostali prave op{ti mete`: postaju nacionalisti, demokrate, slobodari, obnavqa~i, odbraniteqi, monarhisti, svetosavci, narodwaci, liberali, novi komunisti, seqaci, radnici... Pisci pornografske poezije postaju srpske majke, kosmopolitama smeta jekavski govor, popovi i |akoni prete, nerotkiwe se brinu o budu}nosti na{e dece... Kad je bal nek je bal kaè grupa isluènih generala i zlodu{nih internacionalaca. Dozivaju sebi nepopravqive nostalgi~are (àl za mlado{}u), mlade naiv~ine koje jo{ ne veruju da je sve ve} pojedeno i popijeno, kao i sve one kojima hri{}anstvo nije u stawu da zadovoqi potrebe u pogledu bratstva, jedinstva i jednakosti. Tako se na balu pod maskama pojavquje i jedno stra{ilo: Savez komunista pokret za Jugoslaviju! Pojavquje se u pravo vreme, vrlo kratko pred decembarske izbore. Tek da od zla ima jo{ i gore. Te 1990. godine na jednoj strani se daju zaveti Milo{u i Lazaru, Wego{u i Sv. Savi, Kara|or|u i Sin|eli}u, preti se odsecawem ruku koje po Srbiji nose tu|e barjake, dok se na drugoj strani daju zaveti Titu i Kardequ, Pijadeu i Kidri~u, Dolancu i Fadiq Hoyi, preti povampirewem, krvqu, tenkovima... Kao pri svakom brodolomu, i ovde je zbrka potpuna. Kroz tu zbrku, na relaciji BatajnicaBeogradBatajnica, svakodnevno se u autobusu moè sresti jedan plavokosi dugajlija sa crnom aktn-ta{nom u ruci. I on je opozicionar!
14
Svakodnevno druguje sa svojim novope~enim kolegama opozicionarima. Mnogi misle da im se pridruìo, a tek poneko zna istinu. Oni su se wemu pridruìli. Neupu}enost je lako shvatqiva: gospoda opozicionari su ugledni advokati, novinari, kwièvnici, profesori univerziteta, sve{tena lica, ve} tradicionalno opozicionari, pesnici, nosioci raznih nagrada... Plavokosi iz batajni~kog autobusa nije imao mnogo vremena za sticawe nagrada i pisawe pesama: tek mu je trideset i {esta godina. Uz to, morao je i da robija. Dodu{e, nije ba{ ni on sedeo skr{tenih ruku: kao da je znao da }e morate neko vreme i da robija, Pravni fakultet je zavr{io za samo dve i po godine. Videv{i da mu ide od ruke, odradio je i doktorat i tako postao najmla|i doktor nauka na tlu dana{we Makedonije, Slovenije, Republike Srpske, Crne Gore, Srbije, Republike Srpske Krajine, Hrvatske, Herceg Bosne i onog Alijinog soka~eta, tamo negde u Bosni. Ili, kra}e re~eno, na tlu onda{we Jugoslavije. Po{to je i vojsku odsluìo, do{lo je vreme da se pqune u {ake. To je i u~inio. Jo{ je i rukave zasukao i rekao: Da vidimo! [ta ima ovde da se radi? To {to je video, odvelo ga je na robiju. A video je ono {to smo i svi mi drugi videli. Za razliku od ve}ine nas, wemu nije bilo do }utawa. Progovorio je. Opet za razliku, ali ovaj put od onih koji su tako|e progovarali, on nije bio ovla{}en da progovori. Osam godina robije! Toliko je dobio u junu 1984. godine na su|ewu u Sarajevu. Toliko je dràvi vredela odbrana vladaju}eg sistema ideolo{kih vrednosti. Toliko je ko{talo ako se neko drzne na Branka Mikuli}a i Hamdiju Pozderca. Toliko se dobijalo ako se ukazuje na agresivnost muslimanskog fundamentalizma i katastrofalan poloàj srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Ako se uzme u obzir i to da je kao prvi srpski intelektualac doveo u pitawe Ustav iz 1974., da je bio prvi koji je otvoreno i bespo{tedno kritikovao marksisti~ku teoriju i ideologiju, da je razvio tezu o wihovoj proma{enosti i neprimerenosti humanisti~kim principima, a sve to u onda{wem vremenu (ne povratilo se!) ispada da je jo{ i malo dobio. Ve} ste pogodili. Re~ je o dr Vojislavu [e{equ, predsedniku Srpske radikalne stranke. Kada govorimo o Srpskoj radikalnoj stranci, danas nesporno vode}oj stranci {irom srpskih zemaqa, nemogu}e je ne po~eti od wenog predsednika i od 1990. godine. Vratimo se zato u pometwu i neizvesnost 1990. 6. januar 1990. Badwi dan! Ta~no, ali {ta vam jo{ pada na pamet pri pomenu ovog datuma? Setite se: Nova Pazova, slama na podu, upaqene sve}e, tri prsta, brade, govori, televizija...
15
U Novoj Pazovi osnovana je Srpska narodna obnova Mirka Jovi}a. Da li se jo{ ne{to desilo tog dana? Ako se ne se}ate, nije ni ~udo: samo jedne jedine novine su objavile da je tog dana izdat i osniva~ki manifest Srpskog slobodarskog pokreta (SSP). Prvi potpisnik tog manifesta, uz jo{ osamnaest poznatih i mawe poznatih imena, jeste dr Vojislav [e{eq! Taj SSP }e kasnije ponekima, u wihovom o~aju i nemo}i u borbi protiv vo|e srpskih radikala, ~esto posluìti kao dokaz za [e{eqevu sklonost ka mewawu stranki. O kakvoj stranci se zapravo radilo kada je re~ o Srpskom slobodarskom pokretu? Evo {ta pi{e u tom Manifestu, pod ta~kom 2. Principi organizovawa: ^lanstvo u pokretu nije nespojivo sa pripadno{}u bilo kojoj drugoj dru{tvenoj ili kulturnoj organizaciji, odnosno politi~koj stranci. ... odnosno politi~koj stranci. Treba li ovo jo{ jednom ponoviti? Ili je zaista ve} svakom jasno da je Srpski slobodarski pokret zami{qen i osnovan upravo onako kako se i zove, naime kao pokret, kao pokret svih slobodarski nastrojenih Srba, bez obzira na strana~ku pripadnost. [ta se jo{ moè pro~itati u tom nacionalisti~kom manifestu? (Mora da je nacionalisti~ki ~im je srpski, zar ne?). Evo jo{ nekoliko izvoda: Pokret se zalaè za obnovu punog nacionalnog, duhovnog, kulturnog, ekonomskog i politi~kog jedinstva srpskog naroda, za puno me|usobno razumevawe i solidarnost Srba vernika i Srba ateista, za bratsku slogu Srba pravoslavaca, Srba muslimana, Srba katolika i Srba protestanata. Bore}i se za srpsko jedinstvo, Manifest kaè: Smatramo da srpski narod u principu ili je protiv postojawa Jugoslavije, ali je kao zajedni~ku dràvu u budu}nosti moè prihvatiti samo pod uslovom da weno postojawe ne dovodi u pitawe ni jednu tekovinu oslobodila~kih ratova Srbije i Crne Gore u protekla dva veka. Novi pravni poredak treba da izgra|uje dràvu gra|ana, {to podrazumeva potpunu gra|ansku ravnopravnost svih nacionalnih mawina. Radi postizawa svojih programskih ciqeva Pokret }e koristiti iskqu~ivo miroqubiva politi~ka, kulturna i moralna sredstva. U kojoj meri su ovi stavovi Srpskog slobodarskog pokreta sadràni i u Programu Srpske radikalne stranke, ceweni ~italac }e to lako uo~iti. Srpski slobodarski pokret bio je kratkog veka, kao i mnogo {to{ta u toj 1990. godini. Jedan primer: Proglas ~lanstvu Srpske narodne obnove (SNO) i srpskom narodu Rukovodstvo stranke SNO na svojoj sednici odrànoj 9. marta 1990. godine, razmatraju}i stawe i odnose u stranci, a u vezi delovawa ~lana stranke i tre}eg potpredsednika Vuka Dra{kovi}a, donelo je
ODLUKU
Zbog nesprovo|ewa odluka rukovodstva stranke, poku{aja cepawa stranke, te nametawa li~ne, liderske totalitarne vlasti u stranci, iskqu~uje iz stranke SNO Vuka Dra{kovi}a i time li{ava poloàja tre}eg potpredsednika stranke SNO.
16
Ovome sledi obrazloèwe, koje je danas, posle vi{e od tri i po godine u kojima smo imali podosta prilika da upoznamo pomenutog Dra{kovi}a, nepotrebno navoditi jer je svakome lako zamislivo. Zatim sledi potpis predsednika stranke SNO i potpisi ~lanova Centralnog odbora SNO. (Kako je Vuk Dra{kovi} tu sednicu od 9. marta 1990, na kojoj je izleteo iz SNO, godinu dana kasnije praznovao po Beogradu, to smo isuvi{e dobro zapamtili). Jo{ uvek bride}e zadwice, posle {uta koji je dobio u Novoj Pazovi, pet dana kasnije Vuk Dra{kovi} sedi u foteqi predsednika Srpskog pokreta obnove! (Kasniji razvoj doga|aja pokazao nam je koliko je pametno sa takvom zadwicom osnivati stranku i jo{ sedati u predsedni~ku fotequ). Broz je mrtav, Mugabe predaleko, Mirko Jovi} qutit... Vuk Dra{kovi} se setio kuma. Od 14. marta 1990. Beograd, Srbija i Jugoslavija bogatiji su za jednu stranku: osnovan je Srpski pokret obnove! Srpski slobodarski pokret sa svim svojim ~lanstvom ujediwuje se sa Vukom Dra{kovi}em koji je za tu priliku pozajmio ime SNO i u Deklaraciji o ujediwewu potpisuje se kao predsednik Centralnog odbora Srpske narodne obnove. Ako ve} nema pristalica i ~lanstvo, neka Vuk bar ima neku koliko-toliko zvu~nu titulu. Pored toga {to u Deklaraciji o ujediwewu izri~ito stoji da novonastala stranka SPO u celini prihvata sva dosada{wa programska dokumenta i Srpskog slobodarskog pokreta, stoji, izme|u ostalog i slede}e: Srpski pokret obnove (SPO) je otvoren za nova sjediwewa ili najte{wu saradwu sa svim politi~kim strankama u Srbiji i Jugoslaviji koje su programski odlu~ne da okon~aju poluvekovnu okupaciju Kosova i Metohije, da za{tite srpski narod bilo gde u Jugoslaviji od progona, pogroma, nasilni~ke nacionalne amnezije i asimilacije i da uklone sa vlasti titoizam i komuniste, te glavne vinovnike svesrpskog stradawa i ekonomskog i civilizacijskog kolapsa ~itave Jugoslavije. Daqe: Sa punom demokratskom tolerancijom se odnose}i prema programu svih srpskih politi~kih stranaka u Jugoslaviji, SPO upozorava da u ovim te{kim i odsudnim vremenima pravo pa pre}utkivawe nacionalne drame srpskog naroda ne pripada nikome. Anacionalno pona{awe, pa ma ~ime ono bilo motivisano, ravno je nacionalnoj izdaji. Ili pak ovo: Posebno apelujemo na srpsku inteligenciju da ne stoji po strani i da svoje znawe, ugled i snagu stavi u slu`bu nacionalnog spasa i demokratskog preporoda. I na kraju: ... SPO se bori za poredak koji }e srpski narod osloboditi komunisti~ko-vatikanskih i svih drugih okova, omogu}iv{i mu da obnovi i umnoì sve svoje demokratske, duhovne, umne, ekonomske i ostale snage. Borimo se za taj i takav vaskrs i preporod srpskog naroda i svih koji ìve s wim u istoj dràvi. U Beogradu, 14. marta 1990.
17
Verovali ili ne, to i takav je bio Srpski pokret obnove na dan svog nastanka, onog dana kada je dr [e{eq svom kumu Vuku Dra{kovi}u pruìo ruku spasewa i pomogao mu da ispliva posle brodoloma koji je doìveo u Srpskoj narodnoj obnovi. [ta je posle od tog Pokreta postalo i ostalo toga smo, na àlost, savremenici i svedoci. U Srpskom pokretu obnove (SPO), Vuk Dra{kovi} je ostao duè nego u Srpskoj narodnoj obnovi gde je proveo ~itavih 62 dana: 84 dana! Ve} 6. juna 1990. godine, na sednici kojoj je prisustvovalo 17 ~lanova Centralne otaybinske (povremeno i 19 ~lanova, tako da je kvorum svakako postojao), Vuk Dra{kovi} je smewen sa du`nosti predsednika SPO-a. Me|utim, ono {to mu nije uspelo u Novoj Pazovi kod Mirka Jovi}a, naime da se okiti tu|im perjem, tj. imenom stranke, Vuku Dra{kovi}u je to uspelo kod kuma: Uz pomo} svojih pristalica, na ve} poznatom sastanku u zemunskom restoranu Roleks, Vuk Dra{kovi} formira novu stranku, ali sa starim imenom Srpski pokret obnove (SPO). Znaju}i odakle preti prava opasnost da se opozicija ujedini, reìm ovaj raskol posmatra blagonaklono, a mnoge kolege opozicionari (poput Mi}unovi}a i âvo{kog), svesni Vukovih i Danicinih qudskih kvaliteta, podràvaju novonastali Srpski pokret obnove. Neko intelektom, neko instiktom, gospoda opozicionari listom znaju ili ose}aju da je dr [e{eq jedini koji ih moè ugroziti u wihovoj borbi za vrhovnog vo|u opozicije. Godinama, poneki decenijama maèni od komunista, navikli na publicitet, priznawa i ugled u narodu, novope~eni i okoreli opozicionari ne gledaju rado na dr [e{eqa: uporan, nepokolebqiv, odlu~an, re{en da po svaku cenu istraje do kraja, nepotkupqiv i neustra{iv, nekompromitovan i, {to je najgore, uvek i u svakom svom nastupu naoruàn jedino logikom i argumentima (tada jo{ bez pi{toqa koji je pokazao Minimaksu!) takav opozicionar nije odgovarao ni reìmu ni opoziciji koja se spremala taj reìm da ru{i (i ne slute}i da }e, kada bude pao, pasti ba{ na wu!). To je vreme kada se [e{equ brani da govori na mitinzima opozicije, kada mu se iskqu~uju mikrofoni a on progla{ava za sve i sva{ta, od alkoholi~ara do ludaka. Svako drugi bi u takvoj situaciji i na [e{eqevom mestu istupio sa svojim Srpskim slobodarskim pokretom (SSP) iz ovog novonastalog Srpskog pokreta obnove (SPO). Ali [e{eq nije svako drugi. Za wega ne postoji vra}awe na staro, on ide samo napred. Preziru}i formalnosti i uvek orijentisan na su{tinsko, dr [e{eq ostavqa Vuku Dra{kovi}u ime SPO i osniva Srpski ~etni~ki pokret.
SRPSKI ÊTNI^KI POKRET

Ve} desetak dana po propasti prvog Srpskog pokreta obnove (SPO), [e{eq ostavqa nevernom kumu Vuku Dra{kovi}u i svoju polovinu imena stranke (koja je ubudu}e za wega samo Srpski pokret OBMANE) i osniva Srpski ~etni~ki pokret. Kao i kod Srpskog slobodarskog pokreta (SSP) i kod Srpskog pokreta obnove (SPO), i ovde je re~ o pokretu, a ne o partiji ili stranci. Ovo nije nimalo slu~ajno: dr [e{eq uporno sledi svoj ciq koji je postavio jo{ u Manifestu SSP. Podsetimo se:
18
Pokret se zalaè za obnovu punog nacionalnog, duhovnog, kulturnog, ekonomskog i politi~kog jedinstva srpskog naroda... Ili u Deklaraciji o ujediwewu SSP i SNO Vuka Dra{kovi}a: Pokret je otvoren za nova sjediwewa ili najte{wu saradwu sa svim politi~kim strankama koje su programski odlu~ne da... za{tite srpski narod bilo gde u Jugoslaviji od progona, pogroma, nasilni~ke nacionalne amnezije i asimilacije..: On, [e{eq, vrlo dobro uo~ava da jo{ nije vreme za stranke: narod je jo{ u ko{maru, ne shvata {ta se ta~no de{ava, jo{ uvek mu nije jasno da je komunizam uginuo, ali ne zato {to je narod priglup (kakvim ga neki rado predstavqaju) ve} zato {to mno{tvo partija i partijica, stranaka i stran~ica i uglednih pojedinaca, koji igraju oko komunisti~kog le{a, {to svesno {to nesvesno, {to dobrovoqno {to po zadatku, unose zabunu u narod. Reìm, razumqivo, potpomaè takvu opoziciju jer se u pore|ewu sa wom najboqe o~ituje wegova snaga, organizovanost i doslednost. (Sa nama nema neizvesnosti!, predizborna parola socijalista decembra 1990.). Ono {to [e{eq nudi je sasvim jednostavna istina: U vremenu raspadawa Jugoslavije, kada su Hrvati samo Hrvati, Slovenci samo Slovenci, pa ~ak i stanovnici jugoslovenskog dela Makedonije koji su ina~e sve i sva{ta samo Makedonci, i Srbi moraju prevashodno biti Srbi. Ideolo{ke borbe i nadmetawa moraju da pri~ekaju neka boqa vremena jer je suludo kao Srbin u Sloveniji ili u jugoslovenskom delu Makedonije biti liberal, socijalista, demokrata, radikal, narodwak... Hrvati, Slovenci, muslimani, [iptari, tzv. Makedonci i ve} dobro poznati ceo svet u nama vide samo Srbe i boq{evike, a mi se delimo na stotinak i vi{e partija! U takvoj situaciji [e{eq osniva Srpski ~etni~ki pokret (S^P). Za{to? [e{equ je dobro poznata omiqenost srpskog î~e u narodu. I sam emotivno vezan za \enerala Draù Mihailovi}a, ~vrsto je re{en da oko sebe okupi {to ve}i broj wegovih poklonika, da opet razvije ~etni~ki barjak i krene u kona~ni obra~un sa nequdskim reìmom koji oli~avaju komunisti. Koje{ta! Oni koji su se rodili u vreme sloma i zatirawa ~etni~kog pokreta pod generalom Draòm Mihailovi}em, danas su duboko za{li u petu deceniju ìvota. Vaspitavani su od novih komunisti~kih komesara po zabavi{tima, {kolama, u vojsci i na univerzitetima, pa ~ak i na poslu se nadzirala wihova moralno-politi~ka podobnost. Malo ko od ovih pedesetogodi{waka ~ije je vratove svojevremeno krasila crvena marama Titovih pionira a grudi udarni~ka zna~ka sa omladinske radne akcije, malo ko od wih je imao jasnu predstavu o Draì Mihailovi}u i ~etnicima. O mla|ima da i ne govorimo. Ogromnoj ve}ini nas ~etnici su bili poznati samo u onoj meri i po onome {to nam je Brozov reìm dozvoqavao da saznamo preko filmova, raznih feqtona, memoara ili pak od komunisti~kih istori~ara, jedine prave konkurencije bra}i Grim. Uloga ~etnika u svim tim delima bila je uvek ista sluìli su komunistima, koji su prisvojili celokupnu partizansku borbu za sebe, da se nad wima, ~etnicima, heroi{u, da
19
dokazuju svoju odanost na{im narodima i narodnostima, da isti~u svoju pravdoqubivost i neustra{ivost... êtnici su bili doma}i izdajnici (kao da postoje i strani izdajnici!?), koqa~i, neuredne bradowe, gibani~ari i lokalne kabadahije koje su se po va{arima iìvqavale nad nedu`nim srpskim stanovni{tvom. Takvi ~etnici, kakvim su ih komunisti decenijama predstavqali, mogli su biti privla~ni samo za one o ~ijim psihama je boqe ne izja{wavati se, kao ni o psihi onih koji su ih takve izmislili i srpskom narodu ponudili kao alternativu. U srpskoj dijaspori, pak, u tzv. slobodnom i demokratskom svetu, ~etni{tvo se izvitoperilo svojom terminologijom i tematikom kojom se bavilo. To ~etni{tvo ~ine mnogi hrabri i ~estiti qudi, rasuti po svim kontinentima, koji i ne pomi{qaju da iznevere svoju devizu Sloboda ili smrt!. Ostav{i bez onoga {to im je najsvetije, bez Otaybine kojoj su `rtvovali sve {to su imali, oni se i daqe bore protiv komunisti~ke a`daje. Prilago|ena mirnodopskim uslovima i pa tu|em tlu, ta borba se odvija preko mnogih novina, ~asopisa i kwiga koje izdaju ~etni~ka udruèwa. Borba je bespo{tedna i iskrena, mnogi je i ìvotom pla}aju, ali vreme ipak ~ini svoje: jezik i tematika tih publikacija gube dah, posustaju i sve vi{e zaostaju za ìvotom koji se ìvi u Otaybini. Tekstovi s kraja pedesetih sve vi{e li~e tekstovima s kraja osamdesetih godina, kako po stilu tako i po temama koje obra|uju. Nova generacija Srba i Srpkiwa, koja se ra|a daleko od svojih korena, prihvata taj govor i nastavqa ga, bez da prime}uje da je o{trica tog ~etni~kog ma~a otupela. A kako i ne bi! Sve je ve} toliko puta re~eno, obrazloèno, dokumentovano, a slobodni i demokratski svet je i daqe gluv i slep prema srpskim rodoqubima. On i daqe pomaè {akom i kapom Broza, sve do wegove prekasne smrti. [e{equ je, kao malo kome, vrlo dobro poznato stawe u kome se ~etni{tvo nalazi. Urbanizacija i kosmopolitizacija ve}ih srpskih gradova ugu{ila je àr ~etni{tva pepelom sa zgari{ta koja su komunisti sejali {irom Srpstva, ali je taj àr i daqe tiwao pod pepelom srpskih ogwi{ta po selima, varo{icama i mawim gradovima. [e{eq zna da je ~etni{tvo, hajdu~ija u najplemenitijem obliku, neuni{tivi deo srpske du{e. Vide}i raspad Jugoslavije i sve neda}e koje }e nas sti}i, on re{ava da razgrne pepeo i razbukti ogaw ~etni{tva. Mnogi, koji su mislili da su ~etni{tvo 1945. sahranili, bi}e ne malo iznena|eni kada ga budu videli kako stoji iznad wihove sopstvene rake.
POLITI^KI PROGRAM SRPSKOG ÊTNI^KOG POKRETA

Svoj nastanak Srpski ~etni~ki pokret obznawuje politi~kim programom. Ve} na samom po~etku tog Programa izri~ito stoji da se radi o pokretu koji deluje kao izrazito demokratski i u uslovima vi{epartijskog sistema, opredequju}i se iskqu~ivo za miroqubive metode politi~ke borbe. Kao svoje osnovne politi~ke ciqeve S^P navodi: 1. Obnavqawe slobodne, nezavisne i demokratske srpske dràve na Balkanu;
20
2. Uspostavqawe parlamentarne demokratije; 3. Postizawe punog nacionalnog, duhovnog, kulturnog, ekonomskog i politi~kog jedinstva srpskog naroda; 4. Definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza kao najve}eg zlikovca i tiranina u na{oj istoriji; 5. Sistematsko ekonomsko, me|unarodnopravno i politi~ko omogu}avawe preseqewa svih pripadnika srpske nacionalne mawine sa teritorija Albanije, Rumunije, Ma|arske, Bugarske i Gr~ke u Srbiju, kao i povratka svih srpskih iseqenika iz evropskih i prekomorskih zemaqa, koji to èle; 6. Obnova slobodne trì{ne privrede, li~ne inicijative, privatne svojine i akcionarskih dru{tava; 7. Prosperitet seoskih gazdinstava uz ukidawe svih dràvnih ograni~ewa, garantovawe ekonomske sigurnosti i povoqnu kreditnu politiku radi podsticawa poqoprivredne proizvodwe. (Vrlo je te{ko nastaviti izlagawe Programa i ne prekinuti ga radi napomene da je taj Program star ve} vi{e od tri, veoma burne, godine). 8. Uspostavqawe civilizovanog pravnog poretka koji obezbe|uje legitimnost vlasti i legalnost wenih odluka, a izgra|uje dràvu gra|ana, {to podrazumeva potpunu gra|ansku ravnopravnost pripadnika svih nacionalnih mawina. 9. Ustanovqavawe vojske i policije kao strogo profesionalnih slu`bi, {to onemogu}ava wihovu zavisnost u odnosu na bilo koju politi~ku partiju i ujedno spre~ava da bilo koji aktivni oficir, podoficir ili policajac bude politi~ki organizovan i angaòvan; 10. Vo|ewe neutralne spoqne politike i u~e{}e u evropskim demokratskim integracijama, {to podrazumeva obnovu tradicionalnih srpskih prijateqstava na me|unarodnom planu i, posebno, sa susednim dràvama Gr~kom i Bugarskom, s kojima su nas komunisti sistematski zava|ali. (Ne}emo da prekidamo izlagawe Programa, ali ovo je zaista staro vi{e od tri godine. Sumwi~ave prirode mogu da se uvere ako pogledaju prvi broj Velike Srbije juli 1990.). 11. Postavqawe pitawa odgovornosti za genocid i ratnu {tetu naroda ~iji su pripadnici u toku Drugog svetskog rata masovno u~estvovali u poku{aju istrebqivawa Srba; 12. Inaugurisawe nezavisnog sudstva koje }e garantovati ravnopravnost gra|ana pred zakonom i pravnu sigurnost, a ujedno podrazumevati da nosioci sudijske funkcije ne mogu biti ~lanovi nijedne politi~ke stranke; 13. Saobraàvawe poreske i fiskalne politike potrebama ekonomskih subjekata, u funkciji podsticawa privredne ekspanzije, ali i postizawe elementarne socijalne sigurnosti gra|ana; 14. Ustanovqavawe radnog zakonodavstva koje }e obezbe|ivati efikasnu pravnu za{titu zaposlenih, garantovati minimalne nadnice i uslove za{tite na radu; 15. Pravno regulisawe penzijskog i zdravstvenog osigurawa koje }e reafirmisati princip solidarnosti gra|ana u obezbe|ivawu svim qudima ìvotnih uslova dostojnih ~oveka; (Jo{ pre tri godine!).
21
16. Transformacija vaspitnoobrazovnog sistema u skladu sa najvi{im svetskim dostignu}ima na tom planu u intencijama srpskog nacionalnog preporoda, dràvne, ekonomske, politi~ke, moralne i duhovne obnove; 17. Garantovawe slobode {tampe i drugih sredstava informisawa, kao osnovnog i nezamenqivog izraza doslednog po{tovawa elementarnih gra|anskih sloboda i prava; 18. Redukcija dràvne uprave i ukidawe privilegija upravqa~kog sloja dru{tva kroz sistematsku racionalizaciju administrativnog aparata; 19. Obnova srpske nacionalne duhovnosti, zasnovane pa svetosavqu, kroz obezbe|ewe svih verskih sloboda i prava, principa verske tolerancije i onemogu}avawe dràvne kontrole nad delovawem crkve; 20. Gu{ewe svim sredstvima albanskog separatizma. Ako se neko posle ovog Programa i daqe ~udi da je Srpski ~etni~ki pokret danas kolektivni ~lan Srpske radikalne stranke, neka se upita {ta je to {to ga tera da se tome ~udi. Razja{wewe wegove nedoumice je svakako u wemu samom, nikako u Srpskoj radikalnoj stranci sa wenim Srpskim ~etni~kim pokretom vojvode [e{eqa. Kao {to vidimo, Srpski ~etni~ki pokret je iskqu~ivo demokratska stranka koja je iskqu~ivo za miroqubive metode politi~ke borbe u vi{epartijskom sistemu. Zalaè se za nacionalno jedinstvo srpskog naroda unutar gra|anskog dru{tva; zalaè se i za prosperitet seoskih gazdinstava, za obnovu slobodne trì{ne privrede i li~ne inicijative, za nezavisno sudstvo, za reafirmaciju principa solidarnosti u obezbe|ivawu ìvotnih uslova dostojnih ~oveka, za profesionalnu, od politike i politi~ara oslobo|enu miliciju i vojsku...
VELIKA SRBIJA
Program Srpskog ~etni~kog pokreta nije mogao da pro|e nezapaèn. Podjednako dobro razumeli su ga i reìm i opozicija: jednima je ugroàvao vlast, dok je drugima znatno umawivao {ansu da se ikada dokopaju vlasti. Najmawe poznat bio je Program upravo onome kome je bio najpotrebniji srpskom narodu u celini. I opet ne stoga {to je narod priglup ili nezainteresovan, ve} stoga {to su i opozicija i reìm krili [e{eqa. Nema ga na televiziji, nema ga ni u novinama. Nema ga ~ak ni na mitinzima mnogih stranaka, a kada se i pojavi, zabrawuje mu se da govori ili mu se iskqu~uju mikrofoni. [e{eq u to vreme ordinira kod Ruskog cara u Beogradu. Tu ga svako moè na}i, ~uti ga, upitati ga ono {to ga interesuje i pristupiti mu. Mawe obdaren ~ovek bi i danas sedeo kod Ruskog cara i ~ekao jubilarnog, stotog ~lana svoje stranke. (Neki to zaista i rade i, dogurali su do pedesetak ~lanova). Me|utim, [e{eq nije ~ovek koji voli da sedi. Od dobijenih osam godina robije on je odstajao dvadeset dva meseca i nema vremena za gubqewe. (Ovom prilikom vredi napomenuti da [e{eq nije samo brzo doktorirao i mnogo pre vremena, za samo 30 meseci, zavr{io Pravni fakultet, on je ~ak i osmogodi{wu robiju apsolvirao za samo dvadeset dva meseca!). Vide}i da od opozicionih glasila ima vajde koliko i od reìmskih,
22
Srpski ~etni~ki pokret, od skromnih priloga i jo{ skromnije ~lanarine, pokre}e svoje glasilo Veliku Srbiju. Da bismo kona~no ra{~istili sa raznim optu`bama i podmeta~inama koje je ovo ime lista ~esto umelo da izazove, nave{}emo nekoliko citata iz uvodnika koji se pojavio pod imenom Uz prvi broj. Za{to Velika Srbija? Ni kad ponovo bude objediwavala sve srpske zemqe, vaskoliko srpstvo, Srbija ne}e, u geografskom smislu, ni u evropskim uslovima predstavqati veliku dràvu. Ali, i kada je, kao pod Titom, bila svedena na maltene granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka, Srbija je bila velika. Velika po svojoj slavi i istoriji; velika i po tada sputanom i uspavanom srpskom duhu, ponosu i dostojanstvu, koji jednostavno komunisti~kom reìmu mirnog sna nisu dozvoqavali. Srbija je i danas velika neshvatqivom snagom i uporno{}u kojom odoleva svojim brojnim i ujediwenim neprijateqima. Koliko su re~i iz ovog uvodnika bile pateti~na fraza, to nam najboqe predo~ava na{a surova svakodnevnica. Srpski duh, ponos, dostojanstvo, neshvatqiva snaga i upornost i daqe odolevaju svojim brojnim i ujediwenim neprijateqima. Da su ti neprijateqi brojni, znamo: ceo svet je, kaù nam, protiv nas; a da su ujediweni i to znamo: da nisu ujediwene, te nacije bi se verovatno nekako druk~ije zvale, a ne ba{ ujediwene. Slede}i citat: Jednostavno, Srbija je velika po tome {to se kao mitska ptica Feniks ve} vi{e puta obnavqala iz pepela, svim silama zla prkosila i beskrajno pra{tala svojim zabludelim sinovima kad god bi se kod wih pojavila iskra pokajawa i spremnosti da se okanu sluèwa neprijatequ i stave u slu`bu sopstvenom narodu. ... da se okanu sluèwa neprijatequ i stave u slu`bu sopstvenom narodu. Treba li ovome ikakav komentar? Da ne znamo da se radi o uvodniku prvog broja Velike Srbije, iz jula 1990. godine, pomislili bismo da je re~ o nekom jutro{wem novinskom tekstu ili o nekom opomiwu}em predskazawu. Slede}im citatom, ipak, sve postaje jasnije i razumqivije za{to nije re~ ni o jutro{wem tekstu iz nekih patriotskih novina niti o nekom deda Miloju. Govorimo iskqu~ivo jezikom ~iwenica i dokumenata. Neka srpska javnost, kao jedino mogu}i objektivni sudija, nepristrasno procewuje i sva~iji politi~ki rad vrednuje. Srpska javnost je tako i postupila: vrednovala je i nepristrasno procewivala sva~iji politi~ki rad (mo`da nepotrebno, jo{ jednom napomiwemo da je re~ o srpskoj javnosti!). Rezultat tog procewivawa i vrednovawa jedino mogu}eg objektivnog sudije, tj, srpskog naroda, dobro nam je poznat: [irom srpskih zemaqa, pa ~ak i me|u svojim neprijateqima, Srpska radikalna stranka (SRS) uìva najve}i ugled! Sre}om, bez prisile i zastra{ivawa, zli i ne~asni nisu u stawu da steknu ugled. Bar ne javno. Srpska radikalna stranka svoj ugled stekla je javno, bez prisile i bez zastra{ivawa sopstvenog naroda. Jednom ste~en,
23
dugotrajnom i na sve `rtve spremnom borbom, taj ugled se ne stavqa na kocku. Srpska radikalna stranka ne trguje s Vojskom Jugoslavije toalet papirom. Ona ne dovodi kraqa koji se tek u poznim godinama prisetio svog imena i onoga na {ta ga to ime obavezuje. Srpski radikali se ne nalaze me|u mladima i pametnima koji napu{taju zemqu. Wima, srpskim radikalima, nije strana ni robija ali im je strana korupcija. Za wih ne postoje svetiwe koje su ovla{}ene da srpski narod guraju u propast, ali ~ak i nevernici me|u wima ne dozvoqavaju da se pozori{nim predstavama skrnavi lik Sv. Save. Kada anacionalni Jenki poku{ava da osedla Srbe, srpski radikali ga zbacuju sa narodne grba~e zajedno sa wegovom vladom, isto kao i najuglednijeg ìvog srpskog pisca kada poku{ava da otu|uje dràvne teritorije i da tajno pregovara sa neprijateqem. Kada im se ograni~ava sloboda govora i kada Skup{tina nije svesrpska, radikali je napu{taju, makar se ona sto puta zvala svesrpskom (14. maj, Sava centar). Ipak, vratimo se u 1990. godinu i Srpskom ~etni~kom pokretu.
PRSTOM U OKO
Jedino {to je do sada dokazano bez ikakve rezerve (pored onoga da je jedini nau~no dokazani Srbin) jeste, kada je re~ o vojvodi [e{equ, da ne ume da se dosa|uje. To je, kaù, jedino u {ta se ba{ ni malo ne razume. (Zli jezici tvrde da ne ume ni engleski da govori, {to uop{te nije ta~no. Ume, ali ne}e mu se). Odmah po svom organizovawu Srpski ~etni~ki pokret tura prstu oko reìmu i svima onima koji jo{ uvek ne mogu da shvate da ih, ustvari, vi{e nema: Na Ivawdan, 7. jula 1990. godine Srpski ~etni~ki pokret sa vojvodom [e{eqem u Vaqevu organizuje su|ewe zlo~incu i zlikovcu Josipu Brozu! (Znaci navoda su ovde samo zato jer se radi o citatu!). Hotel Jablanica bio je okruèn onima koji su ostali na ulici jer je wegova velika sala bila premala da primi sve one koji su hteli da prisustvuju ovom decenijama prièqkivanom su|ewu. Opunomo}eni javni tuìlac je vojvoda dr [e{eq. Da bi razuverio najokorelije optimiste, vojvoda ~eka izvesno vreme, a onda, kako optuènog nema da se pojavi, su|ewe po~iwe. Minutom }utawa odaje se po{ta srpskim àndarima Dragovi}u i Lon~aru, koje je na taj dan 1941. godine ubio s le|a @ikica Jovanovi}-[panac. Zatim dr [e{eq po~iwe ~itawe optu`nice. Naravno, ko }e drugi da bane ako ne milicija. Komandir patrole, sa megafonom ispred usta, objavquje razlaz. Ne èle}i da dovede u nepriliku kako okupqeni narod, tako ni miliciju koja mora da se drì nare|ewa odozgo, Visoki narodni tribunal odlaè su|ewe. Narodu, koji ~eka ispred hotela, vojvoda [e{eq saop{tava: Ponovo nas je komunisti~ka policija onemogu}ila da sprovodimo na{e akcije, me|utim, mi zbog toga ne}emo odustajati od na{ih planiranih aktivnosti, a {to se Josipa Broza ti~e, on je u srcima svih Srba ve} osu|en tako da }e ga srpski narod pamtiti samo po zlu koje mu je naneo kao nijedan dosada{wi neprijateq. Pored toga {to je Brozov kult li~nosti zadobio teàk udarac i {to je milicija bila dovedena u situaciju da mora da brani uku}ecve}enog mar{ala, su|ewe je imalo jo{ jedan pozitivan efekat: Liberalna stranka iz
24
Vaqeva pristupila je Srpskom ~etni~kom pokretu. Aktom od 15. jula to je i ozvani~eno, a samo trinaest ~lanova, predvo|eni g. Predragom Vuleti}em, odbili su prikqu~ewe i osnovali Narodnu liberalnu partiju. (Ta stranka je, govorka se, u me|uvremenu svoje ~lanstvo utrostru~ila!). Vlast se jo{ ni od su|ewa Brozu nije osvestila, a ve} je i u drugo oko dobila prst: 17. jula 1990. odràn je u centru Beograda, a u prisustvu deset hiqada gra|ana, veliki komemorativni skup povodom godi{wice ubistva generala Draè Mihailovi}a. Samo pet dana kasnije Srpski ~etni~ki pokret je u Vaqevu: 22. jula 1990. daje se parastos srpskim junacima pobijenim od komunista, a 2. avgusta ovla{}eno slu`beno lice izdaje potvrdu da je vojvodi [e{equ oduzelo slede}i predmet: Jedan metalni ~eki} macola sa drvenom dr{kom. Re~ je o ve} ~uvenom ~eki}u (danas je opet u vojvodinom posedu) kojim je tog dana vojvoda [e{eq na srpskom tlu sa srpskog manastira Prohor P~iwski polupao nekakve komunisti~ke plo~e sa nekakvim natpisima na nekakvom makedonskom jeziku. Be{e Ilindan. Samo dva dana kasnije Srpski ~etni~ki pokret je u Malom Zvorniku. Desetak wegovih ~lanova, predvo|eni vojvodom, do{lo je da promovi{e stranku. Za vreme skupa ispred sale se okupila masa muslimanskih fundamentalista. Niko od wih nije hteo da se u~lani, ali svi su bili spremni da kamenuju ~etnike. Kada je skup zavr{en i sala napu{tena, na Srbe su poletele uvrede i kamenice. Zbog prisutne milicije, koja ni prstom nije mrdnula da za{titi pripadnike S^P, ~etnici su se pravili da ih i ne prime}uju. Ali, kada je jednom od ~lanova Centralne otaybinske uprave kamenicom razbijena glava, vrag je odneo {alu: za nekoliko trenutaka malobrojni vlasi i kauri motkama razjuri{e ruqu fundamentalista. Ve} 8. avgusta Srpski ~etni~ki pokret je na slede}oj promociji: u Lapovu. Od promocije nema ni{ta jer se izme|u naroda i pripadnika S^P na{la milicija. Od tog dana Lapovo ima i svoj nadimak: Pendrek Varo{. Dok vojvoda nije stigao da je primiri, milicija je opau~ila nekoliko u~esnika skupa. Da je ostalo samo na tome, ni po muke. Navikli su Srbi na sva{ta, pa i batine. Me|utim, istoga dana, 8. avgusta 1990. godine Republi~ki sekretarijat za pravosu|e i upravu Socijalisti~ke republike Srbije izdao je i re{ewe kojim se odbacuje prijava S^P za upis u registar politi~kih organizacija. Uz re{ewe i{lo je i prikladno obrazloèwe: Navedena politi~ka organizacija podnela je prijavu za upis u registar politi~kih organizacija dana 31. 07. 1990 godine pod nazivom Srpski ~etni~ki pokret. Iz novije istorije Jugoslavije poznato je da su pripadnici ~etni~kog pokreta u Drugom svetskom ratu okon~ali rat kao poraèna strana, a wihove vo|e su od strane narodnih sudova osu|eni kao ratni zlo~inci zbog izvr{enih pokoqa i drugih vidova terora nad stanovni{tvom Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Smatraju}i da se prijavqenim nazivom vre|a javni moral gra|ana u SR Srbiji ovaj Sekretarijat je primenom ~lana 10. stav 3. Zakona o politi~kim organizacijama odbacio prijavu politi~ke stranke Srpski ~etni~ki pokret.
25
U ratu okon~ati rat!? Pokoqi su samo jedan od vidova terora!? Neka ovo budu jedine opaske. A {to se ti~e onoga da se jo{ daleke 1990. godine vodilo ra~una o vre|awu javnog morala gra|ana, na to ne}emo ni skretati pa`wu. Neka bude da je to izum na{ih dana. Ako ni zbog ~ega drugog, ono bar zbog ministarskih afera, zbog @ivote Pani}a i toalet papira, zbog g|e Gruden i autobusa kojima nas transportuje, zbog dilera i deviza koje nam ~as nude ~as uzimaju, zbog penzionera i penzija koje im se {aqu... (Ili to mo`da ne vre|a va{ javni moral gra|ana?) Elem, od registracije Srpskog ~etni~kog pokreta kao politi~ke organizacije nema ni{ta! Pripadnike Srpskog ~etni~kog pokreta re{ewe o odbijawu registracije nije mnogo iznenadilo, jo{ mawe pokolebalo da istraju u svojoj borbi za reafirmaciju ~etni{tva i svega onoga {to je ono simbolizovalo: hrabrost, odanost narodu i nepomirqivu borbu protiv internacionalisti~ke a`daje zvane komunizam. Upravo zbog tih ~etni~kih osobina Pokret srpskih ~etnika Ravne Gore sa legendarnim vojvodom Mom~ilom \uji}em na ~elu imenovao je dr [e{eqa za ~etni~kog vojvodu i primio ga kao po~asnog ~lana u Pokret srpskih ~etnika Ravna Gora, u organizaciju ve}u od svih drugih ~etni~kih organizacija Srba u izgnanstvu. U svom proglasu U po~ast dr [e{eqa, koji je vojvoda Mom~ilo izdao na Vidovdan 1989. godine, povodom proslave {est stotina godina Kosova, stoji slede}e: Dr Vojislav [e{eq, stanovnik na{eg srpskog prestolnog grada Beograda, gowen i progowen od bezbo`ne tiranske vlasti u Jugoslaviji, stoji u prvim borbenim redovima za slobodu Srpstva i obnovu Srpske dràve na Balkanu. U toj borbi on je istinski tuma~ misli i ose}awa srpskog naroda. Izraàvaju}i po{tovawe i priznawe wegovoj herojskoj borbi i odlu~nom stavu u odbrani ìvotnih interesa srpskog naroda nastavqaju}i istorijsku tradiciju srpskih ~etnika, kao najstariji srpski ~etni~ki vojvoda progla{avam dr Vojislava [e{eqa za srpskog ~etni~kog vojvodu i po~asnog ~lana Pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore u slobodnom svetu i u na{oj rodnoj Otaybini. Jedan Bog, jedan Sveti Savo, jedna jedinstvena saborna Srpska Svetosavska Crkva i jedan ponosan slobodarski srpski narod ujediwen u svojoj srpskoj slobodnoj i demokratskoj dràvi na Balkanu. Sloboda ili smrt! Ravna Gora pobediti mora! Srbi, dakle, po prvi put od zavr{etka Drugog svetskog rata, opet imaju me|u sobom i na svom tlu ~etni~kog vojvodu. Imaju i ~etnike okupqene oko otaybinskog vojvode, imaju i svoje glasilo, svoje simpatizere ali nemaju politi~ku stranku, nemaju krov pod kojim bi se ideolo{ki okupili. U ono vreme, a i danas je tako, nije ni{ta bilo lak{e od osnivawa stranke. Osnivao ih je ko god je hteo (ako ne ba{ on, a ono èna, deca, mama ili tata). Jedini uslov za osnivawe stranke bio je da vam se to prohte. I Srpski ~etni~ki pokret mogao je da osnuje svoju politi~ku stranku: postojalo je ~lanstvo, postojalo je demokratski izabrano vo|stvo, postojao je i kristalno jasan politi~ki, socijalni i ekonomski program. Na to osnivawe sopstvene stranke srpske ~etnike gonio je kako reìm (odbijawem registracije S^P), tako i opozicija, koja je stalno i svuda skretala pa`wu da ~etnici nisu politi~ka ve} vojna formacija.
26
êtnici, naivni kakvim ih je Bog dao, morali su od opozicije da saznaju da su vojna formacija! To saznawe nije im nimalo smetalo da se i daqe bave politi~kim radom i propagirawem svojih ideja, istovremeno stavqaju}i na znawe srpskom narodu da u vremenu koje dolazi ne}e biti sam i neza{ti}en. Glavna preokupacija Srpskog ~etni~kog pokreta u to vreme jeste {irewe duha ~etni{tva i isticawe opasnosti koja nam preti od anacionalnih snaga oli~enih u reformistima Ante Markovi}a i povampirenih komunista okupqenih oko Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Kao {to se od vampira i Satane branite krstom, tako su srpski ~etnici reformistima i jugopokreta~ima stalno poturali pod nos slike voqenog srpskog î~e. (Kao {to vidimo, delovalo je!). Ako je Kara|or|e imao konkurenciju u Milo{u, kraq Petar u kraqu Milanu, car Lazar u Obili}u, general Draà Mihailovi} je jedinu konkurenciju imao u omraènom Brozu. On je bio i ostao jedina integraciona figura novije srpske istorije, li~nost oko koje su se svi Srbi i posle wegove smrti okupqali. U Srbiji, Dalmaciji, Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini... Svuda je Draà Mihailovi} sa svojim ~etnicima bio smatran za svog, nigde za tu|ina kome su potrebni politi~ki komesari da bi narodu obja{wavali za{ta se on to ustvari bori. Kod ~etnika se uvek znalo za {ta i za koga se bore: za slobodu Otaybine i srpski narod. Naravno i za kraqa dokle god ga je bilo. Stoga je razumqivo da su i reìm i opozicija ve} tokom cele 1990. godine, koja }e se zavr{iti izborima, bili protiv i samog pomena ~etni~kog imena, a kamo li tek stranke koja bi nosila to ime. Reìm je smatrao da je rasturawem Saveza komunista u~inio dràvi dovoqno veliki ustupak i time stekao pravo da ostane na vlasti, dok je opozicija jurcala po zemqi Srbiji sa nekim novim, demokratskim, civilizovanim i opet! naprednim idejama i programima. Ako se izuzmu komunisti sa svojim izopa~enim i nastranim idejama, jedino je Srpski ~etni~ki pokret nudio ne{to provereno, ne{to {to predstavqa nastavak prirodnog ìvqewa srpskog naroda. Naravno, to je bolo o~i svima koji bi tako rado da i daqe eksperimenti{u, traè nove puteve s kojih ne treba skretati, novu bra}u i nove saveznike, pa su stalno opomiwali da nam preti vra}awe u devetnaesti vek! Narod je ipak vi{e verovao ~etnicima: {to je dobro za Milivoja, dobro je i za Radivoja i Dobrivoja. Podela vi{e ne sme biti!
LA@I, PROMOCIJE, SKANDALI, HAP[EWE...

Samo stotinak dana pred izbore Velika Srbija pi{e: Progoni, kojima je izloèn Srpski ~etni~ki pokret u celini i wegovi najistaknutiji politi~ki aktivisti posebno, daqe se intenziviraju. Komunistima pri tome nesebi~no pomaè i dirigovana opozicija. Zakazali smo protestne demonstracije za 11. septembar zbog odluke Sekretarijata za pravosu|e i op{tu upravu Srbije da se odbije registrovawe na{e stranke. Dvadesetak dana posle obelodawivawa na{e odluke, {est opozicionih stranaka, od kojih neke uop{te nisu nikakve politi~ke partije po svojoj unutra{woj strukturi, broju ~lanova i metodima delovawa, za27
kazali su sopstveni miting na istom mestu za 12. septembar. Wihov skup je dobio ogroman publicitet u reìmskoj {tampi, dok je na{ sistematski zata{kavan i pre}utkivan, da bi ga policija i zvani~no zabranila dan uo~i odràvawa. Razume se, ta policijska zabrana nama ~etnicima ni{ta nije zna~ila, demonstracije smo odràli kao {to smo i planirali, a sutradan smo se pojavili i na mitingu stranaka koje su uglavnom odbile da se solidari{u sa Srpskim ~etni~kim pokretom i taj miting pretvorili u sopstvenu, ~etni~ku promociju. Izbori se bliè, a ~etnicima, iako nisu registrovani kao stranka, te i pored najboqe voqe ne mogu na izbore, podme}u se razne laì i skandali. To je vreme kada je Ante Markovi} jo{ uvek na ~elu Savezne vlade, okruèn najne~asnijom sortom komunista reformistima. Preko svojih listova iz Borbine ku}e {ire se najgore dezinformacije i laì o vojvodi [e{equ i Srpskom ~etni~kom pokretu. Naslovi iz tada{we {tampe ve} sami za sebe dovoqno govore: [e{eq posva|ao ~etnike! Odluka rukovodstva Srpskog ~etni~kog pokreta: [E[EQ IZBAÊN! [e{eq preti ~etnicima! [e{eq se obra~unava sa protivnicima u sopstvenoj stranci: PREPAD U RESTORANU. Za mir u ku}i opozicije. Gde je dima tu je i vatre! Ta~no je da je u to vreme bilo kratkotrajnih problema u Srpskom ~etni~kom pokretu, ali nije ta~no da ih je bilo me|u ~etnicima samim. Ta~no je i to da je izdato i saop{tewe da je [e{eq iskqu~en iz Srpskog ~etni~kog pokreta, ali je ta~no i to da su od dvanaest potpisnika tog saop{tewa samo troje bili zaista ~lanovi S^P, dok su dvojica bila biv{i ~lanovi: jedan je bio iskqu~en zbog pristupawa organizaciji Crna ruka i upu{tawa u aktivnosti uli~nog terorizma, koji je neprimeren politi~kom programu i metodu delovawa Srpskog ~etni~kog pokreta, dok je drugi iskqu~en, jer je kao kolporter Velike Srbije zatajio novac od prodaje lista. Ostala sedmorica uop{te nisu bili ~lanovi Srpskog ~etni~kog pokreta. U Saop{tewu srpskoj javnosti, izdatom od strane Centralne otaybinske uprave S^P, 3. septembra 1990. godine ~itamo: Nakon svestrane analize ~itavog slu~aja, Centralna otaybinska uprava je zakqu~ila da je ovu podriva~ku akciju zamislila neka reìmska institucija, najverovatnije jedna od policijskih slu`bi, a da su kao izvr{ioci posluìli neki nezadovoqnici me|u sada{wim i biv{im ~lanovima stranke, kao i sasvim nepoznata lica, koja su mo`da i fiktivna, jer su neki potpisi ispod saop{tewa isuvi{e sli~ni jedan drugom. A malo niè stoji: Mi, srpski ~etnici, o~ekujemo i u budu}nosti beskrupulozne komunisti~ke nasrtaje na na{u unutarstrana~ku stabilnost, razne reìmske laì i klevete, poku{aje policijskog vrbovawa pojedinih ~lanova stranke, ali smo na sve to spremni i odlu~ni da istrajemo u borbi za realizaciju na{ih programskih ciqeva. Nije nimalo slu~ajno {to Srpski ~etni~ki
28
pokret okupqa samo najhrabrije, najodlu~nije i naj~asnije srpske patriote, spremne da se u svakom trenutku nesebi~no `rtvuju za svoj narod i otaybinu. Mi smo zato ponosni {to smo jedina politi~ka stranka u ovoj suènoj Srbiji koju je komunisti~ki reìm odbio registrovati, {to smo neprekidno izloèni policijskim zabranama i {ikanirawima, te {to uìvamo nepodeqene simpatije srpskog naroda, na kojima nam sve druge politi~ke stranke samo mogu pozavideti. Eto, tako je bilo u ranu jesen 1990. godine, u onda{woj Jugoslaviji, sa miqenikom Zapada, Antom Markovi}em, na ~elu dràve za koju je toliko Srba kroz vi{e generacija dalo svoje ìvote. To je vreme u kome se o ~lanovima Srpskog ~etni~kog pokreta i vojvodi [e{equ na televiziji ne moè ni{ta ~uti, ali se zato po reìmskoj i tzv. opozicionoj {tampi o wima moè sve najgore pro~itati. [e{eq je alkoholi~ar koji je oko sebe okupio grupicu umobolnika! Ve} u slede}em ~lanku stvar izgleda sasvim obrnuto: [e{eq je umobolnik koji je oko sebe okupio grupicu alkoholi~ara. I sve tako, bez kraja, u bezbroj varijacija. Kako narod nije bio u prilici da [e{eqa vidi i ~uje na televiziji, Srpska re~ je mirne du{e tvrdila da [e{eq, zbog hormonskih poreme}aja, ima, verovali ili ne, piskav glas! (Na sre}u, taj glas se danas vrlo dobro ~uje, domet mu je ve}i nego kod nekih televizijskih stanica, a mnogi, nekad gromoglasni glasovi, danas su nam ne{to opiskavili). Mitinzi Srpskog ~etni~kog pokreta se zabrawuju, kolporteri Velike Srbije rasteruju, plakati cepaju, registracija odbija, laì i klevete {ire, kako u zemqi tako i me|u Srbima u inostranstvu... Sve to, o~igledno, nije dovoqno: Srpski ~etni~ki pokret iz dana u dan je ja~i i masovniji. U o~aju, ne znaju}i vi{e {ta da radi, vlast hapsi dr [e{eqa. Usred bela dana, usred Beograda, usred zemqe Srbije, najugledniji srpski opozicionar biva 2. oktobra uhap{en! Dok do izbora ima jo{ samo 68 dana, dok se predizborna kampawa svom snagom zahuktava dr [e{eq javqa majci Danici da ga ne ~eka na ru~ak jer, eto, mora opet malo u zatvor. Za{to sad opet? Da nisu primetili da je onih osam godina robije odradio za dvadeset i dva meseca? Ne, nije to. Evo za{to: Gradski sudija za prekr{aje grada Beograda u prekr{ajnom postupku doneo je re{ewe da je dr [e{eq odgovoran: ... [to je dana 2. oktobra 1990. godine u vremenu od 10.30 do 12 ~asova u Ulici knez Mihailova u Beogradu, ispred zgrade broj 1 kod palate Albanija naru{io javni red i mir na taj na~in {to je postavio {tand na kome je, sa strane, izloìo dva panoa (veli~ine 100h70 cm) sa ispisanim tekstom-porukom: Odlu~no zahtevamo da se odmah ukloni le{ zlikovca i tiranina Josipa Broza Tita iz ponosne srpske prestonice Beograda i da se poru{i zli paganski hram koji su komunisti nazvali Ku}a cve}a, a srpski narod gnezdo zla, a na ra{irenom platnu iznad {tanda ra{irio dve srpske zastave sa starim srpskim grbom u sredini kao amblemom,
29
uokvirenim tekstom s verom u Boga, za kraqa i otaybinu, pozivaju}i gra|ane prolaznike da prihvatawe ispisane poruke na panoima potvr|uju svojim potpisima u izloènu kwigu-svesku, odnosno da se prijavquju (potpisima) za odlazak u Hrvatsku (u Knin) radi pruàwa pomo}i i za{tite srpskom narodu (ugroènom), izazvav{i time i negodovawe prisutnih gra|ana, omalovaàvaju}i wihova patriotska i nacionalna ose}awa, odnosno omalovaàvaju}i dru{tveno-politi~ko ure|ewe Jugoslavije... Itd, itd, itd ... Dobi vojvoda za ovo 15 dana zatvora. Uz to je na svojoj robija{koj {tednoj kwiìci ve} imao dve kazne od 20 i 25 dana, a kako mu je upravo upla}eno i 20 dana zbog jednog metalnog ~eki}a, macole sa drvenom dr{kom, koji je bio aktiviran na Ilindan u manastiru Sv. Prohor P~iwski, to je vojvoda raspolagao robija{kim kapitalom od ukupno ako smo dobro sabrali 80 dana. Taj kapital je reìm odlu~io da mu odjednom isplati, tako da su odmah nastala trvewa oko toga ko }e vojvodi prvi da javi rezultate proteklih izbora. Jer, ne zaboravimo, do izbora je bilo jo{ samo 68 dana. Vojvoda bi, dakle, tek 12 dana po izborima napustio zatvor u Padinskoj Skeli. Ako je i od reìma mnogo je! Na ovakvu samovoqu sabirawe ~etiri kazne u jednu i celokupno izdràvawe sabranih kazni u jednom cugu morale su da reaguju ~ak i neke stranke koje ~etnike i wihovog vojvodu nisu ba{ oboàvale. Oglasila se Demokratska stranka, Udruèwe kwièvnika Srbije, Srpska svetosavska stranka, Pokret za za{titu qudskih prava u Jugoslaviji. Ni reakcije iz inostranstva nisu izostale, pa je reìm morao da popusti i da vojvodu zamoli da posle 23 dana prekine svoje robijawe ili da ga bar odloì za neka boqa vremena. Vojvoda ovoj molbi nije izi{ao u susret: niti se ose}ao krivim, niti je smatrao da je ceo postupak protiv wega bio legalan. Odbio je da potpi{e ve} pripremqenu i unapred odobrenu molbu za pomilovawe! Me|utim, ono ~ega se vojvoda gadio, toga se nije gadila i zatvorska uprava: na wenu molbu dr [e{eq je, zbog lepog pona{awa (za koje se obi~no dobija samica), pu{ten na slobodu. Za vreme vojvodinog boravka u zatvoru ~lanstvo Srpskog ~etni~kog pokreta nije sedelo skr{tenih ruku: i daqe bradati, ali preru{eni u tzv. grupu gra|ana, kandidovali su svog vojvodu za predsednika Republike! Kako o registrovawu stranke i izlasku na izbore, koji su se vrtoglavo bliìli, nije vi{e moglo da bude govora, to je ova kandidatura dr [e{eqa za predsednika Republike bila jedina mogu}nost da se vojvoda pojavi na televiziji i da predstavi srpskom narodu kako Program grupe gra|ana, okupqene oko Srpskog ~etni~kog pokreta, tako i sebe li~no. Tridesetak dana koji su mu jo{ preostali do izbora, a bez mogu}nosti da agituje preko {tampe, radija i televizije, dr [e{eq koristi na najboqi mogu}i na~in: promocije, promocije i opet promocije. Re|aju se Vaqevo, Novi Sad, Rumenka, Stepanovi}evo, Zrewanin, Vr{ac, Kru{evac, â~ak, Ni{, Loznica... Sale su i velike i pune; ispred sala ostaje mnogo wih koji promocije Srpskog ~etni~kog pokreta prate iz hodnika. Pred zgradama u kojima se promocije odràvaju tako|e je mnogo naroda... Ali sve je to premalo za prekratko vreme i svesrpski prostor.
30
Vojvoda daje sve od sebe, drì i po tri promocije na dan, iznosi Program S^P glasno, ubedqivo i argumentovano. îst populizam i demagogija, govore oni koji to uobi~avaju da kaù u svakoj prilici kada narod pozdravqa javno izre~ene istine i kada nailazi na dobro poznavawe i ose}awe problema koji ga mu~i. Narod je odu{evqen, burno pozdravqa Program Srpskog ~etni~kog pokreta i dobrim delom se svrstava u srpske ~etnike. Ipak, hiqade i desetine hiqada koje su te hladne jeseni imale priliku da ~uju vojvodu i Program, ipak je to premali broj u odnosu pa vi{emilionsko glasa~ko telo u Srbiji. Najve}i u~inak o~ekuje se od predstavqawa predsedni~kog kandidata na televiziji. Taj nastup je dr [e{equ zagarantovan i niko nema pravo da mu ga uskrati, makar grupa gra|ana sto puta sve listom ~etnici bili. Naravno, [e{eq nije jedini kandidat za predsednika Republike. Ima ih jo{ tridesetorica i jo{ jedan.
PREDSTAVQAWE PREDSEDNI^KOG KANDIDATA

Jedan od trideset i dvojice predsedni~kih kandidata, smatraju}i se s pravom dovoqno poznatim, odbio je da u~estvuje u ovom jedno~asovnom predstavqawu. (Zli jezici tvrde da je upravo zato i pobedio: narod je video one druge). Posebno interesantan bio je jedan dugokosi, bradati kandidat za koga se, dok ne progovori, lako moglo pomisliti da je jedan od ~etnika. Wegov arhai~ni govor, iako ekavski, bio je mnogima toliko interesantan da nisu ni obra}ali pa`wu na ono {to se govori ve} su se, uglavnom, skoncentrisali na wegov izgled, na wegove grimase, na wegove uzdahe i povremenu krajwu potre{enost. A {teta je {to nisu malo vi{e pazili na ono {to je on govorio! Bilo je tu lepih stvari da se ~uju. Jedna od wih je bila i ona o vidovdanskom sto~nom postu. Veli, tako, srpskom narodu gore pomenuti predsedni~ki kandidat: Kao dete od ~etiri godine, kao najstarije dete, bio sam prisiqen da teram stoku na ispa{u, na planinu. Toga dana sam u planinu smeo da ponesem samo fla{u vode. Ni{ta od hrane. Bio je Vidovdan, a to zna~i dan posta. Potom nam pri~a kako je proveo dan u planini, kako je popio svu vodu ve} do podne, kako je `vakao neku travku da bi utolio glad, zatim kako se upla{io da mu ne izrastu rogovi (jer se travkom omrsio!), ru`ni rogovi kao jednom od bikova koje je napasao... U smiraj dana krenuo je nazad u selo. E, sada nam doslovce pri~a: ... A kada sam se primakao selu, do~ekala me je nestvarna scena. Nestvarna scena, iracionalna situacija: jagarvci gladni, koji toga dana nisu i{li na ispa{u, su blejali, telad po torovima gladna su mukala, gladna `drebad rzala... Jedna neverovatna situacija! Zaista neverovatna situacija! Naàlost voditeqka, vaqda i sama potresena neverovatno}om situacije, nije se setila da postavi pitawe koje se ve}ini gledalaca samo od sebe nametalo:
31
Zaboga, gospodine predsedni~ki kandidatu, pa koja je to stoka bila sa kojom ste vi ceo dan proveli u planini na ispa{i? Zar je mogu}e da je postojala i privilegovana stoka koja je imala pravo da pase dok je druga gladovala zbog vidovdanskog posta? Koja je to stoka bila? Komunisti~ka? Na ova pitawa }emo te{ko ikada dobiti odgovor. [teta! I jo{ jedan od mnogih bisera vredi ovde pomenuti: Po{to je dobro obavio svoj vidovdanski post, na{ predsedni~ki kandidat, tada jo{ obi~an ~etvorogodi{wak, dobio je od svoje bake, u zalazak sunca, kri{ku hleba sa mladim kajmakom, odozgo posutim {e}erom. I ode sav post do vraga! Ovakav pristup srpskom narodu moè da bude zanimqiv, ~ak i sme{an, nekome mo`da i originalan, ali je svakako krajwe bqutav i drzak ako se radi o nekome ko se kandiduje za predsednika dràve tog naroda. Srpsku dobro}udnost ne treba me{ati sa naivno{}u, jo{ mawe srpsku trpeqivost sa glupo{}u. (Za divno ~udo, gospodin Vuk Dra{kovi} tvrdi da je i daqe na ~elu jedne stranke koja, pak, sa svoje strane, tvrdi da ima ~lanstvo i pristalice u srpskom narodu.) Kandidat grupe gra|ana, poznate pod imenom Srpski ~etni~ki pokret, za razliku od gospodina Vuka Dra{kovi}a, sasvim ta~no je znao koji narod zastupa, u ~ije ime se kandiduje, te je znao i kome se obra}a. Jo{ pre svog jedno~asovnog predstavqawa na televiziji vojvoda [e{eq se svojom Promotivnom besedom obratio Srbima i Srpkiwama: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Predstoje}i parlamentarni izbori u Srbiji ne}e biti ni slobodni ni demokratski iz dva razloga: 1. Zato {to je u prethodnom postupku srbijanski komunisti~ki reìm odbio registraciju Srpskog ~etni~kog pokreta, kao izrazito demokratske politi~ke stranke po svom programu, unutra{woj organizacionoj strukturi i metodama delovawa. 2. Zato {to su zasnovani na ve}inskom izbornom principu koji ne dozvoqava ravnomernu zastupqenost politi~kih stranaka u parlamentu proporcionalno broju osvojenih glasova na izborima. Izgradi}emo parlamentarnu demokratsku dràvu u kojoj }e se striktno po{tovati sva gra|anska prava i qudske slobode, u kojoj }e se uspostaviti moderan pravni poredak kao garancija legitimnosti vlasti i legalnosti wenih odluka. Na{ ideal je dru{tvo socijalne pravde i materijalnog blagostawa, privreda pune zaposlenosti, zemqa u kojoj se brine o omladini i ostarelim licima, u kojoj je sasvim slobodno ispovedawe vere, u kojoj se obavqa duhovni preporod i stvaraju novi uslovi za kulturni procvat. Obnovi}emo srpsko selo, podsta}i poqoprivrednu proizvodwu sniàvawem poreza i garantovawem otkupa svih proizvoda po ceni koju }e sami seqaci preko svojih udruèwa odre|ivati. Garantova}emo slobodu {tampe i drugih sredstava javnog informisawa. Rukovodi}emo se iskqu~ivo principom korektnosti i istinoqubivosti.
32
Temeqito }emo reformisati vaspitnoobrazovni sistem kako bi ga prilagodili zahtevima modernog vremena i interesima srpskog dru{tva. Na{ ideal je puna zaposlenost, koju je mogu}e posti}i samo javnim radovima, pre svega na objektima saobra}ajne infrastrukture i obnavqawa {umskog bogatstva, te stabilnom poreskom politikom koja bi se zasnivala na trajnoj poreskoj stopi od najvi{e dvadeset procenata profita u duèm vremenskom periodu. Ukinu}emo autonomne pokrajine. Mi, srpski ~etnici, zalaèmo se za politiku nacionalnog pomirewa svih Srba, ali ne po komunisti~kom diktatu koji podrazumeva daqe bacawe istorijske qage na na{ pokret i zadràvawe privilegija koje su Titovi sledbenici stekli srqaju}i u izdaju sopstvenog naroda. Sama ~iwenica da smo promenili metode svoje borbe i od tipi~no vojni~ke organizacije transformisali se u politi~ku stranku svedo~i da svim silama nastojimo izbe}i bilo kakvo prolivawe krvi me|u samim Srbima. Na{a borba se nastavqa kroz slobodan i otvoren politi~ki proces, zasnovan na demokratskom parlamentarizmu i vi{epartijskom sistemu. I samo u~e{}e na ovim izborima za nas je velika pobeda i zato sa optimizmom gledamo na budu}nost. Posle ove promotivne besede, koja se putem Velike Srbije i letaka probila do jednog dela naroda, do{ao je i vojvodin prvi nastup na televiziji. Pri~a se da su za vreme tog nastupa ulice bile potpuno prazne, ali nema nikoga ko bi to potvrdio: svi su bili kod ku}e. Svi su hteli da, najzad, vide i ~uju tog ~etni~kog vojvodu o kome su se svega i sva~ega naslu{ali. Mnogima su se ~udna pitawa vrzmala po glavi: Ho}e li do}i trezan? Da li }e da bije? Ne}e vaqda ono ènsko ~eqade da puste da sama s wim razgovara? [ta ako ne bude hteo da vrati mikrofon? Ho}e li ga ponovo uhapsiti? Za ~itaoce Srpske re~i, lista vojvodinog kuma Vuka Dra{kovi}a, ovakva pitawa bila su sasvim normalna. Kada je emisija po~ela, trebalo im je bar desetak sekundi da shvate da je gospodin blagog ali odlu~nog pogleda, u plavom odelu, sa kravatom, koji sedi preko puta voditeqke, niko drugi do upravo taj [e{eq. Ostaviv{i svoju zbuwenost za kraj emisije, pa`qivo su slu{ali svaku vojvodinu re~. Ja sam, formalno, na ovim izborima kandidat grupe gra|ana. Me|utim, ta grupa gra|ana je grupa srpskih ~etnika i ja sam kandidat srpskih ~etnika i ra~unam na glasove srpskih ~etnika. Osvr}u}i se na tada{we (decembar 1990.) odnose me|u narodima u Jugoslaviji, dr [e{eq kaè: Moramo da shvatimo da nam ni Hrvati ni Slovenci nikada ni bra}a ni prijateqi nisu bili i da moramo {to pre sa wima da raskrstimo. [to se Slovenaca ti~e, na svu sre}u, nemamo nikakvih nere{enih teritorijalnih pitawa i srpski narod bi trebalo sada sve snage da uloì da se Slovencima pruì puna podr{ka u wihovoj te`wi za otcepqewem i formirawem samostalne dràve, ili prikqu~ewem nekoj drugoj drà33
vi. To nas vi{e ne treba da interesuje. Za nas Srbe to pre svega zna~i 1.500.000 ogor~enih neprijateqa mawe u granicama jedinstvene dràve. Ima nekoliko nere{enih spornih pitawa. Recimo, Slovenci bi trebalo da snose odgovaraju}i deo jugoslovenskog dràvnog duga, trebalo bi da plate fabrike koje su posle rata preseqene odlukom tiranina i diktatora Josipa Broza Tita iz Srbije u Sloveniju i to bi bilo sve. Oni mogu odmah da idu! [to se Hrvata ti~e, mi srpski ~etnici neprekidno poru~ujemo novom usta{kom poglavniku Frawi Tu|manu i novoj usta{koj vlasti u Hrvatskoj da se ne igraju sa srpskim narodom koji ìvi na podru~ju dana{we improvizovane hrvatske dràvne zajednice. To je srpska teritorija na kojoj ìvi srpski narod i mi nikada ne}emo dozvoliti da ona bude odvojena od matice zemqe. Mogu Hrvati da se izdvajaju iz Jugoslavije, mogu da formiraju samostalnu dràvu, da se prikqu~uju nekome drugom, ali moraju uvek znati da mi ni po koju cenu, po cenu novih potoka krvi, ne}emo dozvoliti da nam odvajaju ni jednu teritoriju na kojoj se nalaze srpska sela, srpska masovna grobqa, srpske klanice, srpske jame, srpski logori, srpski Jasenovci, srpske poru{ene crkve... To nikada ne}emo dozvoliti. O usta{ama [e{eq kaè: Hrvati moraju da budu ka`weni na onaj na~in na koji se ina~e u civilizovanom svetu ka`wavaju narodi i dràve za zlo~ine koje po~ine u ratnim uslovima wihovi reìmi, a to je gubitak teritorija. Govore}i o zajedni~koj dràvi sa Hrvatima (za{ta se danas ponovo zalaù neki ~asni umovi!) [e{eq kaè: Smatram da mi Srbi nikada sa Hrvatima ne moèmo da se pomirimo dok ìvimo u granicama jedinstvene dràve. Istorija dosada{we Jugoslavije, bilo Kraqevine Jugoslavije, bilo komunisti~ke Jugoslavije, pokazala je da Jugoslavija jednostavno ne moè egzistirati kao demokratska dràva zbog hrvatskih te`wi, neprekidnih separatisti~kih te`wi. Hrvati Jugoslaviju nikada nisu iskreno èleli niti prihvatili. Oni su je shvatili kao privremeno, prelazno re{ewe u tragawu za nekom boqom opcijom. Nakon Prvog svetskog rata Hrvati su na neki na~in bili prinu|eni da u|u u dràvni savez sa Srbima, da bi spasili neke svoje zapadne teritorije pred italijanskim apetitima. I Srbi, smatraju}i Hrvate svojom bra}om, iskreno kao i uvek, naivno kao ~esto puta kroz svoju istoriju, u{li su u tu dràvnu zajednicu ne znaju}i kakvi su krajwi ciqevi hrvatskih politi~ara. O gra|anskom ratu [e{eq misli: Mogu}a je samo jedna nesre}na okolnost: da se mi Srbi opet me|usobno pokoqemo. Mi, srpski ~etnici, po svaku cenu nastojimo to izbe}i. Zato smo odlu~no protiv upotrebe oru`ja u me|usobnim srpskim politi~kim borbama. Borbe moraju da budu politi~ke borbe, ali iskqu~ivo miroqubive. Mora se po svaku cenu izbe}i gra|anski rat me|u Srbima. Zato smo se konstituisali kao politi~ka stranka demokratskog karaktera s miroqubivim metodama politi~ke borbe, a iskqu~ili smo oruàna sredstva kao metod obra~unavawa u ovim politi~kim borbama koje vodimo sa komunistima i drugim strankama za koje smatramo da ne zastupaju istinski interes srpskog naroda, odnosno da su svojom politikom suprotstavqeni tim interesima.
34
I jo{ ne{to se dobro pamti iz tog predstavqawa [e{eqa kao predsedni~kog kandidata: Nemojmo mi da brinemo tu|e brige. Mi moramo napokon kao narod da se okrenemo sami sebi, jer smo isuvi{e energije posebno u ovom veku, prosuli re{avaju}i tu|e probleme, bore}i se za druge, a danas smo do{li na rub opstanka. Da nije bilo izdaje zapadnih saveznika i da nije umar{irala Crvena armija na teritoriju Srbije, pri kraju rata, oni (~etnici) bi pobedili i oni bi ponovo uspostavili poredak koji je okupator 6. aprila 1941. poru{io. E, {ta bi bilo sa na{om zemqom u tom slu~aju? Danas bi nam u najgorem slu~aju bilo kao jednoj Gr~koj. Dakle, ìveli bismo u uslovima slobodne trì{ne privrede i ne bismo ose}ali dana{wu egzistencijalnu krizu. To vi{e nije ni ekonomska, ni politi~ka, to je kriza jednog naroda u celini, egzistencijalna kriza. Narod je do{ao na rub propasti. Govore}i o odnosu reìma prema Srpskom ~etni~kom pokretu, vojvoda [e{eq kaè: Reìm je poku{ao da nas ugu{i na najraznolikije na~ine: odbili su nam registraciju, zabrawivali su nam da odrìmo javne promocije, javne skupove, uvek smo nailazili na kordon milicije, zatim su ubacivali provokatore u na{e redove, poku{avali iznutra da insceniraju neke rascepe... To nikada nisu uspeli, uvek smo ostali jedinstveni i odlu~ni, nikada nisu mogli ucenama ni{ta kod nas da postignu. Zatim, na{i policijski dosijei ne mogu nikako da nas kompromituju, kao u nekim drugim slu~ajevima. Nemaju, jednostavno, na~ina da nas elimini{u sa politi~ke scene, a pre svega zahvaquju}i ~iwenici {to smo mi i te kako svesni da u ovoj zemqi nema dovoqno zatvora u koje bi komunisti mogli da smeste sve srpske ~etnike, pa prema tome ne mogu sve da nas pohapse i tako nas elimini{u. A mi smo spremni da podnesemo sve te{ko}e, mi smo spremni na sve `rtve. Mi se ne bojimo ni zatvora, ni policijske odmazde. Mi se, ustvari, ni~ega ne bojimo jer smo spremni za svoj narod u svakom trenutku da damo i ìvot, ako treba, a kamo li da neke neprijatnosti podnesemo u komunisti~kim robija{nicama. Tamo je, uostalom, najteè prvi put oti}i, kada ~ovek jednom ode, slede}i put mu nije te{ko. Koliko je zla, razarawa i krvi moglo biti spre~eno da su se ove re~i razuma ~ule daqe i ~e{}e no {to im je to reìm omogu}avao, to nikada niko ne}e utvrditi. Ignori{u}i sva upozorewa dr [e{eqa, reìm u tada{woj Jugoslaviji kre}e putem dodvoravawa i dijaloga sa gluvima. Toleri{e se nesposobnost armije, dozvoqavaju se upadi raznih evro trojki i postavqawe wihovih posmatra~a, anacionalni mediji i stranke bez potpore u narodu dele }u{ke poklekloj dràvi, a u ime bratstva i jedinstva sa narodima koji u svojoj istoriji nisu propustili ni jednu priliku da se okome na Srbe, na ~elnim pozicijama u dràvi nalaze se hrvatski sinovi. Hrvatska {utwa razlama se dràvom dok Slovenci obavqaju svoj posao krvavog otcepqewa. Uskoro, cepawu zajedni~ke dràve prikqu~i}e se i hrvatski narod pod rukovodstvom kome je poklonio poverewe na izbo35
rima. Egzistencijalna kriza o kojoj je govorio dr [e{eq jo{ vi{e se produbquje oìvqavawem usta{tva: Srbe opet ubijaju, sela im gore, maq i no` su opet na delu. Spremnost na `rtvu koju dr [e{eq izraàva, ubrzo se dokazuje mno{tvom dobrovoqaca koji }e po izbijawu otvorenih sukoba pohrliti put Krajina, Bosne i Hercegovine. Strana~ka pripadnost, ponekad ni nacionalna, uop{te nije va`na: hrabri i ~asni kre}u da brane srpski ìvaq kome opet preti istrebqewe. Antisrpske snage }e te hrabre i ~asne qude, ono najboqe {to u ovakvim vremenima ovaj na{ prostor moè dati, nazvati paravojnim organizacijama. U wihovom kaqawu predwa~i}e Savez komunista-pokret za Jugoslaviju, koji }e ih generalno proglasiti pqa~ka{ima i zlo~incima, ubicama i sileyijama. Kakva bi bila sudbina porodica palih ratnika i invalida ovog odbrambenog rata kada bi SKPJ vodio glavnu re~ u ovoj dràvi uop{te ne moramo ni da zami{qamo: znamo kako je ovaj narod pro{ao i kako je prolazio od kada su komunisti po~eli da mu donose pravdu i slobodu. Sre}om, od onih desetak hiqada ~etnika na koje se dr [e{eq mogao pozvati decembra 1990. godine, narasla je armija onih koji su se svrstali u radikale, u pomirene partizane i ~etnike.
I POCRVENE VOJVODA!
Izbori do|o{e i pro|o{e. U Skup{tinu masovno nagrnu{e neki sasvim novi qudi: socijalisti! Da ih nismo znali od ranije, za~udili bismo se vrtoglavom uspehu tek pre vi{e meseci osnovane stranke. Oni drugi, koje tako|e znadosmo od ranije, popuni{e ono malo jo{ praznih sedi{ta u Skup{tini. I tako dobismo opoziciju. [to se ti~e predsedni~kih izbora, oni nam priredi{e dva velika iznena|ewa. Prvo iznena|ewe je bilo to da se jedan, po svim merilima bezna~ajan i bezbojan kandidat, koji nas je svojim izgledom stalno podse}ao na 1118. stih Gorskog vijenca, probio na drugo mesto po broju glasova. Kako se radilo o krajwe anacionalnom kosmopoliti, pripremanom od za to nadle`nih krugova da stupi na politi~ku scenu Srbije, srpskom rodoqubqu je zazvonilo alarmno zvono: Posle ~etiri i po decenije duhovne i nacionalne nema{tine, Srbima se opet nudio kosmopolitizam i anacionalizam! Uspeh ovog kandidata Ante Markovi}a, sre}om, razdrmao je srpsku nacionalnu svest i nacionalno otre`wewe koje je usledilo moè se jednim delom pripisati i wemu. Drugo iznena|ewe bio je uspeh srpskog ~etni~kog vojvode, dr [e{eqa. Iako skrivan kako od opozicije, tako i od reìma, iako je dobar deo predizborne kampawe mogao da agituje samo u zatvoru ({to je i ~inio!), iako je izjavio da ra~una na desetak hiqada glasova srpskih ~etnika, ovaj predsedni~ki kandidat na{ao se na ~etvrtom mestu sa deset puta vi{e glasova no {to se predvi|alo. I opet je alarmno zvono zazvonilo: ovaj put mra~nim reformskim snagama. Sto hiqada ~etnika! I to na samom startu, posle samo jednog sata predstavqawa na televiziji! Posle tih izbora od 9. decembra 1990. godine dr [e{eq dobija jo{ jedan nadimak: postaje crveni vojvoda! Kao i sve do sada, i ovo mu je pri36
{ila opozicija. Ona ista opozicija koja se bori za vi{estrana~ki parlamentarizam, demokratiju, toleranciju, a sve zbog toga {to im je vojvoda odrào lekciju iz onoga za{ta se, kaù, bore: uputio je ~estitku Slobodanu Milo{evi}u povodom pobede na predsedni~kim izborima! Uvaèni gospodine Milo{evi}u, Molim Vas da primite moje iskrene ~estitke povodom ubedqive pobede na izborima za predsednika Republike Srbije. Nesporno je da Vam je srpski narod ukazao apsolutno poverewe, a uveren sam da }ete i Vi, bez obzira {to ste nastupili kao kandidat Socijalisti~ke partije, biti predsednik svih Srba i zastupati interese svih gra|ana Srbije. Proces obnavqawa modernog pravnog poretka, slobode i demokratije u na{oj zemqi se nastavqa i iziskuje angaòvawe svih pojedinaca i organizovanih dru{tvenih grupa na razvijawu qudskih prava i sloboda, slobode {tampe i pune gra|anske ravnopravnosti. Nadam se da mi ne}ete zameriti {to Vam ovom prilikom skre}em pa`wu na jedan flagrantan slu~aj naru{avawa te ravnopravnosti, oli~en u stavqawu van zakona Srpskog ~etni~kog pokreta, kao vrlo ozbiqne i dobro organizovane politi~ke stranke demokratskog karaktera. Ta demokrati~nost se izdràva i kroz na{ politi~ki program, i kroz unutra{wu demokratsku strukturu, i kroz miroqubive metode politi~ke borbe koje iskqu~ivo primewujemo. Ube|en sam da }ete svoj visoki predsedni~ki autoritet, kao prvi legalni i legitimni {ef srpske dràve posle toliko decenija diktature i tiranije, upotrebiti i u ovom slu~aju koji bi mogao u o~ima javnosti bitno osporiti realna srpska demokratska dostignu}a posledwih godina. Registracija Srpskog ~etni~kog pokreta u sada{wim uslovima bila bi najboqi dokaz slobodarskog raspoloèwa i demokratskih namera novouspostavqene vlasti, a neposredni i tajni izbori su najboqe sredstvo za uspe{nu selekciju politi~kih subjekata na javnoj pozornici. @elim Vam mnogo sre}e uspeha u zaista te{koj misiji koju Vam je poverio srpski narod. U Beogradu, 12. decembra 1990. Vojvoda dr Vojislav [e{eq Eto! To je ta famozna ~estitka zbog koje je vojvoda [e{eq od dobrog dela opozicije progla{en za crvenog vojvodu! Vite{ko ~estitawe pobedniku na prvom koraku demokratizacije dru{tva i nacionalnog pomirewa, izja{wavawe za demokrati~nost i miroqubive metode politi~ke borbe, zalagawe za registraciju Srpskog ~etni~kog pokreta, sve to je opoziciji bio dokaz vojvodinog crvenila. Druk~ije nije moglo ni biti: oni, koji su ve} kovali planove kako sa ulice da osvoje vlast i koji }e samo 76 dana posle drugog kruga izbora to i poku{ati, nisu mogli da se pomire sa postojawem jedne autenti~ne opozicione stranke kojoj glavna delatnost nisu bili gun|awe, kukawe i psovawe ve} obnova parlamentarizma i demokratije u Srbiji. Istog dana, 12. decembra 1990. godine, vojvoda dr [e{eq upu}uje i svoju Poslanicu srpskom narodu u otaybini. U woj, izme|u ostalog, ~itamo: @ao nam je {to su vode}e opozicione partije izgubile glavu usled {oka izazvanog rezultatima prvog izbornog kruga, {to duboko o{amu}ene srqaju u nove pogubne gre{ke. Demokratska stranka i Srpski pokret
37
obnove nikako nisu smeli ulaziti u koaliciju sa Savezom reformskih snaga Ante Markovi}a kao produène ruke Frawe Tu|mana, sa Ujdijem koji je formirao poznati usta{oidni srbomrzac Branko Horvat, sa Narodnom seqa~kom strankom notornog vojvo|anskog autonoma{a Dragana Veselinova. Ciq ovih stranaka je da se obnovi prinudna uprava nad Srbijom i vladavina antisrpske koalicije. Zato su nam one mnogo ozbiqniji i opasniji protivnik od vladaju}e Socijalisti~ke partije. Politi~ki anga`man mora da se zasniva i na izvesnim moralnim principima. Ozbiqne politi~ke stranke biraju koaliciona savezni{tva. Od osvajawa vlasti ili nekoliko poslani~kih foteqa mnogo je va`nije sa~uvati sopstveni eti~ki dignitet i programske postulate. Ne sme se ni po koju cenu {urovati s onima koji nama Srbima kao narodu ne misle dobro, koji bi nas u ~a{i vode progutali. Zbog toga mi srpski ~etnici osu|ujemo i javno ìgo{emo svaku nedoslednost aktuelnih politi~kih ~inilaca, pravimo jasnu distinkciju me|u wima i nikome se ne udvaramo. ûvaju}i moralnu ~isto}u svoga pokreta i beskompromisnost u borbi za preporod srpstva i vaskrs slobodne Srbije, budno }emo pratiti i ona politi~ka zbivawa u kojima nam nije omogu}eno da neposredno u~estvujemo. Bez obzira {to se nalazimo u sukobu s rukovodstvom Dra{kovi}evog Srpskog pokreta obnove, smatramo da i u toj stranci ima mnogo ~asnih i po{tenih qudi, pa ostavqamo na voqu svojim ~lanovima i simpatizerima da u svakom konkretnom slu~aju sami procene da li wihovi kandidati zasluùju poverewe nas srpskih ~etnika, te se shodno tome i opredele prilikom glasawa. Tamo gde su u drugi krug pro{li predstavnici Saveza reformskih snaga, UJDI-ja, Narodne seqa~ke stranke ili Stranke Jugoslovena, mi srpski ~etnici podràvamo kandidate Socijalisti~ke partije jer ih smatramo mawe nepovoqnom opcijom i ~inimo sve da se spre~i pojavqivawe ijednog otvorenog srpskog neprijateqa u Parlamentu Srbije.
Nekome je o~igledno bilo veoma stalo da u samom korenu sase~e ponovno bu|ewe radikalstva u srpskoj svesti i time uni{ti polaznu osnovu za obnovu velike, nezavisne srpske dràve na Balkanu. Taj neko mo`da i nije sa ovih meridijana ali eksponenti wegovi jesu i oni su svoju gluma~ku rolu izvrsno odigrali, a neki je jo{ uvek prqavo igraju do kraja. I {ta je prirodnije nego da se Srbi istih stremqewa, istih muka, istih snova i istih predstava o srpskoj dràvi udruè. Protiv takvog udruìvawa veliku dreku }e di}i samo oni kojima svako zbliàvawe me|u Srbima smeta, oni koji nam uporno govore da je pravi Srbin samo onaj koji voli da kom{iji crkne krava. Jedan pakt izme|u Draè Mihailovi}a i Nikole Pa{i}a diè im kosu na glavi. Do udruìvawa }e i do}i, ali vojvoda prethodno mora jo{ da odrì obe}awe koje je dao Zagrani~nim upravama S^P u Zapadnoj Evropi, tj. da }e ih li~no posetiti i promovisati program Srpskog ~etni~kog pokreta. Ve} 8. januara 1991., dan po Boì}u, vojvoda je u Be~u, sutradan u Lincu, zatim slede Salcburg i Sant Johan... Posle Austrije ~etvoro~lana delegacija S^P, predvo|ena vojvodom, odlazi za [vajcarsku, zatim slede gradovi u Nema~koj, Engleskoj i Francuskoj. Vojvoda analizira protekle izbore, ukazuje na slabosti opozicije i opasnosti koje Srbiji prete, obrazlaè Program S^P i govori {ta nam vaqa ~initi u te{kim danima koji }e svakako uslediti. Srpski narod u tu|ini je zadovoqan: ni jedno postavqeno pitawe nije ostalo neodgovoreno. Sa nekim odgovorima bilo je i delimi~nog neslagawa ali vojvodina iskrenost uvek dobija aplauz.
KRAGUJEVAC, 23. FEBRUAR 1991.

Ovaj dan, 23. februar 1991. godine, svakako predstavqa veoma zna~ajan dan u novijoj srpskoj istoriji: toga dana su se u Kragujevcu ujedinili Srpski ~etni~ki pokret i gotovo celokupan broj mesnih odbora Narodne radikalne stranke. Ovim ujediwewem nastala je Srpska radikalna stranka. Za predsednika je ubedqivo izabran srpski ~etni~ki vojvoda dr Vojislav [e{eq koji je od 509 delegata Osniva~ke skup{tine dobio 489 glasova. Kao i nekada, kada su radikali postajali ~etni~ke vojvode, ~etnici i radikali su opet zajedno! Obra}aju}i se prisutnima, dr [e{eq je rekao: Mi, srpski ~etnici, vrlo dobro znamo kakva je bila uloga Narodne radikalne stranke u stvarawu srpskog ~etni~kog pokreta, zbog ~ega smo i izglasali ujediwavawe sa srpskim radikalima u jedinstvenu Radikalnu stranku. Pred nas se postavqa dilema da li }emo po svaku cenu u}i u borbu za legitimitet imena Narodne stranke, svesni {ta to zna~i: jo{ godinu, dve ili vi{e dana rasprave sa biv{im ~elnicima, sa raznim krilima, sa raznim strujama, iscrpqivawe do krajwih granica, ili }emo na sve to da stavimo ta~ku, izbe}i svaku mogu}nost da daqe sve svoje snage gubimo ratuju}i sa onima koji bi da upropaste Radikalnu stranku. Jer, jasno je bilo reìmu da jedino sna`na Radikalna stranka moè dobiti izbore u Srbiji. Jasno mu je to bilo i na{ao je na~ina da upropasti ovu stranku pre izbo39
RADIKALI
Po zavr{enim izborima onaj deo opozicije koji je, u nedostatku iskrenosti i pomawkawu nacionalnog opredeqewa, svoju kampawu zasnovao na agresivnosti i lovu na ve{tice, ostaje u {oku: narod je mawe naivan no {to su pretpostavqali. Srpski ~etni~ki pokret, iako mu nije bilo omogu}eno da kao stranka u~estvuje na izborima, ipak je zadovoqan: wegove ideje su probile put do srpske javnosti. I dok jedni slave svoju izbornu pobedu, a drugi smi{qaju osvetu, Srpski ~etni~ki pokret ne miruje: uspostavqaju se prvi kontakti sa istomi{qenicima radikalima. Kao i ~etni~ko, i radikalsko ime je bauk za neprijateqe srpstva. Isto kao {to se ~etnicima podme}u kojekakve bradowe koje {etaju sa noèm me|u zubima i slikaju se za sve mogu}e novine, tako se i radikalima podme}u raznorazni politi~ki {arlatani. Radikalsko ime poku{avaju da nose i nastrani, amoralni i anacionalni qudi. Ugledni srpski radikal, zaje~arski advokat, danas savezni poslanik Srpske radikalne stranke, govori u to vreme za Veliku Srbiju:
38
ra. Da bismo ovoga puta to izbegli, na inicijativnom odboru smo se dogovorili da danas formiramo novu stranku, ~ije bi ime bilo Srpska radikalna stranka, ali, da danas usvojimo Program i Statut, koji su gotovo istovetni sa Programom i Statutom stare Narodne radikalne stranke Nikole Pa{i}a. Va`no nam je da stvorimo jednu sna`nu politi~ku stranku na nebu Srbije, koja bi mogla da izle~i srpski narod od svih de~ijih bolesti parlamentarizma, kojima umalo da podlegne protekle godine. Govore}i o proteklim izborima i o programu stranke, dr [e{eq je daqe naglasio: Srpski narod na proteklim izborima jednostavno nije imao za koga da glasa, jer smo bili neozbiqni, nismo stvorili jaku opoziciju. Dozvolili smo da reìm izmanipuli{e opoziciju i da je artikuli{e na na~in koji mu je stvorio najve}e {anse da trijumfuje. Srpski narod nam pruà {ansu za popravni ispit. Mi taj ispit moramo poloìti. Krenuli smo putem ujediwavawa svih srpskih nacionalnih, demokratskih politi~kih stranaka. O~ekujemo da }e na{a stranka na politi~kom nebu Srbije popuniti ve} dugo utvr|ivanu prazninu, da }e ta stranka uspeti u onome u ~emu mnoge druge nisu. Mi danas, fakti~ki osnivaju}i novu stranku, ipak idemo utabanim stazama. Pro{le godine smo bolovali od de~ije bolesti opozicionarstva. Ove godine nemamo vi{e prava na takve bolesti. Ako ovim bolestima budemo inficirani i ove godine, sigurno }emo im podle}i. Ako pro{le godine nismo stekli imunitet, ne moèmo ga vi{e ni o~ekivati. Jer, srpski narod je sa svih strana okruèn neprijateqima, privreda nam je skoro razorena. Narod je po~eo da gladuje. Narod ne vidi neku politi~ku snagu koja bi mogla ovakvu situaciju da promeni. Srpskom narodu upravo takvu snagu moramo ponuditi. Ne uspemo li mi, uspe}e sigurno neko drugi, ali u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da to bude upravo na{a stranka. Ne}emo, razume se, nikada ulaziti u situaciju da se cewkamo oko sudbine srpskog naroda. Ni jednu srpsku teritoriju, ni jednu srpsku zemqu ne}emo pretvoriti u monopol za potkusurivawe. I zato }emo mi, iz Srpske radikalne stranke, teìti saradwi sa svim srpskim nacionalnim demokratskim snagama, po svim srpskim zemqama bez izuzetka. A u pravo vreme, ve} danas, moèmo izraziti podr{ku na{oj bra}i na podru~ju dana{we Hrvatske, na podru~ju Bosne i Hercegovine. Mi podràvamo tamo{we srpske demokratske stranke koje izraàvaju nacionalne te`we tamo{weg stanovni{tva. Nastoja}emo uvek da im pomognemo onoliko koliko mi to moèmo. Poku{a}emo da mobili{emo vaskoliko srpstvo u odbranu svojih teritorija, u obnovi svojih duhovnih vrednosti. Ube|en sam da }e srpski radikali u srpskom narodu ponovo predstavqati onakvu snagu kakvu su predstavqali u vreme svog velikog rodona~elnika Nikole Pa{i}a. Tako je, trudom dr [e{eqa i oko wega okupqenih srpskih patriota demokratske orijentacije, ponovo zaìveo radikalski duh bez koga se srpski narod ne da zamisliti. Srpske granice, vrednosti i ìvote opet je imao ko da brani.
40
Odmah po ujediwewu, dr [e{eq sa ~elnicima Srpske radikalne stranke kre}e na promocije i upoznaje narod sa programom radikala. Re|aju se Uìce, Sremski Karlovci, Sremska Kamenica, Mionica, â~ak, Obrenovac, Sremska Mitrovica, Gorwi Milanovac, Kru{evac, Pan~evo, Ariqe, Uì~ka Poèga, Zaje~ar, Kwaèvac, Mali Izvor, Lu~ani, Mr~ajevci, Aran|elovac, Vranovo, Smederevo, Boèvac, Ni{, Zrewanin, Mirijevo, Vr{ac, Kikinda, Pri{tina... Odziv naroda je veliki. Svi mitinzi Srpske radikalne stranke su dobro organizovani i dobro pose}eni. Narod uvi|a da se radi o jednoj ozbiqnoj stranci kojoj demokratski parlamentarizam, ekonomski i duhovni preporod i nacionalno pomirewe iskreno leè na srcu. @eqni srpskog jedinstva i srpske sloge, Srbi i Srpkiwe burno pozdravqaju svaki nastup srpskih radikala i wihovog predsednika dr [e{eqa. Vide da se, suprotno tvrdwama jalove opozicije, ne radi o stranci koja bi druge da okaqa, ukine, nagrdi ili zabrani, ve} o stranci koja se nadme}e sa svim drugim strankama iskqu~ivo snagom argumenata i ~iwenica, a na jedino opravdan na~in: putem parlamentarne borbe. Da joj je parlamentarna borba jedini prihvatqivi na~in da do|e na vlast ili do u~e{}a u woj, Srpska radikalna stranka imala je priliku to da dokaè ve} samo dve nedeqe po svom osnivawu: Svojim ~lanovima i pristalicama zabranila je u~estvovawe na devetomartovskom mitingu koji je organizovala ujediwena opozicija. U {ta se taj miting, koji je odneo dva qudska ìvota, izrodio videli smo i, nadamo se, zapamtili. Nije nam sada do toga da komentari{emo 9. mart 1991. godine, kao ni put na koji je tog dana zalutao dobar deo opozicije. Pomiwemo ga samo zato {to je to bilo prvo veliko isku{ewe za tek novoformiranu Srpsku radikalnu stranku. Svi smo ve} toliko puta ~uli tvrdwu da se tog dana vlast kotrqala ulicom i da ju je trebalo samo uzeti. Tom isku{ewu srpski radikali nisu podlegli! Kakva bi to vlast bila koju ste uzeli dok se kotrqala ulicom? Kako bi se takva vlast legalizovala i ko bi joj dao legitimitet? Koliko srpske krvi bi takva vlast ko{tala? Posledwa vlast koja nam se dokotrqala (na sovjetskim tenkovima) odnela je isuvi{e srpskih ìvota. Zar opet nacionalni razdor? Srpski radikali su odbili da u~estvuju u hvatawu vlasti koja se kotrqa! Na vlast se dolazi, po radikalima, iskqu~ivo voqom naroda. Na wu se ne stiè krvavih ruku ve} na demokratski i parlamentaran na~in, putem glasa~kih listi}a, a ne na tenkovima. Mora se priznati da su svojim odbijawem da u~estvuju na devetomartovskom mitingu radikali mnoge zbunili, pa ~ak i poneke svoje simpatizere pokolebali. Me|utim, ubrzo je svima postalo jasno u {ta se taj miting mogao izroditi da radikali nisu blagovremeno ukazivali na opasnosti koje je sobom nosio. I jo{ ne{to su mnogi tada shvatili: Srpski radikali imaju {ta da ponude! Ko ne}e da uzima vlast silom i sa ulice taj je siguran, kako u narod kome pripada, tako i u svoj program i ideje koje zastupa!
41
PROLE]E 1991.
Drugoga maja 1991. godine usta{e kona~no kre}u u otvoreni napad na Srbe: Borovo Selo! I opet se obistinilo ono na {ta su radikali upozoravali, naime da se usta{e ne}e zadovoqiti samo verbalnim napadima i pretwama Srbima, ve} da }e opet traìti i srpsku krv. Zajedno sa me{tanima srpski ~etnici uspevaju da odbrane Borovo Selo i nanose usta{ama te{ke gubitke. êtvrtog maja 1991. godine sledi jo{ jedan obra~un. Ovoga puta je Josip Broz zvani Tito na redu: tog dana, koji vaì za wegov ro|endan, ku}e cve}ni mar{al od srpskih ~etnika dobija dodu{e simboli~no i sa izvesnim zaka{wewem glogov kolac. Dvanaestog maja je veliki Sabor Srba na Ravnoj gori, a samo tri dana kasnije srpski ~etnici i radikali organizuju velike demonstracije ispred Savezne Skup{tine SFRJ: Stipe Mesi} bi da postane predsednik Predsedni{tva SFRJ! Srpski radikali, uz podr{ku okupqenog naroda, uspevaju da spre~e ovaj sramni akt. Be{e to tek pre ne{to vi{e od dve godine, a ~ini nam se da je ~itava ve~nost od onda pro{la. Se}ate li se: Mesi}, Budimir Lon~ar, Ante Markovi}, Veqko Kadijevi}... Previ{e ih se tada brinulo o srpskoj sudbini, bez da su bili Srbi. U to vreme, u takvoj situaciji, Srpskoj radikalnoj stranci kolektivno pristupa i Demokratska stranka slobode (DSS), koja 20. maja 1991. izdaje Saop{tewe za javnost: U ovom te{kom ~asu istorije srpskog naroda, kada su srpski sinovi i k}eri ponovo na sudbinskom po~etku i kada neprijateqi srpstva i pravoslavqa i protivnici srpskog jedinstva zbijaju redove da nam zadaju udarce, potrebno je jedinstvo svih srpskih zemaqa i svih Srba i Srpkiwa. Sagledavaju}i politi~ki trenutak i prave interese svoga naroda, Izvr{ni odbor Demokratske stranke slobode, prve stranke osnovane posle Drugog svetskog rata u Srbiji, doneo je odluku da se povede postupak pripajawa stranke Srpskoj radikalnoj stranci. Deklaraciju o pripajawu done}e Skup{tina stranke na vanrednoj sednici ovih dana. Prema programu i ciqevima i dubokoj i iskrenoj odanosti interesima srpskog naroda u celini, Srpska radikalna stranka je u su{tini srpski nacionalni pokret. Pozivamo sve rodoqubive srpske stranke i srpske sinove i k}eri da se pridruè politi~kom i nacionalnom programu Srpske radikalne stranke i wenog vo|e dr Vojislava [e{eqa. Demokratska stranka slobode (DSS) je jedna od prvih stranaka koje su po~ele da ni~u {irom razbu|enog srpstva. Osnovana je 14. januara 1990. godine u Beogradu, a wen osniva~ bio je Savez Solidarnost Jugoslavije, koji je nastao iz Srpskog narodnog pokreta Kosova i Metohije i Vojvodine. Ovaj pokret je nastao u periodu od 1986. do 1988. godine i zalagao se za jedinstvo Srbije i srpske nacije na teritoriji Vojvodine, Kosova, Metohije i Crne Gore. Prva zna~ajna aktivnost stranke bila je organizacija skupa na kome se raspravqalo o poloàju i budu}nosti srpskog naroda na Kosovu i Me42
tohiji. Skup je odràn 3. februara 1990. godine a u~estvovali su predstavnici svih do tada osnovanih politi~kih stranaka. Osta}e zapam}en i po tome {to je na inicijativu dr Vojislava [e{eqa do{lo do prvog javnog skidawa fotografije Josipa Broza. Demokratska stranka slobode se od svog osnivawa zalaè za parlamentarnu demokratiju, traì da se u slu~aju konfederalizacije ili raspada Jugoslavije ne priznaju unutra{we granice utvr|ene 1945. godine, da se ukinu autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo, da sudstvo bude nezavisno, da se ukipe Zakon o za{titi imena i dela Josipa Broza, da se dozvoli potpuna sloboda {tampe. Zalaè se za potpunu ravnopravnost nacionalnih mawina i obezbe|ivawe wihovih kulturnih i nacionalnih prava, za formirawe ministarstva za ekologiju, depolitizaciju vojske, milicije i svih oblika organizacije rada; za zapo{qavawe svih radno sposobnih gra|ana i za socijalnu sigurnost nezaposlenih, za ukidawe svih vojnopoliti~kih saveza ukqu~uju}i i Pokret nesvrstanih, za ravnopravnost verskih i dràvnih praznika, za ukidawe Zakona o zabrani povratka Srba na Kosovo i Metohiju... Uo~avaju}i èqu ponekih stranaka da se vlast osvoji odnosno zadrì bez obzira na cenu koju }e narod platiti, Demokratska stranka slobode pozdravila je osnivawe Srpske radikalne stranke. U woj ona prepoznaje stranku koja optimalno izraàva nacionalne interese srpskog naroda i poseduje politi~ki, ekonomski i socijalni program sa realnim re{ewima za uspostavqawe novog demokratskog dru{tvenog ure|ewa, efikasne privrede i socijalne pravde. Zbog toga je bilo neminovno i logi~no da se sledbenici Srpskog narodnog pokreta okupqeni u RSS prikqu~e Srpskoj radikalnoj stranci. Veoma zna~ajan datum za Srpsku radikalnu stranku je 16. juni 1991. godine. U izbornoj jedinici Rakovica odràvaju se vanredni izbori jer je poslanik te izborne jedinice preminuo. U izbornoj trci u~estvuje 13 kandidata. Jedan od wih dobija sam 80% glasova! To je dr Vojislav [e{eq, ~etni~ki vojvoda i vo|a srpskih radikala. Posle toliko decenija opet srpska Skup{tina vidi jednog radikala! Kaù da jedna lasta ne ~ini prole}e, ali ova ga je ~inila. Iznose}i program srpskih radikala, wihove te`we, namere i re{ewa po svim pitawima dru{tva i dràve, dr [e{eq svima jasno stavqa do znawa da su srpski radikali ozbiqna politi~ka stranka nastawena desno od centra. Re~ je o stranci koja je nacionalna i demokratska, neopozivo opredeqena za parlamentaran na~in politi~ke borbe, sa sasvim odre|enim i jasno postavqenim ciqevima i programom od koga ne odstupa. I, {to posebno pada u o~i, vidi se da je Srpska radikalna stranka stranka koja je prema inostranim uticajima krajwe nacionalna i beskompromisna, dok je unutar srpstva i dràve otvorena za svaki dobronameran dijalog i demokratska re{ewa. Srpski narod je znao da ceni patriotizam Srpske radikalne stranke, {to }e se na prevremenim izborima u maju 1992. godine jasno i pokazati. I ne samo patriotizam Srpske radikalne stranke ve} i svake druge politi~ke organizacije koja nije htela da mu baca pra{inu u o~i i da mu govo43
ri kako wega ustvari vole, ali da ne vole one kojima on, srpski narod, poklawa svoje poverewe. Radikali su uvek jasno i glasno govorili da u politici i me|unarodnim odnosima niko nema nikakvog razloga da nekoga voli ili ne voli, ve} da su jedino presudni me|usobni interesi, a istovremeno skretali pa`wu i na ~iwenicu da samo onaj koji drì do samopo{tovawa moè ra~unati i na po{tovawe od strane drugih. Naàlost, jedan dobar deo opozicije, ostav{i bez svojih doju~era{wih komunisti~kih gospodara, traìo je novog gazdu koji bi se i daqe brinuo o wemu i upu}ivao ga {ta da radi. Ko se na taj na~in i u toj poziciji nudi taj lako i nalazi gospodara. Tako na srpskoj politi~koj sceni nastaje velika gu`va koja unosi zabunu u narod: nastaju nove stranke, dele se ve} postoje}e, prelazi se iz stranke u stranku, mewaju se ~itavi programi... U svoj toj gunguli jedina opoziciona stranka koja ne deluje uspani~eno jeste Srpska radikalna stranka. Ona je jedina puna vere u narod kome pripada, sigurna je u wegovu politi~ku promu}urnost i wegovo rodoqubqe. To poverewe koje mu radikali ukazuju, srpski narod }e uzvratiti na prvim vi{estrana~kim izborima za Skup{tinu SRJ.
GDE SU SRPSKE ZEMQE TU SU SRPSKI RADIKALI

Prvi dolasci dr [e{eqa u Krajinu, po~etkom 1991. godine, nisu bili iz strana~kih nego iskqu~ivo patriotskih razloga. Srpski narod trebalo je pripremati na odbranu od podivqalih Tu|manovih usta{a, koji su ve} bili spremni na kona~no istrebqewe srpskog naroda sa wegovih vekovnih etni~kih teritorija Dalmacije, Like, Banije, Korduna, Slavonije, zapadnog Srema i Barawe. Zbog toga je Srpska radikalna stranka svoju aktivnost prvenstveno usmerila na ja~awe odbranbene sposobnosti naroda a ne na wegovo strana~ko organizovawe. Suo~ewe na najneposredniji na~in sa opasno{}u koja preti srpstvu u celini, i druge patriotske stranke iz Srbije i Crne Gore, kao i SDS iz same Srpske Krajine, tako|e su dobrim delom zanemarile svoje politi~ko organizovawe a u prvi plan isticale odbranu ugroènog naroda. Oìvqenee su borbene tradicije \uji}evih ~etnika, ali i politi~ke tradicije Pa{i}evih radikala. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su na svim prvim borbenim linijama te uspe{nom otporu hrvatskoj agresiji dobrim delom doprinosi i to prisustvo srpskih ~etnika, ratnika koji na hrvatskoj strani izazivaju vi{e straha i panike nego ~itave jedinice onda{we JNA. Krajem 1991. godine dolazi do smawewa borbenih dejstava na kraji{kohrvatskom frontu, a potpisivawem 15. primirja u Sarajevu, ta dejstva i prestaju. Time su stvoreni uslovi za mirovni proces koji je rezultirao Vensovim planom. Razme{tawem UNPROFOR-a u Krajini, na ~etiri sektora, stvoreni su uslovi za autonoman politi~ki razvoj Krajine. U tim tako te{kim danima za Krajinu, Srpska radikalna stanka je za mnoge gra|ane postala oli~ewe beskompromisne borbe za srpske nacionalne interese. Po~etkom 1992. godine aktivnost srpskih dobrovoqaca i pripadnika SRS iz Krajine ogleda se u prikupqawu i distribuciji humani44
tarne pomo}i za stanovni{tvo. Broj simpatizera raste svakim danom. Time nastaje potreba da se stvori organizacija Srpske radikalne stranke i u Krajini. Zamenik ministra za informacije u Krajini je g. Rade Leskovac, koji u kontaktima sa dr [e{eqom preuzima na sebe organizovawe Srpske radikalne stranke u Srpskoj Krajini. Posle intenzivnog rada na evidentirawu i povezivawu ~lanstva stvorena je organizacija koja je i formalno progla{ena na velikom narodnom zboru 13. maja 1992. u Vukovaru. Pred vi{e od deset hiqada qudi iz razru{enog Vukovara i ostalih mesta govorili su dr [e{eq, i Rade Leskovac. Od tog dana po~iwe masovni priliv novog ~lanstva, a ve} u maju, junu i julu osnivaju se mesni i op{tinski odbori Srpske radikalne stranke na tlu Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema. Od avgusta 1992. radi se na organizovawu stranke u severnoj Dalmaciji, Lici, Baniji i Kordunu, odràvaju se tribine, promocije i skup{tine u Kninu, Obrovcu, Drni{u, Benkovcu, Gra~acu, Korenici, Sluwu, Vrginmostu, Glini, Petriwi, Pla{kom, Udbini, Dvoru pa Uni, Vojni}u i Kostajnici. Sredinom novembra 1992. godine odràna je Skup{tina Srpske radikalne stranke za oblast Zapadne Slavonije, u Oku~anima, a na ~elo Oblasnog odbora do{ao je Drago Stupar, poznati borac iz tog kraja. Ceo ovaj period organizovawa stranke karakteri{e uporno zalagawe srpskih radikala za demokratizaciju ukupnih odnosa u Krajini i raspisivawe prvih slobodnih vi{estrana~kih izbora. Rukovodstvo stranke upozorava da neodràvawe izbora moè biti katastrofalna gre{ka sa veoma lo{im posledicama po srpski narod u Krajini. Naàlost, nosioci vlasti u RSK na sve na~ine izbegavali su da raspi{u izbore i iznenada i bez pravog razloga donose moratorijum na rad politi~kih stranaka. Narod RS Krajina vrlo dobro zna da se moratorijum uglavnom odnosio na Srpsku radikalnu stranku, jer je wena organizacija, programska orijentacija i delovawe na terenu predstavqalo jedinu ozbiqnu politi~ku alternativu postoje}oj vlasti. Srpska demokratska stranka je, naime, bila podeqena na nekoliko frakcija koje su se borile za primat i nastojale po svaku cenu da vrate zna~aj i snagu SDS iz vremena akademika Jovana Ra{kovi}a. Tek najavqene izbore u Krajini oficijelna vlast u potpunosti je iskqu~ila proglasiv{i ratno stawe posle napada Hrvatske na SRK 22. januara 1993. Rukovodstvo i ~lanstvo Srpske radikalne stranke preuzimaju aktivno u~e{}e u odbrani srpskih teritorija, a iz SRJ na podru~je severne Dalmacije me|u prvima stiù dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Za svega nekoliko nana wihov broj je pre{ao tri hiqade. Aktivnost se usmerava na utvr|ivawu linija odbrane ~itavog prostora Republike Srpske Krajine. Dobrovoqa~ke grupe srpskih radikala dolaze da bi oja~ale i liniju u sektoru Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema. Sukobi sa Hrvatima ublaèni su mirovnim pregovorima u @enevi, gde interesi kraji{kih Srba nisu ni ~vrsto ni diplomatski ve{to braweni. Na predlog srpskih radikala Skup{tina Republike Srpske Krajine odlu~no je odbila da ratifikuje nepovoqan ènevski sporazum. Sve je o~iglednije da SRS u Republici Srpskoj Krajini predstavqa zna~ajnu politi~ku snagu koja se ne moè ignorisati. To se potvrdilo i u mar45
tu 1993. godine, kada predsednik Republike traì prve kontakte sa rukovodstvom Srpske radikalne stranke Republike Srpske Krajine i nudi u~e{}e u budu}oj koalicionoj vladi. Stav Srpske radikalne stranke Republike Srpske Krajine je da je uspostavqawe vlasti bez izbora nelegitimno, ali, imaju}i u vidu situaciju u kojoj se nalazi srpski narod u Republici Srpskoj Krajini i u interesu srpske sloge, Glavni odbor stranke ipak prihvata ponudu u na~elu (Prijedor, mart 1993.). Na Skup{tini Republike Srpska Krajina, odrànoj u Oku~anima, nije do{lo do konstituisawa koalicione vlade. Srpskim radikalima nudi se samo jedno ministarsko mesto, {to iz principijelnih razloga nije moglo biti prihva}eno. Nakon Oku~ana nosioci vlasti u Krajini u~vr{}uju svoje pozicije i nastoje da izbegnu izbore u doglednoj budu}nosti. To je vreme èstokog pritiska na Srbe u Republici Srpskoj da pristanu na nepovoqan VensOvenov plan i da se prakti~no odreknu prava na samoopredeqewe. Taj plan dobio je podr{ku zvani~nika Republike Srpska Krajina i Savezne Republike Jugoslavije, ali su ga, uprkos svim èstokim pritiscima, odbili Skup{tina Republike Srpske, srpski narod na referendumu i, naravno, radikali {irom srpskih zemaqa. Predvo|eni dr Vojislavom [e{eqom, radikali su odràli nekoliko zborova podr{ke Srbima zapadno od Drine. Najzna~ajniji je bio onaj u Loznici, 13. maja 1993. godine, kome je prisustvovalo vi{e od trideset hiqada qudi. Jasnim i doslednim stavovima, ~vrstom i istrajnom patriotskom linijom, Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj Krajini dobila je jo{ ve}u podr{ku i zna~aj u srpskom narodu. Radikali traè ujediwewe dve Srpske Krajine u jedinstvenu dràvu sa jednim predsednikom republike, jednim predsednikom vlade, jedinstvenim parlamentom, jedinstvenom vojskom i jedinstvenom policijom. Na savetovawu o budu}oj zajedni~koj dràvi (Bijeqina, 25. maj 1993.), pored politi~kog rukovodstva Republike Srpske, jednog dela rukovodstva Republike Srpske Krajine, istaknutih akademika i pojedinaca, u~estvuje i rukovodstvo Srpske radikalne stranke RSK. Izgledalo je da su stvoreni realni preduslovi za ovakav istorijski poduhvat. U Republici Srpskoj Krajini se 19. i 20. maja odràva referendum o ujediwewu sa Republikom Srpskom, a wegovi rezultati pokazuju gotovo stopostotnu spremnost i èqu Srba na tim prostorima da ìve ujediweni. Da li slu~ajno ili zbog ne~ijih potreba, tako grandiozna ideja i epohalna prilika odjednom biva onemogu}ena i odloèna na neodre|eno vreme. Srpska radikalna stranka, verna svom nacionalnom opredeqewu, ostaje i daqe zagovornik svesrpskog ujediwewa. Ako moè mnogonacionalna, mnogojezi~na i raznoverna Evropa da se ujediwuje kome jo{ moè da smeta da se Srbi ne ujediwuju (oni jesu jedno!) ve} da ostanu zajedno?! Uz duboko i iskreno àqewe, srpski radikali u RSK i {irom srpskih zemaqa konstatuju da se aktuelna vlast u Krajini pona{a sve osionije i komotnije. Umesto ja~awa pravne dràve, ona otvara prostor za najteè oblike kriminala, ratnog profiterstva i korupcije, u ~emu u~estvuju ~ak i neki od wenih najistaknutijih ~lanova. Srpska radikalna stranka u RSK, dosledna svojim programskim stavovima, sna`nim delovawem na {irokom
46
prostoru od Dunava do Karipskog mora zapo~ela je proces razotkrivawa i zaustavqawa kriminalnih radwi, bez obzira na to ko ih ~ini. Ovakvo delovawe srpskih radikala u Republici Srpska Krajina zlonamernici poku{avaju da predstave kao sukob Srpske radikalne stranke sa SDS. Na ovo g. Rade Leskovac odgovara: Jasno je da takav sukob ne postoji ni u programu stranaka, a ni na nivou mesne, op{tinske i republi~ke organizacije. U prepoznatqivom komunisti~kom maniru, radi o~uvawa ste~enih pozicija, nosioci vlasti prete pojedincima, zabrawuju ulazak u Barawu, radikale otpu{taju sa posla, nazivaju ih fa{istima i sli~no. Nesporna ~iwenica je, me|utim, da Srpska radikalna stranka u RSK prihvata i po{tuje sve istaknute borce i patriote koji zajedno sa wom ~ine ~vrst srpski demokratski front prema zajedni~kom neprijatequ. Radikali su demokrate i bore se za uvo|ewe demokratije u Krajinu i Krajine u demokratiju. Za nas radikale nema odstupawa i kolebawa, nema ni uìh ni {irih interesa. Postoji samo jedan op{ti i zajedni~ki interes Sve za srpstvo, srpstvo ni za {ta! Ovaj moto srpskih radikala: Sve za srpstvo srpstvo ni za {ta, bio je glavni razlog {to je Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori organizovana samo petnaest dana pred majske izbore. Dodu{e, ona je sa politi~kim delovawem u Crnoj Gori po~ela jo{ krajem 1991. godine sa svojim osniva~kim odborom od devet ~lanova, oformqenim u Baru sa g. Radovanom Vuk~evi}em na ~elu, ali, smatraju}i tada{wu Narodnu stranku Novaka Kilibarde za snaàn srpski nacionalni faktor, odustala je, sasvim svesno, od aktivnijeg politi~kog angaòvawa. Da se podsetimo: To je vreme kada je Crna Gora politi~ko popri{te vi{e od 30 stranaka! Od samog osnivawa na dràvnom prostoru Srbije, Srpska radikalna stranka je Narodnu stranku Crne Gore smatrala sebi bliskom po programskim opredeqewima pa je i pomagala wen razvoj vide}i u woj autenti~nog tuma~a istorijskih ciqeva i interesa srpstva u Crnoj Gori. Zbog toga, zbog tih interesa srpstva a ne parcijalnih strana~kih interesa, Srpska radikalna stranka donosi odluku da na prostoru Crne Gore ne {iri svoju organizaciju, ve} da iskreno pomaè Narodnu stranku. Sa svoje strane, pak, tada{wa Narodna stranka donosi tako|e jedinu ispravnu odluku: ne organizuje se na prostorima srpskih zemaqa gde ve} organizovano deluju srpske patriotske stranke. Be{e to doba kada su srpski interesi bili iznad li~nih i strana~kih interesa, vreme kada je srpski narod u svim srpskim zemqama gajio opravdanu nadu u srpsku slogu, ako ne i u trenutno jedinstvo srpskih stranaka. Me|utim, kako se ukazivala makar i ograni~ena mogu}nost za u~estvovawe u vlasti, neke stranke i wihove vo|e odstupaju od nacionalnih zadataka i istorijskih interesa srpskog naroda. Tako je nastala jedna praznina koju je Srpska radikalna stranka morala da popuni. Neko je morao da nastavi svetle tradicije stare crnogorske dràve srpskog opredeqewa i da zaustavi sna`nu tendenciju odnaro|ivawa pojedinih slojeva naroda i stranaka. Moralo se suprotstaviti svima onima koji su poricali ne samo srpstvo jednog Wego{a ili kraqa Nikole, ne samo crnogorsku kapu i zastavu, ne samo Srpsku pravoslavnu crkvu Crne Gore, ve} su i{li ~ak do47
tle da se i srpskog jezika (u nedostatku crnogorskog) odri~u: svoje izborne pokli~e artikulisali su na melodi~nom i prelepom, svakom uhu dragom italijanskom jeziku, koji ima samo jednu manu nije na{! Pod pritiskom ovakvih anacionalnih snaga oli~enih u malobrojnim ali vrlo imu}nim i glasnim liberalima (za divno ~udo, jedino nacionalno opredeqene stranke nikako da se dokopaju nekih para!) ili pak pod uticajem levih snaga, koje su u Crnoj Gori na vlasti, Narodna stranka pred majske izbore 1992. godine mewa svoj politi~ki program i svrstava se u stranke koje otvoreno istupaju protiv SRJ kao osnovne }elije budu}eg saveza srpskih zemaqa. Naravno, radikali vrlo dobro znaju: Narodna stranka se nije ni oformila da bi se dopala radikalima i weno demokratsko pravo jeste da bude onakva kakva je i da se zalaè za ono za{ta se zalaè, ali je isto tako i pravo srpskih radikala da okupe sve one koji po~iwu da napu{taju Narodnu stranku i da te izigrane organizuje u svojim redovima. U vrlo te{kim uslovima siroma{tva i neravnopravnosti u medijima, uz medijski monopol vladaju}e partije, Srpska radikalna stranka se u roku od petnaest dana organizuje, prijavquje u zadwem momentu za izbore i predstavqa srpskom narodu koji na dan izbora zovu bira~ima svoj program i svoje ciqeve. Radovan Vuk~evi}, vo|a srpskih radikala u Crnoj Gori, u to vreme izjavquje: Sada{wa generacija Srba u Crnoj Gori mora biti svjesna opasnosti koja se nadvila nad srpskom budu}no{}u u Crnoj Gori. Mora se svim sredstvima stvarati ~vrsta brana daqem cijepawu organizma srpskog naroda na prostoru Crne Gore. Srpska radikalna stranka je upravo po mjeri dugoro~nih srpskih interesa na dràvnom prostoru Crne Gore, i ona treba i mora postati predvodnik patriotski orijentisanih stanovnika i svoj program usmjeriti ka o~uvawu ostatka srpskog naroda na onim prostorima i da se istinitim prikazivawem pro{losti, sada{wosti i budu}nosti, odvrate sa stranputice oni Crnogorci, koji su podlegli pogibeqnoj propagandi razbijawa srpstva i rasrbqivawa Crnogoraca. Wegov strana~ki kolega dodaje: Ovakav stav je dokaz da Srpska radikalna stranka Crne Gore ne priznaje vje{ta~ki stvorenu crnogorsku naciju i bori}e se svim demokratskim sredstvima da se u budu}nosti sprije~i stvarawe i odràvawe stranog razara~kog duha na prostoru dràve Crne Gore. Kao nacionalna demokratska stranka, Srpska radikalna stranka Crne Gore svojim ~vrstim stavom po nacionalnom pitawu Crnogoraca nikako ne odustaje od namjere da svim gra|anima Crne Gore bez obzira na nacionalnost, vjeroispovest i politi~ka opredeqewa, izbori potpunu jednakost, pod uslovom da ta jednakost bude kako u pravima, tako i u obavezama. Srpski vite{ki duh je najboqa garancija za iskrenost srpskih radikala kada je u pitawu wihovo opredeqewe za demokratiju! Na tlu Republike Srpske, tada{we Bosne i Hercegovine, Srpska radikalna stranka osnovana je u septembru 1991. godine. Iako je legalno formirana i ispuwavala sve zakonom propisane uslove, nadle`ni sud je re{ewe o registraciji izdao tek 14. januara 1992. godine. To je vreme èstokih borbi srpskog naroda u Hrvatskoj, koji ne èli da napu{ta zajedni~ku dr48
àvu. Bosnom, na putu za srpske krajine, prolaze mnogi dobrovoqci, velikim delom simpatizeri i ~lanovi Srpske radikalne stranke. Druè se sa narodom i ulivaju mu snagu i veru u ispravnost i uspe{nost borbe koju su Srbi prihvatali. Radikali uporno i argumentovano ukazuju na zabludu koja se vrlo rado {iri od strane antisrpskih krugova, naime da je Bosna i Hercegovina najbratstvenija i najjedinstvenija jugoslovenska teritorija, da je ona Jugoslavija u malom, da }e se transformisati u takozvanu gra|ansku dràvu, da }e biti suverena, unitarna i, navodno, podjednako otvorena i prema Srbiji i prema Hrvatskoj. Od samog po~etka srpski radikali otvoreno govore da se radi o prevari hrvatsko-muslimanske koalicije koja pri~om o gra|anskoj dràvi ho}e da razbije srpski nacionalni korpus, da osujeti stvarawe jedinstvene srpske dràve i da Srbe pot~ini vlastitim interesima i vlastitoj upravi. Kako vreme uvek potvr|uje da su radikali po raznoraznim pitawima bili u pravu, ugled radikala u biv{oj BiH raste, a ~lanstvo se umnoàva. Ve} krajem godine rukovodstvo stranke se iskristalisalo, organizacija stranke se u~vrstila, a ~lanstvo je sigurno u ispravnost svog opredeqewa. Tome je prethodio po`rtvovan i dinami~an rad dr Nikole Popla{ena, ~elnika srpskih radikala u Republici Srpskoj. Nema kraja i regiona u RS koji tada ~elnici Srpske radikalne stranke nisu posetili, inicirali stvarawe stranke ili usmerili ve} zapo~etu aktivnost. Stranka sve ~e{}e i odlu~nije reaguje na temeqna dru{tvena i politi~ka zbivawa, kako u Republici Srpskoj, tako i u SR Jugoslaviji. U oktobru 1992. godine radikali Republike Srpske èstoko reaguju na politiku tada{weg premijera vlade SRJ, Milana Pani}a, kome zameraju na wegovom paktirawu sa usta{kom monstrum dràvom. Tri dana pred decembarske izbore osu|uju se u DEPOS-u udruène snage, a podr{ka daje patriotskim snagama u SRJ, prevashodio Srpskoj radikalnoj stranci. na Boì} 1993. godine radikali Republike Srpske izdaju Proglas srpskom narodu u RS, RSK i SRJ povodom pregovora u @enevi i nevi|enih pritisaka na srpsku pregovara~ku stranu od koje se traì da pristane na koncept o~uvawa Bosne kao suverene dràve. Nekoliko dana kasnije usledio je poziv dobrovoqcima iz svih srpskih zemaqa da stanu u odbranu srpstva koje Vens i Oven ucewuju (povodom zasedawa Skup{tine RS na Palama, 19. i 20. januara). Saop{tewa, javni apeli, proglasi, pisma, konferencije za {tampu, intervjui i drugi oblici prisustva u javnosti nisu mogli da ostanu bez odjeka. Ugled i uticaj srpskih radikala svakodnevno je rastao. U vi{e od 80% op{tina u Republici Srpskoj zavr{en je proces konstituisawa op{tinskih organa Srpske radikalne stranke, a broj simpatizera i ~lanova ve} davno je prema{io sto hiqada. Na sednici Glavnog odbora Srpske radikalne stranke Republike Srpske, odrànoj 10. marta 1993. godine u Bjeqini, donesena je odluka o odràvawu Skup{tine Srpske radikalne stranke Republike Srpske. Skup{tina je odràna 20. marta 1993. godine u Bawaluci uz prisustvo vojvode [e{eqa i drugih ~elnika srpskih radikala {irom srpskih zemaqa. Usvojena je programska orijentacija i inovnran
49
statut Srpske radikalne stranke. Sedi{te stranke je Bawaluka, ukidaju se regionalni odbori Srpske radikalne stranke, centralno rukovodstvo stranke direktno se povezuje sa op{tinskim odborima, razdvajaju se funkcije predsednika Glavnog odbora i predsednika Izvr{nog odbora stranke itd. Naporan politi~ki rad i organizovawe stranke u svojoj prvoj godini okon~ani su ovom Skup{tinom.
KONVENCIJA O NOVOJ JUGOSLAVIJI

Danas, na izmaku 1993. godine, ~esto smo svedoci najgorih napada na Srpsku radikalnu stranku i wenog predsednika dr [e{eqa. Glavna meta tih napada je ni mawe ni vi{e nego demokratsko opredeqewe ove stranke. Tu i tamo napada se i weno nacionalno opredeqewe, ali kako je apsurdno i te{ko izvodqivo Srbima ogaditi Srbe, to se napadi usmeravaju na poricawe iskrenosti radikala pri opredeqewu za demokratiju, a ne retko ide se ~ak i dotle da se radikali nazivaju fa{istima. Ovo je razumqivo ako se zna da svi ti napadi dolaze od onih koji su se pre pola veka borili protiv fa{izma da bi nam naturili komunizam, ali je mawe razumqivo kada i gde to nau~i{e tako brzo {ta je demokratija. Decenijama su gu{ili svaku slobodnu misao, a sada odjednom dele nam lekcije iz demokratije! Pored svog demokratskog programa i pored svog demokratskog delovawa na politi~koj sceni Jugoslavije, Srpska radikalna stranka je svoje dobre namere dokazala i na Konvenciji o novoj Jugoslaviji, odrànoj 3. januara 1992. godine u Beogradu. Ovde prenosimo celokupan govor vojvode [e{eqa na tom skupu: Uvaèni ~lanovi Predsedni{tva Jugoslavije, dame i gospodo! Sama ~iwenica da smo danas odràli ovakav skup, Konvenciju o novoj Jugoslaviji, za nas je veliki politi~ki uspeh i u to nema nikakve sumwe. Me|utim, mi razgovaramo i o nekim pitawima koja nisu ~isto politi~ke prirode. Danas smo dosta govorili i jezikom emocija kome ne bi trebalo da bude mesta na ovakvim skupovima. Mnogi od nas ovde prisutnih èleli bi da Jugoslavija ostane u granicama u kojima je postojala. Me|utim, moramo biti realisti~ni i priznati da je to danas prakti~no nemogu}e. O~igledno je da ogromna ve}ina slovena~kog naroda ne èli da ìvi u Jugoslaviji. Mi nemamo ni{ta protiv da se oni otcepe. Neka formiraju svoju samostalnu dràvu, ali Slovenci treba da plate materijalnu cenu otcepqewa od Jugoslavije, {to moè biti stvar me|unarodne arbitraè. O~igledno je da ve}ina Hrvata ne èli da ìvi u Jugoslaviji i mi protiv toga ne bismo smeli da budemo, jer i hrvatski narod ima prema osnovnim demokratskim pravima pravo da iza|e iz Jugoslavije i eventualno formira svoju samostalnu dràvu. Ali, mi Hrvatima ne}emo dozvoliti da i pedaq srpske teritorije ponesu sa sobom. To je ono politi~ko stanovi{te koje opredequje sve nas politi~ke subjekte u Srbiji, u srpskim zemqama uop{te, u srpskom narodu u celini, a smatram da svi narodi koji su pristalice demokratije i slobodarstva dele na{e mi{qewe da se ne moè voqa jednih nametnuti voqi drugih. Ako nismo mogli zajedno da ìvimo a o~igledno je da
50
nismo, imamo tragi~no istorijsko iskustvo onda je najboqe da se podelimo. Do ovoga rata ne bi do{lo da je hrvatska vlada, da je ta hrvatska dràva u nastajawu, htela da do podele do|e mirnim putem, sporazumom na osnovu nekih elementarnih demokratskih principa. Oni su hteli mnogo vi{e od onoga {to su mogli posti}i demokratskim pregovorima i zato je do{lo do prolivawa krvi. Krv }e se mo`da jo{ prolivati, jo{ nekoliko meseci, ali u svakom slu~aju ishod ovog rata ne moè biti onakav kakav je Tu|man prièqkivao, kakav je Tu|man o~ekivao uz saradwu, uz podr{ku i pomo} Nema~ke. U ovom slu~aju na{a diplomatska pozicija u svetu je mnogo ja~a. Tu diplomatsku poziciju koju danas Jugoslavija ima u Ujediwenim nacijama moramo do kraja iskoristiti. Moramo odre}i svako pravo Evropskoj zajednici da se me{a u unutra{we politi~ke odnose u Jugoslaviji. [ta bismo mi mogli da uradimo i {ta je realno? Pred srpskim narodom su dve alternative: formirawe samostalne nezavisne srpske dràve na teritorijama gde u ve}ini ìvi srpski narod, ili stvarawe Jugoslavije u skra}enim, suènim granicama; zajedni~ki ìvot sa bosansko-hercegova~kim muslimanima, sa stanovnicima Makedonije, sa onima koji èle da zajedno ìve sa pravoslavnim Srbima. Te dve varijante danas su u igri, one su, mo`da, i potpuno ravnopravne. Na{a je maksimalisti~ka, mo`da najrealnija, najcelishodnija, najracionalnija varijanta: da ìvimo u granicama te skra}ene Jugoslavije koja bi se, eventualno, mogla sastojati od {est federalnih jedinica: od sada{we Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, zatim Republike Srpske Krajine i Dubrova~ke Republike, u jednoj modernoj, demokratskoj federaciji. Ta varijanta bi bila sasvim dobra, uspe{na, ta federacija bi imala dvodomu strukturu saveznog Parlamenta, a gorwi dom po principu paritetne zastupqenosti svih federalnih jedinica, spre~io bi nametawe voqe i interesa ve}ih federalnih jedinica mawim. (Recimo Srbije koja ima oko deset miliona stanovnika Dubrova~koj Republici koja }e imati mo`da 100.000 stanovnika). U ovom slu~aju se postavqa jo{ jedno vrlo va`no pitawe: kako sve ovo sprovesti, {to danas odlu~imo i potpi{emo? Mi se verovatno vi{e nikada u ovakvom sastavu ne}emo ni sastajati, a nema ni potrebe. Danas manifestujemo svoju voqu, svoju odlu~nost. Kao predstavnici razli~itih politi~kih stranaka, sada to treba da sprovedemo u ìvot. Najjednostavniji je na~in, u sada{wim ratnim uslovima, ili poluratnim, u uslovima neposredne ratne opasnosti, da se sazove Ustavotvorna skup{tina od ve} izabranih narodnih predstavnika, tako {to bi predsednik Savezne skup{tine Jugoslavije sazvao sve delegate Savezne skup{tine i sve narodne poslanike Republike Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srpske Krajine, Dubrova~ke Republike... To bi bio skup od vi{e od hiqadu ~lanova, vi{e od hiqadu qudi, svaki od wih bi po jednom kriterijumu zastupao interese naroda, a osnovni zadatak i jedini zadatak! tog skupa bi bio izrada novog Ustava Jugoslavije. Taj Ustav bi se mogao usvojiti na referendumu, a odmah po usvajaju na referendumu bi se zakazivali izbori za redovan saziv Parlamenta po tim osnovnim ustavnim normama.
51
Mo`da je to najbrè, najjednostavnije i najcelishodnije re{ewe u uslovima kada je te{ko pretpostaviti da moèmo provesti izbore za ustavotvornu Skup{tinu na svim delovima ove teritorije za koju pretpostavqamo da }e biti u sastavu ove tre}e Jugoslavije. Te{ko bi to bilo sprovesti na teritoriji Makedonije i na nekim delovima Bosne i Hercegovine, ali na ovaj na~in mi }emo to osnovno politi~ko pitawe re{iti. Ako zaista bosanskohercegova~ki muslimani èle da se otcepe i da formiraju svoju samostalnu dràvu, mi }emo im re}i da nemamo ni{ta protiv to moète da uradite u onim op{tinama gde muslimani ìve u ve}ini. Tamo gde su Srbi u ve}ini ne moè, jer oni ne}e da se otcepe, ne}e u samostalnu i nezavisnu Bosnu. Na sli~an na~in moè se postupiti u Makedoniji, jer mi celom svetu stavqamo do znawa da ne}emo, da nam nikada nije ni bila namera, da bez potrebe prolivamo qudsku krv. Ne}emo onim teritorijama i onim narodima da ruku povla~imo koji ne èle da ìve sa nama. Ali oni koji èle niko ih na silu ne moè odvojiti od nas i to, jednostavno, celom svetu stavimo do znawa. Demokratsko opredeqewe Srpske radikalne stranke i wenog predsednika, kao i {iroka tolerancija, {to je prva pretpostavka svake demokratije, sasvim jasno se vidi u gorwih ~etrdeset re~enica. Nikome se ne pori~e pravo na sopstvenu dràvu. Na wu pravo imaju i Hrvati i Slovenci, ali i muslimani ako ba{ ne}e da ìve sa pravoslavnim Srbima. Jedino na {ta nema niko pravo jeste nasilno odvo|ewe Srba i wihovih teritorija u tu|e dràve. Ratni hu{ka~ dr [e{eq, àli zbog prolivene krvi. On ne poziva na slepu mr`wu ve} smatra da se sve moglo odigrati i na drugi na~in, naime na osnovu nekih elementarnih demokratskih principa uz pomo} me|unarodne arbitraè, a ono {to se nudi svima koji èle da i daqe ìve zajedno je moderna demokratska federacija, ustavotvorna skup{tina i parlament u kome bi gorwi dom na osnovu paritetne zastupqenosti, garantovao jednakost ~lanica federacije. Ipak, radikali su, vele nam komunisti raznoraznih partija, ni mawe ni vi{e fa{isti. Na ~ist im! (Na {ta?!)
MAJ 1992.
Prvi vi{estrana~ki izbori za Saveznu skup{tinu Jugoslavije kao republike odràni su 31. maja. Te izbore su delimi~no osakatile svojim neu~estvovawem upravo one stranke i stran~ice koje su bile najbu~nije kada je trebalo kritikovati dràvu i postoje}u vlast. @eqa im je bila da pred inostranom javno{}u omalovaè ove izbore i da ih prikaù nelegalnim. Kako je izlaèwe ili neizlaèwe na izbore osnovno demokratsko pravo ne samo pojedinca nego i ~itavih partija, to nikome nije palo na pamet da ove slobodne i tajne izbore smatra iole nelegalnim. Ponajmawe ih je narod, èqan demokratizacije dru{tva, takvima video. I pored trubqewa na sve strane Srbiji za spas ne dajte im glas, narod se u ogromnom broju pojavio na glasa~kim mestima. Destruktivni pokret Srbije poslu{ali su jedino [iptari, proverena srpska sabra}a.
52
Kao {to se i o~ekivalo (ovaj put ~ak i od najzagriènijih protivnika reìma) pobeda je pripala Socijalisti~koj partiji Srbije i Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore. [to je bilo ohrabruju}e za srpski narod, bio je veliki uspeh Srpske radikalne stranke: trideset i tri radikala u{lo je u Saveznu Skup{tinu! Trideset trojica iz Srbije i trojica iz Crne Gore u Ve}u gra|ana! Prvo zasedawe novog, vi{estrana~kog saziva Skup{tine odràno je 11. juna 1992. godine. Slu~aj je hteo da upravo tog dana jedan deo beogradskih taksista bude ne~im nezadovoqan i da to svoje nezadovoqstvo izru~i ba{ ispred Skup{tine. Stotinak kola blokiralo je saobra}aj na Trgu Nikole Pa{i}a i traìlo ne{to ~ega se vi{e niko ne se}a. Kada je nai{ao dr [e{eq sa svoja trideset i dva poslanika, prolomio se aplauz od ve}ine okupqenih taksista. Jedna mala grupa, koju nisu mu~ili problemi wihovih kolega, odjednom je dobila neki ~udan napad: naglo su im se uko~ila tri prsta juna~ke desnice. Tu svoju nervozu su, visoko uzdignute ruke, po~eli da pokazuju radikalima i da zapomaù: Vu~e! Vu~e!. Dr [e{eq im je skrenuo pa`wu na to da su skup{tinska vrata zatvorena i da je nemogu}e da vu~e, a, osim toga, ta wihova uko~enost i nije od promaje ve} je na sasvim drugoj bazi. Na to su nevoqnici po~eli da skandiraju Svi! Svi! Svi!, a zatim se na radikale sru~i bujica psovki i uvreda. Qudi, pa ovo su vukovci nasmeja{e se radikali i nastavi{e put Skup{tine. U Skup{tini je jedan socijalista ulazak radikala prokomentarisao re~ima Evo ih, stigo{e i ovi novi! [e{eqa nije mrzelo da zastane: Mi radikali smo u Skup{tini stariji i od komunista, a kamo li od vas socijalista. Radikali su se uputili pravo u skup{tinsku salu da zauzmu mesta koja im pripadaju: desno od Predsedni{tva i govornice. Jedna skup{tinska slu`benica je usplahireno napomenula da je tu uvek do sada sedela vlada. Na to joj je dr [e{eq odgovorio: Da je {to vaqala, sedela bi i daqe. Ali ne brinite, sede}e ona opet ovde. A onda {eretski dodao: Bez da mi napu{tamo ova mesta. Pomenimo jo{ samo jedan detaq tog prvog dana prvog vi{estrana~kog zasedawa: U i{~ekivawu po~etka sednice, u skup{tinskom restoranu za istim stolom sede trojica radikala i nekolicina socijalista. Naravno, razgovara se o politici. U prepun restoran ulazi dr [e{eq i pogledom traì slobodno mesto. Jedan od radikala, ina~e poznat kao {aqivyija, upozorava: Ti{e, eno ga Voja. Nemojte da ~uje da pri~ate o politici. Za stolom muk. Sekunde prolaze, a onda op{ti smeh. Za{to uop{te pomenusmo ove dogodov{tine? Zato {to su one bile svojevrstan predznak celom kasnijem zasedawu Skup{tine:
53
Umesto grupice taksista kasnije }e se ispred Skup{tine okupqati svi oni kojima je stalo da se vlast ru{i pre ili posle izbora, ali nikako na izborima (Vidovdanski sabor). Ko god je pomislio da su radikali novi u Skup{tini, grdno se prevario! Svojim pona{awem i svojim nastupima za govornicom videlo se da su u Skup{tini kod ku}e. [to se pak ti~e mesta koja su zauzeli, dokazali su da su iskreni predstavnici desnice i, pored toga, da im obrazovawe vlade, kada narod to bude traìo, ne}e biti problem. I ~etvrta anegdota nije slu~ajno pomenuta: kada [e{eq za govornicom iznosi stavove radikala, u sali je tajac! Wemu sledi smeh, uglavnom kada je re~ o replikama. Ne{to posle radikala u Skup{tinu je (taksijem!) stigao i Dobrica ]osi}. On postaje prvi predsednik tre}e Jugoslavije. Stranke su tu, oba ve}a su kompletna, dràva ima i predsednika... Jedini pa koga se ~eka je jo{ Milan Pani} i wegova vlada. Na wih se ~eka do 14. jula, a onda Jugoslavija kona~no dobija svog the prime minister, a srpski radikali nisu imali ni{ta protiv toga da se na ~elu dràve na|e za ~itaoce veoma ugledan kwièvnik kao {to je Dobrica ]osi}. Malo se ~ude {to ]osi} dozvoqava da ga zovu ocem nacije (jer im je starost srpskog naroda isuvi{e dobro poznata), ali mu to, naviknutom na priznawa, ne uzimaju za zlo. [to se ti~e Milana Pani}a, nikada ne}emo saznati kako su radikali glasali. Glasawe je bilo tajno. Ipak, ne smemo propustiti priliku da napomenemo da je protiv Milana Pani}a glasalo trideset i tri savezna poslanika. Ta~no onoliko koliko je radikala narod poslao u Skup{tinu. Kao the prime minister Milan Pani} je bio duàn da osnuje vladu. Tu svoju obavezu on je zaista ispunio i tako dobismo i vladu. Po re~ima samog Pani}a, bila je to vlada eksperata (!?). O kakvim se ekspertima zapravo radilo to nikada ne}emo saznati. Ta vlada nam je ostala u se}awu samo po tome {to se stalno ne{to pravdala, a weni ministri svakom prilikom isticali da nisu politi~ari ve}, eto, samo eksperti. Jedan se kleo da je on ugledni medicinar, drugi da je uspe{an privrednik, tre}i da je ~uveni profesor univerziteta, ~etvrti da je vrlo zna~ajan pravnik, peti da je talentovani kwièvnik... Jedan crta, drugi pi{e, tre}i peva, ~etvrti stepuje... Niko politi~ar! Budibogsnama! A uz sve wih jo{ i sankcije! Bilo pa pro{lo. A pro{lo je zahvaquju}i pre svega srpskim radikalima. Ve} od prvog dana Srpska radikalna stranka ustaje protiv Milana Pani}a koji potcewuje srpski narod i stalno mu se predstavqa kao dobra vila koja }e sve probleme re{iti svojim ~arobnim {tapi}em. Uz to, the prime ministar of the Federal Republic Jugoslavia (tako je uvek pisalo ispred wega na konferencijama za {tampu, u sred Beograda!) pona{a se klovnovski razdragano i {arlatanski umiqato. Tretiraju}i ga upravo tako kako on èli da nam se predstavi, kao klovna i {arlatana, [e{eq prinu|uje Pani}a da sve ~e{}e pokazuje svoj pravi lik. Nehumane hladne o~i zapadwa~kog intere`yije ne promi~u srpskom narodu.
54
Radikali traè da se ovakvom premijeru i wegovoj vladi eksperata izglasa nepoverewe. Wihova inicijativa prvi put nije urodila plodom. Ipak, u novembru, u tre}em naletu, vlada kona~no pada. Pre toga, naàlost, pala je Prevlaka. Na godi{wicu oslobo|ewa Beograda od nacista, predsednik ]osi} u @enevi predaje Prevlaku jednom drugom biv{em partizanu, Frawi Tu|manu. Jo{ jedan 20. oktobar koji treba pamtiti. Iz dana u dan postaje sve o~iglednije da se predsednik ]osi} ne snalazi ba{ najboqe u politici i da je vreme u~inilo svoje. Nekada vrstan komunisti~ki komesar, probran Titov saputnik na Galebu, nacionalista i disident na kakvom su nam mnogi zavideli, ne snalazi se ba{ najboqe u ulozi prvog predsednika tre}e Jugoslavije. Dugo o~ekivana i prièqkivana demokratija stvara mu probleme. Nije to samo wegova demokratija, ve} i demokratija svih drugih. Te{ko i neuspe{no mire}i se sa tom ~iwenicom, predsednik malo, malo kr{i Ustav. Zbog velikog ugleda koji Dobrica ]osi} uìva me|u svojim ~itaocima i u svetu, radikali dugo toleri{u (ali i beleè!) ove povrede Ustava, {to }e kasnije dovesti do razre{ewa predsednika dràve sa wegove funkcije. Ako se uzme u obzir da kwièvnici ìve u fiktivnom svetu koji sami stvaraju i nama do~aravaju, i ako se setimo i drugih poznatih kwièvnika koji se ba{ nisu proslavili u politici (na pr. Vaclav Havel), onda moramo razumeti g. ]osi}a i wegovo neshvatawe uloge u kojoj se na{ao. Me|utim, ostaje neshvatqivo da je jedan predsednik, ~ija je uloga ~isto reprezentativna, toliko puta imao potrebu da izrazi svoje nezadovoqstvo parlamentom koji ga je izabrao, kao i odnosom snaga u tom parlamentu. U èqi da dobije podobniji parlament, predsednik raspisuje nove izbore. Radikali su vazda spremni. Wih novi izbori nimalo ne pla{e. Dok se oni koji su se najvi{e zalagali za nove izbore odjednom ne{to snebivaju, radikali obznawuju: Srpska radikalna stranka izlazi na izbore! Sitna politi~ka vlastela, da bi sakrila svoju jalovost, udruèna je u pokret vrlo zvu~nog imena koji se progla{ava za demokratski (iako bi vlast da sru{i, tj. preuzme, uz pomo} ulice) i srpski (iako joj malo-malo nedostaje me|unarodna svetska zajednica). U tom pokretu ima podosta Brozovih uglednih imena. îne ga poneki akademici, pisci, pesnici, nosioci sedmojulskih nagrada, profesori univerziteta, {esdesetosma{i ... Uglavnom, ako ni{ta drugo, a ono bar poznata imena. Neka ve} decenijama poznata. Ugled srpskih radikala je ne{to druk~iji: me|u wima nema zvu~nih imena iz Brozovog vremena. Svoj ugled nisu stekli moralno-politi~kom podobno{}u niti raznim kalendarskim nagradama poput julskih, oktobarskih i ko zna kojih sve jo{ ima. Sticali su ga kako za skup{tinskom govornicom tako i {irom boji{ta brane}i srpske zemqe i srpsku neja~. Stekli su ga time {to nisu, poput nekih opozicionih stranki, poverovali da Srbi u sopstvenoj ku}i, na sopstvenom tlu, nemaju pravo na dràvu kakvu bi hteli. Nisu se pridruìli satanizaciji Srba niti su kukali na narod koji je primitivan, nepismen, krvolo~an... Radikali nemaju drugog naroda do srpskog, niti drugih zemaqa do srpskih. Ako Srbi sami sebi ne urede svoju dràvu, to im ni Vens ni Oven ne}e uraditi, kao {to im ni bla55
gostawe niko ne moè doneti osim wih samih. Sve to zahteva odre|ene `rtve. Radikali ne obe}avaju ni{ta osim znoja, krvi i suza. To je ono {to zahteva opirawe svakom zlu, pa i ovom koje se nadnelo nad Srbe s kraja dvadesetog veka.
DECEMBAR, IZBORI 1992.

Za razliku od izbora iz 1990. godine, koji su bili ve}inski, i izbora iz 1992. u maju, koji su bili kombinovani (pola ve}inski, pola proporcionalni), izbori u decembru 1992. bili su onakvi za kakve se Srpska radikalna stranka uvek zalagala: proporcionalni. Radikali, kao najboqe organizovana opoziciona stranka, u~estvuju u svih deset izbornih jedinica u izbornoj trci. Wihovi poslani~ki kandidati dolaze zaista iz svojih izbornih jedinica, za razliku od nekih stranaka koje svoja poznata beogradska imena raspore|uju {irom SRJ. Kakva je bila predizborna atmosfera, se}amo se: Na sve strane se ~uju ratni bubwevi. Lokalni dobo{ari novog svetskog poretka prete nam bombardovawem. Predsednik ]osi} daje isporuku za neku stranku za koju narod i nije ba{ siguran da postoji jer nema nikakvog razloga da je zaista ima. Pani} Milan se {epuri po zemqi Srbiji i pa sav glas tvrdi da je Dobrica ]osi} i wega preporu~io (za predsednika Srbije!). Gazda Jezda se tako|e kandiduje za predsednika (kad moè Milan~e, {to ne bi mogao i on?) i tvrdi nam da }e kod wega sve pojeftiniti 100%, pa i vi{e (!?). Akademik Mi}a Popovi} urla u NIN-u: Priznajmo poraz! Istrebi}e nas!, dok wegov sabrat Matija Be}kovi}, nosilac sedmojulske nagrade za 1989. godinu, smatra da smo i zasluìli da nas bombarduju (pobiju) ako ne pruìmo {ansu wemu i wegovoj bratiji. Generalu Pani}u je problem da li i daqe da igra tenis sa prezimewakom Milanom, a Dobrica ]osi} raspisuje nagradnu igru: ko god na|e u wegovih 17 ili 18 mnogostrana~kih kwiga i jednu jedinu nacionalisti~ku re~enicu, dobi}e 10.000 ili ~ak i 100.000 dolara! Narodu je jasno s kim ima posla. ]uti, gleda ih i ~eka 20. decembar, dan izbora. Utoliko najstra{nije {to je ]osi} zapretio da }e se povu}i ako ne pobede wegovi miqenici. U predizbornu kampawu upli}u se i gospoda Kozirjev i Iglberger. êtiri dana pred izbore, 16. decembra, Srpska radikalna stranka izdaje slede}e saop{tewe: Najnovije uplitawe aktuelnih svetskih mo}nika u jugoslovensku predizbornu kampawu nimalo ne iznena|uje Srpsku radikalnu stranku. Mi ve} od svog osnivawa ukazujemo na opasnosti koje prete srpskom narodu od onih koji bi da bri{u granice i ukinu istoriju. Pretwe koje su nam uputila gospoda Iglberger i Kozirjev dokazuju da Srpska radikalna stranka pravovremeno i nepogre{ivo prepoznaje neprijateqe srpskih nacionalnih interesa. Tamo gde se napada demokratski izabrana vlast jednog naroda, najmawe je ugroèna ta vlast a najvi{e sam narod. Stoga preziremo sva zakliwawa stranih mo}nika da su samo protiv vlasti i odlu~no tvrdimo da su oni protiv srpskog naroda. Ko je protiv prava jednog naroda da odlu~uje o svojoj sudbini, taj je i protiv celokupnog tog naroda. U vremenu kada su se mno56
gi evropski narodi urbano, kulturno, moralno i nacionalno amerikanizovali i kada su od naroda postali stanovni{tvo, srpski narod svojom ~a{}u, svojim rodoqubqem i svojom trinaestovekovnom istorijom i kulturom belosvetskim mo}nicima predstavqa jednu od najve}ih prepreka u ostvarivawu wihovih mra~nih ciqeva. One sile koje razaraju sve (od jedne male êhoslova~ke do gorostasne ruske imperije) ne mogu se pomiriti sa postojawesm slobodne i suverene dràve ujediwenog srpskog naroda. Podse}aju}i ga da su kroz istoriju samo slobodni i suvereni narodi dostizali blagostawe a nikada robqe i poslu{nici pozivamo srpski narod da, bez obzira na strana~ku pripadnost, stane u za{titu svoje dràve i svojih nacionalnih interesa. Najo{trije osu|ujemo svako strano uplitawe i sve doma}e izdajni~ke stranke koje od nas traè da se odreknemo svoje ~asti i ponosa, da prezremo `rtve koje smo pretrpeli zbog kategori~ki re~enog ne Osmanlijskoj imperiji, ne austrougarskoj monarhiji, ne Hitleru i ne Staqinu. Zaboravqawem tih svetih primera, ovaj narod bi se odrekao ne samo svoje pro{losti, ve} i svoje budu}nosti i svih narednih pokolewa. Srbi i Srpkiwe, odbacimo ultimatum koji su nam poslala gospoda Kozirjev i Iglberger, a kome bi poletno udovoqili Pani}, Dra{kovi} i Mi}unovi}. Ne dozvolimo da budemo najslabija karika u lancu srpske istorije! Malo toga nam re~itije od ovog saop{tewa do~arava stawe u zemqi pred decembarske izbore 1992. godine. Spoqa pritisci i otvorene pretwe, u zemqi predsednik koji narodu preporu~uje za koga da glasa i malte ne podivqala opozicija puna la`ne euforije. Uprkos tome, ili upravo zbog toga, odziv glasa~a je izvanredan. Iako se tek pre ne{to vi{e od pola godine glasalo, narod ponovo izlazi na izbore: 67,4% stanovni{tva SRJ daje svoje poverewe ovoj ili onoj stranci! I opet je u {oku jedan deo opozicije! Taj {ok po~iwe ve} da li~i na trajno stawe jer se opet radi o onom delu opozicije koji je bio u {oku posle decembarskih izbora 1990. godine, koji je 9. mart 1991. proveo na balkonu Narodnog pozori{ta u Beogradu, koji je celo leto 1992. proveo saboruju}i ispred Savezne skup{tine, zvone}i u zadwe zvono, {etaju}i mrtva~ki kov~eg po Beogradu, kle~e}i po parkovima, obla~e}i nerotkiwe i feministkiwe u crno i ko zna {ta jo{ rade}i. Narod je ogromnom ve}inom taj deo opozicije odbio od sebe i pokazao mu da svojim neizlaèwem na majske izbore ni{ta nije izgubio. Vi{e quti nego razo~arani (jer ih srpski narod nikada nije ni o~aravao!), izvesna gospoda iz redova udruène opozicije, pre svega kwièvnici, akademici, pesnici i nezavisni televizijski novinari, zakqu~uju da narod ne vaqa, da je ~upav, da je mazohisti~ki nastrojen... Ide se ~ak dotle da se javno tvrdi da je ~itavih 70% naroda (na izbore je, bez [iptara, iza{lo 67,4%) nepismeno, polupismeno) ili pripismeno! Ako je zaista tako, pa ~iji su, zaboga, ti pisci, pesnici, akademici i novinari!? Za koga oni pevaju, pi{u i mudruju? Da li bi u nekom drugom narodu tako|e bili ugledni pisci, akademici, novinari i pesnici? Ili su mo`da dobri samo za jedan nepismen, polupismen i pripismen narod?
57
Kako bilo da bilo, narod je svoje rekao: najja~a stranka opozicije su srpski radikali! Iako su sada u~estvovali na izborima i oni koji su voleli da se mole da u~estvuju na majskim izborima, radikali su ja~i za jednog poslanika! Veliki gubitak je SPS koji je spao na samo 47 poslanika u Saveznoj skup{tini (samo 13 vi{e od radikala). Radikalima i socijalistima, sledi SS - savez stranaka DEPOS sa 20 poslanika i Demokratska partija socijalista Crne Gore sa 17 poslanika. Iza wih su hobi-stranke i vikendpoliti~ari: Demokratska stranka (5 poslanika), Socijalisti~ka partija Crne Gore (5), Narodna stranka (5), Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara (3), Koalicija DS i reformske DS Vojvodine (2) i Koalicija DS, reformske DS i Gra|anske stranke sa jednim poslanikom. (O omiqenosti stranaka koje utroje prave koaliciju da bi dobile jednog poslanika nepotrebno je govoriti. Samo SKPJ moè biti mawe omiqen u narodu!). [to se ti~e Skup{tine Srbije, tu je Srpska radikalna stranka jo{ ja~a: osvojila je 29,2%, glasova i u{la sa 73 poslanika u parlament. Kako stara qubav te{ko r|a, ba{ kao i stari strah, i ovde je narod ve}inu dao SPSu: 101 poslanik. SS-DEPOS je i ovde tre}i (50). Prijatno iznena|ewe predstavqa Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara, koja je dobila vi{e glasova od Demokratske stranke u koaliciji sa Reformskom demokratskom strankom Vojvodine (9:8), kao i Grupa gra|ana @eqko Ra`natovi} Arkan, koja je dobila vi{e poslanika od Seqa~ke stranke (5:3). Dve stotine i pedeseti poslanik je iz Demokratske reformske stranke muslimana (sa velikim M). Na izborima za predsednika Republike Srbije Srpska radikalna stranka nije u~estvovala kako ne bi cepala nacionalni blok. Svoju preporuku dala je za Slobodana Milo{evi}a, dotada{weg predsednika Republike Srbije. Weno u~estvovawe na predsedni~kim izborima pozdravili bi samo lakrdija{i poput Milana Pani}a i gazda Jezde, ne i srpski narod. Na lokalnim izborima u Crnoj Gori, iako izloèni vrlo jakim pritiscima od strane anacionalnih snaga, srpski radikali su tako|e zabeleìli uspeh: osmorica ih je u{lo u Skup{tinu Crne Gore. Na lokalnim izborima srpski radikali su ne{to slabije pro{li nego na republi~kim i saveznim izborima, ali su ipak osvojili vlast u vi{e op{tina (najve}a Novi Sad). Za{to je to tako, mo`da je dobro objasnio deda Dobrice ]osi}a, Aleksa iz Orlovca, ina~e zagrièni protivnik radikala. Sve qude delio je na demokrate i radikale, a kada ga je mali Dobrica upitao gde je razlika me|u wima, odgovorio je: Demokrte nose opasa~e, a radikali ga}nike! Danas po op{tinama opasa~e nose neki drugi qudi, a radikali i daqe ga}nike.
SEPTEMBAR 1993.
Desetog septembra 1993. Bawaluka je osvanula pod blokadom. Delovi nekih elitnih jedinica (200-250 qudi) Prvog kraji{kog korpusa blokirali su sve va`nije saobra}ajnice, milicijske stanice, Dom Vojske, pa i samu Komandu prvog kraji{kog korpusa. Krizni {tab pobuwenika kao razloge ovakvog pona{awa navodi bunt protiv neefikasne, korumpirane i nesposobne vlasti, tj. wenih vojnih i civilnih organa. Naravno, pomiwe se
58
i kr{ewe qudskih prava, cvetawe kriminala i ratnog profiterstva. Isti~e se da se nezadovoqnici ne bore za vlast, ali istovremeno se traì smewivawe gradske vlade Bawaluke, smena kompletne vlade Republike Srpske, raspisivawe izbora na svim nivoima, oduzimawe mandata sada{wim poslanicima... Sve ovo prate i brojna hap{ewa po proizvoqnim kriterijumima. [ta je zaista bilo tih dana u Bawaluci? Evo {ta kaè dr Nikola Popla{en, predsednik Srpske radikalne stranke Republike Srpske, o uzrocima ove pobune: Odràvawe inertnog komunisti~kog aparata na vlasti u Jugoslaviji i, normalno, u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, po metodu i stilu rada dovelo je pred raspad sistema. Pad produktivnosti, siroma{tvo i sli~no u Jugoslaviji, ve}im delom su rezultat proma{enosti socijalisti~ke vlasti, a mawim delom me|unarodnih sankcija. Isto tako, dobar deo nereda i siroma{tva u RS i RSK rezultat su kriminala, lopovluka i odsustva dràvne reakcije na te pojave, a samo delom prirodan rezultat ratnog haosa. [to se ti~e ciqa ove pobune, dr Popla{en kaè: Ciq treba posmatrati u zavisnosti od u~esnika. Glavni organizatori su hteli oblatiti moralno sna`ne i iskrene patriote, pre svega Srpsku radikalnu stranku (po sistemu drìte lopova), zatim je vidqiv poku{aj obnove skra}ene Jugoslavije, bratstva jedinstva na osnovama komunizma. Na kraju bismo dobili neverovatan istorijski rezultat: lopovskomarionetsku vlast u novoj Jugoslaviji koja pod komunisti~kim (socijalisti~kim) pla{tom sluì zapadnom kapitalizmu. Gospodin Tomislav Nikoli}, {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u republi~koj Skup{tini, povodom bawalu~kih doga|aja izjavquje: Opravdano nezadovoqstvo boraca stawem u Republici Srpskoj iskori{}eno je od strane dela socijalista iz Srbije, koji su koriste}i vojni vrh u Srbiji i Republici Srpskoj, ta~nije pripadnike Saveza komunista pokret za Jugoslaviju (SKPJ), stvorili sve uslove da do|e do gra|anskog rata koji bi se sa Bawaluke pro{irio pa celu Republiku Srpsku. Takva Republika Srpska ne bi vi{e bila pravi zastupnik srpskog naroda na pregovorima, mogla bi biti daqe ucewivana i ko zna {ta bi joj sve moglo biti nametnuto u nastavku pregovora. Povodom bawalu~kih doga|aja i dr [e{eq je u svojstvu predsednika Glavnog odbora Srpske radikalne stranke, izdao saop{tewe: Srpska radikalna stranka smatra da je gnev naroda i Vojske Republike Srpske opravdan. Kriminal i korupcija su pre{li sve podno{qive granice i zahvatili mnoge dràvne i dru{tvene strukture. Smatramo neophodnim da se dràva time pozabavi kao svojim najpre~im zadatkom i da ni jedan krivac ne sme ostati neka`wen, bez obzira kakvu funkciju ima u dràvnoj hijerarhiji. Mi ne sumwamo da ve}ina mladih vojnika i oficira, koji ve} nekoliko dana blokiraju Bawaluku, imaju dobre i ~asne namere. Me|utim, postali su `rtve manipulacija onih krugova koji ne èle dobro srpskom narodu i poku{avaju skr{iti wegove ratne napore.
59
Srpska radikalna stranka raspolaè podacima da su glavni organizatori blokirawa Bawaluke Savez komunista pokret za Jugoslaviju, Kontraobave{tajna slu`ba Vojske Jugoslavije, odnosno wen {ef Aleksandar Dimitrijevi}, kao i grupa socijalista predvo|enih biv{im policijskim ministrom Radmilom Bogdanovi}em. Wihovi glavni izvr{ioci na prostoru Republike Srpske su pukovnici vojne slu`be bezbednosti Zdravko Tolmir i Qubi{a Beara, poznati od ranije po postupcima kojima su nanosili ogromnu {tetu srpskom narodu. Ciq ove komunisti~ke bulumente je da se obori predsednik Republike Srpske Radovan Karayi} ili bar bitno politi~ki oslabi pred predstoje}u rundu mirovnih pregovora u @enevi, kako bi bio prinu|en na nove ustupke muslimanima. Dodatni ciq je da se oslabi odbrana Srpske Vojske Krajine pred najnovijom usta{kom ofanzivom. Pozivamo sve vojnike i oficire da odmah deblokiraju Bawaluku i vrate se na svoje borbene poloàje. Zahtevamo od vlasti Republike Srpske da garantuju da nijedan oficir ili vojnik ne}e biti ka`wen zbog iskazanog revolta, a ujedno da se svim sredstvima pravne dràve elimini{e delovawe Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju na teritoriji Republike Srpske i smene oficiri bezbednosti koji {uruju sa Aleksandrom Dimitrijevi}em. Kada se zna da je jedini na~in komunisti~kog dolaska na vlast bio i ostao gra|anski rat, kada se uzme u obzir velika qubav i razumevawe za sinove yihada, koja se ispoqila mesec dana po bawalu~kim doga|ajima na sastanku gospode Karayi}a i Kraji{nika sa gospodom Milo{evi}em i [ainovi}em u Beogradu (15. novembar 1993.) i kada se vidi izjava SPS-a s kraja septembra, kojom se radikalima ide |onom u lice, onda postaje razumqiva i mawe vi{e mlaka odbrana onih koje dr [e{eq raskrinkava gorwim saop{tewem. Bawalu~ki doga|aji su svakako vaàn momenat u istorijatu Srpske radikalne stranke, jer su oni, a ne zahtev za smenom vlade [ainovi}a, bili pravi razlog socijalisti~kog napada na radikale. Posle 14. maja, kada su radikali u beogradskom Sava centru rasturili la`nu svesrpsku skup{tinu, (biv{i) komunisti koji vuku konce u SPS-u, shvataju da sa srpskim nacionalistima nema vi{e flertovawa. U protivnom, bi}e apsorbovani. Bawaluka ih je u to i kona~no ubedila, ali tu nisu mogli otvoreno da reaguju jer bi time samo potkrepili sve protiv wih iznesene tvrdwe. êkali su prvu priliku da kidi{u na srpske radikale. Ta prilika im se ukazala 27. septembra: Iznenadio ih je ve} tri meseca pre toga najavqeni zahtev za glasawe o poverewu vladi Nikole [ainovi}a. Ta vlada, razume se, sama po sebi nije ni{ta posebno da bi tolika vriska morala da se digne oko zahteva za weno smewivawe: ona je socijalisti~ka, a me|u socijalistima, osim ne{to malo u temperamentu, skoro da i nema nekakvih razlika. Istih su sposobnosti, uglavnom iste psihe, a kako su svoje kadrove ogromnom ve}inom nabavili kod komunista, ~ak su i vrlo brojni, te im obrazovawe nove vlade svakih mesec dana ne bi bilo ni najmawi problem. Za stranku koja bi bila spremna, ako bi se to od we zatraìlo, ~ak i svoje patrijarhe ili monarhe da stavi u slu`bu narodu, problem vlade, novog premijera i novih ministara nije nikakva ozbiqna pote{ko}a. A ipak su ciknuli!
60
VLADA U SENCI
Kada je 22. septembra Srpska radikalna stranka na svojoj redovnoj konferenciji za {tampu objavila formirawe i sastav svoje vlade u senci, ve}ina na{ih lidera i lider~i}a stranaka i stran~ica izrazila je svoje ~u|ewe i iznena|ewe. ûdio se i krstio ko god je stigao. Vlada u senci! Kako to gadno zvu~i! Prete}e i destruktivno. Maltene, kao da je neko najavio da }e tog i tog dana izvr{iti dràvni udar, a dotle neka se spasava ko moè. O ~emu se, me|utim, zaista radilo? Vlada u senci je u civilizovanim demokratskim zemqama jedan od sastavnih delova demokratije. I najmawe parlamentarne partije imaju svoje ministre u senci, odnosno, kako ih negde zovu, govornike za taj i taj ministarski resor. Pojedinci, zavisno od kvalifikacija i afiniteta, prate rad pojedinih ministarstava i, upore|uju}i taj rad sa svojim predstavama i zamislima, iznose svoje stavove i mi{qewa o tom radu. Obi~no ti stavovi predstavqaju kritiku rada ministarstva sa aktuelnim ministrom na ~elu, ali, re|e, izraàva se i podr{ka odre|enim potezima ili zakonskim projektima doti~nog ministarstva. Na ovaj na~in spre~ava se eventualna samovoqa aktuelnih ministara, ali se istovremeno afirmi{u i stavovi opozicionih stranaka. Do sada se jo{ niko nije oglasio da takva praksa ugroàva dràvni poredak ili da zalu|uje i dezinformi{e javnost, tj. narod. Naprotiv, ona omogu}ava boqu informisanost politi~ki zainteresovanih gra|ana i olak{avna im opredeqivawe prilikom slede}ih izbora. Kod nas je formirawe vlade u senci od strane Srpske radikalne stranke protuma~eno kao poku{aj nekakvog pu~a i nasrtaja na dràvu, vlast, narod... Od vladaju}e stranke to je i bilo za o~ekivati. Ko jo{ voli da neko budno, legalno i zvani~no motri na wegov rad? Svakako ne onaj koji se doskora zadovoqavao jednopartijskim sistemom, u najgorem slu~aju pluralizmom unutar jedne jedine stranke (tog nonsensa se svakako se}ate jer je zbog svoje drskosti i uvredqivosti zaista nezaboravan). Nikakvim ~udom, kod nas je protiv radikalske vlade u senci graknula i opozicija. Za{to nikakvim ~udom? Iz prostog razloga {to je opet kasnila za srpskim radikalima, {to nije bila dovoqno odlu~na i hrabra da i sama, svaka stranka za sebe, imenuje svoje govornike ili ministre u senci!. Ako male stranke i nemaju toliko ~lanova koliko bi ministara bilo potrebno, velikim i brojnim, mo}nim i omiqenim strankama, kakvim nam se predstavqaju, svakako se mora zameriti neozbiqan pristup demokratiji koji se ogleda ba{ u nepostojawu vlade u senci. Wihovi bira~i ostaju dezorijentisani i neobave{teni jer ne znaju koga da slu{aju i ko je za {ta u stranci nadleàn. Ovakvo stawe u ve}ini opozicionih stranaka samo potvr|uje utisak da se radi ili o malim strankama u kojima rukovodstva vide razonodu u tmurnim vremenima ili, pak, o totalitarnim strankama u kojima je lider nadleàn za sve i sva{ta. Pored ovoga, nedostatak drugih vlada u senci govori i o tome koliko se opozicija uìvela u svoju ulogu abonenta na neuspeh. Woj kao i da ni61
je do toga da se upregne u dràvna kola i da sluì narodu. Woj je dovoqno da je ima u parlamentu, da }e mo`da tek na slede}im izborima sedeti u parlamentu, da je ima po novinama, da se tu i tamo pomiwe na televiziji, da u ovoj ili onoj op{tini moè da vodi ~ak i glavnu re~, a kada do|u izbori opet }e se udruìti, doìveti poraz ili neki uspeh~i}, a onda razdruìti i do slede}ih izbora nastavi}e svako po svom. Udruìvawe opozicije, ~ini se, kao jedinu svrhu ima to da se nikada ne otkrije ko je u toj gu`vi kriv za poraz na izborima. Svako krivi druge za neuspehe, dok i najmawi uspeh pripisuje sebi. I zar je bilo mogu}e od takvih takti~ara o~ekivati bilo kakvu vladu u senci? Zar je bilo mogu}e od wih o~ekivati da }e pozdraviti obrazovawe radikalske vlade u senci? Napadi na radikalsku vladu u senci nisu bili nekorektni prema Srpskoj radikalnoj stranci (koja od svojih politi~kih protivnika moè sve o~ekivati osim korektnosti) ve} prema samom narodu. On se poku{ava obmanuti la`nim tuma~ewima, a sve u nadi da }e, ako do|e dotle da i neko drugi obelodani svoje ministre u senci, lako biti prevaren kojekakvim ube|ivawima da to tako treba i da je to tek sad ono pravo. Vladu u senci Srpske radikalne stranke najvi{e su eksploatisali socijalisti Srbije (Ovde koristimo priliku da ra{~istimo sa jednom zabludom koji se ~esto sre}e po {tampi. Nikako se ne moè govoriti o srpskim socijalistima, kao, recimo, srpskim radikalima, ve} samo o socijalistima na tlu Srbije. Jer, stranka se zove Socijalisti~ka partija Srbije, a ne srpska socijalisti~ka partija. Govoriti o srpskim socijalistima isto je {to i govoriti o ruskom ministru Kozirjevu umesto o ministru Rusije) ovoj partiji je bila preko potrebna svaka sitnica koja bi se na bilo koji na~in mogla upotrebiti protiv Srpske radikalne stranke, u izjavi SPS-a koja }e uslediti 28/ septembra 1993. godine, jer, mnogo toga se be{e nakupilo u nekoliko posledwih meseci: odbijawe radikala da u~estvuju u farsi zvanoj Svesrpska skup{tina, neglasawe za rebalans Saveznog buyeta, upozorewe republi~koj vladi da ima jo{ tri meseca da se uozbiqi i plodonosno deluje, zatim bawalu~ki doga|aji, sada jo{ i vlada u senci, a sve to u vreme kada se u narodu sve ~e{}e ~uje Mo`da i ne znamo ko vaqa, ali znamo ko ne vaqa. Kao marksisti~ka i internacionalisti~ka stranka, Socijalisti~ka partija Srbije sve teè pliva u nacionalnim vodama u koje su je gurnuli hrvatski i muslimanski nasrtaji na srpstvo, a u kojima ih pridràva Srpska radikalna stranka. Kako je i dobar deo ~lanstva i simpatizera u ovim vodama, SPS se pribojava da ne bude apsorbovana i da ne izgubi svoj primarni karakter. Vreme je, smatra se, da se vrate u sigurniji pli}ak, u vode mira (kao da on zavisi samo od jedne strane), u vode bratstva i jedinstva, uz svesrdnu verbalnu pomo} narodu s one strane Drine, ~ije dràve ne pristaju da priznaju. Naravno, narodu treba objasniti da se ni{ta u toj stranci nije promenilo, a ako se neko promenio, onda su to srpski radikali. I tako }e, preko no}i, izme|u 27. i 28. septembra 1993. godine, dok su spavali snom pravednika, radikali postati fa{isti i ratni profiteri! Teren je za ovo pripremio isti onaj ~ovek koji se socijalistima uvek na62
{ao pri ruci kada je to bilo potrebno. Onaj koji je pred izbore 1990. deqewem mrtva~kih sanduka i plata doma}icama i studentima punio glasa~ke kutije socijalisti~kim glasovima, onaj koji je 9. marta 1991. godine ru{io Beograd i svima pokazivao da socijalistima, tj. redu i miru, nema alternative, onaj koji je svojim neizlaskom na majske izbore 1992. deo svojih bira~a ustupio socijalistima, onaj koji je pred decembarske izbore 1992. obe}avao najmawe penzije u iznosu od 1.000 nema~kih maraka i time, proglasiv{i se suludim, opet dobar deo glasa~a oterao u naru~je vladaju}e stranke, onaj ~ovek koji je 1. juna 1993. godine zbog relativno malog incidenta u skup{tinskom hodniku digao pra{inu koja je izduvala planirani Vidovdanski sabor, onaj ~ovek koji je, kasno obave{ten o pravim namerama, odbio da ru{i vladu koja mu je mrska, a onda se iznebuha zaka~io za jednog jedinog ministra: ili on, ili cela vlada! Onaj ~ovek koji je 1990. godine po Srbiji i Jugoslaviji jurio boq{evike kada su ovi bili u mi{jim rupama, sada je pripremio teren za hajku na, ni mawe ni vi{e, fa{iste! Ko su fa{isti? Fa{isti su na{i neprijateqi. Oni nas mrze. Protiv wih smo ratovali. Decenijama se svako pismo zavr{avalo sa smrt fa{izmu sloboda narodu. Fa{isti su ne{to sasvim strano srpskom narodu. E, kad je tako, onda neka fa{isti budu oni koji nas najvi{e ugroàvaju u na{oj borbi za vlast, odnosno oni koji su jedini u stawu da nas legalno i na demokratski na~in, bez ulice i mitingovawa, nasiqa i pretwi, skinu sa vlasti. Neka fa{isti budu srpski radikali! Ako ste mo`da na pro{lim izborima glasali za radikale, ho}ete li slede}i put ponoviti gre{ku? Ne}ete, vaqda, da i vi budete fa{ista? Taman posla! Smrt fa{izmu sloboda narodu! Eto! Tako mali \okica zami{qa srpsko glasa~ko telo.
I BI DAN!
U Narodnu skup{tinu Republike Srbije 27. septembra 1993. godine kona~no je dolepr{alo ono {to je ve} mesecima lepr{alo na politi~kom nebu Srbije. Stigao je predlog Srpske radikalne stranke da se, na osnovu ~lana 93., stava 2 iz Ustava Srbije, Vladi ove republike izglasa nepoverewe. îme je Srpska radikalna stranka obrazloìla ovaj predlog? Ni najpreciznija analiza, kaù srpski radikali, nije mogla da otkrije razlog zbog koga su socijalisti tako lo{e vodili dràvu u kojoj 2% stanovni{tva besomu~no kr~mi 60% nacionalnog bogatstva. Daqe, kaù radikali, Vlada je proistekla iz stranke koja nema jasnu koncepciju i obele`ja. (ako se izuzme ona ruà) I? Je l to sve? Nije. Proistekla je iz stranke koja je pred izbore patriotska do nacionalizma, u stvarnosti patriotska dok ne zagusti. Zatim, radi se o vla63
di koja je nenamenski koristila primarnu emisiju (~itaj: {tampawe, besomu~no {tampawe novih nov~anica) i dovela do divqawa crnog kursa dinara. Ta Vlada je seqake poku{avala da prevari za vreme ètve i posle ètve, pa je sada ostala bez hrane za narod. Boè moj, to moè svakome da se desi. Ima li jo{ nekih zamerki Vladi? Ima! Ova Vlada, stoji u obrazloèwu predloga o izglasavawu nepoverewa, uàsava gra|ane nesposobnim vojnim vrhom u kome su provereni begunci, komunisti i ratni profiteri kojima svako moè da ubija vojsku u kasarvama, na spavawu. Ova Vlada, proistekla iz SPS-a, uni{tava proizvodwu i omogu}uje laku i sigurnu zaradu {pekulantima i trgovcima. Ona obe}ava inflaciju od 50% mese~no, a uspeva da je ostvari dnevno, dozvoqava da ni{ta ne rade oni koje pla}a, a finansirali su je i oni koji su pqa~kali gra|ane. Vlada se bruka na Kosmetu sva|aju}i Srbe, ne ume da ra{~isti sa onima koji bi da podele Srbiju na vi{e dràva... Ima jo{, ali i ovo je dosta. Ovaj predlog za izglasavawe nepoverewa vladi socijalista, od strane socijalista je progla{en za politi~ki pamflet! Zamislite: jedan skup{tinski akt, na kome, gore levo, lepo pi{e Republika Srbija Narodna skup{tina Poslani~ka grupa Srpske radikalne stranke, 03 broj 125/93, 27. septembar 1993. godine, Beograd, sve to zajedno nije ni{ta do jedan obi~an politi~ki pamflet! Moè se ovaj akt nazvati i registrom bojayija hidranata ili ki{obranom, svejedno kako, ali on jeste i ostaje ono {to je: sasvim regularan predlog jedne registrovane, nezabrawene politi~ke parlamentarne stranke jednom dràvnom telu da se na demokratski i parlamentaran na~in proveri poverewe jednoj sasvim legalnoj i legitimnoj vladi, time {to }e se dizawem ruku poslanika i brojawem tih ruku utvrditi da li Vlada i daqe zasluùje poverewe sasvim legalno od naroda izaslatih poslanika u Skup{tinu. Za neke, ~ini se, ovakva vrsta demokratije prevr{ava svaku meru! Ne moè to tek tako: napi{e{ politi~ki pamflet pa da ru{i{ vladu! Osim toga, {to su radikali tako dugo }utali i jo{ podràvali tu vladu? Zlobnici ~esto tvrde da su srpski radikali podràvali vladu kako bi je obrukali pred narodom i dokazali da nema toga {ta ta vlada zna i ume, a da je korisno. Nije ta~no! Radikali su glasali za mawinsku vladu SPS jer je na izborima SPS bila na prvom mestu po poverewu koje su glasa~i davali strankama. Za svaku demokratsku stranku uvek je odlu~uju}a voqa naroda, a kako je SPS po broju dobijenih glasova prva bila ovla{}ena od naroda da obrazuje vladu, to su radikali tu vladu morali da podrè. Kada treba ru{iti vladu? Odmah sutradan po formirawu? Posle nedequ ili mesec dana? Vladi se mora dati odre|eno vreme da pokaè {ta ume ili ne ume. Stoga su radikali ve}inu zakonskih predloga koje je podnosila Vlada podrà64
vali, ali i argumentovano kritikovali. Vlada se nije mogla ru{iti samo zato {to su radikali po ve}ini pitawa imali sasvim druk~ije mi{qewe i sasvim druk~iji pristup problemima kojima se bavimo. Me|utim, kada se vi{e nije radilo samo o razli~itim mi{qewima ve} o gomilawu vidqivih rezultata rada Vlade, srpski radikali su reagovali: posle pet meseci rada bez ikakve smetwe od strane Srpske radikalne stranke, Vlada je upozorena na svoje rezultate i skrenuta joj je pa`wa da je krajwe vreme da se uozbiqi i da kona~no po~ne da radi za dobrobit dràve kojom samostalno vlada. Dat joj je rok od tri meseca. Kao stranka koja je nepokolebqivo opredeqena za iskqu~ivo parlamentarno delovawe politi~kih stranaka, koja nije imala svoj 9. mart, svoje Vidovdanske sabore niti svoje juri{e na Skup{tinu, Srpska radikalna stranka je svakako posledwa stranka koja bi imala interesa da izazove parlamentarnu krizu. Mo`da upravo zbog toga, zbog takvog karaktera Srpske radikalne stranke, Vlada se oglu{ila o sva upozorewa i nastavila da radi po starom. Kada je narodu dogorelo do noktiju, kada su po~eli da se izdaju bonovi bez pokri}a, kada su banke i po{te ostale bez gotovine, kada ste mogli da kupite bilo koja strana kola ili inostrane modne proizvode ali ne srpski hleb i srpsko mleko, Srpska radikalna stranka je, po isteku datog roka podnela svoj politi~ki pamflet, tj. predlog da se Vladi izglasa nepoverewe. Jer, kao {to se u obrazloèwu predloga kaè, neprirodna je i na duì rok neodrìva situacija u kojoj najve}a opoziciona stranka ozbiqnije prilazi problemima i wihovom re{avawu od vladaju}e stranke. Pored sve doslednosti i principijelnosti koje je Srpska radikalna stranka o~itovala jo{ od svog osnivawa, na{lo se dosta wih koji nisu verovali da }e predlog o izglasavawu nepoverewa Vladi zaista biti podnesen. Tako 24. septembra moèmo da pro~itamo u jednim nedeqnim informativnim novinama: Jer, Vojislav [e{eq i wegovi radikali, ukoliko stvarno 27. septembra ispune obe}awe i pokrenu inicijativu za proveru poverewa Vladi, ne}e uspeti da sakupe dovoqno glasova za ru{ewe [ainovi}evog kabineta. (Ceweni komentator je o~igledno prevideo mogu}nost da je za ovo ru{ewe, ponekad, po Ustavu dovoqan i samo jedan jedini glas: glas predsednika Republike Srbije!) Povodom obrazovawa radikalske vlade u senci, veliki znalac politi~kih prilika u zemqi i jo{ ve}i znalac onih u tu|ini, g. Zoran \in|i}, koji se upravo spremao da ru{i pohabanog Mi}unovi}a, u istom listu je jo{ dve nedeqe ranije izjavio: Po{to ne}e da ru{i vladu socijalista, da bi ostao u igri, [e{eq je morao ne{to da preduzme. (Da bi ostao u igri! Pomenuti gospodin nikako da shvati da nisu ba{ svi u igri), Mladi mudrac SPO-a, ~ovek koji vrlo retko moè sebi da odoli, g. Vladimir Gaji}, savezni poslanik, potpredsednik i glasnogovornik svoje stranke, u istom listu izjavquje:
65
Mislio je ([e{eq!) da }e kriza dosti}i vrhunac u septembru, da }e talasi socijalisti~kih nezadovoqstava dosti}i vrhunac i popeti wega na vlast. Po{to nema tog nezadovoqstva, onda je [e{eq smislio vladu u senci kao manevar za prikrivawe odustajawa od ru{ewa vlade. (Jeste li i vi primetili: nema nezadovoqstva!?) Kada svi ne{to govore, za{to se ne bi oglasno i ~elnik DSS, g. Vojislav Ko{tunica? I oglasio se: Osnivawem vlade u senci treba da se zbune pristalice te stranke i javnost u Srbiji i prikrije kako radikali jo{ jednom, po ko zna koji put, nisu spremni da uskrate poverewe vladi socijalista. Lidere svetotrojnih stranaka, koje osim predsednika, potpredsednika i generalnog sekretara nemaju nikog vi{e kao ~lana stranke, ovde ne}emo ni pomiwati. îwenica je da su sva iole relevantna gospoda, koja bi na ~elo naroda, situaciju pogre{no procenila: Od ru{ewa Vlade nema ni{ta! Do ovako pogre{nih predvi|awa obi~no se dolazi kada se kao polazi{te uzima interes stranke i kada se isuvi{e mudruje i taktizira, a stawe i interes naroda u potpunosti zanemaruje. Sre}om, Srpska radikalna stranka razmi{qa sasvim druk~ije. Ponikla odozdo a ne odozgo, ona druga~ije i ne moè.
EVIDENTIRAWE (ZA)MISLI
îtaoci Duge su me|u prvima u {iroj javnosti mogli saznati da }e do cike i vriske do}i. U tom listu jedna dama beleì svoje misli, sortira ih po datumima i onda objavquje kao dnevnik. Re~ je o dr Miri Markovi}, visokom funkcioneru Saveza komunista pokret za Jugoslaviju, ili, kako neki to vole da kaù, prvoj dami Srbije. U ovom vremenu punom proroka, i doti~na dama je osetila potrebu da oku{a svoju preciznost u bacawu pogleda u budu}nost. Ne zna se da li ona u svom dnevniku evidentira samo svoje misli ili, mo`da, i zamisli, ali u svakom slu~aju je interesantno da pogledamo {ta je zapisala 10. septembra 1993. godine. Podse}awa radi, to je onaj dan u kome je Bawaluka osvanula pod blokadom. Evo: Ako treba u Srbiji neka koalicija, neki savez, neki front, ne{to zajedni~ko, onda to treba da budu koalicija, savez, front za borbu protiv nasiqa, protiv opasnosti od fa{izma. Ta borba treba da objedini sve qude, sve normalne qude. Pred opasno{}u od takvog zla bri{u se sada toliko aktuelne strana~ke razlike. Ali, i druge razlike po obrazovawu i poreklu, po uzrastu i profesiji, po veri i naciji. Potreban je i moralan svaki savez, osim jednog. Sve boje mogu zajedno, osim crne. Doga|aji }e pokazati, vreme }e pokazati, ali ne neko daleko, ve} sasvim blisko vreme, da sam u tom pogledu bila u pravu. Ako treba u Srbiji... Pogledajmo malo pa`qivije {ta ovde pi{e: Komunistima je nemogu}e da kaù Ako Srbiji treba... Za wih je Srbija bila i ostala samo geografski pojam. Za wih je ona samo obi~no ze66
mqi{te, zemqi{te koje se moè bilo ~ime naseliti. Saplemenici dame koja beleì svoje misli, oni raniji, i sami su izjavqivali: Pa {ta ako pobijemo Srbe? Naseli}emo Kineze. [to se ti~e re~i savez i front, kada dolaze iz komunisti~kih usta nepotrebno je komentarisati ih, ali treba se malo zadràti na re~i fa{izam. Kao {to su krenuli od ta~kica i preko Brozovih dugova stigli do dana{wih bonova, tako gospoda komunisti, vrte}i se i daqe u krug, po~ev{i od fa{ista stiù preko klasnog neprijateqa opet do fa{ista. Nedostatak inventivnosti i ovaj put nadokna|uju pozivawem na silu: svi u borbu protiv nasiqa! Kako nema vi{e okupatora, doma}ih izdajnika i klasnog neprijateqa, komunisti posezaju za fa{istima. Borba bi mogla odmah da po~ne, ali nema vi{e ni radni~ke klase, ni seqa{tva, pi po{tene inteligencije, nema ~ak ni sovjetskih tenkova sa crvenim petokrakama, a ameri~ki avioni sa belim petokrakama nikako da se re{e. [ta sad? Za borbu protiv fa{izma regrutuju se svi normalni qudi!. Kako re~e gospo|a dr M. Markovi}: Ta borba treba da objedini sve qude, sve normalne qude! Ipak, biti samo normalan je premalo. Te qude, koji su za qubav komunista pristali da, bar izvesno vreme, budu normalni, treba i {to boqe naoruàti. Nema problema! Gospo|a koja beleì svoje (za) misli izdaje nare|ewe: Pred opasno{}u od takvog zla bri{u se sada toliko aktuelne strana~ke razlike! Pet decenija nismo imali strana~kih razlika. Dovoqno vremena da nas proteraju sa Kosova i Metohije, najure u gastarbajtere, da nam daju tri nove nacije i dve autonomne pokrajine, da nas zaduè preko gu{e, da nas ateizuju, ostave bez nekih srpskih teritorija... Gospodi komunistima je to bilo malo vremena. Oni bi jo{ neko vreme da budemo bez strana~kih razlika, tek toliko dok nas ne dokusure. A {ta ako normalnim qudima nije dovoqno da vi{e nema strana~kih razlika? Sigurnosti radi, stiè jo{ jedno nare|ewe. Moraju se brisati i sve druge razlike po obrazovawu i poreklu, po uzrastu i profesiji, po veri i naciji! Druè Tito, mi ti se kunemo... Po{to su ukinute strana~ke razlike, a svi gra|ani Srbije normalizovani time {to su istog uzrasta, istog obrazovawa, istog porekla, iste profesije, iste vere i nacije moè se krenuti u borbu protiv fa{izma! Odnosno u samoubistvo. Jer, ako je borba zaista protiv fa{izma, gde }ete ve}ih fa{ista od po receptu dr Mire Markovi} normalizovanih qudi!? Ma {alili smo se! Nije gospo|a koja beleì svoje misli mislila na ove fa{iste koje tek treba formirati, nego na one koji ve} postoje. Ako se sada u ~udu osvr}ete i traìte ko bi to mogao biti, strpite se do 28. septembra 1993. godine, kada }e SPS izdati svoju ve} ~uvenu izjavu.
67
Dotle }e septembar 93. doìveti krah, a fa{isti }e biti obeleèni. Internacionala }e opet nasrnuti na nacionalu, jer se proro~anstvo mora ispupiti: Doga|aji }e pokazati, vreme }e pokazati, ali ne neko daleko ve} sasvim blisko vreme, da sam u tom pogledu bila u pravu. (Da vas ne mu~imo: za fa{iste }e biti progla{eni srpski rodoqubi svrstani oko Srpske radikalne stranke).
KRIK VAMPIRA
Dvadeset i osmog septembra 1993. godine dràvom pod opsadom razlegao se krik vampira: Socijalisti~ka partija Srbije dala je svoju danas ve} svima dobro poznatu izjavu u kojoj se diè hajka protiv fa{izma. Ja~ina izjave dozvoqava da izjava bude nazvana krikom, a sam re~nik je zaista vampirski jer je smatran za davno sahrawen. Koliki }e broj ~lanova, simpatizera i glasa~a SPS-a biti u stawu da se poistoveti sa ovakvom izjavom to }e vreme tek pokazati. Ono {to se, me|utim, ve} sada vidi jeste to da socijalisti (ta~nije re~eno wihovo rukovodstvo) diù hajku na najja~u opozicionu stranku na taj na~in {to ne napadaju samu stranku (Radmilo Bogdanovi}: Ima tamo mnogo finih qudi) ve} to rade zaobilazno, preko wenog predsednika dr [e{eqa. On je za wih ucewiva~ Srbije, sarajevski politikant, primitivni {ovinista, obmawiva~ gra|ana, izolator Srbije, trova~ me|unacionalnih odnosa... Potomci samih sebe ne mogu se odre}i metoda svojih predaka: uvek se napadao pojedinac! Jadnik je morao da pquje sam sebe, wegovi sau~esnici u komunizmu bi mu u tome svesrdno pomagali, a onda bi, onako sav na{lajmovan, odlazio u zaborav i sve bi opet bilo u najboqem redu. Put u svetlu budu}nost (ka dana{wim bonovima bez pokri}a) mogao se nastaviti. Potomci samih sebe nikako da shvate da su se vremena promenila i da je wihovoj vrsti diktature do{ao kraj, oni bi i daqe da su sve i sva. [e{eqeva politika na suprotnoj je strani od politike SPS i na suprotnoj strani od interesa srpskog naroda i interesa svih gra|ana Srbije. Opet su oni merilo i polazi{te! [e{eq je na suprotnoj strani od wih! Ni na kraj pameti im nije da su oni na suprotnoj strani od [e{eqa. Naravno, bez naroda se ne moè pa je i on pa wihovoj strani, jer je, kako nam kaù, [e{eqeva politika na suprotnoj strani i od interesa srpskog naroda. I ne samo srpskog naroda, ve} i interesa svih gra|ana Srbije. Ispada, po wima, da srpski narod uop{te ne ìvi po gradovima, da je on ne{to drugo od gra|ana. Bez namere da se u ovom tekstu, koji se prevashodno bavi istorijatom Srpske radikalne stranke, zadràvamo na ovoj izjavi SPS-a duè nego {to je to potrebno, ipak se mora ukazati na izvesne sitnice. Izjava nam kazuje da se u SPS-u de{ava neka promena ~iji uzroci {iroj javnosti nisu poznati. Na to ukazuje i sve ~e{}a upotreba u nekim antisrpskim krugovima sve omiqenijeg termina prostor biv{e Jugoslavije, zatim preveli68
ka briga o narodima koji nas okruùju (uglavnom biv{i Hitlerovi saveznici), reanimirana briga o pripadnicima nacionalnih mawina naroda koji ratuju protiv Srba ili bi tek da zarate, qubav prema gra|anskim i qudskim pravima u zemqi pod opsadom... Od pro{logodi{weg kitwastog kostima socijalistima je ostao jo{ samo smokvin list, a sada sik}u kao da su radikali i za wim posegnuli. Ovakvo pona{awe rukovodstva SPS-a, mo`da ohrabreno ja~awem levice u Poqskoj i Jeqcinovom bahato{}u koja nije nai{la na osude me|unarodne zajednice, dovodi nas na pomisao da je Srbima opet uzet jedan dobar kow, a da se poku{ava da nam se vrati onemo}ala raga. U mo}noj i patriotskoj Socijalisti~koj partiji Srbije, kakvom smo je znali, kao da je preovladala ona grupa koja je na SPS-u jahala samo dok ne proceni da je sazrelo vreme za povratak komunista. Kada su smatrali da je narod dovoqno izgladneo i dovoqno ube|en da su i tenk i pendrek na wihovoj strani, gospoda iz rukovodstva SPS-a, ne obaziru}i se na svoje ~lanstvo i sve one koji su za wih glasali zbog neslagawa i nepotkupqivosti, izlaze u javnost sa pomenutom izjavom. Karakter izjave je takav da se vidi da izjava nije do{la spontano i preko no}i, ve} da je dobro pripremana i dugo smi{qana. (Od Svesrpske Skup{tine? Od obrazovawa radikalske Vlade u senci? Od Bawaluke? Ili jo{ mnogo ranije?). Da li je najbrojnija stranka na tlu Republike Srbije morala da se sluì neistinama, nelogi~nostima i uvredama? Pre svega, neistine, nelogi~nosti i uvrede u ovoj izjavi su samo sporedna stvar. Weni tvorci (opet ona francuska agencija iz predizborne kampawe?) nisu ni o~ekivali da }e svi u sve poverovati. Mnogo va`niji je ton izjave: brutalan i prete}i! Takvim tonom, qudi koji znaju svoj posao, oslovili su naj{ire slojeve svakog naroda. Za svakoga tu ima pone{to: jedni }e poverovati u bar jedan deo laì iznetih u izjavi; drugi }e se zbog èstine napada i profila onih od kojih dolazi, a koji nam je decenijama poznat, upla{iti i primiriti; tre}i }e smatrati da se opet radi o nekakvoj zajedni~koj igrariji socijalista i radikala. Prvi su naiv~ine i opravdava ih ro|ewem im data naivnost. Drugi su pla{qivci kojima se tako|e ni{ta ne moè zameriti jer ni oni pri ro|ewu nisu bili u mogu}nosti da biraju stepen li~ne hrabrosti. Tre}i su jedini kojima se ima {ta zameriti, a to je komocija kojoj svesno pribegavaju dok se narodu i demokratiji radi o glavi. Pod pretpostavkom da su Srbi zaista ono {to ih istorija u~i, naime pametan i hrabar narod, najpogubnija po srpski nacionalni interes biva ova tre}a grupa koja odbija da uvidi da stranka koja sebi prisvaja pravo da je jedina za{titnica srpskog interesa, ne moè biti demokratska politi~ka snaga. Ovakva taktika, |onom u lice, pokazuje jo{ ne{to: nameru SPS-a da se uzdigne iznad svih stranaka, da kao svoje jedine neprijateqe prihvati samo radikale i onda, kada ih likvidira, u narodu ostavi utisak da je sve gotovo i da je ona, SPS, jedina politi~ka snaga koja je i spremna i ovla69
{}ena da ga vodi. U uverewu da }e u tome i uspeti bodri je i wen kosmopolitizam, nedavno uvo|ewe termina demokratski pu~ (od strane Amerikanaca), ali i brojni lideri opozicionih stranaka koji su ve} vi{estruko javno pokazali da bi i sa crnim |avolom (a kamo li sa crvenim!) tikve sadili ako im se da i najmawa mrvica vlasti. Sre}om, srpski narod, kao politi~ki zreo i nacionalno svestan narod, shvata ovu prevaru i napad SPS pa Srpsku radikalnu stranku shvata na demokratski na~in, tj. kao napad jedne od mnogih partija na jednu drugu od mnogih. Ta~no je da }e se na}i neki od lidera koji }e se ponuditi socijalistima, ali je te{ko poverovati da }e to u~initi i ~lanstvo. A kakva je orijentacija tih lidera dobro nam je demonstrirao g. Kosta âvo{ki svojom izjavom koju je dao Studiju B neposredno posle izjave SPS-a. Citirao nam je jednu afri~ku poslovicu koja kaè da ne mogu dva krokodila u istom rukavcu. Gospodin âvo{ki se nije setio jedne zemqe i dva gospodara, nije se setio jedne raje koja dva hara~a daje. Ovom Srbinu je bratska i nesvrstana Afrika, po navici, bila blià od srpske narodne pesme. Ono {to je najve}a opasnost za Srbiju danas jeste ba{ ovaj totalitarizam koji nam gospodin âvo{ki preporu~uje: Ne mogu dva krokodila u istom rukavcu! Nazdravqe mu wegovo shvatawe demokratije! Isuvi{e li~i na ono Ja sam za demokratiju i pobio bih sve one koji to nisu!
FAJRONT, GOSPODO!
U ~etvrtak, 7. oktobra 1993. godine, u Skup{tini Srbije otpo~ela je rasprava povodom predloga srpskih radikala da se glasa o nepoverewu vladi socijalista. Ve} sam po~etak obe}avao je kraj koji }e dve nedeqe kasnije uslediti: pad Vlade. Vlada, naravno, nije pala ali je raspu{tena Skup{tina i samo sitni~ari mogu u tome da vide neku veliku razliku. Bitno je da se sa takvom vladom nije moglo, a da li je oti{la vlada ili je oti{ao parlament, to je mawe va`no kada se sudi o sposobnostima ove vlade. Kada je, pak, re~ o samom postupku raspu{tawa Skup{tine u vreme glasawa o poverewu vladi i kada je re~ o dilemi mawinska jednopartijska vlada ili jedan vi{estrana~ki parlament, o tome bi se dosta toga moglo re}i. Ve} od prvog ~asa prvog dana zasedawa, opozicija je, na ~elu sa srpskim radikalima, po~ela da {teluje dioptrije socijalisti~koj vladi i da je nadglasavawem primora da najzad uvidi svoju pravu veli~inu: socijalisti protiv, ve}ina poslanika srpske Republi~ke skup{tine za. Tako je u dnevni red rada Skup{tine uvr{}en po hitnom postupku ~itav niz zakona, a me|u wima i onaj posebno bolan za socijaliste: Zakon o Radio televiziji Srbije. Ovakvo dejstvovawe poslanika zbunilo je ~ak i ina~e vrlo pri~qivog predsednika Skup{tine, g. Zorana Aran|elovi}a, koji je prethodnog dana na konferenciji za novinare izjavio: Novi izbori u Srbiji u ovo vreme ne bi dali odgovaraju}e rezultate, ali po Ustavu nisu iskqu~eni. Verovatno bi koristili onima koji bi Srbiju da vide u haosu.
70
Ipak, dve nedeqe kasnije taj isti Zoran Aran|elovi} raspisuje nove izbore. Da li je to u~inio za qubav onih koji bi Srbiju da vide u haosu, ili je pak do{ao do nekih novih saznawa (osim onoga da je 19. decembra svake godine sv. Nikola) ne znamo. Kako bilo da bilo, prakti~no je kad je neko crven (a socijaliste bije taj glas jo{ iz wihovih komunisti~kih dana): ne moè da pocrveni. Kako je tema ovog celokupnog teksta nastanak, rad i razvoj Srpske radikalne stranke, to se ne}emo poduè zadràvati na pojedinostima iz rada Skup{tine tih dana. Pored toga, bilo bi mu~no podse}ati se na diskusije na{ih sunarodnika iz redova poslanika SPS, koje su i{le od obi~nih napada do pretwi ve{alima radikalima ako nisu spremni da se odreknu svog strana~kog vo|stva. Ipak, moramo pomenuti nekoliko bisera, tek da se zapamti atmosfera u kojoj se radilo. Premijer [ainovi} je radikalima iz ~ista mira prebacio da ne napadaju Vladu ve} Slobodana (verovatno je mislio na predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a) i kao veliko otkri}e izneo svoje zapaàwe da se ne radi o obarawu vlade (jok, zadrà}emo je!), ve} o preuzimawu vlasti! Zamislite! Srbija, a u woj neko drugi ima vlast! I to jo{ parlamentarnim putem! Predvodnik poslani~ke grupe SPS, gospodin Zoran An|elkovi}, kao da ne shvata o ~emu se zapravo radi, izjavquje: Socijalisti~ka partija Srbije prepoznatqiva je po tome {to je uradila, a ne {ta je obe}ala! Zaboga, pa o tome i jeste re~! To je ba{ ono {to i srpski radikali govore: razlika izme|u obe}anog i ostvarenog je ogromna! Svojevrsnu argumentaciju protiv ru{ewa vlade izneo je i predsednik Skup{tine Zoran Aran|elovi}, kada je rekao da bi ru{ewe ove vlade obradovalo Tu|mana, Izetbegovi}a, Demirela, Rugovu, Ugqanina, pa ~ak i Gen{era i Cimermana, koje smo ve} odavno zaboravili zajedno sa De Mikelisom, Bejkerom, Iglbergerom... [ta bi rekao pokojni Vasko de Gama da je ìv, ostaje samo da se naga|a. Sve {to se tih dana moglo saznati o sposobnostima i u~inku republi~ke vlade sastavqene od SPS, bilo je to da su radikali fa{isti! Mo`da su tamo napoqu zaista veliki redovi, mo`da qudi u tim redovima ~ekaju sa bonovima za koje nema pokri}a, mo`da ima gladnih, mo`da nema mleka i hleba, mo`da je kriminal u porastu, mo`da penzioneri zaista gube voqu za ìvotom, mo`da ta inflacija zaista ne vaqa, mo`da je televizija stvarno u rukama jedne stranke, mo`da je gospo|a Dafina zaista bez para, mo`da je ta~no i to da je proizvodwa u vrtoglavom padu a dileri u usponu, mo`da ima i onih koji nisu zadovoqni dosada{wim radom ove vlade, ali radikali su fa{isti! Ovakva argumentacija partijskih kolega morala je u predsedniku Republike Srbije g. Slobodanu Milo{evi}u da probudi ~e`wu za parlamentom kojim bi se Srbija ponosila. Mnogi od nas se jo{ uvek dobro se}aju ~estitke koju je gospodinu Milo{evi}u povodom pobede na predsedni~kim izborima pro{le godine uputila gospo|a Slobodanka Gruden, gradona~elnik mesta u kome ìvi najve}i broj gra|ana Srbije Beograda:
71
Dobili ste poverewe najve}eg broja gra|ana na vi{estrana~kim izborima i to je za ~estitawe. Va{a poruka je izraz najva`nijih i najdubqih potreba svakog ~oveka: mir, boqi standard i li~na sigurnost. Verujem da }ete okupiti najuspe{nije, mudre, ~asne, vredne i pametne qude da zajedno ispune va{u poruku. U svom govoru, prvom i posledwem, pred novoizabranom skup{tinom prilikom progla{ewa nove (sada ve} stare) vlade, gospodin predsednik Milo{evi} je upravo navedeno zaista i obe}ao, naime mir, boqi standard i li~nu sigurnost (borbu protiv kriminala), ali mu se, izgleda, u~inilo da je u vezi drugog dela ~estitke podbacio. Tako se re{io da ponovo, kroz nove izbore, zatraì najuspe{nije, mudre, ~asne, vredne i pametne qude da zajedno ispune wegovu poruku. Mo`da za ovom Skup{tinom i ne treba mnogo àliti. Za socijaliste je svakako ona prethodna bila mnogo boqa (bili su zastupqeni sa 80% poslanika) pa je i vlada mogla mnogo boqe da radi. A da je boqe radila i da je sve bilo u redu dokazuju i re~i gospodina predsednika Milo{evi}a, izgovorene samo godinu dana ranije (6. oktobra 1992.) ma sednici republi~ke vlade: Verujem da sankcije ne}e mo}i da traju jo{ dugo. Izme|u ostalog i zato {to sam uveren da }e Organizacija ujediwenih nacija i qudi koji vode konferenciju o Jugoslaviji i sa kojima smo razgovarali ovih dana onemogu}iti da se mehanizam Ujediwenih nacija koristi protiv istine i pravde. Svestan sam ~iwenice da je vlada u postoje}im okolnostima u toku proteklih meseci povukla ~itav niz dobrih poteza koji su ublaìli inflaciju i zavr{ili pravedniju raspodelu tereta te{ko}a sa kojima smo se suo~ili. Imaju}i u vidu ovu dalekovidost i izuzetnu sposobnost ocewivawa situacije koje su svojstvene predsedniku Milo{evi}u, èqa za novim parlamentom postaje razumqiva: potrebna je nova socijalisti~ka vlada sa podr{kom od opet 80% poslanika. Za{to? Pa samo tako }e vlada opet biti u stawu da opet povu~e ~itav niz dobrih poteza koji bi opet ublaìli inflaciju i opet zavr{ili pravedniju raspodelu tereta te{ko}a sa kojima smo se suo~ili. Kona~no, samo tako sankcije opet ne}e mo}i da traju jo{ dugo!
TRI GODINE KASNIJE

[ta se promenilo od decembra 1990. godine, od prvih vi{estrana~kih izbora, do decembra 1993. godine, do izbora koje bi neki rado da vide kao posledwe vi{estrana~ke izbore (kako bi Srbija dobila pralament kojim bi se ponosila)? Da li nam je boqe ili gore? Jesu li Krajine srpska ili hrvatska zemqa? Jesmo li bogatiji ili siroma{niji? Imamo li vi{e sloboda ili vi{e straha? Ima li nas vi{e ili mawe?
72
Je li Kosovo na{e ili nije? Jesmo li u ratu ili nismo? Jesmo li sre}niji ili nesre}niji? Da li nas je vi{e oti{lo u tu|inu nego {to se vratilo sa kapitalom u domovinu? Ho}emo li sutra ujutro dobiti hleb ili ne}emo? Imaju li bonovi za snabdevawe pokri}e ili ga nemaju? Jesmo li ~lanica UN i KEBS-a ili nismo? Slavimo li komunisti~ke ili na{e dràvne praznike? Jesu li sankcije pred ukidawem ili nisu? Treba li Srbiji nov zajam za jo{ jedan preporod ili se ve} vra}a onaj stari? Odgovori na ova i bezbroj sli~nih pitawa su stvar li~nog iskustva i pogleda na svet, ali oteàvaju}e ~iwenice su to da: ogromna ve}ina politi~kih stranaka i daqe li~i na prodavce tepiha u nekom turskom bazaru, koji eventualne mu{terije vuku za rukav i poku{avaju da ih uteraju u svoj du}an; TV Bastiqa i daqe odoleva sa svim svojim De Sadovima u woj; fudbalska liga nam je od deset ~lanova, a politi~ka liga obiluje sa sto pet ~lanova, tj. partija, od kojih je stotinak tu samo da bi poklawalo bodove prvoplasiranom; bez obzira {ta nam se desilo i ko je kriv za to {to nam se desilo, desilo se u vreme dok su pa vlasti bili socijalisti, dakle ona stranka kojoj nije dovoqna relativna ve} bi apsolutnu ve}inu u Republi~koj skup{tini!? [ta }e joj ta ve}ina!? Jo{ nam nisu ta~no objasnili {ta je bilo sa onom pro{lom apsolutnom ve}inom, dok je zemqa bila u mnogo boqem stawu no {to je danas, a socijalisti imali ~itavih 80% poslani~kih mesta u Skup{tini Srbije. Za{to tada socijalisti~ka mudrost nije ni{ta u~inila kako bi spre~ila stawe u kome se danas i dràva i narod nalaze? Za svoje uspehe ova stranka je od naroda tako nagra|ena da joj je broj poslanika na izborima 1992. bio prepolovqen u odnosu na prethodnme izbore. Sli~na sudbina, ako je sude}i po wihovim rezultatima, o~ekuje ih i ovog decembra. Ipak, socijalisti ne samo da se nadaju nego ~ak i {ire glasine da }e se domo}i nove apsolutne ve}ine. I dok se oni nadaju, narod strepi od razloga te wihove samouverenosti. Jer, ~ini se da optimizam socijalistima ne ulivaju wihovi uspesi na privrednom, diplomatskom, socijalnom, monetarnom ili bilo kom drugom poqu. Samouverenost socijalista nije mentalne prirode (nadamo se) ve} proizilazi iz sasvim drugih, samo wima poznatih razloga i to je ono {to narod zabriwava. Vanredno stawe? Kakvo }e li ono tek biti ako je ovo redovno stawe! O~igledno je da je socijalistima novo ime izan|alo, da su prvoste~eni demokratski maniri postali nepodno{qivi, a stari dobri internacionalisti~ki duh nadja~ao nacionalisti~ki. Poku{aj samodemokratizacije nije im uspeo, a ideologija koja sama po sebi nije stvarala~ka ve}
73
samo preraspore|iva~ka, navikla da ìvi od konfiskovanog, otetog, nacionalizovanog, opqa~kanog, zaplewenog ili u inostranstvu pozajmqenog, dovela je zemqu dotle da je ve} i zadwa mrvica pojedena, zadwa kap ispijena i zadwa zakrpa pri{ivena. Vi{e ni~eg nema, a oni bi i daqe da preraspore|uju! Strana demokratska iskustva civilizovanih zemaqa u~e nas da socijalisti na vlast dolaze samo onda kada se nakupilo dovoqno materijalnih i duhovnih dobara, kada narod polako po~iwe da se dosa|uje, kada po~iwu da se pojavquju razni humanisti i druge obesti materijalno iìvqenih gra|ana. Primeri [vedske, Nema~ke, Francuske, Engleske i drugih zemaqa pokazuju da socijalisti odlaze sa vlasti ~im malo zagusti, kada opet treba raditi i stvarati. Ovi na{i socijalisti kao da su i sami ju~e stigli blombiranim vagonima sa Zapada, vagonima iz kojih ni{ta nisu mogli videti: wima nije dovoqno da ih uop{te ima u Skup{tini ve} bi ~ak i apsolutnu ve}inu!!! Apsolutna ve}ina koju prièqkuju (prièqkivati nema nikakve veze sa bilo kojim @eqkom) zna~ila bi i apsolutnu vlast. Apsolutnu vlast nad golima i bosima, gladnima i nezaposlenima, skru{enima i apati~nima. Zar je i takva vlast slast? Izgleda da jeste. Nasuprot ovakvoj Socijalisti~koj partiji Srbije stoji Srpska radikalna stranka. Mo`da ste u dosada{wem tekstu primetili da su pomenuta imena samo dr [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, dr Nikola Popla{ena, predsednika Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj, Radeta Leskovca, predsednika Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj Krajini, Radovana Vuk~evi}a, predsednika Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori, i Tomislava Nikoli}a, {efa poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije. Nije to ni malo slu~ajno: Srpska radikalna stranka je stranka svih Srba. Uz to, ona je jedina koja je u protekle tri godine, od po~etka redemokratizacije na{eg naroda, uspela da izbegne sva lutawa, cepawa i raspade koji su karakterisali sve druge stranke. Wena prednost u odnosu na druge stranke bila je i ta {to je ve} od samog po~etka znala da je stavqawe u relaciju prema nekome ili ne~emu uvek bilo kobno za srpski narod i srpsku politiku. Srpsku radikalnu stranku nije interesovalo {ta }e o nama i na{oj dràvi re}i Evropska zajednica, Ujediwene nacije, KEBS, Cimerman ili Iglberger, Gen{er ili Kozirjev, Mok ili De Mikelis. Znaju}i da se celom svetu ne moè ugoditi, ~emu nas i narodna mudrost u~i, Srpska radikalna stranka to nikada nije ni poku{ala. Woj je uvek na prvom mestu bio i ostao interes srpskog naroda i svih onih koji su spremni da sa wime ìve u zajedni~koj dràvi, da sa wime dele prostor i vreme. Srpski nacionalni interes je uvek bio, jeste i osta}e jedina zvezda vodiqa za srpske radikale. Taj nacionalni interes mnogi poku{avaju da iskomplikuju i zamrse, da od wega naprave ne{to nedoku~ivo i tajanstveno, ne{to o ~emu bi se jo{ decenijama moralo raspravqati na najumnijim nivoima, iako je taj interes u su{tini jednostavan i jednak interesu svakog drugog naroda kroz sve vekove: sopstvena dràva, ni mala ni velika, ve} ta~74
no onolika koliki je zbir srpskih zemaqa, da je ta dràva suverena, demokratska i slobodna i da je tu zbog svog naroda a ne da bi se nekome dopadala i sluìla mu. Ovakav stav srpskih radikala i wihova doslednost i nepokolebqivost dobija sve ve}u podr{ku ne samo {irom srpskih zemaqa ve} i kod ponekih politi~kih stranaka koje su svojevremeno startovale sa sasvim suprotnih politi~kih pozicija. Danas se mnogi Srbi sme{kaju kada ~uju lidere nekih stranaka kako se najzad i sami pozivaju na Srbiju i srpski nacionalni interes umesto kako su to donedavno ~inili na ceo svet, na me|unarodnu zajednicu i sli~ne fantomske sile. Zasluga za wihove korekcije svakako pripada prvenstveno srpskom narodu, ali dobrim delom i Srpskoj radikalnoj stranci koja je najboqe znala da artikuli{e te`we srpskog naroda. I pored svih {arenih laà srpski narod vrlo dobro zna da mu wegovu ku}u niko ne moè boqe i lep{e urediti od wega samog. Idu}i u susret nikoqdanskim izborima, Srpska radikalna stranka nije optimista. Ona je uvek realista. Srpski radikali narodu ne obe}avaju ni trenutno ukidawe sankcija, ni zarade koje nemaju ni mnogo bogatije dràve, niti mno{tvo nekih prijateqa koji jedva ~ekaju da nas zagrle. Pet decenija marksisti~kih bahanalija na na{em prostoru, sankcije i nesposobne vlade koje su se smewivale zadwih godina, ostavile su veliki lom u finansijama, kulturi, diplomatiji, ekonomiji, {kolstvu, zdravstvu, saobra}aju, socijalnim ustanovama, administraciji, zakonodavstvu, sudstvu, nauci, medijima... Srpska radikalna stranka ukazuje na ovakvo stawe ve} od svog osnivawa i izraàva spremnost da se odlu~no i stru~no uhvati u ko{tac sa svim ovim neda}ama koje su delimi~no mogle biti i izbegnute da se pravovremeno reagovalo na wihove uzroke, na koje je Srpska radikalna stranka ukazivala. Jedino {to ova stranka obe}ava jeste pravda, solidarnost i to da nijedan dan ne}e vi{e biti gori od prethodnog. Lom u kome smo, radikali su spremni da raskr~e, a kako nameravaju to uraditi poku{ao je da sazna Sini{a Aksentijevi} u brojnim razgovorima sa Vojislavom [e{eqem, ~iju sadrìnu u ovoj kwizi saèto prezentuje Petar Dimovi}.
75
Prsa u prsa sa komunistima, socijalistima i ostatkom sveta
PRVI DEO
* Raspu{tawe Sivog doma * Ustav za svaku priliku * êtnici na meti * Slobodan Milo{evi} i Iglberger laù * Organizovana saobra}ajka * Spasioci u ~izmama * Sileyijska predizborna kampawa * Glasawe pod lupom * Svo|ewe ra~una * Va`no je u~estvovati * Jabuka razdora za opoziciju * Razmaèna SPS * Izjava * [ainovi} na posmatrawu * Hajd park u Skup{tini * Kum iz Tolstojeve * Gluvonema TV * Ako koza laè izve{taj ne laè * Izve{taj na popravnom Krajem oktobra pro{le, 1993. godine, predsednik Srbije Slobodan Milo{evi} je u afektu raspustio Sivi dom (Narodnu skup{tinu) i za Svetog Nikolu, 19. decembra iste godine, zakazao nove izbore, po jednima nezakonito a po drugima u skladu sa zakonom! Dve nedeqe kasnije, 4. novembra, Ustavni sud Republike Srbije je tom pravnom zame{ateqstvu dao zakonsku formu pa je ispalo da je izbore raspisao skup{tinski posluìteq, neki Zoran Aran|elovi}. Bilo kako bilo, izbori su u zakazano vreme odràni. Socijalistima se osladilo da pobe|uju pa su pobe|ivali od Svetog Nikole do Boì}a, kada su objavqeni kona~ni rezultati. Iako je u nekim ju`nim izbornim jedinicama bilo i popravnih ispita nisu uspeli da napabir~e vi{e od 123 poslani~kih mesta, {to im nije bilo dovoqno za formirawe ve}inske vlade. Tada su im prisko~ili u pomo} poslanici Nove demokratije i sve je ostalo po starom! U interegnumu, pre konstituisawa nove Skup{tine, ostale stranke su se posvetile unutra{wim sukobima a oru`je za obra~un sa konkurencijom odloìle su do slede}ih, verovatno opet vanrednih, izbora. Ali po|imo redom i opi{imo genezu doga|aja. Jeqcinovskom aktu Wegovog Predsedni~kog Veli~anstva prethodili su doga|aji koji su na kraju tog dugog i toplog Mihoqskog leta doveli do zahla|ewa me|ustrana~kih odnosa. Kocku je bacila Srpska radikalna stranka. Sve je po~elo pokretawem inicijative za ukazivawe nepoverewa Vladi Nikole [ainovi}a ~ija je nesposobnost, pored ekonomskog, ugrozila i biolo{ki opstanak ve}ine stanovnika Republike, uglavnom Srba ([iptarima i nekim drugim nacionalnim mawinama vivo-eksperimenti prvog ministra nisu mnogo naudili). Na tu parlamentarnu proceduru, uobi~ajenu u svim demokratskim zemqama, neuroti~no je reagovala Socijalisti~ka partija Srbije.
77
FILIPIKE VOJVODE [E[EQA ili (SIMULTANKA VOJVODE [E[EQA)

Razgovor sa dr Vojislavom [e{eqom, nekada anfan teriblom srpske politi~ke scene koji je posledwih godina, oboga}en parlamentarnim iskustvom, stasao u politi~ara prve linije, uvek osvetqenog reflektorima znatièqe, vo|en je skoro godinu dana. Razgovarano je s nogu, u prolazu, uvek u ukradenim slobodnim trenucima radikalskog vo|e koji su se, proporcionalno sa wegovim politi~kim usponom, prili~no proredili. Nama iz wegove blizine nije gledano kroz prste, naprotiv. Prednost su dobijali razni posetioci i novinari sa strane, koji su ~esto uskakali u na{e termine. Kada bi u nekom intermecu (kojih nije bilo na pretek) i ugrabili priliku za razgovor, bili smo ~esto prekidani zvowewem telefona i dolascima strana~kih aktivista, novinara i gostiju iz celog sveta. Me|u posetiocima bio je uo~qiv i veliki broj zapadnih Srba koji su dolazili na izvori{te srpskog radikalizma i ~ojstva po savet, mi{qewe ili pomo}. Cene}i svoje i tu|e vreme, dr [e{eq se posle lakonski kratkih dijaloga sa ve}inom sagovornika (posetioci iz ratnih podru~ja bili su izuzetak), pokazuju}i savr{enu koncentraciju, ukqu~ivao u nastavak razgovora na nepogre{ivo istom mestu gde je bio prekinut. Nije ~udo {to se u takvim okolnostima razgovor oduìo. Vo|en u uslovima najintenzivnijeg pritiska Socijalisti~ke partije Srbije na Srpsku radikalnu stranku, razgovor je obuhvatio sve aktuelne doga|aje koji su se odigrali od kraja 1993. i tokom 1994. godine, zakqu~no sa vrelim julskim danima koje je, tako|e, obeleìo na{ sagovornik. Napisani materijal je sloèn po temama koje su obra|ene, tako da se ova kwiga sastoji iz vi{e me|usobno nezavisnih delova. Zajedni~ko za sve delove je istina na kojoj su utemeqeni.
76
Partija procvetalih ruà, koja vi{e nije na glasu, obru{ila je lavinu la`nih i neosnovanih optu`bi, umesto na krivca Srpsku radikalnu stranku, na wenog predsednika dr Vojislava [e{eqa. Weni propagandisti, neo~i{}eni od manira i re~nika politi~kih komesara, u svom odgovoru na inicijativu radikala, tzv. izjavi, inaugurisali su sarajevskog politikanta (termin iz izjave) u dràvnog neprijateqa broj 1! Preko no}i, meren wihovim ar{inima, dr [e{eq je postao paravojvoda, koqa~, ratni zlo~inac i profiter, fa{ista, opasnost za Srbiju, podmukli izdajnik i jo{ koje{ta {to ni pas s maslom ne bi pojeo! (Zluradi pojedinci antisrpskog opredeqewa, prihvatili su to kao potvrdu svojih teza). [ta o svemu (i jo{ ne~emu) misli i {ta namerava da preduzme u svoju odbranu poku{ali smo da saznamo od optuènog, vo|e srpskih radikala. Buntovnika sa razlogom koji je rano otkrio drugu stranu medaqe i stao na beleg komunisti~kim farisejima prona{li smo u rusti~noj zgradi Glavnog odbora Srpske radikalne stranke u Francuskoj ulici broj 31. (U tom nostalgi~no lepom zdawu, visokih svodova, bilo je sedi{te, do zabrane i nacionalizacije, Pa{i}eve Narodne radikalne stranke). U o~ekivawu raspleta doga|aja, pripravan i na skok i na odskok, dr [e{eq je, odbacuju}i optu`be socijalista, otkrio svoje karte. Predsednik Republike Slobodan Milo{evi} je napravio presedan u dosada{woj demokratskoj skup{tinskoj tradiciji, pokrenuo debatu o poverewu Vladi koja je bila u toku. [ta je motivisalo druga Milo{evi}a da i na taj na~in u|e u srpsku istoriju? Predsednik Republike Slobodan Milo{evi} je raspu{tawem Narodne skup{tine prekr{io Ustav! To su negirali tuma~i Ustava iz wegove okoline koji su tvrdili da je sve ura|eno u skladu sa zakonom. Zaista, ako se pristupi analizi ustavnih odredbi, vide}e se da nigde u Ustavu ne stoji to ograni~ewe o raspu{tawu Skup{tine u vreme trajawa debate o nepoverewu Vladi. Me|utim, ako u republi~kom Ustavu postoji neka pravna praznina, onda se po principu analogije, koja se podrazumeva u pravnoj nauci, izvode pravna pravila iz saveznog Ustava! To {to se desilo u srpskom parlamentu je socijalisti~ka novotarija u funkciji o~uvawa vlasti. Koliko je nama poznato, u istoriji demokratske parlamentarne tradicije nije zabeleèn slu~aj da je {ef dràve raspustio parlament u vreme trajawa debate o nepoverewu vladi! Koji je bio ispravan redosled poteza da bi postupak iritiranog vo|e socijalista ostao u ustavnim okvirima? Normalno je bilo da predsednik Republike sa~eka da se pre|e na glasawe. Da se Vladi izglasalo nepoverewe trebalo je da pozove na konsultacije {efove poslani~kih grupa i parlamentarnih stranaka. U slu~aju da nije bilo mogu}e obezbediti pogodnu parlamentarnu osnovu za sastav novog kabineta, da ni jedan od predloènih kandidata nije bio u stawu da obezbedi parlamentarnu podr{ku, onda je iznu|eni redosled poteza bio raspu{tawe Narodne skup{tine i zakazivawe novih izbora.
78
Za{to je, ustvari, predsednik Milo{evi} iza{ao iz gabarita demokratske procedure? Po na{im procenama, za Vladu nepovoqna rasprava o poverewu nije bila glavni i jedini razlog za raspu{tawe Skup{tine Srbije! Glavni razlog je bila slede}a ta~ka dnevnog reda. Naime, posle ta~ke o nepoverewu Vladi na dnevnom redu je bila ta~ka koja se odnosila na zakonski projekat o formirawu vi{estrana~kog Upravnog odbora Radio televizije Srbije. Mi smo jo{ u aprilu mesecu podneli taj zakonski projekat ali nismo dobili potreban broj glasova. U to vreme Demokratska stranka Srbije je bojkotovala rad Narodne skup{tine, a Srpski pokret obnove je glasao protiv. Dakle, prema odnosu snaga na posledwoj sednici Narodne skup{tine Zakon bi sigurno bio izglasan! Da se to dogodilo, Socijalisti~ka partija Srbije bi izgubila uzurpirane pozicije koje ima na dràvnoj televiziji, izgubila bi najja~i oslonac vlasti! E, to je Milo{evi} po svaku cenu hteo da spre~i i zato je, ne ~ekaju}i ishod glasawa, raspustio Skup{tinu! *** Rekao nam je vo|a srpskih radikala, na sebi svojstven na~in, u jednom dahu, komentari{u}i doga|aj koji je izazvao veliku medijsku pa`wu i doveo do zahla|ewa me|ustrana~kih odnosa. *** Posle godinu dana, u ~etvrtoj godini socijalisti~ke ere, opet smo suo~eni sa izborima. Socijalisti su verska ose}awa gra|ana podredili svojim interesima i zakazali izbore za 19. decembar, na Svetog Nikolu. Da li }e Srpska radikalna stranka iza}i na izbore i stati na megdan ostalim politi~kim strankama? Posle svega, izbori su zakazani. Mi smo u principu za u~estvovawe pa svim izborima. U tom smislu, Glavni odbor Srpske radikalne stranke je na sednici odrànoj 23. oktobra doneo odluku o u~e{}u na vanrednim izborima. Socijalisti su izabrali praznik pravoslavnih hri{}ana jer se nadaju da }e wihovu la|u koja tone spasiti Sveti Nikola a ne znaju da je on na strani ~etni~ke galije koja plovi punim jedrima! *** Primetio je u {ali srpski ~etni~ki vojvoda a odmah zatim, u zbiqi, izrazio bojazan zbog mogu}ih predizbornih podmetawa i provokacija ~iji je ciq ne samo diskreditacija ve} uni{tewe Srpske radikalne stranke. *** Ova kampawa i ~itav predizborni ciklus aktivnosti bi}e izvedeni pod izuzetno te{kim uslovima. Po na{oj proceni, socijalisti ne mogu dobiti vi{e od 50 procenata glasova bira~kog tela ako se prethodno ne obra~unaju sa Srpskom radikalnom strankom.
79
Socijalisti su u panici izgubili glavu i ne}e birati sredstva i poteze koje }e povla~iti protiv nas. Mi smo spremni da argumentovano odbijemo svaki wihov napad! Kampawa Socijalisti~ke partije Srbije protiv Srpske radikalne stranke po~ela je 28. septembra i dostigla kulminaciju ovih dana, uo~i svetog Nikole. Da li je ta~no da su za satanizaciju va{e stranke, pored partijskih aktivista, socijalisti upotrebili policiju i vojsku? Ta~no je. Upotrebili su svoje elemente iz rukovode}eg kadra republi~kog MUP-a i Vojske Jugoslavije. Informacije o aktivnostima socijalista, pripadnika tzv. prve strana~ke linije, dostavili su nam grupa operativnih radnika republi~kog MUP-a i grupa nekompromitovanih vi{ih oficira General{taba Vojske Jugoslavije. Informacije su nam dostavqene u pisanoj formi. Organi MUP-a Srbije, preko nadle`nih dràvnih organa, dobili su zadatak da se intenzivno angaùju na prikupqawu podataka o izvr{iocima ratnih zlo~ina i pqa~ki u~iwenih na teritorijama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine koji bi se mogli pripisati Srpskoj radikalnoj stranci. Naloèno im je da nadle`nim pravosudnim organima, {to pre, podnesu krivi~ne prijave protiv po~inioca takvih dela, koriste}i pri tom najnemoralnija sredstva. Pored toga, te iste policijske ekipe rade na otkrivawu, dokumentovawu i reìrawu slu~ajeva nezakonite trgovine, utaje poreza i pqa~ke dru{tvenog kapitala preko transformacije svojinskih odnosa i drugih kriminalnih i protivzakonitih radwi u koje bi se mogli ume{ati neki istaknuti ~lanovi Srpske radikalne stranke, koji su ujedno i ugledni poslovni qudi. To su nam u svom pismu dostavili patriote i na{oj stranci nakloweni qudi iz MUP-a Srbije koji se pitaju za{to se ba{ sada, selektivno, po strana~koj pripadnosti, izmi{qaju krivice i dokazi koji ~lanove Srpske radikalne stranke trpaju u isti ko{ sa raznim psihopatama i kriminalcima kojih je bila rodna godina! Informacije koje ste dobili potvrdile su se nedavnim hap{ewem nekih pripadnika ~etni~kih paravojnih formacija! Po ko zna koji put ponavqamo da Srpski ~etni~ki pokret nije nikakva paravojna formacija! Ne prihvatamo tu zlonamernu i proizvoqnu kvalifikaciju koju sada socijalisti lansiraju preko svojih sredstava informisawa! Pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta su se, kao dobrovoqci, borili u jedinicama biv{e JNA, Teritorijalne odbrane, Srpske vojske Republike Srpske, Srpske vojske Republike Srpske Krajine i srpskih policija tih republika. Za to postoje pismene potvrde. Javnost nije znala da su se na{i dobrovoqci borili i u sastavu specijalnih jedinica MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije koje su prelazile preko Drine i Dunava i u~estvovale u borbama na teritorijama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Mnogi od wih su za pokazanu hrabrost dobili pismena priznawa i zahvalnice od nadle`nih vojnih i policijskih komandi.
80
Te paravojne formacije naoruàle su oficijelne vojne i policijske vlasti. Mi raspolaèmo dokumentima, neka smo obelodanili na posledwoj sednici Narodne skup{tine, pred raspu{tawe i na redovnoj konferenciji za {tampu odrànoj 11. novembra, iz kojih se vidi da su na{i dobrovoqci na regularan na~in zaduìvali oru`je, municiju i drugu vojnu opremu i da su ih, po obavqenim zadacima, razduìvali! Raspolaèmo i dokumentima iz kojih se vidi da je sav ratni plen uredno predavan nadle`nim vlastima. Sve to svedo~i da se za dobrovoqce Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta, ni u jednoj varijanti, ne moè re}i da su pripadali paravojnim formacijama! Wihovi komandanti na rati{tima, nave{}emo samo neke, bili su: Obrad Stevanovi} kod Skelana, u isto~noj Slavoniji, Mihaq Kertes, jedan od glavnih {efova crvenih beretki koje danas na tom podru~ju zavode strahovladu i poku{avaju sakriti dokaze o te{kim krivi~nim delima korumpiranih sau~esnika biv{eg predsednika Gorana Hayi}a. Zatim, Radovan Stoj~i} Baya, zamenik ministra unutra{wih poslova Republike Srbije, ratni komandant specijalaca i komandant Centra za obuku u Erdutu u kome je @eqko Ra`natovi} Arkan bio samo paravan za pokrivawe. Jedan od komandanata bio je i Franko Simatovi}, zvani Frenki, {ef Obave{tajne uprave Slu`be dràvne bezbednosti. Svi oni su istaknuti pripadnici MUP-a Srbije i dobro znaju da na{i dobrovoqci nisu radili ono za {ta ih Socijalisti~ka partija optuùje! Umesto da budu odlikovani, hap{eni su qudi koji su ratovali za nacionalne ideale. Hap{eni su uz zaglu{uju}u dreku zurli i talambasa reìmskih glasila a kasnije su, zbog nedostatka dokaza, u najve}oj medijskoj ti{ini i ignoranciji pu{tani iz zatvora. Sve je to bilo u funkciji predizborne kampawe Socijalisti~ke partije Srbije ~iji se definitivni pad o~ekuje ove godine! Partizani su opet, mu~ki, s le|a napali ~etnike! Pod kojom optu`bom su, i da li je ona bila pravno osnovana, li{avani slobode pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta? Partizanima je pre{lo u naviku da nas ~etnike napadaju iz potaje, sa le|a. To je wihova interpretacija etike. U~ili su ih da tako treba! Kada protivniku, u ovom slu~aju samo politi~kom, ne sme da se pogleda u o~i, onda se on napada sa le|a! Pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta su hap{eni zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom, teroristi~kih akcija, ubistva iz niskih pobuda, silovawa, razbojni{tva i protivpravnog li{avawa slobode gra|ana, izazivawa op{te opasnosti i ilegalnog posedovawa oru`ja i municije. Kategori~ki tvrdim da to nije ta~no! Tim hrabrim i ~asnim qudima podmetani su delikti koje nisu po~inili. Podmetano im je oru`je iz policijskih skladi{ta. To isto oru`je se prikazuje na televiziji i kada se uhapse {iptarski i muslimanski teroristi.
81
Nekima od uhap{enih, iako nisu, pripisivali su ~lanstvo u Srpskoj radikalnoj stranci. Ubudu}e }e oni za svakog uhap{enog sileyiju, pijanca, preprodavca ili lopova na sva zvona dokazivati da je na{ ~lan. *** Mi preko sredstava informisawa, koja su nam nedostupne imamo malih mogu}nosti da to demantujemo. Pomiwawe tzv. ratnih zlo~ina od strane ~estitih socijalista i wihovo pripisivawe drugima, asociralo nas je na Ha{ki me|unarodni sud koji }e se, u to smo potpuno sigurni, baviti utvr|ivawem i osudom iskqu~ivo srpskih zlo~ina. Najnoviju aktivnost te pravosudne institucije finansiraju oni kojima je stalo do potpune satanizacije srpske strane i prikrivawa sopstvene krivice! Dobro pla}eni Sud }e se iz petnih ìla upiwati da na osnovu dokaznog materijala iz kuhiwe hrvatskih i muslimanskih krivokletnika dokaè krivicu jagweta koje je vuku mutilo vodu nizvodno od wega! U uslovima pla}ene i naru~ene medijske hajke, sigurno }e uspeti da proglase krivom `rtvu koja se u jednom trenutku usprotivila dobrovoqnosti `rtvovawa! Zbog toga smo na{em sagovorniku, koji je po Iglbergeru i Milo{evi}u ratni zlo~inac, postavili pitawe da li }e se odazvati pozivu Ha{kog suda i eventualno sesti na wegovu optuèni~ku klupu? *** Slobodan Milo{evi} me je proglasio ratnim zlo~incem 28. septembra pro{le godine a Iglberger ne{to ranije. I Slobodan Milo{evi} i Igelberger su laòvi! Iglbergerove laì sam raskrinkao preko kanala Siksti (60) ameri~ke televizije a Milo{evi} mi je uskratio mogu}nost pojavqivawa na wegovoj televiziji! Te optu`be su neosnovane. Ja nikada nisam nikakav ratni zlo~in po~inio niti sam druge podstrekivao da to ~ine. [ta su to ratni zlo~ini? Ratni zlo~ini su ubijawe civila i fizi~ko zlostavqawe civila, ubijawe ratnih zarobqenika i fizi~ko zlostavqawe ratnih zarobqenika. Ja nikada nisam ni ubio ni zlostavqao nikoga, niti sam nekome naredio da to ~ini, niti sam propagirao da se to ~ini! Za to nema nikakvih dokaza! [to se ti~e Me|unarodnog suda pravde u Hagu od wega nisam dobio nikakav poziv ali, ako bude trebalo, tamo }u dobrovoqno oti}i. Samo ne vidim kako bih ja tamo i{ao a da ne ide i Slobodan Milo{evi}! Jesenas ste na uglu ulica Knez Milo{a i Vojvode Milenka doìveli (i preìveli) saobra}ajnu nesre}u. Da li je to bila jedna od svakodnevnih beogradskih saobra}ajki ili je, s obzirom na predizborne okolnosti, u pitawu ne{to drugo? Sada mogu otvoreno re}i da je policija jesenas poku{ala da me ubije. Bio je to o~igledan poku{aj ubistva.
82
U insceniranom saobra}ajnom udesu, 17. septembra pro{le godine poku{ali su, na mafija{ki na~in, da me se re{e. Mi tome nismo davali publicitet, jer smo ~ekali zvani~an izve{taj na osnovu uvi|aja na mestu nesre}e. Taj izve{taj smo najzad, na jedvite jade, uspeli da dobijemo. U wemu stoji da je slu`beni automobil Savezne skup{tine, u kome sam se nalazio, sa voza~em Draganom Luki}em, udario u automobil MUP-a Srbije koji je vozio wihov slu`benik Momir Dragutinovi}. U slu`beno napravqenom zapisniku se kaè: Momir Dragutinovi} je izjavio da se kretao sredwom saobra}ajnom trakom, ulicom Kneza Milo{a, iz pravca Vi{egradske ulice. Kada je bio na raskrsnici sa ulicom Vojvode Milenka, po{to su ga zbunile svetle}e strelice (policajca zbunile! prim. V.[.) i po{to nije imao vozila iz suprotnog pravca a mislio je da je u levoj saobra}ajnoj traci (?) skretao je levo u ulicu Vojvode Milenka (skretawe je zabraweno, prim. V.[.) prema Sarajevskoj ulici i tada je ~uo {kripu ko~nica i udarac! Dragan Luki} (slu`beni voza~ koji je mene vozio, prim. V.[.) izjavio je da se kretao ulicom Kneza Milo{a iz pravca Vi{egradske ulice, levom saobra}ajnom trakom. Kada je bio neposredno ispred raskrsnice sa ulicom Vojvode Milenka, naglo ga je saseklo vozilo koje je iz sredwe saobra}ajne trake skrenulo levo, tako da i pored ko~ewa i beàwa u stranu nije mogao da izbegne sudar. Miroslav Risti} iz Umke, o~evidac saobra}ajne nezgode, izjavio je da je video kada vozilo BG 852-922 (policijsko vozilo, prim. V.[.) skre}e iz sredwe saobra}ajne trake u ulicu Vojvode Milenka i da tom prilikom se~e vozilo koje se, tako|e, kretalo levom saobra}ajnom trakom, iste ulice i iz istog pravca, tako da je sudar bio neizbeàn. Putni~ko vozilo BG 852-922, kojim je upravqao voza~ Momir Dragutinovi}, kada je bilo u raskrsnici ulica Kneza Milo{a i Vojvode Milenka, ispred Ameri~ke ambasade, neoprezno je skrenulo levo i tom prilikom u wegovu levu stranu udarilo je, desnom ~eonom ugaonom stranom, vozilo BG 951-706 kojim je upravqao voza~ Dragan Luki} (skup{tinski automobil u kome sam se nalazio, prim. V.[.). Oba vozila su zate~ena na mestu nezgode. Raskrsnica je regulisana semaforima koji su ispravno radili. Po izjavama voza~a bilo je zeleno svetlo. Na kolovozu je zate~en trag ko~ewa u duìni 26 metara koji je na~inilo vozilo BG 951-706. Kolovoz je asfaltni, suv, ravan i bez o{te}ewa. Vidqivost dobra. Vreme bez padavina. Voza~i su alkotestirani i nisu pokazivali znake alkoholisanosti. Da li je slu`beni zapisnik bio objektivno sastavqen i da li vi, kao neposredni u~esnik u toj saobra}ajnoj nezgodi, imate neke primedbe koje bi potvrdile va{u pretpostavku da je u pitawu bio organizovani atentat? Autori slu`benog zapisnika sa mesta doga|aja propustili su da u wega unesu nekoliko bitnih detaqa. Vozilo MUP-a, sa civilnom tablicom, i{lo je sredwom trakom i nije nikako smelo pred raskrsnicom da skre}e levo!
83
Ono je skrenulo kada na{e vozilo vi{e nije moglo izbe}i sudar. Pre toga je i{lo sporo i ~ekalo nas. Iza wega, velikom brzinom je pristizalo drugo vozilo. Slu`beno lice koje je vr{ilo uvi|aj nije u wega unelo da je na tom mestu zabraweno skretawe ulevo! [ta je bila o~igledna namera? Namera je bila da se milicijsko vozilo kojim je upravqao Momir Vasiqevi} na|e iznenada ispred na{eg vozila. U takvim situacijama voza~i reaguju instinktivno. Oni su ra~unali sa psiholo{kim momentom da ugroèni voza~i reaguju tako {to poku{avaju izbe}i onu opasnost koju su prvo uo~ili. Po{to je prvo uo~io vozilo koje ga je seklo na{ voza~ je trebao da skrene u desno i da mene koji sam sedeo pored desnih predwih vrata, podmetne vozilu koje se velikom brzinom pribliàvalo i koje je verovatno, tako|e, bilo policijsko! Me|utim, na{e vozilo je udarilo u ono koje ga je seklo i poremetilo plan atentatora! Na ovaj na~in, pre vi{e godina, policija je ubila ~oveka suprotstavqenog reìmu, advokata Jovana Barovi}a. Nesre}u je preìvela wegova supruga. Ostala je teàk invalid i svedo~ila je kako je to policija izvela na starom autoputu. Da bi izbegao kamion koji je pre{ao na wegovu stranu puta, advokat Barovi} je skrenuo u levo i udario u drugi kamion koji je bio zaklowen iza onog prvog. To je tipi~an metod policijske likvidacije! U mom slu~aju taj metod im nije uspeo ali ne iskqu~ujem mogu}nost da }e poku{ati ne{to drugo! Da li je Slu`ba dràvne bezbednosti ante portas Srpske radikalne stranke? Nema toga {ta oni nisu ili ne}e poku{ati. Sada napadno i nestrpqivo poku{avaju da stvore veze i upori{ta u Srpskoj radikalnoj stranci, me|u pojedinim rukovodiocima koji su u svakodnevnom kontaktu sa predsednikom stranke. Ovim poku{ajima ubacivawa u na{e redove rukovodi Milan Tepav~evi}, zamenik na~elnika. On pronalazi na{e slabe ta~ke, koordinira akcije i usmerava ih. Zadatak wegovih agenata je da stvore potrebnu dokumentaciju i uslove za moje hap{ewe i hap{ewe ve}eg broja na{ih rukovode}ih qudi! Milan Tepav~evi} i wegovi naredbodavci veruju da bi to bio najzna~ajniji doprinos Socijalisti~koj partiji Srbije da definitivno, na duè vreme, u~vrsti svoje vladaju}e pozicije. Po wihovoj proceni, sa uspehom tih mera, dobila bi se zna~ajna me|unarodna podr{ka zbog tobo`we borbe protiv ratnih zlo~inaca u sopstvenoj zemqi. Oni i od gra|ana Srbije o~ekuju podr{ku zbog navodnog presecawa organizovane kriminalne aktivnosti. To presecawe organizovanog kriminala ne samo da se nije desilo ve} se on jo{ boqe organizovao i do alarmantnih razmera ra{irio!
84
Dakle, Slu`ba dràvne bezbednosti radi organizovano ali je u jednom pogre{ila, zakucala je na pogre{na vrata! Da li je vrbovawem nekih istaknutih ~lanova Srpske radikalne stranke Slu`ba dràvne bezbednosti ipak na{la upori{te u wenim redovima? Nemojte govoriti u mnoìni! Radi se o samo jednom istaknutom, a ne o nekim ~lanovima! *** Usprotivio se vo|a srpskih radikala na{em, po wemu, pogre{no formulisanom pitawu. Ina~e, tokom dosada{weg razgovora, {to je svojevrstan kuriozitet, nije podizao glas! Kao {to je poznato, dr [e{eq je obdaren sna`nim glasovnim mogu}nostima. Svojevremeno, na po~etku politi~ke karijere, imao je u tome veliku prednost. Gowen i sputavan od policije, kod spomenika kneza Mihaila, govorio je bez ozvu~ewa okupqenom narodu, èqnom britke i po{tene re~i. Poznati su wegovi jereti~ki govori sa postamenta kneèvog spomenika koji su se, ne samo zbog sna`nog glasa daleko, ~uli! To neki je samo jedan, poznat imenom i prezimenom. Re~ je o Qubi{i Petkovi}u, biv{em potpredsedniku Srpske radikalne stranke i potpredsedniku Narodne skup{tine u pro{lom sazivu. Gospodin Qubi{a Petkovi} je podlegao metodima i pritisku Slu`be dràvne bezbednosti i zbog nekih materijalnih koristi prihvatio saradwu sa tom slu`bom. Mi smo ga otkrili i osujetili u namerama. Nakon toga smo ga javno raskrinkali i iskqu~ili iz stranke. Tako je slu~aj Qubi{e Petkovi}a za nas okon~an. *** Ne ulaze}i u detaqe, dr [e{eq je zavr{io zvani~an odgovor na pitawe o svom nelojalnom saradniku ~ije daqe pomiwawe nije smatrao potrebnim i vrednim pa`we. *** Imamo utisak da smo zbog MUP-a Srbije zapostavili Vojsku Jugoa slavije. Da li je ta~no da je i ona zaigrala na kartu Socijalisti~ke partije Srbije? Da, i Vojska Jugoslavije je, re~ je o wenom odavno kompromitovanom delu, prisko~ila u pomo} davqeniku koji }e, i pored toga, vrlo brzo otplutati sa vlasti! Nedavno smo, istovremeno sa pismom operativnih radnika MUP-a, dobili pismo od grupe vi{ih oficira iz General{taba Vojske Jugoslavije. Informacije koje su nam dostavili ne razlikuju se bitno od onih koje smo ve} izneli u sklopu aktivnosti Slu`be dràvne bezbednosti. Ve} decenijama se oni, mislimo na poslu{ne i perspektivne jugo-generale i pukovnike, pored taktike, balistike, fortifikacije i drugih stru~nih predmeta, obu~avaju i u izmi{qawu intriga i wihovoj prakti~noj primeni.
85
Sada je Uprava bezbednosti General{taba Vojske Jugoslavije, u svom sastavu, formirala poseban tim koji uùrbano radi na prikupqawu podataka i dokumentacije o navodnim zlo~inima na{ih dobrovoqaca na rati{tima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Na mesta izvr{ewa raznih, podvla~imo tu|ih zlo~ina i pqa~ki, upu}uju se islednici radi utvr|ivawa ~iwenica i wihovog povezivawa sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke. Pored toga, ovla{}eni su da, po potrebi , angaùju organe bezbednosti vojnih jedinica na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije za razgovor sa izbeglicama koje mogu dati neka dodatna saznawa o ratnim zlo~inima u wihovim regionima koji bi se, rekli smo ve}, pripisali na{im dobrovoqcima. Prema saznawima na{ih poverqivih izvora, Uprava bezbednosti Vojske Jugoslavije ovaj zadatak nije dobila od nadle`nih vojnih stare{ina, ve} od nekih dràvnih rukovodilaca. Me|u oficirima se komentari{e da je taj zadatak postavio poznati me{etar Radmilo Bogdanovi}, koji se vi{e i ne trudi da prikrije da on su{tinski kontroli{e i usmerava rad Uprave bezbednosti. Milicija pored strogo}e o~igledno trenira i ne{to drugo. Neke parapolicijske i paravojne organizacije se bave sli~nim poslovima. Vojska Jugoslavije je, tako|e, aktivna. [ta }ete, u takvim okolnostima, preduzeti da bi za{titili svoj integritet i integritet Srpske radikalne stranke i wenih ~lanova? Nastoja}emo da predupredimo svaki poku{aj javnih i tajnih organizacija da nam svojom aktivno{}u ugroze li~nu bezbednost i normalno funkcionisawe stranke. Nadamo se da }emo uz podrazumevane mere bezbednosti, biti uspe{ni u tome. Srpska radikalna stranka }e istrajati u za{titi integriteta svog ~lanstva i wegovog najvrednijeg dela, dobrovoqaca koji su se na{li na udaru bezo~ne socijalisti~ke propagande. Tim povodom, Izvr{ni odbor stranke je formirao poseban Odbor za istraìvawe ratnih zlo~ina i slu~ajeva pqa~ke u koje su ume{ane razne paravojne i parapolicijske formacije koje je na rati{te upu}ivala vlast iz Srbije. Posebnu pa`wu obrati}emo na aktivnost tzv. crvenih beretki, ~ije postupke socijalisti poku{avaju pripisati dobrovoqcima na{e stranke. Zbog toga smo pozvali sve odbore Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta iz unutra{wosti i sve istaknute komandante i dobrovoqce da strana~koj centrali odmah dostave sve podatke kojima raspolaù o delatnosti paravojnih i parapolcijskih formacija koje su, u dosluhu sa reìmom u Beogradu, u~estvovale na raznim frontovima i po~inile mnoga ubistva, kra|e, pqa~ke i druge malverzacije. Borave}i na rati{tu, na{i dobrovoqci su do{li do raznih, u najve}em broju slu~ajeva pisanih, podataka i mi smatramo da je vreme da se ti podaci prikupe i sistematizuju i da se u dogledno vreme prezentuju javnosti.
86
[ta se vidi kada se proviri kroz kqu~aonicu Socijalisti~ke partije Srbije? Mi ne volimo da virimo kroz tu|e kqu~aonice, nemamo takvih navika. Bavqewe politikom podrazumeva posedovawe raznih tajnih informacija o protivniku a do toga se moè do}i i na drugi na~in. Naravno, na~ine vam ne}emo otkriti, ali je ~iwenica da smo mi najboqe informisana politi~ka stranka. Socijalisti su preokupirani prqavim ve{om drugih stranaka, kao adutom svoje predizborne kampawe. Wihova zabrinutost za izborne rezultate i mogu}nost gubqewa vlasti prelazi u paniku. Zato su posegli za vanrednim merama o kojima smo govorili. Iz bogatog asortimana wihovih beskrupuloznih aktivnosti izdvoji}emo jo{ neke u ~iju autenti~nost ne sumwamo jer smo ih dobili od nama naklowenih qudi iz wihovih redova. Oni nam javqaju da Socijalisti~ka partija Srbije, u odnosima sa drugim strankama, stavqa teì{te na one metode koji }e umawiti poverewe bira~a u najja~e konkurentske stranke, wihove lidere i istaknutije pojedince. Za realizaciju tog ciqa predvideli su oblik javne kompromitacije a, u toj funkciji, od nadle`nih dràvnih i pravosudnih organa traè otvarawe krivi~nih postupaka protiv pojedinaca i grupa, zbog navodnih kriminalnih aktivnosti. To kao najuverqiviji na~in za gubqewe poverewa bira~a ugra|uju u predizborni program. Drugi na~in koji su smislili za javno kompromitovawe konkurentskih stranaka, je pridobijawe wihovih istaknutih pojedinaca za prelazak u Socijalisti~ku partiju Srbije. Tako|e ra~unaju sa polarizacijom rukovodstva i ~lanstva stranaka i u samim rukovodstvima {irewe dezinformacija. Sve to socijalisti rade u gr~u i ùrbi, psiholo{ki optere}eni i nesigurni u svoje dobre izborne rezultate. Najvi{e se pla{e da opozicione stranke, koje su u izbornoj trci, ne iskoriste propuste Partije i wenih hvalisavih funkcionera koji su u prethodnoj izbornoj kampawi, u Skup{tini i javnim glasilima, mnogo obe}avali a obe}awa nisu ispunili. *** U nastavku odgovora na pitawe o pogledu kroz kqu~aonicu SPS-a dr [e{eq je podsetio na wihove velike re~i o organizovawu javnih radova i borbi protiv pqa~ke dru{tvene svojine kroz transformaciju u druge oblike svojine. Podsetio je da od jugoslovenskog wu dila nije bilo ni{ta jer nije ni poku{an a da }e borba protiv pqa~ke kroz transformaciju po~eti neke od narednih godina kada transformacija, po sada{wim propisima, bude okon~ana. Od socijalisti~kih predizbornih {arenih laà pomenuo je i onu o za{titi {tednih uloga gra|ana u dru{tvenim, poslovnim i privatnim bankama koja danas zvu~e sarkasti~no! *** Ima mnogo niskih udaraca na repertoaru Socijalisti~ke partije Srbije. Da li su svi socijalisti jednodu{ni u takvom na~inu vo|ewa predizborne kampawe?
87
Socijalisti strahuju da se i povr{nom analizom wihovih propusta isti mogu lako izdvojiti i upotrebiti protiv wihove partije. Pored toga pojedinci iz samog partijskog vrha nezadovoqni su povr{nim, sme{nim i neubedqivim obrazloèwima pojedinih odluka, kao {to je raspu{tawe Narodne skup{tine. Po zvani~nom saop{tewu Socijalisti~ke partije Srbije, proizilazi da je Narodna skup{tina raspu{tena zbog nekulturnih dijaloga narodnih poslanika a ne zbog blokade rada Skup{tine. Ukoliko je i bilo nekulturnih istupa ~inili su ih uglavnom wihovi poslanici. Ve}ini funkcionera Socijalisti~ke partije Srbije, iz tzv. prve partijske linije, posebno smetaju neodmerene i nepromi{qene izjave dr Mirjane Markovi}. Ocewuju da wena preterana umi{qenost u sopstvenu pamet, narcizam, voluntarizam, drskost i oholost, iako nije ~lan Socijalisti~ke partije Srbije, iz ~iwenice da je supruga predsednika Partije, moè im u predizbornoj kampawi naneti veliku {tetu koju }e biti te{ko ispravqati. *** Po predsedniku srpskih radikala, to je bio kroki aktuelnih zbivawa u redovima socijalista. Dr [e{eq je izrazio i o~ekivawe da bira~i ovoga puta ne}e nasesti praznim obe}awima i da }e radikali, svojim programskim opredeqewima, nastojati da ih u to ubede. *** Da li }e Srpska radikalna stranka u predizbornoj kampawi zakopati ratnu sekiru i uspostaviti saradwu sa drugim parlamentarnim strankama i eventualno stupiti u koaliciju sa nekom od wih? Mi sa drugim strankama nikada nismo kontaktirali ratnim sekirama i nemamo {ta zakopavati! *** Spremno se ogradio srpski ~etni~ki vojvoda kome zlonamerni pripisuju ratoborne i krvolo~ne porive. Pou~en tendencioznim tuma~ewem {ale o zar|alim ka{ikama obazrivo je obi{ao ratne sekire i nastavio: *** Mi smo uvek spremni na odre|ene kontakte i saradwu sa onim strankama koje nisu levo orijentisane ili antisrpski opredeqene. Pogotovo smo na to spremni sada, u vreme predizborne kampawe. Smatramo da ne bi bilo lo{e da zajedni~ki nastupimo oko zahteva za ravnopravnu zastupqenost na medijima. Vlada je po tom pitawu, u prvom kontaktu sa opozicijom organizovala jo{ jednu podvalu. Sazvala je predstavnike stranaka na dogovor. Me|u pozvanim strankama bilo je i ~etrdesetak onih koje su se odavno ugasile i sada fakti~ki ne postoje, osim na papiru. Bilo je i nekih stranaka ~ije celo ~lanstvo moè da stane u jedan teretni lift. Tako su nas, sa predumi{qajem, doveli u situaciju da se nadglasavamo i nadmudrujemo sa raznim, naj~e{}e mentalno bolesnim i bolesno ambicioznim qudima.
88
Ti sezonski politi~ari, ve}inom psihopate i frustrirane osobe, pojavquju se samo u vreme izbora, kada treba pomutiti predizbornu kampawu i na dràvnim medijima zauzeti {to vi{e prostora u onim obaveznim terminima, kako bi ozbiqne politi~ke stranke imale mawe mogu}nosti za promocije. Me|u tim strankama ve}ina je onih koje je osnovala Socijalisti~ka partija Srbije, da bi {to vi{e rasplinula glasove opozicionih bira~a. Daqe, spremni smo da sa parlamentarnim strankama sara|ujemo i po pitawu kontrole glasa~kih listi}a. Smatramo da bi to bio onaj minimum zajedni~kih interesa. [to se koalicija ti~e, mi{qewa smo da uo~i izbora nije pametno u wih ulaziti. Kada se ide na izbore, onda svaka stranka treba da vidi kolika je wena snaga. Posle izbora mogu}e su razne kombinacije i koalicije, oko sastava vlade itd. Po va{oj izjavi, Srpska radikalna stranka je spremna da sa parlamentarnim strankama sara|uje na kontroli i prebrojavawu glasa~kih listi}a. [ta }ete, pou~eni iskustvom sa nekih ranijih izbora, preduzeti da ne ostanete kratkih rukava, odnosno da glasovi nameweni va{oj stranci ne promene vlasnika? Rad posmatra~a i kontrola na izborima je od najve}e va`nosti jer iskqu~ivo od wihovog ozbiqnog rada zavisi regularnost izbora. Sve {to stranka uradi u predizbornoj kampawi propa{}e ako na samom bira~kom mestu nema ozbiqne, i stranci odane, posmatra~e koji }e kontrolisati ceo tok izbora, odnosno u~estvovati u wima. Sve kra|e na izborima obi~no se de{avaju na bira~kim mestima, kasnije je to mnogo teè uraditi i zato posmatra~i na bira~kim mestima imaju tako veliku odgovornost. Na svakom bira~kom mestu moraju se delegirati po dva posmatra~a koji treba da budu stranci odani qudi. Imena qudi koji }e biti posmatra~i na bira~kim mestima dràti u tajnosti i pomiwati ih samo gde je to neophodno. Voditi ra~una da ne budu ucewivani i potkupqeni. Zato sva izborna mesta treba {to ~e{}e obilaziti i pratiti tok glasawa. Koje radwe treba obaviti pre po~etka glasawa na samom bira~kom mestu? Ne}emo vam opisivati celu proceduru ve} samo ono bitno {ta se mora uraditi da bi se otklonila mogu}nost prekrajawa izbornih rezultata. Dakle, bez obzira na to {to su kutije mo`da postavqene ranije, svaka kutija se, u prisustvu ostalih ~lanova komisije, mora otvoriti i pregledati, da li postoji duplo dno ili sli~no. Posle te kontrole moraju se prebrojati svi glasa~ki listi}i, dobijeni za glasawe, i napraviti zapisnik koliko je listi}a bilo pre po~etka glasawa. Na paketi}ima u koje su upakovani glasa~ki listi}i obi~no pi{e koliki je broj komada. Ali wima, socijalistima, nije verovati i zato se svi paketi}i moraju raspakovati i ponovo ta~no prebrojati glasa~ki listi}i. U slu~aju da ima pogre{no od{tampanih ili o{te}enih listi}a mora se konstatovati wihov broj i uneti u zapisnik. Zapisnik se pravi u onoliko primeraka koliko ima strana~kih posmatra~a jer su svi oni obavezni da potpi{u zapisnik, pod indigom, i uzmu po jedan primerak za sebe.
89
Glasa~ku proceduru, tehniku glasawa, tako|e ne}emo opisivati jer }e svima biti obja{wena na bira~kom mestu. Treba samo obratiti pa`wu da svako ko je uzeo glasa~ki listi} i glasa mora taj listi} staviti u glasa~ku kutiju jer je wihovo izno{ewe zabraweno i dovodi do neregularnosti glasawa. Da bi se kontrola uspe{no obavila ne sme se uop{te, ni jednog minuta, napu{tati bira~ko mesto. Kqu~ni momenat je prebrojavawe glasa~kih listi}a. [ta treba u~initi da se obezbedi regularnost? Prebrojavawe glasa~kih listi}a je finalni ~in glasawa i najpogodniji momenat za {telovawe izbornih rezultata. Da bi se iskqu~ile malverzacije raznih kontrolora treba uraditi slede}e: Prebrojavawu glasova pristupiti u istim prostorijama gde je glasawe obavqeno. Listi}i, glasa~ke kutije i bira~ki spisak ne smeju se nigde iznositi a u tu prostoriju se ne sme ni{ta unositi dok se prebrojavawe ne zavr{i i naprave zapisnici. Prvo treba prebrojati koliko je bira~a zaokruèno, odnosno koliko je bira~a glasalo po bira~kim spiskovima. Ta brojka je veoma va`na jer toliko listi}a ukupno mora biti u glasa~kim kutijama. Ako ih ima vi{e ili mawe, izbori se poni{tavaju. Zatim se listi}i koji nisu upotrebqeni trebaju prebrojati i odmah upakovati. Kada sve to bude obavqeno, pristupiti otvarawu glasa~kih kutija, istresti listi}e na sto i razvrstati ih po strankama, odnosno onako kako su ih bira~i zaokruìvali. Svaku od tih gomilica pa`qivo prebrojati. êtvrta faza je pravqewe zapisnika. U zapisnik se mora uneti podatak koliko je ukupno bira~a, po bira~kom spisku, glasalo i koliko je svaka stranka dobila glasova. Na kraju se mora sloìti broj glasova koji su stranke dobile sa ukupnim brojem qudi koji su glasali po bira~kom spisku, kao i broj listi}a koji je ostao neiskori{}en sa ukupnim brojem prebrojanih listi}a koji je ustanovqen pre glasawa i registrovan u zapisniku. Da li i pored takve perventive moè do}i do prekrajawa izbornih rezultata i na koji na~in? Sve se moè kad se ho}e, kaè na{ narod, zato treba otvoriti ~etvore o~i i ne popu{tati u koncentraciji. Gde jo{ mogu nastati nepravilnosti? Mogu nastati ako se izborni materijal, listi}, kutije i bira~ki spiskovi, budu negde nosili. Tada moè do}i do zamene kutija, do zaokruìvawa bira~a u bira~kim spiskovima koji nisu glasali i zaokruèni listi}i budu naknadno uba~eni u kutije. Zna~i, jo{ jednom, nema pomerawa izbornog materijala iz prostorija u kojima je obavqeno glasawe! Po{tovawem tog propisa onemogu}i}e se naknadno zaokruìvawe bira~a koji nisu glasali. To, jo{ uvek, nije sve! Posebna pa`wa se mora obratiti na prostorije, posle zavr{etka glasawa, za vreme komisijskog prebrojavawa glasa~kih listi}a i pravqewa zapisnika. Tada niko ne sme ulaziti i izlaziti iz tih prostorija. To se odnosi ~ak i na policiju koja nema pravo ulaska u prostorije dok se prebrojavawe ne zavr{i.
90
Primerak zapisnika o broju glasova, potpisan od strane svih posmatra~a, ne sme se pokazivati, niti davati, bilo kome jer je to najzna~ajniji izborni dokument na osnovu koga se, kasnije, mogu stavqati odre|ene primedbe. Kona~no smo do{li do pitawa broj 1. Kako komentari{ete rezultate vanrednih izbora za republi~ki parlament? Srpska radikalna stranka je poraèna na upravo odrànim parlamentarnim izborima! Mi }emo izvu}i pouke iz tog poraza a najuè rukovodstvo stranke: Izvr{ni odbor i predsednik prihvataju sopstvenu odgovornost. U subotu, 25. decembra, na sastanku Glavnog odbora koji }e se odràti u Beogradu, ponudi}emo svoje ostavke. Na toj sednici Glavni odbor }e analizirati rezultate ovih izbora. Analizira}e uzroke zbog kojih je do{lo do poraza stranke, kako one subjektivne prirode povezane sa odgovorno{}u svakog ~lana rukovodstva, tako i one objektivne prirode, povezane s okolnostima u kojima su se izbori odràli. Koliko su, ako raspolaète podacima, ko{tali izbori i da li su uloèna sredstva adekvatna postignutom rezultatu? Naravno da, kao predsednik stranke, raspolaèm podacima o utro{enom novcu. Imam i uvid u svaku paru gde je oti{la. Srpska radikalna stranka se uvek doma}inski odnosila prema sredstvima koja su u na{ politi~ki marketing ulagali na{i sponzori i imu}niji ~lanovi. Sva sredstva koja smo imali, uloìli smo u ovu kampawu. Uloìli smo 50% vi{e nego pro{le godine. Ako su pro{le godine na{i rashodi iznosili 200.000 nema~kih maraka, zna~i da nas je ovaj izborni ciklus ko{tao ta~no 300.000 nema~kih maraka. Prema tome, uloèna sredstva nisu presudno uticala na rezultate ovih izbora. Uostalom, ona Arkanova stranka kriminalaca uloìla je oko 5 miliona maraka ali joj ni to nije pomoglo. Uloèna sredstva nisu presudna. Na na{e izborne rezultate delimi~no je uticala i blokada na dràvnoj televiziji. Televizija je veoma mo}no oru`je masovnog manipulisawa narodom, veoma mo}no sugestivno sredstvo ali ni ono ne moè bita najva`nije. Protiv Srpske radikalne stranke vodila se jedna reìmska kampawa kakvoj dosada nije bila izloèna ni jedna politi~ka partija u Srbiji. Ali ni to ne moè biti jedini razlog za neuspeh. Pro{le godine dobili smo mnogo poslani~kih mesta preraspodelom glasova stranaka koje nisu pro{le konsenzus. Broj takvih glasova je ove godine prepolovqen, pa je i to jedan od razloga za{to smo dobili mawe poslani~kih mesta. Ove godine smo dobili mawe glasova i zato {to smo direktno napali Milo{evi}a. Na{a strana~ka taktika u protekle tri godine bila je: napadati socijaliste a ostaviti po strani Milo{evi}a, znaju}i kolika je wegova popularnost u narodu. Mi bi i ove godine zadràli tu taktiku da Milo{evi} nije po~eo da hapsi na{e ~lanove. îm je po~eo sa hap{ewima morali smo direktno da ga napadnemo pa nam je to sigurno odnelo jedan broj glasova.
91
U ovoj zemqi postoji veliki broj qudi kojima je jasno da je Socijalisti~ka partija Srbije sklona kriminalu, da je glavni krivac za ovu situaciju, ali kod wih preovla|uje iracionalni faktor. Svi oni imaju ogromne simpatije za Milo{evi}a, imaju poverewe u wega i zbog toga su i ovoga puta glasali za Socijalisti~ku partiju Srbije. To su, dakle, oni objektivni momenti koji su uticali na slabije izborne rezultate Srpske radikalne stranke a o objektivnim momentima besmisleno je govoriti. O tome }e se izjasniti Glavni odbor. U vi{estrana~koj Srbiji ima dosta olimpijskih stranaka ~ije osnovno izborno geslo glasi: va`no je u~estvovati. U ~ijoj funkciji su te, po broju ~lanova i glasa~a, minorne politi~ke stranke? Ovi izbori su pokazali koliko je negativna uloga tih malih stranaka iz tzv. luda~kog sektora. One su u funkciji i interesu Socijalisti~ke partije Srbije. Zato ih oni namerno i forsiraju. Znaju da wihovi glasa~i nikada ne bi glasali za Socijalisti~ku partiju Srbije i forsiraju Mirka Jovi}a, Paro{kog i one ostale razne rojalisti~ke blokove, komitsko~etni~ke pokrete i ostale, kako bi u kasnijoj preraspodeli dobili wihove glasove. Neka svaka od ovih minijaturnih stranaka dobije po nekoliko stotina ili hiqada glasova, pa }e socijalisti imati koristi. Oni su najvi{e dobili preraspodelom tih glasova. Takav je zakon. Mi to ne negiramo. Zameramo sebi {to se nismo na vreme izborili za preregistraciju svih politi~kih stranaka, po stroìjim kriterijumima. Ako se se}ate, jo{ 1990. godine insistirali smo na stroìjim kriterijumima za formirawe stranaka. Nama je bilo u interesu da uslov za registraciju stranke bude 1.000 ili 2.000 ili 5.000 potpisa. Ponovo }emo insistirati na tome. Traì}emo dono{ewe novog zakona o strankama po kome bi za registraciju stranke bilo potrebno 5.000 potpisa overenih u sudu sa pla}awem takse od 5 nema~kih maraka za svaki potpis. Traì}emo i da sve stranke koje izlaze na izbore uplate kauciju u jednom ozbiqnom iznosu koji je lako odrediti. Socijalisti su koristili stranke iz tog luda~kog sektora za prisvajawe wihovih glasova, a u toku kampawe za oduzimawe televizijskih termina konkurentskim strankama. Sve u ime demokratije i principijelnosti. To je veoma ozbiqan politi~ki problem i moramo ga {to pre re{iti. Opozicionim strankama je odavno ba~ena jabuka razdora. Darodavac i wegovi ciqevi su poznati. Kako prevazi}i nesuglasice koje, evidentno, postoje u opoziciji? Na{ strana~ki pluralizam zahteva veoma velike napore koje treba uloìti u izgradwu demokratske tolerancije, smawivawe napetosti i usavr{avawe sposobnosti za uzajamnu saradwu i usagla{enost oko osnovnih i bitnih interesa i ciqeva. Da bi se otklonile neosnovane optu`be, sumwi~ewa i etiketirawa neophodno je utvrditi odgovornost za la`ne optu`be i za nano{ewe {tete ugledu i interesima zemqe. Tako|e je neophodno propisati pravila pona{awa na javnim mestima koja iskqu~uju nekulturno, agresivno i provokativno pona{awe.
92
Opozicione stranke koje se trenutno angaùju na politi~koj sceni Srbije, po mnogim pitawima su neusagla{ene, {to pogoduje interesima Socijalisti~ke partije Srbije. Ako ne shvatimo pogubnost rezultata takvih me|ustrana~kih odnosa ~elna pozicija socijalista ne}e jo{ dugo biti ugroèna. [to se ti~e pomenute jabuke razdora, trebamo se dogovoriti kako da je prebacimo u wihov ko{. Od osnivawa opozicionih stranaka, naj~e{}e upotrebqavane re~i su sloga i dogovor. Da li su one, u ovim okolnostima, primenqive i da li je mogu}e ostvariti usagla{enost politi~kih interesa parlamentarnih opozicionih stranaka? Mi smo se ve} po tom pitawu izjasnili. Istakli smo spremnost na saradwu sa onim strankama koje dosledno insistiraju na realizaciji nacionalnih interesa. Tim putem, u toku protekle godine, prva je krenula Demokratska stranka Srbije. Nekoliko meseci kasnije na to se odlu~ila Demokratska stranka a u zavr{nici predizborne kampawe i Vuk Dra{kovi} je po~eo da govori o Srbiji od Negotina do Knina. Mi smo takvo zalagawe pozdrav ili i to je odmah smawilo tenziju koja je godinama postojala izme|u pa{ih stranaka. Odmah nakon takvog wihovog politi~kog zaokreta, na izvestan na~in su normalizovani odnosi izme|u Srpskog pokreta obnove i Srpske radikalne stranke. Po na{em mi{qewu, to je doprinos ozbiqnijem politi~kom sazrevawu opozicije u celini a nestajawe tenzija, bez obzira na sve razlike koje nas i daqe dele i na politi~ke sukobe koji }e se me|u nama i daqe doga|ati, stvorilo je jednu sno{qiviju atmosferu u kojoj su sada i mnoge druge opcije otvorene. Na àlost, opozicione stranke nemaju dovoqno poslani~kih mesta u Narodnoj skup{tini Republike Srbije da bi one mogle formirati vladu, da bi mogle nekom koalicijom preuzeti vlast. Na kraju, nagla{avamo da Srpska radikalna stranka ni u jednoj varijanti nije spremna na bilo kakvu koaliciju sa Ago{tonovom Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma|ara. Pokretawem inicijative o izglasavawu nepoverewa Republi~koj vladi dogodio se raskol izme|u Socijalisti~ke partije Srbije i Srpske radikalne stranke, po mnogim ocenama bliskih politi~kih organizacija. Ko je kriv {to je do toga do{lo? Raskol se moè dogoditi samo unutar jedne partije ili jedne organizacije ili jednecCrkve ili jedne etni~ke grupacije uvek unutar jedne... bilo ~ega! Dr [e{eq je iritiran na{im pitawem, ~ude}i se i uspevaju}i da ne povisi glas, re~ raskol zamenio re~ima politi~ka nesaglasnost, naglasiv{i da je to rezultat me|upartijskog komunicirawa u svim demokratskim zemqama. Po wemu, do razmimoilaèwa ili politi~ke nesaglasnosti dveju stranaka do{lo je zbog toga {to razmaèna Socijalisti~ka partija Srbije, naviknuta na povla|ivawe i pasivan otpor opozicionih stranaka nije sportski podnela pojavu novog protivnika u parlamentu.
93
Ne moè biti raskola izme|u dve, programski i ideolo{ki, razli~ite stranke. Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije nikada nisu bile bliske. Naprotiv, one su od samog po~etka bile najqu}i protivnici. Socijalisti u svojoj izjavi sada tvrde da je Srpska radikalna stranka u pro{loj izbornoj kampawi, onoj iz 1992. godine, i odràla wihovu partiju i na taj na~in obmanula glasa~e i osvojila 73 poslani~kih mesta. Ni to nije ta~no! Napomiwem da smo mi tada podràli kandidata za predsednika Srbije a ne Socijalisti~ku partiju Srbije kao stranku! Onaj ko je pisao tekst izjave, obave{teni smo da su autori: Jovi}, Bogdanovi}, Da~i} i Per~evi}, morao je da razlu~i ove dve stvari. Milo{evi}a smo podràli kao kandidata za predsednika Republike jer smo procenili da je on u tom trenutku za interese srpskog naroda, bio boqa alternativa od anacionalnog hoh{taplera Milana Pani}a! [to je on kasnije pokvario utisak, to je druga pri~a. Socijalisti~ku partiju Srbije i wene ostale rukovodioce nismo nikada podràli. Bili smo prepreka za wihovu samovoqu, neprelazna barijera, kako se na kraju pokazalo. Za{to je Srpska radikalna stranka pokrenula inicijativu za izglasavawe nepoverewa vladi Nikole [ainovi}a? Koji su to wegovi gresi koji bi ga ko{tali glave da se nije ume{ao Super-Milo{evi}? M Mi smatramo da je pravo svake stranke da daje svoje vi|ewe rada drugih stranaka i me|ustrana~kih odnosa kao i aktuelne politi~ke situacije. U tom smislu, Srpska radikalna stranka je 27. septembra 1993. godine, podnela zahtev za izglasavawe nepoverewa Vladi Nikole [ainovi}a, {to je dalo prava Socijalisti~koj partiji Srbije da ve} 28. septembra ospe na nas drvqe i kamewe! Pitate {ta su to zgre{ili Vlada i wen predsednik? Bilo je potrebno 46 gusto kucanih strana teksta da bi se opisali svi wihovi gresi. Srpska radikalna stranka ih je registrovala i objavila u obrazloèwu za izglasavawe nepoverewa Vladi Republike Srbije Tomislav Nikoli}, {ef na{e poslani~ke grupe, sat i po ih je nabrajao i obrazlagao u Narodnoj skup{tini. Da se ne bi ponavqali, dovoqno je da se osvrnete oko sebe. Pogledajte qude i prodavnice u svojoj ulici. Vide}ete scene iz posleratnih neorealisti~kih filmova a odgovornim ministrima i ne pada na pamet da se povuku. Bilo bi mnogo pametnije da je Nikola [ainovi} podneo ostavku ~im smo mi podneli zahtev za izglasavawe nepoverewa wegovoj Vladi. Me|utim, mnogi qudi imaju ne~eg mazohisti~kog u sebi i èle da budu mu~eni, ce|eni do krajwih granica, pa da tek posle takve terapije odstupe sa funkcije koju obavqaju. Nikola [ainovi} ne bi danas, i pored svega, obavqao du`nost predsednika Vlade da ga nije spasao wegov sau~esnik Slobodan Milo{evi}! Poslanici Socijalisti~ke partije Srbije pretvorili su Narodnu skup{tinu u londonski Hajd park. Navijeni istom rukom, deklamovali su pesmice istih sadràja i trudili se da od svog naredbodavca dobiju prelazne ocene. [ta je pokazala posledwa skup{tinska rasprava?
94
Maratonska skup{tinska rasprava je pokazala da Srpska radikalna stranka ima mnogo ozbiqnije, pametnije, obrazovanije i sposobnije poslanike od Socijalisti~ke partije Srbije. Pokazala je da je Srpska radikalna stranka zrela i sposobna politi~ka organizacija koja je spremna da se stavi u slu`bu naroda a tako|e je pokazala da od socijalista i wihove Vlade narod ove zemqe nema {ta dobro da o~ekuje. Kao u onoj narodnoj, poterali ste zeca a isterali vuka! [ainovi} se, kada je shvatio da gubi, u svojoj odbrani zaklonio iza autoriteta predsednika Milo{evi}a, koga vi tada niste prozivali. [ta se, u stvari, de{avalo? Nismo pomiwali Slobodana Milo{evi}a zato {to smo igrali jednu politi~ku igru. Kada su razbijeni socijalisti u Skup{tini izgubili svaku nadu u opstanak svoje Vlade, pozvali su se na Slobu, kako ga je, od milo{te, nazvao predsednik [ainovi}. Mi ga tada nismo napadali da bi ispalo da ga branimo od wegove partije. To je bila samo trenutna politi~ka igra u kojoj su oni potonuli jo{ dubqe. Mi nismo pomiwali Milo{evi}a i zato {to nismo hteli da tr~imo ispred rude. îtave ove godine vodili smo ogor~enu bitku protiv kriminalaca iz dràvnog vrha. Ovom zemqom vlada finansijska mafija koja kontroli{e sve dinarske i devizne tokove. Raskrinkavali smo tu mafiju, po~ev{i od ministarske afere do generalske afere i Pani}evog Kentaura. Sada je do{lo vreme da raskrinkamo i glavnog mafija{a koji se zove: Slobodan Milo{evi}. Ni{ta se u ovoj zemqi ne bi moglo krasti, na tako visokom nivou, bez wegove dozvole i wegovog znawa! Da li raspolaète nekim dokumentom kojim bi potkrepili tu, za mnoge senzacionalnu, tvrdwu daje don Slobodan Milo{evi} kum doma}e verzije Koza nostre koja, neosporno, postoji i uzima sve vi{e maha? Zar o~ekujete da }e se negde na}i papir koji je Milo{evi} potpisao ili neka priznanica iz koje se vidi da je primio milion, dva ili vi{e miliona maraka? Mafija{i wegovog kalibra ne ostavqaju pismene dokaze. Me|utim, Srpska radikalna stranka je do{la u posed dokumenata koje Milo{evi} smatra najstroòm dràvnom tajnom. Sve ono {to je vezano sa kriminalnim radwama, Milo{evi}, i ina~e, smatra najva`nijim tajnama. Srpska radikalna stranka je do{la u posed izve{taja Dràvne komisije koji je podnesen Vrhovnom savetu odbrane 11. juna 1993. godine, dakle, posle skoro mesec i po dana rada Dràvne komisije. Sadràj izve{taja smo odmah obelodanili na redovnoj konferenciji za {tampu odrànoj 2. decembra pro{le godine. *** Nedavno obnovqene i skromno opremqene prostorije Glavnog odbora Srpske radikalne stranke do nacionalizacije, sprovedene posle rata, pripadale su Pa{i}evim radikalima. Preotev{i ih, narodna vlast ih je, potom, decenijama besplatno koristila. Danas su one ponovo u pravim rukama i svakog ~etvrtka u wima se odràvaju, uvek dobro pose}ene, konferen95
cije za {tampu. Konferencijsku salu ukra{ava velika uqana slika na kojoj su prikazana Tri Jerarha, krsna slava Srpske radikalne stranke. Primedbom da gluvonema Vu~eli}eva i Milanovi}eva televizija ne emituje izve{taje sa tih skupova a da reìmska {tampa izvla~i iz konteksta ono {to joj odgovara i da niko, osim prisutnih, nije imao prilike da se upozna sa sadràjem tih dokumenata, prekinuli smo na{eg sagovornika. Dobiv{i povod, dr [e{eq se obru{io na nezavisnu televiziju. *** Posebno poglavqe, a u ovom trenutku najva`nije, je televizija. Tamo mi vi{e nemamo pristupa. Na na{e konferencije za {tampu stalno dolazi ekipa Vu~eli}eve i Milanovi}eve televizije, postavqaju nam pitawa, oduzimaju vreme a ve} mesecima nema na programu prikaza sa tih konferencija. Me|utim, neargumentovani napadi pa Srpsku radikalnu stranku sve vi{e uzimaju maha i sve su agaresivniji a nama je uskra}ena prilika da se branimo. Videli ste skoro, prikazali su u Dnevniku kancelariju predsednika Skup{tine i kancelariju Tomislava Nikoli}a, {efa poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke. Kamera je na wegovom stolu slu~ajno uhvatila ~a{icu rakije! Socijalisti~ki scenograf je lukavo i podmuklo podmetnuo tu ~a{icu. Tomislav Nikoli} je porodi~an i umeren ~ovek i uop{te ne pije alkohol. Upotreba alkohola je zabrawena u svim na{im prostorijama, pa tako i u skup{tinskim prostorijama koje je koristio na{ poslani~ki klub. Ali kako to objasniti gledaocima kada na dràvnoj televiziji monopol drè socijalisiti i rade {ta im se prohte. *** Posle jo{ nekoliko kriti~kih primedbi na ra~un televizijskih i novinskih mo}nika, izlaze}i u susret na{oj molbi da javnost upozna sa integralnim tekstom najstroè dràvne tajne dr [e{eq je nastavio: *** U ciqu istinitog informisawa javnosti koju dràvni mediji svakodnevno bombarduju poluistinama i korisnim laìma, pro~ita}emo vam, doslovce, sadràj izve{taja Dràvne komisije koji je podnet Vrhovnom savetu odbrane. U izve{taju se kaè: Postupaju}i po va{oj odluci br. 31 od 19. maja 1993. godine o obrazovawu dràvne komisije za ispitivawe verodostojnosti javnih kritika izre~enih na~elniku General{taba Vojske Jugoslavije, general pukovnika @ivote Pani}a, podnosimo slede}i izve{taj: Komisija je ispitivala osnovanost javno saop{tenih kritika koje se odnose na poslovne veze Vojske Jugoslavije i preduze}a Kentaur internacional co iz Beograda, vlasni{tvo Gorana Pani}a, sina na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije, general pukovnika @ivote Pani}a. Za ispitivawe osnovanost ostalih optu`bi Komisija se smatra nenadle`nom. Radi {to potpunijeg sagledavawa ukupnih poslovnih odnosa Vojske Jugoslavije sa pomenutom firmom Komisija je formirala radnu grupu stru~96
waka iz saveznog Minstarstva odbrane i Uprave javnih prihoda Republike Srbije koja je ostvarila uvid u raspoloìvu, materijalno finansijsku, dokumentaciju Vojske Jugoslavije i preduze}a Kentaur internacional co Komisija je obavila razgovor sa: na~elnikom General{taba Vojske Jugoslavije, general pukovnikom @ivotom Pani}em, predsednikom Srpske radikalne stranke, dr Vojislavom [e{eqom, Goranom Pani}em, vlasnikom preduze}aKentaur internacional co i komandantom u Armije i odgovornim stare{inom Slu`be za nabavke u Armije, general pukovnikom Vladimirom Stojanovi}em. Sagledavaju}i dostupnu dokumentaciju i relevantne ~iwenice iz obavqenih razgovora Komisija je utvrdila: 1. Preduze}e Kentaur internacional co je registrovano u Okru`nom privrednom sudu u Beogradu, 4. decembra 1991. godine kao preduze}e za spoqnu i unutra{wu trgovinu, inìwering i usluge u vlasni{tvu osniva~a Gorana Pani}a. Goran Pani} je osniva~ i preduze}a NI Petrol registrovanog kod Okru`nog privrednog suda u Beogradu, 28. januara 1993. godine kao i preduze}a Spok registrovanog kod Privrednog suda u Podgorici, dakle vlasnik 3 preduze}a. Ta dva preduze}a, NI Petrol i Spok nisu, u ovom periodu, ostvarila nikakve poslovne aktivnosti. 2. Preduze}e Kentaur internacional co... *** Ovo Kentaur internacional co je napisano }irilicom i mi ~itamo kako je napisano, kako nas je u~io Vuk, primetio je dr [e{eq da bi odmah posle primedbe, nastavio sa ~itawem dokumenta o malverzacijama oca Pani}a i sina koji nije pao daleko od klade. ... je sa vojnom po{tom br. 2082 Beograd, odnosno organima za nabavke u Armiji, do sada zakqu~ilo 6 ugovora i to 4 ugovora u 1992. godini; nabavke namirnica, med i krompir i 2 ugovora u 1993. godini; sredstva za odràvawe higijene i papirna konfekcija. 3. Prvi ugovor izme|u vojne po{te 2082 i preduze}a Kentaur internacional co zakqu~en je 16. januara 1992. godine u vreme kada je general pukovnik @ivota Pani} bio komandant u vojne oblasti. 4. Vaè}im propisima u Vojsci Jugoslavije odre|eno je da se ponude prikupqaju javnim nadmetawem i neposrednom pogodbom. *** Ugovarawe poslova izme|u preduze}a Kentaur internacional co i organa za nabavke Vojske Jugoslavije vr{eno je putem neposredne pogodbe i to za prvu isporuku meda 12 tona i krompira, 400 tona, a ostale nabavke preko nadmetawa javnim nadglasavawem. Zna~i, sa firmom Kentaur sklapawe poslova je obavqano neposrednom pogodbom a sa ostalim firmama, koje je @ivota Pani} postepeno eliminisao, sklapawe poslova je vr{eno javnim nadmetawem. Dr [e{eq je jetko prokomentarisao deo ~etvrtog pasusa Izve{taja.
97
*** Komisija ceni da su organi koji su vr{ili nabavke za potrebe Vojske Jugoslavije predugovornim i postugovornim postupcima u~inili niz propusta a to su: neizu~enost trì{ta i opredeqewe za snabdevawe preko trgovine umesto od proizvo|a~a. *** Sve ono {to smo mi nagla{avali u javnosti i na{ta smo upozoravali. bila je nova primedba na{eg sagovornika. *** Nepridràvawe propisa javnog ogla{avawa i procedure izbora najpovoqnijeg ponu|a~a, prihvatawe promene cena pre isporuke, neaùrno i nepotpuno vo|ewe dokumentacije, neprecizirana dinamika isporuke su razlozi zbog kojih je Vojska Jugoslavije pretrpela materijalnu {tetu ~iju visinu Komisija nije utvr|ivala. Nadle`ni inspekcijski organi Ministarstva odbrane preduze}e mere u ciqu utvr|ivawa konkretne odgovornosti. Komisija uvaàva ali ne moè da prihvati posebnost politi~ko-vojne situacije kao opravdawe za sve mawkavosti u uspostavqenim poslovnim odnosima. 5. Komisija nije prona{la ni jedan dokument kod Vojske Jugoslavije i preduze}a Kentaur internacional co koji bi wihovo poslovawe dovodio u vezu sa general pukovnikom @ivotom Pani}em. Odgovorna lica su izjavila da nisu na po~etku znala da se radi o sinu general pukovnika Pani}a i da su to naknadno saznala ali da to nije imalo nikakvog uticaja na kona~no odlu~ivawe. Me|utim, iz na~ina vo|ewa i realizacije ukupnih poslovnih odnosa Komisija nije stekla takvo uverewe. 6. Isplate obaveza prema preduze}u Kentaur internacional co imale su odre|eni prioritet: pla}awe odmah pri prijemu faktura, kamata u slu~aju ka{wewa isplate i sl. 7. Vrednost zakqu~enih i realizovanih poslova preduze}a Kentaur internacional co sa organima za nabavke Vojske Jugoslavije u 1992. godini ~ini 78% ukupnog prometa a u 1993. godini ~ak 99% ukupnog prometa. 8. Kontrolom dokumentacije utvr|eno je da preduze}e Kentaur internacional co nije na propisan na~in i u utvr|enim rokovima podnosilo prijave prema Zakonu o porezu na promet i Zakonu o porezu na dohodak gra|ana. 9. Organi za nabavke Vojske Jugoslavije raskinuli su ugovore sa Vojnom ustanovom Kara|or|evo i PIK-Takovo. Sa Vojnom ustanovom Kara|or|evo ugovor je sporazumno raskinut na osnovu deklaracije br. 253/1 od 21. septembra 1992. godine Instituta za za{titu biqa Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sa PIK Takovo iz Gorweg Milanovca ugovor je sporazumno raskinut na zahtev Komande prve vojne oblasti po{to se, prethodno, u{lo u ugovorne obaveze sa preduze}em Kentaur internacional co.
98
*** Dakle, Vojska Jugoslavije je, da bi mogla poslovati sa sinom generala @ivote Pani}a, raskinula postoje}i ugovor sa Vojnom ustanovom Kara|or|evo koja proizvodi poqoprivredne proizvode i sa dru{tvenom firmom PIK Takovo, koji su bili raniji isporu~ioci meda. Ti ugovori su raskinuti jer je bilo potrebno da na medu zaradi li~no general @ivota Pani}, primetio je dr Vojislav [e{eq, zakleti neprijateq svih malverzacija a naro~ito onih u vojnom vrhu koje umawuju odbrambene sposobnosti Vojske Jugoslavije. 10. Od 66 preduze}a u 1992, odnosno 46 u 1993. godini, u svim oblicima svojine, sa kojima je Komanda prve Armije imala poslovne odnose, privatnih preduze}a bilo je u 1992. godini 3, a u 1993. godini samo jedno. (Samo preduze}e sina na~elnika General{taba prim. V.[.) 11. Svi ugovori koje nadle`ni organi Vojske Jugoslavije zakqu~uju sa civilnim dobavqa~ima sadrè oznaku poverqivo, pa zakqu~eni ugovori sa preduze}em Kentaur internacional co ne predstavqaju izuzetak. Ova je odredba zakonski predvi|ena i ugra|uje se u ugovore radi za{tite podataka. Preduze}e Kentaur internacional co ni u jednom slu~aju nije isporu~ilo naftu i naftne derivate za potrebe Vojske Jugoslavije niti je, prema nalazima Uprave prihoda Republike Srbije registrovano za takvu vrstu delatnosti. Komisija smatra da Izve{taj sadrì elemente na osnovu kojih Vrhovni savet odbrane moè ste}i uvid u stvarno stawe uspostavqenih odnosa i doneti odgovaraju}e odluke. U Beogradu, 11. juna 1993. godine. Dràvna komisija: Pavle Bulatovi}, Ministar za odbranu u vladi Savezne Republike Jugoslavije, predsednik Komisije. Aleksandar Radovi}, general potpukovnik, na~elnik Uprave za istraìvawe, razvoj i proizvodwu naoruàwa i vojne opreme saveznog Ministarstva odbrane. \ura| Novakovi}, direktor Uprave prihoda Republike Srbije. *** Ovaj izve{taj je i{ao na sednicu Vrhovnog saveta odbrane. @ivota Pani} je imao primedbe pa je Slobodan Milo{evi} traìo da se Izve{taj vrati na ponovno razmatrawe Dràvnoj komisiji. *** Da li je Dràvna komisija odgovorila Vrhovnom savetu odbrane, odnosno wegovom najuticajnijem ~lanu, Slobodanu Milo{evi}u na, o~igledno, neosnovane primedbe @ivote Pani}a i {ta je sadrào odgovor, ako ga je bilo? Oni su se celog leta dopisivali. Zbog te wihove prepiske Izve{taj je jo{ uvek na ledu, nije usvojen. U~inili smo dostupnim neka wihova pisma da bi javnost stekla jasniju sliku o tandemu Milo{evi}-Pani}.
99
Evo {ta su ~lanovi Dràvne komisije 12. jula 1993. godine odgovorili na primedbe na~elnika General{taba @ivote Pani}a, u pismu upu}enom Vrhovnom savetu odbrane. *** Dràvna komisija formirana va{im aktom 3/1 od 19. maja 1993. godine razmatrala je dostavqene, nepotpisane primedbe general pukovnika @ivote Pani}a na na{ izve{taj od 11. jula 1993. godine. *** Cene}i navode primedbi, Komisija konstatuje da nisu ponu|eni novi argumenti ili dokumentacija koja bi mogla uticati na promenu ocena ili konstatacija vama ve} dostavqenog izve{taja. Prema tome, Komisija smatra da nema razloga da mewa stavove iz pomenutog Izve{taja, ve} ostaje u celini pri datom nalazu. Dràvna komisija u sastavu: Pavle Bulatovi}, general potpukovnik Aleksandar Radovi} i \ura| Novakovi}, 27. jula 1993. godine ponovo se obrtila Vrhovnom savetu odbrane dopisom u kome se kaè: Postupaju}i prema odluci br. 13/1 od 19. maja 1993. godine o obrazovawu Dràvne komisije i zakqu~cima sa va{e sednice odràne 14. jula 1993. godine podnosimo slede}u dopunu Izve{taja... Dakle, stalno im Vrhovni savet odbrane vra}a izve{taj na dopunu a Dràvna komisija odgovara da je sve proverila i da su svi iskazi u wenom izve{taju ta~ni! ... Radi {to realnijeg odgovora na pitawa pokrenuta u javnim optu`bama izre~enim na~elniku General{taba @ivoti Pani}u, Dràvna komisija je obavila dopunski razgovor sa general pukovnikom Pani}em a saslu{ala je i svedo~ewe na~elnika Uprave za finansije i buyet Saveznog ministarstva za odbranu, general potpukovnika, magistra Daneta Ajdukovi}a, na~elnika Uprave za strategijske studije i politiku odbrane, general potpukovnika, prof. Radovana Radinovi}a, direktora Vojnog servisa Narodne banke Jugoslavije, pukovnika dr Vuka Obradovi}a i na~elnika bezbednosti Gardijske motorizovane brigade, u vreme vukovarske operacije 1991. godine, potpukovnika Veselina [qivan~anina. Komisija je nameravala da obavi razgovor i sa liderom Srpske radikalne stranke, dr Vojislavom [e{eqom ali je on to odbio izjaviv{i da ne èli da daje nikakve izjave osim onih koje je ve} dao pri prvom susretu sa ~lanovima Dràvne komisije 21. maja 1993. godine, budu}i da mu tada nije pruèna prilika da se osim o poslovawu preduze}a Kentaur internacional co sa nabavnim organima Armije izjasni i o drugim optu`bama koje je javno izneo u {tampi. *** Ovde nisu naveli moj razlog za uskra}ivawe dopunske izjave Dràvnoj komisiji koji sam rekao ministru Bulatovi}u Mene Milo{evi} ne moè slati na popravni ispit ako moè Vas! Ako je on, kao ministar odbrane, pristao na popravni ispit ja nisam primetio je vo|a srpskih radikala i nastavio sa daqim otkrivawem najstroè dràvne tajne.
100
*** Dràvna komisija je utvrdila da firma Kentaur internacional co nije izmirila porez za 1991. i 1992. godinu i podizala je krivi~nu prijavu, protiv we, Okru`nom javnom tuìla{tvu. Uverewe Dràvne komisije u postojawe propusta Vojne organizacije u poslovawu sa preduze}em Kentaur internacional co utvr|uje i ~iwenica da su za razliku od prve Armije, koja je iskqu~ivo med nabavqala za ishranu qudstva, jedinice ostalih armija: Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdu{ne odbrane i Ratne mornarice u isto vreme snabdevane zameniteqima meda (yem, pekmez, marmelada i sl. prim. V.[.) U zadwe dve isporuke meda Vojsci Jugoslavije, od strane preduze}a Kentaur internacional co, laboratorijski je utvr|eno da med po kvalitetu ne odgovara uslovima iz Pravilnika o kvalitetu meda i drugih p~eliwih proizvoda. *** Goran Pani} je sigurno negde na otpadu nabavqao med kome je istekao rok trajawa. Taj med je trebao da ide na industrijsku obradu ili da se uni{ti i svakako nije bio za neposrednu qudsku upotrebu! Dr [e{eq je prokomentarisao postupak Pani}a juniora koji je, iz li~ne koristi, ugroàvao zdravqe pripadnika Vojske Jugoslavije. Nastavqaju}i sa opisom malverzacija @ivote Pani}a, dr [e{eq je nastavio sa ~itawem odgovora Dràvne komisije Vrhovnom savetu odbrane. *** Komisiji nisu stavqeni na uvid dokumenti o zapleni novca i hartija od vrednoti iz finansijskih i drugih ustanova u Vukovaru (po{ta, banka, SDK itd. prim. V.[.), {to se pravda specifi~nom ratnom situacijom. Komisija je ostvarila uvid u dokumenta sa~iwena tek nakon wihovog prispe}a u prostorije Gardijske brigade. (Za kra|u 7 miliona maraka koju je Srpska radikalna stranka obelodanila nema dokaza! Nema dokumenata a nema ni maraka! prim. V.[.) Iz dokumentacije se vidi da su devizna sredstva u iznosu od 11.180 nema~kih maraka i znatno mawi iznosi u drugim valutama predata organima bezbednosti 27. novembra 1991. godine, na bazi dokumentacije i svedo~ewa potpukovnika Veselina [qivan~anina. Komisija konstatuje da su dinarska sredstva zadràna u Gardijskoj brigadi vi{e od mesec dana a tek potom 12. decembra 1991. godine predata u trezor Narodne banke Jugoslavije u iznosu od 267.195.000.000 i 281.732.000.000 Vojnom servisu Narodne banke Jugoslavije. *** Komisija konstatuje da su ~iweni propusti kod zaplene i oduzimawa nov~anih sredstava koji se, u ovom momentu ne mogu vezivati za pojedine li~nosti. Potrebno je da nadle`ni inspekcijski organi Vojske Jugoslavije istraè navedene propuste i preduzmu odgovaraju}e mere. Gardijska brigada je u vreme vukovarske operacije zaplenila ve}i broj automobila i iste predala nadle`nim organima nadle`ne vlasti {to Komisija nije mogla utvrditi usled nedostatka dokumentacije.
101
*** Ostaje da se veruje usmenom svedo~ewu potpukovnika Veselina [qivan~anina koji tvrdi da nije u pitawu 450 nego samo 150 automobila. Iz same ~iwenice da nema nikakve dokumentacije, izvla~i se zakqu~ak koliki je kriminal u pitawu. Iz izve{taja Dràvne komisije je o~igledno da su svi podaci kojima je raspolagala Srpska radikalna stranka i na osnovu kojih je pokrenula inicijativu za smewivawe general pukovnika @ivote Pani}a i utvr|ivawe wegove krivi~ne odgovornosti potpuno ta~n.! Slobodan Milo{evi} je manervima sa vra}awem izve{taja na doradu i preispitivawe poku{ao da iznudi od ~lanova Dràvne komisije izve{taj druge vrste u kome bi se krivica generala @ivote Pani}a zaobi{la, u~inila neodre|enom i u~inila mawe uverqivom za javnost. Po{to mu to nije uspelo, on je spre~io predsednika Savezne Republike Jugoslavije, odnosio Vrhovni savet odbrane da prihvate izve{taj Dràvne komisije. Milo{evi}eva mo} je u Vrhovnom savetu odbrane neprikosnovena. On kontroli{e i predsednika Lili}a. Dakle, po{to izve{taj Dràvne komisije nije mogao da pro|e kroz Vrhovni savet odbrane, pro}i }e utvr|ivawe krivice Slobodana Milo{evi}a za zata{kavawe i prikrivawe najkrupnijih kriminalnih radwi u ovoj zemqi, od kojih je, neosporno, imao velikih materijalnih koristi. Zato je Milo{evi} naredio da se ovaj Izve{taj smatra najstroòm dràvnom tajnom i da se ni po koju cenu ne ~ini dostupnim sredstvima informisawa. Tako je i bilo. Nikada nijedno glasilo u na{oj zemqi, nijedno privatno lice, nije bilo u stawu da do|e do ovog izve{taja. Mi smo uspeli i odmah ga dali na uvid javnosti. Obelodanili smo najve}u dràvnu tajnu i ~ekamo {ta }e preduzeta protiv nas zbog toga!
Veleizdajni~ki proces }e se jednoga dana ipak odràti jer za to me|u socijalistima ima previ{e kandidata. Vi ste svoje rekli. Da li }e oni, u ~ijoj je to nadle`nosti, ako protiv vas ne podnesu krivi~nu prijavu, pravno gledano, biti krivi zbog toga? Sa pravnog aspekta, da, bi}e krivi. Wihova najpoverqivija dràvna tajna je razgla{ena i javni tuìlac, ako bude vr{io svoju du`nost, mora zahtevati od Ve}a gra|ana da mi se oduzme poslani~ki imunitet. Daqa procedura je poznata. *** Nastavqaju}i da pakoste vi{estrana~kom parlamentarizmu koji im je neopravdano nametnut, socijalisti su reìrali jo{ jednu parlamentarnu farsu, ovoga puta na saveznom nivou. Da bi zadovoqili formu, usli{ili su zahtev 60 poslanika opozicije i za 9. decembar zakazali nastavak sednice Ve}a gra|ana, prekinute istorijskog 20. oktobra pro{le godine, unapred re{eni da do toga ne do|e. U zakazano vreme, skup{tinsku salu su ispunili poslanici opozicije odlu~ni da istraè poslovawe dràvnih i privatnih banaka i prona|u beo~ug koji nedostaje izme|u wih. Mo`da bi oni taj posao i priveli kraju da se nije ispostavilo da za tako ne{to nema kvoruma. To nema kvoruma je pomenuta farsa. Do gu{e ume{ani u kra|e i prevare svih mogu}ih banaka, ujediweni socijalisti, poslanici iz redova Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista Crne Gore, nisu do{li na zasedawe Ve}a gra|ana, pa broj prisutnih poslanika, potrebnih za punopravni rad, nije obezbe|en. Predsednik Ve}a gra|ana, kome je to verovatno posledwa javna du`nost pre odlaska na izdràvawe kazne, Radoman Boòvi}, je posle tri minuta ~ekawa zaboravnih Godoa odsvirao kraj, po Poslovniku, kako je kasnije izjavio. Revnosni skup{tinski spiker Radoman, iskqu~io je, zatim, ozvu~ewe, skinuo zastavu sa skup{tinskog jarbola i napustio skup{tinsko zdawe u nepoznatom (dediwskom) pravcu. Prevareni opozicioni poslanici ùstro su protestvovali jo{ neko vreme, poku{avaju}i da nastave sa radom, ali po{to je bilo izostanaka i iz wihovih redova, morali su da se razi|u. Ova, ne tako jeftina (putni tro{kovi poslanika) parlamentarna bruka odigrala se 9. decembra 1993. godine, bez prisustva svedoka jer je dràvna televizija znala za jadac pa se nije ni pojavila u Saveznoj skup{tini. Na dnevnom redu zasedawa Savezne skup{tine, koje treba nastaviti, je i rasprava o poslovawu dràvnih i privatnih banaka. Slobodan Milo{evi} je bankar koji je zanat ispekao u zelena{koj Americi. Simptomati~no je da su sve na{e banke propale, ta~nije re~eno {tedi{e, u vreme wegove ere. Razume se da je on ume{an u sve finansijske malverzacije koje su se desile posledwih godina.
103
DRUGI DEO
* Veleizdajnik * Abolicija za gazda Jezdu * ûdo zvano Arkan * SkupP {tina VensOvenovog plana * Sankcije za va|ewe * SK-PJ prsti u Krajini Po merilima mo}nika iz dràvnog vrha vi ste, otkrivawem najve}e dràvne tajne zasluìli zvawe veleizdajnika! Da li }e se odràti novi Veleizdajni~ki proces? Opsesija socijalista je da me opet vide na optuèni~koj klupi i da me, kao najve}u smetwu svojim lopovskim transakcijama, uklone iz politi~kog ìvota. Da bi to uradili u skladu sa Ustavom, mada su u tom pravcu, kada su oni u pitawu, mogu}e razne improvizacije, socijalisti moraju sazvati sednicu Ve}a gra|ana savezne Skup{tine i oduzeti mi poslani~ki imunitet. O tome bi se odlu~ivalo ali morala bi se i meni dati re~ na toj sednici, to se podrazumeva. Zbog toga ne verujem da }e se oni poigrati vatrom i usuditi se da se upuste u pravni~ku bitku sa mnom, za ~iji pozitivan ishod imaju malo izgleda.
102
[ta bi Jezdimir Vasiqevi} i Dafina Milanovi} mogli da urade u Srbiji, da opqa~kaju narod i dràvu, da nisu imali wegovu podr{ku i saglasnost? Kako je mogu}e da su nesmetano poslovali bez u~e{}a Slobodana Milo{evi}a u tim poslovima? Postavqa se pitawe gde je taj novac opqa~kan od naroda? Gde je novac od stare devizne {tedwe, od Zajma za preporod Srbije, od raznih privatnih banaka. Gde su devize koje dileri, za ra~un tajanstvenih mo}nika, otkupquju novcem iz primarne emisije? Vlast se u posledwe vreme obra~unava sa preprodavcima deviza ali samo sa onima koji samoinicijativno posluju; koji su van wihovih deviznih ekipa. Dràvni preprodavci i daqe nesmetano zuje po ulicama. Sve je to sinhronizovana mafija. [to se novca ti~e, on je blagovremeno oti{ao na Kipar i u banke {irom sveta. Nalazi se, uglavnom, na privatnim ra~unima i ne moè mu se u}i u trag. Dràvni vrh i mnogi uz wega su se obezbedili, a narodu {ta Bog da! Srpska radikalna stranka }e, u ciqu raskrinkavawa finansijske mafije, nastojati da se Jezdimiru Vasiqevi}u izda abolicija kao uslov za wegov dobrovoqni povratak u zemqu kako bi pred sudom svedo~io s kim je sve, od najvi{ih dràvnih funkcionera, bio ume{an u finansijske malverzacije i kome je, kao Neboj{i ôvi}u 200.000 maraka, davao devize na ruke, tajno, bez ikakvih papira. Socijalisti, ako budu bili u mogu}nosti, ne}e dozvoliti aboliciju za gazda Jezdu koji je odjezdio u prijateqski Izrael, ali Dafina Milanovi} je jo{ uvek na dohvatu organa gowewa koji se samo tako zovu. Ne}e oni uvek biti u mogu}nosti da rade {ta im se svidi. Ni~ija nije gorela do zore! Jednom }e morati da se suo~e sa narodom koji }e traìti ~iste ra~une. [to se Dafine Milanovi} ti~e ona je, do daqeg, na slobodi. Bi}e na slobodi onoliko dugo koliko weni za{titnici budu bili na slobodi. Iza we su stajali i danas, u diskretnoj senci, stoje neki najvi{i rukovodioci. Ona se vi|ala sa Milo{evi}em, sa Radojem Konti}em i mnogim dràvnim funkcionerima. Nisu je uhapsili zato {to ih ima u ruci! Kada je Dafiment banka bila blokirana, krupne {tedi{e su danima posle toga podizale svoj novac pa su ~ak, uz odre|eni procenat, pomagali drugima da izvuku svoje uloge. Poznat je slu~aj Dragoquba Milanovi}a, jednog od mo}nika dràvne televizije, koji je, uz procenat od 2030%, kako kome odmeri, qudima izvla~io devizne {tedne uloge i tako zara|ivao! O dràvnim i privatnim bankama, pa i o Dafini Milanovi} raspravqa}emo na prvoj sednici Ve}a gra|ana savezne Skup{tine, ako je Radoman Boòvi} ikada sazove. Za spisak [ainovi}evih grehova Srpska radikalna stranka je potro{ila 46 gusto kucanih stranica teksta. Koliko stranica je rezervisano za Slobodana Milo{evi}a? Za registar wegovih malverzacija potrebno je mnogo vi{e hartije. Izme|u ostalog, Slobodan Milo{evi} je i tvorac ~uda poznatog pod imenom Arkan. Arkan je ina~e naprava od konopca, laso za hvatawe stoke! To je u minulom radu bilo Ra`natovi}evo zaduèwe u zemqama zapadne Evro104
pe a stoka su bili, sa malim odstupawima, uglavnom ~lanovi srpske emigracije. Jedno malo odstupawe bila je likvidacija direktora INE, \urekovi}a, zbog ~ega je od Staneta Dolanca dobio, u znak priznawa, pi{toq sa posvetom. Svi znaju da je @eqko Ra`natovi} Arkan, najbogatiji Srbin, kako ga je procenio jesenas pretu~eni glavni urednik Duge, glavni kriminalac u Beogradu i Srbiji koji deluje pod visokim pokroviteqstvom reìma. Wegov prvi pretpostavqeni je Radmilo Bogdanovi}, neizbe`na miro|ija u svakoj hoh{taplerskoj ~orbi. Izvr{avaju}i nare|ewa pretpostavqenih, Arkan je nedavno, uo~i vanrednih izbora, osnovao Stranku srpskog jedinstva i u wu, milom ili silom, u~lanio vi{e poznatih estradnih umetnika. Pored politike koja mu je hobi, biznis ili du`nost, ~ime se jo{ bavi gospodin Ra`natovi}? Arkan reketira, ucewuje, ~ini razna i ~esta krivi~na dela a niko protiv wega ni{ta ne preduzima! Sada kada vidite sve one estradne umetnike u wegovoj stranci i na wenim promocijama moète lako zakqu~iti koga je sve reketirao. Kada ga je Yej Ramadanovski svojevremeno optuìo da je ubio wegovog ro|aka Isu Lera, Arkan je èstoko reagovao. Zapla{io je Yeja koji je posle dao izjavu da nije ta~na wegova prvobitna izjava o mogu}em ubici. Posle toga Arkan se odjednom pojavquje kao koproducent Yejovih kaseta i gramofonskih plo~a. Yej to obja{wava svojom preventivom od drugih estradnih gusara koji bi mogli da mu preotimaju zaradu. Tako Arkan, u formi procenta od ostvarene zarade, ubira svojevrstan reket od najtira`nijeg peva~a narodne muzike. @eqko Ra`natovi}, nare~eni Arkan, je u pro{li saziv Narodne skup{tine u{ao zahvaquju}i glasovima malobrojnih kosmetskih Srba i predstavqa se kao wihov za{titnik. Koliko je dosledan i uspe{an u tome? Kako trgovac oru`jem koji trguje sa [iptarima moè biti za{titnik Srba? [iptari se spremaju za oruàni sukob sa Srbima i oru`jem koje su kupili od Arkana oduze}e ìvot mnogim wegovim {ti}enicima koji su iz neznawa, na pro{lim parlamentarnim izborima, glasali za wegovu grupu kriminalaca. Sada su progledali i shvatili sa kim imaju posla pa Stranka srpskog jedinstva nije na Kosmetu dobila ni jedno poslani~ko mesto. Dakle, umesto da {titi, Arkan terori{e srpsko stanovni{tvo. U strogom centru Pri{tine wegovi kriminalci su okupirali, nekada elitni, hotel Grand i maltretiraju i goste i osobqe. Niko ozbiqan vi{e ne ulazi u taj hotel koji je postao steci{te kriminalaca i poslovnih qudi iz podzemqa. Nedavno su Arkanovi tigrovi pretukli jednog milicionera specijalca pa se grupa wegovih kolega po~ela spremati da po|e u hotel Grand i izravna ra~une sa sileyijama. Me|utim, {ta se desilo? Urgentnom telefonskom naredbom iz Beograda, iz MUP-a Srbije, specijalci su spre~eni u svojoj nameri a sileyije su, po obi~aju koji vlada u ovoj pravnoj dràvi, ostali neka`weni.
105
Pored Kosmeta i Beograda koje neprikosnoveno kontroli{e, gde se jo{ moè sresti @eqko Ra`natovi} Arkan? Zbog Interpolovih poternica u inostranstvo sigurno ne odlazi. U doma}em inostranstvu, isto~noj Slavoniji i Barawi je ~est gost i drì ih pod strahovladom. U Interpolu se nalazi dosije @eqka Ra`natovi}a Arkana pod brojem 79/089772. Pored generalija, prezime: Ra`natovi}, ime: @eqko, datum i mesto ro|ewa: 17. april 1952. god. Breìce (Slovenija) stoji da ga u [vedskoj gone za tri oruàna napada koja je izvr{io: 19. aprila 1974. 17. maja 1974. i 6. septembra 1974. godine. U [vedskoj ga terete i za 12 kra|a po~iwenih u istom vremenskom periodu. Oruànu pqa~ku banke Lambert u Belgiji uradio je 28. decembra 1974, kada je i uhva}en. Pobegao je iz zatvora 4. jula 1979. godine. Bio je osu|en na 10 godina. U Saveznoj republici Nema~koj nije bio naro~ito uspe{an. Izvr{io je provalu biùterijske radwe 5. juna 1981. godine kojom prilikom je rawen i uhva}en. Pobegao je iz bolnice sa la`nom francuskom li~nom kartom na ime Pol Betega, ro|en 17. aprila 1952. u Parizu. Sada je @eqko Ra`natovi} Arkan traèn poternicom Interpola kao terorista i veoma opasan kriminalac, stalno naoruàn. Za sve podatke zna reìm u Beogradu. Kako reìm nije postupio po zahtevu Interpola, Savezna Republika Jugoslavija je zbog toga iskqu~ena iz ove organizacije, a ne zbog sankcija. U~inak @eqka Ra`natovi}a Arkana u oruànim pqa~kama je impozantan. Kakav je wegov u~inak u oruànim borbama protiv vojnih formacija secesionisti~kih republika? On je u~estvovao u borbama ali je vi{e sluìo za pokrivawe specijalnih jedinica MUP-a Srbije. U Br{adinu je pokrivao Radovana Stoji~i}a Bayu, koji je sa svojim specijalcima osvojio poznati silos. Nekoliko sati po padu tog usta{kog upori{ta, uleteo je Arkan sa svojim tigrovima, simulirao borbu i snimao kamerama, kao da su oni to uradili! Takvih slu~ajeva je bilo vi{e. Ratni plen do koga se dolazilo, u pitawu su ogromne materijalne vrednosti, {leperima je izvla~en od strane specijalnih jedinica MUP-a Srbije i Srpske dobrovoqa~ke garde i, proverenim kanalima, prodavan u Srbiji. Arkan je u svojoj zlatarskoj radwi u Beogradu prodavao svoj deo zlata iz ratnog plena. U predizbornoj emisiji Su~eqavawa emitovanoj na dràvnoj televiziji gospodin Ra`natovi} je u svom trominutnom terminu vi{e puta pozivao gra|ane Srbije da, radi re{avawa ekonomskih problema, prionu kolektivnom stezawu kai{a. Da li gospodin Ra`natovi} nosi kai{ ili hozntregere i da li je spreman da, li~nim primerom, podrì tu ~ednu komunisti~ku preporuku koja se kod nas prenosi s kolena na koleno?
106
Sa skup{tinske govornice, u pro{lom sazivu, @eqko Ra`natovi} je rekao da o narodu ne treba voditi ra~una i da }e se on sam sna}i! U predizbornoj kampawi je predloìo stezawe kai{a. Pravi narodni tribun, nema {ta! On je, ina~e, na najlep{em mestu u Beogradu, na dediwskoj padini, sru{io staru vilu i na wenom mestu podigao mnogo ve}u i rasko{niju. Podigao je zamak na raskrsnici ulica Sokobawske i Qutice Bogdana, koji bi i neumrlom Josipu Brozu zapao za oko! Za to je morao stezati kai{ i otkidati od usta ali, naravno, tu|ih! Zbog takvih kriminalaca i wihovih za{titnika, koji su tako|e kriminalci, u Srbiji je sve vi{e opih koji u potrazi za hranom, pretraùju kontejnere za |ubre. Krajem novembra pro{le 1993. godine u neposrednoj blizini zgrade Glavnog odbora Srpske radikalne stranke eksplodirao je automobil bomba. Kome je bila namewena i ko stoji iza te eksplozije? U prvi mah mnogi su pomislili da je to delo qutih socijalista upereno protiv nas. Kalkulisalo se da je to neka vrsta upozorewa i da su oni sa verbalnog pre{li na konkretniji na~in obra~unavawa, {to u wihovom slu~aju i daqe nije iskqu~eno. Kako {tampa nije pisala o tome, znali smo da je neko uticajan stajao iza tog ~ina koji je, na sre}u, pro{ao bez `rtava. Kasnije se ispostavilo da su tu petardu, mnogo pre nove godine, bacili Arkanovi nesta{ni de~aci. Na{ obave{tajac iz MUP-a Srbije obavestio nas je da se radilo o automobilu Tojoti, austrijske registracije, u posedu izvesnog Aleksandra Mitrovi}a, koji je bio povezan sa Arkanovim tigrovima. Sam plasti~ni eksploziv koji je poticao iz Arkanovog arsenala, na~in podmetawa i aktivirawa, ukazivali su na wegovu ume{anost. Automobil bomba je aktiviran jer se verovatno radilo o pritisku za iznu|ivawe nekih materijalnih koristi od biv{eg ~lana. MUP jo{ uvek radi na prikupqawu relevantnih podataka za istragu koja je u toku {to, kada se prevede sa jezika birokratije, zna~i da MUP, ustvari, ni{ta ne preduzima i da je jo{ jedan Arkanov kriminalni slu~aj zata{kan! Biografija @eqka Ra`natovi}a Arkana se moè podeliti na dva dela: predratni do 1990. godine i ratni posle 1990. godine. Onaj predratni deo, pun belih mrqa, on uspe{no prikriva a ovom ratnom delu daje veliki publicitet i predstavqa sebe kao velikog vernika i velikog srpskog patriotu. Preko javnih glasila, u vreme predizborne kampawe, vi ste, u vi{e navrata, delikatnim podacima dopunili wegovu tzv. ratnu biografiju. O ~emu se radi? To da li je on vernik je wegova privatna stvar. Wegova predratna biografija je stvar Interpola ali noviji deo wegove biografije je stvar nekih budu}ih pravosudnih organa i na{a, kao javnog mwewa, da im pomognemo u raskrinkavawu finansijske mafije, ~iji je on vi|eniji ~lan. Ovi dosada{wi strana~ki pravosudni organi pokazali su se nezainteresovani i nesposobni i zato je krivi~no gowewe @eqka Ra`natovi}a Arkana u nadle`nosti nove pravde.
107
Cene}i na{u borbu protiv kriminala i korupcije nama se svakodnevno pismima, telefonom ili li~no javqaju qudi i svojim obave{tewima nam pomaù u tim nastojawima. Nedavno smo dobili pismo koje je, predstavqaju}i se kao biv{i ~lan Srpske dobrovoqa~ke garde, potpisao izvesni Zoran Mi{i}. Mi smo, o~ekuju}i represiju protiv wega, javno upozorili tada{weg aktuelnog Ministra unutra{wih poslova Zorana Sokolovi}a da se Mi{i} i wegova porodica moraju za{tititi i da im se ni{ta ne sme desiti. U protivnom svu odgovornost snosi}e li~no ministar i svi drugi ~elnici MUP-a Srbije! U pismu na ~ije ga je pisawe podstaklo prosta~ko pona{awe @eqka Ra`natovi}a Arkana za okruglim stolom na televiziji Politika Zoran Mi{i} je napisao slede}e: *** Jul, avgust i septembar mesec 1992. godine proveo sam kao dobrovoqac Srpske dobrovoqa~ke garde u Erdutu. S obzirom da sam radio na mestu glavnog magacionera, evidenti~ara Srpske dobrovoqa~ke garde, bio sam u prilici da budem svedok nekih doga|aja koji u pravom svetlu prikazuju Arkana, velikog srpskog patriotu. Po{to smo se, u periodu primirja, vodili kao specijalna jedinica Milicije Republike Krajine, od MUP-a Krajine smo bili i pla}eni. Na platnom spisku se nalazilo preko 300 gardista, od kojih je ve}ina ve} oti{la iz Garde, a mi smo u punom sastavu brojali izme|u 90 i 100 qudi. Po{to bi, po naredbi Arkana, moj pomo}nik i ja potpisali svih 300 gardista, yak sa novcem bi zajedno sa Arkanom odlazio u Beograd! U avgustu 1992. godine prisustvovao sam telefonskom razgovoru u kojem je traèno angaòvawe qudi Srpske dobrovoqa~ke garde u osloba|awu Grada~ca. Za anga`man 60 gardista, Arkan je u prvi mah traìo ni mawe ni vi{e nego milion dolara. O kolikoj sumi je re~, ilustracije radi, da smo svi poginuli, sahrane i otpremnine iznosile bi maksimalno 400.000 dolara. Pitam se {ta bi se desilo sa ostatkom od 600.000 dolara. Kada milion nije upalio, slede}i uslov bio je 30 automobila marke Micubi{i pajero. Ponovni negatavni odgovor. Arkan je, pre nego {to je spustio slu{alicu, prokomentarisao: Neka vas osloba|aju muslimani! Ogromna pomo} koja je dobijana od donatora Garde, na{ih iseqenika, Srpske pravoslavne crkve i Gr~ke crkve prodavana je ìteqima Erduta i okolnih mesta po beogradskim maloprodajnim cenama. Veliki deo se prodavao i trgovcima sa teritorije Srbije (Sombor, Apatin). Sav novac se slivao u blagajnu u Erdutu i ne treba da kaèm ko ga je odnosio. Posle oslobo|ewa Bijeqine u magacinu Srpske dobrovoqa~ke garde bilo je vi{e desetina videorekordera, televizora, muzi~kih stubova, auto radiokasetofona pa ~ak i {minke, parfema i sli~nih artikala neophodnih gardistima. Svi ovi aparati i artikli imali su etikete i cene bijeqinske Robne ku}e i svi su oti{li za Beograd, zajedno sa Arkanom! [to se ti~e povezanosti Arkana i MUP-a Srbije poznato mi je slede}e: Svih 12 automobila kojima je raspolagala Srpska dobrovoqa~ka gar108
da, pored originalnih registracionih tablica, uglavnom zvorni~kih i bijeqinskih, imali su jo{ dva kompleta tablica. Jedne su bile tablice Milicije Krajine, a druge MUP-a Srbije. Pouzdano znam da je Isa Lero, koji se jo{ uvek vodi kao nestao, odvezen iste no}i, posle incidenta u kazinu Beogra|anke, u centar Srpske dobrovoqa~ke garde, u Erdut. Tamo je u improvizovanom zatvoru (biv{a garaà) proveo vezan, bez hrane i vode, pet dana da bi {este no}i, po{to je povu~en straàr ispred zatvora odveden na Dunav. Tu mu je, sada pokojni, kapetan Vladimir Nomo Rus, pucao u glavu, a telo optere}eno kamenom je iz ~amca izbacio u vodu! *** Primedbom da ovo pismo ne}e komentarisati dr [e{eq je, za trenutak, prekinuo wegovo ~itawe. Ono i bez komentara dovoqno govori o @eqku Ra`natovi}u Arkanu junaku na{eg doba, ~iji }e se tre}i deo biografije odnositi na wegov boravak u nekoj od kaznenih institucija Republike Srbije. Samo za ubistvo Ise Lera, ~iji je on neposredni naredbodavac, mogao bi, po Krivi~nom zakoniku, dobiti najmawe 20 godina robije. Vrhunac wegove nastranosti je dovo|ewe Yeja Ramadanovskog u Centar za obuku Srpske dobrovoqa~ke garde da peva na proslavi trogodi{wice Garde na mestu gde je skon~ao wegov ro|ak Isa Lero! *** Posle ovih primedbi vo|a radikala je nastavio ~itawe pisma. *** Od vi{e svojih drugova iz Garde saznao sam da je odbegli kriminalac Kristijan Golubovi}, pod Arkanovom za{titom, proveo par meseci na rehabilitaciji u Erdutu. ûdi me kako je on, sa obe napukle potkolenice, uspeo da pobegne miliciji iz suda! Arkan mu je otkazao gostoprimstvo tek kada je demolirao jedan kafi} u Daqu. O tome kakav je ~ovek Arkan moè da vam kaè slede}i doga|aj. Prilikom obezbe|ivawa jednog konvoja za Knin, u Bawaluci se Gardi prikqu~ila i jedna devojka ~ije ime, iz razumqivih razloga, ne navodim. Sutradan, po dolasku u Gardu saznala je da su joj brata ranili i zarobili muslimani. To uop{te nije smetalo Arkanu da je isto ve~e pozove u svoju sobu i poku{a da je prisili pa oralni seks! Kako je teklo ube|ivawe mogli su da ~uju svi koji su se nalazili u Centru za obuku. Posle ube|ivawa devojka je istr~ala u krug sva iscepana i u modricama. Bilo je o~igledno da ju je, spre~avaju}i da vri{ti, Arkan davio. Tu istu no} nas nekoliko, zajedno sa me{tanima organizovali smo weno bekstvo u Republiku Srpsku. Za predsednika Hayi}a Arkan je uvek nalazio lepe re~i. Ne retko, u prisustvu gardista i wegovih ministara, nazivao ga je iz milo{te: vole, jajaro, idiote, some, p.... i sli~no, da se zna ko u Krajini kosi a ko vodu nosi! Zoran Mi{i}
109
*** Posle pro~itanog pisma dr [e{eq se glasno zapitao: Da li bi, na primer, u SAD bilo dozvoqeno Al Kaponeu da od svojih kriminalaca osnuje politi~ku stranku i preko dràvne televizije zamajava narod? i sam odgovorio na to pitawe. Ne, tako ne{to ne bi bilo mogu}e na sve ~etiri strane sveta. Tu farsu dostojnu Riplijeve rubrike Trista ~uda dozvolili su socijalisti i preko svoje televizije promovisali je gladnom i opqa~kanom narodu. Ako je i od wih, mnogo je! Mi znamo kako bio je predizborni slogan Srpske radikalne stranke. Kako bi se radikali, pod pretpostavkom da za to imaju sva ovla{}ewa, borili protiv organizovanog kriminala? Borili bi se adekvatnom zakonskom regulativom i wenim sprovo|ewem, bez izuzetaka i u potpunosti! Usvojili bi ~itav niz drakonskih zakona koji bi sankcionisali ne samo kriminal, nego i samu pomisao na wega. Promenili bi socijalisti~ku praksu da lopovi, ako su ~lanovi porodice, prolaze neka`weno. Mi tvrdimo da je Srpska radikala stranka jedina stranka u Srbiji koja je u stawu da suzbije svaki kriminal. Za{to? Prvo, zato {to me|u nama uop{te nema kriminalaca. Posle sve ove kampawe koju Socijalisti~ka partija vodi protiv nas, koja je kulminirala uo~i vanrednih izbora, posle svih uvreda i kleveta da smo ratni profiteri i kriminalci, nigde nijednog dokaza. Dokazi ne postoje jer se nisu ni dogodili. Kada mi nismo kompromitovani, kada iza nas nema ni jednog krivi~nog dela, onda mi moèmo lako raskrinkavati krivi~na dela koja su drugi po~inili, moèmo voditi istrage i zasluèno ka`wavati. Drugo, Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka stranka koja se ne boji, jedina politi~ka stranka koja bi, posle preuzimawa vlasti, uhapsila @eqka Ra`natovi}a Arkana i kapetana Dragana i rasturila wihove bande. Uzgred re~eno, za one koji ne znaju, predsednik Upravnog odbora Fonda kapetana Dragana je Radmilo Bogdanovi}! Socijalisti nisu mogli uhapsiti ni @eqka Ra`natovi}a Arkana ni tzv. kapetana Dragana jer su do gu{e ume{ani u kriminal sa wima a ostale stranke su nekako mekane i pla~qive. Ni jedna od wih se nije usudila da javno progovori o mahinacijama tih socijalisti~kih {ti}enika! *** U jednom predahu izme|u zamornih politi~kih i ekonomskih pitawa i pitawa o Milo{evi}u, Pani}u, Arkanu i drugim vedetama socijalisti~kog establi{menta, postavili smo dr [e{equ i jedno li~no pitawe koje se ticalo nekih detaqa iz wegovog privatnog ìvota. Na pitawe, koje nije sadràlo nameru izvo|ewa nekih tendencioznih paralela, kako mu se preziva supruga i da li je ~lan neke politi~ke stranke, dobili smo odgovor: Po tom pitawu sam prili~no konzervativan. Srpske ène nose prezimena svojih muèva, pa prema tome i moja èna nosi moje prezime. Kod nas [e{eqa je to uvek bilo tako. To sa razli~itim prezimenima je deo komunisti~kih izmi{qotina.
110
[to se ti~e strana~kih opredeqenosti srpskih èna normalno je da one, ako su opredeqene za svoje muève, budu opredeqene i za wihove stranke. Moja èna, Jadranka [e{eq je ~lan Srpske radikalne stranke! Posle ove male digresije vratili smo se zacrtanim temama i analizi i komentarisawu va`nih politi~kih i drugih pitawa i doga|aja. Naravno, u prvom planu bili su odnosi izme|u Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije Srbije. Posle svega izre~enog, od 27. septembra (1993.) stekli smo utisak da su bilo kakvi razgovori a pogotovo oni o saradwi i eventualnoj koaliciji definitivno iskqu~eni. Da li je tako uvek bilo? Neupu}enima se ~inilo da mi sara|ujemo sa Socijalisti~kom partajom Srbije u svim vidovima i oblastima. Mi jesmo sara|ivali sa socijalistima, ali samo u re{avawu pitawa zapadnih srba i u pomo}i wihove borbe, do onog trenutka kada su oni prihvatili famozni VensOvenov plan, a mi ga kategori~ki odbacili. U ostalim pitawima bili smo uvek susprotstavqene strane. Podseti}emo one rasejane na na{e suprotnosti. Jo{ od vremena na{eg poku{aja ru{ewa ku}e cve}a kada smo nastupili kao Srpska radikalna stranka, i kada su nas izdajni~ka JNA i Savez Komunistapokret za Jugoslaviju, sa klimoglavom socijalista, oru`jem spre~ili u tome i demonstracija protiv Stipe Mesi}a kome je socijalista Jovi} ustupio svoj presto, pa do slu~aja Pani} i inicijative za smenu Nikole [ainovi}a, mi smo uvek bili konfrontirani sa Socijalisti~kom partijom Srbije! Ali ne}emo se vra}ati u tako daleku pro{lost. Podseti}emo one zaboravne na novija zbivawa u odnosima wihove partije i na{e stranke. Prvo, glasali smo protiv predloga buyeta u republi~koj Skup{tini, po{to je izabrana vlada Nikole [ainovi}a. Smetale su nam ideolo{ke odrednice unutar buyeta, kojima se finansiraju razne nepotrebne stvari koje jedna demokratska dràva ne moè podneti ni u jednoj pariji. âk i kad je dràva bogata ne moè finansirati Savez boraca iz Drugog svetskog rata ili izdavawe nekih besmislenih ~asopisa itd. Zatim, traìli smo, u aprilu mesecu, da se promeni Zakon o Radio televiziji Srbije i da Upravni odbor bude vi{estrana~ki. U tome nismo uspeli jer nismo imali podr{ku nekih opozicionih stranaka koje su nas zlonamerno progla{avale Socijalisti~kom rezervnom strankom. Daqe, sve smo u~inili da slomimo Milo{evi}ev pritisak na Republiku Srpsku kako bi je naterao da prihvati VensOvenov plan. Kada je Republika Srpska odbacila Milo{evi}eve sugestije i VensOvenov plan, socijalisti su uspostavili granicu pa Drini protiv ~ijeg uspostavqawa smo organizovali velike demonstracije u Loznici. Bili smo protiv tzv. Svesrpske skup{tine odràne u Sava centru u kojoj su prisustvovali samo po}udni delegati. Pomenu}emo na{e insistirawe za smenu Dobrice ]osi}a. Socijalisti su hteli da sa~uvaju ]osi}a kao predsednika jer su ga uspeli instrumentalizovati nakon decembarskih izbora pro{le godine. Ta opcija nama nije odgovarala. Instrumentalizovani ]osi} u rukama Milo{evi}a bio je za nas mnogo ve}a opasnost nego sam Milo{evi}.
111
Zato smo ih otvoreno ucenili: ako oni ne u~estvuju u smeni Dobrice ]osi}a, mi }emo sru{iti [ainovi}a kada je DEPOS ve} podneo zahtev da mu se izglasa nepoverewe. Politika je sposobnost pravqewa kompromisa. Mi smo dali [ainovi}evoj vladi jo{ tri meseca ìvota a oni su, po{to su iznenada do{li do dokaza da je pripremao dràvni udar, glasali za smenu Dobrice ]osi}a. U nabrajawu pitawa po kojima ste se suprotstavqali Socijalisti~koj partiji Srbije pomenuli ste i famozni VensOvenov plan. U vreme kada je bilo aktuelno wegovo usvajawe javnost je, iako mnogima nisu bili poznati detaqi, bila podeqena. Recite nam ne{to o tom politi~kom aktu koji je me|unarodna zajednica uz pomo} socijalista poku{ala da nametne Republici Srpskoj. Oko tog kontraverznog plana polomqena su mnoga kopqa. Socijalisti ga èle predstaviti kao jednu epizodu koja uop{te nije bila bitna po srpske interese a mi tvrdimo da to nije bio nikakav mirovni plan ve} plan za uni{tewe Srba! Socijalisti su na sve na~ine nastojali da privole Karayi}a i bosanske Srbe da ga prihvate i potpi{u a mi smo im sugerisali da to ni po koju cenu ne u~ine. Po tom planu Srbima ne bi ostalo ni{ta. Posle par godina to bi bile male enklave koje bi bile osu|ene na izumirawe ili na egzodus u Srbiju. Socijalisti, uspani~eni zbog sankcija, poku{ali su da prikriju pogubnosti {tetnog mirovnog plana koji je odbacila Skup{tina Republike Srpske. I u Narodnoj skup{tini, kada se raspravqalo o poverewu [ainovi}evoj Vladi, tvrdoglavo su zastupali svoje pogre{no mi{qewe o tom planu a zbog wegovog odbacivawa nas radikale su optuìvali za zavo|ewe sankcija! Na posledwoj sednici uo~i raspu{tawa Skup{tine, poslanik Srpske radikalne stranke i tada{wi potpredsednik Narodne skup{tine, Dragan Todorovi} je svojim izlagawem i obelodawivawem su{tine VensOvenovog plana razbio tvrdwe socijalista da je plan bio u funkciji mira i priznavawa srpske dràve. Socijalisti su dugo mahali VensOvenovim planom. Javnost je bila podeqena iako nije znala wegovu su{tinu. îwenica je da su podaci koje je u Narodnoj skup{tini izneo poslanik Todorovi} u}utkali sve pristalice tog plana. Ho}ete li dozvoliti wihovo objavqivawe? Doktor [e{eq je, naravno, dao svoj pristanak i mi u celosti objavqujemo sadrìnu tog dokumenta koji je pripremio g. Rajko Duki}, ekspert za ekonomsko-razvojna pitawa Republike Srpske. Integralni tekst
SU[TINA VENSOVENOVOG PLANA

1. Vrednost ukupne imovine Bosne i Hercegovine procewena je na 31.4 milijardi dolara. Od toga muslimanima pripada 18.1 milijarda dolara, Hrvatima 7.2 milijarde dolara a srpskim provincijama 6.1 milijarda dolara. 2. Teritorija Bosne i Hercegovine izdeqena je na 109 op{tina. a. Muslimani imaju apsolutnu ve}inu u 37 op{tina, ukupne povr{ine 14.750 km2 u kojima ìvi 1.250.000 muslimana.
112
b. Hrvati imaju apsolutnu ve}inu u 14 op{tina ukupne povr{ine 5.100 km2. v. Srbi imaju apsolutnu ve}inu u 32 op{tine, ukupne povr{ine 19.830 km2, gde ìvi 608.000 Srba. g. U 26 op{tina niko nema apsolutnu ve}inu i na toj povr{ini od 11.000 km2 ìvi 2.000.000 stanovnika. Iako je srpski narod ve}inski narod u vi{e op{tina a u mnogima i vlasnik ve}inskog dela teritorija, Srbima je pripala samo jedna od svih 26 op{tina. 3. Za razliku od Srba, Hrvati i muslimani dobijaju homogene provincije. Hrvati imaju i nesmetan izlaz na more i vezu sa mati~nom dràvom. a. Srba ima u srpskim provincijama 731.000 ili 54%. U hrvatskim provincijama ostaje ih 166.000 a u muslimanskim 463.000. Van srpskih provincija ima ih ukupno 629.000 ili 46%. b. U tuzlanskoj muslimanskoj provinciji ostaje 230.000 Srba {to je vi{e nego u dve srpske provincije: Nevesiwe i Bijeqina. v. Muslimana ima u muslimanskim provincijama 1.544.000 ili 81%. U srpskim provincijama ih ima ukupio 208.000 a u hrvatskim 153.000. Van mati~nih provincija ima ih samo 19%. g. Hrvata ima u hrvatskim provincijama 538.000 ili 71%. U srpskim provincijama ih ima 82.000 a u muslimanskim 137.000. Ukupno 29% Hrvata ìvi van hrvatskih provincija. 4. Svi rudnici boksita, olova i cinka, gvo`|a, soli, 90% ugqa kao i objekti prerade pripali su muslimanskim i hrvatskim provincijama. 8. Petrohemijski kompleks Bosanski brod, Modri~a kao i najve}i drvno-prera|iva~ki kapaciteti [ipad, Krivaja i Magli} i najkvalitetnije {umske oblasti tako|e su van srpskih provincija. b. Elektroprivredni objekti, hidro i termo elektrane sa instalacionom snagom 3.900 megavata, podeqeni su: Srbima 905 megavata (24%), muslimanima 1.765 megavata (45%) i Hrvatima 1.230 megavata (31%). Izraèno u dolarima to izgleda ovako: Srbima 1.650.000 dolara muslimanima 3.220.000 dolara Hrvatima 2.225.000 dolara v. Od 920 km èlezni~kih pruga Srbima je pripalo 160 km ili 17%, muslimanima 500 km ili 55% i Hrvatima 260 km ili 28%. g. Od 1.200 km me|unarodnih putnih pravaca Srbima je pripalo samo 200 km. 5. U muslimansko-hrvatskim provincijama ima ~etiri puta vi{e {kolskih ustanova nego u srpskim (3 univerziteta i 10 centara sa visokim i vi{im {kolama). 6. Izvan srpskih provincija ostalo je 3 od 5 sedi{ta crkvenih eparhija, 10 od 19 arhijerejskih namesni{tava i 150 od 300 crkava. To je su{tina, kada se odbace one la`ne mirotvora~ke fraze, VensOvenovog plana koji je me|unarodna zajednica preko Milo{evi}a htela na mala vrata da prokrijum~ari u Republiku Srpsku. Po{to su ga prou~ili, na Milo{evi}evu veliku àlost, narodni poslanici sa Pala su ga bacili u korpu za otpatke.
113
Kao reakciju na ko~ewe mirovnog procesa, nenaviknut na odbijawe wegovih preporuka, ta{ti i osvetoqubivi Milo{evi} je podigao karaule, grani~ne rampe i carinarnice na Drini i podelio Srbe! Sve one }uprije koje su po{tedeli muslimani poru{ili su socijalisti pa se Drina moè pre}i samo sa potvrdama finansijske mafije! Ali to }e samo ubrzati wegov pad. Zbog protivqewa tom planu Srpska radikalna stranka se na{la na udaru èstokih napada socijalista i wihovih prikrivenih saveznika. Progla{avali su nas ratnim hu{ka~ima, profiterima, etni~kim ~ista~ima, zagovornicima ubijawa, razarawa i ostalih zala koje su bile na repertoaru wihovih propagandista. Protiv VensOvenovog plana bila je jo{, od ve}ih stranaka, samo Demokratska stranka Srbije, rekao je vo|a srpskih radikala u komentaru VensOvenovog plana i doga|aja koji su se odigrali u vreme wegove aktuelnosti. Ve} skoro dve godine jedna od na{ih deùrnih tema su nametnute i neopravdane sankcije. Izvesno je da one uti~u na ukupno ekonomsko stawe, ali u kojoj meri? Pre nepune dve godine Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, ta~nije Ujediwenih ameri~kih nacija, zaveo je neopravdane sankcije, kako ih u svojim tu`balicama nazivaju socijalisti, protiv srpskog naroda. To je ~iweni~no stawe. Svetskim mo}nicima nije ni na kraj pameti da ga mewaju iako socijalisti svakodnevno najavquju dan D, dan kada }e se sankcije povu}i zbog giè savesti Kola, Miterana, Alojza Moka i ostalih emotivaca! Socijalisti zamajavaju narod, sankcije zadugo ne}e biti suspendovane. Ali, budimo otvoreni. Neke fabrike, zanemarqivih 95% industrijskog potencijala, bile su i pre zavo|ewa sankcija u agoniji ili klini~ki mrtve. Nezaposlenost i inflacija bili su me|u nama i pre zavo|ewa sankcija. Saobra}aj, gra|evinarstvo, bankarstvo itd. bili su jednom nogom u grobu i pre zavo|ewa sankcija. Me|utim, {ta se desilo? @ito koje je ovde posejano, po`weveno, otkupqeno od seqaka i samleveno, nestalo je bez traga. Nema doma}eg hleba, doma}eg mleka, doma}eg luka i krompira i mnogih doma}ih proizvoda koje sankcije ne bi trebale da poga|aju. Zna~i, ne{to nije u redu sa nama, sa korumpiranim institucijama sistema, sa ovom vla{}u, sa {efom dràve! Sankcije su Slobodanu Milo{evi}u pokri}e za nesposobnost, izgovor za sve proma{aje na spoqnom i na unutra{wem planu. Da Zapad zaista èli da sru{i Milo{evi}a ukinuo bi sankcije. Bez sankcija Milo{evi} ne bi imao opravdawa i morao bi da ode. Wemu je, kao politi~aru, istekao rok trajawa. Donedavno predsednik Milo{evi} nije bio po ukusu politi~ara zaduènih za rasturawe biv{e SFR i dana{we SR Jugoslavije. Sada je naprasno, da upotrebimo komuno-termin, postao podoban. [ta se to prot menilo? Promenio se Slobodan Milo{evi}! Donedavno je bio tvrd orah koji se uspe{no suprotstavqao stranim pritiscima.
114
Po pitawu pomo}i zagrani~nim Srbima u Krajinama, podràvali smo wegovu, donedavno, patriotsku politiku. Na{ narod kaè da kr~ag ide na vodu dok se ne razbije. Izgleda da je kod wega do{lo do zamora materijala. Strani pregovara~ki lisci su to osetili i navalili sa postavqawem uslova. On poslu{no, kao pudlica, tr~kara izme|u Brisela i @eneve i sve potpisuje. Nedavno je helikopterom strane oruàne sile odleteo na britanski nosa~ aviona Nepobedivi i prihvatio sve {to su mu ponudili. Zapad ga politikom {tapa i {argarepe zamajava da }e suspendovati ekonomske sankcije a on, zaboravqaju}i na nacionalni ponos, tr~kara za tom {argarepom. Wegovo kapitulantstvo je po~elo prihvatawem VensOvenovog plana a nastavilo se sa me{etarewem po Krajinama u kome su mu pomagali èna Mira i Radmilo Bogdanovi}. Danas on pregovara sa hrvatskim poglavnikom Tu|manom. Dogovara se o podeli teritorija. Mo`da }e mu Milo{evi} za onu strate{ki va`nu gomilu kamewa na rtu O{tra, poznatom kao Prevlaka, ponuditi Zemun koji je ionako ucrtan u usta{ke mape. Takva politika dovela je do Divosela, Po~iteqa, îtluka, Medaka i drugih strati{ta srpskog naroda. Tim pokoqima prethodile su sabotaè vojnog vrha. Tenkovi i vojna vozila ostajali su bez goriva i akumulatora, uklawane su tenkovske prepreke, ~i{}ena minska poqa. Prema saznawima na{ih qudi, nare|ewe za ~i{}ewe minskih poqa kod Medaka izdao je pukovnik Milo{ Krneta, pomo}nik komandanta Glavnog {taba Vojske Srpske Krajine za obave{tajne poslove. Danas on to opravdava potrebom ubacivawa izvi|a~kih grupa kroz otvorene prolaze, u raspored hrvatske vojske. Pukovnik Krneta je ~i{}ewe minskih poqa izvr{io u dogovoru sa nekim ili po nare|ewu nekoga iz Beograda. U Glavnom {tabu Vojske Republike Krajine se komentari{e da mu je to nare|ewe dao general major Aleksandar Dimitrijevi}, na~elnik Uprave bezbednosti Glavnog {taba Vojske Jugoslavije. Ta izdaja u Medaku bila je koordinirana sa bawalu~kim septembrom koji se desio samo dva dana posle upada Hrvata. Koordinatori su bili Savez komunistapokret za Jugoslaviju i jedna od wegovih ~elnica Mirjana Markovi}. SKPJ je mnogo uticajniji u Vojsci Jugoslavije od Socijalisti~ke partije Srbije koja se pona{a kao wegov privezak. Zbog svog delovawa bra~ni par Milo{evi} je u fokusu interesovawa stranih centara mo}i koji u borbi protiv srpskog naroda ra~unaju sa wihovim smi{qeno pogre{nim potezima i sa, kod jednog supru`nika otvorenim a kod drugog prikrivenim, komunisti~kim porivima koje su prou~ili i znaju ih koristiti. Za komuniste je vlast primarna i oni }e, da bi je zadràli, u~vrstili ili pro{irili sve u~initi.
115
TRE]I DEO
* Pregovara~ po ukusu Zapada * Bela ruà dunavski gusari * Javno o vojnim tajnama * Srpstvo u pogre{nim rukama * Novi qudi ante portas * La`ne veli~ine * Vojska u slu`bi naroda * Cve}ara azil za gubitnike * Nasukana la|a * Transformacija Vojske Jugoslavije * Gerilci za ne daj Boè Zapad, da ne nabrajamo sve institucije i forume, uslovqava suspenziju vra}awem nekih teritorija muslimanima u Republici Srpskoj i pronalaèwem modus vivendija u Republici Srpskoj Krajini. Nama je mnogo teè zbog nesposobne i korumpirane vlasti nego zbog sankcija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Na{i privatnici su bili u stawu da sa relativnom lako}om probijaju ekonomsku blokadu. Probijali su je i cisternama uvozili naftu koja je tada, u junu 1993., ko{tala ne{to vi{e od jedne marke. Onda je intervenisao reìm. Zaustavqali su cisterne koje su ve} pre{le grani~nu kontrolu i rekvirirali naftu. Davali su neke potvrde sa obe}awem da }e je vratiti kada budu imali. I cene nafte su sko~ile. Reìm je uveo i ~itav niz uvozno-izvoznih dozvola i odredio kontigente za uvoz pojedinih roba. Onaj koji èli ne{to da uveze, iako je uspeo da od poru~ioca obezbedi robu, mora imati dozvolu Ministarstva za trgovinu a da bi je dobio, mora biti ~lan porodice koja u~estvuje u kra|i, mora pripadati dràvnoj mafiji ili debelo podmazati ministra i wegove pomo}nike. To su samo neki oblici malverzacija i kra|a. [to se ti~e ukidawa sankcija, mi{qewa sam da }e one jo{ dugo odolevati ridawu socijalista, da ne}e biti ukinute sve dok se ne zadovoqe svi uslovi koje Zapad svakodnevno dogra|uje i umnoàva. Slobodan Milo{evi} }e sve prihvatiti. On je svojevremeno izjavio da ne}e u~estvovati u pregovorima dok se ne ukinu sankcije a onda je to porekao i nastavio sa prihvatawem inostranih ucena. On }e vratiti muslimanima 34% teritorija kao da je to wegova o~evina pa sa wom moè raspolagati po svom naho|ewu. U~ini}e to zbog postepenog ukidawa sankcija. Da bi se taj proces nastavio, strani pregovara~i traì}e novih 34% srpske zemqe. Stalno }e traìti a sankcije ne}e ukinuti jer }e ih koristiti za pritisak na pregovara~a Milo{evi}a. Wega definitivno treba iskqu~iti iz mirovnih pregovora. Nema on {ta da traì po belom svetu jer po Ustavu i nije zaduèn za to. To je du`nost predsednika SR Jugoslavije i predsednika Savezne vlade, ako se sloì legalno i legitimno rukovodstvo Republike Srpske koja je, ina~e, me|unarodno priznatija od Savezne Republike Jugoslavije! [ta bi, u poziciji pregovara~a, ~inila Srpska radikalna stranka i kakav je wen stav o akcijama nekih grupa gra|ana pod poetskim imenima Bela ruà i Nova Vizantija? Mi bi kao uslov za u~estvovawe u mirovnim pregovorima insistirali na potpunom ukidawu sankcija. Pod ekonomskim, saobra}ajnim, sportskim i drugim oblicima blokade ne bi prihvatili nikakav razgovor.
116
Ako nam me|unarodna zajednica ne bi omogu}ila da na pregovore odlazimo avionima na{e aero flote, sa na{ih aerodroma, tamo ne bi ni i{li. [to se ti~e vra}awa osvojenih teritorija za postepeno ukidawe sankcija mi bi to prihvatili uz uslov da te teritorije i mi postepeno vra}amo muslimanima. Svake godine vratili bi im 34 kvadratna metra. [to se ti~e blokirawa plovidbe na Dunavu, smatramo da je to u iskqu~ivoj nadle`nosti jugoslovenske vlade. Mi smo se zalagali da, ako na{i brodovi ne mogu da plove severno od ma|arske granice i ju`no od rumunske, odnosno bugarske granice, onda ni strani brodovi ne bi smeli da plove na{im delom Dunava. Mo`da bi boqa varijanta bila nametawe desetostruko ve}ih taksi nego u normalnim okolnostima. Srpska radikalna stranka je protiv toga da bilo kakva grupa gra|ana, organizacija ili politi~ka stranka, samoinicijativno blokira Dunav. To je svojevrsna hajdu~ija, nezamisliva u pravnim dràvama. Me|utim, ~iwenica da je ta privatna blokada dobila veliki publicitet u dràvnim sredstvima javnog informisawa, naro~ito na dràvnoj televiziji, govori da neko iz reìmske garniture stoji iza toga, neko ko nema hrabrosti da nastupi u svoje ime. Ti anonimni inicijatori blokade angaòvali su qude sumwivih intelektualnih i mentalnih mogu}nosti da bi ih u slu~aju neke incidentne situacije mogli odbaciti i optuìti da su sve radili na svoju ruku. Belu ruù, koja je tesno povezana sa crvenom ruòm, i Novu Vizantiju treba najuriti sa Dunava a wihove ~elnike, sklone gusarewu, treba smestiti u adekvatnu zdravstvenu ustanovu. Oduvek su vojska, pa armija, pa opet vojska bili tabu tema za civile. Sve {to se u woj i oko we de{avalo bilo je odvojeno od javnosti neprobojnim zidom vojnih tajni. Smatraju}i vojsku najva`nijim dràvnim osloncem, dr [e{eq je, po prirodi posla kojim se bavi, dosta vremena posvetio wenom prou~avawu i traèwu boqih re{ewa. *** Re{avaju}i osnovne probleme predimenzioniranog vojnog vrha Vojske Jugoslavije, uz uslov neminovnog udaqavawa prestarelih, nesposobnih, korumpiranih i klanovski organizovanih stare{ina, razmotrili smo sve aspekte wene reorganizacije i optimizacije. Rezultat tog rada su na{i predlozi sa kojima èlimo da doprinesemo formirawu vojske i vojne organizacije koja je sada, i u doglednoj budu}nosti, neophodna za o~uvawe Savezne Republike Jugoslavije i srpstva, {to je na{ prevashodni ciq. Na{e polazne postavke formirane su na osnovu postoje}eg stawa i ~iwenice da je Vojska Jugoslavije najva`niji faktor odbrane zemqe i spre~avawa mogu}e secesije. To zna~i da se ona mora uklopiti u sistem odbrane Savezne Republike Jugoslavije i sistem dràvne vlasti. Pri tome moraju se razdvojiti i precizno odrediti funkcije i nadle`nosti Savezne skup{tine, Vrhovnog saveta odbrane, ~ije sastanke je
117
po svom naho|ewu zakazivao Slobodan Milo{evi} i uticao na mi{qewa ostalih ~lanova, Saveznog ministarstva odbrane, General{taba i drugih vidova Vojske Jugoslavije. Sve to zahteva prethodnu izradu, usvajawe i primenu koncepcije odbrane zemqe, adekvatnu ratnu doktrinu ili doktrinu odbrane, politi~ku doktrinu, ekonomsku doktrinu itd. Uz to idu i odgovaraju}i zakoni: Zakon o odbrani zemqe, Zakon o Vojsci Jugoslavije i Zakon o vojnoj obavezi. Mi tih zakona nemamo, nismo ih uradili i posledice su logi~ne: funkcije, nadle`nosti i razgrani~ewa izme|u navedenih subjekata nisu potpuno jasne, odre|ene i usagla{ene po istim pitawima. Kakav je stav dràvnog politi~kog rukovodstva po pitawu transformacije Vojske Jugoslavije u okolnostima koje nam ne idu na ruku? Analize aktuelnih doga|aja pokazuju da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi u latentnom ratnom stawu, neprekidno od wenog stvarawa. Takvo stawe srpstvo do sada nije iskusilo. To stawe je teè od svih dosada{wih stawa u kojima se na{a dràva nalazila. Stawe pod ekonomskim sankcijama, svim oblicima me|unarodne izolacije, politi~kim i vojnim pritiscima i ìvqewa bez saveznika predstavqa takvo stawe za ~ije se prevazilaèwe moraju napregnuti sve narodne mo}i za odbranu. U takvom stawu nema mesta non{alantnom i neodgovornom pona{awu i radu kao da se ni{ta tako pogubno ne de{ava. Dràvno rukovodstvo se, zauzeto li~nim interesima i pohlepnom sta{}u za nema~kim markama, pona{a kao da je u pitawu neka druga zemqa, ~iji ga problemi ne zanimaju. Ne~iwewem onoga {to bi trebalo da ~ini, takvo rukovodstvo odràva status kvo, produàva agoniju i eroziju svih vrednosti i doprinosi bujawu kriminala koji mu donosi ogromne profite. Sloboda srpstva je neprocewiva vrednost i o woj se ne mogu brinuti neodgovorni, nesposobni i beskarakterni qudi. Da li je aktuelno politi~ko i vojno rukovodstvo sposobno da odgovori zahtevima ovog vunenog vremena? Da bi to otkrili, moramo se upitati i dobiti odgovore na neka fundamentalna pitawa koja se ti~u uspe{ne odbrane srpstva. Aktuelno politi~ko i vojno rukovodstvo sastavqeno je, sa retkim ~asnim izuzecima, od nesposobnih, neodlu~nih, pla{qivih, udvori~kih, korumpiranih i izdaji sklonih pojedinaca. Da li je takvo rukovodstvo spremno i sposobno da re{i osnovne ekonomske i socijalne probleme stanovni{tva Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine? Da li je sposobno da re{i problem savezni{tva Savezne Republike Jugoslavije sa drugim dràvama bez ustupawa suvereniteta ili dela suvereniteta? Da li je spremno da podrì optimalnu reorganizaciju i izgradwu Vojske Jugoslavije pomo}u patriotski orijentisanih, stru~no sposobnih, iskusnih i nekompromitovanih stare{ina? Odgovori na sva postavqena pitawa su negativni.
118
Analize dosada{wih doga|aja pokazuju da mnoga lica iz dosada{wih i iz sada{we rukovode}e politi~ke i vojne garniture nemaju kvaliteta i sposobnosti da rade na najva`nijim poslovima odbrane srpstva u oblasti politike, ekonomije, kulture i naro~ito, vojske. To zna~i da ti poslovi traè nove qude i da kadrovske promene u tim oblastima treba obaviti hitno i temeqito. Konkurs za izbor novih qudi je otvoren. Koje uslove kandidati moraju ispuniti i {ta je za odbranu srpstva, koja je wihov prevashodni zadatak, neophodno u~initi? Odbrana srpstva, pored reformskih zahvata u oblastima politike, ekonomije i kulture, zahteva, pre svega jaku vojsku. Wu mogu izgraditi samo po{tene, patriotski osve{tene i stru~no sposobne stare{ine koje treba da vodi najstariji po ~inu oficir Vojske Jugoslavije istih kvaliteta i koji }e uìvati potpuno poverewe naroda, stare{ina, mla|ih po ~inu i godinama i vojnika. Odbrana srpstva zahteva apsolutnu politi~ku i ekonomsku podr{ku Vojsci. Koje se konkretne mere, u funkciji stvarawa jake vojske, moraju preduzeti? Po prirodi stvari, Vojska Jugoslavije treba biti tako organizovana, opremqena i pripremqena, da u ratu i unutra{wim sukobima, u pitawu secesije, oruàne pobune ili nasilno preuzimawe vlasti, uz gubqewe suvereniteta, moè uspe{no ostvariti sve ciqeve planirane Ustavom i izvr{iti sve, racionalno postavqene, zadatke. To podrazumeva: 1. formirawe odgovaraju}e vojne organizacije. 2. Naimenovawe prikladnog stare{inskog sastava. 3. Opremawe vojske odgovaraju}im sredstvima. 4. Formirawe odgovaraju}eg vojno-{kolskog i vojnostru~nog sistema obrazovawa i usavr{avawa. 5. Uspostavqawe i kori{}ewe svih neophodnih prate}ih resursa. 6. Preduzimawe svih neophodnih prate}ih aktivnosti. 7. Razvoj vojnih nauka. 8. Izradu i usvajawe nesumwivo pobedonosne doktrine. *** Inspirisan postupcima dosada{wih i aktuelnih politi~kih i vojnih ~elnika i nesankcionisawem aktera afera Pani}, dr Vojislav [e{eq je, sa neskrivenim àrom, nastavio veliko spremawe Vojske Jugoslavije. *** Optimalna izgradwa Vojske Jugoslavije zahteva hitnu rekonstrukciju i promene oficirskog sastava na najvi{im i visokim rukovode}im i komandnim du`nostima. Sa tih poloàja treba odstraniti i sve Hrvate, Slovence, [iptare, tzv. Makedonce i tzv. muslimane koji nisu ro|eni u Saveznoj Republici Jugoslaviji. To se odnosi i na one navedene tu|ince koji su ro|eni na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije ali im supruge to nisu.
119
Strani dràvqani ne mogu biti oficiri Vojske Jugoslavije, ne mogu primati jugoslovenske penzije i ne mogu posedovati nekretnine na na{oj dràvnoj teritoriji. Samo u slu~aju rata, ako u wemu budu u~estvovali kao dobrovoqci, mogu sve to imati, uz potpuno uvaàvawe wihovih opredeqewa i zasluga. [to se ti~e Vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine u ciqu wihove popune treba zakonski obezbediti da svo vojno i radno sposobno stanovni{tvo iz tih oblasti, bude tamo vra}eno. Obezbe|ewe istinskih izbeglica: èna, dece, staraca i vojno nesposobnih mu{karaca se podrazumeva. Kada budu oti{li oni koje ste nabrojali, {ta treba uraditi sa Srbima, moralno-politi~ki podobnom zaostav{tinom iz biv{e SFRJ? p Kao prvo, treba hitno izolovati sada{wi vojni vrh od takvih Srba, biv{ih najvi{ih vojnih rukovodilaca biv{e JNA stavqaju}i ih, te rukovodioce, u potpunu izolaciju na duè vreme. Izolacija se ne bi ostvarivala u otkupqenim vilama i cve}arama ve}, po obavqenom su|ewu, u adekvatnim vojno kazneno-popravnim domovima. Po kojim kriterijumima su na komandne funkcije birani ti Cezari i Napoleoni koji su u miru pobe|ivali a u ratu sve bitke izgubili? Dugogodi{wi osnovni kriterijum za uzdizawe aktivnih stare{ina na najvi{e komandne i rukovode}e du`nosti u oruànim snagama biv{e SFRJ bio je tzv. nacionalni kqu~. Srpski predstavnici u kqu~u bili su uglavnom moralno-politi~ki podobni poslu{nici koji su pristajali na sva nare|ewa odozgo i izvr{avali ih. Nepostojawe jasnih kriterijuma, dominacija nacionalne pripadnosti i moralno-politi~ke sposobnosti nad stru~nim sposobnostima u kadrovskoj selekciji, subjektivizam i voluntarizam pojedinih stare{ina na visokim poloàjima u JNA, oli~en u diskrecionom pravu pri kadrovskom odlu~ivawu, doveli su na zna~ajne komandne i rukovode}e du`nosti pojedince problemati~nih vojno-stru~nih sposobnosti, patriotskog dràwa i karakternih osobina. U izboru kandidata za {kole rezervnih oficira dominirao je tzv. klasni pristup po kome je mnogo lica sa nepotpunim sredwim obrazovawem, tzv. radni~kim zanimawima, do{lo do zna~ajnih ~inova i funkcija u ratnim jedinicama. Tako u sada{woj situaciji ima dosta apsurda; stare{ine u ratnim jedinicama su rezervni oficiri problemati~nog obrazovawa i dràwa a vojnici su visokoobrazovane li~nosti. Na komandne du`nosti u ratnim jedinicama i u sada{wim postavqewima, izbegavaju se postavqawa sposobnih i hrabrih koji traè da idu na front, uz besmislena obrazloèwa, a postavqaju se oficiri koji su napustili svoje jedinice u Sloveniji i Hrvatskoj, u vreme kada su one bile u okruèwu. îni nam se da smo se odmakli od aktuelnih politi~kih tema kojima smo na po~etku razgovora dali prioritet.
120
*** Usudili smo se da prekinemo re~itog predsednika srpskih radikala koji je istresao iz rukava svoja zapaàwa o Vojsci Jugoslavije i wenim stare{inama. Zbog svoje re~itosti dr [e{eq je zanimqiva li~nost, uvek u fokusu javnosti i medija, osim reìmskih. Poznate su wegove skup{tinske filipike koje su odstrelile oba Pani}a: Milana i @ivotu, ]osi}a, Igi}a itd. i udaqile ih, verovatno trajno, sa doma}e politi~ke pozornice. *** Nismo se udaqili od teme. Sve ovo je u sklopu aktuelnih politi~kih zbivawa. Vojsku su uzurpirali i pot~inili je svojim interesima, Socijalisti~ka partija Srbije i Savez Komunistapokret za Jugoslaviju, onu trulu SFRJ. Mi nastojimo da kod onog drugog, jo{ uvek neopredeqenog, dela probudimo nacionalna i nadstrana~ka ose}awa. Vojska mora biti u slu`bi naroda a ne u slu`bi politi~kih partija. Resko i brzo, bez upotrebe znakova interpunkcije, odgovorio je na{ sagovornik i ne ~ekaju}i novo pitawe nastavio sa razgoli}avawem istine o Vojsci. *** Na osnovu razmera izdaje po nacionalnoj osnovi, moè se sa sigurno{}u zakqu~iti da je me|u stare{inskim sastavom oruànih snaga Jugoslavije postojala organizovana zavera na svim nivoima, od {taba Vrhovne komande do najniìh instanci, koja je bila u funkciji razbijawa Jugoslavije i JNA. Naredbe je primala, i izvr{avala ih, od stranih obave{tajnih slu`bi. Mnogo toga ukazuje da ova organizovana zavera nije u potpunosti razbijena u Vojsci Jugoslavije i da u korist svojih krajwih ciqeva, sa mawe ili vi{e uspeha, deluje i danas. îme dokazujete organizovanu izdaju nedodirqivih mo}nika na {e Vojske od kojih neki ve} pi{u memoare u komfornom miru Cve }are? Da je zavera organizovana, dugo i temeqno pripremana, ukazuje ~iwenica da su na pojedine sektore i slu`be, na svim nivoima, postavqani qudi koji su planski dezertirali iz JNA i po prelasku u secesionisti~ke vojske u wima dobili visoke ~inove i poloàje. Izdaju dokazuje i naredba o otpustu stare{ina i gra|anskih lica iz JNA, po zahtevima, i regruta kojima je isteklo vreme sluèwa vojnog roka. Ta naredba je doneta u vreme kada su po~eli napadi na pojedine vojne objekte i pripreme za wihovu blokadu. Procene o razvoju, naoruàvawu i planovima upotrebe paravojnih snaga Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine bile su pogre{ne ili su ove snage potcewene. Logi~na pretpostavka je da je to ra|eno u korist sopstvene {tete. Nabraja}emo daqe.
121
[ta od strane {taba Vrhovne komande i pojedinih operativnih komandi zna~e odluke o prekidima dejstava u vreme kada su pojedine grupacije protivni~kih snaga bile pred razbijawem i uni{tewem? To se ne moè ni~im opravdati sem da je bilo u funkciji izdaje. Ne preduzimawe ili kasno preduzimawe zakonskih mera protiv stare{ina koje su radile u korist neprijateqa, nepreduzimawe zakonskih mera protiv sabotera, kolebqivaca, kukavica, oficira koji su po~inili krivokletstvo i drugih prekr{ioca vojnih pravila govore potvrdno o na{oj tvrdwi. Spre~avawe pot~iwenih da se brane i u uslovima ìvotne ugroènosti zbog po{tovawa primirja, koja je po{tovala samo na{a strana, i slawe regruta bez bojeve municije u slovena~ku avanturu su zlo~ini koji su nas ubedili u postojawe zavere u korumpiranom vrhu JNA i dràve. *** Na primedbu da je spisak izdajni~kih akata i sabotaà, koje su ìvotima platili mladi}i zate~eni na odsluèwu vojnog roka, predug i pitawe da li je neko zbog toga odgovarao, dr [e{eq je rezingarano primetio da su glavni akteri izdaje ili u penziji ili na visokim komandnim poloàjima u secesionisti~kim vojskama. *** Od onih koji su dostupni pravosudnim organima, niko nije odgovarao. Bilo je nekoliko poku{aja su|ewa ali su optuèni ili oslobo|eni krivice ili su su|ewa prekidana bez nastavaka. Za prekr{aje koji se moraju kvalifikovati kao veleizdaja po~inioci bi u drugim zemqama bili raàlovani i osu|eni na dugogodi{we vremenske kazne ili smrt. Me|utim u ovoj zemqi se ni veleizdaja ne sankcioni{e. *** Zakqu~io je vo|a srpskih radikala i nastavio sa analizom posledica destruktivnog i izdajni~kog delovawa vojnog vrha iz biv{e JNA i delom Vojske Jugoslavije. *** Ove i mnogo drugih ~iwenica; neprilago|enost mobilizacijskog sistema kao i neodmerene javne izjave pojedinih visokih vojnih stare{ina uslovile su pojavu sna`nog nepoverewa u {tab Vrhovne komande i pojedine komande i stare{ine koje je za posledicu imalo masovno osipawe i dezertirawe mobilisanih i neodazivawe na pozive za mobilizaciju, tako da i sada znatan deo ratnih jedinica ima ozbiqnih problema sa popunom qudstva. Pojedine politi~ke stranke su samo iskoristile ove okolnosti za svoju antiarmijsku i antisrpsku delatnost. *** Razmatraju}i uzroke i posledice haoti~nog stawa u Vojsci, dr [e{eq je primetio da su neutvr|eni i neprecizno definisani vojni i politi~ki ciqevi najvi{e doprineli postoje}em stawu.
122
*** Velika je gre{ka, verovatno namerna, {to ratni ciqevi, vojni i politi~ki, nisu utvr|eni odmah, na po~etku neprijateqstava. Oni su neprecizno definisani i tako nedore~eni i nejasni preno{eni pot~iwenim jedinicama. I {ta se desilo? Stare{ine mnogih jedinica nisu pouzdano identifikovale neprijateqa, niti utvrdili ciqeve planiranih i izvo|enih borbenih dejstava. Posledica toga je postavqawe ve}ine operativnih i takti~kih jedinica u defanzivnu poziciju. Zbog toga se komandanti operativnih i takti~kih jedinica moraju ovlastiti da, ukoliko to nije u~inila pretpostavqena komanda, sami utvrde ciq planiranih dejstava, pri ~emu razbijawe i uni{tewe snaga protivnika mora biti dominantan ciq. *** Vojni brod se, o~igledno je, nasukao na podvodnu stenu izdaje i birokratije. [ta treba preduzeti da bi se rasteretio i sa~uvao od potapawa? Da je Vojska Jugoslavije dospela u fazu potpune birokratizacije nije potrebno dokazivati. Birokratizovanu organizaciju od rasula deli jedan sasvim mali korak. Savremeni, u praksi potvr|eni, metodi le~ewa od tog tipa obolewa predvi|aju hirur{ku intervenciju uz dugi period rehabilitacije. Od Vojske Jugoslavije treba amputirati sve dokazane izdajnike, kolebqivce, stru~no nesposobne mediokritete i poslu{nike-podanike. To je onaj tip birokrata-{teto~ina koji su spremni da savesno odrede svoje radno vreme, ne upu{taju}i se u ne{to {to nije wihova du`nost. Umesto wih na komandne du`nosti treba postaviti stare{ine koji su, uz podrazumevani patriotizam i po{tovawe, dokazani inventivci, sposobni i spremni da samostalno donose odluke sa sra~unatim rizikom, koji su u stawu da procene {ta predstavqa balast odbrambenog sistema i vojne organizacije i da ga se u hodu osloba|aju. Do najboqih re{ewa za najzna~ajnije du`nosti treba dolaziti preko internih konkursa, strogom selekcijom. U svom ekspozeu o Vojsci akcenat ste stavili na weno postoje}e stawe i, uglavnom, negativne momente. Predloìli ste i neka kadrovska re{ewa, ali kako, u celini, vidite transformisanu Vojsku Jugoslavije? Vojska Jugoslavije se, u skladu sa zahtevima vremena i nacionalnim potrebama, mora rekonstruisati, revitalizovati i izgra|ivati kao najpouzdanija snaga za odbranu suvereniteta, teritorijalnog integriteta, nezavisnosti i ustavnog poretka na{e zemqe. U celini i parcijalno ona treba da bude borbeno upotrebqena samo za odbranu dràve i srpstva od oruànog napada sa strane, za spre~avawe secesije oruànom pobunom i za spre~avawe nasilnog preuzimawa vlasti koje bi dovelo do potpunog ili delimi~nog gubqewa suvereniteta. Vojska Jugoslavije ne sme se upotrebiti protiv srpskog naroda i gra|ana lojalnih Saveznoj Republici Jugoslaviji.
123
Vojsku Jugoslavije popuwavali bi dràvqani Savezne Republike Jugoslavije, uglavnom Srbi i ostali gra|ani ~ija lojalnost je potvr|ena a u ratu i dobrovoqci. Nadamo se da, pou~eni iskustvom, ovoga puta ne}emo napraviti gre{ku i ponovo stvarati glomaznu, skupu i parazitsku vojnu organizaciju. Prekinuli smo na{eg sagovornika koji je plasti~no i ta~no opisivao prethodnu Vojsku trude}i se da svojim inicijalnim predlozima doprinese da projekcija na{e nove oruàne sile, u dogradwi, bude ne{to drugo, u pozitivnom smislu. Ne{to drugo je, izme|u ostalog, i insistirawe na novoj Vojsci Jugoslavije (ime je privremeno) sastavqenoj, sa ~asnim izuzecima, uglavnom od Srba koju je srpski ~etni~ki vojvoda pretpostavio socijalisti~koj Legiji stranaca. *** Vojska ne}e biti ni parazitska ni skupa jer }e inflacija skupo pla}enih generalskih ~inova, uz koje idu mercedesi, posluga, cve}are, biti prese~ena. Do sada smo imali vi{e mirnodopskih, a prve ratne situacije su pokazale i neupotrebqivih, generala nego mnogo ve}e i bogatije inostrane armije. Po na{oj zamisli, mirnodopsko brojio stawe nove Vojske Jugoslavije obuhvatalo bi oko 0.72.1% od ukupnog broja stanovnika SR Jugoslavije, odnosno oko 60.000 do 100.000 lica a u perspektivi do 150.000 vojnika. Weno ratno stawe obuhvatalo bi oko 5% do, maksimalno, 15% stanovni{tva, odnosno oko 500.000 do 1.000.000 a u perspektivi do 1.700.000 vojnika. Mirnodopsku vojsku, stalni sastav, ~inili bi profesionalni vojnici i vojnici na odsluèwu vojnog roka a ratnu vojsku ~inili bi: stalni sastav, rezervni sastav, rezervni oficiri i podoficiri, vojnici u rezervi, ène vojnici, obveznici i dobrovoqci. Dr Vojislav [e{eq je sluìo vojsku u 369. puku veze u Beogradu. Bilo je to u vreme zdravstvenih biltena potowe svetske premijere ispra}aja posmrtnih ostataka Jozefa Broza sa ~ijim ortodoksnim sledbenicima je kasnije ukrstio ma~eve. NAJmla|i doktor nauka bio je: NAJstru~niji predava~ politi~ke nastave, NAJboqi strelac i NAJboqi baca~ bombi u 369. puku veze u biv{e Jugoslovenske narodne armije. Dr [e{eq je ~asno oduìo svoj dug otaybini. *** Da li }e u odabiru vojnika biti nekog selektivnog pristupa i po kom osnovu? Mora se dobro razmisliti da li je u sastav Vojske Jugoslavije uputno primati i obu~avati sva lica koja se nalaze u obavezi sluèwa vojnog roka. To se odnosi i na vojnike u rezervi. Naro~ito je riskantno obu~ava124
we [iptara, tzv. muslimana, Ma|ara i gra|ana Crne Gore koji su opredeqeni za secesiju. Zar nedavno nismo imali slu~ajeve da su {iptarski i ma|arski regruti ubijali u kasarnama regrute drugih nacija! Nije uputno pripremati za borbena dejstva i prate}e aktivnosti otvorene i potencijalne neprijateqe! Va{ je stav po tom pitawu zastareo. [iptari i tzv. muslimani su vas preduhitrili i ne odazivaju se na pozive za sluèwe vojnog roka u Vojsci Jugoslavije, niti priznaju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ukoliko je proceweno da pripadnike te nacionalne mawine i muslimanske verske zajednice treba zvati na odsluèwe vojnog roka oni su du`ni da se odazovu na poziv. Svako namerno neodazivawe obavezi sluèwa vojnog roka mora povla~iti gubqewe jugoslovenskog dràvqanstva i svih dokumenata koja su tome primerena. Preporu~qivo je postaviti pravnu zakonsku regulativu i obavezu da lica koja Saveznu Republiku Jugoslaviju ne priznaju za svoju dràvu i ne èle da je brane prona|u novu dràvu koju }e priznavati i braniti. *** Posle raznih uop{tenih teza o ure|ewu Vojske Jugoslavije u kojima je bio nagla{en politi~ki momenat, pre{li smo na mawe zanimqiv stru~ni deo. Dr [e{eq nije popu{tao u tempu. *** Koja }e dràvna tela i po kojim pitawima biti zaduèna za Vojsku Jugoslavije? U sklopu transformacije Vojske Jugoslavije mora se zakonskom regulativom eliminisati mogu}a vladavina pojedinih li~nosti, politiziranih grupa, republi~kih i partijskih koalicija itd. Za Vojsku Jugoslavije, wene organizacijske osnove i osnovne nadle`nosti zaduèno je Ministarstvo odbrane Savezne Republike Jugoslavije. Ono }e obavqati i najva`nije vojne funkcije kojih je toliko da }e, ako bude radilo kako treba, imati pune ruke posla. Redosled wegovih zaduèwa je ovaj: 1. U~e{}e u izradi koncepcije odbrane Savezne Republike Jugoslavije i wene ratne doktrine. 2. U~e{}e u izradi plana odbrane. 3. Planirawe, pripremawe i sprovo|ewe op{te mobilizacije i ostalih poslova odbrane. 4. Pripremawe i izvr{avawe vojne obaveze i ostalih obaveza gra|ana u odbrani. 5. Pripremawe teritorija i infrastrukture za potrebe odbrane. 6. Obu~avawe i {kolovawe za rad na poslovima odbrane i bezbednosti. 7. Odre|ivawe veli~ine Vojske Jugoslavije po vidovima i ukupne. 8. Naoruàvawe i opremawe Vojske Jugoslavije i ostalih civilnih komponenti za potrebe odbrane. 9. Nau~no istraìva~ki rad zna~ajan za odbranu, odnosno za razvoj wene koncepcije i ratne doktrine. 10. Odre|ivawe buyeta i vo|ewe finansija Vojske Jugoslavije i ostalih civilnih komponenti sistema odbrane.
125
11. Informisawe javnosti, odgovaraju}a pravna regulativa i izrada propisa iz nadle`nosti Ministarstva odbrane. 12. Inspekcijski poslovi u Vojsci Jugoslavije i ostalim civilnim komponentama sistema odbrane. 13. Me|uarmijska saradwa i saradwa sa odgovaraju}im me|unarodnim institucijama i organizacijama. 14. Obezbe|ewe poslova slu`be dru{tvene bezbednosti u sistemu odbrane. 15. Obezbe|ewe poslova op{te pozadine u sistemu odbrane. 16. Uskla|ivawe sistema veze u Saveznoj Republici Jugoslaviji sa potrebama Vojske Jugoslavije i pripremawe op{teg reìma upotrebe veza u slu~aju vanrednog stawa, stawa neposredne ratne opasnosti i ratnog stawa. 17. Pripremawe i regulisawe ratnog reìma plovidbe na moru, rekama i jezerima. 18. Obavqawe ostalih upravnih i stru~nih poslova. *** Razgovor o hitnim i neophodnim promenama u sastavu i obavezama oruànih snaga neo~ekivano se produìo. Za to je bio kriv na{ sagovornik koji je strpqivo i op{irno iznosio svoje teze, insistiraju}i na opisu svakog detaqa. Posle Saveznog ministarstva odbrane General{tab Vojske Jugoslavije je, po wegovom mi{qewu, u uslovima odbrane dràve i srpstva najva`niji, najvi{i i najkompetentniji stru~ni i {tabni organ *** General{tab je najneposrednije odgovoran i nadleàn da rukovodi: 1. Pripremama Vojske Jugoslavije u miru za pripreme i vo|ewe borbenih dejstava i wihovih neophodnih prate}ih aktivnosti u ratu. 2. Pripremom i vo|ewem borbenih dejstava. 3. Izradom i usvajawem vojne doktrine Vojske Jugoslavije i wenim praktikovawem u ratu. 4. Odre|ivawem, u saradwi sa Ministarstvom odbrane, vrsti i na~ina stvarawa i obezbe|ivawa kadrova za Vojsku Jugoslavije i definisawe wihovog statusa. 5. Poslovima utvr|enih Zakonom o odbrani i Zakonom o Vojsci Jugoslavije, koji }e General{tabu biti predati u nadle`nost. Gde se na hijerarhijskoj lestvici vlasti nalazi na~elnik General{taba, koje su wegove kompetencije i ko }e stajati iza wega? Nadamo se da vi{e nikada ne}emo imati takvog na~elnika General{taba kao {to je bio @ivota Pani}. ôveku wegovih moralnih osobina mesto je u zatvoru. Na~elnik General{taba nove Vojske Jugoslavije trebao bi imati odre{ene ruke i relativnu samostalnost u obavqawu rukovode}ih aktivnosti. Iza wega }e stajati General{tab Vojske Jugoslavije i Vrhovni savet odbrane, kao vrhovni komandant, naravno renovirani a ne neko krwe Predsedni{tvo. Na teritorijama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine vode se oruàne borbe. Postoji realna mogu}nost izbijawa oruànih suko126
ba i na prostoru Savezne Republike Jugoslavije. Da li te ~iwenice ukazuju na potrebu potpunije reorganizacije sada{weg General{taba i komandi vojno-strategijskog zna~aja? s Te reorganizacije nemaju alternative i moraju se obaviti, {to pre to boqe. Moraju se formirati kvalitetno novi integralni vidovski General{tab i tri kvalitetno nove komande vidova Vojske Jugoslavije, umesto sada{weg birokratizovanog i predimenzioniranog General{taba i sada{wih pet, istim virusom zaraènih operativno-strategijskih komandi. Nove komande su: Komanda Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdu{ne odbrane, Komanda Ratne mornarice i Komande I, II i III Armije. Pomenuo bih ne{to i iz moje struke, iz domena srpskog ~etni~kog vojvode. U Vojsci Jugoslavije, u snagama Kopnene vojske, nu`no je formirati tzv. gerilski sastav, ~etni~ke specijalno obu~ene i opremqene jedinice. Termin ~etnik su sinonimi za termin gerilac ali su u pro{lom, Drugom svetskom ratu, da bi se razlikovali od ~etni~kih odreda koji su prvi otpo~eli oruànu borbu protiv okupatora, komunisti usvojili ime partizan i zloupotrebili ga, daju}i mu ideolo{ku konotaciju. Dakle, ~etni~ke jedinice treba da budu nezamenqiva komponenta za jednovremene i kontinuirane udare po svim elementima borbenog rasporeda neprijateqa u zoni operacija, u uslovima tehni~ke inferiornosti. Te gerilske jedinice su, tako|e, nezamenqiva komponenta i za efikasnu kontrolu teritorija u rasporedu protivni~kih snaga. Wih treba formirati saglasno iskustvima Narodne vojske Kraqevine Srbije 1903.-1918. godine i ~etni~kih jedinica u periodu 1941.-1945. godine. Na kraju, zakqu~io bih izlagawe o Vojsci Jugoslavije jednom porukom ili, boqe re~eno, preporukom. Modalitete perspektivne izgradwe Vojske Jugoslavije treba optimizirati tako da budu kompatibilni vojskama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, radi lak{eg spajawa u vojsku srpstva! To je nu`na perspektiva. *** Posle iscrpnog razgovora, saznav{i od na{eg re~itog i stru~nog sagovornika sve o sada{wim prilikama i budu}em profilu Vojske Jugoslavije, predloìli smo da kod prelaska na civilne teme ne{to izme|u budu informacije i stav o parapolicijskim i paravojnim formacijama koje dobro uspevaju u uslovima na{ih ekonomskih i politi~kih neprilika.
ÊTVRTI DEO
* Komet-tim * SKPJ sileyije * Posledwi Mohikanci * Regruti za t odstrel * Generali granatirali Ustav * Inflacija Dra{kovi}a * êga se pametan stidi... Posledwih meseci u javnosti se ~esto pomiwe Komet. [ta se krije iza tog tajanstvenog imena? Komet tim je parapolicijska formacija koju je osnovao Savez komunista pokret za Jugoslaviju. Komet tim je, kako stoji u opisu wegovih delatnosti, agencija za obezbe|ivawe imovine i lica.
127
Bitan doprinos imovini te firme dao je pukovnik Milinko \okovi}, sada{wi pomo}nik komandanta za bezbednost Podgori~ke armijske oblasti. On je iz biv{eg Republi~kog {taba Teritorijalne odbrane Republike Srbije u Komet tim preneo oru`je, opremu, kompjutere, automobile i druga sredstva. Odobrewe da se tako velika i skupa sredstva predaju na kori{}ewe, ta~nije re~eno u vlasni{tvo, jednoj organizaciji tog profila, nije moglo pro}i bez odobrewa nekog vojnog i dràvnog autoriteta. Prema na{im saznawima, to je u izjavi datoj Borbi potvrdio i direktor Komet tim. Agencija broji 350 do zuba naoruànih tipova, uglavnom pla}enih ubica, reketa{a i bandita sli~nih zanimawa. Pored kratkog naoruàwa, opremqeni su i automatskim pu{kama. Poseduju vozila sa oznakama milicije a imaju i milicijske uniforme. Ako za to imaju pravno vaqana odobrewa nadle`nih dràvnih organa, postavqa se pitawe na osnovu ~ega su ona izdata. Svakako, po na{oj proceni, na osnovu intervencije nekog autoriteta koji sedi u Glavnom odboru Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Nekog ostarelog kriminalca koji tajnu svog zanata prenosi mla|ima. Komet tim izme|u ostalog, obezbe|uje i zgradu u kojoj se nalazi sedi{te Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije. Ako jedna politi~ka partija ima takvu organizaciju a druga bratska partija koristi wene usluge, onda je situacija veoma alarmantna! Aktivnosti firme Komet tim spadaju u nere{ene policijske slu~ajeve svrstane pod istraga je u toku! Da li je Komet tim zainteresovan za Srpsku radikalnu stranku i da li je, ako jeste, ona ve} na nekom od spiskova za obradu? Srpska radikalna stranka raspolaè podacima da je 30 pla}enih ubica, te agencije za ubistva, obu~eno da u vojnim uniformama, sa ~etni~kim oznakama, ode na rati{te i izvr{i neki veliki pokoq Hrvata ili tzv. muslimana, ili izazove sukob sa Srpskom vojskom Republike Srpske ili Republike Srpske Krajine, kako bi se to nama pripisalo. To je u sklopu hajke Socijalisti~ke partije Srbije protiv na{e stranke. Obave{teni smo da ti kriminalci i brade pu{taju, kao svojevremeno \ilasovi ~etnici, u identi~nim akcijama. \ilas je falsifikovao istoriju i napravio iscrpnu i jedinu dokumentaciju o saradwi sa neprijateqem i zlo~inima ~etnika Draè Mihailovi}a. Pored te grupe koja }e operisati u zapadnim srpskim zemqama, formirali su i druge koje }e raditi na prostorima Kosmeta i Vojvodine, kako bi se i to pripisalo dobrovoqcima Srpskog ~etni~kog pokreta! To su one prave, maskirane, delatnosti firme Komet kojima }emo se svuda suprotstavqati. Ko je naru~ilac i scenarista tih akcija? Naru~ilac i scenarista tih poklada je Socijalisti~ka partija Srbije a izvr{iteq je Savez komunista pokret za SFRJ. Tandem Markovi}Milo{evi} funkcioni{e i van ku}e. Scenario im nije ba{ originalan jer je sve to ve} vi|eno. Verovatno im je stru~ni konsultant bio veliki majstor za te poslove, ratni zlo~inac Milovan \ilas.
128
Koliko }e qudskih ìvota ko{tati taj dokazni materijal protiv Srpske radikalne stranke nama, u ovom trenutku, nije poznato, ali ra~uni }e se kad tad ispostaviti svim akterima tih crvenih maskarada. Mi i ovom prilikom upozoravamo javnost {ta nam spremaju. Socijalisti ne}e unapred odbaciti nijedno sredstvo za koje smataraju da im moè biti korisno za o~uvawe vlasti. Da li je i to uticalo na odluku da Srpska radikalna stranka ne u~estvuje na javnim i otvorenim predizbornim mitinzima i da li je izostajawe javnih skupova uticalo na opredeqewe bira~a? Mi smo u predizbornoj kampawi odustali od organizovanog okupqawa na otvorenom prostoru zbog mogu}nosti izbijawa masoviih tu~a, koje bi isprovocirali pripadiici MUP-a Srbije i Kometa. Pripremali su i bomba{ke akcije sli~ne onoj u Podgorici. Sve je to, nesumwivo, pored drugah faktora, uticalo pa osetqivo bira~ko telo. U kojoj meri, pokaza}e analize koje }emo napraviti kao pouku za slede}e izbore, verovatno opet vaniredne. O Socijalisti~koj partiji Srbije i wenim javnim istupawima se, uglavnom, zna. Savez komunista pokret za Jugoslaviju nije u prvom planu, pred o~ima javnosti, pa su i saznawa o wemu mnogo mawa. Ime Savez komunista zvu~i anahrono i para u{i. Ko su, ustvari, ti posledwi Mohikanci? Savez komunista pokret za Jugoslaviju je osnovala grupa nostalgi~nih generala koji su ube|eni u svoju istorijsku misiju i koji se ne mogu pomiriti sa istinom da je wihovo vreme isteklo. Ta gospoda su ponovo aktivna i na visini zadatka. Wihove ambicije su usredsre|ene na restauraciju Titove Jugoslavije. Proglasiv{i sebe pravnim naslednicima Saveza komunista Jugoslavije domogli su se wegove imovine i nameravaju da pomo}u we ostvare svoje ciqeve. Wihov prevashodni programski ciq je zalagawe za uspostavqawe Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije koju je razbio Savez komunista ~iji su oni pravni naslednici. Nije u skladu sa logikom. Savez komunista pokret za Jugoslaviju, koji je sledbenik secesionisti~kog Saveza komunista Jugoslavije, radi na ujediwavawu biv{ih avnojevskih republika, sada neprijateqskih zara}enih dràva. Kako je narod, koji je sit wihove dràve i wihovog dràvnog poretka, ocenio wihovo delovawe u pravcu oìvqavawa omrznutog mrtvaca, pokazali su nedavni izbori. Komunisti su opet doìveli fijasko i pored medijske pa`we koju im je ukazivala, ideolo{ki srodna, Socijalisti~ka partija Srbije. Komunisti~ki pokret se kroz istoriju oslawao na obmanute radnike, seqake i tzv. po{tenu inteligenciju. Da li me|u fosilnim ostacima jugoslovenskih komunista ima tih katesgorija? Komunisti~ki pokret je kroz istoriju obmanuo sve dru{tvene slojeve. Nosilac tih obmana, zlo~ina i ostalih tortura bila je tzv. po{tena inteligencija. Danas su radnici i seqaci izle~eni od te bolesti i od masonske slobode, bratstva i jednakosti.
129
Me|u ~lanstvom Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju nema radnika i seqaka. Ostala je samo po{tena inteligencija oli~ena u propalim politi~arima i generalima gubita{ima, a oni niti su po{teni niti su inteligentni. Osnivawu SKPJ, ono SK je skra}enica za Savez kleptomana, doprineli su nosioci secesije: Raif Dizdarevi}, Lazar Mojsov i grupa Brozovih generala koji su u vreme raspada Jugoslavije bili i ~elni rukovodioci biv{e JNA. U to vreme sedeli su u Inicijativnom a kasnije u Glavnom odboru Partije. Kada je po~eo rat ti su generali obezbedili da svi oficiri budu, prividnom dobrovoqno{}u, prevedeni u Savez komunista pokret za Jugoslaviju. Ko nije hteo, bio je odmah suspendovan sa du`nosti, preme{ten ili penzionisan. Mnogi ~asni oficiri su tada napustili JNA, u~lanili se u Srpsku radikalnu stranku i kao dobrovoqci oti{li na front i dokazali se u ratu. Glavni odbor Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, jer su u wemu sedeli ~lanovi tada{weg famoznog {taba Vrhovne komande, naredio je, izme|u ostalog, da se vojnici bez municije upute u Sloveniju gde su posluìli za odstrel slovena~kim lovcima i {umarima. Glavni odbor Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, tu uvek podrazumevamo ~lanove {taba Vrhovne komande, naredio je povla~ewe jedinici biv{e JNA koja je jula 1991. godine, kod Novog Mesta, po{to je upu}ena da deblokira opkoqenu jedinicu, razbila elitnu slovena~ku brigadu. Tada su Jan{a, Ku~an, Peterle i ostalo dru{tvo, pakovali kofere za bekstvo u Austriju. To je bila kqu~na gre{ka. Da je biv{a JNA do kraja razbila tu slovena~ku brigadu bio bi izbegnut rat i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Zapad bi nas napadao nekoliko dana i sve bi se zavr{ilo na tome. [ta je Savez komunista pokret za Jugoslaviju jo{ radio u Sloveniji i kasnije u drugim republikama koje sada, razorene i iscrpqene ratom, èli da objedini u povampirenoj Jugoslaviji? Sve {to su radili bilo je u korist na{e {tete. U Sloveniji su naredili da se vojska povu~e u kasarne iako je svakom laiku bilo jasno da vojska nema {ta da traì u kasarnama kada je po~eo rat. Vojnici su bili u kasarnama opkoqeni, trpeli su vatru i sluìli slovena~kim nacional-{ovinistima kao ìve mete za obuku. ^lanovi Glavnog odbora SK-PJ iz {taba Vrhovne komande u~estvovali su u namerno nespretno vo|enim pregovorima i nestru~nom organizacijom evakuacije zbog ~ega su ogromne koli~ine oru`ja, municije i druge vojne opreme ostale u Sloveniji. To oru`je Jan{a je kasnije prodao usta{ama i tzv. muslimanima a oni su ga koristili u etni~kim ~i{}ewima srpskog stanovni{tva. Sve se to ponovilo i u Hrvatskoj. Generali iz SK-PJ naredili su da vojnici ostanu u kasarnama i u uslovima potpune blokade. Kada su bili napadnuti, zabraweno im je da uzvrate na vatru i u slu~ajevima samoodbrane.
130
Kada su usta{e reprizirale napade na srpski narod i kada su po~eli zlo~ini genocida, generali su naredili jedinicama biv{e JNA da razdvajaju zara}ene strane. Izigravali su plave {lemove a vojnici su nepotrebno ginuli. Kada su pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta krenuli da za{tite nedoklanu neja~, generali su ih proglasili paravojskom. Optuìli su ih da su do{li da podsti~u rat izme|u srpskog i hrvatskog naroda i da pqa~kaju. U vreme kada je bilo o~igledno da }e biv{i Vara`dinski mehanizovani korpus biti uvu~en u blokadu i opkoqen u kasarnama, vojnici pobijeni, a borbena sredstva zaplewena, Srpska radikalna stranka je predlagala da se ovaj korpus popuni na{im dobrovoqcima i da se sa raspoloìvim naoruàwem izvu~e na prostore zapadne Slavonije gde je imao upori{te u srpskom stanovni{tvu. Generali su to odbili. Svi ti postupci, ~ije su posledice hiqade pobijenih i stotine hiqada izbeglih qudi, navode na zakqu~ak da je biv{a JNA, pod komandom generala iz SK-PJ, pored po~iwene izdaje, kr{ila Ustav. P Po Ustavu, biv{a JNA je bila nadle`na, ovla{}ena i obavezna da sa~uva teritorijalni integritet zemqe i spre~i secesionisti~ke oruàne pobune i izbijawe gra|anskog rata. Generali koji su bili na ~elu biv{e JNA i, ujedno, u Glavnom odboru SK-PJ su se oglu{ili o tu ustavnu obavezu. Traìli su formalno pokri}e od biv{eg Predsedni{tva, kao Vrhovne komande, a svima je bilo jasno da ono ne funkcioni{e, da se okrwilo i da takvu odluku ne moè doneti. Svakom oficiru biv{e JNA bile su jasne nadle`nosti i ovla{}ewa biv{eg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu koji se bavio snimawem konvoja sa oru`jem i municijom koji su uvoèni iz Ma|arske, Slovenije i drugih zemaqa i to nam prikazivao na televiziji, konstatuju}i da se HDZ naoruàva, da se SDA naoruàva, da se stranke naoruàvaju, umesto da spre~i to naoruàvawe i vojno organizovawe. Kada je ve} izbio rat, pojedini generali iz Glavnog odbora SK-PJ, koriste}i ste~eni uticaj u biv{oj JNA, izdejstvovali su podelu naoruàwa iz vojnih skladi{ta svojim ~lanovima i Srbima i Hrvatima i tzv. muslimanima, ~ime su definitivno raspalili me|uetni~ke sukobe i istrebqewa. Preko generala, kojih, naàlost, ima u neograni~enim koli~inama, SK-PJ je vr{io uticaj na kadrovsku politiku biv{e JNA pa i sada{we Vojske Jugoslavije. Zna~ajno su uticali i na to koji }e oficiri biti u vojskama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, preko kojih su sprovodili svoju politiku i ideologiju. Po novom Ustavu u depolitizovanoj Vojsci Jugoslavije oficirima je zabraweno da budu ~lanovi politi~kih stranaka osim ako nisu u Savezu komunista pokreta za Jugoslaviju, naravno ilegalno. Da zakqu~imo, dosada{wa aktivnost te politi~ke organizacije vrvi od izdaja, subverzija, malverzacija, zloupotreba, {teto~instva, kr{ewa Ustava itd, {to je vi{e nego dovoqan razlog da se ona zabrani a weni rukovode}i ~lanovi pozovu na krivi~nu odgovornost!
131
Nedavno ste sa profesorom dr Dragomirom Dra{kovi}em, tre}em po redu, liderom Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju imali bliski susret na Televiziji Politika i, sportski re~eno, deklasirali ga. Da li vam se on to sada, preko Komet tima, sveti za izgubqenu verbalnu bitku? Ne, to je po~elo ranije. Komet se po nalogu Socijalisti~ke partije Srbije, upustio u obra~un sa nama pre na{eg televizijskog duela. Verovatno sada ima i neke li~ne nadogradwe ali je ~iwenica da je planirawe kometovih kriminalnih akcija protiv Srpske radikalne stranke po~elo znatno ranije. [to se ti~e profesora Dra{kovi}a... *** Dr [e{eq je za trenutak zastao i primetio da na aktuelnoj politi~koj sceni ima mnogo tih Dra{kovi}a koji se bave poslom za koji nisu sposobni i nemaju licence srpskog naroda. *** ... to je ~ovek veoma naporan za vo|ewe dijaloga, tvrd na u{ima, koji ~esto ne slu{a sagovornika i tvrdoglavo nastoji da nametne svoje mi{qewe. Dobacuje, nepristojno upada u re~ i {to ga argumentima vi{e pritiskate uza zid, postaje razdra`qiviji i glasniji. Kroz celu emisiju, kada nije znao ili nije hteo da odgovori na neko pitawe, pomiwao je izvesnog Luisa vezuju}i Srpsku radikalnu stranku za wegove navodne zlo~ine na rati{tu. Ko se krije iza tog pseudonima ili, u àrgonu profesora Dra{kovi}a, partizanskog imena, nije nam poznato. Kako onda ~ovek koga ne poznajemo, kome ne znamo ime, niti znamo {ta je u~inio na rati{tu, moè biti ~lan ili saradnik Srpske radikalne stranke? Mo`da ga je gospodin Dra{kovi} u~lanio u na{u stranku a da nas nije obavestio. Takve je izmi{qotine, laì i klevete, u svojoj intelektualnoj inferiornosti i nedostatku ~iwenica, lansirao uvaèni profesor. Na{eg televizijskog duela se}a}u se i po jednom infantilnom detaqu ~iji autor je bio moj sagovornik. Vrhunac wegove govorni~ke i politi~ke visprenosti bilo je podse}awe na jedan partizanski biser. Tu ustajalu anegdotu o {qivi, koja je potekla iz Slavkove i Mirkove propagandne akademije, slu{ali smo pedeset godina. U trenutku kada nije imao argumenata da pobije moju tvrdwu da su komunisti krali i da i danas kradu, gospodin Dra{kovi} je posegao za jedinim dokaznim materijalom. Iz nekog pomra~enog ugla svog istro{enog se}awa izvukao je, kao adut, krunskog svedoka o po{tewu komunista onu famoznu {qivu. Na{ mar{al nije hteo ni {qivu da uzme, teatralno je kliknuo, ube|en da mi je dosko~io i da sam ostao bez teksta. Tada, u emisiji, osim spontanim smehom, niste komentarisali tu legendarnu komunisti~ku dosetku o zabrawenom vo}u. [ta }u komentarisati gluposti?
132
Uostalom, bio je ~ovek u pravu. Wegov mar{al zaista nije hteo da uzme bezvrednu {qivu. Taj lider belosvetskih lopova uzimao je: brilijante i dijamante, ku}e i imawa, glave i du{e i sve {ta je poèleo. Imao je stila, mora se priznati, za razliku od svog po{tovaoca i naslednika, gospodina Dra{kovi}a, komuniste koji se, po sopstvenoj tvrdwi izre~enoj nedavno u jednoj drugoj televizijskoj emisiji, nije promenio. êga se pametan stidi...
PETI DEO
* Transformacija imovine * Dru{tvena svojina pr}ija socijalista * Ekonomski rebusi * Rent-a firme * Sipawe iz {upqeg u prazno * Nea beski narod * Priu~ene diplomate * Libija for ever * SMIP ustajala baru{tina * Pitomci Budimira Lon~ara Transformacija dru{tvene imovine u privatno vlasni{tvo je proces oko ~ijeg tuma~ewa i re{avawa su posledwih godina polomqena mnoga kopqa. Kakav je va{ stav po tom pitawu? Srpska radikalna stranka pretpostavqa privatnu inicijativu i privatni kapital drugim oblicima svojine. Po tom principu najve}i deo svojine i kapitala bi bio u rukama privatnika, dok bi dràva bila upravqa~ i vlasnik samo velikih sistema: èleznice, po{te, rudnika, sirovinskih baza i drugih sistema neophodnih za weno funkcionisawe. Ako to izrazimo u procentima, dràva ne bi smela da bude vlasnik vi{e od 25-30% privrednog potencijala a preostalih 70-75% trebalo bi transformisati u privatno vlasni{tvo. Kako to sprovesti u sada{wim uslovima da bi se, pri tom, izbegle zloupotrebe i pqa~ke dru{tvene imovine koje se danas de{avaju? Oblik tzv. dru{tvene svojine koji je samo na{ pronalazak, nepoznat ostalom, po pitawima ekonomije stru~nijem svetu, treba odmah ukinuti. Ukinu}emo ga tako {to }emo, u jednom trenutku, staviti znak jednakosti izme|u dru{tvene i dràvne svojine, da bi, od tog momenta, svu dru{tvenu svojinu smatrali dràvnom. Istog trenutka objavili bi {ta ostaje dràvna svojina a {ta dràva prodaje. Dru{tvena svojina je ~esto upotrebqavani termin ~ije zna~ewe nismo u potpunosti definisali. Da li je to u ekonomiji priznati oblik svojine ili neka samoupravna izmi{qotina? Dru{tvena svojina nije ni{ta drugo do terminolo{ka imaginacija genijalnog teoreti~ara Kardeqa i komunisti~kih zakonodavaca koja, ustvari, ne postoji. Prostije re~eno, to je dràvna svojina koja je samo nazvana dru{tvenom da bi komunisti~ki privredni autoriteti tog vremena mogli da se okite jo{ jednim novitetom. Dru{tvena svojina je samo jedan lepi zvu~ni izraz iz wihove frazeologije.
133
Po{to dru{tvena svojina ne postoji, kako je se re{iti? Prodajom te imovine dràva bi ostvarila kapital koji bi mogla da uloì u nove projekte, sanacije i modernizovawa dràvnih preduze}a, kreditirawe privatnog sektora ili stvarawe novih me{ovitih preduze}a. *** Na{eg sagovornika, vo|u srpskih radikala, koji se posle politike i me{ovitih tema uhvatio u ko{tac i sa ekonomijom, prekinuli smo pitawem: Ko }e i kako da kupi toliku imovinu? Onaj ko bude imao para, spremno je odgovorio. To je jedini i jedino ispravan na~in kupovine. Na taj na~in }e se izbe}i zloupotrebe koje se de{avaju. Izbe}i }e se i fiktivna i papirolo{ka transformacija kapitala koja favorizuje vladaju}e krugove. Oni su upropastili zemqu i ne treba im sada pokloniti vlasni{tvo nad ve}im delom imovine. Da li su u skupoj dru{tvenoj igri transformacije dru{tvene svojine svi igra~i ravnopravni? Da li pod istim uslovima u~estvuju u dokraj~avawu te fantomske kategorije vlasni{tva? U kupovini imovine svi moraju imati ista prava {to danas nije slu~aj. Postoje}i oblik transformacije omogu}ava da do vlasni{tva, po povoqnim uslovima, moè do}i samo oko 35% zaposlenih, dok 65% zaposlenih nema tu mogu}nost. Problem je u tome {to se onih 35% na{lo u preduze}ima ili ustanovama koje se mogu transformisati a drugi, ve}ina wih, su se na{li u preduze}ima ili ustanovama koje to ne mogu. Primera radi, jedan profesor ne moè otkupiti {kolu u kojoj radi a radnik moè otkupiti svoje preduze}e. Dakle, zakon koji favorizuje mawinu nad ve}inom je lo{ zakon i mora se staviti van snage. Zakonodavac mora doneti novi zakon koji }e sve gra|ane dovesti u isti poloàj. Novi zakon o transformaciji dru{tvene svojine treba uraditi tako da sva preduze}a koja su odlukom Skup{tine Srbije, na predlog Vlade, odre|ena za licitacionu prodaju, izvr{e procenu vrednosti u narednih {est meseci. Procewene vrednosti trebaju biti izraène u nema~kim markama ili u nekoj drugoj ~vrstoj valuti, koja }e se usvojiti kao obra~unska jedinica, jer zbog hiperinflacije nije mogu} dinarski obra~un. Vladina agencija za procenu vrednosti, sastavqena od eksperata, kontrolisa}e da li su izvr{ene procene realne i, na osnovu toga, dava}e saglasnost da se tako proceweno preduze}e moè transformisati. Preduze}a koja budu dobila zeleno svetlo emitova}e vrednosne deonice izraène u obra~unskoj valuti. Svaka kupqena deonica pla}a}e se u dinarima, obra~unatim na dan uplate. To zna~i, ako jedna deonica bude ko{tala 500 nema~kih maraka, dinarska uplata bi}e u visini 500 maraka, po kursu utvr|enom prethodnog dana na deviznom trì{tu. Ovakvim na~inom uplate deonica izbegava se negativni uticaj hiperinflacije i devalvirawe upla}ene vrednosti.
134
*** Na na{u bajkovitu primedbu da se moè desiti da Konti}eva vlada obuzda inflaciju i pitawe kako }e se, u tom slu~aju vr{iti obra~un transformisane imovine, dr [e{eq je, prihvataju}i {alu, lakonski odgovorio: U konvertibilnim dinarima, a zatim je izrazio bojazan da }e dotle sva dru{tvena imovina biti razgrabqena i, mewaju}i ton, nastavio: *** Da bi se transformacija dru{tvene svojine obavila {to brè i sa {to mawe gre{aka, predlaèmo da se u sastavu vlade oformi Ministarstvo za transformaciju kapitala. Ovo ministarstvo imalo bi u svom sastavu tri agencije: Agenciju za procenu, Agenciju za otkup i Agenciju za rental. Agencija za procenu bavila bi se proverom procene vrednosti preduze}a koje ide u transformaciju, da li je ona izvr{ena realno. Agencija bi, ujedno, davala uputstva i savete kako najpravilnije izvr{iti procenu tako da se ceo postupak zavr{i u {to kra}em vremenu. Samo ona bi bila ovla{}ena da dozvoli ili ospori transformaciju. Agencija za otkup bavila bi se licitacijama kod prodaje kompletnih preduze}a, dok bi kod prodaje putem deonica kontrolisala i vodila ceo tok emitovawa, prodaje i ukwièwa deonica. Sav novac od licitacione prodaje i prodaje putem deonica slivao bi se na ra~un ove agencije. Sa tog ra~una kasnije bi se, putem resornih ministarstava, vra}ao u privredu i koristio za finansirawe novih projekata, sanaciju i modernizaciju dràvnih preduze}a, kreditirawe privatnog sektora i ulagawe u preduze}a sa me{ovitim kapitalom. Agencija za rental bavila bi se, grubo re~eno, iznajmqivawem preduze}a. To zna~i da, ako zbog visoke otkupne cene na licitaciji neko preduze}e ne bude prodato a broj otkupqenih deonica je ispod 20% vrednosti preduze}a, Agencija raspisuje rental, odnosno iznajmquje preduze}e zainteresovanom privatniku. Imali smo rent-a-kar, renta-kafane, renta-opremu za skijawe itd., ali ak k o renta-preduze}a su ipak ne{to novo. Koja preduze}a i na koji na~ni bi se p prodavala? Imali smo i renta-patriote i jo{ ih imamo, dodao je na{ sagovornik, ina~e, otkri}emo vam tajnu, u privatnom ìvotu poznat kao duhovit i humoru naklowen ~ovek. Ali vremena su ozbiqna i mi se moramo pona{ati u skladu sa vremenom, nastavio je drugim tonom. Smatramo da }e ovaj oblik poslovawa, s obzirom na okolnosti, biti jedan od najrasprostrawenijih oblika, pa }emo stoga poku{ati da ga u najkra}im crtama, {to slikovitije, opi{emo. Iznajmqiva}e se preduze}a koja su pred ste~ajem, preduze}a koja su iz bilo kog razloga zatvorena, tzv. proma{ene investicije, prosto re~eno, sva preduze}a koja danas ne rade ili }e uskoro prestati sa radom i sva preduze}a koja svojim radnicima nisu u stawu da obezbede platu ve} im ispla}uju tzv. minimalac.
135
Takvih preduze}a ili delova preduze}a ima mnogo pa je neophodno da se, u okolnostima kada nema potrebnog kapitala ili su rukovodioci tih preduze}a nesposobni da ih pokrenu, ne{to u~ini na oìvqavawu tog uspavanog privrednog potencijala. Osnovni uslovi za iznajmqivawe bili bi: Pla}awe najma Agenciji, uglavnom simboli~nog. Takva preduze}a su samo na teretu dràvi jer ne doprinose ni{ta. Na ovaj na~in dràva bi ostvarila bar neki minimalni prihod. Druga obaveza iznajmqiva~a bi bila deponovawe sredstava za tromese~ne plate radnika kako radnici ne bi bili obmanuti, kao i obezbe|ivawe sredstava za obrt i pokretawe aktivnosti preduze}a. U periodu najma ne sme se sa posla otpustiti vi{e od 10%, u tom trenutku, zaposlenih radnika. To, preciznije re~eno, zna~i da se u periodu rentala ne moè smawiti broj radnika za vi{e od 10%. Teoretski, iznajmqiva~ moè otpustiti sve zate~ene radnike ali mora zaposliti nove, kako bi se ispunio navedeni uslov. Svo vlasni{tvo preduze}a stavqa se na raspolagawe iznajmqiva~u, s tim da iznajmqiva~ ni{ta od toga ne moè otu|iti, osim uz saglasnost Agencije, ako se proceni da je to najpovoqnije za iznajmqeno preduze}e. [ta }e se, ustvari, dobiti najmom preduze}a i promenom vlasnika? Nadamo se da to ne}e biti ona, kod nas odoma}ena, transakcija tipa sipawe iz {upqeg u prazno. Ako se bude radilo po propisima, ne}e biti sipawa iz {upqeg u prazno. Ovim na~inom poslovawa privatnici i dràvna preduze}a pokrenu}e uspavani privredni potencijal i smawiti pritisak na dràvu u obavezi socijalnog obezbe|ivawa radnika a u drugoj fazi pospe{i}e zapo{qavawe. Da bi se zainteresovani privatnici stimulisali da sa svojim kapitalom u|u u problemati~na preduze}a, moraju im se dati izvesne povoqnosti. Te povoqnosti su: Prednost pri budu}em otkupqivawu takvog preduze}a uz popust od 5%. Mogu}nost emitovawa i otkupqivawa deonica pod postoje}im uslovima, s tim {to onaj privatnik koji je iznajmio preduze}e dobija popust od 5% i na kupovinu deonica ako je od po~etka najma pro{lo najmawe godinu dana. [ta je potrebno u~initi da bi se predlozi koje ste naveli ostvarili i da bi va{ koncept transformacij bio ostvarqiv? Potrebno je izvr{iti odre|ene korenite promene u privrednom sistemu zemqe. Te promene, nave{}emo ih taksativno, su: Samo u uslovima hiperinflacije, uvo|ewe strane valute kao obra~unske jedinice. Dnevno utvr|ivawe kursa dinara iskqu~ivo na berzanski na~in. Otvarawe berze deonica jer u protivnom one ne}e ispuniti svoju svrhu. Utvr|ivawe pariteta najva`nijih roba potrebnih za preìvqavawe naroda.
136
Otvarawe deviznih ra~una preduze}a kod ovla{}enih banaka kao i skidawe zabrane rada {tedionica, mewa~nica i kreditnih zadruga. Modernizacija svih inspekcijskih slu`bi i finansijske policije, uz maksimalna ovla{}ewa i potpuno slobodan rad, bez ikakvih spoqnih uticaja. Ako se bude ispo{tovao bar jedan deo ovih predloga i ako se omogu}e koliko toliko podno{qivi uslovi za transformisawe imovine u skladu sa zakonom koji, razume se, treba preraditi i dopuniti, onda je ovaj koncept transformacije ostvarqiv. Iz ovog privrednog rasula mogu nas izvu}i samo radikalne promene a za to smo najpozvaniji mi, srpski radikali, rekao je u zavr{noj re~i vo|a srpskih radikala kome je ekonomija o~igledno ja~a strana. *** Razgovor koji smo vodili bio je od samog po~etka opredeqen za aktuelna politi~ka zbivawa sa akcentom na doga|aje oko raspu{tawa Narodne skup{tine i vanrednim izborima kao posledicom. Me|utim, prave}i tematske digresije zalazili smo u neke druge oblasti koje nisu bile na dnevnom redu. Kasnije smo ih povezali u jedinstvenu celinu pod zajedni~nim naslovom osnove za platformu zajedni~kog rada sa op{tim polaznim stavovima na po~etku. *** Dva puta u istoriji, Srbija, a znatno kasnije, i Jugoslavija bile su izop{tene iz Evrope. Srbija je to bila za vreme ropstva pod Turcima a Jugoslavija u Brozovo vreme, kada je bila izloèna sna`nom afroazijskom uticaju nesvrstanih prijateqa. Tre}e iskqu~ewe je u toku, bez odre|enog roka trajawa. Gde je na{e mesto pod suncem? Srbija i Jugoslavija, pod kojom podrazumevamo sve srpske oblasti, su, po ukupnosti svojih odlika, autohtoni deo Evrope, wene kulture, privrede, etike i istorije. Vanevropski uticaji, ma koliko da su trajali i u bilo kom obliku se javqali, nisu uspeli da poremete osnovne i bitne evropske kvalitete srpskog naroda. Srbija i srpski narod su vekovni branilac moralnih, religijskih i fundamentalnih vrednosti evropske tradicije i stvarala{tva kojima su, u svim oblastima dru{tvene svesti, kulture, ekonomije i politike, znatno doprinosili. Ukoreweni u osnove evropske kulture ~iji su za~eci u anti~koj Gr~koj, neosporive su i neizbe`ne te`we srpskog naroda za integracijom u sve progresivne evropske i svetske tokove. Naravno, podrazumeva se, na osnovama uzajamnog uvaàvawa i ravnopravnog tretmana svih bitnih interesa i jednake primene me|unarodnih normi koje {tite qudska i gra|anska prava i suverenitet naroda, wihovih zajednica i dràva. Srpski narod i wegove dràve Srbija i Jugoslavija su kroz celu svoju istoriju ispoqavali miroqubivost, kooperativnost i trpeqivost prema drugim narodima i dràvama.
137
Srpski narod na svojim dràvnim teritorijama nikada nije vr{io zlo~ine genocida, etni~ka ~i{}ewa ili pokr{tavawa pripadnika drugih konfesija i nikada nije davao mawa prava gra|anima druge nacionalne ili verske pripadnosti. Srpske dràve Srbija i Jugoslavija vodile su iskqu~ivo odbrambene i oslobodila~ke ratove i u svim tim ratovima bile su saveznice demokratskih i kulturnih dràva. Srbija i Jugoslavija nikada nisu imale svoje kolonije, niti su ispoqavale takve pretenzije, za razliku od mnogih ~ak i mawih i slabijih evropskih dràva kao {to su Belgija, Holandija ili Portugalija. Nasuprot kolonijalnim i izrabqiva~kim te`wama, srpski narod, Srbija i Jugoslavija su izraàvali sklonost ka nacionalnoj i verskoj toleranciji iako su bili izloèni mnogim oruànim napadima, fizi~kim istrebqewima i mukama, genocidu, izbegli{tvu i raseqavawu, nasilnom pokr{tavawu i politi~kim, ekonomskim, kulturnim a u posledwe vreme i informativnim diskriminacijama. Po tom opisu ispada da smo mi zaista nebeski narod, ~ime se u mukama, patwi i gladnim godinama te{imo! Kakav nebeski narod! To su gluposti! To je pesni~ka metafora. Mi ne ìvimo na nebu pa ne moèmo ni biti nebeski narod. Neki bi voleli da se uznesemo na nebo, da nas ovde nema, da nam prisvoje imawa i da im ostanemo u lepoj uspomeni. Mi im, razume se, ne}emo udovoqiti. Malo povi{enim tonom reagovao je lider srpskih radikala, osetqiv na pesni~ke iracionalnosti i re{en da svom narodu, ovde i sada, izbori carstvo zemaqsko koje po svojim eti~kim i, {to je u dana{wim okolnostima zna~ajnije, vojni~kim vrednostima zasluùje. Po{to je stvari postavio na svoje mesto, dr [e{eq je nastavio mirnijim tonom: I pored svih me|unarodnih pritisaka, nastavi}emo da se zalaèmo za mir, stvarala{tvo i saradwu sa svima koji to èle, kao osnovnim vrednostima od kojih ne}emo odustati. Osim deklarativnih zalagawa za op{tepriznate vrednosti, da li smo mi, kao narod ili na{a dràva kao zajednica slobodnih qudi u~inili ne{to konkretno za ostvarewe napred navedenih kategorija? Srpski narod, Srbija i Jugoslavija, u~estvovali su u stvarawu saveza i zajednica kao {to su: Dru{tvo naroda, Mala antanta, Ujediwene nacije, Balkanski savez, KEBS, Pokret nesvrstanih i druge sa ciqem da se uspostave pravedan me|unarodni poredak i mir, sloboda i sigurnost qudi, nezavisno od nacionalne, rasne i verske pripadnosti, pravo naroda na samoopredeqewe, nezavisnost i slobodan privredni, politi~ki i svaki drugi razvoj. U nizu saveza, zajednica i paktova pomenuli ste i Pokret nesvrstanih. Da li je to lapsus? Ne, nije gre{ka. Neke od tih organizacija, konkretno Pokret nesvrstanih, ne moraju se smatrati dovoqno produktivnim i opravdanim ali ne moè se osporavati kontinuitet napora srpskog naroda, Srbije i Jugoslavije na doslednom angaòvawu i ostvarivawu principa miroqubive koegzistencije i svih drugih naprednavedenih principa uskla|enih sa me|unarodnim normama.
138
Srpski narod, Srbija i Jugoslavija iskreno su gajili tradicionalna prijateqstva izme|u naroda i dràva, pra{tawe i prevazilaèwe omraza i nepoverewa koje su nagomilala iskustva vekova, ~ak i onda kada im je zlom uzvra}eno. *** U mno{tvu aktuelnih tema prona{li smo jednu koja je, potisnuta od goru}ih ekonomskih i unutra{wo-politi~kih neda}a, bila mawe zanimqiva i sasvim zapostavqena posledwih meseci. U pitawu je jedan od najva`nijih segmenata organizovanog politi~kog delovawa diplomatija. To je gr~ka re~ u kojoj se sadrè ve{tina odràvawa me|unarodnih odnosa i vo|ewe me|unarodnih poslova. Koliko su na{i izabranici bili uspe{ni u tome, pokazuju na{ aktuelni me|unarodni poloàj i status nepriznate dràve. Oni, jednostavno, nisu uspeli da ubede me|unarodnu zajednicu da su me|unarodni ugovori, koje smo zakqu~ivali posle dobijenih ratova, jo{ uvek na snazi, da se moraju po{tovati i biti prihva}eni. Radom i zalagawem, uslovno re~eno na{e, diplomatije izop{teni smo iz mnogih me|unarodnih organizacija i foruma. To je rezultiralo uvla~ewem u oruànu borbu za opstanak koju bi sigurno izgubili da ne pripadamo ìlavom, po{tenom, ~ojstvenom i bogoqubivom srpskom plemenu koje jo{ nije reklo posledwu re~ na istorijskoj sceni. Zvani~na, komuno-socijalisti~ki odre|ena diplomatija SFJ, FNRJ, SFRJ i SRJ (u pitawu je ista dràva kao {to je u slu~aju KPJ, SKJ i SPS re~ o istoj partiji) nas je svojim ~iwewem i jo{ vi{e ne~iwewem okrenula protiv istorijskih saveznika i povezala sa nekim novim tradicionalno prijateqskim bantustanima i {eikatima. To tradicionalno prijateqstvo je trajalo kratko i neiskreno. Ve}ina satrapa, {eika i plemenskih poglavica sa kojima smo se druìli danas u Ujediwenim nacijama i drugim me|unarodnim organizacijama revnosno, prilikom glasawa, diè ruke protiv nas, razapiwe nas i kamenuje. Tako produktivna diplomatija, koju je posledwi nosilac antisrpske {tafete, Lon~ar, predao Vladislavu Jovanovi}u, bila je resor hermeti~ki zatvorenih krugova iz redova bratskih naroda i narodnosti i tabu u ~iju ekskluzivnost nisu mogli da dirnu neposve}eni. Sa koncepcijom oli~enom u podrivawu i eliminisawu srpskih interesa bila je formirana po ukusu, merilima i potrebama tih krugova i tako se kusa, kqasta, neuka i beskrupulozna, uz revnosnu brigu i negu posledwe evropske komunisti~ke partije na vlasti, odràla do danas. U takvoj diplomatiji uhlebqewe su na{li ne~iji nesposobni qubimci, politi~ari koje je trebalo skloniti iz prvog plana, vi{estruko neuspe{ni privrednici, kqu~ni diletanti (izabrani po tzv. kqu~u) i ostali gubitnici. Svako ko je bio prekobrojan u nekom forumu, koga partijski drugovi nisu mogli da ostave na cedilu i materijalno nezbrinutog, pristajao je uz diplomatiju.
139
Ve}inu od tih podobnih mediokriteta, uo~i odlaska na du`nost, slu`ba protokola je u~ila pravilnoj upotrebi pribora za jelo, ~etkice za zube, vezivawu kravate itd. Iako su ih upu}ivali u kulinarske tajne stranih kuhiwa oni su se na prijemima raspitivali za ~orbast pasuq i crevca na àru. Od okretnih igara znali su samo kozara~ko kolo a za komunicirawe sa inoplemenicima koristili su, iskqu~ivo, materwi jezik. Ali oni su revnosno i bespogovorno sprovodili direktive odozgo i vezivali kowa gde im gazda kaè, a to je i bio prevashodni ciq Pigmaliona iz SSIP-a i SMIP-a. Tako su nas vezali za Libijsku Yamahiriju (Savezni ministar Jovanovi} je nedavnom posetom zemqi za{titniku me|unarodnih terorista overio to neraskidivo prijateqstvo), za brata Arafata, za Mobutua Sese Sekua i jo{ nekoliko tuceta novih saveznika od kojih nam je i geografski poloàj nekih ostao nepoznat. Kakva je aktuelna situacija u SMIP-u najre~itije i merodavnije pokazuje pretstavka radnika tog ministarstva, ~lanova Samostalnog sindikata, koja je pro{le godine stigla u Glavni odbor Srpske radikalne stranke. Predusretqivo{}u dr [e{eqa stavqamo na uvid javnosti sadràj ove pretstavke koji nije ni skra}en ni doteran. Samostalni sindikat radnika SMIP-a formiran je u ovoj ustanovi da ukaè na mnoge probleme u biv{em SSIP-u i sada{wem SMIP-u, koji se decenijama povla~e u ovoj ustajaloj baru{tini. Vreme prolazi ali se, naàlost, u jugoslovenskoj diplomatiji ni{ta ne mewa na boqe. Ve}ina rukovode}ih kadrova, koji su ranije odlu~ivali o jugoslovenskoj spoqnoj politici i vodili kadrovsku slu`bu to ~ine i danas. *** Samostalni sindikat radnika SMIP-a je odrào sastanak sa ministrom inostranih poslova, Vladislavom Jovanovi}em, 5. maja 1993. godine (zabele{ka u prilogu) kada smo mu ukazali pa mnoge probleme. On se sloìo da nastavimo saradwu i da zajedni~ki u~inimo neke pozitivne pomake u radu ali do danas nije na{ao vremena da nastavimo razgovor. Zato smo odlu~ili da se obratimo vama i iznesemo ono {to smo hteli sa wim da razmotrimo. Kadrovsku politiku u SMIP-u vodi podsekretar Jovan Pe~enovi}. On je sedamdesetih godina do{ao u SSIP iz Pri{tine. Tada se pri~alo, {to nije bilo ta~no, da je bio u nemilosti politike Fadiqa Hoye. Wega je upravo Fadiq Hoya predloìo za prvog ambasadora u Albaniji 1975. godine. (Do tada smo u Albaniji imali predstavni{tvo kojim je rukovodio stalni otpravnik poslova.) Za ~etiri godine, koliko je bio na toj du`nosti Pe~enovi} nije uradio ni{ta za Srbiju i srpski narod na Kosmetu. Naprotiv, u tom periodu su Fadiq Hoya i wegovi istomi{qenici u rukovodstvu SFRJ odobrili Albaniji potapawe 500 hektara na{e teritorije na podru~ju Fierza Prizren gde su Albanci izgradili jednu od svojih ve}ih hidrocentrala. To im je pokloweno za sva vremena a sprovodilo se preko Jovana Pe~enovi}a.
140
Jovan Pe~enovi} je, kao hrvatski zet, bio omiqen kod Josipa Vrhoveca, Raifa Dizdarevi}a i Budimira Lon~ara. Po povratku iz inostranstva Budimir Lon~ar ga je postavio za pomo}nika Saveznog sekretara za inostrane poslove. U SR Jugoslaviji je postavqen za podsekretara koji je zaduèn za unutra{wu organizaciju i kadrovsku politiku u SMIP-u. Posledwu sistematizaciju u SSIP-u, 1992. godine, Pe~enovi} je sproveo, prema instrukcijama Budimira Lon~ara, tako da su Lon~arevi kadrovi i wegovih saradnika, ostali na vi{e odgovornih du`nosti u SSIP-u DK predstavni{tvima u inostranstvu. Pored Pe~enovi}a, ~lanovi Kadrovske komisije koja je obavila posledwu radnu sistematizaciju bili su: Rajko Yuver, savetnik saveznog ministra, vojvo|anski kadar. Bo{ko Kruni} ga je preporu~io Josipu Vrhovecu u grupi perspektivnih kadrova, iz onda{we autonoma{ke Vojvodine, za rukovode}e du`nosti. Za vreme Budimira Lon~ara bio je u Kadrovskoj komisiji u kojoj se i sada nalazi. Jovan Kosti} je, tako|e, autonoma{ki kadar iz Vojvodine koji je bio veoma privilegovan kod Josipa Vrhoveca, Raifa Dizdarevi}a i Budimira Lon~ara. Bio je na vi{e rukovode}ih funkcija: na~elnik uprave, savetnik Saveznog sekretara za inostrane poslove i dr. Karijera mu nije prekinuta iako je otvoreno iznosio svoje neslagawe sa novom politikom. Nedavno je odre|en za {efa diplomatske misije SRJ u Iraku. Kako }e i za ~ije interese Jovan Kosti} delovati, ne treba naga|ati nastavi}e da radi ono {to je radio godinama! Du{an Francuski, ~iji je brat bio u autonoma{kom rukovodstvu Vojvodine, otvoreno je u SSIP-u a kasnije i u SMIP-u govorio o proma{enoj politici rukovodstva Republike Srbije prema [iptarima na Kosmetu. Otvoreno je o~ekivao da }e na tom pitawu pasti rukovodstvo Srbije. Du{an Francuski je ranije bio na~elnik u uprave SSIP-a a od nedavno se priprema za preuzimawe rukovo|ewa diplomatskom misijom SRJ u Alìru. U SSIP-u se pitaju ~ije }e interese zastupati u toj arapskoj zemqi. Branko Zekovi} je postao funkcioner SSIP-a na predlog iz Vojvodine. Od prvog dana u SSIP-u sprovodio je politiku autonoma{kog rukovodstva Vojvodine. Bio je ambasador i savetnik u SSIP-u. U SMIP-u je postavqen za pomo}nika ministra. U periodu posledwe sistematizacije radnih mesta u SMIP-u bio je predsednik Kadrovske komisije za upravno-administrativne slu`benike. Sve koji su bili u nemilosti Budimira Lon~ara i godinama na raspolagawu, odstranio je iz SMIP-a kao tehnolo{ki vi{ak. Sada se priprema za novu du`nost {efa diplomatske misije u inostranstvu. Rajko Ze~evi} je po~eo kao administrativni slu`benik u Diplomatskom arhivu SSIP-a. Pri~a se da je 1978. pripremio mnoge materijale iz ovog Arhiva koji su predati nau~nim radnicima SAP Kosova, zbog ~ega su ga {iptarski rukovodioci, preko svojih vojvo|anskih kolega, predloìli za funkcionera SSIP-a. Ve} {est godina nalazi se na du`nosti ambasadora u Kolumbiji.
141
Najdrasti~niji primer kako se u SMIP-u nije skoro ni{ta promenilo je slu~aj Borivoja Mini}a. On je svojevremeno bio cvet bosanskih kadrova u SSIP-u. Raif Dizdarevi} ga je postavio kao opunomo}enog ministra u ambasadi u Alìru, u periodu kada je Raifov brat Faik Dizdarevi} bio ambasador. Budimir Lon~ar je prihvatio Mini}a kao elitni kadar po{to je bio izrazito antisrpski nastrojen. On je svoja ose}awa svuda po hodnicima iznosio, na {ta su se po{teni qudi zgraàvali znaju}i da je Borivoje Mini} sin pravoslavnog sve{tenika koji je 1941. godine jedva umakao usta{koj kami i na{ao uto~i{te u Srbiji. Borivoje Mini} i wegova supruga Zdravka, Hrvatica iz Bosne (pri~a se da je ro|aka ène monstruma Mande, {to nije provereno ali se pouzdano zna da su joj dve sestre i wihovi muèvi, jedan je musliman a drugi Hrvat, u slu`bi Frawe Tu|mana i Alije Izetbegovi}a a }erka joj je udata za Hrvata u Zagrebu) su bili ~lanovi Reformisti~ke stranke Ante Markovi}a. Kada se situacija u SMIP-u, makar i prividno, ne{to izmenila Borivoje Mini} je, preko no}i, postao veliki Srbin a ubrzo je preko svojih veza uspeo da reguli{e dràvqanstvo Srbije. Ostao je u SMIP-u u zvawu savetnika saveznog ministra a bio je i ~lan Kadrovske komisije. Nedavno je odre|en za {efa diplomatske misije u Parizu, na predlog Jovana Pe~enovi}a. Tamo }e imati prilike da ponovo sara|uje sa Faikom Dizdarevi}em koji je u Parizu Izetbegovi}ev diplomata. Na kraju ovog poglavqa vaqa re}i da je pomenuta Kadrovska komisija Jovana Pe~enovi}a, ~iji su ~lanovi bili i ovi koje smo naveli, uspe{no obavila svoj posao, prema preporuci Budimira Lon~ara, i iz SMIPa odstranila preko 400 od kojih je oko 50% onih koje je ranije otpisao Budimir Lon~ar. U SMIP-u jo{ uvek ima prili~an broj kadrova iz secesionisti~kih republika koje {tite Jovan Pe~enovi} i jo{ neki rukovodioci iz ranije postave. Staro a ni novo rukovodstvo SMIP-a do sada nije ni re~i objavilo o qudima koji i daqe zauzimaju odgovorne du`nosti u SMIP-u i zastupaju SR Jugoslaviju u inostranstvu. To su: Miodrag (Mi{a) Stojanovi}, ambasador u Havani. Bio je desna ruka Budimira Lon~ara u SUD-u (to je ona famozna obave{tajna slu`ba, ustvari slu`ba za ~i{}ewe SSIP-a od nepodobnih srpskih kadrova. Mi{a Stojanovi} se ponosio time {to je, kao Srbin, dao doprinos eliminisawu iz SSIP-a srpskih kadrova optere}enih hegemonizmom. Sli~nu ulogu, za vreme Budimira Lon~ara, imao je u SIP-u i Zoran Milivojevi}, koji je pre par meseci naimenovan za {efa konzulata SRJ u Austriji. Posebno nagla{avamo slu~aj Murata Agovi}a, ambasadora SRJ u Var{avi. U realizaciji antisrpske politike u SSIP-u koju su sprovodili Josip Vrhovec, Raif Dizdarevi}, Budimir Lon~ar i Milivoje Maksi}, zna~ajnu ulogu su odigrali wihovi {efovi kabineta me|u kojima se posebno isticao Murat Agovi}.
142
Josip Vrhovec je 1. oktobra 1979. god. odredio Agovi}a za {efa svog kabineta, a 1. avgusta 1980. god. unapredio ga je u zvawe savetnika saveznog sekretara, iako ga ni jedna republika nije stavila na svoju kadrovsku listu. Novembra 1982. godine Agovi} je postavqen za ambasadora SRJ u Mozambiku. Po isteku mandata, 1986. godine, vratio se u SSIP. Raif Dizdarevi}, koji je tada bio predsednik Predsedni{tva SFRJ, odredio ga je 1. marta 1987. na du`nost savetnika za politi~ka pitawa Predsedni{tva SFRJ. Budimir Lon~ar je 1. decembra 1987. godine postavio Agovi}a na mesto podsekretara u SSIP-u, zaduènog za unutra{wu organizaciju i kadrovska pitawa. Sektor kojim je rukovodio Agovi} je zajedno sa Kadrovskom komisijom, u periodu od 1987.1990. godine, o~istio SSIP od nepodobnih srpskih kadrova koji su zameweni Hrvatima, Slovencima, Makedoncima, Muslimanima i [iptarima. Tada je ukloweno 437 Srba koji su radili u SSIPu na raznim mestima i sa razli~itim zvawima. Ova kadrovska politika Budimira Lon~ara sprovedena je tiho, preuzimawem neophodnih kadrova, naj~e{}e mimo Kadrovske komisije sa obrazloèwem popravqawa nacionalne strukture zaposlenih u SSIP-u u kome su, navodno, dominirali Srbi ali nije re~eno na kojim radnim mestima. Za Srbe su kadrovici SSIP-a rezervisali radna mesta: voza~a, domara, portira, ~ista~ica i drugog tehni~kog osobqa. U navedenom periodu u SSIP-u je stalno bilo od 10-20 neraspore|enih slu`benika srpske nacionalnosti koji su lutali hodnicima i o kojima niko nije brinuo, niti ih je primao na razgovor. Tada se u SSIP-u pri~alo da je bilo lak{e do}i do Tita nego do Murata Agovi}a. Me|utim, i pored svega Komitet za odnose sa inostranstvom Izvr{nog ve}a Republike Srbije, na ~ijem ~elu je tada bio dr Aleksandar Prqa i koji je bio upoznat sa Agovi}evim zaslugama nagradio ga je tako {to ga je 1990. godine stavio na kadrovsku listu Republike Srbije i predloìo za ambasadora u Poqskoj. Ovu uslugu u~iwenu Muratu Agovi}u i wegovom za{titniku Budimiru Lon~aru, dr Prqa je u~inio iz li~nog interesa. Naime, Budimir Lon~ar mu je obe}ao da }e podràti wegovu kandidaturu za ambasadora u Francuskoj o ~emu je dr Prqa godinama ma{tao. U SMIP-u ovog re~itog ali ne i produktivnog diplomatu mnogi ne cene i smatraju ga tipi~nim novinarskim {arlatanom. Naste âlovski je spadao u red najpoverqivijih qudi Budimira Lon~ara. (Radio je u wegovom kabinetu u svojstvu specijalnog savetnika za politi~ka pitawa.) âlovski je nekoliko puta bio ambasador SFRJ. Rukovodstvo SMIPa mu je pomoglo da sina i }erku zaposli u Misiji OUN-a u Briselu. Naste âlovski je dobio povla{}enu penziju (osnova mu je jednogodi{wi prosek plata). îm je to ostvario, preko Kire Gligorova je uspeo da se zaposli u Misiji OUP-a Makedonije a penziju redovno prima wegova supruga. Generalni konzulat u Minhenu drì qude koji za ta mesta nemaju nikakvih moralnih prava.
143
Generalni konzul je bosanski kadar koga je na tu du`nost, pre sedam godina, odredilo tada{we rukovodstvo Bosne i Hercegovine iako nije bio u SSIP-u. Na tu du`nost je do{ao pravo iz Sarajeva. Saradnici su mu: [anija Drmaku iz Pri{tine, sin Ismeta Drmakua, biv{eg direktora Istorijskog arhiva SAPK, i Petar Radakovi}, jedan od poznatih pquvatora Srba i Srbije. Petar Radakovi} je u SSIP do{ao po preporuci Du{ana Dragosavca, velikog prijateqa svog oca. Generalni konzulat SRJ u Minhenu obavqa sve teku}e poslove: izdaje vize i paso{e kao i druga zvani~na dokumenta svim gra|anima biv{e SFRJ koji ìve i rade na jurisdikcijskom podru~ju ovog konzulata. [ef konzulata SRJ u Bariju je ve} sedma godina Slavko Wegomir, ro|ak Du{ana Dragosavca, preko koga je i do{ao na tu du`nost. SMIP uporno }uti i prikriva od javnosti imena qudi koji su u periodu raspadawa SFRJ pre{li na stranu secesionisti~kih republika ili drugih zemaqa. Veliki je broj takvih. Frane Krni}, ambasador u îleu, uzurpirao je ambasadu SFRJ i pretvorio je u ambasadu Tu|manove Hrvatske. Mom~ilo Koprivica, savetnik ambasade SFRJ u Va{ingtonu, odmah se stavio na raspolagawe biv{em ambasadoru SAD u Beogradu, Vorenu Cimermanu, i sada deluje protiv SRJ. [iri laì o Srbima i Srbiji i o wihovoj navodnoj odgovornosti za stawe u biv{oj Bosni i Hercegovini. Bekto Taib, savetnik ambasade SRJ u [vedskoj, sada je {ef misije Alije Izetbegovi}a u Nema~koj. Viktor Gaber, biv{i savetnik ambasade u Tirani, sada je {ef diplomatske misije BJR Makedonije u Albaniji. Mustafa Bijedi}, zamenik {efa jugoslovenske stalne misije pri OUNu u @enevi, sada je {ef Izetbegovi}eve misije. Na sli~an na~in su postupili jugoslovenski ambasador u Hagu, Bohte, jugoslovenski ambasador u Tunisu i savetnik jugoslovenske ambasade u Kanadi, Goran Kapetanovi}. Takvih izdajnika ima mnogo. Mnogo je i onih koji su se pritajili i prikrili i primaju devizne plate od SRJ za koju nisu nikada i ni{ta dobro u~inili. Kako se vratiti me|u svet sa stranputice gde nas je zavela partijska diplomatija i kako se odnositi prema nametnutim pravnim aktima i normama? Na{ me|unarodni poloàj je prili~no zapu{ten a odnosi sa me|unarodnom zajednicom, izuzev nekoliko prijateqskih zemaqa, zamrznuti na, verovatno, duì period. Me|utim, po{to to stawe ne}e ve~ito trajati, mi sada trebamo po~eti sa pripremom povratka me|u svet, trebamo nastupiti sa stalnim i upornim diplomatskim akcijama u tom pravcu. Budu}e me|unarodne odnose i svoj me|unarodni poloàj trebamo ostvarivati na temeqnim principima i odredbama Poveqe Ujediwenih nacija i wihovom izvornom zna~ewu.
144
Akta i norme u ~ijem dono{ewu Srbija i Jugoslavija nisu ravnopravno u~estvovale ili koje su proizi{le iz manipulacija, dezinformacija i nepravednih pritisaka ne}e nas obavezivati i smatra}e se ni{tavnim. Mi odbacujemo sve oblike pritisaka i prinude za ostvarivawe jednostranih tuma~ewa i interesa.
[ESTI DEO
Hleb i so za kom{ije * Recipro~ni odnosi * Servisirawe Ustava * Programi razvoja * Izve{taj slu`be za platni promet * Pustili bi mi wega ali ne}e on nas * Za{tita i bezbednost gra|ana * Parapolicijski an|eli ~uvari * Vladine {arene laè Srbija (SR Jugoslavija) je zemqa seqaka na brdovitom Balkanu. Na tom prostoru nalaze se i druge dràve sa kojima imamo zajedni~ke granice. Kakve }emo odnose graditi sa na{im susedima? Srbija i Jugoslavija prema svojim susedima nemaju teritorijalnih pretenzija, ne teè stvarawu zona uticaja, ekonomske, politi~ke, kulturne ili bilo kakve dominacije. Uspostavqawe novog svetskog poretka shvatamo kao uspostavqawe ravnopravnosti naroda i dràva, odricawe od dominacije i sile u me|unarodnim odnosima, slobodan protok ideja, kapitala, proizvoda, qudi, informacija i znawa u korist svih uz uvaàvawe legitimnih interesa. U skladu sa ovim konceptom neophodno je uspostavqawe odgovaraju}ih oblika organizovane ekonomske, kulturne, nau~ne i politi~ke saradwe. Tako|e se treba zaloìti za oìvqavawe ideja, uskla|enih sa vremenom, o Balkanskoj konferenciji ili Balkanskom multilateralnom savezu i Maloj Antanti u ciqu stabilizovawa i trajnog o~uvawa mira u ovom regionu. *** O nastojawima SR Jugoslavije da se u Ujediwenim nacijama i KEBSu angaùje kao ravnopravni ~lan, dr [e{eq je rekao da bi trebalo analizirati praksu i norme ovih me|unarodnih organizacija i sa wima uspostaviti odnose ravnopravnog a ne podre|enog ~lana. *** Bilateralne odnose sa drugim dràvama uspostavqa}emo na osnovu reciprociteta, obostrano korisnih sporazuma i ugovora i insistira}emo na uzvra}awu iste politike. *** [ta je sa Srbima van pravnog doma{aja SR Jugoslavije koji su ostali na okrajcima srpskih zemaqa i u biv{im avnojevskim republikama ~ijim secesijama su izgubili status konstitutivnog naroda i postali nacionalne mawine? Ti zagrani~ni Srbi su na{a velika obaveza. Uloì}emo sve svoje napore da im se prizna pravo na samoopredeqewe i wegovo ostvarivawe u okvirima druge dràve, u okvirima autonomije u drugim dràvama, u obliku konfederalne ili potpuno samostalne dràve i u obliku ujediwewa ili prisajediwewa onoj dràvi za koju se izjasne.
145
Mi o~ekujemo da }e uz na{u legitimnu pomo}, svi Srbi ostvariti svoju davna{wu èqu i ìveti, raditi i sticati u istoj dràvi. Koje su osnovne karakteristike unutra{weg i dràvnog ure|ewa Savezne Republike Jugoslavije? Savezna Republika Jugoslavija je definisana kao federativna dràva gra|ana i ustavna parlamentarna vi{estrana~ka demokratija. To je samo delimi~no zadovoqavaju}a definicija, sa gledi{ta Srpske radikalne stranke. Mi bi ono gra|ana zamenili sa Srba i lojalnih nacionalnih mawina. Daqe, protekli period je pokazao da Ustav treba znatno doraditi. Prepravqeni Ustav bi spre~io da u parlamentarnim igrama mawina dominira nad ve}inom, da se predsednik Vlade (u republi~kom Ustavu to se odnosi na predsednika Republike) ne moè pona{ati proizvoqno i samovoqno, bez odgovornosti prema Skup{tini, da se ne postavqa kao gazda i tutor ministrima itd. Srpska radikalna stranka ima primedbe i na ustavno re{ewe koje nacionalnim mawinama garantuje sva prava a zapostavqa za{titu poloàja nacije na delovima teritorije na kojoj su mawina u strukturi stanovni{tva. Imamo primedbu i na ustavnu definiciju parlamentarne vi{estrana~ke demokratije jer omogu}uje veliku distancu izme|u vlasti i naroda, zbog monopola strana~kog posredovawa i posredovawa republi~kih vlasti. Time se iskqu~uju neposredan uticaj drugih interesnih organizacija i javna odgovornost. To treba izmeniti. Analizi i izmenama Ustava treba pristupiti odmah, uz istovremeno uskla|ivawe republi~kih ustava. *** O strategiji privre|ivawa i privrednog razvoja koja obuhvata veliki broj privrednih grana i zahteva izo{trene analiti~ke mogu}nosti i visoku stru~nost, dr [e{eq je rekao slede}e: Ovde se postavqaju dva zahteva. Prvi, da se izrade kompetentni i ostvarqivi savezni, me|urepubli~ki i republi~ki programi privredne aktivnosti, za vreme trajawa sankcija, koji }e obezbediti privredu i stanovni{tvo od potpunog iscrpqivawa i, samim tim, slabqewa odbrambenih sposobnosti zemqe. Tim programima mora se, pre svega, obezbediti za{tita iscrpqivih resursa od prekomerne eksploatacije i o~uvati relativno sna`na osnova za period ublaàvawa i definitivnog prestanka sankcija. Drugi zahtev je izrada razvojno-za{titnih programa za period po ublaàvawu, odnosno prestanku sankcija. Koje su osnovne odrednice tih programa i da li }e se oni primewivati u uslovima poreme}enosti ekonomskih dru{tvenih zakonitosti? Mi moramo, kona~no, po~eti sa doslednim i propisanim primewivawem usvojenih programa. To je na{ imperativ. Vi{e nema vremena za improvizacije i komotno pona{awe. Ti programi }e se zasnivati na komparativnim prednostima i raspoloìvim tehni~kim i kadrovskim kapacitetima. U tom smislu moraju biti opredeqeni za:
146
1. Razvoj poqoprivrede i sto~arstva. Posebno se mora stimulisati razvoj odre|enog tipa sto~arstva u funkciji proizvodwe hrane, industrijskih sirovina i |ubriva. 2. Daqi razvoj, istraìvawa i supstituciju do sada kori{}enih energetskih izvora i oblika energije. Razvojni programi se trebaju pozabaviti i na~inom kori{}ewa sun~eve energije, termalnih i toplih industrijskih voda. Naravno, u prvom planu je nafta. Istraìvawe i aktivirawe izvori{ta nafte mora se intenzivirati. Dobro bi nam do{ao jo{ jedan Nikola Tesla da usavr{enim prenosom elektri~ne energije smawi ogromne gubitke. 3. Podsticaj metalskoj industriji. To podrazumeva usavr{avawe postoje}e proizvodwe i osvajawe nove, ekonomi~nije. Iskustva i znawa u proizvodwi sloènih ure|aja i ma{ina: aviona, podmornica itd., ukqu~uju}i oblast elektronike i telekomunikacija, dozvoqavaju nam da formuli{emo tri kqu~na zahteva: a. Stroga selektivnost asortimana. b. Visoki kvalitet i konkurentnost i odgovaraju}a ekonomi~nost. v. Iskqu~ivawe prqave tehnologije. Daqe, u ciqu oìvqavawa razvojnih programa ukazujemo na: 4. Razvoj saobra}ajnica i saobra}aja na osnovu evidentnih potreba i raspoloìvih potencijala, u prvom redu èlezni~kog saobra}aja i brodarstva. 5. Za{titu i kori{}ewe voda. Tu podrazumevamo stroge mere za za{titu vode za pi}e, za{titu re~nih tokova od zaga|ivawa, osposobqavawe vodotokova za plovidbu i izgradwu hidrocentrala i sistema za odbranu od poplava. 6. Program intenzivnog po{umqavawa i oplemewivawa {uma. 7. Program za za{titu zemqi{ta od erozije i degradacije. Za ostvarivawe ovih programskih na~ela neophodno je angaòvawe svih raspoloìvih nau~nih i operativnih potencijala. Veoma bi doprineli i ekonomi~ni i pravilno usmereni javni radovi. Koja su programska na~ela Srpske radikalne stranke u oblasti standarda i zanemarene socijalne za{tite stanovni{tva? Strate{ka pitawa socijalne za{tite i standarda stanovni{tva su stvarna zaposlenost i odnos plata i tro{kova ìvota. Neophodna je orijentacija na stvarno zapo{qavawe svih koji su radnom odnosu i imaju primawa iz radnog odnosa, kroz javne radove i specijalne oblike stimulacije. Istovremeno treba napraviti program zapo{qavawa nezaposlenih imaju}i u vidu i potrebe za radnom snagom u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. To je u vezi zapo{qavawa a kod raskida, odnosno prekida, radnog odnosa treba se rukovoditi socijalnim kriterijumima. U politici zarada, penzija, nadoknada i drugih primawa treba kao kriterijum uzeti potro{a~ku korpu i prema woj, kao jedini~noj meri, odre|ivati visinu primawa. Smawewe raspona u primawima, posebno kod zaposlenih, kao i tendencije ka uravnilovci, treba kompenzovati posebnim stimulacijama i nagradama za radni u~inak.
147
Na{a zalagawa za odnos plata 1:3, gde je to mogu}e, i penzija 1:2, odnosi se samo na period trajawa sankcija i na zaposlene u dràvnim preduze}ima i ustanovama. Privatnike ne obavezuju ti odnosi. Politika nadoknade porodiqama i de~iji dodaci treba sna`no da podstaknu pove}awe nataliteta. Sada{wa demografska situacija, uvaàvaju}i kao razloge hiper-inflaciju i ekonomske sankcije koje nisu jedini uzro~nik katastrofalnog stawa u privredi i pada ìvotnog standarda, je alarmantna. Politika rasta i koncentracije stanovni{tva mora biti programski ura}ena i u funkciji dugogodi{weg ostvarivawa nacionalnih interesa. Oblast stanovawa i stambena izgradwa u ovom konceptu moraju sadràti: {to ve}e angaòvawe gra|evinske operative, u~e{}e vlasnika ili korisnika objekta i racionalno kori{}ewe prostora i infrastrukture. Politika stambene izgradwe treba da bude u funkciji povoqnog razme{tawa stanovni{tva, sa ekonomskog i nacionalnog stanovi{ta. Sve ovo je povezano sa trì{nom privredom. Mo`da }emo se ponoviti ako kaèmo da u wu treba ugra|ivati izvesne komponente distributivne i dirigovane privrede i za{titne mehanizme a ve} postoje}e selektivno razvijati. U tom smislu treba podràti odre|ene funkcije sindikata i raznih humanitarnih organizacija, ali ne i onih koje svoju pomo} uslovqavaju verskim ili politi~kim ustupcima. Tako|e, treba omogu}iti i odre|ene oblike naturalnih davawa. Ovi predlozi odnose se samo na dana{we vreme ekonomske krize i nepravednih sankcija koje }e se, promenom reìma, prevazi}i. U normalnim okolnostima kojih su nas socijalisti li{ili ne}e nam biti potrebni nikakve humanitarne pomo}i i primawa u naturi. *** Po{to smo pro~e{qali radikalska programska na~ela o standardu i socijalnoj za{titi, u pauzi koju je dr [e{eq iskoristio za prijem novinara japanskog lista Joimuri {imbun prelistavali smo izve{taj slu`be za platni promet, koji nam je, neposredno pre pauze stavqen na raspolagawe. U pitawu je bio dokumentovani izve{taj Slu`be za platni promet o nalazu kontrole finansijsko-materijalnog poslovawa jednog broja saveznih organa za period avgust-decembar 1992. izvr{ene na zahtev Okru`nog javnog tuìla{tva iz Beograda i saveznog Ministarstva za finansije. Prelistavaju}i Izve{taj koji se uklapao u razgovor o standardu vratili smo se u vreme vladavine tandema ]osi}Pani}. Izvesne te{ko}e pri~iwavali su nam iznosi rashoda i ra~una izraèni u tada{wim dinarima ali kako su u igri bile i devize prostom ra~unicom smo do{li do odnosa dinara prema nema~kim markama. U to vreme dinar je vredeo mnogo vi{e nego danas. Sa odobrewem dr [e{eqa, preneli smo hronolo{kim redom delove integralnog teksta izve{taja koji su nam pali u o~i.
148
IZVE[TAJ str. 10 Shodno odredbama Odluke o utvr|ivawu prava otkupa deviza za izdatke na teret sredstava za rad saveznih organa uprave i saveznih organizacija za 1992. godinu, nepredvi|eni i nedovoqno predvi|eni rashodi Savezne vlade mogli su da se izvr{avaju na teret deviza. U slu~ajevima kada svaki pojedina~ni zahtev ne prelazi iznos od 19.740 dinara, odnosno 10.000 USD (dolara), odluku o navedenom mogao je da donese generalni direktor Trezora federacije, shodno odredbama napred navedene Odluke. O iznosima ve}im od ovoga morala je da odlu~uje Savezna vlada, odnosno Komisija za administrativna pitawa, na na~in utvr|en odredbama Privremenog poslovnika Savezne vlade. Kontrolom primene navedenog utvr|eno je da je u 6 navrata generalni direktor trezora federacije odobrio Saveznoj vladi otkup konvertibilnih valuta u ukupnom iznosu od 1.337.093 dinara, odnosno 677.381 dolara a na osnovu zahteva koji su glasili na mnogo ve}e iznose od onog koji je direktor Trezora federacije, shodno odredbama Odluke o utvr|ivawu prava otkupa deviza za 1992. godinu mogao samostalno da odobri. Ovo je sprovedeno izdavawem ve}eg broja re{ewa koji pojedina~no glase na iznos od 19.735, koji se kre}e u okviru dozvoqenog. Kontrolom je utvr|eno da u momentu izdavawa takvih re{ewa Trezor federacije nije imao odobrewe savezne vlade koja je jedina merodavna da o tome odlu~uje. Saglasnosti su dobijene naknadno i wima su pokrivena odobrena prava u iznosu od 1.057.198 dinara, odnosno 535.426 USD (dolara). Kontrolom je utvr|eno da za 279.895 dinara odnosno 141.955 dolara generalni direktor Trezora federacije nije imao odobrewe Savezne vlade. Ovakvim postupawem, koje ima za posledicu realizaciju deviznog prava i omogu}avawe sticawa konvertibilnih deviznih sredstava bez znawa i odobrewa Savezne vlade, povre|ene su odredbe Privremenog poslovnika Savezne vlade, Zakona o deviznom poslovawu i Odluke o utvr|ivawu prava otkupa deviza za 1992. godinu. IZVE[TAJ str. 15 i 16 Kontrola obra~una putnih tro{kova u inostranstvu Kontrolom je utvr|eno da su u periodu od 14. 07 do 31. 12. 1992. godine, na ime slu`benih putovawa u inostranstvo, ukupno utro{ena slede}a devizna sredstva: USA dolara 484.577 engl. funti 37.038 nem. maraka 723 dansk. kruna 21.326 {vajc. franaka 165.800 belg. franaka 428.294 austr. {ilinga 10.564 Kontrolom dokumentacije i obra~una putnih tro{kova prikazanih u pregledu utvr|eno je slede}e: Ni u jednom kontrolisanom slu~aju nisu izdati nalozi za slu`bena putovawa, kako propisuje uredba o izdacima.
149
IZVE[TAJ str. 26, 27 i 29 Kontrola ostalih isplata iz devizne blagajne Kontrolom je utvr|eno da su iz Narodne banke Jugoslavije podignuta slede}a devizna sredstva: 15.10.1992. god. 200.000 {vajc. franaka 20.10.1992.god. 114.426 {vajc. franaka 25.11.1992.god. 177.074,25 {vajc. franaka Ukupno: 511.500,25 {v. franaka Sredstva su preko {efa protokola Savezne vlade, Slobodana Mili}a, (220.000 {vajc. franaka) i Davida Kalefa, agenta za {tampu predsednika Savezne vlade, Milana Pani}a, (291.500,25 {vajc. franaka) predata u @enevi predstavniku {vajcarske firme za odnose sa javno{}u i javne poslove (pablik rilej{ns) Burson Marsteler @eneva, o ~emu postoje potpisane priznanice. Odobrewe za navedeno dato je tek u januaru 1993. godine. Naime, kako je to kontrolom utvr|eno, generalni sekretar Savezne vlade je 22. januar 1993. godine doneo tri re{ewa o kor{}ewu deviznih sredstava, na ime informativno-propagandnog nastupa u inostranstvu, u ciqu razbijawa informativne blokade o SR Jugoslaviji, baziraju}i ih na Zakqu~ku savezne vlade, sa sednice odràne 20.8. 1992. godine. Istima je iz sredstava predra~una Savezne vlade za 1992. godinu odobren iznos od 511.500,25 {vajc. franaka u ciqu informativno-propagandnog nastupa u inostranstvu Milana Pani}a i jugoslovenske delegacije. Iz navedenog je o~ito da su re{ewa kojima se obezbe|uju sredstva, doneta nakon izvr{enih pla}awa. U ciqu utvr|ivawa obligacionih odnosa izme|u SR Jugoslavije, Savezne vlade i firme Burson Marsteler iz @eneve, izvr{en je uvid u Sporazum o pruàwu usluga u oblasti odnosa sa javno{}u i savetovawa klijenata, koji je potpisan samo od strane ove firme i to 15. 7. 1992. godine. Povodom zakqu~ewa ovog Sporazuma, mi{qewe je dalo Savezno javno pravobranila{tvo 42.11.1992. godine u kome su istaknuti pravno-tehni~ki nedostaci sporazuma. Isplate po predra~unima navedene firme, kako se u datom obja{wewu navodi, izvr{ene su po li~nom nalogu predsednika Savezne vlade, Milana Pani}a. Kontrolom je utvr|eno da je pla}awe usluga izvr{eno na osnovu dva predra~una i jednog ra~una. U zahtevima Savezne vlade upu}enim Trezoru federacije za odobrewe deviznih sredstava iz rezervi za otkup 220.000 {vajc. franaka nazna~ena je neta~na svrha otkupa (slu`beni put jugoslovenske delegacije za @enevu) a zahtev za otkup 177.000 {vajc. franaka podnet je 3. 12. 1992. godine, nakon izvr{enog podizawa deviznih sredstava iz Narodne banke Jugoslavije. Zahtev za otkup 114.426 {vajc. franaka nije stavqen na uvid. U naredbi za uplatu dinarske protivvrednosti za otkup 220.000 {vajc. franaka i Nalogu za izvr{ewe doznake u inostranstvu, po kome su podignuta sredstva iz Narodne banke Jugoslavije, tako|e je navedena neta~na svrha pla}awa a u istoj dokumentaciji za otkup 114.426 {vajc. franaka svrha pla}awa je neprecizna.
150
IZVE[TAJ str. 50, 51 i 52 Kontrola izdataka po osnovu reprezentacije Savezna vlada je u periodu avgust-decembar (u oktobru marka je vredela 300 din. Podatak sa 46 str. prim. at.) 1992. godine na ime reprezentacije ostvarila tro{kove u visini od ukupno 66.359.652 dinara. U odnosu na usvojeni predra~un prihoda i rashoda Savezne vlade za period avgustdecembar 1992. godine po kome su planirana sredstva na ime izdataka za reprezentaciju u visini od 12.000.000 dinara, utvr|eno je da je 54.359.652 dinara vi{e utro{eno u odnosu na plan. Navedeni tro{kovi odnose se na slede}e korisnike: Predsednik Savezne Vlade 39.526.987 din. Generalni sekretarijat S.V. 3.361.691 din. Protokol S.V. 14.638.290 din. Tro{kovi pi}a i napitaka iz kabinetskih bifea za: Kabinet predsednika vlade, Generalni sekretarijat, Protokol Savezne vlade Savezna vlada 5.105.593 din. Ukupna reprezentacija predsednika Savezne vlade u iznosu od 39.526.987 dinara odnosi se na slede}e ugostiteqske usluge: 1. Tro{kovi hrane i pi}a u Rezidenciji i ul. Uì~ka br. 23, za period od 1.7. do 31.12. 1992. godine u iznosu od 19.648.980 dinara. 2. Tro{kovi koktela u ~ast sportista Jugoslavije koji je odràn 8.10. 1992. godine u iznosu od 19.648.980 dinara 3. Tro{kovi koktela za novinare u Palati federacije koji je odràn 24.10. 1992. godine u iznosu od 4.461.560 din. 4. Tro{kovi koktela u Palati federacije za privrednike SR Jugoslavije koji je odràn 27.11. 1992. godine u iznosu od 3.954.820 dinara 5. Tro{kovi ve~ere u Palati federacije za Generalni sekretarijat Savezne vlade koji je odràn 27.11. 1992. godine u iznosu od 1.812.064 dinara. 6. Ostali tro{kovi reprezentacije u iznosu od 8.435.903 dinara odnose se na prijeme doma}ih i stranih delegacija (od ~ega su u Belom dvoru ostvareni tro{kovi u iznosu od 1.812.559 dinara. IZVE[TAJ str. 68,69 i 70 Finansijsko-materijalno poslovawe slu`be za obavqawe tehni~kih m i drugih poslova za potrebe saveznih organa. 1. Kori{}ewe vile u Uì~koj ulici br. 23 Kontrolom je utvr|eno da se navedeni objekat od 1. 7. 1992. godine koristno kao rezidencija predsednika Savezne vlade, Milana Pani}a, i da su u istom objektu od 16.7. 1992. godine, pored predsednika, boravili i wegovi saradnici i supruga i to: David Kalef, agent za {tampu Mar{a Ohagan, li~na sekretarica predsednika vlade. Ri~ard Sarojan, li~ni sekretar predsednika vlade. Debora Levi Dimitrije Vuk~evi}, savetnik presed. vlade Sali Pani}, supruga predsednika vlade (u periodu od 20.10 do 20.11. i od 18.12. do 27.12. 1992. godine.)
151
U avgustu 1992. godine izvr{ena je adaptacija i opremawe vile za {ta su od strane Savezne vlade odobrena sredstva iz teku}e buyetske rezerve u visini od 11.116.813 dinara. Servis za pruàwe usluga za potrebe reprezentacije saveznih organa, zakqu~io je ugovor o izvo|ewu radova sa preduze}em Ma{inoprojekt Kopring iz Beograda, za koji nije pribavio mi{qewe Saveznog javnog pravobranila{tva {to je bio duàn shodno odredbama Zakona o pravima i du`nostima saveznih organa. Za izvo|ewe radova nije obavqena javna licitacija, odnosno prikupqawe ponuda, ~ime su tako|e, povre|ene odredbe navedenog zakona. Za radove na adaptaciji vile utro{ena su sredstva u visini 12.877.966 dinara, {to je za 1.761.153 dinara vi{e od sredstava obezbe|enih za ove namene, {to je, tako|e, u suprotnosti sa odredbama citiranog zakona. Kori{}ewe ostalih reprezentativnih objekata Kontrolom je utvr|eno da je u periodu od 17.7. do 30.11.1992. godine Beli dvor kori{}en za razne prijeme koje je prema predo~enim programima organizovao predsednik Savezne vlade. Prema spisku koji je sa~inila Slu`ba za reprezentativne objekte u ovom periodu odràna su ukupno 23 prijema. Beli dvor je kori{}en i pored usmenog a kasnije pismenog upozorewa (pismo generalnog sekretara Generalnog sekretarijata predsednika SRJ od 7. 8. 1992. godine) dostavqenog po nalogu predsednika SRJ da se do kona~ne odluke o nameni kori{}ewa Belog i Starog dvora u wemu ne mogu pruàti nikakve usluge a da se Beli dvor koristi bez saglasnosti Generalnog sekretarijata predsednika SRJ i suprotno postoje}im propisima. Kontrolom je utvr|eno da su se za potrebe programa predsednika Savezne vlade u Belom dvoru iz magacina Slu`be za reprezentativne objekte izdavali razni artikli (hrana, razna pi}a i napici). Kontrolom je utvr|en utro{ak u naturalnim pokazateqima (napr. 93 fla{e raznih èstokih pi}a od 0.7 do 1 litar, 218 raznih fla{a vina od 0.7 do 1 litar, 357 fla{a raznih sokova itd.) *** Finansijski izve{taj Slu`be za platni promet bio je najve}im delom posve}en biv{em predsedniku Savezne vlade Milanu Pani}u i wegovim deviznim i, u mawoj meri, dinarskim transakcijama. Pijanke u Belom dvoru, putovawa mercedesom ~iji nas je biv{i vlasnik tako|e opeqe{io i skakawe po krovu skupog vozila, kokteli, prijemi i ve~ere u ~ast svega i sva~ega, bile su ki~erske predstave skorojevi}a koji se o tro{ku na{e sirotiwe dokazivao. Progledali bi mi wemu kroz prste, odali priznawe wegovom mangupluku i ne bi ga vi{e pomiwali ni u psovkama, jer nije ni prvi ni posledwi koji nas je nasamario, da se ta propalica i secikesa ponovo ne pojavquje u na{em ataru, ne staje nam na muku i ne uzurpira pravo da nas kritikuje, upozorava, savetuje, procewuje i u~i redu! U slu~aju te biv{e pobeguqe i najamnika ameri~kih javnih i tajnih organizacija koji u na{em dvori{tu zida svoju finansijsku imperiju, ponavqa se ona, malo modifikovana, situacija iz narodne pri~e: pustili bi mi wega, ali ne}e on nas!
152
Sa dr [e{eqom ni re~ nismo progovorili o biv{em saveznom premijeru i biv{em Milanu Pani}u, koji je za wega odavno persona non vredna pomena. Vratili smo se na{im svakodnevnim mukama i traèwu izlaza i boqih re{ewa. Pa dnevni red je opet do{la jedna vojnopolicijska tema: za{tita i bezbednost gra|ana. [ta po tom pitawu treba preduzeti? Za{tita i bezbednost gra|ana su jedna od najva`nijih obaveza svake dràve. Da bi one funkcionisale treba ispo{tovati tri osnovna zahteva. Prvi je: osposobqavawe snaga odbrane da se u slu~aju bilo ~ije i bilo kakve oruàne akcije, napada, agresije itd. dovoqno sna`no suprotstave i otklone opasnost. To name}e potrebu oslonca na patriotski vojnorukovode}i i bora~ki kadar kao i zasnivawe i formirawe jedistvene koncepcije odbrane i ratne doktrine SR Jugoslavije i svih srpskih oblasti. Naravno, to podrazumeva jedinstvene oruàne snage; adekvatno organizovanu Vojsku Jugoslavije, modernizovanu i osposobqenu za uspe{no vo|ewe borbenih dejstava i ostalih prate}ih aktivnosti u svim uslovima oruàne borbe. To, tako|e, podrazumeva i sve oblike preventivnog delovawa, ukqu~uju}i razvijene sisteme obave{tavawa, uzbuwivawa i specijalnih dejstava odgovaraju}ih snaga, evakuaciju rezervi i rezervnih linija snabdevawa, naro~ito u velikim gradovima itd. Neophodni su precizno izgra|eni programi i priprema stanovni{tva za situacije oruàne agresije ili oruàne pobune. Drugi zahtev je akcija za stavqawe pod kontrolu svih paravojnih organizacija. Na koje paravojne organizacije mislite i da li je mogu}e vra}awe duhau bocu? Adekvatnom akcijom koja bi potekla neposredno sa dràvnog vrha, ukoliko dràvni vrh na|e interesa za to, mogu}e je vratiti duha u bocu i stvari dovesti u red. Naravno da od najvi{ih dràvnih rukovodilaca ne treba o~ekivati da }e oni di}i ruku na svoje organizacije. Tu, pre svega, mislimo na tzv. crvene beretke, Srpsku dobrovoqa~ku gardu @eqka Ra`natovi}a Arkana i Komet tim, Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Ali da nastavimo o za{titi i bezbednosti gra|ana. Rekli smo da je potrebna akcija za stavqawe pod kontrolu svih paravojnih formacija, organizovanog i poluorganizovanog kriminala kao i kriminalaca. Zar kriminalce umesto pod kontrolu ne treba stavqati u zatvore? Ono pod kontrolu podrazumeva kontrolu u zatvoru. Tu bi dali prednost kriminalcima iz Socijalisti~ke partije Srbije koji su se toliko namnoìli da je potrebno pro{irivawe zatvorskih kapaciteta. Za tu kontrolu potrebno je, uz zeleno svetlo drugova odozgo i adekvatno osposobqavawe snaga bezbednosti i javnog reda za raznovrsna dejstva. Neophodno je i znatno poo{travawe kaznene politike, naro~ito za dela pri kojima se primewuje nasiqe nad o{te}enima.
153
Tre}i od navedenih zahteva iz oblasti za{tite i bezbednosti gra|ana je neophodnost znatno efikasnijeg stavqawa pod kontrolu svih tokova polulegalnog i ilegalnog prometa robe i novca. Zatim, potrebne su mere koje }e suzbiti delovawe stranih obave{tajnih slu`bi i drugih neprijateqskih organizacija koje, uz svesrdnu pomo} nekih doma}ih asistenata vr{qaju po ovoj dràvi. U tom kontekstu potrebno je i obuzdavawe negativnog delovawa raznih misija i komisija iz inostranstva. Ovu oblast treba posebno urediti. Za uspe{nu za{titu gra|ana neophodne su mere koje obezbe|uju ja~awe efikasnosti javnih slu`bi, posebno uprave i sudstva. Kako efikasnost ovih slu`bi zavisi od kadrova koji su u wima zastupqeni, neophodna je selekcija po kriterijumima stru~ne i radne osposobqenosti, odgovornosti i morala, uz podrazumevani faktor nacionalne i patriotske svesti. Neki priu~eni politi~ari, u svom konceptu ru{ewa vlasti, zagovaraju socijalne nemire koji su, naàlost, u ovim ekonomskim okolnostima, mogu}i. Kakav je stav Srpske radikalne stranke po tom pitawu, budu}i da su poznata wena ranija zalagawa za osvajawe vlasti iskqu~ivo demokratskim, parlamentarnim putem? Mi i daqe ostajemo pri parlamentarnom konceptu osvajawa vlasti i ne mislimo ga napu{tati. Raznim improvizacijama sklone su one destruktivne snage koje nemaju izgleda da demokratskom politi~kom o{tricom osiguraju uspeh svojim programima i idejama. Wima odgovara stawe {to gore to boqe i svim raspoloìvim sredstvima ga podsti~u. Socijalni nemiri, u bilo kom obliku, najve}a su opasnost po sigurnost i bezbednost gra|ana. Mi ih ne}emo podstrekivati, ni izazvati, ni potpomagati ali ih se bojimo po{to su sada oni realniji nego ikada. Iza tih uli~nih nemira uvek se kriju autokratske tendencije i retko ti dru{tveni nemiri dovode do uspostavqawa demokratije. Oni obi~no vode uspostavqawu diktature. Wih }e poku{ati da iskoristi i ovda{wa peta kolona sastavqena od raznih pseudo intelektualna, naklowenih nipoda{tavawu sopstvenog naroda, la`noj miroqubivosti i sekta{kim duhovnim slobodama. Oni podbadaju Srbe protiv Srba i zato se moraju spre~iti, ma koliko se to ~inilo nedemokratski. Mere za otklawawe sukoba u obliku socijalnih nemira moraju biti usmerene na socijalno materijalni momenat. Jednostavno re~eno, treba omogu}iti takve uslove ìvota koji }e socijalne nemire iskqu~iti kao na~in protesta i obezbe|ivawa egzistencijalnih potreba. Da li su mere novog stabilizacionog programa Savezne vlade, ko zna kojeg po redu, usmerene u tom pravcu? Kako ih procewuje i komentari{e Srpska radikalna stranka? Mi, Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke, jo{ uvek nismo u{li u posed kompletnog ekonomskog programa Savezne vlade. I republi~ke vlade su sau~esnici u toj raboti ali, na osnovu onih informacija koje smo ve} dobili i onih materijala koje smo ve} imali u rukama, zauzeli smo slede}i stav:
154
Program koji se gromoglasno nudi narodu, kome se daje ogroman publicitet, oko ~ijeg promovisawa su angaòvane sve dràvne novinske i televizijske ku}e, nije adekvatan potrebama i okolnostima i podeli}e sudbinu ranijih stabilizacionih programa. Mi smatramo da te mere nisu stru~waci smislili, nisu stru~waci predloìli, da su one rezultat rada administrativnog aparata a taj administrativni aparat je uvek do sada povla~io pogre{ne poteze. Ponovo bi uputili zamerke televiziji, kojoj ni na pamet nije palo da dovede nekog eksperta iz opozicionih redova koji bi parirao tezama tih nadri ekonomista. Oni su puni hvale za program iako on predvi|a suspenziju trì{ne privrede i otpu{tawe 600-800 hiqada radnika sa posla. Kada budu otpu{teni, ti radnici }e iza}i na ulice a kakve }e posledice to imati moè se samo pretpostavqati. Autori ovog mesijanskog programa kaù da se radi samo o prebacivawu socijalnog starawa o radnicima sa preduze}a na dràvu. Me|utim, prakti~no, qudi ostaju bez posla.
SEDMI DEO
* Nameti na vilajet * Kova~i la`nog novca * Super deka za va|ewe fleka * Smerom rizvojnih putokaza * Politi~ke prostitutke * Kad gosti nisu besni... * Alarmno zvono za {kolstvo Savezna vlada (savezni socijalisti) je udarila jo{ jedan namet na vilajet. Kakva je ekonomska perspektiva sve brojnije sirotiwe raje koja globe davati ne moè...? Savezna vlada i weni ekonomski eksperti planirali su enormno oporezivawe imovine gra|ana. Kako su programirali, ti porezi }e biti toliko visoki da gra|ani ne}e imati od ~ega da ih izmire, pa }e morati da rasprodaju delove imovine ili, u nekim slu~ajevima, sve {ta poseduju, da bi na taj na~in udovoqili obavezama. Planirano je da se najve}i deo novca, koji }e se ste}i uterivawem poreza, slije u yepove dràvno finansijske mafije koja stoji iza ovog programa. Ona je narod ve} opqa~kala pomo}u inflatornog poreza a sada je ostalo da ono {to nije pokupila iscedi kroz eliminaciju vlasni{tva nad nekretninama. Sa tim opqa~kanim novcem mafija }e, u bescewe, otkupqivati preostalu imovinu. Primenom ovakvog poreskog sistema, qudi }e do}i u situaciju da bukvalno ne}e imati od ~ega da ìve i da prehrane porodice. Na udaru je i alternativna trgovina koja je do sada jedina mogla da zameni nesta{icu roba na trì{tu i da dopuni snabdevawe stanovni{tva elementarnim artiklima. Alternativna trgovina je, ipak, neka vrsta ventila za smawivawe dru{tvenih tenzija koji omogu}ava qudima bez posla i qudima na prinudnom odmoru da opstanu i da se sami brinu o sopstvenoj egzistenciji.
155
Sada se planira da se ona razbije i elimini{e merama ~iste policijske represije. Daqe, ovim stabilizacionim programom Savezne vlade planira se i drasti~no oporezivawe seqaka. Posledica toga bi}e poskupqewe hrane i daqe demotivisawe seqaka da proizvode strate{ke poqoprivredne kulture: p{enicu, kukuruz, suncokret i ostale koje se prodaju dràvi, po sistemu otkupa. U uslovima novih poreza, niskih otkupnih cena i netawenih dràvnih rezervi hrane, na{a prehrambena perspektiva nije sjajna. Neumorni u iznalaèwu mogu}nosti za prevare i mahinacije, socijalisti su opeqe{enom narodu oktroisali novi dinar sa zlatnom podlogom. Koliki su rok trajawa i vrednost tog zlatnika? Ovaj najnoviji socijalisti~ki dukat ne}e biti dugog veka. Ne moè se na temeqima nepostoje}e privrede i nepostoje}eg izvoza graditi stabilan i zdrav monetarni sistem. I ovo mahawe dvojnom monetom je smi{qeno, ustvari, zbog obmane seqaka prevashodno i zbog obmane jo{ nekih kategorija stanovni{tva, bar za nekoliko meseci, dok se qudi ne opasuqe i ne shvate da su nasamareni. To da }e dinar biti zamewivan za devize u poslovnim bankama je samo jo{ jedna {arena laà. Setimo se iskustva sa Antom Markovi}em i wegovom reformom koja, tako|e, nije bila dugog veka. U wegovo vreme, za dinare su se u bankama zaista ispla}ivale devize, ali samo u po~etku. Posle se pre{lo na tzv. ìralno otkupqivawe deviza. Gra|anin je za dinare mogao da kupi devize ali su mu one morale ostati na deviznom ra~unu i nisu se mogle podizati. Tako su qudi ostajali i bez dinara i bez deviza. U pomo} nam je prisko~io jo{ jedan belosvetski spasiteq. Da li }e poku{aj sa, dosada anonimnim, profesorom Avramovi}em rezultirati nekim pozitivnim pomakom? Simptomati~no je da je na ~elu tima za sprovo|ewe stabilizacionog programa jedan raspevani starkeqa, penzioner koji nema pojma o elementarnim ekonomskim kategorijama, koji narodu propagira te nove mere na komunisti~ki na~in, iz vremena posleratne izgradwe. Tada su komunisti~ki agit-propi obe}avali narodu da }e tre{we rasti na jabukama, da }e se snagom voqe i karaktera orati planine i da }e, uvek domovinom a nikad otaybinom, te}i med i mleko! Taj ~ove~uqak, profesor Avramovi}, jedno, gotovo sasvim nepoznato ime u srpskoj ekonomskoj nauci sada je odjednom naduvan do vrhunskog, oficijelnog, eksperta koji ne propu{ta priliku da naglasi da iza ovog programa stoji Slobodan Milo{evi}. Da li ovaj paket mera za ekonomski oporavak zemqe pored nabrojanih, uglavnom lo{ih strana, ima i neku dobru? Sigurno da ima i dobrih strana. Insistirawe na realnim izvorima popuwavawa dràvnog buyeta je jedna dobra strana ali }e oni drugim, nakaradnim elementima tog programa dezavuisati i ono {to je u programu pozitivno.
156
Ako program u celini nije dobar, a izvesno je da nije, onda neki wegovi pozitivni segmenti ne mogu da se izraze u dru{tvenoj praksi kao pozitivan faktor koji uti~e na poboq{awe op{teg socijalnog poloàja stanovni{tva. Mi }emo o tome dati kompletno saop{tewe kada ostvarimo uvid u celovit program. Ali, ~udi nas za{to se socijalisti sada pojavquju sa jednim ovakvim programom. Za{to to nisu uradili ranije, pro{le ili pretpro{le godine? Mogli su tada iskopati tog Avramovi}a, jo{ dve godine mla|eg. Mo`da bi tada bio malo ubedqiviji u tim svojim demago{kim frazama sa kojima nastupa na dràvnoj televiziji. Srpska radikalna stranka je ispraznila tobolac odapiwu}i strele u ekonomsku politiku vladaju}e stranke. Da je, u ovom trenutku, ona na vlasti, kako bi se uhvatila u ko{tac sa inflacijom? Srpski radikali imaju re{ewe za sve ekonomske rebuse. Mi ovde nemamo ni vremena ni prostora za op{irnije predstavqawe na{eg programa. Ukratko }emo vam re}i svoje stavove o problemu inflacije. Inflacija je bitna karakteristika na{ih privrednih kretawa posledwih decenija koja je krajem pro{le godine kulminirala u nezapam}enu hiperinflaciju. Dosada{wi poku{aji su pokazali da inflaciju nije mogu}e suzbiti monetarnim potezima koji su bili napad pa plate, penzije i druga primawa. Takozvane {ok terapije i drugi vid maltretirawa sirotiwe, poznato stezawe kai{a, pokazali su se besmislenim i u povoqnijim uslovima od sada{wih. U sada{wim okolnostima neophodno je o~uvati utvr|eni nu`ni paritet izme|u cena i zarada i zaustaviti pad proizvodwe. Treba oìveti i procese stvarawa novih vrednosti u onim oblastima u kojima moèmo da nadoknadimo uvozne komponente i tehnologiju. Neophodno je obezbediti dovoqne strate{ke rezerve i po cenu ograni~avawa odre|ene potro{we, kako bi se omogu}ilo uspostavqawe odgovaraju}ih odnosa izme|u naturalnih i nov~anih jedinica. Oìvqavawe proizvodwe zlata i drugih dragocenih metala i ruda, ma kolika bila u sada{wim uslovima, da}e znatne pozitivne efekte. Uno{ewe i izno{ewe deviznog novca svim postoje}im putevima mora biti organizovano i kontrolisano a u unutra{wem prometu ne treba biti administrativno ograni~eno. Za suzbijawe inflacije i zaustavqawe pada proizvodwe, neophodno je razviti mehanizme podsticaja proizvodwe i u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini kao i mehanizme privrednog povezivawa i monetarnih tokova izme|u Savezne Republike Jugoslavije i tih srpskih dràva, do ujediwewa, {to je na{ prevashodni ciq. Koji su, jednostavno re~eno, osnovni pravci i aktivnosti neophodni za ostvarivawe sveukupnog razvoja na{e dràve? Jedini mogu}i uslovi za re{avawe problema razvoja, u ovom trenutku, su: o~uvawe raspoloìve ekonomske, tehnolo{ke, nau~ne i kadrovske osnove i izrada programa budu}eg razvoja za vreme po prestanku sankcija. Osnovni ~inioci razvoja su:
157
1. Oslonac na poja~anu angaòvanost sopstvenih potencijala i potencijala onih subjekata koji su nam, i u najve}im isku{ewima i te{ko}ama, pomagali, tu pre svega mislimo na prijateqsku Gr~ku. 2. Intenzivno kori{}ewe komparativnih re{ewa. 3. îste tehnologije i visoko vredni i konkurentni asortiman proizvodwe. 4. Demokratsko dru{tvo, tzv. pravna dràva. 5. Povezivawe i ujediwewe svih srpskih zemaqa. Miroqubivi i saradni~ki odnosi sa susednim i drugim zemqama i razni oblici povezivawa na Balkanu, Evropi i drugim delovima sveta. 6. Razvijawe i angaòvawe nau~nog, vaspitno obrazovnog, kulturnog, sportskog, informativnog i drugih svrsishodnih potencijala. Jasno definisawe interesa i opredeqewa za wihovu realizaciju i za{titu. 7. Visoki stepen socijalne i svake druge sigurnosti i za{tite gra|ana. 8. Razvoj sposobnosti za efikasnu i aktivnu odbranu. 9. Aktivna, patriotska, diplomatija. Bez ispuwewa navedenih zahteva bilo bi veoma te{ko ostvariti proklamovane ~inioce razvoja. Da li u dràvnoj zajednici po va{oj meri ima mesta i za nacionalne mawine? Neki prepoznatqivi izdajnici u svojoj argumentaciji protiv Srpske radikalne stranke, koja im je najve}a prepreka na putu izdaje, isti~u nacionalnu netrpeqivost i etni~ka ~i{}ewa koja je ona zagovarala i sprovodila. Da li su te optu`be osnovane ili je istina negde izme|u? Kategori~ki tvrdim, sa punom moralnom i materijalnom odgovorno{}u, da nacionalnih progona, tzv. etni~kih ~i{}ewa, pod pokroviteqstvom ili u organizaciji Srpske radikalne stranke, nikada i nigde nije bilo i ne}e ih biti. Pla}eni svedoci koji nas, po zadatku, optuùju, nemaju, niti mogu imati, bilo kakvog dokaza protiv nas. Neka kaù imenom, mestom i datumom gde su srpski radikali nekoga zlostavqali, progonili ili ubili samo zato {to nije srpske nacionalnosti. I u famoznim, medijski predimenzioniranim, Hrtkovcima, koji se ve} dugo povla~e kao krunski dokaz na{ih navodnih tortura, nije bilo nikakvih ubistava na nacionalnoj osnovi. Bilo je jedno ubistvo iz koristoqubqa. Ubijeni je, sticajem okolnosti, bio Hrvat ali su ubice uhva}ene i odgovara}e za taj zlo~in. Bilo je, dodu{e, i nekih iseqavawa iz sela ali su Hrvati to po svojoj voqi radili. Niko ih na to nije prisiqavao a pogotovo ne ~lanovi na{e stranke. Oni su dobrovoqno, po svom izboru, zamewivali imawa i ku}e sa Srbima iz Hrvatske i u tim transakcijama, u organizaciji Katoli~ke crkve, obi~no boqe prolazili. Ali, Hrtkovci se i daqe koriste kao dokaz da je i na teritoriji SR Jugoslavije bilo etni~kih ~i{}ewa. Tome doprinose i mnoga na{i izrodi koji se {uwaju po svetu, politi~ki prostitui{u i laù po nalogu svojih imu}nih gazda, graditeqa novog svetskog poretka. Oni ~ak i u Beogradu neka`weno privi|aju srpske zlo~ine, zagovaraju odmazde i bombardovawa prestonice, provociraju, pakoste i uzbuwuju javnost.
158
[to se ti~e nacionalnih mawina, mi o wima imamo svoje stavove uskla|ene sa me|unarodnim pravom i ne mislimo da ih mewamo. Nepovoqan i podre|eni poloàj nacionalnih mawina je stalni izgovor Zapada za uplitawe u unutra{we poslove SR Jugoslavije. La`ne optu`be da se ovde kr{e qudska i gra|anska prava nacionalnih mawina su jedan od deùrnih razloga za neprestani pritisak na na{u izolovanu zemqu i iznu|ivawe od we raznih ustupaka. Srpska radikalna stranka smatra da svim nacionalnim mawinama treba obezbediti prava u skladu sa najvi{im me|unarodnim standardima i praksom. Wihova prava moraju zavisiti i od wihovog odnosa prema Saveznoj Republici Jugoslaviji. Poloàj nacionalnih mawina mora biti regulisan i bilateralnim ugovorima koji obezbe|uju recipro~ne odnose. Uspostavqawe nekakvih autonomija kojima zapadni humanisti, izme|u ostalog, uslovqavaju ukidawe sankcija, je unutra{we, ustavno, pitawe Srbije u koje se oni, ni na koji na~in, ne mogu me{ati. Daqe, u skladu sa tim, neophodne su dugoro~ne i sveobuhvatne mere za otklawawe uslova secesionisti~kih i drugih destabilizacionih aktivnosti koje se de{avaju na podru~jima sa ve}om koncentracijom pojedinih nacionalnih mawina. Te mere podrazumevaju veoma razvijenu i osmi{qenu politiku razvoja tih krajeva, imigracionu i emigracionu politiku i informativnu i kulturno obrazovnu politiku. Na kraju, smatramo da treba napustiti jo{ vaè}e definicije naroda i narodnosti i jasno sociolo{ki, politi~ki, ekonomski, pravno, geografski i religijski definisati nacionalne mawine. Da li su u ovim ekonomskim i politi~kim neda}ama koje su nas pritisle kao biblijski skakavci, kultura, nauka i {kolstvo samo trenutno zapostavqeni ili su definitivno preba~eni na sporedni kolosek? Sigurno je da su sve tri nabrojane oblasti zapostavqene. Razlozi su poznati i ne}emo se na wih vra}ati. Ipak, mi se nadamo da kultura, nauka i {kolstvo jo{ uvek nisu na sporednim ili, jo{ gore, na slepim kolosecima. U kojoj su meri zapostavqene i kakve }e biti posledice, ako se ne preduzmu odgovaraju}e akcije spasavawa, pokaza}e vreme. U odgovoru na va{e pitawe po~e}emo sa naukom koja je bila zapostavqena i neadekvatno angaòvana. To se mora hitno izmeniti u ciqu {to uspe{nijeg ublaàvawa posledica sankcija i osposobqavawa za razvoj po wihovom prestanku. Neophodno je da se odmah sa~ine programi sa jasno nagla{enim prioritetima u svim nau~nim oblastima. Ovi programi treba da postave zahteve za re{avawe odre|enih problema u oblasti prirodno matemati~kih, tehni~kih, medicinskih, dru{tvenih i humanisti~kih nauka, uz punu mobilizaciju nau~nika i nau~nih institucija. Univerziteti, instituti i razvojne jedinice u preduze}ima to moraju da prihvate kao nacionalnu obavezu, du`nost i nu`nost u ciqu opstanka. Za {kolstvo je veliki odmor zavr{en po{to je zvonilo alarmno zvono. [ta tu treba preduzeti?
159
Obrazovni programi, wihov intenzitet i metodi moraju se izmeniti koncepcijski, sadrìnski i po formi a angaòvawe obrazovno vaspitnog osobqa mora porasti u funkciji radikalnog rasta osposobqenosti polaznika za rad, stvarawe i izvr{avawe gra|anskih i patriotskih obaveza. U tom ciqu, neophodno je analizirati i utvrditi stvarne vrednosti postoje}ih institucija i stru~waka. Kulturni stvaraoci i wihova dela veoma su zna~ajni i mo}ni ~inioci u reafirmisawu srpstva i u izgradwi svesti i sistema vrednosti. U tom smislu, neophodni su patriotska orijentacija kulturnog stvarala{tva i afirmacija dela i stvaraoca koji sna`no deluju na pozitivna kretawa. Od posebnog zna~aja je kulturna politika koja }e za{tititi gra|ane od duhovnog porobqavawa i afirmisati izvorne i istinske vrednosti. Sport i fizi~ka kultura moraju, tako|e, u celokupnom sistemu dobiti adekvatno mesto.
OSMI DEO
* Peta li~na Konti}u * Monetarne mu}kalice * Gre{na Vlada * Brozovi kadrovi vuku konce * Zakasnele mere a. Poslani~ka grupa Srpske Radikalne stranke u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije podnela je Predlog za izglasavawe nepoverewa Vladi Radoja Konti}a. [ta radikali zameraju Saveznoj vladi i wenom prvom ministru? Poslani~ka grupa Srpske radikalne stranke u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije smatra da Savezna vlada ne zasluùje poverewe Savezne skup{tine zbog niza proma{aja u vo|ewu spoqne i unutra{we politike kojima je dovela do potpunog ekonomskog i finansijskog kolapsa, sunovrata nacionalne valute, zaustavqawa proizvodwe u skoro svim jugoslovenskim fabrikama, do pada ìvotnog standarda gra|ana, divqawa cena, nekontrolisanog i ni~im spre~avanog kriminala, pqa~ke gra|ana i dràve od strane finansijske mafije, koja se uvukla u sve pore vlasti, koja je nastala delovawem vlasti, kojoj je vlast pokri}e i koja je toliko narasla da bi, ako bi ova vlada ostala, uskoro mogla i da preuzme vlast u Jugoslaviji. Da li ove uop{tene zamerke moète konkretnije da odredite? Vlada Savezne Republike Jugoslavije nije uspela da re{i problem monetarne sfere koja je najosetqivija strana na{e privrede. Osnovni nedostaci monetarno-kreditne politike koja je dosada vo|ena su: porast selektivnog kreditirawa uz povoqnije uslove, vi{e regionalnih i sadràjno izuzetnih zahteva za primarnom emisijom, pritisci na konverziju kratkoro~nih u dugoro~ne kredite, upotreba ilegalnih ili polulegalnih kanala primarne emisije. Sve ovo govori da pored normativima propisanog emisionog mehanizma, paralelno ìvi i ja~a neekonomski mehanizam izuzetaka. Paralelni sistem emisije priznaje i Narodna banka Jugoslavije u svojim izve{tajima.
160
Teku}a kretawa dinamika kredita Narodne banke Jugoslavije iz primarne emisije ne daje, ni izbliza, sliku stvarnih kretawa. Zbog razli~itih izuzetaka, posebnih tretmana i finansijske nediscipline poslovnih banaka (prema kojima se ne preduzimaju mere) dopu{ta se, svesno i nesvesno, prekomerna emisija van zvani~nih kanala. Da li postoji uvid u koli~inu novca u opticaju? Te{ko je poverovati da postoji uvid u koli~inu novca u opticaju, kao i da se kontroli{e rast monetarne mase, {to je jedan od osnovnih zadataka monetarne politike. Obra~un monetarne mase ne obuhvata ra~une u crvenom saldu i novac u kamatama platnog prometa. Novac i nov~ani supstrat kreiraju se od strane gotovo svih u~esnika u platnom prometu. Zahvaquju}i merama monetarne politike na sceni su: dvojni valutni sistem, vi{e deviznih kurseva, ìralni novac, koji uslovno re~eno, vredi mawe od gotovog novca a za koji se do deviznih sredstava moè do}i po povoqnijoj ceni, tako da je ovo ume}e finansijskih i ostalih poslovnih struktura svedeno na to da se izvu~e gotovina sa ìralnih ra~una na ulicu ili da se ìralni otkup deviza formalno pokrije papirima {to ve{tije. Koji su finansijski noviteti u na{em monetarnom sistemu? Jedan od finansijskih noviteta, je taj da su ~ekovi izgubili prirodu instrumenata gotovinskog platnog prometa, da teku}i ra~uni funkcioni{u kao ìralni ra~uni preduze}a a platni sistem vi{e nije u stawu da obavqa svoje osnovne funkcije. Banke su sve mawe banke. Pojavquju se na svim mogu}im trì{tima a neke druge nefinansijske organizacije po~iwu da se bave poslovima koji su do ju~e bili svojstveni samo bankama. Zahvaquju}i merama, ~estim izmenama propisa o visini kamata, rizici privre|ivawa, gubitaka proizvodne i poslovne funkcije i gubitaka kapitala strahovito rastu, nadokna|uju se rastom realnih cena ili skretawem legalnih tokova privre|ivawa u ilegalne pa postaju realna ra~unovodstvena veli~ina a ne nekakva psiholo{ka komponenta inflacije. Po{to je novac postao najzanimqivija roba finansijska, nedisciplina se pretvorila u finansijski kriminal, sve je okrenuto protiv proizvodwe, a brojne finansijske afere koje vi{e nikoga ne uzbu|uju i ne ko{taju, dovoqan su razlog da se postavi pitawe da li ova Vlada zasluùje poverewe. Pored finansijske sfere, Savezna vlada se nije sna{la i u sferi spoqne politike. Na svojoj koì to su naro~ito osetili na{i sunarodnici na drugoj obali Drine. Na koji na~in se Vlada ogre{ila o zapadne Srbe? Savezna vlada vodila je pogubnu spoqnu politiku, nude}i, boqe re~eno ucewuju}i Srbe u Republici Srpskoj na potpisivawe VensOvenovog plana, kojim se Srbima nudi samo gubitak onoga {to su ratom ostvarili, u zamenu za zapre}eni mir u kome bi navodno bili nastavqeni pregovori o teritorijama. [ta je dato kao garancija za to? Koliko poslanici Srpske radikalne stranke znaju, ni{ta osim bonafide na koju je potpuno, bez osnova, ra~unala zvani~na politika Savezne Republike Jugoslavije.
161
îwenica je da smo ovakvom spoqnom politikom dovedeni do bezizlaza. Savezna vlada je vodila i vodi spoqnu politiku bez jasno postavqenih ciqeva i metoda. Takva politika bila je nesposobna da predvidi i anticipira poteze me|unarodne zajednice koja je, osetiv{i to, ve{to spoqnim pritiskom iznu|ivala retrogradne politi~ke poteze. Savezna vlada nije imala mudrosti da ostvari takvu politiku da nam se daju garancije da }e, u prostoru koji se Srbima VensOvenovim planom nudio kao otaybina, oni preìveti kao narod. Nu|eni su nam argumenti srpske propasti, a ne argumenti srpskih interesa. Vodio se propagandni rat i pribegavalo merama koje su bile àlostan plagijat metoda zapadne alijanse. Savezna vlada vodi politiku popu{tawa, politiku stra{nog rizika po sudbinu ~itavog naroda. Zapad je uspeo da uspe{no instrumentalizuje zvani~nu politiku Savezne Republike Jugoslavije. Ciq je bio da Srbi vr{e pritisak na Srbe u Republici Srpskoj, {to je imalo poseban politi~ki i psiholo{ki efekat na Srbe i tamo i ovamo, a ti su pritisci polako i sigurno trebali da rezultiraju srpskim raskolom. Takva politika poprimala je i me|unarodno priznawe kao podsticaj, {to je bio poseban cinizam, a da je Savezna vlada uspela da sprovede svoju zamisao, dobili bismo i supervizore u posmatra~ima srpskih podela na granici izme|u Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije. Svojom politikom, Savezna vlada se trudila da stvori osnovu za strah kod svih nas da }e o na{oj sudbini odlu~ivati Srbi u biv{oj Bosni i Hercegovini. Mo`da imamo osnova za strah da }e o nama i daqe odlu~ivati, ali ne Srbi u Republici Srpskoj, ve} oni koji su o wima odlu~ili, zemqe zapadne alijanse. U dramati~nim okolnostima me|unarodne izolacije Savezne Republike Jugoslavije morala je Savezna vlada da traì izlaz, ali nikada po cenu nacionalnog interesa o vitalnim pitawima naroda i dràve. Vlada je morala otvoreno da se suo~i sa onim {to je u odnosu na srpski narod krajwi ciq politike zapadne alijanse. Uz sve to, Savezna vlada je u potpunosti vo|ewe spoqne politike prepustila predsednicima republika ~lanica. Osim predsednika Konti}a koji je nedvosmisleno nesposoban za funkciju koju obavqa, ko je jo{ kriv za pogre{no povu~ene poteze Savezne vlade i lo{e ukupno stawe u svim saveznim institucijama? îwenica je da nedostatnosti i nedovoqnoj aktivnosti Savezne vlade, kao i Savezne skup{tine uveliko doprinosi i postoje}i personalni sastav tzv. savezne administracije. Ovaj sastav ~ine, pre svega, mislim, na one zaposlene koji se bave stru~nim poslovima, biv{i Brozovi i Kardeqevi kadrovi (primera radi, u Saveznoj vladi i danas rade sa zvawem savetnika ili specijalnog savetnika qudi koji su radili u Kardeqevom kabinetu i tamo izu~ili znawa samoupravnog sistema koja izgleda da danas koriste Saveznoj vladi), reformisani komunisti i qudi sa kadrovskih lista me|unarodno priznatih dràva iz nekada{weg kontigenta bratstva i jedinstva SFRJ. Primera radi, Sekretarijat za zakonodavstvo Savezne vlade vodi {ti}enica Milana Ku~ana i juri{nik inicijativnog odbora Reformskih snaga Ante Markovi}a. Ne sporimo da u ovom sastavu ima i stru~nih qudi ~i162
ji rad je potreban i koristan, ali generalno radi se o jednoj nasle|enoj komunisti~koj ispolitizovanoj saveznoj birokratiji, koja je funkcionisala u sistemu u kome je politi~ka podobnost bila uslov zapo{qavawa i u kome su nau~ili da je premisa svakog posla politi~ki pristup a ne stru~ni, jer je svaki zakon tog sistema po~ev od osnovnog zakona bio ideologizirana apologija sistema. Ovo je posebno izraèno u sastavu administracije Savezne vlade koja je pokazala da vrlo lako moè da mewa politi~ke ko{uqice, pa je od komunista pre{la u reformiste, od reformista u pani}evce i tako redom. Objektivno takva administracija nije sposobna da se usredsredi na stru~no i profesionalno obavqawe poslova, a izgleda da joj to nije ni potrebno, imaju}i u vidu inertan i tolerantan odnos prema wima, kao i ~iwenicu da mi funkcioni{emo prete`no u pravnom sistemu koji je stvorila dràva koja se raspala. Naime, i pored utvr|enih i vi{e puta produàvanih rokova za uskla|ivawe saveznih zakona sa Ustavom SRJ taj posao je na po~etku tako da je pravni sistem skoro u celini ostao kakav je bio, zakoni se krpe umesto da se donose novi zakoni, i ti zakoni u neskladu i sa samima sobom, sadrè nekonzistentna re{ewa i sl. Ovo je sve realnost, a obe}awa su bila da je u ovakvim uslovima nu`nost urgentno formirawe savremene, racionalne i koliko je to mogu}e jeftine savezne dràve i wene administracije koja je iskqu~ivo u funkciji postoje}ih ustavnih nadle`nosti savezne dràve. Ni{ta od toga nije ura|eno i posledice su o~igledne. Savezna vlada i nezaobilazne ekonomske sankcije? Aktuelna ekonomsko-socijalna situacija u nas nalaè svakoj ozbiqnoj politici kriti~ku analizu rada i pona{awa svih organa, a pre svega, izvr{ne vlasti u Republici Srbiji i u saveznoj dràvi. Genocidne posledice ekonomskih sankcija, ratno okruèwe i druge neprilike koje rezultiraju iz tih okolnosti, ne mogu biti trajan izgovor za katastrofalno ekonomsko i socijalno stawe privrede i stanovni{tva. Sankcije su trebale da budu i motiv i podsticaj da se preduzmu mere za maksimalno mogu}e eliminisawe wihovih posledica, jer mi nismo prva zemqa sa iskustvom me|unarodne izolacije, iako smo po posledicama bez presedana. Smatram da nije ura|eno ni ono {to je moglo biti ura|eno. Savezna vlada u svom inertnom i tromom odnosu prema ekonomskoj i socijalnoj realnosti donosila je zakasnele i palijativne mere plutaju}i na iluziji skorog ukidawa ekonomskih sankcija, da bi na kraju sve prepustila republikama ~lanicama. Po konstituisawu vi{estrana~kog saveznog parlamenta i jednostrana~ke vlade, jasno su proklamovani, pre svega, od strane Savezne vlade prioritetni ciqevi vladine politike: ublaàvawe ekonomskih sankcija, racionalizacija ukupne dru{tvene potro{we, a pre svega, savezne dràve, formirawe jedne operativne, pragmatski orijentisane vlade koja je trebalo da anticipira situacije i blagovremeno donese ili predloì mere. U tom kontekstu proklamovana je i puna funkcionalnost organa savezne dràve u sprovo|ewu takvih mera. Uvaàvaju}i ~iwenicu da je Savezna vlada donosila ili predlagala mere koje u sebi doziraju interese republika ~lanica kao nu`nost kompromisa savezne dràve, a koje su amortizo163
vale efikasnost takvih mera, mislim da je i u takvim okolnostima moglo da se uradi mnogo vi{e i da se izbegne ovaj potpuni debakl mera ekonomske politike Savezne vlade. Mislim da je sasvim dovoqno re}i da je nakon usvajawa Ustava SRJ, ostao ~itav niz saveznih propisa starog sistema koji je trebalo uskladiti sa saveznim Ustavom. Formirana je Komisija, napravqen je program i plan uskla|ivawa, program je reprogramiran vi{e puta, iako u Ustavnom zakonu za sprovo|ewe Ustava SRJ postoje fiksni rokovi uskla|ivawa. I danas smo na po~etku tog posla. Ovde se radi o celini pravnog sistema, jer Ustav SRJ uspostavqa nove odnose i konstitucije savezne dràve, a dràva funkcioni{e po starom neuskla|enom pravnom sistemu. To {to su produèni rokovi uskla|ivawa zapravo zna~i produàvawe neustavnog stawa, i {to je jo{ gore, produàva se funkcionisawe i ìvot pravnog sistema dràve koje vi{e nema. Savezna vlada je, umesto da donese nove propise, krpila postoje}e zakone, {to je rezultiralo wihovom unutarwom neuskla|enosti i nekonzistentnosti re{ewa koja sadrè. Mnogo zna~ajnih zakona nije doneto ni uskla|eno kako treba sa Ustavom SRJ a ti~u se zna~ajnih pitawa na{ih gra|ana, posebno wihove pravne i imovinske sigurnosti. Primera radi, Krivi~ni zakon SRJ reformi{e se u etapama i posledwim izmenama je ~isto terminolo{ki uskla|en sa Ustavom SRJ, tako da imamo jedan zna~ajan Zakon koji niti je su{tinski uskla|en sa SRJ, niti odgovara realnom stawu kriminaliteta u zemqi. U mnogim propisima koje Vlada brzopleto predlaè {iri se zona represije, {to po sebi ni{ta ne garantuje a ponajmawe obezbe|ivawe efikasnosti sprovo|ewa takvih propisa, jer se ni postoje}e sankcije nisu dosledno primewivale. Savezni parlament ima nadle`nost da obavqa kontrolu nad radom Savezne vlade. To ovla{}ewe nije iskori{}eno da se podstakne Savezna vlada na onu aktivnost koja bi bila primerena sada{woj situaciji. Aktuelno ekonomsko i socijalno stawe nalaè Saveznoj vladi jedan ozbiqan, stru~an i permanentan anga`man umesto koga smo dobili jednu potpunu politi~ku letargi~nost, iako su posledwe ekonomske mere Savezne vlade u praksi doìvele pravi debakl. Nov~ana jedinica SRJ je zapravo marka, a ne dinar. Nema~ka moè biti zadovoqna jer je wena moneta izvr{ila punu okupaciju SRJ. Na{im trì{tem mar{ira nema~ka valuta kao ekskluzivno merilo vrednosti. Inflacijom, op{tim osiroma{ewem sistemati~no se izvla~e i posledwe devizne rezerve stanovni{tva. Ne re{ava se opskurna situacija i poslovawe pojedinih bankarskih organizacija kao {to je Dafiment banka. Stanovni{tvo je dva puta izgubilo svu svoju deviznu u{te|evinu. Jedanput je poverilo dobrovoqno i legitimno svojoj dràvi, a drugi put jednoj me{etarskoj banci. Imamo bulevarsku ekonomiju u kojoj je devizno trì{te na ulici, pijaci, podrumu i sl. Nesta{ice osnovnih prehrambenih proizvoda samo su ubrzale proces inflacije, op{ti {verc i re~ju, op{te bezakowe. [ta da se radi? U situaciji smo kada se od ovakve politike mora napraviti jasna distanca, jer se nema vremena za akademska nadmudrivawa i politi~ka filozofirawa. Sada se moraju imati jasni odgovori {ta treba u~initi da se
164
spase ono {to se moè spasiti i ko to moè u~initi. Ja ovog trenutka mogu samo jasno da kaèm da na osnovu argumenata koje sam izneo i na osnovu argumenata koje vam pruà svaka radwa, svaka samoposluga itd., da aktuelna Savezna vlada to nije u stawu.
DEVETI DEO
* Ameri~ki recepti * Novi ioredak na silu * Gazdovawe NATO-pakp ta * Evropske promene * Stawe u banana republikama * Moneta za potkusurivawe * Lovci u mutnom * Golija{i u zasedi * Scenario rasula Posle sloma prve zemqe socijalizma ~iji Juda, Mihail Gorba~ov, zadovoqan uspe{no obavqenim poslom i oki}en zapadwa~kim ordewem i srebrwacima, obilazi svet, na globalnoj politi~koj sceni ostala je samo jedna super sila, Sjediwene Ameri~ke Dràve (SAD). Bez prave konkurencije (sa propa{}u socijalisti~ke imperije propao je i wen vojni~ki adut Var{avski pakt ili ugovor) i bez obaveze na uqudno i diplomatsko pona{awe, SAD su otkrile karte pa novi svetski poredak, koji i nije naro~ito nov, milom, a vi{e silom, naturaju ostatku sveta. Kada se ogole razne deklaracije i rezolucije koje u ime tih skorojevi}a donose Ujediwene nacije i weni organi, vidi se da se prqave tehnologije, nuklearni otpad, verske sekte, qudska prava homoseksualaca (ven~awa u crkvi), droga itd. nalaze u paketu novog svetskog poretka namewenom slabima i neposlu{nima. U toj perverznoj igri ameri~kih me{anaca ~iji je iskqu~ivi motiv profit koriste se najprqaviji metodi, sredstva i qudi (Jeqcin, Kozirjev, Milo{evi}, prim. aut.). Sve protivnike frustrirani pentagonski terminatori, koji su se dokazali u Granadi, Panami i Somaliji, uklawaju sa puta ne pitaju}i za cenu koju u novcu ili naturi uvek drugi pla}aju. Po{to smo se i mi Srbi na{li u taboru dràva suprotstavqenih volstritskoj plutokratiji, svrstani u kategoriju neprijateqa koje treba urazumiti, pedago{ka poema je po~ela. Supersoni~ni raketni avioni (zasada samo iz Avijana) istresaju svoje eksplozivne tovare u nedra srpske zemqe i na glave koje su prkosno podignute. Ostavqeni na cedilu od strane nacionalnog izroda Milo{evi}a i wegovih podrepnih mu{ica moramo se pripremiti da {to skupqe prodamo koù. Toj, od straha uprqanoj, gospodi koja nam je obe}ala znoj, suze i smrt poru~ujemo da se ne}emo skloniti sa crte ni wima ni istriverskim mo}nicima. SAD, koje nikada nisu bile mo}nije, àre i pale {irom sve zaga|enije planete. Koje metode i doktrine upotrebqavaju u svom pohodu na preostali slobodni svet i kako im se suprotstaviti? Po~etkom osamdesetih godina Sjediwene Ameri~ke Dràve (SAD) su formirale kompetentnu dràvnu komisiju da razmotri najva`nije politi~ke, ekonomske, vojne itd. probleme koji su odre|uju}i za wihov status prve dràve sveta, nacionalnu odbranu (bezbednost), svetsku hegemoniju i dirigovano rukovo|ewe svetskim procesima. Angaòvawem nau~165
noistraìva~ke elite i brojnih institucija, data komisija je uspela (posle dve godine rada) da izradi: koncepciju razvoja SAD u kojoj je dominirala a) koncepcija politi~kog delovawa; b) koncepcija ekonomskog razvoja; c) koncepcija razvoja oruànih snaga i d) koncepcija nau~noistraìva~kog rada. Na osnovu te koncepcije izgra|ene su i tekstualno su oblikovane odgovaraju}e doktrine, koje su posluìle i sada sluè kao osnovno rukovodstvo za pragmati~no postupawe u SAD i u odnosima sa ostalim dràvama, vojnopoliti~kim grupacijama i institucijama. Me|u tim doktrinama, po svojim odlikama, rezultatima primene i posledicama posebno se izdvaja ratna doktrina SAD, odnosno doktrina odbrane SAD ili nacionalna doktrina SAD. Mada je kompleksno izgra|ena, u woj dominiraju: politi~ka doktrina SAD, ekonomska doktrina SAD i vojna doktrina SAD. U na{em slu~aju, u ovom trenutku na sceni je ratna doktrina SAD. Na koje saveznike, ta~nije re~eno sau~esnike ra~unaju u demokratskom zveckawu oru`ja? Ratna doktrina SAD-a pokazala se dominantna u odnosu na sve ostale aktuelne ratne doktrine ili aktuelne doktrine odbrane dràva, politi~kih i vojnopoliti~kih grupacija. Rezultati wene primene u miru i u ratovima su objektivno prisutni a posledice tih rezultata su aktuelno stawe u sada{wim me|unarodnim odnosima. S tim u vezi moèmo konstatovati da se po~etkom devedesetih godina preduzimaju nove aktivnosti i da nastaju nova stawa u odnosima me|unarodnih subjekata i wihovih grupacija. Naru{ena je ravnoteà blokovskih sistema (ili sistema vojnopoliti~kih grupacija) i vojnih snaga, pa se poku{ava uspostaviti tzv. novi svetski poredak pod hegemonijom SAD. Raspadom biv{eg Saveza Sovjetskih Socijalisti~kih Republika (SSSR-a) i Var{avskog ugovora (VU), SAD su ostale jedina vojna, ekonomska i politi~ka supersila. To stawe koriste da preko Saveta bezbednosti (SB) Organizacije ujediwenih nacija (OUN) odnosno SB OUN i Severnoatlanskog pakta (NATO) uspostave novi odnos snaga, preraspodelu interesnih sfera i zona uticaja. U taj posao ukqu~uju i koriste uticaj i potencijale svojih osnovnih tzv. partnera u liderstvu: Engleske, Francuske, Nema~ke, Japana, a re|e Rusije i Kine. Time se iniciraju, podsti~u i praktikuju trajnije regionalne i lokalne krize, lokalni sukobi, i nove dràvno-politi~ke i etni~ke formacije i podele. U tom procesu stvaraju se, obi~no secesijom, nove male i siroma{ne dràve koje poslu{no slede politiku i zahteve mo}nih za{titnika. Koje su posledice prisilnog nametawa tzv. novog svetskog poretka? Dirigovanim i nasilnim stvarawem novog svetskog poretka sve vi{e se ispoqava dominacija ekonomske i politi~ke mo}i koja pomo}u vojne sile bitno uti~e na naru{avawe me|unarodnog prava i stvarawa novih odnosa u me|unarodnoj zajednici. Me|unarodno pravo se ubrzano pretvara u sredstvo ispoqavawa politi~ke mo}i i vojne sile. Ono sve vi{e omogu}ava SAD i wihovim partnerima u liderstvu (uglavnom Nema~koj, Engleskoj, Francuskoj i prividno Rusiji) da uvedu praksu prava i du`nosti me{awa u unutra{we poslove ostalih dràva pod izgovorom za{tite qudskih prava i prava mawina, pruàwa humanitarne pomo}i, za{tite demokratskih reìma i uvo|ewa demokratije i demokratskih sistema. Pri
166
tome se uspostavqaju stawa ograni~enog suvereniteta pojedinih dràva i primewuju prava na vojnu intervenciju radi odràvawa ili uspostavqawa mira ratom i nametawem politi~kih re{ewa silom. Sjediwene Ameri~ke Dràve i wihovi partneri u liderstvu samovoqno i prividno u dogovoru odlu~uju o tome koji doga|aji i zemqe ugroàvaju mir u svetu i wihove interese. Pomo}u SB OUN i samostalno praktikuju razne sankcije i pravo na vojnu intervenciju multinacionalnih vojnih snaga, koje prakti~no sa~iwavaju snage SAD (obi~no snage za brze intervencije), snage NATO i snage prijateqskih dràva. Te im snage sluè za kolektivnu primenu vojne sile, za zastra{ivawe vojnom silom i za realizaciju najva`nijih politi~kih ciqeva. Primena ekonomskih sankcija, me|unarodna izolacija, razne mere i diktati, koji se provode pod oficijelnim pokroviteqstvom SB OUN postali su provereni na~in i sredstvo ostvarivawa interesa SAD i pojedinih dràva Zapada. Time se u aktuelnoj praksi praktikuje tzv. doktrina niskog intenziteta i strategija posrednog nastupawa izazivawem i podsticawem unutra{wih kriza, sukoba, oruànih pobuna, terorizma, secesionizma, nacionalizma i verskog fanatizma u pojedinim dràvama radi wihovog slabqewa i razbijawa. Na udaru su dràve biv{eg SSSR-a i VU, ostale zemqe sa realsocijalisti~kim sistemima i u krajwoj instanci Kina kao najva`niji protivnik Zapada i wihove demokratije. U svemu tome uloge i zadaci su podeqeni SAD imaju globalno vojno i politi~ko vo|stvo i arbitra`nu ulogu, a saveznicima i partnerima prepu{taju i dodequju zadatke re{avawa regionalnih i lokalnih kriza. Te zadatke preciziraju i re{avaju SAD i me|unarodna zajednica (MZ) samo kada ih partneri i saveznici ne mogu re{iti. U me|unarodnim ekonomskim odnosima izdvajaju se ~etiri centra ekonomske i tehnolo{ke mo}i: SAD, Evropska zajednica (EZ naro~ito Nema~ka, Engleska, Francuska i Italija), Kina i Japan. Izme|u wih se obavqa raznovrsna saradwa ali i konkurencija na svetskom trì{tu i u preraspodeli mo}i. SAD poku{avaju da smawewem tzv. trke u naoruàwu, smawe vojne izdatke radi ublaàvawa nastupaju}e recesije, te ubrzavawa svog ekonomskog i tehnolo{kog razvoja. Tim putem kre}u i ostale zemqe koje poseduju nuklearno oru`je i velike vojno-industrijske komplekse. EZ na ~elu sa Nema~kom (zajedno sa Francuskom) poku{ava da izgradi ekonomsko-monetarnu i politi~ku uniju radi smawewa uticaja mo}i SAD i stvarawa partnerstva sa Rusijom i Ukrajinom. Neke isto~noevropske dràve poku{avaju da u|u u wen sastav, ali je verovatno da }e ona ostati zatvorena organizacija, uz razvijawe saradwe sa pogodnim partnerima iz tog prostora. U svemu tome Rusija i Ukrajina, mada su izuzetno jake u vojnom smislu, imaju podre|enu ulogu uglavnom zbog neprimerenog poltronskog odnosa politi~kog rukovodstva i vlada prema SAD i Zapadu. Kina i Japan, iz sasvim razumqivih razloga, najvi{e posve}uju pa`we svom ekonomskom razvoju i uglavnom nastupaju neutralno, Sistem Ujediwenih nacija (UN) formalno pravno postoji, ali je znatno naru{en i sve vi{e postaje nelegitiman i izvesno nefunkcionalan u izvornom smislu. Taj sistem podràva interese SAD i wenih saveznika,
167
a sve ostale me|unarodne organizacije su stavqene u istu funkciju. Izuzetak predstavqa neutralna i relativno samostalna uloga Kine u me|unarodnim odnosima. U Evropi na{eg vremena posle raspu{tawa Var{avskog ugovora, vojnog saveza socijalisti~ke zajednice, u prvi plan je izbio NATO. Bez pravog protivnika (Rusija koja je jo{ uvek vojno ja~a ne pripada vi{e toj kategoriji). Da bi opravdao svoje postojawe, NATO preuveli~ava opasnosti i revnosno reaguje ako se one negde samo naslute. Ko je jo{ pored Severnoatlantskog pakta vojno-politi~ki aktivan na starom kontinentu? p U Evropi postoje tri regionalna sistema kolektivne bezbednosti: Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradwi (KEBS), Severnoatlanski pakt (NATO) i Zapadnoevropska unija (ZEU). Oni su komplementarni i rade na ostvarivawu ciqeva SAD i EZ. Wihova vojna i politi~ka mo} je usmerena da deluje u istom smislu. Vojna mo} NATO-a je veoma zna~ajna i obi~no se stavqa u politi~ku funkciju upravqawa krizama na prostorima van iskqu~ivog uticaja Rusije, Ukrajine i Kine, a zatim na kontrolu naoruàwa, smawewa oruànih snaga i preduzimawe raznih politi~kih i ekonomskih postupaka. S tim u vezi, NATO se postupno i sve vi{e koristi za upravqawe krizama, za vojne aktivnosti pruàwa humanitarne pomo}i, za vojne aktivnosti o~uvawa mira na kriznim prostorima ili za uspostavqawe mira silom, te za primenu nevojnih sredstava za ostvarivawe pojedinih ciqeva. Time se pretvara u vojni instrument SB OUN i KEBS-a. Preko KEBS-a i EZ sve vi{e se ispoqava predominantna ekonomska mo} Nema~ke i privilegovana politi~ka pozicija Nema~ke, Francuske i Engleske. U kompleksu tih odnosa postupno se konstitui{e vojna mo} i politi~ka uloga Nema~ke, Turske i Italije, uz nastojawe da se stvori novi savez. Time nastupa novo geopoliti~ko i vojno prestruktuirawe snaga i evropskih prostora, uz postupnu izmenu realne strukture mo}i evropskih dràva. To se naro~ito ispoqava preko ZEU kao vojne organizacije EZ i vojne mo}i Rusije i Ukrajine, ~ime se naru{avaju koncepcija hegemonije i interesi SAD i jedinstvo snaga NATO. Na zapadu nema ni~eg novog ali se zato u ju`noj, sredwoj i isto~noj Evropi de{avaju neobi~na vojna i politi~ka prestrojavawa. Koriste}i svojih pet minuta SAD projektuju aktuelno stawe. Koje su wegove odlike? Na evropskom prostoru SAD poku{avaju da ispoqe svoju dominaciju i nastoje da ZEU integri{u u NATO. Istovremeno su usmerene na spre~avawe razvijawa neke nove rivalske vojne, ekonomske i politi~ke super sile koja se moè pojaviti na evropskom i ostalim prostorima. Za~eci te sile naziru se u ja~awu Nema~ke i wenom povezivawu sa Turskom, Italijom i traèwu savezni{tva sa Ukrajinom itd. Stoga su SAD prete`no orijentisane da onemogu}e ekonomski i industrijski razvijene dràve u takvim nastojawima. Otuda su i prisutna opredeqewa {irewa odbrambenih obaveza NATO-a na dràve sredwe i isto~ne Evrope, stvarawe novih koalicija i samostalnog delovawa. Ta opredeqewa ih navode na onemogu}avawe stvarawa samo evropskog sistema bezbednosti i zbog toga su posebno orijentisane da stvore oslonac na Balkanu (Gr~ka, Makedonija, Alba168
nija, Srbija i Bugarska sa centralnom bazom u Ni{u) i isto~noevropskim dràvama Ma|arska, Rumunija, Slova~ka, ê{ka, Poqska i Finska. Time se isti~e prostor iskqu~ivog ispoqavawa interesa SAD i wihovih budu}ih nastojawa za iskqu~ivom vojnom dominacijom. Najve}a prepreka u homogenizaciji ovog prostora je Srbija, odnosno Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) i osnovni nacionalni interes srpskog naroda i wegova slobodarska te`wa da ne ìvi pod tu|om dominacijom. Saradwa NATO-a, isto~noevropskih dràva i ~lanica biv{eg VU obavqa se pomo}u novoformiranog Saveta za severnoatlansku saradwu (SZSS) koji ima 37 ~lanica. Za sada, taj je Savet nepouzdan i sa wim se moè manipulisati na razli~ite na~ine. Odnos prema Rusiji je veoma sloèn i protivure~an, jer se ona (kao objektivno najja~a vojna sila na svetu) istovremeno uvaàva kao potencijalno najva`niji neprijateq ali i kao privremeni saveznik i partner u uspostavqawu novog me|unarodnog poretka. Te{ka ekonomska i politi~ka situacija u toj zemqi (uz veoma nizak nivo nacionalne osve{tenosti izvr{ne vlasti), te zavisnost od finansijske pomo}i Zapada perfidno se koristi za iznu|ivawe ustupaka aktuelnoj politici SAD, SB OUN, EZ i NATO. Sli~an odnos se uspostavqa i prema Ukrajini, sa tendencijom nastojawa da se na prostoru biv{eg SSSRa stvore nove male i sve slabije dràve naro~ito posle re{avawa statusa wihovog nuklearnog potencijala. U sklopu, za sada mirnih, promena u Evropi van balkanskog prostora, kola su se polomila na biv{oj SFRJ. Pri~a je poznata: Jugoslavija se raspala na vi{e, me|unarodno priznatih, banana republika. Iako razdvojene, novope~ene dràve budno prate zbivawa u susedstvu. Koje su osnovne odlike vojnopoliti~kog stawa u avnojevskim patrqcima biv{e SFRJ? Osnovne odlike vojno-politi~kog stawa u biv{oj Jugoslaviji. U toku 1991. godine SFRJ se raspala pod uticajem SAD, EZ, NATO, OUN, Vatikana, SSSR-a, te izdajnika u Predsedni{tvu i vlasti SFRJ, republikama i vojsci SFRJ. Pod tim uticajem nastale su nove male dràve i ratno stawe koje }e imati dalekose`ne posledice po SRJ i srpski narod. U novonastalim dràvicama nastala su odre|ena vojnopoliti~ka stawa koja dominantno uti~u na formirawe i ostvarivawe nacionalnog interesa srpstva i ostalih gra|ana SRJ. Odnosi izme|u novonastalih dràvica nisu razre{eni i zbog toga (ukratko re~eno) su{tina novonastalih stawa u prostoru biv{e SFRJ sastoji se u slede}em: 1. Slovenija se nalazi pod neposrednom patronaòm Austrije, a preko we, posredovano, pod pokroviteqstvom Nema~ke i Vatikana. Nema re{enu granicu sa Italijom i Hrvatskom, nema ve}e trì{te i sirovinsku bazu, pa kao homogenizirana nacionalna struktura mora traìti za{titu i pomo} Nema~ke ili neke mo}nije dràve. U slu~aju {irewa tzv. jugoslovenske krize i oruànih sukoba na Balkanu, bi}e najverovatnije pokorena od mo}nijih suseda i teritorijalno razdeqena izme|u Italije, Austrije (Nema~ke) i Ma|arske. S obzirom na istorijske procese ona nema nekog ve}eg zna~aja za srpstvo osim za o~uvawe plemenite ideje ju`nog slovenstva, eventualnog dobrog susedstva i perspektivne ravnopravne saradwe.
169
2. Hrvatska je formirana (za srpstvo na najgnusniji na~in) kao ekstremna nacionalisti~ka, antidemokratska i apsolutisti~ka dràva hrvatskog naroda. Nalazi se pod neposrednom patronaòm Nema~ke i Vatikana, a samim tim i pod posrednim pokroviteqstvom SAD, SB OUN i EZ. Iz wenog dru{tvenog bi}a proizlazi te`wa za formirawem tzv. Hrvatske u povijesnim granicama, koja prakti~no pretenduje na prostor Republike Hrvatske u biv{oj SFRJ i na prostor BiH do linije rejona Br~ko, Tuzla, Sarajevo, Kowic, Mostar, Stolac, Qubiwe i Trebiwe. S obzirom na takve pretenzije, wene oruàne snage se zbog istorijskog i sada{weg etni~kog rasporeda stanovni{tva na tom prostoru nalaze u oruànom sukobu sa oruànim snagama i sastavima Republike Srpske Krajine (RSK), Republike Srpske (RS) i Muslimanske Republike (MR BiH). Otuda su prisutni i mnogi problemi koje aktuelna hrvatska vlast mora da re{ava, a naro~ito problemi utvr|ivawa granica sa RSK, RS, SRJ i potencijalno sa Slovenijom i Italijom uz permanentnu potrebu spre~avawa secesije prostora Dalmacije i ostalih primorskih oblasti. U kompleksu problema Hrvatske najvi{e se isti~e neminovnost i potreba re{avawa srpskog pitawa. Taj problem Hrvatska poku{ava da re{i na {tetu srpstva, koriste}i istorijsko iskustvo jezuita i usta{a uz pomo} mo}nih sponzora, izdajnika u srpskom narodu i neodlu~nog (nesposobnog) jugoslovenskog rukovodstva. U re{avawu tog problema ona je veoma osetqiva na posedovawe prostora Neuma, Quba~kog moreuza (Masleni~kog prolaza), Li~kog poqa, Karlova~kog me|ure~ja i prostora u rejonu Oku~ani, Pakrac, Daruvar. U sada{woj konstelaciji snaga to su strategijski va`ni prostori za srpstvo i wihovo posedovawe }e zna~ajno uticati na dirigovani i kona~ni obra~un Srba i Hrvata. Taj obra~un sponzori Hrvatske planiraju da iniciraju u toku 1994. godine i re{e u wenu korist nakon perfidnog vo|ewa muslimana u totalni poraz u biv{oj BiH. U slu~aju {irewa tzv. jugoslovenske krize i oruànih sukoba na Balkanu bi}e na strani neprijateqa SRJ i Srba, pa zbog toga srpstvo mora biti u permanentnoj spremnosti za odbranu i vojni~ki razumno se pripremati za naredno ratovawe bez obzira na sva aktuelna i mogu}a mirnodopska re{ewa. 4. Bosna i Hercegovina je perfidno formirana kao istorijski kompleksna dràva mr`we i nalazi se pod dirigovanom patronaòm Francuske, koja neprimetno obavqa prqave politi~ke poslove SAD i Nema~ke uz uobi~ajenu saglasnost SB OUN i EZ. Iz wenog dru{tvenog bi}a ispoqava se sva apsurdnost postojawa jedne dràve u kojoj se najneposrednije podsti~e i inicira ekstremno versko i etni~ko sukobqavawe stanovni{tva radi sra~unatog eliminisawa muslimana, a zatim ostarivawa interesa Francuske i Nema~ke preko pretenzija Hrvatske na nazna~ene prostore. U svemu tome ekstremne islamske dràve, uz potpunu saglasnost SAD, i wihovu neposrednu podr{ku ekstremnom muslimanskom rukovodstvu, najneposrednije podsti~u oruàne sukobe koji se sra~unato vode bez obzira na sve napore za uspostavqawe mira. Uspostavqawe mira na prostoru biv{e BiH je sra~unat posao mo}nika Zapada za 1994. godinu i to u funkciji samouni{tewa muslimana, kona~170
nog obra~una sa srpskim narodom nametawem voqe SAD i razbijawe SRJ. U tu svrhu izvr{ena je nepotpuna okupacija pojedinih prostora snagama UNPROFOR-a i perfidno postavqena kontrola mnogih aktivnosti srpskog naroda i prostora RS. U tome im pomaù snage NATO, izdajnici srpskog naroda, i neodlu~nost i nesposobnost rukovodstava SRJ za odlu~niju politi~ku akciju i preventivno delovawe na objediwavawu srpskih oblasti u jednu dràvnu celinu. Zapadni Srbi, koji su vekovima bili moneta za potkusurivawe velikih sila, vi{e ne prihvataju tu ulogu. Do~ekav{i svoj trenutak, pou~eni istorijskim iskustvom, stvorili su jake oruàne snage i opredelili se za slogan u se i u svoje kquse. Da li je to dovoqno za realizovawe nacionalnih interesa? Najva`niji ~inilac za realizaciju interesa srpstva na prostoru biv{e BiH i srpstva uop{te su oruàne snage Republike Srpske. Zajedno sa oruànim snagama Republike Srpske Krajine predstavqaju vojne snage koje se uz razumnu pomo}, organizaciju, rukovo|ewe i politi~ku podr{ku iz SRJ mogu uspe{no suprotstaviti oruànim snagama Hrvatske, muslimanske BiH, UNPROFOR-a i snagama NATO koje su sada angaòvane za eventualnu oruànu intervenciju. U toku 1993. godine oruàne snage SAD i NATO-a ne}e preduzimati oruànu intervenciju jer razumno procewuju da je weno izvr{ewe veoma rizi~no, i da se pomo}u we ne mogu ostvariti planirani ciqevi. Weni rezultata mogu da budu neo~ekivano kontraproduktivni i da ugroze politi~ki opstanak naredbodavaca i korisnika, uz mogu}e naru{avawe postoje}ih vojnih potencijala kojih Zapad nema dovoqno. Za ostvarivawe planiranih ciqeva Zapad ima na raspolagawu jeftinija i efikasnija sredstva poo{travawe sankcija, izolacija, izazivawe unutra{wih pobuna, ekonomsko i politi~ko iznuravawe do sra~unatog pro{irivawa ratne opcije i pa prostor SRJ i Makedonije. Stoga mir u biv{oj BiH sada moè ostvariti i trajnije o~uvati samo Vojska RS nano{ewem kona~nog poraza preostalim hrvatskim i muslimanskim oruànim sastavima nakon wihovog sukobqavawa u centralnoj Bosni i dolini reke Neretve. U slu~aju {irewa tzv. jugoslovenske krize i oruànih sukoba na Balkanu, sigurno je da }e oruàni sastavi Hrvata i muslimana na prostoru biv{e BiH biti na strani neprijateqa SRJ i Srba. Zbog toga srpstvo, tako|e, mora biti u permanentnoj spremnosti za odbranu i vojni~ki razumno se pripremati za naredno trajnije ratovawe. Prostor RS (zajedno sa prostorom RSK) je najpogodnija geostrategijska oblast i oslonac srpstva za vo|ewe dugotrajnih borbenih dejstava i ostalih aktivnosti u ratu. Istovremeno, taj prostor i srpske vojske na wemu su sada najpouzdaniji garant opstanka SRJ i za objediwavawe svih srpskih oblasti. Stoga je neophodno sve u~initi u SRJ da se te vojske oja~aju i pomognu to je najboqa dugotrajna investicija SRJ i u to treba ubediti sve Srbe u SRJ i svetu. Biv{a jugoslovenska republika Makedonija (ime na kome su insistirali Grci) najvi{e je u}arila od svih otcepqenih republika. Da li }e }ar, ostvaren na tu| ra~un, biti dugog veka i kakvi su weni izgledi u svo|ewu balkanskih ra~una?
171
5. Makedonija se nalazi pod neposrednom patronaòm SAD, a preko wih, posredovano, pod pokroviteqstvom EZ i posebno Gr~ke. To se pokroviteqstvo javno ne ispoqava, ali je bitno doprinelo wenom opstanku i uvo|ewu drugih sankcija SRJ. Nema re{ene granice sa SRJ, trì{te i sirovinsku bazu, ali smi{qeno koristi sankcije SRJ da ìvi na ra~un SRJ i Bugarske. Ima veliki broj [iptara i bugarofilski opredeqenih stanovnika pa u slu~aju {irewa tzv. jugoslovenske krize i sukoba na Balkanu bi}e najverovatnije pokorena od mo}nijih suseda ili }e im biti data kao poklon od mo}nijih sponzora. S obzirom na istorijske procese ima veliki zna~aj za srpstvo i za wegovo uklapawe u pravoslavnu alijansu. Sada moè biti samo dobar sused koji sluì SAD kao prostorni oslonac za ispoqavawe uticaja u stvarawu koridora dràva kojima se razdvajaju najja~e dràve EU od najja~ih dràva biv{eg SSSR-a i VU. Time je postala i zna~ajan oslonac za delovawe prema SRJ i za weno razbijawe. SRJ je odavio trn u oku svetskim mo}nicima. Koje su wene geopoliti~ke i vojnostrategijske karakteristike i kolike su joj {anse u sukobu sa Golijatima? 6. Savezna Republika Jugoslavija je formirana isforsirano kao kontraverzna konfederacija Republike Srbije i Republike Crne Gore. U wu je unapred ugra|eno bi}e secesije i izuzetno skupe dràve. To nije u interesu srpskog naroda, jer wemu treba jedinstvena, racionalno organizovana, jeftina, pravna, demokratska dràva koja }e obuhvatiti sve srpske oblasti i u kojoj }e Srbi ìveti ravnopravno sa svim stanovnicima Jugoslavije onim koji je uvaàvaju za svoju otaybinu. Ona je proizvod nasle|a, nu`de i po voqi lidera i vladaju}ih republi~kih politi~kih garnitura. S obzirom na to, ona se mora rekonstruisati u modernu dràvu bez republika i autonomnih pokrajina. Mora se prona}i optimalna organizacijska struktura, sastavqana od geografsko-ekonomskih celina ili oblasti. Po svom poloàju SRJ zauzima centralno mesto na Balkanu i osnovno podru~je za sve saobra}ajne koridore osnov svih saobra}ajnih veza koje idu preko balkanskih prostora. To je zna~ajna odlika na{eg prostora ali i zna~ajan geopoliti~ki i vojnpostrategijski problem za o~uvawe slobode i samostalnosti srpstva. Nalazi se na putu mnogim vezama izme|u pojedinih delova EZ, ZEU i NATO, te izme|u vode}ih dràva svih ekonomskih i vojnih saveza. Za sada, tom poloàju nema funkcionalnih alternativa. Istovremeno, ona se nalazi u zoni postoje}ih i potencijalnih vojnih saveza, politi~kih asocijacija, verskih alijansi militantnog katolicizma i islamskog fundamentalizma, multinacionalnih kompanija i raznovrsnih lobija. To sve ~ini da sada zauzima poloàj nezaobilazne zemqe ili dràvnog prostora u preplitawu i sukobqavawu interesa SAD, Nema~ke i EZ prema evropskom jugoistoku i naftonosnom Istoku. Zbog toga je izloèna delovawu mnogih obave{tajnih slu`bi, raznim pritiscima, destruktivnim aktivnostima i moè biti protiv svoje voqe i interesa uvu~ena u ratna dejstva ili da bude napadnuta. Agresivna politika SAD, NATO i EZ prema SRJ i srpskom narodu u celini, odlu~uju}e odre|uje wen vojnostrategijski poloàj. Ciq wihovog delovawa je da se razbijawem SRJ raspar~aju i razjedine sve srpske obla172
sti, da se stave pod kontrolu radi lak{e manipulacije jer su objediwene i optimalno vojno organizovane nepobedive za razumnog protivnika. To vojnointelektualna elita na Zapadu dobro zna i zbog toga preporu~uje istrajavawe na modelu razbijawa SRFJ koji se dosada pokazao praktikabilnim i funkcionalno uspe{nim. Sa tim modelom na{i politi~ki i vojni rukovodioci su bili pravovremeno upoznati ali zbog izdajstva, nesposobnosti i neznawa nisu uspeli da na|u pravo re{ewe za suprotstavqawe. Ni sada se ni{ta bitno nije izmenilo u navedenim strukturama i stoga o~ekujemo istu sudbinu sa SRJ ako se ni{ta kvalitetnije ne preduzme. Na~in na koji je razbijena SFRJ modifikovan je i koristi se i za razbijawe SRJ. Najkra}e re~eno, u ~emu se sastoji wegova su{tina? Wegova su{tina sastoji se u slede}em: (1) Ekonomskim sankcijama i izolacijom od ostalog sveta do 1995. godine uni{titi ekonomiju SRJ a time i wene odbrambene mogu}nosti za podr{ku borbenih dejstava i ostalih aktivnosti Vojske Jugoslavije. Uporedo sa tim, i u meri siroma{ewa stanovni{tva, pripremiti pogodne (~itaj poltronisane) politi~ke garniture za dirigirano izazivawe i vo|ewe socijalnih nemira i unutra{wih pobuna. Osnovni ciq je nasilno ru{ewe aktuelne vladaju}e garniture Milo{evi}a i SPS i postavqawe prozapadwa~ki orijentisanih qudi na vlast. To je priprema za tzv. rumunski scenario, ~ija je priprema u toku. Zbog toga se najavquje tzv. vru}a jesen u SRJ a zatim i tzv. demokratsko prole}e u 1994. godini. (2) Uporedo sa ekonomskim i politi~kim iznuravawem SRJ priprema se secesija Crne Gore i razbijawe Srbije na ~etiri oblasti: Vojvodinu, Beogradsku Srbiju (uù Srbiju), Kosovo i Sanyak sa elementima konfederalnog spajawa i naknadne secesije Kosova. Pripreme za secesiju Crne Gore su u toku i one se provode pomo}u Italije kojoj je dodeqena patronaà nad Crnom Gorom, Istrom i Dalmacijom. U pripremi za secesiju u~estvuju neke opozicione partije i rukovodioci koji su uspostavili brojne veze sa odre|enim licima iz Italije, SAD, Hrvatske i Makedonije. Osnove organizacije su uspostavqene i ona se funkcionalno dogra|uje prema promenama uslova i stawima u SRJ i wenom okruèwu. (3) Posle latentnog smirivawa ratovawa u BiH zapo~e}e intenzivnija aktivnost na izazivawu nemira (do pobuna) na Kosovu, Metohiji i Sanyaku istovremeno i u Makedoniji. Planirane aktivnosti su u toku i one }e biti sinhronizovane sa aktivnostima SAD, SB OUN, NATO, EZ i KEBS-a prema SRJ i Srbima; aktivnostima za uspostavqawe mira u BiH i wegovog dirigovanog naru{avawa; aktivnostima oko podsticawa i izazivawa socijalnih nemira; aktivnostima podsticawa hiperinflacije, profiterstva, pqa~ke dràvne (dru{tvene) imovine, strana~kog raskola itd., do dovo|ewa snaga UNPROFOR-a na Kosmet, Metohiju, Sanyak i Ba~ku. Pri tome se ra~una na poslovni~nu popustqivost najodgovornijih politi~kih i vojnih rukovodstava u SRJ i republikama. Modaliteti aktivnosti za sva doga|awa se unapred pripremaju i pravovremeno preduzimaju tako da se SRJ i Srbi dovode pred svr{en ~in bez mogu}nosti da se efikasno suprotstave to se do sada uvek doga|alo.
173
(4) Sukcesivno slabqewe Vojske Jugoslavije (VJ) i weno tajno uvo|ewe u sastav NATO bez znawa naroda i patriotski opredeqenih stare{ina. Za taj posao se koriste stare{ine vojnog vrha (tzv, Mamuline i Kadijevi}eve garniture) sa @ivotom Pani}em, koje vr{e reorganizaciju VJ, uglavnom, postavqawem na rukovode}e (komandne) poloàje lica iz svog lobija (naslednike prozapadwa~ki orijentisane) i lica iz politi~kog vrha koja podràvaju takav proces a samim tim i slabqewe VJ. Prava reorganizacija VJ se spre~ava na razne na~ine a najvi{e: zapostavqawem i odstrawivawem proverenih patriota, obrazovanih i stru~nih stare{ina da oni rade na reorganizaciji; smawivawem ugleda Vojske u narodu, izazivawem nepoverewa u wu i wene sposobnosti, itd., i posebno zapostavqawem rada sa narodom na podizawu wegovog patriotskog duha i osve{tenosti da mu je jaka vojska najve}i garant slobode, nezavisnost. Ako se ostvare namere SAD, NATO, OUN, EZ i drugih zainteresovanih ~inilaca jugoslovenske krize, kako }e izgledati dràve (ili dràva) konstituisane na prostoru nekada{we SFRJ? (5) Sankcije i izolacija SRJ se ne}e skidati i one }e posluìti za razli~ite manipulacije u wenom kona~nom razbijawu u toku 1994-95. godine. Posle ostvarewa svih planiranih ciqeva od biv{e SFRJ planira se stvarawe labave unije dràva i autonomnih pokrajina po modelu 5+4. To bi trebala da bude nova JU unija sastavqena od pet dràva Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija, i od ~etiri samostalne autonomne pokrajine: Vojvodine, uè Srbije, Sanyaka i Kosova i Metohije.
Kre{te}i preko svojih glasila predsednik i, uslovno re~eno, wegova èna prave ra~un bez kr~mara, dokazuju da je crno belo, da je krivo pravo ali im vi{e niko ne veruje osim, sve maweg broja, wima privrènih, udruènih levaka. *** Srpski dobrovoqci su odavno na meti socijalista koji su na pre~ac postali mirotvorci i pacifisti. Vi ste druga strana ~ije re~i se ne ~uju od zaglu{uju}e dreke dràvnih medija. Ko su, u stvari, srpski dobrovoqci? O srpskim dobrovoqcima je dosta re~eno. Ne bih se ponavqao. Najmerodavniji sud o wima izrekao je narod na ~ijim teritorijama su se borili. Na posledwim izborima u Republici Srpskoj Krajini kandidati Srpske radikalne stranke, iz ~ijih redova su uglavnom regrutovani dobrovoqci, ubedqivo najvi{e glasova dobili su u krajevima gde su profitirali i vr{ili ratne zlo~ine. Ta ~iwenica ili je u sukobu sa logikom ili socijalisti, po obi~aju, laù. Srpski dobrovoqci koji su na rati{te odlazili u organizaciji Srpske radikalne stranke pridràvali su se pravila, neke vrste Statuta, koju je pod nazivom Osnovne vojne organizacije dobrovoqaca Srpske radikalne stranke usvojio Glavni odbor stranke u junu 1991. godine. *** Osnovne vojne organizacije dobrovoqaca Srpske radikalne stranke 1. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su svi punoletni Srbi i ostali gra|ani, oba pola, koji dobrovoqno, bez zakonskih obaveza i prisile, iz ~asnih patriotskih pobuda stupe u organizaciju i dobrovoqno pristupe osposobqavawu i u~e{}u u borbenim dejstvima i ostalim aktivnostima u oruànoj borbi, pruàwu pomo}i stanovni{tvu u prirodnim i drugim nesre}ama i pripremi gra|ana za pruàwe otpora neprijatequ, radi za{tite i odbrane interesa srpstva na svim srpskim prostorima. 2. Dobrovoqcima su srpstvo i srpski nacionalni interesi iznad strana~kih, klasnih, politi~kih, religioznih, materijalnih, avanturisti~kih i ostalih pobuda. Svesna disciplina, po{tewe, moral, hrabrost, dobro~instvo i patriotizam su osnovne odlike wihove ~asti i ponosa, bez obzira na sve `rtve i odricawa. 3. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke nastavqaju ~asnu patriotsku tradiciju dobrovoqaca i ~etnika u srpskim oslobodila~kim pobunama, ustancima i ratovima do kraja 1918. godine; ~etni~ke organizacije 1902.1918. godine; srpskih ~etnika u Drugom svetskom ratu i srpskih dobrovoqaca i ~etnika u ratu 1991-1994. godine na srpskim prostorima u biv{oj Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji. 4. Vojna organizacija dobrovoqaca Srpske radikalne stranke uspostavqa se na osnovu nau~nih i proverenih iskustvenih znawa o konstituisawu vojnih organizacija za vo|ewe borbenih dejstava i ostalih aktivnosti u ~etni~kom ratovawu i gerili (malom ratu) i uz jedinice regularnih vojski srpstva.
175
DESETI DEO
* Ko su srpski dobrovoqci * Osnovne vojne organizacije dobrovoqaca * Dogovor ku}u gradi * Svi Srbi u jednoj dràvi * Jugoslavija nema petqu * Teoretska pitawa * Ekspanzija islama * Miro|ije u bosanskom loncu * Interesi SAD * Izvan zvezdanog kruga * Interesi Srba * Boqe spre~iti nego le~iti * Gordijevi ~vorovi * Pribliàvawe pravoslavnih * Novi svetski poredak i stara Bosna * Ratni talambasi * Islamske zemqe odre{ile kesu * Ubojite sankcije Posledwih meseci, javna glasila koja kontroli{e Socijalisti~ka partija Srbije, dosadila su i Bogu i qudima dokazuju}i da su srpski dobrovoqci ratni zlo~inci, profiteri, zlo i napast koje treba iskoreniti. Socijalisti su prevrnuli }urak i sada se odri~u qudi koji su se odazvali pozivu upravo wihovih ratnih bubweva. Kao Pilati peru ruke, nastoje da se dodvore UN mo}nicima i krivicu za sve svaquju na dobrovoqce. Napadaju}i vrednije od sebe, sik}u i pquju kao jerusalimska ruqa u Via Dolorose (Ulica Bola kroz koju je, nose}i krst, pro{ao Isus Hrist). Ne uzbu|uje ih {to su ti najboqi Srbi ostali bez delova tela, zdravqa, mladosti, bez socijalne i zdravstvene za{tite i bez budu}nosti. Za Milo{evi}a i wegove mediokritete igra je zavr{ena a najboqih Srba, koji su ratne more i bunila izneli na svojim ple}ima, treba se otarasiti kao upotrebqene ambalaè.
174
Osnovni princip organizovawa su: jednakost uvaàvawa zajedni~kih interesa, ~asni srpski patriotizam, sposobnost i zalagawe. Rukovode}a struktura se uspostavqa saglasno osnovnim konstituentima rukovode}ih organa. 5. Osnovni ~inioci vojne organizacije su vojnici, stare{ine, jedinice i komande. Stare{inski sastav sa~iwavaju dobrovoqci koji imaju ~in ili znawe sa ratnim ili ostalim iskustvima zna~ajnim za organizaciju, proverenim i dokazanim sposobnostima za rukovo|ewe jedinicama u borbenim dejstvima i ostalim aktivnostima, kao i poverewem organizacije dobrovoqaca. Stare{ine su: a.) Kaplari komandiri borbenih grupa (35 dobrovoqaca) b.) Podnarednici komandiri odeqewa (10-15 dobrovoqaca) v.) Narednici komandiri odeqewa, administrativno-pozadinskih organa itd. g.) Potporu~nici zamenici komandira vodova d. Poru~nici komandiri vodova (25-35 dobrovoqaca) |. Kapetani komandiri ~eta, baterija (70-120 dobrovoqaca) zamenici komandanata bataqona itd. e.) Majori komandanti bataqona, odreda, diviziona (250-350 dobrovoqaca) i zamenici komandanata brigada. `.) Pukovnici komandanti brigada (1200-2500 dobrovoqaca) z.) Vojvode komandanti krupnijih jedinica (sastava) ili oblasti. U stare{inski sastav se ukqu~uju sve{tenici u rangu kapetana (odred, bataqon, divizion) i majora (brigada). Verifikacija ste~enih ~inova, proizvodwa u ~inove i unapre|ewa regulisa}e personalni organi u Otaybinskoj komandi prema posebnom uputstvu. 6. Jedinice dobrovoqaca Srpske radikalne stranke su deo oruànih snaga srpstva organizovan u jedinstvenu celinu radi efikasnije upotrebe u miru i ratu, lak{eg rukovo|ewa, izvo|ewa obuke, snabdevawa i zbriwavawa itd. Dele se na borbene i neborbene-rodovske i zdruène. Popuwavaju se po utvr|enom kriterijumu pri ~emu se obra}a posebna pa`wa na specijalnosti iz Jugoslovenske narodne armije ili Vojske Jugoslavije, psihofizi~ke osobine, zdravstveno stawe, godine starosti, borbeno iskustvo, ste~eni ~in itd. Neborbene jedinice su: grupa, odeqewe, vod i ~eta. Borbene jedinice su: grupa, odeqewe, vod, ~eta-baterija, bataqon-odred, divizion, brigada. a.) Redovne borbene jedinice su: odeqewe, vod, ~eta-baterija. b.) Zdruène borbene jedinice su: bataqon (odred)-divizion, brigada. Organizacijsko-formacijska struktura jedinica utvr|uje se posebno. Naoruàwe, municiju, opremu i ostala sredstva organizacije dobrovoqaca obezbe|uju od vojski srpstva i od vojski prijateqskih dràva i dràva saveznica, u skladu sa konkretnim dogovorima. Specijalnu opremu organizacija dobrovoqaca moè samostalno obezbe|ivati. 7. Jedinice dobrovoqaca Srpske radikalne stranke angaùju se za borbena dejstva i ostale aktivnosti u oruànoj borbi, samostalno ili u sklopu odgovaraju}e jedinice Vojske Jugoslavije, Vojske Republike Srpske i Vojske Republike Srpske Krajine u skladu sa planovima komandi navedenih vojski.
176
U tim vojskama jedinice dobrovoqaca se angaùju samo kao celine i pod komandom stare{ina dobrovoqaca, uz mogu}e izuzetke po dogovoru. Pri tome se u konkretnu komandu obavezno delegira stare{ina dobrovoqaca koji usagla{ava mogu}nosti, zahteve, potrebe, na~in upotrebe, obezbe|ewa dobrovoqa~kih jedinica sa potpunim ovla{}ewima i odgovorno{}u. 8. Ozna~avawe jedinica vr{i se pomo}u brojeva i imenovawem. Odeqewa i vodovi ozna~avaju se arapskim brojevima u okviru formacijske strukture ~ete, prvo, drugo itd. odeqewe ili vod. ête-baterije nose ime op{tine u kojoj su formirane ili sedi{ta op{tine. Bataqoni (odredi divizioni nose ime okruga u kome su formirani. Brigade nose ime ve}ih ili zna~ajnijih reka na prostoru formirawa. Ve}i dobrovoqa~ki sastavi nose ime ve}ih ili zna~ajnijih planina na prostoru formirawa. 9. Teritorijalna podela i imenovawe brigada i brigadnih sastava dobrovoqaca vr{i se prema imenima zna~ajnih reka: Dunavska, Savska, Moravska, Ni{avska, Drinska, Zetska, Labska itd. Teritorijalna podela i imenovawe ve}ih sastava dobrovoqaca vr{i se imenima zna~ajnijih srpskih oblasti i prostora na kojima se formiraju. 10. Neborbene jedinice dobrovoqaca Srpske radikalne stranke su: nastavne, radne i ostale pomo}ne jedinice. a.) Nastavne jedinice za osposobqavawe vojnika i stare{ina organizuju se namenski u nastavnom centru (kampu) ili se upu}uju u postoje}e nastavne centre vojski srpstva. Osnovne organizacijske celine su odeqewa, vodovi i ~ete-baterije. Nastavom u sopstvenom nastavnom centru rukovodi (planira, organizuje i realizuje) Komanda centra. Ako se dobrovoqci upu}uju pa osposobqavawe u nastavne centre vojski srpstva, predstavnik Komande dobrovoqaca je najvi{i po ~inu stare{ina koji je odgovoran za realizaciju nastave po prethodno usagla{enom dogovoru. b.) Specijalisti~ko osposobqavawe (diverzanata, ronilaca, snajperista, obave{tajaca itd.) organizuje se u skladu sa potrebama i mogu}nostima u sopstvenoj organizaciji (angaòvawem nastavnika specijalista) ili upu}ivawem u centre organizacija koje se time profesionalno bave. v.) Provera osposobqenosti stare{ina (komandiri odeqewa, vodova, ~eta-baterija) pre postavqawa na du`nost vr{i se obavezno na rati{tu, staìrawem za sve kandidate koji nemaju prethodno odgovaraju}e vojno obrazovawe i koji nisu u~estvovali u borbenim dejstvima. g.) Radne i ostale pomo}ne jedinice organizuju se na nivou naseqa i op{tina. Popuwavaju se dobrovoqcima mla|ih i starijih godi{ta, koji su zdravstveno i fizi~ki nesposobni za ve}e napore. Wihov delokrug rada, namenski zadaci i upotreba posebno se odre|uju. 11. Komande dobrovoqaca Srpske radikalne stranke organizuju se kao organi za rukovo|ewe svim snagama dobrovoqaca, wihovim jedinicama i wihovim borbenim dejstvima. Formiraju se analogno rukovode}oj strukturi organa stranke. Otaybinska komanda, komande vojnih podru~ja i komande jedinica.
177
12. Me|usobni odnosi vojnika i stare{ina zasnivaju se na potpunoj subordinaciji i apsolutnoj disciplini, zasnovanim na svesnom i svojevoqnom opredeqewu svakog dobrovoqca da sve razumno postavqene zadatke izvr{ava maksimalnim angaòvawem, bez obzira na napore i ostale okolnosti, u korist ostvarewa op{teg ciqa srpstva. 13. Svi dobrovoqci Srpske radikalne stranke obavezni su na zakletvu srpskom narodu ~iji se tekst i na~in polagawa posebno utvr|uju. 14. Ve}e jedinice dobrovoqaca (brigade-odredi) imaju zastavu koja predstavqa najve}u svetiwu jedinice i svakog dobrovoqca. Dobrovoqci nose posebnu oznaku i oznaku Vojske srpstva u ~ijem sastavu se bore. 15. Svim dobrovoqcima Srpske radikalne stranke zabraweno je no{ewe oru`ja na prostoru Savezne Republike Jugoslavije, osim li~nog naoruàwa za koje poseduju dozvolu. 16. Dobrovoqci u svim srpskim dràvama se ne smeju upotrebqavati za nasilno obarawe legalno i legitimno izabrane dràvne vlasti. Na konferenciji za {tampu, odrànoj 2. februara 1994. godine, u Me|unarodnom pres centru, u Beogradu, lideri Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, i Srpske demokratske stranke Krajine, dr Milan Babi}, obelodanili su sporazum o koaliciji stranaka kojima predsedavaju. Za nastanak koalicije odlu~uju}e je bilo to {to su nacionalni programi Srpske radikalne stranke i Srpske demokratske stranke Republike Srpske Krajine podudarni, a ciq im je ujediwavawe svih srpskih zemaqa u jednu jedinstvenu dràvu rekao je dr Vojislav [e{eq, naglasiv{i da radikali prvi put ulaze u vlast i kao ~lanovi koalicije postaju vladaju}a stranka. Na konferenciji je prisutnim novinarima podeqen tekst Sporazuma o koaliciji koji u celosti prenosimo:
SPORAZUM O KOALICIJI SRPSKE DEMOKRATSKE STRANKE KRAJINE I SRPSKE RADIKALNE STRANKE

I Na osnovu slobodno izraène voqe, Srpska demokratska stranka Krajine i Srpska radikalna stranka formiraju koaliciju politi~kih stranaka za teritoriju Republike Srpske Krajine (u daqem tekstu: koalicija). II Koalicija se formira radi ostvarivawa zajedni~kih politi~kih ciqeva koji afirmi{u prioritetne nacionalne, dràvne i politi~ke interese srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini, i radi obezbe|ivawa stabilnih i demokratskih uslova za funkcionisawe wenih organa vlasti. Osnovni ciq koalicionih partnera je ujediwewe svih srpskih zemaqa i formirawe jedinstvene srpske dràve. III Koalicija }e zajedni~ki politi~ki delovati u Skup{tini Republike Srpske Krajine kao parlamentarna koalicija, formirati vladu i zajedni~ki u~estvovati u formirawu drugih organa vlasti.
178
IV U~e{}e ~lanica koalicije u vladi i drugim organima vlasti srazmerno je broju poslani~kih mandata koje ~lanice imaju u Skup{tini Republike Srpske Krajine. V Koalicioni partneri su se sporazumeli da svojim udruènim poslani~kim glasovima obezbede izbor ~lana Srpske radikalne stranke za predsednika Skup{tine Republike Srpske Krajine, a ~lana Srpske demokratske stranke Krajine za predsednika Vlade Republike Srpske Krajine. Dva potpredsednika Skup{tine Republike Srpske Krajine bi}e iz redova Srpske demokratske stranke Krajine, kao i slede}i ministri i drugi dràvni funkcioneri: ministar odbrane ministar inostranih poslova ministar finansija ministar za ekonomske odnose, privredni razvoj i industriju ministar pravosu|a i uprave ministar informisawa ministar za saobra}aj i veze ministar zdravqa i zdravstvenog osigurawa ministar za rad, bora~ka i socijalna pitawa ministar kulture i vera ministar fizi~ke kulture i sporta generalni sekretar Vlade Republike Srpske Krajine generalni direktor Naftne industrije Krajine guverner Narodne banke Krajine Iz Srpske radikalne stranke bi}e slede}i ministri i drugi dràvni funkcioneri: ministar unutra{wih poslova ministar energetike i rudarstva ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede ministar trgovine i turizma ministar prosvete ministar za urbanizam, stambeno-komunalne poslove i gra|evinarstvo generalni direktor Radio televizije Krajine Sporazum o koaliciji za Srpsku radikalnu stranku potpisali su predsednik stranke, dr Vojislav [e{eq i predsednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke Republike Srpske Krajine, Rade Leskovac, a za Srpsku demokratsku stranku Krajine wen predsednik dr Milan Babi}. âs ujediwewa srpstva (u prvoj fazi Republike Srpske i Republike Srpske Krajine) je veoma blizu, prvi put u istoriji. Ta prilika koju su mnoge generacije i sa leve i sa desne obale Drine sawale i uprili~avale ne sme se olako ispustiti, bez obzira {ta o tome mislili socijalisti i ostatak sveta.
179
Izvesno je da u skorijoj budu}nosti, a mo`da i nikada vi{e ne}e biti povoqnije prilike. Me|utim, pre samog formalnog ~ina ujediwewa moraju se na}i odgovori na neka pitawa i odrediti redosled poteza. *** Ko se ujediwuje, dràve ili narod(i)? Da li je to ujediwewe dve dràve (srpske) ili je to ujediwewe Srba koji ìve na doti~nim teritorijama uz istovremeno osnivawe nove dràve Srba? Ako je to ujediwewe dràva u jednu dràvu, {ta treba imati na umu? Ove dve dràve postoje samo fakti~ki ali ne i pravno. Nijedna dràva ih nije priznala a UN ih tretiraju kao sastavne delove drugih suverenih dràva (BiH odnosno Hrvatske). Svoj opstanak su zasnovale prvo na nepriznavawu, odbijawu secesije tih, sada priznatih dràva, od Jugoslavije (SFRJ) s isticawem prava da ostanu u ve} postoje}oj dràvi kao i prava na samoopredeqewe. Formirawem SRJ situacija se izmenila Ustavom i deklaracijom koji su tada usvojeni. Tim dokumentima proklamovan je kontinuitet sa SFRJ, {to je davalo prava i na zahteve da oni koji ne}e van SFRJ ostanu u SRJ. Kontinuitet nije me|unarodno priznat. Osim toga, Ustavom i Deklaracijom istaknuto je odustajawe od teritorijalnih pretenzija i prihva}ene su sada{we granice Republike Srbije i Republike Crne Gore, ~ime je de fakto i de jure ukinut osnov ostajawa teritorija Republike Srpske i Republike Srpske Krajine u okvirima SFRJ odnosno SRJ. Savezna Republika Jugoslavija nije prihvatila Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu kao svoje sastavne delove a nije ih priznala ni kao posebne dràve. Sada imamo jedan veoma neodre|en odnos. Priznaje se na neodre|en na~in novac RS i RSK, priznaje se kompetencija vlasti Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, ali se wihova dràvnost ne priznaje a nema izgleda ni da ih SRJ prizna kao dràve. Ipak, izvesne, veoma sporadi~ne, manifestacije priznawa dràvnosti moèmo na}i u u~e{}u u pregovorima kao strana u sukobu uz posredovawe drugih faktora (me|unarodnih) i u nekim oblicima odnosa sa UNPROFOR-om. Na tim osnovama se moè ne{to poku{avati ali se ne}e na}i odgovaraju}a podr{ka u SRJ zbog Kosova. Jedan od oblika priznawa dràvnosti je niz postupaka oko potpisivawa VensOvenovog plana (pismo, u~e{}a na Skup{tini, sednica tih Skup{tina, sankcije prema Republici Srpskoj itd.), {to se moè politi~ki operacionalizovati, ali je to te{ko i pravno vaqano formulisati. [ta treba u~initi ako se ujediwuju dràve u jednu dràvu? Dovoqno je da dokaù svoje postojawe, da te odluke priznaju spoqni subjekti i narod, stanovni{tvo ovih dràva koje se ujediwuju. A {ta treba u~initi ako se ujediwuje narod koji formira jednu novu dràvu? Prvo, neophodno je da se narod o tome izjasni i da izabere predstavnike za Konstitutivnu Skup{tinu koja }e proglasiti ujediwewe naroda i nastanak nove dràve. U oba slu~aja treba utvrditi i obznaniti: Razloge i okolnosti ujediwewa, nastanak i opravdanost odluke o ujediwewu, kao i ciqeve ujediwewa, dràvnu formu i osnovne karakteristi180
ke dràve. Daqe, treba obznaniti organ, odnosno na~in kojim se dràva progla{ava a, tako|e, i organe dràve i wihova ovla{}ewa i svojstva (privremenost, sa poverenim du`nostima, demokratsko, radno i druga svojstva). Treba odrediti i period privremenosti, tj. period do kojeg }e se konstituisati u potpunosti akta koja }e dràva doneti i odnos prema me|unarodnim subjektima, odnosno stranim zemqama. Posebno je osetqivo pitawe odnosa sa UN i UNPROFOR-om koji boravi na teritoriji nove dràve. Naime, po~etni pravni osnov boravka UNPROFOR-a kao i sadràj izvornog mandata prestali su prestankom postojawa SFRJ, nastankom nove dràve Srba (ili novih dràva) i mewawem uloge i ovla{}ewa UNPROFOR-a. Za srpsku stvar bi bilo korisno kada bi istovremeno ili prethodno Hrvati proglasili svoje ujediwewe sa Hrvatskom. Tako|e je potrebno spre~iti odre|ene sporazume izme|u Hrvatske i SRJ koje bi oteàvale ujediwewe i wegovo priznavawe, ukqu~uju}i i priznawe Hrvatske od strane SRJ. Posebno je pitawe tretmana nesrba prilikom ujediwewa. Ko i kakvu dràvu formira i u kojim granicama? Re~ je o neizbe`nom formirawu gra|anske dràve, dakle dràve Srba kao i ravnopravnih (lojalnost se podrazumeva) gra|ana pripadnika drugih nacija i nacionalnih mawina i etni~kih grupa. Ako bi se formirala takva dràva, u woj druge nacije, nacionalne mawine i etni~ke grupe ne bi smele da prelaze 8 procenata ukupnog stanovni{tva, niti bi u bilo kom ve}em naseqenom mestu, regionu, administrativnoj jedinici mogli pre}i pomenuti procenat, niti bi mogla postojati mogu}nost da se natalitetom ovaj procenat izmeni. To je bitan razlog da se granice odrede uz puno po{tovawe ovog nema~kog standarda. Dakle, dràva bi morala da bude: miroqubiva, demokratska, sa vi{epartijskim politi~kim sistemom i trì{nom ekonomijom. Da li se formira centralizovana dràva, federativna ili konfederativna i da li }e unutar we postojati mogu}nost za formirawe raznovrsnih autonoma{a? Prednost, s obzirom na situaciju, ima centralizovana dràva sa jakom vla{}u. Me|utim, otvoreno je pitawe koliko je to mogu}e pri sada{wim odnosima. Sa stanovi{ta me|unarodnog reagovawa mo`da bi bilo boqe oformiti konfederaciju, s tim da svaka dràva-~lanica konfederacije moè zasnivati konfederalne odnose istovremeno sa drugim zemqama (napr. Hrvatskom, BiH itd.). Konfederalna dràva, u saglasnosti sa konfederalnim jedinicama moè stupiti, tako|e, u konfederalne odnose sa drugim konfederacijama i moè stupiti u raznovrsne zajednice sa drugim dràvama. Nova dràva ve} na konstitutivnoj skup{tini mora jasno izraziti zahtev za u~lawewe u UN, KEBS i za ulazak u EZ. Istovremeno mora da inicira formirawe regionalne balkanske (ekonomske, carinske i sl.) zajednice ili unije. Isti~u}i svoju samostalnost, mora da naglasi svoju kooperativnost. Pitawe naziva dràve veoma je va`no.
181
Ne znam ni jedan naziv koji bi odgovarao su{tini dràve, a istovremeno ne bi iritirao grani~ne dràve i velike sile. U nazivu upotreba re~i Srbi, srpska ili Jugoslavija, jugoslovenska iritira mnoge, pa mo`da i neke u SRJ i Republici Srpskoj. U nazivu bi svakako trebalo ista}i re~i samostalna i demokratska, mada ove re~i podse}aju na nastanak FNRJ, ali neka bude onako kako se dogovore sudeonici ujediwewa. Srpska radikalna stranka nedvosmisleno podràva svaki oblik za~etnice srpskih dràva. Sa po~etkom rata u biv{oj Bosni i Hercegovini i zakavkaskim restlovima biv{eg SSSR-a proklijao je ponovo zasa|en korov islamske ekspanzije. Ba{tovan i ve{ta~ko |ubrivo su iz SAD koje u vreme prvih gazija svetih ratnika yihada nisu ni bile prona|ene. Uz veliku brigu i pomo} Ujediwenih nacija korov se primio. Ta repriza istorije po~ela je nedavno. Po{to je iranski sindrom lokalizovan, potencijalni nosioci islamskog {irewa, za sada jo{ uvek sekularisti~ka Turska i Saudijska Arabija prikrivali su svoje apetite. Promenom globalnih odnosa (za sve je kriv nesre}ni SSSR) Turci su, za razliku od umerenijih Saudijaca, iza{li iz ilegale i jasno i glasno ispoqili svoje pretenzije na teritorije koje su nekada bile u sastavu Otomanske carevine. âpraz divan im prave Amerikanci koji onemo}aloj Rusiji na ju`ne granice i vrat promovi{u povampirenu Tursku. Duh koji je pu{ten iz boce, kroz namerno ot{krinuta vrata ve} je stupio na tlo svog nekadaweg vilajeta. Askeri, trenutno u biv{oj Bosni, zveckaju oru`jem a da li }e se ovoga puta zadràti kod Be~a, ili mnogo zapadnije, na Jelisejskim poqima ili ~ak na Temzi, pokaza}e vreme. Izlapeli Zapad ~ije su nezvane goste Srbi ve} jednom zaustavili, poslu{no sprovodi ameri~ke zamisli iako }e mu se to uskoro slupati o glavu. U èqi da ponovo uspostave sistem timara i spahiluka koje wihovi saveznici nazivaju novim svetskim poretkom Turci arlau~u stare politi~ke pesme i merkaju Bosnu, Ra{ku oblast, Rumeliju, Makedoniju, Albaniju i Kosmet, dok ne oja~aju za sredwu Evropu i {ire. Ju`ne oblasti biv{eg SSSR-a su tako|e u igri ali su daleko od o~iju svetskih du{ebri`nika. Zapadu je razvoj doga|aja po voqi jer su slovenstvo, pravoslavqe, balkanski i hri{}anski kavkaski narodi gurnuti u zagrqaj anadolskih sivih vukova. Za sve to vreme Rusija mu~i neke druge muke. Sti~e se utisak da su Jeqcin, Kozirjev, ûrkin i jo{ neki ameri~ki pitomci namerno okrenuli glavu. Islam koji je agresivna religija, iskqu~iva prema nevernicima dobio je novu {ansu za eksport svojih verskih programa. Ko su protagonisti islamskog novog talasa? Najzainteresovanije islamske zemqe za formirawe i {irewe islamske dràve su:
182
A) Turska kao tradicionalni pretendent na dominaciju na Balkanu, u Sredwoj Aziji i Sredozemqu; B) Saudijska Arabija kao finansijski snaàn i sunitski fundamentalisti~ki centar. C) Iran, kao {iitski islamski fundamentalisti~ki centar. Bilo kakva islamska dràva na teritoriji biv{e SFRJ preti nastojawima na ujediwavawu muslimana nezavisno od etni~kog porekla. To vodi destabilizaciji i daqim secesijama. Te`we }e se orijentisati na obuhvatawe teritorija sada{we Bosne, Hercegovine, Ra{ke oblati (Sanyaka), Kosova i Metohije, Makedonije, Bugarske, Gr~ke i Albanije. îwenica je da tu postoje razlike jer [iptari su ne{to drugo od Muslimana i Turaka, te se javqaju dva koncepta: (1) velika Albanija kao stoèr i dominantni centar na etni~ko-religijskom principu; (2) muslimanska dràva u kojoj dominiraju muslimani (slovensko etni~ko poreklo) pod patronatom Turske i Saudijske Arabije (iza kojih stoje SAD i Nema~ka). Zemqe ~lanice Evropske Unije aktivno u~estvuju u odboru za do~ek islamskih povratnika. Koji su motivi wihovog angaòvawa? Zainteresovanost evropskih zemaqa ima osnova u vi{e protivure~nih interesa. U te zone politi~kog i ekonomskog interesa spadaju: najkra}i i najboqi tranzitni putevi, prirodni resursi kao {to su voda, zemqa, rude, minerali, energetski potencijali, mesta za locirawe otpada, locirawe prqave tehnologije i brojno radno sposobno stanovni{tvo. I zemqe Evropske unije koje su odavno miro|ija u bosanskom loncu nisu bez odre|enih problema. Dominantnu ulogu u EU imaju zemqe tradicionalno kolonijalisti~ke orijentacije: Velika Britanija (koja se samo tako zove), Francuska, Nema~ka, Italija, Belgija, Holandija, [panija, Portugalija. U osnovi te orijentacije je te`wa ka vi{estrukoj dominaciji: ekonomsko-tehnolo{koj, politi~koj, vojnoj, kulturnoj, civilizacijskoj, etni~koj pa i rasnoj, iako se to kosi sa u~ewem wihovih gra|anskih ideologa. Me|utim, u svojim nastojawima da to ostvare, susre}u se sa mnogim problemima. Prvi je problem unutra{weg sukoba interesa u multinacionalnoj, multireligijskoj i multidràvnoj Evropi uz istovremene sukobe unutar svake od dràva u okvirima koncepcija pluralista~ke, ali istovremeno i plutokratske demokratije. Ovaj se problem trenutno prevazilazi kompromisima, odlagawem re{ewa, usmeravawem nezadovoqstva i akcija prema tre}im zemqama i ~ak jednostavnim prikrivawem problema i obmawivawem javnog mwewa. Drugi problem je ekonomska recesija koja otvara mno{tvo socijalnih, ekonomskih i politi~kih problema svih vrsta. Nezaposlenost, jaz izme|u delova zemaqa i unutar Unije samo su manifestacije toga, kao i zaokretna borba za trì{te. Problemi cene radne snage se zao{travaju. Tre}i problem je povezan sa drugim i javqa se kao poloàj stranih radnika, imigracije i asimilacije, kao i problemi tre}e generacije imigranata. êtvrti problem, na dugi rok veoma zna~ajan, je natalitet sa stawem stanovni{tva. Peti problem je odnos sa biv{im komunisti~kim zemqama koji mnogo ko{ta, a malo donosi. [esti je izrazita te`wa za evropskom dominacijom
183
Nema~ke i svetskom SAD. I sedmi vaàn problem je znatan prodor pripadnika islama i islamskog kapitala koji otvara mnoge probleme (ve} ispoqene u svakodnevnom ìvotu), a ~iji se zna~aj ne sagledava (osim u Nema~koj). Ovaj problem je evidentan na Malti, u Francuskoj pa i u Velikoj Britaniji, posebno u Londonu. Zamalo da zaboravimo SAD. Koji su geopoliti~ki interesi jedinog preìvelog dinosaurusa globalne politi~ke scene? Interes i angaòvanost SAD vezani su prvenstveno za ekonomske i strate{ke interese u islamskim arapskim zemqama ~ija je osnova nafta s jedne i svetska dominacija s druge strane. U ukupnom kapitalu lociranom u SAD arapski nafta dolari prelaze jednu tre}inu ukupnog kapitala. Razvoj Japana, kretawa u Kini i izvesna kretawa u Evropi shvataju se kao mogu}a opasnost po dugoro~ne interese SAD. Formirawe jednog dovoqno mo}nog islamsko-arapskog centra van kontrole SAD dovodi u pitawe trajnije ostvarivawe koncepta jedine super sile. Islamske zemqe fakti~ki se formiraju i kao faktor razgradwe, ali i okruìvawa Rusije, Slovena i pravoslavqa koji se i sada, a pogotovo u perspektivi javqaju kao ostvaruju}i faktor. SAD nastoje da ostanu na Balkanu, a da istovremeno ne izazivaju nezadovoqstvo muslimana. Me|utim, ni SAD ne zapaàju dovoqno jasno prodor islama preko svog obojenog stanovni{tva koje je sve brojnije. [ta je sa ostalim evropskim zemqama koje jo{ uvek nisu u zvezdanom krugu Evropske Unije? Interesi i angaòvanost zemaqa Evrope izvan Unije nisu jasni i nema dovoqno obave{tewa za ta~nije obja{wewe. Pogotovo je neobja{wivo pona{awe Skandinavije, kao i Rusije, Ukrajine i nekih drugih zemaqa (ê{ka, Poqska...). Obja{wewe da se radi o pona{awu pod pritiskom je jednostrano. Grani~ne zemqe sa biv{om SFRJ i sada{wom SRJ imaju razli~ite interese. Moèmo ih svrstavati u grupe, ali takvo grupisawe je povr{no. Zato ih razmatramo pojedina~no. Austrija istorijsko-revan{isti~ka osnova negativne orijentacije. Te`we uglavnom ostvarene secesijom Slovenije i Hrvatske, ali apetiti nisu zadovoqeni jer perspektiva nije jasna; Ma|arska istorijsko-revan{isti~ka osnova sa teritorijalnim pretenzijama prema Vojvodini i delovima Rumunije, pa i Slova~ke, uz istovremenu te`wu na obnovi dràvne zajednice sa Hrvatskom. Istovremeno, ekonomski veoma usmerena na SRJ, pogotovo na Srbiju. Rumunija ekonomski i politi~ki ima veoma jak interes da SRJ bude sna`na, suverena i samostalna dràva, ali pod velikim ekonomskim i politi~kim pritiskom. I u woj se zapaà znatan prodor islamskog, prvenstveno turskog kapitala, ali i svest o tome i nezadovoqstvo. Pitawe Moldavije u nekoj meri optere}uju ukupnu politiku Rumunije. Bugarska je i sama, dugoro~no, izloèna pritisku Turske i izme|u we i islamskog stanovni{tva u toku su dugotrajni sukobi. Istorijsko-tradi184
cionalni osnovi prema Srbiji i negativne orijentacije, jo{ od nastajawa srpske dràve (imperijalisti~ke asocijacije), ali su u novom veku, naro~ito u XIX i XX, jako delovali sukobi oko Makedonije i povezanost dinastije Koburga sa Habzburzima. To je bilo naro~ito nagla{eno u vreme borbe za pred Berlinski kongres, u Drugom balkanskom, i Drugom svetskom ratu i u vreme IB-a. U novim okolnostima pretenzije prema Makedoniji ostaju osnov sporewa i rezervi, ali su oblici prigu{eni nastankom (bar privremeno) posebne makedonske dràve. Sa stanovi{ta aspiracija prema Makedoniji, Bugarskoj ide u ra~un slaba Jugoslavija i Srbija. Me|utim, Bugarskoj ne odgovara ja~awe islamskog faktora, a sankcije prema Jugoslaviji nanose {tete u Bugarskoj. I pored ekvivalentnosti stava ne moè se o~ekivati podr{ka formirawu muslimanske dràve, a pogotovo ne sna`ne dràve koja bi izazivala nove teritorijalne preraspodele s osloncem na Tursku. Gr~ka je trajno pritisnuta islamskom opasno{}u, odnosno pod stalnim je pritiskom Turske i Albanije. Veoma je zainteresovana za Makedoniju i re{ewa u raznim varijantama. Najmawe im odgovaraju samostalna Makedonija, weno spajawe sa Bugarskom u celini ili jednog dela, dok bi drugi deo u{ao u sastav islamske dràve, odnosno Velike Albanije. Dobri, ~ak prijateqski odnosi prema Srbiji su prete`na karakteristika kroz sva vremena XIX i XX veka. Albanija ima pretenzije da ostvari veliku Albaniju s jakim teritorijalnim pretenzijama prema Jugoslaviji Srbiji i Crnoj Gori, prema Makedoniji i Gr~koj. Zbog ukupne albanske situacije ona je zna~ajnija kao duhovni nego kao materijalni faktor, ali je opasan momenat to {to je veoma pogodna baza za delovawe drugih inostranih faktora. Moè se o~ekivati vi{estruko angaòvawe na formirawu islamske dràve pod patronatom Albanije i dominacijom [iptara s osloncem na Tursku i neke zapadne zemqe. Kroz zaista iscrpan pregled interesa gotovo svih evropskih zemaqa stigli smo i do na{ih granica. Kona~no, recite nam ne{to i o interesima Srba. Nastanak islamske (muslimanske) dràve suprotan je interesima i Srba i Hrvata, ali je opasnije po Srbe i Jugoslaviju zbog orijentacije inostranog faktora. Opasnost po Srbe i po Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu izraàva se: (1) Kroz smawivawe teritorije na kojoj ìve Srbi; (2) Kroz razbijawe etni~ke povezanosti Srba; (3) Kroz stalne te`we za prisvajawem ekonomski najrazvijenijih i najatraktivnijih teritorija; (4) Kroz te`wu za stalnim {irewem, socijalnim i teritorijalnim; (5) Po natalitetu; (6) Po stalnoj spremnosti na secesiju, pobunu, etni~ko ~i{}ewe, falsifikate i na sklapawe sporazuma i saveza sa svim neprijateqima srpskog interesa u svakom trenutku. Istorija, tradicija i religija su dobra osnova za takvu orijentaciju. Formirawe muslimanske dràve, bez obzira na etni~ko poreklo stanov185
ni{tva, je posledica delovawa antisrpskih snaga i muslimanska dràva je po svim obele`jima trajno neprijateqska, jer je trajna baza za neprijateqsko delovawe prema srpskim interesima. Da li se, a ako jeste, kako, moglo spre~iti stvarawe bosanske yamahirije? Stvarawe muslimanske dràve se moglo spre~iti ili sistematskim preventivnim delovawem ili potpunom vojnom pobedom nad muslimanima i Hrvatima u ratu koji je morao da bude kratkotrajan. Sada je muslimanska dràva izvesnost kojoj su doprineli u prvom redu Hrvati i Evropska unija i SAD, ali i Srbi svojim pona{awem, neodlu~no{}u i nedoslednostima. Odbrambeni ciqevi Srba, Jugoslavije, Srbije i Crne Gore diktiraju slede}a nastojawa: 1) Svo|ewe muslimanske teritorije samo na deo Bosne. 2) Onemogu}avawe povezanosti teritorije, odnosno stvarawa vi{e delova u okruèwu srpskim teritorijama. 3) Odvajawe teritorija muslimanske dràve od glavnih saobra}ajnica kao {to su morske luke, aerodromi, direktni prikqu~ci èleznica sa me|unarodnim èleznicama i drumskim saobra}ajnicama, kao i onemogu}avawe direktne povezanosti sirovinske baze i prera|iva~kih kapaciteta. U obrazovawu teritorije veoma je va`no da teritorija ne bude podesna za dovoqnu proizvodwu hrane, vode i energije prema broju stanovnika. 4) Ne dozvoliti neposrednu teritorijalnu povezanost teritorija muslimanske dràve sa teritorijama naseqenim muslimanima i [iptarima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori. U tom smislu neophodno je presecawe zelene transferzale dugoro~nim i kratkoro~nim, hitnim merama. 5) Politikom prema muslimanskoj dràvi ve} u vreme nastanka koja }e podsticati: a) emigraciju muslimana iz Srbije i Crne Gore u muslimansku dràvu, i iz muslimanske dràve u svet, uz spre~avawe useqavawa muslimana u srpske krajeve; 6) ekonomske izolacije svo|ewem ekonomskih i drugih odnosa na nu`ni minimum; c) koncipirati sopstveni razvoj tako da muslimanska dràva uz pomo} islamskih zemaqa ne moè ekonomski, politi~ki i vojno da ugrozi Jugoslaviju. Da li je realizacija ovog koncepta mogu}a i {ta je potrebno u~initi po tom pitawu kada se zna da mnogi aduti nisu trenutno u na{im rukama? Pitawe je, tako|e, da li }e i ono {to je u na{oj mo}i biti upotrebqeno. Dakle, koji je spasonosni recept? Za uspe{nu realizaciju ovog koncepta neophodna je veoma intenzivna i ve{ta me|unarodna aktivnost. Istovremeno, neophodno je razvijati odgovaraju}u sposobnost u sferi odbrane i bezbednosti. Veoma je va`no sagledati stvarno zna~ewe i mogu}nosti zahteva za profesionalnom vojskom i odre|enim sastavom policije kao i mosta samoodbrambene sposobnosti naroda imaju}i u vidu podatke da su muslimani uspostavili ravnoteù u vojnoj tehnologiji i mo}i.
186
Istovremeno treba izraditi odgovaraju}u vojnu strategiju i u okviru we vaqan sistem planova pri ~emu treba projicirati i: a) Mogu}nosti i vreme odlaska UNPROFORA; b) Me|unarodne snage za o~uvawe mira; c) Izvesne nepredvi|ene situacije kao {to su socijalni i drugi nemiri; d) Uloga i orijentacija Fikreta Abdi}a. 9. Ujediwewe dràve srpske odnosno Srbi u jednoj dràvi neposredno su suprotstavqena nadmo}nija snaga koja onemogu}ava dominaciju i ulogu islamske dràve. Sa svojih 15 miliona stanovnika, odnosno 12 miliona Srba onemogu}ava i apsolutnu dominaciju Nema~ke i SAD. Me|utim, da bi to zaista mogla da ~ini uspe{no, mora da obezbedi: Odgovaraju}i izlaz, ta~nije izlaze na more Republici Srpskoj i RSK koji bi bili konkurenti svim ostalim lukama i koji bi bili teritorijalno povezani sa zale|em odgovaraju}im komunikacijama koje ne bi mogle da budu ometane, za RS je mo`da mogu}e lak{e na}i, ali bi zahtevalo ogromne investicije za koje sada nismo sposobni (npr. obala ju`no od Neretve bez Dubrovnika. Jedina izgra|ena luka malih kapaciteta koja bi se lako mogla pro{iriti je Dubrovnik, a u luku Novu i relativno zadovoqavaju}u mogu}e je pretvoriti Molunat. Ako bi muslimani dobili Plo~e, bili bi, pod uslovom da to bude teritorija muslimanske dràve, Hrvatska teritorija bi bila prese~ena. Za RSK je situacija teà zbog protivqewa Hrvatske i stava Evropske i me|unarodne zajednice i propu{tenih prilika. Ako se napred navedeno bude uspe{no ostvarilo, kao uspomena na to vreme, osta}e muslimanska mawina. Kako razre{iti taj politi~ki, etni~ki i demografski ~vor? Pitawe muslimanske ({iptarske i muslimanske) mawine treba razre{avati u toku konstituisawa dràve: a) razmenom teritorija; b) razmenom stanovni{tva; c) pravnim merama u vezi s dràvqanstvom i krivi~no-pravnim propisima; d) politikom stimulisawa odre|enog pona{awa. Treba imati u vidu me|unarodne standarde o mawinama i wihovu primenu. Ideja o pribliàvawu pravoslavnih zemaqa odavno je u opticaju. O kom obliku pribliàvawa je, u ovim okolnostima, realno govoriti (i planirati)? Ideja o povezivawu zemaqa sli~nog duhovnog nasle|a i pravoslavnih zemaqa nesumwivo je bitan faktor odnosa sa muslimanskom dràvom. Ima smisla raditi na formirawu politi~kih i vojnih saveza, ekonomskih i kulturnih zajednica, zajedni~kih institucija za razvoj i donositi mere u ciqu lak{eg protoka roba i kretawa qudi, kao i formirawe zajedni~kih fondova. Mogu}e je govoriti i o uniji ili konfederaciji labavog tipa uz trajno o~uvawe vojnopoliti~ke, ekonomske i kulturne samostalnosti. U tom
187
pogledu treba precizno definisati interese i ciqeve. Treba se orijentisati na bilateralna i multilateralna re{ewa, na javne i tajne sporazume i ugovore, na dràvne i nedràvne organizacije. Dru{tva prijateqstva, komore privatnih privrednika, sindikalne veze, tzv. hobi grupe, zajedni~ke manifestacije, posebno pograni~ne (va{ari i sli~no), proslave, takmi~ewa, humanitarne organizacije i sli~no. Gr~ka, Rumunija, Bugarska su dràve sa kojima o tome treba razgovarati. Odmah treba ispitati mogu}nost strana~ke saradwe. Do sada ovo je koristila samo SPS. Odnose sa ovim zemqama treba intenzivirati. Za predloènu orijentaciju treba na odgovaraju}i na~in re{avati veoma va`no i sloèno pitawe Makedonije koja je nesposobna za samostalan i nezavisan ekonomski i politi~ki ìvot, kojoj preti secesija, i koja se pretvara u bazu SAD i drugih snaga. Izvestan okvir (unija, konfederacija, ako bi se saglasile Gr~ka i Bugarska) mogao bi se na}i. Druga opcija; stimulisawe odre|enih te`wi za povezivawe sa Jugoslavijom. Tzv. novi svetski poredak je u modi posledwih godina a wegov najglasniji najuporniji zagovornik su SAD. [ta, ustvari, podrazumeva to potpuno angaòvawe imu}nih i vlastoqubivih Jenkija? Uspostavqawe novog poretka sa jednom dominantnom (u svemu) svetskom silom, SAD, podrazumeva razbijawe postoje}ih struktura i jezgara, koje bi mogle to da ugroze. To je evidentno sa razbijawem isto~nog bloka, bloka zemaqa tzv. realnog socijalizma, sa razbijawem Sovjetskog Saveza i Rusije, pokreta nesvrstanih i SFRJ i razbijawa svearapskog pokreta i nametawa sankcija Iraku, Libiji itd. Daqe, evidentno je ukidawe do sada vaè}eg organizacionog i normativnog poretka koji je stavqen pod kontrolu KEBS-a i UN kao i primena dvostrukih standarda u tuma~ewu me|unarodnih normi. Ukinut je i princip nepovredivosti dràvnih granica, neme{awa u unutra{we poslove, dràvnog i nacionalnog suvereniteta itd. Da li su razbijawe SFRJ, zatim SRJ a naro~ito Srbije, kroz razne oblike podsticawa secesije i podràvawe i priznavawe secesionista u funkciji nametawa tzv. novog svetskog poretka? Situacija u biv{oj Bosni i Hercegovini je svesno i sa tim ciqem izazvana. Jasno je da priznavawe Bosne i Hercegovine, kao nezavisne dràve na osnovu mi{qewa Badenterove arbitra`ne komisije (~ime je stavqen van snage legalni ustavni sistem BiH) dovelo u najve}u opasnost muslimane i Srbe. Priznavawe je u~iweno iako se znalo za hrvatske pretenzije i hrvatsku organizaciju i mere za prisajediwewe dela Bosne i Hercegovine Hrvatskoj. Znalo se da Srbi, koji su vojni~ki najja~i odbijaju izlazak iz Jugoslavije i unitarnu dràvu Bosnu i Hercegovinu u kojoj bi bili mawina. Znalo se da se Hrvati u BiH u potpunosti ekonomski i vojno oslawaju na maticu Hrvatsku. Znalo se da ve}inu stanovni{tva sposobnog za borbu i radnu aktivnost imaju Srbi. (Muslimani su ve}ina na osnovu velikog nataliteta, dakle stanovni{tvo o kome se treba starati).
188
Znalo se da }e se konfesije, koje su bile ograni~ene u delovawu u vreme socijalizma, javiti kao akteri u sukobu da bi mu se dala komponenta verskog rata. Tu je najaktivnija katoli~ka crkva. Sve to je, naravno, u~iweno u funkciji nametawa novog svetskog poretka. To su dugo pripremane i opasne operacije. Rat u biv{oj Bosni i Hercegovini se, i pored mnogih mirovnih i mirovnih inicijativa, nastavqa. Iako je pro{lo dosta vremena od wegovog izbijawa, za mnoge jo{ nije definitivno jasno ko sa kim ratuje, ko protiv koga ratuje i koja je zara}ena strana podnela najvi{e gubitaka. U ovom ratu najvi{e stradaju muslimani i Srbi jer: u ratu neposredno deluju dobro opremqene i organizovane regularne jedinice Hrvatske, koje pomaè Zapad. Na odre|enim delovima teritorije, na kojima Srbi predstavqaju snagu, ratuju protiv Srba u sprezi sa muslimanima, ali isturaju}i u prve redove muslimane koji imaju velike `rtve. Na teritorijama koje ve} smatraju svojima, ratuju protiv muslimana. I na teritorijama koje drè Srbi, a nema muslimana, ili ih ima veoma malo (Trebiwe), ratuju protiv Srba (i muslimana). Mnoge zemqe su podràvaju}i svoje aktere sukoba odre{ile kesu i svim vidovima pomo}i u~estvuju u podgrejavawu (i odràvawu) ratne situacije. [ta ti donatori o~ekuju za sebe? Poznato je da vojna pomo} spoqa ne moè da nadoknadi stanovni{tvo ali moè da produì rat u kome }e muslimani i Srbi znatno oslabiti i brojno i razvojno, u reprodukciji stanovni{tva, privrede itd. U pruàwu vojne pomo}i predwa~e: Turska (wena fiks ideja je velika Turska od Jadranskog mora do Kine), Iran i Saudijska Arabija. Hrvatsku, kao {to je poznato, pomaè Zapad. Za muslimane i Srbe ovaj rat koji fakti~ki omogu}ava Zapad ima karakter genocida. Vojna pobeda Hrvata nije mogu}a bez direktnog angaòvawa Zapada, u obliku direktne vojne intervencije i velikih `rtava. Oni za to nisu spremni. Oni, to su zapadne zemqe. Vojna pobeda muslimana, u sada{wim okolnostima zbog radikalnog smawewa broja stanovnika, teritorija i veoma kontrolisanog i doziranog priliva pomo}i (dovoqne da rat traje, da se sukobi produbquju, ali ne i da se izvojuje pobeda) tako|e nije mogu}a. Dakle, tre}a zara}ena strana ima najvi{e izgleda da ostvari vojnu pobedu. Mi{qewa smo da su Srbi, uz angaòvawe svih oruànih i ekonomskih potencijala, u stawu da to u~ine. Kraj rata? Rat u biv{oj Bosni i Hercegovini se moè zavr{iti ako se postigne pravedan sporazum izme|u muslimana i Srba. To je spas i za Srbe i za muslimane. I za jedne i za druge je znatno nepovoqnija opcija sporazuma izme|u Hrvata i jedne od pomenute dve strane. Uspostavqawe mira prinudnim putem (pod pritiskom Zapada odnosno UN) u federalnoj ili konfederalnoj dràvi u kojoj bi bio dominantan savez dve nacije (konfesije) nad tre}om je samo produàvawe strahota ili wihovo odlagawe na kratko vreme. Hrvati }e sve ~initi da se pripoje ma189
tici dràvi a Srbi isto tako. Beda zbog razorene privrede, mr`wa zbog ratnih stradawa i zverstava, uz podsticaje iz inostranstva, otvorenim ili prikrivenim sankcijama, potraja}e jo{ dugo. To su razlozi, jedni od razloga, {to nije mogu}a ni federalna ni konfederalna dràva. Uvereni smo da }e se Srbi izboriti za svoju dràvu, samostalnu ili u sklopu SRJ. Ekonomske sankcije su sna`no oru`je Zapada i on ga na svim stranama sveta koristi (i zloupotrebqava). Sankcije, pored prokaène zemqe, u ve}oj ili mawoj meri poga|aju i wene susede. Da li je mogu}e, u ciqu ublaàvawa posledica, organizovawe zemaqa pogo|enih tim vidom politi~ke borbe? Sankcije su nastavak ve} poznate politike topovwa~a i kolonijalisti~ke, a u novije vreme neokolonijalisti~ke politike. Savezna Republika Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, su najboqi primer za to. Uz najmawe sopstvene gubitke SAD name}u razarawe privrednog osnova, kulturnog i nau~nog potencijala nosioca politi~kog stabilizacionog uticaja na Balkanu. To je vojni, ekonomski i kulturni rat ne samo protiv SR Jugoslavije, ve} i protiv drugih koji su naterani da, protiv svoje voqe, u~estvuju u tom ratu. Na primer, zabrana tranzita pogodi}e Nema~ku ({ta }e joj u ovom slu~aju doneti kanal RajnaMajnaDunav), Ma|arsku, Rumuniju, Bugarsku, Gr~ku, Tursku a da ne govorimo o biv{oj jugoslovenskoj republici Makedoniji koja je potpuno zavisna od Srbije u pogledu elektri~ne energije. Sli~no je i sa ê{kom, Slova~kom pa i Austrijom. Ciq povezivawa zemaqa pogo|enih ili obuhva}enih sankcijama morao bi da bude prezentovawe sopstvenih istina svetu, zajedni~ki ili bar kooperativan nastup na me|unarodnom planu, uzajamna pomo} na smawivawu posledica sankcija i angaòvawe na ukidawu sankcija i izmeni na~ina wihovog uvo|ewa. Strate{ko pitawe u ovom momentu je probijawe blokade u vezi sa strate{kim proizvodima (nafta, gvo`|e itd.).
JEDANAESTI DEO
* O Protokolima sionskih mudraca * Uhap{ena kwiga * Ko zabrawuje kwige zabrawiva}e i qude * Mudraci na slobodi * îzma{ u {e{iru * Mirini prsti iza zavese * Rampa za Ber~eka * 100 najznamenitijih Srba * General na raspe}u * Pu~ po naruybini * Boqe pakt nego rat * Zavadi pa vladaj * Tito kow za kla|ewe * Spasiteq na delu * Komunisti izvr{ili Nedi}evo samoubistvo Proletos je privatna izdava~ka firma Velvet, u veoma skromnom tiraù od 300 primeraka (ili je to samo podatak za policiju?) ponovo kod nas objavila kontraverznu kwigu Protokoli sionskih mudraca ili jevrejska zavera (kako je stajalo u podnaslovu) i ustalasala duhove. Naro~ito su se ustalasali duhovi socijalista koji su pomenutu publikaciju, a priori, svrstali u one koje zbog raspirivawa rasne i verske mr`we spadaju pod udar zakona. Usledila je brza reakcija i celo izdawe je, po kratkom postupku, zabraweno.
190
Da li su Protokoli zaista pisani dokaz o jevrejskom nastojawu da se domognu dominacije nad svetom ili falsifikovano {tivo koje opravdava antisemitske pogrome nije utvr|eno a izgledi da to uskoro bude u~iweno su minimalni. Na{i socijalisti su sebi dali za pravo da oni, u ime potencijalnih ~italaca, presude o tome, i kwiga se na{la na loma~i, izazivaju}i ve}u pa`wu nego {to bi imala da je weno rasturawe teklo uobi~ajeno. Protokoli sionskih mudraca su dokument ili pamflet od 24 pasusa, tzv. protokola, koji je prvi put objavqen u Rusiji, 1905. godine. Kako u predgovoru stoji Protokoli su nameweni stare{inama Siona ili maloj elitnoj grupi jevrejskog naroda, kao politi~ki priru~nik. Mi se ne}emo baviti wihovim kontraverznim sadràjem niti }emo ga osporavati, niti potvr|ivati. Na{a reakcija je usmerena na dana{wi postupak primitivaca iz redova Socijalisti~ke partije Srbije koji su uhapsili kwigu, po~upali joj slova i osaka}enu bacili u staru hartiju. Srpska radikalna stranka najo{trije protestuje zbog zabrane kwige Protokoli sionskih mudraca. Da li je ta kwiga falsifikat ili ne, mi to ne znamo. Mo`da je zaista falsifikat, ali ako je jedna kwiga istorijski falsifikat onda treba {tampati deset drugih kwiga kojima }e se zaista dokazati da je to falsifikat. Oni qudi koji su spremni da zabrawuju kwige, sutra }e biti spremni da zabrawuju qude. Oni koji su spremni da spaquju kwige, sutra }e spaqivati qude. Samo su totalitarni, nedemokratski reìmi zabrawivali kwige, bez obzira kakve su to kwige. Kao autor sedam zabrawenih kwiga, mogu ovde svima da posvedo~im da je pogaèn na{ pravni poredak kad je javni tuìlac zabranio kwigu na osnovu re{ewa iz neke ranije godine, kao u ovom slu~aju. Zabrana jedne kwige se odnosi samo na jedno izdawe. Za svako slede}e izdawe mora se pribaviti novo sudsko re{ewe. Kao {to sam rekao, meni su zabranili sedam kwiga i te kwige nikada zvani~no nisu oslobo|ene zabrane. Me|utim nova izdawa tih kwiga {tampana su pre dve godine a javni tuìlac nije postupio po ranijem re{ewu o zabrani. Tako nije moglo da se uradi ni u slu~aju Protokola sionskih mudraca. Nije se mogla zabraniti na osnovu starog re{ewa. Ali u ovoj zemqi se nesmetano gaze svi zakoni, gaze se elementarna qudska prava i slobode. Na àlost, i neke opozicione stranke su aplaudirale zabrani jedne kwige. Te opozicione stranke su i omogu}ile Milo{evi}u da posle izbora formira vladu. Glume da nisu sa wim u koaliciji a dale su mu svoje ministre. Te opozicione stranke pokazuju da bi se pona{ale kao Milo{evi} da slu~ajno do|u na vlast, bio je stav na{eg sagovornika, alergi~nog na zabrawivawe kwiga i zbog li~nog iskustva i zbog demokratije koju je Milo{evi}ev reìm u potpunosti degradirao. Nekoliko dana posle spektakularne zabrane Protokola sionskih mudraca, na sastanku redakcije lista Velika Srbija (novine Srpske radikalne stranke) odlu~eno je da se zabrawena kwiga doslovce, kompletna i bez skra}ivawa ili ispravki objavi u Velikoj Srbiji.
191
To je u~iweno da bi se ispravila gre{ka socijalista i zbog naraslog interesovawa kako ~lanova stranke tako i ostalih gra|ana kojima vladaju}i du{ebri`nici decenijama odre|uju {ta je podobno a {ta se kosi sa intelektualnim potrebama radnih qudi. Iako su pripreme obavqene u tajnosti, policija je bila obave{tena o svemu osim o ~asu zavr{etka {tampawa. Zauzev{i busiju u {tampariji ~ekali su da {tampawe po~ne kako bi zaplenili i posledwi primerak novina. Svemogu}e Ministarstvo unutra{wih poslova je moglo da i pre po~etka spre~i ceo poduhvat ali htelo je korpus delikti o destruktivnoj delatnosti radikala a i da ih, zbog zaplene tiraà, ekonomski kazni. Po{to ni radikali nisu sedeli skr{tenih ruku (bili su obave{teni o nameri policije) ve{tim manevrom (o tome nekom drugom prilikom) {tampawe je odloèno za sutra a pro{irena je vest da }e po~eti tek kroz dva tri dana. Sutradan, naravno, budu}i da su bili obave{teni o drugom terminu, nije bilo deùrnih i ceo tira` je od{tampan i povezan i uz pomo} nekih saveznih poslanika koji su toga dana zasedali u Saveznoj skup{tini, odnesen wihovim privatnim automobilima i podeqen odborima stranke. (U pitawu su bili poslanici Srpske radikalne stranke koji su prisko~ili u pomo} po{to se {tamparija ABC Glas nalazi u neposrednoj blizini.) Ceo tok operacije spasavawe kwige nadgledao je i vojvoda [e{eq, iskusan u tim stvarima, ne pokazuju}i znake umora iako je tog popodneva stoi~ki izdrào obra~un sa skup{tinskim obezbe|ewem. Posle dva dana, shvativ{i da su izigrani, policijski inspektori su upali u prostorije Srpske radikalne stranke, u Francuskoj ulici, i na svoje veliko razo~arawe zaplenili samo pet primeraka novina, koji su se zatekli u sekretarijatu. O tom doga|aju dr [e{eq je dao kratak komentar: Srpska radikalna stanka je angaòvala svog ~lana, advokata Neboj{u Milosavqevi}a. On }e u toku dana{weg dana (26. 5. 1994. god.) podneti Okru`nom javnom tuìocu u Beogradu prigovor na zaplenu na{ih strana~kih novina, lista Velika Srbija. Bez ikakvog pravnog postupka na{e novine su zabrawene. Kao argument navodi se da smo objavili tekst koji je zabrawen u kwizi Tajni svet masona koja je objavqena 1984. godine. Novine se zabrawuju po Zakonu o informisawu a kwige po Zakonu o izdava~koj delatnosti. Po{to je u ovom slu~aju re~ o novinama, apsolutno je pravno nedopustivo ovo {to je uradilo Javno tuìla{tvo i {to je u~inila policija u Beogradu. Mi }emo i na taj na~in dokazati da u na{oj dràvi nema pravnog poretka. Od nedavno, ta~nije od inauguracije Aleksandra Ber~eka za upravnika Narodnog pozori{ta, daske koje ìvot zna~e u tom najstarijem pirgu beogradske kulture, po~ele su da {kripe, da se ugibaju i da pucaju pod nezgrapnim koracima novope~enog gazde. Maskirani kafeyija (kafanu u Rumi upisao je na ènino ime), de~ko koji je nekada obe}avao, genetski policajac (otac mu je bio ~uvar reda) zaveo je samo wemu razlo`nu strogo}u koja je mnoge znamenite ~lanove kneèvog teatra prisilila na seobu.
192
U kratkom vremenskom razdobqu Narodno pozori{te su napustili: Svetlana Bojkovi}, Miki Manojlovi}, Predrag Ejdus, Petar Boòvi}, prima balerina A{kent Ataqanc i pravoslavni Italijan, srpski zet, Klaudio del Monako. @ivan Saramandi} je bio jednom nogom napoqu ali se sve zavr{ilo samo wegovom suspenzijom. Konfliktni upravnik jo{ nije rekao posledwu re~ a preostali (preìveli) ~lanovi svih ansambala i{~ekuju na koju }e nogu ustati i pripremaju kofere za gostovawa u neke druge pozori{ne ku}e ili neke druge zemqe. Kada }e komedija biti zavr{ena i kada }e zavesa biti spu{tena na te, najblaè re~eno, neprijatne doga|aje vezane za re~ i delo kulturtregera Ber~eka, koji su podsetili na partizansko vreme Nikole Popovi}a, jo{ uvek nije poznato. Upravnik je na komandnom mostu i ~eka dediwske direktive odozgo kojih nikako da se otarasimo a glumci rade svoj, slabo pla}eni, posao i oslu{kuju no}ne korake ispred svojih garderoba. [ta o pomenutom pozori{nom komesaru i gluvonemom narodnom poslaniku misli vo|a srpskih radikala saznali smo nekoliko stotina metara ispod Narodnog pozori{ta, u Francuskoj 31. Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje me{etarewe guvernera Socijalisti~ke partije Srbije u Narodnom pozori{tu, Aleksandra Ber~eka, ~iji je ciq i partijski zadatak da to pozori{te ostavi bez ijednog eminentnog umetnika. Aleksandar Ber~ek je za godinu i po dana u Narodnom pozori{tu Srbije uspeo da napravi ono {to ni Staqinovi komesari u najo{trijim godinama kulta li~nosti i Staqinovih ~istki nisu bili u stawu da urade u Rusiji. Ovo {to je uradio Ber~ek nezamislivo je bilo i za jednog @danova. Mi smatramo da je odlazak Aleksandra Ber~eka sa funkcije upravnika Narodnog pozori{ta biti il ne biti za ovu oblast srpske kulture. Odlazak i onih dramskih umetnika koji se nikada nisu bavili politikom, odlazak qudi koji su se vi{estruko afirmisali u zemqi i u svetu, kao vrsni umetnici, samo zbog toga {to nisu po voqi Ber~eku, za nas je svedo~anstvo da je, ustvari, Ber~ek zalutao, da je trebao da ode u neku psihijatrijsku kliniku da potraì pomo} a ne u Narodno pozori{te i da se iìvqava nad ono malo vrsnih umetnika, koliko ih je u Srbiji ostalo. Mi smo i ranije osu|ivali Ber~eka zbog wegovih poteza u Narodnom pozori{tu a sada smatramo da vi{e nema vremena za ~ekawe i da se on mora zaustaviti. Medijska dreka jo{ uvek budnih ideolo{kih ~istunaca i straàra kojima je srce na levoj strani, (najgrlatiji je bio Vasa Kazimirovi}) propratila je kwigu 100 najznamenitijih Srba, koja je u izdawu beogradskog Principa i novosadskog Jupublika nedavno ugledala svetlo dana. Za sve je kriv redakcijski odbor pomenutog dela, sa~iwen od uglednih akademika i doktora nauka, koji se drznuo da me|u najznamenitije Srbe svih vremena svrsta i generala Milana Nedi}a. Kontraverzni predsednik okupacijske Vlade koji je za jedne otvoreni kolaboracionista i klasni neprijateq (oni su se, uglavnom, i ~uli) a za druge spasiteq srpstva i mu~enik, podelio je Srbe (kao da oni i bez wega nisu bili podeqeni) pola veka posle svog samoubistva.
193
General Milan Nedi} ro|en je 2. septembra 1877. godine u Grockoj u uglednoj porodici. (Majka mu je bila unuka Nikole Mihailovi}a ustanika iz 1804. godine). Gimnaziju je zavr{io u Kragujevcu a 1895. godine primqen je u niù Vojnu akademiju. [kolovawe je nastavio sve do 1904. godine kada je zavr{io i vi{u Vojnu akademiju. Ve} 1908. godine postao je kraqev li~ni ordonans a 1911. upu}en je u Francusku gde je staìrao u 135. puku. Balkanski ratovi zatekli su ga na mestu {efa èlezni~kog transporta Vrhovne komande, odakle je oti{ao na du`nost na~elnika {taba Vardarske divizije. Komandant pristani{ta u mestu San Tzovani di Medua (Albanija) postao je 1915. godine kada se srpska vojska u svom povla~ewu zaustavila u toj luci. Kroz ovo pristani{te pro{ao je najve}i broj srpskih vojnika u povla~ewu, izbeglica, dece i |aka koji su francuskim la|ama prebacivani na Krf i u Francusku. U toku daqe vojni~ke karijere, kojoj je podredio ìvot, Milan Nedi} je bio: komandant pe{adijske brigade Timo~ke divizije koja je bila u sastavu armije (komandant Stepa Stepanovi}), komandant armije u Skopqu i na~elnik glavnog General{taba. Li~ni vojni savetnik namesnika kneza Pavla postao je 9. marta 1935. godine, sa kojim je 1939. godine posetio Nema~ku. Kao armijski general, bio je ministar vojske i mornarice u drugoj Vladi Milana Stojadinovi}a (21.12. 1938. 5.2. 1939.), u prvoj Vladi Dragi{e Cvetkovi}a (6.2. 1939. 26. 8. 1939.) i u Vladi Cvetkovi} Ma~ek do ostavke (7. 11. 1940.) koju je podneo na zahtev kneza Pavla. U tom posledwem ministarskom mandatu objavio je naredbu u kojoj je, izme|u ostalog, rekao: Komunizam u na{oj zemqi postoji. To je fakat sa kojim treba ra~unati i protiv koga se treba nepo{tedno boriti istom voqom, istom energijom i samopo`rtvovawem kao i na bojnom poqu. Ono {to me naro~ito brine jeste ~iwenica da ni Vojska, kao siguran temeq na{e dràve, ne}e ostati po{te|ena i izvan komunisti~ke akcije. Na sednici Vlade (uì kabinet) u dvoru, 27. 9.1940. godine koju je sazvao namesnik knez Pavle, Nedi} je rekao: Vojska je slabo naoruàna. Veliki procenat oru`ja je zastareo, ima poreklo jo{ iz pro{log rata. Pe{adijske municije ima samo za 75 dana a artiqerijske za 100. Protivkolska oru|a imaju ve}inom kowsku opremu a topovi su stari, prepravqeni, malog dometa i slabe mo}i. Inèwerijske jedinice su, tako|e, opremqene starim materijalom. Sa tenkovima je jo{ gore. Postoji samo 60 starih francuskih tenkova H17 od 5 tona, sa slabim oklopom. Drugih 50 novih tenkova tipa M35 od 12 tona, nabavqenih u Francuskoj su suvi{e slab potencijal za odbranu. Vazduhoplovstvo raspolaè sa 415 aviona od kojih su samo 265 moderni. Nabavka novog oru`ja, usred rata koji je ve} po~eo, je nemogu}a a na{a industrija je nedovoqna da pokrije potrebe Vojske. Uskoro }emo, u vojni~kom pogledu, sa svih strana biti opkoqeni bez izgleda na odbranu. Sada smo sasvim usamqeni.
194
Ne{to kasnije, 1. novembra 1940. godine, Nedi} je uputio knezu Pavlu memorandum u kome je, izme|u ostalog, rekao: ... da je Francuska propala, da Rusija ne vredi ni{ta, da Amerika nije ozbiqna vojna sila i da ne moè ni{ta u~initi u Evropi... Na osnovu te svoje analize a u interesu srpskog naroda, Nedi} je predloìo opredeqewe za sile Osovine. [est dana posle toga (7. 11. 1940.) smewen je pod optu`bom da je sa Qoti}em pripremao pu~. Prilikom izbijawa rata, iako u penziji, Nedi} je postavqen za komandanta Tre}e grupe armija koja je imala zadatak da odbrani Makedoniju i zauzimawem Albanije obezbedi odstupnicu prema jugu (Ratni plan i P 41, me|utim, vi{e ni{ta nije moglo da se u~ini. Ve} skoro pola veka lome se kopqa oko istorijske uloge generala Milana Nedi}a. Svaka od suprotstavqenih strana ima svoje argumente pro i kontra jedne od najtragi~nijih li~nosti na{e istorije. Da li je general, koji je nedavno svrstan me|u 100 najznamenitijih Srba, bio u pravu za ono {to je u~inio srpskom narodu? U govoru od 27. marta 1944. godine, preko Radio Beograda, general Nedi} je izvr{io rekapitulaciju trogodi{wih zbivawa, fatalnih po sudbinu srpskog naroda. Zlosre}ni Martovski pu~ iz 1941. godine instruisan i podstaknut od strane Engleske obave{tajne slu`be, akt nepromi{qenog avanturizma i politi~kog bezumqa, po Nedi}evom mi{qewu upropastio je jugoslovensku dràvu. Imenuju}i generala Simovi}a kao glavnog krivca, Nedi} je, obra}aju}i se narodu, rekao preko radija da je ceo Simovi}ev rad zasnovan na laì i prevari; i pu~ i proklamovawe punoletstva kraqevog, briga za monarhiju i kraqa, za demokratiju, za udruènu opoziciju. ... Sve sama obmana! On je, ne misle}i na posledice, uvalio Jugoslaviju u rat i pobegao. On generalisimus na{e Vojske, begunac sa bojnog poqa, ostavio je Vojsku i narod samima sebi da snose posledice jednog bezumnog poduhvata, avanturisti~kog i neura~unqivog. Doveo je zemqu u rat pa pobegao, i on i Vlada! Wemu su bili pre~i èna, ta{ta, svastika, k}i i zet nego sudbina naroda i dràve. Pometao ih je u dràvne avione i odnev{i i narodno zlato pobegao na meke du{eke udobnih londonskih hotela! I zaista, sva ratna zbivawa na jugoslovenskom prostoru davala su Milanu Nedi}u za pravo. Pale su milionske `rtve, uglavnom me|u Srbima, a na vrata je u svoj ozbiqnosti zakucala stra{na avet komunizma. ôveku koji je blagovremeno predvideo sve posledice jedne proma{ene politike slaba je bila uteha naknadno priznawe da je u potpunosti bio u pravu. Da li su Srbi 27. marta 1941. godine, raskidaju}i pakt sa silama Osovine, pokazali politi~ku zrelost ili, po obi~aju, genetsku naivnost? [ta su sadràle odredbe Pakta sklopqenog u be~kom dvorcu Belvedere 25. marta, dva dana pre istorijskih demonstracija i masonskog pu~a? Srpski narod je prevaren 27. marta i demonstriraju}i lojalnost saveznicima iz Prvog svetskog rata pokazao je fatalnu politi~ku naivnost.
195
To ga je preskupo ko{talo i ta gre{ka verovatno nikada ne}e mo}i da bude ispravqena. Odredbe tog biti il ne biti pakta bile su ~asne i korisne za srpski narod pa je wihovo odbacivawe bilo apsolutno pogre{no. [ta su one sadràle? Nema~ka Bela kwiga iz 1941. god. objavila je: a. Prilikom pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu, Vlada nema~kog Rajha potvr|uje svoju odluku da }e u svakom momentu po{tovati integritet i suverenitet jugoslovenske teritorije. b. Vlada nema~kog Rajha potvr|uje sporazum zakqu~en izme|u vlada sila Osovine i Jugoslovenske kraqevske vlade da, za sve vreme trajawa ovoga rata, vlade sila Osovine ne}e traìti prelaz ili transport za svoje vojske kroz jugoslovensku teritoriju. v. Vlade Italije i nema~kog Rajha izjavquju da ne}e traìti od Jugoslavije nikakvu vojnu pomo}. General Milan Nedi} je o odbacivawu Trojnog pakta u istom govoru od 27. marta 1944. godine, na tre}u godi{wicu tog bezumnog akta, rekao slede}e: Mi smo mogli ostati neutralni do dana{weg dana, pa da nas ni glava ne zaboli! Ja sam ovo kazao, i pismeno i usmeno, merodavnima jo{ 1940. godine, kao ministar vojni u Vladi Cvetkovi}evoj. Ulazak u rat smatrao sam kao najgore, najkobnije re{ewe. Prorekao sam rasulo Jugoslavije i wenu propast, a srpski narod da }e platiti ceo ceh ove ratne pustolovine. Nema~ka je imala osobitog interesa da Jugoslavija bude i ostane neutralna, jer bi svojom neutralno{}u spre~ila da Balkan postane popri{te rata. Srpski narod i Jugoslavija stupawem u rat rizikovali su sve da izgube a ni{ta da ne dobiju. Eto, tu prostu i jasnu istinu nisu videli ni Du{an Simovi} ni na{i politi~ari, koji su samo èleli da se do~epaju vlasti, pa ko{talo {ta ko{talo i narod i dràvu. Re~i generala Nedi}a deluju krajwe ubedqivo, posebno kada se ima u vidu vojni~ko rasulo u Aprilskom ratu, primetio je dr Vojislav [e{eq i nastavio da citira iskusnog vojnika i politi~ara. Na{ narod je prozreo svu ovu perfidnu englesku politiku koja ga je uvela u rat ne za wegove interese ve} za engleske. Zato rat iz 1941. godine nije li~io na ranije ratove. Zato ni srpsko oru`je nije do{lo do izraàja i srpski narod je, prevaren i izdan od svojih vo|a koji su ga kukavi~ki napustili, poloìo oru`je. On nije imao razloga da se bori sa Nema~kom, koja mu je Be~kim paktom od 25. marta 1941. godine dala garancije za wegov opstanak, za wegovu teritorijalnu celokupnost, za wegovu sigurnu budu}nost. [ta je Nema~ka traìla od Srba? Samo da budu mirni, da gledaju svoja posla, da se ne me{aju u obra~une velikih sila, da budu neutralni. Za takvo na{e dràwe nama je u ovom stra{nom ratu bio obezbe|en miran ìvot, osigurana sloboda. Uz to, bila nam je pruèna mogu}nost da, izvoze}i vi{kove svojih proizvoda i sirovina, upoznamo blagostawe kakvo srpski narod nikada ranije nije imao. Da smo sa~uvali dràvu, da smo ostali izvan rata, danas bi po svom politi~kom zna~aju i ekonomskoj snazi drugu pesmu pevali.
196
Engleske manipulacije, koje su osetili mnogi narodi u svetu, su nastavqene i posle sloma u Aprilskom ratu. Umesto zahvalnosti pu~isti su u Londonu nai{li na hladan i mrzovoqan do~ek arogantnih doma}ina. O~igledno je da su tada Englezi zaigrali na kartu srpskog ustanka i gra|anskog rata me|u samim Srbima. Da li je to ta~no? [ta je htela Engleska opet }e vam, kroz deo svog govora, re}i general Nedi}. Engleska je htela da nas jo{ jednom upotrebi kao slepo oru`je svoje politike. Zato je ranije toliko hvalila Draù Mihailovi}a, gledaju}i da ga ne koristi za svoje sebi~ne ra~une. Kada Draà nije hteo da daje Englezima onako i onoliko koliko su oni èleli, prosto su ga odbacili kao isce|en limun. U engleskoj ra~unici pojavio se novi faktor, ne-srbin Josip Broz, zvani Tito. Wemu su se Englezi vi{e zaradovali no Draì (koga su poslali u arhivu), bacili u staro gvo`|e. Udarili su u bubweve i talambase i zatrubili na sve strane proizvode}i ga, kao nekada Draù, i za generala i za mar{ala, daju}i mu i zlato i oru`je i municiju, prave}i mu ~apraz divane {aqu}i mu delegaciju generala, pa ~ak i lordovskih sinova, na poklowewe. Za{to je kraqevina Engleska, koja sebe naziva Velikom Britanijom iako to odavno nije, kao kapitalisti~ka zemqa dala prednost, promovisala komunisti~kog teroristu Tita koji je u svom programu imao uni{tewe kapitalizma? Taj prividni paradoks uneo je veliku zabunu u glavama mnogih iskrenih srpskih demokrata i rodoquba. Na{ narod je ìveo u velikoj zabludi da dràve u me|unarodnim odnosima mogu razvijati iskreno me|usobno prijateqstvo i pokazivati odanost. Treba nam jo{ mnogo vremena da shvatimo da se spoqna politika me|unarodnih subjekata rukovodi iskqu~ivo wihovim interesima, a svaki interes je po svojoj prirodi promenqiva kategorija pa wihovo zadovoqewe iziskuje stalni oprez, strpqewe i neprekidno promi{qeno delovawe. Nedi} jasno uvi|a da je jednostavni trenutni engleski interes da se podrì Tito i Englezi ga podràvaju ne osvr}u}i se na doju~era{we lakomislene i ludo po`rtvovane saveznike. General Nedi} i za to ima logi~no obja{wewe: Za{to sve ovo, kada je Tito boq{evik i neprijateq engleskog kapitalisti~kog poretka? Zato {to on treba momentalno da spasava situaciju da ne lete engleske glave na evropskim boji{tima. Boqe je jugoslovenske, odnosno srpske! I Tito je danas jedini miqenik Engleske. Englezi }e i daqe ratovati pame}u, a drugi krvqu i mrtva~kim glavama. Kod Engleza je sve na prodaju: i obraz i ~ast i po{tena re~ i garancija, sve! Ju~e su uzdizali Draù, danas mu vi~u: dole! Pre su kraqa Petra i wegovu Jugoslovensku vladu kovali u zvezde i zloupotrebqavali londonski radio pozivaju}i Srbe da ustanu na oru`je. Sada im ne trebaju ni kraq ni Jugoslovenska vlada. Zato je ona sada veliko zlo, banda avanturista i gomila reakcionara. Sada su sve i sva Tito i Komitet. Pre su obe}ali kraqu Petru Jugoslaviju i presto, sad mu vele: posle rata narod }e se izjasniti ho}e li monarhiju i kraqa. A to glasawe treba da pripreme Josip Broz i wegove krvolo~ne bande, kojima treba da pri|e srpski narod.
197
Generalom Milanom Nedi}em, jednoj od najzna~ajnijih istorijskih li~nosti dvadesetog veka, bavili su se mnogi autori iz oblasti istoriografije ali i iz drugih oblasti. (Dramski pisac Sini{a Kova~evi} je, da bi okajao grehe za blasfemi~nu dramu Sveti Sava, napisao vrlo dobru i objektivnu dramu Milan Nedi}). Naslovi koji su objavqivani pod okriqem komunisti~kog reìma, zbog svog ideolo{kog aspekta, nisu vredni pomena. Iako su istorijski {und, oni se jo{ uvek sre}u po bibliotekama jer su wihovi pisci ili na poloàjima u dana{woj socijalisti~koj oligarhiji, ili su wihova komunisti~ka prethodnica. Ali, da bi delo srpskog novomu~enika Milana Nedi}a sa~uvali od zaborava, o wemu su pisali i qudi svrstani u drugu stranu, koja je svoj ~asni nacionalizam okajavala u dijaspori. Jedan od wih je i Petar Martinovi} Bajica, koji je 1956. godine u îkagu objavio kwigu Milan Nedi} iz koje donosimo neke odlomke, istine radi. ûvali su Milana Nedi}a u zatvoru, u Mezburgu, Srbi biv{i zarobqenici. Nedi} je spasao stotine hiqada srpskih glava, zalaù}i za sve svoj ìvot. Nedi}eva prva briga kada je do{ao na ~elo Vlade narodnog spasa bila je da obezbedi zarobqeni~ke familije platom i pomo}ima, a potom da zarobqenicima, gladnim i izmorenim, uputi nekoliko natovarenih vozova sa suvim mesom, bra{nom, pasuqom i drugim potrebama za ìvot u logore Nema~ke. To je bila prva pomo} koju su na{i zarobqenici dobili od momenta ulaska u zarobqeni~ke logore. Onda su svi odobravali i simpatisali Nedi}ev stav i Nedi}evu politiku. Simpatije su se posle mewale. Politi~ki haos po~eo je i u zarobqeni~kim logorima, po~etkom 1942. godine, deobe, sva|e, tu~e, orijentisawe i preorijentisawe. Komunisti su u tome vodili prete`no glavnu re~ dok na kraju, u samim logorima, zarobqenici nisu bili podeqeni na dva zava|ena tabora. Da je Nedi}ev memorandum od 1. novembra 1940. godine prihva}en, verujemo da ne bi ni do{lo do 27. marta. Izbegao bi se, po nas sramni, {estoaprilski rat. Ne bi u Zagreb ve} 10. aprila 1941. godine do{ao Kvisling Paveli}. Ne bi do{lo do okupatorskih odmazdi i usta{kih pokoqa Srba. Izbegao bi se gra|anski rat koji je odneo vi{e od milion nevinih srpskih ìvota. I na kraju, ne bi srpski narod pao u ropske lance i ne bi komunizam vladao Jugoslavijom. Kako A}imovi}eva Komesarska uprava nije bila u stawu da obnovi dràvnu administraciju u okupiranoj Srbiji, Nemci su ponudili Nedi}u da formira vladu. On je prihvatawe tog predloga uslovio izmenom okupatorskih granica i podvo|ewem u sastav Srbije svih srpskih etni~kih teritorija, potpunom finansijskom i ekonomskom autonomijom i dozvolom da moè dràti 40.000 naoruànih vojnika pod svojom iskqu~ivom komandom. Nemci su to kategori~ki odbili zapretiv{i da }e, ukoliko do|e do definitivnog Nedi}evog odbijawa, teritoriju suène Srbije prepustiti okupaciji hrvatskih (usta{kih), ma|arskih i bugarskih trupa. (I kad god bi ubudu}e dolazilo do te{ko}a u odnosima Nedi}eve Vlade i nema~kih okupatorskih komandi, Nemci su ovu pretwu ponavqali).
198
Svoje pretwe Nemci su ~inili krajwe realnim, neprekidnim terorom nad civilnim stanovni{tvom i streqawem sto srpskih talaca za svakog ubijenog Nemca i pedeset talaca za svakog rawenog. Nedi} je postepeno uspeo da smawi nema~ka zverstva i upustio se u spasavawe oko 250.000 srpskih izbeglica. Tajno je dostavqao oru`je jedinicama Draè Mihailovi}a i, zalaù}i svoj autoritet, uticao na nema~ke vlasti da se u vi{e slu~ajeva izbegne streqawe zarobqenih ~etnika i da umesto toga budu upu}eni u zarobqeni{tvo. Nedi} je organizovao i {iroku socijalnu za{titu stanovni{tva i pomo} ratnim zarobqenicima. Iako se ve}ina radnog i sposobnog stanovni{tva nalazila u zarobqeni~kim logorima, u {umama i u legalnim nacionalnim formacijama, sva zemqa je bila obra|ena. Poorane i zasejane bile su ~ak i mnoge op{tinske utrine, kao i dràvna dobra. Ovaj i ovakav rad, po~ev od 1942. godine, omogu}io je Nedi}u da preda Nemcima onoliko ìvotnih namirnica koliko je po ~oveku 1941. godine bilo raspisano. Pri tom je ostajalo dovoqno i za ishranu, sa izbeglicama pove}anog, stanovni{tva Srbije. Partizanske jedinice su, po nare|ewu, spaqivale ìto na wivama i na guvnima i na sve na~ine ometale proizvodwu, pod izgovorom da to ~ine da bi Nemcima onemogu}ili ishranu u Srbiji. Me|utim, Nemci su svoje, po razrezu, morali dobiti a da li }e i koliko ostati za narod, to se ni wih, niti komunista nije ticalo. Komunisti su namerno provocirali Nemce na okrutne represalije jer je to teralo qude iz wihovih domova i omogu}avalo brzo popuwavawe ustani~kih redova. U trenutku op{teg rasula kada su iza sovjetskih tenkova, kao Boìja kazna, nadirali usre}iteqi narodnih masa, laòvi i neradnici, kada je svaki otpor izdanih Srba bio besmisleno `rtvovawe, general Milan Nedi} je sa porodicom izbegao iz zemqe. Iz izbegli{tva je u pismu od 3. novembra 1945. godine pisao: Ako treba i ako }e to pomo}i Srbiji i srpskom narodu, evo moga tela neka ga ubiju, neka ga seku. Ja }u biti najsre}niji kad budem umro za srpstvo i pravdu Boìju i qudsku. Pravdu qudsku demonstrirale su, uskoro, ameri~ke okupacione vlasti koje su ga 21. decembra u mestu Noj-Ulm (gradi} izme|u [tutgarta i Minhena) izru~ile predstavnicima Demokratske Jugoslavije kako se ona u po~etku zvala. Samo mesec i po dana kasnije, 4. februara 1946. godine Rankovi}evi yelati su izvr{ili wegovo samoubistvo. U 8.30 ~asova, iskoristiv{i nepa`wu straàra, kako je napisano u wihovom izve{taju, general Milan Nedi} se bacio sa 3. sprata zgrade u ulici Knegiwe Qubice 21 i u betonskom dvori{tu ostao na mestu mrtav, u 69. godini starosti.
199
DVANAESTI DEO
* Kupawe prqavog Boòvi}a * Postupili po nare|ewu * Mi}unovi} sakrio Zahtev * Dugi prsti Radomana * Jugodrvo to~i naftu * Boòvi} pod za{titom dràve * Filatelisti * Komedija u palati pravde * Slobodan Milo{evi} je najve}i i glavni kriminalac u Srbiji * Tempirana bomba * Identifikacija kriminalca * Lopu{ina ukrao kasetu * Pravda u nastavcima Sednica Ve}a gra|ana Savezne skup{tine koja je odràna (ali nije privedena kraju) 18. maja 1994. godine bi}e upam}ena po prvom demokratskom upadu policije u skup{tinsku salu i fizi~kom napadu na poslanike Srpske radikalne stranke. (Kasnije im je to pre{lo u naviku pa su napad reprizirali u Narodnoj skup{tini ali sa mnogo ve}im brojem ovla{}enih lica i sa teìm posledicama po poslanike.) Policijskom postupawu po nare|ewu prethodio je predlog poslanika Dra{ka Markovi}a da se u dnevni red sednice Ve}a gra|ana uvrsti rasprava o kriminalu u svakodnevnom politi~kom ìvotu. Navode}i primer politi~kog kriminala, poslanik Markovi} je pomenuo tzv. ministarsku aferu u kojoj su uhap{eni ministri samo vrh ledenog brega, dok je wegov ve}i deo (Boòvi} i komp.) ostao nevidqiv ispod povr{ine. To je iritiralo predsednika Ve}a, pomenutog Radomana Boòvi}a koji mu je, pod izgovorom da kr{i Poslovnik, oduzeo re~, iskqu~io mikrofon i poslao na mesto. Poslanik Markovi} se nije sloìo sa wegovom presudom i uskra}ivawem prava govora pa je, i bez ozvu~ewa, nastavno da insistira na svom predlogu. Boòvi} je siktao i spre~avao ga u tome. Epilog te ho}u-ne}u rasprave bilo je prosipawe ~a{e vode koju je poslanik Srpske radikalne stranke rezignirano uputio prema mestu predsedavaju}eg. Na to iznenadno kupawe Boòvi} je reagovao predlogom da se poslanik Markovi} udaqi sa sednice zbog naru{avawa ugleda Skup{tine, {to je sa 75 podignutih ruku i usvojeno. Zatim je prekinuo sednicu i raspravu o kriminalu u politici u koji je ume{an do gu{e odloìo na neodre|eno vreme. Po{to poslaniku Markovi}u ni na kraj pameti nije bilo da napusti svoje mesto u skup{tinskoj klupi intervenisalo je skup{tinsko obezbe|ewe koje je htelo da ga preko glava prisutnih poslanika, koji su sedeli na svojim mestima, dograbi i iznese iz sale. Tome se energi~no i hrabro suprotstavio vo|a srpskih radikala i {ef poslani~ke grupe u Saveznoj skup{tini, dr Vojislav [e{eq sa grupom poslanika. U opisu doga|aja biv{eg prvog ~oveka skup{tinskog obezbe|ewa, Nedeqka Igwi}a, koji se posle skoro dva sata no{ewa i gurawa sa korpulentnim radikalskim liderom pokuweno povukao sa boji{ta, bio je to prili~no surov susret.
200
Radikali su tom prilikom, iako su imali dvoje lak{e povre|enih poslanika (Maja Gojkovi}, prst i Filip Stojanovi}, uvo) iza{li kao pobednici a drugi ~in te skup{tinske groteske zapo~eo je u tzv. Palati pravde (Prvi op{tinski sud) i jo{ je u toku. Sankcionisawem skup{tinske frke izbio je na povr{inu jo{ jedan paradoks na{e pravne dràve jer su se poslanici, koji su fizi~ki napadnuti i ~iji imunitet je pogaèn, na{li na optuèni~koj klupi! Poslanik Dra{ko Markovi} je 18. maja, na po~etku sednice Ve}a gra|ana zatraìo da se u dnevni red uvrsti rasprava o kriminalu u politi~kom ìvotu koja bi se uglavnom odnosila na aktivnost predsednika Ve}a, Radomana Boòvi}a. Da li je to uobi~ajena procedura i da li je taj zahtev mogao biti blagovremeno podnet? Srpska radikalna stranka je obnovila zahtev za smenu Radomana Boòvi}a, predsednika Ve}a gra|ana. Mi smo jo{ jesenas potpisali taj zahtev, ali smo kasnije obave{teni da zahtev nije prosle|en skup{tinskoj slu`bi. Kako se to desilo? Zahtev su potpisali svi poslanici Srpske radikalne stranke i poslanici DEPOS-a, a onda smo zahtev dali poslani~koj grupi Demokratske stranke, da to isto u~ini. Naàlost, Mi}unovi} nikada nije predao taj potpisani zahtev za smenu Radomana Boòvi}a. Bili smo iznena|eni, na pro{loj sednici Ve}a gra|ana, kako uop{te taj materijal nije stigao do skup{tinskih slu`bi. Mi}unovi} nam to nije objasnio. Na toj pro{loj sednici smo odmah, na licu mesta, sa~inili novi zahtev. Taj novi zahtev za smenu Radomana Boòvi}a potpisalo je 48 poslanika Ve}a gra|ana. Da bi se ovo stavilo na dnevni red po hitnom postupku, potrebno je, po Poslovniku, 47 potpisa, a mi smo imali jedan potpis vi{e. Da li Srpska radikalna stranka raspolaè nekim dokazom o ume{anosti Radomana Boòvi}a u neku radwu koja bi se mogla nazvati politi~kim kriminalom? Nijedna na{a optu`ba nije bez dokaza. Srpska radikalna stranka ima svu dokumentaciju o nezakonitom radu Radomana Boòvi}a. Mi smo formirali ~itav tim eksperata koji nam priprema materijale o wegovoj ume{anosti u mnoge kriminalne radwe. Izme|u ostalog, raspolaèmo izjavom Save Vlajkovi}a koju je dao ovla{}enom licu u Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije, 3. marta 1993. godine, u prostorijama Ministarstva, na osnovu ~lana 151, stav 2. Zakona o krivi~nom postupku. Ova izjava dokazuje da je Radoman Boòvi} jedan od najkrupnijih kriminalaca u na{oj zemqi, koji je zajedno sa Savom Vlajkovi}em i Velimirom Mihailovi}em pqa~kao narod i dràvu. Uostalom, oni su i u rodbinskim vezama. Radoman Boòvi} je pa{enog Savi Vlajkovi}u (oèweni su dvema sestrama) a Velimiru Mihailovi}u je kum. Izjavama svedoka u istra`nom postupku do kraja je dokazano da su se zloupotrebom slu`benih poloàja obogatili za iznos od nekoliko miliona maraka.
201
Najve}i uvoznik nafte u periodu nepravednih sankcija bila je firma Jugodrvo, iako bi se po nazivu i ranijoj delatnosti reklo da ona nema mnogo zajedni~kog sa tom robom. Da li su optuèni ministri i Radoman Boòvi}, preko wih, reketirali tu firmu? Optuèni ministri su zajedno sa Radomanom Boòvi}em uzimali proviziju od te firme. Kada je slu~aj provaqen, {ef predstavni{tva Jugodrva u Budimpe{ti, Branimir Vukovi} poginuo je pod tajanstvenim okolnostima, u saobra}ajnoj nesre}i a wegov pomo}nik Radovan Nikoli} je navodno izvr{io samoubistvo iz zasede. Ubio se ~ovek ispred vrata svog stana! Ni{ta od toga nije rasvetqeno. Kako je do{lo do saradwe Jugodrva i tro~lane bande? Ponudu za uvoz nafte ministru Mihailovi}u podneo je generalni direktor Jugodrva po nabavnoj ceni od 50 pfeniga. Mihailovi} je zatraìo da se cena digne na 70 pfeniga i da se razlika zadrì, kako je rekao, za potrebe Vlade, na ~ijem ~elu se tada nalazio Radoman Boòvi}. Jugodrvo je obezbedilo traèni depozit u stranoj banci, nafta je stigla u Jugoslaviju i raspodeqena kupcima a pare su podeqene. Ministar Sava Vlajkovi} je deo nafte usmerio firmi IKO iz Br~kog u zamenu za {e}ernu repu a isplatu deviza Jugodrvu je obezbedio iz trezora Narodne banke Jugoslavije. Kako je on mogao da obezbedi isplatu iz trezora Narodne banke a da u to ne bude ume{an guverner Narodne banke? Razlika koja je navo|ena za potrebe Vlade (tajne fondove Vlade koji su se zavr{avali u privatnim yepovima) ostajala je Jugodrvu koje je iz toga ispla}ivalo proviziju ministrima na vi{e ra~una u stranim bankama. Eto, tako se to radilo. Tako su se oni bogatili u vreme kada je narod najvi{e stewao pod pritiskom nema{tine i sankcija. Sve su to dokumentovani nalazi koje poseduje MUP Republike Srbije ali mu se onemogu}ava daqa istraga u ovom slu~aju. Na koji na~in je Srpska radikalna stranka do{la u posed tih dokumenata o ministarskoj aferi i kako uop{te dolazi do poverqivih materijala o li~nostima iz prve linije doma}e politike? Ne o~ekujete vaqda da }u vam to zaista re}i, da }u vam odati na{e informativne izvore. Vi znate da smo mi najboqe informisana stranka (to smo i dokazali) i da imamo svoje poverqive izvore u MUP-u Republike Srbije. [to ih vi{e traè, to ih mawe nalaze. Neki qudi su do sada stradali ni krivi ni du`ni, {to su ih la`no optuìli da su oni ti koji nam daju podatke. Ne zna, izgleda, Jovica Stani{i}, {ef Dràvne bezbednosti Srbije, da mi i u wegovoj policijskoj stranci imamo svoje qude koji nas blagovremeno obave{tavaju {ta se protiv nas sprema. Da se ne bi udaqili od slu~aja Boòvi}, recite {ta su vam jo{ dostavili va{i poverqivi izvori iz policijskih krugova? Obavestili su nas, ti na{i qudi kojima su dostupni izve{taji sa saslu{awa, da je zbog zaustavqawa platnog prometa, novac vi{e puta fizi~ki preno{en preko granice u ke{u. To su potvrdili direktor Jugodrva Ralevi} i wegov direktor spoqne trgovine Matija{evi}. A gde je novac, u blizini je uvek i Radoman Boòvi}. On se u vreme hap{ewa svojih ministara izgubio iz javnosti. Nije se mnogo uzbudio zbog toga jer ima u {ahu neke druge republi~ke funkcio202
nere i funkcionere Socijalisti~ke partije Srbije. To je uzajamna ravnoteà straha. Oni se ne usu|uju da daqe vode postupak u ministarskoj aferi jer im preti opasnost da Radoman Boòvi}, u kontra-udaru, raskrinka wihove kriminalne afere. Vlada Srbije je preko ministra informacija, u to vreme, javno upozoravala beogradske redakcije i novinare da u pisawu o ovoj aferi ne preteruju jer }e zavr{iti na sudu ako budu bez dokaza prozivali qude koji su na visokim funkcijama. Da li Radoman Boòvi} ima svoj karton u MUP-u Srbije? u Radoman Boòvi} ima ogroman dosije u policiji, ali je wegov slu~aj zamrznut intervencijom najvi{eg vrha Socijalisti~ke partije Srbije. U policijskim krugovima se komentari{e da }e Radoman Boòvi} verovatno biti uhap{en kada policija prikupi potrebnu dokumentaciju i za lidere i za druge odgovorne qude iz opozicionih stranaka, da bi se napravila simetrija i da bi se stvorila neka afera u opozicionim strankama i tako zata{kalo eventualno hap{ewe Radomana Boòvi}a. Uhap{eni ministri su direktno, po nalogu ili sa znawem svog predsednika Vlade, Radomana Boòvi}a, izvr{ili niz zloupotreba iz koristoqubqa zaustavqaju}i i preusmeravaju}i humanitarnu pomo} koju je Republika Srbija davala Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Ali taj deo optu`be, do dana{weg dana, po nalogu sa vrha, nije ni otvoren. Radoman Boòvi} je na najdirektniji na~in ucenio svoj partijski vrh, da }e, ukoliko bude uhap{en, progovoriti otvoreno i mnoge od wih povu}i za sobom. Biznis Radomanov i wegovih uhap{enih ministara bio je, uglavnom, vezan za naftu ali je bilo i drugog espapa. Kojeg? Uvezena nafta je naj~e{}e prodavana preko firme Ameriken iz Gra~anice, Republika Srpska, koja je vlasni{tvo Slavka Lazarevi}a, ~esto bez kompletne dokumentacije. Sava Vlajkovi} je od pomenutog Lazarevi}a dobijao razne poklone. Izme|u ostalog, dobio je pu{ku pumparicu i pi{toq marke {korpion, bez ikakve dokumentacije. Velimir Mihailovi} je dobio pi{toq marke Crvena zastava, kalibar 7,65 mm za isporu~enu humanitarnu pomo} u koli~ini jednog kamiona piva. Sava Vlajkovi} je, u saglasnosti sa Radomanom Boòvi}em, intervenisao kod direktora fabrike jestivog uqa Dijamant iz Zrewanina i Slobodana Radulovi}a, direktora C marketa za isporuku jestivog uqa u koli~ini od 1000 tona, radi obezbe|ewa dobiti preko firme DNNS kompani, isporu~enog kao humanitarna pomo}. U svim tim transakcijama bilo je love do krova. Kako su je ortaci delili i obrtali? Od dobijenog novca preko firme Jugodrvo, Sava Vlajkovi} je kupio stan u Beogradu, ulica Zmaj Jovina 25, od Bogoquba Dimitrijevi}a za 240.000 maraka. Kupio je poslovni prostor u Novom Sadu za 60.000 maraka i mercedes 250 C od firme Aktiv iz Austrije za 61.000 maraka, od krupnijih stvari. Direktor Jugodrva je isplatio svoj trojici: Boòvi}u, Vlajkovi}u i Mihailovi}u, iznos od po 380.000 maraka.
203
Po izjavi Save Vlajkovi}a, narednu sumu od realizacije uvoza nafte, koja je iznosila 270.000 maraka podelio je na ravne ~asti, Velimiru Mihailovi}u, Radomanu Boòvi}u i sebi po 90.000 maraka. Od slede}eg posla Radoman Boòvi} je od Save Vlajkovi}a dobio, prvo, 300.000 maraka a zatim 540.000 maraka. Decembra meseca 1992. godine Boòvi} je dobio 60.000 maraka. Ovo nije sve {to bi moglo da tereti Radomana Boòvi}a. Ume{an je on i u eksploataciju nafte u êletovcima koja je sprovo|ena uz oruàno obezbe|ewe @eqka Ra`natovi}a Arkana. Paritet je bio slede}i: ~etiri cisterne sirove nafte za jednu cisternu prera|enog naftinog derivata. Boòvi} je pare od ovoga delio sa Goranom Hayi}em i Arkanom. Stotine hiqada maraka bilo je u opticaju oko uhap{enih ministara i wihovog jo{ uvek slobodnog predsednika (u vreme kada su se plate kretale oko deset maraka mese~no). Da li }e Srpska radikalna stranka insistirati na wegovom smewivawu i krivi~noj odgovornosti? Mi od toga ne}emo odustati. I daqe insistiramo da se {to pre obavi debata u Saveznoj skup{tini o slu~aju Radomana Boòvi}a, povodom inicijative 48 poslanika da se on smeni sa funkcije predsednika Ve}a gra|ana. Srpska radikalna stranka smatra da jedan notorni kriminalac, kao {to je Radoman Boòvi}, ne moè biti predsednik Saveznog parlamenta. Kako vidite daqi razvoj situacije u Saveznoj skup{tini i da li }ete i daqe u~estvovati u wenom radu? Mi }emo sigurno nastaviti da u~estvujemo u radu Saveznog parlamenta i uvereni smo da }emo uspeti u na{oj borbi da skinemo kriminalce koji vladaju dràvom. Mi samo 19. maja nismo prisustvovali sednici Ve}a gra|ana jer je saveznom poslaniku Dra{ku Markovi}u onemogu}en ulazak u salu Savezne skup{tine. To je bio razlog da svi poslanici Srpske radikalne stranke demonstrativno odbiju u~e{}e u skup{tinskom radu. Ako predsednik Ve}a gra|ana, Radoman Boòvi} nastavi da vam popravqenim prekida~em, koji ste samo privremeno onesposobili, iskqu~uje mikrofon dok govorite, ho}ete li i onda u~estvovati u radu saveznog parlamenta? Dve izvu~ene ì~ice iz instalacije za ozvu~ewe, socijalisti su nazvali vandalskim ~inom i zgraàvali se, iako i ne znaju pravo zna~ewe tog termina. Sme{no je nazivati vandalskim ~inom ono {to nije uni{teno i {to je za nekoliko minuta, a mo`da i mawe, dovedeno u prvobitno stawe. Naravno da mi vi{e nikada ne}emo tolerisati wihovu samovoqu. Ne}emo vi{e nikada tolerisati da nam iskqu~uju struju dok govorimo. Nema ve}eg poniàvaju}eg ~ina nego iskqu~iti struju saveznom poslaniku i tako ga poniziti pred wegovim kolegama i pred ~itavom javno{}u. Socijalisti misle da }e svojom samovoqom i sli~nim potezima sa~uvati vlast. Oni se u tome grdno varaju. Sa socijalistima su se 18. maja, prilikom glasawa da se poslanik Markovi} udaqi iz skup{tinske sale, solidarisali gotovo svi predstavnici opozicionih stranaka u Saveznoj skup{tini, {to govori da se svi pod istam {iwelom nalaze, imaju istu politiku, istu ideologiju, da ih rukovode isti moralni principi. Mi se zbog toga ni malo ne iznena|ujemo, znali smo to i ranije.
204
Su|ewe poslanicima odgovornim za skup{tinski incident je po~elo u Prvom op{tinskom sudu ili, kako mu socijalisti tepaju Palati pravde. Da li }e optuèni, ako situacija po~ne da se razvija nepovoqno po wih, ako, narodski re~eno, bude gusto, da se pozovu na poslani~ki imunitet? Mi smo blagovremeno uputili dopis Prvom op{tinskom sudu u Beogradu. U tom dopisu je re~eno da se poslanici Srpske radikalne stranke ne}e pozivati na poslani~ki imunitet. Na taj na~in mi pokazujemo vlasti da jedva ~ekamo da se pojavimo na sudu. Su|ewe je ve} zakazano za 15. jun u 9 ~asova. Neki od nas su ve} dobili pozive ali ja jo{ nisam. Mo`da je to slu~ajno, ali me ve} brine {to me ti sudski pozivari obilaze i u nekim drugim slu~ajevima. Vi ste prili~no nepoznati u javnosti pa mo`da sudski pozivari nisu zato uspeli da vas prona|u ili se pla{e da vam pri|u po{to su vas socijalisti proglasili za ratnog zlo~inca? Te Milo{evi}eve i Iglbergerove laì o mojim navodnim ratnim zlo~inima oka~ite ma~ku o rep. O tome smo govorili, to smo ra{~istili i vi{e ne}emo gubiti vreme sa wihovim neosnovanim optu`bama. Ta pri~a je zavr{ena. Malo povi{enim tonom, mo`da qut zbog na{e provokativne primedbe, odgovorio nam je vo|a srpskih radikala. Ili ga je mo`da iritiralo potse}awe na Milo{evi}eve i Iglbergerove la`ne optu`be ili na wih same. U svakom slu~aju, qutwa je brzo nestala pa je razgovor uplovio u mirne vode. Ako me sudski pozivari zaista èle na}i, ja }u sutra celoga dana biti ovde, u sedi{tu stranke, pa neka izvole. Kod ku}e sam ovlastio porodicu da mogu primiti poziv, pa mogu i tamo oti}i, ako ih pla{i susret sa mnom. A i ako ne dobijem poziv, ja }u do}i na su|ewe. Danas je Dra{ko Markovi} dobio poziv. Mo`da ho}e sada da naprave neki izbor me|u nama, pa da jedne pozovu a druge ne pozovu. Mogli bi posle da kaù da se nismo odazvali, iako smo bili pozvani. A mi, ustvari, jedva ~ekamo taj sudski proces. Ve} smo nagovestili da }emo taj proces nama pretvoriti u proces Slobodanu Milo{evi}u i Mirjani Markovi}, srpskom bra~nom paru âu{esku. Posle vi{egodi{we pauze, {to je svojevrstan presedan, jer je u vreme izdavawa svojih jereti~kih kwiga za loma~u bio ~est gost pravnih ustanova, dr [e{eq je 15. juna, u tzv. Palati pravde, ponovo seo na optuèni~ku klupu, ovoga puta u dru{tvu svojih istomi{qenika. Zbog poznatog skup{tinskog doga|aja (izbacivawe radikala iz sale za sednice koje je inicirao, uskoro verovatno biv{i, predsednik Ve}a gra|ana, Radoman Boòvi}), pred sudskim ve}em Prvog op{tinskog suda kojim je predsedavao sudija Neboj{a @ivkovi}, dr [e{equ su se pridruìli: Dra{ko Markovi} (vodolija), Filip Stojanovi}, Milorad Jevri} i Slobodan Petri~evi}, po redosledu kojim su prozivani. Oko sive, betonske zgrade, novokomponovanog arhitektonskog stila, u Savskoj ulici, koja je jedno vreme nosila ime OZN-inog yelata Slobodana Penezi}a, okupilo se vi{e stotina ~lanova i pristalica Srpske radikalne stranke koji su do{li da se na|u svojima. Mnogi su nosili strana~ka obele`ja i parole poput ovih: Kako mama kaè i Sada je na redu zalivawe Mirinog cveta i sl.
205
O~ekuju}i nekakve protestne demonstracije, reìm je mobilisao upadqivo veliki broj specijalaca koji su zaposeli sve prilaze Sudu i sva strate{ki va`na mesta. Bilo ih je prikrivenih (za ne daj Boè) i u vagonima na kolosecima obli`we èlezni~ke stanice. îtav sat pre po~etka su|ewa prisutni su pozdravili prvooptuènog dr Vojislava [e{eqa koji je iza{ao iz tu|eg, a ne svog mercedesa, kako je zlonamerno objavio komunisti~ki list Politika ekspres. Ulaz u sudnicu bio je svojevrstan podvig (gu`va je bila è{}a od skup{tinskog prili~no surovog susreta.) U sudnicu broj 5 (nekada{wa [e{eqeva su|ewa odràvana su, skoro uvek u trojci) u{li su samo novinari, najblià rodbina, prozvani i najja~i. Tako je umesto 40, koliki je kapacitet sudnice, bilo prisutno preko 70 qudi, po toplom i sparnom vremenu. Su|ewe je po~elo sa neobja{wenim zaka{wewem, a sudija i sudsko ve}e sedeli su pod jo{ uvek zvani~nim komunisti~kim grbom Republike Srbije, ~iji je crveni pentagram upadao u o~i. Saslu{av{i optu`ni predlog Prvog op{tinskog javnog tuìla{tva, od 19. maja, koji ga je teretio za krivi~no delo ometawa ovla{}enog lica (~lana 23, stav 1 Zakona o javnom redu i miru) prvooptuèni dr Vojislav [e{eq je lakonski izjavio: Slobodan Milo{evi} je najve}i i glavni kriminalac u Srbiji! Ova, vi{e puta ponovqena izjava sa kojom su se blanko i doslovce sloìli svi optuèni poslanici, koji su bili van sale kada je izre~ena bila je veliko iznena|ewe za sve prisutne. Naro~ito su bila zapawena slu`bena lica koja su o~ekivala odbrana{ki pledoaje radikalskog vo|e i nastojawe da umawi ili odbaci krivicu za koju je optuèn. [ta je, ustvari, bio ciq ove va{e namerno tempirane eksplozivne izjave koja na prvi pogled nema veze sa procesom i da li za tu tvrdwu imate dokaz? Srpska radikalna stranka poseduje dokaze u ume{anost Milo{evi}a u mnoge kriminalne radwe i mi smo ga sa punom odgovorno{}u nazvali pravim imenom! Mi }emo to uskoro i dokazati. Ina~e, ovom namerno plasiranom, vru}om re~enicom razbili smo pripremqenu koncepciju Suda i doveli ga u situaciju da improvizuje daqi tok su|ewa. Oni su o~ekivali da }emo se mi zamajavati dokazivawem ko je koga opsovao ili odgurnuo i sli~nim glupostima. Naravno da mi nismo naseli na to i wihov pripremqeni scenario za razbijawe radikala se raspao. Tako je o{trica optu`be beznade`no otupqena. Tom izjavom ste u potpunosti pogodili ciq .Zate~eni zamenik Op{tinskog javnog tuìoca Dragan Lopu{ina (prezime bi vi{e odgovaralo nekim drugovima odozgo je zbog uvrede Carstva mu izgubio koncentraciju i pokazao o~iglednu nervozu, {to je rezultat na{eg iskustva u svim oblicima suprotstavqawa vlastima. Svi koji su prisustvovali su|ewu videli su koliko je bio smu{en i dekoncentrisan. Odstupio je od proceduralnog pona{awa utvr|enog sudskim pravilima. Zabavqalo me je da }askam sa wim. Iako nisam bio obavezan odgovarao sam na wegova pitawa. Bilo mi je ào ~oveka. Mora da je u pauzama izvla~io mnogo grdwe pretpostavqenih, iako oni tvrde da je na{e sudstvo nezavisno.
206
Pored dr [e{eqa, koji je o~igledno imao svoj dan, i optuènih poslanika, saslu{ana su i ~etvorica radnika SMUP-a, aktera bliskog susreta sa optuènima. Prvi je svedo~io Nedeqko Igwi}, biv{i {ef obezbe|ewa u Saveznoj skup{tini, koji je vodio frontalnu bitku sa kabastim dr [e{eqom i izgubio je. Posledica te izgubqene bitke bilo je wegovo smewivawe. Na pitawe za{to nije izvr{io nare|ewe Radomana Boòvi}a i za{to nije primenio silu, Igwi} je odgovorio da je procenio da su radikali spremni da idu do kraja i da bi primena sile imala nepredvidive i te{ke posledice. Rekao je i da je hteo da jo{ jednom razgovara sa dr [e{eqom kako bi Dra{ko Markovi} sam iza{ao iz sale. Do toga nije do{lo jer je ministar SUMP-a, \or|e Blagojevi}, kada su se pregovori oduìli, naredio povla~ewe. Jakov Tadi}, Dragan Milovanovi} i Dragan Lu~i} detaqno su opisali {ta su 18. mija videli u Skup{tini. Nalazi su im se, uglavnom, slagali. osim u broju radikalskih u~esnika prijateqskog ube|ivawa kojih je, po wima, bilo izme|u 10 do 40. U izjavi da se ne pridruùju krivi~nom gowewu optuènih bili su usagla{eni ali su Igwi} i Lu~i} zadràli pravo da u parni~nom postupku zatraè nadoknadu {tete ako procene da im je naneta. Posle pauze, na su|ewu je stupio zamenik tuìoca Lopu{ina (zbog u~inka na ovom su|ewu verovatno }e jo{ dugo ostati zamenik.) Bled i nervozan (u pauzi mu je opet neko o~itao lekciju) upitao je dr [e{eqa na kog Slobodana Milo{evi}a je mislio kada je govorio u svoju odbranu. Obja{wavaju}i tu misteriju, vo|a srpskih radikala je rekao: Vaqda je svima jasno da sam mislio na Slobodana Milo{evi}a, predsednika Republike Srbije. Koliko je meni poznato, to je jedini Slobodan Milo{evi} koji se uop{te moè nazvati kriminalcem. Javnom tuìocu }u objasniti koliki je on kriminalac kad tuìlac pokrene slede}i postupak protiv mene. Kada je kriminalac identifikovan Lopu{ina je, shodno svojim ovla{}ewima, pro{irio optu`ni predlog protiv dr [e{eqa i saveznih poslanika zbog krivi~nog dela povrede ugleda Republike Srbije (~lan 98 Krivi~nog zakonika) zato {to su izloìli poruzi predsednika Republike. Dr [e{eq je predloìo da se i Slobodan Milo{evi} pozove kao svedok, ali je sudija @ivkovi} taj predlog odbacio. Na kraju, opet posle pauze, sudija je saop{tio da }e postupak protiv dr Vojislava [e{eqa voditi odvojeno, na {ta ovaj nije imao primedbi, obe}av{i da }e dokazni materijal o Milo{evi}evim kriminalnim aktivnostima iznositi satima. Sudija Neboj{a @ivkovi} je zatim prekinuo su|ewe i zakazao nastavak za 6. juli. *** Su|ewe bi bilo nastavqeno u uobi~ajenom dekoru i atmosferi (zaka{wewe, gu`va, predstavnici sedme sile, strana~ki aktivisti i policajci ispred tzv. Palate pravde) da se nije desio incident nezabeleèn u kratkom ìvotu na{eg slobodnog sudstva.
207
U centru pa`we na{ao se zamenik javnog tuìoca Dragan Lopu{ina (simptomata~no prezime), koga je optuèni radikalski vo|a osumwi~io da je ukrao videokasetu, deo dokaznog materijala, koji je predhodno, u grupnoj seansi, odgledan u sudnici. Da je kaseta dobila noge uo~eno je posle pauze kada je dr [e{eq insistirao da se u zapisnik unese da je traka montirana {to je nedvosmisleno dokazala iznenadna pojava Vuka Dra{kovi}a. (Kaseta je verovatno vra}ena autorima iz republi~kog MUP-a na doradu.) Istraga koja je povedena unutar sudnice nije dala rezultat jer je tuìlac Lopu{ina poricao svoju ume{anost u kra|u, a sudija nije dozvolio pretresawe prisutnih kao {to su predloìli optuèni. Jedini na~in da se utvrdi nestanak i prona|e lopov, bila je zakletva ali je Lopu{ina odbio da se zakune u predsedpnka Milo{evi}a {to je od wega traìla druga strana. Dobri podanik Dragan Lopu{ina nije smeo krivokletstvom da ugrozi ugled voqenog predsednika i na wemu je ostala senka da je zaturio dokazni materijal. U vezi nestale video kasete izme|u sudije @ivkovi}a i dr [e{eqa vo|en je slede}i dijalog: Sudija @ivkovi}: [ta vam je sada, odjednom, toliko stalo do te trake, kada ste i sami do malopre tvrdili da se radi o montaì? Dr [e{eq: Pa ba{ zato! Sada je nestao dokaz da sam u pravu kada tvrdim da je video traka montirana. Ipak, u tako zategnutoj atmosferi, do{lo je do op{teg smeha kada je optuèni vo|a radikala zatraìo da se Milo{evi}ev sau~esnik i podstreka~ u kriminalu, dr Mira Markovi}, ugledni nau~ni radnik, pozove kao svedok. To ugledni nau~ni radnik nateralo je sve prisutne, osim lojalnih sudskih zvani~nika, u smeh. Sudija @ivkovi} je odbacio ovaj zahtev. To su, uglavnom, najva`niji detaqi drugog nastavka su|ewa. Taj deo je, o~igledno, potvrdio primedbu koju je u toku procesa, u jednom trenutku, aludiraju}i na ra~un sudijine stru~nosti, izrekao dr [e{eq, obelodaniv{i podatak da je on zavr{io Pravni fakultet za dve i po godine i da boqe poznaje pravne nauke od sudije kome je za taj isti posao bilo potrebno ~etiri godine. [ta je obeleìlo drugi nastavak su|ewa i da li se to moè nazvati detaqem pravde, jer je o~igledno da weni protagonisti, koji se ne libe raznih malverzacija, doprinose sticawu ukupnog negativnog utiska o doma}em pravosu|u? Nastavqeno je jo{ jedno tipi~no reìmsko su|ewe, reìrano komunisti~ko su|ewe u kome se pokazalo da je Srbija dràva bez modernog pravnog poretka, da u woj sudstvo ni{ta ne predstavqa. Sudu je prezentovan policijski snimak incidenta iz Savezne skup{tine. Svi su se mogli uveriti koliko je taj snimak iskonstruisan, montiran, se~en. Kada smo intervenisali i zahtevali od sudije da se prikaè kompletan snimak i kada smo insistirali da se u zapisnik unese da je traka montirana, tuìlac je ukrao traku koju je sam dao, kao dokazni materijal, u sudski spis. On je u toku pauze izneo traku i spis je ostao bez we. Tako ne{to se jo{ nije desilo u istoriji pravosu|a.
208
Tre}i nastavak reìmski kli{iranog procesa ili tre}i ~in komedije, u {ta se pretvorilo su|ewe poslanicima Srpske radikalne stranke, zakazan je za 14.jul. Veruje se da }e su|ewe i tada biti prekinuto i da }e se ponovo odloìti za neki drugi termin a mo`da tiho, bez ozvu~ewa zavr{iti bez nastavka. Socijalisti, koji za sebe ne mogu da izvuku nikakvu propagandnu korist, {to je o~igledno po dosada{wem toku su|ewa, nastoje da neprestanim prekidawem umore radikale, da bi ih na kraju naterali da kao olak{awe prihvate nere{en ishod. Me|utim, radikali, koji se izvrsno zabavqaju i, uzgred, pone{to i skre{u u lice ne}e pristati na zavr{etak u kome je vuk pojeo magarca. Sve je izvesnije da }e optuèni suditi sudijama, u nastavcima, kao {to je po~elo a da presuda ne}e biti osloba|aju}a. I kona~no, ovo je kraj maratonskog razgovora u nastavcima sa vo|om srpskih radikala koji je, i pored dosta utro{enog vremena i energije, ipak ostao nedore~en. Va`ni doga|aji kojima je on davao ton sustizali su jedni druge, tako da ih je bilo te{ko pratiti i kroz formu intervjua analizirati i procewivati jer, jednostavno, nije bilo mogu}e u wegovim dnevnim rasporedima prona}i neke slobodne termine. Nadamo se da }emo ipak jednom zavr{iti zapo~eti mozaik, jer to dugujemo javnosti zainteresovanoj za stavove predsednika Srpske radikalne stranke ~iji se politi~ki rejting, obrnuto proporcionalno pritisku socijalista, svakodnevno uve}ava.
209
210
211
212
Dr Vojislav [e{eq
PRETI LI NAM SLOBOTOMIJA

210 211
Recenzenti Rajko \ur|evi} Olivera Miletovi}
I UVOD U MIROLOGIJU
Radio Pirot 12. novembar 1993. godine Voditeq: Dobar dan, po{tovani slu{aoci. Predizobrna trka je prakti~no zapo~ela. Kao {to ste ~uli, gost na{eg studija je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. On }e u narednih sat i po razgovarati sa nama i odgovarati na na{a pitawa vezana za ovu stranku i aktuelnu politiku. Povod wegovog boravka u Pirotu je razgovor sa slu{aocima Radio Pirota. Spreman je da odgovori na sva pitawa. Na{ telefon je 26-000. Moète da pitate dr [e{eqa sve {to vas interesuje. Za po~etak ovog razgovora mi smo pripremili neka pitawa, pa da krenemo. Najpre dobar dan na{im gostima, dr Vojislavu [e{equ predsedniku Srpske radikalne stranke i gospodinu \or|evi} Stanoju potpredsedniku stranke, advokatu iz Zaje~ara. Prvo pitawe bilo bi za dr [e{eqa. Nekada je Srpska radikalna stranka bila u veoma dobrim odnosima sa Socijalisti~kom partijom Srbije. Zbog ~ega, ne morate da odgovorite. Do{lo je do razlaza izme|u va{e i vladaju}e stranke. Za{to je do{lo do preokreta u va{im odnosima? U ~emu treba traìti razloge? Dr [e{eq: Ja }u odgovoriti na sva va{a pitawa. Nema nikakvog razloga da bilo {ta cenzuri{ete. Sve {to slu{aoci budu pitali, na sva pitawa koja do|u u studio ja }u odgovoriti. [to se ti~e na{ih odnosa sa Socijalisti~kom partijom Srbije, vi se se}ate, i pre dve godine smo govorili da smo mi politi~ki protivnici Socijalisti~koj partiji Srbije. Voditeq: Ali niko nije verovao u to. Dr [e{eq: Onda je problem u drugima, a ne u nama. Mi smo uvek govorili ono {to mislimo, {to iskreno mislimo. Govorili smo da smo politi~ki protivnici, da nam je ciq da oborimo Socijalisti~ku partiju sa vlasti, govorili smo da smatramo da ona nije sposobna, da nije kompetentna, ali smo kod we cenili patriotski stav, wen odnos prema nacionalnom pitawu u vreme dok su mnoge druge opozicione stranke bile vrlo kolebqive, ili ~ak podlegale stranim uticajima i suprotstavqale se realizaciji srpskog nacionalnog interesa. Drugo, mi smo uvek isticali da smo protivnici socijalista ali po{tujemo voqu naroda i nikada ne}emo poku{ati da ih na silu oborimo sa vlasti. Mi }emo delovati samo parlamentarnim sredstvima politi~ke bor213
212
be i do sada smo ostali dosledni takvom na{em opredeqewu. Sve do po~etka ove godine socijalisti su zaista patriotski delovali, bore}i se za za{titu srpskih nacionalnih interesa. Ove godine dolazi do promene. Prelom se desio u wihovom olakom prihvatawu VensOvenovog plana i u tome {to poku{avaju da taj VensOvenov plan nametnu Republici Srpskoj. To srpski narod nije prihvatio. Vi se se}ate da smo mi odmah intervenisali, o{tro se sukobili sa socijalistima, dràli ~ak jedan veliki miting u Loznici pod parolom Drina ne}e biti granica. Razvalili smo onu, takozvanu, svesrpsku skup{tinu koja je bila sazvana u Beogradu da bi se na woj umesto Republike Srpske donela odluka o prihvatawu VensOvenovog plana. Ove godine do{lo je do daqeg produbqivawa ekonomske i socijalne krize. Socijalisti su davali neumerena obe}awa i ta obe}awa nisu bili u stawu da ispune. Oni su pro{le godine pobedili zbog patriotskog stava. I Srpska radikalna stranka je kao patriotska stranka dobila ogroman broj glasova i postala druga po snazi politi~ka partija uop{te na prostoru Savezne Republike Jugoslavije. Ali, ni{ta od svog ekonomskog i socijalnog programa socijalisti nisu bili u stawu da sprovedu. Se}ate se, mi nismo hteli da u|emo u koalicionu vladu sa socijalistima. Mi smo znali da se sa wima to ne moè. Oni su suvi{e dugo na vlasti, suvi{e su korumpirani, suvi{e su ogrezli u raznim vrstama dràvno finansijskog kriminala da bi to moglo preko no}i da se ispravi, da se istera na ~istinu. Predsednik Milo{evi} je u svojoj inauguracionoj besedi obe}ao, kao jedan od prioritetnih zadataka, borbu protiv kriminala. Uhap{ena su dva ministra i na tome se stalo. Za{to? Zato {to su ti konci od ove dvojice ministara i{li u razli~itim pravcima, i {to bi se jo{ mnogi ~elnici Socijalisti~ke partije morali na}i na tapetu. Poku{ano je da se sve preda zaboravu, da se ~eka da inflacija obezvredi dinarski iznos opqa~kane imovine, onoga {to je zapleweno kod ove dvojice ministara, onoga {to je bilo rezultat wihovih {pekulantskih i kriminalnih delatnosti. A drugo, u sferi privredne proizvodwe socijalisti su bili krajwe nekompetentni. Nismo im u{li u vladu ali smo ih pustili da formiraju mawinsku vladu. I tada smo rekli da }emo biti wihovi najo{triji kriti~ari. Vi }ete opet re}i mnogi nam nisu verovali. Ali, {ta mi moèmo {to nam nisu verovali. Vaqda nam sada veruju kada smo krenuli u ru{ewe socijalista sa vlasti i kada se pokazalo da oni vi{e ne mogu bez ogromne {tete po narod i dràvu da ostanu na vladaju}oj funkciji. Napokon je vaqda do{lo vreme da nam i posledwi neverni Toma poveruje. Glasali smo za mawinsku Vladu, ali rekli smo da }emo im biti najè{}i kriti~ari i najè{}i kontrolori. I kada su iza{li sa buyetom, sa predlogom zakona o buyetu, mi smo napali taj buyet i glasali protiv wega. Zna~i, to je prvi korak Vlade Nikole [ainovi}a. Napali smo buyet zato {to je on sadrào neke elemente koje dràva jednostavno vi{e ne sme finansirati. Recimo, neke dru{tvene organizacije poput Saveza boraca. Sve dru{tvene organizacije treba da se finansiraju od svojih ~lanova. Zatim, neki ~asopisi i jo{ pone{to {to zaista ne moè biti finansirano na teret dràvnog
214
buyeta. Mi èlimo modernu dràvu u kojoj }e dràva finansirati samo ono {to je neophodno za obavqawe wene funkcije, zna~i, zdravstvo, {kolstvo, socijalnu politiku, itd, a ne ono {to je suvi{no, {to nijedna dràva na svetu, ma koliko bila bogata, ne moè sebi da dozvoli. Jer, kada dràva nekome ne{to daje, ona je prethodno od nekog drugog to isto uzela. To je ~isto rasipni{tvo. U aprilu smo iza{li sa zahtevom da se formira vi{estrana~ki Upravni odbor Radio televizije Srbije. Nisu nas podràle druge opozicione stranke i nismo uspeli. Onda smo se tokom maja suprotstavqali prihvatawu VensOvenovog plana. Krajem maja smo naterali socijaliste na smewivawe Dobrice ]osi}a. Jednostavno smo ucenili: ako ne padne Dobrica ]osi}, pa{}e odmah Vlada Nikole [ainovi}a. I socijalisti su nevoqno pristali, jer su prethodno uspeli da instrumentalizuju Dobricu ]osi}a i Dobrica ]osi} je po~etkom ove godine poslu{no izvr{avao sve ono {to mu je Slobodan Milo{evi} nalagao, tako da mu je bio prili~no koristan na toj funkciji. Ali mi ]osi}u nikako nismo mogli zaboraviti pro{logodi{we kr{ewe Ustava, wegovo pona{awe, wegovo delovawe koje nije bilo u skladu sa srpskim nacionalnim interesom i smatrali smo da ]osi} mora biti smewen. ]osi} je smewen, a u junu mesecu je vo|ena na zahtev DEPOS-a rasprava o poverewu vladi Nikole [ainovi}a. Mi smo i tada vrlo o{tro kritikovali wegovu Vladu i to je ~itava nacija gledala. I na kraju debate smo rekli: vi se branite, objektivne okolnosti su bile te{ke, sankcije, blokada, nasle|ene negativnosti iz prethodnog perioda itd. Evo vam jo{ tri meseca, evo vam do 15. septembra rok da pokaète da li ste za ne{to sposobni, da li ne{to znate. Tada mnogi nisu verovali da mi zaista mislimo na taj rok do 15. septembra. Mnogi su mislili da je to samo igra i da smo mi stranka kojom manipuli{u socijalisti, pa }emo opet ne{to smisliti da ne padne Vlada 15. septembra. Po{to se u toku leta stra{no pogor{ala ukupna ekonomska i socijalna situacija nije bilo druge i mi smo krenuli na obarawe Nikole [ainovi}a. A celo leto smo vodili borbu sa socijalistima. Posebno sa Slobodanom Milo{evi}em oko smene @ivote Pani}a, na~elnika General{taba i ~itave one bulumente generala oko wega. Slobodan Milo{evi} se suprotstavqao smewivawu @ivote Pani}a. I mi smo imali nekoliko vrlo o{trih verbalnih duela proteklog leta. Mi nismo o tome obave{tavali javnost jer smo smatrali da sada i protiv {efa dràve treba reagovati zbog tih pitawa. Ali smo naterali Milo{evi}a da pristane na smewivawe @ivote Pani}a i jo{ nekih generala. On je to, da bi malo ublaìo negativne efekte, uvio u smewivawe, penzionisawe ukupno 42 generala. Ali jo{ uvek Vrhovni savet odbrane u kojem su Milo{evi}, Bulatovi} i Lili}, nije prihvatio izve{taj dràvne komisije koja je ne samo potvrdila na{e navode o @ivoti Pani}u, ve} na{la i mnogo toga {to mi nismo znali o wegovim kriminalnim aktivnostima. U septembru mesecu, Milo{evi} je poku{ao da obori Radovana Karayi}a. Organizovao je poznati Bawalu~ki pu~. Neposredni organizatori su bili Savez komunistapokret za Jugoslaviju, gde je glavna li~nost
215
wegova supruga Mirjana Markovi}, zatim, Socijalisti~ka partija Srbije i siva eminencija socijalisti~kog reìma u Srbiji Radmilo Bogdanovi} i Slu`ba bezbednosti Vojske Jugoslavije. Mi smo u Saveznoj skup{tini raskrinkali pozadinu ~itavog tog zapleta oko Bawaluke. Ciq je bio da se sru{i Karayi} i da se, mo`da, ubije, a da se na ~elo Republike Srpske dovede jedna marionetska garnitura, koja bi poput Gorana Hayi}a u Krajini, izvr{avala sve naloge koji joj stignu iz Socijalisti~ke partije Srbije iz Beograda. Mi to nismo smeli dozvoliti. Republika Srpska postoji kao slobodna srpska dràva i ona sama treba da vodi sopstvenu politiku, a ne neko sa strane da joj se me{a sve dok ne do|e do na{eg i formalnog pravnog i politi~kog ujediwewa u jedinstvenu dràvu. Bilo je o~igledno da je na{a kritika upu}ena Slobodanu Milo{evi}u, mada wegovo ime nismo prozivali. Mi smo sve mislili da postoji {ansa da Milo{evi} napravi jednu ispravku u takvoj politici, da te gre{ke ispravi i da krene daqe. Uvaàvali smo ga kao patriotu, kao ~oveka koji je ipak ostvario zna~ajne stvari za srpski narod, kao ~oveka koji je zasluàn {to je Srbija ponovo stala na noge posle dugogodi{we titoisti~ke diktature. Samo je jo{ nedostajalo da nacrtamo Slobodana Milo{evi}a na onoj velikoj tabli u Saveznoj skup{tini pa da svima bude jasno da je napad na Radmila Bogdanovi}a, SK-pokret za Jugoslaviju, wegovu suprugu i Slu`bu bezbednosti, napad na wega. Ostavili smo dakle {ansu Milo{evi}u. A kada smo podneli zahtev za izglasavawe nepoverewa vladi Nikole [ainovi}a, socijalisti su krenuli |onom. Po~eli su da nas optuùju da smo fa{isti, da smo kriminalci, da smo paravojna organizacija, {ta sve nisu rekli na na{ ra~un. Mi smo strpqivo ~ekali da ipak do|e sednica Narodne skup{tine. Nismo se mnogo osvrtali na wihove napade. Na sednici Narodne skup{tine se videlo da mi na vrlo argumentovan na~in napadamo vladu Nikole [ainovi}a. I tada smo jo{ {tedeli Milo{evi}a. Nismo hteli wega li~no, dràli smo ga po strani. A [ainovi} uop{te nije znao da se brani, nije znao ni{ta u prilog sebi i svojoj Vladi da kaè. Samo je rekao da je napad na wega, napad na Slobu Milo{evi}a. Ba{ tako je rekao u Skup{tini, koliko se ja se}am. [est dana je trajala ta skup{tinska debata, pokazalo se da Srpska radikalna stranka ima mnogo ozbiqnije, po{tenije, obrazovanije, sposobnije poslanike nego Socijalisti~ka partija Srbije. I kada je bilo jasno da }e vlada Nikole [ainovi}a pasti na glasawu, onda je Milo{evi} prekr{io Ustav i raspustio Narodnu skup{tinu. Time je Slobodan Milo{evi} svoju politi~ku sudbinu vezao za sudbinu vlade Nikole [ainovi}a. Time je na sebe preuzeo odgovornost za ukupno ekonomsko i socijalno stawe u na{em dru{tvu. I mi mu nismo krivi. On }e sve konsekvence da izvu~e iz toga. Onda su socijalisti po~eli preko policije, koja je u rukama Slu`be dràvne bezbednosti, da hapse neke radikale, da kod wih pronalaze oru`je koje nam je svojevremeno policija dala u vreme kada su Srbi u pograni~nim oblastima naoruàvani, recimo u Sremu, na Kosovu i Metohiji, u Sanyaku i u nekim drugim krajevima. Uhapsili su i neke druge qude zbog kriminalne aktivnosti, pa su ih u javnosti prikazivali kao ~lanove Srp216
ske radikalne stranke. Preko dràvne televizije u nekoliko navrata su prikazivali snimak oru`ja koji je navodno zaplewen od srpskih radikala a vidi se, o~igledno, da je to oru`je iz policijskih magacina. âk se video jedan veliki pe~at sa {ahovnicom, kao da je i to pripadalo Srpskoj radikalnoj stranci. To svedo~i da je u pitawu jedna velika podvala. Voditeq: Dr [e{eq, samo da vas pitam. Vi ste ipak oborili vladu Nikole [ainovi}a. Da li ste zadovoqni? Dr [e{eq: Vlada Nikole [ainovi}a je pala. Ali, mi nismo zadovoqni sve dok se ne uspostavi druga vlada koja }e biti sposobnija i kompetentnija i koja }e biti u stawu da Srbiju izvede iz ekonomske krize. Milo{evi} je samo za dva-tri meseca prolongirao opstanak Nikole [ainovi}a na tom poloàju. Ali, on ga ne moè dugo zadràti. Ja sam ube|en da u ovakvoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji srpski narod jednostavno mora traìti izlaz u kadrovskim promenama. Mora neka nova garnitura da do|e. Socijalisti prete da su jedino oni u stawu da upravqaju dràvom. Kao da bi svi drugi zna~ili propast za dràvu. Pa dajte da probamo, da probamo bar tri meseca neko drugi da vlada, pa ako ne bude vaqao neka se opet vrate socijalisti i neka vladaju 100 godina. Ja ne mogu da obe}am da }emo mi brzo iza}i iz ekonomske krize. Ekonomska kriza }e potrajati, ali }emo svakako ukinuti dràvni kriminal, po{tenije }emo vladati, ravnomernije }emo rasporediti teret krize na sve stanovnike. Voditeq: Po{to je to deo mog slede}eg pitawa, da malo predahnemo pa }emo o tome govoriti. Po{to je ova va{a poseta ipak u okviru predizborne kampawe, da kaèmo na{im slu{aocima, da ih podsetimo na osnovna programska opredeqewa i ciqeve Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Mi smo ve} imali prilike da gra|anima Pirota saop{timo osnovne programske ciqeve Srpske radikalne stranke, na{ politi~ki, ekonomski i socijalni program. Imali smo jedan veliki miting u Pirotu i mogu da kaèm da smo mi stranka koja ni{ta u svom programu nije promenila. Mi smo ostali isti, a drugi su se mewali. Ono {to je posebno va`no da sada istaknem, jesu ekonomska i socijalna komponenta. Ova patriotska mislim; kada je u pitawu Srpska radikalna stranka, to svi znaju i nema razloga da se sada posebno nagla{ava. Uostalom, srpski narod je na pragu svoje definitivne pobede, on se izborio za zapadne srpske krajine i samo je pitawe vremena kada }emo se ujediniti u jedinstvenu srpsku dràvu. Srpska radikalna stranka se zalaè za obnovu slobodne trì{ne privrede zasnovane na privatnoj inicijativi i privatnoj svojini, dakle za ono {to se naziva kapitalizmom u modernom svetu. To podrazumeva potpunu privatizaciju svega onoga {to se moè privatizovati pa recimo i va{e radio stanice i to bismo mi odmah posle izbora ~inili, ali ne onako kako su to do sada radili socijalisti. Socijalisti su imali vrlo lo{ zakon o privatizaciji, kojim su zapravo sam institut privatizacije poku{ali iskompromitovati. Trebalo je da se to ogadi narodu, da do|e do velikih pqa~ki i pronevera, pa onda, kao {to su poku{ali ovoga leta, da se obustavi privatizacija dok traju sankcije i da sve ostane u dru{tvenoj svo217
jini. E, tako ne moè! Privatizacija se odmah mora sprovesti, mora se osloboditi privatni sektor. Jer, privatni sektor se pokazao najvitalnijim i najsposobnijim u ovim uslovima. Recimo, privatni sektor je bio najsposobniji da probije sankcije i blokadu. Dok je privatni sektor bio relativno oslobo|en, imali smo dovoqno i nafte i benzina. Snalazili su se qudi i uvozili. Nema te blokade i tih sankcija koje jednog sposobnog, inteligentnog privatnika mogu spre~iti da do|e do èqene robe. I zahvaquju}i tome, imali smo ogromne koli~ine nafte, koja se, recimo, letos prodavala po ceni od 1 marke do 1,10 maraka. To je najjeftinije dizel gorivo u Evropi, ni u jednoj dràvi drugoj nije jeftinije, koliko ja znam, u Evropi, bar ne na zapadu Evrope. A onda je dràva po~ela da zaustavqa privatnu inicijativu, da pleni cisterne sa naftom, da ih oduzima privatnim uvoznicima i da ih sme{ta u dràvna skladi{ta, i da wima izdaje potvrde uz komentar: kada budemo imali, vrati}emo. Tako je ve{ta~ki obustavqen sa na{e strane uvoz nafte i zato je sada nafta dostigla cenu u Beogradu oko 4 marke. Mi smo sebe iznutra blokirali takvom lo{om ekonomskom politikom vi{e nego {to na nas pogubuno deluju spoqne sankcije i blokada. Recimo, socijalisti insistiraju na dru{tvenim firmama i wima daju najunosnije poslove. Za{to? Zato {to uvek proviziju dobija onaj ko se nalazi na ~elu dru{tvene firme. Razni direktori dru{tvenih firmi koji se tako obogati{e a oni su pouzdani Socijalisti~koj partiji. Istovremeno, radnici jedva ìvotare s minimalcem, sa bednim parama od kojih ni za hleb ne preostaje dovoqno. Daqe, mi smatramo da na podru~ju socijalne politike treba, pre svega, uravnoteìti penzije i uvesti odnos 1:2, odnos najmawe prema najve}oj penziji, a ne kao {to je do sada bilo da je taj odnos 1:20 ili 1:30. Onoga dana kada se ispla}uju penzije marka stra{no poskupi na crnom trì{tu. Za{to? Zato {to jedan broj qudi dobija velike penzije pa moè odmah da kupi marke, a oni koji primaju milion, dva, tri, ne znaju {ta da rade sa tom penzijom. Nije im ni za hleb i novine i mleko tog dana dovoqno. Daqe, mi se zalaèmo za ujedna~avawe zarada u dru{tvenom i dràvnom sektoru, u odnosu 1:3. Savezna i republi~ke vlade su, posle na{eg dvogodi{weg pritiska, letos prihvatile da taj odnos bude 1:4, ali nisu ni poku{ali to da sprovedu. Jo{ su ogromni dispariteti u tim platama. Nekada 1:50, dok je minimalac milion, dva. Ja ne znam ta~no koji je posledwi iznos plate koja se daje, ali ima qudi koji jo{ uvek primaju platu milion, dva, dok ima i onih kojima uvek od wihove plate preostaje da iza|u na crno trì{te i da kupe devize, a tako se ve{ta~ki pove}ava crni kurs. To pokazuje da imamo krajwe neozbiqnu vlast i ta vlast mora da se promeni. Ta vlast je parazitska, ona nije u stawu, nema invencije da poboq{a proces proizvodwe, da zaposli radnike, da im izna|e nove poslove. Ona im samo nove terete nabacuje na grba~u. Vidite {ta rade oko ove primarne emisije, u ogromnim koli~inama {tampaju novac. I dok taj novac do|e do onih koji primaju plate ili primaju penzije, ili za otkup poqoprivrednih proizvoda, ili za finansirawe zdravstva, {kolstva i drugih dru{tvenih potreba, i vojske, i policije na kraju krajeva, on se nekoliko puta obrne na crnom trì{tu. Onda se na
218
crnom trì{tu pojavi sa tim novcem Narodna banka Jugoslavije, pa narodne banke republika i pokrajina. Jo{ nisu definitivno ukinute, vaqda }e biti do Nove godine. Pa Slu`ba dru{tvenog kwigovodstva, pa poslovne banke, pa sve do onih najsitnijih {tedionica i po{ta. I dok taj novac do|e do onoga kome je namewen, on je vi{e puta obrnut na crnom trì{tu. A svako to obrtawe na crnom trì{tu preko dràvnih dilera dovodi do wegovog obezvre|ivawa i onda, s tim novcem vi{e ni{ta ne moè da se uradi. Tim se novcem opet finansiraju stvari za kojima dru{tvo nema nikakvu potrebu. A devize se prikupqaju, i posledwe pare iz slamarica na{ih gra|ana, se iznose u inostranstvo. Iznose se na Kipar, i u druge strane banke. Tamo se stavqaju na privatne ra~une. Argument za to je bio da novac ne sme da bude na dràvnim ra~unima jer }e to zapadne sile zapleniti. Stavqen je na privatne ra~une da bi se za{titio od zaplene, ali nema ni uredne evidencije na ~ije je sve ra~une dat, tako da ni oni sami vi{e ne znaju u ~ije je to yepove oti{lo. I ko je za to kriv? Kriv je vrh dràve. Kriv je i sam Slobodan Milo{evi}. On, kao istaknuti bankar i stru~wak za te poslove sve je to znao. Nije to moglo bez wegovog znawa da se sprovodi. Vidite, ove privatne banke Jugoskandik, Dafiment banka i druge, opqa~ka{e Srbiju. Ali sve su one bile vezane za vrh reìma. Slobodan Milo{evi} je bio li~ni prijateq sa Jezdimirom Vasiqevi}em. Poznaje se u najmawu ruku sa Dafinom Milanovi}. Bez wegove dozvole oni ne bi mogli ni{ta da urade. Mi neprekidno, ~itave godine, traìmo da se sve to istraì. Da se vidi ko je posle blokade Dafiment banke uzimao novac. Uvek nailazimo na zid }utawa. Oni i ne odgovaraju na na{e napade. E, pa krajwe je vreme da se postavi pitawe odgovornosti najmo}nijeg ~oveka u dràvi. Kako to da Dafina Milanovi} duguje nekoliko milijardi dolara gra|anima Srbije, a jo{ nije uhap{ena? Kako to da odjednom za}uti Jezdimir Vasiqevi}, on je pretio kada je pobegao iz zemqe da }e sve da otkrije. Pa je otkrio biv{eg predsednika socijalista Beograda, jo{ uvek predsednika Izvr{nog odbora grada, pa je otkrio jo{ neke ~elne socijaliste, pa je u jednoj prilici rekao da je Neboj{i ôvi}u dao 200.000 maraka ili dolara, {ta ono be{e, nije ni toliko va`no. Pa su socijalisti rekli vrati}emo mi to, a nikada nisu vratili. Kome su to vratili? [to nisu bar najbednijim qudima, najve}oj sirotiwi u zemqi podelili po 100 maraka jednog meseca od toga? S 200.000 maraka moglo je 2.000 qudi dobiti po 100 maraka. Najve}e socijalne slu~ajeve bi bar malo zbrinuli za jedan mesec, da nekako preìve. Sa 100 maraka se, ipak, moè preìveti. Voditeq: Evo, delimi~no je s time u vezi i pitawe na{eg slu{aoca Zorana Nikoli}a. [ta }e preduzeti va{a stranka povodom smene direktora koji su srozali radni~ku klasu, i {ta }ete uraditi za boqi ìvot radnika, bez obzira kako na izborima pro|ete? Dr [e{eq: Na àlost, ipak sve zavisi od rezultata na izborima. Mi ne moèmo ni{ta uraditi ako ne pobedimo na izborima. Onaj ko pobedi na izborima, taj vlada sve do slede}ih izbora i tu se ne moè ni{ta. Mi na ulice ne}emo izlaziti, niti }emo sa oru`jem u rukama da ru{imo vlast. To ne dolazi u obzir. A {to se ti~e tih direktora, znate, ako mi pobedi219
mo na izborima onda }e do}i do velike smene direktora i u dràvnom i u dru{tvenom sektoru. Svi socijalisti direktori bi}e smeweni, do}i }e direktori radikali i evenutalno iz neke druge opozicione stranke, ukoliko budemo u koaliciji. I tada }e se mewati uslovi upravqawa. Kakve }emo ekonomske rezultate posti}i, to je sada drugo pitawe. Ja sam ube|en da }e biti boqi ekonomski rezultati ako dovedemo sposobne qude i qude koji nisu korumpirani, koji nisu dugo godina na tim direktorskim i upravqa~kim mestima, jer oni su ve} navikli kako se najlak{e krade i to tako da im niko ne u|e u trag, kako se uzimaju provizije od raznih uvozno-izvoznih poslova, kako se potpla}uje kada se traì u~e{}e u nekom kontingentu za uvoz robe, kada se traì dozvola od ministarstva trgovine i sli~no. Zna~i, mi smo u{li u wihovu {emu, znamo kako su oni pqa~kali dràvu i narod, kako su se oni li~no i grupno bogatili, i mi }emo insistirati da se, pre svega, te mogu}nosti uklone, da ih vi{e ne bude u na{oj privredi. Voditeq: Ima stvarno mnogo pitawa na{ih slu{alaca. Ima mnogo i onih koje smo mi za svaki slu~aj pripremili, pa bih ja da mi prvo porazgovaramo, a da kasnije slu{aocima damo {ansu da i oni postave neko pitawe. Evo, situacija je dosta komplikovana u zemqi. Nekome je jasno, nekome nije jasno. Smatrate li vi da }e izbori situaciju u~initi jasnijom svima nama, i da li }e oni stvarno omogu}iti da se u Skup{tinu izaberu qudi koji }e stvarno umeti da rade? Dr [e{eq: Ja mislim da su u Skup{tini do sada bili qudi koji umeju da rade. Skup{tina ne radi ono {to mo`da neko od we o~ekuje, Skup{tina donosi zakone i kritikuje vladu, i obara vladu ako vlada nije dobra. A vlada je na ~elu upravne vlasti. I zna~i, za sve {to je rezultat pogre{nog upravqawa kriva je vlada i kriva je stranka koja je formirala vladu. A Skup{tina je onakva kakav nam je narod. U Skup{tini je predstavqen narod sa svim onim elementima koji ga ~ine narodom. Zna~i ima i ovakvih i onakvih, a sve to ~ini na{ narod. Ne moèmo mi sada idealizovati na{ narod, sve su to najboqi qudi. U Skup{tini treba da se izraze svi slojevi gra|ana i svi pogledi na svet, i svi na~ini rezonovawa. Sve to treba da se izrazi kroz Narodnu skup{tinu. Voditeq: Jedna od osnovnih zamerki va{e stranke Socijalisti~koj partiji Srbije jeste da ima vrlo nesposobnu vladu. Da li mislite obzirom na situaciju u kojoj smo, mislimo na blokadu, embargo da ono {to Vlada moè da uradi samo 10-20% zavisi od sposobnosti Vlade a sve ostalo je nemogu}e zbog okolnosti u kojima se nalazimo. Sada po{to imate svoju Vladu u senci, po{to ste razmi{qali o mogu}nosti da i vi do|ete na vlast, da li se slaète sa time da ne moè mnogo nijedna vlada u ovoj situaciji da uradi? Dr [e{eq: Ja bih se sloìo sa vama da ne moè sada niko ozbiqan da obe}ava preko no}i izlazak iz ekonomske i socijalne krize. Mi i ne dajemo neka velika obe}awa. Ali, ja vam tvrdim da je taj odnos u procentima druga~iji. U na{im te{ko}ama, u na{im problemima, u na{oj bedi i krizi, zavisnost od spoqnih sankcija i blokade iznosi 50 procenata, a 50 procenata od nesposobne vlasti, odnosno nesposobne vlade. Moèmo bar da pro220
menimo ovih 50 procenata koji zavise od nas. U svakom slu~aju, ube|en sam da je vreme da se nekom drugom pruì {ansa. Pa ako ni{ta drugo, bar da se narod uveri da su socijalisti nezamewivi, ako neko drugi zabrqa i ako pokaè da nije u stawu da ne{to popravi. Ja sam ube|en da bi se stawe popravilo, ube|en sam da bi se teret sankcija i krize ravnomernije raspodelio, a procvat privatnog sektora, koji bismo maksimalno osloba|ali, doveo bi do ve}e zaposlenosti. Mi bismo legalizovali sivu ekonomiju i krajwe bismo pojednostavili poresku politiku. Precizno i ograni~eno bismo odre|ivali dràvne poreze koji bi se odmah pla}ali. Recimo, kada se uvozi ne{to u zemqu pla}a se na granici. Pla}a se na granici porez i carina za naftu u jedinstvenom iznosu. A {ta }e uvoznik s naftom da radi, da li }e je prosuti, popiti ili }e je prodavati dràvu ne treba da interesuje. Sada ga stalno neko na putevima zaska~e, kuda vozi, {ta }e sa ovim, otimaju mu, oduzimaju mu itd. Mi bismo tako radili i na svim drugim poqima. Pustite ~oveka da se bavi ~ime ho}e i za{ta je sposoban, a dràva neka mu propi{e na jednostavan na~in obaveze. Tada nema potrebe ni za neku veliku kontrolu. Samo treba odrediti iznose koje svako mora da plati dràvi. Recimo, za svakog zaposlenog po 20 maraka mese~no za pokrivawe wegovog penzijskog osigurawa. Kod nas je pod komunisti~kom vladavinom bila vrlo mo}na birokratija i tu je birokratiju nasledila Socijalisti~ka partija. Kontinuitet vlasti se nije mewao. A ta birokratija ima neugodnu osobinu da sama sebi uvek pove}ava i delokrug poslova i pove}ava obim nadle`nosti. Voditeq: Kada ste formirali svoju Vladu u senci, bilo je dosta skepse, po~ev od same ~iwenice da postoji vlada u senci. Da li ste zadovoqni qudima koje ste stavili u Vladu? Mogu li oni da rade ozbiqan posao? Dr [e{eq: Vidite, predsednik na{e Vlade u senci je Tomislav Nikoli} i mnogi su ga osporavali kada su saznali da je on predsednik Vlade u senci. A ko je od wega sposobniji, ko je od wega pametniji u ~itavom prethodnom sazivu Narodne skup{tine Srbije? Dajte, recimo jedno ime i ja }u da vam priznam da sam pogre{io i da on nije najsposobniji. Ajde, recite jedno ime, jednog ~oveka koji je od wega inteligentniji, koji je obrazovaniji i koji je sposobniji da o najmeritornijim ekonomskim, politi~kim i socijalnim pitawima raspravqa? Tako nam i ostale omalovaàvaju. Ali, treba da im se pruì {ansa, pa da vidimo! [ta zna~i isti krug qudi koji se vrti gore u vrhu dràvne vlasti? Jesu li samo oni sposobni? Zna~i, ako neko ranije nije ~uo za wegovo ime samim tim je on nesposoban. Treba to jednom da promenimo. One zadrigle socijaliste koji ne znaju ni svoju vladu da brane, treba da skinemo sa funkcija pa da vidimo ho}e li do}i neko drugi, mla|i i sposobniji. Kod nas su svi mla|i qudi. Mi imamo nekoliko uglednih starijih ~lanova stranke, a svi ostali su mladi, svi ostali su qudi do 40 godina. Da vidimo wihovu energiju, wihovo znawe, wihovo nepodlegawe nekim ranijim predrasudama. Da vidimo moè li to da do|e do izraàja. Voditeq: Predlaèm da malo predahnemo, pa da nastavimo razgovor. Vratimo se izborima. Odràvaju se 19. decembra na va{u inicijativu. [ta Srpska radikalna stranka o~ekuje od ovih izbora?
221
Dr [e{eq: Na nama je da srpskom narodu i svim gra|anima Srbije stavimo do znawa da postoji alternativa aktuelnoj socijalisti~koj vlasti, da postoji neka stranka koja je u stawu da boqe odgovori o~ekivawima gra|ana. Ali, mi ne}emo da prognoziramo izborne rezultate. Mi sve prepu{tamo voqi naroda. Na{a je predizborna parola ostala Neka najboqi pobedi, a ko je zaista najboqi to je samo narod kompetentan da oceni. Kakva god bude voqa naroda, kakva god bude voqa gra|ana Srbije, mi }emo je po{tovati. Voditeq: Kada je re~ o izborima, va{a stranka izlazi na svih devet izbornih mesta, u svim izbornim jedinicama konkuri{ete, da tako kaèm, za svih 250 mesta u Skup{tini Srbije. Pro{le godine ste dobili vrlo solidan broj glasova, vide}emo {ta }e biti ove godine. Idete sami na izbore. Da li ste spremni da posle izbora sa nekom strankom malo sara|ujete da biste, eventualno, formirali vladu ili tako ne{to? Dr [e{eq: Takva stranka pro{le godine nije postojala, ali, na svu sre}u, ove godine je do{lo do vrlo ozbiqnih promena u politi~koj orijentaciji Demokratske stranke Srbije a i Demokratske stranke. Recimo, Demokratska stranka Srbije negde od maja meseca pa naovamo je napravila radikalan zaokret u svojoj nacionalnoj politici, po~ela da se zalaè za srpske nacionalne interese, odbija diktate sa Zapada, odbila je i VensOvenov plan, wegovo nametawe srpskom narodu i mi smo to pozdravili. Posle promene u rukovodstvu Demokratske stranke i Zoran \in|i} je iza{ao sa stavovima koji su sada patriotski, koji zna~e zalagawe za odbranu srpskih nacionalnih interesa, za nepodlegawe voqi spoqnih ~inilaca. Mi i tu promenu pozdravqamo i to ve} otvara mogu}nost za sklapawe nekih me|ustrana~kih sporazuma. Ali rano je danas o tome govoriti. Besmisleno je sklapati koalicije pre izbora. Koalicije se sklapaju posle izbora kada se vidi ko sa kolikom snagom raspolaè. Voditeq: Sa Socijalisti~kom partijom ste kona~no do{li u sukob, zna~i na wih ipak ne moète mnogo da ra~unate, a ~ini mi se da vas opozicija jo{ uvek ne prihvata dovoqno, ~ak vas ni ne svrstava u opoziciju. Za{to? Dr [e{eq: Ja sam vam ve} na po~etku rekao da smo mi uvek bili u sukobu sa Socijalisti~kom partijom Srbije. Setite se kada sam bio jedini poslanik Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, uvek sam, po svakom zakonskom projektu kritikovao Vladu, kritikovao wene zakone, wene odluke, wene postupke itd. A drugim opozicionim strankama je tada bilo dosadno da sede na sednici. Oni do|u samo kada su neka op{ta politi~ka pitawa, a iskompromitovali su se po nacionalnom pitawu. Otuda utisak o na{oj ve}oj bliskosti sa socijalistima, nego {to je stvarno bila bliskost. Da li nas neko smatra opozicijom ili ne smatra, to je sada drugo pitawe i sme{no je na to uop{te odgovarati. Vaqda smo mi jedini bili u stawu da ozbiqno uzdrmamo socijalisti~ku vlast. Mi smo je jedini uzdrmali i jedini smo bili u stawu da dovedemo do obarawa Vlade. To druge opozicione partije nikada nisu umele, nikada nisu znale. Ko im je kriv! Ne moèmo mi ve~ito da ih u~imo kako se vodi politika. Bavqewe politikom je ve{tina, nauka ako ho}ete. Ne moè to da radi svako kome to padne na
222
pamet, kao {to ja ne mogu da budem inèwer u nekom pogonu, kao {to ne bih mogao biti uspe{an poqoprivrednik, kao {to ne bih mogao biti dobar kova~, kao {to ne bih mogao biti dobar modelar, ne bih mogao biti padobranac itd. Znate, za ono ~ime se ~ovek bavi treba da se na adekvatan na~in spremi za to. Da se obrazuje za to, da u~i za to. Voditeq: U vezi sa time delimi~no ste odgovorili i na pitawe Olivere Mitrovi}, na{e slu{ateqke koja kaè da ste ve} odavno pokidali sve veze sa opozicionim partijama. Sada je o~igledno i da niste vi{e omiqeni lider Slobodana Milo{evi}a. Odba~eni ste od svih. Kakve rezultate na izborima o~ekujete? Dr [e{eq: To prvo nije ozbiqno postavqeno. Vidite, ja nikada nisam bio omiqen kod Slobodana Milo{evi}a. Slobodan Milo{evi} je samo u jednom intervjuu pro{le godine izjavio da od svih opozicionih lidera najvi{e mene ceni zato {to ne mewam politi~ke stavove iz dana u dan i zato {to na{a stranka nije finansirana iz inostranstva. I to je sve. A mi smo cenili Slobodana Milo{evi}a {to je vodio patriotsku politiku. Ali, kada je ove godine po~eo da vrda, da popu{ta, da vodi kapitulantsku politiku, da ~ini one stvari koje se ne mogu dozvoliti nijednom {efu dràve, i kada je ove godine pod wegovom kontrolom do{lo do zao{travawa ekonomske i socijalne krize, kada je narod po~eo bukvalno da gladuje, do{lo je vreme da mu kaèmo: e, ne moè vi{e tako, Slobodane Milo{evi}u. Vlast mora da se mewa, mora da se u~ini ne{to za dobrobit na{eg naroda. [to se ti~e drugih opozicionih stranaka, po{to je jo{ samo tri stranke, ako zanemarimo stranke nacionalnih mawina. To su Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka i DEPOS, odnosno Srpski pokret obnove. Drugih nema, osim jo{ Srpske radikalne stranke i socijalista. Zna~i ukupno je pet stranaka u Srbiji. Kada se kaè svi, {ta zna~i to svi? Naravno da je prirodno da sve stranke budu u me|usobnom sukobu. Ali, ako nijedna ne dobije apsolutnu ve}inu na izborima, onda se traè mogu}nosti za koalicionu saradwu, onda se traè sli~nosti u ekonomskom, socijalnom i politi~kom programu. Ali sve stranke su neprekidno u sukobu i u svim ostalim parlamentarnim zemqama, na Zapadu pogotovo. Voditeq: Moram da vas pitam sada ono {to verovatno nije prijatno sukob u va{oj stranci? Vaìli ste za veoma stabilnu stranku. Doga|ali su se rascepi u Demokratskoj stranci, pa u SPO-u, ~ak i u Socijalisti~koj partiji kada se izdvojila Socijaldemokratska stranka. Va{a stranka je bila dosta stabilna. U posledwe vreme doga|aju se neke stvari za koje vi sigurno znate podrobnije i ta~nije o ~emu se radi. Da kaèmo ne{to malo o tim sukobima. Na{ slu{alac, Pej~i} Boban pita {ta je sa onim kilogramom i po srebra koji je prona|en kod va{eg biv{eg potpredsednika Qubi{e Petkovi}a? Dr [e{eq: U Srpskoj radikalnoj stranci ni danas nema nikakvih sukoba, apsolutno nikakvih. Qubi{a Petkovi} je jednoglasno na sednici Izvr{nog odbora iskqu~en iz Srpske radikalne stranke kada smo otkrili, a Qubi{a Petkovi} priznao, da je ve} duè vreme agent Slu`be dràvne bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, da je od wih dobio
223
na upotrebu slu`beni automobil, vlasni{tvo MUP-a Srbije, da je od wih dobio i trosoban stan, iako mu je stan formalno dala op{tina. Ali kome to op{tina, kako on tvrdi, zbog 19 godina radnog staà daje stan? Op{tina je dala stan, i to socijalisti~ka op{tina! Op{tina u kojoj su socijalisti na vlasti, dala mu je stan po nalogu Ministarstva unutra{wih poslova. Qubi{a Petkovi} je sve to priznao pred kamerama Televizije Politika i televizije Studija B. Dràvna televizija ni{ta od toga nije dala u javnost. Dràvna televizija je samo posle dva dana dala u javnost izjavu Qubi{e Petkovi}a u kojoj on negira svoje prethodno priznawe. Qubi{a Petkovi} je od policije dobio vaqda tri kilograma srebrnog nakita, i pred kamerama izjavio kako sam mu ja to dao da proda i da zadrì novac. To je toliko sme{no bilo da ne vredi komentarisati. Mene samo ~udi {to mu policija nije dala tri kilograma heroina, pa da sa time ma{e, da to pokazuje, bilo bi mo`da uverqivije. Za{to mu policija nije dala zlatni nakit? Zato {to je zlato koje je policija opqa~kala na raznim rati{tima ve} odavno prodala i svojim {efovima yepove napunila devizama od prodatog zlata. Ostao je samo srebrni nakit koji se ne{to teè prodaje pa policiju nije ni{ta ko{talo da ga pokaè pred kamerama i da ga meni pripi{e. Voditeq: Dr [e{eq, zamolila bih vas, po{to ima jo{ uvek dosta vremena, a ima izuzetno mnogo pitawa, da malo kra}e odgovaramo na pitawa da bi {to ve}i broj slu{alaca ~uo ono {to mislite a {to wih interesuje. Dr [e{eq: Da odgovaram sa da ili ne? Voditeq: Ne, ipak malo detaqnije, ali da bude kra}e. Danijela pita {ta }e biti sa oficirima koji su ostali u JNA a nisu uzeli dràvqanstvo, pretpostavqam da misli, ukoliko vi pobedite na izborima? I {ta biste uradili sa tolikom milicijom ako pobedite na izborima? Dr [e{eq: Svi oficiri treba da ostanu na svojim poloàjima ukoliko su sposobni, ukoliko su ~asni, ukoliko su iskreni patrioti. A mi jo{ nismo doneli ni republi~ki ni savezni zakon o dràvqanstvu. Kada se donesu ti zakoni onda }emo uraditi reviziju kwiga o dràvqanstvu. I nema razloga za neku zabrinutost posle ovih izbora. Ono {to je sada veliki problem, {to je posebno opasno, Slobodan Milo{evi} je doneo odluku, a ta odluka je prihva}ena na Vrhovnom savetu odbrane, da se iz Armije postepeno otpuste ili penzioni{u svi oficiri koji su u~estvovali u ratu. Jer im se ~ini da su ti oficiri najopasniji, da su skloni Srpskoj radikalnoj stranci, da su na{i simpatizeri, da su kao iskreni patrioti koji su pro{li kroz sva razarawa ovoga rata posebno opasni za vlast koja je korumpirana. Jer im je pred o~ima odavno puklo {ta se ovde de{ava, kakve su posledice velikih korupciona{kih afera i sli~no. Na{a dràva treba da ima onoliko policije koliko joj je zaista potrebno. Ja sada ne mogu da procenim koji je to ta~no broj. Ali, u svakom slu~aju, najva`nije je da su svi na{i gra|ani za{ti}eni, da se ose}aju sigurnim na ulicama, da je sigurna wihova imovina. Mi smatramo da nemamo previ{e policije koliko je problemati~no kqu~no rukovodstvo te policije, oni koji su na vrhu. E, tu }emo morati da napravimo neke ~istke odmah posle izbora, naravno, ukoliko nam narod ukaè poverewe.
224
Voditeq: Srpska radikalna stranka nije potpisala onaj dogovor o predstavqawu stranaka u toku predizborne kampawe u sredstvima informisawa. Zbog ~ega? Dr [e{eq: To nije potpisala nijedna druga opoziciona stranka. Voditeq: Da, ali va{i razlozi? Dr [e{eq: To je potpisala samo Socijalisti~ka partija Srbije. Zato {to je Socijalisti~ka partija Srbije i ove godine smislila na~in kako da izmanipuli{e druge politi~ke stranke i lansirala je ogroman broj izmi{qenih politi~kih stranaka, koje nigde ne postoje, koje se pojavquju samo u predizbornoj kampawi. Formirali su ih socijalisti da se stvori {to ve}a zabuna, i da na wih otpadne najve}e vreme koje je propisano za predstavqawe stranaka na televiziji, kako bi ozbiqne stranke dobile recimo 15 minuta, ili pola sata, i kako bismo morali da slu{amo razne gluposti na televizijskim ekranima da se narodu smu~e i izbori i politi~ke stranke, da se razni [e}eroski ~uju, da se ~uje @eqko Ra`watovi} Arkan, svetski kriminalac za kojim je raspisano vi{e poternica Interpola, a koji je sada glavna uzdanica Slobodana Milo{evi}a i koji mu sluì za reketirawe po Beogradu, koji mu sluì za preprodaju opqa~kanog bogatstva na rati{tima i tako daqe. Voditeq: Kada ve} govorimo o tome, o kriminalcima, o sudovima, va{e ime se veoma ~esto spomiwe kada se govori o sudu za ratne zlo~ine. Dr [e{eq: Mene to ni malo ne brine. Kada sam svojevremeno demantovao Lorensa Iglbergera, on uop{te nije odgovarao na moje kontraoptu`be izre~ene preko ameri~ke televizije. [to se mene li~no ti~e, nikakav ratni zlo~in nisam po~inio, niti sam druge podsticao da to ~ine. Ja mogu mirne savesti, ako do|e do toga, otputovati za Hag bez ikakvih problema. Mo`da bi mi i prijalo. Odavno nisam putovao u inostranstvo. Voditeq: Va{a stranka nije potpisala ovaj dogovor, ali s druge strane, va{a stranka je posle Demokratske stranke partija koja je uplatila najvi{e spotova na Televiziji Politika, bar kako sam ja ~itala u novinama i na Studiju B. Tamo pi{e da sekund ko{ta 500 maraka. Dr [e{eq: Ne, tamo ne pi{e da sekund ko{ta 500 maraka. Voditeq: Pi{e u novinama. Dr [e{eq: To }e verovatno ko{tati na dràvnoj televiziji, to na Televiziji Politika i Studio B ko{ta mnogo mawe, tamo je sekund izme|u 30-50 maraka. Mi jo{ nismo uplatili kompletan iznos, ali smo samo rezervisali termine koji iznose negde do 150.000 maraka na te dve televizije. Pro{le godine smo ukupno 200.000 maraka potro{ili za celu predizbornu kampawu. I to je najmawa suma u odnosu na sve ostale parlamentarne politi~ke stranke u zemqi. Voditeq: Na{ sugra|anin koji se nije predstavio pita za{to Srpska radikalna stranka nije digla svoj glas protiv medija kada je to radio SPO, nego sada kada je politiku medija osetila na sopstvenoj koì? Dr [e{eq: Mi smo uvek dizali glas protiv politike na dràvnim medijima. Ako se se}ate, one poznate demonstracije pred Radio televizijom Beograd, odràne su negde u junu 1990. godine. Ja sam tamo bio najistaknutiji govornik i najradikalniji kriti~ar stawa na dràvnoj televiziji. Mi
225
smo podràli i demonstracije 9. marta 1991. godine, organizovawe tih demonstracija i izrazili smo voqu da se i mi prikqu~imo pod uslovom da tamo ne u~estvuju UJDI, Gra|anski savez i stranke izrazito antisrpske provenijencije kao {to su reformisti i sli~ni. Ali smo osudili nasiqe koje se desilo na tim demonstracijama, jer smo u principu protiv svakog nasiqa. Mi smo podràli i smewivawe Du{ana Mitevi}a i Radmila Bogdanovi}a, ako se se}ate na{ih saop{tewa za {tampu. Mi smo isticali da se protiv stawa na dràvnoj televiziji treba boriti samo parlamentarnim politi~kim metodama i rekli smo da, ako do|emo na vlast, da }emo to sve radikalno promeniti. Ovoga puta smo to poku{ali da uradimo, me|utim, opozicione stranke nas nisu podràle u prvom navratu. Hteli su u drugom navratu, ali je to spre~io Slobodan Milo{evi} raspu{tawem Narodne skup{tine. Voditeq: Da li }ete da juri{ate na televiziju, po{to ste sada skinuti sa televizije, i jo{ jedno pitawe, koliko lica imate verovatno misli da nikada niste isti. Dr [e{eq: Moè da misli {ta god ho}e. Ali ako pogledate sadràj mojih govora od pre dve, tri ili deset godina vide}ete da se tu ni{ta bitno nije promenilo. Mo`da se samo daqe razvijalo u istom pravcu. Mi nikada ne}emo juri{ati na Televiziju. Mi smo ve} pod totalnom blokadom od septembra meseca. Ni sa jedne na{e konferencije za {tampu svakog ~etvrtka, nema vi{e izve{taja. Izve{taje daju novine, neke ne daju, neke neredovno daju. U nekima se ose}a kontrola Socijalisti~ke partije Srbije, kao, recimo, u beogradskim Novostima. U Politici i Ekspresu nas gotovo nema nikako. Ne{to nas ima malo na privatnoj televiziji, ali mi }emo sve to izdràti, svesni da nas narod ne moè zaboraviti za tri meseca, {to je namera socijalista. Socijalisti misle, vaqda, ako o nama }ute, ili iznose samo razne izmi{qotine, laì i klevete, da je to dovoqno da nas narod omrzne i da nas potpuno politi~ki uni{te. Vide}ete da to ipak nije dovoqno. Mi }emo blokadu probiti 19. decembra, a posle }e do}i do smewivawa po Televiziji. Voditeq: Jo{ jedan predah, pa nastavqamo razgovor. Gospodine \or|evi}u, vi ste po ko zna koji put u Pirotu, {to privatno, {to slu`beno. Vi ste potpredsednik stranke, a ina~e ste poslanik u Saveznoj skup{tini. Kako biste ocenili rad va{ih poslanika u Skup{tini? \or|evi}: [e{eq je ne{to rekao o tome. Nama mnogi zameraju govore}i da imamo lo{ sastav kao poslani~ka grupa. Me|utim, na posledwoj sednici je to izuzetno dobro vidqivo, i moglo se, ko èli objektivno da gleda na situaciju, da zakqu~i kakve mi poslanike imamo. Ja li~no smatram da su nadma{ili socijaliste. Prema tome, neka ocewuju koji su boqi, i kakvi su na{i. Ja vas molim, koristite priliku po{to je dr [e{eq tu danas i ne}e biti u prilici sigurno da do izbora jo{ jednom do|e a ja }u verovatno do}i da on odgovara na ova pitawa. Voditeq: Hvala vam lepo. Gospodine [e{eq, sada pitawe za vas. Ovo {to se doga|a sa va{om strankom na neki na~in je ipak raskol u stranci, i svi ovi doga|aji vam ipak na neki na~in sniàvaju rejting. Da li se sa time slaète i da li ste u stvari, svesni toga?
226
Dr [e{eq: Mene interesuje imate li vi neki egzaktan podatak, dokaz da nam zaista to sniàva rejting. Nema nikakvog raskola. Gde se pojavio taj raskol? Jedan ~ovek je iskqu~en jer je otkriven kao agent Slu`be dràvne bezbednosti. To ne moè biti raskol. Vi ste mogli da kaète da je izbio raskol u Socijalisti~koj partiji Srbije kada su hap{ena dva ministra kriminalca. Nije bilo tada raskola u Socijalisti~koj partiji Srbije, kod wih tek sledi raskol kada budu poraèni na izborima. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, vidite {ta nam podme}u. Izmi{qaju da je smewen predsednik u Para}inu i to preko Tanjuga lansiraju. Onda izmi{qaju da nam je neko iz Vrawa napustio stranku i pre{ao u neku drugu. Pa taj o kome je re~, taj Mita To{i} je iskqu~en iz na{e stranke pre dve godine. Stranka mora da iskqu~uje iz svojih redova sve qude koji su skloni kriminalu, koji su alkoholi~ari, koji se ne pona{aju u skladu sa politikom stranke i koji stranci nanose politi~ku {tetu takvim neprimerenim pona{awem. Ali, kod svakog takvog iskqu~ewa ne moè se govoriti o raskolu. Raskol se de{ava onda kada se stranka pocepa, na dve ili tri struje, kada se one me|usobno sukobqavaju, kada dolazi do razlaza u nekim politi~kim pitawima, kada se na personalnom planu de{avaju velike rasprave i sukobi. Toga kod nas nikada nije bilo i nema ni danas. Voditeq: Zamera vam se da niste skoro ni{ta ispunili od onoga {to ste obe}ali. Da podsetimo na{e slu{aoce, va{a stranka je na svim izborima do sada u~estvovala. Se}amo se nekih va{ih ne obe}awa, ali nekih va{ih zadataka koje biste preuzeli da ste do{li na vlast. Pa se se}amo one va{e ~uvene demarkacione linije, je li tako bilo, KarlovacKarlobagViroviticaOgulin, to vam je i gospodin Dra{kovi} zamerio u onom razgovoru koji smo svi gledali preko televizije. [ta mislite, koliko ste od onoga {to ste obe}ali ispunili? Dr [e{eq: Prvo, mi nismo u~estvovali na svim izborima. Na prvim izborima 90. godine nismo mogli u~estvovati jer smo bili zabrawena stranka, samo sam se ja li~no pojavio kao kandidat grupe gra|ana, i niko vi{e. Drugo, ja ne razumem kako vi kaète obe}avali smo a nismo ni{ta ispunili. Mi ne moèmo da obe}avamo pa da ne ispunimo, ako ne osvojimo vlast. Mi obe}avamo u skladu sa na{im programom. Ali ako nam narod ne ukaè poverewe, ako ne dobijemo vlast ne moè nas onda niko pozivati na odgovornost {to nismo ostvarili ono {to je obe}ano. Moè nas narod pozivati na odgovornost ako se nismo borili za svoje principe, ako nismo kritikovali aktuelnu vlast. A mi smo neprekidno aktuelnu vlast kritikovali i to najtemeqitije i najozbiqnije. [to se ti~e va{e opaske na granicu KarlobagOgulinKarlovacVirovitica, vidite, na{a granica zaista nije Karlobag ali jeste dvadesetak kilometara ju`nije od Karlobaga, na Novigradskom moru. Na{a granica nije Karlovac ali je predgra|e Karlovca. Na{a granica nije Virovitica ali jeste Pakrac. U vreme kada sam se ja zalagao za takve srpske granice mnogima je to izgledalo sme{no i krajwe nerealno i neuvrqivo. Mislili su srpska granica ostade ve~ito na Drini. E, ne}e srpska granica nikada biti na Drini! A da nije bilo izdaje u vrhu Jugoslovenske na227
rodne armije i da nije bilo nesposobnog rukovodstva u Beogradu, mi bismo imali i ovu granicu. Zna~i, nekoliko kilometara zapadnije, kao {to smo se mi radikali zalagali. Voditeq: Kada se kaè Kosovo, pitawe se samo po sebi name}e. [ta sa Kosovom, kako biste taj problem re{ili? A kada smo ve} kod Kosova, tu je i Sanyak, tu su muslimani... Dr [e{eq: Kosovo je pod kontrolom Srbije. Kosovo je u sastavu Srbije i to je definitivna politi~ka ~iwenica. Mislim da srpski narod nikada ni po koju cenu ne}e dozvoliti da mu neko otme Kosovo ili Sanyak, odnosno stari srpski Ras. Kako bismo re{avali pitawe? Mi smo vi{e puta to izlagali u Narodnoj skup{tini, na javnim promocijama i na nastupima u {tampi, preko radija i televizije. Mi smatramo, pre svega, da tamo treba revidirati sve mati~ne kwige dràvqana. Da vidimo koji je [iptar tamo na{ dràvqanin a koji nije. Oni koji nisu na{i dràvqani, oni bi imali druga~iji tretman, oni bi imali izbegli~ke paso{e. Ako se ovde ne pona{aju lojalno, ako se ovde ne pona{aju korektno, onda bi im se otkazalo gostoprimstvo u na{oj zemqi. [to se ti~e {iptarske nacionalne mawine, wena prava niko ne dovodi u pitawe. Oni mogu imati svoje {kole, svoje bolnice, svoju Akademiju nauka, i {to god poèle ali ne}e to dràva da im finansira, nego neka sami plate, pa koliko para toliko i muzike. Neka sami formiraju fakultete i kakve god ho}e {kole. Ko }e wima posle priznati wihove diplome, to je drugo pitawe. [ta da to nas interesuje, neka oni o tome brinu. Mo`da }e se na}i neko da im prizna diplome. To se vrlo jednostavno re{ava, ali kod socijalista je sve te{ko. Znate za{to? Zato {to je socijalisti~ka vlast na Kosovu krajwe korumpirana. Wih [iptari korumpiraju, i [iptari preko wih sve poslove zavr{avaju. Voditeq: Da kaèmo ne{to i o Vojvodini. Dr [e{eq: U Vojvodini nema nikakvih posebnih problema. Tamo deluje jedna izrazito separatisti~ka partija, kakva je Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara, a ja ne verujem da ona ima ikakvih {ansi da otcepi delove Vojvodine i da ih pripoji drugoj dràvi. Mislim da ni sami Ma|ari nisu spremni da se diù na oru`je i da tu problema ne}e biti. S druge strane, postoji visok stepen Ma|ara koji su patriotski orijentisani i koji su lojalni dràvqani. Mi smo me|u na{im dobrovoqcima na frontu imali i Ma|ara koji su se ~asno i hrabro borili. Mi vodimo vrlo tolerantnu politiku u odnosu na nacionalne mawine, i mi smatramo da pripadnici svih nacionalnih mawina u na{oj zemqi treba da imaju punu gra|ansku ravnopravnost, sva gra|anska prava da uìvaju gra|anske slobode. Da budu ravnopravni, pre svega, pred zakonom, ali da budu lojalni dràvqani. Voditeq: Sneàna: zbog ~ega sada izmi{qaju pri~e o {vercu oru`ja, da li je to igra SPS-a s ciqem da sroza va{u stranku? Dr [e{eq: Nikakvog {verca oru`ja nema. Iz dana u dan prikazuju na televiziji isto oru`je iz svog magacina. Na{li su jednu automatsku pu{ku kod Milenka Petri}a, na{eg predsednika Op{tinskog odbora za [id. On je tu pu{ku dobio na revers od Ministarstva unutra{wih poslova Srbi228
je u vreme kada je dodeqeno oru`je Srbima u pograni~nom pojasu. To nije samo tamo ~iweno, nego i na Kosovu i Metohiji i u Sanyaku. Ne samo u Sremu. I to je jedini dokaz za to oru`je. Oni vade oru`je iz svog magacina i ne bi me iznenadilo da je to isto oru`je koje prikazuju na televiziji, samo druga~ije raspore|eno kada uhapse neku albansku teroristi~ku grupu, muslimanske ekstremiste ili ne{to sli~no. Vodi se kampawa preko dràvnih medija protiv nas, preko dràvne televizije sa ciqem da se potpuno javno diskredituje i diskvalifikuje Srpska radikalna stranka. Ali, to poprima takve razmere da sam ja ube|en da je postalo i kontraproduktivno. Jednostavno, nema nikoga u Srbiji ko moè da poveruje tim socijalisti~kim laìma i klevetama. Voditeq: Slu{alac pita {ta mislite o naknadi invalidnosti invalidima rata u Sloveniji i Hrvatskoj, koja iznosi 14.555 dinara za novembar ove godine. Dr [e{eq: U osnovi sam ja i na to pitawe odgovorio kada sam govorio o penzijama. Moramo i}i na ujedna~avawe, a kada se ujedna~e penzije onda nije vaàn apsolutni iznos. Va`no je da bude uravnoteèna kupovna mo} stanovni{tva, ujedna~enim platama i penzijama. I da niko nema preterano mnogo. Jer cene se na trì{tu, kada je nedostatak roba, kreiraju prema onima koji imaju najvi{e. Kada se ujedna~e primawa onda padaju cene roba. Pitawe penzija je bilo na dnevnom redu i u Skup{tini Srbije, ali je upropa{}eno intervencijom SPS-a. Voditeq: Kakva su primawa u Skup{tini? Dr [e{eq: Kada je do{lo do raspu{tawa Skup{tine Republike Srbije, onda je predsednik Administrativne komisije Savezne skup{tine Aleksandar Stefanovi} nezakonito pomeren sa te funkcije, jer je on poslanik u Ve}u republika. Do{ao je socijalista na wegovo mesto i odmah isforsirao na sednici Administrativne komisije pove}awe koeficijenta, kojim se realan iznos prose~ne plate mnoì za savezne funkcionere. I tako se do{lo do tog iznosa, dobili smo ~etiri i po miliona osnovnu platu. Ne, 45.000 je bila marka a mi smo dobili prvi deo ~etiri i po, pa jo{ ~etiri i po miliona i dobili smo milion i dvesta hiqada poslani~ki pau{al. To je bilo ne{to vi{e od 200 maraka, oko 210 maraka po crnom kursu. Neki su odmah potr~ali da to demantuju, pa su to poredili sa {ticungom. A na {ticungu je to bilo ne{to vi{e od 100 maraka, ali razume se, ovaj kurs koji je na crnom trì{tu je kurs koji se moè za gotov novac pomiwati, i sa kojim se moè porediti ovaj na{ iznos. Mi platu dobijemo na {alteru u gotovini. Voditeq: Kakva je razlika, pita na{ slu{alac, izme|u ~etnika iz Prvog i Drugog svetskog rata i ovih sada{wih, bez obzira da li pripadaju Mirku Jovi}u, vama ili Vuku? Dr [e{eq: Ja znam samo za ~etnike koji pripadaju Srpskoj radikalnoj stranci. Oni su se pokazali kao najhrabriji, najdisciplinovaniji borci u ovom ratu. Takvi su ~etnici bili tradicionalno u svim oslobodila~kim ratovima srpskog naroda. Razume se, svugde se na|e po neki izuzetak, ali taj izuzetak ne moè da baci nikakvu qagu na ~etni~ki pokret u celini.
229
Voditeq: Anonimno pitawe. Da li ste upoznati sa stawem u Vojsci Jugoslavije, za{to je vojnicima uskra}en jedan obrok? Dr [e{eq: Zato {to je prvo dràva smawila izdvajawe iz buyeta za vojsku i {to se taj novac neracionalno tro{i. Ako se se}ate koliko smo se puta zalagali da se odmah prodaju svi objekti za rekreaciju, domovi armije u raznim mestima, da se prodaju lovi{ta. Recimo, @ivota Pani} je ~itavu vukovarsku operaciju proveo u lovi{tima u Ba~koj. Da se prodaju razni drugi objekti i zgrade, i da se to iskoristi za finansirawe Armije, da se pove}aju i oficirske i podoficirske plate i da se poboq{a hrana vojnicima, i da se nabavi druga tehni~ka oprema. Ali, i daqe najve}i deo novca odlazi za te neracionalne svrhe. [ta }e domovi armije u svakom ve}em mestu u Srbiji? Kakvu to svrhu ima? To je, zna~i, podvajawe oficira od ostalih gra|ana. Nema tu nikakvog razloga za podvajawe. Sve ono {to nije u funkciji borbene gotovosti Armije, treba ukinuti. Samo ono {to je u funkciji borbene gotovosti treba zadràti i odmah }e biti vi{e novca. Voditeq: Jedan slu{alac èli da ~uje va{u biografiju. Dr [e{eq: Moja biografija bi suvi{e dugo trajala, a mislim da nije nepoznata u javnosti, pa sada nemam nameru da to mnogo razglabam. Voditeq: Slu{alac koji je lekar po profesiji pita: kako biste vi re{ili probleme zdravstva i da li lekari treba da se bave {vercom da bi preìveli? Dr [e{eq: Problem zdravstva se mora re{avati u skladu sa svim drugim problemima. Ja tu ne bih nikako razdvajao zdravstvo, {kolstvo i socijalnu za{titu. To su tri osnovne funkcije dràve, pored odbrambene i za{titne, dakle pored vojske i policije, kojima se mora pokloniti puna pa`wa. A problem zdravstva mi re{avamo i kroz ujedna~avawe plata u dràvnim i dru{tvenim slu`bama. Za{to jedan poslanik moè primiti mese~no 200 maraka, ili ministar 250 maraka, i predsednik Republike 300 maraka, a odli~ni lekari i hirurzi, specijalisti, primarijusi primaju negde po 10 maraka, negde po 20 maraka, najvi{e do 50 maraka. Ne verujem da ijedan primi vi{e od 50 maraka! Mislim da je sada takva situacija. Takva je situacija i u {kolstvu. Kada mi ujedna~imo plate, onda onaj ko smatra da zasluùje vi{e ne mora da ostane u dru{tvenom i dràvnom sektoru, neka ide u privatnike. Ali, u svakom slu~aju, u dràvnom i dru{tvenom moramo i}i na ujedna~avawe. Voditeq: Sa koliko godina moè da se postane ~lan Srpske radikalne stranke? Dr [e{eq: Sa 18 godina. Voditeq: Zna~i, sa punoletstvom. Nikola Kosti} pita {ta mislite o kumstvu u srpskom narodu. Dr [e{eq: Kumstvo je vrlo va`na kategorija u srpskom narodu, jedna od osnovnih ali ja znam s kakvom je tendencijom postavqeno to pitawe. Kumstvo je privatna relacija odnosa me|u pojedinim qudima i ne treba ga me{ati nikako sa politi~kim i ideolo{kim sukobima i razlikama na tom planu. Voditeq: Pitawe: {ta planirate kako biste suzbili nerad i pla}en odmor, koji se sada masovno javqaju kod nas u Jugoslaviji?
230
Dr [e{eq: Ubrzanom privatizacijom. Mi bismo, recimo, gledali da zamenimo spoqa{we dugove vlasni{tvom nad nekim na{im fabrikama koje su izgra|ene stranim kreditima, i onda, ubrzanom privatizacijom ostatka fabrika stvorili bi se uslovi da krene proizvodwa. Ovako, vidite {ta se de{ava nekim direktorima u dru{tvenom sektoru. Najlak{e im je da po{aqu radnike na odmor, da oni prime svakog meseca platu na koju su navikli, da ni{ta ne brinu i ~ekaju novac iz primarne emisije. Tako im je najlak{e, ni u kakve rizike ne ulaze. Kada se izvr{i privatizacija onda vlasnici fabrika moraju da vode svakog meseca ra~una o uspe{nosti svog poslovawa. Odjednom se svi trgnu i moraju da zalegnu iz petnih ìla da bi opstali na trì{tu. Voditeq: Zoran iz Petrovca kaè, nasledstvo mu je opqa~kala grupa sudija op{tinskog suda u Pirotu, i pita vas {ta }ete preduzeti, {ta }e va{a stranka preduzeti da bi suzbila taj dràvni kriminal? Dr [e{eq: Mi moramo dovesti u red sve osnovne dràvne funkcije, pa i sudstvo. Pre svega, treba korupciju eliminisati, izmeniti krivi~no zakonodavstvo i Zakon o krivi~nom postupku. Ako mislimo voditi uspe{nu borbu protiv kriminala onda u vrhu dràve treba, pre svega, pro~istiti kriminalce. Voditeq: Qubinka Risti} Milanov: odakle sredstva za pakete za socijalno ugroène? Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke ovde kod nas u Pirotu redovno deli ugroènima pakete. Odakle Srpskoj radikalnoj stranci pare za to? I ovo je jedno pitawe: {ta je po zanimawu Tomislav Nikoli}? Dr [e{eq: Tomislav Nikoli} je gra|evinski tehni~ar. A {to se ti~e paketa, ja mislim da je to ne{to {to treba pohvaliti a ne odmah dovoditi u sumwu. Radikali u Pirotu prikupqaju od privatnika, od qudi koji su ~lanovi na{e stranke ili na{i simpatizeri, materijalna sredstva koja dele onima kojima je to najpotrebnije. Dakle, porodicama boraca, invalidima, socijalno ugroènima svih kategorija. I to je ne{to {to sluì na ~ast Srpskoj radikalnoj stranci. Mi to radimo i u svim drugim mestima gde smo u stawu, gde imamo malo boqe organizovanu stranku i gde imamo vi{e qudi koji zaista mogu da doprinesu, koji su uspe{niji privatnici koji imaju ne{to da izdvoje za one kojima je danas najpotrebnije. Voditeq: Qiqana Markovi}: {ta biste preduzeli protiv Rugove, Ugqanina i Ago{tona? Dr [e{eq: Za wihovu politi~ku delatnost ne treba ni{ta preduzimati. Ali svuda tamo gde se dokaè da organizuju teroristi~ke grupe, to najvi{e radi Ugqanin; ali ni Rugova verovatno u tome ne zaostaje, treba suditi jednostavno prema zakonu, u skladu sa zakonom. Voditeq: [ta mislite o Ko{tunici i wegovoj stranci, {ta mislite o Milo{evi}u i da li mislite da se previ{e osilio i krenuo Titovim putem? Dr [e{eq: [to se ti~e Ko{tunice, ve} sam rekao za wegovu stranku {ta mislim. Do{lo je vreme pozitivne promene i to je ve} stvorilo {anse za na{u neku eventualnu saradwu u budu}nosti.
231
[to se ti~e Milo{evi}a, mislim da se previ{e iskompromitovao; da je ume{an u mnoge kriminalne afere i da je glavni krivac za Jugoskandik i Dafiment banku. Glavni je krivac za manipulaciju novcem iz primarne emisije i izno{ewe ogromnih deviznih uloga u strane banke. Onda, on je potpuno stao iza vlade Nikole [ainovi}a i mora da snosi odgovornost za sve posledice lo{e politike te vlade. Mislim da je Milo{evi} krenuo putem sa koga nema povratka. Voditeq: Emilija Min~i}: da li ste spremni da danas primite na razgovor dobrovoqce biv{e ~lanove va{e stranke koji su napustili stranku? Dr [e{eq: Ja mogu da primim sve gra|ane po odre|enom rasporedu koji je u na{oj stranci ure|en, i koji postoji ve} nekoliko godina. Ja danas imam obaveze sa televizijom iz Dimitrovgrada i nisam siguran da to mogu danas da postignem, ali nekom drugom prilikom je mogu}e. S druge strane, tu je gospodin Stanoje \or|evi} koji je potpredsednik stranke, i ina~e je zaduèn za ~itav ovaj region. Mi smo spremni na razgovor sa svima. Voditeq: Nenad Milo{evi}: svaki drugi glas je ènski glas, Slobodan Milo{evi} lepo komunicira sa ènama, obe}a im da im sinove ne}e voditi u rat i one glasaju za wega. Da li Srpska radikalna stranka ne{to sli~no preduzima? Dr [e{eq: Znate {ta, mi ne mislimo nekoga da ube|ujemo da treba za nas da glasa i da dajemo neka obe}awa koja ne}emo ispuniti, ili da se nekome udvaramo, da se nekome dopadnemo. Mi govorimo otvoreno i iskreno onako kako zaista mislimo. Mi }emo sve u~initi da se izbegne rat. Ali ako do rata do|e, ako nam rat bude nametnut, onda u tom ratu treba da se borimo. Ne}emo nikada kapitulirati. Ne}emo popustiti pred stranim pritiscima. Ako se pokaè da je mogu}e probleme re{avati diplomatskim putem, onda }emo re{avati diplomatskim putem. Mi nikada nismo bili stranka koja se zalagala za rat. Ali smo bili stranka koja je vodila ogor~enu borbu da se spre~i novi genocid nad srpskim narodom i mi se time ponosimo. Voditeq: Jovan Petrovi}: da li biste i{li na izbore u koaliciji sa Vukom? Dr [e{eq: Rekao sam ve} da je besmisleno praviti bilo kakve koalicije pre izbora, koalicije se stvaraju posle izbora. Rekao sam ve} u kojim opozicionim strankama je do{lo do izvesnih promena. Mi smo pozdravili te promene u politi~koj orijentaciji. [to se ti~e Vuka Dra{kovi}a, kod wega jo{ ne vidimo nikakvih promena i ostaje status kvo. Sve {to smo imali o wemu da kaèmo, mi smo odavno rekli i nema razloga da to sada ponavqamo. S druge strane, mi smatramo da je danas glavni problem Socijalisti~ka partija Srbije. I zbog toga zanemarujemo sve ostalo. Voditeq: Miodrag Min~i}: {ta }e Srpska radikalna stranka, ako pobedi na izborima, u~initi za poboq{awe poqoprivredne proizvodwe? Dr [e{eq: Pre svega }emo i}i na garantovan otkup poqoprivrednih proizvoda po cenama koje su na svetskom trì{tu, kao {to smo se zalagali i ove godine. Ako se se}ate, mi smo traìli da otkupna cena p{enice bude izme|u 20 i 25 pfeninga, pa je Savezna vlada to prihvatila samo prividno. Prvoga dana otkupa propisala je cenu koja je odgovarala iznosu od
232
25 pfeninga da bi posle tri dana to ve} obezvredila i svela na 5,6 pfeninga, tako da se nijednom seqaku nije isplatilo da prodaje ìto dràvi. Tu je dràva tako|e pokazala svoju sklonost raznim marifetlucima, {pekulacijama na crnom trì{tu. Obezvredi novac iz primarne emisije, pa dok on do|e do seqaka, seqak nema vi{e {ta sa wime da radi, taj mu novac ne predstavqa nikakvu ozbiqnu vrednost. Voditeq: Gospodine [e{eq, evo isti~e vreme predvi|eno za na{ razgovor, za kraj jedno pitawe. Da li ste zadovoqni radom Okru`nog i Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Pirotu? Dr [e{eq: Li~no sam zadovoqan, a i na{ Glavni odbor, po{to stranka u Pirotu konstantno napreduje, dobija na popularnosti, i prikqu~uju nam se ozbiqni qudi, qudi koji su u stawu da doprinesu ne samo stranci nego i narodu u Pirotu. Videli ste ve} koliko je postala poznata ova na{a aktivnost na pomagawu onima kojima je pomo} danas najpotrebnija. Stranka dobro funkcioni{e, imamo razgranate i mesne odbore, u stawu smo da pokrijemo i sva glasa~ka mesta na izborima, {to sve govori da nam je mehanizam uhodan i vrlo sposoban. Voditeq: I na kraju, imate li neku poruku za na{e slu{aoce? Dr [e{eq: Ja nisam ovde do{ao da agitujem, ja sam ovde do{ao da izrazim svoje mi{qewe na o raznim pitawima, o onim pitawima koja mi vi postavite. Ja pozivam sve gra|ane Pirota i okoline da 19. decembra iza|u na izbore, da glasaju prema svojoj savesti, da glasaju za najboqe. A ko su zaista najboqi, to }e gra|ani sami da procene, jer oni su gospodari svoje sudbine. Za kakvu se vlast opredele u decembru takva }e vlast vladati do slede}ih izbora. Voditeq: Hvala lepo, gosti programa Radio Pirota bili su dr Vojislav [e{eq predsednik Srpske radikalne stranke i Stanoje \or|evi}, potpredsednik Srpske radikalne stranke.
II SLOBOTOMIJA
TV Negotin, 14. novembar 1993. godine Voditeq: U na{em gradu danas boravi i gost je na{e TV ku}e u ovom terminu, dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobrodo{li. Dr [e{eq: Dobar dan, boqe vas na{ao. Voditeq: Kako ste putovali? Dr [e{eq: Pa bilo je mnogo problema. Jutros sam prvo bio u Soko Bawi u 9 ~asova, i onda smo imali problema, nismo mogli da putujemo preko Kwaèvca, put je bio zatrpan snegom i ledom. Morali smo se vra}ati na autoput i i}i zaobilazno. I negde mo`da 30 km pre Negotina neka cisterna se ispre~ila na put, pa smo ~ekali duè vreme. Zbog toga kasnimo u Negotin. Voditeq: Ina~e, kao obave{tewe za na{e gledaoce koji to ne znaju, ovo nije va{ prvi dolazak u Negotin?
233
Dr [e{eq: Ne, ja sam bio i ranije u nekoliko navrata u Negotinu, strana~kim poslom po pitawu promocije Srpske radikalne stranke. Voditeq: Zna~i, u svakom slu~aju na{ grad poznajete. Dr [e{eq: Da, Negotin je vrlo lep grad, okolina mu je savr{ena i ~ovek poèli da do|e kod vas i radi odmora. Ali ja, na àlost, nemam vremena. Voditeq: Uglavnom dolazite poslom. Ja bih na{e gledaoce tako|e podsetila na neke op{te podatke o vama, mada vas svi dobro znaju. Dakle, vi ste predsednik Srpske radikalne stranke, tako|e ste ~lan na{eg Saveznog parlamenta, poslanik u Saveznom parlamentu. A neki op{ti podaci o vama, ukoliko su ta~ni, vi }ete me ispraviti ako ja nemam ta~ne podatke ro|eni ste 11. oktobra 1954. godine u selu koje se zove Kladu{nica, je li tako? Dr [e{eq: Ne, ja sam ro|en u Sarajevu. Voditeq: U Sarajevu? Ja se izviwavam, ja sam takve podatke dobila da ste ro|eni u okolini Trebiwa. Dr [e{eq: Moj otac i majka su iz Trebiwa, a ja sam ro|en u Sarajevu. Voditeq: Ina~e, zavr{ili ste Fakultet politi~kih nauka? Dr [e{eq: Ne, zavr{io sam Pravni fakultet, pa sam magistrirao i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a radio sam kao profesor na Fakultetu politi~kih nauka. Voditeq: To su neki op{ti podaci za one koji ipak to ne znaju. I jo{ jedan mali detaq. Vi ste poznati kao ~ovek koji je u vreme kada je to bilo opasno, osu|eni za va{e neke politi~ke stavove, politi~ka gledi{ta. Prvi put je to bilo 1981. godine. Dr [e{eq: To je bilo 1984. godine. Pro{lo je skoro 10 godina od tada. Su|en sam zbog svojih javnih politi~kih nastupa i zbog nekih neobjavqenih rukopisa na 8 godina zatvora. I kada mi je izre~ena presuda vratili su me u zatvor. Zatvorski straàri su me zadirkivali koliko sam robije dobio, kada }u iza}i iz zatvora... Ja sam se na to nasmejao i rekao zar vi mislite da }e ovaj reìm trajati jo{ 8 godina. I to se obistinilo kao svojevrsno proro~anstvo reìm nije izdrào. Voditeq: Zna~i, vi moète da zahvalite tome {to reìm nije izdrào pa je vama kazna bila kudikamo kra}a. Dr [e{eq: Kazna mi je smawena zbog velikih pritisaka na reìm. Odleào sam godinu dana i 10 meseci. Reìm je trajao jo{ nekoliko godina posle toga i uspeo da mi zabrani 7 kwiga. Triput su novine zabrawivane zbog mojih tekstova, spre~ili su da dobijem paso{, zabranili nastup na javnim tribinama, onemogu}ili me da na|em bilo kakvo zaposlewe i tako. Voditeq: Samo da obavestimo na{e gledaoce da vide na ekranima na{ telefon, koji je otvoren za kontakt sa gospodinom [e{eqom. Broj je uobi~ajen: 514-459. Ukoliko imate pitawe koje biste hteli da postavite na{em dana{wem gostu, izvolite, moète se javiti i direktno ukqu~iti u na{ program. Dok ne dobijemo nekog od na{ih gledalaca koji }e poèleti da postavi pitawe gospodinu [e{equ, ja sam pripremio neka pitawa. Gospodin [e{eq je izrazio dobru voqu da na sva moja pitawa da odgovore. Ja bih krenuo sa jednim od ovih pripremqenih pitawa. Svojevremeno ste, to je poznato na{oj javnosti, bili najomiqeniji opozicioni lider gospodina Milo{evi}a. Kako sada stvari stoje po tom pitawu?
234
Dr [e{eq: To nije ta~no. To su neki listovi i predstavnici nekih drugih opozicionih stranaka iskarikirali. Nikada Slobodan Milo{evi} nije rekao da sam mu ja najomiqeniji politi~ar. Rekao je da od svih opozicionih lidera najvi{e mene ceni zato {to ne mewam politi~ke stavove iz dana u dan, i zato {to se Srpska radikalna stranka ne finansira iz inostranstva. A te dve vrednosti koje je naveo gospodin Milo{evi} ostale su i danas. Mi i daqe ne mewamo na{e politi~ke stavove iz dana u dan. I drugo, i daqe se ne finansiramo iz inostranstva. Ne{to se ipak promenilo u me|uvremenu, promenio se gospodin Milo{evi}. Nekada smo ga znali kao iskrenog srpskog patriotu koji se borio za za{titu srpskih nacionalnih interesa, a ove godine je okrenuo }urak naopako, poku{ao nametnuti srpskom narodu VensOvenov plan. Zatim, Srpskoj Krajini je nametnuo jednog kriminalca za {efa dràve, Gorana Hayi}a koji je opqa~kao nekoliko miliona maraka. Vodi politiku podele unutar Republike Srpske Krajine. Dao je nalog da se razminiraju minska poqa kod Divosela, îtluka i Po~iteqa, da se omogu}i hrvatski upad, jer ima neki dogovor sa Tu|manom da se `rtvuje Dalmacija, Lika, Banija, Kordun i Zapadna Slavonija, a Tu|man da digne ruke od Isto~ne Slavonije i Barawe. U septembru mesecu je poku{ao pu~ u Bawaluci protiv Radovana Karayi}a. Voditeq: Ja se izviwavam, gospodine [e{eq, to }e biti jedno od mojih pitawa, verovatno }e to neko i pitati. Dr [e{eq: Zna~i da ne budem ovako op{iran. Voditeq: Da ~ujemo na{eg gledaoca, dobar dan. Gledalac: Dobar dan. Pozdravqam sve u studiju i posebno gospodina [e{eqa. Imam tri pitawa. Prvo, {ta je puklo izme|u vas, gospodine [e{eq, i predsednika Milo{evi}a? Drugo, {ta mislite o situaciji u Srbiji? I tre}e, {ta da radimo daqe? Dr [e{eq: Ni{ta nije puklo, jer ni{ta nije ni postojalo me|u nama, ni{ta nije bilo zajedni~ko {to bi sada moglo da pukne. Pro{le godine, mi smo podràli Slobodana Milo{evi}a kao predsedni~kog kandidata na izborima, na op{tim i izborima za lokalne skup{tine. Podràli smo ga zato {to se on postavqao kao iskreni i dokazani patriota, a pre svega zato {to mu je glavni protivkandidat bio Milan Pani}, i {to smo bili ube|eni da }e pobeda Milana Pani}a zna~iti propast za Srbiju. Mi smo Milo{evi}a podràli nekoliko dana uo~i samih izbora. Mi se ne kajemo {to smo tada podràli Slobodana Milo{evi}a, to je bio dobar plan sa na{e strane, i zaista u srpskom nacionalnom interesu. Mi smo Socijalisti~koj partiji Srbije omogu}ili posle izbora da formira mawinsku vladu. Mi nismo hteli nikakvu koaliciju sa socijalistima, iako su nam to socijalisti nudili, ube|ivali smo se oko toga i {ta ja znam {ta su sve jo{ radili. Nedavno je i Borisav Jovi}, potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije na Televiziji Politika izjavio da mi nismo hteli ni da razgovaramo o eventualnoj koalicionoj vladi. Po{to su socijalisti dobili najve}i broj poslani~kih mesta na decembarskim izborima pro{le godine, mi smo smatrali da im treba dati mogu}nost da poku{aju da formiraju vladu i da u~ine one poteze koji bi
235
eventualno mogli narod i dràvu da izvuku iz ekonomske i socijalne krize. I onoga dana kada je izglasan kabinet Nikole [ainovi}a, mi smo ponavqali upozorewe da }emo biti najè{}i kriti~ari te vlade. I odmah smo Vladu kritikovali po Zakonu o buyetu. A pitawe usvajawa ili neusvajawa buyeta je kqu~na ta~ka na kojoj se izvodi zakqu~ak da li je neka stranka zaista opoziciona ili nije. Mi smo glasali protiv buyeta, ali je buyet usvojen jer su jo{ tada druge opozicione stranke bojkotovale rad Narodne skup{tine. Daqe, u aprilu mesecu smo poku{ali da se promeni Zakon o Radio televiziji, da se uvede vi{estrana~ki Upravni odbor na dràvnoj televiziji. Nisu nas podràle druge opozicione stanke i nismo uspeli. Suprotstavili smo se Milo{evi}u oko wegovog poku{aja nametawa VensOvenovog plana Republici Srpskoj, ~ak smo organizovali demonstracije u Loznici gde se nekoliko desetina hiqada qudi okupilo. Razvalili smo onu tzv. svesrpsku skup{tinu u Sava centru, ~ija je namera bila da prihvati VensOvenov plan u ime srpskog naroda Republike Srpske i da ispadne kao da srpski narod u celini to prihvata a da jedan deo ne sme da ide protiv celine. Kada smo mi napustili tu skup{tinu, ona je ostala bez kvoruma i bedno se zavr{ilo weno zasedawe. Zatim, naterali smo Slobodana Milo{evi}a da podrì na{ zahtev za smewivawe Dobrice ]osi}a zbog kr{ewa Ustava. I oko toga je trajala nekoliko meseci na{a bitka sa Milo{evi}em. Ta bitka je bila daleko od o~iju javnosti, ali je tiwala. I mi smo na kraju uslovili Milo{evi}u, ukoliko ne padne ]osi}, ukoliko nam se socijalisti ne prikqu~e u obarawu ]osi}a, da }emo mi oboriti vladu Nikole [ainovi}a. DEPOS je ve} podneo zahtev za izglasavawe nepoverewa toj Vladi. Za{to smo morali oboriti ]osi}a? Zato {to je kr{io Ustav i mi smo u nekoliko ta~aka naveli kako je sve kr{io Ustav. Posle izbora Milo{evi} je uspeo da instrumentalizuje ]osi}a i da ga navede da izvr{ava ono {to Milo{evi} od wega traì. ]osi} je bio vrlo poslu{an Milo{evi}u, ali to za nas nije ni{ta zna~ilo jer bi bilo veoma opasno, recimo, da smo do~ekali ovaj direktni sukob i Milo{evi}a i ]osi}a. Opasno bi bilo za samu Srpsku radikalnu stranku, egzistencijalno opasno, a bilo bi veoma opasno i za Srbiju i srpski narod. U junu mesecu smo èstoko kritikovali vladu Nikole [ainovi}a zajedno sa drugim opozicionim partijama, i na{a je kritika bila najradikalnija. Ali smo na kraju rekli, po{to se Vlada pravdala objektivnim okolnostima, sankcijama, blokadom na{e zemqe, da joj ostavqamo jo{ jedan rok od tri meseca, do 15. septembra, pa da pokaè da li ne{to zna, da li je u stawu da ne{to popravi naboqe. Ako ne, mi smo obe}ali da }e 15. septembra Vlada biti oborena. Celo leto je trajala borba izme|u Slobodana Milo{evi}a i socijalista s jedne strane, i Srpske radikalne stranke s druge strane, oko smene onih korumpiranih generala, pre svega na~elnika General{taba generala @ivote Pani}a, ~iji je sin bio glavni liferant za Prvu armijsku oblast. Milo{evi} je po svaku cenu poku{ao da spase Pani}a. Oni su imali neke me|usobne ra~une. Pani} ga je verovatno zbog ne~ega imao u {akama i stalo mu je bilo da ga sa~uva. Mi smo bili beskompromisni. Formirana je dràvna komisija ~iji izve{taj ni do danas nije usvojen, ali je
236
Milo{evi} morao da popusti. Onda je na{ao solomonsko re{ewe Pani} i drugi treba da se penzioni{u u paketu sa 42 generala. Mi smo i to kritikovali na sednici Savezne skup{tine, ako se se}ate. Zatim, ove godine nismo hteli da usvojimo ni savezni buyet. Glasali smo i protiv rebalansa saveznog buyeta. A u septembru mesecu je na{ najè{}i sukob sa Milo{evi}em bio zbog wegovog poku{aja da se obori Radovan Karayi} i u Republici Srpskoj instali{e garnitura koja bi bila wemu krajwe poslu{na. Voditeq: Ja se izviwavam, samo trenutak. Mislim da ste odgovorili na onaj deo pitawa koji je gledalac traìo. [ta je u pozadini doga|aja i za{to je do{lo do toga? Dr [e{eq: Ja bih brzo sada zavr{io, samo da kaèm jo{ dve stvari. Bawaluka je u pitawu i na{ poku{aj da oborimo Vladu Nikole [ainovi}a. Na to su socijalisti reagovali krajwe nervozno, ishitreno, uvredama, psovkama, klevetama i onda je do{lo do èstokog sudara na Skup{tini Republike Srbije. Voditeq: To smo imali prilike da ~ujemo. Drugi deo pitawa, moramo malo da poùrimo jer ve} imamo slede}eg gledaoca na vezi. Drugi deo pitawa je: {ta sada? [ta u ovoj situaciji? Dr [e{eq: Mi smatramo da je Socijalisti~ka partija nesposobna da zemqu izvede iz ekonomske krize. Ona je patriotski nastupala nekoliko godina i pomagala srpski narod u srpskim krajinama i to je jedina wena vrednost u proteklom periodu. Ali ona nije u stawu da stvori nekorumpiranu vlast. Ona je zapravo podstakla korupciju u najvi{em dràvnom vrhu. U dràvi u kojoj je sam vrh korumpiran, korupcija se proteè do najsitnijih pora dru{tva. Da bi se korupcija eliminisala iz na{eg dru{tvenog ìvota, socijalisti bi morali da si|u sa vlasti. Zatim, krajwe su neefikasni u svim ekonomskim sferama, u poqoprivredi, u industriji, u trgovini. Od svega ~ega se dohvate oni prave samo proma{aj. Krajwe je vreme da Srbija isproba neku novu opciju. Bar na tri meseca! Socijalisti kaù, ako oni ne vladaju drugi }e da upropaste zemqu. Nije to ba{ tako. Da probamo. Evo, da probamo na tri ili {est meseci, pa ako se pokaè da nova vlast ne bi bila boqa od socijalisti~ke, neka se vrate socijalisti i neka vladaju 100 godina. Ali, ja sam ube|en da bi nova vlast bila boqa i efikasnija od socijalisti~ke. To je danas u najvi{em srpskom nacionalnom interesu. Mi smo se uglavnom izborili za zapadne srpske krajine. Obezbedili srpske teritorije. Obezbedili vi{e od o~ekivanog. Sada je najvi{i srpski interes ekonomsko ozdravqewe i izlazak iz socijalne bede. Razume se, to je te{ko posti}i pod sankcijama i stranom blokadom, ali sankcije i strana blokada su samo 50% uzro~nik na{e ekonomske i socijalne bede, a 50% je uzro~nik nesposobna i korumpirana vlast ogrezla u kriminalu. Kriminalu u kome u~estvuju dràvni ministri, i kome je kumovao i predsednik Republike. Jer, ova velika pqa~ka naroda preko Dafiment banke i Jugoskandika ne bi mogla da se obavi bez wegovog znawa. Daqe, on je dao nalog da se manipuli{e sa primarnom emisijom, da se ve{ta~ki diè kurs stranih valuta na crnom trì{tu, da se otkupquju de237
vize u ogromnim koli~inama sveè na{tampanih dinara, da se dinar tako obezvre|uje, da narod grca u bedi, a da se te devize izvla~e napoqe u strane banke, pre svega na Kipar, i da se drè na privatnim ra~unima. Voditeq: Ja se nadam da je na{ gledalac zadovoqan odgovorom. Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan gospodinu [e{equ i ostalima u studiju. Imam kratko pitawe za gospodina [e{eqa. Za{to je pogazio kumstvo, zbog ~ega se posva|ao sa svojim kumom? Mislim da bi bio daleko ja~i da su zajedno. Dr [e{eq: Ja nisam pogazio kumstvo nikada. Sa Vukom Dra{kovi}em sam u{ao u politi~ki sukob i taj sukob je otvorio Vuk Dra{kovi}. Vi se se}ate, po~etkom 1990. godine smo imali Srpski slobodarski pokret a Vuk Dra{kovi} je formirao Srpsku narodnu obnovu, ali nije bio predsednik Srpske narodne obnove. Predsednik je bio Mirko Jovi}. Mirko Jovi} je uvek bio pod kontrolom raznih policijskih slu`bi, i dobio je nalog po~etkom marta meseca da elimini{e Vuka Dra{kovi}a, da ga iskqu~i iz stranke. Mi smo tada prisko~ili u pomo} Vuku Dra{kovu}u. Da bismo mu sa~uvali ~ast i obraz, odglumili smo u javnosti ujediwewe Srpskog slobodarskog pokreta i Srpske narodne obnove u jedinstvenu stranku pod nazivom Srpski pokret obnove i simboli~no ujedinili centralne uprave u jedinstvenu koja je imala 31 ~lana. Vuku Dra{kovi}u smo dali funkciju predsednika. I to je sve funkcionisalo negde do po~etka juna te godine, kada su na{i omladinci prekinuli pozori{nu predstavu Sveti Sava, zbog bla}ewa i moralnog diskreditovawa najve}e srpske svetiwe. Vuk Dra{kovi} je dao saglasnost za tu akciju pre wenog izvo|ewa. Ja sam se tome ~ak i protivio na sednici Centralne otaybinske uprave. Smatrao sam da bi to stranci moglo naneti izvesnu {tetu. Tek dva sata pre po~etka te akcije, meni su na{i omladinci doneli tekst predstave, i ja sam video da je taj tekst skaredan, i da jednostavno tako ne{to ne moè da se toleri{e u javnom ìvotu. Ja sam u~estvovao u toj akciji vi{e da bih bio prisutan ako do|e do nekog incidenta, jer znao sam da budem priseban u najkriti~nijim situacijama, da interveni{em ako eventualno do|e do sukoba sa milicijom, da se smire strasti, usijana atmosfera i sli~no. Kada je akcija izvedena, osuli su sa svih strana na nas drvqe i kamewe. Ali najè{}e nas je napao sam Vuk Dra{kovi}, rekav{i da to li~i na homenijevske metode, na usta{ke metode itd. I onda je nas nekolicina iz Centralne otaybinske uprave zahtevalo hitnu sednicu Uprave. Na toj sednici Vuk Dra{kovi} je zbog takvog pona{awa smewen sa predsedni~ke funkcije, ve}inom glasova. Bilo je prisutno u trenutku glasawa 17 ~lanova Centralne otaybinske uprave. Dakle, imali smo kvorum jer je ukupan broj bio 31, a 9 je glasalo za smewivawe, 5 protiv i 3 uzdràna: 9 prema 8, tesna ve}ina alije ipak ve}ina. Demokratija je, pre svega, demokratska procedura. Ali u 1 sat no}u, nakon sednice Centralne otaybinske uprave Vuk Dra{kovi} je u{ao u redakcije Politike, Novosti, Borbe i delio svoje la`no saop{tewe u kojem je tvrdio da on nije smewen a mene nazvao psihijatrijskim slu~ajem, ~ovekom koji treba da ide u ludnicu itd. To su, pre svega, objavile beogradske Novosti. Tri dana posle toga Vuk Dra{kovi} je formirao novu stranku kojoj je dao isti naziv koji smo i mi imali.
238
Tako je do{lo do razlaza. Tu nije re~ ni o kakvom pogaènom kumstvu sa moje strane, re~ je jednostavno o jednom politi~kom sukobu koji je Vuk Dra{kovi} doveo do tog nivoa. Me|utim, Vuk Dra{kovi} je posle po~eo da mewa i svoju politi~ku orijentaciju. Od jednog nacionaliste i iskrenog patriote kakav je on nesumwivo bio (o ~emu svedo~e i wegova zna~ajna kwièvna dela, i taj wegov nacionalizam nas je zapravo svojevremeno i zbliìo), Vuk Dra{kovi} je do{ao do sasvim druge politi~ke opcije. Vi znate kakva je ta opcija, ja je ne bih sada obrazlagao. Ona je poznata srpskoj javnosti. Po{to se sada vodi, pre svega, bitka izme|u radikala i socijalista u Srbiji, mi smatramo da smo sve o Vuku Dra{kovi}u i Srpskom pokretu obnove odavno ve} rekli javnosti i da nema razloga da sada ponovo podgrejavamo taj sukob. Taj sukob nama vi{e nije potreban. Mi sada smatramo daje kqu~ni politi~ki sukob, sukob radikala i socijalista i da taj sukob treba da se okon~a definitivnim silaskom Socijalisti~ke partije sa vlasti. Razume se, iskqu~ivo parlamentarnim putem jer mi smo stranka koja jedino priznaje parlamentarna politi~ka sredstva borbe. Mi smo protiv bilo kakvih uli~nih sukoba, nemira i nasiqa u politi~koj borbi. Voditeq: Hvala vam na ovome, upravo je jedno od mojih pitawa bilo to, ali vi ste odgovorili. No da ~ujemo i na{eg slede}eg gledaoca. Dobar dan. Dr [e{eq: Da, mo`da ja imam tu profesionalnu profesorsku deformaciju da op{irno obja{wavam. Voditeq: Da, op{irno obja{wavate neke stvari. Gledalac: Dobar dan, Tihomir Milovanovi}. Izuzetno mi je drago da mogu ovim putem da pozdravim gospodina [e{eqa i vas u studiju, koji ste nam omogu}ili da gospodin [e{eq moè da kaè neke stvari po{to znamo da je pod medijskom blokadom, kao {to su bili drugi opozicioni lideri ranije. Ali, eto, vremena se mewaju. Imao bih mnogo toga da pitam, ali postavi}u samo tri pitawa. Prvo, pratio sam va{ intervju u NIN-u i Borbi, pa me interesuje kako komentari{ete da se u svakoj informativnoj emisiji daju demanti u vezi va{ih izjava o predsedniku Milo{evi}u, a da se prethodno uop{te ne iznese va{ komentar odnosno ono {to ste vi rekli, na {ta bi se dao demant. Zna~i, daje se demant bez izvorne informacije. Interesuje me kako vi to komentari{ete da ste vi u ovoj slobodnoj Srbiji bez mogu}nosti da po zakonu o informisawu odgovorite, odnosno ostvarite svoje pravo na demant. Drugo, ho}u da vam kaèm da je poznato da bolnica u Negotinu, pojedine {kole i stambene zgrade nemaju goriva, a da su danima Arkanove cisterne prolazile kroz Negotin, vozile naftu iz Prahova. Interesuje me da li to znate, i da li znate gde je ta nafta odvezena. Tre}e pitawe: da li vi moète da mi objasnite pod kakvom su to kolektivnom hipnozom penzioneri, pa }e ponovo od kontejnera ujutru otr~ati da glasaju za Socijalisti~ku partiju. Hvala vam najlep{e i prijatno. Dr [e{eq: Evo, mo`da da obrnemo redosled pitawa. Ja ne verujem da }e penzioneri ovoga puta tr~ati da glasaju za socijaliste. Ja mislim da je svakom penzioneru danas u Srbiji jasno da su glavni uzro~nici wegove bede socijalisti. Penzija od 1 marke, 2 marke, nekada i pola marke. Ako neko dobije 10 maraka penziju, to se smatra ozbiqnim nov~anim prinosom.
239
Socijalisti su za to krivi jer su obezvre|ivali dinar. Kako? Recimo {tampa se novac, i {tampa se u ogromnim koli~inama za otkup poqoprivrednih proizvoda, za penzije, za zdravstvenu za{titu, za prosvetu, za vojsku, za policiju to su osnovne dràvne funkcije. Taj novac se na{tampa, pa ga Narodna banka Jugoslavije iznese na crno trì{te, obrne nekoliko puta, pa banke republika i pokrajina one }e postojati jo{ vaqda do kraja ove godine, pa Slu`ba dru{tvenog kwigovodstva, pa poslovne banke, pa do onih najsitnijih {tedionica i po{ta. I svako obrne taj novac i svako uzme sebi deo kola~a. Dok taj novac do|e do onih kojima je namewen sasvim izgubi vrednost. Kako to u praksi izgleda? Ja }u pomenuti slu~aj koji naj~e{}e pomiwem. Recimo, u pan~eva~ku po{tu, o tome su novine pisale, ujutru je stigao novac, trebalo je da se podele penzije i da se novac da gra|anima. Direktor je sav novac ujutru podigao, li~no, na potpis. U toku dana ga obrtao, kupovao devize. Uve~e je ìralno uplatio iznos koji je ujutru podigao i tako je ogroman novac zaradio. Formalno on nije prekr{io zakon, saldo u po{ti je bio isti, koliko je ujutro bilo novca toliko je bilo uve~e, ali samo sa danom zaka{wewa do{lo je do ogromnog obezvre|ivawa na crnom trì{tu u uslovima ovakve inflacije. To je sistem po kome svi kradu u ovoj dràvi, po kome deluje ta finansijsko-dràvna mafija koja drì sve u svojim rukama, koja upravqa svim nov~anim tokovima i koja osiroma{uje na{ narod. Nama su mnogo opasnije unutra{we blokade, unutra{we sankcije od spoqa{wih. Ja zato mislim da ovoga puta penzioneri ne}e svoje poverewe ukazati socijalistima, ube|en sam da ne}e ni penzioneri ni radnici, ni seqaci, ni omladina. Dakle, te najugroènije dru{tvene kategorije ne}e glasati za onoga ko ih je uveo u nevi|enu bedu. Za koga }e glasati, to je sada wihova privatna stvar, ja ne}u da agitujem. Ja }u da kaèm samo svoje mi{qewe o svim pitawima, ja ne}u agitovati ni za {ta, ali izraàvam svoje uverewe da ovoga puta socijalisti zaista ne}e dobiti poverewe naroda. [to se ti~e Arkana on je poznati kriminalac u ~itavoj Srbiji, ali kriminalac koji je pod za{titom reìma. Wegov mentor je li~no Radmilo Bogdanovi}, siva eminencija Socijalisti~ke partije Srbije i drugi ~ovek u Srbiji posle Slobodana Milo{evi}a. Sva nafta koju uvozi Arkan ide na crno trì{te. Tako se izvla~e ogromni profiti a dràva je sada ~ak preuzela monopol na uvoz nafte. Pro{le i ove godine nije bilo tog monopola. Kada su progla{ene sankcije omogu}eno je privatnicima da probijaju blokadu. Privatnici su se dovijali kako su znali i umeli. I nema efikasnijeg privrednika od privatnika. On uvek na|e na~in da zaobi|e blokadu, da je probije, da nekog potkupi, da nekog ubedi itd. Ipak, nafte je bilo. Bila je ne{to skupqa, ali je ipak bilo. Recimo, dizel gorivo je letos ko{talo jednu marku, marku i 10 pfeninga u maloprodaji kod privatnika. Sada je 4 marke litar nafte. Ja ne znam koliko je ovde u Negotinu. U Beogradu je ve} 4 marke. Voditeq: Ne{to je jeftinija. Dr [e{eq: Mo`da je ne{to jeftinija zbog blizine granice, ali ipak je veoma skupa. Za{to? Zato {to je dràva po~ela da presre}e privatne
240
cisterne, da ih oduzima uz potvrdu da su cisterne oduzete i sa obe}awem vrati}emo kada budemo imali. Tako su privatnici potpuno destimulisani da uvoze naftu. Sada naftu uvoze samo firme koje formiraju ministri. Skoro svaki ministar ima neku svoju firmu. Recimo, predsednik Vlade Srbije, Nikola [ainovi}, krade preko firme ATL, to je javna tajna u Srbiji. Radmilo Bogdanovi} preko Arkanovih qudi. Oni to uvoze, oni diktiraju cenu, oni se bogate preko no}i, a narod grca u bedi. To se de{ava. Sada su Arkana isforsirali kao politi~ku li~nost. Znate, za wim su raspisane mnoge me|unarodne Interpolove poternice zbog pqa~ki banaka, zbog raznih drugih krivi~nih dela, a on sada predvodi Stranku srpskog jedinstva, on }e da ujediwuje Srbe, on }e da propisuje Srbiji kako treba da deluje u ovim uslovima i kako da se bori za svoje jedinstvo, za svoju slobodu. Za{to? I tre}e pitawe, zapravo prvo koje je postavqeno. Nijedna druga partija u Srbiji nije nikada bila blokirana na ovaj na~in na koji je sada blokirana Srpska radikalna stranka. Televizija je napadala partije, mene su napadali, ako se se}ate, 1990. godine i li~no, i sve {to se moglo ~uti sa dràvne televizije o meni bilo je da sam psihopata, da sam kriminalac, da sam alkoholi~ar, iako nikada nijedno krivi~no delo nisam po~inio, nikada nisam le~en od bilo kakve du{evne bolesti, i uop{te ne pijem alkohol. Mo`da dva-tri puta godi{we po jednu dve ~a{ice u specijalnim prilikama, na slavi ili tako ne{to. Velika je mo} televizijskog medija, ogromna mo}. I ako je to u neodgovornim rukama, i ako je to monopolizovano, onda postaje totalitarni instrument. Ova blokada koju danas protiv nas sprovode, najboqe je svedo~anstvo da se socijalisti jedino boje Srpske radikalne stranke kao najozbiqnije konkurencije. Potpuno odsustvo publiciteta. Ve} nekoliko meseci uop{te ne daju ni{ta o nama. Nema nikakvih informacija sa na{ih konferencija za {tampu. Odsustvom publiciteta nas gu{e, kao i lansirawem raznih laì i kleveta. Oni uop{te ne obaveste javnost {ta sam ja rekao, {ta sam ja izjavio za novine, za neki drugi medij, a napadaju me zbog toga i razne izmi{qotine lepe. Recimo, da se mi zalaèmo da se proda Kosovo i Metohija [iptarima. Mi srpski radikali da predamo neku srpsku teritoriju! Najbesmislenije stvari iznose! Danima su prikazivali neke gomile oru`ja iz policijskog arsenala i tvrdili da je to oru`je uzeto srpskim radikalima. Nije ta~no. Oduzeta su dva-tri komada oru`ja i to u pograni~nim pojasevima u Sremu, na Kosovu i Metohiji, u Sanyaku tamo gde je policija Srbima delila oru`je radi wihove bezbednosti i u slu~aju neke intervencije spoqa, ili neke pobune nekih nacionalnih mawina itd. I to oru`je je dobijeno na dràvni revers iz dràvnih magacina. Daqe, svi ovi napadi zapravo su kampawa koja }e se razbiti o glavu socijalistima. Svi ovi podaci su kontraproduktivni. Ja mislim da nema ~oveka u Srbiji koji veruje socijalistima ono {to iznesu preko dràvne televizije, toliko je tih izmi{qotina. Voditeq: Izvinite samo da vas prekinem za trenutak. Nekada nismo mogli, do pre izvesnog vremena, da zamislimo nijedno ve~e na Radio televiziji Srbije a da vi ne budete ni na jednom programu.
241
Dr [e{eq: Vi preterujete, ni to nije ta~no. Voditeq: [ta o tome kaète? Dr [e{eq: Beogradski list Vreme ~ija je orijentacija vrlo bliska Gra|anskom savezu, dakle, ~ija je redakcija potpuno suprotstavqena programskoj koncepciji Srpske radikalne stranke, Vreme koje nas uvek napada po bilo kom osnovu i iznosi ~itav niz... Voditeq: I koje ste vi napadali svojevremeno. Dr [e{eq: ... izmi{qotina protiv nas, koje smo i mi èstoko napadali. Sada su objavili kwigu i iz te kwige u novinama objavquju delove iz kojih se vidi da je pro{le godine Srpska radikalna stranka najmawe bila zastupqena na dràvnoj televiziji. Najvi{e je bila zastupqena Socijalisti~ka partija Srbije, pa DEPOS, pa Demokratska stranka, pa Srpska radikalna stranka. Ostale stranke zanemarujemo jer one prakti~no ne postoje. Kako se mogao ste}i pogre{an utisak da sam ja bio najvi{e zastupqen? Zato, jer kada su pozivani predstavnici Srpske radikalne stranke, samo sam se ja pojavqivao, a predstavnici drugih stranaka su se mewali. Na{ Izvr{ni odbor je zakqu~io da se ja najboqe i najadekvatnije nosim sa predstavnicima drugih stranaka u tim me|usobnim televizijskim duelima. Voditeq: Zlobnici kaù da niste imali koga da po{aqete tamo. Dr [e{eq: Nije ta~no. Mi smo sada u Skup{tini Republike Srbije dokazali da imamo poslanike koji su sposobniji od svih poslanika Socijalisti~ke partije Srbije i od drugih opozicionih stranaka. [est dana je trajala debata i videlo se da imamo veoma ozbiqne qude. Ali televizija i mediji obi~no daju malo prostora. Tamo se ne de{ava kao na va{oj privatnoj televiziji, da se moè gostovati dva sata, pa razgovarati op{irno o svemu. Tamo obi~no dobijete nekoliko minuta. Recimo, u predizbornoj kampawi kada su bili oni okrugli stolovi, dobijete nekoliko minuta i morate sve da kaète za tih nekoliko minuta. Mene je Izvr{ni odbor odabrao ba{ zato {to su ra~unali da ja mogu za najkra}e vreme da kaèm su{tinu na{eg programa. Jer, recimo, predstavnicima drugih stranaka to nije bilo dovoqno ni da elabori{u svoj uvod, pa se u su{tinu problema nisu uspeli ni ukqu~iti. Recimo, ja sam na dràvnoj televiziji imao TV duel sa Radetom Stojanovi}em iz Demokratske stranke Srbije. Pa sam u~estvovao u susretu sa Vladetom Jankovi}em, tako|e ~lanom Demokratske stranke Srbije. Pa na okrugom stolu sa Vojislavom Ko{tunicom. Dakle, isto vreme su dobili radikali i Demokratska stranka Srbije. Samo {to su se predstavnici Demokratske stranke Srbije mewali, a ja sam uvek bio u ime Srpske radikalne stranke. Otuda taj utisak da smo mi bili vi{e zastupqeni. Me|utim, uzmite te egzaktne podatke koje je objavila redakcija lista Vreme, pa }ete videti da smo bili zapravo najmawe prisutni kada se ukupan broj minuta na{eg u~e{}a u informativno-politi~kom programu sabere. Voditeq: Ako je to bilo sve, ja bih vas zamolio, imamo slede}eg gledaoca na liniji. Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan. Ja sam Ivan Pandijevi}, ja bih postavio tri pitawa gospodinu [e{equ, i ujedno bih ga pozdravio. Va{ komentar o eventualnom isporu~ewu od strane gospodina Milo{evi}a na ha{ki proces i kako biste se u tom slu~aju borili? Drugo, kakav je
242
sada va{ stav prema HTV Studiju B i TV Politici, kada znamo da sada vi{e prostora imate na tim televizijama nego na dràvnoj televiziji? I da li se promenio va{ stav? I tre}e pitawe: u slu~aju da se formira opozicioni blok svih opozicionih stranaka, da li bi Srpska radikalna stranka u tom slu~aju pristupila opozicionom bloku? Hvala lepo, unapred. Voditeq: Hvala vama. Dr [e{eq: Milo{evi} je o~igledno izgubio glavu. U velikoj je panici i od wega ~ovek moè danas sva{ta o~ekivati. [to se mene ti~e, ja uop{te nisam zabrinut. âk i kada bi me isporu~ili u Hag, mene to uop{te ne bi zabrinulo. Ja sam spreman i dobrovoqno da idem u Hag. Za{to? Zato {to nikada nikakvo krivi~no delo nisam po~inio, nikakav ratni zlo~in, niti sam podstrekivao druge da ~ine ratne zlo~ine. [ta je ratni zlo~in? Ubijawe civila ili povre|ivawe civila, mu~ewe civila, ili pqa~ka, ili podstrekivawe drugih da to rade, {ikanirawe i maltretirawe ratnih zarobqenika i ubijawe ratnih zarobqenika. To su ratni zlo~ini. Ja nikada ni{ta od toga nisam po~inio, niti su to u~inili dobrovoqci Srpske radikalne stranke i ja nemam ~ega da se bojim, ja mogu sutra da putujem u Hag. Ali, ako ja krenem za Hag mora}e i Slobodan Milo{evi}. Jer wegove ruke nisu ~iste, a moje jesu. One formacije koje su pod wegovom kontrolom, crvene beretke, Arkanova grupacija, kapetan Dragan i neke sli~ne pod kontrolom policije Republike Srbije koje su u~estvovale u ratu, one su po~inile ratne zlo~ine. One su ogroman ratni plen sistematski izvla~ile iz srpskih krajina, preprodavale na crnom trì{tu u Beogradu i tako su se li~no bogatili. Ja ne mogu da kaèm da nijedan dobrovoqac Srpske radikalne stranke nije izvukao ratni plen. Bilo je takvih slu~ajeva. Kada bismo saznali da su neki na{i eventualno u~estvovali u pqa~ki, mi smo ih odmah ka`wavali i iskqu~ivali iz na{ih redova. Ali, i ako jeste neki dobrovoqac Srpske radikalne stranke doneo ratni plen ovde u Srbiju, onda je to ono {to se moè u jednoj ili u dve ruke poneti. A ovi su {leperima izvla~ili! Pa vi sada procenite kako te stvari stoje prakti~no i ko moè biti pozvan na odgovornost. Voditeq: Gospodin Borisav Jovi} vas je preko Radio-televizije Srbije optuìo da, ukoliko va{a stranka pobedi na izborima i vi formirate vladu, jednostavno ne}ete mo}i iza}i iz zemqe na bilo kakve pregovore jer }ete tamo biti uhap{eni. To nije dvosmisleno re~eno. Dr [e{eq: To gospodin Jovi} izmi{qa. Ja javno kaèm i to sam ve} rekao nekoliko puta, da sam spreman samoinicijativno da idem u Hag, ako me neko pozove. Mene je samo jednom Iglberger optuìo za navodno ubistvo 3.000 muslimana i Hrvata kod Br~kog. A do tog momenta ja u toku rata uop{te nisam bio u Br~kom. I{ao sam tek posle wegove izjave. Niti su tamo bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke. I kada sam ga demantovao ni re~i vi{e nije rekao o tome. Ja sam spreman da li~no idem i mislim da nemam razloga da se bilo ~ega pribojavam. Jer, ipak, ako nekoga optuìte, morate svoju optu`bu i dokazati ili isplatiti adekvatnu naknadu onome ko je nevino optuèn i zbog toga maltretiran pred bilo kakvim sudom.
243
Ja li~no osporavam pravnu osnovu Me|unarodnog suda. Me|utim, ako mene pozovu, ja idem, ne zato {to priznajem taj sud, nego zato {to smatram da je to prilika da skinem qagu sa svoga imena i jednostavno da ~itavoj me|unarodnoj javnosti opi{em sve te stvari i dokaèm da Srbi nisu ni ~inili ratne zlo~ine, osim ovoga {to su se de{avale pqa~ke i eventualno pojedina~ni slu~ajevi ubistva, ali samo pojedina~ni slu~ajevi. A za pojedina~ne slu~ajeve se i pojedina~no odgovara, jer u pravu postoji princip individualne odgovornosti. [to se ti~e Studija B i Televizije Politika, mi smo sa obe redakcije bili u izvesnom sukobu ali na razli~it na~in. Sa Televizijom Politika smo bili u sukobu onda kada je bez ikakvog razloga otkazan moj televizijski duel sa Milanom Paro{kim i to onoga dana kada je trebalo da se odrì. Ta zategnuta situacija me|u nama je trajala oko tri meseca. Uop{te se nismo ni pojavqivali na tom programu. A onda me je pozvao direktor Kompanije Politika @ivorad Minovi}, na izvestan na~in se izvinio zbog toga, i predloìo da obnovimo saradwu obe}av{i da }e Politikina ku}a uvek biti korektna prema Srpskoj radikalnoj stranci. Danas je Televizija Politika korektna, radio Politika je korektan, ali novine Politika nisu korektne, a da ne govorimo o Ekspres politici. [to se ti~e Studija B, uvek je vodio izrazito antiradikalsku politiku, ~ak su preko svojih emisija lansirali razne laì i klevete o meni. Recimo, progla{avali me homoseksualcem, psihopatom, {ta sve o meni nisu lansirali. Ja sam uzvra}ao na wihove optu`be. Ja ne volim mnogo da se branim od optu`bi koje su nedokazane i koje su izmi{qene. Ja vi{e volim da napadam, to strukturi moje li~nosti vi{e odgovara, ali pro{le godine su proglasili bojkot moj li~ni i Srpske radikalne stranke u celini i mesecima moje ime uop{te nisu pomiwali u programu. Nekada daju snimak nekog nastupa ili moju fotografiju a kaù, ~ovek ~ije ime mi ne pomiwemo. Nedavno je direktor televizije Studija B do{ao u Srpsku radikalnu stranku, i izrazio àqewe {to je do toga do{lo i ponudio da obnovimo saradwu. Mi smo pristali da se ta saradwa obnovi bez obzira {to mi i daqe ostajemo politi~ki protivnici po na{em ideolo{kom i politi~kom opredeqewu. Dakle, potreban je jedan korektan nastup u javnosti ~ak i onda kada se nekom suprotstavqate, ili kada se protiv nekoga borite, kao u ovom slu~aju. Mi verovatno nikada ne}emo imati isti pogled na svet, nikada ne}emo imati iste politi~ke stavove i borba na jednoj korektnoj platformi, ~ak i ona borba koja postaje ùstrija, koja postaje energi~nija, koja postaje vatrenija. Da li je mogu}a koalicija svih opozicionih stranaka? Ja mislim da nije mogu}a. Prvo, postoje stranke koje su krajwe neozbiqne, koje prakti~no ne postoje, ili postoje samo formalno. Koje su lansirali socijalisti kojima su oni omogu}ili registraciju, i koje se pojavquju od izbora do izbora kada treba da se ozbiqnim opozicionim strankama oduzme izvestan procenat glasova pa da socijalisti u~estvuju u wihovoj raspodeli. Svima je jasno da Mirko Jovi} nikada ne moè probiti cenzus od 5%, da taj cenzus nikada vi{e ne moè probiti Milan Paro{ki od kako je uveden proporcionalni izborni sistem. Svima je jasno da ni Arkan ne}e dobiti vi244
{e od 5%. I mnoge druge stranke. Ali socijalisti ih namerno forsiraju i na dràvnim medijima oduzimaju prostor ozbiqnim opozicionim strankama, i daju ga ovima kako bi dobili neki procenat glasova, a po{to oni ne}e pro}i u Narodnoj skup{tini, onda socijalisti u~estvuju u preraspodeli tih glasova. Znate, svi glasovi onih koji ne dobiju 5%, posle se dele me|u strankama koje dobiju vi{e od 5%. U Srbiji postoje danas samo ~etiri ozbiqne opozicione stranke. To su: Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka i Srpski pokret obnove, odnosno DEPOS. Sve ostale ne postoje ako zanemarimo stranke nacionalnih mawina. Pitawe bi se moralo formulisati da li je mogu}a saradwa me|u ove ~etiri opozicione stranke? Mi smo ve} javno pozdravili promene u politici Demokratske stranke Srbije. Pro{le godine nije bila mogu}a na{a saradwa ni sa jednom od ovih opozicionih stranaka, zbog wihovog odnosa prema nacionalnom pitawu, prema patriotizmu. Me|utim, ove godine Demokratska stranka Srbije je promenila svoje stanovi{te. To je po~elo wihovim suprotstavqawem VensOvenovom planu i pored srpskih radikala jedino su se oni suprotstavili. Zatim, nekim izjavama koje idu u pravcu za{tite srpskih nacionalnih interesa, suprotstavqawa stranom pritisku itd. I odmah su se stvorili uslovi za na{u eventualnu saradwu u budu}nosti. Demokratska stranka posle nedavnih kadrovskih promena tako|e mewa svoju politi~ku orijentaciju prema nacionalnom pitawu, i prema patriotizmu. ûli ste nedavno izjave Zorana \in|i}a pretpostavqam. To odmah stvara uslove za na{u saradwu. Nema mnogo spornih pitawa u ekonomskoj, socijalnoj i politi~koj sferi ako mi imamo ista stanovi{ta prema srpskom nacionalnom pitawu, ako smo iskreni patrioti, ako se suprotstavqamo nametawu voqe stranih sila Srbiji i srpskom narodu, ako se suprotstavqamo poku{ajima da se pocepa Srbija. [to se ti~e Srpskog pokreta obnove, odnosno DEPOS-a, tamo takvih promena jo{ nije bilo. Bez obzira na sukobe sa Vukom Dra{kovi}em i nekim drugim pojedincima, to uop{te nije va`no. Ako i tamo do|e do pozitivnih promena po nacionalnom pitawu, po pitawu patriotizma, stvori}e se uslovi za na{u eventualnu saradwu u budu}nosti. Mi nemamo nikakvih predrasuda. Ali, dok oni i daqe pristaju uz Gra|anski savez Vesne Pe{i}, dok se i daqe zalaù za okupaciju srpskih zemaqa, razoruàwe srpske vojske, uslova za saradwu nema. Nije pametno stvarati koalicije pre izbora. Ako stvarate koaliciju pre izbora podrazumeva se da imate isti politi~ki, ekonomski i socijalni program. Ako imate isti politi~ki, ekonomski i socijalni program onda se name}e pitawe za{to niste jedna stranka, za{to ste podeqeni u nekoliko stranaka. Zar samo zbog nekih liderskih ambicija istaknutih li~nosti u stranci, i ni{ta drugo? Koalicije ne treba stvarati pre izbora. Koalicije dolaze na red posle izbora, kada se vidi ko sa kolikom snagom raspolaè u parlamentu, pa onda, ili imate potrebe za koalicijom, ili nemate. Stranka koja ima vi{e od 50% poslani~kih mesta nema potrebe da bilo sa kime ulazi u koaliciju. Kod nas se to verovatno ne}e desiti, nijedna stranka ne}e imati vi{e od 50%, a onda se stvaraju uslovi za
245
ulazak u neke koalicione saveze. I u koaliciju ulazite sa onim ko vam je najsrodniji, sa kime se slaète u ~itavom nizu najva`nijih pitawa. Mi smo spremni da u|emo u koaliciju sa svima onima koji vode iskrenu patriotsku politiku, koji su se ispravno opredelili po srpskom nacionalnom pitawu. A o svemu ostalom moèmo da razgovaramo. Mi nikada nismo spremni da u|emo u koaliciju sa socijalistima, nismo bili ni pro{le godine kada su nam to nudili i kada su svi o~ekivali takvu koaliciju. Ako se se}ate, socijalisti su preko Arkana lansirali prvo ponudu da budem ministar unutra{wih poslova, se}ate se kada je to Arkan izjavio u Pri{tini, pa je sva {tampa prenela. Pa su onda, po{to sam ja to odbio i rekao da to ne dolazi u obzir, oni su ponudili da budem predsednik Vlade Srbije. To je tako|e Arkan lansirao preko sredstava javnog informisawa. Ono {to Arkan lansira, iza toga stoje socijalisti. Voditeq: To je bio probni balon? Dr [e{eq: To je bio probni balon, ali ja se nisam upecao na taj probni balon. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan, Mihajlovi} na vezi. Ja sam strpqivo slu{ao gospodina [e{eqa. Pozdravqam vas i gospodina [e{eqa. Slu{ao sam ga kako se àli na wegov tretman pod informativnom blokadom. Da li se se}a kako je bilo drugim liderima dok su bili pod blokadom? Verovatno ni wima nije bilo lako. Imam jedno konkretno pitawe. Kako se Srpska radikalna stranka finansira? I kako on obja{wava na|ene dukate u stanu potpredsednika stranke, gospodina Petkovi}a? Dr [e{eq: Ja sam ve} rekao da nijedna druga opoziciona stranka nije bila pod ovakvom blokadom pod kakvom smo mi danas. Mislim da sam to zaista vrlo detaqno elaborisao. Ja se ne àlim na to. Ve} sam objasnio da se ni na {ta ne àlim. Ja sam svestan da su socijalisti izgubili glavu i da }e se sada koristiti svim sredstvima u obra~unu sa radikalima, ali kada izgube vlast, tek }e onda osetiti posledice. Onda }e oni biti blokirani na dràvnoj televiziji. Onda }emo mi posmewivati wihove glavne urednike i direktore televizije. Onda }e oni da osete svu gor~inu izbornog poraza. Voditeq: I {ta mislite, kako su se ose}ali opozicioni lideri? Dr [e{eq: Nisu nikada bili na ovaj na~in blokirani. Napadala ih je televizija, napadala je i nas. Ali nisu obustavqali emitovawe priloga sa wihovih konferencija za {tampu, priloga sa wihovih promotivnih skupova itd. A mi smo pod apsolutnom blokadom i mi smo jedina stranka koja je od 1990. godine pod apsolutnom blokadom dràvne televizije. [to se ti~e drugog pitawa, o finansirawu Srpske radikalne stranke. Mi se finansiramo iskqu~ivo od dobrovoqnih priloga na{ih ~lanova i od ~lanarina koje su veoma male. Na{a ~lanarina jo{ nije pre{la 100.000 dinara godi{we, a to je zaista u dana{wim uslovima bezna~ajan iznos, toliko ne ko{taju ni ilustrovane novine. I one su mnogo skupqe, je li tako? Jedna Duga }e, kada iza|e slede}i broj, ko{tati nekoliko miliona. Srpska radikalna stranka ima u svojim redovima ve}i broj uspe{nih privatnika, biznismena i oni uglavnom svojim dobrovoqnim prilozima finan246
siraju na{e aktivnosti. Ali, mi smo stranka koja je veoma skromnih prohteva i mi, od svih drugih stranaka, koristimo najmawe novca u predizbornoj kampawi. Pro{le godine smo mi utro{ili ukupno oko 200.000 maraka, a sve druge stranke su imale mnogo ve}e tro{kove. Recimo, DEPOS i Demokratska stranka su pre{li iznos od 1,000.000 maraka. DEPOS je imao tro{ak od nekoliko miliona. A da ne govorimo o socijalistima koji su vi{e miliona maraka potro{ili za predizbornu kampawu. Setite se kako je to izgledalo kada su oni objavqivali spotove na televiziji. Nekoliko puta dnevno spot Srpske radikalne stranke, a vi{e puta i do krajwih granica izdr`qivosti gledali{ta i{li su spotovi ove tri strana~ke grupacije. Ni ovoga puta mi ne}emo neki veliki iznos upotrebiti u predizbornoj kampawi, ni ovoga puta ne}emo prema{iti iznos iz pro{le godine. Voditeq: Tre}e pitawe je bilo kako komentari{ete dukate koji su na|eni kod potpredsednika va{e stranke? Dr [e{eq: Nisu na|eni nikakvi dukati. Mi smo raskrinkali Qubi{u Petkovi}a kao agenta Slu`be dràvne bezbednosti u rukovodstvu Srpske radikalne stranke. On je pred novinarima i kamerama Studija B i Televizije Politika priznao da je radio za Slu`bu dràvne bezbednosti i da je od wih dobijao izvesne naloge, ~ak je naveo imena qudi itd. I rekao je da niko na wega nije vr{io pritisak da sve prizna. A posle dva dana je dobio nalog Slu`be dràvne bezbednosti koja je bila besna zbog takvog nastupa Qubi{e Petkovi}a. Ja sam se posluìo lukavstvom. On uop{te nije znao da ja dovodim televizijske kamere i o ~emu }emo razgovarati sa novinarima, kada smo mi u{li u moju kancelariju. Qubi{a Petkovi} je od Slu`be dràvne bezbednosti na trajnu upotrebu dobio slu`beni automobil Opel ida, sa civilnom registracijom, i saobra}ajnom dozvolom koja glasi na Ministarstvo unutura{wih poslova Srbije. Dobio je i trosoban stan u centru Beograda. Formalno mu je stan dala op{tina ali po nalogu Slu`be dràvne bezbednosti. I ako se se}ate, on je posle, kada je u svom stanu drào konferenciju za {tampu posle dva dana, po policijskom nalogu, rekao da mu nije policija dala stan nego op{tina zato {to ima 19 godina radnog staà, a radio je kao taksista. Pa koji je to taksista sa 19 godina radnog staà zato {to ima troje dece dobio od dràve stan, i to trosoban stan u centru grada? Ima li takvih u Negotinu? Ima li toga bilo gde u Srbiji? On je pokazao nekoliko kilograma srebrnog nakita, tvrde}i da sam mu ja dao to srebro da ga proda i da zadrì novac. To je bio vrhunac gluposti. Te{ko je zamisliti takvu situaciju u kojoj se ne{to sli~no moglo desiti! On je dobio srebrni nakit od policije da ga prikaè na televiziji, da ga poku{a iskoristiti protiv mene li~no. Nije dobio zlato, jer je policija odavno zlato iz ratnog plena rasprodala. âk su otvorili zlataru na ime @eqka Ra`natovi}a Arkana u centru Beograda i preko te zlatare su prodavali zlato. Mene samo ~udi {to mu nisu eventualno dali tri kilograma heroina, pa da me optuè da sam trgovac drogom. Od policije, od ideolo{ke policije jednog propalog reìma sva{ta ~ovek moè o~ekivati, pa i ovakve stvari!
247
Dràvna televizija uop{te nije prikazala prethodne izjave Qubi{e Petkovi}a, nego je samo dala ovo {to ide eventualno u prilog reìmu. Ali, mislim da je svim gledaocima bilo jasno da je re~ o najobi~nijoj reìji. Voditeq: To je i bio komentar pitawa na{eg gledaoca, da se daju samo optu`be na va{ ra~un i na ra~un va{e stranke, a da nema onoga {to je prethodilo. Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan. Ovde Anita. @elim najsrda~nije da pozdravim gospodina Vojislava [e{eqa. Mislim da je najpametniji, najo~itiji, najborbeniji politi~ar, koliko se ja razumem u politiku. Ne treba da nas brine to {to Socijalisti~ka partija radi sa svima nama, pa ovoga puta i sa gospodinom [e{eqem, po{to ga je svojevremeno iskoristila za svoje nastupe da otkloni sve one koji wima smetaju. Svima je nama jasno kako se i na koji na~in oni uz pomo} televizije i ~asopisa bore za svoje mesto. Ali nam jedino nije jasno, postoji li neki na~in da ovom narodu svane, da skinu tu bedu sa glave. I da iskoristimo adute koje gospodin [e{eq ima u rukama pa da svi zajedno krenemo da jednom i nama svane. Ima li ne~eg boqeg? Zna~i, sa re~i na dela! Postoji li na~in, kratak recept u koje redove treba uz gospodina [e{eqa da stanemo da svima nama bude boqe? Dr [e{eq: Postoji samo jedan na~in koji bismo prihvatili mi srpski radikali, a to su demokratski parlamentarni izbori i samo na tom na~inu insistiramo. Ako narod 19. decembra opet glasa za socijaliste, mi }emo podràti narodnu voqu, mi se tome ne}emo protiviti. Za nas je narodna voqa najvi{i zakon. Mi smo ube|eni da ovoga puta narod ne}e glasati za socijaliste, da }e socijalisti biti definitivno poraèni. Ube|eni smo u to. Ako se pokaè da smo se prevarili, {ta se moè! Sami smo krivi {to smo se tu prevarili. Ako nas narod ne}e, onda nas ne}e. Ako narod èli socijaliste, eto mu socijalista. Mi }emo uvek po{tovati narodnu voqu. Od nas nikada ne o~ekujte da pozovemo narod na ulicu, na oru`je, na uli~ne sukobe, na krvoproli}e i sli~no. Mi to nikada ne}emo u~initi. Mi smo se oru`ja la}ali onda kada je trebalo braniti zapadne srpske zemqe, suprotstaviti se spoqa{nim neprijateqima i pokazali smo svoju hrabrost. Hrabrost u unutra{wim sukobima unutar srpskog naroda ne}emo nikada pokazivati. Nikada u tim sukobima mi oru`je ne}emo koristiti. Vidite, sada hapse neke radikale. Uhapsili su ukupno 16 qudi, od toga 10 pripadnika Srpske radikalne stranke. Mi }emo to izdràti. Mi }emo izdràti ~ak i ako nas sve uhapse. Znamo da u ovoj zemqi nema dovoqno zatvora u koje bi mogli da strpaju svih 120.000 ~lanova Srpske radikalne stranke. Ali u svakom slu~aju, ma koga od nas da uhapse, mi opet ne}emo izlaziti na ulice i ne}emo se dizati na oru`je. Oni danas namerno hapse srpske radikale, ne bi li nas u~inili nervoznim, qutim, besnim, i ne bi li mi u toj qutwi napravili neki ishitren, nepromi{qen potez, iza{li na demonstracije pa da oni ubace svoje provokatore, da ti provokatori po~nu sa sukobima, da pucaju, da padne krv i da Srpska radikalna stranka bude optuèna za krvoproli}e. I da nas posle toga zabrane. To mi nikada ne}emo raditi. Sva samovoqa reìma nailazi na jedan ~vrst otpor Srpske radikalne stranke, ali otpor bez upotrebe nasiqa.
248
Mi Milo{evi}u poru~ujemo àri, pali dediwski dizdare, i na tvoju kulu }e do}i red. Ali taj red }e do}i polako, strogo u skladu sa zakonom. Ukoliko socijalisti izgube decembarske izbore, odgovara}e i Milo{evi}, i policija, i najvi{i dràvni funkcioneri za razne oblike kriminala koje su podsticali, koje su omogu}ili, i u ~emu su li~no u~estvovali, ali i za ova {ikanirawa gra|ana kojima se podme}u razne la`ne optu`be. Voditeq: Objasnili ste va{ stav da }e ovaj narod odlu~iti svojim glasovima na izborima. Me|utim, ja bih vas podsetio. Bilo je mnogo pri~a povodom pro{logodi{wih izbora, da su bili name{teni i da su srpski radikali osvojili toliki broj mesta u Republi~koj skup{tini upravo zahvaquju}i SPS-u. Dr [e{eq: To su sme{ne tvrdwe. Da je SPS name{tao izbore vaqda bi sebi namestio rezultate a ne Srpskoj radikalnoj stranci, da ih srpski radikali posle dovedu u te{ko}e koje uop{te ne mogu da prevazi|u na regularan na~in, zbog ~ega su morali da pribegnu kr{ewu Ustava, raspu{tawu Skup{tine pre nego {to je glasano o poverewu Vladi, dok je bila debata o poverewu Vladi. To su sasvim besmislene {pekulacije. Jer, izbori se ne mogu ukrasti. Moè se ukrasti izvestan procenat glasova, jedan, dva, tri procenta. Ali u celini, izbori se ne mogu ukrasti. Postoji 10.000 glasa~kih mesta. Da biste ukrali izbore treba da angaùjete 100.000 qudi u kra|i glasova. I uvek se na|e neko ko prevari ~itavu operaciju. Ne moète vi izvr{iti neko krivi~no delo u kome }e u~estvovati 100.000 qudi i da sve ostane u tajnosti. To jo{ nikada nikome na svetu nije uspelo. Neki procenat moè da se ukrade, ali ne bitan. S druge strane, socijalisti su izgubili i pro{le izbore. Oni bi i onda pali sa vlasti da smo mi imali sa kime da sara|ujemo. Ali {ta se de{avalo pro{le godine posle izbora? I daqe se DEPOS zanosio monarhijom i Milanom Pani}em. Demokratska stranka nije bila dovoqna kao partner. [ta }emo mi sa DEPOS-om kada oni poku{avaju jednog poluidiota kakav je Aleksandar Kara|or|evi} da dovedu na presto u Beogradu, kada i daqe podràvaju Milana Pani}a, kada vode antisrpsku politiku, kapitulantsku politiku, kada propagiraju mr`wu unutar srpskog naroda itd? Mi bukvalno nismo imali sa kime da sara|ujemo. Mi nismo imali drugu opciju osim da omogu}imo socijalistima da formiraju mawinsku vladu, da vidimo kako }e to i}i i da li su uop{te u stawu da vladaju i da ih onda sru{imo. Sada su, ipak, opcije druga~ije. Sada su se pojavile nove patriotske stranke, do{lo je do promena, ve} sam rekao, u Demokratskoj stranci Srbije i u Demokratskoj stranci. Sada ve} ima sa kime da se razgovara. Mo`da }e i u DEPOS-u, odnosno u Srpskom pokretu obnove do}i do nekih promena. Mi bismo pozdravili te promene ako budu pozitivne i usmerene u pravcu za{tite srpskih nacionalnih interesa. Onda se moè razgovarati. Mi ne}emo cepidla~iti i na li~ni osnov prebacivati da li je mene neko uvredio, ili me nije uvredio, pa da mu se li~no svetim. Mene to ne interesuje. Postoji jedna strana~ka politika, postoji politika koja je usmerena ka interesima srpskog naroda i u ciqu realizacije takve politike, mi smo spremni da pre|emo preko svih li~nih neprijatnosti. Voditeq: Predlaèm da ukqu~imo slede}eg gledaoca.
249
Dr [e{eq: Samo bih naveo jo{ jedan primer. Vidite, Milo{evi} je mene dva puta hapsio, 1990. godine i pola predizborne kampawe sam proveo u zatvoru. To meni nije smetalo da ga podrìm pro{le godine ako je on zaista bio iskreni srpski patriota. To {to sam ja bio u zatvoru, to je moja li~na, privatna stvar. I ako }u se ja rukovoditi onim {to sam li~no preìveo ~itavog ìvota u politi~kom anga`manu, onda je najboqe da se ne bavim politikom. Ja se rukovodim interesima naroda i interesima svoje stranke. Ako oni nalaù da se uspostavi saradwa sa nekim ko zaista vodi iskrenu patriotsku politiku, onda }emo mi to da uradimo, bez obzira {ta je ranije bilo. Me|utim, sada je pitawe koliko je zaista Milo{evi} bio iskren. Ove godine dolazi do obrta u wegovoj politici, do promene te politike. E, ~im je on promenio tu politiku i onog trenutka kada je ona postala kapitulantska, on je izgubio svaku podr{ku Srpske radikalne stranke. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan, pozdravqam sve u studiju, a gospodinu [e{equ brojni komplimenti. Mnoga pitawa mogu da se postave ali bih sada postavio jedno. Za{to pla}amo pretplatu televizije uz struju. To je anahronizam u ovakvome dru{tvu. Drugo, kakav vam je ekonomski program, i koliko ima demokratije u va{oj stranci? [to se ti~e ekonomskog programa, kako gledate konkretno na rasprodaju dru{tvenih stanova? Dr [e{eq: [to se ti~e naplate televizijske pretplate, letos je postavqeno pitawe obezbe|ivawa urednog pla}awa pretplate, jer neki su pla}ali a neki nisu pla}ali. U na{oj praksi je bilo evidentno da najredovnije pla}a sirotiwa, penzioneri, radnici qudi s malim primawima, a najneurednije plati{e su bili qudi sa najve}im primawima, najbogatiji qudi. I letos je taj zakon usvajan da bi svi pla}ali, da niko ne bi izbegao pla}awe. Me|utim, posle toga ide na{a inicijativa da se potpuno ukine televizijska pretplata. Prvo smo insistirali da dràvna televizija bude pod vi{estrana~kim Upravnim odborom. Kako to nije pro{lo, postavilo se pitawe za{to svi gra|ani da pla}aju televizijsku pretplatu za televiziju koja je pod dominacijom jedne partije? I ako ta partija formira vladu, onda je najprirodnije da se ta televizija finansira iz buyeta. I zbog toga smo i{li sa zakonskom inicijativom da se u potpunosti ukine televizijska pretplata. Ako }e ona da opstane, onda treba obezbediti da je svi pla}aju. Ali, mi traìmo da se potpuno ukine pretplata. Dakle, da je niko ne pla}a. Tu je bitna razlika na kojoj treba insistirati. [to se ti~e ekonomskog programa Srpske radikalne stranke, mi zaista insistiramo na punoj privatizaciji. I to je jedna od kqu~nih orijentacija na{eg programa. Mo`da }emo o tome posle razgovarati u emisiji, da se zadrìm samo na privatizaciji stanova, po{to je pitawe konkretno. Mi smatramo da je dobro {to je do{lo do masovnog otkupa stanova po pristupa~nim cenama. Ali je problem u tome {to ne znamo gde je oti{ao taj novac koji je tako prikupqen. Kao {to je i problem gde je i svaki drugi, konkretan, ìvi novac. Gde je oti{ao novac sa stare devizne {tedwe, gde je oti{ao novac od primarne emisije i od {pekulacija sa wom na crnom trì{tu, gde je oti{ao onaj novac od zajma za preporod Srbije koji je li~no Milo{evi} propagirao i kojim je upravqao, gde je oti{ao od gra|anske {tedwe u privatnim bankama itd.?
250
[to se ti~e stanova, mi smo se prvo zalagali da se stanovi daju besplatno u vlasni{tvo nosiocima stanarskog prava, koji imaju vi{e od 40 godina radnog staà, podrazumevaju}i da je ~ovek za 40 godina radnog staà ve} otplatio svoj stan. I ako se saberu dva bra~na druga, recimo suprug i supruga, pa ako zajedni~ki imaju 40 godina radnog staà onda oni besplatno mogu dobiti u vlasni{tvo stan. Tre}a solucija je da se tako besplatno moè dobiti dvosoban stan, do dvosobnog stana najvi{e a ostatak bi se mogao otkupiti. Reìm je izabrao ovu varijantu sa jeftinim otkupnim cenama. I tu nije sve pravedno izvedeno. Neki stanovi su otkupqivani po vi{im a neki po mawim cenama, a to nije uvek zavisilo od kvaliteta stana. Ali, u svakom slu~aju, dobro je {to su kona~no gra|ani postali vlasnici tih stanova, {to je jedan veliki segment dru{tvene svojine na taj na~in likvidiran. Mi smatramo da treba dru{tvenu svojinu potpuno ukinuti, neke wene delove prevesti u dràvnu tamo gde je to najneophodnije, a sve ostalo privatizovati. Voditeq: Tre}e pitawe je bilo: koliko ima demokratije u va{oj stranci? Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka je partija izrazito demokratskog karaktera. Kod nas se sve odluke donose na demokratski na~in. Glavne odluke se donose na sednicama Glavnog odbora i na sednicama Izvr{nog odbora. Kod nas postoji izvesna hijerarhijska struktura u stranci, kao i u svakoj drugoj modernoj politi~koj partiji. Postoje mesni odbori koji su ukqu~eni u op{tinske odbore, postoje okru`ni odbori i Glavni odbor i sve odluke se donose na demokratski na~in. Na{ Glavni odbor ima 235 ~lanova i wegovi su ~lanovi svi predsednici op{tinskih odbora, svi predsednici okru`nih odbora, svi savezni i svi narodni poslanici. A Izvr{ni odbor ima 35 ~lanova, i wega bira Glavni odbor. Sve odluke se donose ve}inom glasova, posle demokratske i argumentovane rasprave. Voditeq: U vezi sa ovim, ja bih samo hteo jedno dodatno pitawe. Kako vi obja{wavate to da, recimo, u op{tinskim skup{tinama vi gotovo da i nemate odbornika u Srbiji? I u ovom gradu je to tako, vi to sigurno znate. A bili ste sa tolikim brojem poslanika zastupqeni u republi~kom parlamentu? Dr [e{eq: Mnogi su taj podatak poku{ali da zloupotrebe za svoju tezu kao dokaz da su izbori bili zaista reìrani pro{le godine. Ali, ta situacija se desila zbog razli~itog izbornog zakona, izbornog principa. Za Republi~ku i Saveznu skup{tinu poslanici su birani po proporcionalnom principu, a za op{tinske skup{tine i Gradsku skup{tinu Beograda po ve}inskom principu. Pa se desilo u op{tinama po ve}inskom principu da su nastupili samostalno socijalisti, samostalno radikali a da su se sve druge opozicione stranke udruìvale. Vidite, unutar DEPOS-a su DEPOS i Demokratska stranka zajedno isticali svoga kandidata. Pa su DEPOS i Demokratska stranka i sve druge opozicione stranke zajedno dobijale vi{e glasova nego radikali i u drugi krug i{li sa socijalistima. Zbog toga se desilo da u nekim mestima radikali nisu dobili nijedno odborni~ko mesto, a da su u drugim dobili mawe nego {to su to po procentu glasova mogli da obezbede da je bio proporcionalni izborni princip. Ali u 10 op{tina mi smo postali vladaju}a stranka. U Novom Sadu ima251
mo najvi{e odbornika mi, pa socijalisti, i formirana je koaliciona vlada. U In|iji samo mi vladamo, kao i u nekim drugim op{tinama. U Malom Zvorniku smo dobili 80% odborni~kih mesta. I samo mi vladamo. Zatim u @itora|i, ali su nam onda socijalisti potkupili dvojicu odbornika, koji su pre{li socijalistima u tabor, pa su oni preuzeli vlast. Bila je razlika za jedno odborni~ko mesto. Potkupili su ih. Mogli su to da urade jer su tu izbori bili na ve}inskom principu. Ne zavisi od stava stranke odborni~ko mesto nego se odbornik tretira kao da je bio kandidat grupe gra|ana. Imamo tri op{tine na Kosovu i Metohiji u kojima vladamo. Zatim Trgovi{te i Temerin u Vojvodini, tamo tako|e vladaju radikali. A u @abqu vladaju radikali. Ukupno 10 op{tina u Srbiji ima u kojima smo odneli pobedu na lokalnim izborima. Voditeq: Gospodine [e{eq, ovo je privatna televizija, mi izme|u ostalog ìvimo i od reklama, pa da pogledamo jedan kratak blok EPP poruka. Ponovo smo u studiju. Vodimo razgovor sa na{im gostom dr Vojislavom [e{eqom i prvo pitawe posle pauze je koliko mislite da {tete napadi na gospodina Milo{evi}a s obzirom na to da znamo koliko poverewe on uìva u narodu? Dr [e{eq: Ja se nikada, od kada sam se po~eo aktivno baviti politikom, nisam brinuo ho}e li neki istup {koditi ili ne}e. Ja govorim iz li~nih uverewa, govorim ono {to zaista iskreno mislim. Govorim i ube|en sam u to da govorim istinu. I to mi je bio osnovni orijentir jo{ u vreme moje prve mladala~ke pobune protiv komunisti~kog poretka, pa kroz jednu kontinuiranu borbu protiv titoisti~kog reìma do po~etaka vi{estrana~kog organizovawa, pa kroz vi{estrana~ku politi~ku borbu. Milo{evi} je jo{ popularan u narodu, ali i ta popularnost se topi, znate. Ne moè narod praznog stomaka, koji se smrzava, praznog nov~anika, koji mora da nosi staru ode}u od pre vi{e godina, da veruje u nekoga ko je davao odobrewe za sve one poteze koji su bili suprotni egzistencijalnim narodnim interesima, ko je vitalno ugrozio naj{ire narodne slojeve. Voditeq: To se nekako uklapa u one na{e pretpostavke da socijalisti ne}e dobiti ve}inu na izborima, a ja predlaèm da ukqu~imo na{eg slede}eg gledaoca, dobar dan. Gledalac: Dobar dan. @elim da se direktno javim i pozdravim na{eg i va{eg gosta gospodina [e{eqa, i da mu poèlim dobar prijem u na{em opozicionom gradu. Ovom prilikom bih hteo da postavim jedno pitawe, ako dozvoqavate. Voditeq: Izvolite. Gledalac: Po{to je gospodin [e{eq jedan od vo|a najve}e i najja~e opozicione stranke u Srbiji, èleo bih da mi objasni situaciju koja se ispoqava preko na{ih medija. Do ju~e je bio prisni saradnik na{eg predsednika Milo{evi}a i tako re}i qubio mu ruku, a sada odjednom toliko pquvawe jednog na drugog. Dr [e{eq: Ja Milo{evi}u nikada nisam qubio ruku i uvek sam bio sa wime u sukobu, i pro{le, i pretpro{le godine. I uvek sam javno govorio da sam sa wime u sukobu. I ako se se}ate jedne televizijske emisije na Televiziji Beograd pro{le godine, Zoran \in|i} ili Rade Stojanovi},
252
u televizijskom duelu mi je zamerio {to sam izjavio za novine a to je neki strani list objavio, da me je Slobodan Milo{evi} drào dva puta u zatvoru, i ako ja jednom do|em na vlast, da }u ja wega uhapsiti, ali ne dam da ga obaraju sa Zapada, spoqa, Amerikanci, Englezi, Nemci i drugi. Ja i danas tako mislim. Ko }e biti predsednik Republike Srbije, ko }e vladati Srbijom, koja }e vlada ostvarivati programsku politiku svoje stranke, o tome treba iskqu~ivo da odlu~uje srpski narod. Ja ni danas ne dam da spoqa neko obara socijaliste. Socijaliste }emo mi ovde obarati, i zbog toga {to su ekonomski neefikasni, {to su korumpirani, {to su skloni kriminalu, {to nemaju dovoqno znawa da narod izvuku iz sada{we bede, a ne zato {to nisu po voqi zapadnim silama ili bilo kome drugome na svetu. Ja se suprotstavqam Milo{evi}u zbog wegove politike i zbog odstupawa te politike od vitalnih egzistencijalnih interesa srpskog naroda, a ne zato {to ga eventualno neko na Zapadu ne trpi, {to ga nazivaju balkanskim kasapinom, Sadamom i kakve mu sve jo{ etikete nisu pri{ivali. Sve to ne stoji. Ja sam Milo{evi}ev protivnik zbog wegovih gre{aka koje obrazlaèm, koje su krajwe jasne, a ne zbog toga {to ne podleè ukusu nekoga ko nema {ta da traì u unutra{woj politici na{e zemqe. Voditeq: Da li vi mislite da }e Milo{evi} mirno sedeti dok ga vi, ili neka druga opoziciona stranka, sru{ite? Dr [e{eq: On ve} ne sedi mirno. Sada je pred wim alternativa da li }e se na{im napadima suprotstavqati iskqu~ivo pravnim, demokratskim i parlamentarnim politi~kim sredstvima, ili }e pribegavati metodama koje nisu demokratske i koje nisu parlamentarne. To je sada pitawe na koje se ne moè dati adekvatan odgovor. Ovo {to on ve} radi preko svoje policije, nije demokratski, nije pravni i nije parlamentarni odgovor na politi~ke izazove. To je najgrubqa represija. Represija prema politi~kim protivnicima i neistomi{qenicima. Ali, postoji opasnost da }e on jo{ grubqoj represiji da pribegne. Recimo, da zavede vanredno stawe uo~i samih izbora ili odmah posle izbora. On je hteo da isprovocira radikale da iza|u na ulicu, da do|e do nemira pa da ti nemiri budu razlog za uspostavqawe vanrednog stawa, kao {to je kraq Aleksandar jedva do~ekao ubistvo Stjepana Radi}a u parlamentu Kraqevine Jugoslavije, pa da izda [estojanuarski dekret i kaè da ne treba nikakav posrednik izme|u wega i naroda, pa je ukinuo parlament. Tako i on moè da iza|e na televiziju i da kaè vidite kakav je onaj parlament, on nije dostojan Srbije i srpskog naroda, Srbija sa wime ne moè da se ponosi, pa nam ne treba niko. Ja sam va{, vi ste moji i ne treba nam nikakav posrednik. To nije nemogu}e da se desi. Ali zbog toga treba unapred narod upozoriti i wemu blagovremeno izbiti taj adut iz ruku. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan. Hteo bih da postavim pitawe drugu [e{equ. Dokle }e ovaj narod imati poverewe u te partije? Drugo, iz razgovora preko televizije vidim da [e{eq spomiwe 200.000 maraka tro{kova wegove partije. Koliko mi imamo stranaka, to su milioni i milioni maraka! Za{to oni nisu pomogli narodu? Taj narod prima 4-5 maraka platu dok se
253
na{i lideri, wegova partija i drugi razme}u sa 200,300, i 500.000 maraka! Zar te pare nisu mogle da odu u biznis, da ovaj narod ne pla}a skup hleb, da narod malo boqe ìvi, da kupi ogrev, da plati gorivo itd? Dr [e{eq: Svaki narod ima onakve politi~ke partije kakve zasluùje. Politi~ke partije su ogledalo jednog naroda. Kroz wih provejava sve ono {to ~ini elemente narodne voqe, narodnih pogleda, narodnih stremqewa itd. Svaka partija je jedan segment naroda i wegovo ogledalo. [to je ve}a partija, to vi{e ima pristalica u narodu i qudi iste orijentacije. Suprotno vi{epartijskom sistemu bi bilo vra}awe na jednopartijsku diktaturu, na totalitarni poredak, na autokratiju, a totalitarni poredak komunisti~kog tipa, titoisti~ka autokratija su nas i doveli do ovoga. [to se ti~e novca kojim pojedine partije raspolaù, ja sam ve} rekao da postoje samo ~etiri opozicione i jedna vladaju}a partija, dakle, pet partija. Od tih pet partija Srpska radikalna stranka ima najmawe novca i najmawe novca koristi u predizbornoj kampawi. Sve druge koriste mnogo vi{e. I taj novac ide u biznis. Evo, recimo, termin na televiziji se pla}a, ne mnogo ali se ipak pla}a. To je mawa cena u odnosu na ono drugo {to stranka mora da plati. I to ide u biznis! Jer da nema tih raznih tro{kova, raznih reklama, ne bi mogle ~itave privredne grane da posluju, da opstanu. Ne bi mogla da opstane ni va{a televizija u Negotinu da nema qudi koji reklamiraju ne{to preko televizije. Kaète da je to rasipawe novca, ali nije. Reklama u savremenom svetu nije rasipawe novca. Reklama je veoma potrebna. Reklamiraju se proizvodi, reklamiraju se politi~ke partije, reklamiraju se bioskopske predstave, reklamiraju se kwige, sve se mora reklamirati da bi na{lo put do konzumenta. Mora se reklamirati i politi~ka stranka. Ako se politi~ka stranka ne reklamira, ona prestaje da postoji. Ona se izgubi. Ona se zaboravi. Sve {to nije neprekidno prisutno u javnosti, zaboravi se. Milo{evi} je veliki demagog. On kaè treba taj novac koji je odre|en za reklamu politi~kih stranaka dati u neke humanitarne svrhe. A gde je onaj novac koji je Milo{evi} ukrao, koji je odneo u kiparske i u druge banke u svetu, na privatne ra~une? [to taj novac ne ide u humanitarne svrhe? Za{to narod potkrada {pekulacijama sa primarnom emisijom? Za{to ne omogu}i da se primarna emisija normalno distribui{e onima kojima je namewena i da se tako smawi inflacija? Inflacija mora postojati, ali ne ovolika kolika je danas. Za{to taj potez ne napravi? Za{to ne izjedna~i plate u dru{tvenom i dràvnom sektoru kako je prihva}eno letos u Saveznoj i republi~kim skup{tinama, do omera 1:4, za{to se toga ne drè? Za{to su poslani~ke plate u proteklom mesecu ispla}ivali u iznosu vi{em od 200 maraka, dok ima penzija od 5 ili 10 maraka? Za{to su to uradili? Za{to ne ujedna~e penzije do omera 1:2? To bi bilo ispravno. A ne traìti od nekoga ko odlu~i da raspolaè svojim novcem na jedan na~in, da to preusmerava u neku drugu svrhu. Mislim da je to sme{no. To je kao kada bi neko rekao nekome ko je bogat: za{to se ne odrekne{ tog bogatstva i podeli{ svim qudima? Moè i to da se uradi, samo, znate, ima jedan drugi problem. Ako je dràva neozbiqna, ona moè pribegavati ovakvoj demagogiji. Ako je partija neozbiq254
na, ona moè tako|e pribegavati demagogiji, da se sve uzme onima koji su bogati i podeli onima koji su siroma{ni. Ali, posle pet godina opet }e onaj ko je ranije bio bogat, da se obogati i ko je ranije bio siroma{an opet }e da bude siroma{an. Za{to? Zato {to nisu promeweni dru{tveni instrumenti koji omogu}avaju boga}ewe jednima a siroma{ewe drugima. Moraju se promeniti ti instrumenti! Pa ako se neko i daqe bogati neka to bude boga}ewe na osnovu wegovog rada, wegovih sposobnosti, wegove poslovne ume{nosti, wegove spretnosti, a ne boga}ewe zato {to je bio u vrhu vlasti, {to je imao monopol, {to je potkradao dràvu, {to je potkradao narod i {to je tako dolazio do ogromnih nov~anih sredstava. A upravo ovaj drugi na~in boga}ewa se kod nas de{ava, zato {to je korumpirana socijalisti~ka vlast. Zbog takve vlasti kod nas narod sve vi{e osiroma{uje. Sada je pitawe ho}e li Srpska radikalna stranka uop{te uspeti da skupi 200.000 maraka ove godine. Pro{le godine smo uspeli a pitawe je da li }emo i ove godine, jer to se ne prikupi odmah, to se prikupqa. Znate, ~ak smo nekim na{im darodavcima jednostavno dosadili pa se ve} hvataju za glavu kada nas vide, odmah znaju da }emo da traìmo za ne{to, recimo za zakup nekog termina, oglasa u novinama, za {tampawe postera, letaka i sli~nih stvari. âk i da se odreknemo tog novca, 200.000 maraka je bezna~ajna suma u odnosu na onu sumu koja je ukradena iz Fonda za penzijsko osigurawe, iz Fonda za zdravstvenu za{titu, iz fondova za {kolstvo, bezna~ajna je i u odnosu na ono {to je dràva ukrala tim istim gra|anima koje bismo mi eventualno mogli nekom sitnicom da pomognemo. Jer kada se 200.000 maraka podeli na broj gra|ana u Srbiji, na 10 miliona, to nije ni{ta. To je ba{ bezna~ajna suma. A dràva je wima ukrala tri milijarde dolara stare devizne {tedwe i ukrala im je nekoliko milijardi dolara koje su oni, jadnici, ulagali u Dafiment banku, u Jugoskandik i druge privatne banke bliske reìmu, u sprezi sa reìmom. A setite se, kada je blokirana Dafiment banka danima posle toga najvi{i dràvni i partijski funkcioneri Socijalisti~ke partije su podizali svoje {tedne uloge, podizali svojim prijateqima i svojim ro|acima. âk je i glavni odgovorni urednik Informativnog programa Televizije Beograd, Dragoqub Milanovi} podizao novac nepoznatim qudima kod Dafine, ali je uzimao procenat od 20% do 30%. I sada takvi kriminalci od nas traè ono malo {to jedva skupimo da podelimo. Moèmo i da zakqu~amo stranku, wima bi bilo najlep{e da na{a stranka i ne postoji, da potpuno nestane sa politi~ke scene i da oni mogu nesmetano daqe da pqa~kaju. S vremena na vreme oni pozovu da se sirotiwi podeli neka sitna crkavica, ali to je sasvim bezna~ajno u odnosu na one sume koje su oni odavno opqa~kali. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan, Slavica ovde. Pozdravqam gospodina [e{eqa i sve u studiju. Ja sam imala prilike pro{le godine da ga ~ujem i vidim. Pro{le godine je bio daleko simpati~niji i boqi, bar meni. îni mi se da sada daje izjave koje su u koliziji. Ja bih imala mnogo pitawa, ali }u postaviti samo dva ili tri da ne budem mnogo op{irna. Voditeq: Izaberite samo dva.
255
Gledalac: Recimo, vi ste za sve opozicione stranke, do pre izvesnog vremena govorili da su to strani pla}enici, da su {pijuni Zapada, CIA-e, da je NTV Studio B pla}enik stranih slu`bi i sve ostalo. Sada ste i vi okrenuli }urak sasvim naopako, kako ste vi rekli za gospodina Milo{evi}a. Za{to sada odjednom kaète da ne glasamo za Socijalisti~ku partiju, nego za neku od opozicionih partija? Da li treba da glasamo za radikale? [ta zapravo vi nudite kao ekonomski program, po{to su izbori na pragu? Mislim da ste iz tih razloga sada gost u Negotinu. Ako kojim slu~ajem do|ete vi na vlast, zapravo radikali, kako to da }e kroz 10, 20, 30 godina sankcije biti skinute ovoj zemqi? Svi znamo da Zapad kaè da ste vi jedna od ekstremnih stranaka u Srbiji, da ni teoretske {anse nema da nam se sankcije skinu ako vi do|ete na vlast. Da li ste prestali da pretite na{im susedima u okruèwu bombardovawem, kao na primer Italiji da }e ih Jugoslovenska armija bombardovati? To ne doprinosi skidawu sankcija. I drugo, prate}i va{e izlagawe ja bih vrlo rado da vas vidim i ~ujem, uvek sam koristila priliku da vas slu{am, uvek ste napadali qude a niste im dali prilike da odgovore na va{e napade i optu`be. Nikada nisu dobili priliku da se su~ele sa vama, da jedan drugim u o~i kaète {ta imate. Da vi iznesete va{e optu`be, a da tim qudima date priliku da odgovore. I {to je interesantno, vi uvek napadate, u stvari svi napadnuti qudi su sa prostora Srbije, zna~i ovde su ro|eni. Mislim da je nemogu}e da svi oni koji su ro|eni u Srbiji ne vaqaju, a da neki drugi budu daleko boqi, po{teniji. Za koje vreme vi garantujete ukidawe sankcija? Hvala vam lepo. Dr [e{eq: Zaista mnogo pitawa, ja }u se truditi da sve zapamtim. Prvi put nisam siguran da }u zaista sva pitawa zapamtiti, ali idemo redom. [to se ti~e toga da vam nisam simpati~an koliko sam bio pro{le godine, znate, ja sam ve} malo ostario u odnosu na pro{lu godinu, pa je verovatno to razlog. Ali {ta }ete, starost ~ovek ne moè da spre~i, starost dolazi sa godinama i protiv toga se ne moè ni{ta efikasno preduzeti. Vi govorite da neko na Zapadu tvrdi da nam sankcije nikada ne}e ukinuti, ni za 20 godina ako radikali do|u na vlast. To nikada niko na Zapadu nije rekao. Poneko je sankcije vezivao sa opstankom Milo{evi}evog reìma, a nikada ih niko nije dovodio u vezu sa Srpskom radikalnom strankom. [to se samih sankcija ti~e, one se ne ti~u nijednog konkretnog reìma u Srbiji. Sankcije }e trajati dok zapadne sile ne realizuju svoje strate{ke interese na Balkanu, na na{im prostorima, ili dok ih srpski narod adekvatno ne ubedi da nikada te interese ne}e realizovati bez obzira kakve posledice sankcije imale, pa }e onda oni sami od tih sankcija da odustanu. Vidite, Milo{evi} je pre nekoliko dana prihvatio i javno obelodanio moju tezu iz juna pro{le godine. Kada su provedene sankcije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija ja sam odmah rekao da treba prekinuti sve pregovore dok traju sankcije, jer kao neravnopravan pregovara~ nemamo {ta da traìmo na raznim me|unarodnim konferencijama. Nama su ruke vezane i nismo ravnopravan sagovornik sa drugima.
256
Milo{evi} je i{ao vi{e puta u razne pregovara~ke turneje. Kada se vra}ao u zemqu di~io se ogromnim uspesima i rezultatima, a posle svakog wegovog diplomatskog uspeha, nama je ovde bilo sve teè, sve su nam vi{e sankcije stezali oko vrata. I sada Milo{evi} kaè da ne}e na novu Londonsku konferenciju o Jugoslaviji dok nam ne ukinu sankcije, jer nismo ravnopravni pregovara~i. On to kaè posle godinu i po dana! Da je tako uradio u junu mesecu pro{le godine, mo`da bi nam sankcije ve} po~eli skidati. Jer, moglo se re}i vi ste nas doveli pred svr{en ~in, mi ne moèmo da ìvimo pod sankcijama, mi smo osu|eni na uni{tewe i zato ne}emo da pregovaramo i da sami kumujemo sopstvenom uni{tewu, a vi sprovedite {ta ste naumili. To bi bila mnogo boqa opcija od ove koju je Milo{evi} prihvatio. Sada i on kaè da ne}e na Londonsku konferenciju dok mu sankcije ne ukinu, a koliko se sve poniàvao. Prvo, svaki put kada wegov avion pole}e sa beogradskog aerodroma on prethodno mora traìti dozvolu od UNPROFOR-a za poletawe. Zatim je i{ao na strani bojni brod u Jadranskom moru da pregovara, pa engleskim helikopterom koji je po wega i Bulatovi}a do{ao u Podgoricu da bi ih prebacio na taj brod. To je krajwe ponièwe! Na strani bojni brod se ide kada potpisujete kapitulaciju, a ne kada vodite ravnopravne pregovore sa nekim drugim me|unarodnim ~iniocima. Nije ta~no da sam napadao samo qude iz ove suène Srbije. Za mene je Srbija svaka teritorija na kojoj ìvi srpski narod odvajkada. Dakle, za mene je Srbija i [umadija, i Negotinska krajina, i Vojvodina, i Crna Gora, i Republika Srpska i Republika Srpska Krajina. Za mene je Srbija i Makedonija. Da vas odmah razuverim. Recimo, napadao sam naj~e{}e Vuka Dra{kovi}a on je poreklom iz Hercegovine, Dragoquba Mi}unovi}a, on je poreklom Crnogorac. Da ne nabrajamo daqe, da ne pomiwemo imena jer to ide u onom pravcu u kome mi nemamo nameru u ovoj predizbornoj kampawi da ide. Daqe, tvrdite da sam ranije govorio jedno a sada drugo. To nije ta~no. I pro{le godine na mitingu i danas govorim u su{tini iste stvari. Ko se mewao? Mewali su se socijalisti. Ja sam i pro{le godine na mitingu rekao, ako se se}ate, a mo`da ima i neki snimak s tog mitinga, da smo mi wihovi politi~ki protivnici, da se borimo za wihovo obarawe sa vlasti, ali }emo ih obarati iskqu~ivo parlamentarnim politi~kim sredstvima. To sam svuda govorio. Iskqu~ivo parlamentarnim politi~kim sredstvima, napadaju}i pritom one koji primewuju nasiqe na beogradskim ulicama. I rekao sam da ne}emo dozvoliti da nam neko spoqa mewa reìm u Srbiji. Podràvao sam one teze koje su bile patriotske. Socijalisti~ka partija Srbije je zaista bila patriotska i mi smo sara|ivali sa reìmom u pruàwu svih vrsta pomo}i u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i materijalne, i zdravstvene, i vojne pomo}i, ukratko, sve vrste pomo}i. Ali ove godine dolazi do promena u politici Socijalisti~ke partije, i mi smo morali reagovati na te promene. Voditeq: Ja bih da vas opomenem jo{ jednom, ako moète da budete malo kra}i, ima mnogo gledalaca... Dr [e{eq: Je li ostalo jo{ neko pitawe da odgovorim?
257
Voditeq: Da li ste prestali da pretite na{im susedima? Dr [e{eq: [to se ti~e tih pretwi, setite se kada je pretwa izre~ena. Izre~ena je kada su nama pretili sa Zapada vojnom intervencijom ili bombardovawem. Bombardovawem Republike Srpske i mostova na Drini i bombardovawem Beograda. Ja sam rekao ako Italija u~estvuje u tim bombardovawima i daje svoje baze, da }e stradati. Ga|a}emo Italiju raketama. I svaku drugu susednu zemqu koja u~estvuje u agresiji na nas. Pretwa je bila pod ako, ako oni nas prvi napadnu! [ta je trebalo da kaèm ako oni nas prvi napadnu, mi se uop{te ne}emo braniti ili }emo se braniti samo na na{oj teritoriji. Ma nemojte? Brani}emo se na onaj na~in na koji }emo neprijatequ, agresoru zadati najteè udarce. A najteì je udarac bombardovawe neprijateqeve teritorije. Mi ne moèmo dohvatiti Ameriku, Englesku, ili Francusku, ili Nema~ku. Neki su generali pretili ~ak i bombardovawem Londona, da li se se}ate? Nije va`no koji. Ja znam da to nije mogu}e, ali mogu}e je bombardovati susedne zemqe koje u~estvuju u agresiji na na{u zemqu. To im je upozorewe: nemojte nas napadati, jer se ne}ete dobro provesti. I to upozorewe je bilo vrlo efikasno u Italiji. U Italiji je danima trajala panika zbog te pretwe. Ta pretwa je realna jer Srbi imaju oru`je kojim moè dosegnuti teritoriju Italije. [to se ti~e na{eg ekonomskog programa, on je vrlo poznat u javnosti jer smo ga vi{e puta izlagali, obrazlagali, o wemu govorili, i svako na{e u~e{}e u skup{tinskim debatama i u Republici Srbiji i u Skup{tini Savezne Republike Jugoslavije bilo je zasnovano na tom programu. Zato }u ja sada da govorim samo o dve ta~ke tog programa. Prvo privatizacija. Privatizacija je najva`nija ta~ka, ali ne na ovaj na~in na koji to reìm sprovodi. Reìm sprovodi privatizaciju na onaj na~in na koji bi se privatizacija najbrè ogadila ve}ini gra|ana, tako {to bi do{lo do {to ve}ih pqa~ki, pronevera, otpu{tawa radnika i sli~no. Mi smatramo da privatizaciju treba sprovoditi prodajom preduze}a na javnim licitacijama. Prvo najmawih, pa redom po veli~ini. Onaj ko kupi od dràve preduze}e dràvi daje novac a novac ide u socijalne fondove, pre svega u fondove penzijskog osigurawa, a kupac se obavezuje da ne}e za 5 godina mewati osnovnu proizvodnu orijentaciju. Bilo je slu~ajeva da se, recimo, privatizuje preduze}e i odmah mewa proizvodna orijentacija, pa ~ak i izdaje u zakup poslovni prostor a radnici otpu{taju. Ne}e se, dakle, mewati proizvodna orijentacija najmawe 5 godina i ne sme se smawiti broj zaposlenih radnika. Tre}e, radnicima se garantuje najmawa zarada koju dràva propisuje u adekvatnim vremenskim rokovima. To je sve {to se ti~e privatizacije. Ono {to je posebno va`no u na{em ekonomskom programu da ne bih mnogo duìo jer me upozoravate na op{irnost mojih odgovora, je pitawe poreske politike. Mi se zalaèmo za krajwe pojednostavqenu poresku politiku. Prvo, da se ukinu sve uvozno-izvozne kvote, jer ako treba neka roba da se uvozi onda se za wu pla}a porez. Za{to dràva da odre|uje koja }e se koli~ina uvesti? To treba prepustiti firmama, privatnicima. Neka uveze koliko ko ho}e, va`no je da on na grani~nom prelazu plati carinu, odnosno porez dràvi. A onda neka je prodaje kako zna i ume. I boqe da uzme tu robu u {to ve}im koli~inama pa da me|usobnom konkurencijom obara258
ju cenu, a ne uvozno-izvoznim kvotama da se odre|uje koliko }e se uvesti, pa da ti uvoznici imaju monopolski poloàj na trì{tu. To je najopasnije kod kvota. Treba podneti molbu Ministarstvu trgovine za uvoz izvesne robe, pa traìti dozvolu za uvoz a wu dobiju oni koji podmaù ministre, koji ih podmite, koji korumpiraju wih ili wihove pomo}nike, ili imaju firmu koja je vrlo bliska ministru, ili su mu srodnici, prijateqi, poznanici i sli~no. To je jedan od izvora ogromne korupcije u na{em dru{tvu. Drugo, treba tako pojednostaviti poresku politiku, da se ona prelivawem sredstava koja su odlazila u privatne yepove neproduktivnih pojedinaca preusmere u dràvni buyet. Recimo, dràva je kod nas ostvarivala vrlo nisku cenu nafte i benzina, i drugih naftinih derivata. Kod nas je zvani~na cena benzina i sada ispod 1 marke, daleko ispod. Ali benzin nigde ne moète da na|ete. Ne moète da ga kupite. Za{to? Zato {to dràva i benzin koji se ovde proizvede prodaje po jeftinim cenama. Kome? Raznim {pekulantima, qudima iz vrha dràvne hijerarhije. Jedan od wih je i Arkan. On dobije za bagatelu benzin pa ga prodaje na crnom trì{tu. Ako na{a zemqa proizvede milion i po tona nafte godi{we, ne{to mawe ali nije bitno, nije va`no koliko, va`no je da je to ipak velika koli~ina i ako obezvredi cenu te nafte i naftinih derivata, onda se to odmah za jeftine pare da raznim ministrima, raznim {pekulantima iz vrha dràvne vlasti, a oni to preprodaju privatnicima po mnogo vi{im cenama. Mi traìmo da se porez na 1 litar dizela ili benzina i drugih naftinih derivata odredi, recimo, u iznosu od jedne marke po litru, uslovno re~eno. [est miliona tona nafte se godi{we potro{i u na{oj zemqi, i to bi obezbedilo {est milijardi maraka za buyet. To je dovoqno i za savezni i za oba republi~ka buyeta, i za vojsku i za policiju, i zdravstvo, i prosvetu, i penzijsko osigurawe. Dovoqno je. Zatim porez na cigarete, porez na zlato, krzno i drugu luksuznu robu, i carine, plus porez na nekretnine koje bi propisivale op{tine, nezavisno od ovog dràvnog poreza, koji bi iznosio 1% od vrednosti nekretnine godi{we. Sve ostalo bi bilo slobodno, nema poreza na promet, nema poreza na profit, na zarade, na ovo, na ono. [ta se time dobija? Apsolutno se pojednostavquje dràvna administracija. Kada se uvozi nafta, porez i carina se jedinstveno pla}aju. Recimo, ta jedna marka bi podrazumevala i porez i carinu, a pla}ala bi se na grani~nom prelazu. [ta }e posle uvoznik da radi sa naftom, da li }e je popiti, da li }e je prosuti ili }e je prodavati i po kojoj ceni, to dràvu ne treba da interesuje, time se pojednostavquje dràvna administracija, buyet se snabdeva realnim prihodima, novcem iz realnih primawa. Tako da se odmah elimini{e inflacija. Ono {to je odlazilo raznim {pekulantima iz dràvne birokratije sada ide u dràvni buyet. Privatna inicijativa bi se razmahala do neba. [ta sve privatnici nisu u stawu svojim znawem, svojim sposobnostima i svojom inventivno{}u da postignu, samo im treba razne sisteme dozvola ukinuti, i prepustiti im se na voqu. Daqe, recimo za svakog zaposlenog se pla}a. Treba odrediti da se pla}a samo 20 maraka mese~no, kolika god da je plata. Taj novac bi i{ao u Fond penzijskog osigurawa. Kolika }e mu biti plata, to bi se kolektivnim ugovorima poslodavaca i sindikata realizovalo, u to dràva ne bi trebalo
259
da se me{a. Dràva moè samo da propi{e najmawu platu. I tada bi privatnici otvorili ogroman broj novih radnih mesta. Procvetao bi privatni sektor. A {ta se sada de{ava? Sada ih dràva pritiska raznim optere}ewima, ne da im da di{u, sve im poku{ava oporezovati. Stalno im za vrat {aqe finansijsku policiju, stalno im kontroli{e ovo, ono, {ikanira ih, a sve zato da bi oni podmitili finansijsku policiju. Do|e finansijski policajac, vi mu date 500 ili 1.000 maraka i zavr{ili ste posao, recimo za 15 ili mesec dana. A slede}i put kada vam do|e opet tako. Privatnici to znaju, ogromna ve}ina privatnika. Takva je praksa kod nas. To se mora izbe}i. Ako mu se odredi 20 maraka za svakog zaposlenog, to nije iznos koji privatnik ne moè da plati. Sutra }e platu zaposlenom dati u iznosu od 300 maraka, ili 400 maraka. Ali sada, kada mu dràva name}e da dràvi da vi{e nego {to daje zaposlenom radniku, (a takav je odnos da 20% vi{e ide dràvi, ako zaposleni radnik dobija 100 maraka dràvi treba da se da 120 maraka) onda je privatnik destimulisan. Ne}e da zapo{qava, smawuje na minimum broj zaposlenih ili ih zapo{qava na crno, pa im daje neke bedne sume kriju}i to od dràve. Kada do|e inspekcija onda sakriva radnike, onda ih tera iz radwe, tera iz preduze}a i sli~no. Dakle, postoje re{ewa. Ali ovakva re{ewa moè da sprovede u praksi samo neko ko se bavi politikom radi li~ne slave, da bi ga posle 50 ili 100 godina hvalili kao dobrog politi~ara, a ne neko ko je shvatio svoju politi~ku funkciju, ministarsku fotequ ili funkciju predsednika vlade kao {ansu da se {to pre obogati, obezbedi svoju porodicu, pa kako bilo wegovom narodu i dràvi. Voditeq: Gospodine [e{eq, na{ gledalac je dugo ~ekao na vezi, ja predlaèm da ga ukqu~imo pa da ponovo napravimo jednu EPP pauzu. Dobar dan. Gledalac: Dobar dan. Hteo bih da pozdravim gospodina [e{eqa i da postavim tri pitawa. Prvo, da li je gospodin [e{eq jo{ vojvoda? ûo sam da mu je vojvoda \uji} oduzeo titulu. Zatim, {ta se pri~a u Vojvodini za ovo naoruàwe i za{to mu je to trebalo? I {ta o~ekuje od ovih izbora? Mo`da je i odgovorio ali sam se ja kasnije prikqu~io. Hvala. Dr [e{eq: Odgovorio sam na posledwa dva pitawa. Ovo prvo nije istina. To su opet izmi{qotine. Za moje ime se vezuju najgore mogu}e izmi{qotine i ja se, znate, mnogo ni ne trudim da to demantujem. [to se ti~e vojvode \uji}a, nikada nije povukao svoj ukaz o progla{ewu, niti je to mogu}e. êtni~ki vojvoda prestaje da bude vojvoda samo smr}u. I onda ne prestaje da bude, ali ne moè da realizuje to svoje zvawe. To niko nikome ne moè oduzeti. [to se ti~e oru`ja, rekao sam ve} da najve}i deo tog oru`ja podme}e policija. Automati koji su zaista na|eni kod na{ih ~lanova, dobijeni su na uredan dràvni revers. Ako se se}ate ~ak i onog velikog pe~ata sa {ahovnicom koji su u dva navrata prikazali na dràvnoj televiziji, pored naoruàwa za koje su tvrdili da je na|eno kod srpskih radikala, najboqe svedo~i kakvim se metodama sluè. Ja ne bih davao nikakve prognoze, rekao sam ve} da ne o~ekujem pobedu socijalista. Koliko }e koja stranka da dobije, to zaista unapred ne mogu da kaèm. Mi sve prepu{tamo narodnoj voqi, kako narod odlu~i, mi }emo po{tovati wegovu voqu.
260
Voditeq: Da napravimo sada malu pauzu i da obavestim gledaoce da smo, u dogovoru sa gospodinom [e{eqem, odlu~ili da emisiju produìmo za jo{ jedan sat. Dakle, mo}i }ete da budete sa nama otprilike jo{ oko 50 minuta. Posledwih 10 minuta emisije predlaèm da telefon bude zatvoren, da bi gospodin [e{eq mogao da odgovori na sva va{a pitawa. Imamo jedno pitawe koje je posebno vezano za ovaj kraj. Ovaj narod je bio upla{en va{om idejom da treba sru{iti elektranu da bi se na taj na~in probila blokada pa vas molim da mi na to odgovorite, a uz to jo{ ne{to {to je tako|e vezano za ovaj kraj. Po{to sam ta pitawa o~ekivao, ali nisu bila postavqena, pa }u morati ja da ih postavim. Dr [e{eq: Po{to ih vi postavqate moè jedno po jedno. Voditeq: Moè i tako. Dr [e{eq: Kada moram da pamtim ovako, po sedam, osam pitawa, koje gledaoci postave... Voditeq: Ovo ne morate da pamtite. Dr [e{eq: Prvo, nije interpretacija dobra. Ja se nisam zalagao za ru{ewe brane. Rekao sam po{to je blokirana Jugoslavija na Dunavu, po{to su na{i brodovi blokirani i ne mogu slobodno da prolaze kroz rumunsku prevodnicu, po{to na{a jo{ nije izgra|ena, vaqda je sada pu{tena u promet... Voditeq: Nije jo{, ali je u zavr{noj fazi. Dr [e{eq: Pa ta zavr{na faza traje dugo. Voditeq: Ne, ovo je stvarno zavr{na faza. Dr [e{eq: Vide}emo da li je zaista, daj boè da je tako! Ja sam rekao da treba i zapretiti ru{ewem \erdapske hidrocentrale, zapretiti. Jedno je zapretiti, a drugo je ne{to zaista i sru{iti. Kada vi ne~im zapretite a u o~ajnom ste poloàju, blokiraju vas sa svih strana, vi izazivate pa`wu onih kojima pretite. Oni razmi{qaju koliko je va{a pretwa realna a koliko nije. Oni misle: mo`da su o~ajnici, mo`da su na to ve} spremni, mo`da su to neki samoubila~ki porivi, ko zna {ta je, hajmo malo popustiti. Voditeq: Vi mislite da to pomaè? Dr [e{eq: Smisao je bio takav. Ja sam rekao zapretiti, to bi pomoglo. Voditeq: To bi pomoglo. Mene interesuje da li ste razmi{qali o ovom narodu koji to jednostavno nije shvatio tako, nego kao va{u najozbiqniju pretwu. Dr [e{eq: Ne, narod je to shvatio. To su neki posle u novinama eksploatisali za napade na mene li~no i na Srpsku radikalnu stranku, ali narod koji je gledao taj televizijski prenos u Skup{tini, shvatio je vrlo jasno o ~emu se radi. Zapretiti taj izraz je bio upotrebqen. I svim onima koji su to gledali neposredno preko televizijskog prenosa bilo je jasno o ~emu se radi. Onima koji to nisu gledali pa su eventualno posle informisani iz druge ili tre}e ruke, i to preko sredstava javnog informisawa, koji su me zbog toga napali, oni su mogli biti u zabludi. Uostalom, da sam ja zaista tako ne{to mislio, vaqda se ne bih usudio da do|em u Negotin.
261
Voditeq: Slede}e pitawe koje sam hteo da vam postavim odnosi se na va{ ekonomski i socijalni program, u kome se vi u jednom delu zalaète za stvarawe slobodne bescarinske zone uz kompletnu obalu Dunava, dakle i na ovom delu kome pripada teritorija op{tine Negotin, treba propisati dràvne takse koje bi bile me|u najprivla~nijim na svetu, {to bi zna~ilo za prvo vreme otvarawe nekoliko stotina hiqada a kasnije i ~itav milion radnih mesta. Ovo je stvarno zanimqivo i za nas dobro. Dr [e{eq: To je zanimqivo ali se ne moè realizovati dok se ne ukinu sankcije i blokada. Te{ko bi bilo to o~ekivati. Ali, u svakom slu~aju, mislim da je ideja veoma dobra. Uz Dunav se uglavnom moè obavqati privredna delatnost svih vrsta. Bili bi veoma zainteresovani mnogi strani partneri, ~ak mo`da najvi{e Japanci i Koreanci i mnogi drugi. Ali, nemogu}e je to realizovati dok se ne ukinu sankcije i blokada. Voditeq: Dakle, na to }emo jo{ sa~ekati. Dr [e{eq: Ali, u svakom slu~aju, mi smo za {to slobodniju privrednu delatnost sa {to mawe dràvnog intervencionizma. Jer mi se drìmo starog liberalnog politi~kog na~ela najboqa je ona vlada koja najmawe vlada, koja pruà vi{e sloboda svojim dràvqanima, sloboda u privrednom i demokratskom smislu. Razume se, dràva treba da {titi od kriminala, od korupcije, da obezbedi svoju socijalnu funkciju, zdravstvenu i {kolsku, po{to mi ne moèmo jo{ zadugo o~ekivati da }emo mo}i {kole da privatizujemo, ili zdravstvene ustanove. Neke moèmo, ali to }e jo{ dugo biti u mawini u odnosu na ono {to }e biti na teretu dràve. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Gledalac: Dobar dan. Miti} je kraj aparata. @eleo bih da postavim gospodinu [e{equ samo jedno pitawe. Molim vas, ako bi gospodin [e{eq èleo da mi odgovori, po{to ja ne pripadam nijednoj partiji, {ta se sada doga|a? Bio je na strani Socijalisti~ke partije, to svi znamo. U Skup{tini je strahovito branio, a sada se odjednom ne{to okrenulo i kao daje izbio neki sukob izme|u jedne i druge strane. Zato bih èleo da postavim pitawe: {ta se to sada doga|a? Kako bih ja mogao sutra da glasam? Kako da se opredelim za socijaliste ili za radikale? Neka mi gospodin [e{eq kaè {ta }e u~initi da se Srbija ujedini i kako bismo mogli i daqe da ujediwenu Srbiju ~vrsto drìmo. A moèmo da je drìmo, kako re~e gospodin [e{eq. Ja pratim ovu emisiju koja traje dugo, i drago mi je {to traje dugo. Kako da pomognemo da nam svima bude dobro, svim Srbima? Neka nam kaè {ta mi Srbi treba da radimo da bi Srbija bila jaka, sposobna, ~vrsta i da bude jedinstvena! Voditeq: Hvala vam. Pitawe je zaista bilo op{irno. Ja se nadam da }e gospodin [e{eq odgovoriti na wega. Ali, ipak, malo kra}e! Dr [e{eq: Vrlo je jasno, {to je najva`nije. Ja nemam nameru da vam sugeri{em kako da glasate. Glasajte onako kako vi sami smatrate da je najboqe za Srbiju i za srpski narod. Pred vama su sve stranke, vi se opredelite kako mislite da je najboqe. Srpski narod je postigao vrlo visok stepen nacionalnog jedinstva. To se pokazalo i u vreme rata za srpske krajine. To se pokazalo i kroz proces odolevawa pritiscima zapadnih sila i poku{ajima da oni na{u sudbinu spoqa reìraju.
262
[to se ti~e politi~kih stranaka, one moraju da budu u neprekidnim sukobima, to je su{tina vi{estrana~kog pluralizma. Da se stranke neprekidno me|usobno bore, da predstavqaju jedna drugoj konkurenciju, a da kroz tu wihovu borbu gra|ani sagledavaju za koju je najboqe da se opredele, {ta koja nudi i kakvu bi opciju koja zastupala ukoliko do|e na vlast. [to se ti~e Socijalisti~ke partije Srbije, mi smo neprekidno sa wom bili u sukobu. Setite se kada sam ja bio jedini poslanik Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, i iz dana u dan strpqivo sedeo na svim sednicama. U~estvovao sam u raspravi o skoro svim zakonskim projektima, i gotovo uvek kritikovao Vladu i vladine predloge i argumentovano izlagao neke kontra-projekte. Iz dana u dan, o zdravstvu, o {kolstvu, o socijalnoj za{titi, o penzijama, sve {to je bilo na dnevnom redu Narodne skup{tine. Onda kada je poslanicima drugih opozicionih stranaka bilo dosadno i da dolaze na sednice tih dana. Oni su dolazili i aktivno u~estvovali u raspravama samo kada su bila neka ~isto politi~ka apstraktna pitawa, globalna pitawa vlasti, ko je boqi, ko je lo{iji, ho}e li se obnoviti monarhija i ho}e li se Kara|or|evi}ima vratiti imovina, to ih je interesovalo. Samo to su radili u Skup{tini. A ja sam strpqivo, od jednog do drugog zakonskog projekta, kritikovao vlast. Objavio sam nedavno kwigu svojih govora u Skup{tini Srbije. Iz toga se sve moè videti. To je najboqa argumentacija. Pro{le godine, tako|e, na{i poslanici, a tada nas je ve} bilo vi{e, u Saveznoj skup{tini neprekidno su kritikovali vlast. Ove godine i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini neprekidno smo kritikovali vlast. Oborili smo joj poku{aje nametawa VensOvenovog plana, oborili smo joj poku{aj izglasavawa zakona o prestanku privatizacije dok traju sankcije {to su poku{ali da urade u avgustu mesecu ove godine. A to su dve kqu~ne stvari. Nismo uspeli, jer nas druge opozicione stranke nisu podràle u aprilu mesecu, da usvojimo zakon o vi{estrana~kom upravnom odboru Radiotelevizije Srbije, i nismo uspeli da se izglasa nepoverewe Vladi Nikole [ainovi}a. Ali ona je prakti~no oborena, jer je predsednik Republike protivustavnim aktom raspustio Narodnu skup{tinu na tri meseca i tako je spasao od definitivnog sloma. Voditeq: Imamo nekog na vezi, dobar dan. Gledalac: Dobro ve~e. @elim pre svega da pozdravim gospodina Voju i da postavim jedno konkretno pitawe. îme obja{wavate potpuni debakl Srpske radikalne stranke u op{tini Negotin, mislim na prethodne izbore i na izbor odbornika u Skup{tini op{tine Negotin? Dr [e{eq: To sam obja{wavao. Ve}inskim izbornim principom. Jer, da je izvedeno proporcionalno glasawe, mi bismo imali izvestan broj odbornika. Ja ne znam ta~no koji smo procenat glasova dobili u op{tini Negotin. Po{to su se sve druge opozicione stranke ujedinile u okviru DEPOS-a (sve opozicione stranke osim Radikalne su iza{le zajedno), sasvim je logi~no da su se onda one nosile sa socijalistima jer su prikupile ve}i broj glasova nego sama Srpska radikalna stranka. To je jedini razlog. Gledalac: Gospodine Vojo, ne znam da li me ~ujete, ja konkretno imam primedbu na op{tinsko rukovodstvo i mislim da bi Srpska radikalna
263
stranka mnogo boqe radila u Negotinu (uzgred budi re~eno da kaèm da sam ja jedan od ~lanova uèg rukovodstva) kada bi se predsednik i ostalo uè rukovodstvo promenili i doveli mladi qudi od ve}eg autoriteta nego {to su bili ovi sa kandidatskih lista. Budite sigurni da je to jedan od glavnih razloga {to je Srpska radikalna stranka doìvela potpuni debakl u op{tini Negotin. Dr [e{eq: Ja mislim da stranka nije doìvela debakl nego je ostala nezastupqena u Skup{tini op{tine ba{ zato {to su sve druge opozicione stranke nastupile zajedno. One su bile glavni protivnik socijalistima a ne radikali. I to je po meni najozbiqniji razlog. [to se ti~e na{eg rukovodstva u Negotinu, ja sam ve} rekao, mi smo stranka izrazito demokratskog karaktera. Na{e rukovodstvo se bira na Skup{tini stranke. I ovde je ~lanstvo izabralo ovo rukovodstvo. Ono ima dobre osobine, ima i neke mane, ali kakvo nam je rukovodstvo, takva nam je i stranka u Negotinu. Znate, kakvi su qudi na vrhu stranke uop{te u Beogradu, takva nam je i stranka u Srbiji i u svim delovima Srbije. Kod nas se na strana~ke funkcije ne dolazi dekretima iz Beograda, ili dekretima okru`nog odbora. Kod nas se na sve strana~ke funkcije dolazi izborima na skup{tinama. Ovde je Skup{tina stranke u Negotinu birala op{tinsko rukovodstvo i kakvo je rukovodstvo izabrala, takvo rukovodstvo ovde upravqa poslovima. Gledalac: U svakom slu~aju hvala i èlim vam puno uspeha na slede}im izborima. Voditeq: Da iskoristim ovu pauzu dok nemamo gledaoca na vezi, i da postavim jedno moje pitawe. Svojevremeno se govorilo o tome da }ete vi biti, to ste uostalom i vi malopre rekli, a te pri~e je {irio gospodin Arkan, da }ete vi biti na mestu ministra unutra{wih poslova Srbije. Mene interesuje da nam malo objasnite kako biste se vi ose}ali, recimo danas, kad su se stvari promenile, tada niste hteli ni da pomislite na to, ali recimo iz dana{we perspektive, kako biste se ose}ali na mestu gospodina Sokolovi}a, ili gospodina Bogdanovi}a? Dr [e{eq: Gospodin Sokolovi} je ~lan Socijalisti~ke partije Srbije i on je dobio partijski zadatak da obavqa funkciju ministra. Ja ne znam. Ja ne bih mogao da se na|em na wegovom mestu, jer ja nisam ~lan Socijalisti~ke partije Srbije, a nikada ne bih mogao biti ~lan Socijalisti~ke partije. Druga stvar, ja ne bih nikada bio ministar bilo kog resora u vladi u kojoj socijalisti imaju ve}inu. Mi nismo hteli da u|emo u koaliciju sa socijalistima jer smo znali da bi nas oni uvek mogli izmanipulisati i uvek preglasati na sednici vlade. Bez obzira koliko da imamo ministara, oni bi imali bar za jednog vi{e. Uvek bi nas preglasavali. âk da sam bio ministar unutra{wih poslova, ja ne bih mogao ni{ta da uradim. Oni bi postavili {efa Dràvne bezbednosti i {efa Javne bezbednosti, a ja bih onda mogao samo da glumim da sam zaista neki zna~ajan faktor, da sam ministar. Oni bi radili ispod ìta svoje stvari preko ova dva sektora unutar Ministarstva unutra{wih poslova. Ja se nisam upla{io te funkcije, ja ~ak mogu biti li~no ube|en da bih je dobro obavqao, ali u nekim drugim uslovima, ali ne pod vladavinom so264
cijalista, gde bih samo glumio da sam zaista ministar, a gde bi oni nastavqali da rade po starome preko svog aparata u ministarstvima. Mi bismo sami imali po jednog ~oveka na vrhu ministarstva, a opet bi ostala wihova struktura. Mi bismo se toga prihvatili samo onda kada bi socijalisti izgubili na izborima, kada bi se formirala vlada iz redova na{e stranke ili jo{ nekih opozicionih, dakle koaliciona vlada, pa bismo mogli da mewamo kompletnu strukturu ministarstva. Tek tada bismo mogli zaista ne{to ozbiqno da uradimo u Srbiji. Voditeq: Dobar dan. Gledalac: Dobar dan. Miroslav Jovi} iz Demokratske stranke. Hteo bih da pitam gospodina [e{eqa jednu vrlo va`nu stvar. Optuùju vas, ~ak i u Demokratskoj stranci, da ste stranka fa{isti~ke organizacije. Evo jedne lepe prilike da u Negotinu i pred na{im gledaocima kaète ne{to o tome. Recite nam, ako vi to niste, da li takvih ima u Srbiji? Dr [e{eq: Prvo su nas neke opozicione stranke za to optuìvale, pa su prestale. Sada optuùju socijalisti i Slobodan Milo{evi}. Postavqa se pitawe {ta bi to moglo biti fa{isti~ki element u na{oj politici, u strukturi partije, ili u na{oj ideologiji. Toga nema. Ja bih èleo, ako gospodin misli suprotno, da kaè neki argumenat u prilog tome. Kod srpskih radikala nikada nije postojalo ni{ta {to bi li~ilo na fa{izam. Prvo, nemamo nikakvu ideologiju koja bi bila fa{isti~ka. Na{a ideologija je izrazito demokratskog karaktera i liberalna. Mi zastupamo, moè se re}i, krajwi liberalizam i u privredi i u dru{tvu. Ni~eg totalitarnog tu nema. U strukturi partije je dosledno izveden demokratski princip. Metode delovawa su iskqu~ivo demokratske i parlamentarne. Nikada nismo koristili nasiqe u politi~koj borbi. Nikada se nismo latili oru`ja, nikada nismo izazivali uli~ne nemire, uli~ne sukobe i sli~no. Dakle, nema nijednog elementa koji bi dokazivao da smo fa{isti~ke provenijencije. Ima nekih tragova fa{izma u Srbiji. Recimo, to je s vremena na vreme pokazivao Mirko Jovi}, nekim elementima. Zatim onaj Dragoslav Bokan, koji je bio kod Jovi}a komandant Belih orlova, pa se onda odmetnuo i formirao, vaqda, Srpski otaybinski savet i to se ve} ugasilo. Ima jo{ kod nekih bezna~ajnih grupacija. Tih elemenata je bilo i u Srpskom pokretu obnove. Znate, oni su uveli neki pozdrav sa tri prsta, skandirawe svi, svi, svi. Mi smo, kada smo vodili te sukobe sa wima i ukazivali da to mnogo li~i na ono zig hajl, pa onda to insistirawe na populizmu koje je tipi~no i za fa{iste i za komuniste. Uli~ni neredi, postizawe politi~kih ciqeva tim uli~nim neredima, i sli~no. Zatim, manipulisawe Crkvom u politi~ke svrhe. Mi to nikada nismo radili. Mi smo stranka u kojoj ima i vernika i ateista, ali mnogo, mnogo vi{e vernika nego ateista. Ja sam li~no vernik, ne pristalica nekih striktnih verskih dogmi, ve} vernik koji je umereno religiozan, pripadam pravoslavnoj tradiciji, pravoslavni sam vernik ali ne prihvatam ba{ sve crkvene dogme niti se pona{am u skladu sa wima. Ali, one osnovne, elementarne moralne norme po{tujem, cenim, uvaàvam i primewujem u praksi. Zatim, mi iskqu~ujemo monarhisti~ko opredeqewe, {to je karakteristi265
ka najdesnijih politi~kih frakcija. Krajwoj desnici obi~no pripadaju monarhisti, tako je svuda u svetu. Po svim elementima moè se izvesti zakqu~ak da kod nas nema ni tragova fa{izma. Ni kod drugih nema razvijene fa{isti~ke ideologije, fa{isti~kog pokreta i fa{isti~kih metoda borbi, ali s vremena na vreme postoji pone{to {to bi moglo na to da ukaè. A kod nas ni s vremena na vreme toga nema. Voditeq: Dakle, to bi bio odgovor. Ja se nadam da je gospodin Jovi} zadovoqan. Imamo nekog na vezi, dobar dan. Gledalac: Dobro ve~e, ja pozdravqam gospodina [e{eqa, drago mi je {to je ovde. Pro{li put nisam imala mogu}nosti da u~estvujem kada je govorio na tribini. Kao ~ovek mi se svi|a. Borben je. Samo mi je ào za{to u ovim te{kim vremenima kada se bije borba u Bosni, a on je ro|en u Sarajevu, za{to nije rame uz rame sa Radovanom Karayi}em, Biqanom Plav{i} i ostalima koji vode bitke na tim prostorima i bore se za narod da iza|e iz okupacije. Drugo pitawe: kako za wega vi{e nije dobar ni Vuk, ni Mirko Jovi}, ni Ko{tunica, ~ak ni Kara|or|evi}, koji je na{, bez obzira {to je u Engleskoj, ni on vi{e nije dobar. Milo{evi} mu nije dobar. Ja ne znam, verovatno da nisu dobri. Ali ni svoju dobrotu on ne obrazlaè previ{e vaqano, jer ekonomski program je postavqen kako je postavqen. On misli da, ako on do|e na vlast, mi ne bismo patili kao {to patimo. Pitam se samo da li je to ta~no, i ~ime moè da nam potvrdi da ne}emo patiti, i za koje vreme bi on mogao ovu zemqu da postavi na noge po{to je oti{la u provaliju. Ja bih se zahvalila, ali bih ga zamolila da to odgovori kratko i jasno, a ne op{irno kao {to to sada radi. Voditeq: Budite uz nas, gledajte. Dr [e{eq: Da opet obrnemo redosled. [to se ti~e na{eg ekonomskog programa, mi smo ube|eni da bi se on mogao uspe{no sprovesti. Unapred garancije ne postoje. Znate, partijama ili verujete, ili ne verujete. Partijskim liderima ili verujete, ili ne verujete. Ako im verujete, glasate za wih, ako im ne verujete, ne glasate. To je vrlo jednostavno. [to se ti~e na{ih sukoba sa drugim partijama, to sam detaqno obja{wavao normalno je da su partije u stalnim me|usobnim sukobima. Da mislim da je neka partija dobra, onda bih postao wen ~lan a ne bih formirao novu partiju. Da mislim da je neki lider dobar ja bih mu bio sledbenik a ne bih mu se suprotstavqao. Tako je isto sa drugim partijama i sa drugim liderima. Ne bi vaqalo da partijski lideri nisu u stalnom sukobu i da se partije me|usobno ne sukobqavaju. Onda bismo opet postepeno utonuli u jednostrana~ki totalitarizam. Ja sam ro|en u Sarajevu, ali sam mogao biti ro|en i u avionu. Ja sam dràvqanin Srbije, upisan sam u mati~nu kwigu dràvqana op{tine Zemun. I nikada nisam bio dràvqanin Bosne i Hercegovine. U Beogradu ìvim jo{ od pre ovog rata, dok nije niko ni sawao da }e do}i do gra|anskog rata. Ja sam prakti~no Beogra|anin. Oba sina su mi se rodila u Beogradu. Ali ja nisam zaboravio nikada ni bosanske, ni hercegova~ke, ni dalmatinske, ni li~ke, ni banijske, ni korduna{ke ni slavonske, ni barawske Srbe. Bio sam gotovo na svim frontovima. I u~estvovao u nekim borbama. Organizovao odlazak velikog broja dobrovoqaca na te fron266
tove, prikupqao materijalnu pomo} i upu}ivao je. Pruào sam maksimalnu politi~ku podr{ku borbi srpskog naroda Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Voditeq: I tre}e pitawe: za koje vreme pod pretpostavkom da va{a stranka do|e na vlast, moè ovaj narod da oseti promene i da kaè da je sada boqe. Dr [e{eq: Ja mislim da bi se promene osetile najmawe za {est meseci. Voditeq: Dakle, to bi bilo ono najkra}e vreme. Dr [e{eq: Da. Ali to ne zna~i da bismo za {est meseci potpuno iza{li iz ekonomske i socijalne krize. Za tri meseca bi se primetilo da je ne{to boqe. Spre~ili bismo {pekulacije sa primarnom emisijom, kriminal u dràvnom vrhu, po~eli bismo da osloba|amo privatnu inicijativu i ve} bi se osetilo da se ne{to mewa naboqe. Ali, mi ne obe}avamo da }e odmah pote}i med i mleko ako mi pobedimo na izborima. Neke stranke i to rade, mi ne. Mi znamo da }e ovi problemi i te{ko}e jo{ dugo potrajati. Samo, za razliku od socijalista, mislim da bismo po~eli da popravqamo stvari. A oni sve latentno pogor{avaju. Danas, godinu dana posle decembarskih izbora nama je mnogo gore nego {to je bilo pro{le godine. Ako ostane sada{wi reìm, idu}e godine }e nam biti jo{ gore. To je logi~no zakqu~iti iz dosada{weg delovawa politi~kih, ekonomskih i socijalnih mera Socijalisti~ke partije Srbije. Kod wih se neprekidno pogor{ava stawe. Mi{qewa sam, to opet ponavqam, da treba pruìti {ansu i nekoj drugoj opciji, pa moè ona biti i pogre{na, da joj se da dva-tri meseca, {est meseci da se oproba i ne{to drugo osim ovoga {to smo ve} doìveli, preìveli i {to nas je dovelo na ivicu ambisa. Voditeq: Dakle, to ne iskqu~uje mogu}nost da to bude i neka stranka druga, osim va{e... Dr [e{eq: Pa, jeste. Vreme je zrelo za neku promenu. Ja sam li~no ube|en da nijedna stranka sada ne}e osvojiti vi{e od 50%, ali bi se eventualno neka strana~ka koalicija mogla uspostaviti koja bi boqe radila od socijalista. Mi smo to mogli i pro{le godine da se DEPOS nije toliko zanosio monarhijom, Milanom Pani}em i povla|ivawem zapadwa~kim zahtevima. Recimo, neki lideri DEPOS-a su traìli kantone u Vojvodini za Ma|are, autonomiju Sanyaka, sporazumevawe sa Ugqaninom, sa Rugovom, predavawe [iptarima Kosova i Metohije. Traìli su okupaciju Bosne i Hercegovine, razoruàwe srpske vojske, usta{ku {ahovnicu da se vijori pored srpske zastave u Kninu itd. I optuìvali Srbe i srpski narod da su krivci za ovaj rat, da su agresori u ovom ratu! To nije moglo. Znate, nismo imali sa kime da razgovaramo o eventualnoj koaliciji. Sada je situacija druga~ija i nije ta~no da za sve lidere danas govorim da nisu dobri. Ja sam na po~etku emisije odmah izrazio svoje mi{qewe da je do{lo do pozitivnih promena u politici Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke po nacionalnom pitawu, i da te promene kod wih sada otvaraju prostor za na{u eventualnu saradwu u budu}nosti. Razume se, rano je govoriti. Sada moèmo da se dogovorimo i verovatno }emo posti}i dogovor par267
lamentarnih opozicionih stranaka da zajedni~ki kontroli{emo prebrojavawe glasa~kih listi}a. I to je ne{to. A onda, kada vidimo koliko ko ima poslanika u parlamentu, onda }emo se sastati i raspravqati o eventualnom formirawu neke me|ustrana~ke koalicije. Voditeq: O tome ste ve} govorili, da ~ujemo koga imamo na vezi. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Hteo bih da postavim jedno pitawe gospodinu [e{equ. Pre neku godinu, ne znam ta~no kada je to bilo, {etao je pored Ku}e cve}a. [ta je bilo s tim? I drugo, za{to se odvojio od Vuka, od Mirka Jovi}a i @arka Gavrilovi}a? Toliko. Dr [e{eq: [to se ti~e Ku}e cve}a, ja nikada nisam govorio o bombardovawu Ku}e cve}a. Ja sam se zalagao samo za ru{ewe Ku}e cve}a, i preseqewe le{a Josipa Broza Tita na neko grobqe, tamo gde se svi normalni qudi sahrawuju. Ili da se isporu~i porodici, ili da ide u rodno mesto itd. Ja sam se protiv kulta Josipa Broza Tita borio u vreme kada je to bilo opasno, kada se zbog toga i{lo i u zatvor, ostajalo bez posla, kada su mi zbog toga kwige zabrawivali, kada nisam mogao da nastupam ni na jednoj javnoj tribini, kada nijedne novine, nijedan ~asopis, nisu hteli da objave moje tekstove. Sada, kada su protiv Tita i oni koji su ga nekada od mene branili, ja vi{e nemam razloga da se borim protiv tog kulta. Taj kult je mrtav. I stvar je samo sanitarne inspekcije da se taj problem na Dediwu na adekvatan na~in razre{i. Ja sam ve} rekao koji je bio uzrok sukoba i razlaza sa Vukom Dra{kovi}em. A {to se ti~e Mirka Jovi}a i @arka Gavrilovi}a, mi nikada nismo bili zajedno i nikada nismo bili ~lanovi jedne partije. Ja nikada nisam bio ~lan ni Srpske narodne obnove ni Srpske svetosavske stranke, niti su oni bili ~lanovi na{e stranke, tako da nije ni moglo biti nekoga razloga. Ja wih dvojicu ne smatram nikakvim ozbiqnim politi~arima niti oni imaju ozbiqne stranke. Voditeq: Ja }u opet iskoristiti priliku da gospodina [e{eqa pitam: da li ste odustali od va{ih ~uvenih granica na liniji KarlobagOgulinKarlovacVirovitica? Dr [e{eq: Nisam odustao i nikada ne}u odustati. Te granice nisu ostvarene ba{ onako kako smo to mi propagirali. Na{a granica nije Karlobag, ali jeste nekoliko kilometara ju`nije, na obalama Novogradskog zaliva. Na{a granica nije Karlovac ali jeste predgra|e Karlovca. I na{a granica nije Virovitica ali jeste Pakrac. Vi nikada ne moète o~ekivati da }ete u politi~koj borbi ili ratu ostvariti ba{ sve ono {to èlite i {to planirate. Posebno je to u politi~koj borbi nemogu}e. A Srbi su ostvarili vrlo visok procenat svojih ambicija i svojih ciqeva. Oslobodili su gotovo sve srpske teritorije. Da nije bilo izdaje u vojnom vrhu i kolebawa reìma u Beogradu, ostvarili bi i sve drugo. Voditeq: Imamo nekog na vezi, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e, pozdravqam va{eg gosta i gledaoce slobodne televizije Negotin. Hteo bih gospodina vojvodu da pitam ne{to, ali morao bih jedan mali uvod da dam. Srbi vole svoje kraqeve. Na{i kraqevi su Ka268
ra|or|evi}i. [ta gospodin vojvoda ima protiv Kara|or|evi}a, ne spomiwu}i kraqa Petra II i okolnosti wegovog nastupa 1945. godine, kada su oni na{i kraqevi po~ev od Vo`da Kara|or|a, i kakvo je wegovo mi{qewe, da li Srbija treba da ima monarha i da li bi nam to smetalo kada znamo da Belgija i sve zemqe koje imaju monarhiju imaju visok stepen ekonomskog razvoja i kulture i napretka u svim segmentima ìvota? Dr [e{eq: Ja nemam ni{ta protiv na{ih srpskih kraqeva. Veoma ih cenim i po{tujem najve}i broj wih, ali ih nikada ni ne idealizujem. Ja veoma cenim i po{tujem Cara Du{ana ali s druge strane ne mogu da zaboravim da je on svog oca oborio sa prestola i da ga je zatvorio u manastir gde je i umro, da ga je oslepeo itd. Moramo da se odreknemo tog idealizovawa na{e pro{losti i da stvari sagledavamo onakvim kakve su bile. Sami ste rekli ono {to se ti~e kraqa Petra II Kara|or|evi}a. On je izdao ~etnike Draè Mihajlovi}a, naredio im da pre|u u redove partizana, bio je izmanipulisan od strane êr~ila, a kasnije je zavr{io ìvot, relativno mlad, kao alkoholi~ar. Ali ja nisam za monarhiju, ja sam za republiku. Prvo, zato {to je republika mnogo moderniji oblik vladavine od monarhije. Zato {to je republika tipi~no demokratski oblik vladavine. A monarhija naru{ava elementarno demokratsko na~elo koje kaè da u jednoj dràvi sve dràvne funkcije moraju pod ravnopravnim uslovima biti dostupne svim gra|anima. Tamo gde postoji monarhija ne po{tuje se taj princip, jer monarh se postaje ro|ewem a ne zaslugama, demokratskim izborima u okviru slobodne konkurencije. [to se ti~e princa Aleksandra Kara|or|evi}a, ja sam wega javno napao pre po~etka vi{estrana~kog organizovawa u Srbiji. Jo{ 1988. godine u Prvom decembarskom proglasu on je izjedna~io ratnu ulogu ~etnika i usta{a, pa se zalagao za priznawe muslimanske, makedonske i crnogorske nacije, za o~uvawe AVNOJ-evskih granica u okviru Jugoslavije. Pa je u intervjuu za Dugu 1990. godine rekao da se wegovoj deci svi|a petokraka na jugoslovenskoj zastavi. Pa se udvarao Hrvatima i napravio ~itav niz intervjua u wihovoj {tampi, posebno u zagreba~kom Startu. Pa se udvarao Slovencima kroz intervju u Mladini, a napadao Srbiju, suprotstavqao se interesima sopstvenog naroda. Nikada ni prstom nije maknuo da pomogne svome narodu. Kada se Jugoslavija pocepala, on se pojavio u Srbiji i ho}e da bude kraq, a ne zna srpski jezik! Videli ste kako je to groteskno izgledalo kada se pojavio na onom Vidovdanskom saborovawu. Ne moè on da bude kraq. I sme{no je, videli ste kakva je to li~nost, sme{no je da ta li~nost postane {ef dràve. To predstavqa blamaù i na{ih uspomena na juna~ku dinastiju Kara|or|evi}a koja ima velike zasluge. Znate, u svakoj kraqevskoj dinastiji posle izvesnog vremena dolazi do degeneracije. Za{to? Dok su se na{i narodni predvodnici ènili ènama iz gra|anskog ili seqa~kog staleà oni su imali zdravo potomstvo. Kada su po~eli da se ène pripadnicima stranih kraqevskih ku}a dolazi do degeneracije. Car Du{an je oènio stranu princezu i imao sina poludegenerika koji nije bio dorastao dràvni~koj funkciji. To se de{ava i drugim dinastijama.
269
Dinastija je, na kraju krajeva, i veoma skupa stvar. Vidite koliko Englesku ko{ta kraqevska ku}a. Ko{ta je mnogo vi{e nego jedan predsednik republike, recimo, u svim drugim dràvama. U onim dràvama u Evropi koje danas imaju monarhiju, sa izuzetkom [panije gde je Franko pred samu smrt testamentom obnovio monarhiju, one su u nekom zate~enom stawu. Monarhije su ostale, jer svojevremeno, u gra|anskim revolucijama, gra|anska klasa nije imala dovoqno snage da ukine monarhiju pa je traìla neki kompromis sa monarhijom. U vreme Kromvela je ~ak pogubqen jedan engleski kraq, ârls I, ali snaga rojalista je ipak bila tako jaka da je morao biti postignut kompromis sa burùjima. U Francuskoj, posle giqotinirawa posledweg Luja, nije bilo vi{e {ansi da se ozbiqno u~vrsti monarhija, mada je to ~inio Napoleon stvarawem carstva, ili u vreme restauracije, ali monarhija je definitivno potopqena. Tamo gde je opstala, rezultat je kompromisa. Tako ne{to pre|e u naviku pa se ra|aju simpatije kod naroda, i onda to ostaje silom prilika jer niko se time ozbiqnije ne bavi i nije u stawu da kroz parlament sprovede zakon o ukidawu monarhije i progla{ewu republike. Po{to kod nas ve} vi{e od pola veka nema monarhije, prakti~no nije bilo ni republike. Jer komunisti~ki reìm nije republikanski reìm. On ima spoqnu republikansku fasadu, a iznutra je to totalitarna autokratija, despotija. Nije bilo monarhije i bilo bi besmisleno danas monarhiju obnavqati. Prvo, nemamo zaista koga da dovedemo na presto. Drugo, ru{imo demokratski princip. I tre}e, dolazi u pitawe odnos sa Crnom Gorom, sada kada se trudimo da saveznu dràvu {to vi{e oja~amo, da to dràvno jedinstvo obezbedimo. Posle }emo da mewamo i naziv dràve jer ta Jugoslavija kao dràva nije nama bogom dana sudbina. îm iza|emo iz ove krize, uklonimo sankcije i spoqnu blokadu i obezbedimo me|unarodno pravno priznawe kontinuiteta Jugoslavije, odmah moèmo pristupiti mewawu dràvnog naziva. Mi se zalaèmo da se promeni naziv, da on vi{e ne bude Jugoslavija nego Srbija, kada se ovo postigne. Ako sada insistiramo na toj monarhiji, onda }e u Crnoj Gori da isture i Petrovi}e. Taj Petrovi} je katolik. Zar da opet vodimo dinasti~ke borbe koje su se vodile krajem XIX veka izme|u Srbije i Crne Gore i koje su jedini razlog {to mnogo ranije nije do{lo do ujediwewa Crne Gore i Srbije, jer se nisu mogli dogovoriti koja }e dinastija prevladati? Pa po{to, recimo, kraq Aleksandar Obrenovi} nije imao potomaka, kraq Nikola je predlagao da se ujedine u jednu dràvu, da kraq Aleksandar Obrenovi} vlada do kraja ìvota, a da onda Nikolin sin Danilo bude krunisan za kraqa. Obrenovi} to nije prihvatio. Tamo gde su monarhije vi{e se govori o dvorskim spletkama nego o realnim ìvotnim problemima. Voditeq: Ja predlaèm da ukqu~imo na{eg slede}eg gledaoca. Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e, sve vas pozdravqam, naro~ito na{eg gosta [e{eqa. Hteo bih jedno pitawe da postavim. S obzirom da je najve}a hajka na gospodina Milana Pani}a bila od strane radikala i gospo|e Milentijevi}, a argument za tu hajku upravo je bio to da je on navodno poslat od strane Amerike da rasturi Srbiju, za{to stanovni{tvo Kosova nije iza{lo na izbore i nije dalo glas Pani}u da bi ostvarili svoje ciqeve? Hvala.
270
Dr [e{eq: Zato {to albanski separatisti, da vi{e ne komentari{em Pani}a jer sam rekao vi{e puta javno sve {to sam imao o wemu, albanski separatisti ne}e da iza|u na izbore u Srbiji jer smatraju da bi na taj na~in priznali legitimitet i legalitet srpske dràve i da bi to onda oteàlo wihovu borbu za odvajawe Kosova i Metohije od Srbije. To je wihov razlog. Voditeq: Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e, @arko \or|evi}, penzioner iz Negotina. Pozdravqam gospodina [e{eqa i vas. Poèleo bih da se ova emisija produì jo{ malo. Dr [e{eq: Ve} smo je sat vremena produìli. Voditeq: Na àlost, gospodin [e{eq... Gledalac: Dobro, moglo bi jo{ malo, ima sigurno dosta interesenata. [ta biste vi uradili na mestu Slobodana Milo{evi}a za srpski narod? Kako komentari{ete nacionalnu pqa~ku starih {tedi{a? [ta mislite o Jugoslovenskoj vojsci? [ta biste vi uradili, da ste slu~ajno predsednik Vlade? Dr [e{eq: Ja mislim da se prva dva i ~etvrto pitawe mogu jedinstveno tretirati i jedan odgovor na wih dati. Pa da prvo odgovorim na ovo pitawe o Jugoslovenskoj vojsci. Jugoslovenska vojska se sa mukom osloba|a titoisti~kih, komunisti~kih tekovina, kadrova iz tog perioda i jo{ proces wene transformacije nije zavr{en, a srpski radikali su sve svoje snage ulagali da se taj proces ubrza, da se pomere ti korumpirani generali sa komandnih poloàja i da se stawe u vojsci popravi. Mi }emo se i daqe na tome angaòvati. [to se ti~e Milo{evi}a i ovoga {to bi trebalo da se uradi u Srbiji, kako re{avati probleme sa starom deviznom {tedwom, radikali imaju konkretan program i sa tim programom smo ve} izlazili u javnost. Prvo, Milo{evi} ni{ta nije u~inio da se stvari u dràvi promene naboqe. On se samo bavio spoqnom politikom. Spoqna politika nije wegovo ustavno ovla{}ewe, spoqna politika je iz domena nadle`nosti Savezne vlade i ministra inostranih poslova Jugoslavije. Razume se, nije ni na predsedniku Republike da se bavi unutra{wim poslovima, ekonomijom, socijalnom politikom itd. Me|utim, on je i presednik socijalisti~ke partije Srbije i on se uvek solidarisao sa Socijalisti~kom vladom, sada je i raspustio Skup{tinu da bi spre~io obarawe vlade Nikole [ainovi}a. On je time preuzeo i na sebe odgovornost za sve one lo{e stvari koje je ~inila ta vlada. Milo{evi} je, po~etkom ove godine kada je polagao zakletvu, kao jedan od svojih prioriteta postavio borbu protiv kriminala. Uhapsi{e dva ministra kriminalca i stado{e. Do{li su do Jana Ki{gecija i do Srboquba Vasovi}a i stali. Trebalo je i ove da uhapse ali nisu vi{e imali daha, jer bi morali da hapse, jednog po jednog, ~elne qude iz dràvne hijerarhije pa bi se onda postavilo pitawe da li bi iko iz vrha Socijalisti~ke partije ostao na slobodi. Suvi{e je ta partija imala monopol vlasti. Ona je, pravno gledano, sledbenik Saveza komunista Jugoslavije. Nadovezuje se na komunisti~ku vladavinu. Ja ne}u sada da kaèm da je ona jo{ komunisti~271
ka. Nije. Ali je vrlo vlastoqubiva i jedini joj je interes o~uvawe vlasti. Vlasti i privilegija. Zbog toga je i nemogu}e da ona izvede zemqu iz ove krize, iz socijalne bede i da izvu~e narod. [to se ti~e stare devizne {tedwe, mi smatramo da staru deviznu {tedwu treba pretvoriti u dràvne obveznice na devizne iznose i podeliti obveznice {tedi{ama, a onda zapo~eti prodaju dràvne imovine. Recimo, samo na Dediwu, u najelitnijem delu Beograda, ima preko 300 hektara zemqi{ta. To zemqi{te bi se mogla podeliti u parcele od po 10 ari i staviti na prodaju putem javne licitacije. Recimo, po~etna cena tog najtraènijeg gra|evinskog zemqi{ta mogla bi da bude 100.000 maraka za 10 ari na licitaciji. [tedi{e koje èle to da kupe, naro~ito oni koji imaju velike {tedne uloge mogli bi to da kupe. Cena tog gra|evinskog zemqi{ta }e stalno da raste. To je najelitnije naseqe. Svi bogata{i èle tamo da ìve, da se tamo nasele, ali sada nemaju mnogo mogu}nosti da kupe ni placeve ni ku}e. To bi se prodavalo licitacijom. Onaj ko ne èli da kupi, moè svoje obveznice prodati za devize onom ko je bogat i ko to èli. Jer dràva ne}e dozvoliti da se pojedinci na toj licitaciji pojave sa gotovim novcem nego samo sa svojim obveznicama, ili obveznicama koje kupe od onih koji imaju deviznu {tedwu, a nemaju interesa da tamo kupuju zemqi{te. I tako bi se 300 miliona maraka dobilo. Zatim, mogle bi da se prodaju dràvne zgrade, ono {to nije neophodno za funkcionisawe dràvnih organa. Pa lovi{ta, pa reprezentativni objekti, pa i neke pokretne vrednosti, recimo automobili, koji su sada suvi{ni, umetni~ke slike, ili sve ono {to je sada u Muzeju 25. maj. Sve to moè da se proda. Recimo, ima 300400 {tafeta mladosti ra|enih od plemenitih metala. U ono vreme je svaka {kola imala svoju {tafetu, koja je slata Titu. Svaka ustanova. Zatim pokloni koje je on dobijao. Pa ona odlikovawa, pa druge zgrade. U svakom gradu u Srbiji ima nekog dràvnog zemqi{ta koje moè na ovaj na~in da se proda za tu staru deviznu {tedwu. I te obveznice bi imale veliku vrednost u nov~anom prometu. Ako vi do onoga {to je posebno primamqivo moète do}i samo ako ste vlasnik ovih obveznica, onda }ete da kupujete obveznice, pa }e se nekad obveznica prodati za iznos koji je 10% mawi od wenog nominalnog, ali nekada i vi{e, kada je neko posebno zainteresovan da ih kupi, da se na licitaciji do~epa ne~ega {to ga naro~ito interesuje. To je jedini na~in. Druga~ije se to ne moè vratiti. Voditeq: Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e, ja sam se malopre javqao u vezi Kara|or|evi}a i nisam li~no zadovoqan odgovorom. Voditeq: Ho}ete poja{wewe? Gledalac: Deplasirano je izlagawe gospodina [e{eqa. Belgija i [vedska imaju monarhiju, imaju visok stepen i kulture i demokratije. Moèmo da nau~imo puno {to{ta od wih. A drugo, kroz ~itavo izlagawe gospodin [e{eq nagla{ava da voli narod. Narod je za Kara|or|evi}e. Za{to sugestivno deluje na voqu? Raspoloèwe naroda je druga~ije od ovog izlagawa o Kara|or|evi}ima.
272
Dr [e{eq: Ja sam obrazlagao teorijski i prakti~no koje su prednosti republike u odnosu na monarhiju. Me|utim, ja nikoga ne spre~avam da bude monarhista. Nije ta~no da je Srbija za monarhiju. Na do~eku princa Aleksandra bilo je verovatno 20.000-30.000 qudi. Ali ve}ina qudi u Srbiji nije za monarhiju. Ve} su se i DEPOS i Srpski pokret obnove na izvestan na~in odrekli monarhizma. Oni se ove godine uop{te ne pozivaju na monarhiju. Niti zovu princa Aleksandra u zemqu, niti je to jedna od ta~aka wihovog programa. Slu{ao sam i {ta je Vuk Dra{kovi} izjavqivao posledwih dana. I ne pomiwe monarhiju, {to zna~i da je to ve} postalo deplasirano. Nemam ja ni{ta protiv toga, gospodine, da vi budete monarhista. Ali onda formirajte monarhisti~ku stranku, pa ako vam narod da poverewe na izborima, ako dobijete vi{e od polovine poslani~kih mesta u Narodnoj skup{tini, onda vi idite na obnavqawe monarhije. Pro{le godine su na izborima najvi{e glasova odnele stranke koje su za republiku. Za republiku je i Socijalisti~ka partija Srbije, kao jo{ uvek vladaju}a stranka. Za republiku je Srpska radikalna stranka. Za republiku je Demokratska stranka Srbije. Za republiku je Demokratska stranka. To su ve} ~etiri petine bira~kog tela, ako tome dodate jo{ i stranke nacionalnih mawina koje nisu za monarhiju i vi{e od toga. A i DEPOS izgleda vi{e nije za monarhiju. Nisu oni jo{ izri~ito rekli da nisu za monarhiju, ali vi{e ne proteìraju monarhiju u svojim programskim koncepcijama, ni u javnim nastupima. Ko je danas za monarhiju? Bezna~ajne politi~ke stranke i uglavnom bezna~ajne politi~ke li~nosti na dana{woj srpskoj dru{tvenoj sceni. Voditeq: Ja mislim da }e na{ gledalac biti zadovoqan ovim odgovorom. Ukqu~i}emo eventualno jo{ jednog gledaoca. A ja bih da vam postavim jedno pitawe, koje smo dobili pismeno. Verovatno slu{alac nije mogao da se javi telefonom. Moli da vi kaète koju biste platformu ujediwavawa Srbije izabrali: 1. nacionalni interes srpskog naroda je nedeqiv. 2. nacionalni interes naroda Srbije je nedeqiv. Obrazloìte a ja bih vas zamolio, ako moète, da budete {to kra}i. Dr [e{eq: Ja mislim da je nacionalni interes srpskog naroda nedeqiv. Nacionalni interes naroda Srbije je deqiv. U Srbiji tre}inu stanovnika ~ine pripadnici nacionalnih mawina. Neki od wih bi rado da se otcepe od Srbije i pripoje mati~nim dràvama, posebno albanska nacionalna mawina. A nacionalni interes svih Srba je da ih u tome {to efikasnije spre~e. Srpska radikalna stranka se zalaè za dràvno jedinstvo Republike Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i Makedonije u jedinstvenoj dràvi, koja bi se jo{ neko vreme mogla zvati Jugoslavijom, dok ne obezbedimo spoqne interese, me|unarodnopravni kontinuitet jugoslovenske dràve. Veoma je va`no priznawe tog kontinuiteta, dok se ne elimini{u blokada i sankcije, a onda Savezna skup{tina treba da donese odluku o promeni dràvnog naziva u, recimo, Republika Srbija, ili samo Srbija, kako ve} bude odlu~ila ve}ina u Saveznoj skup{tini. Mi radikali smo za unifikaciju dràve. Mi bismo postepeno od federalizma prelazili ka unitarnoj dràvi. êmu federalna dràva, ako
273
smo svi jedan narod? Za{to Srbija, Crna Gora, Republika Srpska, Republika Srpska Krajina, po{to su sada veoma male {anse da se i Makedonija prikqu~i, tamo se ve} Amerikanci instali{u i tu je {ansa prokockana. Reìm u Beogradu je bez ikakve potrebe doneo odluku da se vojska povu~e iz Makedonije, iako Makedonci na izborima nisu rekli da bi napustili Jugoslaviju, nego su rekli da Makedonija bude suverena dràva u sastavu Jugoslavije, tako da je tamo narod, posebno hri{}ansko stanovni{tvo prevareno, bez obzira da li su to Srbi ili Bugari. Tamo ìve Srbi, Bugari i ne{to Grka i ostalo su Albanci. Mi bismo onda i{li ka unifikaciji te dràve, dok ne bude unitarna dràva. Za{to vi{e parlamenata, vi{e vlada itd., kada moè biti jedan parlament u Beogradu, jedna vlada u Beogradu, a mi svi Srbi smo jedan narod. Voditeq: Ja mislim da }e na{ gledalac biti zadovoqan ovim odgovorom. Mislim da je do{lo do telefonske blokade. Mo`da su se gledaoci umorili. Dr [e{eq: Po{to su se gledaoci umorili moèmo da zavr{imo emisiju. Voditeq: Ne, to je pretpostavka. Mislim da nije to. A ja bih vas da pitam i molim vas da odgovorite. Dr [e{eq: Ovaj gospodin koji nije zadovoqan odgovorom o monarhiji nije hteo da spusti slu{alicu! Voditeq: Ja mislim da je ipak spustio slu{alicu. Hteo bih da vas ne{to pitam, po{to je bilo optu`bi da ste vi i va{a stranka na pro{lim izborima osvojili veliki broj glasova zato {to ste koristili va{e dobre odnose sa socijalistima i gospodinom Milo{evi}em. Interesuje me, ako je ta pretpostavka ta~na, da li }e to isto biti i na ovim izborima sa gospodinom Arkanom i da li }e on i wegova stranka jednog dana pro}i kao vi i va{a stranka? Dr [e{eq: Prvo, ta pretpostavka ne stoji na zdravim, logi~kim temeqima. Ako smo mi bili bliski sa socijalistima, a bili smo bliski samo po jednom pitawu, po pitawu za{tite srpskih nacionalnih interesa, dakle, po patriotskom pitawu, mi smo doprineli da Milo{evi} pobedi na izborima u prvom krugu. Da ga mi nismo podràli on verovatno ne bi dobio u prvom krugu, i{ao bi u drugi krug. Pitawe je kako bi stvari daqe izgledale. A {ta smo mi mogli dobiti od socijalista? Ni{ta. Onaj ko je za socijaliste, glasa za socijaliste. Ako smo mi bliski socijalistima on nas simpati{e, ali za wih glasa. A onaj ko je za radikale glasa za radikale. Prema tome ,prelivawa glasova nema. Ja sam ube|en da oni koji pro{le godine nisu glasali za socijaliste ne}e ni ove godine glasati. Oni koji nikada do sada nisu glasali za socijaliste, ne}e ni sada. Jer socijalisti nisu ni{ta u~inili da bi sada privukli nove glasa~e. Kod wih moè samo da se osipa glasa~ko telo. Kako }emo mi pro}i na izborima, ne znam. Moèmo dobiti vi{e nego {to smo imali, moèmo mawe, moèmo ostati na istome. Moè biti druga~iji odnos glasova izme|u pojedinih opozicionih stranaka, ali ko je jednom glasao za opoziciju sigurno vi{e nikada ne}e glasati za socijaliste.
274
[to se ti~e Arkana, ja mislim da on nema nikakvih {ansi, jer ~itava Srbija zna za wegovu biografiju i zna daje kriminalac. Zna da se nalazi na nekoliko poternica Interpola. Svima je jasno kakva je wegova uloga danas. Svi postavqaju pitawe otkud wemu vi{e od pet miliona maraka da uloì u predizbornu kampawu. On sam nije mogao po{teno taj novac zaraditi. Zna se da Arkan drì reket po Beogradu. I svi estradni umetnici koji su mu se prikqu~ili, uglavnom su pod pretwom pristupili Arkanu, a iz spiska wihovih imena moète da zakqu~ite koga je zapravo Arkan reketirao ovih meseci, ovih godina po Beogradu. Nema Arkan nikakvih {ansi. On moè uneti neku malu pometwu, zakupi}e ogroman prostor na radiju i televiziji. Socijalisti }e ga forsirati. Me|utim, i socijalistima }e se razbiti o glavu forsirawe Arkana. Jer oni forsiraju}i Arkana najboqe otkrivaju pravu prirodu svog reìma. Ako oni tako forsiraju jednog kriminalca, logi~no je izvu}i zakqu~ak da im je u su{tini i reìm takav. Voditeq: I posledwi gledalac za ve~eras, dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Drago mi je {to sam dobila vezu. Meni je drago da pozdravim gospodina [e{eqa, milo mi je {to imamo priliku da ga vidimo u na{em gradu. Jedno pitawe: ko garantuje da qudi koji budu zauzeli foteqe, ne}e nastaviti po starom, makar to bili i radikali? Dr [e{eq: Tu, gospo|o, nema nikakvih garancija. Vi moète partijama verovati ili ne verovati. Li~nostima moète verovati ili ne verovati. Garancije nikada, nigde, niko u svetu ne moè da pruì. Moète sami izvla~iti zakqu~ak iz dosada{weg pona{awa ~elnika tih stranaka, iz wihove dosada{we politi~ke orijentacije, iz wihove biografije, kakvi su oni qudi i ~emu }e teìti kada do|u do poluga vlasti. Prevare se mnogi i u narodu i u svetu, prevare se pa glasaju za jednu partiju. Na slede}im izborima to promene, pa glasaju za drugu, jer nisu zadovoqni onim prethodnim opredeqewem. Po mom mi{qewu je va`no da, ipak, jednom do|e do neke promene, da se vidi postoji li alternativa. Ja sam li~no ube|en da bi ta promena bila dobra i da bi popravila stawe. Ali mo`da ja gre{im. Nijedan ~ovek nije bezgre{an. Mo`da ja gre{im. Ako gre{im, zna~ilo bi da sam i do sada bio u zabludi, zna~ilo bi da je moj dosada{wi politi~ki anga`man bio proma{en. Dobro, ne bih bio ni prvi ni posledwi koji bi bio odgurnut sa politi~ke scene, pojavili bi se novi qudi, mla|i i tako. @ivot daqe te~e. Qudi doìvqavaju poraze i pobede, ali ìvot se ne moè zaustaviti. Voditeq: Moè se desiti da me neko optuì da nisam dosledan kao voditeq, ali na izri~ito traèwe jednog na{eg gledaoca ja ga pu{tam u program, u nadi da }e on svojim pitawima opravdati za{to sam ga pustio u program. Izvolite. Dr [e{eq: Ostao nam je samo minut. Gledalac: Dobro ve~e, htela sam da postavim jedno pitawe. Voditeq: Drago mi je, radi se o dami. Gledalac: U biografiji koju svi izlaù na Zapadu, sve se zna, i gde je ro|en, kada je ro|en, porodica, otac, majka itd. Voditeq: Da li vi imate ne{to konkretno da pitate?
275
Gledalac: Gde je supruga gospodina [e{eqa? Gde su mu majka, otac, gde ìve, gde su trenutno supruga i deca? Na Zapadu se prvo kaè biografija, odakle je, ko je, porodi~ni podaci, a onda ostalo. Dr [e{eq: Prvo, niste na vreme pitali. Moj otac je umro pre vi{e od 15 godina. Bio je èlezni~ar. Rekao sam ve} da su mi i otac i majka iz okoline Trebiwa, iz Hercegovine, iz Popova poqa. Majka je ìva i ìvi sa mnom u Beogradu. Moja je supruga ro|ena u Podujevu, otac joj je iz Prokupqa, a majka iz Blaca. Ja imam jednog sina iz prvog braka koji ima 9 godina. I sada imam sina iz drugog braka, svi ìvimo zajedno. I sin iz prvog braka ìvi sa mnom. Svi zajedno ìvimo u Batajnici, kod Beograda. Voditeq: Ja se nadam da }e na{a gledateqka biti zadovoqna odgovorom. Moje posledwe pitawe za ve~eras gospodinu [e{equ ne}e biti politi~ke prirode. Naime, va{ predsednik poslani~kog kluba u Narodnoj skup{tini, gospodin Tomislav Nikoli} pokazao je izuzetan dar za poeziju i on o~igledno voli poeziju. Mene interesuje da li vi volite poeziju i posebno me interesuje, da protuma~ite slede}e stihove va{eg zemqaka Jovana Du~i}a. Jer je otaybina samo ono kuda na{ znoj padne, gde je krv o~eva pala i plod blagosloven ra|a samo gruda gde su ma~ zar|an deca iskopala. Dr [e{eq: [to se ti~e Tomislava Nikoli}a, ja se nadam da }e i on imati prilike da bude gost va{e televizije. Re~ je o jednom izuzetno sposobnom i pametnom politi~aru, sa kojim se Srpska radikalna stranka ponosi, i koji je stekao ogromnu popularnost i u Srbiji i u svim srpskim zemqama, tako da ne bi bilo zgorega da ga pozovete u Negotin. Mislim da }e se odazvati i da }e do}i. Voditeq: To zavisi od wega. Dr [e{eq: [to se ti~e na{eg op{tinskog odbora, mislim da smo tu stvar ve} dogovorili, pa ako se vi slaète on }e uskoro i biti va{ gost. [to se ti~e Jovana Du~i}a, on je veliki srpski pesnik, diplomata. Umro je u emigraciji 1943. godine, i sahrawen je kod manastira Libertvila nadomak îkaga. Ja sam bio na wegovom grobu, prvi put 1989. godine. Vo|ena je akcija vi{e godina da se wegovi posmrtni ostaci vrate u otaybinu. Ima ideja i da bude sahrawen u Beogradu. [to se ti~e wegove poezije, {to se ti~e wegovog patriotizma, on je integralni srpski pesnik, srpski patriota {to bi se reklo. ôvek koji je podjednako omiqen u svim srpskim zemqama, u celom srpskom narodu i jedan od na{ih najve}ih velikana svih vremena. I on je pevao o otaybini, opevao patwe svoga naroda i borio se do posledweg daha za jedinstvo svih srpskih zemaqa i jedinstvo srpske nacije u celini. Voditeq: Ako se slaète, mislim da je ovo ujedno i najlep{i kraj za jednu politi~ku emisiju. Dakle, ipak smo je zavr{ili na jedan mawe politi~an na~in. Hvala vam na razgovoru. Dr [e{eq: Hvala vama.
III POLO@AJ SRBA I SRBIJE U SVETU

Prvi program RTS, 6. decembar 1993. godine Voditeq: Dobro ve~e. Ovo je prva emisija predizbornog ciklusa predstavqawa i su~eqavawa stranaka na ekranima Radio-televizije Srbije. Ve~eras po~iwemo sa su~eqavawem stranaka na odre|ene teme. Bi}e nekoliko tema, a ve~era{wa tema glasi: Da li je do{lo do odre|ene promene pozicije i poloàja Srba i Srbije u svetu, ili je i daqe, kako se to kaè, ceo svet protiv Srba. Ako je do{lo do te promene, koji su razlozi, i na koji na~in je ostvarena ta promena? U studiju je veliki broj predstavnika stranaka. Ja }u ih najpre predstaviti, a zatim }emo krenuti sa elaboracijama koje traju po 3 minuta. Posle toga, u vremenu koje ostane (emisija }e trajati sat i po) bi}e diskusije, replika, su~eqavawa mi{qewa itd. Dakle, sa moje desne strane je Radomir Smiqani}, predsednik Srpske demokratske stranke; do wega je Milan Paro{ki, predsednik Narodne stranke; zatim Milomir Babi}, predsednik Seqa~ke stranke Srbije; Vojislav Ko{tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije; Branko Kitanovi}, Novi komunisti~ki pokret Jugoslavije; Goran Per~evi}, Socijalisti~ka partija Srbije. Sa moje leve strane je Vladimir Kilibarda, Stranka srpskog jedinstva; Goran Latinovi}, Udruèna levica; Milan Komneni}, DEPOS; Aleksandar Nedi}, Narodna radikalna stranka; Mirko Jovi}, Srpska narodna obnova i Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Kre}emo, dakle, od gospodina Smiqani}a, od Srpske demokratske stranke. Gospodine Smiqani}u, temu ste ~uli, izvolite. Smiqani}: Mislim da je sasvim suvi{no, verovatno iz politikantskih razloga plasirano, ono da je ceo svet protiv Srba. Dabome da nije bio ceo svet protiv Srba, pre svega svi qudi iz sveta nisu bili protiv Srba. Svi po{teni qudi, kako bi se reklo, nisu bili protiv Srba, i mnoge zemqe nisu bile protiv Srba. Da se situacija promenila i ko je bio protiv Srba znamo. To je bila Evropska unija, ako se izuzmu dve-tri zemqe, koje su morale da kora~aju tim korakom, a nisu bile ba{ za to, kao recimo Gr~ka. Protiv Srba je bila Amerika zbog islamskog kapitala preko 270 milijardi dolara u wenoj privredi i u wenim bankama. O Nema~koj da ne govorimo, to je ~ist revan{izam, to je, dakle, ponovqena politika po tre}i put u Evropi kidisawe na Balkan i topla mora ju`na. [to se ti~e toga, da li se promenila situacija, jeste se znatno promenila, ali ja nisam zadovoqan, ne prihvatam nikako da smatramo da je situacija poboq{ana time, a to na{a zvani~na politika ~esto ho}e da radi, {to, zaboga, eto nismo sada vi{e sami krivci, nego sada su i drugi krivci. Mi nikada, dame i gospodo, bra}o i sestre, mi Srbi nikada nismo bili krivci. Mi smo jednostavno bili uvu~eni u secesionisti~ki rat, koji je izazvan i spoqnom intervencijom, a tako|e i unutra{wim udarima, koje je zapo~eo jo{ 1874. Titov kardeqevski Ustav, kada se ve} po~ela da raspada Jugoslavija, i kada je svako radio svoje, a uostalom, kada se raspala i Srbija.
277
276
Koliko se se}am, gospodin Ko{tunica je tada na Pravnom fakultetu, sa jednom grupom pravnika, vrlo hrabro iskora~io protiv toga. Jer tada je ve} po~elo raspadawe, ne samo Jugoslavije nego i Srbije. A onda je i{lo rapidno, naravno do smrti velikog tate. Posle je bila podela blaga, dobara itd., pqa~ka Srbije do nemogu}nosti. A sve se zavr{ilo kada su osetili, {to je rekao Koro{ec: Pre rata Srbi su nam dali zlatnu kobilu, vrati}emo im ragu. Kada su osetila gospoda, ili bra}a, da su sada najzad zlatnu kobilu iscedili do kraja, i da }e nam vratiti ragu, oni su krenuli u secesiju. Ali nisu o~ekivali otpor srpskog naroda, koji je tako|e traìo pravo na samoopredeqewe. I onda je, naravno, uz pomo} nema~kog oru`ja, nema~ke politike, nema~kih diktata do{lo do okr{aja, do tzv. balvan revolucije kako je Mesi} naziva, a to zna~i do srpskih barikada, do srpske odbrane. A onaj ko se brani taj nije krivac, dame i gospodo! Dakle, krivice do Srba nikada nije bilo, Srbima je bio nametnut rat kao {to je sada Srbima sankcijama nametnut ekonomski rat. Mogu o tome kasnije. Da li sam iskoristio tri minuta? Voditeq: Ne, imate jo{ vremena. Smiqani}: Odli~no. [to se ti~e rata, mi imamo ovog trenutka rat tako|e na na{im prostorima u Srbiji a to je, kao {to rekoh, ekonomski rat koji je vrlo prepoznatqiv po mnogim svojim pojavnostima. I najvarvarskija zemqa sveta }e i najgorim kriminalcima, pa i ubicama, uvek ne{to tolerisati. I oni }e, ako su ~ak i doìvotno osu|eni na robiju, imati pravo na grejawe, na hranu, na lekarsku pomo} i lekove. Srpski narod, nevin i nedu`ni narod, osu|en je na takav jedan zapt da mu se ukidaju mazut za grejawe i hrana. Imali smo dobru poqoprivrednu godinu, pa smo se izvukli. Ali, lekove, medicinsku pomo} nemamo. Dakle, to je nezapam}eni u istoriji ~ove~anstva zlo~in prema celom jednom narodu, prema gra|anima Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: Dobro, gospodine Smiqani}u, ~uli smo znak. Po{tovani gledaoci, samo da vas obavestim da se u me|uvremenu ovom skupu prikqu~io i Zoran \in|i} u ime Demokratske stranke. Dobro ve~e, gospodine \in|i}u. Tema je samo da kaèm, i da podsetim ponovo gledaoce da li je do{lo do promene pozicije i gledawa na Srbiju i Srbe u svetu, ako je do{lo koji su razlozi tome. Dajem re~ gospodinu Milanu Paro{kom. Paro{ki: Do promene pozicije Srba u svetu nije do{lo iz prostog razloga {to Srbi nisu definisali svoju poziciju. Ja mislim da je to na{em glasa~kom telu jasno. Iz prostog razloga opet {to nismo ispo{tovali povequ Ujediwenih nacija koja poznaje samo nacije, odnosno suverene narode sa nacionalnom dràvno{}u kao subjekte me|unarodne politike. Koliko je to vrlo va`no vidi se, recimo, u odnosu na poziciju Tajvana, koji nije nacija i nikako ne moè da opstane uz svu svoju ekonomsku mo}. To je jedna od desetak najrazvijenijih zemaqa sveta, ~lanica Ujediwenih nacija. Srbi su gurnuti propa{}u Jugoslavije i zadràvawem komunisti~ke ergate na vlasti u ovom delu srpskih dràva, u vrlo lo{u poziciju. Prvo, jer su morali da nose taj krst, petokraku i daqe. A drugo, nisu u~inili ono {to su u~inili ~ak i proizvedeni narodi kakvi su recimo muslimani, ili Makedonci, nisu deklarisali svoju dràvnost. Prema tome, nisu ispunili osnovni postulat iz poveqe Ujediwenih nacija da su nacija, da su politi~278
ka dràva. Ostalo je, prema tome, svima onima koji su bili potpla}eni, naravno, ili su imali neke druge interese da ~ere~e ono {to je od srpstva preostajalo u tri, ~etiri, pet srpskih dràva koje su oni kreirali, koje su konstrukcijom politi~ke oligarhije ovde nicale. Moram da podsetim recimo, da je Evropska zajednica na prvom Brionskom sastanku bila za odbranu granica Jugoslavije. Nije svet odmah udario po Jugoslaviji koja je 70 posto bila srpska dràva. Ali mi je nikada nismo predstavqali kao sedamdeset postotnu, tj. ve}insku demokratsku srpsku dràvu. Daqe, nije Amerika priznala Sloveniju i Hrvatsku istog dana kada su otcepqene. [est meseci kasnije imali smo blanko vremena da zavr{imo secesionisti~ke ratove u Qubqani i Zagrebu. To se nije uradilo. Prema tome, postojali su odli~ni uslovi da oni koji su vodili antisrpsku kampawu, gen{eristi i sli~ni, zavr{e posao razbijawa srpske dràvnosti, odnosno pozitivnog imiya koji su Srbi sa~uvali u Prvom i Drugom svetskom ratu, odnosno u nekakvom socijalisti~kom Titovom periodu. Problem, zna~i ima svoju glavu i rep. Srbija, ili ujediweno srpsko kraqevstvo kako mi to zovemo, od svih onih tradicionalnih ugovora koje Srpska Kraqevina ima sa svetom, a stariji su i od Ujediwenih nacija i od KEBS-a, treba da deklari{e svoju srpsku dràvnost. Treba da potraìmo te kvalitetne prijateqe, one stare, proverene prijateqe po onoj narodnoj dr` se novog puta i starih prijateqa, i vaqalo bi da vidimo kako uop{te tim tehni~kim manipulacijama, poznavawem medijske kampawe u svetskim razmerama, moèmo poboq{ati na{ medijski poloàj. Do sada je bio lo{, jer smo se mi dràli nesvrstanih a ne ~lanica Ujediwenih nacija i veoma je lo{e {to nismo potro{ili nijedan dolar za promenu imiya srpskog naroda u svetu. To se sve improvizuje a tako se ne radi u ozbiqnim dràvama! Voditeq: Milomir Babi}, predsednik Seqa~ke stranke Srbije. Babi}: Ja se, pre svega, ne bih sloìo sa konstatacijom koja se od strane Socijalisti~ke partije Srbije protura stalno u javnosti, a to je da je ceo svet protiv Srbije i srpskog naroda. Ja se sa time ne mogu sloìti iz vi{e razloga, ali re}i }u za{to se to stalno name}e javnosti. Otprilike da bi ispalo da je borba protiv celog sveta, koju sada navodno vodi predsednik SPS-a, gospodin Milo{evi}, sli~na onoj borbi koju je vodio Josip Broz koji je pobedio sile osovine i da bi sada ispalo da je gospodin Milo{evi} pobedio ceo svet. Mislim da je to ~ak malo i sme{no, ali vrati}u se na ono svoje razmi{qawe da ceo svet nije protiv Srba, da ne moè da bude i da nema razloga. Da je to tako, dokazuje mnogo ~iwenica. Srbi se nalaze po celom svetu po raznoraznim osnovama i jedan od tih osnova je {to Srbi rade kao radnici u celom svetu. Rade u Nema~koj, u Americi i svuda su uvaèni gra|ani. Nijedan Srbin, ja bar ga jo{ uvek nisam sreo a ako neko ima takav podatak voleo bih da ~ujem, nijedan Srbin nije najuren sa posla iz bilo koje zemqe Zapadne Evrope zato {to je Srbin. Mo`da po nekom osnovu zato {to je r|av radnik, ali po tom osnovu zato {to je Srbin ja bar jo{ uvek takve qude nisam na{ao. Ne kaèm da mo`da nema i neki takav slu~aj.
279
Prema tome, zna~i da Nemci ili neke zemqe sa Zapada nisu na takav na~in raspoloèni prema nama. To dokazuje i jedan primer. Skoro je i na na{oj televiziji bio jedan snimak, u sportskom terminu, kada se pojavio Dragoslav Stepanovi}, koji je postigao izuzetan publicitet u Nema~koj. Zna~i, kao ~ovek koji tamo radi i tamo postiè rezultate. Mislim da se ovde radi o ne~em sasvim drugom, a to je da se svet jednostavno nije sloìo s tim kako smo mi u ovom trenutku vodili borbu za za{titu srpskih zemaqa i srpskog naroda van dana{wih teritorija dràve Srbije. Mislim da je kod nas ne{to za{kripalo i da se nismo na{li na zajedni~kim talasima sa, pre svega, interesima sveta. Mislim da je u pitawu interes. Mislim da se u svetu ne radi i ne grade odnosi na osnovu toga da li neko nekoga voli, ili da li je neko nekome simpati~an, nego na bazi interesa. Uglavnom se pomiwu interesi koje ova ili ona zemqa imaju na prostoru na{e zemqe, odnosno na prostoru biv{e Jugoslavije. Mislim da mi moèmo izvu}i pouku na jednom primeru iz Prvog svetskog rata. Tada su se u Srbiji isto tako borili za svoja prava. Ostvarili su ih mnogo boqe i mnogo vi{e nego {to je to slu~aj danas. U to vreme stvorena je zajedni~ka dràva Srba. Svi su bili tada zajedno, stvorena je mogu}nost da svi budu u jednoj dràvi, a istovremeno smo imali i te kako prijateqe u svetu. âk su nam i direktni vojni neprijateqi odavali priznawe. Nema~ki komandant Mekenzi zajedno sa svojima podigao je srpskim vojnicima spomenik u znak vite{tva i po{tovawa prema toj vojsci. Na stranu to {to smo imali mnogo prijateqa u svetu. Prema tome, ne{to u tim na{im odnosima i u tim svetskim tokovima i tom uklapawu u svet, jednostavno je za{kripalo. To je razlog za{to smo do{li u takvu poziciju. Voditeq: Vojislav Ko{tunica, Demokratska stranka Srbije. Ko{tunica: Pitawe koje je postavqeno kao okvir dana{weg razgovora se moè posmatrati dvojako. U izvesnom pojavnom smislu moè se sa sigurno{}u re}i da je do{lo do izvesnih promena i u medijskom i u politi~kom smislu u odnosu sveta prema Srbiji. Te promene su nesumwive, ali te promene nisu postignute zaslugom reìma. One su rezultat uvi|awa sveta da je splet okolnosti na Balkanu na onom najopasnijem wegovom delu, na najozbiqnijem àri{tu u Bosni, daleko sloènije nego {to se ~inilo u prvi mah. Me|utim, i te promene o kojima bi se kasnije moglo govoriti nisu sprovodive. Jer nad na{om glavom jo{ uvek stoji teret i pretwa sankcija. Mislim da je va`nije od pitawa da li se ne{to promenilo medijski i politi~ki jedno drugo pitawe: kako mi sebi uop{te moèmo da postavimo pitawe da li se u svetu mewa raspoloèwe prema Srbima i Srbiji. Da li smo ikada bili u na{oj istoriji u prilici da sebi postavimo jedno takvo pitawe? Da li jedna dràva koja je zavisna, koja postoji 100, ili 200 godina moè sebi postaviti to pitawe? Kako smo se doveli u tu situaciju? Rekao bih odmah da je jedino obja{wewe za to spoqna politika koja je u ovoj zemqi vo|ena bez konsultacija i nacionalnog konsenzusa i bez spoqnih saveznika. Kako smo jednostavno mogli do}i u situaciju da sebe stavimo u jedan potpuno zavisan poloàj i da kategorija za ocewivawe na{eg poloàja bude da li nam je svet naklowen ili nije naklowen? Sa jednom druga~ijom po280
litikom koja se razumno vodila u pro{lom veku uvaàvaju}i odnose me|unarodnih sila, prilago|avaju}i se wima i nastoje}i da se pridobiju saveznici, i da se u sklopu toga vodi jedna nezavisna politika ne{to ovako se ne bi moglo ponoviti. Da zapo~nem ovo izlagawe samo jednim kratkim podse}awem na onaj razgovor koji je veliki srpski diplomata Milovan Milovanovi} 1908. godine, povodom aneksije Bosne i Hercegovine, vodio sa jednim srbijanskim seqakom. Na tu dilemu, da li Srbija da zagazi u rat sa Austrijom ili ne, da odloì taj rat za neko vreme i da se boqe pripremi, on je ~uo jedan ovakav savet od srbijanskog seqaka. Gospodine ministre, nije li boqe u ovom trenutku sa~ekati da neko ja~i [vabi stane na vrat, a da mu onda mi samo rep premerimo! Da smo mi jednu ovakvu vrstu politike vodili, uz uvaàvawe odnosa snaga a istovremeno i konsultovawa politi~kih snaga u samoj zemqi, mi bismo se nalazili u sasvim druga~ijoj situaciji. Ne u ovako zavisnoj u kakvoj smo sada. Nikakvih politi~kih konsultacija u zemqi nije bilo, nikakvog nacionalnog konsenzusa u ovoj zemqi. Sve vreme, dok se re{avalo o na{oj sudbini, postojalo je èstoko neprijateqstvo izme|u vlasti i opozicije i nespremnost vlasti u ovoj zemqi da prizna da opozicija u jednom demokratskom sistemu mora biti podjednako legitimna kao vlast. Mislim da nas je taj splet okolnosti doveo u situaciju, da se to neverovatno pitawe, nikada ranije postavqeno u na{oj istoriji, postavi: kako je svet raspoloèn prema nama, da li nas on voli ili mrzi? Voditeq: Branko Kitanovi}, Novi komunisti~ki pokret Jugoslavije. Kitanovi}: Ja sam danas veoma raspoloèn zbog velike pobede italijanskih komunista na izborima u Italiji, zbog impresivnog uspeha nema~kih komunista, kao i zbog neprestanog uspeha komunista u Evropi, {to govori o povratku komunista na evropsku scenu, {to govori o tome da su oni jedini u stawu da re{avaju i razre{avaju probleme vezane za interese {irokih narodnih masa. Kada je u pitawu povratak komunista na evropsku scenu, to istovremeno zna~i ja~awe pozicije Srbije i Jugoslavije jer oni podràvaju pravednu borbu na{eg naroda, pravednu borbu Jugoslavije, pravednu borbu Srba. Molim vas, svi komunisti~ki listovi u svetu, posebno listovi kao {to su Pravda, Manifesto i drugi, od po~etka su podràvali pravednu borbu na{eg naroda. Zna~i, to je od velikog interesa za daqi uspeh na{e borbe. [to se ti~e ve~era{we teme, ja smatram da bi ona trebala da glasi: [ta u~initi da se poboq{a poloàj i stav prema Srbima, slika o Srbiji i Jugoslaviji? Mi smatramo da su vlada u Jugoslaviji i Srbiji dosta u~inile ali da postoji i ogroman prostor koji nije iskori{}en u ovom pravcu. Mi smatramo da je zanemarena uloga evropske i svetske levice u podr{ci Jugoslaviji. Mi smo ovde dovodili, dovodimo mnoge po{tene napredne qude sa Zapada i iz sveta, koji su davali podr{ku na{oj zemqi. Me|utim, mi nismo dovodili mnoge ugledne, vode}e zapadne komuniste, filozofe, pisce, umetnike, politi~are, novinare itd. Novi komunisti~ki pokret Jugoslavije u tom smislu je ~inio svoje. Mi smo ih dovodili, ali to nije imalo ni izdaleka takav publicitet kao kada su u pitawu neke marginalne li~nosti iz sveta, koje su bile dobronamerne prema nama i ~iji uticaj nije bio tako veliki.
281
[to se ti~e toga da li se mewa uloga, odnos i slika prema Srbiji u svetu, ja mislim da treba po}i od ovoga. Oni koji su rasturali Jugoslaviju, a to su zapadni mo}nici uz pomo} svoje pete kolone, oni je nisu rasturali da bi je ponovo ujediwavali! Mi smatramo da oni nikada ne}e biti prema nama milostivi, ni samilosni. Postoje interesi novog svetskog poretka. U sklopu wihove celokupne strategije je i to da Srbija, odnosno Jugoslavija, odnosno srpski narod ìvi pod protektoratom Zapada. Sve ovo {to se postiè, postiè se borbom, dostojanstvom itd. Rekao bih jo{ ne{to, da jedna velika sila kao {to je Kina i jo{ neke druge zemqe, podràvaju Jugoslaviju i nije ta~no da je ve}ina sveta protiv nas. Ali kapitalisti jesu, sigurno. Voditeq: Goran Per~evi}, Socijalisti~ka partija Srbije. Per~evi}: Ja bih prvo rekao, gospodin Babi} je po~eo sa mnom da polemi{e pre nego {to sam ja i dobio re~, pa }u wemu prvo da odgovorim. Babi}: Ne, ja sam sa SPS-om i gospodinom Milo{evi}em polemisao, nisam sa vama. Per~evi}: Socijalisti~ka partija Srbije nikada nije rekla daje ceo svet protiv nas. Naprotiv, radi se o situaciji u kojoj je na prostorima biv{e Jugoslavije do{lo do poku{aja svo|ewa tih prostora na nekoliko malih satelitskih dràva i to nije rezultat neke mr`we prema Srbima, niti bilo kakve svetske zavere, ve} objektivne ~iwenice da je srpski narod ~inio ve}inu stanovni{tva u toj Jugoslaviji i da je na mnogim teritorijama ~inio ve}inu. Te teritorije su bile u svim republikama biv{e Jugoslavije osim Slovenije, i prakti~no je srpski narod bio objektivna prepreka svojim postojawem tom procesu razbijawa Jugoslavije i stvarawu vi{e malih satelitskih dràva na ovim prostorima. A to je bio interes, pre svega, nekih zapadnih zemaqa. Nema~ke i nekih drugih. A kasnije, kada se razbuktala kriza u Bosni i Hercegovini, ume{ao se i islamski faktor. O~igledno je da je srpski narod bio prepreka tome, jer on je i stvorio Jugoslaviju, on je i bio najvi{e zainteresovan za weno odràvawe. A ina~e, taj proces je krenuo pod uticajem pobede separatisti~kih snaga u nekim biv{im jugoslovenskim republikama i pomo}u odre|enih faktora iz inostranstva. Interes srpskog naroda u procesu raspada biv{e Jugoslavije je bio suprotan tom procesu. Wegov interes je bio da se onemogu}i taj model, odnosno ta te`wa koja je najboqe bila izraèna u Karingtonovom papiru, da se priznaju te unutra{we granice i da se prakti~no srpski narod u biv{oj Hrvatskoj, u biv{oj Bosni i Hercegovini, svede na status nacionalne mawine. Da se vratimo na ovo prvo i osnovno pitawe, da li se ne{to mewa u me|unarodnom poloàju Srbije i Jugoslavije. Mi moèmo da kaèmo da se u ovom trenutku uo~ava poboq{awe na{eg me|unarodnog poloàja. Da smo se mi u odre|enom trenutku na{li u izuzetno te{kom me|unarodnom poloàju, s obzirom da su prema na{oj dràvi uvedene nezapam}ene zlo~ina~ke, genocidne sankcije i da, pre svega, moramo da znamo zbog ~ega smo se na{li u tom poloàju. Posle }emo videti i koji su putevi za otklawawe tih sankcija. Sankcije prema nama su prvo uvedene od strane Evropske zajednice, kada smo se suprotstavili tom konceptu, tzv. Karingtonovom papiru.
282
A kasnije Rezolucijom 757. i 820. zbog na{e pomo}i i solidarnosti sa delovima na{eg naroda u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Mi u ovom trenutku moèmo sa izvesnim optimizmom o~ekivati ukidawe tih sankcija i poboq{awe na{eg me|unarodnog poloàja upravo zato {to te sankcije nisu ispunile svoj ciq. Wihov ciq je bio da se ekonomski ugu{i Srbija, da se pre svega onemogu}i da pomaè srpskom narodu u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini i da se ekonomski skr{i Srbija i iznudi promena reìma u samoj Srbiji. Prema tome, ciq sankcije nije postignut, i u ovom trenutku svi od wih trpe {tetu. Niko nema koristi. Ra~unamo da }e i posle ovih izbora potvrdom te dosledne politike to biti jo{ jedan od argumenata koji }e i}i nama u prilog, odnosno dovesti do poboq{awa me|unarodnog poloàja na{e zemqe i ukidawa sankcija. Voditeq: Zoran \in|i}, Demokratska stranka. \in|i}: Lo{ imiy srpskog naroda u svetu nije posledica onoga {to se stvarno doga|a na balkanskom prostoru, nego je, jednostavno re~eno, posledica izgubqenog medijskog rata. Taj medijski rat je izgubila na{a vlast, izgubile su na{e vlade, izgubili su ministarstva koja su nadle`na za to. A izgubile su ga, ne pre godinu dana i ne pre dve godine, nego su ga izgubile jo{ dok se Jugoslavija nije raspala. Jer taj medijski rat traje na svetskoj medijskoj sceni 10 ili 15 godina. U wemu u~estvuju [iptari, Hrvati i Slovenci sa ogromnom mreòm medijske kampawe protiv Srbije i Srba. Jedino mi ne u~estvujemo. Na{a vlast nije imala nikakav plan za trenutak raspada Jugoslavije. Ja ne znam da li je imala neki politi~ki plan, ali plan medijskog nastupa nije imala sigurno. Ona je sjajne uspehe pokazala u vo|ewu propagande na unutra{wem planu. Kada su bili prvi vi{estrana~ki izbori, to je tako sjajno funkcionisalo, da opozicija nije imala nikakvu {ansu, jer su mediji tako dobro funkcionisali. I tako su dobro ube|ivali narod u odre|ene stvari, da nama nije pomoglo ni o~igledne stvari da saop{tavamo. Qudi to nisu verovali. Bilo bi sjajno da je na{a vlast, da su na{a ministarstva bar polovinu tog znawa i te energije usmerili prema inostranstvu. Tako da onog trenutka kada se raspala Jugoslavija, kada je to krenulo od Slovenije, da smo mi imali plan nastupa u svetskim medijima, da smo imali svoje qude, svoje kanale, bilo bi druga~ije. Sve to postoji. Sve su to imali i Slovenci i Hrvati. Nisu oni ni{ta pametniji od nas, ali oni su imali plan a mi ga nismo imali. Na{ narod je `rtva toga {to jedan deo tog na{eg naroda koji je tada imao mandat da nas zastupa (to zna~i vlast, to zna~i ministarstva) se nije time bavio i nije smatrao da je to potrebno. I mislim da do sada jo{ nije raspravqeno ko je odgovoran za to {to smo se mi na{li kao guske u magli u trenutku kada se Jugoslavija raspala. I ispostavilo se da samo mi ne znamo {ta se de{ava, a svi drugi znaju i da oni to znaju ve} mnogo godina, a da mi to saznajemo na brzinu i da se iz dana u dan preorijenti{emo i poku{avamo da se prilagodimo novoj situaciji. Druga stvar, koja je tako|e politi~kog karaktera i nema veze sa objektivnim stawem stvari, nego samo sa prezentacijom tog stawa, jeste zloupotreba nacionalnih i dràvnih interesa u unutarpoliti~koj kampawi,
283
tako da je zapravo spoqna politika bila vrlo ~esto instrument unutra{we politike. Va`nije je bilo kako ne{to odjekne u Srbiji nego kako odjekne u inostranstvu. A plasiralo se u inostranstvu da bi qudi u Srbiji to ~uli i da bi se onda pozicije u Srbiji u~vrstile, bez obzira na to {to su time pozicije Srba u svetu slabqene. Tako da je bilo te{ko napraviti konsenzus, te{ko je bilo sakupiti sve snage, sve potencijale kojih je bilo dosta, jer su se te stvari namerno politizovale, namerno su qudi progla{avani izdajnicima, qudi koji su mogli ne{to da u~ine. Znalo se da oni nisu izdajnici, da su oni patriote, ali bilo je korisno u nekom trenutku iskqu~iti ih kao konkurente iz politi~ke borbe u Srbiji, tako da su oni iskqu~eni i iz nastupa u svetu. Iz toga treba izvu}i pouku. Nacionalni interes ne sme da bude iskori{}en u svrhe politi~ke borbe u Srbiji. Jedino tako sve snage mogu da budu sabrane da nacionalni interes prezentuju u inostranstvu i onda }emo mi imati ne samo mnogo boqi imiy, nego }emo imati onaj imiy koji zasluùjemo. A to je jedan dobar imiy. Voditeq: Gospodin Vladimir Kilibarda, Stranka srpskog jedinstva. Kilibarda: Vidite, mislim da su dva ~inioca presudna u ovom trenutku koja mi o~ito ne}emo da vidimo. A oni su malo izvan ovoga o ~emu je dr \in|i} govorio. To su neki socijalni i socijalno psiholo{ki ~inioci. Mi zaboravqamo da se nalazimo u svetu koji je u krizi liderstva. Da dana{we vlade, na izvestan na~in i dràve, vode tre}erazredni politi~ari i tre}erazredni qudi, s jedne strane. S druge strane, zaboravili smo da je u svetu za 50 godina maltene, izvr{ena promena kolektivnog se}awa mladih generacija koje su zaboravile da na tlu Balkana postoji jedna nacija koja je dugi niz godina, decenijama bila stabilan, jak saveznik na ovom prostoru. Istovremeno uz taj zaborav, naravno, prisutna je teza koju je gospodin Paro{ki ispravno konstatovao, da Srbi nisu definisali svoju poziciju. Ja bih samo dodao: svoju novu istorijsku poziciju. Jer smo na unutra{wem planu mi isto tako radili na unutra{wem nerazumevawu srpskog pitawa. Na{i uybenici istorije su imali po tri strane slika i jednu stranu teksta o sredwem veku i nemawi}koj dràvi. S druge strane, svi elementi nacionalne istorije koji su morali da budu poznati i razra|eni, gurani su u stranu. Tako da je nerazumevawe srpskog pitawa delimi~no poticalo i od nas. Ne moèmo o~ekivati od sveta koji je izgubio se}awe na savezni{tvo, da ujednom kriti~nom trenutku po nas, vra}amo na pravi na~in. I dolazimo do kriti~ne ta~ke koju je gospodin \in|i} pomenuo, do izgubqenog medijskog rata. Tu ste vi potpuno u pravu. Nema nikakve dileme: mi smo izgubili medijski rat pre, verovatno, 13 godina. Zaboravili smo da u svetu postoje institucije, da postoji razra|en sistem i da ako èlimo da svoj nacionalni interes prezentujemo na pravi na~in, moramo koristiti postoje}i sistem i postoje}e institucije. U ameri~kom sistemu 11.000 registrovanih lobista u Va{ingtonu su organizacija koja funkcioni{e legalno, koja se moè upotrebiti radi ostvarewa onoga {to su srpski interesi ili prezentacija srpskih interesa. Danas smo ostali ne sa proverenim prijateqima, nego sa Brazilom, Kamboyom i Gr~kom kao prijateqima koji nam daju podr{ku u Ujediwenim nacijama i izvan wih. Ostali neki na{i istorijski, tradicionalni prijateqi imaju samo interese, jer su interesi ve~ni.
284
Me|utim, mewa li se slika o Srbiji? Ne mewa se opet zbog interesa. Osmanlijska imperija ponovo kuca na vrata Balkana i Evrope i 54.000.000 Turaka naoruànih do zuba i te kako ugroàvaju Bugarsku, Gr~ku i Srbiju, i ponovo se kod na{ih biv{ih saveznika javqa ideja da taj stabilan ~inilac na Balkanu, jaka Srbija, vojni~ki jaka, moè biti koristan saveznik tom istom prijatequ. To je centralno pitawe. Voditeq: Goran Latinovi}, Udruèna levica. Latinovi}: Ja se ne bih sloìo sa nekim tezama, mada i tu ima istine ali ne do kraja, da mi ovo sada{we stawe imamo zbog gubitka medijskog rata, zato {to je neko za Srbe ili protiv Srba, zato {to je neko ve~ni prijateq, ili je mawe prijateq. Znate, kod velikih sila i wihovih interesa malo kada se prema narodima rekao bih, ovog nivoa brojnosti, pokazuje nekakvo prijateqstvo. Obi~no je to pre svega interes. Isto tako, slaèm se da ima i medijskih proma{aja i katastrofalnih propusta, ali mislim da to nije odlu~uju}e. Ono {to smo mi, ~inim i se, izgubili iz vida, jeste ~iwenica da je ovo jedna velika igra dve suprotstavqene strane. Ona je po~ela onog trenutka kada je Nema~ka ostvarila svoje u jediwewe i kada je taj prostor koji je objektivno za wu mali, postao zaista malen, i kada je èlela da ostvari svoj prodor na istok. Taj prodor na istok se moè ostvariti, ona to poku{ava da ostvari iskqu~ivo preko Turske i da se nadoveè na muslimanske dràve biv{eg Sovjetskog Saveza. S druge strane su Ameri~ke Dràve koje objektivno ovakvu politiku ne èle da vide na prostorima Balkana. Iza svega toga imamo jo{ jednu veliku igru velikih sila i zbog toga mislim da su srpski narod, Srbija, gra|ani Srbije ovde samo trun~ica, rekao bih, ne{to {to je nebitno za velike sile. [ta se zapravo doga|a? Doga|a se ono {to je najdrasti~nije. Pojavquje se organizacija Ujediwenih nacija koja ka`wava, i to drasti~no, gra|ane Srbije sa sankcijama koje nisu vi{e samo ekonomske i politi~ke. One su takve da mogu re}i da ugroàvaju svakoga od nas i da prakti~no nema nijednog segmenta ìvota, bilo da su u pitawu nauka, sport ili kultura, u kome one nisu uzele ve} zaista strahovito mnogo `rtava. [ta zapravo moèmo da o~ekujemo? Ja ne vidim ni da velike sile, ni Evropska unija, ni bilo ko, ne{to mewa prema Srbima, prema Srbiji. Ja bih rekao da mi moèmo samo da se nadamo. Pitawe je da li se to moè re{iti u @enevi, da li se moè re{iti u Londonu ili Parizu. Moèmo da se nadamo da }e igra koja se vodi biti uskoro okon~ana. I jo{ jedna stvar koja je vrlo bitna, jeste ~iwenica da objediwavawe levih snaga u Evropi, svi|alo se to nekome ili ne, i ovi izborni rezultati uti~u na promene odre|enih odnosa. Samo objediwavawe levice, po na{em mi{qewu, na me|unarodnom prostoru i na ovom na{em, moè biti presudno za promenu odnosa prema Srbiji i gra|anima Srbije. Voditeq: Milan Komneni}, DEPOS. Komneni}: Jo{ je ìva {a~ica solunskih ratnika koja moè i usmeno posvedo~iti kakav je ugled uìvao srpski narod svojim vite{tvom, svojom ~a{}u, svojim demokratskim odnosima 1918. godine, posle Prvog svetskog rata. A eto, nekoliko decenija trajawa Jugoslavije i posle wenog raspada, mi danas raspravqamo uo~i izbora na Svetog Nikolu, kakav je odnos
285
sveta prema tom istom narodu. Nikada gori u istoriji i ~ak, ako se ne{to i mewa u tom smislu, to je samo kozmeti~ka promena, u su{tini ni{ta bitno. Svi se mi ovde verovatno moèmo sloìti i sloì}emo se daje {to{ta tu mimo logike, mimo razuma, da je nepravi~no itd. Ali, suo~imo se sa ~iwenicom da je to tako! Za{to je to tako? Jedna od osnovnih stvari dosta jeste na{ odnos prema medijskom ratu. Kacin je dobio slovena~ki medijski rat a mi smo izgubili sve pod milim Bogom. âk i kada smo imali sjajne argumente, tragi~no sjajne. Recimo, 7. juna 1992. godine ide u vazduh, u prah i pepeo, kapela Kosturnice u Prebilovcima a niko odavde nije svetu dostavio vest i rekao {ta se zbiva. Tako je stradao Pakrac, i redom... A za to isto vreme srpski narod je optuèn u celini za ru{ewe Vukovara, Dubrovnika itd. Ni{ta se nije u~inilo da se ukaè na Ha{ku konvenciju i kr{ewe wenih odredaba o za{titi kulturnih dobara. Druga stvar, mi smo svoju sudbinu stavili u tu|e ruke 31. septembra 1991. godine kada smo traìli tzv. dobre usluge. I sada ove sankcije! Trebalo je dugo da se te sankcije uvedu, ali mi tako|e ni{ta svetu nismo kazali a mogli smo re}i da je 27. maja u ulici Vase Miskina u Sarajevu eksplodirala granata koja je, sada se jasno vidi, bila podmetnuta a ne ba~ena sa Trebevi}a, i tako su qudi stradali. Tih dana posle toga uvedene su sankcije. Ni{ta mi, dakle, nismo uradili. Mi smo prosto vi{e vodili ra~una o o~uvawu jedne ideolo{ke strukture nego o o~uvawu dràvnog ili nacionalnog suvereniteta, pri tome me{aju}i jedno sa drugim. Da ne govorim o tome da nismo imali preventivnu diplomatiju, da nemamo ni dan-danas lobi, da nismo uputili nevladine delegacije, da ste, da smo (da ne govorim u drugom licu mnoìne) poslali u svet sve one qude dobre voqe kojima raspolaèmo, ~iji je ugled nesumwiv iz oblasti kulture, nauke, sporta itd., da ti qudi prodiru. Da u~ine ono {to je u~inio Mihajlo Pupin kada je dobio Banat mimo voqe protiv kraqice Marije i diplomate rumunskog Bra~anuoa, jer je on kao nau~nik svojim ugledom to mogao. Ni{ta od toga nisu uradili. Mi smo te qude svrstavali ili kao male patriote ili ~ak kao izdajnike. Danas smo tu gde smo. Ta~no je da jedan broj novinara koji su prevagnuli nad diplomatijom i u svetu, danas sa ne{to vi{e razumevawa govori o Srbima. I sigurno je da }e biti potrebno mnogo da mi svoju pravu sliku svetu prikaèmo. Voditeq: Aleksandar Nedi}, Narodna radikalna stranka. Nedi}: Mi ovde ve} pola sata pri~amo o sankcijama, o tome da li su pravedne ili nisu pravedne, pri~amo o tome da li je kriv ovaj ili onaj. Ja bih se ipak malo vratio unazad. Ovako kako qudi vide Srbiju napoqu ne datira iz 1991. godine, nego, rekao bih, iz 1945. godine. Srbija je bila ve~ito sastavni deo Evrope. Da li je to bila politi~ki, ekonomski, vojno, istorijski, geografski, ali je bila deo Evrope. Dolaskom komunista, 1945. godine, polako ali sigurno smo se vra}ali i odlazili smo ka raznoraznim afri~kim i azijskim plemenima. Prihvatili smo pokret nesvrstanosti umesto da smo gledali da u|emo u Evropsku ekonomsku zajednicu. Povezivali smo se sa nerazvijenim afri~kim i azijskim zemqama, a odbili smo Evropqane koji su nam nudili i materijalnu, i svakakvu drugu pomo}.
286
Naravno, dolazi 1991. godina, dolazi raspad Jugoslavije, za koji ne bih mogao da kaèm da je tada{wa vlast, odnosno i sada{wa ista vlast, bila nespremna. Mi smo videli filmove o [pegequ, videli smo filmove koji su nam bili prikazivani o naoruàwu u Hrvatskoj i Sloveniji, ali mislim da je i tada{wa i sada{wa vlast pogre{no pokazala qudima te filmove. Nije trebalo nama da prikazuje nego je trebalo te filmove da prikazuje u inostranstvu. Vratio bih se na ono {to sam rekao, sada{wa i pro{la vlast skoro ni{ta nije uradila da promeni imiy koji je Jugoslavija imala kao osniva~ Pokreta nesvrstanih zemaqa, zemqe koja je skrivala palestinske teroriste, zemqe koja je naoruàvala Alìr kada je ratovao protiv Francuske, zemqe koja je pomagala svim ìvima koji su ratovali ili koji su se terorizmom bavili protiv Evrope. Mislim da odatle po~iwe neka tiha osveta Zapada prema Jugoslaviji. Tiha osveta svih onih koji su bili o{te}eni sa na{e strane. Govorim u ime Narodne radikalne stranke da se to mora iz temeqa promeniti. Mi moramo da gledamo {ta ne vaqa kod nas, u na{im redovima, a ne {ta je lo{e u tu|em dvori{tu. Mi moramo da promenimo qude koji su nas lo{e zastupali i koji su odvukli Srbiju, odnosno Jugoslaviju od Evrope. Moramo te qude da promenimo. Moramo potpuno nov imiy ove zemqe da napravimo. Ne}emo ga praviti ni sa kakvim dosada{wim prijateqima. Podsetio bih vas da je Gr~ka glasala u Evropskoj ekonomskoj zajednici za prve sankcije koje su bile uvedene protiv Jugoslavije. Ni Kina, ni Rusija nisu glasale protiv uvo|ewa sankcija! Zna~i, mi ne smemo vi{e da se zavaravamo. Ne smemo sami sebe da laèmo. A {to se ti~e toga da li je promeweni poloàj Jugoslavije u svetu, ja bih krenuo od sporta, nije promewen! Na{i sportisti bez zastave i grba nastupaju sa olimpijskom zastavom. Koga predstavqaju? Moram da kaèm da qudi nau~nici i umetnici preko svojih veza nastupaju preko. Ali se ni{ta nije promenilo u svetu prema nama. Voditeq: Mirko Jovi}, Srpska narodna obnova. Jovi}: dame i gospodo, mi iz Srpske narodne obnove smatramo da osnovni problem zbog ~ega smo se na{li u ovakvoj situaciji leì u tome {to smo se mi prilikom raspada jugoslovenske dràve, biv{e komunisti~ke Jugoslavije, zadesili u poziciji da Hrvate, Slovence, [iptare, muslimane i sve one koji su krenuli putem stvarawa nekih novih dràva na ovom prostoru, zastupaju wihovi nacionalisti, a nas su zastupali potro{eni levi~ari, komunisti iz prethodne jugoslovenske dràve. Mi smatramo da je jedini na~in da na{ narod pobedi u svim ratovima koji se vode na ovom prostoru taj da hitno rukovo|ewe na{im narodom preuzmu na{i nacionalisti koji }e znati kao hrvatski, muslimanski i {iptarski nacionalisti da rade 24 ~asa za dobrobit svog naroda, a protiv svojih neprijateqa. Mi ne moèmo sa qudima koji su vezivali srpski narod, lomili mu ki~mu, dobiti rat za obnovu i potporu srpske dràve, za vra}awe srpskog naroda me|u kulturne evropske narode. Mi smatramo da sve ovo o ~emu se ve~eras govori, zna~i svi ovi porazi koji su pomiwani, jednostavno to sve pripada samo tragi~nim zabludama. Naàlost, jugoslovenski komunisti nisu znali da izdrè ni na ovom
287
putu na kome su se na{li, na svojoj osnovnoj tezi, a to je odbrana Jugoslavije. Zna~i, mi smo morali da se na|emo u ovoj situaciji jer smo jednostavno tro{ili energiju na obnovu Jugoslavije, koriste}i samo ideolo{ke saveznike i poku{avali smo u okviru tog levi~arskog svetskog bloka da na|emo prijateqe. Mi nismo traìli saveznike na osnovu svojih interesa jer da smo ih traìli, mogli smo ih na}i protiv muslimana i protiv Hrvata uvek, jer ima onih koji se boje i jednih i drugih. Mi smatramo da se ova na{a teza moè najboqe dokazati na primeru bosanskih Srba. Bosanski Srbi su vo|eni srpskim nacionalistima. Oni su pobedili vojni~ki, diplomatski i medijski. Pobedili su zato {to su na svom ~elu imali qude iz tima gospodina Karayi}a, prof. Plav{i} i sve one koji su zajedno sa wima vodili srpski narod kroz pobede koje su ostvarene u posledwem otaybinskom ratu. Kada srpsku dràvu u celini preuzmu qudi koji pripadaju toj sferi, koji vrlo jasno ose}aju bilo svog naroda i koji su spremni da se `rtvuju jer su nacionalisti, mi mislimo da }e sve pobede biti na{e. Jednostavno, postoji armija mladih srpskih nacionalista koji èle i mogu da ostvare pobedu i u medijskom i u vojnom ratu. A svako uvaàva pobednika. Svako ho}e da pregovara sa pobednicima i ove posledwe, najnovije inicijative koje dolaze iz Nema~ke govore upravo o tome. Veliki nema~ki narod nije u stawu da izdrì uz politiku koja je potpuno gubitni~ka, kakvu vodi Alija Izetbegovi}. Oni traè na~ina da uhvate korak sa nama i danas bi bila velika gre{ka kada bi neko istrajao u dokazivawu ko je kriv za raspad Jugoslavije. Mi treba da prihvatimo ono {to nam se danas nudi. Svet nudi da registruje na{ih 70% pobede, i da dozvolimo gospodinu Mladi}u, generalu Srpske vojske da ostvari potpunu vojnu pobedu. A posle toga dolazi ukidawe svih blokada i svih sankcija. Voditeq: Vojislav [e{eq, Srpska radikalna stranka. Dr [e{eq: Me|unarodna politika se ne zasniva ni na kakvim moralnim principima, ni na kakvom ose}awu pravde, ~asti. Me|unarodna politika se zasniva na interesima. Interesi ne podrazumevaju pravi~nost. Interes nekih velikih sila bio je da se razbije Jugoslavija i da se pocepa srpski nacionalni prostor i te velike sile su mnogo ranije pripremile konkretan plan kako da realizuju taj svoj ciq, a mi nismo znali uvek da pariramo tom planu. Gubili smo medijski rat. Gubili smo ga iz dva razloga. Prvo, bez na{e krivice, kada nam podmetnu, recimo, da su Srbi ubili 18 civila usred Sarajeva, a Alija Izetbegovi} je postavio nagazne mine. Zatim prikaù snimke masakriranih Srba na italijanskoj i nema~koj televiziji i ustvrde da su to ubijeni hrvatski vojnici. I ~itav niz sli~nih slu~ajeva. Me|utim, postoje elementi u kojima smo mi sami i{li naruku stranoj propagandi. Recimo, nama je podvaqeno kada je do{lo do {iptarske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji da kaèmo da je to kontrarevolucija. I sva na{a {tampa i radio i televizija govore o {iptarskoj kontrarevoluciji. Na{i dràvni predstavnici odlaze u strane zemqe i kada ih pitaju {ta je to, oni kaù kontrarevolucija, i onda se ~ude {to ne}e svet da ih podrì da ugu{e kontrarevoluciju.
288
Daqe, 1989. godine imali smo {ansu da Srbija prva krene sa demokratskim preobraàjem. Da odrìmo vi{estrana~ke izbore, da konstitui{emo vi{estrana~ku skup{tinu. [ta je reìm uradio? Reìm je krenuo na one posledwe delegatske izbore, na kojima su, naàlost, neki poznati disidenti danas, najnepomirqiviji opozicionari u~estvovali, jer su mislili da }e ih reìm primiti u svoje redove. To je bilo stra{no 1989. godine, ti izbori za delegatsku skup{tinu. Pa onda oklevawe da se skine petokraka sa zastave, petokraka sa vojni~kih uniformi, me{etarewe sa ovom generalskom strankom Savezom komunistapokretom za Jugoslaviju koju su general Kadijevi} i general Mamula smislili, a u koju je u{la i supruga predsednika Republike kao kqu~na li~nost koja se bavi ideologijom. U jednoj stranci je kadrovik, u Socijalisti~koj partiji Srbije vodi kadrovsku politiku, a u Savezu komunistapokretu za Jugoslaviju ideologiju! Voditeq: Da ostavimo nekog ko nije ovde, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Molim vas, oni su javne li~nosti, nemojte tako da se postavqate, sve javne li~nosti treba unapred da znaju da wihova javnost podrazumeva da qudi o wima govore i kada nisu prisutni. Nisu to nikakve privatne li~nosti pa da ih ne pomiwemo. Voditeq: Ili da budu ovde. Dr [e{eq: Za{to nisu ovde, to mene ne interesuje. Ja sam o~ekivao da }e predsednik Socijalisti~ke partije Srbije da se pojavi na jednom ovakvom skupu, da napokon i sa wime ukrstimo argumente, a ne sa poletarcima koji su tome nedorasli. Svaki put se ispo~etka pokaè da su nedorasli, ali oni i daqe insistiraju na sebi. Da se vratimo na ovo. Gubili smo medijski rat, ali smo dobijali na frontovima. Dobio je srpski narod i u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini. Mi smo po~eli da dobijamo i u me|unarodnom javnom mwewu. Kada? Kada je srpski narod Republike Srpske odbio ultimatum, odbio VensOvenov plan. Tada se preokrenulo u svetskoj javnosti. Danas je Republika Srpska priznatija nego Srbija i Savezna Republika Jugoslavija. I ko se posle maja meseca jedini zalagao za VensOvenov plan? Reìm iz Srbije i sam Milo{evi}. Samo su oni nalazili neke dobre strane tog plana i preko dràvne televizije na kojoj su imali monopol, to proteìrali. îtav svet je otpisao VensOvenov plan, samo ga se oni drè kao pijan plota, {to bi rekao na{ narod. Za{to? Zato {to su videli da su pogre{ili, i umesto da priznaju gre{ku, oni i daqe u woj istrajavaju i dokazuju da su samo oni bili u pravu. Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq, evo nadoknadili smo vreme. Hvala vam. Hvala svima. Ostalo nam je do kraja emisije jo{ 40 minuta. Predvi|eno je da se radi ovako: ja sam uspeo, dok su ostali elaborirali na zadatu temu, da registrujem 7 prijava za replike. Replika moè da traje okvirno 1 minut. Ja bih vas molio, dakle, da iskoristimo maksimalno vreme. To je 40 replika. Prvi se prijavio Milan Paro{ki, iza toga Milomir Babi}. Paro{ki: Po{tovana gospodo, za ovim stolom je ve}ina sa kojom se ja slaèm. Me|utim, gospodine Per~evi}u, vi morate biti precizni u tvrdwi da je interes sveta da razbije Jugoslaviju na nekoliko dràva odnosno onih 70% srpskih teritorija prevagnuo. Obrnuto, interes Srba je da sa289
~uva srpsku dràvnost, a on nije bio izraèn u vladaju}em reìmu. Ja }u sada vrlo precizno da ilustrujem ovo, da ne bi opet bilo da se bez argumenata pri~a. Po{to je objavqena Hronika za ujediweno srpsko kraqevstvo to je sada ozbiqan izvorni program, citiram: Zakon: jedno dràvqanstvo za sve Srbe, 22.02. 1991. godine, gra|ani SFRJ treba da dobiju jedno dràvqanstvo. Vlada Republike Srbije kaè 15.4.1991: Na osnovu postoje}eg Ustava SFRJ, i ustava svih republika ovakav predlog zakona nema ustavnog osnova. Molim vas, slede}i zakon za prisajediwewe Kraqevine Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema Srbiji, 3.4. 1991. godine: U skladu sa pozitivnim zakonskim normama Republika Srbija }e obezbediti sva qudska i gra|anska prava a pravo na dràvnost posebno svima Srbima koji ìve u suverenim granicama Jugoslavije. Odgovor skup{tinskog odbora: Imaju}i u vidu Odbor predlaè Narodnoj skup{tini da prihvate predlog. Molim vas, tre}i zakon, odnosno deklaracija o qudskim pravima i dràvotvornim ciqevima srpskog naroda, da ne citiram, mi{qewe Vlade negativno. Imaju}i u vidu sve navedeno, posebno ~iwenicu da je proces mirnog re{ewa jugoslovenske krize uz u~e{}e Evropske zajednice ve} otpo~eo, Vlada smatra da nema osnova da Skup{tina usvoji navedenu deklaraciju o jedinstvenoj srpskoj dràvnosti. Molim vas, u planu VensOvenovom, Stoltenbergovom ili ~ijem god ho}ete, nema nijedne zapete koja zabrawuje integraciju Srba u jednu dràvu. Prema tome, nije svet jedini faktor. Ni{ta nismo uradili za odbranu, odnosno vi niste, gospodine Per~evi}u, va{a stranka i komunisti, uradili ni{ta za odbranu srpskih interesa. I molim vas, ostavite se komunisti~kog internacionalizma. Kominterna vi{e ne postoji, ne spomiwite da }e se komunisti ponovo ujediniti to je... Voditeq: Dobro, gospodine Paro{ki. Idemo daqe, Babi}. Babi}: Mislim da je sasvim o~evidno da se Socijalisti~ka partija Srbije u vremenu raspadawa Jugoslavije nije sna{la, i da je vodila sasvim lo{u politiku, i da su rezultat toga sankcije. Zato {to jednostavno, nije uspela da svetu predstavi srpski problem, jer je stalno insistirala na nekom jugoslovenskom problemu. A problem je bio srpski i srpskog naroda na prostoru Jugoslavije. O~igledno je da je to wegov problem, zato {to je on podeqen. Me|utim, vrlo je interesantno pitawe na koje bi Socijalisti~ka partija Srbije morala da odgovori, a to je slede}e: kako Socijalisti~ka partija Srbije zna koji je nema~ki interes u celom tom poslu, da ga tako nazovem, oko raspada Jugoslavije. Ja tvrdim da Socijalisti~ka partija Srbije nije znala koji je wen interes, odnosno koji je interes srpskog naroda u celom tom doga|awu oko raspada Jugoslavije. A da nije znala dokaz je i to {to na predloge koji su postojali u Skup{tini Srbije, odnosno na samom po~etku te krize, da se krajine pripoje i da ih Srbija prizna, mi to nismo prihvatili. âk je to qudima iz SPS-a bilo vrlo sme{no i ~udno, pitali su se ko je ~ak podneo tu inicijativu. Da smo to uradili, naravno, trebalo je srce za to, ali i plan, koji o~igledno vi niste imali, danas bi situacija bila mnogo druga~ija. I jo{ jednu stvar da kaèm, na kraju. Da li vi smatrate da }e imiyu Srbije u svetu doprineti poseta ministra Jovanovi}a Libiji i nekim zemqa290
ma koje o~igledno ne uìvaju ugled u svetu? I da li smatrate da }e nama te zemqe mo}i da pomognu u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo? Ja àlim i mislim da svet gre{i zato {to nam sankcije ne skine odmah. Kada bi skinuo sankcije, pokazali bi se nedostaci ovog reìma i ne bi imao vi{e na {ta i na koga da se poziva, i mislim da bi vlast pala za 15 dana, jednostavno re~eno. Voditeq: Hvala gospodine Babi}u, na redu je Smiqani}. Smiqani}: Razmi{qam da li u kabinetu gospodina predsednika Republike Slobodana Milo{evi}a ima dovoqno stolica, da li postoji ovako jedan lep veliki sto, da li tu moè da do|e 20, 25 qudi, prvaka opozicionih stranaka, ili onih istaknutih koji razmi{qaju, koji u stvari brinu i da se recimo, jedanput, dvaput nedeqno ili mese~no razgovara sa predsednikom Republike. Pa da mu se kaè ovako, onako, ovo, ono. Otprilike kao {to je radio toliko puta ve} do sada, mo`da ne ve~eras, ali ranije pomiwani Nikola Pa{i} sa svojim opozicionim konkurentima. Jer ovde se nekako uvek smatra u redovima Socijalisti~ke partije Srbije da je opozicija neki neprijateq, da su to neke baba roge, da su to qudi koji u stvari ho}e da ih svrgnu sa vlasti, da ih ~ere~e, da ih lome, da se svete ili {ta ti ja znam. A u su{tini treba shvatiti da je to rivalstvo, da je to borba ideja, da su to konkurenti i da treba ~uti svaku stranu i videti {ta je dobro, {ta je lo{e. Naravno, ja ne èlim da izigravam neku zadu{nu babu, samo bih hteo da predloìm ukoliko do|e do novog parlamenta, ako ni{ta drugo, bar da se formira jedan parlamentarni odbor, odbor za propagandu. Jer o~igledno je da smo izgubili medijski rat. Vrlo smo nisko u svetu u tom svetskom rejtingu, i mora se jako mnogo u~initi da se do|e do nekog novog ugleda. Voditeq: Dobro, hvala. Po prijavama na redu je gospodin Jovi}. Jovi}: Po{tovani gledaoci, po{tovani bira~i, razne levi~arske grupacije poku{avaju da nas upla{e tom pri~om da je ~itav svet protiv nas. Jednostavno nema nigde na svetu nijednog naroda niti jedne dràve koja oboàva Nemce, ili oboàva Francuze, ili oboàva Engleze. Svi ih se pla{e. Upravo zato oni imaju ugled u svetu kakav danas imaju. Srpski narod je na putu da ostvari sli~an, ako ne u ~itavoj Evropi, makar na Balkanu. Skoro je, prilikom pobede gr~kih socijalista, wihov novi premijer izjavio da Gr~ka treba da preuzme vode}u ulogu na Balkanu. O~igledno je ~ovek zadocnio, o~igledno mu nije jasno da je srpski narod ve} preuzeo vode}u ulogu na Balkanu i da je skoro me|u vode}im narodima u Evropi. Mi treba da zadrìmo taj svoj poloàj izdràvawem na fakti~kom stawu, traèwem novih prilika i jednostavno kada do|u te nove prilike da ih i realizujemo, da poboq{amo svoj poloàj. Mi smatramo da su sve pri~e koje dolaze od raznih levi~arskih grupacija, a puna je na{a politi~ka scena levi~ara, i u vlasti i u opoziciji, o tome da li je srpsko nacionalno pitawe ideolo{ko ili demokratsko je najobi~nija obmana. Srpsko nacionalno pitawe je nacionalno pitawe. Prema tome, onaj ko okupi sve nacionalne snage iz emigracije, iz redova Srba zapadno od Drine i Dunava, iz redova u Srbiji, taj }e re{iti srpsko nacionalno pitawe. To ne mogu qudi optere}eni ideologijama, kakvi su na{i levi~ari, i na vlasti i u opoziciji.
291
Voditeq: Hvala, Milan Komneni} iz DEPOS-a. Komneni}: Hteo bih gospodinu Per~evi}u da ukaèm na ~iwenicu da Zapad, prvenstveno Amerika i Evropska zajednica, nisu podsticali i nisu hteli da se raspadne biv{a Jugoslavija. Ve} 1. juna 1991. godine Bejker, ministar tada{wi spoqnih poslova Amerike izjavio je da SAD odlu~no podràvaju jedinstvenu i celovitu Jugoslaviju. I 9. jula iste godine u Strazburu, Evropski parlament odlu~no podràva jedinstvenu Jugoslaviju. A s jeseni, u Moskvi, Gen{er i Gorba~ov izjavquju da su odlu~no za o~uvawe Jugoslavije. To su neke ~iwenice. Prema tome, ta tvrdwa da je neko hteo da nas razbije, nije ta~na. Mi smo sami svoj problem izneli na svetski pazar. A onda je posle usledilo da 12 dràva, plus 51 ~lanica KEBS-a, plus ve}ina ~lanica Ujediwenih nacija do dana dana{weg drì pod paskom Srbiju i Crnu Goru, dakle, srpski narod u celini. To su ~iwenice. Razlog je u jednom autoritarnom populizmu koji ovde vlada i u nespremnosti za pregovore i u nekompetentnosti pregovara~a. Voditeq: Slede}i se prijavio gospodin Per~evi}. Me|utim, po{to je bilo mnogo pitawa, gospodine Per~evi}, ima}ete malo vi{e vremena. Per~evi}: Zahvaqujem. Prvo bih odgovorio gospodinu [e{equ, po{to on, kad god nema neke argumente, potegne pitawe godina predstavnika Socijalisti~ke partije. On bi verovatno voleo da iz Socijalisti~ke partije do|e neko od 70 godina, pa da vama kaè da ste pionir. Ali, mora}ete da razgovarate sa onima koje delegira na{a stranka. [to se ti~e pitawa unutra{we politike, odnosno kadrovske politike u Socijalisti~koj partiji, prvo bih samo demantovao potpunu klevetu i neistinu da predstavnici nekih drugih stranaka, u konkretnom slu~aju pomenuta je gospo|a Mirjana Markovi}, imaju uticaj na kadrovsku politiku u Socijalisti~koj partiji Srbije. [to se ti~e ovih argumenata koje je izneo gospodin Paro{ki i gospodin Babi}, ja bih samo ponovio. Dakle, te`wa zapadnih zemaqa za razbijawe, pre svega nekih zapadnih sila, Jugoslavije najboqe je izraèna i oli~ena u Karingtonovom papiru. I kao {to je poznato, rukovodstvo Srbije i Socijalisti~ka partija Srbije su u tom trenutku odlu~no rekli ne tom papiru, i time se jasno suprotstavili te`wi za razbijawem biv{e Jugoslavije i za cepawe srpskog naroda. Upravo je dostignu}e politike koju je vodila Socijalisti~ka partija, koja je polazila od interesa celine srpskog naroda, {to nije nasela na taj trik i izvr{ila, odnosno manifestovala to pripajawe tih delova, ~ime bi se potkrepili argumenti iz rezolucija Saveta bezbednosti, ve} je upravo srpski narod u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini do{ao u poziciju da ima svoje predstavnike i da sam pregovara o sopstvenoj sudbini. To je politika koja je polazila od celine interesa srpskog naroda i bila je u potpunom skladu sa politikom koju su vodili predstavnici srpskog naroda u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. [to se ti~e argumenata koji poku{avaju da teìnu na{eg poloàja, koja je nastala usled sankcija, objasne nekim izgubqenim medijskim ratom, ja mogu da se sloìm da je tu bilo odre|enih propusta i da je sigurno moglo boqe da se radi, ali to je povr{no gledawe na stvar. O~igledno je da
292
su zapadni mediji upravo pod uticajem svojih vlada vodili takvu neobjektivnu i pogre{nu politiku, odnosno, neistinitu kampawu protiv na{e zemqe. Ali, sada kada se okolnosti mewaju, imate drugu situaciju. Ju~e je pariski Figaro objavio da Evropska zajednica priznaje gre{ke prema srpskom narodu. Isto tako je potpuno pogre{no svoditi situaciju na neke ideolo{ke razlike i na vra}awe na neke ideolo{ke podele u na{em narodu, kao i da Gligorov, Ku~an i Tu|man nisu bili lideri Komunisti~ke partije, odnosno Saveza komunista ranije, i kao da to Zapad nije znao! Mislim, to o~igledno nije nikakav argument kojim se mogu objasniti doga|aji koji su se ovde desili. I samo kratko u vezi ovog {to je rekao gospodin Ko{tunica. Ja mislim da je postojao konsenzus u vo|ewu nacionalne politike u protekle tri godine. Postojao je konsenzus izme|u delova srpskog naroda, zna~i u Saveznoj Republici Jugoslaviji i onog u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, izme|u wenih predstavnika. I postojao je konsenzus u samom na{em narodu koji je vi{e puta izlazio na izbore. Voditeq: Hvala, gospodin Nedi}. Nedi}: Ja bih se sloìo sa onim {to je malopre rekao gospodin Smiqani} i s tim {to je pomenuo velikana jugoslovenske srpske politike Nikolu Pa{i}a. Gospodin Pa{i} je imao obi~aj, gde god je i{ao da se obra}a parlamentu. Kad god se vra}ao sa nekih diplomatskih misija opet se obra}ao parlamentu. Pitao bih cewenog gospodina iz Socijalisti~ke partije Srbije, a i vas ostale, gospodo, koji ste bili u parlamentu, moja stranka nije, da li vam se neki put predsednik obratio posle putovawa. Da li vam se ministar inostranih poslova obratio i da li vam je u parlamentu rekao {ta je uradio, i {ta je zastupao? Mi smo ~uli pre nekoliko dana jedan divan govor, mislim divan izborni govor koji je predsednik Republike u @enevi izrekao. Mislim da je taj govor trebalo mnogo ranije odràti ali ovde, a ne tamo preko. I hteo bih jo{ jednu stvar da kaèm. Kada bude prestala da se vodi privatna politika zemaqa koje Savezna Republika Jugoslavija nije priznala, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, po{to }u vas podsetiti da je gospodin Milo{evi} potpisao raznorazne VensOvenove planove u ime Republike Srpske i Srpske Krajine, da }e nas tada i svet mnogo vi{e ceniti i po{tovati. Voditeq: Hvala. Slede}i je Kitanovi}. Ja vas molim da kaète kome replicirate, i da poku{amo ako ima pitawa da traìmo od onoga kome se replicira... Kitanovi}: Repliciram svima onima koji napadaju komuniste. Ja samo mogu da kaèm, te{ko ovcama gde je vuk ~obanin! Te{ko narodu gde su kapitalisti, gde oni gazduju. Babi}: To se vidi o~igledno. Kitanovi}: Molim vas, zapadne sile su svesno sistematski i permanentno èlele da razbiju Jugoslaviju. Bèìnski je 1990. godine pisao da SSSR, Jugoslaviju, êhoslova~ku i neke druge zemqe treba razbiti na nacionalne dràve. [to se ti~e interesa Nema~ke da se razbije Jugoslavija, svojevremeno je Di velt i na{a {tampa je to prenosila, pisao da Sr293
biju treba razbiti na uù Srbiju, na Vojvodinu, na Sanyak i Kosovo i da Nema~ka mora da ima posebne odnose sa svakom od tih dràva i da ih me|usobno suprotstavqa. [to se ti~e napada na Kominternu, na komuniste, Paro{kog. Paro{ki je omanuo. Komunisti se uprkos wegovim èqama ili tuzi, objediwuju i vra}aju na scenu. Ja bih samo rekao da, kada bi Paro{ki bio slikar, to sam mu rekao, on bi crtao samo svoje autoportrete. Evo, i u ovoj kwizi gde on ujediwuje srpske dràve sa svojom slikom, mislim da to deluje ne samo pretenciozno, nego malo i sme{no. A kada napada komuniste... Paro{ki: Recite to Mo{i Pijadi, on je to radio 50 godina pre mene, pa mu vi komunisti to nikada niste zamerali. Kitanovi}: Ja nikada sa Mo{om Pijadom nikakve veze nisam imao. Paro{ki: Ali su imali komunisti. Kitanovi}: Nisam ja tada bio komunista. Voditeq: Dobro, idemo. Goran Latinovi}. Kitanovi}: Vi recite jeste li bili kod Mo{e Pijade. Paro{ki: Razlika je 30 godina. Kitanovi}: Ja nisam bio nijednom ~lan, vi ste bili ~lan kod Mo{e Pijade. Paro{ki: Nisam mogao da budem, kasnio sam sa ro|ewem. Kitanovi}: Svejedno, ali u partiji u kojoj je bio Mo{a Pijade... Paro{ki: Ne se}am se. Babi}: Zato }emo vas zabraniti posle izbora da se ne sva|ate vi{e. Kitanovi}: Vi to mislite, ali... Babi}: Mislimo i uradi}emo to. Latinovi}: Ovde neka gospoda po~iwu da strahuju od levice. Pravo da vam kaèm, da sam i ja na va{em mestu verovatno bih strahovao. O~igledno je da je taj talas levice koji je prisutan u Evropi, i koji nekima izvla~i tlo, sasvim realna snaga koja je objediwena. On moè {to{ta poraditi na me|unarodnom i na unutra{wem planu, kako u na{oj zemqi, tako i po planu onoga {to je vezano za me|unarodni poloàj Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Prema tome, ja mislim da jedan od izlaza iz ovog poloàja moè biti upravo taj talas levih demokratskih snaga, koje nude novo za razliku od onih snaga, izme|u ostalog i vas gospodine [e{eq, koje nude jedan status kvo, bez budu}nosti. A {to se ti~e drugarice Mire Markovi}, ona jeste ideolog Saveza komunistapokreta za Jugoslaviju, koalicionog partnera, ali ne znam otkud va{ takav strah. Takav ~ovek, dva metra i toliko kila, pa da strahuje od jedne ène... Dr [e{eq: Pa kada strahuje predsednik Republike od we, kako ja da ne strahujem? Predsednik Republike ima mo}, vlast, uticaj, pa strahuje od we a ko sam ja? Kilibarda: Doktore Vojo, molim vas budimo parlamentarni! Dr [e{eq: Dobro, vi ste poznati, vi drìte reket parlamentarizma. Kilibarda: Samo re~, gospodine Vojo. Kada smo kod povratka levice, moèmo re}i da se verovatno pitawe negde nazire, ali ne treba zaboraviti da ko nije levi~ar u mladosti ne}e biti ni dobar konzervativac u starosti. Evo, doktor Voja je primer za to. Ja bih samo naglasio jednu stvar
294
u ~emu se ne mogu sloìti sa gospodinom Komneni}em da se nazirala podr{ka Jugoslaviji onakvoj kakva je bila. Podr{ka Jugoslaviji u tom momentu je bila podr{ka jednoj fikciji snage jedinstva. Od 1974. godine je implantiran sistem koji je ve} sam po sebi proizvodio svoj raspad. Trijalisti~ki koncept Srbije u kome je Srbija bila definisana preko svojih pokrajina je antagoniziran politi~ki sistem koji nigde nije davao tragove jedinstvenog opstanka, pa ni u prvoj istorijskoj proveri nije mogao da opstane. I zato ono, za {ta se mi danas zalaèmo verovatno i nalazi toliko odjeka, a to je jedinstvo srpskih zemaqa, jedinstvo srpskog naroda. U ovom istorijskom momentu verovatno da nas jedino sloga i jedinstvo mogu izvu}i iz ove situacije. Ako zaboravimo, pri tome, ideolo{ke razlike i sva|e stranaka i me|usobne razmirice. Voditeq: Gospodine [e{eq, imali ste nekoliko pitawa, izvolite. Dr [e{eq: Ne, imam ja nekoliko replika pa }ete sada meni dati duè vreme kao i gospodinu Per~evi}u, nadam se. Po{to je replika Per~evi}u, Latinovi}u i Kilibardi. Voditeq: A ha, pa onda pitawa, hajde. Kitanovi}: Trebalo je i meni po{to svi napadaju komuniste. Dr [e{eq: Dobro, nisu na vas mislili, mislili su na ove komuniste, vi ste tu ovako... Kitanovi}: Novi komunisti. Dr [e{eq: Da. Kitanovi}: Mi smo ve}i od wih, nemojte molim vas. Dr [e{eq: Da li mi po~iwe vreme? Voditeq: Po~iwe. Dr [e{eq: Ima jo{ jedan problem koji je vrlo va`no izneti. To upu}ujem kao primedbu gospodinu Per~evi}u za{to mi te{ko vra}amo ugled u me|unarodnim odnosima? Zato {to postoji sumwa kojoj drugi daju argumentaciju, da kod nas postoje legitimni, legalni organi vlasti koji upravqaju dràvom. Jer uvek neko umesto tih organa to ~ini. Recimo, po Ustavu Savezna vlada vodi spoqnu politiku. Mi smo Konti}a, evo prvi put mogli videti da je oti{ao u Bugarsku i ko zna je li uop{te ne{to ozbiqno tamo i razgovarao. Kada su ozbiqna pitawa idu neki drugi. Neki drugi koji po Ustavu nemaju pravo. Ide predsednik Republike Srbije. Vidite, Narodna skup{tina Srbije 1991. godine je donela odluku da ne moè Stipe Mesi} biti predsednik Predsedni{tva Jugoslavije. I Jovi} je sam promenio tu odluku. Borisav Jovi}, da ne bude zabune. On je promenio odluku. Do{li ministri Evropske zajednice na sednicu Van den Bruk i jo{ neki, i on je promenio odluku Narodne skup{tine. Voditeq: Gospodine [e{eq, ne}u vam dati toliko vremena da idete toliko u pro{lost. Dr [e{eq: Nije to pro{lost, nemojte, to je bilo pre dve godine. Nije to pro{lo. Voditeq: Idemo na pitawa koja su sada upu}ena. Dr [e{eq: Tu pro{lost mi sada ìvimo! Na àlost, mi tu pro{lost sada ìvimo. Predsednik Milo{evi} pre mesec dana dade izjavu pred urednicima beogradskih redakcija: Srbija i Jugoslavija ne}e vi{e u~estvova295
ti na me|unarodnim konferencijama dok nam ne ukinu sankcije. Vezane su nam ruke, nismo ravnopravan pregovara~. Mi smo to traìli pre godinu i po dana! I pozdravili smo kada je Milo{evi} promenio svoju politiku i zauzeo takav stav. A ~im su ga pozvali u @enevu, on je zaboravio {ta je obe}ao pre mesec dana i otr~ao je tamo. Razume se, vratio se praznih ruku, bez ikakvih rezultata. Gospodo, {ta je wegova uloga danas? Wegova je uloga da pritiska neprekidno i Karayi}a i rukovodstvo Republike Srpske i Republike Srpske Krajine da oni popuste pod pretwama i pod ucenama. To je wegova jedina uloga. Daqe, ono {to je veoma va`no, ~ime nam se naru{ava ugled u me|unarodnoj javnosti. Recimo, monopolizacijom televizije. Vi ste televiziju pretvorili u informativni bilten Socijalisti~ke partije Srbije. Gledajte samo jedan po jedan Dnevnik. Kako to izgleda? Neke stranke ste iskqu~ili potpuno, na{u stranku ste potpuno eliminisali sa televizije. Nije va`no, mi }emo da vas pobedimo i bez televizije. Ali ovo {to radite sa proteìrawem Milana Marti}a, kao jednog od kandidata za izbore predsednika Republike u Srpskoj Krajini i ovo {to radite sa strankom kriminalaca, sa Strankom srpskog jedinstva, ~iji je vo|a na mnogim poternicama Interpola vi sami pokazujete da ste u sprezi sa kriminalom. Vi sami pokazujete da podsti~ete taj kriminal, da upravqate kriminalnim metodama dràvom. Onda vas je lako {amarati gde god se pojavite. Onda vam je lako... Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq dali smo vam vi{e... Dr [e{eq: ... sve u lice sasuti a vi argumenata nikakvih nemate da odgovorite. Voditeq: Gospodin \in|i}. \in|i}: U posledwe vreme se imiy srpskog naroda malo popravio u svetu, ali to nije toliko rezultat delovawa Vlade Srbije ili nekih organa vlasti Srbije nego vremena koje proti~e. Neke laì same po sebi se razotkrivaju. Muslimani i Hrvati ratuju, ~ine zlo~ine. Tako da vreme ~ini svoje, ali to nije dovoqno. Mislim da mi moramo da se okrenemo budu}nosti. U toj budu}nosti nemamo vremena da ~ekamo da se neke laì same po sebi raspadnu nego moramo da imamo plan medijskog nastupa na{eg naroda u svetu. O~igledno da ove vlade koje smo do sada imali nisu bile u stawu da to urade. Nema nikakvih izgleda da }e stranka koja vlada ne{to boqe napraviti, ako ponovo pobedi. Dakle, jedino re{ewe je da izaberemo novu vladu, da u toj vladi budu qudi koji }e biti u stawu da na jedan efikasan na~in zastupaju na{e interese u svetu i da slede}i put kada se na|emo da saberemo rezultate toga da ne kukamo nad tim kako su neki pravili planove a mi jedini nismo pravili nikakve planove. Naravno da su svi pravili planove i protiv nas, ali i mi treba da pravimo planove znaju}i da }e i oni da naprave planove. Vlast to nije ~inila i zbog toga treba na ovim izborima da ustupi mesto nekom drugom. Voditeq: Hvala, gospodin Ko{tunica. Ko{tunica: U razgovoru koji smo vodili do sada ~ini mi se da je prenagla{en zna~aj medijskog rata. Ima ne{to {to ide ispod medijskog rata, {to je daleko zna~ajnije od wega a to je spoqna politika i na~in na ko296
ji je ta spoqna politika vo|ena. Ponovio bih to da je spoqna politika u ovoj zemqi vo|ena bez ikakvih konsultacija. Vo|ena je bez konsultacija zato {to odlu~ivawem nije odlu~ena i osnovna demokratska institucija a to je Narodna skup{tina. Zato {to su sve bitne odluke, ukqu~uju}i i ovu sada, donete bez uloge Narodne skup{tine, bez odlu~ivawa Narodne skup{tine. Najkra}e re~eno, u ovoj zemqi nacionalnu i spoqnu politiku je vodio jedan ~ovek, predsednik Republike i to je uzrok svih zala. [to se ti~e konsenzusa kojeg tako|e nije bilo, jer bi on podrazmumevao konsenzus izme|u svih politi~kih stranaka i konsultovawe svih politi~kih stranaka i svih delova srpskog naroda, to je tako|e problem koji je uslovio oteàn, i pogor{ava na{ poloàj na spoqnopoliti~kom planu. Gospodin Per~evi} bi te{ko mogao da objasni da se pod konsenzusom podrazumeva ona vrsta pritiska koja je vr{ena na bosanske Srbe u trenutku kada je trebalo nametnuti odluku o veoma nepovoqnom VensOvenovom planu. Voditeq: Gospodin Paro{ki, kre}emo sa novim krugom. Paro{ki: Ne bih vi{e replicirao veoma je nezahvalno i ja mislim da nije u redu da gospodin Per~evi} ima ulogu odbrane politike [ainovi}eve Vlade, ili ranijih vlada Boòvi}a, i ostalih. Prvo, nije ~ovek li~no kriv. A drugo, to je manipulacija wegove stranke. Dr [e{eq: Mo`da si ti odgovoran. Paro{ki: Naravno. [to ga {aqe ovde da brani propalu politiku nekih drugih vlada? Ovo su izbori za vladu, zna~i ne za predsednika Republike. Milo{evi} se ne bira, koliko ja znam, gospodine [e{eq, on }e ostati predsednik Republike izme|u ostalog i va{om zaslugom. Ali se bira nova vlada. Da bismo dobili novu vladu, odnosno srpskom narodu dali {ansu, moramo da govorimo kakva je to politika koju }emo voditi i... Dr [e{eq: Ho}emo li i kraqa dovoditi, Paro{ki? Ja sam mislio da }emo kraqa... Paro{ki: Onog Dolgorukog sigurno ne}emo. Moramo govoriti o politici koja moè da nas spase iz nepovoqne situacije. Ona je vrlo jasna. I, uostalom, takvu politiku smo mi projektovali Hronikom za ujediweno srpsko kraqevstvo. U pitawu je politika integracije ~etiri srpske dràve: Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, Srbije i Crne Gore sa jednim dobrim konfederalnim ili federalnim ugovorom sa Makedonijom. Dr [e{eq: Samo kraqa treba... Paro{ki: Nezavisno od wihovih odnosa to mora biti ujediwena dràva, jer smo okruèni sa 10 naroda koji imaju svoje nacionalne dràve. Pozitivan imiy za srpski narod tako }e se dobiti odmah u startu, a posle ostaje tehnika. Nije lo{ imiy uzrok, on je posledica lo{e politike i lo{e odbrane srpskih nacionalnih interesa. Zna~i, boqom politikom, integracija srpskih dràva, ili kona~nom politikom integracije srpskih dràva dobija se pozitivan imiy u svetu. I naravno, status ~lanice Ujediwenih nacija, zatim odlazi blokada i odlazi sve ostalo. Prema tome, politika propalih vlada Socijalisti~ke partije koje su se same obru{avale (opozicija nije imala snage da ih sru{i) je gotova stvar. Ja mislim, gospodine Per~evi}u, da vi ne treba da snosite wihovu sudbinu. Vi ste mlad ~ovek i u~i}ete od nekih drugih, novih vlada kako se dobro radi u jednoj...
297
Voditeq: Gospodine Paro{ki, ajde da zavr{imo misao, na redu je gospodin Jovi}. Paro{ki: Pa jeste li vi sada zavr{ili misao ili ja? Voditeq: Zavr{ili misao, a ja sam zavr{io... Jovi}: Po{tovani bira~i, problem o kome ve~eras govorimo vezan je za jo{ jednu temu koja ve~eras nije pomenuta. Naime, mi smo u vlasti pored mnogo levi~ara i mnogo potro{enih kadrova biv{e komunisti~ke Jugoslavije, imali i mnogo qudi koji su internacionalisti, bez obzira na to kojim od politi~kih grupacija pripadali. Internacionalisti nisu mogli da dobiju nijedan rat protiv biv{ih jugoslovenskih naroda i wihovih rukovodstava. Stalno se govori o tome da je nama podvaqeno u ulici Vase Miskina, da nam je podvaqeno tamo, ili ovamo. Podvaqeno je zato {to smo mi imali qude koji nisu predvi|ali da postoji mogu}nost podvale, jer su oni posmatrali muslimane i Hrvate kao svoju ro|enu bra}u, a ne kao protivnike koji se grabe optere}eni takvom boqkom i po{to ne robujemo internacionalizmu, mi sigurno moèmo lak{e da dobijemo sve ratove protiv na{ih protivnika muslimana i Hrvata, i onih koji bi im se pridruìli, a sada ~ekaju negde na na{em dràvnom prostoru. Mi smatramo da razni problemi te vrste koji se pojavquju vrlo ~esto, govore o upla{enosti na{e spoqne politike. Jednostavno, oni nisu bili u stawu da predvide kada i kako treba krenuti u borbu. Mi verujemo, da je napravqen tajni sporazum sa Ma|arskom, Bugarskom i Italijom, pre nego {to je do{lo do raspada Jugoslavije, da bi ceo srpski dràvni prostor bio za{ti}en. Ovako, ne samo da nismo imali sporazum sa wima, ve} smo imali sukobe. I s druge strane, na{i levi~ari, internacionalisti, dozvolili su da se izme|u nas i Gr~ke postavi jedna potpuno proturska tampon zona, kakva je danas tzv. makedonska dràva. Voditeq: Gospodin Smiqani}. Smiqani}: Ja bih jedno malo iznena|ewe dozvolio sebi. Pomiwani su ovde ~lanovi SPS-a ili ne~lanovi a potencijalni ~lanovi itd. Ima tu nekoliko dilema koje bi se najjednostavnije razjasnile ako bi gospodin predsednik Republike, koji je nosilac liste Socijalisti~ke partije Srbije, iza{ao na jedno ovakvo su~eqavawe pa da ovde okrenemo kocku mi koji smo tu prisutni, pa da bude recimo 1:1, ili 2:2, ili 4:4, svejedno, ali da u tom su~eqavawu u~estvuje i nosilac liste Socijalisti~ke partije Srbije i da najzad iza|e pred narod, na ovu veliku televiziju i su~eli sa na{im razmi{qawima, sa razmi{qawima wegovih oponenata. Mislim da bi bilo krajwe vreme i da bi to bilo jo{ jednom ne{to {to treba u osnovi da zadovoqi demokratski princip vi{estrana~kih izbora. A ne da se stalno igramo enigme. Sada je gospodin predsednik Republike, Slobodan Milo{evi}, nosilac liste Socijalisti~ke partije Srbije. Dakle, on bi mogao tako|e da iza|e na jedno javno su~eqavawe. Voditeq: Hvala, gospodin Per~evi}. Per~evi}: Prvo bih odgovorio gospodinu Nedi}u. Meni }e biti potrebno dosta vremena da neke stvari, koje su notorne neistine, demantujem. Voditeq: Na direktna pitawa da odgovaramo direktno. Per~evi}: Prvo, gospodin Milo{evi} nije ni{ta potpisivao u ime Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, s obzirom da oni imaju svoje legitimne predstavnike.
298
Dr [e{eq: Osim ona pisma tri predsednika u dva sata no}u. Per~evi}: Dozvolite da zavr{im. Nikakve... Voditeq: Molim vas malo strpqewa. Per~evi}: Nije, dakle, potpisivao ni{ta u wihovo ime ve} je u pregovorima u~estvovao kao predstavnik Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije pomaù}i u tom mirovnom procesu, a nikako... Dr [e{eq: A kome je pomagao? Per~evi}: Ne donose}i nikakve... Dr [e{eq: Da prvo vidimo kome je pomagao? Voditeq: Gospodine [e{eq! Per~evi}: Polako, odgovori}u i vama, prvo da zavr{im. Dr [e{eq: Pa neka odgovori. Per~evi}: Dakle, to je prvo. Drugo, {to se ti~e pitawa da li je u Skup{tini bilo re~i o spoqnoj politici. Imali smo ko je bio u Skup{tini. Setite se da je bilo vi{e ekspozea i ministra inostranih poslova Vladimira Jovanovi}a, i da je o tome, dakle, bilo razgovarano i to pre svega u Saveznoj skup{tini. [to se ti~e pitawa predstavqawa na konferenciji koju ste vi pomenuli, prvo nije ta~no da gospodin Konti} nije nigde i{ao osim u Bugarsku. Pre toga je imao zvani~nu posetu Rumuniji gde ga je primio predsednik Vlade. Dr [e{eq: A u @enevu koliko je puta i{ao? Per~evi}: [to se ti~e @eneve, ja ne vidim za{to nekome smeta {to je predsednik Milo{evi} u~estvovao u tim @enevskim pregovorima s obzirom da je o~igledno, i to je op{te mi{qewe, da je on tu vrlo uspe{no zastupao srpske interese i da je to jedna ~iwenica koja... Dr [e{eq: A ko je... Voditeq: Gospodine [e{eq, ja vas upozoravam, mora}emo da uradimo ne{to budete li upadali tako, ili }emo oduìti odgovor onoga koji... Dr [e{eq: Emisiju. Voditeq: Emisiju ne moèmo produìti. Dr [e{eq: Boqe bi bilo nego Dnevnik da pu{tate... Per~evi}: Dakle, ne vidim ~emu ta na neki na~in izraèna sumwa u to, jer je o~igledno da je predsednik Milo{evi} vrlo uspe{no zastupao interese i Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije na tim me|unarodnim pregovorima. A za sve te pregovore je usvojena platforma Savezne vlade, koja po ustavu vodi spoqnu politiku, tako da se za sve to ima pokri}e, utoliko pre {to je jasno re~eno da }e svaki dokument koji kasnije bude potpisan, biti potpisan u ime Savezne Republike Jugoslavije. A {to se ti~e intervjua koji je predsednik dao novinarima radija koji je bio preno{en preko medija, nigde nije rekao, i ako je taj intervju vi{e puta ponovqen, vi niste to dobro zapamtili, ili ste... Paro{ki: Nadzorni odbor }e vam zameriti. Voditeq: Molim vas, samo da ~ovek zavr{i. Per~evi}: Nikada nije rekao da Savezna Republika Jugoslavije ne}e u~estvovati na me|unarodnim pregovorima dok se ne ukinu sankcije, ve} je rekao da, ako se radi o globalnim pregovorima koji bi ukqu~ili ne samo pitawe Bosne i Hercegovine ve} i ceo prostor biv{e Jugoslavije, da }e Savezna Republika Jugoslavija u~estvovati na tim pregovorima pod dva
299
uslova: ako joj se skinu sankcije, zna~i ako se zadovoqi taj uslov ravnopravnosti. I drugi uslov: ako se na tim pregovorima ne stavi na dnevni red neko pitawe koje zadire u unutra{we stvari Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije. Prema tome, ne dolazi u obzir... Voditeq: Dobro, gospodine Per~evi}u, da li ima jo{ neko pitawe da direktno odgovorimo? Per~evi}: Da, po{to mi je upu}eno. Oko ovoga {to je rekao gospodin Ko{tunica. Voditeq: Najkra}e. Per~evi}: Najkra}e. Vezano za vo|ewe spoqne politike sada traèno je da se na neki na~in to veè za Saveznu skup{tinu. Vi bi trebalo da znate da po Ustavu Savezne Republike Jugoslavije spoqnu politiku, to je uostalom rekao i gospodin [e{eq malo~as, vodi Savezna vlada. Dr [e{eq: [ainovi} kaè da Sloba vodi, je li tako rekao? Evo, \in|i} je bio svedok, ja nisam bio prisutan. Babi}: Zna se ko vodi spoqne poslove. Dr [e{eq: Sloba, je li tako? Babi}: Jeste. Per~evi}: Tako da je potpuno iluzorno o~ekivati da bi se u Republi~koj skup{tini raspravqalo o tim pitawima, s obzirom da je u me|uvremenu usvojen novi Ustav, i da se upravo na neki na~in ti pregovori po saveznom Ustavu verifikuju u Saveznoj vladi a ne u Republi~koj skup{tini, a da je u Saveznoj skup{tini nekoliko puta vo|ena debata oko tih osnovnih strategijskih pitawa vezanih za spoqnu politiku, i tome su svi bili prisutni. Voditeq: Dobro, hvala vam. Per~evi}: A {to se ti~e ovoga {to je rekao gospodin Paro{ki, mene vrlo ~udi da predstavnici opozicije sada kritikuju opoziciju. Ovde ih ima 12 ili 13, i sad ne samo da ne uvaàvaju ~iwenicu da ih ima toliko vi{e, nego sada traè da oni odre|uju ko }e u ime Socijalisti~ke partije u~estvovati u ovim razgovorima. Voditeq: Gospodin Kitanovi} ima re~. Paro{ki: Ja sam hteo da vas za{titim, gospodine Per~evi}u. Per~evi}: A {to se ti~e nosioca liste, ako mi dozvolite, gospodine, Smiqani}u da repliciram. Po Ustavu Republike Srbije, dakle, predsednik nije obavqao nikakvu drugu funkciju. Nosilac liste po izbornom zakonu koji smo svi mi usagla{avali na okruglom stolu, nosilac liste ukqu~uje se u naziv stranke radi wene identifikacije, a predsednik Republike ne}e u~estvovati u izbornoj kampawi, odnosno, nije se kandidovao. Voditeq: Hvala, gospodin Kitanovi}. Kitanovi}: Ako se osedla nilski kow ne zna~i da }e se on pretovoriti u trka~kog kowa. Ako se notorno ignori{u ~iwenice kao {to to ~ini Nedi} junior, ne zna~i da }e se time oboriti nepobitna istorijska istina. Naime, i on i neki drugi ovde prisutni, govorili su da je imiy Srbije, odnosno Jugoslavije u svetu i wihov poloàj, wihov ugled po~eo da opada od 1945. godine. Ja postavqam jedno pitawe: {ta je bilo pre 1945. godine. Onaj drugi Nedi}, senior, Milan Nedi} je tvrdio da je interes Srbije da bude u slu`bi fa{isti~ke Nema~ke! [ta je bilo posle 1945. godine i do 1945. godine mnogi ne govore o tome, prosto taj period zanemaruju, to je jedno.
300
[to se ti~e Srbije i Jugoslavije posle toga, Srbija i Jugoslavija je imala diplomatske odnose sa celim svetom. U stvari, uìvala je veliki ugled u svetu, bez obzira na propuste, tako da je sme{no govoriti o tome da je wen ugled opadao od 1945. godine. Voditeq: Hvala, gospodin Latinovi}. Latinovi}: O~igledno je da smo se udaqili od teme, ali ja bih da se vratim i da kaèm ne{to vezano za wu. Izlazak iz ovakvog poloàja Srba, gra|ana Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, po nama, jedino se moè ostvariti u promeni odnosa snaga u me|unarodnoj zajednici koja moè nastupiti s promenom politike evropskih zemaqa i SAD. To moè biti izazvano verovatno daqim napretkom levice, i isto tako wenim napretkom na prostoru Srbije. Verovatno, ukoliko budemo imali u Evropi na sceni i daqe reakcionarne desne reìme ne moè se o~ekivati nekakav pomak, odnosno, interesi ovih sila }e biti i daqe onakvi kakvi su i danas. Voditeq: Hvala, gospodin Kilibarda. Kilibarda: @ao mi je {to se dr [e{eq jo{ jednom sluì onom oprobanom politi~kom tehnikom: napad bez razloga, optu`be bez argumenata, uvrede bez kraja, tvrdwe bez dokaza. Gospodine [e{eq, imate pametnija posla, siguran sam, u ìvotu nego da idete Srbijom i da ogovarate Stranku srpskog jedinstva, a pogotovo ~oveka koji je jeo koru hleba sa vama na va{oj slavi. Manimo se tog posla. Ujedinimo se, poku{ajmo da od Srbije u~inimo ne{to dobro, jer ovako ne}e dobro biti. Voditeq: Hvala, gospodin [e{eq. Dr [e{eq: Ja bih zamolio gospodina Kilibardu da odgovori koliko je godina robije imao gospodin Arkan, i u kojim je sve zatvorima u svetu robijao, za koja je krivi~na dela bio osu|ivan, koliko je me|unarodnih poternica raspisano za wime zbog pqa~ki banaka, ubistava i drugih krivi~nih dela, ko je glavni reketa{ u Beogradu, ko je {ef mafije u Beogradu, ko vodi podzemqe u Beogradu, i ko je pod za{titom Radmila Bogdanovi}a kao sive eminencije reìma u Srbiji. Po{to nema jo{ mnogo vremena da kaèm na brzinu samo jo{ gospodinu Per~evi}u. Gospodine Per~evi}u, sa vama je veoma te{ko razgovarati. Ja vas cenim. Mlad ste ~ovek, obrazovan, inteligentan i zaista je lepo sa vama razgovarati. Me|utim, problem je u tome {to mi uvek sumwamo da li je ono {to vi kaète zaista politika Socijalisti~ke partije Srbije. Vi danas izjavqujete da na{u spoqnu politiku vodi Savezna vlada, a predsednik Vlade Republike Srbije u Narodnoj skup{tini kaè da Slobodan Milo{evi} vodi spoqnu politiku. To je stra{na konfuzija. Kome da verujemo, vama, potpredsedniku Socijalisti~ke partije Srbije ili da verujemo predsedniku Vlade Republike Srbije? Per~evi}: Verujte obojici, najboqe. Dr [e{eq: Najboqe da vam verujemo obojici, po{to je, izgleda, takva konfuzija kod vas da jednostavno ne moèmo pravi stav ni o~ekivati. I drugo, rekli ste da predsedniku Republike Ustav zabrawuje da obavqa bilo koju drugu javnu funkciju. Ali biti nosilac liste je tako|e javna funkcija. Vi kaète da nije. Pa kao da on listu nosi u rukama. Ne mora on listu da nosi u rukama.
301
Per~evi}: Tako isto je bilo pro{le godine. Dr [e{eq: Moè je nositi na le|ima, ali dok je on na toj listi, on obavqa jednu javnu funkciju. On je nosilac liste. A pro{le godine smo imali prevremene izbore i on je bio kandidat na tim izborima. Bila je sasvim druga~ija pozicija. Bio je kandidat za predsednika, bio je predsednik stranke sa kojom je tako|e izlazio na izbore. Imali smo tada ~ak i poseban zakon. Poku{ali smo da interveni{emo u tekstu Ustava pa nije pro{lo na referendumu, pa smo doneli zakon po kome i Skup{tina nastavqa rad bez obzira {to se ide na prevremene izbore, mada je po Ustavu trebalo Skup{tinu ranije raspustiti. Pro{le godine bilo je neredovno stawe. Voditeq: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Sada je redovno stawe, sada predsednik Republike treba da se pona{a kao predsednik svih Srba, svih gra|ana Srbije. Voditeq: Gospodin Komneni} ima re~. Komneni}: Moram da se u nekoliko sekundi vratim na su{tinu ve~era{we rasprave. Rasprava je za{to svet o nama tako misli i za{to smo takvu predstavu o sebi stvorili, ili boqe re~eno, za{to je reìm u Srbiji takvu sliku dao! Pre dva dana, vrativ{i se iz @eneve gde je odrào taj govor, gospodin Milo{evi} je dobio ocenu u Rojterovoj i drugoj {tampi, da citiram: Milo{evi} i Tu|man pozvani u @enevu kao kqu~ni faktori balkanskog sukoba. A ne kao oni koji po Ustavu mogu voditi spoqnu politiku. To je gospodin Jovanovi} u ovom trenutku. Ali on razgovara, recimo, najpre sa Turgutom Ozalom, a sada sa Gadafijem, pa malo svrati do Kipra. Ali dobro, svejedno. Rasprava o spoqnoj politici u Saveznoj skup{tini je bila. Milo{evi} moè da zastupa interese dràve kojoj je predsednik, ali pored ~oveka kakav je Karayi} on nema {ta da traì. Bez nacionalnog pomirewa kad-tad mislim da ne}emo mo}i ispraviti sliku o nama. A uzgred da kaèm, nas nije strah od levice, nego nas je strah od levaka. Ovaj narod ne treba da vode levaci. Voditeq: Gospodine Nedi}u, vrlo kratko. Kitanovi}: Mi vam ne}emo ni{ta kada do|emo, ne brinite, nemojte da se pla{ite. Dr [e{eq: Znamo mi da vi ne}ete do}i, nego se bojimo ovi kada do|u sa tenkovima. Kitanovi}: Vi mislite da ne}emo do}i, vra}amo se polako, nemojte to da mislite. Nedi}: Gospodine Kitanovi}u, hteo bih prvo da vam kaèm da sam ponosan {to sam unuk Milana Nedi}a. Da nije bilo Milana Nedi}a 500.000 Srba ne bi bilo ovde i NDH-azija bi bila u Beogradu. Kitanovi}: Nedi} im je pomagao da ratuju. Nedi}: O tom potom. Vi ste potpisali 1940. godine. Kitanovi}: Nije 1940. nego 1939. godine. Voditeq: Imamo jo{ zaista samo 60 sekundi, ja zaista mislim... Nedi}: Gospodina Per~evi}a bih podsetio ko je potpisao onolika primirja kada se ratovalo u Hrvatskoj, ko je podrào Vensov plan, i ko je sve ìvo {to mu se dalo potpisao. Samo bih to hteo da vas pitam. I hteo bih da vas pitam...
302
Per~evi}: A ne u ime Republike Srbije. Nedi}: Molim vas... Dr [e{eq: Ne zna se koje republike. Nedi}: Kada se na konferenciji o Evropskoj bezbednosti i saradwi radilo i kada su se prodavale Hrvatska i Slovenija kako je glasala na{a delegacija? Ho}ete li me podsetiti. \in|i}: Ovom narodu je potreban plan za zastupawe wegovih nacionalnih interesa u svetu. U taj plan moraju da budu ukqu~eni svi ugledni qudi, a wih imamo dosta. Te ugledne qude moè da sakupi, moè da motivi{e, moè da mobilizuje samo neko ko je tako|e ugledan, ko ima kredibilitet. O~igledno da to mora da bude neko nov, o~igledno da to ne mogu biti ovi stari. To je zakqu~ak ovog na{eg razgovora. Paro{ki: Ne moèmo daqe u svet sa paso{ima SFRJ, jer ti paso{i ne vaè, a paso{i SRJ ne postoje. Prema tome, treba formirati dràvu koja }e imati nov paso{ sa kojim }emo mo}i dostojanstveno u svet. Odnosno mo}i }emo da se predstavimo kao prava nacionalna dràva. Dr [e{eq: Ho}e{ li i ti da beì{ kada sada krenu socijalisti? Paro{ki: ûjem da ti ide{ prvi. Ko{tunica: U nebrojenim na{im pregovorima u @enevi i drugim evropskim gradovima, u~estvovao je Slobodan Milo{evi}. U~estvovao je kao predsednik Republike Srbije, ne kao predsednik Savezne vlade. Prema tome, ono na {ta èlim da ukaèm jeste ~iwenica da nijedna institucija pored predsednika Milo{evi}a u ovome nije bila angaòvana. Kada se radi o ratu i miru jasno je da se tim pitawima bavi Skup{tina Srbije. Voditeq: Gospodine Per~evi}u, najkra}e. Per~evi}: Dakle, predsednik Milo{evi} nije ni{ta potpisivao u ime Republike Srpske, u~estvovao je kao predsednik Srbije. Svaki put kada su odràvani pregovori postojala je platforma Savezne vlade koja je verifikovala te pregovore. A radi se jednostavno o tome da u pregovara~kom procesu u~estvuju oni qudi koji su zapo~eli taj proces, i koji }e ga sigurno uspe{no dovesti do kraja. Voditeq: Reìja, kako stojimo sa vremenom? Vrlo lo{e. Pro{lo je nekoliko minuta. Po{tovani gledaoci, bila je ovo prva debatna emisija su~eqavawa stranaka. Mislim da je bilo zanimqivo, hvala.
IV USPOSTAVQAWE RACIONALNE SOCIJALNE POLITIKE

RTS 10. decembar 1993. godine Voditeq: Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Kako uspostaviti socijalnu ravnoteù, kako obnoviti normalan privredni ìvot u na{oj zemqi i kakvu ulogu treba da ima dràva u regulisawu privrednih i socijalnih tokova, samo je deo pitawa na koje }e poku{ati da odgovore prisutni u studiju, predstavnici stranaka za vi{estrana~ke parlamentarne izbore 1993. decembar 93. Dobro ve~e svima, hvala {to ste do{li. U narednih 90 mi303
nuta predstavi}e vam se gospodin Toplica \or|evi}, Narodna stranka; gospodin Milivoje Toma{evi}, Udruèna levica; gospodin Miodrag Mi{kovi}, Socijaldemokratska partija SDP; gospodin Mihajlo Dragi}, Stranka deviznih {tedi{a; gospodin dr Oskar Kova~, Socijalisti~ka partija Srbije; gospodin Branko Kitanovi}, Novi komunisti~ki pokret Jugoslavije; gospodin dr Vojislav [e{eq, Srpska radikalna stranka; gospodin Radomir Dokmanovi}, Napredna strankanapredwaci; gospodin Du{an Gli{ovi}, Srpska narodna obnova; gospodin Radoje \uki}, Demokratska stranka; gospodin Stojan Novakovi}, Stranka srpskog jedinstva, gospodin Du{an Mihajlovi}, DEPOS. Ako se slaète, neka po~ne gospodin \or|evi}, prvi s moje desne strane. \or|evi}: Kako da izvu~eno zemqu iz ove situacije u kojoj se nalazi? Prvo, pitawe je postavqeno o Jugoslaviji, a Narodna stranka se zalaè za ujediweno srpsko kraqevstvo i ujediwene srpske zemqe. Dakle, prvo }emo morati to da formiramo i da onda takvu dràvu, koja je po meri Srba i srpskog naroda, vadimo iz problema koje sada ima. Narodna stranka je svoj privredni i ekonomski program preto~ila u zakone i smestila ga u jednu kwigu, i spremna je da odmah krene sa zakonskom regulativom koja ure|uje ekonomski ìvot jedne zemqe i da na osnovu tih zakona odmah po~nemo da re{avamo goru}e probleme. Narodna stranka je, tako|e, predloìla koaliciju nacionalnim i demokratskim strankama i da u koalicionoj vladi odmah posle izbora, a na osnovu rezultata izbora, krenemo sa re{avawem problema i re{avawem katastrofalne situacije u kojoj se nalazi srpska privreda danas. Po{to je 3 minuta kratko vreme da bismo mogli da govorimo o ~itavom programu, o svih ovih 39 zakona i rezolucija, ja }u samo navesti par primera, kako mi mislimo da neki od problema danas re{imo. Prvo je pitawe penzija. Pre par dana penzioneri su primili po 500 miliona, to je jedna, dve, tri marke. Ima 1,200.000 penzionera i to iznosi 3,600.000 maraka. Dakle, gotovo bezvredan novac u odnosu na ono {to su penzioneri godinama izdavali u penzione fondove. Od tih para koje su oni izdvajali u penzione fondove napravqeni su mnogi objekti, na primer autoput Beograd Ni{, Sava centar i Aerodrom Beograd koji danas veoma dobro, ~ak i u blokadi, zara|uje. Autoput dnevno naplati izme|u milion i dva miliona maraka. Taj autoput onog momenta kada mi u|emo u vladu bi}e ukwièn kao vlasni{tvo penzionog fonda i sav novac koji se tamo bude ubirao, kada se odvoje sredstva za tro{kove odràvawa puta i plata onih koji tamo rade, i}i }e u penzioni fond. Tako|e, sav novac koji dolazi od Sava centra, gde se papreno napla}uje poslovni prostor, kao i novac koji dolazi sa Aerodroma gde se tako|e papreno napla}uju sve usluge koje Aerodrom pruà, bi}e preto~en u penzioni fond. O~ekujemo pedesetak miliona maraka u tom fondu, podeqeno sa 1,200.000 penzionera. Lako se ra~una, vrlo lako i vrlo brzo. Drugo je pitawe svojine i uop{te privrede. Dakle, dru{tvenu svojinu Narodna stranka ne priznaje. Dru{tvena svojina je Alajbegova slama, i sluì tome da se samo razvla~i. Interne deonice koje su sada smi{qene postoje samo zbog toga da bi direktorska oligarhija mogla da opqa~ka firme, da za kwigovodstvenu vrednost koja je besmisleno mala, otkupi fir304
me, koje su vredele stotine miliona maraka ili dolara. Recimo kako ho}ete. Dakle, takvu vrstu deoni~arstva Narodna stranka ne priznaje. Mi priznajemo deoni~arstvo onako kako u svetu postoji, dakle ekstremno deoni~arstvo. I obavezna je berza! Deonice se prodaju na berzi. One se ne mogu prodavati druga~ije nego po trì{noj vrednosti. Te se deonice ne mogu prodavati strancima jer bi oni od ove dràve napravili deponiju sme}a. Te se deonice mogu prodati iskqu~ivo doma}im i gastarbajterima, na{im povratnicima i gastarbajterima. Voditeq: Hvala lepo, malo kasnije. Gospodin Toma{evi}. Toma{evi}: Program ekonomskog ozdravqewa i razvoja Srbije mora se zasnivati na privrednim resursima koje Srbija ima. To je, pre svega, qudski potencijal, a onda bogata srpska zemqa, bogate srpske reke i naravno industrijski kapaciteti. Oporavak privrede Srbije i postavqawe temeqa za razvoj mora i}i etapno. Prva etapa je da stanovnici Srbije ne smeju biti gladni. Srbija ima dovoqno hleba i bra{na, ima dovoqno mleka, {e}era, mesa, uqa i svih osnovnih ìvotnih namirnica. Zbog ekonomske politike koja se vodi u dràvi, tih namirnica nema na trì{tu. Odnosno proizvo|a~i su stimulisani da proizvode samo onoliko koliko je potrebno za plate zaposlenih u tim preduze}ima. Samo jednim malim zahvatom, tj. subvencijom proizvodwe osnovnih ìvotnih namirnica, moè se posti}i da tih namirnica bude dovoqno na trì{tu. Dakle, ako vlada ili skup{tina proceni da kilo hleba ili litar uqa mora da ko{ta, odnosno treba da bude ponu|en stanovni{tvu za 20 dinara, a proizvo|a~a to ko{ta 100 dinara, mora se 80 dinara nadoknaditi proizvo|a~u. U tu svrhu treba tro{iti primarnu emisiju, a ne na ono za {ta se sada tro{i. Drugo, moraju se stvoriti uslovi da se stimuli{e legalan, zakonit rad. Robni paket zakona iz juna 1993. godine prouzrokovao je da se svi na trì{tu bave {pekulacijom, ili da se ogroman broj preduze}a bavi {pekulacijama, {vercom. Siva ekonomija danas zauzima 50% prometa! To se mora prekinuti. Slede}a inflacija se mora svesti na dvocifrenu brojku. Postoji niz recepata koji su oprobani u svetu i koji mogu posluìti da se inflacija svede ispod 100%, i da se na taj na~in postavi temeq za razvoj privrede Srbije. Prvo je, naravno, restriktivna buyetska potro{wa, strogo kontrolisana primarna emisija itd. Slede}e su javni radovi. Ki~ma Srbije, Velika Morava, moè biti velika {ansa Srbije. Na Velikoj Moravi, prema projektima koji su do danas napravqeni, moè se napraviti 7 hidroelektrana koje }e proizvoditi 700 miliona kilovat ~asova, i tim vodenim putem od Stala}a do Dunava moè se prevesti 105 miliona robe najjeftinijim prevozom. Prave}i plovni put od Dunava do Stala}a moè se zaposliti na{a gra|evinska operativa... Voditeq: Dovr{ite re~enicu. Toma{evi}: Na{a metalo-prerada, elektro-prerada, brodogradwa. Moè se, dakle, dati veliki stimulans ukupnom razvoju privrede Srbije. Voditeq: Hvala lepo, gospodin Miodrag Mi{kovi}. Mi{kovi}: Dve stvari su najva`nije i udarne u programu Socijaldemokratske partije: re{avawe nacionalnog pitawa i re{avawe privred305
nih problema. Da bi smo re{avali privredne probleme ovoga ~asa, mi moramo napraviti presek stawa kakav je sada, {ta }emo u~initi za vreme blokade, i {ta }emo u~initi posle blokade. Prema tome, ja }u celu svoju elaboraciju, mada zaista u ovom kratkom intervalu, poku{ati da iznesem u najosnovnijim crtama. Prvo, stawe industrije nam je takvo da su postrojewa korodirala, ne znam da li je neko izvr{io konzervaciju postrojewa, ona propadaju. Radnici su na odmoru i nedostaju finansijska sredstva u privredi. Kadrovi se kriju iza sankcija, i to mnogo qudi koji nisu za mesta na kojim se nalaze. Cveta privredni kriminal. Privatni sektor jo{ je u proizvodnoj sferi. Zatim, Vlada i privredne komore potpuno su nemo}ne, da ne kaèm sleù ramenima. Optere}ewe privrede je maksimalno i sve {to se moè izbe}i da se plati, izbegava se. Ali zato zdravstvo i {kolstvo najvi{e ose}aju i mislim da smo pred zdravstvenim kolapsom nacije i obrazovnim kolapsom nacije. Vlasni~ka transformacija je nedovr{ena i da kaèm dosta konfuzna. Ne pla}aju se inostrani dugovi, cene roba rastu i u nema~kim markama. Zna~i nema stalnosti i sigurnosti, nema kalkulacija cena. [ta ~initi za vreme sankcija? Uvesti jedinstvenu monetarnu vlast, zna~i smawiti, svi se slaèmo da treba ukinuti {tampawe novca, ali zato kaèm prvo smawiti, pa zatim ukinuti {tampawe novca. Osposobiti poqoprivredu da preuzme teret i odgovornost za revitalizaciju ostalog dela privrede. To su nam najve}i izvori i najve}i resursi. To je za {iru elaboraciju. Koristiti postoje}u infrastrukturu i ne ulagati za sada, u vreme sankcija, u nove objekte. Imamo mnogo objekata koji se mogu koristiti kao infrastruktura za proizvodwu. Daqe, uvesti carinske olak{ice i potpuno osloba|awe za uvoz sirovina za preko potrebnu i mogu}u proizvodwu. Zna~i, za onu koja je mogu}a. Daqe, kadrovska, a ne kozmeti~ka obrada. [esto~asovno radno vreme. Stimulativna proizvodwa ugqa, energije, lekova i svega onoga {to nam je potrebno. Zatim, aktivirawe svih li~nih i zvani~nih potencijala za proboj blokade. To smo zanemarili. Daqe, prestati za afirmisawem ovih, koji kako da kaèm, uslovno probijaju blokadu pa time ~inimo sebi medve|u uslugu. Bi}e vremena za slavu, ali nadam se da }e do}i {to pre. Saradwa sa balkanskim zemqama i zemqama biv{eg Sovjetskog Saveza. To su nam isto veliki resursi u ovom momentu. Posle sankcija, treba da se izvr{i obnavqawe ekonomskih odnosa sa zemqama i sa partnerima na ~ijoj tehnologiji po~iva na{a proizvodwa. Zatim, obezbe|ewe ekonomske i finansijske podr{ke od strane me|unarodnih institucija. Zatim, stimulativne mere za oporavak ekonomije kao {to su olak{ice itd. Zatim, brza, efikasna i pravedna privatizacija. I to vrlo brza! Zatim, aktivirawe carinskih zona, jedan model koji bi bio prijazan kako treba da izgleda carinska zona, pa tek onda da ih {irimo. I zakonski garanti za ulagawe stranog kapitala. Voditeq: Hvala, gospodin Mihajlo Gradi}. Gradi}: Pitawe je kako obnoviti normalan privredni razvoj. Stranka deviznih {tedi{a misli da su za to potrebni odgovaraju}i preduslovi. Prvo, ukidawe sankcija od strane sveta. Drugo, priznavawe Jugoslavi306
je od strane Ujediwenih nacija. I mo`da mali preduslov~i}, da nas 14. decembra sasvim ne iskqu~e iz me|unarodnog monetarnog fonda. Daqe, dràva mora da vrati svoje dugove, dakle devize. Dràva treba da po~ne novi ìvot sa onim {to je realno weno. Devizne {tedi{e moraju da se obe{tete, bilo da su u pitawu privatne banke, ili tzv. stara devizna {tedwa. Povra}aj duga devizne {tedwe mora da bude toliko èstok zbog ove tzv. pqa~ke stole}a, da bi se povratilo poverewe, da bi se povratilo poverewe u {tedwu i banku. Stranka deviznih {tedi{a smatra da oblik dru{tvene svojine moramo transformisati u tri oblika: dràvnu, akcionarsku i privatnu. Ova transformacija mora da ide postepeno u roku od 6 godina. Zna~i, moramo raditi na tome da tzv. organski sastav kapitala preduze}a bude prodat za realne vrednosti po trì{nim uslovima, prakti~no za devize. Kada se to jasno izvr{i, onda moramo putem referenduma iskristalistati koje su privredne delatnosti nosioci razvoja ove zemqe. Mora se to utvrditi. Po na{em mi{qewu to su poqoprivreda i industrija. Brzim, kratkoro~nim kreditom uloìti u razvoj poqoprivrede, povratiti poqoprivredu i sve wene resurse. Industrijski razvoj usmeriti da budu zastupqena najmawe ~etiri osnovna uslova: da je sirovina obezbe|ena u zemqi, da je nivo tehnolo{kog razvoja na svetskom nivou, da je cena proizvoda i kvalitet konkurent svetskom trì{tu, da je tehnologija proizvodwe takva da ne zaga|uje ~ovekovu okolinu. Ne smemo dozvoliti da na{a zemqa postane skladi{te evropskog otpada i tzv. prqavih fabrika. Potom treba traìti finansijere za zajedni~ka ulagawa, nivo kapitala, me|unarodne kredite itd. Kako uspostaviti socijalnu ravnoteù? Princip programa Stranke deviznih {tedi{a je borba za socijalnu sigurnost i vra}awe dostojanstva deviznih {tedi{a. Ponovo se javqa faktor da dràva mora vratiti devize gra|anima. [ezdeset procenata deviznih {tedi{a su penzioneri a ova kategorija spada u red najugroènijih. Ako je milion qudi na prinudnom odmoru, a isto i toliki je i broj nezaposlenih, onda se ne moè govoriti o socijalnoj ravnoteì dok se qudi ponovo ne vrate na posao. Voditeq: Hvala lepo, ima}ete jo{ prilike. Dr Oskar Kova~, izvolite. Kova~: Ima li smisla da o tako va`nim pitawima raspravqamo u okolnostima kada moramo da pokaèmo na{e razlike, umesto da pokaèmo u ~emu se slaèmo i da odmah po~nemo da primewujemo ono u ~emu se slaèmo? Ali, nadam se da }e to vreme brzo do}i. Ja to posebno govorim zbog toga {to su isku{ewa pred kojima stojimo tako velika, da bez izvesnog stepena, kako se to kaè, dru{tvenog konsenzusa ne moèmo da iza|emo na kraj sa tim problemima. I taj konsenzus }emo morati da izgradimo. Zato moramo imati programe da se na neki na~in odgovori na izazove izuzetno velike inflacije, da se u kratkom roku stvore uslovi da se me|u preduze}ima izvr{i selekcija, da oni koji imaju {ansu da se osposobe i povuku za sobom proizvodwu, da takva preduze}a prate sposobne banke, i da naravno, najrawiviji slojevi stanovni{tva ne padnu kao `rtva svih tih programa. Ja moram da vam kaèm, da slu~ajem okolnosti, a naravno i odre|enim planirawem, mi taj program imamo. Republi~koj vladi je neki dan isporu~en program ekonomskog oporavka Jugoslavije i wenog povratka u svet
307
sa makroekonomskom politikom za 1994. godinu. Saveznoj vladi je danas isporu~en antiinflacioni program koji, nadam se da }e vam se svideti jer u prvom odeqku govori o antiinflacionom programu, oslowenom na sopstvene snage. Dakle, uop{te ne mislimo da je mogu}e ~ekati ukidawe sankcija i pomo} me|unarodne zajednice, ve} da ne{to moramo sami da uredimo. Socijalni program, koji mora da za{titi narod Jugoslavije pri toj promeni, je tako|e gotov i pripremqen za Saveznu vladu. Program prestrukturacije i sanacije banaka koji re{ava delom i problem stare devizne {tedwe, tako|e je gotov i treba ga dostaviti Saveznoj vladi. Ja, naravno, nemam vremena o svemu tome da govorim, rekao sam koji su programi u pitawu, i vrati}u se samo na inflaciju koja je sada o~igledno akutan problem. Bez antiinflacionog programa nema uslova za re{avawe ostalih pitawa. Vi znate da u osnovi na{a inflacija ima dva me|usobno vrlo tesno povezana uzroka. Prvo, deficitarno finansirawe buyeta, fondova i ostalih tzv. javnih rashoda, po{to iz poreza i drugih realnih prihoda nema dovoqno sredstava i to se o~ito pokriva {tampawem novca iz tzv. primarne emisije. Dakle, sa jedne strane deficiti, s druge strane {tampawe novca i to su dva vrlo va`na uzroka na{e inflacije. Ne moèmo ~ekati da se primeni jedan o{tar antiinflacioni program. Hvala. Voditeq: Hvala lepo, dr Branko Kitanovi}, izvolite. Kitanovi}: Nedavno mi je u Bratislavi jedan od sekretara Poqske partije Ja{~uk, rekao: mi komunisti tokom vladavine vi{e od 40 godina u Poqskoj napravili smo mnoge gre{ke i gluposti. Me|utim, buròazija koja nas je zamenila za samo ~etiri godine napravila je bar 400 puta vi{e gre{aka i gluposti. Zbog toga je morala da si|e sa vlasti u Poqskoj. Ovo je karakteristi~no za sve isto~noevropske zemqe, ukqu~uju}i i Jugoslaviju. Ponavqam za Jugoslaviju, jer mi, Novi komunisti~ki pokret Jugoslavije bili smo jedini i prvi, jo{ 1990. godine kada smo formirani, koji smo u celini osporili tada mnogo hvaqeni ekonomski program Vlade Ante Markovi}a! Mi smo se suprotstavili wegovoj rasprodaji i poklawawu u bescewe dràvne i op{te dru{tvene svojine, uni{tavawu te svojine po savetima poznatog ameri~kog ekonomiste Haksa koji je u crno zavio ~itavu Isto~nu Evropu, a posebno Jugoslaviju. Privatizacijom i uvo|ewem tzv. me{ovite privrede razoren je na{ ekonomski, na{ monetarni i na{ finansijski sistem. Vreme mi ne dozvoqava da se na to ozbiqnije osvrnem, ali mogu re}i da je socijalisti~ka Vlada pod pritiskom spoqnih faktora, pod pritiskom desnih unutra{wih faktora napravila tragi~ne ustupke, i stvorila neki sistem koji ni nije socijalizam, ni kapitalizam, mada je bliì kapitalizmu. Tako da mi krizu u Jugoslaviji, krizu u Isto~noj Evropi ne tretiramo kao krizu socijalizma, ve} kao krizu restaurisanog kapitalizma. Zbog toga mi smatramo da se ta kriza moè u celini re{iti, kada se restaurisani kapitalizam smakne sa istorijske scene i kada se ponovo vrati socijalizam. Ja nemam mnogo vremena da to detaqnije objasnim, mi smo ovih dana usvojili program koji na mnoga fundamentalna pitawa daje odgovore, ili poku{ava da ih da. Zbog toga }u re}i slede}e. Situacija u kojoj se nalazi zemqa je izuzetno kriti~na i katastrofalna. Zbog toga Novi komunisti~308
ki pokret zahteva hitno valorizaciju svih zarada do te mere da ~ovek za platu moè da kupi bar yak krompira. To je jedna stvar. A potom zamrzavawe plata. Drugo, hitno zamrzavawe cena svih roba, svih usluga, svih komunalija, svih kulturnih dobara itd. [to se ti~e toga, kakvu mi privredu ho}emo, mi ho}emo zaposlenost, ho}emo da se buyet tako formira da on finansira besplatno {kolstvo, besplatno zadravstvo, dotira komunalije itd. Voditeq: Dr Vojislav [e{eq, izvolite. Dr [e{eq: Mi, srpski radikali nemamo nameru da narod zamajavamo spiskom lepih èqa. Svi bismo èleli dobre plate, uspehe u privredi, socijalnoj politici itd. Me|utim, malo ko nudi re{ewa kako da se to postigne. Ja, evo, gledam prof. Oskara Kova~a i ove wegove kwige koje je doneo ovde, i te wegove kwige me podse}aju na one ~etiri debele kwiùrine od pre 10 godina, na dugoro~ni program ekonomske stabilizacije. Od toga dugoro~nog programa ekonomske stabilizacije do danas, reìm je u kontinuitetu nudio nekakve kwige ovog karaktera za koje nije bilo vremena ni da se raspravqaju, koje su bile spisak pustih èqa, i posle toga nama je bilo sve gore i gore. Gospodin Kova~ je, uostalom, bio ekonomski ekspert u ovoj zemqi i u vreme Milke Planinc i Branka Mikuli}a i Ante Markovi}a i Milana Pani}a. Ove godine je napravio jednogodi{wu pauzu, i evo, opet se vratio da onim starim metodama poziva na konsenzus po ekonomskim pitawima. Gospodine Kova~, reìm koji je ovako katastrofalnu ekonomsku i socijalnu politiku vodio nema moralno pravo da od bilo koga traì uspostavqawe konsenzusa i saglasnosti. Vi opet nudite spisak lepih èqa. Od tih èqa ne}e biti ni{ta, jer nastavqate da se pona{ate po starom. Ovu dràvu nagriza dràvno-finansijska mafija u vrhu zemqe. Ovu dràvu nagriza korupcija. Kako to eliminisati? Vidite, kod nas na dràvnim pumpama je uobi~ajena cena benzina 10 pfeninga. Dobar deo tog benzina se proizvede ovde, najve}i deo se eventualno uveze. Ta cena od 10 pfeninga vrlo je niska i vrlo privla~na, ali narod ne moè ni po toj ceni da kupuje. Za{to dràva propisuje tako nisku cenu? Da omogu}i ministrima i kriminalnim bandama koje su u dosluhu sa ministarstvima, da to otkupe po 10 pfeninga i da prodaju na crnom trì{tu za 2,53 marke. I sve odlazi u privatne yepove. Umesto da je propisana cena benzina 1 marka na dràvnim pumpama, pa privatnici mogu ili ne{to jeftinije od toga ili ne{to skupqe od toga da kupe i da se opet stvaraju trì{ni uslovi i da dràva od svake litre benzina 50 pfeninga uzme za podmirivawe socijalnih potreba. Ovako dràva ni{ta ne uzima, sve uzimaju privatna lica u sprezi sa dràvno-finansijskom mafijom, trpaju u svoje yepove i iznose u inostranstvo. A nema iz ~ega da se popuni ni savezni, ni republi~ki buyet. Dok mi realnim izvorima prihoda ne popunimo recimo, republi~ki buyet, mi nemamo plate ni za policajce, ni za penzije, ni za dràvnu administraciju, ni za {ta od onoga {to se finansira iz dràvnog buyeta. A dràva je potpuno odbacila svaki koncept finansirawa dràvnog buyeta iz realnih izvora! Dràva se kod nas finansira samo {tampawem novca,
309
ali ni to nije sve. Pre nego {to novac iz primarne emisije do|e do onih kojima je namewen, dràvno-finansijska mafija ga obrne nekoliko puta, obezvredi, obogati se i za toliko osiroma{i one koji primaju penzije, ili plate iz dràvnog buyeta. Voditeq: Hvala, gospodin Radomir Dokmanovi}. Dokmanovi}: Te{ko je govoriti posle gospodina [e{eqa. Napredna stranka napredwaci je kao svoj prioritetni zadatak stavila obnovu i razvoj uni{tenog privrednog i ekonomskog sistema zemqe. Kako privredu i sve dràvne funkcije obnoviti? To je pitawe koje postavqamo i mi, a ja mislim i ceo srpski narod i svi gra|ani Srbije. Kako socijalnu politiku preorijentisati da sledi interes naroda? Napredwaci su to u svom veoma iscrpnom ekonomskom programu razradili, tako da su one odre|ene na~elima na{e stranke. Prvo, re{ewe srpskog nacionalnog pitawa. Drugo, red, rad i ~vrsta ruka. ^vrsta ruka ne u smislu totalitarnog sistema, nego u smislu demokratije reda i rada na radnom mestu, u porodici, u dru{tvu. Eliminacija bebi siroma{tva {to je izuzetno va`no u ovim okolnostima jer smo ispod prosja~kog {tapa, {to u svoje vreme nismo doìveli. Albanija je za nas sada, ja verujem, velesila u tome. I borba protiv genocidnih sankcija. Sankcije su same po sebi genocidne jer niko, ni jedan gra|anin, Srbin ne moè da kaè da su one bez obzira na reìm i sistem u kome su uvedene, za Srbina, za ~oveka prave i dobre. Dru{tvena ekonomija mora se obnoviti brzo i efikasno, stru~no i nau~no. Zna~i da svi mladi qudi, sav potencijal koji imamo treba da ukqu~imo u razvoj, da sve {to imamo moramo na najboqi na~in da iskoristimo. Ekonomski i privredni razvoj zemqe je neodloàn. Bez reanimacije zemqe i privrede, vidi se sigurna ekonomska smrt dràve. Napredwaci obe}avaju da }e plate i penzije svesti na odnos 1:3 ili 1:4. Samo tada se moè uspostaviti kakva-takva socijalna ravnoteà, koja opet ne bi garantovala pravi socijalni mir, ali bi dala polaznu ocenu za svesrdno ravnawe u korist svih gra|ana Srbije. Imali bismo socijalnu i materijalnu sigurnost kojoj bi garant bila sama dràva. U samoj dràvi mora do}i do promena. Do promene strukture vlasti, i pona{awa, da bi mogli da se uspostave pravi privredni i socijalni tokovi. Jer ukoliko do|e do prave regulacije u proizvodwi i privredi, utoliko }e se smawiti veliki socijalni pritisak naroda koji sada nema od ~ega da ìvi. To je ~iwenica koju niko ne moè da ospori u Srbiji, izuzev nekih kvazibogata{a koji su se na narodnim le|ima u ratu i profiterstvom obogatili. Napredwaci su, prema svom privrednom programu, za oporavak privrede, za transformaciju dru{tvene svojine i dràve, sa velikim sistemima i koncernima u privatnu svojinu. Za mini preduze}a koja bi bila nosioci razvoja privrede i dràve, za modernu i jaku poqoprivredu, u kojoj bi seqaku bilo garantovano da ono {to proizvede moè da proda po cenama koje bi mu garantovala dràva, ~ime bi se stimulisao rad i proizvodwa, pa bi od toga koristi imao i seqak i dràva. Voditeq: Hvala, gospodin Du{an Gli{ovi}.
310
Gli{ovi}: Hvala dràvnoj televiziji za velikodu{nost od tri minuta, u kojima jedna stranka treba da izloì svoje ekonomske poglede. I to ne bilo kakve, nego one koji treba da bira~ima i srpskom narodu ukaù na put iz ekonomske krize, da ne kaèm bede i katrastrofe u kojoj se nalazimo. Voditeq: Da li mogu za trenutak da dodam, da nemate tri minuta, nego 90 minuta. Hvala. Gli{ovi}: U nekim sre}nim vremenima ekonomsko pitawe bi bilo kqu~no pitawe oko kojeg bi se lomila kopqa za vreme izborne kampawe. Mi nismo u takvoj situaciji. Razume se, znamo i ko je reìser ovog okruglog stola, a i ove bede u kojoj se nalazimo. Ne treba o~ekivati da }e iz ove ekonomske krize da nas na neku sre}u ili nesre}u, izvu~e vladaju}a stranka. Oni koji su najvi{e profitirali od pada komunizma su komunisti i zato gospodin Kitanovi} uop{te ne treba da àli nad svojom sudbinom. Najvi{e profita su ostvarili oni sami! Kako? Jednostavno prodaju}i dràvna preduze}a sebi samima, uvla~e}i u to radnike, prodaju}i wima deonice, a onda dovode}i ta preduze}a pod ste~aj. Prodavali su stanove ve} otkupqene onim nesre}nicima koji nisu imali drugog na~ina, nego da ih ponovo otkupe, a za sebe su u me|uvremenu otkupqivali ogromne vile u bescewe i tako se uba{tinili. Ovoga puta, kada su imali apsolutnu vlast u srpskome parlamentu, kada su tamo imali buru poslanika, kada su imali svoju vladu popuwenu svojim ministrima, oni nisu znali {ta da urade. Pre svega nemaju plan ekonomije. Da li je to slu~ajno ili nije? Oni su se opskrbili i sada velikodu{no taj vru} krompir, zvani ekonomija, pruàju opozicionim strankama. Ovde smo ~uli i program koji je dao predstavnik SPS-a, gospodin Kova~, koji }e sigurno u srpskoj ekonomiji biti zabeleèn jednoga dana kao miro|ija, jer je stvarno bio u svakoj ~orbi prisutan. Ja bih ga samo podsetio da u te svoje kwige i te svoje programe ubaci jednu obavezu koju SPS treba da izvr{i, a to je da ne zaboravi da redovno zaliva cve}e oko spomenika Borisa Kidri~a, koji je i te kako zasluàn za raspad srpske ekonomije posle rata. Ne samo raspad, nego i weno potpuno uni{tewe i dovo|ewe do prosja~kog {tapa! Kako Srpska narodna obnova vidi izlazak iz ove krize? Prvo za {ta smo se mi zalagali u parlamentu jeste stavqawe pod srpsku kontrolu raspodele dràvne imovine. Dakle, parlament bi za prelazak imovine iz dràvnih u privatne ruke morao da odlu~uje. Mi smo za kresawe administracije, za velike buyetske izdatke, za smawewe broja parlamenata i tako|e srpskih dràva. Za to smo da bude jedna dràva i jedan parlament, a ne vi{e ministarstava. Mi smo za to da se omogu}i da strani kapital, pre svega kapital na{e emigracije, u|e u Srbiju, ali, naravno, uz pravne garancije kako se oni ne bi proveli onako kako su se proveli milioni {tedi{a, kako se danas provode penzioneri bez penzija, ili pak velika armija mladih nezaposlenih qudi. Voditeq: Gospodin Radovan \uki}. \uki}: Potpuno normalan privredni ìvot je nemogu}e obnoviti u nenormalnim uslovima, u uslovima sankcija i me|unarodne izolacije. Me|u311
tim, Demokratska stranka ima program i qude koji mogu zaustaviti daqe propadawe nacionalne ekonomije, time i daqi pad standarda gra|ana. Materijalni qudski potencijali u Srbiji daju sposobnoj i po{tenoj vladi mogu}nost da podigne standard gra|ana na podno{qiv nivo i to odmah, po{tenijom raspodelom. Osnova svake proizvodwe jeste zdrav novac, jer hiperinflacija ubija svaki motiv za rad, jer ga u toku dana obezvre|uje i degradira. Demokratska stranka ima program da smawi {tampawe para na onu meru koja ima podlogu u deviznim rezervama, zlatu i koli~ini roba. Nov~anu masu bismo uve}avali za onoliko koliko raste dru{tveni proizvod. Mobilisali bismo qudske i privredne potencijale na proizvodwu gde god je to mogu}e. Izvr{ili rekonstrukciju i racionalizaciju dràvnog aparata koji bi bio efikasniji i u funkciji privrede. Sivu ekonomiju bismo stavili pod kontrolu i uveli je u legalne tokove. U socijalnoj politici bismo uradili socijalnu kartu svake porodice, i ugroènom delu gra|ana, ~ije su socijalne potrebe sve ve}e, omogu}ili vi{i nivo ìvqewa. Mislim na penzionere, bolesne i one koji privremeno ne rade, a nemaju druge izvore prihoda. Demokratska stranka dugoro~no gledano planira takvu infrastrukturu zakonskih i podzakonskih akata koji bi imali funkciju da ne smetaju, ve} da omogu}e slobodnu inicijativu, razvoj privrede, postupnu po{tenu privatizaciju preko beogradske berze, vra}awe poverewa u dràvu i wene institucije, isplatom stare devizne {tedwe iz kapitala kojim dràva raspolaè i stimulisawem za wegovo ulagawe u trajna materijalna dobra, pogotovo u proizvodna dobra. Ozbiqna demokratska dràva ja~a ekonomsku, pravnu i socijalnu za{titu svojih gra|ana, kratko i jednostavno re~eno. Sistem koji je sada na glavi, postavili bismo na noge. Dali bismo prednost radu nad neradom, znawu nad neznawem, moralu nad nemoralom. Gra|ani Srbije su ponosit i vredan narod. Treba im omogu}iti da rade i ìve od po{tenog rada. Voditeq: Gospodin Stojan Novakovi}. Novakovi}: Stranka srpskog jedinstva u svom ekonomskom programu donosi povoqne ekonomske uslove i mislimo da se jedino na takav na~in mogu re{iti nagomilani ekonomski problemi ujediwenih srpskih dràva. Da bi se ti povoqni ekonomski uslovi ostvarili na{ program Stranke srpskog jedinstva predlaè na~elo ekonomskog pona{awa koga moèmo nazvati i ekonomskim ustavom. On se sastoji iz sedam ta~aka, iz sedam zabrana. Zna~i, te i te stvari se zabrawuju, sve ostalo je dozvoqeno. 1. Zabrawuje se investirawe dràvne i dru{tvene imovine re{ewe zakona o privatnim preduze}ima. 2. Zabrawuje se poslovawe SDK Slu`be za platni promet i finansije re{ewe centralne banke, poslovne banke. 3. Zabrawuje se napla}ivawe poreza i carinskih da`bina u iznosu ve}em od 30%. 4. Zabrawuje se napla}ivawe doprinosa u iznosu ve}em od 30%. 5. Zabrawuju se neekolo{ki programi. 6. Zabrawuje se izvoz sirovina u obimu ve}em od 15% od dru{tvenog proizvoda.
312
7. Zabrawuje se otu|ivawe i oduzimawe privatne svojine. Da bi se sve ovo ostvarilo ekonomski program Stranke srpskog jedinstva predvi|a strate{ke pravce razvoja ujediwenih srpskih dràva, a to su: 1. poqoprivreda, 2. gra|evinarstvo, pre svega u inostranstvu, 3. putna privreda, mislimo na reku Dunav, mislimo na èleznice i na autoputeve, 4. laka prera|iva~ka industrija i 5. investirawe u razvoj energije, a pre svega novih vidova energije. Da bi se sve to uspe{no ostvarilo, ujediwene srpske dràve moraju napraviti bilans ove zemqe: {ta je to {to ova zemqa moè da proizvede i {to }e biti kurentno na svetskom trì{tu. A isto tako treba da se urade i pariteti cena. U Holandiji koja je visoko razvijena industrijska zemqa je potrebno 220.000 litara mleka za jedan traktor od 60 kowa, a u ujediwenim srpskim dràvama potrebno je 460.000 litara mleka za isti traktor. Postavqa se pitawe {ta ne vaqa, da li proizvodwa mleka ili traktora? Isto tako, uvele bi se poreske olak{ice koje bi bile najve}e u domenu obrazovawa, zdravstva, kulture i infrastrukture. Te bi poreske olak{ice bile najve}e. Daqe, ako bismo se izborili da imamo {to vi{e poslanika u parlamentu, Stranka srpskog jedinstva bi predloìla 100.000, ili milion lokacija tako da bi svako onaj ko misli da ne{to zida, da ne{to radi, mogao da je dobije bez ikakve veze, a ne kao {to se do sada de{avalo da su bile potrebne veze da bi se dobila odre|ena lokacija. Isto tako, ekonomski program Stranke srpskog jedinstva bi rasprodao sve dràvne fabrike i to putem licitacije, raspisivawem akcija, zna~i za gotov novac, a od tog novca 40% sredstava bi se uplatilo u socijalne fondove, 40% sredstava bi se uplatilo u penzione fondove, a 20% sredstava bi se uplatilo u fondove koji bi sluìli za razvoj ostalih delova privrede. I samo jo{ jednu re~enicu, ja vas molim. Najpovla{}eniji status u ekonomskim odnosima ujediwenih srpskih dràva imali bi Srbi u krajinama. Voditeq: Hvala, gospodin Du{an Mihajlovi}. Mihajlovi}: Da bi moglo da se razgovara o izlasku iz krize moramo se suo~iti sa ~iwenicama do kojih nas je dovela postoje}a ekonomska politika. Ona se moè saèti samo u jednu informaciju, a to je da je Srbija iz gorwe grupe sredwerazvijenih zemaqa sa 3.000 dolara po glavi stanovnika spala, pro{le godine, na ispod 1.000 dolara po glavi stanovnika. Da su prognoze za ovu godinu 600 dolara po glavi stanovnika. Zna~i, prakti~no smo do{li na nivo najnerazvijenijih afri~kih zemaqa. U tim uslovima, prakti~no, stvoreni su uslovi ne za ekonomiju, nego za bedu, siroma{tvo, umirawe dece i nevi|eno socijalno raslojavawe, u kojima se suo~avamo sa ~iwenicom da 90% stanovni{tva ìvi u bedi, a 10% stanovni{tva ìvi u zemaqskom raju. To je rezultat do toga nas je dovela ekonomska politika koja se oslawala na dve stvari. Prvo, na dru{tvenu svojinu koja je crna rupa ekonomije i na dràvu kao svemogu}eg regulatora i privrednika koji treba da zameni sve privredne subjekte u bilo kom obliku vlasni{tva. Normalno je da je rezultat te dve pojave inflacija, odnosno sada megainflacija, kao kazna za silovawe ekonomije od strane politike. I prakti~no, mi se mo313
ramo suo~iti sa situacijom da ova televizija moè da napuni glave qudima, ali ne moè da im napuni stomak. Zato moèmo govoriti o tome da inflacija i nije posledica ove ekonomske politike, nego da je bila su{tina ekonomske politike vladaju}e stranke, iz ~isto politi~kih razloga da bi osiroma{ila stanovni{tvo, i uni{tila sredwi sloj, koji je osnov za bilo kakav demokratski preporod i izlazak iz krize. Odnosno, da bi imali situaciju da dru{tvena svojina bude materijalni osnov za vladavinu jedne partije, i samim time i za sve ostalo {to smo ve} videli. Prema tome, u ovim uslovima, sa ovakvom politikom, moramo znati da nema izlaza za ekonomsku proizvodwu i zaustavqawe hiperinflacije. Nema efikasne socijalne politike jer nema realnog dinara. On uskoro ne}e ni postojati. Nema borbe protiv {pekulanata, kriminala, jer to nije uzrok krize u kojoj se nalazimo, nego posledica ekonomske politike. I prakti~no sve vladine mere do sada su bile obi~no bacawe pra{ine i zamajavawe naroda. Drugim re~ima, da zakqu~im ovaj deo, mogu konstatovati da se jednostavno glupost ne da popraviti. I mi moramo potpuno promeniti stvari, a to je u stvari DEPOS-ova ponuda. Ali, o tome kasnije jer ona ima dva dela. Jedan pod sankcijama i jedan posle ukidawa sankcija. Voditeq: U me|uvremenu je stigao i gospodin Bojan Dimitrijevi}, iz Demokratske stranke Srbije. Dobro ve~e i izvolite. Dimitrijevi}: Samo jedno izviwewe, kasnim iz tehni~kih razloga. Za Demokratsku stranku Srbije hiperinflacija u ovom trenutku je kqu~ni ekonomski i politi~ki problem. To je zapravo samo drugo ime za organizovanu pqa~ku stanovni{tva koja se vr{i na tri na~ina. Kroz {tampawe bezvrednog novca kojim se kupuju realna dobra. Tako su pokradeni seqaci. Kroz ~iwenicu da ako danas primimo platu i ako crni kurs sko~i 100% mi za jedan dan gubimo 50% na{e mese~ne zarade, a za dva dana se na{a zarada potpuno obezvre|uje. Tako gube penzioneri i radnici. Tre}i na~in pqa~ke je taj {to ukoliko primimo 10 maraka platu, ili mawe od toga, mi moramo da aktiviramo i posledwe zalihe deviznih rezervi iz na{ih slamarica, ne bismo li nekako preìveli. Na taj na~in dràva isisava i posledwe zalihe deviza od stanovni{tva. Daqe, èlim da upozorim na{e stanovni{tvo, gra|anstvo, bira~e, {ta }e nam se desiti ukoliko se u politi~kom smislu ni{ta ne promeni. Mi ve} imamo prakti~no monetarni slom. U roku od mesec-dva, dinar }e formalno prestati da bude sredstvo pla}awa. Sledi pla}awe u markama i naturalna razmena. Kada se na prole}e budu iscrple zalihe hrane, onda sledi najverovatnije glad gradskog stanovni{tva. Po{to seqaci imaju zalihe hrane, onda }e dràva preduzeti prinudni otkup bez ikakve naknade. To je ono {to sasvim izvesno sledi. Dozvolite samo jo{ dva-tri ilustrativna podatka. Hiperinflacija je u ovom mesecu bila 50.000% merena crnim kursom. Ako se nastavi tempo rasta marke koji je krenuo 21. novembra, jedna marka ko{ta}e za Novu godinu izme|u 50-70 milijardi dinara. To zna~i da }e na{i penzioneri za Novu godinu da kupe samo 2 kg krompira. U ovom trenutku mi smo pretekli i nekada{wu nema~ku hiperinflaciju i na drugom smo mestu u ekonomskoj storiji svih vremena.
314
Zato Demokratska stranka Srbije ima antiinflacioni program, koji bi hitno primenila ukoliko do|e na vlast sama, ili u koaliciji sa drugim strankama demokratske opozicije. Ima nekoliko kqu~nih ta~aka. Smawiti buyetski deficit koji je glavno àri{te inflacije i pove}ati vrednost napla}enih poreza. Drugo, prestati sa nekontrolisanim {tampawem novca. Ukinuti sivu emisiju, primarnu emisiju i nelegalne izvore iz kojih se novac emituje, a takvih je danas mnogo. Oja~ati ugled centralne banke i guvernera. Tre}a ta~ka bila bi, kroz poresku i nov~anu reformu i obarawem cena, preusmeriti sivu ekonomiju u regularne tokove. Zatim prodati selektivno deo dràvne imovine kroz koju bi se pokrio deo buyetskog deficita. Slede}a ta~ka, trebalo bi pod kontrolu da se stave cene kqu~nih sirovina i monopola, i da se hitno donese antimonopolski zakon. I da se najugroènijim, penzionerima i radnicima garantuje socijalni minimum u periodu stabilizacije. Rok za sprovo|ewe ovog antiinflacionog programa bio bi 4 do 6 meseci, posle ~ega bi usledila eventualna korekcija. Najve}i teret podnela bi dràva, a korist bi imalo 90% stanovni{tva. Mi smatramo da je apsolutna odgovornost vlasti za postoje}u hiperinflaciju. Ona ne uìva to }u kasnije {ire obrazloìti ona ne uìva nikakvo poverewe javnosti i ne moè se obra~unati sa hiperinflacijom. Demokratska stranka Srbije ima politi~ku voqu i odgovornost da sama ili u koaliciji sa drugim strankama to u~ini. Uz demokratsko re{ewe srpskog nacionalnog interesa, obarawe hiperinflacije za nas je u ovom trenutku kqu~ni politi~ki i patriotski zadatak. Voditeq: Hvala. Moram gospodinu Gli{ovi}u da kaèm. Nemate tri minuta u emisiji, ovo je emisija koja traje 90 minuta! Javio se za repliku gospodin Toplica \or|evi}. \or|evi}: Ja sam hteo gospodinu Oskaru Kova~u da dam jednu malu repliku. S obzirom da se Socijalisti~ka partija Srbije sada poziva na konsenzus, ja bih podsetio gospodina Oskara Kova~a da su zakoni koje smo mi ovde predloìli, ovih 39 zakona, izra|eni u parlamentu gde ih je na{ predsednik gospodin Milan Paro{ki predlagao, da su se tada neki poslanici SPS-a smejali i odbijali, a sada kada je dogorelo do noktiju, Socijalisti~ka partija Srbije bi htela da uvu~e jo{ nekog da odgovara za wene proma{aje i za wene gre{ke. Narodna stranka je, jo{ dok je bila parlamentarna stranka, predlagala zakone o povra}aju zemqe, recimo povra}aj zemqe crkvi. Time bismo re{ili i pitawe {iptarske nacionalne mawine na Kosovu jer je tamo vi{e od 50% zemqe vlasni{tvo pravoslavne crkve. Kada se uspostavi vlasni{tvo pravoslavne crkve na Kosovu, [iptari nemaju {ta da traè, niti bilo kakvu teritorijalnu autonomiju, niti personalnu. Mogu samo da traè svoju demokratsku Albaniju i da u wu odu. Kada je Narodna stranka predlagala, da se 50% dràvne zemqe koja je u Vojvodini dru{tvena svojina, podeli qudima koji ho}e da rade i tako ishranimo 250.000 porodica, koliko je nekada bilo sala{a, to je Socijalisti~ka partija Srbije odbijala i sada traì konsenzus. Gospodo, taj konsenzus }e praviti nacionalne demokratske stranke onako kako je Narodna stranka predloìla, u koaliciji, i posle 19. pokazati kako se vodi ekonomija.
315
Kitanovi}: Ja bih odgovorio ukratko bloku desni~arskih partija koje su ovde najzastupqenije. Rekao bih da, kao {to je nemogu}e ukrstiti slona i buba{vabu, tako je nemogu}e stvoriti sistem zasnovan... Dr [e{eq: Mogu}e je, samo vi komunisti ne znate kako se to radi. Kitanovi}: Stvoriti sistem zasnovan na socijalnoj pravdi, putem totalne ili dominantne privatizacije. Napad na dru{tvenu svojinu zapo~eo je jo{ savetnik ameri~kog predsednika jednim ~uvenim ~lankom objavqenim 1978. godine sa ciqem da destabilizuje, {to mu je i uspelo, socijalisti~ke privrede i da stvori u zemqama biv{e socijalisti~ke zajednice kolonijalni kapitalizam. I svi ovi predstavnici ovde mawe vi{e ratuju za kolonijalni kapitalizam koji nam je i stvorio ovo jer je vlada socijalisti~ka, nezavisno od blokade koja je izuzetno ozbiqna stvar, podlegla pritiscima inostranstva, podlegla pritiscima unutra{wih desnih snaga. Dok se to ne vrati na pravi kolosek, ne vratimo na put socijalizma, mi }emo imati jo{ goru situaciju. Nemam vremena... Dr [e{eq: Mi smo putem socijalizma dovde i do{li. [ta ima da se vra}amo! Voditeq: Dr Kova~. Kova~: Ne}u da tro{im vreme, samo da kaèm da sam bio samo u Pani}evoj vladi, ali ho}u da kaèm da se ne traì konsenzus sa strankama. Svaki o{tar antiinflacioni program traì konsenzus vlade, sindikata i poslodavaca. A mislim da stranke kojim je stalo do dobrobiti gra|anstva moraju da pomognu da se taj konsenzus izgradi. Ina~e, Socijalisti~ka partija }e traìti poverewe bira~a, i ako ga dobije radi}e na izgradwi tog konsenzusa. Jer }e suzbijawe emisije i suzbijawe buyetskog deficita izazvati velike `rtve. Tome mora da parira socijalni program, koji zna~i preraspodelu i ovog relativno malog dohotka do ukidawa sankcija. Dr [e{eq: Ja nisam rekao da je dr Kova~ bio ministar u svim vladama, nego da je bio vode}i reìmski ekonomista. I bio je zaista, i kada je nabrajao sve wegove funkcije u raznim ekonomskim savetima, saveznim, republi~kim, i ko zna kakvim sve javnim i tajnim, nije va`no. Gospodine Kova~, ne moè se ni{ta u ovoj zemqi uraditi dobro dok se ne obustavi {pekulisawe primarnom emisijom. To {pekulisawe vr{i vlast! Dok se ne vrati novac koji je vlast odnela na Kipar, i najve}i deo tog novca ostavila na privatne ra~une, pod izgovorom: ako su na dràvnim blokira}e zapadne sile. Na privatne, pa se izgubila evidencija na ~iji je ra~un sve to stavqeno! A {ta je sa kamatom koja se na taj novac tamo dobija, ~ak i ako bismo prihvatili va{u tezu da su to po{teni i pouzdani qudi, i da ne}e pobe}i sa stotinama miliona dolara. Daqe, dok se korupcija u dràvnom vrhu ne ukine, dok se ne ukinu te va{e uvozno-izvozne kvote; pa da bi neki privredni subjekt dobio u~e{}e u toj kvoti, on mora da potplati ministra, wegovog pomo}nika, ili nekog visokog dràvnog funkcionera. Dok se ne ukine sistem uvozno-izvoznih dozvola, ili dozvola za obavqawe raznih vrsta delatnosti. Recimo, ako neko sada èli da izveze robu na podru~je Republike Srpske mora da traì dozvolu ministarstva. I ko to dobija? Firme ministara, wihovih srodnika, ili wihovih prijateqa, ili onih qudi koji najvi{e potplate ministra.
316
Tako se dobijaju te dozvole! Korumpiran je reìm do srì i taj korumpirani reìm ne moè ni{ta narodu da pruì. Dokmanovi}: Napredwaci, tako|e, obe}avaju da }e re{ewem privrednog sistema re{iti celokupni bankarsko-monetarni sistem. Platni promet dràve usmeri}emo u reanimaciju privredne proizvodwe, standarda gra|ana i u brzo oìvqavawe poqoprivredne proizvodwe i hitnu reanimaciju srpskog sela koje je bilo i ostalo poluga na{eg napretka, nadaleko poznatog i vrednog srpskog doma}ina. Mi }emo re{iti i vratiti sav novac u privredne tokove koji se sada upravo iz kovnice novca, {to kaè gospodin Kova~ sa ovim wegovim papirima, ~udesnim kanalima odliva na ulice u ruke uli~nih dilera. Primarna emisija mora da ide u poslovne banke za isplate plata, penzija i svih socijalnih davawa, i normalno funkcionisawe privrednog ìvota dràve. Za kredite koji }e pospe{iti privredni razvoj, sa minimalnom bankarskom kamatom, jer samo tako moèmo zemqu izvesti iz pakla. Napredwaci }e obezbediti da dràva svojom snagom i autoritetom vrati privredu na pravi put, na put opstanka i ìvota. Gli{ovi}: Ako neko ne{to radi, on za to mora da ima i nekakav motiv. Ne bi Slobodan Milo{evi} raspustio Skup{tinu, da je ta Skup{tina i{la wemu u prilog. On je wu raspustio o~igledno samo iz jednog razloga, da bi uvukao tri tzv. opozicione stranke u budu}u svoju vladu i da bi onda, putem bombardovawa gledalaca televizije, stavio do znawa da ne snose krivicu on i wegova stranka, nego i ta ~uvena opozicija, koja, {ta vi{e, ne da radi boqe od SPS-a nego gore. On }e re}i elegantno, mi nismo krivi, kriv je Savez komunista pokret za Jugoslaviju; mi nismo, mi smo fini, dobri socijalisti, mi sedimo ovde u centru, a moja supruga se pobrinula da dovedemo i komuniste ovde, koji su u pravu. Pravo re{ewe i pored ovih sankcija jeste mogu}e, a to je da se dozvoli qudima koji rade, koji proizvode, da svoje proizvode plasiraju na trì{te. Dozvolite samo da navedem jedan primer, i sa time }u zavr{iti. ^lan na{e stranke ima u Lazarevcu fabriku, koja zapo{qava oko 250 qudi, i pravi obu}u koju i dan-danas izvozi u Italiju. Wegovi radnici imaju platu od 70 maraka mese~no, ali dràva, op{tina Lazarevac mu ne dozvoqava da se prikqu~i svega 10 m na toplovod, zbog ~ega on mora da pla}a mese~no velike pare da bi kupio 5.000 litara mazuta. To je samo jedan primer kako dràva i sada, kada je blokada oko nas, ne dozvoqava da se okre}e novac, da qudi ìve od sopstvenog rada. Dimitrijevi}: U ovom kratkom vremenu poku{a}u samo da razjasnim pri~u socijalista da su sankcije krive za hiperinflaciju. Nisu sankcije krive za hiperinflaciju, ili nisu najve}im delom krive. Za{to? Mi smo jo{ u januaru 1992. godine u{li u hiperinflaciju, {est meseci pre po~etka sankcija! Daqe, mi sada nemamo guvernera Narodne banke. To je isto kao kada brod plovi morem, hridinama bez kormilara. Evo jednog primera. Irak je tako|e u blokadi, u jo{ goroj situaciji, pa nema hiperinflaciju. Zar su sankcije krive {to na{i qudi, penzioneri, radnici, slu`benici ne mogu da podignu svoju platu u banci? Za to nisu krive sankcije, molim vas. Daqe, SPS ~etiri godine optuùje opoziciju za nepatriotizam. Znate {ta
317
je izme|u ostalog jo{ patriotizam? Patriotizam je zdrav dinar, stabilna privreda, puni stomaci, pored srpskog nacionalnog interesa. Neka gledaoci sami izvuku zakqu~ak ko su oni koji su uni{tili dinar i koji su odgovorni za hiperinflaciju. Mihajlovi}: Re~eno je da socijalna pravda nije spojiva sa privatnom svojinom. Ali ja bih podsetio samo da je socijalna pravda kao ideal komunizma, ostvarena samo u dva slu~aja. U [vedskoj, i u drugim razvijenim zapadnim zemqama, ali na bazi privatne svojine. I ostvarena je u Izraelu, dobrovoqnim udruìvawem qudi. Kova~: Osam procenata stanovni{tva sveta ima to... Mihajlovi}: Prema tome, treba da i mi budemo u tih 8 procenata, jer se pokazalo vrlo jasno da su te ideje neostvarive na drugi na~in, nego ba{ kroz dru{tvo sa privatnom svojinom kao ekonomskom osnovom. Svuda gde je komunizam ostvarivan na drugi na~in, ne dobrovoqno, znamo koje smo posledice imali i kolike `rtve su ti narodi podneli za to. Mi{kovi}: Ja bih potvrdio ono {to je rekao i gospodin [e{eq, da su uvozno-izvozne dozvole zaista najve}e zlo. Ja dolazim iz fabrike iz [apca. Ove godine smo proizveli 3.000 tona belog lima. Kapacitet fabrike je 150.000 tona. U zemqi je prera|eno, nemojte mi zameriti, 30-35 tona lima. Kako je to u{lo, ko je to dozvolio da u|e? Za{to nije dato za sirovinu? To je u{lo na neki vol{eban na~in kao {to je u{lo i ovih 30.000 tona. Daqe, vrednost robe koja je proizvedena u mojoj fabrici je 500.000 dolara dnevno. To su ogromni potencijali koji mogu da se daju i za naftu i za svaku drugu robu, jer smo mi svojevremeno radili razmenu sa Kninom. Prema tome, bitno je {ta se sprovodi, kako se sprovodi i ko to sprovodi! Mora jasno da se kaè {ta }e se raditi odmah, {ta }e se raditi za dva meseca, a {ta }e se uraditi za dve godine. Mislim da je narodu dogorelo do nokata, vi{e nema strpqewa ni poverewa ni u koga. Nije bitno koja }e to partija ostvariti, nama je bitno da ìvimo kao qudi i ìvotom dostojnim ~oveka. \uki}: Na nesre}u, kada smo dobili sankcije nismo shvatili ozbiqno {ta nam se sprema. A to je bio idealan trenutak da se izvr{i rekonstrukcija privrede, apsolutnog privrednog i dru{tvenog sistema. Na{ pad proizvodwe, sunovrat privrede Jugoslavije po~eo je 1987,1988,1989. godine, pa i za vreme Ante Markovi}a imali smo la`nu sliku bogatstva, s time {to smo otvorili vrata robama iz sveta, a vadili smo devize iz sopstvenih rezervi. Ujediwene nacije donev{i rezoluciju 757, predvidele su ekonomske i druge sankcije prema Jugoslaviji koje nisu imale predvi|en uticaj kakvim se pravda ovakvo stawe. Jer razmena roba, do rezolucije 820, uvoz u Jugoslaviju bio je jednak uvozu u mesecima kada nije bilo sankcija, a u to vreme smo imali stravi~an pad proizvodwe. Posle rezolucije 820, kada su nam spre~ili tranzit kroz Jugoslaviju, ukinuli mogu}nost masovnije razmene robe sa svetom i daqe, odre|eni privredni subjekti, evropske firme, postoje na tom principu i daqe i funkcioni{u u oba pravca. Ja moram da kaèm da sam jutros bio u Vrawu. Vrawanci su vredni. Ima ih 70.000. Od toga je 30.000 zaposleno i svi rade, i tamo funkcioni{u uvoz i izvoz i dandanas.
318
Kova~: Da je gospodin Dimitrijevi} bio tu na po~etku, video bi da nisam rekao da su sankcije krive za hiperinflaciju, prema tome, to je duvawe u prazno. Drugo, hiperinflaciju smo imali u decembru 1989. godine. Dr [e{eq: Predlaèm da mu se udvostru~i vreme, evo, ako treba... Kova~: Drugo, gospodin [e{eq i ja smo bili kratko vreme u istoj skup{tini. On mene etiketira kao reìmskog ekonomistu, ali mogao bih da dokaèm da se on vi{e slagao u toj skup{tini sa vladom, nego ja. Tre}e, moram da kaèm i u na{em programu gradimo trì{nu privredu sa qudskim likom. Zna~i, on mora da ima jaku socijalnu komponentu, trì{na privreda o tome ne vodi dovoqno ra~una. Mi se zalaèmo za dràvu koja }e postavqati pravila za zdravu konkurenciju i voditi ra~una o redu i po{tovawu zakona. Voditeq: Hvala. Dr Vojislav [e{eq. Kako se uvek javite posle dr Oskara Kova~a? Dr [e{eq: Ja znam ta~no {ta }e da kaè unapred i odmah sam spreman da odgovorim. Gospodin Kova~ nije u pravu, naravno, jer u vreme kada smo nas dvojica bili zajedno u Republi~koj skup{tini, ja sam strpqivo iz dana u dan kritikovao skoro svaki zakonski projekat s kojim se Vlada pojavqivala u Narodnoj skup{tini. A sa gospodinom Kova~om sam se sporio po jednom vrlo ozbiqnom pitawu. Gospodin Kova~ je podràvao program privatizacije koji je inaugurisala vlada Ante Markovi}a, privatizacije koja je dovela do velikih pqa~ki i pronevera dru{tvene svojine, a ja sam se zalagao da se prvo sva dru{tvena svojina pretvori u dràvnu, pa da se onda za gotov novac prodaje na slobodnom trì{tu, a ne da ~istom papirologijom prelazi u privatno vlasni{tvo. [to se ti~e ovih izjava gospodina Kova~a, da prave dru{tvo sa qudskim likom, mo`da ga ne}u dobro interpretirati, ali su{tina je ta da li je, gospodine Kova~, dru{tvo sa qudskim likom, dru{tvo u kome penzioneri primaju penziju od pola marke, ili u kome radnici primaju platu od 2 marke, a za isto vreme dràva putem raznih {pekulacija, ne dràva u celini, nego dràvno-finansijska mafija u kojoj u~estvuju najvi{i dràvni funkcioneri, ogroman deo novca opqa~ka kroz razne finese i iznese u inostranstvo? Vidite {ta se desilo sa naftom. Pro{le godine kada su zavedene sankcije, Vlada je omogu}ila svim privatnicima da uvezu naftu i benzin. I cena nafte u junu ove godine je bila marku, marku i 10 pfeninga. A onda je dràva povratila svoj monopol i danas samo neke dràvne firme i neki privatnici koji su u sprezi sa dràvom, neke mafija{ke organizacije uvoze benzin i naftu, pa je to dostiglo cenu 2,5 3, pa nekada i 4 marke na crnom trì{tu. A kada drugi privatnici uvezu, pro|u, probiju, zaobi|u barijeru, potplate UNPROFOR, dovezu ovde naftu i benzin na drumu ih zaustave, otmu im sve, izdaju potvrdu, i kaù da }e vratiti kada budu imali. \or|evi}: O~igledno da samo ovde gospoda komunisti, novokomunisti i socijalisti misle druga~ije od ostalih, stalno tvrde}i kako prave dràvu socijalne pravde. Ako je to dràva u kojoj smo sada, onda im hvala na takvoj dràvi! O~igledno da ostala gospoda za stolom, koju bih ja ra319
do video u koalicionoj vladi, a mislim na nacionalno-demokratske stranke, misle druga~ije i o~igledno je da bismo radije bili me|u onih 8% bogatih, nego me|u onih 92% siroma{nih, po va{im podacima gospodine Kitanovi}u. Ne znam gde ste vi to na{li? Prema tome, jaka socijalna komponenta ne ide sa dràvom u kojoj se dru{tvena svojina pokazala ni~ijom, tj. da }e postati privatna svojina komunisti~ke, direktorske, ili kako ho}ete zovite, oligarhije vladaju}e stranke. I da se oni sada malo iz vlasti presele u ekonomsku vlast. To je ciq. Takva vlast nikada ne}e dovesti ni do kakve dràve u kojoj }e biti izraène socijalne komponente, a pogotovo ne socijalisti~ke dràve sa socijalnom komponentom. Dragi}: O~igledno da se kod nas mora vrednovati princip po{tovawa Ustava i zakona. Znate, kada pogledam {ta se desilo aprila 1991. godine, kada je vlada Ante Markovi}a svojom odlukom donela delimi~no ograni~ewe raspolagawa devizama, to zna~i da je prekr{ila Ustav. To je hladno pro{lo. Da bi se kasnije potpuno zabranilo izdavawe deviza. Opet je hladno pro{lo. Posle toga, kada prakti~no gra|ani nisu mogli slobodno podizati deviznu {tedwu, po~ele su da ni~u privatne banke. Mi devizne {tedi{e se pitamo, da li je u pitawu sprega vlasti u komponovawu oduzimawa deviza od gra|ana. Pravo dràve koja ne po{tuje svoja ustavna na~ela ne moè da traje i da bude i da je takva dràva i daqe na vlasti. Toma{evi}: Sankcije jesu ogroman teret, one zaista jesu zlo~in protiv civilnog stanovni{tva i protiv ove zemqe, ali mi moramo na}i re{ewe za ekonomski oporavak Srbije, i dok sankcije traju i pre nego {to budu ukinute! Jedno od mogu}ih re{ewa koja mogu doprineti tom oporavku jeste stavqawe u pogon instalisanih kapaciteta. Danas rade u Srbiji 10 ili 20% zaposlenih, stvarno zaposlenih, a ostalih 80% su na nepla}enom ili pla}enom odmoru. Ti instalisani kapaciteti moraju biti faktor oporavka ove zemqe. I drugo, mora se zaustaviti odliv velikog kapitala u inostranstvo. To zna~i, taj kapital dràva mora svojim merama i svojim propisima stimulisati na ulagawe u zemqi. Dimitrijevi}: Prvo da odgovorim profesoru Kova~u. Ja nisam rekao da je on tvrdio da ova vlast nije odgovorna za hiperinflaciju. On vrlo dobro zna da je ona odgovorna. Ja sam samo tvrdio da predstavnici vlasti koriste sankcije kao iskqu~ivi izgovor za sve. To je prvo. Drugo, jo{ jedan primer za{to nam sankcije nisu krive. Pazite, Srbija }e mo`da gladovati za par meseci. Ne}emo imati hrane. Zar zemqa koja ima Vojvodinu, Pomoravqe sme to sebi da dozvoli? Molim vas, nema to nikakve veze sa sankcijama! Onda, hteo bih, ako kamera moè da zumira ovih 50 dinara. To je primer nestru~nosti i neodgovornosti guvernera Narodne banke Jugoslavije, koji je u septembru pri hiperinflaciji od 1.000 i ne{to procenata, {tampao kovani dinar od 50 dinara. Velika koli~ina metala je utro{ena na to, a prakti~no posle dva dana je ispao iz opticaja! To je dokaz i primer nestru~nosti, nekompetentnosti i neodgovornosti. SPS je morao odmah da pozove guvernera Narodne banke gospodina Atanackovi}a na odgovornost. I jo{ jedno pitawe za prof. Kova~a. Za{to SPS nije pozvao na odgovornost gospodina [ainovi}a, predsednika Vlade, kada je davao la`ne izjave? To odgovorno tvrdim. Premijer [ainovi} je u septembru izjavio da
320
je prese~en talas hiperinflacije. A jedino je nestala roba iz prodavnica i posle toga je hiperinflacija ponovo buknula ve} od oktobra. Znamo {ta se kasnije de{avalo! Gli{ovi}: Bilo je ovde re~i o tzv. privatnim bankama. To nisu nikakve privatne banke. To su apsolutno dràvne banke jer onoga trenutka kada je dràva prestala da ispla}uje devize {tedi{ama onda je trebalo izmamiti devize od onih lakovernih koji su èleli da se preko no}i obogate. Na taj na~in jednim udarcem su bile ubijene dve muve. Naime, dràva (SPS) je do{la do para na veoma jeftin na~in, poturaju}i razne sme{ne figure kao {to su Jezdimir Vasiqevi} i Dafina Milanovi}, da oni obave taj prqav posao za wih, i da sva qaga padne na wihova imena. Drugo, {to je daleko bitnije, da narodu ogade kapitalizam i da, poturaju}i etiketu da su to privatne banke kaù eto kako to izgleda u kapitalizmu, pogledajte {ta rade ti kapitalisti i bankari itd, isto onako kao {to su ogadili monarhiju preko raznih sme{nih figura koje su se kitile kokardama, a posle po belom svetu i{li i vukli za rukav razne tipove nude}i im srpski presto. U svakom slu~aju, pod ovim sankcijama moèmo da ìvimo daleko boqe nego {to nam to omogu}ava vladaju}a stranka. Jer se oni, razume se, za to zalaù, i u tome vide izlaz iz ove situacije. Ja }u navesti samo jedan jedini primer. Povra}aj zemqe Crkvi. Da joj je bila vra}ena na vreme zemqa kada su oni to traìli, danas bi veliki broj izbeglica i besku}nika mogao da preìvi na tim velikim posedima Srpske pravoslavne crkve. I jo{ jedan primer, i time }u zavr{iti. Ju~e je u mojoj izbornoj jedinici u Uìcu, ma~vanskim seqacima, pre svega u okolini [apca, nasilno oduzimana nafta koju su oni te{kom mukom iz Ma|arske uspeli da nekim kanistrima nesretnici donesu za svoja imawa da bi mogli da obrade zemqu. To im je oduzeto i re~eno: niste kupili kod nas, dakle, to pripada nama! Kitanovi}: Besmisleno je tvrditi da narod sada boqe ìvi u Bugarskoj, Rumuniji, Ma|arskoj, Slova~koj itd., gde je trenutno nestao socijalizam. To je neuporedivo. To je s jedne strane. S druge strane, od 170 kapitalisti~kih dràva, u 150 danas gladuju ili su na ivici gladi. U onih 8% koje ~ini dvadesetak dràva, izme|u ostalog, sluè se pqa~ka{kim zakonima finansijskog industrijskog kapitala i pqa~kaju svoje dràve. Me|utim, ~ak i u najrazvijenijim kapitalisti~kim dràvama, kao {to su SAD, ima oko 15 miliona nezaposlenih ili delimi~no nezaposlenih qudi. U Zapadnoj Evropi oko 30 miliona. U najrazvijenijoj zemqi Zapada, u Americi, danas ima oko 18 miliona nepismenih i oko 40 miliona polupismenih. U Francuskoj ima 3 miliona ro|enih Francuza nepismenih itd. Zna~i, nije kapitalizam raj na zemqi, pogotovo nije za {iroke narodne mase. Socijalizam je pokazao Isto~noj Evropi sve mane, ali i da on jedini odgovara prose~nom gra|aninu i da je jedini izlaz u wemu. Voditeq: Po{to imamo jo{ 18 minuta do kraja emisije, javilo se vas dosta za repliku. Pretpostavqam da }e se javiti jo{ neko. Poku{avajte, molim vas, da nekako svodite, da pravite rezime teme. Bilo je dosta opisa stawa, a ja bih vas molila, ako uop{te smatrate potrebnim da kaète ne{to o programu. Naravno, primereno temi kako obnoviti normalan privredni ìvot u Jugoslaviji.
321
Sada se za re~ javio gospodin Dokmanovi}. Dokmanovi}: Evo, napredwaci su istakli svoj slogan Red, rad i ~vrsta ruka. Mi smo za dràvnu i li~nu odgovornost od radnog mesta do vrha dràvne vlasti. U socijalnoj politici, Napredna stranka garantuje redovne isplate penzija i plata od kojih }e mo}i da se ìvi. Izjedna~uju se sva socijalna davawa i izjedna~uju se sva primawa invalida svih ratova. Za{tita invalida rada i za{tita bolesnih i nemo}nih, bez obzira na godine. Lekove bi dràva regresirala bez participacije i sav drugi sanitetski materijal. Napredwaci tako|e obe}avaju da }e, re{ewem privrednog sistema, re{iti celokupni bankarsko-monetarni sistem koji je sada u ovoj zemqi bio rak rana i te{ko da moè ovog trenutka da se ne{to u~ini sa ovim qudima koji su sada na vlasti. Kova~: Privatizacija nema jednostavno re{ewe, nema {ablone koji re{avaju sve, i uveren sam i daqe da je akcionarstvo zaposlenih jedno od najboqih i najop{tenijih re{ewa. Ne bi u Americi 10 miliona qudi danas bilo pod tim pritiskom, ne bi bilo ni nezaposlenih. Problem koji smo mi imali je u tome {to je na taj proces do{la hiperinflacija. Mi treba da re{imo problem kako da se neprekidno aùriraju vrednosti procene preduze}a i onih radnika koji se pla}aju. Opozicija je takvu inovaciju zakona blokirala u Skup{tini. Gospodin Dimitrijevi} meni opet pripisuje ne{to {to nisam rekao. Nisam rekao da je vlada neodgovorna za hiperinflaciju, tj. da nije odgovorna za inflaciju. Ona mora da bude odgovorna, makar i formalno, zato {to radi taj posao koji radi. I drugo, nema nikakve potrebe da wegova stranka poziva gospodina [ainovi}a na odgovornost. On je sam ponudio bira~ima da se o wegovom radu izjasne, po{to je on predloìo raspu{tawe parlamenta. I time je stvorena prilika da se o wegovom radu izjasne. Dr [e{eq: Evo, ja sam navikao da ipak smatram gospodina Kova~a vrlo ozbiqnim ~ovekom, u svakom slu~aju, ali me iznena|uje ova wegova tvrdwa da je opozicija blokirala inovaciju Zakona o privatizaciji. To jednostavno nije istina! Opozicija, a me|u opozicionim strankama najvi{e Srpska radikalna stranka, zalagala se neprekidno za inovaciju Zakona o privatizaciji. Ali, letos ste vi socijalisti hteli da donesete zakon o prestanku svake privatizacije dok traju sankcije, o blokadi privatizacije. Vi ste namerno odabrali najgoru mogu}u varijantu privatizacije, da biste narodu sam pojam privatizacije ogadili. Vi ste znali {ta sve donosi hiperinflacija u sferi eventualnog otkupa fabrika. Dozvolili ste da se to ~ini pustom papirologijom, da do fabrika do|u qudi koji ni{ta nisu u to uloìli, koji su obe}ali onako po principu do|em ti, {to bi rekao na{ narod. Oni su preuzeli ~itave fabrike, mewali proizvodnu namenu, otpu{tali radnike itd. Sve ste to znali! Po{to ste sugerisali da kaèm ne{to i o tome za {ta se zalaèmo, iako je vrlo kratko vreme, recimo, Srpska radikalna stranka bi potpuno liberalizovala uvoz nafte i naftinih derivata i propisala jedinstven porez i carinu od 50 pfeninga po litru nafte, po litru benzina ili po litru drugih derivata. I uveli bi takav isti porez na doma}u proizvedenu naftu. To je otprilike godi{we 3 milijar322
de maraka samo iz ovoga izvora. Kada se liberalizuje uvoz nafte, onda se privatnici prosto takmi~e. Wima je dovoqno 10 pfeninga po litru da zarade, pa da imaju veoma dobar profit. I nafta bi bila uvek ispod 1 marke. Ali, vi ste to namerno monopolizovali za one koji nabijaju visoke cene nafte na trì{tu, i to sve slivaju u privatne yepove. Dràva ima odakle da obezbedi realne prihode ali joj vi socijalisti ne date da to obezbedi, jer vama je draì sopstveni yep nego dràvna kasa. \uki}: Ja bih zamolio da kamera zumira ovaj grafikon. Radi se o indeksu industrijske proizvodwe, o padu industrijske proizvodwe u periodu od 1990. do 1993. godine do{li smo do samog dna! Da li to kamera moè da pokaè gledaocima? O~igledno da ne. Dr [e{eq: Reìmska kamera ne pokazuje ni{ta. Voditeq: Ako kamera moè, neka pokaè, molim vas. Molim reìju. \uki}: Da li bi kamera mogla da pokaè ovaj grafikon? Voditeq: Sve sam do sada ~ula, ali da postoji i reìmska kamera... Dr [e{eq: Ima privatnih kamera, reìmskih kamera... \uki}: Postoji slika stawa privrede i do{li smo dovde. Nemamo kud daqe. Okrenu}u drugi grafikon koji govori o rastu li~nih dohodaka ~ak 30 godina unazad. Ovde smo bili 1966. godine. Evo nas 1993. godine. To jasno govori da vi{e nema vremena ni za diskusije, ni za prepucavawa. Demokratska stranka ima program da jednokratno, odmah i za svagda, zaustavi daqe propadawe dràve, naroda i standarda gra|ana, jer ova dràva ima potencijala i mora se finansirati iz realnih izvora, ~ime bi omogu}ila jeftiniju i funkcionalniju dràvnu upravu. Omogu}ila bi proizvodwu i aktivirala proizvodwu za op{te poboq{awe standarda gra|ana i ukqu~ivala bi privredu u evropske tokove pod sankcijama. Ne{kovi}: Bilo bi zaista divno da {to mawe qudi do|e u stawe socijalnih potreba. [to se ti~e Demokratske partije, ona ima sli~nost sa Narodnom strankom u izlagawu, pa mogu re}i da smo skoro na isti na~in razmi{qali o prihodima, ali i da se u ovo vreme sigurno moè izvr{iti podela svih dobara, da se moè izvr{iti vlasni~ka transformacija. Prakti~no da u ruke penzionera pre|u svi biv{i op{tinski komiteti, domovi sindikata, putevi itd. Duga~ak je spisak tih stvari koje se mogu preneti na Savez penzionera, a da se niko drugi ne o{teti, ili da se vrlo malo o{teti... Prema tome, to predlaèmo. Drugo, {to se ti~e dràve, mi smo za to da strate{ka industrija, pogotovo crna metalurgija, vojna industrija, PTT, energija, ostanu u rukama dràve. Me|utim, isto tako smo za regresirawe u proizvodwi, ali samo zato da se socijalna politika izbaci iz preduze}a i da bude u nadle`nosti dràve. Voditeq: Hvala vam, ja vas molim da po{tujete vreme. Imate jo{ po minut, jer, moète pogledati na sat, imamo jo{ samo 11 minuta. Gli{ovi}: Nedavno je premijer nepostoje}e srpske vlade, gospodin [ainovi} rekao da }e svakog petka zaposleni i penzioneri primati nekakvu realnu vrednost dinara. [ta zna~i ta realna vrednost dinara, prevedeno na razumqiv jezik? To zna~i, kao kada bi neko u praznoj kasapnici umesto mesa nacrtao na par~etu papira ili kartona {unku, kremenadle i to po323
ve{ao po kasapnici, i rekao: evo, nije meso, ali ovaj crte` mesa je u prirodnoj veli~ini. Dakle, onaj ko èli meso, moè da kupi, recimo, ovaj papir. To, uostalom, i li~i na meso. Drugo, da li mi zaista imamo {anse da u parlament u|emo kao recimo, desnica ili kao neka demokratska opozicija, svejedno. Dakle, sve samo ne ove stranke Ujediwene levice, kao levica. Imamo malo {anse. Pogledajte sada savezni parlament. Onoga trenutka kada im se nije dopalo da Skup{tina zaseda oni nisu Skup{tinu zatvorili, nisu stavili kordon policije oko we ili vojske, jednostavno nisu do{li u tu skup{tinu, jer bi onda morali da ~uju kritike na svoj ra~un a i to im sada ne ide u prilog. Dakle, nije mogu} rad parlamenta dok monopol vlasti drì SPS, dok monopol vlasti drè komunisti. \or|evi}: O~igledno je da se ve}ina gospode za ovim stolom slaè {ta treba ~initi, o~igledno je da smo svi procenili dokle smo do{li. Meni je drago {to je tako , jer je Narodna stranka upravo zbog toga i predloìla Deklaraciju o formirawu koalicione vlade, uverena, s obzirom na svoju pripremqenost i na pripremqenost ve}ine drugih stranaka, da }e posle Svetog Nikole svanuti lep sun~an dan u kome }e socijalisti~ka, komunisti~ka ili bilo kakva sli~na vlada biti pro{lost. U tom smislu Narodna stranka poziva bira~e i moli ih da shvate da se ovoga puta zaista posledwi put bira na{a budu}nost. Ovo nisu izbori za predsednika Slobodana Milo{evi}a. Gospodin Slobodan Milo{evi} }e biti predsednik jo{ tri godine, toliko mu traje mandat. Ovo su izbori za [ainovi}a, za Sokolovi}a, tj. za one koji bi vladali umesto wih, ovako nesposobnih saradnika, dakle saradnika na koje se predsednik pro{le godine àlio da su nesposobni, ili da nisu dovoqno sposobni. Dakle, ovo je vreme za izbor saradnika tom istom Slobodanu Milo{evi}u, vreme u kome treba birati nekog gospodina Paro{kog ili wemu sli~ne, da budu ministri, da vode ovu dràvu, da je kona~no izvuku iz bede u kojoj se nalazi. Novakovi}: I ova televizijska emisija, premda je bilo dogovoreno da bude emisija u kojoj }e se govoriti o ekonomiji, pokazala je sve na{e nejedinstvo i mogu slobodno da tvrdim da je dve tre}ine vremena potro{eno na razgovore oko politike. I zato smatram da ekonomski program Stranke srpskog jedinstva koji se sastoji iz ~isto ekonomskih zakona, treba podràti. I jo{ jedanput ponavqam ne postoji nijedan doktor nauka, nijedan genije nijedan ~arobwak sa ~arobnim {tapi}em koji }e re{iti na{e ekonomske probleme. Zna~i, zato treba stvoriti povoqne i prave ekonomske uslove u kojima }e 10 ili 12 miliona gra|ana ujediwenih srpskih dràva, a svako shodno svojim kvalitetima, svojim sposobnostima i svojim afinitetima, sprovoditi taj program. Mi moèmo re}i da je to u stvari i neka vrsta javnih radova, zna~i, ne treba dràva da stoji iza javnih radova, jer znamo da bi se ti javni radovi finansirali iz sredstava primarne emisije, nego svaki gra|anin ujediwenih srpskih dràva na svom deli}u treba da izvodi javne radove. Toma{evi}: Strah od jednog zla ~esto vodi u drugo. Zato treba videti {ta se moè uraditi, a ne {ta treba raditi. Udruèna levica zato i kaè, pre svega, dovoqno osnovnih ìvotnih namirnica za sve u ovoj drà324
vi. Drugo, treba stvoriti uslove da se u ovoj zemqi isplati legalan i zakonit rad. Tre}e, treba smawiti inflaciju, govorili smo o tome svi. êtvrto, treba krenuti sa velikim javnim radovima, mislim na sliv Velike Morave koja moè biti ki~ma ozdravqewa Srbije. Peto, staviti u pogon sada zamrznute, a instalisane i velike industrijske kapacitete koje ima Srbija. [esto, onemogu}iti izvla~ewe kapitala iz zemqe, odnosno stvoriti uslove da se isplati ovde finansirati, a zatraìti da se kapital koji je na Kipru i na raznim drugim ra~unima vrati u zemqu, traìti legalnim putem, od legalnih svetskih institucija. I sedmo, za{tititi penzijske, zdravstvene i {kolske fondove. To mora biti svetiwa i oni moraju da se reprodukuju. Dimitrijevi}: Na kraju jo{ samo jednu stvar da kaèm. Na{a privreda nalazi se u ulozi te{ko obolelog narkomana. [tampawe novca je vrsta droge koja preti da uni{ti bolesnika. SPS se pona{a kao nesavestan lekar, jer umesto da le~i bolesnika od droge, ubrizgava mu sve ve}e i ve}e injekcije. Prema tome, mi se moramo kloniti nesavesnog lekara, jer on moè da ubije bolesnika. Demokratska stranka Srbije (ja sam ovde vrlo konkretno i precizno izloìo na{ program) ima program koji moè da spase tog bolesnika, da mu produì ìvot i da ga izle~i od droge. Samo jo{ jedna politi~ka poruka na{im bira~ima. U posledwih nekoliko godina izgubili smo prakti~no sve {to smo imali. Jedna izreka kaè da je nada posledwe {to ~ovek moè izgubiti. Tu nadu u Srbiji ovoga trenutka predstavqaju Demokratska stranka Srbije i Vojislav Ko{tunica i predlaèm bira~ima da wemu daju svoj glas. Kova~: Bira~i }e videti ko je bolestan i koga treba skloniti sa politi~ke scene, u to se ne}u upu{tati. Ali, Socijalisti~ka partija se potrudila da sve vlade u ovoj zemqi imaju gotove programe za slamawe hiperinflacije, oìvqavawe privredne strukture i povratak Jugoslavije u svet. I zato joj je potrebno poverewe gra|ana. Mi ne}emo da krijemo, i drago mi je {to je gospodin \uki} pokazao taj grafikon, u tom smawewu industrijske proizvodwe od 15% je poku{aj suzbijawa inflacije Ante Markovi}a, 25% je gubitak jugoslovenskog trì{ta, a 20% je uticaj sankcija. Prema tome, kako se koji od ovih faktora bude otklawao, tako }emo mo}i da idemo u oìvqavawe privrede. Dr [e{eq: Kad god se zaquqa socijalisti~ka vlast ona odmah izlazi sa novim programima, sa novim kwiùrinama koje niko ne}e pro~itati, jer su krajwe nestru~no napisane. A kada je opozicija, ovo zvoni za gospodina... Voditeq: Ne, to zvoni posledwih pet minuta. Dr [e{eq: Kada je opozicija htela u junu mesecu da obori Vladu Nikole [ainovi}a, on je iza{ao i rekao: Nismo imali dovoqno vremena, imamo spremne programe, samo {to ih nismo po~eli realizovati. I onda smo mi, srpski radikali, odgovorili: e pa dobro, kada imate programe evo vam jo{ tri meseca, evo vam do 15. septembra da pokaète {ta znate ako uop{te ne{to znate. I onda su celo leto inaugurisani ti programi. âk je tamo bila i ideja da se omeri u platama u dràvnom i dru{tvenom sektoru izvedu do odnosa 1:4, ali Vlada nije ni poku{ala da to sprovede u praksi.
325
Svi su ti programi propali, ali ne moète da kaète da su propali zato {to opozicija nije htela da izglasa zakone. Sve smo vam zakone u ta tri meseca izglasali, osim zakona da se prekine svaka privatizacija. Samo smo vam to odbili u Skup{tini. Imali ste sve mogu}nosti i niste pokazali ni{ta. Kako moèmo posle toliko va{ih neuspeha da vam verujemo na re~? Ne moèmo vam verovati na re~, jer ste re~ vi{e puta do sada pogazili. Kova~: Nije potrebno da vi birate, nego bira~i. Dr [e{eq: Pa i mi smo bira~i, gospodine Kova~. Mi pozivamo gra|ane Srbije da svi iza|u 19. decembra na izbore, da glasaju prema svojoj savesti, prema svojim opredeqewima za onoga za koga smatraju da im uliva poverewe, ali u svakom slu~aju mislim da su svi uslovi tu da se jedna velika smena vlasti obavi. Jer koja god varijanta pobedi 19. decembra, ne moè biti lo{ija od Socijalisti~ke partije Srbije. Dragi}: Mora se povratiti ugled ~oveka gra|anina. Moramo povratiti ugled u wegovu profesiju. Moramo stvoriti mogu}nost da gra|anin moè normalno da ìvi od svoga rada. Stranka deviznih {tedi{a mora dovesti stvari na ~isto. êtiri godine devizne {tedi{e su pod sankcijama, krajwe je vreme da se to obelodani, da se ra{~isti taj deo, kako bi krenula dràva bez dugova. Dokmanovi}: Napredna strankanapredwaci su za doma}insku naprednu Srbiju. Napredwaci su za vas, glasajte za nas. Zadwi je ~as za spas svih nas. Mihajlovi}: Ako je oko ne~ega ve~eras saglasna i levica i desnica, to je da smo za modernu socijalnu dràvu. Me|utim, ona je mogu}a samo na bazi efikasne trì{ne ekonomije, i na vladavini prava. To vladaju}a stranka ne moè da obezbedi, i zato pozivam bira~e da 19. decembra daju svoj glas onome ko to moè, ko ima {anse. Gli{ovi}: Bira~i su za korenitu promenu, ako nisu za doterivawe postoje}e vlasti, onda }e wihova odluka 19. decembra na Svetog Nikolu glasati samo to, SNO. Kitanovi}: Molim vas, {to se ti~e mi{qewa krajwih desni~arskih partija, mene podse}aju na poku{aj da se prazan bunar napuni rosom. Me|utim, mene je ovde iznenadilo shvatawe dr Kova~a, koji razmi{qa u kategorijama ~isto buròaskih ekonomista. Neta~an je podatak da samo oko 7% qudi kontroli{e oko 75% akcija u Americi, od toga ne{to mawe od 2% su radnici. Ja nemam sada ovde vremena da to elaboriram i da kaèm. Moja je re~enica kratka. Vratimo socijalizam, vrati}emo boqi ìvot. Toma{evi}: Ube|en sam da se vi{e meri znawem nego snagom, Udruèna levica zna kako moè ozdraviti privredu Srbije i to }e u~initi ako bude imala {anse. Mi{kovi}: Izborimo se za novu proizvodwu po svaku cenu. Moramo ìveti i posle 19. decembra. \uki}: Ja smatram da je patriotska du`nost svakog bira~a da iza|e 19. decembra na izbore, a onda posle 19. da zasu~emo rukave i to po{teno. Voditeq: Po{tovani gledaoci, ~uli ste u proteklih 89,5 minuta odgovore na neka pitawa vezana za temu kako obnoviti normalan privredni ìvot u na{oj zemqi, i kako uspostaviti socijalnu ravnoteù. Hvala na pa`wi i prijatno.
326
V ÎSTA SLIKA
TV Politika, 9. decembar 1993. godine Voditeq: Ukoliko se niste opredelili da li }ete i za koga glasati, da lak{e izvr{ite taj izbor, na{i ve~era{wi gosti su dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke; Dra{ko Petrovi}, ~lan Izvr{nog odbora Demokratske stranke Srbije; dr Miroqub Labus, ~lan Glavnog odbora Demokratske stranke; Mihajlo Markovi}, potpredsednik Srpskog pokreta obnove i predstavnik DEPOS-a; sa moje leve strane su gospodin @eqko Ra`natovi} Arkan, predsednik Stranke srpskog jedinstva; Du{ko Matkovi}, ~lan Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije i dr Dragomir Dra{kovi}, predsednik Saveza komunistapokreta za Jugoslaviju, grupacija Udruèna levica. Dobro ve~e i dobrodo{li. Predlaèm da krenemo sa prvom grupom pitawa vezanih za kompleks tzv. budu}e Srbije, u smislu dràvnog, nacionalnog pitawa, ukidawa sankcija i ukqu~ewa wenog u me|unarodnu zajednicu. Na po~etku ima}ete na raspolagawu po 2 minuta, pa da kremeno sa desne strane. Gospodine [e{eq, izvolite. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka budu}u Srbiju zami{qa kao jedinstvenu srpsku dràvu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe, {to zna~i da }e u svom sastavu imati dana{wu Republiku Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku, Srpsku Krajinu i Srpsku Makedoniju. Dràva }e biti republikanskog oblika vladavine sa parlamentarnim vi{estrana~kim sistemom, sa modernim pravnim poretkom u kome }e se po{tovati ustavnost i zakonitost, gra|anske slobode i prava svih gra|ana, svih dràvqana takve Republike Srbije. Mi se borimo za obnovu kapitalisti~kog na~ina privre|ivawa, za trì{nu privredu, za privatnu inicijativu, za reafirmaciju privatne svojine i slobodnu trì{nu konkurenciju. U socijalnoj sferi se borimo za ono {to se u modernim demokratskim civilizacijama naziva dràvom blagostawa. Dakle, za dràvu koja }e se brinuti o svim kategorijama stanovni{tva i koja }e biti u stawu da egzistencijalni minimum obezbedi svima. Posebnu za{titu }e imati deca, omladina, penzioneri, invalidi, bolesni i nezaposleni. Takva dràva bi morala pre svega da svoje buyetske potrebe finansira iz realnih izvora, {to zna~i da bismo morali da imamo jednu pametnu, promi{qenu poresku politiku koja bi spre~ila razne {pekulacije, kao danas sa primarnom emisijom, privatnim bankama itd. I posebno je zna~ajno boriti se protiv kriminala, protiv svih wegovih oblika izraàvawa u dru{tvu, a posebno dràvnog kriminala koji danas jednostavno onemogu}ava egzistenciju Srbiji. Danas taj dràvni kriminal sprovodi dràvno-finansijska mafija. Dràvni kriminal u sprezi sa onim redovnim uobi~ajenim kriminalom jedan je od glavnih problema na{eg dru{tva i glavni oblik pqa~ke naroda i gra|ana. To bi Srpska radikalna stranka na veoma efikasan na~in razre{ila. Voditeq: Hvala, gospodin Petrovi}.
327
Petrovi}: Demokratska stranka Srbije smatra da budu}a Srbija i vlast koja oli~ava budu}u Srbiju, mora: 1. da sa~uva privredu, 2. da spase narod, 3. da skrati vek sankcija. Mi smatramo da te tri stvari mora da iznese budu}a Srbija, da budu}a Srbija mora da predstavqa takvu dràvu koja }e ~vr{}e stajati s novim ustavom, i ~vr{}om zajednicom dve najzna~ajnije srpske zemqe, a to su Srbija i Crna Gora, u kojoj ne}e biti granica kao {to je sada ova vlast dozvolila da se, kad god treba postavqaju granice izme|u Srbije i Crne Gore. I da ta budu}a Srbija i ta budu}a srpska dràva mora pre svega da bude demokratska i mora da ukqu~i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Zna~i da se na{em narodu u krajinama mora dozvoliti pravo na samoopredeqewe i da se mora voditi takva aktivna spoqna politika koja mora biti realna. Svim gra|anima Srbije mora se re}i jasno to je taj minimum nacionalnog interesa ispod kojeg se ne moè i}i. I s druge strane, to treba jasno re}i me|unarodnom faktoru i me|unarodnoj zajednici. Zna~i, s jedne strane, ponavqam, ~vr{}a veza Srbije i Crne Gore, a s druge strane, treba objediniti taj potencijalni srpski prostor preko Drine. I na kraju voditi, mora se voditi aktivna spoqna politika u vezi skidawa sankcija. To ne}e mo}i da do|e preko no}i, ne treba o~ekivati da }e se taj postupak desiti odjednom, ali ova nova vlast ukoliko do|e do promena u Srbiji, to smatra Demokratska stranka Srbije, mora jasno da insistira na priznawu Savezne Republike Jugoslavije, na ukidawu sankcija kao uslova daqih efekata razgovora sa Me|unarodnom zajednicom. I s druge strane, mora do kraja da se insistira da narod preko Drine ima pravo da se sam opredequje. Ne moè se uspostaviti... Voditeq: Gospodine Petrovi}u! Petrovi}: Samo jo{ jednu re~enicu. Ne moè se uspostaviti jednaki pravni status Krajine i Kosova. Voditeq: Zahvaqujem, gospodin Labus. Labus: Dobro ve~e. Jo{ jednom èlim da pozdravim na{e gledaoce. Demokratska stranka smatra da je dràvno pitawe jedno od najva`nijih pitawa i moramo da odredimo dràvu u kojoj }emo da ìvimo. Mi smo iza{li iz vojne faze odre|ivawa dràve i u{li smo u diplomatsku fazu, {to zna~i da sada moramo promeniti i pravila igre, na~in na koji èlimo da ostvarimo tu na{u dràvu. Pre svega, mi zaista moramo da obezbedimo me|unarodno priznawe Jugoslavije. Ne me|unarodno priznawe Srbije i Crne Gore, nego me|unarodno priznawe Jugoslavije kao federacije i zajedni~ke dràve. I u tom smislu sve me|unarodne pregovore treba da vode legalni ustavni organi Savezne Republike Jugoslavije, a ne predsednici republika jedne ili druge ~lanice. S druge strane, to bi podrazumevalo istovremeno i zahtev da mi postanemo punopravna ~lanica Ujediwenih nacija. To ima svojih prednosti. Dobili bismo granice u kojima smo, ne bi se otvarala pitawa kao {to su pitawa da li je Kosovo deo Jugoslavije ili nije. Prema tome, u ovim sada{wim granicama bismo traìli priznawe za Federativnu Republiku Jugoslaviju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju.
328
Na drugoj strani, mi smatramo da Krajina i Srbi u krajinama imaju pravo na samoopredeqewe, i na to da ostvare svoje pravo da ìve u dràvnoj zajednici za koju smatraju da je wima najboqa. To je prva faza. U drugoj fazi bi se onda otvorilo pitawe, kada budu postojale diplomatske mogu}nosti, otvorilo bi se pitawe kako ove dve dràvne zajednice da se ujedine, a da pri tom po{tujemo sva pravila me|unarodnog prava. [to se ti~e sankcija, mi ne moèmo da ukinemo sankcije dok se na{a spoqna politika ne promeni, a to zna~i da mi moramo po{teno da razgovaramo sa svetom. Mi stalno tvrdimo da su sankcije neopravdane, da nije bilo razloga, zatim da smo ispunili sve uslove za skidawe tih sankcija. Prema tome, mi moramo po{teno i otvoreno sa svetom da razgovaramo. Voditeq: Zahvaqujem gospodinu Labusu, i na kraju s desne strane je gospodin Mihajlo Markovi} iz grupacije DEPOS. Markovi}: Govore}i o budu}oj Srbiji, uvereni smo da }e DEPOS sa demokratskom opozicijom na ovim izborima dobiti vlast, jer samo tako vidim budu}nost Srbije. Ako tako ne bude 19. decembra, onda ne vidim budu}nost Srbije. Vladavinom SPS-a, ~ini mi se, uveren sam da prestaje svako razmi{qawe o budu}nosti. Budu}a Srbija pre svega treba da bude priznata dràva, treba da bude bez sankcija, treba da bude demokratska dràva sa vladavinom zakona, ustava i prava, sa slobodama gra|ana. Dràva bez straha. Dràva koja }e omogu}iti svojim gra|anima elementarne uslove za ìvot. Gde ne}e biti umirawa od gladi, gde ne}e biti straha na ulicama. Gde ne}e biti kriminala na ulicama. Gde }e jednostavno posle duè vremena Srbija poèleti ìvot, radovati se ìvotu. Srbija sasvim druga~ija od ove koju danas imamo, prete}e. Srbija koja je bukvalno pred samoubistvom. Priznata dràva koja }e vratiti svoje prijateqe u svetu, koja }e biti oslonac i stabilnost svim ostalim dràvama srpskim na ovim prostorima. Koja }e pod zajedni~ki krov, zna~i govorim o nekom kontinuitetu politike SPO-a i kao ~lan DEPOS-a, dràva koja }e mo}i da obezbedi mir, stabilnost, pristojan ìvot svim Srbima na ovim prostorima, bez sva|a, bez mogu}nosti bilo kakvih podela i bez sukoba sa okolnim svetom. Srbija koju }e svet priznavati, Srbija koja }e mo}i da radi, da ìvi. Srbija koja }e se mawe baviti politikom, a vi{e uìvati u ìvotu i blagostawu, koje je tako blizu nas, nekih par stotina kilometara. Voditeq: Gospodin @eqko Ra`natovi} Arkan, predsednik Stranke srpskog jedinstva. Ra`natovi}: Kao prvo, Stranka srpskog jedinstva smatra da budu}nost srpskog naroda leì u ujediwenim srpskim dràvama, {to zna~i da }e dana{we teritorije Jugoslavije i Srpska Republika i Republika Srpska Krajina pristupiti u jednu novu dràvu koja }e se zvati Ujediwene srpske dràve. To je san svih Srba, ja mislim da je to san i na{ih predaka. Mi moramo prvo da sagradimo temeq jedne dràve, da stvorimo ujediwenu srpsku dràvu. Kada stvorimo ujediwenu srpsku dràvu, mi moramo da radimo na srpskoj slozi i srpskom jedinstvu. Stranka srpskog jedinstva smatra da jedino tim pokretom srpskog jedinstva i srpske sloge mi moèmo da stvorimo sna`nu dràvu, sna`nu naciju i da svaki gra|anin u woj ima svoju budu}nost.
329
Stranka srpskog jedinstva smatra da budu}nost Srbije zavisi od nas samih. Smatra da minimum nacionalnog interesa srpskih lidera i srpskih stranaka mora da se na|e. Mora da se sedne za sto. Mi smo protiv politi~kih pquvawa i sva|a stranaka, jer smatramo da to razara srpsko nacionalno bi}e. Uostalom, mi smo i osnovani zbog toga jer smatramo da je jedna ovakva stranka potrebna Srbiji. Stranka srpskog jedinstva }e raditi na srpskom jedinstvu i srpskoj slozi, kao osnovi svega. A kasnije, smatramo da sankcije moraju da padnu. Srpski narod je stavqen u koncentracioni logor i 3 miliona dece je u koncentracionom logoru. Ja mislim da }e Zapad da se stidi toga i oni ve} crvene. Verujemo da }e sankcije sigurno pasti slede}e godine, isto tako vidimo budu}nost Srbije. Jer Srbija mora da se probije, da ide koracima od 7 miqa ka Evropi i svetu. Mi smo bili evropski narod, mi smo imali demokratiju pre nego {to je postojala u Americi, prema tome, mi smo jedna demokratska evropska dràva. Voditeq: Zahvaqujem, Du{ko Matkovi}, ~lan Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije. Matkovi}: Od svih problema koje imamo i od svih re{ewa koja treba da donesemo, upravo smo u ovom kompleksu pitawa najbliì re{ewu, a to je nacionalno i dràvno pitawe. Tu je Srbija pred razre{ewem onoga {to dugo vremena nije moglo biti, ili nije bilo razre{eno. Prema tome, jedan deo ovih izlagawa koja smo ~uli do sada govori u prilog tome da je ispravna politika koja je vo|ena, dovela do toga da smo pred razre{ewem dràvnim i nacionalnim. Dakle, za stvarawe jedinstvenog etni~kog i privrednog prostora, jedna je od najve}ih prepreka su sankcije koje je svet u poreme}enom odnosu snaga postavio i spre~io upravo razre{ewe ovog pitawa. Sankcije su uvedene zaista nepravedno, nemilosrdne su i osnovni ciq sankcija je upravo druga~ija politi~ka konfiguracija na ovim prostorima. âk imaju za krajwi ciq i demilitarizaciju koja je u svojoj su{tini najvi{e usmerena protiv Srbije. Mi o~ekujemo da }e predstoje}i izbori doprineti i ubrzati re{ewe dràvnog i nacionalnog pitawa. Jer nas jo{ sasvim malo deli od toga da imamo etni~ki privredni prostor u kome }e Srbija, Crna Gora, Republika Srpska Krajina i Republika Srpska mo}i da ìve na jedan sasvim druga~iji i boqi na~in. Voditeq: Zahvaqujem, jedini iskoristili do kraja va{e vreme, i na kraju... Dr [e{eq: Nije imao {ta da kaè. Voditeq: Gospodin Dragomir Dra{kovi}, Udruèna levica. Matkovi}: Ne, ja sam imao i vi{e da kaèm. Voditeq: Dobro, da ipak zadrìmo ove komentare za sebe ili eventualno za drugi deo. Dra{kovi}: Udruèna levica u stvari vidi Srbiju kao jednu bogatu i lepu zemqu. Vidi Srbiju kao zemqu ravnopravnih gra|ana, ravnopravnih naroda. Vidi Srbiju kao zemqu koja moè da hrani preko 100 miliona qudi, kako tvrde stru~waci ECD-a. Vidi Srbiju kao zemqu koja ima 600 km me|unarodne plovne reke, vidi Srbiju sa velikim ekonomskim potencijalima. Vidi Srbiju sa dovoqno umnih qudi. Kada u|e u parlament, Udruèna levica }e se u stvari najvi{e truditi na uspostavqawu mostova, na nu|ewu takvih ekonom330
skih, politi~kih i kulturnih projekata, zakona i drugih inicijativa koji }e osloboditi stvarala~ku energiju gra|ana u Srbiji, srpskog naroda i narodnosti. Udruèna levica }e uspostaviti mostove izme|u qudi, doprineti da se zaboravi mr`wa, da se zaborave nacionalisti~ki sukobi, da se otvori proces jednog multikulturnog proìmawa, drugim re~ima da svi gra|ani Srbije osete Srbiju kao svoju zemqu, kao svoju dràvu, kao svoju Republiku. Pored toga, mi smatramo da ovo {to ~ine svet i Evropa prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, da je to jedna tamna mrqa u politi~koj istoriji modernog sveta. I da }e u modernom svetu sve vi{e do}i do saznawa da je suludo poku{avati da neko gra|ane Srbije, srpski narod baci na kolena. Mi vidimo Srbiju kao jednu demokratsku dràvu koja }e postati ono {to je nekada bila Jugoslavija, zna~ajan faktor stabilnosti na Balkanu, ~inilac koji }e otvoriti prostore za slobodnu komunikaciju i za povezivawe sa ~itavim svetom. Samo takva demokratska Srbija sa Udruènom levicom moè da u~ini korak napred. Voditeq: Hvala, zavr{ili smo prvi krug izlagawa. Sada otvaram raspravu u kojoj moète i replicirati, i ne sloìti se sa ne~im {to je neko od sagovornika rekao, ili ako èlite moète postaviti pitawe. Dr [e{eq: Ja bih samo tri pitawa postavio ako mogu. Je li opet idemo po redu? Voditeq: Po jedno pitawe, odnosno pretpostavimo da moète u minut postaviti tri pitawa, da sagovornik, tako|e, moè u minut odgovoriti. Dr [e{eq: Imam jedno pitawe gospodinu Arkanu, jedno gospodinu Matkovi}u i jedno gospodinu Dra{kovi}u, pa ako je mogu}e, ja }u za jedan minut da postavim, ali ne vidim zaista za{to ste vreme tako striktno ograni~ili na jedan minut. Mogu li da po~nem? Voditeq: Izvolite. Dr [e{eq: Prvo bih pitao gospodina Arkana. Ako wegova Stranka srpskog jedinstva pobedi na izborima kako }e se oni boriti protiv kriminala, kako }e eliminisati reket, posebno iz Beograda i iz drugih delova Srbije? Kako }e se boriti protiv drumskih razbojni{tava, pqa~ke nafte recimo privatnicima na autoputevima, nafte koju oni uvezu? Kako }e eliminisati ucene, iznu|ivawa od raznih uspe{nih privrednika? Kako }e da spre~e sukobe raznih kriminalnih bandi koje divqaju na{im ulicama i unose nespokojstvo u narod? Kako }e eliminisati ratno profiterstvo? Kako }e zavesti red u zemqi? Gospodinu Matkovi}u pitawe: ako wegova stranka kojim nesre}nim slu~ajem opet pobedi na izborima, {ta }e da urade sa starom deviznom {tedwom, sa {tedwom iz privatnih banaka? Da li misle da vrate one milijarde maraka koje su izneli u kiparske i u druge strane banke? Kako }e daqe da nastave oko gowewa kriminalaca iz dràvnog vrha? Kako }e... jo{ gospodinu Dra{kovi}u. Onda gospodinu Dra{kovi}u ne bih postavqao pitawe, wegova stranka svakako nema nikakvih {ansi da pobedi na izborima, pa onda da mu ne postavqam pitawe. Dra{kovi}: To }emo da vidimo, nemojte ùriti, gospodine [e{eq. Ra`natovi}: Stranka srpskog jedinstva prvo nije stranka koja se bori za vlast i svesni smo da mi ne moèmo da osvojimo vlast. Ali mi moè331
mo da pomognemo srpskom narodu, mi moèmo da omogu}imo da pravna dràva funkcioni{e. Smatram da su Radikalna stranka i gospodin [e{eq ranije bili podguzne mu{ice Socijalisti~koj partiji Srbije dosta dugo, i oni su mogli da re{e sva ta pitawa i kriminala i pitawe devizne {tedwe, i sve drugo. Po{to mi u Skup{tini Srbije, i ja sam bio ~lan tog parlamenta, nismo mogli ni kopile da izglasamo kada su gospodin [e{eq i wegova Radikalna stranka glasali. Mislim da su glasali za sve i sva{ta {to im se pruìla {ansa, a mogli su da izglasaju i neke radikalnije promene. Me|utim, mi smo glasali o vodama, o putevima, o parkovima, a nismo glasali o pravim stvarima jer su oni vr{ili diverziju parlamenta Republike Srbije. Voditeq: Hvala, ja bih zamolio ipak bez neuobi~ajenih re~i, bar za javni nastup. Gospodine Matkovi}u. Ra`natovi}: Ja sam sa sela do{ao, {ta da radim. Dr [e{eq: Nije vaqda na Kosmetu to na~in izraàvawa, gospodine Arkane? Matkovi}: Ja }u da odgovorim tako {to moram da kaèm da je problem stare devizne {tedwe u fazi razre{avawa, u meri koliko je to mogu}e sada pod sankcijama i u ovakvoj ekonomskoj situaciji da se razre{ava. Svakako da }e se re{avawe tog problema intenzivirati u meri ublaàvawa, odnosno skidawa sankcija, i konsolidacijom dràve, pravnog i bankarskog sistema. Odre|ene privatne banke ili deviznu {tedwu koju su gra|ani dràli u takvim bankama, ja ne bih dizao na nivo ozbiqne politi~ke rasprave. A {to se ti~e gowewa kriminala, svakako da tu ima prostora da se daleko vi{e u~ini nego do sada. I nadam se da sva ova iskustva koja imamo iz na{e sada ve} politi~ke kulture, nadam se daleko vi{e nego pre nekoliko godina, daleko vi{e }e doprineti da pravna dràva po~ne da deluje efikasnije posle ovih izbora. A {to se ti~e prognoze oko rezultata, to moè da ostane samo u sferi èqa. Dr [e{eq: Ima li mogu}nosti da se komentari{e odgovor? Voditeq: U drugom krugu, gospodin Petrovi}. Labus: Ja sam hteo da se vratim na ovo pitawe koje je prvo, zna~i o ekonomiji }emo kasnije govoriti. Dr [e{eq: Nije ovo ekonomija, ovo je kriminal, ovo je u okviru prvog pitawa. Labus: Slaèm se. Dr [e{eq: Nije vaqda da ste vi demokrate izjedna~ili ekonomiju i kriminal? Labus: Ne, ho}u da kaèm o sankcijama i ispravnoj politici Socijalisti~ke partije. Pazite, sankcije su proizvele ekonomski efekat, one su zaista ruinirale na{u ekonomiju koja bi i ina~e bila slaba, i bez toga. Me|utim, politi~ki efekat nisu postigli i zbog toga svet po~iwe da razmi{qa da na neki na~in skine sankcije i da vidi kako da se na drugi na~in re{i pitawe. To nije zasluga Socijalisti~ke partije, oni nisu vodili politiku, nisu po{tovali pravila igre po kojima se pregovara, u kojima se normalno komunicira u ovom me|unarodnom svetu, na{em okruèwu. I dok mi ne promenimo politiku i dok ne prihvatimo pravila igre, mi moèmo i po tim pravilima igre ove na{e ciqeve da postignemo. Ali
332
ne moèmo mi da ~ekamo da ceo svet promeni svoj stav prema nama, da promeni pravila igre, da ih prilagodi na{im balkanskim pravilima, pa }emo mi onda re{avati pitawe. Matkovi}: Po{to je usmereno na mene i na partiju kojoj pripadam, moram samo kratko da kaèm da su te primedbe malo zakasnele. Ipak smo pred razre{ewem ovog problema o kome pri~ate. Labus: Vi ste pred razre{ewem ovog problema kada prvu sankciju ukinete, tek onda ste po~eli ne{to da re{avate. Vi nijednu sankciju do sada niste ukinuli, i to je ne{to {to je objektivno. Matkovi}: Gospodine Labus, mi smo svi zajedno pred razre{ewem. Ne moèmo da ih ukinemo, nismo ih ni uveli. Voditeq: Gospodin Petrovi}. Imate pravo na pitawe. Petrovi}: I na komentar. [to se ti~e samog komentara, to pitawe da li se mi nalazimo pred razre{ewem, posmatraju}i posledwih nekoliko decenija, tri puta je otvarano u kqu~nim momentima srpsko pitawe. Prvi put je to bio Ustav 1974. godine, drugi je bio Ha{ki dokument i tre}i je bio VensOvenov plan. SPS i qudi koji vode SPS i ovu dràvu su 1974. godine }utali i klimali glavom tom Ustavu, koji je podelio Srbe s jedne i druge strane Drine. Sa druge strane, klimnuli su glavom i Ha{kom dokumentu i tzv. Vensovom planu koji je dosta pritiskao Srbe u Krajini. I na kraju su, tako|e, vr{ili pritisak na srpski narod preko Drine da prihvati VensOvenov plan. Zna~i, da li je pitawe razre{ewa ili nije, ne moèmo mi pobedu i nesre}u na{eg naroda tamo, i wegovu borbu za svoja prava i svoju dràvu, da pripisujemo uspehu bilo koje stranke. Jedno pitawe samo na kraju, da li bi bilo dobro da ve} jednom prestane vladaju}a stranka da se me{a u izbore u Srpskoj Krajini? Mi svi imamo svoje simpatije, mi smo rekli javno i gde su nam simpatije. Prestanite da unosite te zavade me|u na{ narod tamo, podràvaju}i jednog, drugog kandidata. Neka narod tamo odlu~i ko }e biti wegov legitimni predsednik. Voditeq: Sada gospodin Markovi}. Dra{kovi}: Molim vas, ako moèmo ne{to da kaèmo... Voditeq: Idemo, dobi}ete re~ da postavite pitawe. Dr [e{eq: Vas niko ni{ta ne pita, gospodine. Voditeq: Dobi}ete svi priliku. Matkovi}: Evo recimo 1974. godine SPS uop{te nije postojao. Dr [e{eq: Vi ste pravni sledbenici Saveza komunista. Voditeq: Molim vas da se drìmo nekog reda, gospodin Markovi}. Markovi}: Gospodine Matkovi}u, {ta kaète na sve konstatacije, imate li odgovor? Potpredsednik Savezne vlade, @eqko Simi} je va{u i svoju partiju nazvao partijom istorijske misije. Vi govorite o uspe{nom provo|ewu nacionalnog programa koji je pri kraju. Nacionalni program koji podrazumeva bedu, haos, pqa~ku, korupciju, izgnanstvo, zlo~instvo, izbegli{tvo, obespravqenost, 90% siroma{tva populacije, masovni ose}aj nesigurnosti, usamqenosti, izgubqen moral, tugu, depresiju, odba~enost, utu~enost, mrzovoqu, nema{tinu. Da li je to vladavina va{eg nacionalnog programa i uspe{ne misije? [ta kaète na ovo? Od va{eg uspe{nog sprovo|ewa nacionalnog programa, ja sam samo nabrojao sada{we stawe Srbije.
333
Voditeq: Izgleda da }e gospodin Matkovi} imati najvi{e posla ve~eras. Markovi}: Imam jo{ vremena, nemojte me prekidati. Pre tri godine ste pomagali ugroèn narod van Srbije. Branili od genocida, branili od zlo~ina. Nikada niste govorili da je to uspe{an nacionalni program, nego samo na{a du`nost. Tek sada, posle tri godine, mnogi saznaju da je odbrana srpstva bila va{ nacionalni program. I dokle smo ga doveli? Matkovi}: Samo }u kratko da kaèm da najpre ne znam izlagawe potpredsednika Simi}a, ali istorijska misija itd, to svako ima pravo da gleda na svoj na~in, a to moè da se prihvati ili ne. Markovi}: On je potpredsednik Savezne vlade. Matkovi}: Daqe, ovo {to ste nabrojali kao karakteristike raspoloèwa u ovoj zemqi, svakako da... Markovi}: Ne raspoloèwa, nego stawa u zemqi. Matkovi}: Stawa, raspoloèwa, odnosa snaga, procena, to je samo deo onoga {to karakteri{e stawe sada u Srbiji. A to potpada pod cenu re{ewa ovog nacionalnog pitawa. Morala se odre|ena cena platiti. Markovi}: Samo kaìte tu cenu, da znamo koliko ko{ta taj va{ nacionalni program, koliko ko{ta Srbiju. Matkovi}: Cena je veoma visoka i vidi se i golim okom. Markovi}: Koliko ko{ta budu}e generacije Srbije i svih ostalih zemaqa? Voditeq: Da damo priliku ipak da gospodin Dra{kovi} postavi pitawe. Dra{kovi}: Ja sam samo hteo ne{to da konstatujem. Svi ste vi bili ranije u parlamentu, i znate, ne mogu se prati ruke od onoga {to je parlament radio i kako je radio. Na{i bira~i su videli kako su stvari tekle. Drugo pitawe koje je vrlo zna~ajno, mi ovde moèmo ovaj razgovor pretvoriti u jedno me|usobno optuìvawe, propitivawe itd. Ja vam predlaèm jedno drugo re{ewe, da mi u stvari nudimo na{e projekte, na{a vi|ewa. Dr [e{eq: Da se mi razi|emo odmah. Dra{kovi}: Ne, da nudimo na{a vi|ewa stvari gospodine vojvodo, i onda neka bira~i slobodno izaberu. Za{to bismo mi ovo sveli na nizak nivo, koji moè da se pretvori u... Dr [e{eq: Ovde nema niskog nivoa. Dra{kovi}: Ne{to, recimo, da jurimo krivca. Znate, sedeli ste u parlamentu i... Dr [e{eq: Jurewe krivca je najvi{i nivo u sada{woj situaciji. Dra{kovi}: Izvinite, ali to ba{ nije pravi na~in. To nisu demokratske solucije. Dr [e{eq: Ako ne jurimo krivca, krivica }e se ponoviti. Dra{kovi}: Ne, ne}e se ponoviti. Ovde je vrlo te{ko re}i upravo ko je krivac, znate. Dr [e{eq: Kriva je opozicija {to pada sneg, ali da vidimo ko je kriv zato {to narod nema hleba da jede. Voditeq: Gospodine Dra{kovi}u, isteklo je va{e vreme, mislim na ovo vreme naravno. Dra{kovi}: Na{e vreme tek dolazi...
334
Voditeq: Gospodine Matkovi}u, imate pravo na pitawe ili da konstatujete... Matkovi}: Ja bih samo konstatovao da ova dosada{wa diskusija samo potvr|uje ono {to sam na po~etku rekao, da smo mi otprilike sada saglasni i ja bih ne{to rekao u pogledu nacionalnog i dràvnog pitawa. Ali bih èleo i apelujem da budemo saglasni i oko dimenzije, i oko svih karakteristika vezanih za sankcije. Ukoliko svet oceni i vidi da smo mi oko sankcija jedinstveni, to }e samo ubrzati wihove odluke, da li suspenziju uslovnu, ublaàvawe i skidawe, najpre, Rezolucije 820 itd. Prema tome, ukoliko se to oseti i iz ovog na{eg razgovora, mi smo jedan korak bliè dobrim izborima i druga~ijem odnosu snaga koji moè jo{ da doprinese brèm re{ewu pitawa o kojem govorimo. Voditeq: Zahvaqujem, gospodin Ra`natovi}. Ra`natovi}: Ovde imamo sedam predstavnika razli~itih stranaka i evo, kako vidimo, mi ne moèmo da se dogovorimo ni o minimumu nacionalnog interesa srpskog naroda. Stranka srpskog jedinstva i ja bismo èleli da ~ujemo svakog od ~lanova pojedinih stranaka {ta oni misle o srpskom nacionalnom jedinstvu, i da li se slaù sa idejom o ujediwenim srpskim dràvama. Jer na promocijama Stranke srpskog jedinstva {irom Srbije narod je prihvatio tu ideju, i narod ~eka da se mi ujedinimo, da stvorimo jednu dràvu. Dr [e{eq: Vama izbori i nisu potrebni. Ra`natovi}: Ja mislim da sve zavisi od srpske sloge i srpskog jedinstva, i ja bih opet zatraìo da mi na|emo jedan minimum srpskog jedinstva, da se sloìmo oko ne~ega. Da se ne prepucavamo oko jeftinih stvari koje ne}e nikada pro}i. Dr [e{eq: Molim vas, ja imam pravo da odgovorim, gospodin Arkan je izrekao jednu uvredu i dajte mi, molim vas, jedan minut da odgovorim. Prvo, gospodin Arkan je upotrebio izraz za koji je rekao da poti~e sa Kosova. Po{to on upravo dolazi sa Kosova, pa, eto, omaklo mu se taj izraz da upotrebi. Kosovo je kolevka srpske civilizacije i tamo taj izraz ne koriste u javnim nastupima. Gospodin Arkan bi trebalo da prona|e neko drugo mesto gde je to pokupio. A Srpska radikalna stranka je ~itave ove godine vodila energi~nu borbu protiv Socijalisti~ke partije. Setite se na{eg suprotstavqawa VensOvenovom planu, kada ste vi, gospodine Arkane i{li u Bijeqinu da vama svojstvenim metodama ube|ujete poslanike Republike Srpske da prihvate taj plan, pa su, slu~ajne koincidencije, samo oni poslanici koje ste vi ube|ivali glasali na Skup{tini Republike Srpske da se VensOvenov plan prihvati. Setite se otvarawa generalske afere, pa raskrinkavawa Bawalu~kog pu~a, pa svih drugih doprinosa srpskih radikala poboq{awu ukupnog politi~kog i dru{tvenog stawa u Srbiji. Ali, gospodine Ra`watovi}u, vi rekoste da ne èlite da osvojite vlast, da se ne borite za vlast! Za{to se onda bavite politikom? îm sam vam postavio pitawe kako biste se borili protiv kriminala, vi odmah kaète vi ne}ete osvojiti vlast, ne}ete ni do}i na vlast, pa ne treba ni da se borite. Upla{ili ste se osvajawa vlasti, jer ste shvatili da biste se onda morali boriti protiv samog sebe, gospodine Arkan.
335
Voditeq: Gospodine [e{eq! Dr [e{eq: To je vrlo neugodna pozicija u kojoj se na|e svaki... Ra`natovi}: Gospodine [e{eq, vi ne pri~ate, vi lajete. Ja moram tako da se izrazim. Dr [e{eq: To su lepi izrazi, mo`da vas je Radmilo Bogdanovi} tako nau~io da nastupate u ovoj emisiji. Ra`natovi}: Samo sekund, ja moram da odgovorim gospodinu [e{equ. Voditeq: Ali, molim vas! Ra`natovi}: Kao prvo, vi ste se slizali sa Radmilom i sa Kertesom. Vi ste wihova desna ruka bili, to moramo da kaèmo, da ~uje i narod po{to vi mnogo prebacujete loptu na drugog. Ja Radmila znam jer sam ga video u Skup{tini Srbije i jedan put sam ga video u Crvenoj zvezdi. Prema tome, to su gnusne laì, a mi znamo da vi imate svoj repertoar laì i proturate ih. Vi se pla{ite Stranke srpskog jedinstva, gospodine [e{eq. Vi se pla{ite jer ste vi... Dr [e{eq: Ja se stra{no pla{im vas posebno, vi ste vrlo opasan ~ovek, stra{no ste opasni. Ra`natovi}: Vi se topite kao led... Dr [e{eq: Nego {ta je sa ovim reketom po Beogradu koji zavodite, {ta je sa time? [ta je sa ucenama ovih peva~a da }ete ih premlatiti i namazati katranom, ako se ne prikqu~e va{im turnejama? Voditeq: Gospodo, ja bih zamolio bez uvreda. Drugo, da se ovaj razgovor ne pretvori u me|usobnu polemiku. Dr [e{eq: Upla{io me je gospodin Arkan, ja sam pla{qiv ~ovek. Matkovi}: Moète to ostaviti za pauzu. Dr [e{eq: Ja ne}u mo}i da spavam zbog gospodina Arkana. Ra`natovi}: Ja mislim da mi nismo do{li ovde da se pla{imo. Dr [e{eq: Pa evo, poku{ali ste da me upla{ite, ja, evo, sav drhtim. Ra`natovi}: Drugo, pomenuli ste Bijeqinu, vi ste se samo slikali u Bijeqini. Dr [e{eq: Vi ste i{li u Bijeqinu da ube|ujete poslanike Republike Srpske da glasaju za prihvatawe VensOvenovog plana, i samo oni sa kojima ste vi razgovarali, samo su oni prihvatili VensOvenov plan na Skup{tini. Dra{kovi}: Zovite gospodina Arkana i gospodina [e{eqa neka se oni jednom na|u. Matkovi}: Da, bliski susret. Voditeq: Ja bih vas zamolio da ovo ostavimo za neku drugu emisiju. Ra`natovi}: Da objasnim gospodinu [e{equ, dok sam ja ratovao, gospodin [e{eq se ugojio 25 kila, dok sam ja ratovao, gospodin [e{eq se slikao svuda. Bijeqinu sam ja oslobodio. Dr [e{eq: Nije ta~no, gospodine Arkan, vi ste izvla~ili ratni plen. êtni~ki vojvoda Mirko Blagojevi} je oslobodio Bijeqinu, a vi ste {leperima izvla~ili ratni plen iz Bijeqine. Voditeq: Molim vas. Ra`natovi}: On je jedan hrabar momak, ja moram da kaèm. Dr [e{eq: Da, on je svedok da ste vi {leperima izvla~ili ratni plen iz Bijeqine.
336
Voditeq: Dozvolite da istorija sudi o tome ko je kakvu igru igrao. Pre nego {to nastavimo, blok reklama. Nastavqamo emisiju îsta slika, izbori 93. Drugi krug pitawa, zapravo ono od ~ega se ìvi, pitawe ekonomije i da bismo i{li u sredi{te, predlaèm opet da krenemo sa desne strane, moète, gospodine [e{eq, postaviti pitawe ili re}i kako zaustaviti... Dr [e{eq: Ima li sada svako po dva minuta? Voditeq: Ne, po minut. Dr [e{eq: Te{ko je, vrlo te{ko o ekonomskim pitawima govoriti jedan minut. Ali, Srpska radikalna stranka bi insistirala, pre svega, da se u {to kra}em vremenu izvede privatizacija, ali ne na ovaj na~in kako su to radili socijalisti, da do|e do velikih pqa~ki i pronevera. Jer su se socijalisti trudili da usvoje ba{ onaj model privatizacije koji bi narodu sam pojam privatizacije ogadio. Mi se zalaèmo da se fabrike prodaju za realan novac, gotov novac, putem javnih licitacija onome ko vi{e ponudi, a ne onome ko se ~istom papirologijom moè do~epati ogromnog bogatstva a obi~no su to qudi koji su veoma bliski reìmu, koji su ~lanovi Socijalisti~ke partije Srbije. Daqe, kada je re~ o tim realnim izvorima prihoda, mi bismo sve ovo {to dràva pqa~ka monopolom na uvoz nafte, recimo, sa raznim kriminalnim bandama, mi bismo to priveli finansirawu saveznog buyeta, pa da se porez i carina plate za tu naftu koja se uveze i da to ide u savezni buyet, a da se omogu}i svima koji èle da uvezu naftu, da je i zaista uvoze, da im je niko ne otima kada ve} pre|u grani~ni prelaz. A na to se izda ili ne izda potvrda. Veoma je te{ko u jednom minutu govoriti o ekonomiji, znate to je krajwe neozbiqno. @ao mi je {to sam u~estvovao u emisiji u kojoj se o ekonomiji po jedan minut govori. Voditeq: Bi}e opet u drugom krugu. Dr [e{eq: Znam, ali... Voditeq: U ekonomiji se vi{e radi nego {to se govori. Gospodin Petrovi}. Petrovi}: Demokratska stranka Srbije je iza{la jo{ u avgustu mesecu sa svojim antiinflacionim programom. Mi smo predlagali to {to predlaèmo i sada: prvo, sasecawe buyetskog deficita, i to smawivawem rashoda dràve i dràvnog aparata. [ta }e nam ministri bez resora, zamenici ministara, {ta }e nam preko 20 ministarstava? Zna~i, kresawem dràvnog aparata i to u velikom broju. Drugo, kontrola primarne emisije novca, i pre svega restriktivna monetarna politika. To zna~i da je neophodan prestanak primarne emisije novca, da je neophodan prestanak sive emisije novca. Potrebno je da ova vlast a bilo bi dobro da na{i slu{aoci znaju da se u ovoj zemqi novac {tampa na vi{e mesta; nema zemqe u svetu da se novac {tampa na vi{e mesta, novac se {tampa samo ni jednom mestu, a ne na vi{e mesta. I tako|e smatramo da je, uz te mere, neophodno doneti odluku o zamrzavawu cena i to onih najvitalnijih proizvoda. A uz odre|enu korekciju na kraju treba zamrznuti i plate i penzije. Ali, pre svega, uz wihovu korekciju i wihovo pove}awe. Na{ predlog je bio, ja to ovde odgovorno tvrdim, da bismo mogli u prvi mesec posle Nove godine da u|emo sa inflacijom od 50% mese~no.
337
Labus: Ko moè za jedan minut da izloì program koji }e da obori hiperinflaciju? Dr [e{eq: Taj bi 10 dobio. Labus: Ne samo 10, nego dve Nobelove nagrade, ali dobro. Matkovi}: Nama su Nobelovci i potrebni za izlazak iz krize. Labus: Mi moramo da re{imo najva`niji problem. Najva`niji problem je hiperinflacija. Cene su dnevno rasle od 40 do 50%, u decembru mesecu. To je, zna~i, u decembru za oko 200.000%. [ta zna~i ako ne moète danas da podignete novac nego sutra, to sami znate. Sigurno je da su deficiti dràvne potro{we najva`nija stvar. Ali postoji jo{ jedna stvar, za ovih pola minuta za kojih bi èleo ne{to da kaèm. Kada po~ne da ide inflacija, onda qudi sve vi{e gube poverewe u doma}u valutu, i o~ekuju da }e cene sutra da idu jo{ vi{e nego danas, i oni to ugra|uju u cene. Tako da vi{e nije bitno za{to je nastala inflacija, ve} nepoverewe koje gra|ani imaju. Nepoverewe u novac je fakti~ki nepoverewe u vladu. Na{ slogan Po{tena, sposobna, odgovorna vlada ujedno ima i bitno ekonomsko obja{wewe vlada kojoj narod ne veruje ne moè da vodi antiinflacionu politiku! Voditeq: Zahvaqujem, gospodin Markovi}. Markovi}: Antiinflaciona politika i pri~ati za minut je deo sistema. U ovom sistemu, bez promene sistema nema pri~e o ukidawu sankcija ni smawewu inflacije. Argument za ovo {to govorim su re~i, citiram dr Tomislava Popovi}a, biv{eg ~lana Ekonomskog saveta srpske vlade, koji je rekao: Vlada ni{ta nije preduzimala jer nekome je odgovarao haos. Ne racionalno i demokratsko razre{ewe haosa. Raskorak izme|u katastrofalne stvarne situacije znatno je pre sankcija popunio neaktivnost vlasti i srpske vlade. To su bili razlozi za ostavku u savetu. Proizvod haosa i inflacije znamo da je proizvod ovog sistema i ovog na~ina vladavine. Srbija ne}e gladovati, bila je parola. Sankcije }e pospe{iti razvoj privrede. Ne mogu nam ni{ta. Sankcije su rutinska stvar. Da bi pro{le godine vlada izgovorila obe}awe da gra|ani Srbije ne treba da budu zabrinuti za snabdevawe ìvotnim namirnicama. Pitam gde je hrana, gde je novac, kada ste izgovorili da samo humanitarna pomo} u lekovima i hrani odlazi u Krajine? Labus: Gde su na{e pare? Ra`natovi}: Mi smatramo, da opet kaèm, potrebno je jedno srpsko jedinstvo, potrebno je da primarna emisija koja odlazi u Bosnu i Krajinu, ne zavr{i na Beogradskim ulicama. Smatramo da je inflacija normalna pojava sada kada je ratno stawe oko nas. Inflaciju treba gu{iti radom, redom i odgovorno{}u. Smatramo da su potrebne te tri re~i. Zna~i, rad, red i odgovornost! Mi smo za privatnu svojinu. Smatramo da onaj ~ovek koji sedi na jednoj stolici i ako padne ki{a on }e da je unese u ku}u ako je wegova. Ako je dràvna, on }e da je ostavi da pokisne. Takav je i odnos prema dru{tvenoj svojini naroda. Smatramo da je za to krivo ono ~uveno samoupravqawe, smatramo da od toga nema ni{ta i da jedino radom, redom i odgovorno{}u mi moèmo da postignemo ne{to. To kaèm jer smo sada pod sankcijama, i to je te{ko realizovati. Sada treba stegnuti kai{.
338
Ne slaèm se sa mojim prethodnikom, jer smatram da Srbija mora da drì glavu gore. Ne smemo da popu{tamo pod sankcijama. Mislim da je najgora od svega predaja i da srpski narod ne sme da se preda ni u ovoj situaciji kada je te{ko, kada se nema. Moramo da steèmo kai{ i da se pripremimo za neko boqe sutra. Jer ove sankcije }e pasti, a posle toga, prosperitet Srbije je neminovan. Matkovi}: Moram da rezervi{em par minuta za kasnije da bih opovrgao neke optu`be koje su iznete ovde, pre svega od gospodina [e{eqa, na ra~un politike SPS-a. Voditeq: Bi}e verovatno pitawa. Dr [e{eq: Koliko minuta? Matkovi}: Ne, ostalo mi je jo{ 50 sekundi da zavr{im ovo {to sam hteo da kaèm u uvodnom delu. Najpre u operativnom delu, delu koji se, pre svega, odnosi na monetarni kompleks i na hiperinflaciju, moram da kaèm da je tu moglo mnogo vi{e da se uradi i da }e teì{te teku}e ekonomske politike morati da bude na tome do izbora, i posle izbora. Efekti ne mogu da budu brzi. Drugo, relativno dugoro~nije, a sve to u svetlu sankcija mora da se kaè da privredna struktura Srbije nije ruinirana, nije uni{tena. Da je tako, ja sam svedok funkcionisawa u crnoj metalurgiji, a mogu da kaèm i za obojenu metalurgiju, za poqoprivredu, za energetiku kako funkcioni{u. Nisu samo sankcije krive, to mora da se kaè. Do problema bi do{lo i da nije bilo sankcija. Od raspada biv{eg Sovjetskog Saveza i gubqewa tog trì{ta sa na{e strane, do raspada trì{ta Jugoslavije. Moram da kaèm da oko privatizacije svakako ima mnogo propusta, svakako ima malverzacija, ali generalno ne moè se podvoditi pod malverzaciju kompletna privatizacija. Dra{kovi}: Kada je re~ o stavovima Udruène levice o pitawu koje ste postavili, mogu da kaèm slede}e. Odmah treba zaustaviti tu nevi|enu prodaju misterioznim kapitalistima, radnika i fabrika! Nacionalizovati imovinu ratnih profitera i ta sredstva staviti u funkciju ili razvoja, ili raznih fondova, koji }e da zaustave podelu dru{tva na siroma{ne i bogate. Dràva moè odmah, ako ima umnu skup{tinu i efikasnu vladu, da zaustavi monetarni haos. Isto tako, u datim prilikama mogu}e je boqe kombinovati faktore proizvodwe. I naravno, sredstva iz te primarne emisije treba staviti u funkciju supstitucije, odnosno u funkciju razvoja, uz ve}e kori{}ewe ve} raspoloìve pameti u na{im institutima i na univerzitetu. Prema tome, izlaza ima. Voditeq: Zahvaqujem, sada otvaram krug pitawa, polemika, replika, gospodin [e{eq. Dr [e{eq: Da. Ja bih odmah postavio pitawe gospodinu Matkovi}u, za{to su poslanici Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista danas izbegli raspravu u Saveznoj skup{tini o poslovawu privatnih banaka, pre svega Jugosandika i Dafiment banke, te o poslovawu Narodne banke Jugoslavije, o {pekulacijama sa primarnom emisijom, o odgovornosti biv{eg guvernera Borislava Atanackovi}a i o mnogim drugim pitawima? Za{to su funkcioneri Socijalisti~ke partije i nakon blokade Dafiment banke danima izvla~ili svoje visoke {tedne uloge iz te
339
banke? [ta je sa novcem na Kipru? Kolike su koli~ine novca, koliko je na dràvnim ra~unima, koliko je na privatnim ra~unima? Za{to je taj novac izno{en? Dokle }e se i}i sa ovim ìralnim otkupom deviza koji ~ine poslovne banke, {to uglavnom srozava dinar? To je glavni oblik {pekulacija sa novcem, a ne ovi sitni dileri na ulicama! Dokle }e dràva da toleri{e kriminal, dokle }e dràva da odre|uje monopolski poloàj pojedinih firmi? Dokle }e omogu}avati direktorima, ~lanovima Socijalisti~ke partije Srbije da za bagatelu otkupquju skupe fabrike? I dokle }e dràva raznim uvozno-izvoznim kvotama i sistemima dozvola da predstavqa glavni izvor korupcije u na{em dru{tvu? Voditeq: Gospodine Matkovi}u. Matkovi}: Mogu li ja odmah da odgovorim? Najpre oko Savezne skup{tine. Svakako je stvar za procenu na koji na~in i kako moè da funkcioni{e Savezna skup{tina kada nema Skup{tine Srbije i kada Ve}e republika i pokrajina ne moè da funkcioni{e na pravi na~in. Drugo, operativno da li su danas predstavnici Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista blokirali rad, ja zaista nisam u toku. To moète da pitate {efa poslani~ke grupe, ja sam danas bio u Smederevu. Dr [e{eq: Jeste li predstavnik Socijalisti~ke partije Srbije? Voditeq: Dobro, ja sam rekao za operativni deo pitawa. Strate{ki sam odgovorio. Oko Dafiment banke da vam kaèm. Optu`be bez pokri}a. To }e verovatno va{a rasprava u Saveznoj skup{tini i nalazi odgovaraju}ih organa da pokaù. Ja nisam mnogo upoznat sa radom Dafiment banke, nikada moja firma, niti ja li~no nismo sara|ivali sa tom bankom. [to se ti~e Kipra, ja bih wega u jednom delu smestio u pozitivan kontekst razre{ewa nekih elemenata platnog prometa u situaciji kada imamo sankcije. Dr [e{eq: Znam, {to vi ne vratite devize? Voditeq: Gospodine [e{eq! Dr [e{eq: Pustite vi sada platni promet. Matkovi}: Pustite da zavr{im. Dr [e{eq: [ta vi{e, ne moète do svojih para da do|ete. Matkovi}: Ne. Ja sigurno ne}u biti sa va{e strane nateran u psihologiju razgovora i razmi{qawa da branim neke stvari koje ne treba braniti. Dr [e{eq: Koje se ne mogu odbraniti. Matkovi}: Ne, ja samo branim ono {to je politika i {to je ispravno. Ako je u okviru toga bilo odre|enih propusta, tu je dràva da to sankcioni{e ili pravni organi. Prema tome, dajte konkretne primere. Dr [e{eq: Ako je dràva korumpirana, {ta }e onda? Matkovi}: Dajte konkretne primere ko je korumpiran. Onaj ko je otkriven da je korumpiran, taj je oti{ao u zatvor, tome se sudi. Dr [e{eq: Nije ni 1 posto oti{lo u zatvor! Matkovi}: Elementi pravne dràve, ja sam malopre rekao da nisu dovoqno zaìveli. Ali }e morati da zaìve. Ali svi moramo zajedno da doprinesemo.
340
Voditeq: Gospodin Petrovi}. Petrovi}: Prvo jedan komentar. Kao {to je srpski nacionalni interes povezivawe srpskog naroda na svim teritorijama gde ìvi, srpski nacionalni interes je i zdrava privreda i zdrav novac. [ta su radili oni koji su uni{tili dinar? Oni su uni{tili dinar. U januaru 1992. godine, inflacija je bila 56 procenata. Tada smo bili pod sankcijama. Pod sankcijama je bio i Irak, koji nema sada inflaciju od 50.000% mese~no (to je po crnom kursu, a po zvani~nom kursu inflacija je 20.000%). To zna~i, da ukoliko se ovako nastavi, da }e penzioneri recimo za Novu godinu mo}i da kupe dva kila krompira koji }e ko{tati 100 milijardi! Zna~i, inflacija je 50.000% po crnom kursu. Irak ima sankcije ali nema hiperinflaciju. Sankcije su nas puno pogodile, ali rezultat hiperinflacije nisu sankcije, ve} nesposobna vlada koja je radila na {tetu svog naroda. I na kraju, jo{ samo jedno pitawe, vi{e komentar nego pitawe. Koliko je meni poznato, po podacima koje je objavila Ekonomska politika Smederevska èlezara ima 15% od ukupnih gubitaka srpske privrede. Vi{e od 15%. I èlim da pitam gospodina Matkovi}a, da li je ta~no, to pi{e u Ekonomskoj politici, da se u halama Smederevske èlezare gaje {ampiwoni, odnosno pe~urke? Matkovi}: Ja }u kratko da odgovorim, mada zaista ne bih... Petrovi}: To su podaci koji su objavqeni. Matkovi}: Samo ne èlim da uzurpiram pravo da uzimam vreme i ostalima, kratko }u da kaèm. Najpre, Smederevska èlezara ne}e dozvoliti da postane predmet politi~kih rasprava ni u ovim izborima. Ja sam to jasno rekao, da odgovorim ~isto, po{to smo u ekonomskom bloku. Nesporni su bili dugo godina... Dr [e{eq: A {ta to zna~i @elezara ne}e dozvoliti? Ja to ne razumem! Matkovi}: Zato {to unutar @elezare ne}emo dozvoliti politi~ke rasprave. Dr [e{eq: [ta ima @elezara da dozvoli ne{to ili ne dozvoli, ona je predmet rasprave, a ne subjekat u raspravi. Matkovi}: Ne, molim vas, ako se razgovara ekonomski o @elezari... Dr [e{eq: Politi~ki i ekonomski. Voditeq: Samo koliki su gubici, konkretno. Dr [e{eq: Nema ekonomije bez politike i obratno, je li tako, Labus, ti si stru~wak za to. Matkovi}: Nesporni su gubici... Petrovi}: Vi{e od 15% otpada na @elezaru. Matkovi}: Ne, to nije sporan podatak. Neosporni su gubici @elezare Smederevo u dugom vremenskom periodu zbog toga {to je gra|ena mnogo duè nego {to je trebalo. Gde je gra|ena, za{to je gra|ena, moglo bi se mnogo pri~ati, ali ne}u, po{to tu problematiku znam vi{e od ostalih. Ali gubici u @elezari Smederevo su sada ne{to drugo. @elezara Smederevo je po~ela proizvodwu, radila godinu dana pod sankcijama. Sankcije i wihov uticaj na @elezaru, to je druga tema. Ali su ti gubici sada u sasvim drugom kontekstu, wih nema toliko, i mi moramo sada da shvatimo da imamo jed341
no preduze}e koje proizvodi, i koje }e profitabilno raditi unutar koncepta crne metalurgije. Jer @elezara je infrastrukturna delatnost. A prera|iva~ki kapaciteti u okviru koncerna, sasvim je ne{to drugo. Labus: Sigurno. Ja se ponovo vra}am na hiperinflaciju. Mi svakako moramo da oborimo hiperinflaciju. Ako narod ima poverewa u vladu utoliko on iskazuje poverewe u dinar, i mi }emo od Nove godine dinar morati ponovo da mewamo, da otpisujemo nule. Zato nam zaista treba sposobna vlada. I stru~na! Zna se kako se boriti protiv inflacije, ali za to mora da postoji vlada koja ima poverewe naroda. Woj treba najmawe {est meseci da dobije i da izvr{i taj zadatak. I mi sigurno moramo da napravimo nekakav oblik koalicione vlade, koje }e imati to poverewe, u kojoj }e biti stru~ni qudi i koji }e mo}i da smawe to najva`nije zlo, jer hiperinflacija razara sve. Mi ni drugima, ni sebi, ne}emo mo}i da pomognemo ukoliko ne{to ne uradimo sa hiperinflacijom. A {to se ti~e dràve, ona je zabranila pla}awe u devizama, a onda je dozvolila svojim dràvnim preduze}ima da to rade. Po{to to ne moè legalno da radi, ona nalazi posrednike. Ti posrednici su ratni profiteri, tako da je zaista ta~no da je dràva povezana sa kriminalom i da podràva kriminal, upravo zbog toga {to ne}e da pogleda stvarnosti u o~i, da dinar vi{e ne postoji. Toliko ima dinara da ga niko vi{e ne priznaje. Svi trguju devizama. Markovi}: Pla{im se da ne}e mnogo pomo}i gra|anima, Beogra|anima, pri~a o obuzdavawu hiperinflacije, to je jednostavno moja konstatacija. Srbija i Beograd èle, i treba da imaju zagrejane stanove, {kole, bolnice, obdani{ta. Srbiju bez redova za hleb, mleko, uqe, bra{no. Srbiju bez gu`vi u javnom saobra}aju. Pla{im se da ovaj reìm i vlast na vrlo perfidan na~in ne podgrejavaju sve ovo, da ve{ta~ki izazivaju sve ove nesta{ice i gu`ve i haos, i pitam da li neki dalekose`ni potez sledi iz ovoga. Konstatacija je da ova vlada, ova vlast ni{ta ne moè obezbediti u pozitivnom smislu, da ovi qudi to ne mogu uraditi. I zato verujem da }e posle 19. biti mnogo lak{e razgovarati sa novom vla{}u, sa novom vladom demokratske opozicije Srbije, naravno, na ~elu sa DEPOS-om. Da je to kraj svih... Dra{kovi}: Presko~ili ste me. Markovi}: Nisam zavr{io. Dra{kovi}: Ja vas molim da mi date {ansu. Voditeq: Vi o ekonomiji? Idemo sada krug... Dra{kovi}: Samo jedan minut, svi su dobili po dva minuta. Voditeq: Ne. Gospodin Ra`natovi}, Matkovi} ako ho}e s obzirom da je najvi{e govorio, a sticajem okolnosti... Ra`natovi}: Mislim da kaèm, sankcije su krivac za sve, bez daqeg. Ja mislim onog trenutka kada prestanu sankcije da }e ekonomija Srbije... Ja sam imao susrete sa nekim biznismenima iz Japana, koji su spremni da uloè ogromne sume u srpsku privredu. I oni su spremni da uvoze sve {to mi èlimo da im prodamo. Samo, kaèm, da padnu sankcije. Mislim da moèmo da pri~amo koliko god ho}emo o skidawu sankcija i moèmo koliko god ho}emo da pri~amo o ekonomiji. Ekonomija je rad, red i odgovornost. Nema hleba bez motike, ne mogu fabrike da stoje i da se primaju plate. To nema nigde! Zna~i moraju da se prekvalifikuju, da rade ne{to drugo. I ja
342
sam bio u Smederevu. Ja znam da ta @elezara gaji gqive. Me|utim, smatram ako ta èlezara ne moè da funkcioni{e, neka se jednostavno zatvori i 8.000 radnika neka se prekvalifikuje. Matkovi}: 12.000. Ra`natovi}: 12.000, izviwavam se. Ali neka im dràva omogu}i da otvore privatne radwe, da majstori rade svoj privatni posao, da se bace na privatni biznis. Jer smatram da je to budu}nost Srbije. Matkovi}: Ta @elezara radi izuzetno dobro i to je verovatno najve}i privredni potencijal na ovom prostoru. Drugo, to {to gajimo {ampiwone, ~inimo mi jo{ dvadesetak novih stvari, izme|u ostalog i to, da bismo qude zaposlili, borimo se za opstanak u ovom vremenu, ne zapostavqaju}i na{u osnovnu delatnost. Ali bih èleo malo da poku{am da preusmerim ovaj na{ razgovor, da damo malo predloga kako da se re{i. Dr [e{eq: Samo da vi odete i ve} je pola posla obavqeno. Matkovi}: Dobro, vojvodo, onda }ete i vi oti}i brzo. Dr [e{eq: Ne}emo tako brzo. Matkovi}: Ho}ete, ho}ete i sve brè ako mi budemo i{li. Ali ne}emo mi da idemo. Dr [e{eq: Mo`da }emo brè, mo`da mi ne}emo punih 50 godina vladati nego, jedno 30-40. Voditeq: Isti~e vreme za predloge. Labus: Mnoga re{ewa postoje, samo da li ho}emo da saslu{amo koja su re{ewa? Dra{kovi}: Ja sam pomalo zbuwen. Dr [e{eq: Nemogu}e. Dra{kovi}: Ho}emo kapitalizam, a ne}emo bankrotstvo. Imali smo vi{estrana~ki parlament, jeres je bila suprotstaviti se ma kojoj privatnoj inicijativi, je li tako? Oslobodili smo se privatne inicijative, dobili smo to {to smo dobili. Dràva nije funkcionisala, bili ste, gospodo, u Skup{tini. Labus: Zbog privatne inicijative nije funkcionisala Skup{tina? Dra{kovi}: Ne zbog privatne inicijative. Molim vas lepo, jeres je bila. Koliko su slavili Jezdu i Dafinu itd. Dr [e{eq: Ko? Dra{kovi}: Tamo u Skup{tini... Dr [e{eq: Dràvna televizija i reìm. Kome je Jezda dao pare? Stalno mislim da ste ista stranka. Dra{kovi}: Mo`da je i vama, mi se dosta razlikujemo. Voditeq: Dozvolite molim vas, gospodin Dra{kovi}. Dra{kovi}: Ja ne mogu od gospodina [e{eqa da zavr{im misao. Vidite sada o ~emu se radi. Prema tome, mora se ra~unati na rizik. I mi sada ne moèmo i}i s formulom dr` te lopova, nego moramo kazati sada da je proces takve privatizacije bio ne{to {to ne poznaje moderna ekonomija. Voditeq: Pre nego {to u|emo u posledwu tre}inu emisije jo{ jedan blok reklama. Kako da se smawe politi~ke napetosti, kako da imamo stabilan parlament? Levica, desnica, izvolite. Gospodin [e{eq.
343
Dr [e{eq: Evo, ovde su za jednim stolom sa desne strane stranke desnice ili centra, sa leve, stranke levice ili one bliè centru, ne znam kako se ve} sve deklari{u. Ali nije to bitno, bitno je da smo mi ve} u uslovima vanrednog stawa, fakti~kog vanrednog stawa. Predsednik Republike prekr{io je Ustav kada je raspustio Republi~ku skup{tinu u vreme dok je jo{ trajala debata o poverewu Vladi. Ra`natovi}: Ja bih onda da se premestim, da vi sednete ovde, jer ste... Dr [e{eq: Daqe, gospodine Ra`natovi}u, vi ste rekli {ta znate. Daqe, socijalisti su konstatovali da ne postoji vi{e Ve}e republika, odnosno da nema kvoruma. Istekao mandat poslanicima Republi~ke skup{tine, pa ne moè ni Ve}e republika da postoji. Ustavni sud Srbije je rekao da mandat republi~kim poslanicima traje do verifikacije mandata novoizabranih. Me|utim, socijalisti i daqe ne daju da se zakaè Ve}e republika. Tamo imaju ve}inu zajedno sa DPS-om. Zna~i, blokirana je Savezna skup{tina. Sada su blokirali i Ve}e gra|ana. Potpuna je blokada u dràvi, u ovoj dràvi nema ko da donosi politi~ke odluke od najvi{eg nacionalnog interesa. Za{to? Namerno je izvedeno to stawe, ne bi me iznenadilo i da nam naprave neki incident oko ovih izbora, pa da ni wih ne bude. Da bi sve ostalo u onoj vladi koja je bila pred padom, u wenim rukama! Da bi sve ostalo u Saveznoj vladi Radoja Konti}a, onog istog koji se qubio sa Dafinom Milanovi}, slike su o tome objavqene. Da bi sve ostalo u rukama predsednika Republike Srbije. A ta situacija ne obe}ava, ne samo neki mirniji ton u raspravama izme|u politi~kih stranaka, nego ne obe}ava ni dobru budu}nost Srbiji. Voditeq: U nekoliko navrata je re~eno hajde da razgovaramo o predlozima. Ja to uop{te ne spre~avam, naprotiv. Dakle, izvolite, moète govoriti! Dr [e{eq: I ja èlim da dam predloge. Ja nisam zavr{io. Voditeq: Dobi}ete priliku u drugom krugu. Petrovi}: Da bi se izbegle napetosti, mora se uspostaviti pravna dràva, mora se omogu}iti vladavina prava, i mora se omogu}iti da dràva funkcioni{e {to je mogu}e uspostavqawem pravne dràve i u ovim uslovima sankcija. Niko ne spori da su sankcije nametnute ovom narodu. Da su one nepravedne. Da one nisu upu}ene samo protiv ove vlasti, ve} i protiv ovog naroda. Ali, bitno je da vlast mora da prestane da vodi politiku na {tetu svoga naroda. Mi smatramo da onaj ko je na vlasti, on koliko ima prava, toliko mora da ima i odgovornosti. Ne moè se desiti dok je neko predsednik Vlade, da za vreme wegovog predsednikovawa bude takav kriminal, takva korupcija, da se za vreme jednog biv{eg predsednika Vlade, a sada predsednika Saveznog ve}a, u wegovoj vladi hapse ministri, da se nalaze milioni maraka u wihovim ba{tama, a da taj gospodin i daqe bude predsednik Saveznog ve}a! Ne moè se dozvoliti da, s jedne strane, predsednici vlade i ministri budu dràvni funkcioneri, a s druge strane, drè svoje privatne firme. Zna~i onoliko koliko imate prava, toliko imate i odgovornosti. I na kraju, {to se ti~e vanrednog stawa, za wega treba snage. Ova vlast nije htela vi{estrana~ki sistem. Nemojmo biti naivni i verovati da bi oni lako pristali na vi{estrana~ki sistem. Za vanredno stawe kao i za ukidawe stranaka treba snage.
344
Labus: Ja bih èleo na{im gledaocima da objasnim {ta se danas desilo u Saveznoj skup{tini, po{to televizijske kamere nisu bile ukqu~ene, iako je to bilo protivno poslovniku. Danas smo mi pozvali 46 poslanika na zasedawe Ve}a gra|ana. Me|utim, Socijalisti~ka partija iz Srbije i DPS iz Crne Gore, wihovi predstavnici nisu do{li. I desila se jedna situacija koja do sada nije postojala u istoriji parlamentarizma. Uredno je do{ao predsednik Vlade, do{li su svi ministri, dva potpredsednika su tu sedela, a nisu do{le partije ~ija je to vlada! One su vr{ile opstrukciju parlamenta. To ne moè ni u jednoj normalnoj parlamentarnoj zemqi da se desi. Vi, kada je zasedawe zakazano, vi kao vladaju}a partija morate da do|ete i ako se ne slaète sa predlozima vi }ete glasati protiv. Mi se zalaèmo da se uvede ponovo parlamentarni ìvot u Jugoslaviji. Ovoga momenta ga nema. I àlosno je {to je tako. Ja mislim da to mora {to pre da se ispravi. Voditeq: Zahvaqujem, gospodin Markovi}. Markovi}: Napetost u Srbiji nije rezultat sankcija. Nemojmo obmawivati gra|anstvo. Zar zbog sankcija ova vlast ne moè po{tovati Ustav koji je ona pisala? Zar zbog sankcija ne moè po{tovati zakone koje ona treba da sprovodi? Zar zbog sankcija ne moè po{tovati op{ta gra|anska prava svojih gra|ana? To nema veze sa sankcijama. Ova vlast to ~ini i to izaziva napetost. Ne bih se sloìo ni sa time da pomiwemo vanredno stawe, jer time jednostavno dajemo adute vlasti da jednostavno izazove jo{ ve}i strah me|u gra|anima i ulivamo im glasove 19. decembra na izborima. [ta se razlikuje ovo stawe danas od nekog mogu}eg vanrednog stawa? Sve smo to ve} doìveli, sve to {to danas ìvimo. Imali smo tenkove na ulicama, prebijaju se politi~ki lideri i gra|ani bez ikakvog razloga. Imamo, jednostavno, strah od vlasti. To je vanredno stawe. Ne znam koji bi to bio element vanrednog stawa koji ve} ne poznajemo i koji danas ne ose}amo. Zna~i, nemojmo to koristiti. Voditeq: Gospodine Ra`natovi}u, kako umiriti politi~ke napetosti i uspostaviti neki nivo tolerancije? Ra`natovi}: Stranka srpskog jedinstva izri~ito poziva na srpsku slogu i srpsko jedinstvo. Ja mislim da }e automatski sve napetosti da se smawe i treba da svi zajedno radimo na jednom boqem sutra. Mislim da svako ima svoj politi~ki pristup. Svaka stranka ga ima. Mi smo, pre svega, stranka centra. Mi smo stranka za demokratiju, mi smo za ameri~ku demokratiju, mi smo za ameri~ki standard, ali pod uslovom da taj standard i ta demokratija ne do|u s lancima kao teret srpskom narodu, nego da do|u, da mi na|emo put ka toj srpskoj demokratiji. Da mi otvorimo vrata demokratiji, da mi Srbi ponosno stupimo u jedno novo doba, doba demokratije i doba ~istog, boqeg sutra. Stranka srpskog jedinstva isto tako smatra da nema ni govora o nekom vanrednom stawu. To su {pekulacije raznih stranaka. Smatramo da do toga ne}e nikada do}i. Jer Srbiji ne treba vanredno stawe. Srbiji su potrebni demokratski izbori. I opet kaèm, neka svi gra|ani iza|u, neka glasaju za koga oni misle da je najboqi, ko nudi vi{e! Mi ne nudimo, ja moram da kaèm, ni{ta. Mi nudimo sada, pod
345
sankcijama, stezawe kai{a. A posle sankcija, mi nudimo jedan korak ka Evropi, jedan korak od 7 miqa i korak ka svetu, ka novoj budu}nosti i prosperitetu srpskog naroda. Matkovi}: Najpre da kaèm da ove {pekulacije oko vanrednog stawa i eventualnog... Dr [e{eq: Ono ve} postoji, nema Savezne skup{tine. Matkovi}: Postoji jednim delom u ekonomskoj sferi i najve}im delom je to uslovqeno sankcijama. Nije u tom kontekstu ono {ta ho}u da kaèm. Labus: Nema to veze sa Saveznom skup{tinom. Matkovi}: Gospodine Labus, da zavr{im. Labus: Izvini. Matkovi}: Primam izviwewe. Dr [e{eq: Otkud ti zna{ {ta je u su{tini... Matkovi}: Te {pekulacije sa eventualnim neodràvawem izbora mogu jednostavno da budu saveznik nekome ko se pla{i izbora. Socijalisti~ka partija nema razloga da se pla{i izbora. To je pokazala i dva puta kada je izlazila na izbore. I ovog puta izlazi svesna svojih prednosti i svesna onog {to je moglo boqe da se uradi. Izlazi sa optimizmom na ove izbore. Prema tome, te {pekulacije bih ja ostavio po strani. Po{to je politi~ka konfiguracija poreme}ena, po{to parlamentarni ìvot nije na pravi na~in funkcionisao, po{to je Skup{tina Srbije funkcionisala tako da ni Savezna skup{tina nije mogla dobro da radi, moralo je do}i do izbora. Prema tome, o~ekujemo da ovi izbori budu podstrek skidawu sankcija i uspostavqawu politi~ke ravnoteè i formirawu stabilne vlade. Dra{kovi}: Ja smatram da je mogu}e smawiti tenziju u Srbiji i na taj na~in {to }e politi~ke partije videti koliko je zlo nacionalizam svih vidova. Drugo, smatram da treba zaustaviti mr`wu na taj na~in {to politi~ke partije sa nacionalnim ili nacionalisti~kim predznakom treba u stvari da pokaù visok stepen tolerancije, tako da se svi gra|ani Srbije osete ravnopravnim, da svi gra|ani Srbije osete da su u svojoj zemqi. Da imaju jedno toplo ose}awe prema domovini. Isto tako smatram da pripadnici albanske narodnosti treba da iza|u na izbore i da u parlamentu re{avaju sva pitawa. Drugim re~ima, da parlament postane onaj politi~ki prostor, ona politi~ka institucija gde }e se putem takmi~ewa ideja, sukoba ideja, artikulacijom najvi{ih vrednosti u tom mno{tvu ideja, dolaziti do najboqih re{ewa. I onda }e se qudi, naravno, osloboditi zla koje sada deluje kao mora na gra|ane Srbije. Na narod i narodnosti Srbije. Voditeq: Zahvaqujem. Pre nego {to bilo kome dam re~, moram da kaèm ostalo nam je malo vremena do kraja emisije. Da bismo omogu}ili svima vama da imate po jedan minut za kraj zavr{ne re~i, molio bih po pola minuta za pitawe ili konstataciju. Izvolite, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Ja mislim da se unosi zabuna u ovaj razgovor. Jedno je srpsko nacionalno jedinstvo i solidarnost, i to je uglavnom ve} postignuto odavno. Ali nije potrebna neprekidna sloga me|u politi~kim strankama. Su{tina demokratije su neprekidni sukobi me|u politi~kim strankama. Matkovi}: Konstruktivni.
346
Dr [e{eq: Nemojte to konstruktivni. Pustite vi neka vreme pokaè jesu li bili konstruktivni ili ne. Va`no je da su sukobi iskqu~ivo u parlamentu. Srpska radikalna stranka je uvek za me|ustrana~ke sukobe, ali samo u parlamentu. Nigde vi{e. Mi ne idemo na ulice, mi nemamo demonstracije. Dra{kovi}: Da, moè i sa motkama, znate. Dr [e{eq: Mogu da budu sa motkama, treba izbe}i da budu sa motkama, da budu iskqu~ivo verbalni sukobi. Ali, me|u strankama neprekidno moraju postojati ti sukobi. Ali, {ta }emo sada kada nemamo parlament? Neko je ukinuo parlament. Ustavni sud kaè nastavqa se mandat poslanika Ve}a republika, ali nema zakazivawa sednica Ve}a republika. Blokirano je i Ve}e gra|ana iako treba da nastavi rad dveju prekinutih sednica, o kojima se ve} odavno izjasnilo Ve}e republika. Zna~i nekome nije u interesu da postoji parlament i sukobi stranaka u parlamentu. Nekome je u interesu da se tenzije prenesu iz parlamenta na neko drugo mesto, ali, ovoga puta, to nisu opozicione stranke.Ovoga puta vlast èli da se tenzije iz parlamenta prenesu na ulicu, jer misli da bi tamo lak{e re{avala tenzije u svoju korist. Matkovi}: Obnovi}emo vrlo brzo parlament, po{to znamo koliko vam je stalo do wega, ali jedan zdraviji, jedan normalniji parlament. Dr [e{eq: Pustite vi to ho}e li biti zdraviji ili ne}e. Mo`da }e qudi do}i pod temperaturom u taj parlament. To se ne zna, to su {pekulacije. Mo`da }e Srbija dobiti parlament... Matkovi}: Politi~ki zdraviji parlament. Dr [e{eq: Mo`da }e Srbija dobiti parlament kojim }e se ponositi posle decembarskih izbora, a onda }e joj ubrzo biti potreban predsednik Republike kojim se moè ponositi. Petrovi}: Neophodne su nam radikalne promene, neophodne su nam posle ovih izbora radikalne promene u ekonomskom i pravnom sistemu. Ova vlast to nije uspela da u~ini i nije htela da u~ini. Neophodno je da shvatimo da, ukoliko se i ovaj parlament formira nalik pro{lom parlamentu do pre nekoliko meseci, ni u wemu se ne}e krojiti politika. Politika se krojila negde drugde, van parlamenta, ona se krojila u jednoj instituciji koja po Ustavu ima mnogo ve}a ovla{}ewa od parlamenta, tako da je parlament fakti~ki predstavqao u tom smislu farsu. Bitno je da poslanici nove skup{tine donesu takve ustavne i zakonske propise, na osnovu kojih }e ta~no mo}i da znaju {ta se de{ava u @enevi, {ta se razgovara na brodovima po Jadranu, {ta se razgovara sa Tu|manom, {ta se obe}ava Me|unarodnoj zajednici. Labus: I pro{li put kada smo i{li na izbore sejan je strah me|u narodom da }e do}i do vanrednog stawa ako socijalisti izgube izbore. Sada se taj strah ponovo seje i mislim da je to ne{to protiv ~ega moramo svi da budemo. Sasvim je sigurno da Socijalisti~ka partija ne moè da dobije ve}inu na ovim izborima, ona }e dobiti 25%, neki procenat vi{e ili mawe bi}e najve}a stranka, ali ne}e mo}i da obrazuje svoju vladu. Prema tome, ako ona misli da uvede neki oblik vanrednog stawa posle toga, ja bih èleo vrlo staloèno, ali vrlo ozbiqno i odgovorno da upozorim da je to put
347
bez povratka. Onda vi{e nema izlaza i ne mogu normalno stvari da se razre{e. Demokratska stranka je uvek èlela da se konflikti u parlamentu na miran na~in razre{avaju. Put vanrednog stawa je put bez povratka. Markovi}: Ja bih poru~io svima onima koji nas gledaju, da devetnaestog, pre svega, dobro razmisle i da najvi{e vole sebe i svoje najbliè, a ne onog ko vlada, ili onog kome dodequju vlast. Do sada, ve} tri godine, odgovor na sva pitawa je bio, posledwe dve godine naro~ito, da je sve ovo {to nam se de{ava najve}im delom zbog sankcija. Moja poruka je da devetnaestog gra|ani Srbije promene vlast i da posle toga na|u odgovor na pitawe a {to? Promenili smo vlast zbog sankcija. Jer vlast se ipak bira i postoji zbog samih gra|ana i to je, ~ini mi se, wihov najve}i interes. Ra`natovi}: Stranka srpskog jedinstva je stranka centra. Mi smo stranka koja je tu da miri politi~ke stranke. Me|utim, desilo se da smo sami odmah upali u konflikt sa gospodinom [e{eqem. Meni je stvarno ào zbog toga. Jer ja sam kod gospodina [e{eqa bio na krsnoj slavi. Ako kod nekoga idem na krsnu slavu, normalno je da ne bih èleo da se sva|am sa wime. Dr [e{eq: Da, ali ste do{li slu~ajno zato {to ste traìli da se hitno vidite sa mnom na sam dan slave. A vi znate, kod nas Srba su na dan slave vrata otvorena. Niti vam neko moè re}i ne moète do}i, niti vas moè ostaviti pred vratima. Voditeq: Kada je to bilo? Dr [e{eq: Pre dve godine. Ra`natovi}: Prvo, nije bilo pre dve godine, nego pre godinu dana. Ja sam do{ao kod vas sa Jezdimirom Vasiqevi}em, jer ste hteli da u~lanite i mene i wega u va{u stranku. Vi ste nudili da budem prvi do vas. Dr [e{eq: Izmi{qate. Vi ste traìli da budete ~lanovi stranke, pa se Jezda, onda kada mu je re~eno da ne moè da bude nosilac liste u Beogradu, kandidovao za predsednika Republike, a vi ste i{li u Pri{tinu da se kandidujete. Ra`natovi}: Nemojte da budete politi~ki sileyija, molim vas. Dr [e{eq: Pa, izmi{qate! Ra`natovi}: Budite parlamentarni, vidite da niste za parlament. Voditeq: Molim vas. Dr [e{eq: Tada sam vam rekao da moète da budete ~lanovi stranke, ali da ste zakasnili da budete kandidati. Ra`natovi}: Vi ste jedna glava sa devet jezika, gospodine [e{eq. Voditeq: Molim vas. Ra`natovi}: Vi ste politi~ki sileyija, od vas niko ovde ne moè da do|e do re~i. Voditeq: Molim vas, imajte malo... Ra`natovi}: Imate velika usta. Polako. Dajte i nama da govorimo! Prvo moram da kaèm ovo. Ja sam bio kod vas sa Jezdimirom Vasiqevi}em, jer su moji rawenici imali kwiìce kod Jezdimira Vasiqevi}a. Ja sam bio kod vas, jer, ste vi pozvali mene i rekli ste, molim vas, po{to sam ja znao Jezdimira, da dovedem i wega. Ja sam i wega doveo kod vas. Vi ste preda mnom hteli wega da u~lanite u Radikalnu stranku. Ne znam da li ste ga u~lanili, verovatno jeste. Meni ste nudili da budem, rekli ste: Mi }emo da osvo348
jimo vlast, bi}e{ ministar, bi}e{ ovo... Vi to vrlo dobro znate! Ponudili ste mi mesto do vas. Me|utim, ja ni u ludilu to nisam hteo. Ja sam institucija za sebe, ja imam druge poglede na ìvot. Me|utim, u ovom trenutku meni je ào {to smo mi upali u konflikt. Stranka srpskog jedinstva je stranka koja radi na pomirewu. Nama je bilo ào i kada su se u Skup{tini dve velike stranke, Radikalna stranka i Socijalisti~ka partija Srbije zaka~ile, kada je bilo ono politi~ko prepucavawe. Ja sam tada iza{ao i traìo pomirewe. Traìo sam da se prekine sa time. Me|utim, do toga nije do{lo, i eto, sada imamo izbore. Meni je ào, i sada mi je ào {to je do{lo do tog verbalnog duela. Smatram da je to zavr{eno a nadam se i za gospodina [e{eqa. Dr [e{eq: Ja imam sada pravo, po{to je Matkovi} uvek svima odgovarao sada i ja imam pravo... Matkovi}: Nije ta~no. Ra`natovi}: Ta~no je da ste vi jedna glava devet jezika, slaète li se sa time? Dr [e{eq: Molim vas, da ja odgovorim na ovo, nemojte sada da me u tome spre~avate. Gospodin Arkan izmi{qa, naravno. On je do{ao na svoju inicijativu, sa Jezdimirom Vasiqevi}em. Ra`natovi}: Nikada! Dr [e{eq: Traìli su obojica da se u~lane u Srpsku radikalnu stranku i da budu kandidati na izborima, a ja sam im odgovorio u stranku se moète u~laniti kao i svi drugi gra|ani, svako moè da se u~lani u Srpsku radikalnu stranku ko je punoletan. Ra`natovi}: Zna se, gospodine [e{eq. Voditeq: Nemojte, molim vas. Dr [e{eq: Lepi su vam to izrazi, ali ti izrazi u va{oj mafiji, tamo se mogu... Ra`natovi}: Ja sam narodni ~ovek, ja nisam doktor nauka. Dr [e{eq: Da, vi ste narodni ~ovek. Ra`natovi}: Vi ste na marksizmu dobili doktorat nauka. Dr [e{eq: Jezdimir Vasiqevi} je traìo da bude prvi na beogradskoj listi, vi ste traìli da to budete na saveznoj listi. Ja sam rekao: to je u Srpskoj radikalnoj stranci zavr{eno, na listu ne moète, a u stranku moète. I tada je procurelo u javnost da se Jezdimir Vasiqevi} u~lanio, pa je on sam demantovao. Ra`natovi}: U~lanio se 100 posto. Dr [e{eq: Nije se u~lanio. Ra`natovi}: Jeste. Dr [e{eq: Nije se u~lanio, nego... Ra`natovi}: Nego se opametio. Dr [e{eq: Sam je u novinama to demantovao. Ra`natovi}: Opametio se, pa je onda demantovao. Dr [e{eq: Ako se u~lanio, ne moè se opametiti pa demantovati. Zna~i i u jednom i u drugom slu~aju laè. Ra`natovi}: Vi vrlo dobro znate, vi biste èleli da ja do|em...
349
Dr [e{eq: Do{lo je kriminalcima da se bave politikom i mene to ne iznena|uje. Voditeq: Ja mislim da je ovo ipak za tra~ rubriku koju biste mogli i privatno da nastavite, posle emisije. Ja ne}u da pustim gledaoce da procewuju, samo bih vas zamolio ipak da se drìmo nekog reda. Matkovi}: Ja bih samo kratko rekao povodom ovoga {to je re~eno u ovom bloku. Prvo, Socijalisti~ka partija Srbije nema razloga da seje strah. Ona samo ima obavezu da da nova i kvalitetnija re{ewa u novim uslovima i posle ovih izbora, naravno. Drugo, slaèm se apsolutno sa pristupom da stvari moramo razre{avati u parlamentu na miran, demokratski i parlamentaran na~in, pre svega. I tre}e {to èlim da kaèm, to je da se nadam da }e nova skup{tina nakon ovih izbora biti daleko stabilnija od prethodne. Jedan od osnovnih razloga koji me motivi{e da to kaèm je moje uverewe da }e neke stranke biti u tom novom parlamentu zastupqene u tolikoj meri da ne}e mo}i da ga lako destabilizuju. Dra{kovi}: Eto i ja sam do{ao na red. Dr [e{eq: Na àlost. Dra{kovi}: Ja smatram da, odnosno mi smatramo, da samo duhovno skleroti~ne politi~ke snage mogu zahtevati vanredno stawe. Nadam se da tog vanrednog stawa u Srbiji i Jugoslaviji uop{te ne}e biti. Isto tako smatram da }e sa ulaskom Udruène levice u parlament profitirati jedan novi odnos politi~kih snaga, i da }e parlament biti mnogo stabilniji. Samim tim }e se mo}i izabrati jedna efikasna vlada koja }e mo}i da ponese teret svojih zadataka. Prema tome, stvarno ne treba pla{iti bira~e nikakvim vanrednim stawem, jer u Srbiji, mislim, gra|ani ne}e biti ni~im zbuweni i za vanredno stawe nema stvarnih potreba. Ipak treba re}i jo{ i to, ukoliko neke sile iz okruèwa èle da potenciraju konflikte, onda bi sve politi~ke stranke bile du`ne da blagovremeno upozore svoje ~lanove i svoje bira~e da se tenzije {to vi{e smawe. Labus: Molim vas, samo jedan kratak komentar. Meni je drago {to sam ~uo od gospodina Matkovi}a da oni nemaju nameru da uvode vanredno stawe i da èle sve stvari da re{e kroz parlament. To je i stav Demokratske stranke. Nadam se da svi u va{oj stranci misle tako! Petrovi}: Da li moè gospodin Matkovi} da nam kaè koje su to kvalitativne promene, {ta je to kvalitativno {to }e uraditi ~im budu... Matkovi}: Ja }u to da kaèm u zavr{nom delu. Markovi}: Ovo je gre{ka. Ili ja gre{im, ili gre{imo svi. Kako moè stranka koja vi{e nema parlament, koja nema ve}inu u parlamentu, da uvodi vanredno stawe? Sve je u rukama predsednika. Lako je re}i Matkovi}u u ime SPS-a: mi ne}emo uvesti vanredno stawe. Kako moè SPS da uvodi vanredno stawe? Matkovi}: Otkud vam potreba za {pekulacijama o vanrednom stawu? Markovi}: Lako je vama odgovoriti. [ta smo radili tri godine? Matkovi}: [ta }e vam vanredno stawe? Markovi}: Nema {pekulacije, lako je vama odgovoriti. [ta smo radili tri godine, {ta smo govorili tri godine Srbiji i gra|anima i {ta se od toga realizovalo ili ostvarilo? Ni{ta. Pa lako vam je re}i sada moèmo, mi ne}emo...
350
Voditeq: Ja bih vas zamolio da ne{to kaèmo o kriti~noj masi elemenata programa koji bi ipak okupio stranke, ne na principu jedinstva, nego kvaliteta, da bi zemqa iza{la iz krize. Dr [e{eq: Dva minuta, po{to imamo vi{e vremena. Voditeq: Mislim da bi to bio monolog. Dr [e{eq: Ne}e biti monolog, koji je to monolog od dve minute? Monolog je po sat i po! Voditeq: Onda predlaèm da to bude zavr{na re~ na neki na~in. Moète govoriti i imate na raspolagawu po dva minuta. Dr [e{eq: Meni uvek smeta kada neko poziva politi~ke stranke na okup. Stranke treba same, spontano da se okupqaju ili da se ne okupqaju. I nikada ne treba apelovati na stranke. Priroda demokratije je sukob me|u strankama, a ne strana~ko zbliàvawe. Ako se budemo suvi{e zbliàvali, onda }emo opet biti svi u jednoj stranci, a znamo kuda nas je to odvelo. Iako gospodin Dra{kovi} toliko ~ezne za tim vremenom. Dra{kovi}: Ja vas... Dr [e{eq: Vi }ete posle, nemojte da ulazite u moja dva minuta sada. Dra{kovi}: Ne bojte se. Dr [e{eq: Ono {to je nama potrebno je jedna stalna strana~ka utakmica koja }e se odvijati iskqu~ivo u parlamentu. A ono {to bi Srpska radikalna stranka poru~ila gra|anima Srbije pred ove izbore jeste, da mi pozivamo sve gra|ane da iza|u na izbore i da glasaju prema svojoj savesti, prema svojim opredeqewima i onako kako smatraju da je to najboqe za interese Srbije i srpskog naroda. Nema pred srpskim narodom vi{e nikakvih nepoznanica. Sve su strane profilisane, svi su strana~ki lideri poznati. Znaju za koga }e se opredeliti i ne sme nikakav strah da se pojavi prilikom opredeqivawa. A na svu sre}u, izbori su tajni i svako moè sakriti za koga je glasao. Vide}emo kakvi }e biti izborni rezultati, ne}emo nikakve prognoze da dajemo. Ali ono {to smatramo neminovnim, treba da do|e do jedne kvalitativne promene u Srbiji. Stranka koja u kontinuitetu vlada 50 godina, a Socijalisti~ka partija Srbije je pravni sledbenik Saveza komunista, tako da taj kontinuitet postoji, mora da se mewa. Ako postoji kontinuitet u imovini, postoji kontinuitet u vladawu. Da je to najboqa partija na svetu, suvi{e je 50 godina. Mora ne{to da se promeni. Hajde da sada to promenimo na tri meseca, na {est meseci, pa ako se pokaè da ti novi nisu boqi od socijalista, neka se onda vrate socijalisti, pa neka vladaju jo{ 100 godina. Ali ipak da probamo. Da vidimo neku novu opciju, novu soluciju. Da li je mogu}e na drugi na~in posti}i vi{e od ovoga {to su postizali socijalisti? Voditeq: Gospodine [e{eq vreme vam je isteklo, ne mislim na vas konkretno, naravno. Dr [e{eq: Na{e vreme tek dolazi. Petrovi}: Ovo su vrlo va`ni izbori, ovo su izbori biti ili ne biti. Vrlo je bitno da svi gra|ani Srbije i da svi bira~i iza|u na ove izbore. Jer ukoliko oni ne iza|u oni glasaju za ovu Srbiju kakva je sada, za ovu Srbiju u kojoj penzioneri umiru od gladi, za ovu Srbiju u kojoj cvetaju kri351
minal i korupcija i za ovu Srbiju u kojoj, pored svih ovih karakteristika, jo{ vlada [ainovi}eva vlada, jo{ kontroli{e ovo stawe u kome vi{e nema ni {ta da se kontroli{e kakva je katastrofa i haos napravqen. Mi smatramo da je vrlo bitno da se glasa za realnu politiku, za jednu odgovornu politiku. Smatramo da je Demokratska stranka Srbije i do sada poku{avala da gra|anima Srbije, bira~ima ponudi jednu doslednu demokratsku opciju, jednu odgovornu nacionalnu politiku i konkretne mere ekonomske politike i spre~avawe haosa. Neka gra|ani glasaju po svojim ube|ewima i po svojoj savesti. Neka glasaju za bilo koju stranku demokratske opozicije, a ja se nadam da }e to biti glasovi za Demokratsku stranku Srbije, koju vodi Vojislav Ko{tunica. Labus: Zadatak politi~kih partija jeste da pomognu narodu. Narod, i mi svi sa wime, danas ìvimo te{ko, borimo se da preìvimo i mi treba da na|emo neko re{ewe kako da u ovim te{kim uslovima, dok traju sankcije, boqe ìvimo, boqe da gazdujemo, kako da preìvimo. Demokratska stranka zato ima ekonomski program. Ona je uvek insistirala na ekonomskom programu. Ona je to nazvala krizni program, za krizno vreme. Neke stvari bismo preduzeli koje nam ranije nikada ne bi ni pale na pamet, ali na àlost danas je situacija mnogo teà nego pre godinu dana. To {to se mora uraditi, mora se uraditi. Pre svega, mora se po{teno re}i narodu sa ~ime raspolaèmo, drugim re~ima, koliki nam je guber i koliko moèmo da se protegnemo. Koliko imamo hrane, koliko imamo energije, kakvo je stawe u privredi, kakvi su zdravstveni fondovi, koliko imamo para za penzije i da vidimo {ta moèmo da uradimo. âk i u ovim te{kim slu~ajevima i u ovom te{kom stawu, mi moèmo mnogo boqe da gazdujemo tim na{im resursima nego {to to ~ini ova vlada. Mislim da je zadatak, pre svega, politi~kih stranaka, ako pobede na ovim izborima, da obrazuju jednu sposobnu vladu koja }e boqe da se sna|e u ovom te{kom stawu. Ne samo da nam omogu}i da preìvimo u ovoj situaciji, nego istovremeno da ima i perspektivu {ta }e biti sutra sa Srbijom i Jugoslavijom u Evropi i u okruèwu, i kako da iza|emo iz ove krize u normalan miran ìvot. [to se mene ti~e, ja u ime Demokratske stranke pozivam sve na{e glasa~e, da iza|u i da glasaju. Ja ne pozivam da glasaju za bilo koga, ja pozivam da glasaju za Demokratsku stranku, za druge. Mi smo drugi na svim izbornim listama, dakle po{teno je da glasate za druge. Markovi}: Glasa}e se u Srbiji. Poku{avam da ulijem optimizam jer ima razloga za to. Treba da se radujemo dvadesetom decembru jer smo na domak uspeha i spasa i nadomak promene vlasti ako to èlimo. I da podsetim da je 1990. godine 101 mandat plus 173 od SRS-a, i ove godine kre}e na izbore sa 101 mandatom ali bez onih 73. Zna~i oni su ve} pro{le godine izgubili, u mawini su. Nemojte se pla{iti tog preokreta, promene vlasti. DEPOS nudi , nudi pomo} i re{ewe. I ako se to dogodi dvadesetog, za Srbiju i za sve nas ima nade da ìvimo normalno, kao sav normalan svet. Treba se radovati ìvotu, svi smo jedinstveni samo u gladi i strahu i to je jedino jedinstvo koje nam je Socijalisti~ka partija ponudila za ove tri godine. To je wen rezultat. [ta nas tek ~eka ako bi dvadesetog ponovo rezultat bio kao i pro{le godine, o tome ne sme niko ni da pomisli, a kamoli
352
da to dozvoli sebi, generacijama, svojoj deci i porodicama. Srbijo, dvadesetog napravi preokret! îni mi se da }e tada mo}i, bar na pitawe kako ste, da se da odgovor sre}an sam ,vi{e nema ove vlasti. Ra`natovi}: Stranka srpskog jedinstva èli od gra|ana Srbije da glasaju onako kako èle, kako ose}aju. Smatramo da su ponu|eni razni programi, ali ne smemo da idemo ispod onog na{eg, a to je da moramo da ostanemo uzdignute glave. Smatramo da su i glad i nema{tina boqi nego nemati glavu na ramenu. Smatramo da ne smemo da kukamo dok na{a bra}a, na{a krv, na{ rod u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini ginu i dok im se razaraju ku}e. Opet, moramo da po{tujemo mir u Srbiji, moramo da po{tujemo svetosavqe i da se vratimo kultu porodice i na{e duhovnosti, tradiciji srpstva. Smatramo da }e toga dana srpski narod odlu~iti onako kako Bog kaè. Stranka srpskog jedinstva veruje u Boga, veruje u srpski narod i u Srbiju. Matkovi}: Ja sam uveren da }e predstoje}i izbori da dovedu do ubrzawa i kona~nog razre{ewa nacionalnog pitawa o kome smo postigli visok stepen saglasnosti u Srbiji. Nadam se da }e plodove toga osetiti i na{a bra}a preko Drine u Republici Srpskoj i Krajini. Drugo, mislim da }e ovi izbori da donesu daleko stabilniji politi~ki ìvot u Srbiji. Tre}e, mislim da bi svet iz ove na{e predizborne kampawe i iz tih izbora i rezultata izbora trebalo da dobije jasnu sliku da je Srbija protiv sankcija i da uzrok sankcija nisu partije. Prema tome, to bi bio jedan od najzna~ajnijih impulsa za ublaàvawe, suspenziju ili ukidawe sankcija. I najzad, mislim da }emo mo}i posle ovih izbora da se vi{e angaùjemo oko onih problema koji su po mom mi{qewu najzna~ajniji, a to su privredni, odnosno ekonomski problemi. Nadam se da }e ti problemi sve mawe morati da budu re{avani primarnom emisijom, a sve vi{e realnim radnim tokovima, i realnim poreskim merama koje su, svakako, najva`nije u zdravoj ekonomiji. I mislim da }e se stvoriti uslovi da se najpre podrì ono {to funkcioni{e. Funkcioni{e i crna, i obojena metalurgija, i naro~ito poqoprivreda, i energetika u kojoj imamo izuzetne komparativne prednosti. To bi bila lokomotiva koja }e povu}i fabrike, sisteme koji mogu da funkcioni{u u ovim uslovima. Tako bi se sve ja~e taj privredni to~ak okretao, ukqu~uju}i i privatni sektor. Dra{kovi}: Mi smatramo da se kukwavom ne izlazi iz krize. Naravno da je izlazak mogu}. On je mogu} tako {to }e gra|ani izabrati jednu umnu skup{tinu koja }e imati efikasnu vladu. A efikasna vlada i umna skup{tina }e dovesti do stabilne Srbije u kojoj }e biti mir, u kojoj }e vladati potpuna ravnopravnost, u kojoj }e se svi gra|ani osetiti kao kod svoje ku}e i doìveti svoju domovinu, svoju otaybinu na pravi na~in. Takva stabilna i demokratska Srbija moè na me|unarodnom planu, kao ~inilac stabilnosti na Balkanu, da efikasno za{titi ekonomski, kulturni, politi~ki i dràvotvorni interes Srba koji su danas u drugim dràvama, biv{im republikama Jugoslavije. Mi smatramo tako|e, da stabilna Srbija moè u stvari otvoriti perspektive dru{tvenog razvoja. Molim vas, zamislite zemqu koja ima 600 km me|unarodne plovne reke! Zamislite zemqu koja je ve} s po~etka ovog ve353
ka imala takve sirovinske osnove da se svrstavala u redove vode}ih evropskih zemaqa! Zamislite zemqu koja je imala veliku pokretqivost stanovni{tva i veliku koncentraciju umnih snaga, vredne radnike, pametne poqoprivredne proizvo|a~e, koji su nau~ili da proizvode robu itd. Ja se obra}am Beogra|anima, i gra|anima Srbije samo da se sete kako smo nekada ìveli. Hvala lepo. Dr [e{eq: Ja imam... Voditeq: Dozvolite samo trenutak, imali ste zavr{nu re~ i nije uobi~ajeno da posle... Dr [e{eq: Pa ako je apostrofirana Srpska radikalna stranka, molim vas, replika Mihajlu Markovi}u. U zavr{noj re~i nije trebalo pomiwati druge stranke, ako ste mislili time da se zavr{i. Sada mora. Markovi}: Nemojte to zameriti, hteo sam ne{to povodom izjave od pre deset sekundi, Srbijo i Beogra|ani. Gospodin Dra{kovi} je sada rekao istinu. Ova vlast nema nameru da osloba|a Srbiju sankcija. Ona to prebacuje na vas, gra|ani. Vi }ete svojom trpeqivo{}u morati da oslobodite Srbiju sankcija. Boqe izaberite novu vlast, ~iji je zadatak i politika osloboditi Srbiju sankcija. Nikako ove, koji su vas u to sve uveli. Matkovi}: Ova vlast }e da izvede Srbiju iz sankcija sigurno, ali sa mnogo ve}im kvalitetom na nacionalnom delu i sa novom privrednom strukturom. Voditeq: Gospodine [e{eq, izvolite. Dr [e{eq: Povodom izjave Mihajla Markovi}a samo jedno poja{wewe. Socijalisti~ka partija Srbije nikada nije imala 73 glasa Srpske radikalne stranke. I na pro{lim izborima u decembru mesecu pobedila je opozicija ali mi srpski radikali bukvalno nismo imali sa kime da u|emo u koaliciju. Mnogo su ve}e razlike bile izme|u DEPOS-a i nas, nego izme|u nas i socijalista. Demokratska stranka je bila suvi{e mala u parlamentu pa se sa wom nije moglo ni{ta ni poku{ati. Mi nismo mogli sa DEPOS-om zbog toga {to se on zanosio Pani}em, ]osi}em, monarhijom i ~itavim nizom drugih stvari, da sada ne navodim niz na{ih politi~kih zamerki vama. Voditeq: Gospodine [e{eq, molim vas. Dr [e{eq: Na svu sre}u, ove godine su se stvari bitno promenile. Demokratska stranka Srbije je iza{la iz DEPOS-a, pojavila se kao mo}na snaga na ovim... Voditeq: Molim vas. Dr [e{eq: Ve} je druga~ija politi~ka scena, tako da nema razloga za pribojavawe. Voditeq: To je ve} vi{e od poja{wewa, molim vas. Markovi}: Nijedan zakon u Srbiji nije donet uz glasove DEPOS-a i Demokratske stranke, ili Ma|ara ili bilo koga, nego uz rezervne glasove. Dr [e{eq: Ni to nije ta~no. Mi smo glasali protiv buyeta, mi smo oborili Zakon o prestanku privatizacije dok traju sankcije, mi smo se borili jedini pored Demokratske stranke Srbije koja tada nije bila... Voditeq: Molim vas. Dr [e{eq: Protiv VensOvenovog plana, a to {to ste vi... Markovi}: To je pro{lost.
354
Voditeq: Gospodo, na{e vreme, mislim vreme emisije je isteklo! Ovde je izre~eno u jednom trenutku i mnogo te{kih re~i. Nadam se da je to bilo samo u politi~kom àru, a da ni{ta drugo iza toga nije stajalo. Bilo je i èstoke polemike, nadamo se da je iz toga proiza{lo ne{to konstruktivno. Po{tovani gledaoci, gledali ste emisiju îsta slika izbori 93. Tako|e se nadamo da vam je ona bar malo pomogla da koliko toliko steknete jasniji stav, da li }ete, i za koga, glasati. Hvala na pa`wi.
VI SLOBINA EKONOMIJA ILI SOCIJALNA EUTANAZIJA

NTV Studio B, 10. decembar 1993. godine Olivera Miletovi}: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e! Narednih 90 minuta, koliko }emo se druìti, pripada Srpskoj radikalnoj stranci a na{ ve~era{wi sagovornik je ~ovek koga ne treba posebno predstavqati, predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Gospodine [e{eq, dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Voditeq: Od izlaska na izbore deli nas 9 dana. Pored nedavno izvr{ene denominacije dinara, mi ìvimo u vremenu kada nam je za kupovinu jedne marke, kako je to dana{wa Politika objavila potrebno 5 kg dinara, dok je ìvot u odnosu na decembar pro{le godine poskupeo ~ak za 222 milijarde odsto. Va{ predizborni slogan je Mi znamo kako. Dakle, kako Srpska radikalna stranka misli da organizuje rad vlade i kako misli uop{te da promeni ovu situaciju? Dr [e{eq: Mi mislimo da je dobrim delom dana{wa krizna situacija izazvana spoqnom blokadom i sankcijama Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, blokadom velikih sila. Ali to nije glavni razlog. Glavni razlog je jedna nesposobna, korumpirana i kriminalu sklona vlast, kakva je vlast Socijalisti~ke partije Srbije. îtave ove godine mi smo, jednu za drugom, otkrivali kriminalne afere u koje su ume{ani ~elnici Socijalisti~ke partije Srbije, i pokazali narodu da zapravo ta vlada vi{e nema {ta da ponudi. Vidite, ova inflacija koju sada imamo ve} je jednom kroz istoriju doìvqena na prostoru Nema~ke posle Prvog svetskog rata. Posle te inflacije do{ao je oporavak. Ta inflacija je tamo, na neki na~in, bila programirana. Nema~ka je velikom inflacijom izbegla pla}awe reparacija zbog {tete koja je nanesena zapadnim silama u Prvom svetskom ratu. Zapadne sile su napravile jednu gre{ku pa su tu {tetu obra~unale u nema~kim markama. Nema~ka je na zgodan na~in tom velikom inflacijom uspela da izbegne isplatu onoga {to je dugovala. Kod nas je inflacija ove vrste, pre svega, rezultat nesposobne vlasti. Inflacija je ve} pre{la 20.000% mese~no, a mogu}e je da u decembru mesecu dostigne i novu nulu, dakle da imamo inflaciju od 100.000%, {to jo{ niko na svetu nije zabeleìo. Otkud inflacija? Inflacija zbog preteranog {tampawa novca. Za{to zbog preteranog {tampawa novca?
355
Voditeq: Da li mogu samo za trenutak da vas prekinem htela sam da vas pitam ne{to vezano za to da li su ta~ne informacije da se novac {tampa po potrebi u Srbiji, u Crnoj Gori, i u srpskim krajinama? Dr [e{eq: Ne {tampa se novac, izdaje se ìralni novac. Dakle, pove}ava se masa novca u opticaju, emituje se novac. Kako se emituje? Tako {to vlast, recimo, u Srbiji odlu~i da se omogu}i jednoj od poslovnih banaka da doda jo{ nekoliko nula na svoj ukupni saldo. I to je, dakle, jedna vrsta fiktivnog novca. On nije {tampan. On ne postoji u nov~anicama, ne postoji ni u kakvom realnom pokri}u. Taj novac je jednostavno stvoren dodavawem nula i sada on sluì za neke obra~une, za neke fiktivne ìralne isplate, kako se to kod nas uobi~ajeno naziva. Za{to se ovoliko novca {tampa? Pre svega zato {to dràva nema realne izvore prihoda za pokrivawe potreba u saveznom i republi~kom buyetu. A ostala je bez tih prihoda zbog vrlo lo{e privredne situacije, zatim zbog velikih dràvnih tro{kova koji se ne mogu pokriti ni u mnogo bogatijoj zemqi, a da ne izazovu katastrofalne posledice po ukupno stawe u privredi. Nema dovoqno robe na trì{tu. Kada nema dovoqno robe na trì{tu dolazi do skoka wihovih cena. Dakle, deluje zakon ponude i potra`we. A vlast uz to jo{ {pekuli{e novcem koji se {tampa. Recimo, ja bih mogao da razumem da je vlasti potrebno da na{tampa dovoqno novca da isplati penzije. Me|utim, problem je u tome {to ne ide odmah penzionerima nego se prethodno novcem {pekuli{e, manipuli{e, on se nekoliko puta obrne na crnom trì{tu i obezvre|en, posle nekoliko dana, stiè penzionerima. Recimo, danas vlada saop{ti da se pove}avaju penzije za nekoliko puta u odnosu na prethodne. I kad ~ovek to odmah danas obra~una izgleda kao da je realan iznos penzije zaista pove}an. Me|utim, on treba da ~eka danima, pet-{est dana, nekada i 10 dana dok wemu ta penzija zaista stigne, a za to vreme {tampanim novcem neko operi{e. Tim novcem se kupuju devize na crnom trì{tu, na bilo koji od ovih na~ina koji su poznati. Najgori slu~aj obezvre|ivawa novca je otkup deviza ìralnim putem preko poslovnih banaka u dru{tvenom vlasni{tvu. Kada se ovaj novac obrne nekoliko puta, neko na tome zaradi. Onoliko koliko taj neko obrtawem novca na crnom trì{tu zaradi zakine se penzionerima. Tipi~an je primer upravnika Pan~eva~ke po{te. O tom primeru je pre ne{to vi{e od mesec dana pisala na{a {tampa. Ujutru do{ao sve` novac u Pan~eva~ku po{tu, velike koli~ine tog novca trebalo je isplatiti penzionerima. Umesto da po{tari raznose penzionerima, direktor Po{te na svoj potpis, na potvrdu, uzeo je ujutru svu koli~inu novca, ~itavog dana obrtao na crnom trì{tu, kupovao devize i uve~e ìralno uplatio na ra~un po{te isti iznos koji je ujutru podigao. I formalno-pravno gledaju}i, sve je u redu! Nema nikakvih problema, nema pronevere. Koliko je po{ta ujutru imala novca, toliko ima popodne. Ali, on je ogromnu koli~inu deviza zaradio ~itavog dana kupuju}i za ove dinare novac. I ba{ tu razliku koju je on ostvario mi vidimo kao jedan realni gubitak u ukupnom iznosu penzija koja ide penzionerima. Jer, na ovakvim malverzacijama nemogu}e je iz ni~ega ne{to stvoriti. Kada ne{to stvorite na ovaj na~in, uvek ste nekome ne{to oteli. Kada obr}ete tu|i novac, pa mu ga vra}ate obezvre|enog,
356
vi ste zapravo tom ~oveku, tom penzioneru oteli. Oteli ste mu hleb, oteli ste mu mleko, oteli ste mu ode}u, obu}u, oteli ste mu kiriju. Oteli ste mu ìvot, jednostavno. Voditeq: S tim u vezi postavila bih vam jedno sasvim konkretno pitawe. Malopre ste pomenuli crno trì{te, deficitarnu robu. Svima je jasno, svim gra|anima Srbije da su na{e prodavnice prazne, da su deficitarne robe i so, i bra{no, i {e}er. Istovremeno, svakoga dana u dnevnim novinama moèmo pro~itati oglase u kojima se ta ista roba nudi za devize. S druge strane, imamo veliki procenat robe koji nije oporezovan, bela tehnika, obu}a, a ta roba se, tako|e, prodaje {vercerskim kanalima. Da li to prakti~no zna~i da je u ovoj dràvi kriminal legalizovan? Dr [e{eq: U ovoj dràvi najgori kriminalci su u dràvnom vrhu! Ovom dràvom vladaju kriminalci. U tome je problem. Vidite kako dràva {pekuli{e tim vitalnim ìvotnim namirnicama. Prvo prevari seqaka kod otkupa p{enice. Seqaku je propisana, na na{e izri~ito zalagawe, otkupna cena p{enice 25 pfeninga po kilogramu i ta cena je vaìla samo prvog dana kada niko jo{ nije stigao da proda ni kilogram ovogodi{weg roda u junu mesecu. Za pet dana to je ve} stiglo na 5 pfeninga. Obezvre|ena je p{enica kada je pla}ana seqacima. Pa su ~ak ~ekali dok ne stigne novac. Seqacima je oteto tako {to su morali vi{e da uloè u proizvodwu tone p{enice, nego {to su za tu tonu dobili od dràve. I sada dràva diktira nisku cenu bra{na, uqa, {e}era, i nekih drugih namirnica. Za{to ona to radi? Zato da bi ona {to jeftinije do{la do toga, da bi do{li dràvni mo}nici, mnogi ministri koji su ume{ani u razne kriminalne afere. Svaki ministar koji ima neku svoju privatnu firmu ili je blizak nekoj privatnoj firmi. Javna je tajna, recimo za predsednika Vlade Republike Srbije Nikolu [ainovi}a da krade preko firme ATL. On toj firmi name{ta poslove, odre|uje monopolski poloàj na trì{tu i uzima sebi izvestan procenat. Oni po jeftinim cenama dobiju bra{no, ili ìto, uqe, {e}er, i to izvoze. Imaju kurentnu robu, prodaju po ceni koja je ne{to nià ispod svetske i lako je prodaju. Razliku u novcu uzimaju u svoje yepove. Recimo, na{i neki privatnici su uspeli da obezbede u Makedoniji trampu jestivog uqa, koga je kod nas bilo u izobiqu u skladi{tima, ali ga nije bilo na trì{tu jer se wime {pekuli{e. Privatnici su obezbedili razmenu: 1 litar uqa za litar dizela. Dràva je zabranila da oni to sprovedu u delo. Dràva je rekla da }e to da se radi iskqu~ivo na nivou dràve, odnosno na nivou firmi u dru{tvenom vlasni{tvu na ~ijem su ~elu qudi koji su ~lanovi Socijalisti~ke partije Srbije. I oni umesto da postignu taj isti omer 1 litar za 1 litar, oni su dali litar uqa za 100 litara dizela. Postavqa se pitawe {ta se desilo sa onom petinom dizela. Oti{lo u privatne yepove. Direktori dru{tvenih firmi kada posluju ili u zemqi ili u inostranstvu, traè proviziju od svakog posla. Za{to smo mi uvozili decenijama zastarelu tehnologiju? Zato {to onaj ko ode iz dru{tvene firme da pregovara, dobije odre|enu proviziju i potpi{e lo{ ugovor za svoju firmu. Tako nam se nagomilala lo{a tehnologija i ma{ine koje nikada nikome ne}e biti potrebne.
357
Sada oko svih ovih poslova. Recimo, direktor dru{tvenog preduze}a sklopi ugovor sa privatnom firmom koju vodi wegov brat, ro|ak, prijateq, poznanik itd, i to nepovoqan ugovor za svoju firmu. Upropasti interese svoje firme, ali deli profit sa onim privatnikom kome je omogu}io da na tako lak na~in do|e do zarade. [ta se de{ava sa cigaretama? Recimo, cigarete su jedna od osnovnih stavki na osnovu kojih se ubirawem poreza na promet snabdeva dràvni buyet. Vi ne moète uop{te da uhvatite sve konce kojima cigarete idu na crno trì{te. U kioscima ih uglavnom nema. Za{to? Zato {to neko ve} u fabrici proda cigarete {vercerima, privatnicima, qudima koji su bliski vlasti i oni sa tim cigaretama idu na crno trì{te. Prvo, oni na crnom trì{tu odrede cenu koja je vi{a od one koja je propisana i po kojoj bi se cigarete prodavale u kioscima. A drugo, dràvi ne pla}aju nikakav porez. Dve godine insistiramo da se porez na cigarete pla}a na izlasku iz fabri~kog kruga. Socijalistima se to ne isplati. Za{to? Zato {to onda gube jedan od na~ina da pqa~kawem naroda steknu bogatstvo za sebe, da to bogatstvo iznesu napoqe i ba{ ih briga {to }e Srbija grcati u sve ve}oj bedi. [to se ti~e svih drugih roba, situacija je veoma sli~na. Voditeq: Oni putem crnih kanala kupuju boks cigareta za 4 marke, prodaju ga za 10 maraka i fakti~ki imaju ~istu zaradu od 6 maraka, pri tom ne pla}aju}i porez. S tim u vezi, pitala bih vas jo{ ne{to. Dakle, u ovako jednom poreme}enom sistemu vrednosti, kada jedan sitan {vercer zara|uje vi{e nego profesor fakulteta, ova ilustracija sa cigaretama je dobar primer... Dr [e{eq: Nije problem u sitnim {vercerima. Treba wih razumeti. To su qudi koji su ostali bez posla, koji su na prinudnom odmoru, koji od svoje plate ne mogu da ìve. Problem je u krupnim dràvnim {verecerima. U onima koji su upropastili privredu, pa jo{ u~estvuju u ~erupawu onih jadnih, bednih ostataka dru{tvenog bogatstva. Voditeq: A kako Srpska radikalna stranka, ako uop{te do|e na vlast, misli da stimuli{e gra|ane, da ih motivi{e da se vrate poslu? Dr [e{eq: Vidite, ne treba govoriti qudima da se vrate poslu. Meni su sme{ni svi oni koji se zalaù za rad. Pustite vi svakog ~oveka da sam odlu~i ho}e li da radi ili ne}e da radi. Rad je potreba. I onaj ko ose}a ve}u potrebu za radom, tome treba stvoriti uslove da zadovoqi svoju potrebu. A ne nagovarati qude na rad. Kada ~ujem neke politi~are iz vladaju}e stranke kako kaù treba mnogo vi{e raditi, meni se kosa digne na glavi. To je sme{no. To je sli~no onom natpisu na ulazu u koncentracioni logor rad osloba|a. Pustite vi svakog ~oveka da proceni ho}e li, i koliko }e raditi. Ali, dru{tvo mora da mu stvori {ansu da on zaista svojim radom obezbedi sopstvenu egzistenciju. Zbog toga nam je neophodna {to skorija, {to hitnija privatizacija. Ako ostanu fabrike u rukama direktora iz dru{tvenog sektora, ako to ostane u rukama qudi koji su ~lanovi Socijalisti~ke partije Srbije, nesta}e te fabrike, osta}emo bez wih, a preli}e se iz wih bogatstvo u ruke pojedinaca koji su krajwe neodgovorni prema sudbini sopstvenog naroda i dràve. Vidite, socijalisti su namerno forsirali, u vreme kada se nije moglo
358
izbe}i bar verbalno zalagawe za privatizaciju, forsirali su onaj vid privatizacije koji }e u narodu stvoriti odvratnost prema samom pojmu privatizacije. Forsirali su onaj vid privatizacije koji je doveo do najve}ih pqa~ki i pronevera. A ko su najve}i pqa~ka{i i proneveriteqi u tom obliku privatizacije? Opet qudi bliski reìmu! Ko je mogao bez ikakvog ulagawa, bez ikakvog sopstvenog novca da otkupi fabrike? Qudi koji su bliski vlasti. Voditeq: A kojim mehanizmima, kojim dràvnim telima Srpska radikalna stranka misli da izbegne taj proces privatizacije, da se ne bi opet desilo ovo {to se desilo? Dr [e{eq: Ne}emo mi da izbegnemo proces privatizacije. Voditeq: Ovakav? Dr [e{eq: Nego moramo privatizaciju na nove osnove da postavimo. Mora se promeniti zakon o privatizaciji. Mi se ve} godinama zalaèmo, neprekidno na skup{tinskim sednicama i u republi~kom i u saveznom parlamentu, da se prvo sva dru{tvena svojina pretvori u dràvnu, da dràva postane i odgovorna za wenu sudbinu, a onda da se putem javnih licitacija proda onome ko ponudi vi{e novca. Ne postavqa se pitawe ho}e li to biti neko doma}i ili stranac, ko ponudi vi{e novca. Dràva treba da mu propi{e tri obaveze. Jedna je obaveza da u roku od pet godina ne mewa proizvodnu namenu, globalnu proizvodnu namenu. Razume se, mora se usavr{avati tehnologija, mora se nova roba iznositi na trì{te, odustajati od proizvodwe starih itd. Ali u onoj privrednoj sferi u kojoj je ranije poslovala, ta fabrika mora da nastavi svoju delatnost, da se ne bi desilo da neko ko otkupi fabriku, odmah proda ma{ine i po~ne da izdaje poslovni prostor u svojoj firmi, da otpusti radnike i sli~no. Zatim, druga bi obaveza bila da se ne smawuje broj zaposlenih radnika. I tre}a obaveza da se ispla}uje minimalna plata koju odrede dràvni organi. I to je sve. Dràvu nema {ta vi{e da interesuje. A kod nas je dolazilo do privatizacije ~istom papirologijom. Neko obe}a svoj kapital koji }e jednog dana uneti, ili popi{e neku svoju drugu imovinu, neke nekretnine koje nemaju nikakve veze sa tim proizvodnim procesom, i kaè da on to unosi u fabriku. Tako dobije ogromno bogatstvo bez ikakvog tro{ka. To se mora izbe}i. To ne moè da izdrì ova zemqa. A moè se izbe}i samo promenom zakona. I svaki put kada smo traìli da se promeni Zakon o privatizaciji, vlast to nije prihvatala. A letos je htela da obustavi privatizaciju uop{te i to joj nismo mogli dozvoliti. I sada, kada su obrukali sam pojam privatizacije, oni bi da zadrè dru{tvenu svojinu, jer dru{tvena svojina je idealna za reìm ovog tipa. Nema nikakve odgovornosti za poslovawe, a sve rezultate, sve eventualne uspehe, vlast sebi pripisuje. Reìm, recimo, neke fabrike dovodi u monopolski poloàj finansiraju}i ih iz primarne emisije ako su na ~elu fabrika neki mo}nici Socijalisti~ke partije. Imamo ~itav niz primera takvih fabrika. Ako neka fabrika nije pod kontrolom reìma, ona je osu|ena na propast. Ovoj zemqi predstoji jedno veliko spremawe. To spremawe ne moè izvesti onaj ko je kriv za situaciju u kojoj smo se na{li.
359
Voditeq: Vi ste me|u prvima, ako ne i prvi dotakli pitawe pqa~ke stole}a: Dafiment banke i banke Jezdimira Vasiqevi}a. Gra|ani su imali priliku da vide kako gospo|u Dafinu Milanovi} prima predsednik Savezne vlade, gospodin Konti}. Jezdimir Vasiqevi} je sa predsednikom crnogorske Vlade, gospodinom \ukanovi}em, kupovao Sveti Stefan. Drugim re~ima, gra|ani su imali odre|eno poverewe s obzirom da su mislili da iza svega toga stoji dràva. Desilo se to {to se desilo, gra|ani su opqa~kani, novac je na vol{eban na~in nestao ukqu~uju}i i onaj misteriozni avion koji se spustio. Me|utim, ono {to zabriwava je ~iwenici da mi ponovo imamo razne {tedionice koje nude 10%, 20%, razne berze kapitala, a ipak svi }ute. Dakle, za{to opozicija ili ta~nije, za{to va{a stranka konkretno, ne pokre}e ni{ta na tom planu da se to pitawe razre{i, da se slu~aj Dafine i Vasiqevi}a ne ponovi? I uop{te, moète li obe}ati glasa~ima {ta }ete u~initi ako do|ete na vlast, ho}e li biti ikakve {anse da se deo novca vrati gra|anima? Dr [e{eq: Mi smo pokretali to pitawe. I podneli smo inicijativu u Saveznoj skup{tini da se u dnevni red jedne od sednica Ve}a gra|ana stavi pitawe funkcionisawa privatnih banaka, pre svega Jugoskandika i Dafiment banke, da se utvrdi odgovornost dràvnih organa za wihovo poslovawe, da se utvrdi krivica i da se traè na~ini da se obe{tete gra|ani. Reìm je forsirao i ove dve i mnogo drugih privatnih banaka. Reìm im je davao punu podr{ku. Vi ste pomiwali Radoja Konti}a, \ukanovi}a. Trebali ste da pomenete i Slobodana Milo{evi}a. On je bio veoma blizak sa Jezdimirom Vasiqevi}em, a u dobrim odnosima i sa Dafinom Milanovi}. Videli ste koliki im je publicitet davala dràvna televizija. Ogroman publicitet. Prosto su nagovarali stanovnike Srbije da {tede u tim bankama. I onda, novac je jednostavno nestao. Kako je nestao? Neko je uzeo taj novac. Taj novac nije mogao bez traga nestati. A reìm se pona{a kao da se ni{ta posebno nije desilo. Vidite, najmawe milijardu dolara duguje Dafiment banka {tedi{ama. Dafina Milanovi} je jo{ uvek na slobodi. Pa to je nezamislivo u civilizovanom svetu. Kada se banka na|e sa tolikim gubitkom onda mora neko za to da odgovara. Gde je taj novac? Danima su ~elnici Socijalisti~ke partije Srbije iznosili novac iz Dafiment banke posle blokade banke, proletos. Danima! Neki su iznosili za svoje prijateqe i poznanike. A Dragoqub Milanovi}, glavni i odgovorni urednik Televizije Beograd, za procenat je iznosio i sasvim nepoznatim qudima, 20-30% je uzimao sebi od wihove u{te|evine da bi im izvukao taj novac. Kada je jo{ letos na{ savezni poslanik \or|e Tani} postavio pitawe Dafiment banke u Saveznoj skup{tini, posle toga ga je zvao li~no Dragoqub Milanovi}, pretio mu, ~ak mu pretio i smr}u ukoliko nastavi da se me{a u poslove Dafiment banke i da napada Dafinu Milanovi}. Se}ate se koliko je dràvna televizija davala publiciteta Dafininim obe}awima da }e po~eti isplata 1. juna, pa 1. jula, pa 1. novembra. Verovatno na|u desetak gra|ana kojima daju bednih 50 maraka, i na tome se sve zavr{i. âk su u novinama objavqivali spiskove {tedi{a kojima }e navodno dati {tedne uloge. I ni{ta od toga nije bilo.
360
Znate {ta je radila Dafina Milanovi}? Potkupqivala je neke novinare u Beogradu da o woj pozitivno pi{u, u pozitivnom kontekstu, da joj daju veliki publicitet kada joj to zatreba, da ne pi{u kriti~ke tekstove, da je ne napadaju i sli~no. Sli~an je slu~aj i Jezdimira Vasiqevi}a. Jezdimir Vasiqevi} je imao sve privilegije pod ovim reìmom. Uz wegovu podr{ku uradio je sve {to je uradio. I sada reìm pere ruke kao da se ni{ta nije desilo. Uostalom, taj reìm je pokrao narodu i pare od stare devizne {tedwe, za koju je garant federacija. Zato se ne treba mnogo ~uditi {to je i ovo bilo tako. Kako taj novac vratiti narodu? Ne treba o~ekivati da }e ga reìm Socijalisti~ke partije Srbije vratiti. Oni to nikada ne}e vratiti. Nisu bili u stawu da vrate ni 200.000 maraka za koje su priznali da su dobili od Jezdimira Vasiqevi}a, koje je Jezdimir Vasiqevi} na ruke dao Neboj{i ôvi}u. Kaù da su vratili, ali vratili su dinarski iznos koji ne iznosi ni 10.000 maraka. To je velika prevara. Oni su obra~unali marke po onom kursu kada su ih dobili, pretvorili u dinare, pa taj dinarski iznos isplatili, kada je to ve} bilo krajwe obezvre|eno. To su prevare kojima se oni sluè. A da pitamo Neboj{u ôvi}a koliko je on li~no dobio novca od Jezdimira Vasiqevi}a. Koliko su drugi funkcioneri u Srbiji dobili li~no novca i od Dafiment banke i od Jezdimira Vasiqevi}a i drugih privatnih banaka. Da upitamo Slobodana Milo{evi}a koliko je on u to ume{an. Pokazalo se da je tome sklon. Jer ako nije neposredno on uzimao iz privatnih banaka, on je kao bankarski stru~wak znao da je nemogu}e mese~no ispla}ivati kamatu od 12%. To je suvi{e velika kamata i kada se godi{we obra~unava. Godi{we 12% nemate nigde u svetu kamatu na {tedni ulog. Jedno vreme je imala Australija od 17%, me|utim ni oni vi{e to ne mogu izdràti odavno. Nema nigde 12%, u Americi je 5% godi{wa, mo`da nije ni toliko. On je znao da je nemogu}e 12% davati mese~nu kamatu. Za{to nije reagovao? Zato {to je imao interesa da ne reaguje. I gde je oti{ao novac? Nije to moglo oti}i samo Jezdimiru Vasiqevi}u i Dafini Milanovi}: oti{lo je mnogima iz vrha Socijalisti~ke partije Srbije, iz vrha reìma. Uostalom, sam Milo{evi} je pokazao na jednom drugom slu~aju ~emu je sve sklon. Vidite ovo oko malverzacija sa primarnom emisijom. Sve se radi pod wegovim nadzorom. Guverner Atanackovi} je radio sve {to mu je Milo{evi} nalagao. Po ìralnom kursu poslovne banke otkupe velike koli~ine deviza, ovde se dinar obezvredi, ovde penzioneri gladuju, radnici gladuju, nezaposleni pogotovo, sve kategorije stanovni{tva su sada ugroène, a novac se iznosi na Kipar. I to ne na dràvni ra~un. Kaù ne moè na dràvni ra~un, jer bi zapadne sile to blokirale, pa iznose na privatne ra~une wima pouzdanih qudi. Sada mi treba da im na re~ verujemo, da ti qudi to ne}e ukrasti. Svako do|e u isku{ewe kada se na ra~unu na wegovo ime na|e 100.000 miliona maraka, recimo. Znate, pitawe je ko ostaje po{ten pa do kraja ~uva taj novac za dràvne potrebe, a ko se polakomi pa dobar deo tog novca uzme za sebe. A kada znamo kakvi su socijalisti, kako su lakomi, onda nema velike nade da se taj novac vrati.
361
Daqe, i za kamatu koja se ispla}uje na te ogromne nov~ane iznose, postavqa se pitawe gde je, kome odlazi. [ta je najgori problem u svemu tome? Oni su izgubili evidenciju na ~iji je sve ra~un i{ao taj novac. Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq, ~ini mi se da vladaju}a stranka u proteklom periodu nije mogla da vlada bez va{e pomo}i. [ta vas je motivisalo da tako dugo toleri{ete jednu o~igledno pogre{nu vladavinu? Dr [e{eq: Na pro{lim izborima u decembru mesecu pobedila je opozicija. Me|utim, bili smo u pat poziciji. Nismo imali sa kime da formiramo vladu. Demokratska stranka je bila suvi{e slaba, imala je samo 6 poslanika, pa su formirali poslani~ku grupu sa reformistima, bilo ih je 8, pa sa Seqa~kom strankom Srbije, ukupno 11 poslanika. DEPOS se jo{ zanosio Milanom Pani}em, Dobricom ]osi}em, zanosno se monarhijom. Zanosio se mnogim stvarima koje su bile u krajwoj suprotnosti sa osnovnim programskim ciqevima Srpske radikalne stranke. Jednostavno sa wima je bilo nemogu}e formirati koaliciju. A sa socijalistima, tako|e, nismo hteli u koaliciju. Nismo smeli sa wima u koaliciju. Za{to? Zato {to bi oni bili ja~i partner u toj vladi, oni bi imali va`nija ministarstva, va`nije resore. Mi bismo bili slabiji partner koji ne bi nikada mogao da nametne svoje programske zahteve, svoje programske ciqeve. Jednostavno bi nas izmanipulisali, a ni{ta ne bismo mogli na boqe da promenimo. I u takvoj pat poziciji mi nismo smeli dozvoliti da se odmah u januaru izlazi na nove izbore, ako smo ve} u decembru imali izbore. Onda bismo mi bili krivci {to nije bilo mogu}e formirati dràvne organe, itd. I mi smo zato odlu~ili da pruìmo {ansu socijalistima da formiraju mawinsku vladu. Dugo su nas socijalisti nagovarali da u|emo u tu vladu, da stupimo u koaliciju. Se}ate se mo`da, nedavno je, pre jedno dva meseca, Borisav Jovi} u intervjuu na televiziji Politika izjavio da mi nismo hteli o tome ni da razgovaramo. I zaista je tako bilo! Rekli smo: sa vama u vladu ne}emo, ono {to vam mi moèmo pruìti to je da prvi put glasamo za poverewe Vladi [ainovi}a. To je bilo negde u februaru mesecu. Mi }emo vam omogu}iti da formirate vladu, ali smo i na samoj skup{tinskoj sednici rekli bi}emo najo{triji kriti~ari te vlade. I odmah smo vladu sa~ekali na prvom wenom aktu, na predlogu buyeta, i glasali protiv buyeta. Ta~ku po ta~ku smo iskritikovali taj buyet. Traìli smo da se ukinu mnoge stavke koje su zaostatak iz pro{log vremena, finansirawe nekih stvari koje jednoj normalnoj i ozbiqnoj dràvi nisu potrebne itd. âk, recimo, nekog ~asopisa koji niko ìv ne ~ita, Aktiv za pravne i dru{tvene nauke, koji je iskompromitovan pre 30-40 godina, koji niko ìv od pravnika ne ~ita, jer tamo jednostavno nema {ta da se pro~ita. I ~itav niz drugih stvari. Nismo uspeli da im oborimo buyet. Pa smo onda u aprilu mesecu podneli zahtev o promeni zakona o Radio-televiziji Srbije, da se formira vi{estrana~ki Upravni odbor Radio-televizije, koji }e odgovarati strukturi Skup{tine. Nisu nas podràle druge opozicione stranke i nismo uspeli. Onda smo tokom maja meseca imali jedan èstok sudar sa socijalistima, oko VensOvenovog plana. Socijalisti i Slobodan Milo{evi} su poku{ali da VensOvenov plan nametnu Republici Srpskoj. Mi smo se su362
protstavili, razvalili smo im onu tzv. svesrpsku skup{tinu u Sava centru, pa smo dràli veliki miting u Loznici pod naslovom Drina ne}e biti granica. Pa smo otr~ali u Republiku Srpsku da tamo ubedimo narod ako je uop{te i bilo tamo nedoumica oko toga, ali uglavnom nije bilo da ne treba ni po koju cenu da prihvataju takav ultimatum. Pa je onda do{ao na red Dobrica ]osi}. Mi smo jednostavno ucenili socijaliste. Odmah po~etkom ove godine podneli smo zahtev da se smeni Dobrica ]osi} zbog kr{ewa Ustava i u ta~kama smo naveli kako je sve kr{io Ustav. Socijalisti su bili protiv toga, jer nakon poraza Milana Pani}a, ]osi} se privoleo Milo{evi}u i po~eo da mu sluì, da izvr{ava sve ono {to bi mu Milo{evi} postavio kao nalog. On mu se potpuno priklonio, ali mi nismo odustajali od toga da ]osi}a treba smeniti jer je pro{le godine kr{io Ustav. I dokazali smo kako ga je sve prekr{io. Krajem maja smo jednostavno ucenili socijaliste, kada se primakao taj posledwi dan prole}nog zasedawa Savezne skup{tine, da se na{ zahtev mora staviti na dnevni red. Od wih smo traìli da podrè taj zahtev, ina~e }e im pasti Vlada Nikole [ainovi}a. DEPOS je ve} bio podneo zahtev za izglasavawe nepoverewa [ainovi}u. I socijalisti su morali da se tome priklone, ali da ne bi ispalo kako prihvataju na{u argumentaciju za smewivawe ]osi}a, oni su onda montirali onu stvar sa zapisnikom o sastanku sa generalima, gde je vaqda ]osi} traìo podr{ku generala za neke vanustavne postupke. Ja taj tekst nisam ni ~itao, oni su ga pokazivali samo na Ve}u republika poslanicima, ali u svakom slu~aju, ]osi} je smewen. U junu se vodila debata o poverewu Vladi [ainovi}a. I tada smo najo{trije napali Vladu [ainovi}a. O{trije nego DEPOS-ovi poslanici ili poslanici Demokratske stranke. I tada se [ainovi} izvla~io tako {to je tvrdio da su imali veoma malo vremena, da nisu stigli da primene svoje programe za suzbijawe inflacije, za obnovu privredne inicijative itd. Na to smo mi rekli pa ako niste imali vremena, ako imate te programe, evo vam jo{ tri meseca, da ne kaète sutra oborili smo vas, a da niste ni poku{ali da to ostvarite. Da vidimo kakvi su ti programi. Imate rok do 15. septembra da pokaète prve pozitivne rezultate. Ako ih do tada ne pokaète, onda morate pasti. Onda su oni krenuli sa tim programima. U nekim od tih programa je bilo nekoliko dobrih stvari. Recimo to oko ujedna~avawa zarada do omera 1:4. Mi smo traìli 1:3, u dràvnom i dru{tvenom sektoru, oni su prihvatili 1:4 i Savezna i Republi~ka Vlada, ali nikada nisu ni poku{ali da to sprovedu u praksi. Voditeq: A {ta je sa dràvnom televizijom? Oprostite, vi ste, va{i radikali su omogu}ili da se TV pretplata pla}a preko ra~una za elektri~nu energiju. Mislim, sasvim je jasno da je Televizija Beograd ekspozitura SPS-a. Dr [e{eq: Mi smo podneli zahtev da se u potpunosti ukine televizijska pretplata. Jo{ letos je raspravqano da li }e se, kada ve} ne{to postoji kao obaveza, da li }e se uspeti posti}i da tu obavezu plate svi. Jer, neki su to pla}ali redovno, i obi~no je to radila sirotiwa. Sirotiwa najredovnije gleda da izmiri sve svoje obaveze. Znate, siroma{an ~ovek, ~o363
vek sa malom platom ili malom penzijom, ~im primi platu ili penziju odmah ùri da izmiri te osnovne mese~ne obaveze, kao {to su kirija, struja, radio-televizijske pretplate i druge obaveze te vrste. Ono {to ostane, to je za hranu. A oni koji su boqe stoje}i, izbegavali su takvu obavezu. Posebno su je izbegavali [iptari na podru~ju Kosova i Metohije. I to je bio osnovni motiv da to podrìmo. Me|utim, odmah zatim iza{li smo sa inicijativom da se ukine svaka televizijska pretplata. Jer za{to bi gra|ani bili obavezni da pla}aju pretplatu za dràvnu televiziju, kada dràvna televizija ve} ima konkurenciju u mnogim privatnim televizijama. U Beogradu ima nekoliko privatnih televizija. U unutra{wosti tako|e u mnogim mestima postoje privatni televizijski centri. Za{to bi neko bio obavezan da gleda samo dràvnu televiziju, ili da pla}a dràvnu televiziju. Mo`da neko ne}e da pla}a nikakvu televiziju, jer ne}e da gleda nikakav program. A neko ne}e da gleda dràvnu, ali ho}e da gleda neku privatnu televiziju. I za{to bi dràvna televizija bila privilegovana u odnosu na privatne televizije. Ako su privatne televizije u situaciji da moraju da se finansiraju iskqu~ivo iz prihoda koje svojim komercijalnim nastupima ostvare, koje ostvare reklamama, za{to se tako ne bi finansirala i dràvna televizija? Za{to bi ona imala privilegiju da jedino woj svakog meseca bude obezbe|en prihod? Vidite, nijedno preduze}e u na{oj zemqi nema obezbe|en prihod svakog meseca, pa za{to bi to imala dràvna televizija? Voditeq: Napadi na vas, u gotovo specijalnim emisijama dràvne televizije, po svojim scenarijima su gotovo identi~ni onim iz vremena Josipa Broza. Osu|uju vas mesne zajednice, komiteti, kolektivi itd. Da li vam to {teti ili donosi popularnost? Da li narod prepoznaje ve} vi|en scenario? Dr [e{eq: Ja mislim da je to koristilo Srpskoj radikalnoj stranci. To je pokazalo paniku u kojoj se nalazi Socijalisti~ka partija Srbije. Svi ti napadi na Srpsku radikalnu stranku, a u isto vreme blokada Srpske radikalne stranke na dràvnoj televiziji su to pokazali. Od 20. septembra mi smo apsolutno blokirani na dràvnoj televiziji. Ni sa jedne na{e konferencije za {tampu koju redovno odràvamo svakog ~etvrtka nije bilo nijedne informacije na dràvnoj televiziji. Tri, ~etiri puta su ~ak slali svoju ekipu da snimi na{u konferenciju za {tampu, vaqda da direktno nose snimak da informi{u Milo{evi}a, ali na dràvnoj televiziji ni{ta nisu emitovali. To govori kolika je samovoqa Socijalisti~ke partije Srbije, ali mnogo vi{e govori koliki je wihov strah, jer nikada nisu primenili ni prema jednoj drugoj politi~koj partiji ono {to primewuju protiv Srpske radikalne stranke. Oni su odavno shvatili da smo im mi jedini ozbiqan politi~ki protivnik. Neboj{a ôvi} je to shvatio jo{ u januaru mesecu ove godine, da socijalisti jedino radikala treba da se boje i da su im jedino radikali ozbiqni konkurenti u borbi za vlast. Pokazalo se da je to kona~no shvatila i ~itava Socijalisti~ka partija. Nije nama krivo {to su socijalisti to shvatili, nego {to zloupotrebqavaju dràvne medije u svoje propagandne svrhe, {to su dràvnu televiziju pretvorili u informativni bilten Socijalisti~ke partije Srbije!
364
Gledajte, iz dana u dan koliko prostora posve}uju svojim predizbornim aktivnostima i aktivnostima satelitskih stranaka kao {to su Stranka srpskog jedinstva, ili Savez komunistapokret za Jugoslaviju. Nema wihove manifestacije koje nisu prezentovali u udarnim televizijskim terminima. Uradili su i ne{to mnogo gore. Po~eli su da hapse ~lanove Srpske radikalne stranke, sa velikom pompom. Voditeq: Ja se izviwavam. U vezi toga, htela bih da postavim jedno pitawe. Srbi su hapsili dobrovoqce, ratnike, ~etnike, ~ak kako sam ja informisana, qude koji su bili raweni na rati{tu. Istovremeno neki qudi u inostranstvu iz srpskih intelektualnih krugova, koji su se ~ak i pismeno i usmeno zalagali da se Srbija napadne, a Beograd bombarduje kao aprila 1941. godine, ovih dana su dobili jednu vrednu nagradu u iznosu od 11.000 maraka. Koliko je aktuelna vlast odgovorna za nastavak klime Josipa Broza u kojoj se rodoqubi, patriote, kako ve} ho}ete, progawaju, a ovakvi tipovi nagra|uju? Dr [e{eq: Ova vlast je sada ve} suvi{e neozbiqna da bismo je poredili sa vla{}u Josipa Broza. Znate, u Titovo vreme je diktatura bila toliko jaka, toliko sna`na, toliko opasna da su se milioni qudi pribojavali posledica svog eventualnog suprotstavqawa toj diktaturi. A ova sada{wa vlast je suvi{e neozbiqna da bi u toj meri podse}ala na Titovu diktaturu. Ona je neozbiqna, ja imam utisak, i sama sebi. Svi ti ministri i svi ti dràvni funkcioneri kada se u ogledalu pogledaju i sami sebi su sme{ni, i ne smatraju sebe ozbiqnim vlastodr{cima. Bez obzira kakvu pozu da naprave ili bez obzira kako odlu~no predsednik Republike potpi{e akt o raspu{tawu Skup{tine, ~ini se da je u~inio neko dobro delo. Oni su qudi starog kova po svojim psihi~kim osobinama, ali ne i po realnoj vlasti koju poseduju, ili po realnom autoritetu koji mogu u dràvi da predstave. Uhapsili su ukupno 18 qudi, od toga 12 ~lanova Srpske radikalne stranke i 6 qudi koji nisu na{i ~lanovi. Neki od wih su nekada bili pa su iskqu~eni iz stranke iz razli~itih razloga, to nije ni va`no, ali su i ta {estorica prikazani kao na{i ~lanovi, kako bi nam to neku {tetu u javnosti nanelo. Uhapsili su 12 qudi koji su na{i ~lanovi, ali koji nikakvo krivi~no delo nisu po~inili. Wih 11 su ve} odavno pustili na slobodu. Jednog jo{ drè u zatvoru, ali ni protiv wega nema nikakvih dokaza. Sa velikom pompom su ih uhapsili. Saop{tewa su ~itali u udarnim terminima dràvne televizije. Prikazivali su policijske arsenale oru`ja, onog istog naoruàwa koje prikazuju na televiziji kada uhapse neku bandu {iptarskih separatista, muslimanskih terorista itd. âk se moglo videti u dva navrata da je izme|u tog oru`ja i jedan veliki pe~at sa usta{kom {ahovnicom. [ta }e to srpskim radikalima? Zatim su rekli da je velika koli~ina deviza zaplewena kod ovog radikala iz In|ije, a uzeli su mu 1.200 maraka, i od toga 100 maraka koje su na{li u fioci u de~joj sobi, jer je wegovom sinu deda to poklonio za ro|endan. Jo{ kaù da su na{li velike koli~ine hrane i deteryenta, a wegov otac je iznajmio magacin nekom trgovcu iz Beograda. Ima uredne potvrde o svemu tome, i sve je to na sudu dokazano. ôvek je pu{ten
365
na slobodu, ali sada nema saop{tewa na dràvnoj televiziji da su qudi pu{teni na slobodu, jer protiv wih nema nikakvih dokaza. Reìm je postigao svoje, i poverovao da }e ve}ina naroda u Srbiji to prihvatiti zdravo za gotovo, a posle desetak dana su ih po~eli onako polutajno pu{tati na slobodu, kao da se ni{ta nije desilo. Ni protiv jednog se ne vodi krivi~ni postupak. Ovaj jedan je jo{ zadràn u zatvoru, s obrazloèwem da je podstrekavao na neka krivi~na dela. Nema ni protiv wega nikakvih dokaza. E, to }e reìm skupo platiti! Za to }e li~no Slobodan Milo{evi} odgovarati. Voditeq: Na{a dràva nema himnu, nema grb, a na zvani~nim razgovorima u inostranstvu ovu dràvu dakle Jugoslaviju predstavqaju predsednik Srbije i predsednik Crne Gore, iako im to pravo Ustavom nije dato. Pitam vas, sasvim konkretno, postoji li zaista Jugoslavija, kao dràva? Dr [e{eq: Jugoslavija postoji kao dràva. Ona ima svoj grb. Grb smo usvojili pre par meseci, na{ grb je dvoglavi beli orao Nemawi}a sa {titom na grudima, na kome se nalazi i krst sa ~etiri ocila i stari grb Crnojevi}a lav. Mislim da je taj grb trajno re{ewe na{e dràve, i Srpska radikalna stranka je ponosna {to je zahvaquju}i i wenom insistirawu kona~no i Jugoslavija dobila svoj grb. Taj }e grb ostati, ube|en sam, i u vreme kada budemo promenili ime na{e dràve, kada se ona vi{e ne bude zvala Jugoslavija, nego jednostavno Srbija ili Republika Srbija. Problem je sa himnom. Problem je i u Republici Srbiji, jer ona nema ni grba ni himne. Problem je Savezne Republike Jugoslavije i stara zastava. Mi insistiramo da se ta zastava promeni i da bude identi~na srpskoj zastavi, dakle, da se srpska zastava uzme kao zastava Savezne Republike Jugoslavije, jer dve federalne jedinice, Srbija i Crna Gora, imaju istu zastavu. Voditeq: Na zvani~nim razgovorima u inostranstvu, Jugoslaviju predstavqaju predsednik Srbije i predsednik Crne Gore... Dr [e{eq: To smo pitawe nedavno potencirali na nekim okruglim stolovima. To je jo{ jedna podvala koju nam je svet naneo, to je jedna podvala koja dolazi sa Zapada. Na taj na~in Zapad pokazuje da ne priznaje jedinstvenu dràvu Srbije i Crne Gore. A i predsednik Srbije i predsednik Bulatovi} jednostavno iz neke li~ne sujete jedva ~ekaju da oni kao predstavnici dràve u~estvuju na nekim me|unarodnim konferencijama, na nekim me|unarodnim sastancima, pa bez obzira koliku realnu {tetu svojoj zemqi nanose, oni, kad god ih pozovu, kao ku~i}i potr~e odmah tamo. Jedva ~ekaju da ih neko pozove. I posle svakog wihovog diplomatskog uspeha, kada se vrate sa pompom, kada ih prati generalni direktor Televizije Srbije, Milorad Vu~eli}, posle svih tih obe}awa i tog optimizma kojim sija prostor, kada se pojave na Beogradskom aerodromu nama su sankcije sve teè, sve nam se vi{e om~a zateè oko vrata. Vidite, javqeno je opet sa velikom pompom da se u Atini sprema susret Slobodana Milo{evi}a sa Tu|manom, da }e biti i Izetbegovi}. A onda su Oven i Stoltenberg doputovali u Beograd, i o tome je javqeno i na dràvnoj televiziji i u {tampi, ali nema informacija sa tog sastanka sa
366
Milo{evi}em. Za{to? Zato {to je Milo{evi} ostao posramqen, zato {to su Oven i Stoltenberg insistirali da se sastanak u Atini ne drì, da se taj sastanak otkaè. Spre~ili su Milo{evi}a da dobije jo{ jedan predizborni poen, i on je tako ostao posramqen, posti|en i nema nikakvih reakcija na to, nema nikakvih komentara, nema nikakvih izjava. Oven i Stoltenberg su otputovali iz Beograda. Sve ono {to je Milo{evi} poku{ao na spoqnoj sceni da postigne u predve~erje ovih izbora, wemu se izjalovilo. Za{to? Zato {to je verovao zapadnim silama. Neki su mu obe}avali da }e ukinuti sankcije u jeku predizborne kampawe. Hvalili su wegov potez sa raspu{tawem Republi~ke skup{tine, rekli su da je to genijalan potez bio sa wegove strane, da }e sigurno dobiti apsolutnu ve}inu itd. Uquqkivali su ga u la`noj nadi, a sada se ta nada pred wim rasprskava kao mehur od sapunice. I sada }e Milo{evi} da potr~i u unutra{wost Srbije, u nekoliko mesta, recimo u [abac, negde na Kosovo, i jo{ u nekoliko mesta tako da nekim posledwim trzajem, nekim propagandnim govorom ubedi narod da glasaju za wegovu korumpiranu Socijalisti~ku partiju Srbije, koja je toliko sklona kriminalu. Voditeq: U ~etvrtak, zna~i pre dva dana, zakazana sednica Savezne skup{tine nije odràna zbog nedostatka kvoruma. Poslanici SPS-a nisu do{li na Skup{tinu i samim time nisu ni ispunili osnovnu obavezu prema gra|anima koji su ih izabrali. Znamo da su poslanici SPS-a do{li, ali nisu u{li u Skup{tinu, zna~i doputovali su u Beograd. Republi~ku skup{tinu je raspustio predsednik Srbije. Druga, Savezna skup{tina, prakti~no je spre~ena da obavqa svoj posao. Uloga predstavnika gra|ana je apsolutno devalvirana. Na osnovu ovog iskustva od ~etvrtka, ispada da su i savezni i republi~ki poslanici samo dekor u ovoj dràvi. Dr [e{eq: Tu ima dva problema. Prvo, Slobodan Milo{evi} je prekr{io Ustav kada je raspustio Narodnu skup{tinu Republike Srbije. Narodnu skup{tinu nije mogao raspustiti dok je jo{ trajala debata o poverewu Vladi. Mogao je sa~ekati da se debata okon~a, da se glasa o poverewu, pa ako se Vladi izglasa nepoverewe onda je trebalo da obavi konsultacije sa {efovima poslani~kih grupa i parlamentarnih politi~kih stranaka, da se traì neko novo re{ewe. Da se vidi da li je mogu}e formirati neku parlamentarnu ve}inu kako bi se osnovala nova vlada. On ni{ta nije u~inio. Istina, u Ustavu Republike Srbije ne stoji da on ne moè raspustiti Republi~ku skup{tinu dok traje debata o nepoverewu Vladi, ali to stoji u Saveznom ustavu. To je u Republi~kom ustavu pravna praznina i u tom slu~aju primewuje se op{te pravilo iz Saveznog ustava. Ako Savezni ustav kaè da se ne moè raspustiti Savezna skup{tina kada se podnese zahtev za izglasavawe nepoverewa Saveznoj vladi, onda to pravno pravilo mora da vaì i za Republi~ku skup{tinu. Zatim, kada je raspu{tena Skup{tina, nove izbore za 19. decembar zakazao je biv{i predsednik raspu{tene Skup{tine. I kada smo ukazali da je to kr{ewe Zakona, zasedao je Ustavni sud i rekao da nije. Zakon je u suprotnosti sa Ustavom, treba ba{ ovako da se postupi! Ali je interesantno ne{to drugo, {to je ustanovio Republi~ki ustavni sud. Ustanovio je ne{to {to smo i mi znali, i na ~emu smo tako|e insistirali, da mandat re367
publi~kih poslanika nije prestao danom raspu{tawa Republi~ke skup{tine. Mandat republi~kih poslanika traje do verifikacije mandata novoizabranih. âk je u nekim posebnim, izuzetnim situacijama mogu}e i poslanike raspu{tene Skup{tine opet sazvati. Za{to su oni i{li logikom negirawa poslani~kog statusa ~lanovima raspu{tene Skup{tine? Da bi blokirali rad Savezne skup{tine! Milo{evi} je planirao da se odmah, sutradan po raspu{tawu Republi~ke skup{tine raspusti i Savezna skup{tina. Da se na taj na~in spre~i svaka debata o Jugoskandiku, o Dafiment banci, o Narodnoj banci Jugoslavije, guverneru Atanackovi}u i Milo{evi}evoj li~noj odgovornosti za sve to {to se de{ava. Me|utim, mi smo ga spre~ili. îm smo uve~e saznali da je raspu{tena Republi~ka skup{tina, mi smo odmah otr~ali u sedi{te na{e poslani~ke grupe u Saveznoj skup{tini, potpisali zahteve za izglasavawe nepoverewa Vladi Radoja Konti}a, odmah predali taj zahtev, i tako spre~ili da se sutradan raspusti i Savezna skup{tina. Bilo je sve spremno da Vlada Radoja Konti}a uputi zahtev predsedniku Savezne Republike Jugoslavije Zoranu Lili}u da raspusti Saveznu skup{tinu. Po{to im to nije uspelo, oni su blokirali rad Ve}a republika i prekr{ili su Ustav. Kako? Raspu{tawe Republi~ke skup{tine ne sme ni ujednoj varijanti dovesti do blokade rada Ve}a republika. Istina, Republi~ka skup{tina je izborna baza za formirawe Ve}a republika. Poslanici Republi~ke skup{tine izme|u sebe biraju poslanike Ve}a republika Savezne skup{tine, po republi~kom zakonu. Me|utim, samo raspu{tawe Republi~ke skup{tine ne zna~i da je prestao mandat poslanicima u Ve}u republika. Oni su onog trenutka kada su verifikovani kao poslanici Ve}a republika, postali relativno nezavisni od sudbine Republi~ke skup{tine dok Republi~ka skup{tina ne izabere nove poslanike na wihovo mesto. Republi~ka skup{tina ih moè opozvati po zakonu, moè izabrati druge na wihovo mesto, ali samim ~inom raspu{tawa Republi~ke skup{tine nije prestao wihov mandat u Ve}u republika. Mogli smo mi usvojiti i drugi zakon, recimo da se u Republici Srbiji poslanici Ve}a republika biraju na neposrednim izborima, kao {to se biraju poslanici Ve}a gra|ana. Da je zakonodavac uop{te osetio opasnost, da je ustavotvorac osetio opasnost od ovakve manipulacije kakvoj je pribegao Slobodan Milo{evi}. Potpuno je neregularno blokirano Ve}e republika. A onda dolazi do blokade i Ve}a gra|ana. Kako su tu blokadu izveli? Prvo, skoro mesec i po dana, predsednik Ve}a gra|ana Radoman Boòvi} odbijao je da zakaè nastavak dve prekinute sednice Ve}a gra|ana. Mi smo imali o ~emu da raspravqamo i odlu~ujemo i mimo Ve}a republika. Imali smo i one zakone koji su ve} pro{li na Ve}u republika. A imali smo i one ta~ke dnevnog reda koje se nisu ticale Ve}a republika, o kojima smo samo mi hteli da raspravqamo i koje smo mi uneli u sopstveni dnevni red. On je to odbijao. Onda smo podneli pismeni zahtev da se drì hitna sednica. On nas je onda zamajavao, pozvao nas je na sednicu {efova poslani~kih grupa, na kojoj nisu bili {efovi poslani~kih grupa Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske
368
partije Socijalista Crne Gore. Pa je tada obe}ao sazivawe Skup{tine, pa je tu Skup{tinu sazvao, ali je unapred sve bilo dogovoreno da se izbegne sama sednica. Kako su to izbegli? Zakazao je sednicu u 10 ~asova, a u tom vremenu nikada jo{ do sada nije zakazana Savezna skup{tina. I znao je da tada ne}e biti kvoruma. Za{to? Zato {to, pre svega, ve}ina poslanika iz Crne Gore dolazi avionom, avion im pole}e negde oko 9 ~asova, ili ta~no u 9 ~asova iz Podgorice, i bukvalno ne mogu da stignu. Avion pomalo i kasni, dok stignu sa Butmirskog aerodroma u Beograd, ne mogu sti}i na vreme. Zatim, mnogi qudi koji putuju iz unutra{wosti krenu ujutru rano, recimo sa Kosova, iz Leskovca, iz drugih mesta sa juga i opet su u nekom vremenskom cajtnotu, posebno u ovim uslovima u kojima je vrlo lo{e organizovan me|ugradski prevoz. Nikada jo{ na vreme nije po~ela sednica Savezne skup{tine, od kako sam ja savezni poslanik a ovo je ve} drugi mandat, nikada na vreme nije po~ela Savezna skup{tina. Ovoga dana je po~ela na vreme. êtvrto, ako bismo po~eli sednicu Savezne skup{tine i utvrdili da nema poslanika iz neke poslani~ke grupe, imali smo obi~aj da ~ekamo dok oni ne do|u. Po dva sata smo znali da ~ekamo poslanike iz Demokratske partije socijalista Crne Gore. Se}ate se verovatno tih skup{tinskih sednica. Nekada smo ~ekali socijaliste, pa ~eka se kvorum, vaqda! Ako postoje neki objektivni razlozi onda treba sa~ekati. Nijedan socijalista osim Boòvi}a kao predsednika Ve}a nije do{ao na tu sednicu, nijedan jedini. Zatim, uop{te u dnevnoj {tampi nije najavqen televizijski prenos Skup{tine, iako su po poslovniku Ve}a gra|ana obavezne dràvne televizije Srbije i Crne Gore da obezbede direktan prenos. Bile su televizijske ekipe u sali, snimale, ali nije bilo prenosa. Dakle, wihov je ciq bio da nas dovedu u zabludu u pogledu prenosa i da eventualno za sebe imaju neki materijal koji bi mogli nekada za ne{to da iskoriste ako im se ukaè potreba. To sve govori o kakvoj je manipulaciji re~. Prethodnog dana, ta reìja je smi{qena u kabinetu Slobodana Milo{evi}a. On je li~no sve to smislio! To je jedno neverovatno poigravawe vitalnim, ustavnim institucijama u na{oj zemqi. To moè da radi samo ~ovek kome je wegova li~na vlast, wegov li~ni opstanak na funkciji mnogo va`niji od sudbine naroda i dràve, koji je u stawu i narod i dràvu da baci pod noge, ako je tako u wegovom li~nom interesu. Tu se on pokazao u jednom svetlu u kome se do sada, bar ne tako otvoreno, nije pokazivao. Voditeq: Gospodine [e{eq, neki analiti~ari kaù da kad god ste iznosili svoje politi~ke stavove, vi ste sticali veliki broj pristalica. Me|utim, kada ste reagovali na neku pojavu, na nekoga li~no, ponekad i uvredqivo, izazivali ste negativne reakcije kod mnogih qudi. Dakle, u ~emu vi vidite taj neki unutra{wi nesklad sopstvenog temperamenta i odli~nog politi~kog projekta? Dr [e{eq: Ja mislim da tu nema nikakvog nesklada. Ja uvek reagujem i nastupam onako kako mislim. Kod mene nema nikakvog raskoraka izme|u re~i i dela. I ja mislim da se svaki ~ovek najlep{e ose}a kada govori istinu, i kada istinu saspe u lice nekome ko se nekorektno pona{a, ko ~i369
ni dela koja nanose {tetu narodu i dràvi, ko nije principijelan, ko nije moralan itd. U svakoj varijanti ja sam se trudio da nikoga li~no ne vre|am i ne omalovaàvam, ukoliko on prvi nije pribegao takvim sredstvima. A ako on prvi pribegne takvim sredstvima, onda sleduje odmazda. Znate, svako onaj ko se upusti u jednu politi~ku borbu, treba da zna da je ta politi~ka borba skop~ana sa izvesnim rizikom. Oni koji vi{e rizikuju imaju {ansu i da vi{e dobiju, ali mogu nekada da dobiju i po nosu, da se figurativno izrazim. Onaj ko poku{a da se nekim nemoralnim sredstvima izbori za ciqeve koji nisu u skladu sa op{tim interesom, taj treba da o~ekuje da snosi neke konsekvence koje mo`da nije imao u izgledu, o kojima nije ni sawao, na koje nije ra~unao. Voditeq: Da se vratimo na trenutak problemima na{ih gra|ana. Recimo, kako vi obja{wavate ~iwenicu da su Bijeqina i jo{ neki gradovi u Republici Srpskoj, boqe snabdeveni nego sam Beograd, i da su cene znatno niè? Dr [e{eq: To je zato {to je u Bijeqini mnogo slobodnija atmosfera, nema tako izraènog dràvnog monopola u upravqawu dru{tvenom privredom. Privatni sektor je do kraja oslobo|en. I mi bismo ovde imali mnogo boqu situaciju na trì{tu, mnogo niè cene, i mnogo ve}e realne zarade da se dràva ne me{a na ovako direktan na~in u privredne poslove. Nama, srpskim radikalima, ideal je dràva u kojoj }e vlada {to mawe vladati, a {to ve}u slobodu prepu{tati privrednim subjektima. A kod nas je sada sve naopako. Recimo, pro{le godine ~im su zavedene sankcije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i provedena blokada na{e zemqe, Vlada je pustila privatnicima da relativno slobodno uvoze naftu i benzin. Nije donela zakon kojim im se to omogu}ava, ali je pre}utno gledala kroz prste. I mi smo odjednom imali mnogo vi{e benzina i nafte nego pre blokade, po relativno pristupa~nim cenama. Nije to za svakoga bilo pristupa~no, ali mogao je ~ovek na neki na~in da se snabde, recimo, sa nekim koli~inama onako za zlu ne trebalo goriva. Kod nas, ipak, automobil voze qudi koji su malo boqe stoje}i od proseka. Prose~an gra|anin nema mogu}nosti za automobil u dana{wim uslovima. Litar dizela je u junu mesecu bio 11,10 maraka. Privatnici su uvozili, me|usobno su pravili konkurenciju i cena je padala. A onda je dràva opet povratila svoj monopol, onemogu}ila je privatnike da uvoze slobodno benzin i naftu. Privatnik, recimo, probije blokadu, zaobi|e sankcije, ko zna na koji na~in. Nema onoga koji moè predvideti sve {to jedan uspe{an, pametan, inventivan privatnik moè smisliti da probije blokadu i sankcije. Ne moè niko hiqade kilometara na{ih granica tako efikasno kontrolisati, da se blokada ne probije. Ali kad privatnici uvezu naftu ovde im zaplene kompozicije i cisterne, izdaju potvrde i kaù vrati}emo kada budemo imali. Posle toga privatnici prestaju da uvoze. I ko onda uvozi? Uvozi samo vlast preko dràvnih firmi, nekih dru{tvenih preduze}a koja su veoma vezana za vlast, i nekih kriminalnih bandi poput ove Arkanove, kapetana Dragana i sli~nih, koje su direktno vezane za vlast, za Radmila Bogdanovi}a itd. Oni ~ak otimaju ovim drugim privatnicima naftu, ako na wih nalete.
370
Za{to je dràva povratila taj monopol? Da bi podigla cenu nafte i benzina. Sada umesto da nafta i benzin budu oko 1 marke, oni su na crnom trì{tu 2,53 marke. U jednom trenutku u Beogradu je 1 litar dizela ko{tao 4 marke, pre jedno mesec i po dana otprilike. Oni su to postigli. Kupe jeftino naftu u inostranstvu, kupe jeftino benzin, a ovde nazidaju ogromne cene. Pa sada da bar ta razlika u ceni ide dràvi, za dràvni buyet, da se od toga isplate penzije, da se plati zdravstvo, {kolstvo, vojska, policija, ni po muke, mi bismo to opravdali! Me|utim, sve odlazi u privatne yepove te dràvno-finansijske mafije na narodnoj grba~i i tako se bogate. [ta rade sa doma}om naftom i doma}im benzinom? Kod nas se skoro jedna tre}ina ukupnih potreba zadovoqi iz doma}e proizvodwe. Oni krajwe obezvrede slu`benu cenu tog benzina. Obi~no je ta cena oko 0,10 maraka kada prera~unate one dinare po crnom kursu. Me|utim, kada poku{ate da kupite benzin na pumpama nema. Ima ga samo za prioritete. Ko su ti prioriteti? Dobro policija, dobro vatrogasna slu`ba, dobro kola hitne pomo}i. A onda dolaze dràvni funkcioneri! Onda dolaze razni privatnici u sprezi sa reìmom! Nemogu}e je kontrolisati kome se po tom principu prioriteta proda sav benzin ili nafta. [ta daqe rade? Ogromne koli~ine tog goriva koje se kod nas proizvede, dràva po toj slu`benoj ceni proda privatnicima koji su u sprezi sa reìmom, a oni iza|u na crno trì{te, pa benzin koji su dobili za 10 pfeninga, prodaju po 2,5 marke i takvu zaradu dele sa ministrima i sa dràvnim funkcionerima koji su im omogu}ili takvu prqavu rabotu. Zbog toga kod nas dràva okleva sa dizawem cena benzina. Primetili ste vaqda koliko se u tome okleva. Okleva se upravo iz ovog razloga. [to mu je mawa slu`bena cena, to je ve}a zarada ove mafije. A za tu slu`benu cenu, kakva god da je ona, narod je potpuno nezainteresovan. Po woj se ne moè nabaviti ni nafta, ni benzin. Ponekad puste na neku pumpu, pa se stvore oni kilometarski redovi, da bi se malo zamajavao narod, da bi se stvarao utisak da toga ima. Kada obezbe|uju seqacima gorivo za ètvu, oni ~ak obezbede dovoqne koli~ine, ali najve}i deo tih koli~ina ne do|e do seqaka. Do|e malo, neka crkavica po toj regresiranoj ceni, a ostatak opet ide privatnim kanalima na crno trì{te. Ispada da je obezbe|eno gorivo seqacima, ali to dràva preko ove svoje mafije proda na crnom trì{tu, i oni dele novac. Mafija je svuda na svetu nemilosrdna. A mafija koja ovlada dràvom, dràvnim institucijama kao {to se to kod nas desilo, je krajwe nemilosrdna. Ne moè se mafija u Americi, u Italiji meriti sa ovom na{om po nemilosrdnosti. Ona sada, u ovoj nevoqi, u ovim neprilikama kada narod bukvalno gladuje, ostvaruje najve}e profite. Voditeq: Informacije radi, recimo penzioneri su za decembar mesec dobili penziju u iznosu od 500 miliona dinara. Jedan najjeftiniji sapun u na{im prodavnicama vredi 540 miliona. Dakle, nemaju ni za kupovinu jednog sapuna. [ta srpski radikali, ako do|u na vlast, mogu da obe}aju toj kategoriji i svim ostalim, a wih je oko 12 miliona u ovoj dràvi, da se trenutna situacija promeni? Dr [e{eq: Mi nismo stranka poput mnogih drugih koja u ovoj predizbornoj kampawi pravi spisak lepih èqa i koja daje prazna obe}awa. Ako
371
Srpska radikalna stranka do|e na vlast, jo{ }e duè vreme biti te{ka privredna situacija. Jo{ }e potrajati ekonomska kriza, ali mi }emo sve u~initi da {to pre iz te krize iza|emo. Recimo, u sferi penzijskog, zdravstvenog osigurawa, u sferi {kolstva, u sferi svega onoga {to se finansira iz dràvnih prihoda, iz dràvnog buyeta, recimo vojska, policija, penzije i ostalo, mi }emo potraìti na~ine da se buyet snabde iz realnih izvora prihoda. Ako je re~ o nafti i benzinu, dovoqno je osloboditi sve koji èle da uvoze naftu, benzin, u kojim god èle koli~inama. Ali treba propisati, 50 pfeninga za litar da se pla}a na dràvnoj granici. Ako privatnik, recimo, na veliko kupuje dizel ili benzin, on to kupi po 10 pfeninga za litar u inostranstvu; otprilike je tako: izme|u 10 20 pfeninga je litar na slobodnom trì{tu. Ako plati 50 pfeninga dràvi, to je 70 pfeninga. Neka jo{ 10 pfeninga po litru plati tako za razne prolaze, za razne stvari u ovim uslovima blokade, to je 80 pfeninga. Neka on zaradi 10 pfeninga po litru, to je veoma dobra zarada, to je 90 pfeninga. Po tim uslovima kod nas ne bi bila ve}a cena benzina na slobodnom trì{tu od 90 pfeninga za litar, a dràva bi od toga dobijala vi{e od polovine. Takav bi isti porez bio i na naftu i benzin koji se kod nas proizvede. Oko 6 miliona tona godi{we mi potro{imo nafte i naftinih derivata u normalnim prilikama. Kada se najedan litar propi{e porez i carina ujedno, po 50 pfeninga, to je 3 milijarde maraka. Tri milijarde maraka samo iz jedne stavke realnih dràvnih prihoda, recimo za buyet Republike Srbije. Imamo jo{ nekoliko varijanti za popuwavawe saveznog buyeta, obja{wavali smo to na promotivnim skupovima na dràvnoj televiziji. Od te tri milijarde maraka moè se obezbediti mnogo boqa za{tita stanovni{tva u zdravstvenom pogledu, {kolstvo, penzije, policija, dràvna uprava, sve ono {to se finansira iz buyeta Republike Srbije. Tome dodajte porez na cigarete, koji bi se napla}ivao u fabri~kom krugu, kada cigarete izlaze iz fabrike, pa porez na zlato i druge vrste luksuza, na krzno itd. Pa jo{ nekoliko stavki. Mi bismo na ovaj na~in mogli bukvalno potpuno ukinuti porez na promet, i porez na ukupan prihod i porez na profit. A da se ukine porez na promet ili svede na minimum, da se ukine porez na profit ili bitno smawi, prosto bi procvetao privatni sektor. Znaju to i socijalisti, nisu oni ba{ tolike neznalice da ne bi ovo sve shvatili. Ali oni se boje da ne izgube kontrolu nad ukupnim ekonomskim i finansijskim tokovima, a kada izgube kontrolu nad ekonomskim i finansijskim tokovima, onda ne mogu ni poluge vlasti sa~uvati. Vidite, i u ovoj kampawi koliko oni koriste sve poluge mo}i i uticaja. A da ostanu bez kontrole nad ekonomskim i finansijskim tokovima, i ovo bi im izmaklo, a onda bi ostali sami sa svojim programom i sa svojim revolucionarnim tekovinama, sa svojim ekonomskim i dru{tvenim zaslugama. A ko bi za wih glasao? Zbog toga ne dozvoqavaju procvat jednog bitnog ekonomskog segmenta, kqu~nog, najva`nijeg koji jedino moè izvesti dru{tvo iz krize. Va`no je, dakle, da dràva ostvari realne izvore prihoda. A onda bismo ujedna~ili plate u dràvnom i dru{tvenom sektoru. Stvorili bismo platne razrede, dok traje ova kriza i blokada, recimo plate u odnosu 1:3,
372
u okviru tog odnosa dvadesetak platnih razreda. I penzije u odnosu 1:2, faktor 2 bi bila penzija za 40 godina radnog staà, faktor 1 za dvadeset godina radnog staà. A onda izme|u, ~itava jedna skala. Za{to ujedna~avawe plata i penzija? Zato, prvo, {to je penzija socijalna, a ne radna kategorija. Krajwe je nepravedno da neko ko je ~itavog ìvota imao veliku platu ima i veliku penziju, a onaj ko je imao malu platu ima i malu penziju. Vaqda se podrazumeva, onaj koji je imao veliku platu taj se za svog radnog veka toliko snabdeo i obogatio, da mu penzija mo`da nije ni potrebna, a onaj ko je na svojoj grba~i najvi{e ~itavom dru{tvu doprinosio, onaj ko je uvek bio najvi{e eksploatisan i obezvre|ivan i bedan, sada jo{ i pod starost, kada mu je pro{ao radni vek, ne moè kraj sa krajem da sastavi. Penzija je socijalna kategorija i treba se tako prema woj i postaviti. Ujedna~avawem plata u dràvnom i dru{tvenom sektoru, privatni sektor ostaje slobodan, ujedna~avawem penzija mm ujedna~avamo kupovnu mo} stanovni{tva. A kada ujedna~imo kupovnu mo} stanovni{tva onda nestaje onaj sloj, ili gubi u masovnosti, koji moè da plati najskupqu cenu robe na trì{tu. Kod nas je mawak roba. Trgovci zato cene svojih roba pode{avaju prema onima koji su plate`no najsposobniji. Svaki trgovac pravi svoju ra~unicu. Wemu se najvi{e isplati da proda malo robe po {to je mogu}e ve}im cenama. Ako ujedna~imo kupovnu mo} stanovni{tva, onda tu wegovu robu po najvi{im cenama nema ko da kupi. On je onda prisiqen da obara cenu robe. Tada robu ne}e dràti u skladi{tima nego }e gledati da proda {to vi{e i da pove}anim prometom napravi profit koji je o~ekivao iz pukog podizawa cena. To je vrlo bitna ekonomska kategorija koja bi svoju primenqivost na{la u ovim uslovima. Mi ne izmi{qamo ni{ta novo, sve je ovo odavno u kwigama zapisano, samo kwige treba ~itati. Znate, politikom ne moè da se bavi onaj ko u ìvotu ni tri kwige nije pro~itao. Sve je ovo ranije ve} proveravano u praksi, treba samo sesti i to primeniti. E sada, za{to to socijalisti ne ~ine, a za{to bismo mi srpski radikali u~inili? To je mo`da kqu~no pitawe. Zato {to se mi, srpski radikali politikom bavimo i za vlast borimo zbog li~ne i grupne slave. Da bi jednog dana qudi pri~ali, da bi kwige pisale kako smo bili pametni, sposobni, kako smo se `rtvovali za svoj narod, kako smo uspeli narod da izvu~emo iz krize, kako smo pokazivali samoodricawe, samopregor itd. Socijalistima je jedini motiv, dok se nalaze na dràvnoj funkciji, da {to vi{e opqa~kaju, da se {to vi{e obogate, da obezbede i sebe i svoje sinove i svoje unuke. I ba{ ih briga za narod i dràvu. Nas srpske radikale, na okupu drì jedan politi~ki, ekonomski, socijalni i prevashodno nacionalni program, i jedna ideologija. Ideologija srpskog radikalizma koja je toliko ukorewena u srpskom narodu. A {ta socijaliste drì na okupu? Nikakva ideologija. Nisu oni svi levi~ari niti zaista socijalisti. Kada bi socijalisti sada pali sa vlasti i postali opoziciona stranka, tek bismo tada mogli da vidimo koliko je me|u wima pravih levi~ara i pravih socijalista koji su ~lanovi te stranke iz ideolo{kih razloga. Wih na okupu drì vlast, puka qubav za vla{}u i privilegijama. Socijalisti~ka partija nije formirana na normalan na~in na koji su osnovane sve druge politi~ke stranke u Srbiji, osim Saveza komu373
nistapokreta za Jugoslaviju. Socijalisti~ka partija je nasledila vlast. Ona je partija kontinuiteta, pravni sledbenik biv{eg Saveza komunista. Pa najzdravije bi bilo za Socijalisti~ku partiju da napravi jedan predah, da malo krene u opozicione vode, da se malo iznutra proventili{e, da se otarasi ako je ikako mogu}e tih kriminalaca, tih qudi koji su iz ~istog materijalnog interesa u wenim redovima i drè poluge vlasti i uticaja u svojim rukama. Da se malo normalizuje, da se ujedna~i u tom pogledu sa drugim politi~kim partijama. Voditeq: Prili~no ste o{tri, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Biti radikalan zna~i zahvatiti stvari u korenu. To je osnovna definicija radikalizma. A mi radikali smo pokazali da uvek idemo u su{tinu ni po babu, ni po stri~evima, da uvek otkrivamo probleme tamo gde se oni zaista nalaze. Da nikada ne zaobilazimo istinu, da uvek istinom ga|amo u ~elo. I tako }emo i u budu}e postupati bez obzira kakva nas politi~ka sudbina zadesila. Mi verujemo u svoj narod i sa optimizmom gledamo u ove izbore 19. decembra. Ali kakva god bude narodna voqa, mi }emo se toj narodnoj voqi povinovati. Voditeq: A verujete li u regularnost samih izbora? Dr [e{eq: Regularnost izbora zavisi i od nas, da li }emo biti u stawu da pokrijemo sva bira~ka mesta, da kontroli{emo izborne rezultate, prebrojavawe glasova. Mi se nadamo da }emo to posti}i. Postigli smo dogovor sa svim drugim parlamentarnim politi~kim strankama i taj dogovor po{tujemo. Mi }emo u dogovoru sa wima da obezbedimo kontrolu bukvalno na svim bira~kim mestima, ispravno prebrojavawe glasova, spre~i}emo, nastoja}emo da spre~imo ono {to se de{avalo ranijih godina. Znate da predstavnici Socijalisti~ke partije na bira~kim mestima kada vide da je glasa~ zaokruìo redni broj ispred neke opozicione stranke, oni zaokruè jo{ neki redni broj, i tako u~ine wegov glasa~ki listi} ni{tavnim. Na pro{lim izborima je nekoliko stotina hiqada glasova tako poni{teno. Na onim majskim izborima 1992. godine jo{ vi{e. Se}ate se kada smo otkrivali one afere sa prevarama na nekim glasa~kim mestima. Izborne prevare su mogu}e u svim zemqama na svetu i svuda se poku{avaju, ali i od snage opozicije zavisi da li }e se to zaista desiti, ili ne. A mi }emo se truditi da se one svedu na minimum. Voditeq: A {ta }e se po vama desiti ako ~lanovi Socijalisti~ke partije Srbije ne dobiju potrebnu ve}inu u parlamentu? Pomiwe se vanredno stawe. Dr [e{eq: Mi ve} imamo prakti~no vanredno stawe. Blokada saveznog parlamenta prakti~no je vanredno stawe uvedeno na protivustavan na~in. [to se ti~e republi~kih izbora, ja sam li~no ube|en da se socijalisti ne}e usuditi da krenu nekim drugim metodama za koje ne bi na{li upori{te ni u Ustavu, ni u zakonu. To je gadna stvar. Da vladaju golom silom, to bi ih dovelo u situaciju u kojoj bi Milo{evi} pro{ao poput âu{eskua. To nikako ne bi smeli da urade. Ako bi tako ne{to uradili, doìveli bi neminovne krvave nemire uli~ne, èstoke sukobe. Mi srpski radikali bismo se toga klonili. Mi smo stranka koja insistira iskqu~ivo na parlamentarnim metodama politi~ke borbe. A ako zamsta do|e do us374
postavqawa otvorene diktature, i do tih uli~nih nemira i krvavih sukoba, onda bi to zna~ilo da smo i mi poraèni, jer bi se pokazalo da parlamentarne demokratske metode nisu dovoqne u borbi protiv ovakvog reìma. Mi bismo to tragi~no shvatili. Mi ne bismo u tome u~estvovali. Pojavili bi se novi lideri iz naroda, neki koji su spremni za takve oblike borbe. Mi, srpski radikali, nismo. Mi }emo se boriti sve dok u nama ima nade i vere da se moèmo demokratskim parlamentarnim metodama izboriti za bitne dru{tvene i politi~ke promene. Mi moèmo pomo}i svome narodu. Mi smo dokazali da se oru`ja ne bojimo, da se ne bojimo ni rata. Mi smo tamo gde su Srbi bili spoqa ugroèni od muslimana, od Hrvata, od bilo kojih neprijateqa, mi smo pokazali da znamo da se borimo oru`jem, i veliki smo doprinos pruìli oslobodila~koj borbi srpskog naroda. Ali ako bi do{lo do nekih sukoba me|u samim Srbima, u Srbiji ili drugim srpskim zemqama, mi u tome ne bismo u~estvovali. Voditeq: Da se ipak iz domena, da kaèmo pretpostavki, vratimo, pretpostavqam da na{e gra|ane tako|e ne{to drugo veoma interesuje. Svedoci smo nacionalnih pqa~ki, otimawa, ubistava gra|ana, pa evo ~ak i dece. Kako bi Srpska radikalna stranka, ako do|e na vlast, re{ila taj problem i da li bi uop{te imala snage da obezbedi miran i dostojanstven ìvot na{im gra|anima? Dr [e{eq: Mi mislimo da bi. Recimo, pogledajte sve politi~ke stranke u Srbiji, i vladaju}u i opozicione stranke. Ne mislim sada da napadam opozicione stranke, nas vezuje i taj ugovor o me|usobnom nenapadawu u predizbornoj kampawi. Ali, pogledajte koja je stranka, recimo, u stawu da najve}eg kriminalca u Srbiji @eqka Ra`natovi} Arkana uhapsi i privede licu pravde. To socijalisti nisu u stawu, jer su oni u sprezi sa wime. Jer zajedno sa wime deluju, i diluju, i reketiraju po Beogradu, i uvoze naftu, i drè crno trì{te i sve ostalo. Oni to nisu u stawu, jer bi Arkan progovorio o Radmilu Bogdanovi}u i svim drugim ~elnicima Socijalisti~ke partije. Druge stranke ga se pla{e. Jeste, niko od wih re~i ne progovara. To su jedino u stawu srpski radikali. Zamislite Ameriku u kojoj jedan Al Kapone moè formirati politi~ku stranku i iza}i na izbore i imati toliku podr{ku na dràvnoj televiziji. Iz dana u dan daju priloge o wegovoj predizbornoj kampawi! To nije mogu}e u Americi. To nije ni u jednoj civilizovanoj zemqi mogu}e. To je mogu}e samo kod nas. I jedino srpski radikali imaju petqu, snagu, hrabrost, ozbiqnost, sposobnost i {to je najva`nije, po{tewe da stanu u kraj kriminalu. Koliko su nas napadali socijalisti! Videli ste kakva je kampawa bila! Mene su optuìvali za razna krivi~na dela, za ratne zlo~ine, za fa{izam itd. Gde su dokazi? Nemaju ni{ta, nema ni{ta. Kopali su po biografijama svih vode}ih radikala iz uèg rukovodstva stranke, nema nijednog ~oveka po ~ijoj biografiji nisu kopali, traè}i makar neko krivi~no delo, makar ne{to {to bi se moglo izloìti sudu javnosti da bi naneli politi~ku {tetu radikalima. Ni{ta nisu na{li. Voditeq: Imate li vi dokaze za sve te optu`be?
375
Dr [e{eq: Naravno da imamo. Dokaza ima na pretek. Uostalom, postoje neke notorne ~iwenice o kojima svi znaju. Mi smo stranka nekompromitovanih qudi. Mi smo stranka qudi bez oraha u yepovima. Mi smo stranka qudi koji uvek rade onako kao {to govore i koji uvek govore onako kao {to misle. Sve {to smo najavili unapred narodu, mi smo ispunili i ispo{tovali. Optuìvali su nas da sara|ujemo sa socijalistima, da glumimo da smo opoziciona stranka, ali pokazalo se da nisu u pravu. Prvo, da nikada nismo bili u rukama socijalista. Mnogi su tvrdili da su nas socijalisti stvorili, da su nas lansirali, da nas podsti~u, da nas pomaù, da nas podupiru. A ko je jedini bio u stawu da uzdrma socijalisti~ku vladavinu ozbiqno? Samo srpski radikali. Niko drugi to do sada nije bio u stawu. Optuìvali su nas da glumimo da smo protiv vlade [ainovi}a, da nemamo nameru da ga obaramo. A mi smo ih doveli do fakti~kog pada. Optuìvali su nas i za mnoge druge stvari, pa se pokazalo da ni tu nisu bili u pravu. Pokazalo se, zaista, da radikali rade ono {to misle i ono {to govore. I mi }emo u tome istrajati. Na ovim slede}im izborima narod }e re}i svoju re~, narod }e pokazati svoju voqu i doneti odluku. Kakva god bude ta odluka, mi }emo je po{tovati. Ako narod odlu~i da opet i daqe vladaju socijalisti, onda neka socijalisti vladaju. Mi }emo nastaviti da ih èstoko kritikujemo, o{tro, na svakom koraku, ali po{tova}emo narodnu voqu. Gleda}emo da ih {to pre oborimo ako bude odnos snaga u parlamentu poput sada{weg, ali narodnu voqu moramo po{tovati. Voditeq: Za{to ste se vi, gospodine [e{eq, i Srpska radikalna stranka odrekli velikih i ~estih promotivnih skupova? Zar ne mislite da vam to nanosi {tetu po pitawu glasa~a? Dr [e{eq: Mi }emo sutra u Novom Sadu imati tzv. strana~ku predizbornu konvenciju. Dakle jedan jedini veliki politi~ki skup, u hali Spensa. Opet u zatvorenom prostoru, ali ta hala moè da primi 7.000 qudi na sedi{tima i jo{ nekoliko hiqada dole, na podijumu. Mi mislimo da je to dovoqno. Prvo, zato {to je bilo nekih indicija i informacija iz vrha Socijalisti~ke partije da nam spremaju provokacije, masovne tu~e i mo`da neko krvoproli}e. Nije problem u tome {to bi to nanelo veliku politi~ku {tetu Srpskoj radikalnoj stranci, nego {to mi ne smemo sebi dozvoliti iz moralnih razloga da neko zbog na{e politi~ke aktivnosti, zbog na{eg politi~kog delovawa strada i izgubi ìvot. Mi to ne}emo, pa makar zbog toga dobili i mawe glasova. Drugo, smatramo da je faza populizma na na{oj politi~koj sceni pro{la. Taj populizam je imao svoju svrhu 1990. godine, pa i 1991. godine u vreme za~etaka vi{estrana~kog politi~kog organizovawa. A sada je ta faza pro{la. Po{to smo bili blokirani na dràvnoj televiziji, ja sam, recimo, obilazio skoro sva ve}a mesta u Srbiji, gostovao na lokalnim radio stanicama. Imao sam 42 nastupa, {to na lokalnim radio stanicama, {to na televizijskim stanicama. Tomislav Nikoli} je, tako|e, obilazio mnoga mesta u Srbiji, gostovao na radio i televizijskim stanicama i jo{ uvek to radi. Imali smo tribine po svim mestima, lokalnog karaktera. I u Beogradu, ve}i broj tribina, na kojima se okupqao izvestan broj qudi. To su mawi skupovi na kojima se razgovara, postavqaju se pitawa itd. I u ovim radio376
emisijama je bilo direktnog ukqu~ivawa slu{alaca, i odgovarali smo na wihova pitawa o najaktuelnijim politi~kim, ekonomskim i socijalnim temama. Za taj neposredni kontakt sa bira~ima mislimo da je mnogo boqi od dràwa mitinga. Znate, na wima govornik kaè ono {to ima i zavr{i. Masa ili aplaudira ili zvi`di, ali pravog kontakta sa bira~ima nema. Ovako smo osetili puls naroda, osetili smo i one probleme koje smo do sada samo mo`da naslu}ivali, mnoge lokalne probleme po svim delovima Srbije. I mislimo da nismo pogre{ili {to smo tako postupili. Bez obzira {to smo blokirani na dràvnoj televiziji, mi smo ube|eni da dva ili tri meseca blokade nisu dovoqni da nas narod zaboravi. A uostalom, dràvna televizija i pored te blokade nije stisla petqu da nas spre~i da u onim zakonskim terminima, na koje smo imali pravo u predizbornoj kampawi, u~estvujemo. Tako su nam morali dati bar nekoliko puta po tri minuta, u udarnom Dnevniku i ovo u~e{}e na okruglim stolovima, pa i to je dovoqno. Voditeq: Gospodine [e{eq, ostalo nam je jo{ svega dva minuta do kraja ve~era{we emisije. Da li èlite ne{to da kaète {to vas nisam pitala, ili, eventualno, da se direktno bira~ima obratite? Dr [e{eq: Pa ovo je na{ prvi razgovor. Mi }emo imati u nedequ sat i po, pre podne, tako|e i na televiziji Studija B od 10-11,30 ~asova; ima}emo jo{ dva razgovora na Televiziji Politika u ponedeqak i u sredu od 17,30 do 18,30 ~asova. Ima}ete i razgovor sa gospodinom Tomislavom Nikoli}em u ~etvrtak od 17,3018,30 ~asova. Bi}e vremena da se jo{ o mnogim pitawima porazgovara. A ja bih pozvao sve bira~e, sve gra|ane Srbije da 19. decembra iza|u na izbore, da glasaju po svojoj savesti, po svojim opredeqewima, bez obzira kakva su ta opredeqewa, da glasaju za onu politi~ku stranku za koju smatraju da najvi{e odgovara wihovim èqama, wihovim te`wama, wihovim htewima. Na{a je stara predizborna parola: Neka najboqi pobedi, a ko je zaista najboqi, jedino je srpski narod kompetentan da odlu~i. Voditeq: Dakle, dragi gledaoci, ~uli ste samo neke delove iz razgovora sa gospodinom Vojislavom [e{eqem, nastavak razgovora bi}e u nedequ na istoj televizijskoj stanici u 10 ~asova pre podne. Hvala {to ste ve~eras bili sa nama, hvala vam i {to ste nas primili u va{e domove. Laku no} i prijatno.
VII PROBLEMI UNIVERZITETA U OBNOVQENOJ DEMOKRATIJI

TV Politika, 13. decembar 1993. godine Voditeq: Od izlaska na izbore deli nas {est dana. Gra|ani Srbije }e 19. decembra svoj glas dati stranci u koju imaju najvi{e poverewa. U èqi da gra|anstvo dobije {to potpuniju sliku o Srpskoj radikalnoj stranci, u narednih 60 minuta razgovaramo sa wenim predsednikom dr Vojislavom [e{eqem. Gospodine [e{eq, dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e.
377
Voditeq: Predlaèm da odmah krenemo sa pitawem. Mi se u na{im proteklim razgovorima nismo dotakli jedne teme a to je univerzitet. Mi trenutno u dràvi imamo takvo stawe da je situacija na Univerzitetu, blago re~eno, katastrofalna. Realno je o~ekivati da }e mnogi ugledni profesori napustiti Univerzitet i zemqu, imaju}i u vidu wihove plate. Jedan konkretan podatak. Recimo, u petak je redovan profesor Medicinskog fakulteta dobio platu u iznosu od 12 nema~kih maraka. Po{to nije promenio te dinare na vreme, danas taj novac vredi 6 maraka. [ta mislite vi, kao predsednik Srpske radikalne stranke? Imate li ne{to u programu vezano za Univerzitet? I kako da se tako lo{e stawe popravi? Dr [e{eq: Univerzitet deli sudbinu dru{tva u celini i stawe na Univerzitetu nije moglo da bude povoqnije nego stawe u drugim oblastima dru{tvenih delatnosti, recimo u drugim {kolskim institucijama, u zdravstvu, u kulturi, i sli~no. Kako promeniti stawe na Univerzitetu? Pa obezbe|ewem realnih prihoda za dràvni buyet. Ako dràva iz realnih prihoda finansira svoje buyetske potrebe, onda }e ona imati zdrav novac za Univerzitet, i taj novac }e na vreme distribuisati i onda }e popraviti socijalni poloàj, pre svega, nastavni~kog kadra, ali i svih drugih koji su tamo zaposleni, kao i socijalni poloàj studenata. Mi se, dakle, za sve oblasti dru{tvenih delatnosti borimo, tako {to se borimo za stvarawe realnih prihoda za dràvni buyet. Obja{wavao sam ve} u prethodnim na{im razgovorima, kako }emo te realne prihode obezbe|ivati i kako }emo voditi jednu promi{qenu poresku politiku, koja }e garantovati da se do tih prihoda do|e, da se ne bi iskqu~ivo {tampawem novca finansirale sve te dru{tvene potrebe. Stawe na Univerzitetu je lo{e posledwih decenija. Komunisti~ki reìm je upropastio na{e univerzitete. Oborio je nivo {kolovawa, uvodio ideolo{ke kriterije kod izbora nastavnika i saradnika, posebno na fakultetima dru{tvenih nauka. Zatim, vr{e}i disperziju visoko{kolskih ustanova tako|e je obarao kvalitet. Jer u nekim mestima gde su otvarani novi fakulteti, nije bilo odgovaraju}eg kadra i studenti nisu mogli tamo da postignu adekvatan kvantum znawa. Mi smatramo da nema razloga se se ide ka restrikciji broja visoko{kolskih ustanova, osim {to bismo mo`da preispitali postojawe nekih od wih. Sa aspekta novootvorenih demokratskih sloboda u dru{tvu izbegavaju}i sve ideolo{ke kvalifikative za ostvarivawe izvesnih nau~nih disciplina, za usmeravawe u pogledu stru~nog osposobqavawa studenata itd. mi smatramo da je disperzija visoko{kolskih ustanova dostignu}e u civilizovanom svetu i da je veoma dobro {to su visoko{kolske ustanove raspore|ene u svim delovima Srbije, gotovo u svim delovima Srbije. U skoro svim ve}im gradovima postoje neki fakulteti, a u nekoliko gradova imamo univerzitete: u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Pri{tini i u Ni{u. [ta treba daqe u~initi? Trebalo bi i}i ka ispitivawu koncepta studija i nastavnog plana i programa. Taj nastavni plan i program jo{ uvek sadrì mnoge ideolo{ke odrednice, jo{ uvek nisu postignuti rezultati koji su neophodni, posebno kada je re~ o fakultetima dru{tvenih nauka. Tu je najvi{e napora potrebno, bez sumwe, uloìti.
378
Srpska radikalna stranka bi vodila ra~una da se, pre svega, popravi socijalni poloàj nastavni~kog kadra i svih zaposlenih na Univerzitetu, da se obezbedi autonomija Univerziteta u pogledu potpune slobode nau~noistraìva~kog rada i nastavnog procesa. Nastavnicima i saradnicima niko se ne bi smeo me{ati u posao. Wihovo je da zadovoqe stru~ne kriterijume prilikom izbora u odgovaraju}e nau~no zvawe, a sve ostalo je, dakle, prepu{teno wima, wihovim nau~nim sposobnostima i wihovim kompetencijama, i dràva ne bi smela ni na koji na~ina da se me{a. S druge strane, dràva je du`na da obezbedi Univerzitet od bilo kakvog politi~kog upliva. Niko ne bi smeo univerzitetsku katedru da zloupotrebqava za dràwe politi~kih govora, a bojim se da je to postala praksa na mnogim fakultetima jo{ pre nekoliko godina. I ono {to je u tom svetlu najproblemati~nije upravo oni univerzitetski profesori koji su se isticali u vreme komunisti~kog reìma, koji su progonili svoje slobodoumnije kolege, koji su progonili borce za istinu, za demokratiju i socijalnu pravdu, oni su sada postali najagilniji politi~ari sa univerzitetskih katedri. Imam tu jedan doìvqaj iz li~nog iskustva. Kada sam pre nekoliko godina izabran za profesora na Pravnom fakultetu u Pri{tini, drào sam pristupnu besedu. Prvo predavawe u toj {kolskoj godini. Prisutni su bili svi profesori tog fakulteta i sa mnogih drugih fakulteta. Objavqeno je da }u dràti to pristupno predavawe, bili su prisutni svi studenti te generacije, studenti sa drugih godina studija, ~ak su i mnogi gra|ani Pri{tine do{li. I svi su vaqda po navici o~ekivali neko politi~ko predavawe. A ja sam iza{ao za govornicu i po~eo o programu nastavnog predmeta Teorija dràve i prava, odnosno Uvod u pravo, kako se to zove. Neki su bili razo~arani, neki nisu razumeli o ~emu se radi, neki nisu imali elementarno znawe o tim pitawima, ali ostalo je zapam}eno kao slu~aj bez presedana, da se takva prilika ne koristi za neke politi~ke govore, za neku politi~ku agitaciju. Voditeq: A ko po vama vodi kadrovsku politiku na Univerzitetu i uop{te, da li je obezbe|ena autonomija Univerziteta? Dr [e{eq: Kadrovsku politiku na Univerzitetu uglavnom vodi Univerzitet. Ja sam u to ube|en. Reìm nema ba{ velikih mogu}nosti da se ume{a u izbor nastavnika i saradnika na pojedinim fakultetima. U tome su fakulteti prili~no autonomni. Mo`da dolazi do druge krajnosti, formiraju se odre|ene grupe elite, mo}i i uticaja na pojedinim fakultetima koje omogu}avaju izbor u odgovaraju}e nastavni~ko zvawe ili sticawe nau~nih titula samo svojim ideolo{kim istomi{qenicima. I ako pogledamo, recimo na Beogradskom univerzitetu idemo od fakulteta do fakulteta, moèmo videti ko najve}i politi~ki upliv na kom fakultetu ostvaruje. Ako ste im politi~ki protivnik, onda nemate {ansi da postignete adekvatan nau~ni status, da se izborite za vi{e nau~no ili nastavno zvawe i sli~no. To je, ja mislim, ostatak starog komunisti~kog na~ina mi{qewa, prema kome politi~kom protivniku ili ideolo{kom neistomi{qeniku, treba uskratiti napredak u wegovoj profesionalnoj delatnosti. Mislim da jo{ nismo izgradili kulturu me|usobnog uvaàvawa, kulturu civilizovanog pona{awa na visoko{kolskim institucijama, i to za379
to {to mnogi nastavnici unose politi~ki element u svoje akademske nastupe, i poku{avaju zloupotrebiti univerzitetsku katedru za svoje politi~ke ciqeve. Voditeq: Malopre smo se samo na trenutak dotakli socijalnog statusa profesora. Da li je vama poznato da su Socijalisti~ka partija Srbije i wena vlada poku{ale taj problem da re{e uvo|ewem novih normativa, po kojima }e neki profesori dobijati jo{ mawu platu u odnosu na onih 12 maraka nedeqeno o kojim smo malopre pri~ali, a da }e neki profesori ~ak ostati i bez posla? Da li tu, po va{em mi{qewu, ima i ne{to osvete u odnosu na neke grehove iz pro{losti? Dr [e{eq: Ja prvi put za tako ne{to ~ujem. To po zakonu ne bi moglo. Ali vidite, Skup{tina ne radi ve} puna dva meseca, sve je mogu}e. Pa i Vlada nekim svojim uredbama javnim, tajnim, ili polutajnim poku{ava stawe na Univerzitetu prilagoditi nekim svojim potrebama. Problemati~no je ne{to drugo na Univerzitetu. Problemati~ni su Univerzitetski savet i saveti fakulteta. Problemati~no je u~e{}e Vlade kod upravqawa univerzitetskim poslovima. Vlada treba da ograni~i svoje u~e{}e u ostvarivawu dru{tvenih zadataka Univerziteta samo na finansirawe univerzitetskih potreba. [to se Srpske radikalne stranke ti~e, mi smo protiv toga da Univerzitetski savet pored nastavnika sa pojedinih fakulteta, wihovih saradnika i studenata ima u svom sastavu i qude koji nemaju nikakve veze sa Univerzitetom, ili imaju neku posebnu vezu, da imaju u svom sastavu politi~are i da te politi~are imenuje Vlada. To je besmisleno. Vlada u svakom trenutku moè uskratiti finansirawe Univerziteta i pojedinih fakulteta ako oni ne izvr{avaju svoju dru{tvenu ulogu, dakle, ako se ne bave onim ~ime bi morali da se bave: vaspitavawem, {kolovawem studenata, da oni steknu odre|ene nau~ne i profesionalne kvalifikacije. A nikakvim drugim poslovima. Me|utim, Vlada kod nas, po tim starim ideolo{kim obrascima, kao i reìm Socijalisti~ke partije Srbije, nastoje na sve na~ine zadràti kontrolu nad Univerzitetom. Tako dolazi do veoma sme{nih situacija. Recimo, ~itave ove godine Univerzitetski savet je vodio prazne pri~e o tome ko }e imati primat po kojim pitawima, kako }e se birati rektor, prorektor i sli~no. I uvek je bilo sukoba izme|u ve}ine predstavnika i saradnika i predstavnika koje imenuje Vlada i Savet univerziteta. Mi bismo gledali da to apsolutno izbegnemo, Savet Univerziteta bi morao biti samostalan, ali bi morao podnositi Vladi na potvrdu svoje projekcije rada za pojedinu godinu, svoje programe, podnositi na verifikaciju rezultate svoga rada, i sli~no. Voditeq: Kakav je danas odnos Srpske radikalne stranke prema Univerzitetu i prema studentima, imaju}i u vidu i ~iwenicu da je bilo ekscesnih situacija? Dr [e{eq: Nikada nije bilo ekscesnih situacija. Vi niste dobro informisani. Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka stranka koja strogo po{tuje autonomiju Univerziteta. Mi nikada nismo poku{ali, iako na Univerzitetu imamo mnogo i simpatizera, i ~lanova na{e stranke, nikada nismo poku{ali da formiramo neku strana~ku organizaciju ni na jed380
nom fakultetu, u studentskom domu, i sli~no. Mi uvek kaèmo vi ste ~lanovi stranke kao privatni gra|ani i moète svoje strana~ke obaveze i du`nosti i potrebe da zadovoqavate u strana~kim prostorijama, u op{tinama u kojima ste se u~lanili a Univerzitet mora biti po{te|en svih oblika tih delatnosti. Mi smo se suprotstavqali uvek istrajno i otvoreno svima onima koji su zloupotrebqavali Univerzitet. Univerzitet mogu zloupotrebqavati i reìm, i oni koji su protiv reìma. Ako ga i jedni i drugi zloupotrebqavaju, onda nemaju moralno pravo da se bune {to ona suprotna strana to isto radi. A mi bismo da se elimini{e svaka mogu}nost zloupotrebe Univerziteta u politi~ke svrhe. Voditeq: Mi trenutno imamo dràvu u kojoj se sve odluke donose bez voqe naroda, mislim bez wenih predstavnika. Republi~kom skup{tinom blokiran je rad Savezne skup{tine. Da li, imaju}i u vidu i ìralni novac, i {tampawe neograni~enih koli~ina novca, izmi{qene bodove, da li sve to zna~i da mi imamo vanredno stawe u dràvi? Dr [e{eq: Fakti~ki imamo vanredno stawe. O fakti~kom vanrednom stawu govori krajwe nepovoqna ekonomska situacija. Socijalna beda. I govori blokada vitalnih dràvnih organa. Raspu{tena je Skup{tina Srbije. Ja sam ve} obja{wavao kako je to na protivustavni na~in ura|eno. Ali ne{to drugo je tu bitno. Raspu{tawem Skup{tine Srbije blokirali su i Saveznu skup{tinu. Danas smo imali razgovor kod predsednika Ve}a gra|ana Radomana Boòvi}a. Bili su skoro svi predstavnici poslani~kih grupa opozicionih politi~kih stranaka i danas nas je Boòvi} opet zamajavao u pogledu zakazivawa sednice Ve}a, odnosno nastavka prethodne prekinute sednice. O~igledno je da oni nemaju nameru da odrè tu sednicu pre izbora u Srbiji. Pa sada neka im bude, sednica }e biti posle izbora i na prvoj sednici }emo podneti zahtev da se smeni Radoman Boòvi}. O~igledno je dobio nalog od Slobodana Milo{evi}a da izbegne sednicu na kojoj bismo raspravqali o poslovawu Dafiment banke i Jugoskandika, Narodne banke Jugoslavije, o ulozi reìma u pqa~ki naroda i raznim proneverama, mahinacijama, {pekulacijama sa primarnom emisijom itd. Postoje dokumenti i postoji mogu}nost za prozivku najvi{ih dràvnih funkcionera. Oni su u ovoj predizbornoj kampawi to po svaku cenu poku{ali da izbegnu. Pa ni{ta, mi }emo tu raspravu odràti odmah posle izbora, ali tada }e i Radoman Boòvi} da plati politi~ku cenu takvog svog pona{awa. Voditeq: Mi tako|e, veoma ~esto govorimo o funkcionisawu pravne dràve. Danas je takva situacija da imamo maltene vi{e sudova nego {to imamo sudija. Sudije masovno prelaze u advokate. S druge strane, svakim danom se pove}ava broj izvr{enih zlo~ina. Sigurnost gra|ana je prestala. Obijaju se ~ak i stanovi. Kako komentari{ete ovu situaciju? Dr [e{eq: I sudije su u istom socijalnom poloàju kao i prosvetni radnici, i kao druge kategorije radno sposobnog stanovni{tva. Ni sudija ne moè da ìvi od nekoliko maraka mese~no plate. Mi u potpunosti razumemo wihov socijalni poloàj. Bilo ko od wih ko je u stawu da promeni svoju profesiju, da se prebaci u advokaturu ili za pravnog savetnika u neku firmu, da ode u privatni sektor, on sve ~ini da napusti sudstvo.
381
To je veoma lo{e za pravni sistem jedne ozbiqne dràve. U ozbiqnoj dràvi sudijska funkcija je veoma ugledna i cewena. A sudijska funkcija je cewena i zbog dobrih primawa koje ima sudija. Va`no je da sudija ima dobra primawa, jer je to jedan od na~ina da se izbegne korupcija. A tamo gde su lo{a primawa u bilo kom sektoru dru{tvenih delatnosti, odmah se pojavquje korupcija. Vidite, danas postoje mogu}nosti da se izbegne kazna za bilo kakvo krivi~no delo, toliko je korupcija u pravosudnim organima uzela maha. Ja sam nedavno pomiwao primer ubistva devojke u Fondu kapetana Dragana pro{le godine. Ubijena je jedna devojka koja je volontirala u tom Fondu iz najboqih namera, misle}i da tako ~ini ne{to za dobrobit rawenika, porodica palih boraca itd. Volonterski je svaki dan radila izvesne poslove u tom Fondu. Jednog dana je ubiju na wenom volonterskom radnom mestu. Ubio je ~ovek iz {korpiona. Kaù iz nehata. Pa i ako je iz nehata, sudija ga nije mogao pustiti na slobodu. Osu|en je svega na osam meseci zatvora. Samo za no{ewe {korpiona predvi|ena je kazna od tri godine zatvora, a kamoli za ubistvo, pa makar i iz nehata. [ta se desilo? Intervenisao je Radmilo Bogdanovi} kao pravosudni organ i isposlovao ovako simboli~nu kaznu. Mi smo na to skrenuli pa`wu javnosti, ni{ta se nije promenilo. Voditeq: Da li vi mislite da je na{e sudstvo nezavisno? Dr [e{eq: Nije nezavisno i problem je bio {to su ove sudije postavqene u vreme kada je Socijalisti~ka partija imala ~etiri petine poslanika u Narodnoj skup{tini Srbije i niko joj se nije mogao ume{ati u metod postavqawa sudija. Tada su napravqene ozbiqne gre{ke, ozbiqni propusti i zbog toga }e na{e sudstvo jo{ godinama ispa{tati. Ali, po{to je vr{ewe sudijske du`nosti neograni~eno, osim staro{}u, osim ispuwewem uslova za penziju, postavqa se sada pitawe kako ispravqati gre{ke koje su socijalisti napravili, kada su za sudije postavqali sebi odane qude, sklone korupciji, sklone kriminalu i nestru~ne za obavqawe sudijske funkcije. To je jedno veoma te{ko pitawe, jer ako bi se i{lo na neku akciju ~i{}ewa sudstva, gazili bi se principi pravnog poretka. Da se za svakoga posebno istraùje, opet je to veoma te{ko posti}i, jer je korupcija uzela maha. Na to pitawe }e tek naredni skup{tinski saziv morati da pruì pravi odgovor, vaqan odgovor. Voditeq: Da vas pitam, da se vratimo nekim ìvotnim pitawima. Recimo, na pro{lim izborima u nekoliko centralnih beogradskih op{tina pobedile su opozicione stranke. Me|utim, svedoci smo da i na tim op{tinama mnogo ima problema, nere{en prevoz, nije re{eno pitawe snabdevawa. Kakve su uop{te mogu}nosti lokalne vlasti? Dr [e{eq: Prevoz i snabdevawe nije problem op{tina na podru~ju grada Beograda, nego problem Gradske skup{tine, koja je i daqe u rukama socijalista. Tamo gde postoje gradske skup{tine jo{ su vi{e suène kompetencije op{tinske vlasti, tako da ja ne bih u tom kontekstu gledao na poloàj pojedinih op{tina u kojima je opozicija osvojila vlast. Srpska radikalna stranka nije u Beogradu osvojila nijednu op{tinu, ali imamo oko 10 op{tina u Srbiji gde mi vladamo. U nekima u koaliciji sa drugim strankama, a u nekim op{tinama sami. Recimo u Malom Zvor382
niku, u In|iji, @abqu i u drugim. Tu se pokazalo da op{tinske vlasti imaju prili~no kompetencija. Nismo mi pristalice {irewa wihovih nadle`nosti, ali smo za jedan odgovorniji nastup vlasti i ravnopravan tretman svih op{tina. Posle decembarskih izbora pro{le godine, bilo je slu~ajeva da su socijalisti zapravo ka`wavali one op{tine u kojima je opozicija pobedila. Imamo primer Malog Zvornika ili In|ije. Te op{tine su uskra}ene u mnogim stvarima, u ~emu nisu op{tine u kojima socijalisti vladaju. Recimo, ako je re~ o poqoprivrednim radovima, onda socijalisti najvi{e nafte isporu~e op{tinama gde oni vladaju i gledaju na svaki na~in da zakinu op{tinama u kojima ne vladaju. Voditeq: Moè li se to isto prevesti na op{tine u Beogradu? Dr [e{eq: Ne moè se tako prevesti na op{tine u Beogradu po{to postoji Gradska skup{tina, to sam ve} rekao. Ovde Gradska skup{tina preuzima najve}i deo ingerencija op{tinskih skup{tina i ona snosi glavnu odgovornost za ukupno stawe na podru~ju grada. Konkretno, gradski prevoz je pod kontrolom Gradske skup{tine. A kada Neboj{a ôvi} optuì opoziciju zato {to pada sneg u Beogradu, onda nije problem u opoziciji, nije problem u op{tinama, problem je u Neboj{i ôvi}u i Socijalisti~koj partiji Srbije koja ima jednog takvog lokalnog funkcionera. Voditeq: Gospodine [e{eq, vladaju}a partija i sa wom ~etiri opozicione partije pomalo se utrkuju ko }e vi{e na neki na~in da se dodvori Srbima van Srbije. Da li mislite da jedna takva predizborna kampawa moè biti kontraproduktivna u smislu da se prosto stvori netrpeqivost kod gra|ana u Srbiji? Jer, ovako kako ispada da su va`niji Srbi van Srbije nego gra|ani same Srbije, koji upravo biraju? Dr [e{eq: Ja mislim da se jedino Socijalisti~ka partija Srbije dodvorava Srbima u srpskim krajinama. Mi srpski radikali nemamo nikakvog razloga. Za na{e zasluge u borbi za slobodu srpskog naroda se zna. To pokazuju dana{wi rezultati na izborima u Srpskoj Krajini. A kakva je uloga Socijalisti~ke partije i socijalisti~ke vlasti tamo o tome najboqe svedo~i fijasko wihovih kandidata. Danima, nedeqama su forsirali na najgori mogu}i na~in, na najprimitivniji na~in, Milana Marti}a kao kandidata za predsednika Republike i on je poraèn. To je odgovor srpskog naroda Srpske Krajine, socijalisti~kom reìmu u Beogradu. Reìm se ovde s vremena na vreme trudi, pa mu pomaù i neke opozicione stranke, da stvori razdor izme|u Srba Srbijanaca, Srba Pre~ana i Srba sa druge strane Dunava, Save i Drine. Me|utim, to u narodu ne prolazi i oni koji igraju na tu kartu i ovde politi~ki propadaju. To je bilo najupe~atqivije nakon odbijawa Republike Srpske da prihvati VensOvenov plan. Tada je dràvna televizija prestala da pomiwe Republiku Srpsku i Radovana Karayi}a kao predsednika Republike. Nazivali su ga samo liderom bosanskih Srba. A supruga predsednika Republike, Slobodana Milo{evi}a, Mira Markovi} je predwa~ila u sejawu mr`we prema Srbima Pre~anima u onom svom ve} poznatom dnevniku koji izlazi redovno u svakom broju Duge. Voditeq: Izviwavam se, zamolila bih vas za jedan komentar. Upravo, pre neko ve~e, na dràvnoj televiziji Milan Paro{ki, predsednik Narod383
ne stranke koji se uvek zalagao za jedinstvo srpskog naroda, rekao je, poku{a}u da citiram, vi ste do{li u moju zemqu a ne ja u va{u. Idite u svoju zemqu pa tamo pri~ajte, a ne ovde jer ovo nije va{a zemqa. Zatim je akademik Mi}a Popovi} veoma ~esto citiran upravo po onom geslu ko ih je prevezao, misle}i na Srbe preko Drine. [to }e re}i, dakle, da ni na{a najve}a institucija nije imuna od te pojave. Zatim, ideolog Saveza komunistapokreta za Jugoslaviju, profesor dr Mira Markovi}, tako|e vam je toplo preporu~ila da se vratite u va{e Sarajevo i da nastavite da se borite tamo. [ta je to, da li je to dvojni moral? Dr [e{eq: To troje qudi koje ste naveli, Mi}a Popovi}, Milan Paro{ki i Mira Markovi} imaju dosta zajedni~kih osobina. Sve troje su qudi bez ikakvog morala, bez ose}awa ~asti, obraza itd. Milan Paro{ki je psihijatrijski slu~aj i neozbiqno je o wemu uop{te razgovarati u ovakvom dijalogu. Milan Paro{ki sluì za uveseqavawe na na{oj politi~koj sceni i niko ga vi{e odavno ozbiqno ne shvata. [to se ti~e Mi}e Popovi}a, on se ve} iskompromitovao na mnogim poqima na kojima se pojavqivao, osim u slikarstvu. Jedno jedino poqe na kome se mo`da jo{ nije kompromitovao je slikarstvo. Na svim drugim poqima javnog delovawa gde god se pojavio, on se èstoko kompromitovao i pokazao se u krajwe negativnom svetlu. A o Miri Markovi} da ne govorimo, kakvi su weni moralni nedostaci, odsustvo bilo kakvih moralnih skrupula i sli~no. Me|utim, samo pitawe je veoma sme{no postavqati. Recimo, Hercegovina je podru~je na kojem je formirana najstarija srpska dràva. Nemawi}i su poreklom iz Hercegovine, o tome svedo~i i Svetosavska himna, u kojoj se kaè da je Hercegovina Svetog Save dedovina. Kada pogledate etni~ko poreklo Srbijanaca, [umadinaca, Moravaca pogotovo vide}ete gotovo kompletno etni~ko poreklo iz Hercegovine i Crne Gore. U vreme velike seobe Srba staro stanovni{tvo Srbije se preseqavalo na sever na podru~je dana{we Vojvodine i iseqavalo u Rusiju. Preko 200.000 Srba se pre vi{e od 200 godina iselilo u Rusiju, a ovde su se postepeno naseqavali Hercegovci i Crnogorci. O tome svedo~e i elementarne karakterne osobine, zatim prezimena, krsne slave, predawa o dolasku iz pojedinih bratstava, iz pojedinih plemena, i sli~no. Srbi su me|usobno toliko izme{ani, da je nemogu}e me|u wima otkrivati neki regionalni tip. To je apsolutno nemogu}e kada je re~ o Srbima. To je mogu}e kod nekih drugih naroda, recimo kod Nemaca se moè traìti regionalni tip Bavaraca, ili Prusa ili Saksonca i sli~no. Kod Srba to nije mogu}e. [to se mene li~no ti~e, ja sam dràvqanin Republike Srbije i nikada nisam bio dràvqanin nijedne druge republike. Voditeq: Vladaju}a partija vi{e ~ak ne krije da se i posledwe devizne rezerve iz zemqe iznose, naj~e{}e na Kipar, {to predstavqa jednu veliku opasnost da zemqa prosto ne ostane praznih deviznih trezora. [ta u jednoj takvoj situaciji moè da uradi Srpska radikalna stranka ako do|e na vlast? Zna~i sa praznim ambarima i praznim trezorima? Dr [e{eq: Nas ~eka jedna sveobuhvatna istraga. Trezore }emo mi popuwavati ostvarivawem realnih izvora prihoda za dràvni buyet, naplatom onoga {to dràva sada ne napla}uje, pa to nadome{ta {tampawem nov384
ca. Ve} sam govorio o uvozu nafte, benzina, osloba|awu uvoza nafte i benzina i drugih naftinih derivata, ali o zavo|ewu umerene carine i poreza koji bi se obra~unavali u ukupnom iznosu na sve to, ~ime bi se popuwavao dràvni buyet. Zatim, oporezivawe cigareta na izlasku iz fabrika a ne prepu{tawem mafiji da razliku izme|u proizvodne cene i prodajne cene trpa samo u svoje yepove. U ovom slu~aju, mi bismo vodili jednu sveobuhvatnu istragu, istraìli bismo ko je sve i pod kojim izgovorom iznosio novac iz zemqe, gde je sve izno{en novac; {ta je na dràvnim ra~unima; {ta je na privatnim ra~unima! Otvorili bismo jedan veliki krivi~ni proces. I najve}i deo novca bi morao da se vrati u zemqu. Voditeq: Gospodine [e{eq, verovatno je svim gra|anima stalo da na{ budu}i predsednik bude neko ko }e u zemqu unositi kapital a ne iznositi. Me|utim, posledwih 13 godina, da preciziram, posle Brozove smrti mnogo je onih qudi koji su od ove dràve oteli, ukrali, oti{li i otvorili firme u inostranstvu. Kako vi sa ove vremenske distance, kao neko ko je kritikovao Josipa Broza, danas gledate na wegovu vladavinu jer je iz ove perspektive sasvim jasno da se u to vreme, ipak lepo ìvelo. Dr [e{eq: Ja mislim da su sve ovo posledice Titove vladavine. Mi sada ispa{tamo {to se relativno lepo ìvelo u ekonomskom i socijalnom smislu, pod Titom. Nije se toliko lepo ìvelo, mo`da se sve malo idealizuje. Setite se ekonomske krize 1965. i 1966. godine, pa one ekonomske reforme koja je brzo propala, pa otpu{tawa radnika, vi{e od miliona radnika je otpu{teno sa posla, pa su onda nagrnuli da odlaze u inostranstvo, u Nema~ku i druge zapadne zemqe na rad i to je doprinelo poboq{awu ukupnog socijalnog poloàja na{eg stanovni{tva zato {to je postojao taj ventil i {to je Nema~ka tada vapila za radnom snagom. To nam je poboq{alo stawe. Ina~e, toliko je reìm bio uzdrman polovinom 60-tih godina da bi verovatno do{lo i do Titovog pada 1968. i 1969. godine, da nije proradio taj ventil i da se nije vi{ak radne snage odlivao iz zemqe. Na{a privreda uop{te nije funkcionisala u Titovo vreme. Tito se zaduìvao na sve strane sveta. Prvo, postoje dokumenti da je Tito dobio u periodu svoje vladavine od 1948. godine pa do smrti oko 100 milijardi dolara bespovratne pomo}i od Amerike i Zapada. Deo toga je on posle prebacivao nekim drugim nesvrstanim zemqama, a deo je unesen u zemqu. Kod nas su ovde glumili proizvodwu. Mi se nismo uop{te bavili pitawem proizvodwe, pitawem ekonomije, pitawem tehnologije i sli~no. Mi smo stalno imali neke ideolo{ke, politi~ke kampawe. Te Zakon o udruènom radu, te Ustav iz 1974. godine, te kako }e radnici ovladati minulim radom, te kako }e samoupravqati, kako }e odlu~ivati, kako }e planirati i sli~no. Nikada se niko ozbiqnije ekonomijom nije ni bavio, jer tada nije im bilo potrebno da se bave ekonomijom. A onda su sa Zapada prestali da Titu daju bespovratno zajmove, da mu daju bespovratnu pomo}, pa je pre{ao na uzimawe skupih kredita. I {to se vi{e zaduìvao, krediti su postajali sve skupqi i skupqi. A onda, posle Titove smrti se saznalo da Jugoslavija ima 20 milijardi dolara ukupnih dugova i da je to ve} stavilo no` pod grlo ~itavoj zemqi. Sve ovo da385
nas {to u ekonomskom smislu preìvqavamo rezultat je ekonomskog voluntarizma koji je vladao u Titovo vreme, rezultat je tada{weg lo{eg koncepta privrede, rezultat je lo{eg upravqawa u privredi. Setite se samo koliko su vo|ene kampawe protiv tzv. tehnokrata, tehnomenayera, pa su mnogi qudi oti{li u zatvor zato {to su bili uspe{ni privrednici. Recimo, ~uveni Bata Todorovi} oti{ao je u zatvor zato {to je bio uspe{an privrednik, nikada mu nisu konkretnu kra|u ni dokazali. Ali, svako ko je bio uspe{an, ko je znao boqe od proseka, dolazio je pod udar reìma, i reìm je uvek nastojao da takve na vreme pose~e. A s druge strane, qudi u vrhu reìma su se bogatili, direktori dru{tvenih fabrika pogotovo, kupuju}i zastarelu tehnologiju na Zapadu za svoja preduze}a, i uzimaju}i proviziju prilikom te kupovine. Na Zapadu je uobi~ajeno kada sklapate neki posao da vas nagra|uju {to ste im sklopili posao. Vi dolazite kao agent neke firme da sa wima sklopite posao, oni vam daju jedan procenat i na va{ ga ra~un upla}uju, jer ste im sklopili taj posao. I kada su to saznali direktori na{ih privrednih preduze}a svojevremeno, onda su masovno putovali po inostranstvu, sklapali {tetne poslove po svoje firme, jer su tada jo{ ve}u proviziju dobijali. Za{to da oni kupe savremenu tehnologiju kada je za to provizija mala, kada mogu kupiti zastarelu i preko no}i se obogatiti i ba{ ih briga {to }e preduze}a posle propasti. Otuda kupovina zastarele tehnologije godinama kod nas. Zastarele tehnologije ~ak ~itavih fabrika od kojih neke nisu bile ni raspakovane. Se}amo se i takvih primera. Koliko je fabrika izgra|eno potpuno, a nikada nisu ni po~ele sa proizvodwom. Voditeq: Moramo nastaviti daqe, mada bi se moglo o toj temi jo{ dugo razgovarati. Kaè se da je Srbija jedinstvena dràva i da je to otprilike glavni rezultat postoje}e vlasti. Me|utim, pitawe je da li je to ba{ tako, imaju}i u vidu ~iwenicu da Albanci ne priznaju vlast u Srbiji, ne pla}aju porez, ne priznaju {kolski sistem, ne priznaju sudove i zakone i kona~no, zajedno sa muslimanima iz Sanyaka ne izlaze na izbore {to otprilike zna~i da oni imaju neke svoje zakone ~ije odluke sprovode. Da li je zaista, po va{em mi{qewu, ostvaren srpski nacionalni interes, imaju}i u vidu ~iwenicu da nijedna od srpskih dràva nije me|unarodno priznata? Dr [e{eq: Srbija jo{ nije jedinstvena dràva. Srbija }e biti jedinstvena dràva kada u svom sastavu bude imala i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, i Crnu Goru a i srpsku Makedoniju, izrazito srpske delove Makedonije. Ovo {to danas imamo kao Republiku Srbiju, to je ona Srbija kojoj je granice nametnuo Josip Broz Tito. Srbija je bila mnogo ve}a pre stvarawa Jugoslavije. Pre stvarawa Jugoslavije Srbija je u svom sastavu imala Makedoniju, pored sada{weg prostora, imala Crnu Goru i prakti~no imala Bosnu i Hercegovinu. Jer je pre prvodecembarskog akta o progla{ewu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, dve tre}ine mesnih narodnih odbora na podru~ju Bosne i Hercegovine, biv{e Bosne i Hercegovine, odlu~ilo da se direktno prikqu~i Srbiji. Pa je Stojan Proti} dva-tri dana nakon prvodecembarskog akta poslao cirkularno pismo svim narodnim odborima traè}i da se opozove ta
386
odluka o direktnom prikqu~ewu Srbiji, da ostanu da funkcioni{u stari organi vlasti dok se ne formiraju novi itd. Ali, prakti~no i Bosna i Hercegovina je bila u sastavu Srbije pre prvodecembarskog akta o progla{ewu jedinstvene dràve Srba, Hrvata i Slovenaca. [to se ti~e [iptara i muslimana, mislim da oni ne mogu efikasno ni na koji na~in dovesti u pitawe dràvnu celovitost Srbije. Kako bi oni to mogli da urade? Da se dignu na oruàni ustanak? Jedino na taj na~in. A onda znaju {ta ih ~eka. Tu ne}e biti milosti. Kakva god bude vlast u Beogradu, ube|en sam da }e svaka vlast primeniti sva sredstva da skr{i eventualni separatisti~ki ustanak. I toga su svesni i [iptari i muslimani. Ube|en sam da su oni toga svesni. Oni se na ustanak ne}e di}i sve dok ne dobiju direktan nalog sa Zapada da to urade. Ali mi moramo biti spremni da wihovu pobunu ugu{imo za 24 sata, bez milosti ako do pobune do|e. A {to se ti~e pripadnika nacionalnih mawina koji ìve na prostoru na{e zemqe, oni svi treba da uìvaju punu gra|ansku ravnopravnost, sve gra|anske slobode i prava, ali moraju da budu i lojalni dràvqani Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Onaj ko nije lojalan dràvqanin, taj nema {ta da o~ekuje, ne moè nikakva prava da zahteva. Ima mnogo [iptara koji kod nas ìve a nisu na{i dràvqani. To je problem koji treba {to hitnije razre{iti. Ako bi Srpska radikalna stranka do{la na vlast, mi bismo aùrirali vo|ewe mati~nih kwiga, pre svega kwiga o dràvqanstvu, ali i kwiga ro|enih i umrlih, posebno na podru~ju Kosova i Metohije, Sanyaka i u svim drugim delovima zemqe. Kroz to aùrirawe mati~nih kwiga do{lo bi se do podataka kako su falsifikovani potpisi stanovni{tva, kako je broj [iptara prikazivan mnogo ve}im nego {to ih stvarno ima na Kosovu i Metohiji. Zatim, kako su [iptari koji nisu na{i dràvqani koji su do{li iz Albanije, koji su albanski dràvqani ovde prikazivani kao dràvqani Srbije i Jugoslavije. Svi oni koji su od 6. aprila 1941. godine do danas iz Albanije u{li u na{u zemqu, ne mogu postati na{i dràvqani. Oni i wihovi potomci moraju da se vrate nazad i da dobiju status izbeglica. To bi sve jedna radikalska vlada vrlo efikasno provela. Kako bismo re{avali druga pitawa na Kosovu i Metohiji? Recimo, [iptari bojkotuju na{e dràvne {kole. Pa neka bojkotuju, mi se ne bismo ni{ta zbog toga bunili. Mawe tro{kova za dràvu. Mi bismo se obratili [iptarima re~ima: èlite da imate svoje {kole, ne}ete da va{a deca u~e po dràvnom planu i programu! Lepo, formirajte svoje {kole. Kakve god {kole èlite, vi ih formirajte. Ali, kupite plac, podignite zgradu na tom placu svojim parama, sami pla}ajte nastavnike i u~iteqe. I u~ite decu ~emu god ho}ete. Uop{te se dràva u to ne bi me{ala. Izdajte im diplome kakve god ho}ete. [ta se to nas ti~e! Ali, ho}e li oni mo}i da na|u posao sa tom diplomom ili ne, to je wihov problem. Diploma je privatna stvar svakog ~oveka. Ona je svedo~anstvo o izvesnoj stru~noj spremi. A konto diplome ne postoje nikakva prava. Moète, ako èlite, da formirate Akademiju nauka, sve mogu}e kulturne institucije. [ta im god padne na pamet mogu da formiraju, ali da sami plate. Da kupe plac, da podignu zgradu, ili kupe ve} postoje}u zgradu po trì{nim cenama i onda neka formiraju {ta god ho}e. To je najefikasniji na~in da se to pitawe razre{i.
387
Kod nas se reìm boji uvo|ewa privatnih {kola. Postavqa ograni~ewa i ako se otvore privatne {kole mora da program bude saobraèn dràvnom planu i programu. Za{to? To je besmislica. Ako je neka privatna {kola dobra, ako daje dobre stru~wake, to }e se brzo pro~uti i onda }e oni koji zavr{e tu {kolu najlak{e posao dobijati, svi }e se jagmiti, kao {to se u Americi jagme za studente sa Jela, sa Harvarda, kao {to se u Engleskoj jagme za studente sa Kembriya ili Oksforda itd. Ako je neka {kola lo{a brzo }e se pro~uti da je lo{a, pa niko ne}e hteti da zaposli wene stru~wake. Treba prepustiti sve nivoe {kolovawa privatnicima koji èle da otvore te {kole i onaj ko ide u privatnu ne mora u dràvnu. Nema dràva razloga da se boji da }e neko tamo za novac dobijati dobre ocene. To je, prvo, zlo~in dobijati dobre ocene za novac, i onaj ko ode tamo da bi dobijao dobre ocene za novac, taj sebi najvi{e zla nanosi. Kako }e on sutra da na|e posao? Voditeq: Malopre ste rekli da biste, da ste na vlasti, svaki ustanak, svaku pobunu gu{ili. Verovatno vam je poznato da mnogi qudi u dràvi imaju o vama predstavu da ste vi jako opasan ~ovek koji mrzi sve gra|ane koji nisu srpske nacionalnosti. Sino} je na tu temu bila jedna specijalna emisija na Televiziji Srbije, gde se izme|u ostalog kaè da ste izjavili da }ete nekoliko Hrvata baciti u Dunav itd., da sve ne nabrajam. Dr [e{eq: Ja nisam ba{ ~uo to da su rekli da }u nekoliko Hrvata baciti u Dunav, ne znam odakle vam to. Ali ta emisija koja je sino} prikazana na dràvnoj televiziji sastavni je deo predizborne kampawe Socijalisti~ke partije Srbije i realizovana je na krajwe neukusan na~in. Socijalisti~koj partiji Srbije su pripisani i oni skupovi na U{}u, na Gazimestanu itd., {to sve govori da je Socijalisti~ka partija Srbije partija kontinuiteta. Ako se ona poziva na svoje zasluge iz vremena pre svog osnivawa, ona onda stavqa do znawa javnosti da se tu prakti~no ni{ta nije promenilo i da nije samo od Saveza komunista bespravno nasledila onu silnu imovinu, one silne nekretnine, nego da je to partija kontinuiteta. [to se ti~e tog principa retorzije, on je uobi~ajen u savremenom svetu. Setite se, posle Drugog svetskog rata nekoliko stotina hiqada Nemaca je proterano iz na{e zemqe. To je bila odmazda prema Nema~koj zbog nema~kih zlo~ina u Drugom svetskom ratu. A na na{im prostorima neuporedivo teè zlo~ine su po~inili Hrvati nego Nemci. Hrvati pro|o{e neka`weno. Zato {to su Hrvati 1945. godine pro{li neka`weno, oni su imali {ansu da obnove genocid nad srpskim narodom 1991. godine. Poqaci su proterali vi{e od milion Nemaca. êsi proterali mnogo Nemaca. Rusi proterali mnogo Nemaca, i niko ih nije optuìvao za fa{izam, ni za bilo {ta sli~no. Princip retorzije je veoma prisutan u svetu. Zatim oko ove razmene stanovni{tva sa Hrvatskom. Hrvati su brutalno proterali nekoliko stotina hiqada Srba. A Srbi su mewali imawa sa Hrvatima. U toj razmeni imawa je posredovala Katoli~ka crkva. I nijedan Hrvat ovde nije pristao da zameni svoju ku}u i imawe sa proteranim Srbinom dok preko Katoli~ke crkve nije saznao wegovo pravo imovno stawe: da li je ku}a ~itava, da li je o{te}ena ili sru{ena, koliki je plac, ko388
liko ima wiva, {ta sve jo{ ima. I kada bi se sve to pribavilo onda su sklapani ugovori o zameni. [ta se desilo u Slankamenu? Rawenici su se àlili prilikom jedne od mojih poseta. Ta poseta nije bila u predizbornoj kampawi, jer meni bi stra{no uàsno bilo da sada u predizbornoj kampawi idem da obilazim rawenike ili da sirotiwi ne{to delimo. Mi to radimo i ne hvalimo se mnogo, kada nema predizborne kampawe. Drugi nas prozivaju {to smo u Pirotu delili, setite se kako su nas komunisti prozivali, {to smo sirotiwi redovno delili hranu i sli~no. Voditeq: A {ta se desilo u Slankamenu? Dr [e{eq: Tamo su najteì rawenici. To su paraplegi~ari. Dakle, nepokretni rawenici povre|ene ki~me. Oni su mi se àlili pred upravnikom bolnice, pred direktorom bolnice, da ih medicinske sestre Hrvatice {ikaniraju i kada ih niko ne ~uje one im prete da }e ih baciti u Dunav, da }e ih ugu{iti, da }e ih otrovati i sli~no. To su se mnogi rawenici àlili. Ja sam tada intervenisao kod upravnika, zahtevao da nijedna od tih medicinskih sestara ne moè ostati na poslu. S druge strane, na{i rawenici koji su te{ko raweni u borbi protiv Hrvata i muslimana, sada dolaze u bolnicu da ih neguju Hrvatice. Treba malo razmi{qati o wihovoj psihologiji, kako wima to sve deluje, da li se oni tu ose}aju sigurnim ili ne. Onome ko je te{ko rawen u ki~mu, tome se svakakve misli vrzmaju kroz glavu. To je teàk ìvotni {ok. Oni su uglavnom osu|eni da ~itav ìvot provedu vezani za invalidska kolica i zar sada neko nad wima da se iìvqava? Voditeq: Dakle, to je razlog zbog koga ste traìli da lekari i medicinske sestre hrvatske nacionalnosti ne le~e srpske rawenike? Dr [e{eq: Da. Voditeq: Tako da i to pojasnimo. Dr [e{eq: I ako do|emo na vlast mi }emo to do kraja sprovesti. Voditeq: Glavni razlog inflacije je nestabilnost dinara. Ko po vama ru{i dinar, ili jo{ boqe, ko upravqa monetarnim sistemom? Dr [e{eq: Ja bih rekao da reìm namerno ru{i dinar. Reìm bi najradije da nastavi sa svojim {pekulacijama, da pove}a svoje {pekulacije a da to ne ru{i dinar, a to je nemogu}e. Jer dinar se ru{i uvek za onoliko koliko reìm otme od naroda. Kada se {tampa sve` novac, kada se primarna emisija emituje, onda reìmski qudi (dràvno-finansijska mafija) poku{avaju to nekoliko puta da obrnu na crnom trì{tu, pre nego {to se to kao penzija uputi penzionerima, kao plata nekim radnicima za finansirawe dràvnih potreba, za sve ono {to se finansira iz buyeta za vojsku, za policiju, za zdravstvo, za {kolstvo, itd. A sve {to dràva uzme na taj na~in i dràvno-finansijska mafija iznese u inostranstvo, sve to pla}aju oni koji primaju takve plate, i vojnici, i policajci, i penzioneri, i zdravstveni radnici, i prosvetni radnici, i sli~no. A kada oni primaju tako bedne plate onda se sve to po inerciji prenosi i na druge kategorije stanovni{tva kroz ukupno obezvre|ivawe dinara. Onda svako ispa{ta. Jer u ekonomiji ne moète iz ni~ega ne{to stvoriti. Morate uloìti ili novac, ili materijal, ili rad da biste postigli novu vrednost. Obi~no morate sve tri stvari uloìti i jo{ vam je potrebna pamet i ume{nost da
389
uz pomo} te tri stvari do|ete do nove vrednosti. Oni ni{ta ne ulaù, ni{ta i nemaju, samo obr}u ne{to {to je tu|e i iz toga stvaraju zaradu. Kolika je wihova zarada, koliki je wihov profit, za toliko su nekog drugog o{tetili. O{tetili narod u celini. Voditeq: Situacija u poqoprivredi je tako|e nezadovoqavaju}a. Seqaci nemaju nafte, rezervnih delova, repromaterijala. Dakle, {ta ~eka seqaka po vama 1995. godine ako se ne ukinu sankcije, i ako Srpska radikalna stranka do|e na vlast? Dr [e{eq: Nemaju sankcije nikakve veze sa poloàjem seqaka i poqoprivrede. Dràva poku{ava da se u tom sektoru {to vi{e me{a. I uvek je weno me{awe proizvodilo katastrofalne posledice. Dràva glumi svoju brigu obezbe|uju}i izvesne koli~ine nafte, |ubriva, hemijske za{tite poqoprivrednih kultura itd. I nikada ne obezbedi dovoqno. Ona ~ak i obezbedi dovoqno nafte. Recimo, sada je uzeta nafta iz vojnih rezervi, i prema brojkama koje vlada prikaè ima dovoqno nafte. Ali ne do|e sva nafta do poqoprivrednika. Ne do|e ni ~etvrtina te nafte do poqoprivrednika. Najve}i deo odlazi na crno trì{te. I ta nafta koja se odredi za poqoprivrednu proizvodwu ima subvencionisanu cenu. Prodaje se ispod cene ko{tawa. Vladi je onda bitno da papirima pokrije cenu ukupne koli~ine nafte po onoj minimalnoj ceni koja se odredi. A onda naftu po toj minimalnoj ceni prodaju dràvno-finansijskoj mafiji i ona iza|e na crno trì{te a razliku u ceni trpa u svoj yep. Dràva trpi dvostruku {tetu. [tetu u poqoprivredi i {tetu {to se sama odrekla jednog dela svog prihoda i uputila ga u yepove dràvno-finansijske mafije. Kako to pitawe razre{iti? Nema potrebe da litar nafte za seqaka bude 10, 20, ili 30 pfeninga. Neka bude i 1 marka, ali da mu se onda garantuje otkupna cena p{enice od 20-25 pfeninga. Time se taj problem re{ava. Za{to dràva stalno da se me{a, da tutori{e? Weno je da odredi porez na uvoz nafte i benzina, i da taj porez naplati a ne kako }e se time trgovati. Pa {to je vi{e uvoznika nafte, to }e cena nafte vi{e padati na na{em trì{tu. Sada je na svetskom trì{tu oko 13 dolara barel. Cena nafte na svetskom trì{tu pada, a kod nas se diè. Dràva monopoli{e i uvoz ve{ta~kih |ubriva. Za{to ne oslobodi uvoz ve{ta~kih |ubriva? Za{to carina na uvoz ve{ta~kog |ubriva? Ve{ta~ko |ubrivo ide samo na wive i eventualno u saksije za qubiteqe cve}a. Nema druge svrhe u koje bi se upotrebilo ve{ta~ko |ubrivo. Nema {pekulacija sa ve{ta~kim |ubrivom. Ko god èli neka uveze neograni~ene koli~ine. Za{to se bojati vi{ka uvezenog ve{ta~kog |ubriva? [to ga vi{e uvezemo, mawa }e cena ovde biti. Voditeq: Sti~e se utisak da odnosi izme|u Srpske pravoslavne crkve i Srpske radikalne stranke nisu onakvi kakvi su bili u pro{losti, mislim na Pa{i}evu vladu. Moète li na tu temu ne{to da nam kaète i uop{te, da li po vama sve{tena lica treba da se bave politikom i strana~kim poslovima, odnosno da li je to uop{te umesno da se strana~ki opredequju? Dr [e{eq: Nasuprot vama, ja upravo mislim da su odnosi izme|u Srpske radikalne stranke i Crkve danas upravo onakvi kakvi su bili u vre390
me Nikole Pa{i}a. Tada se crkva nije me{ala u dnevnu politiku, strana~ke poslove, niti su se stranke me{ale u crkvene poslove. To je jedno dugotrajno opredeqewe Srpske radikalne stranke. Najve}i broj ~lanova Srpske radikalne stranke su pravoslavni vernici. Mi smo puni po{tovawa prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ali, mi smatramo da crkva ne treba da se me{a u strana~ke poslove. Crkva ne sme da navija ni za jednu politi~ku stranku. Sve{tenici ne smeju da se u~lawuju u politi~ke stranke. Bilo je i sve{tenika koji su formirali politi~ke stranke {to je ne{to neverovatno na na{oj politi~koj sceni. Mi smo to osu|ivali. Ja mislim da u posledwe vreme nema me{awa crkve u strana~ke poslove, na svu sre}u mo`da ve} skoro godinu dana. I to je dobro. To ve} malo smiruje situaciju u dru{tvu. To je dobro za Srpsku pravoslavnu crkvu, pre svega, jer svi smo mi sinovi Srpske pravoslavne crkve, svi traìmo weno okriqe, i ako se ona postavi na jedan na~in prema jednoj stranci, na drugi na~in prema drugoj stranci, onda ta nepravda najvi{e boli. Mi smo uvek na to ukazivali. Izme|u nas i crkve nije bilo nikakvih sukoba. Uvek smo na to ukazivali, na tome insistirali i evo, na svu sre}u, izgleda da je u hijerarhiji Srpske pravoslavne crkve prevagnuo takav stav da crkva ne sme da se me{a u dnevnu politiku i strana~ke poslove. Crkva {titi interes ~itavog naroda, a ne wegovih pojedinih delova i nadam se da }e tako biti i u budu}nosti. Voditeq: Gospodine [e{eq, ve} poodavno nema vas na dràvnoj televiziji, izuzev specijalnih emisija o vama. Nema vas ni u nekim novinama koje su pristalice vladaju}e partije. Me|utim, vas nema ni na televiziji Republike Srpske ni na televiziji Republike Srpske Krajine, bar ne onoliko koliko vas je nekada bilo. Dr [e{eq: Ja se sa vama ne bih sloìo. Na dràvnoj televiziji se pojavqujemo samo u onim terminima koje reìm ne moè izbe}i. Dakle, u onim emisijama {to su propisane za sve stranke. Ina~e nijednu redovnu aktivnost Srpske radikalne stranke nisu prikazali na dràvnoj televiziji. Mi smo odràli vi{e od stotinu raznih tribina po unutra{wosti na kojima smo predstavqali na{e poslani~ke kandidate, govorili o na{em programu, odgovarali na pitawa gledalaca. Nikada ni re~ o tome na dràvnoj televiziji, iako su qudi iz televizije bili redovno obave{tavani o tome. Zatim, dràvna televizija nastavqa kampawu protiv Srpske radikalne stranke na mnogo druga~iji na~in nego ranije, ali protiv nas nemaju nikakvog argumenta. A i ovo vam nije ta~na primedba da nas nema na televiziji Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Voditeq: Ne onoliko koliko vas je pre bilo. Dr [e{eq: Ne, niste dobro informisani. Recimo, imao sam sat vremena intervju nedavno na Kanalu C, Televizije Pale. I do{lo je do velike gu`ve na relaciji izme|u dràvne televizije Srbije i Kanala C zbog emitovawa tog intervjua, jer se taj intervju video u ~itavom Podriwu, Sremu, Slavoniji i posle toga je stigla inicijativa da se objedini prostor Srpske televizije sa kojom je iza{ao Vu~eli}. To je na~in da oni preuzmu kontrolu nad Kanalom C, kako se vi{e ne bi u budu}nosti takve stvari de{avale. Mislim da im to ne}e uspeti.
391
I u ovoj kampawi, srpski radikali su bili vrlo prisutni na Kninskoj televiziji, a reìm je ometao na{e nastupe. Recimo, kada je na{ predsednik za Srpsku Krajinu Rade Leskovac imao svoje predstavqawe na Kninskoj televiziji, onda je u mnogim delovima Krajine namerno iskqu~ena struja. Ali, morali su da ponove snimak wegovog razgovora. Takvih ometawa ima i ovde. Ja sam dobio obave{tewe od Vojno-tehni~kog instituta da su oni dobili zadatak iz General{taba da ometaju ju~era{wu televizijsku emisiju Studija B, naro~ito predajnik na Torlaku. I vojska je to ometala, imam pouzdan... Voditeq: Zna~i, znate ko? Dr [e{eq: Imam pouzdane informacije. Da bi {to mawe qudi ~ulo taj razgovor, jer problematika na{eg ju~era{weg razgovora je bila vrlo opasna za reìm. Voditeq: Gospodine [e{eq, imamo samo jo{ jedan minut razgovora, s tim {to ovaj razgovor nastavqamo sutra u isto vreme. Dr [e{eq: Ne sutra, nego prekosutra. Voditeq: Da, pardon u sredu u 17,30 ~asova na ovoj istoj televizijskoj stanici. Dakle, za kraj jedno pitawe, s tim {to u sredu nastavqamo. Moè li kona~no u Srbiji, po va{em mi{qewu, da se kanali{e razgovor izme|u politi~kih stranaka, politi~kih vo|a ali da to zaista dobije jednu drugu dimenziju, da budu politi~ki protivnici a ne politi~ki neprijateqi? Jer se ova vrsta netrpeqivosti ipak ispostavqa kao veliki ra~un gra|anima Srbije. Dr [e{eq: Ja mislim da moè. Prvo, me|u strankama uvek moraju da postoje sukobi. Su{tina demokratije su stalni me|ustrana~ki sukobi. Ali ti sukobi uvek moraju da imaju parlamentarni karakter i da se odvijaju za skup{tinskom govornicom, dakle, bez ikakvih uli~nih naleta, bez ikakvih tu~a, bez ikakvih drugih vidova vanparlamentarne borbe. Sve za parlamentarnom govornicom, pa kom obojci, kom opanci. A narod je svedok, narod je glavni sudija, narod }e sve najboqe da proceni. Nadam se da gra|anima nismo dosadili, ovo je ve} na{a tre}a emisija. Voditeq: Ja li~no predlaèm da televizijski gledaoci budu sa nama u sredu u 17,30 ~asova. Finalni deo razgovora ostavqamo za to predstavqawe. Dakle, hvala vam, gospodine [e{eq, hvala i vama, dragi gledaoci, {to ste bili ovaj sat sa nama.
VIII SPOQNA POLITIKA JUGOSLAVIJE

Prvi program RTS, 16. decembar 1993. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Evo, i ve~eras smo se okupili u prili~nom broju. Ovde su predstavnici gotovo svih stranaka koje u~estvuju na ovim izborima. Tema ove emisije, posledwe emisije na Radioteleviziji Srbije, ovog okruglog stola, bi}e spoqna politika Jugoslavije, odnosno da li nas uskoro o~ekuje mir, i u kom smeru spoqnu politiku Jugoslavije i Srbije treba voditi u narednom periodu. Verujem da ste ve}
392
upoznati sa formom ovih na{ih emisija, po{to je ovo posledwa u nizu. Ja }u zato odmah predstaviti na{e goste. S moje desne strane je gospodin Ratomir Tani}, predstavnik DEPOS-a; zatim gospodin Otmar Hendrik, Stranka deviznih {tedi{a; gospodin Mihajlo Mladenovi}, Srpski rojalisti~ki blok; gospodin Milomir Babi}, Seqa~ka stranka Srbije; gospodin Goran Latinovi}, Udruèna levica i gospodin Zoran \in|i}, Demokratska stranka. S moje leve strane, gospodin Vojislav [e{eq, Srpska radikalna stranka; gospodin Borislav Prelevi}, Stranka srpskog jedinstva, gospodin Branislav Pavlovi}, Napredna stranka napredwaci; gospodin Branko Kitanovi}, Novi komunisti~ki pokret; gospodin Stevan Mirkovi}, Komunisti~ka partija Jugoslavije u Srbiji; gospodin Vladislav Jovanovi}, Socijalisti~ka partija Srbije, gospodin Milan Paro{ki, Narodna stranka i gospodin Vojislav Ko{tunica, Demokratska stranka Srbije. Prema uobi~ajenoj praksi, kako je bilo i u dosada{wim emisijama, na{i gosti }e prvo izloìti svoje stavove o na{oj ve~era{woj temi, a potom moèmo da razgovaramo. Izvolite redom, kako ste i predstavqeni. Tani}: Stav je DEPOS-a da spoqna politika Srbije zapravo i ne postoji, da je ona nali~je unutra{we politike koja se sluì manipulacijama, laìma a ponekad i terorom, da i ne moè biti druga~ija nego ovakva kakva jeste, dakle gubitni~ka, bez jasne koncepcije {ta se moè uraditi na me|unarodnoj sceni, i da ~itav taj paravan borbe za samoopredeqewe srpskog naroda, zapravo sve mawe uspe{no pokriva gre{ke koje je srpska diplomatija po~inila. Te gre{ke su sada o~ite, ne samo {to je Srbija, samim time i SR Jugoslavija, posva|ana sa celim svetom i prakti~no u me|unarodnoj izolaciji, nego su i rezultati spoqne politike takvi da se u Bosni polako formira muslimanska dràva, a time i istorijski presedan za neke druge etni~ke zajednice na teritoriji same Srbije. Poziva}e se na taj presedan mo`da sutra i u budu}nosti }e traìti tako|e svoje dràve. Zbog toga DEPOS procewuje da je spoqna politika Srbije izuzetno lo{a, pogubna ne samo po srpski narod izvan Srbije nego i u samoj Srbiji i shodno tom polaznom stavu, DEPOS je formirao svoj spoqnopoliti~ki program koji po~iva na tri bitna momenta. Prva dva mi verovatno delimo sa ve}inom stranaka demokratske opozicije, to je skidawe sankcija i povratak Srbije u me|unarodnu zajednicu. Me|utim, tre}i momenat je dosta specifi~an za DEPOS-ov program, i to je definisawe nove uloge Srbije kao demokratske gravitacione sile u regionu Balkana, {to je nama neophodno da bismo ostvarili dva ciqa. Prvo, da bi se srpske etni~ke i istorijske teritorije stavile pod jedan krov, a drugo, da bi Srbija mogla da prona|e svoju novu geopoliti~ku ulogu u postoje}em rasporedu snaga na me|unarodnoj sceni. Bez iznalaèwa te nove uloge Srbija }e ve~ito biti posva|ana i sa Zapadom i sa Istokom, i upravo u ovoj tre}oj ta~ki definisawa Srbije kao demokratske gravitacione sile, DEPOS ima nameru da zaloì sav svoj politi~ki kredibilitet koji ima i na me|unarodnoj sceni, i u doma}oj javnosti i mi smatramo da smo sposobni za to. Do sada, iako smo bili u opoziciji, uspeli smo na{im me|unarodnim kontaktima da predstavimo da postoji druga Srbija, da ne postoji znak jednakosti izme|u Milo{evi}evog reìma i Srbije. Nama je to bilo vrlo te{ko
393
i ja koristim priliku da kaèm da smo mi ipak uspeli u tome, naravno ne sami, zajedno sa nekim na{im kolegama iz demokrtske opozicije. Smatramo da sve ono {to smo uradili u protekle ~etiri godine na tome da smawimo odijum protiv srpskog naroda, da nas to kvalifikuje da ispunimo i ove zadatke koje smo sami sebi postavili. To bi ukratko bilo sve. Raspoloèn sam i za odgovore i za pitawa. Voditeq: Samo da kaèm, pre nego {to nastavimo, na{ slede}i gost je gospodin Jovi} iz Srpske narodne obnove. Tako da smo sada u punom sastavu. Izvolite, gospodin Hendrik, Stranka deviznih {tedi{a. Hendrik: Stranka deviznih {tedi{a smatra da je situacija u kojoj se nalazi Srbija danas rezultanta niz veleizdaja u tehnologiji, {to se doga|alo od 1945. godine do danas. Veleizdaja je kada jugoslovenska industrija uglavnom zavisi od inostranih licenci, koje su u momentu kupovine bile zastarele. Veleizdaja je kada se snimaju filmovi poput Skupqa~a perja, poput filmova Emira Kusturice u kojima je motiv narod, ne narod nego qudi koji se bave kriminalom. Prakti~no se ne predstavqa da je narod u Jugoslaviji kompaktan, ve} se predstavqaju samo qudi koji se bave kriminalom. Recimo, onaj deo qudi koji se bavi trgovinom dece, podmi}ivawem, itd. Mislim, to nisu Srbi. Kada takav film ode na Zapad i do|e do gledaoca koji apsolutno ni{ta ne zna o Srbiji, taj film predstavqa Srbe. Qudi ne razumeju da to nisu Srbi. Daqe, veleizdaja je kada se vodi akcija ima{ ku}u, vrati stan a ta akcija vaì za obi~no gra|anstvo, a akcija se zaustavqa onog trenutka kada treba da se pozovu savezni i republi~ki funkcioneri, koji treba da vrate vile, vikendice, imawa koja se mere hektarima itd. Veleizdaja je kada se izgubqena bitka, Kosovska bitka, progla{ava za nacionalni praznik. Ja sam gledao niz puta satelitske prenose iz stranih zemaqa, qudi nam se smeju {to slavimo taj dan kad nam je carstvo propalo. Kada imamo ~oveka koga treba slaviti, cara Du{ana! Qudi to znaju na Zapadu i zato su nam to zamerili ovako podrugqivo. Daqe, kada se borci na frontu prikazuju pored artiqerijskih oru`ja i tenkova kao pijani qudi. I kada takva informacija ode na Zapad ostavqa veoma lo{ utisak i stvara veoma lo{ imiy Srbima. Veleizdaja je kada u Jugoslaviji budu opqa~kane devizne {tedi{e i kada se ne zna gde je milijardu maraka. U bilo kojoj demokratiji kada se dogodi mito ili pqa~ka vrednosti nekoliko stotina hiqada dolara, u takvim okolnostima padaju vlade i skup{tine. Ako se setimo afere Lokid u Japanu kada je otkriveno mito od 2,5 miliona dolara, pali su ministri i pala je vlada. Kod nas ne pada nikome dlaka sa glave. Kako vidim vo|ewe spoqne politike u Jugoslaviji, u ovom trenutku? Da je Jugoslavija velika sila, dovoqno bi bilo izvr{iti nuklearnu probu i ve} sutra bi pale sankcije. Me|utim, u okolnostima kada imamo samo licencnu industriju mi smo daleko od toga. Zato smatram da treba na}i na~in i povezati Jugoslaviju malo bliè sa Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Za{to? Ako se setimo istorije zna}emo da je nekoliko desetina hiqada Amerikanaca ubijeno od strane Japanaca Amerika je tada bacila atomsku bombu na Japan i u tada{wim okolnostima mogla je da baci jo{ neko394
liko atomskih bombi, da Japan vi{e ne postoji. Me|utim, Amerika to nije uradila, Amerika je u svog neprijateqa uloìla velike pare, i Japan je postao ekonomska sila. I zato ne mogu da prihvatim, odnosno Stranka deviznih {tedi{a ne moè da prihvati obrazloèwe da Amerikanci mrze Srbe. To je vrlo lo{a konstrukcija. Voditeq: Gospodine Hendrik hvala lepo, u nastavku gospodin Mladenovi}, Srpski rojalisti~ki blok. Mladenovi}: Rojalisti~ki blok smatra ako idemo s temom, onako kako je postavqena, da se pribliàva vreme mira, kada se gleda celina. Pre svega, smatram da se to vreme pribliàva i mo`da istorijski trenutak meni name}e obavezu da svom kolegi, advokatu Vladimiru @irinovskom uputim ~estitke na pobedi wegove stranke u Rusiji koja svojim dolaskom na vlast treba da vrati Rusiji onaj primat koji je nekada imala, 1914, 1915, 1916. godine kada smo zahvaquju}i ruskom caru i ruskoj inicijativi uspeli da spasemo srpsku vojsku i da je prebacimo iz albanskih gudura morem na Krf da bi se oporavqena vratila u Srbiju. Wegove prve izjave pokazuju da ne}e dozvoliti Nema~koj i Germanima da nametnu svoju voqu da Sloveni budu oni koji }e trpeti. To je po meni jedan zna~ajan momenat. Posebno za nas koji smo monarhisti~ki opredeqeni i koji se borimo za povratak kraqevine Srbije u granice koje su postojale onda kada se bliìo zavr{etak rata 1918. godine. Isto tako ~iwenica koja se dogodila u Republici Srpskoj Krajini, pobedom dr Milana Babi}a, pokazuje da je opredeqewe tog naroda takve prirode i takve vrste da se taj narod opredequje za ne{to {to ga pribliàva upravo mi{qewima i politi~kom stavu na{e stranke. To su trenuci koji nas obavezuju na budu}u spoqnu politiku Srbije i Jugoslavije, a prvenstveno govorim o Srbiji jer jo{ uvek Jugoslavija kao dràva nije priznata, a Srbija kao dràva postoji jo{ od 1878. godine, i ona kao takva moè da figurira ne samo u Evropi nego i u ~itavom svetu. Pokazuje da moèmo obezbediti pravedan mir i istovremene istorijske interese srpskog naroda. Ali kako? Od ~ega zavisi ukidawe sankcija i skidawe blokade? Molim vas, ne zavisi od na{ih èqa, od na{ih predloga i od na{ih misli koje ovde danas iskazujemo. Blokada u kojoj se nalazimo posledica je dràvnog i dru{tvenog ure|ewa. Nije Srbija zato izolovana u Evropi {to je Srbija, nego {to ima odre|eno dru{tveno ure|ewe. To su sve posledice jedne nakaradne politike koja je vo|ena od 1945. godine i ~iji su se sledbenici javili posle toga i doveli Srbiju ovde gde se sada nalazi, na dno, na prag bede, nema{tine i svega onoga {to joj predstoji u budu}em ìvotu. Babi}: Imam utisak da, kao i u ve}ini slu~ajeva kada se razgovara o problemima koji ti{te dràvu Srbiju i srpski narod, Socijalisti~ka partija èli da stvori konfuziju kao i na ovom ve~era{wem okruglom stolu, ili poluokruglom da ga tako nazovem, na~inom kako je postavqeno pitawe, a to je da li se pribliàva vreme mira? E sada, postavqa se pitawe kako mi razgovaramo o miru, odnosno o ratu, odnosno Socijalisti~ka partija kao partija koja vlada ovom zemqom u ovom trenutku? Kada nam je potrebno da sakrijemo neke sopstvene probleme koji ti{te narod i dràvu,
395
onda kaèmo da smo zemqa u ratu, a kada nam treba da prikaèmo vlast na neki drugi na~in, u nekom drugom svetlu, onda kaèmo {ta ho}ete, gospodo, vi{e od nas, mi smo sa~uvali mir u Srbiji. To stvara strahovitu zbrku u na{em narodu i sada se ne zna jesmo li mi u ratu, jesmo li u miru, treba li da ratujemo, ili ne treba da ratujemo, treba li da {titimo srpske nacionalne interese ili ne treba, da li su za{ti}eni ili nisu? To je stawe op{te konfuzije koje je nastalo, pre svega, lo{om diplomatijom ili nikakvom diplomatijom, koju je Srbija, odnosno Jugoslavija imala vi{e ne znam ni kako se zove, u stvari kako bi diplomatija trebalo da se zove. Znam kako se zove i kako treba da se zove. I posle propalih diplomatskih poku{aja kojih uop{te, po meni, u tom vremenu nije ni bilo, vrlo lo{ih ratnih poteza koji su sve doveli u pitawe, i doveli do toga da mi uop{te razgovaramo da li treba da bude mir ili ne. Naravno da se svi mi zalaèmo za mir, a istovremeno za za{titu, apsolutnu za{titu srpskih nacionalnih interesa i srpskih prostora. I o tome ne treba uop{te da bude razgovora. Pitawe je kako to ostvariti diplomatijom. A kada to ne moèmo da ostvarimo diplomatijom, onda moramo efikasnim na~inom ratovawa tako da {to mawe qudi pogine, a da se {to vi{e srpskog prostora i srpskih porodica za{titi tamo gde one ìve i tamo gde one jesu. Mislim da uspeh na{e diplomatije u nekom budu}em vremenu zavisi mnogo od toga da li na{u diplomatiju i na{u dràvu predstavqaju qudi koji su uvaèni u svetu. A ne qudi koji odlaze u Ameriku a potpuno su van vremena i van prostora u kome ìve, qudi koji su zaboravili da je vreme komunizma pro{lo i qudi koji ne mogu da shvate da su nam veliki prijateqi koji u Americi brane srpske interese i veliki prijateqi srpskog naroda rekli da ako ne skinemo petokraku ni Bog nas ne}e spasti. Mi to nismo imali u vidu, i to nam se upravo desilo. Oni su to govorili na vreme. Jo{ jednu stvar èlim da kaèm, mislim da }u se uklopiti u predvi|eno vreme, a to je da mi stalno tvrdimo, a to je sasvim pogre{no i nije dobro, da nas Amerika mrzi. To nije ta~no. Ja }u pokazati najednom primeru. Kurtu Valdhajmu predsedniku Austrijske dràve je zabrawen ulazak u Ameriku, za{to? Zato {to je po~inio zlodela na prostoru biv{e dràve Jugoslavije, odnosno na srpskom prostoru. A mi smo tom istom Kurtu Valdhajmu, odnosno neki na{i prethodni politi~ari, dodelili orden zasluga za narod, ispravite me ako sam pogre{io kakav je to orden bio. Prema tome, ti isti qudi danas nastavqaju da se bave politikom i kaù {titimo srpske nacionalne interese. Ja u to nisam siguran, mislim da u tome leì veliki problem. Latinovi}: Ako danas posmatramo poloàj Savezne Republike Jugoslavije i spoqnu politiku, a naro~ito mirovni proces, onda moèmo sigurno re}i da kao Udruèna levica nismo zadovoqni ovim {to se ostvaruje. Niti imamo mir na na{em prostoru Balkana, niti je na{a spoqna politika dala takve rezultate da danas moèmo govoriti da smo uvereni i sigurni kako se ne{to promenilo. Zapravo, moèmo samo da se nadamo da }e neki odnos snaga, o~igledna pojava i talas levice na evropskom prostoru, u~initi da se i na planu me|unarodnih odnosa ne{to promeni.
396
Prema tome, poloàj Savezne Republike Jugoslavije i proces mira, rekao bih, nisu mnogo odmakli i to moèmo videti iz dve ~iwenice. Jedna je istorijska i leì u slede}em: Balkan je od vajkada, naro~ito u novijoj istoriji bio steci{te interesa velikih sila. Kako velike sile nisu re{ile me|usobnu podelu Balkana, tako ni do dana dana{weg to isto~no pitawe zapravo nije ni~im dotaknuto. Drugo je pitawe trenutnog odnosa snaga u svetu. Mi znamo da se ravnoteà koja je stvorena ve{ta~kim putem kroz hladni rat, jednostavno izgubila i da danas imamo novi svetski poredak i interese Sjediwenih Ameri~kih dràva sa jedne strane, i interese Nema~ke i Evropske unije sa druge strane. Politiku koja ide ka tome da se mali narodi i dràve i na prostoru Balkana, i drugde u svetu, stavqaju pod patronat velikih sila. Prema tome, nekih pozitivnih pomaka verovatno da ne}e biti zadugo, dok je ovakav odnos snaga u svetu. Ako je u pitawu mir na jugoslovenskom prostoru, on zapravo po ovim sada{wim {ablonima kako se radi, ne moè biti ostvaren. Ne moè se mir sklapati u @enevi, Briselu, Parizu, Londonu, tamo gde oni koji èle da posreduju nemaju iskrenu nameru, niti, zapravo, poznaju probleme Balkana. Jer, videli smo da su se izmenili mnogi posrednici. Oni koji su mirili nekakva afri~ka plemena, sada su èleli da mire narode, koji ovde, zapravo, ìve dugo i ìve sa svom onom problematikom kojom su upravo te velike sile èlele da ih sva|aju, da im se nametnu i da u~ine ovo {to su u~inile. U regionima imamo jo{ jedan zna~ajan pomak, istina negativan po jugoslovenski prostor, a to je zna~ajno ja~awe Turske i muslimanskog fundamentalisti~kog uticaja na ovaj prostor. Time su oìvqene i lokalne fundamentalisti~ke snage koje su u~inile ovo {to su u~inile u Bosni. Prema tome, sa unutra{wom politikom koja }e i}i ka ravnopravnom poloàju svih qudi i gra|ana u Srbiji, i sa inicijativom ka levim demokratskim snagama i vladama u svetu, moèmo o~ekivati pomak. \in|i}: Me|unarodni poloàj na{eg naroda i na{e dràve komplikovan je i nepovoqan, zbog toga {to imamo dosta neprijateqa a malo prijateqa. U svakom slu~aju, vi{e neprijateqa nego prijateqa. Uz to dolazi okolnost da su na{i neprijateqi dobro organizovani a da na{i prijateqi nisu dobro organizovani. Na{i neprijateqi imaju jasan koncept, na{i prijateqi nemaju jasan koncept. Neve{tom spoqnom politikom mi smo u mnogome krivi za to stawe, jer smo se u nizu slu~ajeva iz ideolo{kih razloga me{ali u unutra{wu politiku dràva koje bi mogle da nam budu prijateqi jer su nam bili prijateqi, koje bi mogle da imaju interes da nam budu prijateqi. Recimo Rusije. Mi smo iz ideolo{kih razloga navijali za ruske generale pet posledwih godina, a svaki put kada se pojavi blaga {ansa da }e oni da izvr{e dràvni udar, mi smo se stavqali na wihovu stranu. Time smo gubili simpatiju vlasti u Rusiji. Time smo na{e interese podredili na{im ideolo{kim simpatijama. Kada kaèm na{e, mislim na na{u vlast, naravno. Osnovna stvar je da u na{oj spoqnoj politici kona~no preovladaju interesi, interesi na{e zemqe, interesi na{eg naroda a ne ideolo{ke sklo397
nosti i ideolo{ke nesklonosti. Mislim da je va`no da mi preuzmemo ulogu na Balkanu, da preuzmemo onu ulogu koja nam pripada i po veli~ini dràve i po broju stanovnika, i da taj proces integracije koji mora da zapo~ne, proces vra}awa Jugoslavije u Evropu, da on ide preko jednog me|ukoraka, preko balkanske integracije, parolom Balkan balkanskim narodima u saradwi sa Gr~kom, Bugarskom, Rumunijom, zna~i sa onim dràvama sa kojima nas vezuje i ekonomski interesi i sa onim dràvama sa kojima nas vezuju izvesna konkurencija prema Evropskoj zajednici. Lak{e }emo zajedno sa wima na}i svoje mesto u Evropi. [to se ti~e mira i sankcija, mir i sankcije su me|usobno povezani. I jedno i drugo ne zavisi u tolikoj meri od Srbije. Me|utim, apsurdno je, da kada bude postignut mir u Bosni, bi}e ukinute sankcije. Mir u Bosni bi}e postignut kada bosanski muslimani shvate da u Srbiji ne}e do}i do loma, do privrednog loma, da ne}e do}i do raspada sistema i da ne mogu da se nadaju da }e posle toga da preduzmu ofanzivu u Bosni i da anuliraju rezultate ovog rata. A da li }e se to desiti ili ne}e, zavisi od vlade koju budemo izabrali. Ako budemo izabrali vladu koja bude u stawu da re{i probleme naroda i da re{ava probleme, onda }emo i na{im neprijateqima uzeti tu iluziju koja ih drì, koja drì sankcije, iluziju da treba sa~ekati jo{ samo mesec dana, jo{ dva meseca, da ne treba potpisivati mirovne sporazume, jer }e tih mesec ili dva dana Srbija da propadne. Jedna dobra vlada koja }e narodu da re{i probleme, koja }e svetu da pokaè da smo mi u stawu da re{imo probleme, odmah bi dovela do toga da se potpi{e mir u Bosni i Hercegovini. Posle toga bi bile ukinute sankcije. Zna~i zavisi to od nas, od nas zavisi kako }e na{i neprijateqi sudbinu da nam kroje, od nas zavisi ono {to mi moèmo da u~inimo. Mi moèmo dosta da u~inimo, i krajwe je vreme da u~inimo. Mislim da }e nova vlada mo}i mnogo toga da u~ini. Voditeq: Kao da ste znali? \in|i}: Znao sam. Voditeq: Dobro. Nastavak pripada gospodinu Jovi}u iz Srpske narodne obnove, samo da kaèm da ja ve} beleìm neke od vas koji se prijavquju za repliku. Jovi}: Po{tovani gra|ani Srbije, mir na biv{em jugoslovenskom dràvnom prostoru ne moè se uspostaviti dok se ne zavr{i rat pobedom neke od strana u sukobu. Mi kao narod treba da se trudimo da mi budemo ta pobedni~ka strana. Jer svi narodi u svetu kaù da pobedniku pripada sve. Prema tome, osnovni problem kako da se uspostavi mir je u tome da neke politi~ke grupacije, koje se danas nalaze u Srbiji, dozvole bosanskohercegova~kim i kraji{kim Srbima da zavr{e svoj otaybinski posao, odnosno da poraze svoje neprijateqe. Onog momenta kada vojska pod komandom generala Mladi}a i wegovih oficira bude vojni~ki potukla muslimanske i hrvatske usta{e, mir na prostoru biv{e Jugoslavije bi}e sklopqen istog trenutka. Jednostavno nikada se nijedan rat u svetu nije zavr{io nere{eno. Ne moè se nijedan rat zavr{iti nere{eno, i u ovom ratu se mora znati ko je izgubio a ko je pobedio. Sada je takva situacija da na{ narod ima 70% pobede. Sada je takva si398
tuacija da velike svetske sile, naro~ito evropske sile ho}e da priznaju tih 70% na{e pobede. Mi smo sigurni ako postignemo i stoprocentnu pobedu da }e svet priznati i to fakti~ko stawe i da }e srpski narod na taj na~in ne samo uspostaviti mir nego da }e jednostavno re{iti problem ukidawa sankcija i blokade. Jednostavno, ako zavr{imo pobedom rat, svako mora sa nama pregovarati i mora sesti za pregovara~ki sto. Ovako u jednoj pat poziciji, u jednoj nere{enoj poziciji, nas teraju da podelimo tro{kove ovog rata. Teraju nas da podelimo i tro{kove gubitka i da budemo po prvi put gubitni~ka strana u ratu. Mi ne smemo dozvoliti da se legalizuje sada{we stawe, jer sada{we stawe po svaku cenu moè da ide na {tetu na{eg naroda u vi{e pravaca. S jedne strane, podeli}emo tro{kove rata, s druge strane, po prvi put u istoriji stvori}e se neka muslimanska dràva na ovom prostoru i mi treba da budemo potpisnici stvarawa takve dràve. Mi se nadamo da }e se to spre~iti ukoliko na{ narod dobije jednu odgovornu skup{tinu, ukoliko dobije skup{tinu koja }e imati vladu i op{tenarodno poverewe. Partije koje su do sada sedele u Skup{tini i imale ve}inu, nisu mogle da naprave vladu op{teg poverewa. Vodile su svoju strana~ku politiku, sprovodile svoje ideolo{ke programe u Skup{tini i nisu mogli da re{e ni one osnovne probleme, da donose zakone a kamoli da re{e pitawe pobede ili poraza u ratu, da ukinu okupaciju, ili da uspostave mir na na{em dràvnom prostoru. Oni koji ne mogu da srede stawe u Skup{tini, koji su toliko sebi~ni i ostra{}eni, ne}e mo}i ni da odlu~uju o tome kakva }e biti na{a spoqna politika. Oni su svu svoju energiju tro{ili na unutra{we politi~ke sukobe, i zato, po{tovani gra|ani Srbije, nemojte dati ovoga puta poverewe onim partijama koje su imale 80% u Skup{tini Srbije, a nisu znale da vode ni te osnovne poslove, pa uop{te nije do{lo na red pitawe spoqne politike, pitawe pregovora, razgovora o mogu}em ratu i miru. Mi iz Srpske narodne obnove verujemo da u na{em narodu postoji bar 500 uspravnih, dostojanstvenih Srba, onih koji nisu raspore|eni u frakcije biv{eg Saveza komunista Jugoslavije, koji sada sede udobno u svojim kabinetima u parlamentu i obmawuju na{ narod da }e izvr{iti neki preporod. Treba pokloniti poverewe onima koji nisu tro{ili energiju sluè}i jugoslovenstvu, komunizmu, Brozu i Brozovi}ima. Voditeq: Hvala, gospodin [e{eq. Dr [e{eq: Spoqna politika zemqe je po Ustavu u iskqu~ivoj nadle`nosti savezne dràve i mene iznena|uje da nam dva puta forsirate tu temu na ovim okruglim stolovima, mada je trebalo da raspravqamo o nekim drugim stvarima, kojima }e se ina~e baviti Skup{tina Republike Srbije. U spoqnoj politici, u me|unarodnim odnosima, nema emocija. Nema neprijateqa. Nema prijateqa. Nema mr`we, nema qubavi. Sve zemqe u me|unarodnim odnosima rukovode se iskqu~ivo interesima. Interesi zapadnih sila u jednom momentu do{li su u koliziju sa interesima srpskog naroda. Interesi zapadnih sila su bili: ili da se sa~uva biv{a Jugoslavija pa da stalno iznutra bude problema, sukoba, da nikada ne postane ozbiqna dràva i da ve}inski narod nema primat u dono{ewu bitnih politi~399
kih odluka, ili da se ta Jugoslavija raspr{i na one sastavne delove, koje su joj nametnuli komunisti za vreme svoje poluvekovne diktature, a onda posle, opet, nekim asocijacijama na principu konfederacije da ih ujediwavaju i tako drè pod kontrolom. [ta je interes Zapada? Interes Zapada je da srpske zemqe ostanu pocepane. Za{to? Da jedna srpska zemqa ostane u sastavu Hrvatske. Da Hrvatska nikada ne bude ozbiqna dràva i da ta srpska zemqa ima odre|en stepen autonomije i narednih 100 godina da se vode sukobi izme|u hrvatske ve}ine i srpske mawine, umesto da se Srpska Krajina odvoji definitivno od Hrvatske i da se pripoji svojoj matici. Interes Zapada je da postoji jedna Bosna i Hercegovina u kojoj }e stalno biti sukobi izme|u Srba, Hrvata i muslimana. I interes Zapada je da se podele Srbija i Crna Gora i da se u okviru Srbije formiraju tri autonomije: Kosovo, Sanyak i Vojvodina. Da Srbija nikada ne bude ozbiqna dràva, da se neprekidno iscrpquje unutra{wim sukobima po pitawu statusa tih autonomija. Na{a diplomatija nije znala da to proceni na vreme, da predvidi, i da se tome efikasno suprotstavi. Na{a diplomatija se pona{ala od prilike do prilike, kako su pojedinci mislili da je najboqe. Da se najboqi potez povla~i tako {to se na brzinu izmisli potez i odmah se povu~e, umesto da se tome analiti~ki pri|e, da se stru~no prou~e stvari koje se ti~u me|unarodnih odnosa, spoqne politike i interesa zapadnih sila. [ta je osnovna gre{ka na{e diplomatije bila posle uvo|ewa sankcija? Sankcije su krajwe nepravedne. Setite se kakav je povod za sankcije. Srbi uop{te nisu izazvali taj povod, ubistvo onih 18 muslimana u centru Sarajeva, u ulici Vase Miskina. Sankcije su Zapadu bile potrebne. Da nije Izetbegovi} ubio svoje gra|ane, Zapad bi smislio ne{to drugo. Sankcije su wemu nalagale da tako najefikasnije svoj ciq postigne. Ali kakav je bio na{ odgovor na sankcije? Krajwe pogre{an. Na{e diplomate, pre svega oni koji nisu kompetentni za vo|ewe spoqne politike, pona{ali su se kao da se ni{ta ozbiqno nije desilo, i{li su i daqe na te konferencije, mada smo upozoravali jo{ u junu pro{le godine da dok traju sankcije i blokada nema pregovora, nema u~e{}a na me|unarodnim konferencijama. Posle godinu i po dana, predsednik Republike Srbije je prihvatio takvu orijentaciju, ali je odmah zatim pogazio re~ i oti{ao na slede}u konferenciju koja je bila zakazana. I druga stvar, koja je veoma problemati~na, kod nas spoqnu politiku vodi onaj kome to nije u ustavnoj nadle`nosti. Ona je u ustavnoj nadle`nosti Savezne vlade i saveznog ministra. A ovde spoqnu politiku vodi {ef jedne federalne jedinice. Kao kada bi guverner Aqaske, ili guverner Kanzasa po~eo da vodi spoqnu politiku Sjediwenih Ameri~kih Dràva! Voditeq: Jeste li zavr{ili? Dr [e{eq: Pa istekla su tri minuta, ja zbog toga. Voditeq: Pitam. Dr [e{eq: Ja bih mogao sat i po da vam to govorim. Voditeq: Izvolite, gospodine Prelevi}u.
400
Prelevi}: Stranka srpskog jedinstva smatra da Srbija treba i mora da vodi principijelnu spoqnu politiku. Stranka srpskog jedinstva ima za osnovni ciq nacionalno jedinstvo, jer smatramo da bez nacionalnog jedinstva nema ni dràve, ni kulture, ni vere, ni ekonomije, ni prosperiteta. Ko ne ceni sebe ne moè o~ekivati da ga i drugi cene. Ko nije jak iznutra ne moè biti po{tovan ni u spoqnom okruèwu. Stranka srpskog jedinstva smatra da treba napraviti jednu jaku nacionalnu srpsku dràvu, od svih srpskih zemaqa, Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Treba da se ta~no ustanovi srpski nacionalni interes i da se sa wim iza|e u javnost. Samo tako Srbija moè biti relevantan faktor u me|unarodnoj politici, samo tako moè biti respektovana kao jaka sila, i samo tako Srbija moè da stekne autoritet i povrati ugled koji je uìvala u diplomatiji, u celom ovom veku pa i ranije. U me|unarodnoj politici ne postoje ni simpatije ni antipatije, postoje samo interesi. Nema ve~nih saveznika. To nam je ovaj rat stavio do znawa. Postoje samo ve~ni interesi. Istorija nas u~i da nema ve~nih saveznika. Ali samo zajedni~ka dràva svih srpskih zemaqa, sa zajedni~kim, jasno odre|enim nacionalnim ciqem moè nas povratiti u me|unarodnu spoqnu politiku. Ali ta me|unarodna spoqna politika mora da se vodi na jedan moderan diplomatski na~in, kako je to u svim drugim zemqama, a ne kao kod nas. Ne mogu se kod nas postavqati ambasadori i diplomate po nagradi ili po kazni. Diplomate i ambasadori koji rade samo za svoju deviznu platu ne obra}aju}i pa`wu na interes onih koje predstavqaju. Samo mladi, sposobni, angaòvani qudi spremni i kvalifikovani da vode spoqnu politiku treba da vode spoqnu politiku Republike Srbije. Mi smo izgubili medijski rat samo zato {to se nismo na vreme oglasili. Dozvolili smo da hrvatski lobi, {iptarski lobi, muslimanski lobi, preovlada u spoqnoj politici sveta i u odnosima prema Srbiji. Toliko su nas ocrnili da je sada kasno da pi{emo bilo kakve bro{ure koje nas ne mogu izvaditi iz onog pakla u kome se nalazimo u o~ima me|unarodne javnosti. Medijski rat se mora voditi od prvog dana. Politi~ki marketing, odnosi sa javno{}u, i sve ostalo, moraju biti zastupqeni u modernoj diplomatiji. Toga do sada nije bilo. Mi se protivimo globalnom re{avawu pitawa o biv{oj Jugoslaviji, kako nam se èli nametnuti. Iza toga jasno stoji odre|ewe velikih sila da ho}e da pocepaju Srbiju, da ho}e da re{e tzv. pitawe Kosova i Metohije, da ho}e da re{e pitawe Ra{ke oblasti, i da ho}e da re{e pitawe nekakve autonomije Ma|ara u severnoj Vojvodini. Ne moè se ni{ta re{avati u paketu. Sva pitawa se moraju re{avati posebno. Mi podràvamo dosada{wu spoqnu politiku Republike Srbije, jer smatramo da nemamo boqeg pregovara~a i ve}i autoritet trenutno nego {to je to sada{wi predsednik Republike Srbije, Slobodan Milo{evi}. Pavlovi}: Napredwaci smatraju da je poloàj na{e dràve Srbije u me|unarodnim okruèwima i me|unarodnim uslovima vrlo teàk. Da se ne ponavqam, imamo mnogo neprijateqa, vrlo malo prijateqa. Diplomatija Srbije i Jugoslavije, sluè}i tom jugoslovenstvu koje nije blisko srpskom bi}u, upravo je godinama, posledwih 50 godina za vreme titoizma iz401
davala interese srpskog naroda. Diplomatija u kriznom momentu, u momentu secesije koju su izazvale ove tzv. republike na zapadu Jugoslavije, uop{te nije postojala ili je upravo radila sve protiv interesa srpskog naroda. Dozvoliv{i tu medijsku harangu, koja se de{avala tamo protiv srpskog naroda, a ne preduzev{i ni{ta, oni su u stvari radili zajedno sa wima protiv osnovnih interesa srpskog naroda. To su o~uvawe prava na samoopredeqewe, prava na ìvot koje je zapisano i u poveqama Ujediwenih nacija, prava da moè, kao i svaki drugi narod, da napravi dràvu onakvu kakvu on èli. Dok vodimo ovakvu politiku na na{im prostorima ne}e biti mira. To su zablude. I to su samo dnevni interesi vladaju}e stranke i drugih koje to podràvaju. Mira }e biti samo onda ako do|e prava demokratska vlada u ovoj na{oj zemqi, koja }e istinski braniti interese srpskog bi}a i srpskog ~oveka. Napredwaci su za Savez srpskih dràva. Ni za kakvo jugoslovenstvo. To je austrougarska ideja onih koji su nam je nametnuli i godinama sprovodili. Mi moramo imati svoju nacionalnu dràvu da bismo mogli u spoqnoj politici braniti svoj nacionalni interes. Ja ne}u u to ulaziti, po{to je vreme kratko, kako su na{i ambasadori radili i za{to su tako radili. Zna se, to je bilo po kqu~u. Zna se da je sve bilo na u{trb srpskog naroda i na u{trb srpskih interesa. Morali smo biti Srbi Jugosloveni, dok su svi drugi koji su sa nama ìveli, kojima smo mi doneli slobodu i dràvnost, bili Hrvati, Slovenci, izmi{qeni muslimani, izmi{qeni Makedonci, izmi{qeni Crnogorci. Stav napredwaka je da politika koja se mora sada voditi u ovim vrlo te{kim vremenima, treba da bude jasna. Ona mora {tititi interese srpskog naroda. Ne smemo stvarati stereotipe, niti su nam za{titnici Amerikanci, Englezi i Francuzi. Ponavqam jo{ jednom, danas je spoqna politika interes, zna~i svi stereotipi se moraju izbaciti i moramo se prilagoditi, na àlost, vrlo te{koj situaciji u kojoj se nalazimo. Po{to je isteklo vreme, ja }u kasnije. Voditeq: Gospodin Kitanovi}. Kitanovi}: Kada je 1918. godine, da po~nemo od poraza Nema~ke u Prvom svetskom ratu, zakqu~eno primirje, jedan od vlasnika velikog francuskog industrijskog kompleksa Renoa rekao je neka se spasava ko kako moè, nastupio je mir. Dolazak mira nije u interesu svih. Ima interesa politi~kih, ekonomskih, vojnih, itd. Novi komunisti~ki pokret rukovodi se na~elom da je ve}e vite{tvo isu{iti makar jednu suzu, nego proliti more krvi. Mi smo, naravno, za mir, ali za po{ten mir, za mir koji je u interesu svih, za pravedan mir. Ono {to se dogodilo Jugoslaviji, rezultat je globalne politike tvoraca novog svetskog poretka koji su Jugoslaviju razbili i èleli da je razbiju na mnoge nesposobne za ìvot male kneèvine, zavisne od wih. U tom sklopu je razbijawe Srbije na tri ili vi{e nesposobnih dràvica. Sankcije protiv Jugoslavije jedan su od elemenata u sklopu takve politike zapadnih mo}nika. Jugoslovenska spoqna politika na ovom planu zavisila je od ovih ~iwenica. Nije mogla da radi ono {to nije bila u stawu da radi, nije imala protivteù posle izdaje Gorba~ova i Jeqcina.
402
Ono {to se dogodilo prekju~e u Rusiji a ja }u vam dati podatke od pre dva sata, ja sam razgovarao sa sekretarom Komunisti~ke partije Ruske federacije @ivqanovim je od odlu~uju}eg zna~aja za promenu statusa Jugoslavije i za stvarawe preduslova za mir ovde na Balkanu. Naime, u Rusiji oko 30% glasova osvojile su tri komunisti~ke partije, Komunisti~ka partija Rusije kao najlevija, koju predvode dva biv{a ~lana Centralnog komiteta Lap{in i Staroducev, i Savez èna ~iji je jedan od predvodnika k}erka mar{ala @ukova, Marija, ina~e ~est gost Novog komunisti~kog pokreta Jugoslavije. Zatim, Savez nacionalnih patriota @irinovskog i komunista, koji ima apsolutnu ve}inu u parlamentu je od vitalnog zna~aja za izbavqewe na{e zemqe iz nevoqa koje su je zadesile. Mi smatramo da }e obnovom mo}ne Rusije, mo}nog Sovjetskog Saveza, do}i do promena i kod nas. Ja bih samo jo{ ne{to rekao. SAD su bile odlu~ju}i faktor koji je doprineo da Kurt Valdhajm bude izabran za generalnog sekretara Ujediwenih nacija, a zabranile su mu ulazak kada ga je jevrejski lobi optuìo posle kasnijih otkri}a da je ubijao Jevreje i Srbe, u prvom redu Jevreje. Voditeq: Za{to ste vi komunisti krili da je on ubijao Srbe, za{to vi prvi niste reagovali? Kitanovi}: Ja nisam bio ~lan Saveza komunista, ja nisam odlu~ivao. Ja dajem samo istorijske ~iwenice. Voditeq: Molim vas, ja mislim da je u va{em interesu da parlamentarno govorimo, po redu. U suprotnom, gledaoci ne}e imati pregled. Babi}: Sve bi bilo dobro da nije komunista. Dr [e{eq: SKpokreta za Jugoslaviju! Pusti ~oveka, uvek je bio u opoziciji i kada ti nisi bio! Kitanovi}: Nisam bio opozicija... Voditeq: Gospodin Mirkovi}. Mirkovi}: Ovo je moje prvo u~e{}e i ja se nadam da }ete mi omogu}iti da to vremenski najboqe iskoristim. Po{to su gledaoci imali prilike da prisutne skoro svako ve~e posmatraju. Dr [e{eq: Niste imali vremena da do|ete? Voditeq: Pustite gospodina Mirkovi}a da iskoristi svoje vreme, molim vas. Mirkovi}: To sam rekao jer znam da }e pojedinci da upadaju. Mislim da je pogre{no vezivati pitawe mira za spoqnu politiku. Spoqna politika na{e zemqe ne moè doneti mir. Mir moè doneti wena unutra{wa politika. Naravno, spoqna politika moè da doprinese, ali osnovno pitawe je stawe u na{oj zemqi i od toga zavisi mir, a ne od spoqnih faktora. Drug Kitanovi} mi je pomogao toliko {to je nazna~io uzroke ovoga krvoproli}a u na{oj zemqi, ovih oruànih sukoba itd. To nije pravi rat, ve} me|usobno ubijawe, etni~ko ~i{}ewe, zlo~ini nad civilima itd, a to je sve podstakao me|unarodni faktor, odnosno Me|unarodna zajednica koju sada, ovog trenutka, ~ine u stvari SAD i NATO. Zna~i, nemamo onu drugu stranu koju smo ranije imali. I oni ne}e doprineti da se situacija kod nas izmeni. Wima je i bio ciq da sru{e Jugoslaviju, ne samo kao dràvu nego i kao zemqu koja je imala dru{tveni sistem veoma popularan u svetu me|u narodima, jugoslovenski socijalizam. Da li je neko sebi postavio pitawe zbog
403
~ega toliko mr`we prema Srbiji i Crnoj Gori, odnosno Saveznoj Republici Jugoslaviji od strane tih zapadnih imperijalista? Zato {to je narod u obe ove republike do sada uvek davao poverewe komunistima, odnosno jednoj socijalisti~koj opciji. Ja moram da kaèm da je sada vladaju}a partija u Srbiji dosta odstupila, ne odstupila nego potpuno napustila taj socijalisti~ki put. Ali, ipak, ostaje razmi{qawe na Zapadu da se radi o komunisti~koj strukturi. Zna~i, moramo re{iti probleme unutar zemqe. Moramo re{iti krvoproli}e, etni~ko ~i{}ewe, zlo~ine koji se vr{e, i u kojima na{a dràva ne u~estvuje. Molim jo{ 30 sekundi, po{to ste mi ih uzeli. Voditeq: Zavr{ite. Mirkovi}: Ne moèmo izbe}i svoj deo odgovornosti. Mi smo, i ako je u po~etku borba srpskog naroda u Krajini i Hrvatskoj bila opravdana, dozvolili da ta borba skrene tamo kuda je od po~etka bila usmerena od strane usta{a i fundamentalista, tako da pored masovnih zlo~ina Hrvata i muslimana nad srpskim narodom imamo i masovni zlo~in Srba nad Hrvatima. Voditeq: 30 sekundi, isteklo vreme. Mirkovi}: Prema tome, potrebno je i me|u Srbima i me|u Hrvatima i me|u muslimanima, imati {aku qudi koji }e uticati na te narode da se nacionalna mr`wa sti{a. To je po~etak mira. Voditeq: Dobro, hvala. Gospodin Jovanovi}. Jovanovi}: Poloàj spoqne politike Jugoslavije posledwih godina leì u izvanredno te{kim i nepovoqnim okolnostima. Unutra{wa dezintegracija zemqe, rast secesionisti~kih snaga, raspad sistema i pojava novih i agresivnih centara mo}i. Uprkos tome, Socijalisti~ka partija je u posledwi ~as izvr{ila nacionalni preporod Srbije i srpskog naroda, probudila nacionalnu svest i potencijale srpskog naroda {irom prostora ranije Jugoslavije, o~uvala i uspostavila puno dràvno jedinstvo Republike Srbije. Ona je pomogla na{oj bra}i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, kada ih je secesionizam tih republika bacio u rat, i istovremeno se suprotstavila nastojawu Me|unarodne zajednice da potpuno uni{ti Jugoslaviju kao dràvu, i na taj na~in prekine svaku mogu}nost srpskom narodu van Republike Srbije da se bori za svoj legitimitet i prava. Mi nismo bili u ratu, ali smo pruàli principijelnu, doslednu politi~ku i materijalnu pomo} na{oj bra}i koji su se borili za svoj nacionalni opstanak i o~uvawe tradicija. U toj borbi nismo nailazili na podr{ku mnogih opozicionih partija, one su nam u tome poprili~no i odmagale. Uprkos tome, dela govore sama po sebi. Mi smo o~uvali mir i stabilnost na teritoriji Srbije i Savezne Republike Jugoslavije uprkos ratu koji je buktao u na{em susedstvu. Mi smo o~uvali prava srpskog naroda i u Bosni i Hrvatskoj koji je izvojevao prvi put u istoriji status jednog posebnog me|unarodnog pravnog subjektiviteta. To jo{ nije ono {to zasluùju i {to treba da bude, ali je to veliki iskorak u pore|ewu sa ranijim stawem. Mi smo od satanizovane strane postali jedna od strana u @enevskom mirovnom procesu. Zahvaquju}i tome i nizu drugih plodotvornih aktivnosti, bez `rtvovawa ijednog od na{ih bitnih nacionalnih i dràvnih interesa, mi smo postigli to da je rejting Jugoslavije u ovoj godini po~eo naglo da se popravqa, kako u medijima tako i u politi~kim prilazima i shva404
tawima. Politika sankcija koja je prvo trebalo da stavi kraj na postojawe Jugoslavije, a onda da iznudi na{ prekid podr{ke i pomo}i na{oj bra}i u Bosni i Hercegovini, i koja je trebalo Jugoslaviju i na{ narod da pretvori u me|unarodnu pariju, je krahirala. Mi smo od jula do kraja ove godine imali politi~ke kontakte sa pedesetak zemaqa, ukqu~uju}i i veoma uticajne. Mi smo mnogim zemqama u zvani~nim diplomatskim razgovorima stavili zvani~ne zamerke. Mi smo se sada na{li pred mirom koji }e biti i pravedan i trajan, i koji }e u punoj meri osiguravati prava za koja smo se borili. Kada se to ostvari, sankcije }e same po sebi morati veoma brzo da nestanu i otvori}e se prostori za jednu {iroku diplomatsku i politi~ku aktivnost u svim pravcima, koja }e vratiti Jugoslaviju u me|unarodni ìvot i osigurati joj ono uvaàvawe koje ona zasluùje, i koja }e se sigurno, brzo valorizovati u nizu konkretnih pogodnosti. Voditeq: Hvala gospodine Jovanovi}u, gospodin Paro{ki. Paro{ki: Po{tovani bira~i, ovo {to je izneo kao tvrdwu ili kao konstataciju aktuelni savezni ministar spoqnih poslova a prethodni republi~ki, gospodin Jovanovi}, nije ta~no. Sankcije nikada ne}e brzo nestati. Za{to ne}e brzo nestati? Zato {to u onim zemqama gde su uvedene i danas traju i zato {to }e muslimanske zemqe jo{ dugo godina, mo`da ~itave milenijume biti ve}inske zemqe u Ujediwenim nacijama. Skup{tina Ujediwenih nacija uvela je sankcije u Savet bezbednosti i nelogi~no je o~ekivati da Saveznoj Republici Jugoslaviji, molim vas, te sankcije budu ukinute. Jednom doneta odluka traì da oni koji su je izglasali, revidiraju svoj stav. Prema tome, ovo je samo utopija i moram da kaèm, izborni trik. Napravi}u malu digresiju. Gospodinu predsedniku Republike, Slobodanu Milo{evi}u, koji se sada ne bira na ovim izborima, bio sam protivkandidat i dobar sam svedok. Naime, bira se Vlada, biraju se ministarstva pa i ministarstvo spoqnih poslova. Posredno, delegirano je pravo Srbije da u~estvuje u spoqnim poslovima Jugoslavije, kao pravo koje ipak ostaje Srbiji. Govori se da je gospodin predsednik Republike bio u pravu kada je pro{le godine za izbore rekao da ima jako lo{e saradnike. Mislim da tu svoju konstataciju predsednik Milo{evi} do danas nije porekao. To se vidi po izjavama da }e se nama sankcije brzo skinuti. Babi}: Wemu je Evropa nametnula ove sankcije. Paro{ki: Jeste. Va`no je da se zna da bez nacionalne dràve mi nikada ne moèmo biti ~lanica Ujediwenih nacija. To sam ja o~ekivao da kaè aktuelni ministar spoqnih poslova. Recimo, Tajvan sa 100 milijardi dolara, fantasti~nom zaokruènom teritorijom bez gra|anskog rata nije ~lan Ujediwenih nacija iz prostog razloga {to nije nacionalna dràva. Ni Jugoslavija, gospodo, mnogi su opisivali situaciju ovde, nikada ne}e biti ~lan Ujediwenih nacija jer jugoslovenske nacije nema. Slovenci i Hrvati svaki put mogu da interveni{u u Ujediwenim nacijama da nam zabrane u~lawewe i zbog toga Vladislav Jovanovi} nije na ~estit na~in ni podneo zahtev za prijem SR Jugoslavije u Ujediwene nacije, jednostavno jer su Ujediwene nacije organizacija nacija. Ne ostaje nam ni{ta drugo nego
405
da integri{emo ~etiri srpske dràve, i na ~etiri zida napravimo krov za jedinstvenu srpsku dràvu, i {to bi se reklo, u skladu sa me|unarodnim pravom, a to zna~i kada nestaje jedno pravno stawe: Jugoslavija, uspostavqa se ranije pravno stawe: Srbija. Molim vas, kada je nestao Sovjetski Savez, uspostavqena je ranija Rusija. I Rusija danas raspolaè vetom u Savetu bezbednosti. Obi~na situacija. Izbor Milana Babi}a u Krajini }e ovog puta Srbiju osloboditi obaveza koje je sama smislila jer je intervenisala ru{e}i Milana Babi}a preko Predsedni{tva SFRJ, ili nekih drugih aktivista SPS-a kao {to su Borisav Jovi} i dru{tvo, oslobodi}e nas da idemo preko Drine. Naravno, i gospodin Jovanovi} posle ovih izbora, da zastupamo Milana Babi}a jer pazite, on nije potpisao Vensov plan. I kada je izabran, a izabran je pre dva dana, to prestaje da vaì. Prema tome, Srbija je u~inila sebi toliko ru`nih usluga {to je predsednik Republike po asistenciji lo{eg ministra spoqnih poslova i{ao preko Drine da interveni{e u @enevu ili Wujork, da smo morali zaraditi sankcije. Re{ewe je ujediniti ~etiri srpske dràve. Napraviti nacionalnu dràvu. I ispuniti povequ Ujediwenih nacija, biti nacionalna dràva, i pustiti da svaka republika u okviru te dràve funkcioni{e na unutra{wem planu. Zna~i, ne treba sve razgraditi. Srbija i Crna Gora, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina u jednoj nacionalnoj dràvi ~lanica Ujediwenih nacija. Voditeq: Pro{lo je vreme i za vas. Gospodin Ko{tunica. Paro{ki: Ne, moje vreme dolazi, gospodine. Ko{tunica: Za spoqnu politiku je va`no ne samo kakva je, nego i kako se sprovodi. Reklo bi se ta~nije da to kakva je, zavisi od toga kako se sprovodi, na demokratski ili nedemokratski na~in. To vaì uop{te, vaì i kada je re~ o na{oj spoqnoj politici. Spoqna politika, posmatrano sa politi~kog stanovi{ta, vo|ena je u odsudnom, te{kom trenutku velikih nacionalnih isku{ewa, bez ikakvih konsultacija u centralnom demokratskom telu, dakle u parlamentu, i bez ikakvih vaqanih konsultacija u samoj javnosti. Naravno, postoji drugi pravni aspekt stvari pored ovog politi~kog. On je vezan za po{tovawe ili nepo{tovawe samog Ustava. Spoqna politika, prema slovu Ustava Srbije, utvr|uje se u Narodnoj skup{tini, a tu politiku sprovodi vlada. Vlada je odgovorna Skup{tini. Predsednik Republike na ovom planu, kada se posmatra ustavno pravo Srbije, apsolutno nema nikakvih ovla{}ewa. Sva wegova ovla{}ewa su svedena na domen obavqawa odre|enih poslova iz odnosa sa drugim dràvama. To je mnogo uè od vo|ewa spoqne politike. Prema tome, spoqnu politiku treba vratiti tamo gde joj je mesto, u Narodnu skup{tinu. Od predsednika Republike treba, najkra}e re~eno, oduzeti vlast koju je uzurpirao i to uzurpirao prema slovu Ustava iz 1990. godine, koje je predsednikova Socijalisti~ka partija Srbije sama u tada{woj jednostrana~koj skup{tini donela. To su ~iwenice od kojih se mora po}i. Narodna skup{tina Srbije mora biti obave{tena o svim pregovorima i svim dokumentima koji su do sada potpisani. Moglo bi se re}i da je ovom vrstom pregovora, koje je predsednik Republike do sada vodio, on dvo406
struko kr{io ili pogazio dva ustavna poretka. Sloìo bih se sa onim {to je ranije re~eno, ali i ustavni poredak Republike Srbije. Nije u wegovoj vlasti, nije ovla{}en da ovu vrstu pregovora, pogotovo onih koji se ti~u odlu~ivawa o ratu i miru, vodi. To je izvan wegovih kompentencija. Naravno, postavqa se i pitawe uslova koji se ubudu}e mogu i moraju postaviti Me|unarodnoj zajednici u pregovorima. Te uslove do sada na{i pregovara~i, pre svega predsednik Republike, nisu postavqali. Prvi od tih uslova, dobro je poznato, jeste me|unarodno priznawe Savezne Republike Jugoslavije. Kao uslov, kao zahtev koji se legitimno moè postaviti u pregovorima on nikada nije izre~en. Na taj na~in Jugoslavija kao me|unarodno nepriznata dràva pregovarala je sa drugim dràvama i bila izloèna raznim vrstama pritisaka i ucenama. Tek ako se Jugoslavija uozbiqi, ozbiqnije }e je shvatiti i strani pregovara~i. To je neophodno u~initi. Naravno, neophodno je u~initi jo{ ne{to drugo u tim pregovorima: kao na{ uslov za daqe budu}e pregovore treba postaviti pitawe ukidawe sankcija. To je jo{ jedno pitawe koje u pregovorima kao uslov nije postavqeno. Drugi pregovara~i su mnoga pitawa potezali, pitawa teritorijalnih zahteva, pojedinih delova teritorije oko kojih se sporilo, ustavnih re{ewa u pogledu Bosne i Hercegovine, ali ovo pitawe ukidawe sankcija nikada na vaqan na~in od strane na{ih pregovara~a nije postavqeno. Voditeq: Hvala. Zavr{ili smo ceo krug. Ja sam beleìo redom kako ste se javqali za replike, tako da je gotov skoro ceo spisak. Do kraja emisije imamo jo{ 34 minuta, predlaèm da ne traju duè od minut izlagawa, tako da }e do}i do izraàja svi. Ne treba da upadamo suvi{e jedan drugom u re~, jer to ne}e ostaviti efekat koji biste mo`da èleli. Prvi je gospodin [e{eq, pa gospodin Paro{ki, Latinovi} itd. Ja }u pro~itati redom. Dr [e{eq: Pored ove gre{ke o kojoj sam govorio {to je reìm u Srbiji prihvatio pregovore sa me|unarodnim faktorima i pod sankcijama, napravqena je jo{ jedna, rekao bih, kardinalna gre{ka. Reìm iz Republike Srbije, pre svega predsednik Milo{evi} i Socijalisti~ka partija Srbije prihvatili su na sebe veliki teret i uzurpirali pravo da vode me|unarodne pregovore, u ime, i umesto, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i na taj na~in oni su preuzeli sav odijum zapadnih sila koji je usmeren, pre svega, prema srpskom narodu koji se tamo bori za slobodu. Mi to nismo smeli dozvoliti. Trebalo je, ako je ve} stvorena Savezna Republika Jugoslavija, da se prepusti dràvnim organima i legitimnim narodnim predstavnicima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, da sami vode pregovore na me|unarodnoj sceni, a mi odavde da im pomaèmo svim oblicima i svim vrstama pomo}i. Ovako, kada dràvno rukovodstvo Republike Srpske Krajine odbija da prihvati Vensov plan, Slobodan Milo{evi} im to name}e i obara predsednika Republike, i dokazuje me|unarodnoj javnosti da on vu~e glavne konce i da je on za sve odgovoran i za sve zasluàn. Voditeq: Gospodine! Dr [e{eq: Pa molim vas, odmah zavr{avam. Voditeq: Ali imajte u vidu...
407
Dr [e{eq: Pa svima ste dozvolili da malo prevazi|u to vreme. Voditeq: Nema problema. Dr [e{eq: Odmah zavr{avam. Kada je rukovodstvo Republike Srpske odbilo VensOvenov plan, predsednik Republike Srbije im je to poku{ao nametnuti, pa ~ak je sazivao onu tzv. svesrpsku skup{tinu koju smo mi, radikali, tako efikasno rasturili. Da bi dokazao da je on i tamo odlu~uju}i faktor. To su bile stra{ne gre{ke i onda se navodi da su sankcije prema Srbiji, prema reìmu u Srbiji usmerene. I time se opravdavaju sankcije jer vi tamo moète, vi tamo imate uticaja, vi tamo imate vlast, vi tamo dominirate, a ne}ete da sprovedete. Umesto da se kaè oni imaju svoje dràvne organe, mi se ne me{amo u wihove unutra{we poslove, jer nismo jedinstvena dràva. Paro{ki: Ja bih polemisao sa izjavom gospodina ministra spoqnih poslova Jovanovi}a, odnosno wegovom politi~kom tvrdwom da je zahvaquju}i SPS-u postignuto puno dràvno jedinstvo Republike Srbije. Molim gospodina Jovanovi}a, po{to }e biti re~ o replici, da mi odgovori da li to zna~i da se jedinstvo Srbije i srpskih naroda ne}e dopuwavati integracijom sa Republikom Srpskom i Republikom Srpskom Krajinom. Mislim da je samo tako integrisan srpski narod faktor me|unarodnog prava. I moram da upozorim na jednu bitnu ~iwenicu koju na{e Ministarstvo spoqnih poslova uop{te nije imalo u vidu. Kada se ukine jedno pravno stawe, uspostavqa se ranije pravno stawe. Svi ugovori koje je Kraqevina Srbija imala jo{ uvek su vaè}i, a da nisu kori{}eni u ovoj aktuelnoj diplomatiji. Koji su to ugovori? Londonski ugovor, pre svega, iz 1915. godine. Podseti}u da je Tito ili ta na{a kuga, priznao ugovore i dugove Kraqevine Srbije; recimo kredit za topove uzet od Francuske da bi dobio me|unarodno priznawe SFRJ. Prema tome, ono {to nam je ostavila Kraqevina Srbije, kao me|unarodni status, a to je status stariji od Ujediwenih nacija, stariji od KEBS-a, bio je osnov za konstituisawe nacionalne dràve, ali uop{te nije kori{}en iz ideolo{kih razloga SPS-a. Imao bih dva pitawa za gospodina Jovanovi}a. Da li smo jo{ uvek ~lanovi nesvrstanog pokreta, po{to je gospodin udaqen sa Konferencije nesvrstanih. Da li je me|u 50 zemaqa koje je obilazio bilo vi{e muslimanskih zemaqa, i zbog ~ega ministar spoqnih poslova Jugoslavije nosi hemijsku na kojoj pi{e Tunis? To je muslimanska dràva, koliko ja znam. Latinovi}: Kada je re~ o sankcijama, ja bih rekao da tu imamo dva pitawa koja bismo morali da ovom prilikom, ipak, na neki na~in objasnimo. Prvo je pitawe unutra{wih odnosa u Srbiji i rekao bih unutra{we politike. Znate, u dràvi Srbiji u XIX veku postojala je jedna odredba koja je govorila da svaki rob koji stupi na tlo Srbije postaje slobodan. Ova, rekao bih izuzetna tradicija humanosti, koju nosi srpski narod i dràva i demokratija u Srbiji, mislim da mora biti primewena i na prostor Jugoslavije i Srbije, pre svega u me|unacionalnim odnosima. Ne moèmo o~ekivati da nas svet smatra boqim i druga~ijim ukoliko budemo imali ovakve prilike na me|unacionalnom planu u Srbiji. I drugo je pitawe rata u Bosni. Po na{em mi{qewu, vi{e nema nijednog jedinog razloga za nastavak rata u Bosni. Ciq koji je srpski narod
408
imao, a to je da postigne slobodu u odnosu na fa{izam, na usta{tvo, u odnosu na islamski fundamentalizam, je postignut. Da li je danas potrebno ratovati za tri ku}e ili jedan potok, to je ne{to {to je pitawe svih gra|ana ove dràve i pitawe qudi koji su se izborili za slobodu u krajinama. Mislimo zaista da bi mir morao i}i u tom pravcu i da Srbija, i qudi koji su u Krajinama, daqe rade na planu mira, pre svega umom i razumom. Tani}: Ja bih, kao predstavnik DEPOS-a direktno osporio tezu koju je plasirao reìm i jo{ neke stranke koje ne èlim da kvalifikujem, tezu da su interesi velikih sila, odnosno Me|unarodne zajednice u koliziji sa interesima srpskog naroda. Ta teza jednostavno nije ta~na. I stranke koje ~ine DEPOS i wihovi predstavnici imali su sastanke isto tako sa predstavnicima 30, 40, 50 zemaqa o kojima govori gospodin Jovanovi}. Na kraju krajeva, mogu se pogledati i novine od pre tri godine, apsolutno ne postoji nijedan jedini dokaz da je Me|unarodna zajednica protiv srpskog naroda i protiv prava na samoopredeqewe srpskog naroda. Postoje mnogi dokazi da su protiv na~ina na koji se to radi. Me|utim, razlika izme|u sredstava i ciqa mora da postoji. Slaèm se sa svima da je Balkan steci{te interesa velikih sila, me|utim, kao {to je lepo re~eno, danas spoqna politika nema sentimentalnosti i ne moèmo zatvoriti o~i i re}i da ne postoje velike sile. Mudrost srpske diplomatije, dok su je vodili qudi kao {to su Crwanski, Andri}, Pupin i sli~ni, sastojala se upravo u tome {to se znala uklopiti u vladaju}e trendove koji postoje na Balkanskom poluostrvu, gde su se stvarno uvek prelamali interesi velikih sila. Me|utim, mi ne moèmo sada re}i da ti interesi ne postoje. Mi idemo protiv celog sveta i tako }emo uni{titi srpski narod; tim pre {to u postoje}im projekcijama nekog globalnog razvoja, jedna demokratska Srbija, ali istinski demokratska Srbija ima {anse, ja to mogu otvoreno da kaèm, da bude jedna od favorizovanih zemaqa na Balkanu od strane Me|unarodne zajednice. Dakle, Me|unarodna zajednica bila je u koliziji sa interesima SPS reìma, a ne sa interesima srpskog naroda. Ukoliko bi srpski narod zaista krenuo putem demokratije sve ostalo mnogo bi se lak{e re{ilo, tada bi se srpski narod lepo uklopio u ono {to se sada zove dominantni odnos snaga na Balkanu, ~ime bi bio i favorizovan i u Srbiji i van Srbije. Kitanovi}: Ja bih osporio ove iznete tvrdwe. Prvo, nije ta~no da muslimanske dràve predstavqaju ve}inu u Ujediwenim nacijama, one ~ak nemaju ni pravo veta, nijedna od wih. One predstavqaju znatnu mawinu. Drugo, mnoge velike zapadne dràve kao {to su SAD, Francuska i mnoge druge nisu nacionalne, ve} su dràve gra|ana tih zemaqa. Ja sada ho}u da ponovim da je to jo{ pre dva veka proklamovala Francuska revolucija. Tre}e, nije ta~no tvr|ewe predstavnika DEPOS-a da su SAD mogle da bace vi{e od dve bombe 1945. godine. Tani}: DEPOS to nikada nije rekao. Kitanovi}: Nemojte molim vas, ja sam autor kwige Rat na Dalekom istoku koja je prevedena i u SAD, nemojte da me prekidate. Truman je izjavio da su imali samo tri bombe u tom trenutku, a da su te dve bombe ba~ene ne zbog Japana, Japan je ve} bio poraèn, nego da bi se zapla{io Sovjet409
ski Savez. To je Truman vi{e puta izjavqivao, i to je u istoriji odavno poznato. Prema tome, ni o kakvoj milosti se nije radilo. Radilo se o strategiji SAD da zastra{i Sovjetski Savez. Voditeq: Mladenovi}. Tani}: Izvinite, nego kolega do mene nije iz DEPOS-a. Kitanovi}: Ja se izviwavam. Tani}: Prihvatam izviwewe. Kitanovi}: Ja se javno izviwavam, kolega do predstavnika DEPOS-a. Mladenovi}: Pre svega, Srpski rojalisti~ki blok smatra da treba da postavimo i osnovno pitawe i razjasnimo jednu veliku zabludu: da li nam uop{te treba Jugoslavija, ili nam treba Srbija? Mi zastupamo mi{qewe da je nama potrebna jedna jedina dràva, i to Srbija. Nema ujediwewa srpskih dràva od srpskih delova Srbije. Prema tome, mi smatramo da se re{ewem tog pitawa dràvnog ure|ewa kroz dràvu Srbiju, upravo re{avaju sva pitawa wenog opstanka i wenog pribliàvawa miru. Ako mi to pitawe re{imo, mi smo onda re{ili i pitawe srpske emigracije, srpskih izgnanika kojih ima preko 3 miliona u dijaspori. Molim vas, srpska emigracija okupqena u Srpskom kraqevskom udruèwu izvr{ila je ponudu i dostavila je Vladi i drugim institucijama, preko 100 milijardi dolara stavqa se na raspolagawe ukoliko ne ostane ovakvo dràvno ure|ewe. Prema tome, ovde vi{e nije pitawe da iza|emo samo iz krize, mi moèmo da se stabilizujemo i ekonomski i politi~ki, ako stvorimo jednu jaku srpsku dràvu. Nije bez zna~aja, izviwavam se {to moram da zavr{im, pitawe i Rusije i drugih zemaqa, jer mi kao Srbija sigurno smo ceweni i uvaàvani. Niko Srbiju nije pokorio. Nemojte o tome da pri~amo. Srbi }e opstati na Balkanu. Ali, sigurno je da moramo imati podr{ku velikih sila. Ja i ne znam, evo Babi} i ja sedimo ovde i malo smo razgovarali, ko je to protiv nas. Ko je protiv srpskog naroda? Ja smatram da mi neprijateqe u svetu nemamo. Voditeq: Gospodin Pavlovi}. Pavlovi}: Sveto pismo kaè, ko izdrì bi}e spa{en. Babi}: A ko preìvi on }e da vlada boqe! Pavlovi}: Vrlo je bitno da budemo dosledni i stvorimo jednu jaku srpsku dràvu. Da budemo u dobrim odnosima, da se okrenemo pravoslavnom svetu, ali ne i da stvaramo federaciju i konfederaciju sa Bugarima, Rumunima, Grcima, nego da napravimo jedan pravi ekonomski odnos, jednu vrstu ekonomske zajednice. Ali ako napravimo jednu demokratsku vladu u Srbiji, koja }e imati poverewe naroda i poverewe qudi u svetu, ako bude prava vlada i ako to bude izbor naroda mi imamo {anse da izdrìmo i da pobedimo. Na{a spoqna politika mora biti dosledna, i mora se odre}i, kao {to sam rekao u prvom izlagawu, svojih stereotipa. Mi principijelno nemamo neprijateqa kao {to ni nemamo prijateqa. Postoje samo interesi i moramo se tim interesima podrediti, da bi na{a spoqna i me|unarodna politika na{oj zemqi omogu}ila onakav poloàj kakav i zasluùje. Prelevi}: Stranka srpskog jedinstva smatra da srpska strana u pregovorima sa kopredsednicima Me|unarodne konferencije o biv{oj Jugoslaviji i zapadnim silama treba naro~ito da povede ra~una o dva pitawa. Pr410
vo je da treba obelodaniti svetu srpski nacionalni interes i na{u te`wu da ìvimo u jednoj dràvi, a drugo je da se mora insistirati na podjednakom tretmanu i podjednakom poloàju svih zainteresovanih strana u sukobu, i Srbije, i Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U tom smislu treba postaviti pitawe za{to se ne uvode sankcije protiv Hrvatske, kada cela me|unarodna javnost zna da oni tamo imaju u Bosni i Hercegovini 60.000 vojnika. Naravno, to Zapadu ne}e odgovarati, ali }e to biti jo{ jedan ~inilac vi{e da sankcije protiv Srbije i protiv Jugoslavije moraju pasti. Prema tome, treba insistirati na srpskom nacionalnom pitawu, na jedinstvenoj srpskoj dràvi, i insistirati na podjednakom tretmanu svih zainteresovanih strana u sukobu u biv{oj Jugoslaviji. Hendrik: Stranka deviznih {tedi{a smatra da spoqnu politiku Jugoslavije do uspostavqawa mira i ukidawa sankcija mogu da dovedu samo nekorumpirani i nekompromitovani qudi. Stoga, ako budemo zasatupqeni u Skup{tini Srbije, zahteva}emo od Vlade Republike Srbije da izvr{i identifikaciju mo}nika koji su organizovali najve}e pqa~ke u Srbiji. Samo na taj na~in bi}emo sigurni da zemqu vode qudi koji nisu posegli u novac i u vlast. U svim zapadnim zemqama, u zemqama koje karakteri{e istinska demokratija, ovakva vrsta testova se sprovodi. \in|i}: Mislim da treba da budemo prakti~ni i da postavimo pitawe kakve veze imaju republi~ki izbori sa me|unarodnim poloàjem na{eg naroda i na{e dràve i da utvrdimo tu vezu. Ta veza se sastoji u tome da dobijemo vladu koja }e svojim pona{awem da vrati kredibilitet na{e dràve u svetu, da re{ava probleme naroda, da ne izaziva podsmeh javnosti svojim lo{im potezima. Izrael je dugi niz godina bio izolovan pa je uìvao kredibilitet u svetu, po{tovale su ga dràve. I ~im je stupio u pregovore sa Arapima odmah su svi potr~ali da naprave prijateqske odnose sa Izraelom. Mi smo jedina dràva koja nema kredibilitet zbog toga, izme|u ostalog, {to ima Vladu koja lo{e radi, koja ne uspeva da re{ava elementarne probleme svog naroda. Ako dobijemo vladu koja }e na dobar na~in da radi, mi }emo biti ceweni u svetu i kod svojih protivnika a onda, naravno, i kod svojih pristalica, kod svojih saveznika. Najboqi na~in da to uradimo jeste da na ovim izborima izaberemo sposobnu vladu. Tako }emo, {to se nas ti~e, na najboqi na~in da popravimo me|unarodni poloàj na{eg naroda. Jovi}: Ja bih malo polemisao sa nekoliko u~esnika u ovom razgovoru. Pre svega, predstavnik DEPOS-a se pita kada je svet govorio da je protiv prava na samoopredeqewe srpskog naroda. Pa sve svetske sile od po~etka govore, a Amerika naro~ito, da su unutra{we i spoqne granice u Jugoslaviji nepromenqive. A nemogu}e je ne promeniti unutra{we granice Jugoslavije i ostvariti princip prava samoopredeqewa. Tani}: Pro~itajte novine od pre tri godine. Jovi}: Amerika je non-stop govorila da su unutra{we i spoqne granice nepromenqive, prema tome, tu je ta~ka. Drugo, ova teza koju su izneli komunisti da smo mi blokirani zato {to je u Srbiji i u Crnoj Gori komunizam, tako|e nije ispravna. Jednostavno, mi znamo da su Srbija i Crna Gora bile okupirane 50 godina klasi~nim komunizmom, i niko tada ni411
je uvodio sankcije protiv Srbije i Crne Gore. Bili smo ~ak omiqeni kod tih zapadnih sila. Prema tome, sve sankcije koje postoje uvedene su iskqu~ivo kao politi~ko oru`je da srpski narod spre~e u wegovoj pobedi. Svet se upla{io velikog i mo}nog oru`ja kojim raspolaè srpski narod i ne moè da nas napadne kao Somaliju. Jednostavno, on je primenio drugu taktiku da polako mu~i srpski narod, da ga iznurava. Mislim da treba da uspostavimo vladu koja je sposobna u najgorim uslovima, ne samo u idealnim uslovima kada nas svi podràvaju, nego i u najgorim uslovima da obezbedi preìvqavawe svom narodu, dràvi i privredi. Mi znamo da je to mogu}e. Jednostavno, to se pokazalo. Samo ako ove len~uge i birokrate, kojih ima u svim nivoima vlasti od op{tinskih do saveznih, jednostavno ustupe mesto qudima koji znaju da igraju utakmice i u najgorim uslovima i kada je klizav teren, i kada sudija navija protiv nas. Voditeq: Vreme. Jovi}: Prema tome, to je osnovni problem. Voditeq: Hvala, gospodin Babi}. Sada imate prilike, recite. Babi}: Ja bih rekao samo nekoliko stvari na kojima insistira Socijalisti~ka partija Srbije. Novi svetski poredak SPS uvek zna {ta je interes Zapada i stranih sila, a nikako ne zna {ta je interes na{e sopstvene nacije. Kada je re~ o novom svetskom poretku, mi mu se protivimo, umesto da se ukqu~imo i, kao sav ostali svet, lepo ìvimo u okviru tog novog svetskog poretka. Drugo, Seqa~ka stranka Srbije je jo{ pri osnivawu 1989. godine u svom programu zapisala da }e u slu~aju raspada Jugoslavije, srpske zemqe biti u okviru jedne dràve. Da li to pi{e u va{em programu? Ne pi{e sigurno. Prema tome, da ste imali zapisano, bili biste spremni da branite taj program, diplomatijom ili vojskom. Vi to niste imali. Zatim, kaète da je SPS pomogao qudima u Krajini. [ta smo mi ostali radili? Vaqda smo i mi pomagali? Ja sam, sada to prvi put kaèm, imao i onog i ovog rata izbeglice i to dve porodice i nikada to nisam pomenuo. Va{e dràvne firme su Krajini prodale p{enicu po 25 pfeninga, a mi smo to davali yabe. Prema tome, ne stoji stvar tako kako vi kaète. Vi ste bili na vlasti, i normalno je da to radite. Kaète nismo bili u ratu. Objasnite majkama ~iji su sinovi izginuli u Bosni i Hrvatskoj i u Sloveniji da li smo bili u ratu ili nismo. Bilo bi vrlo interesantno da objasnite. Voditeq: Hvala. Gospodin Jovanovi}. Babi}: I jo{ jedna stvar. Izviwavam se, samo jo{ ne{to. Ko vam je dozvolio u ime srpskog nacionalnog interesa da odete u Libiju i tamo vodite diplomatske razgovore sa zemqom koja je, kako kaù, prokazana u svetu? Jovanovi}: Ja }u poku{ati da budem kratak, ima mnogo pitawa. Gospodin Paro{ki je tvrdio da sankcije ne}e brzo nestati. To zna~i da on nedovoqno poznaje politiku. Paro{ki: Za Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ali za Srbiju, Srbija nije pod sankcijama. Voditeq: Molim vas, va{e vreme dolazi odmah posle, gospodine Paro{ki.
412
Jovanovi}: @enevski mirovni dokument izri~ito kaè da }e odmah posle usvajawa dokumenta od Saveta bezbednosti proces skidawa sankcija biti zapo~et i zavr{en sa krajem implikacije tog mirovnog sporazuma, a rok za wegovu implikaciju je dva meseca. Inicijativa Evropske unije se poziva na @enevski mirovni dokumenat, i insistira na wegovom potpisivawu uz taj teritorijalni podatak. Prema tome, mi imamo punu pravnu, politi~ku i moralnu osnovu da insistiramo na skidawu sankcija i da o~ekujemo sa pravom da to bude u~iweno u predvi|enom roku. Bi}e otpora, bi}e poku{aja vezivawa za druge stvari, ali to ne zna~i da }e ti otpori biti uspe{ni. Drugo, prijem u Ujediwene nacije. Mi nismo izba~eni iz Ujediwenih nacija, niti iz bilo koje me|unarodne organizacije, mi smo samo suspendovani iz aktivnosti Generalne skup{tine i to na odre|eno vreme. Za izbacivawe iz me|unarodnih organizacija potreban je na{ pristanak jer bi to pretpostavqalo da su nas prethodno primili. A oni to ne mogu da kaù jer su prihvatili kontinuitet na{eg ~lanstva ~itavih pet meseci pre nego {to su do{li nemiri. To je jedno politi~ko pitawe koje }e biti razre{eno demonstrirawem krize u Jugoslaviji. Voditeq: Ho}ete li da... vreme je isteklo... mislim, ako se ostali slaù... Dr [e{eq: Ne slaèmo se, neka ~eka slede}i krug. Voditeq: Molim, moje je da pitam po{to se pitawa naj~e{}e odnose na wega. Ako }ete samo da pitate, i ako ne}ete odgovor, onda je u redu. Gospodin Ko{tunica. Ko{tunica: Mislim da iz svega onoga {to je re~eno, na {ta, na àlost, nije gospodin Jovanovi} odgovorio, mislim da bi on trebalo najvi{e da odgovara jer se nalazi na poloàju saveznog ministra. Voditeq: Evo, drugi se protive. Ko{tunica: Ostalo je nejasno jedno pitawe, jedna ~iwenica: da su grubim kr{ewem Ustava zapravo sve va`ne odluke, koje se ti~u na{e nacionalne dràve, donete od strane jednog ~oveka. To je prosto fakat od koga treba po}i, i koji je bez presedana u na{oj istoriji. I ne samo kada se radi o spoqnoj politici, nego i odnosima sa drugim srpskim zemqama. Ja bih ponovo podsetio na onu odredbu Ustava koja kaè da Republika Srbija odràva veze sa Srbima koji ìve izvan Republike Srbije radi o~uvawa wihove nacionalne, kulturne, istorijske samosvojnosti. Kaè se da to ~ini Republika Srbija, ali predsednik Republike nije Republika Srbija, osim ukoliko jo{ jedanput ne usvojimo ono geslo koje je vaìlo za vreme Luja XIV Dràva to sam ja. Prema tome, vra}amo se na pitawe demokratije, demokratije kao na~ina na koji se vodi spoqna politika. Iz toga proizilaze svi weni pogubni efekti dosada{wi. Mirkovi}: Ja èlim jo{ jednom da istaknem da je, izgleda, celokupna ova rasprava na nekoj margini. Ne uvi|a se su{tinski problem. Su{tinski problem je, da tako kaèm, rat. Molim vas, ako to ne re{imo, ne re{imo te me|unacionalne sukobe, ako se mi ne sporazumemo sa Hrvatima, sa muslimanima, ako ne na|emo re{ewe, o kakvoj mi onda spoqnoj politici moèmo da govorimo? Mi }emo doìveti na prole}e, recimo, to je neka na{a prognoza, da svi dignu ruke od nas.
413
Dr [e{eq: Jedva ~ekamo. Babi}: Daj boè! Dr [e{eq: I da ugasimo svetla. Mirkovi}: Po mom mi{qewu, na àlost, neki }e od ovih koji se sada ovde smeju u}i u Skup{tinu, i uticati na tu spoqnu politiku. Dr [e{eq: Vi sigurno ne}ete u}i. Mirkovi}: Mislim da bi dve stvari trebalo da uradimo. Prvo, da prekinemo rat koji se vodi, odnosno zlo~ine i etni~ka ~i{}ewa. I drugo, naravno, da se borimo protiv toga da Me|unarodna zajednica jednako tretira sve strane u sukobu. Mislimo da su to dve stvari koje treba u~initi, ina~e }emo ratovati kao u Angoli {to ratuju. Voditeq: Hvala. Do kraja emisije imamo 10 minuta. Ho}ete li da skratimo. Po 30 sekundi da bi svi mogli ne{to da kaù. Dr [e{eq: Po 50 sekundi, taman. Imamo 11 minuta. Voditeq: Ne moèmo sti}i svi, hajdemo po 45 sekundi, nadam se da reìja moè to da ispo{tuje. Izvolite, [e{eq prvi. Dr [e{eq: Imam prvo tri kratke replike. Prva replika gospodinu Tani}u iz DEPOS-a, odnosno Gra|anskog saveza unutar DEPOS-a. Gra|anski savez je uvek prihvatao sve ultimatume zapadnih sila i suverenitet Hrvatske na srpskim teritorijama. Traìo je da se prizna nezavisnost Bosne i Hercegovine itd. To je stranka koja je imala svega nekoliko stotina glasova na pro{lim izborima, a wihova predsednica dobila ugledno me|unarodno priznawe, ameri~ku nagradu za politiku koju vodi protiv svoje zemqe. Drugo, priroda reìma u Srbiji nema nikakve veze sa sankcijama i sa delovawem zapadnih sila. Amerikanci iz petnih ìla ~uvaju reìm u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, a to su dva najmra~nija reìma na ~itavom svetu. I kakav god da je reìm bio u Beogradu, oni bi istu politiku vodili prema Srbima. Ali, ja sam ube|en da smo imali drugi reìm, da bi on uspe{nije parirao toj politici. Samo jedno kratko pitawe gospodinu Jovanovi}u. Gospodin Jovanovi} kaè da postoji pravni osnov za ukidawe sankcija. Yaba vam pravni osnov za ukidawe sankcija kada nije bilo pravnog osnova ni za zavo|ewe sankcija. Vi verujete wihovim obe}awima i pravite ustupke kao Milo{evi} kad je preko Papuqasa poru~io Amerikancima da }e prihvatiti sve wihove uslove, samo da mu oslobode malo sankcije pred izbore da mu pomognu u izbornoj kampawi, a oni su ga obmanuli. [to se ti~e gospodina Mirkovi}a, wegova generalska partija, Savez komunistapokret za Jugoslaviju, naoruàvala je Hrvate i muslimane na podru~ju Bosne i Hercegovine. Pavlovi}: Ja moram samo da kaèm ne{to. Sankcije sigurno ne}e biti skinute. To su samo la`na zavaravawa. Da ne bih ponavqao, sankcije nisu imale pravnog osnova ni da se donesu. Me|utim, one su donete i one vrlo te{ko poga|aju na{ narod. Jer mi, odnosno Vlada i reìm koji je tada bio, nismo uop{te ni{ta u~inili da bi amortizovali udarac sankcija. Zna~i, brzo skidawe sankcija, to u skoroj budu}nosti uop{te ne dolazi u obzir. Zna~i, mi moramo da pripremimo na{ narod i ova vlada koja }e biti
414
sada izabrana, mora se tako pripremiti da sankcije moèmo na duì rok izdràti, i da moèmo da preìvimo, da bismo kasnije normalno u{li u Evropu i svet. Prelevi}: Stranka srpskog jedinstva smatra da je potrebno uspostaviti ravnoteù u me|unarodnim odnosima i smatra da je to bitan faktor koji }e uticati na poloàj srpskih zemaqa i na ukidawe sankcija nad Srbijom i Jugoslavijom. Stranka srpskog jedinstva zato podràva one stranke u Rusiji koje su se opredelile da pomognu srpskom narodu, i one snage u Rusiji koje su re{ile da naprave veliku Rusiju kao faktor balansa u me|unarodnoj ravnoteì. Latinovi}: Vidite, u me|unarodnim odnosima pomiwe se Organizacija ujediwenih nacija. Nije to bitno da li neko ima pravo veta, ili je neko u ve}ini, ako je muslimanska dràva. Organizacija ujediwenih nacija je pod ameri~kim kapitalom i koji je finansira nekih desetak godina unazad. Prema tome, mi moèmo re}i da to vi{e nije organizacija koja ima u osnovi princip ravnopravnosti iz poveqe. To je prva stvar. Drugo pitawe jeste da li Srbiji treba sposobna vlada. Ja se slaèm da treba sposobna, ali vlada onih koji zapravo svoje programske interese od samog po~etka po{tuju i ispuwavaju. Prema tome, oni koji se zakamufliraju pa su ~as nacionalno opredeqeni, ~as nisu nacionalno opredeqeni u svakom slu~aju ne treba da zastupaju i daqe Srbiju. Posledwa re~enica, molim vas. Voditeq: Samo poùrite. Latinovi}: Savez komunistapokret za Jugoslaviju gospodin [e{eq zna, nije ni generalska a nije ni Mirkovi}eva partija. Ona je partija qudi koji su ~lanovi organizacije, a u me|unarodnim odnosima, samo malo, [e{equ, moèmo imati pozitivan trend jedino ako leve snage budu preovladale. Dr [e{eq: Formirali su je Kadijevi}, Mamula i Mirkovi}. Voditeq: Molim vas, Paro{ki. Dr [e{eq: Jeste li je vas trojica formirali? Evo, gospodin Mirkovi} potvr|uje. Paro{ki: Do{lo je do o{trih re~i na kraju kada je ve} trebalo da se sloìmo da je nacionalna dràva {ansa, odnosno da je jedini program koji imamo Na~rtanije Ilije Gara{anina. U ovoj kwizi Narodne stranke a i svim predlozima u Skup{tini Srbije mi smo uvek interpretirali ba{ taj program. Jedno geslo Na~ertanija glasi: Ni sa Austrijom ni sa Rusijom, ve} gledaj svoja posla. Mislim da je to pravo geslo za srpske spoqne poslove. Ja bih vrlo rado ovu kwigu poklonio gospodinu Jovanovi}u, ali ne o~ekujem da }e on jo{ dugo biti ministar spoqnih poslova. Pa po{to je gospodin [e{eq izrazio èqu da nau~i ne{to iz ove kwige, ja mu sada sve~ano ovo poklawam, nadaju}i se da }emo znawe iz ove kwige pokloniti srpskim glasa~ima koji }e birati Narodnu stranku, kao ~estite saradnike predsednika Republike koji ostaje i daqe predsednik Republike u novoj nacionalnoj demokratskoj vladi, u kojoj ima mesta za sve demokrate i sve nacionaliste koje ste ovde gledali za ovim stolom, i nema mesta za leve snage, snage koje su nas odvele veoma mnogo ulevo. Dr [e{eq: Boqe Paro{ki neki celofan pokloni, u ovo ne mogu ni burek da zamotam.
415
Babi}: Mislim da je me{ateqstvo o kome ve~eras razgovaramo nastalo zbog toga {to jednostavno od kako su komunisti do{li na vlast stalno se... Dr [e{eq: Moè li u ovo burek da se zamota? Voditeq: Molim vas, pustite gospodina Babi}a. Babi}: Ru{i i radi na {tetu srpskog nacionalnog interesa. Od Makedonije koja je pre rata bila u sastavu Srbije, i Kosova na kome vi{e nema Srba do stvarawa muslimanske dràve. Nas Srbe u Srbiji niko nije ni pitao kada je stvorena ova Jugoslavija. Nikako da nam objasne za{to se ta dràva srpskog naroda i budu}ih srpskih zemaqa zove Jugoslavija, i za{to vi nama iz Socijalisti~ke partije nikako ne dozvoqavate, iako je va{ program za Srbiju, da mi Srbi imamo svoju nacionalnu dràvu. Na stranu Ustav kojega ste vi samoinicijativno napravili i koji ne odgovara ni sada{wosti ni budu}nosti. Vi stalno govorite o nekoj pro{losti, uradi}emo kako je to bilo ranije, kako je to bilo nekada i kako se to dogodilo u nekom pro{lom vremenu. A mi ho}emo da se to vi{e nikada ne vrati, ni komunisti~ko vreme, ni va{e socijalisti~ko, ve} da bude neko demokratsko vreme, u kome mogu qudi pristojno da ìve. Tani}: Niti je Gra|anski savez, niti je DEPOS prihvatio ultimatume Zapada. Mi samo imamo obi~aj da malo ozbiqnije analiziramo te stvari. Mi smo bili za VensOvenov plan jer on prosto nije predvi|ao muslimansku dràvu. Znali smo da }e oni koji odbiju taj plan uleteti u stvarawe muslimanske dràve, u palestinski problem za Bosnu, Srbiju i Hrvatsku. No to pustimo sada, to je samo odgovor. Dr [e{eq: Predvi|ao je da Srbi ostanu pod muslimanskom kontrolom... Voditeq: Molim vas. Tani}: DEPOS se slaè da se spoqna politika mora ure|ivati u parlamentu, da srpski parlament zaista treba da ima ulogu katalizatora. Da se spoqna politika Srbije temeqno mora mewati, a na{e specifi~no vi|ewe je u tom demokratskom gravitacionom jezgru, zna~i u jednoj jakoj Srbiji koja }e biti va`na zemqa na Balkanu. Tako }e mnogi problemi, koji se sada ~ine veoma zna~ajnim, otpasti kao nevaè}i. Jovi}: Ja èlim da se vratim na po~etak, po{to su svi konstatovali da pitawe mira i pitawe ukidawa sankcija zavisi od rata. Da li }e se rat zavr{iti, ili ne}e, ne zavisi samo od nas Srba. Nismo mi Srbi ni izazvali rat! Ne moèmo mi odlu~iti u ime muslimana i u ime Hrvata, kada }e oni prekinuti rat. Jedino {to mi moèmo da napravimo za wih je to da ih ponovo porazimo, i da onda oni vi{e nemaju {anse da prave nekakve vojne atake na na{e teritorije. Mi sami ne atakujemo na svoje teritorije. Oni nas napadaju. Uostalom, demokratske snage u Drugom svetskom ratu nisu u{le u Berlin zato {to su morale da razore Berlin, nego zato {to su morale da uni{te svaku ideju o ratu i kod posledweg Nemca. Prema tome, dok mi vojno ne porazimo Aliju Izetbegovi}a i ne u|emo u Sarajevo, nema pri~e o kraju rata. Jer od wega zavisi kada }e on da prekine, a ne od nas. Ina~e, ono sve {to se ovde non-stop podvla~i od strane DEPOS-a, krajwe je vreme da vi kaète da li priznajete unutra{we granice ili ne.
416
Kitanovi}: Sankcije }e biti ukinute zahvaquju}i na{oj borbi, zahvaquju}i uticaju Rusije predvo|ene komunistima i nacional-patriotima i zahvaquju}i uticaju Kine. To je druga stvar. Tre}e, oko 14-15 miliona Poqaka ìvi u SAD. Oni su obe}avali Poqskoj zlatne bregove a dali su samo 300-400 miliona dolara. Uloìli su a vi{e su izvukli. Prema tome, iluzorno je o~ekivati da }e Srbi iz inostranstva dati oko 100 milijardi dolara za obnovu. Nisu komunisti stvarali Jugoslaviju, komunisti su proterali fa{iste i oslobodili Jugoslaviju. Jugoslaviju su stvorili Kara|or|evi}i, molim vas. Iluzorno je govoriti o tome da su nam vlada SAD, vlade Nema~ke, Francuske itd. prijateqi, jer otvoreno tvrde da maltene Srbi i Jugosloveni jedu malu decu, telefone, satove itd. Jovanovi}: Postoji nejasno}a u vezi sa vo|ewem spoqne politike. U Ustavu Republike Srbije to je precizirano na jedan na~in, u Saveznom ustavu na drugi. Previ|eno je da je vo|ewe spoqne politike u kompentenciji Savezne vlade. Republika Srbija je nadle`nosti spoqne politike prenela na Saveznu vladu. Crna Gora to jo{ nije, ali je u praksi saglasna. Dr [e{eq: A koji je ustav stupio... Voditeq: Molim vas, gospodine [e{eq, dozvolite da zavr{i. Jovanovi}: Zbog strukture mirovne konferencije u @enevi, mi smo prihvatili da predsednici dveju republika zajedno u~estvuju. \in|i}: Konflikti }e vrlo brzo biti ukinuti ako Srbija dobije vladu koja }e da bude u stawu da re{ava probleme dràve, probleme naroda u Srbiji. Sankcije su bile sredstvo da se vr{i uticaj na doga|aje u biv{oj Jugoslaviji.
IX ÎSTA SLIKA
TV Politika, 15. decembar 1993. godine Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci. Predizborna groznica ve~eras dostiè vrhunac, jo{ samo 4 sata ostalo je do po~etka izborne }utwe. Jo{ samo 4 sata imaju politi~ari da vas, koji ste neopredeqeni, ubede da iza|ete na izbore i da za wih glasate. Drugi deo emisije îsta slika izbori 93 sigurno }e vam olak{ati taj izbor. Prvi put posle duèg vremena ve~eras za istim stolom gospodin Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove i predstavnik DEPOS-a; gospodin Vojislav [e{eq, lider Srpske radikalne stranke; gospodin Vojislav Ko{tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije; i na kraju sa desne strane gospodin @eqko Ra`watovi} Arkan, predsednik Stranke srpskog jedinstva. Sa leve strane do mene je gospodin Aleksandar Ber~ek, ~lan Izvr{nog odbora Socijalisti~ke partije Srbije; gospodin Miroqub Labus, Demokratska stranka i na kraju gospodin Dragomir Dra{kovi}, Udruèna levica. Dobro ve~e i dobrodo{li. Mi }emo, po{tovani gledaoci, u ovoj emisiji govoriti o tome kako na{i gosti zami{qaju budu}u Srbiju bez sankcija, kako da se zaustavi materijalna beda, kako da se zaustavi op{ta po417
liti~ka napetost. Na po~etku, po dva minuta, govori}emo u prvoj tre}ini ove emisije o budu}oj Srbiji. Pre svega kako skinuti sankcije, kako Srbiju ukqu~iti u me|unarodnu zajednicu, a da to ne ide na u{trb elementarnih nacionalnih interesa. Gospodine Ber~ek, izvolite. Ber~ek: Naravno, ovo te{ko vreme koje je izazvano raznim stvarima, od raspada Jugoslavije do uvo|ewa sankcija, name}e i sve ove probleme koje imamo. I ti problemi se moraju re{avati {to pre. Sankcije }e se skinuti tako {to }e Srbija na ovim izborima pokazati svoju ~vrstinu, svoju principijelnost u odbrani mira i slobode Srbije. Na taj na~in sigurno socijalisti }e vratiti autoritet i na{im pregovara~ima u @enevi. Znate da je 21. decembra jedan, prvi deo pregovora, a u Briselu drugi deo pregovora. Ja se ne pla{im {to se ti~e Srbije. Srbija je preìvqavala i teè trenutke, imala je dve okupacije, dva puta je bila potpuno razorena kada se rat vodio na wenoj teritoriji, kada je Srbija imala ogromne `rtve. Samo u dva rata negde oko 2,5 miliona du{a je {to izginulo, {to nestalo. Sada se nalazimo u mnogo boqoj situaciji: ni{ta nije sru{eno, ni staklo nije razbijeno, resursi nisu rasprodati. Imamo vredan, radan i po{ten svet, i sve ono {to je potrebno za jedan vrlo brz ekonomski oporavak. Jer, ukidawem sankcija, vi }ete videti, Srbija }e postati jedan od mo`da najva`nijih faktora stabilnosti balkanskog grebena, i mo`da ~ak i sredwe Evrope. Labus: Dobro ve~e, jo{ jednom, dragi gledaoci. Ovo je jedna od posledwih emisija, vreme je da svi stavimo karte na sto, da otvoreno kaèmo {ta mislimo u ovoj izbornoj trci. To misli ve~eras Demokratska stranka. Demokratska stranka kandiduje Zorana \in|i}a za predsednika nove narodne vlade. Mi smatramo da u ovoj zemqi jo{ uvek postoji dosta sposobnih, po{tenih qudi u svim strukama, naro~ito dosta uspe{nih privrednika. Ti privrednici su sada najpotrebniji na{oj zemqi. Ovaj narod je gladan, ovaj narod nema novac, ovaj narod je nesiguran u svoju budu}nost. Mora da se formira vlada narodnog spasa. Vlada narodnog spasa koja }e da spase narod od gladi. Mi mislimo da Zoran \in|i} moè i treba da bude predsednik takve vlade. Ve~eras u 9 sati bi}e promocija Demokratske stranke. Zoran \in|i} }e na Prvom kanalu da kaè, {ta bi wegova vlada uradila za mesec dana, {est meseci, za godinu dana. U ovim na{im putovawima po Srbiji postoji jedna re~ koja je stra{no nervirala socijaliste, a to je re~ po{teno. Oni ne veruju da moè da postoji po{tena vlada. Mi }emo da pokaèmo da moè da postoji. Svaki ministar mora da pro|e kroz rentgen kada ulazi u vladu, i kada izlazi iz we, nijedan nov~i} ne moè da ostane u wegovom yepu, a prvo mora da pre|e kroz taj rentgen predsednik vlade. Moè da postoji po{tena vlada, moè da postoji vlada uspe{nih qudi. Nama ne treba sada vlada politi~kih li~nosti, nama treba vlada koja }e da re{i narodne probleme. Demokratska stranka nema nameru ni sa jednom pojedina~nom strankom da ulazi u takvu vladu, ne zato {to je volimo ili ne volimo, nego zato {to takva vlada ne bi re{ila na{e probleme; probleme pred kojima stoji ovaj narod, probleme pred kojima stoji ova
418
dràva. Dràva koja ima jaku monetu, jaku privredu, je suverena dràva. Ona onda moè da pregovara sa svima u okruèwu i da uredi i na{e granice i me|unarodni poloàj ove zemqe. Za to mi smatramo da treba po{tena, odgovorna i sposobna vlada. D. Dra{kovi}: Udruèna levica kandiduje Srbiju kao jednu stabilnu, prosperitetnu i mirnu zemqu. Srbija je ovakva zemqa, prethodni period je stvorio niz mogu}nosti za wen industrijski, kulturni, ekonomski razvoj. U situaciji koja je nastala uvo|ewem pluralizma videli smo da su se odnosi u znatnoj meri pogor{ali, u prvom redu {to su se politi~ke partije borile za vlast i prevlast, a nisu se takmi~ile u idejama. Da Srbija dobije nove projekte, da otvori proces razvoja i da u te{kim uslovima, koje su nametnule necivilizovane sankcije, u stvari ravnomernije rasporedi teret tih sankcija. I naravno, stvori pretpostavke za daqi razvoj. Vidimo Srbiju kao demokratsku zemqu, zemqu ravnopravnih gra|ana, zemqu u kojoj narodnosti ne}e biti gra|ani drugog reda. Vidimo zemqu bez mr`we. Vidimo zemqu sa politi~kim strankama koje }e posve druga~ije izgledati, sa jednim ve}im stepenom tolerancije, ve}im stepenom politi~ke kulture. Isto tako vidimo Srbiju kao stabilan ~inilac u me|unarodnim odnosima. Pre svega zato {to }e se u sposobnoj Srbiji osloboditi qudske energije, stvarala~ke energije i uravnoteìti odnosi politi~kih snaga u smislu snaèwa demokratije, u smislu snaèwa levice, u smislu o~uvawa nekih civilizacijskih vrednosti koje je na{e dru{tvo steklo u minulom periodu i na taj na~in otvoriti proces wenog ekonomskog razvoja, proces u kojem }e Srbija na me|unarodnom planu na Balkanu i Evropi postati zna~ajan ~inilac stabilnosti. Mi isto tako smatramo da ove necivilizovane sankcije moraju da padnu. One moraju da padnu ne zato {to to ho}e inspiratori sankcija, nego zato {to su one u stvari kontraproduktivne i {to su donosioci tih sankcija ve} po~eli da uvi|aju kakav su haos otvorili na prostorima Balkana i kakav haos preti takvim odnosom prema pojedinom narodu, pojedinoj dràvi, ostalim delovima sveta. Srbija je veliki prostor, bi}e progresivna, mirna i napredna dràva. Voditeq: Zahvaqujem. Da po~nemo sa desne strane. Gospodine Dra{kovi}u, kako budu}a Srbija da skine sankcije a da to ne bude na u{trb wenih elementarnih nacionalnih interesa? Vuk Dra{kovi}: Dragi gledaoci, ve} ste ~uli izlagawa predstavnika vladaju}e partije i mo`da vas je iznenadilo. Mene nije iznenadilo. Ni{ta se nije ponudilo, nijedna re~ programa. Sem jednog subjektivnog, intimnog ose}awa da se predstavnik Socijalisti~ke partije ne pla{i za sudbinu Srbije, i sem wegovog li~nog verovawa da }e biti boqe. Na osnovu kojih parametara, na osnovu kojeg iskustva? Da li na osnovu prethodnog iskustva, da su za tri posledwe godine sa 1.000 i 1.500 maraka prose~nih plata i penzija, koliko su iznosile mese~no doveli ovu zemqu do ispod 1 marke? Da li na osnovu iskustva da su srpski nacionalni prostor razbili na nekoliko dràvica, i da su na najboqem putu da to sve kona~no i rasprodaju? Drugih iskustava mi nemamo. Nemojmo se u ovom sudbinskom trenutku igrati olako nekakvim sentimentalnim ose}awima, iznesimo progra419
me na sto! Mislim da se ne moè i ne sme grebati ni po povr{ini, ma koliko povr{ina izgledala prijatna. Srbiju ne moè spasti ni{ta {to je pravedno, principijelno, dostojanstveno, po{teno, uspravno, nikakva re~, nikakav slogan. Sve te re~i, svi ti slogani izviru iz istoga vrela, iz istoga studenca. Samo ona politi~ka snaga koja moè, dragi gledaoci, dragi gra|ani da ponudi slede}e: ukidawe sankcija, obavezno jer se ne moè ìveti u me|unarodnom zatvoru; pomirewe Srbije sa svetom, dakle i ekonomska podr{ka toga sveta, diplomatska, a ona sigurno ne}e izostati; i kona~no, ona politi~ka snaga koja ima odlu~nosti i mo}i, da zahvaquju}i tom pomirewu sa svetom iz toga beloga sveta, sa privatnih ra~una ratnih profitera, kriminalaca, dobrovoqnih davalaca tu|e krvi, la`nih patriota, vrati u Srbiju milijarde dolara koje su od 1990. godine do danas oni izneli iz Srbije na svoje privatne ra~une. Koja je to politi~ka stranka, koja je to politi~ka snaga, a moè da to uradi, woj se mora dati poverewe. Ja vas uveravam da je to DEPOS. Ako neko misli da nije, neka izvoli sa argumentima. DEPOS je ve} uveliko obavio sve pripreme. Nema nikakve me|unarodne zavere protiv srpskog naroda. Niko ne mrzi srpski narod. Molim vas, {ta }emo re}i na ~iwenicu da nema ve}ih sankcija za srpski narod od ovoga reìma. Skidawem ovoga reìma automatski padaju te najteè sankcije i otvaraju se automatski vrata za ukidawe spoqa{we izolacije. Mi, koji }emo do}i, ne}emo u svetu da budemo pod hipotekom ovoga reìma, niti }emo ni u @enevi, ni u Briselu, gospodine predstavni~e Socijalisti~ke partije, sedati za pregovara~ke stolove kao ratni zlo~inci, bez obzira jesu li te presude izre~ene pravi~no ili ne, nego kao qudi bez greha, kao qudi nove politike, nove Srbije koju }e svet da prihvati kao pregovara~a, a ne kao one kojima izdaje naloge, a oni ih revnosno izvr{avaju. Voditeq: Zahvaqujem, gospodin [e{eq. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka za svoj osnovni ciq ima Srbiju koja }e obuhvatati sve srpske zemqe u granicama jedinstvene dràve. Mi smatramo da Srbija nije sama sebi uvela sankcije niti je kriva za te sankcije. Sankcije su joj nametnuli drugi i ne zavisi od voqe Srbije, i od prirode vlasti u Srbiji kada }e sankcije biti ukinute. Me|utim, sankcije nisu glavni, a najmawe jedini krivac za ovako te{ku situaciju u kojoj se nalazimo. Postoje mnogo opasnije unutra{we sankcije, unutra{wa blokada, koje uspostavqa jedna krajwe nesposobna, korumpirana vlast sklona kriminalu, vlast koja je kriminal izdigla na najvi{i princip sopstvenog delovawa. Ta vlast pqa~ka sopstveni narod u uslovima sankcija. I {to su sankcije intenzivnije, to je wena pqa~ka uspe{nija. Nama bi bilo i pod sankcijama neuporedivo lak{e, sankcije bismo lak{e probijali i zaobilazili da vlast nije tako nesposobna i korumpirana i da ne ~ini sve {to je u wenoj mo}i da dodatni namet svojim sopstvenim gra|anima nametne. Kako se ti uslovi mogu promeniti? Samo promenom vlasti. Ja ne mogu zamisliti goru vlast u sferi unutra{we politike, u sferi ekonomije, u sferi socijalne za{tite od ove vlasti koju oli~ava Socijalisti~ka partija Srbije. To jeste bila partija koja je zastupala nacionalnu, patri420
otsku liniju u svojoj politi~koj orijentaciji. Me|utim, ona je i tu zakazala i ove godine krenula linijom kapitulacije. Ovo {to spremaju sutra neki spektakl, ili prekosutra, to je krajwe sme{no. To me podse}a na one poteze koje je svojevremeno pravio Gadafi sa Egiptom, Sudanom, Tunisom. To je sve pred ove izbore zami{qeno kao jedan propagandni spektakl, to nije wena iskrena orijentacija. Iskrena orijentacija ove vlasti je upravo ono {to je Slobodan Milo{evi} obe}ao gr~kom ministru Papuqasu, odnosno preko Papuqasa uputio poruku Amerikancima, da }e pristati na sve wihove uslove, na sve ultimatume, na sve zahteve samo da mu pomognu da dobije ove izbore. Naravno, sa Zapada su mu obe}avali pomo}. âk su bili ushi}eni wegovim mudrim potezom raspu{tawa skup{tine, a onda ga ostavili na cedilu. Naravno, na takvog jednog igra~a koji se neiskreno postavqa prema sopstvenom narodu niko u svetu i ne moè ra~unati. Ovde samo jedna ozbiqna, svom narodu odana vlast, moè biti pravi pregovara~ u procesu za{tite srpskih nacionalnih interesa. I moè zasluìti po{tovawe u za{titi tih interesa ako nije iznutra korumpirana, ako nije sklona kriminalu i ako je iskrena u svom nastupu. Voditeq: Zahvaqujem, gospodin Ko{tunica. Ko{tunica: Na samom po~etku ovog na{eg razgovora otvorena su zapravo dva pitawa: pitawe budu}e Srbije i pitawe skidawa sankcija sa le|a te budu}e Srbije. Hteo bih odmah da kaèm da Demokratska stranka Srbije pod tom budu}om Srbijom podrazumeva jednu jedinstvenu demokratsku srpsku dràvu, u okvirima onoga {to u ovom ~asu ~ini na{ nacionalni prostor, a to su Srbija, Crna Gora, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina. Do takve dràve moè se do}i na na~in na koji srpski narod ima legitimno pravo. Posle raspada Jugoslavije, moè se do}i postepeno i demokratskim putem. Razli~itim vrstama veza koje je potrebno uspostaviti duhovnim, kulturnim i kona~no, politi~kim. Taj put ne moè se pre}i preko no}i, nije to ne{to {to }e se brzo desiti, nije ne{to {to }e i}i bez te{ko}a, ali to predstavqa politi~ki ideal Demokratske stranke Srbije, i vi{e od ideala: veliku nadu koju ova stranka u ime srpskog naroda izraàva. Me|utim, da bi se opravdalo i samo ime Demokratske stranke Srbije (moram odmah re}i da ova stranka ne misli ni na koji na~in da se stvarawe takve demokratske dràve moè desiti na nedemokratski na~in) bitan je i na~in stvarawa te dràve, bitan je na~in unutra{weg ure|ewa te budu}e srpske dràve. To je ideal, to je taj naj{iri okvir u kojem mi razmi{qamo. Naravno, u ovom ~asu postoje ~etiri me|unarodno nepriznate srpske jedinice, a za budu}nost onoga {to se podrazumeva pod srpskom dràvom ili savezom srpskih dràva, neobi~no je vaàn odnos izme|u Srbije i Crne Gore. Taj odnos nije skladan zahvaquju}i karakteru i na~inu na koji je donet àbqa~ki Ustav, i u tom pogledu Demokratska stranka Srbije smatra da je bitna jedna ozbiqna ustavna revizija. Ali, rekao bih da odnosi izme|u Srbije i Crne Gore u ovoj skra}enoj Jugoslaviji, po svom zna~aju odgovaraju odnosima koji su nekada postojali izme|u Srba i Hrvata u velikoj Jugoslaviji. Ali, kada se ti odnosi urede na vaqan na~in, druga~ijim Ustavom, to zna~i da se otvara ustavno pitawe.
421
Mi dolazimo i do pitawa one jedinice koja je od presudnog zna~aja za budu}nost te budu}e srpske dràve, a to je Srbija sama. I tu se otvara ustavno pitawe. Mi ne moèmo pre}i preko ~iwenice da ìvimo pod jednim Ustavom, koji je donela jedna stranka 1990. godine, ne konsultuju}i nikoga, i da su pravila takvog unutra{weg ure|ewa tada ure|ena. Najzad, po{to ste pokrenuli pitawe skidawa sankcija, re}i }u sasvim kratko ne{to o tome, po{to }emo se na to pitawe vratiti, u onom delu diskusije koji se ti~e socijalnih i ekonomskih problema. Naravno, prvi uslov da se postavi pitawe sankcija je da oni koji po pravilu neovla{}eno pregovaraju u ime Srbije, to pitawe u bezbrojnim pregovorima postave kao uslov na{eg daqeg u~e{}a u pregovorima. Od strane na{ih pregovara~a, rekao sam to u vi{e navrata, koji su te pregovore vodili neovla{}eno, suprotno slovu Ustava, govorim o predsedniku Republike koji je bez ikakvih ovla{}ewa bezbrojne pregovore do sada vodio. U tim pregovorima nikada kao na{ uslov za daqe u~e{}e u pregovorima nije postavqeno skidawe sankcija. Drugi u~esnici u pregovorima imali su razli~ite zahteve, teritorijalne, i zahteve u pogledu budu}eg ustavnog ure|ewa, ali na{a strana nikada ovaj bitan zahtev nije postavila. Voditeq: Hvala, gospodin Ra`natovi}. Ra`natovi}: Dobro ve~e. Stranka srpskog jedinstva pozdravqa sve gra|ane Srbije. Na{ stav povodom ukidawa sankcija je vrlo jasan. Srpski narod je vrlo ìlav narod. Srpski narod nije ro|en da moli, da puzi. Srpski narod je ro|en da digne glavu i da bude ponosan. Prema tome, mi znamo da je te{ko, treba stezati kai{eve, ali ne smemo nikako da posustanemo i da se predamo. Srpski narod je jedan put prelazio preko Prokletija, ali se vra}ao i pobedio. Mi smo pobedonosni narod. Mi smo narod koji mora opstati na ovim prostorima. Mi ne smemo nasesti ni na kakve ucene, niti podvale raznoraznih svetskih {pekulanata. Jedino ~vrst nacionalni stav srpskog naroda moramo da pokaèmo celom svetu i da smo jedinstveni. Mi moèmo partijski da budemo podeqeni, ali nacionalni interes srpskog naroda je jedan. Da im se jasno kaè da mi ne}emo zbog tih sankcija dati ni Srpsku Republiku, ne}emo dati ni Republiku Srpsku Krajinu, ne}emo dati ni Kosmet, ni Vojvodinu, ni Ra{ku oblast. Smatramo da predaje nema, da srpski narod koji je pokazao da je ìlav narod, ne sme da se preda. Stranka srpskog jedinstva zna da }e zbog sankcija oni koji su stavili 3 miliona dece u koncentracioni logor, jednoga dana crveneti. Stranka srpskog jedinstva isto tako smatra da svi u Srbiji moramo isto da mislimo {to se ti~e budu}nosti srpskog naroda. A budu}nost je na{ ponos. Na{e qudsko dostojanstvo. I ne smemo nikako, opet kaèm, da se zbog tih sankcija predajemo. Stranka srpskog jedinstva smatra da }e sankcije vrlo brzo pasti jer oni koji su ih uveli po~eli su da crvene. Wihova }e pokolewa da crvene. Mi smatramo da }e ove nepravedne sankcije prema srpskom narodu jedino nacionalnom slogom biti ukinute. Treba da pokaèmo celom svetu da smo jedinstveni i da gradimo temeqe budu}e srpske dràve. Sna`ne temeqe! Jer mi smo svedoci da se zemqa, koja se zvala Jugoslavija, raspala samo zato {to je iznutra bila pojedena. Smatram da sve stranke i svi lideri moraju da se
422
na|u oko minimuma nacionalnog interesa srpskog naroda, oko minimuma na{eg nacionalnog interesa prema celom svetu. Smatram da srpski narod ima pravo da ide kroz ìvot uzdignute glave u svetliju budu}nost. Voditeq: Zahvaqujem. Dakle, zavr{ili smo prvi krug osnovnih izlagawa. Sada moèmo krenuti opet istim redom, ili da radi dinamike rasprave ipak idemo tematski. Ja predlaèm da po~ne gospodin Ber~ek, izre~eno je nekoliko kriti~kih opaski na wegov ra~un. A mo`da bi bilo dobro da pre toga gospodin [e{eq kaè {ta je mislio pod sutra{wim spektaklom. Ja nisam ba{ najboqe razumeo na {ta je mislio. Pa da mu gospodin Ber~ek odgovori. Dr [e{eq: Ja ne znam za{to vi niste razumeli. Pretpostavqam da su svi u~esnici razgovora potpuno razumeli. Gospodin Lili}, predsednik Savezne Republike Jugoslavije je najavio jedan spektakl, dolazak dràvnih predstavnika Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i usvajawe neke deklaracije o ujediwewu srpskih zemaqa. Naravno, sve u propagandne svrhe pred ove izbore. Taj potez moè biti samo politi~ke prirode, ne moè imati pravnu osnovu, jer o tim stvarima odlu~uju parlamenti sve ~etiri srpske republike, odnosno sve tri srpske dràve. To ne mogu da u~ine pojedinci, ali pojedinci mogu napraviti spektakl ne bi li tako onemo}aloj Socijalisti~koj partiji Srbije popravili rejting pred ove izbore. To je ne{to sli~no onome {to je radio Gadafi, najavquju}i ujediwewe sa Egiptom, Sudanom, Tunisom itd. Sastanu se {efovi tih arapskih republika, izqube se me|usobno, potpi{u i opet na kraju svako ide svome. Tako je ne{to zami{qeno i u ovom slu~aju. Ber~ek: Vi smatrate da to ne treba da se desi? Dr [e{eq: To treba da se uradi, ali ne dva dana pred izbore, naru{avawem predizborne }utwe, nego da se uradi odlukom parlamenta Republike Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Srpske Krajine, odlukom Saveznog parlamenta, pa da se onda tome da jedna podloga, a ne samo da to bude politi~kog karaktera i da to u~ini jedan Milo{evi} koji je hteo da preda Republiku Srpsku pod VensOvenov plan, koji je hteo da otpi{e Srpsku Krajinu, da... Ber~ek: Kao jednu fazu molim vas, pre te legalizacije o kojoj vi govorite... Dr [e{eq: [to sa tom fazom ne sa~ekate posle? Ber~ek: Zato {to je sada do{lo vreme. Dr [e{eq: Pred izbore? Ber~ek: Pa za{to da ne pred izbore? Dr [e{eq: A {to naru{avate predizbornu }utwu? Milo{evi} ne sme da se pojavi u petak i subotu u javnosti, jer on je nosilac liste Socijalisti~ke partije Srbije. No}as u pono} po~iwe predizborna }utwa. Zna~i, Milo{evi} ne sme da se pojavi u javnosti ni u petak ni u subotu. Ber~ek: Mo`da se ne}e... Dr [e{eq: Najavio je Lili}. Mo`da nas je Lili} obmanuo, ali je najavio. Ber~ek: Vi govorite {ta je najavio Lili}. Dr [e{eq: Lili} je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
423
Voditeq: Gospodine [e{eq, molim vas. Dr [e{eq: Gospodin Lili} je i ~lan va{e partije. Vuk Dra{kovi}: Vi, gospodine, mislite da je to ujediwewe uslov me|unarodne zajednice i tzv. skidawe sankcija. Ili je to dodatno zatezawe uèta oko vrata srpskog naroda i ove Srbije za koju vi, gledaju}i u pasuq ili karte, verujete da nije ugroèna. A ja }u vam re}i, da ne treba, ja nisam u politi~kim prognozama nikada oma{io, jer onaj, treba poznavati ~iwenice i iz ~iwenica znati izvu}i zakqu~ak, gospodine. D. Dra{kovi}: To je savim poznato. Vuk Dra{kovi}: Za dva meseca situacija u Srbiji izgleda ovako. Ukoliko nekim slu~ajem, moè samo kra|om, Socijalisti~ka partija Srbije ostane na vlasti, glavni gradovi ne}e imati {ta da jedu, iza}i }e na ulice i onda }e Socijalisti~ka partija Srbije, odnosno wen vrh, da bi nahranili gladne, poslati na srpskog doma}ina, na srpsko selo, batina{e da... D. Dra{kovi}: Ho}e li prestati va{a pomo} gra|anima? Vuk Dra{kovi}: Molim vas, znate {ta, bez obzira {to ste komunista, ipak vam to... D. Dra{kovi}: I vi ste bili komunista, a ja bih i ostao komunista. Dr [e{eq: Nije to ne{to ~ime se moète pohvaliti {to ste ostali komunista. D. Dra{kovi}: Ja se ponosim time {to sam komunista. Dr [e{eq: êga se pametan stideo... Voditeq: Dragi gledaoci... Vuk Dra{kovi}: Molim vas, nemojte, svi|a mi se {to se stra{no parlamentarno razgovara, {to ne prekidate ~oveka kada govori. Ali dobro, to je va{ problem! Ja ho}u da iznesem viziju te Srbije na koju se tada, da bi se nahranili gladni gradovi, {aqu svi batina{i s kojima raspolaè vlast da bi opqa~kala seqaka do gole koè. Najve}i deo policije }e, naravno, to odbiti. Vojska ne}e u tome da u~estvuje. Vlast }e poslati kriminalce, batina{e. Jer ve} uveliko je izbrisana razlika izme|u mafije i vlasti. Ne zna se u ovoj zemqi da li je vlast mafija, ili je mafija vlast. [to se ti~e Srpske Krajine i Bosne i Hercegovine, srpskih zemaqa u Bosni i Hercegovini, Socijalisti~ka partija }e poku{ati da se toga nekako otrese posle ovoga ujediwewa ~im pro|u izbori re}i }e da je ujediwewe bilo ilegalno, kriminalno. Neko }e zbog toga da podnese ostavku. Rat }e se tamo razbuktati, verovatno }e se preneti i na Kosovo. SPS poku{ava i toga da se nekako ratosiqa, da preda Kosovo. Ali, ovi unutra{wi socijalni nemiri i neredi dove{}e nas dotle da }e Srbija biti u velikoj opasnosti. Rugova ne bojkotuje slu~ajno po tre}i put srpske izbore. êka da SPS dovede Srbiju dovde dokle je doveo. Ber~ek: 1990. godine u jednim ameri~kim novinama u kojima ste vi ispri~ali... Vuk Dra{kovi}: 1990. godine stvari koje sam ja napisao odnosno rekao, do temeqa su se ispunile, gospodine Ber~ek. A vi se time ponosite. Ber~ek: Molim vas, najlak{e je ovako govoriti ni{ta ne vaqa, sve }e biti stra{no, katastrofalno, bi}emo gladni. Ne}emo biti gladni. Sigurno ne}emo biti gladni, 98% je sada posejano. Dve godine ste pretili da
424
}e biti gladi, da ne}emo posejati, da ne}emo po`weti, pa smo mi posejali i grejemo se. I ne brinite ni{ta, ne}emo dozvoliti, socijalisti ne}e dozvoliti da bilo ko bude gladan. A to {to vi delite hranu preko Soro{ fondacije, onog gospodina koji je traìo bombardovawe Beograda, to je ogledalo onoga {to }ete vi raditi sa narodom. Uzmete pomo} sa strane i... Vuk Dra{kovi}: Gospodine... Ber~ek: Besplatno moè da deli samo dràva Srbija, a nikakve druge fondacije. Dra{kovi}: Vama, gospodine, izgleda uop{te nije stalo do toga {to je narod gladan, nego zato {to DEPOS i Spona gladnom narodu dele hranu. Dele je tako {to je od srpskog seqaka kupujemo, drugo {to je srpski seqak... Ber~ek: Nemojte, televizija sa strane... brukate srpski narod, molim vas. Vuk Dra{kovi}: A {ta vi radite? Vi pred ove izbore kriminalno delite i ilegalno hranu svojim glasa~ima. Ber~ek: Molim vas, tri meseca. D. Dra{kovi}: Kupujete glasove hranom! Ber~ek: Ne. Molim vas, ve} tri meseca. Dr [e{eq: îje vreme sada te~e? Labus: Moèmo li i mi ostali da dobijemo neku re~? Kako vidimo budu}u Srbiju? Sigurno je da jednim delom to zavisi od odnosa sveta prema nama, ali mnogo vi{e zavisi od nas samih. Ako mi budemo jaki, ako ova ekonomija bude zdrava, ako ova dràva bude organizovana, ako mi imamo sposobnu, po{tenu, ponovo ho}u da kaèm, vladu koja }e mo}i da drì sve te konce u svojim rukama, na{a pregovara~ka snaga u odnosu na svet bi}e mnogo ve}a. Sankcije su uvedene prema nama i sankcije deluju u ekonomiji. I mi priznajemo, sankcije su razorile na{u ekonomiju, postigle su ekonomski ciq, a politi~ki nisu. Ber~ek: A za{to su uvedene? Labus: U politici nisu postigle, niko ne}e ni{ta da prihvati, niti Socijalisti~ka partija, niti bilo ko ovde ko sedi za ovim stolom, ne{to {to je protiv dràvnih interesa. Prema tome, sankcije u tom smislu nemaju smisla, svet to shvata i sada bi trebalo da imamo novu vladu, nov odnos prema svetu, po{ten odnos prema svetu. Da vidimo, da napravimo politi~ki kompromis. Ova dràva se formira da bude me|unarodno priznata, da ima svoje mesto na Balkanu, da ne ugroàva druge. Zna~i da na|emo i mi, kao deo Evrope, svoje mesto pod suncem. A za to treba, ponavqam ponovo, treba po{tena i sposobna vlada, koja }e da uredi prvo stvari u na{oj ku}i. Vlada koja ne}e imati socijalistu na ~elu, jer oni su imali svoje vlade i pokazali su da ni{ta ne mogu. Ova Vlada nema nikakvog ograni~ewa. Vlada bez parlamenta radi {ta god ho}e i nikada nije bilo gore nego sada. Voditeq: Gospodin Dra{kovi}. D. Dra{kovi}: Molim vas, poneko se mora malo pripitati kako je to sve ~inio i {ta je ~inio da se sankcije uvedu. Mora se kazati ko je ~u~ao u Stejt departmentu, mora se kazati ko je ogovarao svoju zemqu i svoju dr425
àvu na razne na~ine. Mora se pitati neko za{to nije napravqena razlika izme|u naroda i vlasti. I mora se postaviti niz drugih pitawa. A ja moram da kaèm... Voditeq: Postavite pitawe. D. Dra{kovi}: Da, ja }u postaviti, ne bojte se ni{ta. Ja }u posle postaviti konkretno pitawe. Ja, recimo, postavqam konkretno pitawe: kako to da jedna katastrofi~na privreda ima preduze}a koja daju hranu da se tako obilato deli? Kako ta preduze}a mogu da budu tako ekonomski jaka, da ona mogu da stvaraju takve profite, takve efekte, da se moè deliti toliko hrane? To je jedno pitawe, a drugo, ako to ne rade preduze}a onda se postavqa pitawe ko to posreduje interese gra|ana i naroda Srbije u odnosu na te darodavce, ko su ti darodavci? [ta ti darodavci sa tom hranom jo{ nude? To je jasno pitawe, ako se ja ne varam. Voditeq: Da li je to nekom konkretno upu}eno? D. Dra{kovi}: Molim, kada ste videli mene da delim hranu na ulici? Jeste li mene videli da delim hranu na ulici? Voditeq: Ne nisam, mislio sam da li ste nekom... D. Dra{kovi}: A jeste li videli koga drugog? Dr [e{eq: Vi komunisti, ne date ni{ta ovom narodu... D. Dra{kovi}: Mi smo dali dosta, vi ho}ete i du{u da mu uzmete, u tome je cela stvar. Mi smo dali dosta... Dr [e{eq: Vi ste ih i doveli do ovoga. Vuk Dra{kovi}: Znate, mi ne}emo krenuti nikuda. To je neverovatno. Ja na ovim karikaturama od okruglih stolova na televiziji, vidim da se i ovaj va{ ve~era{wi okrugli sto izmi~e u karikaturu, nisam u~estvovao. Zaista mislim da ovde ima nekih stranaka, ja po{tujem svaku stranku, ali o ozbiqnim problemima izlaska iz krize mogu da raspravqaju predstavnici relevantnih politi~kih stranaka. Ovde je neko zbog ne~ega... ali dobro! I interesantno je da predstavnik jedne od tih stranaka pravi najve}i nered, jer mu je vaqda i zadatak da pravi gu`vu. Ali, gospodin je postavio pitawe kako su sankcije uvedene. Ovako, gospodine, {to je televizija slikala izvesnog gospodina [pegeqa, a odmah posle toga i kako kamioni sa 36.000 kala{wikova prelaze ma|arsku granicu i ulaze na teritoriju tada{we Jugoslavije. I umesto da ta Jugoslovenska vojska koja tajnim kamerama sve to snima, oduzme 36.000 kala{wikova a u tom trenutku, na podru~ju Hrvatske, sva ta usta{ka bulumenta imala je par stotina lova~kih pu{aka, ne{to malo karabina, pi{toqa i bombi u jednoj akciji vojske u kojoj je moglo da bude... Molim vas, ovo su sve pitawa i nemojte da ma{ete rukom, molim vas nemojte praviti karikaturu od emisije. Ovde se pri~a o nekim sankcijama. Za{to su uvedene sankcije? Uvedene su zbog toga {to je Jugoslovenska armija umesto da tako uradi, da razoruà usta{e prosto isprovocirala rat. Jer je i generale i komuniste interesovalo da reboq{eviziraju Jugoslaviju. Oni su namerno i{li na razbijawe dràve, a nikakav koncept, sem uspostave ideolo{kog sistema komunisti~kog, wegovog vaspostavqawa na podru~ju cele zemqe nisu imali. A {to se ti~e deobe hrane, u Srpskom pokretu obnove i ostalim ~lanovima DEPOS-a, ima nekoliko hiqada bogatih doma}ina koji hranu pro426
daju ili hranu poklawaju. Problem je Socijalisti~ke partije Srbije i wihovih komunisti~kih ekspozitura, {to se malo sirotiwe po selima i po gradovima, qudi neukih koji jo{ mogu da se uquqkavaju i hrane televizijom i laìma iz Francuske br. 7., wima niko ni iz belog sveta ni iz wihove ro|ene ku}e, zemqe, ne}e ni{ta ni da da, ni da pokloni. Mi smo davqenik sa kamenom oko vrata i ova vlast, ovaj reìm su taj kamen koji mora da ode, da bismo se mi spasli. Voditeq: Pre nego {to dam re~ gospodinu Ko{tunici, jedno kratko obja{wewe. Ovde su u studiju predstavnici {est parlamentarnih stranaka, i sedma Udruèna levica, koja ima liste u svih devet izbornih jedinica. Drugo, zbog ravnoteè u radu, dozvolite, da se ne bi duel pretvorio... Dr [e{eq: Mene sada preska~ete. Voditeq: Vi ste ve} imali re~. Dr [e{eq: Ja nisam imao nego ste vi traìli da vam ne{to objasnim. Ja nisam hteo da iskoristim svoje vreme, molim vas tako. Traìli ste obja{wewe za stvar koja je svima bila jasna, a vi ste traìli za vas li~no obja{wewe. Dajte mi sada da govorim. Voditeq: Ne, ne. Ra`watovi}: Dajte gospodinu [e{equ re~. Dr [e{eq: Evo vidite, i Arkan insistira da mi date re~. Da li se slaète, gospodine Ko{tunica? Ko{tunica: Izvolite samo, moèmo i}i po redu, samo bismo se mogli dogovoriti o jednoj stvari, da ako ste ve} na po~etku rekli da }e svako govoriti po dva minuta, zatim jedan minut, i ako smo od toga odstupili, vodite ra~una na neki na~in da svi govorimo podjednako. Pojedinci od nas iscrpe tu pri~u od 10, 15 minuta, a neko posle toga u}uti. Voditeq: Upravo sam zbog toga zamolio. Gospodin [e{eq je ve} dva puta imao repliku. Dr [e{eq: Nisam nijednom imao repliku. Voditeq: Dozvolite ipak, ovog puta gospodin Ko{tunica. Dr [e{eq: Nisam imao repliku nikako do sada, molim vas. Voditeq: Bi}e ipak nesrazmerno. Ko{tunica: Nemam ni{ta protiv. Dr [e{eq: Da ide po redu. Kako smo govorili u prvom krugu, tako i u drugom. Voditeq: Ve} ste govorili. Dr [e{eq: Za{to ste me prozivali? Traìli ste od mene poja{wewe. Nemojte mi to vreme ra~unati. Drugi put vam vi{e ni{ta ne}u obja{wavati. Voditeq: Dobro, izvolite. Dr [e{eq: Pa ostanite u blaènom neznawu. Voditeq: Hvala na obja{wewu. Dr [e{eq: Ja bih insistirao na jo{ jednom pitawu i dobro je {to je ovde gospodin Ber~ek na pitawu kako se vlast u Srbiji borila za uklawawe medijske blokade. Medijska blokada nam je nametnuta. I uspeli su u tome zato {to je na{a vlast bila nespremna i zate~ena time. Recimo, meni se svideo jedan veoma dobar potez gospodina Ber~eka kao direktora Na427
rodnog pozori{ta. Doveli ste ovde najve}eg operskog peva~a na svetu, Marija del Monaka, Klaudija. I on je postao direktor Opere. A onda ste ga oterali iz Opere, umesto da ga tamo ~uvate kao malo vode na dlanu, bez obzira {to je mo`da on i neki ~udak. Svi su umetnici pomalo na svoju ruku. Ber~ek: Kada budete vodili Narodno pozori{te, vi ga onda uzmite. Dr [e{eq: Mi, mi }emo voditi Narodno pozori{te i sve drugo posle izbora. Ali sada ukazujemo narodu kako ste vi lo{e vodili. Umesto da to iskoristite, pa iako je malo ~ovek i ~udak na svoj na~in, kao svaki umetnik. Umetnici se ne uklapaju ni u kakve {ablone, i on ne moè da bude po samoupravnom konceptu tamo direktor. On je imao neku svoju viziju, neku svoju koncepciju. Pa da mu u~inite na voqu. Wegovo ime zna~i vi{e nego sva imena va{ih ministara u Vladi Nikole [ainovi}a, i svih va{ih ambasadora. A vi ste ga oterali. A s druge strane, dovodite jednog Danijela [ifera, jednu svetsku protuvu, ~oveka za koga nikada niko u svetu ni po ~emu nije ~uo, koji je apsolutno nepoznat, i ovde od wega stvarate velikog humanistu, intelektualca, filozofa. âk mu ovde Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo informisawa, pi{e kwigu, pa tu kwigu {tampa pod wegovim imenom, kod drugog jednog hoh{taplera Vladimira Dimitrijevi}a u firmi La` dom, koju ina~e finansira reìm odavde. Voditeq: Gospodine [e{eq! Ber~ek: Molim vas, jedna stvar ovde da bude jasna. U medijskom ratu u svetu, jer to je pitawe dogovora, vi znate da je CNN stanica, koja 24 sata emituje samo vesti. Da je to ura|eno u Srbiji, Srbija bi se smatrala najgorom boq{evi~kom komunisti~kom zemqom. To je u Americi potpuno legalno. I oni su se dogovorili, molim vas, dogovorili su se da ni jednu istinu sa srpske strane ne puste na satelit, ne samo da ih ne puste, nego da preokrenu kwigu. Se}ate se onih zlo~ina, onih ise~enih mladi}a, ~etvorice, ~ini mi se da je to ba{ delo... Dr [e{eq: Gospodine Ber~ek, niste mi odgovorili. Ber~ek: Nema~ka televizija je to prikazala kao hrvatske `rtve. I to je bilo... Dr [e{eq: [to ih vi niste pla}ali vi{e, nego ste pare rasipali na... Voditeq: Gospodine [e{eq! Dr [e{eq: [to niste pla}ali medije u svetu da objavquju drugu stranu medaqe? Ber~ek: [ta vi mislite, da je to za pare? Dr [e{eq: Sve rade za pare. Ber~ek: Molim vas, wima je bilo u interesu rasturawe Jugoslavije i satanizovawe Srba, i oni su to radili. Nema tih para koje bi mi mogli wima da platimo da oni to ne urade. Dr [e{eq: Pa, evo sada ste zakupili u jednom bezna~ajnom listu drugu stranu, da objavite Milo{evi}ev govor iz @eneve. Niko ga nije hteo objaviti, i vi ste platili pa su oni objavili. Ali, odgovorite mi za Del Monaka, molim vas. Voditeq: Nemojte, gospodine [e{eq! Ber~ek: To su druge stvari, mogu li~no.
428
Dr [e{eq: Li~no me ne interesuje, interesuje me javno. Ko{tunica: Po{to govorimo o izborima, i uslovima u kojima se izbori odràvaju, ja bih hteo jo{ jedanput da se vratim na jednu temu koja je ovde pokrenuta, pomenuta od Vojislava [e{eqa, a nije demantovana od gospodina Ber~eka koji ovde sedi. Radi se o tom deklarativnom skupu ujediwavawa svih srpskih zemaqa. U okviru predizborne kampawe, u vreme izborne }utwe itd. Na neki na~in mislim da se ovome ne treba ~uditi. Takve stvari su uobi~ajene, takve stvari je ova partija, Socijalisti~ka partija Srbije uprili~avala i ranije. Setimo se samo govora predsednika Milo{evi}a u @enevi, koji je predizborni govor. A upu}en... Ber~ek: Zar nije trebalo taj govor da... Ko{tunica: Gospodine Ber~ek, trebalo je da gospodin Milo{evi} ne{to drugo kaè umesto tog govora. Ja }u vam re}i {ta wegovi sagovornici u @enevi o wemu govore, i to najvi{i strani diplomati. Jednostavno, wih te vrste govora, koje gospodin Milo{evi} tamo drì, na taj na~in javno, uop{te ne zanimaju. Wih zanima ono {to on ima u ~etiri oka da kaè. I to je suva ~iwenica. Prema tome, taj govor je jednostavno odràn za potrebe predizborne kampawe. I ova vrsta tzv. papirnatog ujediwewa }e biti odràna, jer daleko je to od nekog stvarnog ujediwewa, bi}e odràna jednostavno za unutra{we potrebe. I sve to, naravno, podse}a na ono, kako je va{a partija po~iwala pre 40, 50 godina. Znate, negde 1945. godine je u Demokratiji Milana Grola objavqen jedan sjajan tekst pod naslovom koji sve kazuje Meditacije prolaze, problemi ostaju. Manifestacija koliko god ho}ete, a problemi ostaju. Problemi }e ostati i posle ovoga, i na neki na~in tome ne bi trebalo pridavati neki poseban zna~aj. Ali, po{to je dotaknuto i pitawe sankcija, da se vratim jednostavno na wega, za{to su sankcije uvedene? Demokratska stranka Srbije, naravno, smatra da su tu stvari mnogo sloènije, da odgovornih ima na svim stranama. Da ima, naravno, i u onom brzopletom, nepromi{qenom potezu me|unarodne zajednice 1991. godine, 1992. godine, kada su preko no}i priznate pojedine dràve. Ali {ta ste vi... Ber~ek: To je su{tina. Za{to su priznate preko no}i? Ko{tunica: Gospodine, {ta ste vi pre toga uradili da jednostavno probleme koji su bili va`ni internacionalizujete? Ber~ek: Branili smo srpsku... Ko{tunica: Na koji na~in ste branili? Dopu{taju}i uvoz hrvatskog oru`ja kao {to je ovde re~eno, preko no}i? Ili prelaze}i }utke preko ~iwenice da se srpski narod u Hrvatskoj bri{e iz Ustava. Na sve to vi niste reagovali na adekvatan na~in. Vi niste te probleme internacionalizovali. To je slu~aj sa sankcijama. Prema tome, one postoje. Slika o wima je u ovom trenutku sloènija, zna se kako stvari... Ber~ek: Za{to su sankcije uvedene, ajde... Ko{tunica: Nemojte samo da mi upadate u re~. Ber~ek: Pa recite za{to su uvedene. Ko{tunica: One su uvedene iz vi{e razloga, gospodine. I odgovorno{}u va{e stranke i to debelom, i nas, pre svega, zanima ta odgovornost.
429
Odgovornost i krug aktera na ovom prostoru. Odgovornost i me|unarodne zajednice. Ali ako one predstavqaju jedan fakat u ovom trenutku, {ta ste vi u~inili da te sankcije budu skinute? Da li ste se... Ber~ek: Sve. ûvamo narod. Ko{tunica: Sve ste u~inili? Uni{tili ste privredu. Doveli ste narod da jednostavno penzioneri imaju penzije od 1 marke ili 50 pfeninga. [to niste u~inili ne{to u tom pogledu? Da li vi znate {ta se radi sa jednom privredom u kojoj hiperinflacija dostiè jednostavno razmere koje je dostigla u Ma|arskoj, ako se ne varam gospodin Labus }e re}i 1946. godine? To je svetski rekord. Bore se protiv hiperinflacije! Va{i vode}i qudi govore da }e se hiperinflacijom pozabaviti kada embargo bude skinut. Vi nemate nikakvog programa, nemate odgovora ni na {ta i to je suva ~iwenica, znate. Ni u kom pogledu niste ni{ta preduzeli, a da ne govorim da ni u medijskom ratu niste ni{ta preduzeli. Vama treba nekoliko meseci da reagujete, vama se sada u jednom francuskom visokotira`nom ~asopisu jednostavno pojavquje, u Aktijelu, slika mosta u Mostaru koji su navodno sru{ili Srbi. Ceo svet zna ko je taj most sru{io, vama verovatno treba tri meseca da to shvatite i preko svog Ministarstva za informisawe reagujete na tu ~iwenicu. Niste ni{ta u~inili, ni da se sankcije skinu, ni da se vodi jedan adekvatan medijski rat, ni da se vodi vaqano spoqna politika. U tome je stvar. Voditeq: Gospodin Ra`natovi}. Ra`natovi}: Hvala. Ja mislim da }ete posle ovih izbora imati ve}ih obzira prema nama, bi}emo mnogo ja~i. Kao prvo, zna se vrlo dobro za{to smo mi izgubili medijski rat. Po{to niko ne zna ovde, svi se prave ludi, ja }u da objasnim narodu. Mi smo izgubili medijski rat jer smo ìveli u komunisti~koj Jugoslaviji. A zna se da svet ne voli komuniste. Zna se vrlo dobro da se neki demokratski pokret u Hrvatskoj stvorio i ceo svet je preneo da su oni demokrati. Ceo svet je preneo da je revolucija u Hrvatskoj demokratska, protiv komunista. Vi, ako ste stanovnik Amerike, vi znate da se oni jeè na re~ komunista. Prema tome, ceo svet, ceo Zapad koji se grozi komunista, u to doba je prihvatio tu demokratsku zajednicu, tu demokratsku dràvu Hrvatsku, a normalno je i da je gledao da razbije komunisti~ku Jugoslaviju, jednu zemqu koja je bila ipak svilena u Evropi i na Balkanu. Normalno je da se mi se}amo onih izdaja i u Sloveniji, i u Hrvatskoj. Zemqa se raspala jer nije bila iznutra dobro potkovana. Zna~i, svi oni temeqi o kojima se pri~alo 30 godina, ti temeqi su bili totalno truli. To je bila ve{ta~ka tvorevina svih naroda. Smatram da Stranka srpskog jedinstva mora sada da pazi da nam se isto ne desi u Srbiji. I zato ja kaèm {ta je bilo, bilo je. Mi smo izgubili medijski rat, jer nismo mogli da pariramo nema~kom kapitalu, niti kapitalu drugih zapadnih zemaqa koji je svesno uloèn da se razbija komunisti~ka tvorevina. Me|utim sada, kada mi imamo Srbiju, kada imamo te tri dràve, Jugoslaviju, Srpsku Republiku i Republiku Srpsku Krajinu, sve se opet vra}a na temeqe srpskog naroda, a temeqi su srpska sloga i srpsko jedinstvo. Zna430
~i, mi moramo ponovo da po~nemo od po~etka. Da se svi narodi sjedine u jednu dràvu, i ja pozdravqam ako je sutra to ujediwewe, ja pozdravqam to i sada. Ja sam to pozdravqao tri godine. Srpski san svih na{ih predaka su ujediwene srpske dràve. Ceo narod u jednoj dràvi. Da mi treba da stvorimo jedan temeq srpske dràve i onda mi moèmo da gradimo, i onda moèmo da se borimo protiv sankcija, protiv hiperinflacije, onda moèmo da radimo {ta nam je voqa. Smatram da... Voditeq: Gospodine Ra`natovi}u... Ra`natovi}: Izviwavam se, nemojte mene da prekidate. Drugi drè po pet minuta govor, ja }u isto biti vrlo parlamentaran. Da vam kaèm samo, sekund... Voditeq: Poku{ao sam sve. Ra`natovi}: Samo da zavr{im. Zna~i, hiperinflacija ne moè se nikako zaustaviti ako imamo istu monetu u Srbiji, u Republici Srpskoj, i u Srpskoj Krajini. To zna~i da mi nemamo kontrole nad tim dinarom. Zna~i, jednostavno novac se {tampa i {aqe svuda, jer mi izdràvamo te dve dràve, te dve tvorevine. Kada bismo se ujedinili, ukinuli SDK, sproveli centralnu banku, koja bi po srpskim zemqama radila, onda bismo imali kontrolu novca, znali bismo gde odlazi. Tako se hiperinflacija dovodi do nule. Voditeq: Pre nego {to nastavimo razgovor u drugom krugu, blok reklama. Nastavqamo emisiju îsta slika izbori 93. Drugi krug pitawa. Uslovno, jer smo fakti~ki ve} u prvom krugu na~eli pitawa ekonomske situacije u zemqi. Sada }emo krenuti zdesna. Prvo gospodin Dra{kovi}. Kako spre~iti materijalnu bedu? Mnogi su ve} na ivici gladi, hiperinflacija razara finansijski sistem. Vuk Dra{kovi}: Ja sam ve} u po~etku rekao da se mi moramo opredeliti prema sankcijama. Bez ukidawa sankcija, bez izlaska iz me|unarodnog zatvora i bez ukidawa unutra{wih sankcija, mi pri~amo samo prazne parole. Ni{ta nam drugo ne}e pomo}i. A sada, {to se ti~e budu}e Srbije, kako bi ona trebalo da izgleda, mi iz DEPOS-a i Srpskog pokreta obnove, dragi gledaoci, ne spadamo u one koji patriotizam brane tako {to urli~u besomu~no da Amerika mrzi Srbe. Mi mislimo da je to notorna glupost. Na{ je ideal da od Srbije iznutra napravimo Ameriku, i u ekonomskom, i u politi~kom, i u nacionalnom smislu. U toj Americi ìve narodi svih jezika, svih vera, svih kultura, sve nacije sveta, pa opet niko ne traì nikakvu teritorijalnu, nikakvu personalnu autonomiju, a svako zapravo ima i personalnu, i na odre|eni na~in i drugu autonomiju u okviru jedne, jednog politi~kog i ekonomskog demokratskog poretka. Ideal DEPOS-ov je da vrati Srbiju tim temeqima, tim osloncima, da vrati Srbiju Srbiji. Mi smo ne tako davno, imali sudsku parnicu koja je vo|ena, vodno ju je jedan seqak iz Topole, protiv wegovog kraqevskog veli~anstva Aleksandra. Aleksandar je izgubio spor protiv seqaka, u Kraqevini Jugoslaviji i mi èlimo da obnovimo takvu vlast, takvo sudstvo, takve temeqe. Sve drugo je proma{aj, sve drugo je prazna pri~a. Mi ne moèmo o~ekivati da }e ovu zemqu iz zatvora, iz me|unarodnog zatvora izvu}i one politi~ke stran431
ke ili lideri koji se ne mogu usuditi da iza|u pet metara izvan granica Jugoslavije, odnosno Srbije jer bi odmah pali u zatvor od strane svake evropske i svetske policije. Dakle, upravo je tim qudima u interesu da dràva i narod ostanu {to je mogu}e duè u zatvoru, jer to je uslov wihove slobode. Kada Srbija bude izvedena iz zatvora, oni verovatno idu u zatvor. [to se na~ina izvla~ewa iz ekonomskih te{ko}a ti~e, ja sam ve} naveo nekoliko izvora iz kojih bi se mogao pokrenuti to~ak oporavka i gra|anskog, i svakoga gra|anina, i dràvni, i nacionalni. Ali o tome malo kasnije. Voditeq: Zahvaqujem, gospodin [e{eq. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka smatra da se i pre ukidawa sankcija moè mnogo toga u~initi na planu ekonomskog ozdravqewa i izlaska iz socijalne bede, pre svega eliminisawem dràvno-finansijske mafije koja je opqa~kala u ovoj dràvi sve {to je jo{ kod naroda preostalo. Eliminisawem uvozno-izvoznih monopola koje opet ostvaruje ta dràvno-finansijska mafija. Kontrolom nad primarnom emisijom. Povratak devizne {tedwe i stare devizne {tedwe u privatnim bankama, i rasprodaja dràvne imovine. A za privatne banke, rasprodajom imovine Socijalisti~ke partije Srbije koja u svakom mestu u Srbiji ima svoje nekretnine, a ta Socijalisti~ka partija Srbije je glavni krivac za sve pqa~ke naroda preko privatnih banaka. Ona ih je formirala, ona ih je omogu}ila, ona ih je podsticala, ona ih je propagirala i ona je u~estvovala u pqa~ki tog narodnog novca. Zatim, potpunom privatizacijom dru{tvenog sektora, eliminisawem tih {pekulacija koje ~ine direktori dru{tvenog sektora bogate}i se li~no, sklapaju}i nepovoqne poslove za sopstvene firme, omogu}uju}i drugim privatnicima koji su u sprezi sa wima da se obogate, a sve na {tetu dru{tvenih firmi. Jednom potpunom privatizacijom. Taj problem moè da se ukloni, naravno ne tako brzo, ne preko no}i, nego kroz jedan kontinuiran proces od dve tri godine. Srpska radikalna stranka smatra da se obezbe|ewem dràvi realnih prihoda za republi~ki i savezni buyet moè popraviti socijalni poloàj penzionera, zdravstva, {kolstva, policije, vojske i svih drugih oblasti dru{tvene delatnosti koje se finansiraju iz buyeta. Ti realni prihodi postoje i danas, ali idu u yepove {pekulanata. Recimo, realni prihod je od oporezivawa nafte. Kod nas je zvani~na cena nafte negde oko 10 pfeninga, mo`da i mawe od toga, a cena na crnom trì{tu 2,5 marke. Sva razlika odlazi u yepove dràvno-finansijske mafije. A moglo bi biti sasvim druga~ije! Mi smo to mnogo op{irnije i obja{wavali drugim povodima. Voditeq: Gospodin Ko{tunica. Ko{tunica: Koliko je znano u ovakvim prilikama gde postoji visoka stopa inflacije, stvaraju se antiinflacioni programi i na taj na~in se problemi koji potresaju celu jednu privredu i sve stanovnike re{avaju. Mi smo ovde suo~eni sa jednom vladom koja nije preduzela ama ba{ ni{ta da se suprotstavi inflaciji, da taj poàr ugasi. Naprotiv, ona ga je raspirivala, jer je zapravo preko hiperinflacije omogu}eno boga}ewe jednog malog broja vlastodràca i jednog broja qudi koji su se preko no}i obogatili na ovaj na~in. Demokratska stranka Srbije jo{ u avgustu mesecu iza{la je sa
432
jednim klasi~nim antiinflacionim programom prilago|enim na{im prilikama, koji, naravno, podrazumeva ono {to programi treba da podrazumevaju. Predvi|aju}i, naravno, da ga treba primeniti na odre|eno vreme, nekoliko meseci i videti kako funkcioni{e, a zatim korigovati. Taj spisak mera predvi|en u okviru antiinflacionog programa sa kojim je Demokratska stranka Srbije iza{la u javnost podrazumeva, naravno, druga~iju, restiktivniju monetarnu politiku, zamrzavawe plata i penzija, ali uz obezbe|ivawe da se od minimalnih plata i penzija moè ìveti. Zamrzavawe odre|enih cena, monopolskih pre svega, ali uz ispravqawe dispariteta cena. Zatim rasprodaju, smawewe javnih rashoda naravno, rasprodaju dela dràvne imovine tako|e. Jedan normalan poreski sistem u kojem postoje ona ~etiri uobi~ajena poreza: na plate, imovinu, promet i profit, a ne jedan niz poreza bez kraja, u koji ulazi i ono {to su Turci mogli da izmisle. Zatim, stvarawe prihoda dobijenih iz poreza i rasprodajom dràvne imovine i fondom za pomo} najugroènijih i penzionera. Dakle, to je jedan niz mera sa kojima je Demokratska stranka Srbije iza{la u javnost, koji ~ine jedan normalan antiinflacioni program. Ono {to ho}u posebno da istaknem jeste da smo mi smatrali i pri tome i daqe ostajemo, da se re{ewe na{ih problema mora traìti u okviru same zemqe, a ne izvan we. Ne moè se preko no}i o~ekivati veliki priliv sveèg novca, mora se od ovoga po}i. I ono za {ta Socijalisti~ka partija Srbije snosi jednu veliku odgovornost jeste da ona pod ovim reìmom sankcija koji ne traje 9 dana, ili 19 dana, nego 19 meseci, nije preduzela ni{ta da tu pomahnitalu hiperinflaciju koja je u osnovi svih na{ih neda}a, spre~i i suzbije. Voditeq: Hvala, gospodin Ra`natovi}. Ra`watovi}: Ja sam obja{wavao da hiperinflacija jedino moè da se zaustavi, ali da sve zavisi od problema nacionalnog ujediwewa srpskih zemaqa. Mislim da mi moèmo da ma{tamo, moèmo da pri~amo ali sve dok je jedna moneta u tri dràve, a vaì samo za jednu dràvu, mi ne moèmo da stopiramo ni{ta. Mi ne moèmo da zaustavimo ni{ta jer mi dajemo ogromnu pomo} Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Zna~i treba da se ujedinimo, stvorimo jednu nacionalnu banku i preko te banke onda moèmo merama te nove vlade, ili vlade koja }e biti formirana, da hiperinflaciju dovedemo do nule, bar do jedne normale ako ni{ta drugo. Dosta stranaka govori o mraku u Srbiji, dosta stranaka govori da je Srbija na ivici bede, da mi treba da kle~imo, da molimo... Svedoci smo isto tako da pojedine stranke idu po ambasadama i mole, i smatraju da samo one mogu da re{e pitawe sankcija. A ja moram da pitam srpski narod, {ta one to, po kojim osnovama, mogu da u~ine da nestanu sankcije. Znamo da su te pojedine stranke isto tako bile za dezerterstvo u vojsci dok smo se mi borili, dok smo mi krvarili, dok smo mi ginuli kao srpski Obili}i, oni su se jednostavno pozivali na dezerterstvo, pozivali su da srpski narod odustane od tradicije odbrane srpstva. A svi znamo da srpski narod nikada nije bio agresor, da je srpski narod bio narod koji se ve~ito branio. Mi smo branili grobove svojih pra|edova, mi smo branili
433
ène i decu i zna se, branili smo na{u crkvu i na{u pravoslavnu veru. Jednostavno, dok su druge stranke u~estvovale u izdaji Jugoslavije, i dok su pozivale na dezerterstvo, mi smo kao dobrovoqci ratovali, i branili taj narod. Mi smo bili jedina uzdanica tom narodu. Kada je bio haos u tada{woj Jugoslovenskoj armiji, i moram da kaèm da su se u vreme toga haosa, normalno, na{li qudi... Voditeq: Gospodine Ra`natovi}u. Ra`natovi}: Molim vas... Voditeq: Govorimo o ekonomiji, da vas podsetim. Ra`watovi}: Da, ja se vra}am. Ekonomija je u pitawu. Ja se vra}am na ekonomiju, molim vas. Ekonomija po~iwe odatle. Voditeq: Da ne budete u u nedoumici, i ostale sam goste upozoravao, tako da je vreme od minuta odavno pro{lo. Ra`watovi}: nema problema, ja razumem. Samo da zavr{imo ako mogu... Voditeq: Izvolite, ali {to kra}e, molim vas. Ra`watovi}: Smatram da je ujediwewe srpskih zemaqa jedino re{ewe, opet, kaèm, za skidawe hiperinflacije i novu ekonomiju. Jer ovako, mi samo idemo u provaliju i padamo. Ina~e, da se sada zamrznu plate i penzije to bi bila katastrofa. Znamo da su plate i penzije minimalne, da narod ne moè od toga da kupi ni lek sebi. Voditeq: Zahvaqujem, gospodin Ber~ek. Ra`watovi}: Zahvaqujem i ja vama. Ber~ek: Tri meseca je jedna grupa stru~waka radila na novom programu, i za tri-~etiri dana to }e da se objavi, da javnost sazna. Napadati socijaliste za toliko grehova, a ne uzimati u obzir {ta je sve pre toga bilo, to nije pravedno. Pretrpeli smo raspad jedne zemqe. Privreda Srbije je bila vezana u okviru te zemqe, za razmenu. Me|utim, kada se raspadne zemqa, raspada se i privreda. Da ne govorim o prekidima finansijskih tokova itd. Naravno da je kriv rat, kriva je pomo}, krive su blokade koje su opet prekinule sve ove oficijelne dràvne puteve kojima Srbija ili Jugoslavija uvozi i izvozi. Zato sankcije i postoje da se sru{i privreda. Nisu socijalisti sru{ili privredu! Nego, oni su se snalazili koliko su mogli i znali da se sa~uva, onoliko koliko moè da se sa~uva, i da se ne rasprodaje. Ovde se stalno govori rasprodaja, rasprodaja. Kada jednom ne{to proda{ onda vi{e nema, gotovo je. To su radili i êsi, i Rumuni, i Rusi po~eli, pa su stali. Videli su da tu nema re{ewa. Ovi ekonomski problemi po~iwu i od tzv. licencne privrede. Mi smo dosta toga uneli licencom, i zna~i, morali smo samo sa uvoznim repromaterijalom da proizvodimo. I sve ove monetarne, hemijske {pekulacije itd... Ali bez proizvodwe, bez nove vrednosti nema razgovora oko ozbiqnijeg ekonomskog napretka. Jo{ jedna zanimqiva stvar koju treba malo videti. Videli ste da sve uspe{ne fabrike koje i daqe uspe{no rade drè socijalisti. Dr [e{eq: Uzimate iz primarne emisije novac. Voditeq: Molim vas. Ber~ek: To nije ta~no. Voditeq: Gospodin Labus, izvolite.
434
Labus: Gospodin Ber~ek i ja zavr{ili smo istu gimnaziju, ja sam sada dva puta bio u Rumi, bio sam u okolnim selima, obi{ao sam sela u Ba~koj i Banatu, nije, naàlost, ta~no da je 98% wiva poorano, svaka druga wiva uz put nije poorana. A qudi znaju da se prvo oru wive uz put, pa onda wive u ataru. Ber~ek: Zavisi ~ija je wiva. Labus: To je ceo problem. Nisu poorali wive, jer nisu imali nafte. Toliko nafte u ovoj zemqi ima da se moè dati seqacima da oni pooru. Nije ovo propaganda za selo, ja ovo govorim zbog svih nas, jer jedna sposobna vlada mora da organizuje da selo proizvede hranu, da torba bude puna, da bismo mi imali {ta da jedemo ovde. U suprotnom, nemamo o ~emu da pri~amo. To je zadatak jedne sposobne vlade, a ne da raspravqa o nekim drugim stvarima. I drugo osnovno pitawe je novac. Danas mi vi{e nemamo novca. Novac vi{e ne postoji, kada jaje ko{ta dve milijarde i sto miliona, a normalno bi bilo da ko{ta jedan dinar. [est nula je skinuto pre dva meseca, a sada ve} treba devet nula. Demokratska stranka èli da zameni ovaj novac, da umesto ovog novca gde se stalno nule skidaju, bude nov, zdrav novac gde nule ne}e da se skidaju. To je danas i te{ko i lako. Te{ko je jer nemamo rezervi. Ali je i lako na neki na~in. U januaru pro{le godine ukupan novac iznosio je milijardu i dvesta miliona dolara. Danas je samo dvesta miliona dolara. Ako nemamo pokri}e u devizama, imamo pokri}e u robama. Vlada mora da koristi primarnu emisiju samo za proizvodwu hrane, za proizvodwu energije i onaj nu`ni transport da ta hrana moè da se doturi qudima. Sve drugo ne moè da ra~una na primarni novac pa ni te, tzv. uspe{ne socijalisti~ke firme. D. Dra{kovi}: Naravno da dve wive ne ~ine ravnicu. Zavr{ili smo razli~ite gimnazije. Udruèna levica smatra da odmah treba doneti zakon. Kada ga budemo imali onda }emo iza}i u ime ratnih profitera. To je jedna vrlo dobra svota koju treba odmah staviti u razvoj, staviti u fondove za penzije, u fondove za de~ju za{titu. Mi smatramo da dràva u po~etku mora da bude regulator ekonomskih tokova da bi se zaustavio postoje}i haos. Isto tako i da banke moraju biti odvojene od diktata pojedinih politi~ara ili pojedinih politi~kih stranaka. Smatramo da odmah treba zaustaviti prodaju fabrika tim fiktivnim kapitalistima i zajedno sa prodajom fabrika prodaju radnika itd. Zaustaviti procese podele socijalne politike, podele dru{tva na siroma{ne i bogate. U tom kontekstu je i poreski sistem koji treba da na|e one mere koje stimuli{u proizvodwu, i one mere koje }e kroz taj sistem, tako|e stimulisati odre|ene oblike potro{we kako bi se uspostavila unutra{wa mogu}a ravnoteà, uz pretpostavku odre|ene dràvne regulative. Isto tako smatramo da moderna dràva, da moderna Srbija, treba da otvori prostor konkurenciji razli~itih oblika. Prema tome, tu su velike {anse i mogu}nosti re{ewa problema. Jo{ samo da zavr{im, mi smatramo da su vladaju}i krugovi Amerike naneli veliko zlo svim gra|anima Srbije i da to ameri~ka javnost ve} po~iwe polako da shvata. Isto tako smatramo da samo vitalne sile koje su stvorene mogle su u~initi da ostanemo na nogama: i ostali smo na nogama.
435
Voditeq: Predlaèm da nastavimo raspravu o ovom pitawu u samom fini{u emisije a sada da pogledamo jo{ jedan blok reklama. Ulazimo u sam fini{ emisije, a tako i u sam fini{ predizborne kampawe. Dakle, da li Srbiji preti pove}awe politi~kih napetosti, porast kriminala, kriza vrednosti, moralnih i svih drugih? Neki ~ak tvrde da to moè rezultirati gra|anskim ratom. Gospodine Dra{kovi}u, izvolite. Vuk Dra{kovi}: Ja bih èleo pre svega da napomenem, dragi gledaoci, da verujem da ste veoma obradovani, ~uli ste predstavnika Socijalisti~ke partije Srbije koji je najavio neki papir koji }e biti gotov za dandva o ekonomskom oporavku. To dolazi od jedne mlade stranke koja je osnovana pre pet dana, pa nije imala do sada vremena da pokaè nikakve programe ekonomskog oporavka. To {to je ta partija i ta vrsta pameti antipameti, antiekonomije i antisrpstva pokazala, ja mislim da je odsluìla vek i da mi treba da se okrenemo budu}nosti. Socijalisti~ka partija pripada pro{losti i mora pripasti pro{losti da bi Srbija imala budu}nosti. Ovih dana je objavqeno kako u Be~u jedna grupa biznismena bliskih, kako se to kaè, Socijalisti~koj partiji Srbije, a u pitawu su mafija{ki poslovi, ima oko 5 milijardi nema~kih maraka blokiranih tamo na ra~unima. Moète misliti kolika je svota para iznetih od 1990. godine ili od Osme sednice, da budem precizniji, kada je po~eo nacionalni sunovrat Srbije u inostranstvu. Mi koliko raspolaèmo u Srpskom pokretu obnove podacima, re~ je o sumi preko 15 milijardi dolara. Ne{to od toga je verovatno potro{eno, velik deo nije. Potro{ena je znatna svota na finansirawe pu~a u Rusiji u poku{aju da se obori Jeqcin. Kona~no su se pre neki dan pohvalili da su oborili Jeqcina i da je pobedio @irinovski komunista. I jo{ tvrde ovde u predizborne svrhe, da je @irinovski komunista, a {ta oni znaju o @irinovskom ja ne znam. Ja sam ~oveka gledao u Moskvi, pri~ao sam sa wime, on se bori za povratak cara. Prema tome, po Socijalisti~koj partiji Srbije, @irinovski èli da dovede cara, a onda da unajmi nekog komunistu iz Srbije da dovede, da ubije cara, i da tako ponovo uspostavi komunizam u Rusiji. Dakle, dragi gledaoci, jedan izvor prihoda je povra}aj tog silnog blaga, drugi izvor je, naravno, racionalna preraspodela ovoga jo{ {to nisu uspeli da opqa~kaju. Dobar izvor prihoda. Da bi se mogle po~eti ispla}ivati dostojanstvenije, ve}e penzije, plate, da bi se zaustavila {tamparija u Top~ideru, je i rasprodaja svega onoga {to su ovde opqa~kali, pokrali, bilo od vas, bilo od dràve. Rasprodaja partijske imovine. To su ogromna sredstva u pitawu. Moji prethodnici su jo{ napomenuli mnoge izvore prihoda, kao porez na luksuznu robu, porez na cigarete. Uop{te, buyet treba finansirati iz realnih prihoda, a ne {tampawem u Top~ideru. Dakle, zakqu~ak je samo jedan, okrenimo se budu}nosti. Mislim da ve~eras nije na|en odgovor na pitawe za{to su uvedene sankcije. Ako mi bude dozvoqeno u fini{u, ja bih o tome govorio. Televizija u Takovskoj br. 10 za posledwe tri godine vr{ila je sistemati~no zaglupqivawe srpskog naroda, pa se mnogi qudi ne se}aju ni ono436
ga {to je bilo pre tri dana, a kamoli onoga {to je bilo pre tri godine i {to je bilo pre pet godina. Sankcije protiv Srbije uveo je reìm Slobodana Milo{evi}a, a to }u kasnije i da objasnim. I samo odlaskom tog reìma i tog ~oveka, ova zemqa }e iza}i iz zatvora i iz propasti. Voditeq: Gospodine [e{eq, kako zaustaviti op{tu nesigurnost koja, kako neki kaù, preti ~ak i gra|anskim ratom? Dr [e{eq: Ja mislim da je op{ta nesigurnost kod nas ne zbog politi~kih tenzija, nego zbog nabujalog kriminala koji je podstrekavao reìm i u kojem je u~estvovao reìm. Op{te je pravilo u svim demokratskim sistemima da neprekidno postoji sukob me|u svim strankama i ta konkurencija, taj stalni sukob me|u strankama stvara novi kvalitet. A onda, unutar tog sukoba, pojedine stranke nalaze i dodirne ta~ke, zajedni~ku programsku orijentaciju po pojedinim pitawima i to su elementi za wihovu saradwu. Ja ne verujem da neko drugi trenutno moè izazvati neke druge vrste sukoba na na{oj politi~koj sceni, i pove}ati napetosti osim vlasti. Recimo, kako vlast moè pove}ati napetost? Sve {to je radila vlast u predizbornoj kampawi je pove}avalo napetost. Ona bezrazlo`na hap{ewa radikala bez ikakvih dokaza i tajno pu{tawe na slobodu bez ikakvog publiciteta. Pa onda ovo forsirawe na dràvnoj televiziji itd. I ovo {to spremaju da rade u vreme predizborne }utwe. Da li }e osporavati izborne rezultate ako budu nepovoqni po wih, vidite kako osporavaju izborne rezultate u Srpskoj Krajini. Ministar unutra{wih poslova, koga je toliko proteìrao reìm iz Beograda, sada osporava rezultate u Srpskoj Krajini. Pa kako pored jednog sposobnog ministra unutra{wih poslova moè neko da falsifikuje izborne rezultate, kako moè neko da podvaquje na bira~kim mestima? Moè, ali samo on to moè da uradi. D. Dra{kovi}: Mo`da {titi zakon. Dr [e{eq: Na kraju molim vas, gospodine Dra{kovi}u, imam za vas jedno pitawe ovoga puta, pro{li put sam vas presko~io, ali prvo pitawe gospodinu Ber~eku. Gospodin Ber~ek kaè da su se socijalisti borili za srpski narod. To je ta~no. Ja sam svedok, gospodine Ber~ek, da ste se vi borili za srpski narod i u Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj, ali ste radili i neke druge stvari usput, zbog kojih vas srpski narod tamo ne voli. Jer da ste se samo borili, vi biste tamo imali najvi{e politi~kih uspeha. A ono {to nosi etiketu Socijalisti~ke partije Srbije nema pro|u ni u Republici Srpskoj, ni u Srpskoj Krajini. Katastrofu su vam doìveli va{i kandidati na izborima, partija vam propala, niste uspeli u Republici Srpskoj ni da je formirate. Kako to sve obja{wavate? Narod je tamo svedok i velikih pqa~ki koje ste izveli. Zbog toga vas tamo narod ne ceni, a ne ceni ni va{u kapitulantsku politiku. Pitawe za gospodina Dra{kovi}a: pomenuli ste eksproprijaciju imovine ratnih profitera. Gospodine Dra{kovi}u, ratni profiteri mogu biti samo qudi koji su u reìmu ili u dodiru sa reìmom i u sprezi sa reìmom. Ne bi li bilo dobro da navedete nekoliko tih najve}ih ratnih profitera, i da navedete primere wihove ogromne imovine. Ja bih vam bio zahvalan. Jedno pitawe gospodinu Arkanu.
437
Voditeq: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Kada do|e na vas red, nemojte. Jedno pitawe gospodinu Arkanu, jedno vrlo kratko pitawe. Gospodine Arkane, nesporno je da ste se vi borili za srpski narod i o tome ste malopre mnogo govorili. Vi ste se pokazali kao hrabar borac u toj borbi i ja sam to vi{e puta potvrdio. Me|utim, ima ne{to drugo {to me interesuje, pa bih vas molio da odgovorite na to pitawe. Za{to vas je oterao pukovnik Milan Marti}, ministar unutra{wih poslova iz Republike Srpske Krajine, i za{to vas je oterao general Mladi} iz Republike Srpske? O tome sada svedo~i i Mom~ilo Mandi} u najnovijem broju Duge u intervjuu {to je ju~e iza{ao. Voditeq: Gospodine [e{eq, dovoqno je da gospoda shvate pitawa. Ja predlaèm ipak da gospodin Ko{tunica kaè ne{to, pa onda da prozvana gospoda, da tako kaèm, odgovore kada bude do{ao na wih red. Ko{tunica: Ja se nadam da }e posle ovih pitawa koja je gospodin [e{eq postavio gospodinu D. Dra{kovi}u i gospodinu Arkanu, ovo {to }u ja re}i delovati doktrinarno. Ali je vrlo va`no! Postavili ste pitawe politi~kih napetosti. Ja bih ih traìo, pre svega, u odnosima izme|u vlasti i opozicije. I u neprihvatawu ovog sistema jedne normalne ~iwenice da u jednom demokratskom poretku moraju biti podjednako legitimni vlast i opozicija i da se ve}ina i mawina u jednom sistemu moraju smewivati. Da se jedan parlament ne moè raspustiti onda kada se jedna stranka na|e u mawini u wemu. Dakle, to su osnovne ~iwenice. Demokratija podrazumeva da u woj postoje dve uloge gospodine Ber~ek vi ste glumac i te dve uloge se mewaju. Moète danas biti ve}ina, sutra mawina. Sutra{wa mawina ponovo postaje ve}ina. Ta promena ne destabilizuje jedan reìm, to spre~avawe promene destabilizuje jedan reìm. Vidite samo primere izbora koji su nedavno odràni u Gr~koj, i onih drugih, u Poqskoj. To je dobar primer ne~ega {to zaista jeste demokratija. Dakle, jedna stranka bez ikakvih potresa odlazi sa vlasti. U Poqskoj je primer jo{ boqi, komunisti 1990. godine sklapaju jedan po{ten sporazum sa opozicijom, sa Solidarno{}u o ravnopravnim izbornim uslovima, gube na tim izborima, a posle nekoliko godina pod teretom o~igledno te{kih socijalnih prilika, oni se jo{ jedanput vra}aju na vlast. U posledwe vreme niko nije bio spreman da preko svojih usta prevali ne{to {to je normalni, sastavni deo ne~ega {to je demokratski kredo mi }emo predati vlast ako izgubimo na izborima. Mi smo mogli videti pre izvesnog vremena predsednika Skup{tine Srbije, Zorana Aran|elovi}a kako na deset puta ponovqeno takvo pitawe, jednostavno kaè mi ne}emo predati vlast. Prema tome, to je izvor stalne napetosti. Ti odnosi moraju biti skladni, moraju biti regulisani, moraju biti vo|eni uzajamnim uvaàvawem i ~iwenicom da ono {to ~ini demokratiju, jeste smena vlasti. Tamo gde se jedna stranka tako dugo nalazi na vlasti nema demokratije. U normalnim demokratskim sistemima, gde se stranke smewuju zbog sitnih, malih propusta u svojoj politici ima je. Ovde su propusti katastrofalni i to posle 50 godina. Tu ~iwenicu vi morate uvaìti i onda }e te napetosti prestati. Voditeq: Gospodine Ra`natovi}u, jeste li zapamtili pitawe?
438
Ra`natovi}: Ja, jesam, kako da ne. Ja bih prvo da odgovorim gospodinu [e{equ. Voditeq: Da, odgovorite, pa u nastavku... Ra`watovi}: Prvo, niko nas nigde nije oterao. Nas su zvali da branimo taj narod. Mi smo bili u Sarajevu, Ratko Mladi} jo{ nije ni do{ao u Sarajevo kada smo mi bili tamo. Mi smo organizovali otpor u Sarajevu u svoje vreme. Me|utim, kada je do{ao Ratko Mladi} kao glavnokomanduju}i, on je jednostavno sa jarbola skinuo srpsku zastavu i stavio jugoslovensku petokraku i tu smo mi zavr{ili sa wime zajedni~ku borbu {to se ti~e Sarajeva. Ina~e, vi vrlo dobro znate da smo (ja kao komandant na ~elu Tigrova) oslobodili i Bijeqinu i Zvornik i nas nigde niko nije oterao. Isto tako kaèm, niko nas nije oterao ni iz Krajine, to su puste pri~e. Ja znam da sam u jednoj mojoj sva|i sa Milanom Marti}em bio èstok. I on je bio èstok. Ja ne znam da li }e jo{ biti tog takmi~ewa u Krajini, da li }e biti poni{teni izbori ili ne}e, ja ne bih èleo da uti~em ni ovom prilikom na te izbore, pa ne bih to komentarisao. Samo da kaèm da je bilo nekih razmimoilaèwa, bilo je o{trih re~i. Ali sada ne bi bilo fer od mene da ga ja pomiwem, jer je on u sred kampawe. Nije bitno da li je izgubio ili nije, ja ne znam jo{ i ne bih èleo. Ina~e, ja bih opet èleo da postavim isto pitawe gospodinu [e{equ. Vuk Dra{kovi}: Nemojte da se tro{i vreme na neko... Labus: Da, nemamo vremena. Ra`natovi}: Svi ste postavqali pitawa, ja sam samo... Dr [e{eq: Ja mislim da treba gospodin Arkan da postavi pitawe. Voditeq: Moè, kratko pitawe, kratak odgovor. Ra`natovi}: Normalno. Vuk Dra{kovi}: Ali posle... Ra`natovi}: Gospodin [e{eq vrlo dobro zna da nigde nije ratovao. Gospodin [e{eq se slikao svuda. On je dobar bio da se slika, da do|e, oni ga do~ekuju, on pojede jagwetinu i ode odatle. Mi smo krvarili, mi smo ratovali. Gospodin [e{eq nije zbrinuo nijednog svog rawenika iz Radikalne stranke koji je rawen, niti je poginule zbrinuo. Ja sam zbrinuo svakog, i mogu svima da pogledam u o~i, ja sam zbrinuo i svakog mog poginulog i svakog mog rawenog. I dan danas su zbrinuti. I zato kaèm gospodinu [e{equ za ono ju~era{we ili prekju~era{we, wegovi nastupi su nastupi jednog psihopate. Kada me optuùje i za ubistvo, i za ... Voditeq: Nemojte, molim vas. Ra`natovi}: Ja koristim va{e mere, Ja nisam bio na TV Politici kada me je on napao. Vi ste mu dali pla}eni prostor da me napadne. Ja... Voditeq: Mogli ste i vi da kupite. Ra`natovi}: Ne, molim vas, vi znate da nisam mogao da budem na pet mesta. Nismo mogli da kupimo ni{ta na va{oj televiziji. Dr [e{eq: Vi ne kupujete, vi otimate. Voditeq: Ne, nemojte gospodine [e{eq, molim vas nemojte ni vi... Ra`watovi}: On me optuìo da sam silovao, da sam prodavao [iptarima oru`je.
439
Dr [e{eq: A jeste li ubili Isu Leru? Ra`natovi}: Da sam ubio Isu Leru, gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Yejovog brata. Ra`natovi}: Stanite da zavr{im, budite parlamentarni. [to se odmah nervirate, vidite kako ste nabrekli od jagwetine, sa~ekajte malo, molim vas. Optuùjete me za sve. Zna~i, va{a politi~ka... vi ste osetili koliko je Stranka srpskog jedinstva jaka. Gospodine [e{eq, vi niste za srpsko jedinstvo. Vi ste onaj koji rovari srpsko jedinstvo. Voditeq: Molim vas, molim vas ~ekajte. Ra`natovi}: Vama se ne svi|a to {to na{a Stranka srpskog jedinstva gleda da pomiri Srbe i da ih ujedini. To vama ne odgovara. Vama ne odgovara jaka Srbija gospodine [e{eq, jer vi sa svojom fa{isti~kom glavom, {to imate u glavi, to ne moète prodati vi{e nikome. Voditeq: Molim vas, bez prejakih re~i! Ra`watovi}: Molim vas, radikalni odbori, ~lanovi radikalne stranke, sada su ~lanovi moje stranke, dosta wih. I vide}emo se na izborima, vide}emo da li ste vi toliko jaki koliko pri~ate. Voditeq: Molim vas da ipak... Dr [e{eq: Samo kratak odgovor. Voditeq: Ne, gospodine [e{eq, kada budete dobili re~. Dr [e{eq: Samo kratak odgovor. Voditeq: Dobi}ete mogu}nost. Molim vas, u toku je fini{ emisije, fini{ predizborne kampawe. Molim vas, gospoda Ber~ek, Labus i Dra{kovi}, pa onda zavr{na re~. Ber~ek: Gospodin Ko{tunica je dao idealnu sliku kako treba dràva da funkcioni{e i kako treba demokratija da funkcioni{e u idealnim uslovima, {to je ina~e osobina profesora. Me|utim, verujem da on zna da ne ìvi u idealnim uslovima, da je rat. Jo{ uvek je u okruèwu. Da se jo{ uvek quqaju u Evropi i da se razne stvari de{avaju itd. Dakle, ta stalna smena vlasti na kojoj vi insistirate bi, naravno, jo{ vi{e destabilizovala Srbiju. Mo`da bih u nekim normalnim okolnostima sli~no kao vi mislio. Me|utim, ~iwenica je da u Evropi postoje dràve parlamentarne demokratije u kojima je jedna partija godinama, ~ak i 20, 30 godina na vlasti. U [vedskoj su, recimo, na bini socijalisti itd. A ovo {to ste pomenuli u Gr~koj su raspisani izbori upravo u trenutku kada vladaju}a ve}ina nije mogla, zapravo u skup{tini nije imala dovoqnu ve}inu da izglasa i donese zakone i ono sve {to dràva treba da radi. Uostalom, molim vas, u prethodnom sazivu skup{tine vi ste imali ve}inu, opozicija je imala ve}inu. Za{to ne{to niste uradili? Mi smo bili u mawini! Dr [e{eq: Taman smo hteli da uradimo, a vi raspustili Skup{tinu. Ber~ek: Mislim, godinu dana je to trajalo, imali smo dosta vremena. Ko{tunica: Nije trajalo godinu dana. Ra`natovi}: Imali ste radikalnu stranku koja je bila va{a. Voditeq: Molim vas, gospodine Ra`natovi}u. Ber~ek: Samo trenutak, molim vas, nismo imali nikakvu koaliciju ni sa kime. Najboqe je da sada, po{to je ovako kako jeste, da socijalisti, na440
ravno, dobiju ve}inu, i da ~etiri godine mirno i vredno uradimo posao koji treba da se uradi. Ina~e, da vas podsetim, u Evropi upravo levica uporno pobe|uje. Labus: Vi ste postavili pitawe napetosti, ja bih to pitawe ovako formulisao: da li smo mi koji ovde sedimo za ovim stolom neprijateqi ili samo protivnici? Demokratska stranka smatra da ovde nema neprijateqa. Nama nije neprijateq ~ak ni SPS, SPS je na{ politi~ki protivnik. Oni su odgovorni za ovo stawe, oni su imali vlast, a vlast je opasna stvar. Nezavisno od wihovih namera, oni moraju da odgovaraju za svoje rezultate. Ne moè niko da ih oslobodi te odgovornosti. Ali to nama sada ne re{ava problem. Narod je gladan. Narod je zbuwen, narod nema novca, narod ne zna {ta da radi. Neko mora da re{i te probleme! S pravom narod gleda u svoju vladu. On traì vladu sposobnih i odgovornih. Socijalisti ne mogu takvu vladu da naprave, poku{avali su. Sada imaju odre{ene ruke a ne mogu da je naprave. To moè samo neko drugi da napravi. I sada pitawe: {ta }e se desiti ako se ovog momenta napravi takva vlada? Na prethodnim izborima socijalisti su imali veliki motiv, ako padnu sa vlasti oni ne mogu ni{ta drugo da rade. Tako su bili u prednosti. Sada, na àlost, mi imamo takav motiv. Mi moramo da ih oborimo sa vlasti, jer mi ne moèmo na drugi na~in da ìvimo. Ne}emo uzeti kuku i motiku, glasa}emo sada, ako sada ne pro|e ponovo }emo se boriti. Ako sada ne padne socijalisti~ka vlast pa{}e za dva meseca. Tako mora da bude. Boqe jevtinije sada, nego posle. D. Dra{kovi}: Vidite, mi smatramo da u stvari... Prvo, da li mogu da kaèm gospodinu... Voditeq: Izvolite. D. Dra{kovi}: Mi, prvo, smatramo da treba u~initi sve, naro~ito ove partije ovde i sve ostale, da nestane mr`wa. Drugo, treba u~initi sve da narodne partije koje reprezentuju interese narodnosti iza|u na izbore. Istorijska je odgovornost tih partija pred svojim narodom, ako ne iskoriste mogu}nost da u parlamentu re{e sve probleme narodnosti. Isto tako smatramo da }e ove napetosti o kojima je govorio uvaèni prof. Ko{tunica izme|u partija biti ipak re{ene izborima. A to je najboqi na~in da se taj problem re{i. I kao {to vidite, vlast je najve}a slast, to se ve} ovde moglo primetiti u nekoliko prilika. Da zakqu~im, ne{to uz put samo da kaèm, komunisti su dosledni. Ali biv{i komunisti vrlo ~esto mogu da sluè raznim silama. To èlim samo usput da nagovestim, da naglasim. Odgovor na pitawe, moè. Najteè mi je, gospodine vojvodo, da utvrdim ko je bio blizak reìmu. To ne mogu da utvrdim. Dr [e{eq: Nekoliko imena. D. Dra{kovi}: A kada bih to utvrdio, onda bih mogao i sve drugo da utvrdim. Voditeq: Ostalo je jo{ desetak minuta do kraja na{e emisije. Po{tovani gledaoci, uvaèni gosti, sam fini{ i zavr{na re~. Obratite se bira~ima i recite da li }e biti ovo tre}a sre}a za opoziciju, ili }e biti sve po starom, odnosno da li }e socijalisti pobediti. Gospodin Dra{kovi}, izvolite.
441
Vuk Dra{kovi}: Dragi gra|ani, ne samo sankcije, ne samo politi~ke napetosti, ne samo beda, ne samo mr`wa, nego sve ostalo {to vas mu~i i ~ini vas ìvotno o~ajnim, nestaje kada nestane uzrok. Ali sankcije, beda i sve ostalo je po~elo u Osmoj jedinici, u najdramati~nijem obliku, kada su istorijski istro{ene staqinisti~ke snage pred strahom od radikalnih promena, i pred strahom od topqewa komunizma na evropskom istoku, pribegle nacionalnim zastavama i zaklonile se iza tzv. ogromnog srpskog nacionalnog interesa. Nastupili su nabusito, bahato, naravno bez ikakve veze sa srpskom istorijom, srpskom tradicijom. Pokupili su iza sebe onaj kafanski, onaj nacionalni ki~ i suteren, tako da su se na{e nacionalne zastave po prvi put na{le u rukama najgorih i na ~elu kolona, ratnih, diplomatskih i dràvnih, pojavili su se najgori. Dragi sugra|ani, dragi gledaoci, ja bih vas kratko podsetio na 1918. godinu, kada je Baja Pa{i} rekao prestolonasledniku Aleksandru pogre{ismo {to ne zagradismo na Zapadu dokle je srpsko, ali kada ve} ne ostvarismo tu na{u dràvu, znajte da temeq ovoj Jugoslaviji su dva stuba, Beograd i qubqanski. Dok su Slovenci sa Srbima, Hrvati ne mogu da se otcepquju od dràve, ne moè se iz trbuha zemqe odvajati. Na àlost, ~ovek kome je na{a sudbina na Osmoj sednici do{la u wegove ruke, ~isto iz ideolo{ke odmazde podmetnuo je bombu pod onaj drugi nose}i stub, u Qubqani, zato {to su Slovenci prvi raskrstili sa komunizmom, a i zbog toga {to su slovena~ki mladi}i prvi prestali da tr~e za onom {tafetnom palicom. On je uveo i ekonomske sankcije protiv Slovenije. Prve sankcije uvedene su protiv Slovenije, ne slute}i da to ne~asno uè ja~ih jednoga dana moè da se zategne i oko grla Srbije. Zavadio nas je na kraju sa ~itavim svetom. I predstavqa stalno preko svojih emisara, bilo na televiziji, bilo {irom Srbije, da mi dobijamo i da moèmo dobiti utakmicu sa ~itavim svetom. Mi smo pred svetom obrukani, osramo}eni. U ovom ratu mi smo po~inili mnoge zlo~ine. Zlo~ini su po~iweni nad nama, ali kada su Srbi do ovoga rata, dragi Srbi, dragi gledaoci, ubijali zarobqenike, ubijali civile, ru{ili gradove, kada su to Srbi ~inili? Nikada. Nemojte samo odgovoriti da su to nama ~inile i usta{e. Jesu, ali oni su usta{e, to je wihova tradicija, i ako Srbi ~ine isto {to ~ine i usta{e, u ~emu je onda razlika izme|u Srba i izme|u usta{a? Nije dovoqno, to od po~etka govori Srpski pokret obnove, staviti na glavu kapu vojvode Stepe i uobraziti da je i pod kapom glava vojvode Stepe, a upravo se to nama danas doga|a. Dragi gra|ani, govori se o sutra{wem ujediwewu. Znate li kada je koncept Velike Srbije bio ponu|en bez ijednog ispaqenog metka? Ponudili su ga Slovenci kada su ponudili asimetri~nu federaciju. Asimetri~na federacija je pretpostavqala hrvatske... Ra`natovi}: Molim vas, govori ve} pet-{est minuta. Voditeq: Gospodine Dra{kovi}u, dobili ste dovoqno vremena. Vuk Dra{kovi}: Federaciju, Makedonije... Ber~ek: Ovo je Slovena~ki pokret obnove! Vuk Dra{kovi}: Taj ~ovek nas je zavadio sa svima. On sada ho}e ujediwewe sutra. Ne moè ujediwewe. Mislio sam postaviti pitawe Voji Ko442
{tunici, nema ujediwewa bez Mostara, nema ujediwewa bez Sarajeva, nema ujediwewa bez Kupresa, ho}ete Qubiwe da ostavite muslimanima. Vi ste gospodo... Ra`natovi}: Za{to vi, gospodine Dra{kovi}u, niste i{li na rati{te za taj Mostar nego ste traìli da srpski borci idu da budu dezerteri? Vi ste rasturili celu jednu armiju. Vuk Dra{kovi}: Nijednog ispaqenog metka u Bosni i Hercegovini nije trebalo ni da bude. Dragi gra|ani, na izborima 1990. godine Srpska demokratska stranka Bosne i Hercegovine osvojila je bila vlast na 65% teritorije cele Bosne i Hercegovine. Prema tome, stvari su veoma jasne. Glavni junaci za tzv. srpski nacionalni interes izborili su se u Bosni, za islamsku dràvu na ~ijoj zemqi? Neka to na svojoj o~evini rade. Na placu, koji nije istorijski ni~iji nego srpski, ne moè se stvarati nikakva islamska dràva. Ne moè niko Mostar ostavqati. Voditeq: Gospodine Dra{kovi}u. Vuk Dra{kovi}: Vi }ete sutra da izdate pola srpske zemqe u Bosni i Hercegovini. Dr [e{eq: Mora produètak emisije. Voditeq: Nema problema. Vuk Dra{kovi}: Prema tome, da zavr{im, kada je paliku}a u ku}i, kada ku}a gori, onda se mora poàr gasiti, a paliku}a hvatati. Taj paliku}a je ova vlast, uhvatimo je 19. decembra i isterajmo, onda }emo mi ku}u sagraditi. Novu Srbiju na wenim starim temeqima. Dr [e{eq: Na àlost, niko od upitanih nije odgovorio na moje pitawe, a ja }u odgovoriti prvo na pitawe gospodina Arkana jer ja ne odbijam razgovor na bilo koju temu, niti odbijam da odgovorim na bilo koje pitawe. Gospodine Arkane, nisam u~estvovao u toliko borbi u koliko ste vi u~estvovali... Ra`natovi}: Niste ni u jednoj borbi u~estvovali. Dr [e{eq: Ali jesam u nekim. Ra`natovi}: Ne, ni u jednoj niste. Dr [e{eq: Pa sa~ekajte malo. Ra`natovi}: Recite mi borbu u kojoj ste u~estvovali. Dr [e{eq: Malo parlamentarizma. U~estvovao sam u Vukovaru. Ra`natovi}: Vi ste u~estvovali u borbi u Vukovaru? Dr [e{eq: Da, u Sarajevu. U Sarajevu sam bio rawen. Voditeq: Nemojte, gospodine Ra`natovi}u, nemojte tako. Dr [e{eq: Bio sam rawen riko{etom od rasprslog metka, ali nisam od toga pravio paradu kao vi kada ste sami sebe ranili u ruku da bi i vi imali neku ranu u ovom ratu. Ra`natovi}: Mo`da kada ste jeli jagwetinu, pili pa ste pijani opalili. Dr [e{eq: Nisam bio spreman da pravim paradu ni kada sam rawen u atentatu, niti bilo kada, niti èlim sam svoju ulogu da isti~em. A {to se ti~e... Ra`natovi}: Ja... Dr [e{eq: Sa~ekajte malo.
443
Voditeq: Gospodo, ovo je ipak zavr{na re~, nemojte sada da preteramo. Dr [e{eq: Samo malo ~ekajte, gospodine, nije ovo pijaca, a posle ovih izbora }e biti prilike verovatno da se alimentacija iznosi i tako. Ra`natovi}: Gospodine [e{eq, ne moète, ovo nije ludnica. Voditeq: Gospodine Ra`natovi}u, molim vas, ipak budite parlamentarni. Dr [e{eq: [to se ti~e te jagwetine, nije istina da sam ikada jeo ikakvu jagwetinu dok je trajala borba u Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Kada smo obilazili borce na prvoj liniji fronta nosili smo konzerve iz Sarajeva i jeli te konzerve. Postoje svedoci. Uostalom, Srpska radikalna stranka... Ra`natovi}: Svedoci da ste sve pojeli na frontu. Ugojili ste se 22 kila, dok smo mi ratovali. Dr [e{eq: Ja sam se ugojio 22 kile, a vi ste se obogatili 22 miliona maraka, u Beogradu ste svoju vilu sru{ili pa podiète novu velelepnu palatu. Odakle vam pare, gospodine Arkan? Ra`natovi}: Je li vas to boli? Dr [e{eq: Mene ne boli ni{ta, nego odgovaram na pitawe. Ra`natovi}: Je li vas to boli, sada }u da dignem jo{ dva sprata. Voditeq: Molim vas gospodo, isti~e nam vreme emisije. Dr [e{eq: Samo da zavr{im svoje. Ne mogu da privedem kraju, kako da privedem? Srpska radikalna stranka na ovim izborima u Republici Srpskoj Krajini, u Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu gde su se na{i dobrovoqci najvi{e borili, dobila je 16 poslani~kih mesta od ukupno 32. A oni koje je proteìrao gospodin Arkan i sa kojima je zajedno u~estvovao u kriminalu i qudi Gorana Hayi}a katastrofalno su poraèni, gospodine Arkane. Posle ovih izbora vi ne}ete smeti da odete ni u Barawu, ni u Erdut, ni u Slavoniju, ni u Zapadni Srem. Ra`natovi}: Recite mi {ta ste vi oslobodili u Slavoniji, Barawi i Zapadnom Sremu da ne idem tamo, molim vas? Dr [e{eq: Na kraju, gospodine Arkane, ja ovde imam pismo jednog svedoka da ste vi ubili Isu Leru, Yejovog brata, i ovo }e vas pismo oterati na 20 godina robije, odmah posle izbora. A ~oveka koji se zove Zoran Mi{i}, koji je bio kod vas, ja sam sklonio. Ra`natovi}: Da, to sam ju~e ~uo, vi ste poru~ili preko ministra unutra{wih poslova da ga ne diram. Dr [e{eq: Jeste, sklonio sam i wega i wegovu suprugu i dete. Ne moète im se osvetiti. On }e protiv vas da svedo~i na sudu, tamo }ete zbog ovoga dobiti 20 godina robije. A vide}emo i za onih 11 poternica Interpola kako stoje stvari. I jo{ jednu stvar samo da kaèm. Reìm u Srbiji je sakrio da Jugoslavija iz Interpola nije izba~ena zbog sankcija Ujediwenih nacija, nego je Jugoslavija iz Interpola izba~ena, to stoji u pisanom dokumentu, zbog toga {to {titi kriminalce poput Arkana i ne reaguje na poternice Interpola. Ra`natovi}: O qubim te, kako si pametan. Svaka ~ast. Dr [e{eq: Dobro, lepo. I {to se ti~e zavr{ne re~i.
444
Ra`natovi}: Ve} si rekao zavr{nu re~. Dr [e{eq: Mi pozivamo gra|ane Srbije da iza|u na izbore 19. decembra, da glasaju po svojoj savesti, po svojim politi~kim opredeqewima i po ube|ewu da }e onaj, kome ukaù poverewe, najvi{e doprineti izlasku Srbije iz ekonomske krize i socijalne bede i najvi{e doprineti ujediwewu svih srpskih zemaqa u jedinstvenu dràvu. Ko{tunica: Demokratska stranka Srbije se i na ovaj na~in obra}a bira~ima programom koji je formulisan mnogo ranije, pre nego {to su ovi izbori raspisani, koji sadrì u sebi tri osnovne komponente: socijalni, ekonomski program, nacionalni program, i naravno, program temeqnih demokratskih reformi. Od tog programa ova stranka nije odustala. Ako je ne{to izvesno, to je pri tom programu i ostala, zaista ne mewaju}i ga ni u prilikama koje su se mewale i proveravaju}i ga i u Skup{tini i izvan Skup{tine, glasawem svojih poslanika. Hteo bih, naravno, da kaèm da je to program bez praznih obe}awa, bez nastojawa da radimo ono {to radi Socijalisti~ka partija Srbije, samo boqe i efikasnije od we. I naravno, po{to je ovo prilika da kaèm, to je program koji, ~ini mi se, Srbiji nudi unutra{wi oporavak i povratak u me|unarodnu zajednicu. Taj povratak, pored onoga {to je Vuk Dra{kovi} ovde rekao, za ovu stranku je zamisliv samo u okviru stvarawa jedne srpske demokratske dràve, u kojoj bi srpski narod imao ve}inu, i u kojoj bi drugi narodi imali ista prava. Naravno, ona koje nacionalne mawine u svetu treba da imaju. To je na{ stav. Dakle, ne obnova neke pro{irene Jugoslavije u kojoj bismo se kao narod jo{ jedan put na{li u mawini sa svim onim te{ko}ama u kojima smo bili do sada, u jednoj vi{enacionalnoj, u kojoj bismo bili mawina okruèna drugim nacionalnim dràvama. Ovo je zalagawe za jednu takvu nacionalnu demokratsku srpsku dràvu. Vuk Dra{kovi}: Ali bez islamske Bosne! Naime, nije to islamska Bosna, to je srpska Bosna i moèmo i tamo taj princip da primenimo. Ko{tunica: Nikakvog razloga nema da u tu budu}u dràvu ukqu~imo veliki broj muslimana iz Bosne, veliki broj [iptara iz Makedonije, veliki broj Makedonaca koji se odavno ne smatraju Srbima i samim time da se kao narod jo{ jedanput na|emo u istoj... Dr [e{eq: I nikada se dràva ne bi stabilizovala. Voditeq: Molim vas, gospodin Ra`natovi}. Ra`natovi}: Stranka srpskog jedinstva ne obe}ava ono {to ne moè ispuniti. Stranka srpskog jedinstva je stranka koja, iako ima razmimoilaèwa, a mi smatramo da je to korisno, }e se boriti prvenstveno za interese srpskog naroda. Smatram da je ova na{a stranka pro{la rat, a i ja na ~elu te stranke. Na{a stranka se svojim delima dokazala. Ostaviv{i svoju decu ku}i, ostaviv{i svoj posao, ona se dokazala u ovom ratu. Mi smo obilazili frontove, nismo lagali narod i ne}emo to nikada raditi. Smatram da od slikawa nema ni{ta. Kada truba zatrubi i kada narod treba da se brani, onda }emo svi zajedno braniti srpski narod ponovo, ako to bude potrebno. Me|utim, moram da kaèm da je ovo stranka mira. Mi smo stranka mira, jer mi znamo {ta je rat. Mi ne èlimo da na{a deca osete rat i bra445
ne}i tu|u decu mi smo branili svoju decu. Stranka srpskog jedinstva je nova stranka, ali stranka koja }e biti u budu}nosti Srbije i srpskog naroda velika stranka. Mi }emo prerasti u srpski pokret za srpsko jedinstvo, za srpsku slogu. Iako imamo dosta ko~nica, imamo dosta prepreka, jer vidite i sami da ima stranaka koje su ve} ostarile, ali stranke koje su u raspadawu, gledaju i nas da diskredituju. Ja mislim da srpski narod, a i svi gra|ani Srbije znaju da Stranka srpskog jedinstva èli snaàn temeq srpske nacije i srpske dràve. To zna~i da se vi{e nikada ne delimo na komuniste, monarhiste, Srbe, Crnogorce, partizane i ~etnike, nego da budemo qudi. Ja mislim da je to najva`nije. To }e biti program Stranke srpskog jedinstva. A jedini ciq je ujediwewe srpskih dràva. Ber~ek: Po{tovani bira~i, sigurno ne treba da zaboravite da su socijalisti vrlo mudrom politikom spre~ili rat na razarawu Srbije, iako je i to bilo nameweno Srbiji. U ovom veku se prvi put desilo da Srbija na svojoj teritoriji nije imala rat. Socijalisti }e i daqe da se zalaù naravno za mir, za ekonomsku osnovu zemqe, pod uslovima i uz te{ko}e koje imamo. Zalaga}emo se da se ravnomerno rasporedi teret krize na celo stanovni{tvo, i na tome }emo insistirati. Znate da se zalaèmo za ravnopravnost gra|ana i po veri i po naciji. Ne odvajamo nikoga, jer svi ìve u na{oj dràvi. Svi oni koji po{tuju na{e zakone, oni }e ìveti potpuno bezbedno i normalno. I sigurno je da }emo se zalagati za funkcionisawe dràve i na tome }emo izuzetno insistirati: na funkcionisawu pravne dràve. Te{ko jeste, me|utim, to ne zna~i da ne}e biti boqe. Postoje jasni nagove{taji, ve} nekoliko svetskih banaka {aqu svoje delegacije u Srbiju. Pre ~etiri dana bila je banka Roma, sutra je Rot{ild banka tu, postoji jasan nagove{taj da }e vrlo brzo u Srbiji biti boqe. Labus: Ja bih voleo kada bi sutra Jezda bio u Srbiji. To bi ovom oja|enom narodu mnogo vi{e godilo, nego neke druge banke. Vi ste, dragi bira~i, pratili ovaj razgovor, videli ste kako je on tekao. Voditeq: Molim vas, gospodo! Ina~e, po{tovani gledaoci, verovatno ste primetili da gospoda [e{eq i Ra`natovi}, koji su veoma ù~no polemisali, dok su drugi govorili (to niste na ekranu lepo videli) razgovarali, {to je dobar znak. Dr [e{eq: Vi ne dozvoqavate da to dovr{im. Voditeq: Gospodine Labus, izvolite. Labus: Ja moram da kaèm, videli ste kako te~e diskusija u Skup{tini Srbije, mogli ste sve da zakqu~ite. Videli ste kakva je tu uloga Demokratske stranke. Mi smo umereni po svojim zahtevima, ali se odlu~no borimo za svoje zahteve. Mi nemamo drugi izbor, ako se ne izborimo za te zahteve, mi }emo propasti kao narod. Mi smo sada probudili nadu velikom delu srpskog naroda, naro~ito nas slede mladi. Mi moramo sutra wima ponovo da pogledamo u o~i. Narod o~ekuje da mu vlada pomogne, zato mi traìmo, molimo, da vi pomognete nama, da bi mi pomogli vama, glasajte za broj 2, to je po{teno. D. Dra{kovi}: Mi smatramo da ne}emo propasti, mi smatramo da }emo stupiti u novu etapu mirnijeg, efikasnijeg i bogatijeg ìvota. Mi smatramo da }emo ulaskom u skup{tinu i parlament doprineti da se nacionalizuje imovina ratnih profitera, da se zaustavi raslojavawe dru{tva
446
na siroma{ne i bogate. Doprine}emo da se qudi slobodno kre}u ulicama, doprine}emo da se qudi upisuju u {kole, doprine}emo zaustavqawu mr`we. Prema tome, mi smo optimisti. Ova zemqa je bogata, moè da oslobodi svoje umne snage na sre}u svih gra|ana i mi pozivamo bira~e, gra|ane, da izaberu onoga ko im je na du{i. Voditeq: Zahvaqujem. Po{tovani gledaoci, jo{ oko dva sata je ostalo do po~etka izborne }utwe. Politi~ari su rekli svoje, vi ste na potezu. Hvala na pa`wi.
X NO] PRED ]UTAWE

NTV Studio B, 16. decembar 1993. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci i po{tovani slu{aoci Radija Studija B, po{to smo od ovog ~asa ukqu~eni zbog odre|enih smetwi koje imamo pre svega na kanalu 49. televizijskog programa, ali i na kanalima 53. i 51, ukqu~eni smo i u na{ radio program. Nastavqamo emisiju No} pred }utawe, ovog puta u drugom sastavu. Gosti su novi. Predsednik Seqa~ke stranke Srbije, Milomir Babi}; gospodin Vojislav Ko{tunica iz Demokratske stranke Srbije; lider koalicije DEPOS, Vuk Dra{kovi} i predsednik Srpskog pokreta obnove. S moje desne strane, predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq; dr Zoran \in|i} iz Demokratske stranke i Miladin To{i} iz Socijalisti~ke partije Srbije (on nije predsednik stranke). Dr [e{eq: Ali kako je krenulo, moè da bude. To{i}: Hvala na komplimentima. Voditeq: Ja vas sve pozdravqam, imamo jo{ sat i 25 minuta do }utawa, nadam se da }ete iskoristiti ovu posledwu priliku da se obratite bira~ima, posle toga nastupa zakonska obaveza }utawa o izborima i politi~koj propagandi. Babi}: Nismo gledali predsednika. To{i}: Odgledala ga je cela Srbija ve~eras, i videla je ko je predsednik Srbije. Voditeq: Gospodine To{i}u, nekako je red da po~nemo od vas. Vi ste iz vladaju}e stranke, a i dugo ste u parlamentu. To{i}: Tako treba. Voditeq: Dugo ste u ovom parlamentu, u raspu{tenom parlamentu, koji je, kako da kaèm, okarakterisan kako je okarakterisan. Mi smo do{li verovatno do najniè ta~ke u istorijskom razvoju Srbije u XX veku. Ve~eras je marka tolika da su penzije spale ispod 2-3 marke. To{i}: Mislite po{tanske marke? Voditeq: Ne, mislim nema~ke marke. To{i}: Koliko ja znam, u ovoj zemqi je plate`no sredstvo dinar. A sada }u vam re}i, odmah da vam odgovorim. Voditeq: Da li vi to ne}ete da razumete pitawe, ili ja moram da budem op{iran i da vam postavim pitawe?
447
To{i}: Odgovori}u. Babi}: Izvadite dinar iz yepa. To{i}: Odgovori}u vam ja na svoj na~in, evo ovako kao {to je gospodin (mikrofon ne radi, ako moè da se sredi)... Voditeq: Imali smo malih problema, ali dobro je ~u}ete se. To{i}: Ja bih molio da kadrirate ovaj bezvredni {tampani dinar. Nadmudrio je velikog germanskog finansijskog yina. Uz ovaj bezvredni papir nikada se u Srbiji nije toliko otkupilo doj~ maraka. Ovaj dinar }e spasti Srbiju, izdrà}e Srbija i ovo. Voditeq: Po{to ste rekli svoju poruku, sada nam recite {ta novo spremate. Ho}ete li, ako ostanete na vlasti, promeniti ekonomsku politiku, ili }ete zadràti ovu sa ovako katastrofalnim posledicama? To{i}: Mi ostajemo na vlasti, nema nikakve sumwe. Socijalisti~ka partija Srbije je najbrojnija partija, najmasovnija, najorganizovanija. Ima najboqe qude, najkvalitetnije qude, ima najboqeg predsednika u dràvi. [ta }emo mewati? Verovatno da moramo ne{to mewati, sa padom sankcija ili sa ublaàvawem sankcija, jer to je neminovno i do toga }e do}i. Za{to }e do toga do}i? Jednostavno zato {to su sankcije bile besmislene, neopravdane i nezapam}ene u istoriji qudskoga bitisawa. Znate, to vam je kao grad. No, zahvaquju}i ovom narodu najpre, zahvaquju}i politici koju smo mi vodili i politici na{eg predsednika, a u isto vreme zahvaquju}i i posledicama koje imaju zemqe u na{em okruèwu, izvr{i}e se pritisak i na Evropsku uniju i na Savet bezbednosti i sankcije moraju pasti. Voditeq: Da li se na to odnose re~i va{eg predstavnika partije u Uìcu, koji je ju~e rekao da ne}emo moliti da skinu sankcije, nego }emo ih prosto zbrisati? To{i}: Ne, ja sam ve~eras u Sava centru to upravo rekao, da se neki hvale po svetu kako su im {irom vrata otvorena. Mo`da ona na straì na ulazu, gde poznaju portire stranih ambasada. A znam tako|e, a i ve}ina gra|ana Srbije zna da je od prirode i od Boga dato da ~ovek ide uspravno na dve noge, a ne da puzi i da moli mo}nike kojih danas moè biti, a sutra mo`da ne}e biti na politi~koj sceni. Mnogi su ve} oti{li. Mewa}emo i formira}emo vladu, stabilnu vladu, vladu eksperata. Takvih qudi imamo u na{oj partiji, iskoristi}emo taj potencijal i u~ini}emo sve da se dogodi preporod u Srbiji, da krene naboqe i da bude boqi ìvotni standard, jer zaista pla}amo visoku cenu zbog na{e solidarnosti sa Srbima preko Drine, sa na{om bra}om po imenu, krvi i veri. Voditeq: Hvala. Gospodine [e{eq, da li verujete u ovu pri~u koju smo sada ~uli, i {ta biste joj zamerili? Dr [e{eq: Ja nikada socijalistima nisam mnogo verovao, a najmawe sada. Ovo {to sada rade socijalisti, to je... Voditeq: Od kada ste birali zajedno vladu? Dr [e{eq: Nismo zajedno birali vladu, mi smo im prvi put pruìli {ansu da formiraju vladu, i na toj istoj sednici obe}ali da }emo biti najo{triji kriti~ari te vlade. Moète lepo da uzmete skup{tinske stenograme i da se u to uverite.
448
Za{to smo im omogu}ili da formiraju vladu? Zato {to nismo imali druge alternative. Sa DEPOS-om smo bili u dubokom sukobu oko mnogih pitawa. Pre svega oko Milana Pani}a, ]osi}a i ~itavog niza drugih pitawa, da se na to ne vra}amo. Demokratska stranka je bila suvi{e mala u Skup{tini i jednostavno alternative nije bilo. Sa socijalistima nismo hteli ni po koju cenu u koaliciju. Nismo hteli da u|emo u wihovu vladu jer smo znali da }emo tu biti sigurno izigrani. Da u|emo u vladu gde su oni u ve}ini, gde oni dominiraju, za nas bi bila propast. Voditeq: Da li je jasno nu|eno da u|ete? Dr [e{eq: Jeste. Bilo je nu|eno. Pa setite se, ~ak su preko svog glasnogovornika Arkana prvo nudili da budem ministar unutra{wih poslova. To je sva {tampa objavila. Pa kada sam ja to kategori~ki odbio i rekao da nema o tome govora, onda su nudili da budem predsednik Vlade, kroz ista usta. A znate, ta usta saop{tavaju ono {to kaè vrh Socijalisti~ke partije Srbije, a tim ustima se to prenosi preko Radmila Bogdanovi}a. Voditeq: Dobro, da se vratimo, {ta im zamerate i da li zamerate vi{e ili mawe nego pre raspu{tawa Skup{tine? Dr [e{eq: Zameramo im sada najvi{e. Ono {to smo kod wih cenili pro{le i pretpro{le godine, to je ipak pozitivan stav o srpskom nacionalnom pitawu. I tu smo bili kriti~ni. Smatrali smo da su nedovoqno angaòvani, da nisu dovoqno radikalni, da nisu dovoqno sistemati~ni, da kasne, da prave gre{ke itd. Ali smo to cenili kod wih. Me|utim, ove godine je to otpalo, a sve {to je negativno na kub se popelo. Zna~i, sve ostalo {to je u wihovoj politici bilo negativno i ranije, ovoga puta se uvi{estru~ilo. To je krajwe proma{ena ekonomska politika, cveta kriminal, i pojavila se socijalna beda i qudi ve} gladuju. Meni je drago {to je gospodin To{i} ve~eras potvrdio da wegova partija {tampa novac i taj novac pretvara u devize. Samo je sada pitawe gde odlaze te devize. Gde su te devize? Odlaze u yepove dràvno-finansijske mafije. Jasno je meni, gospodine To{i}u, da ste vi mnogo nema~kih maraka otkupili tim bezvrednim dinarom. Tako ste upropastili penzionere, radnike i sve zaposlene. Tako ste nam uni{tili privredu. Ali {ta ste vi uradili sa tim otkupqenim markama, to je prvo pitawe. Te otkupqene marke izneli ste iz zemqe, naravno, uglavnom na privatne ra~une. Mo`da ste ne{to i na neki dràvni, onako da se usput na|e radi nekog pokri}a, ali sve je oti{lo na privatne ra~une. Vi kaète da }ete formirati vladu eksperata. Svaka va{a vlada je bila vlada eksperata. Vaqda je normalno kada jedna politi~ka stranka formira vladu, da najboqe qude koje ima, najboqe eksperte koje ima, postavi za ministre u toj vladi. To ste uradili i pro{li put, i u vreme vlade Radomana Boòvi}a i u vreme vlade Zelenovi}a. Ja ne verujem da ste vi namerno ostavqali po strani najboqe qude, a da ste najgore birali u vladu. E sada, po{to su vam to sve bili najgori mogu}i kadrovi, po{to se pokazalo da mnoge opozicione stranke imaju mnogo boqu strukturu eksperata, vi sada tvrdite da negde u tajnosti imate neki novi ekspertski tim. Vaqda }ete ga pokazati narodu tek posle izbora. A od naroda o~ekujete da vam veruje na re~. [to niste predstavili te qude u predizbornoj kampawi, to
449
bi bio najboqi na~in da efikasno pobedite. Da kaète evo, to su ti eksperti, oni su najboqi, oni }e biti ministri. [to ~ekate da se zavr{e izbori, pa onda tek da se sa wima pojavite? Naravno, vi nemate te qude, vi samo obe}avate, vi samo izmi{qate. Opet se Oskar Kova~ pojavquje sa nekim kwiùrinama, poput onog dugoro~nog plana i programa ekonomske stabilizacije od pre desetak godina. Vi obe}avate a ni{ta od toga! Obe}ali ste i u junu mesecu. Setite se, kada je DEPOS podneo bio zahtev za smewivawe Vlade Nikole [ainovi}a, Srpska radikalna stranka se o{tro prikqu~ila toj kritici, i onda na kraju [ainovi} je rekao imate programe, samo {to niste po~eli da ih primewujete, treba vam jo{ malo vremena. Tada smo na kraju rekli eto vam jo{ tri meseca do 15. septembra, da vidimo kakvi su vam programi. Programi su vam bili katastrofalni! I kakve sada nove programe moète da nudite? Nemojte da nudite nove programe, sada je vreme da malo odete u opoziciju, da se malo odmorite. Da napunite svoje baterije, da prikupite energiju, da prona|ete neke sposobnije stru~wake, da se pripremite za neko eventualno slede}e osvajawe vlasti kroz ~etiri, osam, ili kroz 40 godina. Za{to ne po|ete od jo{ jedne stvari da je Srbiji neophodan prekid kontinuiteta jedne poluvekovne vladavine. I da je to najboqa vlast na svetu, potreban je prekid kontinuiteta. Kada je êr~il pobedio u Drugom svetskom ratu, kada je postao svetski heroj, Englezi su mu uskratili poverewe na izborima, i rekli su dosta, jesi junak, dobi}e{ odlikovawa, ali vreme je da se ukloni{ i da pruì{ {ansu drugima. To{i}: Ostavite to narodu da odlu~i 19. decembra. Dr [e{eq: Ostavqamo mi to narodu, nego se bojimo ovih va{ih {pekulacija sutra{weg i prekosutra{weg naru{avawa predizborne }utwe i sli~nih stvari. Vidite, vi negirate i rezultate izbora u Srpskoj Krajini. Iz Beograda se to negira zato {to va{ pulen nije pobedio. Ovde je osnovni problem ho}ete li vi predati vlast mirno i u skladu sa Ustavom, ili }ete to otezati, izmi{qati i kalkulisati sa mnogim drugim stvarima za {ta se ve} pripremate. To{i}: Narod }e da odlu~i ko }e da dobije vlast, a ko }e pobediti u Republici Srpskoj Krajini, o tome odlu~uje narod Srpske Krajine. Dr [e{eq: To je narod ve} odlu~io. To{i}: Srbija }e po{tovati te rezultate! Voditeq: Gospodine Dra{kovi}u iz perspektive penzije od 5 maraka, iz perspektive plate od 10 maraka, iz perspektive nepriznate dràve, obe}awa koja su se ~ula na mitinzima DEPOS-a iz va{ih usta zvu~e kao nekakav daleki san, mogu} ili nemogu}, ali koja je osnova, na bazi ~ega vi obe}avate to {to obe}avate? Dra{kovi}: Mnogo toga zvu~i kao san. Qudi u Srbiji sada sawaju par~e hleba, ali ih iz radnih kabineta Takovske br. 7 uveravaju da oni sawaju zapravo Veliku Srbiju. Dozvolite mi da ne{to kaèm. Dragi gra|ani, dragi bira~i, kao {to vidite, Socijalisti~ka partija Srbije koja }e biti vladaju}a sre}om jo{ dva dana, na ovo predizborno predstavqawe poslala je svog jednog pesnika, to je veoma dobro. Jer onaj ko peva, svakako zlo
450
ne misli, ali nikome ko misli danas u SPS-ovoj Srbiji ne moè biti do pesme. Smete li, dragi gra|ani, da uop{te zamislite {ta }e se desiti u Srbiji ako kra|om, i samo kra|om i nekom velikom podvalom, ve} izgubqeni izbori u~ine da Socijalisti~ka partija Srbije, i posle Svetoga Nikole ostane u sedlu? Glad }e zavladati, op{ta. Kriminal ve} vlada, bezakowe je ve} odavno jedini zakon u ovoj zemqi. Dragi gra|ani, mnogi danas po{teni qudi mora}e, da bi do{li do par~eta hleba, do cipela, da bi do{li do ko{uqe, da se bave kriminalom i provalom, da napadaju svoje susede koji imaju mo`da dva par~eta hleba. Ve} u januaru i februaru nikakvih plata i penzija u ovoj na{oj Srbiji ne}e biti. I onda }e gradovi iza}i na ulice, a oni, da bi nahranili gladne gradove posla}e svoje batina{e, kriminalce, jer im je to jedini koalicioni partner. Policija je otkazala poslu{nost i vojska im otkazuje poslu{nost. Ne}e i}i da prebija srpskoga doma}ina, da mu mete ambare i silose. Posla}e, dakle, wih na srpskog seqaka. Posle toga }e uslediti jedan poku{aj zavo|ewa totalitarnog reìma. To ne}e pro}i. Jedan deo wih }e, kao {to se de{ava u svim slu~ajevima, kada brod tone pa se tada beì sa broda, jedan deo wih }e da pobegne. Ve} imaju spremqene i paso{e za bekstvo i tajne kanale, a ~ekaju ih i ogromne pare. ûli ste da se kupuju marke i time se javno hvali{u u inostranstvu. A drugi }e zavr{iti onako kako su zavr{ili oni pred naletom narodnog gneva u Rumuniji. Ovih dana se priprema jedno spektakularno ujediwewe. To bi trebalo da bude sutra{wica srpskih zemaqa. O~igledno je da }e to biti izvedeno, prvo, bez predsednika novoizabranog Republike Srpske Krajine, koga ovi jo{ ne priznaju. Drugo, to spektakularno ujediwewe bi}e jedna tragi~na farsa koja }e se pretvoriti u tragi~no razjediwewe za duè vremena. To je predizborni trik. Na jednoj strani obe}ava se narodu da }e 21. biti sklopqen mir i da }e biti ukinute sankcije. Nisu vaqda Evropska zajednica i svet postavili kao uslov za ukidawe sankcija nezakonito ujediwewe! A rekoh ve}, tragi~no razjediwewe! [ta nam je, dakle, dragi sugra|ani, dragi bira~i, ~initi? Ima li {anse da ovaj narod, da ova dràva preìve? Ima {anse, to je preokret. Oni na Svetog Nikolu moraju da odu. A {ta treba u~initi? Sve pri~e o tome da je Srbija dostojanstvena, da }e Srbi izdràti, da se Srbi ne mogu savijati, vi ose}ate dokle su vas dovele. Patwe va{e za wih ne postoje. Uspravna Srbija samo je wihov reklamni televizijski spot bez uspravnih Srba. Sada dolazimo do odgovora. Voditeq: Ja vas ipak molim da odgovorite po{to ste poslali svoju poruku, da odgovorite na pitawe na osnovu ~ega tvrdite da relativno brzo moè da se obnovi ono {to je svima jasno. Imamo milione svedoka... Dra{kovi}: Zbog toga {to DEPOS ne razmi{qa, niti ja razmi{qam tako {to se kre}em {inama Socijalisti~ke partije Srbije. Treba naprosto i misaono, i politi~ki, i qudski, i nacionalno, i u svakom pogledu sa tih tra~nica koje vode u provaliju srpski narod, svakog wegovog ~oveka, skrenuti na prave {ine, a to zna~i uspostaviti demokratsku vlast u Srbiji. Automatski to zna~i pomirewe sa svetom i ukidawe spoqnih sank451
cija. Jer ve}ih sankcija i ve}eg zla nema od ove vlasti koja nas je dovde dovela. Pomiriv{i se sa svetom, svet }e u nama, predstavnicima nove Srbije, dobiti dostojnog, ravnopravnog sagovornika. Mi ne}emo odgovarati za brqotine, gluposti i sileyijstvo dosada{we vlasti na me|unarodnoj sceni. Mi ne}emo imati u inostranstvu gospodare kao {to ih ima ova vlast i predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, nego }emo imati svoje prijateqe. Vidite, posle toga od tog Zapada mi apsolutno dobijamo dragi gra|ani i zajmove, i investiciona ulagawa slede. Osim toga, nova skup{tina, demokratska skup{tina }e sigurno usvojiti zakon, po kojem }e po hitnom postupku biti otvorena istraga protiv svih onih koji su ovu zemqu opqa~kali. Oko 15 milijardi dolara je izneto... Voditeq: Gospodine Dra{kovi}u, ima}ete jo{ prilike. Dra{kovi}: Ja ne govorim o sredstvima. Odakle vratiti ove pare? Od tih 15 milijardi dolara. Od stranih investicija, ulagawa, od ulagawa oko 2.000 Srba iz inostranstva koji se jednom rukom drè za kofere da do|u da uloè svoje znawe i kapital u ovu zemqu, od doma}inskog odnosa prema onome {to jo{ nisu pokrali i od rasprodaje onoga {to su ovde pokrali, a wihovo je bilo u obliku partijske svojine, wihovih vila itd. Jednostavno, to je jedini put i to su jedina sredstva. Mi nekih vol{ebnih para u svojim yepovima nemamo. To je problem, naprosto, skidawa ove vlasti. Mi ne moèmo pobediti nesre}u ukoliko ne smaknemo uzrok nesre}e. To{i}: Ja bih molio samo kratko... Voditeq: Ima}ete re~, imali smo ponovo elektronske smetwe. To{i}: Hvala vam na lepim re~ima u ovom besedni{tvu, ali vi znate kao kwièvnik kojeg ja uvaàvam, da je u na{em narodu na{ poznati ~ika Jova Zmaj rekao: Pesma nas je odràla, wojzi hvala. Uvek je vreme za pesmu, pa makar i pesmu tu`balicu, koja budi patriotizam i da svi izdrìmo ove muke i nevoqe. Dr [e{eq: Zna~i li to ako narod nema hleba da jede pesmu? To{i}: A ova nedemokratska vlast je vas abolicirala i pomilovala, iako se zna da su va{i demonstranti cepali dràvnu zastavu, ali zato vrlo stru~no i ~vrsto drè tu|u zastavu i to one dràve, one zemqe koja brani da se ukinu sankcije, koja brani uvoz humanitarne pomo}i u ovu zemqu! Dra{kovi}: Miteran je pokrao humanitarnu pomo}, a Boris Jeqcin je popio mleko, Klinton je pojeo meso, Savet bezbednosti je pojeo ìto. Voditeq: Molim vas, jo{ neki u~esnici nisu dobili re~, molim vas. Prvo da vas obavestim, iz reìje moje kolege me obave{tavaju da je po~elo ponovo elektronsko ometawe na{ih kanala, pre svega predajnika na Kosmaju, tako da gledaoci iz Despotovca, Rakovice, Topole, iz okoline Obrenovca i Poàrevca koji su nam se javili mogu da slu{aju ovaj razgovor na 100,8 mh, na FM, na na{em radiju. Tako|e vas obave{tavam da }ete imati prilike da direktno postavite pitawa na{im gostima. Za desetak minuta }emo ukqu~iti telefon. Telefone ve} znate 544-044 i 646-734. A goste molim da najkra}e i najdirektnije odgovaraju na pitawa. Gospodine \in|i}u, ~uli smo na neki na~in tri poruke do sada od tri partije. O~igledno da je dijagnoza ve} ono o ~emu se ne slaù partijski lideri. Koja je va{a dijagnoza i gde vi vidite lek?
452
\in|i}: Ja bih najpre hteo da se osvrnem na ovu bezvrednu nov~anicu, jer tu postoji jedan mali nesporazum. Ispada da su od Nemaca kupovane marke za dinare. Za bezvredne dinare su kupovane nema~ke marke, verovatno od Nemaca. Me|utim, to nije ta~no. Ti bezvredni dinari {tampani od strane Narodne banke Jugoslavije, davani su bankama. Banke su te bezvredne dinare davale svojim dilerima. Oni su od na{ih gra|ana otkupqivali marke zato {to svoje dinare nisu mogli da imaju, jer su ~ekali na penzije po pet ili {est dana. êkali su na plate po pet ili {est dana. Ta gotovina je bila na ulici, nije bila u bankama. Ova dràva je opqa~kala svoj narod nekoliko puta, opqa~kala je wegovu deviznu {tedwu. Opqa~kala je penzione fondove, opqa~kala je wegovu privatnu deviznu {tedwu {tampawem novca. Opqa~kala je seqake otkupnim cenama, to zna~i izvr{ila je prinudni otkup ponovo, jo{ jednom posle 1945. godine. Pustila je druge da opqa~kaju privatne banke, razne druge mangupe belosvetske koji su se zatekli u Srbiji. Zna~i, ona je izigrala poverewe naroda u vlast. Voditeq: Advokat SPS-a bi rekao, za sve su krive sankcije i rat. \in|i}: Pa sankcije i rat su... To{i}: Upravo je to ta~no. Dra{kovi}: SPS su sankcije, SPS su rat! To{i}: Te sankcije i postoje da bi obezvredile dinar u jednoj zemqi i da bi napravile ekonomski haos. Dra{kovi}: To bi bilo mo`da uverqivo samo da se nije kojim slu~ajem na{lo... To{i}: Vi dobro znate da je 30 miliona maraka uba~eno u Jugoslaviju i Srbiju i Crnu Goru, na crno devizno trì{te, upravo da bi se obezvredio ovaj dinar. Ali smo se ipak i mi dosetili, i seqaci, i radnici, i svi kupovali su za bezvredni novac marke. \in|i}: Ja se ne razumem toliko u privredu kao vi, ali znam toliko... Dra{kovi}: Kada se ubace devize onda dinar ska~e, a ne pada. To{i}: Ali za bezvredan novac kupuje se vredan novac. \in|i}: Ne, gospodine To{i}u, va{a pri~a o sankcijama bi me uverila kada ne bih znao da postoje hiqade qudi koji su se obogatili za ovih godinu dana, koji se danas {epure u Srbiji. Qudi koji zara|uju pet ili {est miliona maraka mese~no, qudi koji su se na nesre}i ovog naroda obogatili, koji su se obogatili na dozvolama za izvoz na{e p{enice, koji su se obogatili na dozvolama za izvoz na{eg uqa, koji su se obogatili na uvozu lekova, na uvozu |ubriva, na uvozu nafte, koji su se obogatili na nesre}i naroda. To nije moglo da se desi bez znawa vlasti, to nije moglo da se desi bez sau~e{}a vlasti, to nije moglo da se desi a da qudi na vlasti nemaju svoju proviziju i svoj profit. Jer da je vlast htela, ona je to mogla organizovati. To{i}: Treba re}i i imena tih qudi, gospodine \in|i}u. Dr [e{eq: Slobodan Milo{evi}, pa daqe. To{i}: To je va{a proizvoqna procena i ocena, gospodine [e{eq. \in|i}: Mi }emo ta imena re}i, wih }e specijalni javni tuìlac kojeg }emo imenovati tri dana posle formirawa nove vlade, imenovati. Bi}e poznata imena qudi koji imaju na Kipru, u Be~u, milione maraka na svojim ra~unima.
453
To{i}: To je sve va{ program, specijalni sudovi, specijalni tuìoci. \in|i}: Gospodine, nemojte da se pla{ite specijalnog javnog tuìoca, nama je potrebno da uvedemo red u na{ ìvot. Potrebno nam je da lopovi idu u zatvor, da bi po{teni qudi mogli da ìve od svoga rada. Ja se nadam da se vi, kao predsednik, sa time slaète? To{i}: Ne kao predsednik, nego kao ~ovek. Dr [e{eq: I da se narodu vrati bar deo opqa~kanog. \in|i}: To je klasi~ni motiv na{e stare poezije. Dakle, oni koji vr{e zulume, koji kr{e zakone u zatvor, po{teni qudi da ìve od svoga rada. Ja najvi{e zameram sada{woj vlasti to {to se povukla iz svih onih funkcija na kojima se radi na obezbe|ivawu opstanka naroda. Sve ono {to se ti~e snabdevawa, {to se ti~e prevoza, {to se ti~e grejawa, {to se ti~e lekova, sve ono {to bi dràva u krizi trebalo da u~ini za svoj narod, to vlast ne ~ini. Pustila je organizovanom kriminalu da to ~ini umesto we. Ali to je deset puta skupqe nego {to bi moralo da bude! Vlast se okrenula od svog naroda. Ova vlast ne vodi ra~una o svom narodu, nego sedi. Nama je potrebna vlast koja }e u ovim kriznim vremenima, pre svega da se brine za svoj narod. Jer u vreme Josipa Broza, kada je bilo dosta novca, mogla je vlast da se brine za sebe, pa je narod imao ne{to malo para jer je deo tih stranih kredita bio bacan narodu, da bi se narod umirio. Sada tog novca nema, svaki dinar koji Radoman Boòvi} ili wegovi ministri uzmu, uzmu ga od nekog deteta. Jedno dete ostane gladno za onu marku koja ode na Kipar. A tih maraka je tako mnogo, da bi stvarno jo{ jedna dràva mogla da se izdràva, od deset miliona stanovnika. Nama je potrebna vlast koja }e jasno da kaè narodu ~ime ona raspolaè, da ne bi bilo mogu}nosti kra|a i odlivawa; koja }e to da stavi u funkciju snabdevawa, u funkciju opstanka ovog naroda. Vlast koja }e da ra{~isti sa kriminalom koji se nagomilao u ovom dru{tvu kao sloj parazita. Da izradi plan u kome }e svako da vidi svoju perspektivu. Zna~i plan obnove dru{tva za vreme posle sankcija. Mi nemamo ni plan funkcionisawa dru{tva u vreme sankcija, ni plan funkcionisawa posle sankcija. Mi se pona{amo, vi se pona{ate kao vlada, kao da je stawe normalno. Vi ste vlada koja ìvi u normalnom stawu, a narod ìvi u vanrednom stawu. Vi ìvite u izvanrednom stawu, a narod ìvi kao jedna gomila bednika, sirotiwe, koji se svaki dan pita da li }e sutra da preìvi. Nama treba vlada koja }e da ìvi u vanrednom stawu, kao krizni {tab, da bi narod mogao mirno da spava. Va{a vlada mirno spava, mi ne moèmo da spavamo. Treba nam vlada koja ne}e da spava, da bi narod spavao. To je na{ program i on je toliko daleko od onoga {to sada{wa vlada radi, da ja ne vidim nikakvu mogu}nost da mi unutar Socijalisti~ke partije dobijemo neku vladu koja }e bar 1%, ili 2% da zadovoqi potrebe ovog naroda. Voditeq: Hvala. Gospodin Ko{tunica je jedan od lidera koji su na neki na~in ~esto kritikovali vlast i ~esto govorili {ta ne vaqa toj vlasti. Me|utim, kada su raspisani ovi izbori, iz va{e stranke su se ~ule primedbe za{to ti izbori ne}e biti regularni. Ni{ta se nije promenilo, i ipak ste pristali na te izbore.
454
Ko{tunica: To je pitawe za koje bi bilo dobro da ste ga uputili svim u~esnicima u ovom razgovoru. Ali ja }u posle koristiti na onaj na~in na koji se razgovor i do sada vodio. Voditeq: Naravno. Ko{tunica: Odgovori}u prvo na ovo prethodno pitawe koje je pokrenuto izlagawem gospodina To{i}a. Sasvim je prirodno da svi mi koji ovde predstavqamo opozicione stranke na wegovo izlagawe reagujemo. Zatim }u se vratiti na pitawe za{to smo iza{li na izbore iako nezadovoqni izbornim uslovima kakvi su sada. Odmah da po~nem od ovog nesre}nog dinara. On je posluìo jednostavno kao sredstvo za pqa~ku naroda. Nov~anica koja je ovde prikazana, i jedna druga za koju je ju~e objavqeno da se pojavila, tek je od{tampana, sa likom, ako se ne varam, Kwaza Milo{a, koliko jutros su se mogle videti na ulicama kod uli~nih dilera. Mi naravno znamo kako ta cela transakcija ide i kako je ona tom brzinom mogla da se na|e na ulicama. Ali, da ostavimo na stranu tu pqa~ku obavqenu preko neobuzdanog {tampawa novca, da do|emo do samih sankcija. O wima se najvi{e govorilo. Mi }emo se u ne~emu sloìti, da se slika sveta o nama znatno izmenila i da su sankcije u korenu, u osnovi, uzrok mnogih na{ih nevoqa i da one u velikoj meri i jesu neopravdane i nepravedne. To je ne{to {to nije sporno. Naravno, sankcije mnogim nepromi{qenim potezima zasluùje i ovaj reìm, jednostavno ne ~ine}i ono {to je trebalo ~initi, ne upozoravaju}i na neke stvari na koje je trebalo upozoravati u trenutku kada se Jugoslavija jednostavno raspadala, kada je po~eo proces institucionalnog, a zatim prakti~nog raspada Jugoslavije. Preko toga se prelazilo, ukqu~uju}i onaj famozni uvoz oru`ja u Hrvatsku preko kojeg se }utke pre{lo. Trebalo je taj slu~aj internacionalizovati, pa tek druge poteze kasnije vu}i. Ostavimo to pitawe, sankcije postoje, one su fakat. Slaèmo se mi da su one nehumane i sve ostalo. Da li je ova vlast i{ta u~inila da narodu olak{a ìvot pod sankcijama? Pro{lo je 19 meseci. Mi slu{amo generalnog sekretara va{e partije kako kaè da se upravo priprema neki genijalni program, je li tako? Tri meseca ga radi jedna grupa eksperata koji }e omogu}iti narodu: posle 19 meseci da ìve pod sankcijama. Malo se kasno setio toga! Ali da stvar bude gora, isti vode}i qudi va{e partije potpuno (dozvolite, nisam vas prekidao) potpuno razli~ite stvari govore na tu istu temu. Mi znamo, naravno, da se u vezi sa sankcijama pre svega postavqa pitawe hiperinflacije. Ovih dana moè se ~uti iz redova va{e partije kako jedan broj ~elnika te iste partije, recimo biv{i predsednik Skup{tine Srbije, Zoran Aran|elovi} tvrdi da }e pitawe suzbijawa hiperinflacije, koja je u osnovi svih ovih zala i svih ovih te{ko}a, propasti privrede i osiroma{ewa pojedinca, biti prvi zadatak kojim }emo se pozabaviti kada bude ukinut embargo. Dan iza toga, predsednik Savezne Republike Jugoslavije iz redova te iste va{e partije, tvrdi da se intenzivira rad na pripremawu ovog programa o kome se govori sada, o suzbijawu hiperinflacije. Ti qudi pripadaju istoj partiji. Da li oni uop{te znaju {ta vaqa ~initi? Ali u svakom slu~aju, pro{lo je 19 meseci.
455
To{i}: Velika partija, pa ne mogu da se sloè. Ko{tunica: Velika partija, pa ne mogu da se sloè, da. Devetnaest meseci je zapravo pro{lo a ni{ta nije u~iweno. Ni{ta se nije u~inilo. Jedna normalna, odgovorna, sposobna, nekorumpirana vlada bi se zamislila i postavila bi sebi tri zadatka. Kako u~initi da privreda ne bude uni{tena pod sankcijama. Ova privreda je potpuno uni{tena. Drugo, kako u~initi da pojedinac, gra|anin preìvi pod sankcijama. Neko je ovde neoprezno pomenuo 5 maraka penzije. Kakvih 5 maraka, penzije su sada 1 marka, bi}e 50 pfeninga. Da li se i{ta u~inilo da se tome stane za vrat? Zna se na koji na~in se to ~ini. Nije to nikakva filozofija, nikakva velika pamet, jednostavno znamo da postoji hiperinflacija i antiinflacioni program se pravi sa svim onim prate}im merama koje dolaze u obzir. I pod ovakvim uslovima, jednostavno se treba boriti protiv hiperinflacije. Vi to, naravno, niste u~inili jer ste preko hiperinflacije jednostavno obavili tu veliku pqa~ku naroda. Time dolazimo na novu nov~anicu koju ste ponosno ovde pokazali. U tome je cela stvar. Najzad, ako postoje sankcije, {ta je ova vlast u~inila, jednostavno da wihov vek skrati? [ta je u~inila na spoqnopoliti~kom planu? Ni{ta. Da li je ikada u nebrojenim pregovorima koji su do sada vo|eni, postavila kao uslov u~e{}a u na{im pregovorima pitawe skidawa sankcija? Mi smo imali prilike da slu{amo patriotske govore gospodina Milo{evi}a iz @eneve, za potrebe ovda{weg unutra{weg trì{ta, dakle predizborni govor u @enevi u kome se mnogo lepih re~i ~ulo o genocidnom delovawu sankcija i svemu tome. Ali, da li je u tim nebrojenim pregovorima ikada postavqeno pitawe, da li je uslovqeno daqe u~e{}e u tim pregovorima skidawem sankcija, me|unarodnim priznawem Jugoslavije? Jednostavno nikada. To{i}: Jeste. Ko{tunica: Nikada, gospodine To{i}u, u takvoj prilici se to odre{ito i jasno kaè ne. Vi ste jednostavno time mahali celo vreme, govorili ste o skidawu sankcija, pre izvesnog vremena ste ovakvim naslovima u Politici objavqivali da Evropa, moète misliti, vr{i pritisak na nas, pre ovog @enevskog sastanka da se ukinu sankcije, a mi se batrgamo i ne}emo da se ukidaju. Dra{kovi}: Izvini, pravi{ jednu gre{ku. Jer kako neko, ko doslovno izvr{ava sve naloge iz inostranstva, moè od inostranstva i{ta da traì. Pa moè i da zatraì, ali on nije tu da se wemu ispuwava, on postoji da ispuwava. Ko{tunica: Na to upravo i dolazimo. To{i}: U @enevi bio je predlog ukidawa sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori. Ko{tunica: Jedna stvar je da vi to objavqujete u ovda{woj {tampi, a druga stvar da odre{ito kaète da se daqe ne}e pregovarati jer u ovoj zemqi jednostavno sankcije trpe oni koji ne smeju trpeti, stari, deca, bolesni i svi ostali. I da kaète: gospodo, mi na taj na~in ne}emo pregovarati. Kao {to znate, u istoriji ove zemqe postoje datumi kao {to je, recimo, 27. mart, kada se jednom reklo odre{ito ne, sa svim konsekvencama ko456
je je to za sobom povla~ilo. Ovo je druga~ija situacija, ova vlast na to nije spremna. Nije spremna, odmah da vam kaèm, iz jednog razloga, {to sagovornici gospodina Milo{evi}a u @enevi lepo kazuju kakve on to pregovore vodi. Oni kaù da nemaju nikakvih problema sa wegovim javnim izjavama, poput tog wegovog ~uvenog predizbornog govora u @enevi. To{i}: Antologijski govor. Ko{tunica: Oni su ovako rukom odmahnuli na taj wegov govor, on wima ni{ta ne zna~i. To{i}: Vi ste to videli verovatno? Ko{tunica: Video sam, zato {to oni kaù, ukqu~uju}i britanskog {efa diplomatije, gospodina Herda, da je jedno sa gospodinom Milo{evi}em javno razgovarati i da to wih uop{te ne zanima, a drugo je ono {ta }e on re}i i na {ta }e pristati u ~etiri oka. I u tome je zapravo su{tina celog spora. Dakle, nije se u~inilo ni{ta da se sankcije, da se vek sankcija skrati, da se omogu}i narodu da preìvi, da se sa~uva privreda. To je ne{to za{ta vi snosite odgovornost, bez obzira na to kakve su sankcije po svojoj prirodi, bez obzira na to {to su one u svojoj osnovi nepravedne i nehumane, to je jednostavno ~iwenica. I izlaz iz te situacije, opet èlim da istaknem stav Demokratske stranke Srbije, ne moè biti u nekom spasu koji bi do{ao spoqa. Ne moè do}i preko no}i. Izlaz moè biti samo u ovoj zemqi, u druga~ije vo|enoj privredi nego {to je ova. U druga~ijem odnosu prema gra|aninu. Jednostavno, u pronalaèwu snaga u samoj privredi, u samoj zemqi, putem stvarawa ne~eg {to je jedan normalan antiinflacioni program, prilago|en za ove na{e prilike. Voditeq: Sada vas molim kratko da odgovorite na pitawe za{to ste pristali pod uslovima koji se nisu promenili bitno, da iza|ete na ove izbore? Ko{tunica: Re}i }u vam odmah. Uslovi se nisu bitno promenili, a u ne~emu su se pogor{ali. Re}i }u odmah u ~emu su se pogor{ali. Jednostavno ba{ u ovakvim te{kim socijalnim prilikama kakve su sada, dràvna televizija je ostala i postala jo{ vi{e udarni medij. Ve}ina qudi nema prilike da ~ita {tampu, ve}ina qudi je li{ena toga, tiraì novina su opali i veliki deo naroda je sve vi{e upu}en na tu sliku koju dobija sa dràvne televizije. Ali, postoji jedna druga slika. To je ova slika u stvarnosti, jedan drugi ekran, qudi osiroma{enih, oja|enih, socijalna situacija zaista bez presedana u na{oj istoriji. I na narodu je sasvim jasno ovom prilikom da se izjasni, da se opredeli izme|u te dve slike, izme|u jedne la`ne slike koju ima svaki dan preko dràvne televizije i one druge slike iz javnosti. Mi smo polazili upravo od toga da je situacija izuzetna, da se tom gra|aninu, kojeg je ova partija, Socijalisti~ka partija Srbije ostavila na milost i nemilost, poku{avaju}i do kraja da iscedi iz wega posledwi pfening, obratimo i da on ima nekoga, ne govorim sada samo o Demokratskoj stranci Srbije, nego i o drugim opozicionim strankama, da ima nekoga na koga se moè osloniti. Dakle, u takvim socijalnim prilikama, rekao bih iz jednog moralnog razloga smatrali smo da na ove izbore treba iza}i. Mi457
slim da }e vi{e nego ikada biti jasna ta razlika izme|u la`ne slike na ekranu dràvne televizije i one slike koju vi|a svakodnevno. Jednostavno, rekao sam jednom prilikom, stomak }e ovoga puta biti ja~i od televizijskog ekrana. Voditeq: Hvala. U ovom prvom predstavqawu ostao je jo{ gospodin Babi}, Seqa~ka stranka Srbije. [ta vi zamerate vladaju}oj partiji i ~ime ste zadovoqni u wenom dosada{wem radu? Babi}: Boqe da ste pitali {ta ne zameramo. Mislim da bi to moglo lak{e da se na|e, ako moè da se ne{to na|e. Me|utim, ovo {to je ovde ve~eras izrekao gospodin To{i}, ja bih mogao da komentari{em ovako: umesto da se stide toga, oni se time ponose. Za vreme nema~ke okupacije 19411944. godine plate`no sredstvo u toj okupiranoj Srbiji kao {to na{i stari gledaoci znaju, bio je Nedi}ev dinar, dosta nestabilan, ali je bio dinar. Danas, u ovo vreme, to je nema~ka marka. Voditeq: Gospodine Babi}u, ja se izviwavam, samo da podsetim na{e gledaoce, za pet minuta ukqu~i}emo vas direktno u program. Molimo vas javqajte se na{im kolegama! Babi}: To da su nema~ke marke uba~ene, kamo lepe sre}e da nam neko ubaci malo vi{e tih nema~kih maraka, pa neka mi propadnemo na taj na~in. Drugo, stalno se Socijalisti~ka partija Srbije i wen predstavnik gospodin To{i}, izgovaraju na opoziciju da ne{to je spre~ila, da ne{to nije uradila. Recimo, kaù formira}e vladu eksperata! Ko im je branio da to u~ine do sada, kao {to re~e gospodin [e{eq. Na primer, vrlo lako su i vrlo svesno poturili zakon kojim se obezbe|uju stalna sredstva za Televiziju Beograd. Nema problema, ja se sa tim, i mi u Seqa~koj stranci sa time moèmo da se sloìmo ali kada? Kada se prvo obezbede sredstva za zdravstveno osigurawe, da qudi mogu normalno da se le~e, pogotovo oni koji nemaju para u yepu, onog ~asa kada im je ta zdravstvena za{tita potrebna. Oni umesto da humanost zadrè u zdravstvu, oni humanost zadràvaju u privredi. Trì{nost primewuju u zdravstvu, a humanost u privredi i tamo {tampaju novac, pomaù propala preduze}a i propale firme, umesto da pomaù da se qudi mogu izle~iti, tamo gde je humanost potrebna. Kaù, nisu dobili poverewe za spre~avawe i za suzbijawe kriminala. To uop{te nije ta~no. Svi koji smo bili tada prisutni u Skup{tini, dali smo podr{ku vladi za program suzbijawa ili zakon, {ta je ve} tada to bilo, nije ni bitno, za suzbijawe kriminala. A svi smo izrazili sumwu da to tako ne}e biti. I tako je i bilo. Kada je Socijalisti~ka partija po~ela da hapsi lopove, kasnije je prestajala. A znate za{to? Ve}ina od tih lopova bili su ~lanovi te partije i upla{ili su se da }e ostati bez partije. Pokazalo se to i na dvojici ministara. [to se ti~e same Seqa~ke stranke Srbije, vi se se}ate dobro, pre dve godine mi smo upozorili na posledice vezane ba{ za pitawe hrane. Verovatno se to o~ekuje od mene da i ovoga puta to kaèm. Ja sam govorio, i to ne da bi to doprinelo nama kao politi~koj stranci, nego narodu, a i samoj toj politi~koj partiji koja je na vlasti. Govorili smo da te wihove premije, sredstva za revitalizaciju sela, da je sve to te{ka obmana i da od to458
ga ne}e biti ni{ta. Oni su tvrdili suprotno, ~ak su mi prebacili da ja {irim nekakav defetizam u Skup{tini i {ta znam na koji na~in su sve to tuma~ili. Me|utim... Voditeq: Je li vas pogodilo to {to su vam prebacili? Babi}: Kako da ne, zato {to sam govorio istinu u interesu naroda, a ne zbog politi~kog imiya stranke, i to se danas dogodilo. A sada ja ne mogu da prihvatim da oni tvrde da znaju, da poznaju problematiku, da rade u interesu naroda, a da mi iz opozicije ne radimo u interesu naroda. Oni upropasti{e narod, to je sramota za ukupno stanovni{tvo ove dràve. A za Socijalisti~ku partiju bi to trebalo pogotovo da bude sramota, da u ovoj dràvi moè da nema nekih drugih stvari, recimo nafte i benzina ali da nema mleka, to je kolektivna sramota, pogotovo Socijalisti~ke partije Srbije. Me|utim, problem u ovoj dràvi je {to qudi koji su trenutno na vlasti zaista nemaju obraza i ne umeju da pocrvene zbog nekih proma{aja i pogre{nih poteza koje su napravili i {to kaù da se ne stide {to smo bili ~lanovi Saveza komunista. Ba{ u tome je wihova lo{a osobina. Prirodno je da se qudi stide nekih svojih gre{aka. A sa onima koji se ne stide svojih gre{aka, sa wima je vrlo te{ko uraditi ne{to. Voditeq: Hvala. Ja bih molio gospodina To{i}a. Dra{kovi}: Ja bih samo jednu primedbu stavio, molim vas. Voditeq: Izvolite. Dra{kovi}: Generalna primedba. Ja mislim da uop{te nije ta~no da mi moèmo i{ta veliko i stabilno da postignemo bez ukidawa sankcija, bez izlaska iz zatvora. Jeste, ja se slaèm, moè ~ovek da ìvi i u zatvoru, ali ne sme ni u jednoj politi~koj stranci da bude programski ideal preìvqavawe srpskog naroda i Srbije u zatvoru. Treba jasno da se kaè, da mi automatski ukidamo one glavne sankcije na Svetog Nikolu, kada treba najve}e sankcije i najve}u kaznu i nesre}u, Socijalisti~ku partiju Srbije da ukinemo. One spoqne nisu ni uvedene protiv srpskog naroda. Srbi postoje hiqade godina pre osnivawa SPS-a, pa nikada niko protiv nas nije uvodio sankcije, ni jednog dana nismo bili u svetu bez saveznika, bez prijateqa. Rat, sankcije, beda, glad, mr`wa, antisrpstvo, unakazivawe na{e istorije, svega, po~elo je posle Osme sednice i od kako je Socijalisti~ka partija Srbije zajahala na le|a ovog naroda. To{i}: Mogu li ja kao Aleksandar Makedonski, ili kao David protiv Golijata, mislim {est protiv jednoga? Dra{kovi}: Nemojte Aleksandar Makedonski, molim vas. Tolstoj je tvrdio da je [ekspir lo{ pisac, ali se bar trudio da pre toga postane bar Tolstoj. \in|i}: Mi nikome ne garantujemo da bi sankcije bile ukinute ako bi narod izabrao jednu vladu koja bi bila sposobna i dobra, ali mogu svakom gra|aninu Srbije da garantujem, da ako bi izabrao jednu sposobnu vladu, da ne bi niko bio gladan, da se ne bi niko smrzavao, da ne bi niko ostao bez lekova i da bi narod mogao da se prevozi. To danas nije slu~aj. Dakle, ne da bi qudi ìveli sjajno, ne bi ìveli bogato, ali da ne bi imali probleme sa osnovnim ìvotnim namirnicama. To bez ukidawa sankcija ja mogu da garantujem svakom gra|aninu Srbije.
459
Dra{kovi}: Nisam ni ja imao probleme te prirode u zatvoru. \in|i}: Ali gra|ani gladuju, vi ste gladovali dobrovoqno, oni gladuju. Dra{kovi}: Nije, nisam bio gladan u zatvoru, ali ne sme mi to biti ideal. Dr [e{eq: Ni ja. Najstra{nije {to moè ~oveka zadesiti da ode u zatvor, jer i u zatvoru se da qudski ìveti. Nije to ni tako sme{no. Ja isto mislim da je nerealno o~ekivati da odmah prestanu sankcije promenom vlasti u Srbiji. Mislim da sankcije nisu zavedene zbog prirode vlasti. Ali, ova vlast nije bila sposobna da parira sankcijama onako kako je trebalo i ono {to bi jedna sposobna vlast mogla da uradi odmah nakon izbora, to je da suzbije kriminal, da suzbije dràvno-finansijsku mafiju. A na kriminal i dràvno-finansijsku mafiju odlazi dve tre}ine, siguran sam, uzroka sada{we ekonomske krize i socijalne bede. Dra{kovi}: Zna~i da ta vlast suzbije sebe. Dr [e{eq: [ta je bila alternativa po odluci Srpske radikalne stranke? [ta se drugo moglo uraditi? U februaru i}i odmah na nove izbore, pa da mi budemo krivci {to je do toga do{lo. \in|i}: Stavite Socijalisti~ku partiju pod pritisak i ne pustite ih da 8-10 meseci komotno vladaju sa jednom glasa~kom ma{inom, nego da im kaèmo: gospodo, suzbijte kriminal. Gospodo, dajte narodu da jede, pa }emo onda... Dr [e{eq: To smo sve radili, gospodine \in|i}u. Prvo, nije nikada bila glasa~ka ma{ina i uvek smo ih pritiskali. U aprilu oko Radio-televizije, u maju oko VensOvenovog plana, pa u junu oko vlade [ainovi}a, pa smo ih naterali na smewivawe Dobrice ]osi}a, pa generalska afera, pa Bawalu~ki pu~, pa onda obarawe vlade [ainovi}a. Neprekidno smo bili u akciji protiv vlasti. Babi}: Nemojte, potpisali smo ono... To{i}: Drago mi je. Voditeq: Samo kratko, gledalac nas ve} ~eka na liniji. To{i}: Neka ~eka, moram i ja da odgovorim. Opozicioni lideri se slaù u tome da promenom vlasti 19. decembra ne}e biti ukinute tako brzo sankcije. Dra{kovi}: To se ne slaù. To{i}: Ja tvrdim, pobedom socijalista bi}e ukinute sankcije, i to vrlo brzo. Molim vas, oko dràvne televizije. Znate {ta, gospodine Ko{tunica, vi moète sada slobodno, ja vam dozvoqavam da kaète o meni da sam pijanica, da sam lopov, prevarant, ubica, ni{ta to ne zna~i za moje gra|ane u Obrenovcu koji me znaju i biraju. To {to vi izjavite o meni, to mo`da zna~i za nekoga u Filadelfiji, ili u Malom Mokrom Lugu, ali mene ne bira u Malom Mokrom Lugu, onaj iz Filadelfije, nego moji gra|ani. Dr [e{eq: Kako ne bira Mali Mokri Lug? To je beogradska izborna jedinica. To{i}: Ne daje televizijska slika presudnu sliku o jednom kandidatu, o radu jedne partije ili jedne... Babi}: Za{to pu{tate dva sata samo va{e spotove?
460
Ko{tunica: Ta televizijska slika jednostavno daje jednu la`nu sliku o odnosu snaga u Srbiji, o strankama koje postoje. Sa ovim strankama koje vi fabrikujete jednostavno uo~i izbora, podsti~u}i male, nebitne, neva`ne stranke. U svakom normalnom demokratskom sistemu takve stranke ne mogu postojati, ne mogu se registrovati, ne mogu stranke koje nekoliko puta idu na izbore i ne osvoje nijedno poslani~ko mesto, ne mogu biti registrovane. Bri{u se iz registra. O tome se radi! Vi stvarate jednu krivu sliku a da ne govorimo o tome {to za onu vrstu su~eqavawa koje je neophodno za jedno smi{qeno izja{wavawe bira~a, na kraju izborne kampawe i televizijske kampawe, vi niste spremni. Ta vrsta su~eqavawa podrazumeva da nosioci lista sednu za okrugli sto, da ne do|ete vi u ime Socijalisti~ke partije Srbije, nego va{ predsednik, predsednik Republike, va{ nosilac izborne liste. Da sedne za ovaj... To{i}: On je aktivni predsednik Republike, koliko ja znam. Ko{tunica: Gospodine, sada govorimo o izborima. On je nosilac va{e izborne liste i on treba da sedi ovde ako ima smelosti, ako ima hrabrosti. O~igledno je nema. Da se suo~i sa qudima koji druga~ije misle. Nijednog jedinog trenutka to nije uradio, mada se u svetu to radi druga~ije. Jedino to su pravi demokratski izbori su~eqavawa pred televizijskim kamerama. Ta lakrdija koju vi pravite na televiziji nema nikakve veze sa pravim izborima. Takvih izbora i predstavqawa stranaka u svetu nema. To{i}: Kada je mogao Evropskoj zajednici u lice da kaè... Ko{tunica: Ostavite vi Evropsku zajednicu. To{i}: Kako }ete objasniti svojoj deci za{to su ubijali na{u decu, pa ne}ete vaqda re}i da Slobodan Milo{evi}... Ko{tunica: Ja sam rekao {ta je Evropska zajednica rekla o wemu. Osmehnula se, mahnula rukom i rekla... Voditeq: Ja se izviwavam! Ko{tunica: ... i rekli su da je va`no na {ta on pristaje u ~etiri oka. Dr [e{eq: Postavqa se pitawe za{to Milo{evi} nije taj govor odrào u junu pro{le godine, za{to ga nije drào godinu i po dana, nego se setio tek kada mu je ovde dogorelo do nokata, kada treba da ide na vanredne izbore. To{i}: Za razliku od vas, on zna dobro da proceni situaciju kada {ta treba re}i. Dr [e{eq: Zna~i, godinu i po dana je dobro procenio da treba ~ekati, }utati, trpeti i da treba ispuwavati sve wihove naloge, a kada mu je dogorelo do nokata, onda treba da progovori. Voditeq: Gospodo, ja vas molim da ~ujemo prvog gledaoca koji je na liniji. To{i}: ... {ta je politika i ve{tina. Dr [e{eq: Ja ne sumwam u wegovu ve{tinu odràvawa li~ne vlasti, ali narod propade zbog te wegove ve{tine. To{i}: Narod je odlu~io da on bude... Voditeq: Ja se izviwavam {to ste tako dugo ~ekali. Molim goste da odgovaraju samo u jednoj re~enici, dve najvi{e, da bismo {to vi{e gledalaca i slu{alaca na{eg radija ukqu~ili. Da li se ~ujemo? Izvolite, postavite jedno pitawe i predstavite se, naravno.
461
Gledalac: Hvala. Bora Petrovi} iz Beograda. Da se ~uje i glas naroda, bez obzira {to sam toliko dugo ~ekao. Konkretno pitawe za gospodina Dra{kovi}a. Da li on ima neku razra|enu taktiku kako da ove godine spre~i kozu da ~uva kupus 24 sata, kao {to se desilo pro{le godine? Dra{kovi}: Odmah }u vam odgovoriti, gospodine Petrovi}u. Na osnovu iskustava iz 1990. i 1992. godine, mi smo preduzeli sve da nas na isti na~in ne pre|u i po tre}i put. Ali, da li }e oni ne{to u me|uvremenu smisliti, to je drugo pitawe. Vidite, pred svetom ovde uo~i izbora izjavquju da }e 21. decembra biti apsolutno sklopqen mir, a ve} nekoliko dana po Srbiji hvataju kao lasom mladi}e, mobili{u ih. Za{to? Za koji mir? Za{to, osim da ih vode u kasarnu i da im tamo pokradu wihove glasove. Evo jednog na~ina. drugi na~in je ovo preko bira~kih spiskova bez mati~nog broja. Koliko ~ujem iz izvora bliskih SPS-u, mnogo bliìm nego {to je wihov predstavnik ve~eras ovde za ovim stolom, oko dvadesetak hiqada wihovih kriminalaca dobili su po 10 ili 20 novih li~nih karata i to }e biti {eta~i sa izbornog mesta na izborno mesto. Jer drugog na~ina nema... Voditeq: Rekli smo jednu do dve re~enice, ja znam, ali... Dra{kovi}: Ovo je bila jedna prosto pro{irena re~enica. Voditeq: Dobro ve~e. Gledalac: Dobro ve~e. Milo{ ima jedno kratko pitawe \in|i}u, Ko{tunici i Vuku. Moè li? Ako budu u mogu}nosti da prave koaliciju pri formirawu vlade, ukoliko budu povoqni rezultati izbora za wih, sa kojim }e partnerima mo}i da prave koaliciju, a sa kojima ni pod kakvim uslovima ne dolazi u obzir, pa makar socijalisti i daqe ostali na vlasti? \in|i}: Demokratska stranka sa ovim delom stola ni u kom slu~aju ne dolazi u obzir u~e{}e u socijalisti~koj vladi. Ko{tunica: Na{ odgovor je odavno poznat: sa onim {to se u srpskom parlamentu na{lo, pre nego {to je on raspu{ten, {to je u tom trenutku ~inilo opoziciju, ali ne sa Socijalisti~kom partijom Srbije. Dra{kovi}: Sa Socijalisti~kom partijom Srbije ne, ali ne}e biti nikakve ni potrebe, jer }e ostale demokratske stranke, ja mislim da upravo te relevantne politi~ke stranke i ve~eras sede za ovim stolom, imati vi{e od 126 poslanika, {to je dovoqno da SPS postane jedna ru`na pro{lost, a da Srbija krene u budu}nost. Voditeq: Gospodine [e{eq, vas nisu pitali, ali... Dr [e{eq: Mene ne pitaju, ali mogu da odgovorim. Mi nikada ne}emo sa Socijalisti~kom partijom Srbije, a spremni smo... Voditeq: Nikada vi{e. Dr [e{eq: Nismo nikada ni bili, na to pitawe sam vam ve} jednom i odgovorio. Nikada nismo bili u koaliciji, a spremni smo sa drugim opozicionim strankama, pod uslovom da napravimo jedan zajedni~ki program, dakle, da na|emo neka jednostavna zajedni~ka re{ewa iz na{ih programa za koji bismo svi zalegli i koji bismo svi realizovali u praksi. Voditeq: Gospodine Babi}u, bez obzira pitawe je zanimqivo. Babi}: Da, odgovor je sli~an ili isti. Sa socijalistima ne iz vi{e razloga. Sa opozicionom strankom, kako je rekao gospodin Vuk. Mislim da su to stranke od kojih moè da se sastavi jedna kvalitetna koaliciona vlada.
462
Voditeq: Pretpostavqam da bi bilo interesantno ~uti od predstavnika Socijalisti~ke partije sa kime biste vi u koaliciju? To{i}: Kako da ne. Socijalisti~ka partija Srbije izlazi samostalno na ove izbore i ona ne ulazi ni u kakve koalicije. Voditeq: Govorimo posle izbora. To{i}: Posle izbora su mogu}e koalicije, ali nema nikakve potrebe, jer Socijalisti~ka partija Srbije dobija ve}inu u parlamentu i formira}e stabilnu vladu! Voditeq: Ne, da se ne bismo rasplinuli. êka nas gledalac. Babi}: Verovatno èna, ona vra~ara. To{i}: Zato {to smo sa~uvali mir u ovoj Srbiji. Zato {to smo sa~uvali jedinstvenu teritoriju Republike Srbije. Babi}: [to }e onda granica na Drini? To{i}: Zato {to }emo je jednog dana formirati da u jednoj dràvi ìve svi Srbi, sa svim drugim ostalim narodima bez obzira na veru, rasu... Dra{kovi}: Azije, Afrike... Babi}: Za{to to niste o~uvali kada smo to ve} imali? A za taj mir objasnite onim majkama ~ija su deca poginula iako nije bilo rata kod nas. To{i}: Zato {to ne otpu{tamo radnike, radnici nisu krivi {to su zavedene sankcije. Nego su na prinudnim odmorima i mi im dajemo nadoknadu. Kolika im je, tolika je... Babi}: Bili su na prinudnim odmorima i pre sankcija, gospodine, i u Zastavi, i u mnogim drugim fabrikama. To{i}: Molim vas, krenu}e proizvodwa normalno kada bude funkcionisao uvoz-izvoz. Voditeq: Gospodine To{i}u, molim vas samo u jednoj re~enici da odgovaramo, ako moè. To{i}: Kada se stabilizuje trì{te, stabilizova}e se dinar i onda }e biti daleko boqe ovoj zemqi i svima nama zajedno. Babi}: [ta je sa onom motivacijom za rad u okviru sankcija? Voditeq: Gospodine Babi}u, molim vas. Dr [e{eq: Dinar se moè stabilizovati samo kada nestane nema~kih maraka, je li tako? Ne vidim nijedan drugi mogu}i na~in stabilizacije dinara. To{i}: Mom~ilo Seli} u svom ~lanku objavqenom juna meseca u Srpskom kwièvnom glasniku, pomiwe vas i gospodina Dra{kovi}a i nazvao vas je torbarima nove klase. I to kako ste po inostranstvu uzimali novac, a vi ste rekli da }ete oformiti ako dobijete na izborima specijalan... Dr [e{eq: A kako smo uzimali novac, gospodine? To{i}: Evo pro~ita}u vam, gospodine, kaè ovako: I Vuk Dra{kovi} i Vojislav [e{eq posle wega, vratili su se u Jugoslaviju bogati. Za Dra{kovi}a mi je Mi}a Radenkovi} tvrdio da je odneo preko 80.000 dolara, a za [e{eqa je ve} {krgutao zubima i psovao, govore}i da je taj oteo preko 200.000 dolara. Dr [e{eq: 200.000 krvnih zrnaca. Samo, gospodine To{i}u, treba da znate da smo i Dra{kovi} i ja bili u Americi pre pojave vi{epartijskog sistema kod nas, da smo obojica prodavali svoje kwige, i dràli predava463
wa, i da se za ta predavawa tamo pla}aju honorari i da se napla}uju ulaznice svima onima koji su zainteresovani da slu{aju ta predavawa. I ono {to smo zaradili tamo, ~ist je devizni prihod za na{u zemqu. To je mnogo po{tenije od ovoga {to vi radite {tancuju}i dinare, otkupquju}i devize i iznose}i na Kipar. Mi smo unosili ~ist devizni prihod svojim radom tamo, onim {to mi jedino znamo da radimo, zna~i da govorimo i da pi{emo kwige. Meni su dve kwige tamo objavqene i tri bro{ure. Jedna kwiga u Kanadi, jedna u Australiji itd. To{i}: To nisam ja rekao, nego Mom~ilo Seli}. Dr [e{eq: To {to se ti~e Mom~ila Seli}a, znate, on je ne}ak Mirjane Markovi}, on je tu u vrhu reìma i ne ~udi nas {to tako pi{e. Voditeq: Dobro, ja se nadam da ste odgovorili. Imamo... To{i}: Kada je gospodin Dra{kovi} smewivan kao tre}i potpredsednik u Srpskoj narodnoj obnovi, jedan od razloga koji je naveden su i finansijska sredstva stranke iz inostranstva. Nije informisao blagajnika i rukovodstvo stranke, ve} su se sredstva nalazila u ta{ni gospo|e Dra{kovi}. Centralni odbor SNO-a, Mirko Jovi} itd. Evo, to stoji ovde! Babi}: Ima li tu negde Jezde? Dra{kovi}: Znate {ta, ja sam ve~eras rekao na TV Politici, to moram da ponovim. Sunovrat Srbije po~eo je na Osmoj sednici, kada su onakvi qudi zajahali Srbiju, kada su se staqinisti, koji su intelektualno i u svakom pogledu ve} istorijski istro{eni, upla{ili {to dolazi do topqewa tog komunisti~kog leda na Istoku, i kada su oni uzeli srpske nacionalne zastave, kada su oni pribegli da pri~aju o moralu. Kada su lopovi po~eli da pri~aju o moralu. Kada su neznabo{ci po~eli da pri~aju o Bogu. Tada su oni uz sebe privukli sav onaj {qam, sav onaj duhovni, intelektualni talog i kafansko srpstvo, najgore. Od tada nemate na politi~koj pozornici Srbije pametnog ~oveka koji je sa wima. I sve ono, molim vas, ja nisam hteo da ni~ije dostojanstvo, integritet napadam, ali mi stalno imamo primer da se ovakve neke stvari ubacuju. Oni nemaju nikakvog programa, ni ekonomskog, ni bilo kojeg. Wihov je program jedino psovka, jedino to i ni{ta drugo od Osme sednice. Tu je izvor svih zala. Znate {ta, ja malopre rekoh, Lav Tolstoj je izjavio da je [ekspir veoma lo{ pisac, ali se pre toga potrudio da postane Lav Tolstoj. Gospodin koji sedi ovde je jedan mali pesnik, mo`da poznat u mahali svojoj u Obrenovcu, i on ima pravo da govori o meni, o mojoj literaturi tek onda kada se potrudi da postane ime u srpskom narodu. Moje se kwige prevode, ili su ve} prevedene na preko 40 jezika u svetu. Kao {to je malopre Voja rekao, ja sam i{ao u Sjediwene Ameri~ke Dràve, tamo su bile {tampane moje kwige, i ja ih nisam terao sa sobom, nego su od{tampane u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. @alosno je da vas neko ovakav koji do|e... i, ja to odgovaram zbog gledaoca, da ne bih pre}utao. Najboqe bi bilo... Voditeq: Upravo je 7,11 minuta. Jedan na{ gledalac ~eka, zaista je strpqiv. Dobro ve~e. Gledalac: Na po~etku bih zamolio kada mi se bude odgovaralo da slu{alica bude dignuta, po{to ima mnogo {umova i ne moèmo ni da vas pratimo, ni...
464
Voditeq: Upravo nam javqaju iz ve}eg dela grada, ~ak i u Beogradu, da imaju ogromne smetwe. U redu, bi}e vam udovoqeno. Gledalac: Prvo pitawe gospodinu Babi}u i svakom ponaosob iz opozicije. Da li }ete vi kao nova vlast ako Bog da bi}e nova vlast doneti zakon o zabrani Komunisti~ke partije? I drugo, gospodinu To{i}u i svima ostalima, neka mi objasne ekonomsku situaciju kroz ovo jednostavno pitawe. [ta biste vi uradili, {ta biste kupili kada bih ja vama, svakom ponaosob, poklonio 10 milijardi dinara? Hvala. Babi}: Ako budem u situaciji da o tome odlu~ujem, ja imam stav da Komunisti~ku partiju treba zabraniti. Naravno, postavqa se pitawe kako to u demokratskom sistemu. Komunisti~ke partije nemaju nikakve veze sa demokratijom. Treba ih zabraniti i ujedno da odgovaraju za ono {to su u pro{losti po~inili. Mislim da se stawe u tom pravcu poboq{ava po{to je gospodin Babi}, moj prezimewak, dobio u Srpskoj Krajini, i da je i on istog mi{qewa. Prema tome, idemo u tom pravcu i zabrani}emo ih u svakom slu~aju. Ko{tunica: U svetu postoje uobi~ajeni standardi kada se jedna politi~ka stranka moè zabraniti a kada ne. Mi bismo se kao stranka dràli tih standarda bez ikakvih diskriminacija. Dakle, stranke koje dovode u pitawe integritet zemqe, ustavni poredak, ali samo ako to svojim delovawem ili programom ~ine, bez obzira o kojoj se stranci radi, da. Ina~e, unapred, nijedna stranka sa stanovi{ta na{e stranke kao demokratske, ne bi mogla biti zabrawena. Dra{kovi}: Taman posla da bismo zabrawivali Socijalisti~ku partiju, bez wih bi bilo mo`da i dosadno. Treba uvek neka komika na politi~koj sceni. [to se ti~e drugog pitawa {ta bih uradio kada bih dobio nov~anicu od deset milijardi... Voditeq: To }emo posle. Dr [e{eq: Mi bismo zabranili samo Savez komunista pokret za Jugoslaviju, generalsku partiju, po{to su je formirali generali, aktivni i penzionisani. A sve ostale stranke koje ne primewuju nasiqe u politi~koj borbi bile bi slobodne, pa bilo komunisti~ke, bilo neke druge, u to ne bismo ulazili. \in|i}: Ne bih zabrawivao wihovu stranku. To{i}: Znate {ta, onda bi stvarno neke stranke imale problema, jer polovina ~lanstva su bili, koliko ja znam komunisti, a ~ak i neki lideri. Voditeq: Odgovorite na pitawe. To{i}: Mi, socijalisti nijednu partiju. Mi smo mo`da i mogli neke da zabranimo, a nismo èleli, jer smo demokratska partija i ne èlimo ni{ta da zabrawujemo. Voditeq: A sada drugo pitawe: {ta bi ste kupili za 10 milijardi? To{i}: Kupio bih ono {to moè da se kupi za 10 milijardi. Voditeq: Upravo to i jeste su{tina, zna~i ni{ta. To{i}: Za sada, vide}emo kada odemo u prodavnicu. \in|i}: Ne bih mogao ni{ta da kupim za 10 milijardi. Stvarno za tako malo para ne moè ni{ta da se kupi. To je, usput re~eno, jedna malo boqa penzija.
465
Dr [e{eq: Najnoviji broj Duge ko{ta 10 milijardi dinara. A na wemu je Arkanova slika, vaqda je to diglo cenu. Dra{kovi}: Kada bih dobio u ruke tu nov~anicu od 10 milijardi dinara, rekao bih ono {to ~esto ponavqam ne re{ava se problem skidawem nula sa nov~anica nego skidawem nula sa vlasti. Uzgred, sve {to te nule sa vlasti govore je neistina, pa ukqu~uju}i i ovo {to je ovde malopre pro~itano, da sam ja sve te pare, i gospo|a Dra{kovi}, da smo prebacili u onu na{u vilu na @enevskom jezeru, koju nam je dodelila Televizija Srbije. Ko{tunica: Nije problem u tome {ta tih 10 milijardi zna~i, ili ta~nije re~eno ne zna~i. Voditeq: Ve}ina penzionera je danas dobila deset milijardi. Ko{tunica: Nije problem u tome koliko to ni{ta ne predstavqa, nego je problem u odnosu prema ne~emu {to je elementarno qudsko dostojanstvo qudi koji su ceo ìvot radili i koji mogu na kraju dobiti jednu takvu bezvrednu nov~anicu. Babi}: Ja ne bih govorio o tome {ta moè da se kupi, zaista ne moè ni{ta da se kupi. Ali pomenuo bih ovo o ~emu ste vi ba{ govorili. Kada penzionerima dele penzije, traè da oni vrate duplo vi{e kao kusur nego {to dobiju. To je zaista, mislim, svojevrstan cinizam, i zaista je to poniàvawe qudi. Mislim da bi gospodin To{i} trebalo da objasni za{to je tako. Voditeq: Imamo slede}eg gledaoca na vezi, dobro ve~e. Gledalac: Ovde Du{anka Nikoli}, penzioner iz Beograda. Htela bih da pitam druga To{i}a koji se onako oholo pona{a... Voditeq: Postavite pitawe. Gledalac: Sa koliko nov~anica on moè da kupi doj~e marke sa kojima se tako ponosi i tako ponosito ma{e? A samo da vam kaèm da ja ne mogu nijednu. I koji su to rezultati, odnosno rezultati Socijalisti~ke partije koja se tako pona{a kao da }e zaista osvojiti vlast? Ne dao Bog da to bude istina. To{i}: Meni je drago, ja uvek po{tujem tu|e mi{qewe i druga~ije konstatacije od onih mojih. Bilo je pitawe da li se moè kupiti nov~anica? Za ove koje ja imam mogu da kupim 2-3 marke. Ali ja mogu da vam kaèm da na{ seqak ~im proda na pijaci svoj proizvod, odmah istog momenta za taj novac kupuje marke. Voditeq: Odnosno napravi krivi~no delo. Dr [e{eq: A penzioneri? Babi}: Mislite da je sre}an zbog toga? To{i}: Gospodine Babi}u, vi to boqe znate, jer za vas znamo da imate dosta tih doj~ maraka! Dr [e{eq: A {ta rade penzioneri sa penzijama? Babi}: A otkud znate? Kako znate? Ja ne znam, kako vi to znate? To{i}: Tako kaù va{i sugra|ani o vama, a i vi ste sami govorili da se bavite preprodajom stoke, itd. Dr [e{eq: A {ta penzioneri mogu da urade, gospodine To{i}u, sa penzijama? To{i}: Penzioneri, nemojte gospodine [e{eq da sve penzionere stavqate u jedan ko{.
466
Dr [e{eq: Ima jedno 3.000 ovih sa izuzetnim penzijama, wima je i danas lepo. Ali to su va{i dràvni funkcioneri. Milion i po penzionera od ~ega ìvi? To{i}: Oni dobro znaju kakva je situacija u zemqi i mi ni{ta ne ulep{avamo stawe. Ali isto tako dobro znaju ti qudi zbog ~ega je ovo stawe. Upravo zbog sankcija. Dr [e{eq: Zbog va{eg otkupqivawa maraka po crnom kursu. Dra{kovi}: Ali recite da su sankcije zbog vas, recite, mi smo gra|ani. To{i}: Gospodine Dra{kovi}u, stalno, vi nekada ~esto preko va{eg mi{qewa... Dr [e{eq: Kako va{e poslovne banke otkupquju devize, tako srozavaju kurs dinara, za{to? Sve poslovne banke... To{i}: To su vaqda banke Republike Srbije. Dr [e{eq: Ne, to su banke Socijalisti~ke partije Srbije. Izvinite, nemojte vi to izgubiti iz vida. To{i}: To je i va{a banka. Dr [e{eq: Beobanka mi je zarobila staru deviznu {tedwu. To{i}: Zna~i da ste {tedi{a. Voditeq: Ja se izviwavam... Dra{kovi}: Moète li da mi odgovorite na neka pitawa? To{i}: To su devize koje ste dobili? Dr [e{eq: Nismo dobili ni{ta nego smo zaradili, a onda je Beobanka zarobila... Dra{kovi}: Mislim treba primeniti terminologiju i definitivno ovom narodu govoriti istinu. Ne treba govoriti: ovo nam je zbog sankcija, nego ovo nam je zbog Socijalisti~ke partije Srbije i wenog predsednika. Jer, oni su sankcije, oni su meta sankcija, protiv wih su, zbog wih su uvedene a narod pogodile. I kona~no, oni su najteè sankcije. Voditeq: Molim vas, jo{ 17 minuta do }utawa. To{i}: Ne, uvedene su zbog na{e politike za{tite Srba preko Drine, da se ekonomski izrabi i oslabi Srbija kako ne bi mogla da pomaè taj narod preko. Dra{kovi}: Da ovde sedi predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, ja bih mu odgovorio. Vi niste dostojni verovatno ni da ga zastupate. Odgovorio bih mu da vi{e nikada Srpkiwa ne sme roditi... To{i}: Ako se vi zalaète za takvo dru{tvo, to je druga stvar. Ja sam ovde narodni poslanik. Dra{kovi}: Ko je na takav na~in {titio srpski nacionalni interes, sa ogwi{ta pokrenuo, 4 miliona qudi obesku}io u jednom ratu, razbio srpske zemqe, srpski etni~ki i istorijski prostor, za godinu dana izgubio dva veka srpske istorije, izgubio Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat, Prvi svetski rat, 90 godina nakon {to ih je Srbija dobila. Od naroda koji je zaklan u Jasenovcu, u jamama zavr{avao, u hercegova~kim jamama i kre~anama, napravio u svetu narod yelata. Jer je u vojsku pozvao kriminalce, da koqu, da ubijaju, da ru{e gradove, {to nikada Srbi nisu pre Slobodana Milo{evi}a i vas ~inili. Vi ste najve}a primedba na srpskoj nacionalnoj istoriji. Ja moram to da govorim svuda, u ime savesti, etike i tradicije svoga naroda.
467
To{i}: Srbija je u svojoj istoriji dobijala ratove, a gubila teritorije za zelenim evropskim stolom. Prvi put u svojoj istoriji Srbija nije ratovala, a pro{irila je prostor za srpski ìvaq, gospodine Dra{kovi}u. Dra{kovi}: Vi verujete to, dobio rat izgubio izbore, a vi izgubili sve ratove i mir i sada dobijate izbore? To{i}: O tome ko }e izgubiti izbore, potvrdi}e narod na izborima 19. decembra. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite, u programu ste. Gledalac: Ja sam ve} dugo na vezi. Htela sam da se nadoveèm na termin stid kao jednu od najja~ih emocija u psihijatriji. Pitawe za predstavnika SPS-a, nije mlad dodu{e, imao je {anse u narodu da nau~i, za{to ga predsednik nije nau~io, ~ime se pametan stidi lud se ponosi. Pitawe glasi: za{to ga predsednik nije nau~io da pristojno sedi bar pored u~enih qudi, a pogotovo u studiju gde se nalazi? To{i}: Hvala vam na primedbi i hvala vam na komplimentu. Voditeq: Da iskoristim i ja priliku da ne{to pitam dok ~ekamo ukqu~ewe na{ih gledalaca. Ukoliko Socijalisti~ka partija Srbije izgubi predstoje}e izbore, da li }ete ponovo raspustiti parlament? To{i}: Kako mislite, pa nisam ja ovla{}en da raspu{tam parlament! Voditeq: Da li }e Socijalisti~ka partija Srbije ponovo raspustiti parlament? Dra{kovi}: Ho}e, ruski. To{i}: Mi ne}emo izgubiti ove izbore. Voditeq: Ne, ukoliko izgubite ove izbore? Dr [e{eq: Vaqda postoji bar teorijska verovatno}a da izgubite izbore, ima li to... To{i}: Uvek postoji, ali ja ne priznajem. Dr [e{eq: Ne priznajete to? Dobro. Babi}: S obzirom koliko ste dobra napravili ovoj dràvi, mislim da bi stvarno bilo po{teno da... Voditeq: Imamo gledaoca. Dobro ve~e, u programu ste. Gledalac: Dobro ve~e. Prvo da pozdravim budu}u vlast i èlim da vlada jo{ 100 i vi{e godina. Voditeq: Molim vas samo pitawe. Gledalac: Drugu To{i}u, ako ima smelosti. Pomenuo je bio Mirko Petrovi} na Tre}em kanalu sa onom wenom Socijalisti~kom partijom, onom \ogo, da se otvori dosije Slobodana Milo{evi}a. Da vidimo da li je Srbin, kada moè tako da ubija Srbe. Hvala. To{i}: Na koga to mislite? Na koga misli da ubija Srbe? Voditeq: Verovatno na predsednika Republike. To{i}: Sva{ta. Gledalac: I drugo pitawe: da li predstoji nekakav istorijski doga|aj u naredna dva dana }utawa, odnosno, da li predstoji ujediwavawe Srbije i Bosne, ba{ u trenutku kada je politi~kim qudima iz drugih partija zabraweno da govore? To{i}: Kako to zabraweno, ne razumem? Voditeq: Po{to predstoji zakonska zabrana, }utawe.
468
To{i}: Da qudi govore? Voditeq: Qudi, lideri partija ne mogu govoriti do zatvarawa bira~kih mesta, predstavnici vlasti to mogu. Dr [e{eq: Ja bih preformulisao to pitawe. Da li se moè desiti, molim vas, gospodine To{i}u... To{i}: Nemojte, gospodine [e{eq, da vi uzimate voditeqski posao. Dr [e{eq: Da li se moè desiti da se predsednik Republike sutra ili prekosutra pojavi na dràvnoj televiziji, bilo kojim povodom, da li se to moè desiti? To{i}: Gospodine [e{eq, sve je mogu}e. Babi}: Ja ne verujem da to moè da se desi. Dr [e{eq: E, to je problem ove vlasti. Voditeq: Dobro ve~e, izvolite. Gledalac: Dobro ve~e, pitam druga iz Socijalisti~ke partije, dokle misle da vladaju i da ovako samouvereno tvrdi da }e pobediti na izborima? Boqe da nas pobiju, jer sam primila milijardu, sa tom milijardom ne mogu da kupim ni jedno jedino jaje, a ovaj drug je za mene ni{ta. Pre neki dan sam i{la po Srbiji, qudi ne mogu da ih smisle. Ne mogu da ih smisle. To{i}: Kako ste, po{tovana gospo|o, i{li po Srbiji ako imate tako malo novaca? A dokle }emo da vladamo, odlu~i}e narod 19. decembra ove godine. Voditeq: Ovo je posledwe pitawe, onda }emo ostaviti po minut svakom od lidera i potom nastupa }utawe. Izvolite, u programu ste. Gledalac: Jedno pitawe za predstavnika SPS-a, po{to se oni stra{no razmahuju ujediniteqskim dometima. Da li misli da smo zaboravili kada su organizovali preko Nedeqka [ipovca da se prebijaju ~lanovi Srpske narodne obnove u Vrbasu i kada su preko udruèwa Boùr organizovali da se razbijaju mitinzi SPO-a na Kosovu? Tada to nisu bili izdajnici naroda, tada su to bili ~etnici. To{i}: Koje godine je to bilo? Gledalac: I {ta misli {ta im zbog toga sleduje, ako izgube izbore? To{i}: Ja se se}am tih doga|aja, gledao sam na promociji Srpske narodne obnove, prilikom prvih izbora. Video sam wihov dokumentarni film. Bilo je zaista nemilih scena, ali koliko se videlo na televiziji, to su bili gra|ani iz Vrbasa. Naravno, postoje i druga tuma~ewa, ali ja ne bih o tome, postoje organi koji treba da istraè i da kazne, ako je bilo takvih stvari o kojima vi govorite. Naravno, ja sam pripadnik Socijalisti~ke partije Srbije i ja po{tujem zakone ove zemqe. Svakome ko prekr{i zakon sledi kazna. Voditeq: Hvala. Imamo jo{ po minut za svakog od predstavnika stranaka, predsednika stranaka osim iz Socijalisti~ke partije. Izvolite, gospodine Babi}u, va{a poruka pred }utawe. Babi}: Ja ne bih slao nikakvu poruku, ja bih se samo opet obratio jednim pitawem gospodinu To{i}u. Predsednik je raspustio parlament zato {to nije bio kvalitetan, nije bio disciplinovan, nije bio lep. Kako mislite da napravimo jedan kvalitetan parlament kako to gospodin predsednik èli, ako iz va{e Socijalisti~ke partije neko izjavi za gospodina [e{e469
qa koji je ovde prisutan da je uradio ono {to ste vi rekli, a o~igledno da to nije uradio? Za{to neko iz va{e partije za to ne odgovara? Kako vi mislite da napravite pravnu dràvu, kada svako u ovoj zemqi moè svakome sva{ta da kaè i da uradi, a da za to ne odgovara? I da li vi mislite da }e posle svega toga parlament biti boqi i dostojanstveniji, kako vi kaète? Dr [e{eq: I da uhapse sa pompom 18 qudi, pa da ih onda sve puste na slobodu! Babi}: Ovo nisam govorio u smislu va{e odbrane, gospodine [e{eq, nego sam vas uzeo za primer po{to ste ovde. I vi svakome moète da kaète sve i sva{ta, a da za to niko ne odgovara. Mislim da to u pravnoj dràvi ne sme da se doga|a. To{i}: O tome da li }e biti kvalitetniji parlament, opet vam kaèm, odlu~uju bira~i, narod. Ko{tunica: Program Demokratske stranke Srbije je bio poznat i pre nego {to je zapo~ela izborna kampawa. On ima tri dela koji se uzajamno dopuwuju u jednom te{kom trenutku u kome se kao narod nalazimo, i kao pojedinci, i socijalno i ekonomski. Zatim, zalagawe za temeqe demokratske reforme i naravno, za jednu odgovornu demokratsku nacionalnu politiku. Ne bih ga ovde ponavqao, hteo bih da istaknem da se on ne sastoji od praznih obe}awa, nastojawa da radimo ono {to radi Socijalisti~ka partija Srbije, samo ne{to boqe i efikasnije. Ovo je jedan program koji Srbiji nudi unutra{wi oporavak, i povratak u me|unarodnu zajednicu. Ali hteo bih da istaknem jedan utisak koji proizilazi iz na{eg ve~era{weg razgovora, da se glasovima ove stranke i drugih opozicionih stranaka, samo pod uslovom da bira~i iza|u na izbore, moè definitivno u Skup{tini Srbije dobiti jedna ve}ina kojom bi sa vlasti Socijalisti~ka partija Srbije bila smewena demokratskim putem, ponavqam, da ona nas ne bi smenila i to ne politi~ki, ve} fizi~ki i biolo{ki. \in|i}: Mi smo ova posledwa dva meseca videli kako izgleda stabilna socijalisti~ka vlada, tj. vlada koja nema kontrolu parlamenta. Tako bi izgledala i ova slede}a socijalisti~ka vlada. Nema nikakvog razloga da izgleda druga~ije. Ova posledwa dva meseca imali smo hiperinflaciju od 200.000%. Slede}a vlada }e nam doneti milionsku inflaciju ili inflaciju u milijardama mese~no. Dakle, nikakvih obe}awa nema od strane postoje}e vlasti. Pogledajte va{e nov~anike, to je predizborni program Socijalisti~ke partije Srbije. Demokratska stranka garantuje gra|anima da }e vlada u kojoj mi budemo u~estvovali prvih mesec dana ve} posti}i takve rezultate, da }ete mo}i po svom ìvotnom standardu da ih merite. I obe}avamo vam, ako te rezultate ne postigne, da }e ta vlada ponuditi ostavku. Jer jednom je vreme da vlade koje ne postiù rezultate podnesu ostavku. Ja mislim, ako ni{ta drugo, to je bar po{teno. Voditeq: Dugujemo izviwewe na{im gledaocima, veliki broj se javio, ali, na àlost, nismo imali vi{e vremena. Gospodine Dra{kovi}u, va{a posledwa poruka pred }utawe? Dra{kovi}: Dragi gra|ani, bira~i, u nedequ nisu izbori za vlast, nego izbori za spas. Ne{to sli~no je danas rekao na promociji Socijalisti~ke partije Srbije i wezin predsednik, kada je kazao da se na tim izborima
470
bira izme|u slabe i jake Srbije. Ta~no tako. Slaba Srbija je ova dana{wa, da slabija i jadnija moè biti, samo ako bi nastavili da je ja{u ovi koji su je slabom i jadnom napravili. Time je indirektno i predsednik Socijalisti~ke partije Srbije preporu~io da se glasa za jaku Srbiju, za preokret, za demokratsku opoziciju, za pomirewe sa svetom, za ulazak, za izlazak iz krize, za oporavak, za penzije kojih se qudi ne}e stideti, za plate kojih se radnici ne}e stideti i da ve} sve ne ponavqam. Molim vas, najvi{e me brine {to sam, obilaze}i Srbiju, svuda video jednu istu scenu. Narod na jednoj strani o~ajan, gladan, bedan a predstavnik Socijalisti~ke partije Srbije ne priznaje ni bedu, ni glad, i onda sam razmi{qao o Dostojevskom kada je rekao za wih unapred vi, gospodo, nemate stida, vi ste moralno jalovi. Da nije ove televizije, verujte gra|ani, Socijalisti~ka partija Srbije nigde ne bi, ni u jednoj izbornoj jedinici, presko~ila ni cenzus, ne bi imali nijednog poslanika. Oslobodite se straha, naro~ito molim pristalice Socijalisti~ke partije Srbije da shvate da moraju i wihovo dete, unuk, brat, biti pre~i od jedne grupe qudi koja vodi Srbiju u sunovrat. To{i}: Po{tovani gra|ani, vi dobro znate ko je o~uvao mir u ovoj Srbiji, ko je sa~uvao jedinstvenu teritoriju Republike Srbije. Vi znate ko je najvi{e pomogao na{u bra}u preko Drine... Dra{kovi}: I krao. To{i}: Vi znate da nismo otpu{tali radnike, niti }emo ih otpu{tati. Vi znate da }emo pobedom Socijalisti~ke partije Srbije dobiti ve}inski parlament, stabilnu vladu, a samim tim pa{}e sankcije i ima}emo boqi ìvot. Dra{kovi}: Pa{}e Srbija. To{i}: A Srbija }e biti jaka, gospodine Dra{kovi}u, samo sa nama, a ne sa vama i va{im ulascima u strane ambasade. Dr [e{eq: Socijalisti~ka partija Srbije pala je na svim poqima. Pre svega na ekonomskom i socijalnom, ali je pala i na patriotskom na koje se danas jedino poziva. Dok su oni bili iskreni patrioti i dok su se tako pona{ali, mi smo im podr{ku ukazivali i pro{le i pretpro{le godine. Ove godine je nestao wihov patriotizam. Najboqe srpski narod u srpskim krajinama moè da proceni koliko su zaista socijalisti doprineli wegovoj borbi. A vidite, srpski narod Srpske Krajine je procenio. Na izborima je izabrao 32 poslanika Milana Babi}a, koga je Milo{evi} li~no smenio, 16 poslanika Srpske radikalne stranke, 16 poslanika ove jedinstvene SDS koja sledi Karayi}a. Gde su tu socijalisti? Socijalisti su doìveli fijasko, jer ih tamo{wi srpski narod ne}e. Oni su pomagali, ali su mnogo vi{e tamo opqa~kali. Oni su obmawivali narod i ovde da 20% ukupnog bruto nacionalnog produkta ide za pomo} krajinama. To se zaista izdvoji za tu namenu, ali ne stigne do krajina, nego ode kriminalcima i mafiji u yepove. Mi pozivamo gra|ane Srbije da iza|u na izbore 19. decembra, da glasaju po svojoj savesti, po svojim opredeqewima, po svom ube|ewu, da svoj glas daju onima koji mogu Srbiju izvu}i iz ekonomske bede i socijalne bede, i koji mogu ujediniti srpske zemqe. Mi smo ube|eni da to ne mogu socijalisti.
471
Uostalom, da probamo neku drugu varijantu. Suvi{e je dugo ovaj socijalisti~ki eksperiment trajao, i sve pogubnije posledice donosi. Da vidimo postoji li neka boqa opcija. Ako postoji, onda da tu opciju razvijamo, ako ne postoji, za tri ili {est meseci neka se vrate socijalisti, pa neka vladaju 100 godina, ali da se pruì {ansa nekoj alternativi, nekome drugome. Voditeq: Gospodine [e{eq, vi ste bili posledwi govornik. Hvala svim gostima {to ste u~estvovali, ostalo je jo{ malo vremena. To{i}: Ja bih rekao nema eksperimenata sa Srbijom, gospodine [e{eq. Babi}: Treba re}i da Babi}i dolaze... Voditeq: Ovo je kraj onoga {to smo mi u televiziji Studija B pripremili kao izborni program. U nedequ u 7 ~asova otvaraju se sva bira~ka mesta. Na 10.000 bira~kih mesta, ne{to vi{e od 7 miliona stanovnika Srbije izrazi}e ponovo svoju voqu, izabra}e parlament, a kakve }emo sre}e sa tim parlamentom imati, vide}emo. Hvala {to ste nas gledali i ostanite i daqe uz program Televizije Studija B. Nadamo se sa malo mawe smetwi nego {to ih je bilo ve~eras.
XI ÎJA ]E BITI SKUP[TINA

NTV Studio B, 24. decembar 1993. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, dobro ve~e. Ko }e sesti na ove ministarske stolice, pitawe je na koje mnogi ovih dana poku{avaju da daju odgovor. Prema nezvani~nim rezultatima tre}ih vi{estrana~kih izbora u Srbiji, Socijalisti~ka partija je dobila najvi{e mandata: 123 u budu}em parlamentu, ali ne i apsolutnu ve}inu. I dok ~elni qudi SPS-a tvrde da }e dobiti mandat da formiraju svoju vladu, u me|uvremenu, na politi~koj sceni odvijaju se i pregovori me|u politi~kim strankama o nekim eventualnim i budu}im koalicijama. Kakva }e izgledati ta budu}a vlada i koje su sve opcije mogu}e, o tome }emo ve~eras razgovarati sa predstavnicima ~etiri stranke koje su u{le u parlament. To su prof. dr Dragoqub Mi}unovi}, predsednik Demokratske stranke; u ime DEPOS-a gospo|a Vesna Pe{i}; dva Vojislava, dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i dr Vojislav Ko{tunica, predsednik Demokratske stranke Srbije. Mi smo, naravno, èleli da u ovoj emisiji u~estvuju i predstavnici Socijalisti~ke partije Srbije, me|utim oni ve~eras nisu poslali svog predstavnika. Mi ih razumemo. Pozvali smo i Demokratsku zajednicu vojvo|anskih Ma|ara, odnosno wihove poslanike. Po{to je ve~eras Badwe ve~e pred Boì}ne praznike, oni su bili opravdano spre~eni i mi svima ujedno ~estitamo predstoje}e praznike. Za po~etak, pre nego {to krenemo na rezultate tih dogovora o kojima se ovih dana {u{ka u javnosti a mnogo se ne zna, da vas prvo pitam {ta o~ekujete od drugog kruga izbora koji }e se ponoviti na oko pedesetak bira~kih mesta u Srbiji, odnosno u nedequ zavr{no do srede. Da li o~ekujete neku promenu rezultata? Ja moram samo da pod472
setim na{e gledaoce da je, prema nezvani~nim rezultatima, Socijalisti~ka partija Srbije osvojila 123 mandata, DEPOS 45, Srpska radikalna stranka 39, Demokratska stranka 29, Demokratska stranka Srbije 7, Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara 5, i koalicija Partija za demokratsko delovawe i Demokratska partija Albanaca 2 poslani~ka mesta. Pe{i}: Samo da vas ispravim, to nije drugi krug, to su poni{teni izbori. Ponavqaju se izbori, da ne pravimo ponovo zabunu da postoje dva kruga. Voditeq: Da mi ne prizivamo zle duhove, da nam se ne ponove izbori. Pe{i}: Mo`da ja kao dama da po~nem prva. Znate {ta, meni se ~ini da kola jako mnogo kombinacija oko budu}e vlade, pogotovo {to je potpuno postalo jasno da Socijalisti~ka partija Srbije ne moè da dobije ve}inu. Naravno, ako ne iskqu~imo da vrh SPS-a sedi kod Dontonova, poku{ava sada da namakne jo{ koje poslani~ko mesto. Ali ja verujem da se to ne}e desiti. I govorimo pod pretpostavkom da oni nemaju ve}inu. Zna~i, ja tako razumem ve~era{wi razgovor, da se odnosi na takvu jednu situaciju. Mi u DEPOS-u prvo smatramo da se ne bi trebalo zaleteti sa tim kombinatorikama, nego da bi trebalo po{tovati izvesnu proceduru. Koliko sam ja obave{tena i koliko poznajem Ustav, kada je re~ o predlogu za mandatara vlade, mandatara predlaè predsednik Republike. Po mom mi{qewu nikakav samozvanac ne moè da ide okolo i da stvara nekakve predloge vlade, niti moè da zameni predsednika dràve da on iza|e i kaè {ta o tome razmi{qa. Po mom mi{qewu, predsednik dràve treba da se dogovori sa predstavnicima stranaka i da prvo sam javno saop{ti koje su wegove namere, {ta misli ko treba da bude mandatar, a zatim, ukoliko takav razgovor ne bude uspe{an, da se tako|e postigne dogovor {ta posle toga. Zna~i, ako takav wegov predlog ne pro|e, da se dogovorimo da onda najja~a stranka i opozicija prave vladu i da u tom slu~aju Socijalisti~ka partija bude jedna, o~ekujem odgovorna opozicija u takvoj kombinaciji. Zna~i, drugim re~ima, ja bih prvo po{tovala tu proceduru da se izjasni predsednik Milo{evi}, da se oko toga odrì jedan sastanak, konsenzus je tu neophodan, razgovor je tu neophodan. A pored toga, ako mi ho}emo da li~imo na neku pravu dràvu, zaista niko ne moè preuzimati tu|e funkcije, zamewivati ovoga ili onoga. [to se ti~e samog DEPOS-a mi smo spremni, na{i eksperti rade da se re{e najurgentnija pitawa, ona o kojima smo govorili. Zna~i, tu postoji niz. Monetarni haos koji ne treba ponavqati. Sve to treba srediti. Snabdevawe gra|ana. Obezbediti seqacima da mogu da proizvode. A zatim, da ja ne bih prvo ovoliko duìla, htela bih da naglasim da je nama izuzetno va`no da se vrati demokratski autoritet Srbiji. A to zna~i da se donesu i odre|eni zakoni, pre svega izborni zakon, zatim da se sredi stawe na televiziji, da se napravi jedan takav odnos gde ne bi mogle na budu}im izborima stranke da iza|u neravnopravno. I neki drugi zakoni, koji bi obnovili demokratski autoritet dràve. Mi se spremamo za to, ali vide}emo po ovoj proceduri kako to ide. Ho}emo da vidimo ko je mandatar, {ta je wegov program. Ukoliko je to jedan tipi~an SPSovski predlog, zna~i neuspe{nih vlada, mi ni u kom slu~aju takvu jednu vladu ne bismo podràli.
473
Voditeq: Dobro, da li vi o~ekujete posle ponavqawa izbora u nedequ, i jo{ par dana do srede, kada je posledwi rok, da vas predsednik Republike pozove na taj dogovor? Dr [e{eq: Ja mnogo ne razmi{qam o tom pozivu na dogovor kod predsednika Republike, jer predsednik Republike nije obavezan da nas poziva. Predsednik Republike treba strogo da se drì slova ustava. Ustav kaè da predsednik Republike poverava mandat za sastav vlade. Ono {to predsednik Republike mora da ima u vidu je to, da mandat za sastav vlade treba da poveri predstavniku najja~e politi~ke stranke, ili najja~e strana~ke koalicije u Skup{tini. Postoji ne{to {to se zove parlamentarna tradicija razvijana 200 godina. Ne moè predsednik poveravati mandat kome mu padne na pamet. On uvek mora da po|e po nekom parlamentarnom redu. Normalno je da predsednik poveri mandat predstavniku najve}e politi~ke stranke, i onda on obavqa konsultacije sa drugim strankama. On poku{ava da obezbedi parlamentarnu ve}inu od 126 mesta u parlamentu. Ako se ispostavi da to nije u stawu, onda on vra}a mandat predsedniku Republike. I tada predsednik Republike moè da poveri mandat predstavniku druge po snazi politi~ke stranke, a moè i da sazove predstavnike svih politi~kih stranaka na razgovor. On nije obavezan da ih pozove, ali to moè da uradi kako bi na taj na~in ubrzao taj proces poveravawa koja bi li~nost i koja bi strana~ka koalicija mogli da postignu tu ve}inu u parlamentu. Ono {to se kod nas desilo na ovim izborima, {to je rezultat izbora, je veoma komplikovana parlamentarna situacija. Sada vladaju}a stranka nema apsolutnu ve}inu ali postoje izvesni izgledi da ona tu ve}inu postigne u dogovoru sa nekim drugim strankama. âk i na ovim ponovqenim izborima, jer ovi se izbori ponavqaju pod izvesnim sumwivim okolnostima. Izborna komisija nije poni{tila izbore tamo gde smo imali najja~e dokaze za kr{ewe izbornih pravila zakona, u pri{tinskoj izbornoj jedinici. Tamo je trebalo poni{titi kompletne izbore. Recimo, mo`da ~ak i u leskova~koj izbornoj jedinici. A sve ostalo su neke sitne nepravilnosti, nije toliko zna~ajno osim ~iwenice da je ogroman broj qudi izba~en sa bira~kih spiskova pre ovih izbora, tako da nisu mogli da glasaju. Ne verujem da }e tu sada biti nekog pomerawa, mo`da jedno ili dva mesta. Socijalistima nije dovoqno ni dva mesta, i onda je situacija nere{ena kao i sada. I moje je mi{qewe prvo da }e poku{ati da... Voditeq: Na koga oni sada ra~unaju u ovom momentu? Dr [e{eq: Poku{a}e sa strankama nacionalnih mawina, sa {iptarskom koalicijom iz leskova~ke izborne jedinice, ili sa Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma|ara. Tu moè do}i do ~iste trgovine. Jer ni ove stranke ne}e pristati bez neke objektivne koristi koju iz toga mogu da dobiju. A {iptarska partija koja deluje u leskova~koj izbornoj jedinici je pod kontrolom Socijalisti~ke partije Srbije. Tako da tu ne treba mnogo toga da nas iznenadi. Ona je i formirana po nagovoru socijalista i socijalisti je kontroli{u. Bilo je drugih razgovora. Recimo, ono {to je poteklo od strane Demokratske stranke meni izgleda suvi{e sme{no, znate da se predstavnik jed474
ne stranke koja je ~etvrta po snazi u parlamentu sam nudi za predsednika vlade i da on sam sada pravi neku kombinatoriku, da postavqa uslove, da kombinuje, da se nudi ~ak i socijalistima za saradwu. Sve to moè! Ako socijalisti pristanu da im on bude mandatar, mi nemamo ni{ta protiv, ali izvla~ewe nekih op{tih zakqu~aka iz svega toga, mislim da nije zasnovano na argumentima. Voditeq: To sam ba{ htela da pitam profesora Mi}unovi}a. Po{to je u posledwe vreme bilo dosta razli~itih izjava, od toga da je eventualno neko ~ak iz Demokratske stranke vi|en za budu}eg predsednika vlade, pomiwalo se vi{e imena. Ja ih ne bih ve~eras pomiwala, pa do toga da bi Demokratska stranka u{la u nekakvu vladu sa Socijalisti~kom partijom Srbije. Kako sada stoje stvari i da li nam ne{to jasnije moète re}i o tome? Mi}unovi}: Mislim da tu vi{e ima novinarske kombinatorike, nego {to ima stavova stranaka. Demokratska stranka apsolutno nema nikakav stav o toj stvari, jer jo{ ni{ta nije ni pokrenuto. Mi }emo na Glavnom odboru razmatrati kada usvojimo listu poslanika i sve mogu}nosti o razli~itim koalicijama. To su krupna partijska pitawa, da li u}i u vladu, ili u koju koaliciju u}i, to ne moè biti ni~ije mi{qewe, to je stvar ~itave stranke. Mi o tome tek treba da razgovaramo. To {to je bilo nekih razgovora, to su novinarska pitawa. Na wih je odgovarano. Moramo re}i na osnovu toga {to je odgovarano, nigde nema nikakve decidirane izjave bilo koga iz Demokratske stranke da bi Demokratska stranka sa socijalistima napravila sama koaliciju. Mislim da u toj stvari u na{oj stranci nema dvoumqewa. Sada svako moè da pravi razne kombinacije zato {to je situacija takva. To je kao neka vrsta {aha. Svako pravi neku svoju varijantu. Ali ni~eg tu jo{ zvani~nog nema. Mislim da treba stvarno sa~ekati redosled doga|aja, da vidimo kako }e se stvari odvijati, koji }e potez povu}i predsednik Republike. Ja mislim da je normalno da prvo ponudi socijalistima da oni probaju, bilo mawinskom vladom ne{to da urade, bilo da naprave koaliciju. Pa kada se to izjasne, onda naravno, bi}emo na potezu svi redom, pa }emo se i mi o tome izjasniti. U me|uvremenu, sasvim je prirodno da postoje razni kontakti, razgovaramo, evo razgovaramo i ve~eras. To je potrebno da bi jednostavno mogli posle lak{e da se opredequjemo. Voditeq: Ti kontakti su zbiqa bili ovih dana, ja sam to i rekla na po~etku emisije. Da li nam ne{to bliè moète re}i o tome? Konkretno, da li bi Demokratska stranka Srbije uop{te u{la u neku vladu u kojoj bi, naravno, ve}ina bila sastavqena od predstavnika Socijalisti~ke partije Srbije? Ko{tunica: Na{ odgovor na to pitawe je odavno poznat i pre nego {to su izbori raspisani. Mi ne bismo u{li u bilo kakvu koalicionu vladu sa Socijalisti~kom partijom Srbije, niti bismo u{li u bilo kakav oblik koncentracione vlade u kojoj bi bili socijalisti. Za to postoji vi{e razloga. Koncentracione vlade se obrazuju u trenutku nastupawa ozbiqne dru{tvene, nacionalne i privredne krize. Tada se sve snage okupqaju, sve politi~ke stranke u jednom normalnom razgovoru pozivaju na saradwu i poku{ava se zapravo svim udruènim snagama u~initi ono {to se moè u~initi.
475
Voditeq: To je ono {to je opozicija nudila mnogo pre... Ko{tunica: To je opozicija nudila negde 1990. godine i o tome se razgovaralo. Voditeq: Na nekim okruglim stolovima. Ko{tunica: Ne na okruglim stolovima, ve} je od strane poslani~kih klubova Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove to nu|eno negde u prole}e-leto 1991. godine. U maju 1991. godine je sasvim druga~ija situacija. U me|uvremenu je do{ao rat. U me|uvremenu po~iwe te{ko socijalno i ekonomsko propadawe. Dakle, taj momenat kada je trebalo okupiti sve, propu{ten je. Dakle, kasno je s jedne strane. S druge strane, ulazak u bilo kakvu koalicionu vladu sa socijalistima ili koncentracionu vladu, ostavqao bi pitawe podele odgovornosti za sve ono u ~emu ova stranka, a verujem i druge opozicione stranke, ni na koji na~in nisu u~estvovale. I tu vrstu odgovornosti ne mogu snositi. Tre}e, i tako|e veoma va`no mislim da se to ~esto iz ovih na{ih razgovora ispu{ta {ta bi se time promenilo? Oni isti qudi iz redova Socijalisti~ke partije Srbije, koji su do sada za ovih nekoliko godina u svim mogu}im oblicima demonstrirali potpuno svoju nekompetentnost, ponovo bi bili u jednoj takvoj vladi zajedno sa drugim strankama. [ta bi se tu promenilo? Mesecima Demokratska stranka Srbije upozorava, to je u~inila i u avgustu mesecu, da je potrebno boriti se protiv hiperinflacije jednim normalnim antiinflacionim programom, da je potrebno preduzeti neke druge socijalne mere itd. Ova vlada je pokazala da jednostavno to ne}e da u~ini, da ne sme da u~ini, da joj nije u interesu da to u~ini. I normalno, ulazak u svaku kombinaciju jednostavno bi nas suo~io sa nizom nesposobnih i neodgovornih qudi. Kada neko barata, tako|e neodgovorno, izrazom vlada stru~waka gde moè biti vlada stru~waka u kojoj su ti qudi koji su do sada zapravo svih ovih meseci i ovih godina demonstrirali svoju nestru~nost. Prema tome, to je iluzija, o tome uop{te ne treba razmi{qati. Mislim da bi na samom po~etku ovog razgovora trebalo re}i da i pored toga {to razgovora izme|u opozicionih stranaka ima, i kontakata ima, to je sve u za~etku i zapravo preuraweno. Isto kao {to je ovaj na{ razgovor ve~eras preurawen. On se moè kretati u sferi odre|enih pretpostavki. îni mi se da ponajvi{e moè imati nekakvu pedago{ku funkciju, da razjasni {ta zna~e pojmovi vlada nacionalnog jedinstva, koncentraciona vlada, koaliciona vlada, kako se obrazuje jedna vlada itd. Mi treba da sa~ekamo rezultate izbora, da sa~ekamo da povu~e poteze onaj ko ih prvi mora povu}i, a to je predsednik Republike i onda }emo videti {ta daqe. Mislim da u ovom trenutku moèmo konstatovati ne{to o politi~koj situaciji koja nas je dovela do ove krize, koja }e biti veoma ozbiqna politi~ka i parlamentarna kriza, to je nesumwivo. Ciq Socijalisti~ke partije Srbije u trenutku kada je Skup{tina raspu{tena i kada su izbori raspisani, bila je stabilna ve}ina. Predsednik Republike je ~ak izneo jednu novu tipologiju skup{tina, po kojoj bi bile lepe one skup{tine u kojoj socijalisti imaju ve}inu, prethodna skup{tina u kojoj su bili u mawi476
ni je raspu{tena. [ta se dobilo posle ovih izbora? Ponovqena slika one prethodne skup{tine. Mi smo ponovo tamo gde smo bili pre nekoliko meseci, sa jednom strankom koja je raspustila skup{tinu, koja nije uspela nijedan ozbiqan socijalni i ekonomski problem u me|uvremenu u dru{tvu da re{i i koja je ta~no tamo gde smo svi mi bili pre nekoliko meseci, samo u jo{ mnogo gorem poloàju. Ona u toj skup{tini u ovom trenutku nema tu èqenu, lepu, apsolutnu ve}inu. Ima 123 glasa. Sve da se ne{to i promeni na ovim posledwim izborima, mislim da se ne bi moglo promeniti posle poni{tavawa izbora u Leskovcu i Kragujevcu, situacija }e ostati veoma te{ka za bilo kakav izlazak. Voditeq: Moè, zna~i, dovesti i do parlamentarne krize? Ko{tunica: Moè dovesti do parlamentarne krize, i vrlo lako Jovo nanovo, do ponovnog raspu{tawa... Voditeq: Onda ovi nisu imali nikakvu svrhu? Ko{tunica: Da, apsolutno nisu imali nikakvu svrhu. Moè zvu~ati zaista kao demagogija, ali ne}u govoriti koliko su ti izbori ko{tali ovaj narod, u te{koj situaciji u kojoj ìvi, potpuno nepotrebno. Ali, takvog bacawa novca olako je bilo i do sada. Setite se pro{le godine kako je raspisivan referendum na temu da li se mogu navodno odràti nekakvi prevremeni izbori da bi se promenio ustavni zakon itd. U celom svetu se normalno odràvaju prevremeni izbori. Bilo je svega i sva~ega, ovo je jo{ jedan takav potpuno nepotreban potez. I Socijalisti~ka partija Srbije sada jednostavno, krajem decembra je tamo gde je bila pre dva meseca. A socijalno stawe u dru{tvu je mnogo teè. Voditeq: Mislite li da su oni svesni toga da, eventualno, sa ovakvim svojim sastavom u parlamentu, ne}e mo}i da izglasaju mnoge zakone? Uostalom, to se pokazalo na onim posledwim sednicama parlamenta kada je opozicija bila udruèna i kada mnogi zakoni nisu mogli da pro|u. Ko{tunica: Znate {ta, prvo da mi vidimo da li oni uop{te mogu da obrazuju vladu, a posle }emo do}i do zakona. Oni zakone mogu lak{e da donesu, ali i teè. Jer opet su podeqene snage i zavisi}e od jednog glasa, ili 2,3 glasa. Znate, to je vrlo razli~ito. Ali, pre svega, da vidimo da li oni mogu da obrazuju vladu. Sa ovim brojem glasova koji imaju u ovom trenutku oni to nisu u stawu. Voditeq: Ako ne mogu da obrazuju vladu, pretpostavqam da }ete vi onda, ipak, spremnije do~ekati tu drugu mogu}nost, mislim na ove dogovore me|u vama koji su obavqeni tokom ovih dana. Da li se uop{te razmi{qa o nekoj eventualnoj koaliciji izme|u ove ~etiri partije? Jasno je da vi ne}ete sa socijalistima, Demokratska stranka to tako|e tvrdi, Radikalna stranka tvrdi da ne}e sa Ma|arima... Pe{i}: Mislim da Demokratska stranka ne tvrdi da ne}e. Dr [e{eq: Mi bismo hteli sa Ma|arima, ali ne}emo sa Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma|ara, sa Ago{tonom. Mi}unovi}: Da se razumemo, tu ima, naravno, razli~itih izjava. Neke izjave su neformalne, privatne, neke izjave su, naravno, zvani~ne i da vidimo o ~emu se radi. Kada je Milo{evi} raspisao izbore, kada je raspustio Skup{tinu, prvu re~ koju sam rekao, to nas je zateklo u Skup477
{tini, bilo je da je to rizi~an potez. Pokazalo se ta~nim. Jer to je krupan rizik, moè se do}i u pat situaciju kada nema re{ewa. Jer {ta je èleo Milo{evi}? @eleo je jednu uqu|enu skup{tinu, stabilnu vladu i stabilnu skup{tinu. Mi danas ne znamo kako je sa uqu|eno{}u, kako }e biti obu~eni, kako }e neko govoriti od poslanika. To }emo videti, ne znamo ih sve. Niti smo dobili stabilnu skup{tinu, i sigurno je da ne}emo imati stabilnu vladu. Dakle, ta dva ciqa zbog kojih je raspu{tena Skup{tina su proma{ena i moèmo odmah re}i da je gest predsednika Republike da raspusti skup{tinu bio pogre{an i rizi~an. I {ta sada iz ove pozicije moè da se uradi? Naravno da }e sve stranke morati jako dobro da razmisle u kakve avanture ulaze! Da je danas neka normalna situacija, verovatno bi bilo jednog normalnog interesovawa da se u|e u vladu, da se mnogo vi{e uti~e itd. Danas je ulazak u vladu strahovita odgovornost i strahovit rizik za svakog normalnog ~oveka, ako on ozbiqno èli da pri|e problemima. To je problem koji sada moè da se re{i na osnovu nasle|a koje su socijalisti ostavili. Jedan od razloga zbog ~ega Demokratska stranka ne}e sa wima da pravi koaliciju, jeste i taj. Pored toga, ne umeju da dele vlast, to se videlo. Da umeju, oni bi napravili neku drugu vladu i pre toga. A drugi je {to ne}e da podele odgovornost za sve ovo {to se de{ava. To je problem. Sada su razne mogu}nosti u igri. O wima moèmo samo da razgovaramo kao na simpozijumu, odluke tek treba da se donesu. Jedno je da probaju da vladaju sami. To ne mogu bez neke pre}utne saglasnosti. Oni ne moraju da u|u sa Zajednicom vojvo|anskih Ma|ara u koaliciju, mogu da imaju dogovor da ih ovi... Voditeq: Uz odre|ene ustupke da ih ovi podràvaju. Mi}unovi}: Naravno, da ne glasaju prilikom glasawa o poverewu vladi, ili prilikom usvajawa zakona da ne glasaju protiv wih. To je jedan na~in. A to je uvek problemati~no, uvek su taoci, nikada se ne zna, nema stabilnosti. Ostaje ono da ih upravo podràva jedna stranka etni~ke mawine, {to bi jednoj stranci sa toliko nacionalnog ponosa sigurno bilo te{ko. Ali, posmatraju}i pona{awe te stranke, ja ni u to ne verujem. Drugo je da privole neku od ve}ih stranaka, da sa wom naprave koaliciju. Za sada ne vidim nijednu stranku sa kojom bi oni to mogli da urade. Tre}e je ne{to {to smo mi zvali prelazna vlada, to je ne{to za{ta se Demokratska stranka... Voditeq: Davno zalagala. Mi}unovi}: ... zalagala i nudila pre ovih izbora. Demokratska stranka je nudila prelaznu vladu umesto izbora. Zna~i prelaznoj vladi je trebalo da pripremi izbore, wena glavna svrha bi bila da za 6 meseci, kao krizna vlada, re{i najelementarnija pitawa snabdevawa gra|ana, sigurnost, mir. I da za 6 meseci pripremi ravnopravne uslove za izbore. Voditeq: To je propalo, naravno! Mi}unovi}: Jer bismo onda svi bili u vladi, ne bi bilo privilegovanih pred televizijom, ne bi bilo zloupotrebe i zajedni~ki bismo pripremali izbore. Onda bismo imali stvarno po{tene izbore. Ta stvar je odba~ena. Umesto toga raspu{tena je Skup{tina.
478
I sada postoji mo`da neka mogu}nost za vladu nacionalnog spasa, ali inicijativa tu mora do}i od onih koji su najve}i, najbrojniji. Da vidimo {ta su oni spremni da `rtvuju u ime nacionalnog spasa. Da vidimo tu `rtvu! Prva `rtva bila bi da oni mandat povere grupaciji koja je sada ve}a od wih, jer na jednoj strani je vladaju}a partija, na drugoj strani su opozicione partije. Onda su oni du`ni da povere mandat, i to bi bila ta neka vrsta `rtve i ustupka. Pa ako èle nacionalni spas nekoj opozicionoj, predstavniku neke opozicione partije... S tim da se napravi zajedni~ki program. Ne bi to mogao biti program Socijalisti~ke vlade. I tako|e je to ne{to, {to ima svoj rok, da se oro~i na 6 meseci ili godinu dana. Ako to nije mogu}e, onda postoje neke druge mogu}nosti. To povodom vlade stru~waka, meni to ne izgleda kao dobra ideja zato {to mi danas ne moèmo da utvrdimo ko je stru~wak. Koje je to na{e trì{te, bilo privredno, bilo nau~no, gde mi imamo neke op{te priznate stru~wake za jednu stvar? Drugo, takva jedna vlada bi vi{e pomogla predsedniku Republike, nego {to bi fakti~ki re{avala probleme. To se probalo i sa Pani}em. U pitawu bi bila vlada koja nema podr{ku ~itavog parlamenta, i bilo bi jako komplikovano tako je napraviti. S druge strane, onda ne mogu ni~iji qudi iz politi~kog ìvota da imaju kolektivnu vladu, umesto vlade stru~waka. Tako da ni ta vlada nije neko re{ewe. Ja ne vidim ni{ta pametnije osim da se proba sa vladom nacionalnog jedinstva uz sve te uslove koje sam izneo: da tu vladu ne vode socijalisti i drugo, da postoji zajedni~ki program, i da se ponovo raspi{u izbori. Vide}emo kakve }e poteze vu}i... Voditeq: Da li se slaète da na potez predsednika Republika uti~e vladaju}a partija? Dr [e{eq: Da li mogu malo da komentari{em ovo {to je gospodin Mi}unovi} rekao? Izneo bih jednu objekciju ovde. Znate, gospodine Mi}unovi}u, to bi bilo u nekom idealno zami{qenom odnosu snaga u parlamentu. Me|utim, ne smete izgubiti iz vida da socijalisti imaju 123 mesta, a ove ~etiri stranke koje }e jedine mo}i formirati svoje poslani~ke grupe, zna~i kompetentne su da raspravqaju o sastavu budu}e vlade, one sve zajedno imaju 120. Opet su tu socijalisti ve}inska stranka. U svakoj kombinaciji sa socijalistima oni bi imali vi{e od 50% ~lanova vlade. Ako vlada ima 25 ~lanova ne moète ni u jednoj kombinaciji izbe}i da oni imaju 13. Jedino kada bi se oni dobrovoqno i dobro}udno odrekli sami. Ali nagovoriti ih... Mi}unovi}: To se podrazumeva, u korist poslanika nacionalnih mawina. Jer ako oni nemaju poslani~ke grupe, ipak ih ima... Dr [e{eq: Jeste, ima ih, ali nemaju poslani~ku grupu i ne u~estvuju u pregovorima oko sastava vlade. Ne moè sada predsednik Republike sve wih zajedno pozvati. Oni nemaju svog predstavnika. Ne mogu ga na osnovu Ustava i zakona imati, ni na osnovu Poslovnika Skup{tine. Onda predsednik Republike ne moè izme|u wih sam birati koga }e pozvati na razgovor. On moè jedino da ih pozove sve zajedno. Na{e predstavnike pojedina~no, a wih sve zajedno. U takvoj jednoj kombinaciji nemogu}e je izbe}i da socijalisti imaju ve}inu u vladi, ako se ide na stvarawe neke vlade koja bi obuhvatala
479
sve stranke. âk i kada bi se oni onako, dobrovoqno odrekli te ve}ine, pa da imaju 12 poslanika, oni bi zadràli kqu~na ministarstva. Oni su ~ak spremni da daju mo`da nekom predstavniku, mo`da va{e stranke, mesto predsednika vlade, ali on ne}e imati ve}inu u toj vladi. Mi}unovi}: Mo`da bi dali va{oj stranci? Dr [e{eq: Mi ne}emo ni ovoga puta, nismo hteli ni pro{li put. Kada smo bili u najboqim odnosima sa predsednikom Republike, mi nismo hteli u wegovu vladu da u|emo, ba{ zbog toga. Ba{ zbog toga {to smo znali kakva se manipulacija moè iza toga kriti. Ako vi nemate kontrolu nad Ministarstvom unutra{wih poslova, Ministarstvom finansija, i mo`da jo{ nekim kqu~nim resorima, nije va`no Ministarstvo informisawa. Jer kada u|ete zajedno sa wima, pa kaète: treba smeniti direktora Televizije, oni }e re}i: nemojte sada odmah, raskol me|u nama, samo {to smo formirali vladu nacionalnog spasa... Vaqda znamo, imamo neko iskustvo iz dosada{weg rada sa socijalistima u Narodnoj skup{tini, i u Saveznoj i u Narodnoj skup{tini. Ovde je mogu}e i}i na ~ist koncept koalicione vlade, ili da socijalisti uz pomo} stranaka nacionalnih mawina obezbede ve}inu u Skup{tini. Drugih varijanti ja ne vidim. Uostalom, mo`da postoji varijanta da se formira vlada skup{tinskog jedinstva, recimo. Mi ne bismo u{li u tu vladu. Recimo, osnovni argumenat je i to {to èlimo da i ta vlada ima ozbiqnu opoziciju u Skup{tini. Mi ne bismo u{li. A vi je formirajte, mi nemamo ni{ta protiv. Mi vas ne}emo napadati {to ste je formirali. Mi }emo opet i}i konkretno, potez po potez. âk moèmo da vam omogu}imo da formirate tu vladu, i da je neprekidno kritikujemo i da ne ra~unate na na{e glasove u odlu~nim momentima, kada imamo dobru argumentaciju da kritikujemo vladu. Mi}unovi}: Zna~i, vi biste podràvali takvu vladu kao {to ste podràvali socijaliste? Dr [e{eq: Do odre|enog momenta, a onda obaramo. Pe{i}: Ja mislim da je to iluzija da je sa 123 mesta u parlamentu mogu}e napraviti neku vladu nacionalnog spasa ili jedinstva, u kojoj ne}e imati ve}inu socijalisti. Postavqa se pitawe za{to bi ti to dao, za{to? Mi}unovi}: To je drugo pitawe. Pe{i}: Znam, ali je to kqu~no pitawe. Ko{tunica: Treba imati jo{ ne{to na umu kada je re~ o vladi nacionalnog jedinstva ili nacionalnog spasa. Po{to je rukovodno na~elo najvi{e vrednosti spas dràve, onda se to po pravilu numeri~ki ne deli, ne raspodequje, nego se sastavqa zaista od najsposobnijih qudi, najsposobnijih snaga. Primeri su dobro poznati u na{oj predratnoj istoriji pre 1914. godine, kada su predsednici vlada postajali qudi koji nisu bili u jednoj od ve}inskih stranaka. Prema tome, to je vlada nacionalnog spasa, ako se time rukovodimo. Me|utim, te{ko je zaista, imaju}i u vidu ovo na{e iskustvo od nekoliko godina, o~ekivati da bi se stranka kao {to je... Dr [e{eq: Moèmo bajke da pri~amo! Ko{tunica: Moèmo bajke da pri~amo, ali te{ko da bi se oni toga odrekli.
480
Mi}unovi}: Moje mi{qewe je da ne mogu. Jer da su mogli, oni bi prihvatili upravo takvu vladu pre izbora. îm je postavqeno pitawe poverewa vlade oni su raspustili skup{tinu. Mi sada ovde govorimo idealno o stvarima, a ne... Dr [e{eq: Oni su pro{le godine bili spremni da meni daju i funkciju predsednika Vlade, da sam na tome insistirao. Mi}unovi}: To ne znam. Dr [e{eq: U javnosti su mi nudili, {tampa je pisala o tome. Mi}unovi}: To ne znam, ja bih bio protiv toga. Dr [e{eq: Ovaj wihov eksponent koji se sada pojavio i na ~elu jedne stranke, on je to javno na konferenciji za {tampu govorio, ali smo mi odbacili svaku mogu}nost razgovora o tome. Nas je vezivala programska politika nacionalnog pitawa. Mi}unovi}: Ako nama ponudi i mi }emo odbaciti. Dr [e{eq: Ali u tom slu~aju opet nije mogu}e mewati dràvnu strukturu koja je ogrezla u kriminalu i korupciji. Mi smo to i tada znali, znamo i sada. Nema uop{te veze koje }e li~nosti biti na pojedinim resorima u vladi. Ako oni u|u u tu vladu, i ako imaju zna~ajan u~inak u toj vladi, vi ne moète wih naterati da vas puste da posmewujete sve te qude po dràvnim strukturama, sve one koji su zemqu u ovo doveli. Ne moète da uni{tite kriminal. Ne moète da ugu{ite korupciju. A onda ta vlada ne moè da funkcioni{e. Zbog toga mi mislimo da nije pametno u}i u vladu sa socijalistima. Ko{tunica: Za{to mi ne bismo po{li od onoga {to je u ovom trenutku najrealnije? Socijalisti~ka partija Srbije nema ve}inu. Ona ima 123 poslani~ka mesta i woj je potrebno 126, da bi obrazovala svoju vladu. Onako kako stvari stoje te{ko se moè o~ekivati, ja ne pretpostavqam... Dr [e{eq: Neka traì ve}inu. Ko{tunica: Da. Ona, prema tome, ne moè tu vladu obrazovati. [ta se de{ava prema ~lanu 93. stav 9. Ustava? Skup{tina je raspu{tena, i daqe nastavqa da deluje ona vlada koja je u ostavci, dakle, [ainovi}eva vlada do izbora nove vlade. Poku{ava se jo{ jedanput da se sastavi nova vlada, nekoliko kombinacija, nekoliko razgovora i ne postiè se ve}ina. Vi, s druge strane, imate primedbu da ne biste pristali na sastavqawe ne~ega {to bi ~inile nesocijalisti~ke stranke, prosto zato {to iz toga iskqu~ujete Ma|are, prema tome, nema re{ewa ni na jednoj, ni na drugoj strani. Jedino {to preostaje jeste raspu{tawe skup{tine, raspisivawe jo{ jednih izbora, pri ~emu u toj celoj stvari, da sve bude klasi~no, trijumfuje dosada{wa najnekompetentnija, i najnesposobnija vlada Nikole [ainovi}a, koji i daqe ostaje na delu. Voditeq: Da vlada dekretima. Ko{tunica: Jeste, da vlada dekretima, propisima itd. do izbora nove vlade. Dr [e{eq: Ona ne moè da vlada dekretima, ona je ve} vlada pod ostavkom, i vlada pod nepoverewem. Ko{tunica: Znam, ona nema ona ovla{}ewa koja ima normalna vlada. Dr [e{eq:To je ~isto administrativna vlada.
481
Ko{tunica: Da, ali da pogledamo stvar s druge strane. [ta to zna~i? Mi imamo jednu raspu{tenu skup{tinu i to po drugi put raspu{tenu, republi~ku u toj situaciji. Imamo Saveznu skup{tinu koja ne moè da funkcioni{e, jer ne moè da se obrazuje Ve}e republika. Imamo jednu vladu koja otaqava svoje poslove, dakle ne moè da radi ono {to bi radila vlada, dakle, da vodi spoqnu i unutra{wu politiku i naravno, imamo u Srbiji jednog ~oveka, jedan ustavni faktor koji zapravo donosi sve odluke. To je predsednik Republike Slobodan Milo{evi}. Pogotovo u ovom trenutku kada se vode pregovori u @enevi, i to i te kako va`ni pregovori! To je prakti~no na{a ustavna situacija u ovom trenutku. Pe{i}: Mislim da je velika gre{ka {to predstavnik Socijalisti~ke partije nije ve~eras do{ao ovde, zato {to je wihovo izja{wavawe ovde kqu~no, da ~ujemo {ta oni kaù. Oni su dobili pojedina~no najve}i broj glasova. Wihove namere su tako|e vrlo va`ne da se sa wima moè razgovarati. Voditeq: Mo`da nisu do{li jer nisu èleli da saop{te svoje namere. Pe{i}: Znam, ali to je sme{no, znate. Oni moraju iza}i sa time. Ko{tunica: Nisu do{li zato {to je vladala mistifikacija sve vreme da je Socijalisti~ka partija Srbije osvojila ve}inu na ovim izborima, i ta predstava je stvarana u javnosti, u medijima, i time je izbrisana razlika izme|u apsolutne i relativne ve}ine. Sada kada smo do{li do toga da razlika postaje va`na i delatna, pokazalo se da ono {to su socijalisti osvojili na izborima nije apsolutna ve}ina, ve} je relativna ve}ina, da sa wom ne mogu da obrazuju vladu. I tu smo gde smo. Voditeq: Jedno je sasvim sigurno: da bira~i koji su glasali za vas, za va{e stranke, u svakom slu~aju glasali su i za poverewe vama. Vi na neki na~in treba da smognete snage da ne{to uradite, da formirate ako moète neku vladu, da spasete ovaj narod, da ne{to uradite, ako je to mogu}e. Sada kada kaète da je sve ovo preuraweno, pa ~ak mo`da i ovaj ve~era{wi razgovor, ja prosto ne vidim kraj svemu tome. Nagove{tavate i mogu}nost ponovnih izbora. [ta nam preostaje? Ko{tunica: Preuraweno je zato {to nisu obavqeni svi neophodni razgovori. Zato {to se ne znaju definitivni rezultati izbora, zbog toga je... Voditeq: Proceweno je da posle izbora koji }e se ponoviti na nekim bira~kim mestima, ne}e se mnogo razlikovati izborni rezultati. Ko{tunica: Ali, mi skup{tinu nismo raspu{tali. Mi ni izbore nismo raspisivali. To je ~iwenica od koje treba po}i i za to moraju snositi odgovornost Socijalisti~ka partija Srbije i predsednik Milo{evi}. Oni su taj potez povukli i oni su nas doveli da budemo, posle nekoliko meseci, tamo gde smo bili pre nekoliko meseci. Pe{i}: Ja mogu samo da kaèm u ime DEPOS-a, da DEPOS nema nikakvu nameru da proizvodi i stvara krize. Jer kona~no, i program DEPOSa i drugih opozicionih stranaka jeste da se iza|e iz krize, a ne da se proizvede kriza. Prema tome, ja mogu da kaèm u ime DEPOS-a, da }e se oni truditi da budu {to konstruktivniji, da poku{aju da pomognu {to vi{e, ali ne mogu da ~ine ono {to ocewuju da bi bilo protiv interesa naroda. Zna~i, ukoliko se ne napravi jedna kompetentna vlada, efikasna, da moè
482
da pomogne, ukoliko to bude neka sli~na [ainovi}evoj vladi, onda nije u interesu da se tako ne{to podrì. Ali ako kaèmo {ta je interes naroda i dràve, takva jedna vlada ne bi bila u interesu. Prema tome, tako ne{to se ne bi moglo podràti. Me|utim, ukoliko do|e do nekog, mi ne znamo, znate predsednik Milo{evi} ne mora da uzme ni iz jedne stranke tog mandatara. Mi ne znamo na {ta }e li~iti ta vlada. Mi to tek treba da ~ujemo. Prema tome, ukoliko bi i takva vlada imala nekakva obele`ja da se moè poverovati da to moè, treba da damo jedno vreme, ako uliva neko poverewe, mi bismo istupili bi iz nekog okvira. Mo`da bi se tu moglo odstupiti da se pusti da jedno vreme radi. Jer nema obaveze da mandatar bude iz bilo koje stranke, bilo vladaju}e ili ove druge. Vrlo je va`no da ~ujemo tu zamisao, da vidimo koliko je ona ozbiqna, koliko ona odgovara relativno sli~nim programima izlaska iz krize, i obra~una sa mafijom, sa kriminalom. Ukoliko to odgovara, mi moèmo eventualno tako ne{to i podràvati u prvom momentu. Ali ako bi to bilo kao {to ja mislim da bi bilo, zna~i ne{to {to smo do sada videli, ne dolazi u obzir da se tako ne{to podrì. Prvi potez nije povu~en, mi ne znamo ni {ta je taj mandatar, ni koga bi on predloìo, ni{ta, ni {ta je program te vlade, ni{ta ne znamo o tome. Voditeq: Slaète se sa mnom da ipak jedna dràva bez parlamenta koji ne funkcioni{e i koji bi po zakonu tek trebalo da po~ne da funkcioni{e po~etkom marta, i bez jedne vlade koja ne postoji, odnosno postoji... Pe{i}: Ja samo ho}u da kaèm da ne bi trebalo stvoriti utisak da opozicija po nekakvoj definiciji mora da ima kriznu ulogu i destruktivnu ulogu. To ne bi trebalo tako, pogotovo ne u ovoj situaciji. Niko nema takvu nameru, pogotovo {to smo mi ~ekali da do|emo. Mi}unovi}: Ja se bojim da }e se upravo ovakvo stawe neizvesnosti malo produàvati. Izgleda da Socijalisti~koj partiji i predsedniku Milo{evi}u odgovara da u ovom trenutku malo bude ~ak i kriva opozicija. Evo ne mogu da se sloè, prave probleme, zbog toga ne moèmo da re{avamo najva`nije stvari! I bojim se da }e doga|aji na neki na~in da nas preduhitre. Inflacija, ako se ta re~ uop{te vi{e upotrebqava u onom normalnom monetarnom zna~ewu, je takva da smo probili sve svetske rekorde. To u istoriji nije zabeleèno {to se kod nas de{ava. Tendencija je da te stvari budu jo{ i gore. Meni nije jasno na koji }emo se mi na~in uop{te u nekom trì{nom smislu kretati ve} iza Nove godine. Da li }e biti novca, ili ga ne}e biti? Kakav }e to biti novac? Kakvo }e biti snabdevawe? Robna razmena? Da li }e biti poku{aja kao oko plota, da se naturalna privreda uvede u ove uslove? Stvori}e se nekakva kriza i jedna vlast, partije prave te te{ko}e, i onda nekim mo`da kriznim {tabom odlagati ovo ponovno raspu{tawe, i opet dobiti predah za jo{ nekoliko meseci samostalnog vladawa koje u stvari vi{e nije vladawe. Mislim da mi tu gre{imo kada okrivqujemo Socijalisti~ku partiju koja kontroli{e situaciju i vu~e dobre ili lo{e poteze. Ona vi{e ne vu~e nikakve poteze. Dràva se raspala, stvari su potpuno istisnute iz ruku. Ako ne moè da kontroli{e tokove novca...
483
Voditeq: To zna~i da nema vlade, ne moè se ni kritikovati vlada, ni parlament, kada ne postoje. Mi}unovi}: To je potpuna kriza. Oni su tu jo{ neki simbol vlasti, ali bojim se da se mi bliìmo mnogo ve}im konfliktima. Voditeq: Jedno vreme je vrlo bila izraèna opcija o uvo|ewu vanrednog stawa. To je onda demantovano. Mislim da mi na neki na~in ve} ìvimo u vanrednom stawu, samim time {to moramo da ~ekamo za neke elementarne stvari, hleb, mleko itd, da samo mislimo o nekim stvarima koje su u svim zemqama na svetu normalne. Da li je ta opcija ponovo mogu}a? Dr [e{eq: Prakti~no, vanredno stawe ve} postoji. Vidite, blokiran je rad Savezne skup{tine, potpuno u suprotnosti sa Ustavom. Ve}e republika ne moè da se blokira raspu{tawem skup{tine federalne jedinice. Nijedna federativna dràva na svetu nema tu mogu}nost. I kod nas je na krajwe lo{ na~in protuma~en zakon, kao da mandat poslanicima prestaje danom raspu{tawa skup{tine. Ne moè danom raspu{tawa skup{tine prestati mandat poslanicima, nego danom verifikacije novoizabranih. Tako je bilo u slu~aju one stare delegatske skup{tine. Ona je trajala dok nije verifikovana novoizabrana. I u ovom slu~aju je tako. Oni su namerno spre~ili funkcionisawe i Savezne skup{tine da bi ba{ tako upravqali bez formalnog progla{ewa vanrednog stawa. Vanredno stawe je tamo gde nema skup{tine, tamo gde nema parlamentarnih debata i dono{ewa zakona. Drugo, {to sam hteo da kaèm. Iluzorno je planirati razne kombinacije: vlada nacionalnog spasa, narodnog jedinstva, skup{tinskog jedinstva, vlada stru~waka, eksperata i kako ih sve ne nazivaju. Mi smo pro{le godine imali takav jedan poku{aj koji je Socijalisti~ka partija lansirala. To je poku{aj sa vladom Milana Pani}a. Ovoga puta oni imaju u rezervi ovog Borisa Vukodlaka iz Pariza, kao neki na~in da se sada stvari poravnaju, ali da opet ne izmakne kontroli socijalista. Milan Pani} je bio neugodno iznena|ewe, po{to kao jedna cirkuzantska li~nost nije zapravo ni znao da se bavi politikom, niti je predstavqao neki ozbiqan politi~ki faktor. Ovaj drugi bi mogao da bude neki ozbiqan faktor, a sve sa namerom da se stvari poravnaju za odre|eno vreme, i da se pod wegovom vladom obave neki prqavi poslovi. Ono {to nas najvi{e tera da ni u jednoj takvoj kombinaciji ne u~estvujemo, je to {to mi znamo da Milo{evi} sprema prodaju i predaju zapadnih srpskih krajina. U kojoj varijanti, to }emo jo{ videti. I sada wemu treba neko ko }e prihvatiti takvu ulogu. Da li }e to biti Boris Vukodlak, da li }e to biti Zoran \in|i}, da li }e to biti neko drugi (on se sam nudio, izvinite gospodine Mi}unovi}u, zaista nemam nameru va{u stranku da vre|am on se sam nudio za neku vladu eksperata). Koji bi to bili eksperti? Da li ovi iz dru{tvenog sektora, direktori koji su bili najve}i {pekulanti ba{ u ovim uslovima, koji su u ovim uslovima milione maraka mese~no sticali jer im ovi uslovi omogu}avaju {pekulacije, ja u to ne}u sada da ulazim. U svakom slu~aju, socijalistima je u interesu da se sada pojavi neka vlada na koju bi se prebacila krivica za sve ono {to }e se de{avati ove godine.
484
Za{to je doveden Milan Pani}? Da posluì kao `rtveni jarac za neke prodaje koje su se spremale za pro{lu godinu, pa nisu uspele. Ono {to se poku{alo realizovati sa VensOvenovim planom u maju mesecu. Ovoga puta ne{to se sli~no sprema, a nije slu~ajno u Americi obelodaweno da zapravo Amerika najvi{e ra~una sa Milo{evi}em za provo|ewe svojih ciqeva na Balkanu. To je javno obelodaweno i u Wujork tajmsu je objavqeno. To je sada glavna poslastica u diplomatskim krugovima. Mi}unovi}: Dakle, sa Demokratske stranke je spala sumwa. Ja se nadam, gospodine [e{eq da je on pod stranim uticajima. Dr [e{eq: Sumwa prelazi, to je kao u {ahovskoj igri, gde se potezi povla~e... Pe{i}: Dobro, to je pod sumwom, i sada sam pod sumwom da radim za CIA-u, mislim s obzirom da CIA favorizuje... Dr [e{eq: Ja se pozivam na jednu ~iwenicu koja je objavqena u Wujork tajmsu. Ovde je preneo Tanjugov Crveni bilten i mnogo se u na{oj {tampi to citiralo. To je veoma ozbiqna izjava. I ta izjava nikada nije demantovana, samo je re~eno da taj nije slu`beno ovla{}en da je saop{ti javnosti i ni{ta drugo. Prema tome, neke se igre igraju. Da li mi znamo sve konce tih igara, ili ne znamo, to je ve} drugo pitawe. Mi}unovi}: Pomenuli ste Demokratsku stranku. Dr [e{eq: Ne, ja sam pomenuo samo jednog ~lana va{e stranke koji se javno nudio da bude na ~elu te vlade eksperata u koju bi u{li i socijalisti. Mi}unovi}: Ne, to je bila novinarska kombinacija. Dr [e{eq: Nemojte, gospodine Mi}unovi}u, svi smo gledali u... Mi}unovi}: Dobro, ali ipak o tome odlu~uje Demokratska stranka, to su... Dr [e{eq: Ja ne sumwam da ste vi stranka demokratskog karaktera, da }ete to spre~iti. Pe{i}: Samo povodom ove teme {to i gospodin [e{eq pomiwe, da se Zoran \in|i} nudio za to. Tu se jedino postavqa pitawe da li postoje nekakve konsultacije oko tog predloga, ili je to ~isto samo wegova takmi~arska ideja koja... Mi}unovi}: Nije raspravqala Demokratska stranka o tome, zato kaèm da je to wegovo li~no mi{qewe u razgovorima, ali mi }emo o toj stvari razgovarati na Glavnom odboru i Demokratska stranka }e o tome zauzeti stav. Pe{i}: [to se ti~e vanrednog stawa, jeste neka vrsta poluvanrednog stawa, ali neobjavqenog, zato {to glavne institucije, a pre svega parlament, ne funkcioni{u. Ni savezni, ni republi~ki. Raspu{ten je, vlade nema, vide}emo kada }e biti vlade. Me|utim, ja mislim da je stvorena pogre{na predstava u javnosti kada se o~ekivalo da bi navodno predsednik dràve uveo vanredno stawe s obzirom na to da li }e dobiti ve}inu na ovim izborima ili je ne}e dobiti. Ja mislim da vanredno stawe realno preti usled strahovite ekonomske situacije. Do jednog posledweg sloma, onda moè do}i do vanrednog stawa. Me|utim, to ne moè biti neobjavqeno, nego mora biti zaista objavqeno onako kako se vanredno stawe zaista i stvara. I to jeste opasnost.
485
Zato ja smatram da bi ova nova skup{tina zaista mogla da da odre|ene zakonske predloge, i jedan od takvih predloga svakako bi trebalo da bude ukidawe mogu}nosti vanrednog stawa. Tu se radi odmah, {ta }e nama takav zakon. U pro{lom jednom sazivu bilo je poku{aja da se ograni~e dometi tog vanrednog stawa. Prema tome, jedna od va`nih stvari je da opozicija, ja ne govorim u kakvom je stawu vlada, predloì takvo ukidawe mogu}nosti zavo|ewa vanrednog stawa. Izme|u ostalog, i zakona koji opozicija moè da predloì. Ali je vrlo va`no da se onemogu}i predsednik Republike. Pored toga ho}u da kaèm jo{ ne{to. Postoji federalna vlast i postoji republi~ka. To je potpuno nesvrsishodno. Kako moè predsednik republi~ke vlade da zavodi vanredno stawe? Prema tome, trebalo bi, ~im se formira Skup{tina, to staviti na dnevni red, da se takva jedna mogu}nost onemogu}i. Ko{tunica: Kada je re~ o vanrednom stawu, nesumwivo je da bi ulazak opozicije u ovom broju i mogu}nost da se nekako mewaju odre|eni zakoni, pod pretpostavkom da se kakva takva vlada obrazuje, onda s obzirom na ove nategnute odnose vladaju}e stranke i opozicionih stranaka, moè postojati mogu}nost zaista dono{ewa jednog broja zakona. Mislim da postoji ~itava jedna sfera veoma va`nih zakona koji se moraju mewati. To je pre svega politi~ko zakonodavstvo. To su zakoni o izborima, zakoni o politi~kim strankama, zakoni o {tampama, zakoni o vanrednom stawu. Tek promena tih zakona po nekakvim standardima koji vaè u normalnom demokratskom svetu, moè ovu zemqu uvesti u ne{to {to je demokratija. Treba smawiti napetosti izme|u politi~kih stranaka, neizvesnosti, krize i sve ostalo. To je neophodno, ali naravno, potrebno je da taj parlament po~ne da radi. [to se ti~e vanrednog stawa, mislim da to treba imati u vidu kao mogu}nost pre ili kasnije. Kao izlaz, pojas za spasavawe za ovu vlast. Pri ~emu, naravno, treba tu stvar posmatrati sa ustavne strane. Uvo|ewe vanrednog stawa je situacija u kojoj se skup{tina ne moè raspustiti. To je ~iwenica. Skup{tina se ne moè raspustiti. S druge strane, ako pogledate opis situacija zbog kojih se uvodi vanredno stawe, ne znam, neobavqawe privrednih i dru{tvenih aktivnosti, nefunkcionisawe dràvnih organa, ugroàvawe teritorijalnog integriteta zemqe itd, moète zapravo sve od prvog do posledweg staviti na teret Socijalisti~ke partije Srbije, odnosno socijalisti~koj vladi. To je drugo pitawe. Ali u slu~aju uvo|ewa vanrednog stawa skup{tina nastavqa da funkcioni{e i to je ~iwenica koja se mora imati na umu. Ja mislim da, bave}i se posledicama i predvi|aju}i pogotovo {ta bi moglo biti, mi na neki na~in zaboravqamo uzrok svega ovoga. Uzroci su, ~ini mi se, u ~iwenici da Socijalisti~ka partija Srbije ne moè i nikako ne}e da se pomiri sa rezultatima izbora. Izbora koji su u ovoj zemqi odràni 1990, 1992. i 1993. godine. Ti izbori su uvek zahvaquju}i svim vidovima neregularnosti stvarali utisak o jednoj vrsti ve}ine do koje je ta stranka do{la, bilo da je relativna, bilo da je apsolutna, bilo da je ona ogromna ve}ina u parlamentu kao {to je bila 1990. godine. Ali je problem u tome {to je uvek bila la`na ve}ina. Ta ve}ina nikada nije odgovarala pravom rasporedu snaga u dru{tvu i pravom raspoloèwu javnosti.
486
Vi znate, i 1990. godine kada je Socijalisti~ka partija Srbije imala ogromnu ve}inu u Skup{tini Srbije, ~ak 4/5 mesta, zapravo su imale opozicione stranke, odnosno preko 50% osvojenih glasova na izborima. Uzmite ove posledwe izbore iz 93, koji su upravo odràni. Od 4.200.000 glasa~a, ako se ne varam, samo je 1,500.000 dalo svoje glasove Socijalisti~koj partiji Srbije. I ona poku{ava, u stvari na jedan ve{ta~ki na~in, raspu{taju}i skup{tinu i drugim trikovima, da izbegne da se suo~i sa ~iwenicom da postoji sasvim druga~ije raspoloèwe javnosti na izborima koje se manifestuje i na ovakvim neregularnim, manipulisanim izborima. Prema tome, izlaz iz ove situacije je tek u tome da ta stranka pristane na normalne izbore. Pristane na to da se na izborima moè isto tako dobiti, kao {to se moè i izgubiti. Izbori nose u sebi jedan elemenat neizvesnosti. Mora postojati jedna vrsta poverewa izme|u onih koji se nadme}u na tim izborima, izme|u ve}ine i mawine. Da se ve}ina i mawina mewaju. To je osnovni smisao demokratije koji oni ne shvataju i ~ime produkuju stalnu napetost, neizvesnost, dodatne politi~ke parlamentarne krize, koji bi bili lako podno{qivi u jednoj zemqi u kojoj su svi materijalni problemi re{eni. U jednom bogatom dru{tvu gde, zapravo, narod ne ti{ti sve ono {to ti{ti na{ narod. U tome je problem. Voditeq: Vra}amo se na kqu~no pitawe, da je sve zapravo u rukama predsednika Republike. Vi smatrate da bi bio red da vas on pozove na neki dogovor oko te budu}e vlade. Da li je neko od vas u~estvovao u tim pregovorima? Mo`da i jeste. Ali ne se}am se da je on to do sada ~inio. [ta vi predlaète, {ta o~ekujete u ovom momentu? Ko{tunica: Postoje pravila kojima je regulisano na koji na~in se mandat poverava od strane {efa dràve, predsednika Republike. To smo ve} videli. Voditeq: Po{aqe se pisamce, pro~ita se na skup{tini... Ko{tunica: Ne, prvo predsednik Republike obavi jedan broj konsultacija, polaze}i od stranke koja ima najvi{e mandata, najvi{e poslani~kih mesta. Ali ne samo tako, nego poku{avaju}i da iz konsultacija koje obavqa vidi koja je to li~nost. Moè biti ~ak iz mawe stranke koja bi mogla okupiti razli~ite politi~ke stranke koje bi opet mogle obrazovati jednu postojanu, stabilnu vladu. To se tako radi. To u svetu nigde nije regulisano pisanim pravilima. To je ~iwenica. To je stvar obi~ajnog prava. Mi imamo problem da ìvimo u zemqi u kojoj se ne po{tuju pisana pravila, a kamoli nepisana pravila, tako da je vrlo te{ko predvideti bilo {ta. Predsedniku Milo{evi}u je ostavqeno na voqu kao {to mu je do sada bilo ostavqeno na voqu da u~ini {ta ho}e. Ali ono {to ne moè izbe}i posle svega, jeste jedna vrsta ozbiqne politi~ke krize koju ja naslu}ujem, do koje }e do}i. Pe{i}: Ja bih samo htela da skrenem pa`wu da se u ~lanu 83. Ustava Srbije u ta~ki 1, predlaè Narodnoj skup{tini za kandidata za predsednika Vlade, po{to saslu{a mi{qewe predsednika ve}ine u Narodnoj skup{tini. Ne bih ja rekla da je tako. Sve je u wegovim rukama, kako ste zakqu~ili. Naravno, ima svoje ustavno ovla{}ewe, nadle`nosti koje poteze mora da povu~e, ali svi smo mi tu nekakvi politi~ki akteri i neko koga treba da saslu{a.
487
Bilo bi jako dobro i za mene bi po~eo jedan normalan dràvni~ki ìvot u Srbiji, da se pozovu predstavnici najja~ih stranaka na dogovor. Tada bi zapo~eo novi ìvot u Srbiji. Ja to ne o~ekujem da }e se desiti, ali mislim da bi tako trebalo. Jer to bi zna~ilo da na{a dràva po~iwe da dobija obli~je budu}e pravne dràve. Samo da podsetim na srpsku tradiciju, da se u vreme kada je Srbija bila u ratu, vladar konsultovao sa opozicijom, a da ne govorim o Nikoli Pa{i}u. îtajte zabele{ke Svetozara Pribi}evi}a da vidite kako se Aleksandar svaki ~as dogovarao sa opozicijom. Kakva je to dràva u kojoj je ovoliki broj bira~a glasao, a predsednik dràve ne ose}a potrebu da razgovara sa opozicionim predstavnicima i ne poku{ava da re{ava krizu u kojoj smo se na{li? Ko{tunica: Vi{e voli da razgovara o~igledno sa Frawom Tu|manom, u tome je ceo problem. Pe{i}: Pa jeste. Ali znate {ta, kada ja to budem videla, ja }u videti da smo se mi vratili nekoj normalnoj tradiciji, da se takav dràvni~ki ìvot vodi... Dr [e{eq: Ustav ne obavezuje predsednika Republike da razgovara sa svima. On je tu potpuno slobodan da odlu~i da li ho}e. Ali Ustav podrazumeva da predsednik Republike mora najsavesnije da obavqa svoju du`nost. Dakle, da ne sme da izbegava, ako se stvori neka parlamentarna ve}ina, da toj ve}ini poveri mandat za formirawe vlade. Na àlost, u ovom slu~aju nema te parlamentarne ve}ine. Ako socijalisti uspeju sa ove dve stranke nacionalnih mawina da formiraju vladu, predsednik Republike nema potrebu da poziva predsednike ili predstavnike opozicionih stranaka. On nema formalne potrebe. Da li je to moralno ili nije moralno, da li je uqudno, gra|anski uqudno ili nije, to je drugo pitawe. Ako on obezbedi podr{ku Ago{tona bar za jedno glasawe, i podr{ku ove dve koalicione {iptarske stranke iz leskova~ke izborne jedinice, onda je zavr{io posao za izglasavawe vlade. Kako }e posle vlada prolaziti u Skup{tini sa svojim zakonskim projektima, to je ve} drugo pitawe. Zaista je na pomolu nova, jo{ ozbiqnija politi~ka kriza. Kako }e se okon~ati ta kriza moèmo samo da naga|amo. Da li novim vanrednim izborima, da li vanrednim stawem, da li na neki drugi na~in, to }emo videti. Ali, o~igledno predsednik Republike poku{ava da odrì ovakvo nere{eno stawe oko odnosa snaga u Narodnoj skup{tini, dok jo{ neke stvari ne obavi, pa onda uz pomo} tih stvari da, eventualno, za par meseci poku{a da pre|e taj procenat od 50% u skup{tinskom telu na nekim novim izborima. To je mnogo realnija opcija od ovih o kojima smo do sada naga|ali. Voditeq: Da li vi o~ekujete da on ipak poveri mandat SPS-u? Mi}unovi}: Ja mislim da }e on to uraditi, da }e poveriti mandat SPSu. Oni jednostavno nemaju naviku da dele vlast i zato su raspisivali izbore i oni }e to poku{ati da izbegnu na svaki na~in. âk mo`da i ne}e biti odmah vidqiva ta koalicija, nego neka tre}a. Ali, oni }e poku{ati da zadrè apsolutnu kontrolu i apsolutnu vlast. Me|utim, veliko je pitawe {ta }e sa tim mo}i da se uradi. Paraliza parlamenta u stvari odgovara najvi{e predsedniku.
488
Voditeq: Niko ne}e smeti da ru~a, da se {eta po holovima... Mi}unovi}: Predsedniku }e odgovarati klasi~ni parlament kakav je ve} imao. Ako nema takav parlament, wemu jo{ uvek vi{e odgovara da ima paralizovan parlament koji ne}e mo}i na bilo koji na~in da postavqa odre|ena pitawa ili ograni~ava vlast predsedniku, da postavqa neugodna pitawa. Tako da je i to boqe, nego da se oformi neka parlamentarna ve}ina koja bi to ozbiqno shvatila i vratila politi~ki autoritet parlamentu. Najve}i problem kod nas i jeste {to mi, s jedne strane, imamo vi{epartijski sistem, ali nemamo pravi parlamentarizam, {to se ti~e bilo kojih odluka. Pogledajte na {ta li~i Savezni parlament! Osim onog obja{wewa koje smo sada ~uli, mislim da postoji i jedno drugo. Imamo situaciju da se Republi~ki Ustav smatra va`nijim od Saveznog ustava. To je paradoks, koji smo nasledili, naravno, iz Brozovog vremena kada su onda po Ustavu iz 74. godine republike zadràvale prava. To je i sada. Ina~e po Saveznom ustavu je jasno da se ne moè raspustiti ve}e parlamenta. Jer ti qudi nisu samo ~lanovi srpskog parlamenta, i ovde delegirani po nekom delegatskom sistemu, nego su oni verifikovali svoje mandate i u Saveznoj skup{tini. Prema tome, oni su savezni poslanici. Ne moraju da dolaze u Republi~ku skup{tinu, ali niko nema prava da ih li{i mandata saveznog poslanika. Jer su oni tu verifikaciju pro~itali u Saveznoj skup{tini. îst je skandal {to ne radi Savezna skup{tina, {to se ne sastaje u oba doma. To je jasno. Me|utim, ona se ionako smatra sasvim luksuznom, zbog neke debate ili zabave gra|ana, i dok se god tako bude shvatao parlament, ne shvata se ozbiqno ni narod. Jer narod je poslao predstavnike u taj parlament. Ako mi ne vratimo autoritet parlamentu, da on moè da ograni~ava bilo ~iju vlast, onda mi nemamo pravu demokratsku parlamentarnu dràvu. To je problem i zbog toga i ulazimo u ove krize u koje ulazimo. Pe{i}: Ja bih na kraju kazala ono {to je moje o~ekivawe. Ja tako|e smatram, da }e predsednik dràve poku{ati da pravi mawinsku vladu time {to }e, ili pre}utno dobiti koalicionog partnera, ili tako {to }e jednu od opozicionih stranaka poku{ati da uvu~e u koaliciju. Zna~i, to su za mene dve najrealisti~nije mogu}nosti. Ali, znate {ta, ja ne bih gledala tako pesimisti~no kako mi ovde ve~eras poku{avamo. Pogledajte, svaki zakon koji bude predloìla ta vlada, kako }e da pro|e i kako }e to mo}i. Da li }e skup{tina biti glasa~ka ma{ina da ba{ moè svaki zakon koga zamisle da pro|e u toj skup{tini? Ja nisam tako sigurna. Ovo moè da zna~i i po~etak stvarnog parlamentarnog ìvota. Jer kada opozicija u ovom broju pro~ita te zakone i kada ih bude analizirala, i kada bude raspravqala u parlamentu, bogami vide}emo da li se ne}e osvrnuti na to {ta }e taj broj opozicionih poslanika da kaè o tome ili ne, da li }e morati i da uzme neku primedbu u obzir, ili }e mo}i da pi{u zakone kako im padne na pamet. Prema tome, ja ne bih bila toliko skepti~na. Ali smatram ove dve mogu}nosti najverovatnijima. Mislim da u parlamentu ne}e biti lako. Mislim da }e biti pedagogije. Ko{tunica: Ja o~ekujem da }e predsednik Republike poku{ati da do te neophodne ve}ine do|e, ali nisam siguran da }e do we do}i. Ako do we
489
i do|e, mislim da }e to biti tesna ve}ina, da }e biti uvod u daqe krize u parlamentu i te{ko}e u wegovom funkcionisawu. To ne}e mo}i da bude dugove~an parlament. To je ne{to {to u te{kim socijalnim prilikama, ipak vodi daqe ka jednom procesu demokratizcije u Srbiji, procesu iznu|ene demokratizacije. Mislim ~upawe, onako na ka{i~icu izvla~ewe, malo po malo, tih demokratskih promena. Tako se sve de{ava u Srbiji. Ovih dana sam pro~itao jedan naslov iz strane {tampe koji vrlo dobro oslikava tu situaciju u kojoj se mi sada nalazimo Opozicija je ugurala nogu u vrata. îni mi se da se u ovom trenutku to moè re}i vi{e nego ikada ranije. To jeste sada{wa situacija i ona je korak napred u odnosu na decembarske izbore 92. godine, kao {to su ti izbori bili veliki korak napred u odnosu na izbore 90. godine. Dr [e{eq: Ja bih pomenuo jo{ jedan problem. Na àlost, ovakva farsa od parlamenta ne obe}ava ni{ta dobro gra|anima Srbije, ni Srbiji u celini. Mislim da ne}e mo}i tu da bude bitnog pomaka u re{avawu ekonomskih problema, socijalne bede itd. Ova }e skup{tina se istro{iti u unutra{wim me|ustrana~kim sukobima, i ne}e obezbediti efikasno sanirawe vlade, ni stabilne uslove u kojima bi se skup{tina najvi{e bavila onim poslovima koji su joj po Ustavu odre|eni kao primarni. To je dono{ewe zakona. Ovde }e, po mom mi{qewu, oko svakog zakonskog projekta biti mnogo vi{e rasprave i mnogo neizvesnijih ishoda nego {to je ikada to do sada bilo. Voditeq: Bi}e mnogo izgubqenog vremena. Dr [e{eq: Dobro, ja ne bih àlio izgubqeno vreme narodnih poslanika. Ni u jednoj zemqi na svetu se to vreme ne àli. Ali bojim se da }e efekti rada ovog parlamenta biti minimalni. Tako da to nije ne{to {to ohrabruje. Voditeq: Nismo ba{ bili puno optimisti~ni ve~eras. Pe{i}: Ja bih poslala jo{ jednu poruku, ja bih htela da u ime DEPOSa i Gra|anskog saveza ~estitam sutra{we Boì}ne praznike onima koji slave. To su me molili iz moje stranke i iz DEPOS-a da poru~im. Jer je red da mislimo i na one koji sutra slave. Dr [e{eq: Ima li takvih kod nas? Mi}unovi}: Naravno, ~estitamo svim gra|anima Srbije koji sutra slave Boì}. I naravno, onima koji }e ga slaviti kasnije. I Novu godinu. Istovremeno da ute{im one koji su mislili da }e Demokratska stranka biti jedan od mandatara mislim da ne}e. Mi {tedimo na{e kadrove, ne bismo wih `rtvovali jednoj vladi koja bi bila tako kratkotrajna, kao {to }e verovatno biti ova vlada. Voditeq: Hvala vam puno {to ste u~estvovali u emisiji. Po{tovani gledaoci, prijatno ve~e!
XII RADIO PARLAMENT

Radio Politika, 23. januar 1994. godine Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti o~uvawu suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ostvarivawu qudskih i gra|anskih sloboda i prava, po{tovawu i odbrani Ustava i zakona, o~uvawu mira i blagostawa svih gra|ana Republike Srbije, i da }u savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje du`nosti. Desilo se ono {to su upravo pojedinci hteli a to je deveti, koji je bio svima nama ispred o~iju i krv. Pitam vas, kolege iz opozicije, da li osim krvi imate neki drugi domet rada. Dozvolite, molim vas, da minutom }utawa jo{ jedanput odamo po{tu poginulim. Neka im je slava. Najve}i problem je ~ovek u procesu rada, ~ovek po svojoj prirodi nije pogodan za proces rada. On nema snagu dana{we ma{ine, on nema mo} pam}ewa dana{weg kompjutera, on nema brzinu reagovawa dana{weg sistema. On je, dakle, najboqe da se izbaci iz procesa rada i to se ~ini u rezultatu automatiza cije. Voditeq: Dobro jutro, po{tovani slu{aoci. Dobro nam do{li. Ovo je redovno nedeqno izdawe Politikinog Parlamenta. Upravo smo vas podsetili na vreme pre|a{we. Iz priloènog vaqa izvu}i zakqu~ak: desilo se, ne ponovilo se. A u ponedeqak, posle tromese~ne pauze, Srbija dobija i tre}u vi{estrana~ku skup{tinu koja }e okupiti poslanike pet stranaka i dve koalicije. Do sada su predsednici skup{tine birani iz Socijalisti~ke partije Srbije, a potpredsedni~ka mesta pro{le godine dobila su i dva radikala. Kako }e biti ovoga puta, tek }e se videti. Ali, imaju}i u vidu novi odnos snaga u skup{tini, trebalo bi o~ekivati da u predsedni{tvo u|u predstavnici vi{e vode}ih stranaka. Posle svakog konstituisawa nove Skup{tine, kako je predvi|eno republi~kim Ustavom, bira se i nova Vlada. Kandidata za predsednika predlaè predsednik Republike. Ali, po{to saslu{a mi{qewe predstavnika ve}ine u skup{tini. Prilikom konstituisawa Skup{tine po~iwe i procedura za formirawe Vlade. Ali nije utvr|eno u kom roku to treba da se u~ini. Vlada je izabrana ako je za wen izbor glasala ve}ina od ukupnog broja poslanika, odnosno wih 126. Kako nijedna stranka nema apsolutnu ve}inu, izbor vlade moè da bude i prvi kamen spoticawa ukoliko se u me|uvremenu ne postignu neki me|ustrana~ki dogovori. A sada vi{e o doga|aju nedeqe. Predsednik Republike Srbije, Slobodan Milo{evi} zapo~eo je u petak susrete sa politi~kim liderima stranaka, {efovima poslani~kih grupa u novoj Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Predsednik èli da se upozna sa wihovim pogledima na rad budu}e Skup{tine u kojoj i{~ekuje vi{i stepen odgovornosti i politi~ke kulture. Prilikom dono{ewa odluke o kandidatu za predsednika nove Vlade, predsednik Milo{evi} insistira}e na vladi narodnog jedinstva, koju treba da sa~iwa491
490
vaju najsposobniji qudi, bez obzira na strana~ku pripadnost ili nepripadnost. Ovo vreme i te{ko}e sa kojima je zemqa suo~ena, isti~e predsednik Milo{evi}, zahtevaju od svih da mobili{u svoje snage i sposobnosti u interesu ekonomske i politi~ke stabilnosti zemqe, u interesu Srbije i svih wenih gra|ana, kaè se na kraju saop{tewa iz kabineta predsednika Republike. Pa da se podsetimo kako je to izgledalo. Na po~etku }ete ~uti generalnog sekretara Socijalisti~ke partije Milomira Mini}a. Mini}: Predsednik Milo{evi} je posle prvih vi{estrana~kih izbora, posle drugih vi{estrana~kih izbora a i danas, videli ste, sasvim otvoreno i sasvim jasno insistirao na ujediwavawu politi~kih snaga u Srbiji, kako je definisana vlada narodnog jedinstva. Mi smatramo da su se, posle triput odrànih vi{estrana~kih izbora u Srbiji, stekli uslovi da mi pro|emo te prave, rekao bih de~je bolesti parlamentarnog ìvota u Republici i da nastojimo da vodimo takvu politi~ku borbu da se snage u Srbiji ujediwavaju. Predsednik se uvek zalagao, i na prethodnim izborima, da kada je re~ o sastavqawu republi~kih vlada, mi budemo otvoreni za ulazak qudi u vladu, po tome {to su to kompetentni qudi, {to su to qudi koji u ovom vremenu uspe{no re{avaju probleme. Tako da i ovu vladu narodnog jedinstva shvatamo sasvim otvorenom za najkompetetnije i najstru~nije qude koji }e se okupiti u jednoj takvoj vladi da re{avamo i ekonomske i socijalne i politi~ke probleme sa kojima smo suo~eni. Mi smatramo da su posle onih izbora stvoreni uslovi da se unapredi parlamentarni ìvot u Republici, da imamo jedan parlament gde }e se stranke takmi~iti u iznalaèwu ovih zakonskih re{ewa koja }e najboqe re{avati ekonomske i socijalne interese na{eg naroda, kako smo rekli za Srbiju. Tako da politi~ki ìvot smatramo kao na~in da se stranke sukobqavaju oko tih projekata. Treba da imamo u parlametnu takmi~ewe u projektima, gde }e se su~eqavati argumenti, gde }e se uvaàvati argumenti, a ne druga~ije. Smatramo da }e parlament vr{iti svoju funkciju. Mi smatramo da sada prednost ima konstituisawe republi~kog parlamenta. O~ekujem kao najja~a politi~ka stranka, jer mi smo na ovim izborima ubedqivo pobedili, da }e predsednik imati sasvim u vidu da mandat poveri nekom iz Socijalisti~ke stranke. Mi sada }emo videti kako }e, na kakav }e odjek nai}i poziv da se sastavi vlada narodnog jedinstva. I zavisno od tog koncepta, narednih dana, posle konstituisawa parlamenta, razgovara}e se o vladi. Voditeq: S obzirom da su se svi danas sloìli sa gospodinom Milo{evi}em da treba da do|e do tolerantnijih odnosa u novonastalom parlamentu, zbog ~ega socijalisti decidirano odbijaju a i gospodin Milo{evi} kako smo danas ~uli da predsednik Skup{tine bude neko iz opozicije? Mini}: Mi smatramo logi~nim da kao najja~a politi~ka stranka predloìmo kandidata za predsednika parlamenta. I da }e o tome parlament odlu~ivati. Smatramo da }e se u Srbiji unaprediti politi~ka kultura. Mi jesmo politi~ki protivnici, ali }emo se na ovom balkanskom prostoru, posle svih ovih prvih lekcija iz vi{estrana~kog ìvota, su~eqavati sa argumentima i tako se boriti za poverewe naroda. Jer mi smo za tri godine
492
imali triput izbore i mi smo shvatili i kao stranka koja je osvojila najvi{e glasova, da je sada Srbiji potreban veliki rad. I takav politi~ki ìvot da }emo u parlamentu odlu~ivati ko }e biti predsednik, ko }e biti potpredsednik. Nadamo se da }e se stvoriti takvi uslovi da sve stranke se podjednako iskaù, da proìvimo jedan mandat i da se posle toga borimo za poverewe bira~a. Voditeq: A sada }emo ~uti gospodina Zorana \in|i}a, nosioca svih lista Demokratske stranke, koji je, tako|e, bio na razgovoru kod predsednika Slobodana Milo{evi}a. Ovaj razgovor }e ne{to duè trajati, odnosno koliko i prethodni segment razgovora sa gospodinom Mini}em, jer je gospodin Zoran \in|i} danas u Novom Sadu, te ne}e mo}i da se ukqu~i u na{u emisiju. \in|i}: Nismo razgovarali o personalnim re{ewima, razgovarali smo o principu na kome }e biti zasnovana ta vlada. Predlog i stav na{e stranke je poznat od ranije, mi se zalaèmo sa diskontinuitet, za promene. Nismo spremni da podrìmo nijednu koncepciju u kojoj ne}e na jasan na~in da budu izraène promene i na~ini vladawa i personalno. To zna~i da mi smatramo da u ovom trenutku u Srbiji nijedna stranka ne moè na sebe da preuzme odgovornost, pogotovo ne stranka koja je do sada imala priliku da formira vlade. I stav na{e stranke je da nova vlada i program nove vlade moraju da se jasno razlikuju od svega onoga {to smo imali do sada. Predsednik je izrazio, kako da kaèm, voqu da budu}a vlada bude sastavqena od qudi bez obzira na strana~ku pripadnost, da to bude neka vrsta vlade narodnog jedinstva da to bude jedna vlada koja }e mo}i da dobije podr{ku svih stranaka i da }e wen program biti nadstrana~ki program re{avawa ekonomskih, socijalnih problema i dovo|ewa u red onih slu`bi koje su neophodne za ìvot gra|ana. U razgovoru je prili~no jasno bilo re~eno da mandatar mora da bude neko ko moè da bude ~ovek konsenzusa. To zna~i u svakom slu~aju je jasno da je jedan krug qudi iz toga iskqu~en, ali ja se nadam da postoji, kada iskqu~imo taj krug qudi, da postoji jo{ jedan znatan broj qudi koji mogu da uìvaju poverewe najve}eg dela stranaka u parlamentu. Zna~i, uslov je da to zaista bude li~nost od integriteta i da to bude li~nost u ~ijoj }e biografiji biti sadràn neki deo garanacije da }emo imati promene. Nije bila pomenuta nijedna li~nost, ni u samoj vladi ni kao mandatar, jer je to bio razgovor o koncepciji nove vlade. Mi se zalaèmo za to da predsednik Skup{tine bude iz redova opozicionih stranaka. Mi posmatramo opoziciju kao jedan jedinstven blok, i nadamo se da }emo uspeti svojim glasovima to i da ostvarimo. Predsednik je po{ao od stanovi{ta da najve}a stranka ima pravo na predsednika Skup{tine, a da ostale stranke imaju pravo na potpredsednika Skup{tine. Tuje mala razlika u pristupu. Mi ostale stranke ne posmatramo kao koaliciju, ali ih ipak posmatramo kao protivteù Socijalisti~koj partiji Srbije. I nadamo se da }e to gledi{te da prevlada. Ali Socijalisti~ka partija Srbije }e predloìti svog predsednika i poku{a}e da dobije predsednika Skup{tine.
493
Dogovorili smo se da DEPOS, koji ima najvi{e poslanika unutar opozicije, predloì svog kandidata i da mi ostali tog kandidata podrìmo. Ja sam pozitivno iznena|en tim konceptom vlade koja ne}e biti socijalisti~ka, koja ne}e biti ni mawinska, ni socijalisti~ka, niti koaliciona u smislu da se traì za Socijalisti~ku partiju neka podr{ka da bi dobila ve}inu u parlamentu. Zna~i neka mala koalicija, to sam sada prvi put ~uo i to je stanovi{te koje smo mi kao stranka jo{ pre izbora zastupali. Treba videti, naravno, realizaciju toga. Va`no je kako }e personalno to re{ewe izgledati. Jer koncept je u redu, ali nije sve u konceptu. Mi }emo traìti jednu beskompromisnu kontrolu finansija, medija i unutra{wih poslova. To ne zna~i da moraju da budu ~lanovi na{e stranke, ali }emo traìti da stranke imaju kontrolu bez ostatka u tim oblastima. Ako ne budemo bili u prilici da 24 sata kontroli{emo rad banaka, da kontroli{emo rad Narodne banke i svih finansijskih instituta koji su va`ni za monetarnu politiku, ako ne budemo mogli da kontroli{emo rad dràvnih medija, i ako ne budemo mogli da kontroli{emo rad policijskih slu`bi koje rade na suzbijawu kriminala, pre svega u privredi, onda nema nikakvog smisla govoriti o novoj vladi, o novoj politici, o novoj koncepciji. Onda je to nastavak stare politike. Voditeq: Kod predsednika Milo{evi}a, na razgovoru je bio i predsednik Zajednice vojvo|anskih Ma|ara, gospodin Andra{ Ago{ton. ûjmo ga. Ago{ton: Razgovor je bio takav da se odnosio na mogu}e u~e{}e same na{e organizacije u ukupnom radu Skup{tine. Dogovorili smo se, u stvari to nije ni bio dogovor, ve} smo konstatovali da je neophodno da skup{tina u ovom sastavu bude {to tolerantnija, {to spremnija na dogovore ba{ s obzirom na sastav, s obzirom na rezultate izbora. Mislim, tu smo se sloìli, da je, mada sam ja tu ideju sada prvi put ~uo, da je dobra ideja o izboru vlade narodnog jedinstva, u kojoj bi bili stru~waci, qudi iz razli~itih partija. Mislim da je neophodno da ba{ u ovom momentu, u ovo vreme, do|e do takvog jedinstva koje }e obezbediti izlazak svih nas iz ove te{ke situacije u kojoj se nalazimo. Samo da kaèm da smo imali, jo{ prilikom pro{lih izbora, jedan op{ti stav da bismo mogli da u~estvujemo i u vladi i u strukturi vode}e skup{tinske strukture, pod uslovom da su tu i druge stranke iz opozicije. Posebno na ove najve}e. Mi smatramo da s obzirom na na{e zahteve, nama je i pozicija opozicija. Zna~i, to {to mi traìmo, a to je ta trojna, trostruka autonomija, za tu ideju nemamo podr{ku zasada ni u jednoj partiji. No, mi smo istrajni, smatramo da }e ukupni uslovi biti takvi da }e do}i do saznawa, da }e sazreti jedan stav u svim va`nim politi~kim snagama u Skup{tini Srbije i da je to jedan izlaz koji }e nas sve pomeriti prema Evropi. Mi smo se ve} ranije opredelili za to da ne èlimo da budemo jezi~ak na vagi i mislim da za to postoje odgovaraju}i postupci da to ostvarimo. Mi }emo to i ostvariti. Voditeq: Na vezi je i gospodin Vuk Dra{kovi}. Dobro jutro! Dra{kovi}: Dobro jutro. Voditeq: Gospodine Dra{kovi}u, odavno u Beogradu nije uprili~en takav politi~ki spektakl kakav je bio u petak razgovor predsednika Sr494
bije sa politi~kim liderima. Sada, kada su se utisci slegli, kakve zakqu~ke donosite? Zbog ~ega je Milo{evi} to ba{ sada u~inio? Neki kaù da je bio prite{wen. Dra{kovi}: Ne bih ja ulazio u to zbog ~ega je on to u~inio, niti bih izigravao vra~aru i bavio se time da li je to u ovom trenutku zato {to je bio prite{wen, ili {to je bio ote{wen. Ne znam. Ja samo znam za rezultat tog razgovora. Ja znam da je dva dana uo~i prve sednice novoga republi~kog parlamenta, i dakle... po tom razgovoru koji je ovako medijski predstavqen kao doga|aj od izuzetnog zna~aja, TV Bastiqa udarila po opoziciji, po demokratskoj opoziciji prqavije, primitivnije i sramnije nego {to je to ~inila ikada. Videli ste sino} ono dno qudskog i novinarskog be{~a{}a iz usta prve pquva~ice Televizije Milijane Baleti}. Ne bih ja ovo pomiwao, da u tom razgovoru sa predsednikom Milo{evi}em koji sam imao nije bilo re~i upravo o televiziji i takvim emisijama za koje sam ja wemu rekao, ne da su sramotne, ne da su protiv novinarske i profesionalne i svakakve etike, nego i da se takve emisije snimaju danas u svetu jedino u Srbiji, da u svakoj afri~koj zemqi gde je do{la televizija ima vi{e profesionalnosti, ima vi{e objektivnosti i vi{e istine. Voditeq: Gospodine Dra{kovi}u, kakvo je va{e mi{qewe o predlogu Milo{evi}evom da se formira vlada narodnog jedinstva? Dra{kovi}: Ne}u ni{ta ja da razmi{qam, ni o vladi, ni o bilo ~emu, jer je prava vlada, ja u klin vi u plo~u, prava vlada u ovoj zemqi, jedina vlada u ovoj zemqi je jedan ~ovek, televizija, i ni{ta drugo. Ovo drugo su sve parada, svatovi, nema to nikakve veze. Ja sam wemu dugo pri~ao o toj televiziji, konkretno navodio da ga podsetim na neke emisije. Rekao je, poku{ao je da uzmakne rekav{i da je on dosta zauzet ~ovek, da ne gleda televiziju. Kada je u kancelariji ne gleda je, kada je ku}i umoran je, pa je retko gleda. Posle se ispostavilo da redovno ne ~ita ni novine. Onda sam ja morao, je li tako, da ga do detaqa upoznam sa nekim emisijama. Rekao je doslovce da sa tim {tetnim i sramnim emisijama treba prekinuti. Pogledao me je u o~i, nasmejao se i rekao ja sam ~ovek od principa i od re~i. Ako vam kaèm da takvih emisija vi{e ne}e biti, onda ih ne}e biti. I evo sada ~im zavr{im ovaj razgovor, naloì}u dole (pokazao je prema Takovskoj 7), da se sa time prekine. I sutradan, dakle sino}, je li on naloìo, nije ni naloìo, ili podloìo ja to ne znam, znam {ta je rekao, Milijana Baleti} je odigrala najprqaviju wenu ulogu do sada, pa je tako uspe{no da kaèm ubremqen, pripremqen teren da novi parlament zapo~ne u atmosferi demokratske tolerancije. Dok je te televizije, takve i toga, o nikakvim vladama, o nikakvim parlamentima, o bilo ~emu u Srbiji ne treba raspravqati. Od tog marta 1991. godine, pa do danas svi veliki neredi u Srbiji, u Beogradu, demonstracije, `rtve padale su zbog te televizije. Ja mogu da verujem, odnosno takav sam ~ovek, mogu ~ak da kaèm: pa jeste, mo`da i ne gleda ~ovek televiziju. Ali mora da zna da su qudi ginuli demonstriraju}i protiv te televizije i wene politike, pa se mogao zainteresovati da vidimo kakva je ure|iva~ka politika, ko vodi tu televiziju kada ovoliko u prestonici qudi ginu zbog toga.
495
Voditeq: Gospodine Dra{kovi}u, ako trenutno niste spremni da razmi{qate o vladi ili bar ne sa nama ovde, danas, recite nam koje }e biti va{e prve inicijative u parlamentu? Dra{kovi}: Znate {ta, ja sam samo poku{ao da, ja mogu da govorim o vladi, i o svemu, ali to je besmisleno. Voditeq: Delujete dosta rezignirano. Dra{kovi}: Prve inicijative tog novog parlamenta moraju da budu promena zakona o televiziji. To je vrhovni i dràvni i nacionalni interes. Da se to maligno tkivo koje truje ìvotnu sredinu u Srbiji ve} nekoliko godina kona~no jednim hirur{kim rezom, zakonskim rezom odstrani. Voditeq: Mislite li da }e to biti mogu}e? Dra{kovi}: Zavisi, pravo da vam kaèm, od broja 127. Broj 123 }e dobiti naredbu da to brani. Ali, nesre}a je {to i ovaj broj 127, dakle ovih qudi koji predstavqaju te dve tre}ine gra|ana Srbije koji nisu glasali za Socijalisti~ku partiju Srbije, zaboravqaju, bojim se da }e neki zaboraviti, na odgovornost, na obavezu prema te dve tre}ine gra|ana Srbije, pa }e se glavni posao svr{avati, ne znam da li }e ti neko obe}ati ovo, ili }e ti neko obe}ati ono, ali zna se ko je neko u prilici da obe}ava. Vi ste primetili da sam ja rezigniran. Znate {ta, nisam ja naivan ~ovek. Posle susreta sa predsednikom dràve, da sada proglasimo e re~eno je da }e biti atmosfera tolerancije u parlamentu, van parlamenta. O tome smo se dogovorili. Da teìmo narodnom jedinstvu, naravno da smo se i o tome dogovorili. Sada }e tako biti. A samo jedan dan posle toga da bude gore nego {to je bilo pre toga, onda shvatate da ne znate {ta ste tamo radili, ~emu. Onda po~iwete shvatati zbog ~ega su uvedene sankcije protiv nas. Jer ako je ovako, a tako ~itamo u stranim novinama da otprilike jeste, da se u o~i govori jedno, opu{teno, nasmejano, {armantno kako sam ja rekao po izlasku zaista od predsednika, jer takva je atmosfera spoqa posmatrano bila, a ako se odmah posle toga radi sasvim suprotno i potire sve ono {to je re~eno, onda je to moglo da pro|e dva meseca, tri meseca, godinu dana, ali posle toga je morala da usledi neka sankcija. Voditeq: Recite mi, verujete li u mogu}nost da predsednik skup{tine bude predstavnik opozicije, i da li se DEPOS ve} odlu~io ko }e biti kandidat? Dra{kovi}: Ko }e biti kandidat DEPOS-a zna}e se verovatno ve~eras. To DEPOS-u pripada i DEPOS }e imati svoga kandidata. A da li }e taj kandidat postati predsednik skup{tine, to ne zavisi od Socijalisti~ke partije Srbije nikako. To iskqu~ivo zavisi od opozicije. Ako opozicija bude na visini odgovornosti, bez obzira {to mi nismo ujediweni, {to jedni predstavqaju ovu partiju, onda }e u ponedeqak opozicija uspeti da dobije svoga predsednika skup{tine, a Srbija u tom slu~aju moè da ra~una da }e veoma brzo sve biti druga~ije, mislim {to se ti~e skup{tine, {to se ti~e televizije, odnosa koje je do sada trovao taj ekran, sasvim druk~ija situacija bi bila, {to bi posle to odmah olak{alo procese i druk~iji bi odnos bio i na{ prema toj vladi, itd. Voditeq: Dakle, opozicija danas treba da donese odluku, odnosno DEPOS, ko }e biti kandidat? Pri~a se da biste to mogli vi da budete.
496
Dra{kovi}: Ve~eras u 20 ~asova, kod [ehera, u kancelariji predsedni{tva SPO zakazan je taj zavr{ni sastanak lidera opozicije. Mada smo se mi do sada dva-tri puta sastajali, i taj dogovor je apsolutno postignut, da svi podrè, to je i Ago{ton rekao, predstavnika DEPOS-a. A ko }e biti predstavnik DEPOS-a, mi }emo odlu~iti ve~eras. Voditeq: Gospodine Dra{kovi}u, hvala najlep{e {to ste se druìli sa Radio Politikom, prijatno. Po{tovani slu{aoci, sa nama u studiju su gospodin Dragoqub Mi}unovi}, predsednik Demokratske stranke, gospodin Dragoqub Popovi}, republi~ki poslanik iz pro{log a i budu}eg parlamenta iz Demokratske stranke Srbije, i predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Dobar dan, dobro nam do{li. ûli smo izlagawe predsednika DEPOSa, gospodina Vuka Dra{kovi}a. Ja bih volela da ga prokomentari{ete. Kaèm, tema nedeqe je ovaj razgovor sa predsednikom, razgovor predsednika Milo{evi}a sa nosiocima lista i {efovima poslani~kih klubova u parlamentu koji }e po~eti sa radom u ponedeqak. Koliko je taj razgovor, po vama, bio zna~ajan i da li ima mesta ovakvoj rezignaciji? Mi}unovi}: Ja ne znam o ~emu su razgovarali gospodin Dra{kovi} i gospodin Milo{evi}, koliko srda~no, koliko {armantno. To je stvar wihovih utisaka. I ne znam {ta se to mene posebno ti~e, osim da mogu da pozdravim da qudi razgovaraju u ovoj zemqi. I kada sam ja nekada razgovarao, tome se pridavao uvek negativan znak. Za{to bi se razgovaralo? Nadam se da su svi zakqu~ili da je normalno razgovarati. Naravno, mo`da su to impresije posle prvih razgovora, ali ovo o ~emu su razgovarali i to {to je predsednik Milo{evi} pomiwao, to je ideja koja je bila jako stara i koja je testirana nekoliko puta. Jo{ 1990. godine smo predstavnici SPO-a i Demokratske stranke, gospodin Rakiti} i ja, vodili razgovore sa gospodinom Milo{evi}em i tada smo ga uveravali da ako èli neki nacionalni i gra|anski konsenzus ovde i ako èli da se prema spoqa predstavi kao da je to ideolo{ki neutralna vlada, da treba da se organizuje vlada nacionalnog jedinstva. Me|utim, tada je do{lo do o~iglednog nesporazuma. Ja sam mislio da to treba da bude vlada koja }e imati program sastavqen na osnovu konsenzusa svih politi~kih faktora i da onda na ~elu te vlade bude li~nost koja bi u tom pogledu mogla da predstavqa konsenzus ili da bude neutralna, a nikako da bude iz socijalisti~ke vlade. Na to je odmah sko~io gospodin Bora Jovi}. Nema od toga ni{ta, mi smo ve}ina! Ta vlada mora da sprovodi program ve}inske vlade, predsednik vlade mora da bude socijalista, itd. Onda sam se ja zahvalio. Bilo je tu raznih ministarskih ponuda i potpredsedni~kih itd. Ja sam rekao da nema smisla da mi budemo ukras toj vladi. Da delimo odgovornost a da nemamo nikakav uticaj na politiku te vlade ni to. Tada je to propalo. Posledwi razgovor koji sam imao sa gospodinom Milo{evi}em tako|e se ticao vlade. Mi smo to tada zvali prelaznom vladom. Ona bi u svakom slu~aju trebalo da predstavqa vladu narodnog jedinstva, ali je razlika u tome {to je ta vlada bila, tako sam mu ja to i predstavio, vremenski ograni~ena na {est ili devet meseci. I onda je ona trebalo da prvo po497
liti~ki stabilizuje prilike u zemqi. Da stvori jedan ekonomski program, da se pripreme izbori, da se pogledaju izborni zakoni, da se uredi stawe na televiziji i da se u takvom miru, koji bi ve} primirio situaciju i spre~io neke velike zaokrete ekonomskih eksplozija itd., posle toga raspi{u izbori. Predsednik Milo{evi} je rekao da }e o tome razmisliti, da je to interesantna ideja, ali sutradan ili posle par dana je raspustio skup{tinu. Da bi sada do{ao sa tom istom idejom! Me|utim, ja se bojim da to nije ona ideja koju sam ja predlagao, nije prelazna vlada narodnog jedinstva. Ja mislim da je to ona ista ideja koju je on nama nudio 1990. godine. [to zna~i, predsednik skup{tine }e biti socijalista, predsednik vlade }e biti socijalista. Socijalisti su napravili svoj program sa gospodinom Avramovi}em. A {to ne bi neko iz opozicije imao neku ministarsku fotequ, u~estvovao tu malo u vlasti i podelio odgovornost za taj program, i za sve ostalo? Da li }e opozicija to kriti~ki razmotriti ili ne}e, jer vlada narodnog jedinstva jeste narodnog jedinstva ako u~estvuju sve politi~ke parlamentarne stranke. Ako jedna ne u~estvuje, to ve} nije vlada narodnog jedinstva, nego je koaliciona vlada. Ta koalicija moè da bude velika, moè da bude mala, bilo kakva. Ja mislim da ve} po samom izboru sagovornika, gospodin Milo{evi} igra ve} odre|enu ulogu i unutar opozicionih stranaka. I da ta vlada, ako se i sastavi, moè biti vlada po wegovom ukusu i bi}e pre svega koaliciona. Ona moè da bude dobra, moè da bude uspe{na, ne èlim ni{ta unapred da kaèm, ali ne}e biti vlada narodnog jedinstva. Voditeq: Gospodine [e{eq, da li i vi delite ovo mi{qewe, s obzirom da va{ predstavnik nije oti{ao na razgovor kod gospodina Milo{evi}a? I zanima me da li nije oti{ao uz va{ blagoslov? Dr [e{eq: Mi smo odlu~ili u rukovodstvu Srpske radikalne stranke da sa Milo{evi}em nema nikakvih razgovora sve dok traje blokada srpskih radikala na dràvnoj televiziji. Zaista ne znamo o ~emu bismo razgovarali! Ja razumem za{to je gospodin Vuk Dra{kovi} jutros rezigniran. Voditeq: Sada se potpuno slaète, kada su mediji u pitawu? Dr [e{eq: Ne bih to hteo. Ne{to sam drugo hteo da kaèm. Gospodin Dra{kovi} je bio previ{e eufori~an u petak. A posle svake euforije po pravilu dolazi rezignacija. A mi iz Srpske radikalne stranke niti smo ikada bili eufori~ni, niti smo ikada bili rezignirani. Nemamo razloga ni za euforiju, ni za rezignaciju. Za razliku mo`da od Dra{kovi}a, ja sam se ~e{}e susretao sa Milo{evi}em pa sam ga boqe upoznao, i odmah sam znao kojim }e se trikovima posluìti na tom sastanku u petak i kako }e poku{ati da obrlati te opozicione ~elnike koje je pozvao na razgovor. Tu za nas nema nikakvih nepoznanica. [to se ti~e formirawa vlade, kao {to pro{le godine kada je Dobrica ]osi} po istom planu pozvao predstavnike svih stranaka u Palatu federacije to nismo prihvatili, nemamo razloga ni ove godine da prihvatimo. Te vlade se obi~no formiraju pred predstoje}e velike doga|aje, pred ratove recimo, ili pred prve parlamentarne izbore itd, u situacijama u kojima tek treba da se utvrde pravila igre. Ovde su bili parlamentarni izbori, na tim parlamentarnim izborima se iskristalisalo nekoliko po498
liti~kih stranaka i sada treba jednostavno postupiti u skladu sa Ustavom i sa zakonom. Onaj ko je dobio ve}inu treba da formira vladu. Po{to nijedna politi~ka stranka nije dobila ve}inu, onda treba da se iznalaze mogu}nosti za formirawe koalicione vlade. Sve ostalo je sme{no. Vlada narodnog jedinstva, nacionalnog spasa i kako }e ih sve jo{ nazvati, sve su to sme{ne stvari. Treba da se formira vlada u skladu sa Ustavom. Ako su socijalisti u stawu da na|u koalicionog partnera, neka formiraju vladu. Mi nemamo ni{ta protiv. Ako nisu, a nije ni opozicija, nas uskoro ~ekaju novi skup{tinski izbori za Skup{tinu Srbije. [to se ti~e predsednika Skup{tine, ta~no je da su se predstavnici opozicionih politi~kih stranaka u nekoliko navrata sastajali i da smo o tome razgovarali, da smo postigli na~elan dogovor da se iz opozicije kandiduje predsednik Narodne skup{tine. Ali ja se tu ne bih sloìo sa gospodinom Dra{kovi}em da to mesto pripada DEPOS-u. Mi smo se dogovorili da traìmo li~nost iz DEPOS-a, ali to ne pripada DEPOS-u. Po prirodi stvari to pripada socijalistima, jer su oni zaista najve}a stranka. Ali, mi se sada dogovaramo kako da ve}im brojem poslani~kih glasova u Narodnoj skup{tini to preimu}stvo socijalista ukinemo. Prema tome, ne moè DEPOS da odlu~uje ko }e biti taj kandidat, to bismo morali da odlu~imo svi zajedno. A to mora biti li~nost, mi nemamo ni{ta protiv da bude iz DEPOS-a, jer DEPOS zaista ima najvi{e poslanika, ali to mora biti li~nost koja je prihvatqiva za sve ~etiri opozicione stranke. Ako takav dogovor ve~eras postignemo, onda }emo iza}i sa tim zajedni~kim kandidatom. Ako ga ne postignemo, opet mi ne}emo biti rezignirani kao stranka. Mi smo odlu~ili u svim varijantama da ostanemo opoziciona stranka u parlamentu. Voditeq: A ho}e li va{a stranka prihvatiti Vuka Dra{kovi}a za to mesto predsednika? Dr [e{eq: Ne}emo o tome unapred da razgovaramo. Ve~eras je taj sastanak, pa }emo da vidimo. Ali, mi smatramo da ne bi bilo dobro da to bude predsednik neke od ovih opozicionih stranaka. Treba da bude neka li~nost koja se nije ba{ mnogo eksponirala u javnosti, ili neki izraziti pravni stru~wak koji }e posti}i zavo|ewe izvesnog parlamentarnog reda u Narodnoj skup{tini. Dakle, po{tovawe principa elementarnih demokratskih principa zakona, poslovnika o radu itd. Ako mene pitate da se izjasnim u pogledu li~nosti, i ako to treba da bude li~nost iz DEPOS-a, recimo, mislim da bi mogao biti Milan Mikovi} ili Du{an Mihajlovi}, ili neko od tih qudi, dakle, koji nisu neprekidno bili u prvom planu, koji nisu neprekidno u~estvovali u svim tim konfrontacijama, ali za koje smatramo da su ozbiqne li~nosti i da bi taj posao dobro obavile. I ono {to je jo{ va`no, ako postignemo dogovor po tom pitawu, ne sme nekome biti ciq ni{ta mimo onoga {to je zajedni~ki interes sve ~etiri stranke. Na{ je zajedni~ki interes da se odmah donesu normativni akti kojima bi se nadomestili nedostaci demokratske procedure u parlamentu. Novi zakon o radiju i televiziji i ~itav niz drugih sistemskih zakona, recimo zakon o izborima, zakon o politi~kim partijama, zakon o izbornim jedinicama, itd. Ako neko sada èli da jo{ ne{to postigne, {to je korisno za wegovu stranku kroz sve ovo, odmah }e u opoziciji do}i do nesporazuma.
499
Znate, mi smo stranka koja ne}e da podlegne ni~ijem pritisku. Mi imamo svoj stav i mi }emo taj svoj stav zastupati. Spremni smo na kompromise, ali ti kompromisi nikada ne smeju da budu na {tetu na{eg politi~kog, ekonomskog i socijalnog programa. Gde je to u direktnoj koliziji sa na{im programskim ciqevima, mi u takve sporazume ne}emo ulaziti. Voditeq: Gospodine Popovi}u, predsednik va{e stranke nije oti{ao u petak na razgovor kod gospodina Milo{evi}a. Ho}e li se ne{to po tom pitawu promeniti? Popovi}: Ja ne znam, bilo je nekih problema sa pozivom. Mi ne moèmo ulaziti u to koga }e predsednik Republike zvati, a koga ne}e. Premda bih se usudio da tvrdim da je predsednik Republike u jednoj stvari po{tovao parlamentarno na~elo, pozvao je na odvojen razgovor, tako se to i radi, predstavnike stranaka, ali u drugoj stvari je prekr{io parlamentarno na~elo. Zvao je odre|ene li~nosti iz stranaka, me{ao se, dakle, u wihov unutra{wi strana~ki ìvot, umesto da zove u svakom slu~aju {efove stranaka. Tu je prekr{eno parlamentarno na~elo. Me|utim, meni se ~ini, kraj svega ovog {to smo ~uli, da predsednik Republike ne igra otvorenom kartom, kada nudi vladu narodnog jedinstva. Jer da je to u pitawu, onda bi verovatno bilo sasvim normalno i yentlmenski da predsednik Republike ponudi mesto predsednika Narodne skup{tine li~nosti iz opozicije, iz sada{we opozicije. To o~igledno nije u~iweno, i to je ve} jedan r|av znak za budu}u saradwu parlamentarnih stranaka i parlamentarni rad. Koliko mi se ~ini, dobar primer za to je Savezna skup{tina. Gospoda koja su sa nama u studiju su savezni poslanici, mogu o tome naduga~ko da pripovedaju, da Socijalisti~ka partija shvata to predsedni~ko mesto u skup{tinskim domovima kao ne{to posebno, kao jedno mesto sa kojeg se moè upravqati parlamentom na izvestan na~in. Naravno, to je sasvim neispravno stanovi{te. Predsednik parlamenta je duàn samo da vodi sednicu i da obezbedi red, ali socijalisti to tako ne gledaju, i ova wihova akcija pokazuje upravo nastavak wihove stare prakse. Oni }e poku{ati da osvoje mesto predsednika parlamenta, odnosno predsednika Narodne skup{tine. Da li }e im to uspeti, ostaje da se vidi. Demokratska stranka Srbije u~estvuje u svim dogovorima opozicije, naravno bez ikakvih ambicija da osvoji to mesto ili bilo koje od potpredsedni~kih. To nas ne zanima, mi imamo samo 7 parlamentarnih sedi{ta, ne moèmo na to ni pretendovati. Ali ho}emo lojalno da sara|ujemo sa demokratskom opozicijom zbog toga {to na parlamentarni rad gledamo upravo ovako kako sam rekao, pa samim tim i na predsedni~ko mesto. Voditeq: Ima i takvih razmi{qawa da }e u stvari biti poraèna ona stranka ili koalicija koja bude formirala vladu, zbog te{ke ekonomske situacije u kojoj se zemqa nalazi. Mnogi misle da ona ne}e dugo ni opstati. Kakvo je va{e mi{qewe o tome? Mi}unovi}: Velika je avantura i rizik svakog ako preuzima vladu sa tu|im programom, i naravno, sa nasle|em koje mu ta vlada ostavqa. Zato ne razumem te spasioce Srbije, koji imaju toliko hrabrosti u ovom trenutku da prihvate taj tu|i program sa svim bagaòm koji mu on ostavqa, i da
500
se sretnu sa narodnom nevoqom. Tu mogu biti neki drugi interesi, ali ja zbiqa smatram da politi~ki gledano treba biti vrlo oprezan. Naravno, ne moè se biti u politici a izbegavati odgovornost. Ali, ~ovek treba da bude odgovoran za svoje delo. Politi~ki je brzopleto biti odgovoran za tu|a dela. Ja tako gledam na vladu. Dr [e{eq: Ja mislim da je bilo realno o~ekivati da socijalisti propadnu i na pro{lim izborima zbog ukupnih ekonomskih i socijalnih u~inaka. Ali desilo se ne{to {to nas je pomelo, {to nas je donekle iznenadilo. Ja te dve stvari ne bih vezivao, u}i u vladu, pa posle politi~ki propasti. Ja mislim da tu treba druga~ije pitawe postaviti. U}i u vladu, ali za{to? Da li samo da se posluì kao paravan socijalistima za neke stvari o kojima iskqu~ivo oni odlu~uju, kojima samo oni upravqaju, ili u}i u vladu da bi se sada jednom drugom politikom, politikom kompromisa krenulo ka izlasku ~itavog dru{tva iz ekonomske krize i socijalne bede? Mi srpski radikali, nismo hteli da u|emo u vladu sa socijalistima ni kada smo bili u najboqim odnosima sa Milo{evi}em, po~etkom pro{le godine. Nema nikakvog razloga da to sada uradimo. Mi smo i pro{le godine shvatali opasnost koja bi iz toga mogla da proistekne. Da u|emo u vladu, da damo svoje ministre. Mogu to biti najzna~ajnija ministarstva, ali u toj vladi opet je ve}ina ministara socijalista, jer oni imaju najvi{e poslani~kih mandata, a nemamo mogu}nosti, ~ak i ako je samo jedan ministar, da mewamo dràvni aparat. I onda ministri mogu da figuri{u, oni su ~iste marionete, dràvni aparat opet nastavqa da radi posao kako je do sada radio. Kriza se produbqava, a mi snosimo odgovornost za ne{to u ~emu prakti~no nismo ni u~estvovali. To je velika opasnost zbog koje mi ne}emo u vladu sa socijalistima, jer socijalisti u kontinuitetu vladaju ve} 50 godina. Oni su ~itav mehanizam izgradili, a mi bismo tek morali da ga izgradimo. Ho}emo mi da ga gradimo, ali onda kada socijaliste porazimo na izborima, pa da krenemo prakti~no od po~etka u svim sferama organizovane dràvne delatnosti. Voditeq: A {ta kaè Demokratska stranka Srbije? Popovi}: Pa vrlo sli~no ovome {to smo ve} ~uli. Odelo je ve} skrojeno, samo ga treba obu}i. Postoji Avramovi}ev plan i sada se traè potpisnici te menice koja je svakako propala, jer zakqu~ci na{ih ekonomskih eksperata, i nepristrasnih i onih iz opozicije, su takvi da Avramovi}ev plan ne moè dugo trajati, a posebno da ne moè doneti pozitivnog rezultata. Ja mislim da je to izvesno. Pitawe je samo koliko }e trajati ovaj prekid agonije ili produèwe agonije. Mo`da mesec dva, ili tri, posle toga na}i }emo se ponovo tamo gde smo sada. I tek onda }e mo}i zaista da se postavi pitawe o vladi narodnog spasa ili jedinstva, ili vladi svih parlamentarnih stranaka, ili vladi svih talenata. Sada postoji, dakle, jedan program i treba samo neko da taj program preuzme na svoja ple}a. Ako to neko uradi mi mu se ne}emo suprotstavqati da to uradi. Suprotstavqa}emo se takvom programu jer ga smatramo {tetnim i nekorisnim, bez obzira na ina~e vrlo plemenite namere gospodina Avramovi}a u koje ne sumwamo. On je ekonomski stru~wak koji ho}e da pomogne
501
svome narodu. Ali, tom programu nedostaje upravo ono {to je su{tina, to je ~isto monetaristi~ki program kome nedostaje politi~ki ~inilac, nedostaje saglasnost politi~kih snaga u Srbiji da se takav program sprovede. Voditeq: Sutra startuje taj antiinflacioni program. Recite mi, {ta o~ekujete od super dinara? Ima li razloga da se u wega veruje? Gospodin Mi}unovi}. Mi}unovi}: Vi moète verovati u sve, u ~uda i u... Voditeq: A va{ stav? Mi}unovi}: Ali ja sam skepti~an. Jer cela operacija kako je zami{qena sa duplim dinarima, duplim kwiìcama... do}i }e brzo do navale na {altere da se taj dinar pretvori odmah u marke. Za marke se kupuje i kupus i luk. Marke }e zavr{iti kod seqaka a ovi dinari }e, naravno, ostati u dràvnoj blagajni. Ono {to je najva`nije, nema poreske politike koja prati sve ove mere. Nema ozbiqne. Ona je potpuno romanti~na i zasniva se na iluzijama. Oni su mislili da }e nakupiti para time {to }e svim firmama udariti po 10.000 maraka nekakve takse, i da }e tako napuniti kasu. Rezultat toga }e biti zatvarawe tih firmi. Vlada ne}e imati odakle da popuni svoj buyet, po{to ne moè da {tampa marke, ona }e morati da po~ne da {tampa dinare. îm po~ne da {tampa dinare, nastavqa se inflacija. Jer vlada je prva, upravo dràva je prva na udaru, ona mora da pla}a i vojsku, i miliciju, i penzionere, itd. A ako nema odakle da ih pla}a, ako ne moè da ih pla}a iz buyeta, a dràvne rezerve su vrlo ograni~ene, sasvim je sigurno da mora ponovo pribe}i {tampawu para. S druge strane, nije jasno: ako nema robnih rezervi, robnih fondova koji mogu da prate ove nov~ane, onda je sve to kula od karata. Naravno, vide}emo {ta }e biti, ali ja skepsu zadràvam. Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka se prva izjasnila protiv tog programa, dok su se druge opozicione stranke ~ak i kolebale. Neke me|u wima su podràvale stru~nost programa, ili tvrdile da ne}e biti ostvariv pri sada{wem odnosu snaga i sa sada{wom dràvnom infrastrukturom. Me|utim, mi nismo imali nikakvih dilema, mi smo taj program (brzo smo do{li do wegovog teksta, i relativno brzo smo ga prou~ili) shvatili. Jednostavno, nema mogu}nosti na ovaj na~in da se iza|e iz krize. Mi o~ekujemo da }e program da propadne najdaqe do juna meseca. To je najoptimisti~kija pretpostavka. Taj program ne moè savladati ve} prvi otkup p{enice. To je sigurno. Drugo, ovim programom }e se uraditi ne{to sli~no onome {to je uradio Ante Markovi} 1990. godine. Isprazni}e se i posledwe dràvne rezerve deviza, bi}e jagma na bankovnim {alterima. Onoga trenutka kada banke vi{e ne budu u stawu da prodaju devize za te nove dinare, tog trenutka }e se obnoviti crno devizno trì{te, krenu}e taj dinar silaznom linijom. To je vi{e nego jasno. Ko se sada kocka sa tim posledwim dràvnim zalihama deviza? Pa ta dràvno-finansijska mafija koja }e imati prednost pri otkupu deviza, a wima je stalo da se, kako procewuju, oko 2 milijarde dolara izvu~e iz posledwih zaliha stanovni{tva. To je dakle ta posledwa velika pqa~ka koja se sprema na{em narodu. Mi }emo sve u~initi da se to spre~i.
502
Voditeq: Gospodin Popovi} je profesor Ekonomskog fakulteta. Da li su i va{e prognoze ovako crne? Popovi}: Ne, ja sam profesor Pravnog fakulteta, ali sam razgovarao sa na{im ekonomistima i jedan od kolega mi je rekao upravo ovo {to je malo~as kazao gospodin [e{eq da je glavni ciq programa da se izvu~e novac, odnosno devize od stanovni{tva. Mislim da }e u tome program uspeti. [ta }e posle biti, vide}emo! îwenica je da }e cene rasti. Vi danas imate na prvoj stranici Politike jednu vrlo optimisti~nu pri~u o tome kako }e cene padati. Ja bih voleo da ste vi u pravu, a da se ja varam. Moja prognoza je da }e cene rasti. I naravno, onda }e do}i do onoga o ~emu je govorio gospodin Mi}unovi}, da }e dràva ipak {tampati vi{e super dinara, da bi spre~ila socijalne nemire. Jo{ gore je ako se bude tvrdoglavo dràla ovog programa, onda }e izbiti nemiri. Voditeq: Zanimaju me i stavovi povodom doga|aja, koji, na àlost, do malopre nismo stigli da pomenemo u na{oj emisiji, koji se tako|e moè smatrati revolucionarnim. Mislim na posledwe dogovore postignute u @enevi. Mi}unovi}: Mislite na srpsko-hrvatske odnose? Voditeq: Da. Mi}unovi}: Svaki razgovor, sporazum koji olak{ava odnose me|u dràvama i samim time pomaè gra|anima je pozitivan. Svaki napredak u tom smislu sigurno da }e pozdraviti brojni rasejani gra|ani s jedne i s druge strane, i to vodi jednoj normalizaciji odnosa. Me|utim, u pozadini ovoga stoje politi~ka pitawa. Nije sasvim jasno, jer odmah dolazi do razli~itih interpretacija. Za Tu|manovu stranu ovo jeste doga|aj koji je po~etni, inicijalni, ka priznavawu Hrvatske od strane Srbije. Naravno, kada oni kaù priznavawe Hrvatske, oni misle Hrvatske u onim teritorijama na koje oni pretenduju, to su one republi~ke administrativne granice. Naravno, interpretacija na{e strane jeste da to nema nikakvu politi~ku posledicu, da to ne prejudicira nikakav doga|aj, da su samo bila to neka tehni~ka pitawa koja omogu}avaju boqu komunikaciju, i jesu put ka re{avawu problema sporazumevawem. Kakva je interpretacija Krajine, to }emo tek videti. Oni danas imaju izbore. Vide}emo kako }e wihova vlada na sve to reagovati. Bilo bi u svakom slu~aju dobro da ne bude nikakvih burnih reakcija, da se ovaj ~in iskoristi kao jedna mogu}nost za komunikaciju i da se poku{a da se stvari re{avaju, naravno, ne odstupaju}i od osnovnih principa, principa samoopredeqewa, za koji su se trajno opredelili i da se onda ta pitawa re{avaju na jedan miran na~in. Dr [e{eq: Mi nemamo ni{ta protiv normalizacije odnosa sa Hrvatskom. Zapravo, Srpska radikalna stranka se zalaè za normalizaciju, ali pod uslovom da to nikada ne bude na {tetu interesa Republike Srpske Krajine. Ukoliko Hrvatska ne obuhvata teritoriju Srpske Krajine, mi je moèmo priznati kao dràvu. Mi i treba da je priznamo u tim wenim granicama, dakle ne u granicama Republike Srpske Krajine, jer Hrvatska u trenutku me|unarodno pravnog priznawa nije imala efektivnu kontrolu nad Srpskom Krajinom. A po me|unarodnom pravu, kada se priznaju dràve on503
da se priznaju samo dràve na onim teritorijama na kojima se vr{i efektivna vlast wihove vlade. To je jedno od standardnih pravila me|unarodnog javnog prava. A ovde postoji ne{to {to je u pozadini, mnogo opasnije. Postoji dogovor Milo{evi}a i Tu|mana, u kome je Milo{evi} ~vrsto obe}ao Tu|manu `rtvovawe Krajine, dovo|ewe Krajine pod hrvatski dràvni suverenitet, pod neki oblik autonomije ili kakav su ve} termin upotrebili, a Tu|man je obe}ao Milo{evi}u da }e se odre}i Barawe, i eventualno jednog dela Isto~ne Slavonije, ali je to pod velikim pitawem danas. Milo{evi} misli, kada se zavr{i rat na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine, i kada se izdiferenciraju definitivno granice Republike Srpske, i Republika Srpska se ujedini sa Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu dràvu, da }e ovde kod nas biti tolika nacionalna euforija da }e qudi lako progutati `rtvovawe Srpske Krajine. A mi mu poru~ujemo, da je malo izgleda da mu uspe takva wegova namera. Mi }emo se suprotstaviti svim sredstvima. Popovi}: Boqe je 1.000 dana pregovarati nego jedan dan voditi rat. Mi smo uvek za pregovore. Ali smo malo sumwi~avi prema tajnoj diplomatiji i radije bismo videli jedno takvo ustavno ure|ewe u Srbiji u kojem bi diplomatija bila podvrgnuta parlamentarnoj kontroli. Sam sporazum onako kako je saop{ten nije lo{, ali mi ne znamo ta~no {ta sve stoji iza wega. Voleli bismo da to znamo, i tek onda bismo mogli da damo istinski komentar. Boqe je pregovarati, ali ne smeju se `rtvovati srpski interesi. Voditeq: Ponovo se vra}am na skup{tinu, sada na Saveznu jer su i gospodin Mi}unovi} i gospodin [e{eq poslanici u Saveznoj skup{tini. Ali, pre toga, kaù mi iz tehnike da na vezi imamo gospodina Zorana Aran|elovi}a koji nam je ju~e obe}ao da }e se ukqu~iti u program Radio Politike, odnosno Politikinog parlamenta. Dobro jutro. Aran|elovi}: Dobro jutro. Voditeq: Gospodine Aran|elovi}u, hvala najlep{e {to ste odràli obe}awe. Da li ste, kao {to ste nam i rekli, trenutno kod gospodina Mini}a na razgovoru? Aran|elovi}: Ne, ja sam trenutno u kancelariji, ali se spremam da odem tamo. Voditeq: Pretpostavqam da je re~ o konsultacijama pred zasedawe koje je najavqeno za ponedeqak? Aran|elovi}: Sigurno. Vi znate da svaki ozbiqan posao, pa prema tome i ovaj parlamentarni koji nas o~ekuje, zahteva da se izvr{e odre|eni dogovori i konsultacije. Prema tome, da se svi pripremimo, i oni koji su poslanici, ali i oni koji }e sav svoj deo posla odraditi. Prema tome, sigurno }emo se pripremiti da sutra{wi sastanak prve konstitutivne skup{tine pro|e u najboqem redu. Voditeq: Koje }e biti prve inicijative socijalista u parlamentu? Aran|elovi}: Prvo, kada je o tome re~, vi znate da smo mi u pro{lom mandatu imali jedan broj pitawa koji je ostao nere{en. Sigurno }e se pojaviti i ve}i broj novih pitawa. U vezi toga, ja o~ekujem da }e se parlament veoma angaòvati na pra}ewu ekonomskih promena, ekonomskog oporavka
504
Jugoslavije i na promene u monetarnom sistemu. Prema tome, ube|en sam da nas ~eka ozbiqan posao, i tako|e sam ube|en da, imaju}i iskustvo koje smo svi stekli, da treba da budemo efikasni i da pratimo te promene kako bismo u zakonskoj proceduri omogu}ili da se to izvede na najboqi mogu}i na~in bez obzira {to su mi{qewa o tome razli~ita. Jedno je kada neko misli sam za sebe, a drugo je kada se taj program zaokruèno pogleda i kada se prakti~no konstitui{e mi{qewe o kome smo i ovih dana slu{ali, posle prijema gospode iz pojedinih stranaka kod predsednika Republike. Voditeq: Gospodine Aran|elovi}u, od sutra startuje novi program antiinflacionih mera. U na{em studiju su gospodin Dragoqub Mi}unovi}, gospodin Vojislav [e{eq i gospodin Dragoqub Popovi}. Oni su vrlo skepti~ni po tom pitawu, odnosno povodom super dinara. Aran|elovi}: Ja pozdravqam gospodu u studiju. Imao sam prilike da se sa wima pojedina~no u prethodnom periodu naravno, raspravqam. Me|utim, znate, ja sam ekonomista po zanimawu i ne bih mogao da sada u jednoj re~enici kaèm {ta je to {to moè biti osnova za skepticizam. Sigurno da qudi, koji su dugo radili na tom programu, qudi koji su imali sve elemente u vidu nisu mogli da propuste i one objektivne faktore, a naravno, i zamke koje nas o~ekuju. Mi, u stvari, ne smemo da budemo skepti~ni samo zbog toga da bismo pravili odstupnicu. Nadam se da to gospoda ne rade i tako ne misle, nego je skepticizam ili nepoverewe prirodna stvar. Za mene nije. Zato {to sam detaqno pogledao taj program i mislim da je jedini izlaz taj. Naravno, zavisi i od svega toga kako }emo odraditi svoj posao. Dakle, kako }emo mi u skup{tini kao poslanici odraditi svoj posao, a i kako }e oni koji budu u vladi ili na drugim mestima, dakle na svim nivoima odraditi svoj posao. U svakom slu~aju, to je isto kao kada |aci i studenti kaù da nisu dobre kwige, nisu dobri profesori pa zato imaju lo{e ocene. Prakti~no optimalnog re{ewa, i u potpunosti, u ovakvoj situaciji u ekonomiji nema. Nama preostaje da se zaloìmo za jedini ponu|eni program, za koji sam ja ube|en da moè, sa naporom o kome sam govorio, i da se ostvari. Voditeq: Gospodine Aran|elovi}u, konstatovano je da u parlamentu ubudu}e treba da bude prisutan duh tolerancije i spremnosti na kompromis. Zbog ~ega se socijalisti protive mogu}nosti da na ~elo Skup{tine do|e ~ovek iz opozicije? Aran|elovi}: Na prvi deo pitawa èlim odmah da odgovorim. Dok sam predsedavao Skup{tinom u prethodnom mandatu, bio sam za duh dogovora, efikasnosti, dobrih odnosa, pre svega qudskih, pa samim tim i parlamentarnih. Kada je u pitawu ovaj drugi deo, znate kako, ja bih voleo da ~ujem i druga mi{qewa po{to nisam u studiju, ali odmah da vam kaèm da se sve to prirodno name}e. Ako samo jedna stranka prakti~no ima 49,5% poslanika u parlamentu, onda je i prirodno da ona traì da iz wene strukture neko predsedava tim parlamentom. To {to je ve}ina od 0,5% vi{e na drugoj strani, iz nekoliko stranaka, to je evidentno, ali stranka koja je prakti~no najve}a u parlamentu i koja je dobila najvi{e na izborima, ima pravo to da traì. Prema tome, o tome tek slede dogovori pa }emo videti. U svakom slu~aju, ja o~ekujem da }e u parlamentu biti ono {to ste vi pomenuli, duh saradwe i tolerancije u interesu svih gra|ana koji su nas birali.
505
Voditeq: A ne bi vas previ{e obradovalo da na va{e doskora{we mesto do|e ~ovek iz opozicije? Aran|elovi}: Ne radi se o tome, to je sasvim subjektivni ose}aj kada kaète... Voditeq: Ba{ subjektivno i li~no vas pitam! Aran|elovi}: Me|utim, ja sam i subjektivno i objektivno socijalista, i ja }u, naravno, sa zadovoqstvom biti za nekoga ko je iz Socijalisti~ke partije Srbije, a naravno, i sve ostale mogu}nosti, sve ostale varijante su tako|e mogu}e, ali o tom potom. Sutra }emo to videti. Voditeq: Koji su va{i kandidati za predsednika vlade? O kome se govori? Ovde se govori da bi to mogao da bude direktor RTS eventualno, ili gospodin Mini}. Da li su ta imena jo{ uvek u opticaju? Aran|elovi}: Ja se takvim procenama ne bavim. Sigurno da ima dosta qudi koji to mogu da rade. U ovoj te{koj situaciji treba izabrati prave qude. Dakle, ne radi se samo o prvom ~oveku, mada je to vrlo va`no pitawe, nego se radi o ~itavom timu ba{ u duhu onoga kako je ovih dana razgovarano, da se napravi tim koji }e stvarno mo}i da podnese teret svih ovih poslova koji nas o~ekuju. Voditeq: A {to se predsednika skup{tine ti~e, da li ste mo`da odredili kandidata? Aran|elovi}: Ne. Voditeq: Jo{ uvek ne? Da li o~ekujete da }e se to desiti u toku dana{weg dana? Aran|elovi}: Ja mislim da bi bilo normalno da se to dogodi sa sastancima koji prethode. Prema tome, to }e biti sutra poznato, i nadam se da }emo mi sutra na zadovoqstvo svih prisutnih, i svih onih koji su nas birali, zavr{iti posao. Voditeq: Gospodine Aran|elovi}u, hvala najlep{e {to ste se ovog jutra druìli sa slu{aocima Radio Politike. Aran|elovi}: Hvala lepo. Voditeq: Prijatno. ûli smo {ta nam je predsednik Skup{tine iz pro{log saziva danas saop{tio. A kakva su va{a predvi|awa za mesto predsednika vlade? Koga vi vidite? Mi}unovi}: Ne znam. Nisam u~estvovao u tim razgovorima. U svakom slu~aju, trebalo bi na}i li~nost, to je dosta va`no, li~nost koja }e biti u stawu da kontroli{e normalno pona{awe, da tako kaèm. Zatim, prava svih qudi da moè da uvek na|e neka re{ewa, neki dogovor. I da bude neko koga }e uvaàvati skup{tina. To je jako va`no. Kada on na ne{to apeluje, da onda to skup{tina i prihvata. Da li }e se takav autoritet na}i ili izabrati, to je sada stvar skup{tine, ~iji ja nisam ~lan. Dr [e{eq: Vi ste postavili pitawe za predsednika vlade, gospodin Mi}unovi} je odgovarao za predsednika skup{tine. Mi}unovi}: O tom je re~. Dr [e{eq: Da. Voditeq: Za vladu sam vas pitala. Mi}unovi}: [to se ti~e vlade, ja imam prognozu. Predlog }e do}i iz redova socijalista. Ne mogu uop{te da pretpostavim o kome }e biti re~. Oni imaju sjajne kadrove i koga god izaberu nama }e biti svejedno.
506
Dr [e{eq: Ja tako|e mislim da socijalisti ne}e ispustiti to mesto ispod svoje kontrole. âk i ako dovedu neku li~nost koja nije ~lan Socijalisti~ke partije Srbije, onda to samo formalno ne}e biti socijalista, a prakti~no }e provoditi politiku Socijalisti~ke partije. U svakom slu~aju, to }e biti ~ovek od maksimalnog poverewa Slobodana Milo{evi}a. Jo{ ne{to smatram veoma va`nim povodom ukqu~ewa Zorana Aran|elovi}a. Vidite, Aran|elovi} poku{ava na jedan benevolentan na~in da objasni prilike u kojima se nalazimo, da izrazi svoj stav i kaè da je ova na{a kritika iz nekih posebnih motiva ovde izre~ena i da se tako izri~e u javnosti. Vidite, oni kr{e Ustav, kr{e pozitivne zakone zemqe, provode}i taj program o kome se nije izjasnila Skup{tina. Nema te demokratske zemqe na svetu u kojoj vlada uredbama moè donositi poreske propise i odre|ivati nove poreze i napla}ivati te poreze, i ka`wavati za nepla}awe tih poreza. Zna~i, oni ve} kr{e Ustav inauguri{u}i taj novi program. Popovi}: U pogledu vlade, dva su puta. Ili }e se stvoriti koaliciona vlada. Ko }e biti partner, ne znam. Ili, ako iskqu~imo tu mogu}nost, onda je situacija ovakva: ma ko bio mandatar, taj ne}e skupiti 126 glasova, koliko mu treba i osta}e po 93. ~lanu Ustava Vlada gospodina [ainovi}a. Mislim da je to najrealnija prognoza. Dr [e{eq: Mogu}a je i mawinska vlada, to ne treba iskqu~iti, ako socijalisti uspeju sa nekim da postignu dogovor. Popovi}: Sa Ma|arima, mislite. Dr [e{eq: I pregovori na tu temu su ve} obavqani. Sa Ma|arima u prvom redu, ali ne samo sa wima, ne treba i neka iznena|ewa iskqu~iti. Popovi}: To je onda koaliciona vlada. Voditeq: A {to se ti~e predloga gospodina \in|i}a koji je... Dr [e{eq: Izvinite, nije mawinska vlada koaliciona vlada. Popovi}: Mislite spoqnu podr{ku da ima kao {to ste vi davali... Dr [e{eq: Da. To nije koaliciona vlada, ali to je jednokratna podr{ka za formirawe vlade i ne treba je iskqu~iti ni ovoga puta. Neki se pregovori ve} vode na tom planu. Popovi}: Mogu}e je i to. To je tre}a mogu}nost. Voditeq: Zanima me va{e mi{qewe o predlogu gospodina \in|i}a koji je traìo apsolutnu kontrolu opozicije nad tri resora koja se ti~u finansija, policije i medija. Mislite li da je to ostvarivo i treba li opozicija da se zadovoqi tim mestima? Mi}unovi}: Mene je gospodin Milo{evi} iskqu~io iz politi~kih razgovora, i u tom smislu on presu|uje. Mislim da je ovo ulazak u onu vrstu koalicione vlade, protiv koje se Demokratska stranka izjasnila. Ona moè posle da mewa svoje stavove. Ovde se ne radi o tome koji su to resori. Ne postoji nezavisnost resora u jednoj vladi koju }e voditi socijalisti, sa aparatom koji oni imaju, da bi neko bio zadovoqan time {to je re{io pitawe resora. Mi smo ranije videli da ~ak ni Savezna vlada, koja ima i resore i {ta je god htela, nije mogla ni{ta da sprovodi, ~ak ni Ministarstvo unutra{wih poslova koje je imalo nekakvu fakti~ku vlast. Prema tome, sve su to iluzije. Mislim da se na taj na~in ovo pitawe ne moè re{a507
vati. Treba po{teno tome pri}i, pa onda zajedni~ki, svim politi~kim faktorima do}i do konsenzusa. Mislim da je to dosta te{ko, ali to je nekakav pravi put. Tada se taj program uz odre|ena pravila moè sprovoditi. Ja u ovom trenutku ne verujem da bi socijalisti tako ne{to dopustili. Sve ostalo ostaje kao wihova ideja da se pod wihovom kapom, i sa wihovim instrukcijama daqe vodi ova zemqa. I sada, ko ho}e tu odgovornost da podeli moè, {iroko mu poqe. Ali, mislim da to nije uputno. Voditeq: Recite mi, da li se gospodin \in|i} konsultovao sa vama pred odlazak na razgovor sa gospodinom Milo{evi}em? Mi}unovi}: Nije, niti sam bio obave{ten, ni pre toga, niti o sadrìni razgovora. Saznao sam to iz novina. Dr [e{eq: Ja ne bih sasvim iskqu~io mogu}nost da socijalisti ~ak ponude nekim opozicionim strankama Ministarstvo unutra{wih poslova i Ministarstvo finansija, ili neko tre}e, veoma zna~ajno ministarstvo, neki zna~ajan resor. Ali to opet ni{ta u su{tini ne mewa. Moète postati ministar unutra{wih poslova u socijalisti~koj vladi, wihov je pomo}nik ministra za Slu`bu dràvne bezbednosti, zamenik za Javnu bezbednost ili kako se to ve} zove, i vi ste opet potpuno ograni~eni. Ja mislim da prava vlast u tom resoru nije u rukama Zorana Sokolovi}a, nego u rukama wegovih zamenika i pomo}nika, koji imaju direktnu vezu sa Milo{evi}em i koji nikada i ne pitaju Sokolovi}a ho}e li oti}i kod Milo{evi}a ili ne}e. Mi smo u~ili na jednom vrlo lo{em iskustvu Demokratske stranke iz 1992. godine. Demokratska stranka je sebi dozvolila da postane vladaju}a u jednom kratkom periodu vlade Milana Pani}a. Jedan wen ~ovek je u{ao u Vladu Milana Pani}a. [ta je on mogao da uradi tamo na sprovo|ewu politike Demokratske stranke? Ni{ta. Ali Demokratska stranka je tu samo jedan udarac sebi zadala. Mi}unovi}: On je zamrznuo ~lanstvo u to vreme, i nije bio ~lan Demokratske stranke. Dr [e{eq: Kakva je to institucija zamrzavawa ~lanstva? Mi}unovi}: Iza{ao je sam tada iz stranke. Dr [e{eq: Sada bismo svi mi mogli da zamrznemo ~lanstvo i da u|emo u socijalisti~ku Vladu, pa kada ta vlada propadne da se vratimo u svoje stranke. Mi}unovi}: Nismo ga mi tamo poslali, sam je oti{ao. Dr [e{eq: Socijalisti su nedavno se hvalili u javnosti kako nikada ni{ta nisu potpisali zajedno sa Srpskom radikalnom strankom. Dakle, nikakav sporazum, nikakav dogovor, nikakav ugovor, itd. Ali, to je bilo zahvaquju}i nama, srpskim radikalima mi nismo hteli. A oni su hteli i èleli, oni su nas prosto jurili da u|emo u wihovu vladu u januaru 1993. godine. Uostalom, sam Borisav Jovi} je na Televiziji Politika izjavio da mi nismo hteli o tome ni da razgovaramo. Da nam je nu|eno, da nam je sugerisano a nismo hteli. Meni su tada nudili, recimo, Ministarstvo unutra{wih poslova. Ja sam znao kakva se podvala iza toga krije. Ja bih bio odgovoran za sve {to urade slu`benici tog Ministarstva, a nikada ne bih imao mogu}nosti da odlu~ujem o bilo ~emu. Pa kako su to lansirali u javnosti? Kada je Arkan
508
postao poslanik i drào konferenciju za {tampu u Pri{tini, predlagao je mene za to. Mene pitaju novinari na slede}oj konferenciji za {tampu, ja odbijam. On se onda pojavquje sa predlogom za predsednika Vlade. Znate, tada nam je stranka bila na vrhuncu popularnosti, i to je za wih bilo idealno: da mi preuzmemo odgovornost, da budemo krivi za sve lo{e {to }e se desiti, a oni posle dolaze kao spasioci da nas pomere sa tih mesta i da onda oni vode tu pravu politiku. To je podvala koja se i ove godine sprema. Mi smo je shvatili na vreme pro{le godine. Da li }e je svi opozicioni lideri shvatiti ove godine, to je ve} drugo pitawe. Mi u to ne}emo da ulazimo. Mi samo skre}emo pa`wu javnosti na sve ono {to oni rade, na sve mogu}e wihove manipulacije, na metode kojima se sluè. Ne treba ih potcewivati. Svi oni koji su potcewivali Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju, vrlo su lo{e pro{li u politici. Mi ih nikada nismo potcewivali. Znamo sa kime imamo posla i znamo da se nosimo sa wima. Voditeq: Gospodine Popovi}u... Popovi}: Ja bih se malo vratio u istoriju. Socijalisti te koalicione vlade zami{qaju otprilike onako kako je izgledala vlada Josipa Broza koju je obrazovao u martu 1945. godine. U toj vladi je bio, recimo, i Milan Grol, i neki drugi gra|anski politi~ari. Ali fakti~ka mo} bila je u rukama partizanskih pobednika u gra|anskom ratu. Prema tome, fakti~ke poluge mo}i u ovom dru{tvu nisu u stvari kod Socijalisti~ke partije nego kod jedne uè grupe qudi, uèg kruga koji kontroli{e i samu Socijalisti~ku partiju. Te poluge mo}i se ne mogu pomeriti sa ova tri ministarstva, pa ni sa vi{e ministarstava. Potrebna je krupnija promena. Voditeq: Ipak i pored svega, du`nost mi je da obavestim slu{aoce Radio Politike, trenutno je 10,16 ~asova, mi smo ve} neko vreme u terminu moje koleginice Sneàne Da~i} i wene emisije U trendu. Ona }e krenuti u 10,30 ~asova, a to }e biti prilika svim slu{aocima Radio Politike da se odmore od politike. Pre nego {to se ukqu~io Zoran Aran|elovi} i ja sam pomenula Saveznu skup{tinu. Ovde su gospodin Mi}unovi} i gospodin [e{eq, savezni poslanici. Kakva su va{a o~ekivawa od Savezne skup{tine? Da li }e ona nastaviti sa radom jer je po~ela posle izvesne pauze, ili }e prethoditi izbori? Dr [e{eq: Evo, kada mi gospodin Mi}unovi} daje prednost, da se izjasnim o ovome. Mi smo o~ekivali da }e i Savezna skup{tina biti raspu{tena na prole}e, da li to zbog na{eg zahteva da se obara Vlada Radoja Konti}a, ili povodom ~iwenice da socijalisti nemaju mogu}nosti da izglasavaju svoje zakone. Nisu mogli ni pro{li put da ih izglasaju, nisu imali dovoqan broj glasova u Saveznoj skup{tini. Me|utim, sada se situacija iskomplikovala. Pojavom ovih 11 poslanika DEPOS-a, koji nisu vi{e ~lanovi Srpskog pokreta obnove, mislim da se {iri manevarski prostor i za same socijaliste u Saveznoj skup{tini. Dodu{e, ja ne bih tu èleo ni{ta da prejudiciram, jer neke od tih qudi znam i cenim ih kao, ako ni{ta, integralne li~nosti. Ali, situacija je sada krajwe nepredvidiva. Znate, wihov je interes sa ostanu u Skup{tini. Oni u Skup{tini po zakonu i po
509
pravilu, po nekim principima ne mogu ostati, ne mogu ni u jednoj varijanti bez podr{ke socijalista, a podr{ka socijalista onda ima svoju cenu. Meni se name}e pitawe nisu li socijalisti sada dobili onaj jezi~ak na vagi koji im je nedostajao posledwih godinu dana. Mi}unovi}: Ta Skup{tina je na neki na~in zale|ena, umrtvqena na jedan neustavni na~in. Vi se se}ate koliki su bili na{i napori da se sazove jedna skup{tina, pa druga, i kakvi su bili manevri gospodina Boòvi}a i socijalista, po~ev od opstrukcije da ne do|u na sednicu, pa zatim od pona{awa na drugoj sednici. Ja ne znam kako }e se stvari daqe odvijati. Ako se ispostavi da je ve}ina opoziciona, da oni ne mogu da sprovode svoje zakone, i da moraju da strepe {ta }e se dogoditi sa Vladom, ja o~ekujem da }e oni posegnuti za raspu{tawem Savezne skup{tine i raspisivawem novih izbora. Me|utim, ne znam kako }e se koristiti ovo o ~emu je sada gospodin [e{eq govorio, da li }e tu do}i do poreme}aja ravnoteè. Jer ve}ina koju opozicija ima iznosi 34 poslanika, to je uvek jako malo. I s obzirom na veze, nekada nisu tu itd., nije uvek mogu}e obezbediti neku ve}inu, ili kvorum koji je potreban da se ne{to izglasa. Test }e biti izbor guvernera. Ja ne znam kada oni misle da postave to pitawe. [ema koja odlu~uje da postave guvernera i bez Skup{tine, to su mogli da vr{e, i denominaciju dinara, i da izglasaju buyet, i mnoge nove stvari, ne bi me iznenadila i takva stvar. Ali nadam se da, ipak, Ustav ne}e mo}i biti toliko prekr{en. Tako da }e se vrlo brzo testirati {ta }e se doga|ati sa Saveznom skup{tinom. Dr [e{eq: Ja bih samo jednu napomenu. To je rekao gospodin Mi}unovi} da opozicija nema ba{ komotnu ve}inu, to je ta~no. Opozicija nema neku pozitivnu mo} u Skup{tini. Mi nismo u stawu da ne{to sami uradimo, da donesemo zakon, da o ne~emu odlu~imo, da formiramo vladu itd. Ali imamo veliku negativnu mo}, jer se u Skup{tini traì dono{ewe svih odluka najmawe apsolutnom ve}inom glasova, tako da je socijalistima za svaki zakon potrebno 70 glasova. I tu su oni na muci kako da dobiju tih 70 glasova. Oni su onemogu}eni da daqe upravqaju ovakvim skup{tinskim sazivom, ako se ne ispostavi da je promewen odnos snaga. Voditeq: Gospodine Mi}unovi}u, pred sam kraj razgovora {ta o~ekujete od skup{tine va{e stranke. Predizborna kampawa za mesto predsednika je u toku? Mi}unovi}: Mislim da se, na àlost, ona ne vodi na korektan na~in i ja }u videti kako }e te}i sama skup{tina. Jer je ve} dnevni red te skup{tine sastavqen na jedan nestatutaran na~in. Ne moè se kandidovati neko za predsednika, a da se prethodno nije skup{tina izjasnila o poverewu predsedniku. To je nonsens u svakom normalnom demokratskom ìvotu. Ja sada malo putujem, treba da sretnem ~lanstvo i delegate, na àlost, mnoge stvari su uzurpirane u na{oj stranci. I iz toga kakav moj utisak bude u tom razgovoru sa delegatima i kako bude se kretao tok skup{tine, done}u i odre|ene odluke sa time u vezi. Voditeq: \in|i} se ve} kandidovao za mesto predsednika? Mi}unovi}: To je, kaèm vam, jo{ jedan apsurd. On se moè kandidovati, ja se ne mogu kandidovati. Ja ne mogu samog sebe da kandidujem, kada
510
sam ve} predsednik. I na tom principu se pravi cela ova stvar. [ta ja znam, u svakom slu~aju, sa~eka}emo subotu. Vide}emo zrelost te skup{tine i kako }e se to pitawe re{iti. Voditeq: I za kraj bih volela da u najkra}em vremenskom roku rezimiramo, {ta i kako vi vidite atmosferu u Republi~koj skup{tini od ponedeqka pa nadaqe. Moèmo li zaista da se nadamo da }e ona biti tolerantnija, puna kompromisa, kako se najavquje. Mi}unovi}: Ja bih dao prednost gospodinu Popovi}u, po{to }e on tamo biti, mogu da budem samo gledalac. Popovi}: Hvala lepo, mada verovatno ne}u uìvati. Ja mislim da }e atmosfera biti vrlo sli~na onoj koja je ve} postojala, uz neke mo`da minimalne promene. I daqe }e dolaziti do parlamentarnog rvawa, a naro~ito ne mogu da verujem da }e Socijalisti~ka partija pokazivati toleranciju. Znate ko je bio u tom parlamentu a gospoda koja su sa mnom, to ne radi predsednik, ve} to rade pojedini poslanici Socijalisti~ke partije, da ih sada ne imenujem. I ako bi to prestalo, to bi ve} bio krupan napredak. Voditeq: Zbog toga je Skup{tina i bila raspu{tena? Popovi}: Pa nije zbog toga bila raspu{tena, nego zato {to je socijalistima zapretilo da ostanu u mawini, odnosno ve} su ostali u mawini. Zato je raspu{tena. Evo, i sada su u mawini, samo ova ve}ina izgleda druga~ije od one ve}ine. Bi}e to teàk parlamentarni rad, ne}e biti bojim se, vi{e tolerancije nego {to je bilo. Ako je i bude malo vi{e, to je, kaèm, ve} napredak. Dr [e{eq: Ja mislim da je Srbija i ovoga puta dobila Skup{tinu sa kojom se moè ponositi. Ja mislim da }e narodu u svoj ovoj muci, u svom ovom o~aju, u svoj ovoj bedi, skup{tinska debata s vremena na vreme preno{ena preko dràvne televizije, davati mogu}nosti za odu{ak. Da }e ta Skup{tina biti vrlo interesantna. Suo~avawe reìma i opozicije vrlo je ozbiqno. A ne vidim mogu}nosti da ona dugo traje, ja mislim da }emo najdaqe do kraja ove godine imati nove republi~ke parlamentarne izbore. Jer Skup{tina sa ovakvim odnosom snaga ne moè biti stabilna ni u zemqi sa daleko boqom ekonomskom i socijalnom situacijom. Voditeq: Gospodine Mi}unovi}u, to {to ne}ete biti u Republi~koj skup{tini ne zna~i da niste politi~ki analiti~ar od kojeg o~ekujem odgovor, naravno. Mi}unovi}: Problem je {to }e prvi put biti tako tesna ve}ina na strani opozicije ili je ne}e biti. Tu }e biti neka ravnoteà. Najboqe se pona{aju, to je kod nas stvar politi~ke kulture, kada postoji velika premo} na jednoj strani, onda se javqaju svi primitivni instinkti, ose}awa snage, i to je ono {to stvara najgora pona{awa. Kada se snage malo izravnaju onda je mogu}e uzvratiti ravnopravnim udarcima i qudi postaju obazriviji. Ja zbog toga verujem da ne}e biti onakvih scena kakvih je bilo u pretpro{lom sazivu skup{tine i u onom pro{lom. Mislim da }e sada biti ~ak ponekad i nekih dogovora, jedni drugima }e ustupati oko nekih amandmana itd. i po~e}e neka vrsta politi~ke trgovine. A kada je trgovina u pitawu onda se ve} bira re~nik, to nisu vi{e onakva pquvawa, batine itd. Bi}e tu, nadam se, bar vi{e reda. Ina~e, {to
511
se samog sastava ti~e, on ne}e biti mnogo izmewen. Vidim da su mnoge zvezde te skup{tine ponovo u skup{tini. Dakle, bi}e prilika i za te vrste atrakcije. Voditeq: Ja se najsrda~nije zahvaqujem mojim gostima, dakle gospodinu Mi}unovi}u, Popovi}u i [e{equ {to su u ovo obla~no nedeqno jutro ipak do{li i gostovali u Radio Politici i druìli se sa slu{aocima radija. Hvala najlep{e. Mi}unovi}: Kada ne moèmo na TV Politici moèmo bar na radiju. Voditeq: Evo, sa vama su bili Tawa Risti}, Dragan Stojanovi}. Moje ime je Marijana Milosavqevi}.
XIII [TA ]E BITI SA NAMA POLICENTRI^NO ILI CENTRALIZOVANO SRPSTVO

TV Politika, 15. februar 1994. godine Voditeq: Po{tovani gledaoci, gledate emisiju [ta }e biti sa nama, radni naslov Policentri~no ili centralizovano srpstvo da se posluìmo sintagmom pokojnog akademika Jove Ra{kovi}a. Srpski narod, bosanski Srbi su, nema sumwe, izloèni mo`da najozbiqnijoj pretwi od kako rat traje, pretwi da }e biti bombardovani wihovi poloàji. Da li je proklamovani princip svi Srbi u jednoj dràvi lansiran uo~i po~etka rata samo puki san? Da li je on realnost na neki na~in? Ili je, pak, izvor mnogih konflikata kako }e re}i neki od na{ih sagovornika u toku ove emisije. Dakle, ~u}ete u narednih 60 minuta {ta o tome kaù prvaci politi~ke scene u SR Jugoslaviji i u srpskim krajinama, zatim istaknuti nau~nici, ekonomisti, istori~ari, kao {to su gospodin Milovan \ilas, Rado{ Qu{i}, zatim Goran Per~evi}, Zoran \in|i}, Vojislav Ko{tunica, [andor Pal itd. A na{i gosti ovde u studiju su gospodin Velibor Ostoji}, ministar u Vladi Republike Srpske i predsednik Izvr{nog odbora Srpske demokratske stranke, zatim, gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke i gospodin Milan Boì}, Srpski pokret obnove, poslanik u parlamentu Srbije. Dobro ve~e i dobrodo{li. Gospodine Ostoji}u, upravo ste do{li sa Pala i iz Bawaluke. Kako stvari sada stoje, pretwe su najozbiqnije od kako je po~eo rat. Kako to, politi~ki gledano, uti~e na pregovara~ku poziciju Srba, i da li oni na neki na~in ne{to revidiraju u odnosu na osnovnu strate{ku liniju? Ostoji}: Ja bih na ovo pitawe poku{ao da odgovorim u okviru va{eg radnog naslova. [to je bliè realizaciji koncepta centralizacije Srba, utoliko je pritisak ve}i. A drugo, {to se vi{e primi~e trenutak da bi sankcije mogle da se razlabave ili da se one pretvore u svoju suprotnost, utoliko se vi{e poku{ava od svega izvu}i i naplatiti to {to }e sankcije pasti. A konkretno, stvar je na terenu daleko boqa nego {to to izgleda iz medija, ili na osnovu medija. I jasno je da se misli ozbiqno u vezi sa bombardovawem, ali je jasno isto tako za{to se zateè sa time. Traì se na~in i traì se procena koliko }e to ko{tati, koja je to cena u wihovim redo512
vima. Dakle, ja sam ovih dana zaista bio na terenu i bukvalno od Pala do Knina, i imao sam prilike da vidim kako obi~an svet doìvqava ovu situaciju, ovaj trenutak. I po mnogome zaista ima sli~nosti sa jednim doga|ajem od prije skoro 80 godina, opet u vezi sa jednim ultimatumom. Dakle, {to se vi{e pritiska, to se vi{e ose}a odlu~nost u narodu. Voditeq: Gospodine [e{eq, vi ste svojevremeno, osamdesetih godina, lansirali tezu o postojawu tri naroda u Jugoslaviji. Te va{e teze su ocewivane kao ultranacionalisti~ke, kao potencijalni izvor sukoba u Jugoslaviji. Do rata je, na àlost, ipak do{lo. Da li je u pitawu zalagawe za tezu svi Srbi u jednoj dràvi, odnosno formirawe dràva na etni~kom principu, ili je ne{to drugo? Kako, dakle, sve ovo {to se de{ava, uti~e na poziciju Srba, i koliko je ona u ovom trenutku jaka ili slaba? Dr [e{eq: Moje politi~ke teze i izjave su neprekidno kvalifikovali raznim, uglavnom najru`nijim kvalifikacijama. To i danas ~ine, ali to mene mnogo ne brine. O~igledno je da se sve te vizije ostvaruju pred nama i da su te vizije zapravo rezultat jednog uspe{nog upliva u istorijska kretawa ~iji smo u~esnici, koji se pred nama odvijaju, i koje na neki na~in poku{avamo prilagoditi nekim sopstvenim nacionalnim te`wama. Jasno je bilo da Jugoslavija ne moè opstati kao jedinstvena dràva Srba, Hrvata i Slovenaca. To je Slovencima i Hrvatima bilo jasno jo{ 1918. godine, kada su u{li u Jugoslaviju. A Srbima je to najkasnije postalo o~igledno i tu cenu mi danas pla}amo, jer smo iskreno robovali ideji jugoslovenstva. Ostvarila se ipak na{a pretpostavka da }e Srbi uspeti da se izbore za jedinstvenu srpsku dràvu, i mi smo na pragu realizacije tog velikog srpskog ciqa. Nismo u potpunosti zadovoqni, nisu oslobo|ene sve srpske teritorije na prostoru biv{e hrvatske federalne jedinice, ali jeste oko 70%. Nije sve ni na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine, ali jeste gotovo sve i Srbi imaju razloga da budu zadovoqni. Srbi su spremni odmah za mir. Srbi bi hteli mir. Ali mir ne}e oni drugi! Mir ne}e ni zapadne sile iz razli~itih razloga i one }e insistirati na daqem produbqivawu sukoba na Balkanu. Ono {to }e ostati srpska rana, to je pitawe Makedonije. Problem jedne nesposobne vlasti u Beogradu koja je odlu~ila napre~ac da se na{a vojska povu~e iz Makedonije, mada za to nije bilo nikakvih razloga. Ja sam i danas ube|en da nijedan hri{}anin u Makedoniji ne bi pucao na vojnike Jugoslovenske narodne armije. Makedonija bi bila sa~uvana u na{oj jedinstvenoj dràvi, u kom statusu o tome bi se moglo razgovarati. Ali ni to pitawe nije definitivno apsolvirano. Voditeq: Gospodine Boì}u, teza svi Srbi u jednoj dràvi je fikcija, realnost ili izvor sukoba? Va{a stranka, Srpski pokret obnove dosta je kriti~ki raspoloèna prema, kako se govorilo ratno-hu{ka~koj politici. Boì}: Upravo zato {to je ta teza zapravo sve to ujedno. Jer kada pogledate, ona je s jedne strane ono {to je esencijalna èqa, ja bih rekao, svakog Srbina. Ne mogu zamisliti da pripadnik nekog naroda na kugli zemaqskoj, koji negde u blizini ima svoje sunarodnike, ne èli dràvu u kojoj
513
bi ìveli svi wegovi sunarodnici. Dakle, s jedne strane, to je jaka èqa. S druge strane, to moè biti fikcija ukoliko su otpori spoqnih faktora, faktora koji se tome suprotstavqaju, centrifugalnih i ostalih sila jaki, i tada moè biti najobi~nija fikcija. I kona~no, upravo zbog prvog i drugog, to moè biti izvor dramati~nih sukoba. Prema tome, ja bih pre rekao da je konflikt oko toga svi Srbi u jednoj dràvi da ili ne, proiza{ao iz toga {to smo mi u procesu ujediwavawa srpskih zemaqa po raspadu Jugoslavije krenuli sa poretkom koji je zaostao iz pro{losti. S destrukturiranim poretkom koji je 1989. godine posle ru{ewa Berlinskog zida krenuo ka istorijskom kraju, i zbog toga nam je taj poredak doneo sobom mentalitet, jedan na~in mi{qewa sa kojim nismo mogli da raskrstimo i naravno, da sledstveno tome obavimo onaj posao koji nam i jeste posao, a to je urediti dràvu. Mislim da to jeste glavna tragedija, glavni izvor svih konflikata. Dakle, ne problem od toga da li Srbi treba da ìve ili ne treba u jednoj dràvi, jer to je besmisleno, to je spisak èqa, to nije politi~ki program. Nego politi~ki program, kako, i kojim tempom realizovati zadate ciqeve, zadate èqe i bilo {ta. Ja stalno poku{avam da to ponovim, ali to o~igledno ne dopire ni do u{iju, ni do glava jednog va`nog broja srpskih politi~kih faktora, naro~ito onih u vladaju}oj stranci SPS-a. U pitawu je nacionalni interes. Druga stvar je nacionalni program, a sasvim tre}a stvar nacionalna politika. Te tri stvari mogu da budu konkretizovane katkad potpuno razli~ito, zavisno od situacije i doga|aja koji su pred nama. Ova kriza u kojoj se nalazimo trenutno je upravo primer za to. Voditeq: Pre nego {to nastavimo razgovor predlaèm da ~ujemo {ta kaù gospodin Milan Marti}, Goran Per~evi} i Zoran \in|i}. Marti}: U biv{oj Jugoslaviji, svi narodi su dobili pravo na samoopredeqewe kao {to stoji u Poveqi Ujediwenih nacija. Sasvim je normalno da to pravo dobiju i Srbi. Sa kime }e Srbi da ìve, to je wihovo pravo. Mi smo proveli u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini nekoliko referenduma i jasno znamo da èlimo da ìvimo zajedno. Verujem da }e svet uvaìti na{e razloge i da }emo mi definitivno dobiti to na{e pravo. Tako da je taj proces, po mom mi{qewu, sasvim normalan. Verujem da }e i svet o{tricu napada prema nama otupiti m da }e nam to dozvoliti. Voditeq: Po svim doga|ajima ~ini se da }e Krajina ostati u okviru Hrvatske. [ta mislite o tome? Marti}: To je nemogu}e. To moè da naga|a ko ho}e, ali ja znam opredeqewe naroda u Republici Srpskoj Krajini, nema ni najmawe mogu}nosti takvog ìvota. Uostalom, kad bi se sprovela jedna anketa u Hrvatskoj da li bi oni èleli da ìve sa Srbima kao sa ravnopravnim narodom, sasvim sigurno bi odgovor bio negativan. Voditeq: Za{to je ujediwewe stalo? Po~elo se sa time, bili su sastanci i onda je odjednom sve stalo, za{to? Marti}: Vidite, stalo je iz jednog prostog razloga {to se nastojalo, i u tome u dovoqnoj meri uspelo, prvenstveno od predsednika Milo{evi}a koji je hteo da uveri svet da Srbi u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini nisu agresori, nego da ìve na svojim etni~kim prosto514
rima i da i oni imaju pravo na svoje samoopredeqewe kao i svi drugi. Dakle, nastojalo se da se umire te svetske institucije koje odlu~uju o tome da li }e da ispo{tuju èqu naroda i da se posle toga krene s procesom ujediwewa. To je jedini razlog, mo`da za nas malo spor. Taj proces sporo te~e. Me|utim, to je sasvim objektivno vreme i uveren sam da }emo mi ostvariti taj na{ san, da }e svi Srbi zaista ìveti u jednoj dràvi. Per~evi}: Nije sporna voqa srpskog naroda da ìvi zajedno, da ìvi u jednoj dràvi. Program Socijalisti~ke partije Srbije je program integracije srpskog naroda i politi~ke, i ekonomske, i kulturne. To je proces koji je u toku. Kao {to vidite, on se odvija neumitno i on }e sigurno i}i mawom ili ve}om brzinom. Ali mislim da je to nezaustavqiv proces u ovom trenutku. Ono {to predstavqa ograni~avaju}i faktor u ~itavom tom procesu, jesu me|unarodne okolnosti i me|unarodni pritisci koji idu u kontra smeru i ovih dana smo svedoci jo{ jedne kombinacije takvih pritisaka. Pre svega, dakle, me|unarodnih, odre|enih krugova na Zapadu. Nije raspad Jugoslavije prouzrokovan èqom srpskog naroda da stvori nekakvu etni~ki ~istu dràvu, ve} je raspad Jugoslavije prouzrokovan secesijom pojedinih naroda biv{e Jugoslavije, koja je bila podràna od strane me|unarodnih faktora! Srpski narod je u ~itavoj toj situaciji samo odbio da bude odveden iz Jugoslavije i sveden na poloàj nacionalne mawine u nekakvim islamskim yamahirijama, ili nekakvoj novoj usta{koj dràvi u biv{oj Hrvatskoj. Dakle, pozicija srpskog naroda u ~itavom tom procesu je bila pozicija borbe za opstanak, za samoopredeqewe i za egzistencijalna prava. Voditeq: Va{e izjave i izjave predstavnika SPS-a u posledwe vreme se tuma~e, od zagovornika opcija koje bi èlele da se srpske zemqe ujedine {to pre, kao taktizirawe i opreznost. Per~evi}: Ja moram da kaèm da u srpskom nacionalnom interesu u ovom trenutku nisu neke velike deklarativne izjave, ve} ono {to se prakti~no uradi u interesu srpskog naroda. [to se ti~e Socijalisti~ke partije Srbije, ja mislim da su to bili redovni izbori. Nesumwiva je istorijska zasluga da je u protekle 3-4 godine upravo Socijalisti~ka partija Srbije kao vladaju}a partija u Srbiji bila jedan od glavnih nosilaca ostvarewa tih velikih rezultata. Pre svega u borbi za za{titu slobode i ravnopravnosti srpskog naroda i dovo|ewa u poziciju ve}ine srpskog naroda da sam odlu~uje o sopstvenoj sudbini. Voditeq: Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka i va{a stranka osnivaju svoje ogranke preko Drine, u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini. Da li je to ~isto politi~ki sic, ili je to poku{aj da se ne{to vi{e u~ini na planu integracije? Per~evi}: [to se ti~e Socijalisti~ke partije, na{ prioritet u ovom trenutku, dakle u ovim vremenima, jeste za{tita interesa srpskog naroda u celini. Dakle, ~itavu tu situaciju mi ne posmatramo sa nekog usko strana~kog stanovi{ta. Mi nismo doneli odluku da formiramo neke na{e filijale ili odbore u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Nismo doneli odluku za posebno delovawe na{ih ogranaka na tom podru~ju. Ali podràvamo osnivawe partije leve orijentacije, umerene levice na
515
tim prostorima i u tom kontekstu treba i posmatrati na{u podr{ku koja je data osnivawu Srpske partije socijalista u Republici Srpskoj Krajini. Dakle, partije ~iji je predsednik \or|e Bjegovi}. \in|i}: Taj slogan svi Srbi u jednoj dràvi nije bio ratni pokli~ sa kojim je rasturena Jugoslavija, on je bio spas srpskog naroda nakon {to je po~elo razarawe Jugoslavije. To zna~i, Jugoslavija jeste bila jedna dràva u kojoj su Srbi ìveli zajedno a kada je ta Jugoslavija po~ela da se raspada, morala je da se stvori neka zamena za tu dràvu. Ta zamena mora da ispuni barem jedan minimalni uslov, da ve}ina srpskog naroda ipak bude u jednoj dràvi. Trenutak u kome }e se to de{avati ne}e biti objektivno povoqan, ali velika istorijska teìna toga {to }e se doga|ati mora na neki na~in da nadi|e i te te{ko}e. Voditeq: Velika Srbija, odnosno ve}ina Srba u svojoj dràvi, ve}ina Hrvata u svojoj dràvi dakle etni~ke dràve, jesu li one re{ewa na ovim prostorima? \in|i}: To je jedna velika podela koja je dovela do problema. I sasvim sigurno da to nije èqa ili model kome sada Demokratska stranka ili qudi koji politi~ki razmi{qaju treba da teè, ili da kaù da svuda u svetu treba da se stvaraju etni~ke dràve. Me|utim, ~iwenica da je posle raspada Jugoslavije jedino re{ewe me|usobnih odnosa bilo etni~ko razgrani~ewe, premda }e biti mawe problema nego kada ti qudi, koji nisu mogli da na|u modus zajedni~kog ìvota, ìve zajedno. A videli smo da ne mogu da ìve zajedno! Mislim da }e postepeno do}i do hla|ewa neprijateqstava, da }e postepeno do}i do globalnije integracije, pre svega na principu interesa, zna~i ekonomske, saobra}ajne i svake druge integracije. I to }e nas uvesti u proces stabilnijeg mira na Balkanu, po prvi put posle 1914. godine. Voditeq: Da li je u tom smislu osnivawe ogranaka Demokratske stranke preko Drine jedan od koraka ka unifikaciji na vrhovnom i kulturnom planu, s obzirom da su Srbi policentri~ni narod, kako bi rekao pokojni Jova Ra{kovi}? \in|i}: Da, mi smo kao stranka ~ekali dosta dugo, smatraju}i da ne bi bilo dobro osnivati stranku na podru~jima u kojima se ratuje. Ne bi bilo dobro, jer bi mnogi qudi shvatili to kao dodatno komplikovawe situacije. Oni ratuju, a mi im osnivamo stranke. Ali, smatrali smo u trenutku kada smo doneli tu odluku, ~inilo nam se da }e mir da bude brzo postignut. Ako se i daqe nastave ratne operacije mi }emo sa~ekati sa osnivawem stranke, tj. osnova}emo stranku u dogovoru sa qudima koji su tamo politi~ki aktivni i na osnovu wihove procene da osnivawe na{e stranke ne}e izazvati neke dodatne podele, nego da }e biti element sinteze, element integracije. Voditeq: Gospodine Ostoji}u, ~uli ste {ta su prethodna tri sagovornika rekli. Kako stoji stvar sa pregovara~kom pozicijom, pomiwe se nekih 37% teritorije koje treba da dobiju muslimani? Koliko u takvoj situaciji, kada je i poloàj Republike Srpske jo{ rovit, moè da se razmi{qa, koliko u va{oj stranci razmi{qate o toj opciji ujediwewa s obzirom da se pomiwe ne{to i {to je gospodin Marti} govorio, ujediwewe dve krajine?
516
Ostoji}: Prakti~no ima dva pitawa koja se ne mogu uskladiti, nego zaista ih moramo odvojeno posmatrati. Prvo, pregovara~ka pozicija srpske strane, fakti~no stawe i ovo drugo {to ste rekli, ujediwewe. Ovo {to se sada radi sa temom Sarajevo, u stvari je poku{aj vra}awa situacije u Bosni i Hercegovini na predratno stawe, na koncept kada su muslimani imali pretenzije da poklope celo Sarajevo, da izazovu op{tu paniku u stanovni{tvu, i da nas nateraju na bekstvo, ili narodski re~eno, da nas nabiju preko Drine, i da na taj na~in zauzmu prostor. Sada im se u tome pomaè na taj na~in {to se prvo èli oteti Sarajevo i potpuno onemogu}iti srpska odbrambena pozicija na tom gradu, a onda vi{e nema ni zale|ine Sarajeva koju drè Srbi. Me|utim, pregovara~ka pozicija se temeqi na ne~em drugom, na fakti~kom stawu. Fakti~ko stawe je sasvim jasno i onda iz toga proizilazi i o~ekivan stav srpske strane. U ovom trenutku on je rezolutniji, {to pomalo nije logi~no. [to je ja~i pritisak, nema uzmicawa. Rat ili se zavr{ava, ili dobija novu fazu koja moè biti izuzetno èstoka, ali }e biti kratka. I ko je prevazi|e sada, i ako se ona prevazi|e, onda }e me|unarodni faktori morati da potpi{u novo fakti~ko stawe i vi{e nema dodatnih razloga za obrte. Kada kaète od 37%, to je 33,3% na {ta smo mi uslovno re~eno pristali i na prethodnoj @enevi, odnosno na|eno je re{ewe da se i to ispo{tuje. A 37% je u stvari celo Sarajevo! I o~ito da se na taj procenat ne moè i}i. Ni muslimani na to nemaju pravo, jer bi to bila revizija svega onoga {to je u Bosni bilo i pre rata, i revizija na{e ukupne politike. Bilo bi i potpuno derogirawe fakti~kog stawa i wegovo neuvaàvawe. Kada je re~ o ujediwewu, ono te~e. Te~e vrlo planski i lagano, i to onim tokom i onom merom koja je i potrebna u ovom trenutku, bez nekih prevelikih dimnih zavesa koje bi mogle frustrirati me|unarodni faktor, s obzirom na specifi~nost odnosa koji sada postoje izme|u zara|enih strana na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine. Ali i kada se uzme u obzir i sam poloàj Republike Srpske Krajine i ono {to je dogovoreno na tim prostorima u Ujediwenim nacijama. Voditeq: Da vas pitam ~uli smo malopre iz izjava gospodina Per~evi}a i \in|i}a, a tu je gospodin [e{eq, da ove tri stranke imaju, ili su u postupku osnivawa svojih odbora u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Kako vi to kao ~lan, odnosno predsednik Izvr{nog odbora SDS-a, posmatrate? Da li je to strana~ko pitawe ili...? Ostoji}: Ne bih ja sve to svodio samo na uskostrana~ko pitawe. Ja bih to malo pro{irio i globalno postavqao. Nemam ja ni{ta protiv toga. I o~ekivalo se da se na svim prostorima gde Srbi ìve, razvijaju stranke. To je razvoj demokratije i to je ne{to {to je o~ekivano. Me|utim, sada se postavqa jedno moralno pitawe. Tamo neko vodi rat i tamo je u pitawu, pre svega, odbrana srpskog naroda, a neko to ~ini! Ali i tamo neko kreira nekakvu politiku. Ta politika je politika Srpske demokratske stranke koja je i zapo~ela taj projekat i ima pravo da ga zavr{i. Ali, u ovom trenutku razmi{qati samo o tome kako do}i do pozicije vlasti ili uticaja na tim prostorima i samo na taj na~in uticati na razvoj doga|aja na tim prostorima, to je za mene moralno pitawe.
517
Voditeq: Gospodine [e{eq, {ta vi na to kaète? Dr [e{eq: Ja bih prvo jednu re~enicu o prethodnom pitawu. Smatram da su Srbi na najve}em isku{ewu na prostoru Republike Srpske i da je sada opasnost najve}a od bombardovawa od strane NATO pakta. Srbi moraju izdràti i odupreti se tome po svaku cenu. Ako sada izdrè, oni }e sa~uvati Republiku Srpsku i granice te Republike Srpske }e biti fakti~ke granice na linijama frontova. Mi iz Srpske radikalne stranke }emo sve u~initi da doprinesemo srpskom narodu i rukovodstvu Republike Srpske da istraje u suprotstavqawu i protiv nametawa voqe zapadnih sila. [to se ti~e strana~kog organizovawa na prostoru Republike Srpske ili biv{e Bosne i Hercegovine, pre rata tamo su postojale tri srpske stranke. SDS kao najve}a stranka, zatim Srpska radikalna stranka ili prethodno Srpski ~etni~ki pokret, i Srpski pokret obnove. Srpski pokret obnove je brzo nestao, jo{ odmah posle izbora 1990. godine, nakon {to je wegovo rukovodstvo u Beogradu promenilo radikalno nacionalnu politiku za 180 i on bukvalno vi{e ne postoji u Republici Srpskoj. Postoje SDS i Srpska radikalna stranka. Ja bih otprilike uticaj u javnom mwewu odredio 2:1, dakle 2/3 vladaju}a SDS i otprilike 1/3 Srpska radikalna stranka. Srpska radikalna stranka mislim da ne moè da snosi moralne konsekvence na koje gospodin Ostoji} ukazuje. Jer mi smo tamo organizovali stranku pre rata, i u tom ratu smo zaista svojski u~estvovali u granicama svojih mogu}nosti. A podsetio bih to da su na{i dobrovoqci pre nego {to je stvorena srpska vojska najaktivnije u~estvovali u spasavawu srpskog dela Sarajeva, Grbavice I, Grbavice II, Jevrejskog grobqa, i simbolike radi da pomenem, da Jevrejsko grobqe jo{ uvek drì Srpski ~etni~ki odred vojvode Slavka Aleksi}a koji je u{ao u sastav Srpske vojske i predstavqa jednu jedinicu Srpske vojske i potpuno je pot~iwen wenoj komandi. Razume se, nema nikakve posebne vojne organizacije, ali to simboli~ki pokazuje koliki su bili uticaji Srpske radikalne stranke i weno u~e{}e u tim prvim sukobima. Srpska radikalna stranka se rasprostrla na svim prostorima Republike Srpske i ima veliki uticaj u narodu, uìva veliko poverewe naroda. Ne smatramo da smo u politi~kom sukobu sa SDS-om sve dok traje rat. Mi smo politi~ki saveznici Srpske demokratske stranke i predstavqamo deo jedinstvenog fronta srpskog naroda. [to se ti~e drugih politi~kih stranaka, smatram da su zakasnile sa organizovawem na prostoru Republike Srpske. SPS }e ne{to uraditi zahvaquju}i novcu, zahvaquju}i uticaju reìma iz Beograda, zahvaquju}i nekim vanstrana~kim sredstvima delovawa. A druge politi~ke stranke zaista ni{ta ne}e uspeti da urade, ni Demokratska stranka, ni neke druge, iako ja nemam ni{ta protiv wihove èqe da to poku{aju. Voditeq: Gospodine Boì}u, uz sve kritike koje se ~uju iz odre|enih krugova, aktuelne nacionalne politike koja se vodi, sti~e se utisak da ipak i kriti~ari iz redova opozicije, onog dela opozicije koji su kritikovali tu nacionalnu politiku, kao da se smawuju te razlike, kao da dolazi do izvesnog reterirawa?
518
Boì}: Vi ste vi{e nego u pravu. Jednostavno, vi ste imali nekoliko faza vo|ewa, bili ste vrlo precizni, nacionalne politike, ~ekao sam samo da kaète nacionalnog programa pa da ja reagujem. Dakle, nacionalne politike. U ovom periodu vo|ewa politike sasvim je jasno da ste imali jednu in varijantu o stawu aktuelne vlasti. Ona se po pravilu nije osobito izja{wavala na ovaj ili onaj na~in, ve} je pu{tala ove ili one politi~ke snage, instrumentalizovala ih u svoje svrhe da bi se prema tome odredila. Dakle, vi ste imali prvo onu drumsku revoluciju, èlezni~ku revoluciju, kako ho}ete, kada su oni sa Kosova dolazili i podizali taj nacionalni ton. Onda ste imali fazu raspada Jugoslavije u kojoj su se podizali srpski nacionalisti, u koje sam ja sebe imao ~ast ili èleo ili voleo da ubrajam, tokom 1988, 1989, 1990. godine. Dr [e{eq: Da nije bilo malo kasno? Boì}: Tako je. Onda ste imali period, vojvoda je ovo vrlo dobro rekao i ja }u to da iskoristim u kasnijem {lagvortu, rata u kome su se implikacije vo|ewa politike na taj na~in po~ele vi|ati. I sada je, ja bih rekao, ipak rat na zalasku. Voditeq: Oprostite, re~ je shvatawu da nacionalna politika ipak nije tako katastrofalna kao {to su govorili kriti~ari. Boì}: Ta~no. Ispostavqa se izgleda da ~uveni izdajnici nisu bili toliko veliki izdajnici, da ni ovi, kako da kaèm, koji su bili tako dramati~ni nacionalisti, nisu ba{ najcrwi kao {to su se u o~ima svih drugih izdajnika predstavqali. Kako se pribliàva taj 21. koji nama zaista izaziva zebwu, jer je stvar opasna zbog toga {to posle 21. imamo stvorenu ira~ku situaciju, iz koje sitni incidenti mogu izazvati ratne operacije, bez obzira {to to uop{te ne bi bila namera srpske strane. Moj utisak je da se rat pribliìo kraju. Rat se pribliàva kraju jer je sebe iscrpeo. Iscrpeo se u resursima. Upravo zbog toga dolazi do onoga {to vi zovete konvergencijom stavova jednih ka drugima. Dolazi do umirewa pozicija bilo radikalno nacionalisti~ke opcije, bilo ove opcije koja je bila nazivana raznim re~ima, ukqu~iv i to izdajni~ka, a ja bih je nazvao umerenom. U stvari, ja bih rekao da izgleda po prvi put dolazimo u poziciju da ovoga puta politi~ari zaista po~nu da vode srpsku politiku. I to je pozitivna komponenta zbivawa u intervalu od posledwih godinu dana. Voditeq: Pre nego {to nastavimo razgovor, predlaèm da ~ujemo {ta... Dr [e{eq: Ja bih samo jednu primedbu da iznesem. Ima jo{ jedna stvar koju treba napomenuti. Postoji jo{ jedna politi~ka partija sa tih prostora koja, na àlost, jo{ zakulisno deluje na prostorima srpskih krajina, Republike Srpske i Srpske Krajine, a to je Savez komunista pokret za Jugoslaviju, koji se nigde javno ne eksponira, ali zakulisno deluju}i nanosi velike {tete srpskim ratnim naporima. Voditeq: Da ne {irimo stvar... Dr [e{eq: Vi ste zapo~eli razgovor na tu temu. Voditeq: Mislio sam da ne {irimo, ipak... Dr [e{eq: Da vas nije pogodilo {to smo pomenuli ba{ tu partiju?
519
Voditeq: Ne, ne. Nemam li~ni odnos, nego principijelni. Pre nego {to nastavimo razgovor, da ~ujemo {ta o sloganu Svi Srbi u jednoj dràvi kaù gospodin @arko Kora}, Vojislav Ko{tunica i [andor Pal. Kora}: Ja mislim da je ta parola u~inila jako mnogo {tete. Posluìla je kao osnova za jedan ogroman talas {ovinizma koji je potpuno iracionalno postavio srpsko nacionalno pitawe. I po mom mi{qewu postavqa ga na na~in koji u su{tini rat ~ini nere{ivim. Kao osnovni na~in re{avawa problema ujediwewa danas to svet ne}e da prihvati, iako to u ovom trenutku deluje kao da je pobedilo uprkos svetu. Mislim dugoro~no gledano, to ne}e pobediti i to }e se pitawe dràti jo{ jako dugo otvorenim. To je sveukupan problem statusa Srba, srpskog naroda, pre svega, u biv{oj Jugoslaviji. Voditeq: Ima qudi koji smatraju da je Jugoslavija bila re{ewe? Kora}: Danas kada vi{e nema Jugoslavije kakva je bila ona koja je nastala 1918. godine, mora se mo`da prihvatiti ideja da Srbi ìve policentri~no. Jednom narodu, ne znam da li je dobra analogija, se to desilo. To se desilo ma|arskom narodu nakon Prvog svetskog rata, koji je ostao raseqen u tri dràve, u Jugoslaviji, koja je tada stvorena, u êhoslova~koj koja je tako|e stvorena, u Rumuniji. Me|utim, to nije dobra analogija, jer je problem ma|arskih mawina posebno u Slova~koj i Rumuniji i danas aktuelan. To re{ewe iz 1918. godine, po mi{qewu mnogih Ma|ara, lo{e je re{ewe. Veliki deo naroda je ostao izvan matice i bio je izvor permanentnih sukoba na ovom prostoru. Ne zaboravite, u Drugom svetskom ratu Ma|arska je pristupila silama Osovine delimi~no i zato da bi ostvarila ponovnu integraciju svog naroda ratom i nasiqem. Ono sa ~ime }e se suo~iti srpski narod je izazov novog vremena. Kako da ostvari integraciju? Naravno da verujemo u ekonomsku integraciju, kulturnu integraciju, civilizacijsku integraciju. Politi~ka obi~no dolazi posle. Me|utim, to nije tema kojom se qudi ovde bave. Na{a nacionalna inteligencija je jako arhai~na. Ona ima nacionalni program poput onih iz XVIII i XIX veka teritorija je uslov opstanka jednog naroda. To se pokazalo neta~nim. Postoje narodi koji nisu imali teritorije, na primer Jevreji koji 2.000 godina nemaju dràve, a opstaju kao narod. To je mo`da jedinstven primer u istoriji. A Srbi su daleko od toga da nemaju svoju teritoriju. Oni imaju svoju mati~nu dràvu koja se zove Srbija. Ko{tunica: Ako iz svega toga ~ovek izdvoji pojedine izraze koji mogu zvu~ati u ovom trenutku suvi{e pretenciozno, suvi{e tvrdo, suvi{e formalisti~ki: jedinstvena dràva, savez dràva, ujediwene srpske dràve, itd., onda ostaje jedan ciq kojem se moè i mora postepeno teìti. U~initi ne{to druga~ije, zapravo bi bilo odstupiti ne samo od ne~ega {to je trenutno na{ nacionalni interes, nego od ne~ega {to se do sada kristalisalo kao na{ nacionalni interes i u pro{lom i ovom veku. Za taj nacionalni interes, dakle, jednu te`wu da se na{ narod okupi u okviru jedne zajedni~ke dràve, je u Prvom svetskom ratu na izmaku, prona|eno re{ewe u okviru dràve koja se zvala Jugoslavija. Ta dràva vi{e ne postoji, rekao bih ne samo voqom i odgovorno{}u onih koji su je stva520
rali, ve} jako mnogo odgovorno{}u i neodgovorno{}u spoqnog sveta. Ta dràva ne postoji, ali postoji legitimno pravo ovog naroda da teì jednoj vrsti reintegracije sopstvenog nacionalnog prostora. [andor Pal: Ja mislim da je me|unarodna zajednica priznav{i biv{e republike Jugoslavije priznala te granice i da su te granice nepromenqive. A unutar granica su mogu}e razne varijante, od autonomija, specijalnih statusa, konfederalnih statusa, do ne znam kojih sve drugih. Ja mislim, ako bi krenulo razbijawe biv{ih republi~kih granica ovde, onda odo{e granice u celom svetu. Ja sam onda govorio da je taj slogan nerealan. A mislim da je i sada nerealan, jer bi to zna~ilo i svi Ma|ari u jednoj dràvi. Znate li {ta to zna~i? To zna~i Slova~ka, to zna~i Rumunija, to zna~i Ukrajina, to zna~i Hrvatska, to zna~i Slovenija, to zna~i Srbija. To je nerealno i nemogu}e. Ja stalno govorim da je stawe svesti srpske nacije otprilike tamo gde su Ma|ari bili 1914. godine, i da iz tih iskustava treba u~iti. Voditeq: Gospodine Ostoji}u, vi ste hteli pre po~etka ovog priloga da ne{to kaète? Ostoji}: Ako dozvolite! Zaista }u nastojati kratko da kaèm ne{to u vezi toga {ta koja stranka radi na prostorima gde se vodi rat. Ja bih to saèo u jednu re~enicu. Dok se mi borimo za dràvu i realizujemo koncept Srpske demokratske stranke, bukvalno svi Srbi u jednoj dràvi, neke stranke rade ilegalno i vrlo nelojalno. âk nam oteàvaju borbu i uspostavqawe nacionalnog jedinstva srpskog naroda na frontu i u izgradwi dràve, zapadno od Drine. Jer, ipak se mora re}i da je Republika Srpska u ovom trenutku, po doga|ajima i va`nosti, centar srpstva. Voditeq: Ipak, izdignimo se iznad strana~kih pitawa i nadmetawa. Dr [e{eq: Da ne diramo SK, zna~i? Voditeq: Da ~ujemo, {ta kaù na{i slede}i gosti âslav Oci}, Milovan \ilas i Rado{ Qu{i} o ekonomskom i strate{kom aspektu. Oci}: U sada{woj situaciji, u onome {to se zovu zapadne srpske zemqe u Krajini, pre svega mislim na zapadni deo, je tako gra|eno, da je fakti~ki orijentisano ka Zagrebu. U velikoj meri, izuzev nekih ve}ih zaokruènih celina, kao {to je Petriwa recimo, kao {to je slu~aj u Podunavskom delu Krajine koji je predstavqao neki relativno zaokruèn sistem, sve je gra|eno tako da bude zavisno od drugih ve}ih ekonomskih centara. Bosanska Krajina i drugi delovi, bili su orijentisani na Sloveniju. Bili su svojevrsna periferija i prilepak slovena~kih kapaciteta. Prema tome, potrebno je u ovom trenutku razmotriti, napraviti jedan snimak, to se upravo i ~ini u Ekonomskom institutu u Bawaluci, pravi se snimak stawa. Na prvi pogled moè da se vidi da postoji neka komplementarnost. Na primer, Bosanska krajina uz pomo} Kninske krajine koja ima vi{ka energetskih kapaciteta re{ava svoje energetske probleme. Postoji, dakle, ne{to {to je u osnovi komplementarno. Postoje takvi turisti~ki kapaciteti kao {to su Plitvice. Postoje izvori nafte. Dunav kao najve}a evropska saobra}ajnica. Postoji more koje je nadohvat ruke. Postoji poqoprivreda. Prema tome, u mnogome ta dràva bi imala ekonomsku vaqanost i mogla bi da funkcioni{e s obzirom na elementarne pretpostavke. Osnov521
ni razlog za konstituisawe jedne takve dràve leì, me|utim, van ekonomske sfere ili van uè shva}ene ekonomske sfere, iako taj problem ekonomske efikasnosti funkcionisawa prve i druge Jugoslavije ne treba zanemariti. Ni prva, ni druga Jugoslavija nije bila ekonomski efikasna dràva. Voditeq: Takva jedna zajednica bi mogla da funkcioni{e s obzirom da ima dosta nesrpskog ìvqa. S druge strane, to bi na neki na~in bio izvor tenzija s obzirom na okruèwe, na Hrvate i na ostale narode. Oci}: Ona bi imala mawe nesrpskog ìvqa nego {to sada ima Republika Srbija. S obzirom da u onim drugim zapadnim srpskim dràvama na podru~ju koje danas kontroli{u Srbi ima 95%, mo`da i vi{e srpskog ìvqa. Dakle, u tom smislu ta ~iwenica bi bila sporedna u obnovi srpske dràve koje bi nesumwivo morala da sa~uva svu raznovrsnost, i morala bi da bude organizovana na jedan decentralizovan na~in. Mo`da bi ~ak bila i federalna, ali zasnovana na regionalisti~kom principu, ne na etni~kom principu. \ilas: Kada se rat zavr{i, jugoslovenske dràve koje }e biti, ne biv{a Jugoslavija, ve} republike koje }e biti nezavisne, vrlo brzo }e blisko da sara|uju me|u sobom, na ekonomskom planu, to je samo po sebi razumqivo. A onda i na kulturnom. Mi smo vrlo bliski narodi, naro~ito Srbi, muslimani i Hrvati. To su isti koreni, to je razdvojila istorija, ideologije, politika. A imate u istoriji tako|e elemente koji su spajali te narode, naro~ito Srbe i Hrvate. Tako da ja mislim da }e jugoslovenstvo, ne kao ideologija neke budu}e dràve, nego na jedan drugi na~in, u drugim formama, da }e da se obnovi sli~no skandinavskim zemqama. Qu{i}: Ja li~no mislim da budu}nost na Balkanu imaju samo jednonacionalne dràve, koliko god to danas izgledalo sa nekog humanitarnog stanovi{ta mo`da i nepovoqno. Istorija je pokazala da su na Balkanu stabilne samo jednonacionalne dràve. Imate primer Gr~ke, Bugarske, Albanije, Rumunije. Sve te dràve su stabilne, iako se kod wih mewa dru{tveni poredak u posledwe vreme, nijedna od tih dràva nije zapala u takvu situaciju da bi pitawe opstanka u punom hodu bilo izraèno. Samo je jedna dràva na Balkanu bila vi{enacionalna Jugoslavija, i ona je dva puta propala. Iz toga bi se mogao izvesti zakqu~ak da zaista na Balkanu budu}nost imaju samo jednonacionalne dràve. Tek kada na celom ovom prostoru svi ovi narodi, imam na umu narode koji su ìveli u sastavu Jugoslovenske dràve, stvore svoje jednonacionalne dràve i re{e pitawa svojih granica, tek tada }e mo}i da vlada mir na Balkanu. Ako se Jugoslavija podeli prema republikama, kako to zami{qaju, pa jedan deo naroda ìvi u dve ili tri republike, to }e biti neprestani izvor sukoba. I te biv{e republike, sada{we dràve, nikada ne}e biti stabilne. Voditeq: Ima suprotnih mi{qewa koja kaù da je te`wa za ostvarivawem i formirawem jednonacionalnih dràva stalni izvor sukoba. Imate dosta Albanaca koji ìve van Albanije, imate dosta Ma|ara koji ìve van Ma|arske. Qu{i}: Te{ko je povu}i te granice, ali kada se one jednom povuku, kada se zaista to pitawe re{i, dolazi period kada se u kriznim trenucima ta pitawa moraju re{iti. Svi smo mi znali da dobar deo Turaka ìvi na
522
prostoru Bugarske, ali kada je Bugarska formirala svoje dràvne granice, kada je to uradila Rumunija, kada je to uradila Ma|arska i kada se zna da u tim dràvama, da ih nazovemo uslovno jednonacionalnim, u kojima ima i nacionalnih mawina, ta jedna nacija daje osnovni ton i obele`je dràvi i dràvnosti, takva dràva postaje stabilnom. Nismo bili nestabilna dràva zato {to kod nas ìvi jedan deo Albanaca, nego smo bili nestabilna dràva zato {to ovi konstitutivni narodi koji su ~inili Jugoslaviju nisu bili zadovoqni tom dràvom. Voditeq: Drugi aspekt osim tog etni~kog, dràvotvornog, je aspekt ekonomije. Liberalne dràve, kao {to je to slu~aj bar za sada na Zapadu, to premo{}uju ekonomijom. Qu{i}: Ja mislim da to ne moè da prevazi|e vi{enacionalne sporove koji su karakteristi~ni za isto~ni deo Evrope. Uzmimo samo primer êhoslova~ke. êhoslova~ka je jedna izuzetno razvijena dràva. I u ovom socijalisti~kom periodu odskakala je od drugih dràva. Pa i ta dva vrlo bliska naroda, êsi i Slovaci, nisu mogli da na|u zajedni~ko re{ewe da ìve u okviru jedne zajednice, nego su izvr{ili na jedan veoma lep na~in tu podelu na dve dràvne zajednice. Imali smo takvih primera i ranije, recimo Belgija i Holandija jedno vreme su ~inile jedinstvenu dràvnu zajednicu, pa su se odvojile. Isti slu~aj je bio, recimo, i sa skandinavskim dràvama, i one su jedno vreme ~inile jedinstvenu dràvnu zajednicu, pa su se kasnije odvojile. Dakle, ve} ova tri primera sa Belgijom, Holandijom, skandinavskim dràvama, ê{kom i Slova~kom pokazuju da je to zaista te{ko re{ivo pitawe i da su etni~ki i nacionalni aspekt znatno ja~i u pogledu dràvne organizacije, od liberalnog, ekonomskog ili bilo kog drugog. Voditeq: ûli ste {ta kaù gospoda Ostoji}, \ilas i Qu{i}. Gospodine Ostoji}u, ukoliko bismo u tri nivoa govorili o kratkoro~nom, sredworo~nom i dugoro~nom aspektu, kako biste vi definisali taj kratkoro~ni koncept interesa srpskog naroda i realnost realizacije tog interesa? Ostoji}: Ja bih po{ao od jedne misli koju je izrekao dr Qu{i} sada elaboriraju}i nacionalno, i o~ito postavqaju}i pravi red poteza, prethodno nacionalno, pa onda gra|ansko. Jer razmi{qati usred rata, i u trenutku kada na taj na~in moramo da re{avamo i biolo{ka i sva druga pitawa, stvarawe gra|anske dràve je zabluda. O tome ne bih vi{e èleo ni da razgovaram, a kamoli da slu{am, jer nemam vremena. Srbi }e re{iti, odnosno i Evropa }e biti mirnija, ne samo Balkan, kada jo{ jedan narod re{i svoje nacionalno pitawe. Pogledajte malo {ta se sa Evropom de{avalo samo u ovom veku, i za{to. Zato {to dva mo}na naroda nisu u datom trenutku re{ili na pravi na~in svoje nacionalno pitawe. To su Nemci i Srbi. Nemci su ga gotovo kona~no zavr{ili i sada su mo}na nacija. A mi smo u haoti~nom stawu, zakasnili smo skoro za vek sa re{avawem svog nacionalnog pitawa, kroz nacionalnu dràvu. I sada koncept svi Srbi u jednoj dràvi zna~i treba da stvorimo definitivno nacionalnu dràvu. To nije u interesu mnogih faktora, ne samo Evrope, i utoliko nam je teè. Dakle, izuzetno nam je te{ka pozicija!
523
Kako govoriti {ta je kratkoro~no, {ta je sredwero~no, a {ta dugoro~no? Ja mislim da je kratkoro~no ono {to upravo izvodimo. Prvo, spre~ili smo genocid nad srpskim narodom. Uspostavili smo nekakav balans odnosa i nekakvih ideja i ideologija u srpskom narodu. Zato zaista zaprepa{}uju}e i zapawuju}e deluje ovo {to je rekao gospodin \ilas, oko toga da su Srbi zakasnili u realizaciji svog nacionalnog pitawa zbog raznih ideologija. Trebalo je da kaè obrnuto, da su oni nametnuli ideologiju i Srbe zaustavili u tom procesu 50 godina. Voditeq: ûje se da je alternativa Zapada, izme|u ostalog, da se ponovo razmi{qa o nekom konceptu reintegracije neke tre}e Jugoslavije, dodu{e u nekoj labavijoj formi za po~etak. Ostoji}: Mislim da se na to ne moèmo vi{e vratiti, mada ima i takvih politi~kih stranaka u Jugoslaviji. U Republici Srpskoj ih nema! Tamo rade ilegalno po }elijama. To je vra}awe to~ka unazad. To je destrukcija ovog procesa koji te~e. Kratkoro~ni ciq je uspostavqawe dràva i uspostavqawe kontinuiteta u dràvotvornosti srpskog naroda zapadno od Drine. Sredworo~no bi bila druga faza, da se te dràve u datom trenutku ujedine sa maticom, u fazama, i u onim segmentima ìvota koji su ostvarivi, kao {to je u ovom trenutku ostvariv jedinstven monetarni sistem i jedinstveno trì{te, kao i skidawe svih onih balasta ili onih institucija koje se sada postavqaju na nekakve prividne granice iz dnevnih politi~kih razloga. A dugoro~an ciq je da zaista imamo dràvu i na taj na~in re{imo nacionalno pitawe. Re{i}emo ga kada iz faze naroda, {to mi u ovom trenutku i jesmo, re{avaju}i sva osnovna i fundamentalna pitawa, stignemo do jedinstvene dràve. Tek onda }emo poku{ati da uhvatimo prikqu~ak sa onim evropskim narodima koji su to re{ili u pro{lom veku. Nisu samo balkanski narodi oni koji su u nacionalnim dràvama i sre}ni i bogati i stabilni. Taj primer treba traìti u Evropi, u [vedskoj, treba traìti u [paniji, u Francuskoj. I na kraju, vratio bih se na jedan detaq u biv{oj Bosni i Hercegovini, na novembar 1990. godine, kada se moglo, kada su Srbi mogli glasati za jednu od ~etiri opcije: za nacionaliste demokrate, dakle Srpsku demokratsku stranku, za reformiste, za komuniste i za socijaliste. I 94% ukupnog srpskog glasa~kog tela je pripalo Srpskoj demokratskoj stranci, {to zna~i, u trenutku kada je izbijala stra{na politi~ka i ustavna kriza biv{e Jugoslavije, da su ve} tada Srbi plebiscitarno kazali {ta ose}aju i kojim putem kre}u. Sada ih vra}ati nakon ~etiri godine, nakon jednog te{kog rata koji nije na kraju (ovaj rat }e imati dva meseca nastavka koji }e biti izuzetno te{ki) zna~i taj narod ponovo vratiti unazad. Mislim da vi{e ne bismo mogli uhvatiti taj prikqu~ak, i mislim da smo mi posledwa generacije koja moè voditi nacionalnu borbu i realizvati nacionalne interese srpskog naroda. Voditeq: Gospodine [e{eq, ~uli smo {ta kaè gospodin Ostoji} u vezi eventualnog ujediwewa ukoliko to bude realizovano u nekoj perspektivi. Kako komentari{ete tvrdwe da bi u toj dràvi bilo dosta nesrpskog ìvqa s jedne strane? I da }e etni~ke dràve, u situaciji kada je te{ko povu}i granice ~isto i ~vrsto, biti izvor ~estih sukoba?
524
Dr [e{eq: Srpska radikalna stranka ima gotovo identi~ne stavove sa Srpskom demokratskom strankom Republike Srpske po pitawu kqu~nog srpskog nacionalnog ciqa, stvarawa jedinstvene srpske dràve. Mislim da se tu slaèmo da ta dràva treba da ima jedan parlament, jednog predsednika Republike, jednu vladu. Da obuhvata sve srpske zemqe, Crnu Goru, Republiku Srpsku, Srpsku Krajinu i Srbiju, pa da vidimo i daqe {ta sledi. Taj ciq je pred nama. I to je ciq ogromne ve}ine danas ìvih Srba. To je bio ciq svih srpskih generacija u proteklih nekoliko stotina godina, rekao bih od Kosovske bitke pa naovamo. Pred nama je ta istorijska {ansa da napokon taj ciq realizujemo. Da li }emo ga realizvati ne zavisi samo od nas. Ogromni srpski potencijali su ukqu~eni u realizaciju tog ciqa. Ali, postoji ne{to {to spoqa ometa wegovu realizaciju i ja ne bih potcewivao insistirawe na reintegraciji biv{e Jugoslavije. Tu su se na istim talasnim duìnama na{li neki qudi odavde, pre svega Savez komunista pokret za Jugoslaviju i neke druge politi~ke partije i zapadne sile. Jer, zapadne sile nikada u principu nije interesovalo kakav je poredak u na{oj zemqi. Va`no je da je taj poredak pod wihovom kontrolom i da sprovodi wihove naloge. Oni su Tita doveli na vlast 1945. godine, to je bila wihova voqa, ne voqa Istoka. Voditeq: Recite ovo {to sam vas pitao na po~etku, da li su etni~ke teritorije, etni~ke dràve izvor neke stabilnosti ili novi izvor sukoba? Dr [e{eq: Naravno da jesu. Etni~ki zaokruène dràve su uvek faktor stabilnosti. Faktor nestabilnosti su suvi{e etni~ki izme{ane dràve. I tako je svuda u svetu, tako je i u Belgiji koja je visoko kulturna zemqa. I tamo se Flamanci i Valonci neprekidno me|usobno sukobqavaju. Ti wihovi sukobi poprimaju ponekad i necivilizovane oblike. Da ne govorimo o sukobima na prostoru Irske. Irska je na ne{to nièm nivou nego Belgija. Ono {to je za nas bitno jeste da svi Srbi na balkanskim prostorima ìve u jednoj dràvi. Mi smo to gotovo postigli. E sada, u na{oj zemqi }e ostati pripadnici nacionalnih i verskih mawina. Kakva }e biti wihova sudbina, kakav }e biti wihov gra|anski poloàj, zavisi od wih samih. Ako budu lojalni dràvqani, niko im sa srpske strane nikada ne}e osporavati nijedno gra|ansko pravo. Mi Srbi smo tako tolerantan narod da se toga uvek drìmo. Ako krenu u otvorenu pobunu, recimo [iptari na Kosovu i Metohiji, muslimani u Sanyaku, onda se zna {ta im sleduje. Voditeq: Gospodine Boì}u, tri nivoa, tri stepena, {ta sa Srbima koji }e ostati u onom delu Hrvatske u bilo kojoj varijanti? Boì}: Slu{aju}i moje sagovornike, imam neki utisak da bi trebalo odgovarati obrnutim redosledom. Zna~i po~eti od dugoro~nog, preko sredworo~nog pa sti}i do kratkoro~nog. Za{to to govorim? Zato {to je dugoro~ni ciq nekako mawe vi{e nesporan. Ideja je imati dràvu u kojoj ìve svi Srbi na garantovan na~in. Kada kaèm na garantovan na~in, to zna~i da je wihova dominacija nad tom dràvom nesporna. A da li }e ta dràva eventualno biti Jugoslavija, ili }e nekako biti srbocentri~na, ili Jugoslavija u kojoj }e dominirati Srbi putem nekih sloènih i komplikovanih veza teritorija, mene to toliko ne uzbu|uje. Zna~i, ne delim strah
525
gospodina [e{eqa, ali ga delim ukoliko bi se obnovila Jugoslavija na na~in kakva je bila nekada kod onih prethodnih Jugoslavija. Federalni sistem uz ravnopravnost svih federalnih jedinica mogu Srbima da ukinu pravo da tu svoju dràvu kontroli{u. Kratkoro~ni ciq je na izvestan na~in kako bi se reklo, svima prihvatqiv, a druga je stvar da li je ostvarqiv. Sredworo~ni ciq, zna~i ciq izme|u ovog trenutka i tog dugoro~nog ciqa, je svakako nekakva budu}a srpska dràva koja }e okupiti ono srpskih zemqa {to se u tu dràvu okupiti moè. Jasna je i slika koju mi imamo u glavi {ta je i od ~ega bi se mogla sastojati. Mi otprilike okvirno vidimo, ~etiri srpske dràve, kao federalne jedinice. Kao pokrajinske jedinice, kao bilo kakvu konstrukciju te organizacije. Zna~i, ovu krajinsku jedinicu, ovu Republiku Srpsku... Dr [e{eq: A ne}emo muslimanima da se izviwavamo? Boì}: Molim, vi imate neku ideju da se izviwavate muslimanima? Dr [e{eq: To smo ~uli iz redova va{e stranke, da ih molimo za opro{taj. Boì}: A, to je pakosno, ja sam mislio da budemo ozbiqni, ja sam mislio da vi imate neke pogodbe sa muslimanima, izviwavam se. Dr [e{eq: Ne, mi efikasno re{avamo sve probleme sa muslimanima, a vi bi ste hteli da... Boì}: Nemojte samo zar|ale ka{ike, to je malo suvi{e, nije za medije pogodno, ina~e {ta... Dr [e{eq: O kojim je zar|alim ka{ikama re~? Boì}: [ta vi radite ispod ìta, ja ne pravim pitawe. Da se vratimo na ono o ~emu sam govorio. Dakle, vi imate jednu sliku te ~etiri srpske zemqe, da ih tako nazovemo, Srbija, Crna Gora, Republika Srpska i ta Srpska Krajina koju biste èleli da vidite u jednoj celovitoj dràvi, federalnoj, pokrajinskoj, regionalnoj, ve} kako zamislite tu dràvu. Mislim da su razni modaliteti u opticaju. Oni se analiziraju. Ja recimo, li~no ne bih voleo da vidim neku federalnu dràvu ovakve strukture. Koliko vidim, Crnogorci su nas èstoko opqa~kali u ovom periodu do sada. Prema tome, ne vidim za{to bih voleo da vidim takav federalni model i u budu}nosti. Pre bih voleo da vidim regionalni model. Me|utim, kratkoro~ni ciqevi su zapravo soj, supstanca problema sa kojim se suo~avamo. Sve ovo slede}e o ~emu sam govorio zapravo je spisak èqa. Radi se o kratkoro~nim ciqevima, odnosno o potezima koje treba u vrlo kratkom intervalu vu}i, a imam utisak da se svi sagovornici slaù da je on veoma kratak i da se zapravo odnosi na slede}ih nekoliko meseci. U ovom intervalu treba povu}i izvesne vojne, politi~ke i pregovara~ke poteze. I oni mogu biti izvor, ako su pogre{no povu~eni, ogromnih zala koja nas mogu sna}i. Ne zaboravite, to je moj utisak, da smo mi 1989. godine ru{ewem Berlinskog zida u{li u jednu situaciju koja je pravi pravcati diskontinuitet u odnosu na prethodnu istoriju. Meni 1989. godina li~i na 1789. godinu, to je jedno. Drugo, iz perioda bipolarnog sveta, sveta dve svetske velesile, mi smo pre{li u period monopolarnog sveta, sveta kojim vlada jedna svetska velesila, {to je zapravo standard svetske istorije.
526
U svakom slu~aju, dakle, takti~ki potezi koje }emo vu}i slede}ih dana, ali doslovno slede}ih dana, za 10, 15, 20 dana, mogu strahovito uticati na na{u budu}u sudbinu. I mislim da je to ne{to {to zapravo i nije tema za debate na skup{tinama i za plenarne rasprave, ve} je posao za vrlo diskretne poteze ispod ìta. U wima treba na}i pravu meru izme|u, na primer, po{tovawa i uvaàvawa ultimatuma i neuvaàvawa toga, povla~ewe ovog i onog poteza. Dr [e{eq: Mogu li jedno pitawe gospodinu Boì}u, ako dozvolite. Boì}: Dakako. Dr [e{eq: Gospodine Boì}u, nedavno je Skup{tina Srbije prihvatila predlog poslanika Srpske radikalne stranke da se vodi skup{tinska debata o ultimatumu srpskom narodu Republike Srpske. I sve su stranke to prihvatile. A onda ste se vi iz DEPOS-a dogovorili sa socijalistima da se od toga odustane. Mo`da sa razli~itim motivima, ja ne znam koji su va{i motivi. Ali za{to je trebalo vama, va{oj partiji, za{to socijalistima, da se izbegne da Narodna skup{tina Republike Srbije kaè ne damo da udarite na na{u bra}u, pomaèmo na{u bra}u svim sredstvima itd.? Boì}: Tom pitawu odgovor je veoma prost. Prvo, va{a slika stvarnosti je jako upro{}ena, vi ste tome skloni i imate prava na to. Ta~no je da mi nismo bili... Dr [e{eq: Ba{ je vrlo komplikovana. Boì}: Ta~no je da mi nismo bili skloni skup{tinskoj debati, ve} sastavqawu pisma unutar relevantnih odbora, to je Odbor za Srbe van Srbije i Odbor za spoqne poslove. Upravo zato {to smo se... Dr [e{eq: Formirana je bila Komisija. Boì}: ... da moè izazvati reakcije onog tipa koje nam je gospodin Ko{tunica recimo priredio, da je ovo trenutak za 1914. godinu. Pazite, danas porediti 1914, ja mislim da je to u najmawu... Dr [e{eq: Kakva je razlika? Voditeq: O tome }e biti re~i u Skup{tini Srbije. Gospodin Ostoji} je malopre rekao da ùri na rati{te. Nadam se da se na tom rati{tu ne}e pucati, odnosno da ne}e do}i do... Ostoji}: Ako dozvolite, da vas oslobodim svih strahova. Ne interesuje me ni nekakva federalna ni konfederalna dràva budu}a, ni u kojoj }u se morati izviwavati nekome ili imati problem sa nekom irskom grupacijom. Nas interesuje unitarna dràva, srbocentri~na unitarna dràva i kada to ostvarimo onda moèmo pre}i na ovu platformu kako je urediti. To je ova nadgradwa o kojoj slu{amo polemike. Voditeq: Gospodo, hvala vam {to ste bili na{i gosti. Po{tovani gledaoci, gledali ste emisiju [ta }e biti sa nama. Hvala na pa`wi i laku no}.
527
XIV INTERVJU DANA

Radio B 92, 21. april 1994. godine Voditeq: Dame i gospodo dobar dan i dobrodo{li u jo{ jedno izdawe Intervju radija B 92. Va{ i na{ dana{wi gost bi}e gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Gospodine [e{eq, dobar dan i dobrodo{li u Intervju dana. Dr [e{eq: Dobar dan, boqe vas na{ao. Voditeq: Da ovaj razgovor vodimo pre godinu dana, dakle aprila 1993. godine, moram priznati da bih sa ve}om tremom ulazio u sve to, jer ipak tada ste vi bili stranka od koje je mnogo toga zavisilo na srpskoj politi~koj sceni. Sada to ba{ i nije tako. Zbog ~ega? Dr [e{eq: Ja se ne bih sa vama sloìo u toj proceni. Ja mislim da smo mi jo{ uvek stranka od koje mnogo zavisi na srpskoj politi~koj sceni. Danas jo{ vi{e zavisi nego u aprilu 1993. godine. Formalno je onda zavisilo vi{e, jer smo mi omogu}ili jednim glasawem u Narodnoj skup{tini formirawe mawinske vlade Socijalisti~ke partije. Ali, ne smete izgubiti iz vida da je tada Socijalisti~ka partija vodila sasvim druga~iju politiku po nacionalnom pitawu i da su na{i odnosi sa predsednikom Milo{evi}em bili dobri. Sada su ti odnosi do kraja pogor{ani, i mislim da je daqi rasplet politi~kih zbivawa u Srbiji, Srpsku radikalnu stranku doveo u rang jedine ozbiqne opozicione partije danas, jedine zaista sna`ne opozicije. Voditeq: A {ta ste vi uradili, za recimo tih posledwih godinu dana, pa da moète da kaète da ste jaka i ozbiqna politi~ka partija? Dr [e{eq: Zavisi na {ta se va{e pitawe odnosi. Ako je re~ o unutra{woj partijskoj strukturi, mi smo i daqe ja~ali kao stranka. Zbijali smo svoje redove, {to bi se reklo starom terminologijom. A na ovom op{tem politi~kom planu mi smo terali ~itav niz finansijskih, kriminalnih afera vezanih za postoje}i reìm. Samo da vas podsetim na generalsku aferu, na ministarsku aferu, na aferu oko primarne emisije, {pekulacije s novcem oko primarne emisije. Pa afera oko privatnih banaka koje su ojadile Srbiju. Pa onda sukob sa Vladom Nikole [ainovi}a i dovo|ewe u javnost ukupne politike Socijalisti~ke partije na ekonomskom i socijalnom planu. Paralelno s tim, od maja meseca pro{le godine pa do danas, neprekidni sukob sa Slobodanom Milo{evi}em po nacionalnom pitawu otkako je on prvi put ozbiqno poklekao, prihvatio VensOvenov plan i poku{ao nametnuti kapitulaciju Republici Srpskoj pa do danas. Zatim, Srpska radikalna stranka je jedina ozbiqno pristupala analizi upliva Saveza komunista-pokreta za Jugoslaviju na na{ ukupni politi~ki ìvot. To je u su{tini jedna marginalna politi~ka stranka koja nema nikakvo upori{te u javnom mwewu, ali ima objektivno ogromnu politi~ku mo} koju koristi na konspirativan na~in, pa je ideolog Saveza komunistapokreta za Jugoslaviju, Mira Markovi}, postala glavni kadrovik Socijalisti~ke partije i glavni kadrovik reìma u Srbiji. Raskrinkali smo prvi vra}awe komunista u vlast kroz ~etiri ministarska mesta u novoj Vladi Mirka Marjanovi}a. Pa smo spre~ili vojni~ki pu~...
528
Voditeq: Kako ste vi kao opoziciona stranka oslabili socijaliste? Dr [e{eq: Mi smo ih najvi{e oslabili. Tamo gde smo ih mi ga|ali nisu imali odbrane. Ja mislim da su druge opozicione stranke dosta dugo ja~ale Socijalisti~ku partiju. To je slu~aj sa Srpskim pokretom obnove, Demokratskom strankom i Demokratskom stankom Srbije. Toga su se dosetili \in|i} i Ko{tunica u posledwe vreme, pa su okrenuli list i sada izbijaju nacionalni adut iz ruku socijalista. Voditeq: A {ta kaète za taj adut? Dr [e{eq: Koji je neprekidno opozicija gurala u ruke. Voditeq: A {ta kaète na tezu da dok ste vi sara|ivali, dok je sve to skladno delovalo po parlamentima, da je Socijalisti~ka partija Srbije toliko oja~ala da joj sada vi{e niko ni{ta ne moè? Dr [e{eq: Ja mislim da je u politici nemogu}e da neko toliko oja~a da mu niko ni{ta ne moè. I kada je êr~il bio na vrhuncu mo}i, i kada su svi u svetu o~ekivali da }e glatko dobiti parlamentarne izbore, on je te izbore izgubio. Na wegovo mesto je do{ao gotovo anonimni Atli. Mi smo imali izvesnu saradwu sa socijalistima po nacionalnom pitawu. Rezultat te saradwe i zajedni~ke borbe je stvarawe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Bez na{e podr{ke, a bez podr{ke Socijalisti~ke partije Srbije ne verujem da bi srpski narod Republike Srpske i Republike Srpske Krajine uspeo da se izbori za svoju zemqu, za svoju teritoriju i za svoje pravo na samoopredeqewe. To je konkretan rezultat koji danas mora da se uvaàva. Republika Srpska i Republika Srpska Krajina su gotove politi~ke ~iwenice. Sukob je me|u nama izbio i po pitawu daqe sudbine ove dve gotove politi~ke ~iwenice. Voditeq: A imate li vi neki ose}aj krivice da je, recimo, zbog te va{e qubavi i saradwe Socijalisti~ka partija danas jaka toliko koliko jeste? Dr [e{eq: Prvo, nije bilo nikakve qubavi. I u vreme kada smo bili u najboqim odnosima sa Milo{evi}em mi smo neprekidno kritikovali Socijalisti~ku partiju zbog unutra{we ekonomske i socijalne politike. To {to vi niste ozbiqno shvatili te na{e kritike govori da je problem u vama, a ne u nama. Mi smo neprekidno isticali da nam je glavni ciq da sru{imo socijaliste sa vlasti, ali ne}emo da ih ru{imo na ulici nego iskqu~ivo demokratskim parlamentarnim izborima. Na{ je sukob u jednom trenutku bio mnogo ja~i sa drugim opozicionim strankama nego sa socijalistima, pa ste verovatno iz toga izvukli zakqu~ak o nekoj na{oj qubavi sa socijalistima. Voditeq: Dobro. Vi kaète da je va{ ciq da sru{ite socijaliste. Vi ste ozbiqan politi~ar, predsednik jedne ozbiqne stranke. Verovatno ste sebi, kada ste po~eli da se bavite politikom, dali neki rok, zadatak. Kaète, evo mi }emo da sru{imo socijaliste za recimo tri godine, pet, deset. A onda ako vidite da ne moète, kaète, vidim da ne mogu, vidim da to nije za mene, radi}u ne{to drugo. Jednostavno, batali}u politiku. Dr [e{eq: Ozbiqni politi~ari nikada sebi ne postavqaju takve rokove. Krajwe je neozbiqno takve rokove u politici postavqati. Mi }emo osvojiti vlast i pobediti socijaliste onda kada srpski narod ubedimo da smo pametniji, po{teniji, sposobniji od socijalista. Jo{ uvek ga nismo
529
ubedili. Jer da smo ga ubedili, narod bi masovno glasao za nas. Ubedili smo veliki broj qudi i sve opozicione stranke zajedno vi{e nego socijalisti pojedina~no. Me|utim, to jo{ nije bilo dovoqno. Voditeq: A na drugoj strani, socijalisti su ube|ivali da ste vi izdajnici, pa ste, recimo, dobili upola mawe poslanika nego pro{le godine. Dr [e{eq: Mislim da je taj {ok u narodu pro{ao. Taj {ok je zaista bio stvoren u narodu. On je izazvan velikom kampawom na dràvnoj televiziji, pogotovo na{om blokadom i bezrazlo`nim hap{ewem na{ih ~lanova uz veliku pompu. Ali, narod se malo od toga otreznio. Video je da su to sve bili prazni baloni socijalista, da protiv nas nema nikakvih dokaza ni da smo fa{isti, ni da smo kriminalci, ni da smo ratni zlo~inci. Sada je ve} situacija bitno druga~ija. Jedan deo naroda nas je osu|ivao kada smo napali Avramovi}ev program. Qudi su mislili da smo mi protiv tog programa zato {to su ga lansirali socijalisti, a da je program u su{tini dobar. Sada qudi ipak uvi|aju da taj program ima velike nedostatke, da }e mu ti nedostaci do}i glave, a mi smo prvi ukazivali na slabosti programa i jedva smo nekako uspeli da do|emo do jednog primerka do koga javnost ina~e nije do{la. Prvi smo obelodanili da se predvi|a otpu{tawe milion radnika, da se predvi|a reafirmacija dru{tvene svojine. Prvi smo obelodanili koliko iznosi planirani buyetski deficit za sva tri buyeta itd. Voditeq: I {ta od toga narod ima? Dr [e{eq: Pa od toga ima da je narod ve} shvatio da su programu dani odbrojani. Drugo, narodu je jasno da mu se socijalni poloàj nije poboq{ao, ako su penzioneri pro{le godine imali 2 marke platu, a sada 30 dinara. Prvi efekat toga programa bio je psiholo{ki i qudi su mislili da im je sada boqe. Me|utim, pro{le godine sa 2 marke su pla}ali struju, kiriju, komunalije, telefon i jo{ im je ostajalo za ne{to. A sada od 30 ili 40 dinara plate struju i kiriju. Pitawe je da li ve} ima za komunalije i telefon. Socijalni poloàj penzionera nije se bitno popravio. Tako|e ni radnicima. Samo je postignut psiholo{ki efekat. Ako danas imate 5 dinara u yepu ne morate odmah da tr~ite u samouslugu da kupite neku konzervu, nego moète to ostaviti za sutra. U tome je psiholo{ki efekat. Voditeq: Dobro, o aktuelnoj situaciji }emo pri~ati u dana{woj emisiji, slu{aoce }e, nadam se, to najvi{e zanimati. Ho}u ne{to da vas pitam. Vi{estrana~ki ìvot u Srbiji postoji, dakle, od 1989, 1990. godine. Uglavnom su isti qudi na vode}im mestima politi~kih stranaka. Po mom skromnom mi{qewu ne{to se preterano u te ~etiri godine nije promenilo. Jednostavno, da li treba mewati te qude, praviti nove partije, ili poku{avati na neki drugi na~in? Dr [e{eq: Ja nisam pristalica nekog planiranog realizovawa vi{epartijske scene u Srbiji. To su socijalisti radili. Oni su projektovali mnogo opozicionih partija da bi im posluìle, neke za jednokratnu, neke za vi{ekratnu upotrebu. Tih partija ima jo{. Sada se uglavnom ne pojavquju u javnosti, ali ~im po~ne nova predizborna kampawa odmah }e ih biti stotinak da bi koristile socijalistima. Ja mislim da su na{e politi~ke partije onakve kakav nam je narod. To se vidi i na izborima. Ima qudi ova530
kvih i onakvih i svaki sebi nalazi ne{to za identifikaciju u postoje}im politi~kim strankama. Ako se pojavi neka politi~ka praznina, odmah }e se pojaviti i politi~ka stranka koja }e popuniti tu prazninu. Ja mislim da trenutno politi~ke praznine nema, da su popuweni i levica i desnica i centar. Me|utim, problem je u nedostatku nekog adekvatnog politi~kog programa i projekta kod ve}ine opozicionih stranaka. Formalno, opozicija je pobedila i na izborima 1993. godine. Vuk Dra{kovi} je tada nudio da formiramo koalicionu vladu. Mi smo na to odgovorili: mo`da bismo mi i sa vama iz Srpskog pokreta obnove i mogli pod uslovom da se vratite na onu politiku iz 1990. godine odnosno na izrazito nacionalnu politiku, ali ne moèmo nikako sa Ago{tonom, ne moèmo sa [iptarima iz Pre{eva u savez protiv Milo{evi}a i socijalista. To mi radikali nikada ne moèmo. Voditeq: Izviwavam se, koji je osnovni ciq va{e partije kao opozicione? Dr [e{eq: Na{ je osnovni ciq da osvojimo vlast i da provedemo na{ program. Voditeq: A da bi osvojili vlast koga treba da smenite sa vlasti? Dr [e{eq: Moramo da smenimo sa vlasti socijaliste. Ali ne moèmo u savez sa onima koji su gori od socijalista da bismo socijaliste skinuli sa vlasti. Onda gubimo moralnu podlogu na{eg programa i na{e ukupne politi~ke aktivnosti. Ja mogu u koaliciju sa nekim ko je boqi od Milo{evi}a, da bismo oborili Milo{evi}a. Mi kao stranka moèmo u koaliciju sa nekim koji su boqi od socijalista da bismo oborili socijaliste. Ali ne moèmo sa onima za koje i mi sami kaèmo da su gori. Za nas je Ago{ton uvek gora varijanta od Milo{evi}a. Za nas su [iptari iz Pre{eva gora varijanta od socijalista. I bez obzira {ta nam sve rade socijalisti, kakve nam podlosti spremaju, kakve su nam podlosti ranije prire|ivali, mi nikada ne moèmo da prenebregnemo tu ~iwenicu. Ona je veoma bitna u politici. Oni politi~ari koji su za qubav vlasti i osvajawa vlasti napre~ac gubili politi~ki i ideolo{ki kompas, vrlo su se lo{e proveli na politi~koj sceni. ôvek koji pokaè suvi{e veliko nestrpqewe u politici, gubi. Politika je i stvar strpqewa izme|u ostalog. I zato mi izbegavamo da kaèmo da je na{ plan da do tada i tada osvojimo vlast. Na{ je plan da se borimo za vlast da bismo realizovali na{ program. Voditeq: Meni to, pravo da vam kaèm, li~i na Milo{evi}evu izjavu daje wegov plan da Srbija bude takva da }e imati 10.000 dolara po glavi stanovnika, iako ne zna kada }e to ta~no biti, ali jednog dana svakako, a dotle }e on biti na vlasti. Dr [e{eq: Pa ne li~i ba{ na to. Za{to Milo{evi} ne bi imao pravo na plan da jednog dana nacionalni dohodak bude u Srbiji 10.000 dolara? Me|utim, on ne moè da kaè da }e dotle biti na vlasti, ako iole postoji demokratska mogu}nost da se on obori sa vlasti. A ja mislim da postoji. Da smo mi imali boqu varijantu od Milo{evi}a 1992. godine, boqa varijanta bi pobedila. Ali kada su druge opozicione stranke krenule sa Milanom Pani}em, kao alternativom Milo{evi}u, mi smo morali podràti Milo{evi}a. Ne daj boè da je Milan Pani} pobedio na izborima.
531
Voditeq: Onda bi sigurno bilo gore, je li tako? Dr [e{eq: Sigurno bi bilo gore. Voditeq: U kom smislu? Dr [e{eq: U tom smislu {to bismo ostali bez mnogih srpskih teritorija, {to bi Srbija prihvatila sve ucene sa Zapada, {to bi bila svedena na granice Beogradskog pa{aluka. Voditeq: Dobro, toliko za ovaj segment razgovora. U narednom, dakle, {ta }e biti po{to Milan Pani} nije pobedio, bez kojih teritorija }emo ostati? Ostanite uz Radio B92, Intervju dana a gost je gospodin Vojislav [e{eq. Rekoste malopre da bi sa Pani}em bilo mnogo gore. A sada da vidimo {ta nam je to tako dobro sa Milo{evi}em. Ratujemo protiv celog sveta. Ju~e Klinton re~e sankcije jo{ treba stezati, bombarderi nad Bosnom, u Krajini. [ta je tu tako dobro da bi sa Pani}em bilo gore? Dr [e{eq: Ne, tu se postavqa {ta je alternativa postoje}em, da li neka boqa ili lo{ija varijanta. Sa Pani}em je bila neuporedivo lo{ija. Pani} je ve} bio jednostrano priznao Sloveniju, bio je spreman da prizna i Hrvatsku u AVNOJ-evskim granicama, priznao bi Bosnu i Hercegovinu, nudio je da zajedno sa turskim trupama okupira Republiku Srpsku i razoruà srpsku vojsku. Pani} je bio spreman da [iptarima vrati Ustav iz 1974. godine za Kosovo i Metohiju, bio je spreman da muslimanima da autonomiju Sanyaka, i nudio je Ma|arima kantone u Vojvodini. To je mnogo gora varijanta od Milo{evi}a. Voditeq: Da, u ovim okolnostima vi mislite da imate mehanizam i mogu}nost da, ako to isto padne na pamet Slobodanu Milo{evi}u da ga spre~ite? Dr [e{eq: E, to je sada ve} drugo pitawe. Ako to padne na pamet Slobodanu Milo{evi}u, moèmo da se borimo. Da li }emo uspeti u toj borbi ili ne, to je stvar procene. To je stvar konkretnog ishoda. Ali oko Milana Pani}a nije bilo dilema. Sve je bilo do kraja jasno i bilo je za nas biti ili ne biti, da onemogu}imo Pani}a. Milo{evi} je u to vreme imao patriotsku politiku i mi smo ga podràvali sve dok je bio patriota. îm je popustio, poklekao u svom patriotizmu, do{lo je do na{eg spektakularnog sukoba pred o~ima celokupne javnosti. Dakle, u na{em odnosu prema Milo{evi}u nije bilo nikada nikakvih nepoznanica. Voditeq: Dobro, vi se borite sa Milo{evi}em. Je li bar priznajete da je za sada uspe{niji od vas? Dr [e{eq: Ne. Ja mislim da je ovo wegova labudova pesma. On je najteè udarce zadao Srpskoj radikalnoj stranci u predizbornoj kampawi i mi smo opstali. Kada mi budemo zadali zavr{ni udarac, wegova partija ne}e opstati! Voditeq: A da li je, recimo, udarci ovo {to se de{ava u Republici Srpskoj Krajini, {to je raskinuta koalicija Babi}a sa srpskim radikalima? Dr [e{eq: Ne bih ja to smatrao nekim naro~ito jakim udarcem za stranku, ali moè biti udarac za Srpsku Krajinu. Jer u~e{}e Srpske radikalne stranke u vladi zna~ilo bi garanciju za Srpsku Krajinu da se ne}e dozvoliti da vlada u~estvuje u trgovini po pitawu srpskih teritorija. To je udarac za Krajinu, a za Srpsku radikalnu stranku ne. Jer mi se ni532
smo po svaku cenu nikada otimali za ministarska mesta. Milo{evi}evi qudi su vr{ili ogroman pritisak na Milana Babi}a, ucewivali ga, pretili mu i on je popustio. I tako je jednostrano raskinuo koaliciju, a da nas zvani~no nikada o tome nije informisao. Bio je nekoliko dana u Beogradu i uop{te nam se nije javqao. Mi razumemo u kakvoj se on situaciji na{ao, ali ga ne opravdavamo. On je na sebe preuzeo preveliko breme obaveza, da u Mikeli}evoj Vladi koja je dirigovana iz Beograda, obavqa funkciju ministra inostranih poslova. I laicima je vaqda jasno za{to su mu dali tu funkciju. Zato da on vadi prqavi ve{ i stavqa ga u ma{inu, odnosno da stavi svoj potpis na neki papir koji }e ga maksimalno kompromitovati, koji verovatno sledi u narednom pregovara~kom procesu. To je igra sa kojom }e socijalisti definitivno eliminisati Milana Babi}a sa politi~ke scene, ako se on na vreme ne osvesti i ne pobegne iz takve vlade. Voditeq: Mo`da gospodin Babi} procewuje da mu se ipak u ovakvim okolnostima vi{e isplati da sara|uje sa nekim ko je jak u Srbiji, odnosno ko je najja~i u Srbiji, nego da radi sa srpskim radikalima? Dr [e{eq: To je stvar procene. Da je formirana radikalsko SDSovska koalicija u Krajini i ta bi koalicija morala da sara|uje sa reìmom u Srbiji. To je nepobitno. A nepobitno je i to da bi takva vlada nai{la na veliko nerazumevawe, na velike probleme, da bi joj reìm iz Beograda podmetao klipove na svakom koraku. Me|utim, bila je mnogo inteligentnija varijanta pustiti Mikeli}a da formira mawinsku vladu i da se ta vlada odmah obori pri prvom pogre{nom potezu. Pri prvom potezu kojim bi se Krajina stavila u sastav Hrvatske, ili ne{to sli~no. Ovako, on postaje sau~esnik Mikeli}u. Oni }e ga ve{to uvu}i u tu igru koju pripremaju za Srpsku Krajinu, ne treba potcewivati. Mi to nismo hteli kada socijalisti nisu mogli sami da formiraju vladu 1992. i 1993. godine, mi tada nismo hteli sa wima u Vladu. Radije smo im pruìli {ansu da oni formiraju mawinsku Vladu, nego da se zajedno sa wima obrukamo, da nas izblamiraju, da nas uvuku, ili da uvuku eventualno neke na{e ministre u korupciona{ku aferu. A ne bismo bili u stawu, jer bi oni imali ve}inu ministara, da i{ta bitno promenimo u toj vladi. Ne bismo mogli da smenimo nijednog visokog dràvnog funkcionera ili ~inovnika. Ne bismo mogli da smenimo nijednog direktora u dràvnom i dru{tvenom sektoru. Ne bismo mogli da raskrinkavamo finansijske i druge afere itd. Voditeq: Korisno, nema {ta! Da se vratimo sada jo{ malo Republici Srpskoj Krajini, dakle Kninu i okolini. [ta predstoji toj srpskoj dràvi? Dr [e{eq: Predstoje velika isku{ewa u svakom slu~aju. Sada ide druga faza pregovora u kojoj se raspravqa o ekonomskim pitawima. Prva faza nije razlog za neko preveliko nezadovoqstvo srpskog naroda. Mi bismo zapravo i kao stranka bili zadovoqni rezultatima prve faze pregovora i razgrani~ewem i dovo|ewem trupa UNPROFOR-a na liniju dodira itd., da sa srpske strane nije pla}ena previsoka cena. Srbi su za uzvrat morali da `rtvuju Maslenicu, Zemunik aerodrom, [kabwe, Divoselo, Po~iteq, îtluk i neke planinske visove i Peru~u. To je prevelika cena sa srp533
ske strane. A su{tina ugovora postignutog u Zagrebu je dobra. Jerje to revizija VensOvenovog plana, koja je mnogo povoqnija za srpski narod. Jer se UNPROFOR, po prvi put, dovodi na liniju dodira, jer se po prvi put pravi demilitarizovana zona, i sada su na{e trupe mnogo vi{e za{ti}ene od iznenadnih napada Hrvata. E sada, treba znati {ta stoji iza takvog plana, i za{to su sa Zapada ponudili ne{to {to moè bar delimi~no odgovarati Srbima. Zbog toga da bi oslobodili {to ve}e hrvatske snage i spremili ih za udar po srpskim snagama u Bosni! I Hrvati su ve} napravili veliku kocentraciju kod @upawe. Spremaju se da zajedno sa muslimanima za koji dan zauzmu koridor. Voditeq: [ta }e biti ako im to po|e za rukom? Dr [e{eq: Ako im to po|e za rukom, bi}e veoma, veoma lo{e. Moramo sve u~initi da im to ne po|e za rukom. Voditeq: [ta Jugoslavija treba da u~ini? Dr [e{eq: Jugoslavija treba svim sredstvima da pomogne srpski narod. Razume se, ako do|e do direktne hrvatske intervencije onda Jugoslavija treba da interveni{e sa svoje strane i na svakog hrvatskog vojnika da se interveni{e na{im vojnikom. Mi smo u stawu da angaùjemo veliki broj dobrovoqaca za to. Moramo pomo}i na{oj bra}i! Voditeq: Gledaju}i sankcije i sve to, mi smo u neku ruku u ratu sa celim svetom, ako se ja ne varam? Dr [e{eq: Nismo mi u ratu sa celim svetom, nego je nakon ukidawa bipolariteta u me|unarodnim odnosima Amerika postala dominiraju}a sila u Ujediwenim nacijama i ona diktira Savetu bezbednosti odluke rezolucije, stavove itd. Amerika ima neke konkretne interese na Balkanu, koji su suprotni interesima srpskog naroda. To je su{tina svega. Sukob sa celim svetom ne postoji. Me|utim, postoje sankcije i blokada koje su nametnuli Amerikanci i neke druge zapadne sile. A ja mislim da je reìm u Beogradu sa svoje strane kriv {to su se te sankcije do danas odràle. Voditeq: A Srbi ne priznaju autoritete i ne èle... Dr [e{eq: Ne, Srbi i treba da ne priznaju autoritete. Nije u tome problem ovog reìma. Problem je u wegovoj prevelikoj popustqivosti. Kada su nam zaveli sankcije i blokadu trebalo je da reìm prekine sve daqe pregovore sa Zapadom. Da odmah zatvori u Beogradu ambasade zapadnih zemaqa koje su podràle sankcije. Da povu~e na{e diplomatsko osobqe iz tih zemaqa. Zatim, da napusti Ujediwene nacije, da napusti Savet bezbednosti, da povu~e na{e diplomatske predstavnike iz Wujorka, i da kaè: Gospodo, nama su sada vezane ruke i nemamo o ~emu da pregovaramo jer nismo ravnopravni pregovara~i. Kada nam ukinete sankcije, kada budemo ravnopravni pregovara~i sa Hrvatima, muslimanima i sa zapadnim silama onda nastavqamo razgovor. I da je tako ura|eno, sankcije bi nam verovatno ve} odavno bile ukinute jer tada je postojala mnogo mawa opasnost od direktne vojne intervencije nego {to je danas. A ni danas nije velika, bar kada je re~ o Saveznoj Republici Jugoslaviji. Da je Milo{evi} tako uradio, on bi mnogo vi{e u~inio za svoj narod i dràvu. Ali on se i posle tih sankcija pona{ao kao da se ni{ta bitno nije promenilo, i svaki put kada ga pozovu on prosto, kao na krilima, ode u @enevu, ode u Hag, ode gde god ga pozovu.
534
Voditeq: Da li znate nekog ko se tako izolovao od celog sveta i dobro pro{ao? Dr [e{eq: To nije izolovawe od celog sveta. Nemogu}e je jedan narod, jednu dràvu izolovati od celog sveta. Uvek postoji na~in da se probije ta blokada. Uostalom, Srbiji nije prvi put da se nalazi pod blokadom. Setite se carinskog rata koji je nametnula Austrougarska po~etkom ovoga veka. I nije tu re~ o dobrom ili lo{em prolaèwu nego o adekvatnom odgovoru stranim silama koje vam poku{avaju nametnuti svoju voqu. Milo{evi} se toliko poniàva da svaki put kada ga pozovu da ide u @enevu ili negde drugde, on traì dozvolu od UNPROFOR-a da wegov predsedni~ki avion poleti sa beogradskog aerodroma. To jedan {ef dràve ne bi smeo sebi da dozvoli. I Milo{evi}a ne zovu sada na pregovore da bi pomogao u pregovara~kom procesu, da bi sa srpske strane zastupao srpske interese, nego ga iskqu~ivo zovu kao sredstvo pritiska na Radovana Karayi}a i rukovodstvo Republike Srpske u tim pregovorima. Voditeq: A da li bi bilo Karayi}a da nije bilo Milo{evi}a? Dr [e{eq: Naravno da ne bi! To je Milo{evi}eva zasluga. Me|utim, mi mu ne sporimo te ranije zasluge. Mi mu ne sporimo ni da je zasluàn {to je Kosovo i Metohiju, Vojvodinu vratio u sastav Srbije. Suprotstavqao se srpskim neprijateqima. Pomagao je srpskim krajinama. Mi smo svedoci da je on pomagao. To su wegove realne istorijske zasluge. Mi ga napadamo zbog sada{wih gre{aka, zbog onoga {to sada radi. Voditeq: A da li se promenio Karayi}? Dr [e{eq: Karayi} se neprekidno mewa, ali u tom smislu {to se razvija. I razvio se u veoma velikog politi~ara. Politi~ara velikog formata u svakom smislu. Voditeq: Da li ga Milo{evi} jo{ kontroli{e? Dr [e{eq: Ja mislim da se Karayi} izmakao Milo{evi}evoj kontroli i da je to ono {to najvi{e stvara bes kod Milo{evi}a. Milo{evi} poku{ava da sru{i Karayi}a. Uostalom, to je otvoreno poku{ao jo{ u septembru mesecu Bawalu~kim pu~em. Voditeq: Mislite da je to bilo ba{ tako ozbiqno da je moglo... Dr [e{eq: Da, to je bilo veoma ozbiqno, planirano je ~ak i ubistvo Karayi}a, ~ak i da to izvr{i neki musliman pa da ispadne kao rezultat antisrpske mr`we. Voditeq: Dobro. U ovoj trenutnoj situaciji kada se, kako vi kaète, Karayi} oteo kontroli, {ta se moè o~ekivati daqe u Bosni? Dr [e{eq: Ja mislim da }e ukupan rasplet na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine i}i u korist srpskog naroda i da }e biti za{ti}eni srpski nacionalni interesi. Jer Srbi tu dominiraju na bojnom poqu. Muslimani i Hrvati im nisu dorasli. NATO pakt avijacijom ni{ta bitno ne moè da postigne. Voditeq: A recimo, ako se skine embargo na uvoz oru`ja muslimanima? Dr [e{eq: I ako se skine embargo to ne}e mnogo pomo}i muslimanima. Srbi svoje najkvalitetnije oru`je jo{ u ratu nisu ni upotrebili. A NATO pakt zna {ta sve Srbi imaju, posebno u podzemnim skladi{tima, recimo kakve imaju raketne sisteme u Han Pijesku i {ta sve ostalo ima535
ju. Uostalom, ne vredi ako se ukine embargo muslimanima, muslimani su na 10% teritorije, Srbi mogu jednim udarcem da zavr{e sa wima, ako upotrebe sve oru`je koje imaju. Voditeq: Dobro. Ja se, ipak, nadam da do toga ne}e do}i jer bi poginulo mnogo qudi. Jo{ jedna muzi~ka pauza, zatim se vra}amo u Saveznu Republiku Jugoslaviju i, {to bi se reklo, doma}im problemima. Nastavqamo razgovor sa gospodinom [e{eqem i od ovog trenutka telefon 3429-292 otvoren je za va{a pitawa. Pri~a}emo o onome {to predstoji ovoj zemqi, mada vi kaète da }e se ova zemqa malo pro{iriti, jer vi to èlite, je li tako? Dr [e{eq: Vaqda to èle svi Srbi! Voditeq: Da li to èle svi Srbi, to bi trebalo pitati. Vi ste èleli prvo da idemo u Zagreb, Karlovac... Dr [e{eq: Ne, do Zagreba nikada nisam èleo da idem, ali KarlobagOgulinKarlovacVirovitica, to su na{e etni~ke granice. Voditeq: I jo{ biste èleli tamo? Dr [e{eq: Naravno. Te granice su skoro i ostvarene. Na{a granica nije sada Karlobag, ali jeste nekoliko kilometara ju`nije na obalama Novogradskog zaliva; nije Karlovac, ali jeste predgra|e Karlovca. Nije Virovitica, ali jeste Pakrac. Dakle u visokom stepenu su ostvarene na{e etni~ke granice na prostoru biv{e Hrvatske, oko 70% je u na{im rukama. Voditeq: Da se mi vratimo ovom {to nas ovde ~eka. Oba parlamenta su po mojoj proceni marginalizovani, i vi{e nikoga ko se iole ozbiqnije bavi politikom gotovo da i ne zanima {ta se de{ava u te dve zgrade koje se zovu parlament Srbije i parlament Jugoslavije. Vi ste jo{ u oktobru podneli Skup{tini Jugoslavije zahtev za smenu Savezne vlade. Danas je 21. april, da ne ra~unamo koliko je meseci pro{lo. Kao ozbiqna politi~ka stranka za{to dozvoqavate da jedan tako bitan predlog kao {to je smena Savezne vlade toliko ~eka na proceduru? Dr [e{eq: êkao je mnogo i zahtev za smenu Dobrice ]osi}a, ako se se}ate. Sastavqawe dnevnog reda obi~no zavisi od parlamentarne ve}ine. Oni moraju u jednom trenutku to da stave na dnevni red, ali kada, to zavisi od broja glasova koje imate prilikom usvajawa dnevnog reda. Koji je bio na{ neposredan razlog da to podnesemo? Neposredan razlog je bio da spre~imo raspu{tawe Savezne skup{tine u istom trenutku kada je Milo{evi} raspustio Republi~ku skup{tinu. Mi mislimo da nam vi{e odgovara kada se ta dva izborna procesa me|usobno odvoje. Voditeq: Dobro, i to vam je pro{lo za rukom? Dr [e{eq: To nam je po{lo za rukom, a sada }emo insistirati da se ovo pitawe stavi na dnevni red. Samo idemo prvo na smewivawe Radomana Boòvi}a. Mi smo jo{ jesenas ispotpisivali zahtev za smenu Radomana Boòvi}a, posledwi je trebalo da potpi{u ~lanovi Demokratske stranke. Mi smo im dali da potpi{u ali izgleda da nisu predali tekst. Mi smo svi bili ube|eni da je to predato, da je to zavr{eno. Voditeq: Vas dvojica se mnogo volite. Zaista je interesantno gledati, to je jedino interesantno u Saveznoj skup{tini. Dr [e{eq: Ne razgovaramo o tome ko koliko koga voli, nego razgovaramo o ovim konkretnim politi~kim potezima.
536
Voditeq: Ja mislim da je to sve vezano za politiku, da to u stvari nije li~na netrpeqivost nego... Dr [e{eq: U politici kod pametnih i ozbiqnih politi~ara nema ni qubavi ni mr`we. Sve treba da se podredi izvesnim politi~kim ciqevima, programu koji se nastoji realizovati. I kada vam neko ko vam je krajwe antipati~an ide naruku svojim pona{awem, ili ide u prilog realizaciji va{eg programa, ili odre|enog va{eg politi~kog ciqa, vi ga onda toleri{ite. Ili kada vam je neko krajwe simpati~an, ali svojim pona{awem ide protiv va{eg ciqa, vi ste onda u sukobu sa wime. Ako unesete emocije u politiku, onda to nije pametno, onda sigurno gubite. Mi smo jedan jedini put uneli emocije u politici, jo{ 1990. godine, i pokajali smo se. Voditeq: A kada to? Dr [e{eq: Kada je Mirko Jovi} izbacio Vuka Dra{kovi}a iz Srpske narodne obnove, pa smo mu mi prisko~ili u pomo} i odglumili ujediwewe Srpskog slobodarskog pokreta i Srpske narodne obnove. Voditeq: A ne mislite da ste uneli emocije u politiku onda kada ste ispaqivali hitac uvis, znate na {ta mislim? Dr [e{eq: Ne, tu nije bilo nikakvih emocija. Voditeq: Nemojte mi samo re}i da je bila borba za opstanak. Dr [e{eq: To je bila borba za opstanak. Mislite ovo {to se desilo na beogradskim ulicama? Voditeq: Da. Dr [e{eq: Pa kada ruqa krene na vas, ja sam u stawu kada me neko fizi~ki napadne, ako je jedan napada~, da se sam odbranim bez potezawa pi{toqa. Ako me dvojica, trojica, ~etvorica i petorica, {est i vi{e napada~a napadnu, ja poteèm pi{toq. Mene su trojica bandita napala u Ruskom caru 1991. godine, pa je do{lo do tu~e i razbeàli su se sva trojica. Jedan me je ~ak i stolicom pogodio s le|a u glavu, ali mi nije padalo na pamet da potegnem pi{toq. Tada sam imao pi{toq. Kada me trojica napadnu, ja ne poteèm. Ali kada me napadne ruqa od 50, ili 100 qudi, onda u samoodbrani poteèm pi{toq. Prvo pucam u vazduh, da bih upla{io napada~e. Ako to nije dovoqno, onda ga|am u meso. Voditeq: A da li je bilo potezawa sa Arkanom? Pri~a se o tome. Dr [e{eq: Ne. Bilo je uzajamnih pretwi 1990. godine, to je poznato. Mislim na na{ susret u Ruskom caru kada smo jedan drugome pretili. Arkan je meni pretio kako je on mnogo qudi ubio, a ja nisam nikoga i da treba da se ~uvam. Ja sam na to odgovorio... Voditeq: A potom ste se slikali zajedno? Dr [e{eq: Mi smo se bili pomirili 1991. godine nakon {to je izbio rat, i jedan na{ dobrovoqac, kada je wegova grupa pozvana radi odmora da se vrati u Srbiju iz Slavonije, je ostao da se bori sa Arkanovom grupom dok mu ne do|e smena, slede}a grupa pa da se woj prikqu~i. U me|uvremenu je poginuo kod Arkana i na{li smo se na wegovoj sahrani. Tada je do{lo do spontanog pomirewa. Voditeq: To tek tako, je l da? Ne znam, meni nije jasno to u politici, sukobite se pa se onda pomirite. Dr [e{eq: To nije politika. Prvo, priroda na{eg sukoba nikada nije bila politi~ka! 1990. godine...
537
Voditeq: Kada ste bili na istoj strani zbog nacionalnih interesa? Dr [e{eq: Molim vas. Radmilo Bogdanovi} je poslao Arkana 1990. da me upla{i kada su sve Delije pristupile kolektivno Srpskom ~etni~kom pokretu i kada su se orile ~etni~ke pesme na Zvezdinom stadionu. Tada je Arkan imao funkciju da mene upla{i, da odustanem od prijema Delija u êtni~ki pokret. Kada im to nije uspelo, strpali su me u zatvor. Nisu me mogli upla{iti i zato su me izolovali. Tada su po~eli da nam otimaju vo|e Delija. Tada su oterali [ucu, tada su oterali i jo{ neke od ~uvenijih vo|a Delija. A 1991. godine se vodio rat i ono {to se Arkanu ne moè sporiti jeste da je bio hrabar borac u ovom ratu. Hrabrost mu se ne moè sporiti, borio se, zaista se borio. Ja sam svedok. Ali problem je ova druga strana medaqe. Problem su velike pqa~ke koje su izvr{ene u tom ratu i u koje je on bio ume{an. Zatim, wegova sprega sa Goranom Hayi}em, ranijim predsednikom Republike Srpske Krajine, wegova sprega sa vla{}u u Srbiji. Voditeq: Ne}emo sada vi{e o Arkanu. Uostalom, ~ovek strpqivo ~eka na vezi ve} par minuta. Dobar dan, slu{amo vas. Slu{alac: Dobar dan, pozdravqam vas i va{eg gosta, i raduje me da je do{la maca na vratanca. Znam da ste bili i te kako osu|ivani od gospodina va{eg gosta, pre jedno godinu dana ili dve. Postavi}u par kratkih pitawa. Prvo bih rekao da se ne slaèm sa gospodinom [e{eqem da on ima izvesnu saradwu sa SPS-om, on je imao totalnu saradwu. Ima milion primera, ali uze}u samo jedan. Pla}awe RTS-a! Evo pitawa. Kako se gospodin [e{eq ose}a kao ovako veliki i krupan ~ovek, teàk, a tako mali i sitan kada mu gospodin Boòvi} kaè }uti, do sada sam ti ja govorio kada da digne{ ruku, a sada ti traì{ ne{to. Drugo, gospodin [e{eq je najavqivao neki glogov kolac, {ta je bilo sa tim kocem? Da li se izgubio? i tre}e... Voditeq: Ima i tre}e pitawe? Slu{alac: [ta je sa krunom koju je nekada nosio na ko{uqi, kada je u{ao u Skup{tinu i kada je propagirao svoj pokret? I jedno pitawe za vas, ako mogu postaviti. Voditeq: Izvolite, mada ne vidim zbog ~ega. Slu{alac: Da li mi moète objasniti kako je [eks, poreklom Hrvat, najve}i Hrvat u Hrvatskoj? A gospodin [e{eq, poreklom Hrvat, najve}i Srbin? Voditeq: A koje je to pitawe za mene? U svakom slu~aju, hvala vam {to ste se javili. Ne}u da odgovaram na va{e pitawe, prepusti}u gospodinu [e{equ. Dr [e{eq: Boqe bi bilo da vi prvo odgovorite na va{e pitawe, pa da ja odgovaram na svoja, po{to sam dobio ~etiri pitawa. Prvo, nikakva maca nije do{la na vratanca. Moj stav prema Radiju B92 uvek je bio nepromewen. Mislim da su na{e politi~ke pozicije trenutno suprotne, da smo na razli~itim politi~kim stranama. Mislim da to niko nikada nije dovodio u pitawe. S druge strane, uvek sam se odazivao na pozive Radija B92. Uostalom, kada sam bio u zatvoru 1990. godine Mati} je do{ao u Padinsku Skelu da sa mnom napravi intervju. Gostovao sam i 1991. povodom Rakovi~kih izbora. Pa i pro{le godine sam gostovao, je li tako? Voditeq: Ta~no tako.
538
Dr [e{eq: Ovo mi je ve} ~etvrti-peti put da dolazim na B92. Uvek }u biti protivnik politi~ke orijentacije ove radio-stanice, ali }u se i uvek boriti za weno pravo da slobodno govori ono {to misli. Ja sam protiv onih koji bi da ukinu B92, kao {to sam bio i protiv zabrane kwige Protokol Sionskih mudraca. Voditeq: A za{to ste onda za proterivawe stranih novinara? Dr [e{eq: Drugo je proterivawe stranih novinara. Postoji kodeks i zakon kojeg se oni moraju dràti. Oni su stranci koji dolaze ovde da rade protiv na{e zemqe. Na{ gra|anin ima pravo na svoje politi~ko mi{qewe bez obzira kakvo je to mi{qewe, ali stranac nema pravo da ovde do|e i da radi protiv na{ih ratnih napora, ni da radi protiv interesa na{eg naroda. Molim vas, poku{ajte. Ja sam bio triput u Americi i nije mi nikada padalo na pamet da, dok sam u Americi, kritikujem ameri~ku politiku. Ja sam bio gost u toj dràvi, ja sam na politi~kim skupovima govorio o svojim politi~kim stavovima. Ali sam se drào po strani... Voditeq: To je zato {to ste i{li kao politi~ar, a ne kao novinar! Dr [e{eq: Bez obzira, i kao novinar. Oni koji su proterani {irili su ~itav niz laì i izmi{qotina protiv na{e zemqe. Voditeq: A za{to onda neko ne iza|e, gospodin Igwatovi} na primer i ne kaè taj i taj ~ovek iz te i te redakcije napisao je to i to, pa da vidimo da li je to la` ili nije. Nego jednostavno kaè: to se vidi golim okom. Izabere neki CNN, SKY, AFP... Dr [e{eq: [to se ti~e CNN-a nije se moglo pogre{iti. [to se ti~e SKY nije se moglo pogre{iti. Ja imam jedno li~no iskustvo sa wima te vrste. Na Minimaksoviziji, televizije Politika (to je emisija humoristi~kog karaktera) Minimaks mi je postavio pitawe da li mi ~etnici i daqe koqemo. I kako da se odgovori na to pitawe? Da vama neko postavi takvo pitawe, kako biste odgovorili? Da po~nem da se qutim? Da padam u vatru? Da ga napadam zbog toga? Ili da mu odgovorim u ironi~nom, {aqivom crnohumornom tonu? Jeste, mi i daqe koqemo, ali smo usavr{ili metode klawa pa sada ne koqemo noèvima nego koqemo zar|alim ka{ikama za cipele, i ne zna se da li je `rtva podlegla posledicama tetanusa ili posledicama klawa. Voditeq: Morate priznati, to nije sme{no. Dr [e{eq: To vama nije sme{no, ali postoje qudi koji vole crni humor i qudi koji ne vole crni humor. U svakom slu~aju, sme{na je optu`ba da su ~etnici koqa~i. êtnici nikada nisu bili koqa~i. Bilo ih je i me|u ~etnicima, ali u ve}ini to nisu bili. I ne moè tako da se ideolo{ki diskvalifikuje ~etni~ki pokret. Voditeq: Kada smo ve} kod ~etni~kog pokreta, ajde da ~ujemo to sa krunom. Nemate je ni danas? Dr [e{eq: [to se ti~e tog detaqa, ja sam nosio ~etni~ku kokardu, a ne krunu u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. I nosio sam to jedno vreme, kada je to bila jedna vrsta politi~ke demonstracije. Danas kada se ~etni~ka kokarda vratila i kao zvani~ni dràvni grb Savezne Republike Jugoslavije, nema potrebe da to nosim svaki dan. Setite se, te 1991. godine bila je velika borba sa socijalistima oko dràvnih simbola. Bez ob539
zira na na{e sukobe sa Srpskim pokretom obnove i Demokratskom strankom, mi smo uvek bili i za himnu Boè pravde i za dvoglavog orla kao dràvni grb i za nacionalnu trobojku bez petokrake kao dràvnu zastavu. Bez obzira {to smo se me|usobno neprekidno sukobqavali, ako se se}ate kada je himna Boè pravde intonirana kao za probu u Narodnoj skup{tini Srbije, svi smo ustali u stav mirno da izrazimo po{tovawe toj himni. I kod nas nije bilo nikakvih nedoumica. Mi smo od po~etka insistirali na tome i daqe insistiramo. Postigli smo da je na{ dràvni grb dvoglavi orao, jo{ treba da se promeni grb Srbije. Socijalisti to izbegavaju, a mi smo neprekidno za to. Mi smo za himnu Boè pravde. I to nema nikakve veze sa monarhijom. Voditeq: A {to se Boòvi}a ti~e? Dr [e{eq: [to se Boòvi}a ti~e, znate, on moè da lupeta {ta god ho}e, Srpska radikalna stranka je uvek imala svoj stav u Saveznoj skup{tini. Ako se se}ate kada je svojevremeno Demokratska stranka podnela zahtev za izglasavawe nepoverewa Boòvi}u, za wegovo smewivawe, mi smo rekli da bismo glasali za wihov zahtev da im nije pogre{na argumentacija. Umesto da kaù da se smeni Boòvi} zato {to je ume{an u korupciona{ke afere, zato {to je takav i takav, {to lo{e vodi sednice, oni su imali dva argumenta protiv Boòvi}a: da je prekr{io Ustav u slu~aju smene Dobrice ]osi}a i da je kriv zbog toga {to meni uvek daje re~ kad god se javim. Mi zbog toga nismo mogli da glasamo za taj predlog. Zbog toga je Boòvi} opstao. To postoji u stenogramima Savezne skup{tine, to se jednostavno moè proveriti. Voditeq: Kako se ose}ate kada vam on kaè ]uti, sedi dole? Dr [e{eq: Ja znam {ta stoji u pozadini. Li~no je Slobodan Milo{evi} naloìo Radomanu Boòvi}u da me svaki put kada se javim za re~ provocira, da se napravi {to ve}i incident i da taj incident bude povod za raspu{tawe Savezne skup{tine. Oni bi hteli da me toliko isprovociraju, iznerviraju, da ja udarim na licu mesta Boòvi}a. Ja sam ve} odgovorio da ga ne}u udariti zato {to Tarzan nikada ne tu~e majmune. Vaqda ste ~uli na na{oj konferenciji za {tampu kakav je na{ odgovor. Ja uvek odmah dobijem informacije {ta se de{ava u vrhu Socijalisti~ke partije Srbije i to je tajna na{eg uspeha u predvi|awu wihovih poteza i blagovremenom parirawu wihovim potezima. Voditeq: Dobro, o tome da li je to uspeh ili nije raspravili smo na samom po~etku. Imamo slede}eg slu{aoca. Slu{alac: Dobar dan vam èlim. Nadovezao bih se na gospodina [e{eqa koga pozdravqam, i mislim da na primeru Boòvi}a moèmo videti da je po meri, sve te skup{tinske direktne prenose... Voditeq: [ta vam je? Slu{alac: Pa za{to? Voditeq: Mislim da zaista treba imati èludac da bi se gledalo sve to... Slu{alac: A kako druk~ije da se informi{em {ta rade qudi u koje jedino imam poverewa? Voditeq: Dobro, nastavite, izviwavam se.
540
Slu{alac: Mislim da je to tako|e velika podvala da se sada vama obratim u vezi skup{tine. Ni{ta na{a skup{tina nije boqa ni gora od svih drugih skup{tina. Mislim da su to podvale i s jedne i s druge strane. Ja ne znam da li su engleski poslanici boqi od na{ih. îsto sumwam. Voditeq: Dobro, a va{e pitawe? Slu{alac: Samo sam hteo da se nadoveèm. Mislim da gospodin Boòvi} ovo radi veoma tendenciozno. I ono {to se radi u republi~koj skup{tini. Socijalisti jednostavno smi{qeno unapred znaju {ta treba da se kaè, {to bi imalo efekta u Dnevniku. Srpski radikali nemaju neku strategiju. Neki qudi su vrlo dobri govornici, i pametno govore, ali se ispucaju pre podne negde do 11 ~asova i posle kada oko 4, 5 sati treba tako|e paziti, to ~ini Ko{tuni~ina stranka. Oni na primer, obi~no oko 4, 5 kaù ono {to imaju. To je vreme kada qudi mogu po povratku sa posla da slu{aju. To je moje li~no mi{qewe, mislim da na to treba vi{e paziti. Voditeq: Je li to sve? Slu{alac: Ne, ne. Voditeq: Samo malo skratite. Slu{alac: To je bila samo konstatacija. Hteo sam da kaèm, ako treba i 100 godina neka i moja deca ubudu}e ìve pod sankcijama, samo da ne doìvqavamo ponièwe! @iveti ponièn naro~ito od nekih Hrvata, muslimana ili Makedonaca, mislim da nema smisla. Slu{am va{e programe, ali niko nije rekao kakvo je stawe uop{te u dràvnom i diplomatskom aparatu. Ako moète da mi verujete na re~, na jednoj sahrani sam slu{ao visokog diplomatu iz biv{eg i sada{weg sistema UN koji nas jednostavno mrzi. Da sam ja Milo{evi} ne bih bio ni jedan minut. Interesuje me da li bi Srpska radikalna stranka, pretpostavqam da bi, otpustila pre svega celokupni dràvni aparat i ovde i u diplomatiji, i onda jednostavno posle zaposlila prave patriote bez obzira na politi~ko opredeqewe. Voditeq: Hvala vam na pitawu. Zaista smo dugo slu{ali na{eg slu{aoca. Pretpostavqam da je odgovor potvrdan. Dr [e{eq: Naravno da je potvrdan. Vi znate kako je to u Americi. Kada novi predsednik iz Republikanske partije dolazi na vlast on posmewuje odmah u prvom potezu 10.000 visokih dràvnih funkcionera i ~inovnika Demokratske stranke koja je izgubila izbore. Kada se ponovo vrate demokrati oni to urade sa funkcionerima i ~inovnicima Republikanske stranke. Nema ni{ta normalnije nego kada jedna stranka izgubi izbore i do|e neka druga stranka, da se u vrhu piramide dràvno ~inovni~ke birokratije izvr{e konkretne smene. Kada bismo do{li na vlast, mi bismo posmewivali sve u svim ministarstvima. Voditeq: I doveli biste samo radikale? Dr [e{eq: Doveli bismo radikale i doveli bismo profesionalce koji ne pripadaju nijednoj stranci. To je sasvim normalno, i sasvim prirodno. Doveli bismo one qude koji }e sprovoditi na{ program, na{u politiku, koji }e izvr{avati ono {to im se naloì. To je ne{to najprirodnije. A vama bih, gospodine, tako|e dao primedbu. [ta vama smeta to {to se de{ava i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini? Za{to vi nemate strpqewa da to sve gledate? Ako se interesujete za politiku, onda bi to trebalo neprekidno da pratite. Ako vam se ne{to...
541
Voditeq: Ne, ja profesionalno pratim, ali recimo da sam normalan ~ovek, i da... Dr [e{eq: Nema tu ni{ta nenormalno. Ako vam se ne{to ne svi|a, to je razlog vi{e da pratite. Treba vi{e da pratite ono {to vam se ne svi|a nego ono {to vam se svi|a. To je osnovno pravilo u politici. Ako èlite da gledate samo ono {to se vama svi|a, {to se vama dopada i da ~ujete one politi~ke stavove sa kojima se slaète, onda kod vas ne}e biti nikakvog napretka. Ja najvi{e volim da slu{am protivnike. Ja recimo, kada govore na{i poslanici, ~esto iza|em iz skup{tinske sale, ali kada govore iz nekih suparni~kih politi~kih partija najvi{e volim da sam prisutan i da ~ujem sve. Vi{e volim da slu{am ono sa ~ime se ne slaèm. I najvi{e volim da razgovaram sa qudima ~iji sam politi~ki protivnik. Voditeq: Idemo na jo{ jednu muzi~ku numeru, a zatim }emo ukqu~iti slu{aoce. Zaista smo dugo pri~ali u ovom bloku. Izvolite. Slu{alac: Dobar dan, imam za va{eg gosta tri pitawa. Gospodine [e{eq, Makedonija je bila zemqa koja bi trebalo da u|e u jedinstvenu srpsku dràvu. Interesuje me, da li }ete i}i ba{ do kraja u ostvarivawu tog plana Virovitica itd, da ne nabrajam. Zna~i, da li }ete se kasnije boriti za te granice, ukoliko SPS i sada{wa vlast ne uspeju da do|u do tih granica? I {ta }ete sa Makedonijom? Drugo, interesuje me da li znate da je Beograd u toku Drugog svetskog rata bio prvi Juden fraj, mislim da se tako kaè na nema~kom, odnosno oslobo|en od Jevreja. Zna~i, ve} u aprilu 1942. godine nijednog Jevrejina nije bilo u Beogradu. Kaù da je odziv u Gestapo tako bio veliki u prijavqivawu od strane srpskih kom{ija, da nisu mogli da odgovore na sve zahteve. I tre}e pitawe, ~esto se pomiwe pojam i vi ga koristite, pomo} na{oj bra}i u Krajini, i Bosni itd. I ~esta je re~ patriotizam. Znate {ta, mene zaista interesuje {ta to zna~i brat, pa da mi kaète brat Srbin. Ja sam iz Bosne, iz Doboja. Ovde sam do{ao pre 20 godina i jo{ uvek jekavicu koristim, ali pre 20 godina sam se iz Doboja preselio ovamo i imao sam prijateqe hrvatske i muslimanske nacionalnosti koji su mi vi{e pomogli u ìvotu i vi{e mi zna~ili od mnoge bra}e Srba. Recimo, 9. marta bra}a Srbi su me tako raspalili po le|ima da jo{ pamtim, bratsko maèwe {to se kaè. Zna~i ta tri pitawa. Hvala vam. Voditeq: Hvala i vama. Dr [e{eq: [to se ti~e Makedonije, tamo je politi~ki rasplet i{ao protiv interesa srpskog naroda. Reìm u Beogradu je ispustio neopravdano Makedoniju bez ikakvog razloga. I u Makedoniji ne bi do{lo do sukoba me|u hri{}anima da se nije povukla na{a armija, da je na{a armija ostala tamo. Me|utim, u Makedoniji }e do}i do sukoba izme|u hri{}ana s jedne strane, a kada kaèm hri{}ana mislim na Srbe, Bugare i Grke koji ìve u Makedoniji i Albanaca. Makedonska nacija ne postoji, to je komunisti~ka izmi{qotina. To je jedna ve{ta~ka tvorevina. Tamo ìve Srbi, Bugari i Grci uglavnom, ima i jo{ nekih drugih. Voditeq: A kako mislite ~oveka, koji za sebe kaè da je Makedonac da naterate da kaè da nije Makedonac, nego je Bugarin, Grk i....
542
Dr [e{eq: Moè on za sebe da kaè da je i Japanac, moè da kaè i marsovac. Ja nemam ni{ta protiv, neka se on smatra ~ime god ho}e. Ali ja ~isto sociolo{ki ne mogu da prihvatim postojawe makedonske nacije kao {to ne mogu da prihvatim ni postojawe muslimanske ili crnogorske nacije. Ne moète nikakvu argumentaciju izneti da biste dokazali wihovo postojawe. A nije dovoqno to {to }ete na}i grupu qudi koja }e za sebe da kaè to. Moète vi danas po~eti da se predstavqate kao marsovac i da imate pravo na svoje nacionalno izja{wavawe. A ne moète mene ubediti da postoji marsovska nacija zato {to se vi tako izja{wavate, i zato {to ste vi li~no ube|eni da ste zaista marsovac. Ali da se vratimo na ovo pitawe. Nama Srbima bi vi{e odgovarala podela Makedonije nego ulazak ~itave Makedonije u na{u dràvu. Ali, mislim da treba insistirati na obe opcije. Da se Makedonija vrati u sastav Savezne Republike Jugoslavije, ili da do|e do podele Makedonije, ali podela Makedonije }e verovatno biti jedino re{ewe kada do|e do sudara izme|u Albanaca i hri{}ana koji tamo ìve. Nama Srbima ba{ ne bi odgovaralo da imamo jo{ 700.000 Albanaca u sastavu na{e dràve, i 700.000 Bugara koji ìve na istoku Makedonije. To bi nas opet dovelo do unutra{we nestabilnosti dràve. Ali jedna adekvatna podela Makedonije moè. Nama je najbitnije da imamo potpunu granicu sa Gr~kom, i da dolina Vardara ostane pod na{om kontrolom. Jer, to je za nas ìla kucavica. Ja li~no ne verujem da je mogu}e da Makedonija opstane kao nezavisna dràva. Amerikanci to poku{avaju, ali }e di}i ruke od toga, verovatno kroz nekoliko godina. Voditeq: Bila su jo{ dva pitawa, prvo ono o bra}i Srbima... Dr [e{eq: Ne, to je bilo tre}e pitawe. A drugo je bilo oko Jevreja u Drugom svetskom ratu. Ja sam zapamtio sva pitawa. Nikada mnogo Jevreja nije ìvelo u Srbiji, ali ti koji su ìveli nikada nisu bili diskriminisani, nikada nisu bili gra|ani drugoga reda. Ja mislim da su Srbi jedan od retkih naroda na svetu koji nikada kroz svoju istoriju nije imao progone Jevreja. Nikada nismo progonili Jevreje. U Drugom svetskom ratu Srbija je bila pod okupacijom, i Jevreje su hapsili Nemci po Beogradu. âk nije ni srpska kvislin{ka vlast nego iskqu~ivo Nemci. Nemci su odvozili Jevreje u logore i likvidirali. I nije ta~no da su Srbi prijavqivali Jevreje. To postoji, ta pri~a da su Srbi jedni druge cinkarili u toku okupacije pa da je nema~ki komandant onda stavio do znawa gra|anima da vi{e nijednu anonimnu prijavu ne}e uzimati u obzir. Da li je to ta~no ili ne, ja ne znam, ali sam ~uo u beogradskoj ~ar{iji takvu pri~u iz Drugog svetskog rata. A {to se ti~e Jevreja, ti podaci ne postoje da su ih Srbi cinkarili Nemcima. Ima mnogo vi{e slu~ajeva da su Srbi spa{avali Jevreje, da su ih uvodili u svoje porodice, naro~ito jevrejsku decu, da su ih predstavqali kao svoju decu kako bi bili spaseni. I jo{ uvek ima mnogo ìvih Jevreja u Beogradu koji su svoje ìvote sa~uvali zahvaquju}i srpskoj pomo}i. Srbi su svoje ìvote izlagali riziku da bi spasli Jevreje. To su objektivne istorijske ~iwenice! A to {to ste dobili po le|ima od bra}e Srba 9. marta, i zasluìli ste da dobijete. [to ste ru{ili Beograd? [ta vam je Beograd bio kriv? [to niste ru{ili Maglaj, Zavidovi}e...
543
Voditeq: Jo{ niste pomenuli to mi{qewe. Dr [e{eq: Pa da, 9. mart je bio jedan ruàn trenutak istorije srpskog naroda i nikada to mi{qewe ne}u promeniti. Inscenirale su ga zapadne sile u isto vreme kada je Tu|man napao Pakrac, kako bi se oslabila snaga srpskog naroda i kako bi se Srbija na{la u nekom unutra{wem kovitlacu, bila izloèna unutra{wem krvoproli}u i kako bi na{i neprijateqi lak{e na Zapadu obavili svoje poslove. Voditeq: Ne odustajete, jel da? Dr [e{eq: Ja ne odustajem ni od ~ega. Na|ite jedan politi~ki stav koji sam nekada zastupao da sam odustao, da je neki bitan, vaàn politi~ki stav. Voditeq: Da, recimo monarhija i to... Dr [e{eq: Ne, nikada ja nisam bio monarhista. Ako se se}ate 1990. godine kada je gospodin Veran Mati} do{ao da me obi|e u Padinskoj Skeli u zatvoru, ni tada nisam bio monarhista. Tada sam govorio da je na{ stav da se narod referendumom opredeli da li je za monarhiju ili republiku i kako se god narod opredeli da }emo wegovu voqu po{tovati. Voditeq: A za{to ste vi, kao republikanac, ako niste ve} monarhista, podràli ono za kraqa i otaybinu? Dr [e{eq: To je ~etni~ki pozdrav koji je ostao iz Drugog svetskog rata Sa verom u Boga, za kraqa i otaybinu. To je jednostavno stvar na{e tradicije. To {to sam ja za republiku, ne zna~i da ja dovodim u pitawe neke istorijske zasluge na{ih monarhija, pre svega dinastije Nemawi}a. Ne mogu da izgubim iz vida i ~iwenicu recimo, da su i u dinastiji Nemawi}a o~evi i sinovi me|usobno oslepqivali jedan drugoga, zatvarali jedno drugo, trovali, pa su se bra}a me|usobno sukobqavala i tako daqe. Takvih je slu~ajeva bilo i me|u Kara|or|evi}ima, i me|u Obrenovi}ima. Ja sam za to da se sve istorijske ~iwenice uvek imaju u vidu, da se ceni realan istorijski doprinos i dinastija i pojedinih li~nosti. Ali mislim da je monarhija prevazi|ena, preìvela stvar, i da nema nikakvog razloga da je obnavqamo u na{oj zemqi. Pogotovo posle saznawa da se princ Aleksandar toliko obrukao kao pojedinac. Voditeq: Da, to smo ~uli {esto puta! Dr [e{eq: Ne znam koliko ste vi puta ~uli, ali postoji jedna stara latinska poslovica koja kaè da se prenau~eni materijal duè pamti, odnosno da je ponavqawe majka znawa. Voditeq: Dobro. A da mi ~ujemo slede}eg slu{aoca. Slu{alac: Dobar dan, hteo sam da pozdravim vas i va{eg gosta, gospodina [e{eqa, koga bih pitao za{to nije dozvolio wegovim odbornicima u op{tini Palilula da glasaju protiv smene predsednika op{tine, druga Raji}a? I zatim ne{to o preuzimawu op{tine. Voditeq: Odnosno za{to su odbornici na Paliluli ostali socijalisti. Slu{alac: Mogli smo da zauzmemo op{tinu svi zajedno, a prvobitno smo se sloìli, sve stranke se sloìle, ~ak i potpisale dogovor. To gospodin [e{eq zna. Me|utim, on je posle zabranio da se pristupi tom udruèwu ili sklopu svih stranaka protiv SPS-a. Voditeq: Hvala vam. Ja }u da dodam, recimo Novi Sad je isti slu~aj, jo{ uvek...
544
Dr [e{eq: Ja nisam li~no ni{ta zabranio. Bio je postignut dogovor sa Demokratskom strankom {to se ti~e op{tine Palilula, ali Demokratska stranka se nije dràla nekih drugih na{ih skup{tinskih dogovora u Skup{tini Srbije, i kao posledica toga i mi smo odustali od dogovora po pitawu op{tine Palilula sa wima. S druge strane, mi smo tu razmi{qali {ta je za nas ve}i rizik: da ostanemo u strukturi sada{we vlasti op{tine Palilula, ili da u|emo u koaliciju sa strankama koje su se te{ko obrukale na prostoru grada Beograda. Znate u{le su u ve}e {pekulacije nego socijalisti. Videli ste do kakvih je podela stanova do{lo bez ikakvih zakonskih kriterija, dodele lokala, poslovnog prostora, itd. Vidite {ta se de{ava u op{tini Zvezdara sa ovom slu`benicom, to je supruga poslanika Milutinovi}a iz Srpskog pokreta obnove, koja za odre|eni nov~ani iznos dodequje lokacije, dodequje izvesne dozvole za trgovinu itd. Voditeq: To vi znate, ili ~itate iz novina, ili verujete svemu {to pi{e u novinama? Dr [e{eq: Dosta toga znam, dosta toga saznam. Voditeq: Samo pitam. Dr [e{eq: Fama est, glas kruì. Ni mi nismo hteli da do|e do tako velike kompromitacije Srpske radikalne stranke. S druge strane, konkretna saradwa na terenu na podru~ju op{tine Palilula je do sada bila zadovoqavaju}a. Mi smo uspeli da re{imo i neke probleme, recimo boraca, porodica palih boraca, i sli~no zahvaquju}i toj saradwi i nije bilo nikakvog razloga da se odustane od vr{ewa lokalne vlasti. Voditeq: A to zna~i da je jo{ uvek lep{e sara|ivatisa socijalistma nego biti na drugoj strani? Dr [e{eq: Ne, to ne zna~i. Samo se postavqa pitawe {ta je druga strana. [to se ti~e novosadske op{tine, mi smo tamo spremni na saradwu sa drugim opozicionim strankama, me|utim kod wih je pravi haos, i organizacioni i politi~ki. Socijalisti su poku{ali da obore na{eg gradona~elnika Milorada Mir~i}a i nisu uspeli. Sada }emo mi poku{ati da oborimo wihove, ali da li }emo uspeti da postignemo saradwu sa drugim strankama, to je drugo pitawe. Mi bismo hteli saradwu po tom pitawu sa Demokratskom strankom, i jednom i drugom, moè i sa Srpskim pokretom obnove. Ali ne moèmo sa reformistima i ne moèmo ni sa Gra|anskim savezom, mada ga nigde nema u takvim opcijama. Ne moèmo ni sa Ago{tonom i Ma|arima. Sa Ma|arima moèmo, ali ne moèmo sa onim ~ija je orijentacija kao Ago{tonova. Tu se moramo ~uvati bilo kakve kompromitacije. Mi smo, recimo, napustili vlast u op{tini @abaq, ali zbog problema u na{oj stranci. Sukobili su se me|usobno predsednik op{tine radikal, i predsednik op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke. Wihov sukob je bio krajwe neprincipijelne prirode i doveo je u opasnost ugled Srpske radikalne stranke u @abqu i mi smo tamo napustili vlast. Smenili smo predsednika op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke a naloìli smo predsedniku op{tine da podnese ostavku, i on je poslu{ao, podneo je ostavku. I na{i ~lanovi Izvr{nog saveta su podneli ostavke. Napustili smo vlast da bismo sa~uvali ugled stranke.
545
Voditeq: Mislite da }ete slede}i put boqe da pro|ete? Dr [e{eq: Pitawe je da li ho}emo ili ne}emo, to }emo tek da vidimo. Ali u svakom slu~aju... Voditeq: Da, ali to je ciq. Dr [e{eq: Ciq je da pro|emo boqe slede}i put i da sa~uvamo ugled u narodu. U svakom tom pojedina~nom slu~aju mi dobro razmotrimo sve... Voditeq: Ne{to je ugled, a ne{to je politi~ka ra~unica, koliko se meni. Dr [e{eq: Naravno, ne moète bez politi~ke ra~unice da se bavite politikom. Politi~ka ra~unica je uvek prisutna. Voditeq: A je li va`niji ugled ili politi~ka ra~unica? Dr [e{eq: Uvek je va`niji ugled. Voditeq: Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan, pozdravqam gospodina [e{eqa, vrhunskog demagoga i mislim da bi ovi qudi iz opozicije mogli mnogo toga da nau~e od wega. Ja mislim da je na{ nacionalni interes da skinemo reìm Slobodana Milo{evi}a. Ono u vezi Delija nije ba{ sve najta~nije. I oba puta sam bio u Ruskom caru kada se ono desilo i ~ak sam stao u va{u za{titu kada su vas onda napali, imena nisu bitna. Da li se se}ate, u stvari prvo da vas pitam, postoje neki podaci da u va{oj stranci ima najvi{e qudi koji }e sutra na nekim predsedni~kim izborima da glasaju pre za Milo{evi}a nego za vas, to je vrlo interesantno. [ta vi mislite o tome? Da li se se}ate {ta ste rekli, kako je poginuo komandant Srpske garde, da li se se}ate kada ste slali dobrovoqce ispred Ameri~ke ambasade da idu u Irak? Molim vas, kada do|e @irinovski slede}i put u Beograd, nau~ite ga bar da se prekrsti, molim vas. Ko vam je ve}i protivnik? Interesuje me po{to Toma Nikoli}... Dr [e{eq: Pi{ete li sva ova pitawa, mnogo ste ovo, u rafalu ste sipali pitawa... Slu{alac: Ne pi{em, znam ih sve napamet. Dr [e{eq: Ne, nego pitam gospodina. Slu{alac: Ne moèmo da se sretnemo ali ih imam u glavi. Dr [e{eq: Gospodina Ma{i}a pitam da li on pi{e i da li }u ja uspeti sve da zapamtim. Voditeq: Proba}u da vam pomognem u svakom slu~aju, a ja se zahvaqujem. Slu{alac: E, imam jako bitno pitawe. Dr [e{eq: Kaìte. Slu{alac: Toma Nikoli} je na predizbornoj kampawi u [apcu rekao, kada je bilo ono oko VensOvenovog plana, da ga je zvao Milo{evi} na neki razgovor, da vas ubedi da se to prihvati, jer mu je navodno rekao {ta je, ~ove~e, vama, vi podràvate Karayi}a koji je pre neki dan do{ao sa 2 miliona maraka u Beograd da kupi vilu. E, ja bih voleo da nam kaète ne{to u vezi toga. Imam jo{ mnogo toga, ali vidim da nema vremena. Voditeq: Nema vremena, {to jeste jeste. Dr [e{eq: A ovo {to ste rekli da sam demagog, to mogu da shvatim kao kompliment, je li tako? Kaète da ste bili prisutni u vreme tog verbalnog duela sa Arkanom u Ruskom caru. Ja ne verujem da ste bili. Ja znam
546
ta~no koji su qudi bili. Kada je bio obra~un sa trojicom napada~a u Ruskom caru, tada mi niko nije pomogao, sam sam se sa wima obra~unavao. Zna~i, ve} se sluìte neistinama. Voditeq: E sada, da vidimo {ta je bilo sa Gi{kom, {ta je bilo sa Pustiwskom olujom i ~etnicima. Dr [e{eq: Gi{ka je poginuo dok je brao {qive kod Gospi}a. To je bila prva izjava za {tampu qudi koji su bili o~evici. Ko ga je likvidirao, ja to ne znam. Neko ga je likvidirao kome je smetao. Mi smo zaista ponudili Amerikancima 100 dobrovoqaca ~etnika da u~estvuju u Pustiwskoj oluji. Jesmo osudili ira~ku agresiju na Kuvajt i ira~ku okupaciju Kuvajta. I smatramo da je me|unarodna zajednica morala tako da interveni{e i da jednu dràvu koja je bila nezavisna nekoliko decenija, i ~lanica Ujediwenih nacija, da je odbrani od agresije Iraka. To Iraku nije bila prva agresija. Prva wegova agresija je bila na Iran. Bez obzira koliko mi osu|ivali... Voditeq: [to ba{ Amerikancima, {to ne Francuzima? Dr [e{eq: Zato {to su Amerikanci vodili tu ~itavu akciju, zato {to Amerikanci prevoze i Francuze kada do|e do takvih intervencija. Zato {to je Amerika ipak bila najve}a sila. Voditeq: I sada nama Amerikanci tako da vra}aju? Dr [e{eq: Ja to pitawe ne postavqam tako. Za{to nama da vra}aju? To je bio na{ gest u prilog o~uvawa nezavisnosti Kuvajta. Ja tako stvari ne postavqam. Ja ne razumem za{to je ovo pitawe, mi }emo se svaki put, i slede}i put izjasniti protiv agresije jedne dràve na drugu dràvu. Kada i Amerikanci negde krenu na agresiju, mi }emo ih osuditi. Mi smo osudili ameri~ku invaziju u Panami. Mi smo osudili ameri~ku invaziju Granade. Voditeq: Dobro, da bi jo{ jedan slu{alac stigao na red. Posledwe pitawe, ovo oko [apca, i oko Karayi}a, ako vi znate? Dr [e{eq: Ja ne znam za taj detaq, prvi put ~ujem da je Milo{evi} tako ne{to izjavio za Radovana Karayi}a. Ja znam da je Milo{evi} bio od maja pa naovamo kategori~ki protiv Karayi}a i da poku{ava da ga obori. A da li je Toma Nikoli} zaista tako ne{to rekao ili ne, ja za taj detaq ne znam. Voditeq: Jeste. Dr [e{eq: Ja ne znam za taj detaq da mu je to Milo{evi} govorio. Voditeq: Ja znam, bio sam i u [apcu tada. Dr [e{eq: Ja znam da je Milo{evi} traìo od Tomislava Nikoli}a da mi podrìmo VensOvenov plan, i da smo mi to odbili. Voditeq: Ne, pri~a je bila tako, samo da skratim, da je gospodin Nikoli} rekao Milo{evi}u ako je sve to tako, onda iza|ite ve~eras na televiziju pa to recite narodu. Na {ta je Milo{evi} odgovorio da jo{ nije pravi trenutak za to. Sada se postavqa pitawe, ako ste vi to znali, za{to niste iza{li u javnost i rekli takva i takva je stvar, Karayi} je uradio to i to, nego ste verovatno... Dr [e{eq: Ja ne verujem da je Karayi} dobio taj novac! Voditeq: Ne verujete?
547
Dr [e{eq: Da, ja u to ne verujem. I ako je to zaista Milo{evi} rekao, onda on pakuje ne{to protiv Karayi}a. Kao {to sada socijalisti kaù, i Savez komunistapokret za Jugoslaviju, da smo mi dobili novac od Dafiment banke, a to nije istina. Voditeq: Samo Kari} banka? Dr [e{eq: Samo smo od Kari} banke dobili oko 20.000 maraka 1992. godine za izbore. I mi to nikada nismo krili. I za{to bismo to krili. A kao stranka smo traìli od mnogih firmi sponzorstvo na tim izborima, i na àlost, vrlo malo smo dobili. Voditeq: Dobro. Ukqu~ujemo posledweg slu{aoca u dana{wem Intervjuu dana. Dobar dan, izvolite. Slu{alac: Dobar dan. Pozdrav svima, a posebno gospodinu [e{equ. Interesuje me wegovo mi{qewe da li postoji koordinacija izme|u pokreta Sjediwenih Ameri~kih Dràva i bosanskog rukovodstva na {tetu muslimana u Bosni, i {ta misli o Velikoj Srbiji kao proameri~koj opciji? Dr [e{eq: Kako sada izgleda ameri~ka politika? Oni ne idu na veliku Srbiju kao svoju interesnu opciju. Bilo bi veoma dobro da idu, onda bismo vrlo lako na{li zajedni~ki jezik. To {to smo mi politi~ki u sukobu sa Amerikancima, to je zato {to su nam se interesi sudarili, suo~ili su nam se interesi. Ali, mislim da nikome na Zapadu nije u interesu stvarawe muslimanske dràve. Oni su Srbe poku{ali zadràti tamo kao taoce, da bi se spre~ilo formirawe ~iste muslimanske dràve. E, sad su taoci te vrste Hrvati. Hrvatima su utrapili oko 2 miliona muslimana. Kako }e hrvatska dràva iz toga isplivati, to je sada drugo pitawe. A ja ne verujem da }e taj ugovor muslimana i Hrvata dugo da se odrì. Voditeq: I do{li smo do samog kraja, sada je 16,30 na{e vreme je isteklo. Da li se pla{ite ovih dana, posle svih tih sukoba sa Milo{evi}em? Dr [e{eq: Ja nikada nisam pokazivao strah u javnom ìvotu. Nisam se pla{io i kada je bilo mnogo opasnije ìveti na ovim na{im prostorima. Uostalom, za{to bih se pla{io kada sam ja najja~i? Voditeq: A da li se pla{ite da bi neko morao da plati zbog svega ovoga {to se de{ava na ovim prostorima? Dr [e{eq: Zbog ~ega? Voditeq: Pa mnogo je qudi, recimo, poginulo. Neko mora da bude odgovoran za to. Dr [e{eq: Odgovoran je onaj ko je izazvao rat, ako ga uhvatimo... Voditeq: Znate da oni pravi krivci nikada nisu odgovarali, uvek se na|e neko drugi. Dr [e{eq: Nekada jesu, ali uglavnom nisu pravi krivci odgovarali. Voditeq: Da li se pla{ite da bi ste i vi jednog dana mogli da odgovarate za svoje... Dr [e{eq: Ne, ja se uop{te ne pla{im, nemam ~ega da se pla{im. A za izazivawe rata su krivi Hrvati i muslimani i zapadne sile koje su ih na to podstakle. A ja sam u tom ratu ~inio sve {to je bilo u mojoj mo}i da se odbrani srpski narod i srpska zemqa i ja sam zbog toga ponosan. Voditeq: A jeste li u~inili ne{to da do rata ne do|e?
548
Dr [e{eq: U~inio sam. Poslao sam proglas Srbima islamske veroispovesti po~etkom 1990. godine, koji je po~iwao re~ima Bra}o muslimani. Taj proglas je bio objavqen u prvom broju lista Velika Srbija i mi smo ga distribuisali svim beogradskim redakcijama. Verovatno je i do vas do{ao, samo nije emitovan. Mi smo tada muslimane upozorili {ta ih ~eka ako dozvole da ih Hrvati izmanipuli{u za svoje ciqeve. I, na àlost, desilo se sve onako kako smo mi prognozirali ve} 1990. godine. Da su nas muslimani poslu{ali, bar rata na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine ne bi bilo. Voditeq: To je sve {to ste uradili? Dr [e{eq: Nije to sve, to je jedan primer, recimo. Voditeq: A za rat ste malo vi{e uradili, pretpostavqam? Dr [e{eq: Ne. Za rat nisam uradio ni{ta, a za odbranu srpskog naroda pretpostavqam da sam uradio. Voditeq: Ako za rat niste uradili ni{ta, za{to ste pucali na primer, ili za{to ste u~estvovali... Dr [e{eq: Naravno da sam u~estvovao. Drugi su izazvali rat i moje je bilo da pucam i da doprinesem na izvestan na~in odbrani srpskog naroda i srpskoj pobedi. Voditeq: Dobro, mislim da ovde moèmo da stavimo ta~ku o tome da li je i ko doprineo srpskoj pobedi, o tome }emo da pri~amo, ako, i kada, do te pobede do|e. Zaista i pobede i porazi se tuma~e onako... Dr [e{eq: Vi, zna~i, niste svesni da je pobeda ve} nadohvat ruke. Voditeq: Ja bih voleo da stane taj rat, samo ne znam da je nadohvat ruke. Milo{evi} re~e i pre dve godine da su sankcije pitawe nedeqe kada }e se... Dr [e{eq: Da li biste voleli da taj rat stane sa srpskom pobedom ili bez srpske pobede? Voditeq: Ja bih voleo da rat stane. Dr [e{eq: Ali pod kojim uslovima? Voditeq: Samo da stane. Dr [e{eq: Samo da stane? Pa makar Srbi bili poraèni? Voditeq: Samo da stane, to je moj odgovor. Dr [e{eq: Zna~i vi ste i za kapitulaciju, samo da ne bude rata. Voditeq: Meni je ciq da se ovo sve zavr{i. Dr [e{eq: Meni je ciq da rat traje sve dok potpuno ne pobedimo. Voditeq: Dobro, svako ima svoj ciq. Bio je ovo Intervju dana Radio B92. Moje ime je Du{an Ma{i}, va{ gost i moj gost u proteklih sat i po bio je gospodin Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Hvala {to ste nas slu{ali i prijatno.
549
550
551
552
553
Dr Vojislav [e{eq
OKRUGLI STOLOVI

550 551
Recenzenti Stevo Dragi{i} Aleksandar Vu~i}
I IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA

Prve plenarne sednice okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odràne 25. avgusta 1992. godine sa po~etkom u 10 ~asova i 28 minuta Sednici predsedava Radoje Konti}, potpredsednik Savezne vlade. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Po{tovane dame i gospodo, Imam posebno zadovoqstvo da otvorim Okrugli sto o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Dozvolite mi da vas najsrda~nije pozdravim u ime predsednika Savezne vlade, gospodina Milana Pani}a, u ime Savezne vlade i u ime radnog predsedni{tva. Duàn sam vam prenijeti duboko àqewe predsednika Savezne vlade {to zbog neodlo`nih dràvnih obaveza nije u mogu}nosti da se ve} danas obrati ovom cijewenom skupu, kao i da se nada da }e to u~initi tokom trajawa ovog okruglog stola. Dame i gospodo, Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije, na sjednici odrànoj 5. avgusta 1992. godine, usvojila je Deklaraciju o organizovawu Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji i dostavila je Vladi Republike Srbije, Vladi Republike Crne Gore, kao i svim parlamentarnim politi~kim strankama na saveznom i republi~kom nivou, sa pozivom da do 15. avgusta odrede svoje predstavnike koji bi u~estvovali u radu Okruglog stola. Odazivaju}i se pozivu Savezne vlade, u~e{}e u radu Okruglog stola prijavile su slede}e stranke, koje imaju poslanike u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, i to, redosledom kako je dobijena prijava: Socijalisti~ka partija Srbije, Demokratska stranka, Srpska radikalna stranka, Seqa~ka stranka Srbije, Srpski pokret obnove, Partija za demokratsko djelovawe iz Pre{eva, Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara,
553
552
Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Srpska demokratska stranka, Demokratska reformska stranka muslimana iz Prizrena, Reformska demokratska stranka iz Vojvodine, Udruèwe za jugoslovensku demokratsku inicijativu republikanski klub, Narodna seqa~ka stranka, Narodna stranka, Stranka Jugoslovena. Stranka demokratske akcije kao parlamentarna stranka u Narodnoj skup{tini Republike Srbije nije odgovorila na na{ poziv. Iz Republike Crne Gore svoje u~e{}e u radu Okruglog stola potvrdile su slede}e parlamentarne stranke: Demokratska partija socijalista Crne Gore, Narodna stranka Crne Gore, Savez komunista Pokret za Jugoslaviju, Srpska narodna obnova za Crnu Goru i Hercegovinu. Od parlamentarnih stranaka zastupqenih u Skup{tini Crne Gore pozivu se nijesu odazvale slede}e stranke: 1. Savez reformskih snaga, to je koalicija Liberalnog saveza Crne Gore, Socijalisti~ke partije, Socijaldemokratske partije reformista i Nezavisna organizacija komunista, i 2. Demokratska koalicija koju sa~iwavaju Demokratski savez Albanaca, Stranka demokratske akcije i Stranka nacionalne revnopravnosti. Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore potvrdile su svoje u~e{}e u radu Okruglog stola. U~e{}e u radu Okruglog stola prijavila je novoformirana Demokratska stranka Srbije, koja ima svoje poslanike u Narodnoj skup{tini Srbije, koji su napustili Klub Demokratske stranke, ali Ministarstvo pravde Republike Srbije jo{ uvek nije registrovalo ovu politi~ku stranku. Od prijavqenih stranaka dana{woj sednici ne prisustvuje samo Partija za demokratsko djelovawe iz Pre{eva. Sve ostale parlamentarne stranke su prisutne sa svojim predstavnicima, jednim ili vi{e predstavnika. Iako to Deklaracijom nije izri~ito zahtijevano, zna~ajan dio vanparlamentarnih stranaka iz Republike Srbije prijavio se za u~e{}e u radu Okruglog stola, i to: Demokratska stranka Davidovi}Grol Liberalna stranka, Gra|anski savez Srbije, (To je koalicija koju ~ine Reformska stranka, Narodna seqa~ka stranka, Republikanski klub, Liga socijaldemokrata Vojvodine), Reformska stranka, Komunisti~ka partija Jugoslavije, Savez radnika Jugoslavije, Savez dràvqana Jugoslavije iz Kru{eva, Demokratska pedago{ka stranka Jugoslavije,
554
Pokret qudskih prava, Jugonacionalna stranka iz Prokupqa, Narodna radikalna stranka, Socijalisti~ka narodna stranka Jugoslavije, Inicijativni odbor Gra|anske stranke iz Novog Sada (stranka u osnivawu), Pokret vanstrana~kih i nesvrstanih gra|ana Jugoslavije iz Beograda (stranka u osnivawu), Radni~ka partija Jugoslavije, Demokratska politi~ka partija zajednice Roma Srbije i Jugoslavije, Seqa~ko-radni~ka stranka Srbije, Srpska svetosavska stranka, Napredna stranka, Jugoslovenska demokratska stranka. Zna~i, ukupno 20 vanparlamentarnih stranaka. Od vanparlamentarnih stranaka iz Republike Crne Gore prijavila se samo Srpska radikalna stranka iz Crne Gore. Dr Vojislav [e{eq: Kako vanparlamentarna stranka? Predsedavaju}i Radoje Konti}: Izviwavam se, onda je gre{ka. Meni su onda ovde pogre{no napisali. Izviwavam se. Shodno Deklaraciji Savezne vlade o u~e{}u vanparlamentarnih stranaka i pokreta u radu Okruglog stola odlu~i}e sam Okrugli sto. @elim tako|e da vam skrenem pa`wu da svaki u~esnik Okruglog stola ima pravo da predloì politi~ku stranku kao u~esnika. U~e{}e u radu Okruglog stola prijavio je i jedan broj pojedinaca, ali Deklaracija nije predvidela mogu}nost wihovog u~e{}a u radu, pa ocjewujem da nema potrebe da ~itam wihova imena. Savezna vlada je odredila svoje predstavnike za Okrugli sto, i to su: Radoje Konti}, potpredsednik Savezne vlade, Tibor Varadi, savezni ministar pravde, Miodrag Peri{i}, savezni ministar za informacije i wihovi zamenici Qubi{a Raki}, savezni ministar bez portfeqa, Ivan Ivi}, savezni ministar za prosvjetu i kulturu, i Mom~ilo Gruba~, savezni ministar za qudska prava i prava mawina. Usvojimo ovaj pravilnik o radu Okruglog stola ovakav kakav jeste, a zatim, kasnije }emo se ta~no dogovoriti o samom delokrugu rada Okruglog stola, jer, morate se sloìti da ni u pravilniku, ni u samoj deklaraciji Vlade nije sve sasvim jasno i mnoge stvari ostaju otvorene. Prema tome, mislim da je ovo najboqi na~in da raspravu zapo~nemo i da suvi{e vremena ne gubimo na stvarima koje to ne zasluùju. Obavje{tavam vas da je dr Qubi{a Raki} na putu, a da dr Tibor Varadi i Miodrag Peri{i} odlaze na put kroz jedan sat vremena. Sjednici prisustvuju i stru~ne grupe, odnosno ekspertski timovi, sa zadatkom da prate rad Okruglog stola i pripremaju dokumenta neophodna za wegov rad. Dana{woj sjednici prisustvuju i akreditovani predstavnici sredstava javnog informisawa. Koristim priliku da ih u ime Okruglog stola pozdravim. Po{tovane dame i gospodo, kako bi po~eli sa radom dozvolite mi da predloìm dnevni red, i to:
555
1) Poslani~ka pravila o radu Okruglog stola, koja ste, nadam se, najzad, dobili; 2) Uvodne napomene potpredsednika Savezne vlade u vezi sa radom Okruglog stola; 3) Neka metodolo{ka i konceptualna pitawa rada Okruglog stola (mislimo na odlu~ivawe o u~e{}u vanparalamentarnih stranaka, o tome da li jedinstvenih ili vi{e, tematskih ili regionalnih stolova, javnost rada ovoga skupa i druga pitawa koja budete smatrali bitnim za rad ovog foruma); i 4) Diskusija. Da li ima primjedbi i sugestija na predloèni dnevni red? Izvolite, gospodine [e{eq. Ja bih molio sve vas, po{to vas ne poznajem, da se prilikom izlaska za govornicu predstavite i kaète iz koje ste stranke. Dr Vojislav [e{eq: Vojislav [e{eq, Srpska radikalna stranka. Imao bih dve primedbe na ovaj Predlog poslovnika. Prva je primedba, odnosno zahtev da se ~lan 2. bri{e i da se Okrugli sto ne pro{iruje novim u~esnicima. Evo iz kog razloga. Videli ste, predsedavaju}i je ve} pro~itao spisak vanparlamentarnih stranaka iz Srbije koje su se prijavile za ovaj Okrugli sto. Bar 50% tih stranaka ja nisam znao ni da postoji. U svakom slu~aju, to su stranke koje imaju jednog, dva, eventualno pet{est ~lanova, a ako suvi{e prebukiramo ovaj Okrugli sto bojim se da }e on suvi{e dugo trajati i da ne}emo uspeti da okon~amo posao. S druge strane, iz iskustva znam kad smo ranije poku{avali neke okrugle stolove da formiramo, uglavnom su se pojavqivali predstavnici tih stranaka i od wih se nije moglo ni o ~emu ozbiqno raspravqati. Tu je bilo raznih psihopata. Ako se setite jo{ onih konvencija o novoj Jugoslaviji i ko se sve tamo pojavqivao i kakav smo sve cirkus morali da gledamo, najboqe bi bilo da odmah u startu to iskqu~imo i da jednostavno u Okruglom stolu u~estvuju stranke koje su zastupqene u narodnim skup{tinama, bez obzira u kojoj od tri narodne skup{tine, da li srpskoj, crnogorskoj ili saveznoj. S druge strane, postavqa se pitawe o predstavni{tvu nekih strana~kih koalicija, nadstrana~kih pokreta, ili kako se oni ve} formuli{u, nije to ni va`no. Oni mogu biti predstavqeni ovde, ali ako su oni ovde predstavqeni onda se gubi potreba pojedina~nog predstavqawa pojedinih stranaka koje su ~lanice tih pokreta, kao {to su DEPOS ili Gra|anski savez itd, pa onda neka se wihovi u~esnici opredele da li im je povoqnije da te stranke pojedina~no budu zastupqene na Okruglom stolu ili da budu zastupqene kroz to predstavni{tvo svog nadstrana~kog udruèwa, pokreta i sl. To bi, po mom mi{qewu bilo veoma va`no da danas odmah odlu~imo i da iskqu~imo tu mogu}nost pro{irivawa Okruglog stola, jer tome ne}e biti kraja. Ako èlimo na vreme da se dogovorimo o ovim osnovnim zahtevima i principima, onda da ipak svodimo raspravu na ne{to uì krug qudi. S druge strane, predlaèm tako|e da se u ovom poslovniku predvidi da se rasprava vodi tematski o tri ili ~etiri osnovna pitawa, i kako o kom pitawu postignemo saglasnost da prelazimo na slede}e. Ako ovde budemo vodili op{tu debatu o svim pitawima odjednom, onda }e to suvi{e dugo trajati i ne}emo mo}i da se koncentri{emo na kqu~ne probleme.
556
Ja bih predloìo da prvo vodimo raspravu o izbornom principu, kao su{tini Izbornog zakona, zatim, o Zakonu o politi~kim strankama i eventualno o ideji da se izvr{i preregistracija politi~kih stranaka i da se zao{tre uslovi za wihovo organizovawe, za wihovo formirawe; tre}e, eventualno o finansirawu politi~kih stranaka, i ~etvrto, zastupqenost stranaka u javnim medijima u predizbornoj kampawi, pa da se to tako predvidi jednu po jednu ta~ku da apsolviramo, da tako ovaj Okrugli sto bude okon~an mnogo ranije, nego {to bi ina~e, ako se sve svede na generalnu debatu. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepa. Molim vas, rije~ je o dnevnom redu: Pitawa koja je sada postavio gospodin [e{eq nijesu vezana za utvr|ivawe dnevnog reda, nego za diskusiju po dnevnom redu. (@agor u sali). Ponavqam jo{ jednom, prva ta~ka je Poslovni~ka pravila. Druga ta~ka je Uvodne napomene, vezano za ukupan rad, kako vidi Savezna vlada, jer ga je organizovala. Tre}a ta~ka je Metodolo{ka i konceptualna pitawa. Tek posle toga dolazi na red diskusija. Prema tome, to su ~etiri ta~ke dnevnog reda i predlaèm da se koncentri{emo na to. Ja ovo shvatam kao prilog raspravi po tre}oj ta~ki dnevnog reda. Dr Vojislav [e{eq: (S mesta) Drugi deo mog izlagawa je predlog dnevnog reda, insistirawe po ta~kama i po problemima. Dakle, da to u|e u dnevni red, da se prvo raspravqa o izbornom principu, drugo o finansirawu itd. (@agor u sali). Predsedavaju}i Radoje Konti}: Molim vas, sva pitawa su u okviru dnevnog reda, tako da moè i ovo koje ste Vi spomenuli. Jedino moèmo da vidimo da li je redosled dobar, ali sva pitawa su sadràna u na{em dnevnom redu. Molim vas da iskqu~ivo diskutujemo oko dnevnog reda. Za re~ se javio gospodin Kilibarda, odmah posle gospodina [e{eqa. Novak Kilibarda: Gospodine predsedni~e, dame i gospodo, predlaèm da prva ta~ka dnevnog reda bude Utvr|ivawe kriterijuma, {ta je to parlamentarna stranka. Jer, ovaj tekst koji nam je ovde ponu|en ne govori ni{ta. Ako treba, mogu da dam prilog, da diskutujem i da dam neke primedbe na to {to nama nije precizirano {ta su to parlamentarne stranke. Ne znam da li daqe da govorim ili samo da to kaèm, jer onaj ko koordinira, onaj ko priprema Okrugli sto, duàn je da sa jasnim tekstom iza|e, a to je ovaj forum, {ta je to parlamentarna stranka. Ja }u vam posle navesti primer da ovde sede neke parlamentarne stranke koje to uop{te nijesu. Molim vas, onda je malo ~udno da uprava Okruglog stola nije korespondirala sa upravama stranaka. Samo oni poslanici koji su obavijestili svoju stranku da nijesu vi{e weni poslanici, nego da su u{li u neku drugu stranku, mogu se uzimati kao relevantna ~iwenica prilikom odlu~ivawa {ta je jedna parlamentarna stranka. Ja }u kasnije biti sasvim konkretniji, ako bude potrebno da se o tome govori.
557
Daqe, tu ima mnogo jo{ zamr{enijih pitawa. Bile su koalicije koje su dobile izbore i onda su se te koalicije raspale na pojedine stranke. Sada po logici ovih koji zami{qaju Okrugli sto svaki ~ovek koji je iza{ao iz te koalicije smatra se parlamentarnom strankom. Me|utim, de{avalo se da on nije izabran ve}inskim sistemom, nego proporcionalnim sistemom, nije biran kao li~nost. Ja sam prili~no iznena|en da se nije iza{lo pred ovako zna~ajan forum i pred javnost sa jednim decidnim stavovima o tome {ta je politi~ka stranka, ina~e }emo ovo pretvoriti u jedan parlatorijum koji ne}e da vodi ni~emu. Milan Paro{ki: Predlaèm da glasamo o tome. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Dobro, onda ja predlaèm, ako sam shvatio dobro problem i primedbe gospodina [e{eqa i gospodina Kilibarde, da stavimo ta~ku jedan u dana{wem dnevnom redu Pro{irewe u~esnika Okruglog stola a da daqe sledi predloèni vam dnevni red, da izvu~emo iz ta~ke 3, gde smo hteli da govorimo o metodolo{kim konceptualnim pitawima, uop{te, rada Stola, {to bi tako|e bilo u sklopu ta~ke 1. Bojim se da smo na~eli teme koje nijesu u domenu poslani~kih pravila. Istina, mi smo za to stvorili osnovu u samom Poslovniku, jer smo u Poslovniku napisali ne{to {to nije ba{ poslovni~ko pravilo, a napisali smo zbog toga da bi na samom startu izazvali mawe nesporazuma, a to je kakva je obaveznost i karakter stavova Okruglog stola. Predlaèm da o tim pitawima raspravqamo kada budemo raspravqali i usvajali deklaraciju, koju smo predloìli, da li je ona prihvatqiva ili ne, a u samom Poslovniku ili poslovni~kim pravilima mi ne moèmo zapisati ~ak ni ovo, po mom dubokom ube|ewu, {to smo ve} ovde zapisali. Strogo gledaju}i, to ne bi moglo da bude predmet zakqu~ivawa vezano za Poslovnik. [to se ti~e same Vlade, ona nije sebe ovde odredila da predsedava, nego je to predloìla u Poslovniku, jer je smatrala to racionalnim. Pla{im se, u suprotnom, da bi do{lo do jedne duge rasprave, ko bi trebao da predsedava, a ako mislite da ne treba Vlada, mi }emo postupiti onako kako to zakqu~i Okrugli sto, nemamo ni{ta protiv. Nama se ~inilo da je to racionalno u ovom trenutku. Prema tome, i u ovome smo napravili jednu nijansu, gospodine Paro{ki, oko obaveza Savezne vlade. Mislimo da sve ono {to je re~eno u ta~ki 2. je ovde ostvareno na osnovu konsenzusa, obavezuje Saveznu vladu. Mislim da je to sasvim dovoqno. U onim slu~ajevima gde se ne postigne konsenzus, a to je ne{to {ire elaborirano u mom uvodnom izlagawu, obavezuje Saveznu vladu da to posebno analizira. Zna~i i u slu~ajevima kada je ve}ina Okruglog stola za neko re{ewe i da prilikom izrade zakonskih tekstova detaqno obrazloì svoj stav odnosno da argumentuje svoje stavove. Ne znam na koji na~in i kako, a molio bih i sve ostale da daju konkretne primjedbe, jer se pla{im da }emo o proceduralnim i drugim pitawima izgubiti puno vremena, a da nemamo, ili veoma malo }e nam ostati vremena da izdiskutujemo o onome {to su, u stvari, kqu~na pitawa.To je opet pitawe uvodnog izlagawa.
558
Predvideli smo da Okrugli sto bude zavr{en najkasnije 5. septembra. Vlada nema mogu}nosti nakon 5. septembra da produàva Okrugli sto, eventualno do 10-og, jer Skup{tina Savezne Republike Jugoslavije mora usvojiti izborni zakon do kraja septembra. Zna~i, krajwi rok da Vlada preda Skup{tini izborni zakon, jeste 10. septembar, a prema ustavnim pravilima od 60 do 90 dana prije izborne kampawe. Milan Komneni}: U svakom slu~aju, èleo bih da postavim pitawe, da nam se kaè jasno: kakvi se izbori imaju u vidu, za koji organ? Da li se predvi|aju izbori za Skup{tinu ili se predvi|aju izbori za ustavotvornu skup{tinu? Govorim to zbog toga {to je javnosti znano da jedan znatan broj demokratskih opozicionih stranaka u Srbiji, kao jedan od svojih glavnih, ako ne i glavni razlog postavqa uslov za raspisivawe izbora za ustavotvornu skup{tinu, s obzirom da se i sa politi~kog i sa ustavnopravnog stanovi{ta @abqa~ki ustav smatra pravno ni{tavnim aktom i, samim tim, sve {to proisti~e iz odredaba tog ustava i temeqi se na wemu ne moè od ovog dela opozicije da bude prihva}eno. Druga stvar je sadràna u ~lanu 7. U ta~ki 1. postoji formulacija: Okrugli sto utvr|uje svoje stavove usagla{avawem. [ta to zapravo zna~i? O tome je malo~as i bilo re~i, ne}u duqiti, ali smatram da ovaj Okrugli sto, da bi svoju su{tinu ispunio, od po~etka treba da ima takvu snagu i wegove odluke, odnosno stavovi da imaju najvi{i stepen obaveznosti da ove stavove usvojene na Okruglom stolu imaju sprovesti odgovaraju}e skup{tine. U protivnom, to bi bila jedna neobavezuju}a rasprava ovde i to ne bi bio okrugli sto u onom smislu u kome se okrugli sto, kao jedna prelazna institucija, shvata i posmatra u demokratskim zemqama Evrope. Dr Vojislav [e{eq: Ja ovoga puta imam samo primedbu na izlagawe predsedavaju}eg, odnosno na wegov postupak. Ako je ve} dobio konkretne primedbe na Poslovnik, onda je trebalo po tim konkretnim primedbama i}i, usvojiti ih ili odbaciti, pa da onda usvojimo Poslovnik. Do sada su bile dve konkretne primedbe na Poslovnik: za ta~ku 2. da se izbri{e i da se u Poslovniku kaè po kom }e se redosledu ova pitawa raspravqati, jer ako to ne odredimo u Poslovniku bojim se da }emo imati op{tu debatu o svim pitawima i onda }emo potezati o @abqa~kom ustavu, pa ovo, pa ono nikud nas to ne}e odvesti. S druge strane, ja smatram da je dobro da ne ostane neodgovoreno kad se kaè @abqa~ki ustav, onda se to s ponosom moè re}i, jer @abqak nije neki peòrativni izraz. @abqak je stara srpska prestonica iz vremena Crnojevi}a, pa ako je ne{to u @abqaku, samim tim {to je àbqa~ko (àgor u sali, te nije zavr{io re~enicu). Molim vas, ja insistiram da se izjasnimo o ova dva predloga: da li }emo ostaviti mogu}nost u Poslovniku da se Okrugli sto pro{iri sa predstavnicima vanparalamentarnih stranaka i, drugo, da se u Poslovniku odredi po kom }e se redosledu voditi rasprava. To su dva konkretna predloga, pa pretpostavqam da se treba o wima izjasniti.
559
Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ja vidim ve} petnaest ruku. Izviwavam se, ko se javqa za re~? Kosta âvo{ki: Imam pravo na repliku. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Nismo jo{ uop{te usvojili Poslovnik. Da smo usvojili Poslovnik znao bih kome }u dati re~, ali ne date da usvojimo Poslovnik. Qudi, to su pravila kako }emo se pona{ati. Usvojimo Poslovnik, koji je na~in pona{awa, i ni{ta drugo. Sva ostala pitawa da diskutujemo pod ta~kom 3. Za{to komplikujemo stvar? Kosta âvo{ki: Imam pravo na repliku. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Dobro, izvolite, ali jo{ nije usvojen Poslovnik. Milan Paro{ki: Nije usvojen Poslovnik nema replike. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Dobro, ~ovjek je ve}u tu, pa izvoli. Dragoslav Petrovi}: Dragoslav Petrovi}, Reformska demokratska stranka Vojvodine. Bilo bi vrlo korisno kad bismo mogli staviti u poslovnik da poslanici u narodnim skup{tinama i oni koji gledaju te sednice ne budu ovde prisutni, jer se bojim da }emo preneti atmosferu odatle i da ne}emo ni{ta u~initi, i zato apelujem na predsedavaju}eg da najenergi~nije i pragmati~no vodi ovaj dnevni red, da bismo ne{to u~inili. Mi imamo usvojen dnevni red i po~nimo s poslovnikom. Ja }u predloìti konkretno da se u ~lanu 1. stav 2. u~ini slede}a dopuna: i ve}ine politi~kih stranaka i stranaka u osnivawu koje imaju poslanika u Saveznoj skup{tini, naravno i Skup{tini Republike Srbije i Republike Crne Gore. Time indirektno podràvam prvu inicijativu gospodina [e{eqa da maksimalno ograni~imo {irinu ovoga skupa i stranaka u osnivawu, a time }emo stranke koje de fakto imaju parlamentarni karakter, zna~i Demokratska stranka Srbije i Socijaldemokratska stranka, ovde omogu}iti u~e{}e, i mislim da je ve} tako skup dovoqno {irok da mu preti opasnost da }e te{ko izneti do kraja ono {to bismo morali u~initi. Drugo, veoma bitno, odnosi se na napore da ~lan 7. u formulaciji u usagla{enim stavovima ima neku mogu}nost da se to i realizuje. Bojim se, ako bi ostao u ovoj formulaciji da se pod usagla{avawem smatra puni konsenzus, da ovaj Okrugli sto ne}e uspeti da donese apsolutno nikakav zakqu~ak. Zato se zalaèm da se taj uslov oslabi na slede}i na~in, da se u ~lanu 7. ta~ka 1. usvoji formulacija da Okrugli sto utvr|uje svoje stavove kvalifikovanom ve}inom, koju ~ini ukupan broj u~esnika, umawen najvi{e za tri glasa od u~esnika Okruglog stola. Znate, gospodin Paro{ki pita: za{to ba{ tri? Kad sam jednog Poqaka pitao za{to qubi ruke ènama, rekao mi je: od nekud se mora po~eti. (smeh u sali) Ali, uzmite u obzir da puni konsenzus ne}emo mo}i izneti. Imao sam utisak da sa tri glasa protiv jo{ uvek po{tujemo to da dve vladaju}e stranke i dve vlade, ukoliko su protiv predloga, jo{ uvek mogu da zaustave kvalifikaciju da se radi o kvalifikovanoj ve}ini. Kosta âvo{ki: Dame i gospodo, gospodine predsedavaju}i, i ja bih u ime Srpskog pokreta obnove i DEPOS-a, koji, tako|e, ima svog ~lana u svojoj delegaciji, dao repliku na ono {to je malo pre re~eno.
560
Kada neko kaè da vaqa da se ponosimo tzv. @abqa~kim ustavom, jer je on bio stara crnogorska prestonica, on onda o~igledno nikada nije ~uo, ni ~itao, ~uvenu pesmu: @enidba Maksima Crnojevi}a, u kojoj se pomiwe @abqak, ali ne taj na Durmitoru, nego na Skadarskom jezeru, koji je bio crnogorska prestonica. Tako|e, mogao je i u Gorskom vijencu nai}i na to mesto gde se govori o tragi~noj sudbini Ivana Crnojevi}a. Dakle, @abqak je na Skadru, a onaj @abqak koji je pomenut, to je zapravo komunisti~ka prestonica, koju je ustanovio Mo{a Pijade, gde je mnogo Srba Crne Gore pobijeno. Za{to smo stavili ovu primedbu? Zbog toga {to tzv. @abqa~ki ustav smatramo nelegitimnim. On je mogao biti donet na dva na~ina: ili su se mogle po{tovati revizione odredbe prethodnog ustava iz 1974. godine, pa po tom ustavu taj ustav doneti i onda bi bio pravno vaqan, {to profesor Tibor Varadi moè da potvrdi. Me|utim, Ustav àbqa~ki je usvojilo Savezno ve}e sa mawinom od 73 poslanika od ukupno 220, koliko ih je moralo biti. Vi }ete, naravno, re}i nisu se mogli sakupiti, ali ako se nisu mogli sakupiti, molim vas, onda taj ustav nije mogao tako ni biti donet. Zato insistiramo da se po{tuje realnost. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Molim Vas, ne date da usvojimo poslovni~ka pravila i ne mogu da se pona{am po poslovni~kim pravilima. Ja sam druga~ije postupio. Kosta âvo{ki: Da se raspi{u izbori za ustavotvornu skup{tinu. Dakle, na{ argument da je taj Ustav ni{tav i nelegitiman i te kako stoji. Zato, od samog po~etka }emo insistirati da ovo budu ne prevremeni izbori, nego izbori iskqu~ivo za ustavotvornu skup{tinu. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepa. Ja vas molim, prinudi}ete me da oduzimam rije~, jer je na dnevnom redu usvajawe Poslovnika. (@agor u sali). Dr Vojislav [e{eq: (Diskusija s mesta). Imam pravo na repliku. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Molim vas, bi}u prinu|en da onoga ko ne govori o Poslovniku opomenem. Dr Vojislav [e{eq: Povodom ovoga {to je govorio gospodin âvo{ki, ja sam, ~ini mi se, bio potpuno jasan. Ne moè se tako sa indignacijom pomiwati jedno mesto, pa po wemu Ustav. Ako je @abqak bio stara srpska Prestonica, dakle, zvao se @abqak, da li je @abqak na Durmitoru dobio ime po @abqaku na Skadru, kao staroj srpskoj prestonici ili ne, onda kad ho}ete jedan ustav da napadate, onda ga treba napadati po tome {to sadrì neke stvari koje nisu primerene op{tim demokratskim pravnim principima, po na~inu wegovog dono{ewa, a ne po mestu wegovog pisawa. Jer, mogao je biti pisan i u nekom drugom mestu, pa da ga onda po tom mestu nazivamo ovakav i onakav. Mogao je biti pisan i na nekim mestima u Beogradu, koja vam se ne bi nimalo svidela, koja bi vas mogla asocirati ne neke druge stvari, gospodine âvo{ki, kada ste i{li Titu na Dediwe da ~estitate ro|endan, da se qubite s wim, pa da bude dediwski ustav itd, itd. Sve to nije argumentacija za jednu ozbiqnu raspravu. S druge strane, Vi ovde dolazite da govorite u ime Srpskog pokreta obnove. Ja nisam znao
561
da ste Vi promenili stranku, jer do ju~e ste bili Srpska liberalna stranka, a pre toga bili ste Demokratska i sada da to pitawe ra{~istimo koju stranku ovde predstavqate ili ste pla}eni advokat Srpskog pokreta obnove, po{to oni nemaju stru~wake za politi~ko pravna pitawa pa su Vas platili i angaòvali da ih ovde zastupate? Vojislav Ko{tunica: Mislim da u oba stava ima preterane iskqu~ivosti. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Molim vas, jo{ ni{ta nismo usvojili od Poslovnika. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Niste gospodina predstavili. Vojislav Ko{tunica: (Obra}a se gospodinu [e{equ re~ima): Kada bude{ traìo re~ i iza|e{ za ovu govornicu i bude{ postavio pitawe, onda }e ti mo`da neko na to pitawe i odgovoriti. U kafani nisi, prema tome, sedi i }uti dok drugi govori. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Imam jednu proceduralnu primedbu. Vojislav Ko{tunica: Mislim da bez potrebe se jednostavno neka pitawa zao{travaju u ovom trenutku, koja se vrlo lako mogu prevazi}i time {to }emo prvo usvojiti Poslovnik, usvojiti ga ~lan po ~lan, a zatim }e se otvoriti pitawe, kada mu do|e vreme, samog delokruga rada Okruglog stola. To ni na koji na~in ne zna~i da smo vezani deklaracijom, koju je Vlada usvojila. Kada bi bili vezani deklaracijom jednostavno bi zna~ilo da je Vlada donela uredbu ili da je Skup{tina donela zakon i da mi ne moèmo nikako druga~ije nego da se toga drìmo. Ovo je ipak jedan politi~ki stav, ovo je jedna zamisao, jedna sugestija Vlade kako bi rad za Okruglim stolom trebao da se odvija, a o~igledno da }e se u tim okvirima ili ne{to pomalo izvan tih okvira sami u~esnici jednostavno dogovoriti koja }e sva pitawa biti obuhva}ena za Okruglim stolom. Prema tome, nema potrebe da budemo iskqu~ivi ni na jedan, ni na drugi na~in. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Da li su jo{ proceduralna pitawa? Predsedavaju}i Radoje Konti}: Proceduralna su pitawa, ali nismo, na àlost, jo{ usvojili Poslovnik. Dr Vojislav [e{eq: Proceduralnu primedbu opet upu}ujem radnom predsedni{tvu. Malo pre su predstavnici Demokratske stranke Davidovi}Grol traìli re~ i re~ im nije data dok se ne odlu~i da li }e stranke ~ija je parlamentarna zastupqenost sporna, u~estvovati ili ne. Mladen Trnavac: (Upadica s mesta). Deset godina smo ovde. Dr Vojislav [e{eq: Ja vas podràvam. Ja protestvujem {to vama nisu dali re~, a dali su re~ predstavniku stranke koja ne postoji i ~ije je u~e{}e na ovom Okruglom stolu sporno. Stranka nije registrovana i to zna~i da ne postoji. Imao sam ~ast i zadovoqstvo da pripadam jednoj neregistrovanoj i zabrawenoj stranci 1990. godine i woj nije dozvoqeno ni da iza|e na izbore, a to nije ni malo uticalo na regularnost izbora i na wihovo odràvawe i zato mislim da je gre{ka {to u startu nismo utvrdili ta~an broj u~e562
snika poimeni~no, to su te parlamentarne stranke po tim kriterijumima one u~estvuju, pa onda druga pitawa iz Poslovnika. Ovako, odmah u startu dolazimo u neprijatne situacije, da se nekim predstavnicima ne da re~, a nekima se daje re~, mada im stranka nije registrovana. Ako }ete mene pitati, tu postoje vrlo va`ne sli~nosti. Recimo, Demokratska stranka Srbije nije registrovana, ima èqu da bude registrovana, ali je zastupqena u Parlamentu, a Demokratska stranka Davidovi}Grol je registrovana, a ima èqu da bude zastupqena u Parlamentu. Dakle, na obe strane po jedna èqa i jedna realizacija. Ako }emo neke principe ovde da utvrdimo, dakle, moramo i jedne i druge uzeti u obzir na ravnopravan na~in. Vojislav Ko{tunica: Replika ima proceduralnog smisla, verovatno, ako usledi odmah posle ne~ega {to je re~eno, a ne posle nekoliko govornika u me|uvremenu. To je smisao replike. Jedna politi~ka stranka u onom smislu u kome se ovde govori o parlamentarnim strankama postoji ako ima poslanike u Parlamentu. Povrh toga, ako ima ~lanove; povrh toga ako ima op{tinske odbore; povrh toga ako ima odre|eni broj op{tinskih odbora, i sve to u ovoj stvari nije sporno. Sporan je samo jedan detaq koji se ti~e naziva te stranke i u tom pogledu postoje potpuno divergentna tuma~ewa izme|u republi~ke vlasti, republi~kog ministra pravde i saveznog ministra pravde. Dok savezni ministar pravde Tibor Varadi tvrdi da je Zakon pogre{no primewen u ovom slu~aju, gospodin ]etkovi} stoji na drugom stanovi{tu, ali to je u svakom slu~aju predmet jednog spora koji }e biti razre{en na jedan ili drugi na~in koji se ti~e samo imena stranke, a ne wenog postojawa. Prema tome, u tom smislu ova stranka prisustvuje ovom skupu, Demokratska stranka Srbije, i molim da se to uvaì i da se jednostavno vreme ne gubi na ono {to poslanici [e{eqeve stranke su poku{ali da pro}erdaju u to isto vreme na sednici Okruglog stola razgovorima ove vrste. Na kraju krajeva, tu sedi i gospodin ministar Gruba~, pa i on ne{to moè re}i o tome da li je samo spor oko naziva jedne stranke koji se trenutno vodi razlog za weno eventualno neprisustvovawe ovoj sednici, znate. Naprotiv, stvar bi se mogla prejudicirati ako bi ne{to {to postoji, {to ìvi i ~ije je samo ime mo`da za nekog sporno onemogu}ilo da u~estvuje u radu ovoga. O~igledno da ovakvom vrstom primedbi, ovakvim postupcima (da upotrebim tu re~, mada bi verovatno trebalo birati neku drugu re~) gospoda iz [e{eqeve stranke jednostavno idu na to da jednoj ravnopravnoj raspravi i tolerantnoj raspravi, koja treba da se vodi za Okruglim stolom, nametnu jedan potpuno drugi na~in rada. To oni mogu nametnuti u svojoj stranci koja bi na drugi na~in mogla vrlo lako potpasti pod udar zakona, ali ovome {to se zove Okrugli sto ne mogu. Dr Vojislav [e{eq: Ja smatram, dame i gospodo, da je dobro {to je otvorena rasprava ba{ o ovom pitawu pre po~etka generalne debate o predstoje}im izbornim zakonima, zato {to nam ova rasprava otvara ~itav niz problema, pa ako ih ne re{imo danas, ako ih ne re{imo prethodno, ne}emo biti u stawu ni izborni zakon da usvojimo. Ako danas postupimo ovako pa pri563
hvatimo neka re{ewa koja nisu promi{qena, posle smo ograni~eni u fazi izrade izbornog zakona, predloga izbornog zakona, jer te stvari moramo i tamo ugraditi, a da prethodno nismo razmotrili {ta se de{ava kada poslanik u toku svog mandata promeni stranku, {ta kada do|e do rascepa u nekoj stranci i sli~no. Na primer, {ta se desilo sa Demokratskom strankom Srbije? Oni su napravili nekoliko gre{aka. Da su prijavili svoju registraciju kod saveznog ministra pravde, verovatno bi odmah bili registrovani, jer im je verovatno na toj relaciji ve}a prohodnost nego {to je na republi~koj relaciji. Ali, oni nisu hteli da priznaju saveznu dràvu, jer je to priznawe Savezne Republike Jugoslavije ako tamo traè registraciju. Zna~i, nekim svojim ideolo{kim iskqu~ivostima tu su bili ograni~eni i i{li su na registraciju u Ministarstvu pravde Srbije i tamo im je morala biti osporena registracija. Mislim da je dobro {to je ta registracija osporena, jer da je prijavqena, sa sto potpisa, neka stranka koja se nazvala Srpskim pokretom obnove Srbije s pravom bi Srpski pokret obnove protestvovao; da je prijavqena neka stranka koja se nazvala Srpskom liberalnom strankom Srbije tako|e bi bilo problema. Morali su se i ovde problemi desiti jer sve stranke koje su formirane u Srbiji stranke su Srbije Srpska narodna obnova Srbije, a ogranak u Crnoj Gori je automatski ogranak Srpske narodne obnove obnove u Crnoj Gori. Postoji Srpska radikalna stranka, a podrazumeva se, formirana je u Srbiji, da je iz Srbije, a ~im je formiran ogranak u Crnoj Gori on se naziva Srpska radikalna stranka Crne Gore i registrovan je kao stranka u Ministarstvu pravde Crne Gore. Po tom osnovu je ta delegacija ovde danas posebno prisutna. Problemi su i kod rascepa u strankama. Postoji ve}insko i mawinsko krilo. Jedno krilo se naziva Demokratskom strankom, a drugo se naziva Demokratskom strankom Srbije. To ne moè. Mo`da bi bilo oportunije da se ovo ve}insko krilo naziva boq{evi~kim, a ovo mawinsko mew{evi~kim, da se to stavi u zagradu i da tako idu. Ovo kaèm zbog toga {to je ve}a mogu}nost razlikovawa. Ako se doda samo re~: Srbije nije ura|eno ni{ta, jer zabune su mogu}e i postoje. Pitawe da li je stranka stekla svoje poslanike u Narodnoj skup{tini izborima, pa je po tom osnovu parlamentarna stranka ili je naknadno stekla taj naziv raznim prelascima je jedno od kqu~nih pitawa i moramo ga prethodno razre{iti. Na primer, desilo se u Narodnoj skup{tini Srbije da je poslanik Mihajlo Kova~ izabran kao predstavnik Stranke Jugoslovena, a u me|uvremenu prelazi u Demokratsku stranku. Stranka Jugoslovena je, zahvquju}i wegovom izboru, bila parlamentarna, a onda je prestala da bude parlamentarna jer je on svojom voqom pre{ao u drugu stranku. Smatram da je jedan moralni ~in da jedan poslanik, koji u toku svog mandata promeni stranku, vrati svojoj stranci poslani~ki mandat ili jednostavno podnese ostavku i da se ponovo kandiduje, ako su ve}inski izbori, za to poslani~ko mesto i da kao kandidat nove stranke osvaja to isto mesto, da proveri da li wegovo ~lanstvo u Narodnoj skup{tini odgovara voqi bira~a koji su ga prethodno, kao predstavnika neke druge stranke, izabrali. Ovo su veoma va`na pitawa.
564
Smatram da je Vlada to trebalo da ima u vidu, da je ta pitawa trebalo prethodno da razmotri i da ovde iza|e sa iskristalisanim predlozima. Mogli ste o~ekivati da }e ovde biti zakerawa i po najobi~nijim sitnicama, a naro~ito po ovim krupnim pitawima. Bilo bi dobro da ste to pitawe malo ranije razmotrili, razre{ili i ponudili nam neko konkretno re{ewe. Kao {to rekoste, verovatno je da bi opet bilo zakerawa, ali bismo to pitawe ovde lak{e razre{ili. Danas nas dovodite u situaciju da ~ak ne moèmo ni da se izja{wavamo. Nemamo konkretan predlog. Stanoje \or|evi}: Ja sam delegat Srpske radikalne stranke. Zamolio bih najpre predsedavaju}eg i Predsedni{tvo da nastavimo sa radom, bar dok ne usvojimo ovaj poslovnik. Bojim se da ne}emo uspeti ni danas, a mo`da i koji drugi dan da ~ujemo va{e izlagawe, ukoliko nastavimo sa ovakvim sistemom rada. @elim da iskoristim priliku da ovog puta, budu}i da smo mi radikali prozvani od gospodina Ko{tunice, da mu samo kaèm nekoliko re~i. Gospodin Ko{tunica je danas ovde pred vama, nama radikalima imputirao èqu da zamenimo teze i da skrenemo diskusiju na ne{to drugo, odnosno da smo to ve} u~inili na Okruglom stolu u Predsedni{tvu Srbije. Izlagawe gospodina Ko{tunice u ovom smislu je, izvinite {to tako moram da kaèm, neistinito. Srpski radikali nisu nikada èleli da mewaju teze, niti da skre}u diskusiju. Naprotiv, i danas ovde na ovom skupu je gospodin [e{eq, obra}aju}i se Predsedni{tvu, rekao da treba glasati o ovim primedbama koje su do{le od gospodina Kilibarde, a zatim glasati o celom Poslovniku i stvar privesti kraju i zavr{iti. Prema tome, to nije odugovla~ewe, niti èqa da se promeni tema razgovora. Naprotiv, temu razgovora poku{avaju da mewaju, a to su ~inili i u Predsedni{tvu Srbije, predstavnici te stranke, koja, po nama, nije registrovana i danas ona u ovom trenutku ne postoji, bez obzira {ta je o wenoj registraciji govorio ministar pravde Srbije, ona u smislu propisa danas ne postoji. Gospodin Kastratovi} se ovde nama predstavio kao advokat, verovatno sa èqom da wegovo izlagawe bude shva}eno kao jedno izlagawe sa osobitim pravnim osnovom. Me|utim, gospodin Kastratovi} zna isto tako kao {to i ja znam da ta stranka u ovom trenutku nije kompetentna da bude na Okruglom stolu i da daje vaqane predloge. Uostalom, videli ste i sami da oni èle da se raspravqa o ne~em tre}em, a ne o predmetu zbog koga je organizovan ovaj Okrugli sto. @ele, a to je apsolutno i nemogu}e, da raspravqamo o pitawu ustavotvorne skup{tine, a ne da raspravqamo o izborima. Ako bi i{li tom linijom, a ovim tempom, bojim se da mi prevremene izbore ne bi imali ni po isteku redovnog mandata. Goran Per~evi}: Ja sam Goran Per~evi}, predstavnik Socijalisti~ke partije Srbije. Imao bih jednu sugestiju Vladi i predlog ovom Okruglom stolu. Predlaèm da se uputi i napravi jedan izuzetak od toga da u~esnici Okruglog stola budu predstavnici parlamentarnih stranaka, odnosno politi~kih stranaka koje imaju svoje predstavnike ili poslanike u Sa565
veznoj skup{tini, Narodnoj Skup{tini Srbije i Skup{tini Crne Gore, a taj izuzetak bi bio vezan za predstavnike jedne ili dve, odnosno tri najve}e partije predstavnika albanske mawine na Kosovu, i smatramo da bi ovo bila dobra prilika da se na neki na~in i oni pozovu da u~estvuju u ovom Okruglom stolu, ~ime bi i na jedan posredan na~in priznali ovu dràvu Jugoslaviju, odnosno Srbiju. Hvala. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Odgovori}emo sve poslijepodne, a kriterijum pi{e u Deklaraciji, gospodine [andor. U Deklaraciji stoji koji je kriterijum. Ta~ka 2. stoji: parlamentarne stranke, odnosno stranke koje imaju poslanike u parlamentu. To stoji u Deklaraciji. Ali stoji, ja se izviwavam, to mislimo da ostavimo za posle, u na{oj Deklaraciji: Savezna vlada stoji na stanovi{tu, zna~i, to nije do kraja utvr|eno, da u radu Okruglog stola treba da u~estvuju Savezna vlada, Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore sve politi~ke stranke koje imaju poslanike u Saveznoj skup{tini, Narodnoj skup{tini Srbije i Skup{tini Republike Crne Gore. To je Vladin predlog, ali nije ne{to {to je zakovano. Mi to nijesmo zakovali. To zna~i da vi moète da imate druga~ije mi{qewe. Ako traìte od nas da damo definitivno mi{qewe, ostavite nam ga za poslijepodne, da to saop{tio u 17 ~asova. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Politi~ka stranka postaje politi~ka stranka ~inom registrovawa. To je pravno regulisano. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Dobro. Ja sam to na kraju rekao u mom izlagawu, koje su stranke tu, a tu gdje je problem. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Ja predlaèm da savezni ministar pravde u me|uvremenu registruje Demokratsku stranku Srbije do 17 sati popodne. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ne}e mo}i otputovao je za London. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta) Onda wegov zamenik. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Imamo nameru da vodimo raspravu o krucijalnim pitawima izbornog zakona, ne da idemo od ~lana do ~lana i da redigujemo tekst, posebno ne zbog toga {to Vlada o tome jo{ nije ni zauzimala stav. Zna~i, mi bi ga mogli dostaviti kao materijal koji vam stoji na raspolagawu, ali materijal o kojem de fakto ne moèmo voditi raspravu po ~lanovima, ukoliko se za to naravno, opredelite. To treba umnoìti u 100 primeraka i sutra pre podne i tokom no}i treba na tome da radimo, ako se za to opredelite. Pozivam vas, u ciqu efikasnijeg rada ovog Okruglog stola i prelaska na ona pitawa koja su bitna i krucijalna za rad ovog Okruglog stola, da prihvatite sugestije Savezne vlade. Izvolite. Da li mislite da treba da idete po ~lanovima? Zaista ne bih èlio da se ponovi na isti na~in jutro{wa rasprava i da opet tri sata vremena izgubimo, umesto da se posvetimo pitawima koja su mnogo ozbiqnija i zna~ajnija nego {to je neefikasan rad. Molio bih, ako je ikako mogu}e, da se djeluje amandmanski na tekst. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Nemamo pismeno to?
566
Predsedavaju}i Radoje Konti}: Nemamo, ali nijesu primedbe, gospodine [e{eq tolike, a mi smo spremni da ponovimo, ako treba i ako je ne{to bilo nejasno, jer mi nismo i{li ni na ru~ak, po{to smo imali sjednicu Vlade, a posle toga smo nastavili sa poslovnikom. Mislim ipak da mnoga pitawa ostaju u stvari za tre}u ta~ku dnevnog reda. Goran Latinovi}: Moram da kaèm da Vlada nije zadovoqila, barem ono {to sam ja iznio. Gospodo, niste se pona{ali ni principijelno, ni onako kako bi trebalo, s obzirom da se radi o kr{ewu nekakvih pravnih normi, pa bih zamolio gospodina ]etkovi}a da to razjasni. Da li je mogu}e da u radu ovog Okruglog stola u~estvuje stranka koja nije registrovana? Da li je to mogu}e po svim pravilima i propisima? Mi znamo da ima vi{e stranaka u osnivawu, zna~i nije samo u pitawu Demokratska stranka Srbije. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ali nema nijedna poslanike. Goran Latinovi}: Ima. Ukoliko mi date odgovor da je to mogu}e, molio bih da se mi ipak o tome izjasnimo po onom predlogu iz druge ta~ke, ve}inom glasova, s obzirom da se radi o novoj stranci. Mislim da se ovde radi o elementarnom kr{ewu osnovnih pravila i da se ovde pravi izuzetak zbog nekakvih stvari koje nemaju mnogo veze sa jednim ravnopravnim u~e{}em u radu ovog Okruglog stola. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Molim vas, dajte da se dogovorimo, jer izgleda da }emo opet po~eti rad na isti na~in. Dajte da se dogovorimo kako }emo da radimo. Molim vas da idemo amandmanski po ~lanovima i da zavr{avamo posao. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Velika Roken rol partija se sprema da stekne poslanike. Dr Vojislav [e{eq: Ja smatram da zaista, po{to smo razmotrili to pitawe, treba jednostavno da se izjasnimo. Srpska radikalna stranka i Srbije i Crne Gore je protiv toga da u~estvuju stranke koje nisu registrovane, bez obzira imaju li poslanike u Narodnoj skup{tini ili nemaju. To smo pitawe razmotrili, pa da se o tome izjasnimo. Ako ve}ina delegacija politi~kih stranaka odlu~i da mogu i one da u~estvuju, mi }emo nastaviti da radimo. Ne}emo, dakle, ucewivati ako ne prihvatite na{ stav, napu{tamo ali da se ipak o tom pitawu izjasnimo. Po na{em mi{qewu bi bilo suvi{e opasno da odmah u startu remetimo ne{to {to pravo precizno defini{e postoje legalne i nelegalne politi~ke stranke. Legalne su samo one koje su registrovane. Nelegalne su sve ostale, bilo da su ilegalne, bilo da su teroristi~ke, bilo da su demokratske koje jo{ nisu iz raznih razloga stigle da se registruju. Da to pitawe ra{~istimo. [to se ti~e stava Vlade da u~estvuju politi~ke stranke koje su naknadno stekle poslanike u Narodnoj skup{tini, nemamo ni{ta protiv, ako se
567
sloìte, u stawu smo da glasamo za taj stav i da to pitawe tako|e skinemo s dnevnog reda. Ali ta dva pitawa su nas od jutros najvi{e mu~ila. Ako ih odmah ne re{imo, ne vredi da daqe ulazimo u raspravu o poslovniku. Dakle, da se sve prisutne delegacije politi~kih stranaka o tome izjasne i da to skinemo s dnevnog reda. Sve }e ostalo i}i mnogo lak{e, o svemu }emo se ostalom lak{e dogovoriti. Prvi predlog Vlade podràvam. Dakle, stranke koje su naknadno stekle poslanike bilo u Srbiji, bilo u Crnoj Gori, tretiraju se kao parlamentarne politi~ke stranke i ravnopravno u~estvuju u radu Okruglog stola. Stranke koje jo{ nisu registrovane ne mogu, dok ne budu registrovane. Evo, da je bio ministar pravde tu, verujem da bi i danas bila registrovana Demokratska stranka Srbije, pa da i ona u~estvuje. Ali, dok je ne registruju, dok ne donesu taj papir, zaista ne moè. To pravnici te stranke najboqe znaju. Za{to s wima da se oko toga ube|ujemo? Tre}e, {to je gospodin predloìo (pretpostavqam da ste iz Crne Gore, crnogorske Vlade, je li tako?) Predsedavaju}i Radoje Konti}: Jeste, potpredsednik. Dr Vojislav [e{eq: U Crnoj Gori nema toliko politi~kih stranaka pa bi verovatno to i mogli, ali u Srbiji ih ve} ima osamdeset, i ako do|u svi predstavnici Rok en rol partije, Saveza svih Srba sveta, Srpske svetosavske stranke, {ta }e biti? Zoran @iì}: (Upadica s mesta.) Ovo se svodi na ovo {to ste Vi rekli da u~estvuju sve partije koje su registrovane. Dr Vojislav [e{eq: Koje su registrovane i zastupqene u jednoj od tri narodne skup{tine. Dakle, one su ve} time dokazale svoju ozbiqnost, jer ve}ina politi~kih stranaka pati od nedostatka ozbiqnosti i relevantnosti. Suvi{e su niski kriteriji bili za wihovo organizovawe sto potpisa i svako formira politi~ku stranku, i dvadeset politi~kih stranaka su psihijatrijski slu~ajevi. U Srbiji su registrovane. To znaju svi predstavnici politi~kih stranaka u Srbiji. U Crnoj Gori ih je mnogo mawe, ali pretpostavqam da i tamo ima takvih fantomskih stranaka, bar jedna ili dve, koje se pojave s vremena na vreme sa nekim saop{tewem, pa da ispada kao da postoje. Dr Novica Stani}: Odgovori}u vrlo kratko. U Crnoj Gori izbori su se obavqali po proporcionalnom sistemu. Prema tome, nijedno poslani~ko ime nije bilo na poslani~koj listi. Svi ti qudi koji su izabrani, izabrani su na listi Narodne stranke. Narodna stranka nema ni{ta protiv toga da pojedini qudi napuste stranku, niti je zaqubqena u bilo koga, ali je logi~no i to spada u abecedu demokratije, da ti qudi vrate mandat Narodnoj stranci, a oni mogu da biraju stranke i fala bogu {to je tako. To je prva stvar morali su da vrate mandat. Oni to nisu uradili, nisu obavestili stranku. Tvrdim drugu stvar. Na izborima za Ve}e republika ti isti qudi su bili na listi Narodne stranke. Ovo moète da proverite, jer ste Vi poslanik i u crnogorskoj Skup{tini, demantujte me ako nije tako. Bila su dva takva ~oveka, znam i ime568
na i prezimena. Jedan nije pro{ao na tim izborima, a drugi je pro{ao, pa danas ovde figurira kao poslanik Narodne stranke, odnosno Kluba poslanika Narodne stranke u Ve}u republika. Ako je to u redu, onda nemam {ta da kaèm. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lepa. Re~ ima gospodin Jovi}, pa posle gospodin Veselinov. Mirko Jovi}: Mi imamo pristupnice va{a biv{a tri ~lana, pa moèmo da ih donesemo ako Vi to traìte da vidite da su oni stvarno ~lanovi Srpske narodne obnove. Drugo, verovatno Ustav i Izborni zakon wih nisu obavezali da vrate mandate va{oj politi~koj stranci. Ako je ta~no {to Vi govorite, to vaì za ova dva ~oveka, a postoji i tre}i. Stvarna je ~iwenica da je taj ~ovek ~lan Srpske narodne obnove i oni su odlu~ili da ostanu u Klubu poslanika Narodne stranke, {to ne zna~i da su ~lanovi Narodne stranke. Oni deluju u okviru Kluba Narodne stranke, koji je u celini otkazao poslu{nost Narodnoj stranci. Prema tome, tu je stvar sasvim jasna. Prema tome, nemate potrebu da daqe {irite diskusiju, jer znate da deluju samo u Klubu poslanika Narodne stranke i i{li su kao kandidati Kluba poslanika Narodne stranke, a ne kao kandidati Narodne stranke za Ve}e kako Vi ovde govorite. To je smisao. Da skratim diskusiju. Ti qudi su sigurno ~lanovi na{e stranke, ali ako se tako izjasnila Savezna vlada i ostali u~esnici da mi u~estvujemo pod tim uslovima, mi smo to razjasnili. Nema potrebe da daqe to obja{wavamo. Oni su sigurno ~lanovi na{e stranke. Postoje i drugi koji su ~lanovi na{e stranke, a za koje nismo ni{ta objavili, jer nema potrebe da to uradimo. Moram da Vam kaèm da smo mogli tako|e da iskoristimo priliku, poput Srpske radikalne stranke i prijavimo dve delegacije, to su fakti~ki dve stranke. Ali mi smo prijavili samo jednu kombinovanu delegaciju Srpske narodne obnove, zajedno iz Crne Gore i Srbije. (@agor u sali). (Stani} i jo{ neki negoduju). Dr Vojislav [e{eq: (Govori s mesta) Niste u Skup{tini Srbije zastupqeni. Mirko Jovi}: Svejedno, govori se da mogu da u~estvuju stranke bez obzira gde su prijavqene. Mislim da je ovde sve ispravno u vezi stava Vlade i mi bismo molili da se u~esnici Okruglog stola izjasne o tome, pa u zavisnosti od toga da li }e se Okrugli sto izjasniti za ili protiv mi }emo se tako i pona{ati. Dr Novica Stani}: Ja uop{te ne sumwam da su tri poslanika, svojevremeno iz Narodne stranke, potpisali pristupnice za Srpsku narodnu obnovu, niti sam poku{ao to da dokazujem. Ja sam dokazivao samo ne{to drugo. Ako je u izborima u Crnoj Gori 1990. godine bio zastupqen proporcionalni sistem, onda je normalno, prvo slovo iz demokratije, da ti qudi vrate mandate kada potpi{u pristupnicu za drugu partiju. To je jedna stvar. Drugo, tvrdio sam da su dva poslanika koji imaju, kako vi tvrdite, pristupnice va{e partije, bila na listi Narodne stranke. Za{to tamo nije napisano da to Srpska narodna obnova ide u Ve}e republika?
569
Jeste, preko liste Narodne stranke u{li su poslanici Narodne stranke. Prema tome, ako }emo da radimo tako kako kada kome odgovara, a to moè tako da se radi jer odgovara vladaju}oj partiji odnosno aktuelnoj vlasti. Predsedavaju}i Radoje Konti}: U redu je, hvala vam. Mislim da je op{ti interes da ovo zavr{imo na ovaj na~in. Dat je predlog da u radu Okruglog stola u~estvuje i Srpska narodna obnova stranka koja nije u~estvovala na izborima ali koja ima poslanike u Skup{tini Srbije. Ko je za predlog? Ko je protiv ovog predloga? (2) To su dva glasa u ime dve stranke. Rekli smo da u ime stranke glasa jedan. Dr Vojislav [e{eq: Ja sam glasao za, a on je glasao protiv. Ja sam Srpska radikalna stranka, a on je iz Crne Gore. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Mogu li da konstatujem da smo prihvatili da u radu Stola u~estvuje Srpska narodna obnova? (moè) Prelazimo na predlog da u radu Stola u~estvuje i Demokratska stranka Srbije stranka koja ima svoje poslanike u Skup{tini i koja je u postupku registrovawa. Naravno, ovo podrazumeva da se sve kaè. Gospodine [e{eq imate re~. Dr Vojislav [e{eq: Dame i gospodo, o prvom pitawu se moglo glasati, jer je krajwe bilo ~isto {to se pravne strane ti~e. Zapravo, opredeqivali smo se o tome moè li stranka koja naknadno stekne poslanike, a sve je u redu jer je registrovana politi~ka stranka, ima poslanike u jednoj od narodnih skup{tina. O tome smo mogli glasati. To je princip koji smo usvojili. Mogli smo usvojiti princip da mogu u~estvovati samo stranke koje su izborima dobile poslanike, da smo takav princip usvojili Srpska narodna obnova ne bi mogla biti zastupqena. Usvojili smo ovaj drugi princip. Oba principa su bila ravnopravna tako da SNO moè u~estvovati na Okruglom stolu. Ali, u ovom drugom slu~aju nije stvar glasawa. Ako u ovom drugom slu~aju omogu}imo da stranka koja nije registrovana u~estvuje ravnopravno u Okruglom stolu sve nam se ru{i kao kula od karata. Ne moèmo ni jedan drugi pravni princip ni usaglasiti niti posle na skup{tini izboriti ako sada, u startu napravimo takav propust, ako napravimo takvu gre{ku. To je stvar op{tepravnog principa koji se ne sme u startu pogaziti. Ako se taj princip pogazi, na ~emu }emo sve ostalo zasnivati? To nije stvar izja{wavawa. To nije stvar glasawa. Tu nas niko ne moè preglasati. Kako vi, kao Vlada moète dozvoliti jedno takvo kr{ewe pravnog principa, a koje zna~i i kr{ewe zakonitosti? Jeste ovo politi~ko, ali je i pravno pitawe. Pravna pitawa ovde moraju da prethode politi~kim pitawima. U tom slu~aju, moèmo dovesti i predstavnike nekih politi~kih stranaka koje èle da imaju svoje poslanike u Narodnoj skup{tini. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepa. Re~ ima gospodin Ko{tunica. Vojislav Ko{tunica: Govori}u sasvim kratko i, naravno, posledwi put o ovoj stvari, prepu{taju}i vama da glasate, po{to je postignuta ova lepa idila izme|u srpskih radikala i srpskih komunista, kada je re~ o statusu Demokratske stranke Srbije.
570
Ovde postoje dva pitawa. Prvo pitawe je pravno. Stranka postoji. Pitawe je samo trenutka kada }e biti registrovana pod jednim ili pod drugim imenom. Tu se ne moè ni{ta izmeniti. Stranka ne}e prestati da postoji, kao {to i postoje neke stranke koje bi po tom istom Zakonu o politi~kim organizacijama odavno trebalo da postoje jer ne deluju kao politi~ke stranke, nego kao organizacije drugog tipa. Dakle, stranka postoji i tu se ni{ta ne moè izmeniti. Jednostavno, svakim ~inom ili svakim potezom da se onemogu}i rad u okviru Okruglog stola jednoj stranci koja postoji, da se postavqa samo jedno sasvim sporedno pitawe naziva, zna~ilo bi osuje}ivawe stranke koja postoji. Drugo, gospodo, kada ste pokrenuli ovo politi~ko pitawe, razmislite malo o tome {ta bi za ovaj Okrugli sto zna~ilo eventualno u wemu neu~estvovawe Demokratske stranke Srbije i da li bi se to neu~estvovawe svelo samo na neu~estvovawe Demokratske stranke Srbije ili jo{ nekih stranaka i da li bi ovaj Okrugli sto mogao da okupi relevantne politi~ke stranke koje bi se bavile onim pitawima koja u ovom trenutku treba raspraviti. Dakle, imajte u vidu i pravnu i politi~ku stranu ovog pitawa. Dr Vojislav [e{eq: Ovo stvarno gazi sve norme elementarne gra|anske pristojnosti. Na pravni argument etiketa idila srpskih radikala i srpskih komunista. [to niste poku{ali pravni argument osporiti? Onog trenutka kada vam stranka bude registrovana, bez obzira pod kojim imenom, tog trenutka mi }emo biti za va{e u~e{}e u Okruglom stolu, ali do tada vi ne postojite, pravno ne postojite. Vi ne moète ni na izbore iza}i, a ho}ete li biti ili ne}ete biti registrovani i pod kojim imenom, to je pitawe. Mo`da }ete se vi, kakvi ste po prirodi, pocepati pre odluke Saveznog suda pa }e od vas tri stranke nastati, pa }ete i}i daqe i tome nema kraja. Vi sami znate kada ste po~eli da se delite da u tome niste mogli da se zaustavite. Ako }emo i}i tim niskim udarcima, ne}ete se u tome dobro provesti, jer za vas ima mnogo vi{e materijala i osta}ete poraèni, na kraju krajeva, kao {to ste vi{e puta i do sada bili. Goran Latinovi}: Moram da kaèm gospodinu Ko{tunici da je on potvrdio ove na{e tvrdwe i razgovore da vi prakti~no formalno ne postojite. Vi niste nas uverili i ubedili da ta stranka postoji. Mislim da, ukoliko Vlada ovo sebi dozvoli, onda imamo kr{ewe svih pravnih normi u ovoj dràvi. îni mi se, gospodo, kada ste vi izabrani, da ste se opredelili za pravnu dràvu. To je jedan va{ od osnovnih principa. Ako smatrate da je to u redu, dajte da glasamo pa da vidimo, ali mislim da na startu kr{imo neke osnovne stvari. [to se ti~e idile, ja bih pre vama postavio pitawe, kakvu vi imate idilu u okviru DEPOS-a. Mi nemamo nikakvu idilu i moèmo u svakom slu~aju da kaèmo da vi znate gospodina [e{eqa i znate kakve stavove ima prema komunistima. Ali, va{a idila i va{ duh koji nosite u sebi, mislim da je mnogo opasan za ovu Srbiju i srpski narod. Neboj{a Popov: Mo`da i nije suvi{no {to smo ovoliko vremena izgubili pre i popodne, nije lako naviknuti se na promenu navika.
571
Odmah da kaèm, iako je gospodin Jovi} vi{e puta u javnosti davao izjave krajwe iskqu~ive kada je re~ o stranci kojoj ja pripadam, mi smo bez ikakvog dvoumqena glasali da oni u~estvuju u radu Okruglog stola. Mislim da nema razloga da bilo ko od nas insistira da drugi misle ono {to ja mislim. Neka svako odlu~i i o ovoj stvari oko koje se sada sporimo oko u~e{}a Demokratske stranke Srbije u radu Okruglog stola. @elim samo da podsetim da su ministri pravde Jugoslavije i Srbije dali svoje mi{qewe, koje je dosta relevantno u ovoj stvari i da nema prepreka da ova stranka bude ubrzo registrovana. Ne samo zbog tog tuma~ewa nego i na osnovu drugih informacija, svako od nas se moè opredeliti i molim predsedavaju}eg da ipak ne dajemo previ{e vremena poku{ajima da se ovde qudi razuveravaju i da se name}e bilo koje gledi{te. Mi jedni o drugima znamo i previ{e. Dajte da poku{amo da na startu odvadimo malo od svoje iskqu~ivosti i da po~nemo da razgovaramo o onome {to nam tek predstoji. Molim da se izjasnimo, kao i o Srpskoj narodnoj obnovi, o u~e{}u Demokratske stranke Srbije u radu Okruglog stola. Radoslav Stojanovi}: Molio bih da se ne podiè temperatura, pogotovo kada se iznose pravni argumenti, jer to wima nije potrebno. O politi~kim argumentacijama moèmo tako|e govoriti mirno, ali ja bih se ovde pozvao i na jedne i na druge i poku{ao da i o jednima i drugima govorimo razumno. Naime, registracija stranke, da li je ona pravno gledano konstitutivni elemenat postojawa jedne stranke ili samo predstavqa formalno-pravni akt koji potvr|uje fakti~ko stawe. Ako neko sumwa da Demokratska stranka Srbije postoji kao organizacija on se u to moè uveriti. Siguran sam da ovde svi prisutni su uvereni u to da ta stranka postoji kao jedan ozbiqan ~inilac. Nedostatak formalno-pravnog elementa u tome ne moè izmeniti to postojawe. Sada se moramo okrenuti politi~koj strani pitawa da li jedan takav relevantni politi~ki subjekt, koji postoji i kome nedostaje taj formalno-pravni, koji, kao {to vam je poznato, ne moè da onemogu}i ni postojawe Vlade koja nije priznata, jer Vlada postoji de fakto iako nije priznata de jure. Ako je relevantan politi~ki faktor, a ona to jeste, i zbog toga {to ima prisutne poslanike u Parlamentu Srbije, a i zbog toga {to je prisutna u javnom politi~kom ìvotu na odgovaraju}i na~in, kako to relevantne politi~ke stranke i treba da ~ine. Prema tome, ta dva faktora postoje. Molim vas da se razumemo, ja ne izlazim da molim, pogotovo ne mog starog prijateqa gospodina [e{eqa da odustane od svojih o{trih pravnih analiza, da je pravo mnogo, mnogo ozbiqnija stvar da bi se moglo o wemu o{tro suditi. Prema tome, poku{ajmo da ovu stvar re{imo na jedan miran na~in, jer mislim da bi to proizvelo {tete. [teta bi bila za sve nas. Neboj{a Maqkovi}: Ja sam Neboj{a Maqkovi}, potpredsednik Vlade Srbije. Gospodine predsedavaju}i, dame i gospodo, bio bih slobodan nekoliko re~i da kaèm o ovom problemu koji je u dana{woj raspravi, koliko mi se ~ini, uzeo dosta vremena.
572
Kao {to znate, preliminarni razgovori o Okruglom stolu odràni su i u Vladi Srbije. Bio bih slobodan da dam nekoliko sugestija u meri u kojoj to moè da pomogne, da se jak ton i nastavak ove rasprave koja je zapo~ela ovde putem koji zna~i konkretizaciju rasprave o pitawima koja su otvorena, a o kojima }e, verovatno, biti razli~itih mi{qewa. Govorim o stavu Vlade Srbije. Vlada Srbije predloìla je na Okruglom stolu ili radnoj grupi koja treba da radi po principu okruglog stola, dakle, upotrebqavam i jedan i drugi naziv, budu ukqu~ene i stranke u toku registracije, koje imaju svoje predstavnike u Parlamentu. Tom prilikom nisam upotrebio naziv ni jedne od tih stranaka, budu}i da u fazi registracije moè do}i daqe do odre|enih problema koji su vezani za ime, ali se ne dovodi su{tina tih stranaka u pitawe. Dakle, ne dovode se programi u pitawe. Takav isti stav, budu}i da se rasprava ovde vodi, slobodan sam da iznesem i ovde. Zbog ~ega smo pri{li tim principima? Prvo, nismo po{li od toga da ocewujemo {ta zna~i, a to se danas u razgovoru veoma ~esto ponavqa, relevantan politi~ki ~inilac u ìvotu Srbije. Time bismo uzeli sebi za pravo kao Vlada Srbije, a isto tako i sugestije koje se odnose na predsedavaju}e, na Vladu Jugoslavije, da ocewuje {ta zna~i relevantan politi~ki ~inioc u politi~kom ìvotu Jugoslavije. To niko od nas nema pravo, imaju}i u vidu da postoji 80 stranaka. Druga je stvar mera koje neke od tih stranaka imaju u politi~kom ìvotu Srbije i Jugoslavije. Fakti~ka i ~iweni~na stvar koja je nagnala Vladu Srbije na takav stav bila je {to se radi o strankama koje u Parlamentu Srbije imaju svoje predstavnike, a nalaze se u fazi registracije. Prema tome, prenosim i odre|eni stav sa politi~kog stola koji je odràn u Republici Srbiji, odnosno pred razgovore koji su bili. Bio bih slobodan, iako to ne spada direktno u ovaj problem, da i sam sugeri{em da tokovi rasprave ipak poku{aju da se snize, da poku{amo da krenemo jednim putem koji bi i{ao na konkretne probleme. Razlog vi{e, jer se krenulo u samoj proceduri u glasawu. Poslovnik sam po sebi za sada niti je usvojen, niti predvi|a kategoriju glasawa. U toku kasnije rasprave moglo bi se postaviti pitawe {ta zna~i ~in glasawa i u pogledu prvog slu~aja i u pogledu narednih slu~ajeva, tim vi{e {to nije dogovoreno {ta zna~i validnost, da li je u pitawu konsenzus, da li je u pitawu dvotre}insko glasawe ili neko drugo. Upravo iz tog razloga pre bih bio za to da se ovo pitawe jednim stepenom tolerancije, uvaàvaju}i ~iwenice koje postoje, uvaàva, ali da se isto tako ima u vidu da mo`da postoje odre|ena pitawa u samom poslovniku do kojih }e da se do|e, gde }e se zahtevati glasawe, a da se prethodno nije raspravilo {ta zna~i ~in glasawa. Da se to pitawe kao naknadno ne otvori i da se ne dovedu u pitawe odluke koje su eventualno izglasane. Dr Vojislav [e{eq: Imam repliku na izlagawe potpredsednika Vlade Srbije.
573
Smatram da wegova argumentacija ne stoji ni u jednom, ni u drugom pomenutom slu~aju. Nije re~ o strankama koje su u fazi registracije. Socijaldemokratska partija je mo`da stranka u osnivawu. Ona nije ni podnela zahtev za registraciju. Mo`da nisu uspeli ni sto potpisa da skupe, pa sad moèmo da ovde grah razbacimo, {to bi stari qudi rekli, pa da vidimo da li }e podneti ili ne}e podneti. Prema tome, iako je wen predsednik u osnivawu bio na ovoj sednici, to ni{ta ne zna~i. Ta stranka jednostavno ne postoji ni po kom osnovu, ni de fakto, ni de jure. Nije ni podnela zahtev za registraciju, osim {to su davali izjave za {tampu, ako je to dokaz da ta stranka postoji. Ova druga stranka tako|e nije u fazi registracije, jer je registracija odbijena i ona sad koristi pravne lekove. Pretpostavqam da su upravni spor poveli pred Vrhovnim sudom Srbije, ali to je druga stvar. îm Vrhovni sud donese odluku u wihovu korist, mi }emo ih pozvati, ili da odgodimo ovaj Okrugli sto dok oni ne stignu da se registruju, pa neka malo poùre sa tom registracijom. Evo, mi smo jutros nudili da traè od saveznog ministra pravde da ih registruje. Moglo je to za sat dva da bude gotovo, ali u ovom slu~aju ne moè. I, Vi, kao potpredsednik Vlade, iznena|ujete me {to izlazite sa takvim stavom. Vama je osnovna du`nost da branite ustavnost i zakonitost, principe pravnog poretka. U ovom slu~aju ne postoji ne{to {to nije registrovano. Ne moè pravni posao da napravi neko ko nema pravnu legitimaciju, a pravna legitimacija nedostaje nedostatkom registracije. Re~ je o pravnim licima, nije re~ o fizi~kim licima. Ako treba poimeni~no da pozovemo gospodina Ko{tunicu, gospodina Stojanovi}a i jo{ ne znam koga su ovde doveli kao eksperte, pa onda da kaèmo wih smo pozvali kao eksperte. Me|utim, re~ je o pravnom licu i o zastupnicima pravnog lica. Pravno lice ne postoji. Neboj{a Maqkovi}: Strogo pravno gledano, de jure, ja ne bih imao repliku gospodinu [e{equ i s te strane mogu da kaèm, ukoliko bi se imale u vidu stranke koje su registrovane, da ovaj skup ne bi mogao da ima priliku da razgovara ve} pro{lih 4-5 sati na ovu temu. Me|utim, ja sam poku{ao da otvorim jednu temu koja je ne{to {ira i koja je zapravo bila inicirana ovim stvarima. Prvo, kao {to i sami znate, upravo u ciqu unapre|ivawa odre|enih zakonskih re{ewa, kvalitetnijih zakonskih re{ewa, formiran je Okrugli sto u Republici Srbiji, a tako|e i Okrugli sto na nivou Federacije. De jure, strogo pravno gledano, te kategorije ne postoje u ustavnom sistemu niti Jugoslavije, niti Republike Srbije. Prema tome, postoji jedna stvar de jure koju treba uvaàvati, a to je nastojawe da se ~iwenice, kao i poziv i po~etak ovakvih sastanaka dovede u jedan red. U jednom delu to je ~isto. U drugom delu sticajem okolnosti, nemam razloga da branim ni jednu stranku, ve} jednostavno poku{avam da odgovorim i gospodinu [e{equ, a i sam da iznesem dodatne razloge stava Vlade Republike Srbije, uvaàvaju}i ~iwenice da je u me|uvremenu u zakazivawu okruglih stolova do{lo do odre|ene dislokacije i faze u kojima se stranke formiraju, koje imaju
574
svoje predstavnike u parlamentu, bilo da se radi o republi~kom ili saveznom parlamentu, imaju}i u vidu i ~iwenice da se to ne moè prenebre}i, jednostavno smo smatrali na Okruglom stolu Srbije slede}e. Mogu}e je, uz jedan stepen tolerancije, prihvatiti upravo jedno takvo re{ewe da se jednostavno ne otvaraju sva ova pitawa. De jure, strogo formalno gledano to izlazi iz okvira onoga {to predstavqa pravna re{ewa, ali kao {to i sam Okrugli sto na nivou Republike, tako|e i na nivou Federacije, je deo koji izlazi iz okvira oficijelnih, ustavnih i zakonskih re{ewa, smatrali smo da se u okviru ovih pitawa moè na}i re{ewe koje bi, u krajwoj liniji, uz jedan tolerantan odnos predstavnika svih stranaka, omogu}ilo da se daqe nastavi rasprava. Hvala najlep{a. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Izviwavam se Kastratovi}u, jer imamo dve replike: [e{eqa i ]etkovi}a. Meni je ào, ali replika ima prednost. Zoran ]etkovi}: Uvaène dame i gospodo, Zaista smo u raspravama skrenuli na jedan teren gde }emo najteè dobiti odgovor na pitawe od koga zavisi na{ daqi rad. Okrugli sto nije institucija koja je ~vrsto pravno ome|ena i pravno definisana da se ne bi na woj moglo pristupiti u okviru politi~ke rasprave i iskqu~ivo u smislu politi~kog dogovora uobli~iti jednu takvu instituciju. Politi~ka institucija Okruglog stola iskqu~ivo zavisi, po svojoj su{tini, od politi~ke voqe u~esnika u radu Okruglog stola. Na isti na~in treba iskqu~ivo politi~kom voqom, ovog puta vas molim i moram da kaèm, dobrom voqom odlu~iti ko }e u~estvovati i kako }e raditi Okrugli sto. Ovo je minimum na kome bi se trebala pokazati dobra voqa u~esnika da bi uop{te mogao da radi Okrugli sto. Zbog toga vas molimo da vi{e ne traìmo niti od ministra pravde, niti od ~lanova Vlade da daju pravna tuma~ewa da li neko moè da u~estvuje ili ne moè. To je iskqu~ivo stvar na{e politi~ke i na{e dobre voqe. Molim vas da na taj na~in odlu~ujemo. Dr Vojislav [e{eq: Gospodin potpredsednik Vlade Srbije je rekao i sam da je ova konstitucija Okruglog stola takva da odstupa od postoje}ih ustavnih i zakonskih re{ewa. Po mom mi{qewu, to nije ta~no. Koja je ustavna smetwa da mi drìmo ovaj Okrugli sto? Ne postoji ni jedna. Dogovorile su se politi~ke stranke da sa predstavnicima vlasti razgovaraju o problemima i ovo pre li~i na jednu veliku koaliciju svih politi~kih stranaka, koje }e se moralno obavezati da posle u narodnim skup{tinama sprovedu, ozakone ono {to ovde bude usagla{eno. Tu nema ni~eg protivustavnog niti protivzakonitog, pa prema tome nikakva re{ewa nismo pogazili. U ovom drugom slu~aju, mi bi pogazili pravne principe. Jer vidite, stranka koja nije registrovana, wen potpis na onom na{em zavr{nom dokumentu ni{ta ne zna~i. Taj potpis je u ime izvesnog pravnog lica, pravnog subjekta, {to je obaveza koja se preuzima pred narodom, pred dràvom i pred Bogom, sa kojom se sutra izlazi pred narodne skup{tine. (Milan Paro{ki ima upadicu, ali ga predsednik zvonom opomiwe).
575
Ako to ne uradimo, {ta to onda zna~i? Onda to moè i neko drugi da uradi. [ta zna~i wihov potpis dok ne postoji pravna legitimacija? Ni{ta im ne zna~i potpis. Ako im ni{ta ne zna~i potpis u ovom smislu, onda ne mogu biti ravnopravni u~esnici, ne mogu odlu~ivati. U odlu~ivawu, u glasawu, ne mogu biti ravnopravni u~esnici. Moèmo da imamo strpqewa i voqe da ih ovde ponekad saslu{amo, ali ne mogu nam biti ravnopravni. To je svima vama jasno, ali iz nekih drugih razloga vi ste hteli to da ublaìte. Ako sada gazimo te pravne principe, gazi}emo ih uvek. Osnovni princip ustavnosti i zakonitosti, legitimiteta i legalnosti vlasti podrazumeva strogo po{tovawe zakonskih normi. U ovom slu~aju traìmo neka zaobilazna re{ewa. Ako to sada radimo, radi}emo to uvek. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Re~ ima gospodin Kastratovi}, a posle }emo glasati. Strahiwa Kastratovi}: îni mi se da suvi{e vremena gubimo oko jedne posve efemerne stvari. To je samo zbog toga, {to, ~ini mi se, u podtekstu razgovora nije pravno, nego politi~ko pitawe. Verovatno je ne~ija ambicija da Demokratska stranka Srbije izgubi status stranke na ovom Okruglom stolu. Gospodin [e{eq raspravqa na jedan na~in, rekao bih, strogo pravni, ali i formalno pravni na~in. Dakle, on se bavi procesnim pitawima, a ne su{tinskim i materijalnim pitawima. Postoji, da napravimo tu analogiju gospodine [e{eq, ne moète materijalizovati, odnosno iskqu~iti ono {to je materijalizovano u pravu. Imate na Terazijama preduze}e koje se zove Progres, koje je pokrenulo postupak izdvajawa jednog dela i mewa svoje ime. Pokrenulo je postupak registracije kod Okru`nog privrednog suda. Privredna organizacija, preduze}e ìvi jedan materijalni ìvot, proizvodi, wegovi su qudi u wegovim kancelarijama, dolaze na posao i odgovaraju za posao koji rade, vode ra~unovodstvo i sve ostalo, dakle, prave profit i bave se svojom delatno{}u. Wihova komunikacija sa dru{tvom, sa dràvom, sa sudom uvek je po{tovana, sa zadr{kom da }e svoje pravo na ovaj ili onaj na~in realizovati jednog dana sa imenom Progres ili bilo koje drugo ali }e biti evidentiran wegov dolazak na sud, mo}i }e da bude tuèn i tada }e to preduze}e biti stranka, bi}e preduze}e to i to u osnivawu. Zastupa}e ga wegovi pravni zastupnici i donosi}e validne pravne odluke za taj sud koji }e odlu~ivati o tom pravu. Stranka o kojoj govorimo Demokratska stranka Srbije ima svoje odbore, ima svoje organe, postoje qudi koji politi~ki deluju na teritoriji Srbije. Mi samo formalno moèmo da je osporimo, ali pravno ona ìvi i postoji. Weno utemeqewe jo{ uvek nije definisano kroz registar, ali, wen ìvot postoji. Prema tome, weno politi~ko delovawe na politi~koj pozornici Srbije mora se prihvatiti kao neka realnost. Izgubimo li taj kontekst onda }emo imati srpsku politi~ku scenu verovatno negde i nezadovoqnu zbog toga {to je ~itav jedan segment wenog ~lanstva ignorisan samo zbog formalno-pravnih pitawa. Zbog toga, ako ovo imamo u vidu, mislim da se samo formalna pitawa stavqaju u prvi plan, a u osnovi neki drugi kon576
tekst, politi~ki kontekst o kome govori i ministar ]etkovi}. U tom politi~kom kontekstu Savezna vlada je o tome ve} rekla {ta misli. îni mi se da ne bismo imali razloga da ovo, ne formalnim nego politi~kim pitawima, razre{imo na na~in na koji uglavnom svi ovde predlaèmo. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Gospodin Maqkovi} je traìo repliku. (@agor u sali.) Neboj{a Popov: Ako je tako, konstatujte da se ne daju nikakvi novi argumenti. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ne mogu to da u~inim, jer se svi javqate za re~. Nikome ne mogu oduzeti re~. Neboj{a Maqkovi}: Razumeo sam i kada sam traìo re~ da je tre}e ustajawe kontraproduktivno i kao replika, na izvestan na~in, ~ini oduzimawe vremena. Zapravo, ovo ne èlim da shvatite kao repliku ve} jo{ jednom poziv za malo vi{e tolerancije i da poku{amo da se stvari koje su u krajwoj liniji nekakvim politi~kim balansima na ovom okruglom stolu prisutne jer }e ovaj okrugli sto u krajwoj liniji biti rezultat odre|enih politi~kih balansa, vi{e razre{avaju. Iako bih imao odgovor gospodinu [e{equ, u odre|enim vi|ewima se razlikujemo, ali je ovo poziv jo{ jednom da pomognemo i radnom predsedni{tvu da se otvorena pitawa privode kraju. Ukoliko se nastavi ovakav ritam, ne}emo biti ni u {ansi ni u situaciji, ne do 10. septembra nego do polovine decembra da ovaj Okrugli sto dovedemo do kraja. Neboj{a Popov: Ho}ete da pomognete, ali ste protiv glasawa. Neboj{a Maqkovi}: Ne treba da tuma~ite moje re~i, jer niste moj advokat. Nisam protiv glasawa. To nije ta~no. Izviwavam se, ali je o~igledno potrebno da se razumemo. Ja sam za glasawe. Ali ve} sam na to upozorio, pravilnik nije razre{io celovit problem, pa na kraju procedure neko moè da dovede u pitawe ove stvari koje su glasawem dovedene do odre|enog stepena. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih ukratko odgovorio gospodinu Kastratovi}u, a prethodno ovima koji negoduju skrenuo bih pa`wu da }emo o mnogim drugim pitawima isto ovako zamorne debate voditi. Zar mislite da }emo se tako lako usaglasiti? Postoji bar 10 pitawa oko kojih }emo danono}no morati da radimo, sve dok se ne usaglasimo. Ako mislite da to moè da se uradi za ~as, prevarili ste se. To ne}e i}i tako lako. S druge strane, gospodin Kastratovi} kaè da je ovo insistirawe na formalnoj, a da se zanemaruje su{tina, odnosno materijalna strana. U pravu materijalno prethodi formalnom. Me|utim prvo postoji materijalno, pa se onda konstitui{e na osnovu tog materijalnog formalno. Kada se ve} konstitui{u prava i obaveza, wihova za{tita je pre formalna pa onda i materijalna. Ne moète nekoga tuìti sudu, a da prethodno niste stekli pravnu legitimaciju. Zna~i, niti neko od nas moè tuìti Demokratsku stranku Srbije, niti ona nas moè tuìti za bilo {ta. Izneli ste primer preduze}a ~ija registracija u sudu je u toku. Me|utim, ovde nije u toku registracija, registracija je ovde odbijena. Ako je tom preduze}u odbijena registracija ne moè nijedan pravnovaqani posao sklopiti. S dru577
ge strane, jer postoji i Demokratska stranka u Crnoj Gori. Ni jedna od tih stranaka nema odrednicu Srbije ili Crne Gore, ali se to podrazumeva. Oni su to napustili. Novu stranku jo{ nisu registrovali. Kakav je wihov status? Wihov status je u Narodnoj skup{tini isti kao status kandidata grupa gra|ana. Ako oni imaju pravo zastupqenosti na ovom okruglom stolu, onda smo morali pozvati sve kandidate, odnosno poslanike grupe gra|ana iz Narodne skup{tine Srbije i iz Narodne skup{tine Crne Gore i iz Savezne skup{tine jer su oni diskriminisani ako na ovakav na~in postupimo u pogledu predstavnika stranke koja ne postoji. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Predlaèm da pre|emo na glasawe o ovom predlogu. Pre toga, duàn sam da u ime Vlade odgovorim na dve primedbe ili kritike upu}ene Vladi. Jedna je bila da Savezna vlada tvrdi da }e Demokratska stranka Srbije biti registrovana. Mi to nismo tvrdili ni jednog trenutka. Niti mi registrujemo, niti imamo pravo da tvrdimo da }e ta stranka biti registrovana. Drugo, re~eno je da kr{imo pravne norme. Mi tvrdimo da je Okrugli sto, pre svega, politi~ko pitawe i da je ovo pitawe u~e{}a Demokratske stranke Srbije, bila ona u postupku registrovawa ili kako god je kvalifikovali, u stvari je politi~ko pitawe i o wemu treba da odlu~e u~esnici Okruglog stola. Vlada je predloìla da se o ovom pitawu odlu~uje ve}inom glasova ~lanova Okruglog stola. Ko je za to da Demokratska partija Srbije u~estvuje u radu Okruglog stola, molim da digne ruku. (16) Molim da iz svake stranke glasa samo po jedan predstavnik! Ko je protiv? (3) Dr Vojislav [e{eq: Nisu glasali samo predstavnici stranaka nego i predstavnici Vlada. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Mi smo u~esnici Okruglog stola. Tri vlade su u~esnice Okruglog stola. Mislim da je ve}ina, 21 ili 23, nisam siguran. Ima 15 iz Srbije, 3 iz Crne Gore i 3 iz Vlade i sada imamo 2, to je 23. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Ne znate pouzdano ni koliko je u~estvovalo. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Znamo vrlo precizno, gospodine [e{eq. Ja sam ~itao jednu po jednu stranku, budite sigurni. Ako treba jo{ jedanput da pro~itam, pro~ita}u. Na po~etku sastanka sam ponovo prozvao sve stranke koje su prisutne ovde. Ako treba da ih pro~itamo opet, nemam ni{ta protiv. Kada je po~ela sednica ~itao sam sve prisutne stranke i konstatovali smo da od tih stranaka samo je jedna bila odsutna. Tvrdim da imamo 23 u~esnika Okruglog stola. Konstatujem da u~estvuje u daqem radu Okruglog stola Demokratska stranka Srbije. Milan Babi}: [e{eq neka uloì àlbu, pa da se na slede}oj sednici to razmotri. Zoran Milunovi}: Mi smo za to da se iskqu~i i Savez komunista pokret za Jugoslaviju.
578
Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ne moèmo o tome da glasamo, jer ispuwava sve uslove koje smo predvideli deklaracijom. Milan Paro{ki: To }emo utvrditi glasawem. Predsedavaju}i Radoje Konti}: @ao mi je, to ne mogu da dam na glasawe. Dr Vojislav [e{eq: Ako u jednom slu~aju moè glasawem, za{to u drugom ne moè? Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ne bi ni ovde glasali da ispuwava sve uslove. Ispuwava sve uslove koja u parlamentu ima svoje poslanike. To je prema deklaraciji registrovano. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Ovi prvi nisu ispuwavali uslove, a vi ste izglasali. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Idemo daqe, vezano za ~lan 2. Predlog je da se naslov bri{e. Da li je neko protiv toga? (Nije) Predlaèmo da stav 2. ta~ke 2. glasi: O novim u~esnicima izjasni}e se Okrugli smo ve}inom glasova. To smo i radili. Ima li primedaba na taj stav? (Nema) Ta~ka 2. glasi: Novi u~esnik je duàn da prihvati ova poslani~ka pravila i da ih se pridràva, stavqa se ta~ka i ostali deo se bri{e. Da li je neko protiv toga? [o}: (Upadica sa mesta) Imamo primedbu na ovo. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Molim vas, samo drugi dio re~enice. Mora prihvatiti pravila. [o}: Narodna stranka Crne Gore nema ni{ta protiv da se ovaj Okrugli sto pro{iri sa u~esnicima koji su mimo ovih kriterijuma, ali insistiramo na slede}em ako ostanemo pri tom na~elnom stavu, da se prije toga preciziraju kriterijumi na osnovu kojih }e se drugi u~esnici uvoditi ovde. Maloprije smo imali raspravu ovde dosta mu~nu i neprijatnu oko dvije stranke, gde postoji jedna nesumwiva stvar, a to je da imaju izraèn i nesporan politi~ki uticaj, pa smo oko formalno-pravnih stvari raspravqali. [ta }e se desiti sjutra kada se ovde postavi pitawe od strane bilo koga za druge stranke koje nisu parlamentarne i ~ija je procjena wihovog politi~kog uticaja vrlo arbitrarna? Meni to moè ne{to zna~iti, a nekom drugom ne moè i mi izgubismo vrijeme. S druge strane, jo{ jedan razlog koji je nama iskustven, a za vas ostale ne znam, pa vam ga nudim za razmi{qawe imamo jedno prili~no lo{e iskustvo u Crnoj Gori da se neke èton stranke uvode u politi~ki ìvot voqom vlasti, jednostavno se nude i stvara se privid u javnosti o wihovom zna~aju da bi se putem ve}ine preglasavawa vr{io pritisak na parlamentarne stranke kao stranke koje su ipak na izborima verifikovale svoju ozbiqnost, da se vr{i pritisak za prihvatawe pojedinih re{ewa. Dakle, na{ predlog glasi u na~elu prihvatamo, ali traìmo i glasa}emo za ovakvu odredbu tek kada se ponude kriterijumi koji }e biti dovoqno objektivni da se moè jasno i decidno utvrditi koje su to stranke koje imaju relevantan zna~aj i da se prethodno izjasnimo o kriterijumima, da ne bi u{li u narednim danima rada u sporove oko toga, da nam potro{i vrijeme.
579
Predlaèmo da se unese, to nisam primetio, da stoji, verovatno oma{kom, da se mogu ukqu~iti u rad Okruglog stola eksperti, ne samo kroz radne grupe, nego u rad Okruglog stola. To bi bila na~elna primedba ~itavom ovom ~lanu nezavisno od pojedinih odredaba. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lepo. Da li neko èli re~ u vezi ovog predloga gospodina [o}a? Dr Vojislav [e{eq: Smatram da ovakva odredba ne bi mogla da ostane. Trebalo bi da bude preformulisana i da se kaè: Okrugli smo se moè pro{iriti sa delegatima politi~kih stranaka, koje ispuwavaju prethodne uslove, dakle, one uslove koje je Vlada propisala. Ako se pojavi neka stranka koja naknadno ispuni uslove, moè i ona, a da ne ostavqamo ovo da moèmo glasati. Ako izglasate da se primi neka takva stranka, vi{e ne}emo hteti da radimo daqe. Zna~i, samo stranke koje ispuwavaju uslove kao i sve druge stranke koje ovde u~estvuju. S druge strane, {to je gospodin predloìo za eksperte, moèmo se sloìti o pozivawu eksperata, ali iskqu~ivo da ~ujemo wihovo mi{qewe ako je to potrebno, a ne da oni budu u~esnici Okruglog stola, jer onaj ko je u~esnik ima prava i obaveze kao i svi mi ostali, ali moèmo pozvati eksperte da ~ujemo wihovo mi{qewe o izvesnim pitawima. Goran Per~evi}: Socijalisti~ka partija Srbije predlaè da se ovaj stav preformuli{e sa jo{ jednim delom re~enice, zna~i da se Okrugli sto moè dopuniti i sa predstavnicima ne samo politi~kih stranaka, ve} i poslani~kih klubova, nezavisnih kandidata, koji su pobedili na izborima. Podseti}u vas da na decembarskim izborima za Skup{tinu Republike Srbije nezavisni kandidati su dobili skoro 10 posto glasova odnosno 9,4, dok je, recimo, Demokratska stranka dobila 7,4 posto glasova. Mislim da bi bilo nepravedno da predstavnici tih qudi, zna~i 10 posto bira~kog tela, budu nepredstavqeni na ovom Okruglom stolu. S obzirom da oni ve} imaju Poslani~ki klub u Skup{tini Republike Srbije, predlaèmo da se Okrugli sto izjasni o pro{irewu sa wihovim predstavnicima. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Imamo nekoliko pitawa. Prvo pitawe mislim da bi se moglo prihvatiti {to se ti~e Vlade, a to je kompromis izme|u dva predloga da se propi{u kriterijumi, ne ovi koji su u deklaraciji, nego dopunski kriterijumi koji bi kvalifikovali vanparlamentarnu stranku za u~e{}e u radu Okruglog stola. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Nema dopunskih, samo oni koji su za nas vaìli da vaè i za wih. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ima jedan momenat zbog kojeg mi predlaèmo ipak da i neke vanparlamentarne stranke u~estvuju. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Ne moè. Ili nijedna, ili sve. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Radi se o tome da bi mi hteli ipak da pokaèmo dobru politi~ku voqu, da pozovemo neke stranke sa Kosova da u~estvuju u radu.
580
Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Mi ne bismo hteli. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Radi se o politi~koj odluci. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta). Neka se to da kraja konkretizuje, da se pozovu tri politi~ke stranke, najve}e politi~ke stranke. Predsedavaju}i Radoje Konti}: To smo mislili da bude poseban kriterijum. Ta~no bi predloìli na takav na~in. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Za{to ste otvorili kad nije tema? Predsedavaju}i Radoje Konti}: Jeste, pokrenuto je, ali ne sada. Mi ho}emo da ostane. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Ovo je suvi{e ozbiqna tema da bi je uvodili na mala vrata. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ne, nego je pitawe da li vanparlamentarne stranke da u~estvuju u radu ili ne. Milan Paro{ki: Gospodo, mislim da smo taman krenuli na posao, kada predsedavaju}i, ne znam da li nespretno, ili ne znam za{to, pro{iruje temu na kosovske stranke. Predsedavaju}i Radoje Konti}: To je bio jutro{wi predlog, o tome }emo morati da se izjasnimo. Nisam to pro{irio. Milan Paro{ki: Znam, ali nije bio dat ovde da bi se glasalo o wemu, nego je dat kao {lagvort. Molim vas, jako je opasno ako krenemo sa ovakvim na~inom rasprave, jer }e sutra kosovske stranke da nam udare takav odgovor, kakav su gospoda iz Savezne vlade dobili od Slovenije, kod priznawa Slovenije. Naime, postoji jedan vaàn momenat. Gospoda iz kosovskih stranaka, i politi~ki rukovodioci i ~lanstvo nisu dokazali dràvqanstvo u dràvi Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Naime, mnogo wih su albanski dràvqani. Moram da vas podsetim da Srbija ima najrigorozniji Zakon o dràvqanstvu i da Srbin ro|en u Beogradu, od majke Srpkiwe iz Bosne i oca Srbina iz Hrvatske (govorim o nekada{wim kategorijama) nema srpsko dràvqanstvo. Ve}ina Albanaca ratnih kolonista i politi~kih izbeglica nemaju dràvqanstvo. Sve kosovske stranke su albanske stranke i ~ine ih dràvqani Demokratske Albanije. Kada sam dobacivao sa mesta da moè biti okrugli sto u Tirani u kojem }e u~estvovati te u inostranstvu formirane albanske stranke, onda sam to doista i mislio. Prema tome, nijedna stranka sa Kosova, {iptarska, nacionalna, albanska ne moè da do|e ili ne bi trebalo da u~estvuje u politi~kom procesu u Jugoslaviji i Srbiji ukoliko ne dokaè da weno ~lanstvo i rukovodstvo ima dràvqanstvo u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Republici Srbiji. To je ~iwenica i to je taj temeq. Ako smo se dosada poga|ali {ta je formalno, a {ta je stvarno, ovo je i formalno i stvarno Albanci mogu da se bave politikom u Albaniji, a ovde su politi~ke izbeglice ili ratni kolonisti i ne mogu da se bave politikom, kao {to ne mogu u bilo kojoj zemqi na svetu i molim Saveznu vladu da se pridràva tog slova, odnosno te pravne prakse i slova Ustava i dràvqanstva koji ne poseduje ova populacija.
581
Dr Vojislav [e{eq: Ja imam sasvim suprotno mi{qewe. Ja smatram, po{to smo ve} na ovaj na~in zaobi{li neke pravne principe, da bi bilo veoma pametno politi~ki da Vlada pozove predstavnike tri najeksponiranije albanske stranke sa Kosova za u~e{}e u Okruglom stolu. Svi mi unapred znamo da }e oni odbiti, ali da ih mi pozovemo pa da odbijawe u~e{}a bude wihova gre{ka, wihov propust, wihova falinka, a ne na{a. Milan Paro{ki: Pa da odu u London. Dr Vojislav [e{eq: Prvo, to nikome ne daje kvalifikaciju koja bi mu omogu}ila da ide u London. Re~ je o politi~kim strankama. Molim vas, to je ne{to drugo. Oni nisu kao predstavnici politi~kih stranaka pozvani u London, nego su pozvani kao predstavnici nacionalne mawine, da bi se izmanipulisalo ne{to {to je suprotno interesima srpskog naroda, ali nema veze s ovim. Ja smatram da bi dobro politi~ki bilo, e sada da procenimo da li je zaista tako ili nije da se one pozovu, a unapred smo svi svesni da }e one to odbiti, ali imamo pred svetom, imamo pred onima zbog kojih smo i doveli jednog ameri~kog dràvqanina, jednog ~oveka sa dva dràvqanstva da bude predsednik Vlade, zbog kojih smo i mnoge druge stvari uradili iz politi~kog oportuniteta. U svakom slu~aju, o tom politi~kom oportunitetu treba da razmi{qamo, ako smo ve} napravili jednu ovakvu zaobilaznicu ova nam je mnogo va`nija, mnogo vitalnija i mnogo nam vi{e doprinosi. Pozvane su te stranke, one nisu htele da u~estvuju. Samo bih insistirao da se navedu te stranke i da to bude formulacija, da nikome ne pada na pamet da predlaè u~e{}e jo{ nekih vanparlamentarnih stranaka. Onda bi to zaista bilo stra{no. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Nisu vanparlamentarne stranke. Dr Vojislav [e{eq: Jesu. Ali, u ovom slu~aju plediram za jedan izuzetak koji bi se ovde uneo iz nekih politi~kih interesa. Ti politi~ki interesi su svima jasni. Dakle, ne treba ih podrobno ovde obja{wavati. Zoran Milunovi}: Zoran Milunovi} Narodna stranka. Molim vas da se vratimo na neke stvari. Ovo je okrugli sto relevantnih politi~kih faktora, a ne remetila~kih politi~kih faktora. Secesionisti~ke partije sa Kosova su remetila~ki politi~ki faktor. To su politi~ke organizacije koje ne po{tuju ustavnopravni poredak. Molim vas, to su politi~ko-teroristi~ke organizacije koje ne po{tuju ustavnopravni poredak Republike Srbije i na wega atakuju na najgrubqi na~in, poku{avaju}i da otcepe deo teritorije Srbije i da ga prikqu~e Albaniji. Zna~i, naru{avaju}i dràvni i teritorijalni integritet Srbije. Takve politi~ke organizacije se ne mogu smatrati relevantnim politi~kim faktorom. ûdi me da gospodin [e{eq, budu}i da se zalagao za po{tovawe nekakvih formalno-pravnih principa, ne uvaàva ovaj ina~e vrlo bitan princip. Dr Vojislav [e{eq: Mi smo jedan princip ovde zaobi{li. Toga smo svi svesni i mo`da je i dobro {to smo ga zaobi{li. Mi smo glasali protiv, nadglasali ste nas e sad se pona{amo u skladu s tim. Ako smo ga tu zaobi{li, ovde imamo politi~kog interesa da ga zaobi|emo.
582
E sad, {to se ti~e svega ovoga {to ste ovde izloìli, ja se potpuno slaèm da su separatisti, da su remetila~ki faktor u dràvi itd, itd. Jeste, i to pitawe moèmo razmatrati, ali vidite jo{ Zakon o dràvqanstvu nije usvojen. Milan Paro{ki: Ima stari, vaè}i Zakon. Dr Vojislav [e{eq: Taj stari vaè}i je pravqen u sasvim drugim uslovima i po tom zakonu oni uglavnom mogu i dokazati da su dràvqani, jer su se nalazili na istaknutim politi~kim funkcijama koje podrazumevaju dràvqanstvo, obavqali razne dru{tvene poslove koji podrazumevaju dràvqanstvo itd, itd da to pitawe dràvqanstva sa~eka dono{ewe Zakona o dràvqanstvu. Bi}e Savezni, prvo, zakon o dràvqanstvu, i verovatno posle i republi~ki zakoni o dràvqanstvu, a da to ostavimo sada po strani. Kaèm, zalaèm se za ovo svestan da }e oni odbiti u~e{}e, sigurni smo svi mi da }e oni to odbiti. Ali, zatraìmo wihovo u~e{}e. Mo`da }e nas prevariti pa se zaista ovde i pojaviti. âk bi i dobro bilo da se pojave, kao {to je dobra svaka inicijativa s na{e strane za razgovor, kao i neko ve~e u Pres centru. Tako da uradimo, a kako }e se oni postaviti, to je ve} drugo pitawe. Politi~ki interes nalaè sada da, posle ve} ne. I ne zaboravite jo{ jednu stvar neke od ovih stranaka, ja ne znam koja ta~no, ali Rugovina sigurno, registrovana je na saveznom nivou. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). SFRJ nivou nepostoje}em. Dr Vojislav [e{eq: Savezna Republika Jugoslavija je pravni sledbenik SFRJ i svi mi koji smo prihvatili u~e{}e na ovom Okruglom stolu i to smo implicite prihvatili. Svi koji smo ovde, do{li smo s namerom da radimo predloge zakona koje }e usvajati Savezna skup{tina Savezne Republike Jugoslavije, a oni koji nisu ne znam za{to su dolazili, jer sve drugo {to budu ovde traìli ne mogu dobiti jer nemaju od koga dobiti. Milan Paro{ki: Gospodine Jovi}u, Vi }ete uve`bati ovo je parlamentarno pona{awe. Samo da budemo precizni. Gospodo, ja sam zahvalan za jedan {lagvort koji sam sada ~uo da biste otkupili stan u Srbiji morate da idete i da traìte dràvqanstvo Republike Srbije, ukoliko vam je jedan od roditeqa samo ro|en izvan Srbije. Zna~i, za kupovinu stana u Srbiji morate dobiti dràvqanstvo. A tvrdim da je Ustavni sud Jugoslavije ukinuo savezni zakon, odnosno odredbu po kojem je SUP Kosova, kao regionalni SUP; izigravaju}i dràvni organ, zna~i ne regionalni, nego dràvni delio dràvqanstva, po kojem je 250.000 [iptara od 1975. godine (tj. Albanaca, da budem precizan [iptari su domoroci) do 1981. godine, kada je vaìo taj zakon, 250.000 Albanaca, ratnih kolonista, politi~kih izbeglica je dobilo dràvqanstvo. Ustavni sud SFRJ je ukinuo tu odredbu. Molim vas, automatski su sva ta dràvqanstva nevaè}a. Ako, zna~i, gra|anin Srbije Srbin mora da podnosi zahtev u svojoj ~etrdesetoj godini, iako je ro|en u Beogradu slu~ajno zbog toga {to mu je jedan roditeq iz Bosne da dobije dràvqanstvo, pa da otkupi stan, koje je nama pravo da Rugovu potpomaèmo, komuniciraju}i sa wim kao stra583
nim politi~kim separatisti~ko-secesionisti~kim elementom, pozivaju}i ga da dolazi ovamo, daju}i mu, uvaàvaju}i ga kao politi~ki subjekt i daju}i {ansu da wegov separatizam bude sutra doista legalizovan? Velika je nesre}a {to ne postoji savezna vlast, ozbiqno konstituisana, {to je Jugoslavija upropa{}ena na na~in kako je upropa{}ena, a da srpski interesi nisu obezbe|eni, da nismo mogli da preuzmemo akciju drugih zemaqa, poput Italije, koja je izbacila svoje politi~ke izbeglice Albance direktno u more, pa da re{imo ovu stvar, da }emo doìveti ovo {to doìvqavamo danas da sa Saveznom vladom, sa saveznim predstavnicima u Londonu sedi Rugova, kao ravnopravan dodu{e iz druge sobe. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ne, ne nije tako. Milan Paro{ki: Ne moè da do|e u ovu Skup{tinu strani dràvqanin, osim kao gost. Ako Rugova treba da do|e, onda }emo ga sprovesti kao gosta mora da donese albanski paso{, jer time dokazuje svoju gra|ansku pripadnost odre|enoj dràvi, i treba se tako pona{ati. Mi drugo pravo nemamo, osim toga prava, a to je jedno od osnovnih gra|anskih prava koje ovaj Dom, savezna vlast, ovaj Okrugli sto moraju da ispo{tuju. Molim vas da ne idemo ispod kriterijuma za otkupe stanova. Ovde se odlu~uje o sudbini demokratije u Jugoslaviji i Srbiji, i nemojte da se srozamo, da bismo udovoqili separatisti~ko-{ovinisti~ku bagru sa Kosova, odnosno uba~enu albansku organizaciju koja treba da nam skr{i ovo sve {to imamo. Dr Vojislav [e{eq: Za te`wu gospodina Paro{kog postoji samo jedan relevantan argument, ali taj argument gospodin Paro{ki uop{te nije koristio. Jedini relevantan argument je taj {to stranke koje bi bile pozvane nisu parlamentarne. Nijedan drugi argument ne postoji. Ovde se postavqa pitawe dràvqanstva, ali se zapitajmo da li i svi qudi ovde u ovoj sali imaju dràvqanstvo Jugoslavije, Srbije ili Crne Gore. Verovatno kad bismo to istraìvali, na{li bismo negde slu~ajeve da nemaju. Ali, ne postavqa se pitawe pojedina~nog dràvqanstva, postavqa se, malo }e sme{na biti konstrukcija, pitawe dràvqanstva stranaka, pa bi u obzir do{le stranke koje su registrovane na saveznom nivou, po{to se nijedna na republi~kim nivoima nije registrovala, osim ovih malih stranaka koje su ve} zastupqene, ali uglavnom nisu sa Kosova i Metohije, nisu {iptarske stranke sa Kosova i Metohije. Jedini argumenat koji stoji je taj da nisu parlamentarne. Gospodin Paro{ki ga nije koristio, ne znam zbog ~ega, ali ako }emo ga zaobi}i, ako smo ve} jedan presedan napravili, ima}emo politi~ke koristi da tako postupimo. Ako ga ne}emo zaobilaziti, svi ovi drugi argumenti ne vaè jer su u pitawu pravna lica, a kod pravnih lica se ne postavqa pitawe dràvqanstva svih wihovih ~lanova. U svakom slu~aju, one imaju verovatno dovoqan broj lica u ~lanstvu koja su dràvqani Jugoslavije. Milan Paro{ki: (Diskusija s mesta). Nema nijednog. Dr Vojislav [e{eq: Ima najmawe 10.000 [iptara, koji su dràvqani Jugoslavije. Nemojte me ube|ivati da nema, sigurno ih ima 10.000. U ovom slu~aju stranke imaju dràvqanstvo, uslovno re~eno, jer su registrovane na jugoslovenskom nivou. Dakle, samo te koje su ovde ve} registrovane mogle bi biti pozvane. I, ako }emo napraviti jedan ovakav presedan, ako
584
}emo napraviti jedan izuzetak, da ga napravimo u tom slu~aju i da se kaè da se na Okrugli sto pozivaju i politi~ke stranke Albanaca sa Kosova i Metohije koje su registrovane na saveznom nivou. Neka to bude formulacija. Ivica Da~i}: Po{to smo o pro{lim pitawima mnogo diskutovali i na kraju glasali, zamolio bih vas da i o ovome glasamo i da se izjasnimo istim metodom, kao i pro{li put. Druga stvar, insistirao bih na ovome {to je Goran Per~evi} malopre predloìo. Veoma je bitno da se unese kao drugi amandman da se omogu}i u~e{}e nezavisnim poslani~kim klubovima, koji postoje u republi~kim skup{tinama. Oni su na pro{lim decembarskim izborima u Srbiji, odnosno na izborima 1990. godine bili tre}a politi~ka snaga u Srbiji i zato insistiramo da i wihovi predstavnici kao drugi izuzetak budu prisutni, odnosno da oni imaju svoje predstavnike na ovom saveznom okruglom stolu. Tako|e molim da se o ovome izjasnimo na isti na~in, kao {to smo se izja{wavali o pro{lim predlozima za pro{irivawe liste u~esnika. Dr Vojislav [e{eq: Dame i gospodo, Ja nikako nisam mogao da razumem gospodina Paro{kog za{to ovako nipoda{tava mla|e u~esnike Okruglog stola iz vladaju}e Socijalisti~ke partije Srbije. Ja se, iskreno da vam priznam, najvi{e bojim tih najmla|ih. Jer ove starije dobro smo upoznali, ve} su jednom nogom u grobu pa nam malo mogu problema napraviti. Bojim se mladih i inteligentnih, iskreno bih rekao, po{to su i u ovom slu~aju bili prili~no inteligentni predlaù}i u~e{}e predstavnika grupa gra|ana u narodnim skup{tinama. Ja sam napravio jednu nesmotrenost kada sam osporavao u~e{}e Demokratske stranke Srbije, pa sam rekao da i po istom osnovu bi mogli i ovi, ali sam protiv toga da ovi drugi u~estvuju. Za{to? Vi ste to vrlo pametno smislili. Dove{}ete ovde predstavnike grupa gra|ana, pa nam ne}e dozvoliti da usvojimo konsenzus po proporcionalnom principu, jer kako bi onda oni bili izabrani. Vi socijalisti onda ne morate u to mnogo da se upiwete, a na vama je da spre~ite proporcionalni izbori princip na svim nivoima, u va{em je interesu, a vi ste zadràli ve}inski. To je ta opasnost. Ali ipak, i mi stariji smo zadràli malo te sveìne i znamo na vreme da prepoznamo te stvari. Mora}ete vi sami ovde da se borite protiv proporcionalnog izbornog principa. Ne}ete imati nikakvu pomo}, jer koliko sam informisan, sve su opozicione stranke kao i vladaju}e, Republikanski klub i Demokratska stranka, Reformisti Vojvodine koji su u{li u Saveznu Vladu, te vladaju}e stranke su ~ak, prema nekim mojim informacijama, mogu da me demantuju, za proporcionalni izborni princip. Mora}ete sami da se zalaète. Predlaèm da se ne usvoji da budu u~esnici predstavnici grupe gra|ana ovde zastupqeni, jer tada konsenzusa ne}e biti. Ako budete vi sami socijalisti za ve}inski princip izborni, na kraju }e biti neodrìvo da se samo vi suprostavqate, pa }emo morati ovaj proporcionalni usvojiti. Goran Per~evi}: Moram da konstatujem da ima inteligentijih i starijih predstavnika opozicionih partija. Ipak bih voleo da ~ujem neki argument za{to se ne prihvata ovaj na{ predlog da u~estvuju i predstavni585
ci nezavisnih klubova. Ipak ne moèmo odbiti jedan takav predlog a da ne ~ujemo argument, ako su oni zaista dobili 10% bira~kog tela. Bez obzira na politi~ke interese, moramo ispoqiti bar minimum neke demokratske kulture, odnosno ipak moramo da pokaèmo minimum izno{ewa nekih ~iwenica ako se zalaèmo za neke stavove. Ne moèmo biti toliko neprincipijelni i iskqu~iti skoro 10% gra|ana Srbije. [to se ti~e toga da li }emo biti sami pa eventualno spre~iti dono{ewe nekih odluka, s obzirom da se odluke donose konsenzusom, u krajwoj instanci to ne mewa stvar. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Konstatujem da mogu}nost da Okrugli sto odlu~uje o novim ~lanovima je data u Deklaraciji. O tome se ne govori samo u poslovniku. Dr Vojislav [e{eq: Ali, novi ~lanovi prema tom poslovniku i deklaraciji mogu biti samo politi~ke stranke. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Stoji kao ~iwenica da su to politi~ke stranke. Ivica Da~i}: Nisu samo stranke, jer su i vlade u~esnici Okruglog stola. To nije iskqu~ivo tako postavqeno. @eleo bih da kaèm da mi ne insistiramo, u svom stavu nismo iskqu~ivi, ali mislim da je neprincipijelno da ignori{emo 10% bira~kog tela u Srbiji. Svako ignorisawe predstavqa neprincipijelnost, a naro~ito ako imamo u vidu da su u ovom predokruglostolovskom periodu mnogi politi~ki ~inioci koji su se zalagali za sazivawe okruglog stola predlagali da na wemu u~estvuju neki sindikati. Sada im smeta da u radu Okruglog stola u~estvuju predstavnici nezavisnih klubova poslanika. Uostalom, ovo je Okrugli sto o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora. Zar na tim izborima ne}e, kao zna~ajan politi~ki ~inilac, u~estvovati i nezavisni poslanici? To }emo tek videti. I u proporcionalnom sistemu u~estvuju nezavisni kandidati na svojim listama. Prema tome, to nije nikakav argumenat. Drugo, predlaèmo da razre{imo ovu situaciju tako da o ovome konkretno raspravqamo u okviru tre}e ta~ke dnevnog reda, a sada da idemo daqe. Dr Vojislav [e{eq: Samo jedan kratak odgovor predstavniku Socijalisti~ke partije Srbije. Kaète 10 procenata bira~kog tela ne}e biti zastupqeno. Za{to, gospodo, niste o tome vodili ra~una 1990. godine kada je 52 procenata bira~kog tela ostalo nezastupqeno jer sa 48 procenata glasova ste osvojili 4/5 poslani~kih mesta u Narodnoj skup{tini Srbije i nikada odnos snaga u Narodnoj skup{tini nije odgovarao odnosu politi~kih snaga unutar srpskog naroda. U ovom slu~aju je mnogo mawi taj odnos, mo`da }e 10 posto gra|ana Srbije ostati nezastupqeno na ovom Okruglom stolu, ali }emo biti mnogo pravi~niji od va{eg Izbornog zakona od 1990. godine. Neka ovo sada bude Okrugli smo politi~kih stranaka. Predlaèm da glasawem odbijemo wihov predlog za ukqu~ivawe predstavnika grupe gra|ana, a posle }emo videti kada budemo raspravqali o Nacrtu izbornog zakona {ta moè, a {ta ne moè i da li }e uop{te mo}i kandidati grupe gra|ana. To se ne zna, i to nemojte da prejudiciramo.
586
Predsedavaju}i Radoje Konti}: Da li mogu da zamolim gospodina da odustane od predloga, zbog toga {to se ipak ovde radi o parlamentarnim strankama, i {to verovatno izborom jednog broja poslanika od tih nezavisnih poslanika ne bi reprezentovali taj skup nego su oni verovatno razli~itih politi~kih ube|ewa, zna~i, samo bi nekima priznali legitimitet. Zbog toga bih zamolio da odustanete, gospodine Da~i}u, od predloga, a ne zbog ovih drugih, da ipak ne glasamo oko tog predloga. Ivica Da~i}: (Upadica sa mesta). Ne moèmo odustati od predloga. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Dobro, dajte da glasamo. Ko je za ovaj predlog da se pozove i Klub nezavisnih poslanika, neka digne ruku? (Jedan glas) Zna~i, nije pro{ao predlog. Predlaèm da u ~lan 2. uvedemo mogu}nost da pozovemo eksperte, ali samo kao konsultante, ne sa statusom u~esnika nego sa statusom konsultanata ako zatreba. Nismo nikoga pozvali do ovog trenutka, ali ako budemo trebali koga da pozovemo, iza}i }emo pred vas sa konkretnim predlogom. Jovan Vu~kovi}: (Upadica sa mesta). Ko }e predlagati? Predsedavaju}i Radoje Konti}: Svaki u~esnik moè da predloì, ali }emo odlu~iti ovde na Okruglom stolu, isto kao i za stranke. Dr Vojislav [e{eq: Ovde }emo odlu~iti da li }emo nekoga zvati ili ne}emo. Milan Paro{ki: (Upadica sa mesta). Morate imati i drugi predlog. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ja sam predlagao i jedan i drugi, pa ne znam koji je prvi, a koji je drugi. [ta je bio drugi predlog, pomozite mi, druè Paro{ki, odnosno prvi. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Da }e Savezna vlada i republi~ka sprovesti odluku Okruglog stola, a da }e politi~ke stranke u parlamentima donositi odluke u skladu sa ovim. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Na{ je predlog bio da se ~lan 2. da usagla{enih stavova u vezi u~esnika Okruglog stola u vezi svojih prava i odgovornosti. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Molim da se objasni {ta zna~i sprovesti, a {ta zna~e prava i obaveze. Jedan od bitnih momenata, gospodine, zbog ~ega SPO, Demokratska stranka i druge opozicione stranke u Srbiji nisu iza{li na izbore je prisutnost u javnim medijima. Nemogu}e je zakonski sankcionisati prisutnost u javnim medijima. Ako mi ovde utvrdimo termine u~e{}a politi~kih stranaka u javnim medijima za izbore, to sprovodi Vlada i zato ne}emo donositi zakone u skup{tinama. Zbog toga treba da se kaè da }e sprovesti Vlada. To je jedini razlog ili jedan od primera, za{to da pi{e sprovesti, a ne u okviru prava i nadle`nosti. U okviru prava i nadle`nosti moè da bude, ali ne mora da zna~i, a kada pi{e sprovesti to zna~i kada utvrdimo ovde termine, onda Vlada sprovodi i odgovorna je. Zbog toga treba da pi{e sprovesti. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Gospodine Paro{ki, mislim da je to apsolutno nemogu}e da tako stoji, jer Vlada ne sprovodi, a odlu~uje Skup{tina.
587
Prema tome, mi ne moèmo ovim poslovnikom obavezati Skup{tinu da ona ne{to sprovede. Dr Vojislav [e{eq: Jedna stvar mi se ~ini mnogo va`nijom i zato bi trebali, po mom mi{qewu, da se danas dogovorimo i da to unesemo ovde kao zakqu~ak: kakve god zakonske projekte ovde usvojimo, zakonske predloge da unapred iskqu~imo mogu}nost podno{ewa amandmana u Saveznoj i narodnim skup{tinama republika, jer to nam je najve}a opasnost. Ovde utvrdimo tekst, a tamo nam amandmanima one kqu~ne stvari izobli~e. Dakle, da jedan stav bude ono {to na Okruglom stolu ovde utvrdimo kao predlog ili se tako prihvata ili se odbija. Ja smatram da time postièmo sve, jer ako ovde to postignemo te{ko }e ko i u narodnim skup{tinama republika i u Saveznoj skup{tini da se tome suprotstavi i da to odbije. Ali, ako ostane ta mogu}nost amandmana, zapetqa}emo se u to do gu{e i ne}emo uspeti da izvedemo stvari do kraja, na onaj na~in koji bi odgovarao svim relevantnim politi~kim subjektima. Ja nisam pristalica toga da se odavde govori u duetu. Ovde bi se osvrnuo na dva pitawa, po{to se prvi put javqam za re~ o ovom problemu. Prvo, bilo je govora o zakonodavnoj nadle`nosti Vlade. Smatram da izraz nije dobar. Vlada ima zakonodavnu inicijativu, a ne nadle`nost. Vlada ne moè donositi zakone, ali nije Vlada jedina koja ima zakonodavnu inicijativu. Imaju je drugi, imaju je poslanici pojedina~no. Prema tome, ovaj Okrugli sto, po{to su u wemu sve parlamentarne stanke, ima zakonodavnu inicijativu de fakto. Ono {to mi ovde usvojimo, mi }emo preko na{ih poslanika da sprovedemo u narodnim skup{tinama. Ali je drugo pitawe mnogo va`nije. Vi ste kazali ovde da samo raspravqamo o saveznim izborima. Nije ta~no, jer je inicijativa o svim odborima na svim nivoima, saveznim, republi~kim i lokalnim. Samo pod tim uslovima mi smo spremni da uop{te raspravqamo o tome. Zaista je ta~no ovo {to je rekao gospodin Jovi}, da rad ovog Okruglog stola ~ini izli{nim rad okruglih stolova po republikama. Uostalom, ono {to je ve} usagla{eno u Crnoj Gori bilo bi ve} idealno da ovde sprovedemo, barem {to se ti~e izbornog zakona. Jo{ jednu stvar bih rekao. Moramo insistirati da isti izborni principi vaè na saveznom, republi~kom i na lokalnom nivou. Pro{li put nismo imali izborne principe niti za savezne izbore, niti u Srbiji i Crnoj Gori. U Crnoj Gori su bili skoro potpuno proporcionalni, a ovde pola proporcionalni, a pola ve}inski. Ne moè jedan princip da bude na saveznom nivou, drugi na republi~kom, tre}i na lokalnom. Ne moè jedan izborni princip da bude u Srbiji, a drugi u Crnoj Gori. To je glavni razlog za{ta smo se ovde okupili i za {ta je na{a inicijativa. Mi smo samo smatrali da je prerano da to bude danas da se usvaja jedan jedinstven izborni zakon za savezne, republi~ke i lokalne izbore koji bi vaìo i u Srbiji i u Crnoj Gori, koji bi bio sproveden prvo u Saveznoj skup{tini, a onda ako je potrebno da donosu zakone republi~ke skup588
{tine da to urade na osnovu tog jedinstvenog saveznog zakona. Samo pod tim uslovima moèmo da razgovaramo. Ako ne}emo ovde da vodimo jednu raspravu, na republi~kim okruglim stolovima drugu. U Srbiji je tri, a u Crnoj Gori mislim jedan okrugli sto. ûjem da se u Crnoj Gori ve} usaglasilo da ~itava bude jedna izborna jedinica i to je osnovno {to je postignuto. Sve ostalo su stvari koje se mogu dogovoriti vremenom. To treba ovde tek da postignemo. Oko toga }emo imati najvi{e problema, tako smo o~ekivali. Treba da se izjasnimo pre svega oko toga da li je ovaj Okrugli sto dovoqan na nivou ~itave Savezne Republike Jugoslavije ili nam trebaju drugi okrugli stolovi sa istim u~esnicima. Sigurno nam ne trebaju. Za{to da se toliko zamajavamo? Ne treba toliko energije da gubimo, i vremena. Pre svega, postoji opasnost da ovaj Okrugli sto zakqu~i jedno, oni tamo drugo, u zakonodavnoj inicijativi pred Skup{tinom da bude tre}e. I drugo, predlaèm da se ograni~imo na ovaj Okrugli sto i da donesemo ta tri zakonska projekta i sa wima idemo na usvajawe kod organa koji su nadle`ni za to. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lepa. Opet smo u{li u neka pitawa koja su predmet rada Okruglog stola, a ne poslovnika. Zoran @iì}: Uz izviwewe gospodinu âvo{kom {to sam pre wega uzeo re~, rekao bih da me na ovo pobudila diskusija gospodina [e{eqa. Kada se govori o saveznim i republi~kim izborima moramo da po|emo od toga da je Jugoslavija federacija. To zna~i da u Jugoslaviji postoje dva bira~ka tela, a ne jedno, gospodine [e{equ. Drugo, ~lanom 81. Ustava Savezne Republike Jugoslavije, shodno ba{ ovom principu da u federaciji na{oj postoje dva bira~ka tela, predvi|eno je da se na~in izbora i postupak izbora za republi~ke skup{tine i za skup{tine jedinica lokalne samouprave utvr|uju republi~kim zakonom, odnosno zakonom republike ~lanice. To zna~i da stavovi i principi usvojeni na ovom Okruglom stolu ne mogu da suspenduju niti da obavezuju skup{tine republika ~lanica, odnosno suspendovati okrugle stolove koji postoje u republikama. To je da jure, a de fakto, u Crnoj Gori. To sada kaèm, ne samo u ime Vlade, ve} kako dogovori teku u Crnoj Gori ne}e biti bitnih razlika u odnosu na stavove i principe koji se ovde zauzimaju i onih koji su ve} u Crnoj Gori. Mi u Crnoj Gori ve} dve godine imamo proporcionalni sistem, pa smo se i sada o tome dogovorili da to bude tako. To smatramo pravednim sistemom koji zaista pravi pravu raspodelu u izborima. Ako to bude usvojeno, a vidim da se ka tome ide i na ovom Okruglom stolu, u Crnoj Gori oko toga ne}e biti problema. Moja intervencija je bila formalno-pravne prirode, sa èqom da istaknem da postoje dva bira~ka tela u federaciji i ovde usvojeni principi ne mogu da obavezuju republi~ke partije, republi~ke organe i skup{tine, budu}i da imamo dva izborna tela. I u Crnoj Gori se po Ustavu posebno utvr|uju zakoni prema kojima se vr{e izbori za republi~ku skup{tinu. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Moram da interveni{em.
589
Nije replika, gospodine [e{equ, ako se ne slaète sa ne~ijim mi{qewem, ve} ako niste shvatili, ako vas je pomenuo, ako vas je ne~im direktno izazvao. Dr Vojislav [e{eq: (Govor sa mesta) Nije pitawe u neslagawu. Nije me dobro interpretirao. Pripisao mije ne{to drugo. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ako je to u pitawu, onda }ete dobiti re~. Gospodine [e{eq, imate pravo na repliku. Izviwavam se, nisam shvatio da ste pogre{no protuma~eni. Dr Vojislav [e{eq: Lo{a interpretacija je bila u pogledu izbornih jedinica. Nisam sporio, nije mi to palo na pamet, da i u budu}nosti Srbija treba da bude jedna izborna jedinica, a Crna Gora druga izborna jedinica. Dakle, to treba da ostane i to iz vi{e razloga. Zoran @iì}: Ja sam govorio o dva bira~ka tela, a ne o izbornim jedinicama. Dr Vojislav [e{eq: Molim Vas, bira~ka tela ili izborne jedinice, kakva je tu principijelna razlika? Jedno je bira~ko telo Crne Gore kao republike, Crna Gora kao izborna jedinica. Zoran @iì}: U jednoj republici imate 25 izbornih jedinica. Dr Vojislav [e{eq: Jeste, ali je sada odlu~eno da Crna Gora bude jedna izborna jedinica. Dogovoreno je na Okruglom stolu. Na{i predstavnici su jutros bili ovde. To je dogovoreno bilo ju~e. Da li je tako? Znam {ta govorim! Dogovoreno je da Crna Gora u celini bude jedna izborna jedinica. Dakle, crnogorsko izborno telo u jednoj izbornoj jedinici. Isto je bira~ko telo i izborna jedinica. Ono {to je na{ problem je to {to bismo èleli ne{to isto tako u Srbiji i sada traìmo na~in da to provedemo. Kako? To moèmo u~initi vode}i principijelnu raspravu na pravnim na~elima. Ona na~ela koja ovde usvojimo da budu na~ela na republi~kom i lokalnom nivou. Ako }e vaìti samo na saveznom nivou, trebalo bi da u~estvuju samo stranke koje su zastupqene u Saveznoj skup{tini. êmu onda pozivati predstavnike vlada republika i predstavnike stranaka koji su zastupqeni samo u republi~kim skup{tinama? îni mi se da je to elementarna logika. Ako postupimo po toj elementarnoj logici, nisam saglasan sa tim da Savezna skup{tina, to je ono {to je govorio gospodin âvo{ki, nema legitimitet. Ima ga bar u onoj meri u kojoj ga imaju republi~ke skup{tine. Ustav u republikama je donet na isti na~in na koji je donet Savezni ustav. Ona stara nelegitimna vlast je donela Ustav, a stranke su ga prihvatile pa su iza{le na izbore, a ve}inski odziv bira~a mu je dodatno dao legitimitet. To se desilo u Republici Srbiji 1990. godine, to se desilo na saveznom nivou. Onaj ko nije u~estvovao 1990. godine ko mu je kriv, a onaj ko nije u~estvovao 1992. godine ko mu je kriv. Za{to smo prihvatili raspravu na Okruglom stolu i prevremene izbore? Ne zato {to smatramo da ovi nisu bili legitimni nego zato {to imamo politi~kog interesa za prevremenim izborima, {to smatramo, kao opoziciona stranka, da moramo i}i {to ~e{}e na izbore dok jednog dana ne osvojimo vlast, a kada je osvojimo jednoga dana, onda }emo pune ~etiri godine vladati i ne}emo dati prevremene izbore, to vam garantujem. Ali, u
590
ovom slu~aju se rukovodimo time da u svim isto~noevropskim zemqama biv{ih diktatura proleterijata drè prevremene izbore nakon dve godine jer smatraju da se prvi ma~i}i u vodu bacaju. Tako je i kod nas. Oni izbori 1990. godine nisu bili sasvim demokratski. Da li je tako? Sa tim se svi slaèmo. Nisu ni ovi 1992. godine, jer su bili prvi. Traìmo prevremene i savezne, lokalne i republi~ke. Uostalom, inicijativa Savezne vlade je da se istog dana svi ti izbori drè. Ako se drè istog dana, ako se drè iz istih razloga, onda traìmo da se drè po istim principima, traìmo da principi na kojima }e }e se ovi savezni zakoni praviti i donositi vaè i za republike i da se republi~ki zakoni na istima donose. Ako to traìmo i ako smo svi ovde prisutni za to, za{to da po republikama drìmo te okrugle stolove? (Milan Paro{ki aplaudira. U sali smeh.) Predsedavaju}i Radoje Konti}: îni mi se da smo predloìli dobro re{ewe za sve ove va{e pri~e, a to je da usagla{eni stavovi obavezuju u~esnike Okruglog stola, a u~esnik Okruglog stola je i Savezna vlada pa to obavezuje i wu. U~esnici Okruglog stola su i republi~ke vlade, pa ti stavovi obavezuju i wih. U~esnici Okruglog stola su parlamentarne stranke, pa to obavezuje i wih. Ne vidim {ta je tu sporno. Milan Paro{ki: Samo je potrebno da se to sprovede. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Dobro, to tu stoji, a sve vreme o tome diskutujemo. Dr Vojislav [e{eq: Zna~i, traè se jedinstveni principi za sve. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Mi smo to napisali. Ne}u to da tuma~im na takav na~in, nego kako je to ovde napisano. Milan Paro{ki: Sprovesti je izvesna forma. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Vlada moè uzeti na sebe ovo {to se ovde usaglasi da preto~i, a ne da sprovede. Ne moè to. Kako to moè? Dr Vojislav [e{eq: Ali, da se usaglasimo principi su isti za sve. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ali u Skup{tini glasa SPS i DPS. Od te dve stranke zavisi, jer ve}inu imaju i ovamo i tamo. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Samo, moram vam kazati da nije dobro da otvaramo sad pitawe: da li republi~ki i da li savezni stolovi. Dr Vojislav [e{eq: (upadica s mesta) To je u Deklaraciji Savezne vlade sadràno. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ne nije sadràno to. Stolovi u Srbiji dali su sebi druga~iji zadatak nego {to smo mi dali na saveznom nivou. Mi smo ~ak mislili na saveznom nivou da nema potrebe da damo neka pravila vezano za izbornu kampawu o medijima, a u Srbiji idu na sistem, informativni i celovit; sli~no je sa finansirawem itd. Prema tome, nemojmo sada da mije{amo sa ovim {to je vezano za savezni nivo i ove stolove. Dr Vojislav [e{eq: (upadica s mesta) Ali, ono {to ovde usvojimo da bude za sve. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Gospodin Vu~kovi} se zaista rijetko javqa, pa mu dajem rije~. Dr Vojislav [e{eq: (upadica s mesta) Mrzi ga da ustane.
591
Predsedavaju}i Radoje Konti}: E, pa to je drugo pitawe. Dr Vojislav [e{eq: Do{li smo do kqu~nog problema. Ako ga ne razre{imo, ne vredi da daqe drìmo taj Okrugli sto. Bio je jasan tekst deklaracije o prevremenim izborima i sazivawu Okruglog stola od strane Savezne Vlade, a jo{ je jasnija inicijativa predsednika Savezne Republike Jugoslavije da se izbori na svim nivoima drè u najskorije vreme. On je rekao da to treba da bude 22. i 23. novembra, a to su, dakle, savezni, republi~ki i lokalni. Samo pod tim uslovima mi pristajemo da u~estvujemo na Okruglom stolu. Za{to da to budu samo savezni izbori? Saveznim izborima mi ni{ta ne dobijamo, jer su oni za Ve}e gra|ana, a Ve}e republika konstitui{u sada{we skup{tine. Bez republi~kih izbora mi ne dobijamo ni{ta. Za{to onda uop{te da idemo na te izbore? Mi ne}emo da idemo na savezne izbore. (Protest iz sale). U ovom slu~aju su sve stvari jasne, jer ako se izbegavaju republi~ki izbori dovodi se u pitawe ~itava inicijativa i uop{te u pitawe i savezni izbori. Savezni izbori imaju smisla samo zajedno sa republi~kim izborima, jer je Ve}e republika ravnopravno sa Ve}em gra|ana. Ni jedan zakon ne moè da pro|e ako ga ne usvoji i Ve}e republika. Ve}e republika, po nekim starim izbornim rezultatima 1990. godine je po izbornom principu koji nikome ne odgovara. S druge strane je tekst deklaracije jasan u svom prvom delu i kaè se: izbori u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ne kaè se da su to izbori za Saveznu skup{tinu, a izbori u Saveznoj Republici Jugoslaviji su izbori na svim nivoima. Ako o tome raspravqamo, onda te izbore treba da vr{imo na istim principima. Ti principi }e biti ugra|eni u savezni zakon za savezne izbore za Ve}e gra|ana, u republi~ki zakon za Republi~ku skup{tinu, za skup{tine op{tina, eventualno za skup{tine pokrajina i sl. Sve stvari su jasne. Ostaje nam da prihvatimo formulaciju koju je predloìo malopre Leon Koen, koja je izvedena iz deklaracije Savezne Vlade i inicijative predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Ako tako ne bude onda ne}emo ni ovaj ustavni amandman 31. da usvajamo, ve} }emo ga osporavati na Skup{tini, ili }emo traìti da taj amandman propi{e izbore na svim nivoima. Vi ste nam dali odli~nu ideju. Traì}emo samo da se usvoji pod tim uslovima, ina~e wegovo usvajawe nije potrebno. Neboj{a Maqkovi}: Molio bih da se Predsedni{tvo ovde izjasni da li se radi o saveznim izborima ovde ili se radi na radu o pravilniku. Pitam za{to je sazvan ovaj Okrugli sto. Drugo, nije sporno, ne}u prozivati na repliku, da li }e se odràti izbori u republici. Ina~e je doneta odluka, zakqu~ak na Skup{tini Srbije o prevremenim izborima i zbog toga su se oformili okrugli stolovi. To je ostavqeno da se zavr{i do kraja godine. Taj deo nije sporan. Jedino mogu da kaèm gospodinu âvo{kom, upotrebqavam ime, jer je jednog trenutka rekao da ovaj Okrugli sto treba da re{i te stvari, to razumem kao repliku i kaza}u slede}e.
592
Ovaj Okrugli sto nije onaj Okrugli sto o kome je govorio i gospodin Koen, koji postoji u Isto~noj Evropi. Okrugli sto ne moè da preuzme kompentencije skup{tina i vlada i ne moè da obri{e jedan institucionalni sistem koji postoji. Leon Koen: (Govori s mesta) To nije niko traìo. Neboj{a Maqkovi}: Uvaàvamo sistem, ali polazi se od odre|enih pravila koja se ovde utvr|uju. Treba da znamo o kom sistemu izbora govorimo, jer se sporimo oko ne~ega {to je krivo protuma~eno u deklaraciji. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Predlaèm da razdvojimo dve stvari jedno, obaveznost stavova i odràvawe saveznih i republi~kih stolova. Oni koji su doneli odluku o organizovawu republi~kih stolova neka donesu odluku o wihovoj daqoj sudbini. Pri tome skre}em pa`wu da nije izborno zakonodavstvo samo na saveznom nivou, ve} je i na republi~kom nivou i na tom nivou su izbori za Ve}e republika, za drugi dom. Mi sa tim nemamo ni{ta, kao Skup{tina Savezne Republike Jugoslavije. Dr Vojislav [e{eq: (Govori s mesta) Imamo mi kao stranka. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Vi donesite odluku oko toga, na vas se odnosi i Savezna Vlada nema nameru u to da ulazi. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Moèmo da se sporimo: Trenutkom dono{ewa deklaracije ovaj sto prekida rad. Moèmo to napisati pravnoformalno. Dr Vojislav [e{eq: Nije dobro da unapred odre|ujemo kada }e Okrugli sto prestati da radi. Ako uspe{no zavr{imo ova tri zakonska projekta do 5. septembra, Okrugli sto moè i korisno je da se povremeno sastaje da prati izvr{ewe onoga {to smo se ovde dogovorili, a pre svega izvr{ewe, odnosno usvajawe izbornog principa, finansirawa stranaka i ono {to }e posle biti najva`nije ravnopravna zastupqenost stranaka u medijima. Ne mislim da moè biti kompetentniji politi~ki organ van skup{tina, van organa vlasti za pra}ewe te realizacije od ovog Okruglog stola. Neka Okrugli sto povremeno zaseda, ne ovako ~esto, ali jednom u 10 dana sve dok se izbori ne zavr{e. Nemojte da unapred ograni~avamo do kada }e Okrugli sto postojati. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Na{om deklaracijom to nismo predvideli i o tome moè naknadno da se razgovara. Ta~no smo predvideli {ta je zadatak Okruglog stola. On ga zavr{ava deklaracijom. Ako mislite da Okrugli sto treba da nastavi da prati izborni proces itd, onda je to druga vrsta okruglog stola sa drugim zadacima, a mo`da ~ak i sa drugim u~esnicima. Prema tome, predloìli smo da Vladu obaveèmo za jedan stepen vi{e nego ostale da sve ono {to nije usagla{eno posebno razmotri. Ako bude Okrugli sto, najverovatnije }emo informisati. Ali, mislimo da Okrugli sto prestaje trenutkom dono{ewa deklaracije. Sem toga, mi moramo jo{ jednom, gospodine [e{eq, a nekoliko puta sam Vam to rekao, na{ krajwi rok je 10. septembar da Skup{tini predamo zakone. Ni jedan dan posle tog roka nemamo. Posle toga vreme proti~e, kraj novembra za izbore nije mogu}, a tako su obe}ali i jedan i drugi predsednik. Na{ amandman, koji je ve} u Skup{tini, obavezuje nas da izvr{imo izbore, drugi krug, do kraja godine. Prema tome, mi nemamo drugih mogu}nosti. Mogu}e je da bude i poni{tewe nekog mesta, da bude nekih nepravilnosti itd.
593
DRUGI DAN RADA

Prve plenarne sednice Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji (26. avgusta 1992. godine) Sednica je po~ela u 10,23 ~asova. Predsedava Mom~ilo Gruba~. Radoje Konti}: Po{tovane dame i gospodo, Imaju}i u vidu dinami~ne promene u na{em dru{tvu, izraènu saglasnost skoro svih politi~kih aktera o potrebi provere saradwe sada{we voqe bira~kog tela, Savezna Vlada se zaloìla za raspisivawe prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u {to kra}em roku, i dala sebi zadatak za stvarawe uslova za puniji demokratski karakter izborne kampawe i samih izbora. Nedostatak ustavnog osnova za dono{ewe odluke o sprovo|ewu prevremenih izbora moè se uspe{no prevazi}i usvajawem odgovaraju}ih amandmana. U tom ciqu Vlada je predloìla amandman na Ustav Savezne Republike Jugoslavije kojim se omogu}ava sprovo|ewe prevremenih izbora do kraja 1992. godine. Wegovo usvajawe se o~ekuje na skup{tinskom zasedawu zakazanom 31. avgusta 1992. godine. Po mi{qewu Savezne Vlade, prevremene izbore na saveznom nivou treba odràti za oba skup{tinska ve}a kao i za predsednika Republike. Vlada o~ekuje da se odluke o prevremenim izborima donesu i na drugim nivoima odlu~ivawa. Svoje opredeqewe u vezi prevremenih izbora Savezna vlada zasniva na uverewu da je neophodno {to prije povratiti poverewe u demokratske institucije vlasti i osigurati puni kredibilitet organa vlasti, kako u zemqi tako i u inostranstvu, jer nam to nikada nije bilo toliko potrebno kao sada. Vlada nastoji da projektuje dràvu u kojoj ima dovoqno prostora i za razli~ite kulture i za razli~ite etni~ke entitete koji bi je shvatili kao svoju politi~ku i nacionalnu mogu}nost, tako da ne bi imali potrebe da sebi traè druge paralelne ili nezavisne dràvne prostore. Dame i gospodo, Polaze}i od izloènih ciqeva, a nastoje}i da doprinese punom razvoju demokratskih institucija i uspostavqawu vladavine prava, Savezna Vlada je izrazila svoju spremnost da doprinese ostvarivawu procesa su{tinske demokratizacije politi~kog ìvota i prihvati se organizacije Okruglog stola o prevremenim izborima. U na{em dru{tvu, me|u gra|anima, politi~kim partijama, nau~noj, stru~noj i kulturnoj javnosti, prisutna su mnoga opre~na mi{qewa o uzrocima nagomilanih problema i te{ko}a, na~ina na koji ih treba prevazilaziti i posebno aktera kojima to treba poveriti. Ta gledi{ta su ~esto dijametralno suprotna, ponekad agresivno i militantno zastupana, narastaju u vrlo sna`ne konflikte u na{em dru{tvu. Snaga tih sukoba je takva da preti blokadom politi~kih institucija, ja~awem vaninstitucionalnih oblika i pritisaka politi~kog delovawa i destabilizovawem po~etaka na{e vi{estrana~ke parlamentarne demokratije.
594
Ako se ti procesi ne zaustave, otvori}e se prostor za ja~awe onih snaga koje svoje politi~ke opcije i ciqeve nastoje da ostvare sredstvima koja nisu ni ustavna, ni zakonska, ni politi~ka. Ocewuju}i da politi~ke konflikte i podele treba razre{avati na naj{iroj osnovi, i to konsenzusom, izme|u wihovih neposrednih aktera, Savezna Vlada je mi{qewa da u radu Okruglog stola treba da u~estvuju svi relevantni politi~ki faktori, {to podrazumeva i parlamentarne stranke i vanparlamentarne stranke i vlade Republike Jugoslavije, Republike Srbije, Republike Crne Gore. Ube|eni smo da se prisutni politi~ki problemi mogu uspe{no prevazilaziti samo na demokratskoj osnovi, a to zna~i politi~kim dogovorom svih najzna~ajnijih politi~kih faktora. Samo na takav na~in se moè posti}i pravi istinski konsenzus. Ako izostane dijalog i sporazumevawe, druga opcija u prevazilaèwu konflikata te{ko da moè biti demokratska. Naravno, ne iskqu~ujemo mogu}nost opstrukcije od pojedinih stranaka, ali to je po na{em mi{qewu, lako prepoznatqivo. U tom kontekstu u~e{}e nekih vanparlamentarnih stranaka u radu Okruglog stola ne bi nama kao vladi ni najmawe smetalo. Naprotiv, moglo bi da bude samo od koristi za ciqeve koje èlimo posti}i. Upravo zbog toga smo imali pozitivan odnos prema inicijativi Socijalisti~ke partije Srbije o u~e{}u nekoliko najve}ih albanskih stranaka u radu ovog foruma. Negativan stav prema pro{irewu broja u~esnika te{ko moè da se pravda principijelnim i demokratskim razlozima imaju}i u vidu i ciqeve na{eg okupqawa. Opasnost za postizawe konsenzusa nije vaqan razlog. Samo bi se zavaravali da je postignuta saglasnost, ali u stvari i daqe bi ostali, samo zakamuflirani, uzroci pojedinih sukoba i oni bi se pre ili kasnije pojavili na sceni daqe razaraju}i na{e politi~ko telo. Prisustvo velikog broja vanparlamentarnih stranaka, {to je glavni razlog onih koji ne prihvataju predlog, moglo bi se, po na{em mi{qewu efikasno razre{iti selekcijom prema wihovoj brojnosti i stvarnoj politi~koj snazi. U demokratizaciji dijaloga ovog Stola Savezna vlada je oti{la i krupan korak daqe. Ne bi vaqalo da to ostane nezapaèno. Naime, predloìli smo da svi u~esnici Stola budu potpuno ravnopravni i u broju predstavnika i u broju glasova pri odlu~ivawu. Na takav na~in, isti status i ista prava ima i u~esnik Stola sa preko 70% poslanika u odre|enom parlamentu i onaj ~ije je relativno u~e{}e svega 2%. Mi smo zahvalni brojnim strankama {to su to prihvatile. To se prvi put de{ava u istoriji na{e vi{estrana~ke demokratije i to, sa odre|enom vrstom zadovoqstva, èlim da konstatujem. Savezna vlada se opredelila da se putem Okruglog stola poku{aju konsenzusom utvrditi stavovi koji bi odredili osnovna re{ewa u izbornom sistemu, poloàj i finansirawe politi~kih partija u izbornom procesu i zastupqenost stavova u sredstvima javnog komunicirawa i informisawa sa implikacijama na re{avawe ovih pitawa i na republi~kom nivou.
595
Polaze}i od ispoqenih veoma razli~itih mi{qewa o pitawima kojima }e se baviti ovaj okrugli sto, kao i od relativno kratkog vremenskog perioda za usagla{avawe stavova, realno je o~ekivati izostanak konsenzusa u pojedinim slu~ajevima. Bez obzira na tu okolnost Savezna vlada se obavezuje da tokom izrade zakonskog teksta ili drugog op{teg akta veoma pa`qivo razmotri svako ve}insko mi{qewe Okruglog stola uz davawe vaqane argumentacije za sopstveno opredeqewe. Ipak, moram upozoriti da eventualni izostanak konsenzusa po osnovnim pitawima predstoje}ih parlamentarnih izbora moè dovesti do veoma o{tre politi~ke konfrontacije i {irewa nedemokratskih metoda u osvajawu vlasti. U tom slu~aju agonija bi se nastavila bez ikakvih izgleda za izlazak iz krize u kojoj se nalazimo. Zbog toga, treba razgovarati sa puno strpqewa, tolerancije i po{tovawa suprotnih stavova i mi{qewa. To }e biti mogu}e ukoliko se pored strana~kih interesa budu respektovali i interesi gra|ana, zemqe i budu}nosti demokratije na ovim prostorima. Ukoliko se bude ostalo na tvrdim i ultimativnim partijskim stavovima bez spremnosti na kompromis i uvaàvawe i druk~ijih mi{qewa, re{ewa do kojih je, nadam se, svima stalo osta}e samo iluzija. Naime, kompromis nije mogu}e graditi na ultimativnim i brojnim prethodnim preduslovima. Moramo biti svesni toga da se vlast ne preuzima zakonskim normama i pravilima ve} pre svega kvalitetom strana~kih programa, snagom politi~kog ure|ewa. Zbog toga ovaj okrugli sto ne smemo upotrebiti kao tribinu za puko ponavqawe ve} dobro poznatih strana~kih stavova u vezi izbornih procesa. Od u~esnika Okruglog stola javnost, po mom mi{qewu, sa pravom o~ekuje dobru voqu, demokratska re{ewa prihvatqiva za sve i ~vrst politi~ki dogovor da }e ona biti po{tovana. Ne treba zaboraviti da je ovo prvi ozbiqan ispit politi~kih stranaka pred predstoje}e izbore i da }e bira~ko telo koje }e veoma pa`qivo pratiti na{ rad, u to sam ube|en, ve} po~eti da se opredequje ili da bar prekvalifikuje favorite. Zbog toga, neka tolerancija i argumenti budu osnov na{eg rada i neka ovo bude korak ka ja~awu demokratskih procesa, a ne snaèwu postoje}ih i stvarawa novih podela i raskola. Savezna vlada }e, uz pomo} ovoga foruma, u~initi maksimalne napore u ciqu pripreme takvog izbornog zakona i takvih re{ewa koji bi bili prihvatqivi za sve i zbog kojih nijedna stranka ne bi mogla uspe{no obrazloìti svoje neu~e{}e na izborima. Stav Vlade je da je neophodno doneti takav izborni sistem koji }e doprineti integraciji i stabilnosti politi~kog sistema, koji }e omogu}iti istinito, pravovremeno i nepristrasno informisawe bira~a i u kome }e sve stranke koje izlaze na izbore biti ravnopravno tretirane. Nadam se da vam je jasno da u ovoj fazi ne mogu biti rigidna re{ewa koja ne bi bila podlo`na promenama. Naime, Okrugli sto ne moè zameniti ili pak suspendovati ustavne funkcije Savezne skup{tine i Savezne vlade. Ali, sasvim je izvesno da po pitawima po kojima se postigne politi~ki dogovor u~esnici Okruglog stola koji imaju svoje predstavnike u parlamentu i Savezna vlada posebno preuzimaju politi~ku odgovornost da se taj politi~ki konsenzus pretvori u konkretne zakonske norme i pravila pona{awa.
596
Osnovni problem je u tome {to tip izbornog sistema nije neutralan okvir u kome se slobodno i ravnopravno nadme}u politi~ke stranke. Naprotiv, izborni sistem moè imati krupnu redistributivnu ulogu i favorizovati jednu od politi~kih stranaka na ra~un drugih. Ali, umesto nametawa voqe okrenimo se argumentaciji. Na{ ciq treba da budu izborne norme koje }e u {to mawoj meri favorizovati pojedine u~esnike izbornog procesa, a u {to ve}oj meri isticati slobodnu voqu bira~kog tela i uspostaviti potpunu kontrolu izbornog procesa. Takav sistem proizve{}e voqu gra|ana ~ije odluke moraju biti po{tovane, a ne iznova osporavane, bez obzira na to kako je neka stranka pro{la na izborima U suprotnom, bi}emo svedoci novih razmirica i nesporazuma, novih konflikata. O~igledno je da idealni izborni sistem ne postoji. Zbog toga pozivam sve stranke na kooperativnost. Najboqi je onaj sistem po kome se posle izbornog rezultata preispituju strana~ki programi i politika, a ne izborne norme i instituti. Dame i gospodo, dobro je da u ovom poslu ne kre}emo od po~etka. Postoje bogata iskustva zemaqa i dru{tava koja su pro{la kroz razvojnu fazu u kojoj se mi sada nalazimo. Ta iskustva treba svakako koristiti, ali svaki nekriti~ki poku{aj wihovog jednostranog preno{ewa ne garantuje uspeh. Bitno je postaviti temeqne demokratske odrednice, a konkretna re{ewa moraju se prilago|avati na{im uslovima, kao {to to ~ine sve demokratske zemqe. Upravo zbog toga i imamo toliko politi~kih re{ewa u primeni izbornih principa, finansirawa stranaka i wihove zastupqenosti u sredstvima javnog komunicirawa i informisawa. Ve} sam istakao da Savezna vlada smatra da na Okruglom stolu treba razmotriti pitawa koja su relevantna za predstoje}e prevremene izbore, pre svega, izborno zakonodavstvo, finansirawe politi~kih partija i kori{}ewe sredstava javnog informisawa. Razume se, mogu biti pokrenuta i druga pitawa relevantna za sprovo|ewe predstoje}ih parlamentarnih izbora, ali uvek u funkciji tih prevremenih parlamentarnih izbora. Savezna vlada ocewuje da i zavr{ni akt Okruglog stola treba da bude deklaracija u kojoj na jasan na~in treba da budu izloèna sva pitawa u kojima je postignut konsenzus, kao i ona pitawa o kojima nije postignut politi~ki dogovor uz kratku elaboraciju iznetih stavova i wihovih zastupnika. Dame i gospodo, Okrugli sto nijesmo zamislili kao neku krutu formulu ili formulaciju, koju nije mogu}e mijewati. Naprotiv, karakter stola, utvr|en deklaracijom Savezne vlade, nije rigidan ni u jednom od pitawa koje je prevashodno predmet politi~kog dogovora. Na takav na~in nijedna stranka, zbog karaktera Stola, ne moè bojkotovati wegov rad, a ja sa zadovoqstvom mogu da kaèm, da i nije bojkotovala do ovog trenutka. Okrugli sto treba shvatiti kao jednu demokratsku instituciju ~iji se u~esnici slobodno, ali i odgovorno, usagla{avaju oko svih pitawa vezanih za prevremene izbore. Ovaj Okrugli sto smo zamislili kao vrstu politi~kog dogovora kojega modeliraju i po sadrìni i po formi wegovi neposredni u~esnici. Na takav na~in Sto }e najpotpunije izraziti i wihove autenti~ne, neposredne interese.
597
Uveren sam da }e svi u~esnici Okruglog stola nastojati da do|e do konsenzusa po svim bitnim pitawima i usaglasiti takva re{ewa koja }e ve}ina politi~kih stranaka gra|ana, nau~ne i stru~ne javnosti smatrati demokratskim i ravnopravnim za sve politi~ke ~inioce koji se èle ravnopravno boriti u izbornoj utakmici, pod znacima navoda, za naklonost gra|ana i wihovu podr{ku programima koje zastupa. Izuzetno interesovawe javnosti za ovaj, rekao bih, istorijski skup, kao i ~iwenica da su se odazvali pozivu Savezne vlade i da su danas ovde prisutni i ju~e, veoma reprezentativni predstavnici obadvije republi~ke vlade i skoro svih parlamentarnih stranaka na saveznom i republi~kom nivou, neosporno potvr|uje opredeqewe i interes politi~kih aktera da se, ~ak i u uslovima ekskomunikacije na{e dràve iz me|unarodne zajednice, na demokratski i efikasan na~in rasprave pitawa relevantna za prevremene parlamentarne izbore i ponude optimalna re{ewa. O~ekujemo da ovaj sto zavr{i svoj rad najkasnije do 10. septembra 1992. godine, kako bi se usagla{ena deklaracija dostavila Saveznoj skup{tini, Narodnoj skup{tini Republike Srbije i Skup{tini Republike Crne Gore i time se stvorili zakonski uslovi za odràvawe prevremenih izbora krajem ove godine. Savezna vlada o~ekuje od ovog stola usagla{ene stavove po osnovnim krucijalnim pitawima izbornog zakonodavstva, te o pitawima finansirawa stranaka i kori{}ewa sredstava javnog komunicirawa i informisawa. Zbog toga o~ekujemo od politi~kih stranaka da na dana{woj sednici jasno i precizno izloè svoje stavove po ovim pitawima sa naznakom praga do kojega se moè i}i u traèwu kompromisa. Na takav na~in stranke bi olak{ale veoma teàk i mukotrpan posao koji predstoji Saveznoj vladi. Naime, Savezna vlada je svesna ~iwenice da i najboqa zakonska rje{ewa ne}e imati prohodnost ukoliko ne budu prihvatqiva za najzna~ajnije parlamentarne stranke. Zbog toga predlaèm da se na dana{woj sjednici obavi na~elna rasprava o sva tri tematska podru~ja. Na osnovu obavqene rasprave Savezna vlada bi pripremila spisak najva`nijih pitawa sa izne{enim stavovima politi~kih stranaka. U mjeri u kojoj to bude objektivno mogu}e, Vlada bi ponudila i sopstvene stavove po pojedinim pitawima u vidu mi{qewa u ovoj fazi. Nastavak usagla{avawa bi uslijedio sredinom naredne sedmice i mogli bi ga okon~ati, kao {to sam malo prije rekao, najkasnije do 10. septembra ove godine. Na osnovu rezultata na{ega ukupnoga rada Savezna vlada bi pripremila predlog zakona o izboru poslanika za vije}e gra|ana i poslala ga Skup{tini Savezne Republike Jugoslavije na razmatrawe i usvajawe najkasnije do sredine septembra. U suprotnom, ukoliko bi kasnili, mislim, prevremeni izbori se ne bi mogli odràti do kraja godine, kao {to to predvi|a Ustavni amandman koji smo proslijedili Skup{tini. Savezna vlada ocjewuje da se druge dvije tematske oblasti finansirawe stranaka i kori{}ewe sredstava javnog informisawa moè prolon598
girati rasprava sve do raspisivawa izbora. Po mom mi{qewu to je negde izme|u 20. i 25. septembra. Zna~i, do usvajawa zakona o izboru poslanika u Vije}e gra|ana. Predlaèm da se prilikom usagla{avawa, koje treba da po~ne sredinom naredne sedmice, prednost da izbornom zakonu. Vlada tako|e predlaè da se finalizirawe rasprave o finansirawu politi~kih stranaka i kori{}ewu sredstava javnog informisawa izvr{i usvajawem odre|enih dokumenata o ~ijem karakteru treba da se dogovorimo na ovom Okruglom stolu. Naravno, implementaciju tih stavova vr{ili bi u~esnici u okviru svojih prava i ovla{}ewa i u skladu sa poslovni~kim odredbama. Radi otklawawa svih nesporazuma neophodno je napomenuti da se izborno zakonodavstvo za izbor poslanika u Vije}e republika nalazi u republi~koj nadle`nosti. Pored toga, napomiwemo da Savezna vlada nema objektivnih mogu}nosti da se u ovom periodu, koji je neposredno pred nama, bavi novim sistemom informisawa ili sistemom finansirawa stranaka, odnosno zakonodavnom aktivno{}u iz ove oblasti. Mo`da je to mogu}e organizovati na republi~kom nivou. Zbog toga smo i predloìli da Okrugli sto donese neku vrstu pravila ili kriterijuma za ove oblasti, o ~emu treba da se dogovorimo. Na kraju, dozvolite mi da jo{ jedanput, u ime Savezne vlade, zaèlim puni uspjeh ovoga skupa i da vam se zahvalim na pa`wi sa kojom ste saslu{ali ovo izlagawe. Dr Vojislav [e{eq: Ja se bojim da na ovaj na~in ne}emo mo}i ni{ta da uradimo. êmu generalna debata? Nije ni rasprava o na~elima, jer ako je rasprava o na~elima prvo treba da imamo konkretan sadràj predloga nekog zakonskog projekta. Ovo je generalna debata, a mi ve} unapred znamo {ta }e ko da kaè u toj generalnoj debati. Dobro nam je poznata politi~ka scena i Srbije i Crne Gore, znamo kakva su stanovi{ta pojedinih stranaka i za{to onda da na tome gubimo ~itav jedan dan. Ovde je malopre bio gospodin Goati koji je kao stru~wak radio nacrt zakona, pa za{to onda odmah ne po~nemo ta~ku po ta~ku. Imamo tri problema. Prvi je problem izborni princip, drugi je finansirawe stranaka, tre}a je zastupqenost u medijima, ravnopravnost tretmana pojedinih stranaka i da idemo jednu po jednu stvar. Nemojte da vodimo raspravu, a da nemamo nekakav konkretan papir pred sobom. Vidite u kakvu situaciju nas dovodi Vlada. Vlada je pre 10,15 ili 20 dana odredila grupu eksperata da radi taj nacrt izbornog zakona, a nas je ovde dovela da paralelno sa tim mi radimo to isto. Mislim da je to sasvim besmisleno. Ako ti eksperti rade i ako su do{li do ne~eg vrednog, da odmah pre|emo na to, da vidimo {ta je to, moè li to, da se oko toga usagla{avamo i da Vlada onda ima ~istu situaciju za izlazak na Skup{tinu. Ako ovako vodimo generalnu debatu pa{}e nam na pamet ad kalendam grekam, {ta je ko kome rekao jo{ pre dve godine na pretparlamentu Jugoslavije, pa do danas. Nema tome kraja. Onda }emo polemisati oko toga pa voditi isprazne rasprave, i na kraju do 10. septembra ne}emo ni{ta da uradimo.
599
Da bi se vodila ozbiqna rasprava mora da bude neki materijal. Taj materijal treba da obezbedi Vlada, jer ipak Vlada raspolaè sa najzna~ajnijim stru~nim telima za pripremu tih materijala. To moè i neka od stranaka, ali }e tu do}i do strana~ke surevwivosti, do kontrirawa samo zato {to je ta stranka iza{la sa tim i drugo. Imate stru~na tela, pa kad sam ~uo da je predloèn proporcionalni princip u ovom izbornom zakonu, smatram da je to vredno rasprave. Treba da vidimo da li je to zaista vredno i da krenemo od toga. Jedan dan nam za to treba, mo`da i dva, pa nam treba i zakon o finansirawu, to }e i}i lak{e, pa nam treba dva dana o medijima, ako ho}ete da zavr{imo do 10. septembra. Ovako sigurno ne}emo zavr{iti. Na~in na{eg rada, da ovako izlaèmo ideje, kao da smo tek po~eli da se bavimo politikom, kao da su stranke tek formirane i kao da nemamo ve} ne{to konkretno i neka parlamentarna iskustva iz ranijih izbora, kao da nije do kraja me|u nama usagla{eno {ta je bio problem onih izbora iz 1990. godine i {ta je bio osnovni problem ovih izbora iz 1992. godine. To je sada svima jasno i nemojte da o tome raspravqamo. Predlaèm da ovu ta~ku dnevnog reda podelimo na tri oblasti. Prvo, u stvari, da odvojimo raspravu o metodu, jer ve} o tome raspravqamo, odnosno o metodu delovawa Okruglog stola, a posle da podelimo skup{tinsku raspravu u 3 ta~ke i da idemo po tim ta~kama ako èlimo ne{to da zavr{imo. Milan Paro{ki: Po{tovana gospodo, doista mislim da ne treba spajati ta~ke, jer je prva ta~ka iscrpqena. Dogovor o pitawima rada Okruglog stola bila su ju~era{wa pitawa, a to su poslovni~ka pitawa. Ako na taj na~in otvorimo raspravu, dana{wi dan nam ode uludo. Zna~i, onog trenutka kada smo zavr{ili sa poslovnikom, zavr{ili smo sa na~inom rada. Ostaje nam na~elna rasprava. Mislim da o tome danas treba da govorimo, a zbog toga {to se ovde ve} ponavqaju nedoumice, a ~ini mi se da su ju~e re{eno ~emu se radi. Mi smo ju~e ube|ivali ili vodili polemiku sa Vladom Srbije da ~iwenicom da su prisutni ovde, da su u~esnici Okruglog stola ravnopravni sa strankama iz Parlamenta Srbije odgovorni za izborni sistem u Srbiji, izme|u ostalog. Naime, da ono {to }e Okrugli sto projektovati kao izborni sistem, a dokazivali smo i na Ve}u republika da je nemogu}e odvojiti republi~ki izborni zakon odnosno republi~ki izborni sistem odnosno republi~ko izborno telo od saveznog, pa i lokalne izbore od republi~kih i saveznih, mislim da sada ne treba da napravimo gre{ku, koju je, ~ini mi se, [e{eq napravio. Savezna vlada ne moè da da projekciju zakona za republi~ke izbore ni za lokalne. Zbog toga i ne treba o~ekivati da nam poture papir oko koga }emo mi voditi raspravu ovde i da zaboravimo ~iwenicu da imamo sasvim druge zakone koji }e to regulisati. Zna~i, treba i}i na integralnu materiju, a mislim da }e to [e{eq prihvatiti. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta.) Ti misli{ da ne}u da prigovorim. Milan Paro{ki: Ne mora{ da prigovara{, samo prihvati. Predlog je pametan. [ta sada da ti ja radim?
600
Prema tome, moramo integralnu materiju da re{imo. Izborna materija je jedinstvena i jedinstveno je izborno i glasa~ko telo. Subjekti koji odlu~uju su ovde. Nipo{to ne treba da idemo na pri~u: Evo vam predlog samo za Ve}e gra|ana! Ve}e gra|ana nije ni petina politi~kog prostora. Vrlo rudimentaran zna~aj uìva ovo jedno jedino telo za koje treba doneti ceo zakon. Sve drugo je politi~ka vlast u Srbiji, osim Ve}a gra|ana u federaciji. Prema tome, moramo otvoriti stvarno sve od op{tine, izbornog zakona koji }e obezbediti izbore u op{tinama. Da li je to zakon o lokalnoj samoupravi ili jedinstveni izborni zakon Republike ili je to jedinstveni federalni zakon? U stvari, bio bih za to da to budu dva zakona da nam se ne podme}e to da ovde ho}emo da unitari{emo izborno zakonodavstvo, ali zaista da damo potpunu projekciju jedinstvenog izbornog sistema. Nema potrebe da na federalnom nivou obezbe|ujemo jedan izborni mehanizam, na primer, proporcionalni a da za op{tine ili za neke druge republi~ke ili regionalne bude druk~ije. Predsedavaju}i Mom~ilo Gruba~: Dakle, Vi mislite da to treba da bude odvojeno? Milan Paro{ki: Ne mislim, govorim o jedinstvenom sistemu, ali dajemo jedinstvenu projekciju za dva zakona. Zna~i, republi~ki i lokalni zakon o izborima. Predsedavaju}i Mom~ilo Gruba~: Ali, sada je to pitawe su{tine. Nas sada interesuje dnevni red. Milan Paro{ki: Ako otvorimo proceduralna pitawa, zna~i va{u ~etvrtu ta~ku dnevnog reda, danas nema pri~e, jer smo ju~e uspeli da i{~istimo i do|emo do nekog jedinstvenog mi{qewa da ovde raspravqamo o celom procesu, o izborima na svim nivoima i uslovima za izbore na svim nivoima. O finansirawu stranaka nismo pri~ali, ali je to vezano za sve nivoe, odnosno oblike izbora. Ako ponovo otvorite pri~u jedan predlog izbornog zakona ovo {to je traèno izvadite iz fioke i o tome vodimo raspravu, onda nam je yabe Okrugli sto. Zna~i, dajte da radimo na projektu dva-tri zakona, neka na~elna rasprava to pokaè. Presko~ite ili zavr{ite ovu ta~ku, dajte na glasawe da vi{e nemamo rasprave o pitawima procedure. Predsedavaju}i Mom~ilo Gruba~: Saglasan sam sa tim predlogom. Treba da pre~istimo pitawe da li }emo spajati 4. i 5. ta~ku dnevnog reda ili ne. Imamo razloga i za jedno i drugo re{ewe. Milan Paro{ki: (Upadice sa mesta.) Ne, to smo zavr{ili. Poslovnik imamo, nema 4. ta~ke. Predsedavaju}i Mom~ilo Gruba~: Moglo bi da bude re{ewe da nastavimo rad po utvr|enom dnevnom redu. Nema op{te saglasnosti, pa je najcelishodnije da se drìmo onoga o ~emu smo se ve} dogovorili. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta.) Ve} sam rekao da poslovnik imamo i da onda nema 4. ta~ke. Predsedavaju}i Mom~ilo Gruba~: Da li ste sa tim saglasni? Da li neko ima protiv? Mirko Jovi}: (Upadica s mesta.) Ve}ina nije traìla da se raspravqa o 5. ta~ki.
601
Dr Vojislav [e{eq: @ao mi je {to se de{ava upravo ono {to sam o~ekivao, a sve zato {to Vlada nije na vreme bila na~isto s tim koji je metod rada najboqi na ovom Okruglom stolu. Vlada se slepo drì onoga {to je u startu zamislila, a ve} je to ovde relativizovano i dovedeno pod sumwu da li je najboqi na~in generalna debata, nabrajawe problema i principa, pa tek onda izrada nekakvog konkretnog dokumenta, ili prethodno neki dokumenat. [to se ti~e Srpske radikalne stranke, nikada ne bi optuìli nikoga {to je uradio dokumenat, pa nam je ponudio dokumenat na raspravu. Mi bismo optuìli da je neko napravio dokumenat i doveo nas u situaciju da glasamo za ili protiv. Ali, od ne~ega se mora po~eti. Tu je gre{ka koju ve{to koriste predstavnici Socijalisti~ke partije, ali bojim se da opozicione stranke ne naprave novu gre{ku. Lako je polemisati sa wihovim predlozima. Recimo, oni kaù da se opozicija prvo usaglasi pa da onda vide sa vladaju}om strankom. Samo, oni zaboravqaju da u Saveznoj Republici Jugoslaviji ima pet vladaju}ih stranaka, Socijalisti~ka partija Srbije, Demokratska partija socijalista Crne Gore, Demokratska stranka, Vojvo|anski reformisti i UJDI Republikanski klub, pa se onda postavqa pitawe kada }ete se vi, vladaju}e stranke usaglasiti, da se vi sa jedne strane usagla{avate, a mi, opozicionari s druge, pa da se onda zajedno na|emo. Vide}ete da }ete se vi, vladaju}e stranke teè usaglasiti nego opozicione stranke. Na taj na~in se odgovara, ja se bojim, nisam hteo sam da odgovaram gospodinu Paro{kom, neprekidno me proziva, verovatno èle}i ovde verbalni duel. Ju~e sam pristao, jer je bilo o principijelnim pitawima, danas ga izbegavam, po{to nije nijedno principijelno pitawe pokrenuto i ne}e me uspeti tako lako naterati, ali ovim uvredama ko telefonira, ko stoji, ko laè, ko je ovakav, a ko onakav, da}emo im argument da napuste Okrugli sto. Nemojte da im dajemo takav argumenat. Ako do|e do napu{tawa ili odbijawa, neka to bude zbog onoga principa kojeg prihvataju sve ostale stranke, a ne zbog toga {to }e re}i nepodno{qiv je Paro{ki, vre|a nas, kleveta nas itd., ili neko, bilo ko drugi od nas. Nemojte da propadne Okrugli sto zbog nekog bezveznog razloga, a ako propadne, moè se desiti da propadne ~isto iz nekog principijelnog pitawa. Molio bih da {to pre krenemo u meritum stvari, da predloìte, da iznesete dva predloga, va{ predlog, da se raspravqa zajedno o metodu i da se vodi generalna debata i moj malopre|a{wi predlog, da prvo raspravqamo o izbornom principu, izbornom zakonu, pa onda o finansirawu, a zatim o eventualnoj zastupqenosti medija i onda, kako {ta ovde analiziramo, da nam vi tako pripremate materijal. Kada ste ve} zakasnili sa materijalom o Izbornom zakonu, to nije smelo da se zakasni. Ako ovako budemo vodili rasprave, vide}ete da nikada nijedno pitawe ne}emo zavr{iti. Milan Paro{ki: Gospodo, jedna je stvar po sredi. Ja sam jako zahvalan [e{equ {to poku{ava da odvede vodu na stranu Socijalisti~ke partije. Objasnio sam da imamo dva izborna zakona, da je takav ustavni sistem da }emo morati raspravqati osim predloga zakona koji eventualno moè
602
da ponudi kompetentno Savezna vlada i o drugim zakonima. Moram da upozorim ovaj Okrugli sto da socijalisti nisu u poziciji da nas denunciraju, tj. da raspuste Okrugli sto. O ~emu se radi? Ovde sede stranke iz Parlamenta Srbije koje, tako|e, mogu biti inicijatori izbornog zakona. Zna~i, ako se ovde dogovorimo da }e to i}i u Parlament Srbije, ne mora o tome da odlu~uje Socijalisti~ka partija. Oni mogu biti stavqeni u poziciju da sru{e odluke Okruglog stola, tj. da se postave nedemokratski. Zna~i, ako Socijalisti~ka partija Srbije, eventualno i Vlada Srbije koja se ne izja{wava na isti na~in kao socijalisti za Okruglim stolom, ne prihvati da budu inicijatori zakona o izborima na republi~kom i lokalnom nivou, u tom slu~aju }e Narodna stranka predloìti te zakone u Skup{tini Srbije, nadam se [e{eqeva Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, Seqa~ka stranka. I, neka izvole socijalisti, neka ostanu sa one strane demokratske izborne barijere. Prema tome, ne mogu da zasko~e Okrugli sto svojim lo{im namerama. Mislim da je nepotrebno, po{to smo ovde dobili poslovnik, da nastavqamo daqe pri~u. Ozbiqna je tema koju je gospodin Novak Kilibarda otvorio. Mi na sli~an na~in mislimo da o tome ovde treba raspravqati, da je Vlada Savezne Republike Jugoslavije ta, koja je tu, prvo inicijator Stola, a drugo, odgovorna dobrom merom za sprovo|ewe onoga {to }e biti doneto na Okruglom stolu. Da je woj potrebna i moralna i politi~ka podr{ka svih stranaka sa svih nivoa, to je, tako|e jasno. Mislim da je ovaj Okrugli sto sada daleko kompetentniji i autoritativniji i politi~ki sna`niji forum od bilo koje skup{tine, pa i od onih koji misle da su iznad skup{tina, kao {to misli Socijalisti~ka partija, koja se deklari{e kao vladaju}a, a de fakto nije vladaju}a, barem nije na saveznom nivou. Prema tome, molim vas da se o tome vi{e ne vodi rasprava. Poslovnik je na stolu i molim da pre|emo na ta~ku dnevnog reda koja se zove Na~elna rasprava. Jovan Glamo~anin: Smatram i pozvao bih vas da ne postavqamo pitawe ovla{}enosti predstavnika stranaka, jer mislim da za to nema nikakvih osnova. Ako bismo to pitawe postavili, onda bi se to moglo uraditi kod ve}ine stranaka zastupqenih na ovom sastanku. Istovremeno, mislim da treba da sagledamo ove na{e dileme, ovu na{u obavezu da dovedemo do kraja, kao i ove aktivnosti, ovaj posao koji smo prihvatili sa jednog drugog stanovi{ta sa stanovi{ta opredeqenosti voqe ogromne ve}ine gra|ana Jugoslavije da se ovo pitawe uspe{no razre{i, odnosno da do|emo do izbornog sistema koji u potpunosti odgovara vi{estrana~koj parlamentarnoj demokratiji, a u okviru toga da sve stranke obezbede punu materijalnu i drugu ravnopravnost koju toliko isti~emo. Prema tome, mi nismo ovde samo zbog toga i ne vr{imo ovaj posao kao posledicu, kao rezultat me|ustrana~kih borbi nego smo ovde i zbog toga da obavimo jedan zadatak za koji se na{ narod izjasnio. On se izjasnio i kroz odgovaraju}e odluke donete u Skup{tini Srbije, a sigurno je da }e se to u~initi i kroz odluke Skup{tine Jugoslavije.
603
[to se ti~e dileme na koji na~in raditi, bez obzira koliko duge politi~ke ili akademske rasprave budemo vodili, sve{}emo na{u orijentaciju, na{e delovawe, na{ rad na dve osnovne stvari. Te dve osnovne stvari su da raspravimo osnovne principe iz izbornog sistema koji }e se posle ugraditi u ova tri izborna zakona, u sva re{ewa. Vodi}emo raspravu o odre|enim konkretnim dokumentima. O~igledno je da mi, kao Okrugli sto, u ovakvom sastavu ne moèmo raditi konkretne zakonske tekstove nego to mora da se radi na jedan odgovaraju}i stru~an, neposredni na~in. Predlog koji je izneo dr Voja [e{eq da Vlada preuzme tu obavezu da pripremi te tekstove, a mi da vodimo na~elnu raspravu pa kada budemo imali tekstove ova tri zakona onda }emo mo}i voditi raspravu i u na~elu i u pojedinostima, ve} kako se to radi u svim oblicima raspravqawa u zakonskim tekstovima, po mom mi{qewu bi se mogao prihvatiti. Dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka smatra da je kqu~no pitawe predstoje}ih vanrednih prevremenih izbora izborni princip i zalaèmo se kategori~ki za proporcionalni izborni princip. Nije to zbog toga {to bismo eventualno tvrdili da je ve}inski izborni princip nedemokratski. Demokratski je i jedan i drugi i praksa demokratskih dràva u svetu poznaje primenu i jednog i drugog i kombinovano kori{}ewe. Mi smatramo da je proporcionalni izborni princip daleko pravi~niji i posebno, odnosno najvi{e odgovara zemqama koje se osloba|aju dugogodi{we diktature i tek po~iwu demokratski preobraàj, jer obezbe|uje da odnos snaga u parlamentarnim telima uvek odgovara odnosu politi~kih snaga unutar naroda kao celine, unutar gra|ana jedne zemqe. Re~ narod u ovom slu~aju upotrebqavam samo u prethodno navedenom zna~ewu. Daqe smatramo da bi taj izborni princip trebao da se koriguje donekle cenzusom od 5% osvojenih glasova na izborima da bi jedna stranka bila zastupqena u parlamentarnom telu. To se primewuje u demokratskim dràvama koje ina~e imaju taj princip, a ciq je da se smawi broj stranaka koje }e biti zastupqene u parlamentarnom telu i time obezbedi stabilnost vlada. U slu~aju kada je suvi{e podeqeno parlamentarno telo, ima mnogo ve}i broj stranaka nego {to je to uobi~ajeno u civilizovanom svetu, onda vlade bivaju nestabilne. Ciq je tako|e da stranka koja dobije, recimo, 40% glasova u tom slu~aju ima preko 50, ona koja dobije 10-15 ima preko 20% mesta u parlamentarnom telu, pa je na taj na~in skup{tina stabilnija. Smatramo da je dobro da se razmisli ili o preregistraciji ili o stavqawu nekih prepreka pre postavqawa kandidatskih lista na predstoje}im izborima, da se ne bi na izborima pojavio suvi{e veliki broj stranaka. Socijalisti~ka partija Srbije je 1990. godine, recimo, smi{qeno donela Zakon o politi~kim strankama, zahvaquju}i i nesmotrenosti opozicije, koja je nakon {to je vladaju}i reìm rekao da }e biti dovoqno 30 potpisa za formirawe stranaka, pa to je digao na 100, a ona se u celini pobunila, tu je bila i na{a stranka, pa je rekla da to nema smisla da se pove}ava i time se oteàvaju stvari i drugo, umesto da je traìla hiqadu ili dve hiqade potpisa, hiqadu ili dve hiqade fotokopija li~nih karata, pa da se ti uslovi do kraja zao{tre. Tada bismo imali desetak, petnaest i najvi{e dvadeset politi~kih stranaka, a ne 80 kao danas.
604
Sada, ili }emo i}i na preregistraciju zao{travaju}i uslove za registrovawe na 5.000 potpisa, ili }emo prilikom isticawa kandidatskih lista nastojati da se ispo{tuju neki uslovi, kao {to se danas pojavilo na raspravi ili u kuloarima, svaka stranka da bi mogla da iza|e sa svojom listom kandidata prethodno da prikupi 5.000 potpisa uz fotokopije li~nih karata, {to je dokaz da su to originalni potpisi, a ne nasumice uzimana imena iz telefonskih imenika potpisivana od strane administrativnog aparata pojedinih stranaka. To je veoma va`no da bi se broj stranaka sveo ujednu racionalnu meru. Zatim, kaza}u ono {to se desilo na ovim izborima. Imali smo kombinovane izbore za Saveznu skup{tinu, pola poslanika je bilo po proporcionalnoj listi, a pola je bilo po ve}inskom principu. Onda je u Srbiji i{ao glasa~ki listi} sa kompletnim listama. Recimo, Srpska radikalna stranka je bila zakinuta za najmawe 300.000 glasova na tim izborima, jer je 300.000 glasa~a umesto da zaokruì redni broj stranke, zaokruìlo redni broj ispred imena nosioca strana~ke liste. To izborne komisije nigde nisu uzele kao ispravni glasa~ki listi}. Bilo je 450.000 nevaè}ih glasa~kih listi}a, a otprilike 300.000 onih u kojima se desilo ovo, ~ime je uskra}ena Srpska radikalna stranka. Desilo se to i drugim strankama, ali na{oj stranci zaista je to bilo preko svake mere. U ovom slu~aju ne treba glasa~ki listi} da sadrì kompletne liste kandidata, nego samo ime stranke i u zagradi ime nosioca strana~ke liste. Na bira~kim mestima treba da budu kompletni spiskovi, sve to da se objavi u dnevnoj {tampi i dostavi svakom glasa~u pojedina~no da bi mogao na bira~kom mestu da uzme kompletan materijal i drugo. To su veoma va`na pitawa, pa ako ih usaglasimo i ako se u praksi sprovedu na ovaj na~in, mnogo }e se olak{ati glasa~ima i bi}e jasnija situacija na strana~kom planu. Daqe, mi smatramo da nije dobro, pojavila su se takva mi{qewa ~ak uzimam izjave nekih vladinih zvani~nika, da se za pripadnike nacionalnih mawina postave ne{to izmeweni kriterijumi pa da se kod wih smawi broj, procenat glasova koji je dovoqan za zastupqenost u Narodnoj skup{tini. To bi bilo veoma opasno, jer pretpostavqam da se svi zalaèmo u principu za dràvu gra|ana i za princip jedan ~ovek jedan glas, pa ako bi se tu pravili takvi izuzeci bila bi velika gre{ka koja bi nama stvorila politi~ke probleme kasnije u delovawu skup{tinskih tela. Zatim, sva me|unarodna dokumenta koja se staraju o pravima nacionalnih mawina propisuju uslov od 8% zastupqenosti nacionalne mawine u stanovni{tvu dràve da bi ta nacionalna mawina ispuwavala odre|ene kriterijume za po{tovawe dodatnih politi~kih prava. U ovom slu~aju, nacionalne mawine koje ne mogu da obezbede 5% glasova ne mogu i ne moraju da imaju nacionalne stranke. Za{to da to budu nacionalne stranke, kada mogu biti gra|anske i druge. Takvi qudi i pristupaju drugim strankama, recimo, Srpska radikalna stranka ima Ma|are, Slovake, Rome, Buwevce i muslimane. Ima}emo kandidate iz wihovih redova na predstoje}im izborima.
605
Dakle, ovo nije mesto gde se postavqa to pitawe zastupqenosti pripadnika nacionalnih mawina. Nacionalne mawine koje imaju vi{e od 5% u populaciji mogu o~ekivati da budu predstavqene svojim strankama u parlamentarnom telu, ali to ne mora da se desi. Moè da se desi da nacionalna mawina koja ima 15 ili 16% svojih ~lanova u bira~kom telu ne dobije ni jedno mesto na ime u~e{}a u izborima svojih nacionalnih stranaka. To su sve spekulacije u koje ne bi trebalo da zalazi izborni zakon, ve} da se zasniva na jedinstvenim principima. Najva`nije je slede}e, {to smo ju~e raspravqali. Ne vredi i}i samo na savezne izbore. To je besmisleno. Moramo odràti u istom danu i savezne i republi~ke i lokalne, op{tinske izbore. Ako to ne uradimo, ne vrede nam savezni izbori, jer su savezni izbori samo za Ve}e gra|ana, gde moè da se promeni odnos snaga, a moè da ostane isti, ali u principu tu se ni{ta ne dobija, dok se ne odrè republi~ki izbori. Daqe, izbori moraju na svim nivoima da budu na istim principima. Ne mogu savezni izbori da budu proporcionalni, a republi~ki na ve}inskom principu. Ako se to desi, onda je najboqe da ne izlazimo na izbore. Lokalni izbori tako|e moraju biti na proporcionalnom principu. Srpska radikalna stranka je doìvela katastrofu na lokalnim izborima jer su bili po ve}inskom principu obavqeni. Dovoqan je jedan glas mawe, pa da nemamo nijedno mesto. Samo u dve op{tine smo dobili ve}inu odbornika, samo u dve op{tine vlast, zahvaquju}i takvom principu. Nemogu}e je to za jednu stranku. Zatim, po{to postoji ve}i broj stranaka, mawi je broj reìmskih stranaka i ako se opozicija ne udruùje na tim lokalnim izborima nema nikakvih {ansi. Svako udruìvawe zna~i odustajawe od dela sopstvenog programa za qubav onoga s kojim se udruùjemo, a do ju~e smo se razlikovali u ne~emu. Zna~i i te koalicije nisu neka povoqna stvar. Ako imamo ~isto proporcionalni izborni princip, onda te predizborne koalicije nisu zna~ajne i nisu potrebne. Potrebne su posle za one stranke koje u|u u skup{tinska tela kod formirawa vlada, pa }e se me|usobno sporazumevati da li ulaze ili ne ulaze u koaliciju. Daqe, Srpska radikalna stranka }e to ve} da uradi 31. maja, gospodin Glamo~anin }e podneti predlog amandmana u ime na{e strana~ke grupe, kojim bi se pro{irio amandman, odnosno predlog amandmana na Ustav koji podnosi Vlada. Vlada tamo traì da se ustavnim amandmanom izbori odrede do kraja godine, ali samo savezni izbori. Ako mi tim Saveznim ustavom ne obaveèmo saveznim amandmanom i republike na izbore do kraja godine, ja vam garantujem da se ti izbori ne}e odràti u tom roku. Dakle, taj amandman treba da sadrì i obavezu republika za zakazivawe lokalnih i republi~kih izbora. Moramo da imamo jedinstven izborni zakon, ako postoji Ustav Savezne Republike Jugoslavije, koji }e se odnositi na savezne nivoe vlasti i na republi~ke i lokalne. Posle se mogu na osnovu tog zakona doneti republi~ki zakoni. Jedna od te dve varijante je prihvatqiva. To je jedan jedinstveni savezni zakon ili savezni zakon kome }e biti podre|eni republi~ki zakoni. Bez toga ne vidim kako bi bilo mogu}e te izbore odràti.
606
Milan Paro{ki: Po{tovana gospodo, Vlada u svom izlagawu odnosno gospodin Konti} je rekao jednu zanimqivu re~enicu i ja bih po~eo od we. Ta re~enica je otprilike glasila ovako: Vlada nastoji da projektuje takvu dràvu da razli~iti nacionalni interesi itd. ne traè druga re{ewa odnosno druge dràve osim ove! Ta namera Vlade ponu|ena Okruglom stolu kao projekcija kompozicije nove dràvne uprave odnosno kao projekcija nove dràve demokratske je ono {to interesuje Narodnu stranku za ovim Okruglim stolom, naravno osim ova osnovna tri pitawa izbornog zakona, pristupa medijima i finansirawu stranaka. Naime, ukoliko dobijemo demokratske izbore, demokratske medije, demokratsko finansirawe stranaka, dobrom merom }emo ve} udariti temeqe toj novoj demokratskoj dràvi srpskog naroda. Pre nego {to generalno obrazloìm stavove iz ove konstatacije, moram da kaèm da Narodna stranka ve} ima konsenzus sa onim {to smo ~uli sa ove govornice od prethodna dva govornika. Ono {to je gospodin Jovi} rekao apsolutno podràvamo, jer se vidi, iz ju~era{we i dana{we rasprave, da nismo imali razlike ni kod jednog pitawa. Ono {to }u ja govoriti smatrajte da se nastavqa na ono {to je ve} gospodin Jovi} rekao, a molim i one koji budu obra|ivali materijal iz generalne rasprave da to tako konstatujemo. [to se ti~e rasprave koju je gospodin [e{eq ovde izlagao, a odnosi se na izborni metod i jedinstveni izborni zakon ili bar jedinstvena izborna na~ela i metode, tako|e smatrajte da smo u potpunom saglasju. Ono {to }u daqe govoriti ti~e se politike Narodne stranke vezane za druge momente. Nadam se da na taj na~in olak{avam tehniku usagla{avawa i dovo|ewa do deklaracije. Jedan je vaàn momenat koji moramo razjasniti, a polazi od Konti}eve re~enice koju sam citirao. Ne}e se desiti izbori u bezvazdu{nom prostoru. Izbori }e se desiti u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili, daj Boè, u ujediwenom srpskom kraqevstvu, odnosno srpskoj dràvi. Mi }emo danas doìveti u Londonu da se osporava postojawe pravnog kontinuiteta odnosno me|unarodno-pravnog kontinuiteta izme|u SFRJ i Savezne Republike Jugoslavije. Potreba da krstimo dràvu na na~in kako je to àbarski ustav uradio, u funkciji odràvawa kontinuiteta, ve} sutra ne}e biti vaè}a za ovim Okruglim stolom. Ono {to ~inimo da bismo projektovali jednu demokratsku dràvu srpskog naroda sa lojalnim nacionalnim mawinama ve} je sutra{wa potreba, jer je izrikom re~eno da }e biti osporen u Londonu status kontinuiteta. Prema tome, kada dajemo projekciju izbornih zakona i ovih stvari, moramo deklarisati i dràvu u kojoj }e se desiti ti izbori. Nadam se da }emo za Okruglim stolom deklarisati dràvu srpskog naroda, a Narodna stranka je doìvqava kao ujediweno srpsko kraqevstvo ili ujediwene srpske zemqe. Naime, ne}e biti da }e ova dràva mo}i da funkcioni{e posle izbora, a bez odgovaraju}ih zajedni~kih tela, bez odgovaraju}ih komunikacija, eventualnog priznavawa ukoliko ne ostvarimo jedinstvo sa Srpskom Republikom i Srpskom Krajinom.
607
Zna~i, kada nam se de{avaju izbori bilo bi dobro da budu usagla{eni bar jednim dopisom, izvodom iz deklaracije sa izborima koji treba da se dese u Srpskoj Republici odnosno u Srpskoj Krajini da bismo kod konstituisawa demokratske nacionalne dràve odnosno srpske skup{tine mogli komunicirati sa demokratskim srpskim skup{tinama u Srpskoj Republici, nekada{woj Srpskoj Republici Bosni i Hercegovini i Srpskoj Krajini. Zna~i, vrlo je va`no da se ovaj okrugli sto obrati ovim dvema nacionalnim dràvama srpskog naroda i da uspostavi odgovaraju}u komunikaciju o~ekuju}i i tamo demokratske izbore. [to se ti~e projekcije srpske dràve, moram da vas podsetim da je to po @enevskoj konvenciji, da mi imamo dràvu gra|ana, na silu je izbrisan srpski narod kao ustavotvoran i dràvotvoran narod po ideologiji komunizma, tj. dràva gra|ana koja treba da okon~a revoluciju jednim besklasnim anacionalnim dru{tvom i da se moramo vratiti na @enevsku konvenciju i konstituisati u izborima nacionalnu demokratsku dràvnost srpskog naroda. O ~emu se radi? Bi}u vrlo konkretan. Srbi se moraju pojaviti kao osnovni politi~ki subjekt. Osnovni politi~ki subjektivitet jednog naroda dokazuje se kroz demokratske izbore. Moraju se imati odgovaraju}i ugovori sa nacionalnim mawinama, a daj Boè i sa svim ovim politi~kim organizacijama. O ~emu se radi ilustrova}u na primeru {est-sedam op{tina u Ba~koj. Narodna stranka je Skup{tini Srbije dala predlog rezolucije po kojem u op{tinama gde su Srbi mawina mora vaìti ovaj princip koji je gospodin Jovi} citirao, a to je 50%:50%. Mi smo doìveli da danas po ovom izbornom sistemu u kojem smo mi u~estvovali i i{li na izbore imamo sen}ansku op{tinu gde ima 16% do 20% Srba, a bez ijednog predstavnika u Op{tini. U Adi nema ni jednog nacionalnog predstavnika. U Kawiì je to prisutno na sli~an na~in. Dobili smo ~iste nacionalne sredine u politi~kom smislu. Ono {to nismo prihvatili za Republiku ili za federaciju kao metod, obezbedili smo op{tinama i dobili smo, hteli mi to ili ne, ~iste sredine odnosno neko je politi~ki ve} iselio Srbe. Ta rezolucija koja je nu|ena srpskoj Skup{tini uo~i dono{ewa zakona o lokalnoj samoupravi morala bi biti tema koju treba da razmatra Okrugli sto. O ~emu se radi? Ako garantujem ravnopravnost nacionalnim mawinama, da li sa cenzusom od 5% ili bez cenzusa, napravio bih malu digresiju: mi smo za cenzus od dva poslanika. Stranka koja moè da dobije glasove i ima dva poslanika u parlamentu, treba da u|e u parlament. Bio bih vrlo slikovit. Gospodin [e{eq je i poslanik jedini svoje stranke u srpskoj Skup{tini i ima dovoqan u~inak u toj skup{tini da ukoliko treba 5% nikada vi{e ne bi mogao da u|e u srpsku Skup{tinu. To zna~i da i sa dva poslanika moè da se pravi dobar politi~ki posao i da se konstruktivno u~estvuje. Moram da vam kaèm da jedan poslanik moè, po sada{wem poslovniku Skup{tine, da da zakon. Ako su dva poslanika cenzus, to je iz prostog razloga {to i ta dva poslanika mogu da daju dovoqno zakona, dovoqno inicijativa i da ~ak ulaze u koaliciju za vladu.
608
Nisam èleo da te u lo{em spomenem obra}am se Vojislavu [e{equ. Ima{ 33 poslanika u Saveznoj skup{tini i ima{ mawi u~inak, ali nisam hteo da ti pravim obra~un. Ho}u da ti kaèm da je pravi cenzus dva poslanika. Prema tome, na taj na~in dajemo {ansu ve}ini nacionalnih mawina da stignu do parlamenta. Nije cenzus u ciframa i ne izaziva podozrewe kroz procente ve} je personalizovan, {to zna~i da moè da se desi da ako se iz nacionalnih mawina pojavquje dobra politi~ka li~nost da iza|e i iznad te cifre od dva poslanika ~iwenicom da je to li~nost koja }e se na}i recimo u Srpskoj radikalnoj stranci, ukoliko je dobar Albanac, pretpostavqam da }e [e{eq takve nominovati. Sada bih se vratio na temu. [to se ti~e zakona o bira~kim spiskovima, nadamo se da }emo do}i do pravih postulata. Na bira~ke spiskove mogu i}i samo gra|ani Republike Srbije i gra|ani Republike Crne Gore jer su wihovi zakoni o dràvqanstvu primarni. Diskontinuitet izme|u SFRJ i SRJ ne dozvoqava da uzimamo Zakon o dràvqanstvu SFRJ kao osnovu za regulisawe dràvqanstva u novoj Jugoslaviji, odnosno u ovoj dràvi za koju izbore pripremamo. Zna~i, ono {to dozvoqavaju republi~ki Zakon o dràvqanstvu i Zakon Crne Gore o dràvqanstvu mora biti osnov za utvr|ivawe bira~kih spiskova. To zna~i da se ti bira~ki spiskovi moraju i{~istiti i barem mesec dana pre izbora obelodaniti na svakom izbornom mestu za taj deo bira~a, da bi qudi koji nemaju dràvqanstvo mogli da reguli{u to pred organima u op{tinama, odnosno izbornim jedinicama. To je jedini na~in da kona~no dobijemo izborne spiskove, jer la`ni popisi stanovni{tva, la`na dràvqanstva koja su davana ne daju nam mogu}nost da imamo ~iste izborne liste i da ne sumwamo u te izborne liste. Zna~i, mesec dana pre mora biti re{eno i deklarisano od lokalnih sudova, ali na osnovu dràvnih evidencija, dràvnog zakonodavstva ko je na bira~kom spisku, ko ima dràvqanstvo i to automatski otklawa sve dileme koliko }e [iptara iza}i na izbore, a koliko ostalih itd. To je onda stvar dràve i to moète pred me|unarodnom javno{}u deklarisati. To moète svakoj komisiji KEBS-a predstaviti i to je ~ist ra~un. [to se ti~e 2 miliona Srba u inostranstvu, Narodna stranka zastupa stav da Srbi iz inostranstva imaju prava da u~estvuju na izborima i to se izrikom mora re}i u izbornom zakonu. To su gra|ani koji su davali kojekakve doprinose za razvoj Srbije, ne znaju}i gde im odlazi novac. To su gra|ani koji danas robijaju za srpske nacionalne interese svom du{om, to su oni koji donose lekove i to su oni koji }e sutra do}i sa kapitalom da pokrenu nekakav wu dil u ovoj dràvi. Ako su to gra|ani Srbije, a jesu, mislim da 2 miliona Srba imaju pravo da u~estvuju na izborima. Naravno, ostaje za Okrugli sto daqe da raspravimo koje su wihove obaveze, recimo sa 5 posto da participiraju u integraciji srpskih dràva, jer Nemci pla}aju 7,5 posto poreza za ujediwewe Nema~ke. Ako im dajemo gra|anska prava, moraju uìvati gra|anska prava, dajmo ne{to i od obaveza da bismo taj proces integracije srpskih dràva kroz demokratski proces i uspostavqawe demokratskog ujediwenog srpskog kraqevstva dobili re{ewe.
609
Mi smo i za referendum, zna~i, da donesemo u izbornom zakonu i odluku o referendumu po ~lanu 2. Ustava Republike Srbije, gde }emo se izjasniti {ta su zastava, grb i himna nove ili Savezne Republike Jugoslavije ili ujediwenog srpskog kraqevstva i oko toga da li nam je dru{tveno ure|ewe u perspektivi republika ili monarhija. Molim, traìmo referendum da se sa tim referendumom u vreme izbora ide. Zna~i, monarhija ili republika, grb, zastava i himna na referendum jedinstvene dràve. Samo jo{ jedna konstatacija. Mislim da moramo barem na neki na~in uspostaviti komunikaciju sa Savetom krune odnosno Krunskim ve}em i logi~no je da ovaj Okrugli sto dobije i nekakvu podr{ku ovih nacionalnih institucija. Hvala. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica sa mesta). Imam repliku, jer me je napao. Predsedavaju}i Mom~ilo Gruba~: Nije napao, ~ak suprotno, hvalio Vas je. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica sa mesta). Imam pravo na repliku po Poslovniku. Hteo bih da skrenem pa`wu gospodinu Paro{kom, koji me je neprekidno prozivao, i ovog puta mislim da je dobro da mu se skrene pa`wa da se parlamentarna demokratija razvija u civilizovanom svetu ve} vi{e od 200 godina i za tih 200 godina se razvila i politi~ko-pravna teorija i razvili su se neki principi, do{lo se do nekih iskustava. Da bi se sve to saznalo, treba malo sesti i ~itati kwige, ~itati, ~itati, ~itati, a kada bi se te kwige tako i{~itale, onda se ne bi govorile neke stvari, a ja ne bih te stvari hteo da okvalifikujem. Pao mi je na pamet jedan izraz, malo je ru`niji, a po{to sam se sam jutros zalagao da ne upotrebqavamo ru`ne re~i, ne}u ga sada iskoristiti. Ta parlamentarna demokratija je do{la do nekih iskustava kako taj cenzus na proporcionalnim izborima ustanoviti. To se otprilike kre}e izme|u 3 i 5 procenata. Zapadna Nema~ka ima 5 procenata, zato da bi {to mawe bilo stranaka u parlamentarnom telu, a ovo za {ta se zalaè gospodin Paro{ki, to do maksimuma pove}ava broj stranaka. Korisno je da je stranaka mawe, gospodine Paro{ki, do toga je do{la politi~ko-pravna teorija. Na àlost, ja ne o~ekujem od Vas da date neki novi doprinos toj politi~ko-pravnoj teoriji, pa da oborite sve ono do ~ega je ona ve} do{la i da iznesete dokaze koji bi govorili u prilog onom suprotnom. Ono zbog ~ega sam smatrao da je korisno da se javim za re~, da apelujem da se ne pro{iruje tematika rasprave. Traìmo minimum zajedni~kog, ono {to nam je svima potrebno, oko ~ega se moèmo dogovoriti. Ako nam po~nete sa zalagawima za monarhiju i razne druge gluposti, zaista da se odmah razi|emo ili da vam odmah dovedemo na{eg princa Dolgorukog Uqanova, pa da vidimo koji vi{e ima zasluga i koji vi{e odgovara srpskom prestolu, da li on ili ovaj va{ unere|eni Aleksandar.
610
(@agor u sali, grupna diskusija). Ako gospodin nema stav stranke, onda ne treba da se javqa. Zna~i, sve stranke iznose svoje stanovi{te, a mene gospodin proziva 10 puta. Milan Paro{ki: Ne polemi{em, dajem obja{wewe, po{to postoje kwige koje sam pro~itao. Moram da upoznam Okrugli sto da je demokratija u Italiji jedna od autoritativnih demokratija za razliku od nema~ke demokratije. Ako Gen{er iska~e po frojdovskom metodu kao dobar primer, u Italiji postoji nekoliko hiqada stranaka. Imamo lokalne organe vlasti i moè da se desi da u jednoj op{tini postoje interesne grupe koje ho}e samo na op{tinskom nivou da se politi~ki organizuju kao u Italiji i to je demokratija. Stvar je celog ure|enog sistema da takvi ne mogu da vrqaju, odnosno zagade politi~ki prostor na vi{em nivou. Ako u Italiji, u italijanskoj demokratiji postoje hiqade stranaka, a u parlamentu se nalazi desetak, gospodin koji je ovde poku{ao da odbaci ono {to sam ja rekao, zalagao se za 30, a u Parlamentu Italije ima mawe. Zna~i, pravi primer je italijanska demokratija i zato moraju da postoje uslovi da stranke sa dva poslanika, a moglo je da se govori o tri i o pet, ali dva zna~i barem 2 posto glasova. Sigurno u toj matematici je 2 posto glasova. Predsedavaju}i Mom~ilo Gruba~: Kolega Paro{ki, to su sad ve} ekspertska obja{wewa. Milan Paro{ki: Izgleda da su nu`na, jer neko ne poznaje tematiku i demokratsku praksu, odli~no sara|uje u izborima sa Dràvnom bezbedno{}u i obezbedi da neko spadne ispod 5 posto sa listom socijalista. Milomir Babi}: Dame i gospodo, ja }u poku{ati da u {to kra}im crtama kaèm ono {to smatram da je zna~ajno za ove predstoje}e vanredne izbore i za izbore uop{te. Pre svega, moram da kaèm da izbori, u stvari, treba da omogu}e jedan normalan na~in kako birawa odre|enih politi~kih qudi, u okviru odre|enih politi~kih stranaka, tako i mogu}nost za jedan normalan silazak sa vlasti, ukoliko se politi~ka stranka ili politi~ke stranke koje su dobile izbore ili dobila izbore ne drì predizbornog programa i programa na kome je dobila izbore i o~igledno, dràva kojom rukovodi ne ide u èqenom pravcu koji je predizborna kampawa predvi|ala. Da bi se to ostvarilo, ja smatram da je potrebno u~initi nekoliko stvari dosta je ve} pomenuto, ali }u ja re}i na{ stav vezan za to pitawe. Pre svega, smatram da izbori treba da se odrè na svim nivoima, da treba da budu proporcionalni. Da li }e minimum ulaska biti 5 ili 3%, mi iako kao mala stranka ne èlimo o tome da govorimo, smatramo da i sa 5% imamo {anse. Ako ne uspemo, zna~i da to nije krivica qudi koji su donosili zakone, nego na{a slaba politi~ka aktivnost. Ali ne bih podrào onaj stav koji je izrekao, ~ini mi se, gospodin [e{eq da, ako je vi{e stranaka u parlamentu, je teè se dogovarati i da je vlast slabija, da mawe funkcioni{e i ostale primedbe koje su tu date. Mislim da to ne stoji.
611
Mislim da treba, da bi se to sprovelo kako vaqa, uraditi i u okviru ovih zakona koji su pomenuti i koji }e se doneti, nekoliko stvari. To su: ta~no evidentirati i, ako treba izvr{iti, reviziju i preregistraciju politi~kih stranaka, a to zna~i postojawe i delovawe politi~kih stranaka; re{iti pitawe finansirawa politi~kih stranaka i napraviti kriterij koje politi~ke stranke finansirati i na koji na~in, da li samo u predizbornoj kampawi, da li politi~ke stranke na osnovu kriterija, bilo koliko oni imaju poslanika ili neki drugi kriterij o kojima se ovaj Okrugli sto dogovori da se te politi~ke stranke finansiraju. Pitawe Zakona o informisawu i pitawe pristupa medijima mislim da tu treba dati jedan odgovor, odgovor pre svega od strane Republi~ke i od strane Savezne vlade koji treba da ima slede}i sadràj, a to je: ko moè, s obzirom da je Savezna vlada sazvala ovaj okrugli sto, da ima uticaj na, recimo, Televiziju Srbije da ona omogu}i ravnopravni pristup svim strankama koje su ukqu~ene u politi~ki ìvot Srbije? Da li to moè Savezna vlada i da li to moè republi~ka vlada? Mislim da na to pitawe moramo da imamo odgovore, jer mi moèmo ovde da se dogovorimo, da se sve to napi{e, ali mo`da }e sutra neko re}i: gospodo, znate, Vlada Srbije je vlasnik Televizije Srbije sa 51% akcija i ona ne}e sprovesti ono {to smo se dogovorili na saveznom Okruglom stolu. To pitawe treba eliminisati i postaviti ga na svoje mesto kako }e dati vaqane rezultate. Slede}e za {ta se zalaèmo, to je ustavotvorna skup{tina, iz razloga koji sam delom jutros pomenuo, iz razloga koji su delom pomenuli gospoda iz DEPOS-a. Re}i }u jo{ nekoliko razloga za koje smatram da su zna~ajni. Mi moramo kroz Ustav ta~no re}i na{em narodu i celom svetu da smo mi napravili jednu dràvu koja ima sve norme i sve odlike jedne savremene i moderne dràve. O~igledno da sada{wi Ustav i dosada{wi ustavi to ne pruàju. Da to pruàju, ne bismo imali potrebe ni za ovim Okruglim stolom. Mislim da }e oni dati odgovor na mnoga pitawa koja su sporna, od na~ina ujediwewa dve srpske dràve, odnosno srpske i crnogorske dràve, dve dràve koje su po prirodi stvari, kada nisu zvani~no bile ujediwene, ta dva naroda su bila upu}ena jedni na druge, sara|ivali, pomagali se i u zlu i u dobru. Mislim da nema potrebe da jedna politi~ka grupacija, odnosno komunisti~ka grupacija napravi ustav, da ga nametne ostalom narodu i da svi mi moramo to da prihvatimo i kada pro|e odre|eno vreme da se ispostavi da nije bilo dobro i da se sva|amo sa onima sa kojima ne bismo nikada imali potrebe ni razloga da se posva|amo. Treba re{iti duìnu i na~in trajawa predizborne kampawe. Mislim da ih treba re{iti kroz zakone. Zakon o bira~kim spiskovima, sloìo bih se sa onim {to je rekao gospodin [e{eq, da se ta~no identifikuje o kojoj se stranci radi kako ne bi do{lo do gre{aka koje su se javqale, dozvoliti povratak politi~kim emigrantima. Pitawe za{to izbori do kraja godine i uop{te pitawe za{to mi toliko uvek sa ne~im ùrimo, za{to sve radimo na brzinu, za{to na brzinu pravimo dràvu, za{to na brzinu pravimo Okrugli sto, za{to na brzinu pravimo Ustav, za{to uop{te sve na brzinu raditi? Za{to je predloèn takav amandman da se izbori moraju odràti do kraja godine?
612
Ja mo`da imam za to razumevawa zbog pritiska Me|unarodne zajednice, ali mislim da nema potrebe tako raditi. Mislim da trebamo napraviti takvu mogu}nost sebi da moèmo da radimo u normalnim uslovima i da stvorimo normalne uslove za gra|ane da biraju na normalan na~in svoje predstavnike i da na normalan na~in izraàvaju svoju politi~ku i ekonomsku voqu u telima kao {to su Skup{tina i ostali organi koji se na osnovu toga formiraju. Mislim da ovo {to sam do sada rekao da je to uglavnom ono za {ta se Seqa~ka stranka zalaè ali bih dodao jo{ nekoliko stvari. Mislim da se u praksi zaista mora napraviti dosta pomaka da bi politi~ke stranke imale normalne uslove za ìvot. Ja }u vam re}i samo na jednom primeru Seqa~ke stranke, kada je u pitawu sredstvo informisawa kako se otprilike to doga|a i iz toga se moè napraviti zakqu~ak {ta se tu moè ispraviti. Na primer, mi smo u Timo~koj krajini imali niz tribina. Imali smo pune sale, da li zauzimaju 300 ili 500 qudi, da li 400, to nije bitno ali Televizija nam je odgovorila da ti skupovi nisu za wih interesantni. Istovremeno, gospodin [kundri} je drào tribinu, bilo je prisutno 30 qudi i tamo je Televizija bila prisutna. Mislim da ako tako tretiramo politi~ke stranke, bez obzira o kojima se radi, mislim da ne moèmo govoriti o jednakim uslovima za ìvot i rad politi~kih stranaka. Slede}a stvar koju bih ovde istakao i za koju mislim da je vrlo va`na, to su prostori za delovawe tih politi~kih stranaka. Mislim da mi zaista nismo neskromni u traèwu uslova za te prostore i za te prostorije. Vrlo ih te{ko dobijamo. Zna~i, mi treba da se sastajemo na ulici i u hotelskim salonima. Ispa{}e da }e po uskoro done{enom zakonu, da }emo mo`da u nekom slu~aju ispasti i prestupnici, da nas jednostavno neko moè maltene pohapsiti. Mislim da to nije veliki izdatak za dràvu, a bez obzira i da jeste, moè nam se iza}i u susret, svim strankama. Kod nekih je to ve}i, a kod nekih mawi problem. Da dobijemo prostorije i da moèmo da radimo u normalnim uslovima. Kako }emo pro}i na izborima, to je na{a stvar i odraz na{eg politi~kog znawa, na{eg politi~kog ume}a. Na kraju, ào mi je {to gospodin [e{eq nije prisutan, nisam hteo da se javim za repliku. On je danas izgovorio ne{to {to zaista ne li~i da se ~uje u ovom Domu, uop{te ne li~i da se ~uje u ovoj dràvi. To je wegovo razmi{qawe o nekim doga|ajima vezanim za princa Aleksandra Kara|or|evi}a. Mislim da je to ispod svakog nivoa jednog gra|anina Srbije, jednog politi~kog vo|e. Ako znamo da su preci tog princa Aleksandra Kara|or|evi}a, bez obzira da li se mi zalagali za monarhiju, da li se zalagali za republiku, ako znamo da su oni u~inili mnogo za ovu dràvu, od Kara|or|a, kraqa Petra, kraqa Aleksandra i ostalih, ako im odajemo nu`no priznawe, podièmo spomenike i ostalo, govoriti tako o wihovim potomcima, mislim da je to zaista ispod svakog politi~kog i qudskog nivoa i mislim da to zaista nema smisla. Mislim da, ako èlimo da nekoga politi~ki omalovaàvamo, to moè da se u~ini na jedan pristojan na~in, a ne da se ~ini na jedan na~in zaista nedostojan ~oveka i nedostojan gra|anina, a pogotovo nedostojan po613
tomaka porodice Kara|or|evi}, koji su za kraj odakle poti~e gospodin [e{eq u~inili mnogo. Oni su omogu}ili tom kraju da ìvi u Jugoslaviji, da ìvi zajedno sa srpskim narodom, me|utim, oni su to svojom krivicom, opredequju}i se za Tita i partiju do{li do ovoga do ~ega smo danas do{li, a Kara|or|evi}e su proglasili za zlikovce, za izdajnike i mislim da nije red da se tako o tim qudima govori. Hvala lepo! Dr Vojislav [e{eq: Ne}u govoriti ni tri minuta, ali moram da se javim za re~ jer sam prozvan u izlagawu gospodina Babi}a. Gospodin Babi} je, tom prilikom, {irio tematiku dana{we rasprave, stavqao se u odbranu izvesne li~nosti koja ovde nije napadnuta, nije uvre|ena, nije oklevetana, samo je re~eno ne{to {to je istina da se ta li~nost na javnom mestu uneredila. Ali, onaj ko ustaje u odbranu bilo koje li~nosti izno{ewem ne~ega {to toj li~nosti ne odgovara treba prethodno da ima u vidu da za sve vaè isti kriterijumi. Ovde je bila uvreda, kleveta i prema pojedinim poslanicima, na primer, prema poslanicima Socijalisti~ke partije bilo je uvreda, da su omladinci ovakvi i onakvi, bilo je nipoda{tavawa, pa uvreda partijskih struktura, rukovodilaca itd. Dakle, ako se iskqu~uje ne{to {to je nepovoqno, ne{to {to dovodi u nepovoqnu poziciju li~nost onda to treba da vaì za sve, a ne samo za izvesnog princa koji se smatra prestolonaslednikom. Gospodo, malo sam prelistao nacrte izbornog zakona koji je predloìla ekspertska grupa. Veoma sam zadovoqan jednim ~lanom, onim u kome pi{e da }e svi kandidati prethodno morati da idu na lekarski pregled. Na tom lekarskom pregledu li{i}emo se svih monarhista, jer ne verujem da normalan ~ovek, psihijatrijski zdrav ~ovek moè da bude iskreni monarhista, pa }emo tako i to pitawe re{iti da vi{e ne raspravqamo ni o Kara|or|evi}ima. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Gospodine predsedavaju}i, molim za repliku. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: I ovo je replika. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta) Paro{kog nisam pomiwao. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Ne}ete dobiti re~, niste Vi pomenuti. (Obra}a se Milanu Paro{kom). Kao {to sam rekao, Vi niste pomenuti, a monarhist je ~itava kategorija. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Predsedavaju}i mora da uvaì ovo. Ja sam ~lan tog politi~kog saveta. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: U tom svojstvu niste pomenuti. Molim vas da se drìte reda, kao i svi ostali. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta) Pomenuto je ne{to {to nije predmet razgovora, pa u vezi s tim èlim da kaèm, da repliciram. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Na svaku re~ se moè reagovati. Re~ ne}ete dobiti. (Obra}a se Milanu Paro{kom). Neboj{a Popov: (Upadica s mesta). Za{to pravite incidente? (Obra}a se Milanu Paro{kom).
614
Predrag Bulatovi}: Nemam klasi~nu repliku na diskusiju predstavnika Narodne stranke. Ovaj deo Okruglog stola sam shvatio kao izlagawe stanovi{ta svake politi~ke stranke koja u~estvuje u radu Okruglog stola oko pitawa koja se ti~u materije. Samo sam saop{tio stavove na{e partije. Iza{ao sam na govornicu samo da bih ponovio jednu stvar. Demokratska partija socijalista, a mislim da nema razloga da unapred jedni druge diskvalifikujemo, obavezuje se pred ovim Okruglim stolom da sve ono {to se ti~e stvarawa pretpostavki za demokratske izbore na saveznom nivou realizova}e u skladu sa Poslovnikom. Gospodin [o} je unapred tvrdio da to Demokratska partija socijalista ne}e da ~ini. Drugo, ovde je bezbroj pitawa koja se za 10 minuta rasprave ne mogu razraditi. Prisutno je pitawe zakona o izboru poslanika u Ve}e republika i ono dva dana optere}uje ovaj skup. Mislim da ve}ina u~esnika nije uspela da dosegne su{tinu toga. Mi smo spremni da, ako to pitawe bude na dnevnom redu ovog Okruglog stola, kao i re{ewa data u Crnoj Gori i Srbiji da raspravqamo i da analiziramo su{tinu tog zakona i da se eventualno dogovorimo da razgovaramo o novim re{ewima. Demokratska partija socijalista je otvorena i spremna za realizaciju svih dogovora koje postignemo argumentima i ovde u okviru rasprave na Okruglom stolu. Hvala. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Zahvaqujem se. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Molim za repliku! Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Ja Vam nisam dao re~ i ne}u Vam je dati, jer je kategorijalni sud izre~en o monarhistima a ne o Vama. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Ja }u Vas da optuìm kao te{kog komunistu, koji dozvoqava sebi da na takav na~in predsedava ovom skupu. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Moète re}i {to god ho}ete, ja se drìm usvojenog Poslovnika. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Ne dozvoqavam vre|awe krune. Ovo je ozbiqna ku}a i ne moè [e{eq da brbqa {ta ho}e, a vi da budete na wegovoj strani. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Ja se samo drìm Poslovnika. Milan Paro{ki: (Govornik govori u afektu i stoga nerazumqivo). Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Ovim ste zasluìli da budete udaqeni sa skupa. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Traìo sam repliku, ne daje mi se pravo na repliku i jo{ treba da budem udaqen sa skupa! Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Ima pravila kako se daje re~ za repliku. Pravila za to da Vi replicirate nisu ispuwena. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Govorilo se o ku}i Kara|or|evi}a, ja sam ~lan tog saveta. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: U tom svojstvu niste pomenuti. Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Ali, ta ku}a jeste pomenuta. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Kr{ite pravilo! Milan Paro{ki: (Upadica s mesta). Kako pravilo? Vi utvr|ujete ograni~avaju}e pravilo.
615
Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Dajem re~ gospodinu Azaru Zuqiu. Milan Paro{ki: Upozoravam predsedavaju}eg da kr{i Poslovnik maksimalno. Poslovnik podrazumeva pravo na repliku kada je pomenut odre|eni predmet teme u razgovoru ili ime ~oveka. Vi ste se do kraja solidarisali sa krajwim klevetnikom, gospodinom [e{eqem, koji sebi dozvoqava da u zagreba~kom Globusu, usta{kom glasilu, da intervju u kojem }e koristiti ru`ne re~i, maksimalno ru`ne re~i i sara|ivati sa usta{kim {ovinistima, koqa~ima po pitawu statusa ku}e Kara|or|evi}a i u isto vreme istim re~ima, unere|enim re~ima blatiti ovaj Okrugli sto. Ovo nije Globus. Ovo je srpski Okrugli sto u domu koji je gradio Aleksandar Kara|or|evi}, deda ~oveka koga ovaj gospodin blati. Molim Vas, budite bar dostojni doma u kome sedimo. [e{equ, mani se tih pri~a i takvih bezobrazluka! Mora}emo ozbiqno da razgovaramo! ^lan sam Politi~kog saveta krune. Ne mogu dozvoliti ovakvo pona{awe i fizi~ki }emo se obra~unati. A Vi, predsedavaju}i, manite se komunisti~kih fazona! Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Konstatujem da ste uzurpirali re~. Dajem re~ gospodinu Azaru Zuqiu. Da}u mogu}nost da replicirate, ali Vas molim da damo re~ ~oveku koji prvi put uzima re~ u ovoj debati. Milomir Babi}: U svom govoru nisam imao nameru da izazovem ni~iju repliku. Rekao sam samo da je ispod svakog dostojanstva za dràvu Srbiju, za ovaj dom u kome se nalazimo, za politi~ki ìvot Srbije ispod svakog dostojanstva da se o potomstvu porodice Kara|or|evi} govori na na~in kako je to danas i vi{e puta govorio gospodin [e{eq. [to se ti~e zalagawa za monarhiju, to je neko drugo pitawe. Ja se danas za monarhiju u svom izlagawu uop{te nisam zalagao. Me|utim, ta monarhija da je samo deo onoga {to je imala u vidu da je ura|eno, to je jedan mali deli}, a to je pitawe Kosova, kako je ona htela da ga re{i, pitawe srpskog naroda u okviru Jugoslavije, mi bi danas bili sre}na zemqa. Ali, ujedno biste bili i Vi, gospodine [e{eq, tamo gde ste ro|eni, gde ste ìveli i ne biste morali da pobegnete u Srbiju, jer je ta Kara|or|evi}eva vlast stvorila uslove da i vi ìvite u toj dràvi. Me|utim, va{e kom{ije, prijateqi, pa i Vi sami ste u{li u Savez komunista, Savez komunista koji je blatio Kara|or|evi}e i wihove vojskovo|e koji su vas oslobodili od Austrougarske i wihove vlasti. [to se ti~e samog zalagawa za monarhiju i Va{e re~i da samo budala moè da se zalaè za monarhiju i jo{ nekih Va{ih sagovornika koji smatraju da je to korak unazad, mislim da apsolutno nije ta~no. Ako su nazadne zemqe i ako }emo, kako mnogi kaù, propasti u monarhisti~kom sistemu, ako su propale [panija, Engleska, Holandija, Danska, [vedska, neka propadnemo na takav na~in i mi. Hvala lepo. Neboj{a Popov: (Upadica sa mesta). [ta to zna~i ako neko insistira da mi ostali to moramo da trpimo? Dr Vojislav [e{eq: Molim gospodina Popova, on ne moè sam sebi re~ da da, i ne moè sa mesta da govori.
616
Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Ja sam uputio apel da se ne koristi pravo na repliku, ali ako se insistira u Poslovniku, ja nemam osnova da zabranim. Dr Vojislav [e{eq: Prvo, jutros smo se dogovorili da izlaèmo strana~ka opredeqewa i strana~ko mi{qewe o predmetu rada Okruglog stola i dogovorili smo se da izbegavamo da govorimo o bilo ~emu {to nas moè odvu}i od te teme. Ko je nametnuo pitawe monarhije? Ja nisam, ali ako je to pitawe nametnuto, ja sam rekao svoje mi{qewe. S druge strane, posle ovog istupa Paro{kog, koji samo pokazuje da sam bio apsolutno u pravu da nijedan monarhista ne moè pro}i lekarsku komisiju, psihijatrijski konzilijum i wegove tvrdwe o intervjuu u nekom usta{kom listu, a to je opozicioni list u Hrvatskoj, to usput kaèm, a princ Aleksandar je vi{e hrvatski prestolonaslednik, nego na{ srpski, vi{e je uradio za wih i prvo se kod wih afirmisao, a posle se po~eo pojavqivati u Srbiji, vode}i antisrpsku politiku. [to se ti~e wegovog oca, zna se, on je glavni krivac {to su komunisti pobedili u Drugom svetskom ratu, jer je 1944. godine pozvao ~etnike Draè Mihajlovi}a da pre|u Titu i partizanima. Posle toga, monarhija je sama po sebi kompromitovana. Ukoliko budete daqe insistirali na tome, o monarhiji imamo da kaèmo mnogo toga, ali monarhija ne moè sa demokratijom. Tamo gde je ostala, ostala je sa kompromisima, a nijednom demokrati kroz istoriju nikada nije palo na pamet da uvodi monarhiju. Tamo gde demokratske snage nisu bile dovoqno jake da je potpuno ukinu, tamo je ostala, pa su se smewivale wene ingerencije, do{av{i do toga a Englezi ve} godinama razmi{qaju da ukinu monarhiju zbog stalnih skandala koji se prave oko kraqevske ku}e. Ako }emo mi jednoga koji jo{ nije ni postao kraq, a ve} pravi skandale, i pona{a se kao debil, uneredi se na javnom mestu pred qudima, pa ga kupaju itd., ako }emo mi wega pozivati kao ozbiqnog politi~kog faktora molim vas, on je u~inio i krivi~no delo. On je formirao i Krunski savet i Politi~ki savet krune, a na to nema pravo, jer nije krunisana glava. To je krivi~no delo. To ne samo da nisu registrovana tela, nego to je vo|ewe ilegalne politi~ke delatnosti i ugroàvawe ustavnog poretka nelegalnim metodama. On je formirao paralelne dràvne organe, na {ta nema pravo. Oni koji su ~lanovi tog tela, tako|e su po~inili krivi~no delo. Na àlost, mi nemamo ozbiqnu dràvu koja bi ga ve} stavila pred lice pravde zbog toga. Neboj{a Popov: (Upadica sa mesta) Ovo je privatna zloupotreba jednog skupa, koji se snima i upravo }e to biti poenta u nekim TV emisijama, koje }e radio i TV stanice prenositi i zloupotrebqavati. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Ja vas molim da ovu vrstu razgovora u kuloarima nastavite. Strahiwa Kastratovi}: (Govori s mesta) Ja sam traìo repliku, jer sam tu pomenut.
617
Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Gospodin [e{eq je pre Vas traìo re~, ali se ja izviwavam drugu Kastratovi}u jer ga nisam zapisao. Neboj{a Popov: (Govori s mesta) Nije traìo prvo [e{eq, ve} treba da pustite Kastratovi}a da replicira. Dr Vojislav [e{eq: Ja Vas molim da spre~ite gospodina Popova da protestuje svaki put kada ja iza|em na govornicu. Stra{no me dekoncentri{e i spre~ava da kaèm ono {to sam hteo. Neboj{a Popov: (Govori s mesta) Ja sam tebe {titio da ne ide{ u zatvor, da te izbavimo iz zatvora, kada su hteli da te uhapse. Strahiwa Kastratovi}: (Govori s mesta) Ne moète mi davati re~ posle izlaèwa 3,4 diskutanata. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Vi ste se javqali za re~, ja sam konstatovao da se javqate za u~e{}e u diskusiji. Niste signalizirali da je to replika. Strahiwa Kastratovi}: (Govori s mesta) Ja sam imao da odgovorim gospodinu Da~i}u. Na moju diskusiju vi ste dali {lagvort. (@agor u sali). Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Niste signalizirali na vreme. Strahiwa Kastratovi}: (Upadica) To je va{ propust. Dr Vojislav [e{eq: Ju~e smo najavili ovaj problem i on se u svoj svojoj sloènosti i teìni pojavio. Mi daqe ne moèmo da radimo dok ne razre{imo ovaj problem. Ta~no je da smo Poslovnikom predvideli postupak ako do|e do neusagla{enosti, da moè Vlada da iza|e sa nekom varijantom na Skup{tinu, ali postoji drugi problem. Skup{tina usvaja izborni zakon, u Skup{tini je ve}ina poslanika Socijalisti~ke partije, dominantna ve}ina, pa mogu sve zakone koji im padnu napamet tamo da usvoje. Dakle, ni to nije re{ewe, {ta }e nam i izbori? Zato predlaèm da poku{amo ne{to drugo. Do srede, kada planirate nastavak Okruglog stola, predstavnici Vlade Srbije, predstavnici Socijalisti~ke partije Srbije i dve politi~ke stranke koje su kategori~ki za proporcionalni sistem, da se sastanu i poku{aju to da usaglase. Ako to ne bude mogu}e, onda ne vidim svrhu Okruglog stola. Nijedna opoziciona stranka nije bila za ve}inski sistem, ni jedna jedina. Sve traè proporcionalni sistem, a to nije pitawe ve}ine ili mawine nego je jedan apsolutni stav opozicije, kvalifikovan ~iwenicom da je u Crnoj Gori ve} postignuto re{ewe. Tamo se dogovorila i vladaju}a stranka sa opozicionim za proporcionalni sistem, ~isti proporcionalni i za Crnu Goru kao jedinstvenu izbornu jedinicu. Zna~i, problem je samo u jednoj federalnoj jedinici, 50% je po federalnim principima, vladaju}e stranke u toj izbornoj jedinici, pa da vidimo te stvari. Ovde neko mora da popusti. [to se ti~e zalagawa za kombinovani izborni sistem mogu da kaèm da on ne sadrì prednosti jednog i drugog, nego je preuzeo samo mane jednog i drugog. Vidite sada {ta imamo u Saveznoj skup{tini. Imamo posla618
nike izabrane po dva izborna principa. Jednom poslaniku je izborna baza op{tina na primer Rakovica, a drugom poslaniku je izborna baza ~itava teritorija Republike Srbije. Oni nisu u ravnopravnom poloàju u Saveznoj skup{tini. Zatim, mnogo je opasnije kada umre poslanik ili podnese ostavku, ne daj boè ili vaqda }e neki umreti, {ta znamo. Ako je izabran na ve}inskom izbornom principu, onda se organizuju dopunski izbori za novog poslanika. Ako je na proporcionalnoj listi, automatski dolazi slede}i sa liste. Vidite, nije dobro sada, a {to se ti~e negativnih karakteristika, sadràne su i u jednom i drugom principu ostale su sve negativne karakteristike ve}inskog sistema. U izbornim jedinicama gde je taj kandidat izabran svi oni koji su glasali protiv kandidata ili druge kandidate, jednostavno nisu predstavqeni u Narodnoj skup{tini. Postoje negativne osobine i proporcionalnog sistema. (Predsedavaju}i zvonom opomiwe da je vreme isteklo) Ali koje su to negativne osobine? Samo to da se dovodi do situacije pojavqivawa mnogih politi~kih stranaka u Narodnu skup{tinu. To se ispravqa sa cenzusom od 5% i to je sve. Izvolite i na|ite neke druge nedostatke proporcionalnog sistema. Ve}inski je sa~uvan u demokratskim dràvama, konzervativnog tipa, u onima koje su se postepeno osloba|ale feudalnih stega, pa su iznalazile razne na~ine da aristokratija odnese prevagu, ili socijalni slojevi bliski aristokratiji. To se de{avalo u Francuskoj, gde je na pr. 100 bira~a u nekim arondismanima, kako se to zvalo, moglo da izabere jednog poslanika, a tamo gde su gra|anske sredine i radni~ka naseqa trebalo je 100 i vi{e hiqada za jednog poslanika. Dakle, uvek je iza ve}inskog sistema stajao neki princip nepravde i èqa za nepravdom, za dominacijom po svaku cenu. (Predsedavaju}i zvonom opomiwe da se prekine izlagawe). Uvek je proporcionalni princip bio ~isto demokratski i krajwe pravi~an. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Molim vas, sada smo na nivou proceduralne diskusije i vaì ograni~ewe iz Poslovnika na tri minuta. Ima re~ gospodin Kastratovi}. Strahiwa Kastratovi}: (Govori dok izlazi za govornicu). Ali ja isto tako ne}u ~uti zvonce kao i gospodin [e{eq. Zna~i, ili }e biti ve}inski ili proporcionalni. Ono {to je gospodin [e{eq ovde izgovorio jeste jedna nesporna ~iwenica da je od 22 stranke, koje se ovde nalaze, 21 prihvatila princip koji je u ovom ekspertnom zakonu ponu|en od strane Savezne vlade ne kao zakonski predlog nego kao tema rasprave i tema razmi{qawa. Da li taj podatak ne svedo~i dovoqno o tvrdoglavosti i, ako dozvolite da kaèm, osionosti vladaju}e stranke koja, uprkos toj ~iwenici, a dolaze}i na Okrugli sto sa namerom da kompromisno razre{i i demokratski razre{i pitawe izbora, ne ukazuje upravo na to da ona tvrdoglavo stoji na svojim po~etnim stavovima i na svaki na~in poku{ava da i ovaj Okrugli sto na izvestan na~in osujeti? Ako 21 stranka prihvata kao osnovno na~elo ovaj princip onda jugoslovenska javnost, srpska i crnogorska javnost mora da
619
zna da to upravo radi Socijalisti~ka stranka Srbije i ona mora da ponese, pred bira~ima i pred ovim na{im narodom, odre|enu odgovornost za sve ovo {to danas ~ini za Okruglim stolom. Ako to ve} imamo u vidu, onda se postavqa pitawe ~emu uop{te okrugli sto na nivou Republi~ke vlade kada ona nije spremna da podrì napor Savezne vlade da ovu stvar uradi na na~in na koji u ovom ~asu ~ini 21 partija. Recite ijedan argumenat koji bi ovo demantovao. [to se ti~e pitawa ovog zakona, nemamo ni{ta protiv da na slede}oj seansi, u sredu idu}e nedeqe, imamo i novi tekst zakona koji }e ekspertna grupa Republi~ke vlade ili republi~ke partije da ponudi, pa neka taj ko bude predsednik te radne grupe animira svojim tekstom ove koji su se ve} izjasnili da wima odgovara ovaj princip na kome se zasniva ovaj predlog Savezne vlade. Zbog toga i mislim da nemamo razloga da gospodinu te grupacije ne omogu}imo da da i svoje mi{qewe. Dr Vojislav [e{eq: Po{to se mi ne}emo sastajati do srede, na~eli smo kqu~no pitawe. Kad ovo pitawe apsolviramo, ako ga uspemo apsolvirati, mi }emo sve ostalo, pretpostavqam, prili~no lako da okon~amo. Strahiwa Kastratovi}: (Upadica s mesta) Ne}emo sa Televizijom. Dr Vojislav [e{eq: Tu }e se ve} na}i formulacija. Ovo je kqu~ svega. Ako ovo razre{imo i Televizija }e, ja mislim, biti regulisana kako treba, i {tampa i sve ostalo. Po{to se nekoliko dana ne}emo sastajati, ne bi bilo lo{e da jo{ ne{to probamo. Dva predstavnika Socijalisti~ke partije Srbije, dva predstavnika Vlade Srbije kao zastupnici jednog stanovi{ta i ja predlaèm dva predstavnika Srpskog pokreta obnove i dva predstavnika Demokratske stranke Srbije. Poku{ajte ukrstiti te argumente. Ako do ne~eg do|ete do|ete. Strahiwa Kastratovi}: (Upadica s mesta) Gospodine [e{equ, {to pravite diskriminaciju prema ostalim predlozima? Dr Vojislav [e{eq: Molim vas, to je moj predlog, to nije nikakva diskriminacija. Kakva je to diskriminacija? Molim vas, mi smo Poslovnikom predvideli mogu}nost formirawa radnih grupa. Ne mislite vaqda da }e biti radne grupe sa predstavnicima svih stranaka? Kakve su to radne grupe sa 20 ili 30 ~lanova? Radne grupe su sa ~etiri ili pet, najvi{e {est ~lanova, ako èlite da ne{to ozbiqno urade, ako ne èlite da opet drè plenarne sednice. Evo, ja predlaèm, ako Vi ne}ete, a mo`da }e pristati, da vidimo koja stranka evo Savez komunista, jedna desni~arska, jedna levi~arska ja sam predloìo Va{u stranku, a ako Vi ne}ete ne morate, moè neka druga. Strahiwa Kastratovi}: (Upadica s mesta) Mi smo u na~elu protiv toga. Dr Vojislav [e{eq: Pa dobro, ako ste u na~elu protiv toga, mo`da }e neko drugi pristati. U svakom slu~aju, tih nekoliko dana }e pro}i sasvim neplodno. Ako se poku{aju ukrstiti argumenti, mo`da }e predstavnici vladaju}e stranke i Vlade popustiti. Mo`da }e oni nas ubediti. Ja ne verujem da }e nas ubediti, jer nemaju argumenata, ali mo`da }e neko u nekoj teoriji, u nekim kwigama na}i ne{to {to do sada niko od nas nije izu~io, nije saznao, pa mo`da }e dokazati da je to wihovo sa teorijskog stanovi{ta pravilnije, ali ja ne verujem.
620
Ali, ako smo demokrate, unapred moramo i tu mogu}nost ostaviti, je li tako? Zaseda}ete nekoliko dana, podne}ete analize, podne}ete nam napismeno koje ste argumente vi izneli, koje su argumente oni izneli, a ako se niste usaglasili onda ve} imamo taj materijal. A, ovako ako budemo raspravqali ovo moè beskrajno trajati, pa }emo jo{ s nekim dosko~icama uskakati, pa }emo pomalo i skretati razume se, {to smo umorniji to smo skloniji da skre}emo raspravu sa merituma. Ako ovako uradimo sve }e nam biti jasno. Mo`da }emo u slede}u sredu zakqu~iti da nemamo vi{e kuda, da nemamo {ta da radimo, ali ajde da probamo to. Evo, Demokratska stranka Srbije i Savez komunista pokret za Jugoslaviju vaqda su isti. Ajde i to da vidimo! Zoran î~ak: (Upadica s mesta) Replika. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Dobro, nisam video. Ako moète da sa~ekate. Mirko Jovi}: Po{tovano Predsedni{tvo, dame i gospodo, ja mislim da je osnovni problem {to se ve}ina qudi ovde umorila i {to je zaboravila na po~etak ovog na{eg Okruglog stola. Mi smo do{li ovde da bi do 10. septembra re{ili sve ove probleme, a ne da bi ve~eras re{ili te probleme. Prema tome, ne vidim ni ja razlog da se na ovakav na~in izlazi za ovu govornicu i da se na neki na~in ugroàva rad ovog Okruglog stola. Mi smatramo da ovaj predlog u krajwoj liniji nije lo{. Ako prihvatamo sredu kao prvi slede}i sastanak Okruglog stola, zna~i, na{ predlog je da bude jedan predstavnik Vlade, dva predstavnika Socijalisti~ke partije, dva predstavnika Demokratske partije socijalista iz Crne Gore i ~etiri predstavnika opozicije. Mi smatramo da ovde postoje ~etiri grupe opozicije. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta) Nema potrebe iz Crne Gore po{to je to kod wih re{eno. Mirko Jovi}: Postoji jedna grupa koja se zove Gra|anski savez neka oni daju jednog predstavnika; druga grupa je DEPOS; tre}a grupa smo mi nacionalisti i ~etvrta grupa su levi~ari, odnosno komunisti. Dajte da napravimo jedan takav dogovor i da ovlastimo ta ~etiri predstavnika da pregovaraju. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta) [ta }e{ sa monarhistima? Mirko Jovi}: Mi smo i nacionalisti i monarhisti i fa{isti, po nekima ovde. Zna~i, tih devet qudi da razgovaraju i daju nekakav predlog za sredu, a da se ovlaste rukovodstva politi~kih stranaka, jer mi moramo biti iskreni mi nismo jo{ uop{te razgovarali izme|u sebe, ~ak ni opozicija sama izme|u sebe. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta) Dve godine ve} razgovaramo! Mirko Jovi}: Dobro, uozbiqila se malo politi~ka scena. Zna~i, predlaèm da pored ove radne grupe rukovodstva stranaka izme|u sebe razgovaraju, jer pazite, u roku od sedam dana }e se mnoge stvari desiti. Danas su predstavnike Srba iz Krajine i Bosne maltene izbacili sa Londonske konferencije, maltene fizi~ki se obra~unali sa wima.
621
Prema tome, u roku od ovih pet-{est dana mnoge }e se stvari promeniti i mo`da ne}e niko od nas imati ovako tvrde stavove koje ima danas i ve~eras. Mislim da treba prihvatiti ovaj predlog i ni{ta ne}emo izgubiti. I onaj prvi po~etni predlog Vlade da prvi sastanak bude u sredu, da se formira ova radna grupa od ovih devet predstavnika, a da zaduìmo rukovodstvo stranaka da sve u~ine, da budu maksimalno ozbiqni i da poku{aju da usaglase stavove, da popustimo svi pomalo pa da se na|emo negde. O~igledno je da smo svi krenuli sa maksimalnih pozicija. Kad je dao uvodno izlagawe, gospodin Konti} je rekao da }e ovo biti, zna~i, samo na~elna rasprava, a da }e se na osnovu toga posle praviti nekakav predlog. Prema tome, eto, mislim da treba malo amortizovati ovo i dati vremena do srede. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Zahvaqujem. Gospodin î~ak replika. Dr Vojislav [e{eq: (Upadica s mesta) Ja gospodina î~ka nisam spomenuo. Zoran î~ak: Ne, gospodin [e{eq je pomenuo moju stranku, a po formuli Paro{kog kako su poznati monarhisti, on ima pravo na repliku, to }emo sada pro{iriti, {alu na stranu, jedan predlog povodom sastava grupe koju je gospodin [e{eq pomenuo. Molim vas, odgovornost za usagla{avawe, ako prihvatimo radnu grupu koja bi i{la na me|ustrana~kom nivou izme|u dva plenuma to bi bila delimi~na, zna~i, ne od svih predstavnika, jer to nije racionalno, onda odgovornost moraju poneti one stranke koje su najvi{e konfrontirane u ovom sporu, tu nema boga. Prema tome, s jedne strane, Vlada Srbije i socijalisti, a s druge strane dve vode}e stranke iz DEPOS-a. Prema tome, mi moèmo voditi raspravu o tome ima li boga ili nema, ali ne moèmo voditi raspravu o tome ko je odgovoran pred narodom za usagla{avawe. Ja }u ponoviti. Pred narodom za usagla{avawe s jedne strane odgovorna je Socijalisti~ka partija sa svojom Vladom, ko ima ve}inu, a sa druge strane su odgovorne dve vode}e stranke iz DEPOS-a Demokratska stranka Srbije i SPO. Nemojte u taj spor uvla~iti nas koji u wemu nismo. Ne moè niko izbegavati da bude u sporu gde je zaista nosilac konflikta. Prema tome, ja podràvam to {to je re~eno da budu predstavqene ~etiri stranke paritetno. Gospodine Jovi}u, nema potrebe da mi budemo u wihovom sporu, a pred narodom }e oni snositi odgovornost {to se ne}e dogovoriti. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Re~ ima gospodin Kosovi}. Molim vas, imam spisak najavqenih govornika. Radoje Stojanovi}: (diskusija s mesta) Molim vas, èlim re~ jer je Demokratska stranka pomenuta dva puta. Prvi put od strane [e{eqa, a onda i od gospodina î~ka. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Da li vam je jasno da kada dignete ruku da ja ne znam da li traìte diskusiju ili repliku. Dr Vojislav [e{eq: (diskusija s mesta) Ve} povla~im kao da nisam rekao. Radoje Stojanovi}: Ja }u da ignori{em pomiwawe od [e{eqa, ali î~kovo pomiwawe ne mogu da ignori{em. Jasno, kao starog prijateqa mogu da ignori{em.
622
Ovde su stvari prili~no jasne. Ovde imamo 21 partiju, od kojih su 20 za proporcionalni sistem i jedna koja je protiv proporcionalnog sistema. Sada mi ho}emo da napravimo radnu grupu u koju treba da u|u predstavnici ovih 20 partija, da usagla{avaju stav sa ovom jednom partijom. Ja }u vam re}i jednu stvar: êr~il je davno rekao ako ho}ete da se ne donese re{ewe po nekom pitawu, napravite radnu grupu i budite sigurni da je stvar propala. To je tako. Ako Socijalisti~ka partija jeste protiv proporcionalnog sistema, on je ovde izloèn jasno. Neka u sredu do|u sa svojim predlogom i ovde }e sedeti ostale partije, to nije velika stvar 20 qudi, i oni }e izneti ono {to oni misle, a mi znamo {ta oni misle, to je poznata stvar. Ako predloè nekakav me{oviti sistem onda }emo se upoznati sa tim me{ovitim sistemom, ali i to je tako|e vrlo poznata stvar za qude koji sede ovde i mi }emo to vrlo brzo dobiti. Prema tome, nema ni{ta od ovog Okruglog stola. Ho}emo li se mi sada ovde saglasiti da je ovaj akt Socijalisti~ke partije jednostavno usmeren u pravcu da minira ovaj Okrugli sto. Ako oni ho}e da se ovaj sto rasturi, u redu. Ako Socijalisti~ke partija ne}e ovaj sto da rasturi onda ja vama kaèm jednu stvar, da }e opozicione stranke, kojih ima 20 napustiti ovaj Okrugli sto, zbog toga {to ne mogu da do|u do re{ewa, jer jedna partija ne dozvoqava da se do|e do tog re{ewa. Prema tome, nemamo potrebe, ja li~no i za to }u se zalagati svim argumentima kojima }u na}i mesto u DEPOS-u, da mi ni u ime svoje opozicione stranke vr{imo usagla{avawe. Znate, kada ~ujem tu re~ usagla{avawe, ja se setim tragedije Jugoslavije koja je po Ustavu 1974. godine usagla{avala 20 godina amadmane u ovoj istoj zgradi i nikada se nije usaglasila. Dr Vojislav [e{eq: (diskusija s mesta) Za{to nisi pomenuo kada je bilo prethodno usagla{avawe? Radoje Stojanovi}: Ne, izvini, usagla{avawe je ne{to drugo. Prema tome, ako Socijalisti~ka partija ima drugu ideju, druga~iju od svih drugih 20 opozicionih stranaka, neka do|e idu}e srede, a ja molim predstavnike Savezne vlade da oni zauzmu tako|e svoje stavove do srede, jer, znate, ogra|ivati se od toga da ovaj materijal nije Vladin materijal, a da je tu ekspertsku grupu obrazovalo Ministarstvo pravde, mislim da jednostavno nema nikakvog smisla. Naravno, znamo da ga Vlada nije usvojila. Izvolite, gospodo, do srede ga usvojite ili ga odbijte, da onda znamo va{ stav. Ako ovde iza|e Savezna vlada, iza|e 20 stranaka u ovom predlogu izvolite, gospodo iz Socijalisti~ke partije, pa }emo u sredu ili nastaviti da radimo za Okruglim stolom ili }emo se razi}i ku}ama pa }e Socijalisti~ka partija iza}i sama na izbore. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Molim vas, imamo jo{ jedan predlog oko novog u~esnika radnog stola. Po{to se ovaj Okrugli sto bavi i politi~kom pripremom politi~kih okvira za prevremene izbore, Savezna vlada procewuje da bi iz politi~kih razloga bilo oportuno da se Demokratski savez Albanaca primi za punopravnog ~lana Okruglog stola i da bude pozvan da u~estvuje. Dr Vojislav [e{eq: (upadica s mesta) Da li je to registrovana stranka?
623
Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Na{ predlog je da ne diskutujemo o tome, da pre|emo na izja{wavawe, jer diskusija nas nikud ne}e odvesti. Dr Vojislav [e{eq: Da li je to registrovana stranka na saveznom nivou? Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Ne, to je bio predlog Socijalisti~ke stranke Srbije i Vlada se pridruìla iz politi~kih razloga, ne iz formalnopravnih razloga. Dr Vojislav [e{eq: Meni je ào {to sam morao da iza|em za govornicu, s mesta sam postavio samo jedno pitawe. Da li je ta stranka registrovana na saveznom nivou, po{to na republi~kom sigurno nije? Ju~e smo se izjasnili u ime Srpske radikalne stranke iz Srbije i Crne Gore da u principu prihvatamo da se pozovu sve politi~ke stranke Albanaca na Kosovu i Metohiji, bez obzira {to nisu parlamentarne, ako su registrovane bar na saveznom nivou. Ako nam na to pitawe date validan odgovor, onda je boqe da se o tome danas ne izja{wavamo, da to ostavimo u sredu. U principu, da ih pozovemo ako su registrovane, ako nisu registrovane, niti je u postupku wihova registracija u Ministarstvu pravde, po{to smo za jednu stranku prihvatili da je prihvatimo po{to je u postupku wena registracija, ajde u ovom slu~aju bar to da postoji. Ako toga nema, onda je zaista besmisleno da ih pozivamo, da pozivamo nekoga ko ne postoji, niti planira svoje postojawe. Zoran Milunovi}: Molim vas, gospodo, re~ je o teroristi~koj organizaciji, a ne o politi~koj stranci. Gre{kom neodgovornih qudi u Ministarstvu pravosu|a, ta teroristi~ka organizacija je jo{ uvek registrovana kao politi~ka organizacija. Zna se dobro, vrlo precizno, organizacije koje naru{avaju ustavno-pravni poredak Republike Srbije, koje na najgrubqi na~in atakuju na dràvni i teritorijalni integritet, ne mogu se smatrati relevantnim politi~kim faktorom, ne mogu se smatrati ni politi~kom strankom. To su teroristi~ke organizacije. Re~ je o organizacijama koje inspiri{u teror nad srpskim narodom na Kosovu, koje pucaju na srpsku miliciju i koje prave nekakve ustave Republike Kosovo i koje teè prikqu~ewu Albaniji. Ukoliko ta teroristi~ka organizacija ne bude bila brisana iz spiska politi~kih organizacija do srede, Narodna stranka }e postaviti pitawe odgovornosti saveznog ministra pravosu|a, a za tu odgovornost postoje i drugi argumenti. Nema nedequ dana kako su razmeweni ratni zlo~inci, a ne znam po kojoj ta~ki Ustava ili zakona je to u~iweno. Potpredsednik Vlade Oskar Kova~ je naloìo Ministarstvu pravosu|a da izvr{i naredbu, dezavuisao je kompletan sudski sistem, da izvr{i naredbu i da izru~i ratne zlo~ince monstrume koji su klali decu, koji su ubijali i da ih zameni za civile koji su nekoliko dana pre toga pohvatani kako bi postojao nekakav paritet. Takve stvari su nedopustive. Mislim da je tendenciozno i postavqawe ovog pitawa upravo pred kraj rasprave, zato {to ve} nema novinara, zato {to ovo pitawe sutra ne moè da bude objavqeno u novinama i kreatori ovog pitawa to jako dobro znaju, a to su ~lanovi Savezne vlade.
624
Jo{ jednom ponavqam, ovo je Vlada koja je pod direktnom kontrolom Sjediwenih Ameri~kih Dràva. To je vrlo bitna stvar. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Nemojte molim Vas. Zoran Milunovi}: Molim vas, ~ak i pod pretpostavkom da se ovakve organizacije jednoga dana i u budu}nosti pozovu na bilo kakve pregovore, postoji redosled poteza koji se mora ispo{tovati u jednoj pravnoj dràvi. Prvo, te organizacije moraju biti rasformirane, a wihovi ~elnici moraju biti pohap{eni i privedeni sudu, ka`weni, a kada budu iza{li iz zatvora, za jedno 5 ili 10 godina, kada naprave jednu pristojnu politi~ku stranku koja planira da funkcioni{e u okviru ustavno-pravnog poretka Republike Srbije, onda ih moèmo smatrati relevantnim politi~kim faktorom i onda }e ih na{i unuci pozvati za Okrugli sto. Hvala! Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Ja vas molim da zavr{imo sednicu. Dr Vojislav [e{eq: Ju~e sam obja{wavao za{to nam je politi~ki interes da pozovemo i neke stranke Albanaca sa Kosova i Metohije. Nema potrebe da to ponavqam. Sad kaète to su teroristi~ke organizacije. Mogu se ja s vama i sloìti. Pre nego {to izreknem takvu ocenu, moram bar jedan konkretan dokaz ponuditi: izvr{ili su to i to teroristi~ko delo. Onda se vodi krivi~ni postupak. Mirko Jovi}: Formirali su skup{tinu. Dr Vojislav [e{eq: Formirali su skup{tinu. E odli~no, gospodin Jovi} mi je stra{no mnogo pomogao. Ali formirawe skup{tine, ako se pri tom ne primeni nasiqe, po sada{wem Krivi~nom zakonu nije krivi~no delo, jer u istom slu~aju onaj koji je formirao Krunski savet i Politi~ki savet krune, u~inio je isto ono {to su radili Albanci na Kosovu. Nema nikakve razlike. Formirali ste paralelne dràvne organe. I u ovom slu~aju ta vam argumentacija ne vaì. Ja samo insistiram da nam Vlada odgovori, predstavnici Vlade, da li je ta stranka registrovana na saveznom nivou. Ako me se}awe ne vara, jednom je bila registrovana, da li se ne{to u me|uvremenu promenilo, to ne znate ni vi ve~eras. (Ne znamo). Da to odloìmo za sredu, da proverimo, a onda da se izjasnimo opet ve}inom glasova. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Sednica jo{ nije zavr{ena. Gospodin Konti} ima repliku, u ime Savezne vlade. Mirko Jovi}: Gospodine [e{eq, Srbi u Bosni i Hercegovini, kao {to vi dobro znate, i Srbi u Krajini su na isti na~in postupali kao i [iptari. Formirali su svoje Srpsko nacionalno ve}e, formirali Skup{tinu, i onda su Tu|man i Alija Izetbegovi} upotrebili avione, kamione i topove, da bi spre~ili wih da formiraju svoju srpsku zajednicu. To isto su radili [iptari, a mi }utimo, jo{ treba da ih pozovemo. Radovan Karayi} i cela wegova vlada su progla{eni za teroriste u Bosni i Hercegovini, vi to dobro znate, i vi i ja, zato {to smo malo pomagali tamo. Ne samo za teroriste, nego i za ratne zlo~ince, po spisku koji je pravqen ovde u Beogradu, a ne u Helsinki Vo~. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Gospodin Konti} ima repliku u ime Vlade.
625
Radoje Konti}: Moram u ime Vlade energi~no da protestujem protiv ovakvih kvalifikacija, gospodine Milunovi}u i mislim da je zaista neozbiqno na ovakav na~in i sa ovog mesta, bez ikakvih argumenata Vladi imputirati takve stavove da se nalazi pod uticajem Amerike i da smo namjerno ovaj predlog pripremili za ve~eras. Ja }u samo da vas podsetim da je ovaj predlog do{ao od Socijalisti~ke partije Srbije, da se oko wega diskutovalo, da ga je ju~e gospodin [e{eq podrào i da mi ni{ta nismo imali protiv toga kao Vlada i da smo ostavili izja{wavawe za dana{wi dan, za ve~eras. Molim vas, nemojte da kvalifikujete stvari, niti pojedince, ako za to nemate razloga, ako nemate argumenata. Zoran Milunovi}: Molim vas, gospodo, pozivom {iptarskim secesionisti~kim, teroristi~kim i {ovinisti~kim partijama daje se politi~ki legitimitet wihovim secesionisti~kim zahtevima. Mi se svi ovde jo{ dobro se}amo naro~itog politi~ko-profesionalnog diletantizma i enormne koli~ine nesposobnosti ove Vlade, koja Srbiju gura svojim nespretnim rukama nizbrdicom. Se}amo se svi onog lete}eg cirkusa Montija Pajtona, kada su {est republi~kih predsednika, tzv. i{li od jedne do druge republike i kada su izdejstvovali na takav na~in politi~ki legitimitet Kire Gligorova, Alije Izetbegovi}a i svih onih koji taj legitimitet ni na koji drugi na~in nisu mogli da steknu. Molim vas, {to se ti~e pitawa gospodina [e{eqa da li postoje argumenti da je re~ o teroristi~koj organizaciji. Postoje brojni argumenti da je re~ o teroristi~koj organizaciji, a o tome se moète informisati u Ministarstvu unutra{wih poslova sa kojim ste vi bliski ina~e. Bujar Buko{i, predsednik vlade tzv. republike Kosovo je rekao da oni raspolaù oru`jem i da su spremni da dignu ustanak na Kosovu i da }e oni taj ustanak podi}i, da samo èle da vide da li se neke stvari ovde mogu rasplesti na na~in koji wima odgovara, a jedini na~in koji prihvataju, to je otcepqewe, secesija Kosova. Molim vas, to su ne samo teroristi~ke organizacije, nego ~ak ako ih ne defini{ete kao teroristi~ke organizacije nego kao politi~ke, onda su to politi~ke organizacije, ~ak iako je to nekakva republika, jer vi onda prihvatate fakti~ki republiku Kosovo. To su organizacije koje imaju secesionisti~ke ciqeve, koji se u ovim uslovima ne mogu ostvariti bez rata, dakle, ratne ciqeve u odnosu na dràvu Srbiju. Ne znam s kakvim pravom onda {aqete miliciju da gine na Kosovo, ako }ete {iptarske teroristi~ke prvake pozivati ovde i davati im politi~ki legitimitet. Sino} ste se ovde sa nama pola sata, ako ne i vi{e, prepirali, da li }ete izbaciti sa ovoga, ba{ izbaciti, jer oni su ve} do{li, sa ovog skupa Srpsku narodnu obnovu, jednu od prvih politi~kih stranaka koja je registrovana u Srbiji. Predsedavaju}i Ivan Ivi}: Po{to je predlaga~ povukao predlog, odlaè se do srede, da se da odgovor na pitawe koje je gospodin [e{eq postavio, da li je ta stranka registrovana. To }emo dati na narednoj sednici Okruglog stola. Po{to vi{e nema kvoruma, a nemamo ni {ta da odlu~ujemo, naredna sednica Okruglog stola bi}e u sredu 2. septembra 1992. O vremenu i sali u kojoj }e biti odràna bi}ete obave{teni telegramom. (Sednica je zavr{ena u 22,11 ~asova.)
626
II IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA

sa konsultativnog sastanka u~esnika Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odrànog 10. oktobra 1992. godine, sa po~etkom u 16,00 ~asova Sastankom predsedava dr Radoje Konti}. Qubi{a Raki}: Nije dozvoqeno za novinare prisustvo? Milan Pani}: Ne, ovo }e biti tajna sednica. Dr Vojislav [e{eq: Treba da vidimo ho}e li biti javna ili tajna. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Dogovori}emo se. Milan Pani}: Mi smo se ve} dogovorili. Dr Vojislav [e{eq: Ko vi? Milan Pani}: Mi ho}emo da napravimo dobro re{ewe. Ovo nije za {tampu. Dr Vojislav [e{eq: Mi s vama ne}emo nikakvu tajnu sednicu. Ho}emo javnu sednicu ili }emo napustiti. Tajnost nas je i dovela do ovakve situacije. Ho}emo svi novinari koji su akreditovani, ina~e, za izve{tavawe iz Skup{tine, Vlade i Predsedni{tava. Milan Pani}: Mi ho}emo pragmati~an demokratski sistem, mi moramo da budemo pragmati~ni demokrati, a ne demagozi. Dr Vojislav [e{eq: To vi u Masonskoj loì moète tako tajno da radite, a s nama ne}ete. Milan Pani}: U najve}im demokratskim dràvama imaju sastanci koji nisu za {tampu, jer {tampa moè da se upotrebqava pozitivno ili negativno. Mi ho}emo da napravimo demokratski sistem, mi ne}emo da dobijemo vi{e glasova. Dr Vojislav [e{eq: Ko je taj koji }e biti u stawu da procewuje jel se {tampa pona{a pozitivno ili negativno? Milan Pani}: Ne, {tampa se uvek pozitivno pona{a. Qudi koji govore za {tampu se ne pona{aju. Zoran Milanovi}: Gospodine Pani}u, i Narodna stranka insistira da... Predsedavaju}i Radoje Konti}: Dogovori}emo se, predsedni~e. Nema problema, kako ho}ete. Milan Pani}: Sastanak jo{ nije ni po~eo. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Da po~nemo pa }emo se dogovoriti oko sjednice u cjelini. Molio bih reportere i novinare da se povuku za jedan trenutak pa kad se dogovorimo onda }emo ih obavestiti. Samo se malo povucite. Po{tovane dame i gospodo, predlaèm da po~nemo. Ja sam u dilemi da li ovu sjednicu da nazovem 7. sjednica Okruglog stola ili vanredna sjednica Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Svejedno je, jedno ili drugo. Nadam se da ne}e biti velikog spora.
627
Konstatujem, prema onome {to mogu da vidim, da ne prozivam ovog puta, da sjednici prisustvuju predstavnici sve tri vlade: Savezne vlade, Vlada Republike Srbije i Republike Crne Gore kao i predstavnici ve}ine politi~kih stranaka, u~esnika Okruglog stola. Prema tome, shodno Poslovniku o radu Okruglog stola moèmo punova`no odlu~ivati. Dana{woj sjednici, kao {to ste imali priliku da vidite, prisustvuje i predsjednik Savezne Republike Jugoslavije i predsjednik Savezne vlade i ja ih u svoje ime i u ime Okruglog stola najsrda~nije pozdravqam. Nadam se da }e wihovo prisustvo i wihova pomo} biti i inspiracija za sve nas, da neka pitawa koja su relevantna za prevremene izbore budu usagla{ena odnosno utvr|ena konsenzusom. Ova sjednica Okruglog stola je u izvjesnoj mjeri ne{to druga~ija od ostalih sjednica i to moram da kaèm odmah na po~etku, zbog toga sam i razmi{qao da li da je nazovem vanrednom ili 7. sjednicom. Naime, u pozivu je re~eno da se za dana{wu sjednicu pozivaju predsjednici stranaka ili pak wihovi zamjenici, naravno, zbog zna~aja pitawa o kojima smo èqeli da razgovaramo na dana{woj sjednici. Vidim da se najve}i broj odazvao, mada, koliko mogu na brzinu da konstatujem, ne ba{ u cjelini. Pored toga, za dana{wu sjednicu pozvan je samo po jedan predstavnik svake parlamentarne stranke, ali mislim da to uop{te ne uti~e niti mijewa karakter Stola jer je ina~e svaka stranka prilikom odlu~ivawa imala jedan glas. Prema tome, smawivawe broja u~esnika ovog Okruglog stola ne uti~e na wegov karakter niti bilo u ~emu mijewa poslovni~ka pravila ili ono {to smo utvrdili u Deklaraciji Savezne vlade prilikom konstituisawa ovog Okruglog stola. Moram da skrenem pa`wu za neke koji su prvi put ovdje, da se odluke donose usagla{avawem, odnosno da to podrazumijeva konsenzus, i da je, shodno Deklaraciji Savezne vlade, konsenzus obavezan, odnosno da on obavezuje sve u~esnike Stola da se preko svojih predstavnika u parlamentarnim tijelima do kraja izbore za sve one odluke koje su ovdje, u stvari, ostvarene konsenzusom. Na{ je predlog da se na dana{woj sjednici vodi rasprava o nekim najkrupnijim pitawima iz dosada{we skup{tinske rasprave. Li~no, nijesam se konsultovao i zbog toga sasvim samostalno kandidujem tri pitawa, a to je: prvo, broj izbornih jedinica, jer za to ni do sada na Okruglom stolu ni u skup{tinskoj proceduri nije ostvaren konsezus. Vi dobro znate da se taj broj kretao od jedne izborne jedinice, za {ta se zalagala opozicija ili bar najve}i dio opozicije do 15 do 20 izbornih jedinica, za {ta se zalagala Socijalisti~ka partija Srbije. Ako se prise}ate, Vlada je na jednom od ovih stolova dala bila kompromisni predlog 6 do 8 izbornih jedinica. Dr Vojislav [e{eq: Mogu li ne{to proceduralno o tom pitawu da kaèm? Predsedavaju}i Radoje Konti}: Moè, gospodine [e{eq, samo da zavr{im.
628
Dr Vojislav [e{eq: Vi ve} prelazite na dnevni red? Predsedavaju}i Radoje Konti}: Moram da predloìm dnevni red, pa ako se ne slaète sa dnevnim redom, onda }emo da diskutujemo. Prije nego {to utvrdimo dnevni red nema ni{ta. Drugo pitawe koje bi kandidovali jeste karakter lista otvorene ili zatvorene liste. To jo{ uvijek nije u proceduri zavr{eno, i tre}e je krupno pitawe upotreba glasila. To svakako ne zna~i da se, ako ocjewujete, ne mogu pokrenuti i neka druga pitawa, ali ~ini mi se da ova tri pitawa predstavqaju sr` nekog ukupnog dogovora u vezi izbornih zakona koji su momentalno u proceduri. Moram da vam skrenem jo{ pa`wu da, prema Poslovniku, rasprava traje deset minuta najvi{e, da predsedavaju}i Okruglog stola daje rije~ redom prijavqivawa, a da replika traje najvi{e tri minuta. Najqep{e vas molim da se strogo pridràvate tih poslovni~kih pravila da me ne biste dovodili u neugodnu situaciju da bilo koga prekidam. I posledwe o ~emu treba da se dogovorimo jeste ovo {to je na po~etku bio predmet odre|ene rasprave izme|u gospodina Pani}a i gospodina [e{eqa, a to je oko javnosti Okruglog stola. Sve do sada odràne sjednice bile su javne, bile su pristupne televiziji, novinarima, snimane su sve. Ako neko ocjewuje da bi to trebalo da bude druga~ije na dana{woj sjednici, o tome treba svakako porazgovarati. Zna~i, pitawa koja se otvaraju jesu ta dva pitawa dnevnog reda. Zna~i, to su najkrupnija pitawa, ja bih rekao neusagla{ena u skup{tinskoj proceduri do sada, i drugo je pitawe otvorenosti, odnosno javnosti ove dana{we sjednice. Izvolite, otvaram raspravu po dnevnom redu i po ovom pitawu karaktera sednice javnosti ili ne. Izvolite, ko se javqa za rije~? Dr Vojislav [e{eq: U ime Srpske radikalne stranke Srbije a i Srpske radikalne stranke Crne Gore, slaèm se sa predloènim dnevnim redom, da ne bi obojica govorili po tom pitawu, insistiramo da i ova sednica Okruglog stola bude javna kao sve dosada{we, ina~e mi ne vidimo nikakvog razloga da u~estvujemo u daqem radu Okruglog stola ako se po tom pitawu ne{to promeni. Mi insistiramo da to bude javna sednica i da se novinari koji su napoqu (u salu su pu{teni samo snimateqi i fotoreporteri, novinari su ostali ispred vrata) pre nego {to po~nemo da radimo da se novinarima omogu}i da u|u. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepa. Rekli su mi da je gospodin Dra{kovi} traìo rije~. Izvolite. Vuk Dra{kovi}: Izjasnimo se o tome {to je predloèno. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Da li jo{ neko èli da se izjasni? Imamo, prvo dnevni red. Da li neko ima primedbu na predloèni dnevni red? Ja sam rekao, zna~i najzna~ajnija pitawa, koja su to, po mi{qewu Vlade, najkrupnija pitawa o kojima treba da se dogovorimo, ali to ne zna~i da se ne mogu pokrenuti jo{ neka. Izvolite, gospodin Popov.
629
Neboj{a Popov: Prilikom razgovora koji smo imali kada se delegacija spremala za odlazak u London ja nisam bio me|u onima koji su insistirali na prisustvu novinara. Me|utim, danas su na dnevnom redu takve stvari da je nedopustivo odsustvo novinara. Jer mo} koju mi imamo prema sebi po~iva prvenstveno ili najve}im svojim delom na neobave{tenosti javnosti o stvarima koje se ti~u sudbine ove zemqe. Prema tome, i ja sam za to da svakako novinari budu prisutni, a {to se dnevnog reda ti~e, predloìo bih da se ukqu~i u dnevni red i Deklaracija Okruglog stola koju nismo ni razmatrali, a kamoli usvojili. îni mi se da je neobi~no va`no da obavimo i taj posao pre nego {to Savezna skup{tina bude razmatrala izborne zakone. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepa. Postoje prakti~ne mogu}nosti za ukqu~ivawe Deklaracije. Mi jo{ nijesmo zavr{ili Okrugli sto, gospodine Popov. Deklaracija }e biti usvojena, dio po dio, na kome smo do sada radili, a jo{ uvijek nije zavr{ena rasprava, ja podsje}am, oko kori{}ewa javnih glasila. Prema tome, na dana{woj sjednici to nije mogu}e. Ako sam vidio dobro, gospodin Babi} èli rije~. Izvolite. Babi}: Ja bih se isto pridruìo zahtevima da sednica bude javna, da novinari koji su napoqu u|u ovde i da prate ovu sednicu. Mi nemamo, ja mislim, ama ba{ ni{ta da krijemo od naroda i od javnosti i od sveta. Sve {to radimo, bar se trudimo, na vaqan na~in, i mislim da novinari moraju da budu prisutni. Nema razloga da odsustvuju. Mogao bih da se sloìm sa ovim dnevnim redom uz jednu primedbu oko koje }e, ose}am, i kasnije biti re~i, a to je da ovde su pozvani predsednici stranaka, a ovde gospodina Borisava Jovi}a, predsednika SPS-a nema, a mislim da bi on trebao da bude tu. Toliko, hvala. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepo, gospodine Babi}u. Gospodine Babi}u, da bih skratio, ima li neko protiv, prvo, predloènog dnevnog reda? Nema. Konstatujem onda da je dnevni red utvr|en. Drugo, da li neko ima protiv toga da sednica bude otvorena, kao {to su bile sve dosada{we sednice Okruglog stola? Nema. Onda konstatujem da je ova sednica Okruglog stola, kao i ostale sednice, otvorena za javnost, odnosno za novinare. Ako je novinarima zabraweno da u|u, molim vas, dozvolite im neka u|u. Zaista molim, mora}emo se nekako dogovoriti, da se malo bar povu~ete, jer ne}emo mo}i da radimo sasvim normalno. Ne ovoliko da ih ne bude, ili bar da povremeno ulaze po jedan, dvojica. Ima li neko iz Protokola ovde da reguli{e ovo? Vuk Dra{kovi}: Dobro je {to su novinari ovde, ali nije dobro {to se ne vidimo. Gospodine predsedni~e ]osi}u, gospodine predsedni~e Pani}u, svakako dramati~nost trenutka i neko vreme koje otkucava ne dvanaest, nego i fatalnu docwu, preko dvanaest, ponukalo je bez sumwe vas dvojicu, da danas ovde pozovete predsednike svih parlamentarnih stranaka u Srbiji i Crnoj Gori. Vreme je takvo.
630
Grad gradila tri brata ro|ena, do tri brata tri Mrwav~evi}a. êmu podse}awe na ovaj stih iz jedne na{e epske pesme? Samo toga radi, draga gospodo, da bih podsetio na jedan kult u narodu na{em, `rtve radi o~uvawa najvi{eg dobra. Ako Skadar ne moè da se odrì, onda se i mlada Gojkovica uzi|uje u zidine, da bi se Skadar odrào, da bi se podigao. Srbija nam je cela i Crna Gora danas Skadar. Kako da odrìmo ovaj na{ Skadar, kako da odrìmo sve one Skadre na{e druge koji tonu i potonu}e zajedno sa jednom slabom, sve slabijom, u svetske lance i obru~e, svezanom Srbijom? Nema spasa da }e nam krvotok raditi i biti zdrav, ako srce na{e nacije, ako Srbija nam atrofira. A Srbija, dragi prijateqi, atrofira. Da oni koji vode Srbiju posledwih pet godina imaju zaista ma kakve spone sa srpskom tradicijom gradwe, i `rtve radi gradwe, bez ikakvih vanrednih izbora, odstupili bi da bi opstao Skadar, da bi opstala Srbija. Uprkos ~iwenici da ovaj Okrugli sto danas sazivaju prvi qudi Srbije i Crne Gore, akademik ]osi}, gospodin Milan Pani}, mi ovde danas ne vidimo predsednika Socijalisti~ke partije Srbije. Ne èlim zaista da podièm temperaturu, ali recimo da se posluìm metaforom predsednika onih zlih vila i sila koje ru{e srpski Skadar. Na stranu {to su na odre|eni na~in odbijawem da svog {efa stranke po{aqu ovde, poku{ali da unize dostojanstvo gospode ]osi}a i Pani}a. Ono najneoprostivije je to da oni poku{avaju na sve mogu}e na~ine da spre~e da do|emo do jednog demokratskog kompromisa, do jednog demokratskog dogovora, kako da imamo po{tene izbore. Za spas Srbije, sumwe nema, dovoqno bi bilo da se oni povuku, ali kad ve} ne}e da to urade za spas Srbije sasvim je dovoqno da imamo po{tene izbore. Oni ni to ne dozvoqavaju. Mi smo pristali da mesec i po dana utro{imo na ne~emu za {ta smo verovali da je okrugli sto. Ovde su davane re~i, polaze}i od pretpostavke da ih daju ~asni i odgovorni qudi. Sve {to je za stolom tim dogovoreno, sve je kasnije pogaèno. Gospodo, opozicija je, ne treba podse}ati, predlagala jedno, dogovorili smo se ipak da bude proporcionalni sistem; opozicija je popustila do ~etiri izborne jedinice. Matematika kaè do {est izbornih jedinica je proporcionalni sistem, preko {est to je ve}inski sistem. Amandmanima su nadaqe poku{ali da zamute i obezvrede i one druge par~i}e ili celine dogovora koji je postignut. Iako je u deklaraciji pred po~etak Okruglog stola re~eno da }e stranke parlamentarne u~initi sve {to je u wihovoj mo}i da to {to se za Stolom dogovorimo, u Skup{tini bude i usvojeno. Od toga vidimo nema ni{ta, mi shvatamo da smo mesec i po dana potro{ili uzalud; daqe smo sad od sporazuma nego na samome po~etku. Stav Demokratskog pokreta Srbije, samim tim i Srpskog pokreta obnove je slede}i: Moramo od starta. Moramo od starta, tako da }e zaista predsednici parlamentarnih stranaka da sede ako treba tri dana, pet dana i pet no}i kao kad se bira rimski Papa, u prisustvu i gospode ]osi}a i Pani}a, dok ne postignemo dogovor u paketu o svemu. O izbornom zakonu, o izbornim jedinicama, o osloba|awu mas medija, a pre svega o osloba|awu i deblokadi Televizije Srbije. Mi polazimo od najoptimalnijeg re{ewa i daqe jed631
na Srbija jedna izborna jedinica, Crna Gora druga, ali kao ~asni i odgovorni qudi, dali smo re~ ~etiri, nauka kaè moè i do {est. Ali, u paketu da se dogovorimo o svemu, da stavimo svoje potpise ispod toga dokumenta koji }e na{om politi~kom deklaracijom biti progla{en za obavezuju}i dokument za Parlament, tako da nikakve bratije ni druìne ne mogu u Parlamentu podmetati noge koje se zovu amandmani, prekrajati ili kasapiti ono o ~emu se dogovorimo. Ako ima dobre voqe, to moèmo u~initi veoma brzo. I druga stvar o kojoj se za tim Stolom moramo dogovoriti: da izbori budu istovremeno i za republi~ki parlament i za federalni parlament, bez obzira na ishod sutra{weg, potpuno nepotrebnog i besmislenog referenduma koji je tako|e jedna prepreka tih zlih vila koje Srbiji ne daju da preìvi. Bez obzira na to moramo se obavezati za tim Stolom. Ako referendum ne uspe, ima da se primene ~lanovi 87. i 89. Ustava Srbije. Predsednik Republike raspu{ta Skup{tinu, raspu{ta Vladu, formira se privremena prelazna Vlada, posle toga i sam predsednik Republike podnosi ostavku. Lak{e }emo osloboditi tada i TV-Bastiqu i evo nam krajem decembra izbora. Molim predsednika ]osi}a, molim predsednika Pani}a, da se maksimalno angaùju, jer vi{e nije u pitawu nijedna stranka. U pitawu je budu}nost na{e dece. Boqe je imati izbore i u januaru, ali ih imati po{tene, a po{teni izbori garantuju spas Srbije. Najve}a nesre}a, gospodo, koja bi se mogla dogoditi Srbiji je ta da pristanemo na brzoplete nekakve kompromise pa da istr~imo na izbore koji }e biti neravnopravni, laìrani i da ih Socijalisti~ka partija Srbije sa svojim prirepcima dobije. U tom slu~aju, nebo nad Srbijom bi}e potpuno zatvoreno i na{e dana{we opravdawe pred svetom, da je ovo ipak posledica jedne nerazumne politike reìma, {to se desilo, pa{}e u vodu, jer }e tada srpski narod biti kolektivno odgovoran za nerazumnu politiku svojih vo|a. I jo{ ne{to, gospodo. Ovde se, ja sam iznena|en, na po~etku toleri{u nekakvi vaspitno zapu{teni qudi koji nao~igled ovolikih obraza ovde, na jedan nedostojan na~in pijace, govore o predsedniku Vlade (ne bih se iznenadio da }e i o predsedniku ]osi}u). Nije bitno da li je re~ o qudima zbog wihovih funkcija, sva~ije dostojanstvo za ovim Stolom se mora uvaàvati. Po{to se to ne uvaàva, i po{to se to toleri{e i po{to ovde nema predsednika Socijalisti~ke partije Srbije, Srpski pokret obnove }e ovaj Okrugli sto da napusti. Mi moramo da disciplinujemo Socijalisti~ku partiju Srbije, koja je najodgovornija, jedina odgovorna za ovaj udes, i umesto da iz nacionalne i patriotske odgovornosti mole da su ovde, da budu primqeni, da do|u ovde, da na|emo sporazum, oni ignori{u i vre|aju dostojanstvo ovoga skupa. Mi }emo iz Srpskog pokreta obnove, a mislim da je i to stav DEPOS-a, da napustimo ovaj skup, bi}emo kod svojih ku}a. Kad se ovde pojavi predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, mi }emo do}i, ali molim vas, ti qudi moraju da se disciplinuju. Milan Pani}: Gospodine Dra{kovi}u, gospodine Konti}u, ja ozbiqno savetujem, koliko me pitate da pravim utisak na jednu stranu, ja ho}u da napravim utisak na sve druge. Za nas najva`nija je stvar demokratizacija ovog sistema. Da li je predsednik Socijalisti~ke partije ovde ili nije,
632
nije va`no, ali ne zato {to }e sistem biti vi{e demokratski i da }e nam on pomo}i da napravimo boqi sistem ovi mladi qudi... Ovi mladi qudi su dobri reprezentativci. Meni ne smeta da neko do|e ili ne do|e. Ja sve vas pitam da ostanete ovde i da probamo od ovoga da napravimo jedan sastanak gde }emo re{iti problem vrlo vaàn za na{u zemqu. Prvi uticaj koji }u da napravim je za vas i ja vas pitam kao budu}eg demokratu koji ho}e da pravi boqi sistem koji je, kao {to u va{em govoru kaè, da napravite boqu zemqu, da vi ostanete na konferenciji. Nadam se da }e moj utisak biti dobar na vas, jer ako ne mogu na vas kako bih ja mogao na socijaliste uticati. Vuk Dra{kovi}: Da uzvratim da }e Srpski pokret obnove poslati predstavnike Srpskog omladinskog pokreta obnove. Me|utim, mi to ne}emo zbog va`nosti teme i zbog dostojanstva qudi koji su pozvali predsednike stranaka. Ta gospoda moraju da se nau~e redu. Dr Vojislav [e{eq: Mene nimalo ne iznena|uje ovakav istup predsednika Srpskog pokreta obnove. Razume se, wemu je ciq da se ovaj Okrugli sto u startu minira i da do demokratskih izbora ne do|e. Kad su kao predstavnici Srpskog pokreta obnove na Okrugli sto dolazili qudi koji uop{te nisu ~lanovi wihove stranke, jedan od trojice nije uop{te bio ~lan stranke, nikome od nas to nije smetalo jer smo hteli konstruktivno da razgovaramo, a ne da se sva|amo. [to se ti~e po~etka ove same sednice, meni je veoma ào {to gospodin Konti} nije doneo neke gusle pa da posle ovakvog istupa i ovo sve pretvorimo u guslarsko ve~e, po{to je sve vi{e na to li~ilo nego na ozbiqan Okrugli sto. A iznena|uje me i gospodin Dra{kovi}. Kaè da }e odmah napustiti sednicu Okruglog stola, a jo{ ne napu{ta. Sramota je takvom junaku yilitnuti se, ne pogodit ciqa. Dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka smatra da je Okrugli sto uspeo u velikoj meri u svojoj osnovnoj nameni. Uspeli smo na tom Okruglom stolu da privolimo vladaju}u stranku u Srbiji da prihvati proporcionalni izborni princip. To je ono {to je najva`nije, zbog ~ega treba svi da budemo zadovoqni. I to je ono oko ~ega smo ogor~enu politi~ku borbu neki od nas vodili pune dve godine, a ve}ina opozicionih stranaka samo godinu dana, kad su shvatili da im onaj ve}inski ne odgovara. Jer neki od wih nisu ni razumevali kakva je razlika izme|u ta dva sistema, to je onih prvih demokratskih izbora. Kad smo pri{li tom Okruglom stolu, svi smo do{li sa namerom da traìmo kompromis, a ne da nekoga na ne{to prisiqavamo. Nit je vladaju}a stranka mogla nas na ne{to prisiliti, niti mi moèmo vladaju}u stranku, ako nam nije u interesu da idemo da uli~nim ustancima re{avamo te stvari. Srpska radikalna stranka to ne}e nikada da radi, ali }e se uvek suprotstaviti adekvatno onima koji bi to eventualno poku{ali. Da se razumemo oko toga. Mi smo svi iz opozicionih stranaka krenuli sa principom Republika Srbija jedna izborna jedinica. A vladaju}a stranka je i{la sa principom ve}inskog izbornog sistema. Na{li smo se negde u sredini. Vladaju}a stranka je prihvatila proporcionalni, a mi smo prihvatili da
633
bude vi{e izbornih jedinica u okviru proporcionalnog izbornog sistema. I sporan je ostao samo broj izbornih jedinica. I polako su i{la ta pomerawa. U startu je vladaju}a stranka traìla 20, mi smo traìli 4, pa su i{la ta pomerawa tako {to je Savezna vlada, koja je vi{e zastupala na{ opozicioni stav nego stav vladaju}e stranke u Srbiji, popu{tala na 6 pa na 8, posledwi 8, je li tako, a vladaju}a Socijalisti~ka partija Srbije je popustila negde do 12. Srpska radikalna stranka smatra, da bi vladaju}a Socijalisti~ka partija Srbije i opozicione stranke trebale da naprave po jedan korak ili po dva koraka pa da se susretnu na brojci 10. Deset izbornih jedinica garantuje proporcionalnost u Srbiji. Jedanaest poslanika se bira prose~no u svim izbornim jedinicama. Pravni stru~waci i oni eksperti koje je Vlada angaòvala to potvr|uju. Gospodin Goati je takvog mi{qewa, javno je to obelodanio. Dakle, nema nijednog argumenta za{to to ne prihvatiti. Gospodin \in|i} je izneo jedan ozbiqan argumenat: opozicionim strankama je mnogo teè da finansiraju izbore sa vi{e izbornih jedinica nego sa jednom izbornom jedinicom. Ali sad neka nam Vlada ponudi re{ewe za ove izbore, da }e pove}ati te tro{kove finansirawa i ja mislim da taj problem moèmo onda da razre{imo. Da se, dakle, na|emo na sredini, jer ja ne vidim drugo re{ewe. Niti mi moèmo pretwama ne{to posti}i, niti nas pretwama neko moè naterati na ono {to ne}emo. Ako ho}emo kompromisno re{ewe da se onda na|emo na toj sredini. To je {to se ti~e broja izbornih jedinica. [to se ti~e karaktera lista, najspornije je pitawe da li predsednik stranke moè biti nosilac liste u svim izbornim jedinicama ili ne. Srpska radikalna stranka se zalagala i podnela amandman da moè. Vlada je rekla da ne moè, a Socijalisti~ka partija se tu pojavila sa jednim kompromisnim re{ewem da predsednik stranke moè biti nosilac liste u svim izbornim jedinicama, ali samo na jednoj listi da se nalazi na spisku kandidata. Zna~i, tamo gde je na glasa~kom listi}u ime stranke, u zagradi je i wegovo ime kao nosioca liste. Ali, predsednik stranke se moè kandidovati jedino ili u Beogradskom, ili Leskova~kom ili nekom drugom izbornom okrugu, {to nam se ~ini vrlo prihvatqivim re{ewem. I{li smo na ovog nosioca liste, po{to u Srbiji ima 80 politi~kih stranaka, a verovatno }e biti formirano jo{ nekoliko, mi o~ekujemo da }e neko formirati i Srpsku radikalnu stranku Srbije i Srpsku radikalnu stranku Pomoravqa i Srpsku radikalnu stranku HH veka itd, da bi se unela {to ve}a zabuna. E, ime nosioca lista je veoma va`no, u zagradi pored naziva stranke, da nikakve zabune u glasa~kom telu ne bi bilo. Dakle, ako je 80 stranaka na izborima, ili 180, da je svakom glasa~u mogu}e da se opredeli za onu stranku za koju zaista èli da glasa, a ne da ga neko nekim mangupskim trikovima opredeli da glasa za onu za koju ni u snu ne bi poverovao. I {to se ti~e javnih glasila, mi smatramo da pravila o kojima se dogovorimo treba da se odnose na sva javna glasila, dràvnu televiziju, dr634
àvni radio, Nezavisnu televiziju Studija B, Televiziju Politika, sve radio stanice i svu {tampu koja izlazi na podru~ju Savezne Republike Jugoslavije, posebno onu {tampu ~iji je osniva~ bio nekada Socijalisti~ki savez, dràva, grad, Republika i bilo ko drugi. Dakle, nije re~ o onim klasi~nim privatnim novinama, gde je privatnik u startu po~eo da {tampa svoje novine. Ta pravila bi, dakle, trebala da obuhvataju slede}e: koliko kojoj stranci koji medij treba da pruì prostora za wenu kampawu, dakle, slobodnog prostora gde }e ona prezentovati svoj program; koliko strana~ki predstavnici mogu biti ukqu~eni u pojedine politi~ke emisije i gde }e su~eqavati svoja mi{qewa. Da se tu obezbedi ravnopravnost i da se propi{u pravila da u toku predizborne kampawe nijedna politi~ka stranka ne moè biti podvrgavana nekim kriti~kim napadima, nekim kriti~kim napisima koji mogu pokolebati wene eventualne bira~e, osim u neposrednom sudaru dve politi~ke stranke. Dakle, da mediji sa svoje strane ne mogu pristupati kritici politi~kih stranaka dok traje kampawa. Ni {tampa, ni radio, ni televizija. To su pravila koja mi moèmo usvojiti. Ako neko traì osvajawe Bastiqe, kako nazivaju Televiziju Srbije, ja im odmah odgovaram nikada to ne}ete mo}i da osvojite, gospodo, jer }emo biti u stawu da to i oru`jem branimo. Bojimo se, ako osvojite, da }e ta dràvna televizija biti kao Studio B ili Televizija Politika, a to je gore nego u vreme {panske inkvizicije. Dràvna televizija nikada nije rekla da nekome zabrawuje da se pojavi. Neki su odbijali da se pojave. Neki su se upla{ili pojavqivawa, ali ne postoji lista qudi koji ne mogu tamo da se pojave, {to nije slu~aj s tim va{im nezavisnim i slobodnim televizijama. Ve} {est meseci Televizija Studio B ne sme ni moje ime da pomene, tako je novinarima naloèno. A Televizija Politika je zakazala izme|u Milana Paro{kog i mene TV duel, i li~no je direktor @ivorad Minovi} zabranio taj TV duel i zabranio mi da u|em u tu ku}u. E sad, ako je to taj demokratski model koji nudite, on u Srbiji nikada ne}e pro}i. Ako èlite zaista da se dogovorimo oko ravnopravne zastupqenosti u medijima, onda da taj jedan program napravimo, {ta mediji mogu, a {ta ne mogu, {ta moraju, a {ta ne smeju. To je {to smo mi imali da kaèmo. Petrovi}: Ja sam na po~etku poku{ao da dam jedan predlog za kompromis, i da ste ga stavili na glasawe ube|en sam da bi gospoda iz DEPOS-a bili ovde. Dr Vojislav [e{eq: Ovako je boqe. Petrovi}: Ne delim va{e mi{qewe. Ja bih se ograni~io na uì krug pitawa nego ovoliko koliko smo stavili u dnevni red. Imam utisak da, ukoliko u ekspozeu, koliko je ovde nas, svi izloìmo ono {to smo imali da kaèmo, uglavnom ponavqaju}i svoje stavove, da nikako ne}emo konvergirati nekom re{ewu. I da se pre svega usmerimo na izborne jedinice, ako tu moèmo da napravimo neki napredak. Najpre, ne bih zamerio Saveznoj vladi {to je poku{ala sa kompromisnim predlozima da na|e mesta u izbornom zakonu. Jer ni{ta lak{e Sa635
veznoj vladi nije bilo nego da napravi ceo sistem sa jednom izbornom jedinicom, potpuno svesna da se ona ne}e usvojiti u Skup{tini. Prema tome, razumqivo je da u te`wi za kompromisom moramo traìti neka me|ure{ewa i nadam se da }emo daqe tako razgovarati i da vidimo gde eventualno moèmo napraviti neki prodor. Da je pitawe 10 ili 8 izbornih jedinica pitawe samog kvantiteta, ube|en sam da bismo bili elasti~ni i da bismo to prihvatili. Radi se o jednom kvalitetnom skoku, kada sada taj kvantitet prelazi u kvalitet i kada vi{e, mnogo puta je to re~eno, proporcionalnog sistema nema. Deset izbornih jedinica nije u pitawu kako je rekao gospodin [e{eq, samo podizawe cenzusa na 10% pa da onda funkcioni{e taj proporcionalni sistem. Tu se u stvari krije ne{to drugo da u na{em odnosu politi~kih snaga velika je verovatno}a da }e veliki broj glasova biti ispod ovog utvr|enog cenzusa. A ostaje poprili~no neraspore|enih mandata koje sad mogu da dele samo stranke koje su pre{le taj procenat. Prema tome, to {to je 10% svega dve stranke pre|u 10% i one dele sve mandate, to je ono {to dezavui{e proporcionalni sistem, a ne samo dowa granica. Zato ja ukazujem na slede}u mogu}nost: obra}am se pre svega Socijalisti~koj partiji Srbije da u ovom momentu ne govorimo o broju izbornih jedinica nego da li je prihvatqiv princip. Vidim da me gospodin Per~evi} ne slu{a, a on je promovisani ekspert za izborni sistem u ovoj delegaciji. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Tu je gospodin Jovi} i u ime SPS i nastavqamo, Petrovi}u, on zastupa stranku. Hvala. Petrovi}: Vidite {ta je moj predlog, ako biste bili qubazni da se izjasnite u odnosu na eventualno dogovoren broj izbornih jedinica da li je prihvatqivo da mandati koji preostaju nakon primarne raspodele, onako kako je to, recimo, skicirao gospodin [e{eq, mogu da se raspore|uju na Srbiju kao jednu izbornu jedinicu. To bi bio nov momenat koji bi sada dao manevarski prostor da se na|u me|ure{ewa da proporcionalni sistem funkcioni{e i na ve}em broju izbornih jedinica. Ja bih apelovao da se usmerimo samo na ovaj segment svih problema jer ako budemo krenuli daqe i na nosioce liste i medije, mislim da su {anse utoliko mawe da danas napravimo neki napredak. Hvala. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepa. Repliku je traìo gospodin [e{eq. Dr Vojislav [e{eq: Odustao sam. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Nastavqamo. Rije~ ima gospodin \in|i}. Zoran \in|i}: Poznato je sa kojim ameri~kim predlozima su razli~ite stranke iza{le na po~etku Okruglog stola i poznato je da je u toku rada tog Okruglog stola do{lo do pomerawa ili pribliàvawa, me|utim ne do susreta na jednom broju koji bi bio za sve prihvatqiv. Me|utim, ne bi trebalo da nastane utisak kao da se tu radi o simpatijama za mawi ili ve}i broj izbornih jedinica i o jednom potpuno ravnopravnom pristupu obe strane i da onda opozicione stranke iz nekih svojih sklonosti za veliko traè jednu, a vladaju}a stranka iz svoje sklonosti za malo, regionalno, lokalno traì vi{e izbornih jedinica.
636
Radi se, naime, o tome da Srbija kao jedna izborna jedinica nikoga ne privileguje i nikoga ne diskrimini{e. To zna~i tu su svi ravnopravni. Vi{e od jedne izborne jedinice nekog privileguje, a neke druge diskrimini{e. To zna~i, vi{e od jedne izborne jedinice u Srbiji daje odre|eni bonus jednoj stranci koja ima u svakom mestu svoje organe ili koristi organe dràvne vlasti, mesne zajednice, neke kancelarije po selima, ne znam ni ja {ta sve drugo, koja ve} decenijama ima svoju infrastrukturu i svoj aparat i na drugoj strani stranke koje sve to nemaju i ne mogu da imaju. Mi sada raspravqamo o tome koji bonus }emo dati vladaju}oj stranci. Koliko }emo mi drugi da pristanemo da vladaju}a stranka bude mawe ravnopravna od nas, to zna~i koliko }emo mi pristati na to da ona bude privilegovana. Da li je to 2, 3, 4, ili 10 puta. Bilo bi va`no i bilo bi dobro da se saglasimo s tim, ili ako nije tako, da ~ujemo argumente zbog ~ega nije tako, da samo jedna izborna jedinica zapravo nudi potpunu ravnopravnost za sve, a da neprihvatawe jedne izborne jedinice, ono, naravno, polazi od pozicije mo}i, od pozicije nekog ko moè da ne prihvati, ko moè to da odbije, da to neprihvatawe nije motivisano time da je vladaju}a stranka obespravqena ili da ima mawe prava u odnosu na druge ako je ta jedna izborna jedinica, nego naprosto da je onda ravnopravna sa drugima. Dakle ako to prihvatimo, ako prihvatimo da je samo jedna izborna jedinica uslov ravnopravnosti za sve, a vi{e izbornih jedinica privileguje jednu stranku, a druge stavqa u podre|eni poloàj, onda se pitawe izvodi ili se pomera sa tog na~elnog nivoa na nivo fakti~ke mo}i. To zna~i, vi{e to nije na~elno pitawe izbornog sistema. Jer na na~elnom nivou treba da bude jedna izborna jedinica, jer u ovom trenutku sa stanovi{ta organizacije stranaka, wihovog materijalnog poloàja samo jedna izborna jedinica Srbije kao jedna izborna jedinica, omogu}ava ravnopravnost. Zna~i, nije pitawe na~elno nego je pitawe odnosa mo}i koliko onaj koji ima ve}u mo} moè da nametne svoje re{ewe. Socijalisti~ka partija Srbije ima toliku mo} da nas je naterala da prihvatimo vi{e od jedne izborne jedinice. Zna~i, naterala nas je da to kaèmo u redu, iako to nije ravnopravno. Prisiqeni smo da bi do{lo do izbora da prihvatimo da budemo mawe ravnopravni. Ali, nemojte nas terati da prihvatimo da budemo potpuno neravnopravni i da u samom po~etku recimo 4, 5, ili 6 izbornih jedinica potpuno `rtvujemo i da kaèmo u tim podru~jima gde vladaju}a stranka ve} decenijama ima svoju infrastrukturu, svoje organizacije, svoje pla}ene slu`benike tu mi nemamo {ta da traìmo, dakle, tu smo izbore prakti~no ve} izgubili, i samo da vidimo koliko je tih jedinica. Zapravo, to je jedan odnos politi~kog ucewivawa koji ve} unapred opredequje ishod izbora. Zbog toga mislim da bi najpre trebalo, ~ini mi se, da ~ujemo argumente definitivno zbog ~ega jedna izborna jedinica ne odgovara Socijalisti~koj partiji Srbije? Da li je ona time o{te}ena? To zna~i ne {ta je za wu boqe, nego zbog ~ega jedna izborna jedinica woj ne odgovara. Ja mogu da kaèm i rekao sam zbog ~ega vi{e od jedne izborne jedinice ne odgovara nikom drugom osim Socijalisti~koj partiji Srbije, tako daje potpuno logi~no bilo {to je na po~etku samo ta vladaju}a stranka bi637
la za vi{e izbornih jedinica, a sve druge stranke su bile za jednu. I ako utvrdimo da nema argumenata koji bi objasnili zbog ~ega samo jednoj stranci ne odgovara ta jedna izborna jedinica, onda da vidimo taj neki nacionalni, patriotski interes koji obavezuje i tu stranku i koji }e da je dovede do toga da taj wen bonus bude mawi nego {to ona ho}e, da ne bude ba{ toliki da unapred obezbedi svoju pobedu nego da bude takav da ta izborna trka bude koliko toliko zanimqiva. Mislim da je predlog Savezne vlade od ~etiri do {est bio na samoj granici prihvatqivosti. Iz razloga koji meni nisu jasni, premijer Pani} je, onda, rekao osam. Mi smo rekli u redu, ako je to ba{ ta sredina, svesni toga da je to protiv na{ih interesa, prihvatamo, da ne bismo dezavuisali taj poku{aj Vlade da na|e neku sredinu. Ali, ako to nije ta sredina, ako Socijalisti~ka partija Srbije kaè ne, to za nas nije prihvatqivo, onda za nas ni osam nije prihvatqivo. Tako da mi ostajemo, dakle, na predlogu Savezne vlade od 4 do 6, a ako Savezna vlada izdejstvuje neki kompromis sa Socijalisti~kom partijom Srbije onda bismo èleli da vidimo koji je taj kompromis i da onda o tome razgovaramo kasnije. Zna~i, ja predlaèm da Savezna vlada i Socijalisti~ka partija Srbije razgovaraju bez nas: na{a pozicija, svih drugih, je jasna, i da nam onda kaù koji je taj minimum na koji su oni pristali i da onda mi kaèmo da li je to za nas prihvatqivo ili ne. Ja bih najpre voleo da nam gospodin Jovi} kaè zbog ~ega wima ne odgovara jedna izborna jedinica. [ta to wih tu ~ini neravnopravnim u odnosu na sve ostale? [to se ti~e medija, mi se slaèmo sa onim {to je utvr|eno na Okruglom stolu o medijima. Jedino {to bismo èleli da to pro|e kroz Skup{tinu i da se kona~no konstitui{e taj savezni upravni odbor, da po~ne da te sankcije sprovodi i da neki qudi izgube svoje radno mesto zbog toga {to su dva, tri ili ~etiri puta prekr{ili ta pravila, a od trenutka kada je to usvojeno na Okruglom stolu do danas, da su ta pravila sprovo|ena mnogi qudi bi na Televiziji ostali bez svojih radnih mesta. Tako da, zna~i, u tom drugom delu, {to se ti~e medija, Demokratska stranka nema velike primedbe. Jedina primedba je {to, izgleda, taj dogovor nije realizovan i nema izgleda da bude realizovan. Mislim da su ostale stvari mawe va`ne i ako se dogovorimo oko ovih sada, o tim drugim }emo se sigurno lako dogovoriti. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Gospodine Jovi}u, Vama je upu}eno pitawe. Da li moète da odgovorite èlite li da odgovorite odmah? Borisav Jovi}: Bilo je mnogo pitawa. Ne znam na koje Vi pitawe mislite. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Na ovo konkretno. Dr Vojislav [e{eq: Nemojte prozivati nikoga da odgovara. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Po{to je to obi~aj ovde, ako neko ho}e da odgovori odmah na pitawe koje mu je postavqeno ima prednost, a ne mora da odgovori ako ne}e. Dr Vojislav [e{eq: Ali, on bi se sam javio da odgovori. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Moje je da pitam ho}e li ili ne}e. Milan Pani}: Gospodine [e{eq niko Vas nije pitao.
638
Predsedavaju}i Radoje Konti}: Gospodine Jovi}u, da li èlite sad da odgovorite? Borisav Jovi}: Javi}u se ja za re~ i re}i }u. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepo. Za repliku se javio gospodin [e{eq. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih ukratko èleo replicirati gospodinu iz Reformisti~ke stranke, ali mi je sad zgodno da jednu repliku i gospodinu \in|i}u iznesem. Ukratko bih izneo na{e razloge za{to smo tako lako prihvatili da pre|emo sa ideje o jednoj izbornoj jedinici na deset izbornih jedinica. Imamo iskustvo iz majskih izbora ove godine. Pola liste je i{lo proporcionalno, a pola ve}inski. I na toj proporcionalnoj listi nam je izabrano 23 poslanika, a od tih je 14 iz Beograda. Pojavquje se, kao veoma ozbiqan problem neravnomerne zastupqenosti poslanika iz raznih delova Srbije ako je jedinstvena izborna lista za ~itavu Srbiju. Mi smo, recimo, imali problema jer ve}ina rukovodstva je u Beogradu, najeksponiraniji qudi su iz Beograda i jednostavno nema na~ina da se tajnim glasawem na glavnom odboru izbegne da tih 10 ili 15 iz Beograda budu na vrhu liste, a tajnim glasawem smo na Glavnom odboru listu konstituisali. Ako imamo deset izbornih jedinica onda }e na{i regionalni odbori tajnim glasawem praviti svaki za sebe listu i time izbegavamo neravnomernu zastupqenost poslanika iz Beograda, odnosno nezastupqenost poslanika iz unutra{wosti. To se nama u~inilo vrlo krupnim problemom i zbog toga smo prihvatili da idemo, recimo, prvo smo predlagali 9 pa evo sad opet kompromisno re{ewe nudimo 10 izbornih jedinica, ali bi prihvatili i 9, prihvatili bi i 11. Spremni smo i da prihvatimo i 12. Nije nam to toliki problem. A ovo, {to je gospodin rekao, da bi cenzus onda bio 10%, to nije ta~no. Ako se mi odlu~imo za cenzus 5%, onaj ko osvoji 5% ve} u~estvuje u podeli i wegov se procenat ve} pewe za iznos osvojenih glasova onih koji otpadaju jer nisu osvojili 5%. I onda wegovih 5,5 nije vi{e 5,5 nego 7,8 ili 10,3. S druge strane, dovoqno je 50.000 glasova da se osvoji jedno poslani~ko mesto u toj varijanti, nije potrebno da idemo na to da se to mnoì sa brojem koliko je posebno prema broju glasa~a, koliko je potrebno za jednog poslanika glasova i sl. Dakle, tu postoje modaliteti oko kojih se moèmo sporazumeti ako se dogovorimo da 5 bude cenzus. Tonkovi}: Po{tovane dame i gospodo, Mi ovde raspravqamo o jednom od bitnih uvjeta za ukinu}e embarga, blokade pod kojom se nalaze Republika Srbija i Republika Crna Gora, dakle Savezna Republika Jugoslavija. Ja kaèm da je ovo jedan od bitnih uvjeta, ali ne jedini. O jednom od ostalih uvjeta }u govoriti malo kasnije. Demokratski savez Hrvata u Vojvodini zalaè se da na osnovi proporcionalnosti do|e do izbora {to je prije mogu}e, po mogu}nosti jo{ ove godine. Mi prihvatamo da bude 4 ili 6 izbornih jedinica jer smatramo da je to jedna zlatna sredina na kojoj se moèmo svi na}i. To skra}uje put rasprava do daqweg i omogu}ava da {to prije izi|emo na izbore.
639
Smatramo da treba do}i do istovremenih izbora na republi~kim razinama i na saveznoj razini. [to se ti~e medija, smatramo da treba da do|e do konstituirawa vi{estrana~kih komisija za sve one medije koji se subvencioniraju iz bilo kog oblika dràvnog buyeta dok se privatni listovi, privatni mediji moraju ravnati prema op}im demokratskim na~elima u civiliziranim dru{tvima. Rekao sam da su izbori samo jedan od bitnih uvjeta za skidawe embarga i izolacije i prihva}awe u me|unarodnu zajednicu. Jedan drugi bitni uvjet jeste i pitawe qudskih prava i pitawe prava nacionalnih zajednica. Zato smatram da treba postaviti i pitawe jedne mogu}nosti demokratskog zastupstva nacionalnih zajednica u parlamentarnim skup{tinama. Zato predlaèm, prvo, da se u Izbornom zakonu taksativno navedu nacionalne zajednice na teritoriji Republike Srbije i na teritoriji Republike Crne Gore, i da se broj zastupnika nacionalnih zajednica odredi tako, da ona bude u odgovaraju}im skup{tinama proporcionalna udjelu te nacionalne zajednice u broju stanovnika, a da se omogu}i da imaju bar jednog zastupnika. [to se ti~e samih lista, smatramo da liste trebaju biti tako formirane, da onaj redosled kandidata koji je prezentiran u predizbornoj kampawi u javnosti, treba da bude po{tivan, nakon odbrojavawa glasova, nakon upoznavawa rezultata. Da ne bude proizvoqnih premje{tawa. Eventualno bi se trebalo mo}i dopustiti da pojedini kandidat da ostavku, i onda sqede}i dolazi na wegovo mjesto. To je maksimalno {to bismo u ovoj to~ci mogli prihvatiti. Me|utim, postoji jo{ jedno pitawe o kojem treba raspraviti, a to je pitawe prava glasawa. Mi smatramo da pravo glasa imaju samo oni gra|ani koji su dràvqani republike na ~ijoj teritoriji izlaze na glasawe, tj. Republike Srbije i Republike Crne Gore, odnosno gra|ani Savezne Republike Jugoslavije na saveznim izborima. Smatramo, {to se ti~e finansirawa, da finansirawe predizborne kampawe treba da bude daleko opse`nije i izda{nije, nego {to je bilo do sada u dosada{wim predizbornim kampawama. Niko nije ni{ta nasledio od dràvne ili biv{e partijske imovine. Mi se stalno nalazimo pred istom problematikom, da ne moèmo ni pribli`no dràti korak sa onima, koji su ilegalno sve strpali u svoj yep. Hvala. Borisav Jovi}: Dobro. Hvala lepo. Da obavestim Okrugli sto da su gospoda Per~evi} i Da~i} zvani~ni predstavnici Socijalisti~ke partije Srbije i bili su potpuno kompetentni da u ime na{e partije ovde govore. Ja sam izrazio razumevawe prema pozivu gospodina Pani}a, da do|em samo radi toga, da bi se spre~ilo rasturawe Okruglog stola koje su izazvali odre|eni wegovi u~esnici. Ako sam ve} do{ao, onda u vezi sa postavqenim pitawima samo èlim da dam svoje mi{qewe. Ne èlim uop{te da se upu{tam u pitawa koja su prevazi|ena na Okruglom stolu, bilo sporazumom, bilo da su skinuta sa dnevnog reda, obzirom na to da bi nas to vratilo nazad, na po~etak, i mislim da to ne bi imalo smisla.
640
Od nas se traì da daqe ustupke pravimo. Verovatno da to ima razlog, za to opozicija ima razloga. Ja razumem da je najve}i razlog razjediwenost opozicije, dakle usitwenost opozicije, kojoj nijedan izborni sistem, pa ni ovaj koji je predloèn, stvarno ne daje neke velike {anse, iako je ona, objektivno gledano, u zbiru prili~no jaka, da bi mogla svaki izborni sistem da koristi sa istim efektima kao {to bi na{a partija koristila. Me|utim, mi ne moèmo da izmislimo izborni sistem koji }e da ujedini opoziciju. To je wen problem, i ja stvarno molim da se to razume. Me|utim, nezavisno od toga, ja èlim da kaèm, da je na{a partija u~inila maksimalne napore, jer èli da do|emo do novih parlamentarnih izbora, da obnovimo na{e skup{tine, u~inila maksimalne napore, pre svega, prihvatila je da se odrè novi izbori, iako po Ustavu ima pravo ~etiri godine da ostane na vlasti. Daqe, odustala je od ve}inskog sistema i prihvatila proporcionalni sistem. To je prakti~no sve {to se od nas moglo traìti. Ne znam {ta se vi{e moè traìti. Sada, kada se radi o ovim pitawima koja su ovde postavqena, o izbornim jedinicama. Ja ne bih iznosio nanovo argumente koji su ovde sigurno vi{e puta izloèni. Na{ narod je tradicionalno nau~io da zna koga bira. On je nau~io da zna koga poslanika bira, ako ih je vi{e, da zna i koga je izabrao. Srbija je previ{e velika da bi bila jedna izborna jedinica, i previ{e je velika izborna jedinica da bi bila ve}a ~ak i od Crne Gore, dakle, pola miliona, petsto, {esto hiqada qudi, gra|ana, odnosno bira~a da bira jednog poslanika ili nekoliko poslanika. To je jako te{ko, i jako mnogo, i zbog toga je na{a te`wa da imamo vi{e izbornih jedinica. Jer nismo u stawu da privu~emo narod da glasa poslanika, niti smo u stawu da obezbedimo da narod kontroli{e svoje poslanike, {ta oni rade, i da li rade u wihovom interesu. Ne bih hteo da iznosim druge razloge, a ovde su oni izno{eni. Me|utim, moram da kaèm u vezi s tim slede}e: Mi smo shvatali od po~etka da je o ovome te{ko posti}i saglasnost. Mi vidimo i danas da tu saglasnosti jo{ mnogo nema i da tu mora da se na|e neko re{ewe. Ako svi èlimo da idemo na izbore, re{ewe koje ne moè potpuno da zadovoqi ni jedne ni druge. To je sasvim jasno i sigurno. Prvo smo polazili od toga da je analiza Savezne vlade govorila da ako se ide na vi{e izbornih jedinica, onda bi bilo optimalno izme|u 10 i 20 izbornih jedinica, {to smo mi mawe vi{e prihvatili, ra~unaju}i da na{ kriterijum, da na{e izborne jedinice ne budu ve}e od Crne Gore, da bude oko 15 izbornih jedinica. Po{to je Savezna vlada i{la na, 8, 6, pa posle 8 izbornih jedinica, mi smo napravili kompromis. Da idemo na 12, pored toga da se pribliìmo, iako to veoma odstupa od na{ega shvatawa da bira~i budu u stawu da prate koga biraju, i za{to biraju i da savladamo druge probleme o kojima je sada gospodin [e{eq vrlo dobro govorio. Periferni delovi Republike veoma se pla{e, da }e biti izabrani neki koje oni nit znaju nit su videli ikada iz centra itd. I to mora da bude uvaàvano. Dobro, ta analiza je govorila izme|u 10 i 20 okruga je mogu}e da bude, a sada smo dobili neku drugu analizu u novinama koja govo641
ri da je optimalno izme|u 10 i 20 poslanika. Ja ne znam, to je ista institucija, isti qudi su mawe vi{e na tome radili, ali bilo jedna, bilo druga, mogla bi nekako grani~no da se na|e sa onim {to je za nas prihvatqivo. Mogla bi nekako da se na|e. I sada, ako ne moèmo da do|emo do sporazuma, onda ostaje Saveznoj vladi da poslu{a eksperte. Ja ne znam koga }e da poslu{a. Ako poslu{a eksperte, onda ova na{a dowa granica koju smo kazali 12 je vrlo blizu onome {to su sada eksperti kazali, a to je od 10 pa navi{e. Zna~i, moglo bi se uklopiti. Ja ne}u ovde da licitiram. Ne}u da licitiram. Ostavqam Saveznoj vladi da ona predloì kompromisno re{ewe u okviru onoga {to su eksperti kazali, ako se mi ne moèmo sloìti. Ali mi se u jednom slaèmo. Da su potrebni izbori. A po{to ne moèmo da do|emo do sporazuma, neka Vlada predloì pa }emo svi preuzeti u Skup{tini da vidimo {ta }emo da uradimo. Ja se nadam da moramo preuzeti odgovornost, da neko re{ewe na|emo. Pod uslovom da Vlada bar po{tuje ekspertsko mi{qewe, ako ne moè da po{tuje na{e. [to se ti~e nosilaca liste, ja u vezi sa ovim, ovde {to je govoreno, iako sam rekao da se ne}u vra}ati na to, za{to ne predlaèmo jednu izbornu jedinicu, ne{to sam rekao. Mi smo spremni da se vratimo na predlog koji smo davali na po~etku, a to je: da se polovina poslanika bira ve}inskim sistemom, a polovina proporcionalnim za celu Republiku. Onda gra|ani znaju bar jednoga koga biraju. A one druge to su partijski, pa neka bude kako bude. Ako vam je to boqe, moèmo da se vratimo na to. Ali moraju znati koga biraju, bar nekoga. Me|utim, mislim da smo daleko od toga oti{li, i da sada to verovatno ne moè o tome da se govori, mada mi ne bi beàli od toga, ako bi se mogao na}i sporazum. [to se ti~e pitawa koje je gospodin Petrovi} postavio, to je pitawe prevazi|eno, na na~in tretmana od 5% da li za Republiku ili za izbornu jedinicu. Pa to je sr` problema, to je pitawe na po~etku vaqda raspravqano, ako se sad na to vra}amo, onda ni{ta nije ura|eno. U pogledu drugog pitawa, nosilac liste, pazite, mi imamo vrlo veliki broj partija. Nemamo mi dve tri partije, pa svi znaju koje su to partije. Imamo veliki broj partija sa sli~nim imenima partija. Qudi vi{e znaju lidere, nego {to znaju partije. Ne mogu da zapamtim imena partije. Apsolutno je neophodno da se kaè: redni broj 1, partija ta i ta na ~elu sa predstavnikom tim i tim, a ispod toga da se napi{e koji su poslanici sa te liste, ili da se napi{e na izbornom mestu. Dakle, slaèmo se. Smatramo, nema smisla pisati ime partije bez lidera, ali apsolutno ima smisla, da lider ne moè biti kandidat na svim mestima. Moè biti na jednom, ali nosilac liste je svuda. Me|utim, u ciqu kompromisa, mi razumemo da postoje grupacije ovde politi~ke, koje nemaju jednog lidera, nego ih imaju vi{e, mi ne bismo imali ni{ta protiv da napravimo i taj kompromis, da one grupacije, politi~ke ili partije koje èle da u svakom okrugu imaju drugog lidera, neka se i to zakonom omogu}i, da moè biti jedan lider u nazivu partije ili u svakom okrugu drugi, ako im to vi{e odgovara. Li~no mislim, da na{oj partiji to ni{ta ne smeta. Prema tome, po{to je {arenilo ogromno u na{em politi~kom sistemu, moèmo i to u ovom trenutku dozvoliti kao ne{to {to bi mo`da mo642
glo da privu~e druge partije da se to pitawe re{i. Ali, ne bismo prihvatili da nam se nametne da ne moè lider na{e partije da bude u nazivu partije. To ne moèmo da prihvatimo, to je na{ politi~ki interes. [to se ti~e kontrole medija, da budemo na~isto. Ono {to je zakonom utvr|eno, treba da kontroli{e onaj koji je zakon doneo, zna~i, Skup{tina ili Vlada. Ono {to je ovde politi~kim dogovorom utvr|eno, konsenzusom, moè da se kontroli{e na konsenzusni na~in. Moè se, ako je to potrebno, formirati bilo kakva zajedni~ka grupa koja }e pratiti kako se ostvaruje ono {to smo se dogovorili konsenzusom i da se konsenzusom zakqu~uje da li postoji prekr{aj i {ta treba preduzeti. To moèmo prihvatiti. Ne moèmo prihvatiti da i ovde kontroli{emo zakon to je stvar Vlade, niti moèmo prihvatiti da Vlada ocewuje i odlu~uje o sprovo|ewu onoga {to smo se mi kao politi~ke stranke dogovorili, to mi sami treba da ocenimo, bez obzira {ta bude predloèno. To je u principu. Zoran \in|i}: Osnovni argument protiv jedne izborne jedinice je taj da gra|ani Srbije èle da znaju za koga glasaju. To zna~i da, te lokalne liste, zna~i delovi te glavne liste su lokalizovani, regionalizovani i onda gra|ani nekog regiona glasaju}i za tog ~oveka sa te liste, znaju da je to wihov. Ni{ta ne spre~ava Socijalisti~ku partiju Srbije, da na toj listi od 108 poslanika, svih 108 budu iz razli~itih mesta. Pa }e onda gra|ani Ni{a da na toj listi od 108 prepoznaju svog ~oveka, gra|ani Kragujevca svog, gra|ani Dimitrovgrada svog, pa }e ta lista da odgovara broju gra|ana na koje Socijalisti~ka partija Srbije ra~una. One stranke koje budu na svoju listu 108 stavile sve qude iz Beograda, izgubi}e jer }e imati samo u Beogradu glasove. To zna~i, neka je svakoj stranci prepu{teno za {ta gra|ani Srbije èle da glasaju. Ne}emo mi vaqda ovde da se brinemo o maloletnim gra|anima Srbije, koji ne}e znati da glasaju za koga ho}e. Naravno, oni }e glasati za onoga koji im se dopada. Ako im se dopadaju qudi iz Beograda glasa}e za wih, ako ne, onda }e da traè stranke koje imaju lokalne lidere na svojim listama, tako da ovaj argument uop{te ne razumem kao opovrgavawe mog po~etnog prigovora. Hvala lepo. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepo. Ipak nije bila replika nego rasprava. Je li Jovi} isto replika? Mirko Jovi}: Jeste. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Na koga? Mirko Jovi}: Na diskusiju mog prezimewaka. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Izvolite ako je replika. Mirko Jovi}: Molim i vas i prisutne novinare, da kada pomiwete moje prezime pomiwete i ime, kako bi se znalo o kome se radi, po{to mi vrlo ~esto trpimo veliku politi~ku {tetu zbog aktivnosti. Ovo mo`da izgleda sme{no, ali se ja nadam da }e ~lan Socijalisti~ke partije pomo}i nama na slede}em kongresu i da }e nas osloboditi prisustva... Predsedavaju}i Radoje Konti}: Mirko, Vama proti~e vreme. Ja imam sat i {topujem.
643
Mirko Jovi}: Dobro, ovde se govori da je problem zbog toga {to opozicija nije ukrupwena. Molim vas. Na politi~koj sceni u Srbiji postoji makar pet ili {est varijanti za koje narod treba na ovim izborima da se opredeli. Jednostavno, ovo nije devedeseta godina i nemojte da nam iko govori o tome da izborni sistem nije dobar, jer opozicija se jednostavno nije udruìla, a kad se udruì ona moè iza}i na bilo koji izborni sistem. Ovde postoji, vrlo jasno isprofilisanih, pet ili {est varijanti, i ovaj narod ima pravo da se za sve wih izjasni na predstoje}im izborima. Prema tome, taj argument ne moè nikako da stoji. Meni je sasvim jasno za{to se gospodin prezimewak i gospodin [e{eq vrlo lako sloè oko broja izbornih jedinica i oko svega drugog. Oni su se sloìli na pro{lim izborima, ali ti izbori nisu doneli skup{tinu i vladu koje su priznale sve politi~ke stranke i svi politi~ki ~inioci ovde u Srbiji i Crnoj Gori. Prema tome, o~igledno je da va{ dogovor ni{ta ne zna~i ni sada na ovom Okruglom stolu. Kompromis koji }ete vi posti}i, tako|e ni{ta ne zna~i, jer to smo ve} videli u maju mesecu, i pre maja itd. Ovde je va`no da se napravi kompromis izme|u onih stranaka koje nisu iza{le na izbore, koje nisu legalizovale onakve izbore kakve su sproveli i izme|u onih koje su iza{le. Prema tome, mislim da treba da prekinete sa tim simulirawem navodnih konflikta i navodnih kompromisa izme|u nekoliko frakcija biv{eg Saveza komunista Jugoslavije. U tom smislu je sasvim jasno da }ete vi morati kona~no da se usagla{avate i sa politi~kim strankama koje su autenti~ne, koje imaju svoje mi{qewe, koje imaju svoje stavove i koje ne}e lako da pogaze te svoje stavove. Vi ste imali ovde slu~aj da je Srpska radikalna stranka glasala za ~etiri izborne jedinice. To je samo 10 ili 15 dana, a danas govori o 10, 11 ili 15 izbornih jedinica. Prema tome je jasno da }ete se vrlo brzo dogovoriti. Vrlo je bitno da vi po~nete razgovore sa strankama koje nisu u~estvovale, po{to mi u Saveznoj skup{tini nemamo mogu}nosti da vr{imo bilo kakav pritisak. Ne moèmo da uti~emo na 70% va{ih poslanika. Onda, jedino {to nam je preostalo to je da vr{imo vanparlamentarni pritisak i ako se vi ovde danas ne usaglasite sa strankama koje stvarno imaju neku teìnu, a nisu i{le na pro{le izbore, vi }ete imati vrlo ozbiqan vanparlamentarni pritisak. Mi smo do sada prihvatali gospodina Pani}a kao predsednika prelazne vlade. Verovali smo da on moè da organizuje izbore, odnosno da }e on pre svega urazumiti vladaju}u partiju u Srbiji i da }e je ubediti u to da treba da pristane na neke uslove na koje }e pristati i ve}ina stranaka koje nisu iza{le na izbore. Po{to je to o~igledno da ne moè da uradi gospodin Pani} i wegova prelazna vlada, a mi nemamo svoje poslanike u Skup{tini, vi }ete imati vrlo brzo ozbiqan vanparlamentarni pritisak. Ako vam to treba, osim ovog dogovora na Saveznom Okruglom stolu, to }ete vrlo brzo mewati. Prema tome, sav rizik za eventualne sukobe, unutra{wopoliti~ke, koji bi do{li posle prekr{enog sporazuma koji smo postigli na ovom Okruglom stolu, pa{}e na teret va{e partije i jednostavno, vi rizikujete. Ri644
zikujete jednostavno da ostanete na politi~koj sceni. Ako vi èlite da ostanete na politi~koj sceni, onda se pona{ajte normalno sa {ansom da, kad izgubite na izborima, vratite se ponovo na politi~ku scenu. A ako to ne èlite, vi }ete uskratiti {ansu i ovim mladim qudima da se bilo kada vrate na politi~ku scenu kad izgube na prvim izborima. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepa. Re~ ima gospodin [e{eq. Replika tri minute. Dr Vojislav [e{eq: Smatram da ovo upozorewe gospodina Mirka Jovi}a treba da shvatimo najozbiqnije, jer ako se ne budemo pona{ali onako kako on èli, onda bi moglo do}i do vrlo ozbiqnih gra|anskih nemira, i ako navali gospodin Jovi} sa svih 146 ~lanova wegove stranke bi}e spasavaj se ko moè. Gospodin Mirko Jovi}, razume se, kao ~ovek neuk, priprostog pona{awa, ~ovek neobrazovan, nema pojma o elementarnoj stvari. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Gospodine [e{eq, molim vas. Dr Vojislav [e{eq: Trebali ste da upozorite gospodina Mirka Jovi}a. On nema pojma o jednoj elementarnoj stvari. Da se sve politi~ke stranke u politi~koj aktivnosti rukovode sa dva interesa. Interesom naroda kome pripadaju i svojim strana~kim interesom, i sve {to rade, rade u strana~kom interesu, i ne moè neko sa strane da im popuje {ta treba, a {ta ne treba. Da smo mi hteli da slu{amo gospodina Jovi}a, mi bismo se verovatno u~lanili u wegovu stranku. Po{to mi to nismo uradili, {ta briga gospodina Mirka Jovi}a kako se mi pona{amo. Rezultati koje postièmo ili ne postièmo su jedino merilo uspe{nosti na{e strana~ke politike ili neuspe{nosti. Ali javio sam se zbog mnogo ozbiqnijeg pitawa, koje je ovde postavio gospodin \in|i}, pa }u na to da se vratim. Ako bismo insistirali na smawivawu broja izbornih jedinica, ili Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, mi bi zaista na listi mogli da postavimo kandidate iz svih delova Srbije. Ali, onda ne moèmo na demokratski na~in da tu listu sa~inimo. Moramo onda formirati komisije, radne grupe, koje bi to pode{avale i vodile ra~una da budu iz svih delova Srbije na toj listi. A u Srbiji postoje stranke demokratskog i nedemokratskog karaktera. Po{to je Srpska radikalna stranka izrazito demokratskog karaktera, mi to sve re{avamo tajnim glasawem. To je zaista tako. I pro{li put kad smo pravili listu, pravili smo je tajnim glasawem, pa se desilo da nam je 14 poslanika izabrano iz Beograda i 9 iz svih ostalih delova Srbije. To je ~iwenica. E, sad bismo hteli to da izbegnemo ve}im brojem izbornih jedinica. A ~ak i da vas poslu{amo, pa da sami stavimo na listu iz raznih delova Srbije kandidate, onda je opet jedan veoma ozbiqan problem kako me|u wima da napravimo hijerarhiju. Na koje mesto da stavimo kandidata iz Ni{a, na koje kandidata iz [apca, na koje kandidata iz Novog Sada. To je veoma ozbiqan problem. Taj problem moè da nam rasturi stranku ako na Glavnom odboru raspravqamo kako to da postignemo. Da ne bi raspravqali na Glavnom odboru, mi to stavimo na jednu listu, pa tajnim glasawem. A kad se to tajnim glasawem uradi, niko nema prava da se quti. E, da bismo to tajnim glasawem uradili, a da bismo posti645
gli da imamo poslanike iz svih delova Srbije, mi se zalaèmo ipak da se ovaj broj izbornih jedinica ra{~lani na nekoliko: na osam, na deset, ili na dvanaest. Nama je svejedno, ali tendiramo ovom kompromisnom re{ewu od deset. E sad, kad se postavi pitawe za{to smo evoluirali u svom stavu. Pa svrha ovog Okruglog stola je da svi evoluiramo, i da se svi me|usobno pribliàvamo, da na|emo kompromisno re{ewe. A ko ne zna da su u politici kompromisna re{ewa nu`nost, onda taj ne treba da se bavi politikom, nego da saziva mitinge na koje mu do|e stotinu, dvesto mo`da i pet stotina qudi na Trgu Republike, pa nek se onda tamo bavi politikom do mile voqe. Ali ako èli da se ozbiqno bavi politikom, onda mora i}i putem kompromisa jer politika, jedna od definicija politike je ve{tina postizawa mogu}eg u granicama realnog. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepa. Gospodin Jovi} replika. Mirko Jovi}: Prvo, vrlo va`na stvar. Srpska narodna obnova nikad nije ni mislila da moè da izvr{i sama vanparlamentarni pritisak, niti na Saveznu niti na Republi~ku vladu, ali vi vrlo dobro znate da ovde ima nekoliko stranaka i grupacija koje tako|e ne}e pristati na obmanu o kojoj vi govorite. Jednostavno, sve te politi~ke stranke i grupacije zajedno mogu da izvr{e sigurno ozbiqan vanparlamentarni pritisak jer im drugi pritisak i ne preostaje. Prema tome, ja nisam mislio na nas, niti smatram da smo mi sposobni da vr{imo takav vanparlamentarni pritisak. Sa druge strane, na va{u nesre}u, gospodine [e{eq, Srpska narodna obnova u svom ~lanstvu nema i ne prima qude koji su doktorirali na Brozu i na Brozovi}ima, niti }e primati. Mi smo jedna nova, autenti~na nacionalna stranka koja svoj nacionalizam ne bazira na qudima koji su bili ideolozi Saveza komunista Jugoslavije u Brozovo vreme. Prema tome, u nesre}i ste i ne}ete mo}i da konkuri{ete za ~lanstvo u ovu stranku. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Hvala lijepa. Molim. Izvolite gospodine [e{eq, replika tri minuta. Dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka je stranka koja nema Brozove ideologe u svojim redovima, ali jedan od osniva~a va{e stranke je bio Brozov ideolog i ~uveni Brozov revolvera{ koji je umetnike, nau~nike, intelektualce, ~ak svojevremeno i u zatvor slao, i taj vam je Brozov ideolog pisao i strana~ki program to ste zaboravili, gospodine Jovi}u, taj ~ovek je Vuk Dra{kovi} i to vam je jedan od osniva~a stranke. Dobrica ]osi}: Gospodo, pratio sam va{a doista naporna nastojawa da do|ete do saglasnosti o na~elima na kojima treba sprovesti demokratske i prevremene izbore za republi~ku i saveznu skup{tinu. S du`nom pa`wom i razumevawem, pratio sam va{ dana{wi rad i u èqi da potvrdim solidarnost sa va{om brigom za demokratizam i {to skorije izbore. Mo`da sam u mogu}nosti da vam sa najmawe re~i imenujem samo nekoliko problema koje sam danas razumeo, slu{aju}i vas. Ti problemi su, po mom uverewu, slede}i: Stojimo pred ciqem da uskladimo proporcionalni sistem sa brojem izbornih jedinica kojim bi se postigla optimalna pravednost u realizaci646
ji politi~ke voqe gra|ana. Uskladiti broj izbornih jedinica sa gra|anskim zahtevom da personalizuje svoju politi~ku voqu, {to jeste neophodan elemenat demokratizma, a predstavqa i o~uvawe politi~ke tradicije u Srbiji i Crnoj Gori, po kojoj li~nost poslanika, naj~e{}e je ravnopravna, pa i nadmo}nija od strana~kog programa. Ja vas molim da to uvaàvate. U va{im iskazima i zahtevima imamo uverewe da nije po neophodnoj meri uvaàvana skup{tina, odnosi politi~kih snaga u skup{tini i mogu}nost da se va{i politi~ki zahtevi ostvare. Naime, mi stojimo pred problemom da Saveznoj skup{tini i republi~kim skup{tinama predloìmo zakone koji }e sada{wi sastav tih skup{tina da prihvati. Moèmo mi nacrtati najidealnije projekte izbornih zakona ovde, a ti izborni idealni izborni projekti treba da budu usvojeni od qudi koji imaju svoje politi~ke stavove i svoje politi~ke ciqeve. U takvoj situaciji i u velikim nedoumicama pred i u kojima se nalazi Vlada, ja se usu|ujem da joj predloìm, {to èlim da i vi znate, da u nemogu}nosti da se postigne svestrana~ka saglasnost koje nema i ne moè biti u politi~kom pluralizmu, dakle u toj nemogu}nosti, a sa uvaàvawem i odnosa politi~kih snaga u skup{tinama; ja predlaèm Vladi da sa punim uvaàvawem dominantnih mi{qewa na ovom stolu iskazanih i ranije i danas, konsultuje i ono {to smo nazvali stru~no mi{qewe, a pod stru~nim mi{qewem ja podrazumevam ono mi{qewe koje je zasnovano na proverenim i univerzalnim iskustvima u primeni proporcionalnog izbornog sistema. Smatram da treba usvojiti predloge, da se nacionalnim mawinama obezbedi zastupni{tvo u parlamentu. Kona~no, saglasan sam sa svim va{im mi{qewima o zna~aju javnih glasila u predizbornoj borbi, pa stoga predlaèm da se kona~no usvoji odnosno potvrdi i odmah po~nu da primewuju pravila pona{awa javnih glasila u predizbornoj kampawi. Dakle, ~im se izglasaju izborni zakoni i ~im se raspi{u izbori, obrazovati me|ustrana~ki odbor sastavqen od stranaka i koalicija koje u~estvuju u izborima, sa zadatkom i mandatom da punova`no prate oìvotvorewe pravila pona{awa javnih glasila odnosno Deklaracije Okruglog stola o javnim glasilima. Po mom mi{qewu, tom odboru treba dati pravo da brine i obezbedi neophodnu finansijsku i druge oblike strana~ke ravnopravnosti u izbornoj borbi. Tom se pitawu mora pokloniti du`na pa`wa, s obzirom na frapantnu neravnopravnost strana~kih pozicija u sada{wim prilikama. Sa svima vama koji ste se zalagali da republi~ki i savezni izbori budu istoga dana, ja sam potpuno saglasan, i {to se Vlade ti~e i {to se mojih prava ti~e ja }u nastojati da ih uskladim sa tim ciqem. Ja pred ovolikim mikrofonima i pred ovolikim kamerama molim Saveznu vladu i sve politi~ke stranke da do petka zavr{e sve neophodne konsultacije o izradi izbornih zakona i dostave Saveznoj skup{tini na usvajawe, kako bih ja, po Ustavu, mogao da raspi{em izbore za polovinu decembra. Razloge za ùrbu znate i duboko sam uveren da nije potrebno da ih pred vama imenujem.
647
@elim svoju re~ da zavr{im jednim zakqu~kom, jednim uverewem koje je sigurno i va{e, a to je da ovi izbori nisu samo pitawe demokratizma vlasti, nego izbori zna~e mnogo vi{e. Mo`da ti izbori odlu~uju o na{em dràvnom opstajawu i na{em golom ìvotu. Hvala vam na pa`wi. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ja bih se zahvalio. Ja nemam ni{ta protiv, ali sam shvatio da je mi{qewe gospodina ]osi}a jedno od mi{qewa koje }emo mi imati u Vladi. Dobrica ]osi}: Razume se, gospodine predsedni~e, meni nikada nije smetalo druk~ije mi{qewe od moga. Dr Vojislav [e{eq: Meni smeta pona{awe ~lanova Vlade koji su svi sko~ili na noge i odlaze. Zaista u toj atmosferi ne znam kako }emo. Ili da sa~ekam dok oni iza|u ili da govorim dok oni izlaze. Je li mi vi, gospodine predsedavaju}i, dajete re~? Predsedavaju}i Radoje Konti}: Prvo je traìo gospodin Mirko Jovi} rije~. Molim vas da sjednete. Imaju pravo na tri minuta. Izvolite, gospodine Jovi}u, tri minuta. Mirko Jovi}: Nemogu}e je u ovoj atmosferi govoriti. Milan Pani}: Sada moè{ svakome da da{ re~ i onda moèmo mi da sedimo ovde celu no}. Ako vi ho}ete da razgovarate dan i no}, to nije demokratski sistem. Ja se izviwavam predsedavaju}em, nisam dobio re~. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Gospodine predsedni~e, molim vas sedite. Dr Vojislav [e{eq: Ja, prvo, smatram kada smo se dogovorili da krenemo na ovakav Okrugli sto da se u startu ve} podrazumevalo da su svi u~esnici Okruglog stola potpuno ravnopravni. Dakle, svi oni koji sednu zajedno sa nama, svi su ravnopravni, bez obzira koje funkcije obavqaju. Ako smo mi koji pripadamo strankama sa ogromnim brojem ~lanova pristali da razgovaramo sa predstavnicima stranaka koje imaju od stotinu do dvesto ~lanova, tako i nosioci najvi{ih dràvnih funkcija su pristali sa nama da razgovaraju ravnopravno, te prema tome i svako wihovo izlagawe je podlo`no i reagovawu, kao i izlagawe svih nas predstavnika politi~kih stranaka. I ja èlim, smatram da je veoma va`no, mo`da gre{im, ali moje mi{qewe samo mene opredequje i motivi{e me da o tome kaèm svoju re~. Jedan deo izlagawa gospodina predsednika Savezne Republike Jugoslavije, gospodina Dobrice ]osi}a, koji je izrazio svoje mi{qewe, koje smo mi kategori~ki odbili u startu na Okruglom stolu, osim predstavnika jedne ili dve stranke nacionalnih mawina da predstavnici nacionalnih mawina treba da budu posebno zastupqeni u Narodnoj skup{tini. Mi u Srbiji imamo stotinu nacionalnih mawina, i ako bi svaka nacionalna mawina bila zastupqena u Narodnoj skup{tini, onda bi to bila skup{tina iskqu~ivo od poslanika nacionalnih mawina. To je veoma opasno re{ewe, jer na taj na~in teramo pripadnike nacionalnih mawina da glasaju za stranke koje se deklari{u kao wihove nacionalne stranke, a ima veliki broj pripadnika nacionalnih mawina koji èle da glasaju po nekim ideolo{kim i politi~kim kriterijumima, nezavisno od nacionalnih.
648
Ako mi idemo na proporcionalni izborni princip, mi time garantujemo nacionalnim mawinama, koje imaju odre|en procenat u ukupnoj populaciji Srbije, da imaju i svoje predstavnike ukoliko pripadnici wihove nacionalne mawine èle da glasaju za svoju nacionalnu stranku, ovo svoju pod navodnicima. Sada, ako je Srbija jedna izborna jedinica, samo albanska nacionalna mawina ima {ansi pod tim uslovom da bude zastupqena u Saveznoj skup{tini. Ako Srbiju podelimo na ve}i broj izbornih jedinica, onda }e to pravo ste}i pripadnici ma|arske nacionalne mawine i ovi koji se deklari{u kao pripadnici muslimanske nacionalne mawine. To je wihovo pravo i pravo je da budu zastupqeni ukoliko obezbede dovoqan broj glasova. Ali to je jedini kriterij, jer ve}ina nas insistira na principu pune ravnopravnosti svih politi~kih stranaka, bez obzira da li imaju nacionalni predznak, da li imaju gra|anski, da li imaju demokratski, autokratski ili bilo kakav drugi. I ako vi insistirate da nacionalne mawine imaju tamo posebnu zastupqenost, onda moète sve odluke ovog Okruglog stola da bacite pod noge, nijedan vam zakon ne}e pro}i i takva odluka je jednostavno nesprovodqiva. Ali, ako kaète Srbija sa nekoliko izbornih jedinica, Ma|ari }e sigurno ste}i mogu}nost zastupqenosti, Hrvati, ako ih u Ba~koj ima u, recimo, jednoj izbornoj jedinici, 5% i oni. Dobrica ]osi}: A koji je broj? Dr Vojislav [e{eq: Vi prera~unajte koji je broj izbornih jedinica potreban da se obezbedi prisustvo nacionalnih mawina koje su dominantne: Ma|ara, Albanaca, muslimana i ne znam ko bi jo{ do{ao u obzir. To imajte u vidu kad predlaète.
III IZVOD IZ MAGNETOFONSKIH BELE[KI

sa konsultativnog sastanka sa predsednicima politi~kih stranaka Republike Srbije, odrànog 13. oktobra 1992. godine, sa po~etkom u 18 ~asova Tibor Varadi: Mi smo danas na Vladi razmatrali dva problema. Jedan problem koji se ti~e pitawa nosioca, odnosno naziva izbornih lista. U pogledu naziva izborne liste, predlog je pripremilo Ministarstvo pravde. Ja ne bih mogao re}i da je u subotu u tom pogledu postignut konsenzus, ali smo imali jedan predlog gospodina B. Jovi}a, a taj predlog je podrào gospodin Veselinov i nisam primetio da se neko tom predlogu ozbiqno suprotstavio. Imali smo utisak da je taj predlog, koji je formiran na Okruglom stolu, u subotu. Evo kako je taj predlog formulisan. Ostaje princip iz ~lana 39, da jedno lice moè biti kandidat samo na jednoj izbornoj jedinici, me|utim, mewa se ~lan 42. koji se odnosi na naziv izborne jedinice. Mewa se na taj na~in da se dodaje novi ~lan 4. koji glasi citiram:
649
U naziv izborne liste iz stava 1. do 3. ovog ~lana, stav 1. ako je jedna partija, stav 2. ako su vi{e stranaka, stav 3. ako je grupa gra|ana, zna~i, u nazivu izborne liste iz stava 13 ovog ~lana podnosilac izborne liste moè ukqu~iti ime odnosno imena vode}ih li~nosti podnosioca liste. Prema tome, ako neka stranka èli da u naziv svoje stranke, koja onda ide na svaku izbornu listu ukqu~i ime vode}e li~nosti, ona je slobodna da to u~ini, a ako se radi o koalicijama, mogu}e je to u~initi sa vi{e imena. Uneli smo jo{ jednu izmenu i u ~lan 46. da bi se izbegle mogu}e zloupotrebe. Izmena glasi: da uz elemente koji su ina~e potrebni da bi se izborna lista dostavila, zna~i uz razne potvrde, treba i pisana saglasnost li~nosti iz ~lana 42. stav 4, da se ne bi dogodilo da neka stranka stavi na listu li~nost koja se li~no sa tim nije saglasila, jer bi tu moglo do}i do zloupotrebe. Eto, na taj na~in je Ministarstvo pravde formulisalo, po na{em najboqem uverewu, onaj kompromis koji je ovde postignut. Borisav Jovi}: Ukoliko bi samo ostalo na tome da pored naziva stranke bude jedna li~nost. Ako partija èli da je upi{e, ako postoji mogu}nost da se upi{e vi{e li~nosti, na primer, koalicija da upi{e sve {efove stranaka, onda bi mi pored na{eg imena upisali ceo na{ glavni odbor, da se vidi koji smo funkcioneri. Dakle, to ne moèmo prihvatiti ali moèmo prihvatiti da koalicija upi{e jednoga koga ho}e i da u svakom izbornom okrugu da pi{e drugog, to je wena stvar, ali pored svakog naziva liste moglo bi da bude jedno ime, ina~e bi mi pisali sve koliko nas ima. Vuk Dra{kovi}: Ovo je nastavak one politike ultimatuma SPS-a. Ako se {efu wihove stranke stavi ime u zagradi, nemaju oni pravo da koalicijama onemogu}avaju da {efove svojih stranaka stave u zagradu. Dr Vojislav [e{eq: Ja smatram da ne bi trebalo da se vra}amo na po~etak rasprave o ovom pitawu. Postoji institucija nosioca strana~kih lista u raznim pravnim sistemima i postojala je u sistemu Kraqevine Srba Hrvata i Slovenaca i tada je Nikola Pa{i} i{ao u vi{e izbornih jedinica na ~elu liste svoje stranke, a onda je svoj mandat ostavio samo u jednoj. Dakle, to nije ni{ta nepoznato u izbornoj praksi u civilizovanom svetu. Ako smo se jednom dogovorili da se to prihvati, a dogovoreno je pro{li put, niko se nije suprotstavqao, ako èlite da ovaj rad da, da se stalno vra}amo na po~etak. Ako smo jednom neke stvari usaglasili onda to treba da ostane. A mi smo usaglasili da ide jedno ime, a besmisleni su zahtevi da ide vi{e imena i ne moè da se prihvati, jer onda neko moè uzeti 30 imena i sme{no je re}i sada tri ili pet. Sve {to se odstupi od jednog imena, sad stvara neke presedane. Postavqa se pitawe za{to 3 a ne 5, za{to ne 13. Milan Pani}: Ja ne}u da kaèm da. Dr Vojislav [e{eq: Gledajte, moè jedna stranka uzeti 10-15 imena, moè pola glasa~kog listi}a da budu imena samo jedne stranke ili strana~ke koalicije. Nama je svima u interesu, kad smo se ve} dogovorili, da ne budu imena svih ~lanova, svih kandidata sa te liste prisutna na glasa~kom listi}u, da taj listi} ne bi bio toliko veliki kao {to je bio na majskim izborima, da stoji samo ime stranke. Dogovorili smo se tako|e da bude ime nosioca liste, po{to ima mnogo stranaka sa sli~nim imenom. A vi iz Demokratske stranke Srbije znate najboqe {ta predstavqa taj problem
650
stranaka sa sli~nim imenima, sa SDS ili sa Demokratskom strankom slobode. To smo pitawe jednom razre{ili, Vlada ga je sad potvrdila i sad mene iznena|uje za{to ministar pravde odmah daje neku novu alternativu o kojoj nije bilo re~i do sada na Okruglom stolu. Otkud mu to. Naravno, ja odmah izvla~im zakqu~ak pa i trebalo mu je to odmah je ovde na{ao sagovornike koji }e na tom pravcu raditi. Tibor Varadi: Ovo {to govori gospodin [e{eq, nije bilo ni predloèno, a jo{ mawe prihva}eno. Predlog gospodina Jovi}a nije bio da se nosilac liste uvede nego je bio predlog da se u naziv stranke ukqu~i ime li~nosti. To je bio predlog. Dr Vojislav [e{eq: Prvo da razmotrimo razloge koji su doveli do toga da ide ime nosioca liste na svim glasa~kim listi}ima. Evo kakav je na{ bio motiv. Postoji Srpska radikalna stranka, Narodna radikalna stranka, Radikalna stranka XXI veka, Stara radikalna stranka, Narodna radikalna stranka Nikola Pa{i} i ko zna koliko ih je u me|uvremenu jo{ formirano. Na{ je interes bio da se ta~no zna o kojoj je radikalnoj stranci re~. Moè se sutra i nama desiti, ne bi me iznenadilo iz ove soli, {to narod naziva deponijom sme}a, da oni sutra formiraju srpsku radikalnu stranku Srbije kao {to su uradili Demokratskoj stranci. I nama tu diverziju mogu da organizuju pa da izazovu maksimalnu zabunu. Mi ne èlimo tu zabunu i da bi se izbegla zabuna potrebno je da bude ime nosioca liste uz naziv stranke. Zna~i, to nije sastavni deo naziva stranke nego bi bilo naziv stranke, pa u zagradi ime nosioca liste ili naziv stranke, crtica, ime nosioca liste. Milan Pani}: Slaù se svi, osim koji broj? Dr Vojislav [e{eq: Jedan. Milan Pani}: Oni se svi slaù s vama osim broj. Dr Vojislav [e{eq: To pro{li put pitawe nije bilo sporno i mi smo ga vrlo lako ovde usaglasili. Nekoliko je strana~kih predstavnika prihvatilo, drugi se posle nisu suprotstavili i krenuli smo na druge stvari. Vuk Dra{kovi}: Postavqa se principijelno pitawe, sad smo u domenu teorije {ta bi se desilo sutra ukoliko Glavni odbor SPS-a odlu~i da ta stranka zamoli DEPOS da u|e u DEPOS. Za{to da li{avaju i sebe mogu}nosti da i tada budu u nekoj zagradi. Orijentacija je DEPOS-a da objedini celokupni opozicioni front. Borisav Jovi}: U tom slu~aju na{e ime bi bilo na ~elu jer smo mi najja~i. To je vrlo jasno. Jedno je opet dovoqno. Milan Pani}: Jedno ime moè da bude boqe nego pet. Borisav Jovi}: Onaj ko je najja~i ide na ~elo i gotovo. Milan Pani}: Za{to Vi ne pustite wega? Dr Vojislav [e{eq: Evo za{to, ne moè jedna stranka imati nekoliko redova na glasa~kom listi}u, a druga samo jedan red. Milan Pani}: Taj jedan moè da bude toliko ja~i nego pet. Dr Vojislav [e{eq: Jeste, ali treba i taj glasa~ki listi} da izgleda pristojno i da ne dovodi u zabludu qude koji glasaju.
651
Evo {ta }e se desiti. Desi}e se ovo: da }e qudi, zaokruùju}i ne{to na glasa~kom listi}u, zaokruìvati neko od ovih imena koji su tamo nabrojani, pet ili deset, ne}e zaokruìvati ono {to se od wih traì. Milan Pani}: Gospodine [e{eq, qudi su pametniji. Dr Vojislav [e{eq: Jesu, ali imamo 450 hiqada glasova koji su nam propali na majskim izborima ba{ zbog toga. Milan Pani}: [to nisu znali? Napravi}emo perfektan listi}. Dr Vojislav [e{eq: Samo da potkrepim svoj stav. Prvo, ovde smo vodili besmislenu raspravu, i ~ak ulazili u politi~ka neka teorijska obja{wewa, koja veze sa ovim izborima nemaju. Postoje stranke koje imaju politi~kog interesa da ime wihovog predsednika bude nazna~eno na glasa~kom listi}u i postoje stranke koje nemaju interes da to rade, a postoje stranke ~iji je interes da drugim strankama ne bude takva identifikacija, da se dovede do zabune. Ovde se vodi rasprava oko toga ~iji je interes ovde primamqiviji, racionalniji, primereniji na{oj èqi, makar deklarativnoj, da glasa~ uvek nesporno zna za koga glasa i da se opredeli prema svojoj èqi, prema svom htewu, a ne da ga neko namerno dovede u zabludu, da glasa za onoga za koga ne bi ina~e glasao. Neko kaè ovde da je to neka prednost imati strana~ku koaliciju. Pa, u koalicije se udruùju oni koji su slabi, a ne oni koji su jaki. Oni koji su jaki, nemaju potrebe ni za kakvom koalicijom, vaqda je do toga politi~ka teorija odavno ve} do{la. (Upadica) Ovde je re~ o strana~kim koalicijama, a ne o vojnim savezima, nekima to nije jasno. Naravno, nekima i mnoge druge stvari nisu jasne, pa lupaju ko Maksim po diviziji, lupa}e narednih... jer ne znaju ni{ta drugo da rade. Milan Pani}: Ovde niko ne lupa, po{to je grupa inteligentnih qudi. Ja sam razumeo va{ predlog i mi }emo vrlo racionalno predloìti kako to da se uradi. S tim ova diskusija je zavr{ena. Idu}a ta~ka. Tibor Varadi: Slede}a ta~ka je broj izbornih jedinica. Po tom pitawu nije bilo saglasnosti na Okruglom stolu i u subotu na tom posebnom sastanku, po na{em utisku, mi{qewa se nisu ni pribliìla. U jednoj ta~ki je bilo, ~ini nam se, saglasnosti. To je da je bilo vi{e apela da se to pitawe poveri ekspertima. Zbog toga je formirana jedna posebna grupa, gde uz profesora Goatija su angaòvani demografi i statisti~ari. Oni su od predsednika Pani}a dobili zadatak da izrade jednu varijantu koju smatraju optimalnom u datim uslovima i datim parametrima. To je radna grupa u sastavu: profesor doktor Ruà Petrovi} i doktor Miroqub Ran~i}, koji su demografi, doktor Miladin Kova~evi}, koji je statisti~ar. Radna grupa je do{la do svog zakqu~ka i to je danas predo~eno Vladi, sada ste vi to dobili i umnoèno i to su zakqu~ci, nalazi ove grupe eksperata. Milan Pani}: Naravno, da bi mi voleli, da vi odmah primite, tako da ne moramo da diskutujemo. Ako mislite da treba da diskutujemo, onda }emo diskutovati. Po{to }emo uzeti ta~no 45 minuta za diskusiju, onda }e
652
Vlada razmatrati sve va{e predloge i do}i na najracionalnije mogu}e i ako je mogu}e u ovakvoj situaciji, mi{qewe {ta da predloì Skup{tini da glasa. Ko }e prvi govoriti? Gospo|a Ruà Petrovi}. Dr Vojislav [e{eq: Vaqda eksperti treba da daju obja{wewa. Milan Pani}: Nije ta~no. Oni }e prvo uvod, tri minuta uvod, kratak uvod. Ruà Petrovi}: Broj od osam jedinica nam se ~inio najpogodnijim izme|u minimuma od pet i maksimuma od 20 izbornih jedinica u Srbiji. Naravno, koristili smo se pre svega demografskim kriterijumima brojnosti, ne stanovni{tva, nego glasa~a. Bilo je mnogo pogodnije uzeti brojnost glasa~a u prostoru nego brojnost stanovni{tva, jer se srazmere bira~a u pojedinim delovima na{e zemqe jako razlikuju. U Kosovu je ta srazmera znatno mawa nego {to je u Vojvodini, zbog odre|ene starosne strukture. Zna~i, uzeli smo broj poslanika koji je predvi|en i brojnost glasa~kog tela da tako kaèm, onda na osnovu toga rasporedili Srbiju na osam izbornih jedinica. Pri ovoj deobi smo se dràli nekoliko kriterijuma. Prvi kriterijum je bio da brojnost bira~a bude {to je mogu}e mawe razli~ita. Naravno, taj kriterijum nije mogao da bude potpuno do kraja sproveden, a postoje neka primetna odstupawa, na primer Beograd ne moè da se deli, on je jedna celina, a brojnost bira~a u reonu Beograd je preko milion i vi{e. S druge strane, ni Kosovo nije moglo da se deli, ono ima ne{to mawe od milion bira~a. Da smo ga podelili na dva dela, onda bi se morale jednome od tih delova pridodati neke op{tine iz Srbije, da bi se ova ravnoteà postigla. Mi smo podelili na slede}i na~in: Vojvodina je podeqena uzimaju}i u obzir kriterijum da etni~ka kompaktnost stanovni{tva bude {to je najmawe mogu}e poreme}ena. Umesto geografske raspodele, zna~i na Banat i Ba~ku, Vojvodina je podeqena horizontalno, zato da bi u severnom delu bila zastupqenost ma|arske grupe neokrwena. Beograd je morao da predstavqa jednu jedinicu i ostalo nam je onda da podelimo Srbiju na jo{ preostala ~etiri reona. U podeli na ove reone, naravno da ne govorim o tome da teritorijalni kontinuitet mora da bude stalno prisutan. U podeli na ove reone je mogu}e na}i neke zamerke, stavqena nam je primedba da je trebalo [umadija da bude posebna izborna jedinica, ali to nije bilo mogu}e, jer brojnost bira~a u [umadiji je mnogo mawa ispod granice od minimum 650.000 bira~a u jednom reonu. Tako da svaka izborna jedinica daje najmawe desetak poslanika, a srazmerno broju bira~a, najve}i broj poslanika daje Beograd 19, a najmawi broj jugozapadna Srbija tj. Sanyak, Ra{ka i uì~ki kraj, to je jako retko naseqen prostor, sem nekoliko op{tina, kao {to su Prijepoqe, Nova Varo{, i onda je tu broj poslanika najmawi. To su uglavnom kriterijumi preko kojih smo se bavili. Milan Pani}: Prvi [e{eq, drugi Jovi}, tre}i Babi}, ~etvrti Milunovi}, peti Kosijer, {esti Mirkovi}, Dra{kovi}, Popov.
653
Ja vas savetujem da zbiqa konstruktivno i kratko diskutujete ovo, najvi{e zato {to pozicija {anse, da pozicija Vlade da bude da promene nisu tako dobre, zato {to mi verujemo u eksperte, ali je mogu}e da }ete vi do}i sa ne~im {to mo`da }e promeniti na{e mi{qewe zato {to eksperti su napravili gre{ku. Prvi je [e{eq. Dr Vojislav [e{eq: Odmah bi po{ao od saznawa da onaj ko naru~i eksperte za odre|eno pitawe, on im unapred da zadatak do ~ega treba da do|u. To vam je kao kod anketirawa javnog mwewa: rezultati ankete uvek zavise od polazne èqe onoga ko je anketu inicirao. Tako se ne{to desilo i u ovom slu~aju. Funkcija ovog Okruglog stola je bila da se na|e kompromis izme|u vlade i opozicije po pitawu osnovnog principa i sadràja izbornog zakona. Mi smo po{li od zaista dijametralno suprotnih stavova. Vladaju}a Socijalisti~ka partija Srbije je vrlo dugo insistirala na ve}inskom izbornom principu, koji je i primewen 1990. godine, a sve opozicione stranke su zahtevale proporcionalni izborni princip. U tom slu~aju vladaju}a stranka je popustila i prihvatila proporcionalni, stanovi{te opozicije, onda se spor vodio oko broja izbornih jedinica od zahteva svih opozicionih stranaka, mo`da su stranke nacionalnih mawina jedino bile nesaglasne s tim, ali sve opozicione stranke, gotovo sve su bile za princip Srbija jedna izborna jedinica a vladaju}a Socijalisti~ka partija je traìla 20 izbornih jedinica. I onda smo tu po~eli me|usobno da se pribliàvamo. To pribliàvawe otprilike je do{lo na odnos 8 na prema 12. Savezna vlada, koja je svo vreme rada Okruglog stola zastupala ipak pozicije opozicionih stranaka i Socijalisti~ka partija Srbije do{la do 12, Vlada je zastupala 8, Socijalisti~ka partija Srbije 12. Mi smo insistirali da se i tu naprave po dva koraka u jednom i u drugom pravcu i da se ide na 10 izbornih jedinica. I ovaj materijal koji nam je danas dostavila ta ekspertska grupa, dokazuje najboqe da bi to re{ewe bilo celishodno. Koje su slabosti ove podele? Pa recimo, jedna izborna jedinica je podeqena na dva dela i me|u wima nikakve teritorijalne veze nema. Neprirodne su ove izborne jedinice. Zatim, veliki gradovi se nalaze na uglu izbornih jedinica umesto da budu u centru. Kragujevac je na samom uglu, pa je podeqen od Svetozareva rekom sa Bato~ine i Velike Plane recimo, a nalazi se u istoj izbornoj jedinici sa [apcom. To je ne{to {to je neprirodno ovde. Zatim, o~igledno je da nam je ministar pravde po nacionalnosti Ma|ar, pa je vodio samo ra~una da sve koncentracije Ma|ara budu u okviru jedne izborne jedinice, {to ga nije interesovalo npr. Kosovo i Metohija, odnosno pripadnici {iptarske nacionalne mawine, pa je od Kosova i Metohije bilo mogu}e uzeti Podujevo pa ga pripojiti Ni{koj izbornoj jedinici itd. Molim vas da ne upadate u re~, vi ste ovde da pomognete a ne da nas ometate u radu, gospo|o. Milan Pani}: Jo{ jedan minut. Ja ne bih izgubio vreme na to. Dr Vojislav [e{eq: Ja ne i ne gubim vreme. Nemoj ti mene da savetuje{ ti znaj da ja znam boqe od tebe kako treba vreme iskoristiti. Zato smatram da bi ta podela na 10 izbornih jedinica bila najracionalnija. Tako
654
{to bismo imali Banat otprilike kao jednu, Ba~ku i Srem kao drugu, Beograd kao tre}u, Zapadnu Srbiju kao ~etvrtu. Boqe povezati Bajinu Ba{tu, Uìce sa [apcom nego vezati Kragujevac sa [apcem po svim kriterijumima. Zatim bismo imali mogu}nosti da Kosovo i Metohija budu dve izborne jedinice. To pripadnike {iptarske nacionalne mawine ako iza|u na izbore ni{ta ne poga|a, jer }e u jednoj i drugoj sigurno imati vi{e od 5 procenata i sigurno }e u}i u skup{tinska tela. Dakle, oni tu nigde ne mogu biti ugroèni politi~ki 10 je broj i mislim da je najracionalniji broj. Po~eo sam to razlagati ako imate strpqewa da slu{ate. Milan Pani}: Ne, nemamo. Imate jo{ jedan minut. Jo{ jedan minut, vi ste gotovi. Sedam sati i osam minuta ste po~eli. Sad je sedam i 12. Dr Vojislav [e{eq: Ho}ete li svakome skretati pa`wu kad minuti budu isticali? Milan Pani}: Apsolutno. Dr Vojislav [e{eq: Ja sam zavr{io za ~etiri minuta. Hvala. Milan Pani}: Odli~no, mi }emo dati taj jedan minut kome vi god èlite. Da li da se odgovara na sva ekspertno? Vladimir Goati: [to se ti~e primedbi gospodina [e{eqa. Prvo ono {to je naveo kao neèqene uslove za formirawe jedinica u smislu da sredi{ta, veliki gradovi budu sredi{ta u geografskom smislu itd. Jo{ je naveo neke uslove, da ih ne ponavqam. To su predeterminisani uslovi, na taj na~in ne bi se moglo iza}i na kraj iz ovoga posla, to je pod 1. Pod 2, {to se ti~e Podujeva i {to se ti~e ovde Pre{eva, gde je Podujevo izme{teno iz Kosova i Metohije, prilepqeno jugoistoku Srbije, a gde je Pre{evo prilepqeno Kosovu Metohiji radi se o harmonizaciji sa 54 jedinice iz maja meseca ove godine. Evo ga Slu`beni list Srbije, Slu`beni glasnik Srbije, godina br. 26, Beograd, 7. maj 1992. gde se vidi da je Podujevo prilepqeno Kur{umliji. Ta harmonizacija je bila neophodna, {to zbog, izme|u ostalog, izbora u maju mesecu i zbog te teritorijalne administrativne podele koja fituje, odnosno koja odgovara u pogledu administrativne organizacije izbora. Mirkovi}: Ja sam zadovoqan kako su eksperti podelili Srbiju u 8 istorijsko-etnolo{kih celina i mislim ako nekom bude palo na pamet da federalizuje Srbiju ovo je model po kome bi trebalo da taj posao uradi. Me|utim, po mome mi{qewu posao ekspertske grupe je bio ne{to sloèniji, a to je da napravi sve varijante, da modeluje sve varijante koje su bile u opticaju za Okruglim stolom. A podseti}u najvi{e glasova, a dogovorili smo se na po~etku da ve}ina glasova ima politi~ku teìnu bez obzira {to je samo konsenzus obavezuju}i, najve}i broj glasova dobio je predlog da Srbija bude jedna izborna jedinica. U prilog tome navedeni su mnogi argumenti. Broj od 4 ili 6 pomiwan je samo kao varijanta ako bi Socijalisti~ka partija Srbije i Vlada Srbije bili korektni u svim drugim domenima, pa bismo onda i mi mogli da idemo na to usagla{avawe. Mislilo se pri tom pre svega na korektnost oko osloba|awa medija, oko materijalne osnove za predizbornu kampawu i oko jo{ nekih stvari. Kakva je ta korektnost
655
to se moglo proteklih sedmica i da vidi. Tako da je po mome ose}awu u ovom trenutku za ve}inu nas, ili za gotovo sve, validna samo varijanta sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom. Meni se ~ini da i ono o ~emu smo malo~as razgovarali, o tome da li da se uz naziv stranke stavqa ime ili ne stavqa, ili da se stavqa vi{e imena tako|e ide u prilog, mo`da to nije glavni argument, ali ide u prilog na{em stavu preovla|uju}em da Srbija bude jedna izborna jedinica, i mi nikom nismo dali mi cenimo poku{aj Savezne vlade koja se na{la u procepu da traì neku saglasnost, ali ja ne verujem da }e mo}i. (glasovi) Mirkovi}: Ovo o ~emu gospodin [e{eq govori, to je po mome ose}awu, bio posao ekspertske grupe da razmotri sve te varijante na {ta bi izi{la svaka od wih. Ali, po{to nije bilo korektnosti u drugim domenima, nema nikakvog razloga da mi napravimo taj ustupak i da odstupimo od stava da Srbija bude jedna izborna jedinica. Sad bih Vas molio, gospodine Pani}u, samo da mi kaète, hteo bih ne{to da kaèm o toj korektnosti i odnosu vladaju}e stranke Srbije koja je ovde kamen spoticawa sveg dogovarawa da li }e se predstavnik wen vratiti jer bih voleo ono {to èlim da kaèm, da kaèm pred wim ili je trajno oti{ao. Vuk Dra{kovi}: Koliko se se}am, gospodine predsedni~e, Ko{tunica se pre mene bio javio. Dobro, govori}u ja. [to smo mi ovde, gospodine predsedni~e? Vi kaète male su {anse da Vlada odstupi od stava eksperata. Na drugoj strani predstavnik ve}ine koji je oti{ao, ne slaè se sa stavom eksperata, insistira i daqe na ultimatumu i najavquje kako }e se pona{ati tamo gde on u ovom ~asu je sila i ima ve}inu. Samo {to nam nije rekao pri~ajte vi {ta god ho}ete, ja znam, pod onim zdawem su tamo moji i bi}e onako kako mi èlimo ili ne}e nikako biti. Ovo nije, dakle, Okrugli sto. Gubqewe vremena, poselo. U po~etku se prihvatio sistem rada lako }emo, ajde da pri~amo, a nije se prihvatilo na ~emu je opozicija insistirala da odluke ovde donete, ako nema konsenzusa, onda se uvaàva stav ve}ine i imaju snagu zakona i Skup{tina ima obavezu da ih sprovede. Tako je bilo u Poqskoj, tako je bilo u ostalim isto~noevropskim zemqama. Jednostavno se polazilo od nekog uverewa @iv mi Todor da se ~uje govor, ajmo mi da pri~amo, mo`da }emo do}i do ne~ega. [ta mi ho}emo? Ho}emo izbore. Za{to ho}emo izbore? Da bismo skinuli sankcije, da bismo se spasili od propasti ove dràve, ovog naroda i ovde i izvan ovih nakaradnih granica kakve su danas i da bismo bili vra}eni. Dr Vojislav [e{eq: Je li to tema Okruglog stola? Vuk Dra{kovi}: Gospodine predsedni~e, ako Vi dozvoqavate nekim qudima koji su u prednosti, jer mogu, kad bi nekim slu~ajem poludeli ta velika promena se ne bi uop{te osetila, da uska~u u re~, ja ne}u da dozvolim. Vojislav Ko{tunica: Ja }u govoriti sasvim kratko, iz jednostavnog razloga, {to je Demokratska stranka Srbije danas uputila jedno stru~no mi{qewe na adresu Va{u i na adresu gospodina Varadija, u kojem je obrazlo656
èno na{e zalagawe za o~uvawe proporcionalnosti u izbornom sistemu. Ono se moè posti}i, naravno, sa jednom izbornom jedinicom, ono se po nama moè posti}i, ukoliko se Srbija podeli na ~etiri izborne jedinice Beograd sa 20 poslanika, Vojvodina 24, [umadija, Zapadna i Isto~na Srbija 36, i Kosovo i Metohija i Ju`na Srbija 28. Sve {to prelazi taj broj od ~etiri izborne jedinice, zbog toga {to se u svakoj izbornoj jedinici pojavquje mawi broj poslanika, jer proporcionalnost se ~uva, ne brojem mawih izbornih jedinica, nego ve}im brojem poslanika u svakoj izbornoj jedinici, dakle, sve {to ide na ve}i broj izbornih jedinica, pri ovom broju poslanika koji se bira 108, jednostavno ubija proporcionalnost i vu~e nas u pravcu jednog poluve}inskog izbornog sistema. Milan Pani}: Zapi{ite to, gospodine Varadi. Izvinite, ho}u da mi on objasni kad zavr{imo. Vojislav Ko{tunica: Dakle, sve {to ide preko ~etiri, jednostavno taj efekat proporcionalnog izbornog sistema ubija. Moè se korigovati na onaj na~in na koji je to u~iweno u drugim zemqama, recimo u Italiji, gde postoje dve kvote jedna osnovna, jedna nacionalna, pa se onda naknadno vr{i raspodela u okviru nacionalne kvote. Zatim, u tom slu~aju ne bi, kao {to je slu~aj kod nas, cenzus mogao od 5% biti zadràn na svakoj izbornoj jedinici, ve} na celom bira~kom telu. Dakle, moè se preko ~etiri, eventualno ovakvim korekcijama posti}i efekti proporcionalnosti. Sa ovim re{ewima kako su sada, 8,10 jedinica, bez ovih korekcija koje postoje u nekim drugim sistemima, u skandinavskim zemqama, u Italiji, kao {to je ovde obrazloèno, to se apsolutno ne moè posti}i. Na kraju krajeva, mi smo dali i jednu tabelu, jedno izra~unavawe, iz kojeg se vidi, da za stranku koja ima 30% glasova, pod uslovom, ona dobija prakti~no 32 mesta. Sa ovim dodatnim obra~unavawima, dakle, cenzus i dodatni obra~uni, ona dolazi do broja od 36 poslanika. Ako imamo jednu izbornu jedinicu. Ako imamo 10 izbornih jedinica, ona se jednostavno sa 27, koliko prvobitnom raspodelom dobija, podiè na 43. To su glasovi drugih stranaka, to je prakti~no jedno re{ewe koje nas vu~e u jednu vrstu prqavog proporcionalnog izbornog sistema, odnosno jednog sistema koji vu~e u pravcu ve}inskog izbornog sistema. Iz tog razloga smo vam i ovo pismeno obrazloèwe dali. I sada bih hteo da kaèm jo{ ne{to, pored toga. Ovo daqe ne}u obrazlagati. Ovo je samo deo problema koji se kod nas postavqa, i ovo je kap u moru. Tu su mediji. Tu su, gospodine predsedni~e, tu je pitawe sredstava. Jer ovaj veliki broj izbornih jedinica odgovara jednostavno stranci koja ima aparat, koja ima sredstva, koja ima sve na raspolagawu. Stranci koja u svakom osredwem gradu u Srbiji, mislim na Socijalisti~ku partiju Srbije, ima vi{e pla}enih i besposlenih slu`benika, nego {to imaju sve opozicione stranke u ovom trenutku u Srbiji zajedno. To vi morate imati na umu. Milan Pani}: Gospodine Ko{tunica, da li Vi mislite da ja to ne znam? Ja sam ovde deset nedeqa, vidim situaciju. Morate mi dati malo kredita da nisam glup ~ovek. Ja vidim ta~no, vi ~ak ~itate u novinama {ta ja mi657
slim. Po{to znate {ta ja mislim, nemojte komentarisati {ta treba da nau~im, kada odgovor na to moète na}i u novinama. Bez {ale. Vi mene znate. Ja sam sa Vama razgovarao. Ta~no {ta moète da nam pomognete da izaberemo boqi sistem jedinica. Mawe ili vi{e, i za{to? Vi ste napravili predlog. To je odli~no. To je dobar sistem. Ovi }e eksperti pregledati. Ako je suvi{e komplikovano, ja ne}u da oni komentari{u danas. Ja }u da ih pitam da urade sutra. Mo`da }emo promeniti ako su oni pogre{ili. Svi u ovom Stolu znaju situaciju, verujte. Svako ovde zna. Niko ovde nije naivan, svi znaju sve. Vi ste svi {kolovani. Vojislav Ko{tunica: Dozvolite. Ali to znawe koje Vi nesumwivo imate, jednostavno ne uti~e na Va{e pona{awe i na va{e odluke. To je ono {to ja ho}u da kaèm, jer ako vi znate ovo o ~emu ja govorim, o toj velikoj povla{}enosti jedne stranke u sredstvima, a vi ni{ta ne preduzmete, makar smawivawe broja izbornih jedinica, da se tu ne{to promeni, onda mi jednostavno nemamo ni{ta od toga. Drugo, postavqa se, naravno, u vezi sa tim, jo{ jedno pitawe. Milan Pani}: Oni ne}e glasati ovo sutra, oni su mi kazali. Oni }e i}i za 12. Mi imamo sada problem. Vlada ima problem. Mi }emo da predloìmo ne{to, oni }e da odbiju. Vojislav Ko{tunica: Dozvolite mi samo ne{to da kaèm. Postoje dve vrste ve}ina. Vladimir Goati to dobro zna. U francuskoj politi~koj nauci se upotrebqavaju upravo izrazi za te dve vrste ve}ina. Jedna je realna ve}ina, druga je legalna ve}ina. U Skup{tini postoji jedna legalna ve}ina, u stvarnosti, u dru{tvu postoji jedna druga, realna ve}ina. Vi morate voditi ra~una da je u ovom trenutku ta realna ve}ina, ve}ina u dru{tvu, ona prava ve}ina, a da je ova ve}ina u Skup{tini la`na ve}ina. I morate se rukovoditi za mi{qewem te stvarne ve}ine. Vi se suvi{e rukovodite za mi{qewem te la`ne ve}ine. Jer da je ta ve}ina u Saveznoj skup{tini prava ve}ina, onda ne bi bili potrebni ovi izbori. Onda bi jednostavno ~etiri godine ta ve}ina opstala. Ali ne moè ona da opstane ni u Srbiji, ni u Jugoslaviji. Ja zaista apelujem na Vas, apelujem da vodite ra~una o toj stvarnoj ve}ini, stvarnom raspoloèwu. To je ono {to ho}u da kaèm. I drugo, Vi vrlo ~esto, dozvolite mi samo, to je posledwa re~enica, vrlo ~esto govorite o tome da ako nema izbora, nema demokratije. U ovoj zemqi je bilo izbora na pretek, a demokratije nije bilo. Milan Pani}: To je odli~an komentar za mene. Ja ne mogu da shvatim nedemokratske izbore. Ja sam iza{ao iz sistema gde izbor je demokratski. Izbori }e napraviti demokratski sistem. Ja nemam iskustva gde je bio jedan ~ovek na glasa~koj listi. Ja sam ~itao sada, kada sam do{ao, moram da vam kaèm, ja zbiqa nemam iskustva o tom jednom ~oveku, demokratski izborni sistem. Ja nemam to iskustvo. Ja sam oti{ao od toga. Ja se izviwavam, Va{ komentar je ta~an. Nemam iskustva o tome. Izbori nisu direktan rezultat demokratskog izbora. Vi ste ta~no, apsolutno ta~no je {to ste Vi kazali. Ja }u to da korigujem. Vojislav Ko{tunica: Ovo je posledwa re~enica i posledwe pore|ewe. Sticajem okolnosti, moè se desiti da u zemqi, iz koje ste do{li, budu iz658
bori predsedni~ki, nekako u isto vreme kada }e biti, ne{to malo kasnije }e biti u ovoj zemqi u kojoj ste sada. Tamo se o ravnopravnosti izbornih uslova uop{te ne razgovara. Za{to? Za{to se ovde govori o toj ravnopravnosti? O~igledno zato {to je nema. Prema tome, i}i na silu na izbore, ako se ta ravnopravnost ne obezbedi, jednostavno ne zna~i ni{ta, i onda vi tu podr{ku, te stvarne ve}ine, budite uvereni, ne}ete imati, ~ak i ako dobijete podr{ku te legalne, la`ne ve}ine u Saveznoj skup{tini. Milan Pani}: Gospodine [e{eq, vi ste uzeli taj minut sedam puta, a ja }u vam dati jo{ jednom. Mi}unovi} je posledwi. Dr Vojislav [e{eq: Prvo da razmotrimo ova pitawa bez podizawa temperature. Kad smo se dogovorili za proporcionalni izborni princip, ovde poku{avam pre svega gospodinu Mirkovi}u, po{to je on, zaista ga smatram vrlo dobronamernim ~ovekom i ~asnim, pa samo neke stvari da razjasnimo, po{to nije u~estvovao u na{im prethodnim raspravama. Kad smo sklopili konsenzus da idemo na proporcionalni izborni princip, ma|arske stranke, muslimanske stranke, stranke [iptara sa juga Srbije izuzev Kosova i drugih nacionalnih mawina u proporcionalnom izbornom principu nikakvih {ansi nemaju da dobiju neko poslani~ko mesto. Nijedno. Jer, Ma|ara je ispod 5%, muslimana ispod 5%, [iptara van Kosova i Metohije tako|e ispod 5%. Svi bi ostali nezastupqeni u Skup{tini. Podela Srbije na ve}i broj izbornih jedinica wima olak{ava jer onda Ma|ari, tamo gde ih je najve}a koncentracija, imaju {ansi jer }e ih biti 10% recimo, na severu Ba~ke, ako tamo bude jedna izborna jedinica, ili 15, ne znam ta~no koliko ih ima, govorim napamet. Muslimani, dole, gde je wihova koncentracija, Novi Pazar, Tutin, Sjenica, zajedno sa Kraqevom tako|e imaju {ansi da dobiju 20% glasova ili 30% mo`da, ne znam, sve govorim napamet, ali im se {anse odjednom ukazuju. A najve}e su {anse imali u ve}inskom izbornom principu, jer tamo gde su oni kompaktni dobijaju sigurno. I {ta je drugo bila jedna lo{a strana izbornog principa u kome bi Srbija bila jedna izborna jedinica? Lo{a strana je {to bismo imali ogromnu masu poslanika iz Beograda. Ja sam to ilustrovao pro{li put sa na{im primerom. Od 23 poslanika koje je Srpska radikalna stranka na proporcionalnoj listi dobila, 14 je iz Beograda, a 9 iz svih ostalih delova Srbije. Sve ostale stranke, u to me ne morate ube|ivati, boluju iste boqke: da im je gro rukovodstva u Beogradu, da su im najboqi kadrovi u Beogradu, i svakim tajnim glasawem na glavnom odboru oni }e biti na vrhu liste. To se ne moè izbe}i osim da neko drugi kroji listu, a onda nema demokrati~nosti postupka. I ovo {to sam hteo da kaèm, ovde su vam mnogo puta isticali ameri~ki izborni sistem, kao primer demokratskog. To nije ta~no. Gospodin Ko{tunica je, zato slu{am, koliko se se}am, on je kwigu na tu temu napisao, ba{ je Amerika primer jednog izbornog sistema koji odstupa od demokratskog na~ela: jedan ~ovek jedan glas, sistema elektorstva. I tamo postoje dve stranke i prakti~no je nemogu}e da se pojavi tre}a stranka sa
659
ozbiqnim {ansama, osim ako se pojavi neki milijarder sa 3 milijarde dolara pa moè sve to da pokrije. Tamo je zacementirano za sva vremena dve stranke i to se odmah zna koje dve stranke i tre}a nema {ansi. I ako nam je to primer za ugled, tu bi se opozicija vrlo lo{e provela. Milan Pani}: Gospodine [e{eq, ne moète da pomognete sa ovim. Vi ste zavr{ili va{ minut. Dr Vojislav [e{eq: Ovo {to imamo i do sada kao izborni sistem ovde, demokrati~niji je nego u Americi. Milan Pani}: To nije va`no. Ja sam siguran da je ovo najdemokratskiji sistem. Sad sam totalno ube|en da je ovo najdemokratskiji, specijalno, nisam ~itao va{u kwigu, ali sam siguran da bi se on uredio. Da li bi Vi mogli ne{to da uradite za mene? Svi vi? Svaki politi~ki vo|a? Da li bi mogli da promenimo ovaj koncept etni~ki, religiozni, najnoviji politi~ki sistem gde qudi glasaju zato {to imate politi~ke platforme koje najboqe pasuju? Ja vidim gospodin Dra{kovi} uzima minutu. Ja bih zbiqa voleo, ne mnogo, jednu stranu Ko{tunica po{aqite mi. Da li ima mogu}nosti da mi pomognete da napravim sistem gde }emo prekinuti da diskutujemo religiju, nacionalnost i etni~ka opredeqewa Srbi ovo ono, Albanci. Da nekako po~nemo da delimo dràvu na politi~ka mi{qewa. Dr Vojislav [e{eq: Kako da privolimo Ma|are i muslimane da iza|u na izbore? Vladimir Goati: Kratko da kaèm o onim stvarima koje nisu direktno pitawe izborne karte. Radna grupa koja je radila Nacrt zakona po{la je od pretpostavke jedna izborna jedinica. To jo{ uvek, li~no, mislim da je to i najboqa varijanta, ali stvari su se kretale tako kako su se kretale i ekspertska grupa koja je ovde prisutna, troje kolega, dobila je zadatak da napravi jednu {emu sa vi{e jedinica, pri ~emu je, u tom zadatku, ipak jedan element dat, jedan parametar koji govori o karakteru sistema po{lo se od jedne dowe, minimalne granice broja poslanika koji treba da se bira. To je granica od 10 poslanika. Boqe je da postoji vi{e, me|utim, ovde su u opticaju od vladaju}e stranke bile, toliki broj izbornih jedinica koji bi inplicirao da se bira i pet i {est i sedam poslanika. Zna~i, dowi prag je bio 10 poslanika i sa te ta~ke gledi{ta je grupa radila. Taj dowi prag obezbe|uje jedan stepen proporcionalnosti. Ispod toga se smatra da to nije dobro. Me|utim, mi smo u jednom predlogu koji postoji ovde, drago mi je da mogu da vas informi{em, mislim da ministar Varadi to ima, ovo {to nam je Demokratska stranka Srbije sada dala oko pove}awa proporcionalnosti. To je jedan predlog koji kaè slede}e i ja molim {efove opozicionih partija da malo ovde zastanu. Ako imate taj, sad je sasvim svejedno da li }e to biti deset ili 15 poslanika se bira u jednoj izbornoj jedinici, na Okruglom stolu je usvojena jedna formula koja se zove Dontova formula, koja u stvari deli sve poslanike u jednoj jedinici do kraja. Ako je {est izbornih jedinica u jednoj jedinici, bilo da je to Beograd itd., itd. Pojavquje se slede}e da taj petnaesti poslanik obi~no, da kaèm kratko postoji i jedan mali ostatak glasova, to zna~i da nije ap660
solutno to potpuna slika raspoloèwa bira~kog tela. To je malo, to je mo`da jedan, dva procenta. Me|utim, ako imate vi{e mesta gde stranka gubi jednog ili dvojicu poslanika, to u krajwem zbiru izgleda mnogo. I na{a intervencija koja je, mislim, ve} u postupku, a to je otprilike sli~no ovom {to Demokratska stranka Srbije predlaè, da se ne zavr{i podela u jednoj izbornoj jedinici; ovde je predlog od 8 ili, ne znam ni ja koliko izbornih jedinica, nego da se ide sa ~itavim koli~nicima. Zna~i, ako se bira, uslovno, 10 poslanika 9 stranaka koja je imala po 10 hiqada bira~a dobijaju 9 mesta, ako za deseto mesto nije neka stranka dobila 10 hiqada nego je dobila mawe, to se na nivo Srbije izvla~i, ti neutro{eni glasovi i neutro{eni poslanici i ima}ete sliku u pogledu proporcionalnosti, to se i ovde kaè, neuporedivo boqu, kao da je Srbija jedna izborna jedinica. Strah da }e mawine boqe pro}i, verujte mi da samo zna~i nedovoqno poznavawe proporcionalnog sistema. I jo{ ne{to da kaèm vrlo kratko da izborna karta u ovom slu~aju nema tako veliki zna~aj. Ne mogu re}i da nema nikakav zna~aj, kao {to ima u ve}inskom sistemu.
IV IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA

sa Sedme plenarne sednice u~esnika Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odràne 15. oktobra 1992. godine sa po~etkom u 12,00 sati Predsedava dr Radoje Konti}, potpredsednik Savezne vlade Predsedavaju}i Radoje Konti}: Otvaram Sedmu sjednicu Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Molim vas, ako vi tamo imate 15 poslanika, ili 15%, vi }ete to dobiti koliko imate, sa ovim prebacivawem na nivo, nacionalni nivo, na nivo jedinice, vi }ete zapravo imati dosta realnu sliku. Tre}a stvar koja je ovde postavqena, opet kratko, pitawe 5%. 5% postoji u Predlogu zakona po jednoj inerciji. To je 5% koje je imalo smisla kada je Srbija jedna jedinica bila. Sada, kada je Srbija vi{e jedinica, 5% jednostavno je nelogi~no. Jer, primera radi, ako imate jednu jedinicu u kojoj birate 10 poslanika, bez obzira koliko je bira~ko telo, recimo, polovina Beograda, 10 poslanika se bira, neophodno je u tom slu~aju da imate 10% od tog bira~kog tela. Prema tome, cenzus od 5% koji je zaostatak je potpuno jedna besmislenost. Dr Vojislav [e{eq: Za Dontov sistem. Vladimir Goati: Jeste, za Dontov sistem, koji postoji u ovome. Oko Dontovog sistema i oko Nimaer sistema koji zavr{avaju raspodelu u okviru same jedinice. Na ovaj na~in na koji izvla~imo gore, kao {to to postoji predlog, mislim da niko ne moè u svemu tome biti o{te}en. Ono gde je politi~ka, da kaèm, gde su politi~ke procene sa kojim se ja kao
661
~ovek koji to analizira, slaè, to je, da vi{e jedinica zahteva neuporedivo boqu infrastrukturu, putovawa i tako daqe, i da je tu mo}nija stranka ona koja na neki na~in nadigrava i dobija. I treba imati u vidu i ove okolnosti da stranke u Srbiji posebno verovatno nisu imale {anse da... i tako daqe, ali to su neke politi~ke, i nema benzina i tako daqe, to su neke procene koje treba imati u vidu. To su kratki odgovori. Mirko Jovi}: Mi smatramo da treba dopuniti dnevni red i da bi trebalo mo`da kao prvu ta~ku razmatrati pitawe stavova Okruglog stola uop{te o mogu}nosti odràvawa izbora. U Crnoj Gori su izbori ve} raspisani. Ovde u Srbiji su totalno neizvesni, a vi znate da smo na po~etku rada ovog Okruglog stola dogovorili i maltene usaglasili, da ono {to dogovorimo na ovom Okruglom stolu vaì za sve izbore, odnosno da }e izbori biti sprovedeni na svim nivoima. Jednostavno ne vidim svrhu da se vi{e sastajemo ako se ne bude znalo da li su izbori izvesni ili nisu. Predlaèm da Okrugli sto razmotri to pitawe i da zauzmemo stav o tome. Dr Vojislav [e{eq: Kako da negiram ozbiqnost primedbi koje su ve} ispoqene u raspravi po pitawu izbora na podru~ju Republike Srbije, samo smatram da je strah u najmawu ruku preuveli~an i preurawen. Jo{ niko od srbijanskih zvani~nika, bar koliko smo ~uli, nije izjavio da zbog ovakvog ishoda referenduma sada ne treba odràti prevremene izbore. Ja sam li~no ube|en da se ti izbori moraju odràti i da je stav svih politi~kih ~inilaca u Jugoslaviji, koji je vi{e puta potvr|en, izbori na svim nivoima. Evo odustali smo od tog lokalnog nivoa, koliko me se}awe sluì, ali na svim nivoima dràvne vlasti u federalnim jedinicama i u saveznoj dràvi, do kraja godine. Od toga ja ne vidim da bi sada neko mogao da odstupi. Re~ je, dakle, samo o modalitetima. Jedan modalitet je propao, to je modalitet ustavnog amandmana, ostao je drugi modalitet raspu{tawa Skup{tine, recimo mesec dana pre izbora. Ali, ako mi imamo kampawu za savezne izbore, mi je ujedno vodimo i za republi~ke. Evo za{to nije pametno odmah raspustiti Republi~ku skup{tinu. Bojim se da }e va{i pritisci pomo}i, recimo, predsedniku Republike Srbije da raspusti Skup{tinu, a onda se izbori republi~ki drè po zakonu iz 1990. godine. Ono {to bi trebalo da svi ovde insistiramo, to je da Republi~ka skup{tina Srbije odmah pristupi izradi izbornog zakona, da takav izborni zakon bude razmatran na Okruglom stolu na nivou Srbije, da taj izborni zakon bude usagla{en sa saveznim izbornim zakonom, dakle, da bude na istom principu. Ako ne{to drugo uradimo, ostaje da vaì zakon koji je i do sada vaìo i koji nije opovrgnut, koji nije poni{ten i dezavuisan novim zakonskim tekstom, a onda jedino mogu biti izbori na ve}inskom izbornom principu, a to je najnepovoqnija varijanta. Ja li~no samo savetujem oprez, nismo mnogo tangirani da u~estvujemo u ovoj raspravi, zna~i, savetujem oprez da prvo idemo postepeno tim pitawima, da insistiramo na dono{ewu izbornog zakona, a ako na vreme okon~amo izborni zakon na saveznom nivou i usaglasimo stavove po pitawu medija i finansirawu izbornih tro{kova, i to je jedan veliki adut koji koristimo i na republi~kom nivou.
662
Republi~ki zakon po mom mi{qewu ne moè odstupati u bitnim principima od saveznog, po{to je ve} i crnogorski potpuno usagla{en. Zapravo, Crnogorci su nam na neki na~in pokazali pravi put u pravqewu tog izbornog zakona. Zato da obavimo ovaj posao {to pre, kako bi Savezna skup{tina {to pre donela Zakon o saveznim izborima kako bi se pravila o pona{awu medija propisala. Onda nam je mnogo lak{e da ovo zavr{imo po pitawu izbora na nivou Republike Srpske. Bulatovi}: Na Okruglom stolu koji je odràn u subotu, uz prisustvo predsednika Savezne Republike Jugoslavije i predsednika Vlade, zakqu~uju}i okrugli sto predsednik Dobrica ]osi} je rekao, izme|u ostalog, slede}e: da pitawe demokratskih izbora i pitawe odràvawa izbora jeste pitawe opstanka na{e dràvne zajednice i opstanka naroda. Demokratska partija socijalista dijeli takvo mi{qewe. Mislim da svi relevantni politi~ki faktori u Jugoslaviji moraju biti svesni da se izbori, ne samo na saveznom nivou nego izbori na svim nivoima, moraju odràti do kraja ove godine. U protivnom, kako to re~e predsednik Savezne dràve, suo~i}emo se sa velikim problemima, ne, ni za jednu vlast nego za na{u dràvu, nego, {to je jo{ gore, i za sve wene gra|ane. Zato je veoma va`no da mi svi skupa ne u~inimo nijedan brzopleti potez, da onim koji su spremni da u~ine korak da do izbora ne do|e, da oni kojima ne odgovaraju izbori sada, ni na kog sada konkretno ne mislim ali verovatno politi~kih subjekata u Jugoslaviji ima, da na{im brzopletim odlukama ni na ovom Okruglom stolu niti u bilo kom parlamentu ne omogu}imo da se sakriju, odnosno da sakriju svoje namere. Zato je moj li~ni predlog, u ime nas ovde iz demokratske partije socijalista, da mi nastavimo na{ rad, da okon~amo raspravu o medijima, da poku{amo da se usaglasimo {ta smo se konsenzusom dogovorili na ovom Okruglom stolu, {ta je ve}insko mi{qewe i da sa~ekamo rad Ve}a gra|ana i Ve}e Republika, da sa~ekamo kako }e se politi~ke partije i poslani~ke grupe oko zakona izbornih, i zakona o izbornim jedinicama pona{ati. Mislim da bez kona~ne re~i o tim pitawima na Saveznoj skup{tini ne moèmo doneti ni kona~ne sudove. Ja ne bih da manirom otvarawa rasprave koja ne bi mo`da imala dovoqno argumenata i koja bi mo`da bila kontraproduktivna, u~inimo ne{to {to bi omogu}ilo ponekom da do izbora uistinu ne do|e. Ovde je u dva navrata pomenuta Crna Gora. Mi smo tako radili kako smo radili, neke politi~ke partije jesu zadovoqne, neke nisu. Moram da kaèm da su sve parlamentarne politi~ke partije u~estvovale u radu Republi~kog parlamenta, podnosile amandmane na izborne zakone i mi smo usvojili izborne zakone koji se ti~u republi~kih izbora. Predsednik Skup{tine je raspisao izbore za 13. decembar zato {to je na{im zakonom predvi|eno da minimalni rok od raspisivawa do realizacije je 60 dana. Ali je predsednik Skup{tine Republike Crne Gore isto tako, kao sastavni deo odluke, pro~itao i slede}e: Zavisno od raspisivawa izbora na saveznom nivou taj rok }e biti pomeren. I ja molim u~esnike Okruglog stola i javnost da se ne optere}uje Crnom Gorom kao faktorom koji moè da ko~i do663
govore. Mi smo kao demokratska partija socijalista preuzeli obavezu da }emo sve {to smo dogovorili konsenzusom i sve za{to smo se izjasnili dosledno realizovati. Ali ono {to moram ovde da kaèm jeste slede}e: sigurno u Crnoj Gori, ako se Savezni izbori budu odlagali u nedogled i ako se ne postigne konsenzus oko toga da bude republi~kih izbora, a koliko sam shvatio, sve opozicione politi~ke partije u Srbiji su uslovile savezne izbore republi~kim izborima. Dakle, ako se to bude odlagalo u nedogled, onda nemojte traìti od nas u Crnoj Gori da pratimo to nepostizawe konsenzusa izme|u politi~kih partija u Srbiji. Dakle, da zakqu~im, i zbog toga sam se i javio, molim vas, neka ne bude ni jedne jedine pomisli da Crna Gora moè biti faktor neuskla|enosti jednovremenosti izbora. Mi smo se dogovorili da izbori budu do kraja godine. Ostaju jo{ samo dva termina: 20. i 27. decembar. Kosijer: Predloìo bih samo jednu stvar, vrlo kratko. Molim vas, proceduralno, stavite na glasawe ko je za prekid Okruglog stola, ko je za nastavak Okruglog stola, i da ne gubimo vreme. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Imamo dva predloga. Jedan je gospodina Kneèvi}a, da se prekine rad Okruglog stola, i da se nastavi kada se steknu uslovi, mada ih nijesmo precizno definisali kada bi trebali da budu ti uslovi, odnosno da se prekine, u stvari. I drugi je predlog gospodina Popova, da se nastavi rad po predloènom dnevnom redu, a da se o pitawima koja bi trebala da budu dopuna, i vezano za izbore, posebno vezano za referendum u Srbiji, raspravqa u okviru druge ta~ke dnevnog reda, odnosno u okviru Deklaracije. Dozvolite mi u ime Vlade, prije nego {to bih dao na glasawe drugi predlog, da veoma kratko ne{to kaèm. Prvo, moram da konstatujem da prekid rada Okruglog stola nije uop{te u sklopu, nije uop{te u saglasnosti sa wegovim na~inom rada, sa principima odlu~ivawa, niti sa karakterom Okruglog stola. Drugo, moram da vam skrenem pa`wu da Skup{tina Savezna Republike Jugoslavije nastavqa usagla{avawe Izbornog zakona o izboru poslanika u Vije}e gra|ana, u kojem su sva ova bitna pitawa o kojima smo mi do sada diskutovali, a treba da budu i ona pitawa o kojima smo trebali danas da diskutujemo. Ja sam upravo, i na insistirawe gospodina Neboj{e Popova, na onoj sjednici od subote, zakazao sjednicu prije nego {to bi Skup{tina usvojila ove zakone. Prema tome, danas poslije podne je Vije}e republika, sutra je zajedni~ka sjednica. Imajte u vidu da se na tim sjednicama raspravqa o izbornim zakonima. Tre}e {to treba da imate u vidu jeste, da je Crna Gora raspisala izbore, i da je ~vrsto odlu~ila da to bude do kraja teku}e godine, odnosno ~uli ste predstavnika, gospodina Bulatovi}a, koji je jasno rekao da }e Crna Gora prilagoditi se tom terminu, ako budu na saveznom nivou, a ako ne budu, da Crna Gora }e te izbore odràti. ûli ste i istovremeno i primedbu gospodina Stani}a, da nije zadovoqan sa nekim pitawima, vezanim za kori{}ewe javnih glasila u tom periodu, i gdje bi verovatno, i sa tog aspekta trebalo nastaviti rad.
664
I tre}e, ja mislim da ne bi dobro bilo da Okrugli sto, uzme na sebe odgovornost za ipak kasno reagovawe, ako u me|uvremenu do|e, u {to sam ja skoro ubije|en, do raspisivawa prevremenih izbora. Jer ja jednostavno ne mogu da zamislim da ne}e do}i do prevremenih izbora, mo`da ne sasvim na na~in kao {to se to mislilo u po~etku, ali da }e do}i. Pored toga, ja pitam: {ta moèmo drugo zakqu~iti po bilo kojim ta~kama dnevnog reda, nego ovo {to smo rekli? To je, prvo, da ostajemo pri onome {to smo zakqu~ili u ta~ki 1. Deklaracije koju smo usvojili, da se izbori prevremeni odrè do kraja godine. I drugo, u ta~ki 13. toga, ~ini mi se da ste imali prilike da bar ve}ina, ako ne svi, insistiraju da to bude ne samo do kraja godine nego i na svim nivoima i po istim principima i u istim izbornim jedinicama itd. Ja, pravo da vam kaèm, ne znam {ta bi drugo mogao ili novo, Okrugli sto da zakqu~i. Posle ovoga, zna~i, meni ostaje, po{to smo iscrpili diskusiju, da dam dva predloga na dnevni red. Jedan je da se prekine rad Okruglog stola, i to je po redu prvi jer je tako bilo. Prvi je moj predlog bio ali su odmah date primedbe. Ta~no je, da se nastavi rad. Dobro, u redu. Moj je prvi predlog bio u stvari da glasamo za tu, u pravu ste gospodine Popov, imamo tri predloga, moj, odnosno predlog Vlade da imamo dvije ta~ke dnevnog reda nastavak usagla{avawa Pravila pona{awa i usvajawa Deklaracije Okruglog stola. Drugi je Kneèvi}ev i tre}i je u okviru Deklaracije, gospodina Popova. To su tri predloga, za sada, koja imamo oko ovoga. Dr Vojislav [e{eq: Ja se bojim da nas ova na{a rasprava, suvi{e {iroka, ne odvede u kontraproduktivnom pravcu, od onoga koji nam je svima u interesu. Ako otvorimo niz pitawa koja se ti~u delatnosti javnih glasila, vlasni~kih prava na tim javnim glasilima, vo|ewu ure|iva~ke politike, ta rasprava moè nam {est meseci trajati. A tu raspravu treba prepustiti skup{tinama koje }e se konstituisati posle izbora. Za sve ono {to treba da se odlu~i o takvoj dru{tvenoj prirodi javnih glasila, odnosno onih glasila ~iji je osniva~ dràva ili neka paradràvna organizacija. Nama je najva`nije da imamo skup pravila koja se ti~u predizborne kampawe i ovih neposredno predstoje}ih izbora. I ta pravila treba da budu {to jednostavnija kako bi bila {to prihvatqivija i kako bi se {to lak{e mogla realizovati u praksi. S tog aspekta smatram, da ovaj Predlog pravila nije lo{, uz neke potrebne dopune i neke izmene da bi se mogao usvojiti. Najva`nije bi bilo, da se u ovim pravilima, po{to su ona van deklaracije, a ~ine wen sastavni deo, unesu taksativno sva javna glasila na koja se ovo odnosi. Dakle, dràvna Radio televizija u Srbiji, Nezavisna televizija Studija B, Televizija Politika, novine Politikine ku}e, Ve~erwe novosti, Borba, Duga. Da navedemo sva, dakle, glasila na koja se to odnosi, da ne bismo morali posle da se bak}emo oko listova kao {to je Srpska re~ ili Balkan ekspres, te jednostavno niko ne moè naterati da se pona{aju po pravilima pristojnog pona{awa i osnovnim eti~kim normama. Ali, to nas i ne interesuje. Dakle, ona glasila ~iji je osniva~ bila dràva ili neke dru{tvene ustanove, da se taksativno ovde na665
broje, da se zna na koga se to odnosi i protiv ~ijeg kr{ewa se moè intervenisati preko onog tela koje treba da se formira na predlog Vlade. Vaqda }e to Skup{tina da uradi. Drugo, ovde ima nekoliko pojedina~nih primedbi. Recimo, da se izborno promotivni nastup ne koristi za {irewe rasne, verske i nacionalne mr`we. Ja ne znam koja je to mr`wa koju ste mislili tu. Ja smatram da je to stvar Krivi~nog zakona i Krivi~ni zakon ve~ito sankcioni{e, nema potrebe da se ovde navodi i da se prepu{tawem procene ovih pitawa {to je stvar sudova, sad prenosi na neke politi~ke organe. To bi bilo vrlo opasno. Dakle, ono {to je stvar sudova treba da ostane u nadle`nosti sudova, da se u to pitawe ne upu{tamo. Zatim, ako neko {iri rasnu ili polnu mr`wu, bira~i }e se opredqivati prema tome, jesu li za {irewe te rasne i polne mr`we ili nisu pa }e glasati za tu stranku ili ne}e glasati. Ako je re~ o ne~emu {to dolazi pod udar krivi~nih sankcija, onda da se vodi zakonom propisani postupak za te krivi~ne sankcije. Zatim, mi smatramo da novinari ne mogu ni{ta komentarisati u toku predizborne kampawe, ni pozitivno ni negativno. Da wihovo treba da bude samo da informi{u. Jer ako im bilo kakvu mogu}nost ostavimo da komentari{u, da sa kriti~ki pozitivnog aspekta pristupaju, mi }emo toliko ovo na{e telo preopteretiti problemima da ono ne}e mo}i da funkcioni{e. Novinarima se propisuje da od onog trenutka kad se raspi{u izbori, po~ne kampawa, samo golu informaciju da mogu da daju. Mogu mediji da organizuju razne okrugle stolove, razne skupove na kojima }e se pojavqivati strana~ki predstavnici, da ti strana~ki predstavnici me|usobno su~eqavaju stavove, ali opet novinari da budu nepristrasni i da samo vode tu raspravu tako {to }e davati re~, {to }e voditi ra~una da niko ne izlazi iz onih osnovnih tematskih okvira o kojima je re~ i ni{ta drugo. To je veoma va`no ako èlimo da nam sam institut kontrole javnih medija uspe. Zatim, ne bi bilo lo{e da se propi{e koliko, recimo, na televiziji ili radiju pojedina stranka prose~no dnevno moè da zakupi komercijalnog prostora, da nam se ne desi da neke stranke koje su dobile po nekoliko miliona dolara iz inostranstva zakupe kompletan program na televiziji na jednom kanalu. Ako to ne propi{emo, to je mogu}e da se uradi. Da u po~etku to spre~imo. Recimo, ako je minut-dva spotova dnevno, da bude toliko. Ako je jedna ili dve strane dnevno oglasnog prostora u novinama, da to bude toliko. Ili za vreme trajawa kampawe u proseku toliko, pa neka svaka stranka sama odlu~i. Ako je re~ o zakupqenom prostoru na televiziji da to bude sat, dva, tri, pet, {est ~asova, ali da se ta~no zna koliko. Pa onaj ko ne moè nema ni{ta, a onaj ko moè zna dokle moè. To neke druge demokratske dràve imaju i ja mislim da ne bi bilo lo{e da se konsultuju kakva su wihova zakonska re{ewa. Dakle, izbacila bi se ova ta~ka da se komentari novinara restriktivno koriste, tako {to komentara novinara ne bi uop{te bilo. Onda kaè se javnim glasilima nije dozvoqeno da pod bilo kojim uslovima omogu}e predstavqawe kandidata, izlagawe i obrazlagawe toga na zabavqa~kom i sli~nom programu. Za{to da ne? Va`no je da se ne prekora~i ova granica koja im se odredi. Mo`da je ne~ija èqa da svoj program iskqu~ivo kroz
666
zabavqa~ku emisiju prezentuje javnosti. To je wegova stvar. Va`no je, dakle, da ovi termini koji se odrede ne budu prekora~eni. Imate toliko i toliko sati ili minuta, a kako }ete vi koristiti, moè neko dobiti sat vremena na televiziji pa da dovede peva~e zabavne muzike i da sve bude u tom karakteru, ili narodne, ili bilo {ta drugo. Da se u to ne me{amo. To bi bile na{e primedbe, a u su{tini mislimo da su pravila pona{awa dobro ura|ena, izuzev ove korekcije da bi mogli da ih prihvatimo, s tim {to }emo mnogo vi{e primedbi imati na Deklaraciju. Petrovi}: Ja bih podrào ovo {to je gospo|a Markovi} istakla u svom izlagawu. Mislim da je to dobar put, kada govorimo o ovim pravilima. Pravila jesu pre{iroka i dosta su op{teg karaktera, ali daju i odre|en stepen sigurnosti u delu, u kojem su na neki na~in precizna. Ja bih istakao jednu stvar koja je, pored ovoga {to je do sada re~eno, koja je meni kontradiktorna, to je posledwi stav ~lana 3. Dakle, gde stoji da se javna glasila informi{u u skladu sa postoje}im programsko-ure|iva~kim kriterijumima. Za mene je taj stav apsolutno neprihvatqiv. Mi upravo sve ovo radimo zbog ovakvih postoje}ih ure|iva~ko-programskih kriterijuma i upravo se zbog toga ovde i vodi rasprava i dogovaramo se kako da se ti postoje}i programsko-ure|iva~ki kriterijumi izmene. Zbog toga i ova pravila donosimo. Dakle, taj posledwi stav ~lana 2. je u kontradiktornosti sa kompletnom su{tinom ovih pravila o pona{awu javnih medija u predizbornoj kampawi, koje sada ovde donosimo. Isto tako smatram da je ~lan 10. neprecizno formulisan, da }e se razmotriti mogu}nost uvo|ewa sankcija. Mislim da se taj ~lan mora preciznije formulisati i da se na neki na~in omogu}i uvo|ewe sankcija za nepridràvawe ovih pravila, a ne da }e se razmotriti mogu}nost. Jer iz duha ovih pravila koja su data, to proizlazi. A ne proizlazi razmatrawe mogu}nosti, nego obezbe|ivawe mogu}nosti da se sankcije za nepridràvawe ovih pravila sprovedu. Smatram, da {to se ti~e ovog stava {to je gospodin [e{eq pomenuo, a koji se ti~e {irewa rasne, verske, nacionalne, polne i druge netrpeqivosti ili mr`we, nasiqa i rata, to jeste propisano Ustavom, jeste regulisano Ustavom i Krivi~nim zakonom, ali javni tuìlac, ho}u da podsetim sve prisutne, da sada povodom takvih i sli~nih istupawa koji se ovde spomiwu, nije reagovao. Zato smatram da je dobro da stoji ovo u ovim pravilima, dakle, da se zna da onda javni tuìlac na izvestan na~in mora da ima svoju obavezu i da se stvori mogu}nost da bude prozvan, ~ak i od strane ovoga tela, da pokrene aktivnost, u smislu koji je propisan Krivi~nim zakonom i Ustavom. Do sada to nije ~iweno, a imali smo ovakvih primera u Radio televiziji Srbija, bezbroj. Evo, za sada toliko. Dr Vojislav [e{eq: Prvo, Krivi~ni zakon propisuje {ta su to krivi~na dela, i u Krivi~nom zakonu postoji krivi~no delo raspirivawa rasne, verske i nacionalne mr`we i netrpeqivosti. I ne{to {to je Krivi~nim zakonom propisano, ne sme do}i i u nadle`nost drugih organa, osim sudova, da procewuju, da li je to to, ili nije, jer onda ru{imo pravni
667
poredak. Ako javni tuìlac ne preduzima gowewe, onda je to stvar politike gowewa, zato su opet odgovorni dràvni organi i savezna i republi~ke vlade. I onda je stvar politi~kih stranaka ho}e li vr{iti politi~ki pritisak da se to ~ini. Ali ne smemo dozvoliti nekoj komisiji koja nije sud, da procewuje {ta je ubistvo, {ta je ubistvo u poku{aju, {ta je silovawe, {ta je pqa~ka, {ta je kra|a, {ta je {irewe rasne, verske i nacionalne mr`we. To ne smemo propisivati, jer to je zakonodavac stavio u iskqu~ivu nadle`nost suda. Ako to budemo propisivali, onda ru{imo same temeqe pravnog poretka. Da se to razumemo. Dakle, politi~ke stranke sa svoje strane mogu zahtevati od dràvnih organa da efikasno suzbijaju {irewe rasne, verske, nacionalne, i u ovom slu~aju i polne mr`we, nemam ni{ta protiv, mada to zakon nije uneo, ali ne da to ~ini neka komisija dràvnog ili paradràvnog karaktera. Dràvni organi kroz pravosu|e. Petrovi}: Ja nisam hteo da mi ovde ustanovimo nikakvu paradràvnu kontrolu i da ru{imo ustavni sistem i zakonski poredak. Ja sam hteo da ukaèm na ~iwenicu da do sada nije ni{ta ~iweno u tom smislu. A da smo imali bezbroj kr{ewa, upravo pokazuje ova odredba koja je navedena u pravilima pona{awa u predizbornoj kampawi i javnim medijima, bez obzira {to izbornu kampawu nismo imali. Imali smo bezbroj takvih kr{ewa, a javni tuìlac nije reagovao. Ako pravimo ova pravila i ako organizujemo to telo koje }e Savezna skup{tina na predlog Savezne vlade i sastava Okruglog stola da inauguri{e, to telo mora imati obavezu, dakle moralnu obavezu, kao savest ovog dru{tva, ili savest Okruglog stola ako ho}ete, da na takve pojave mora reagovati, a to nije ugroàvawe po meni, ipak jednog pravnog poretka i zakonom ustanovqenog sistema. I odgovornost javnog tuìoca za svoj posao koji treba da vr{i, a ne vr{i. Dr Vojislav [e{eq: To je stvar procene, da li je bilo mnogo ili nije. Mi mislimo da nije bilo mnogo, da je bilo vrlo malo i da nije uop{te re~ o nekom broju koji je zna~ajnije ve}i od doga|aja iste vrste u drugim demokratskim i civilizovanim dràvama gde politika gowewa opet ne pristupa gowewu zato {to se ne ugroàvaju osnovne dru{tvene vrednosti i ne dovodi u pitawe pravni poredak. Ali, ako to budemo unosili, onda }emo unositi i slu~ajeve nasiqa vezane za politiku. Recimo, nasiqe koje ispoqavaju demonstranti na neprijavqenim demonstracijama, zatim demonstracijama koje van svih pravila traju po nedequ dana na glavnim beogradskim ulicama, zatim zapre~avawe, blokada saobra}ajnica u politi~ke svrhe, i te smo slu~ajeve imali, pa nasrtawe na narodne poslanike od strane tih razularenih demonstranata. Ima, dakle, ~itav niz problema koji su vezani za nedostatke u politici gowewa krivi~nih i prekr{ajnih dela, za koje politi~ke stranke treba da skre}u pa`wu organima vlasti i da politi~kim sredstvima pripi{u organe vlasti, ali ako od svih tih problema izdvojimo samo jedan, postavqa se pitawe za{to ba{ taj, da li je taj najurgentniji, da li je taj najprisutniji ili imaju neki drugi koji su mnogo prisutniji. A mi smo imali nasiqa u politi~kom ìvotu. Na primer, kada se blokiraju mostovi na reci Savi, izme|u novog i starog Beograda, to je ni{ta drugo nego nasiqe u politi~kom
668
ìvotu, i tu dràva nije reagovala kako je trebala da reaguje. I to je mnogo opasnije kada se blokiraju saobra}ajnice, nego kada se desi neki verbalni istup, kojim se ~ak eventualno i nacionalna i verska mr`wa {ire. Ako }emo sve to da nabrajamo, onda da nabrajamo sve, pa da traìmo da dràvni organi interveni{u, ako mislite da izdvojite ovo jedno samo, onda to ne moè. Ra`natovi}: Ja bih dopunio gospodina Petrovi}a, utoliko, {to postoji jo{ jedan argument koji ide u prilog tome, da treba da ostane stav o zabrani emitovawa rasne, verske i tako daqe netrpeqivosti, a vezan za mogu}nost da lica protiv kojih se ne moè pokrenuti krivi~ni postupak, kao recimo narodni poslanici, to u~ine jer je potrebno da im se oduzme poslani~ki imunitet. Prema tome, to je argument koji govori u prilog tome da se ne sme dozvoliti, uop{te da se pojavi u javnim glasilima ne{to {to predstavqa krivi~no delo, a predstavqa posle komplikaciju, da se uzme imunitet i tako daqe, a bi}e situacija kada su raspisani izbori, skup{tina raspu{tena i tako daqe. Prema tome, to bi trebalo da ostane. Drugo, ovde sam video da se za razliku od predloga deklaracije koju smo dobili, ranije, jedan stav, to je tre}i stav {este ta~ke, ne sadrì u novom predlogu deklaracije a ti~e se slede}eg. Ve}ina u~esnika Okruglog stola je predloìla da se raspodela mandata izme|u kandidata vr{i prema wihovom redosledu na izbornoj listi. Dr Vojislav [e{eq: Vrlo kratka replika. Prvo, nije ta~no da se protiv narodnog poslanika ne moè pokrenuti krivi~ni postupak. Moè po odre|enoj proceduri. A ako neko nije u stawu da to uradi jer ne moè da zadovoqi proceduru onda je to wegov problem. S druge strane, trenutkom raspu{tawa Narodne skup{tine svi narodni poslanici gube poslani~ki imunitet. I tre}a stvar koja je sankcija ako to ostane ovde? Sankcija je od jedne do 10 godina zatvora. Je li tako? Jel mislite da izri~ete sankciju ako se to desi? Ako neku drugu sankciju ovde propi{ete, a tu sankciju ne moète provesti kroz tu komisiju koja }e se stvoriti. Ako propi{ete neku drugu sankciju onda sebi dozvoqavate da mewate Krivi~ni zakon, a ni to ne moète. Dakle, ono {to je Krivi~nim zakonom propisano ostaje stvar Krivi~nog zakona. Ono {to je stvar politike gowewa ostaje stvar politike gowewa i nema mu mesta u ovakvom dokumentu. Ra`natovi}: Samo jedno poja{wewe. Kao {to znate, Krivi~ni zakon {titi odre|ene vrednosti i u interesu prevencije i spre~avawa vr{ewa krivi~nih dela je jedna od osnovnih funkcija Krivi~nog zakona, jeste spre~avawe vr{ewa krivi~nih dela. Mi ovim spre~avamo vr{ewe krivi~nih dela. Prema tome, ne ulazimo uop{te u ingerencije Krivi~nog zakona. Dr Vojislav [e{eq: Koju sankciju propisujete ovde za to? Ra`natovi}: Sankcija je propisana da ne moè da se objavi ne{to {to predstavqa krivi~no delo. Dr Vojislav [e{eq: êkajte, ako stranka dobije sat vremena na Televiziji, samo da to razjasnimo, i u toku tih sat vremena se desi da se po~ini krivi~no delo {irewa rasne i nacionalne i verske mr`we, koju vi sankciju propisujete?
669
Ra`natovi}: Krivi~ni zakon predvi|a, javni tuìlac je duàn da pokrene krivi~ni postupak. Dr Vojislav [e{eq: Jeste, ali koju vi sankciju ovde predvi|ate? Ra`natovi}: To je za slu~aj kada je kontakt ìva emisija. Me|utim, za slu~aj kada je bilo koja informacija onda nije kontakt. Vi govorite samo o slu~aju predstavqawa stranaka koji je istovremen. Mi to ne moèmo spre~iti, ali moèmo spre~iti da informacija sa konferencije za {tampu ili informacija sa nekog skupa ili informacija odavde ili odande. Dr Vojislav [e{eq: êkaj, za{to da se to spre~i? Ra`natovi}: Da se spre~i zato {to je krivi~no delo. Dr Vojislav [e{eq: Ne moète vi da spre~ite da javnost sazna da je po~iweno krivi~no delo. Vi traìte da se spre~i javnost da sazna da je neko po~inio krivi~no delo. Jeste li svesni {ta traìte? Ra`natovi}: Ne, mi spre~avamo time da se po~ini krivi~no delo. Dr Vojislav [e{eq: Ne, ako neko na konferenciji za {tampu po~ini krivi~no delo, krivi~no delo je po~iweno, novinari o tome izvestili ili ne izvestili, ono je po~iweno. I ono treba da se goni. A vi u ovom slu~aju samo spre~avate novinare da saop{te javnosti da je po~iweno krivi~no delo i time ublaàvate politiku gowewa i spre~avate, na kraju krajeva, javnog tuìoca da goni po tom krivi~nom delu jer ni on ne}e biti obave{ten. A svako od vas koji prisustvuje na konferenciji za {tampu gde se po~ini krivi~no delo po zakonu je duàn da ga odmah prijavi jer ako ga ne prijavite, i vi dolazite pod udar zakona. Obradovi}: U vezi sa ovim pitawem, po mojoj proceni mislim da nema potrebe toliko o tome raspravqati. Kad bi se svi zakoni po{tovali mi ni ova pravila donosili ne bi. Ovde nije rije~ o spre~avawu rada tuìoca, sudije itd, nego samo o na{oj, tog suda ~asti odnosno ure|iva~ke politike u novinama, ona tijela koja }e formirati i Savezna skup{tina i pravila medija da i oni sa svoje strane vr{e nadzor nad tim da slu~ajno se ne kr{e ta osnovna pravila, qudska pravila. To je sadràno i u kodeksima mnogih zemaqa. Mi moèmo re}i: nema potrebe, jer imamo veliko poverewe u javnog tuìoca, imamo i veliko itd, ovo ne smeta ni{ta. Zna~i, vi niste na drugim talasnim duìnama nego na istim, de fakto. O istom raspravqate. Ali to nema, raspravu radi rasprave vodi, ovo, recimo, staviti ovde, nema nikakve opasnosti da }emo preuzeti funkciju javnog tuìoca itd, ima samo na{u budnost da toliko stvari, imamo toliko i kr{ewa i danas itd. koja bi zahtijevala da tuìoci pokrenu. Me|utim, na àlost, uvijek ne pokre}u. Onda, recimo, isto tako kao {to je za{tita novinara. Kad bi se {titili, omogu}ili novinari da obavqaju svoje poslove, kad bi se primewivao Zakon o informisawu, ~ak i ovaj koji postoji, one biv{e dràve, onda to ne bi bilo toliko potrebno isticati sada. Prema tome, o tome samo mislim po{to je sadràno i u kodeksima drugih zemaqa gde smo mi to koristili. Mo`da nije suvi{no da to kaèmo jer to ne predstavqa nikakvu opasnost niti ometawe rada bilo kog, ima samo na{u ve}u budnost i jedno ve}e poverewe da to de fakto realizujemo {to ho}emo.
670
Dr Vojislav [e{eq: Prvo, mislim da se nismo sastali da ovo radimo zato {to se zakoni kr{e, nego zato {to nam je u interesu da sve politi~ke stranke u~estvuju u propisivawu izbornih pravila za slede}e izbore, a ne zato {to su zakoni kr{eni po ovim pitawima. Neki smatraju da jesu, mi smatramo da zakoni nisu kr{eni, barem ne u dràvnim medijima, ali jesu u ovim medijima koji su oti{li ispod dràvne kontrole. Zna~i, iz razli~itih motiva smo ovome pristupili, ali ne moèmo onda da kaèmo da smo tome pristupili iz motiva koji su motivisali samo neke u~esnike Okruglog stola, ali nam je zajedni~ki motiv da sve stranke u~estvuju u stvarawu normativnih akata kojima se to reguli{e za slede}e izbore. Drugo, veoma je te{ko procewivati da li je ovo krivi~no delo po~iweno ili nije i ba{ zbog toga {to je veoma te{ko procewivati ne sme se desiti da to procewuju nestru~waci, a nestru~waci su svi oni koji nisu pravnici sa pravosudnim ispitom. Recimo, nedavno je predsednik Savezne vlade po~inio krivi~no delo {irewa rasne, nacionalne i verske mr`we jer je govorio o Albancima jugoslovenskog porekla i time je uvredio veliki procenat Albanaca jer su oni do sada smatrali da su ilirskog, tra~anskog ili ne znam kog porekla, a odjednom im se sada name}e da su Ju`ni Sloveni, da su jugoslovenskog porekla. E sada, ja kao pravnik mislim da je on po~inio to krivi~no delo. Vi kao pravnik mislite da nije. Gospodin Popov kao filozof moè da misli jeste ili nije. Ali na{ sud o tome ne moè biti relevantan sud, jer kao pravna dràva imamo sudove koji to procewuju, redovne sudove i imamo javnog tuìoca koji unapred moè da sumwa da je po~iweno ili nije, pa odlu~uje da li }e goniti ili ne}e. Ako mi sebi to omogu}imo onda }emo voditi po ~itav dan rasprave na tim komisijama je li se to desilo ili nije, umesto da na{ tekst bude {to jednostavniji, da u wemu nema nikakvih nedoumica i da traìmo da se za{titi samo ono {to realno moè biti i svima nao~igled povre|eno ili nije povre|eno. Vera Markovi}: Kratka replika. Mislim da treba da prekinemo ovu potpuno bespotrebnu diskusiju. Ovaj ~lan }e ostati ovde. U ve}ini zapadnoevropskih zemaqa postoje dràvne komisije za nadzor nad medijima. Svaka od wih ima ovo pravilo ugra|eno. A ako mi èlimo da napravimo medije koji stvaraju demokratsku klimu za raspravu o bilo kojoj temi ovo mora da ostane, ovo pravilo, i mislim da o tome uop{te ne treba raspravqati. S druge strane, komisija koju }emo napraviti, taj nadzorni organ, ne preuzima nikakve sudske funkcije, on jednostavno ukazuje na povredu. Ja nisam pravnik, ali znam da je krivi~no delo tek ono {to se u sudskom postupku oceni kao krivi~no delo. Sve izvan toga su neke radwe koje mo`da imaju elemente krivi~nog dela ili nemaju, toliko doseè moje lai~ko poznavawe prava, zna~i oni ukazuju, ~lanovi komisije ukazuju da je mo`da napravqena povreda prema ovim pravilima koje smo mi doneli, a sve demokratske zemqe imaju pravila i vrlo su zadovoqne kako to funkcioni{e. Dr Vojislav [e{eq: Sve dok sud ne utvrdi da je neko po~inio krivi~no delo {irewa rasne, nacionalne i verske mr`we, sve dok to sud ne potvrdi, a vi nekoga optuìte ili izrazite sumwu da je to po~inio, vi ste po~inili krivi~no delo klevete. Onda ste vi taj koji kr{i zakon.
671
Jeste, ali zato ne dozvolite sebi unapred, da vam se moè desiti da po~inite krivi~no delo klevete. Jer, za ovo krivi~no delo moè se izre}i ve}a kazna nego za krivi~no delo ubistva. Ako sebi dozvolite da nekog optuìte da je to po~inio, a sud posle utvrdi da nije, vi snosite konsekvence, ali nanosite i veliku politi~ku {tetu onome koga ste optuìli, a sud nije utvrdio krivicu. Zato unapred sebe oslobodite opasnosti da nekoga optuùjete ili ne optuùjete za ne{to {to je krivi~no delo. Po{to klimate glavom, zna~i da se slaète da ovo ne treba da ostane, a ne da treba. Vera Markovi}: Moram da upozorim gospodina ministra, cene}i wegov napor da utvrdi {ta se doga|a u Radio televiziji Srbije, moram da ga upozorim da je rekao da on veruje u izve{taj, zna~i, wegovo verovawe nije nikakva ~iwenica. Isto tako, ja verujem u ono {to su novinari iz nezavisnog sindikata napisali u svom pismu. Imamo dva verovawa, a ~iwenica nema dovoqno. Zna~i da su se stekli svi uslovi da napravimo anketni odbor koji }e utvrditi ~iwenice. Upozoravam vas, da vi ~iwenice nemate, vi imate tvrdwu gospodina Vu~eli}a u koju vi verujete. Ja imam tvrdwu Nezavisnog sindikata u koju ja verujem. Vi niste za mene arbitar, da bih ja poverovala va{em verovawu i uop{te izbegavam da do|em u situaciju da bilo ko bude arbitar, jer ja ho}u ~iwenice i èlim da osnujemo anketni odbor koji }e utvrditi ~iwenice. Drugo, vi ste rekli da }ete proveriti da li ima politi~kih suspenzija. Vi ste proverili koliko ima disciplinskih postupaka. Ve}ina novinara koji su suspendovani nisu dobili re{ewa o suspenziji, nisu imali disciplinski postupak, nego su samo preme{teni na nenovinarske du`nosti. Obavqaju du`nosti u dokumentarcu, ili ne{to drugo, {to nije primereno wihovom znawu i obrazovawu. Bez ikakvog disciplinskog postupka. Da bismo se suo~ili sa pravim ~iwenicama o ovome i da bismo mogli da razgovaramo o tome, zahtevam da osnujemo anketni odbor. Mislim da }ete se sloìti. Dr Vojislav [e{eq: Ovo nije tema Okruglog stola i molio bih da se rasprava ne {iri. Ako Srpska radikalna stranka jednog dana do|e na vlast, mi }emo odmah otpustiti sve novinare u dràvnim medijima koji nam nisu po voqi i dovesti svoje qude i moète protiv toga do mile voqe da protestvujete. Ako ne budete imali dovoqno poslani~kih mesta u Skup{tini, da nam oborite vladu, ni{ta nam ne}ete mo}i, jer }emo izvesti i vojsku i policiju da za{titi takvu na{u politiku. Tako se radi svuda u civilizovanom svetu, tako }e se raditi i kod nas i nemojte da {irite raspravu na ta pitawa koja nisu na dnevnom redu, da li je neko otpu{ten ili nije neka preko suda ostvaruje svoja prava. Nama je va`no da u predizbornoj kampawi sve stranke budu ravnopravno tretirane u medijima i zbog toga smo se ovde sastali i zbog toga ovo usvajamo. Ako treba da raspravqamo o va{oj strana~koj politici po pitawu medija, onda na to nismo spremni, jer bismo radije na dnevni red da stavimo na{u strana~ku politiku po istom pitawu i svi ovde prisutni predstavnici stranaka mogu na isti na~in da urade, ali onda to moè biti stvar nekog Okruglog stola koji }emo pred javno{}u ostvarivati i tamo svoje
672
stavove su~eqavati, a ne Okruglog stola na kome treba da do|emo do konkretnih re{ewa za predstoje}e izbore. Ovakvo {irewe tematike rada Okruglog stola moè samo da dovede u pitawe samu instituciju. Ra`natovi}: Radi se o tome, nismo precizirali da li }e ostati ovaj stav u vezi nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti mi ostajemo pri stavu da mora da ostane taj stav. I u vezi zabrane {irewa rasne itd. mr`we i postoji jo{ jedan argument i tu bih, ja mislim da je to kqu~ni argument i tu }e se [e{eq sloìti, a radi se o slede}em: krivi~no delo se naziva {irewe rasne, verske mr`we i netrpeqivosti, {to zna~i, svako pu{tawe u javne medije nekog pozivawa na rasnu mr`wu predstavqa novo krivi~no delo. I zato ovo ~isto u ciqu prevencije da tako ne{to ne do|e u javne medije. I drugo, po{to nisam zavr{io, malopre sam bio prekinut, podrào bih predlog gospodina Petrovi}a, odnosno traìo bih razja{wewe ukoliko je mogu}e od Savezne vlade u vezi ~lana 10. Ovaj stav koji stoji ovde da }e Savezna vlada razmotriti mogu}nost uvo|ewa sankcija za nepridràvawe ovih pravila stoji od po~etka. Mi smo nekoliko puta ukazivali, stavqali konkretne predloge, o tome se i raspravqalo. Ja mislim da bi trebao predstavnik Savezne vlade da nas izvesti koje su to mogu}nosti, je li uop{te Savezna vlada razmotrila te mogu}nosti, koje su to mogu}nosti, da vidimo da li su te mogu}nosti adekvatne, da li }e zaista postojati neke sankcije za one koji se ne pridràvaju propisa, kakve }e te sankcije da budu, ko }e ih sprovoditi i u kom roku. Prema tome, mi moramo to precizirati s obzirom na to da je kqu~na stvar u vezi zakona o medijima s obzirom da je kqu~na stvar na~in sprovo|ewa kontrole ja sam jednom ve} o tome govorio i upravo se radi o tome da, bez obzira kako sjajna pravila mi doneli, ukoliko ne postoji na~in kontrole, organ koji to sprovodi, telo ili bilo kako da ga nazovemo, rok u kome to sprovodi, ne}emo ni{ta posti}i. Jer ova pravila su dobra, ova pravila su prihvatqiva. Obradovi}: Prije svega mislim da je gospo|a Markovi} od svih u~esnika, moram javno da izjavim, najve}i doprinos na samom po~etku, u pismenoj formi, dala tekst u ime Republikanskog kluba i ekspertska grupa je taj tekst prihvatila u 99% slu~ajeva. 1% {to nije prihva}en, radilo se o formirawu nadzornog organa i rasprava je uglavnom o tome vo|ena. To smo prevazi{li usvajawem Deklaracije, zna~i o pona{awu, koji je sastavni deo, gde je predvi|eno da }e Savezna skup{tina formirati posebno telo za pra}ewe pravila pona{awa i za pra}ewe pona{awa javnih glasila u izbornoj kampawi u celini. E sada, nekoliko finesa koje su danas re~ene, mislim da ne predstavqaju nikakvu stvar koja se ne moè prevazi}i. Na primer stav o zajam~enosti autonomije novinara koji je predvi|en ovde, na koji se osvrnula na po~etku gospo|a Markovi}, moèmo da stanemo na samom po~etku, jer to je stav svih stavova. Mislim, {to je wegov redosled, {to mu nije dato mesto da je na po~etku, mislim da to moè da se prihvati jer to ne mewa su{tinu, nego ~ak poja~ava i daje jednu ve}u legitimnost na{im naporima i pravilima uop{te.
673
Daqe, koliko koja stranka moè da zakupi prostora na TV, to se mora. Gospodin [e{eq je dao primedbu na to, mislim da je to stvar prvo, svakog medija koje podleè verifikaciji tijela koje formira Savezna skup{tina. To su, svako glasilo mora donijeti svoje pravilo, a vi{estrana~ki, vi{estrana~ko tijelo, zajedno sa vi{estrana~kim organima ... to je i regulisano. Nema nikakvog nesporazuma. Daqe, zabavqa~ki i drugi program, da li ga iznositi u ovim pravilima. Mislim da se radi samo o neshvatawu. Stranka ima pravo ako ho}e u svojoj reklami, odnosno u svom programu da potpuno svoj izborni program prilagodi kako ho}e. Ho}e li pesmom ili igrom, ili drugim stvarima, to je wena stvar, ali, samo zakupiti onoliko koliko se dozvoli u pravilima, ali je nedozvoqivo da se posle fudbalske utakmice pozove prvak neke stranke i na taj na~in se on promovi{e, ili pre izbora mis neke bawe. To je, zna~i, to. Ovo mislim, {to je data primedba na posledwi stav ~lana 2. u vezi sa postoje}om ure|iva~kom politikom, a da se kaè utvr|enom ure|iva~kom politikom, a zna se da }e novi upravni odbori utvr|ivati i ure|iva~ku politiku, to su vi{estrana~ki ure|iva~ki odbori itd., da se mesto postoje}om, de fakto utvr|enom ure|iva~kom politikom, jer svako glasilo normalno da ima svoju ure|iva~ku politiku koja je podlo`na verifikaciji. Mislim da se to moè prihvatiti i da se utvr|uje ure|iva~ka politika i to vi{estrana~ki upravni odbor u skladu sa pravilima, sa ure|iva~kom politikom koju utvrde novi upravni odbori koji su u skladu sa Deklaracijom. [to se ti~e ovog pitawa o kome je vo|ena rasprava vezana za stav o verskoj mr`wi, itd. Onaj ko pokre}e pitawe protiv nekog glasila, on stupa u rizik. Prema tome, ne postoje nikakve opasnosti da taj stav ostane da je nedozvoqeno u javnim glasilima sluìti se, odnosno podsticati versku, nacionalnu, mr`wu i netrpeqivost, rasnu, kao zloupotreba dece, to je u ve}ini pravila pona{awa, odnosno kodeksima zemaqa. Zna~i, onaj ko pokre}e, on normalno da snosi veliki rizik na sebe. Prema tome, ako ho}ete da se li{ite tog rizika, i svog prava da pomaète i sudskim i drugim organima, mislim da bi to trebalo normalno da ostane. [to se ti~e ~lana 10, mislim da i o wemu ima, jer to je posledwa zna~ajna primedba, mislim da Savezna vlada prihvataju}i Deklaraciju gde je predvi|eno formirawe posebnog tima koji se formira na predlog Savezne vlade, prihvataju}i izborni zakon, time automatski preuzima na sebe obavezu da razmatra sve mogu}nosti, sve primedbe koje se dostavqaju na kr{ewe pravila pona{awa. Ovde se daje mogu}nost, pored svega toga, moèmo taj ~lan da izbacimo, ako smatrate da ne treba, ali on je preciziran i u Deklaraciji i u Izbornom zakonu. I razra|en je, jer se predvi|a i nadzorni odbor. A Savezna vlada }e pored svega razmatrati mogu}nosti, ukoliko i pored onoga {to nije predvi|eno i zapisano, da joj se da mogu}nost da moè predloìti uvo|ewe odre|enih sankcija. Mislim da je to jo{ ve}a garancija da }emo mi pored svega {to smo mi napravili ... [to se ti~e deklaracije, mislim da smo... Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ja bih posebno molio gospodina Vuleti}a, po{to je [e{eq napustio. On je dao, rekao bih, dosta zna~ajnu primedbu na ~lan 9. gde je insistirao da se u ~lanu 9. poimeni~no navode sva javna glasila na koja se ovo odnosi.
674
Ja bih èleo da kaèm da je to ograni~avawe ~lana 9. jer ~lan 9. je mnogo {iri nego navo|ewe glasila. Jer koliko god se trudili da navedemo ta glasila, mi ne moèmo navesti. ^lan 9. kaè: Odredbe ovih pravila vaè za sva javna glasila ~iji su osniva~i pravna i fizi~ka lica i koja svoju nadle`nost obavqaju u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema javnog informisawa. Zna~i, apsolutno se zna krug javnih glasila na koji se odnose. Po mom mi{qewu bilo kakvo nabrajawe je u stvari suàvawe onog {to ovaj ~lan daje. I drugo pitawe koje nije komentarisao gospodin Obradovi}, gospo|a Markovi}. Jo{ jedno je pitawe ostalo, to je pitawe koje je gospodin [e{eq tako|e napomenuo, to je pitawe informisawa i komentarisawa. Moram da kaèm da mi se ~ini da su te stvari dosta dobro regulisane na strani 2, a ako ne, da vidimo {ta bi trebalo dodati. Ne znam koja je to alineja, negde po sredini, da se politi~ki doga|aji u javnim glasilima ne mogu komentarisati, ako o wima nije prethodno data potpuna i istinita informacija. Meni se ~ini da takav stav to dvoje zadovoqava. Ako ne zadovoqava, dajte da ga poja~amo. Pa ~ak i slede}i: da se komentari novinara restriktivno koriste i da budu odvojeni, zna~i ne samo da su, nego odvojeni od priloga kojima se informi{u. Zna~i, i u tom slu~aju restriktivna. To su dva stava koja zadovoqavaju zahtev i va{ i gospodina [e{eqa, da se odvoji informisawe od komentarisawa. Ako mislite da nije dobro dajte da poja~amo, jer to nije komentarisao, zaista. Prvo se gospodin Vuleti} javio pa }ete onda vi. Izvolite, gospodine Vuleti}u. Vuleti}: Mi smo dobili instrukcije da se ovaj stav koji se preklapa sa nadle`no{}u krivi~nog Zakona jednostavno izbaci. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Koji stav, izviwavam se? Vuleti}: Jedan, dva, tri, ~etiri. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ne, [e{eq je tu predloìo jednu drugu formulaciju koja je prihvatqiva. Znate da je on predloìo jednu formulaciju koja, kad smo se razjasnili, je prihvatqiva. Tako mi se bar ~ini. Vuleti}: Da se izbaci ili preformuli{e ovaj stav. Da se iskqu~ivo novinarima zabrani komentarisawe, a da se to svodi samo na informisawe kao {to je dodala gospo|a Markovi}. Mi se s time slaèmo. Molio sam da se izbaci ili preformuli{e. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Ne, [e{eq je predloìo na kraju ne{to, ne znam da li ste bili do{li, {to ~ini mi se da jeste su{tina toga. Mislim da je to prihvatqivo. Dobro, izvolite gospo|o Markovi}. Vuleti}: Da se na{i zahtevi za taksativno nabrajawe ovih stranaka koji imaju relevantnu informativnu snagu zaista... govori samo jedna emisija koju nedeqom u dvadeset dva i petnaest emituje NTV Studija B. To je emisija koja je namewena iskqu~ivo za vre|awe svega onog {to je srpsko. I ono tokom te emisije koja traje oko sat i po vremena, jer svake nedeqe se objavquje, vr{i toliku povredu na~ela etike da je to prosto bruka. Za NTV Studio B, tamo prolazi toliko stvari, toliko uvreda, toli675
ko pojmova daja mislim da i gospodin Popov, kome je vrlo bliska ta materija, koja prosto gravitira po wegovoj osnovnoj nadle`nosti, moè to da potvrdi. Ja sam pro{li put naveo jedan tipi~an primer, kapetana Dragana, koji je javno izjavio da ja ne znam da li je vojvoda [e{eq homoseksualac ili vegetarijanac, a da voditeqka emisije, gospo|a Oqa Be}kovi}, nijednog momenta nije intervenisala da savetuje gospodina Dragana da je to ipak povreda osnovnih na~ela etike. Ja mislim da bi se gospodin Popov s time sloìo. Nije ovde u pitawu gospodin [e{eq, moè biti bilo ko drugi. Zato traìmo da se sve ove koja imaju jaku informativnu snagu veoma jak... uticaj i u Srbiji i u Crnoj Gori, da se ovako taksativno nabroje. Da se ne bi desio taj slu~aj kao {to je ono bilo sa kapetanom Draganom. Zato ostajemo pri na{em zahtevu da se ovako taksativno pro{irimo i sa emisijama Radio Beograda.
V IZVOD IZ STENOGRAFSKIH BELE[KI

sa sednice Okruglog stola koji je odràn u Vladi Republike Srbije 28. oktobra 1992. godine Po~etak rada u 17 ~asova i 10 minuta. Predsedava Neboj{a Maqkovi} Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Bio bih slobodan da otvorim dana{wu sesiju Okruglog stola. U me|uvremenu, dobi}emo spisak prisutnih predstavnika parlamentarnih stranaka. Pretpostavqam da }e u me|uvremenu jo{ neki do}i, jer jedan broj qudi prisustvuje sednici Skup{tine. Sa~ekali smo pristojnih petnaestak minuta uvaàvaju}i da je to neko vreme tolerancije. Otvaram drugu sednicu Republi~kog okruglog stola. U pogledu na~ina rada dana{weg sastanka, bio bih slobodan da predloìm dnevni red. Ako se predloèni dnevni red prihvati, kao predsedavaju}i koji je do sada vodio aktivnosti rada na prvom Okruglom stolu na nivou Republike i deo aktivnosti jedne od radnih grupa, dao bih nekoliko uvodnih napomena, pre samog prelaska na dnevni red, o aktivnostima izme|u dve sesije Okruglog stola, o aktivnostima radne grupe i o nekoj mogu}oj vremenskoj dinamici. Pre svega, imam u vidu veoma kratke napomene bez otvarawa nekih velikih uvodnih izlagawa. S obzirom na to da postoji dogovor sa prethodnog sastanka radnih grupa, da predstavnici parlamentarnih stranaka i Vlade na sednicama Okruglog stola imaju po tri predstavnika, moram da objasnim prisustvo vi{e ~lanova Vlade na dana{wem sastanku ~iwenicom da je re~ o razli~itim oblicima materije za koje ~lanovi Vlade treba da daju izvesna obja{wewa u pogledu kona~nog regulisawa i davawa predloga sa stanovi{ta svojih kompentencija. Treba da pomognu da ovaj skup do|e do kvalitetnih re{ewa. U pogledu kona~nih predloga, odre|eni predlozi sa dana{weg Okruglog stola treba da se pretvore u predloge koji treba da idu u zvani~nu proceduru Skup{tine. Ako prihvatate ovaj pristup, ja bih predloìo dnevni red, a nakon toga bih dao, kao {to sam rekao, nekoliko uvodnih napomena.
676
Dnevni red se sastoji iz ~etiri dela aktivnosti, koje su bile vo|ene u me|uvremenu od prethodnog Okruglog stola do danas. Dnevni red za dana{wu sednicu glasi: 1. Sumirawe rasprave o izbornom zakonu u uèm smislu re~i; 2. Sumirawe rasprave o finansirawu politi~kih stranaka u izbornoj kampawi; 3. Sumirawe rasprave o pravilima za pona{awe medija u toku predizborne kampawe i 4. Otvorena pitawa. Ovo je ponu|eni dnevni red i neka metodologija rada. Ako ima kakvih primedaba, predloga ili sugestija, molim da date. Ima re~ gospodin Slobodan Gavrilovi}. Slobodan Gavrilovi}: Pre prelaska na dnevni red, obaveza je, nadam se, i predstavnika Vlade da objasni ovako veliki zastoj u radu Okruglog stola, jer smo mi, kao {to je poznato, isticali i avgusta da je Vlada veoma kasnila u realizaciji zakqu~aka Skup{tine Republike Srbije iz juna meseca. Smatramo da je to ka{wewe delom proizvod odre|enih okolnosti u radu Saveznog okruglog stola, ali je delom usmereno ka nemogu}nosti svih stranaka da ravnopravno i blagovremeno u~estvuju u jednoj plodnoj raspravi i u definisawu predloga odre|enih zakonskih re{ewa, bilo da je re~ o medijima, bilo da je re~ o finansirawu, bilo da je re~ o izbornom zakonu. Pored obja{wewa koje bi Vlada dala tim povodom, ja bih predloìo da i stranke opozicije ili u~esnice Okruglog stola izvan Vlade, ocene ili poku{aju oceniti da je to ka{wewe delom i sra~unat potez. U tom smislu, ovakvo ka{wewe Vlade, ne samo po pitawu izbora, nego i po mnogo drugih poslova, ne moè biti usmereno ka verbalno izraènoj èqi o nu`nim promenama u svim sferama i dràvne, i javne, i dru{tvene odgovornosti funkcionera koji vode i Vladu i Skup{tinu Republike Srbije. Molio bih da to bude, pre dnevnog reda, jedan okviran zakqu~ak u~esnika ovog Okruglog stola, ili ocena, jer zbog toga pred gra|ane Srbije izlazimo sa nemogu}no{}u da postignemo vaqane dogovore za jedan ili najvi{e tri dana, a da se to kasnije, po pravilu, neopravdano i neargumentovano svaquje kao odgovornost opozicije koja je nekooperativna. U ime Demokratske stranke, mogu da kaèm da smo pokazali izuzetan stepen tolerancije i uvaàvawa, kao i posebnu spremnost na kompromis i dogovor, ali to od strane Vlade i predstavnika SPS nismo primetili, zapravo nismo ube|eni da takve namere postoje, posebno ne u pozitivan ishod posledica wihovog pona{awa. Istovremeno, to moè da ugrozi blagovremeno dono{ewe odluke o ravnopravnim i demokratskim izborima u Republici Srbiji na svim nivoima, ~ime se dovodi u pitawe skup{tinska odluka iz juna ove godine. [to je jo{ va`nije, dovodi se u pitawe mogu}nost stvarnih regularnih i demokratskih izbora u decembru koji su formalno ve} zakazani na saveznom nivou, a fakti~ki najavqeni i na republi~kom nivou. Dr Vojislav [e{eq: Zaista mislim da nije mesto na ovom Okruglom stolu da vodimo raspravu ove vrste. Ta rasprava je vrlo dobra i zasniva
677
se u pojedinim svojim segmentima i na ozbiqnim argumentima, ali red bi bio da se sa takvom raspravom ide, recimo, u predizbornoj kampawi u politi~kom nadmetawu stranaka pred izbore, a da danas dragoceno vreme ipak iskoristimo za ono o ~emu bismo eventualno mogli prona}i saglasnost. Izbori }e biti sada 20. decembra, to je van sumwe, iza{le neke stranke na te izbore ili ne iza{le. Zbog takvih okolnosti ~ini mi se da smo zaista dovedeni u situaciju u kojoj bi za vrlo kratko vreme morali da se usaglasimo o vrlo va`nim pitawima. Predloìo bih da se ta rasprava ostavi za neke druge prilike. Razume se, nikako je ne osporavam, ne osporavam ni wenu validnost ni u nekim slu~ajevima argumentovanost, to ne osporavam, a da danas poku{amo da usaglasimo, po{to je ve} donet savezni Izborni zakon, to nam mnogo olak{ava poslove za republi~ki izborni zakon, da odmah vodimo raspravu o izbornom zakonu Republike Srbije, o ravnopravnoj zastupqenosti stranaka u medijima, da povedemo raspravu o broju izbornih jedinica, {to je tako|e veoma va`no, i o finansirawu stranaka, po{to ima politi~kih stranaka koje na tome insistiraju. Na{a nije za to mnogo zainteresovana, me|utim, ne}emo se ni suprotstavqati vo|ewu rasprave na tu temu. Sutra najverovatnije Skup{tina Srbije treba da donese izborni zakon. Koliko sam informisan, {efovi poslani~kih grupa postigli su saglasnost po tom pitawu. Boqe bi bilo da ve~eras na|emo zajedni~ko re{ewe za neka kqu~na pitawa o kojima smo se do sada najvi{e sporili, da sutra ne bi na Skup{tini sve bilo prese~eno onom nadmo}ju koju tamo ima vladaju}a stranka, koja se nikako druga~ije ne moè osporiti osim ovim izborima, to je vaqda svima jasno. Predloìo bih da odmah krenemo, mo`da zalaù}i se za jedan princip da stvarawe ovog izbornog zakona odgovara su{tini saveznog Izbornog zakona i na svim polaznim principima na kojima on postoji, da se usvoji izborni zakon Republike Srbije, a onda }emo se mnogo lak{e sporazumeti o pojedina~nim pitawima. Strahiwa Kastratovi}: Pre nego {to se odlu~imo da prihvatimo ili da ne prihvatimo ponu|eni dnevni red, morali bi da prethodno raspravimo neka pitawa vrlo zna~ajna za u~inak, koga treba da ostvari ovaj Okrugli sto, ukoliko èlimo da izbegnemo ovaj, ~ini mi se, za po~etak napor Vlade da odigra ulogu jedne formalne demokratije, da èli demokratskim putem sa opozicijom da se dogovori, iako su stvari dovedene negde sasvim do kraja. îni mi se da je smawena vremenska distanca isto onoliko koliko je smawena koli~ina na{e nade da }emo uspeti na ovom ili na nekom drugom okruglom stolu da obezbedimo sebi pravedne i po{tene uslove za budu}e izbore, koje svi o~ekujemo i èlimo. Zapravo, opozicija vi{e nego iko èli te izbore i ona je duboko uverena u to da }e te izbore i dobiti, ali ona ne èli, verovatno, da ima ulogu dosta nedostojanstvenu, da se demokratijom od strane reìma ma{e samo zbog toga {to pravi nekakve okrugle stolove, i to onda kada je sve to ve} zavr{eno. Kada ovo pitawe postavqam kao prethodno pitawe, èlim da vas navedem na razmi{qawa o onome o ~emu je gospodin [e{eq govorio. Gospodin [e{eq je izneo jednu re~enicu, jednu misao: da bi sutra na dnevnom re678
du bio republi~ki izborni zakon. Ako je gospodin [e{eq u pravu, onda doista ja ne vidim o ~emu mi raspravqamo. Za jednu ozbiqnu Skup{tinu i za jedan ozbiqni parlamenat, a zatim i za jednu ozbiqnu vladu, ali i odgovornu vladu, tekst zakona mora ve} ve~eras da bude zavr{en u celini. On mora da bude ozbiqno smi{qen, do kraja dogovoren u okviru te vlade sa svim stru~nim ekipama i tako daqe. Pa, ako je istina, dakle, to {to gospodin [e{eq govori da }e sutra biti na dnevnom redu taj izborni zakon, to zna~i da je ve~eras u ta{nama Vlade ve} taj zakon. Druga~ije bi bilo sme{no verovati da to moè da bude na dnevnom redu Parlamenta sutra, ako to ve} u Vladi nije ura|eno. Da je sutra, bilo bi dosta neodgovorno i dosta neozbiqno. Mislim da }ete i vi to sami prihvatiti. Dakle, pretpostavka da jedna odgovorna vlada, u koju ja verujem da ~ini ne{to {to ~ini, a ja verujem i u ono {to gospodin [e{eq govori, onda }emo mi sutra imati u Parlamentu taj zakon. Dakle, taj zakon je ura|en. Ako je taj zakon ura|en, onda postavqam pitawe {ta mi zapravo ovde radimo? îme se mi zapravo bavimo? Ne}emo li ovako poremetiti na{e pozicije i na{e dostojanstvo mi, koji verujemo, ovog ~asa se ipak obra}am opozicionim strankama vi{e nego {to se obra}am Vladi, u na{e opoziciono dostojanstvo, na{e strana~ko dostojanstvo time {to }emo ponovo prihvatiti razgovore na razini onih razgovora koje smo imali na Okruglom stolu, onih razgovora u kojima smo gubili vreme, iako sva temeqna pitawa na kojima smo istrajavali i ~ini nam se oko kojih smo se dogovorili, nisu bila usvojena. Naprotiv, u~iweno je ne{to posve druga~ije. Ve~eras treba da govorimo o broju izbornih mesta, treba da govorimo o tim temeqnim opredeqewima, broju izbornih jedinica, da govorimo o finansirawu i nizu drugih pitawa, a sva ta pitawa su ve} istretirana, a posebno se to odnosi na pitawa sa izbornim jedinicama. Ako je to tako, kako veli gospodin [e{eq, onda, gospodo, neko se igra formalne demokratije, a stvari su sasvim dobro formulisane i Vlada ujutru daje narodnim poslanicima zakon o kome }emo mi ve~eras debatovati na ovaj ili onaj na~in, iìvqavati svoju retoriku i tako daqe. Ta pitawa su prethodna pitawa i mi ne moèmo prihvatiti dnevni red ukoliko ne ras~istimo ta pitawa. Ako je to doista sutra na dnevnom redu, ako je u toj satnici ili nedeqnici Vladinog rada, odnosno rada Parlamenta, a tu se ubrajaju i drugi sistemski zakoni Zakon o finansirawu stranaka, Zakon o bira~kim spiskovima, itd., onda doista ne vidim o ~emu }emo mi ve~eras pri~ati. Prema tome, mislim da, pre svega, o tome treba da govorimo, da misao gospodina [e{eqa u~inimo ne{to deskriptivnijim odgovorom Vlade u pogledu toga {to se doista misli sutra i da li }e Vlada sutra da predloì takav zakon. I tako, i tako, i tako, duboko smo uvereni da ni{ta na Saveznom okruglom stolu nismo postigli. Mi smo se na Saveznom okruglom stolu, èlim na to da vas podsetim jer sam u tome u~estvovao, a to je ~inio i dobar deo qudi iz opozicionih stranaka koji su ve~eras prisutni, a bili su prisutni i predstavnici Vlade gospodin ]etkovi}, gospodin Maqkovi}, gospodin Pavlovi}, svi smo se onda dogovorili o jednoj stvari, a to je da ono {to
679
se bude postiglo na Saveznom okruglom stolu, da }e se to konsekventno ugra|ivati u propise Republike. Prema tome, to je broj izbornih jedinica, ne}e biti onaj za koji se opozicija zalagala jedan, ~etiri ili {est, na kraju je ipak bilo devet, a danas nam Vlada nudi 25. Ako je to ve} napisano u zakonu, koji }e sutra da ide, molim vas lepo, mi smo dovoqno ozbiqni i dovoqno zreli qudi da niko sa na{im vremenom ne bi trebao da raspolaè na taj na~in. Dakle, to su pitawa o kojima vaqa razgovarati kao o prethodnim pitawima i ako ta pitawa razre{imo pozitivno i ako nas uverite da imamo razloga da vam verujemo, pored prigovora koje je gospodin Gavrilovi} sasvim osnovano pokrenuo da Vlada nema realnih obja{wewa zbog ~ega toliko dugo vremena nije uspela, verovatno zbog toga {to nije verovala da }e i sama prihvatiti izbore, nije ova pitawa stavila na dnevni red da se ravnomerno u isto vreme razre{avaju dok se to re{avalo na Okruglom stolu. Naravno, zadràvam pravo, ako u|emo u materijalizovanu debatu o propisima, da kasnije opet govorim. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih podsetio gospodina Kastratovi}a da je Narodna skup{tina Republike Srbije po hitnom postupku usvojila Ustavni zakon kojim se vlast obavezuje na raspisivawe izbora do kraja ove godine. Podsetio bih gospodina Kastratovi}a da je 45 dana minimalni rok od dana raspisivawa izbora do wihovog odràvawa. I sad vi prera~unajte, ako izbori budu 20. decembra, koliko je jo{ dana preostalo za sve zakone. A ako je Ustavni zakon donesen po hitnom postupku, koji je onda razlog da se ne moè doneti i zakon o izborima po hitnom postupku. Gospodine Kastratovi}u, nikad nemojte zaboraviti da je na Okruglom stolu usvojeno samo ono do ~ega se konsezusom do{lo. Ve}ina na Okruglom stolu, to ni{ta ne zna~i. Ve}ina su i oni koji predstvqaju stranke koje odavno ne postoje, ve}ina su i oni kojima }e se stranke ugasiti posle izbora i sli~no. Odluke i zakone moè doneti samo onaj ko je pro{ao kroz izbornu verifikaciju, a to je ko ima ve}inu u Narodnoj skup{tini i to jedan realan politi~ar nikad ne}e izgubiti iz vida. Sada, nama je ciq prvo da postignemo ne{to vi{e od onoga {to se moè posti}i kroz skup{tinsku proceduru, jer su tamo sve opozicione stranke u tako stra{noj mawini da se jednostavno ni~emu ne mogu nadati. A kad se ve} na|emo za ovim Okruglim stolom, onda nam je ciq da na|emo kompromise. Na Saveznom okruglom stolu smo postigli veliki uspeh samim tim {to je vladaju}a stranka odustala od ve}inskog izbornog zakona. Nadamo se da je to definitivni odustanak za sve savezne izbore u narednih 50 godina. Postigli smo i neke druge stvari koje su veoma zna~ajne. Da se ne desi, recimo, kao {to se va{oj stranci de{avalo, kao {to se de{avalo Socijalisti~koj partiji i jo{ nekim strankama, da im poslanici koji su izabrani na wihovim listama pre|u u druge partije, da ostanu bez svojih poslani~kih mandata i sli~no. To smo isto postigli na Saveznom okruglom stolu i to je provedeno kroz Savezni zakon. Na Saveznom okruglom stolu na àlost, nismo mogli da na|emo kompromis po nekim pitawima, a onda je Vlada ta koja razre{ava onde gde ni680
je bilo kompromisa. Tu ona sa svojim predlogom ide. Tako }e se desiti i u ovom slu~aju, a naro~ito je opasno ako se iscrpqujemo u tim na~elnim raspravama, koje nekada mogu biti vrlo dobro fundirane ali su sterilne, ne donose rezultate, umesto da pre|emo na ono {to nas sad najvi{e tangira. Vi ste rekli broj izbornih jedinica i zaista ja u tome vidim glavni problem i zaista se bojim da ne ostane 25 izbornih jedinica. Ako do no}as budemo raspravqali o gre{kama Vlade, stvarnim ili samo nabe|enim, onda }e to 25 sutra pro}i u Narodnoj skup{tini, a ako sad pokaèmo malo dobre voqe, a za to plediram, onda }emo mo`da i}i na neko umerenije re{ewe. 25 izbornih jedinica ni Srpskoj radikalnoj stranci ne odgovara i stra{ne bi nam probleme zadalo, a ne bih èleo da i u vama vidimo krivce za{to je ostao taj broj od 25, mada to nama jo{ niko nije saop{tio i mi ne znamo da li je to predlog Vlade jer ni u jednom papiru to nismo dobili, niti smo usmeno o tome obave{teni. Strahiwa Kastratovi}: Ja bih molio, ako mi dozvolite, malu repliku. Ja bez sumwe istinski va{e razmi{qawe po{tujem i sigurno uvaàvam, ali ~ini mi se da smo vi i ja o istom razmi{qali, samo su nam zakqu~ci pogre{ni. Vi govorite o sterilnosti rasprave, a ja govorim o sterilnosti rezultata. Ako su rezultati sterilni, onda je sterilna i rasprava. Jer, ako ve} imamo zakon koji je napisan, onda je sterilna rasprava, a rezultate ve} znamo unapred. Vi ste rekli da smo na Okruglom stolu izborili ne{to {to nismo izborili, da smo izborili proporcijalni izborni sistem. To nije ta~no. Vi znate da prelaskom izme|u {est i osam mi ulazimo u hibrid izme|u proporcijalnog i ve}inskog. Sa 25 ulazimo u ve}inski. Prema tome, ve} je osnovni princip izdat u ovom ve} napisanom zakonu. Ja se s vama slaèm, kad bismo mi imali nekih mogu}nosti da ve~eras nekom debatom ishodujemo bilo {ta u promeni, verujte ja bih do jutra ostao. Ali, ako ve} znam da je zakon napisan i da je gospodskoj Vladi potreban samo legitimitet opozicionih stranaka ili Okrugli sto kao poziv sutra za parlament i da ono {to je ve} napisano }e biti predato sutra pre podne, ja doista mislim da }e biti sterilno gubiti vreme, jer rezultati su ve} unapred sterilni. Utoliko ja insistiram da ovo pitawe raspravimo. Zakon o raspisivawu izbora ne{to je sasvim drugo. To je mogu}nost da raspravqamo ovde. To nas je uvelo u mogu}nost da o ovome raspravqamo. Ali dono{ewem sistemskih zakona, to je ne{to {to treba da rezultira iz onoga {to je Okrugli sto voqa i saglasnost, odnosno puna saglasnost svih stranaka oko odre|enih fundamentalnih pitawa. Prema tome, ja se s vama slaèm, ali su nam zakqu~ci pogre{ni. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih podsetio gospodina Kastratovi}a da nijedna opoziciona stranka pa ni na{a, nije bila u stawu da ponudi nekog relevantnog, poznatog, uglednog politi~ko-pravnog teoreti~ara koji bi bio ugledniji, sposobniji i priznatiji u javnosti, a ne bi bio strana~ki organizovan, od onih eksperata koje je Savezna vlada ponudila, a ~iji je stav bio kategori~an da se izborom 10 poslanika u jednoj izbornoj jedinici u potpunosti ~uva princip proporcionalnosti. Ne zaboravite da je to bi681
la vrlo jaka argumentacija koja je posle posluìla i vladaju}oj stranci i da joj verovatno, ako je ta~na va{a pretpostavka, ako je ta~na va{a izjava da Vlada predlaè 25 izbornih jedinica, da }e ona sasvim lako utemeqewe za svoj zahtev, za svoj predlog, na}i upravo u mi{qewu tih eksperata. A mi kao stranka koja se realno bavi politikom i koja ra~una na realne okvire politi~kih dometa svoje aktivnosti i ovog puta smo ube|eni da nije pametno i}i tom linijom maksimalnog zao{travawa pa da ostane sve ono {to Vlada predvidi, {to Vlada spremi. Mi smatramo da treba malo konstruktivnijim prilazom i}i na usagla{avawe stavova, na iznalaèwe kompromisa kako se niko ne bi na Okruglom stolu ose}ao poraènim, a ako budemo terali mak na konac, onda }emo biti poraèni mi iz opozicije. Mislim da se sve opozicione stranke slaù da 25 izbornih jedinica ne bi smelo da opstane. Hajde onda da traìmo neke principe kojima }emo traìti smawivawe tog predloga Vlade ne samo kukwavom to je previ{e i to je uvo|ewe ve}inskog sistema, jer nemamo nijednog argumenta za tezu daje to uvo|ewe ve}inskog sistema. Ja nisam ~uo nijedan argument, a bavim se ~itavog ìvota politi~kom teorijom i niko me u to nije ubedio. Ali, da krenemo u raspravu po tom pitawu, jer Izborni zakon vi{e ne predstavqa predmet rasprave na{eg Okruglog stola. Od po~etka smo isticali iz Srpske radikalne stranke da je gre{ka {to se i{lo sa dva i vi{e okruglih stolova. Trebalo je sve na jednom raspraviti, jer se ista lica pojavquju na svim tim skupovima. Ako je zavr{en savezni zakon, onda ne vidim {ta bi to moglo biti u republi~kom zakonu {to nema tamo ili {ta bi to moglo biti u republi~kom zakonu {to je u suprotnosti sa saveznim zakonom. Strahiwa Kastratovi}: 25 izbornih jedinica. Dr Vojislav [e{eq: Ne, to nije izborni zakon. To je Zakon o izbornim jedinicama. Re~ je o dva zakonska teksta. Izborni zakon moè da sadrì samo ono {to sadrì Savezni izborni zakon. To su op{ti principi po kojima stranke izlaze na izbore. A zakon o izbornim jedinicama je ono {to nas najvi{e danas tangira i {to je nama iz Srpske radikalne stranke mnogo va`nije i od finansirawa strana~ke aktivnosti i od zastupqenosti u medijima i svega ostalog. Pa, ako se slaèmo da ostanemo pri onim principima, koji su u saveznom zakonu usagla{eni. Ne znam, jo{ niko nije rekao koja je slabost saveznog zakona. Mnogi su ga napadali i ne znaju}i da taj savezni zakon uop{te ne sadrì broj izbornih jedinica niti wihov raspored. Ja sam to video da neki to ne znaju, da to nije sadràj saveznog zakona nego Zakona o izbornim jedinicama. I ako ima ne{to {to sadrì taj savezni zakon, {to ne bi smeo da sadrì republi~ki zakon, da onda idemo na to, na konkretne stvari, pa da raspravimo da li treba ili ne treba, a ako nema, da odmah krenemo na Zakon o izbornim jedinicama jer to smatram urgentnim. êdomir Mirkovi}: Ve}ina nas je pri{la ovom ve~era{wem razgovoru sa dve vrste optere}ewa. Prvo je optere}ewe zbog ogromnog zaka{wewa, tako velikog da se mislilo i s pravom da se Republi~ki okrugli sto raspao, da je on i{~ilio i da se od wega odustalo. Mislim, barem ja mogu da na|em i neku vrstu opravdawa, ne politi~kog, vi{e psiholo{kog, za ovo ka{wewe.
682
Mislim da su gospodin Maqkovi} i ]etkovi} qudi koje, bez kurtoazije to kaèm, izuzetno cenim po li~nom integritetu za razliku od nekih drugih ~lanova Vlade, da su se morali ose}ati, odnosno da su u krajwe delikatnoj situaciji jer treba da vode i da organizuju svoj sto, a istovremeno je Vlada, ~iji su oni ~lanovi, jedan od u~esnika ovog Okruglog stola, vrlo zainteresovan i aktivan u~esnik. Me|utim, ta razli~itost ostaje i posle ovog zaka{wewa nije otklowena. Isto tako, ta delikatnost ostaje i nakon ovog zaka{wewa, ni ona nije otklowena. Ne bih je vi{e analizirao. Mislim da je to ne{to {to, tako|e, spada u prvu vrstu optere}ewa. Druga vrsta optere}ewa je na{e negativno iskustvo ili niz negativnih iskustava sa Saveznim okruglim stolom, ne samo zbog toga {to je beskrajno dugo trajao, {to nas je iscrpqivao, {to je bilo nekorektnosti, {to je bilo odlagawa zarad navodnih partijskih dogovora, nego i zbog toga {to wegovi stavovi nisu obavezivali. Ve}inski stavovi su, ~ak vrlo ~esto, ismevani. Ono {to je najgore, Okrugli sto nije ni zavr{en, ~ak ni formalno, jer je dogovoreno da dokaz wegovog zavr{etka treba da bude usvajawe jedne deklaracije koju bi potpisali svi oni koji su sa tom deklaracijom saglasni, nego su kqu~ne stvari provu~ene kroz zakon, nezavisno od celine, i to na na~in koji, kao {to je poznato, opoziciji uop{te ne odgovara. Zbog toga mislimo da ve~eras ima smisla razgovarati mo`da samo o dvema stvarima. Kad to kaèm, mislim da su te dve stvari odlu~uju}e za sudbinu ovog Okruglog stola, pa mo`da i za sudbinu izbora. Prvo pitawe je da li vaè stavovi Saveznog okruglog stola za republi~ki nivo ili, jo{ preciznije, da li se uspostavqa direktna analogija saveznog i republi~kog nivoa. Ako se to ne ~ini, moglo bi se poverovati ja sam sklon da poverujem u to da postoje dva razli~ita pristupa, a to bi, sigurno, ovaj razgovor, ma koliko bila preka potreba da se on brzo zavr{i, oteglo u nedogled. Drugi dogovor koji je potrebno napraviti rezultira iz negativnog iskustva sa Saveznim okruglim stolom. Ja bih to saèo u pitawe: da li bilo {ta o ~emu se ovde dogovorimo, ako se dogovorimo o ne~emu, jer se na Saveznom okruglom stolu ni o ~emu va`nom nismo dogovorili, sem o proporcionalnom sistemu koji je kasnije izigran brojem izbornih jedinica, da li bilo {ta treba da vaì parcijalno ili moè vaìti tek onda kad bude usvojeno kao paket stavova i mera, o kojem se moramo dogovoriti kako }emo zavr{iti? Razlog za odlagawe ove globalne rasprave ili rasprave koja bi ulazila u pojedinosti vidim i u potrebi da se bude seriozan, ali i u ~iwenici da dobar deo onih koji su se dosada javqali vidim da pokazuju ili su jasno rekli da nisu ni dobili ovaj materijal na vreme, a taj materijal je potrebno zaista pa`qivo ~itati. @elim da dam jednu informaciju koja ima politi~ku teìnu i {to }e bitno uticati na rad i saveznog i republi~kog okruglog stola. Danas posle podne je odràn konsultativni sastanak ve}ine opozicionih stranaka, na kojem je, pored onoga {to je osnovno, pored podr{ke potrebi da se iza|e na izbore i pored velike zabrinutosti {to uslovi ili ne postoje ili su neprihvatqivi, dogovoreno da ubudu}e, a to zna~i od ve~eras, opo683
zicija oko kqu~nih stvari izbora i predizbornih uslova nastupa jedinstveno. O tome }e javnost biti ve~eras obave{tena. Izvesna specifi~nost je u tome {to je taj sastanak zavr{en 5-6 minuta pre nego {to je ovaj Okrugli sto po~eo, pa mnoge delegacije nisu stigle da obaveste svoje predstavnike o tome, jer su oni u me|uvremenu ve} stigli ovde. Prema tome, ve} sutra, u to budite uvereni, opozicija }e oko mnogih pitawa nastupati jedinstveno. âk }e samo jednim glasom zauzimati stavove oko tih pitawa. Mislim da je dobro, mada ja nisam jedini u~esnik tog razgovora, re}i, jer je u ovom trenutku ve} oti{lo saop{tewe za javnost o ovom novom politi~kom momentu. Dakle, nije re~ ni o kakvoj predizbornoj koaliciji, nego je re~ o jednom telu koje }e ubudu}e usagla{avati stavove oko izbora i oko izbornih uslova. Andreja Spasi}: Ja sam se javio za re~, ali posle izlagawa gospodina Mirkovi}a ne bih imao {ta posebno da dodam, ali bih ne{to zamolio. Osnovno pitawe su minimalni uslovi da neko ovde uop{te nastavi razgovor, to je da nas Vlada obavesti o svom mi{qewu o Zakonu o izbornim jedinicama i molim da se to iznese na po~etku, kao i stav socijalista, kako se ne bi dogodilo ono {to se dogodilo na Saveznom okruglom stolu. Mi smo lepo pri~ali 15 dana, a na kraju je Socijalisti~ka partija iznela svoj stav. Me|utim, ispalo je ne{to sasvim deseto. To {to se ovde podvla~i hitnost celog postupka, nas mnogo ne interesuje. Nama je hitno da idemo na izbore, mi èlimo da se izbori {to pre odrè, ali ne bilo kakvi izbori. To {to je hitno, kao ~iwenica, to nas ne interesuje. Ne}emo nasesti na to da zbog hitnosti usvojimo ne{to o ~emu se nismo dogovorili, ili da se saglasimo sa tako ne~im, bar svi da se nismo dogovorili. Mi ovom poslu pristupamo vrlo odgovorno. Molim da se to uzme u obzir. Primedba da ve}ina ne zna~i ni{ta, kvalifikuje ovaj Okrugli sto kao bespredmetan. Ako ve}ina ne zna~i ni{ta, ako mora da bude konsenzus, onda nema svrhe. To zna~i da nikog ne obavezuje. Molim Vladu da se izjasni. Nije mogu}e da nije razmi{qala, da nije planirala zakon o izbornim jedinicama. Tako|e, molim Socijalisti~ku partiju da iznese svoj stav. Posle toga moè da se razgovara. Gospodin Mirkovi} vam je rekao da je jedna dobra grupa stranaka dobra po kvantitetu, ne ulazim u druge procene odràla sastanak. Ubudu}e tu grupu }e zastupati samo tri ~lana, bilo na ovom Stolu, bilo na Saveznom okruglom stolu. Mihailo Kova~: Imam nekoliko pitawa i predloga koji }e, nadam se, pomo}i, pre svega Vama, gospodine Maqkovi}u, da ne{to uradimo ve~eras. Prvo pitawe koje predlaèm da postavite svim prisutnima za ovim Okruglim stolom glasi: ima li stranke koja }e iza}i na izbore 20. decembra, ma kakvi bili uslovi tih izbora? To pitawe postavqam zbog mnogih izjava u novinama koje smo ~itali ovih dana. Ako takve stranke ima, ja molim da, kao predsedavaju}i, zamolite predstavnike tih stranaka da napuste ovaj Okrugli sto i da nam ne oduzimaju dragoceno vreme za raspravu. Drugo pitawe koje postavqam jeste: ko, zapravo, ve~eras govori ovde u ime Vlade? Ja Vas veoma dobro prepoznajem. Me|utim, po{to na odre|e684
na, vrlo jasna pitawa upu}ena vama odgovaraju drugi u~esnici ovog stola, mislim da je moje pitawe sasvim racionalno. Mo`da treba ponovo predstaviti predstavnike Vlade koji su zaduèni da govore u weno ime. Tre}a stvar koja je vrlo bitna, molim vas da zaista jasno odgovorite na pitawe: da li sutra Skup{tina Srbije raspravqa po hitnom postupku o bilo kakvom dokumentu u vezi sa izborima 20. decembra? êtvrta stvar po redu, ali ne i po zna~aju, je nu`no podse}awe svih nas koji smo u~estvovali u toj dvomese~noj agoniji od Saveznog okruglog stola na to da je Savezni okrugli sto, ipak, krahirao iz prostog razloga {to je od po~etka bio utemeqen na pogre{noj premisi. To je ta premisa neobaveznosti ve}inskog mi{qewa, pa ~ak i ubedqivo ve}inskog mi{qewa predstavnika politi~kih stranaka, odnosno ogromnog dela politi~ke javnosti Srbije. Vi jednostavno morate nama da kaète ve~eras, mo`da je ru`na re~ morati, ali jednostavno da bismo mogli da radimo sa punim poverewem da li }e pravila ostati ista, iako ne postoje zabeleène garancije, da li dajete u bilo kom smislu makar moralne garancije pred ovim qudima ovde da }e ve}inski izraèno mi{qewe ipak na}i mesta u nacrtu izbornih zakona koje predlaète? To kaèm zbog toga {to se desilo zaista ne{to ne~uveno, daleko od temeqnih principa politi~ke kulture, da u Savezni izborni zakon u|u re{ewa iza kojih je stajala mala mawina, ~esto samo vladaju}a stranka, a ne u|u re{ewa iza kojih je stajala ogromna ve}ina u~esnika Okruglog stola. Podseti}u na raspravu o medijima. Papir o kome smo raspavqali glasalo je za ugra|ivawe tog papira u deklaraciju 16, dakle svih 16 prisutnih opozicionih stranaka, a protiv su bile, naravno, samo 2 vladaju}e stranke i wihovo poja~awe u liku predstavnika dve vlade. Ako se ta praksa ponovi, onda uveliko oteàvamo na{u raspravu. Ne vidim joj krajwi smisao. Nisu va`na u krajwoj liniji na{a li~na uverewa i povre|enosti. Peto, opet ne po redu, najmawe va`no jeste to {to je gospodin Mirkovi} s pravom pomenuo, a to je tako|e iskustvo sa Okruglog stola. Da li }e kona~an tekst predloga zakona, jednog vi{e, koliko }e ih biti ne znam, mimoi}i ovaj Okrugli sto kao u slu~aju Saveznog okruglog stola, pa }e ga neki u~esnici koji nemaju predstavnike u Skup{tini ~itati u Slu`benom listu, kao {to se desilo sa ovim saveznim zakonom, ili }emo se danas dogovoriti i dizawem ruku to potvrditi, da }e posledwu re~ pre nego {to u|e u skup{tinsku proceduru tek zakon imati, ili poku{ati da da ovaj Okrugli sto. To je mojih nekoliko pitawa i predloga. Dr Vojislav [e{eq: Samo jedna intervencija. Ja bih molio da se vi{e ne govori o ve}ini i mawini za Okruglim stolom, jer je to zaista krajwe sme{no. Gre{ka je mo`da bila u po~etku {to nije dogovoreno da vladaju}a stranka ima isti broj predstavnika kao i opozicija. Opet pomiwem, koliko ima stranaka u Srbiji, to ni{ta ne zna~i. Nemojte da izigravamo demokratiju na taj na~in {to }emo dozvoliti da se glavni nedemokratski nedostatak iskaè, ne budi primereno prema bilo ko685
me ovde prisutnom, ali u teoriji postoji jedna uzre~ica jednog slavnog politi~kog pisca da je najve}i nedostatak demokratije {to dozvoqava da jedanaest budala nadglasa deset pametnih. Broj ni{ta ne zna~i. Samo sam to hteo da kaèm, a nikog ovde nisam hteo da uvredim. Zaista je sme{no kada se kaè ve}ina je odlu~ila, a ta ve}ina kada se sva skupi ima 50 poslanika u Narodnoj skup{tini. To su sme{ne stvari. Pitawe je da li ta ve}ina moè biti ve}ina i u bira~kom telu. Ovde je re~ o tome moè li vlast i opozicija da na|e kompromisno re{ewe za pojedina pitawa, a ne ho}e li neko nekoga nadglasati, jer ovo nije mesto za nadglasavawe, ni za odlu~ivawe ve}inom glasova, bilo kakva kvalifikovana ve}ina da je u pitawu. Spasi}: Opet insistiram na tome da se Vlada i socijalisti izjasne. Mislim da je neki pogre{an redosled. Mislim da radne grupe ne rade zakon, nego to radi Vlada. Vlada je trebalo to da uobli~i, da ne{to usvoji ili odbaci iz tih radnih grupa, ono {to je za usvajawe i da nam predloì nacrt zakona. Neodoqivo me tera ne{to da kaèm {to mo`da nije primerno, tako|e ne èle}i bilo koga da vre|am, vaqda ona izreka 11 budala nadglasa{e 10 pametnih vaì i za sve ustanove gde se odlu~uje glasawem, pa i Narodnu skup{tinu Srbije. Strahiwa Kastratovi}: Gospodine predsedavaju}i, vi ste dosta diplomatski to odgovorili. Su{tina je da se da sasvim odre|en decidiran odgovor na pitawe, prvo: da li je mogu}e uop{te raspisivati izbore od strane predsednika Skup{tine ako nema tih zakona? Mi znamo, redosled je sasvim suprotan prvo zakon pa onda raspisivawe. Temeq je onaj koji smo ve} utvrdili, zakon koji je ve} donet. Iza toga postavqamo pitawe: da li je Vlada stavila predlog parlamentu sutra za dono{ewe izbornog zakona? Vi na to pitawe niste dali odgovor. Mirko Petrovi}: Ja bih jo{ konkretnije pitawe: da li se moè dogoditi da bilo koji dokument do|e pred Skup{tinu, a da ne pro|e kroz ovaj Okrugli sto? Da li usvajamo danas jedno pravilo da se nijedan dokument ne moè pojaviti pred parlamentom u vezi izbornih uslova dok ne pro|e Republi~ki okrugli sto? Zna~i, mi bi ve~eras diskutovali o na~elima, a vi biste sutra ponudili jedan zakon ili prekosutra, onda bismo otvorili raspravu o tom zakonu pa bi se tek posle toga to moglo pojaviti na parlamentu Srbije ili se moè dogoditi da se dokumenti pred parlamentom pojave, a da mimoi|u ovu instituciju koju mi ovde ~inimo danas. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih se opet vratio na onu osnovnu problematiku o kojoj treba da raspravqamo na ovom Okruglom stolu. Besmisleno je zahtevati da Okrugli sto razmatra tekst kompletnog zakona. To nije radio ni Savezni okrugli sto niti je dogovoreno da radi Republi~ki okrugli sto, niti bi to imalo smisla jer bi ta rasprava mogla da traje mesec dana. Ovde treba da razre{imo koja su sporna pitawa. Sporna pitawa smo ve} sva istakli u dosada{wim raspravama. Ako po nekim spornim pitawima moèmo na}i kompromis, tim boqe. Tamo gde ne moèmo na}i kompromis, to prepu{tamo Vladi da to uradi. Nema ko tre}i da to uradi osim Vlade. I to je vaqda svima jasno.
686
Ja opet ponavqam da bi bilo dobro da krenemo u meritum stvari. [to se ti~e broja izbornih jedinica, mislim da je to kqu~no pitawe i da napokon krenemo u to pitawe. [to se ti~e insistirawa na tome da se bez izbornog zakona ne mogu odràti izbori, to je ta~no, ali gospodinu Kastratovi}u sam hteo malopre da skrenem pa`wu ào mi je {to je sad iza{ao, on kao vrstan pravnik bi trebalo da zna da jedan zakon postoji dok ne bude poni{ten nekim novim zakonom ili ga Skup{tina koja ga je usvojila ne ukine. U ovom slu~aju izborni zakon postoji, onaj iz 1990. godine i ako se mi ne usaglasimo i Skup{tina ne usvoji novi zakon, onda ostaje onaj stari, a predsednik Skup{tine je ovla{}en ustavnim zakonom da raspi{e izbore. Ne raspisuju se izbori zakonom, ne raspisuju se odlukom Narodne skup{tine, nego ih sam predsednik Narodne skup{tine raspisuje i wega ne interesuje da li je usvojen novi izborni zakon ili nije. Izborni zakon postoji, onaj stari, a nama je u interesu da se donese novi, jer se novim zakonom mewa izborni princip. Ta neka osnovna pravni~ka pitawa trebalo je da re{e eksperti pravni~ki u na{im strankama, vaqda, da se ovde oko toga ne zamajavamo. To je pravna abeceda. I zaista, mnogo vremena gubimo na ona pitawa za koja neki qudi ovde nisu ni stru~ni jer ih ne razumeju. I ja razumem kad za ta pitawa nisu stru~ni qudi kojima pravo nije osnovna profesija, ali se stra{no iznenadim kad qudi koji su se ~itavog ìvota bavili pravom, pravnim pitawima, takve stvari jednostavno ne poznaju ili glume da ne poznaju. Slobodan Vu~kovi}: Nije ovde pitawe pravno da li postoji neki zakon ili ne postoji. To je politi~ko pitawe ho}emo li mi iza}i na te izbore ili ne}emo iza}i na te izbore. To je pitawe koje mi ovde raspravqamo i to je odgovor, ako ho}ete i replika gospodinu [e{equ. To je osnovno pitawe. Dr Vojislav [e{eq: E, pa onda replika na repliku. To pitawe da li }emo iza}i na izbore ili ne}emo, to je pitawe ve} razre{eno. To je razre{eno u Saveznoj skup{tini, to su pitawe razre{ili predstavnici politi~kih stranaka zastupqeni u Narodnoj skup{tini Srbije, jer su jednoglasno usvojene izmene i dopune Ustavnog zakona. A sad, da li }e neko proceniti svoje politi~ke interese posle toga da mu oni nalaù da ne ide na izbore ili da ide na izbore, e to politi~ko pitawe se ne ti~e ni ovog Okruglog stola, to je politi~ko pitawe koje se ti~e svake konkretne stranke posebno i to mene ne interesuje da li }ete vi iza}i, kao {to vas ne interesuje da li }emo mi iza}i. Nama je ovde u interesu da nam uslovi za izlazak na izbore budu {to prikladniji, da {to vi{e odgovaraju na{oj stvarnoj snazi, na{im stvarnim potrebama. Vladaju}oj stranci najvi{e odgovara ve}inski, a nama najvi{e odgovara proporcionalni i to je sve stvar interesa. Neboj{a Popov: Pre nego {to obrazloìm svoj predlog, samo da ponovim da je nu`no izmeniti prvi stav ~lana 9. da bismo uop{te mogli raditi. Ja predlaèm da ta izmena glasi: Republi~ki okrugli sto radi do zavr{etka izbora u Republici Srbiji sa slede}im obrazloèwem: {to bi bio dokaz dobre voqe i Vlade i politi~kih stranaka, da sara|uju u svim poslovima vezanim za izbore do kraja izbora.
687
Glavno obrazloèwe ti~e se tuma~ewa izbornih uslova. Okrugli sto je formiran da bi se definisale pravne i politi~ke pretpostavke prevremenih izbora. Ono o ~emu mi ovde razgovaramo pretvara se u pravne norme i u neke politi~ke norme i politi~ke dogovore. Kako }e se primewivati pravne norme i kako }e se ostvarivati politi~ki dogovor, kao {to znamo ne zavisi samo od toga kako smo to formulisali u zakonu i politi~kom dogovoru, nego od raznih okolnosti, raznih tuma~ewa, shvatawa, otpora, ùrbi itd., pa bi zbog toga bilo dobro da sva ona na~ela o kojima se ovde dogovorimo, isti skup koji se dogovara o tim na~elima prati ostvarewe tih na~ela dok se ~itav posao ne zavr{i. I jo{ jedan argument, ovim tekstom koji smo dobili predvi|eno je formirawe nadzornog odbora, koji bi bio formiran na predlog Vlade, a da o tome odlu~uje Skup{tina. Meni se ~ini da bi bilo dobro da ovaj Okrugli sto ima odre|enu komunikaciju sa tim nadzornim odborom sve vreme dok se ne zavr{e izbori. Eto, to su argumenti u prilog predloga da stav 1. ~lana 9. glasi: Republi~ki okrugli sto }e raditi do zavr{etka izbora u Republici Srbiji. Dr Vojislav [e{eq: Pa, mislim, o~igledno je da ima politi~kih stranaka ~iji je ciq da se ovaj Okrugli sto razi|e, a da se ni{ta ne postigne. I to je wihovo demokratsko pravo zaista. Ali, neki od nas }e biti zbog toga mnogo o{te}eni. Mi nemamo mo}i da sutra, ili prekosutra, ili u ponedeqak, na Skup{tini obezbedimo na bilo koji na~in da se na{i argumenti usvoje i da se neki na{ ciq postigne. A ciq nam je, ako je Vlada predloìla 25 izbornih jedinica, da se taj broj {to vi{e smawi. To je na{ strana~ki ciq. I to nam je glavni interes da u~estvujemo u radu Okruglog stola. Neki imaju neki drugi interes, neki su ve} intimno ra{~istili sa sobom i odustali da iza|u na izbore. Neke stranke su se javno oglasile da na izbore ne}e iza}i. Ali, zaista bi bilo korektno da nam na neki na~in omogu}e da se ipak daqe borimo za ono {to smatramo, sada bi trebalo da se i izborimo, ako je ikako mogu}e, a nismo spremni da daqe raspravqamo o ovim pitawima da li je starije jaje od koko{i, da li treba Okrugli sto da produì rad ili ne treba. Naravno da ne treba ako ne uspemo da ne{to postignemo po pitawu izbornog zakona. Pa ostavite barem to za kraj, pa da podnesemo zahtev da Okrugli sto nastavi rad. Vide}emo da li }e i onaj savezni nastaviti rad ili ne}e, ni jedan konkretan zakqu~ak nije donesen. Ako Savezni nastavi rad, a vi znate da najve}i broj opozicionih stranaka je do sada imao podr{ku i to otvorenu Savezne vlade, pa ako taj Savezni nastavi rad, sigurno }e nastaviti rad i Republi~ki. Ali, da ipak krenemo na ono {to nam je najva`nije, pa kada to zavr{imo, hajde da to ostavimo pod teku}a pitawa, pa da onda raspravqamo ho}emo li ili ne i da sve ono {to je sporno ostavimo posle razmatrawa te ta~ke o broju izbornih jedinica. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Dobro, vra}amo se fakti~ki na po~etak. Izvr{eno je glasawe. Ono {to ja mogu da kaèm i zbog toga sam predloìo konsenzus i to vrlo otvoreno govorim, jeste da Vlada ne moè u~estvovati u radu tela kojim je derogiran rad postoje}eg sistema i u situaciji je ako se razgovara o nastavku rada fakti~ki tela koje paralelno radi sa Skup{tinom, Vlada u takvom jednom telu ne moè u~estvovati.
688
Objektivno, to jeste mewawe Poslovnika, {to je predloìo gospodin Popov. Me|utim, to je mewawe su{tine i karaktera ovog tela. Jer, Okrugli sto se fakti~ki mewa u telo nadzornog karaktera. To nije ciq osnivawa Okruglog stola. Neboj{a Popov: Vi ste u svim ovim izlagawima samo poja~ali moje razloge za predlog koji sam dao, a to je da je potrebno da Okrugli sto nastavi sa radom dokle god se posao sa izborima ne izvr{i, da bismo kao odgovorni qudi vodili ra~una o svim rezultatima i dogovora o pravnim re{ewima i dogovora oko politi~kih re{ewa. Vama o~igledno ne odgovara da mi zajedno tuma~imo ~iwenice i zbog toga sada insistirate na jednoj stvari, koja }e u}i u antologiju, ja mislim, budite sigurni i pravne struke, kojoj i ja pripadam, da vi tuma~ite jedno glasawe, kao da oni koji su glasali ne znaju o ~emu glasaju kao da su glasali o va{em predlogu da se Poslovnik mewa konsenzusom, a ne o mom predlogu onako kako sam ga ja predloìo. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: O va{em se glasalo! Neboj{a Popov: Ta~no. Vi ste rekli kada sam vas pitao kako je mogu}no prihvatiti va{ predlog da se samo konsenzusom moè mewati Poslovnik, da to shvatate kao pre}utno glasawe. Ja ne znam za instituciju pre}utnog glasawa. O va{em predlogu se uop{te nije glasalo, a o mom predlogu se glasalo i shodno pravilniku ovome, sasvim je vaqano to glasawe. A vama gospodine (obra}a se Kqaji}u) u ime pravne struke o kojoj govorite nemojte nam deliti lekciju {ta je pogre{no, a {ta nije. Veliko vam hvala pogre{no, nije pogre{no. Mi ovde obavqamo jedan posao vrlo odgovorno i zbog toga nam je stalo, ne da bismo se a~ili pred javno{}u, nego da bismo pokazali {ta mi to u stvari radimo kod gra|ana, jer mi smo zbog wih tu da se oslobode, kako sam rekao na po~etku ne samo svoga uverewa nego uverewa mnogih qudi, kazne dvostruke koje imaju gra|ani ove zemqe. Oni su ka`weni ovakvim reìmom u Srbiji i me|unarodnim sankcijama. To {to pre treba izborima da se izmeni. I zbog toga smo tu, a ne da rasu|ujemo o tome da li je ne{to pogre{no ili nije i pri~e o zameni teze. Vrlo je jasno re~eno predlog poslovnika. Ako vama to nije dovoqno jasno, ja bih vas molio da barem predloìte kako moèmo raditi po Poslovniku, gde izri~ito pi{e da Okrugli sto radi u septembru mesecu, a evo na kraju smo oktobra. Moè li to bez ikakvih tuma~ewa su{tine ili prirode stvari? Dr Vojislav [e{eq: Mogu li ja ne{to re}i? Ja zaista mislim, ako je ta~no ovo {to je rekao gospodin Popov, nama izbori nisu ni potrebni. Postoje dve mnogo lak{e varijante da mi ispunimo to {to od nas traè. Jedna je varijanta da Socijalisti~ka partija Srbije mirno preda vlast gospodinu Popovu i wegovoj stranci i wihovim koalicionim partnerima, a druga je varijanta da nas Amerika okupira, i da postavi guvernersku upravu nad Srbijom i Jugoslavijom i da se tako mnogo lak{e sve ovo razre{i. Ovde nama gospodin Popov govori {ta su ciqevi izbora. Ja sam sve do sada bio ube|en da su ciqevi izbora da se proveri odnos snaga u srpskom narodu, me|u gra|anima Srbije i konstitui{e ona vlast koja bude odgovarala tom odnosu snaga, a sada nam gospodin Popov neke sasvim druga~ije ciqe689
ve izbora postavqa da se smeni postoje}a vlast i do|e ona koja }e biti po voqi Zapada. Za tu stvar sigurno izbori nisu potrebni. I ako, gospodine Popov, nastavite tako da govorite i o tim stvarima, ja }u onda govoriti o va{oj stranci, wenoj ulozi u strategiji Zapada, strategiji posebnog nastupawa, o ciqevima va{e stranke, o va{im li~nim ciqevima, politi~kim, razume se, ne privatnim, pa }e to trajati mnogo dugo. U stawu sam do zore o tome govoriti, budite u to ube|eni. A zaista, vi se poigravate ovde sa na{im strpqewem i dovodite nas u situaciju da rasturimo ovaj Okrugli sto. On }e biti rasturen, ali }emo onda na izbore iza}i pod mnogo nepovoqnijim uslovima nego {to bismo iza{li da ovaj Okrugli sto nastavi sa radom i da se bavi onim pitawima zbog kojih smo ga sazivali i zbog kojih smo pristali da u~estvujemo u wegovom radu i zbog kojih smo do sada mnogo vremena izgubili u wegovom radu. Strahiwa Kastratovi}: Poku{a}u da pomognem da ovo pitawe na neki na~in prevazi|emo. Saglasan sam sa jednim pravni~kim tuma~ewem (dozvolite da sam i ja kvalifikovan da govorim o tome) da je ovaj na~in da se jedna institucija produì, da se produì wen vek trajawa kao institucije za jedan duì period. Okrugli sto treba da preraste u jednu instituciju koja }e se baviti ne~im na ~emu si ti, Neboj{a, insistirao. Ja sam saglasan da tu stvar stavimo u kontekst na{ih razmi{qawa i predloga koje je Vlada stavila pod ta~kom 11. Pravila o pona{awu javnih glasila u prevremenim izborima. Vlada govori o sudu ~asti i nadzornoj komisiji. I to je uvo|ewe nekih institucija koje su van zakona. To su, isto tako, nove institucije. Sam izborni zakon odre|uje na koji na~in se vr{i kontrola izbora. Dr Vojislav [e{eq: Sud ~asti ima moralne sankcije. Strahiwa Kastratovi}: Ne, u ovom delu se govori o moralnim sankcijama, a postoje mesta u zakonu koja govore o drugim sankcijama. Ako ve} postoje te institucije, zar ne bismo mogli ovo pitawe Okruglog stola i ovih institucija koje Vlada stavqa u predlogu Pravilnika o pona{awu javnih glasila da u okviru ovoga raspravimo pitawa na kojima ti insistira{? Neboj{a Popov: Ja sam dao odgovor, ali }u ga ponoviti. Da bi uop{te organi koji nastaju na osnovu na{e inicijative (sud ~asti nisam pomiwao) kao {to je nadzorni odbor, da bi bili relevantna stvar u toku izbora, oni treba da zadrè odre|enu relaciju prema inicijatoru, tj. prema Okruglom stolu. Da bi zadràli tu relaciju, neophodno je da opstane Okrugli sto sve vreme dok radi i nadzorni odbor i sud ~asti. U tome je smisao javne kontrole i tuma~ewa politi~kih stavova koje mi ovde zauzimamo, a verujem da nije potrebno dokazivati da ova pravila i neka na~ela sadràna u tekstu koji smo dobili nisu nikakvi zakonski akti, pa nema nikakvog mog zalagawa da Okrugli sto bude merodavni tuma~ zakonskih akata, nego pratimo posao do kraja i odràvamo jedan okvir u kojem su ti organi za nadzor izbora i sud ~asti u relaciji sa nama koji smo to inicirali. Zbog toga je potrebna prethodna izmena Poslovnika da bi ta relacija uop{te mogla da opstane. Nije re~ ni o kakvom prerastawu. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Po{to treba da se odlu~imo o rezultatima glasawa, ja }u da ponovim predlog, ali pre toga da vam kaèm da
690
su mi dostavili stenogram. Da ne bude zabune, gospodin Popov je rekao: ja sam rekao {ta sam rekao. [to se ti~e tuma~ewa politi~kih na~ela wihove primene, nema boqe institucije i odgovornije od Okruglog stola. Ta primena institucija je primena zakona koji treba iz ovog da proiza|u. Neboj{a Popov: Molim vas pro~itajte {ta pi{e politi~ki dogovor a ne pi{e zakon. Dr Vojislav [e{eq: Ja imam jedan konstruktivan predlog, da se svi razi|emo za jedno tri sata, a da se koalicioni partneri sastanu i me|usobno dogovore, da me|usobno usaglase ta mi{qewa, po{to je Socijalisti~ka partija Srbije koalicioni partner Republikanskom klubu ili UJDI-ju, kako se ve} zove, po{to su zajedno formirali Saveznu vladu i drugi wihovi koalicioni partneri, pa neka to ra{~iste zajedno, da se mi drugi ne zamaramo, pa da do|emo oko 12 sati da nastavimo rad. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Ja }u da ponovim predlog. Vlada Srbije o ovome moè da glasa i da se izja{wava, ukoliko se o ovom pitawu izja{wava konsenzusom, jer se ne radi o promeni Poslovnika ve} o promeni prirode... Druga~ije ne moè da glasa, jer sa stanovi{ta konsekvenci treba da u~estvuje u ne~emu {to predstavqa derogirawe sistema. Iz tog razloga ja bih molio, ukoliko je mogu}e na}i izlaz iz ovoga, da se u tom smislu izvr{i glasawe. Jer, Vlada u takvom jednom telu, sa produètkom van okvira onoga {to se zove Poslovnik i utvr|eni zadaci Poslovnika, u daqem radu od onoga {to je utvr|eno kao zadatak ovog tela ne moè da u~estvuje. Moè da u~estvuje ukoliko do|e do usagla{avawa i dogovora u Skup{tini, da se jedno takvo telo u vidu ovakvog okruglog stola konstitui{e i da prati rad. Ali ovo nisu utvr|ene nadle`nosti koje su u po~etnoj fazi Okruglog stola bile postavqene. Dr Vojislav [e{eq: Sada }u ne{to ozbiqno da kaèm. Vidite, ovde je gospodin Popov postavio jedno ozbiqno pitawe. Poslovnik kaè da Okrugli sto radi u septembru i ne predvi|a wegov rad u oktobru. Sada on insistira na izmeni Poslovnika. O~igledno je da ne moè da se postigne saglasnost o izmeni Poslovnika. Preostaje nam da radimo po onom starom Poslovniku ili da uop{te ne radimo. E sad, ve} je prekr{en Poslovnik. Odmah se postavqa pitawe koja je sankcija za prekr{aj Poslovnika. Sankcija nije predvi|ena. Sud ~asti ne moè da bude sankcija. Sud ~asti moè da bude organ za izricawe sankcija po sprovedenom postupku. Mi moèmo na licu mesta da smislimo neku sankciju i ako je smislimo, pa je konsenzusom usvojimo, da izreknemo kaznu. Me|utim, drugog na~ina da krenemo napred jednostavno nema. Gospodine Popov, ja nemam ni{ta protiv da se vi jo{ sto puta javite za re~ po ovom pitawu. Zaista nemam ni{ta protiv, to je Va{e demokratsko pravo, usvojili smo takve principe rada Okruglog stola. Da je na{a stranka imala malo ve}u mo} odlu~ivawa, mi bismo neke druge principe proteìrali. Sad, {ta je kako je, treba da se prilagodimo. Ja sada apelujem na vas da date saglasnost da krenemo u meritum stvari, ako je to mogu}e. Ako nije mogu}e, moè celu no} da zaseda Okrugli sto, uvek }e biti jedan predstavnik Srpske radikalne stranke, pa }emo ih sa691
zivati telefonima da se naizmeni~no pojavquju. Evo, gospodin Todorovi} kaè, po{to je kod nas u stranci zabrawen alkohol, ako se ovde donese {pricer da moè do ujutru da sedi i slu{a. A moèmo i naizmeni~no da ih dovedemo. Zaista ne vidim {ta }emo posti}i, kakav }e rezultat biti. Popov: Da li Okrugli sto moè opstati bez sudelovawa Vlade? Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Ne moè. Ja sam to korektno rekao, jer sam smatrao da u prvom delu sastanka ne trebamo sa tim problemom da baratamo. Dr Vojislav [e{eq: Ja mislim da moè da opstane, samo ne}emo mo}i u ovoj prostoriji da zasedamo. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: To nije okrugli sto koji je formiran. Smatrao sam da priroda predloga koji su bili treba da se razre{ava na drugi na~in a ne da se kaè da Vlada to ne}e. Ja sam rekao to gospodinu Popovu da u takvom Okruglom stolu Vlada ne moè da u~estvuje. Gospodin Popov mi je rekao da slobodno to kaèm ovde na sednici. Iz prakti~nih razloga, ukoliko to moè da se uvaì kao obja{wewe, da jednostavno ne otvaramo postupak, iako je mo`da razlog da se on otvori, da u takvom okruglom stolu Vlada ne moè da u~estvuje jer izlazi iz okvira onoga {to je radom u~iweno do sada. Ja predlaèm da se ovakva odluka o predlogu gospodina Popova, jer je to bila sugestija, kao rezultatom moè doneti samo konsenzusom. Ako ste saglasni da ponovimo glasawe da to bude konsenzus, mi moèmo da glasamo. Unapred moram da kaèm da konsenzusa ne}e biti, ali je to bio korektan na~in da se do|e do onoga {to bi se moglo zvati rezultatom. Ina~e, jednostavno smo stopirani i mi fakti~ki daqe ne moèmo da radimo jer je dovedena u pitawe promena kompletne prirode Okruglog stola, koji treba da preraste u malu skup{tinu. To Vlada prihvatiti ne moè. Vlada predlaè da se glasawe ponovi na taj na~in da konsenzus bude deo tog glasawa, kao na~in. Moèmo li tako da se izjasnimo o tom pitawu i da li se o tome izja{wavamo ve}inom ili konsenzusom? ]etkovi}: Da li je to odredba, poslovni~ka odredba, ili je pitawe su{tine, odnosno karaktera Okruglog stola? Ne moèmo mi sada da idemo na tu tezu, da je to ~isto formalno pitawe. Kqaji}: Ne moè se glasati o promeni poloàja Vlade. Dr Vojislav [e{eq: Onda smo mogli da glasamo o poverewu Vladi ovde. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Vratio bih se na predlog koji sam dao, ukoliko Okrugli sto moè da se izjasni o wemu ili postoje druga~ija mi{qewa, da se o ovom pitawu izjasnimo konsenzusom, jer Vlada na drugi na~in ne moè posledi~no da u~estvuje u radu jednog takvog tela koje bi bilo formirano kao novo telo na ovaj na~in danas. Da li o tome moèmo da se izjasnimo? Stavqam ovo na glasawe. Dr Vojislav [e{eq: Predlaèm da se izjasnimo ho}emo li da krenemo na dnevni red ili ne}emo. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Ovo pitawe moramo da razjasnimo da ga ne ostavimo otvorenim, jer ovo pitawe ne sme da ostane otvoreno, po{to bi bilo veoma lo{e da to pitawe kao takvo ostane otvoreno.
692
Dr Vojislav [e{eq: Da ga zatvorimo. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Ne vredi se na to vra}ati kasnije. Predlaèm da krenemo u dve faze. Da se izjasnimo, ukoliko je prihvatqivo, o vremenu o radu u oktobru, a nakon toga da se izjasnimo o ovom predlogu. To daje legitimitet, ako dobro razumem, radu okruglog stola u ovoj fazi. Da li je taj predlog prihvatqiv? Dr Vojislav [e{eq: Po{to je gospodin Popov izjavio da razgovara samo sa predsedavaju}im, ja predlaèm da se wih dvoje povuku u neku drugu prostoriju i da mirno razgovaraju, a mi da nastavimo sa radom. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Ja bih bio slobodan da predloìm da se slede}a ta~ka izglasa da okrugli sto radi u oktobru mesecu, po{to o tome nije zauzeo stav, iako je pre}utno po~eo da radi u oktobru, a o tome se fakti~ki nismo trebali ni izja{wavati. Sada prelazimo granicu ne~ega {to zaista nije u funkciji ovog okruglog stola. Dajem na glasawe da okrugli sto radi u oktobru. Ko je za? Tu se ne mewa priroda poslovnika. Dr Vojislav [e{eq: Ako ne mewaju, glasa}emo protiv, ako mewaju, glasa}emo za. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Ne mewaju su{tinu poslovnika. Ovim se stvaraju pretpostavke da okrugli sto moè da radi formalno. Ko je za? Slobodan Gavrilovi}: Stvarno, da ne idemo u jedan }orsokak, ako ne mewa prirodu stvari, onda ja ne vidim {ta mewa prirodu stvari da stoji i decembar. Ako je zaista re~ o tome da termin ne mewa a ja se slaèm da ne mewa su{tinu... Gospodine [e{eq, molio bih za malo strpqewa, jer... Dr Vojislav [e{eq: Kako strpqewa?! Pet sati o tome raspravqamo i ho}e{ da budemo strpqivi. Pa nemogu}e je to. Slobodan Gavrilovi}: Ako ho}e{ da iza|emo iz ovoga... Dr Vojislav [e{eq: Nemogu}e je. Slobodan Gavrilovi}: Pa nije nemogu}e. Da je nemogu}e, ti bi ve} oti{ao odavde. Ja mislim da je mogu}e. Ako je mogu}e iz ovoga iza}i kroz jednu formulaciju koja }e da obezbedi ono {to vi èlite i ono {to je o~igledno èlelo devet ~lanica ovog Okruglog stola, a to je da umesto septembar stavimo decembar. Ne mewa se priroda, ne mewa se ni{ta. Jer, ako se stavqa oktobar i stavqa se novembar, a mi smo u novembru ve} u ponedeqak. Dr Vojislav [e{eq: Imam repliku. Upu}ena je Gavrilovi}u, ali posredno je upu}ena gospodinu Popovu po{to je gospodin Popov odbio da kontaktira sa svima nama, osim sa predstavnikom Vlade i nadam se da }e mu to biti preneseno u nekoj uvijenijoj formi nego {to }u ja to izneti ovde. Danas sam bio prisiqen na sednici Narodne skup{tine da potegnem za jednim argumentom koga }u ovde morati da ponovim, jer sam veoma zabrinut za budu}nost rada ovog Okruglog stola, a razume se, i za politi~ku budu}nost nekih u~esnika ovog Okruglog stola, koji su svu svoju politi~ku budu}nost vezali iskqu~ivo za wegov opstanak, jer znaju, mimo ovog Okruglog stola oni u politici vi{e nikad ni{ta ne}e zna~iti.
693
Jedan britanski istraìva~ je u svojoj dobro znanoj kwizi objavio nekoliko hipoteza o tome za{to su izumrli dinosaurusi. Jedna od najinteresantnijih je da su dinosaurusi izumrli zato {to su imali ogromno telo, a suvi{e mali mozak. Slobodan Gavrilovi}: Prvo, nije ta~no da Vlada nije u~estvovala u tom predlogu, ve} u svim radnim grupama opet se pozivam na Poslovnik koji kaè u ~lanu 17. stav 3. ili 4.: svaku radnu grupu ~ini}e tri predstavnika Vlade Republike Srbije, tri predstavnika vladaju}e stranke i {est predstavnika svih opozicionih parlamentarnih stranaka. Prema tome, predlog radne grupe koji imamo o~igledno je postignut konsenzusom i re~ je o predlogu i Vlade, a ne samo Vlade. I nemojmo sada ovde da vra}amo, jer su mnoge stvari na koje je gospodin iz Demokratske stranke ukazao, izostale iako su konsenzusom bile usvojene. Tu naknadnu cenzuru ne znam ko je vr{io i u ~ije ime, ako je to na radnim grupama postignuto. Tako smatram da se ovde ne ulazi u meritum stvari, ne mewa se zadatak Okruglog stola koji je definisan u ta~ki 8. ni u kom slu~aju, ako stoji septembar, novembar ili decembar. Dajte mi obja{wewe argumentovano koje prikazuje... Dr Vojislav [e{eq: Ja imam jedan boqi predlog: da se danas usaglasimo konsenzusom da se 25. decembra formira novi Okrugli sto koji }e obuhvatiti predstavnike svih stranaka koje nisu uspele da budu izabrane u Republi~ku ili Saveznu skup{tinu i da se formira ministarstvo vanparlamentarnih stranaka. Neboj{a Popov: Nisam traìo repliku nego jedno malo razja{wewe. Sve ovakve institucije, kao {to je i ova, a pretenduju da budu parlamentarne ako u~esnici komuniciraju preko predsedavaju}eg a ne sa predsedavaju}im. Drugo, ja kad bih hteo da se {alim sa nekim, ja bih birao s kim ho}u da se {alim i {ega~im, a mislim da prirodu jedne ozbiqne institucije istinski mewa tolerancija prema nedopustivim oblicima pona{awa nekih od prisutnih. I tre}e, ostajem ovde uprkos svemu tome zato {to shvatam odgovornost koju imam i ja li~no i svi drugi i spreman sam da trpim ne{to {to ina~e ne bih trpeo. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Hvala najlep{e. Razumeo sam da to vi{e ne}e da se de{ava. Zamolio sam i gospodina [e{eqa... Dr Vojislav [e{eq: Gospodin Popov moje ime nije pomenuo i otkud ste vi sigurni da je on ba{ na mene mislio? Prvo traìte od gospodina Popova da se izjasni na koga je mislio, a onda te primedbe u uvijenoj formi izrecite. Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: U ovom delu primam kritiku na sebe, ako je to na~in da prevazi|emo ovu diskusiju. Dr Vojislav [e{eq: Drugo, ako se ispostavi i izjasni se nedvosmisleno gospodin Popov da je na mene mislio, ja predlaèm da se Okrugli sto izjasni da predstavnike Srpske radikalne stranke odstrani sa ove sednice. Mi }emo to sa zahvalno{}u prihvatiti i odmah }emo napustiti bez ikakvih problema, ja vam to garantujem, ali prvo da se izjasni gospodin Popov na koga je mislio.
694
Predsedavaju}i Neboj{a Maqkovi}: Predlaèm da nastavimo sa radom. Dr Vojislav [e{eq: Ne. Konsenzusom, ali mawe jedan. Mi }emo biti uzdràni. Slobodan Gavrilovi}: Ja ne bih u potpunosti ulazio u ono {to se doga|alo u Saveznom okruglom stolu, ali bih molio bar neke u~esnike koji plediraju na to da iznose samo ~iwenice, da bar pogledaju zapisnike sa tih okruglih stolova. I ono {to o~igledno stoji u svim tim stavovima gotovo svih opozicionih stranaka u po~etnoj poziciji, to je bila jedna izborna jedinica u Srbiji. Demokratska stranka je iz razloga ose}aja odgovornosti za stawe u kome se nalazi Savezna Republika Jugoslavija i imaju}i u vidu ~iwenicu da je Crna Gora jedna izborna jedinica i da bi se u tom slu~aju Srbija mogla preslikati kao Crna Gora, ali ne u broju izbornih jedinica ve} u broju poslanika koji se biraju u izbornim jedinicama, i i{la ka jednom kompromisu koji je govorio o ~etiri do {est izbornih jedinica i to je imalo jednu logiku kad je re~ o saveznim izborima. Drugi vaàn momenat koji je ovde, po meni, mo`da i kqu~ni, jeste da je spremnost jednog zna~ajnog broja parlamentarnih opozicionih stranaka na odre|ene ustupke i kompromis na saveznom nivou, jedna vrsta i obaveze SPS-a, da takav stav brani i ovde na ovom Okruglom stolu u Srbiji. Neravnopravnost i nepovoqnost usvojenih izbornih jedinica prevazilazi vi{e od dva puta prose~no prihva}eni broj izbornih jedinica svih u~esnika Okruglog stola na saveznom nivou. Da bismo postigli odgovaraju}i kompromis u Republici Srbiji, smatramo da Republika Srbija treba da bude jedna izborna jedinica, da se u woj obezbedi potpuna srazmernost broja gra|ana, odnosno onih koji daju podr{ku odre|enim strankama da u ovom prelaznom periodu koji je iza nas jo{ uvek nije ni demokratski poredak u potpunosti, niti obezbe|uje te uslove, ako se to predstavni{tvo u parlamentu Srbije u ovim zna~ajnim trenucima ne obezbedi. Smatramo da se do jednog ozbiqnijeg nacionalnog dràvnog interesa moè do}i samo ako u parlamentu Srbije sede zaista srazmerno predstavqeni poslanici broju gra|ana koje zastupaju i koji im ukazuju poverewe u Republici Srbiji. Uvaàvam potpuno razloge koje je izneo gospodin Popov i ja bih na wih posebno skrenuo pa`wu, da nije samo re~ o materijalnim uslovima koji se ostvaruju kroz finansirawe politi~kih stranaka za predizbornu kampawu jer je to jedna kap u moru. Nemojmo zaboraviti kakva je to golema finansijska obaveza za sve u~esnike, ako se broj jedinica pove}a vi{e od jedne, a da ne govorim o predlogu koji smo ovde ~uli od 20-25 jedinica. Koliko bi to stvorilo i tehni~ke i druge probleme kada bi jedan grad bio u jednoj izbornoj jedinici za jedne izbore, a za druge izbore u drugoj izbornoj jedinici, ako to nije samo Srbija, jedna jedinica i da bi to oteàlo i snalaèwe na{ih gra|ana, iako mi se ~ini da oni imaju i jasniju predstavu o tome, a izbori }e biti u jednom danu. Mislim da bi SPS trebala da uvaì razloge koji nisu vi{e samo teorijska pitawa. Jer, teorijski bi se mogli sloìti da i sa 15 poslanika se odràva proporcionalnost u nekim normalnim dràvama, u normalnim dru{tvima, u stabilnim demokratijama koji su pro{li period
695
pedeset do stotinu godina sukcesivnih izbora, a mi nemamo stabilno politi~ko telo, stabilnu politi~ku strukturu, a èlimo da izgradimo jednu stabilnu dràvu koja moè da obezbedi i ukidawe sankcija i otvarawe prema svetu, a to moèmo u~initi samo ako pokaèmo maksimum dobre voqe da barem u Srbiji dobijemo takav izborni zakon i zakon o izbornim jedinicama koji }e obezbediti puniju ravnopravnost, iako ona jo{ ne}e biti ni potpuna i mi i ne o~ekujemo da je mogu}e potpunu ravnopravnost ostvariti ovim izborima ~ak iako Srbija bude jedna izborna jedinica. Na kraju bih samo predloìo da, po{to o~igledno, ja se nadam da svi u~esnici izuzev SPS-a i Vlade Srbije imaju ovakav stav ili barem sli~an da ne vodimo dugu polemiku i da se ube|ujemo o razlozima o kojima je re~ i za koje svi znamo da je to vi{e pitawe odnosa politi~ke snage i odnosa mo}i u parlamentu, a ne pitawe stvarne pravednosti i ravnopravnosti jednog sistema. Znamo i mi, {to je ~esto isticao gospodin [e{eq, ko odlu~uje u Skup{tini i ~ija je ve}ina. Ako bismo tako razgovarali, onda je zaista Okrugli sto bespredmetan. Za mene je Okrugli sto, pre svega za moju stranku, Demokratsku stranku, mesto gde se pokazuje puno razumevawe i uvaàvaju ~iwenice koje nas rukovode razlozima da se zaloìmo za Srbiju kao jednu izbornu jedinicu za republi~ke parlamentarne izbore. ]etkovi}: S obzirom da se ukazuje da je 1990. godine vladaju}a partija i vlast napravila izbore samo za sebe po ve}inskom sistemu, podsetio bih da je 1990. godine ve}inski sistem bio rezultat skoro op{te saglasnosti svih politi~kih stranaka u Srbiji, da su se sve politi~ke stranke u Srbiji, i vladaju}a i sve opozicione, sa izuzetkom partije gospodina [e{eqa, zalagale za ve}inski izborni sistem. Sada{we opredeqewe za proporcionalni tako|e rezultira politi~kim kompromisom.
VI IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA

sa 8. Zavr{ne plenarne sednice u~esnika Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odràna 29. oktobra 1992. godine sa po~etkom u 13.00 ~asova Sednicom predsedava dr Radoje Konti}, potpredsednik Savezne vlade. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Otvaram Osmu plenarnu sednicu Okruglog stola o prevremenim izborima u Saveznoj Republici Jugoslaviji. I prije svega da konstatujem prisustvo kao i uvek do sada. Za dana{wu sednicu predlaèm dve ta~ke. To je usvajawe zapisnika sa prethodne 7. plenarne sednice Okruglog stola i drugo, usvajawe Deklaracije Okruglog stola. Izvolite, ima li primedbe na predloèni dnevni red? Nema. Onda konstatujem da je dnevni red za dana{wu sednicu prihva}en. Prelazimo na prvu ta~ku dnevnog reda. To je usvajawe zapisnika sa 7. plenarne sednice u~esnika Okruglog stola o neophodnim politi~kim i
696
pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ima li primedbi na zapisnik koji ste, nadam se, dobili na vreme? Nema. Onda konstatujem da je zapisnik sa 7. plenarne sednice verifikovan. Prelazimo na drugu ta~ku dnevnog reda. To je usvajawe deklaracije Okruglog stola. Naravno, potrebno je odmah na po~etku da se dogovorimo o karakteru rasprave i u tom smislu ja bih èleo na po~etku da konstatujem da smo mi u jednom, ja bih rekao, dvomese~nom periodu, na vi{e desetina, ako ne i stotina ~asova, {to u plenarnim sednicama, {to u radnim grupama, raspravqali o pitawu prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji. I, da je, tako da kaèm, u osnovi rasprava o tri kqu~na pitawa koja smo na po~etku utvrdili, zavr{ena. To je pitawe izbornog sistema, odnosno izbornog zakona, pitawe finansirawa partija i pitawa pona{awa, odnosno pravila pona{awa medija u izbornom sistemu. Naravno, ne{to od toga je u skladu sa Poslovnikom Ministarstva, sa deklaracijom usvojenom konsenzusom, ne{to je bilo ve}insko mi{qewe. Mi smo se trudili da to {to je bilo u na{oj mo}i i na osnovu stenograma i snimaka napravimo deklaraciju o kojoj bi, to {to su najzna~ajnija mi{qewa i stavovi Okruglog stola bili, i prenesemo. Na osnovu toga, mi mislimo da bi danas trebali da utvrdimo da li je to {to je bio predmet rasprave do sada vjerno preneseno ili ne u deklaraciji koja se nudi na usvajawe i potpisivawe. Jer smo se dogovorili, na po~etku rada ovog Okrugloga stola, da }emo wegov rad bar u ovoj fazi, zavr{iti usvajawem deklaracije, odnosno, potpisivawem deklaracije od onih koji je prihvate. Pored toga, èleo bih da kaèm, da se veoma ~esto ~uje u posledwe vreme, o tome da je ovaj Okrugli sto doìveo krah. Ja moram izraziti u ime Vlade i moje neslagawe sa takvim ocenama. Ne bih èleo previ{e da vas zamaram argumentima u vezi sa ne{to druga~ijom ocenom koju bi imala li~no i Vlada, pri ~emu nikako ne precewujem to {to je dogovoreno. @elim samo da konstatujem da smo na Okruglom stolu verovatno ostvarili ono {to je objektivno bilo mogu}e ostvariti u ovom trenutku. Je li to dovoqno za brì razvoj demokratije ili nije, to je drugo pitawe. O tome verovatno moèmo imati razli~ite ocene. No, da od pitawa koja su na po~etku rada Stola izgledala nepomirqiva ili su bar mi{qewa oko wih bila na potpuno suprotnim stranama, toliko polarizovana, ipak su tokom rada Okruglog stola ili usagla{ena ili dovedena ipak na jednu takvu distancu koja ne bi mogla ostati bez odre|enog pozitivnog priznawa. To {to se naj~e{}e ~uje, da je jedan broj odluka ve}inom glasova na ovom Stolu prihva}en i usvojen putem odlu~ivawa, se moè delimi~no prihvatiti, ali i ne u celini. Mnogo toga {to je ve}insko mi{qewe je ve} uneseno u Izborni zakon, mnogo toga {to je bilo ve}inskim mi{qewem re~eno o pravilima o finansirawu partija, a dio toga tek treba da se realizuje u vezi sa pravilima pona{awa medija. Ja bih hteo da vas informi{em da smo i danas, odnosno jutros na sjednici Vlade predloìli Skup{tini u skladu sa pravilima koja su evo tu,
697
da se formira nadzorni odbor. Zna~i Vlada je predloìla da Skup{tina formira nadzorni odbor koji bi trebao, naravno, da igra onu funkciju oko koje smo se ovde dogovorili. Mnogo pitawa, koja su ve}inom ovdje dono{ena su bila obaveza za Saveznu da ih analizira. Ali ja sam i tom prilikom skretao pa`wu da je jedan odnos snaga kada se radi o politi~kom odlu~ivawu, odnosno radu ovog Okruglog stola, a drugi je odnos snaga kada se radi o pretakawu tih odluka u zakonodavnu normu, odnosno kada se to bude u parlamentima pretakalo. Zbog toga je i moje uporno insistirawe bilo ne na nadglasavawu, nego na poku{aju traèwa kompromisnog re{ewa. Va`no je da to uvijek nijesmo radili ili bar nijesmo iscrpqivali sve mogu}nosti. Iluzija je, po mom mi{qewu, bilo o~ekivati da }e sva pitawa biti dogovorena i da sva pitawa koja budu dogovorena budu bez problema prenesena u bilo koji drugi normativni akt, zakon ili bilo koja pravila pona{awa. Evo, to se smatralo za potrebno. Da kaèm na samom po~etku rada ovog Okruglog stola, a zna~i po mom mi{qewu koncentrisali bi se na pitawe da li je deklaracija ovakva kao {to smo je mi napravili. Jedan od razloga {to smo radili, pri ~emu, naravno, ne treba u potpunosti eliminisati ni potrebu mo`da rasprave nekih drugih pitawa koja su u kontekstu prevremenih izbora. Evo, hvala vam na pa`wi. A mislio sam da bi dobro bilo da defini{emo i karakter ove rasprave i da neke napomene na po~etku damo. Dr Vojislav [e{eq: Ja se najvi{e bojim da dana{wi Okrugli sto ne okon~a na onaj na~in na koji je kasno no}as okon~ao Republi~ki okrugli sto u Srbiji. @ao mi je {to predstavnici nekih stranaka lo{e procewuju odnos politi~kih snaga i sopstvene mogu}nosti, i {to prirodu ovog Okruglog stola ne razumeju na onaj na~in, na koji bi realni politi~ari to sigurno u~inili. Na ovom Okruglom stolu je trebalo na}i neka kompromisna re{ewa izme|u vlasti s jedne strane, i opozicije s druge strane. Odjednom se pojavquju tendencije da se vr{e glasawa, preglasavawa, da se ra~una da jedna stranka koja mo`da nema ~lanstva ili ima svega nekoliko ~lanova i koja se slu~ajno pojavila na politi~koj sceni, jo{ brè }e nestati, ima isti uticaj kao i stranke koje imaju ogroman broj ~lanova, ili ~ak kao stranke koje vladaju. Zaista je to nemogu}e. Mo`da je bilo lo{e u po~etku {to se Okrugli sto nije odràvao tako {to bi s jedne strane vlast imala svoju delegaciju, pa se oni me|usobno dogovorili, savezna, republi~ke vlasti, vladaju}e partije u Srbiji i Crnoj Gori, s druge strane, delegacija predstavnika svih opozicionih stranaka, po nekim kriterijumima, pa da se vidi da su to dva subjekta, i tu je opet nadmo}niji onaj subjekat koji ima vlast u odnosu na onaj koji vlast nema. Mo`da }e se taj odnos snaga promeniti posle decembarskih izbora. Ali, mo`da i ne}e. Ne moè se ovde mewati odnos snaga na osnovu pretpostavki kakvi }e biti rezultati decembarskih izbora. Zato bi bilo najboqe da se okanemo rasprave o onim pitawima o kojima su i pokreta~i svesni da ne moèmo na}i zajedni~ki jezik, da ne}emo posti}i konsenzus. Ako nam je zaista svima stalo da izbori budu 20. decembra, da maksimum napora postignemo da se oko {to vi{e spoqnih pitawa sloìmo. Da usvojimo, s nekim primedbama, mi imamo primedbe konkretne na predlog ove Deklaracije, i za698
ista smo raspoloèni samo o tome da razgovaramo. Zatim, o pravilima zastupqenosti u medijima. Samo o konkretnim stvarima. Ako nas neko optere}uje op{tim politi~kim pitawima, prozivkama... Ja sam pro{li put o~itao lekciju gospodinu Jovi}u. @ao mi je {to to moram ponoviti. Sve politi~ke stranke se orijenti{u prema svojim interesima, a da li smo se dobro orijentisali ili ne, to pokazuju iskqu~ivo izborni rezultati, a ne ho}e li nas neko nazvati ovako ili onako, ili kao {to nas danas neke psihopate iz Srpskog pokreta obnove nazivaju rezervnom strankom. Bili mi rezervna stranka, ne bili, mi pokazujemo boqe rezultate u srpskoj javnosti, i to je jedini kriterij ocewivawa na{e uspe{nosti ili neuspe{nosti. I zaista, ono {to je abeceda politike, nema potrebe za ovim Okruglim stolom da se izlaè, jer qudi koji u~estvuju na ovom Okruglom stolu trebalo bi da su to davno prou~ili i da su na~isto sa tim pitawima, a ne ovde da pokazuju svoje krajwe neznawe, i ako ho}ete, primitivnost. Zaista, tome nema mesta. Da smo mi svi mislili isto, bili bismo u jednoj stranci. Po{to se mnogo razlikujemo, u razli~itim smo strankama, a nema potrebe da svoje me|usobne razlike po strana~kim programima, ideolo{kim orijentacijama razlaèmo na ovom Okruglom stolu. Ovde smo da na|emo minimum onoga oko ~ega se moèmo sloìti, da bi nam uslovi za izbore bili {to boqi, {to prikladniji. Mi smo od po~etka rada Okruglog stola i{li tom linijom, i zaista se zalagali za kompromis, svesni da nikada ne}e biti prihva}eno ono {to bismo mi èleli u idealnoj formi. Mi u idealnoj formi èlimo da ~itava Srbija bude jedna izborna jedinica. I ako nekad osvojimo vlast, ja vam garantujem da }emo to provesti u praksi. Ali realno ocewujemo odnos snaga. Nama je ve} uspeh {to je uveden proporcionalni izborni princip. To je korak napred. Strpqivi politi~ari idu korak po korak. Oni, koji bi sve na pre~ac, nikad ni{ta ne dobiju. Ili, ako su spremni da prolivaju krv, mi nismo spremni. Mi smo samo spremni da se suprotstavimo onima koji bi na silu vlast osvajali. Samo smo na tu varijantu krvoproli}a spremni. Ni na jednu drugu nismo, i ho}emo vlast, èlimo mnogo vlast, ali znamo da je najpametnije tu vlast osvajati korak po korak. Mirko Jovi}: Ne}u dugo da odgovaram. Verovatno zato {to ne èlite prolivawe krvi, ste vadili pi{toq na studente, tukli se sa taksistima i sa ~ista~icama, u~iteqicama i sa svima ostalima, za ovih posledwih dva-tri meseca, bez obzira da li su imali jednu ili drugu primedbu na rad predsednika Srbije. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Nemojmo te li~ne stvari, gospodine [e{equ. Dr Vojislav [e{eq: Moram gospodinu Jovi}u, po{to on mnoge stvari ne zna. Sa taksistima sam se tukao zato {to mi nisu dozvolili da pro|em u Saveznu skup{tinu i da iza|em iz Savezne skup{tine, a toga koga sam udario ispostavilo se posle da nije taksista, nego tapetar, koji kao pripadnik jedne politi~ke stranke se tamo zatekao da bi {to ve}u gu`vu stvarao. [to se ti~e studenata, o kakvim je studentima re~ na koje sam vadio pi{toq, najboqe svedo~i ~iwenica da su neki od wih sada u zatvoru i da im prete duge vremenske kazne robije i da nisu suvi{e mladi, verovatno i smrtna ka699
zna. I takvi su se nalazili me|u demonstrantima na koje sam vadio pi{toq i svaki put kad me neko bude ga|ao kamewem, fla{ama ili bilo kakvim drugim opasnim predmetima, bilo je i kiseline neke, ja }u razume se u samoodbrani, da potegnem oru`je. Mo`da Mirko Jovi} ne}e, on je dozvolio da ga premlate tamo u Vrbasu ko malo dete, ali ja to sebi nikad ne bih dozvolio. Mirko Jovi}: Ima sto stranaka u Srbiji, nikome se nije desilo da mora da vadi pi{toq, samo se wemu desilo. Dr Vojislav [e{eq: Smatraju vas bezna~ajnim pa se niko na vas ni ne osvr}e. Mirko Jovi}: Pa, evo imamo pet komunisti~kih, nijedna nije vadila pi{toq jo{ u Srbiji. Leon Koen: Gospodin Konti}, potpredsednik Savezne vlade po~eo je svoje uvodno izlagawe sa dve tvrdwe, jedna je, mislim, pogre{na, a druga ta~na. Pogre{na tvrdwa je da Okrugli sto nije doìveo krah, on je doìveo potpuni krah. Ta~na tvrdwa, me|utim, je da je postignuto ono {to je objektivno bilo mogu}e, objektivno, s obzirom na decidiran stav Socijalisti~ke partije Srbije, koja ima presudan uticaj u Srbiji i u saveznoj dràvi, ni{ta drugo nije ni bilo mogu}e. Pod ovakvim uslovima, mislim da mi treba da iznesemo svoj stav o usvajawu ove deklaracije, ali jedini stav koji mi izgleda razloàn za sve one vrlo brojne opozicione politi~ke stranke koje su ovde izraàvale razli~ita mi{qewa, jedini razloàn stav je da se ova deklaracija uop{te ne usvaja, nego da se jednostavno skine sa dnevnog reda, kao o~igledan znak da ono ~emu se teìlo, da kompromis koji smo èleli da postignemo za Okruglim stolom nije postignut; ja sad dodajem nije ni mogao biti postignut s obzirom na sad potpuno o~igledan stav vladaju}e Socijalisti~ke partije Srbije. Dopustite mi, da sa jo{ nekoliko re~i obrazloìm ovaj stav koji sam izneo. Prva re~enica ove predloène deklaracije glasi: U~esnici Okruglog stola saglasni su da se prevremeni izbori u Saveznoj Republici Jugoslaviji odrè do kraja 1992. godine, ako se obezbede neophodne pretpostavke za slobodne i po{tene izbore. Te neophodne pretpostavke nisu obezbe|ene. To nije stav samo Demokratske stranke Srbije, nije samo stav Demokratskog pokreta Srbije, to je, danas ste mogli i da pro~itate u novinama, ju~e da ~ujete na vestima, stav najve}eg broja opozicionih politi~kih stranaka u Srbiji. Nema uslova za slobodne i po{tene izbore i u tim okolnostima usvajati ovu deklaraciju samo bi zna~ilo ukra{avati jednu gra|evinu koja ustvari ne postoji. Da obrazloìm ovu tvrdwu sa nekoliko vrlo jednostavnih dokaza. Prvo, od ve}inskih opredeqewa Okruglog stola u Saveznom izbornom zakonu nije ostalo ni{ta, ~ak i kad su bila u pitawu ve}inska opredeqewa, koja su prakti~no zna~ila saglasnost svih u~esnika Okruglog stola izuzev Socijalisti~ke partije Srbije i Vlade Republike Srbije, koja je, prirodno, samo ekspozitura vladaju}e stranke. Nema, naravno, u tome ni~eg r|avog, ali to treba i konstatovati. Drugo, i vrlo va`no, niz vrlo dobrih re{ewa, koja su bila predloèna u onom Nacrtu zakona koji je prvobitno oti{ao u Saveznu skup{tinu, re{ewa o kojima se nije diskutovalo ovde za Okruglim stolom, jer su ona o~igledno ono {to je danas norma i praksa demokratskog sveta i ta re{e700
wa su grubo izmewena, tako da smo dobili u mnogim ta~kama jedan izborni zakon koji }e predstavqati ruglo za na{u zemqu u celini. Nije ovde u pitawu nikakav interes opozicije, re~ je o tome da na{a zemqa koja je u izuzetno te{kom me|unarodnom poloàju, ipak poku{a da demokratskim institucijama, demokratskim zakonima, ne{to od tog ugleda povrati. Mi danas u Saveznom izbornom zakonu imamo, recimo, i dopu{tenu mogu}nost, da jedno isto lice bude poslanik u koliko god ho}ete predstavni~kih tela i u Saveznoj skup{tini, Republi~koj skup{tini, ako treba i u nekoj gradskoj skup{tini. Isto tako, imate jedno nakazno re{ewe koje ne postoji nigde gde je na snazi proporcionalni izborni sistem, da se poslani~ka mesta dodequju ne prema redosledu kandidata na listi, ne prema voqi bira~a, {to je, recimo, predlagao Demokratski pokret Srbije, nego prema voqi i naho|ewu stranke koja moè da me{a poslani~ke kandidate sa svoje liste, kao karte u {pilu. To ~ini stranka koja nam je obja{wavala da se zalaè za ve}inski izborni sistem, zato {to joj je stalo do neposrednog kontakta izme|u poslani~kog kandidata i wegovih bira~a. Pa taj neposredni kontakt se ostvaruje i u proporcionalnom sistemu, tako {to prirodno qudi gledaju u vrh liste, u ona najzna~ajnija imena koja stranka isti~e na vrhu liste, a ovde nam se sad predlaè ne{to sasvim drugo, da se i onaj 20. ili 19. sa liste ubacuje u parlament ako je poslu{no oru|e svog rukovodstva itd., da ne oduzimam vreme ovakvim ilustracijama. Dodao bih i to, da u ovom tekstu Deklaracije u odeqku pet koji se zove o obaveznosti usagla{enih stavova, ne slu~ajno, nije ponovqen onaj stav iz Pravilnika o radu Okruglog stola koji kaè da }e se na neki na~in uzimati u obzir, koliko god je to mogu}e uvaàvati ve}insko mi{qewe izraèno na Okruglom stolu. Naravno, da je bilo besmisleno taj stav ponavqati, kad nijedno ve}insko mi{qewe nije uvaèno ili preciznije, uvaèna su samo ona ve}inska mi{qewa iza kojih je stala Socijalisti~ka partija Srbije. Dakle, da svedem ovo, nadam se, ne suvi{e dugo izlagawe. Predlaèm da se ovaj tekst Deklaracije uop{te ne usvaja, da ne poku{avamo da stvaramo jednu iluziju, jednu fikciju, kad je o~igledno da neophodnih pretpostavki za slobodne i po{tene izbore nemamo. Sad, na kraju, dopustite mi da se sloìm sa gospodinom [e{eqom. Naravno, u politici ne odlu~uje dobra voqa, ne odlu~uje glasawe qudi za ovakvim Okruglim stolom, nego odlu~uje sila i politi~ka snaga. Tu silu, politi~ku snagu ima iskqu~ivo Socijalisti~ka partija Srbije i dràvni organi koje ona kontroli{e. Gospodin [e{eq ne treba da se boji, da }e neko silom napadati na tu vlast, ve} mu je re~eno da ovde, od ovih stranaka koje sede za ovim Okruglim stolom, nema druge stranke koja se mnogo pozivala na silu, pa i li~no silu, pribegavala osim wegove vlastite Srpske radikalne stranke. Naravno, samo se mogu pozdraviti wegovi stavovi o tome da smo svi za mirne demokratske promene, to je deklarisan stav i ciq Demokratskog pokreta Srbije. Ali nema nikakvog smisla prolongirati jednu ovakvu agoniju dogovarawa. Ono {to mi moèmo ovde da uradimo, to je da suo~imo Socijalisti~ku partiju Srbije i vlast koju ona drì sa jednim vrlo jednostavnim izborom: ili }emo imati ponavqawe majskih izbora koji nisu doneli ni{ta dobro ovoj zemqi, izbora na kojima su u~estvovale dve ve}e i nekoliko ma701
wih stranaka, a ogroman deo politi~ke javnosti i bira~kog tela Srbije je te izbore bojkotovao. To bi samo probudilo politi~ku krizu u zemqi i samo oteàlo wen me|unarodni poloàj. Ili }e Socijalisti~ka partija Srbije, ali za to, naravno, nije potreban nikakav okrugli sto, nema nikakve svrhe da se ovakve sednice vi{e drè, ili }e se Socijalisti~ka partija Srbije zamisliti nad posledicama svojih opredeqewa i poku{a}e da zaista ponudi pravi politi~ki kompromis, ili boqe re}i da prihvati onaj kompromis koji joj je ve} nu|en za ovim Okruglim stolom. U tom slu~aju, naravno, mo`da }emo imati slobodne i po{tene izbore. O~igledno da to onda ne}e mo}i da bude 20. decembra ove godine nego negde kasnije, januara, februara, marta slede}e godine. Hvala. Todorovi}: Ja bih hteo samo da podsetim gospodina Kojena na 9. mart, ~iji je on bio i u~esnik i organizator. Ako on misli za dva izgubqena ìvota, za mnoge povre|ene, da je to parlamentarni i miran na~in za preuzimawe vlasti, ja se slaèm. Ako misli na svakodnevne izjave da }e TV bastiqa ako ne bude sama predala svoje urednike i qude na silu biti zauzeta, onda se ja apsolutno slaèm da vi u va{im politi~kim nastupima imate samo mirne i parlamentarne na~ine. Koen: Jedna re~enica. Ja sam ovde govorio u ime Demokratske stranke Srbije i Demokratskog pokreta Srbije. Nisam smatrao da je potrebno, ne smatram ni sada da je potrebno da se vra}am unatrag u pro{lost, recimo do 9. marta 1991. godine, niti smatram da bi to vra}awe u pro{lost bilo zahvalno za va{u stranku i vo|u va{e stranke. Predsedavaju}i Radoje Konti}: Gospodin Todorovi} replika. Todorovi}: Gospodine Koen, to je Va{e mi{qewe, ali ovo su ~iwenice iza kojih vi ne moète. A to {to vi ne moète da se vra}ate i kada ste u kojoj stranci bili, to je druga stvar. Ali su to nesporne ~iwenice da ste vi bili jedan od organizatora i u~esnik demonstracija koje su odnele dva qudska ìvota. I to su jedine demonstracije gde su demonstranti stradali. Koen: Samo da ne mislite da se ja odri~em svog u~e{}a u tim demonstracijama i da ne mislite da imam takav sud o tim demonstracijama kakav imate vi, ali slaèm se da o tome nema nikakvog razloga da diskutujemo.
VII URE\IVAWE ODNOSA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI (SUÊQAVAWE STRANAKA)

Voditeq: Po{tovani gledaoci, ovom emisijom Televizija Srbije zapo~iwe seriju u kojoj }e se govoriti o prevremenim izborima 1992. godine. Po{to je ovo prva emisija, neophodna su neka kratka obja{wewa. Televizija je ponudila, a stranke su prihvatile tri na~ina promocije. Politi~ke partije koje u~estvuju na saveznim i republi~kim izborima, mo}i }e najpre da se predstave u posebnim emisijama; zatim odvojeno je vreme za tematske emisije kroz su~eqavawe mi{qewa; i najzad ,tre}i tip emisija bi}e predstavqawe kandidata za predsednika Republike Srbije.
702
U nedequ 29. novembra po~iwe emisija u kojoj }e se predstaviti sve stranke koje u~estvuju na saveznim izborima, a wihov redosled je odre|en `rebom. U Televiziji Srbije naknadno }e se odrediti emisije za promociju predsedni~kih kandidata i stranaka koje u~estvuju na republi~kim izborima. U ve~era{woj emisiji svoje mi{qewe }e izneti i suprotstaviti stavove predstavnici osam stranaka. Zastupqene su one partije ~ije su liste progla{ene u najmawe 6 izbornih jedinica. A to su: Srpska radikalna stranka, ve~eras je predstavqa dr Vojislav [e{eq; Srpska narodna obnova Mirko Jovi}; Savez komunista-pokret za Jugoslaviju Goran Latinovi}; Socijalisti~ka partija Srbije Goran Per~evi}; DEPOS Milan Komneni}; Srpska opozicija, koalicija Srpska opozicija, Srpska demokratska stranka i Narodna stranka ve~eras u weno ime govori dr Velimir Brankovi}; Demokratska stranka Zoran \in|i} i Socijaldemokratska partija êdomir Mirkovi}. Ve~era{wa tema je: Kako urediti odnose u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Zapo~iwemo sa najop{tijim pitawem. Pitawe glasi: Kakvo je va{e mi{qewe u pogledu op{tih principa funkcionisawa savezne dràve. Po{to nam je vreme ograni~eno, ja vas molim kako ko èli, da se tako javi. Izvolite. Zoran \in|i}: Mislim da je ovo pitawe, na ovakav na~in postavqeno, suvi{e na~elno i da bi sasvim sigurno lako bilo usaglasiti stanovi{ta na tom formalnom planu, a da iz toga ne proisteknu politi~ke posledice oko kojih bi se svi sloìli. Pravo politi~ko pitawe glasi: da li je nama potrebna jedna dràva koja je u stawu da svojom politi~kom voqom mewa odnose, da izraàva politi~ku voqu bira~a i gra|ana, ili nam je potrebna dràva u kojoj }e se stalno voditi spor oko nadle`nosti, u kojoj }e najve}i deo energije politi~ke biti potro{en na to da jedna vlada osporava drugu vladu; jedan predsednik drugog predsednika, izme|u redova ili direktno; i sve ono {to smo vi|ali ovih zadwih tri meseca. Mislim da nam je potrebna jedna jaka, jedinstvena dràva. Mislim da to treba da bude savezna dràva. Mislim da treba da bude unapred iskqu~ena svaka politi~ka neozbiqnost kakvu smo do sada imali. A to je da, recimo, parlamentarna ve}ina se suprotstavqa mesecima vladi koju je sama izabrala. Da stranka koja je izabrala premijera vlade, da se odrekne tog premijera. Da onda taj premijer kao neki lutalica {eta po politi~kom poqu, i da traì neke druge stranke. Dakle, sve ono {to dezavui{e samu ideju jedinstvene dràve. Mi mislimo, Demokratska stranka misli da je Jugoslavija dràva koja nam je potrebna, da ta Jugoslavija treba da bude savezna dràva, da treba da bude ukinuta konkurencija oko nadle`nosti, {to podrazumeva prilago|avawe republi~kih ustava Saveznom ustavu, a to politi~ki zna~i, da treba da budu ukinute funkcije predsednika dve republike, Srbije i Crne Gore; da vlade te dve republike treba da imaju nadle`nosti koje bi proizilazile iz onih nadle`nosti koje im Savezna vlada daje i da ta dràva bude smawena po svom tom nekom administrativnom politi~kom aparatu, to zna~i da bude jeftinija, da bude efikasnija, i da u woj budu iskqu~eni sukobi koji bi onda mogli da dovedu u pitawe opstanak i same dràve. To
703
zna~i da je ovo postoje}e stawe, u brojnim dimenzijama svojim, neodrìvo i ono ugroàva ne samo postoje}e neke odnose politi~ke: republika, savezna dràva, ova stranka ili ona stranka, nego ugroàva egzistenciju te dràve kao dràve. Mislimo da to stawe posle izbora mora da se promeni jednom korenitom ustavnom reformom koja bi najpre obuhvatila republi~ke ustave, a onda bi do{lo do nekog uskla|ivawa. I ta reforma bi verovatno pogodila i deo saveznog Ustava. Dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka Saveznu Republiku Jugoslaviju smatra kao jedno prelazno re{ewe ka stvarawu jedinstvene srpske dràve. Stvarawe Savezne Republike Jugoslavije bilo je nu`no, pre svega iz spoqnopoliti~kih razloga, da bi se sa~uvao me|unarodnopravni kontinuitet, i sve ono {to sledi uz o~uvawe me|unarodno pravnog kontinuiteta. Ono {to mi vidimo kao osnovni problem sada{we Savezne Republike Jugoslavije, to su konfederalni elementi unutar savezne dràve u Ustavu savezne dràve, pa onda i u organizaciji vlasti, u ~itavoj strukturi upravnog aparata od izbora 90. godine. Mi smatramo da to treba re{avati {to pre, tako {to bi savezni organi vlasti {irili svoje kompentencije, svoje ingerencije, a ujedno bi se suàvale ingerencije republi~kih organa vlasti. Recimo, krenulo bi se od odbrane, unutra{wih poslova, finansija, industrije i drugih sfera postepeno ka suàvawu ovla{}ewa republi~kih ministarstava. Sa druge strane, mi smatramo da Savezna Republika Jugoslavija i daqe treba da ostane federacija, bar dok se stvore uslovi za prikqu~ewe Republike Srpske Krajine i Republike Srpske Saveznoj Republici Jugoslaviji. Dok je Jugoslavija federacija mnogo je lak{e ostvariti taj proces prikqu~ewa zapadnih srpskih krajina. A u perspektivi mi se zalaèmo za jedinstvenu i unitarnu srpsku dràvu na svim srpskim prostorima. Jer, smatramo da federalne dràve svuda u svetu pokazuju jedan visok stepen iracionalnosti i stvaraju osnove za daqe separatisti~ke poku{aje, poduhvate raznih politi~kih snaga. Mi ne bismo hteli da nas opet za 20 ili 30 godina iznenade neki separatisti~ki pokreti unutar samog srpskog naroda, razne lokalisti~ke tendencije i sl. Jovi}: Ja bih pre svega hteo da uloìm jedan protest, jer vi ste ovde rekli ne{to {to nije istina. Naime, vi ste rekli da je Televizija dobila od stranaka pristanak na ovakav na~in predstavqawa svojih programa i svojih kandidata. Pre svega, stranke su pristale jedino na to da tih pola sata bude, zna~i ravnopravno podeqeno svim u~esnicima na ovim saveznim izborima. Niko od stranaka nije traìo ovakve emisije u kojima }e biti odjednom osam u~esnika. Na ovako va`nim temama nemogu}e je ukrstiti mi{qewe izme|u svih u~esnika i jednostavno ove emisije }e samo posluìti za zbuwivawe bira~a, koje traje ve} od 90. godine. Mi smatramo da su jednostavno preko potrebne emisije u kojima }e se direktno su~eqavati, zna~i po dve, maksimalno tri politi~ke stranke. Vi kaète su~eqavawe. Ovo ne}e mo}i da bude ve~eras su~eqavawe. Sigurno, vi{e nego o~igledno. Voditeq: Da poku{amo. Jovi}: Ovde }e mo}i svako da izloì svoje stavove o odre|enom pitawu, a to nije dovoqno. Na{i bira~i nisu du`ni da slu{aju na{e ispovedawe, na704
{e lepe èqe. Jednostavno, oni ne biraju samo lepe programe i lepe pri~e. Bira~i, pre svega, treba da se opredele za to da li smo mi qudi koji moèmo da sprovedemo te programe. Na primer, o ovoj ve~era{woj temi, vi }ete vrlo jasno i decidno ~uti od predstavnika Srpske radikalne stranke, Saveza komunista i Socijalisti~ke partije da se oni zalaù za kontinuitet Jugoslavije, a mi ne}emo imati priliku da dokaèmo da su oni, jednostavno bili nesposobni da sprovedu to svoje zalagawe u prethodnih godinu i po dana, kada su imali priliku na licu mesta da se bore za kontinuitet Jugoslavije, da su ve} odustali od tog kontinuiteta za Jugoslaviju, itd. itd. Otuda Srpska narodna obnova ve} je uputila jedno pismo i Televiziji i Nadzornom odboru i Saveznoj vladi, i ukoliko ove emisije treba da idu ovako u kojima }e svako od nas govoriti po pet minuta {ta misle o ovoj temi, a ostali da slu{aju, mi jednostavno nemamo nameru da u~estvujemo u svemu tome. I zahteva}emo da do kraja kampawe, kao stranka koja izlazi sa kompletnom listom na svim izbornim jedinicama, imamo {ansu da sa nekoliko stranaka koje su nama interesantne, koje su nam direktno suprotstavqene ideolo{ki, da imamo su~eqavawa po svim va`nim i dnevno politi~kim, ideolo{kim i programskim pitawima. Mi za sada to ne}emo imati kako ste vi to predvideli, jer ovo }e biti jedna op{ta lakrdija. Zna~i, imamo dva dana jednu istu temu, osam stranaka danas, sutra mo`da 15 stranaka. Ukqu~ili ste stranke iz Crne Gore koje uop{te ne deluju u Srbiji. Zna~i, gleda}emo wihove promocije iz dana u dan. Jednostavno, bira~i }e biti dodatno zbuweni i ne}emo imati {ansu, kaèm, da na pravi na~in govorimo o svemu ovome. Svaka tema iziskuje mnogo ozbiqnije rasprave, a kaèm svako od nas ko je prijavio maksimalne liste, vi{e od {est kako ste vi opredelili, neka traì dve, tri ili ~etiri stranke koje su mu direktno suprotstavqene i neka sa wima... Voditeq: Ja se izviwavam, ~ak ne bi vredelo ni{ta ni da se ja sa vama potpuno sloìm. Ova je emisija po~ela i mi danas moèmo da razgovaramo na temu: kako urediti odnose u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ja vas najlep{e molim, ja nisam u prilici da obja{wavam ni da vas uveravam, da to tako mora da bude. Politi~ku stvarnost u Srbiji i Jugoslaviji vi isto tako dobro znate kao i ja i ja vas najlep{e molim da se ukqu~ite u razgovor, pa poku{ajte. Jovi}: Ve~eras }u se ja ukqu~iti, ne}u ve~eras to da, ali da vam kaèm, vi }ete i sami na osnovu ove ve~era{we emisije. Mi }emo doneti odluku da li }emo daqe u~estvovati. Tako da vi sami procenite ... Voditeq: Naravno, da nam sada vreme ne prolazi po{to do 19 ~asova emisija se zavr{ava, znate. Jovi}: Ja }u zato najkra}e re}i {ta Srpska narodna obnova kao svoj stav ima. Voditeq: Jeste, da li nam treba Jugoslavija ili ne treba, kako je to gospodin \in|i} ve} zapo~eo. Jovi}: Srpska narodna obnova je protiv bilo koje jugoslovenske zajednice i protiv bilo kog jugoslovenstva. Mi smatramo da je to najopasnija ideja po opstanak i daqi opstanak srpskog naroda i wegove dràve. I mi, apsolutno, kao stranka, po{to smo sada ve} kao narod upali u te{ku me705
|unarodnu izolaciju, ne svojom voqom, i po{to ta izolacija }e sigurano trajati, ako ve} treba da trpimo tu izolaciju smatramo da treba da idemo na maksimalne ciqeve. Mi smatramo da ve} predstoji, zna~i Srpska Krajina kao jedna i politi~ka i fakti~ka, i svaka druga realnost, da postoji Republika Srpska tako|e, oslobo|ena pod apsolutnom kontrolom srpskog naroda. Da postoje Srbija i Crna Gora i ako ve} trpimo tu me|unarodnu izolaciju, mi smatramo da ovog istog trenutka treba proglasiti ujediwenu srpsku dràvu, i za wu se boriti pod ovakvim sankcijama, pod ovakvom blokadom, umesto {to }emo te sankcije trpeti zbog toga, da li su naru{ena qudska prava na Kosovu, u Vojvodini, u Ra{koj oblasti itd. Zna~i, dugoro~no, a i trenutno opredeqewe Srpske narodne obnove je da se realizuju rezultati otaybinskog oslobodila~kog rata koji je vo|en u posledwih godinu i po dana, da se, ako se ve} suprotstavqamo toj me|unarodnoj zajednici, suprotstavimo radi onih ciqeva za koje vredi `rtvovati tu blokadu i ostale stvari koje trpi na{ narod i na{a dràva i da kao svoj ciq ve} sada pred me|unarodnu zajednicu postavimo kona~no ujediwewe srpskog naroda. Mi smo trenutno jedini narod u Evropi koji nema ujediwenu dràvu i jedini narod koji nema me|unarodno priznatu dràvu od onih naroda koji su od pre I svetskog rata imali svoje stabilne i jake nacionalne dràve. Latinovi}: Ja moram da kaèm, odmah na po~etku, da nemamo zamerku na ovakav na~in rada iz prostog razloga jer vidimo da je to jedan korak vi{e u odnosu na ono {to smo imali u prethodnom periodu. Sigurno da ovi ovde prisutni predstavnici stranaka daju odraz politi~kog ìvota u Srbiji onih organizacija koje prakti~no mogu da ponude gra|anima najvi{e. Prema tome, kampawa je tu pred nama i treba da se dogovorimo da to napravimo najboqe i na najboqi mogu}i na~in. [to se ti~e Saveza komunista-pokreta za Jugoslaviju, mi ovu Saveznu Republiku Jugoslaviju vidimo kao, pre svega, jedinstvenu dràvu, kao saveznu dràvu koja ne}e ni~im umawiti dràvnost postoje}ih republika Crne Gore i Srbije, vidimo je kao razvijenu parlamentarnu republiku, kao dràvu u kojoj }e, pre svega, opredeqewe za demokratijom biti osnova ukupnog dru{tvenog razvoja. Ne mislimo da treba suàvati interese republika, ali, ne vidimo ni da konfederalni odnosi koji su na neki na~in uspostavqeni, treba u narednom periodu da budu i daqe prisutni. Sigurno je da treba izvr{iti odre|ene reforme. Jer, uostalom, ovo malo koliko ova dràva ìvi, pokazalo je da ne funkcioni{e onako kako bi to bilo normalno, ali, u svakom slu~aju da ove neke osnovne elemente o kojim sam govorio, ne bi trebalo mewati, jer to treba biti osnova budu}eg razvoja. Mi ovu dràvu vidimo i kao nukleus jugoslovenstva. Jugoslovenstvo je kao ideja ipak starije od nacionalnih ideja. I vidimo ih kao {ansu za prisajediwewe svih onih delova biv{eg jugoslovenskog prostora, koji u ovom trenutku to èle. Prema tome, i Bosna koliko postoji mogu}nost, i Krajine, i Makedonija, zna~i sve ono {to se moè u ovom trenutku objediniti. Mislim da moramo biti mudri i razumni u daqem razvoju ove na{e dràve i nikako ne smemo izgubiti iz vida da ona mora nastaviti kontinuitet one prethodne Jugoslavije. Bez obzira {to ne bi imali zamerku na tu Jugoslaviju, moramo to uraditi iz prostog razloga jer smo gradili jedan dobar deo genera706
cijskog rada za tu dràvu i {to objektivno u me|unarodnim uslovima, kakvi su danas, treba obezbediti to, jer, prakti~no, ova dràva jeste jedini naslednik. To {to nam svet u ovom trenutku nije u potpunosti naklowen, to nije samo stvar qudi koji su trenutno na vlasti i wihovih gre{aka, mada ima i toga. Ja mislim da smo mi u jednoj fazi izuzetno krupnih promena u me|unarodnim odnosima koji su prakti~no i uticali da nam se to dogodi. Ali, sigurno da ne treba ispustiti iz vida i ~iwenicu da moramo obezbediti da ova dràva i ovaj narod budu iznad interesa bilo kojeg zalagawa stranaka. Prema tome, dràvni interes i interes naroda i gra|ana koji ìve u ovoj dràvi, mora biti iznad. I mi }emo se za to uvek zalagati. Komneni}: U DEPOS-u je pre nekoliko meseci sa~iwena i javnosti na uvid ponu|ena, deklaracija o dràvnom ure|ewu Srbije i Crne Gore. Svesni smo da ìvimo u dràvi ~iji je naziv sporan, a weno unutra{we stawe nesigurno i na vreme smo upozoravali da je ustavotvorna skup{tina jedan od preduslova da bi se Srbija i Crna Gora organizovale i uspostavile na ~vrstoj osnovi, jer, da podsetim, ve} u samom ~lanu 135. Ustava Srbije kaè se, a nije promewen, da je Srbija u sastavu SFRJ. Zbog toga je trebalo obrazovati Savezni ustavni sud Jugoslavije koji ima pravo da odlu~uje da li su ustavi, Savezni ustav i oba republi~ka ustava u saglasnosti ili nisu. Pomenuta je ta neuskla|enost ili neusagla{enost izme|u Saveznog i republi~kih ustava, a to zna~i i saveznih organa i republi~kih organa. To je dovelo do narastaju}ih napetosti. Uo~ava se, bez mnogo te{ko}a, da je u ovoj trenutnoj i sasvim mladoj dràvi, ugra|eno suvi{e konfederalnih elemenata. Po Ustavu republike ~lanice, a to su Crna Gora i Srbija, same odre|uju organizaciju vlasti. Zatim, imaju pravo da odràvaju me|unarodne odnose, da organizuju me|unarodne skupove i predstavni{tva itd, da izme|u ostaloga imaju pravo da daju saglasnost, pravo veta na promene Ustava i itd. Sve je to dovelo do jednog stawa polukonfederalnosti i bojim se da politi~ka atmosfera podse}a na ono doba kada je titoizam radio teorijski, a potom i prakti~no na razbijawu Jugoslavije. Da se to ne bi dogodilo, mi smatramo da treba ovu dualisti~ku, ovu dvojnu dràvu koja te{ko da sada moè da se zove, bar prema teoriji Slobodana Jovanovi}a, saveznom ili federalnom, privesti ka jednom obliku zaista jedinstvene dràve u kojoj bi se sa puno po{tovawa jem~ilo ono {to je ~inilo crnogorsku samobitnost, wenu tradiciju, wenu kulturu. Ali, postupci naro~ito republi~kih organa Srbije u posledwe vreme, bojim se da iritiraju crnogorsku stranu i to treba sada zaustaviti ovim izborima i iskoristiti izbore da se stabilizuje ova zemqa, da se {to pre donese novi ustav, da se promeni spoqna politika, i ako ho}ete i ukupna politika, i ekonomska i da po~nemo na miru graditi jednu dràvu ~ije ime moèmo odrediti naknadno, a ja ne vidim ~emu toliko zalagawe za taj sporni kontinuitet, ako taj kontinuitet je pod hipotekom titoizma i svega onoga {to je za 40 godina obeleàvalo tu dràvu. I najzad, vidite da ni spoqa{ni ~inioci nisu ispoqili preterano naklonosti toj ideji. Ako neke vajde ima iz toga, ja ne vidim da je ima, onda treba to porazmisliti posle izbora. Dakle, ovi izbori nisu izbori strana~kih interesa nego je to kudikamo krupnije pitawe.
707
Mirkovi}: Socijaldemokratska partija smatra da treba dovr{iti organizovawe savezne dràve. Mi mislimo da wenu celovitost u ovom trenutku vi{e odràva èqa qudi Crne Gore i Srbije da ìve zajedno. Dakle istorijska, kulturna i nacionalna osnovanost da se ìvi zajedno, nego jedna moderna i funkcionalna organizacija. Ambicije savezne dràve pove}ali su gospodin ]osi} i gospodin Pani}, koji su o svemu {to se doga|a, o~igledno je, neka vrsta pozitivne gre{ke u zamisli ove savezne dràve. To pove}awe ambicija dodu{e, izraàva se i kroz stalne i sve ve}e sukobe izme|u Srbije na jednoj strani i savezne dràve na drugoj, a tako|e, kroz nepoverewe izme|u Srbije i Crne Gore. Mi smatramo da je u povoqnoj politi~koj klimi, a to zna~i nakon predstoje}ih izbora, i nakon pobede demokratske opozicije, jer mi verujemo u tu pobedu, da je potrebno proveriti sve osnove te dràve od dru{tvenog ure|ewa, preko naziva i simbola. Jer kao {to je poznato, nejednako su se qudi u Crnoj Gori i Srbiji i o sada{woj federaciji izjasnili. Crnogorci su se izjasnili, narod Srbije nije imao prilike. Mi se zalaèmo za jednu modernu, funkcionalnu federaciju. Dakle, parlamentarnu saveznu dràvu sa jednim predsednikom kojeg }e birati parlament. Per~evi}: [to se ti~e Socijalisti~ke partije Srbije, ja moram da kaèm da postoje}i ustavni sistem, {to se ti~e, kaèm, srpskih socijalista, je u svakom slu~aju podloàn diskusiji, i on ima odre|ene mawkavosti. I mi smatramo da je i predizborna kampawa i ovakvi susreti prilika da se sva sporna pitawa ustavnog sistema prodiskutuju i da sve stranke na neki na~in izraze svoje poglede oko odre|enih pitawa, o kojima treba diskutovati i koja su na neki na~in predmet polemike u na{oj javnosti, kako bi se i preko politi~kih stranaka i preko ovih izbora zaista dobilo mi{qewe gra|ana o tome u kom pravcu treba praviti odre|ene ustavne promene, odre|ene reforme, a one }e sigurno do}i. Da bi se to zaista uspe{no izvelo, i da bi se iskoristila ova prilika, ja mislim da je jako bitno da se sve stranke jasno i glasno u predizbornoj kampawi izjasne i odrede prema odre|enim spornim eventualno, pitawima oko kojih politi~ke stranke, da kaèm, se spore, kako bi bira~i imali priliku da opredequju}i se za odre|ene stranke izaberu i konkretna re{ewa. Recimo, osnovno pitawe koje se na neki na~in postavilo kao sporno je pitawe monarhija ili republika. Dakle, da li na{a dràva treba da bude monarhija ili republika. I jako je bitno da sve stranke, koalicije o jednom tako notornom i su{tinskom pitawu iznesu svoj stav. Jer, recimo, imamo situaciju da DEPOS, koji je na neki na~in i organizovao odre|ene demonstracije i akcije upravo pod parolama monarhija itd., sada nema jasan stav o tome. Isto, recimo, koalicija Srpske demokratske stranke i Narodne stranke nije na neki na~in dovoqno jasna oko tog pitawa monarhije. Ako odre|ene stranke ta~no i unapred kaù kakva mi{qewa o tim pitawima zauzimaju, onda }e gra|anima biti jasno kada se opredequju za odre|ene stranke, opredequju se za jedno ili drugo re{ewe. Recimo, ako Srpska narodna obnova jasno i glasno kaè da je za monarhiju, jasno je da }e bira~i koji su za monarhiju verovatno glasati za Srpsku narodnu obnovu i imati prilike da se opredequju izme|u Srpske narodne obnove i onih koji su za republiku.
708
Ovaj ustavni sistem ima, kaèm, odre|ene mawkavosti i one su rezultat toga {to je i sam Ustav donesen u jednoj situaciji koja je bila na neki na~in vrlo sloèna spoqa i iznutra. Ali, on je donesen u jednoj nameri da se obezbedi unutra{wi ustavni kontinuitet i da se obezbedi spoqni kontinuitet dràve. Mislim da je ovim Ustavom to obezbe|eno, u prvom redu kada se radi o nekom neprekinutom unutra{wem kontinuitetu i tu se ne radi o kontinuitetu sa titoizmom, ve} se radi o jednom dràvnom kontinuitetu ove dràve, koji je mnogo stariji, kao {to znamo, on je nastao posle I svetskog rata. I, uostalom, to i pi{e u samoj preambuli Ustava, tako da su ti neki osnovni ciqevi obezbe|eni i na osnovu ovog Ustava su odràni izbori ~ime se obezbedilo da ta dràva dobije svoje demokratski izabrane organe. Mi danas imamo i vladu i predsednika Republike, koji su na neki na~in demokratski konstituisani. A imali smo jedno stawe koje je bilo na neki na~in takvo, da smo imali ostatke ranije savezne dràve. Ovo pitawe kontinuiteta i zadràvawa imena Jugoslavija je veoma bitno. Ne zbog neke apstraktne ideje... Voditeq: Ja vas najlep{e molim, ja se izviwavam {to vas prekidam, o kontinuitetu }emo malo kanije. Per~evi}: Dobro, ja bih, ovo je jako bitno zato {to je to pomenuto u uvodnim izlagawima gospode iz drugih stranaka. Voditeq: Kako god èlite. Per~evi}: Oko tog pitawa kontinuiteta. Ne predstavqa neki kontinuitet sa idejom jugoslovenstva apstraktno uzev{i, ve} je to kqu~no pitawe za ovu sada{wu situaciju u kojoj se nalazimo. Dakle, ako postoji Jugoslavija i wen kontinuitet, jasno je da krivicu za sve ovo {to se desilo snose oni koji su se od te dràve odvojili i koji su izvr{ili secesiju, a samim stvarawem te Jugoslavije sa~uvana je matica srpskog naroda. I zapravo se o tome radi. Ovi sukobi nadle`nosti izme|u republi~kih i saveznih organa ili eventualno wegove lokalne samouprave, su izraz trenutka. Oni su{tinski mo`da ne proizilaze u tolikoj meri iz samog Ustava, ve} su rezultat ~iwenice da smo mi i ranije imali jednu saveznu vlast, koju su dràle odre|ene politi~ke snage, na nivou republike su to bile druge snage. Ali mislim da su ovi izbori trenutak da, s obzirom, da se oni jednovremeno vr{e na svim nivoima, obezbedi da na svim nivoima imamo jedinstvene odnose politi~kih snaga, tako da }e politi~ki odnosi koji postoje unutar republika se jednostavno i preslikati na saveznom nivou. I tu onda ne}e biti problema u funkcionisawu savezne dràve, utoliko pre, {to se tek stvara pravni sistem i savezna dràva sve vi{e i vi{e preuzima odre|ene nadle`nosti. Ina~e, mi smo za jednu klasi~nu federaciju, naro~ito insistiramo na tom principu otvorenosti te federacije za odre|ene druge, prijem drugih ~lanica. Naravno zna se {ta pod tim mislimo. Dr Brankovi}: Stav Srpske demokratske stranke i Narodne stranke je, kada je re~ o pitawu kakva dràva, slede}i: mislimo da sada u procesu stvarawa dràve, jer mi je stvaramo, narod mislim, svakodnevno srpski ose}a {ta zna~i kada je dràva u krizi i to se lepo vidi i kroz nacionalnu ugroènost, i ekonomsku i svaku drugu. U trenutku kada otpo~iwemo da gradimo novu dràvu, ne moèmo, a da pobegnemo i od pitawa one prve drà709
ve kakvu smo imali i kako je ona stvorena. Prva dràva Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine stvorena je kroz realizaciju interesa slovena~kog i hrvatskog naroda, a da srpski interes ni~im nije bio potvr|en. Rezultat te prve dràve 1918-1941. su nam, na àlost, na nesre}u i Kraqevo, i Kragujevac, i Jasenovac i na{e srpske podele. Ova druga dràva od 1945. pa na ovamo jedno nevi|eno rasrbqivawe, asimilacija Srba, deoba, siroma{tvo i novi rat. Otuda Srpska demokratska stranka i Narodna stranka napu{ta ideju jugoslovenstva i jugoslovenske dràve i smatram da je srpski interes u stvarawu nove sjediwenih srpskih dràva. Da bi stvorili dràvu, moramo da odgovorimo na pitawe za{to nam ona treba. Da bi, prvo, sa~uvali svoj nacionalni interes, ekonomski interes, moramo sa~uvati slobode i prava individualnog gra|anina, i drugo: smatramo da nacionalni interes ostvarujemo na najpotpuniji na~in kroz sjediwavawe sve ~etiri srpske dràve: Srbije, srpske Crne Gore, Srpske Republike i Srpske Republike Krajine, svesni da u ovom trenutku toj ideji, pravednoj, srpskog naroda se suprotstavqaju me|unarodni faktori. Ali, na{e opredeqewe za mir upravo ja~a jednom snagom opredeqewa za pravo srpskom narodu na opredeqewe i pravo na svoju nacionalnu dràvu. Sa~uvati ekonomske slobode, za to nam je potrebna dràva. I naro~ito u ovome vremenu jednog nevi|enog nacionalnog i dràvnog {ovinizma, koji deli posebno Isto~nu Evropu na bezbroj malih dràva gde bi se realizovali interesi velikog me|unarodnog biznisa. Prema tome, budu}a dràva mora da sa~uva pravo na suverenost u delu nacionalne ekonomije. Otvorena prema svetu, jer mi ako smo zatvoreni i zatvoreni biznis, mi onda nemamo {ansu. Sloboda qudi i posebno srpskog naroda u celini, mislimo da u toj dràvi moè da se ostvari najpotpunije, jer drugog boqeg re{ewa u ovom trenutku u civilizaciji nema od parlamentarne demokratije. I zato nam je potrebna demokratija i zato su nam potrebne i stranke, ali da bi imali modernu, jaku dràvu sa ponovo sre}nim narodom, kakav smo mi Srbi bili, potrebno je da ta dràva ima i prave qude. I Srbija i Crna Gora posebno u ovom trenutku je upravo u toj krizi. Mi prisustvujemo sva|i ~elnih qudi, a kroz sva|u se ne moè ni porodica usre}iti, ni preduze}e, ni dràva. Ovi izbori su upravo {ansa da narod po~ne da se okre}e pravim qudima. Jer, bez toga nema ni dràve. Voditeq: Pre nego {to pre|emo sada na male replike, ako sam ja dobro razumela, dozvolite, ispravite me ukoliko gre{im, da konstatujem nekoliko stvari. Svi u~esnici su se sloìli da nam savezna dràva treba. I rekla bih da, tako|e, postoji visok stepen saglasnosti oko toga da su nam neophodne ustavne reforme. Dr Brankovi}: Molim vas, savezna dràva i sjediwene dràve nije isto. Voditeq: Dobro, ispravili ste me, dodali ste. Me|utim, ostala su ona sporna pitawa. Koja su sporna pitawa? Ako su replike... Dr Vojislav [e{eq: Imam na izlagawe gospodina \in|i}a. On je zapazio da dolazi do problema u funkcionisawu savezne vlasti na relaciji Savezna skup{tina Savezna vlada. Gospodin \in|i} mo`da taj izraz nije upotrebio, ali su{tina je ta. Problem je to {to Savezna skup{tina ne sledi Saveznu vladu i {to dolazi do sukoba izme|u Savezne skup{ti710
ne i Savezne vlade. Taj problem zaista postoji, ali on je obrnuto postavqen. Savezna vlada treba da sledi Saveznu skup{tinu, da izvr{ava ono {to joj naloì Savezna skup{tina. U ovom slu~aju Savezna vlada to ne ~ini, Savezna skup{tina joj izglasava nepoverewe, Ve}e gra|ana dakle Dowi dom Savezne skup{tine, ali Vlada i daqe ostaje. Za{to ostaje? Zato {to ustav Savezne Republike Jugoslavije nije dosledan po tom pitawu. Logi~no bi bilo da Vlada pada onda kada izgubi poverewe bilo kog od dva doma Savezne skup{tine, Gorweg ili Doweg doma. U ovom slu~aju, da bi Vlada pala potrebno je da izgubi poverewe u oba doma ili opstaje. E, kada se desilo to da Dowi dom izglasa nepoverewe Saveznoj vladi, a Gorwi dom izglasa poverewe, odnosno odbaci inicijativu o izglasavawu nepoverewa, bila je moralna obaveza Savezne vlade da podnese ostavku, a ta Savezna vlada se i daqe trudi da funkcioni{e. Dakle, problem je sa te strane nastao {to Ustav nije bio dosledan u koncipirawu odnosa izme|u Savezne skup{tine i Savezne vlade. Nezamislivo je... Zoran \in|i}: Problem je u tome {to, kako neko sa strane posmatra, recimo jedan gra|anin koji se ne razume mnogo u politiku, onda on sti~e utisak da je to vlada jedne neprijateqske dràve i da je ona nekim slu~ajem se na{la u toj Skup{tini i da sada poslanici te Skup{tine wu ne kritikuju kao svoju vladu, i ne traè wenu ostavku kao ostavku svoje vlade, vlade svojih stranaka, nego je posmatraju kao nekog uba~enog neprijateqa, kao jednu diverzantsku grupu koja je tu uba~ena i qudi koji to posmatraju, oni se zgraàvaju i polako po~iwu da se emocionalno distanciraju od te dràve. Razlozi za taj spor u ovom trenutku nisu va`ni. Da li su opravdani ili neopravdani, da ne ulazimo u wih. Ali, oblik tog sukoba izme|u savezne i republi~ke dràve, oko toga da slu`benici republi~kog MUP-a sa ma{inskim pu{kama ulaze u jednu zgradu, u jednoj dràvi koja nije u ratu i u kojoj nije vanredno stawe, nema veze {ta je osnov spora. Mo`da je to zaista imovinsko pravni spor, mo`da nije. Ali, na~in na koji se taj spor re{ava hladi emocije gra|ana. I to je ono {to ja èlim da kaèm polemi~ki protiv predstavnika Socijalisti~ke partije Srbije koji ostavqa utisak kao da se mi zapravo slaèmo oko toga da nam treba savezna dràva i da nam je potrebna jedna jaka dràva. Me|utim, postavqa se osnovno pitawe: da li mi dràvu posmatramo kao ciq, kao otaybinu, kao domovinu, kao vrednost koja nikada ne moè biti sredstvo, ili je posmatramo kao sredstvo strana~ke politike, pa kada nam treba onda nam je dobra, a kada nam ne treba onda smo spremni ~ak da je `rtvujemo dnevnoj politici i da kaèmo ta dràva ne}e, ona nema, ne znam ni ja, ovo, ili ne}e ona nama ono, ne}e nama da se vodi ne znam ni ja iz Podgorice, ili nismo mi stvorili Jugoslaviju i tu dràvu da bi ona upravqala nama, nego smo je stvorili da mi upravqamo wome. To zna~i mi smo unapred od we napravili jedno sredstvo, i ako nam to sredstvo nije dobro baci}emo ga. A gde je onda na{a dràva? Gde je onda ono emocionalno u toj dràvi, ono {to svaki gra|anin èli da ima kao svoju porodicu, kao ne{to {to je iza wegovih le|a sigurno, kao jedan oslonac. A da ne mora svaki ~as da se okre}e i da gleda da li toga ima ili nema. Zna~i, politika je jedna stvar,
711
stranke su jedna stvar, ali dràva mora da bude izmaknuta. Ona mora da bude priznata od svih qudi, da bude kao {to je porodica priznata, ma kako ~lanovi weni da se ne slaù ili da se sva|aju, ali porodica je jedna. Ako mi nismo sigurni i ako stranke gra|ane uznemiruju svakodnevno oko toga da li mi imamo dràvu ili nemamo, ja se bojim za budu}nost te dràve. I mislim da sada{wa vlast se upravo pona{a tako da ih ta dràva.. Voditeq: Imamo mi dràvu. Zoran \in|i}: Da je dràva jedan ugovor, ta na{a savezna dràva, nije va`no kako se zove. Ja isto nisam sre}an {to se zove Jugoslavija. I nisam sre}an {to ima te granice koje ima. To su druga pitawa. Ona treba da ima granice maksimalno koje moè da ima, da bi bila jedna demokratska, jedinstvena dràva. Ali, to je isto jedno dinami~ko pitawe. Me|utim, stvar je u tome da li mi moèmo dràvu da posmatramo kao ugovor koji nas obavezuje samo onda kada imamo koristi, a po{to nemamo koristi, onda je... Vi ste jedini koji je prekr{io tri minuta, prekora~ili, mi sada ostali moèmo da nadoknadimo to, nadam se. Osnovno je pitawe to, da li je dràva instrument jedne stranke, jedne politike. Pa kada je dobar onda je na{a, a kada nije dobar onda je wihova. Ili je dràva temeq na kome gradimo na{u politiku . Dr Vojislav [e{eq: Da, ali problem nastaje onda kada oni koji su jednu vladu izabrali, postavili, nisu u stawu da tu istu vladu obore. Trude se iz petnih ìla, ima ih 90. Zoran \in|i}: Trebalo je da paze kada su sastavqali tu vladu. Dr Vojislav [e{eq: Dobro, ali su napravili gre{ku. Gre{ke te vrste se prave u svim dràvama sveta. I u Srbiji recimo, vlade su padale. Pala jedna vlada pa je uspostavqena druga, onaj ko je postavio tu vladu i oborio je tu vladu. Ovde ne postoji ustavni mehanizam po kome bi bilo dovoqno isto onoliko poslani~kih glasova koliko je potrebno za postavqawe neke vlade i za obarawe te vlade. Zoran \in|i}: Slaèm se. Dr Vojislav [e{eq: Ne{to je stvoreno i sada ne moète da mu stanete u kraj. Ne moète, dakle, da ga kontroli{ete ako ga ne moète oboriti. Per~evi}: Ali, ne samo to. Postoji problem {to gospodin \in|i} Saveznu vladu izjedna~ava sa dràvom. Jovi}: Ja sam jo{ na po~etku emisije upozorio da je ovo problem veliki. Ovde ima osam ozbiqnih stranaka, osam qudi koji stvarno mogu dosta dobro da pri~aju o ovoj temi, i sada }e stvarno biti problem. Ja mislim da na kraju moramo da se dogovorimo kako da se radi. Ja bih samo podsetio i gospodina \in|i}a, ja ne znam sa kime pre da polemi{em, u tome je problem. Kako je Savezna vlada formirana, uop{te? Jer, zbog onako nakaznih izbora u maju mesecu Vlada ne odraàva stawe u Skup{tini. Sasvim je jasno da ta Vlada je mogla komotno da bude jednostrana~ka, ili eventualno sastavqena od predstavnika Socijalisti~ke partije ili Srpske radikalne stranke jer oni imaju 90% u toj Skup{tini. Me|utim, po{to se videlo da dolazi do unutra{wih politi~kih sukoba na na{oj sceni, pristupilo se kompromisu. Zna~i, formirana je neka vrsta prelazne vlade koja je imala zadatak da vrlo brzo organizuje ove izbore koji su sada u toku, odnosno predizborna kampawa je u toku. I svi smo prihvatili tu vladu kao
712
prelaznu vladu, jer je gospodin ]osi} odmah najavio izbore do kraja godine. Prema tome, u toj Vladi sede qudi koji ne samo da nemaju stranku, nego pitawe je da li imaju bilo koga iza sebe. I sasvim je jasna ova qutwa koja dolazi od strane i Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije, jer ipak se ta Vlada odmetnula na neki na~in od same Skup{tine u onom delu koji ima zadatak jedna prelazna vlada, to je, zna~i, da pripremi te izbore, da oni budu ravnopravni, da nam ne daje ovakve emisije nego da one emisije koje smo mi traìli. Ona to nije radila. Ona je po~ela da radi poslove kao {to su dugoro~na pitawa, kao {to je pitawe transformacije Jugoslovenske vojske, da pravi neku profesionalnu vojsku po svojoj èqi, da prepolovi taj vojni buyet, itd. To nije wen model bio. I u tom smislu su u pravu apsolutno. Mislim da su va`na i ova pitawa monarhije i republike, ovo {to ste istakli, sve to mi ne}emo, vrlo te{ko }emo mo}i da razjasnimo do kraja, i vrlo }e te{ko qudi mo}i, kaèm, da znaju ko je apsolutno za ~ega, i za{to nije stajao iz onih re~i, jer mi nismo nove stranke. Ovo su stranke koje postoje ve} 2-3 godine. I sada je vreme da mi malo povu~emo liniju. Jer, ako je mogao jedan Studio B, koji nema obaveze... Voditeq: Samo da vam kaèm, postoje termini emisija gde }e se stranke predstavqati, i svakoj stranki }e... Jovi}: Izvinite, da kaèm jednu stvar. Studio B nema obavezu da sprovodi ovakve emisije, Studio B sa jednim kanalom, samo sa ve~erwim programom, uspeva da napravi emisiju... Dr Vojislav [e{eq: Gospodine Jovi}u, mi smo do{li da razgovaramo oko konkretnih pitawa. Zaista nema smisla da nas maltretirate ovde. Ne govorimo o Studiju B. nego govorimo o odnosu savezne dràve i federalnih jedinica, potrebi postojawa savezne dràve i sl. Jovi}: Ja sam samo hteo da zavr{im re~enicu. Dr Vojislav [e{eq: Pa dobro, ali nema smisla. Maltretirate nas u oba va{a javqawa pitawima koja se nas ne ti~u, zbog kojih nismo do{li. Nismo do{li da govorimo... Jovi}: Na{i gledaoci ne znaju o ~emu se radi, pazite. Dr Vojislav [e{eq: O razlikama izme|u raznih televizija i o tome {ta èle gledaoci. Tema nam je postavqena, da razgovaramo o temi koja nam je postavqena. Jovi}: Ja ovako vidim tu temu. Dr Vojislav [e{eq: Ali, nisam do{ao da slu{am ove stvari. Jovi}: Ne morate da slu{ate, ja ho}u da zavr{im re~enicu. Voditeq: Molim vas, zavr{ite pa }emo se vratiti na na{u temu. Jovi}: Televizija Srbije ima tri kanala. I ako Studio B moè u jednoj ve~erwoj emisiji da organizuje iz dana u dan emisije, ovakve iste u kojima }e za sat i po vremena u~estvovati po tri predstavnika samo, iz tri stranke gde }e vrlo jasno da kaù {ta misle i da stvarno su~ele svoja mi{qewa... Dr Vojislav [e{eq: Gospodine Jovi}u, Studio B odabere tri stranke, a postoje neke stranke koje ne mogu nikako da se pojave u Studiju B. A ovde na dràvnoj televiziji su sve stranke koje su odgovaraju}u kvotu izbornih lista podnele.
713
Voditeq: To nije ta~no. ]uri}: Vratimo se temi. Jovi}: Studio B je vama nudio emisiju pre dva dana da iza|ete, a niste hteli. Dr Vojislav [e{eq: Vi ste neozbiqan ~ovek, gospodine Jovi}u. Voditeq: Vratimo se na{oj temi. Dakle, ovde se povela re~ o Saveznoj vladi i ja sada moram da pitam da li je problem u li~nostima koje sede u Saveznoj vladi, na{im gledaocima i ovde izme|u sebe treba re}i; ili je problem u ovla{}ewima koja Savezna vlada ima. Prvo Goran Per~evi}, ja sam ta~no zapamtila. Dr Brankovi}: Ne moè Goran, zato {to je ve} usko~io, a ja sam se javio. Per~evi}: Ja sam se javio pre toga. Voditeq: Per~evi}, Goran Latinovi}, pa onda vi. Per~evi}: Ja sam se javio pre toga. Ako ho}emo da vodimo dijalog, ne treba se pozivati na ona tri minuta od ranije. Prema tome, mislim da je problem ako se, kako stoje stvari, da se napadi na Saveznu vladu i na slagawe sa wenom politikom doìvqavaju kao napadi na dràvu. [ta bi onda trebala da misli Republi~ka vlada koja je doìvela tolike napade opozicije, ako bi se to tuma~ilo kao napad na Srbiju? Prema tome, sasvim je normalna pojava da se kritikuje rad Savezne vlade i sasvim je normalno da parlamentarna ve}ina, ako joj ne odgovara rad Savezne vlade, da joj uskrati poverewe. I to se desilo, a odre|eni konfederalni elementi koji postoje u tom Ustavu, oni su rezultat odnosa politi~kih snaga do koga je do{lo kada je stvarana ta dràva i na neki na~in nemaju nikakve veze sa, rekao bih, srpskom stranom u celoj toj situaciji, ve} su rezultat kompromisa koji je u tom trenutku mogu}e bilo posti}i sa predstavnicima Crne Gore. Ali, mislim da, i ne radi se ovde o sukobu vo|a itd., jednostavno, svi sukobi }e dobiti svoj demokratski rasplet u izborima. I jednostavno, na tim izborima }e imati jedinstvenu strukturu vlasti. Ona politi~ka snaga koja bude najja~a, ona }e imati ve}inu i na republi~kom i na saveznom nivou i onda }emo imati jedan potpuno harmoni~an sistem, jedinstveno funkcionisawe vlasti na svim nivoima. Komneni}: Vidite, nemojmo cepati dlaku na ~etvoro. Uveren sam da svi mi koji sedimo ovde, a i svi qudi dobre voqe, dakle i gra|ani ove Savezne Republike Jugoslavije ose}amo veliku bojazan i svi smo u te{kim brigama u kakvoj to dràvi ìvimo. Nema toga ovde od prisutnih, a ni qudi u Crnoj Gori i Srbiji koji su zadovoqni i u teritorijalnom i u politi~kom, i u ekonomskom i svakom drugom pogledu ovim {to sada imamo. Zbog toga i vladaju}a stranka i opozicione stranke, da se svi zajedno kroz ove izbore, vaqda nam je ciq da u~inimo {to god vi{e moèmo, da se ne bavimo trenutno i toliko vremena tro{imo Saveznoj vladi, da ne traìmo dodatnog `rtvenog jarca. Gorane, dirqivo je ovo da primeti{ da poistove}ivawe vlade i Srbije, ali isto tako kada se uputi kriti~ka re~ gospodinu predsedniku Republike Jugoslavije dobijaju se takvi prigovori da se to poistove}uje maltene sa gra|anima Srbije i celim narodom. Mislim da to nije dobro.
714
Vladu saveznu moèmo kritikovati ili ne, ali ovde, koliko nam vreme dopu{ta, raspravqajmo {ta kao predstavnici stranaka predlaèmo u fundamentalnom smislu da se od Crne Gore i Srbije stvori jedan dràvni i nacionalni nukleus za spas, pre svega srpskog naroda i dozvolite, gra|ana svih narodnosti i vera koji ovde ìve. To treba da nam bude ciq. Jer, sigurno da nismo zadovoqni ovim {to imamo, ali nismo zadovoqni ni u ovome {to imamo kakvi su odnosi i izme|u savezne vlasti i republi~kih vlasti i izme|u dve ~lanice ove savezne dràve. Rekao bih samo dve re~enice, ne}u da preska~em onu minutaù. [to se ti~e monarhije i DEPOS-a. DEPOS je koalicija stranaka i nestrana~kih li~nosti. Tu ima qudi ube|enih monarhista, ali ima i znatan broj onih koji to nisu. To je demokratski duh DEPOS-a. [to se ti~e ustavnog kontinuiteta i uop{te kontinuiteta Jugoslavije, ja se neprekidno pitam da li nam nije preko potreban i poèqan diskontinuitet. Jer, ni{ta od onoga {to je dobro nije u dve Jugoslavije, ne moèmo da sa~uvamo. To nam spori svet, to nam spore doju~era{we ~lanice SFRJ, a tovari nam se na ple}a ona stra{na hipoteka i kona~no, va{oj stranci se ta hipoteka najvi{e tovari, to je ono Brozovo i ne samo Brozovo, titoisti~ko, boq{evi~ko i ve} ne znam kakvo nasle|e. Ni{ta mi od sveta ne}emo dobiti insistirawem na kontinuitetu. Negde ste uzgred, ili negde se uzgred zaboravilo i pitawe sukcesije, pitawe nasle|ivawa. Vidite, dolazi i pitawe deobnog bilansa, dolazi mnogo toga na dnevni red. Ovde ova zemqa treba da se stabilizuje da bi mogla sutra da kakva takva iza|e na pregovara~ke stolove. U tom smislu ja podràvam Saveznu vladu. Latinovi}:Vidite, kada je re~ o Saveznoj vladi i Skup{tini, verovatno nigde u svetu taj odnos ne postoji da Skup{tina nije u stawu da smeni Saveznu vladu. Ja ne bih rekao Skup{tina, uostalom kako je na vlasti, ima vlast u Srbiji najve}i broj poslanika u Saveznoj skup{tini to nije u stawu, zna~i. To je pitawe zapravo, kakva je snaga te stranke i da li ona uop{te ima ozbiqnu nameru da se pozabavi radom Savezne vlade. Kada je re~ o kontinuitetu Jugoslavije, vidite, mi tu ono {to kaè gospodin Komneni}, to meni izgleda, znate, na kapitulanstvo. Mi }emo u odnosu na ostali svet jednostavno re}i: nije va`no ne prihvata to Amerika, i ne prihvata Nema~ka i nema veze, mi }emo se odre}i tog kontinuiteta. To je nespojivo sa, ako ho}ete, duhom, pre svega srpskog naroda, a i svih onih... Komneni}: A vi mislite da taj narod ho}e taj kontinuitet? Latinovi}: Molim vas, ako govorite o jugoslovenstvu, onda bi trebalo barem dobro da znate da to jugoslovenstvo je toliko propagirano u onoj prvoj Jugoslaviji, upravo od dinastije, mnogo vi{e nego {to to je ra|eno u ovoj drugoj. To je jedna notorna ~iwenica, istorijska ~iwenica. Prema tome, ne zbog jugoslovenstva, ve} zbog ~iwenice da je nama taj kontinuitet potreban, jer je i ona Jugoslavija prihvatila kontinuitet Kraqevine Srbije i Crne Gore izme|u ostalog. To su najosnovnije stvari koje ja mislim da bi trebalo re}i, ne zbog vas i mene, nego zbog gledali{ta. Mi se nismo pozabavili jednim drugim pitawem. Govorimo o odnosima Jugoslavije, ali gubimo iz vida jedan momenat koji je vrlo bitan, a to je pi715
tawe lokalne samouprave na tom prostoru Srbije. Vidite, mi danas imamo razli~itih shvatawa i zalagawa kako re{iti taj problem. âk i od DEPOSa smo imali neka shvatawa koja odudaraju od, ~ak je do{lo i do razmimoilaèwa u okviru ovog pokreta. Mislim da teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije se ne sme ni~im naru{iti. Lokalna samouprava u ovom trenutku nije na potrebnom nivou, to je sasvim sigurno. Iskustva su takva u op{tinama, u celoj dràvi, ako ho}ete i po pitawu autonomije Vojvodine. Ali, ne postoji i ne sme se dozvoliti da bilo kakav dràvni elemenat bude prisutan u toj samoupravi. To su pitawa koja se moraju urediti i veoma ~vrsto, jer mi ne smemo dozvoliti da se krwi integritet ove dràve. Dr Brankovi}: Pa kada je re~ o kontinuitetu, mislim da su dvanaestorica, zajedno sa Amerikom pre godinu dana sasvim odre|eno kazala, da sve jugoslovenske republike podjednako nasle|uju i obaveze i prava biv{e dràve. I to treba narodu otvoreno kazati, trebalo je jo{ pre godinu dana kazati kakav je wihov stav i sa kime se mi to sporimo. Da li treba kontinuitet? Oni koji se zalaù za kontinuitet trebaju da dokaù narodu da je to srpskom narodu korisnije. Treba izvesti tu ra~unicu, jer iza toga stoji novac, a ne samo emocije. A kada je re~ o emocijama i jugoslovenstvu u onom prvom mom javqawu kazao sam {ta je to sve zna~ilo za nas, na va{e pitawe o monarhiji. Mi smo koalicija Srpske demokratske stranke koja je za republikanski oblik dràvnosti. Tamo gde smo mi osvojili vlast u Krajini, Krajina se zove Srpska Republika, u Bosni i Hercegovini, zove se Srpska Republika. Prema tome, stav Srpske demokratske stranke sasvim je precizan. Na{ koalicioni partner Narodna stranka èli kroz zalagawe za monarhiju da sa~uva i vrati monarhisti~ku tradiciju koju srpski narod kao istorijski narod, pravi narod ima, poput onoga {to imaju Englezi, [ve|ani, [panci. Me|utim, ovaj spor oko Savezne vlade ko je za, ko je protiv, meni je interesantno slu{ati i uvek se divim svom kolegi Zoranu {to mnogo argumenata iznese, na kraju ga ja ipak ne razumem. Verovatno je to defekt vi{e ~oveka iz biznisa, iako smo usput kolege i doktori. Interesantno je to {to u maju su Saveznu vladu doveli socijalisti i wihovi partneri iz Crne Gore. Sada su oni veoma kriti~ni. Tu ni{ta nije neobi~no, u svetu se to de{ava. Interesantno je i to {to veliki broj stranaka u DEPOS-u i Demokratska stranka nisu bili za Saveznu vladu tada nego su ujedno bili protiv, sada su veoma za. I to narod sigurno zbuwuje. A kada je re~ o ocewivawu bilo ~ega u porodici, u preduze}u, a i dràva je jedan veliki sistem, onda treba po}i od onoga {ta je to neko obe}ao, konkretno i jedna i druga vlada. Ona je startovala sa obe}awem da }emo imati vi{e demokratije, da }emo biti bliè ukidawu sankcija, da }emo biti bliì privatizaciji, da }emo imati vi{i stepen integracije u dràvi, da }emo zaustaviti pad ìvotnog standarda i krenuti na boqe, da }emo biti bliì ostvarewu i prava srpskog naroda na opredeqewe, i da nam ekonomija ne}e u}i u jo{ stra{niji vrtlog. Po ovim ta~kama i nekim drugim, moj odgovor je da mi nigde nismo uspeli. Prema tome, narod treba da ne veruje re~ima, nego da mu pomognemo i mi strana~ki prvaci, da meri i na{e izjave i Vladu, i Skup{tinu, i par716
lament po tome koliko su uradili. Dobar je direktor onaj koji ima mnogo novih proizvoda, nove tehnologije, nova trì{ta, ve}i profit, ve}e plate itd. Tako je i dràva jedan veliki sistem. Istina je jedna velika, da mi imamo i republi~ke i Saveznu vladu koje su takve, te je dobro {to idemo na izbore i o~ekujem da }emo u izborima imati boqe vlade, a moramo se nau~iti da te vlade i sve nas da slu{amo i ne verujemo re~ima, nego rezultatima. Mi smo, kada je re~ o demokratiji, daqe prisustvujemo i sva|ama na{ih rukovode}ih qudi, koji se preko novina obave{tavaju o svojim stavovima. Kada je re~ o sankcijama onda smo daqe, nego od privatizacije itd. Prema tome, tu je, i ako idemo u te rasprave, onda trebamo biti odgovorni prema narodu. Voditeq: Pre nego {to dam gospodinu \in|i}u re~, ja vas samo najlep{e molim da se kratko, kada smo ve} po~eli da pri~amo o kontinuitetu, da jednostavno navedete, ako ste za kontinuitet, koje su to prednosti koje nam nudi zalagawe, odnosno opredeqewe za kontinuitet, a {ta nisu. [ta bi to bilo dobro. Zoran \in|i}: Na{a tema je dràva, a ne vlada. Moj prigovor osnovni vlasti u Srbiji je taj {to je kritiku Savezne vlade iskoristila kao izgovor da ustvari napadne saveznu dràvu. Ja ne identifikujem vladu i dràvu, nego prigovaram to {to ja napad na Vladu... Dr Brankovi}: Zorane, kada smo stvarali dràvu, ti si bio protiv izbora. Pa je taj temeq uvek dobar, a onda se politi~ki odnosi re{avaju na nekom drugom nivou, ne dodiruju}i dràvu i ne ru{e taj temeq. Zoran \in|i}: Ja sam bio za dràvu kao dràvu, a protiv na~ina... Dr Brankovi}: U Demokratskoj stranci si bio protiv da se iza|e na izbore, a da se nije iza{lo na izbore u maju ne bi bilo te dràve. Da li smo po{teni prema narodu? Zoran \in|i}: Da smo mi u maju iza{li na izbore, ne bi sada bilo izbora. Ja vas molim, ja vas nisam prekidao. Dakle... Dr Brankovi}: Razgovaramo, nemoj se qutiti. Dr Vojislav [e{eq: Ali bi bilo mo`da zbog DEPOS-a da ste vi iza{li, pa bismo bili prema wima kolegijalni pa bi im dali novu {ansu. Zoran \in|i}: Dakle, ja mislim da je osnovni trik politi~ki SPSa u tome {to napadaju}i Vladu, zapravo pod izgovorom da je u pitawu Vlada (ja nikome ne osporavam pravo da napadne bilo koju vladu, daleko od toga), ali pod izgovorom da se radi o kritici Vlade, zapravo se preuzimaju nadle`nosti savezne dràve i ta savezna dràva postaje jedna qu{tura koja }e biti odba~ena, ma kakva ta druga vlada da bude. Zna~i, i odnos naroda prema woj }e biti takav da, ma kakva ta vlada da bude, ona }e biti ispra`wena od svih nadle`nosti i svih sadràja. Gospodin iz Socijalisti~ke partije Srbije kaè da ta kritika je sasvim normalna stvar u svetu. Ja ne znam nijednu dràvu u svetu u kojoj se kritika vr{i pomo}u automatskih pu{aka na gotovs, i gde je ukidawe dràvne bezbednosti kao, kako da kaèm, najizraènijeg vida dràvne suverenosti. Zna~i, vojska, dràvna bezbednost, to je onaj vrh suverenosti. Ukidawem Dràvne bezbednosti Jugoslavije, {ta to je normalna kritika savezne dràve od strane jedne federalne jedinice? Mislim da je dramati~an poziv te neke...
717
Dr Brankovi}: Izviwavam se, u obadve federalne jedinice, na nesre}u. Zoran \in|i}: Dobro. Dakle, radi se o tome da polako nam se osipa pod nogama taj na{ temeq, dràva, a sve se to izvodi pod firmom mi nismo zadovoqni vladom, nismo zadovoqni predsednikom vlade, imamo pravo kao vladaju}a stranka da to kaèmo, naravno da imaju pravo, ne osporavam im ja. Mi kada smo kritikovali Republi~ku vladu, nijednog trenutka nismo doveli u pitawe Srbiju, nijednog trenutka nismo doveli u pitawe nadle`nosti te vlade, nego samo na~in na koji se te nadle`nosti sprovode. I utoliko mislim da se zaista radi o jednom ozbiqnom postupku, jednom postupku zapravo dekonstrukcije, ukidawa savezne dràve i preno{ewa wenih nadle`nosti u republi~ku dràvu, kao prvog koraka ka secesiji Srbije od Jugoslavije. Ja mislim da je strate{ki u pitawu taj postupak. [to se ti~e te unutarstrana~ke politike, to da li neko ima pravo da zameni Vladu ili nema, tu nema nikakvog spora. Niti ja smatram da sam tu pozvan da branim Vladu, niti ja to ~inim. Ali, mislim da se ne radi o odbrani i napadu na Vladu, nego se radi o puno ozbiqnijem poku{aju, da se promeni karakter jedne dràve. A mislim da je va`no to konstatovati, jer stalno upu}ivati na budu}nost, polaziti od na~ela i re~i mi smo za jednu modernu saveznu dràvu, pa }e budu}nost da pokaè kako }e to da izgleda, to nije dovoqno. Treba videti kako i koja stranka i koja politi~ka orijentacija je stajala u odnosu na ovu dràvu. Mi smo kao stranka bili za tu dràvu, a protiv na~ina wenog unutra{weg ure|ewa, jer smo znali da }e do}i do problema. Zna~i, mi smo rekli dajte da unesemo deklaraciju o dràvi. To je na{a dràva. Neka se zove Jugoslavija, u redu. To je na{a dràva Jugoslavija i wene granice i weno unutra{we ure|ewe }emo urediti jednom ustavotvornom skup{tinom. Ne mora da bude sada, neka bude za godinu, dve ili tri. Napravi}emo organe koji funkcioni{u. Funkcionisali bi boqe nego {to ovi sada funkcioni{u. Socijalisti~ka partija Srbije je bila protiv toga i sada se ona odri~e svog ~eda, tj. unutra{weg ure|ewa, ali usput sa tom prvom vodom baca i bebu, tj. dràvu. Mi }emo tu dràvu da branimo. I mi mislimo da mi druge dràve osim ove nemamo, a da bi weno rasturawe vodilo katastrofalnim posledicama. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih samo kra}u repliku gospodinu \in|i}u, pa onda bih izneo dva argumenta za{to smatram da je vaàn kontinuitet u pogledu Jugoslavije kao dràve. Gospodine \in|i}u, vi ste jedan problem ~isto materijalno imovinske prirode digli na nivo dràvnog problema. Pri kraju onog dugog mandata pro{le vlasti pre majskih izbora, donesena je odluka da se veliki deo ustanova, odnosno gra|evina savezne vlasti, savezne dràve prenese na dràve ~lanice, u ovom slu~aju na Srbiju i Crnu Goru. Tako je postupqeno i u slu~aju imovine Saveznog SUP-a. U Crnoj Gori su svu imovinu Saveznog SUP-a odmah preuzeli i ona je mnogo vrednija nego ova zgrada ovde u Kneza Milo{a, i nikada niko nije postavio problem zbog tog preuzimawa, a ovde su nakon konstituisawa nove Savezne vlade poku{ali to da spre~e, {to je ve} kroz papire sve na vreme bilo provedeno. Zoran \in|i}: Sud tako ne misli.
718
Dr Vojislav [e{eq: Sud ne misli, vide}emo po presudi {ta sud misli. Sud je sada hteo neke privremene mere da provede, to je drugo pitawe. Po kona~noj presudi }emo videti {ta sud misli. Sada ne znamo {ta sud misli. Papiri postoje. E sada, ako sud misli da ovde to nije moglo da bude tako, onda je trebalo da se vrate i u Crnoj Gori ona odmarali{ta koja vrede preko 500 miliona dolara, koliko sam ja informisan. Trebalo je da se vrate saveznoj vlasti, odnosno federaciji. Mora se u svakom slu~aju na isti na~in postupiti. Daqe, {to se ti~e ingerencija Dràvne bezbednosti, moraju ingerencije savezne Dràvne bezbednosti biti iste i u Srbiji i u Crnoj Gori. Ne moè u Beogradu da Dràvna bezbednost savezna vr{i operativne poslove, a u Crnoj Gori joj ne pada na pamet da to radi, niti bi joj to dozvolili. Moraju joj ingerencije biti iste u obe dràve ~lanice, je li tako? Je li se slaète? Zoran \in|i}: A po{to joj nisu iste, {to je ne raspustite? Dr Vojislav [e{eq: E po{to nisu iste, ne, ne treba ih raspustiti. Moramo zakonom urediti wihove ingerencije. Zoran \in|i}: Dràvna bezbednost je raspu{tena. Dr Vojislav [e{eq: Nije raspu{tena. Prvo, nije raspu{tena. Zatim, policija ima dovoqno prostora, savezna policija ima dovoqno prostora da obavqa svoju delatnost u Palati federacije. Ima prostora maksimalno za bilo koje druge dràvne organe. Mi smo podneli inicijativu da se Savezni sekretarijat, odnosno Ministarstvo inostranih poslova preseli tamo. Za{to bi ovde koristili ovu zgradu koja se moè pametnije iskoristiti za druge stvari, ili je prodati na kraju krajeva, pa isplatiti neke penzije, ili isplatiti invalidima mese~ne nadoknade i sl. Mi se neprekidno i zalaèmo za prodaju {to ve}eg dela savezne imovine. To nije toliko va`no, koliko je va`no ovo pitawe kontinuiteta. Izne}u samo dva argumenta da bih bio {to kra}i. Prvo, kontinuitet nam je vaàn da ne bismo podlegali instituciji me|unarodnog pravnog priznawa. Mi smo se lako mogli opredeliti za prihvatawe insistirawa Zapada da se Jugoslavija podeli na 6 federalnih jedinica kao samostalnih dràva i da svaka od wih traì me|unarodno pravno priznawe. Onda bi Srbija definitivno ostala u Titovim granicama. Definitivno bi nam spre~ili bilo kakvo ujediwewe sa Crnom Gorom. Jer, znate, tamo postoje separatisti~ke snage koje su kao gorku pilulu progutale i Ustav na @abqaku dono{en od strane Savezne skup{tine, i zajedni~ku dràvu sa Srbijom. I pitawe je da li bi se smoglo snage za ujediwewe Srbije i Crne Gore. I ne bi bilo {ansi za prikqu~ewe Srpske Krajine i Srpske Republike zajedni~koj dràvi Srbiji da smo i{li na samostalnu dràvu Srbiju. Morali smo iz tog razloga da sa~uvamo kontinuitet Jugoslavije, jer svaki put najja~i argument Republike Srpska Krajina i Republika Srpska imaju u tome {to }e re}i: mi smo ìveli u Jugoslaviji 70 godina i vi sada ho}ete na silu da nas isterate iz te Jugoslavije, koja i daqe postoji. A Republika Srpska Krajina nikada, na àlost, formalno pravno nije bila u sastavu Srbije, kao ni Republika Srpska. Mogli bi da tuma~imo one odluke Kotorskih narodnih odbora iz 1918. godine o direktnom prikqu~ewu, ali to ne bi imalo tako validnu argumentaciju kao {to ima ovaj stav.
719
A {to se ti~e nasle|a me|unarodnih ugovora, to je ~itav jedan niz prava, naravno i obaveza za ~ije bi obnavqawe trebale decenije. Sada nas Zapad blokira. Blokira nas i zbog na{eg insistirawa na kontinuitetu. Sama ~iwenica {to su toliko ogor~eni {to mi insistiramo na kontinuitetu, to je sada tre}i argumenat, svedo~i o potrebi da kontinuitet ipak sa~uvamo, jer oni najboqe prepoznaju kolika vrednost nama stoji u tom kontinuitetu. Mirkovi}: @elim da bude upam}eno da sam najsaètije govorio, to napomiwem. Dr Vojislav [e{eq: Meni nikada nije zvonilo. Mirkovi}: Ne, to napomiwem stoga {to posle 20. decembra kada se objave izborni rezultati èlim da nadoknadim ovo {to je propu{teno ovde. Oko sukoba Savezne vlade i Savezne skup{tine, zatim sukoba izme|u Savezne vlade i srpskog rukovodstva, zatim oko sukoba Srbije i Crne Gore. O~igledno je da su za mesto predsednika savezne dràve i predsednika Savezne vlade bile predvi|ene, u vreme kada je na brzinu skrpqen Ustav, neke slabije li~nosti, maweg autoriteta i maweg moralnog integriteta nego {to su to gospodin ]osi} i gospodin Pani}. Dakle, dogodila se ta, kako sam rekao, pozitivna gre{ka i nastala je, opet kaèm, pozitivna zbrka koju sada imamo. [to se ti~e dileme republika ili monarhija. Socijaldemokratska partija je u svoju deklaraciju upisala da se o toj dilemi treba u pogodnoj politi~koj klimi izjasniti, dakle, na neispolitizovanom referendumu. A mi smo otvoreno i za jednu i za drugu mogu}nost. Mi znamo da je dinastija Kara|or|evi}a svrgnuta u atmosferi gra|anskog rata, da je to sankcionisano u nedemokratskom reìmu, i to o~igledno potresa ve} 50 godina temeqe. Potresa}e i ubudu}e. I o tome se treba izjasniti. Mi kao stranka koja je svoj program pravila na osnovu programa zapadnoevropskih socijaldemokratija i primewuje ga na srpske istorijske prilike i srpsku stvarnost, ne vidimo te{ko}e u funkcionisawu socijaldemokratije ni tamo gde su monarhije, ni tamo gde je republikansko ure|ewe. Dakle, vidimo vrlo povoqnu ulogu socijaldemokratskih partija i u jednoj [vedskoj, i u jednoj Nema~koj. I kona~no, oko kontinuiteta. Ja bih bio za kontinuitet. Me|utim, on, na àlost, nije sa~uvan. Rukovodstvo biv{e savezne dràve, zatim biv{a Jugoslovenska narodna armija koja je odigrala posebno negativnu ulogu u svemu {to se doga|alo, biv{a republi~ka rukovodstva koja ili nisu htela, srpsko nije bilo ni doraslo, da zemqu prevedu iz jednog sistema u drugi, i da ga prevedu mirnim putem. Dakle, oni nisu obezbedili taj kontinuitet. Ovo {to danas imamo, ovu saveznu dràvu oko koje smo mawe vi{e slo`ni ovde, a ja sam do kraja saglasan da je neosporno da narod Srbije i Crne Gore treba da ìvi u jednoj dràvi. Dakle, te{ko bismo mogli da se sloìmo da je ta dràva Jugoslavija, jer se zna {ta je u beogradskom, u politi~kom, u me|unarodnom smislu {ta ozna~ava Jugoslavija. Ja mislim da je prihvatawe i imena i toliko gr~evito dràwe za kontinuitet proizi{lo iz èqe onih koji su obe}ali da }e sa~uvati Jugoslaviju, da dokaù da su to u~inili. Re~ima se ne moè nadoknaditi ono {to u stvarnosti nije u~iweno. Dakle, bez obzira priznali mi ili ne konti720
nuitet, odnosno diskontinuitet, on je ~iwenica. Uzgred budi re~eno, mi imamo mnogo ve}i argument u kontinuitetu dràve Srbije koja je trajala najpre vi{e od jedan i po vek, a potom ima svoj uzor i u dalekoj pro{losti. Ako se nekada bude rehabilitovao prostor jugoslovenske dràve, ja sam siguran da na{a generacija to ne}e doìveti, nema razloga da se taj kontinuitet ne povrati. Jovi}: Ho}u da kaèm samo da ova pitawa sukoba unutar ove dana{we federalne dràve, savezne dràve kako je vi nazivate, jeste pre svega posledica jednog odustajawa od tzv. mladog rukovodstva iz Crne Gore od procesa ujediwewa srpskog naroda. Vi{e je nego poznato da su ti qudi, ti mladi qudi kako ih vrlo ~esto nazivaju u Crnoj Gori, do{li na tzv. srpskom talasu 1988. ili 1989. godine prilikom borbe srpskog naroda za povratak Kosova i Metohije i Vojvodine svojoj matici Srbiji i Crnoj Gori. Oni jednostavno su postavqeni kao poverenici iz Beograda, oni nikada nisu birani u to vreme u nekom slobodnom izboru. I po{to se wima osladilo da budu dràvnici, oni jednostavno su iskqu~ili sebe i deo Crne Gore, odnosno deo naroda koji ìvi u Crnoj Gori iz borbe za kona~no ujediwewe srpskog naroda. Setite se samo nare|ewa Momira Bulatovi}a da se povuku rezervisti sa Banije. Oni su kasnije to odbili itd., ali zna~i oni tzv. crnogorsko rukovodstvo ve}i deo titoisti~kih snaga koje su im poraène 1987. i 1988. prilikom oslobo|ewa srpskog naroda i prilikom prisajediwewa Vojvodine i Kosova matici Srbiji, kao i neke stranke titoisti~ke u sastavu Savezne vlade, sada su videle priliku da se obnovi titoisti~ko jugoslovenstvo i da se srpski narod stavi stvarno pod okupaciju u svojoj matici. Jednostavno, mi vidimo tako taj sukob unutar ove tzv. savezne dràve. I sasvim je u redu sa te strane {to Srbija {titi jedini suverenitet srpskog naroda, makar na ovom prostoru dana{we Srbije, a tamo gde treba i ma{inkama, kao {to je to bio slu~aj sa Saveznim SUP-om, odnosno zgradom Saveznog SUP-a. Kada je re~ o kontinuitetu, ja bih pre svega rekao da smo mi uvek bili tako|e za tu borbu za kontinuitet, ali da mi nismo odustali od te borbe. Ja pitam one koji su se izjasnili za kontinuitet, za{to su odustali od kontinuiteta, odnosno pitam gospodu iz Socijalisti~ke partije, Srpske radikalne stranke i Saveza komunista koji su najvi{e imali {anse da se bore za taj kontinuitet, za{to su odustali od wega, odnosno za{to su potpisivali Vensov plan? Za{to su donosili Ustav nove Jugoslavije i deklaraciju u Skup{tini Jugoslavije, kojom su definitivno naterali Vojsku Jugoslavije da se povu~e sa jugoslovenskih prostora. I na taj na~in smo mi fakti~ki odustali od borbe za kontinuitet. Ne radi se vi{e o tome da li mi verbalno se zalaèmo za to ili ne, ali onog momenta kada smo mi potpisali Vensov plan i doneli te radwe, zna~i u Saveznoj skup{tini, mi smo fakti~ki odustali od tog kontinuiteta. I zato sada nema boraca iz Srbije i Crne Gore, onih koji bi hteli da idu tamo na te prostore, jer se taj prostor vi{e ne smatra jugoslovenskim. U me|unarodnom su priznate Hrvatska i Slovenija, priznata je i Bosna i Hercegovina kao dràva. A sada nam je preostalo jedino da se na ove na~ine, kako to sada radimo, pomaè Srbima u Bosni i Srbima u Krajini. I pitao bih gospodina \in|i}a i gospodina Komneni}a, po{to su re721
kli da i oni ho}e {to ve}u dràvu i da je i wima stalo do toga da dràva srpskog naroda bude {to ve}a i {to sna`nija itd, da mi kaù samo jedan jedini potez kojim su se wihove dve stranke, odnosno ova koalicija, zaloìli za to da srpski narod dobije {to sna`niju i {to ve}u i ujediwenu srpsku dràvu, a godinu i po dana je u krvavom ratu sa svojim neprijateqima. Per~evi}: Prvo bih poku{ao da zavr{im ovu kratku polemiku u vezi Savezne vlade. Voditeq: Radi se sada ve} o sekundama ako ne èlite da vas prekinu u pola re~enice. Per~evi}: Ve} ste me vi prekinuli dva puta, a za to vreme sam mogao da kaèm ono {to sam mislio. Dakle, Luj ~etrnaesti je rekao dràva, to sam ja. Ne bi trebalo doìvqavati napade na Milana Pani}a kao napad na dràvu. Dràvu Jugoslaviju predstavqa wena Skup{tina koju je izabrao narod i u woj sede narodni predstavnici. Dakle, ako je neko protiv dràve, to su oni koji su protiv narodnih predstavnika koji sede u wenoj Skup{tini. Ali, da pre|emo na ovo pitawe kontinuiteta. Socijalisti~ka partija Srbije ne odustaje od kontinuiteta, ~ak {ta vi{e, mi smo to nastojali da u Ustav u|e, izri~ito ta odredba o kontinuitetu, i smatramo da je pitawe kontinuiteta duboko u interesu srpskog naroda van Savezne Republike Jugoslavije. Voditeq: Meni je veoma ào, 19 ~asova je. Termin za prvu emisiju Su~eqavawe mi{qewa i stavova... \in|i}: Sowa, pa vi ste fantasti~ni. Dràvna televizija zavr{ava sa dràvnom strankom. Voditeq: Tako se slu~ajno dogodilo. Bila je ovo prva emisija iz serije su~eqavawe mi{qewa na temu Kako urediti odnose u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Televizija Beograd, 28. novembar 1992. godine
VIII KOSOVO I METOHIJA KAO NACIONALNI PROBLEM I (SUÊQAVAWE STRANAKA)

Dobro ve~e po{tovani gledaoci, ve~eras }e lideri osam stranaka ili partija u Srbiji, govoriti o svojim razmi{qawima, o svojim programima, o svom vi|ewu problema na Kosovu i Metohiji. U studiju su: Zoran Milinovi}, potpredsednik Saveta srpske opozicije i potpredsednik Narodne stranke; do wega je gospodin Mirko Jovi}, predsednik Srpske narodne obnove; zatim Milan Proti} govori}e u ime DEPOS-a; Milorad Samaryi} govori u ime Socijalisti~ke partije Srbije, on je sekretar Pokrajinskog odbora ove partije za Kosovo i Metohiju; levo od mene gospodin Mom~ilo Trajkovi} nastupa u ime Socijaldemokratske partije, zatim predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq; do wega je Jovan Mirkovi}, on govori u ime Demokratske stranke i Svetozar Simovi} govori u ime Saveza komunista-pokreta za Jugoslaviju.
722
Bi}e onoliko pitawa koliko bude vremena u narednih 75. minuta. Na svako su{tinsko pitawe svaki od predstavnika stranaka, odnosno partija govori}e po 3. minuta, ono {to smatra da je najsu{tinskije, ono {to predstavqa partiju odnosno stranku u ime koje govori. Potom svako od prisutnih ima pravo da u jednoj minuti odgovori, to je ono {to nazivamo replika. Jedan minut je malo, ali da kaèm 1 minut je 14 napisanih redova u spikerskoj interpretaciji. Dakle, prvo pitawe koje u stvari i nije u pravom smislu pitawe: {ta ovde prisutni u ime svoje partije ili u svoje li~no ime misle o Kosovu. Kako razmi{qaju, kako vide re{ewe, perspektivu, kako vide politiku Srbije odnosno Jugoslavije u odnosu na ovu na{u pokrajinu. Milinovi}:Od svih politi~kih pitawa koja se u ovom trenutku prelamaju na Kosovu na neki na~in su se iskristalisale tri najkrupnije grupe, tri najkrupnija aspekta. Prvi, bez sumwe, je pitawe, lokalno pitawe na samom Kosovu i Metohiji, pitawe koje je bez sumwe najva`nije za gra|ane koji ìve na tom prostoru, a pre svega za Srbe koji su tamo. Situacija na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku je bremenita brojnim problemima. Oni se karakteri{u pre svega kroz jedan dualizam vlasti koja je uspostavqena na Kosovu i Metohiji, a koji odsrbqena nacionalna komunisti~ka oligarhija toleri{e. Taj dualizam vlasti se ogleda kroz etablirawe nekakvog ustavnopravnog poretka {iptarske nacionalne mawine kroz promovisawe tzv. Kosovo republike, nekakve nezavisne dràve, ustrojavawe funkcija u toj dràvi, li~nosti koje su nosioci tih funkcija, stvarawe nekakvog policijskog aparata i nepla}awa poreza od ogromnog broja radwi i preduze}a dràvi Srbiji, ve} te radwe i ta preduze}a i gra|ani {iptarske nacionalnosti porez pla}aju toj tzv. {iptarskoj alternativi u ovoj situaciji bez sumwe, kao i nekakvim strate{kim nastojawima [iptara da dosegnu neki svoj o~iti ciq, a to je otcepqewe Kosova i Metohije i prisajediwewe Albaniji. Tome na neki na~in pogoduje i ustavno pravni poredak definisan Ustavom Srbije koji je promovisao gra|anski suverenitet ~ime je Socijalisti~ka partija Srbije po prvi put u istoriji srpskog naroda napravila nekakvu gra|ansku dràvu, dràvu iz ~ijeg ustava, najvi{eg pravnog akta, su Srbi ekskomunicirani i fakti~ki time su pretvoreni u apatride, narod bez dràve. Stvorena je ustavno pravna pretpostavka da putem nekakvog enormnog nataliteta koji je u duèm vremenskom periodu prisutan na Kosovu, da se Kosovo, da do|e do nekakve majorizacije {iptarske nacionalne mawine, kao i drugih nacionalnih mawina i da Srbi postanu i usred svoje mati~ne dràve, u nekakvom vremenskom periodu, nacionalna mawina. Drugi krupan problem je me|unarodni problem, pitawe odnosa zemaqa kojim smo okruèni i pitawe agresivnog islamskog fundamentalizma, odnosno islamskog radikalizma, koje je Kosovo i Metohiju smatralo nekakvom zna~ajnom karikom za daqu eskalaciju islama prema Evropi. Jovi}: Srpska narodna obnova smatra da je pre nekoliko godina na{ narod iskoristio ogromnu energiju koja je postojala zbog nezadovoqstva okupacijom Kosova i Metohije i da je ono {to je uradila vlast makar dobro za Kosovo i Metohiju, to je da bi razvlastila [iptare na Kosovu i Me723
tohiji, odnosno da su uspostavqeni neki prvi koraci ka dràvnom suverenitetu Srbije na tom prostoru. Zna~i, [iptari vi{e nemaju svoju fakti~ku vlast kakvu su imali nekada na tom prostoru. Me|utim, tu se zaustavilo. Jednostavno, tamo su jake policijske snage i na{ narod, onaj malobrojni srpski narod na tom prostoru, postavqen je kao ~ovek koji treba sutradan da bude streqan i tako se i ose}aju, kao ~ovek koji }e biti streqan, samo je pitawe kada }e to streqawe biti izvr{eno. Srpska narodna obnova predvi|a da se ~itav na{ narod i ~itava na{a dràva mobili{u i da budu ta ista straà kao {to je danas i na{a policija, kao {to je to na{ narod na Kosovu. Zna~i, mi bi Kosovo i Metohiju postavili u centar na{e dràve i na Kosovo i Metohiju bi preselili sve centralne funkcije ujediwene srpske dràve, po~ev od skup{tine i vlade, do sedi{ta Srpske pravoslavne crkve gde i pripada, zatim univerziteta i najva`nijih institucija na{e dràve. Srpska narodna obnova bi tako|e na Kosovu i Metohiji uradila ono {to je Tito uradio u Istri. Po{to Hrvati nisu bili sposobni da biolo{ki brane taj prostor koji smo oteli od Italijana, on je napravio nekoliko garnizona sa 40. i 50.000 vojnika i oficira. I mi bi to isto uradili u \akovici, Vu~itrnu i nekim delovima koji se naslawaju na Kosovu i Metohiji. Tako|e, one sve vojne {kole, one policijske akademije i druge institucije vojske koje su bile rasute po primorju, po Bosni i Hercegovini, ovaj General{tab koji se danas nalazi u Beogradu tako|e bi preselili na taj prostor. Srpska narodna obnova bi tako|e 70% imovine koja je bila ni~ija odnosno dru{tvena, preselila u privatno vlasni{tvo Srba na taj na~in {to bi tu imovinu, zna~i te pa{wake, zemqu, oranice, {ume, livade i sve ostalo {to je bilo tzv. dru{tvena imovina, predala na raspolagawe dobrovoqcima koji su se borili posledwih godinu i po dana za oslobo|ewe Vukovara, za oslobo|ewe Romanije i drugih delova na{e otaybine u ovom posledwem oslobodila~kom i otaybinskom ratu. Srpska narodna obnova tako|e smatra da Kosovo i Metohiju moramo pod hitno povezati svim saobra}ajnicama i ostalim komunikacijama, sa ostalim delovima Srpstva jer je ono bilo nekako izop{teno, izolovano od svoje matice Srbije i Crne Gore. Mi smatramo da pitawe okupacije Kosova i Metohije moè da se re{i, pre svega, dono{ewem ozbiqnog zakona o dràvqanstvu za koji }emo se zalagati odmah prilikom formirawa budu}e Skup{tine Srbije i savezne dràve. Zna~i, novo srpsko dràvqanstvo ne}e dobiti niko ko ne zna u pola no}i, u pola dana napamet srpski Ustav, sve zakone, na{e pismo, na{ jezik, ko ne bude znao do tan~ina srpsku istoriju, kulturu, muziku, ko ne bude poznavao apsolutno sve ono {to karakteri{e na{ narod. Srpska narodna obnova tako|e bi problem Kosova i Metohije re{ila tako {to bi zabranila onakvu arhitetkturu, muziku i ostali dekor koji su uveli nekakvu pseudoafri~ku i pseudoislamsku i tursku kulturu i arhitekturu na Kosovo i Metohiju i na taj na~in zagadili na{u svetu zemqu. Proti}: Kosovska muka na{a je problem, koji se moè sagledati samo u okviru jednog ukupnog strategijskog opredeqewa, jedne logike vlasti u Srbiji. Kosovo nije izolovan problem nego je proistekao iz onoga {to mi
724
danas nazivamo Titova ili komunisti~ka vlast. I kada se srpska vlast po uzoru na svoje prethodnike i po logici svoga postojawa, opredelila da insistira na kontinuitetu sa SFRJ, sa Titovom dràvom, sa wenim unutra{wim ustrojstvom, onda je postalo jasno da se kosovsko pitawe, kao nijedno drugo srpsko pitawe na tlu biv{e Jugoslavije ne}e mo}i lako razre{iti. Jer, jednostavno nema nijednog poteza, nijednog dela, nijednog dokumenta koji je komunisti~ka vlast u~inila od kada je revolucijom do{la na vlast, dakle nasiqem do{la na vlast, pa do dana dana{weg, koji je i{ao u korist srpskih nacionalnih interesa. Ono {to se desilo na Kosovu u posledwih 50 godina mnogo je vi{e posledica pogubne antisrpske politike, a istovremeno i antidemokratske politike komunista u Jugoslaviji, nego {to je istorijski problem Srba na Kosovu, to jedanput moramo da razumemo. A onda je vlast u Srbiji, zloupotrebqavaju}i osetqiva, napa}ena ose}awa Srba na Kosovu, a da bi svoju vlast odràla, ta ose}awa zloupotrebila i u posledwem Ustavu iz 1990. godine, srpskom ustavu, tako|e insistirala na kontinuitetu sa komunisti~kom Titovom dràvom. [iptarima je dala na Kosovu sva ona prava koja je ta nacionalna mawina imala po Ustavu iz 1963. godine, sa tim {to je to jo{ poja~ala nekim re{ewima iz ustava 74. godine. Dakle, ni{ta drugo nije uradila nego {to je celu stvar vratila za jedan komunisti~ki korak nazad. Tako, da vas podsetim, u tom Ustavu iz 1990. godine, Albanci na Kosovu se tretiraju kao narodnost, a ne kao nacionalna mawina. Jedan izraz, jedan pojam koji apsolutno ne postoji ni u ustavnoj ni u politi~koj praksi, terminologiji u svetu, koji je apsolutno izraz titoisti~kog komunisti~kog ustrojstva iz 1974. godine. Daju}i sva ta prava [iptarima na Kosovu, pravo na skup{tinu, pravo na statut kao niì oblik ustavnosti, i sva ostala prava, da sada to sve ne ponavqam. Oni su tu vlast odnosno ta prava Albanaca na Kosovu spre~ili silom. I opet su se pokazali kao pravi komunisti. Sva prava daju dokumentima, a onda silom, policijom, diktaturom ta prava oduzimaju. Logika pravni~ka i demokratska je obrnuta. Zna se koja prava nacionalne mawine mogu da imaju, ta im se prava daju Ustavom, a onda se dozvoli potpuno slobodno kori{}ewe tih prava. Komunisti rade upravo obrnuto. To je radio Lewin, to je radio Staqin, to je radio i Tito, to radi i Milo{evi}. Tu se apsolutno ni{ta nije promenilo. Ali, da stvar bude jo{ gora, pitawe Kosova koje je apsolutno za nas Srbe najbolnije, je pitawe za mene posebno moji poreklom poti~u otuda, nije jedino u kome su komunisti uradili istu stvar. Na celoj teritoriji biv{e Jugoslavije uradili su apsolutno istu stvar koriste}i silu umesto pravnog argumenta, ru{ewa komunisti~kog ustrojstva. Samaryi}: Prvo sam èleo da kaèm, {ta nas Srbe na Kosovu posebno vre|a. To je uzimawe imena Kosovu. To, draga gospodo, nije Kosovo, to je Kosovo i Metohija. Jer, Kosovo pojam se vezuje za ~uveni Kosovski vilajet koji se prostire ta~no na onom prostoru koji danas neke karte o Velikoj Albaniji zahvataju. O Kosovu se moè mnogo govoriti. Ja èlim da govorim ono {to na{ narod srpski dole ose}a, i to èlim da vam prenesem ovde i na{oj javnosti.
725
Prvo i osnovno, vi dobro znate da na teritoriji Srbije, u samoj dràvi Srbiji do ju~e je bila druga dràva, tzv. dràva Albanija, prava Albanija koja se tada zvala Kosovo, odnosno u prevodu Kosova. Srpski narod to nije mogao dugo da trpi. Na àlost, nisu krivi bili Albanci {to su to imali, nego su bili krivi na{i rukovodioci Srbi u Beogradu. Na àlost, oni su dozvolili da se tamo stvori dràva Albanija. Kada su Srbi digli glas, kada su prvi rekli Srbiji da tamo mora da se brani Srbija, moramo re}i iskreno i po{teno da je tada bilo nas mnogo. Bilo nas je i ovde prisutnih, ali bilo je i onih koji su bili protiv nas, a evo danas sedimo zajedno. Meni je zaista ào {to gospodin Paro{ki, predsednik, nije do{ao da mu kaèm da smo ja i ovaj Mirko Jovi}, i gospodin [e{eq zajedno sa na{im Srbima i{li sa Kosova u Novi Sad da pokaèmo Vojvodini da nam ona oduzima slobodu dole, a da je tada va{ predsednik bio izvr{ni sekretar tog istog Komiteta na koji smo mi kidisali tada i èleli da kaèmo qudima da je to problem srpski. Danas na Kosovu... Voditeq: Ne znam za{to smatrate da je to bilo tako lo{e, ako je neko bio ~lan va{e partije. Samaryi}: Nisam to ja rekao, rekao sam da }e do}i takvo vreme da sedimo zajedno ovde i da o tome pri~amo, a upravo je taj narod dole zbog toga tamo do{ao. Drugo {to èlim da kaèm jeste, draga gospodo, vi morate da znate slede}e ~iwenice: da na Kosovu danas vlada sloboda, da nije ta~na teza da na Kosovu ne vaqa ni Srbima ni Albancima. Na Kosovu je separatizam nabijen u mi{iju rupu. To dobro morate zapamtiti. Danas Srbi imaju ve}a prava nego {to su imali za vreme Aleksandra Kara|or|evi}a, to pri~aju sami Srbi tamo. Taj obi~an narod pri~a. I mora da znate da na Kosovu ne postoji dualizam vlasti, ako ga mi, vi iz Beograda ne èlite. A vi ga non stop potencirate. Ta vlast ne postoji dole, ona postoji samo u glavama nekih ovde odre|enih stranaka, a ne postoji ta vlast dualizma dole. Dole postoji samo jedna vlast, to je srpska vlast. Neta~na je stvar da dole policija brani dràvu. Policije na Kosovu ima isto onoliko koliko je ima na svim podru~jima Srbije, ~ak mo`da i mawe. Samo se dole policija brani. Setite se vi draga gospodo da vama u Beogradu ~esto ginu milicioneri, da budu napadani sa svih strana od na{ih qudi. To sli~no, u mawoj meri, se de{ava dole. Vi mora da znate da danas na Kosovu nema table ku}a na prodaju. Mora da znate da na sve strane ni~u nove ku}e i mi moramo odati priznawe ovoj politici koja je tu svoju glavu zaloìla. Trajkovi}: Ja }u poku{ati da do kraja izdrìm na terminu Kosovo i Metohija. Gospodin Samaryi} je u po~etku kritikovao da treba govoriti o Kosovu i Metohiji, me|utim onda se omakne, pa se svi zadràvamo na Kosovu. To je jedna posledica stawa biv{ih odnosa i ne treba mu to zamerati. Kosovo i Metohija jeste po meni po gledawu moje partije bila posledica interjugoslovenskih problema, ali i delovawa opasnog separatisti~kog pokreta. Sa suàvawem prostora, odnosno sa raspadom biv{e Jugoslavije, i sa dono{ewem Ustava o jedinstvenoj Srbiji, Kosovo je kao problem pripalo Republici Srbiji. Mene ne ~udi i ne}e me ~uditi {to se unutar jugoslovenskih odnosa taj problem nije re{avao. Ja se ~esto pitam za{to Srbija kao dràva nije nastavila da daqe ozbiqno razre{ava problem Kosova i Metohije.
726
Vidite, pitawe Kosova i Metohije se postavqa danas pred izbore. Da nije bilo izbora, ne znam da li bi ga postavili na dnevni red. Dobro je {to se danas i o wemu razgovara. Po nama, mi vidimo razre{ewe Kosovsko-metohijskog problema u razre{ewu celovitog srpskog pitawa. Onaj ko gleda da }e parcijalno razre{avati probleme, na{e nacionalne probleme odnosno Kosovo kao nacionalni problem, taj se vara, jer izlaza nema u razre{avawu srpskog nacionalnog pitawa na par~e. Na àlost, ne}e se mo}i razre{iti problem Kosova i Metohije, niti srpskog nacionalnog pitawa, ukoliko u ovoj dràvi nema pameti, nema razuma, nema snage da se sedne da se razgovara, da se dogovori, da se donese nacionalni program, da se dogovorimo o minimumu nacionalnih interesa i tek onda da sednemo i da razgovaramo kako, na koji na~in da re{avamo problem. Sve dok se ne donese nacionalni program celovit za re{ewe srpskog pitawa, ja mislim da }e i problem Kosova i Metohije biti upotrebqavan u funkciji ~uvawa vlasti, osvajawa vlasti, ili }e se improvizovati. Mi smo do 1990. godine uspeli da sru{imo separatisti~ku dràvu i to je vrlo pozitivno, stekli smo poziciju, stvorili smo politi~ki vremenski prostor da daqe razre{avamo problem, ali, na àlost Kosovo i Metohija su marginalizovani posledwe dve godine, zapostavqeni. Kqu~na strate{ka pitawa dràve Srbije se ne ostvaruju. Ja moram da kaèm, i pored rezultata koji postoje, koje ne èlim da osporavam, ipak strate{ki ciqevi Republike Srbije se ne ostvaruju. Kosovo se i daqe albanizuje, nije zaustavqen do kraja proces iseqavawa, nije otvoren proces naseqavawa, nije ni{ta u~iweno na razbijawu homogenizacije Albanaca, odnosno na wihovoj lojalnosti. I jo{ mnogo krupnih pitawa o kojima mislim, da pred javnosti se i ne treba i ne moè tako javno govoriti. Voditeq: Na redu je dr [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. U najkra}em, kako srpski radikali gledaju na problem Kosova i Metohije i u ~emu vide najsmislenija re{ewa na ovom podru~ju Srbije? Dr Vojislav [e{eq: Imaju}i u vidu sve {to se de{avalo posledwih godina na podru~ju Kosova i Metohije, Srpska radikalna stranka smatra da je sada{wi reìm na tom podru~ju mnogo postigao. Ali, to mnogo ne zna~i i dovoqno. I zalaèmo se za to, za daqe radikalnije mere, kako bi se definitivno taj problem razre{io i kako bi Kosovo i Metohija ostali nesporno u granicama Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Zato se Srpska radikalna stranka, zalaù}i se za daqe ustavne reforme, reforme ustavnog ure|ewa Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, zalaè da se ukinu obe pokrajine, i pokrajina Kosovo i Metohija i pokrajina Vojvodina, zatim, da se na podru~ju Kosova i Metohije provedu mnoge mere u ciqu zavo|ewa gra|anskog reda i discipline. Pre svega, da se svih 360.000 albanskih emigranata i wihovih potomaka protera sa podru~ja Kosova i Metohije u Albaniju, koja je sada demokratska dràva i nema nikakvog opravdawa za wihov daqi emigrantski status. Zatim, smatramo da treba zavesti disciplinu u svim sferama komunalnih delatnosti, pre svega zavesti red u zemqi{nim kwigama i sve ono {to je nasilno Srbima oduzeto od rata na ovamo, od okupacije pa na ovamo, Srbima treba i vratiti. Zatim treba vratiti svo poqoprivredno ze727
mqi{te i druga imawa Srpske pravoslavne crkve na koja su posle rata naseqavani albanski emigranti, a Kosovo i Metohiju preusmeravati u pravcu razvoja energetskih potencijala. Zatim, eksploatacija rudnih bogatstava u tim krajevima, s tim, {to bi Srbija na osnovu ogromnih nalazi{ta kosovsko-metohijskog ugqa mogla da bude jedan od glavnih izvoznika elektri~ne energije u ~itavoj Evropi. Srpska radikalna stranka smatra da sva nov~ana sredstva koja se izdvajaju za pomo} Kosovu i Metohiji treba koncentrisati u pravcu otvarawa {to ve}eg broja povr{inskih kopova. Razume se, ti kopovi su obi~no tamo gde je najve}a koncentracija {iptarskog stanovni{tva, a to {iptarsko stanovni{tvo naseqavano je tendenciozno sistematski na srpsku zemqu. Oni bi se, razume se, raseqavali uz pravi~nu nov~anu naknadu. Kakva bi ta naknada bila, o tome mi ne treba da razmi{qamo, o tome neka razmi{qaju oni koji su na{u dràvu doveli u takvu situaciju. Daqe, mi se zalaèmo da se tamo dovedu jo{ ve}e koncentracije vojnih i policijskih snaga kako smo to od po~etka u svom programu isticali, koncentri{u sve vojne i policijske akademije, {to bi dovelo do preseqewa nekoliko hiqada oficira i policajaca sa wihovim porodicama na podru~je Kosova i Metohije. Svima koji bi hteli da investiraju, da otvaraju firme, svim gra|anima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije na podru~ju Kosova i Metohije treba davati vi{estruke poreske olak{ice, kako bi bili materijalno zainteresovani da tamo ìve, da tamo rade, da tamo stvaraju. A {to se ti~e pripadnika {iptarske nacionalne mawine koji su na Kosovu starosedeoci (kada se kaè starosedeoci, onda tamo ìve nekoliko vekova), razume se, oni mogu uìvati sva gra|anska prava i slobode pod uslovom da udovoqavaju svojim gra|anskim obavezama kao dràvqani na{e zemqe. A oni koji nisu ni popisani ne znam na osnovu ~ega bismo mogli da utvrdimo da uop{te ispuwavaju neka gra|anska prava, neke elementarne uslove. Oni bi tek trebali da se popi{u, da budu uvedeni u evidenciju na{ih dràvqana, pa tek onda da vidimo koja su im prava, {ta imaju, a {ta ne mogu imati. Najaktuelnije pitawe, koje se neprekidno pokre}e, je pitawe Univerziteta. Mi nemamo ni{ta protiv da [iptari imaju univerzitet na albanskom jeziku, pod uslovom da sami plate: da kupe zemqi{te, da izgrade zgrade i da sami pla}aju nastavu. Mirkovi}: O mnogim pitawima u Srbiji dosta se pri~a a malo radi. Jedno od wih je i problem Kosova i Metohije. Za jedan broj stranaka problem Kosova i Metohije sluì da bi na vlast do{li ili je o~uvali. Demokratska stranka èli da se i problemu Kosova i Metohije pri|e ozbiqno i racionalno i bez velikih emocija, da se vidi {ta se moè u~initi odmah, {ta se moè u~initi kasnije i da se za to kasnije izvr{e potrebne pripreme. Sada na Kosovu i Metohiji funkcioni{e sudstvo, policija i dràvna uprava i to, naravno, nije mala stvar. To je velika stvar da bi dràva mogla da postoji. Me|utim, daqe od toga se ne ide. Ono {to je potrebno, to je napraviti pripreme da bi se ne{to malo daqe uradilo, da bi se ostvario jedan dalekoro~ni ciq, da albanska mawina koja ìvi na Kosovu shva728
ti da ìvot u dràvi Srbiji za wih nije ni{ta neprijatno, da to nije ni{ta neprijateqsko i da treba da prihvate ìvot kao ne{to normalno, ne{to {to je u wihovom interesu. Oni, za sada, taj interes ne vide. Ono {to smatramo da bi bilo neophodno da se u~ini, to su promene u ekonomskoj sferi, pre svega, u oblasti privatizacije, dakle u oblasti vlasni~ke strukture. Neophodno sada{wa preduze}a dru{tvena, u kojima najve}im delom radi srpsko stanovni{tvo, privatizovati. To se moè u~initi programom i metodom koji predlaè Demokratska stranka i od toga bi najvi{e imali koristi upravo oni koji rade u preduze}ima. To je jedna veoma opasna ekonomska bomba koja preti za daqe komplikovawe situacije na Kosovu, kada u bilo kojim normalnim okolnostima ekonomija po~ne da funkcioni{e na trì{nim principima. Pokaza}e se da velika opasnost bila je to {to je sada 98% privatnih preduze}a u maloj privredi u vlasni{tvu Albanaca. Iz inostranstva imamo dosta zahteva da se Kosovu i Metohiji vrati ranija teritorijalna autonomija, ili teritorijalno politi~ka autonomija ili nekakva autonomija. Demokratska stranka smatra da nema osnova da se obnovi autonomna pokrajina Kosovo i Metohija u bilo kom obliku i da to ne dovodi do re{ewa problema. Ono {to smatramo da bi dovelo do re{ewa problema i zadovoqewa tog pitawa, zna~i lokalne uprave, to je razvoj lokalne samouprave u op{tini. I to, naravno, ne samo za taj deo Srbije ve} i za sve druge delove Srbije, jer je sada{wi dràvni sistem dosta centralizovan i lokalna samouprava prakti~no ne postoji. [to se ti~e pitawa kulturne autonomije, pretpostavqam da se svi slaù, moramo razvrstati dve vrste kulturnih prava. Jedna su ona koja dràva garantuje i pravni sistem {titi, a druga su prava koja dràva jednim delom pomaè i finansira. To su dve vrste koje se moraju odvojiti i o kojima se moraju voditi posebno razgovori. @elim da kaèm da u programu koji je dosada{wa vlada sprovodila za povratak iseqenih na Kosovo, nevi|eno su velike koli~ine novca koje su tamo investirane. Kakva je korist od toga nismo uspeli da vidimo u onom najva`nijem segmentu, u povratku iseqenih qudi ili dolasku novih. Simovi}: Savez komunista pokret za Jugoslaviju je kao partija imala elemenata kontinuiteta sa Savezom komunista Jugoslavije, i diskontinuiteta. U ovom trenutku je prihvatio demokratski parlamentarizam kao metod rada, tako da primedbe nekih od stranaka na metod rada Saveza komunista pokret za Jugoslaviju kao revolucionarnih ne stoje. Elementi revolucionarnosti se mogu mnogo vi{e prona}i u wihovim metodama rada. Sa tog aspekta i sa tog metodolo{kog pristupa koji je Savez komunista pokret za Jugoslaviju uzeo kao metod realizacije svoje politi~ke i platformske aktivnosti, mi smo u startu za jedan dijalog. Dijalog koji bi se realizovao kao argumentovana komunikacija u prostoru skup{tine koja treba da bude taj prostor u kom }e albanska nacionalna mawina sa Kosova i Metohije mo}i iznositi i realizovati u svojim zahtevima sve zahteve i prava koja bi trebalo. Ta im je mogu}nost data. Me|utim, za takav razgovor i takav dijalog potrebno je obostrano krenuti sa po nekoliko premisa. Albanska nacionalna mawina definitivno bi trebala da napusti
729
koncept bilo kakvog secesionizma, i trebalo bi da prihvati Republiku Srbiju ili dràvu Jugoslaviju, Saveznu Republiku Jugoslaviju kao politi~ki prostor i dràvnu teritoriju koja mora biti respektovana. Srpska vlast bi morala da traì modalitete u dijalogu kojima bi uspostavila dijalog sa albanskom nacionalnom mawinom i nikakve mogu}nosti tu ne postoji ni za kakve separacije, specijalne statuse itd Sve ovo je nu`no realizovati jednim metodom koji bih ja nazvao, konkretno istorijskom analizom, odnosno jednim konkretnim istorijskim pristupom analizi politi~kih nacionalnih pitawa u na{em prostoru. Ova metoda pretpostavqa odgovornost kako bi se ovi problemi re{avali pravedno, temeqno i civilizovano. Razlog je tome jednostavan. Svi politi~ki fenomeni imaju svoju genezu, istorijski proces koji treba pratiti i pra}ewe uslova pod kojim su se ti fenomeni formirali i stvorili. Nu`no je shvatiti da je ovo izuzetno zna~ajno pitawe za Saveznu Republiku Jugoslaviju, koje mi doìvqavamo kao Pijemont Jugoslavije, za koju se Pokret za Jugoslaviju zalaè i da nikakvog govora o secesiji, separaciji Kosova, Srbije i Savezne Republike Jugoslavije ne moè biti. Milinovi}: Socijalisti~ka partija Srbije u ovom trenutku poku{ava da ostavi utisak da je upravo SPS, logi~no radi izbora, najve}i deo problema re{io na Kosovu i Metohiji. Gospodin iz Socijalisti~ke partije Srbije je osporio moju tvrdwu da na Kosovu postoji dualizam vlasti. Gospodin iz SPS-a je osporio tvrdwu da se na Kosovu i Metohiji ne pla}a porez, daje stvorena, da su [iptari proklamovali nekakvu Kosovo republiku, i da poku{avaju da naprave neke svoje paradràvne institucije. Gospodin iz Socijalisti~ke partije Srbije je ovde umesto mene video Milana Paro{kog. Meni uop{te nije jasno za{to se gospoda iz SPS-a toliko pla{e Milana Paro{kog, da ga vide i kada ga nema, ali èleo bih da mi odgovorite da li zaista moète da dokaète da [iptari na Kosovu pla}aju porez u 280.000 radwi i preduze}a. Da li zaista moète da dokaète da nije proklamovana Kosovo republika? Samaryi}: Da li ste vi bili na Kosovu? Kada? Milinovi}:Bio sam na Kosovu i Metohiji ima jedno 7-8 meseci, ne kao turista, nego kao potpredsednik Narodne... Voditeq: Vreme za repliku je isteklo. Milinovi}: ... stranke i bio sam zajedno sa Paro{kim. Mada ne znam za{to me to pitate. Jovi}: Ja bih samo pitao gospodina iz Novog komunisti~kog pokreta za Jugoslaviju, otkuda mu pravo da se ~udi za takvo stawe da [iptari zahtevaju neki separatizam, kada ste im vi dali dràvu i sve ono {to je danas kao nekakvo stawe fakti~ko na Kosovu i Metohiji. Kada ste vi okupirali Kosovo i Metohiju, uvezli [iptare i sve ostalo uradili {to je danas kaèmo Kosovo i Metohija. Gospodina iz Demokratske stranke bih pitao samo {ta podrazumeva pod tom lokalnom samoupravom, i to ta~no da kaè. Da li to zna~i upotreba slu`benog jezika, da li to zna~i one dvojezi~ne table, da li to zna~i kaèm ono sve i {ta vi smatrate o tome, da li ve}ina [iptara ispuwava uslove za dràvqanstvo na{e dràve? I pitao bih gospodina iz DEPOS-a da mi kaè koje su to pravne norme koje su na730
ru{ene danas na Kosovu i Metohiji. Mi smatramo da ova vlast nije ispunila ni ovo {to treba da ispuni, a kamoli da jo{ ne{to je uskratila [iptarima na tom prostoru. I za gospodina Samaryi}a samo jedno kratko pitawe. Ta~no je da ste vi bili, gospodine Samaryi}u, onda kada se Kosovo osloba|alo, ali je ta~no da i sada{wa vlast poku{ava sa onim istim qudima koji su zajedno sa predstavnikom Komunisti~ke partije lomili ki~mu srpskom narodu, koji su okupirali Kosovo i Metohiju, koji su svu svoju energiju potro{ili na Broza i Brozovi}e, poku{avaju sada da usprave ki~mu srpskom narodu, da oslobode Kosovo i Metohiju. Jednostavno, samo sa novim qudima, sa qudima koji nisu sluìli [iptarima nekada, moèmo osloba|ati Kosovo i Metohiju. Sa onim koji su sluìli Titu i Kardequ ne moèmo. Ne ubrajam tu vas, ne ubrajam mo`da jo{ neke qude koji su sada u vlasti na Kosovu n Metohiji, ali veliki je broj onih koji su sluìli [iptarima, koji su uspostavili tu (za mene ne postoji) paralelnu dràvu na Kosovu i Metohiji. Ne postoji sve do onog momenta dok sada{wa vlada ne bude predstavila Rugovu kao separatistu, dok se ne bude pona{ala prema wemu kao separatisti, kao {to se to svuda u svetu radi. On neka ide u {umu, neka iz {ume stavi ~arapu na glavu pa neka onda govori o separatizmu. Ne smete ga pokazivati na televiziji, ne smete ga prikazivati kao ~oveka koji se bori za qudska i gra|anska prava, ne smete mu davati legitimitet pregovora sa wim, jer je on obi~ni okupator, ~ovek bez dràvqanstva na ovom prostoru, i ~ovek koji ne uvaàva ni Ustav, ni zakone, ni jezik. Simovi}: To su ve} razmi{qawa o ne~em, o ~emu je ovde te{ko diskutovati. Proti}: @ao mi je {to gospodin Jovi} nije razumeo ono o ~emu sam ja govorio. Pa da ponovim jo{ jedanput. Komunisti u Srbiji su Ustavom 1990. godine dali [iptarima na Kosovu sva ona prava koja su oni imali u Ustavu iz 63. godine SFRJ, poja~ana odre|enim pravima iz 1974. godine pa su im onda ta prava silom policije oduzeli. Simovi}: To nije ta~no. Proti}:To su prava na skup{tinu, na statut koji ure|uje wihove odnose, na lokalnu vlast itd. Ta prava ne pripadaju im, jo{ su ih nazvali narodnost. Pro~itajte Ustav iz 1990. godine i vide}ete da ne postoji kategorija nacionalnih mawina, nego kategorija narodnosti. Vi meni objasnite, po{to sada govorite kao komunista i meni je to vrlo ào, jer ja sam vas cenio zbog toga {to sam vas smatrao za antikomunistu, objasnite vi meni {ta je to narodnost i da li ta prava koja [iptari imaju po Ustavu iz 90. godine wima pripadaju i da li vi smatrate da je to u redu {to se wima Ustavom daju odre|ena prava, ali im se silom ta prava oduzimaju. Jovi}: Za{to postoji Skup{tina Vojvodine i statut Vojvodine? Za{to wima to neko nije uskratio? Za{to se sada bira Skup{tina Vojvodine i statut Vojvodine? A druga je Skup{tina koja je postojala 84. godine, a druga je ona koja se nudi danas u Vojvodini i Kosovu i Metohiji. Nemojte da zamewujete teze. Proti}: @ao mi je, gospodine Jovi}u, {to ... Ja sam mislio to }e uvrediti gospodina [e{eqa, a vi ste wegova {tafeta.
731
Jovi}: Izvinite, gospodine Proti}u, ja govorim kao srpski nacionalista. I tu je ogromna razlika izme|u na{eg stava i stava komunista. Proti}: Na àlost, vi to niste. Voditeq: Mora}u ovde da se ume{am vode}i ra~una pre svega o propozicijama. Izvolite, gospodine Samaryi}u. Samaryi}: Ovde ja moram re}i nekoliko ~iwenica. Prvo, qudi govore o Kosovu, koji ne poznaju Kosovo. Molim vas, znate o ~emu se ovde radi? U svakoj op{tini na teritoriji Kosova i Metohije postoji lokalna vlast. [to ona nije {iptarska, {to oni bojkotuju, {to oni ne}e da iza|u na izbore pa ne èle da je uzmu, to je druga stvar. U Glogovcu, dragi gospodine, postoji srpska vlast. Milinovi}: [ta, vi biste da oni uzmu tu vlast? Samaryi}: êkajte, da vam objasnim jednu stvar. Milinovi}: Vi im nudite tu vlast, a mi je ne bi dali. Samaryi}: Ma, ja vam govorim ~iwenice, ne {ta bi bilo kada bi bilo. Milinovi}: Na àlost, to jesu ~iwenice. Samaryi}: U Glogovcu Srbi drè vlast, kompletnu i napla}uju sve mogu}e poreze. A vi zaboravqate... Milinovi}: To je za vas dobro ili lo{e? Samaryi}: Odli~na stvar. Mi na Kosovu ne razgovaramo samo sa separatistima. Koliki su i {ta su, mi to dobro znamo dole. Ali vas molim, nama na Kosovu nije problem Rugova, nego nam je problem {to taj Rugova dobija podr{ku upravo odavde. I molim vas, taj DEPOS, taj DEPOS otvoreno daje podr{ku Rugovi. Milinovi}: I va{a stranka daje Rugovi podr{ku. To je zlo. Ili pak Pani}u. Samaryi}: Sada }u vam ja re}i. Vi, gospodine, govorite laì. Nije ta~no. Vi laète gospodine. Milinovi}: [to se nas ti~e, 15 minuta posle, kada bi do{li na vlast, Rugova bi morao preko Prokletija, to da znate. A vi koji ste govorili.. Samaryi}: A za{to onda vama daje podr{ku, za{to za vas glasa? Milinovi}: Za nas glasa, za Narodnu stranku? Samaryi}: Jeste, kad bi iza{ao na izbore glasao bi za opoziciju svu. Milinovi}: Pa koju opoziciju? Pa nemojte, opozicija je {irok pojam. Opozicija ste i vi, to ste opozicija zdravoj pameti. Samaryi}: Nije ta~no. Milinovi}: Ta~no je, gospodine. Voditeq: Hvala lepo, interesantno je slu{ati ovaj verbalni, politi~ki duel, ali postoji i druga strana stola. Prvo se javio, koliko sam video, gospodin Vojislav [e{eq, Srpska radikalna stranka. Dr Vojislav [e{eq: Ja mislim da smo ve} pre{li na minut i po. Po{to su svi govorili, nemojte sa jedne strane da uskra}ujete nama. Ja se tu ne slaèm sa gospodinom Samaryi}em {to svu opoziciju svrstava u isti ko{. I ja ne mislim da bi Narodnu stranku Rugova tako rado izabrao kao svog koalicionog partnera, ni Srpsku narodnu obnovu. Bez obzira {to se Srpska radikalna stranka sa te dve stranke razlikuje u mnogim pitawima, ne bi trebalo ipak da to sve tako gledate i mi se nalazimo pogo|enim kada kaète opozicija.
732
Samaryi}: Nisam ni mislio na vas. Dr Vojislav [e{eq: Dobro, ali onda ste trebali jasno da kaète. To je opozicioni blok koji se veè za Milana Pani}a. Samaryi}: Ta~no. Dr Vojislav [e{eq: Danas je taj opozicioni blok u direktnoj vezi sa Rugovom, to na{a javnost odli~no zna. I ne{to se vrlo opasno pojavquje sa tim u vezi. Ovaj blok oko ]osi}a i Pani}a vodi politiku prodaje i predaje Kosova i Metohije ili u najboqoj varijanti podele Kosova i Metohije. Pre nekoliko dana Rugova je tu inicijativu odbio. I on je otvoreno prozvao Dobricu ]osi}a kao inicijatora ideje o podeli Kosova i Metohije. To nije novost kod Dobrice ]osi}a. Jo{ 1989. godine u kwizi razgovora sa Slavoqubom \uki}em, on je nagovestio tu varijantu, ali je rekao da jo{ vreme nije zrelo, boji se da bi ga sa svih strana napali zbog toga, da bi se na{ao ìgosan, na stubu srama i sl. U ovoj varijanti to se ponovo pojavquje. Pojavquje se ideja o vra}awu ustavnih prava iz 1974. godine, a Milan Pani} se toliko udvarao Rugovi, èle}i sa wim koaliciju u nameri da se posle izbora vlast formira izme|u stranaka DEPOS-a, strana~kih grupacija koje ina~e podràvaju Pani}a i ]osi}a, i albanskih separatista zajedno sa strankama nekih drugih nacionalnih mawina. Voditeq: Hvala gospodine [e{eq, Svetozar Simovi}. Simovi}: Da, gospodin Jovi} je postavio jedno vrlo zna~ajno pitawe. Savez komunista pokret za Jugoslaviju, ja sam ve} nagovestio, ima elemenata kontinuiteta, postoje i elementi diskontinuiteta. Tu mora metodolo{ki da sepristupi jednom kriti~kom odnosu prema biv{em Savezu komunista Jugoslavije, tako da bi pozitivne elemente te politike vo|ene u dugom periodu mogao upotrebiti u svojem daqem radu. Ovo je pitawe, pitawe Kosova, pitawe na kojem su i pravqene zna~ajne gre{ke. To je jasno. Mi smo to, u politi~koj deklaraciji koja je bila dostupna javnosti, nagovestili i saop{tili da su pravqene gre{ke vo|ewem politike iz same strukture Komunisti~ke partije Jugoslavije gde su se inkorporirali albanski nacionalisti. Time su stvar dovodili sa nivoa autonomne oblasti na nivo autonomije do gotovo dràvnosti, sa pravom referenduma Ustavom iz 1974. godine. To je sigurno jedan pravno politi~ki nonsens koji je vo|en u dugom periodu. Me|utim, pitawe Kosova nije samo pitawe Kosova. Albanske pretenzije i pretenzije albanskih nacionalista se proteù i na druge prostore, i na Crnu Goru, i na Makedoniju, i na Gr~ku, tako da ona mora da se posmatra an èneral i ne moè se samo svoditi na pitawe Srbije. Trajkovi}: Ja bih prvo reagovao na konstataciju gospodina Proti}a, i na tu ~iwenicu da je Srbija na silu oduzela prava Albancima. Meni je ào {to se ne slaèmo oko nekih krucijalnih pitawa, i mislim da tu ne treba da pravimo razlike. 1990. godina je bila godina odgovora na masovan separatisti~ki pokret ho}e li Kosovo i Metohija biti republika ili }e biti Srbija. Sigurno da se moè razgovarati o metodi ostvarivawa tog ciqa, ali da nije bilo odgovora Srbije 90. godine na taj izazov, danas bi mi imali daleko vi{e problema nego... Proti}: Vi uop{te niste slu{ali {ta sam ja govorio.
733
Trajkovi}: Dozvolite da zavr{im. Drugo, ja se potpuno slaèm sa gospodinom Jovi}em i gospodinom Milinovi}em kada je u pitawu funkcionisawe pravne dràve. Na Kosovu i Metohiji ne funkcioni{e pravna dràva u onoj meri koja je potrebna da bi se odgovorilo na ovaj krupan problem. Ja sam obi{ao ovih dana neke sredine kosovsko-metohijske, neka sela. Onaj narod je u bezna|u. U okviru srpske dràve danas srpski narod je u bezna|u. I svi po{teni qudi su u bezna|u, to su muslimani i Romi, Turci itd. Zabriwavaju}e je i to moè biti, ustvari, potvrda da ne Kosovu smo daleko od pravne dràve. [to se ti~e Socijaldemokratske partije i Kosova i Metohije, Socijaldemokratska partija ne}e ni u jednom momentu da trguje sa nacionalnim i dràvnim interesima. Ono {to ho}emo da se traì, to je da se svi dogovorimo da dràva napravi program, nacionalni program, a ne da partije, u ovom slu~aju partija na vlasti, drè Kosovo i Metohiju kao svoje pitawe... Dr Vojislav [e{eq: A inicijativa Pani}a da se podeli Kosovo i Metohija? Trajkovi}: Ni u kom slu~aju ne bih podrào inicijativu ]osi}a za podelu Kosova. Niti se slaèm sa onima koji misle da }e kosovski problem razre{iti golom demokratijom, niti se slaèm sa onima koji misle da }e kosovski problem re{iti iskqu~ivo... Jovi}: Ali, vi ste podràli Pani}a, jeste. Trajkovi}: Nismo podràli Pani}a. Jovi}: Jeste, tvoj predsednik je rekao da ste vi podràli. Trajkovi}: Molim vas, u Socijaldemokratskoj partiji okupqeni su qudi koji sli~no misle. Dakle, mogu i tako da misle. [to se ti~e mene kao potpredsednika te partije, kao Mom~ila Trajkovi}a, kao ~oveka sa Kosova i Metohije, ja }u do kraja istrajati u Socijaldemokratskoj partiji, da se napravi demokratska opcija koja ne}e izdati nacionalne i dràvne interese. Dr Vojislav [e{eq: Koja }e, zna~i, smeniti Pani}a? Trajkovi}: Ni u kom slu~aju se ne slaèm sa odnosom Pani}a prema Kosovu i Metohiji. Dr Vojislav [e{eq: Jeste, Pani} ili patriotizam, nema druge. Ja pozdravqam ovo {to je gospodin Trajkovi} ovde rekao. Nikoli}: Ja bih hteo da se vratim na jednu stvar koju sam rekao na po~etku, da se o Kosovu i Metohiji razgovara sa previ{e emocija i da se malo koristi razum i hladno srce u ovim stvarima. Gospodin Samaryi} je kazao jednu stvar koja je dokaz u prilog toga. On se poveo za tim {ta je Rugova kazao, da podràva neku inpoziciju neimenovav{i nikoga. Isto tako|e smo i poziciju kao i on strpali u isti ko{ ne vide}i jedan vrlo jednostavan trik, zavadi pa vladaj. Kosovo je jedno od pitawa na kome se sve srpske stranke slaù. Ono je deo Srbije i da o tom pitawu, da li je deo Srbije i nema sa kime da se raspravqa. Me|utim, o~ito koska je ba~ena, partije glo|ite se. Da li }e oni podràti nekog od opozicionih stranaka? Te{ko je da ho}e. Pre }e podràti vladaju}u stranku, jer zbog me|unarodnog okruèwa wima odgovara ovaj reìm, imaju ve}u podr{ku iz inostranstva, jer se samo odatle mogu i nadati ne~emu u onome {to oni èle. Sami ne mogu to da ostvare. Jovi}: Ja sam postavio pitawe, imam li {anse...
734
Voditeq: Svi u okviru svog vremena za repliku i svaka traje vi{e od jednog minuta. Jovi}: Po{to su me ovde etiketirali kao komunistu, qudi koji u svojim rukovodstvima imaju bezbroj komunista, oni koji su u~estvovali u pisawu Ustava iz 1974. godine, potpredsednik va{e stranke kao jedan od tvoraca Ustava iz 1974. godine, dobio je orden zasluga za narod sa zlatnim vencem i jo{ nije vratio taj orden. Proti}:Ko je dobio orden sa zlatnim vencem? Jovi}: Znate vi dobro ko je taj. Proti}: Ne znam, stvarno ne znam. Dr Vojislav [e{eq: Jova Marjanovi}, je li tako? Jovi}: Gospodin Marjanovi}, vi dobro znate. Proti}: Ja nisam u SPO, ja sam u Demokratskoj stranci Srbije. Jovi}: Vi ste u DEPOS-u, to je sasvim svejedno. Gospodine, da vam kaèm jednu stvar. Vi ste... Proti}: Evo, opet komunisti~ki mentalitet. Jovi}: Sa~ekajte samo malo. Mi smo ovde do{li da kaèmo svoje programe o Kosovu i Metohiji. Vi niste ni jednu re~ rekli {ta bi ste vi uradili za Kosovo i Metohiju, ali etiketirali ste ovde druge qude koji su se vrlo jasno izjasnili. Proti}: Ru{ewem komunizma re{i}e se sva pitawa. Jovi}: Sa~ekajte samo malo. Proti}:Samo od sebe. Opet govorite kao komunista. Jovi}: O~istite vi prvo komuniste iz svojih redova. Voditeq: Molim vas, ja }u da rizikujem svoju... Jovi}: Molim vas, samo va`no je pitawe: za{to se vi kao DEPOS, predstavqate DEPOS, je li tako? Proti}: Ja predstavqam samog sebe. Jovi}: Izvinite, ovde pi{e DEPOS. Da li je ta~no? Dr Vojislav [e{eq: Izvinite, ako vi predstavqate samog sebe, onda ne bismo hteli sa vama ni da razgovaramo. Mi smo ovde po strana~kim pitawima. Proti}: Moète odmah, gospodine [e{equ, da iza|ete ovog momenta. Jovi}: Da li moè da se postavi pitawe? Da li ste vi na posledwoj skup{tini, prvu i jedinu skup{tinu koju je DEPOS organizovao, pozvali gospodina Rugovu i sa kojim ciqem ste ga pozvali? Proti}: Ja ga zvao nisam. Nemojte stalno komunisti~kim reìmom da govorite. Jovi}: Ja vas pitam: da li je to ta~no? Da li je DEPOS pozvao na svoju skup{tinu Rugovu i sa kojim ciqem? Proti}: Ja ne znam, to pitajte one koji su ga zvali. Jovi}: Pa {to predstavqate DEPOS kada ne znate {ta je bilo? Voditeq: Ja se opet bojim da }u pomalo rizikovati jednu li~nu pristojnost, makar ona bila formalnog karaktera i da }e se ova diskusija pomalo oteti propozicijama. Ja to ne bih èleo. Jasno je da nema nijednog pitawa koje je u vezi sa Kosovom, a koje ne izaziva diskusiju, pa ~ak i onu ù~nu. Po{to je ovo bio prvi krug pitawa, ~ak nije ni bilo pitawa nego je svako izraàvao ono {to on èli da kaè u odnosu na Kosovo.
735
Te{ko je na}i bilo koje pitawe da bi se moglo ozna~iti kao mawe va`no, formalno, drugorazredno, a koje se odnosi na Kosovo. Ipak, jedno od mno{tva su{tinskih, delikatnih, veoma va`nih pitawa, je i tzv. demografsko pitawe na Kosovu. Ima li na~ina koji nije u neskladu sa humanisti~kim, eti~kim principima da dràva odnosno politika re{ava demografsko pitawe na Kosovu, na podru~ju Srbije na kome su Srbi u mawini, a zna se da su Albanci najbrojniji? Kako ovde predstavnici partija, odnosno stranaka razmi{qaju o demografskoj politici na Kosovu? Ho}emo li redom? Milinovi}: Vi znate da na Kosovu imamo negde oko 10.000 samo [iptara koji ispuwavaju svoje gra|anske obaveze, koji su se odazvali popisu i koji po tom osnovu, posle, dakle, ispuwavawa svih gra|anskih obaveza, mogu se smatrati punopravnim dràvqanima Republike Srbije. Voditeq: To je pola procene, ukupne albansko {iptarske populacije. Milinovi}: Na osnovu ~ega vi tvrdite da je to pola procene, na osnovu ~ega vi uop{te tvrdite da ima vi{e od 10.000 [iptara na Kosovu? Voditeq: Ako ste vi rekli da 10.000 qudi izvr{ava svoje gra|anske du`nosti, onda sam ja samo uleteo da kaèm da, ako ih ima milion i po onda je to koliko ja znam pola procenta. Milinovi}: Na osnovu ~ega vi tvrdite da ih ima milion i po? Voditeq: Ja manipuli{em na osnovu... Milinovi}: Na osnovu Rugovinih tvrdwi da... Voditeq: Zvani~nih podataka. Milinovi}: Koji su to zvani~ni podaci? Koje daje Rugova? Da li to mogu biti Zvani~ni podaci? Voditeq: Nije problem da vi i ja razgovaramo, ja sam... Milinovi}: Poku{avam da polemi{em... Dr Vojislav [e{eq: Va{ je problem, nema Albanaca na Kosovu. Milinovi}:Albanaca ima na Kosovu vi{e od 10.000 upravo zahvaquju}i vama, zato {to nekvalitetno re{avate taj problem. Ostavite se vi toga, vi stalno poku{avate da budete nekakvi reprezenti srpskog naroda. Srpski narod je upravo u ovakvim problemima zato {to ga nikada nisu predstavqali Srbi, ukqu~uju}i i vas komuniste, znate. Srbe su stalno predstavqali... Trajkovi}: Otkud znate da sam ja komunista? Milinovi}: Poznajem vas po na~inu na koji govorite, poznajem vas po frizuri u krajwoj liniji. Trajkovi}: Po frizuri, je li? Milinovi}: Da, da ste komunista i to dugogodi{wi. Negirajte to. Trajkovi}: Uop{te nije ta~no. Milinovi}: Ne znam, ili ste se makar priklonili, druìte se sa komunistima pa ste poprimili wihov manir. Trajkovi}: Nije ta~no. A ako je ~ovek }elav, recimo? Samaryi}: Bilo je i komunista po{tenih, ja mislim. Milinovi}: Problem je isuvi{e obiman da bismo ovako mogli da... Ratni kolonisti, emigranti, izbeglice iz Albanije, wihovo pitawe treba re{iti pre svega tako {to bi se ceo taj problem prijavio Savetu bezbednosti, Visokom komesarijatu za izbeglice i zdràve Srbije budu}i da oni ni736
su dràvqani Republike Srbije, budu}i da su se nastanili na teritoriji Republike Srbije koriste}i se genocidom i etnocidom, koji su vr{ili nad srpskim narodom koji se povla~io tokom II... vidim da me prekidate. Jovi}: Pa po{to svet priznaje samo zate~eno stawe, po{to ne moèmo govoriti o rezultatima komunisti~ke i fa{isti~ke politike na Kosovu i Metohiji, po{to oni realizuju to stawe Srpska narodna obnova }e raditi ono {to svet prihvata. Zna~i, sada }e se donositi zakon o dràvqanstvu i mi smo sigurni da nema ba{ mnogo [iptara koji }e poloìti sve potrebne uslove da bi dobili srpsko dràvqanstvo. Kao {to ima ~ak i pripadnika na{eg naroda koji ne}e zadovoqiti te uslove, jer jo{ uvek ne ispuwavaju sve uslove koji su potrebni u svakoj normalnoj i najdemokratskijoj dràvi. Drugo, Srpska narodna obnova }e, zna~i, ovim metodama koje sam pomenuo u prvom delu uspostavqawem dràvne uprave na Kosovu i Metohiji, kao i vitalnih funkcija srpske dràve, prostih, najva`nijih funkcija sigurno dovesti odmah veliki broj pripadnika na{eg naroda, jer obi~no tr~i uz vlast. Kao {to je dotr~ao u Beograd, tako }e tr~ati u Prizren, u Pri{tinu, u \akovicu i druga mesta. Sa druge strane, Srpska narodna obnova razmi{qa i o posledicama prekomernog umnoàvawa albanskih porodica i po{to danas te porodice su obi~no finansirane za posledwih nekoliko decenija raznim socijalnim merama, putem raznih socijalnih karti, Srpska narodna obnova bi stimulisala razvoj porodice tako {to bi te privilegije ostvarivali preko Srpske pravoslavne crkve. Jednostavno, ne bi postojao ni jedan jedini na~in da mi stimuli{emo razvoj tih albanskih porodica. Postoji vi{e metoda kako bi se odgovorilo na dana{wu okupaciju Kosova i Metohije. Mi smo to totalno razradili i vi{e puta govorili i po Kosovu i Metohiji. Imamo tamo i svoje poverenike i Srpska narodna obnova ono {to moè da garantuje to je da u svojim redovima nema qude koji su sluìli i komunizmu i komunisti~kim vo|ama. Srpska narodna obnova ima qude koji mogu taj program da sprovedu, koji ne}e praviti od toga niti filozofiju kao {to kaè Demokratska stranka, ne}emo unositi puno emocija i jednostavno mi }emo taj problem vrlo hladnokrvno uraditi kao {to to radi svaka normalna dràva koja vodi ra~una o integritetu svoje dràve. I jednostavno, srpski narod je vi{e puta pokazao da se vrlo o{tro obra~unavao sa separatistima ~ak i iz svojih redova. Mi kao ozbiqan nacionalni pokret ne trpimo bilo koji separatizam unutar naroda, a kamoli separatizam nekakvih {iptarskih poludivqaka koji su okupirali na{u svetu zemqu. U tom smislu ja mislim da je Srpska narodna obnova pokazala da }e vrlo efikasno da se obra~una sa okupacijom Kosova i Metohije. Proti}: Postavqa se pitawe {ta ova nesre}na Srbija treba da uradi da bi svoja osnovna pitawa, osnovne zablude re{ila. Su{tina je u ovome. Politika dana{wa u Srbiji, vlastodr{ci koji su po svojem mentalitetu ponavqam komunisti, dozvolili su da glavni [iptari, koji su do ju~e bili neki EnverHoyini revolucionari, se}ate se kakve sve grupacije ultralevi~arske su preko no}i postale demokratske sa apsolutnim istim tezama, sa istom logikom i sa istom politikom. [ta oni u stvari ho}e? Oni ho}e vra}awe statusa Kosovu koje je imalo 1974. godine, a to ne moè
737
da im oduzme ili da negira dràva koja priznaje dràvu iz 1974. godine, a samo odre|ene elemente te dràvnosti ne priznaje, koji joj ne odgovaraju, a sve ostalo joj odgovara. Dràva joj sama odgovara i zato traì unutra{we pravne, me|unarodnopravni kontinuitet sa tom dràvom. Da je Srbija sre}om, a nije proglasila diskontinuitet sa komunisti~kom dràvom, obnovila svoju dràvnost od pre 1918. godine, da je oborila sve pravne i ustavne akte od dono{ewa AVNOJ-a, koji je nasilan revolucionarni akt, bez ikakvog legitimiteta i legaliteta, pa sve do danas, ona bi imala puno pravo kao stara demokratska dràva na Balkanu, najstarija, da [iptarima kaè ovako: mi ne negiramo va{e pravo zbog toga {to ste vi [iptari, {to vam mi ta prava ne damo, nego {to ne moète da izvla~ite nikakva prava iz komunizma, jer to ne moè niko na svetu, jer komunizam je revolucijom do{ao na vlast, a revolucija je sama po sebi negacija prava. Prema tome, ako se vi stavqate na stranu komunizma, mi smo protiv vas, ne zato {to mi mrzimo [iptare, ili zato {to vam ne damo neka prava, nego zato {to smatramo da su demokratska na~ela ispred revolucionarnih i nasiqa. Sve to Srbija nije uradila, nastavila je politiku komunizma, pa su se dve komunisti~ke struje, jedna srpska i jedna {iptarska sukobile. Rugova i Milo{evi} su isto po mentalitetu, apsolutno isto i po metodima i po mentalitetu. Postavqa se samo pitawe ko ima ve}u silu. I oni se sukobqavaju, a ovaj nesre}ni srpski narod koji sam ja nedavno obilazio na Kosovu i koji je plakao kada nas je video i govorio vi ste do{li da pri~ate, a sutra }ete da odete... (smeh) Ti{ina kada ja govorim. Sutra, kada vi budete oti{li, mi }emo ovde morati da ostanemo. To ostavqa duboke traume. A evo samo jedne male ilustracije. [iptari su na Kosovu, svaka je familija ostavila po jednog ~oveka da radi u dràvnoj slu`bi, da bi preko wega imala zdravstveno osigurawe. I to pla}a ova komunisti~ka vlast u Srbiji, a ovamo nam govori kako se bije za prava Srba na Kosovu. Evo, gospodin Trajkovi} neka to potvrdi ili negira, ili gospodin koji tvrdi da Kosovo poznaje boqe od mene. Nemojte vi{e za dijaloge, molim vas gospodine Jovi}u. Jovi}: Gospodin Proti} je rekao da su Rugova i Milo{evi} isto. Rugovu ste pozvali na Skup{tinu, a Milo{evi}a niste. Proti}: Gospodine Jovi}u, patite od aveti, ~ove~e boìji. Jovi}: Pa vi predstavqate DEPOS. Proti}: Predstavqam samog sebe i govorim u ime svojih qudi koji misle isto kao ja, bez obzira da li ste to vi ili neko iz DEPOS-a ili neko iz neke druge stranke. Voditeq: Gospodine Proti}u, vi }ete nekome odavde uskratiti vreme. Proti}: Na àlost, ovo su provokacije. Samaryi}: Ja vidim da se vi stidite DEPOS-a i treba to da kaète vrlo jasno, da svima bude jasno. Gospodine, vi treba da znate da ja ìvim na Kosovu i Metohiji. @ivim u albanskom nasequ. I da se moja deca ose}aju slobodno, i vi ne moète govoriti tako o Kosovu, jer ja tamo ìvim. Vi treba da znate da je 400 napada godi{we bilo na srpsku decu i omladinu. Vi
738
treba da znate da su ti napadi bili 2-3 dnevno. To je bilo ranije. Od kada je Srbija uspostavila vlast nema nijednog jedinog napada na Kosovu. Vi treba da znate da na{e devoj~ice idu u disko do ujutru. I de{ava se ponegde jedan, dva, tri napada u godinu dana, gospodine. Ali, ja vam govorim ~iwenice. Vi ne moète nama re}i da se na Kosovo nije vratio narod. Na Kosovo se i te kako vra}aju povratnici. Mi smo u Kosovo Poqe doveli 42 porodice. Isto }emo to uraditi i u Pri{tini, to se radi svugde na Kosovu. Samo je razlika {to je trenutno ratno stawe pa nema se dovoqno para da se to svugde sprovede. A na Kosovu je jedna stvar, moram da vam kaèm... Proti}: I Metohiji. Samaryi}: I Metohiji, da. Ali, ja sam sa Kosova, Metohija je ne{to drugo. Moram re}i, za{to vi uporno ovo sada pri~ate pred izbore, a do ju~e ste traìli da svi iza|u na izbore, da se pojave, sa wima ste koketirali, razgovarali, vodili pregovore. Vi mora da znate... Vi ste, gospodine, na okrugli sto zvali [iptare. Ja se tome suprotstavqam. Drugo, ovde je jedna stvar, opozicija srpska govori ovde, i ostale, sem 2-3 stranke, i ne znam ni ovi {ta misle. [e{eqa sam ~uo u vezi toga. Vi ste zdu{no stali uz Pani}a koji èli Kosovo da otcepi od Srbije. To zapamtite, to nikako ne moè biti na Kosovu, to zapamtite. Milinovi}: Vi ste politi~ki nepismen ~ovek. Vi ne moète stalno ]irilo i Metodije pa da vas politi~ki opismewujemo. Trajkovi}: Jedno od kqu~nih pitawa za re{ewe Kosovsko-metohijskih problema jeste demografsko pitawe. Me|utim, ne moè se dve tri minute o tome govoriti. Prvo, nije samo re{ewe u demografskom pitawu. Re{ewe je i na jednoj novoj strategiji. Dakle, treba Srbiju mobilisati na Kosovu i Metohiji, a ne razvla~iti Kosovo i Metohiju kroz Srbiju. Tu sam blizak gospodinu Jovi}u. Strate{ke ta~ke treba postaviti, a one }e otvarati proces i usmeravati te procese. Jedno krupno pitawe, ovo je katastrofalna gre{ka politike Srbije, jeste {to je nakon otvarawa srpskog pitawa, opravdanog otvarawa srpskog pitawa koje je ugu{eno u toj biv{oj Jugoslaviji, sveli smo sada problem, da srpsko pitawe re{avamo samo u Srbiji. Srpsko pitawe je balkansko pitawe, pa ~ak i evropsko pitawe, a mi smo dozvolili da se ono re{ava na prostorima Srbije. Dakle, mi moramo da traìmo izlaz u demokratizaciji, u uspostavqawu nekih asocijacija i traèwu re{ewa u {irim prostorima, jer, ovako smo sada upali da re{avamo problem srpski na teritoriji Srbije. Ovo van Srbije jo{ uvek nismo uspeli da do kraja defini{emo, ali smo zato otvorili pitawa, albansko pitawe, muslimansko pitawe, ma|arsko pitawe, odnosno iskoristili su te separatisti~ke snage da ta pitawa do kraja otvore i sada se sav problem i sve {to se de{ava, de{ava se na ovoj teritoriji. Mi moramo da prenesemo problem re{ewa srpskog pitawa, a i albanskog pitawa i svih pitawa na balkanskom ili evropskom nivou ne u smislu da neko drugi re{ava, nego te`wa da mi otvorimo pitawe srpsko u Albaniji. Za{to mi iseqavamo Srbe iz Albanije na Kosovo i Metohiju? Da vidimo {ta je sa Srbima u Makedoniji. Za{to mi to pitawe zapostavqamo?
739
Ali, ja se slaèm da srpsko pitawe bude demokratsko pitawe, za to se zalaè i Socijaldemokratska partija, i da nacionalno pitawe, nacionalni program sa~ine relevantne politi~ke snage u Srbiji, nau~ne snage, nacionalne institucije. Ako to defini{emo, mi se ne}emo baviti otvoreno pred celim svetom kako }emo re{iti najkrupniji problem. Ja sam u po~etku stavio tezu, evo ovde pi{e da: kako govoriti o tako krupnom nacionalnom pitawu pred celim svetom? Time ne zagovaram neke ilegalne ili neke metode koje nisu dostojne Srbiji, ali zahtevam, smatram da je ovo pitawe isuvi{e krupno, a mi ga improvizujemo. Dr Vojislav [e{eq: Ja smatram da demografsko pitawe na podru~ju Kosova i Metohije nije najva`nije, jer, to pitawe se vrlo lako re{ava uspostavqawem modernog pravnog poretka. Za{to bi dràva izdràvala {iptarsku decu? Ako [iptar èli da ima 10 ili 15 dece, to je wegova briga. Da li }e mo}i da ih hrani ili ne}e, neka sam o tome brine. Va`no je da se dràva o tome ne stara, a on ako izrodi toliko dece, onda }e morati posle po Evropi da traì posao i hleba za wih. Mi da o tome ne brinemo. Nama je va`no da institucionalno razre{imo kqu~na pitawa, da zavedemo tamo gra|anski red, gra|ansku disciplinu, da svako udovoqava svojim gra|anskim obavezama, a za sve ostalo malo strpqewa. Za nekoliko godina samo po sebi dolazi sve na svoje mesto. Mi bitku, po mi{qewu Srpske radikalne stranke, za Kosovo i Metohiju ne moèmo izgubiti na Kosovu i Metohiji bez obzira {ta poku{avaju Amerikanci, {ta poku{ava Zapadna Evropa, {ta poku{ava Turska i eventualno Albanija. Mi bismo bitku za Kosovo i Metohiju mogli da izgubimo jedino ovde u Beogradu, ako izdajni~ki blok na ~elu sa Milanom Pani}em uspe da osvoji vlast i da provodi svoju politiku. Dakle, da ja~a re{ewa iz Ustava 1974. godine, da deli Kosovo i Metohiju i sl. Ovde predstavnik DEPOS-a je do{ao u situaciju da se odri~e sopstvene stranke, sopstvenog koalicionog bloka, i da kaè da zastupa samo sebe. To je veoma dobro i ja pozdravqam takav wegov stav. Jer, razume se, svakom ~asnom ~oveku je te{ko da se identifikuje iza politike koja otvoreno {uruje sa [iptarima. Vuk Dra{kovi} ne samo da je [iptarima nudio... Voditeq: Ja moram da upozorim na jo{ jednu propoziciju, da se ne smeju stranke i wihovi predstavnici kvalifikovati, ni diskvalifikovati. Dr Vojislav [e{eq: Ni{ta ne kvalifikujem, samo iznosim ~iwenice. On je ~ak nudio Ma|arima kantone u Vojvodini, nudio autonomiju muslimanima na podru~ju Sanyaka, Rugovu su pozivali na Skup{tinu DEPOSa i sl. Dakle, to su samo ~iwenice, ja nikakvu kvalifikaciju nisam ovde izneo {to se ti~e tog bloka. Kvalifikacija je ta {to su oni u sprezi sa Milanom Pani}em, a ta sprega sve obja{wava. I meni je veoma drago i veoma sam prijatno iznena|en {to je gospodin Mom~ilo Trajkovi} ovde kao potpredsednik Socijaldemokratske partije decidno se ogradio i od ]osi}a i od politike podele Kosova i Metohije, i od Milana Pani}a, jer, mi smo svi do sada bili u zabludi, slu{aju}i predsednika te stranke koji je slepo verovao u ]osi}a i Pani}a. Meni je veoma drago {to u toj stranci postoje qudi koji druga~ije misle i mislim da }e ta patriotska pozicija koju zastupa gospodin Trajkovi} u toj
740
stranci da odnese prevagu, da }emo sa tom strankom mo}i da sara|ujemo na ovim pitawima, nasuprot onim strankama koje slepo slede Milana Pani}a, a to otvoreno vodi u izdaju srpskih nacionalnih interesa. Voditeq: Podrazumeva se samo po sebi da prozivati u bilo kom smislu poimeni~no, ili stranke ~iji predstavnici nisu ovde... Dr Vojislav [e{eq: êkajte, mi se ovde bavimo politikom. Ako ne prozivamo, onda ne vredi da se bavimo politikom. Govorimo o ~iwenicama. Gospodine Markovi}u, mnoge stranke boje}i se toga i ne {aqu svoje ~elnike na ove okrugle stolove. Vidite, DEPOS-u nije palo na pamet da po{aqe svoje glavne vo|e na ovaj okrugli sto da se lice u lice suo~imo i da odgovore na ta pitawa, nego {aqu qude koji nemaju pojma i ogra|uju se od toga. Pa, nemojte da insistirate na onome {to se u politici ne moè. Voditeq: Moramo insistirati na propozicijama, na pravilima koja su promi{qena i koja su donesena i usvojena. I svako ovde prisutan mora da se pridràva. Mirkovi}: Mislim da malo pre|emo sa ovih li~nih stvari i da se vratimo na pitawe demografskih pogleda. Voditeq: Ako bude kra}e od tri minuta, alal vera. Mirkovi}: Bi}e. Jasna je situacija da postoji enormni natalitet albanske mawine na Kosmetu i problem srpskog stanovni{tva na Kosmetu nije toliko pitawe nataliteta koliko je pitawe iseqavawa koje je delimi~no zaustavqeno. To naravno, pre svega je pitawe pravne dràve, funkcionisawa pravnog sistema u dràvi, i politike vlade koja je u tom trenutku na vlasti, pre svega, socijalne i ekonomske politike. Ne moè, naravno, vlada nikome narediti koliko }e imati dece, ali vlada je ta koja utvr|uje uslove na osnovu kojih ~ovek donosi svoje racionalne odluke u vezi tih stvari. Tu postoji jedan niz problema koji je ostao nere{en. Pitawe imovine, koja je oduzeta posle rata zakonom o zabrani povratka iseqeni{tva. Ta imovina bi jednom odlukom mogla da se vrati vlasnicima, mislim naslednicima koji bi se na ta imawa morali naseliti, bilo wihovi naslednici ili oni koji èle da to u~ine. Posebno je bitno stvarawe novih naseqa, ne samo stambenih nego i industrijskih. Gospodin Samaryi} kaè da trenutno dràva nema dovoqno para zbog ratnih prilika. To je jedna vrsta problema. Dràva, jasno da mora ne{to da investira u to, ali nije dràvni posao da ona zavr{i sve i da qudi do|u na gotovo. To je jedna logika koja vi{e ne moè da funkcioni{e nigde. Dràva mora da obezbedi osnovne uslove, a pre svega, naravno, infrastrukturu za izgradwu jednog naseqa i industrije. Ali da obezbedi pravne uslove, socijalne uslove pod kojima }e qudi biti zainteresovani da sami do|u da investiraju ono novca {to imaju. Neko ima vi{e, neko ima mawe. Ali, da stvori uslove pod kojima }e qudi imati interes da do|u tu, ne zato {to nemaju gde drugde da ìve, izbeglice, nego qudi koji sada ìve u Beogradu ili ne znam, u bilo kojem gradu, koji nisu zadovoqni svojim ìvotom, ali procewuju da ono {to im tamo dràva obezbe|uje uslove, ali ne kompletno sve na gotovo, da ti uslovi su za wih privla~ni i da }e tamo do}i i doneti sa sobom ono {to imaju.
741
Simovi}: Vidite, demografsko pitawe koje je pomenuto je samo jedan segment ukupnog pitawa Kosova. Napomenuo bih da je ova emisija trebala da re{i pitawe i da malo analizira to pitawe bez zahteva da ga definitivno uobli~i. Ovde su se neki bavili vagawem koliko je {ta komunisti~ko ili nije komunisti~ko, sada to je pitawe wihovog slobodnog vremena i ni{ta ne daje na kvalitetu, niti donosi neki rezultat u re{avawu ~itavog problema. âk neki predstavnici se ovde predstavqaju kao veliki zastupnici srpske dràve, a u Vojvodini se zna da su davali neke specijalne statuse itd. Savez komunista-pokret za Jugoslaviju polaze}i od toga da ulazi u parlamentarnu borbu, prostor Skup{tine u kome }e se argumentovanom komunikacijom ispoqavati interes, politi~ki program i platforma, smatra da je ovo ipak demokratsko pitawe i da bi se ono re{ilo... Dr Vojislav [e{eq: Jeste, ali smo mi sada u poziciji da ispravqamo ono {to ste vi za pola veka zabrqali, gospodine, nemojte to da zaboravite. Simovi}: Gospodine [e{eq, postoje elementi na kojima je nama svet zavideo u re{avawu pojedinih pitawa nacionalnih mawina. Dr Vojislav [e{eq: Zato mi ratujemo, {to nam je svet zavideo. Simovi}: Segmentima mi ne moèmo posmatrati re{ewe drugih nacionalnih mawina, bila su mnogo boqa nego re{ewe albanskog pitawa, nacionalne mawine albanske na Kosovu. Savez komunista-pokret za Jugoslaviju smatra da je ovo ipak demografsko pitawe. Da bi se zadovoqavaju}i nivo re{io, potreban je demokratski ambijent koji... Voditeq: Ovo je posledwi minut, bojim se da ne nastane kakva gu`va. Ali ako neko moè u formi jedne... Trajkovi}: Ja bih replicirao gospodinu [e{equ. Meni je drago {to se mi slaèmo po patriotskim pitawima. Ja mislim da nema stranke u Srbiji koja ima partnera za razgovor Kosovo republika. Oko gospodina predsednika moje partije, gospodina Mirkovi}a, on je jedan veliki patriota, ja se ne slaèm da se moè gospodinu Mirkovi}u podmetati ne{to {to nije. To {to on poku{ava, traì jedan demokratski.... Dr Vojislav [e{eq: Ali podràva Pani}a, to zna~i... Proti}: Demokratski ostaje da se pojavi na izborima. Dr Vojislav [e{eq: Ne da se pojavi, on podràva Pani}a kao svog kandidata na tim izborima. Trajkovi}: Ne verujem da je to tako. Dr Vojislav [e{eq: Ovde je bio na okruglom stolu. Trajkovi}: Ne verujem i nisam do{ao do saznawa da je gospodin ]osi} nudio podelu Kosova Dr Vojislav [e{eq: Malo pre ste to potvrdili. Voditeq: Vi, po{tovani gledaoci, vidite kakva je situacija, zahvaqujemo vam na pa`wi. Rediteq je duàn, na àlost, da zavr{i ovu emisiju. Hvala svima. Televizija Beograd, 30. novembra 1992. godine
IX ODNOS STRANAKA PREMA PROBLEMU SRBA KOJI @IVE IZVAN SRJ (SUÊQAVAWE STRANAKA)
Voditeq: Po{tovani gledaoci dobro ve~e. Nastavqamo seriju emisija u okviru predizborne kampawe u kojoj ve~eras predstavnici odre|enih stranaka koje smo dobili `rebawem, iznose svoj stav na istu temu kao i prekju~e: odnos stranke prema Srbima koji ìve izvan Savezne Republike Jugoslavije. Sa moje desne strane je Petar [u{war Novi komunisti~ki pokret; zatim Miroslav Nenadi} Grupa gra|ana iz Zapadne Srbije; Brana Crn~evi}, poslanik Socijalisti~ke partije Srbije; Zoran î~ak, Savez komunista-pokret za Jugoslaviju. Sa moje leve strane Pal [andor Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara; Du{an Gli{ovi} Srpska narodna obnova; Vojislav [e{eq Srpska radikalna stranka; Miroslav Todorovi} Socijaldemokratska partija. Zamolio bih vas da saslu{amo jedno kratko pismo, demanti koje smo dobili od Stevana Mirkovi}a iz Saveza komunista-pokreta za Jugoslaviju. On reaguje na neke tvrdwe iznete u pro{loj emisiji, konkretno od Zorana Milunovi}a gde Stevan Mirkovi} pobija tvrdwe Milunovi}a da je on zajedno sa svojom partijom naoruào 1.200 muslimana u selu Jawa, ~ini mi se da je to negde u Semberiji, u blizini Bjeqine. Isto tako demantuje gospodina Vojislava [e{eqa koji je tvrdio da su pripadnici Saveza komunista-pokret za Jugoslaviju, pucali u le|a nekim wegovim ~etnicima, kaè u demantiju gospodin Stevan Mirkovi}. Startamo po tri minuta, elaboracija na znak koji }emo dobiti iz reìje. Ja vas molim da zavr{ite onda misao. Gospodine [u{war, tema je odnos va{e stranke prema Srbima koji ìve van Jugoslavije. [u{war: Novi komunisti~ki pokret, na ovu temu kako ste je najavili ne gleda bukvalno u tom smislu. Na pitawe Srba van Jugoslavije, dakle onog dela naroda koji je ostao bez svoje zemqe, gledano na pitawe razre{avawa nacionalnog pitawa u tom podru~ju, u tom delu. Ina~e, sve ovo {to se izvla~i iz tog konteksta ne}e dovesti do pravih rezultata. Mislim da je tako trebalo startovati u svetskim razmerama. Ako se postavqa pitawe razre{ewa nacionalnog pitawa Srba u tom delu, sve daleko druga~ije izgleda nego {to to moè da izgleda samo na prvi pogled. Naime, sve elemente pa i narodima, nacije mi ne priznajemo da postoji jaz izme|u tog naroda i preostalog dela ili onog ve}eg dela koji se teritorijalno sada nalaze u razli~itim sredinama. Ne mogu da kaèm da su to granice jer jo{ uvek mi granice izme|u jugoslovenskih okvira, ra~unamo staru Jugoslaviju, nismo ra{~istili, ni razre{ili, niti se to pitawe moè razre{iti na na~in kako je zapo~eto u ovim prostorima, verbalnim prostorima. Ako se govori o elementima nacija, onda je to lako utvrditi. Taj narod predstavqa jednu ne malu grupu qudi, mo`da u svoje vreme bila je i znatno ve}a. Bila bi i danas mnogo ve}a nego {to to jeste da nije provedeno ili da taj kraj nije ostao onoliko zaostao kako je on to ostao.
743
742
Isto tako, da migraciona i emigraciona kretawa nisu imala druge pravce, da ekonomsko povezivawe nije bilo onako kako ono jeste i ostvarivano u okvirima republika, kako se ostvarivalo. Onda bi se moglo govoriti i o znatno ve}oj grupi Srba i na tom prostoru. Ali, bez obzira na to, oni predstavqaju veliku masu, imaju teritoriju, imaju jezik. Pa, iako ga mi danas jo{ ne bri{emo, da je to srpskohrvatski ili hrvatskosrpski, on je ipak jezik te sredine. Imaju i obi~aje koji se razlikuju od drugih obi~aja, imaju ose}awe pripadnosti naciji i narodu. Prema tome, ne moè se govoriti da ne postoje sva obele`ja nacija. Ina~e, ako treba praviti neke razlike izme|u dela srpskog naroda koji ìvi na podru~jima nekada{we Hrvatske, dakle dela Jugoslavije koji je pripadao Republici Hrvatskoj administrativno, tada imamo jedan stav, a kada je u pitawu grupa ili grupacija Srba u Bosni i Hercegovini imamo druga~iji stav. Ne treba da shvatate da taj stav je razli~it zato {to mewamo mi{qewa u odnosu na jedne i druge, nego uzimamo odre|ene elemente posebnosti, specifi~nosti. Kada to kaèmo, onda mislimo pre svega, na slede}e: u Hrvatskoj su se Srbi koriste}i pravo koje nije zapo~eto na ovim prostorima, koristili pravo da se opredele i to pravo im se ne moè oduzeti. Ako se oduzima ovde na ovim prostorima, onda bi se moralo oduzimati i na drugim prostorima. Kada je u pitawu bosanski problem, on je sloèniji od onog u Hrvatskoj, sloèniji jer su daleko vi{e izme{ani, i mislim da postoje jedina dva ili tri mogu}a re{ewa. Prvo je, da se tamo formiraju tri dràvne zajednice, kao lo{ije re{ewe, ili da se formira ne{to drugo, da shvate da jedni i drugi moraju ipak da ìve zajedno i da u|u u sastav Jugoslavije. Nenadi}: Po{to ja nisam strana~ki kandidat, kao kandidat grupe gra|ana ja, mislim, nemam ni~ije mi{qewe nego moram da upotrebim mi{qewe iz naroda. Mi smo nekada, moja generacija bar, a verovatno, ovde ve}ina je nas generacija, u~ili jednu Titovu izreku: brat je mio, koje vere bio. Me|utim, ja bih to sada malo promenio, pa bih rekao Srbin je brat mio, ma gde bio. Mislim da to tako narod misli, i mislim da je svaki Srbin Srbin, bilo gde da se nalazi. I za, normalno onih Srba koji su pod raznim pritiscima iz bilo kojih drugih razloga, koji su samo wima jasni i poznati, morali da se odreknu svoje vere, svoje nacije itd. Iz tog razloga smatram i tako bar tamo u krugu qudi gde se ja nalazim, smatramo da Srbe van na{e Jugoslavije, bilo gde da se nalaze treba posmatrati kao jednu naciju, kao srpsku naciju i treba im dati svu mogu}u pomo} u meri u kojoj moèmo da obezbedimo. Narod misli i slede}e, odnosno i ja mislim slede}e: da smo mi godinama, vekovima, Srbi kao nacija, bili progoweni, ugwetavani, umawivani, da smo mnogo krvarili u svim ratovima. I {to re~e prethodni moj kolega, bilo bi nas mnogo vi{e da u svakom ratu nismo podneli ogromne golgote i velike gubitke. Nekako smo takva nacija da se lako odri~emo kada se odmaknemo od na{eg naroda, od matice te Jugoslavije, od Srbije. Nekako se lako po nekim pritiscima poklawamo i dajemo, ne odri~emo se bukvalno vere i integriteta i tako, radi nekih drugih interesa. Jedino smo slo`ni kada nam je mnogo te{ko.
744
Verovatno na{i bira~i, i gra|ani mog Uìca gde ja ìvim ose}aju se sli~no kao i ja, i mogu da mnogo o tome pri~aju, jer se mi nalazimo na jednom podru~ju koje je mnogo blizu ratnim sukobima, granici Bosne, Sanyaka i preko na{e teritorije prelaze, ti po meni, jadni Srbi koji su proterani iz te Bosne, koji su u mnogo te{kom poloàju i to na{ srpski narod veoma dobro podnosi. Prima ih, mu~i se skoro zajedno sa wima. Verovatno je tako i sa qudima koji su pobegli iz Hrvatske, Slavonije, Slovenije itd. Ja mislim da treba pomo}i svima Srbima u svim krajevima na{e zemqe. Ne znam, po{to zbiqa nisam strana~ki navija~ i nemam razloga da pri~am u ime ikoga, ali smatram da ipak na kraju tu na{u Jugoslaviju, odnosno Srbiju treba u potpunosti ujediniti, bez obzira koja stranka bude na vlasti i bilo koja stranka da dobije na ovim izborima. Treba se potruditi da te nesre}ne qude koji su proterani sa svojih imawa, sa ogwi{ta, da se na|u uslovi bilo kojim sredstvima, pa taman i silom, da se oni vrate na svoja ogwi{ta, tamo gde je to mogu}e. Oni koji su pobegli, o wima treba posebno diskutovati. Crn~evi}: Nisam siguran da sam ja reprezentativni primerak da govorim o politici jedne stranke, ali po{to sam poslanik na listi Socijalisti~ke partije, proba}u da iznesem svoje mi{qewe i mi{qewe stranke tamo gde se sa mojim mi{qewem poklapa. Mislim da je u pitawu Srpstvo, a ne samo Srbi u Srbiji, Srbi van Srbije, celokupno Srpstvo i da su Srbi van Srbije u dve Jugoslavije kupili pravo da biraju sa kime }e, kada se ova neduderina od stare Jugoslavije polako raspala, kako se raspala. Sve Jugoslavije koje su se do sada raspale, koje se eventualno ~ak mogu i raspasti, 70 godina zajedni~kog ìvqewa Srba sa Srbima, u okvirima te dve dràve, ma kako ih ocewivali, stvorili su wihovo neotu|ivo pravo da referendumom ili glasawem odrede sa kime }e ìveti, u ovakvoj situaciji u kojoj smo se zadesili. Druga bi stvar bila da je Hrvatska ponudila ne{to Srbima u Hrvatskoj i da bosanski lonac nije proradio onako kako je proradio. Onda bih se priklonio i nagovarao stranku, na ~ijoj sam listi, da prihvati tuma~ewe sa kime se sve moè ìveti, a ne da odbaci teorije da se sa nekim moè ìveti. Kao {to znate, i rat je po~eo oko toga, oko tog pitawa {ta sa Srbima koji su se zadesili van Srbije. Po~etkom secesije, kada se Hrvatska, odnosno Slovenija pa onda Hrvatska, kada su se odvojili, kada su neoprezno priznate od tzv. celog sveta, pitawe Srpstva u tim dràvama se postavilo veoma o{tro. Izba~eni iz Ustava demokratske dràve Hrvatske, postavqeni u gra|ane drugog reda, Srbi su se tamo spontano i organizovano, kako god ho}ete, naoruàvali i spremali za budu}e neprilike. Bosansko iskustvo je ne{to druga~ije. Videv{i {ta se doga|a sa Srbima u Hrvatskoj, Bosanci su svoju nesre}u do~ekali koliko toliko spremno i na nogama jer su znali da se tako|e radi o wihovim glavama. I budu}i da je ovo istorijski trenutak u kome stranka koju ve~eras zastupam ima mi{qewe da oni imaju pravo na referendum i na samoopredeqewe i da imaju pravo da biraju sa kime }e ìveti, {to sigurno nije sporno. Ostaje da se razre{i onaj delikatniji deo, kako to u~initi. Qudi ko745
ji su uvereni da je to mogu}e uraditi, tako da im ne pomognemo, sigurno gre{e. Ti qudi imaju pravo na na{u pomo}. Mi svaki dan vidimo kako drugi qudi ili druge dràve pomaù katoli~kom i muslimanskom svetu, a u{li smo u neku qu{turu gde je na{a pomo} koju bi pruàli tim qudima opasna, pogubna po wih, a pogubno i po svet. Po wih nije pogubna jer sem dràve Srbije, a dràvu Srbiju stavqamo u ovom trenutku iznad svih stranaka, pa i one koju predstavqam, radi se o dugoro~nom nacionalnom interesu; dràva Srbija ima dug da gra|anima svoje vere i svog jezika iz ostatka biv{e Jugoslavije pomogne u prilikama u kojima se nalazi. Stranka koju predstavqam verovatno to zastupa, a ja to samo ve~eras potvr|ujem. î~ak: Savez komunista-pokret za Jugoslaviju zalaè se za obnovu Jugoslavije u jednim istorijskim granicama, granicama koje su utvr|ene mirovnim pregovorima posle zavr{etka II svetskog rata. Mi smatramo da je upravo takva Jugoslavija najve}a srpska dràva u istoriji srpskog naroda i da je to jedino zajedni{tvo u kojoj su Srbi ostvarili, u celini tog istorijskog vremena, dobre i kvalitetne odnose sa pripadnicima svih drugih jugoslovenskih naroda. Me|utim, mi se ne zalaèmo za bilo kakvu Jugoslaviju, nego za zajedni~ku dràvu na formuli ravnopravne multinacionalne integracije. To zna~i, da nam nije prihvatqiva ni predratna koncepcija Vidovdanskog ustava koji je negirao ~itave narode, ali ni koncepcija Brionskog ustava koji je Srbiju doveo pod protektorat sopstvenih pokrajina. Smatramo da je jedino to re{ewe za problem Srba koji su ostali van granica Savezne Republike Jugoslavije. Mi se unutar jugoslovenskog prostora zalaèmo za dràvu bez granica, koja je zasnovana na savremenim evropskim standardima regionalne dràvne integracije dràvne zajednice. Prema tome, mi polazimo od neotu|ivog prava na samoopredeqewe koje pripada svakom narodu pa se ono mora uprkos kampawi koju vodi jedan deo me|unarodnog faktora, priznati srpskom narodu nezavisno od prostora na kojem se on nalazi. Istovremeno, mi se zalaèmo za potpuno i neodlo`no priznawe svih fakti~kih zajednica koje su nastale na jugoslovenskom prostoru u granicama koje kontroli{u, podjednako i za biv{e jugoslovenske republike i za obe srpske dràve, Republiku Srpsku Krajinu i Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu. Smatramo da je priznawe potpuno bezuslovno i recipro~no ovih zajednica, uslov da prestane rat. Da se obnove saobra}ajne veze, privredni tokovi i da se time ostvari formula reintegracije jugoslovenskog prostora. Po nau~noj oceni, u toku naredne decenije, dakle negde 2.000. godine jugoslovenski prostor }e u potpunosti biti reintegrisan. I to je jedini na~in da se na wemu trajno ostvari mir i samim tim i pretpostavka za zajedni~ki ìvot svih naroda i svih gra|ana Jugoslavije. Me|utim, to pravo se mora i prihvatiti i potpomognuti od strane Savezne Republike Jugoslavije. Savez komunista-pokret za Jugoslaviju ne prihvata ona nastojawa Savezne vlade premijera Pani}a, koja nastoje da Srbe van Savezne Republike Jugoslavije daju kao taoce zahtevima stranih sila i zahtevima Sjediwenih Ameri~kih Dràva, za prestanak rata i ukidawe sankcija. Sma746
tramo da je ne~asno, istorijski nedopustivo da se sa sudbinom tih qudi koji nisu u prilici da odlu~uju o kqu~nim jugoslovenskim i evropskim tokovima, trguje radi opstanka jedne ili druge vlade, jedne ili druge partije, jednoga ili drugoga premijera. Tako|e smo principijelno protiv kori{}ewa poloàja Srba van Savezne Republike Jugoslavije kao dijaloga u strana~kim utakmicama i strana~kim nadmetawima u Saveznoj Republici Jugoslaviji, kao {to smo i protiv kori{}ewa poloàja nacionalnih mawina unutar Savezne Republike Jugoslavije kao izbornog faktora u ovim strana~kim utakmicama. Pal [andor: Mi mislimo da je kqu~ re{avawa svih mawinskih problema koji su se javili, kako na tlu biv{e Jugoslavije, pa onda izvan granica Jugoslavije, da se mawinama sude tamo gde ìvot ne priznaje status politi~kog subjektiviteta. Mawine za uzvrat priznaju legalnost i legitimnost dràve u kojoj ìve. Status politi~kog subjektiviteta zna~i da mawine same ure|uju sopstvene unutra{we odnose. To zapravo zna~i, da stranka na vlasti ili bilo ko drugi ne moè da odre|uje one funkcionere koji }e biti komesari zaduèni za pojedine nacije. Naravno, kolektivitet mora da bude lojalan dràvi u kojoj ìvi, parlamentu da podnosi izve{taje o svom radu za sredstva koja je dobio, ali naro~ito u tri oblasti: {kolstva, kulture i informisawa i drugih pitawa upotrebe jezika, mora da bude sam suveren. Do sada je, naravno, bila praksa da postoje komesari stranke na vlasti, odrede pojedinca, koji je odgovoran za doti~nu mawinu, i onda sprovode daqe politiku dràve ili politiku stranke. U tom smislu smo mi, kada se ve} to postavqa pitawe mogu da kaèm za, molimo da se mawinama u Ma|arskoj, a to zna~i Srbima koji tamo ìve, prizna politi~ki subjektivitet, da im se dozvoli da sami biraju svoje vo|e, da ih sami smewuju kada ho}e i kako ho}e, i da oni budu uvek stalni partneri ma|arskoj dràvi. To zna~i da se to priznaje u Jugoslaviji, da su oni stalni partneri dràvi, dakle Srbiji. Predloìli smo tako|e, da se po{to je ugovor o me|udràvnoj saradwi na izmaku, da se on pro{iri jednim tre}im poglavqem koje }e sadràti prava mawina. Mislimo da bi to bilo dobro. U stalnim smo kontaktima sa Ma|arsko-srpskim demokratskim savezom. Mislim da se tu vrlo dobro slaèmo i da su nam interesi zapravo podjednaki. Oni su inicirali takvu vrstu razgovora kod svoje vlade i to je wihova vlada prihvatila. Mi smo inicirali takvu vrstu razgovora ovde. Na àlost, ta stvar je potpuno propala. Rekao bih vam jo{ i slede}e: stalno nas optuùju za nekakav separatizam. Mi nismo za separatizam, ali jesmo za sopstvenu upravu, za autonomiju. Autonomija sama po sebi podrazumeva da se ostaje u okvirima jedne te iste granice i da revizija granica, naravno, ne dolazi u obzir. U tom smislu smo se zaloìli da se wihova institucija osnovana 1838. godine vrati Srbima i mi mislimo da je to ruska Vlada i usvojila. Pa, dosta ~udno prema onom da je Matica srpska uputila takav dopis. Ja ne kaèm da Matica srpska mo`da nije intervenisala, ali to je vreme kada je Tanjug pisao takav komentar, o~igledno je bilo da smo to radili samo mi.
747
I jo{ jedna re~enica. Ja sam onda kada mnogi koji sada srbuju, misle da su veliki Srbi, u unutra{wosti na univerzitetu, tamo{wim Srbima predavao }irilicu i srpskohrvatski jezik. Gli{ovi}: Dozvolite da ovaj svoj prilog ve~era{woj debati zapo~nem jednom primedbom politi~ko pojmovne prirode. Organizator Radio televizija Srbije je naslovila ovu diskusiju ve~eras, ako sam dobro ~uo sa Tema Srbi koji ìve izvan Savezne Republike Jugoslavije odnos prema Srbima. Jedna takva koncepcija razgovora i davawe jedne takve teme ovom razgovoru u svakom slu~aju ide na ruku svima onima koji rado èle da vide Jugoslaviju u onom obliku kako je zapisana tamo negde u Jajcu 1943. godine, a zna se po ~ijem nare|ewu po nare|ewu velikih sila. Ne moèmo primiti k svesti da je jedan veoma neobrazovan ~ovek umeo da iscrta i povu~e granice Jugoslavije. Tada je u su{tini bio gra|anin jedne sasvim druge dràve, Austrougarske. Na taj na~in se potvr|uje i ono {to je nama izdiktirano, nama Srbima, razume se, deklaracijom Evropske zajednice u kojoj se jasno stavqa do znawa, da je wima isto tako stalo do AVNOJ-skih granica. I razume se, potvr|uje se ono {to je Badenterova komisija zakqu~ila, porede}i slu~aj Srba u Jugoslaviji sa jednom veoma zna~ajnom dràvom ovoga sveta Bur Kino Faso i wenim problemom sa Republikom Mali. Tako je to video gospodin Badenter. Tako Srpska narodna obnova, naravno, to ne vidi. Za nas je AVNOJ ni{ta drugo nego grobnica srpskoga naroda, a wen vrhovni grobar je Josip Broz Tito i svi oni koji slede taj put Josipa Broza ve~eras zagovaraju tu wegovu opciju, da mi treba da razgovaramo o Srbima koji ìve izvan granica Jugoslavije. Nikakva Jugoslavija ne postoji. Postoji samo srpski narod, sa na{eg stanovi{ta, ~iju dràvnu teritoriju mi èlimo da ome|imo onim ~ime se svaka dràvna teritorija ome|ava, a to su granice. A granice jedino moè da garantuje Srpska vojska i niko vi{e. To je stanovi{te Srpske narodne obnove i mi }emo se zalagati za taj ciq i to stanovi{te, kada do|emo na vlast. Mislim da druge stranke jedno vaqano re{ewe ne mogu da ponude. Ako ho}ete da proverite za{to, ja pozivam ve~eras u~esnike ovoga skupa, svakog pojedina~no, pa i predsednika neke stranke, da ovaj skup o ovoj temi odrìmo na primer u Kninu. Da li }e se svi koji sede ovde usuditi da u Knin do|u? Moè i u Vukovaru, moè i u Sarajevu, moè i u Dvoru na Uni, {to da ne? Za nas postoji nekoliko kategorija kada se govori o Srbima izvan wihove otaybine i izvan wihovog srpskog dràvnog prostora. To su pre svega oni Srbi koji su vekovima na ovim teritorijama na kojima danas ìve, gde su ìve}i na tim teritorijama stekli pravo na dràvnost. Nikakva nacija srpska nije u pitawu. U pitawu je, da se razumemo, onaj ko to ne zna neka kod ku}e pogleda {ta stoji u uybenicima, i kako se razlikuju nacije od naroda. Dakle, nikakva nacija nije u pitawu, u pitawu je srpski narod. I on ima pravo na zajedni~ku dràvu koja mu je uskra}ena AVNOJ-skim granicama. Postoje, dakle, Srbi koji imaju pravo na dràvnost, postoje Srbi koji su mawina u onim dràvama koje okruùju Srbiju, i postoje Srbi koji ìve u politi~koj i ekonomskoj emigraciji u Evropi i van Evrope. To je ta podela koju Srpska narodna obnova ima, kada govori o Srbima van otaybine.
748
Dr Vojislav [e{eq: Ja bih odmah odgovorio prvo gospodinu iz Srpske narodne obnove. On je dobro postavio jedno pitawe, ali na pogre{nom mestu. To je pitawe trebalo postaviti pre dva dana kada su ovde bili predstavnici DEPOS-a i predstavnici Demokratske stranke, pa da vidimo ko bi se od wih usudio da ode na sli~an skup u Knin, ili u Vukovar. Svi ovde prisutni ne bi imali nikakvih smetwi da se na|u u Kninu ili Vukovaru. Mo`da bi se neko boja`qivo poneo prema tim isku{ewima putovawa preko prostora gde se jo{ uvek puca, ali sam ube|en da bi gospodina [andora Pala tamo do~ekali veoma qubazno i pristojno, kako dolikuje jednom predstavniku ma|arske politi~ke stranke, bez obzira na wegovo i ve~eras izraèno mi{qewe koje srpski narod nikako ne moè prihvatiti. Jer, gospodin Pal je poku{ao ovde da nam nametne, da svoja tri minuta koristi za izraàvawe antisrpskog stava. Ali, po{to sam ve} jednom bio u sli~noj emisiji, `reb je izvukao da budem i ve~eras, pa bih svoja tri minuta iskoristio da repliciram u~esnicima u raspravi. Pitawe Srba van prostora dana{we Savezne Republike Jugoslavije nikako se ne moè tretirati kao mawinsko pitawe, jer te, nazovi dràve u kojima Srbi ìve van Savezne Republike Jugoslavije jo{ nisu po svim kriterijumima dràve iako su ih mnoge zemqe sveta priznale, bez obzira {to su i u Ujediwene nacije primqene, jer velike sile koje su priznavale te dràve zapostavile su jedno vrlo bitno na~elo me|unarodnog prava, da kada se priznaje dràva i priznaje vlada u toj dràvi, onda se moè priznati samo na teritoriji koju drì pod efektivnom kontrolom. U ovom slu~aju priznata je Hrvatska, ali samo u onom delu van kontrole Republike Srpske Krajine. Mogla je biti priznata i Bosna i Hercegovina, ali samo u onom delu koji drì Izetbegovi}ev reìm, a on je svakim danom sve uì. Srpska radikalna stranka ima svoje ogranke i na podru~ju Republike Srpske Krajine i na podru~ju Republike Srpske i na podru~ju Makedonije. Mi smo jedinstvena stranka, bez obzira na kojim prostorima delujemo, delujemo po jedinsvetnom programu. Imamo jedinstvenu organizacionu strukturu, {to zna~i da je na{ osnovni ciq da sve te srpske teritorije jednog dana, u {to skorije vreme, budu u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, kao prvoj fazi ka stvarawu jedinstvene srpske dràve. Mi poku{avamo biti realisti~ni u politici i znamo sa kakvim se sve opasnostima i isku{ewima suo~avamo. Smatramo da je ova Savezna Republika Jugoslavija, zbog toga smo se za wu zalagali, zbog toga smo je prihvatili, zbog toga u~estvujemo u wenom politi~kom ìvotu, najlak{i put. I on je skop~an sa ogromnim te{ko}ama, ali je najlak{i u odnosu na sve ostale puteve koje smo eventualno mogli izabrati, da se postigne taj sveop{ti ciq. Mi bi se svim silama suprotstavili da se obnavqa Titova Jugoslavija, Jugoslavija u Titovim granicama, ona Jugoslavija pre Drugog svetskog rata. Mi smatramo da srpski narod vi{e nikada, ni pod kakvim uslovima ne}e da ìvi sa Slovencima i Hrvatima u jednoj dràvi. Bilo je dosta iskustvo Prvog Svetskog rata, iskustvo politi~kog ìvota Kraqevine Jugoslavije, iskustvo Drugog Svetskog rata i genocida nad srpskim narodom, iskustvo Titove Jugoslavije i iskustvo rata iz 1991. godine i 1992. godine. Mi ama ba{ nikakvog razlo749
ga nemamo da ìvimo sa Slovencima i Hrvatima. Kada pro|e nekoliko decenija, kada se delimi~no zale~e ove ratne rane, verovatno sa wima moèmo imati odnose kao sa Italijom, kao sa Nema~kom, kao sa drugim dràvama koje su uzrok ranijih stradawa srpskog naroda, ali ni u jednoj varijanti ne moèmo ìveti zajedno u granicama jedinstvene dràve. Jer, mi Srbi moramo ne{to nau~iti iz istorije, ne smemo dozvoliti da nam se istorija vi{e puta ponavqa. Todorovi}: Socijaldemokratska partija ima svoje vi|ewe srpskog pitawa. Po svemu sude}i, na{im sagovornicima zapada vrlo ozbiqan zadatak i vrlo teàk i nezahvalan, na~in re{avawa srpskog pitawa. Posledwa dva veka Srbi su poku{avali na vi{e na~ina da re{e svoj problem, ali na àlost, on do sada nije ni za~et na pravi na~in, a kamoli da se na taj na~in re{i. U posledwa dva velika rata Srbi su se prepolovili i po~eli su da se pribliùju Hrvatima. Ispostavilo se da su Srbi bili za etni~ko, nacionalno pitawe Hrvata, odnosno za stvarawe wihove dràve, za stvarawe dràve Slovenije, za stvarawe suverene i nezavisne Makedonije, za ostvarivawe nacionalnih i gra|anskih prava nacionalnih mawina u obimu i kvalitetu koji svet ne poznaje. Srbi su progla{eni kao narod hegemonisti~ki, kao narod koji èli da dominira nad drugim narodima i prostorima. Ili kakvo je mesto svoje dobio u ustavu po~ev od 46. godine i 63. godine i one famozne 74. godine, {to nekada smo i pravili posebne zakone za Srbe su, nije tako pisalo, ali se tako radilo, da smo imali poseban ~lan raspirivawa nacionalne netrpeqivosti i po tom paragrafu odgovarali smo u Srbiji i u Bosni. I qudi su i{li na robije samo zato {to je javno rekao da je Srbin ili {to je pevao srpsku pesmu. I zaista, do{ao je onaj trenutak da Srbi ozbiqno razmisle o sudbini i da smognemo snage da po~nemo da re{avamo ovo pitawe. Ja sam se ponadao da }e ve~eras da se stvore neki uslovi, kakvi takvi, da se ovo pitawe re{ava. Me|utim, novim Ustavom koji je ustvari obnova drugog AVNOJa jer se radilo po principu konfederacije, proces re{avawa srpskog pitawa je zale|en, zatvoren. Stvorena je nova Jugoslavija koja srpsko pitawe uop{te ne re{ava, nova Jugoslavija koja se uop{te ne zna {ta je. Ja kao pravnik ne znam {ta je ta nova Jugoslavija: da li je federacija, konfederacija ili neka druga zajednica. Mi smo za to da se ovom pitawu pristupi na najdemokratskiji na~in. A {ta to zna~i? To zna~i da moramo od po~etka sve da re{avamo. Monarhija je ukinuta na na~in koji je nezakonit i nenarodni. Stvorena je nova Jugoslavija, a narod se nije pitao. Isto tako dono{eni su novi ustavi, a narod se nije pitao, stvarane su nove zajednice, stvorena je druga Jugoslavija od 8 nezavisnih dràva koje imaju ve}u nezavisnost nego dràvna zajednica u konfederaciji. I opet je srpsko pitawe re{eno negativno, na {tetu Srba, jer smo dobili dve autonomne pokrajine koje su imale sve elemente dràvnosti i koje su u stvari bili straàr nad Srbijom i srpskim narodom, jer su u~estvovale u dono{ewu srpskog zakona, a Srbi nisu mogli da u~estvuju u dono{ewu zakona autonomnih pokrajina. Stoga je, po na{em mi{qewu, neophodno da narod pretpostavi instituciju referenduma koja se u Evropi koristi obilato, i u Americi. Refe750
rendumom se u zapadnoj Evropi re{ava pitawe cena, re{ava se pitawe mawih teritorijalnih podela, a mi tu instituciju za sada nismo koristili. I ako smo je koristili, koristili smo je da bi se odre|ena vlast, odre|ena struktura politi~ka u~vrstila na svom mestu, na svom poloàju. Mi smo, da rezimiram, mi smo za to da se referendumom u Srbiji, Srbi u Srbiji odlu~e da li smo za saveznu dràvu, federativnu dràvu ili konfederaciju sa svim srpskim narodom iz obe republike i naravno, sa Crnom Gorom. To je pitawe koje iziskuje duì razgovor. Pal [andor: Ja sam hteo da kaèm da se mi zapravo zalaèmo, gde mislimo da je celokupno ovo pitawe, to je zapravo samo pitawe Srba i Srbije, mi mislimo da jo{ uvek postoje mogu}nosti da se taj put pre|e. Teorija, ja sam to i u Skup{tini govorio, o tome da svi Srbi moraju da ìve u jednoj dràvi, naravno je neprihvatqiva i neizvodqiva prema sada{wem stawu politi~kih snaga. To pokazuje i primer ma|arskog naroda. I Ma|ari ìve u sedam dràva i osma je wihova mati~na zemqa i nikom ni{ta. I ìve 11 miliona Ma|ara u dràvi i ìvi 11 miliona Ma|ara izvan dràve. Znam da }ete reagovati na to, ali to je tako. I {ta se doga|a? Svest Srba i srpskog politi~kog vo|stva je sada u onoj fazi u kojoj su bili Ma|ari posle Versaja 1918, pa su rekli ne, ne nikada vi{e. Srbi }e kad tad morati da se pomire da ne mogu svi Srbi da ìve, da postoji mo`da neka varijanta da dràva u kojoj najvi{e Srba moè da ìvi, {to ja ne sporim, ali to tako ne moè. Naravno, Ma|ari su to jo{ 1981. godine shvatili pa su krenuli nekim drugim putevima. Shvatila je to, ja mislim i Rusija, Sovjetski Savez. [ta mislite kada bi Rusi kazali svi Rusi moraju da ìve u istoj dràvi. To ja mislim da ne moè da se izvede mirnim putem, a ako moè mirnim putem da se izvede ja sam onda za to. To sam hteo elementarno da dodam. Voditeq: Samo malo, gospodine [e{eq, Gli{ovi} je hteo da replicira. Dr Vojislav [e{eq: Ovo je replika bila meni. Gli{ovi}: Ako mogu samo koju re~ da kaèm gospodinu iz Srpske radikalne stranke. Srpska narodna obnova tako|e na svim teritorijama gde ìve Srbi ima svoje ~lanove i ima svoje ogranke, dakle i u Republici Srpskoj Krajini, a pre svega u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj. Ili da to kaèm jezikom politi~kog slogana gde god da su ~lanovi Srpske narodne obnove, tu su srpske zemqe. A {to se ti~e pomiwawa predstavnika DEPOS-a ili Demokratske stranke, razume se, i oni su isto tako srda~no pozvani da u~estvuju na ovakvom jednom skupu, pod ovom temom u Kninu, a pre svega gospodin \in|i} koji je pre godinu i po dana izjavio jednom be~kom listu da bi, eto, radi mira u ovoj Jugoslaviji i zarad nekakvog miroqubivog re{ewa srpskog pitawa vaqalo Srbe iz Krajine, iz Like pre svega, koji tako presecaju put Hrvatima ka moru, premestiti tu negde u Bosnu, a neke Hrvate iz Bosne tamo poslati da ìve u Liku. Dr Vojislav [e{eq: Ja nisam razumeo ovu repliku, ali ne znam za{to je onda gospodin iz Srpske narodne obnove uop{te pomiwao da neki qudi odavde treba da idu u Knin ili Vukovar kada to nije bilo pravo mesto da se kaè. Ja ne vidim da li je on mo`da imao razloga da strepi da ode tamo, ali ovi
751
koji su se zalagali protiv srpskih nacionalnih interesa, s pravom imaju razloga da strepe i na{a garancija ne bi bila dovoqna da ipak odu u Vukovar. I nemojte malo suvi{e sebi da pridajete zna~aja i na tim prostorima i da nekome takvu garanciju dajete, jer to bi bilo krajwe neozbiqno sa va{e strane. Ja razumem va{u tu divnu ma{tu i koncepciju politi~ku kojom poku{avate da sebe predstavite ve}im od onoga {to ste zaista u politi~koj praksi, ali {ta znate, vide}ete kako }e sve to izgledati u bliòj perspektivi. Ali, ja bih hteo da odgovorim na ovo {to je rekao gospodin [andor Pal. Ma|arska je izgubila Prvi svetski rat, i Ma|arska je zbog toga svedena na te granice u kojima je sada. Ne zaboravite, Srbi jo{ ni jedan rat nisu izgubili. Sa druge strane, i nama je jasno da oni Srbi koji su ostali da ìve u Ma|arskoj ne mogu postati sastavni deo na{e dràve osim da se presele ovamo. Ostao je jedan broj Srba da ìvi na podru~ju Republike Rumunije i oni }e ostati definitivno tamo da ìve, ili se pojedina~no ili grupno preseqavati ovamo. Mi nemamo pretenzija na tu|e teritorije. To su me|unarodno priznate i utvr|ene granice i one su za nas nesporne. Ali, svi Srbi koji su ìveli u sastavu Jugoslavije pre ovoga rata i daqe imaju pravo da insistiraju da ìve u sastavu Jugoslavije, jer onaj ko se otcepio od Jugoslavije, wemu se postavqaju uslovi, a ne onome ko ostaje u Jugoslaviji. E, da bismo taj princip sa~uvali, mi se zalaèmo za postojawe Jugoslavije, bar dok taj posao zavr{imo. U ovom slu~aju Srbi koji su ìveli u sastavu hrvatske federalne jedinice ne}e da budu gra|ani dràve Hrvatske. Ne}e da ìve u toj dràvi, a ta dràva nema snage da ih na to natera. [ta je onda mogu}e u toj varijanti? Razume se, nemogu}e je da se za dan dva oni prikqu~e Saveznoj Republici Jugoslaviji, ali mogu}e je da konstitui{u posebnu dràvu. Oni tu dràvu konstitui{u. A mi se zalaèmo da Savezna Republika Jugoslavija {to pre prizna nezavisnost i suverenitet Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Mi da budemo prvi, a za 5-10 godina prizna}e ih i ~itav svet, jer svet mora kad tad da prizna fakti~ko stawe. Dok su oni spremni da brane svoje prostore, da brane svoje teritorije, da brane svoje domove, nema te sile na svetu koja }e ih naterati da se ukqu~e u sastav nezavisne dràve Hrvatske, ili islamske yamahirije u Bosni. I sama ~iwenica da svet toliko priti{}e sada Srbiju i Crnu Goru najboqe o tome svedo~i. Svetu ne pada na pamet, zapadnim silama, sada da preti i da priti{}e Srbe u Krajini i Srbe u Republici Srpskoj. Znaju oni, dok imaju upori{te tamo{wi Srbi ovde u Saveznoj Republici Jugoslaviji, wihova borba ima mnogo vi{e {ansi za uspeh, nego ako bi slu~ajno ostali bez ovda{we podr{ke. Zato nam {aqu izdajnike na ~elo dràve, zato me{etare pomo}u nekih izdajni~kih stranaka ovde u Beogradu da bi svoje ciqeve postigli i zato nas podvrgavaju ekonomskoj blokadi, sankcijama i sl. Pal [andor: Hteo bih da kaèm, da mislim, da u okviru ove pariske karte, ova ipak nasilna promena granica ne dolazi u obzir, a da bi bilo mnogo boqe insistirati na kvalitetu... Dr Vojislav [e{eq: Nasilna promena me|unarodno utvr|enih granica. Pal [andor: Pa, me|unarodno su ove priznate i nema {ansi ja mislim da se ne priznaju. Jesu, jer su ~lanice Ujediwenih nacija.
752
Dr Vojislav [e{eq: Ne mogu biti priznate. Pal [andor: Samo ovo da kaèm, da bi bilo mnogo boqe insistirati na kvalitetu mawinskih prava svugde tamo gde se Srbi kao mawina nalaze, da je to ono {to Evropa moè prihvatiti kao metodu i kao sredstvo, a sva ostala sredstva ja mislim da su privremena i ne}e ih vreme... Dr Vojislav [e{eq: Samo bih vas na jednu stvar upozorio. Ja uvek odgovaram na [andorovu repliku jer ja sam svoja tri minuta iskoristio za kriti~ki osvrt na wegovo. Prema tome, moja bi trebalo da bude zadwa. Voditeq: Ja mislim da je sve re~eno osim ako imate jo{ ne{to. Ali, molim vas, vrlo kratko. Dr Vojislav [e{eq: Ja imam jo{ ne{to da kaèm. Srbi na podru~ju Srpske Krajine i na podru~ju Republike Srpske nikada ne}e prihvatiti da budu mawina. Za{to bi prihvatili? Dajte jedan razlog za{to bi oni prihvatili da budu mawina. Srbi na podru~ju Ma|arske su morali prihvatiti da budu mawina i posle su gotovo svi asimilirani. Ostalo ih je mo`da desetak hiqada. Morali, jer su im nametnute odre|ene granice. Srbi u nekim drugim dràvama su morali prihvatiti da budu mawina, recimo u Albaniji, a posle gotovo da su svi asimilirani ili su toliko progawani da im se trag gubi. Ali, ovde Srbi nisu u poziciji da moraju prihvatiti neke nametnute granice. Nisu, jer su odlu~ni da se bore za svoju slobodu. Gli{ovi}: Ja mislim da to ne}e pro}i. Voditeq: Molim vas da ne idemo u su~eqavawe Srpske radikalne stranke i Srpske narodne obnove, da ne ra{~i{}avamo odnose izme|u te dve stranke, da se zadrìmo na nivou teme. Dr Vojislav [e{eq: Mi nemamo nikakve odnose, pa prema tome mi nemamo {ta da ra{~i{}avamo, moèmo samo o stavovima da govorimo koji se ovde izlaù. Gli{ovi}: Da, da kaèmo na svu sre}u i na svu nesre}u mi nemamo nikakve odnose, ali da kaèm ne{to o tzv. bujnoj ma{ti i o politi~kom uticaju koji ta bujna ma{ta stvara. Ako se politi~ki uticaj vrednuje po koli~ini reklama koju jedna stranka moè da emituje na dràvnoj televiziji, onda tu svakako je Srpska radikalna stranka u velikoj prednosti, zato {to Srpska narodna obnova svoje reklame finansira iz sopstvenoga yepa. A {to se ti~e politi~kog uticaja na terenu, dakle ne na televizijskom ekranu i ne u nekakvom verbalnom duelu, onda neka predsednik Srpske radikalne stranke priupita one svoje ~lanove koji su pre{li u na{u stranku, a samo protekle nedeqe to je u~inilo wih 600. Dr Vojislav [e{eq: Ja moram da odgovorim. Crn~evi}: Ja moram da protestvujem iz dva razloga. Ja razumem da stranke imaju èqu da iskoriste {to vi{e prostora u svoju korist, to je u redu. Me|utim, ipak insistiram da se drìmo reda. Ko je koliko ve{to ispleo, da ve{tinu ne zloupotrebqavamo previ{e, jer prekori}e me u stranci koju predstavqam da se nisam dovoqno borio, a ne bih to voleo. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih samo 20 sekundi da odgovorim, jer replika nije po~ela sa moje strane. [to se ti~e tih 600 navodnih ~lanova koji su pre{li u Srpsku narodnu obnovu, ja ne znam kada su i gde i gde su ih brojali. Razume se, nema govora o tolikoj brojci. Evo {ta se desilo. Desilo
753
se to, da qudi koji u na{oj stranci nisu mogli biti ni na jednoj listi kandidata, ni na op{tinskim, ni na republi~kim, ni na saveznim izborima, dakle qudi koje smo mi morali nekim sistemom eliminacije o~istiti iz na{e stranke, da su pojedina~no pre{li u Srpsku narodnu obnovu i tamo se odjednom na{li na vrhu stranke. Recimo, predsednik nekada na{eg op{tinskog odbora u Pri{tini, koga smo kao alkoholi~ara morali odstraniti iz stranke jo{ pre 5-6 meseci, sada se nalazi na ~elu Srpske narodne obnove za podru~je Kosova i Metohije. Nekoliko sli~nih iz Leskovca, nekoliko sli~nih iz Loznice. Ali, razume se, stranka mora da ~isti svoje redove, da vr{i kadrovsku selekciju. A to {to }e Srpska narodna obnova poprimiti karakteristike neke neprikladne karikature Srpske radikalne stranke, jer }e prihvatiti sve ono {to mi odbacimo, {ta mi tu moèmo, to je wihova unutra{wa strana~ka politika. Gli{ovi}:Znamo ko se sluì ~istkama. Voditeq: Molim vas, zavr{avamo ovu temu sa va{e dve stranke, re~ ~eka gospodin [u{war. [u{war: Ja i velika masa gledali{ta o~ekujemo da ova tema bude tako izloèna da se i posle ove emisije mogu nazreti neka re{ewa, dobra. Ona su pre svega, kroz neka strana~ka gledawa... Voditeq: Gospodine [u{war, ja se izviwavam, moram da podvu~em, da se malo bavimo pitawem: zbog ~ega Srbi nemaju pravo po me|unarodnoj zajednici na samoopredeqewe. [u{war: Ja to ho}u da kaèm. Kako se u Hrvatskoj traì re{ewe Srba na osnovama mawinskih prava tog naroda, onda re{ewa nema. Taj narod je ro|en slobodan. Znao je i uvek je znao da brani svoju slobodu, i ovaj put to ~ini. Nikada trabant nije bio. Voditeq: Mislim da je to daqe raspirivawe rata ako se ide tim putem. [u{war: Ako se krene tim putem, onda }e to daqe biti jedan rat, rat do istrebqewa, verovatno do krajwih granica qudskih razmi{qawa. Ko god na ovim prostorima, na ovim jugoslovenskim prostorima, tu se ne slaèm sa gospodinom sa leve strane, nigde u svetu nije ra{~i{}eno ko je leva, a ko desna strana... Znam. Ne slaèmo se kada je u pitawu Jugoslavija iz prostog razloga {to je taj prostor dat, poklowen, svejedno ili zaslugama dat za narode sa ovog prostora. Na wima je da na|u najboqe re{ewe. A ja sam hteo da iskaèm ovde svoju drugu misao re{avawa nacionalnog pitawa. Ko god na ovim prostorima nametawem svoje slobode drugima bude re{avao nacionalno pitawe nacionalnog pitawa nema. Slu~aj Hrvatske je to odmah potvrdio. Onog momenta kada je {ahovnica stvorila ono {to je stvorila, zablude su da je to telegram iz Beograda Milo{evi}a ili onaj Banijci, Li~ani, Korduna{i, morali su da krenu. Bila bi velika nesre}a ako se ovde i daqe razvija jedna druga ideja, da je boqe ne pomo}i. To je ista izdaja nacionalnih prava kao da sada ponovo priznajemo da Otomanska imperija ima neka svoja prava ste~ena posle boravka na ovom prostoru od 500 godina. Crn~evi}:Moram da kaèm da iz ove diskusije proizilazi moja potreba da kaèm nekoliko re~i o tome u kom trenutku zapravo ìvimo kao stranke, a ne kao gra|ani. Ako je ovo, kao {to jedan deo opozicionih stranaka
754
tvrdi, eksperimentalni nivo, ako je to poku{aj da se ovde napravi generalna proba, a glavna premijera pozori{ne predstave napravi u Rusiji koju je gospodin [andor pomiwao, da ako se takva jedna teza prihvati, onda smo mi u jednom bezizlazu. Pri~amo o ne~emu {to je u svesti drugih qudi ve} zavr{eno. Me|utim, ja bih voleo da stranke, ne samo ona koju ja predstavqam, nego i druge, razumeju da to ne moè biti ta~no, jer su svetu dva jednoumqa, jedno je bilo boq{evi~ko, drugo je bilo antiboq{evi~ko. I sada je boq{evi~ko jednoumqe sru{eno, ostalo je tzv. jednoumqe demokratije u formirawu koja traì globalnog gospodara. Ako se globalni gospodar uspostavi na ra~un malih naroda ili naroda koji ìve, po nesre}i, me{ani sa drugim narodima koji su dovedeni do stepena mr`we, bi}e veoma komplikovano da mi kao stranke uop{te raspravqamo o tome {ta je re{ewe nacionalnog pitawa odnosno {ta je pitawe Srba van Srbije. Vidite recimo, u Srbe van Srbije spada sve, i oni koji ìve u Americi, i oni koji ìve u Francuskoj, i oni koji nam {aqu pomo}, i oni koji pomo} primaju, i oni koji su ugroèni tamo i koji se tuku, i ovi koji ih pomaù pa i oni koji su protiv te pomo}i. Recimo, sada imamo i dozvolite mi da to ukomponujem u ovu temu, jednog Srbina van Srbije koji je ~ak kandidat za predsednika Republike, pa mu se kandidatura osporava, premda ja mislim da je bilo logi~nije da on bude prevodilac, a da pravi premijer i kandidat za predsednika Srbije, bude gospodin Skenlon, jer je to otprilike i takva zamisao. Bar da slu{amo gospodara, a ne prevodioca. U takvoj situaciji mi raspravqamo o Srbima van Srbije, a ne raspravqamo ovako kako gospodin Pal kaè to, da to sve zajedno samo od nas zavisi. Nijedna pobedni~ka stranka, ja je ne}u prekoravati, ni pobedni~ka koalicija, ne}u ni wu prekoravati, koja bude priznala ono kako ste vi rekli, priznala status okoline, ili kako tvrdi gospodin î~ak, priznala dràve, tu se doga|aju ~udne stvari. Budu li se te dràve priznale za srpstvo jednostavno nema opstanka i jedina solucija je gra|anski rat u Srbiji. E sada proizvo|a~i gra|anskog rata u Srbiji mogu kazati to na boqi ili lo{iji na~in, da je to borba za demokratiju, ili borba za ru{ewe reìma, ali o~igledno je da se mi nalazimo u sukobu sa proizvo|a~ima gra|anskog rata u Srbiji, jer bi to za globalnog gospodara bilo jedino re{ewe nacionalnog pitawa. Tada bi uputili trupe svima, i trupe bi re{ile sve. Ne verujem da u Srbiji postoji stranka koja to ne vidi. Verujem samo da postoje stranke ili qudi, sasvim je svejedno, koji to jednostavno ne}e da vide, opet }u da napravim Frojdovsku oma{ku, iz razloga {to meni mesta nema. I mislim da je to na{ problem. Todorovi}: Ja bih malo repliku gospodinu Palu. Pal [andor: Svi na mene navalili. Todorovi}: Srbi na prostoru biv{e Jugoslavije ne mogu da budu nacionalna mawina i nisu ni bili, i nikada ne}e ni biti, zato {to im je prostor biv{e Jugoslavije domovina, srpska domovina podjednako u Srbiji, podjednako u Hrvatskoj, u Makedoniji, jer Srbi se nisu zadràli kada su do{li, ovde u Beogradu, ili [umadiji, ili u Kru{evcu, oni su ostavqa755
li svoje zajednice i svoje domove na prostorima biv{e Jugoslavije. Kako istorija kaè, nikog nisu ugroàvali nego su popunili prazan prostor i stvorili svoju dràvu, svoje nacionalno bi}e, svoju istoriju. Prema tome, zaista nije u redu da se o Srbima govori kao o nacionalnoj mawini na prostorima biv{e Jugoslavije. Voditeq: Gospodine Todorovi}u, i vama isto, gospodine Pal [andor, pitawe ovo {to sam postavio i gospodinu [u{waru: za{to, po va{em sudu, me|unarodna zajednica ne dozvoqava jedino Srbima pravo na samoopredeqewe? Todorovi}: Zato {to smo mi sami tome kumovali. Jer, mi smo napravili jedan antiustavni, jedan kusi Ustav, prekinuli smo kontinuitet sami sa biv{om Jugoslavijom. Doneli smo novi Ustav i proglasili novu Jugoslaviju, Savezna Republika Jugoslavija. Dr Vojislav [e{eq: Samo, Ustav nije bez... Todorovi}: Bez kop~e sa.. ali me|unarodnog, pravog kontinuiteta. Dr Vojislav [e{eq: Ne, bez Ustava... Voditeq: Dono{ewe tog Ustava je bilo osporavano u tom pravu. Todorovi}: To pravo Srbima, koliko ja znam, nije bilo osporavano zato {to Srbija kao dràva nije ni postojala. Nije postojala ni Hrvatska kao me|unarodna jedinica. Nesre}a, mi to srpsko pitawe nismo postavili na pravi na~in. Ja moram da se vratim na po~etak, mi ho}emo da re{imo srpsko pitawe na taj na~in, mi moramo da uradimo ono {to radi svet, ono {to pi{e u pravima Ujediwenih nacija. Da se referendumom izjasnimo, Srbi u Srbiji referendumom da li ho}emo da ìvimo sa Srbima iz obadve nove republike srpske, ili sa Crnogorcima, ili ho}emo da ìvimo sami. To isto pravo da se i wima da. Tek kada se to sve sabere, a verovatno bi se Srbi izjasnili da svi ìve u jednoj... Crn~evi}: Ne mislite li da je na{a obaveza da ìvimo sa wima, a da se oni... Todorovi}: I da se borimo diplomatijom, da se borimo istorijskim podacima, etni~kim poreklom, na{om istorijom. Da se borimo, da dokaèmo da je na{e istorijsko pravo da na ovim prostorima stvorimo dràvu koja }e biti ili federativna ili konfederativna, ili zajednica srpskih dràva, ili savez srpskih dràva, to bi narod o tome sam odlu~io. Dok to pitawe tako ne postavimo, dok politi~ari budu re{avali kao {to se dogodilo na @abqaku, pitawa oblika vladavine, pitawa dràvne zajednice, mi }emo stalno se sa istom temom susretati. Pal [andor: Ma|ari su u Austrougarskoj isto tako govorili posle Prvog svetskog rata: mi ne moèmo na teritoriji gde je bila Austrougarska, gde nismo gosti, je li tako, biti mawina, pa su mawina. Prema tome, sa tim snom {to pre da se raskrsti, to je miroqubiv na~in re{avawa, a onda svim mogu}im sredstvima garantovati sva mogu}a mawinska prava, tamo gde ijednog Srbina ima. To je metoda u demokratskim sredstvima. To mogu da shvate Ujediwene nacije, to moè da shvati me|unarodna zajednica. Crn~evi}:êkajte, ako oni ubiju milion Srba, da se mi zgraàmo. Pal [andor: Ja nisam to rekao. Ta teorija da Srbi nigde ne mogu da budu mawina je jednako opasna kao da ni Rusi nigde ne mogu biti mawina i kao
756
da nigde Ma|ari ne mogu da budu mawina. Oni }e verovatno negde morati da budu mawina. îm pre se politi~ke realnosti fakti~kih odnosa sila u svetu i snage i tendencija shvate to }e biti, ja mislim, boqe za Srbe. A sa svim mogu}im sredstvima demokrati~nim, one koje svet, Evropa, mogu da shvate tamo se zaloìti da u Kninu }irilicom bude ispisano, da govore ekavski ako ho}e, radio, muzika itd. Sva prava koja spadaju i tamo i bilo gde. O~igledno je da promena granica i ovakvih kakve su sada, ako bi do toga do{lo me|unarodne sile i me|unarodni odnosi to priznali, onda bi krenuo ~itav lanac svih promena, svih mogu}ih granica Evrope. I to je onda jedna potpuna kataklizma, to, na àlost, ne}e mo}i. Nenadi}: Ja mislim... Crn~evi}: Samo da napomenem jednu ~iwenicu, da su Srbi ìveli u jednoj dràvi, u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji. U tome jeste problem {to su razdeqeni. I ostali bi da je... Nenadi}: Ja sam ~uo da se postavilo jedno pitawe: za{to Srbija nije priznata? Kako da bude priznata kada je jo{ nismo napravili? Na{a biv{a vlast uvek je branila jednu biv{u Jugoslaviju koja je ve} po~ela da puca, je li tako? Da je branila Jugoslaviju u Sloveniji, da je branila Jugoslaviju u Hrvatskoj, pa branila Jugoslaviju u Bosni, i sada }e verovatno braniti u Sanyaku, u Makedoniji, itd. I mi smo stigli u odbrani te pukle Jugoslavije, a da stvorimo Srbiju. Sada kada ho}emo da stvorimo Srbiju, mi onda se strana~ki sva|amo kako ko èli da je stvori, a mislim da svi jednako treba da je stvorimo. Srbin mora da ìvi tamo gde jeste, niko, gospodine Pal, nije toliko lud da sada 5.000 ili 10.000 Srba u Francuskoj traì da bude to wihova zemqa itd. Oni se tamo pokoravaju odre|enim zakonima. Ali, ovi Srbi koji su ovde, u ovoj Jugoslaviji, a u stvari ta Jugoslavija fakti~ki je Srbija, jer je to srpski narod znate, koja nije jo{ totalno formirana, jer nismo imali vremena da je formiramo. Mislim da se ona sada formira i kada se bude formirala i bilo ko da je na vlasti, treba da je formira {to prije, i da se bori da se ona tada takva prizna. Granice, {to neka gospoda pomiwu, te granice po meni AVNOJ-evske su bile ve{ta~ke granice, znate. Srbi tek sada prvi put mo`da od svog bitisawa, postanka stvaraju nove i svoje srpske granice Jugoslavije. A zar bi neko sada mogao da pusti Srbe u Vi{egradu, u Fo~i, u Rudom, u Kninu, ili bilo gde u Vukovaru, koji su toliko iskrvavili, o~istili se, razumete, o~istili se od zla koje ih je zadesilo jer nije Srbin po~eo rat, to da smo na~isto. Nisu hteli da promene, oni su ~uvali svoju zemqu. Zar sada kome pada na pamet da se odrekne tih granica i da krvari u tome? Treba stvoriti takvu dràvu, sa novim granicama i te granice treba da brani srpska vojska. I ja mislim da je tu jedini spas. I ne pla{imo se da idemo U Rudo. î~ak: Moram da izrazim zahvalnost gospodinu Crn~evi}u {to me je pomenuo, ali da me nije pomenuo verovatno ne bi dobio re~ do kraja emisije. Gospodin Crn~evi} kaè da mi priznawem fakti~ke zajednice potpirujemo rat. Moram da kaèm, upravo je obrnuto. Tvrdoglavo odbijawe da se prihvati realnost, dovodi do prekida veza. Prekid veza je prva faza ra757
ta. Drugo je, kada sam kazao da treba recipro~no i bez uslova priznati te zajednice, nisam govorio o zajednicama u administrativnim granicama, nego o fakti~kim zajednicama ukqu~uju}i tu i obe krajine, Krajinu u Hrvatskoj i Krajinu u Bosni. U ime istog prava na priznawe od strane Savezne Republike Jugoslavije kao {to to pravo ima i Makedonija, i Slovenija, i Hrvatska van Krajine itd. Me|utim, stranka gospodina Crn~evi}a godinu dana je odbijala da prizna i jednu i drugu Krajinu. Zna~i, wih je izru~ila na pladaw me|unarodne zajednice. Kao {to Republika Srpska Krajina nije priznata, dok su bili uslovi da se prizna to je iskqu~iva gre{ka Socijalisti~ke partije Srbije koja je kalkulisala sa tim. Jo{ samo jedna napomena, {to pretpostavqam da }e mi gospodin [e{eq odgovoriti, a ja bih to voleo. On se ~esto sluì jednom zamenom teza, vrlo }u kratko re}i: sto puta pomiwana la` na kraju postane istina. Zamena teza gospodina [e{eqa jeste da je zajedni~ka dràva Srba, Hrvata i Slovenaca bila uzrok rata i stradawa srpskog naroda. To nije istina. Uzrok rata jeste poku{aj da se ta dràva nasilno sru{i. Pre je poku{ao Hitler i Musolini sa Cvetkovi}em i Ma~ekom iznutra. Drugi poku{aj je sa Borom Jovi}em i Tu|manom iznutra. Crn~evi}: Kadrovskom gre{kom. î~ak: Prema tome, poku{aji da se ta dràva sru{i su doveli do rata. A dok je ta dràva funkcionisala i pre rata, i dok je funkcionisala posle rata, nijedan narod u Jugoslaviji nije bio izloèn ratu ni patwama. Prema tome, mislim da je sasvim jasno da jedino obnova te dràve, da zavr{imo, to je dràva po na{em konceptu, da niko ne}e biti u poloàju mawine. Ja se potpuno slaèm sa mojim kolegama ovde, koji su rekli da srpski narod ne sme biti u poloàju mawine ni u SR Jugoslaviji ni van SR Jugoslavije. Me|utim, u poloàju mawine ne sme biti ni hrvatski narod u Bosni, niti muslimanski u Srbiji. Jedino u konceptu u kome svi jugoslovenski narodi imaju dràvu, na celom podru~ju Jugoslavije, taj koncept spre~ava rat. Crn~evi}: Ja }u iskoristiti priliku da umesto replike gospodinu î~ku, na koju imam pravo, kaèm repliku gospodinu iz Socijaldemokratske partije. Ne dopada mi se ako je to zaista u wegovoj stranci zabeleèno kao politika tzv. sveop{ti referendum. To zna~i da Srbi u krajinama, Srbi u Bosni imaju referendum da li }e sa nama, onda posledi~no Srbi u Srbiji da li }e sa wima. Vidite, taj referendum bi bio katastrofalan. Ako Srbi ne}e sa tom na{om uni{tenom bra}om ovde bez referenduma, onda zaista ni referendum nije potreban i mi nemamo nikakve nade. Ako je to stav stranke, onda tome repliciram. Dr Vojislav [e{eq: Prvo, gospodine î~ak, pokazala je istorija da zajedni~ka dràva Srba sa Hrvatima i Slovencima nikada nije mogla da bude demokratska. Bila je od 1918. do 1929. i morala je okon~ati diktaturom, jer Srbi i Hrvati nisu mogli zajedno. Svi ostali dràvni oblici bili su autokratski, a i onaj ~iji ste vi ideolo{ki sledbenik, dakle Titova Jugoslavija. A mi Srbi èlimo demokratiju i slobodu iznad svega, i toliko su nam demokratija i sloboda drage, da vi{e ne bismo zarad qubavi sa Hrvatima i Slovencima nipo{to da ih `rtvujemo.
758
Drugo, vi ste postavili pitawe za{to Srbija nije priznala do sada Krajine. Ja }u vam odgovoriti na to pitawe jer sam bio poslanik Narodne skup{tine Srbije i sam sam bio protiv toga da se ide na priznawe Republike Srpske Krajine i Srpske Republike Bosne i Hercegovine, kako se to tada zvalo, od strane Republike Srbije. To je bilo stra{no opasno jer bi Republika Srbija time i samu sebe priznala kao nezavisnu dràvu, pa bi ostala definitivno u tim granicama. Treba priznati republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, ali to priznawe treba da izvede Savezna Republika Jugoslavija. E naàlost, do{lo je do toga da se na ~elu dràve na|u Dobrica ]osi} i Milan Pani}, pa to do sada nije bilo mogu}e. A desi li se da Srpska radikalna stranka pobedi na izborima, ili ima u~e{}a u vlasti posle izbora, sigurno na{ }e prvi zadatak biti da priznamo nezavisnost Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Ne sme to da uradi Srbija, jer Srbija onda ostaje definitivno u ovim granicama. U tom je institucija me|unarodnog pravnog priznawa vrlo opasna, jer onaj ko priznaje drugoga, priznaje i sebe u onom prostoru u kome se nalazio u trenutku priznawa drugoga. To nikako kao pravnici ne bi smeli da dozvolimo, gospodine î~ak. Pretpostavqam da ste i vi pravnik, bar tako sam ~uo, pa me zaista iznena|uje sa va{e strane takva jedna primedba. Gli{ovi}: Pokrenuto je nekoliko pitawa, pre svega pitawe referenduma. Da li }e Srbi biti u mogu}nosti da se izjasne, dakle Srbi koji sada ìve, na àlost da ja kaèm van Savezne Republike Jugoslavije, da li ho}e da ìve u Srbiji? Na primeru Srba u Makedoniji takvo jedno izja{wavawe o~igledno pod ovim politi~kim okolnostima nije mogu}no. Jer, kako bi se tamo taj referendum organizovao? Da li }e ga organizovati dràva Makedonija, koju Srbi ovde, ili Srpska narodna obnova kao politi~ki subjekt, ne priznaje, jer sada{wa Republika Makedonija pokriva srpske teritorije, pokriva one teritorije na kojima Srbi ìve. Za{to Srbija do danas me|unarodno nije priznata i za{to je svi izbegavaju kao da smo ku`ni? Prvi razlog, ~ini mi se, leì u ~iwenici da se vladaju}a stranka i one stranke koje dele weno politi~ko mi{qewe, ni do dana{weg dana nisu odrekle jednog omiqenog simbola. Oni, ga dodu{e, stilizuju, pretapaju ga u ruù i verovatno u jo{ neko cve}e, ali crvene boje i zvezde se oni odre}i ne}e. I dok se god oni ne odreknu te zvezde, koja krasi onaj dvor u kome sedi dana{wi predsednik Republike Srbije, koja krasi ta krasna ja zvezda i zvani~ni grb Republike Srbije, me|unarodna javnost ne}e blagonaklono gledati na srpsko pitawe, iako ona sve wegove usluge veoma dobro zna. [to se ti~e Srba koji ìve u politi~koj i ekonomskoj emigraciji u Evropi i u Americi, pre svega u Australiji, Srpska narodna obnova u svom programu, kako strana~kom, tako i u predizbornom, zastupa tezu integracije tih Srba u budu}u dràvu srpsku kraqevinu. Mi ne èlimo nikakvu integraciju sa pqa~kawem tih qudi zarad nekakvih brzih preporoda dràve, kao {to je to u~inila vladaju}a stranka onim me|unarodnim zajmom za preporod, ~ije su pare o~igledno pokradene ili nisu ispunile svoj ciq, ali od tih miliona dolara ne znam koliko je predsednik SPS-a i onda{wih
759
srpskih komunista sakupio. Mi èlimo da tim qudima garantujemo imovinu ovde u Srbiji koju }e oni uloìti, mi èlimo da ih kulturno i politi~ki integri{emo u budu}u srpsku dràvu, a to zna~i pre svega da izvr{imo i razmenu one tre}e generacije iseqenika sa, recimo, decom iz srpskih sela, sa najboqim srpskim |acima koji }e tamo boraviti godinu dana pa posle boraviti ovde kod nas wihova deca, da se oni upoznaju, da se zbliìmo i da se stvori jedno srpsko jedinstvo. Todorovi}: Gospodin Brana Crn~evi} krivo vidi problem srpskog pitawa. U Poveqi Ujediwenih nacija doslovno stoji: pravo na samoopredeqewe etni~kih grupa, to zna~i naroda i wenih zajednica. Ja vas pitam ko bi ostao na 12 miliona Srba, pretpostavimo da bi se izjasnili da èle da ìve u Jugoslaviji, ko u me|unarodnoj zajednici moè da ne po{tuje glas 12 miliona Srba da ìve u jednoj dràvi koja }e imati oblik koji sami odrede, koja }e garantovati sva gra|anska prava i sve qudske slobode svim ostalim narodima koji ìve na wenoj teritoriji. Mi moramo od toga da po~nemo jer mi prakti~no ne postojimo. Mi me|unarodno ne postojimo i zato moramo da po~nemo od toga da stvaramo dràvu na taj na~in, da narod je stvara, a ne da je stvara Milo{evi} i gospodin ]osi}, ili bilo ko drugi. î~ak: Vidite, razumqivo je od gospodina [e{eqa da od mene brani Socijalisti~ku partiju po{to su mu to o~igledno koalicioni partneri budu}i, a i dosada{wi. Dr Vojislav [e{eq: Ovo je na~in da se izme|u vas izvr{i diferencijacija, jer mnogo ih sa vama povezuju pa im to stra{no smeta. î~ak: Na toj diferencijaciji zaista zahvaqujem, mi odavno ~ekamo da to neko uradi. Vidite, ja mislim da je sasvim jasno da Republika Srbija ne treba da prizna bilo koga, jer ona nije suverena me|unarodno priznata dràva, jer smo se prijavili da budemo u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ali, govorimo o tome da je Savezna Republika Jugoslavija trebalo od dana svog konstituisawa da prizna fakti~ke zajednice, bez obzira da li su one srpske, ili neke druge van te... Dr Vojislav [e{eq: Nije mogla, jer nije imala predsednika, nije imala vladu. Vlada vr{i ~in priznawa. î~ak: Molim vas, gospodine [e{eq, Savezna Republika Jugoslavija imala je predsednika Vlade koji je jo{ zajedno sa Borom Jovi}em doveden tamo gde jeste. Prema tome, to {to ona nije to uradila, to je gre{ka te dve stranke koje su to u~inile. Teza o tome da je zajedni~ki ìvot nemogu}, da zajedni~ki ìvot raznih nacionalnosti u Jugoslaviji vodi u nedemokratske sisteme, ta teza stoji samo kao pokri}e za jednostrana~ku diktaturu. Uzmimo, molim vas, Bosnu i Hercegovinu danas, sve tri nacionalne zajednice su pod diktaturom: Hrvati pod Bobanom, muslimani pod Alijom, Srbi pod Karayi}em. Evo, ovde imam dokument kojim se jasno kaè da u Republici Srpskoj na rukovode}im mestima mogu biti ne samo Srbi, nego da mogu biti samo oni Srbi koji su ~lanovi Srpske demokratske stranke. Prema tome, i ~lanovi moje partije i ~lanovi partije gospodina [e{eqa smo nepodobni u Srpskoj Republici Bosni i Hercegovini za rukovode}a mesta.
760
Dr Vojislav [e{eq: Vi zaboravqate da su 33 poslanika Srpske radikalne stranke glasali protiv izbora Milana Pani}a za predsednika vlade, a da su poslanici va{e stranke glasali za wega. Voditeq: To je druga tema. î~ak: Kako znate kada je bilo tajno glasawe? Dr Vojislav [e{eq: Ja zato {to se ti~e tih... Voditeq: Gospodine [e{eq, molim vas. Crn~evi}: Ne, jedan na{ nije glasao. Dr Vojislav [e{eq: Gospodine, Crn~evi} je napustio Skup{tinu pre glasawa. Crn~evi}: Ja mogu da kaèm da je ovo {to gospodin î~ak zastupa, da postoji opasnost od jednopartijske diktature, i da to komunisti zastupaju, malo je ~udno. Jer, koliko ja znam, taj pokret, on je iskqu~ivo za jednopartijsku diktaturu. To je velika promena u pokretu, ja to pozdravqam, ako je to tako. To meni ne smeta. Ali ho}u da kaèm da velike {anse da pobede na izborima imaju one stranke koje najmawe gre{e. E sada, svako od nas treba da pogleda koliko wegova stranka gre{i i da proceni {anse. Za Socijalisti~ku partiju Srbije i za jo{ neke opozicione stanke kaèm da rade dobro i ozbiqno. Todorovi}: Moram da kaèm, i ve~eras smo napravili istu gre{ku koju izuzetno dugo ~inimo. Za gre{ke i za sve ono {to nam se de{ava traìmo krivca u nama. Zar ne vidimo da svet je krenuo da prestruktuira svet, i wima ni Balkan ni Jugoslavija sigurno ne trebaju. Zato oni Srbe ne priznaju i ne}e ih priznati dogod su oni fundament da ne bude ~vrsta i stabilna zemqa, koja }e obezbediti svim narodima koji ovde ìve jedan miran ìvot. Televizija Beograd, 4. decembra 1992. godine
X KAKO PRE@IVETI U USLOVIMA BLOKADE (SUÊQAVAWE STRANAKA)

Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Evo nas u jo{ jednoj emisiji Su~eqavawe stranaka. Na{a ve~era{wa emisija je ekonomija, tj. na{a ve~era{wa emisija je tema ekonomija, kako preìveti u uslovima blokade i {ta preduzeti u privredi da sa~ekamo ono vreme, na pravi na~in, kada sankcije budu skinute. I ve~eras imamo 8 u~esnika, i za po~etak najpre da ih predstavim. Sa moje desne strane je prof. dr Nenad Mileusni} ispred Srpske opozicije; do wega je Miroqub Labus iz Demokratske stranke, zatim Bo{ko Pero{evi} iz Socijalisti~ke partije Srbije i do wega Srbislav Kneèvi} iz Srpske narodne obnove. Sa moje leve strane Pavlovi} Dragoslav iz Socijaldemokratske partije; zatim ispred Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, do wega je dr Aleksandar [imokovi} iz Saveza komunista-pokreta za Jugoslaviju i gospodin Milorad Savi}evi} ispred DEPOS-a. Ja predlaèm da krenemo sa izno{ewem svojih mi{qewa. Pravila znamo. Ima re~ prof. Mileusni}.
761
Prof. Mileusni}: Ja sam mislio da bi bilo dobro po~eti od onoga {to nam je ostavila druga Jugoslavija, mislim {to ostavqa Srbiji i Crnoj Gori. Ostavqa najmawi dohodak (oko 3.000 dolara po stanovniku), ostavila je dug izme|u 5 i 6 milijardi dolara, ostavila je nezaposlenost (koliko ja znam prijavqenih nezaposlenih oko 600.000), to je ona nama ostavila na 10.000.000 stanovnika koliko ima Crna Gora i Srbija. Sada treba videti gde smo danas. Po onome {to qudi sagledavaju raznim ra~unicama, mi imamo danas dohodak ispod 1.500 dolara po stanovniku. Govorim od 1.300 do 1.500 dolara. Navodno, broj nezaposlenih ima dve vrste nezaposlenih: oni koji su stalno nezaposleni, {to je dvostruko poraslo, i oni koji su nezaposleni jer ne rade, pu{teni su na pla}eni odmor. Navodno broj koji je bio oko 600.000 nezaposlenih danas se negde popeo na 1,500.000. Ja sam, evo, bio pre nekoliko dana pored jednog velikog preduze}a koje proizvodi ve{ta~ko gnojivo, celo preduze}e stoji. Zatim, navodno dug stoji onaj koliki je bio, mada mu je vrednost pala, toliko je pala da bi ga mogli vrlo jeftino kupiti. A tre}e, na{e devizne rezerve koje se dele na dve vrste rezervi, na one devizne rezerve koje su zvani~ne i na devizne rezerve koje su nezvani~ne. Nezvani~ne devizne rezerve stanovni{tvo tro{i. Zvani~ne se tako|e tro{e. Ne izvozimo, uvozimo. Prema tome, i devizne rezerve su opale. Treba videti {ta raditi i kada }emo stati. Gde je ta granica gde }emo stati. I kako iz toga i}i na gore; i kada }emo i}i na gore; i {ta ~initi. Nije dobro, ako na primer, na{e pripreme u preduze}ima imaju ovakav izgovor. Ja sam razgovarao sa odre|enim direktorima, kaù mi ~ekamo na{e programe. Koje programe? One koje smo imali ranije! Nema {ta da ~ekaju. Oni moraju da prave nove konstrukcije, nove tehnologije. Ja u svoje vreme kada sam radio kao mladi inèwer u Ivi Loli Ribaru, mi smo imali 240 vrsta proizvoda godi{we. Znate {ta je to? Mi smo spremili crteè odmah nove, pravili odmah nove operacione liste. I{li smo na nova planirawa. Zna~i, imali smo jedan fleksibilan asortiman proizvoda. Mi smo danas dovedeni u tu situaciju da tako treba da se pona{amo u kriznom dobu. Drugo, u kriznom dobu trebali bi da pripremamo ono novo doba koje dolazi. Ja }u biti slobodan da za to novo doba govorim u ovoj drugoj rundi kako ste mi rekli. Zna~i isto 3 minuta. Ja mislim da Srbija i Crna Gora moè da ide na izuzetan uspon i pored toga {to smo izgubili veliko trì{te. Za{to? Zato {to smo sada prisiqeni da proizvodimo ovako kako proizvodimo. Zna~i, moèmo se pripremati za jedan zaokret u na{oj proizvodwi. Kneèvi}: U Srpskoj narodnoj obnovi polazimo od realne procene da se ne moè govoriti o efikasnosti privrede Srbije, jer je ona u velikoj meri razorena, tehnolo{ki zaostaje za svetom, i finansijski je potpuno iscrpqena. U Srpskoj narodnoj obnovi planiramo potpunu obnovu srpske privrede. Polazimo od toga daje ona razorena, uni{tena vi{edecenijskom vladavinom komunizma i socijalizma u na{oj otaybini koja se iskazivala kroz partijsku dràvu i dru{tvenu, odnosno dràvnu socijalisti~ku svojinu, koja je omogu}avala uskom sloju vladaju}e, komunisti~ke birokratije da pqa~ka tu istu privredu, a koja je sputavala stvarala{tvo i sposob762
nost srpskog naroda da napreduje u privrednom smislu. Zato u programu imamo izmene tih uslova privre|ivawa dominantnog socijalisti~kog tipa koje mislimo da sprovedemo kroz privatizaciju srpske privrede i omogu}avawa delovawa trì{nih zakonitosti. Takvi uslovi privre|ivawa omogu}i}e pripadnicima srpskog naroda koji su talentovani, sposobni, dokazani u svetu kao dobri biznismeni i stvaraoci, razvoj srpske privrede. Svesni smo toga da nije samo dovoqno ostvariti sistemsku reformu svojinsku i privatizaciju i delovawe trì{ta. U ovim uslovima finansijske iscrpqenosti i nedostatka nekog sveèg kapitala, potrebni su odre|eni stimulansi za pokretawe te obnovqene privrede. I u tom delu, i u Srpskoj narodnoj obnovi i programski, politi~ki prakti~no, se oslawamo na saradwu i politi~ke dogovore sa pripadnicima srpskog naroda koji ve} vi{e decenija ìve kao politi~ki i ekonomski emigranti u najrazvijenijim zemqama svetske civilizacije. Sa wima smo ve} duè vremena u kontaktima i razgovorima i postigli smo i konkretne politi~ke dogovore da u~estvujemo u tim projektima obnove razorene srpske privrede. Opredeqewe je veoma jasno. Delovawem i radom u najrazvijenijim privredama i dràvama sveta taj deo na{eg naroda je stekao, omogu}eno mu je da stekne, sva svetska znawa i afirmisao se i kao nau~nici, i kao biznismeni i stekao je i potrebna finansijska sredstva. Mi imamo i razra|eni projekat, a to }u u drugom delu izlagawa da kaèm, kako mislimo da se izvr{i privatizacija srpske privrede kao jedini mogu}i na~in da se otvore odre|ene razvojne {anse i perspektive na{e privrede. Privatizacija podrazumeva i to da u Srbiji na vlasti budu patriotske snage koje trì{no orijentisanu privredu ne}e rasprodati, nego }e voditi interes o nacionalnom interesu i otaybine i naroda. Dr Vojislav [e{eq: @ivimo u uslovima sankcija zapadnih sila i Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, u uslovima strane ekonomske blokade. Svi na{i programi moraju biti sa tim suo~eni. Moramo biti na~isto da }e blokada dugo trajati. Traja}e sve dok zapadne sile ne shvate da blokadom ne mogu pokolebati na{u voqu da o~uvamo dràvni, teritorijalni integritet i suverenitet. Zato, u uslovima vanrednog stawa, moramo imati vanredne programe. Ti vanredni programi moraju biti bazirani na strategiji preìvqavawa dok te strane izazove ne otklonimo. U tom smislu, Srpska radikalna stranka smatra da treba imati restriktivnu buyetsku potro{wu, zna~i zalaè se za {to ve}e restrikcije buyetske potro{we i kontrolisanu inflaciju na taj na~in {to bi se i{lo na ujedna~avawe primawa svih zaposlenih u dràvnom i dru{tvenom sektoru, a maksimalno se osloba|ao privatni sektor. Privatnicima bi sve administrativne zabrane, prepreke uklawali kako bi mogli da preuzmu bar jedan deo one funkcije koju su u ekonomiji imala krupna dràvna, odnosno dru{tvena preduze}a. Kada kaèm dràvna, podrazumevam tu dru{tvena, jer smatram da je izraz dru{tvena preduze}a jedan teorijski nonsens. Zatim, mi smatramo da treba i}i u pravcu finansirawa javnih radova iz sredstava primarne emisije. Da ta primarna emisija mora biti koncentrisana u dva osnovna pravca: finansirawe otkupa poqoprivrednih
763
proizvoda, finansirawe javnih radova. Odmah se postavqa pitawe: kojih javnih radova? Mi u na{oj dru{tvenoj praksi ~ujemo razne besmislice da se finansira izgradwa nekih tvr|ava iz sredweg veka, da se finansiraju tako neke stvari koje nemaju nikakvu funkciju u procesu proizvodwe. Po mi{qewu Srpske radikalne stranke, treba finansirati samo izgradwu saobra}ajnica, po{to izgradwa saobra}ajnica ne zahteva neke visoke tehnolo{ke domete i ma{ineriju koja se moè prona}i samo u razvijenom svetu. Izgradwa saobra}ajnica, posebno drumskih saobra}ajnica, podrazumeva da ve} u zemqi imamo dovoqno kapaciteta za obavqawe svih vrsta poslova. Zatim, finansirawe iz buyeta, recimo, akcija po{umqavawa kako bismo proizvodwom jedne vrste sirovine mogli da zadovoqimo sve doma}e potrebe za raznim proizvodima, a sa druge strane se spremili za onaj period koji dolazi posle ukidawa sankcija Ujediwenih nacija. I finansirawe proizvodwe odre|enih strate{kih proizvoda, recimo bakra, olova, cinka, nekih drugih ruda koje je uvek lako prodati na svetskom trì{tu. Danas ih ne moèmo prodati jer smo ograni~eni sankcijama, ali koliko god da ih imamo u zalihama, kada sankcije pro|u moèmo ih odmah prodati, odmah unov~iti i tada da nam taj novac posluì kao novi ekonomski zamajac. Sa druge strane, finansirati otkup strate{kih poqoprivrednih proizvoda i to po cenama koje }e biti toliko stimulativne da }e seqak uvek imati ra~una da proizvodi preko svih nivoa koje je do sada postizao u toj vrsti proizvodwe. Ekonomski razvoj kod nas prate brojne te{ko}e i problemi, koji su ispoqeni u veoma o{troj formi. U uslovima ekonomske blokade privre|ivawe je bitno oteàno. Naru{eni su uslovi za normalno odvijawe celokupnog procesa reprodukcije, do{lo je do kidawa dugoro~nih ekonomskih, privrednih, finansijskih i qudskih veza tradicionalno uspostavqanih na teritoriji SFRJ, odnosno izme|u osamostaqenih republika i dana{we Jugoslavije, a i do kidawa svih veza sa svetom. Zapravo, mi se sada nalazimo u jednoj zatvorenoj privredi i u tim uslovima zatvorene privrede mi moramo celokupnu na{u proizvodwu orijentisati u pravcu obezbe|ewa strukture potro{we, kako bi sa~uvali stanovni{tvo, sa~uvali mlade kadrove, veoma talentovane, koji u perspektivi, ukidawem sankcija, mogu da doprinesu induciranom procesu privrednoga razvoja. Takvi problemi ili takva kretawa u privredi izazvali su krupne ekonomske probleme, prvenstveno u odnosu sa inostranstvom. Jer, gotovo da nemamo veze sa na{im inostranim partnerima, gubimo trì{ta koja smo ranije osvojili, a koja }emo veoma te{ko po ukidawu sankcija da ponovo uspostavimo. Daqe, zao{trene su tako|e i strukturne disproporcije koje su bile zna~ajne u nas i ranije izraène. Kako sada u ovim uslovima poslovati? Pre svega, mi polazimo od toga da bi prvenstveno trebalo pristupiti stabilizaciji privrednih kretawa u sklopu trì{nog privre|ivawa. Prema tome, to bi bio jedan od glavnih zadataka koji bi pre svega trebao da obezbedi normalno funkcionisawe celokupnog procesa produkcije. Daqe, moramo da pratimo kretawa dru{tvenog proizvoda i da ga uskla|ujemo sa kretawem nov~ane mase, da vr{imo utvr|ivawe raspona izme|u nominalnog
764
i realnog nivoa rasta produktivnosti rada, akumulativne i reproduktivne sposobnosti i naravno, u postoje}im uslovima, i}i u pravcu pra}ewa uvoza i izvoza. Prema tome, zna~i da u takvim uslovima mi moramo da obezbedimo i uravnoteèwe platnog bilansa. Labus: Dobro ve~e, dragi gledaoci, ja èlim da vas pozdravim, da vam zahvalim {to nas gledate. Vi sigurno imate i neki drugi posao. Danas je te{ko ìveti, qudi moraju da se snalaze i zaista vam zahvaqujem na ovo vreme {to nam ustupate. Mi smo se ovde skupili da kaèmo kako da pove}amo produktivnost privrede. Po~eli smo da pri~amo kako da preìvimo. Sasvim je sigurno da }emo preìveti, mi smo i do sada bili u te{kim situacijama pa smo preìveli. I ovog puta }emo preìveti, pitawe je samo da li }e biti vredno ìveti posle toga. Demokratska stranka jeste stranka razumnih qudi koja smatra da svi ovi ciqevi mogu da se ostvare uz mnogo mawe tro{kova. Ako budemo malo razumniji, mi moèmo da postignemo sve {to èlimo. Ekonomi~no, zna~i brè i uz mawe tro{kova. Zato moramo da znamo gde se nalazimo. Mi se zaista nalazimo u sankcijama i sankcije su bitno pogor{ale na{ poloàj. Me|utim, jugoslovenska privreda je u krizi jo{ od kraja 88. godine. Proizvodwa stalno opada, dru{tveni proizvod opada, cene idu gore i sankcije koje su po~ele da deluju u junu mesecu samo su tu stvar pogor{ale. Mi, zna~i, moramo da budemo realisti~ni, da vidimo kako da promenimo ovu dru{tvenu privredu. Pri tome ne treba mnogo da gledamo okolo i treba da vidimo {ta qudi ve} rade. Sada postoji jedan zakon o transformaciji dru{tvene svojine koji nije dobar zakon, ali qudi su u preduze}ima po~eli ne{to da rade u skladu sa tim zakonom. Za ovih godinu dana koliko postoji taj zakon, svako drugo preduze}e u Jugoslaviji je po~elo da se transformi{e na jedan ili drugi na~in. To zna~i 50% od 3.700 preduze}a su akcionarska dru{tva, koja trebaju ovako da se transformi{u, zna~i svako drugo preduze}e je krenulo u tu transformaciju. Veoma je zna~ajno da polovina od tih preduze}a jesu industrijska preduze}a, kod trgovine ne{to malo vi{e, kod gra|evinarstva i poqoprivrede ne{to malo mawe, ali svako drugo preduze}e poku{ava na neki na~in da se sna|e ~ak i u ovim te{kim uslovima. I Demokratska stranka samo èli, baziraju}i se na idejama svoga programa, da ovaj proces koji postoji ubrza. Mi ne èlimo ministarstvo dràvno da osnujemo, da ono sada to radi. Mi èlimo da ekonomskim merama stimuli{emo ovaj proces privatizacije. Ta privatizacija ide na dva koloseka. Jedan kolosek jeste kolosek prodaje, i mi }emo tu da stimuli{emo postoje}a preduze}a. Drugo je sve ono {to ne moè da se proda, to }e onda da se besplatno raspodeli svim punoletnim gra|anima. Pare koje budemo dobili od prodaje iskoristi}emo za druge svrhe. Na jednoj strani pare }e da idu u penzione fondove. Ti penzioni fondovi }e uz pomo} banaka, investicionih banaka da investiraju te pare, da zara|uju profit i dividende i onda }e te dividende da idu da pomaù penzije, jer, mnogo para za penzije nema. Na drugoj strani postoji jedan broj preduze}a koji su u velikim finansijskim pote{ko}ama, wima moramo pomo}i da se na neki na~in finan765
sijski konsoliduju, da se pove}a wihova vrednost, da bi sutra i ta preduze}a mogla da se prodaju po odgovaraju}oj ceni. Normalno, tu ostaje problem velikih, malih preduze}a ali o tome }emo ne{to kasnije govoriti. Pavlovi}: Moram da kaèm jedno svoje mi{qewe. Ako neko smatra da su sankcije bezazlena pojava i da je u ovim uslovima mogu}e pove}ati efikasnost privrede, taj zavarava i sebe i one koji ga slu{aju. Naravno, to moè posluìti samo kao politi~ki marketing u ovim predizbornim vremenima. Socijaldemokratska partija smatra da je privredna aktivnost pala na nivo koji je blizu nule, {to zna~i, da bi se zaustavilo daqe ponirawe, da treba preduzeti mere prvog stepena hitnosti. I jedna od najva`nijih mera, po na{em mi{qewu, jeste demokratizacija dru{tva. Zbog kratko}e vremena ne}u mo}i sve ovo da elaboriram, ali u svakom slu~aju prva mera demokratizacija dru{tva. Druga mera koja treba da potpomogne preìvqavawe dok se stvore neki druga~iji uslovi, a i da ponese glavni teret oporavka privrede, jeste osposobqavawe poqoprivrede, koja je jedini oslonac u ovome trenutku i jedina snaga koja moè da ponese teret daqeg razvitka privrede. Slede}e {to je bitno, a treba uporedo raditi, jeste dovr{iti privrednu reformu, odnosno izvr{iti privatizaciju dru{tvene svojine. Naravno, to se zapo~elo, zastalo se sa tim iz raznoraznih razloga, kolega gospodin Labus je govorio ne{to o tome. Preduze}a su po~ela da se transformi{u po jednom zakonu, do{ao je sada srpski zakon koji je sve to zaustavio i vratio nazad, tako da se sa time zastalo. Vladaju}a partija poku{ava na svaki na~in da dru{tvenu svojinu zadrì {to duè i da joj da neki boqi poloàj u odnosu na privatnu svojinu, u odnosu na inostrani kapital, tako da sa takvom pozicijom mi ne moèmo ra~unati na pove}awe efikasnosti privrede, na poboq{awe privrednih uslova, na poboq{awe na{e ekonomije. Dakle, moraju se prvo hitno stvoriti uslovi i ubrzano raditi na privatizaciji i transformaciji dru{tvene svojine u privatnu, dovla~e}i inostrani kapital, a da bi taj inostrani kapital do{ao mora se stvoriti odre|ena sigurnost. Imamo situaciju da se sada zakoni donose, a dok se jo{ nisu osu{ili, oni se ve} mewaju. U takvoj situaciji niko ne}e doneti svoj kapital, ni na{i gra|ani koji su u inostranstvu, koji imaju znatna sredstva, a kamoli oni koji nemaju nikakav patriotski ose}aj prema na{oj zemqi. Prema tome, moraju se stvoriti uslovi da taj kapital do|e i da se garantuje da }e wegova sigurnost biti ~vrsta, da se moè u svako vreme transformisati, povu}i ako nema interesa da ostane ovde. Slede}e pitawe koje je va`no, moraju se doneti prate}e mere ekonomske politike za oporavak ekonomije, koje treba da doprinesu osposobqavawu poqoprivrede da nosi ovaj teret i niz drugih mera koje bi mogle da podstaknu odre|ene grane, delatnosti koje donose dobit, da se one forsiraju, a ne da se po svaku cenu odràvaju u ìvotu neki sistemi koji stalno prave gubitke. Naravno, ako èlimo da govorimo o oporavku na{e privrede u uslovima sankcija to je nemogu}e. Sankcije moraju biti skinute da bi se krenulo napred. Socijaldemokratska stranka smatra da nije prihvatqiva teza da nas ~itav svet mrzi i da su zbog toga uvedene sankcije. Mi moramo da
766
iza|emo pred narod sa jasnom istinom, sa pravom istinom da vidimo u ~emu je stvar. Nismo za to i ne dozvoqavamo da se razgovara na ra~un nacionalnog i dru{tvenog interesa, ili na ra~un na{eg ponosa, ali sve ono {to je izvan toga, mora da se stavi na sto, da se razgovara o tome, da se sankcije {to pre skinu. Naravno, samo da kaèm jo{ i ovu re~enicu. Potrebno je to da bi se obnovili ekonomski odnosi sa svetom na ~ijoj tehnologiji po~iva na{a proizvodwa. Jer, o~igledno mi imamo veliki broj preduze}a gde je proizvodwa potpuno zaustavqena i tu nema vi{e nikakvog pada. Do{li smo do nule. Savi}evi}: Dozvolite da se ja obratim u ime Demokratskog pokreta Srbije koji je pripremio svoju ekonomsku deklaraciju da poku{a jednim dokumentom da narodu, bira~ima kaè svoje vi|ewe i situacije i vi|ewe izlaska iz toga. Taj dokumenat je na raspolagawu. Ja mislim da je mo`da bilo boqe da smo emisiju nazvali: Kakva je stvarna situacija umesto toga {to idemo sa tezom o preìvqavawu. U savetu Demokratskog pokreta Srbije teza o preìvqavawu nije prihvatqiva prosto zato {to ona nekome verovatno odgovara. Ona je jedna samoubila~ka teza koja se bazira na tome da narod stvarno ne zna situaciju. I ona nije obja{wena. Privid koji se vidi na ulicama, po kafanama koje su dosta pune i po radwama koje tako|e izgledaju dosta dobro, prostog ~oveka zavarava da je to sve ne{to vrlo naivno i da se to sve moè preìveti lako. Treba ne{to skrpiti itd. Duboko smo uvereni, a u svom dokumentu o tome govorimo, da je situacija, i ovde je to nekoliko govornika tako|e reklo, situacija je u su{tini dubinski gledano na ivici nacionalne katastrofe, koja moè da potraje jo{ koji mesec, a mo`da jo{ i vi{e meseci, ali {to duè bude trajalo, put izlaska i cena }e biti daleko teà. Generacije mogu to da pla}aju dok se izvadimo i dok se vratimo na normalan ìvot i u normalno svetsko trì{te, da uop{te po~nemo normalno da proizvodimo. Nemamo vremena da izloìmo celu stvar. Zato mislim da bi jedna emisija koja bi govorila kakva je stvarna situacija, kako da se daju kvalitativne ocene, to zaista pokazala. Mislim da o preìvqavawu, ta logika zadovoqavawa malim, ajde da krpim, ajde da preìvim, ajde sada ne{to izmislimo, {tampajmo pare da se sna|emo, da pro{vercujemo malo energije okolo itd, ona uspeva i na kraju krajeva pokazuje neku elasti~nost, vitalnost nekih segmenata ekonomije, ali su{tinski ona vodi brod apsolutno dugoro~no u propast. I mislim da to moramo, verovatno }e biti raznih prilika da kroz medije to zaista i dokaèmo, i da pokaèmo kakva je situacija i {ta }e biti sutra. Jer, kada se sve rezerve iscrpe, kada na{a privreda, samim tim i celo dru{tvo, bude potpuno u kolapsu, onda }e biti veoma te{ko to vaditi, dizati ponovo na noge i graditi. Mi program imamo svi. Imamo isto tako dobar ekonomski program, kao {to su i neke druge opozicione partije napravile. On je krajwe jednostavan u su{tini. On prvo kaè da nema nikakvih su{tinskih promena i ni{ta su{tinskog u uslovima rata, blokade, izolacije. Ko se u tom mutnom snalazi, zna se kojoj vrsti pripada. Ko lovi u mutnom, i ko iz toga uspeva da ne{to napravi, da u}ari. Poenta je da se to prekine, zna~i naj767
temeqnije promene su, pre svega, verovatno politi~kog karaktera, ali promene iza toga ekonomskog. Mislimo na novi privredni sistem, na novi privredni poredak, na poredak koji }e u osnovi potpuno biti baziran na li~nom vlasni{tvu, privatnom vlasni{tvu, koji podrazumeva i transformaciju, naravno ove dosada{we dru{tvene svojine, podrazumeva najotvoreniji trì{ni model privrede, podrazumeva stabilnost ugovornih odnosa, podrazumeva jednu modernu dràvu, podrazumeva prostor za preduzimqivost hrabrih, smelih preduzetnika koji }e snositi rizik na svojim ple}ima, koji }e onda otvarati nova radna mesta, vratiti ove mlade iz inostranstva da rade ovde, da ovde stvaraju. Mi smo isto tako duboko uvereni da uslovi postoje za obnovu i preporod, ali uz prethodno izvr{ene krupne promene. Dozvolite i to, razultat izbora. Ko bude imao stvarno istinu da kaè, dobi}e poverewe bira~a. Pero{evi}: Ja bih po~eo od toga {to smo mi nasledili kada smo do{li na vlast, da tako kaèm uslovno. To je bio jednopartijski sistem i to je bila dogovorna ekonomija. U svemu tome postoji i rezultat. A rezultat je bio jedan politi~ko ekonomski dogovor izme|u jednopartijskog reìma i dogovorne ekonomije gde se dogovor svodio na to, da ne diraj me kako }u ja vladati i na~in na koji }u vladati, a ti mene ne diraju koliko }u raditi i kako }u raditi. Te rezultate i osnove da kaèm, uslovno re~eno, ekonomije, smo zatekli i mi smo se kao partija opredelili za trì{ni princip privre|ivawa bez ikakvih ograda u svemu tome. Mislim da se na{ program, {to se tog dela ti~e i osnova koncepta u ekonomiji ni{ta ne razlikuje od ostalih. Me|utim, na~in kako do}i do efikasnosti u okvirima privre|ivawa ~ini se, malo se razlikuje. Razlikuje se u tome {to Socijalisti~ka partija teì ipak da gleda to sasvim pragmati~no. I sada u ovim uslovima kada imamo toliko veliki broj izbeglica, na{ih qudi, kada imamo sankcije ovakve kakve imamo, mnoge zemqe se na Zapadu ~ude kako uop{te funkcioni{e na{ sistem privre|ivawa, i to {to imamo vrlo malo. Me|utim, ~ini mi se da u svemu tome ba{ ovaj razlog koji sam rekao ranije, da se Socijalisti~ka partija ipak pragmati~no oslawa na trì{ni na~in privre|ivawa i u ovim uslovima. Da bi se postigla prava efikasnost privre|ivawa, osnov u svemu tome je zaìvqavawe trì{ta. U ovim sada{wim uslovima to je nemogu}e. Me|utim, u onim sutra{wim, kada sankcije prestanu, kada budemo imali neke normalne tokove privre|ivawa, to }e pre svega biti da se postave ciqevi pod jedan u preduze}ima. A oni se mogu i sada pripremati kroz ekonomsko politi~ke odnose, odnosno stvarawe pravne dràve i krajwem ostvarewu demokratije. A ti ciqevi }e se ostvarivati na taj na~in {to }e se u preduze}u obezbe|ivati i obezbe|uje se ve} u velikom delu preduze}a, ciqevi kroz ostvarivawe dobiti, a ta dobit se ostvaruje kroz sasvim druga~iji pristup privre|ivawa. Kada se govori o preduze}u, mislim da imamo jako puno primera preduze}a koja se i u ovim uslovima jako dobro snalaze i da ostvaruju normalne tokove proizvodwe. Ne moè se re}i tu o nekoj masovnosti, me|utim, jedno je sigurno da ipak oni koji su na vreme napravili menayerski pristup poslu u okvirima preduze}a, oni se u ovim uslovima i snalaze i ostvaruju
768
nekakve tokove proizvodwe. Da bi se ostvario efikasan na~in privre|ivawa sigurno da je neophodno da se ima i prava razmena informacija u oblasti trì{ta, pre svega, usluga, kretawe roba itd. Trì{ni faktor proizvodwe kao jedan od elemenata u~e{}a sigurno je izuzetno vaàn iz razloga {to je osnov svemu na trì{tu ba{ ta proizvodwa, odnosno trì{te pokazuje ono {to je krajwe u efektu trì{nog privre|ivawa. I kao krajwe u ostvarivawu trì{ta to je privatizacija gde se mi u na~inu ostvarivawa privatizacije malo razlikujemo u odnosu na druge partije. Labus: Samo jedan minut, gospodin [e{eq je zanimqivu ideju izneo o tome kako treba saobra}ajnice, javne radove finansirati iz primarne emisije novca. Ja ho}u gledaocima da objasnim kako to ide. Gra|evinsko preduze}e, dowi stroj, èlezni~ki, gradi, zna~i ono nema para za to. Ono mora da proda neku hartiju od vrednosti banci. Banka kupi tu hartiju od vrednosti i onda je proda Narodnoj banci. Po{to je to primarna emisija, sve te hartije od vrednosti su na rok od 3 meseca do 9, eventualno 12 meseci. U me|uvremenu, Narodna banka naplati kamatu banci, banka naplati kamatu preduze}u, preduze}e gradi prugu koja moè da se izgradi za godinu, dve ili tri dana, i tek posle pet godina moè se otvoriti profit iz koga se pla}aju te kamate. U me|uvremenu, preduze}e ne moè da plati ni kamate, niti da vrati obveznice. Prema tome, mora ponovo kod Narodne banke da se zaduì. I proces ide tako, pri ovim kamatama od 16% iz primarne emisije i 55% kamata na trì{tu novca, za dve godine ne moè uop{te taj finansijski posao da se zavr{i, niti da se isplati. To je jedan od razloga za{to niko u svetu na taj na~in ne finansira javne radove. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih odgovorio gospodinu Labusu. Prvo, gospodin Labus je mo`da pre~uo da sam insistirao, pre svega, na upotrebi novca iz primarne emisije za finansirawe drumskih saobra}ajnica, a to je veoma bitna razlika, jer èleznica nigde u svetu nije visoko profitabilna, i u ovom slu~aju pitawe je da li bi za dve godine donela neka investicija u èleznici profit. Mo`da bi za 20, a mo`da ne bi nikada donela, jer dràva obi~no kada investira u èleznicu onda ne ra~una na profit. Ali, kada investira u putnu mreù, u saobra}ajnice, onda u svakom slu~aju ra~una na profit. Dràva se pojavquje kao investitor radova, dràva kontroli{e inflaciju kontrolom primarne emisije. Mi se moramo navi}i da ìvimo pod inflacijom. Fala bogu, navikli smo. Inflacija }e jo{ dugo opstati, ali ona mora biti kontrolisana na taj na~in da sredstva iz primarne emisije budu kori{}ena samo za produktivne svrhe, za proizvodwu onoga {to se brzo isplati. Jedna saobra}ajnica, recimo od Beograda do Subotice ili saobra}ajnica u daqoj perspektivi od Beograda do Bara, vrlo bi brzo vratila sve {to je u wu investirano i ostvarila i neki ekstra profit, ~ak. Dobro... Labus: Sa tim {to ja ne znam da je jedan put za tri, {est ili devet meseci izgra|en i vratio profit. Dr Vojislav [e{eq: Jeste, bilo je takvih puteva u zemqama koje su visoko razvijene, kapitalisti~ke zemqe poput Zapadne Nema~ke recimo, tamo i za pola godine, za {est meseci se vra}a ono {to je uloèno u neku kqu~nu saobra}ajnicu. U na{em slu~aju nije bitno da se to vrati u nekom
769
kratkom roku. Bitno je da se podstakne proizvodna aktivnost, recimo, u sferi gra|evinarstva koja je danas najugroènija, a podsticawe te privredne aktivnosti u sferi gra|evinarstva podsti~e privredne aktivnosti u svim prate}im oblastima. E sada, pametnije je mnogo da dràva investira u izgradwu saobra}ajnice, nego da daje plate radnicima koji prisilno sede kod ku}e i ni{ta ne rade. Labus: To nije ta~no, jer u gra|evinarstvu su prazni kapaciteti u izgradwi stanova, a ne u izgradwi puteva. Na{i gra|evinari su u inostranstvu gradili puteve, mnogo mawe grade ovde u zemqi i nemaju prazne kapacitete. Dr Vojislav [e{eq: Jeste, ali sada ne mogu u inostranstvu ni{ta da grade. Labus: Ali, gra|evinarstvo moè stanove da gradi. Kaìte iz primarne emisije gradimo stanove. Dr Vojislav [e{eq: Moè. Ali kome da damo te stanove iz primarne emisije koje gradimo? Neko mora biti vlasnik stanova. Ako mogu samo, mislim da je to veoma va`no, vrlo kratko, repliku gospodinu Savi}evi}u koji je rekao da je DEPOS protiv strategije preìvqavawa, ali gospodin Savi}evi} nam nije rekao za koju se strategiju DEPOS zalaè. Ja ne vidim koja bi strategija strategija preìvqavawa bila suprotstavqena u ovom slu~aju, osim strategiji kapitulacije. Ne{to je govorio i gospodin Labus na tu temu. I on, je koliko sam ja shvatio, mada ne tako eksplicitno, bio protiv strategije preìvqavawa. U ovom slu~aju, samo je strategija kapitulacije mogu}a kao pandan strategiji preìvqavawa. Da kapituliramo pred zapadnim silama. Savi}evi}: Ja ne bih, nema smisla da mi podme}ete tezu o kapitulaciji, jer... ja vam govorim o tome... Dr Vojislav [e{eq: A koja je suprotna? Savi}evi}: Teza je prava idemo na izbore, idemo sa programom promene. Ako dobijemo podr{ku za promene, onda }ete da vidite koji je odgovor, koji je odgovor na likvidaciju sankcija, koji je odgovor na celu strategiju kako iz svega toga iza}i. Dr Vojislav [e{eq: Vi se, zna~i, bojite da vam mi ne ukrademo program? Savi}evi}: Ne da nam ukradete program, nego da nam... Dr Vojislav [e{eq: Izaberite nas pa }ete da vidite {ta smo mi u stawu. Dajte, obe}ajte bira~ima, unapred ih uverite da imate program pa }e glasati za vas. Savi}evi}: Imamo, naravno. Dr Vojislav [e{eq: Na prazne re~i da glasaju za vas? Savi}evi}: Da, vi se zalaète da se naviknemo na preìvqavawe, i evo ve} ìvimo sa sankcijama, ìve}emo jo{, pa }ete da vidite na {ta to izgleda. Ne znam da li imate decu, gospodine, i kako na to gledate. Ja govorim ovde u dubini. Vi moète da vodite rat jo{ nekoliko godina i moète da na ovaj na~in zadovoqavate, ube|ujete narod da treba da preìvi, da treba da trpi, da steè kai{, da {aqe sinove na front itd. Sve }e biti boqe. [ta vi obe}avate? Kada vi obe}avate kraj rata? Kada vi obe}avate
770
ne{to {to }e zaista da bude, da ta Srbija jednom po~ne da ìvi normalno, da se bavi svojim poslovima, da re{ava da zaista predstavqa jednu progresivnu zemqu u toj Evropi i u tom svetu. Mi smo odbacili koncept preìvqavawa kao jedan mizeran, kukavi~ki koncept koji nekome odgovara, jer ho}e na dugu stazu da ovde u}ari u svemu tome. Dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam o kom ratu vi to govorite, gospodine Savi}evi}u. Savezna Republika Jugoslavija nije u ratu. Ako trebamo mi da obustavqamo rat na teritoriji biv{e Bosne i Hercegovine, na teritoriji biv{e hrvatske federalne jedinice, zna~i da svoje trupe koristimo da ugu{imo tamo opravdani ustanak srpskog naroda, da se tako dodvorimo Zapadu da bi nam Zapad dao kredit od tri milijarde dolara, kao {to to obe}ava Savezna vlada. Pavlovi}: Ja stvarno ne insistiram da razgovaram, replika. Insistiram da razgovaramo ako moèmo malo stru~no. Ja bih samo neke svoje primedbe na neka mi{qewa, mada svako ima pravo na svoje mi{qewe, naravno i na program koji }e nuditi. Socijaldemokratska partija ima svoj program, celovit ekonomski program koji nudi da se vidi kako misli da se preìvi, jer normalno, mi moramo preìveti dok se ne stvore uslovi za ne{to boqe. A na{ narod je navikao na preìvqavawe i on to zna u {umi bez igde i~ega da preìvi, ako dotle do|e i ako to treba. Me|utim, smatramo da ne treba i}i u beskona~nost sa preìvqavawem. Ve} jedno 12 godina preìvqavamo, od 1979. godine, ako se slaète. Uglavnom se slaèm, ali ovako. Ja bih ovde izrazio svoje neslagawe sa nekim mi{qewima pre svega. Uravnilovka nikada nije dala rezultate. Gospodin [e{eq vrlo ~esto koristi u svojim nastupima tu tezu da treba da imamo svi jednake plate, svi jednake penzije itd. Moèmo i do toga da do|emo ako je to uslov da se odmah krene napred, ili ako je to posledwe, nemamo vi{e {ta da delimo. Ali, poznato je u ekonomiji da uravnilovka nikada nije dala rezultate nigde u svetu i naravno, da ne}e dati ni ovde, izuzev da ne pocrkamo nego da ostanemo ìvi. I drugo pitawe, kada se radi o emisiji novca {tampawe novca bez pokri}a. Ja vrlo ~esto kaèm da svaki dinar unet u yep koji je od{tampan bez pokri}a, sutradan izvla~i dva. Jer ako tako radimo, idemo u ponor. Dr Vojislav [e{eq: Ja moram da odgovorim, ima dva... vrlo kratko u svakom slu~aju. Ja ne znam, gospodine, kako vi moète da govorite o zalagawu za uravnilovku, ako je u isto vreme re~ o zalagawu za privatizaciju. Privatizacija i uravnilovka ne idu zajedno. Pavlovi}: Vi ste predloìli uravnilovku. Dr Vojislav [e{eq: Molim vas, samo malo saslu{ajte. Prvo, vi ne razumete, vi se zalaète za stru~nu raspravu, a baratate samo nekim najobi~nijim frazama i jo{ ni{ta niste rekli iz svoga programa. I gde vam je tu stru~nost? Pavlovi}: Ovako ne moèmo da razgovaramo, nismo na istom nivou. Dr Vojislav [e{eq: Ja sam saslu{ao vas do kraja, vi ste na mnogo nièm nivou jer mi neprekidno upadate u re~. Gde je tu uravnilovka? Maksimalna privatizacija, do kraja privatizacija. Uravnilovka je po samoj prirodi stvari potpuno iskqu~ena. Za{to smo mi za neku uravnilovku u dr771
àvnom sektoru, onome sektoru koji je jo{ uvek dru{tveni, a ~ekamo da {to pre prestane da bude dru{tveni, traìmo na~ina kako da to {to efikasnije uradimo? Zato {to je taj sektor uglavnom na dràvnim jaslama i zato {to taj sektor nikada nije dostojno ìveo od svoga rada. I ako vi kaète da neko ko u dru{tvenom ili dràvnom sektoru ima veliku platu za razliku od nekoga ko ima malu, da onaj ko ima veliku platu da je zaradio tu platu, onaj ko ima malu nije ni zaradio vi{e od toga, onda tu ve} u startu gre{ite. To je nemogu}e. Nemogu}e je u uslovima dirigovane dràvne privrede. E zato je na{ ciq da na taj na~in sve one koji su sposobni, koji znaju da se bave raznim vrstama posla, smawivawem plata, ujedna~avawem plata u dràvno-dru{tvenom sektoru, nateramo da idu u privatnu inicijativu. Onaj ko je sposoban mnogo }e se lak{e tamo sna}i, a nezadovoqan mawom platom ide tamo. Pavlovi}: Ne radi se o qudima, radi se o sredstvima za proizvodwu. Dr Vojislav [e{eq: Jeste, radi se o sredstvima za proizvodwu, a ta sredstva za proizvodwu ne mogu da funkcioni{u na onaj na~in na koji bi funkcionisala da su u privatnom sektoru. [imikovi}: Ja sam ovde pa`qivo saslu{ao gospodina Pavlovi}a, onde gde govori o stranom kapitalu, ulagawu stranog kapitala. Mislim ovako pau{alan pristup stranom kapitalu bez prethodnog sagledavawa sopstvenih sredstava i ulaèwa u nove projekte koji }e biti izgra|eni ili dopuweni sa stranim kapitalom, ~ini mi se da mi ne}emo mo}i da obezbedimo strani kapital da se efikasno ukqu~i u privredu. Prate}i ovaj fenomen, do{ao sam do saznawa da tu vi{e imamo hot mani, to je taj vru}i kapital, koji je do{ao u malim iznosima, i ~im je nastala ovakva situacija on je beào iz na{e zemqe. Prema tome, zna~i, mi moramo u~initi napore da obezbedimo prvenstveno sopstvene izvore sredstava za normalno funkcionisawe procesa reprodukcije, a zatim da koristimo strani kapital za pro{irewe programa proizvodwe. Savi}evi}: Kada bi to moglo tako da se privreda {tampawem novca, gospodine [e{eq, izvla~i iz svega i da re{ava sva pitawa primarnom emisijom i da jednostavno funkcioni{e i da narod dobija plate, kako ste vi to rekli dajmo to za puteve, dajmo za jo{ neke stvari, mislim da bi taj trebao da dobije Nobelovu nagradu za ekonomiju, verujte mi. [tampawem novca ili primarnom emisijom moète u izuzetnim uslovima nekog limitiranog dela nov~ane mase da stvorite da re{ite neki problem na najkra}u stazu. Jer, kako }ete bez pokri}a? Kako }ete bez realne vrednosti koja se stvara samo u proizvodwi? Pobogu, uop{te nije bitno da li je put ili pruga ili su stanovi. To je toliko su{tinski, po ekonomskoj logici, ista stvar. Vi samo vidite u putevima ne{to brì efekat te inflacije, odnosno tog la`nog novca, nego, naravno, u pruzi. Tu ste u pravu, put odmah kre}e u eksploataciju, svaki kilometar moè da se pusti sve~ano sa vrpcom, èleznica ne moè. Dr Vojislav [e{eq: Da se napla}uje profit. Savi}evi}: Jeste, ali ja vam kaèm to je gledano sa jedne strane. Me|utim, vi ste dali plate. Ti qudi, ceo taj lanac koji ste vi naslikali koji je dobio laàn novac bez pokri}a, {ta }e on da kupi? Gde }e on da ku772
pi? Gde je ta masa koja je u{la? Gde je ta masa vrednosti koja je stvorena negde? Moète dok rezerve ne potro{ite. Kada potro{ite rezerve kroz tri meseca, onda }emo da jedemo taj novac. Mislim te papire. Dr Vojislav [e{eq: Samo pola minuta. Mi smo od rata na ovamo uvek imali vrlo visoku inflaciju. Nekada je visoka inflacija 20% godi{we, to je vrlo visoka inflacija 20% godi{we. Nekada je 30%, to je vrlo visoka inflacija. Unazad 10 ili 15 ili 20 godina imali smo takvu inflaciju. To je vrlo visoka inflacija za evropske uslove, ali, ovoliku inflaciju su imale sve dràve koje su se nalazile u istim istorijskim prilikama u kojima se mi nalazimo. Setite se Nema~ke posle Prvog svetskog rata... Labus: I puteva koje je Adolf pravio, i Musolini. Dr Vojislav [e{eq: Molim vas, i setite se Wu dila u Americi, na istom principu je taj ekonomski projekat bio. I nemojte da vezujete mnogo te stvari za politiku. Jedna umna vlada moè demokratski, moè autokratskim sredstvima da provede ono {to je nekim privrednim uslovima naterana da ~ini. I nemojte onda da vezujete... Voditeq: To je bilo kratko. Dr Vojislav [e{eq: Ali, nisam odgovorio. Inflacija je jedna vrsta poreza u na{em dru{tvu. Labus: Ne poreza. Dr Vojislav [e{eq: Jeste, jedna vrsta poreza. Molim vas, to je vrsta poreza. Dràva {tampawem para obezvre|uje novac onima koji ga ve} imaju u yepu. Onaj koji ima vi{e novca, wemu ga vi{e obezvre|uje, nego onome ko ima mawe novca... Voditeq: Ali i doma}icama, i penzionerima... Dr Vojislav [e{eq: Svima. Ali, molim vas, kada je inflacija u pitawu i kada je morate imati onda ako je ona kontrolisana moè pametno da se iskoristi za neke stvari. Labus: E, znate kolika je sada inflacija? Dr Vojislav [e{eq: Sada je inflacija sa vi{estrukim nulama, verovatno je sada oko 15.000 godi{we, ne znam ta~no. Labus: 18.000. Dr Vojislav [e{eq: Dobro, ne znam ta~no, to nije toliko va`no. Ako je 10 ili 18.000, ta razlika nije velika. Velike su razlike dok ona pre|e 100 ili 200, a posle 10 ili 18.000... Mileusni}: Evo, ja bih po~eo sa drugom rundom i da iskoristim mojih tri minuta. Prvo, mi se ne slaèmo sa time da mi moramo biti pesimisti. U ovim uslovima kakvi jesu, mi moèmo biti vrlo efikasni da do|emo do onoga dokle smo bili na kraju druge Jugoslavije. Ne govorim napamet. Mi smo pravili prora~une, i {ta treba raditi. Znate, mi moramo zaokruìti reprodukcioni sistem koji imamo. Mi ih ne moèmo baciti. Mi imamo reprodukcioni sistem elektronike, on treba da se zaokruì. Kada ga zaokruùjemo, na{a stranka zastupa stav da ga treba zaokruìti sa Bawa Lukom, ne dràvno, ne politi~ki nego privredno. Tamo gde se nalazi elektronska industrija. Ako je u pitawu zdrava hrana i ozdravquju}a hrana i ako je visok rejting na listi profitnih masa, mi smo mi{qewa da treba zaokruìti sa stabqikom zdrave hrane na Kordunu ili Bani773
ji. Ako je u pitawu vazduhoplovna, ne znam koliko ste vi upoznati sa time, vazduhoplovna proizvodwa, alati, dokumentacija, sve je do{lo u Beograd, u Srbiju. Sve je to preseqeno ovde. Zna~i, treba organizovati reprodukcioni sistem proizvodwe vazduhoplova, treba reprodukcioni sistem proizvodwe automobila. Sada }ete kazati {ta }e vam 150.000 automobila kada ne moèmo izvesti. Molim vas, alfa romeo nema 150.000, ali jedan alfa romeo vredi vi{e nego nekoliko fijata. Zna~i da umesto da idemo na velike koli~ine, da idemo na koliko nam treba i da dignemo kvalitet. Da bi to uradili, mi moramo dve korenite promene napraviti. Prvo, nama vi{e ne trebaju dràvni direktori. Mi znamo, bar ja znam, to su moje kolege, a imam ih na postdiplomskim studijama, nama trebaju preduzetnici direktori. Labus: [to ih niste obarali? Mileusni}: Znate {ta, fakultet je tehni~ki fakultet. Mo`da ste u pravu. Drugo, nama ne trebaju ministri politi~ari, nama trebaju ministri eksperti. Ja ho}u ministra da vidim da si|e u pogon, da vidim da li zna pogon. Mislim, {ta }e mi ministar privrede koji beì od fabrike. A sada kada kaè jedna vlada da ho}e vladu politi~ara oni sve znaju, evo ja se kre}em u tim krugovima, neverovatno koliko sve znaju, a kada ih pita{ ne{to konkretno, de fakto vrlo malo znaju. Oni su kao na{i direktori vrlo poslu{ni. Sve ~ekaju od dràve gore, {ta }e im re}i, a oni sami nemaju ideja. Pre tri dana sam bio u jednoj farbari. Izuzetna farbara, posledwa re~ tehnike, stoji. Ja ih pitam da li moète prodati kapacitete? Kaù: moèmo da izvezemo. Koliko daleko? 200 250 km jedan proizvo|a~. Pa {to ne izvozite? Kaù treba oti}i, treba govoriti jezike, treba ovo. Pogleda{ koliko toga sve treba. Jednom re~ju, treba to promeniti. Treba uvesti trì{nu privredu najbrè mogu}e. Vi }ete re}i imamo trì{nu privredu. Nemamo trì{nu privredu! Trì{na privreda prvo zahteva jednu instituciju koju mi nemamo, a to je institucija berze. Labus: Moramo da imamo na umu ~iwenicu da 3/5 na{ih tehnologija su zasnovane na zapadnoevropskim tehnologijama. Prema tome, ne moèmo razgovarati o tome da moèmo pokrenuti elektronsku industriju, nismo mogli da je pokrenemo ni pre sankcija, a kamoli sada u uslovima sankcija. Potrebno je najmawe 5-10 godina da se izvr{i prilago|avawe tehnologije, ni onda ne}emo mo}i. Jer, nikada ne}emo proizvesti ono {to uvozimo iz Japana od Filipsa, iz Amerike itd. Mileusni}: Da li ste vi inèwer ili ekonomista? Labus: Ekonomista, ali sam 10 godina bio direktor u Elektronskoj industriji i ta~no znam svaki {raf. Mileusni}: To je razlog {to ste bili 10 godina, ali ste bili ekonomista 10 godina. Labus: Demokratska stranka je letos iznela svoj program za stabilizaciju i za privredni razvoj i normalno, uslov je da se skinu sankcije. Ona je pozvala druge stranke da raspravqaju o tome, i ~ak i Savezna vlada je, znate, deo tog programa prihvatila, i neke druge stranke. Gospodin [e{eq }e se iznenaditi, ali wegova stranka je dosta kopirala u me|uvremenu na{ program. Taj program je poznat i ja o wemu sada ne bih govorio.
774
Ja sam siguran da }e opozicija da pobedi na izborima, da }e da osnuje koalicionu vladu i sada ja mislim da na{i bira~i o~ekuju od nas da kaèmo {ta }emo mi u 12 i pet 1. januara 1993. godine da uradimo na operativnom sprovo|ewu tog programa. Sasvim se sa gospodinom slaèm da mi moramo sve da uradimo da trì{te ponovo vratimo u na{u privredu, jer na{a privreda nije vi{e trì{na privreda. I tu sada postoji niz mera koje Demokratska stranka predlaè da se uvedu. Na trì{tu roba treba ograni~iti, odnosno sva ograni~ewa koja postoje u unutra{woj trgovini skinuti. Pre svega treba skinuti ona ograni~ewa koja postoje u trgovini sa Crnom Gorom. Zatim, Republi~ka direkcija za robne rezerve ima monopol, ima pravo pre~e kupovine i ona prodaje po damping{kim cenama robu. Taj monopol Republi~ke direkcije za robne rezerve treba ukinuti i ona mora pod istim uslovima da kupuje i da interveni{e na trì{tu kao i svi drugi kupci i prodavci. Nadaqe, 60% cena je danas pod dràvnom kontrolom. Ima veliki broj roba koje nisu toliko zna~ajne za standard, i ne postoji konkurencija, ~ije cene nemaju uop{te razloga da budu pod kontrolom. Te cene treba odmah liberalizovati. Na primer: duvan, cigarete, kvalitetne vrste mesa i sl. Kako privreda postepeno oìvqava i trì{te, onda neke druge robe dolaze u taj krug da im se cene oslobode. To su, recimo, proizvodi od drveta, ma{inske industrije proizvodi, metalni proizvodi i neki drugi. Na kraju godine vi{e od 15 do 20% cena ne bi trebalo da bude pod kontrolom. Na trì{tu kapitala treba na svaki na~in stimulisati {tedwu, a to zna~i porez na kamate ukinuti i ukinuti porez na imovinu. Jer, mi odavde moèmo da iza|emo samo ako se investira, ako se otvaraju nova radna mesta. Ako se otvaraju nova radna mesta, zna~i nova imovina tu dolazi i porez na imovinu mora po svaku cenu da bude ukinut. Na trì{tu novca, ova bespredmetna emisija novca mora da se obustavi. Ja }u da vas podsetim, u posledwem kvartalu Narodna banka }e emitovati novih 500 milijardi dinara. Vi znate koliki je kurs, to je otprilike po ovom kursu na crnoj berzi pola milijarde maraka bez ikakvog pokri}a u robama. To ne moè tako jer onda vi{e nemamo dinar kao plate`no sredstvo. Dakle, Demokratska stranka ima niz mera za oìvqavawe trì{ta i za prelazak na trì{nu ekonomiju i mi smo sigurni da to moèmo odmah da sprovedemo. Kneèvi}: Kao uslov za prelazak na trì{nu privredu u Srpskoj narodnoj obnovi, to sam napomenuo u uvodu, smatramo prelazak iz partijske dràve u jednu pravnu srpsku nacionalnu dràvu u kojoj }e se dosledno sprovoditi principi ustavnosti i zakonitosti, {to podrazumeva jednakost dràvqana pred zakonom i punu garanciju te privatne svojine koja mora da se realizuje privatizacijom sada{we dru{tvene svojine. [to se ti~e same privatizacije i vladawa kapitala dela srpskog naroda koji ìvi u najrazvijenijim zemqama Zapada, tu imamo koncept da se to ulagawe ne vr{i direktno nov~ano, nego ulagawem najsavremenije opreme, novih projekata i nove tehnologije, ulagawem repromaterijala uvoznog koji se ne proizvodi u na{oj otaybini i razvojem trì{ta i osvojenim trì{tima kao u najrazvijenijim zemqama Zapada.
775
Razgovore oko obnove srpske privrede i privatizacije je obavila delegacija na{e stranke koja je boravila u Kanadi sa predstavnicima politi~kih organizacija Srba u inostranstvu, najja~ih politi~kih organizacija. Isto tako, veliki akcenat u na{em programu stavqamo na seoska doma}instva i razvoj poqoprivrede, zdrave hrane, {to treba da omogu}i i biolo{ku obnovu srpskog naroda. Jer, svedoci smo da je veliki broj politi~kih fabrika izgra|enih u komunizmu stvorio radni~ku klasu i opusto{io sela, a sela su uvek bila nosioci i srpske tradicije i kulture i biolo{ke obnove srpskog naroda. Jo{ bih rekao jednu malu repliku na ovo {to je izneo kolega iz Socijalisti~ke partije Srbije. On je rekao da je Socijalisti~ka partija Srbije nasledila, kada je do{la na vlast, i zatekla lo{e uslove za privre|ivawe. Oni nisu ni{ta nasledili, oni su to napravili po{to im je kontinuitet vlasti jo{ od 1945. godine. Pavlovi}: Ako bi gledali na taj kontinuitet onda smo ve}ina ovde taj kontinuitet. Ja ponajmawe ovde i ve}ina ~lanova u Socijalisti~koj partiji je ponajmawe taj kontinuitet. Pogotovo ovde kada razgovaramo o ekonomiji, mnogi ovde koji sede su radili u druga~ijim uslovima, a ja, verujte, kao ~lan Socijalisti~ke partije i privrednik inèwer po struci, radim pod sasvim druga~ijim uslovima gde se ne moè ~ak ni razgovarati na ovakav na~in na koji mi razgovaramo. Kneèvi}: Replika. To je zamena teza. Ja govorim o kontinuitetu stranke na vlasti, a ne o statusu pojedinaca koji mogu da prelaze demokratski iz jedne u drugu stranku, tako da vi taj metod zamene teza uvek i stalno, to vam je osnovni metod u politi~kom delovawu, tako da zamenite teze i da onda... Mislimo da je svakome jasno da je va{a stranka u kontinuitetu na vlasti od 1945. godine i da ovo {to ste rekli nema nikakve veze su{tinski sa onim {to sam ja rekao. Pavlovi}: Tu se apsolutno ne slaèmo. Mislim da takvi razgovori, bez argumenata u svakom slu~aju, prelaze samo u domen napada i mogu}nosti da se skupqaju nekakvi politi~ki poeni pred izbore, a ovo mislim da nije za tako ne{to, ve} poku{aj da neke stvari razjasnimo. Pavlovi}: Ja sam prilikom prvog javqawa napomenuo da treba osposobiti poqoprivredu, jer smatram da u Socijaldemokratskoj partiji poqoprivreda treba da bude glavni oslonac i za ovaj trenutak preìvqavawa i za pokretawe tog privrednog mehanizma koji je dosta zaribao. Mi smo nekada, ja sada upotrebqavam figurativno mi, ja sigurno nisam bio tada, ali stara Srbija je izvozila {qive i sviwe i od toga ìvela. Mi danas uvozimo i {qive i sviwe i sve ostalo uvozimo, jer smo poqoprivredu zapostavili. Izgleda da smo se u posleratnom razvoju stideli da kaèmo da smo agronomna i poqoprivredna zemqa. Prema tome, mora se u~initi mnogo {to{ta da poqoprivreda bude osposobqena. Mi danas imamo situaciju da jedan zemqoradnik kad pokupi letinu, mora da proda jo{ i kravu da bi platio porez, jer sve {to je pokupio nije dovoqno da plati |ubrivo, seme, naftu, rezervne delove, kombajn, itd. Dakle, sa takvom situacijom u poqoprivredi mi ne moèmo o~ekivati da poqoprivreda nosi teret. Moraju se stvoriti uslovi, da sada ne elaboriramo,
776
nemamo dovoqno vremena. Ali, da se stvore jaka, velika gazdinstva, poqoprivredna gazdinstva, da se omogu}i onome ko èli da ìvi na selu ili od poqoprivrede da ima i udoban ìvot, lagodan ìvot i da raspolaè svim potrebnim sredstvima za punu primenu agrotehnike, da mu ne ograni~avamo posede, da ima veliko imawe, odnosno farmu itd. Drugo pitawe koje sam tako|e pomenuo ovde jeste pitawe dovr{ewa privredne reforme. Ja sam se tako izrazio, mo`da je trebamo deficirati, ne mo`da nego svakako je trebamo deficirati s obzirom na uslove koji su se izmenili. Ali, rasprodaja dru{tvene imovine kako je krenula svakako je neprihvatqiva. Me|utim, privatizacija je ne{to sasvim drugo, imperativ daqeg pokretawa tog privrednog mehanizma. Mi smatramo da akcije trebaju da iza|u na trì{te, na berzu i da se dru{tvena imovina na takav na~in proda, a da taj kapital koji se prikupi od prodaje dru{tvene imovine bude upotrebqen preko jednog jakog socijalnog programa, ne za socijalna davawa, nego za otvarawe novih radnih mesta, za podsticaj pruàwu prve pomo}i onima koji ostanu bez posla na ovakav na~in. Jer to }e izazvati veliki lanac otpu{tawa radnika, da mogu sebi stvoriti uslove za nekakvo privre|ivawe. Slobodno trì{te je tako|e uslov, bez slobodnog trì{ta nema razgovora, o tome da ne govorim, govorio je gospodin Labus, mislim da je to sasvim jasno. I da se vratim na pitawe inostranog kapitala. Mi moramo doneti takve propise u na{oj zemqi, koji }e garantovati i izjedna~iti status ili poloàj dràvne, privatne i inostrane svojine. Za{to inostrana? Zato {to, to je sasvim jasno, mi smo se opredelili kao dru{tvo, da treba dovu}i inostranu akumulaciju koja treba da nam potpomogne daqem razvoju. Naravno, ne da se {pekuli{e sa wom, nego da se ulaè u industriju, u zanatstvo itd. [imokovi}: Mi smo ovde navikli da govorimo o linearnom trendu razvoja. Me|utim, u matematici postoji i eksponencijalni trend. Prema tome, zna~i kada posmatramo privredni razvoj i pratimo privredna kretawa, onda }emo do}i do saznawa da nastaju nenadoknadivi gubici u zemqi{tu, u ustanovi, kod stanovni{tva i o~uvawu ~ovekove ìvotne i radne sredine. Savez komunista-pokret za Jugoslaviju se bori za o~uvawe ~ovekove i radne sredine kao preduslov za ostvarewe svih onih planova koje mi razra|ujemo u programe. Daqe, tako|e, Savez komunista pokret za Jugoslaviju prihvata u sklopu razli~itih oblika svojine i dru{tvenu svojinu, ali, ukazuje da dru{tvenu svojinu treba u~initi visoko efikasnom, stvarawem motivacije i delovawa ekonomskih zakonitosti. Ovo isti~em iz tih razloga jer upravo u periodu najuspe{nijeg razvoja Jugoslavije, od 1953. do 1968. godine dru{tvena svojina je bila osnovni motivacioni efekat koji nam je omogu}io da postignemo najvi{u stopu privrednog razvoja, ne samo u Evropi nego i u svetu. Takva visoka stopa nije ostvarena ni u me|uperiodu koji se smatra jednim od najuspe{nijih perioda razvoja kapitalisti~ke privrede. Prema tome, zna~i polaze}i sa tog stanovi{ta upravo mi prihvatamo dru{tvenu svojinu u ovom smislu kako sam ovde izneo. A preduze}a koja bi radila sa dru{tvenim sredstvima za proizvodwu bi morala zna~i, po777
primiti prvenstveno preduzetni~ki karakter, pre svega, zna~i u ciqu stvarawa dobiti. Takav pristup bi upravo doprineo uspostavqawu pokidanih veza na trì{tu. Zna~i, doprinelo bi integraciji trì{ta. Daqe, doprinelo bi tako|e uspe{nosti privrednog sistema u kome bi upravo dru{tvena svojina u sloènim produkcionim odnosima, kakve imamo danas, a koje }emo imati sigurno jo{ u toku duèg vremenskog perioda, doprinela normalnom odvijawu procesa dru{tvene reprodukcije. Daqe, ~ini mi se da ovakav pristup stabilizaciji privrede, o ~emu sam govorio u prvom delu, je samo prvi korak za suzbijawe inflatornih tendencija. Inflacija je uvek zlo. To je gore od zla, bez obzira da li se kontrolisala ili ne kontrolisala, ona uvek postiè normalnu proporciju svoga rasta. Inflacija, to vam je isto onako kada popijete prvu ~a{u vina, pa se malo razveselite pa popijete drugu, pa padnete pod sto, i tre}u, onda vas nose ku}i. Hvala. Dr Vojislav [e{eq: Ja nisam iskoristio. Evo gospodin Savi}evi} prvo, ja sam se upla{io da on ne odustane od razgovora. Savi}evi}: Stvarno je kratko vreme, nas je puno, tema je izuzetno zna~ajna. Ja mislim da je ekonomski razvoj o budu}nosti istorijsko pitawe budu}nosti. Biti ili ne biti. Ne bih hteo da, nemamo zaista ni vremena. [to se ti~e inflacije, dodao bih samo inflacija je gora od alkohola. Mogli bismo re}i da je {e}erna bolest i nije, gospodine [e{eq, kao porez. Porez je preraspodela ~vrstih, realnih vrednosti, jer dràva iz toga finansira posle neke ozbiqne stvari kao {to je dràva, vojska itd. Inflacija je prinudna preraspodela bede, tj. laì, jer nema ni~eg iza toga. Ali dobro, da ne idemo u to. Zavr{i}u time, samo da na kraju kaèm da ne bih ponavqao, da programi za budu}nost koji je Demokratski pokret Srbije i stranke koje su u wemu, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka Srbije, i ostale stranke i mnoge vanstrana~ke li~nosti kao {to znate, predstavqa jedan zajedni~ki program. Kao {to se vidi, mi i mnoge druge stranke imamo veoma sli~nih stvari. Zna~i, ne}e biti veliki problem da napravimo konzistentan ekonomski sistem, konzistentnu ekonomsku politiku koja }e u slu~aju da ove snage, ovi pogledi na ìvot i svet dobiju podr{ku bira~a, ne}e biti te{ko tada da to napravimo i razradimo. I o svemu o ~emu ste govorili, i o odnosima sa svetom, i o zdravoj finansijskoj politici, o razvoju, mislim da imamo dosta znawa i ne{to se i uradilo, ne{to je nagove{teno. I osnovna je stvar samo da qudi shvate o kojoj je promeni re~. Uostalom, to }e oni u~initi 20. decembra. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih samo insistirao na jo{ jednom pitawu o kome je bilo malo re~i. Smatram dok traje blokada, dok traju sankcije Saveza bezbednosti Ujediwenih nacija, da se moramo rukovoditi principom da niko zbog tih sankcija i te blokade ne sme ostati bez posla. Ako }emo se dràti tog principa, mora}emo da imamo inflaciju. A oni koji su protiv inflacije, kao apsolutnog zla, nisu ponudili kontra program. Jer, svaki kontra program ide ka restrikciji radnih mesta, ukidawu radnih mesta, ka novom otpu{tawu. E sada, {to vi wima maglovito obe}avate nova zaposlewa koja dolaze odmah posle tog otpu{tawa, to je samo prazna pri778
~a. Za to nema nikakvog realnog pokri}a. A na{ je princip, da niko ne sme ostati bez posla i ono malo {to imamo da se {to ravnomernije podelimo dok traje opsadno stawe. A mi smo u opsadnom stawu, da ne bi mnogo va`nije nacionalne interese prokockali, da ne bismo ostali bez dràve, da ne bismo ostali bez teritorija. Kada to za{titimo, onda }e biti mnogo lak{e iza}i iz ove krize. Tako se mi zalaèmo, po tom principu, u sferi penzijskog osigurawa, da se reguli{u odnosi dok traje kriza, ne definitivno linearno odre|ivawe plata i penzija, nego u nekim odnosima 1:2, maksimalno 1:3. Sa druge strane smatramo da treba maksimalno osloboditi privatni sektor. Mi smo se jo{ letos, ~im je do{lo do blokade, zalagali da se omogu}i privatnicima da slobodno uvoze naftu. Vlada nas je poslu{ala tek posle nekoliko meseci, i videlo se kako privatnici svojom pojavom na trì{tu uti~u na smawivawe i one zvani~ne, od strane dràve odre|ene, cene nafte i benzina na slobodnom trì{tu. Nema toga do ~ega privatnik ne}e do}i, ~ak i u uslovima op{te i totalne blokade. Ne mogu velike sile imati na svakih 20 kilometara na{e dràvne granice danono}no straàre, koji bi spre~ili da privatnik ono {to je nabavio u inostranstvu uveze u zemqu. E, privatnika treba osloboditi i stimulisati da to radi, a ja~awem privatnog sektora mi na dugu stazu re{avamo sve na{e probleme. Gospodin Labus kaè da smo mi kopirali neke delove wihovog ekonomskog programa. To nije ta~no, gospodine Labusu. Ja sam pre vi{e godina javno se zalagao u ovoj zemqi za kapitalisti~ke ekonomske odnose, u vreme dok su ~elnici va{e stranke jo{ uvek se u Marksa zakliwali. To nemojte zaboraviti. Sa druge strane, u va{oj stranci je do{lo do sukoba dve koncepcije ekonomskog programa i oni koji su izgubili u tom sukobu, revoltirani napustili su Demokratsku stranku i prikqu~ili se Srpskoj radikalnoj stranci. To je ovo krilo predvo|eno magistrom Olegom Golubovi}em, koji je imao suprotan ekonomski program onome koji je definitivno odneo prevagu u Demokratskoj stranci. Jer znate, to {to obe}avate svima podelu, svim gra|anima podelu akcija, to je Jeqcin hteo da uradi, pa mu je sasvim propalo, jer u praksi ne moè da funkcioni{e. Ja sam o~ekivao neprekidno gospodina Savi}evi}a da saop{ti ne{to od tih ta~aka ekonomskog programa DEPOS-a, ali na àlost, ni{ta nismo ~uli. Ali ~uli smo, na svu sre}u, ~elnika wihove stranke i predvodnika strana~ke liste na ovim izborima, kandidata za predsednika republike koji je obe}avao penzije od 700 dolara, obe}avao plate od 1000 maraka, za dve godine 2000 itd. Pero{evi}: Jedan od osnovnih elemenata u okvirima pove}awa efikasnosti privre|ivawa na trì{tu koje se stvara je sigurno privatizacija. I mnoge od opozicionih stranaka taj proces smatraju kao prioritetnim i iskqu~ivim da bi se pove}ala efikasnost. To zapadno iskustvo uop{te ne pokazuje. Mislim da teoreti~ari koji se bave malo vi{e time mogu to na jedan stvarno argumentovan na~in pokazati i da imamo vremena, ja imam tu odre|enih podataka, pre svega od Evropske ekonomske zajednice koji potvr|uju to da se taj stepen sasvim druga~ije kre}e u odnosu na nekakvo zadru`no vlasni{tvo i sl.
779
Ovde mislim da je dosta lo{e to {to privatizacija se u nekim strankama gleda na na~in kako ne bi smeli sebi ekonomisti da dozvole, pre svega, i to meni izuzetno puno smeta, a to je da proces privatizacije gledaju ideolo{ki, ideolo{ko-politi~ki sa stanovi{ta u kojoj je stranci i sli~no tome. Ekonomisti iskqu~ivo moraju da gledaju to sa ekonomskog aspekta. I Socijalisti~ka partija ba{ taj problem tako i gleda. Sagledava ga na osnovama da privatizacija mora biti bazirana na ekonomskim osnovama. Zna~i, nema poklawawa, svako vlasni{tvo, bilo da je to dru{tveno ili ostalo, ima svoju vrednost i kroz evoluciju, pre svega privatizacije. A ta evolucija se ve} doga|a. Ve} imamo radni~ko deoni~arstvo, nakon toga }e, ve} se stvara i me{ovito. Jednom re~ju, mislim da je privatizacija pokrenuta i doga|a se evolucija privatizacije ba{ u vreme vladavine Socijalisti~ke partije. I to pokazateqi jasno govore gde smo u 90. godini imali oko 20.000 privatnih preduze}a, sada imamo oko 90.000, gde su me{ovita preduze}a bila oko 400, sada ih ima oko 3.000 gde se dru{tveni sektor, gde je broj dru{tvenih preduze}a stagnirao, odnosno na mestu je na kom jeste, ali se unutar tih dru{tvenih preduze}a de{avaju odre|ene promene {to se ti~e strukture vlasni{tva kako bi se te firme pripremile za tu evoluciju da bi se mogle ravnopravno nositi sa ostalim oblicima svojina na trì{tu koje }e tek, moramo biti svesni, do}i. Socijalisti~ka partija osim toga, u ovom periodu od kada je na vlasti, mislim da posledwe analize govore {to se ti~e investicija, da ono {to ima u pojedinim momentima i {pekulantskog kod, pre svega finansijskog dela rada, da se ipak taj finansijski deo dobiti ne prenosi preko, u strane banke, ve} da se polako stvara jedno vi|ewe da se taj novac ulaè u proizvodwu. Imamo primera, mislim da je to ovih dana prisutno. Osim toga, imamo u Srbiji bez obzira na trì{te, na privre|ivawe kakvo jeste, veliki broj investicija koje su u zavr{etku ili su zapo~ete, tako da se ipak ne moè govoriti o totalnom kolapsu. One firme koje su pristupile menayerskom pristupu organizovawa su preduze}a koja imaju uspeha. Svi ostali koji ~ekaju i rade na onim osnovama na kojim rade ne}e imati uspeha. Labus: Pre dve nedeqe bio je Okrugli sto. Poslovna politika je organizovala raspravu o programima stranaka. Vi ste ovde izdali program, ekonomska na~ela Srpske radikalne stranke. I to je u stvari kopija na{eg programa. I meni je drago, po{to je to i Pani}... Dr Vojislav [e{eq: Gospodine Labus, to nije istina. To je saop{tewe magistra Olega Golubovi}a. Vidite u potpisu. Molim vas, vidite potpis ispod tog teksta. To je saop{tewe magistra Olega Golubovi}a. Na{ je program objavqen u svoj dnevnoj {tampi u maju mesecu uo~i izbora i na na{im lecima. Labus: Onda vi ne kontroli{ete va{u stranku. Dr Vojislav [e{eq: Mi smo stranka demokratskog karaktera i na{i qudi imaju pravo da izloè svoje mi{qewe i unutar stranke. A upravo je gospodin Oleg Golubovi} zbog neslagawa sa va{im strana~kim programom napustio Demokratsku stranku i prikqu~io se Srpskoj radikalnoj stranci. Labus: I poneo na{ program.
780
Dr Vojislav [e{eq: Nije doneo va{ program, nego to su wegove ideje i on je potpisao taj tekst. I nemojte da to podme}ete kao program Srpske radikalne stranke. Dr Mileusni}: Ja bih bio slobodan da napravim jednu malu repliku, i to je kraj. Evo {ta je. Znate, danas imamo malu ponudu i veliku tra`wu. Zna~i {ta treba forsirati? Proizvodwu i trì{te. Ja sam, mi smo protiv javnih radova. Onda je i{ao na javne radove da bi qudima omogu}io da kupuju. Zna~i, u ovom trenutku brze pruge i sli~ni poduhvati su mawe zna~ajni nego da novac ulaèmo u rekonstrukciju proizvodwe i weno unapre|ewe. Novi programi, novi proizvodi, proizvodwa i trì{te. To bi bilo sve. Voditeq: Hvala vam svima na u~e{}u u emisiji, po{tovani gledaoci, hvala na strpqewu i pa`wi. Prijatno ve~e. Televizija Beograd, 6. decembar 1992. godine
XI POLO@AJ FEDERALNIH JEDINICA U SRJ (SUÊQAVAWE STRANAKA)

Politi~kim partijama koje u~estvuju na republi~kim izborima za razgovor kao prvu temu nudimo: Poloàj federalnih jedinica u Saveznoj Republici Jugoslaviji. U narednih pet emisija razgovara}e se o drugim temama. Dakle, od ve~eras gledaoci }e imati prilike da naizmeni~no po danima prate su~eqavawe stranaka koje u~estvuju na saveznim i republi~kim izborima. U studiju ve~eras su: Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq; Socijalisti~ka partija Srbije dr Borisav Jovi}; Savez komunista pokret za Jugoslaviju Goran Latinovi}; Srpska narodna obnova Jela Jovanovi}; DEPOS dr Vladan Bati}; Srpska opozicija Narodna stranka, Srpska demokratska stranka i Rojalisti~ki blok Milan Paro{ki; Napredna stranka Dra{ko A}imovi}; Seqa~ka stranka Srbije Milomir Babi}; Gra|anski savez Srbije dr Stevan Lili}; Demokratska stranka dr Svetozar Stojanovi}; i Socijaldemokratska partija êdomir Mirkovi}. Dobro ve~e svim gostima u studiju, ve~eras dakle razgovaramo o poloàju Srbije, u stvari o poloàju federalnih jedinica u Jugoslaviji. Koliki stepen samostalnosti treba da ima republika, koje funkcije republika treba da prepusti federaciji? Ustav Srbije iz 1990. godine uredio je na{u republiku kao potpuno samostalnu dràvu, ali ostavio je mogu}nost preno{ewa izvesnih nadle`nosti saveznoj dràvi. To je ustvari i pitawe za ve~era{wi razgovor. Samo da dodam, da li federacija uop{te Srbiji odgovara kao oblik sloène dràve? Gospodin Milan Paro{ki. Milan Paro{ki: Vaqa konstatovati, da federacija ponovo nije nacionalna dràva, da su Srbi i ovoga puta izigrani, naime da u skladu sa me|unarodnim normama, @enevskom konvencijom ili Poveqom Ujediwenih nacija, Srbi ne mogu ispuwavati uslove za obezbe|en ravnopravan status me|u drugim nacijama. Naime, Srbi nisu postali ~lanovi Ujediwenih nacija, za razliku ~ak i od Palestinaca.
781
O ~emu se radi? U trenutku kada je propadala Jugoslavija kao federacija, napravqen je surogat ne~ega {to nije u kontinuitetu sa Jugoslavijom. Pokazalo se to onog trenutka kada je svet izbacio Jugoslaviju iz KEPSa, iz Ujediwenih nacija u trenutku kada su tri dràve priznate kao secesionisti~ke u biv{oj kao federaciji, odnosno sada{we tri suverene dràve u odnosu na nepriznatu novokomponovanu tre}u Jugoslaviju. Problem obezbe|ewa poloàja srpskog naroda kao dràvotvornog naroda je prevashodan problem, problem bez koga je nemogu}e definisati op{te odnose u federaciji. Ovo nije srpska federacija, ovo je àbarska federacija, ili àbaqska federacija jer je komponovana od strane dvanaest neokomunista ili socijalista. Ova dràva ne moè biti priznata nigde u svetu, ne ispuwava osnovni uslov, a to je, da je dràva, nacionalna dràva ili nacija koja stvara dràvu suverena, a da su gra|ani ti kojima ta suverena dràva obezbe|uje gra|anska i qudska prava. Prema tome, onog trenutka kada je iz jugoslovenskog Ustava, iz srpskog Ustava izbrisan srpski narod, tog trenutka je nestalo dràvnosti po me|unarodnom pravu. Re{ewe postoji. To su ona me|unarodnopravna akta koja je Srbija, odnosno koja je srpski narod obezbedio sebi u istoriji. To je Londonski ugovor, pre svega. To su raniji, jedan ugovor je recimo iz 1913. godine, to su ugovori koji posebno obezbe|uju poloàj Srba, recimo Austrijski dràvni ugovor koji bi mogao da obezbedi na{e interese u Evropi ukoliko garantujemo po tom dràvnom ugovoru neke interese Austrijancima. Vaqalo bi da obezbedimo svoje interese u Istri, jer to je federalna teritorija po Osimskim ugovorima. Zna~i, pre svega Srbi moraju ustav i projekat Srpske opozicije, Narodne stranke, Rojalisti~kog bloka, SDS-a ujediwene ~etiri srpske dràve, Republike Srpske, Srpske Krajine, Srbije i Crne Gore i tek tako konstituisana dràva moè sebi obezbediti, moè i federalno ure|ewe, ali pre svega status u odnosu na ostale suverene dràve u svetu, u odnosu na Ujediwene nacije. Bez obezbe|ewa suvereniteta srpskog naroda nemogu}e je bilo {ta novo komponovati ili obezbediti kao kontinuitet dràvnosti. Prema tome, ujediwewe srpskih dràva i prezentacija tih interesa pred svetom. Odnos u federaciji koji nasle|uje ova novokomponovana àbarska institucija, ili àbqa~ka institucija, je odnos koga smo mi imali u Kardeqevom Ustavu iz 1974. godine, gde postoji i veto, gde postoji nemogu}nost recimo, da se re{i bilo koje pitawe u federaciji. Prema tome, nikakav poloàj Srba u nekada{woj SFRJ je rekomponovan u ovoj nikakvoj novoj Jugoslaviji. Dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka smatra da je srpskom narodu nu`na, jo{ izvesno vreme, dràva koja }e se zvati Jugoslavija i nu`no je da ta dràva bude federalnog karaktera, kako bi se {to lak{e i {to brè stvorili uslovi za prikqu~ewe zapadnih srpskih krajina, zapravo Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, i eventualno Makedonije zajedni~koj dràvi. Kada se to obavi, Srpska radikalna stranka smatra da treba i}i ka {to ve}em ja~awu elemenata unitarnosti u toj dràvi i smawivawu federalnih komponenata. Mi smo navikli od rata na ovamo, posebno od Ustava iz 1974. godine, da ìvimo u jednoj tipi~noj konfederalnoj dràvi, a svetska istorija je
782
pokazala da konfederacija nema {ansi, da se konfederacija ne moè odràti ili se transformi{e u federalnu dràvu ili se raspada. U na{em slu~aju do{lo je do dràvnog raspada, ali jo{ sve nije izgubqeno za srpski narod i Srbi imaju {ansu da svoje teritorije sa~uvaju. Trebalo bi ja~ati te elemente unitarnosti i odmah sada nekim ustavnim revizijama, ustavnim reformama. Srpska radikalna stranka se zalaè da se {to ranije provedu te ustavne reforme, da savezna vlast ja~a svoje ingerencije, da se smawuju ingerencije republi~ke vlasti. To, razume se, po~iwe iz sfere odbrane, sfere finansija, sfere unutra{wih poslova, sfere inostranih poslova pa onda i u svim drugim zna~ajnijim sferama. Smatramo da je perspektiva srpskog naroda da ìvi u unitarnoj dràvi jednog dana, jer mi Srbi bez obzira da li smo Srbijanci, Crnogorci, Bosanci, Hercegovci, Li~ani, Dalmatinci, Slavonci, svi smo mi jedan narod i nema nikakvog razloga da ìvimo u federalnoj dràvi. Federalne dràve su pogodne za vi{enacionalne dràvne zajednice. Mi nemamo ama ba{ nikakvog razloga jer je u na{oj zemqi samo srpski narod, narod u pravom smislu re~i. Postoje nacionalne mawine, ali elementi federalizma se ne uvode ni u jednu dràvu zbog postojawa tih nacionalnih mawina. U na{em slu~aju ima i drugih razloga zbog kojih je veoma va`no da ja~aju elementi unitarnosti, a slabe federalizma jer mnoge strane sile poku{avaju da nam dràvu pocepaju. Oni lako nalaze u pojedinim federalnim jedinicama, u pojedinim delovima dràve, odre|ene politi~ke snage koje finansiraju i koje usmeravaju u vo|ewu separatisti~ke politike. Mi imamo iskustva i u tom pogledu i trebalo bi na vreme nekim institucionalnim elementima, nekim zakonima, dakle dràvnim normativom, sve to spre~iti. Dràva koja ima federalne elemente kad tad moè zapasti u krizu, osim onih dràva ~iji je federalizam ve{ta~ki, kao recimo u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama jer tamo su dràvne granice odre|ivane po pravoj liniji, pod pravim uglom, {to svedo~i da je po svojoj su{tini federalizam tamo ve{ta~ki. Tamo gde ìve razli~iti narodi ili tamo gde postoje razne regionalne podele moè da bude veoma opasan. Latinovi}: Kada je re~ o uspostavqawu Savezne Republike Jugoslavije, mislimo da je ova dràva odnosno federacija koja je nastala pre samo nekoliko meseci, u svakom slu~aju bila objektivna, da je bila potrebna i da je weno stvarawe omogu}ilo narodu i gra|anima Srbije i Crne Gore, barem donekle uspostavqawe jednog sistema koji je obezbedio da na ovom prostoru nemamo rata. Me|utim, druga stvar, koja je isto tako va`na da se istakne, jeste ~iwenica da moramo da vodimo ra~una i o tome da na prostoru Srbije, kada govorimo o odnosu Srbije prema federaciji, imamo 35% nacionalnih mawina. To je momenat koji nas ne sme u svakom slu~aju pokolebati. Te nacionalne mawine moraju imati sva ona prava koja su garantovana me|unarodnim normama i moraju se ose}ati u ovoj dràvi kao dràvi koja je wihova domovina, ali nikako ni jedan gra|anin bilo koje nacionalne mawine ne moè nametati nekakve separatisti~ke ili bilo kakve druge tendencije koje bi ometale razvoj jedinstvene Srbije i samim time uspostavqawe takvih odnosa unutar federacije, koji }e i}i u pravcu daqeg razvoja svakog gra|anina i dràve u celini.
783
Kada je re~ o jedinstvu Srbije ona je veoma va`na. Mi smo imali tu veliku istorijsku nepravdu 1974. godine sa razjediwavawem Srbije. Ta velika nepravda prakti~no ~inila je da Srbija bude na velikim mukama i zbog pitawa Kosova i zbog pitawa na neki na~in Vojvodine. Me|utim, ono {to je jo{ àlosnije, mi danas imamo zalagawa onih qudi koji su u to vreme bili razni, kako da kaèm, poslu{nici reìma koji je pokazao svoju odre|enu snagu i sigurnost, naro~ito posle odlaska pojedinih qudi, da se ponovo danas pojavquju na prostoru Srbije i ~ine ono {to nije u interesu ni srpskog naroda, a ni bilo kog naroda ili nacionalne mawine u odnosu na bilo kog gra|anina Srbije. To je velika opasnost koja je za Srbiju, jer ~ini mi se da ukoliko ne obezbedimo jedinstvo Srbije, da mi ne moèmo uop{te govoriti o bilo kakvoj federaciji. Kada je re~ o samoj federaciji, ona ne moè da te svoje unutra{we regulative skrene na put konfederativnih odnosa. Mi ve} vidimo da, iako sam rekao da ova dràva objektivno je trebala da nastane ovako zbog niza faktora unutra{wih i spoqnih, ve} vidimo da ima odre|enih problema u funkcionisawu. To je i na neki na~in normalno, ali, mislimo da se u daqem postupku mora i}i ka reformi sistema koje }e obezbediti da dràva funkcioni{e sa {to mawe konfederativnih elemenata i da jedna i druga ~lanica imaju svoje suverene dràvnosti. Lili}: Kako se ova tema razmatra u sklopu izbora 92., ja koristim priliku da obavestim one gledaoce na celoj teritoriji Srbije koji mo`da nisu dovoqno upoznati sa osnovnim programom Gra|anskog saveza Srbije. Iz poznatog razloga, jer medijski doma{aji na{e reprezentacije nisu uvek bili onakvi kakvi bi bili primereni osnovnim standardima jedne savremeno ure|ene dràve, odnosno savremeno ure|enih komunikacija. U tom sklopu, Gra|anski savez izme|u ostalog, isti~e da je za jednu gra|ansku Srbiju. êsto se to ne razume dovoqno, jer se smatra da time, ako se istakne gra|anska Srbija, potpuno anulira pitawe nacionalnog elementa. Ja }u samo da podsetim na druge dràve. Francuska je gra|anska dràva, a istovremeno to ne zna~i da je dràva koja je protiv Francuza. Prema tome, ta pitawa su tako|e vezana za druge neke bitne elemente kao {to su pravna dràva i vladavina prava. Gra|anska dràva dakle, zna~i da postoji jedan pravni sistem gde je zakon i pravo iznad pojedinaca i da je to osnovno merilo. Qudska prava su osnovni standard. Naravno, u okviru toga, pitawe nacionalnog opredeqewa je ne{to {to se podrazumeva. [to se ti~e same ove teme federacije, odnosno poloàj Srba u Federaciji, ustvari je pitawe, na neki na~in, ovde postavqeno prekasno. Pitawe je trebalo da se postavi pre nego {to je donesen Ustav, jer to bi bilo primereno da su se organizovale ovakve vrste okruglih stolova neposredno pre dono{ewa Ustava, odnosno pre izja{wavawa referendumom, na primer u Crnoj Gori, a kao {to znamo, tog referenduma nije bilo u Srbiji. Moè se re}i da je na neki na~in federacija, da upotrebim jednu metaforu, dimna zavesa za neuspelu politiku koja je vo|ena u Srbiji, koju je vodilo rukovodstvo Srbije, koje je do{lo na ~elo posle Osme sednice. Ustvari, re~ je bilo o raspadu dràve sa jedne strane, sa druge strane o priznavawu pojedinih republika koje su se odvojile. Time je i pitawe secesije otvo784
reno, ali i istovremeno i pitawe prava naroda na samoopredeqewe. Moè se re}i da me|unarodna zajednica nije imala odgovaraju}e pravne okvire da re{i ovo pitawe, jer se pitawe secesije i pitawe prava na samoopredeqewe ustvari konceptualno suprotstavqaju. Jedno je politi~ko, a drugo je dràvno. Otuda kada se kaè, da je pojedina republika, na primer Slovenija, neka ide ona nam i ne treba, takav jedan stav sa dràvno pravne ta~ke gledi{ta ustvari podrazumeva akt koji je suprotan interesima zemqe i suprotan odràvawu integriteta zemqe. Dakle, federacija, a mi znamo kako je ona nastala, sami stru~waci su izjavqivali da su Ustav napisali za pet dana, {to mislim da je stvarno uz ovako, svo po{tovawe stru~nosti, ne{to {to ne moè da se prihvati. Ipak federacija, sada{wa Jugoslavija ne{to je {to realno postoji. Samo vreme ne moè da ispravi nedostatke, ali qudska akcija moè. Demokratski izbori su jedan put da i ova Jugoslavija, ova dràva stekne ponovo legitimitet i mesto u me|unarodnoj zajednici. A}imovi}: Narodna stranka je u svom programu naglasila da su Srbiju sva ujediwewa i te kako skupo ko{tala. Mo`da Srbi ne bi ni stupili u Drugi svetski rat da se nisu ume{ali boq{evici, raznorazni komunisti, pa je srpski narod opet ginuo. Posle rata u ve{ta~koj tvorevini Jugoslaviji, uz Tita i komunisti~ke zlo~ince Srbija je razorena. Pravoslavqe je ponovo na perfidan na~in uni{teno. Ta federacija je Srbiju ko{tala mnogih `rtava, pa je Ustavom od 1974. godine ~ak podeqena na tri dela, uz be~ke autonoma{e i Enver Hoyine arnaute. Ludom trkom ka Jugoslaviji i federaciji srpski narod je uvu~en, na àlost, i u ovaj besmisleni rat. Vidimo sada trenutno gde nas je dovela ta federacija, stigli smo do embarga, sankcija. Sada smo na marginama sveta, uz vladavinu novih ~uvara utopije, boq{evizma i komunisti~ke tiranije. Jugoslavija je ve} jednom izba~ena iz me|unarodnih organizacija KEPS-a i Ujediwenih nacija, u koje sigurno nikada vi{e ne}e biti ni primqena. Otud Srbiji ostaje da po svojoj suverenoj voqi, oìvi Londonski ugovor iz 1915. godine i wime garantovana prava, da organizuje svoju dràvu i da re{i odnos sa svim svojim susedima, da ne bude opet po onoj àlosnoj konstataciji ko {ta radi, Srbi prave Jugoslaviju. Srbiji ne treba federacija, mi{qewe je Napredne stranke koja se slaè sa Srpskom opozicijom, da treba ujediniti ta ~etiri slova S: Srbija, Srpske Republike, Republiku Srpsku Krajinu i Crnu Goru. Ako Crnogorci ne èle sa Srbijom, opet lepo, jer mi znamo, evo danas umesto crnogorske jugoslovenske zastave na Prevlaci se viori {ahovnica. I tako jedinstvenu dràvu srpskih naroda po svim principima me|unarodnog prava i @enevske konvencije treba kona~no da ima Srbija. Tek kada se stvori jedinstvena dràva Srbija, Srbi }e stvoriti uslove da ponovo budu primqeni me|u ravnopravne, slobodne, suverene narode Ujediwenih nacija, da ne budu vi{e ovako ponièni kao {to su sada. Zna~i, Napredna stranka se i svojim programom bori i zalaè za ujediwewe svih partija, kao {to mi sedimo za stolom, da ne bude vi{e tih rogova u vre}i, i da zajedno radimo ka prosperitetu i napretku Srbije i srpskog naroda. Bati}: Smatram da je postojawe zajedni~ke dràve mawe vi{e neosporno. U pogledu toga nema nikakvih dilema jer je to determinisano izvesnim
785
dràvnim, politi~kim, istorijskim, etni~kim, geografskim i drugim razlozima. Me|utim, sporan je na~in nastanka ove sada{we federacije. Naime, seti}emo se da pored zakonodavne, izvr{ne, sudske vlasti postoji tzv. ustavotvorna vlast. To je ono ovla{}ewe naroda da odlu~uje o najvitalnijim, egzistencijalnim dràvnim i politi~kim interesima jedne zemqe. To odlu~ivawe i to ovla{}ewe moè neposredno, referendumom, ili pak posredno, ustavotvornom skup{tinom. Naravno, ni jedan od ova dva modela ustavotvorne vlasti nije primewen prilikom formirawa savezne dràve, sada{we Savezne Republike Jugoslavije. Donet je taj famozni @abqa~ki ustav, jedna neve{ta kompilacija Ustava iz 1974. godine. Seti}ete se, donelo ga je Savezno ve}e kome je mandat istekao bio ve} dve godine i to 70 poslanika u Saveznom ve}u koje je ukupno imalo 220 poslanika, {to je jedna proceduralna mawkavost, a pored toga taj ustav sadrì onu klasi~nu titoisti~ku slabost, sadrì tipi~ne konfederativne elemente. Naime, u Ve}u republika delegacije Srbije i Crne Gore imaju potpunu jednakost, republike imaju pravo veta, Crna Gora u Ve}u gra|ana objektivno ima pet puta ja~e predstavqawe nego {to to odgovara stvarnom odnosu snaga. Dakle, radi se o tome da su za Crnu Goru poluotvorena vrata sa jednom nogom u vratima ka istupawu iz te federacije. Ono za {ta se mi zalaèmo, je ~iwenica da treba postojati zajedni~ka dràva, ali mislimo da federacija nije odgovaraju}i model i zbog te nesrazmere, jer se radi o 15 ili 16 puta razlici u odnosima, a radi se i o tome da nigde nisu dvojne federacije dale rezultate. One su se raspale i u Pakistanu, i na Kipru i sada vidimo i u êhoslova~koj. Dakle trebalo bi i}i ka formirawu jednog druga~ijeg oblika zajedni~ke dràve, a mi smatramo da bi najadekvatniji taj oblik bio jedna regionalna dràva u kojoj bi regije imale odre|eni stepen autonomije, koji bi sa druge strane i spre~io izvesne dràvotvorne ambicije pojedinih regija, a Crna Gora bi u okviru takve dràve bila ~itava u svim svojim granicama, jedna zasebna regija. Smatramo da bi to odgovaralo interesima srpskog naroda i da bi to bio jedan model koji bi najadekvatnije odraàvao èqe i interese naroda. Jovanovi}: Srpska narodna obnova je mi{qewa da dana{wa Savezna Republika Jugoslavija nije federalna dràva, ve} konfederalna. Srpska narodna obnova }e insistirati da se izvr{e odre|ene promene u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, tako da }e taj problem na neki na~in biti otklowen. Ono {to je za nas najva`nije, na{ prvi programski ciq je stvarawe ujediwene srpske dràve u wenim etni~kim, istorijskim granicama i za takvu dràvu mi mislimo da smo se ve} izborili. Srpska dràva u svojim istorijskim i etni~kim granicama danas postoji. Fakti~ko stawe na prostorima biv{e Jugoslavije je takvo da mi imamo ~etiri federalne jedinice ve} sada. To su Crna Gora, Srbija, Srpska Republika i Srpska Republika Krajina. Srpskom narodu je sada preostalo samo da se izbori za me|unarodno priznawe fakti~kog stawa. Mi smatramo da }e insistirawem na pravu na samoopredeqewe (na koje srpski narod ima pravo, to pravo su ostvarili ostali narodi na ovim prostorima) taj problem isto tako biti re{en.
786
Mi o~ekujemo da }e Srpska narodna obnova uspeti da na neki na~in mobili{e sve one patriotski opredeqene Srbe i pripadnike drugih naroda da budu spremni da odbrane zajedni~ki na diplomatskoj sceni ostvarewe ovih ciqeva, bez obzira kojoj partiji pripadaju. Isto tako mi o~ekujemo da }e nam na ovom poslu pomo}i na{a ekonomska i politi~ka emigracija koja poseduje ogromne sposobnosti. Ona zna dobro kako se na Zapadu razgovara, ona govori jezikom Zapada i ja mislim da }e oni biti ambasadori koji }e na neki na~in braniti interese na{eg naroda i odbraniti na{e interese u formirawu na{e srpske dràve. Isto tako vrlo je va`no koje }e mesto Srbija imati u novoformiranoj dràvi. Mi smatramo da }e Srbija ostati matica i majka srpskog naroda i da }e ona mo}i da pomogne na duhovnom preporodu srpskog naroda i celokupne obnove na{eg naroda. Me|utim, Srbija mora da re{i nekoliko problema. Prvi problem je da se re{i svih onih ostataka titoizma, jugoslovenstva i internacionalizma. Srpski narod i Srbija moraju da se vrate srpskim duhovnim vrednostima. Kada to kaèm, mislim da je prevashodno i najva`nije da povratimo na{ jezik, na{u kulturu, da se okrenemo evropskoj i hri{}anskoj kulturi, a da Srbiju oslobodimo od zaga|ewa, koje smo imali u posledwih 50 godina, od afroislamske pseudokulture. Smatram da }e na ovakav na~in srpski narod uspeti da doìvi duhovni preporod i da }e omogu}iti da bude i Srbija vodiqa u svim ovim te{kim vremenima koja nas ~ekaju u kojem se nalazimo. Voditeq: Dok ne re{ite ko }e u nastavku da govori, da vas podsetim, iznete su ideje o stvarawu unitarne dràve Srbije, da nam je federacija neophodna, to je druga ideja koja je izneta. Ujediwene srpske dràve bila je tako|e ideja, samostalna Srbija ili zajedni~ka dràva po principu regionalne dràve. Ja mislim da sam dobro interpretirala. Gospodin Babi}, Seqa~ka stranka. Babi}: Seqa~ka stranka Srbije je jo{ prilikom doga|aja koji su prethodili raspadu ove pretposledwe Jugoslavije, da tako kaèm, imala svoje ideje kako bi zaìvela nova dràva u kojoj bi Srbi bili tako tretirani kao narod koji zasluùje i mora da bude u dràvi novoj, tretiran kao narod koji je zaista najve}i i koji ~ini najve}i postotak naroda, u toj najve}oj dràvi. Dràva koja je napravqena, kako re~e gospodin Paro{ki, na @abqaku, napravqena je ne od dva naroda, nego dve partije, odnosno Ustav koji je sledio iza toga, ne obezbe|uju da ova dràva niti u politi~kom, niti u ekonomskom, niti u bilo kom smislu funkcioni{e kako vaqa. U politi~kom smislu ocewujemo da taj Ustav inicira ono {to niko od nas ne bi èleo, a to je da inicira odnosno provocira sukobe, politi~ke sukobe izme|u dva naroda koji su prirodno upu}eni jedni na druge, jer je to jedna vera, jedna kultura, jedan jezik, jedna zastava, jedna himna. A mi smo, odnosno te dve partije su napravile takav ustav i takvu dràvu, stvorile su takve uslove tim dvema nacijama, nametnut neki sasvim novi uslov za ìvot, odnosno nova himna, novi grb, sve ono {to u stvari wima nije potrebno, {to je moglo da bude prihva}eno za Jugoslaviju prethodnu, ali za ovu sada{wu nikako. U politi~kom smislu mislim da ta dràva i ne treba da se zove Jugoslavija zato {to to nije vi{e ve}i broj jugoslovenskih naroda koji u woj
787
ìve, ve} je to samo prakti~no jedan narod, ali uvaàvam samobitnost crnogorskog naroda. Moè da bude iskqu~ivo dràva Srbija i Crna Gora, i nikako druga~ije. Sve ostalo je ne{to {to nam uop{te nije potrebno. Pozivawe na kontinuitet dràvne jugoslovenske zajednice mislim da uop{te nije potreban. Mislim da moè samo da {teti kontinuitet sa jednom komunisti~kom dràvom po jednom pitawu. Drugo, uop{te nije potreban kontinuitet zato {to Srbija i Crna Gora, ako ve} smatramo da je potreban dràvni kontinuitet, imaju ve}i sta`, da tako kaèm, dràvni nego {to to ima dràva Jugoslavija. Druga su pitawa {to je ta dràva Jugoslavija od Drugog svetskog rata bila uglavnom na {teti. Sve wene odredbe su bile ekonomski i politi~ki na {tetu srpskog naroda. I drugo {to èlim da kaèm, {to smatram da je vrlo va`no, ~ak mo`da i najva`nije, ne pre ovih politi~kih problema, ali isto tako va`no, a to je da ona ne obezbe|uje efikasno funkcionisawe u toj dràvi. Seqa~ka stranka je jo{ pre stvarawa te dràve upozorila da }e ovakav na~in stvarawa ove dràve omogu}iti samo izgovarawe jedne vlasti na drugu, da je jedna kriva za ovo, a druga da nije kriva. Zna~i, ne}e se mo}i stvoriti efikasan privredni sistem, {to se u zadwe vreme i pokazalo. Za to imam mnogo primera, ali po{to je vreme isteklo ne bih o tome govorio, mislim da je to javnosti uglavnom poznato. Mirkovi}: Socijaldemokratska partija polazi od toga da je sada{wa savezna dràva realnost. Dakle, ne postoje u ovom trenutku nikakvi drugi razlozi ekonomske, istorijske, kulturne ili bilo koje druge prirode koji bi govorili protiv toga da qudi Srbije i Crne Gore ne ìve u jedinstvenoj dràvi, u zajedni~koj dràvi. Druga je stvar {to je sada{wi model federacija, ako je to uop{te federacija, mislim da je to neka me{avina federacije i konfederacije, ko zna ~ega sve jo{, da je ona rezultat jednog diletantizma, inercije, neodgovornosti i svega onoga {to karakteri{e sada{wu vlast, koja je tu dràvu stvorila. Sve je tu pod znakom pitawa i to zahteva ozbiqne dorade od politi~kog sistema do naziva te dràve. Kaèm, do naziva jer svakome je jasno da u politi~kom i geografskom smislu Jugoslavija zna~i ne{to drugo, {iri pojam nego {to obuhvata sada{wa federacija. Ali, kaèm, na tome bi se moralo ozbiqno raditi i morali bi se qudi iz zajedni~ke dràve jedinstveno izraziti o tome. Za sada kao {to je re~eno, Crna Gora se o tome izjasnila, Srbija nije imala prilike. Kako }e daqe stvari te}i, to zavisi od razvoja prilika na Balkanu i ja mislim da bi te{ko bilo kovertirati u ovom trenutku jedinstven model. Me|utim, smatram da }emo biti obavezni da paralelno sa tim razvojem doga|aja defini{emo dràvu Srbiju, bez obzira da li }e ona postojati, funkcionisati u federaciji, ili konfederaciji. Srbija }e posle svekolikog negativnog iskustva koje ima, morati da se mane iluzije o nekakvoj orta~koj dràvi. Danas je ambicija svakog ozbiqnog naroda u svetu, a Srbi su ozbiqan narod, da ima sopstvenu dràvu, da ima sopstvenu zastavu pred Ujediwenim nacijama, da svoje ime, ako je ~asno, bude u svim uybenicima u svetu. Mislim da ne postoji nikakav razlog da Srbi budu li{eni ni tih ambicija, ni te mogu}nosti. Dakle, Srbi }e morati da svoju dràvu, da svoje dvori{te ograde, dakle, da stvore svoju realnu dràvu, jer, samo realna
788
dràva Srbija moè i da se udruùje sa drugim dràvama, bilo na balkanskom prostoru ili u Evropi. Pretpostavqa se da }e Evropa sve vi{e postajati jedna dràva, a bi}e ta dràva ukoliko bude definisana, ukoliko, dakle, ne bude neko neogra|eno dvori{te, neka avlija kroz koju moè svako da pro|e, bi}e u prilici da obezbe|uje jedinstvo srpskog naroda. Dakle, Srbija }e morati da se oslobodi onih mitomana koji zarad nerealnih iluzija o Srbiji, od Istanbula do Londona, sve vi{e guraju srpski narod prema realnoj mogu}nosti da izgradi svoju dràvu. Smatram da tu treba podvu}i definitivnu crtu. Stojanovi}: ^lanovi i simpatizeri Demokratske stranke smatraju da vi{e niko nema prava da se igra sa dràvom. Zna~i, Savezna Republika Jugoslavija treba dosledno da bude ure|ena, da bude demokratska, federativna i pravna dràva. Demokratska dràva to zna~i princip gra|anina, svaki ~ovek jedan glas. Federativna zna~i da postoje i federalne jedinice, samo ime kaè, i postoji vrlo precizna ustavna raspodela nadle`nosti izme|u federalnih organa i organa republika u ovom slu~aju, a pravna, samo ime kaè, opet da postoji jasan, vrlo konsekventno ure|en Ustav, zakoni zasnovani na tom Ustavu i ta~na raspodela nadle`nosti izme|u savezne dràve i federalnih jedinica. Takva dràva po na{em mi{qewu je rezultat istorijskih te`wi Srbije i Crne Gore, wihove istorijske borbe i treba u doslednom ure|ewu dràve, kako sam opisao, izvu}i pouke iz propasti titoisti~ke Jugoslavije. Ona je propala iz vi{e razloga, a jedan od razloga je {to je bila potpuno nefunkcionalno ure|ena. Za ovaj kontekst o kome govorim, va`no je da su republike po~ev od kraja 60-ih i ne{to po~etkom 70-ih godina po~eli da tretiraju kao vlastiti servis, tako|e republike su uredile odbranu na svoj na~in, artikularan na~in, to je teritorijalna odbrana koja sre}om sada je integrisana u op{ti sistem vojnih snaga, oruànih snaga Savezne Republike Jugoslavije. Tako|e, tolike milicijske snage su postojale po republikama i danas Srbija i Crna Gora imaju suvi{e velike milicijske snage. [ta }e Srbiji nekoliko desetina hiqada policajaca? Da ne govorimo o besmislu da postoje tri predsednika Republike u jednoj dràvi. Da ne govorimo o tome da u jednoj dobro ure|enoj federaciji ne mogu spoqne poslove da vode republike. Tako|e, ne mogu republike da vode posebnu slu`bu bezbednosti, a najmawe imaju prava republi~ki organi bezbednosti i policije da likvidiraju savezne organe bezbednosti, {to se desilo u Srbiji u poznatom incidentu koji za mene nije nikakav incident nego je jasan napad na ustavni poredak. Da izvedem zakqu~ak, republike, sada o Srbiji, jer je re~ o Srbiji, nisu ni pribli`no po~ele da ostvaruju ~lan 115. Ustava Savezne Republike Jugoslavije kojim se preduzima obaveza da usaglase svoje ustave sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i da se na taj na~in reorganizuju i rekonstitui{u. Jovi}: Tema je sigurno vrlo velika i zna~ajna, a diskusija je bila vrlo raznorodna i podsticajna. Mislim da je toliko ideja koje je prisutno pokazalo, da se mi sada nalazimo u jednome tranzitornom periodu stvarawa jedne budu}e dràve, koja treba da na|e pravi svoj ustavni oblik, pra789
vo ustavno re{ewe i ne bi trebalo niko da misli da ovo {to se do sada desilo sa ustavnim ure|ewem Jugoslavije niti ono {to neko individualno sada zami{qa, da su tu na|eni odgovori na sva na{a budu}a pitawa. Kritike tvorcima ovog ustava sa @abqaka mislim da su nerealne, jer nije korektno. Treba imati u vidu da se ovde nije radilo o stvarawu nove dràve, niti o nekim partijama ili ne znam kome, koje su stvorile koncept neke nove dràve. Ovde se radilo o ustavnom konstituisawu ostatka jedne dràve koja je bila u raspadu i koja je trebalo da doìvi jedno ustavno prilago|avawe novome stawu, jer je ta dràva ostala na novoj teritoriji koja, kao {to je ovde re~eno u Skup{tini Jugoslavije, nije mogla da funkcioni{e bez definisawa da su to dve republike, da je to mawi broj poslanika, da je to mawa teritorija. I taj trenutak prilago|avawa toga stawa komadawa, raskomadavawa Jugoslavije iskori{}en je, koliko je bilo mogu}e, da se isprave neke gre{ke ranijeg Ustava, koji je bio, kao {to znamo, vrlo lo{. Dakle, mi smo imali vi{e konfederaciju nego federaciju, mi smo imali 50 godina konstituisanog prava republika i odnose u posledwih dvadesetak godina, izme|u republika u federaciji takve da federacija nije mogla dobro da funkcioni{e. Imali smo ve} stvorenu tradiciju u republikama odre|enih prava, nadle`nosti itd, imali smo ozbiqne te{ko}e da spasemo i to malo Jugoslavije, zbog tih te`wi da se Crna Gora odvoji od Jugoslavije. To su bile realnosti. U tim okolnostima nije bio zadatak stvarati novu dràvu, nego spasti od stare dràve ono {to se moè spasti da imamo jo{ dràvu. Nije bio zadatak, jer bi bio nerealan, da se uklone sve slabosti starog Ustava Jugoslavije, jer to objektivno ne bi bilo mogu}e. Svaki poku{aj da se to uradi vodio je ka potpunom raspadu Jugoslavije, dakle, otcepqewu i Crne Gore. Morao se na}i neki kompromis, saglasnost, da se ostane u toj dràvi, da se izvr{e neke popravke koje su mogu}e. Da sa~uvamo dràvu, a sutra }e se vlast mewati, ustavi }e se mewati, popravqati itd. Prema tome, to je bio zadatak toga Ustava i toga trenutka. Niko nije stvarao novu dràvu nego je spasavao od stare {ta se moglo uraditi. [to se ti~e odnosa prema toj dràvi, odnosa Republike Srbije, taj Ustav je pravqen u periodu raspada Jugoslavije, sa te`wom da se sa~uva od Jugoslavije, od otima~ine jugoslovenske koliko je mogu}e i u wemu pi{e da ne}e primewivati one odredbe koje Ustav Jugoslavije reguli{e na drugi na~in. I sada je vreme da se to vr{i, a i vreme je da se razmi{qa kada sada stvorimo novu Skup{tinu, o popravqawu toga ustava. Naravno, na bazi ravnopravnosti i naroda, i republika, i gra|ana itd. Voditeq: Po{to ve} ima prijavqenih za repliku, da vas samo podsetim, da zakqu~im iz ovoga do sada {to je re~eno. Ustavne reforme i u Srbiji su izgleda ne{to {to nam predstoji, pa vas molim da ukqu~ite u svoje odgovore i u svoja izlagawa i tu dimenziju. A sa druge strane, re~eno je da imamo pouke iz titoisti~ke Jugoslavije, da imamo pouke iz ove na{e {estomese~ne, ove nove Savezne Republike Jugoslavije. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih izneo nekoliko kratkih objekcija na izlagawe nekih u~esnika. Prvo, {to se ti~e kontinuiteta. Ja smatram da se
790
svakom ozbiqnom pravniku diè kosa na glavi kada ~uje ne~iju izjavu da mu kontinuitet nije potreban. Potreban nam je i te kako. I oni koji kaù da nam kontinuitet nije potreban pozivaju se na kontinuitet sa Kraqevinom Srbijom koja je priznata na Berlinskom kongresu. Ali, nema kontinuiteta sa Kraqevinom Srbijom, bez Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, bez Kraqevine Jugoslavije, bez Demokratske Federativne Jugoslavije, bez FNRJ, bez SFRJ, bez Savezne Republike Jugoslavije. To ~ini kontinuitet. Ako se mi pozivamo samo na Kraqevinu Srbiju, onda priznajemo prekid kontinuiteta, a onda to iziskuje novo me|unarodno pravno priznawe. Mene veoma ~udi kada ~ujem nipoda{tavawe u pogledu ovog ustavnog akta koji danas imamo, koji ima mnogo slabosti, ja se slaèm, i te slabosti treba {to pre uklawati, ali, za{to nipoda{tavati taj Ustav nazivaju}i ga àbqa~kim? @abqak je jedno od najlep{ih mesta u na{oj otaybini, mogao je Ustav biti napisan i na Kopaoniku, na Rudniku, na Homoqskim planinama pa bi onda to bilo rudarski ustav, pa bi bio kopaoni~ki ustav, ili homoqski itd. Meni je to sme{no i ozbiqnim qudima... Gospodine Paro{ki, ja vas potpuno ignori{em, ja govorim o drugim u~esnicima u raspravi, a od vas me ni{ta ne moè iznenaditi. Mnoge politi~ke stranke su negirale samo postojawe Savezne Republike Jugoslavije i bojkotovale su izbore iz maja meseca ove godine. Sada sve te stranke priznaju postojawe Savezne Republike Jugoslavije i nijedna to ne dovodi, od ozbiqnih politi~kih stranaka, nijedna ne dovodi u pitawe. Ja smatram da je to jedan veoma vaàn napredak. Ovo {to izjavquje gospodin Mirkovi}, da se Srbija nije izjasnila za zajedni~ku dràvu, za Saveznu Republiku Jugoslaviju, to nije ta~no. Srbija se post-festum izjasnila, jer je vi{e od 50% punoletnih gra|ana Srbije iza{lo na savezne izbore u maju mesecu. Oni su se na taj na~in izjasnili za postojawe Savezne Republike Jugoslavije. Jer da nisu bili za weno postojawe, na izbore ne bi iza{li. Ne bi, dakle, u~estvovali u onome {to ne priznaju. Paro{ki: Da budemo precizni, naravno da gospodina [e{eqa ne moè ni{ta da iznenadi po{to sam ja u Skup{tini Srbije davao ustavnu rezoluciju za integraciju ~etiri srpske dràve kao ~lan Politi~kog saveta krune, tako|e tu istu ustavnu rezoluciju prezentirao Kruni. O ~emu se, naime, radi? Ovde ima onih koji su akteri i oni koji su posmatra~i ili politi~ke stranke sa svojim programima. Gospodin Borisav Jovi} je akter, gospodin [e{eq sada portparol akterske politike koja je dovela do novokomponovane Jugoslavije i moramo biti precizni. U trenutku kada je àbarska Jugoslavija komponovana, postojale su ve} dve deklarisane srpske dràve. To je kraji{ka Srpska Republika i Republika Srpska Bosna i Hercegovina. @abarski Ustav je de fakto sankcionisao, otcepio, nije dozvolio da ove dve dràve koje su se referendumski izja{wavale za Jugoslaviju, moram da podsetim, za razliku od Srbije koja se nije referendumski izja{wavala za ovu novokomponovanu Jugoslaviju, ove dve dràve su izop{tene. îwenica je da secesijom dràva u Jugoslaviji, sva tri naroda koja uspevaju da naprave secesiju, Slovenci, Hrvati, muslimani ìve u priznatim
791
i sasvim dovoqnim dràvama. Jedino Srbi danas nemaju slobodnu dràvu i cela kompozicija neojugoslavije ustvari je antisrpska kompozicija. Zbog toga je i bila previ|ena ~iwenica da su Srbi u Krajinama, odnosno u Bosni bili za potpunu Jugoslaviju. Moram da konstatujem, upozoravao sam i Srpsku skup{tinu kada je dono{en ovaj novokomponovani ustav da novokomponovanom Jugoslavijom ustvari se priznaje secesija Slovenije, Hrvatske i islamske Bosne. Naime, nikada vi{e one ne mogu poneti etiketu secesionista. Zna~i, oni koji su ùrili da zavr{e tu secesiju, da zadrè jugoslovenstvo umesto srpstva u Ustavu, koji su prevideli postojawe dve srpske dràve, u~inili su samo uslugu Slovencima, Hrvatima i muslimanima. Prema tome, kao akter doga|aja mora da objasni tako ne{to za ovim stolom, nikako ne ostaju}i samo kod dobronamernih parola. One su razumqive, naravno da }e neke nove snage, gospodine Jovi}u, ja prihvatam va{e opredeqewe, doneti neku novu dràvnost i kona~no to }e biti srpska dràvnost na ovim prostorima, ali ono {to ste u~inili nimalo nije bio pozitivan potez. Moram da vas podsetim da ste vi kao predsednik Predsedni{tva SFRJ propustili da raspi{ete izbore 15. aprila, blagovremeno, dva meseca pre slovena~kih i hrvatskih. Niste dali {ansu da se demokratizuje Jugoslavija, obezbedili ste Slovencima i Hrvatima, kako da kaèm, superlative da su oni demokratija, a da je ostatak komunizam. Na sli~an na~in je komponovana i ova Jugoslavija, tako da tu etiketu i dan danas nosimo. Prema tome, kontinuitet koji srpski narod mora da uspostavqa, kontinuitet koji je Srbija uìvala po me|unarodnom pravu, nijedan me|unarodni akt ne zastareva, tako, recimo, i Londonski ugovor i ostali ugovori, ba{ kao {to je opredeqewe Srba ne samo Crne Gore, ve} i Srba, recimo iz Bawa Luke su imali opredeqewe 18. godine u oktobru za integraciju sa Srbijom. Zna~i ta, tada legitimisana, nacionalna opredeqewa koja nikada nisu devalvirala, da nikada druga~ije nisu izraàvana ve} kao èqa za integracijom sa srpskom dràvom, moraju da se po{tuju. [to se ti~e na{ih saveznika ili na{ih suseda sa kojima moramo sara|ivati, i wima je u interesu da se uspostavi srpska dràvnost. Prvo, ponovqeni Londonski ugovor iz 1915. godine koji Srbi potpisuju, zna~i ne samo Srbija ve} Srbi, daju {ansu da se sredi granica na Jadranu, da re{imo pitawe Istre i srpskih prava u Rijeci. Isto tako sve ove me|unarodnopravne akte koje moèmo ba{tiniti kao Srbiji, ili kao Srbija, Jugoslavija je nasle|ivala i nije joj {kodio nijedan od tih me|unarodnopravnih akata. Sada se odri~emo, gospodine [e{eq, a ne bismo smeli da se odri~emo tog kontinuiteta sa srpskom dràvom, odnosno sa Srbijom. Jedina je {ansa da deklari{emo pravo srpskog naroda na dràvnost, a to zna~i da integri{emo ~etiri dràve. Vama, gospo|o \uri}, da konstatujem, prvi predlog za ovim okruglim stolom je bila integracija ~etiri srpske dràve, nikako regionalizacija ono {to ste spomiwali, ve} prvi je predlog za ovim stolom pao, integracija ~etiri srpske... Voditeq: Ja sam pomenula i jedan i drugi predlog. Paro{ki: Da, ali ga niste stavili na prvo mesto iako je na prvom mestu. Molim vas, drugi put to tako recite.
792
A}imovi}: Pri~a se sve, me|utim, kako moèmo mi govoriti uop{te o Srbiji u federaciji kada Srbija trenutno, a zaslugom svih partija koje u~estvuju u radu Skup{tine, nema himnu, {to je stvarno katastrofalno. I opet pri~amo o nekakvoj federaciji, opet jurimo za Jugoslavijom, niko ne pomiwe {ta nam sve donosi ta trenutna Jugoslavija. Dostojanstva nemamo. Dobili smo rat na profiterstvu. Izmi{qamo bajke kako qudi ne bi radili, ~ekaju po ceo dan za neku {aku dinara. Hiperinflacija. Kriminal. Beda i sve to zajedno. Stigli smo do kraja sveta. I Ju`noafri~ku Republiku, Libiju, Irak gde su trenutno tako|e sankcije. I mislim daje stvarno dosta praznih pri~a i da niko ne pomiwe ove sankcije, blokadu kao da je nama ovde svima fino. Sada razmi{qamo o ~uvawu ove Jugoslavije, a rat jo{ uvek traje. I dosta je opet te prazne pri~e vladaju}e stranke, da Srbija nije u ratu, a gledamo ovde po Beogradu mlade qude bez ruku, bez nogu, bolesne. Mislimo da stvarno treba kona~no pri~ati o pravim stvarima, a to je da se prekine rat i da Srbija kona~no stekne dostojanstvo i da se kona~no skloni ta trka, bezglava jurwava ka jugoslovenstvu. Jer, samo tako, mislim, to je stav Napredne stranke, mi kona~no moèmo da se vratimo u svet koji nas je odbacio. Jovanovi}: Htela sam, samo u par re~i da kaèm ne{to o federaciji. Mislim da Sjediwene Ameri~ke Dràve mogu da budu jako dobar primer za na{u zemqu, kad se budemo konstituisali kao ujediwene srpske zemqe. Jer, Sjediwene Ameri~ke Dràve su jedan duga~ak period wenog konstituisawa i stvarawa federalne dràve, prolazile kroz sve faze, kroz faze gra|anskog rata, pro{li su kroz fazu razli~itih moneta, tako da ja mislim da iskustvo Sjediwenih Ameri~kih Dràva u re{avawu na{ih problema ujediwene srpske dràve, mogu da budu od izuzetnog zna~aja. Druga stvar koja mene interesuje, ja }u sada po{to sam sve vas vrlo pa`qivo slu{ala, ja bih sada htela par stvari samo da pitam gospodu koja je ovde prisutna. Re~eno je ovde da ste vi, gospodine Mirkovi}u, za realnu Srbiju. Mene interesuje {ta pod time podrazumevate, realna Srbija. Mirkovi}: U ovom trenutku od [ar-planine do Pali}a, i od Stare planine do Drine, u ovom trenutku. Jovanovi}: To je za vas... Paro{ki: Za{to to pitawe, kada to ve} postoji, za{to se dovodi ta realna Srbija u pitawe? Jovanovi}: Hvala vam na odgovoru. Druga stvar koja mene jako interesuje, vi ste ovde rekli Evropa jedna dràva. Koliko je meni poznato, mi smo imali u rimsko doba da je Evropa bila jedna dràva, i iskqu~ivo smo je imali u vreme gospodina Adolfa Hitlera, Evropa jedna dràva. Da li vi mislite, ja se jako pla{im, ja se bojim od svih onih, ja sam odrasla u vreme kada je ovim prostorima vladao komunizam i bila sam od svoje 15. godine desni~ar, ja se jako bojim svih onih ideja koje se tako lako prihvataju, i svega onoga {to qudi lako prihvataju da svet po~iwe od nas. Mi imamo iza sebe 5.000 godina civilizacije i jako se bojim Evrope i uop{te nove Evrope. Vi znate da je Hitler krenuo sa novom Evropom, vi znate da je bila ujediwena Evropa i znate na koji na~in, tako da takva jedna va{a teza nije dobra. Htela sam jo{ samo da pitam ne{to Svetozara Stojanovi793
}a, s obzirom da ste vi ovde spomenuli, da postoji neki nesporazum izme|u savezne Dràvne bezbednosti i republi~ke Dràvne bezbednosti, izme|u savezne policije i republi~ke policije... Stojanovi}: Nisam tako rekao. Rekao sam da je republi~ka policija Srbije ugrozila ustavni poredak Jugoslavije. Jovanovi}: Jeste, jedna stvar koja mene jako interesuje, s obzirom da ste vi savetnik predsednika ]osi}a, da li ste vi sigurni da ste vi re{ili sve one probleme koji postoje na primer u saveznoj Dràvnoj bezbednosti. Da li ste vi sigurni da ovi qudi koji trenutno sada rade u saveznoj Dràvnoj bezbednosti, da su to qudi koji rade iskqu~ivo u interesu srpskog naroda ili Savezne Republike Jugoslavije. S obzirom na sve one tekstove koje smo mi mogli da ~itamo u posledwih dve godine, koliko je tu bilo qudi koji su radili protiv interesa srpskog naroda i da kaèm biv{e dràve Jugoslavije? Stojanovi}: Mi ni{ta nismo sigurni, to pre svega {to vi pitate; to je posao Vlade i Saveznog ministarstva unutra{wih poslova. Nisam siguran ni u to kao {to ne polazim od toga da zato {to se jedno ministarstvo zove srpsko ministarstvo, da u wemu rade oni koji su verni nacionalnim interesima Srba, svi. Jovanovi}: Ne, vi ste branili savezno, a ja vas pitam... Stojanovi}: Nisam ja ni{ta branio, ja sam rekao samo da je ugroèn ustavni poredak Jugoslavije, onako kako je propisano Ustavom Jugoslavije. Dr Jovi}: Mogu li ja da pitam, kako je ugroèn ustavni poredak Jugoslavije time {to su glavni savetnici predsednika Vlade koga podràva predsednik Republike, Amerikanci i drugi stranci? Stojanovi}: To }ete vi morati da se razjasnite u svojoj partiji, po{to je va{ predlog bio da dovedete tog premijera. Dr Jovi}: Ali, nismo smatrali da treba stranci da odre|uju politiku Jugoslavije i to onu politiku koja ugroàva bezbednost zemqe, a predsednik Republike bi trebao da se i za to zabrine. Stojanovi}: Ako je to ta~no, onda morate pred narodom da priznate veliku gre{ku. Dr Jovi}: To je svakako predsednik Republike odgovoran za to {ta Vlada radi. Stojanovi}: Vi ste napravili Ustav, i po kojem je kancelarski sistem po nema~kom principu, Zapadnonema~kom tada, Savezne Republike Nema~ke danas. I tamo su olak{awa sva u Vladi. Dr Jovi}: Mi smo poku{ali da smenimo predsednika Vlade, a predsednik Republike je èstoko stao u wegovu odbranu, a nas optuìo za stare komunisti~ke metode. Jovanovi}: Ja smatram da te strance treba izbaciti, znate, da oni stvarno nemaju {ta da rade, da bi bilo stvarno krajwe vreme da se oni izbace. Jer, moj sin koji ima 14 godina, kada je ~uo za tako ne{to, on je po~eo da se smeje i da pita kakva je to dràva. Voditeq: Ja vas najlep{e molim, tema je ve~era{we emisije poloàj Srbije.
794
Paro{ki: Ali, ~iwenica je da je gospodin Stojanovi} rekao jednu pravu stvar, a to je da stranke moraju biti odgovorne i moralne u nu|ewu politike, pa i kadrovskog re{ewa. U ovom slu~aju pripada odgovornost Socijalisti~koj partiji za nezgrapna kadrovska re{ewa i dovo|ewe stranaca u vladu. Voditeq: Gospodine Paro{ki, molim vas, najvi{e ste vremena do sada uzeli. Dr Jovi}: Mi smo hteli odmah da ga smenimo, ~im smo to videli, ali nam onda nisu dali oni koji su kao za bezbednost zemqe. Stojanovi}: Nije ta~no. Vi ste u ve}ini glasali protiv smewivawa, kao {to se se}am. Sa pravom. Dr Jovi}: Vi uop{te niste ni gledali, niti ste informisani. Svi na{i delegati su glasali za smewivawe, svi. Stojanovi}: U pravom glasawu. Kako su... Dr Jovi}: Drugo, nije aktuelno, nije va`no. Da li drugo ne vaì? Voditeq: Molim vas, tema je poloàj Srbije. Dr Jovi}: Ne, ako se ovde kre}e na optu`be mora se odgovarati. Dr Vojislav [e{eq: Ja mislim zaista da ovako ne bi trebali to da vodimo. Napravqena je jedna velika kadrovska gre{ka i ta kadrovska gre{ka nije napravqena sa dovo|ewem Milana Pani}a, nego sa dovo|ewem Dobrice ]osi}a, jer svi koji smo u~estvovali u toj inicijativi, smatrali smo da je on iskreni patriota, da }e u~initi sve za dobrobit na{e dràve. Dobrica ]osi} nas je ucenio da }e pristati da bude predsednik Republike, ako Milan Pani} bude predsednik Vlade. Ja sam pozvan na konsultacije da dam pristanak u ime Srpske radikalne stranke za dovo|ewe Milana Pani}a, da bi Dobrica ]osi} pristao, nakon {to je Branko Kosti} odustao od kandidature. Ja se toga vrlo dobro se}am, gospodine Stojanovi}u, jer sam u tome neposredno u~estvovao. Me|utim, ovde ne{to drugo postoji. Izvinite, samo da zavr{im, pa }u vas onda saslu{ati do kraja. Ako neko kr{i Ustav, onda Ustav kr{i predsednik Savezne Republike Jugoslavije, jer vas kao svog specijalnog savetnika, zna~i dràvnog ~inovnika, promovi{e u dràvnog funkcionera, pa kada ide negde slu`bena zvani~na delegacija, vi ste po rangu iznad ministra inostranih poslova. Drugi wegov specijalni savetnik, Dragoslav Ran~i}, sebi dozvoqava da kaè da su ovi decembarski izbori prvi demokratski izbori. Zna~i, oni majski nisu bili demokratski? Za{to je onda Dobrica ]osi} sebi dozvolio da bude izabran na tim izborima, nedemokratskim? I tre}e, vi kaète da su uzurpirana ustavna prava, zato {to je MUP Srbije preuzeo zgradu Saveznog MUP-a. Ali, gospodine Stojanovi}u, vi zaboravqate da je ta zgrada predana jo{ u vreme starog SUP-a MUP-u Srbije, samo da primopredaja nije izvr{ena. Kada to pitawe postavqate, ne postavqate pitawe {to je odavno MUP Crne Gore preuzeo svu imovinu saveznog SUP-a koja je u vrednosti od 500 miliona dolara. Dakle, tamo to nije problem, a ovde kada se jedna zgrada preuzme, to je onda problem. îsto su imovinska pitawa ovde i ja ne znam za{to od toga poku{avate praviti politi~ka i ideolo{ka. Zna~i, problem je u vama, a ne u su{tini stvari.
795
Stojanovi}: Ja nisam pravio nikakvo pitawe, ja sam to naveo kao ilustraciju za situaciju u kojoj se nalazi na{a dràva u pogledu odnosa republika prema federaciji. A od gospodina [e{eqa me ~udi, za{to se on toliko èsti. Koliko ja znam, on ne pripada vladaju}oj partiji, nije odgovoran za rad ni saveznog, ni republi~kog SUP-a. Dr Vojislav [e{eq: Da, ja pripadam partiji koja je glasala protiv izbora Milana Pani}a ~im je ~ula osnovu wegovog programa i sastav kabineta i koja je ve} tri puta do sada podnosila zahtev za izglasavawe nepoverewa toj Vladi, pa nas Dobrica ]osi} optuùje kao titoiste. Mi nismo plovili na Galebu, zajedno sa ]osi}em i Titom pa mo`da ne poznajemo pravu prirodu titoizma, ali nas ~udi kako to predsednik Savezne Republike Jugoslavije konstitui{e paradràvni organ koji naziva Dràvni savet za koordinaciju, jer, nigde u Ustavu nema... Voditeq: Molim vas, gospodine [e{eq... Dr Vojislav [e{eq: Samo mene ovde upozoravate, drugi govore po pet minuta, o nebitnim stvarima. Dakle, konstitui{e taj dràvni organ umesto da do|e da poloì ra~une Saveznoj skup{tini koja ga je izabrala. On u istom trenutku drì sednicu tog organa da se ne bi pojavio pred Saveznom skup{tinom. Voditeq: Ipak, predsednik Savezne Republike Jugoslavije nije tema ve~era{we emisije i ja vas najlep{e molim... Stojanovi}: Ako je re~ o Galebu, sada bih ja mogao da govorim o [e{eqevoj tezi koju je pisao o predvojni~koj obuci pod Titom. Dr Vojislav [e{eq: To nije istina. Vi iznosite neistinu, vi niste ~astan ~ovek, gospodine Svetozare Stojanovi}u. Moja je doktorska teza Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma i do sada je objavqena u tri izdawa. Latinovi}: Ja bih ne{to o kontinuitetu Jugoslavije. Vidite, ova teza koja se name}e, komunisti~ka Jugoslavija i preskakawe, rekao bih, tog kontinuiteta koji nam je veoma bitan u ne{to {to nema nikakvog utemeqewa, nikakvog, gospodine Babi}u. Komunisti~ka Jugoslavija nije samo komunisti~ka bila, jer su wu formirali, kao {to znate, predstavnici i dinastija i tada{we srpske vlade, prema tome, to je ne{to, {to nije principijelno iznositi u javnost. Ako mi poni{timo sve to {to je ra|eno unazad, zna~i da poni{tavamo sve one generacije koje su se, rekao bih, 70 godina unazad, koje su se borile za tu dràvu i za tu dràvnost. [to se ti~e gospodina Stojanovi}a, ja ne znam da li ste vi uspeli da ova va{a teza, titoisti~ka Jugoslavija nije funkconisala itd. Ja se sa vama slaèm do 74. godine, to je bilo. Samo znate, verovatno ste na{li negde ovaj na{ spot, kaè mi smo novi, stari su u drugim partijama. Moram vam re}i da to ipak ide na va{u du{u, s obzirom da ste bili u prilici da u to vreme ne{to poradite na toj dràvi da malo boqe funkcioni{e... Stojanovi}: Ja nisam zaglavio u zatvor. Latinovi}: Dobro, ali ne vidim da vam je danas lo{e. To nije... Stojanovi}: Pa onda nemojte meni da.... i drugima. Latinovi}: Svima onima koji su u takvoj poziciji bili. Kada je re~ o zalagawu za samostalnu Srbiju, znate, to je ne{to gore od svakog separa796
tizma koji se pojavio na jugoslovenskom prostoru. Ako mi danas kaèmo da Srbija ne treba da bude u zajednici sa Crnom Gorom, kako }emo mi onda da sjedinimo i sve ostale delove koji prakti~no i Srbiju i Jugoslaviju vide kao maticu? Kako }emo onda pripojiti Krajine, kako }emo pripojiti ovaj deo Bosne koji je pod vla{}u Karayi}a? Prema tome, to su stvari koje bi trebalo malo da o wima porazmislimo. To je najobi~niji separatizam. Ni{ta drugo. I na kraju krajeva, mene raduje da gospodin Paro{ki ima ovu srpsku ideju, on je o~igledno evoluirao u tom svom politi~kom opredeqewu. Ali, ~ini mi se da je to jo{ jedna mala zamka, znate, gospodine Paro{ki. Moram da vam kaèm, to sam ve} rekao, bojim se da tu nema mnogo iskrenosti. Vi ste donedavno bili poznati ~ovek u odre|enim krugovima, i ona linija koja je funkcionisala Qubqana Zagreb Novi Sad, to je veoma dobro. O~igledno da po meni i danas funkcioni{e. Nadam se da ste vi to prevazi{li, ali u svakom slu~aju da autonoma{tva jo{ uvek ima u Vojvodini, pa ne verujem da se takvi qudi mogu danas zalagati za srpsku ideju. Paro{ki: Molim vas, gospodin je ovde pri~ao van teme, naravno sklawaju}i komunisti~ko kukavi~je jaje koje se zove... Latinovi}: Pa gospodine, vi ste bili duè u Partiji nego ja. Paro{ki: Molim vas gospodine, vi laète uporno i na svakom okruglom stolu na kojem me vidite. Slede}i put ako se tako pona{ate druga~ije }emo razgovarati. Dosta sa nemoralno{}u komunista koji svima naturaju nekakav la`ni moral. A u komunizmu postoji moral i etiketa, onda molim vas jednom progutajte to, nestanite jednom sa scene. Latinovi}: Zna~i gospodine, vi ste nemoralni zato {to... Paro{ki: Sa tim etiketama, kvarni ste, gospodine, kao kvaran zub. Da se vratimo na temu. âk je i gospodin Latinovi} nau~io ne{to iz prve lekcije poznavawe prirode i dru{tva. Jugoslavija kao pravna dràva, dràva Srba, Hrvata i Slovenaca. Gospodine, kao komunista... Latinovi}: Ne, kraqevstvo gospodine, Kraqevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Dr Vojislav [e{eq: [ta }ete sa Makedoncima, gospodine Paro{ki? Paro{ki: Ne, ne, ne. Ako su komunisti kao gospodin Latinovi} obezbedili Slovencima i Hrvatima dràvnost, za{to nije to obezbe|eno i Srbima? Odakle toliko... Latinovi}: Pa zbog vas, gospodine Paro{ki, pa vi ste tada bili u vladaju}em partijskom aparatu. Paro{ki: Vi ste laòv i bezobrazan ~ovek, koji koristi svaku priliku da baci pod noge srpske interese... Latinovi}:Moète da kaète {ta ho}ete. Da li ste radili u aparatu Pokrajinskog komiteta i bili autonoma{? Pa nemojte, molim vas. Paro{ki: Molim vas, iskqu~ite gospodina da ga je ne bih morao iskqu~ivati. Ovo su ozbiqni politi~ki razgovori na ozbiqnu srpsku temu. Gospodin je vladaju}i komunista po svom ube|ewu, ali to fakti~ki vi{e nije. Samo da budem precizan. (Smeh) Voditeq: Gospodine Paro{ki iskoristili ste vreme.
797
Latinovi}: Na svu sre}u ja sam takve ru{io 88. godine. Paro{ki: Molim vas gospodine, va{ tata je takve podizao i svi znaju u Srbiji, va{ tata je prvi autonoma{ i nastavnik autonoma{tva. Voditeq: Gospodine Paro{ki, molim vas. Latinovi}: Tu ste se prevarili. Paro{ki: Molim vas, ili gospodin vi{e ne}e dobiti re~ ili }u mu je ja uzeti. Latinovi}: E to }emo videti. Dr Vojislav [e{eq: Pa ne}emo sileyije ovde. Paro{ki: Ho}emo, ako treba sa komunistima }emo mnogo o{trije. Latinovi}: Na svu sre}u imate toliko jaku stranku da ne moète da skupite... Voditeq: Molim vas, emisija se bliì kraju. Bati}: Evo, gospodin [e{eq je pomenuo u replici svoje teze na koje bi odgovorio. Prvo, nastajawe me|unarodno pravnog kontinuiteta Jugoslavije. To je, naravno, poèqno i potrebno, ali o tome ne moèmo mi odlu~iti. To mora da odlu~i me|unarodna zajednica. Znate kako je odlu~ila. To je jedna stvar. Druga stvar: za{to nipoda{tavamo Ustav Jugoslavije, taj kako vi kaète neopravdano peòrativno nazvani àbqa~ki. To se u~i na prvoj godini Pravnog fakulteta. I to nije pri~a za ozbiqne pravnike. Tre}e ste pomenuli za{to smo bojkotovali izbore? Dr Vojislav [e{eq: U~i se o àbqa~kom ustavu? Bati}: U~i se o ustavu. Vi to dobro znate, ako ste zavr{ili pravni fakultet. Ne znam. I tre}e pitawe je za{to smo bojkotovali izbore. Bojkotovali smo, jer su bili neregularni i nedemokratski. Da su bili regularni i demokratski, ne bi bili raspisani ovi izbori. Ja shvatam da je vama komplikovano u~e{}e u ovoj emisiji jer vi ste zagovarali monarhiju, pa republiku, pa ste zagovarali... Dr Vojislav [e{eq: To nije istina. Bati}: Jeste, istina je. Vi se sluìte neistinama. Ne, dozvolite samo da zavr{im. Pa ste zagovarali Veliku Srbiju od \ev|elije do Karlobaga. Sada zagovarate krwu Jugoslaviju, da bi ste se verovatno najzad vratili idealima svoje mladosti, ~oveka koji je bio komunista od 17. godine. A jo{ pre tri godine u Pledoaje za demokratski ustav, vi ste ga napisali, moète kupiti va{e prvo izdawe u Prosvetinoj kwiàri, u Srpskoj Akademiji... Dr Vojislav [e{eq: Prvo izdawe je zabraweno, gospodine Bati}u. Bati}: Ima ga, ima. Dr Vojislav [e{eq: Ne, to je tre}e izdawe. Bati}: Da, ali samo da vam kaèm... Dr Vojislav [e{eq: Prvo izdawe... Bati}: Da, ali samo da vam kaèm, vi zagovarate socijalisti~ku Srbiju, to je 1989. godine, socijalisti~ku Srbiju, Socijalisti~ku Jugoslaviju, zvezdu petokraku, vi zagovarate himnu Hej Sloveni, vi ste se deklarisali do pre par godina kao Jugosloven. Zna~i, vra}ate se idealima svoje mladosti, ja to potpuno razumem. Zato ste vi na istoj ravni sa gospodinom Jovi}em. On bar dosledno zastupa ideje svoje partije.
798
Dr Vojislav [e{eq: Vrlo kratko. Babi}: [e{eq mora uvek da se javqa kada... Dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bati}u, u vreme kada su moje kwige zabrawivane vi ste lepo bili zbrinuti pod onim reìmom komunizma... Bati}: Ja nikada nisam bio ~lan Partije, a vi ste bili. I kukali kada su vas izbacili iz te partije. Dr Vojislav [e{eq: To nije istina. Bati}: Pisali molbe, i sada ste se vratili svojoj partiji. Dr Vojislav [e{eq: To nije istina. Bati}: To je upravo istina. Dr Vojislav [e{eq: Ja sam pod tim reìmom i robovao i sedam kwiga mi je zabraweno, i tri puta su novine zabrawivali zbog mojih tekstova a vi nikada nijednim gestom se niste pobunili protiv tog reìma. Bati}: Pa va{e partijske kolege su vas kaznile. Ja nisam bio ~lan Partije. Dr Vojislav [e{eq: U vreme kada sam se ja bunio protiv tog reìma, svi disidenti u Jugoslaviji zalagali su se za socijalizam, protiv komunizma. I gospodin Stojanovi} se se}a toga, on je zastupao ideju Saveza socijalista protiv Saveza komunista, jer je to bila ona ideja koja nas nije suvi{e egzistencijalno izlagala, ali je ru{ila taj poredak i nama davala malo {iri manevarski prostor za borbu. Dakle, za{to ne re}i socijalisti~ka, ako postoji socijalizam u Nema~koj, u Americi, u [vedskoj, ako je to na~in borbe protiv vladaju}e komunisti~ke diktature. A vi, gospodine Bati}u, nemate ni{ta u svojoj pro{losti {to bi svedo~ilo da ste bili borac za slobodu i demokratiju. Vi sada mewate stranke, i za vas su... Bati}: Samo {to nikada nisam bio komunista. Dr Vojislav [e{eq: Niste. Ali ste sada u Demokratskom pokretu Srbije koji je gori od svake komunisti~ke partije... Bati}: Vi ste bili i vi ste ostali. Samo ste malo... to je jedina prava demokratska opcija. Za razliku od va{e rezervne socijalisti~ke partije. Vi ste sada a|utant komunista koji su vam bili ideolozi od 17 godine. Dr Vojislav [e{eq: Ja sam a|utant? To }e srpski narod da proceni ~ija je pozicija patriotska, a ~ija nije. A va{ ~elnik Matija Be}kovi} 89. godine je dobio sedmojulsku nagradu Dana ustanka Srbije, 1989. godine kada se ta nagrada nije morala primiti. Da je primio 79. ili 69. godine, to je moralo, jer, ~ovek ako je ne primi ode u zatvor. A ne 89. godine... Bati}: [to se patriotizma ti~e, on se dokazuje ili delima ili kr{tenicom. Vi niste dokazali ni jednim ni drugim. I red je da ovim gra|anima Srbije, bira~ima pokaète. Va{a dela su iskqu~ivo protiv interesa srpskog naroda, a kr{tenicu, trebali bi je pokazati. Dr Vojislav [e{eq: Kr{tenicu bi trebalo pokazati? Naravno. I trebalo bi pokazati kako ste vi izdajnici srpskog naroda i koliko ste novca primili sa Zapada i kako me{etarite protiv srpskog nacionalnog interesa. Bati}: Da, da. Da vidimo koga voze kola sa tablicama 02. Vas ili nas. Dr Vojislav [e{eq: Naravno, ja sam {ef poslani~ke grupe u Saveznoj skup{tini i imam na to pravo, dok se zakon ne promeni.
799
Bati}: Ne, nego vi ste a|utant partije na vlasti, znate. Voditeq: Da li moète da dozvolite da ovo malo minuta {to nam je ostalo da se vratimo temi? Jovanovi}: Boqe je da vodite emisiju malo boqe. Jer ovakvi razgovori unose nemir u narod. Ovakvo pona{awe... Voditeq: Ali, voditeqi emisija ne doprinose tome. Mogu u~esnici emisija. Jovanovi}: Samo da kaèm da ovakvo pona{awe i fanatizovawe prvo qudi koji vode stranke, isto tako izazivawe fanatizovawa naroda unosi nemir... Dr Vojislav [e{eq: Nemojte vi moralisti~ke pridike da nam drìte. Ako se iko nepristojno pona{a onda je to predsednik va{e stranke. Gde god on u~estvuje ne moè se od wega do}i do re~i. Nemojte. Babi}: Pre nego {to bih odgovorio gospodinu Latinovi}u, malo bih polemisao sa gospodinom Jovi}em, odnosno predloìo bih gospodinu [e{equ, po{to ovako ima fine ideje za ujediwavawe srpskih zemaqa da lepo ode u Hercegovinu, tamo odakle je do{ao i da tamo pripremi mogu}nosti da se te srpske zemqe ujedine. [to se ti~e kontinuiteta o kome on govori i kaè da ne moè to na osnovu srpskog kontinuiteta, nego na osnovu jugoslovenskog. Ja ne znam kako ga je to dobio... Dr Vojislav [e{eq: Gospodine Babi}u ja sam neprekidno prisutan i u Hercegovini i u Bosni, i o tome svedo~i ~iwenica da su me Amerikanci stavili pri vrhu liste ratnih zlo~inaca. Babi}: Jeste, i tamo se borite i to tamo dokaìte. Nemojte ovde u Srbiji gde je mirno, nego tamo gde je opasno. Dr Vojislav [e{eq: Ali ne zaboravite, Hercegovina je jednako Srbija kao [umadija, kao Vojvodina, kao Kosovo, kao Metohija. Hercegovina je podjednako Srbija. Babi}: Jeste, zato ste svi pobegli u Srbiju, niste ostali tamo da se borite. [to se ti~e kontinuiteta i {to se ti~e mogu}nosti stvarawa nove dràvnosti, kako nikada Slovenija, Hrvatska i Bosna nisu imale nikakvu svoju staru dràvnost, pa su je dobili? Ali, uslov je pre svega da u jednoj dràvi postoji demokratska vlast. Kod nas to jo{ uvek nije slu~aj. Sa time ne èlim da kaèm da postoje Jugosloveni u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali kod nas to jo{ nije slu~aj. To je jedan od problema. Slede}a stvar koju èlim da kaèm, to je gospodinu Latinovi}u da odgovorim, jer me je direktno prozvao: srpski narod se ve} jednom bio izborio da svi Srbi ìve u jednoj dràvi, ali ste to vi komunisti, gospodine Latinovi}u, pokvarili. Vi ste onemogu}ili da srpski narod vi{e ne moè da ìvi u jednoj dràvi... Latinovi}: Kako gospodine, ako imalo poznajete istoriju, kraq Aleksandar je formirao unitarnu dràvu i upropastio jugoslovenstvo. Babi}: Nemojte, tada nije bilo granica koje su napravqene pod komunistima, tada su bile banovine koje su ta~no srpski narod odre|ivale po svojim prostorima na kojima ìve. Latinovi}: Vlada Cvetkovi} Ma~ek je napravila takvu podelu koja nije odgovarala pre svega srpskom narodu.
800
Babi}: Slede}a stvar, da je sre}e u ovoj zemqi... Latinovi}: Ne bi bilo... Babi}: Jer su komunisti i fa{isti za mene jedno te isto. Oni su u Nema~koj zabraweni. Da je sre}e da i u ovoj zemqi komunisti ne bi mogli da funkcioni{u i da stvaraju stranke. [to se ti~e ovoga {to je rekao gospodin... Latinovi}: To je demokratija, gospodine. Babi}: Ne, demokratija je jedno, a pitawe onih koji rade i radili su protiv interesa srpske dràve i srpske nacije, to je drugo pitawe, oni ne mogu da postoje. To je iskqu~ivo pitawe.... Dr Jovi}: Naroda ili vlasti. Babi}: [to se ti~e naroda, jer su komunisti najvi{e upropastili srpski narod, vi{e nego fa{isti. Dr Jovi}: Pa imamo slobodne izbore... Babi}: [to se ti~e vas, gospodine Jovi}u, vi ste imali priliku kao vrhovni komandant Armije jugoslovenske da za{tite srpski... Dr Jovi}: Nisam bio. Babi}: Jeste bili. Dr Jovi}: Bio sam predsednik. Babi}: Jeste li bili predsednik Predsedni{tva Jugoslavije? Dr Jovi}: Vi nemate pojma o tome ko je ko bio. Predsedni{tvo Jugoslavije ve}inski je glasalo za svako pitawe, predsednik ne moè nikakvu odluku sam da donese. Babi}: Zato ste vodili sa vama Sejdu Bajramovi}a i Jugoslava Kosti}a, oni su uvek bili uz vas. Voditeq: Molim vas, dozvolite, ipak ja vodim emisiju. Paro{ki: Samo na osnovu odluke... postojale su odluke, ali vi niste napisali naredbe. Babi}: Zna~i vi ste mogli da stavite vojsku koja je u ve}ini bila srpska na granice srpskih zemaqa i da automatski srpske zemqe pripojite Srbiji, kao {to smo gospodin Paro{ki i ja u Skup{tini predlagali. Za to niste imali petqu, jer niste ni{ta u~inili na izbacivawu komunisti~kih generala iz te armije koji su imali nekakvu svoju ideju, koja uop{te nije... Latinovi}: Gospodine, ho}ete re}i da gospodin Vladan Vukovi}, najperspektivniji general koji je bio komunista, da je on onaj koji je trebao da bude izba~en, a koji je najvi{e doprineo borbi srpskog naroda u Krajini? Babi}: Oni koji su omogu}ili da nas nikakva vojska maltene porazi, vojska koja nikakva tehni~ka sredstva nema. Latinovi}: Vi ste bili u ratu pa znate to? Babi}: To su bili generali koji su bili nesposobni. To se dokazalo. Zarobqavaju armiju usred Sarajeva. Pa {ta mislite da su tako Stepi Stepanovi}u zarobqavali vojsku, da li bi danas Srbija postojala? Nikada je ne bi bilo. Latinovi}: Niste mi odgovorili, da li ste bili u ratu? Babi}: To uop{te nije bitno. Rat se... rat se na prostorima gde ja ìvim nije vodio. Rat se vodio na prostorima gde ìvi gospodin [e{eq i on je trebao da bude tamo. A ne ja.
801
Latinovi}: Nema to veze nikakve. Babi}: Ako gospodin [e{eq nije tamo dovoqan i ako nisu dovoqni oni koji su pre wega pobegli iz Hercegovine i Bosne, onda }emo do}i i mi. Dr Vojislav [e{eq: Gospodine Babi}u, ja sam prisutan i tamo gde se rat vodi, ali i ovde u Beogradu gde deluju izdajni~ke politi~ke stranke. I kao {to je moje prisustvo va`no i u Hercegovini, i u Bosni, i u Krajini va`no je i ovde u Beogradu, da vi izdajnici ne biste previ{e dizali glavu. Babi}: [ta sam ja izdao? Dr Vojislav [e{eq: Izdali ste srpske nacionalne interese jer ste bili ~lan DEPOS-a. Babi}: Na koji na~in? Dr Vojislav [e{eq: Bili ste u~laweni u DEPOS pa ste tek nedavno iza{li. To je vaqda dovoqan dokaz da ste izdali srpske nacionalne interese. Voditeq: To je ve} polemika koju moète da obavite na va{im drugim sastancima, profesor Lili} ima minut i profesor Stojanovi}. Dr Jovi}: Ne moè ovo ovako da ostane, to... Voditeq: Na àlost, emisija ima svoje... Dr Jovi}: Ne, mora da se odgovori. Ovo je blamirawe li~nosti, ja moram to re}i. Pre svega, treba da znate to {to sam vam malo pre rekao kakve su nadle`nosti Predsedni{tva Jugoslavije. Predsedni{tvo Jugoslavije nije htelo da donese takvu odluku, a da sam ja bio sklon takvoj odluci. Drugo, da imate u vidu da je srpska opozicija u kojoj ste i vi u tom periodu kada je bilo... Babi}: Sada se vidi koliko ste vas dvojica va`ni ovde... Lili}: Imam jedan predlog, da se ubudu}e ovako ne bi raspravqali, jer to je i uzrok osnovni zbog kojeg smo u krizi. Ja predlaèm bira~ima u Srbiji da glasaju za Gra|anski savez. (Smeh) Dr Jovi}: Nismo zbog toga do{li, nego da ~ujemo va{e mi{qewe o Srbiji u Jugoslaviji. Lili}: Dozvolite mi da zavr{im, vi mi ne dozvoqavate. Mi smo pristali svi zajedno, to je veliki problem u starom reìmu, a i novom, da ~ovek se pridràva onog na {ta sam preuzme obavezu. Dakle, taj element ne postoji. Mi pristanemo, ovo niti je Narodna skup{tina, ovo je jedan dogovor, razgovor gde smo mi pristali da voditeq nas koordinira. Me|utim, toga se ne pridràvamo. Dr Vojislav [e{eq: Neka vam se vrati Ivan \uri} iz Pariza, sigurno }e narod za vas glasati. Stojanovi}: Hteo sam da kaèm samo jednu re~enicu op{teg karaktera. Mislim da politi~ki programi moraju biti konkretni programi. Politi~ki program nije spisak èqa. Ko narodu na izborima nije u stawu da ponudi konkretna, realna i realisti~ka sredstva za ostvarewe tih ciqeva, taj, po mom mi{qewu, nema {ta da traì pred bira~ima koji znaju {ta je dràva, koji su dràvotvorni, a ne dràvnorazredni. Voditeq: Emisija je zavr{ena, do slede}eg susreta, dovi|ewa. Televizija Beograd, 8. decembar 1992. godine
802
XII NEPRIZNAVAWE SRBIMA PRAVA NA SAMOOPREDEQEWE OD ME\UNARODNE ZAJEDNICE (SUÊQAVAWE STRANAKA)

Dobro ve~e po{tovani gledaoci. Ve~eras na okruglom stolu u okviru predizborne kampawe za izbore koji }e se odràti 20. decembra razgovaramo na slede}u temu: Kako stranke, odnosno predstavnici stranaka koji sede u studiju tuma~e ~iwenicu da me|unarodna zajednica jedino Srbima ne dozvoqava pravo na samoopredeqewe. I kao pod tema, blokada Jugoslavije, odnosno, Srbije i Crne Gore. Ve~eras imamo, kao {to vidite, mnogo gostiju. Sa moje desne strane je Ferid Hamidovi} iz Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju; zatim dr Vojislav [e{eq Srpska radikalna stranka; An|elija Radovanovi} Srpska narodna obnova; Milan Sto{i} Radni~ka partija; Qubomir Ilki} Socijalisti~ka partija Srbije. Mora}emo da budemo parlamentarni zaista da svi stignu re}i ono {to su planirali. Sa moje leve strane Branislav Pavlovi} Napredna stranka Napredwaci; do wega Milan Mikovi} iz DEPOS-a; êdomir Mirkovi} Socijaldemokratska partija; Branko Kitanovi} Novi komunisti~ki pokret Jugoslavije i Milan Paro{ki Srpska opozicija: Narodna stranka, Srpska demokratska stranka za Srbiju i Rojalisti~ki blok. Elaboracija na temu traje tri minuta. Znakom iz reìje }e oni koji iznesu svoj stav biti opomenuti da zavr{e misao. Nakon toga kada svi iznesu ono {to misle o spomenutoj temi, kre}emo ili u diskusiju ili repliku, raspravu itd. Hamidovi}: Pokazalo se da oni koji su razbijali Jugoslaviju spoqa ili iznutra donose i odluke o sankcijama, zajedno. Te sankcije pre svega poga|aju obi~ne qude, ru{e budu}nost generacijama koje dolaze. Sada je svakom jasno kako su i za{to sankcije i uvedene. Nesporazumi ili nerazumevawe na{e situacije sigurno nisu uzrok, ili barem nisu osnovni razlog za uvo|ewe sankcija. Kreirawe novog svetskog poretka pod vo|stvom jedne sile, dovodi}e do uvo|ewa sankcija u nizu zemaqa koje ne budu igrale onako kako to gazde kaù. Vidite, razloga za oruànu ili ekonomsku intervenciju blokadom, ima s vremena na vreme u mnogo zemaqa. Pogre{na procena oko kretawa u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji po~etkom 1991. godine, od strane dràvnog, partijskog, skup{tinskog i vojnog vrha na{e zemqe, uslovqavala je da se vuku pogre{ni potezi zbog kojih jo{ niko nije odgovarao. Nesposobna, ili politi~ki nepismena rukovodstva Skup{tine, vlade, Predsedni{tva, Jugoslovenske narodne armije, svojim potezima ili onim {to nisu ~inili doveli su do raspada zemqe, do desetine hiqada `rtava. Otvoreno je niz pitawa od kojih se najkrvavijim pokazalo pitawe me|unacionalnih odnosa u Bosni i Hercegovini. Nisu na vreme poslu{ana upozorewa Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju da se sudbina naroda ne sme prepu{tati nacionalistima u ru803
ke, jer istorija nas u~i da kada god su oni koji su iskqu~ivi po bilo kom pitawu, pa i po pitawu nacionalnog, uzimali sudbinu u ruke dolazilo je do krvavih sukoba. Boje i znaci koje oni nose u odre|enom trenutku su potpuno bezna~ajni. Na{i unutra{wi problemi su vrlo ve{to kori{}eni za perfidno strano uplitawe koje je rezultiralo masakrom na jugoslovenskim, najvi{e na bosanskim prostorima. Savez komunista pokret za Jugoslaviju i daqe ostaje na pozicijama da se svim jugoslovenskim narodima mora omogu}iti pravo na samoopredeqewe, ali ne pod gebelsovskom propagandom nacionalnih partija i nacionalnih vo|a. U tim uslovima, dakle u tim kvalitetno poboq{anim uslovima dobi}e se sasvim drugi rezultati. Primera radi, nave{}u samo primer referenduma koji je odràn u Makedoniji sa dva dela pitawa. Ovaj deo pitawa za suverenu Makedoniju u Jugoslaviji, a drugi deo pitawa nikada nije stavqen na dnevni red, jednostavno je izbrisan. Mnogi drugi referendumi koji su organizovani, organizovani su na isti na~in u istim uslovima, i dali su naravno iste rezultate, dali su krv. Mi mislimo da u takvim slu~ajevima ne}e biti dilema oko granica svih, hrvatskih ili muslimanskih zemaqa, niti oko podvala koje su u~iwene ili }e biti ~iwene bilo kojem narodu, ili gra|anima na prostoru Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, naravno sada biv{e. U postoje}em stawu smatramo, samo Jugoslavija pruà mogu}nost za zadovoqavawe stvarnih, nacionalnih, politi~kih, ekonomskih i kulturnih interesa svih naroda i gra|ana sa prostora biv{e Jugoslavije. Takvoj Jugoslaviji nije mogu}e uvesti sankcije, a jo{ mawe uspe{no ih sprovesti. Zato mi smatramo da je najboqi odgovor sankcijama reintegracija Jugoslavije u istorijskim granicama posle Drugog svetskog rata jer je jedini istinski interes Jugoslavija, a ne nikako privremeno re{ewe. To znaju i oni koji su uveli sankcije spoqa, a to znaju i oni koji su uveli te sankcije iznutra, jer, znaju da u demokratskoj Jugoslaviji za wih jednostavno ne}e biti mesta na politi~koj sceni. Dr Vojislav [e{eq: Balkanski prostori, posebno prostor biv{e jugoslovenske dràve sluì kao probni poligon neke zapadne velike sile, posebno za Sjediwene Ameri~ke Dràve. Sjediwene Ameri~ke Dràve su svojevremeno podràvale opstanak Jugoslavije u biv{im granicama, ali opstanak Jugoslavije u kojoj bi dominirali Hrvati i Slovenci. Otuda i podr{ka vladi Ante Markovi}a i ~ak diskretna podr{ka vojnoj intervenciji u Sloveniji. Kada se videlo da od toga nema ni{ta, Amerikanci su svoju politiku promenili i usmerili je u pravcu razbijawa Jugoslavije. Oni bi po svaku cenu da Jugoslaviju pocepaju po onim unutra{wim granicama koje su komunisti, koje je Savez komunista, koje je Tito skrojio, kako se ne bi dozvolio neki presedan koji bi se sutra koristio pri cepawu Rusije. Oni bi da se stvori jedan presedan koji bi garantovao da te unutra{we granice u slu~aju raspada dràva direktno prerastaju u me|unarodne. Oni planiraju sli~no da urade i na prostorima Rusije. Pocepali su Sovjetski Savez u 15 samostalnih, posebnih dràva, ali to im nije dovoqno. Oni bi cepali daqe Rusiju u gotovo stotiwak jo{ mawih dràvica, i hteli bi da svaka autonomna republika i autonomna oblast u sastavu Ru804
ske federacije bude samostalna dràva za sebe. Da bi to postigli, oni poku{avaju na na{em primeru da dokaù da se unutra{we granice ni po koju cenu ne mogu mewati, da se ne mogu mewati silom. Poku{avaju kreirati onu politiku, koju bi nam nametnuli, koja bi bila suprotna srpskim nacionalnim interesima. Sa druge strane, tu su se poklopili interesi Nema~ke koja bi da pro{iri {to vi{e svoje sfere uticaja, uz pomo} ovih mawih satelitskih dràva i sebi tradicionalno naklowenih naroda kao {to su Slovenci, Hrvati, Ma|ari i sli~no. Zatim, ovde su interesi Turske do{li do izraàja. Ona bi {to pre da postane ve}a regionalna sila uz pomo} islamskih naroda koji ìve na Balkanu, uz pomo}, pre svega, Albanaca, ali i uz pomo} muslimana srpskog porekla, koji su pod Titom i pod Savezom komunista promovisani u neku izmi{qenu naciju. Sada bi ta izmi{qena nacija htela da ima i dràvu, a ko }e joj stvoriti tu dràvu ako ne Turska, koja ih je ovde ostavila kao siro~ad, kao neku naho~ad, a koja bi sada da im se vrati. Amerikanci se udvaraju i Turcima, jer bi hteli da taj umereni panislamizam Turske odnese prevagu nad onim, krajwe fundamentalisti~kim kakav propovedaju Iran, Libija i neke druge islamske dràve. Ali, da bi to postigli, da bi Tursku sa~uvali u svojoj sferi uticaja, oni joj moraju ne{to ponuditi. I oni joj omogu}avaju me{awe u balkanske poslove i delimi~no sa ostvarewem wenih ambicija. Ja mislim ipak da taj alarm u Evropi zvoni i da Evropa nije spremna da proguta postojawe neke nove islamske dràve na Balkanu i da }e se na vreme zaustaviti od podr{ke stvarawu takve dràve. [ta nama Srbima vaqa ~initi? Mi treba da se suprotstavimo i da pokaèmo da nismo voqni da pognemo glavu i da trpimo tu|i diktat, da pokaèmo da }emo izdràti svaku blokadu i kada uverimo Zapad da smo na to, da smo spremni da izdrìmo, onda }e Zapad odustati od blokade, jer }e videti da blokada ne donosi one èqene ciqeve. Ako sagnemo glavu, ako neprekidno ispuwavamo wihove uslove, onda tome ne}e biti kraja. Jer, kada pokaèmo slabost na jednoj ta~ki, pokaza}emo na vi{e drugih. Tipi~an primer je Dobrica ]osi}, koji je, da bi zapadne sile umilostivio, predao Prevlaku Hrvatima. On je mislio da }e tim potezom dobre voqe posti}i da se na nekom drugom planu doda... Voditeq: Dobro, gospodine [e{eq, isteklo je vreme. Dr Vojislav [e{eq: Nismo ~uli ovaj signal. Voditeq: Nije se jasno ~uo, ja sam tu da ~ujem. Radovanovi}: Ja smatram i naravno moja stranka, da sankcije i pravo na samoopredeqewe srpskog naroda predstavqaju upravo onu su{tinu stvari koja se de{ava na{em narodu. Oni su, naravno, najdirektnije u vezi i sankcije su direktno uperene protiv toga da se srpski narod samoopredeli. îwenica je da pravo na samoopredeqewe ne pripada republikama ve} narodima, a srpski narod kao jedan od tri dràvotvorna naroda u biv{oj Jugoslaviji, to svoje pravo nije ostvario. Slovenci i Hrvati su ostvarili to svoje pravo uz pomo} me|unarodne zajednice i mnogih drugih faktora van biv{e Jugoslavije time {to su dobili te nekakve dràve koje su neisto805
rijske. Ali u tim dràvama se poku{ao zadràti deo srpskog naroda u odre|enom vidu, pod okupacijom. Zna~i, da im se u svakom slu~aju oduzme to dràvotvorno pravo, da se wihov status pretvori u status nacionalnih mawina. Me|utim, srpski narod kao stari dràvotvorni narod to nije mogao da dopusti. On je nateran da se odlu~i, odnosno da po~ne da ponovo vodi jedan oslobodila~ki rat, odnosno otaybinski i da na taj na~in poku{a da sa~uva ne samo svoju teritoriju koja mu ina~e pripada, ve} i svoju slobodu, a samim time i to pravo na samoopredeqewe. Fakti~no stawe na terenu nam pokazuje da evo sada imamo osim ove Srbije i Crne Gore, Republiku Srpsku Krajinu u kojoj se srpski narod sada nalazi pod me|unarodnom za{titom Plavih {lemova. To stawe se moè promeniti jedino ukoliko usta{e odlu~e direktno da napadnu plave {lemove, {to se naravno ne}e desiti, ne verujem, ili ukoliko se plavi {lemovi pod zahtevom hrvatske dràve povuku, a u tom slu~aju Srbima svakako ostaje pravo da se brane. ^vrsto verujemo da su oni u stawu da se odbrane. Imamo srpski narod u biv{oj Bosni i Hercegovini, odnosno sada u svojoj konstituisanoj dràvi Republici Srpskoj, gde oni predstavqaju me|unarodno priznati faktor i bez wihove saglasnosti tu ne moè da se donese nikakva kona~na, trajna odluka, odnosno u ovom slu~aju ne moè da se uspostavi mir. Me|utim, to ne zna~i da je srpski narod za rat. Nama rat sada nije potreban jer smo mi svoji na svome. Zna~i, Srbi u Bosni drè preko 60% teritorija koje im u svakom slu~aju pripadaju, jer oni preko jednog veka imaju tapije na te teritorije. Ne postoji nijedan me|unarodni zakon ili pravo koje bi im osporilo mogu}nost da brane svoje ogwi{te, zna~i svoju ku}u, oku}nicu i svoju familiju i naravno svoje sunarodnike. To fakti~ko stawe na terenu ne odgovara odre|enim me|unarodnim faktorima i u svakom slu~aju te sankcije idu na to da se onemogu}i Srbija i Crna Gora kao eventualno, odnosno matica srpskog naroda, da na bilo koji na~in pomogne Srbima koji su sada u situaciji da se bore za to svoje pravo za samoopredeqewe. Me|utim, najo~itiji primer je Hrvatska i Zapadna Hercegovina gde o~igledno ne postoje ni granice ni plavi {lemovi. Oni imaju zajedni~ku vojsku, novac i sve ostalo. Direktno hrvatska dràva pomaè rat u Bosni i Hercegovini, ali nikome ne pada na pamet da uvede protiv wih sankcije. To dokazuje da su sankcije usmerene u pravcu onemogu}avawa srpskog naroda na samoopredeqewe. Sto{i}: Me|unarodna zajednica je protiv svih Srba na svim prostorima. Vodi vrlo neravnopravnu borbu iako je srpsko rukovodstvo isto krivo kao i slovena~ko, hrvatsko i rukovodstvo Bosne i Hercegovine. Mi smo vrlo oàlo{}eni {to narod gine na sve strane. Svesni smo isto tako da ima ekstrema na sve strane. Rat u Bosni i Hercegovini mogao je da se zaustavi, ali ne na {tetu srpskog naroda. Srbija i Crna Gora moraju jasno da stave do znawa da ne}e dozvoliti teror nad Srbijom. Me|utim, novine stalno pi{u izjave na{ih rukovodilaca, svet nas ne razume. Onda se mi pitamo ~udan taj neki svet, ne razume dràvu u kojoj je la` dràvna politika, ne razume narod koji ru{i gradove u kojima ìve wihovi prijateqi, ro|aci, ne prihvata reìm koji sre}u i sigurnost traì u etni~kom ~i{}ewu, ne prihvata reìm koji bri{e sve koji se druga~ije mole bogu. Mi smo
806
svesni toga da ne}emo dozvoliti teror nad Srbima u bilo kom pogledu da se radi, pa ~ak pruàwu moralne, politi~ke, ali i vojne pomo}i u slu~aju napada drugih. [to se ti~e me|unarodne zajednice, mislimo, da je bilo malo vi{e mudrosti, razuma, tolerancije, da je sve moglo da se re{i mirnim putem i da ne bi do{lo do uvo|ewa sankcija i rata. Ilki}: Socijalisti~ka partija Srbije stoji na stanovi{tu da su sankcije uvedene prema na{oj zemqi duboko nepravedne i suprotne, kako moralnim tako i pravnim na~elima. Sankcijama smo ka`weni zbog solidarnosti sa Srbima van Srbije koji su u Krajinama prinu|eni da se bore za svoj biolo{ki opstanak. Ciq sankcija je da se srpski narod razdvoji na vi{e dràva, da se Republika Srbija podeli na vi{e mawih satelitskih dràvica i da se gra|ani Srbije ponize. Me|utim, slobodom, samostalno{}u, nezavisno{}u, jedinstvom jednog naroda i jedne dràve ne sme se trgovati. Jednostavno, budu}nost Srbije ne sme, a pro{lost i tradicije predaka ne moè se prodati. To ovaj narod u ovoj zemqi nikada nije ~inio. Srbija nikada ne}e odustati od moralne, politi~ke, materijalne pomo}i Srbima u Krajinama koji su prinu|eni da se bore za ostvarivawe svojih nacionalnih i gra|anskih prava. Smatramo da se pravo na samoopredeqewe mora priznati srpskom narodu, jer je to pravo proklamovano Poveqom organizacije Ujediwenih nacija. Druga je stvar {to sada svetski mo}nici izvr}u to pravo, na princip ne samoopredeqewe naroda, nego samoopredeqewa teritorija, {to nigde u me|unarodnom pravu nije zabeleèno. Traìmo da se gra|ani u srpskim Krajinama referendumom izjasne i to u organizaciji pod okriqem Ujediwenih nacija, sa kime }e i u kojoj dràvi }e ìveti. I mi }emo wihovu voqu po{tovati. Pavlovi}: Mislim da u ovom trenutku nema Srbina koji bi mogao imati pozitivan stav prema blokadi. Blokada je nerazuman akt. Ona je pravno neutemeqena i qudski nepravi~na. Ona po~iva na sumwivom misaonom procesu od onih koji su je po~inili. Nije logi~no da jedna mala dràva kao {to je Srbija moè napraviti agresiju prema celom svetu i da se treba svim sredstvima mogu}im boriti protiv te male dràve. Srpski narod je narod sa velikim i veoma te{kim istorijskim iskustvom koji ne moè svoju egzistenciju stavqati na tako besmislenu osnovu agresijom prema svima. Pa, kada mu ovakve agresorske nagone svetska zajednica pripisuje, pokazuje se da ona u principu uop{te ne èli da zna ili ne}e da zna istoriju i ~itav razvoj tog srpskog naroda. Nigde nije formulisan iskreni zahtev da Srbi nemaju pravo na samoopredeqewe. Ciq na{e propagande i delovawe u inostranstvu bi moralo biti sasvim druga~ije. Mora biti usmereno u pravcu da se me|unarodna zajednica javno i glasno izjasni da Srbima uskra}uje to osnovno me|unarodno pravo. Kada se me|unarodna zajednica izjasni tako, onda moèmo sve svoje snage i intelektualne, koje srpski narod poseduje, upotrebiti da tu jednu nelogi~nost i tu nepravdu ispravimo. Mi se za sada samo branimo, a javnost u svetu ne smatra to kao odbranu nego kao agresiju. Srbija mora znati da se svetska javnost opredelila za uskra}ivawe srpskih prava, da bi Srbi iznova po ko zna koji put postavili srpsko pitawe. Jer, samo ono postoji na ovom prostoru. U ovom trenutku, kada je na{a
807
vladaju}a partija upala u jednu veliku gre{ku, postavqa se jugoslovensko pitawe i postavqa se pitawe re{avawa jugoslovenske krize. Ali, ne moè biti jugoslovenske krize kada ta Jugoslavija, koju ceo svet zove biv{om, ne postoji. Ona je sru{ena i ona ne moè biti vi{e aktuelna. Lord Oven i drugi neki tamo, govore o stvarawu Velike Srbije. Mi znamo da je to jedno pitawe koje je Austrougarska u 19. veku, wena propaganda, upotrebila protiv Srbije koriste}i taj termin Velika Srbija kao na~in da se svi susedi Srba, i svi prijateqi Srba odvrate od Srba i usmere protiv Srba, jer time su rekli da su Srbi agresorski, tla~iteqski narod, {to je i Komunisti~ka partija sve do 1939. godine stalno ponavqala. Najva`nije u ovom je zna~i, da je srpsko pitawe ponovo otvoreno kao pitawe prava svih pripadnika toga naroda da ìve na svojim ogwi{tima, u svojoj dràvi. Srpski narod nije, ako istorijsko se}awe od pre 70 godina nas jo{ drì, u trenutku kada je bio apsolutni pobednik pravio Veliku Srbiju, nego je bratski pruìo ruku i svim prijateqima i neprijateqima koji su ìveli sa nama Srbima na ovom etni~kom prostoru i koji su, ~ak moèmo re}i, ne samo jezi~ki nego i po svom poreklu nama vrlo bliski, ali samo nas je religija razdvajala. Mi smo ih primili, mi smo gradili sa wima zajedni~ku ku}u. Sada kada se pokazalo da mi vi{e ne moèmo da ìvimo zajedni~ki, to srpsko pitawe se mora postaviti kao vrlo va`no jer mi smo dva veka zadwa pobedili ekonomski i onu ùtomrku monarhiju Austrougarsku da bi napravili svoju dràvu. Ako smo to uspeli, mi sigurno da }emo i ove sankcije izdràti, ali moramo celom svetu pokazati da ono {to su... Voditeq: Malo sam vas pustio, ali vreme je pro{lo, na ra~un ovih koji su zavr{ili ranije. Gospodin Milan Mikovi} iz DEPOS-a. Mikovi}: Pravo Srba i srpskog naroda na samoopredeqewe ne moè biti tema na tribini su~eqavawa stranaka. To kao pravo moè da bude tema samo na tribini koordinacije svih stranaka koje postoje u Srbiji. Me|utim, o~ito da o ovom pitawu mogu da postoje razli~iti stavovi u pogledu toga da li je do{lo, kako je do{lo do izvesnog ograni~avawa ovog prava nad delovima srpskog naroda. I druga stvar, da li je to zavr{ena stvar? Za sve nas to nije zavr{ena stvar i o~ito na to nas obavezuje sve {to postoji kod nas, svi stavovi koji su i regulisani propisima i ono {to nosimo sa sobom. Pravo na samoopredeqewe, to je jedan od osnovnih principa na kojima se temeqe Ujediwene nacije. Prema tome, od toga ne moèmo da odustanemo niti iko u svetu od toga odustaje. I to je nesumwivo stvar koju moramo svima da ukaèmo. Da li smo ukazali? Nismo na pravi na~in i u svemu. Mi smo ukazali da su danas mawine osnovni uzrok sukoba u Evropi i u svetu, osnovni uzrok svagde gde imamo sukobe. Nije regulisano pitawe mawina u osnovi. Druga stvar je, mislim da je ovo suvi{e pojednostavqeno gledawe, ne pojednostavqeno nego ~ak i pogre{no gledawe da postoji neka pod znakom navoda neka bude, zavera u svetu protiv nas. Mr`wa i qubav nisu osnove odnosa izme|u dràva. Iskqu~ivo je interes ono {to opredequje dràve u pogledu toga, na koji na~in smatraju da treba da se postave u odnosima prema drugim dràvama i to i jeste ono od ~ega treba da krenemo. Ujediwene nacije imaju svoj prvi interes, zbog toga su uostalom i osnovane, da bi spre808
~ile ratove, odnosno da bi obezbedile mir i bezbednost u svetu. Prema tome, mi moramo krenuti od, ne samo Amerike, nego krenuti od Ujediwenih nacija. To je prva stvar. Druga stvar je, ja nisam pristalica toga, ne samo ja, nego i pokret koji zastupam, da je politikom ~ekawa da se sankcije ukinu ili da ih ukinu oni koji su ih zaveli, da je to pravi put da iza|emo iz blokade. Pravi put, je i na{a nesumwivo aktivna uloga i aktivna delatnost na tom pitawu: mi moramo da budemo svesni ~iwenice da sankcije nama nesumwivo vi{e smetaju nego svima onima koji su oko nas i koji su na neki na~in u~estvovali u dono{ewu odluke o uvo|ewu sankcija, me|utim, smetaju i drugima. Smetaju svima onima koji su vezani za Dunav, smetaju svima onima koji su vezani za puteve koji prolaze kroz Jugoslaviju, smetaju onima koji su na neki na~in sa nama ili trgovali, ili radili, uli ulagali. Prema tome, smetaju zaista mnogima. Mi moramo jednom aktivnom politikom svakome pojedina~no da predo~avamo da posledice tih sankcija trpe i svi oni i mnogi od tih koji su uveli sankcije prema nama. Mirkovi}: Pravo naroda na samoopredeqewe je na~elo koje treba po{tovati i za wega se zalagati. Dakle, to je ne{to {to je nesumwivo. Me|unarodna zajednica se, me|utim, opredelila da u trenutku kada je Isto~na Evropa trebalo da pre|e iz jednog sistema u drugi, da ponudi varijantu ili ~uvawa granica u kojima su se zatekle te dràve od kojih su neke poput Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, êhoslova~ke i jo{ nekih, bile federativne, ili da se te dràve raspadaju, da se one razdvajaju na sastavne delove po granicama koje su postojale u federalnim jedinicama stvaranim uglavnom u periodu staqinisti~kom i poststaqinisti~kom. Po stavu koji danas ima me|unarodna zajednica i o kome se moè diskutovati, ali ne na tribini su~eqavawa stranaka, granice se mogu mewati na dva na~ina. Pri tome se polazi od toga da je ve}ina granica koje danas u svetu postoje, sticajem okolnosti naj~e{}e nepravedno, nepravi~no formirana. Dakle, granice se mogu mewati ili krvavim ratovima ili dugotrajnim strpqivim pregovorima. Rukovodstvo prethodne Jugoslavije i republi~ka bila su, dakle, u obavezi da zemqu prevedu iz jednog sistema u drugi. Umesto toga, rukovodstva su sa razli~itim pobudama, o~igledno razli~itim stepenom odgovornosti, ali naj~e{}e neodgovorno, uvela zemqu u rat. Bila su u prilici ili da se opredele da ~uvaju Jugoslaviju, preure|enu verovatno do nekih boqih re{ewa i do sre}nijeg vremena za re{ewa pitawa granica ili da re{e probleme mirnim putem. Umesto toga do{lo je do ~ega je do{lo. Po{lo se pogre{nim putem. Srpski narod u Hrvatskoj kasnije i u Bosni i Hercegovini, pod okolnostima stavqawa van zakona, i pod me{awem stranih sila sa se}awem na genocid od kojeg nije pro{lo jo{ ni pola veka, dakle, bio je u prilici i bio je primoran da se brani. Po~eo je rat. Nije bilo snaga i nije bilo odgovornosti da se on zavr{i. Koliko je sve i{lo pogre{nim putem i koliko se i{lo u bezizlaz pokazalo se na primeru Bosne, gde se re{ewe ni u ovom trenutku ne vidi. Sankcije su rezultat nemo}i me|unarodne zajednice da zaustavi rat. O~igledno da su razli~iti interesi bili u pitawu, ali u ovom trenutku
809
proglasiti sve zemqe zavereni~kim zaista bi bilo apsurdno i nerazumno, videti u Francuskoj ili Engleskoj neke tradicionalne neprijateqe. Smatram da je srpsko rukovodstvo tako|e bilo nespremno za ovo. Poznato je da je ono najozbiqnije govorilo o sankcijama na dan kada su trebale one da se uvedu. Pre toga su se sankcijama ismevali, a dan nakon uvo|ewa tada{wi ministar Jovanovi} je izjavio da one mogu da traju najduè dve sedmice. U ovom trenutku one su nepravi~ne iz vi{e razloga. Najpre zato {to najvi{e poga|aju one koji su nedu`ni, a to je narod, dakle, ne rukovodstvo kome se one namewuju. Zatim su nepravi~ne zbog toga {to su samo srpskoj strani namewene, jer je hrvatska strana, tako|e i muslimanska, bila ve{tija u datim okolnostima i uspele su za sada da sankcije izbegnu. Kitanovi}: Svoje izlagawe ja bih po~eo primedbom na neosnovano tvr|ewe predstavnika Napredwa~ke stranke, o tome da je navodno Komunisti~ka partija Jugoslavije do 1939. godine zastupala tezu da su Srbi agresivni, agresivan narod. Ne postoji nijedan akt, nijedna ~iwenica na osnovu koje bi se tako ne{to moglo tvrditi. Drugo, moja primedba bi bila na izlagawe predstavnika DEPOS-a koji tvrdi da su zemqe u~lawene u Ujediwene nacije, odnosno one su nosilac Ujediwenih nacija kao {to su Sjediwene Ameri~ke Dràve, Engleska, Nema~ka itd, da su to dràve koje su rukovo|ene interesima mira. Posle rata u svetu i raznim ratovima poginulo je oko 34 miliona qudi, a oko 26 miliona je poginulo u ratovima u kojima su direktno ili indirektno u~estvovale Sjediwene Ameri~ke Dràve brane}i svoje interese ili èle}i da nature ostalim dràvama svoje interese. Ne mogu daqe, nemam vremena da govorim o ovoj temi. Ono {to se dogodilo u Jugoslaviji rezultat je me|unarodne sprege krupnog kapitala, odnosno Zapadne Evrope, Sjediwenih Ameri~kih Dràva i pete kolone u Jugoslaviji i u isto~noevropskim zemqama. Model za postupak razbijawa Sovjetskog Saveza, Isto~ne Evrope i Jugoslavije odnosno po~eli su da se prave prvi put 1946. godine, modelirani su 1957. godine, nemam vremena da elaboriram daqe, onda 1966. godine da bi kona~na i mo`da nova varijanta se pojavila 1978. godine. Wu su izradili Danijel Bel, Bèìwski, Hjuz, a dobrim delom u pripremi tog modela u~estvuje jedan Beogra|anin Nesarovi}, jedan od tvoraca tzv. Rimskog kluba za razbijawe Slovena, za razbijawe socijalisti~kih zemaqa, za promenu odnosa snaga u Evropi, za promenu odnosa snaga i strategije na Balkanu i uop{te u Sredwoj Evropi, koje je stvarano od vremena Petra Velikog, jo{ od pre tri veka. Kori{}ena su razna sredstva, ali kao osnovno je aktuelizirano staro latinsko na~elo Zavadi pa vladaj. Aktuelizirana je nacionalna mr`wa. Potegnuti su razni stari argumenti, ozle|ene su razne stare rane i narodi su se me|usobno zavadili na inicijativu, na podstrekivawe upravo zapadnih sila, a uz pomo} pete kolone. Ono {to se dogodilo nije u interesu nijednog naroda Jugoslavije, iako po mom dubokom uverewu nakon svega {to se dogodilo je najvi{e i protiv interesa srpskog naroda. Nema vremena da govorim daqe, ho}u da kaèm da sankcije koje su donete protiv Jugoslavije imaju za ciq da prinude Jugoslaviju da kapitulira, da prihvati ustoli~ewe svetskog poretka, ovde da stvori marionetsku vladu u Srbiji i u Crnoj Gori i da klekne pred me|unarodnim kapitalom, da postane vazalna dràva.
810
Milan Paro{ki: Zaista nije potrebno vi{e obrazlagati ili opisivati situaciju, zato }u poku{ati taksativno da navedem za{to je do{lo do razbijawa srpskih nacionalnih interesa, odnosno {to nije ura|eno {to je trebalo da se uradi, kao i ono {ta bi trebalo u~initi da se Srbi emancipuju, tj. da nacionalno izraze svoje legitimne te`we za jednom dràvno{}u, odnosno za ravnopravnim statusom u me|unarodnoj zajednici. Pre svega, jako je bilo nespretno rukovodstvo. Interesi komunisti~kog rukovodstva, komunisti~ke oligarhije, da budem vrlo precizan, u Jugoslaviji nisu bili druga~iji od interesa separatista Slovenaca i Hrvata i muslimana u Bosni. Naime, zna se da je lewinski na~in re{avawa nacionalnog pitawa suprotstavio situaciju u jednoj nacionalnoj Rusiji, ili u jednoj nacionalnoj Srbiji tako {to }e valorizovati sve interese onih koji su mawi narodi, onih koji }e mo}i da u~ine {tetu, i populisti~ki gledano i ekonomski gledano, vladaju}em narodu. Prema tome, sve ono {to su komunisti lepo proklamovali i realizovali svojom ortodoksnom vla{}u 40, 50 godina na ovim prostorima jugoslovenskim, pa srpskim realizovano je raspadom Jugoslavije. Nismo imali druga~iju pravnu situaciju ni za vreme Titove Jugoslavije. Tada je Slovenija bila suverena, slovena~ki narod sav u jednoj dràvi, Hrvati imali pojedinih vi{kova teritorija od onoga {to im etni~ki pripada u ~akavskom, kajkavskom etni~kom prostoru. Izmi{qene nacije na prostoru srpskog naroda tako|e su uìvale punu dràvnost: Makedonci, Crnogorci, muslimani. Samo Srbi su morali da dokazuju nekakav svoj lojalni odnos prema komunisti~koj vrhu{ki tako {to su smewivali svoja rukovodstva, skidali glave nacionalistima, svojim naravno. Slovena~kim i hrvatskim nikada. Prema tome, ta situacija unutra{wa rezultirala je krajwe nespretnom, ~inilo se, politikom, ustvari interesnom politikom komunista, da Srbe uni{te kao hegemonisti~ki narod. Jer je jo{ Kominterna u vreme kad je gospodin do mene bio mlad, odlu~ila da po{to kraq Aleksandar drì kontrarevolucionarne trupe uperene protiv komunisti~ke revolucije u Sovjetskom Savezu, da su Srbi ti koji moraju jednostavno biti zbrisani sa lica zemqe. Vidite, takva jedna politika je dovela do toga da se bez ikakve osnove, po{to mi nismo bili ~lanice Evropske zajednice, traè posmatra~i iz Evropske zajednice. Evropska zajednica je ugovorna organizacija. Mi nismo bili u tom ugovoru, ali smo zahtevali da nas oni posmatraju, pa smo doìveli blokadu onih sa kojima nismo ni u kakvom ugovornom odnosu. Posle smo doìveli da nas KEPS, gde smo ugovorne strane, mimo tog ugovora jednostavno izbaci, elimini{e i sada nam natura stalnu misiju KEPS-a. Naravno, i to odgovara komunistima, jer je to sada model za razbijawe ove preostale srpske dràvnosti u Srbiji. Ono {to su uradile Ujediwene nacije, to je bio kona~ni zahtev muslimanskih zemaqa zajedno sa interesima Evropske zajednice uskla|en. Trebalo je, suprotno ovome, pustiti srpski narod da legitimi{e svoje interese kako je legitimisao u Krajini, Bosni, Srbiji, Crnoj Gori za jedinstvenom dràvom, konstituisati tu jedinstvenu dràvu i u skladu sa me|unarodnim pravnim normama to deklarisati pred Ujediwenim nacijama.
811
Sankcije nas mo`da ne bi mimoi{le. Ne bi bile najo{trije, ni blaè, ali bismo dobili suverenu dràvu. Sada nemamo suverenu dràvu, imamo sankcije, ne znamo na koju }emo stranu, i jednostavno prepu{teni smo onoj stihiji koju su komunisti ovde trasirali da bi kona~no trijumfovala ta kazna Kominterne za koju su oni radili kada su imali 16 godina, a i sada rade kada imaju 80 godina jer jo{ uvek vladaju ovom dràvom. Voditeq: Ja sam dok su trajala izlagawa ovako registrovao slede}e zahteve za repliku: Gospodin [e{eq prvi, zatim Paro{ki, zatim An|elija Radovanovi}, Hamidovi} i peti êda Mirkovi}. Evo, beleìm {esti Kitanovi}, iza wega Pavlovi}. Gospodine [e{eq, izvolite i molim vas da se drìmo negde od minut i po do dva, repliku. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih imao jednu kratku repliku gospodinu Mikovi}u koga cenim kao ~asnog ~oveka. Prime}ujem izvesnu nelagodu kod wega, jer ovi stavovi koje on zastupa nisu stavovi i stranke kojoj pripada Srpskog pokreta obnove, ni strana~ke koalicije DEPOS-a u ~ijem se sastavu nalazi Srpski pokret obnove. Ovi principi su u redu {to govori gospodin Mikovi}, ali ja bih èleo da malo objasni stavove svoje stranke i svoje strana~ke koalicije koji isti~u da sa wima nema sankcija. Svi smo se ovde, pretpostavqam, sloìli da je ciq sankcija i blokade Savezne Republike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore da na{a dràva bude oborena na kolena, da kapituliramo pred zahtevima zapadnih sila i da prihvatimo provo|ewe wihove voqe, {to zna~i da se odreknemo egzistencijalnih srpskih nacionalnih interesa. I Srpski pokret obnove i DEPOS su to u praksi vi{e puta pokazali u svojim kontaktima na me|unarodnom planu i svojim isticawem da su Srbi i rukovodstvo dràve Srbije krivi za sve ono {to me|unarodna zajednica protiv nas primewuje. Ne{to sli~no rekao je i gospodin Mikovi}. [ta zna~i to sa vama nema sankcija? Zna~i da biste prihvatili sve ultimatume zapadnih sila, da biste se odrekli srpskih nacionalnih interesa, i ono {to su ~elnici va{e stranke isticali, da se zalaù da se Ma|arima u Vojvodini daju kantoni, da se muslimanima na Sanyaku da autonomija, i Kosovu i Metohiji specijalni status. Uostalom, prihvatiti takvo ne{to zna~i daqe dozvoliti cepawe ove na{e suène Srbije. A {to se ti~e odricawa od interesa srpskog naroda Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, va{a stranka se ve} definitivno po tom pitawu odavno izjasnila. E sada, ja bih vas podsetio na jednu stvar: Evropska zajednica i Amerika ne teè uspostavqawu demokratskog reìma bilo gde na svetu, pa ni kod nas. U vreme kada je kod nas bila komunisti~ka diktatura oni su tu diktaturu podràvali. Oni su Tita odràli na vlasti nekoliko decenija, jer je to bilo u wihovom interesu. Oni su doveli i odràvali Pino~ea u îleu, oni uspostavqaju diktaturu i u drugim delovima sveta. Oni su pukovni~ku huntu doveli u Gr~ku, a kada im im vi{e nije trebala, oni su tu huntu oborili. Zna~i, ne rukovode se demokratskim principima. Nije im ciq mir, jer da im je ciq mir onda ne bi izazivali ratne poàre po svetu i osvaja~ke ratove. Wihovi su ciqevi ne{to sasvim drugo i o tome smo govorili. Znamo vrlo dobro {ta su im ti ciqevi. E kako vi, gospodine Mikovi812
}u, obja{wavate tu disproporciju izme|u onoga {to vi ovde izlaète i kao svoj li~ni stav, koji ja cenim do kraja, i stav va{e stranke koji je suprotan interesima srpskog naroda u celini? Paro{ki: îwenica je da je gora stvar od ekonomske blokade sama vlada u Srbiji, i to treba konstatovati. Naime, Srbija je za svoju nesre}u po~etkom ovog veka preìvela sli~nu, ili daleko goru evropsku i politi~ku blokadu, blokadu Austrougarske. Mala Srbija, ekonomski nerazvijena je tada izdràla {est godina blokade i iza{la sa zlatnim standardom iz ekonomske blokade. Privatni interes, privatni posedi, industrijalizacija koja je po~iwala dali su snagu Srbiji da se izbori protiv ekonomske blokade. Poku{avali smo u parlamentu, i Narodna stranka je poku{avala, da da nekoliko zakona koji su trebali da pospe{e unutra{we privredne tokove. Recimo zakon o trì{noj kupovini deviza, zakon o farmerizaciji pozivaju}i se na ~iwenicu da uop{te ne zavise od ekonomske blokade. To je ~ist proizvod na{eg trì{ta. Za{to Vlada nije pripremila takve programe, ili takve zakone, poreske zakone koji bi stimulisali proizvodwu? Sve ovo nije u~inila Vlada iz prostog razloga {to joj je apsolutno odgovarala blokada. Lo{oj vladi, vladi koja se prihvatila distribucije bonova, odnosno koja je privredu koja je ~isto gosplanovska privreda, privredu koja uredbama poput lewinske privrede svu imovinu uvodi u ruke dràve odgovara ekonomska blokada. Videlo se da to ide do krajwe granice. Tek kada vi{e nije mogao socijalno da se izdrì stres ekonomske blokade Vlada je dozvolila da privatnici uzmu pumpe i mi smo u roku od dve nedeqe imali naftu. Za{to smo imali naftu? Pa blokada se odnosi na dràvne organe, odnosi se na materijalne rezerve, na vladu gospodina Boòvi}a i gospodina Milo{evi}a, ali se ne odnosi na privatnu inicijativu. Prema tome, re{ewe za izlazak iz blokade je ono {to je Srbija ostvarila od 1903 do 1909. godine dobra privatna inicijativa, forsirawe stvarnog znawa i kapitala, koji je ina~e pobegao iz ove dràve na takav na~in da donese i {to treba ovoj privredi unutra, i {to je mogu}e ostavi vi{e profita napoqu, da bi se izdràlo. Unutra{we reforme, privredne reforme, recimo podela zemqe, ono {to mi govorimo 20 hektara u ravnicama, 100 hektara u brdskoplaninskim podru~jima ne zavisi od ekonomske blokade, ali jo{ kako zavisi od komunisti~ke vlasti kojoj ne pada na pamet da tako ne{to poku{a i da da {ansu qudima koji su do{li sa rati{ta, a bez posla su. Jednostavno, nije toliko stra{na ekonomska blokada, stra{na je nesposobna vlast da parira takvim udarcima. I sva kukwava koja se ~uje sa na{e strane protiv ekonomske blokade je kukwava onih koji nemaju ekonomski program, koji ne znaju {ta }e u~initi sutra, {ta }e prekosutra, kako da se zaposle qudi, kako kapital da bude reaktiviran. Mislim da je to daleko opasnije i gore od ekonomske blokade. Radovanovi}: Ja }u prvo da se obratim predstavniku Socijalisti~ke partije Srbije. Ne èlim da budem neprijatan, ne}u da ulazim u wihov patriotizam, ne sumwam, ali ho}u da istaknem da oni ne mogu sada, osim {to pri~aju lepe pri~e, da se odri~u toga, da oni apsolutno snose i to veliki deo krivice. Jer, oni nisu na vlasti od ju~e, bez obzira da li su se prekju813
~e zvali ovako ili onako. Zna~i, oni su iz wima poznatih razloga dràli nekakve nesposobne qude po svetu kao na{e predstavnike, ambasadore, diplomate. Dozvolili su da ti qudi koji su ina~e bili Slovenci, Hrvati itd., obavqaju dobro poslove za svoje narode, odnosno za svoje budu}e ili ve} formirane dràve i da, naravno, rade na {tetu srpskog naroda. Mislim da oni svakako ne mogu to da poreknu. Da li je u pitawu wihova nesposobnost ili svesno dràwe? Recimo, imamo situaciju kada su oni qudima koji su direktno odgovorni za rasturawe jugoslovenske teritorije, dozvolili da odu u penzije, dozvolili su da dobiju neko odlikovawe i sl. [to se ti~e ovih komunista novih, starih itd., po{to je kratko vreme ne}u se zadràvati puno na tome, mislim rezultati wihove vladavine koja je bila duga, mada oni kaù, to su neki stari, oni su novi, mi vidimo ovde, oni su svi u~estvovali na ovaj ili onaj na~in, na pravqewu Ustava iz 1974. godine i svega ostalog. Interesuje me samo jo{ DEPOS, predsednik DEPOS-a. Volela bih da mi konkretno kaè, osim {to oni stalno tvrde da kada oni do|u na vlast padaju sankcije i dolazi mir, kako i na koji na~in oni misle da, kojim metodom i kojim koracima, uspostave mir u Bosni i Hercegovini. Poznato je da oni kao, mo`da grubo re~eno, ali na Drini grani~ari, oni nemaju nikakav uticaj tamo na Srbe preko Drine. Mene interesuje na koga oni imaju tamo uticaja i kako }e oni uspostaviti mir? Da li mo`da imaju uticaja na muslimane ili na Hrvate? Hamidovi}: Ja bih samo kratko prvo gospodinu Pavlovi}u. Ja sam aplaudirao prilikom dono{ewa Ustava kao |ak sa crvenom maramom. Verovatno je to moj doprinos kao komuniste za dono{ewe Ustava i svemu onome {to je bilo do 1974. godine, pa predlaèm da ponesem javno ovako deo svoje odgovornosti, u odnosu na sve one ostale koji su na ovaj ili onaj na~in razbijali Jugoslaviju. Drugo, ho}u da kaèm da mi ovde i u politi~kom ìvotu moramo voditi ra~una da ne doprinosimo stezawu sankcija, ne doprinosimo stezawu kai{a oko vrata jednog naroda koji ìvi na ovim prostorima. I u tom pogledu na{e izjave moraju biti umerenije jer se one koriste, zloupotrebqavaju, ne samo izjave nego i novinski ~lanci i sve ostalo, da se svakog dana i svake nedeqe iznova steù sankcije oko vrata naroda. Replicirao bih oko tih stvari vezano za granice unutra{wih. Komunisti nisu pravili dràvne granice. Oni su pravili unutra{we granice i to granice koje su naslowene na granice koje su odre|ene 1939. godine uredbom o banovinama. Molim vas, u odnosu ~ak na te granice banovina, ove granice su u svakom pogledu ispravqenije i bliè su etni~kom saglasju u odnosu na stanovni{tvo koje ìvi na odre|enim prostorima. I o tome smo mogli da ~ujemo i mnogo toga od prvog disidenta Komunisti~ke partije, od \ilasa, koji je o tome vrlo iscrpno govorio. Drugo, moram re}i jo{ jednu stvar: Tito nije pravio te granice, ~ak primera radi, istori~ari su pre izvesnog vremena pokazali da je Josip Broz Tito svojim potpisom Prevlaku vratio Crnoj Gori. Daqe, rekao bih jo{ nekoliko stvari. Mislim da ovaj princip samoopredeqewe do otcepqewa je princip koji se mogao primeniti u Jugoslaviji tako da ne bismo do{li do ovoga gde smo sada do{li. Dakle, princip samoopredeqewe naroda do
814
otcepqewa pri ~emu nema vladaju}eg naroda. A {to se ti~e monarhije, moram re}i da je monarhija gu{ila pobunu u sovjetskoj Ma|arskoj, ne zaboravite to... Paro{ki: Imala je pravo, naravno, to da u~ini. Hamidovi}: Bilo je namerno, krenula je da... Dr Vojislav [e{eq: ... ako se slaète. Prvo nije gu{ila, nije uop{te u~estvovala u vojnoj intervenciji. Pa kako je onda gu{ila? Hamidovi}: Ali se pripremala da u~estvuje tamo gde je trebalo. Molim vas, znate da je bila izvr{ena mobilizacija. Ne da je trebalo, nije imala potrebe, pripremala se da u~estvuje u pobuni, u gu{ewu pobune tj. Ma|arske revolucije. Dr Vojislav [e{eq: Najvi{e se pripremate da uzmete vlast, ali je nikada ne}ete uzeti. Pustite to, pripremala se. Hamidovi}: Znate {ta, {to se ti~e priprema, mnogi se pripremaju da uzmu vlast, pa je verovatno ne}e uzeti. I jo{ jednu stvar ho}u da kaèm: svi|alo se to nekom ili ne, Savezna Republika Jugoslavija je pravni politi~ki sledbenik biv{e SFR Jugoslavije. U tom pogledu je i taj deo statusa naroda koji ìve na ovim prostorima. Tako da ponavqawe stalno teze o muslimanima kao izmi{qenoj naciji, je ne{to {to samo buni taj nacionalisti~ki deo muslimanskog naroda i gura ga sa one strane patriotizma koji treba razvijati na ovim prostorima. Moram da kaèm da je stav Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju da se moraju po{tovati statusna pitawa naroda, jer tako ne}emo nikoga gurati sa one druge strane ve} naprotiv, izgra|iva}emo novi jugoslovenski patriotizam o Jugoslaviji kao embrionu formirawa biv{e istorijske Jugoslavije. Mirkovi}: Gospodin [e{eq je pripisao gospodinu Dobrici ]osi}u ,predsedniku Savezne Republike Jugoslavije da je, ako dobro interpretiram, predao Hrvatima Prevlaku. Istini za voqu, u~inio je to ovoga puta korektno, dakle, nije pripisao Dobrici ]osi}u nikakav epitet, a on to ima obi~aj da ~ini kada je re~ o saveznim rukovodiocima. Dr Vojislav [e{eq: Ni{ta nisam ]osi}u pripisao, a jesam Pani}u, a vi stalno insistirate na jedinstvu ]osi}a i Pani}a pa }u ja pomisliti da je to jedna li~nost, samo ga neko zove ]osi}, a neko Pani}. Mirkovi}: Vi ste iskoristili ve} i slede}u repliku, tako da ne}ete mo}i da mi odgovorite, {to mi je vrlo ào. Ja verujem da ne biste... Dr Vojislav [e{eq: Potrudi}u se ja, ne sekirajte se. Mirkovi}: Zna~i, olako upotrebqavate epitete izdajnika i stranaca, {to se, ~ini mi se, za ovu dvojicu, bez obzira da li je re~ o jednoj li~nosti ili dve, ne moè u~initi. Da li je ]osi} predao Hrvatima Prevlaku? Po mom mi{qewu, a ~ini mi se da nisam usamqen, ]osi} je poku{ao i uspeo da uradi najvi{e {to se moè uraditi da ovaj deo teritorije koji je sudbonosan za... Dr Vojislav [e{eq: Da ostanemo bez Prevlake. Voditeq: Gospodine [e{eq, samo da zavr{i. Mirkovi}: I za Boku Kotorsku, za Jugoslaviju da odloì re{avawe za sre}nije prilike, da taj deo sa~eka normalniju situaciju, pa rekao bih i neka normalnija rukovodstva u raznim biv{im jugoslovenskim republikama,
815
koje postaju dràve. Rukovodstva republi~ka, pa i srpsko rukovodstvo, potpisali su ugovor o priznavawu granica izme|u republika, fakti~ki su potpisali, a onda je gospodinu ]osi}u, ili gospodinu Pani}u pripala obaveza da to {to je ina~e potpisano, {to je neminovnost, da to realizuje. Dakle, kao pristalice jedne realne politike, politike da se uradi ono {to je najvi{e mogu}no po na{e nacionalne interese, po interese srpskog naroda, dràve... Dr Vojislav [e{eq: Prevlaka je uvek bila... Voditeq: Molim vas, samo da zavr{i. Mirkovi}: Ne, iskoristili ste argumente. Ja ne zameram onima koji su potpisali taj ugovor, o~igledno da su morali. Zameram im {to nisu na vreme shvatili i {to se nisu sna{li, {to su obi~no kasnili. Jer, da nisu potpisali te ugovore nama bi Kosovo do{lo u pitawe, a jasno je, svakome, bar nama u Socijaldemokratskoj partiji je jasno da se ne sme Kosovo ni do koju cenu dovoditi u pitawe. Dakle, to je ono {to je vrlo bitno u ovoj stvari. Rukovodstva na{a su kasnila, ona su uglavnom se ne}kala, a onda su radila ono {to su morala. Sli~no je bilo i sa sankcijama. Ja nemam iluzija da }e sankcije da padnu odmah nakon izbora i ukoliko po~ne demokratski preporod na{e zemqe. Ja mislim da }e trebati vrlo mnogo i jo{ }e se o sankcijama izja{wavati i oni koji su nam nakloweni i oni koji nisu, alije vrlo bitno da do toga do|e. O~ito je, da su u ovom trenutku ta dva uslova za po~etak skidawa sankcija neminovna. Prvo da se zavr{i rat u Bosni, a to je vrlo te{ko jer rat sada traje vo|en svojom logikom, a ne samo uticajem razli~itih faktora. A drugo je ovaj demokratski preporod koji je vi{estruko zna~ajan, ne kao neka norma samo za po~etak pada sankcija, nego kao stvarawe uslova, uvo|ewe u igru drugih qudi, realnijih, trezvenijih politi~ara koji }e morati da traè najboqa re{ewa za datu situaciju, a ne da se zanose ~as optimalnim re{ewima, a ~as da stvaraju privid kako se ceo svet zaverio protiv nas i kako su se udruìli i oni koji nikada nisu bili zajedno, od Vatikana do nekakvih islamskih centara. Kitanovi}: Rekao bih da 1974. godine mnogi novi komunisti su se nalazili u zatvoru, dok su se mnogi ~elnici Srpske narodne obnove nalazili u redovima Saveza komunista Jugoslavije. Ja nisam bio ~lan Saveza komunista Jugoslavije i potpuno je neosnovana ona tvrdwa da mi imamo bilo kakve veze sa Savezom komunista ranije i da smo mi u~estvovali u kreirawu Ustava, to je broj jedan. Drugo, ta~no je da je vlada Srba, Hrvata i Slovenaca u~estvovala u gu{ewu u Barawi srpsko-ma|arske sovjetske republike, formirane posle Oktobarske revolucije. Na ~elu te Republike bio je jedan istaknuti srpski slikar. Tre}a stvar, kada su u pitawu tvr|ewa koja iznosi gospodin Paro{ki, vrlo je te{ko sa wim polemisati jer mnogo proizvoqnosti govori, prodaje placeve na mesecu. Paro{ki recimo, zapostavqa ~iwenicu da u vreme vladavine komunista, ma kakvi oni bili, nije bilo me|unacionalnog rata, ni rata ni u Sovjetskom Savezu ni u Jugoslaviji, a kada su komunisti si{li sa scene zahvaquju}i upravo masonskoj zaveri, onda je do{lo do rata. [to se ti~e uloge Kominterne, iznose se mnoge proizvoqnosti o wenoj fatalnoj ulozi u Jugoslaviji. Kominterna, fakti~ki, pre rata nije imala nikakvu ulogu u Jugoslaviji. Mi nismo imali diplomatske odnose sa So816
vjetskim Savezom, a Komunisti~ka partija Jugoslavije od 1920. godine do 1930. godine nikada nije prelazila 1.000 ~lanova. Tek je trideset i neke godine pre{la oko 2.500 ~lanova, od toga polovina se nalazila u inostranstvu, a 1934. godine Kominterna je lansirala tezu ili zahtev o o~uvawu Jugoslavije. Ne postoji nikakav pakt u okviru Kominterne o tome da Srbe treba uni{titi itd. Druga je stvar pri~a o srpskoj buròaziji koju su lansirali Bugari, ali to fakti~ki nikakav uticaj na Jugoslaviju nije imalo, jer mi nismo imali do 1940. godine odnose sa Sovjetskim Savezom. Komunisti su bili potpuno marginalna partija, kaèm, nikada nisu prelazili do 30. godine, upravo kada su se donosile te rezolucije, 1.000 qudi, i ve}ina se nalazila u inostranstvu. Potpuno su to proizvoqnosti koje se ovde u obliku mnogih doktorskih teza, pri~a, studija iznose o Kominterni, o fatalnom uticaju Kominterne, o sprezi Kominterne i Vatikana. Zaboravqa se da je Vatikan bacio anatemu jo{ 1921. godine na Kominternu i da je 75% celokupnog buyeta Vatikana bilo utro{eno na borbu protiv socijalizma sve do 1985. godine, dok na ~elo Sovjetskog Saveza nije do{la jedna masonska klika na ~elu sa Gorba~ovom, a kasnije sa Jeqcinom. Pavlovi}: Ja moram da se kratko osvrnem na ono {to sam izrekao. Komunisti~ka partija odnosno Kominterna je smatrala srpsku buròaziju hegemonisti~kom i srpski narod isto tako. Kitanovi}: Imate li neki dokaz? Pavlovi}: Samo da vam kaèm, pa imate kongres u Lajpcigu, pa u Drezdenu itd. Ali,vidite ovo, bio je to kongres Komunisti~ke partije. To je dokaz da nisu komunisti priznavali tu prvu Jugoslaviju koju je stvorila oslobodila~ka Srpska armija, jer je dokaz da nikada nije slavqen taj 1. novembar kao dan ro|ewa Jugoslavije. Ovih zadwih 50 godina, 60 godina to nije slavqeno i ja sada ne bih oko toga, po{to to nije tema. Tema su sankcije. Ja sam dugo ìveo na Zapadu, bio sam u vi{e segmenata u tom dru{tvu i uspeo sam da ih otkrijem i u muzici i u sportu, da oni nemaju du{u, da uop{te ceo Zapad ima ~ist interes. Zna~i, sankcije prema na{oj zemqi su velika gre{ka ove vladaju}e klase, odnosno, vladaju}e partije, koja je dozvolila da se taj ma~ o{tricom usmeri prema nama. Sada kada su uvedene, jako mnogo vremena }e trebati da se te sankcije skinu. To je ~itav jedan mehanizam koji jednostavno gura sve te stvari sam od sebe. Ja sam rekao, sankcije su ne~asne, to je jedan moralno nehuman gest i jedna velika nepravda prema na{em narodu, ali sankcije }e trajati jo{ dugo i mene zabriwava da na{e rukovodstvo i da uop{te na{i odgovorni qudi u jednom trenutku nisu napravili jedan temeqan plan koji bi ovaj na{ narod izvukao iz te{ke ekonomske situacije u koju stalno ulazimo. Jer, vidite da ~asna zanimawa kao {to je sudija imaju platu 100 maraka i to prima 40-50 dana, lekari koji su veliki hirurzi primaju plate male sa zaka{wewem. Zna~i, mi ne re{avamo vitalne probleme. Zato nam se i pojavquje ovamo kriminalitet, pacijenti umiru. Mene zabriwava da ova vlada na{a ne uvi|a taj strahoviti problem koji }e jo{ dugo trajati i ne poku{ava da ga re{i na najboqi mogu}i na~in. Sankcije su uvedene i one se sprovode protiv dràvnog aparata. Zna~i, treba biti dovoqno pametan da o{tricu tih sankcija i tog udara putem privatizacije i privatnih kanala...
817
Ilki}: Jedan kratak odgovor, gospodine Radovanovi}. Socijalisti~ka partija Srbije nema nikakve veze sa nesposobnim ambasadorima u biv{oj Jugoslaviji. ^lanovi Saveza komunista su bili qudi koji sede za ovim stolom, naravno, na razli~itim funkcijama. Odgovornost za to mora biti podeqena, a to {to je Ministarstvo inostranih poslova i Savezna vlada biv{e Jugoslavije dobrim delom bila pod patronatom Hrvatske i Slovenije, to je drugo pitawe. Ja bih se vratio na temu. Neko je napomenuo da su sankcije rezultat nemo}i me|unarodne zajednice da uspostave mir. Tu bih postavio jedno principijelno pitawe. Za{to je ta ista me|unarodna zajednica priznala jednostrane akte Hrvatske i Slovenije u pogledu secesije, odnosno otcepqewa i za{to je priznala Bosnu u momentu kada ne ispuwava nijedan od uslova iz Poveqe Ujediwenih nacija? U Poveqi Ujediwenih nacija jasno stoji da treba da bude u pitawu dràva, da je miroqubiva i sposobna da prihvati i izvr{ava obaveze iz Poveqe Ujediwenih nacija. Oni priznaju maltene ratno stawe, bez teritorija, bez ikakvih osnova za priznavawe. A osim toga, postavqa se jo{ jedno pitawe. Koji je razlog {to je me|unarodna zajednica odstupila od prava samoopredeqewa? U Poveqi nigde ne stoji da postoji izuzetak od tog principa. Prema tome, sve se to, po meni, moè povezati samo sa jednom stvari, sa novim svetskim poretkom u kome se o~ito me|unarodno pravo stavqa u sasvim drugu poziciju, iza politike. Oko sankcija bih rekao i ovo. Pre dve nedeqe u Beogradu do{lo je do jednog intervjua gospodina Arnolda Kantera, ameri~kog podsekretara za politi~ka pitawa u Stejt departmentu u Studiju B, pa je tom prilikom rekao da je ciq sankcija da ubede srpski narod da preuzme kontrolu nad svojom vla{}u, da pokaè svetu da ne podràva zlo~ine protiv ~ove~nosti, a koji se vr{e u wegovo ime. Sjediwene Dràve i Ujediwene nacije drè vladu u Beogradu odgovornu za ilegalno zauzimawe bosanskih zemaqa, za nasilno iseqavawe i ubijawe bosanskog naroda, {to se istinski zove etni~ko ~i{}ewe. Dakle, ru{ewe srpske vlade. Gra|ani Srbije treba ujedno da priznaju da su u~estvovali u zlo~inima i izvr{ili agresiju na Bosnu. Nije te{ko pretpostaviti {ta bi usledilo iza toga. Srbija bi se proglasila odgovornom za ratne zlo~ine i bila bi naterana da pla}a ratne reparacije. E, sada da ne kaèmo kakva bi posle toga bila situacija sa Srbima iz Bosne, Hrvatske i Kosova. Ako bi prihvatili tu tezu, postavqa se pitawe: nije li to izdaja osnovnih nacionalnih interesa? Sto{i}: Ja podràvam gospodina [e{eqa, imaju}i u vidu da je me|unarodna zajednica izgubila iz vida da u svakom ratu u~estvuju dva u~esnika. U ratu u Bosni u~estvuju tri u~esnika. U~estvuju Srbi, muslimani i Hrvati, a to moè da se dokaè na svim poqima me|unarodnoj zajednici. Jednostavno se ide da se uni{ti srpstvo i srpski narod. Drugo, gospodin Paro{ki kada je rekao i mimo sankcija koje su uvedene, i svi znamo {ta Srbija ima, na{i rukovodioci izjavquju: Mi imamo vi{ka hrane. Nemamo vi{ka hrane. îtamo da beba od {est meseci umire od gladi u Vojvodini, ~itamo ~ovek nema gde da spava, spava u kontejneru, radnici Gradske ~isto}e ih samlevaju itd. Evidentno je, znate, ja sam to i neki dan rekao, da je Vojvodina toliko bogata, kada bi se organizova818
la na pravi na~in, kada bi imala pravi program, Srbija bi imala toliko hrane pored hiqadu sankcija, za koje moramo da budemo svesni da svuda gde su bile uvedene trajale su dugo, minimum dve godine, a da je oporavak od tih sankcija verovatno dupli. Zna~i da }e Srbija, Crna Gora i Jugoslavija biti jo{ dugo u ovoj situaciji. Sa svojim prirodnim, materijalnim, i moralnim potencijalom, potencijalom koji imamo u milionima mladih i pametnih qudi i mimo tih sankcija moèmo preìveti. Ne preìveti, ìveti vrlo dobro. Me|utim, treba da napravimo dobar ekonomski program, i da se svako posveti svom radu. Zna~i da ne bude pla}awa prema radu, nego prema rezultatima rada. Ja se ne slaèm kada kaù na{i radnici su lo{i radnici. Taj na{ radnik kada ode u Ameriku, Nema~ku, nije bitno da li on kopa kanale ili je doktor nauka, za vrlo kratko vreme postane iako ga ovde svi progla{avaju neradnikom, jedan od najcewenijih. Zna~i, Srbija moè sama, uprkos svojim sankcijama, da opstane da ìvi vrlo dobro. Mikovi}: Ja sam dobio dovoqno pitawa, pa }u se potruditi na najbrì mogu}i na~in na ista da odgovorim. Prvo, gospodin Kitanovi} mi je rekao, bar interpretirao da sam ja govorio o nosiocima mira i pomiwao neke zemqe. Ja sam govorio o onome {ta pi{e u Poveqi Ujediwenih nacija, a tamo ba{ to pi{e, je li tako? O pitawu mira kao osnova za ne{to... Druga stvar, ba{ na ovo {to ste sada rekli treba da odgovorimo. Zar moèmo da prihvatimo mi kao osniva~i Ujediwenih nacija besperspektivnost me|unarodne zajednice? Zar sa tako ne~im smemo i jednog trenutka da se sloìmo? Tu ima 170 zemaqa, ima zemaqa koje su i sada uz nas, prema tome, mislim da takvim prilazom ne}emo pomo}i ni sebi ni ovom narodu, ni ovoj dràvi za koju se svi, svako na svoj na~in, nesumwivo zalaèmo. U pogledu pitawa gospodina [e{eqa, moram ga ipak da ga razuverim. Ne, nisam iznosio svoj li~ni stav. Vi ste protuma~ili stav stranke ili pokreta na osnovu jednog slogana. Nije stav slogan. Slogan samo ne{to odraàva. Odraàva ne{to da... Dr Vojislav [e{eq: Va{i ~elnici su... Mikovi}: Stranka i pokret misle ne{to da preduzmu za razliku od dosada{we Vlade Srbije, mo`da i Jugoslavije. To je pitawe za jednu drugu temu. Dr Vojislav [e{eq: A {ta biste posle? Mikovi}: Evo sada }u ja vama... Radovanovi}: [ta }ete vi da preduzmete da biste... Mikovi}: Razgovarati prvo sa svima. Radovanovi}: Sada kaète da ne}ete o tome ovom prilikom. Mikovi}: [ta? Ne, ne, odnos savezne i republi~ke... Radovanovi}: Molim vas, ja sam konkretno pitala, {ta }ete vi kao pokret preduzeti, odnosno kakve konkretne korake da se sankcije ukinu, da se uspostavi mir, naravno, da se taj mir uspostavi na taj na~in da se ne dovedu u pitawe rezultati rata koji su... Mikovi}: Molim vas, ako mi dozvolite, samo dve re~enice }u pro~itati. Kada je priznata Bosna i Hercegovina, tog dana objavqena je u novinama moja izjava u vezi toga, da je odluka preurawena, da nije ceweno sve ono {to treba. Ali, istovremeno je bilo progla{ewe srpske dràve u nezavisnoj Bo819
sni i Hercegovini. Tada sam rekao ne moèmo da govorimo u ime Srba u Bosni i Hercegovini. Oni najboqe znaju {ta rade, i moramo da im verujemo da povla~e najboqe poteze, jer moraju da misle kako }e sutra ìveti. Radovanovi}: Ja moram da se suprotstavim. Molim, va{ nosilac DEPOS-a Srpski pokret obnove priznao je Bosnu i Hercegovinu u tim granicama AVNOJ-skim pre nego ~ak i Turska. Mikovi}: Nemojte da... gde ste to pro~itali? Radovanovi}: Sada pri~ate ne{to sasvim drugo. Postoje dokumenta, moèmo ako treba i da se dokazujemo. Dr Vojislav [e{eq: Pa se}ate se vremena kada je Alija Izetbegovi}... Radovanovi}: A vi ako imate svoj li~ni stav, niste smeli da se ukqu~ite u DEPOS. Onda ne znate {ta oni predstavqaju, {ta zastupaju. Mikovi}: Ko? Radovanovi}: A ako se va{ li~ni stav ne slaè sa stavom... Mikovi}: Ko kaè da se ne slaè? Radovanovi}: Sada ste rekli kako je bilo objavqeno u novinama da ste izjavili da je problem... Dr Vojislav [e{eq: Ne, no}as je DEPOS radikalno promenio svoju politiku. Mikovi}: Hteo bih da vas pitam, niste se izjasnili o tome, da li smatrate da je postoje}a vlast u Srbiji i{ta preduzela radi ukidawa sankcija? Opozicija u koju i vi spadate u Parlamentu Srbije o~igledno nema ni mogu}nosti ni ovla{}ewa i{ta da preduzme... Prema tome, da li smatrate da je vlast u~inila ono {to treba da u~ini? Voditeq: Prvo gospodine [e{eq, Paro{ki, pa onda vi. Paro{ki: Evo, gospodo komunisti po{to ùrite da pripremite silazak sa politi~ke scene, da}emo vam posledwi minut. Vidite ovako, gospodine iz Socijalisti~ke stranke, da vam kaèm: nije problem to {to je ameri~ki predstavnik i to peti sekretar rekao, problem je {to je Srbija, Vlada Srbije vodila identi~nu politiku wegovim stavovima. Ukoliko su oni priznali Izetbegovi}evu Bosnu, zbog ~ega Vlada Srbije nije poùrila da prizna Karayi}evu Srpsku Republiku? Za{to Vlada Srbije nije prihvatila referendumsku odluku Srba iz Republike Srpske u trenutku kada ona vodi svu spoqnu politiku? Nije toliki problem onaj koji je hteo da naturi druga~ija antisrpska re{ewa, problem je Vlada koja je sama sprovodila antisrpsku politiku. Da budemo vrlo ~iweni~ni: plan Vens koji sada iznosimo kao vrhunsko na~elo svih poslova u dràvi i prema spoqa je potpisao gospodin Milo{evi} iako nije biran sa one strane Drine, iako nije biran u Bawa Luci, Kninu, Vukovaru i tako, potpisao je Kadijevi}. Ni jedan ministar spoqnih poslova ne potpisuje ugovor. Hrvatska je ve} bila dràva, nije potpisao Tu|man. To je paket sa Tu|manom. Molim vas, da li nas je time gospodin Milo{evi} uveo izme|u ~eki}a i nakovwa? Nisu li sankcije do{le posle toga kada je on stavio potpis na ugovor koji nas je doveo u situaciju da arbitriramo u Bosni? Gospodine Hamidovi}u, ako ne gre{im prezime... Voditeq: Pro{ao je minut.
820
Paro{ki: Molim vas, samo jedno pitawe. Za{to sumwate da je mir u Hristu? Mi smo bra}a po Hristu bili do XVI, XVII veka. Imali smo mir me|u sobom. Vi ste promenili veru, ostao je isti jezik, ista teritorija, ista dràva, ista kultura vi niste tu... Voditeq: Gospodine Hamidovi}u samo malo, re~ je dobio gospodin [e{eq. Dr Vojislav [e{eq: Blic odgovore gospodinu Mikovi}u i gospodinu Mirkovi}u. Gospodine Mirkovi}u, vi poku{avate da zamenite teze. To je vrlo dobro u nekim situacijama, ali ovde nije, jer smo prili~no koncentrisani i znamo {ta poku{avate da uradite. Lideri republika kao federalnih jedinica su se sporazumeli da nema nasilnih promena granica me|u federalnim jedinicama. To nije nikakav me|unarodni ugovor. A po Vensovom planu je predvi|eno povla~ewe Jugoslovenske narodne armije sa podru~ja Hrvatske, biv{e hrvatske federalne jedinice, a podru~je Prevlake je ostalo sporno podru~je i nijedna velika sila nije javno insistirala da Vojska Jugoslavije napusti Prevlaku. Mo`da u privatnim razgovorima ili poluprivatnim Vens i Oven od ]osi}a su to traìli, a on brè boqe da im iza|e u susret. Misli, oni }e mu sada na drugom mestu napraviti drugi ustupak. Gospodine Mikovi}u, ono {to ja cenim kod vladaju}e partije, a {to osu|ujem kod va{e i jo{ nekih, je to {to vladaju}a partija do sada nije pokazala nameru da popusti blokadi, ucenama, pritiscima. Onoga trenutka kada bi izdala srpske nacionalne interese, ako ona to uradi, ne samo da bih bio spreman svim parlamentarnim sredstvima da je ru{im sa vlasti, nego i drugim sredstvima. Ali, ona se tome suprotstavqa, a suprotstavqawe sankcijama je najboqi na~in da se sankcije {to pre ukinu. Kitanovi}: Komunisti se ponovo vra}aju na pomodne stranke, kao {to je stranka gospodina Paro{kog, silaze polako sa scene. Ilki}: Milo{evi} je imao odobrewe od Srpske Republike {to se ti~e Vensovog plana oko priznavawa srpskih Krajina. Tu dolazi do male zamene teza, jer tu postoji vrlo opasna igra, da priznavawem Krajina priznate Bosnu koju je Amerika priznala pre toga, i tako dovodite srpski narod u poloàj nacionalne mawine automatski. Time bi on gubio pravo na samoopredeqewe. Zbog toga se mi zalaèmo za taj kontinuitete Jugoslavije. Ne iz razloga {to je preterano volimo, nego iz razloga korisnosti, jer bi to pravo na samoopredeqewe taj narod ipak dobio. Paro{ki: Za{to je bilo potrebno sru{iti Babi}a dràvnim pu~om, molim vas lepo? Voditeq: Po{tovani gledaoci, bila je ovo jo{ jedna rasprava na odre|enu temu, hvala na pa`wi i prijatno ve~e. Televizija Beograd, 9. decembar 1992. godine
821
XIII KAKO UNAPREDITI @IVOT NA SELU (SUÊQAVAWE STRANAKA)

Voditeq: Dobro ve~e po{tovani gledaoci. Istori~ari su, analiziraju}i na{e pro{le dràve, izraàvali optimizam {to se ti~e budu}nosti dràve, zato {to su one po~ivale na {irokim slojevima seqa~kog naroda. Naime, taj narod je bio sigurno osnova i garancija kako ìvota dràve tako i wenog naroda. Predstavnici osam stranaka koje }e se ve~eras predstaviti su~eli}e svoja mi{qewa na temu kako unaprediti ìvot na selu. Verujemo da }e ponuditi programe poqoprivrednim proizvo|a~ima takve, da }e nam omogu}iti da ova dràva, nova dràva bude bazirana na sigurnoj osnovi, da bude garancija dobrog ìvota i prosperiteta. U na{em studiju su ve~eras i predstavi}e vam se dr Vojislav [e{eq Srpska radikalna stranka; gospodin Milorad Bastaja Srpska narodna obnova; gospodin Predrag Petrovi} Savez komunista pokret za Jugoslaviju; gospodin Radovan Radovi} Socijalisti~ka partija Srbije; gospodin Dragan Rafailovi} DEPOS; gospodin Milan Paro{ki Srpska opozicija: Narodna stranka, Srpska demokratska stranka, Rojalisti~ki blok; gospodin Zaharije Trnav~evi} Demokratska stranka; i prof. dr Mihajlo Pe{i} Socijaldemokratska stranka. Hvala {to ste do{li. Znate pravila da imamo dva kruga pitawa po 3 minuta, na àlost, samo, ali verujemo da }ete ponuditi program koji }e zaista imati neki novi optimizam za selo. Predlaèm da razgovaramo sa stanovi{ta makroekonomske politike, ako se slaète. Da formuli{emo pitawe u dva bloka. Da to najpre budu cene, cene poqoprivrednih proizvoda, cene repromaterijala, sada{wa disproporcija. Dakle, {ta va{e stranke planiraju na tom podru~ju, potom investicije i porezi. Dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka smatra... Voditeq: Sa~ekajte samo trenutak. Paro{ki: Mi smo se sloìli, imamo jedan koncept da se ovo zami{qa kao zajednica ìvota, a ne,... Dr Vojislav [e{eq: Ali, molim vas, sada sam ja po~eo. Paro{ki: Cene su sekundarne, a u privrednoj politici... Dr Vojislav [e{eq: Gospodine Paro{ki, kada do|e na vas red onda vi to kaìte. Voditeq: Evo, da po~nemo tri minuta, gospodin [e{eq. Dr Vojislav [e{eq: Od sada, a ne od kada su po~eli da upadaju u re~. Srpska radikalna stranka smatra da je do sada svaka politika kod nas na selu bila krajwe haoti~na i da je poku{avala da otkloni posledice te{kog stawa, a nije re{avala uzroke. Mi smatramo da je taj problem cena otkupa poqoprivrednih proizvoda kqu~no pitawe i ako taj problem re{imo kako treba, mi }emo na}i najboqi ekonomski stimulans za podsticawe seqaka i da ostane na selu i da se vra}a selu i da postiè {to ve}e prinose. Srpska radikalna stranka ima vrlo prost i krajwe jednostavan koncept otkupne politike na selu. Danas je cena p{enice 164 dolara za tonu na za822
padnoevropskom trì{tu. Ako na{ seqak ne proizvede p{enicu, dràva mora da je kupi i plati devizama. Da to ne bi radila, wen je interes da stimuli{e seqaka da je proizvede jer seqaku tu p{enicu ne treba platiti devizama nego u dinarima. Koliko mu platiti? Onoliko koliko bi dràva morala da plati na zapadnoevropskom trì{tu, ali prera~unato u na{e dinare, po onom kursu koji vaì na crnom trì{tu, u trenutku isplate. Ako je 164 dolara cena tone p{enice, to zna~i da je 1 kg ne{to oko 16,5 centi, to zna~i oko 25 pfeninga jedan kg p{enice. I svaki seqak da zna, u vreme kada po~ne setva, da mu se kaè da }e toliko biti kilograma p{enice. Koliko god da on proizvede, bila godina rodna, bila su{na, tolika mu je cena p{enice i on je onda siguran. Koliko god uloì u to, odmah pravi svoju ra~unicu toliko }e dobiti, ovde }e izgubiti, isplati mu se toliko ve{ta~kog |ubriva, malo }e dodati stajskog |ubriva, ili }e i}i samo na stajsko |ubrivo, i}i }e na intenzivnu proizvodwu p{enice, ili na ekstenzivnu, zaseja}e wive, pa kako ne bi, ne}e primewivati sve agrotehni~ke mere i sl. Neka to sam seqak ra~una. Neka ra~una {ta mu se najvi{e isplati. Ako je cena p{enice 25 pfeninga po kilogramu, onda prema toj ceni treba odrediti cenu kukuruza, ne{to mawu, ali to se sve da prera~unati. Na osnovu tih cena odre|uju se cene soje, cene suncokreta, cene mesa, gove|eg, sviwskog, ìvinskog, cene mleka i jo{ nekih strate{kih poqoprivrednih proizvoda. Ako seqak ima sigurnost u ovoj sferi strate{ke poqoprivredne proizvodwe, onda sve ono drugo {to je u vezi s tim i oko toga, proizvodwa povrtlarskih kultura, proizvodwa vo}a, proizvodwa raznih drugih poqoprivrednih proizvoda, bi}e saobraèna ovim cenama, jer }e trì{te sve ostale odnose regulisati. Daqe, mi smatramo da treba izvr{iti potpunu privatizaciju svog poqoprivrednog zemqi{ta. Seqacima, prvo, vratiti svu onu zemqu koja im je oduzeta, a zatim ostatak zemqe u poqoprivrednim dobrima koja je danas dràvna, nazivaju je dru{tvenom, podeliti onim radnicima koji ve} rade u tim poqoprivrednim dobrima, u privatni posed. Oni }e ostati bez radnog mesta jer }e se rasformirati poqoprivredno dobro, ali, dobijaju odre|ene zemqi{ne parcele i to im je jedna kompenzacija. Na wima }e mnogo intenzivnije proizvoditi, nego {to bi to proizvodilo poqoprivredno dobro. Ima jedna zabluda kod nas, da poqoprivredna dobra postiù ve}e prinose p{enice, kukuruza po hektaru. To je ta~no, ali seqak uz tu proizvodwu p{enice i kukuruza po hektaru proizvodi mnogo toga uz to i uz taj hektar, tako da je ukupan u~inak mnogo ve}i nego na dràvnim poqoprivrednim dobrima. Voditeq: Ja se izviwavam, gospodine Paro{ki, vi ste podigli ruku, ali ja vas molim da idemo nekim redosledom. Svako }e dobiti tri minuta. Paro{ki: Ja mislim da je ovo dobar redosled, zato sam i podigao ruku. Hvala vam. [to se ti~e programa Srpske opozicije, Narodne stranke, SDS i Rojalisti~kog bloka, on se zove Program farmerizacije u poqoprivredi. To zna~i, konkretno, da u ravni~arskim delovima zemqe, a preko 50% zemqi{ne ravnice jo{ uvek je u dràvnim rukama, na Kosovu oko 60%, u Vojvodini sada 50%, treba podeliti po 20 hektara qudima koji su seqaci, isluèni ratnici, qudi koji ho}e da promene profesiju, sada nezaposleni, bilo oni kojima je to osnovna profesija.
823
Evo, gospodin [e{eq je citirao ne{to iz na{eg programa, kada je rekao da qudi koji su zaposleni treba da uzmu zemqu da obra|uju kao vlasnici, pravi farmeri. [to se ti~e zemqi{ta u brdsko planinskim podru~jima, to je zemqi{te potrebno podeliti i do 100 hektara. Naime, Zlatibor je tu, Stara planina je tu, ali debelih volova iz Srbije koji se izvoze vi{e nema. Milo{ Obrenovi} je to mogao jer je hranio te debele volove zlatiborskom debelom travom. [vajcarske krave i danas pasu travu, ali srpske jedu ribqe bra{no. Naime, komunisti su, razbijaju}i selo, naterali qude u gradska geta, u stanove od 100 ili 20, 30, 50 kvadrata, kako koji seqak je uspeo da se plasira u komunisti~koj hijerarhiji. Komunisti su namerno uvozili tehnologiju koja }e razbijati selo i poqoprivredu. To su ti veliki agrokompleksi, odnosno nekakvo stajsko sto~arewe uz pomo} koncentrata, odnosno klasi~na italijanska poqoprivredna proizvodwa, iz mora praviti mleko. To, naravno, ne moè da ide. [vajcarska je to odli~no demonstrirala. Mi odande kupujemo, koliko znam, ~okoladu. Osnovni artikal za dobijawe ~okolade je mleko. Na sli~an na~in slovena~ke krave mogu da pasu jo{ uvek travu, zna~i i srpske bi morale da pasu. U trenutku kada podelimo po 100 hektara u brdsko planinskim podru~jima, i {ume i livade, molim vas, dobi}emo jedan proces vra}awa na ìvotne prostore srpskog ~oveka. Prostor koji se osvoji na taj na~in dava}e {ansu da se obnovi natalitet, odnosno nacija. Jednom seqaku je daleko produktivnije da proizvede brojnu porodicu, jer je to osnovna proizvodna jedinica u selu, nego da iznajmquje radnu snagu. Treba znati da su srpski seqaci okopali sve francuske wive, sve {vapske wive, ali da danas ne mogu da kopaju svoje, jer ih nemaju. Iz prostog razloga {to je takva poqoprivredna politika, odnosno to je ova pri~a. Treba im dati neki dinar kada se otkupquje proizvod. Seqaci treba da prodaju svoje proizvode na svetskim berzama, jer su to na{i dedovi ~inili. Uop{te nije te{ko nakrcati la|u kukuruza i Rajnom, Majnom, Dunavom oterati u Zapadnu Evropu na berzu. Mislim da je to daleko lak{e nego upravqati sada{wim materijalnim rezervama koje posle ne isplate to po pola godine ili godinu. Prema tome, postoji taj program farmerizacije u poqoprivredi, on se zasniva na holandskom konceptu poqoprivrede i nu`no je da se jednom u ovoj dràvi desi promena vlasti koja }e obezbediti emancipaciju sela i poqoprivrede. Selu treba uputiti jednu ~estitku izdràlo je 50 godina komunizma i nije nestalo, nije nestao taj doma}in, nije nestala wegova porodica. I danas kada je do{lo do ekonomske blokade, do kona~ne propasti komunizma, selo je ne{to odakle mora da se po~iwe. Vidimo da u Zapadnoj Evropi seqaci ~ine osnov i politi~ki proces u dru{tvu. Do danas ili ju~e je bio ceo Bon blokiran, zna~i da postoji {ansa da se i ovde dese promene na selu, a time da se kona~no emancipuje srpsko dru{tvo i Srpska opozicija nudi takav program, program farmerizacije. Voditeq: Gospodin Pe{i}. Dr Pe{i}: Socijaldemokratska partija revitalizaciju sela smatra strate{kim svojim programskim ciqem, jer u tome vidi put za podizawe kvaliteta ìvota na selu i za otvarawe razvojne perspektive u dru{tvu.
824
Ona smatra da se problem sela ne moè izolovano re{iti, jer je u delu deo istine, a u celini je cela istina. Zbog toga svoju programsku strategiju gradi na koncepciji regionalnog dru{tva, jer je industrijska civilizacija pokazala nesposobnost da uspe{no re{ava niti probleme sela, niti grada. Polazno na{e stanovi{te u koncipirawu strategije revitalizacije sela ne svodi se samo na obnovu i unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe, nego u prvom redu i pre svega, na obnovu sela kao ìvotnog prostora iz koga qudi ne}e beàti, osobito mladi, nego }e tu ostajati, a po mogu}nosti se i vra}ati jer }e se stvoriti uslovi za bogat kulturni, zabavni, materijalni i drugi ìvot. Da bi se taj strate{ki plan, strate{ki ciq revitalizacije i obnove sela mogao ostvariti potrebne su neke fundamentalne dru{tvene pretpostavke. Prva od tih jeste izgradwa jedne nove agrarne politike, jer je dosada{wa agrarna politika bila uperena protiv sela koja podrazumeva pre svega, dugotrajnost i stabilnost poqoprivredne proizvodwe odnosno garantovane cene svih poqoprivrednih proizvoda pre setve, u na{im okolnostima, u ~vrstoj valuti, dràvnu subvenciju repromaterijala za kompletnu modernu poqoprivrednu proizvodwu, povoqne kredite, a osobito sistem navodwavawa, ako ne èlimo da poqoprivredu razvijemo pomo}u dodola. Drugo, smatramo da je potrebno razviti infrastrukturu urbanu, puteve, telekomunikacije, vodovod, okon~ati elektrifikaciju tamo gde nije okon~ana. Tre}e {to je veoma va`no, za jednu prijatnu ìvotnu sredinu kakvu mi èlimo da napravimo na selu, je razvijawe kulturne infrastrukture, mreà obrazovnih, zdravstvenih, kulturnih institucija. Dakle, ìteqi sela primarne kulturne, obrazovne, zdravstvene potrebe }e mo}i da zadovoqe u selu, a vi{i red potreba u okviru regiona. I napokon, razvoj duhovnog, kulturnog, socijalnog ìvota sela, koji }e se temeqiti na jednom stvarala~kom spoju modernih vrednosti, duhovnih, kulturnih i na{ih tradicionalnih. Mi mislimo da tim spojem na neki na~in moèmo o~uvati nacionalni imunitet, jer je srce nacionalnog bi}a u dru{tvu. Bastaja: Po{tovani na{i seoski doma}ini, Srpska narodna obnova vam ne}e obe}avati ovde {to vam ovih dana obe}avaju raznorazni internacionalisti, koji su na vlasti ili u opoziciji. Mi kao patriotska stranka znamo da ste vi jedini stale` na{eg naroda koji je sposoban da bude slobodan, jer ste vi jedini ekonomski nezavisni. To su znali i dosada{wi vlastodr{ci, pa su se pobrinuli da nad vama uspostave tzv. proizvodno-dràvni monopol i preko tog monopola su vas pqa~kali. Mi kao patriotska stranka vam garantujemo da vas vi{e niko ne}e mo}i pqa~kati. Garantujemo vam da Srpska narodna obnova nikada ne}e dozvoliti da se u na{u zemqu uvoze oni proizvodi koji se proizvode na va{im imawima, kao {to su meso, ìtarice, vo}e, povr}e itd. Srpska narodna obnova vam garantuje da }ete biti oslobo|eni pla}awa poreza na tzv. repromaterijal, kao {to je seme, |ubrivo, za{titna sredstva, gorivo, mazivo, rezervni delovi za poqoprivredu. Srpska narodna obnova vam ne}e obe}avati da }e se ona pobrinuti za va{e uslove ìvota, mi vam garantujemo da }emo spre~iti va{e pqa~kawe.
825
Srpska narodna obnova ima razra|en program za izgradwu informativno uslu`ne delatnosti na na{em prostoru, koji }e vama garantovati u svako vreme informacije kao {to su cene, kao {to je vreme, kao {to su rezervni delovi. Srpska narodna obnova zagovara uvo|ewe drugog doma u Srpskom parlamentu, koji }e biti tzv. stale{ki dom, gde }ete se vi sami boriti za va{a prava, a ne da kao do sada se raznorazni politikanti bore za va{a prava. Jer, patriotizam o kojem mi pri~amo i koji mi zagovaramo kao i vera, jezik, obi~aji, moral, kultura, i etika najboqe se mogu o~uvati na selu, kao u svim velikim istorijskim narodima i zato vas, po{tovani na{i seoski doma}ini, pozivamo da nam se pridruìte i da zajedno stvorimo i povratimo ponosit narod, kao {to smo uvek i bili i da vratimo na{oj otaybini ono po{tovawe koje je uvek imala. Rafailovi}: Pre svega, da pozdravim gledaoce. Slu{aju}i sve ove rasprave shvatam za{to je srpsko selo do{lo u poziciju u kojoj se nalazi. Verujem da su svi qudi, kolege koji su ovde, dobronamerni, da èle da pomognu poqoprivredi. Me|utim, oni ne shvataju osnovni problem poqoprivrede. Osnovni problem je taj, da je srpsko selo postalo danas najve}i stara~ki dom u Evropi. Svi ovi programi, ako su parcijalni, ne}e doneti ni{ta. Na selu se mora krenuti od po~etka. DEPOS ima program koji mora da zaìvi, a ako ne zaìvi nema ni{ta od povratka mladih. Ja }u sada na po~etku samo govoriti o tome, a posle }emo i o svemu ostalom. Prva stvar, najva`nija, koja treba da se uradi je skidawe blokade. Bez toga nema ni{ta od kretawa proizvodwe, prodaje, ekstra zarada. Imamo situaciju da sa istom koli~inom goriva, ve{ta~kog |ubriva, rada, na{a semena daju daleko mawe prinose, pogotovo u povrtlarskoj proizvodwi, tako da se odlivaju ogromna sredstva samo zbog toga, {to nema semena iz uvoza. Dràva mora omogu}iti normalizaciju odnosa sa susednim dràvama, sa celom Evropom i svetom, da trgovinski tokovi krenu. Otkup svih proizvoda i isplata istih po hitnom postupku, zna~i u toku dana, eventualno sutradan, tako|e mora biti izvr{ena. Sistem kreditirawa, subvencije, odmah mora krenuti. Posebno u prvoj godini po skidawu blokade, treba i}i sa kreditirawem beskamatnim setve, jer selo je u strahovito lo{oj finansijskoj situaciji, bukvalno selo je bez para. Onda dolazi druga faza, koja }e podrazumevati podizawe svega ovoga na vi{i nivo. Subvencije se moraju razraditi do u detaqe. Svuda u svetu su subvencije oko 60% izme|u proizvo|a~ke i prodajne cene. Ukinuti monopol trgovine i kombinata. Time bi se spre~ilo da budemo u situaciji u kojoj smo sada. Preko 90% zemqi{ta i sto~nog fonda se nalazi u vlasni{tvu seqaka, a istovremeno kombinati, bilo {ta da kupuju, da li su to kamioni ili vozila, repromaterijal, rezervni delovi, ne pla}aju porez na zemqu i porez na promet. A oni koji proizvode, koji drè sve u svojim rukama, tako re}i celokupnu proizvodwu, sve to moraju da pla}aju. I onda se pitamo za{to je sve to skupo na trì{tu. Sistem kreditirawa mora i}i direktno banka-seqak. Problem samog kreditirawa isto se mora podeliti u dva dela. Normalno kreditirawe qudi koji proizvode i qudi koji èle da steknu ekstra veliku proizvodwu stvarawem hipotekarne banke. To }e biti razli~ito. Ko èli da rizikuje neka izvoli. Ima}e i ekstra profit i rizik da propadne.
826
Voditeq: Ima}emo prilike jo{ jedan krug pitawa. Isteklo je, na àlost, va{ih tri minuta. Rafailovi}: Imam utisak da je ovo bilo brè... Voditeq: Molim vas, na{a reìja vrlo precizno meri vreme, budite sigurni da su to 3 minuta od kada ste vi po~eli da... Rafailovi}: Samo da dodam jo{ jednu re~enicu. Svi obe}avaju mi }emo uraditi ovo ili ono kada do|emo na vlast. Ja smatram da }e Skup{tina biti vi{estrana~ka, da }e tu biti borbe ideja i programa, da tu moèmo prvi sporazum o nacionalnom interesu napraviti. Mladi }e se tek onda po~eti da vra}aju kada shvate da }e zaraditi nekoliko puta vi{e ìve}i na selu, kod svog oca koji ima zemqu, nego u gradu kao portiri, voza~i itd. Trnav~evi}: Dobro ve~e, poqoprivrednici. Se}am se da smo davno iz ovog studija pre 4 godine emitovali emisije kao Od wive do trpeze, i evo nas ponovo pred kamerama u ovome svome biv{em studiju. Demokratska stranka smatra da je poqoprivreda i selo jedan veliki kompleksan organizam, koji je, na àlost, tokom ovih minulih 4 decenije ozbiqno oboleo zbog toga {to mu nije poklawana adekvatna pa`wa, {to je taj organizam u ekonomskom pogledu bio iznurivan, isisavan, da ne kaèm pqa~kan. Naime, u na{oj zemqi je period tzv. prvobitne akumulacije trajao duè nego i u jednoj zemqi da bi se pomo}u niskih cena za poqoprivredne proizvode razvila neka industrija, da bi onaj radnik lo{e pla}en u gradu mogao sa tom malom bednom platom da koliko toliko preìvi, da ima za ìvot, za onu elementarnu reprodukciju svoje porodice. Demokratska stranka ima program koji odli~no dijagnosticira ovo stawe. Imamo u vidu sve one bolne ta~ke koje treba le~iti i smatramo da pitawe o kome ve~eras po~iwemo ovu na{u raspravu, pitawe cena, nije jedino, ali je vrlo va`no i veoma zna~ajno pitawe. Naime, postoje i druga pitawa, drugim re~ima u ekonomiji ne postoji jedna jedina mera koja moè poput ~arobnog {tapi}a da promeni stawe. Mora se delovati sloèno na svim ta~kama. Ova zemqa do sada nije imala agrarnu politiku. Ona je samo imala jedan skup èqa, trebalo bi. A {ta bi trebalo? Ta agrarna politika nikada nije do sada ozbiqno pra}ena adekvatnim instrumentarijumom u kome su i cene jedan zna~ajan element. Ono {to poqoprivrednog proizvo|a~a ti{ti jeste sigurnost. On èli da zna, da kada zapo~ne tov, recimo junadi i proizvodwu mleka, da }e tamo na zavr{etku toga ciklusa imati dobit, a ne gubitak. To mu do sada nije bilo pruèno. I Demokratska stranka se zalaè, pre svega, za to da se poqoprivrednim proizvo|a~ima ponudi veliki stepen sigurnosti. To zna~i cene koje }e biti unapred poznate, garantovane, koje }e garantovati profit. Ali, istovremeno je va`no i to da i te cene budu u jednoj dobroj korelaciji, u jednom dobrom odnosu sa cenama industrijskih proizvoda. To je ono krupno pitawe koje mi ne smemo da izgubimo iz vida. Ja sam ovih dana bio u Ma~vi i ~uo sam od poqoprivrednika, a oni, verujte wihovoj ra~unici, wihovoj olovci, oni kaù da su ranije za jedan traktor mogli da utove i prodaju 4 juneta, a danas 40 junadi mora da utovi i pro827
da da bi kupio jedan traktor koji je istro{en, jer nabavqen je tamo neke 68. godine. Zamislite koliko na selu ima poqoprivrednika koji su u stawu da stave u tov i da utove 40 junadi hranom sa svoga doma}instva. Mali je broj takvih. Prema tome, ne mogu se dràti kao {to su do sada dràne pod kontrolom, dràvnom kontrolom, cene poqoprivrednih proizvoda, a dozvoliti slobodno formirawe cena industrijskih proizvoda, pre svega repromaterijala, |ubriva, goriva i drugih proizvoda i naro~ito onih proizvoda koje seqak ne proizvodi vi{e. Prema tome, mora se osim sigurnih cena garantovati poqoprivrednom proizvo|a~u da }e za jedan kilogram p{enice ili kilogram mesa mo}i uvek da kupi istu koli~inu |ubriva, istu koli~inu goriva ili ostalih sredstava za proizvodwu, da bi imao motiva, da bi imao razloga da proizvodi i da bi imao motiva da svoje dete zadrì na selu, a ne da ga {aqe da bude negde portir, ili neki slu`benik u gradu. Radovi}: Naime, u zemqi rata i seqaka posle 1945. godine sigurno hteli smo da napravimo jedan preskok, jedan korak od sedam miqa, i {ta smo napravili? Opusteli smo sela, doveli smo qude u gradove, postali su industrijski radnici, sve je bilo ve{ta~ki i sada posle 40 godina mi razgovaramo o poqoprivredi. Kako re{iti taj problem? Neka sela su zauvek izgubqena i mora da smo na~isto sa tim. Me|utim, kako spasiti ono {to se spasiti moè? Ja sam nekoliko puta u Skup{tini rekao {ta ako do|e vreme blokade i narod, ovaj koji imamo, mora da prehrani poqoprivreda? Samo pre dve godine imali smo inat koji je teran poqoprivredi. Pored na{ih ambara punih p{enice uvoèno je bra{no da se narod prehrani, a nakon toga ta ista p{enica uz neke beneficije izvoèna. To je jedan totalan inat i sve smo mi preìveli poqoprivredni proizvo|a~i. Meni je drago {to su pojedine stranke poslale seqake koji mogu da govore u ime seqaka, u nekima jo{ i daqe u ime seqaka govori neko drugi. I to }e morati pod hitno da se izmeni, jer ne}e mo}i tako daqe da se radi. Li~no mislim da i program moje stranke je takav da se taj problem poqoprivredne proizvodwe mora re{iti jedino na taj na~in, da seqak na|e ekonomsku ra~unicu u onome {to }e da proizvodi. To se moè re{iti na dva na~ina: ili da se pusti slobodno formirawe cena to bi bilo stra{no, jer sada kada nemamo novih poqoprivrednih proizvoda te bi cene, zna~i, i{le u nedogled, ili pak da dràva vodi ra~una o cenama i da beneficira poqoprivrednu proizvodwu i da se, kao {to se u nauci meri brzina nekih planeta prema zvezdama repaticama, cene poqoprivrednih proizvoda veù za neke monete koje su nepromewive, da se ta~no zna taj odnos. Ako se zna da je cena p{enice 25 pfeninga, koliko re~e kolega malo pre, onda je to tako i kada seqak seje p{enicu i kada je bude prodavao. Cena se zna, zna~i, a isplata mora da bude najkasnije u zakonskom roku od 15 dana, a posle toga mora se pla}ati kamata. Toga svega nije bilo. Znam da sam dve godine u Skup{tini, a sve pre toga {to se pripisuje meni, to ne prihvatam kao svoju odgovornost. Znamo da je dosta u~iweno za poqoprivredu, ali ako se ovako gleda, prakti~no nije u~iweno ni{ta. Nafta je po~ela da se daje prvi put ove godine sa 70% poreza mawe, ali, posle
828
je do{la blokada, nema uvoza nafte, dato je koliko je dato. Qudi su se sna{li. Ipak je poqoprivreda nekako uspela. Berba je zavr{ena, p{enica je posejana, p{enica sada raste, ~eka sneg tako da nema problema. I da nije ovog stola seqaci bi na vreme to uradili. Zna~i, jednom politikom, bez obzira o kojoj se stranci radi, mora se uhvatiti korak sa svetom. Ne moèmo raditi ni{ta mimo sveta. Moramo raditi onako kao ceo civilizovani svet radi. Zna~i, primarna poqoprivredna proizvodwa mora biti ta koja je najglavnija sada kada je ovako. Prvo, qudi brinu da se prehrane, a posle sve ostalo. Petrovi}: Dobro ve~e, dragi seqaci. Ve~eras sam gospodin, to sam saznao prvi put, ja sam ustvari va{ seqak iz sela Pa{tri~a, kod Mionice. Drago mi je i uzbu|en sam kada se pri~a o selu i o razvoju i revitalizaciji sela, kako nazva{e u Skup{tini ovaj ceo problem i pojam. Uzbu|en sam jer znam da su seqaci vlasnici Srbije, oni imaju tapiju, oni imaju vlast Srbije. Pre svega, ako budem izabran za poslanika, po{to mnogo ne verujem u izbore jer pripadam jednoj maloj stranci koja je si{la sa vlasti, a veliku hipoteku su biv{i komunisti ostavili nama koji smo istina dosta mla|i i jo{ mo`da nismo vi~ni toj partijskoj borbi, ja bih pre svega èleo da na{e budu}e selo bude puno mladih qudi, sve vi{e pozivnicama za svadbe, a mawe umrlicama oki}eno. Prvo {to bih dao predlog parlamentu, a to je da pored ministra sedi 10 seqaka, da oni budu savetnici, a ne samo profesori, istina veoma eminentni stru~waci na{i. Da to bude prvo za po~etak 10 seqaka koji bi iznosili ono {to ti{ti wihove kom{ije i wih same, agrarnu politiku dugoro~nu i kratkoro~nu, ali sa sankcijama za Parlament, a ne za seqake. Puno puta se desilo, evo ja se se}am jednog sveèg primera, na zbor u moje selo do{ao je izvesni ûli~ iz Londona, predstavnik Agrokombinata, i obe}avao je kule i gradove, samo seqaci sadite malinu, ceo Balkan da je posa|en malinom nije dovoqno za Evropu. Mi to uradimo. Posle dve godine smo to iskr~ili. Naravno, ne znam gde je sada ûli}, da li je u Kini ili u penziji, ali svejedno. Dakle, to se desilo i mi smo to platili. Zagovara se jak agrarni buyet. Naravno, tu su pretpostavke i jake dràve, bogate dràve, jake industrije koja treba da odvaja pare za agrarni buyet, koji bi mi koristili. Kaèm mi neposredni proizvo|a~i, a nikako zadruge, kombinati. Primarna emisija mora da bude nadomak seqaku. Sticajem okolnosti, ja to dobro poznajem jer sara|ujem direktno sa bankom. Zaobi{ao sam sitne zadruge koje hitno neko treba stvarno da ukine, ili same da se ugase. Od ~ega primaju platu ja ne znam, od moje dnevnice. Zna~i, zadruge moraju biti zadruge seqaka. Daqe, {to bih rekao, to je da bih se zalagao u Parlamentu da moramo poqoprivredne {kole tako reorganizovati i napraviti {kole za seqake. To bi bilo dve tri godine, koliko ve}, a molim da i ova ku}a u~ini na propagandi i odluci seqaka. To moète, imate mogu}nosti. Hvala. Paro{ki: Meni je drago da su, u stvari nije prava replika, gospodin Radovi} i neki drugi ovde za stolom spomiwali sebe u ulozi seqaka. Kako mi je poznato iz po~etka razgovora, nas je nekoliko ove jeseni sejalo ìto, a ja sam najvi{e posejao. Ne o~ekujem od bilo koje dràve, pa i od dràve u
829
kojoj }u ja biti predsednik, da mi plati ono {to nisam zaradio. Naime, la` je cela ova pri~a da dràva treba da stimuli{e, da kontroli{e cene, da bude dobra majka seqaku. Nema te dràve. Ni [vapska, ni Francuska nisu dobre dràve. Dobra majka seqaku je on sam kao doma}in i ja ne traìm od dràve da me {titi, niti }u biti dràva koja }e posebno ne{to distribuirati, u{u{kavati u selo. Selo to ne traì. Selo traì svoju zaradu. Molim vas, svi pri~amo o paritetu cena, a niko ne kaè da je ova dràva dosada{wa, socijalisti~ko komunisti~ka dràva, pokrala sve razlike u cenama koje je mogla da pokrade. Molim vas, mi znamo da je {ticung dolarski 100%, naime da se 1 dolar pla}a u {ticungu duplo. Pro{le godine je dràva izvezla poqoprivredne proizvode za milijardu. Dve milijarde u {ticungu. Da su samo dozvolili taj moj devizni prihod da ja ostvarim i da {ticujem mojih 1.000, 2.000, 5.000 dolara, ne bi mi trebao ni stimulans u cenama, ne bi mi trebali ni posebni krediti, ne bi mi trebalo 40 junadi za traktor. 5.000 dolara je otprilike ono {to moète da dobijete za par vagona ìta na svetskoj berzi. Ja znam, ve}ina nas seqaka mogu da imaju tih par vagona ìta, znam da sa 20 hektara sigurno se moè proizvesti, ako 10 ubacite u drugu proizvodwu. Recimo da sa 10 idete na ovu intenzivnu ratarsku proizvodwu, da }ete mo}i da imate taj traktor godi{we. Ne traìm, zna~i, od dràve kao seqak ni{ta. Traìm svoju dràvu. Kao predsednik Narodne stranke, kao narodni poslanik sam nekoliko zakona u srpskom parlamentu dao {tite}i narod od takve dràve koja je uperena protiv mene. Setite se zakona o povra}aju utrina. Setite se obja{wewa da ova dràva nema potrebe da drì sve {ume, livade. Nije ta~no da je 70% zemqi{ta u privatnim rukama. Ne znam ko je to rekao. Sve {ume i livade su u dràvnim rukama. Za{to, gospodo? Pa ne}e seqak odneti 20 hektara {ume ili 50 hektara {ume ako dobije, u Bugarskoj. To }e ostati wegovim unucima. Jeste da su komunisti sadili neke topovske {ume, ali ako srpski seqak dobije zemqi{te on }e saditi hrastove {ume. Tako je uvek radio, jer sadi za unuke. Prema tome, ne o~ekuje seqak ni{ta od dràve ve} malo reda i po{tewa. Ne o~ekujemo, zna~i, kao seqaci nikakve stimulanse, oni su la`na obe}awa. Traìmo na{ dolar i na{e pravo. Zna~i, ako je moj pradeda mogao da ide do be~ke berze, ho}u i ja da idem do be~ke berze, ako je Milo{ Obrenovi} i{ao do Carigrada, daj da vidimo ho}e li seqaci Srbije mo}i sti}i do Carigrada, ne samo da {vercuju nekakve farmerice i krpice, ve} da trguju pravom robom. Eto, to je ta poqoprivredna politika. Dr Vojislav [e{eq: Ve~eras smo ~uli nekoliko dosta interesantnih ideja, samo insistiram na tome da napravimo pogled na ono {to je realno, ostvarqivo i ono {to spada u domen bajki. Realno je ostvarqivo da se seqaku garantuje ekonomska sigurnost i stabilnost, a to se moè garantovati samo fiksiranim otkupnim cenama poqoprivrednih proizvoda, da se seqaku fiksira mogu}nost da proda dràvi po toj i toj ceni. Ako on na|e boqeg kupca negde u inostranstvu, neka izvozi. Ne treba dràva tamo da mu traì kupca, nego dràva mu ovde garantuje sigurnost. Sve {to na|e boqe od toga, neka on sam iskoristi. Nemojte seqacima da obe}avate ni kulturnu infrastrukturu, nemojte mu obe}avati ni kule ni gradove, ono {to se ne moè posti}i. ûjem u
830
nekim programima, u svakom selu crkva, dom kulture, ambulanta itd. To ne moè, jer nema ko to da finansira. Seqaka obogatimo na taj na~in {to }e biti ekonomski siguran, pa }e privatna inicijativa da to svakom selu donese, ako se poqoprivredna proizvodwa razvije. Vi kaète, gospodine iz DEPOS-a, da prvo skinemo sankcije. A kako da skinemo sankcije? A {ta ako ne skinemo sankcije? Moramo proizvoditi i ako ne skinemo sankcije. Mi ih nismo sebi nametnuli, nego su nam ih drugi nametnuli. I ovo insistirawe da samo seqaci govore o selu, to nije mnogo pametno insistirawe, znate. Ako }e samo seqaci govoriti o selu, samo lekari o lekovima i bolesnicima i ako }e se svako baviti samo onim {to mu je ìvotno opredeqewe, onda nigde ne}emo dovesti ovo dru{tvo. Neka se svaka stranka bavi svojom strana~kom politikom, ovde mi su~eqavamo stranke, a ne su~eqavamo seqake i majke tog... Voditeq: I programe koje... Dr Vojislav [e{eq: Da, i programe, naravno. Rafailovi}: Ja sam sticajem okolnosti seqak, i pre svega bih rekao ne{to {to nisam stigao da kaèm, a posle imam neka pitawa. Jedna od glavnih stavki u ovoj temi ve~eras, je politika cena. I DEPOS tu ima svoje re{ewe. Ukoliko idemo od ìta koje je produktivno i stvara profit u nekim dràvama koje imaju veliki posed, u Srbiji to sigurno nije slu~aj, na{ posed je mali, ukoliko se seqak bude vezivao za ìto, i sva politika cena za ìto, mi }emo imati jo{ ve}u propast sela. Dakle, glavna stvar koju proizvo|a~i na selu mogu da proizvode produktivno, to je mleko. Dakle, vezati cenu 1 l mleka u na{oj situaciji za 1 l nafte, na primer. Da imamo stabilnu valutu mogli bismo vezati za svoju valutu. Onda sve paritete, osnovnih proizvoda, strate{ki va`nih, praviti, po postoje}im modelima, a ostala zarada, ostala proizvodwa ide na slobodno trì{te. Dr Vojislav [e{eq: Gde vam je taj paritet nafta-mleko, gde to u svetu postoji? Rafailovi}: To postoji, to je na{ predlog. Dr Vojislav [e{eq: Va{ predlog. Pa ne moè... nemojte... Rafailovi}: Molim vas, po{to imam pitawe ja sada moram ponovo da odgovorim. Postoji... moram da zavr{im, imam dva pitawa. Druge dràve su vezale za svoju valutu, a mi ne moèmo da veèmo za svoju valutu. Dr Vojislav [e{eq: Moèmo za stranu. Rafailovi}: Moè i tako, ali, ovo je re{ewe boqe, kako poskupi nafta, poskupelo je i ovo. Imam pitawe za gospodu... Voditeq: Oprostite, ali javili su se za repliku. Nemamo vremena za drugi krug pitawa. Bastaja: Ja bih pitao gospodina Petrovi}a, s obzirom da je on predstavnik komunisti~ke partije, odakle obraz komunisti~koj partiji da uop{te sme da se pojavi pred ovolikim seoskim doma}inima, da pri~a o nekom boqem ìvotu na selu, kada je wihov jedini problem bio da uni{te selo i da uni{te seqaka. Oni su hapsili, ubijali, prozivali na{e doma}ine kulacima i tome sl. Samo me interesuje, odakle va{oj partiji uop{te hrabrosti da se pojavite ovde. Samo da postavim pitawe.
831
Petrovi}: Meni li~no ili partiji? Bastaja: Vi ste ovde wihov predstavnik. Gospodine Radovi}u, vas bih pitao samo ne{to. S obzirom da ste imali svu vlast ovde zadwih par godina, za{to svi na pipetu otklawate sve komunisti~ke gre{ke? Za{to ne biste brè i efikasnije radili? Pitawe gospodinu Rafailovi}u: po{to ste vi seqak, zemqoradnik, da li bi vi, kada bi bili vlast, s obzirom da na{i seqaci mogu da proizvedu sve {to je nama ovde potrebno i da izvezu ~ak {ta vi{e, da li bi vi uvozili ovde proizvode koje seqaci proizvode, zna~i, meso, ìtarice, {qive, kru{ke, jabuke, i tako te stvari? Rafailovi}: U sezoni proizvodwe tog proizvoda, da li je to povrtlarski, vo}arski ili bilo koji drugi proizvod, bi}e zabrawen svaki uvoz. Dr Pe{i}: Ja imam dve replike, jedna da nisam kompetentan da govorim, molim vas ho}ete li biti qubazni... Voditeq: Odgovori}ete u drugom delu, kada dobijete tri minuta. Ne moète postavqati pitawa a priori i traìti odmah odgovor. Oprostite, molim vas, gubimo vreme, a vreme }e nas ina~e pregaziti na mnogim stvarima, pa i na ovim. Dr Pe{i}: Ja sam na moje izlagawe primetio dve implicitne replike. Jedna da sam kao profesor nekompetentan da govorim o selu, a druga: ovo {to sam ja izloìo kao osnove na{eg programa, da je to neka utopija. Moram da kaèm, prvo, da sam ja seqa~kog porekla, iz jednog moravskog sela i imam veoma dobre i ìve kontakte sa selom, a kao sociolog bavim se delom i tom problematikom. I mislim da tu praksu da ~ovek moè da govori samo o problematici onoga sloja i one profesije kojoj pripada u politici treba napustiti, ako èlimo da vodimo jednu kreativnu politiku. I drugo, ja na bazi svog iskustva i saznawa smatram da je vitalan i su{tinski problem sela, od koga sve poti~e, i egzodus sa sela koji se odvija i kako obezbediti biolo{ki potencijal na selu koji je pretpostavka proizvodwe i svega ostaloga o ~emu govorite. Trnav~evi}: Slu{aju}i ovo {to se ovde ve~eras raspravqa o selu, ja sam se setio ne~ega {to sam tvrdio ranije. Nije selo obolelo, nije selo metastaziralo, nego oni koji su toboè brinuli brigu o selu. Selo i zemqoradnici, seqaci su jedan zdrav element koji je morao zbog samoodràwa da na|e re{ewe i odgovore za mnoge stvari, pa zna i o tome kako bi on mogao da uredi svoju sudbinu. Na{a Demokratska stranka upravo polazi od te ~iwenice i smatra da dràva, kao svaka moderna dràva, treba {to mawe da se me{a, samo u nekim slu~ajevima da mu pruì malo sigurnosti. Zemqoradnicima treba vratiti wihova prava koja su imali na zemqoradni~ku zadrugu, na raznorazne asocijacije koje su oni ostvarili, ìtarske zadruge pre rata, gde su oni unov~avali svoje proizvode. To im je ova posleratna vlast na jedan arogantan na~in ukinula, li{ila ih toga prava. Ovde je upotrebqen jedan termin treba seqacima zemqu podeliti. Koju zemqu treba podeliti? Pre svega, po Zakonu o vra}awu zemqe, vra}ena je zemqa nekim naslednicima koji je ne obra|uju, drè je u parlogu. Gospodin Paro{ki je mo`da izuzetak, ~uo sam da je i wemu wegova dedovina i o~evina vra}ena ali mnoga imawa ostala su u parlogu. Prema tome, ni832
je seqak toliko gladan zemqe ovoga ~asa koliko je gladan jedne sigurnosti i po{tovawa wegovog dostojanstva. Seqak je godinama i decenijama bio gra|anin drugoga reda. Radovi}: Porez na promet repromaterijala se ne pla}a, na mnoge rezervne delove. Pa u zadwe vreme, to je Skup{tina donela. Ima nekih delova koji idu na traktor ili kamion, e tu je problem da li treba pla}ati ili ne. Ne znam, kolegi iz DEPOS-a, odakle ideja da je selo opozicija. Ovde kod nas sada nema pozicije i opozicije, svi smo, ja mislim na istim pozicijama, a posle 20. 12. vide}emo ko je pozicija, a ko opozicija. [to se ti~e, kolega Paro{ki, {ticunga, ne moèmo mi sada u Srbiji naterati seqake da svi budu doktori ekonomskih nauka, da idu po svetu da prodaju p{enicu, da uvoze naftu i da {ticuju. Da se razumemo, ja sam za onu ideju da se ta~no zna cena osnovnih strate{kih proizvodnih artikala i da ~ovek kada to otera da proda tamo u magacin ili silos, da posle 15 dana dobije na svoj ìro ra~un toliko i toliko para. Ne moè dràva da kupuje. Mi smo imali jednu pogre{nu tezu totalno. Dràva otkupquje, ne dràva nego organizacija koja se bavi time. Paro{ki: Dràvne, ili ~ije? Radovi}: Ako je dràva, dràva je na{a. Svi smo mi dràva. Dràva je u pitawu kada.... Paro{ki: Samo ste vi dràvni, mi ostali nismo. Radovi}: Ako je 50 godina i{la voda nizbrdo, ne moè se ona za godinu dana vratiti uzbrdo, da se razumemo. Kaù kradu socijalisti. Ne. Kradu komunisti. Ne. Kradu lopovi. Lopove moramo otkriti, wih markirati. I ako se pojavi lopov koji je uni{tio fabriku, wega ne moè ni jedna stranka da primi zbog jednog glasa, da ga stavi u svoje okriqe i da ga ~uva. Ne moèmo sve ra{~istiti za godinu dana. Paro{ki: Moèmo, gospodine Radovi}u. Radovi}: Niste mogli Paro{ki, vi ste dugo bili na tim mestima, vi ste mnogo zabrqali i sada moramo mi da ra{~i{}avamo. Petrovi}: Gospodine, pogre{nom ~oveku ste uputili pitawe. Ja nisam bio ni predsednik ove dràve, ja sam u to vreme studirao i bio sam levica 68. godine, a ostao sam i danas. Ako vam to jedino smeta, vi to moète meni li~no da prebacite. Nisam bio predsednik op{tine, bio sam predsednik mesne zajednice, sa mojim seqacima delio moju muku i wihovu. A vi bi ste, izgleda, da ofarbate i ove crvene krovove. Selo se i te kako izgradilo posle rata. I nije ta~no da se ni{ta nije izgradilo. Pitajte va{e starije, kakvo je bilo selo pre rata u vi{epartijskom sistemu, i kod kraqa i kod radikala i kod koga god ho}ete. Voditeq: Prelazimo na drugi krug, dogovorili smo se da govorimo malo o investicijama? Da li moè poqoprivreda da se osloni na samo sopstvene investicije. Da govorimo o porezima, o olak{icama u funkciji razvoja sela. Gospodin Rafailovi} ima re~. Paro{ki: Gospodin je vrlo simpati~an, ali ja imam re~. Hvala. Molim vas da budemo precizni, poqoprivrednici... Voditeq: Molim vas, vi sami sebi dajete re~. To je na vama. Gospodin Rafailovi} se javio.
833
Rafailovi}: Ovde se ponovo pokre}e teza od gospodina [e{eqa, da opet mi seqaci ne treba da re{avamo i da govorimo o na{im problemima. Niko ne moè videti na{e probleme kao mi. Dok sam ja jo{ kao de~ak po~eo da radim sa ocem i dedom i proizvodio vagone i vagone povr}a, gospodin je imao {ansu da u udobnim kabinetima pi{e kwige, od kojih dràva na{a nije imala nikakve koristi. Od mene je bilo neke koristi. Ja, moja porodica je ~isto seosko doma}instvo, sin mi je ostao na selu, znam dobro {ta treba na selu u~initi i uraditi. Ali, ono {to je najva`nije, ne bih voleo, ako budu}a skup{tina bude se politi~ki prepucavala oko onoga {to je svima nama va`no, da obnovimo selo, da mlade vratimo na selo, da stvorimo uslove proizvodwe koji }e doneti i dobitak, i lep{i ìvot, vi{e hrane, jeftinije hrane na trpezama... Paro{ki: Ja bih sada molio. Rafailovi}: Mogu li da zavr{im? Prema tome, ako nam i daqe budu vodili politiku, seosku politiku, o drugoj ne}u da govorim, qudi koji nemaju nikakve veze sa poqoprivredom, sem kada odu na pijacu da kupe ne{to, opet }emo biti u istoj situaciji i moè se desiti da i ovo malo mladih ode sa sela, da ne ostane. [to se ti~e ove primedbe, pozicija i opozicija, kada je program... Voditeq: Ja vas ne{to molim, imam ose}aj da ste previ{e elaborirali {ta je nekada bilo, ko je kriv. Ho}ete da govorimo o programu stranke, ono {to je va{ program na planu... Rafailovi}: Ja prvo nisam uspeo da odgovorim na pitawa koja su mi postavqena. Nisam imao vremena. Prema tome, nisam mogao da ceo program iznesem. Sada ponovo ne mogu da kaèm {ta treba, a {tos je u tome {to me prekinete. Voditeq: Izvolite. Rafailovi}: Gospodin iz SPS-a je rekao, moj kolega, da treba pohvatati lopove. Kako da pohvatamo lopove kada ih {titi vlast, kada se sve radi, prodaju se preduze}a, sve se radi, svi znaju ko to radi, pod pokroviteqstvom vlasti. [to se ti~e programa, sada }u se vratiti na onaj deo koji nisam mogao da kaèm. Najva`nija stvar, tu se opet slaèm sa kolegom po struci, DEPOS }e stvoriti banku za razvoj poqoprivrede, pored svih ovih banaka o kojima sam ve} govorio. Paro{ki: Kako kada }ete potro{iti sve novce na reklame? Voditeq: Molim vas. Rafailovi}: Ja mislim da ja vas nisam prekidao. Strukovna udruèwa seqaka treba stvoriti da ih {titi od svake vlasti, pa i ove nove ako do|e, i ~ak ako tu bude DEPOS, dakle, oni koji }e {tititi interese seqaka. Povra}aj oduzete imovine i reprivatizacije kombinata s tim da vlasnici kombinata, glavni akcenat je na to, vlasnici zemqe koja je oduzeta imaju pravo na akcije i deonice kao radnici, i ako im je zemqa vra}ena i ako im nije vra}ena. Pored toga penzija za sve seqake, bez obzira da li su upla}ivali u penzioni fond. Oni su izneli sve ratove, izneli su svaku obnovu zemqe posle ratova i mislim da tu uop{te ne treba tro{iti re~i. Paro{ki: Drago mi je, gospodine Trnav~evi}u, da ste vi iz ovog studija 4 godine pri~ali seqacima i pre (Trnav~evi}: 26 godina) 26 godina i
834
kao {to se vidi, dobro im je i{lo. Me|utim, ne mislim da moète praviti druga~iju politiku, ako ne znate koliko u Srbiji ima zemqe za podelu selu. Moram da vam kaèm da ima deset hiqada puta vi{e nego {to ima Holandija. Vi ste toliko puta i{li u Holandiju da se slikate i tako, da li znate da Holan|ani isu{e mora, naprave nasipe pa dele zemqu posle 30 godina kultivacije, seqacima. Vidite, na{a mora su isu{ena, more na Kosovu je suvo, more u Vojvodini je suvo, sve planine su suve u Srbiji... Trnav~evi}: Da li ta zemqa ima vlasnike ili nema? Paro{ki: Ima dràvu. Trnav~evi}: Nema. Dràvni sektor poqoprivrede ima samo maksimum 17% zemqi{ta koje je uzeto... Paro{ki: Gospodine, da li ste vi portparol dràve ili gospodin Radovi}? Ko je ovde portparol dràve? Trnav~evi}: Ja ovde nisam ni~iji portparol, ja samo govorim ~iwenice. Paro{ki: Pa onda sa~ekajte da ja zavr{im. Ne, ja govorim ~iwenice, 50% obradive zemqe u Vojvodini je u dràvnim rukama, preko 60% na Kosovu u dràvnim rukama, pazite, obradive zemqe. Neobradiva zemqa je sva u dràvnim rukama, sve {ume, sve livade po Srbiji su u dràvnim rukama, naro~ito ono kada se krene na... Trnav~evi}: To zna~i da bi isekli {ume? Paro{ki: Ne, ve} bih dao seqacima {ume. Za{to to treba da bude dràvna {uma, a da ne bude privatna {uma? Ja sam o tome govorio. Ukoliko se u Srbiji samo ukine maloprodajni porez na promet, protiv kojeg Trnav~evi} ili Radovi} nikada nisu govorili, i kada seqak bude mogao svoju litru vina da prodaje bez poreza na promet, pla}a se samo porez na zemqu, mi }emo imati ono {to ima Be~, a to zna~i ima}emo seqa~ke vinarije po Beogradu. Boè moj, ako ne smetaju u Be~u, za{to bi smetale u Beogradu. Ima}emo seqa~ke podrume za prodaju rakije, ne}e morati dràva da nam preta~e {piritus u fla{e i da prodaje pod svojim monopolom. Gospodine Radovi}u, koliko ste puta i{li na dràvni ra~un u Zapadnu Evropu? Zar niste bili ni na jednoj berzi gde na ekranu pi{e po{to je ìto, pa ne morate da se~ete kupone, ve} samo pro|ete i pitate. Radovi}: Gospodine Paro{ki, vi ste ovde ve} mesec dana... Paro{ki: Pa samo do|ete i pitate: koliko ko{ta ovo moje ìto. Evo ja imam, doterao sam iz Srbije, doterao sam 100 vagona. Na}i }e se ko }e kupiti tih 100 vagona, ne morate da lutate, ne morate da zavr{ite doktorat. Ja znam da to ide jako te{ko. Prema tome, postoji model u poqoprivredi koji se zove farmerska poqoprivreda, holandska poqoprivreda, poqoprivreda koja moè da sluì za primer. Te poqoprivrede mi moramo da se uhvatimo. A {to se ti~e investicija, molim vas, ja doista ne o~ekujem od dràve investiciju, ja o~ekujem od dràve garanciju da me ne}e krasti i da mi daje slobodu trì{nog predstavqawa, da seqak postane pravni subjekt kao svaka firma, zna~i da ima pravo da otvori ìro ra~un, da ima pravo da trguje svojim proizvodima, bilo na unutra{wem, bilo na spoqnom trì{tu i da ne mora da ima stalno dràvu na svojim le|ima. Jesmo li se razumeli, gospodine Trnav~evi}u?
835
Trnav~evi}: Gospodin Paro{ki je ovde govorio o Holandiji koja je zaista osvajala u zalivu zemqi{te od mora isu{ivawem itd, {to sa nama uop{te nije slu~aj. Mi imamo ~etiri miliona, ja govorim dodu{e o onoj biv{oj Jugoslaviji, ali imamo sigurno 2.000.000 hektara livada i pa{waka koji se lo{e koriste, i moète ih i ovoga ~asa ponuditi kome ho}ete, taj ne}e gore da ide. U selima uz granicu na visini od 800 pa do 1.200 metara, vi danas nemate beba da zapla~u. U selu Ravno Bu~je, op{tina Kwaèvac u toku zime jedan jedini dim se vije i to opet tamo baba i deda itd. Ima zemqe koja ima svoje vlasnike, me|utim treba stvoriti motive da se neki naslednici koji su ovde u gradu, bi}e otpu{teni, osta}e bez posla, da se vrate tamo i da se late obnove tog svog gazdinstva. U tome je ciq jedne ozbiqne politike, a ne ovako da dajemo tu neke... U tome je ciq jedne svake ozbiqne politike koja se mora... Paro{ki, dozvolite mi da zavr{im misao. Paro{ki: Ja ne znam boqi motiv od... Trnav~evi}: Ova zemqa je zaista imala jednu stupidnu odluku da je imala zemqi{ni maksimum i zemqi{ni minimum. Nigde u svetu to nije postojalo, samo kod nas. Drugo, bio je nezemqoradni~ki maksimum. Nigde se u svetu nije pitalo ko obra|uje zemqu, nego kako obra|uje zemqu. Mi smo to imali, neka ima i 100 hektara, ne treba se pla{iti. I niko se ne pla{i. Demokratska stranka naprotiv, to podvla~i. Bogati seqaci, ili bogati qudi, bogata dràva. Neka ima na osnovu svog preduzetni{tva i slobode da stisne petqu i 150 hektara ako moè da ima. To je u Americi danas ve} prose~na veli~ina jednoga poseda. Nije to problem. Me|utim, ovo je bio krug pitawa o investicionoj politici. Seqak kaè dug je zao drug i seqak malo zazire, pogotovu {to je pre rata od zelena{kog kapitala bio eksploatisan, i sa velikim oprezom pristupa ponudama da uzme neki zajam. Me|utim, ova velika gazdinstva, budu}a, farmerska o kojim mi govorimo, sigurno }e imati potrebe, jer je seqak iznuren i iscrpqen. Wemu mora da se da povoqan kredit na dug rok sa niskom kamatom da bi mogao pre svega da obnovi svoju neku po~etnu finansijsku snagu da bi mogao sam da proizvodi, a on }e kasnije iz pro{irene sopstvene reprodukcije dodavati, ulagati vi{e. Na{a investiciona politika bila je u vlasti politike, op{tinskih komiteta. Ja sam se na tu temu {alio i ismejavao preko @ivojka i Radojka u emisijama Znawe imawe, jer su tamo dono{ene odluke da se grade nove klanice, a nije se pitalo {ta }emo da koqemo u tim klanicama. Mi smo danas evropska zemqa sa najve}im brojem klanica. Zna~i, investiciona politika mora da po~iva na ekonomskoj logici. Jednostavno, iz poqoprivrede kao iz.... to je elementarni stav Demokratske stranke. Politika mora da se najuri i da vladaju ekonomski zakoni ponude, tra`we, profita, odnosno dobiti i seqak }e znati kako da onaj posu|eni dinar uloì, kako da ima on koristi i da ima koristi zajednica. Voditeq: Oprostite, molim vas. Imamo 15 minuta i jo{ pet sagovornika nije govorilo. Ako ho}ete to da ispo{tujete. Dr Pe{i}: Ja slu{am ovu raspravu i moram da kaèm da nisam ~uo nijednu novu ideju. ûo sam neke elemente u okviru ove na{e teze, moje teze o novoj agrarnoj politici. Mislim da, ako èlimo moderno dru{tvo rob836
ne proizvodwe, moramo se orijentisati na robnu proizvodwu na selu, prema tome, robnog proizvo|a~a, privatizaciju imovine. U tom slu~aju dràva bi imala obaveze da stvara infrastrukturu za poqoprivredu. Po mojoj partiji, to je upravo sistem za navodwavawe. Da obezbe|uje odgovaraju}e povoqne kredite na duì rok i da u~ini stabilnom i dugoro~nom poqoprivrednu proizvodwu. Ja sam to malopre rekao, sa garantovanim cenama, pre setve, {to je veoma bitno. Kako }e se te cene formirati, veoma je te{ko utvrditi ako priznajemo robnu proizvodwu i trì{te. One }e se mewati zavisno od svetskih cena. Prema tome, ako èlimo jedno moderno dru{tvo, mi moramo za modernu evropsku produktivnost imati ambicije da imamo i evropske plate i evropske cene. Ali, ono {to je u poqoprivredi svuda veoma bitno, za {ta se i mi zalaèmo kada je u pitawu unapre|ivawe poqoprivredne proizvodwe, to su subvencije dràvne u poqoprivredi zbog jeftine hrane, preko ~ega se {titi standard gradskog stanovni{tva. Ja sam duboko ube|en da je prvi elemenat proizvodwe, a bez proizvodwe nema seoskog ìvota, ~ovek. Prema tome prvo pitawe jeste, kako zadràti ~oveka. Ne sporim da je ekonomski motiv bitan, ali ~ovek osim ekonomskih potreba ima i druge potrebe, ima kulturne potrebe, ima zdravstvene potrebe, ima obrazovne potrebe. Te potrebe moraju biti... Paro{ki: Moè li on sam to da plati, ili sve da dràva... Dr Pe{i}: Pa neku infrastrukturu za zadovoqavawe tih potreba mora da stvara dràva. I ja mislim da su upravo... Paro{ki: Ja koliko znam seqaci su sve svoje puteve sami izgradili, sve svoje vodovode su sami izgradili, sve crkve su sami izgradili. Da su ~ekali dràvu nikada vodovod, puteve ne bi imali. Dr Pe{i}: Vi govorite o holandskom modelu, skandinavskom modelu razvoja poqoprivrede ona se razvija upravo po modelu tom regionalnom, gde se regija zami{qa kao jedna celovita ìvotna zajednica, ekonomska, ekolo{ka, kulturna, populaciona i u tom sklopu se re{avaju problemi razvoja sela. âk se vr{i da tako kaèm, decentralizacija gradova zbog niskog kvaliteta, lo{eg kvaliteta ìvota sela. Prema tome, ako èlimo perspektivno da sagledamo problem sela, moramo ga sagledavati kao jedan momenat, kao jedno naseqe u regionu i onda wegovu politiku proizvodnu, ekonomsku i drugu u tom kontekstu sagledavati. Recimo, da vam kaèm, mi imamo sada u Srbiji 8.000 seoskih naseqa, mi moramo da znamo koliko }emo revitalizovati, koja revitalizovati prema prirodnim potencijalima i drugim elementima koji su relevantni. Bastaja: Srpska narodna obnova misli da za seqaka ne moè biti boqe sve dok se bude nalazio u monopolnom odnosu u odnosu na dràvu, jer, ovog momenta seqak ne poseduje svoje samorodno ìto, samorodno seme, ne poseduje |ubrivo, ne poseduje svoju biv{u vu~nu marvu sa kojom je on pre obra|ivao. Sada se on nalazi u totalnom monopolu u odnosu na dràvu. Mora da kupi sav repromaterijal i sve prinose koje uzbere sa svojih wiva mora da ustupi toj istoj dràvi. Zna~i, dràva samo wemu na{teluje razliku profitnu koliko mu daje i onda se dràva pojavi sa logikom da seqak radi neproduktivno, da je na{ zemqoradnik zaostao, da zemqoradwa nije
837
na svetskom nivou. A ja }u vas podsetiti samo na jedan primer. Hektar zemqe pre rata i sada uop{te nije isti. Mi smo pre rata bili seqa~ko-sto~arska dràva. Imali smo zlatnu podlogu, srebrni novac u opticaju, a nije hektar uop{te bio isti pre rata i sada. Ovaj hektar je pet puta ve}i. Hibridno ìto 4-5 puta vi{e ra|a. Zna~i, nema logike da seqak lo{e ìvi. Problem je samo da mora da se oslobodi monopola, da slobodno moè repromaterijal ili da kupuje slobodno, ili da mu dràva to prodaje bez poreza, a da svoje proizvode moè da prodaje kako po dràvi, tako i po inostranstvu, gde je wemu boqe. Dogod se to ne uspostavi, seqaku ne}e biti boqe. Dr Vojislav [e{eq: Mene iznena|uje {to predstavnici nekih stranaka koje se ina~e zalaù za liberalni koncept privrede ovde insistiraju na {to ve}em dràvnom uplivu u sferu poqoprivredne proizvodwe, naro~ito kod DEPOS-a i kod Demokratske partije Srbije. Ako insistiramo na liberalnom konceptu, onda seqaka treba osloboditi, ne treba mu popovati ovako }e{, onako }e{, izgradi}emo ti ovo, izgradi}emo ti ono. Naravno, ne}emo ni{ta, jer dràva je u takvom bednom stawu da mu ne moè ni{ta izgraditi, bar ne na tako kratku stazu. Moè eventualno neke globalne sisteme navodwavawa kroz sferu javnih radova, ali samo globalne sisteme. Moè izukr{tati jo{ nekoliko kanala kroz Vojvodinu, i to je sve {to se moè u dogledno vreme uraditi i treba to seqacima otvoreno re}i. Nigde u civilizovanom svetu poqoprivredna proizvodwa ne moè bez dràvnih dotacija da se razvija. Evropa ne bi mogla ni{ta da proizvede jer toliko su jeftine cene proizvoda iz Argentine, iz Australije, iz Amerike i drugih zemaqa koje imaju ogromne prostore, da bi ugu{ile potpuno poqoprivrednu proizvodwu u Evropi. Dràva se mora ume{ati. Ali kako? Kroz jedan sektor da se ume{a kvalitetno, dakle, kroz otkupne cene poqoprivrednih proizvoda. Mi moramo imati nisku cenu hleba i hleb se mora proizvoditi, zbog socijalne siutacije u dru{tvu, po {to niìm cenama, zbog ~ega }e dràva mnogo skupqe pla}ati kilogram p{enice seqaku nego {to }e na trì{tu prodavati 1 kg hleba. I to je jasno. I tu je ta disproporcija koja mora biti pod dràvnom kontrolom. Ali, ako dràva osamostali seqaka u toj jednoj sferi, u~ini ga ekonomski sigurnim, onda ne treba dràva da mu banke formira. Za{to dràva da formira banke? Mi se zalaèmo da sve banke budu privatne, osim Narodne banke. I sada dràva treba razne banke da formira. Pa to je opet vra}awe pod dràvnu kontrolu. Dràva }e seqaka onda kad tad opet prevariti i obmanuti i opet }e ga opqa~kati. ûo sam taj termin ovde u upotrebi, ina~e se ~esto ne sluìm tim terminima. Dràva treba da ga oslobodi. On ne}e tako rado da uzima kredite od nekoga, ho}e da bude siguran. Ako dràva treba nekada da mu prisko~i u pomo}, prisko~i}e tako {to }e mu unapred platiti poqoprivredne proizvode koje }e posle ètve od wega otkupiti. To je na~in kako dràva moè da mu pomogne. A ako dràva bude na sve strane davala, sve finansirala, razne stvari, {to ste sve ovde nabrojali, pa ~ak i sredstva kulturne infrastrukture, sa~ekajte malo, onda to dràvna blagajna ne moè podneti, pa }e dru{tvo u celini propasti, ili }e nam inflacija biti ~ak i ve}a od ove dana{we, mada je to te{ko i zamisliti. Ako dràva samo se koncentri{e u jednoj sferi, onda }e
838
seqak sve svoje ostale potrebe zna~i da zadovoqi. Ako mu je 1 kg p{enice 25 feninga i ako mu je to garantovana cena i ako su drugi strate{ki poqoprivredni proizvodi sa tim usagla{eni, onda }e on biti za godinu dve toliko ekonomski jak da }e mo}i uspe{no da se nosi sa svim drugim svojim potrebama. Ali, danas mu je 1 kg p{enice skoro dvostruko ispod ove cene. Ja ne znam sada kolika je ova posledwa otkupna cena p{enice. Ona je uvek bila suvi{e niska, i zato seqak nije bio ekonomski motivisan. Radovi}: Da neko ne shvati ovo pogre{no, ja ne mislim da mi sada vratimo sve qude iz grada, i one na selu, i da im podelimo po 15 ari, i svi da se bave poqoprivredom, ko Kinezi. Mi moramo da idemo, da gledamo kako rade dràve koje imaju mnogo vi{e iskustva oko toga, da na kraju bude 5% qudi koji }e se baviti poqoprivredom, a ovi qudi sada koji nemaju posla, da rade neke poslove, da se bave ne~im, da proizvode i za poqoprivrednike i za same sebe. Mi imamo sada mehanizaciju. Nije ta~no. Imamo traktorizaciju sela. Imamo mo`da na hektar dva, neki traktor. Ima qudi sa 50 ari zemqe i traktor, a ni{ta nemaju od ma{ina. A znamo da vi{e nema poqoprivrede kada se radi ru~no. Mora se raditi ma{inama, na ve}im posedima, no o tome ne moèmo sada razmi{qati. Treba da na|emo na~ina ako }e skinuti blokadu. Blokadu moè skinuti samo onaj ko je postavio blokadu. Moè da je skine za 100 godina. Mi moramo da ìvimo i tokom tih 100 godina. Prema tome, ja mislim da mi moramo od onoga od ~ega moèmo da po~nemo da idemo prema ne~emu ~emu se dogovorimo, a ina~e da mi skinemo blokadu ja je nisam ni postavio, ne mogu je ni skinuti. Prema tome, ja sam za to da se razmi{qa o poqoprivredi, da selo bude mesto gde }e da ìve qudi koji se bave poslom u gradu i qudi koji se bave u selu. Imali smo takvih gluposti, da za jedan vodovod koji je mogao da se napravi u selu, ko{ta koliko dva stana u gradu. Mogli su se uvesti telefoni za ~itavo selo, ko {to su dva tri stana. [ta treba seqacima? Asfaltni put, sami su napravili. Elektri~nu struju sami su napravili. U gradu se uvek na{ao neki SIZ, neki bogovi koji su to pla}ali za ure|ewe gradskog zemqi{ta itd. Sve su to seqaci sami napravili. Ne smemo dozvoliti vi{e odumirawe sela. Ne moèmo vratiti qude iz Beograda koji su sada ovde navikli... Dr Vojislav [e{eq: A {to da ih vra}amo, neka ìve gde ko ho}e, a ekonomski stimuli{emo poqoprivrednu proizvodwu. Radovi}: Oni }e sami odlu~iti da li }e i}i tamo. Ne moè da se bavi poqoprivredom onaj ko nije nau~io da se time bavi. Poqoprivreda je mo`da tre}a po rangu, posle rudara, posle qudi u hemijskoj industriji, u livnicama to je poqoprivreda. Prema tome, svi beè od poqoprivrede. I u poqoprivredi se moè raditi ma{inski na mnogo povr{ina. Jedan ~ovek sa suprugom moè da uradi i 200 hektara sa dobrom mehanizacijom. A za to vreme pametni qudi, svi su pametni, da rade neke druge poslove, da prave kombajne. Sada jedan kombajn ko{ta, ja ne smem ni da zamislim koliko ko{ta jedna guma kada mu crkne, sada je vaqda 10.000 milijardi. Ja sam ove godine uradio 35 hektara p{enice za 2.000 maraka. Puko mi jedan konusni remenik, i puko mi jedan.... za 1.000 maraka. Za onih 1.000 prakti~no sam radio yabe.
839
Paro{ki: U kojoj dràvi? Ko je bio vlada u toj dràvi u kojoj ste vi tako lo{e poslovali? Radovi}: Molim vas, nije sada u pitawu vlada. Paro{ki: Pa kako nije u pitawu? Pa vlada je u pitawu. Radovi}: Molim vas, da niko ne shvata dràvu kao neku apstrakciju, dràva }e biti onakva kakvi budu sada izbori. Paro{ki: Veoma lo{a, po va{oj ra~unici. Radovi}: Ako imamo i daqe 4 seqaka u parlamentu, sigurno da neke stvari }e i}i mimo seqa~ke voqe. Prema tome, sada su seqaci na potezu da izaberu qude koji }e ih pravilno zastupati u parlamentu i sigurno da mora ne{to biti boqe. Seqaci izabra}e vladu koja }e odgovarati selu. A znamo da je poqoprivreda jedan od glavnih resursa u Srbiji. Petrovi}: Ja li~no mislim da nema izgradwe u selu bez pomo}i, bez kredita. Istina, seqaci se pla{e ovih kredita, da kaèm finansijskog zaduèwa sa kamatama, pogotovo sada nepoznatim kamatama, ne znamo kolika je ni slede}i mesec, a kamo li idu}e godine. A opet je nepoznanica i da li }e roditi idu}a godina, da li }e imati da se vrati ne samo sa kamatom, nego i beskamatni kredit. Dakle, ja sam za onaj robni kredit, zna~i kupujemo traktor, toliko p{enice, toliko malina, mleka ve}, ne znam, mesa. I to je veoma prihvatqivo za seqake. Problem je uvek hipoteka. Dr Vojislav [e{eq: A podrazumeva onda da dràva proizvodi traktore? Pa mi ho}emo da privatizujemo fabrike koje proizvode traktore. Petrovi}: Pa firma }e, da}e neko. Dr Vojislav [e{eq: Pa ne moè to tako. Petrovi}: Ko }e biti posrednik. Uglavnom model robnog kredita moè da se napravi, gospodine [e{eq. Zatim, ja ne znam zbog ~ega smo mi izbegavali da dajemo kredite, a davali smo ih za vikendice, bog zna za {ta, po 2-3 traktora su qudi kupovali, a samo nismo dali kredite za otkup zemqi{ta. Tu smo uvek pla{qivi. Sada ovim doma}instvima koje pripremamo i èlimo da se razviju u smislu robne proizvodwe, velika gazdinstva, wima su zbiqa potrebna takva sredstva da... Paro{ki: Sredstva ili zemqa? Petrovi}: Zemqa. Paro{ki: Zna~i wima ne treba kredit ve} zemqa. Tu smo se razumeli. Za{to kredit, kada moè odmah zemqu? Petrovi}: Pa ne znam odakle ta zemqa. Paro{ki: Evo, jesmo li vam objasnili, celo ve~e o tome pri~amo. Petrovi}: Niste do kraja bili jasni. Paro{ki: Onda vi ne moète to da shvatite. Petrovi}: Ali, p{enica se ne moè proizvoditi na 2-3 hektara, moramo misliti i o malim doma}instvima, maloj privredi. îni mi se, gospodin [e{eq je pre neko ve~e o tome pri~ao, da moramo malu privredu razvijati tako da zaposlimo one seqake sa malim posedom, da wih ne zaboravimo, jer }e zbiqa u jednoj trì{noj utakmici... Paro{ki: Za{to im ne bi dali 10 hektara da ne bude malih poseda? Radovi}: A ~iju zemqu da uzmete? Paro{ki: Od dràve.
840
Radovi}: Pa nema, ona ne raste na grani. Paro{ki: Na Zlatiboru jo{ kako ima, samo... pa tu zemqu, ko ho}e 100 hektara neka ide na Staru planinu. Ko ho}e 20 hektara da do|e u Vojvodinu, a ko ho}e 30 hektara neka ide na Kosovo. Rafailovi}: Imam dva pitawa i kratko odgovaram. [to se ti~e banke. Gospodin [e{eq je postavio obadva. Sve normalne dràve u svetu imaju svoje banke. [to se ti~e infrastrukture DEPOS je... Dr Vojislav [e{eq: Ali u privatnim rukama imaju te banke. Rafailovi}: Svoje dràvne banke, DEPOS je obe}ao svoju infrastrukturu da izgradi i DEPOS daje re~ i ispuni}e je. Verovatno, gospodine [e{equ, u viziji svoje dràve to èli da stvori... Dr Vojislav [e{eq: Vi ste qudi od re~i. Paro{ki: Imam jedno pitawe za gospodina Radovi}a i gospodina [e{eqa: za{to pri~amo o seqacima s one strane ekrana? Molim vas da li vas dvojica moète da prihvatite da ~ovek koji radi i ìvi na selu moè da postane predsednik dràve, da ne moramo da idemo da molimo nekog predsednika dràve da to obavi posebno. Dr Vojislav [e{eq: Mogu li ja da odgovorim na to pitawe? Ja mogu to da prihvatim, ali, gospodine Paro{ki, nikako ne mogu da prihvatim da biste vi mogli da budete taj predsednik dràve. Paro{ki: Naravno, kada ste ju~e prihvatili da to bude Milo{evi}. Dr Vojislav [e{eq: Jeste, po{to mi ipak èlimo normalnog ~oveka, pristojnog pona{awa. Paro{ki: Kad u ovoj dràvi ~ovek koji ìvi na selu bude mogao biti predsednik dràve, ja mislim da ne}e postojati ti... Voditeq: Molim vas, to }e biti na redu kada bude na redu predsednik dràve da ga analiziramo, onda }emo o tome da raspravqamo. Dr Vojislav [e{eq: Mogu li ja da odgovorim gospodinu iz DEPOSa? Vi se zalaète za banke koje }e dràva osnivati. Tih banaka nema nigde u civilizovanom svetu. Gde su te banke u Americi, gde su te banke u Kanadi, gde su te banke u Australiji? Evo sad kada je do{la ova laburisti~ka vlada pa po~ela ne{to da {pekuli{e na tom planu, propade australijska privreda uop{te. Australija neprekidno tone i pada joj vrednost nov~ane monete. Tamo gde je poqoprivreda najrazvijenija, tamo dràva ne formira banke, tamo banke formiraju zainteresovani privrednici, ali kod nas treba da postoji jedna narodna banka koja }e voditi monetarnu emisionu politiku, a koja se ne}e u te stvari me{ati. Vi sad mislite da seqacima u sada{wim uslovima uvedete hipotekarne banke. Ne moè to u sada{wim uslovima. Ne moè ni za desetak-petnaest godina. Trnav~evi}: Ja sam hteo da kaèm, malo~as sam rekao i da li je oti{lo preko mikrofona, meni ova debata za ovim na{im okruglim stolom, samo nas je osam a u velikoj meri li~i na debate koje se vode u Skup{tini Srbije. Ho}u da kaèm da mi ovde zahvaquju}i nekim u~esnicima, nemamo kulturnog dijaloga i po{tovawa prava da drugi slobodno elaboriraju svoju misao, to je broj jedan {to bih hteo da kaèm. Paro{ki: Ako imaju misao.
841
Trnav~evi}: Da, naravno, jer svako uobraàva, pa i vi, da imate misli. A broj dva, ja mislim da selu treba posvetiti veliku pa`wu jer svaka normalna dràva, ~ak visoko industrijalizovane zemqe u kojima ima samo ~etiri posto poqoprivrednika i te kako vode agrarnu politiku, jer je poqoprivreda neiscrpan izvor sun~eve energije, vode, zemqi{ta kao osnovnog sredstva za proizvodwu i samo tom seqaku treba dati malo oslonca i voditi ra~una o nekim drugim potrebama i mi bi bili zaista boqi i od Holandije koja ima hiqadu stepeni sun~eve energije mawe, i boqi od Danske. Nikada nije bio problem u parama nego u pameti. Mi je do sada nismo pokazali. Voditeq: Hvala vam puno. Ovo su bile poruke glasa~ima. Koliko su nas {iroke seqa~ke mase i poqoprivredni proizvo|a~i razumeli i kako, na àlost, nemamo ve~eras povratne informacije, ali nadam se da }emo imati posle izbora. Hvala na pa`wi i prijatno. Televizija Beograd, 10. decembar 1992. godine
XIV KOSOVO I METOHIJA KAO NACIONALNI PROBLEM II (SUÊQAVAWE STRANAKA)

Dr Tadi}: Kosovo je deo Srbije i mora ostati kao takav. Na Kosovu Demokratska stranka zastupa ideju da svi gra|ani, sve nacionalnosti imaju svoja gra|anska i nacionalna prava, koja moraju biti striktno po{tovana. Ali, ono {to Demokratska stranka smatra da treba naglasiti je ~iwenica da nijedna nacionalna mawina ne moè imati nikakve privilegije. Prava da, privilegije nipo{to. Mislim da poku{aj za otcepqewe i stvarawe nekog specijalnog statusa na Kosovu zna~io bi davawe privilegija jednoj nacionalnoj mawini, {to bi apsolutno zna~ilo poreme}aj odnosa u Srbiji, u Jugoslaviji i ne bi predstavqalo ni{ta drugo nego jedan izuzetak nasuprot op{tem pravilu koje vlada danas u Evropi i u celom svetu. Dakle, zahtev albanske mawine da na Kosovu ima privilegije, odnosno da vrati privilegije koje je ta nacionalna mawina imala prema Ustavu od 1974. godine, kada je Kosovo, a i Vojvodina, imalo sva prava u Republici Srbiji. Srbija nije imala nikakvih nadle`nosti u svojim pokrajinama. To je jedna stvar koja je besmislena, koja je bila apsurd istorijski, a na osnovu tog apsurda su se pravile i prave se i danas mnoge kombinacije koje bi trebalo kategori~ki pore}i i ne dozvoliti da taj besmisao, kako da kaèm, da taj besmisao dobije neko me|unarodno priznawe. Mi ìvimo danas u jednoj vrlo opasnoj situaciji. Upravo oko Kosova prave se razli~ite kombinacije agresivne od spoqa{weg sveta. Verovatno neko ra~una na antagonizme koji se razlikuju i koji su se razvijali na Kosovu. Ono {to mi moramo u~initi jeste da zaista tom narodu Albanije damo sva ona prava koja uìvaju druge nacionalne mawine, na primer u drugim razvijenim zemqama kao {to su Francuska, Engleska, Italija i druge zemqe Zapadne Evrope. Ni{ta vi{e i ni{ta mawe. To je stav Demokratske stranke.
842
Perovi}: Hvala profesore, i ina~e ste mi dali sjajan {lagvort sa iskazom Kosovo je deo Srbije. Naravno, cene}i svog uvaènog profesora Tadi}a, ja ne}u voditi polemiku sa wim. Ja znam sjajno sve ono {to je on zaista, na~inom briqantnog srpskog uma, mislio o sudbini srpskog naroda. Me|utim, te re~i koje su postale prazne floskule, koje su tu postale sirote, isplakane, odgledane, koje ni{ta ne zna~e zapravo jesu re~i na{ega katastrofizma, na{ega zatamwavawa u, na ~iwewe u sunovrat, u nepovrat. Rekao bih da danas oni koji su najmawe u~inili za Kosovo i Metohiju, ili oni koji apsolutno ni{ta ne ~ine za izbavqewe, iskaqewe iz bunila u kojem se taj na{ srpski rezervat nalazi, vrlo ~esto vole da kaù o Kosovu problema nema, Kosovo je deo Srbije i Jugoslavije, Kosovo je najskupqa srpska re~ itd. Me|utim, upravo trenutni status Kosova i Metohije, pa i Vojvodine, a ovom prilikom Kosmeta, s obzirom da o tome razgovaramo jeste jedan od osnovnih razloga nastanka Demokratske otaybinske koalicije i na{ega stava o relativnom ideolo{kom moratorijumu, dakle rekli bi o distanci prema vrstama jedne nesposobne, samoubistvene, jedne la`ne i jedne samostide}e vlasti, jedne woj nedorasle, hramqe}e opozicije, koje obe u u~inku, sa jedne strane vlast ne~iwewem, sa druge strane nedorasla ideolo{ki, pragmatski, diletantska opozicija hrawewem te nesposobne vlasti u rezultanti daju Kosovo i Metohiju. Zapravo, Kosmet je samo u katastrofizmu u desetostruko skupqoj ceni ko{tawa na{e zajedni~ke agonije, daqi nego {to je bio pre 3 godine, kada smo sa Kosmetom pobunili i u{li u tre}u srpsku revoluciju. Isti je slu~aj, da napravim samo kratku digresiju, sa Vojvodinom, koja nam je rastrojenija, neprijateqskija, legitimnije, ilegalnije, onostranija nego ikada u ovom trenutku, a posebno pre tri godine kada smo po{li u tre}u srpsku revoluciju i kona~nog re{ewa srpskog nacionalnog pitawa na Balkanu. Vlast na Kosmetu, gluvilom telefona, pla}awem pendreka, apsolutnim produktivnim nultim ~iwewem ili apsolutnim ne~iwewem u ikojem relevantnom smislu, reprodukcije srpskog nacionalnog interesa na Kosovu i Metohiji, tro{i milion dolara dnevno, zapravo samo na na{e svakosatno sunovra}ivawe u 13, 10. ili 7. vek. To su ona tri minuta profesora Tadi}a. Dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka je ve} imala priliku da za ovakvim okruglim stolom izloì svoj koncept re{avawa kosovskog pitawa, pitawa {iptarske separatisti~ke pobune. Ja sam tada istakao da je jedan od na{ih osnovnih ciqeva ukidawe autonomnih pokrajina na podru~ju Republike Srbije, i Vojvodine i Kosova i Metohije. Danas bih se zato koncentrisao na jedno od pitawa kome se u javnosti pridaje najve}a pa`wa posledwih meseci. To je pravo {iptarske nacionalne mawine na {kolovawe na materwem jeziku. Srpska radikalna stranka smatra da sve nacionalne mawine, ne samo {iptarska nacionalna mawina nego i romska i ma|arska i sve ostale na podru~ju Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, treba da imaju sva gra|anska prava kao i nacionalne mawine u svim evropskim civilizovanim dràvama, ali ni{ta iznad toga. [to se ti~e prava [iptara na {kolovawe na wihovom materwem jeziku, mislim samo na [iptare koji su na{i dràvqani, koji to mogu dokazati i koji }e ostati da ìve u na{oj zemqi po progonu onih [iptara
843
koji su albanski emigranti, koji nemaju nikakvog pravnog osnova da nastave da ìve na na{oj teritoriji, smatram da oni imaju pravo da se {koluju na svom jeziku, ali ne u dràvnim {kolama. Dràvne {kole treba da budu, posebno sredwe i fakulteti, univerzitetska nastava, na srpskom kao zvani~nom dràvnom jeziku. Ako [iptari èle da se {koluju na albanskom jeziku, onda oni treba sami da otvaraju sopstvene {kole, da kupe zemqi{ne placeve na kojima }e podi}i te {kole, da sami podiù zgrade, da sami pla}aju nastavnike, i da sami pla}aju {kolovawe, a ne da im to dràva pla}a. E sada neko postavqa pitawe da li }e dràva priznati wihove diplome, kao {to priznaje diplome na dràvnim univerzitetima. To nije va`no. Postoje dràve u svetu gde mnogo vi{e vrede diplome sa privatnih univerziteta, nego sa dràvnih. Recimo u Americi vi{e vredi diploma sa bilo kog poznatijeg privatnog univerziteta, nego sa dràvnog univerziteta kojih ima {irom Amerike i na kojima je znawe mnogo nièg proseka nego na privatnim. U na{em slu~aju, ko èli da studira na dràvnom univerzitetu dobija dràvnu diplomu, ko èli na tom privatnom na bilo kom jeziku, ima pravo da dobije diplomu. Ho}e li sa tom diplomom mo}i da na|e ikakav posao, to je wegov problem. O tome dràva ne treba da razmi{qa. Neka diploma bude na {iptarskom jeziku, neka to bude privatni {iptarski univerzitet, a onda on moè da se zaposli kod nekog [iptara privatnika sa tom diplomom. Ne moè dobiti dràvnu slu`bu. Pa, ko voli neka izvoli. Mi smatramo da je to najjednostavniji na~in da se garantuju sva gra|anska prava. Protiv toga Amerikanci nemaju {ta da govore, nema {ta Zapadna Evropa, to je svuda u svetu ve} usvojeno nekoliko decenija, kao osnovni princip u razvoju {kolstva. Miti}: Napredna stranka smatra da problem Kosova je ve~ni problem Srbije, koji vrlo verovatno ne}e biti re{en ni sada, niti postoje}a vlast a ni vlast koja bude do{la posle ovih izbora. Taj problem Kosova traje od mo`da jo{ neposredno posle Kosovske bitke, pa do danas, s tim {to je samo evoluirao s vremena na vreme. Intenzitet je bio ja~i, mawi na {tetu srpskog naroda. Mi, Napredna stranka vidimo dva puta, dve opcije re{avawa kosovskog problema, za koje je, po na{em, ve} vreme da se nekako re{i. Status kvo koji sada vlada na Kosovu, ne zadovoqava ni Albance, a jo{ mawe Srbe koji ìve tamo na Kosovu. Prva opcija je da poku{amo da sa Albancima na|emo neki jezik, koji bi razumeli i Srbi i Albanci na Kosovu, da poku{amo jo{ jedanput da se dogovorimo oko toga da li moèmo i kako moèmo da ìvimo zajedno tamo. Pitawe {kolstva. Na{e mi{qewe je da je to ~isto politi~ko pitawe, da sa {kolstvom nema mnogo veze. Smatramo ono {to smatraju i moji sagovornici, da Albanci treba da imaju sva prava koja imaju nacionalne mawine. Mi bismo im ~ak predloìli da izaberu dràvu u Evropi koju smatraju najdemokratskijom, pa po nekim wihovim na~elima mi bismo im to pruìli, {ta pruà ta dràva. Normalno, ni{ta preko toga, ni{ta na u{trb srpskog naroda koji ìvi tamo. Druga opcija bi do{la u obzir ukoliko wihovi predstavnici budu insistirali na tome, na ~emu sada insistiraju, a to je da Kosovo bude otce844
pqeno i bude priznato kao druga republika Albanije u ovom delu sveta, Balkanu. Insistirawe na tome, to zna~i insistirawe na ratu. To je neka ratna opcija i smatramo i predlaèmo onima koji se drè toga i koji predlaù i insistiraju na tome, na osamostaqivawu Kosova, da pro{etaju malo Bosnom i Hercegovinom, da obi|u rati{ta i da vide kako izgledaju gradovi, sela gde je pro{la ratna oluja, pa da to pomnoè sa 10. Rat ne bi odgovarao ni jednoj strani, ni Srbima, a pogotovu ne Albancima. Ne{kovi}: Mi prvo moramo da pitamo Televiziju za{to se ovo pitawe ve} tre}i put postavqa na okrugli sto. Mislimo da ima i drugih va`nih pitawa. Moèmo razgovarati o problemima [umadije. Na ovaj na~in pitawe Kosova se samo potencira, doprinosi wegovoj internacionalizaciji. O pitawu Kosova se moè razgovarati jedino kao o pitawu okupacije jednog dela na{e dràve od strane nelegitimnih i nelegalnih politi~kih i paravojnih organizacija. Najva`nije pitawe koje postoji u na{oj dràvi je srpsko nacionalno pitawe. Stoga, zapravo, u na{oj dràvi danas i nema pitawa nacionalnih mawina jer pitawe nacionalne ve}ine ne da nije re{eno, nego zapravo nije ni postavqeno. U na{oj otaybini Srbiji, mi danas ìvimo kao gra|ani. I stoga je to pitawe koje se primarno mora re{avati, kome se primarno mora dati odgovor. [to se ti~e pitawa Kosova, ne moè se separatno re{iti nijedno pitawe ukoliko se stvari ne po~nu mewati iz centra. Program na{e stranke se zalaè za sveukupnu obnovu srpstva, duhovnu, moralnu, ekonomsku, politi~ku i materijalnu obnovu srpstva. Jedino integrisana i jaka Srbija i srpstvo, mogu se suo~avati sa problemom i Kosova i Sanyaka, i bilo gde drugde. Postavqa se pitawe koji je kqu~ za re{avawe wihovog statusa, jer oni o~igledno ne}e biti odu{evqeni ukoliko im se priznaju samo ona prava koja su im garantovana me|unarodnopravnim konvencijama. Put konkretan za re{avawe ove krize, kao prvo je dono{ewe zakona o dràvqanstvu uz, naravno, prethodno ustavno re{ewe poloàja srpskog naroda u ovoj dràvi. Zakon o dràvqanstvu treba da preispita ko moè da bude dràvqanin ove zemqe uop{te, pa i na Kosovu. U Americi, recimo, sticawem statusa emigranta ne da ne dobijate dràvqanstvo, nego u stvari prakti~no gubite osnovu da ga steknete. Kada u zemqi iz koje dolazite budu otklowene smetwe zbog kojih ste postali emigrant, vas onda vra}aju u tu zemqu. Voditeq: Hvala, gospodine Ne{kovi}u, gospodin Bogoqub Pej~i}, potpredsednik Srpskog pokreta obnove, o Kosovu i Metohiji govori u ime DEPOS-a. Pej~i}: Mi smo se sada na{li zapravo na kraju puta jedne ~etrdesetogodi{we pogubne politike, antisrpske politike, i pred nama je sada da odgovorimo na to kqu~no pitawe {ta }e biti sa Kosovom. Rastakawem Jugoslavije, odnosno zapadnih granica na{ih, mi smo izgubili fakti~ki Prvi svetski rat. Gubitkom Makedonije, mi smo izgubili Drugi balkanski rat. Pred nama je sada Kosovo i Metohija. Izgubimo li Kosovo i Metohiju mi smo izgubili i Prvi balkanski rat. Dakle, tim tokom nas je vodila pogubna politika koja je bila nesumwivo antisrpska, anacionalna ili da kaèm internacionalna. Izba~eno je odmah posle rata staro ime, Stara Srbija. Uvaèn je naziv i time je vaqda onomastika oboga}ena, uvaèn
845
je naziv Kosovo i Metohija. Zatim, kasnije prepucavawem {iptarskih i srpskih komunista otpala je Metohija, ostalo je Kosovo. Zatim se daqe iscrpqivao ~itav problem od novokomponovanih komunista, srpskih da vrate staro Metohija, u sklopu onog prethodnog Kosovo. Posle silnih natezawa posle 2 ili 3 godine, kona~no smo vratili, u stvari novo staro ime, Kosovo i Metohija. Dakle, potpuno odstrawuju}i pravi i geografski naziv, pravi etnografski naziv koji je glasio Stara Srbija. I sada, da je to tako ostalo, mi u svetu kada se probija i kada poku{avamo da se probije na{a istina o Kosovu, sigurno bi imali jednu preferencu u tom smislu, {to bi se qudi pitali {ta zna~i to Stara Srbija. Dakle, samim tim pitawem dobio bi se pravi odgovor da je Stara Srbija matica srpskog naroda. Jer, Kosovo je jedan uzak geografski pojam za jedan region, koji polazi od Kosovske Mitrovice do Klisure. Tako isto i Metohija je jedan poseban geografski pojam, kao {to je Drenica geografski pojam, kao {to je i Gorwa Morava, Dina~ka Morava, kao {to je kona~no i @upa Sibini~ka i Sreda~ka @upa. Dakle sve su to etnografski pojmovi za kao zasebne celine i koji ne mogu da se tuma~e kao oglas Kosovo i Metohija. Boòvi}: Za re{avawe kosovskog problema nu`no je razumeti da je ovo sloèno pitawe samo jedan momenat u spletu jugoslovensko-albanskih odnosa, a posebno izme|u srpskog i albanskog naroda, da to pitawe nije od ju~e, da ono ima i takve odrednice koje obavezuju na naro~itu opreznost i odgovornost u samom pristupu wegovog re{ewa. Odnos izme|u naroda, a takvi su odnosi izme|u Srba i Albanaca nisu svagda bili dobri, mewali su se. Razdobqa prijateqstva i susedske saradwe smewivala su s vremena neprijateqstva i sukobi. Ne treba pro{lost pojednostaviti ni u kom pogledu. Govoriti na primer samo o onome {ta dva naroda spaja, a ne i o onome {ta ih razdvaja, toboè radi izgradwe wihovog prijateqstva ili bratstva u ovom trenutku i u budu}nosti samo je {tetna manipulacija wihovom istorijom. Umesto toga, treba se odvaìti na istorijsku istinu i na suo~ewe sa neprijatnostima istorijske stvarnosti. Istorijska znawa su nam zato veoma potrebna. Rasprave o pojedinim spornim pitawima ne mogu izbe}i istorijsku dimenziju. Vaqa ozbiqno razjasniti ~iwenice, dve istine ne postoje. Biti objektivan i pravedan u toj situaciji ne zna~i prihvatiti unapred nekriti~ki vi|ewe druge strane. Stawe na Kosovu i Metohiji i poloàj naroda na tom podru~ju predstavqa plod jednog dugotrajnog istorijskog izrabqivawa, druga~ije nego {to ga prikazuje albanska nacionalisti~ka propaganda. [tavi{e, i samo suàvawe problema na teritoriju dana{weg Kosova izraz je jednog pogre{nog vi|ewa stvari. Zahtevi albanskih nacionalista i separatista nisu samo za Kosovo, ve} i za sve teritorije gde ìve Albanci u Gr~koj, Jugoslaviji, na udaru je i Makedonija, Crna Gora i neke druge op{tine Pre{evo, Bujanovac, Medve|a u Srbiji. Savez komunista-pokret za Jugoslaviju u svojoj politici prema Kosovu i Metohiji polazi od stava gde Kosovo i Metohija su neodvojivi deo Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Pokaìmo svetu da ho}emo i moèmo da demokratski, civilizovano re{imo na{e sada{we probleme, a re{avawe problema mogu}e je mirno i civilizovano samo kroz di846
jalog u parlamentu. Sva drugoja~ija re{avawa i metodi pogubni su i za jedne i za druge, pogubni su za sve. Savez komunista-pokret za Jugoslaviju }e se odlu~no zalagati za nacionalnu, versku toleranciju i ravnopravnost gra|ana kao pojedinca, za wihovu jednakost u pravima i obavezama. Zahtevamo da se po{tuju i dosledno realizuju sva prava nacionalnih mawina koja su utvr|ena Poveqom o qudskim pravima. Haoti~no stawe na Kosovu i Metohiji se mora u najhitnijem roku re{avati uspostavqawem pravne i pravedne dràve. Igi}: [to se ti~e odnosa Socijalisti~ke partije Srbije prema Kosovu i Metohiji i problemima na Kosovu i Metohiji, taj odnos u najve}oj meri sadràn je u Ustavu Republike Srbije. Naime, u posebnom poglavqu Ustava, koji nosi naziv otprilike Teritorijalizacija Republike, veoma jasno je re~eno kakav status ima Kosmet i kakav status imaju Kosmet i Vojvodina. Kada se ti~e gra|ana i prava gra|ana tako|e je taj odnos sadràn u Ustavu, u stvari u prvom ~lanu toga Ustava gde se kaè da je Srbija dràva svih gra|ana, ravnopravnih gra|ana. I tu nema nikakvog spora. Dakle, to su dva odredi{ta koja determini{u na{ odnos prema Kosovu i Metohiji i u teritorijalnom smislu i u smislu prava gra|ana. Mi se zalaèmo, to sada izgleda kao fraza, za jednu ravnopravnost svih, a problem je samo {to Albanci na Kosovu i Metohiji ne koriste ta prava, a ne koriste ih zato {to ne priznaju dràvu Srbiju, ne priznaju wen Ustav i wene zakone. Ina~e, ovo {to Blaà re~e, da to izgleda kao floskula, u na{em programu se veoma jasno kaè: Kosovo je prioritetno dràvno, nacionalno i istorijsko politi~ko i moralno pitawe Srbije i srpskog naroda. I neodvojivi su deo Srbije. I jo{ bliè: Kosovo i Metohija pripadaju svim onima koji na wima ìve, nikom mawe, nikom vi{e. Ali, {to se teritorije Kosova i Metohije ti~e, onda ta teritorija pripada iskqu~ivo dràvi Srbiji i nikom vi{e. I tu stvarno Blaò, nema nikakvih razgovora i dogovora, nikakvih poga|awa i naga|awa ni sa kime, nikada. To moraju znati svi na{i prijateqi i neprijateqi, a u prvom redu oni koji se preko raznih uli~nih deklaracija, vlada u egzilu, raznih ilegalnih skup{tina zalaù za nekakvu Kosovo Republiku i nekakvu Veliku Albaniju. Dakle, {to se Socijalisti~ke partije ti~e, mi znamo {ta je ura|eno i {ta treba uraditi. Nema nikakvih razgovora ni o kakvim specijalnim statusima, neutralnom Kosovu, nezavisnom Kosovu, Kosovo republici, Kosovu sa Albanijom. To moè biti samo san albanskih separatista, a iskoristi}u jednu staru spartansku poslovicu koja kaè Neprijateq nikada nije kriv. On uzima onoliko koliko mu daje{. Za sada toliko. Paro{ki: Naravno, koriste}i termine gospodina Igi}a, taman su toliko uradili koliko su ve~eras pri~ali. Vidite, Narodna stranka i Srpska opozicija su jedine u Skup{tini Srbije, koje su pokretale, to nisu ni SDS po{to je bio potpisnik na{ih predloga, pokretale zakonodavnu inicijativu za re{ewe Kosova. I utoliko }e moje izlagawe biti razli~ito od vrlo solidnih, socioistorijskih obja{wewa koje smo ovde dobili o Kosovu. Vidite, jo{ 8. februara 90. godine mi smo prikupili 10.000 potpisa i tada{wem predsedniku Skup{tine Sokolovi}u, lepo i uredno predali zakonsku inicijativu koja izri~ito govori ovome {to gospodin [e{eq
847
citira, o Ha{koj i @enevskoj konvenciji. Ha{ka o suvozemnom vo|ewu rata iz 1907. godine, @enevska iz 1949. godine, ratifikovano u Jugoslaviji, ~lan 46. koji zabrawuje da se mewa struktura stanovni{tva na okupiranim teritorijama. Albanci su, koriste}i Veliku Albaniju, odnosno italijansku okupaciju promenili strukturu stanovni{tva na Kosovu. Od 275.000 porasli su na 435.000 po popisima predratnim i posleratnim. Iz Jugoslavije i Srbije proterano je 500.000 Nemaca, 250.000 Italijana po toj Ha{koj konvenciji, 40.000 Ma|ara i nikada nijedan Albanac. Interes Komunisti~ke partije je bio, me|utim, da se proteraju Srbi sa Kosova, da se ne vrati nijedan vlasnik svog imawa na Kosovo i da 60% zemqe koja pripada Srpskoj crkvi ni danas ne bude vra}eno Srpskoj crkvi. Da je gospodin Slobodan Milo{evi} slu~ajno propustio da stavi veto na Zakon o povra}aju imovine Srpskoj crkvi, mi bi danas u posedu Srpske crkve imali 60% obradive zemqe na Kosovu. Da li bi bilo ko u svetu mogao tada da govori o Kosovu kao albanskoj zemqi? To bi bila zemqa Srpske crkve, na kojoj eventualno ìvi kolonisti~ko albansko stanovni{tvo, ili politi~ke izbeglice, koje naravno, ne mogu ni da imaju nepokretnosti. Nikada Socijalisti~ka ili Komunisti~ka partija nije rekla ni{ta protiv nepokretnosti i vlasni{tva Albanaca. Oni su ovde politi~ke izbeglice i mogu da se vrate u Albaniju samo sa svojom pokretnom imovinom. Naravno, na{ interes je da im damo kredite i da odu {to pre. [to se ti~e ekonomskog vlasni{tva na Kosovu, Narodna stranka je u parlamentu davala zakon po kojem bi sav kapital koji je Srbija uloìla na Kosovu, silni prera|iva~ki kapaciteti, silna industrija danas je u vlasni{tvu dràve, trebalo bi da se podeli Srbima kroz akcije. Za{to? Ako su ve} Albancima socijalisti prepustili privatni sektor, za{to u ovoj dràvi ne bi postojalo vlasni{tvo Srba na Kosovu? U tom slu~aju i kapital bi davao {ansu Srbima da opstanu. Naravno, to posle re{ava pitawe nataliteta i ekonomski status itd. Prema tome, po primeru Italije koja je demonstrirala kako se to radi po me|unarodnom pravu kada vam neko iz Demokratske Albanije, ona je demokratska i priznata zemqa u Ujediwenim nacijama, za razliku od Srbije i Jugoslavije, prebegne u va{u zemqu onda dobije lepo vizu nazad. Srbija nikada to nije uradila. Predsednik SPS-a, predsednik Predsedni{tva Borisav Jovi} i gospodin Milo{evi} su dali 18 re{ewa za proterivawe Albanaca, ni jedno nije primeweno. Koliko dnevno presko~i Albanaca preko granice? Prema tome, jedino delatno re{ewe je ovo {to je Narodna stranka, odnosno Srpska opozicija davala u srpskom parlamentu. Zna~i, legitimisala metod re{ewa kosovskog pitawa, ozakonila to i to je normalno, na àlost moralo da bude stavqeno u ad akta. Ukoliko pobedimo, verujte, re{i}emo Kosovo. Mirkovi}: Nema potrebe istorijat, on je ovde u naznakama dat. Problem Kosova je star problem, nije nov mada danas ima i sasvim nove vidove. U posleratnom periodu se o wemu gotovo i nije govorilo. Jedan od retkih ~asnih izuzetaka u zemqi je slu~aj Dobrice ]osi}a, sada{weg predsednika savezne dràve, koji je, kao {to se zna, stradao svojevremeno zbog
848
toga {to je otvorio pitawe Kosova. Ono je odmah nakon toga i zatvoreno. Kada se to pitawe svom èstinom otvorilo {iptarskom pobunom 1981. godine, tada{wa vlast je bila nemo}na iz vi{e razloga. Nemo}na je bila da to re{i, nemo}na je bila zbog toga {to nije imala me|unarodnu podr{ku, a nije umela ni da defini{e u ~emu je problem i da obavesti svet o problemu. Kao {to je poznato, u neslobodnim dru{tvima postoji te{ko}a sa terminima, oni uglavnom ne zna~e ono {to bi trebalo da zna~e, uglavnom su pomereni, olako se upotrebqavaju kao {to se danas mnogi termini olako upotrebqavaju, patriote, nepatriote, izdajnike itd. Tako da je tada{wa vlast obavestila i unutra{wu i svetsku javnost da je tamo kontrarevolucija i iredenta. êlnici {iptarski, kada su videli {ta im se prijatno dogodilo, navrat nanos su skidali one staqinisti~ke oznake i stavqali demokratsku skalameriju i sve do danas to uspe{no rade. A {to se ti~e epiteta da su iredenta, {to zna~i da ho}e neku teritoriju da vrate matici, oni nisu imali ni{ta protiv toga da se to tako razume. I svet je tako razumeo i mi sve do danas imamo problem sa razumevawem od strane sveta. Kao {to je poznato, Socijaldemokratska partija vrlo o{tro kritikuje sada{wu vlast u ve}ini sektora. Mislimo da ona nije uradila ono {to se od we o~ekivalo, da je ona istorijski preìvela i uru{ena. Me|utim, mi moramo da priznamo da je sada{wa vlast, vlast koju oli~ava predsednik Milo{evi}, da je oko Kosova dosta ~inila. Dosta je ~inila i u domenu zakonske ustavne regulative, investirawa sredstava, poku{aja da uspostavi dijalog. Me|utim, uspeh je bio mali iz mnogo razloga. Najpre ova vlast ve}inu tih kqu~nih stvari, kao i kada su u pitawu Srbi van Srbije, sporo je razumevala, kasnila, povla~ila iznu|ena re{ewa, a u slu~aju Kosova dozvolila da te stvari, da za{titu Srba prepusti qudima koji su i u prethodnom periodu bili ~elnici izgona Srba sa Kosova. Dakle, to je ne{to {to je veliki problem. Sada, hteo bih da kaèm da ima jo{ nekih nevoqa. Danas se dosta govori oko realnih {iptarskih snaga sa kojima treba uspostaviti dijalog. Te{ko}a je sa tim realnim politi~kim snagama, jer wih vode qudi koji ne priznaju suverenitet dràve Srbije, tako da su se diskreditovali. Ja mislim, da ve} u narednom periodu nakon izbora, ti ~elnici poput Rugove, ne}e mo}i politi~ki da preìve kad se uspostavi dijalog. I zavr{i}u osnovnim na{im stavom: zalaèmo se za prava nacionalnih mawina, {iptarske mawine. Ne podràvamo specijalni status Kosova. [}eki}: (Pokret za za{titu qudskih prava) Prvo bih u ime stranke svim prisutnima, kao i vama, gospodine Mirkovi}u, kao doma}inu emisije poèlela dobro ve~e, kao i {irokom auditorijumu koji nas gleda. Stranka za za{titu qudskih prava polazi od jednog osnovnog na~ela Ujediwenih nacija, a to je da su qudska prava prirodna prava i da svi gra|ani se ra|aju slobodno. Mi odbacujemo svako shvatawe da se prava mogu ograni~iti nekim kolektivnim interesima, a znamo da je to bio jedan duì period Jugoslavije, od 1945. godine, pa nadaqe. Jer, dobro je poznato da ti kolektivni interesi nisu bili ni{ta drugo do jedan paravan ostvarivawa egoisti~kih interesa vlastodràca. Ustavom i sada{wim, ovim najnovijim Ustavom Socijalisti~ke Republike Jugoslavije, gra|anima se garantuju prava, {to se u praksi, ~esto vidimo, izigrava i to ostaje jedno mrtvo
849
slovo na papiru. Zato Stranka za za{titu qudskih prava smatra da pitawe Kosova treba gledati kao jedno kompleksno pitawe, gde se kr{e qudska prava maltene svih koji dole ìve. Ne gledam po nacionalnom interesu, nego kaèm uop{te qudska prava koja se kr{e. Stranka za za{titu qudskih prava smatra da }emo se mi svi ve~eras ovde prisutni sloìti, da }emo imati jedan jedinstven stav, a to je da je Kosovo jedan neodvojivi deo Srbije, da je to jedna kolevka srpskog identiteta. Oko toga verovatno ne treba polemisati, dosta je bilo, tu je, mislim, stav takav da Kosovo je neodvojivi deo Srbije, svi smo to ve~eras ve} i potencirali. Me|utim, {to se traì Kosovo republika, za {ta se zalaù pojedine ekstremne stranke na Kosovu, ne moè se nikada ostvariti to se zna. Prvo, srpski narod to nikada ne}e dozvoliti i to je stav, koliko nam je poznato, i me|unarodne zajednice, da samo u okviru Jugoslavije pitawe Kosova treba da se re{i. To je svima poznato. Ali u pogledu davawa odre|ene kulturne, prosvetne, verske autonomije dole na Kosovu, ja mislim da }e im se sigurno tu stavovi razilaziti. Na{a Stranka za za{titu qudskih prava ne èli da name}e svoje stavove nijednoj stranci. Mi ne smatramo da smo po pitawu Kosova na{li neko najpametnije re{ewe, ve} èlimo da putem dijaloga zajedno sa vama do|emo do nekog stvarnog re{ewa. Svi znamo da su na Kosovu ugroèni interesi Srba. Albanci smatraju da su ugroèni i wihovi interesi. Mi kao Stranka za za{titu qudskih prava ne odbijamo niti podràvamo, ali smatramo da svi ti problemi jedino mogu da se re{e dijalogom. Ako stalno potenciramo jedno pitawe, da je jedna strana ugroèna, a da drugi imaju sva prava, ta kriza me|u qudima se samo produbquje. Tu treba jednom stati. Albancima, normalno, kao {to ste rekli, treba dati sva prava koja su priznata i ostalim nacionalnim mawinama po me|unarodnim konvencijama, mi smo to isto potpisali. A sada{wa vlast tvrdi da oni imaju, ali pitawe je samo kako se to ostvaruje na delu na Kosovu. Verovatno }e neko sada od prisutnih re}i oni ne koriste svoja prava. A ako ne koriste ta svoja prava, treba na}i razlog za{to je to tako. Gospodin Igi} je rekao da je to zato {to oni ne priznaju Srbiju, Ustav itd. Ali, ako to samo jedna stranka na Kosovu ne priznaje, ne verujem da celo Kosovo ima takav stav. Voditeq: Moram podsetiti na propozicije. Ovo je rasprava sa najve}im brojem u~esnika do sada, koliko ja znam, 11 je qudi. Ako bi po{tovali propozicije, dakle jo{ jedan krug u odnosu na neki problem Kosova, ekonomski, politi~ki ili bilo koji vi{e bi predstavqala zbirku od 22 monologa po tri minuta. Za diskusiju, za replike ostalo bi svega 5-6 minuta. Pitam da li }u se, ne znam ni sam, ogre{iti bitno o propozicije, ukoliko predloìm ili ukoliko se usaglasite da ostatak emisije protekne u dijalogu, na na~in koji je sugerisala gospo|a [}eki}, da svako nastoji da ne uskrati drugome pravo, i da ovo vreme po mogu}nosti bude pravedno, ravnomerno raspore|eno. Dr Vojislav [e{eq: Ja bih bio vrlo kratak u ovom prvom javqawu, nadam se da }u imati {ansu i za drugo. Nas idu}e godine o~ekuju opse`ne ustavno-pravne reforme i u okviru Savezne Republike Jugoslavije i u okviru Republike Srbije. O~igledno da mnogi politi~ki faktori se za to zala850
ù, a i dosada{wi predsednik Savezne Republike Jugoslavije gospodin Dobrica ]osi}. U toku tih reformi, ja znam pouzdano da }e se Srpska radikalna stranka, mo`da i jo{ neka partija, zalagati za ukidawe autonomnih pokrajina na podru~ju Republike Srbije, a pre svega Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Ja imam jedno vrlo kratko pitawe, na koje èlim konkretan odgovor, dr Qubomiru Tadi}u, kao predstavniku Demokratske stranke i gospodinu Bogoqubu Pej~i}u, kao predstavniku DEPOS-a odnosno Srpskog pokreta obnove. Da li }ete se vi li~no i va{e stranke, zalagati da Kosovo i Metohija ostanu kao autonomne pokrajine, bez obzira u kom svojstvu, ali kao autonomne pokrajine u sastavu Srbije, ili da se ta autonomna pokrajina ukine i da Srbija bude celovita u pravom smislu re~i, dakle, bez ikakvih teritorijalnih autonomija? Ako moète da mi odgovorite konkretno na to pitawe. Dr Tadi}: [to se mene ti~e i {to se ti~e Demokratske stranke, mi jo{ o tome nismo zauzeli definitivan stav. O tome }emo se blagovremeno izjasniti kada budu po~ele diskusije o ustavnim promenama. Li~no smatram, da ukoliko bi bila garantovana qudska prava svim nacionalnim mawinama, u ovom slu~aju albanske i romske i ostalih, turske, koji ìve na Kosovu, ako bi ona bila ne samo garantovana teorijski nego i prakti~no ostvarena, onda nikakva posebna autonomija ne bi bila potrebna. To je moje li~no mi{qewe. A kakav }e stav stranka zauzeti, to je stvar ozbiqne temeqite diskusije, odgovorne diskusije o tom pitawu. Pej~i}: Mi smo ve} izloìli na{ stav, da smo mi protiv svakog getoizirawa bilo kojeg naroda ili nacionalnih mawina. Prema tome, smatramo izli{nim pitawe Stare Srbije, po{to je Stara Srbija integralni deo ove Srbije, i prema tome, mi ne zagovaramo nikakve granice, nikakve autonomije. Jer, kada bi postojale takve granice i takve autonomije, te{ko bi do{lo do reintegracije {iptarskog dela stanovni{tva, oni bi ostali getoizirani, u svojim plemenskim i bratstveni~kim odnosima gde apsolutno ne postoji nukleus demokratije. Ovo {to vi sada vidite na Kosovu i Metohiji, dakle, to je ostatak onog biv{eg reìma i taj Rugova je poro|en onim raznim komunisti~kim, lewinisti~kim, marksisti~kim kruòcima, iz tih kruòka je nastao, kao {to znate ono pre 10 godina, 12 kada su se ra|ale tzv. opozicione stranke na Kosovu. Dakle, ako ho}emo reintegraciju te nacionalne mawine i uklapawe u bilo kakve demokratske okvire Srbije, apsolutno treba brisati svake granice. Mirkovi}: Tu je nekoliko puta pomiwana uloga dràve. Perovi}: Ali, izviwavam se stvarno, ja sam se javio pre nego {to je Mirkovi} dobio prvi put re~. Jednostavno, nisam zavr{io re~enicu, upravo... Mirkovi}: Molim vas da date re~ gospodinu Perovi}u, ja }u sa~ekati. Voditeq: Ja sam za formalno pravo da se ispo{tuje, kako se ko javqao, davao znak da }e da replicira. Mirkovi}: Ovde je nekoliko puta pomiwana uloga dràve. Sa pravom je pomiwana, ali nisu pravqene nijanse, kao da se podrazumeva da je to neka dràva uop{te ili je neka apstraktna dràva. A vrlo je bitno da li je re~ o dràvi koja je demokratska ili je re~ o dràvi koja je represivna i
851
koja je jedino sredstvo da jedna grupacija vlada drugom grupacijom. Mislim da se nigde to ne ose}a tako jasno i tako drasti~no kao na Kosovu i Metohiji. Mi smo imali slu~aj da je {iptarska mawina koja na Kosovu ~ini ve}i procenat stanovni{tva i koja je i biolo{ki ugrozila tamo{we Srbe, da je represiju i proterivawe vr{ila uz pomo} dràve, uz pomo} represivne dràve koje se bila do~epala i koristila sva sredstva te dràve. Hendikep sada{we vlasti, pored svega onoga {to sam rekao, pored wene nesposobnosti da stvari predvi|a, nego da bude no{ena maticom, pored wene nespremnosti da uvede nove qude, nego da se oslawa na stare qude, je da ona jo{ uvek ima jedini instrument tu dràvu koja nije demokratska. I {ta se dogodilo? Dogodilo se ne{to paradoksalno, da {iptarska mawina kojoj je oduzeta dràva, da u ovom trenutku organizuje paralelnu dràvu, produbqava sukob i sa druge strane osiroma{uje politi~ki ìvot na Kosovu, stvara veliku korupciju me|u onim delom srpskog i crnogorskog establi{menta koji predstavqa dràvu, jer tamo i treba re}i: cveta velika korupcija koja ugroàva i [iptare i Srbe i onemogu}ava da se stvari re{avaju. Dakle, {ansa je u demokratskoj dràvi koju ne treba shvatiti kao mawe izri~itu, mawe ozbiqnu, mawe energi~nu dràvu, nego kao dràvu koja ne}e samo sluìti za vladawe jednih nad drugima ve} koja }e organizovati ìvot, od trgovine do uslova za kulturni identitet. îni mi se da je to bitno da se kaè, a da je propu{teno u tom vrlo ~estom prozivawu dràve u ~emu je gospodin [e{eq, ~ini mi se predwa~io. Paro{ki: Gospo|a koja je govorila o qudskim pravima, previdela je ~iwenicu da citiraju}i povequ Ujediwenih nacija citira nacije, odnosno ono {to su vrhunski principi jedne nacije. Re{ewe poloàja Albanaca na Kosovu je princip koji treba da ispo{tuje srpska nacija, po{to Albanci to, zna~i strani dràvqani, gra|ani Republike Albanije, me|unarodno priznate demokratske dràve, nisu nacionalna mawina u Srbiji. I molim vas, ào mi je {to svi ovde prisutni koristite termin nacionalna mawina. Imate li i jedan relevantan pokazateq koji }e ih svrstati me|u nacionalne mawine? Po kom popisu su oni nacionalna mawina? Po kojem zakonu? Po kojim katastarskim kwigama? Po kojim kwigama umrlih, èwenih, ven~anih? Izvinite molim vas, odakle vam pravo da ih nazivate nacionalnom mawinom, osim ako interpretirate komunisti~ku politiku, koja ho}e da bude niti nacionalna itd. ili demokratska. Nacionalna mawina, antidemokratska. Posledwi popis poznaje nekoliko hiqada Albanaca. Prethodni popis je bio {timovan. Odakle tvrdwa, recimo, da ih ima u dovoqnom broju za nacionalnu mawinu? Oni mogu biti nacionalna grupacija, svi ostali su strani dràvqani, gospodo. Srba u Nema~koj ima preko milion, odnosno u Zapadnoj Evropi, ko ih naziva nacionalnom mawinom u Nema~koj? Oni su tamo gastarbajteri, oni su tamo strani dràvqani. Za{to su nama Albanci nacionalna mawina? Zato {to su ih komunisti ve`bali tako 50 godina. Ne}e biti, oni su strani dràvqani, oni koji su kolonizovani od 41 do 45. u okupaciji, oni su ~ak ratni zlo~inci ratnog zlo~ina genocida. Kako moè ovako autoritativan sto da koristi termin koji je vrlo neprilago|en? Vi uop{te nemate nijedan pokazateq, izvinite molim vas, po kojoj kwizi od 41. godine, ili do 41. godine katastarskoj Albanci drè posede?
852
Mislim da principijelno izlagawe re{ewa ovog pitawa podrazumeva jednu veliku rekapitulaciju, ~ak i pojmovno. Ja sam na Svesrpskom saboru u Gra~anici pre mesec i po dana, morao da zamolim Sabor da ~ak ona srpska sela koja su pod tapijama, jo{ uvek manastirska sela, jo{ uvek srpska sela, nikako ne nazivamo albanskim selima. Tamo ìve Albanci, ali sela su srpska. Ako ni u Srpskoj crkvi i na Saboru u Gra~anici, ili na ovom stolu ne koristimo precizne pojmove, kako }e nas svet razumeti. Mislim da se tu razumem sa nekim od qudi koji su prihvatili preciznu terminologiju kada su govorili o Kosovu, ali nemojte, molim vas, govoriti nacionalna mawina. [}eki}: Mogu li da pitam? Da li vi imate evidenciju Albanaca, stranih dràvqana na Kosovu? Da li mi imamo evidenciju? Paro{ki: Imamo gospodine, koliko ja znam. Popis stanovni{tva, to je zakon, zna~i, jedini za jednu dràvu relevantan izvor informacija. Po posledwem popisu, tj. Zakonu o popisu mi imamo pet hiqada i ne{to gra|ana dràve Srbije popisanih na Kosovu. Svi drugi su strani dràvqani. Da li se Srbi u Nema~koj popisuju? Ne popisuju, oni su strani dràvqani. Ne moète, zna~i, Srbe u Nema~koj nazvati nacionalnom mawinom u Nema~koj. Prema tome, molim vas, koristimo istu metodologiju koja vaì i za Srbe u Nema~koj, i za Albance koji ìve u Srbiji. Da li ste me razumeli ovoga puta? [}eki}: Ja sam vas veoma dobro razumeo, samo je me|unarodna situacija... Paro{ki: Nije me|unarodna situacija, mi smo faktor u toj me|unarodnoj situaciji, primarni faktor. Ne{kovi}: Moram da se osvrnem na cinizam gospodina koji ovde predstavqa Savez komunista pokret za Jugoslaviju, kada je i danas rekao da smatra da je Kosovo integralan deo Srbije i Jugoslavije. To je fraza koju smo slu{ali decenijama unazad. Tu frazu smo slu{ali 80. godine dok je prakti~no ra|eno sve suprotno. Prakti~no politika koju je vodila partija gospodina je udovoqavala albanskim separatistima i svim wihovim zahtevima kad god bi udarili pesnicom po stolu. Tako smo danas do{li u situaciju da smo gotovo dodirnuli dno na Kosovu, zahvaquju}i politici koju je va{a partija vodila 40 godina. Ja ovde ~ak imam jedan dokument kojim je 45. godine, pre kraja rata, to je od 16.3.1945. godine, za tada privremeno zabrawen povratak iseqenicima ne samo na Kosovo, nego i u Makedoniju, u Metohiju, u Sredwu Vojvodinu, dakle iseqenicima koji su za vreme rata odatle emigrirali, Srbima i ide se do tolikog cinizma da se u obrazloèwu kaè da se ovo ~ini, da bi se iseqenici po{tedeli nepotrebnog puta i tro{kova. Sada, kada smo gotovo dodirnuli dno, postavqa se pitawe kako daqe? Va{im na~inom, va{im metodom ne moèmo i}i. Mi se ovde, {to je za~u|uju}e, s obzirom da je gospodin iz DEPOS-a tu, verovatno imao konfuziju indentiteta, svi slaèmo oko pitawa Kosova, ili uglavnom slaèmo, me|utim, da li }emo i daqe i}i politikom popu{tawa? Politika sada{we vladaju}e partije u ovoj zemqi i daqe, ne u tolikoj meri, ali i daqe ide politikom popu{tawa. Za{to se pregovara sa Rugovom? Kao prvo, ne zna se ni da li je Rugova srpski ili jugoslovenski dràvqanin.
853
Paro{ki: Albanski je dràvqanin. Ne{kovi}: Dobro, hvala. Dakle, onda je jo{ gore. I za{to mi popu{tamo pod pritiscima separatista, za{to nismo ~vrsti i ne dopustimo da se separatisti me|u sobom raslojavaju? Mi sada treba da se opredelimo, da li }emo i}i daqe tim manirom, ili }emo ga malo ublaìti, ili }emo kona~no da zauzmemo principijelan stav, da objasnimo tim qudima, na sve mogu}e na~ine i uz sve mogu}e argumente da se tako ne moè i}i daqe. Perovi}: Dobro je primetio kolega iz Srpske narodne obnove, da se u ovom prvom krugu... da nema razloga za bilo kakvu zabrinutost oko Kosova i Metohije, da se mi tu apsolutno i slaèmo oko tog problema, osim ono nekoliko nerazumevawa u vezi sa mojim prvim iskazom koji nisam zavr{io. I zamolio bih stvarno vojvodu [e{eqa da mi ne utr~ava svaki ~as svojim lekcijama, jer wemu samo {to krevet nisu uneli ovde da spava. Dr Vojislav [e{eq: Gospodine Perovi}u, vi ste ovde od mene traìli da vas poduprem, a sada se àlite na ustupke... (smeh) Perovi}: Nemoj svaki ~as, pet sati ne izlazi{ sa tog ekrana ~ove~e, vaqda zna{ pravila, razume{. Hteo sam da kaèm slede}e: vlast je apsolutno ne~iwewem dovela do dna, opozicija je hrawewem te vlasti i dovikivawem doprinela sunovratosti koncepta te vlasti, dokazala zapravo jednu katastrofi~nost svoga projekta na Kosovu. Mi smo u kriti~noj situaciji. Paro{ki: Ne mislite na Srpsku opoziciju, molim vas. Perovi}: Ne. Mislim na udruènu srpsku opoziciju. Hteo sam da kaèm slede}e: da je upravo Kosmet sada daleko daqe i teè, i katastrofi~nije nego pre 3 godine, jer smo u onoj maloj supstanci od nekoliko desetaka hiqada srpskoga ìteqstva dole, imali sukobe izme|u autohtonaca i do|o{a. Sada imamo sukobe po raznim osnovama, podmi}ivawa, kalkulisawa koliko je koji od kadrova srpske nacionalnosti, u kojem prinudnom odboru itd. Da ne govorim o tome. I mi bi imali svakodnevno vi{e nego {to iko od nas traì, a oni osmi{qeni na na{im granama traè svakodnevno vi{e nego {to bi im i jedan razuman dràvotvorni razlog na svetu ponudio. I sada se mi i daqe za ovim stolom, katastrofi~no pod jednom fasadom idili~nosti, bavimo svojim sunovratom, brinu}i o problemu qudskih prava nacionalnih mawina na Kosovu, o tome da li }emo i kako [iptare posmatrati kao etni~ke grupe, nacionalne mawine, ili }emo ih zvati ovako ili onako, a zapravo zaboravqamo da smo stvar stavili naglava~ke, da nemamo re{en problem. Mi zapravo, ne brinemo o sudbini integralnog srpskog etnosa najpre na Terazijama, gde imamo konflikt, gde imamo zapravo jednu tragikomi~nu pozornicu svih na{ih poraza i dozivawa svakog na{eg poraza u posledwe 2 godine. I upravo sam hteo da kaèm da na{ predlog za relativizovawe ideolo{kih moratorija, za dozivom pameti, za samousredsre|eno{}u, za prevashodnim re{ewima prvorazrednih pitawa utemeqewa ozdravqewa temeqa, zakrovqewa srpske ku}e jeste posao koji bi trebao sve da nas zajedni~ki zabrine u narednih 6-12 meseci, u jednoj prinudnoj prosvetiteqskoj upravi nad Srbijom, nad integralnom srpskom zemqom, pa u tom smislu i na Kosovu i Metohiji. To sam hteo malopre da kaèm, i evo sada sam jedva uspeo od ovih ... (dr [e{eq: smeh)
854
Pej~i}: Krajem 18. veka bile su prve emigracije iz Albanije prema Staroj Srbiji. Od te prve emigracije.... Paro{ki: Ranije. Pej~i}: Ja govorim o emigraciji, kao {to su se doga|ale emigracije u Sredwoj Evropi, pa prema Vojvodini. Ako mi ne priznamo {iptarsku nacionalnu mawinu na Kosovu, ne}emo priznati ni druge nacionalne mawine u Vojvodini. Prema tome, vreme doga|aja je isto. Ne moèmo imati jedan tretman prema nekim drugim nacionalnim mawinama, ako nam se vi{e dopadaju, ako nam se ove mawe dopadaju. Druga stvar, gospodine, ni{ta ne moèmo nasiqem. Ni{ta ne moèmo sa sredwovekovnim principima onom kome je ma~, tome je i vlast. Put izlaska iz ove krize su pregovori, strpqivi i uporni. Treba razbiti sistem spojenih sudova, treba prekinuti reìm ovaj koji hrani Rugovu, odnosno {iptarske secesioniste. I kada se to prekine, kada bude Srbija demokratska Srbija, onda Rugova automatski gubi svog suparnika u sada{wem reìmu i gubi me|unarodnu podr{ku. I tre}a stvar, kako su re{avana {iptarska pitawa i u vreme Milo{a Obrenovi}a, kada su [iptari, kao {to znate, stigli do ]uprije, i Kru{evca i imali ~itave mahale, ali je Milo{ Obrenovi} strpqivim pregovorima sa portom, i pla}awem, uspeo [iptare da vrati preko Prokletija na taj na~in. Paro{ki: Gospodine Pej~i}u, da li vi mislite da treba Turke vratiti u Srbiju, po{to su 5 vekova pre [iptara, zna~i pre 18. veka ve} bili stigli u Srbiju? Va{a metodologija nije ispravna. Ba{ka, {to koristite staru komunisti~ku formulu da su Vojvodina i Kosovo isto. Vojvo|ansko srpstvo ni danas nema nikakva na~elna uzbu|ewa osim ma|arskog separatizma, koji bojim se da vi podràvate. Molim vas, ako su 14.000 Ma|ara iz Vojvodine izba~eni, mi imamo re{eno nacionalno pitawe. Za{to 175.000 Albanaca doseqenih u Veliku Albaniju 1941-1945. ne treba izbaciti? To je osnovni problem. Pej~i}: To je drugi problem. Igi}: Ja protestujem ako mi ovako ne po{tujemo vreme. Da li imam re~ ja? Dr Vojislav [e{eq: Ja nisam osporavao nego samo traìm da se drìmo redosleda. Igi}: Meni je ào {to ovo kratko traje, a ja bih sada samo na pitawa odgovarao. Prvo, rekao bih Perovi}u kolegi da ova konstatacija Kosmet je sada teì i katastrofi~niji nije ta~no. Prvo, ja nisam vidovita baba, da znam kakav }e biti sutra. Paro{ki: Pitajte mene, ja znam. Igi}: Ja znam kakav bih èleo da bude. Ali, pouzdano znam da nije kao {to je bilo pre 3 godine. Prvo, na Kosmetu vi{e nema silovawa èna i devojaka, nema raskopavawa grobova, nema jo{ mnogih drugih stvari. Paro{ki: Ubijawa. Igi}: Ima toga, to je ta~no. Dakle, nije to jedno isto. Drugo pitawe, koleginica Sla|ana kaè ovako: na Kosovu se kr{e prava, ili kako nemaju prava ni jedni ni drugi. Samo jedan podatak. Samo pro{le godine na Kosovu i Metohiji izvr{eno je 200 napada na Srbe i Crnogorce. Od toga je 60 bilo krivi~nih dela. Zanimqivo da iste godine nije bilo nijednog napada izvr{enog od strane Srba i Crnogoraca nad Albancima.
855
Perovi}: Upravo je to katastrofizam toga. Igi}: Molim vas, sada ja odgovaram na pitawe, a to pokazuje ko su `rtve, a ko su agresori, ko ~ija prava ugroàva. Drugo pitawe. Pitao bih kolegu Mirkovi}a, cenim kolegu Mirkovi}a i sve ovo {to je rekao i o tom u~inku na Kosovu, ali {ta je to {to se dole ne nudi demokratski? Ko ne bira demokratiju? Ko ne bira dijalog? Naravno, nema pregovora o Kosovu, to je vrlo nezgodno. To nije ba{ zgodno, jer se moè tuma~iti kako se tuma~i. Slede}e: {ta to zna~i, kolega Ne{kovi}u, kada vi kaète Kosovo je okupirano, ne znam {ta to zna~i okupirano Kosovo. Od koga? Ne{kovi}: Zna~i da fakti~ku vlast tamo drè nelegalne i nelegitimne organizacije. Igi}: Dobro, i to je popravqeno. Tamo se mora mnogo jo{ uvek ~initi, ima mnogo stvari. Paro{ki: Mora da do|e neka druga vladaju}a partija. Igi}: Kolega Paro{ki ne zna da je vlast bila slojevita od rata na ovamo. Pa ne znam, nije kriva ova Socijalisti~ka partija {to je do toga do{lo. Ne znam {ta, Blaò, zna~i ovo pendrek. Perovi}: Pra}ewe straàra. Igi}: [ta zna~i milion dolara. Pitao bih ja Perovi}a, da li on zna da je pre dve godine svakog dana na Kosovo i Metohiju stizalo po.... dolara; da je taj novac oti{ao... Mirkovi}: Nije problem sa dràvom samo na Kosovu, ve} sa dràvom uop{te. Mi nemamo demokratsku dràvu, ali na Kosovu je ona na ve}im isku{ewima i zato pada na ispitu. Pokazuje se koliko je neodrìvo to. Me|utim, su{tina nije u tome. Su{tina je da na Kosovu dobijemo demokratsku dràvu. Na Kosovu bi u ovom trenutku bilo vi{e uspeha da je sada{wa vlast bila u stawu da poveri ulogu novim qudima. Hiqade ima ~estitih i me|u Srbima i me|u [iptarima. Ne moè Vuka{in Jokanovi} da sprovodi novu politiku, jer je on bio i u onoj politici... Paro{ki: A Borislav Jovi}, a Milo{evi}? Mirkovi}: Duga~ak je spisak, ne}emo sada. [}eki}: Ja ne bih nikoga ovde prozvala, jedino gospodina Igi}a. Kaè da nema pregovora. Nisam razumela {ta mislite nema pregovora, rekli smo oko teritorija. A kako mislite re{iti to pitawe na Kosovu? Igi}: Nas je jako uvredio gospodin Pani} kada je rekao: ja sam do{ao da pregovaram, a ne da razgovaram. [}eki}: Mislim da u ovakvom jednom vremenu i trebaju qudi koji }e pregovarati, treba pregovarati. Igi}: Nismo se shvatili. Miti}: Ja bih jedan kratak slu~aj naveo. Sada pred ove izbore predsednik Napredne stranke dr Pavlovi} inicirao je jedan sastanak sa intelektualcima Albancima koji ìve u Beogradu u èqi da poku{a da ih zainteresuje da u|u u izbore, da u|u u politi~ki ìvot Srbije. Smatramo da je to jedan od demokratskih puteva re{avawa ovog problema. Me|utim, posle duìh pregovora na kraju rezime svega toga je, jedan Albanac je rekao otprilike ovako: vi Srbi ne morate da imate va{ nacionalni program, i nemate ga. Ali mi, ogromna ve}ina Albanaca na Kosovu imamo svoj nacionalni program, a to je Kosovo Republika.
856
Paro{ki: Nemojte plasirati tako lo{e primere, stvaraju stra{nu zabunu. Voditeq: U minuti moè dosta toga da se kaè, pod uslovom da niko ne upada i ne dekoncentri{e ~oveka. Dr Vojislav [e{eq: Da li je gospodin Miti} zavr{io? Miti}: Ja sam isprekidan, ali nisam zavr{io. Dr Vojislav [e{eq: Ja samo ako ste vi zavr{ili, gospodine Miti}u. Voditeq: Meni je nepristojno da ja stalno upozoravam. Dr Vojislav [e{eq: Ja imam jo{ jedno pitawe dr Qubomiru Tadi}u, kao predstavniku Demokratske stranke i gospodinu Pej~i}u, kao predstavniku DEPOS-a, odnosno Srpskog pokreta obnove. Pej~i}: A je li smemo mi i vas da pitamo? Dr Vojislav [e{eq: Kako da ne, ja jedva ~ekam va{a pitawa. Znate, ja se ne osvr}em na ove politi~ke marginalce. Ja smatram vas ozbiqnim sagovornicima, a ove politi~ke marginalce {to god kaù ko da ni{ta nisu ni rekli, znate. Vas dvojicu smatram ovde ozbiqnim predstavnicima, nadam se ozbiqnih opozicionih stranaka. Paro{ki: Da li to misli{ i za Socijalisti~ku partiju? Dr Vojislav [e{eq: Ja sam jasan {ta sam rekao. Ovo {to mi oduzimaju minut to da se ne ra~una. Nedavno je Milan Pani} svim sredstvima, razume se ovim verbalnim, ube|ivao [iptare da iza|u na izbore, ube|ivao ih da glasaju za wega i obe}avao im da }e im vratiti autonomiju po Ustavu iz 1974. godine. âk je tamo dogovorio sa [iptarima i neke demonstracije polunasilnog karaktera. [iptari iza{li na ulice pa kada su dobili lekciju od policije, onda su se svi zavukli u mi{ije rupe po svom starom obi~aju. I sada tog Milana Pani}a i va{a stranka, gospodine Babi}u, i va{a stranka, gospodine Pej~i}u podràva kao kandidata za predsednika Republike Srbije. On kao predsedni~ki kandidat va{ih stranaka i [iptara, ako iza|u na izbore, mora da odrì svoja obe}awa koja je dao u predizbornoj kampawi. Kako }ete vi onda na to gledati kada on bude [iptarima vra}ao tu autonomiju? I da li vam je imalo prijatno {to ste vi sada u nekoj fakti~koj koaliciji sa {iptarskim separatistima u vezi podr{ke Milana Pani}a kao kandidata za predsednika Republike Srbije? Dr Tadi}: Ja mislim da toj ma{tovitosti nema kraja, i treba to posebno ista}i, ta mogu}nost fantasti~nog povezivawa stvari koje se ne mogu povezati. Vojislav [e{eq jednostavno polazi od nekih svojih pretpostavki koje nikakve veze sa jednom i drugom... Dr Vojislav [e{eq: Je li va{a stranka podràva Pani}a na izborima? Dr Tadi}: Na{a stranka ni{ta posebno ne podràva, ali naro~ito nikakvim entuzijazmom ga nije podràla. Dr Vojislav [e{eq: Ko koga podràva? Dr Tadi}: Gospodin Pani} kao gra|anin ove zemqe ima pravo da se kandiduje, a svi gra|ani da biraju i da bude biran. Dr Vojislav [e{eq: Je li pozivate gra|ane Srbije da glasaju za wega? Voditeq: Vrlo je te{ko da ova rasprava bude korektna, ako se raspravqa o nekome ko nije tu i u ~ije se ime ne moè govoriti. Dr Tadi}: Ja mislim, profesora bih molio da me ne tretira kao u~enika. Jeste da je on mla|i...
857
Dr Vojislav [e{eq: Znam, ali sada nije to ne{to ~ime se moè pohvaliti starost. Dr Tadi}: Ne bih hteo da odgovaram na pitawe kao na nekakvom isle|ewu ovde. Dr Vojislav [e{eq: Ako vam je pitawe nezgodno, evo ja ga povla~im, ali o~ekujem od gospodina Pej~i}a kao ne{to mla|eg, da odgovori na to. Dr Tadi}: Uop{te mi nije nezgodno, ali mi je sme{no. Pej~i}: Ja mislim da }e neki qudi odavde zaista videti koliko je to konstrukcija. Dr Vojislav [e{eq: Pa da razlu~imo, {ta je konstrukcija, a {ta je pitawe. Pej~i}: To, gospodine [e{eq, kada se budemo na{li na slede}em okruglom stolu. Vi pokaìte meni izvorni tekst gospodina Pani}a, i ja }u vam onda odgovoriti. Dr Vojislav [e{eq: Pa, sva je {tampa objavila to. Sva {tampa je u Srbiji ovde mnogo blià va{im strankama nego vladaju}oj ili Srpskoj radikalnoj stranci. Pej~i}: Ne moèmo da komentari{emo na konstrukcijama. Dr Vojislav [e{eq: Nisu to nikakve konstrukcije, ~itava javnost zna. Sa zadovoqstvom konstatujem da gospodinu Pani}u... Pej~i}: Ostalo je tako malo vremena da se jednostavno ne mogu ispraviti neke nepravde, a pojedini qudi }e zaista oti}i odavde, recimo gospodin iz Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, govorio je dva minuta. Dr Vojislav [e{eq: Da, gospodinu Pani}u ne prija uop{te takva ukrasnica separatista i meni je drago zbog toga. Boòvi}: Ne znam za{to Komunisti~ka partija smeta prevrta~ima. Ako znamo da ve}ina naprednih zemaqa kao {to je Francuska, [panija, Italija, Gr~ka imaju dosta jake komunisti~ke partije wima to ne smeta. A ovde sada ~ujem da... Voditeq: Ostalo je jo{ par minuta, gospodin Blaò Perovi}. Dr Vojislav [e{eq: Po{to gospodin Perovi} mnogo voli da govori, a i sam sebe ne razume kada govori, neka govori svih pet minuta. Ja to predlaèm. Perovi}: Neka Vojo povu~e ove re~i. Voditeq: Duhovitosti... Perovi}: Malo sam dekoncentrisan jer stvarno vojvoda preteruje, jer bi se moglo tu vratiti te{kom loptom. Daje sebi neka prava da on procewuje, da arbitrira, meni je stvarno ào {to sam u~estvovao u ovoj emisiji. A da}u mu priliku za TV duel, da popri~amo on i ja malo, pa }emo da vidimo ko je marginalac, a ko je trabuwator. Ja mislim da on trabuwa. Paro{ki: Radi se o jednoj staroj postuli, da gospodin iz DEPOS-a je ovde prvi potegao ma~, molim vas. Ja sam rekao da treba da budemo principijelni i da iskoristimo sve mogu}e argumente. Od kada je sveta i veka zna se da se mir ne postiè i ne moè posti}i jednostranom dobrom voqom. Ako na{a jednostrana dobra voqa nije dovoqna da ih ubedi, mi se moramo za{tititi. A ina~e moja stranka se zalaè za vojsku koja }e biti bazirana na dobrovoqnoj osnovi, pa ako gospodin i wegove pristalice ne èle da izvla~e ma~eve, ne}e biti verovatno mnogo ugroèni.
858
Perovi}: Ja samo da vam odgovorim, da ma~ nije nedemokratsko sredstvo, to je posledwe demokratsko sredstvo; mada nisam o ma~u u tom kontekstu govorio u kome ste vi, ali sam rekao da ne}emo ma~em da razre{avamo kosovsku krizu, kosovsko-metohijsku krizu, jer je to sredwovekovni na~in re{avawa problema. U demokratskoj Srbiji, ma~ }e nam biti posledwe sredstvo, {to je tako|e demokratsko sredstvo, ali kao posledwe. Paro{ki: Meni je jako krivo, ovako ozbiqnu temu koja ima i ozbiqnu elaboraciju pretvaramo u nekakve rasprave, nerazumqive apsolutno. Vidite, ako Kosovo treba re{avati, treba ga re{avati svim dràvnim sredstvima. Zna~i, u ovom slu~aju nacionalni razlog, srpsko nacionalno pitawe mora biti pretpostavqeno kosovskom pitawu, odnosno, Albancima moramo u~initi kona~nu uslugu, obezbediti im povratak u wihovu demokratsku dràvu. Vidite sa koliko napora smo mi izvrnuli yepove ovde za ovim stolom, koliko smo pri~a otvorili i ni{ta rekli nismo. Albanci imaju jedan interes, da ìve u demokratskoj Albaniji. Demokratska Albanija ima granice, ~lanica je Ujediwenih nacija. Ko jo{ prihvata predlog Srpske opozicije, da vas vidim ovde da vas prebrojim, da se Albancima obezbedi povratak u demokratsku Albaniju? Molim vas, ako moèmo da zavr{imo ovaj razgovor jednim ~estitim dogovorom, to je jedini predlog oko koga se vaqa dogovarati. Zna~i, predlog Srpske opozicije, Narodne stranke obezbediti povratak gra|anima Republike Albanije u wihovu me|unarodno priznatu demokratsku Albaniju. Setite se da za to postoje zakoni, koji su u skup{tinskoj proceduri, na àlost jo{ nisu usvojeni. Postoje metode, svet to mora da uvaì, svet to praktikuje, to je praktikovala Italija, to je praktikovala Bugarska u slu~aju sa Turcima. Za{to se mi pravimo nazovi demokrate? Za{to se mi pravimo zabrinutim za qudska prava, a uop{te nismo zabrinuti za srpsko nacionalno pitawe i uop{te nismo zabrinuti za Kosovo. Toliko nismo zabrinuti da smo dozvolili {arlatansku raspravu. Molim vas, uvaìte moj predlog, izjasnite se, ko je za to da vratimo Albance u wihovu demokratsku Albaniju? Dr Tadi}: Ja sam pa`qivo slu{ao mnoge govornike ovde, meni se ~ini da se postavqaju maksimalni zahtevi sa minimalnim ili nikakvim pretpostavkama za wihovo ostvarivawe. Ciqevi maksimalni, minimalna sredstva za wihovo ostvarewe. Govorim na~elno, ne pomiwu}i nikoga posebno. Mi zaboravqamo jednu ~iwenicu: da je na{a zemqa u ìvotnoj opasnosti. To je na{ problem koji moramo imati u vidu kao ozbiqni qudi, kao odgovorni politi~ari. Politi~ar moè ~initi sve, ali mora odgovorno da se pona{a. To zna~i prema... Paro{ki: Ja mislim da ima ozbiqnih... Voditeq: Profesore Tadi}u, meni je ào {to vas prekidam, Paro{ki i vas moram prekinuti, gospodin Boòvi}. Paro{ki: Molim vas, oko ciqeva je vrlo va`no da bi se realizovali... Voditeq: Evo ulazimo u posledwi minut, ja mislim... Boòvi}: O Kosovu moèmo razgovarati mi Srbi i Albanci dole na Kosovu koji ìvimo. I tu vidim jedno re{ewe, da sednemo zajedni~ki da razgovaramo. Dole na Kosovu nema ovakvih razgovora. Voditeq: Izviwavam se svima {to nisu mogli jo{ da govore, vreme je isteklo. Po{tovani gledaoci hvala vam na pa`wi, emisiju moramo zavr{iti. Televizija Beograd, 11. decembra 1992. godine
859
XV EKONOMSKI PROGRAMI STRANAKA (SUÊQAVAWE STRANAKA)

Po{tovani gledaoci dobro ve~e. Evo nas u jo{ jednoj emisiji Su~eqavawe stranaka. Ve~eras razgovaramo o tome {ta je su{tina ekonomskog programa pojedinih stranaka. Imamo 10 u~esnika i odmah da ih predstavim. Sa moje desne strane je gospodin Milija Krasojevi} iz Srpske opozicije; zatim Milomir Babi{ iz Seqa~ke stranke; do wega gospodin Vojislav [e{eq iz Srpske radikalne stranke, zatim gospodin Predrag Golubovi} iz Srpske narodne obnove i gospodin Zoran Lili} iz Socijalisti~ke partije Srbije. Sa moje leve strane je gospodin Mom~ilo Koji} iz DEPOS-a; zatim gospodin Zoran Daqevi} iz Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, gospodin Tomislav Krsmanovi} iz Pokreta za za{titu qudskih prava, zatim Slobodan Radulovi} iz Demokratske stranke i gospodin êdomir Mirkovi} iz Socijaldemokratske stranke. Imamo na raspolagawu sat i 15 minuta vremena, a ja predlaèm da krenemo u prvi krug, svako po 3 minuta, pa zatim da idemo na replike i jo{ jedan krug. Krasojevi}: Po{tovani narode, 3 minuta je dovoqno za slikawe, a za ozbiqne teme mo`da i nije. Ali eto, mi }emo biti na listama pa i da se slikamo da nas vide, mada konkretno Srpska opozicija, i Narodna stranka, smatra da u privrednoj ekonomiji stranke i dràve imaju malo {ta da rade, pa je za ovu temu mo`da i dovoqno vremena. Sve privrede na svetu gde je dràva pravila programe propale su, a tako i na{a. Srpska opozicija smatra da dràva nema {ta da radi u ekonomskom programu, sem da pravi okvire, zakonska re{ewa, poreski i kreditni sistem. Zna~i, prvo {to treba to je ukinuti Alajbegovu slamu ili dru{tvenu svojinu, sve privatizovati, a onda, jedino dràva {to ima da radi, to je da napravi i da predvidi koje su grane sistemske i da se prema wima upravqa druga~ije nego prema drugima. Konkretno, za Srbiju to }e biti poqoprivreda, to je svima jasno. I zna~i dràvi, kada ukine dru{tvenu svojinu, vrati oteto, i stimuli{e privatnu inicijativu, ostaje jedino da pravi zakonska re{ewa. Zna~i, da napravi jeftinu dràvu. Dràva koja uzima od dohotka vi{e od pola, ne moè privredi ni{ta da radi, sem da je odvede pod led gde ju je i dovela. Zna~i, ima samo te stvari da napravi, poresku politiku. Zna se da ako vi{e od 30% dràva uzima od privrede, tu akumulacije nema, tu privrede nema. I slede}e {to treba da uradi to je da napravi poreski sistem, da wime stimuli{e strate{ke grane, a da one za koje strate{ki zauzme mi{qewe da nisu va`ne, da ih ne treba razvijati, poreskim sistemom, da ih, tako da kaèm, ugu{i. I slede}e {to dràva treba da uradi, to je da kreditni sistem razvije tako da }e razvijati grane, davati povoqne kredite onim granama za koje se zakqu~i da imaju {ansu. Prema tome, tu nema mnogo mudrovawa, ali ako se ne naprave sistemski okviri o kojima sam govorio, nikakvih drugih re{ewa nema. Sve ovo podrazumeva da napravi monetarni sistem, da dràva ima monetu. Dràva koja nema monetu nema ni dràve, nema ni privrede. Mi je sa860
da nemamo i svi na{i problemi iz toga poti~u. Dràva, devalvacija ide ovolika kolika ide, zna~i nema monetu. Bilo koje cene odre|ivali wih inflacija pojede, i svi se proizvodi uzimaju yabe. Ekonomista sam po struci i u ovom kriznom vremenu usudio sam se da po~nem privatnu inicijativu, jer ne moèmo govoriti o privatnoj inicijativi, a ~ekaju platu. Me|utim, do{lo je sada vreme kada robu koju imam, koju sam ~estito zaradio, nemam ra~una da prodajem. Golubovi}: Osnovni ekonomski postulati Srpske narodne obnove su slobodno trì{te, preduzetni{tvo, privatno vlasni{tvo i sve to utemeqeno na~elima pravne sigurnosti i zakonitosti. Trì{te i poslovni uspeh su osnovna i iskqu~iva merila za razvoj i opstanak privrednih subjekata, privrednih preduze}a. Kako se Srpska narodna obnova bori protiv svakog voluntarizma u dru{tvu, tako|e se ona zalaè i protiv voluntarizma u privredi. Mi smo postavqali sebi za ciq eliminisawe svake politi~ke ekonomije u privredi, svake ideologije u privrednom ìvotu. Jedino merilo je ekonomska racionalnost. U su{tini, na{ se program saèto moè iskazati kao program ekonomskog nacionalizma. Mi smo ustvari za ograni~eni, a ne za slobodni protok roba i kapitala, jer smatramo da je to jedna ideolo{ka floskula koja sluì samo za opravdawe negacije suvereniteta pojedinih dràva, a u svom pravom zna~ewu te re~i, slobodni protok roba i kapitala nigde u svetu zapravo i ne postoji. Najnoviji doga|aji, sukob izme|u Francuske i Amerike oko poqoprivrednih pitawa, status Danske povodom Mastri{kog sporazuma, upravo pokazuje temeqnu zasnovanost ovih postavki. U tom smislu se onda postavqa pitawe onoga pokreta~a na{eg ekonomskog to~ka. Mi imamo jedan drugi kapital, to je preko 2,000.000 na{ih Srba u rasejawu, na{e politi~ke i ekonomske emigracije koji su u posledwih pola veka stekli zna~ajan, kako finansijski kapital, tako i znawa i iskustva upravo u tim zemqama koje predstavqaju najrazvijenije ekonomske sile sveta. Oni bi predstavqali sa svojim kapitalom, znawem i iskustvom onaj zamajac koji bi mogao da pokrene privredu i na{ ekonomski to~ak i da doprinesu ostvarewu dobitka i ekonomske obnove. Me|utim, tu je potreban jedan preduslov, a to je promena poretka upravo na na~elima koje sam na po~etku pomenuo, na~elima pravne sigurnosti i zakonitosti. Prvi korak u izgradwi zdrave, sna`ne, narodne privrede je uvo|ewe javnih radova, pri ~emu bi se prakti~no moglo odmah zaposliti nekoliko miliona radnika na izgradwi puteva, pruga, mostova i to pre svega u izgradwi ~vrstih veza sa na{im srpskim zemqama, sa Srpskom Krajinom, sa Republikom Srpskom, sa Crnom Gorom i Makedonijom. I taj poduhvat je krupan u oba svoja zna~ewa, u oba svoja smisla. U prvom, da se postave ~vrste veze sa celim na{im nacionalnim korpusom, sa celokupnim na{im narodnim bi}em, i u drugom smislu, zbog racionalnog kori{}ewa privrednih resursa i prirodnih bogatstava. Moramo se podsetiti da su danas vrlo te{ke veze izme|u Romanije i Kosova, izme|u Semberije i Crnogorskog primorja, a to bi bio osnovni preduslov da se srpske zemqe poveù na svojim istorijskim i etni~kim prostorima.
861
Pored izgradwe puteva, pruga, javni radovi bi, kao neka vrsta srpskog Wu dila, omogu}ili potpunu rekonstrukciju komunalne infrastrukture, stanova i svega onoga {to je op{ti predmet takve delatnosti. Za razliku od nekih pomodnih politi~kih stranaka, mi svoj ekonomski program zasnivamo ustvari oslawawem na sopstvene snage, a ne na neke ve{ta~ke presa|ene koncepte iz tzv. savremenoga sveta, jer su ti koncepti rezultat desetogodi{weg i vi{egodi{weg razvoja u tim zemqama. Pogotovo se mi razlikujemo sa stanovi{ta na{e tradicije, istorije i celokupnog sistema vrednosti. Babi}: Su{tina na{eg ekonomskog programa moè se re}i u jednoj re~enici. Naravno, po{to je vreme relativno kratko ja }u poku{ati da to obrazloìm koliko to vreme dozvoli. Pre svega, mi se zalaèmo da svaki ~ovek u ovome dru{tvu ima mogu}nosti da radi i pristojno ìvi od svoga rada, da wegov standard bude onoliko visok i onoliko kvalitetan koliko on u taj svoj rad upotrebi znawa, pameti i truda. To bi moglo da bude neko su{tinsko opredeqewe. Ako toga ne bude bilo, sve ostalo }e vrlo lako, {to se predvi|a, i {to i mi i mnoge stranke predvi|amo, da padne u vodu. Da bi se to ostvarilo, pre svega je potrebna jedna efikasna dràva u politi~kom, pravnom i svakom drugom smislu. Najve}i broj stranaka uglavnom se bavi pitawima koja su vezana za industriju. Moram da kaèm da i mi u svom programu imamo sadràna neka pitawa i neka re{ewa koja se odnose na industriju, ali ipak najve}i deo, {to je prirodno, na{eg programa se odnosi na poqoprivredu i na razvoj poqoprivredne proizvodwe. Mi ocewujemo da pre stvarawa bilo kakvih mogu}nosti koje bi dale rezultate u smislu da poqoprivreda krene napred, mora dràva, bez obzira ko bude posle izbora, ovih ili nekih drugih, formirao vlast, pa i sada{wa vlast ako eventualno ostane, da se odlu~i kakvu koncepciju ho}e u toj poqoprivredi, da li ho}e da poqoprivreda samo sluì za prehranu stanovni{tva, ili ho}e da od poqoprivrede napravi jednu zna~ajnu privrednu granu, a to po nama zna~i, da osposobimo poqoprivredu ne samo za doma}e potrebe, nego i za izvoz, za {ta, po proceni u Seqa~koj stranci, ima uslova. Ima uslova od strane nauke koja je napravila odre|ene kvalitetne sorte, rase goveda i ostalo {to je potrebno da moè da se primeni direktno na wivi, a ima i znawa kod qudi koji se bave poqoprivrednom proizvodwom. Ali, za to su potrebni ipak neki preduslovi. Mi smo, kada je poqoprivreda na{a u pitawu, ostali negde otprilike na nekom vremenu predratnom {to se ti~e poseda. Mi smo napredovali u tehnici, upotrebi agrotehni~kih mera i svemu ostalom {to se upotrebqava, ali ostali smo na vrlo sitnom posedu, {to je bila velika pogre{ka ovog sistema, i moja jedna od najve}ih zamerki. Taj posed se mora ukrupwavati sa potrebnim kreditima, stimulisati kupovinu zemqe i uve}awa poseda, da bi se stvorila ekonomska motivacija da ti qudi na zemqi mogu da proizvode. Jo{ nekoliko stvari je va`no, a to je omogu}avawe qudima preko stvarawa mogu}nosti da imaju status pravnog lica, da mogu slobodno da trguju, da mogu slobodno da rade i da ne budu ograni~eni u prometu tih svojih proizvoda. I jo{ samo jednu re~enicu. Ali, ne sme se doga|ati kao sada, da dr862
àva kontroli{e otkup. Tada nema razvoja poqoprivrede, ali to ne zna~i da ona o poqoprivredi, po{to je specifi~na, takva kakva jeste, ne vodi ra~una. Ne sme da je ostavi, ali ne sme ni da diriguje ovako kako ~ini sada. Dr Vojislav [e{eq: Po{to je ovo ve} drugi put da razgovaramo o ekonomskim programima, ja bih se ograni~io samo na jedan, ali jedan od najva`nijih segmenata ekonomskog programa Srpske radikalne stranke, a to je ja~awe samoniklog privatnog sektora. Mi }emo za jo{ izvestan broj godina imati dve vrste privatnog sektora: privatni sektor koji nastane privatizacijom postoje}ih fabrika dràvnog, odnosno dru{tvenog vlasni{tva, kako je to nazivano, i ovaj samonikli privatni sektor. U ovoj prvoj kategoriji ima}emo mnogostrukih problema, jer ta privatizacija ne moè da ide tako lako, ne moè tako brzo da se okon~a, ne moè bez velikih problema da se izvr{i. Ovaj samonikli privatni sektor je pokazao svoju vitalnost jo{ u periodima najcrwe komunisti~ke diktature i to je jedna od kqu~nih {ansi preko koje bi re{avali problem nezaposlenosti u na{oj zemqi. Ali, da bi se taj privatni samonikli sektor razmahao u pravom smislu re~i, dràva mora da mu posveti punu pa`wu, a ne kao do sada da ga ignori{e, da ga zapostavqa, ili da ga takvom poreskom politikom priti{}e da jednostavno privatnici jedva di{u i uvek posluju na granici rentabiliteta. Kako bi izgledala ta jedna promi{qena poreska politika? Prethodno, dràva bi sve administrativne stege ukinula u pogledu tog privatnog sektora i krajwe pojednostavila administraciju koja je potrebna za otvarawe firmi i za wihovo uspe{no poslovawe. Zatim, odredila bi porez na neto profit koji ne bi smeo da bude vi{i od 20%. Poreske olak{ice bi sledile u svim slu~ajevima reinvestirawa profita koji se ostvari u procesu proizvodwe. Sa druge strane, ako usvajamo koncept da najnià plata bude u neto iznosu 100 maraka, to je tako|e sadràno u programu Srpske radikalne stranke, onda bi se tom neto iznosu dodavalo jo{ oko 20% {to bi poslodavac upla}ivao dràvi na ime onoga {to se sada zove doprinosima. I bez obzira koja se plata odredi po tom ugovoru izme|u poslodavca i radnika, dràva svoj buyet popuwava. S druge strane, privatnik bi onda razmahao svoje poslovawe u svim sferama dru{tvene proizvodwe, iako }e ekonomska blokada jo{ potrajati, to je veoma va`no, jer nema ekonomskog problema koji privatnik nije u stawu da re{i brè nego dràva. On lak{e probija blokadu, on lak{e i pro{vercuje rezervne delove koji su potrebni. Ako oslobodimo privatnika, on }e vrlo brzo biti u stawu da proizvodi one rezervne delove koje fabrike ina~e uvoze iz inostranstva. Koji}: DEPOS polazi od pretpostavke da je nu`na i u ekonomskim odnosima demokratizacija. Bez te pretpostavke nema napretka. A to zna~i da prestanemo sa dirigovanom privredom i sa me{awem dràve u sve i sva{ta. Dràvo, prestani da nam pomaè{, jer nama je sve gore. To ,sa druge strane, nosi u sebi pretpostavku razre{ewa odnosa vlasni{tva i zato se zalaèmo za privatnu svojinu. Dràvna svojina ima pravnog oslonca jer se u zakonu nalazi i godinama se odràvala bez ikakve realne ekonomske pretpostavke. Ukidawem takve svojine i ja~awem privatne svojine mi fak863
ti~ki ru{imo monopol dràve, ali sa druge strane stvaramo zdravu konkurenciju. Stvaramo pravo vrednovawe ~oveka prema rezultatima wegovog rada, a ne prema moralno politi~koj podobnosti koja u sebi nosi pretpostavku i beski~mewa{tva, karijerizma, mita i sve ono {to nosi kao svoju opasnost. Zbog toga mi insistiramo na razvoju privatne svojine, a posebno na razvoju privatne svojine u selu. Razvoj sela ne}e samo omogu}iti pristojan ìvot izjedna~avawem uslova ìvota u selu i gradu, podizawem objekata, {kola, crkava, puteva, nego sa druge strane, smawi}e pritisak, nepotreban pritisak u gradove u neekonomski opravdane industrije. Beograd, glavni grad Jugoslavije optere}en je sa 29 giganata gra|evinske operative. Ima 11 livnica, 4 fabrike motora, 27 ogromnih fabrika tekstila. [ta }e to glavnom gradu? Zamislite London, glavni grad Velike Britanije, da je optere}en sa ovim. I naravno da onda oko 120.000, samo iz okoline, radnika, svako jutro vr{i pritisak na infrastrukturu, na komunalije, na saobra}aj. Zbog toga je neophodno stvoriti privatnu svojinu otvarawem radnih mesta. I kada DEPOS apeluje na 800.000 otvorenih radnih mesta u narednih 4-5 godina, to nije prazna pri~a, to je sasvim realna pretpostavka, jer izgradwa 500.000 stanova, javnih puteva i sl. otvara}e te mogu}nosti. A privatna inicijativa }e doprineti tome. Na kraju èlim jo{ ovo da istaknem kao ~iwenicu, a to je da sa ja~awem privatne svojine mi fakti~ki humanizujemo ~oveka, jer oduzimamo pravo nekome ko drì mo}, koji drì vlast u svojim rukama, da moè da upravqa ~ove~ijom sudbinom. Posebno je zna~ajno, u ekonomskim odnosima za koje se DEPOS zalaè, razvijati odnose sa Evropom, sa svetom bliskim nama, jer, nema potrebe da mi sve izmi{qamo. Pa 4.500 godina pisane istorije postoji. U Hamurabijevom zakoniku vi imate jedan vrlo jasan propis da je su{tina prometa qudskog, jeftino kupiti i skupo prodati. I za{to sada mi moramo o tome ne{to da izmi{qamo, kada ve} to postoji. Drugo {to je zna~ajno, to je siguran i stalan fiskus, odnosno poreski sistem. Boqe bi bilo umesto da stalno mewamo zakone i da donosimo stalno nove zakone, da smo 1.000 na{ih stru~waka poslali u Evropu, u svet da nau~e kako se vodi poreska politika. To bi nam bilo mawe skupo i boqe za nas nego da svakih pola godine donosimo nov kompletni kodeks o porezima. Krsmanovi}: Mi koji se bavimo qudskim pravima, skloni smo da vidimo u nepo{tovawu qudskih prava glavni uzrok sada{we krize i upravo pove}awe efikasnosti privre|ivawa mi vidimo u ve}em po{tovawu qudskih prava. Ukoliko bi bilo po{tovano na~elo pravi ~ovek na pravo mesto, i na~elo sposobnosti, onda bi mi imali takvu situaciju da bi direktori bili oni koji su najsposobniji. Privatni biznismeni bili bi oni koji su najvredniji i najsposobniji. Opoziciju bi vodili i bile bi najuspe{nije one opozicione stranke gde se nalaze najsposobniji ~elnici. Na àlost, mi takvu situaciju uop{te nemamo u na{em dru{tvu. Jo{ uvek se na kqu~nim pozicijama u preduze}ima, u dràvnoj upravi, u informisawu, kulturi, nauci nalaze kadrovi koji su bili jo{ u vreme komunizma. Mi smo ranije to optuìvali i govorili o moralno politi~koj podobnosti, to i da864
qe opstaje. Uzmimo sada{we radno zakonodavstvo koje predvi|a progla{avawe tehnolo{kih vi{kova. Umesto da pod udar padnu neradnici, obi~no se to de{ava sa ~lanovima opozicionih stranaka i nepodobnim. Mi Srbi smo imali u 14. veku Zakonik Cara Du{ana u kome je pisalo Sudije da sude po zakonu, a ne po strahu od carstva mi. A mi sada imamo situaciju da je vreme jo{ uvek kadija te tuì, kadija te sudi. Spomenuta je privatizacija. Na àlost, uspe{ni privatni biznismeni mogu da budu oni koji sara|uju sa onima koji ih oporezuju, koji im daju dozvole, potpla}uju ih, i zajedno dele profit. Zatim, sprovedena je privatizacija. Umesto da se obavi jedna legalna i po{tena raspodela dru{tvene imovine, novi vlasnici su postali biv{i direktori i politi~ki funkcioneri koji su prevarili na{ narod i tako se desila najve}a posleratna pqa~ka. Oni koji su ranije zloupotrebqavali na{a preduze}a i na{ narod, sada su postali novope~eni kapitalisti. Uporedo sa ovim cvetaju ratni bogata{i. 1945. godine mnogim Srbima oduzeta je imovina koju su oni stekli mukotrpno u staroj Jugoslaviji, te{ko rade}i, kao ratnim bogata{ima iako nisu bili nikakvi ratni bogata{i. Sada ti koji su im to oduzeli, oni su pred svima nama ratni bogata{i. Oni su opqa~kali na{a preduze}a, oni su oteli devize na nezakonit na~in. Oni prave transakcije dok gine narod u Bosni, u Hrvatskoj. Oni su se ovde obogatili, a ti koji su se nakrali i napqa~kali, oni su najglasniji u osudi i odbrani interesa Srba u Hrvatskoj i Bosni. Treba postaviti jedno pitawe, Srbi su i ovde i tamo, kako je to mogu}e da ti navodni braniteqi Srba u Bosni ovde pokrado{e sve i opqa~ka{e dok se de{avaju takva krvoproli}a? Vidite, i na{ pokret se zalaè za povratak kulta rada. Kako na{ narod kaè, nema hleba bez motike. A kod nas se naviklo da se sti~u stanovi, vile, da se len~ari i da se bez rada sti~e bogatstvo. Radulovi}: Znate, za jedan ozbiqan ekonomski program, za ozbiqan razgovor moramo da imamo dve ~iwenice prethodno u vidu: gde smo sada, na kom smo nivou sada i u kom okruèwu sada ìvimo. Mi svi znamo da smo sa nacionalnim dohotkom tamo gde jesmo. Ja ne èlim da o tome sada govorim, da smo sa padom proizvodwe od 50%, da ìvimo pod sankcijama, i treba imati dva izlaza. Jedan je da se radi dok su sankcije, i drugi da se poku{a da se radi i kada nema sankcija. Za sve ovo treba, po nama, da bude vladavina prava i da bude pravna dràva. Mislimo da nekoliko stvari treba odmah u po~etku uraditi. Prvo treba izvr{iti privatizaciju i to vrlo jasno i vrlo odlu~no, i to u dva pravca. Jedno je da se proda putem javne licitacije veliki deo firmi koje mogu da se prodaju. Iz tih fondova treba da se rade dve osnovne stvari. Jedna je da se reinvestira i da se stvaraju nova radna mesta, a druga da sluè za socijalne fondove. U drugoj fazi mislimo da treba, kada se vi{e ne moè prodati, da treba podeliti dru{tvenu imovinu onim koji su je stvarali pod pravednim i pravi~nim uslovima. Naravno, u svim dràvama, pa i na{oj, treba da bude i dràvnih preduze}a, zna~i treba da bude privatna i dràvna svojina. Dràvna preduze}a su, i to je jasno koja su, PTT, èleznice, elektroprivreda itd. i ona treba da rade svoj posao i da se dràva brine o wima. Iz tih fondova, iz te no865
ve mase, treba otvarati nova radna mesta, i to sada pod dva uslova. Jedno je da se pod hitno aktiviraju svi oni privredni resursi koji se sada koriste sa 10, 20, 30 i 50% kapaciteta, da se na|u sirovine i da se na|e na~in da se oni pokrenu, jer veliki kapital de fakto leì sada nedirnut u tom delu. Daqe, mislimo da apsolutno treba odvojiti monetarnu vlast od izvr{ne vlasti. Veliko zlo koje se de{ava sada je, ustvari, da su pome{ane te dve stvari. De fakto, {tampawe novca je u datom momentu, verovatno u nekoj koli~ini bilo potrebno radi preraspodele onoga {to je stvoreno, jer {tampawem novca se vr{i preraspodela onoga {to je stvoreno. Mislimo da treba sa tim prekinuti i da Narodna banka, zna~i monetarna sfera, bude potpuno odvojena od izvr{ne vlasti. To moè da bude model ili da bude ~isto dràvna, ili da bude me{ovita, to je sasvim svejedno kako bi ve} bilo, ali uglavnom mora da bude potpuno odvojena da bi se putem ta~ne koli~ine novca moglo da do|e do stabilnog dinara. Jer, bez stabilne valute nema ni pravog daqeg razvoja, nema motiva u tom delu. Mi mislimo da apsolutno treba napraviti neke predradwe da se odredi {ta je to najbrè {to daje efekte sada. Mislimo da su to dva pravca. Jedno je poqoprivreda sa svim onim sirovinama koje ima i svim onim {to ona pokre}e, a drugo je elektroprivreda koja ima svoje kooperativne prednosti u onome {to sada ima. Daqevi}: Kada ve~eras razgovaramo o ekonomiji, vrlo te{ko je u ovim dana{wim uslovima razgovarati, pre svega u uslovima ekonomskih sankcija koje su nametnute i koje su u potpunosti ograni~ile i uticale na privredni razvoj i privredni rast dràve i dru{tva u celini. Stoga, ja }u dati samo neke naznake na{eg ekonomskog programa sa osnovnim na{im ciqem da se stvori ekonomski razvijeno dru{tvo sa jedne strane i pravedno dru{tvo. Naravno, ekonomski razvijeno dru{tvo podrazumeva uvo|ewe i stvarawe jednog savremenog tehnolo{kog dru{tva, koje }e se bazirati pre svega na trì{tu, ravnopravnoj trì{noj utakmici, izgra|enim trì{nim institucijama koje mi jo{ uvek nemamo, i koje naàlost, u proteklih 40 godina nismo izgra|ivali. Tu pre svega mislim na banke, prave banke, berze, akcionarske ku}e. Zna~i, svi ti oblici koji mogu uticati na jednu trì{nu i ravnopravnu utakmicu. Sa druge strane, ono {to je potrebno i za {ta se zalaèmo, to je za ravnopravnost svih oblika svojine, i privatne, i me{ovite, i dràvne, odnosno dru{tvene. U tom smislu, po{to se na{a stranka optuùje da i daqe insistiramo na dru{tvenoj svojini, moram da kaèm da u na{em konceptu dru{tvena svojina bi se postepeno pretvarala u me{ovite oblike. Tu mislim pre svega na podelu dru{tvene svojine zaposlenima, zna~i stvarawe akcija, odnosno deoni~arskih dru{tava, odnosno prodaju privatnom sektoru uz, normalno, odgovaraju}a pravila igre i uz realnu cenu kapitala. U tom smislu nagla{avam da je potrebno omogu}iti ba{ taj neki stru~ni deo kako bi svi koji se bave time bili dovoqno informisani o toj oblasti. Naravno, dràvna svojina bi ostala u oblasti infrastrukture pod brojem jedan, i u strate{kim granama, pre svega mislim na vojnu industriju. I isto tako, prirodna bogatstva se ne bi mogla u potpunosti privatizovati, a pogotovo ne bi mogla se davati strancima na prodaju.
866
Pored toga, u konceptu na{eg ekonomskog programa zalaèmo se za nezavisnu centralnu banku koja }e odre|ivati monetarnu politiku. Kolega je rekao da se stvori stabilna moneta, jer bez toga nema ni jake i stabilne privrede, a samim time i dru{tva. Pored toga, dràva bi imala ulogu, tu se pre svega zalaèmo za jednu pravnu i pravednu dràvu koja }e omogu}iti osnovna pravila igre, doneti zakone za jednu ravnopravnu trì{nu utakmicu, a subjekti bi posle sami u~estvovali. Zna~i, dràva je rep svega, regulativnog karaktera. I time zavr{avam. Drugi aspekt je pravedno dru{tvo. Tu pre svega mislim na onaj socijalni aspekt, da se obezbedi {to je mogu}e ve}a zaposlenost i besplatno zdravstvo, odnosno {kolovawe za gra|anstvo. Mirkovi}: Kao {to se zna, ekonomska i pravna sigurnost, sloboda i dostojanstvo u osnovi su program Socijaldemokratske partije i zbog toga je ekonomski program najva`niji deo na{eg programa. Taj na{ ciq je imu}an gra|anin i bogata dràva. I po na{em mi{qewu porast ìvotnog standarda mora biti mera uspe{nosti ili neuspe{nosti svake vlasti. Mo`da to ne bi ni trebalo toliko isticati, da u ovom trenutku nemamo upravo paradoks da je bar u prethodnim godinama, vlast pove}avala svoj uticaj upravo u onim slojevima koji su najvi{e bili ìvotno, egzistencijalno i ekonomski ugroèni. Ne treba se previ{e baviti sada{wim stawem, ono je poznato, privreda je u kolapsu i prisustvujemo stalnom odlivu dràvnog kapitala u inostranstvo. Tako|e su na sceni skoro ne~uvene malverzacije u pretvarawu biv{e dràvne, odnosno dru{tvene svojine u razne druge oblike svojine. Dana{wa vlast nastojala je da kupuje socijalni mir umesto da pove}ava proizvodwu. U najnovije vreme poku{ava, tako|e, da kupuje glasa~e inflatornim novcem. Razume se, to je sve kratkog daha i vrlo je providno. Na{i ekonomski eksperti, a to su stru~waci sa srpskih univerziteta iz uspe{nih privrednih organizacija, napravili su po procenama na{im u glavnom odboru, ambiciozan program koji ra~una sa potezima, dok traju ekonomske sankcije i razume se, najvi{e sa onim {to }e mo}i da usledi nakon skidawa, odnosno po~etka skidawa sankcija. Ekonomski program je razvrstan u nekih desetak odeqaka i ja }u samo pomenuti osnovna na~ela i osnovna zalagawa na{eg ekonomskog programa. Najpre, ra~una se da po~etak izlaska iz kolapsa bude pra}en ulagawem u one privredne grane koje najbrè mogu da daju rezultate ekonomske i u tom smislu se nabraja ~itav niz tih grana gde je to mogu}no u~initi. Zatim se ra~una sa zamenom inostranih sirovina, jo{ tokom trajawa sankcija i sa intenzivirawem proizvodwe tom supstitucijom. Posebno se ra~una sa delovawem trì{ta koje treba da bude u povratnoj sprezi, a treba napomenuti da mi ne insistiramo na, odnosno ne verujemo u apsolutnu liberalnost trì{ta, jer ga je napustila Evropa, odnosno napustio ga je razvijeni svet. Posebno drìmo do titulara svojine. Dakle, zalaèmo se za razli~ite svojinske oblike, sve sem onog nesvojinskog, tzv. dru{tvenog. Insistiramo da i zaposlenost bude u funkciji proizvodwe jer Socijaldemokratija posebno ra~una sa zapo{qavawem i sa pravom na radno mesto kao oblikom dostojanstva i poloàja ~oveka. I zatim, bitno insistiramo na ravnomernom re867
gionalnom razvoju, posebno na poqoprivredi i na vra}awu vitalnosti selu. Ako bude prilike, u drugom krugu bih ne{to kazao o paralelizmu privrednog i ekonomskog sistema po shvatawu Socijaldemokratske partije. Lili}: Ja sam hteo na samom po~etku da ina~e predloìm da uglavnom razgovaramo o stvarima sa kojima se eventualno prisutne kolege ne slaù, kada je u pitawu ono {to se zove programska osnova Socijalisti~ke partije Srbije. Mislim da je o~igledno, bar iz va{ih izlagawa, da su te oblasti uglavnom svedene na reprivatizaciju ili na na~in reprivatizacije, zavisi kako ko to posmatra, osim kada je u pitawu Socijaldemokratska stranka, pri ~emu bih rekao da moj kolega Radulovi} ipak nije dosledno preneo program Demokratske stranke kada je u pitawu ovaj deo privatizacije. Ili on ima nekakav druga~iji program, ili sam ja to lo{e pro~itao. Da ne bi ostali nedore~eni, mislim da je Ustavom Republike Srbije i Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, ko ne prihvata ili prihvata to je druga pri~a, sada je prihvataju i oni koji nisu prihvatali, malo ja rizikujem ovde ve~eras da me sutra neko moè da nazove bagrom ili nekim drugim imenom, a to je stvar politi~ke kulture, pa ne znam da li smem da nastavim da pri~am o tome. Ako smem onda }u da iskoristim ta tri minuta, je li tako? Dr Vojislav [e{eq: Kako da vas nazovem... Lili}: Ustavom Republike Srbije zagarnatovana je pluralnost svojine, uop{te nije sporno da su svi svojinski odnosi apsolutno mogu}i i prisutni. Ono o ~emu niko od vas nije pri~ao ovde, to je na~in na koji mislite to da sprovedete o ~emu ste govorili, u uslovima u kojima se sada nalazimo. Dr Vojislav [e{eq: Nismo imali vremena. Lili}: Sa druge strane, ja }u poku{avati usput i da odgovaram. Nije sporna privatizacija i trì{na ekonomija ni kada je u pitawu SPS. Mislim da je to ~ak i evidentno. Ono {to najvi{e smeta u realizaciji programa SPS-a, to je nakaradna kreditno monetarna politika koja se vodila dugi niz godina iza nas, ne u ovih zadwih godinu dana ili zadwih 2 godine, pri ~emu to svakako ne treba da bude opravdawe. To je ista politika koju predlaè i sada{wa Savezna vlada. Ja to vrlo otvoreno pri~am i mogu da polemi{em sa kime ho}ete ovde. Kada kaèm nakaradna, to je zato {to je izuzetno restriktivna i takva se politika ne vodi u uslovima ovakve recesije, {to je primer kod mnogih zemaqa koje su to pro{le i koje su sada visokoprofitabilne i produktivne. Govorim to zato {to je u zadwoj dekadi samo preko 50 milijardi dolara odliveno u inostranstvo, 30 milijardi po osnovu glavnog duga, a preko 17,4 za pla}awe kamata raznoraznih. Prema tome, takva politika, izuzetno restriktivna, je vo|ena pre svega zbog servisirawa obaveza prema Me|unarodnom monetarnom fondu. To je jedan od podataka. Ukoliko se nastavi sa takvom politikom nema govora o nekoj brzoj privatizaciji. Ja ina~e smatram da brza privatizacija u bilo kom obliku je nemogu}a u ovim uslovima, a sa druge strane, osim ukoliko ne postoje neki drugi interesi, da se stvori dru{tvo sa izuzetno malo bogatih i sa izuzetno mnogo siroma{nih, odnosno da to bude privatizacija tipi~na za ono {to je ura|eno u Isto~noj Evropi, o kojoj je malo govorio gospodin Krsmanovi}, kada je govorio o za{titi qudskih prava.
868
Su{tina programa Socijalisti~ke partije jeste pre svega socijalni kriterijum koji mi isti~emo na svim mogu}im na{im promocijama i u svakom na{em programu stoji. Vo|ewe ra~una o ~oveku je na{a najve}a obaveza. Ono {to bih jo{ rekao, to je da je vra}eno 86.000 hektara zemqi{ta poqoprivrednicima u toku ovih godinu dana, vra}eno je 80 i ne{to posto. Ono {to je su{tina, ja ne znam da li znate taj podatak, pre 48. godine 69% stanovni{tva je bilo na selu, a 1981. samo 19. Gradska emigracija je imala nekog svog uticaja na ono {to se zove razvoj sela. Za koji se to program DEPOS zalaè, po{to je on asocijacija razli~itih programa, ja ne znam. Ako se slu~ajno desi da dobijete na izborima, {ta }ete primewivati od tih programa? Ali... Koji}: Ne slu~ajno da se desi, to }e biti. Lili}: Ja sam bio toliko korektan i saslu{ao vas. Kada dobijete re~, onda }u i ja vas da prekidam isto ovako kao vi mene. A o tome }emo polemisati u tom drugom delu. Meni jo{ nije isteklo vreme, mo`da je vama isteklo, a meni kada istekne ja }u vam re}i. Golubovi}: [to je kra}e mogu}e, zna~i prvo pitawe upu}eno je na{em sagovorniku koji je iz Socijalisti~ke partije. On je upravo govorio o tom na~inu privatizacije. Zna~i, sa stanovi{ta Srpske narodne obnove nije sporno da se vr{i proces privatizacije, to je i temeq na{eg ekonomskog programa. Ali, upravo je sporan taj na~in privatizacije. Mene interesuje obja{wewe ovoga procesa privatizacije u posledwih godinu i po dana koji se vr{i po Srbiji i ima sve odlike organizovane pqa~ke, kada mnoge strate{ki zna~ajne firme pod bagatelnim uslovima prelaze u ruke privatnika koji su pod paskom Socijalisti~ke partije. To je jedan na~in privatizacije koji je suprotan nacionalnim interesima. Drugo, kratko pitawe, po{to smo se tako dogovorili, je upu}eno sagovorniku iz DEPOS-a, jer u wihovim dokumentima stoji jedan snaàn oslonac na priliv kapitala iz inostranstva, ~ak vezan sa odre|enim pokri}em da sankcije padaju odmah i ~ak se u wihovim spotovima pomiwu odre|ena, neodgovorna po meni i neutemeqena obe}awa, o platama i penzijama od 1.000 maraka. Mi znamo da je u Nema~koj otprilike jedna od najniìh plata 700 maraka, pa me interesuje na osnovu ~ega su takva obe}awa data, kada po priznawu Vlaslava Havela od pre neki dan, u ukupnoj privredi ê{koslova~ke 2% iznosi taj strani kapital. I konkretno pitawe, da li bi oni pod postoje}im uslovima, mislim na sagovornike iz DEPOS-a, prihvatili da Srbija bude ~lan Evropske ekonomske zajednice? Imam pitawe i za gospodina [e{eqa. Da nam objasni razliku izme|u srpske orijentacije, na~elne orijentacije wegove stranke i odre|enih nacionalnih stavova u tom ekonomskom programu, pogotovo pozivawe na neka na~ela liberalnog kapitalizma. Nisam siguran da tu postoje odre|ena sredstva za{tite srpskog nacionalnog interesa. Lili}: Ja ne znam na koje je firme mislio gospodin Golubovi}, ali verovatno je mislio na firme ~ije su transformacije vr{ene po tada{wem saveznom zakonu. Mi smo to zaustavili Zakonom o transformaciji dru{tvene svojine koji je donet na nivou Republike Srbije. Formirana je agenci869
ja za procenu imovine i sve te firme }e doìveti jednu naknadnu procenu, tako da ja verujem da }emo ispraviti ono {to je ura|eno po saveznom tada{wem zakonodavstvu. Bilo je kratko, ne znam da li ste zadovoqni. Koji}: Slu{ajte, mi izgleda glorifukujemo tih 1.000 maraka, jer verovatno ne znamo {ta je to 1.000 maraka, da banalno samo izjavim. Mi smo pre dve godine, ~ak smo imali 1969. 1972. godine preko 1.000 maraka. I za{to je to toliko ~udno. I ne{to }u vam re}i, nije u Nema~koj 700 maraka najnià plata. Ne. U Nema~koj je najnià plata 3.400 maraka. Pa vaqda moè jedna Srbija da ima ~etvrtinu ili tre}inu prose~ne neke evropske plate. Za{to bi to bilo ~udo? Dr Vojislav [e{eq: êkajte, prvo dajete dvojici da odgovaraju, a meni ne date. Javio sam se pre gospodina Krasojevi}a za repliku. Ja sam sada svakako na redu za repliku, a po{to treba i da odgovorim, dozvolite mi da to ujedno uradim, pa }e biti kra}e. To }e biti mnogo kra}e. [to se ti~e gospodina iz Srpske narodne obnove, ja smatram da je deplasirano ne{to ozbiqnije odgovarati, jer svi ozbiqni ekonomisti se slaù da izlaska iz ekonomske krize nema bez nekog vi{e ili mawe liberalnog koncepta ekonomije. Po{to Srpska narodna obnova, kako je rekao wihov predsednik, ima ekonomski program na 16.000 stranica, ja moram priznati da taj program nikada nisam pro~itao, i ne}u ga sigurno nikada ni pro~itati, a sumwam i da postoji. Niko normalan nije nikada ni ~itao tolike programe, a kamoli da mu je palo na pamet da pi{e. Bez liberalnog koncepta ekonomije nema privrednog ozdravqewa. Oni se zalaù za nekakvu nacionalnu ekonomiju. To je za mene sme{na stvar. Sa druge strane, mo`da i nije toliko sme{na ako se ujedno zalaù i za stale{ko organizovawe dràve. Nedavno smo ~uli wihovog ~elnika da se zalaè za stale{ku skup{tinu. Mi znamo ko je kroz istoriju imao stale{ku skup{tinu. U 20. veku stale{ku skup{tinu imao je Musolini. Imao je i takav koncept ekonomije, znate, a ja smatram da niko od ozbiqnih qudi fa{isti~ki koncept ne moè prihvatiti, i da on ne moè da egzistira nikada, na srpskom podnebqu pogotovo. Ali sada, po{to sam se javio i za repliku i po{to je gospodin iz DEPOS-a ve} jedan odgovor dao, na primedbu kako mogu obe}ati minimalnu platu i penziju od 1.000 maraka, mi nikada nismo imali minimalnu platu od 1.000 maraka. Ja sam bio profesor Univerziteta u vreme kada nam je nekako u privredi i{lo najboqe, jer smo najve}e kredite sa Zapada dobijali. Zaduìvali se na{i ~elnici i kapom i {akom po svim stranama sveta pa sam kao profesor Univerziteta imao oko 600,700 maraka plate. Dakle, na vrhuncu, kada su nam plate bile najboqe. Nema~ka nema danas minimalnu platu 3.600 maraka, ima mnogo ispod 1.000 maraka. Ne zaboravite, sastavni deo Nema~ke je danas i Isto~na Nema~ka. Pogotovo kada imamo u vidu da vi obe}avate najmawe penzije od 1.000 maraka, a te najmawe penzije od 1.000 maraka nema ni Amerika. Gospodine, vi ste malopre izlagali va{ program, ali va{ program je prepun lepih èqa. Kaète: 500.000 novih stanova. Za{to niste rekli 436.000 ili 621.000, rekli ste 500.000 novih stanova. Vi to èlite. [to je to nemogu}e posti}i, to je sada drugo pitawe. Vi kaète 800.000 radnih mesta {to je to nemogu}e posti}i, to je sada drugo pitawe. I gospodine...
870
Koji}: A odakle vama saznawe da je nemogu}e, gospodine [e{eq, da se to postigne? Dr Vojislav [e{eq: Pa kako da se postigne? Koji}: Lepo. Dr Vojislav [e{eq: Lepo? Koji}: A znate li koliko ko{ta 500.000 stanova, pa to je 2 miliona maraka, gospodine dragi. Dr Vojislav [e{eq: Dva miliona maraka 500.000 stanova. To vam je mnogo pametno. Zna~i 4 marke vam ko{ta jedan stan 500.000 stanova 2 miliona maraka, 4 marke jedan stan. Ja sam spreman onda da vam kupim bar 25 stanova to je 100 maraka. I jo{ jedno samo. Kako vi moète da obe}ate narodu da sa vama nema sankcija? [ta biste.... Koji}: Zato {to znamo da }e to tako biti.. Dr Vojislav [e{eq: Jesu li vam obe}ali? Koji}: Lako }emo to u praksi da dokaèmo. Dr Vojislav [e{eq: Jesu li vam Amerikanci to obe}ali, kako? Koji}: Ne, nego sa ovima koji su sada na vlasti do{le su sankcije. S wihovim odlaskom nema sankcija. Krasojevi}: Meni nije manir nadvikivawe. Poku{a}u na blic sada svima da repliciram ono {to mislim. Ne interesuje me koja stranka, niti diraju}i li~nosti. Gospodin iz Pokreta za Jugoslaviju rekao je dve stvari koje ne idu u ekonomski program, mislim pleonazam. Pravna dràva ve} je i narodu dosadilo. Dràva postoji ili haos. Ne postoji pravna i nepravna. Gospodin iz Demokratske stranke nadam se da je u~inio lapsus jer je rekao proda}emo {to moèmo, a ostalo podeliti. Ako bi tako radili, to bi bilo ko posle rata kada smo otimali wive, ostavqali prqu{e seqacima. Gospodin Mirkovi} re~e o Socijaldemokratskoj stranci, svaki normalan ~ovek èli da doìvi to vreme da bude socijaldemokratija, pa i ja i Narodna stranka i Srpska opozicija. Me|utim, moramo se sloìti da problem ovolike propasti je {to nemamo dràvu. A to je vru} krompir. Treba govoriti kako stvoriti dràvu, sistem i demokratiju, posle toga druga je stepenica bogato dru{tvo, pa socijaldemokratija. Bez bogatog dru{tva u haosu socijaldemokratija je {tamparija koju ve} imamo, sa~uvaj nas boè od toga. Gospodin Lili} kaè stalo se sa prodajom, ali {ta }emo sa ovla{}ewem direktora koje je postavila vladaju}a partija, ~ija je vlast raspolagawa kapitalom preduze}a ve}a nego vlasnika. Zna~i, rasprodaje se ali izlazi kapital. Kada to bude posle ostalo za raspodelu bi}e zgrade i stare ma{ine sa dugovima. Gospodin [e{eq, nadam se da je i on napravio lapsus, kada je rekao 20% od ukupnog prihoda. Nadam se od ~istog dohotka, od ukupnog prihoda sa~uvaj boè od tih olak{ica. I drugo, najmawa... Dr Vojislav [e{eq: Od ~istog profita sam rekao, niste slu{ali, gospodine. Krasojevi}: I druga stvar, najmawa plata 100 maraka. Dràva i vlast koja poku{a da odre|uje minimalne plate poku{a}e ponovo da pravi socijalu od preduze}a, socijalu moè da pravi samo dràva, ali, onda kada ima bogata preduze}a i mnogo poreznika. Nadam se da je bilo kratko.
871
Babi}: Ja bih samo repliku. Izloìo bih dva neslagawa, sa stavom gospodina Lili}a, i stavom koji je izneo gospodin [e{eq. Sa gospodinom Lili}em ne bih se mogao sloìti kada je u pitawu privatizacija. Privatizacija sama po sebi ne zna~i ni{ta, ako nije u skladu jednog kvalitetnog ekonomskog programa. Seqaci imaju privatan posed od kada postoje. I nisu radili ni{ta, zato {to nisu merama koje uti~u na wih stimulisani. Nisu vlasnici kapitala, nego samo vlasnici rada, a onaj ko nije vlasnik i rada i kapitala, on nema od toga ni{ta. Prema tome, privatizacija sama po sebi ne zna~i ni{ta ukoliko sistemske mere nisu na vaqan na~in re{ene. [to se ti~e kritika koje se odnose na saveznu dràvu, ja ne}u da ulazim u pojedinosti, ali ipak moramo da shvatimo jednu stvar, da je tu saveznu dràvu stvorila Socijalisti~ka partija i partija Crne Gore, Demokratska partija socijalista i da su oni morali da vode ra~una da ne stvore takvu dràvu koja ne funkcioni{e kako vaqa i stvara probleme o kojima oni govore, a u {ta ja nisam siguran. Meni to vi{e li~i na ostvarewe ne~ega na ~ega bi se odgovarali ako napravimo propuste. Meni to tako izgleda. [to se ti~e zalagawa gospodina [e{eqa za plate izraène u markama, ne znam koliko je pomenuo, nije bitno, i cene poqoprivrednih proizvoda opet izraène u markama, mislim da to nema pravnog utemeqewa. Evo za{to. Prvo, sredstvo pla}awa kod nas nije marka, to je jedno, a drugo, ne znamo o kojem pla}awu u markama se radi. Da li je to crni kurs koji nema apsolutno na~ina da se na takav na~in i mogu}nosti da se na takav na~in pla}a. Ako je to dràvni kurs, onda opet je to ne{to nisko i opet ne}e biti stimulativno. I tre}a stvar, to je da ni{ta ne zna~i ako je cena jednog proizvoda seqa~koga odre|ena fiktivno u ceni izraènoj kroz marke, ako je repromaterijal opet 2 puta skupqi nego {to treba i opet izraèn u markama. To ni{ta ne zna~i, ve} se moè re{iti na drugi na~in, to su pariteti, ostalo ne bih sada. Lili}: Nismo razumeli gospodina Babi}a o ~emu govori. Pa privatizacija podrazumeva da se prethodno stvore neki uslovi. Ja sam upravo i rekao da... Ja sam upravo i rekao da privatizacija ne sme da bude ~in, da mora da bude proces koji }e da traje, koji }e da bude pra}en svom potrebnom zakonskom regulativom i fiskalnom kreditno-monetarnom politikom i svim {to je potrebno da se jedan takav proces zavr{i, pre svega u interesu naj{irih slojeva gra|anstva Srbije. Sa druge strane, stvorena dràva mora da... po{to gospodin Babi} mora da u|e malo u politi~ke termine i ako govorimo na akademski na~in {to nije dobro, ali eto, prihvatili smo da razgovaramo, stvorena dràva Savezna Republika Jugoslavija koju su sada kona~no svi priznali, stvorena je zbog kontinuiteta politi~kog i ekonomskog, i stvarawem mogu}nosti.... Babi}: Mi je nismo priznali, to nije ta~no. Lili}: Kako je niste priznali, svi u~estvujemo na izborima i podràvate ne znam koga itd. Da ne govorimo sada o tome. Stvara mogu}nosti da kasnije i svi oni koji se nalaze...
872
Dr Vojislav [e{eq: Kakav ste vi narod u dràvi koju ne priznajete? Babi}: Mi priznajemo narod, ako ne priznajemo ime dràve. Lili}: O~igledno ne moè da se zavr{i, ja poku{avam da budem korektan, ali o~igledno ne ide. Ja vam predlaèm da svi prihvatite program SPS-a i da sa ovim zavr{im. Krsmanovi}: Ja nisam malo pre kazao da smo mi protiv privatizacije. Mi smo upravo za privatizaciju, ali da ona ne bude u vreme rata, kao {to je do sada bila, jer se privatizacija dogodila dok se vodio rat. Dok je pa`wa naroda bila koncentrisana tamo, ovde je nastao grabe` i kra|a. Na{ pokret podràva privatizaciju, koju je sproveo gospodin Milan Pani} u Galenici. Svaki radnik je dobio podjednak broj akcija, s tim da u odgovaraju}em vremenu moè da ih proda. To je pravi~na privatizacija. Sa druge strane, mi se zalaèmo da preduze}e bude mesto gde se radi. Lili}: Kome da ih proda? Krsmanovi}: Na berzi, kako kome? Ko ho}e da kupi. A ne moè odmah da proda. Lili}: Koje ne postoje, je li tako? Babi}: Nemojte, Lili}u, sada ste isti kao... Voditeq: Samo da gospodin Krsmanovi} zavr{i misao. Krsmanovi}: Mislim, mi se zalaèmo da preduze}e bude mesto gde se radi, a ne gde se sastan~i, politizira. Mi jo{ imamo preduze}e kao mesto gde caruje nerad, gde postoje {ok sobe, gde postoje qudi na ledu, infarkta{i itd. To jo{ uvek postoji ~ak i u Galenici. âk gospodin Pani} to jo{ nije isterao ni iz Galenike. Zalaèmo se za obrazovawe. Da budu najuspe{niji |aci oni koji su najvredniji, najnadareniji, a ne da budu oni zahvaquju}i dru{tveno politi~kom poloàju roditeqa. To je jo{ uvek tako. Na{ pokret se zalaè za zakonitost kao jedan generator koji }e sprovesti ve}u ekonomsku uspe{nost i to tako {to }emo kada budu na{i predstavnici u{li u Skup{tinu, pod broj jedan re{avati svaku àlbu koja je stigla, a na kr{ewe qudskih prava iz oblasti zapo{qavawa, sa ciqem da se omogu}i da do|u do posla oni koji na to imaju pravo. Sada ima veliki broj qudi u Srbiji koji ~ekaju 5,10 ili vi{e godina, ne {to su nesposobni, na zapo{qavawe, nego {to im to neko ne da. Sli~no je i sa stanovima. Imamo u preduze}ima da mnogi qudi su gurnuti u buyake i sede bez zadataka i ne rade. Na{ zadatak }e biti da svaku takvu àlbu ispitamo i da pomognemo te gra|ane. Neko moè re}i da }e to biti re{eno dolaskom demokratije, tako je re~eno i decembra 1990. godine. Nama su govorili, protiv nas su agitovali pojedinci govore}i da }e pitawe qudskih prava biti re{eno uvo|ewem vi{epartijskog sistema. Kao {to vidimo, od toga nije bilo ni{ta. Demokratija, ukoliko do|e, bi}e spor proces a oni koji su ugroèni u wihovim pravima nemaju vremena da ~ekaju. Mi im obe}avamo da mi po~iwemo da radimo odmah od januara slede}e godine, jer smo ube|eni da }emo u}i u Skup{tinu. Prema tome, svaka àlba koja je stigla i koja do|e bi}e re{ena na pravi~an na~in. Radulovi}: Ja da odgovorim oko privatizacije. Mi mislimo da treba privatizacije da bude putem prodaje i licitacijom, da ne bude nikakvih dilema oko toga, ako je bilo nesporazuma. Nadam se da sam verovatno lo873
{e rekao, ali to je to. Ja imam dve replike, ako je mogu}e. Da mi gospodin Daqevi} odgovori {ta je mislio pravedno dru{tvo, ili u smislu raspodele ili u smislu sticawa prava na rad i na sticawe profita. A za gospodina [e{eqa, ako je mogu}e, ja nisam verovatno dobro shvatio, da li se vi zalaète za druga~iji tretman tzv. samoniklih privatnika i ovog drugog dela privrede, ili ste samo poja{wavali da ih treba podràti. Ja nisam razumeo, moram da kaèm. Dr Vojislav [e{eq: Ja sam da svima bude isti tretman, a da se ovima stege ukinu. Jer samonikli privatni sektor je bio prikqe{ten za razliku od ovoga koji se tek privatizuje, a smatram da je ovaj mnogo uspe{niji, da je mnogo talentovaniji za posao i da je mnogo vitalniji. Radulovi}: Zna~i vi ste za jedan... Dr Vojislav [e{eq: Ujedna~en odnos prema svima, a to zna~i wima stege ukloniti. Mirkovi}: Svugde u svetu su socijaldemokrati i socijalisti bliski, jedino ovde smo razdvojeni. Lili}: Ne nismo, ja zato i postavqam samo jedno kratko pitawe. Kojom argumentacijom gospodin Mirkovi} moè da dokaè da se iz primarne emisije finansira socijalni mir, kada su instrumenti za {tampawe para u rukama Savezne vlade? Ja bih to voleo da ~ujem. Mirkovi}: Odgovori}u odmah. Iz obave{tewa koja dolaze iz Savezne vlade da se novac ponovo {tampa, zatim iz bojazni koju ispoqavaju sami qudi, koji dobijaju sada sredstva za socijalni mir, a ja im èlim da dobiju ina~e {to vi{e, gledano iz wihove pozicije. Lili}: Mi predlaèmo da te pare idu u proces proizvodwe, a ne potro{we. Mirkovi}: Jo{ bi gore bilo da ne dobiju ta sredstva. Me|utim, i oni sami znaju da je to kratkoro~no i da je sve to sra~unato do 20. ovog meseca. Me|utim, pomenuta je ovde dràva. @elim da naglasim i slede}i stav Socijaldemokratske partije. Mi smatramo, ako je opredeqewe za saveznu dràvu, za federaciju koju u ovom trenutku ~ine Srbija i Crna Gora, a mi ne dovodimo u pitawe osnovanost, istorijsku, kulturnu, ekonomsku i svaku drugu qudi iz Srbije i Crne Gore da ìve zajedno, onda mi mislimo da nisu potrebne nacionalne i republi~ke ekonomije. Dakle, mi se zalaèmo da se ekonomski sistem gradi na nivou savezne dràve i zbog toga insistiramo da se izmene u ekonomskom i politi~kom sistemu vr{e naporedo i sa argumentima iz ekonomskog sistema. Zalaèmo se da federacija ako se izjasnimo, a nisu se obe celine podjednako izjasnile, ako se izjasnimo za to, odnosno da na{a dràva ima jednu skup{tinu, jednu vladu i jednog predsednika kojeg }e ta skup{tina birati. I tako|e bih, ali to je za neki drugi put, govorio da je stav Socijaldemokratske partije da se institucionalna re{ewa koja ~ine privredni sistem, od kreditno monetarnog do onih koja zadiru u devizni sistem, da se vr{e integralno, a ne parcijalno uz prilago|avawe i re{avawe trenutnih situacija. Ali, to je za neki studiozniji razgovor. Daqevi}: Ja bih vrlo kratko samo repliku, za{to sam upotrebio pravna dràva. U na{im uslovima se pod dràvom podrazumeva sve i sva{ta.
874
I zato sam ba{ naglasio. Pravedno dru{tvo se pre svega odnosi na raspodelu, a i u oblasti sticawa. Mislio sam pre svega pravedno po socijalnom pitawu. Zna~i socijalna za{tita stanovni{tva, obezbe|ewe odgovaraju}ih uslova socijalne za{tite za nezaposlene i pogotovo za one koji }e biti u fazi prestrukturirawa privrede bez posla. I normalno, za besplatno obrazovawe. Dr Vojislav [e{eq: Vi komunisti se odri~ete komunizma kada se zalaète za privatizaciju. Nije li to malo ~udno? Daqevi}: Ne, mi se ne odri~emo od komunizma... Dr Vojislav [e{eq: Kako moè komunizam i privatizacija zajedno? Daqevi}: Moè, ovo su nova vremena. (smeh. Da, a stari su u drugim partijama) Koji}: Mislim da smo malo feti{izirali taj problem privatizacije. Lili}: To sam ja rekao na po~etku. Koji}: Dràva ~ak prikriva su{tinu problema. U ovom trenutku, kod sudova na teritoriji recimo samo Beograda ima 3.500 pokrenutih ste~ajnih postupaka. Verovatno za ustavnu, zalaèmo se za pravnu dràvu itd, a sve zamrznuto. [ta to zna~i? To zna~i da dràva u ovom trenutku ne zna da re{ava problematiku, i zato je vaàn problem privatizacije, ali bi vrlo lako re{ila problem ste~aja privatnog preduze}a. Lili}: Ali, niste rekli kako, gospodine iz DEPOS-a. Koji}: Evo kako, vratimo se na 90. godinu. Lili}: Imate 10 programa, razli~itih deset programa imate u DEPOS-u. Koji }ete primewivati sutra kada pobedite? Prosto pitawe. Koji}: Pa vrlo prosto, pa to je... Lili}: Vrlo prosto, ja ne znam... Koji}: Zar je to nemogu}e, postoje akcionarska dru{tva, postoji licitacija, postoji uloèni minuli ~ove~iji rad, i na kraju krajeva postoji ne{to {to se zove, ~ak ima ne samo u na{oj zemqi nego svuda, dràvni kapital, kojeg ova dràva nikako ne}e da objavi niti da se zna i niti da ga se odrekne. To je ta feti{izacija. A dru{tvena svojina, molim vas lepo, to nije ekonomska kategorija. Mi moèmo da govorimo o dràvnoj svojini... Lili}: To niko ve~eras ovde nije ni rekao. Koji}: Moèmo da govorimo o dràvnom preduze}u, ali nemojte mi dru{tvenu svojinu, ko boga vas molim. Lili}: Ali {to se vi toliko uzbu|ujete? Ja ne znam, za{to? Koji}: Ne, ja sam rekao da smo mi i za transformaciju dru{tvene svojine. Lili}: Zna~i niko nije za dru{tvenu svojinu? Koji}: Kako nije, kada je drìmo jo{ uvek. Lili}: Imamo u ovom trenutku samo termin. Imamo prakti~no samo dràvnu svojinu, dru{tvena je pretvorena u dràvnu. DEPOS bi preko no}i prodao sve i re{en problem. Koji}: Ko kaè da bi mi prodali sve preko no}i? Lili}: Evo i sada sami kaète. Koji}: Ja sam vam nabrojao 7 re{ewa. Lili}: Nisam ~uo nijedno. Mo`da ja ne ~ujem dobro.
875
Koji}: @ao mi je {to u posledwe vreme ne ~ujete dobro. Babi}: Gospodin koji predstavqa Socijalisti~ku partiju Srbije, koga ja izuzetno uvaàvam, imali smo prilike i u parlamentu da se puno puta vidimo i su~elimo mi{qewa, mislim da ipak na moje pitawe koje sam malo~as postavio nije odgovorio na na~in kako je to potrebno. Mi smo govorili o onome {to tek sada treba da se privatizuje, ali ja nisam mislio na to. Ja sam mislio na sektor koji postoji kao privatan sektor ve} godinama, ili boqe re~eno vekovima, jer taj se kontinuitet nije prekidao pa je ipak upropa{ten na na~in koji je poznat svima, da ja to uop{te sada ne govorim. To zna~i da ga druge sistemske mere nisu pratile, da ne nabrajam monetarna politika, poreska, ekonomska. I sve to je doprinelo da on bude takav kakav je. Zna~i, ako tih mera nema, onda zna~i ni ta privatna svojina ne}e mo}i da zaìvi kako vaqa, dok se ona ne domogne jedne mogu}nosti, a to je da ona svojim kapitalom finansira predizbornu kampawu i dovede na vlast one koji budu hteli da naprave onakvu dràvu kakvu taj privatni kapital èli. Me|utim, sada se doga|a jedna druga stvar. Socijalisti~ka partija Srbije vrlo pametno radi jednu stvar, a vrlo malo ko to u narodu prime}uje. Vi dru{tvenim kapitalom pravite privatne firme koje }e kasnije biti va{e i ponovo vas dovesti na vlast. To je jedna opasnost koju mi vrlo malo prime}ujemo. I druga stvar, ako Savezna vlada i gospodin Pani}, koga ste vi doveli, mislim da se u tome slaèmo Socijalisti~ka partija Srbije, to je, zna~i, potpuno ta~no, ako je on sve ovo {to vi kaète, za{to ga onda vi ne smenite? Vi }ete re}i niste u stawu, {to opet navodi na ~iwenicu da ste vi napravili Ustav koji ne vaqa, a to zna~i da 300.000 crnogorskih... Lili}: Po{to ja znam da gospodin Babi} moè ovako deset dana da vrti plo~u, stvarno nema potrebe da pri~amo daqe. Babi}: Evo zavr{avam, jo{ samo jednu re~enicu. Kad god socijalisti osete opasnu stvar, oni ovako reaguju. Lili}: Ne, nema sada ni{ta opasnog. Babi}: Ako ste napravili lo{ Ustav, a napravili ste ga u smislu da 300.000 Crnogoraca, crnogorskih bira~a koje ja ne èlim ovog momenta ni malo da uvredim, mogu da ospore 7 miliona bira~a iz Srbije, da oni nisu u stawu da promene jednog predsednika vlade ako ne vaqa kako vi kaète. To je jedno pitawe. Zna~i, ako ne vaqa, za{to ga ne uhapsite ili ga smenite? Lili}: Poturaju se teme zato {to ne znamo da razgovaramo o pravim temama. Golubovi}: Po{to vidim da nam je vreme ve} poodmaklo, samo jednu konstataciju. Gospodin [e{eq je rekao da program na{e stranke mislim da je to zamena teza. Mislim da je nekorektno, gospodin Jovi} nije u~esnik u ovom razgovoru i takve razgovore treba voditi u prisustvu li~nosti o kojoj je re~. Dr Vojislav [e{eq: Mi ovde vodimo dijalog izme|u stranaka. Prema tome, ono {to va{ predsednik je rekao, rekao je u ime stranke. Vi to branite sada. Ja sam to rekao da bi vi branili, a vi niste u stawu da branite, i sada onda kaète {to sam ga pomiwao.
876
Golubovi}: Radi se o ~iwenici koju je pomenuo gospodin iz DEPOSa, a na neki na~in se odnosi i na stanovi{te Srpske radikalne stranke. To je, zna~i, stanovi{te liberalnog kapitalizma. Sam pojam ekonomskog nacionalizma, za koji se mi zalaèmo, nije nikakva ideolo{ka konstrukcija, kao {to je ideolo{ka konstrukcija liberalni kapitalizam. Ja govorim o ~iwenicama. Sumorna ekonomska stvarnost Poqske, sumorna je stvarnost Bugarske, êhoslova~ke. Jeqcin je ostavio 25 miliona Rusa van Rusije, sve je ispunio {to se traì u pogledu novog svetskog poretka. Tamo je beda, tamo je mogu} gra|anski rat. Prema tome, moje pitawe je gde je interes nacionalni, koja su sredstva za{tite nacionalnog interesa, kada se nekriti~ki primene postulati liberalnog kapitalizma u ekonomiji. Dr Vojislav [e{eq: Ovde je stvarno deplasirano razgovarati sa qudima koji ne razumeju osnovna ekonomska i politi~ka pitawa. Kako }ete vi objasniti va{e zalagawe, gospodine iz Srpske narodne obnove, za stale{ko ure|ewe dràve i za stale{ki parlament? To je vezano za va{ koncept nacionalne ekonomije. Ono {to traìte u tom konceptu nacionalne ekonomije, reflektuje se kroz stale{ko ure|ewe dràve. To je podudarno, to je krajwe podudarno za sve qude koji se iole u to razumeju. I smatram da... Ja vam odgovaram na taj na~in, vi ne razumete odgovor, {ta ja tu mogu. Ja bih ne{to drugo sada rekao po{to sam dobio svoja dva minuta, da iskoristim. Ovde smo ~uli obe}awa iz nekih stranaka, uglavnom onih koje su u DEPOS-u ili vezane za DEPOS, da sa wima nema sankcija, da su oni garancija da ne}e biti sankcija. A kako, to bog sveti zna, to ni oni pojma nemaju. Zatim, ovde smo ~uli pregr{t lepih èqa. [to bi lepo bilo kada bi imali ovo, kada bi imali ono. Sve to nema nikakvog realnog utemeqewa. Prvo, sankcije ne zavise od toga ko }e vladati Srbijom, nego ho}e li ili ne}e prihvatiti ultimatum zapadnih sila. Drugo, bacawe u zagrqaj Amerikancima nije pomoglo ni Poqskoj, ni êhoslova~koj, ni Ma|arskoj, ni Bugarskoj, nije pomoglo ni Ju`noj Americi koja je to u~inila pre 200 godina. Ju`na Amerika je jo{ uvek simbol svetske bede i gladi, ako ho}ete. Za{to je to tako? Zato {to Amerikom vladaju masoni, masonski krugovi. Amerika te osnovne masonske simbole ima i na svojoj dolarskoj nov~anici i na svojim dràvnim simbolima i svuda. [ta je wihov ciq? Wihov je ciq da ostvare dominaciju u ~itavom svetu, da izvuku sve {to se moè izvu}i na sve strane. I pored toga {to bi na{u zemqu hteli teritorijalno da osakate iz vrlo strate{kih interesa, oni ovde imaju i svoje ekonomske interese, a to je da nam oderu koù, da nam pokupe sve ono {to je na{e nacionalno i prirodno bogatstvo. Oni bi to hteli preko stranaka koje im se klawaju, koje im sluè i koje oni finansijski podupiru. Odmah da se razjasnimo koje su to stranke. Voditeq: Malo ste van teme, ja se izviwavam. Dr Vojislav [e{eq: Nisam, to je kqu~no ekonomsko pitawe, molim vas. Pro~itajte malo, Recite ne novom svetskom poretku. Voditeq: Ja sam pro~itao me|u prvima, izvolite. Dr Vojislav [e{eq: Pa ako ste pro~itali, onda me ~udi {to me prekidate, {to mi skre}ete pa`wu da sam iza{ao iz teme. Koji je osnovni masonski simbol? To je trougao. Koje su to stranke koje provode wihovu po877
litiku? To su sve stranke koje u svom imenu, u svojim obele`jima, u svojim amblemima imaju trougao. To je DEPOS, to je Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Socijaldemokratska partija i Nova demokratija pokret za Srbiju. Oni se sami deklari{u. Vidite na wihovim simbolima, u wihovim nazivima, onim stilizovanim trougao. Oni su to, oni sluè tu|im interesima, oni bi Srbiju da izru~e tim masonskim krugovima po novom ekonomskom poretku, novom svetskom poretku. Koji}: Pre svega, niste u pravu. Dr Vojislav [e{eq: Upadate mi u re~. Evo, nosite trougao na va{em reveru. Koji}: Ponosim se sa tim trouglom. A {ta vi nosite? Fa{isti~ki znak. Molim vas, da vam kaèm vrlo otvoreno. Sankcije su uvedene na reìm i nemojte mi pri~ati da je Evropa bela rasa, vi{e voli muslimane nego Srbe pravoslavce. 85 miliona optuùje Izrael koji radi 45 godina {ta ho}e sa tim muslimanima, uz podr{ku celoga sveta, jer pobe|uje. A vi ste izgubili sve i dobili ste sankcije jer se nalazite na vlasti, kaèm i vi jer ste uz wih i ta vlast kona~no treba da ode. A po{to mi znamo da }ete vi da odete sa vlasti, mi kaèmo da sa nama nema sankcija. Lili}: Gospodine, ovo je tako neozbiqno, da stvarno nema smisla. Radulovi}: Mislim da ovde ipak treba razjasniti dve stvari. Ja moram da kaèm da sam ipak direktor i mnogo se vi{e razumem u ekonomiju, o tome bih ja voleo da smo ve~eras vi{e razgovarali. Ko je mason, ko nije mason. Ipak mi nije jasno da moj prijateq Lili} pori~e da su primarne emisije kori{}ene za ono za {ta nije trebalo da budu kori{}ene, da je moglo u ovom momentu kada ste vi imali svoju vladu da deo primarne emisije bude uperen ka novoj proizvodwi koja ima sirovina i koja ima trì{ta u ovoj zemqi. Lili}: Mi smo to i uradili, pokrenuli ceo lanac u metalnoj proizvodwi. Radulovi}: To nema rezultata. Lili}: Ima, ima. Radulovi}: To nije bilo uop{te u funkciji nove proizvodwe i novih mogu}nosti plasmana, nego ste upravo preko toga napravili novu inflaciju, jednu veliku, jo{ ve}u... Lili}: Inflaciju povezujete sa gigantima od kojih ova dràva, ako smo trì{no orijentisani zaista treba da ìvi. To {to se ovde pri~a o privatizaciji... Radulovi}: Vi vodite veliku firmu kao i ja, vi jako dobro... Lili}: Zato i pri~am, odli~no znam o ~emu pri~ate i ne mogu da slu{am... Radulovi}: Zato podràva {tampawe novca... Lili}: Vi to kaète, je li? Radulovi}: Ja, pa to je jasno. Lili}: Pa, vi nemate pojma. Radulovi}: Deo primarne emisije u budu}nosti se mora upotrebiti ~ak i u ovim uslovima da se stvara nova proizvodwa tamo gde ima slobodnih kapaciteta, gde ima sirovina. A toga ima. I boqe bi bilo da se radi, da se iz znoja dele pare, a ne samo zato da bi se...
878
Lili}: To nije sporno. Tu se apsolutno slaèm, da treba i znoj i vrednost. Radulovi}: I da nije apsolutno dovoqno ura|eno posledwih bar 2-3 meseca. Krsmanovi}: Vlastodr{ci ove dràve su od 45. godine navikli da uvek na druge bacaju krivicu. Sada se optuùju za krivicu druge dràve. Mi znamo ko je ovde vladao, prije. Onaj ko je doveo do ovoga. Najve}i prijateq Srbije pravoslavni i panslovenski je Kina. Kako je to mogu}e? Kakve veze ima Kina sa Srbijom, molim vas? Ona je podràla osnivawe Jugoslavije. Kod we su i{li da traè naftu. Pa se postavqa pitawe kako je mogu}e da pravoslavnoj Srbiji bude najve}i prijateq Kina. Prema tome, ne radi se o nacionalnosti nego o ideologiji. Kina je ideolo{ki prijateq. Dr Vojislav [e{eq: To nije ta~no. Zato {to Rusiju trenutno drè oni isti koji bi da preuzmu Srbiju u svoje ruke. Izdajnici ruskog naroda su preuzeli Rusiju, a izdajnici srpskog naroda ne mogu da preuzmu Srbiju. Krsmanovi}: To nije ta~no. Izdajnici su se pokazali. Dr Vojislav [e{eq: Jeste, slaèm se. Lili}: To ste dobro rekli. Radulovi}: Da se razumemo, izlaska iz ove krize nema bez uspostavqawa poslovnog mira na ovim balkanskim prostorima, ukidawa sankcija, dugoro~no da se radi na tome i daqe demokratizacije dru{tva. Jer, ukoliko se to ne postigne, mi yabe govorimo o ovoj na{oj ekonomiji, o bilo kojim ekonomskim aspektima, ne moèmo iza}i iz krize. Jo{ ne{to, a propo primarne emisije novca, samo da napomenem da je u prvih pola godine 20% prihoda federacije koje bi trebalo republike da daju saveznoj dràvi, iz carina i taksi, zavr{ilo u republi~kim kasama. Onda nije ni ~udo za{to se mora i}i na {tampawe i do{tampavawe novca. Lili}: U kojoj polovini godine, oprostite? Radulovi}: U prvoj polovini ove godine 92. Lili}: A kojoj federaciji treba da se daju pare? Radulovi}: U Saveznu Republiku Jugoslaviju. Voditeq: Hvala lepo na u~e{}u u emisiji. Vama, po{tovani gledaoci, do vi|ewa. Televizija Beograd, 13. decembar 1992. godine
879
880
881
882
883
884
885
877
Dr Vojislav [e{eq
SLUÂJNE ISPOVESTI I PONEKA INTRIGA

880 881
Recenzenti Tomislav Nikoli} Dragan Todorovi}
PRVI DEO SPECIJALNO IZDAWE LISTA ON BR. 56 BEOGRAD, JUL 1993. GODINE NEOBORIVE ÎWENICE ZA[TO O [E[EQU? Novina, i istorija, svoje junake mogu mrzeti ili ih voleti i to je sporedno: jedino nikad ne smeju da ih ignori{u, posebno ako sna`no obeleàvaju svoje vreme! Novini i istoriji samo zbivawa odre|uju sadràje. Svoje junake ne biraju. Wihova tkawa nastaju od li~nosti koje izbaci vreme i koje im se na|u pri ruci. Novina i istorija svoje junake mogu mrzeti ili voleti i to je sporedno... Jedino nikad ne smeju da ih ignori{u, posebno ako sna`no obeleàvaju svoje vreme. U svakom ~asu, pored nas, stvara se ono {to }e se sutra zvati istorijom. Sada{wi veliki zapleti oko dramati~ne sudbine naroda i dràve apsolutno obavezuju da ih zabeleìmo, poku{avaju}i da razumemo razloge i tokove tih zbivawa. Danas u Srbiji postoje vo|e i s ve}im i s daleko mawim brojem pristalica nego {to ih ima [e{eq. Deluju li~nosti i s mnogo sporednijih i s mnogo va`nijih pozicija uticaja i odlu~ivawa. Postoje i mawe pobo`ni i mawe gre{ni od [e{eqa. Tragawe danas za nekakvom li~no{}u sredine zna~ilo bi apsolutni novinarski proma{aj. [e{eq je ponajmawe taj sredwi beleg politi~kih zbivawa danas. [ta nas je, onda, u tolikoj vrevi opredelilo na poku{aj pruàwa javnosti {to celovitije slike o [e{equ, u prvom specijalnom izdawu o jednom politi~kom portretu? On je pro{ao ~udesni put od omladinca komuniste do ~etni~kog vojvode. Od suludog sistema komunizma po Kuranu do{ao je preko Drine do dana{wih èstokih politi~kih borbi. Od radnih akcija, briqantnih studija, katedri i doktorata, preko robijawa u zeni~koj tamnici i }eliji smrti stvorena je biografija sna`nog reqefa, izazovna da se zanimqivo o tome pi{e. Sve {to je o wemu do danas napisano bilo je mawe vi{e fragmentarno sa sna`nim kontrastima, od bunyije, koji imponuje, do neprijateqa naroda, Tita i revolucije. [to je izrastao u ve}u politi~ku figuru sticao je i vernije prijateqe i ve}e neprijateqe. Neke patriote ga smatraju svojim {titom i sim-
882
883
bolom. Internacionalisti i pristalice Zapada u wemu vide zlo, prepreku da Srbiju utope u tu op{tost napretka. Pisawe kroz fragmente takvih krajnosti stvorilo je jedan kontroverzan lik, {to je samo pove}alo interesovawe javnosti o vo|i srpskih radikala. Muweviti doga|aji danas brè nego obi~no potvr|uju ili osporavaju ono {to je [e{eq uradio ili {to radi. Sve je to iz domena zanimqivosti, ali glavni razlog da se [e{equ posveti jedna ~itava novina leì i u wegovoj sada{woj politi~koj poziciji i u wegovim èstokim borewima i u opipqivoj proceni da se ta snaga pove}ava, {to ostavqa i {to }e ostaviti sna`ni trag wegovog delovawa. Kriti~ki stavovi su polazi{ta svake novine, ali je jo{ va`nije danas podvu}i i ble|e i ja~e vrednosti i kao kolektivno ohrabrewe i kao uticaj u obnavqawu Srbije. Uredni{tvo IZ TRE]E RUKE [TA [TAMPA [TAMPA IZBOR: SLOBODANKA RADOJÎ] U svemu tome zabriwava sloboda, kojom se [e{eq {e}e po svetu i vra}a u zemqu izazivaju}i sumwe jesu li to tek wegove privatne ekskurzije ili specifi~an oblik promocija nacionalnog programa. Zabriwava da na takve istupe ne reaguje niko u sredini koja je za to prva prozvana i u narodu koga ovakvi predstavnici i tuma~i wegovih interesa samo vode u konflikte, kompromituju}i ga na {irokom planu, tako da se jedan Bogdan Bogdanovi} mora ispovedati pred prijateqima u svetu: ne, ja nisam takav Srbin! Zabriwava, napokon, to da sli~ne karte i sli~ne teze u ne{to konfuznijoj formi nalazimo i po doma}im listovima i ~asopisima sasvim o ovim teorijama o podelama, izdajama, poreklima, genocidnostima i kaznama. (Slobodna Dalmacija, januar 1990. godine) *** Po svom celokupnom ìvotnom putu doktor Vojislav [e{eq je primer vernika koga je sistem, zbog wegove neprilagodqivosti sitnim vragolijama i nesavitqivosti za mahinacije koje su od {ireg dru{tvenog interesa pogotovo od interesa va`nijih pojedinaca, u~inio svojim ogor~enim protivnikom i gurnuo ga iz jedne krajnosti u drugu. (Vjesnik, maj 1990. godine) *** Dr Vojislav [e{eq sigurno je jedna od najkontroverznijih politi~kih pojava na jugoslovenskoj sceni. Hap{en i zatvaran zbog kontrarevolucionarnog delovawa, autor zabrawenih kwiga protiv reìma, ekstremnih pogleda na srpsko nacionalno pitawe, danas ispoveda stavove koji se nekima ~ine ~udnim a drugima krajwe opasnim. (Start, mart 1990. godine)
884
*** Wegova jasno}a, saètost, strpqivost i metodi~nost, na àlost kona~no su odneli pobedu nad talentovanim me{etarima srpskim nacionalnim ponosom. Sva je prilika da }e se nagla{ena vojvodina promocija u zvani~nim medijima na kraju slomiti o glavu naru~iocima. (NIN, maj 1991. godine) *** Miran i tih ~ovek koji je ìveo od milodara svojih prijateqa (a kojima je sad okrenuo le|a) pretvorio se, pre svega, u hrvatofoba {to mu je podiglo rejting me|u najekstremnijim srpskim nacionalistima. Na izborima, u Srbiji, pro{ao je mizerno. Napravio je raskol u partiji svog kuma Vuka Dra{kovi}a, vo|e Srpskog pokreta obnove, a diskretno se priklonio vo`du Slobodanu Milo{evi}u, {to mu je me|u opozicijom donelo epitet prevrtqivog crvenog vojvode. Razmetqiv, isprazan i samohvalisav, on kao takav iznad svega opasan i militantan, ne vodi ra~una o onome {to govori. Wemu je svrha da {to je mogu}e ~e{}e {okira javnost i time, u ovim vremenima, u nekim krajevima Jugoslavije, izuzetno uspeva. (Zapad, juni 1991. godine) *** Pro{lu, izbornu godinu u Srbiji proveo je u borbi za svoje ideje na zabrawenim skupovima ili u zatvorima. Tek krajem godine uspeo je da dopre do javnosti kao predsedni~ki kandidat i tad je u tro~asovnom predstavqawu na Prvom programu TV Beograd, neo~ekivano, stekao mnoge simpatije gledalaca. Nedavno je objavqeno da je u anketi, me|u studentima u Beogradu, dr [e{eq na tre}em mestu po poverewu koje mu poklawaju, odmah iza dr Dragoquba Mi}unovi}a i Slobodana Milo{evi}a. (Intervju, juni 1991. godine) *** Za mnoge neprijatno iznena|ewe, pobeda [e{eqevih radikala na izborima dokaz je kako se politikom vi{e ne mogu baviti ni partijski ~inovnici, poput socijalista, ni umetnici i filozofi koji su uzeli malo vremena da se pozabave spasewem svog naroda. I dokaz da je politika ozbiqan posao u kome se meqe ili biva samleven. Igra mnogo ozbiqnija od tenisa. (Duga, januar 1993. godine) *** Kada je nedavno specijalni savetnik predsednika ]osi}a na po~etku neke postizborne nagodbe sko~io i miliciji naredio da ga vode, lice dr Vojislava [e{eqa se najzad ozarilo. Osim muke, progona i zatvora, on u ìvotu prakti~no ni{ta drugo nije ni imao. Nije se na vreme osposobio da radi bilo {ta konkretno i korisno, osim da sveti prokislu komunisti~ku vodicu, ~ak ni pristojnu kwigu nije nau~io da napi{e, iako je imao vi{e uzaludnih poku{aja nego Andri} klasi~nih dela, pa mu je jedino preostalo da posle robije za Srpstvo brè boqe do|e u {irokogrudi Beograd da naplati basnoslovni honorar. (Duga, januar 1993. godine)
885
*** Neki dan sam se smrzla gledaju}i sarajevski Dnevnik. Smiqku [agoqu izobli~ilo se lice, èstio se, drhtao mu glas, bio je u tako eufori~nom stawu da me, zapravo, ~udilo kako su tako izbezumqenog ~oveka pustili u studio, jer je sav gorio od èqe da se obra~una s desnicom koja izgleda prema wemu nadire i s lijeva i s desna, i sa sjevera i sa juga. êkala sam kada }e viknuti na juri{, ispod stola zgrabiti i jurnuti iz studija da sasije~e neprijateqa u korjenu. Desnica na djelu, ukazao je [agoq! Ona vi{e ne djeluje iza kulisa. Drska je i bezobrazna. I to se vi{e ne moè tolerisati. Sad da me ubijete ne mogu da se sjetim, jel se to okomio na gra|ansku desnicu pa je pozival u boj seqa~ku qevicu, ili je onako en general opalio sve {to mu je, kad se okrenul prema kameri, bilo na desno. Brinulo me o}e li istr~at iz studija da davi neprijateqe prije nego {to privede Dnevnik kraju. Kako se ina~e u ìvotu sluìm desnom rukom a ìvim u gradu, nakon nepokolebqivog nastupa Smiqka [agoqa s onako zakrvavqenim o~ima, sad dajem autograme samo pisa}om ma{inom paze}i da tipkam slova podjednako s obe ruke. Pa zapravo nije zgorega da ~ovjek s televizije jasno kaè {to misli da ja onda imam svoje mi{qewe o tome {to on misli. A mislim da jo{ nije tako vrijeme da voditeq Dnevnika puca na gledaoce. Niti da ih zove da pucaju. [to jes jes. Za Boga miloga, ako je toliko neprijateqa u zemqi koliko ih [agoq vidi, onda su izgleda oni sasvim preuzeli vlast. I [agoq zapravo onda tvrdi da su neprijateqi na vlasti. Pa onda mi nije ~udo {to se ~ovjek osje}a tako pani~no ugroèn. Jer se fakat pona{al ko partizan koji je zauzel neprijateqsku TV stanicu i poziva na brzaka eufori~no narod na ustanak. Tawa Torbarina, Danas, 10. mart 1987. godine *** Otkako je drsko i s predumi{qajem iznio svoje poglede i stavove udaraju}i na najsvetlije tekovine NOR-a i socijalisti~ke revolucije, zbog ~ega je osu|en i bio u zatvoru, stavove koje je ~etni~ka emigracija do~ekala ra{irenih ruku i objavila evo ve} nekoliko godina, kontinuirano i samouvjereno, dr Vojislav [e{eq nalazi se u kolu najokorjelijih neprijateqa ovog dru{tva i wegovog politi~kog sistema. Sluì se sva~im, ne preza ni od ~ega! Po aroganciji i na~inu svoga, protivnarodnog rada prevazilazi ~ak i one u ~ijim je rukama nosioce ideologije gra|anske desnice. Polaze}i od ovog {to gore (po dru{tvo) to boqe (za wega i wegove istomi{qenike) [e{eq koristi svaki trenutak da kaè svoje, besramno i manija~ko, da se ~ovjek, doista, mora zapitati ima li tome kraja i dokle }e jedan povampireni um sti}i. Na wegovoj meti je sve {to smo postigli, sve {to radimo, perspektiva kojoj stremimo. Osporava i blati Titovu i Kardeqevu li~nost. Smeta mu Savez komunista Jugoslavije. Federaciju bi krojio po nekom svom {nitu, daju}i nekim republikama ve}i prostor i vlast, a neke bi da ukine. Inteligenciju bi da kruni{e u glavnog arbitra i nosioca vlasti, a radni~ku klasu, kao, kako on kaè, nezrelu {to vi{e zatro... I tako redom, i tome sli~no. Sve bi, kad bi mogao, [e886
{eq iskorenio i izvrnuo, {to bi rekao narod na krivo posadio. Sve po prepoznatqivom modelu destrukcije, koju su neki prije wega patentirali i za takve i sli~ne naume se zalagali. Jednom }e sa nadobudnim kwièvnicima u Francuskoj 7 u Beogradu da raspreda o svojim razmi{qawima, dobijaju}i od kojeg dezorijentisanog ~ak i podr{ku. Drugi put, [e{eq }e, svojom bezumnom retorikom i}i u korak s kleronacionalistima iz Srpsko-pravoslavne crkve, nikolajevi}evskog ili justinovskog kova. Po nazovi odborima i diskusionim klubovima za navodnu za{titu qudskih sloboda, ovaj politikant }e se pretvoriti u borca za demokratiju brane}i one koje {iba reìm. âs je tuìlac koji {titi svoja moralna autorska prava, tuè}i, zapravo, one koji mu upu}uju opravdane kritike ~as je okrivqen kao autor i izdava~ kwiga koje nadle`ni organi iz razumqivih razloga, zabrawuju, no on najavquje nove. U Zagrebu zloupotrebqava tribinu sociologa da bi i tu poku{ao posijati svoje otrovno sjeme, i kad wegovi stavovi tu ne pro|u on sabjesednicima najavquje slede}e poteze. I nije neobi~no {to sa raznih strana dolaze protesti protiv [e{eqevog neprijateqskog istupawa, raznih zloupotreba i obmana. Tu su borci NOR-a najglasniji, ali i mnogi drugi, me|u kojima je i omladina koja s gnu{awem i prezirom odbacuje wegove ideje. Name}e se pitawe, kako je mogu}e da tako destruktivni ~ovjek otvoreno antikomunisti~ki istupa i rovari, u ~ijem bi on morao biti djelokrugu za sada ne preduzimaju potrebne, rekli bismo i nu`ne mjere. Moglo bi se povodom [e{eqa postaviti jo{ niz pitawa. Jedno od wih je i ovo: od ~ega ìvi i ko finansira wegovu neprijateqsku aktivnost ({tampa kwige, putuje, angaùje advokate, ima porodicu...), kad se zna da ovaj odskora{wi ìteq Zemuna nije nigdje zaposlen i da po tom osnovu (nezaposlenosti) ne dobija nikakvu naknadu. Vojislav [e{eq je odavno izgubio kompas. Svrstao se me|u ideologe gra|anske desnice i tu tumara ne bi li iz svog zar|alog arsenala ne{to i pogodio. Nije svjestan da mu domet nikada ne}e biti veliki. Kao i svima s kojima se manipuli{e. (\uro Kozar, Oslobo|ewe, 28. mart 1987) *** Sad, dok ovo pi{em, bogme ne znam je li stvar bila na TV ili sam to vidjela u novinama. Bora~ka organizacija u Zagrebu traìla da se [e{eq ne pusti u grad na neki skup. Kao neprijateq i te stvari. Je li ~ovjek sad u zatvoru? Nije. Ima li onda ~ovjek u Zagrebu pravo na kretawe? Ima. O}emo li qudima, slagali se s wihovim politi~kim stavovima ili ne, braniti slobodu kretawa? Ho}e li se sad po~eti raditi spiskovi qudi koji nisu poèqni u Zagrebu ili u Beogradu? O}emo li trebati neke potvrde ili kwiìce o politi~koj podobnosti za odlazak u drugi grad? Je li odre|ivawe ne~ije slobode kretawa stvar SUP-a ili dru{tveno-politi~kih organizacija? Treba li da dru{tveno-politi~ke organizacije budu stroè od milicije? Kog }e nam onda vraga sudovi ako se na drugom mjestu odre|uje pravo kretawa. I kud bi nas te fore dovele. (Tawa Torbarina, Danas, 24. mart 1987. godine)
887
*** Kao {to se i o~ekivalo uo~i nau~nog savetovawa, Vojislav [e{eq je poku{ao na tribini Sociolo{kog dru{tva da proturi svoje poznate teze. To je bilo jasno ve} prvog dana savetovawa, kada je, sudeluju}i u diskusiji, poku{ao proturiti dve teze da li je na{a omladina, navodno, konzervativna i da radni~ka klasa u nas nema svojih organizacija. Drugog dana je najavio svoje izlagawe pod naslovom Poku{aj kriti~ke analize jedne savremene koncepcije socijalisti~kog dru{tva. Me|utim, umesto najavqenog teksta, [e{eq je u stvari najavio svoju novu kwigu pod naslovom Osvajawe slobode u kojoj na kriti~ki i nenau~an na~in osporava delo Edvarda Kardeqa Pravci razvoja politi~kog sistema socijalisti~kog samoupravqawa. (Politika, mart 1987. godine) *** Po{to nije bio zadovoqan odgovorom na svoje pitawe vezano za delovawe dr Vojislava [e{eqa i o wegovom bla}ewu imena i dela druga Tita, Pavle Krneti}, u Dru{tveno politi~kom ve}u u Skup{tini SR Srbije, istakao je: Vojislav [e{eq je oti{ao daleko u svojoj drskosti da je i u pravosudnim institucijama i organima, na najgrubqi na~in, blatio druga Tita. Zato je za mene neshvatqiv odgovor gde se kaè da nema dovoqno elemenata za preduzimawe odgovaraju}ih mera u duhu zakona koji vladaju. Pored bitke koju vodimo protiv svih na{ih nevoqa i neda}a, moramo, tako|e, sasvim jasno da odgovorimo i tim pojedincima koji ru{ila~ki nastupaju. Mislim da {tite}i delo i lik druga Tita, branimo i tekovine ove revolucije, da branimo temeqe ove Jugoslavije i da nas radni~ka klasa i gra|ani u svakom slu~aju u tome podràvaju. (Politika, mart 1987. godine)
DR VOJISLAV [E[EQ: SLIKE IZ @IVOTA AUTORI: OLIVERA MILETOVI], RADA KOVAÊVI] I SLOBODANKA RADOJIÎ] ÔVEK ZA SVA VREMENA! Izvesno je: svaki vo|a uliva duh i snagu onima ispred kojih se nalazi vojvoda [e{eq je davno pro{ao sva isku{ewa drumom kroz tamni vilajet Kao zmija u usijanom kamewaru vodi drum kroz Popovo Poqe. Vojnu kampawolu zasipaju granate usta{kih baca~a sa Hutova Blata i âva{ke Gradine. Da li se po smrt odlazi u susret ili ona dolazi ako je ~eka{? Jedan mladi poru~nik Hercegovac i u tim trenucima leèrno pokazuje prema kamewaru: Ovo ti je ku}a [e{eqa. [e{eqevi su ìveli u Marovoj Quti, a ne{to kasnije u Orahovom Dolu. Prizori su gotovo isti: quti kr{, koji name}e pitawe zar se za ovaj kamen toliko gine, sada, i toliko puta ranije? U tom qutom ìvotu satkanom iskqu~ivo od borewa za opstanak, u kraju gde su najve}e gra|evine pod zemqom kao najve}i istorijski zapisi. Samo u pro{lom ratu sedamdeset {est jama po ovom kr{u napuweno je Srbima ubijenim i poklanim. Bacani su ìvi i mrtvi, bolesni i zdravi. To je prostor porekla Vojislava [e{eqa. Svaki ~ovek, ma gde ìveo, svejedno koliko postao uspe{an, on uvek i u svakoj prilici u svojoj torbi sudbine u celokupnom svom bi}u nosi to nasledstvo. Ono ga odre|uje, ucrtava mu put, oblikuje duh. Na drugoj strani, Vojislav [e{eq se {kolovao u komunisti~kom reìmu, u komunisti~kim {kolama i na univerzitetu, ustanovama ~udesnih ideolo{kih usmerewa. Ona su nalagala da se ono iskonsko u genima i korenima poni{ti i zaboravi. Tako je odslikana sudbina Srba u kojoj tako ~esto uo~avamo ne kontraste, nego apsurde na{ih ìvota. Epsko i vite{ko kao nadahnu}e i neka snaga voqe nisu samo neka neodre|ena metafizika. Kad se boqe razmisli, to je neminovan uslov da se ovde uop{te opstane. I na drugoj strani sve suprotno od takvog shvatawa, od takvog duha i vere. Na rezonanci ta dva sukoba treba potraìti mnoge odgovore i u naravi i u voqi i u svemu onome {to Vojislav [e{eq danas jeste.
889
888
RO\EN USRED SRBIJE [e{eq je, u stvari, ro|en u Sarajevu, usred Srbije, kako on ~esto kaè. Ro|en je 11. oktobra 1954. godine. Porodica je bila vi{e nego skromnih materijalnih mogu}nosti. Detiwstvo je proveo na staroj èlezni~koj stanici. Na tom mestu stalno se ne{to de{avalo: ne suvi{e da bi raspalilo osobnu ma{tu, ali bar nije bilo dosadno. Takva mesta kod ve}ine qudi bude èqu da tom prugom jednog dana otputuju, da se popnu na voz, uzdignu na taj metar od zemqe i pove}aju vidik. [e{eqev otac Nikola bio je èlezni~ar. Imao je ~etiri razreda osnovne {kole, zavr{ene posle rata, kad je 1947. demobilisan. Prvo je bio ko~ni~ar na teretnim vagonima. Napredovao je do konduktera, i na kraju postao vozovo|a. Umro je 1978. godine. Majka Danica nema {kole. Ona je nepismena, ali je bila vredna doma}ica, o{troumna i re~ita èna. I otac i majka su iz Popova Poqa. Kao gnezda na kamewaru, bili su to srpski zaseoci i sela oko Popova Poqa. @iveli su svoj ìvot, spu{tali se niz kamewar i obra|ivali plodnu zemqu na wivama u samom Popovom Poqu. Nai{ao je rat, Drugi svetski, a u stvari, bio je to usta{ki rat. Rat kao posebnost, rat mimo svih ratova u politi~koj istoriji sveta rat usta{kih kama i srpskih grkqana. Oluje su odnosile qude, ne pitaju}i ih ni za voqu, ni za mi{qewe, ako su ga ~esto uop{te i imali. Deo porodice je, a zar je na drugim mestima bilo druga~ije, oti{ao u partizane, a drugi u ~etnike. Na svu sre}u, taj deo Hercegovine pored sveg stradawa nije sebi natovario greh bratoubila~kog stradawa. Nekako su i jedni i drugi vodili ra~una da se me|usobno sa~uvaju. Kako je izbegnuto to ludilo koje je na drugim srpskim prostorima, a posebno u Crnoj Gori, osakatilo Srbe i ostalo u du{ama mnogo trajnije kao pusto{? Taj deo Hercegovine nije imao svoje \ilase i Pijade. Mo`da su qudi u tom ~asu ispoqili ve}u qudsku zrelost i dubqu politi~ku misao. A mo`da je tako jer se, jednostavno, tako desilo, jer je bilo mnogo nesre}e i ponora i bez bratoubila{tva. Uzaludno bi bilo filozofski razvijati misao da je [e{eqev kraj izbegao bratoubila{tvo jer su ih grozni usta{ki pokoqi i bacawe u jamu otreznili kako se ne bi i me|u sobom trebili. Deda Vojislava [e{eqa, po majci, bio je ~etni~ki komandant. Likvidiran je tek 1947. godine. Odrào se toliko dugo jedva su ga uhvatili, jer ga je narod krio u prore|enim selima, i nije bilo ba{ tako lako susti}i ga. Evo, opet vojni~ka kampawola grabi izme|u granata. Opet se u ove na{e dane tu vodi rat. Opet je mnogo `rtava. Usta{e su ga|ale i samo Trebiwe. Opremqene su opet nema~kim tenkovima. [ta je novina ovog rata u odnosu na ranija iskustva? Prvi put gore i usta{ke ku}e. Prvi put i oni stradaju. Prvi put Srbi ne kre}u tako lakoverno kao ovce na klawe na zapovest usta{kih satnija, da bi ih prevjerili ili tobo` uru~ili dokumenta. Vojislav [e{eq ve} mesecima vodi o{tru politi~ku borbu ba{ zbog ugroènosti i ovog dela Hercegovine. Srbi su dràli i Ravno i âvo{ku Gradinu iza Popova Poqa. Imali tvrd bedem i ~vrstu odbrambenu liniju sve dok nije novoj usta{koj dràvi predata Prevlaka. Ustupqena je Prevlaka, povu~ena vojska iz Jugoslavije, i na taj na~in, ugroèno je i Popovo Poqe, pa i samo Trebiwe:
890
Dubrovnik nije bombardovan, ali je nekakav intelektualni krug Beograda na ~elu sa Slobodanom Seleni}em la`no optuìo Srbe da su ga bombardovali. Sakrili su istinu da je, u stvari, bombardovano srpsko Trebiwe od usta{a, tvrdi [e{eq. HRVATA ZA BRATA: NIKAD! Sedamnaest srpskih sela i zaseoka je, posle predaje Prevlake, u kraju Vojislava [e{eqa, popaqeno, a Srbi pobijeni ili proterani. Vojislav [e{eq u politi~kim istupawima reagovao je na tu farsu ali ne kao lokalpatriota, nego jedva ne{to vi{e i upornije nego {to je reagovao za sve druge frontove na kojima stradaju Srbi. Ba{ nedavno bio sam na toj prvoj liniji fronta! kaè [e{eq Mnoga srpska sela su pod usta{kom okupacijom. Tu su samo dva katoli~ka sela. Nekad su i ona bila srpska, dok ih nisu pokatoli~ili. To nikada nije bila, niti }e biti hrvatska teritorija! kategori~an je [e{eq. Ne{to vi{e od tre}ine trebiwske op{tine je pod okupacijom Hrvatske. Nije ih okupirala HVO, nego ba{ regularna hrvatska vojska. U suludoj dinamici rata i politi~kih doga|aja Vojislav [e{eq jednostavno nema vremena da svaki politi~ki stav potkrepquje morem dokaza. Pod uslovom da {tampa vr{i svoj deo posla, mogla bi da iznese ~iwenice, da posle svih [e{eqevih upozoravawa oko ovog dela fronta nikakvi belosvetski mirotvorci, iako su im upu}ivani izri~iti zahtevi, nisu oti{li na lice mesta da se uvere da rat vodi Hrvatska na tu|oj teritoriji i to sa najsavremenijim nema~kim oru`jem. Porodica majke Vojislava [e{eqa je me|u najstarijim na tom hercegova~kom prostoru. Ku}a u kojoj je majka ro|ena, stara je oko pet vekova! kaè Vojislav [e{eq. Ozidana je bez maltera. Kameni blokovi su precizno srezani i gotovo prilepqeni jedni za druge. Otac mi je ro|en u Marevoj Quti, a wegov otac je dvadeset pete s porodicom pre{ao u Orahov Do na manastirsko imawe. Tamo je bilo vrlo malo kalu|era, pa je imawe ponu|eno mom dedi da se tu naseli i da ga obra|uje. Moj otac je tu zavr{io {kolu. ûvao je ovce i obavqao razne poslove, i tu ga je zatekao rat. Usta{e su odmah upale u manastir, pobile kalu|ere, a moj otac, koji je tada imao petnaest godina, uspeo je da pobegne. Oti{ao je u Dubrovnik. U jednoj od racija 1942. godine, usta{e su ga uhapsile i odvele u logor. Pobegao je iz logora i oti{ao u partizane, a posle rata je ostao u vojsci sve do 1947. godine. Demobilisan je i ìveo je u Drvaru. Tu se oènio mojom majkom a odatle su se preselili u Sarajevo. Novi ìvot porodici [e{eq i nova sredina nisu pruàli ni{ta naro~ito od onih primamqivih deoba pobednika. Izvestan je samo bio uspeh zaborava tu`nih ratnih stradawa Popovog Poqa i tog ~itavog dela Hercegovine. Rat se tu nije zavr{io nema~kom kapitulacijom. [to se Srba ti~e, nastalo je novo stradawe posle stradawa. Ono {to je preìvelo usta{ke pokoqe, odvedeno je u suàwstva Golog otoka. Preìveli Srbi progla{eni su za informbirovce. Nikada ti qudi nisu bili zaslepqeni komunisti, bar ne oni u Popovom Poqu i oko wega. U nekim drugim delo891
vima Hercegovine jesu bili, ali to su prostori gde je, kako kaè Vojislav [e{eq operisao Vlado [egrt i Miro Popara. Tamo su komunisti ~inili velike bratoubila~ke zlo~ine. Ta inspiracija je uvek dolazila sa strane. Srbi su, kao i u samoj Srbiji, ali vi{e od we same, bili komunisti iz qubavi prema Rusiji, a ne zbog komunisti~ke ideje koju, objektivno, uglavnom nisu ni poznavali. Porodica [e{eq bila je umereno religiozna, onako kako Srbi i jesu, bez fanatizma i bez nekih va{arskih ispoqavawa verskog dostojanstva. [e{eqi su slavili Boì}, Uskrs i krsnu slavu... Otac Vojislava [e{eqa nikada nije bio ~lan KPJ, gde treba i traìti razloge skromnog porodi~nog ìvota. Kad su se moji doselili u Sarajevo pri~a [e{eq bili su podstanari. Posle je otac od èleznice dobio stan. To su adaptirane kancelarije bez vode i kupatila. Imao sam ve} pet-{est godina kad je uvedena voda i napravqeno kupatilo. Od ko~ni~ara do vozovo|e, od podstanara do barake. U porodici [e{eq sve se odvijalo postepeno. To je onaj ìvot bez velikih i naglih promena i zaokreta, bez prevelikih èqa i naglih obrta, gde se sve sticalo svojim radom, marqivo i skromno. U tom ìvotu, u stvari, najve}a vrednost upravo jeste skromnost, koja ostaje kao deo naravi. Vojislav [e{eq je proveo detiwstvo u te{koj oskudici, {to je gotovo op{ta slika tog vremena. Dodu{e, imalo se ono najnu`nije. I, ako ~ovek nema neke posebne èqe i ambicije, ìvot moè da bude i lep, da se ~ak i mnogo godina kasnije iz komotnijih uslova ìvota prebira po se}awu i nostalgi~no nalaze ti lepi trenuci. VE^NO HVALA STANI MILETI] Iz podstanarske sobe perspektiva nije bogzna {ta obe}avala. Bila je to ku}a kaè [e{eq stara preko sto godina. Kad bi majka ne{to stavila ispod kreveta, to bi za nedequ dana pozelenelo od vlage. I kada smo od èleznice dobili te dve kancelarije za stan, otac i majka su to posmatrali kao najve}u blagodet. Bila je to neopisiva sre}a, jedina koja je mogla da ih zadesi. Mene su, kao bebu od pola godine, doneli u taj stan. Ali biv{a gazdarica, Stana Mileti}, ostala je u vrlo lepoj uspomeni mog detiwstva. Smatraju}i da sam ja ro|en u wenoj ku}i, nije bilo dana kad ne bi navra}ala da me vidi. Uvek mi je donosila perec, kola~, kiflu. Sitnice mogu da usre}e ~oveka ako se jave na pravi na~in. I pored takvog materijalnog stawa, ti dani detiwstva, na staroj èlezni~koj stanici, u mojim se}awima ostali su vrlo lepi. Bile su lepe i sve na{e de~ije igre. Tr~ali smo za loptom do iznemoglosti. Na krovu carinskog magacina, iz {qunka su rasle nekakve biqke, a mi smo ih ~upali i ga|ali se tim busewem. Policija i ~uvari bili su strogi, povazdan su nas jurili odatle. Zimi smo se grudvali i pravili tvr|ave od snega. U tim malim ratovima i leti i zimi delili smo se na lopove i àndarme, kauboje i Indijance, ali ne i na Nemce i partizane. Vojislav [e{eq na javnoj politi~koj sceni, u ìvotu, predstavqa nacionalistu. U pravilnom razumevawu to se vezuje za plemenita ose}awa rodoqubqa, qubavi prema svom narodu i po{tovawe drugih, onih koji to za892
sluùju. U velikoj svetskoj galami i halabuci protiv Srba, to ose}awe [e{eqa dobija najpogrdnije ocene i osude. One su do te mere ponekad kontradiktorne da bi bile sme{ne pod uslovom da nisu u tragici jednog vremena. Istovremeno, [e{eqa napadaju i optuùju da je Hrvat, a ve} u istom broju novina ili u narednoj emisiji, da je srpski {ovinista i fa{ista. Jo{ apsurdnije je da tako nespojive optu`be ~esto dolaze s istog mesta i od istih qudi, gotovo u isto vreme. Ono epsko i rodoqubivo u [e{equ {to se nastanilo u wegovoj naravi s maj~inim mlekom tako se stavqa na razli~ite i suprotne vrhove strela, sve u istoj funkciji nekih ra~una prqavog dela politike i politi~ke scene. Ako zanemarimo totalnu i apsolutnu besmislenost tvrdwe da je [e{eq Hrvat, ostaje drugo ozbiqno pitawe, koje tako|e zasluùje pa`wu je li [e{eq {ovinista u pravom smislu zna~ewa te re~i? Ako jeste, kako je to nastao, kada i gde je to stvoreno u wemu? Nema ni~ega u ~oveku ozbiqnije izraèno {to se nije za~elo u wegovom detiwstvu. Kako sam Vojislav [e{eq opisuje svoje detiwstvo? Igrao sam se s muslimanskom decom, s hrvatskom nisam, jer ih u mom kraju nije ni bilo. I svi ti muslimani s kojima sam se druìo u detiwstvu, ostali su mi u lepoj uspomeni. Me|utim, u tom delu, u kojem sam ja ìveo, muslimani nisu bili ve}ina. To je vrlo va`no imati u vidu. Oni se kaè [e{eq ne pona{aju isto tako gde su u ve}ini, i tamo gde su u mawini u odnosu na druge. U mom kraju posebnih razlika izme|u nas i muslimanske dece nije bilo. Muslimani su izrazito neprijatni i neopisivo gadni tamo gde ìve u ve}ini. Tad ih vodi neka psihologija ~opora, i onda nastaju svakojaki problemi. Vojislav [e{eq nostalgi~no pri~a o svom detiwstvu, i kraju i ~itavom Sarajevu. Taj grad ima izuzetno lepu okolinu. Lep je kaè [e{eq i retko koji grad u Evropi ima takav poloàj. Hlade ga i zaklawaju planine koje su i lepe i dostupne, ali za Sarajevo vezani su i dani isku{ewa Vojislava [e{eqa na kraju wegove mladosti i po~etku pravog ìvota. Posle svega {to je bilo, bi}e jo{ dosta re~i, ali kada su okon~ana hap{ewa i progoni Vojislava [e{eqa u Sarajevu i Bosni, muslimani iz Sarajeva nastavili su tradicionalnu mr`wu prema [e{equ, kao da ih je on progonio i hapsio ih... SARAJEVO MLADOSTI MOJA Se}ate se pri~a [e{eq kada su muslimani organizovali u Sarajevu demonstracije protiv mog dolaska u rodni grad. Ba{ tog dana ja sam se vrlo lepo ose}ao u Sarajevu. Uo~i samih demonstracija, pro{ao sam sa svojim prijateqima pored samih demonstranata. Mnogi su me videli i prepoznali, ali niko mi nije nijedne ru`ne re~i rekao. [ta su oni govorili kada sam ja oti{ao, to me uop{te ne interesuje. Oko mene je bilo dvadesetak prijateqa, pratilaca. Oni su, razume se, znali da smo mi naoruàni do zuba. I ko zna, mo`da bi ne{to i dobacili samo da su se usudili. Ruqa, po svojoj inertnosti, respektuje kada se suo~i sa nekim ja~im a nasr}e bez milosti ako ste slabi, pa im jo{ i pokaète. Nije takva samo muslimanska ruqa. Sve ruqe su takve. Tako je bilo i sa onom ruqom takozvanih studenata. Ruqa je uvek ruqa.
893
A meni je samo ào {to, eto, Sarajevo danas doìvqava neoprostiva razarawa. Znam da su ona Sarajevu nametnuta. Nametnuli su ih muslimani, koji su do{li iz nekih drugih mesta i krajeva. Posebno Sanyaklije. Ube|en sam da sarajevski muslimani ne bi krenuli u sve ovo {to ih je sna{lo. Glavnu re~ u Sarajevu sad vode Sanyaklije. Oni su izazvali ovaj rat i razvili muslimanski fundamentalizam. @ao mi je {to je do svega ovoga do{lo. Moglo se to izbe}i da su mogli na vreme da shvate u {ta ih sve to zaista vodi. Posle svega {to se desilo u ovom prokletom ratu, ne verujem da je, ubudu}e, zajedni~ki ìvot s wima uop{te mogu}. U ime Srpskog slobodarskog pokreta ja sam, 1990. uputio apel Srbima islamske veroispovesti. Po~eo sam re~ima: Bra}o muslimani! Upozoravao sam {ta se sve muslimanima moè desiti i da im preti velika opasnost, da }e ih Hrvati zloupotrebiti i iskoristiti za svoje ciqeve. Isticao sam imena mnogih znamenitih Srba muslimanske veroispovesti kroz istoriju. Poku{ao sam da skrenem pa`wu na to da je wima prirodna orijentacija prema Srbima i Srbiji. Sve to nije pomoglo. Sada, kada su ih Hrvati iskoristili, vidite {ta s wima rade. Ko im je kriv... I Sarajevo vi{e nikada ne}e biti isto. âk i ako ne bude podeqeno, i kad se rat zavr{i, ono }e biti tek neki pograni~ni grad i ne}e imati mogu}nost da ìvi i da se razvije kao ranije. Vojislav [e{eq je, dakle, odrastao u vi{enacionalnoj sredini. Nacionalna ose}awa u takvim uslovima se i sti~u i gube. I u ku}i i na ulici. U najranijoj mladosti ja sam i te kako bio toga svestan kaè [e{eq. Tad sam se sreo s guslama, srpskom narodnom poezijom. Slu{ao pri~e starijih qudi. Kad danas razmislim, ~ini mi se, uvek sam i samo srpski mislio. Najdubqi utisak na mene ostavile su srpske narodne pesme, koje su se kazivale ili pevale uz gusle. Pri~e o pro{losti srpskih porodica niko nije ni mogao da sakrije. Probijala se ta istina o poreklu naroda u celini. Kosovska bitka, pravoslavna tradicija, kosovski mit i svetosavqe kao temeq srpskog naroda. To se pokazalo i u ovom ratu. Kad su na{e jedinice u{le u selo Orahov Do u Popovom Poqu, moj stric koji se tu zatekao, garantovao je vojnicima da su se katolici, neke na{e kom{ije, po{teno dràli i da me|u wima nema usta{a. Sa~uvao ih je! Ali, kad se na{a vojska povukla, i kada su u selo upale usta{e, spalili su prvo na{u ku}u. U svojim novinama objavili su dve stranice reportaè tog jadnog likovawa: Spalili smo ku}u Vojislava [e{eqa! Mislim da je to objavio Slobodni tjednik. E, sad, kad slede}i put na{i borci oslobode to selo, mora}e druga~ije da postupe. Niko im s na{e strane ne}e prite}i u pomo}, niti za wih garantovati. Svi moji [e{eqi su tamo u prvim borbenim redovima. Glupo je o~ekivati od wih, i svih drugih Srba koji su tako pro{li, da budu mazohisti i da i daqe sakrivaju one {to su im ku}e popalili, razjurili i pobili porodice. SVI [E[EQEVI U PRVIM REDOVIMA Familija [e{eq jednim delom stradala je u pro{lom ratu o~evog strica, dakle dedu Vojislava [e{eqa, usta{e su zaklale i bacile u jamu, kao jednog od hiqadu i vi{e Srba koje je tamo sna{la ista sudbina Sve to {to su usta{e uradile u ratu, ostalo je u svesti familije [e{eq i ostalih Srba.
894
Mi Hrvate kaè [e{eq zbog toga nikad nismo mogli smatrati prijateqima. Ali, i me|u wima je bilo onih koji nisu bili lo{i qudi. Li~no, nikad nisam imao Hrvata iskrenog prijateqa! Od onih, koje sam sretao, svi odreda bili su potuqeni qudi. Jedno govore, drugo misle. Nezahvalno je generalisati karakter kolektivnog bi}a nekog naroda, ali te istine postoje. S muslimanima je druga~ije. Bilo ih je krajwe dobrih i krajwe ne~asnih qudi! Naravno, krajwe ne~asnih bilo je, i ima, i me|u Srbima, tako da ja po osnovama nacionalne pripadnosti nisam mogao da insistiram na podelama na dobre i zle qude. Ali sam vrlo brzo, kao sredwo{kolac, shvatio kakav je stvarni poloàj Srba u Bosni i Hercegovini. Recimo, kada je 1971. godine bila velika kampawa oko popisa stanovni{tva, kada je izmi{qena muslimanska nacija, do{ao je Atif Purivatra, jedan od muslimanskih ideologa, u na{u gimnaziju da drì predavawa o nacionalnim aspektima popisa stanovni{tva. Ta wegova tolika muslimanska zagriènost iritirala je ~ak i prisutne muslimane. Moj razredni stare{ina, Mustafa Buri}, ~ak se i suprotstavio tome. Bio je musliman jugoslovenske orijentacije. Kad se povela rasprava o pomenutom predavawu, predvodio sam one koji su oponirali. Tad sam se prvi put istakao u gimnaziji u nekom politi~kom delovawu. Bio sam u drugom razredu i to mi je donelo veliku politi~ku popularnost, {to je i te kako uticalo da ve} u tre}em razredu postanem predsednik Zajednice u~enika {kole, a u ~etvrtom razredu predsednik [kolskog komiteta omladine, prvi omladinac u gimnaziji. U sagledavawu biografije Vojislava [e{eqa interesantno je da prvi wegovi politi~ki sudari i lomovi nastaju u wegovim prvim koracima komunisti~kog puta. Te godine su u na{em bliskom se}awu, slike nam jo{ stoje ispred o~iju. I mawe zainteresovani znaju da svi oni, koji su stupili na prag omladinskih komiteta i politi~kih nomenklatura, obezbe|ivali su vizu lagodnog ìvota. Ne talasaj, bila je àlosna maksima podignuta na nivo mudrosti i uspeha. Za one koji }ute, odobravaju i sme{kaju se u okolnostima gde bi svaki po{ten ~ovek osetio mu~ninu, sistem je obezbe|ivao automatizam napretka po u~vr{}enim stepenicama do vrha hijerarhije neslu}enih privilegija. Otkud to da Vojislav [e{eq umesto uspona tim pouzdanim liftom, krene preko prepona? Da li nije uo~io jednostavnu, ali pouzdanu formulu partijskog uspeha, koji je brzo shvatao do matemati~ke preciznosti svaki r|av {egrt, koji je svoju lewost nagradio karijerama i privilegijama? Vojislav [e{eq to danas obja{wava nekako epski i izdaleka. Mo`da je ba{ u tim sli~icama obi~nih obja{wewa odgonetka i ove neobi~nosti? Kad sam se rodio pri~a [e{eq majka se razbolela i nije mogla da me doji. Ustajali su u tri i ~etiri ujutro, kako bi stajali u redu za mleko. Ako se razgrabi, nisam imao {ta da jedem. I kasnije, kada sam malo odrastao, ìveo sam na tom mleku u prahu. Se}am se tih konzervi sa mlekom. Na wima su bile etikete dve ukr{tene ruke jedna crna, druga bela. Ali u takvim uslovima, u mladom bi}u, formiraju se osnovni ìvotni principi. Dva osnovna ìvotna principa poneo sam iz porodice i takvih uslova ìvota da ~ovek samo svojim trudom i svojom mukom dolazi do izvesnih rezultata. Boriti se, to je osnovni ìvotni princip. Nema oklevawa, nema beàwa, nema predavawa. Zatim, ne lagati i ne krasti!
895
SAM SVOJ HRANILAC Ve} kao osnovac, po~eo sam da zara|ujem za ìvot, za ode}u, uybenike, pa i za letovawe. Se}am se, u ~etvrtom osnovne, od jednog kom{ije pozajmqivao sam tricikl i wime vozio sepete, gajbe, praznu ambalaù i sli~no, sa èlezni~ke stanice na pijacu i obratno. Neki na{i prijateqi iz Hercegovine, iz doline Neretve, donosili su svoje proizvode na pijacu i tu ih prodavali. Ja sam im svesrdno pomagao i zaista pristojno zara|ivao. Bili su to i razni sitni poslovi u carinskom magacinu i na samoj èlezni~koj stanici. Nisam se ustezao ni od kakvog po{tenog rada. Vojislav [e{eq je brzo izrastao iz tog {arolikog miqea svoje sredine, iako se napornim radom uklapao u wen svakida{wi ìvot. îm je stekao vi{e razreda {kole od oca, o~ev uticaj je prestao da bude dominantan. Deca koja brzo odrastaju, ~esto roditeqima zadaju i svakovrsne glavoboqe. Pred nogama mladog ~oveka ukr{ta se mnogo puteva pravih i pogre{nih, pogotovo ako je pod nogama plato èlezni~ke stanice. Izvesno je: Vojislav [e{eq zadavao je ~este glavoboqe roditeqima, ali to nije bilo ni{ta preterano. U tom okruèwu nije bio redak slu~aj da se de~aci bave nekim sitnim kriminalom, ali [e{eqa to nije povuklo ~ak ni u meri nekog sitnijeg nesta{luka. Ja kaè vojvoda ni lubenicu nisam ukrao, iako je to tada bila posebna moda. Jednostavno, to mi se nije svi|alo, nikako! Ne{to kasnije, kad je postao akcija{ki udarnik, mali funkcioner i Titov omladinac, povukle su ga druge situacije. Retko koja mladost nije buntovna. [e{eqeva je to ponajmawe. Posle izmi{qawa muslimanske nacije, bujawe muslimanskog panislamizma bio je logi~an nastavak pri~e. Neki profesori u [e{eqevoj gimnaziji, na katedrama su se ose}ali kao u minaretu pogotovu direktor {kole. Razume se da je to stvorilo prostor [e{equ da odva`no krene iz svojih busija. Koja misao je mogla da mu se javi ustaqeno i obeleì put? Epsko, srpsko i pravoslavno, {to se dobija maj~inim mlekom, bio je nekakav osnov. Ali je Vojislav [e{eq, obrazovan u titoisti~kom duhu u {koli i na radnoj akciji, na ferijalnim letovawima i partizanskim mar{evima gde su, po la`noj istoriji, mar{irali i oni koji su u stvarnosti nosili usta{ke uniforme i punili jame Srbima. Literatura je natkrilila takvu stvarnost, obezbedila joj legitimnost. Sve je to uticalo da Vojislav [e{eq postane aktivista omladinske i partijske organizacije. Na drugoj strani, pobunio se u wemu onaj epski duh. Po~eo je rat do istrebqewa u wemu, pa i oko wega, koji evo, traje sve do ovih dana kad mu tradicionalne nacisti~ke sile sveta uz ime dodaju razne pogrdne prideve koji simboli{u zlo i mr`wu samo po sebi. Kako je izgledao put tih lomova kojim se provla~io jedan, bez sumwe, buntovni duh? DRUG [E[EQ I KOMUNISTKIWA U [ORCU Ve} u ~etvrtom razredu gimnazije Vojislav [e{eq dolazi u èstok sukob s Op{tinskim komitetom omladine. Odmah zatim, bio je komandant brigade. Kao brigadir, do{la je i jedna profesorka u {orcu. Poloàjem u civilstvu, duìm komunisti~kim staòm i poznavawem svih pesmica o qu896
bi~ici beloj, poku{ala je da se nametne Vojislavu [e{equ kao ve}i autoritet. U sveèm komunisti~kom u~ewu i po komunisti~kim principima za [e{eqa su svi brigadiri bili isti i profesori i u~enici. Isprsio se kao komandant brigade i naredio: Ili slu{aj, ili ide{ iz brigade. Jednom sam se na wu toliko izgalamio da sam podviknuo: ]uti! Zaveì! Vojislav [e{eq bio je po~etnik komunista, zato nije shvatio ni drugu stranu pri~e o doga|ajima koji su usledili po povratku sa radne akcije. Zapo~eo je neki izmi{qeni proces u partijskoj organizaciji. Spektakularno preme{tawe èravice u rukavicama, gotovo nekakve de~ije igre u odnosima ~ija se prava snaga ose}a podzemno i podmuklo, naj~e{}e mnogo kasnije, a belezi ostaju bez popravke za daqi ìvotni put. Nikom ìvom, pa ni [e{equ nije re~eno, ni bilo jasno, zbog ~ega je dobio prvu partijsku kaznu. Sevnula je kritika Drugarskog ve}a. Naivnom svetu, koji nije proìveo ~istili{te tog sistema, to moè da zazvu~i samo {aqivo. A u partijskoj organizaciji, insistirali su na nijansama i zahtevali da [e{eq dobije opomenu! Vojislav [e{eq se drào hrabro i nabusito, govorio u svom poznatom stilu, ali je profesorka Adila Muhamedagi} bila neuporedivo temeqnija. Na komunisti~ki sastanak dovela je ~ak dvadesetak |aka iz svog razreda. Predloìla je da se svi prime za ~lanove SK, a onda je tom naglom ve}inom glasala za kaznu [e{equ. Licemerje to je sasvim umesno pitawe, ali u dru{tvu normalnih prilika. Naravno, Vojislav [e{eq se nije predavao! Posebno se sukobio s direktorom {kole, u to vreme Blankom Popovi}, Spli}ankom po ro|ewu, i pride sa grupom profesora muslimana. Oni su igrali svoju ~udesnu komuwarsku igru, optuìvali Vojislava [e{eqa biranim ezopovskim jezikom i ubita~nim re~enicama, a on im, u svom stilu, odgovarao narodnim jezikom iz Popova Poqa: Laè{, direktorko. Stas, priroda, temperament, drasti~no odudarawe po svemu i sva~emu od tih uigranih situacija, [e{eqa je ozna~ilo kao vo|u. Svi veliki sistemi imaju male slabe ta~ke, i to vrlo rawive. Iskusni partijski drugovi, kojima bi na perfektuiranim name{taqkama zavideli i sami o~evi tog sistema, zaustavili su se pred svojeglavim de~akom gotovo nemo}ni. Hteli su [e{equ èstoko da se osvete, ali nisu znali kako. To su one situacije kao kad najve}i profesionalni um ima odgovore na sva pitawa postanka neba i zemqe, ali ne ume sebi da isprì jaje. Ve}ina u~enika, po nekom buntovnom instinktu mladosti, bila je na [e{eqevoj strani. Vi{e se ose}alo nego {to je moglo da se vidi da je veliki sistem po~eo da boluje od malih bogiwa. Mimikrija, la`ne re~i, celokupno to licemerje, ru{ilo je kraqeve i dràve, ali ta besmislena neistina po~ela je da poni{tava sebe, da se razjeda i raspada. U velikim frazama velikog sistema nije bilo onih jednostavnih re~enica primerenih [e{equ i drugim de~acima: Nemirni mangupi, a sad dosta, koga vi zamajavate?! [e{eq i drugi u~enici, u{li su u igru velikog sistema. Ve}ina de~aka je na [e{eqevoj strani, a profesora je mawe nego dece da bi la`na odluka ve}ine mogla da se donese. Takve mrtve trke neka ostanu za razradu onim misliocima koji su ih hvalili, a koji ih i danas nude. Na nama je da ispratimo izrastawe jednog politi~kog savremenika kroz to vrzino kolo.
897
KAKO POJESTI DECU KOMUNIZMA? Neko od profesora se, ipak, dosetio metoda od pre Marksa i Engelsa i drugih svetaca komunizma. Vojislav [e{eq dobija jedinicu iz vladawa. Ka`weni je prisustvovao tom sastanku kao ~lan Nastavni~kog ve}a u ime u~enika. @alio se na tu besmislenu odluku Savetu {kole, a Savet po dobro znanoj nam praksi uputio je celu stvar na re{avawe Razrednom ve}u. Ove sli~ice i sudbine jednog |aka slikaju oluju jednog sistema kao na Dalijevim platnima. Prona|eno je re{ewe u pomirqivom tonu: Ne talasaj, jedinica je prepravqena na trojku. Kompromis. O toj praksi komunista mogla bi da se napi{e studija veli~ine Titovih sabranih dela, ne ra~unaju}i sve bolove naroda nastale zbog toga. Ali, Vojislav [e{eq je gimnaziju zavr{io, ipak, sa trojkom iz vladawa. Vuk mewa samo dlaku. ]ud Vojislava [e{eqa ostala je ista i na studijama. Briqantan student: zavr{io je prava za dve i po godine. Da li mu je to bilo malo da potro{i ~udesnu energiju, koja se u wega uselila jo{ sa onim mlekom u prahu? U studentskoj organizaciji zatekao je i neke sitne sukobe. Nijedna strana nije mogla da odnese prevagu. U su{tini, bila je to gola borba za vlast me|u studentima komunistima. [e{eq je krenuo silovito. Juri{ bi bio uzaludan da nije bilo povoqnih okolnosti. Ra~unaju}i da je u pitawu naivni bruco{, izabrali su ga za predsednika FOS-a (Fakultetski odbor Saveza studenata). Bio je to presedan, koji nije li{en smisla komunisti~ki profesionalni borci ra~unali su da }e naivni bruco{ biti samo wihova poluga u daqem radu. Oni su se, naravno, prevarili i ostavili pitawe da li je, u tom ~asu, Vojislav [e{eq prestao da bude samo bujna priroda i po~eo put politi~ara koji zna kako se napada i uzmi~e, kad se treba pritajiti, kada napasti. îm se do~epao funkcije pokazao je ko je gazda u wihovoj komunisti~koj ku}i. Vojislav [e{eq je, na drugoj godini studija, izabran za prvog studenta prodekana Pravnog fakulteta. Po~eli su novi sukobi kao zimske me}ave na bosanskim brdima student prodekan do{ao je u sukob s profesorkom Rajkom Mladenovi}. Zakazivala je ispite ujutro, a ispitivala studente popodne. Velika vika oko malih stvari ima svoje opravdawe u politici. Da bi bio ubedqiviji u svojoj principijelnosti, Vojislav [e{eq je ispit kriminalistike, kod pomenute profesorke, spremio kao da je u pitawu doktorat. Ispitivala ga je ~itavo gradivo, upisala devetku i na kraju poru~ila dve kafe. Jednom starom profesoru, Bo{ku Peri}u, Vojislav [e{eq se zamerio izjavama na Nastavno-nau~nom ve}u. Sretne profesor [e{eqa na hodniku s nekom jetkom primedbom, a [e{eq mu lakonski odgovori: E moj profesore, kakva su vremena do{la, ne moè ~ovek svaki dan ni po jedan ispit da poloì. Polagao je sve ispite pre vremena, i to iskqu~ivo visokim ocenama. Priroda mu je tako odredila da ne umre od skromnosti, i [e{eq to nije krio. Razume se, nastojao je da obezbedi pokri}e takvom pona{awu marqivim u~ewem i redovnim i uspe{nim ispitima.
898
RAT PROTIV FU MU-a a Uz uspe{no studirawe tekli su i èstoki sukobi s grupom è{}e inficiranih muslimanskih nacionalista na fakultetu. Mo`da }e neki analiti~ari preciznije izmeriti da li je na stvarawe [e{eqa srpskog nacionaliste vi{e uticalo poreklo ili grupa profesora muslimanskih fundamentalista, koji su ga svakodnevno treznili od internacionalisti~kih ideja. Tad je, na fakultetu, u zamahu ve} bio ~uveni teoreti~ar, komunista muslimanskog fundamentalizma Fuad Muhi}. Ta ~udna i sme{na kovanica je bitna realnost onog vremena i nesumwivi uzrok dana{weg raspleta u haosu i krvoproli}u. Fuad Muhi} nametao se ve} kao teorijski simbol tog novog dostignu}a titoizma, a Srbima s duhom ostala je jo{ uteha da mu sro~e nadimak Fu Mu. Pored wega, bio je tu i profesor Mustafa Imamovi}, kao i mnogi drugi. U Vojislavu [e{equ javqaju se sumwe. Klasna pitawa osen~ena su nacionalnim. Ali, pove}ava se i smelost da se militantno komunisti~ko muslimanskom fundamentalizmu pruì bar nekakav otpor. Poloàj srpskog naroda je, zaista, bio katastrofalan. Vojislav [e{eq priznaje danas da tada nije vodio borbu protiv komunista. Bio je iskreni i ube|eni komunista. Bio je (na vreme) i{~itao sabrana dela Marksa i Engelsa, i to jo{ u gimnaziji. Tri toma Kapitala bila su prava prognoza raja na zemqi. To, {to se naokolo doga|a i van korica kwiga i sabranih dela Tita i Kardeqa: tihi izgon trista hiqada Srba iz Bosne i Hercegovine u ve} dobro odmakloj koloni, potmula grmqavina koju su mogli da osete samo pojedina~ni nervi istinski zabrinutih qudi, to je za Vojislava [e{eqa bio samo revizionizam, slu~ajno odstupawe od izvornog u~ewa komunisti~kih svetaca. Carevala je korupcija, davila ekonomska kriza, stagnirala je dràva, podeqena i razde{ena. Bujao je samo komunisti~ko-muslimanski fundamentalizam. Bedu stvarnosti osvetqivala je ikona, slika ili ime sveca Tito, ispisana po bosanskim brdima. Kako ne verovati u to, i tako svetle}e ime? Zabrinuti pojedinac bio je dotu~en pitawem: Pa, nisu svi ludi koji su to postavili, a ti jedan pa pametan. Kao i danas u sro~enom pitawu: Pa, nije vaqda ceo svet u krivu, a Srbija u pravu? Po takvim igrama, na{a politi~ka sudbina i na{a politi~ka stvarnost pruàju nam mnogo dokaza da sagledamo izvori{ta takvih kovanica po raznim apostolskim pragovima i drugim mestima gde se nejakima i humanom delu ~ove~anstva danas snuje katastrofa i beda. Vojislav [e{eq, u to vreme, imao je iluziju da sitne popravke mogu da ulep{aju takvu ru{evinu. Mora se ipak priznati o tome postoji i mnogo svedoka da je ~udesnom energijom juri{ao na svaku, pa i najmawu nepravilnost. Zabluda moè biti objektivna ili subjektivne prirode. Po{tena namera svakog pojedinca nikad ne bi trebalo da izgubi pravo vrednovawe. Svaka sednica Nastavno-nau~nog ve}a postala je cirkus, po trajawu dvatri puta duì od ~uvenog ruskog cirkusa. Vojislav [e{eq cepidla~i na ta~kama dnevnog reda, zakera na sitnicama, udara u Ahilove pete (ah, zar ih je malo?). Izostaju odgovori, i jedni druge zamaraju duìnom sastanaka, uzdaju}i se u svoju kondiciju i ~ekaju}i da se protivniku smu~i.
899
SAM PROTIV BRA]E POZDERAC Realno, [e{eqev poloàj mogao bi da izgleda druga~ije: najmla|i docent Univerziteta u Sarajevu, profesor na katedri Me|unarodni odnosi. Trebalo je samo da primeni neko iskustvo oca dok je bio ko~ni~ar na vozu. Ukoliko bi jo{ u govoru citirao, makar u jednoj re~enici, najumnije qude tada{we Bosne i Hercegovine, koji po liku i delu najvi{e li~e i samom svetle}em imenu s bosanskih brda, Branku Mikuli}u i Hamdiji Pozdercu, mogao je da postane Gagarin na politi~kom nebu. Bosna je tad uveliko delila lekcije ostatku Jugoslavije o ispravnosti svog titoisti~kog shvatawa. Samo je mali krug reakcionara u Srbiji ozna~io weno pravo ime: Tamni vilajet. Vojislav [e{eq iz tog kazana nije objektivno mogao da sagleda su{tinu kao oni {to vide s brda. Pisao je u osnovi apologetske tekstove politi~ko-teorijske i socijalne sadrìne. Objavqivao ih je u nizu jugoslovenskih listova i ~asopisa. Svoj kriti~ki dru{tveni anga`man po~eo je jo{ u gimnaziji. Iz klupe je pre{ao za katedru, ali je jo{ uvek smatrao da je to samo mala izopa~enost prakse u socijalisti~kom poretku, marginalna pojava, koja }e pro}i kao letwi pqusak. Ali upravo u okviru svog predmeta i tretirawu sistema u me|unarodnim odnosima neminovno su se nametala upore|ewa. Komparativne situacije, priroda politi~kih sistema i qudskih sloboda bile su upe~atqive kao ~iwenice egzaktnih nauka. Posmatraju}i politi~ku ~ar{iju, ispisana brda, ~uvene likove Hakije i Hamdije, [e{eq je, po svoj prilici, bio nateran da se zapita moè li ne{to od vrednosti demokratije, da se ugradi i u tkivo komunisti~kog dru{tvenog ustrojstva. Svesno ili ne, [e{eq je po~eo tako da raskopava temeq ispod komunisti~kog krova. Kritike, kritike i samo kritike... Tom ~oveku je trebalo stati na put. Nastaje ona situacija, u komunizmu poznata kao li~ni slu~aj. Qudi s duhom tu situaciju opisuju kao prizor u kojem se celina stisne da udavi jednog me|u sobom. Vojislav [e{eq je bio popularan kod studenata i u novoj ulozi profesora. Protivni~ki tabor je znao da ga tako ne moè iskqu~iti iz svoje komunisti~ke organizacije. Krenuli su zato preko Gradskog komiteta. Sednica je trajala {est sati (a zar su druge trajale mawe!?). Umesto skru{ene `rtve, [e{eq je od sastanka napravio nevi|en cirkus, postavqaju}i se na mesto junaka na trapezu. Siguran u sebe, nije bio svestan da dole po pravilu nema za{titne mreè. Na~itan, pun sebe, on se jednostavno zabavqao tog 4. decembra 1981. godine. Po sopstvenom priznawu, ona wegova druga du{a jo{ je bila komunisti~ka. Antikomunizam je sazrevao kao postmodrice na wegovom telu. Nesmotren ili hrabar, tek, otpo~eo je sa èstokom kritikom Tita. U to vreme, svima nama kao, uostalom, i ~itavom svetu, bilo je nejasno saop{teno da je Tito umro. Mnogo ubedqivija bila je zakletva, javna i zvani~na, da je to biolo{ki kraj tro{nog tela, a da je on ve~no ìv. Tito to smo svi mi., Tito se voli vi{e od majke i od bate, od deke i od seke, kako svojevremeno napisa Pero Zubac. Da to nije samo obi~no horsko de~je pevawe u obdani{tima i {kolama, potvr|ivale su i kolone zavetovanih, koje su pje{ice grabile prema svetili{tu na Dediwu. Mesecima je javnost vestima o Titovom zdravstvenom stawu do900
vo|ena do ivice nervnog rastrojstva. Nomenklatura je narodu nametnula kolektivnu misao da je posle Tita Titanik i da }e prosto prestati da damara ìvot. U toj psihozi pitawe biti ili ne biti bilo je ve} prevagnulo prema ~inu kolektivnog `rtvovawa. Na sre}u, nomenklatura je izbacila novu partijsku istinu Tito je ve~no ìv! {to je ohrabrilo produètak ìvota obi~nog sveta. Novi uzvik ve} je imao dokaze na sve strane: sa bosanskih brda svake no}i ble{tale su svetle}e reklame s imenom Tito. Tamo, gde nije bilo struje, u brda je ime urezivano srezanim blokovima granita. Vi{e Drvara, ~itav kompleks ~etinara prokr~en je tako da su ostavqena samo stabla koja ispisuju to ime. Po bqe{tawu, bosanska brda podse}ala su na reklame s Jelisejskih poqa. I demokratski svet Zapada jo{ uvek je lio suze za Titom, svojim ~ovekom. Hakija i Hamdija (Pozderac), s drugima u Savetu mudraca, zvani~no i u ime svih, pa i u ime Vojislava [e{eqa, traìli su od vrha Jugoslavije da se Tito i posle svog biolo{kog kraja, izabere za ve~itog predsednika Jugoslavije. Oni, koji }e stvarno sedeti na wegovom mestu, u obi~nim zemaqskim poslovima, bi}e samo progla{eni zamenicima u wegovom odsustvu? Ve}i poznavaoci konfesionih odnosa, religija i horoskopa, a posebno islamske vere i zakona, taj zahtev obja{wavaju islamskim verovawem da }e se Kalif opet vratiti... Sam trenutak biolo{kog kraja Broza zatekao je Vojislava [e{eqa u vojni~koj uniformi. Upravo tu, gde je s najve}om oprezno{}u meren postupak i pona{awe svakog pojedinca, [e{eq je umalo izbegao najve}i udes svog ìvota. PRVO BUREK PA TITO! Drugovi! Naàlost, stawe zdravqa druga Tita se poboq{alo! Nastao je tajac. Usledila je potom energi~na vojna istraga. Saslu{avao me oficir bezbednosti 369. puka veze. Zar da neko u toj elitnoj jedinici Savezne vlade kaè da se zdravqe, naàlost, poboq{alo? A to je zaista nekako iz mene samo progovorilo. Nisam ja to svesno rekao. Jedva se to nekako zata{kalo, ali je nai{ao novi udes u vezi sa istom situacijom. Kad je Tito umro, izabrali su nas trojicu najboqih vojnika da mimohodom odamo po~ast. Oko jedan sat krenuli smo iz kasarne, presko~ili ru~ak i onako gladni prikqu~ili se koloni na Terazijama. Ispred Kasine iza|emo iz kolone i kupimo burek i sladoled. Bilo je tu nekoliko devojaka ispred nas i mi smo se s wima, uprkos tolike tuge Jugoslavije i demokratskog Zapada, nekako {alili. Bio sam najbrbqiviji. Ova dvojica, koji su }utali, stigli su da pojedu svoj burek, i jo{ su se zabavqali ostacima sladoleda. A ja, u jednoj ruci burek u drugoj sladoled, pri~am kao da slavim Titov ro|endan. Nailazi major vojne policije sa patrolom. Moji drugovi su lako progutali ostatak sladoleda, a ja nisam ni patrolu primetio. Major me zajedno sa burekom i sladoledom izvu~e iz kolone, po~ne da galami, uzme moje podatke. Kako smo imali uredne dozvole, pusti nas. Ta intervencija pridruìla nas je tugovawu dràvnika demokratskog Zapada. Pomi{qaju}i {ta nas sve nadaqe ~eka, po~eli smo da pla~emo è{}e nego Kaunda i Pertini. Od di~nog momka, koji se udvara devojka901
ma u koloni, ja sam bio najsli~niji majci Yimija Kartera na sahrani. Sve nam je to ubilo voqu da takvi nedostojni uop{te odemo tamo i odamo po~ast nego svratimo u jednu kafanu negde na Dediwu i oko pono}i, vratimo se u kasarnu. I umesto da }utimo se}a se [e{eq mi kaèmo da nismo stigli da prodefilujemo pored odra, jer je navodno bila velika gu`va. Neki poru~nik, Slovenac, tako nas stra{no napade da se sve pu{ilo. Trebalo je, kaè, da ~ekamo tamo ako treba i no} i dan pa i do kraja ìvota. Slu~aj burek i wegovo re{avawe tek mi je predstojalo. Posle dvadesetak dana, pozove me komandir ~ete na raport. Vodio sam mu politi~ku nastavu, jer sam bio doktor nauka. Sa zebwom sam shvatio za{to me zapravo zove. Sedi, Vojkane! kaè kapetan, i otpo~e razgovor oko politi~ke nastave i nekog testirawa vojnika. Naime, jedan [iptar koji je zavr{io Filozofski fakultet na {iptarskom, kod mene je odgovarao politi~ku nastavu, i ja sam mu dao jedinicu! Ni kapetan nije znao {iptarski, ali mu je ocenu prepravio na ~etvorku. Pitaj Boga {ta je [iptar u tom pismenom zadatku napisao. Odjednom mi kapetan, kao uzgred, kaè: [ta je to bilo, dobio sam neku prijavu protiv tebe? I, po~e ~ovek da ~ita. Vojna policija ima formulare na kojima upisuje prijave vojnika. Posle li~nih podataka idu rubrike {ta je to vojnik zgre{io: bio pijan, bez dozvole u gradu, neuredan i sli~no. U mojoj rubrici napisano: jeo na javnom mestu. Na sre}u, komandant puka nije obratio pa`wu na datum kad se to dogodilo ili ~ak nije ni smeo da je obrati, i tako se izvu~em bez nekih velikih te{ko}a... Vojislav [e{eq je, kritikovawem Tita u svojim tekstovima, krenuo daqe u susret sve ve}im nevoqama. Nije to vi{e bio Tom Sojer komunisti~ke omladine, nego doktor nauka i profesor Univerziteta. Nastavio je i sa konstruktivnom kritikom Vladimira Iqi~a Lewina. Istina, Vojislav [e{eq nije napisao za wega, tada, neke podatke koje su nedavno objavile najuglednije nema~ke novine. Re~ je o delovima nema~kih arhiva u kojima je zabeleèno da je Lewin bio nema~ki {pijun, a da ga je angaòvao li~no nema~ki car Viqem da diè krvavu revoluciju po Rusiji, s kojom je Nema~ka tada bila u ratu. Nije Vojislav [e{eq, u to vreme, napisao ni to da je Lewin stigao u Rusiju u nema~kom oklopnom vagonu s punom kasom nema~kih zlatnika, da uni{ti i masakrira ruski pravoslavni narod, da razbije i podeli wegovu teritoriju, ubije cara, uni{ti wegovu veru i bi}e. Istina, i onda je bilo qudi u srpskom narodu i me|u prosve}enima i me|u seqacima koji su znali za oklopni voz i ~itavu tu ru`nu pri~u mnogo ranije nego {to je to otkrio i priznao nema~ki [pigl, ali o tome nisu smeli da govore ni javno, ni {aputawem. Dizawe revolucije, u toku rata s drugim dràvama, ponovqena je lo{a pri~a i kod sveca revolucije Broza Vojislav [e{eq je, onda, kritikovao Lewina èstoko, produìo do Lewinovog ideolo{kog oca Marksa i drugih likova u ikonostasu komunisti~kog hrama, ali wegova kritika bila je jo{ sa stanovi{ta upravo te ideologije. Svejedno, bilo je to dovoqno za po~etak puta kojim je Vojislav [e{eq ubrzo stigao do shvatawa da je to jedna totalitarna ideologija.
902
ODLUÎO JE INTERVJU VUKU DRA[KOVI]U! Represivne mere tada{weg reìma bile su mu samo uverewe da je nagazio pravu zmiju. Ve} izba~en iz Partije, [e{eq je postao jasna meta. Po uhodanom mehanizmu, ubrzo je stigla osuda o idejno politi~koj nepodobnosti da predaje studentima. Po~eo je taj kqu~ni sastanak, a Vojislavu [e{equ nije dozvoqeno ~ak ni da prisustvuje. I komunisti~ki reìm bio je temeqan: sastanak je po~eo u deset sati ujutro, trajao celog dana, pa cele no}i. Ujutro je napravqena pauza, pa su nastavili i po podne. â{u je prelio intervju, koji je tad Vojislav [e{eq dao Vuku Dra{kovi}u, a koji je objavqen u Omladinskim novinama. Razmatraju}i danas o tom doga|aju, od pre vi{e od jedne decenije, [e{eq kaè: Oni su, znaju}i kakav sam, hteli ovako: Znali su da, ako idu do kraja, ja se sigurno ne}u zaustaviti, pa su planirali da se primire izvesno vreme na nekoj usputnoj stanici. Iskqu~i}e me iz SK, neko vreme ne}e me dirati na nastavni~koj katedri, kako bi se sve to smirilo i napravila pauza do daqeg kona~nog obra~una. Intervju u Omladinskim novinama objavqen je u januaru, a u tom sadràju ja sam im zaista zadao te{ke udarce i odluka je pala: iskqu~ewe iz nastave... Tog {estog januara, uo~i Boì}a, prvi put sam sreo Vuka Dra{kovi}a. Upoznao nas je Dragan Biskupovi} u Splendidu. Uve~e, Vuk me je pozvao u Me|unarodni Pres centar da tamo napravi intervju sa mnom. Fotografisao nas je reporter iz Omladinskih novina. Vuk je bio prepun hvale. Pitao me je i {ta sam po nacionalnosti. Odgovorio sam da sam Srbin, ali da sam uvek bio jugoslovenski orijentisan, {to je tako|e bila istina. A on u intervjuu objavi Jugosloven srpskog etni~kog porekla. Bila je to wegova kovanica za moj op{iran odgovor. Drugi su to preuzeli kasnije, i to se stalno ponavqalo. Kovanica, u su{tini, nije ta~na. Uvek sam se izja{wavao kao Srbin. I sad, Vuk se prise}a ~udesno i naprasno, da sam ja wemu tom prilikom rekao da sam Hrvat?! Neprijateqi komunizma kroz istoriju umirali su uglavnom na dva na~ina: odjednom ili na rate. Vojislava [e{eqa su iskqu~ili iz nastave, ali je dobio radno mesto na Institutu za istraìva~ke nau~ne projekte. To je fiktivna firma, kako on obja{wava, koja je postojala samo zato da bi preko we pojedini nastavnici fakulteta mogli da konkuri{u kod Zajednice za nau~ni rad i da otuda dobijaju pare za nekakve tobo`we nau~ne projekte. U stvari, bila je to filijala legalizovane pqa~ke. Sre}na okolnost bila je u tome {to te projekte bar narod nije bio u obavezi da ~ita, ako je ve} morao da ih pla}a. Vojislav [e{eq nije odustajao. Svojoj novoj firmi, u koju nije bio obavezan ni da ide, neprestano se obra}ao pismima, zahtevaju}i da dobije radne zadatke. Drè}i se teorije da rad ~ini ~oveka, komunisti su radnu izolaciju upotrebqavali kao kaznu prema qudima. U su{tini, re~ je o tome da u ~oveku stvore ose}awe bezvrednosti. Verovali su, ipak, da }e se [e{eq pomiriti s lagodnim lenstvovawem i dobrom platom. Nije imao obavezu ni da radi, ni da dolazi na Institut, ali je on uporno zahtevao radne zadatke. Posle pola godine dobio je projekat: Istraìvawe dru{tvenih
903
potreba za sociolo{kim i politikolo{kim kadrom. Sada{wa [e{eqeva sekretarica bila mu je, tada, odre|ena za sekretara projekta. [e{eq je napravio aparaturu za empirijsko istraìvawe, i wegovo preduze}e je proradilo punom parom. Svakog meseca, u Institut je dostavqao ura|enih ~etiri pet autorskih tabaka. U to vreme nagra|ivawe je bilo prema radu, nau~ni rad se pla}ao prema autorskom tabaku. Automatizam je tako [e{equ obezbedio najve}u platu na fakultetu. Ti sadràji bili su, ~ak, kvalitetniji od doktorskih disertacija nekih profesora komunista. U svom stilu, [e{eq odmahuje rukom: Na tom fakultetu bilo je ~ak mnogo prekobrojnih budala! Jedno je, ipak, sasvim sigurno: na delu je bila praksa da lo{ nastavnik sebi dovodi jo{ lo{ijeg asistenta, strepe}i od konkurencije. Nije to bila originalnost samo na fakultetu, bili su to principi selekcije kadrova u svim komunisti~kim sistemima na sve ~etiri strane sveta. HAP[EWE U EKSPRESU Uveren da im je dosko~io, Vojislav [e{eq se ponovo zabavqao u toj igri, ali je nastavio s kritikom koja je, u to vreme, bila prosto nezamisliva. Kult li~nosti, analiza uzroka te{kog stawa u kome se na{lo jugoslovensko dru{tvo, falsifikovawe novije politi~ke istorije, postale su glavna i ~esta tema pisawa Vojislava [e{eqa za novine. Shvatio sam kaè danas [e{eq da je u prirodi samo ideologija zlo~ina. Pripremaju}i doktorsku disertaciju, imao sam temu Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma. I{~itavaju}i ogromnu literaturu, u glavi mi je postepeno sazrevao zakqu~ak da su fa{izam i komunizam samo dve strane iste medaqe i da je te{ko proceniti koja je vi{e {tete donela narodima koji su robovali tim totalitarnim ideologijama. Ispod biografije Vojislava [e{eqa mogla se, ipak, tad podvu}i neka crta: odli~an u~enik, briqantni student za koga je i sam dekan javno rekao da je najboqi student od osnivawa fakulteta u Sarajevu. Najmla|i doktor nauka u posleratnoj Jugoslaviji. U vojsci obuku zavr{io za primer. Najboqi strelac u ~eti. Najdaqe i najpreciznije bacao bombu. Poloìo odli~no ispit na teleprinteru... sve u svemu, bilo je to vi{estruko dovoqno za karijeru koja bi ga objektivno odvela pravo na stolicu nekog od bra}e Hakije i Hamdije. Ali, na drugoj strani, udaqen je iz nastave. Iskqu~ewe iz SK bio je sna`niji argument sistema od svih nau~nih dostignu}a ~itavog ~ove~anstva. Oni tamo gde treba, po~eli su jo{ da ga prate i da ga prislu{kuju. Bilo je ve} sve to dovoqno da ve}ina qudi odustane od nekog isterivawa pravde. Ali, Vojislav [e{eq nije ~ovek sklon toj vrsti ra~unice. Sudbinski ili slu~ajno, najve}e stradawe doìveo je u trenutku kad je Bosna i Hercegovina doìvela najve}e divqewe sveta, otkad uop{te postoji. Doktor Vojislav [e{eq uhap{en je prvi put 9. februara 1984. godine, drugi dan po~etka Olimpijade, kad je Sarajevo bilo jo{ mamurno, od slavqa svetskog otvarawa. Onim jutarwim sawivim Bosna-ekspresom, Vojislav [e{eq je krenuo u Beograd. Prestonica je ve} imala hrpu otpadnika [e{eqevog tipa, i on se zna~ajno povezao sa tim opasnim taborom. Dvojica agenata Slu904
`be dràvne bezbjednosti, pra}ena dvojicom policajaca u uniformi, imali su svoju Olimpijadu. Rutinskom kontrolom pretresli su ta{nu Vojislava [e{eqa. Prona{li su veliki broj inkriminisanih neobjavqenih tekstova. Agenti su rutinski i{~itavali materijal, i (naizgled) nezainteresovano pitali [e{eqa ko je autor: Pa ja, ko bi bio? odgovorio je osumwi~eni. U Doboju su ga izveli iz voza i odvezli u zgradu Sekretarijata unutra{wih poslova u centru grada. Gotovo dva sata [e{eq je proveo potpisuju}i svaku stranicu svojih tekstova. Bilo je to priznawe da je on autor tih groznih antikomunisti~kih i ru{ila~kih pamfleta i to u danima kada demokratski svet Zapada jo{ nije smirio svoju tugu za Titom. Iz dobojske policije usledile su telefonske konsultacije s centralom. Odsjaj luksuza Olimpijade prelio se i na uhap{enog: mercedesom je odvezen za Sarajevo. Kola su muwevito uletela u grad do sporednog ulaza Republi~kog sekretarijata unutra{wih poslova. Podrumskim hodnicima [e{eqa vode u neku kancelariju na tre}em spratu. Ni{ta ne sme da poremeti veli~anstveni sjaj sarajevske Olimpijade. [ta, uostalom, uop{te i zna~i hap{ewe jednog mladog nau~nika?! TAKO JE GOVORIO MIKULI]EV SIN Dostignu}a zemqe sa najrazu|enijom obalom na svetu, prve u svetu po politi~kom sistemu, a druge po dinamici privrednog razvoja, kako je govorio Tito (priznao je da je samo Japan razvijeniji, ali da tako ne}e ostati hroni~ari) bile su potvr|ene izgledima vila Tita i drugih mudraca iz BiH. [ta mladi nau~nici imaju da mozgaju? Teorijske postavke komunizma su na nivou istine Kurana. Mladi nau~nici samo mogu da praktikuju i oìvotvore teorijske postavke Tita i drugih klasika marksizma. Eto, tako se javio prakti~ni mladi nau~nik, sin Branka Mikuli}a. Izmislio je rupu na kuhiwskim daskama. Istina, u Bosni su postojale bukove i ~amove kuhiwske daske i kasapski pawevi i mnogo ranije, ali nisu imali probu{enu rupu na sredini. Umesto da posle upotrebe ostanu onako nehajno ba~ene, nau~no otkri}e mladog Mikuli}a omogu}ilo je da se one oka~e o klin u kuhiwi ili u podrumu. Jugoslovenska javnost, posebno preduze}a koja stimuli{u nau~na dostignu}a, bila su odu{evqena. Da{~ice, daske i da{~urine sa rupom na sredini, bile su otkupqivane i naru~ivane sa svih strana, od raznih trgovinskih preduze}a. To nau~no dostignu}e preplavilo je i izloge metropole, a mi, obi~an svet, mogli smo da koristimo to otkri}e od bosanske bukve. Svet nauke je odmeren, ali dinamika ìvota im nalaè izvesnu brzinu sagledavawa svakog velikog otkri}a. Kako smo onda, ovde u Beogradu, naslu}ivali, moglo se gotovo i osetiti: japanski nau~nici, privrednici i politi~ari bili su ve} upla{eni da }e posle pronalaska rupe na bukovoj dasci Mikuli}a i sina, Japan izgubiti primat prve privredne zemqe ispred Titove Jugoslavije. ûdesna isto~wa~ka smirenost Japanaca izgubila se pred tom zebwom. Kamere svih televizijskih stanica sveta bile su ve} ispred uspiwa~a Trebevi}a. Bilo je vrlo verovatno da }e u potrazi za zanimqivostima snimiti i predo~iti svetu i izum rupe na dasci. Japan je gotov! Hirohita }e zaseniti Mikuli} i sin, ~ije ime nosi rupa na dasci.
905
[tedqiv na oca, marqiv na sve svoje ideolo{ke o~eve, mladi Mikuli} je od te zarade sagradio sebi vilu. Kako je jedan ludi novinar izmerio, ta~no sto devedeset dva koraka od Titove vile. Bilo je to ulagawe u novi projekat, jer ta blizina je, znamo, wima neiscrpna inspiracija za izmi{qawe novih rupa, sve od dasaka do qudskih mozgova. Eto kako je pravilno usmeren mladi nau~nik mogao da uspe. Na drugoj strani, ru{iocima tog sistema je mesto u podrumu i na saslu{awu, gde se Vojislav [e{eq na{ao. Stotine televizijskih ekipa, hiqade akreditovanih novinara demokratskog Zapada bilo je prisutno, ali je wihovu pa`wu odvukao Vu~ko, a ne pobuweni [e{eq. Na policijskim saslu{awima dominirala je priroda wegove naravi. Prkosi iz mnogih generacija, koje su tako i opstajavale u qutim kamewarima Mareve Quti i Orahova Dola srpske Hercegovine. Ono iskonsko i po{teno u wemu onemogu}ilo mu je da ne shvati pravi zamah vlasti, i [e{eq je pravio svoju Olimpijadu cirkusa na trenutak bi se jako uozbiqio i namrgodio, pa odjednom po~iwao bezazleno da se smeje, a iz tog stawa opet prelazio u te{ku zabrinutost... Znao je {ta strane novinare interesuje, ali je znao i to da vlast ipak zazire da bi neki od wih mogli da napuste luksuzne apartmane, ostave za trenutak ~a{e viskija i krenu da prona|u neku izuzetnu zanimqivost. Nije bilo lako ni politi~arima, ni agentima. Nabavili su ski opremu, tople bunde i rezervisali najlep{e apartmane Holidej ina i, umesto da se druè na svetskom nivou sa filmskim divama, koje je predvodio Kirk Daglas, gde bi mogli, po ugledu na svog velikog u~iteqa, da razgovaraju kako bi Kirk Daglas jednog dana, u nekom filmu u nekoj ofanzivi, odigrao lik Hakije ili Hamdije Pozderca ili ~ak Branka Mikuli}a, ili nekog drugog usta{kog pionira, oni su morali po smrdqivim kancelarijama i memqivim podrumima da se nateù sa [e{eqem, ludim ~ovekom kome sav taj sjaj dostignu}a ni{ta ne zna~i. Umesto da uìvaju u rezultatima svog komunisti~kog istrajavawa i podvizima rata, gde su svaki ~as u~estvovali na svim stranama, gde su morali svojim usta{ama pri kraju rata da okrenu le|a i pre|u u glavni stoèr Tita, oni su, eto, morali da malo zaziru i da ~itaju izve{taje sa saslu{awa Vojislava [e{eqa, tro{e}i svoje dragoceno vreme da mu odgovore na naslov [ta da se radi? Na svu sre}u, i po wih i po sebe, mada [e{eqa ne treba àliti, jer je upropastio doìvqaj Olimpijade, osumwi~eni je pre}utao i sakrio imena svih svojih prijateqa u Sarajevu. Sumwivo je da je to za vlast bila i neka tajna. Oni su samo strpqivo to odloìli, posle Olimpijade, za kasniju pri~u umirawa na rate. KAKVA SUDBA JA SAM UDBA! Glavni deo saslu{awa po`rtvovano je obavqao Milan Krwaji}, visoki funkcioner UDB-e. îtavu deceniju on se ve} poznavao sa [e{eqom, ~ak su se i druìli na fakultetu, ali islednik se distancirao od [e{eqa jo{ 1981. godine, kad je izba~en iz Partije. I Krwaji} je imao svoje role, od srda~nosti zbog ponovnog susreta, kao da su se sreli na prijemu, a ne u apsu, do pretwi da }e u tragawu za originalom [e{eqevih spisa pretresati i stanove wegovih prijateqa po Sarajevu. Pre svih, stanove dr Olge Kozomare, dr Radmila Jovanovi}a i Kosane Gli{i}.
906
Da bi ih za{titio, [e{eq priznaje da su svi originali rukopisa u wegovom stanu. Kopije je blagovremeno smestio kod drugih prijateqa u Beogradu. Vi{e od dva sata ostavili su [e{eqa samo sa ~uvarom u uniformi da hladi glavu. A onda su krenuli u pretres wegovog stana. Krwaji}, agenti koji su ga uhapsili u vozu i jo{ trojica kao poja~awe, sa jo{ jednim agentom iz stanice milicije op{tine Novo Sarajevo, kao i jednim uniformisanim milicionerom, po~eli su detaqan posao. Polovina ih je preturala po stanu, a ostali su bili obezbe|ewe?! Pretraìvali su savesno, i bukvalno ne prekidaju}i rad. Svi oni su, kod svojih ku}a, ve} sigurno imali izum mladog Mikuli}a, ali su za ovaj mawe delikatan posao u [e{eqevom stanu, koristili japansku be{umnu kameru 2, koja je snimala i ton i sliku, i bila neprekidno uperena u [e{eqa Reprizirano je pred kamerom [e{eqevo potpisivawe svake stranice inkriminisanih rukopisa, kao u roli Ri~arda Bartona, potpisivawe naredbe Tita: Most sru{iti, pa podi}i ponovo u naj~uvenijem filmskom ostvarewu. Dva gra|anina, predsednik Ku}nog saveta i wegov zamenik, pozvani su da prisustvuju i predstavqaju narod?! Mora se priznati da u komunizmu, od Lewina i Staqina do Tita, Pol Pota, Mao Ce Tunga i Fidel Kastra, Kim Il Sunga i âu{eskua, Dmitrova i Honekera, nikada niko nije bio uhap{en, a da prethodno nisu obezbe|eni svedoci gra|ani prilikom hap{ewa i pretresawa stana. U onim momentima, kad je UDB-a imala previ{e posla, kada je gra|ana bilo mawe nego onih koji se pretresaju uvek, ama ba{ uvek, i u tim najteìm trenucima rada na taj demokratski ~in, prisustvo predstavnika naroda nije zaboravqano. Svatovi su [e{eqa daqe odveli do kancelarije na Fakultetu politi~kih nauka radi pretresa kabineta. [e{eq je insistirao da se za predstavnika naroda svedoka, dovede dekan fakulteta, profesor Joca Marjanovi}. U ranijim istorijskim iskustvima ovakvih napora UDB-e, de{avalo se da drugi stanari naprasno negde pobegnu, ali bi oni savesno hvatali makar prvu babu, prolaznika i dovodili je za svedoka. Danas se sa sigurno{}u ne moè tvrditi da li je Joca Marjanovi} bio prisutan. Na parkingu ispred Fakulteta video se wegov auto, a vlasnika opet nije bilo, ili ga agenti nisu posebno ni traìli. Za svedoke pretresa i identifikacije neprijateqskih spisa uzeti su ~isti predstavnici radni~ke klase: podvornik Pedago{ke akademije i ~ista~ica. Suvi{no je bilo upozorewe da o svemu }ute, jer su oni i tako ve} bili zanemeli od straha. Prema nekim nepouzdanim svedo~ewima, mo} govora im se povratila mnogo kasnije. Kada su agenti pokupili sve zanimqive spise, osumwi~enog su vratili u Centar Slu`be dràvne bezbednosti. U tom novom kabinetu obezbedili su mu da u samo}i, ti{ini i mraku razmi{qa o svemu. Vremena ima na pretek. Ponovo ga saslu{ava Krwaji}, a zatim je stigao i podsekretar Republi~kog sekretarijata za unutra{we poslove, poznati drug Musi}. On je bio stari demagog, vrlo perfidan tip. Ali, bez uvijawa, objasnio je [e{equ da ga za sve ovo ~eka dugogodi{wa robija. Naravno, wima je (kao qudima humanog sistema) vrlo ào, jer znaju da je on u du{i wihov, iskreni, ube|eni i odani komunista. Govorili su jo{ da je wega, [e{eqa, splet nerealnih okolnosti bacio na tu stranu gde je izgubio busolu, i ume907
sto u Holidej inu, zavr{io u apsu, kad se sav svet raduje i slavi. Rekli su mu jo{ da oni znaju da se on protiv svoje voqe na{ao na strani protivnika naroda i ve~nog Tita. Trajalo je to sankawe i skijawe. Zavr{ilo se grudvawem ledenicama o~inski su mu savetovali da se odrekne svojih prijateqa, jer su oni la`ni, eto dokle su ga doveli, spremni su jo{ gore da ga zloupotrebe, a zatim `rtvuju... Najboqe bi bilo, smatrali su, uni{titi sve te neprijateqske tekstove, a oni }e ga ve} tako raskritikovanog, pomilovati, vratiti za katedru, pa bogami, i u Savez komunista, organizaciju koja na nebu i zemqi nema premca. TAJNI RAZGOVORI [E[EQ \ILAS Strasti su naizgled smirene. No} je bila daleko odmakla. Tamo, u Holidej inu, Kirk Daglas je jo{ bio budan. Zvezde su sijale u hotelu, ve}e nego iznad Trebevi}a u najve}oj vedrini. Oko dva sata posle pola no}i, {to je ostalo u preciznim zapisnicima, Vojislav [e{eq je ogladneo. Poàli se onima kojima je trebalo. Doneli su mu sa Ba{ ~ar{ije veliku toplu lepiwu s kobasicama i nastavili saslu{avawe kao prijateqsku razmenu ideja i iskustava. Koliko su mu zaista pridavali zna~aja, svakoj wegovoj misli i re~i, najboqe se vidi po tome {to su ukqu~ili vi{e magnetofona. Takvu pa`wu [e{eq je o~igledno kod wih imao i ranije dok je bio na slobodi. Videlo se da znaju da mu ponove svaku re~enicu koju je ovde i onde izgovorio, ~ak i u neva`nim telefonskim razgovorima, koji se u obi~nom svetu smatraju privatnim. Iz wihovih citata bilo je o~igledno da imaju snimqen kompletan razgovor izme|u [e{eqa i Milovana \ilasa, koji se dogodio jo{ 1983. u \ilasovom stanu. Bio je to prvi susret dvojice disidenata, ali je slu`ba bila spremna i ve} na mestu. Sve u svemu, u saslu{avawu [e{eqa bilo je te{ko izvu}i ne{to konkretno, posebno neko priznawe koje bi ga kasnije teretilo ili optuìvalo wega i wegove prijateqe. Bili su qudi od zanata: citirali bi poneku re~enicu iz [e{eqevih telefonskih razgovora sa prijateqima. Saop{tavali su mu da su ga to odali prijateqi u razgovoru sa slu`bom, pa za{to on krije takve qude, koji mu kr{e vrat i prijavquju ga policiji? Diktirawe zapisnika saslu{awa bilo je zavr{eno tek oko devet ujutro. Teè od umora Musi}u je padalo nezadovoqstvo obavqenim poslom. Ali, Musi}, plemenit ~ovek, plemenite slu`be, jedva je ubedio tamo gde treba da [e{eqa puste na slobodu. Iako [e{eq to nije zasluìo svojim dràwem na saslu{awu, Musi} mu je, eto, napomenuo, da je ovo sad prilika i mogu}nost da se vrati na pravi put sve do najvi{eg ~ina li~ne sre}e, povratka u Savez komunista samoupravnog socijalisti~kog dru{tva. Gotovo uzgred, [e{equ je preporu~eno da svojeru~no napi{e novu izjavu u kojoj }e izneti detaqe razgovora sa svojim prijateqima. Gvozdena pesnica revolucije nije mlohava pred neprijateqima revolucije, ali oni su humani qudi i pruàju mu {ansu, krajwe drugarski i qudski... Rastali su se gotovo prijateqski, uz dogovor da se 11. februara [e{eq sretne sa Krwaji}em u restoranu hotela Beograd. U dogovoreno vreme, [e{eq se tamo i pojavio, ali Krwaji} mu, u ime tajnosti, predloì da se povuku na neko mirnije mesto, daqe od mogu}ih radoznalih o~i908
ju. Predloìo je da to bude [e{eqev kabinet na Fakultetu. [e{eq je, jasno, znao da je kabinet ozvu~en kao koncertna dvorana. Prave}i se neve{t, pristao je. Konspirativno su prema Fakultetu krenuli u razmacima. Kad je Krwaji} stigao ispred zgrade, [e{eq je nemo}no ra{irio ruke i objasnio mu da je hodnik, koji vodi do kabineta, na àlost, zakqu~an. Tu`na srca, funkcioner UDB-e prihvata da porazgovaraju u nekoj gotovo praznoj obli`woj kafani. Bila je to, zapravo, pri~a laè i paralaè. Krwaji} je obe}avao da }e u martu [e{eqa vratiti u nastavu, a ubrzo i u naj~asniju organizaciju na nebu i na zemqi. Naravno, samo je potrebno da za}uti i da do dvadeset prvog (za deset dana), napi{e onu izjavu o razgovorima sa svojim prijateqima, koja }e biti tajna i kori{}ena samo i iskqu~ivo u informativne svrhe.Razume se, neophodno je da smesta prekine kontakt sa beogradskim du{manima komunizma, prestane da napada reìm, smiri se i za}uti, i ima}e sve {to poèli. Obi~aj ~itave istorije komunisti~kog sveta obavezno je samoposipawe pepelom gre{nika. Ali, od [e{eqa, eto, ne traè ~ak ni to makar se i o~evi ideje zbog toga mrtvi preturali po grobovima. Obe}ali su, ~ak, [e{equ veliki i lep stan. Realno, svaka strana je imala mawe-vi{e ozbiqne razloge za primirje. Vlasti su imale svoju Olimpijadu, a Vojislav [e{eq nesre|ene porodi~ne prilike. Wegova tada{wa èna Vesna bila je pred poro|ajem. Nastali su neki zdravstveni problemi, koji su zahtevali lekarsku intervenciju. Lako je pretpostaviti koliko je bio snaàn {ok hap{ewa wenog muà, i kako je mogao da uti~e na sve to. (NE)ÂSNA IGRA SKRIVALICA Deset dana primirja je brzo proletelo. Ve~e uo~i 21. februara bilo je posledwa mogu}nost da se [e{eq opredeli. Za sutradan je imao ugovorena dva sastanka, na dva kraja sveta po svojoj nepomirqivosti. Taj datum je bio rok koji mu je dala UDB-a. Taj datum je ranije [e{eq rezervisao da poseti komunisti~ke du{mane u Beogradu. Vojislav [e{eq je uve~e sa svog telefona, znaju}i da se prislu{kuje, pozvao Kostu âvo{kog: Ne mogu sutra da do|em u Beograd, jer imam zakazano u policiji! Oti{ao je, potom, u javnu telefonsku govornicu i ponovo pozvao Kostu âvo{kog: Sutra rano kre}em za Beograd! U toku dana vodili su ga u policiju, saslu{avali preko ~etiri i po sata, naredili da ni slu~ajno ne ode za Beograd, nego da kod wih do|e ponovo. Vratio se sa saslu{awa i Vesnu nije zatekao kod ku}e. Uverena da ga iz policije ne}e pustiti, oti{la je da preno}i kod roditeqa, kako bi je oni sutra odveli u bolnicu. [e{eq je pozvao Vesnu iz stana i rekao da }e on li~no da je ujutru odvede u bolnicu, a zatim je oti{ao da joj u stanu wenih roditeqa uru~i ceduqicu da je ne}e voditi, jer ide na drugu stranu. Ta igra ozvu~enim telefonima i stanovima nije bila tajna ni progoniteqima, ni progowenom. Va`no je bilo samo kako }e svako od wih to bezakowe da iskoristi. Ve} duè vreme, Vojislav je sa Vesnom u ku}i, ako je èleo da joj ne{to poverqivo saop{ti, {to u{i na zidovima ne bi registrovale, komunicirao ceduqicama.
909
Tog 21. ustao je u pet ujutro. U pomr~ini zimskog jutra oti{ao je pravo na voz. Desetak dana bio je miran. Uverenima da je odustao od svojih pobuna, policajcima u UDB-i je i zbog toga popustila pa`wa. U prethodnim saslu{awima [e{eq im je priznao da je Zoranu Bogavcu poslao rukopis teksta [ta da se radi, ali ih je slagao da Bogavac tu po{iqku nikada nije dobio. Iz telefonske govornice zamolio je Kostu âvo{kog da poseti Bogavca i preuzme taj materijal, pla{e}i se da bi na saslu{awu Bogavac mogao sve to da preda policiji u Beogradu. Nazvao je i samog Bogavca: Podaj sve {to ti âvo{ki traì... Kosta âvo{ki je uradio sve kako je [e{eq i zahtevao. Svakako, policija u Sarajevu dobila je to obave{tewe, jer se i telefon âvo{kog danono}no prislu{kivao, ali tek posle dva tri dana. Sve u svemu, bez ijedne ~iste situacije, [e{eq je ipak 21. februara uspeo da stigne u Beograd, koliku toliku oazu sigurnosti. Veliki krug intelektualaca u Akademiji, u Udruèwu kwièvnika, me|u novinarima i drugima, bio je ve} sna`na busija, na ~elu sa Dobricom ]osi}em. Pod tim krilom postojala je izvesna nada za za{titu. To je razlikovalo Beograd od sarajevske kasabe, od tamnog vilajeta koji je u to vreme nekim ~udnim apsurdom svega povr{nog u svetu bio osvetqen priznawima, divqewima, sportskim rezultatima. Ni vi{e svetla, ni vi{e pomr~ine na jednom istom mestu u isto vreme. TRI @EQE OD DOBRICE ]OSI]A Za Vojislavom [e{eqem, u Beograd su stigla i dvojica visokih funkcionera UDB-e. U hotelu Park [e{eq se na{ao sa Dobricom ]osi}em i drugima. Od wih je saznao da Predsedni{tvo Jugoslavije ima ~vrstu nameru da ga uhapsi. I u povr{noj analizi tada{wih prilika nije nepoznato da je Predsedni{tvo Jugoslavije izlazilo u susret svakom zahtevu Bosne, Hakije i Hamdije, oni su i bili to Predsedni{tvo, Jugoslavija, izvorna komunisti~ka misao i ideja, ~uvari Tita i wegovog dela, autenti~ni naslednici putnika u oklopnom vagonu nema~kog cara Viqema... ]osi} sa ekipom savetovao je [e{equ da se nikako ne vra}a u Sarajevo. Obja{wavali su mu da je Beograd sigurniji iz mnogo razloga. Uostalom, pored tolikih protivnika Titovog dela i nedela, jedan mawe ili vi{e, nije ni va`no. ]osi} mu je jasno postavio pitawe: Da li si spreman da ide{ u zatvor? Sugerisali su mu da tu re{enost dobro preispita u sebi. I u tom slu~aju, oni znaju {ta im vaqa ~initi, ali pitaju jo{ {ta on misli {ta bi oni posebno trebalo da urade kad se on na|e iza re{etaka. Zamolio ih je da mu u~ine tri stvari: prvo ako Vesna [e{eq do|e u Beograd, da joj omogu}e da se tu porodi: drugo, da mu Dobrica omogu}i da u inostranstvu objavi zbirku tekstova i tre}e da mu plate advokata koji }e ga braniti. Dobrica mu je sve to obe}ao: I zaista kaè danas [e{eq angaòvao se da moju ènu smesti u porodili{te. Platio je mog advokata u Sarajevu. Bez namere da se cepidla~i, ali da ne ostane bilo {ta nedore~eno, vaqa re}i i to da beogradskom braniocu Sr|i Popovi}u nikada ni{ta nije bilo pla}eno. Najverovatnije i sam disident, Popovi} tako ne{to nije ni
910
èleo. [e{eq tvrdi danas da ]osi} wegov zahtev za objavqivawem tekstova u inostranstvu nije ~ak ni poku{ao da ispuni. Te{ko je prihvatiti tu tvrdwu kao stoprocentnu. Strani novinari su kontaktirali sa Dobricom, ali wihova korektnost, i uop{te wihove procene su ne{to sasvim drugo, i u dana{wim uslovima satanizacije Srbije vrlo su ispuweni. Te{ko je shvatiti da je Dobrica ]osi}, bore}i se tad svim sredstvima, imao nekog posebnog razloga da toj borbi ne pridoda i vrele [e{eqeve tekstove. U ovim danima jo{ uvek je sve` politi~ki obra~un izme|u biv{eg predsednika SRJ Dobrice ]osi}a i vojvode Vojislava [e{eqa; jetkost je prisutna na obe strane, ali, istine radi, to ne bi smelo da zamagli prave dimenzije ranijih borbi protiv titoizma i jednog i drugog! Nikada, i ni pod kakvim uslovima, dr Vojislav [e{eq ne bi smeo a verovatno on to i ne èli, da zaboravi kako ga je tad do~ekao intelektualni Beograd. Krenule su peticije i protesti za wegovu odbranu. Oglasilo se Filozofsko dru{tvo Srbije. To je odjeknulo do Hrvatskog filozofskog dru{tva, pa do slovena~kog. O policijskim maltretirawima mladog nau~nika iz Sarajeva obave{tavana je strana {tampa, radio i televizijske stanice. Jugoslovenska intelektualna i demokratska javnost bila je uzburkana i uznemiravana danono}no od strane inteligencije Beograda. Ti prekaqeni borci prona{li su simbol i povod da krenu prema sredwevekovnoj tvr|avi posledweg tamnog vilajeta u Evropi. Na drugoj strani, Vojislav [e{eq je u wima na{ao sna`nu za{titu i ohrabrewe. Sve je to zna~ilo novo naoruàvawe za daqe bitke. Analiti~ari ve}ih ambicija i kona~no, najzna~ajniji istori~ari i nau~ni radnici ima}e prilike da prou~e te doga|aje i stvorenu atmosferu, da je vremenski i po intenzitetu uporede sa drugim pokretima otpora u drugim zemqama vladavine tiranije i komunizma. Neoboriva je ~iwenica da je intelektualni Beograd bio prvi me|u prvima. Istina, godinama ranije, bilo je intelektualnih osporavawa, protesta, pa i incidenata u Pragu, Var{avi i drugim gradovima, ali u ovom posledwem talasu, koji }e glavninu komunisti~ke ideologije poslati na otpad ovoga veka, intelektualni Beograd je zasigurno oki}en tim oreolom. Ovo je danas utoliko zna~ajnije zato {to se Beograd i ~itava Srbija satanizuju i najgnusnijim laìma progla{avaju za mesto posledweg ostatka komunizma. Intelektualci, koji su se prvi borili, gospodstveno su uzdràni, i ne podse}aju na svoje zasluge. Cena te otmenosti je previsoka, a po woj gaze nove demokrate, nude}i svetu nekakve druge dokaze antikomunizma, jeftino i la`qivo, jer su to po su{tini autenti~ne komunisti~ke ideje. Zasluge najbrè stare. Heroju je najteì sutra{wi dan. Za razliku od revolucije, ~asna buna ne jede svoju decu automatski, ali im ne rezervi{e ni neka po~asna mesta, va vjek i vjekov, {to je, uostalom, i dobro. Uprkos svemu ovome, i [e{eq i intelektualna grupa Beograda, bili su integrisani nadawem da }e se brè ostvariti trijumf pravde ru{ewa titoizma. Nije predmet ovog teksta da analizira kome to izvan ovog naroda i ove dràve nije i{lo u ra~un. Sve o~iglednije postaju ranije slutwe da veliki gospodari sveta èle ponovo ovde novog starog Tita i novi stari poredak stvari sa rezervisanim baukom za Srbe na kolenima.
911
U ono vreme nije bila nepoznata kqu~na ume{anost êr~ila i drugih na uni{tavawu srpskog nacionalnog pokreta i dovo|ewa Josipa Broza, ali se naivno verovalo da je to bila hirovita gre{ka, a ne promi{qena politika Zapada na kraju rata, i da upravo od Zapada moèmo o~ekivati pomo} na ru{ewu titoizma. U qudskoj je prirodi da, u velikim nesre}ama, veruje u nade bez posebnih temeqa i provera. S tom nadom je sigurno i Vojislav [e{eq, posle petnaest provedenih dana u Beogradu, krenuo nazad u Bosnu, tu ~udesnu sintezu vlasti Kurana i komunizma. Visoki, nao~iti i buntovni Vojislav [e{eq zaplenio je simpatije intelektualaca i {ire beogradske i srpske javnosti. Uvek prisutna istorijska romantika, razumqiva kod svih naroda s velikom istorijom stradawa, videla je u wemu novog Principa. U tom ~asu, i u takvoj Bosni, on je to uistinu i bio. U{ao je u voz za Sarajevo i krenuo u susret pomra~ini bezakowa i represalija, koje su ga sasvim sigurno i ~ekale. NOVI IDOL STARIH PROGONITEQA Izvesno vreme vlasti ga nisu dirale. Ali su privodili i saslu{avali wegove prijateqe. Uhapsili su profesorku Olgu Kozomaru i wenog muà; uhapsili su psihijatra, doktora nauka Radmila Jovanovi}a. Koriste}i snimqene podatke tvrdili su da ih je [e{eq izdao, propevao je on o vama. Sro~ili su im izjave po potrebama UDB-e i zahtevali da ih potpi{u. Uhap{eni su se zbunili, smawene mo}i rasu|ivawa, naseli su i potpisali. Ali, ~im su se pribrali, sve su to negirali, tvrde}i da su takve izjave od wih bile iznu|ene. Pletivo istrage bilo je zasnovano temeqno i po oprobanim metodama. Dràvna bezbednost je saslu{ala ~ak i stotinak [e{eqevih prijateqa, kolega i poznanika. Uprkos svim pretwama i ucenama niko od wih nije bio spreman da potpi{e montirane izjave, {to je u ono vreme zaista bilo podvig. U sada{wem osvrtawu na to vreme i posebno na dane robijawa, [e{eq pri~a bez gor~ine: Jeste, kaè on u~iwena mi je velika nepravda, ali pogledajte gde su svi ti qudi sada?! Svi ti policajci Srbi, koji su me neumorno pratili, saslu{avali, u ovom ratu su na srpskoj strani. Neke od wih sam sreo. Pozdravili smo se prijateqski. Ja ih ne mrzim. Nema sumwe da su oni radili ne{to r|avo, ali wih je proizveo sistem. Meni je najva`nije da su danas oni na pravoj strani. Recimo, Dragan Kijac, agent koji me je prvi uhapsio u vozu i sproveo u Centralni zatvor u Sarajevu, sad je funkcioner Republike Srpske za bezbednost; Milan Krwaji}, {ef UDB-e za Bosansku Dubicu. Sreli smo se nedavno kad sam bio u Novom. S obzirom da nije znao kako }u ja reagovati, prvo je poslao drugog ~oveka da ispipa teren, i kad je ovaj pomenuo wegovo ime zainteresovao sam se. Kaù mi da je on tu, i da je na na{oj strani. Ja, razume se, izrazim èqu da se vidimo. Poneo sam se srda~no i pozdravili smo se prijateqski. Na ono pro{lo se nisam ni vra}ao. Podsetio sam ga samo na ono {to sam mu rekao kad me je saslu{avao da }e i on do}i u moju poziciju. Podsetio sam ga da sam mu onda pripretio da }e i on jednog dana biti na na{oj pravoj strani. Naravno, drago mi je da se Krwaji} danas dobro pokazao i, ~ak, istakao. Pri~a o me|usrpskom pra{tawu i pomirewu, eto, nije samo na nivou javnih razgovora i nastupa.
912
Poznavaoci onda{weg sistema se}aju se svakog detaqa oko hap{ewa i istrage, a posebno su|ewa Vojislavu [e{equ. Javnost u Srbiji je mogla o tome da sazna i vi{e. Policija BiH ubacila je dopunske snage la`nih svedoka. Vojislav [e{eq se iz tih dana najvi{e prise}a izvesnog Slobodana ^vora, Dragoquba û~kovi}a, pukovnika u penziji koji je sad negde u Srbiji kao izbeglica Nezaboravan je prvi ~ovek tada{we policije BiH, Du{an Zgowanin, ina~e po poreklu Srbin. U Zgowaninovom kraju, u Bawaluci i okolini, bilo je svega i sva~ega sve do postavqawa biv{ih usta{a (koji su u toku rata bili pomo}nici ùpnika za Krbavu i Psat), za predsednike suda, kao {to je bio slu~aj sa Maglajlijom. Sin tog ~uvenog usta{kog poglavnika, koji je postao predsednik Suda u Bawaluci bio je Sead Maglajlija, prvi ~ovek Vlade BiH. Ali, qudima poput Zgowanina bila je jedina misao kako da se dodvore Titu i titoizmu. Znali su oni da im je zadatak da zaklawaju i {tite usta{e i da gone ono Srba {to je preostalo od usta{kih pokoqa! Ma koliko to bilo neverovatno, bila je to duga realnost koja je sa~ekala i vreme [e{eqeve pobune. Tre}i put [e{eq je bio uhap{en 20. aprila, i to u Beogradu. Kao po nekoj promisli, bilo je to na Veliki petak. Grupa qudi slobodne misli tada je praktikovala da odràva politi~ke rasprave po privatnim stanovima. Bila je to javna tajna za sve, dosko~ica u koju se verovalo da intelektualci mogu na tim ku}nim univerzitetima da razmewuju politi~ka gledi{ta. Ali, zar je uop{te potrebno podse}ati da je u to vreme postojao verbalni delikt u Krivi~nom zakoniku Jugoslavije? Grupa policajaca je ba{ u toku rasprave upala u stan. Naredili su da svi ustanu i podignu ruke uvis, ostavqaju}i samo Milovanu \ilasu privilegiju da ostane u sede}em poloàju. Tri dana uskr{weg praznika [e{eq je proveo u Centralnom zatvoru. DOLANC JE NAREDIO: HAPSI! Uostalom, on je to poglavqe opisao u kwizi Veleizdajni~ki proces. Evo tog pasusa: S obzirom da je ukupnu tada{wu represiju protiv slobodnih intelektualaca direktno koordinirao ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc, ona je naglo dobijala na intenzitetu. Uz wegovu podr{ku i pomo}, Mikuli} je odlu~io da ubrza definitivan obra~un sa mnom. Na Predsedni{tvu CK SKJ donet je zakqu~ak o potrebi mog hap{ewa, a na sednici Predsedni{tva CK SK BiH, odlu~eno je da budem osu|en na dvanaest godina zatvora i iz tog razloga sam gowen po ~lanu 114 KZ SFRJ, koji je ne{to modifikovan klasi~an delikt veleizdaje. îm je u javnosti objavqeno da se me|u dvanaestoricom uhap{enih nalazi i doktor [e{eq, dekan fakulteta, profesor dr Joca Marjanovi} donosi re{ewe kojim se nau~ni saradnik Instituta za dru{tvena istraìvawa, dr Vojislav [e{eq udaquje sa fakulteta s danom 20. aprila 1984. godine, dakle sa danom hap{ewa. [e{eq je dobio re{ewe, napisao Fakultetu zahtev za za{titu prava radnika optuùju}i da je u~iweno flagrantno kr{ewe odgovaraju}ih odredbi Zakona o radnim odnosima SR BiH i Statuta Fakulteta politi~kih nauka, zahtevaju}i da se to re{ewe poni{ti. Ma koliko sna`na i spremna da uni{tava qude, pa i narode, komunisti~913
ka nomenklatura bila je uvek slaba na neke formalnosti. U ~itavom tom haosu, to re{ewe je poni{teno i uru~eno novo o suspenziji i pokretawu novog disciplinskog postupka. Iza toga, razume se, krije se samo èqa da se dekanov revolucionarni gest gvozdene pesnice nekako temeqnije samo uobli~i. To su potvrdili i doga|aji: Vojislav [e{eq uhap{en je 11. maja 1984. godine, samo dva dana posle ~uvenog televizijskog intervjua koji je dao Stane Dolanc. Ponovo su [e{equ pretresli stan i kabinet. Pretres je, ovog puta, obuhvatio i stan wegove majke. U zatvoru su ga zadràli {est sati i uru~ili mu nalog da se svakih osam sati prijavquje u stanicu milicije op{tine Novo Sarajevo. [e{eq se ~etiri dana redovno prijavqivao, a onda je petnaestog maja, definitivno bio uhap{en. Igra ma~ke i mi{a, taj ritual iznurivawa `rtve, ubijawa voqe do otupelosti bio je spektakularno zavr{en po svim pravilima sistema. Oko ruku su {kqocnule lisice. Marica, vozilo koje je u svesti svih prethodnih generacija bilo stra{nije od pogrebnih kola, odvezla je Vojislava [e{eqa u Okru`ni zatvor u Sarajevu. U marici nije vi{e bio ni temperamentni mladi}, principijelni student, energi~an mladi ~ovek i buntovnik bez naro~itih razloga. Sad je to bila prva zverka, koja je ozna~ena mo}nom i opasnom da sru{i i sistem i dràvu ~ak i vezanih ruku. Ispratili smo doga|aje sazrevawa i [e{eqa i okruèwa. îwenica je da je on pokazao veliku upornost i li~nu hrabrost, koja je pridobila simpatije i skrenula pa`wu na sebe u Jugoslaviji i van we. Ali, za dubqu analizu tog vremena ostaje pitawe osvedo~ene potrebe komunisti~kog sistema u revoluciji koja te~e, prièqkuje, traì, pa ~ak i uve}ava takve buntovnike kad se oni jave kako bi pruìla dokaze svoje borbene budnosti. Najboqe, po skromnom uverewu hroni~ara, da se taj deo ostavi analitici i premi{qawu svakog pojedinca. O~igledno je jedno, i to je najva`nije za iskustva budu}ih generacija, da je taj sistem, posebno u prostorima koji su ovde najzna~ajniji bio izuzetno mo}an i krajwe bezdu{an. Privo|ewe, pretresi, saslu{awa, intrige, pretwe, sve to sprovodi jedan sistem u kome se osnovna qudskost javno zove slabost; ~ove~nost kolebqivost, a pravu i pravdi i slobodi da ~ovek ne samo govori, nego i misli nema ni traga. GVOZDENA PESNICA KOMUNIZMA Detaqi postupka kao ìvopisac slikaju to vreme. [e{eq je opisao svoja hap{ewa, pomiwao qude i detaqe, davao opservacije i prognoze. Te wegove kwige su zabrawivane, ali deo toga je spasen zahvaquju}i zna~ajnim dru{tvenim promenama. Sve u svemu, dr Vojislav [e{eq jeste svojim intelektualnim publicisti~kim radom stvarao probleme komunisti~kim vezirima Bosne. Nizali su se i wegovi prakti~ni koraci od za{tite dr Nenada Kecmanovi}a, zbog toga {to je pisao kriti~ke tekstove po beogradskoj {tampi, do ukazivawa na plagijat u magistarskom radu Brane Miqu{a, tada{weg sekretara Gradskog komiteta. Koliko je [e{eqevom hap{ewu i robijawu i hu{kawu vlasti da to u~ini, u~estvovala onda{wa bo914
sanska inteligencija komunisti~ke zakletve? [e{eq se odvaìo da napadne te intelektualce, koji su u~estvovali u Madridu, na skupu posve}enom promovisawu Zelene kwige pukovnika, dràvnika, teoreti~ara Gadafija. Kad je dobio po uzdignutim prstima zbog toga, [e{eq je oti{ao korak daqe. U javnosti je ukazao na neke panislamisti~ke tendencije kod samih vlastodràca. U rasplamsavawu borbe pomenuo je korupciona{ke afere Branka Mikuli}a. Mikuli} i Pozderci spre~ili su publikovawe takvih [e{eqevih tekstova koje je objavqivao u Dugi, Kwièvnoj re~i, Danas-u ... Bilo im je malo hajka je po~ela. Gvozdena pesnica komunizma i{la je do kraja. 18. maja 1984. godine istra`ni sudija mu odre|uje istra`ni pritvor. Javni tuìlac podneo je zahtev za sprovo|ewe istrage po krivi~nom delu iz ~lana 114 KZ SFRJ, jer bi okrivqeni, brane}i se sa slobode, mogao uni{titi tragove krivi~nog dela, a zatim i uticati na svedoke i ometati istragu... Gledaju}i po tom zakonu, [e{eq je svoju delatnost vr{io u duèm vremenskom periodu, i postoji bojazan da bi ponovio krivi~no delo. Odbijene su sve àlbe advokata i pritvor mu je produèn. Pripremao se jedan od onih velikih montiranih politi~kih procesa. To pletivo je imalo svoju reìju do najsitnijih detaqa. Vladimir Vojnovi}, jedan od najve}ih savremenih ruskih pisaca, opisuju}i jedan takav proces, obja{wava da je vlast na takva su|ewa dovodila i skandinavce, sitne kriminalce i yeparo{e kojima se gleda kroz prste da bi na politi~kim procesima, kao publika, skandirali tuìocu, vlastima i sudu. Posebno mesto u tim predstavama imala je {tampa. I u pripremi [e{eqevog su|ewa, Republi~ki sekretarijat za informisawe BiH pozvao je novinare, kako bi im dao dragocena uputstva o izve{tavawu sa predstoje}eg su|ewa dr [e{equ. U nedequ, dan uo~i po~etka su|ewa, jedan od novinara poslao je teleks kojim informi{e javnost da je Sekretarijat odlu~io da iz svake novinske ku}e u zemqi, za sva izdawa tih ku}a, moè biti akreditovan samo jedan novinar koji }e pratiti su|ewe. Od redakcija se zahtevalo da se ne objavquju nikakve najave su|ewa, a kako je [e{eq u istrazi }utao, o~ekuje se da na sudu prikaè sebe kao mu~enika i zato svemu tome treba dati {to mawe prostora. Uputstvo novinama se ~ak precizira: jedna kucana strana teksta, i to iskqu~ivo na stranicama novina koje su ina~e posve}ene sudskim hronikama. Redakcije se upu}uju da, jednom re~ju, tekstove treba plasirati bez velikog publiciteta, bez jakih naslova i na {to neupadqivijem mestu. Svedocima, stoji u tim instrukcijama, kojih ima osam, tako|e dati malo prostora, ili ih uop{te ne pomiwati zbog kontroverznih izjava. Odbrani, tako|e, posvetiti malo pa`we i prostora i insistirati na optu`nici... @IVOT U ]ELIJI SMRTI Jedan sistem je tako doveden do apsurda, razde{avala se wegova praksa, posle smrti wenog tvorca. U to vreme javili su su se ve} pojedinci u novinama koji su zahtevali makar malo istine. Oni su za~etnici povratka novinarstva smislu wegovog postojawa. Me|utim, takvi pojedinci nisu mogli da obezbede prostor za svoja gledi{ta i ~iwenice. Novinari
915
poslu{nici, komunisti~ka uredni~ka sila, suspendovali su ih i progonili, po{to bi ih prethodno javno napali da su protiv Titovog samoupravqawa i univerzalne ideje komunizma. [e{eq je, tako, od maweg dela novinarske profesije imao gotovo neznatnu korist odbrane. Takvi novinari bili su ve} integrisani sa drugim intelektualcima, piscima i umetnicima, i svoje stavove, umesto preko {tampe, izraàvali su peticijama i protestima na àlost, sa skromnim u~inkom. Glavna optu`nica je dr Vojislava [e{eqa teretila da je u periodu od 1984, pa u naredne dve godine, delovao sa anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija. Mla|im generacijama, {to vreme bude vi{e odmicalo, bi}e sve teè da odgonetnu semanti~ki i sadràjno ove komunisti~ke kovanice. Evo, zavirimo samo u odgonet optu`nice. Liberte zna~i sloboda, ali vidimo da se liberalizmu sudilo! êmu se to sudilo? Qubavi prema slobodi, zalagawu za slobodu, borewu za slobodu? Pevawu o slobodi? O nacionalizmu ne vredi ni raspravqati; to je komotan termin koji je mogao da obuhvati osudu zato {to je ~ovek vernik, {to se prekrsti, {to ima odre|eno po{tovawe prema dalekoj i najdaqoj pro{losti, sve do toga da se javno etni~ki izjasni. Takav stav prema nacionalnom, prezrenom i osu|enom, stavqenom pod noge klasnom, bio je stvoren i primewivan u Jugoslaviji iskqu~ivo prema Srbima, a posebno prema Srbima u drugim republikama sa vi{e nacija. Osuda nacionalizma bila je prisutna tamo gde je wega najmawe i bilo u Srbiji, i posebno, kod Srba izvan Srbije. Svakako je tro{ewe vremena pokazivati besmislenost optu`nice protiv Vojislava [e{eqa kako traìti bilo kakav smisao i istinu u ne~em tako besmislenom? Ali, neophodno je pogledati makar te detaqe koji najboqe svedo~e i upotpuwuju sliku tog bezumqa. Doktor Vojislav [e{eq je optuèn i zbog te`we da pridobije {to ve}i broj istomi{qenika, a sve sa ciqem obarawa vlasti radni~ke klase. Radio je na svrgavawu vlasti i razbijawu bratstva i jedinstva i ciqao da promeni federalno ure|ewe zemqe. Mnogi qudi bi danas, na [e{eqevom mestu, koristili tu optu`nicu, koju je izradio toliko veliki broj stru~waka, kako bi dokazao da je bio nacionalista po cenu `rtvovawa. Ali, videli smo da [e{eq kada se danas prise}a tih vremena po{teno i skromno opisuje tok svog nacionalnog sazrevawa. Su|ewe je trajalo pet dana. Saslu{ani su brojni svedoci. Me|u wima je bilo i onih koji nisu mogli da dokaù da su ikad ranije [e{eqa uop{te i videli, a kamoli upoznali, ili, zbuweni pitawima odbrane otvoreno govorili da pomaù Slu`bi dràvne bezbednosti. Moglo je sve to da bude ~itavom svetu sme{no, da nije bilo tragi~no. Dr Vojislav [e{eq je, u ime naroda, progla{en krivim i iskusio je kaznu od osam godina robije. Vrhovni sud BiH smawio je tu kaznu na ~etiri, a Savezni je preina~io na godinu dana i devet meseci, koliko je dr Vojislav [e{eq proveo u istra`nom zatvoru u Sarajevu i zeni~kom kazamatu. Ta robija{nica zahtevala bi posebno specijalno izdawe, ali su wenu nequdskost su`wi opisali jednom re~ju kazamat. Svi pravnici sveta lako bi se sloìli da je i najteìm prekr{iocima sasvim dovoqna kazna istra`nog postupka i istra`nog zatvora u komunizmu, razume se, za politi~ke krivce! Nije nepo916
znato javnosti kako se to praktikovalo na Golom otoku. Ma koliko smawena, ta po~etna standardna surovost nikada nije bila li{ena krajwe nequdskosti ubijawa ~oveka, ubijawa wegove voqe i bi}a uop{te. U najautenti~nijem prostoru ~uvawa titoisti~ke misli i prakse ostali su autenti~ni i postupci u istra`nim zatvorima. Vojislav [e{eq je u istra`nom zatvoru u Sarajevu proveo punih osam meseci. Jednog dana [e{eq je otpo~eo {trajk gla|u, koji je trajao 48 dana. Medicinski gledano, granica opasna po ìvot bila bi prekora~ena. [TRAJK GLA\U 48 DANA [trajk gla|u se pro~uo, obnarodovao u Jugoslaviji i inostranstvu i tamni~ari su tako bili prokazani. Taj krupni mladi} sna`ne voqe i tela posle {trajka gla|u bio je fizi~ki totalno iscrpqen, ali je duhovno ostao jak. Nije promenio nijedan jedini stav. Mesec i pet dana dràli su ga u }eliji smrti. Vojislav [e{eq se suo~io sa vrhuncem zla i nequdskosti jednog sistema postao je jo{ o{triji! Sve u svemu, izborio se za promenu tih uslova unutar ~etiri zida }elije. Veruje se da na izdràvawu kazne ~ovek dobija lak{e uslove nego u istrazi. Postaje jedan od mnogih osu|enika, nema onih saslu{avawa i ube|ivawa. Ali, u Zenici gde je [e{eq odveden na izdràvawe kazne, to nije bio slu~aj. [ikanirawe je po~elo od prvog dana Po dolasku u zatvor, svi zatvorenici pi{u autobiografiju, pi{u o motivima dela koja su po~inili, o svojim politi~kim i religioznim ube|ewima, o tome kako su im opredeqeni ~lanovi porodice. [e{eq je odbio to da napi{e i ka`wen je sa petnaest dana samice. Kazna je bila pra}ena i drugim vidovima {ikanirawa... Te{ko je ne samo ~oveku u samici, nego svakom ìvom bi}u. To je prostorija sa tri koraka napred, i isto toliko nazad, i dva u stranu. [e{eq je u samici izmislio putawu kako bi pro{irio wenu teskobu. Kretao se po woj prave}i osmice i tako po{ao u duga, duga putovawa Putovao je satima razmi{qaju}i o svemu i sva~emu, jer wegovu pa`wu, osim unutra{wih misli, nije moglo da privu~e ni{ta drugo. Goli zidovi s jednim obe{enim krevetom, stolom i stolicom pri~vr{}enom za pod, nu`nikom ~u~avcem... U toj prostoriji se ne ~ita, ne pi{e, ne pu{i; u toj sobi se ne govori. Samica je du{egupka. Mu~ionica. Samica lomi i duh i telo. Ni najtvr|i qudi ne mogu da izdrè dug boravak u samici. Jedina olak{avaju}a okolnost je u tome {to [e{eq nije duvanyija. Pokazivao je da ga nisu slomili, i odbijao je da bilo {ta radi, a oni su mu boravak u samici produàvali novim kaznama. Kad se sve sabere, dr Vojislav [e{eq je u samici proveo dugih {est i po meseci. Ako se tome pridoda ~etiri meseca koje je proveo u karantinu, [e{eq je samo tri i po meseca proveo me|u ostalim zatvorenicima, u zatvorskom krugu. RED BATINA RED GLADI Osmog dana {trajka gla|u, [e{eq je bio propisno premla}en. Straàr Ivo [imi} ga je stru~no obradio, pendrekom po le|ima i vratu. Videli su da i to ne pomaè, pa su digli ruke.
917
Kad su prestali vi{e da ga {aqu u samicu, odredili su mu da radi u biblioteci. Dali su mu sto, stolicu i mogu}nost da ~ita. [e{eq je zapisao da je za preostala tri i po meseca robije pro~itao ta~no 92 kwige Tolstoja, Du~i}a, Dostojevskog. Pro~itao je kwigu Svetozara Pribi}evi}a Diktatura kraqa Aleksandra i kwige o staqinizmu objavqene u Jugoslaviji posle razlaza Josipa i Josifa Bile su to kwige nekih stranih autora. Kako posmatrati ovu promenu poloàja osu|enika u zatvoru? Mo`da su izvan zidina zeni~kog kazamata po~eli da se ukr{taju drugi vetrovi, mo`da je bilo neophodno da se u javnosti ~uje kako, eto, suprotno od svih protesta i pritisaka velikih autoriteta iz Jugoslavije i sveta, [e{eq nije mu~enik, nego u apsu drì biblioteku! Eto, sedi i ~ita kwige! Mo`da su se, jednostavno, mu~iteqi umorili, otpisali ga i traìli novu pri~icu. Mo`da je ne{to od toga zaista uticalo, a najverovatnije da je sve to zajedno dovelo do te promene. Niti mu je ko nudio zatvorsku platu, niti je [e{eq to ikad traìo. Ali, ni pretposledweg dana zatvora nije hteo da potpi{e izjavu da mu zatvor ni{ta ne duguje, s obja{wewem da tri i po meseca na radnom mestu bibliotekara nije dobio nikakvu platu. Najpre su se zaprepastili, a onda mu za pola sata izra~unali i isplatili dva miliona dinara {to je predstavqalo, otprilike, nekakve tri reìjske plate. Princip je princip! U tom stalnom nadgorwavawu s vlastima zna se ko izvla~i debqi kraj, ali je va`no sa~uvati svoja uverewa. Ako razgovarate sa [e{eqem, mo`da zvu~i fatalisti~ki, ali on posle tih svetskih rekorda u samici, batiwawa, {trajkovawa gla|u preko granica qudske izdr`qivosti, sebe smatra pobednikom. Toliko puta u ìvotu te{ko je razlu~iti poraz od pobede. Te{ko je povu}i granicu gde poraz prelazi u pobedu ili gde se pobeda na najsjajnijoj ta~ki poni{tava porazom. Mo`da i pobeda i poraz egzistiraju u svakom trenutku i kad je jedno od wih najja~e ona druga krajnost buja svoju klicu i ne odustaje od borewa prebijan i zatvaran ~ovek, poraàvan i srozan mo`da upravo ba{ na tim najniìm egzistencijalnim situacijama spozna pravu pobedu, uvidi wen drugi smisao koji je te{ko i wemu samom da objasni i prepri~a, a kamoli obi~nim hroni~arima da u to uvere one koji jo{ imaju strpqewa da o tome ~itaju i razmi{qaju. Sav kasniji anga`man Vojislava [e{eqa daje za pravo tom wegovom ose}awu i shvatawu da je onda pobedio. Najlak{e bi bilo takva premi{qawa proglasiti nekakvom metafizikom. Svemu za {ta ne znaju ~emu je nekada sluìlo, arheolozi samo kaù u obredne svrhe spremni da se odmah nasmeju sopstvenoj besmislici. Kad pri~a o svojim zatvorskim danima, [e{eq se ne smeje. Ali, na tom licu i u tim o~ima, i u razgovoru, nema primesa posebnog ogor~ewa, èstine, mr`we i osvete. Sporedno je, na kraju krajeva, da li je to bio wegov poraz ili pobeda, va`no je, najva`nije je da je on uveren da je to bila pobeda. Svako divqewe pojedinca, mrvice na nebu i zemqi, da se suprotstavi Sistemu, ve} je sama pobeda neke slobode. Ma kakav kona~an ishod bio, sistem }e biti okrwene mo}i za meru pobe|enoj na drugoj strani. I [e{eqevoj majci Danici bilo je tada vrlo te{ko. Ali, ona se u to vreme najhrabrije dràla u ~itavoj porodici. Kad je Hamdija (Pozderac)
918
poslao svog poverqivog ~oveka Boìdara Jak{i}a da nagovori [e{eqevu majku Danicu da on napi{e makar jednu re~enicu molbe za pomilovawe [e{eq je to kategori~no odbio! Obe}avali su da }e ga, ako to uradi, pustiti na slobodu. Pisawe molbe za pomilovawe, makar i u jednoj re~enici, [e{eq je shvatao kao priznavawe nekakve krivice. Podupiralo ga je i saznawe da zbog velike pra{ine, koja se oko wegovog robijawa digla, vlasti iz dana u dan imaju sve ve}u {tetu. Boà Jak{i} je poslao [e{equ i advokata Sr|u Popovi}a kako bi ga ubedio da traì pomilovawe. NE]U POMILOVAWE! Dolazi meni Sr|a, prise}a se [e{eq sedamo nas dvojica, seda i straàr da slu{a razgovor. Znao sam da je ta klupa na kojoj sam primao posete bila ozvu~ena, i da se svaki razgovor snima. Zato odmah napadnem glasno Boù Jak{i}a i wegovog, ba{ kako sam rekao, jednookog prijateqa, Kiklopa, Hamdiju Pozderca. Onda ospem drvqe i kamewe po Sr|i Popovi}u {to se uop{te usudio da mi tako ne{to i predloì. Ti poku{aji su propali i Boà Jak{i} odlazi da razgovara sa [e{eqevom majkom, nagovaraju}i je da bar ona podnese molbu za pomilovawe sina. [e{eqeva supruga Vesna gotovo da je bila spremna da to u~ini, ali majka nije htela o tome ni da razgovara. Nagovarana je bila, o~igledno, i tazbina koja je tako|e vr{ila èstok pritisak. Zbog te tvrdoglavosti Vojislava [e{eqa po~eo je da puca i brak. Ali, majka je sve pritiske kategori~no odbijala. Samo wena upornost odràla je druge iz porodice da ne pokleknu i ne napi{u tu molbu sarajevskim vezirima. I sam [e{eq iz zatvora je poru~io: Napi{ete li tu molbu, ìv se iz zatvora vratiti ne}u! Ostao je tako u zatvoru do posledweg minuta. Zatvorska praksa je da robija{e, kojima posledwi dan kazne isti~e u subotu ili nedequ, otpu{taju u petak. [e{eq je poru{io taj lepi obi~aj: pu{ten je u subotu, ta~no kada mu je kazna i isticala. Zadràli su i druge robija{e koji su izlazili. Rastali su se sa [e{eqem, duhovito ga optuùju}i da ih je on oterao na po jedan dan robije vi{e. Vojislav [e{eq je iz zatvora poneo ove}u senku na du{i. U svim isku{ewima jasno su se razlu~ili prijateqi i neprijateqi. [e{eq, na prvi pogled, ima ~udne principe u svojim odnosima prema jednima i drugima. On se sa svojim neprijateqima obra~unava, napada i galami, bori se bez ostatka ali sve se zavr{ava upravo na toj ravni. Intelektualni Beograd i javnost uop{te, se}a se, pored ostalih tekstova, i wegovog otvorenog pisma Hamdiji Pozdercu. I bez posebnog udubqivawa jasan je [e{eqev odnos: on Hamdiju izvrgava ruglu. Britkim jezikom i s mnogo duha, u tom pismu zasmejao je celokupnu intelektualnu javnost, od ozbiqnih akademika do glumaca. Pismo je kruìlo po ku}ama i kancelarijama i svugde izazivalo podrugqiv smeh, jer je nekom Nu{i}evom lako}om kroz lik Hamdije, [e{eq obeleìo i Hamdiju i vezirat koji ga je stvorio, kao i lude oce tog ludog sistema. Prepoznavali su qudi svoje male i velike Hamdije. Jedino ~ega nije bilo u tom pismu, to je mr`wa. Nijedan jedini trun neke osvetni~ke mr`we. [e{eq je duhom prelio svoju zatvorsku patwu.
919
Umesto li~nog bola, ozario je javnost zajedni~kim ose}awem da smo im svi mi dosko~ili, da su pro~itani i okazani, obeleèni i ismejani. Tih pisama Hamdiji bilo je i vi{e, ali su ona sva bila takva. Iskqu~uju}i li~ni momenat, [e{eq je Hamdiju i sve Hamdije {amarao u ime svih nas. Prema prijateqima [e{eq je uvek bio i ostao rigorozniji. On se od neprijateqa ni~emu dobrom ne nada, ali je u prijateqe polagao i polaè mnogo, i, kada se javi i najmawe izneveravawe, vi odjednom otkrijete de~ju du{u, mnogo nesrazmernu i telu i godinama. Ta izneverena nada u wemu stvara ~itavu pobunu. Govori i pi{e o tome bez duhovitosti. Povre|ena du{a daleko mawe bira re~i za prijateqe, nego za neprijateqe. Samo oni koji ga najboqe poznaju, znaju za tu vrstu wegovog drugog zatvorskog ogor~ewa. U te{ko}ama zeni~ke apsane, on je veli~ao svoje prijateqe, kako kaè, ~ak i vi{e nego {to su oni stvarno veliki i bili, mo}ni i spremni da se i sami u istom smislu `rtvuju. Suludo je o~ekivati od ~oveka da u samicama razmi{qa strogo racionalno. Spoznao bi samo totalnu bedu li{enu svakog nadawa. [e{eq je o~ekivao da }e wegovi prijateqi nagrnuti na zatvorske kapije, a posebno da }e ispuniti sudsku dvoranu i svojim autoritetima sveta nauke, kulture i prosve}enosti dati sjaj `rtvi koja je iz tamnice dovedena vezanih ruku, sjaj koji sasvim sigurno nemaju svi oni drugi iz sistema koji mu sudi. [e{eq iz zatvora, iz tih nequdskih uslova, brine ~ak o wima. Preko advokata poru~uje da Vuk Dra{kovi} ni slu~ajno ne dolazi na su|ewe, jer }e ga sigurno uhapsiti. OD ]OSI]A DO TADI]A Na su|ewu je bio samo Du{an Kuzmanovi}. Drugi nisu dolazili, niti su kasnije poku{avali da ga posete u zatvoru, a jedna takva grupna poseta bi mo`da uticala da se umawi represalija vlasti prema zatvoreniku. Kad je ugledao slobodu, sastao se sa prijateqima. Razjedala ga je ~iwenica da su ga u zatvoru pose}ivali samo advokati i rodbina. Bolno je shvatio da ostali nisu ni poku{avali da ga posete, da im to nije padalo ~ak ni na pamet. Posebno ga je zabolelo da Vuk Dra{kovi}, kojem je tako bri`no poru~io da ne dolazi na su|ewe, to nije ni imao nameru da u~ini. âk se [e{eqevoj porodici, veli [e{eq, ni telefonom nije javio. Sve je to uticalo da [e{eq i onda, i danas, mnogo o{trih re~i javno uputi starim prijateqima. Razume se da te qutwe, kao i sijaset otvorenih pisama koje upu}uje biv{im prijateqima od Dobrice ]osi}a do Qube Tadi}a a koja su kruìla po Beogradu, kao i otvorena pisma Hamdiji, treba dovesti u vezu sa [e{eqevim shvatawem vrednosti druèwa i prijateqstvovawa. Li~nost sa takvim zahtevima, sa takvim reagovawem na sitna i krupna izneveravawa, verovatno nije spremna da izneveri svoje prijateqe. Kod takvih qudi prijateqstvo je ostalo iskonsko shvatawe svetiwa! U Beogradu su se za [e{eqa, u to vreme, mnogi angaòvali. Milorad Stojkovi} napravio je zbirku tekstova Sloboda [e{equ. Na osamdeset kucanih strana, razni autori su podigli svoj glas protiv brutalnosti sistema i stali u odbranu vojvode [e{eqa. Po isteku robijawa vratio se u Sarajevo. Hteo je da se odmori nekoliko nedeqa, i da se oporavi. Pre bi se reklo da je hteo kroz Hamdijinu
920
kasabu da pronese svoj prkos, barjak i uverewe pobede. O nekom daqem ìvotu u rodnom gradu i kraju, sigurno nije moglo biti ni re~i. Nisu bile u pitawu samo uspomene svega {to se preìvelo. Jednostavno, on nije tu mogao vi{e dobiti nikakvo zaposlewe. Prijateqi i poznanici srda~no su ga pozdravqali na sarajevskim ulicama. Iskazivali su svoj prkos i svoju solidarnost. I velike i male istorijske doga|aje ~esto povuku pojedinci kao oroz na topu. Tek u tim uslovima [e{eq je do{ao do prave mere ve} stvorenog zadovoqstva {to na sudu i u zatvoru nije povukao nijedan svoj iskaz i odrekao se bilo kog svog stava. Kona~no, zbog wegove ~vrstine u istrazi, nije se sudilo grupi, nego je ~itav udarac primio na sebe. Nije mu se ùrilo da prekine te dane ose}awa trijumfa u Sarajevu. Ipak, kona~no je krenuo za Beograd, jer ìvot ~oveka uvodi u tokove svakida{wih doga|aja. Prestonica ga je primila sa velikim odu{evqewem. Pozivali su ga na ve~ere po ku}ama, izvodili po restoranima. Beograd, i onaj ustani~ki i onaj pomodarski, koji se kao va{ar i komora vukao za pravim borcima, stekao je svoju zastavu Vojislava [e{eqa. MI]UNOVI]EVA LA@NA OBE]AWA Sva farsa lako zaseni su{tinu. Usred te galame malo je wih videlo ~oveka obi~nih ìvotnih potreba. Wih [e{equ niko nije ~ak ni pomiwao. U Sarajevu vi{e nije imao od ~ega da ìvi. Mala porodi~na u{te|evina bila je potro{ena jo{ u prvih par meseci. Dok je bio u kazamatu, dvadesetog dana {trajka gla|u, rodio mu se sin Nikola. Zaposlewe u Beogradu niko nije ni pomiwao. U ku}i Mi{e Skuli}a, Sveta Stojanovi} mu je obe}ao posao. Mi}unovi}, koji je u to vreme bio direktor Centra za filozofiju i dru{tvenu teoriju, tri puta mu je dao tvrdu veru da }e mu dati posao. Dobrica ]osi} nije bio nikakav direktor, zato se ograni~io na obe}awe potraì}u ne{to. Sve su to ostala samo pusta obe}awa. [e{eq veruje da mu je zaposlewe u Institut onemogu}io profesor Qubomir Tadi}. Po [e{eqevom tuma~ewu i stilu, ali bez obja{wewa, uradio je to iz ~iste qubomore. Institut je, istina, neposredno pre [e{eqevog izlaska sa robije, primio u radni odnos Zorana \in|i}a, koji je ìveo u Nema~koj i nije se ~ak ni vratio u zemqu. Po [e{eqevom uverewu, wega jednostavno nisu hteli. Kad je 1988. godine Kosta âvo{ki pre{ao u Institut dru{tvenih nauka, [e{eq je konkurisao za nau~nog saradnika, biv{e radno mesto âvo{kog na Institutu za uporedno pravo. Wih dvojica su imali istu vrstu doktorata, istu prirodu doktorske disertacije, a [e{eq je zvawe nau~nog saradnika imao ve} deset godina. Bio je jedini kandidat. Ispuwavao je sve uslove, ali ga nisu primili. Tom prijemu se tada najvi{e i najenergi~nije suprotstavila Lidija Basta, kasnije poznati borac Reformskih snaga Ante Markovi}a. @ivot i uslovi vojvode [e{eqa bili su zaista te{ki. Jo{ 1986. godine, zamenio je stan u Sarajevu za stan u Zemun poqu. Preselio je suprugu Vesnu i sina Nikolu. Ve} slede}e godine, na inicijativu supruge, po~ela je brakorazvodna parnica. Oba roditeqa su na sudu zahtevala starateqstvo nad detetom, ali sud je Nikolu poverio ocu. Supruzi Vesni [e921
{eq dobrovoqno ostavqa zajedni~ki stan. Bez mnogo re~i, jasna je porodi~na i egzistencijalna situacija Vojislava [e{eqa. Jo{ razumqiviji je revolt prema prijateqima. [to je najgore, sve brè se i nepovratno tro{io prijateqski odnos sa ]osi}em. Odem kod ]osi}a da uzmem tekstove koje mi nije objavio u stranoj {tampi se}a se [e{eq. Kosta âvo{ki me je ute{io pri~om kako mu je Dobrica naloìo da napi{e nekakvu kwigu o Brozu, i kad je sedam stotina kucanih strana bilo gotovo, Dobrica je digao ruke i sve naprasno zaboravio. Sasvim sigurno je i ]osi}u mnogo toga bilo preko glave. Bila je tu i kosovska situacija, javqali su se disidenti i pobuwenici, i svi su oni dawu i no}u dolazili kod Dobrice, imali svoje zahteve i vi|ewa. [e{eq je, ipak, bio ne{to posebno. Upu}eni znaju osnove tog razlaza izme|u wih dvojice. U pitawu su dva razli~ita pristupa situaciji; dve vizije borewa protiv reìma slu~ajem i simbolom [e{eq. Intelektualci Beograda, naravno, glavni je tu bio Dobrica, pokretawem doma}eg i svetskog javnog mwewa uglednih pojedinaca i institucija u zemqi i Evropi, mladog i nao~itog doktora nauka iz Sarajeva podigli su na pijedestal velikog simbola `rtve. ]osi} pisac, ]osi} politi~ar, bio je uveren da sa takvom otmeno{}u oko [e{eqa vaqa nastaviti. Smatrao je da je ~ar{ija, ona pomodarska, razvla~ila taj ugled [e{eqa i, {to je najgore, da je taj odva`ni mladi ~ovek koji nije popustio pred islednicima i u kazamatima po~eo da pravi ustupke pqeskawu te ~ar{ije, otvorenim pismima i pona{awem zatamnio svoj sjaj... ... Na drugoj strani, ve} je obja{wena porodi~na situacija i li~ni poloàj vojvode [e{eqa. Nije èleo, uz sav rizik, da se to jednostavno i grubo objasni, a on ostane romanti~ni pesnik zagledan u daleke horizonte. Vojislav [e{eq je jednostavno prakti~niji duh. I s bedom svakida{weg ìvota, on se hvata u ko{tac, a u tom rvawu svakom ~oveku ostaje malo toga preuzvi{enog i bqe{te}eg. [e{eq nije hteo da bude i nekakva lutka koja progovori samo kad neko, i ako neko, pritisne odgovaraju}e dugme. Kroz yunglu velegrada, yunglu politike i bedu ìvota, krenuo je i svojim rukama i nogama i, pre svega, svojom inicijativom. Mo`da je ovo su{tina istine, a mo`da i su{tina proma{aja u tragawu {ta je to konkretno dovelo do razlaza izme|u [e{eqa i ]osi}a. Kad su u pitawu razlike u shvatawima, povodi se lako prona|u. OTVORENO PISMO PREDSEDNI[TVU SFRJ Juna 1986. godine, [e{eq je napisao pismo Predsedni{tvu Jugoslavije povodom odbijawa da mu vrate paso{: Uvaèna gospodo, pi{em vam prvi put s iskrenom èqom da }e biti i posledwi. Kao {to znate, ja ne priznajem va{ legitimitet, jer ne smatram da ste voqom naroda izabrani na te funkcije, ali ne mogu da sporim da ste sada, trenutno, fakti~ki nosioci vlasti... U nastavku pisma [e{eq im preti da }e, ukoliko mu ne vrate paso{, s oru`jem u rukama i detetom na le|ima krenuti da se probije preko granice. Nekoliko dana posle toga pisma, zajedno sa
922
Vukom Dra{kovi}em, oti{ao je uve~e kod ]osi}a. Dobrica mu je odrào dobru lekciju. Rekao je [e{equ da mu je pismo primitivno, da se vlastima nije smeo obratiti sa gospodo, kad su oni drugovi... Malo je toga ostalo {to mu qutiti ]osi} nije rekao. [e{eq }uti i slu{a. Nije to ~inio jo{ od vremena kada je pio mleko u prahu. Pogodilo ga je i to {to se Vuk sa Dobricom slaè u svim primedbama, i {to to, po [e{eqevoj proceni, ~ini vrlo poltronski. I Vuk je [e{equ pred Dobricom rekao da to ne moè ba{ tako, da je sve to vrlo opasno. U to vreme, jedino se Danica Dra{kovi} sloìla sa sadràjem [e{eqevog pisma. [e{eq je u sebi doneo odluku nikad vi{e u ku}u ]osi}a. Tako je zaista i bilo. [e{eq je qutito obja{wavao da se ]osi} upla{io da ga vlasti ne dovedu u vezu sa tim pismom, i da mu je sve to i nadrobio, veruju}i da mu prislu{kuju ku}u. A kako u to nije bio siguran, sutradan je celu pri~u ponovio Vuku u telefonsku slu{alicu, sada ve} uveren da }e razgovor biti snimqen. Posle toga, ]osi} i [e{eq ostali su samo na odnosu bar dan. Istina, ]osi} je [e{equ za {tampawe wegove prve kwige pozajmio u to vreme, dvanaest miliona dinara. Kwiga se odli~no prodala, i [e{eq je poùrio da vrati dug, iako mu to Dobrica ne samo da nije traìo, nego je ~ak i odbijao da primi. Pozajmqeni novac za {tampawe kwige [e{eq je vratio i doktorki Klari Mandi}. Vuk i Danica su odbili da prime natrag pet miliona koje su pozajmili [e{equ za kwigu. Ali i [e{eq je hteo da bude galantan, i poklonio je Dra{kovi}ima zlatan prsten sa srpskom krunom. Kasnije, na nekoj zajedni~koj ve~eri, Danica, onako otvorena, kakvom ju je Bog dao, kaè Dobrici zbog ~ega je [e{eq qut. ]osi} je obja{wavao da nije mislio ni{ta lo{e. Poru~io je da mu se [e{eq javi i da }e on opet videti ne{to za wegovo zaposlewe. Kao da sam ja blesav i naivan da nekog neumorno vu~em za rukav; pa svi znaju da nemam posla. Jednom sam im to rekao, i vi{e ne}u nikada, pri~a [e{eq o tome. Kad je Dobrica video koliko sam uporan, po~eo je da me progla{ava ludakom. Ti stari disidenti hteli su da nas mla|e postave za poslu{nike. Samo oni bi nare|ivali {ta i kada da se radi. Po mojim uverewima, mi moèmo ili na ravnoj nozi, ili nikako. Tako je ]osi} jednom Dedijeru rekao da sam ja lud: Pa, Dobrice, zar mi nismo ludi? Ovo {to mi, ti i ja i nama sli~ni radimo, to samo rade ludi qudi. I Dobrica je tu vaqda omek{ao. Dve-tri godine nismo se uop{te druìli; objavim novu kwigu, sretnem ga i ponudim mu da je kupi. E kad me je 1989. godine, \uji} proglasio za vojvodu, Dobrica me je definitivno proglasio za ludaka. DOBRIÎNA PAQBA NA ÊTNIKE Te iste godine, Slavoqub \uki} objavquje kwigu razgovora sa ]osi}em ôvek u svom vremenu, u kojoj je Dobrica osuo èstoku paqbu na ~etnike. Vojvoda [e{eq nije o}utao! Napisao je otvoreno pismo povodom te kwige. ]osi} i [e{eq su se kona~no razi{li, da bi se sastali tek nedavno, u politi~kom okr{aju u Skup{tini Jugoslavije. Kako [e{eq obja{wava dana{wi sukob?
923
Kad me je Milo{evi} pozvao na konsultacije povodom kandidature Dobrice ]osi}a za predsednika Jugoslavije, kaè [e{eq bez obzira {to sam bio u sukobu sa ]osi}em, rekao sam da je on istaknuti patriota, da je ugledni gra|anin, najve}i srpski ìvi pisac i da }e Srpska radikalna stranka podràti wegovu kandidaturu. Podse}am da je Srpska radikalna stranka kandidaturom Branka Kosti}a, ~ak ne traè}i wegovu saglasnost, osujetila izbor Svetozara Marovi}a. Kad Kosti} dan, dva posle toga nije prihvatio kandidaturu, otvorio se prostor za Dobricu ]osi}a. Dobrica je posle po~eo da ucewuje prihvati}e da bude predsednik Jugoslavije, pod uslovom da Milan Pani} bude predsednik Vlade. To je automatski stvorilo probleme sa Crnogorcima, i tu je pukla koalicija izme|u SPS i DPS Crne Gore. Mene u subotu uve~e u jedanaest sati, zovu u Predsedni{tvo Srbije na konsultacije oko Pani}evog izbora. Dao sam pristanak. Dakle, i kad je moja stranka napadala Dobricu ]osi}a, ~inila je to zbog konkretnih stvari, a ne zbog mog nekakvog li~nog mi{qewa. Dobrica se okruìo ameri~kim agentima i {pijunima, kao {to su Sveta Stojanovi}, Dragoslav Ran~i} i Miodrag Peri{i}. Pretpostavqam da je Pani} sugerisan iz tog kruga, a CIA je paralelno spremala kompletnu ulogu Pani}a. Trebalo je Milo{evi}u slomiti vrat. Gde je u toj igri ]osi}? Kako objasniti da se on odjednom okre}e protiv Milo{evi}a, iako ga je ovaj izgurao na tu funkciju? Ne}u da verujem da su Amerikanci za ]osi}a iskopali ne{to kompromitantno i da ga imaju u rukama. O~igledno je samo to da se on promenio za sto osamdeset stepeni. Promene politi~ke pozicije ne de{avaju se preko no}i, i tek tako. Danas je [e{eq u samom vrhu vladawa politi~kom scenom. Ispoqava u praksi neka svoja ranija zalagawa. Beograd se se}a [e{eqa kad je jednakom uporno{}u, kao danas za govornicama Skup{tine, nudio svoje ideje na tada mogu}i na~in privatnim izdavawem kwiga Beograd je, ipak, wegova prekretnica. Do{ao je sa mnogo spremqenih rukopisa, disidentskog karaktera. Sudska dokumentacija koja se nataloìla, bila je za javnost vrlo interesantna, i to se uo~avalo na svakom koraku. Prvu kwigu [e{eq je {tampao sa Ratkom Raki}em, a onda je krenuo kao samostalni izdava~. Tira` od pet stotina primeraka pre{tampane kwige Hajka na jeretika rasprodat je za tri dana. Onda je usledila sudska zabrana. Policija nije stigla da zapleni nijedan primerak kwige, a su|ewe se pretvorilo u pravi spektakl. Optuèni [e{eq je su|ewe u Palati pravde iskoristio da odrì politi~ki govor. Kwige Vreme preispitivawa i Sumrak iluzija zvani~no nisu zabrawene. U wima je bilo tekstova kojima [e{eq napada Broza i jugoslovenski komunisti~ki reìm. Ali vlasti }e decembra 1986. godine ipak zabraniti kwigu Veleizdajni~ki proces, svojevrsnu zbirku [e{eqevih dokumenata sa su|ewa. No, to ga nije pokolebalo: nastavio je sa izdava~kom delatno{}u, i samo 1987. od{tampao je pet kwiga me|u kojima su, bez zabrane, pro{le [e{eqeva doktorska disertacija, magistarski rad i Suo~avawe sa istinom. Ostale dve nisu mogle tek tako lako da ugledaju svetlost dana. Zabrawen mu je Disidentski spomenar, kwiga raznih peticija i protesta povodom wegovog su|ewa u Sarajevu, zatim, Osvajawe slobode, zbirka [e{eqevih otvorenih pisama Hamdiji Pozdercu, Branku Mikuli}u, Ra924
ifu Dizdarevi}u i Stanetu Dolancu. U sadràju kwige bile su i krivi~ne prijave protiv Staneta Dolanca. Javnost je jedva ~ekala da pro~ita [e{eqeve britke opservacije, pogotovu kad je potezao Dolan~evu nacisti~ku pro{lost. Na loma~i se na{la i [e{eqeva kwiga Kwiga za loma~u. To je zbirka dokumenata o sudskim zabranama prethodnih sedam zabrawenih kwiga. Padala je zabrana na zabranu. O jednoj zabrawenoj kwizi [e{eq je pisao slede}u, a tre}u o drugoj zabrawenoj, i svako je terao svoju pri~u... KWIGE ZA LOMAÛ Pogledajte danas nosioce slovena~ke politike. Uporedite ih sa wihovim biografijama. Onda su, zbog [e{eqevih tekstova, te demokrate u Sloveniji, zabrawivale Katedru, Mladinu i Tribunu, i to vi{e puta. [e{equ je uskra}ena javnost, nije imao mogu}nost da bilo gde nastupa javno. Ipak, dva puta mu je takvu tribinu omogu}ila Patrijar{ija Srpske pravoslavne crkve, koju su posle toga, pro~e{qali policajci, saslu{avaju}i i organizatora i publiku. Te{ko je bilo zatvoriti usta [e{equ. Samoinicijativno je organizovao tribine; na tu|im se javqao za re~ i pravio svoju tribinu. Nikada se nije znalo gde }e da bane. [e{eq se danas se}a i prepri~ava to vreme. Pribliàva geografiju portreta danas zakletih antikomunista. Eto, Nikola Milo{evi} kaè [e{eq nikada nije bio u nemilosti reìma. Pojavqivao se gde i koliko je hteo. I po tri puta dnevno. Sva vrata su mu bila otvorena. Drào je svoje govorancije protiv Lewina i boq{evizma, ali doma}u scenu nije doticao. Za sve to vreme, pravi disidenti, pravi antikomunisti nisu imali mogu}nosti da po{teno iznesu svoje stavove. Zato su kwige za [e{eqa bile udarac koji ubija dve muve. Od wih se ìvi i za wih ìvi. Od kwiga se ìvelo vrlo te{ko, ali se to razbijalo mnogim {aqivim zgodama. [e{eq je obi~no kwige {tampao u tiraù od pet stotina primeraka. Glavni deo tiraà sklawao bi kod svojih prijateqa. Par primeraka bi ostavqao na svom kuhiwskom stolu. Bane policija i [e{eq otvori vrata nasmejan: Evo, ba{ sam vas o~ekivao, ostavio sam primerke i za vas. Nema sumwe da su i policajci ah, svi smo krvavi ispod koè ~itali [e{eqeve kwige i mo`da kradomice uìvali u wima, ili ~ak, primerkom vi{e snabdevali proverene prijateqe. Ali izdava~koj delatnosti [e{eq, nano{eni su i udarci velikih finansijskih gubitaka: zaplenili su mu skoro pola tiraà. Zabrawene kwige posle sudskih presuda uglavnom je prodavao sam. Krene ujutro sa ta{nom punom kwiga, i vrati se uve~e s praznom ta{nom. Od novca izdvoji ne{to za izdràvawe Nikole i majke, a ostalo pa, za nova izdawa! Tako su nastala Sabrana dela Vojislava [e{eqa u sudskim povezima! Led je pukao! Ti sudski omoti postali su àlosna komika umirawa uàsnih represija. Oni, koji su pratili ta su|ewa kwigama, se}aju se i optuènog, i porote i sudija. [e{eq bi, recimo, za Broza izjavio da je to krvnik srpskog roda, a sudija bi mu na licu mesta izricao kaznu od sto hiqada dinara. Porota je crvenela, daktilografkiwa pisala i brisala, a pu925
blika skupqala pare: Ajde Vojo, reci jo{ dva puta, ima para za jo{ dve kazne! Luksuz je skup. Lepota ima svoju cenu. Sram ima svoju cenu... Uve~e, na saveznom Dnevniku televizije, Smiqko [agoq, ina~e, danas poznati usta{ki novinar, uve~e bi plakao i slomqenim glasom govorio o tom su|ewu kao o uvredi svetog lika najve}eg sina svih naroda i narodnosti, qubi~ice, plave i bele, ve~no ìvom liku koji se voli vi{e od seke i od bate... Iz potpune slomqenosti i prigu{enog pla~a, [agoq bi prelazio u juri{. Dok bi oko kamere snimalo publiku, on bi napadao sud i tuìoce pa {ta ~ekaju, {to ne hapse, {to ne ubijaju!... Kamera je prikazivala ~ak i one koji nisu prisutni. Od policije su dobijali nekakvu fotokopiju neke od peticija beogradskih pisaca i novinara protiv Broza a u korist [e{eqa. Oko kamere je iznosilo na ekran ta imena i prezimena, parove, ponegde ~itave porodice, prokazivalo ih traè}i da se i oni pohapse, pomlate i pobiju svi do jednoga. Jedan svemo}ni reìm, koji je i za misao slao qude na onaj svet, na robiju ili u ludnicu, izvrgao se u svoje ruglo. Nikome kandilo ne gori do zore! [teta je samo {to je [e{eq danas, u politi~kim obra~unima, izgubio malo od te duhovite crte. Vreme nije za {alu, wegov poloàj nije za {alu, Srbiji danas nije {aliti se. Ve} 1989. godine po~ele su da se ose}aju tendencije vi{estrana~kog delovawa. Aleksandar Stepanovi} je u oktobru osnovao prvu opozicionu partiju Liberalnu stranku iz Vaqeva. [e{eq se sa prijateqima dogovara oko osnivawa politi~ke stranke. Tu su Bogoqub Pej~i}, dr \or|e Nikoli}, Vojin Vuleti}, Aleksandar ôtri}, Milija [}epanovi} i mnogi drugi. Razgovarao je i sa Vukom, ali se, po tvr|ewu [e{eqa, on jo{ kolebao i izbegavao. U drugoj polovini decembra, [e{eq je to prekratio susretom sa Danicom Dra{kovi}. Zna{ da formiram politi~ku stranku? rekla je Danica. Kakvu?? Monarhisti~ku. VUK U KLIN VOJA U PLOÛ Uo~i same katoli~ke Nove godine, Vuk je telefonirao [e{equ. Sreli su se u Vukovom stanu, gde je na stolu ve} bio rukopis. Bio je to ve} pripremqen nacrt programa Srpske narodne obnove. Sasvim je druga pri~a kako je do{lo do tog imena stranke i kakvi su drugi dogovori postojali pre toga, ali to je pri~a za neku drugu priliku. [e{eq je kod Vuka pro~itao program i poku{ao da stavi neke primedbe, a Vuk mu je objasnio da je za ispravku kasno. [e{eq je smatrao da to treba da bude delo konkretne grupe qudi, a ne pojedinca. Zamerio je {to se stranka zalaè za monarhiju bez razrade tog pitawa, {to nije vi{e pa`we posve}eno rehabilitaciji Draè Mihajlovi}a. Vuk je primedbe prihvatio, ali je rekao da }e jo{ da porazgovara sa akademicima Samaryi}em i Kresti}em. [e{eq i Vuk su ipak razgovor zavr{ili zajedni~kim mi{qewem da to nije definitivna verzija, i [e{eq je uzeo tekst Programa, kako bi ga umnoìo. Vuk kasnije jednostavno nije dozvoqavao da se o tome vodi vi{e rasprava, a [e{eq mu je telefonom rekao: U tom slu~aju, na mene ne moè{ ra~unati!
926
Po [e{eqevom obja{wewu, Dra{kovi} se ve} dogovorio sa Mirkom Jovi}em oko osnivawa Srpske narodne obnove. Uo~i Boì}a, [e{eq se 6. januara tako|e oglasio manifestom Srpskog slobodarskog pokreta, a Vuk na osnivawu stranke u Novoj Pazovi. [e{eq smatra da je Vuk tada odgovarao reìmu, pred onaj propali komunisti~ki kongres, jer je stvorio protivteù Rupelu i Tu|manu, {to je sve zajedno integrisalo jugoslovenske komuniste da krenu u napad. Zato je reìm poslao sve televizijske ekipe u Novu Pazovu, a tamo na podu slama, upaqene sve}e, govori i ovacije. [e{eq je zato, po svom uverewu, krenuo sa Srpskim slobodarskim pokretom i pristojnijim osniva~kim manifestom koga su potpisali Vojislav Lubarda, Slobodan Rakiti} i Mladen Markov, koji je ne{to kasnije povukao svoj potpis. Oko Vuka je bilo ~vrsto porodi~no jezgro supruga Danica, wen brat Goran, slikar Kosta Bradi} i @arko Gavrilovi}. Oti{li su i poloìli zakletvu na Kara|or|evom grobu. U dana{wem haosu politi~ke scene nema vi{e tih zakletvi, ni Kara|or|a, simbola srpskih buna i ustanaka, {to je u ono vreme izgledalo nemogu}im da se ikada dogodi, posle svih bolova poni{tavawa srpskog nacionalnog bi}a i slobodarskih borbi. [e{eq kategori~no tvrdi da su u SNO ve} na po~etku imali grdnih problema sa Danicom i Vukom. Bilo je optu`bi da je nekakvih sedam hiqada maraka skupqenih u Nema~koj za stranku, zavr{ilo u ènskoj ta{ni, ali Danica nije to ni krila, tvrde}i da je autoritet porodice Dra{kovi} taj novac i dobio. [e{eqev Srpski slobodarski pokret bio je pod medijskom blokadom. Osniva~koj skup{tini prisustvovala je {vedska televizija, koja je intervjuisala [e{eqa, ali niko od doma}ih novinara. Samo je jedan list objavio vest o osnivawu. ^lanstvo se, ipak, skupqalo, i po tvr|ewu [e{eqa, ve} po~etkom marta, imali su 545 ~lanova. Jedino su oni i{li na sabor na Petrovu Goru i izazvali pa`wu javnosti. Prve antikomunisti~ke demonstracije [e{eqeva stranka izvela je 30. januara u centru Beograda, pred spomenikom Knezu Mihajlu. Skup je inicirala grupa stanovnika sa Kosova, a pridruìli su se i Jovi}evi qudi. [e{eq tvrdi da je Vuk odbio da do|e na demonstracije, nego ih posmatra sa tre}eg sprata palate Albanija, kroz prozor Me|unarodnog pres centra, odakle je slao i poneku poruku. Danica Dra{kovi} je ipak bila na licu mesta. Demonstranti su krenuli preko Terazija, pored Skup{tine Srbije i pravo ispred Predsedni{tva. Tu su intervenisali specijalci i usledilo je hap{ewe. Poveli su neke mladi}e prema marici, a [e{eq je pri{ao milicajcu i upitao: Za{to mene ne uhapsite?, a ovaj je taj predlog odmah i prihvatio. Pritr~ao je drugi policajac u civilu i viknuo svom kolegi: Ne wega! Nastala je neobi~na situacija [e{eq je nasrtao da u|e u maricu, a policija ga je u tome pani~no spre~avala. [e{eq se vratio grupi i preuzeo kontrolu nad demonstracijama. Naloìo je da svi sednu i da tom pasivno{}u onemogu}e intervenciju policije. S policajcima su usledili pregovori; demonstranti su postavili uslov da svi uhap{eni budu pu{teni slede}eg dana do jedan sat, ili protest se nastavqa Tako se i dogodilo.
927
TAKO JE RO\EN SPO Ubrzo su se Vuk Dra{kovi} i Mirko Jovi} razi{li. Kumovi Vuk i [e{eq stvaraju jednu partiju Srpski pokret obnove. Od imena wihovih stranaka za zajedni~ki naslov uzete su imenice pokret i obnova, sa srpskim imenom kao zajedni~kim imeniteqem. Do razlaza je do{lo, jer je zaista moralo do}i. [e{eq je vi{e puta tvrdio da je reìmska {tampa u tom sukobu Vuka i [e{eqa, prilikom razlaza, bila na Vukovoj strani... znaju}i da im Vuk nikada ne moè biti ozbiqan politi~ki protivnik. [tampa je zaista obilato davala prostora kada god bi se kumovi ~a{}avali. [e{eq je prepri~avao svoje sukobe sa Danicom Dra{kovi}, koja je uvek zahtevala da se napravi darmar. Bez ustezawa, ocewivao je da je to èna koja ne mari mnogo za tu|e ìvote. Zbog mnogih trzavica, zaselo je vo|stvo stranke. Danica i [e{eq su do{li u sukob, a [e{eq je zahtevao da se Vuk izbaci iz stranke. Vuk i Danica su napustili tu sednicu. Vuk Dra{kovi} je nekoliko dana kasnije pozvao svoje pristalice u restoran Roleks u Zemunu. Formirao je novu stranku, ali sa starim imenom Srpski pokret obnove. Izvesno vreme su tako postojale dve stranke sa istim imenom. Ume{ala se, po [e{eqevom tvr|ewu, i Demokratska stranka posebno Kosta âvo{ki i Mi}unovi}, priznali Vuka za legitimnog nosioca stranke, a [e{equ i wegovim pristalicama onemogu}ili da pod imenom SPO u~estvuju u demonstracijama 9. juna, iako su proteklih meseci tako ve} u~estvovali na mitinzima i protestima opozicije. [e{eq i wegove pristalice su ipak do{li i probili se do tribine, popeli se i nastavili da govore, ali im je prekinuta struja. To se dogodilo na Trgu Republike, a drugi put i pred Saveznom skup{tinom. [e{eq je svoje opozicione kolege zbog takvog pona{awa napao da su pravi i neizle~ivi komunisti. [e{eq, sa svojim pristalicama, krajem juna kona~no zakqu~uje da je uzaludno tro{iti energiju oko preuzimawa imena, i odlu~uju da promene naziv u Srpski ~etni~ki pokret. Krenuli su sa promocijama i manifestacijama. U~lanili su ve} tri i po hiqade qudi. Na drugoj strani, Vuk Dra{kovi} je iznosio podatak da wegova stranka ima trista hiqada ~lanova u zemqi i inostranstvu. Po [e{eqevoj ra~unici, to su bile la`ne brojke, i jedino tvrdi da je od wegovih tri i po hiqade ~lanova dve hiqade ostalo lojalno, a hiqadu i po otr~alo za Vukom. [e{eqeve promocije u Srbiji bile su odli~no pose}ene; u Vaqevu, Velikoj Plani... Svugde je bilo mno{tvo pristalica. Na promociji u Malom Zvorniku napale su ih poturice, {to je imalo odli~an medijski odjek. [e{eq je s jednom grupom otputovao na jug i sa manastira Prohor P~iwski skinuo komunisti~ke makedonske plo~e. Ti gestovi su hrabrili qude, dovodili pristalice. Draì Mihajlovi}u su dali novi parastos, jedino nisu mogli za to ~inodejstvovawe da obezbede odva`nog sve{tenika. Do{ao je jedan penzionisani pop, Novak Stanojevi}, ina~e vojni sve{tenik legendarnog Driwskog ~etni~kog korpusa, i odrào parastos. Kad ne moè dobro, moè jo{ boqe i sve je krenulo onako doma}inski uspe{no.
928
Stranka se obratila vlastima sa zahtevom da joj se ime upi{e u registar. Pokrenuli su i list Velika Srbija, od{tampan u dvadeset, pa jo{ deset hiqada primeraka. Drugi i tre}i broj su razgrabqeni. Obrtao se novac neophodan za novinu. Odràvali su i daqe mitinge. Jednom ispred Ruskog cara zasuo ih je pqusak, ali je bilo prisutno nekoliko hiqada qudi. Policija ih je i daqe hapsila, spre~avala prodaju Velike Srbije, plene}i zate~ene primerke. Negde po~etkom septembra, Mirko Jovi} zakaè miting u Novoj Pazovi zbog poloàja naroda u Kninskoj krajini; iz Pazove do|e u Beograd i tu nastave miting. Od Kwaèvog spomenika krenu u centar grada, a [e{eq ih do~eka kod Savezne skup{tine i tu im se prikqu~i. [e{eq je tu odrào govor, a wegovi su blokirali ulicu. Slu~ajno se pojavila marica, koja je nai{la na masu i u~esnici je napado{e s raznih strana. Po~ela je i razmena udaraca. [e{eq je intervenisao i udaqio qude od policijske marice, spre~avaju}i daqe ozbiqne incidente. Razi{li su se uz dogovor da sutradan nastave ta~no u podne, na trgu kod spomenika Kwaza Mihajla, ali pred svanu}e, po [e{eqa je do{la policija i uhapsila ga. Dràli su ga do ujutro, i izveli pred sudiju za prekr{aje, koji mu je dodelio deset dana zatvora. Primio je re{ewe, odspavao sat dva kod ku}e, ru~ao i otr~ao na demonstracije. Mirka Jovi}a tamo nije zatekao. Trg je vrvio od policije koja mu nije dozvolila da pri|e mitingu. [e{eq je malo govorio novinarima, onako bez poja~ala i ozvu~ewa. U tri po podne doveri opet do|u po wega, opet ga odvedu kod sudije, koji mu podeli jo{ dvadeset pet dana zatvora. GLOGOVAK ZA VAMPIRA Negde krajem septembra [e{eq organizuje peticiju da se Ku}a cve}a, taj sram svesrpske savesti, taj najve}i apsurd celokupne srpske istorije, preseli sa srpske zemqe. Ujedno je organizovao i peticiju upisivawa dobrovoqaca za Knin. Ta ratna kancelarija otvorena je u Knez Mihailovoj ulici, i na wu je, tako|e, napala policija. [e{eq se slu~ajno zatekao i isprsio: Ja sam to radio, oni nemaju veze s tim! Policija povede [e{eqa i jo{ dvojicu sa wim: Olivera Denisa i Vladicu Simonovi}a. [e{eq u policiji objasni da su se ti momci slu~ajno zatekli tu i da je on sve radio sam. Wih oslobode, a [e{eqa kazne sa petnaest dana zatvora i odmah odvedu na izdràvawe u Padinsku Skelu. Za to vreme, prestala je da izlazi Velika Srbija. Pokret se osipao, vladala je prili~na nervoza. Posle petnaest dana zatvora, [e{eq se tri dana odmara kod ku}e, a onda su ga odveli na izdràvawe ranijih ~etrdeset pet dana zatvora, opet u Padinskoj Skeli. Iz protivni~kog tabora, SPO, {irene su svakojake glasine, tvrdi [e{eq, da on nije u zatvoru, nego u ludnici. [e{eq tako|e tvrdi da je Vuk o tome govorio na radiju u Australiji, i na jo{ nekim tribinama. Kako se ponela ostala opozicija? Demokratska stranka se oglasila jednim {irim obave{tewem, Srpska svetosavska stranka je, tako|e, protestvovala {to se [e{eq vodi na robiju zbog strana~kih aktivnosti. Ostali su }utali...
929
NE]U POMILOVAWE: DRUGI PUT! Me|utim, Srpski ~etni~ki pokret je svog vo|u, Vojislava [e{eqa, javno kandidovao za mesto predsednika Republike, ~ine}i to kao grupa gra|ana, {to je Aleksandar Stefanovi} objavio na konferenciji za {tampu u Vaqevu. [e{eqa su izveli iz zatvora samo tek da potpi{e pristanak da se kandiduje za predsednika dràve. Straà ga je dovela da poloì potpis u Skup{tinu Srbije. Posle dvadeset tri dana, pustili su ga iz zatvora, i to opet na vrlo sme{an na~in. U zatvoru su prvo od wega traìli da napi{e molbu za pomilovawe, uveravaju}i ga da }e odmah biti pu{ten. [e{eq opet nije pristao. Sutradan ga pozove upravnik zatvora i kaè: Evo, stiglo je re{ewe, pu{taju te na slobodu! [e{eq se pobuni: Kakvo re{ewe, ja imam jo{ dvadeset dva dana da odleìm i ne pada mi na pamet da iza|em! Upravnik, najzad, prizna: Pu{teni ste na molbu Uprave zatvora, zbog lepog pona{awa. Komi~no, zar ne? U stvarnosti istorije svih zatvora sveta i biografijama svih robija{a tako ne{to se nikada nije desilo. [to je jo{ gore, u Padinskoj Skeli u istoriji tih re{etaka nikada ranije nisu imali robija{a sa gorim pona{awem, nego {to je to bilo [e{eqevo. Odbijawe da bilo {ta radi, bilo je dopuweno wegovim pravqewem sveop{teg cirkusa. Dràli su ga izolovano od drugih ka`wenika. Pu{tali su ga da {eta sam po nekoj posebnoj stazi, jer je ranije u zajedni~kim {etwama potpaqivao robija{e i straàri su jednostavno gubili kontrolu. Sa prozora }elije jednog dana, [e{eq pozove robija{e koji su bili na {etwi u zatvorskom krugu: Slu{ajte! Ve~eras juri{amo na ìcu! Straà se prepadne i muwevito isprazni poligon za {etwu. Poja~ano je deùrstvo. Reflektori uve~e {partaju po krugu, zidovima i ìci... Eto, takvo je bilo to lepo pona{awe kojim je [e{eq zasluìo da li~no Uprava pi{e molbu za wegovo pomilovawe. [e{eq kaè upravniku zatvora: Vi nemate pravo da u moje ime pi{ete bilo kakvu molbu. A drugo, na re{ewu pi{e da me uslovno pu{tate na slobodu. Ne moè uslovno da se pusti neko ko je prekr{ajno osu|en. Kako uslovno? Pa to nema nigde! drào je pravne lekcije i bunio se doktor nauka. Policija ima prakti~an duh: Vi }ete, [e{equ, morati da iza|ete, pa potpisao ili ne da ste primili re{ewe. Qude silom ubacuju u zatvor. [e{eqa silom izbacuju iz zatvora. Ina~e, promociju svoje kandidature, vojvoda [e{eq je po~eo jo{ u zatvoru. Posetili su ga novinari Studija B i radija B92. Ministarstvo pravde dalo im je dozvolu za tu posetu, jer je predsedni~ki kandidat morao da ima ravnopravne uslove kampawe, kao i drugi kandidati. Celu pri~u na zatvorskom izlazu [e{eq je zavr{io jednom re~enicom: Kako ste me nezakonito uhapsili, tako ste me nezakonito i pustili! izbacio je svoju jedinu osvetu i krenuo bez osvrtawa. GOVOR KOJI JE SLEDIO SVET Do kraja predizborne kampawe ostalo je malo vremena. Odrào je deset mitinga koji su bili vrlo pose}eni: u Novom Sadu, Rumenki, Stepojevcu, Zrewaninu, â~ku, Vaqevu, Kru{evcu, Loznici i Pan~evu, i u Beogradu u Domu omladine. Te mitinge jedino nije videla {tampa. Samo je te930
levizija snimila miting u Novom Sadu, jer je to bio nedeqni dnevnik Crne Gore. Ni }utawe nije svemo}no. [e{equ niko nije mogao da oduzme propisima predvi|eni sat vremena, koje je kao kandidat imao na Televiziji. [tampa je posledwih meseci o [e{equ dirqivo pisala smo kroz ispade. U redu, bilo je tu i zabavnih momenata, koji su uveseqavali javnost, ali iz drugog plana je izbijalo sugerisano uverewe pa, on je lud! Povremeno, dobijao je i druge nalepnice: kriminalac, psihopata, alkoholi~ar. U stranci su izbijali i pu~evi. U jednom danu Borba i Novosti objavquju tekst [e{eq smewen! Niti je bilo sednice niti smewivawa. Neka tri gra|anina, od kojih jedan nije ni bio ~lan stranke, a dvojica su jo{ ranije iskqu~eni, posluìli su novinama da objave taj i takav naslov. Neka grupa je stalno napadala prodavce novina Srpskog ~etni~kog pokreta. Ne ulaze}i mnogo u to ko ih {aqe, jer je takvih bilo mnogo, [e{eq ih je jedne ve~eri propustio kroz ruke, {to su novine iskoristile i sru~ile lavinu tekstova protiv [e{eqa i ~etnika. Srpski ~etni~ki pokret imao je tad desetak hiqada ~lanova. Ostale stranke u predizbornom zaletu hvalile su se da imaju milion, ili ~ak dva miliona ~lanova. Mo`da je [e{eq uve}ao i broj svojih ~etnika, ali je to ipak imalo meru. Prosti sabirci broja ~lanova, kojima su se hvalile ostale stranke, pokazao bi se kao najve}i srpski uspeh. Ispalo bi, ~ak da Srbija ima dva ili tri puta vi{e stanovnika nego {to to pokazuju zvani~ni podaci. Pristalice se sti~u i gube. Svoj sat vremena na Televiziji, Vojislav [e{eq iskoristio je kao da je na slavnim trgovima stare Atine. U~tivost je poni{tila sve r|ave glasove u novinama, mudrost je prevazi{la mladala~ki izgled. Nao~iti i briqantni [e{eq u novom odelu, strpqivo, odlu~no i lako iznosio je vi|ewe budu}nosti jedne doma}inske Srbije. I na posebna pitawa novinara odgovarao je krajwe mirno. Bujica re~itosti, logika i o{troumnost gospodarile su situacijom. [e{eq je znao to da uve}a i merom skromnosti: nijednog trenutka wegov odgovor nije glasio: Ja mislim tako, ili Ja }u postupiti tako. Iza svakog stava leèrno je dodavao: Mi, srpski ~etnici, mislimo..., Srpski ~etni~ki pokret stoji na takvom i takvom stanovi{tu... Predsedni~ki kandidat je, posle emisije, postao tema dana. Javnost Srbije i Jugoslavije se o~igledno podsetila na ono {to je tako nepravedno bila zaboravila da je Vojislav [e{eq doktor nauka, profesor Univerziteta, vrlo obrazovan i darovit ~ovek. Iako samo s formalnim uslovima priprema za predizbornu kampawu, [e{eqa su bogovi ve} izveli na politi~ki Olimp. Podse}awe je danas neophodno za realno obja{wewe uspeha Srpske radikalne stranke. Mnogi strana~ki prvaci, mnogi intelektualci koji sve teè skrivaju svoju strana~ku pristrasnost, sada{wu parlamentarnu poziciju [e{eqa pripisuju haosu politi~ke scene. Pojedinci se ne usteù ni od izjava da je narod poludeo, nezreo, nekompetentan da bira nosioce javnih poslova. U svom poricawu [e{eqa i radikala u pravu su samo kad wegov uspeh vezuju i za rezultat svojih gre{aka i slabosti, iznose}i tako nesvesno i u gr~u princip politi~kog nadgorwavawa, princip svakog takmi~ewa i ìvota uop{te.
931
Kao predsedni~ki kandidat [e{eq je, na prvim slobodnim izborima, dobio sto hiqada glasova. Ta brojka je umawena i za one wegove pristalice koji su, strogo racionalno, svoj glas odustali da potro{e na kandidata za koga su bili sigurni da ne}e postati predsednik. Posle pola veka brozizma nerealno je bilo o~ekivati da novi predsednik Srbije na poloàj stigne pravo policijskom maricom i sa kokardom na reveru. U izbore [e{eq je poneo naslov koji je, kod starijih, morao biti zakopan, kod mla|ih nepoznat ili jo{ gore, izazivao bi bar jezivi strah. Posledwi vo|a ~etnika je streqan, posledwi naslov organizacije poni{tila je naredba êr~ila izme|u dva dima tompusa. Izgleda krune se}alo se jo{ mawe od polovine du{a u Srbiji. Bio je to suludo hrabar politi~ki gest iza}i pod tim imenom i simbolima. Bez wih ili uz malo wihovog skrivawa [e{eq je objektivno mogao dobiti vi{e glasova. Politikom vladaju prevare, to je o~igledno iskustvo demokratskih zemaqa Zapada. Ali, [e{eq je bio svestan posebnosti srpskog naroda u tom smislu. U hodu po mukama srpska svest je razbijana, ali su prisutni makar i ostaci patrijarhalnih vrednosti. Strategijom, da se zbirom bitaka na kraju dobija rat, [e{eq se izborio za dana{wi poloàj Srpske radikalne stranke. \UJI] JE ODABRAO: [E[EQA ZA VOJVODU! Ali, gde su ~etnici?! Da li je pionirski poduhvat obnove Ravnogorske ideje i ~etni{tva uop{te bio samo bunt Vojislava [e{eqa, ili, jo{ gore, sredstvo kojim se ve{to posluìo za politi~ke ciqeve? în ~etni~kog vojvode dao mu je Mom~ilo \uji}, posledwi ìvi vojvoda iz pro{log rata. êtnike su naredbe Engleza vra}ale Titu na rafale na Ko~evskom rogu. Oni, koji su uspeli da spasu ìvu glavu nosili su u svesti i ìvotu svu bedu totalnog poraza. Trpeli su udarce sa svih strana, sve do poseta specijalnih jedinica UDB-e koje su zavr{avale posao {to je preostao s Ko~evskog roga po raznim zemqama sveta. [e{eq je bio prvi Srbin s otaybinskih strana, koji je javno i prkosno upalio sve}u na spomeniku |enerala Draè Mihajlovi}a i taj plami~ak sve}e prvi put je vratio u otaybinu gde jo{ uvek gori od Ravne Gore do Gospi}a, po crkvama i saborima. To je kqu~na ~iwenica, polazi{te za razmi{qawe nad pitawem, koliko se ~etni{tvo tim gestom obnovilo i obnavqa, koliki je stvarni u~inak Vojislava [e{eqa uprkos i sada{wim zamerkama, koje vojvodi upu}uje stariji vojvoda Mom~ilo \uji}. Jedan komunista upalio je sve}u Draì Mihajlovi}u. S duhovnog stanovi{ta, to je ~udesni smisao jednog pokajawa. U svetovnoj merici [e{eq je srpski ~etni~ki pokret organizovao kao politi~ku stranku. Samo komunisti~ka vlast u proteklih pola veka je ~etni~kom pokretu davala ideolo{ko obele`je, jer im je to bilo neophodno za sudska gowewa i jo{ è{}e obra~une. Dovoqno je bilo da neko kaè, ili uz ube|ivawe istra`nih organa, prizna da je ~etnik pa da se za wim zalupe re{etke zatvora, ludnice ili da ga proguta pomra~ina. Razume se, obja{wava [e{eq, da je za pripadawe ~etni{tvu neophodno vi{e od nekog priznawa. êtni932
ci su bili oslobodila~ki otaybinski pokret, vojna formacija. Da bi neko bio ~etnik neophodno bi bilo da postoji vojna jedinica, stare{ina, uniforma, oru`je, sve {to predstavqa su{tinu obele`ja ~etni{tva kroz celokupno wegovo trajawe. Vojvoda Mom~ilo \uji} je u takvom svetlu video i obnovqeno ~etni{tvo. [e{equ ta mogu}nost nije postojala: kako je uop{te bilo mogu}e obnoviti vojni pokret u mirnodopskim uslovima i to jo{ na labavoj prekretnici demokratizacije dru{tva?! Objektivno, obnova ~etni{tva, imena i svega ostalog, bila je mogu}a samo pod naslovom neke politi~ke stranke: Podsetimo se da takva stranka nikad nije zvani~no registrovana, pa tako ni{ta nije ni iznevereno niti oskrnavqeno. Po~etak rata i svega {to se zbivalo i zbiva omogu}ilo je obnovqenom ~etni{tvu da se javi u svojoj su{tinskoj ulozi. Okupqawe pod imenom politi~ke stranke samo je omogu}ilo da ~etnici poàr rata ne sa~ekaju potpuno poni{teni. Po~etkom 1991. godine Vojislav [e{eq je s Aleksandrom Stefanovi}em, hrabrim ~ovekom i dana{wim poslanikom, imao politi~ku turneju po Australiji i najzna~ajnijim zemqama Evrope. Govorili su na velikom broju skupova i tribina. êtnike u inostranstvu to je ohrabrilo, a za one u srpskim zemqama stvorena je materijalna potpora i taj novac je iskori{}en, pre svega, za finansirawe strana~kih novina. O ÊTNICIMA I ]ETNICIMA Pola veka kompletna titoisti~ko-vatikanska, i ko zna ~ija jo{ sve, ma{inerija, u~ila je nara{taje Srba: na{i glavni neprijateqi su usta{e i ~etnici. Ta pogrda falsifikata nije bila samo izjedna~avawe ili samo umawewe i skrivawe veli~ine usta{kog pokoqa, nego stavqawe iste takve krivice na savest budu}ih nara{taja Srba. Razume se, zlo~ina~ki izmi{qene krivice. Usta{e danas ne govore da su wihovi du{mani partizani, nego }etnici ili srbo}etnici. Danas i u novinama moè da se pro~ita da nije Draà pregovarao s Nemcima nego poslanici poglavnika Josipa Broza Ko~a, Velebit i ko zna ko jo{ sve ne. S usta{kim poglavnikom Miletom Budakom nije sporazum potpisao Vojvoda \uji} nego Mo{a Pijade u ime svojih komunista. Nema smisla i ovde ponavqati ve} poznate stvari. Klup~e istine se definitivno razmotalo... Dok su pojedine politi~ke stranke najavqivale juri{ na institucije Beograda, Srpski ~etni~ki pokret je bio ispred srpskih pragova u Slavoniji se}a se [e{eq. Odràli smo sedam politi~kih skupova: u Boboti, Trpiwi, Borovu Selu, Mirkovcima. êtnici su tamo videli da Srbi pla~u na vest da je u Beogradu 9. marta do{lo do obra~una. [ta ~eka wih, ako se Srbi tuku izme|u sebe, ako su dve srpske `rtve na dve strane pale u prestonici, bilo je osnovno wihovo pitawe pred realnom strepwom za svoje ìvote. Srpski ~etnici su u toj istoj prestonici ustali protiv stravi~ne farse izbora Stjepana Mesi}a za predsjednika Jugoslavije, ~oveka koji je naoruàvao drugu dràvu, kako bi vojni~ki napala Jugoslaviju, na ~ije ~elo po titoisti~koj inerciji treba da stane. Samo ludilo ili prokletstvo mogu da objasne da su tom ~inu postavqawa Mesi}a podr{ku dale i neke stranke iz Srbije.
933
êtnici su Srbiju beleìli drugim znacima: ru{ewe Ku}e cve}a. Zbog te najave zasedao je General{tab, zasedalo je Predsedni{tvo i Savezna vlada, zasedalo je Ministarstvo unutra{wih poslova. Prema nekim saznawima, vojska i policija su pripremili mitraqeska gnezda. U predve~erje doga|aja ~etnici su objavili da oni ne izmahuju krampom, nego da je to miting ru{ewa Ku}e cve}a. Deset hiqada Beogra|ana uz zebwu od pretwi vlasti do{lo je da pozdravi taj glogov kolac koji su ~etnici najzad doneli. [e{eq je sa ~etnicima odrào je i onaj miting u Jagodwaku, otvoreno progla{avaju}i Tu|manov reìm za usta{ki. Uhapsila ga je policija iz Belog Manastira. Pristigli su ~etnici i blokirali drugu stranu mosta. Usta{e nisu imale kuda da izvedu [e{eqa. Do zuba naoruàni usta{e i ~etnici stajali su jedni naspram drugih. Eksplozija je visila u vazduhu, ali su usta{e morale da oslobode taoca. [e{eq je drugog maja predvodio Mar{ na Plitvice zajedno s Milanom Babi}em. Probili su sedam vojnih usta{kih obru~a. Me|u ~etnicima je bilo `rtava. I qudi Mirka Jovi}a imali su gubitaka. U javnosti, vi{e na sahranama nego u novinama, saznalo se za sve to i lovorov venac uplitao se oko glava tih slavnih ratnika. Na politi~koj sceni juna, u dopunskim izborima u Rakovici [e{eq je na politi~kom frontu do nogu potukao sve protivkandidate i postao poslanik. Pri~a o ~etnicima moè samo da proprati po~etak, konkretne doga|aje i povode obnove. Danas, to je pokret bez jasnih granica gde po~iwe, a gde se zavr{ava i po srpskim zemqama i u svesti Srba. Ipak, jedno je izvesno: i danas ~etnici, koji se bore u srpskim zemqama, [e{eqa smatraju svojim jedinim vojvodom. Nedavno je on proglasio grupu novih vojvoda, mere}i iskqu~ivo wihove ratne uloge i zasluge. ZA[TO SRS? Osnivawe Srpske radikalne stranke, u Kragujevcu 23. februara 1991. godine, nije napu{tawe ~etni~kog pokreta nego samo dovo|ewe stvari na svoje mesto po ulogama koje mogu da nose. Izvesno vreme pokret i stranka nosili su zajedni~ki naslov. U su{tini, nastupali su zajedno. Radikali u Srbiji tako|e imaju veliku tradiciju. Duboko usa|eni u istorijsku svest Srba, radikali su vrlo brzo postali sna`na opoziciona stranka u Srbiji. [e{eq je, sa strankom, krenuo muwevito. Na mitinzima po unutra{wosti sticao je nebrojane pristalice. Uo~i devetomartovskih doga|awa radikali su izrazili spremnost da se ukqu~e u kriti~ku opoziciju, posebno prema javnim glasilima i televiziji, koja ih je ignorisala. Razlu~uju}i demokratiju od anarhije, kriti~ki stav od izdaje, radikali nisu pristali da makar i na trenutak stupe u politi~ki savez sa strankama koje su, u su{tini, svu krivicu za rat i ostalo svaqivale na Srbiju, srpsku crkvu i srpski narod. [e{eq je postavio uslov da u tim protestima ne budu reformisti, stranka Ante Markovi}a, Hrvata u kojem je Zapad video novog Broza. Nema~ka je uslovila opstanak Ante Markovi}a za predsednika Vlade, pod pretwom da }e prekinuti diplomatske odnose s Jugoslavijom, a ameri~ki predsednik Bu{ poslao je pismo podr{ke Anti Markovi}u, stvaraju}i presedan u diplomatiji i istoriji me|udràvnih odnosa: Na raspadu titoisti~934
ko-vatikanske diktature nad Srbima samo su izbili na videlo izo{treni apsurdi. Stari centri antisrpske zavere poku{ali su da obnove politi~ke formulacije iz Drugog svetskog rata. Dok su usta{e klale Srbe po Jasenovcu i drugim logorima, u jugoslovenskoj vladi u Londonu sedeli su Hrvati. Vodili su, ~ak, glavnu re~. êr~il i drugi davali su im legitimitet. Umesto da ih Srbi iz te vlade, ili iz okruèwa krune upitaju koga vi Hrvati uop{te predstavqate, oni su jo{ bili snishodqivi, reklo bi se ~ak presre}ni da se, eto, makar nekoliko Hrvata na{lo me|u wima. Koqa~i su hrvatski, NDH je Hrvatska, Srbija je zajedni~ka, a poklane `rtve su samo srpske, poredi onda{we i sada{we prilike [e{eq. SRPSKA KRUNA NA HRVATSKOJ GLAVI Podr{ka nije bila samo preko pisama i retori~ke prirode. Brzo su ponu|eni dokazi reformi i privrednog preporoda! Niti je zemqa unapredila proizvodwu, niti je pove}ala produktivnost, niti su radnici postali sna`niji i vredniji, a uspeh se pokazivao kroz povi{eni standard. Tro{ene su rezerve, zahvatalo se duplim mericama iz ambara u kojem svaka dràva kao dobar doma}in ~uva posledwe {to ima za ne daj Boè. Povedena je bitka da se Ante i vojno u~vrsti. Vojni vrh ustupa Anti Markovi}u najsavremeniju televizijsku opremu, ogromne vrednosti, kako bi otvorio Jutel, stanicu svoje li~ne promocije i stanicu propagande svih ovih izvori{ta koje je te{ko do kraja rasvetliti i u istorijskim kwigama, a kamoli u jednom novinskom tekstu. Ante Markovi}, Hrvat, svoju stranku nije osnovao u Hrvatskoj. Ona je osnovana po srpskim zemqama i namewena je Srbima. Pre podne Ante je bio presednik Vlade u ime Saveza komunista Jugoslavije, a posle podne bio je predsednik Stranke reformskih snaga. Parama iz prepodnevne uloge finansirao je posao popodnevne smene... [e{eq smatra da je to bila zaista iluzija Zapada da ne}e biti ni jednog Srbina, da se ne}e na}i ijedan Vojislav [e{eq koji nije u stawu da sagleda ovu igru. Vo|a srpskih radikala veli da ne bi opravdao tu ulogu da to nije shvatio. [e{eq je svoje istupawe s opozicijom srpskih stranaka, pored reformista, uslovio i odbacivawem Stranke UJDI (udruèwe za jugoslovensku inicijativu) i jo{ nekih stran~ica kao, na primer, one koju predvodi Dragan Veselinov! Po [e{eqevoj proceni, one opoziciji ne donose nikakvu snagu, jer se sastoje od nekoliko zalutalih pristalica, i one su tu kako bi samo otupele o{tricu zbijawa Srba pred nesre}om koja je realno pretila. Pojedine indistucije Zapada, ~ija su{tina je zamagqena nekakvim tobo`wim nazivima, pojedincima iz tih stranaka dodelila je nekakva javna priznawa zbog wihove borbe za nekakvu, toboè, demokratiju a, u su{tini, zbog borbe protiv srpskog nacionalizma. Zaista je nepotrebno posle svega analizirati ulogu nosilaca internacionalizma u Srbiji, dok se Srbija nalazi u ratu. Kroz isku{ewa, srpsko politi~ko bi}e je tu granicu zrelosti sigurno prekora~ilo i zato ti nazovi generali bez vojske nemaju ni pristalice ni ~lanove. Oni postoje samo u usmerenim novinama u Beogradu koje Zapad pomaè milionima dolara bar tako misli [e{eq.
935
[E[EQ PROTIV KRTICA Vojvoda [e{eq je ozbiqnim politi~kim strankama u Srbiji zamerio takvo druèwe s krticama. Po wemu to je bio i ostao razlog takvih o{trih podela [e{eqa i ozbiqnih stranaka srpske opozicije. Sve i da nije tako, sve da [e{eq i nije u situaciji da dokaè sve ovo, ozbiqne opozicione stranke u Srbiji trebalo bi da objasne svoje motive za{to radije `rtvuju Srpsku radikalnu stranku s tolikim brojem pristalica i uporno sa sobom {lepaju tih nekoliko naslednika Ante Markovi}a. Da li motive takve upornosti treba traìti u nekim drugim ra~unicama izvan ovog naroda i ove dràve pitawe je koje [e{eq uporno postavqa. Eventualnim izgovorom da je u pitawu demokratija, po [e{equ ne dobija se nikakav temeqni odgovor. Mo`da je [e{eq imao i nekih drugih razloga, i ove zamerke koristio kao izgovor, ali da su ozbiqne opozicione stranke `rtvovale ~etvoro-petoro pristalica Ante Markovi}a, izvele bi [e{eqa na politi~ku ~istinu, {to bi mu opet bilo korisno u pridobijawu javnosti, bar na nekim mi{qewima. Koliko god je to mogu}e u politici, maksimalno mogu}e, [e{eq je predvodio svoju stranku bez krivudawa {to najilustrativnije potvr|uje nepobitna principijelnost. Svaki vo|a stavqa li~ni pe~at pokretu i pristalicama koje predvodi. Ulaskom u Narodnu skup{tinu Republike Srbije, kao poslanik Rakovice, vo|a radikala je stranku u~inio parlamentarnom. To jeste prelomni trenutak, ali on je Radikalnoj stranci dao samo mogu}nosti da se vi{e iskazuje. Wenim istupima u parlamentu ona moè i da dobije, ali i da izgubi. [e{eqevim ulaskom u Skup{tinu, promenio se bitno odnos snaga. Vladaju}a stranka je imala dve stotine poslanika, opozicija pedesetak. Bili su snala`qiviji i ~esto dovodili Golijata do totalne blokade. Ogromna parlamentarna ve}ina nije znala da uzvrati ~ak ni u o~iglednim zastupawima svoje patriotske linije. [e{eq je uneo simbol borbe, koja je ne retko dovodila i do sme{nih scena. Smewivale su se sme{ne, tragikomi~ne, ali i situacije èstokih okr{aja: jednostavno, davao je ton radu parlamenta! Poznavaoci skup{tinskog govorni{tva u merewu rezultata tvrde da su najteì protivnici oni koji zao{trenu politi~ku situaciju punu te{kih argumenata, umeju duhovitim govorom da razvodne u smeh i farsu. Kad mu je to koristilo, [e{eq je postajao mrgodno ozbiqan. S opozicionim poslanicima naj~e{}e je ulazio u okr{aj na relacijama nacionalnog i internacionalnog. Ali, èstoko je umeo da se obru{i na poslanike vladaju}e stranke, kao {to je to bilo svojevremeno s Batri}em Jovanovi}em, kad je postavio pitawe za{to je republi~ka policija zauzela prostorije i arhivu savezne policije. POLITIÂR U IME ZANATA Nije naro~ito te{ko prozreti [e{eqeve politi~ke trikove u Skup{tini. To je ve{tina majutike, ve{tina babice da izazove kod drugih ono {to èli. @aokom iznervira protivnika, koji izgubi ìvce i replicira. [to je ve}a dreka, mawa je razlo`nost. Posmatrajte [e{eqa: on za govornicu izlazi mrtav hladan. Kad je o~igledno da je apsolutno iznerviran, on se skoncentri{e i uspostavqa potpunu kontrolu nad sobom. U obra~unu s
936
Batri}em, u prolazu mu je {apatom opsovao majku. Batri} izlazi za govornicu u potpunom besu: Znate li {ta mi je rekao? Meni je majka svetiwa. U skup{tini nastaje urnebes i nema vi{e ozbiqne diskusije o toj temi. Oni, koji preko ekrana prate parlamentarni cirkus se}aju se [e{eqeve akrobacije s leptir ma{nom i wegovog maestralnog obra~una s poslanikom Mihailom Markovi}em. Kad su u Skup{tinu upale majke vojnika i aktivisti jedne stranke, jedna od majki otela je poslaniku leptir ma{nu i najverovatnije slu~ajno, kad se malo ohladila, predala je [e{equ. On je od toga napravio ske~ u Skup{tini, dovoqno dobar za humoristi~ku TV emisiju. Poslaniku Aleksandru Taskovi}u [e{eq se obratio kao psihijatru: dao je dijagnozu da je sa svojim pacijentom Vukom Dra{kovi}em zamenio ulogu. Taj princip zamene uloga izvukao je iz pripovetke Paviqon br. 6 êhova. Zahvaquju}i svojoj neiscrpnoj energiji, ni dugo ~amqewe u Skup{tini nije mu nikad bilo te{ko. Mnogi poslanici birali su samo zna~ajne ta~ke dnevnog reda na kojima }e prisustvovati i iznositi svoje stavove, a [e{eq se baktao i to svom èstinom ~ak i kad se govorilo o zdravstvenom osigurawu, i o industriji i poqoprivredi... Pokazano strpqewe ostavqalo je utisak solidnosti. U politi~kim ra~unima upravo tu se ostvarivao autoritet principijelnog borca za situacije koje samo naizgled nisu zna~ajne, a u svakida{wem ìvotu predstavqaju najva`nija pitawa naroda. Za sednice se, priznaje, pripremao temeqno, nastupao bez improvizacije, blefirawa i glume... Nije svaki istup [e{eqev bio u funkciji sticawa politi~kog ugleda. Savladan bes za skup{tinskom govornicom morao je kona~no negde da izbije. Javnost pamti scenu kad je [e{eq napustio Skup{tinu, a napoqu su ga ~ekali studenti s demonstracija i pozdravili ga psovkama i kamewem. Novine su objavile da je [e{eq potegao pi{toq na wih. Pitawe je za{to su se studenti ophodili tako samo prema [e{equ. Kasniji doga|aji, po [e{equ, potvrdili su da je grupa iz samog studentskog vo|stva izvr{ila stravi~na kriminalna dela. Obijala je stanove, ubijala po{tare, i kona~no zverski usmrtila nedu`nu prodava~icu u zlatari Majdanpek. Su|ewe toj studentskoj grupi je upravo u toku, gde }e se pravno odmeriti i sankcionisati svaki ~in wihovog zlo~ina. U javnosti je izostala jedna sociolo{ka i politi~ka ocena. Sve ukazuje da je ta grupa studenata predstavqala lo{u kopiju Crvenih brigada. Po svireposti ubistava, jo{ vi{e su li~ili na Bader majnhof. Da je [e{eq imao nerava da }utke podnese wihove uvrede ispred Skup{tine, mogao je kasnije, kada je wihov terorizam otkriven, mirno da prokomentari{e: Vidite, to je pozadina onih koji su me vre|ali i ga|ali ispred Skup{tine, u ime demokratije! Ali, on nije sa~uvao ìvce, potegao je oru`je i sebi naneo ve}u {tetu nego wima. Niko u javnosti, konstatuje [e{eq nije postavio sijaset logi~nih pitawa: za{to su studenti napali samo wega, ako su principijelni, za{to prave darmar po Beogradu, za{to im austrougarska televizija, koja je bila me|u prvima u gebelsovskoj propagandi satanizacije Srba, donosi dva yaka pereca i peciva... Za{to su studenti stvorili granicu izme|u Sta937
rog i Novog Beograda, kao da su i{~itavali program Tu|manovog HDZ-a, za{to su do{li ispred Skup{tine Srbije... Kona~no, [e{eqa su ga|ali i nekim predmetima, pa ~ak i fla{ama punim vode. Moje potezawe oru`ja dalo je studentima i proverenim novinarima sa platnog spiska pomo}i koju Zapad otvoreno dostavqa, mogu}nost da pi{u samo o tome. Uz taj smrtonosni pi{toq ~etni~kog vojvode, dodato je malo patetike... potegao na decu, na na{u decu, to su studenti, a ne yeparo{i... Sli~an slu~aj, ali bezazleniji, zbio se i sa taksistima koji su demonstrirali iz egzistencijalnih razloga ispred Skup{tine. [e{eq je narcisoidan prema svojoj li~noj hrabrosti. Kao da èli takve situacije. Predizborne mitinge, ~ak i po vrelim terenima Kosova i Slavonije, zavr{avao je silaskom u masu. Prolazio je kroz vi{e desetina hiqada qudi. Quqao se kao matica sa rojem kroz tu masu gde vreba milion opasnosti. âk i tamo gde je u masi bilo poku{aja atentata, on je odmah nastavqao to quqawe kroz gomilu. S rukama koje se uvek pruàju da pozdrave, telesnom visinom koja prili~no {tr~i iznad naroda, on objektivno predstavqa laku metu sa stilom izvolite. Najverovatnije to ~ini i prora~unato, da bi zadobio ugled hrabrog vojvode kod svojih ~etnika, odva`nog vo|e radikala, koji ne larma samo kad je u dobrom zaklonu. Tako je krenuo i kroz grupu demonstranata taksista prema vratima Skup{tine. U po~etku su ga qubazno pozdravili. Tap{ali su ga po ramenu: Daj, u~ini ne{to, Vojo! Ali, me|u taksistima je bilo i putnika, [e{eqeve bra}e po politici iz drugih tabora. Po~ele su da pqu{te uvrede, kao refren koncertima zvi`duka. [e{eq se vratio istim putem. Na jednim usnama video je ime majke Danice i zaustavio je psovku dobro plasiranim udarcem. Mnogo kasnije, bilo je re~i o tome da je, ~ak i u vo|stvu demonstranata bio taj Hrvat koga je [e{eq udario. Pri~a je, ipak, ostala nerazja{wena mo`da je ceh platio ~ovek bez posebne krivice, {to se, uostalom, ~esto doga|a na velikim scenama ìvota, u velikim gu`vama. Da je [e{eq otrpeo psovku, stvorio bi moralnu podlogu da objasni javnosti da je srpsku majku opet psovao jedan Hrvat, i to usred Beograda, u jeku hrvatskog rata protiv Srba, i to ~etni~kom vojvodi. Da li zbog nedovoqno zrelosti da prizna uvek kada je pogre{io ili zato {to je zaista uveren da je ispravno postupio, [e{eq je ostao pri svome. Smatra da mu je to ~ak donelo politi~ke poene, jer narod ne voli buka~e koji su jaki kad se na|u za{ti}eni ruqom, i narod zahteva da se realni problemi re{avaju doma}inski, iako ovako doga|aj ne vaqa uop{tavati, ~esto se u javnosti ~uju primedbe obi~nog sveta da ne voli mlitavu vlast u kojoj se moè mimo reda i zakona da radi sve i sva{ta, prave gu`ve, blokiraju ulice, vre|a i bije. KO POKR[TAVA MONAHIWE? Zakon je krivqi od svih ako odustane od suprotstavqawa. U svojim primedbama sprovo|ewa zakona i dràwa vlasti, [e{eq je nosiocima javnih poslova mnogo toga zamerio povodom tragedije 9. marta. Po wemu, policija je morala da toleri{e okupqawe demonstranata. Trebalo je da ih pusti da sat vremena razbijaju grad, bez ikakve intervencije, i tako narodu pre938
do~i wihove namere, a onda da ih svim sredstvima prisile razbije i rastera. Sve se desilo obrnutim redom. Policajci su napali demonstrante u okupqawu, ustezali su se da interveni{u kad je trebalo spre~iti najè{}e. Kako odvojiti nespretnost od podvale? Beogradskim ulicama su zatutwali tenkovi: Iza{li su kad su demonstracije bile zavr{ene, i objektivno naneli ve}u {tetu reìmu nego sami demonstranti. Upu}ivawe tenkova moè se razumeti u odnosu na personalnu strukturu tada{weg vojnog vrha pola veka stvaranog po nacionalnom kqu~u i vernosti Brozovih zavera obja{wava [e{eq. Mnoge javne kritike [e{eq je uputio Vidovdanskom saboru. Iako na sebe nikada nije stavqao poseban lik bogougodnog ~oveka i vernika, protestvovao je ulozi koju je Vidovdaneki sabor namenio Srpskoj pravoslavnoj crkvi: Stajale su monahiwe iz }elija manastira Svetili{ta kojem je jo{ jedan duhovni ~in dodao veliki duhovnik Justin Popovi}. U rukama su dràle upaqene sve}e. Iza wihovih glasova, sa govornice, ogla{avali su se razni tipovi. Nekakav Lepenovac, nacista Levi, Srbima je u lice reko da nisu oni krivi {to su zlo~inci. Drugi su opet, umesto govora, psovali u mikrofon, dok su monahiwe i daqe uporno stajale sa upaqenim sve}ama, snose}i svoju sudbinu. Istaknuti lider jedne stranke, vo|a svega toga, kona~no im se obratio: Pozdravqam ~asne sestre! Tako ih je prekomandovao u katoli~ki red... Vidovdan je simbol otpora tu|inu, a ne dezerterstva. Srpska pravoslavna crkva je bogoishateqna, a ne psova~ka. Sve{tenici i jereji su Lazaru na Vidovdan pri~estili vojsku, nisu je pozivali da napu{ta frontove. Posle svih {kola i uybenika, Vidovdan proglasi{e za simbol dezerterstva. Monahiwe prozva{e katoli~ki ~asne sestre. Pola veka skrnavqewa svetiwa i duhovnih vrednosti bilo je zaokruèno na grozan na~in. JO[ SE VIJE ANTIN DUH U tolikom padu, ima li uop{te smisla postavqati logi~ka pitawa za politi~ku scenu. Kako moè stranka Markovi}a da u Srbiji bude opozicija, kad je wen tvorac i vo|a istovremeno i predsednik vlade? Vo|a radikala je uporan, uostalom, to mu je i posao, u ukazivawu na te apsurde. Lane je tako ~lan Glavnog odbora Demokratske stranke, dakle opozicionar, bio ministar u Saveznoj vladi Milana Pani}a. Vo|i radikala ti apsurdi drugih, kako on tvrdi, samo koriste. Mnogi politi~ki tabori, i ve}i i daleko mawi od radikala, na politi~koj sceni obezbedili su novinare za pristalice. Drè ~itava uredni{tva mnogih glasila. Jedino [e{eq nije u toj deobi dobio nijedno glasilo. Op{irniju reportaù ili intervju o wemu ili s wim, kaè on, ta uredni{tva objavquju tek kad im je potrebno pokri}e da zamaskiraju svoju strana~ku otrovanost. Neshvatqiva je samo [e{eqeva inertnost u odnosu na sticawe informativnog prostora, tog najmo}nijeg oru`ja za politi~ku i svaku drugu borbu. Prosto je neverovatna wegova nezainteresovanost. Moè se slutiti da tu ima ne{to od one oholosti iz mladala~kih buntovnih dana, iz naslednih osobina ponetih ih Popova Poqa, gde caruje èqa da se protivnik potu~e na otvorenom poqu.
939
U razgovorima o [e{eqevim stavovima prema sredstvima javnog informisawa, koji nikada nisu bili zna~ajnije postavqeni, od uzgrednih }askawa, [e{eq smatra sa su mu, na primer, napadi Studija B, i{li samo u prilog. Jo{ misli da, ukoliko su ti napadi è{}i, nekontrolisaniji i bez mere, da mu donese ve}u korist u o~ima po{tenog sveta. êsto se namerno na{ali nekom radikalnom pretwom, a oni se, obja{wava on, brè boqe upecaju u mreù i napadnu ga. To je blisko uverewu da svaki publicitet politi~aru donosi popularnost i da je razlika izme|u napada i odbrane samo stvar nijanse. Takvim stavovima i odnosom prema sredstvima javnog informisawa, [e{eq nije ubedqiv. Postoje one situacije u ìvotu politi~ara i stranke, krizni, prelomni momenti, kad je jasno izneta ~iwenica, bitno vezana za pitawe opstanka. Propagandna kampawa i satanizacija Srba, iz dana u dan nam pokazuje koliko [e{eq nije u pravu. Nema sumwe da ~ovek, spreman na zna~ajne politi~ke poteze, nije u stawu da sagleda i pravi u~inak i razliku izme|u objektivnog pisawa i grozne propagande. Pre }e biti da je [e{eq jo{ uvek inertan prema ovim pitawima. Do sada i za sada je oko wega bilo mnogo bure, {to ga je projektovalo u medijski prostor, i on se takvim obimom zadovoqavao. U ozbiqnom, dugotrajnom i serioznom oblikovawu politi~ke stranke, neophodno je da se paralelno ure|uju i tokovi informacija do javnosti i bira~kog tela. Vo|a radikala ume tako da pokaè nehajnost i bezbri`nost do oholosti. Opet, na drugoj strani, i gotovo istovremeno, [e{eq ume da ispoqi skromnost do neslu}enih razmera, i to ~ak u situacijama koje nimalo nisu za igru. Poznati je slu~aj podmetawa bombe u Ruskom caru, kafani Ora~ i jo{ nekim poku{ajima atentata. Iz Radikalne stranke se ~ulo da su te bombe bile namewene wima, jer se radikali i ~etnici tu naj~e{}e okupqaju, ali [e{eq nije varirao te pretpostavke. Mirno je objasnio samo kako ga je general Ne|o Bo{kovi} iz Obave{tajne slu`be upozorio {ta se sprema radikalima na podru~ju Crne Gore: Tamo su nam kaè [e{eq pripremili bacawe bombi u okupqenu masu, katapultirawe, minirawe tunela kroz koje smo prolazili. Obave{ten je jo{, kaè da je organizator toga izvesni Branko Mi}unovi} iz Nik{i}a, i da o svemu tome detaqe zna i crnogorska policija, kao i sam vrh Republike, ali da ni{ta nije preduzeto. SAN O UJEDIWENOJ SRBIJI [e{eq nije nikakvim spektakularnim optu`bama nastojao da dobije nekakav publicitet ili drugu politi~ku korist od svega toga. Bez ustezawa je samo rekao da Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori deluje u te{kim uslovima. Iz wegovih politi~kih istupawa moglo se jasno prozreti shvatawe i politi~kih prilika u Crnoj Gori i opravdanost konstituisawa nove Jugoslavije. Zamerio je nosiocima javnih poslova u Srbiji {to, posle secesije Hrvatske i Slovenije, nisu od ostatka Jugoslavije proglasili jedinstvenu srpsku dràvu. Krajem juna pro{le godine, jedan od zna~ajnih istori~ara Engleske kao da je prislu{kivao to {to je [e{eq govorio pre godinu dana. Englez je izneo stav da se Srbi bezvezno brane pred svetom i da jednostavno svetu treba da saop{te da sve {to je ostalo i po940
sle NDH, a i posle dana{we NDH i Slovenije, nije ni{ta drugo nego srpska dràva, prostor na kome su ìveli i ìve Srbi, svesni svog porekla, ~vrsto i opravdano re{eni da imaju svoju jedinstvenu dràvu. Nosioci javnih poslova u Srbiji, po [e{equ, nisu iskazali takvu otvorenost, odabiraju}i bezbedniji i zaobilazni put. Koliko se moè odbraniti shvatawe da su ih zbog toga doga|aji zatekli, umesto da se oni preduprede. Srpska radikalna stranka nije imala tad udela u dono{ewu dràvnih odluka ni oko ovih pitawa, ali [e{eq ne pori~e da je stvarawe sada{we Jugoslavije bio jedini pravni i pravi na~in da se srpski narod usprotivi komadawu srpske dràve i wenom poni{tavawu za mnoge vekove ili zauvek. Stvorena je pravna osnova za ujediwewe srpskog naroda, ukoliko se ona obnovi i poquqana svest entiteta i vere, stvarawe jedinstvene srpske dràve predstavqa}e na unutra{wem planu puku formalnost. Odnos Srpske radikalne stranke prema Republici Srpska Krajina jasno je iskazan, ne samo saop{tewima i javnim nastupima, nego i mnogobrojnim dobrovoqcima koji su se borili na tim rati{tima. Uveren da je svaki narod, ipak, i uprkos svemu, glavni kreator svoje sudbine, [e{eq je politi~ku filozofiju prema svim neda}ama spoqa izrazio tvrdim stavom nepopu{tawa pred ucenama sila êtvrtog rajha i drugih centara mo}i, obja{wavaju}i da su one neslu}ene snage; one dnevno prosipaju milione re~i propagande pokrivaju}i zemaqsku kuglu; one produkuju milione tona ~elika za granate, ali one ipak ne drè tu kona~nu odluku, tu neodgonetnutu pojavu od kad je sveta i veka, tu stra{nu presudu biti ili ne biti. One dave qude i narode, ali i iscrpquju sebe. Te{ko izvode svoje stanovni{tvo da lije krv na tu|im brdima gde prolazi kao sna`ni grizli, koji je oborio malu ko{nicu i sve svoje mi{i}e napreè da pobegne u neki brlog ili potok, traè}i zaklon. U svom stanovni{tvu, stvaraju}i mentalni sklop, ne vi{e ni gra|anina, nego obezdu{enog potro{a~a, oni nisu stvorili razmaènost, nego anemiju. Sva scenarija posle poku{aja obnove politi~kih formulacija iz doba ustoli~ewa jednog Lewina ili Broza, te sile su isprobale i prava scenarija koja su pokazivala i veliku odlu~nost i velike om~e kojima bi mogao da se zadavi ~itav srpski narod. Ali, negde skriveno, ostala je nedovr{enost tih planova. Na vrhuncu satanizacije Srba u svim srpskim zemqama, kad je ma{inerija s te tipografije svih TV kanala, radio talasa, ~ipova i ~uda satanizovala Srbe gore nego Gebels Jevreje, i kad je stvorena neka jadna moralna komocija pred ~itavim svetom u kojoj je svako poèleo da te agresore Srbe ve} jednom neko kazni, kad je stvorena klima u svetskoj javnosti da se ti buntovnici mogu kazniti i atomskom bombom, ba{ na tom vrhuncu otpo~eo je rat izme|u Hrvata i muslimana, cvijeta hrvatskog naroda. Poàr i ubijawe svojstveno svireposti obe strane nisu mogli da zaustave ni oni koji su ih, odjednom zbuweni, otvoreno i bez stida, vukli za rukave i govorili: Stanite, jeste li ludi! to samo koristi Srbima... U istorijskom pam}ewu ~itavog dobronamernog ~ove~anstva, jo{ od ~oveka kradqivca vatre, do danas, jasno je svakom da nikome nije bilo, i ne}e biti u mo}i da u sili i presudi preuzme ulogu Boga. Borewe Satane i pravednosti obeleàva prostor na{eg vremena.
941
PUT KROZ TAMNI VILAJET Vojislav [e{eq, prakti~ar, ta shvatawa nalazi u svojim politi~kim procenama ili jednostavno ose}a to politi~kim talentom koji poseduje. Ili, jo{ jednostavnije, opire se i protivi tom poniàvaju}em klecawu pred silama zla, koje se ovde i usred srpske prestonice tako drsko sugeri{e, kroz neki ponos i iskustvo dalekih predaka. Sveì doga|aji oko pitawa prihvatawa i odbijawa takozvanog plana Vensa i Ovena, dinamika promena i popu{tawa svetskih centara antisrpstva daju za pravo filozofiji politike, koja izlaz vidi danas u pruàwu apsolutnog otpora zlu. Razume se da to nikako ne zna~i i kori{}ewe svih drugih sredstava iz politi~ke kulture. Srpska radikalna stranka i wen vo|a takvim politi~kim stavovima pridobili su milion Srba, {to predstavqa vi{e nego zna~ajno glasa~ko telo. Istraìvawa javnog mwewa, ako im je verovati uop{te i konkretno, pokazuju da se to glasa~ko telo iz dana u dan sve vi{e uve}ava. Odakle je regrutovano toliko glasa~ko telo? Svakako, to pitawe nalaè ozbiqnu i op{irnu analizu, ali dve teze ~ini nam se zasluùju posebnu pa`wu. Veliki broj glasa~a, na drugim izborima, radikali su dobili me|u ranijim glasa~ima vladaju}e stranke, za ~iju neefikasnost vi{e nisu imali razumevawa. I druga najezda predstavqa onaj sloj koji se odrekao drugih ozbiqnih opozicionih partija, kad su one sa nacionalnog pre{le na gra|ansko shvatawe ure|ewa srpskog pitawa. îwenica je: najve}i broj pristalica radikali su dobili upravo uo~i drugih izbora, {to se vremenski poklapa i sa jednom i sa drugom postavqenom pretpostavkom. Ako bi se trenutno izmerila plima politi~kih pristalica obeleèna pre svega prelomom prihvatawa i odbijawa Vens Ovenovog plana, pretpostavqa se da je Srpska radikalna stranka, zbog svog odbijawa, vi{e dobila na politi~kom kantaru, nego {to je izgubila. I, na kraju: svaki vo|a uliva duh i snagu onima ispred kojih se nalazi! [e{eq je davno pro{ao sva isku{ewa drumom kroz tamni vilajet. ON BEZ DLAKE NA JEZIKU: DR VOJISLAV [E[EQ VLADA PADA KAO KLADA? O [ainovi}u i 15. septembru. O razlazu s Dobricom ]osi}em. O Danici i Vuku Dra{kovi}u. O Kukawcu, Ayi}u, Kadijevi}u i ostatku izdajni~ke generalske vrhu{ke. O Kosovu. O @ivoti i Milanu Pani}u posebno. O Be}kovi}u, Mihizu i ostalima koji to vi{e nisu. O Milo{evi}u i SPS-u. O sebi i Srpskoj radikalnoj stranci... u RAZGOVARALA: OLIVERA P. MILETOVI] ON: U inkriminisanom rukopisu [ta da se radi izneli ste i nove principe na kojima bi trebalo bazirati federalno ure|ewe Jugoslavije. Izme|u ostalog, tad ste smatrali da nijedno pravno niti politi~ko ure|ewe ne mora, niti moè da bude ve~no. Verovali ste da je to poku{aj
942
racionalne revizije jugoslovenskog federalizma, a ne wegovo ukidawe, kao {to Vam je i kasnije u presudi inkriminisano. E, sad, {ta bi bilo da je bilo, da se istinski tako postupilo? Dr [e{eq: Ja sam, zapravo, tad izvr{io analizu postoje}eg stawa jugoslovenskog dru{tva i mogu}nosti prevazilaèwa unutra{we politi~ke i ekonomske krize. Da se u tom pravcu i{lo u reformisawu jugoslovenskog politi~kog i ekonomskog sistema, ube|en sam, pre svega da bi se izbegao gra|anski rat. Drugo: do{lo bi se do racionalne dru{tvene i dràvne organizacije po uzoru na zemqe civilizovanog sveta. I tre}e, to je bio prvi poku{aj u na{oj javnosti da se radikalno raskrsti s komunizmom i kona~no, da se afirmi{e koncept gra|anske demokratije, vi{epartijskog sistema. Razume se, ja sam tamo insistirao i na one tri izmi{qene nacije, na reviziji broja federalnih jedinica, na svemu ono {to sam tad predlagao da se izvr{i mirnim putem, na demokratski na~in. Ali, zbog komunisti~ke tvrdoglavosti mi, vidite, ta pitawa danas moramo razre{avati ratom. Oduvek mi je bilo jasno da BiH ne moè opstati ni kao federalna jedinica, a kamoli kao nezavisna dràva. Mada, jasno, tad niko o tome nije ni razmi{qao, mislim o Bosni kao samostalnoj dràvi. [to se, pak, ti~e Srbije, savr{eno mi je jasno bilo da ne dolazi u obzir nikakvo opstajawe autonomnih pokrajina bar ne na ovaj na~in na koji je to bilo regulisano Ustavom iz 1974. godine. Tamo sam najjasnije istakao da je osnovni problem Jugoslavije i jugoslovenskog federalizma grani~no razgrani~ewe izme|u Srba i Hrvata. Polazio sam, pre svega, od ~iwenice da u hrvatskoj federalnoj jedinici ìvi milion Srba: sedamsto hiqada onih koji su se tako deklarisali i vi{e od trista hiqada onih koji su se deklarisali kao Jugosloveni. Bio sam ube|en da BiH pravi~no treba da bude podeqena, a posle su mi sudili, jer sam u jednom razgovoru s prijateqima odre|ivao tu granicu dolinom Neretve, nadomak Splita, {to bi zna~ilo da Kninska Krajina treba da bude u srpskim rukama. Kako je u BiH ìvelo oko 16% Hrvata, Hrvatska bi tako dobila kompenzaciju. S druge strane, bila bi ta federacija gra|anskog karaktera. Ovo bi bilo jedno etni~ko razgrani~ewe, koje bi omogu}ilo da se etni~ki sudari u budu}nosti izbegnu. Kad te sudare izbegnete, onda a priori moète da gradite gra|ansko dru{tvo u kojem }e se to pitawe nacionalnosti i nacija minimizovati na jedan prirodan na~in. ON: Jugoslovenska ekonomska kriza, po Va{em mi{qewu, bila je uzrokovana pre svega politi~kim faktorima. S jednopartijskim monopolizmom nije se moglo ra~unati na izlazak iz te sveop{te krize. Verovali ste da to moè u~initi demokratska i slobodarska inteligencija. Politi~ki faktori uzrokovali su ekonomsku krizu, ekonomska kriza je doprinela pucawu {avova Jugoslavije po nacionalnoj osnovi, i tako daqe. Dakle, jedan za~aran krug. Da li je inteligencija tu zaista mogla ne{to da uradi? Dr [e{eq: Pokazalo se da nije! To je bila jedna moja zabluda. Verovao sam mnogo u te disidentske krugove, koji su bili vrlo razvijeni, pre svega u Beogradu, ali ih je bilo i u Zagrebu, pa i u Qubqani. Ja sam imao s wima veoma razgranate veze, posebno s tim zagreba~kim praksisovcima i s nekim slovena~kim intelektualcima. Me|utim, pokazalo se da inte943
ligencija nema velike snage. Srpska inteligencija je, recimo, napravila jedan poku{aj s Memorandumom SANU. Ali, stala je na pola puta. Nije imala snage da to dokraj~i, da krene daqe. Tu se pokazala u svoj svojoj pogubnosti posledica ~iwenice da su komunisti, po ideolo{koj pravovrednosti, popuwavali srpsku Akademiju a ne po konkretnom nau~nom ostvarewu i rezultatima. Bilo kako bilo, ono {to se u istoriji desi, moè samo da se komentari{e; me|utim, iz istorijskih doga|aja treba izvla~iti iskustva a ne kukati nad sopstvenom sudbinom. Desilo se sve ovo {to se desilo, ali trebamo gledati daqe. [ta, i u kom pravcu? Inteligencija je zakazala u fazi borbe protiv komunizma. To je izvesno! Na samom slomu komunizma, mnogi intelektualci koji su se prebacili na poqe politike ili su ispod nivoa istorijskog zadatka koji je pred wima stajao ili su se te{ko iskompromitovali. Nije se slu~ajno desilo da su mnogi intelektualci, koji su pod komunizmom ne{to zna~ili ili koji su bili istinski disidenti i opozicionari, bili budilnici srpske nacionalne svesti; ~im je sru{en komunizam, izgubili su moralne kompase, pa ih danas prosto ne moèmo ni prepoznati, jer su postali moralne krpe, poput Matije Be}kovi}a, Mihiza, i da ne nabrajam. ON: U Va{oj stranci nema ba{ previ{e intelektualaca, a ni Va{i bira~i, pokazuju neke procene, nisu iz intelektualnih krugova. Dr [e{eq: Intelektualaca ni u jednom dru{tvu ne moè biti previ{e, pa tako ni u jednoj politi~koj partiji. [to se Srpske radikalne stranke ti~e, u wenim redovima ima dosta intelektualaca. Otprilike, struktura na{eg ~lanstva odgovara strukturi na{eg dru{tva. Imamo doktora nauka i me|u poslanicima srpske i Savezne skup{tine, i to istaknute stru~wake iz raznih oblasti: doktora medicinskih nauka, doktora biolo{kih nauka, doktora poqoprivrednih nauka. Onda, imamo i veliki broj ~lanova raznih intelektualnih usmerewa: inèwera, lekara, advokata. Tako da je sasvim pogre{na ta zabluda da Srpska radikalna stranka nema intelektualce me|u svojim redovima. U pore|ewu s nekim drugim strankama mo`da to moè prividno izgledati tako, jer te druge stranke su oko sebe okupile tu bulumentu navodno vrhunskih intelektualaca, koji su se koncentrisali oko Akademije nauka. Ali, kad pogledate malo u su{tinu vide}ete da su to uglavnom izvikani i istro{eni intelektualci, kojima ~ovek ne bi mogao da da ni tri ovce na ~uvawe a da ne rizikuje da }e sve izgubiti. Pogledajte {ta su wihova dela i {ta su ti praksisovci ostavili iza sebe. Pre`vakavawe Marksa! Zatim, kwièvna dela nekih istaknutih intelektualaca su uglavnom ni{tavna. ON: Neki su va{ definitivni razlaz s Dobricom ]osi}em protuma~ili onim ~uvenim da ni{ta nije kra}e na ovom svetu od zahvalnosti. U Va{oj politi~koj borbi, odnosno ciqu koji ste zacrtali nema prepreke koju Vi, ~ak i kad ste u situaciji da je zaobi|ete, ne ru{ite bez obzira na posledice. To moè biti i kontraproduktivno, jer qudi reaguju i u stilu: ma, pustite [e{eqa, wemu niko nije dobar. Dakle, otkud to da se s biv{im prijateqima, a danas neistomi{qenicima, è{}e obra~unavate nego s onima koji su Vam u ìvotu naneli nebrojena zla i velike nepravde?
944
Dr [e{eq: Oni, koji su mi u ìvotu naneli dosta nepravde, uglavnom su nestali s politi~ke scene i vi{e ni{ta ne predstavqaju u politi~kom ìvotu. Zatim: ja ni ne mislim da sopstveni ìvot posvetim borbi protiv takvih qudi, i da se sad ne{to kao svetim. Meni je dovoqna satisfakcija {to je wihova koncepcija propala i {to vi{e nemaju {ansi da se pojave u politi~kom ìvotu. Drugo: ja svoja politi~ka stremqewa nikad ne prilago|avam nekim svojim li~nim interesima, nekim li~nim simpatijama ili antipatijama prema odre|enim qudima. Rukovodim se interesima srpskog naroda u celini. S tog aspekta i delujem na politi~koj sceni. Ali, kad ste ve} pomenuli Dobricu ]osi}a, dajte da vidimo zbog ~ega bih ja morao da ose}am ikakvu zahvalnost? Prvo: ako smo bili zajedno u jednoj politi~koj borbi, pa smo u toj politi~koj borbi imali podeqene uloge i ako se dogovorimo oko nekih stvari, onda svako treba svoj deo odgovornosti do kraja da izvr{i. [to se mene ti~e, ja sam u~inio sve {to je u mojoj mo}i. Uradio sam sve da zagor~am ìvot komunisti~kim vlastodr{cima. Ali Dobrica ]osi} nije dovoqno odradio svoj deo za koji smo se bili dogovorili. Ja sam te stvari razmatrao nekoliko puta u javnosti, uo~i mog hap{ewa. Mi smo se razi{li onda, kad je Dobrica ]osi} mislio da ja mogu da budem jedan od wegovih prirepaka, a|utanata, poltrona koji }e samo slepo izvr{avati wegove naloge. To se desilo jo{ 1986. godine. Sve {to se posle toga izde{avalo nema nikakve veze s na{im nekim privatnim odnosima. Sve {to se posle toga izde{avalo jednostavno se de{avalo na nivou op{tih politi~kih stavova, opredeqewa i principa. Ja nikad u javnom ìvotu ne zastupam neku svoju privatnu politiku. To je politika Srpske radikalne stranke, koja se na demokratski na~in usagla{ava u glavnom i izvr{nom odboru. Me|utim, nije redak slu~aj kad s nekim polemi{ete, kad s nekim vodite politi~ku borbu, on u nedostatku validnih argumenata izlazi s onim: ja sam tebi uradio ovo, ja sam tebi uradio ono, i tako daqe. Dajte da malo sagledamo {ta sam ja za neke qude uradio. Ali meni ne pada na pamet da o tome pri~am... I jo{, {to bih sad posebno istakao: Dobrica ]osi}, i svi ti qudi oko wega, mnogo su vi{e pomagali Tu|mana, [eksa, Paragu nego {to su pomagali mene. âk neuporedivo vi{e su ih pomagali u odnosu na mene, pa {to onda ne postavqaju pitawa zahvalnosti Tu|mana, [eksa, ili Parage prema ]osi}u. ON: Zar Dobrica ]osi} nije mogao da ode na neki prikladniji na~in, ako je ve} morao da se udaqi s politi~ke scene? Dr [e{eq: Mogao je, da je hteo da da ostavku. Mi smo mu to i sugerisali. Dobrica nikako nije hteo da podnese ostavku, i morali smo da ga smenimo. Proces wegovog smewivawa trajao je oko ~etiri meseca. Dakle: ni{ta nije ura|eno na brzinu. ON: Ima mi{qewa da ste Vi ~esto samo instrument vladaju}e stranke, da im sluìte kao probni balon za ono {to ho}e da postignu, a nisu sigurni kakve }e reakcije izazvati. Dr [e{eq: To su krajwe glupa mi{qewa! Odavno je ozbiqnim politi~arima jasno da je jedini ozbiqni protivnik SPS-u upravo Srpska radikalna stranka.
945
ON: Poznato je {ta Slobodan Milo{evi} misli o Vama, ali i Vi o wemu. U jednom trenutku mnogi su o~ekivali Va{ napad na predsednika Srbije zbog VensOvenovog plana. Do toga nije do{lo. Koliki je, u stvari, Milo{evi}ev kredit kod Vas? Dr [e{eq: Za{to bi uop{te do{lo do nekog napada?! Ja sam javno izjavio neslagawe s nekim wegovim politi~kim stavovima. To ne zna~i da treba odmah da ga napadnem, i da negiram sve one wegove evidentno dobre rezultate. ON: Sad ve} biv{i predsednik ]osi} zabrinuto je upozoravao na mogu}u vojnu intervenciju u Bosni. Vi, odnosno Va{a stranka, nikad nije verovala u takvu mogu}nost? Dr [e{eq: Strana vojna intervencija je sve mawe verovatna, {to najboqe potvr|uje ispravnost na{e procene. Oni, koji su se zalagali za prihvatawe VensOvenovog plana, tvrdili su da u protivnom neminovno sledi bombardovawe. Srbi u Bosni postupili su onako kako smo im mi sugerisali i pokazalo se kao ispravno. Ja, naravno, ne mislim sad da vre|am qude koji su imali druga~iju politi~ku procenu. Oni su, razume se, tako|e polazili od interesa na{eg naroda, i bojali su se iskreno za wegovu sudbinu. ON: Kako obja{wavate to mimoilaèwe Va{e stranke i SPS-a u a ovom slu~aju? Dr [e{eq: Kao prvo: mi se od SPS-a razlikujemo po svim politi~kim, ekonomskim i socijalnim pitawima. Pa za{to onda iznena|ewe po jednom konkretnom spoqnopoliti~kom pitawu? Javnost vaqda nije zaboravila da smo mi redovno kritikovali spoqnu politiku vlasti u Srbiji. Pa, mi smo traìli jo{ u junu pro{le godine da se obustave svi pregovori s me|unarodnim faktorima dok traje blokada na{e zemqe, i dok traju sankcije. ON: Ogla{avali ste se povodom junskih doga|awa u Skup{tini. Ipak, jo{ jednom, kako ih obja{wavate? Dr [e{eq: Pa, ja zaista ne znam {ta se to posebno desilo u Saveznoj ili Republi~koj skup{tini? ON: A udarac koji je dobio poslanik Markovi}? Dr [e{eq: To se dogodilo u skup{tinskim kuloarima, i to se de{ava u svim skup{tinama na svetu. Uostalom, svaki drugi ~ovek da mu se desilo ono {to se desilo Branislavu Vaki}u verovatno bi reagovao na isti na~in. Da mu se jedna protuva unese u lice i kaè: usta{o! pa, to jednostavno ne moè da pro|e neka`weno. ON: Poznati beogradski advokati, zastupnici Vuka i Danice Dra{kovi}, tvrde da nema osnova wihovom pritvoru i da se, nesvojstveno lekarskoj etici, ~ak i lekari ne zauzimaju da im se obezbedi potrebno le~ewe. Dr [e{eq: [to se ti~e hap{ewa Vuka i Danice Dra{kovi}, Srpska radikalna stranka se ve} oglasila po tom pitawu. Mi se zalaèmo za princip individualne odgovornosti za sve doga|aje pred Saveznom skup{tinom, za sve te nasilni~ke demonstracije, kao i zlo~ine koji su po~iweni. Smatramo da se niko ne sme me{ati u rad pravosudnih organa. Oni moraju, po svim pravilima pravnog poretka, da taj slu~aj do kraja razre{e.
946
[to se ti~e batinawa, prema na{im informacijama Vuk i Danica Dra{kovi} batine su dobili na licu mesta zbog suprotstavqawa hap{ewu. Koliko je nama poznato, Vuk Dra{kovi} nikad u zatvoru nije bio udaren. [to se, pak, Danice Dra{kovi} ti~e, ~uli smo, od qudi koji rade u zatvorskoj bolnici, da je ona nekom prilikom napala straàrke i da je tad dobila nekoliko udaraca. Mi smatramo da se mora sve u~initi da se prilikom hap{ewa niko ne povredi i da se uhap{eno lice dovede neozle|eno. Ali, znate, i milicioneri su ìvi qudi. Vidite, mene su dosad ~etrnaest puta hapsili, ali nikad me niko nije udario. Jednostavno, nikad mi nije padalo na pamet da se suprotstavim hap{ewu. Vi{e puta sam predvodio zabrawene demonstracije u Beogradu i drugim mestima po Srbiji. Nikad se nije desilo da policija tu~e na{e demonstrante. Za{to? Zato {to nikad te demonstrante nisam pozvao ni na kakav juri{. Naprotiv, ako policija poku{a da hapsi i da rastura demonstracije, ja komandujem: lezi! I nikad se nije dogodilo da je policajac udario demonstranta koji je leào na zemqi, bez obzira i na ~iwenicu {to su te demonstracije bile zabrawene. A onaj, ko juri{a na policiju, ko ubija policiju, ne moè o~ekivati da }e ga policija maziti, zar ne? ON: Kako Vi kvalifikujete Vukovo i Dani~ino hap{ewe? Da li su oni, po Va{oj oceni, po~inili krivi~no delo za koje ih javni tuìlac tereti? Dr [e{eq: Ja ne}u da se upu{tam u procenu jesu li ili nisu po~inili krivi~no delo. To treba da kaù pravosudni organi, i ne}u na bilo koji na~in da prejudiciram wihovu eventualnu krivicu ili nevinost. Samo, ono {to sam video na televizijskim snimcima dakle {to je izvesno, objektivno to je neartikulisano, psihopatsko pona{awe. Jednom re~ju, pona{awe koje nijedno civilizovano dru{tvo ne moè da toleri{e. ON: Kad biste Vi odlu~ivali bi li im omogu}ili da se, ~ak i da je optu`nica potpuno nesporna, brane sa slobode s obzirom da oni tragove svog dela ne mogu prikriti? Dr [e{eq: Pa prvo, ja ne znam {ta sadrì sudski spis, i zaista ne mogu to pitawe realno i objektivno proceniti. Ali, kad se nekome ne onemogu}ava da se brani sa slobode nije samo pitawe da li }e on prikriti ili ne}e svoje krivi~no delo, da li }e uticati na svedoke ili ne}e uticati na svedoke, nego se tu podrazumeva i opasnost da bi mogao da ponovi krivi~no delo. ON: Srpska radikalna stranka podràla je Vladu Nikole [ainovi}a, i dala joj rok do petnaestog septembra. [ta vas je rukovodilo takvom odlukom, kad se zna da se primarna emisija sliva u yepove privilegovanih, na ulicama vlada zakon yungle, a dràvni ~inovnici na jednoj finansijskoj transakciji zara|uju na stotine hiqada maraka? Da li jedna takva odluka SRS zna~i da }ete, u septembru, deliti i odgovornost s Vladom Nikole [ainovi}a, odnosno SPS-om? o Dr [e{eq: Mi nismo podràli Vladu Nikole [ainovi}a nego nismo bili spremni da je smenimo, jer bi posledice po na{em mi{qewu bile mnogo teè nego ostajawe Vlade na toj funkciji. Ako se u septembru ne pokaù prvi pozitivni rezultati wenog anga`mana, onda Vlada neminovno treba da se smewuje.
947
ON: Optuìli ste generala Pani}a za niz kriminalnih radwi. Moète li sve te optu`be dokumentovati, i dokle se uop{te stiglo sa slu~ajem Pani}? Dr [e{eq: Koliko sam ja informisan, Dràvna komisija je zavr{ila svoj izve{taj, i svaki dan treba da ga podnese Vrhovnom savetu odbrane. Ali, ube|en sam da }e @ivota Pani} vrlo brzo biti smewen s te funkcije. ON: Da se vratimo, na trenutak, u ne tako davnu pro{lost: u vreme izbijawa i trajawa rata u Hrvatskoj: kad su mnogi mladi qudi odbili mobilizaciju ili na{li na~ina da joj se ne odazovu, zalagali ste se da svi oni budu o{tro sankcionisani? Dr [e{eq: Zalagao sam se da se sa sankcijama krene od vrha, od generalskog vrha. Nikad nisam mislio da treba ka`wavati obi~ne vojnike, dok se ne streqa Veqko Kadijevi}. On je glavni krivac za sve {to se desilo. Trebalo je prvo wega kazniti, pa i}i redom: Ayi}, Brovet, Kukawac... Svakako, podrazumeva se da bi svakome od wih trebalo utvr|ivati konkretnu krivicu. Do obi~nih boraca do{lo bi se na kraju. Ne moè se i}i s repa... Zar Kukawac nije kriv za to {to je, u Sarajevu, imao toliko malo vojnika? Za{to je imao tako malo vojnika? [to nije napustio komandno mesto i prebacio se u komandno mesto planirano za ratne uslove? Zbog ~ega na vreme nije izvr{io evakuaciju iz Sarajeva? U kasarni Mar{al Tito ostala je ogromna koli~ina opreme i municije. Jedan general na vreme mora da misli na sve, a ne: on zove Emira Kusturicu da interveni{e. I {ta zna~i to da jedan general moli onog ludaka [abanovi}a kad je pretio da }e sru{iti branu: Molim te, [abane, nemoj! To tako zaista mogu samo Titovi generali. I to {to Veqko Kadijevi} tvrdi da nisu imali qudstva da zadrè Zapadnu Slavoniju nije ta~no! Mogli su, mogli. Mogli su poslati oficire, pa od wih formirati specijalne jedinice. A imali su ovde na hiqade oficira. [to ih nisu mobilisali i poslali s oru`jem na borbena mesta? Srpska radikalna stranka je celu devedesetu upozoravala da treba pre~istiti sad ve} biv{u JNA. Traìo sam smewivawe Veqka Kadijevi}a, Petra [imi}a, koga sam otvoreno nazvao usta{om, pa je on umro odmah posle toga. Traìo sam da se Veqko Kadijevi} uhapsi i da mu se sudi. ON: Ali, vojni vrh je od Predsedni{tva o~ekivao odre|ene signale. Dr [e{eq: Pa, Predsedni{tvo je bilo van sebe. Ono niti je bilo spremno, niti je bilo kompetentno da donosi prave odluke u datom trenutku. Oklevalo je, kasnilo, i zato smo do{li do toga do ~ega smo do{li. I Obave{tajna slu`ba je bila veliki problem! Ni ona nije bila dobrano pro~i{}ena. I jo{ uvek nije! U wenim redovima ima stranih agenata. Ona se vi{e bavi {pijunirawem civila po Beogradu nego {to je vodila ra~una o svom glavnom zadatku. âk su plasirali la`ne podatke, izmi{qotine, klevete. Ta Kontraobave{tajna slu`ba je i mene pratila, kao da ja ugroàvam dràvu. KOS je, jednim svojim delom, vezana za SK pokret za Jugoslaviju, drì pod svojom kontrolom Balkan ekspres, Dugu, infiltrirani su u Srpsku re~ i jo{ neke novine.
948
Istina je da je haos u vojnom vrhu posledica propasti komunisti~kog reìma, za koji ve}i broj na{ih politi~kih faktora nije bio spreman. A taj haos izazvao je i haos u narodu. I zato se ja nisam zalagao da se sudi rezervistima nego sam zahtevao da se krene od generalskog vrha. Istina je i da sam bio protiv amnestije, jer najve}i broj rezervista Ma|ara pobegao je u Ma|arsku i sad bi da se vrate, da se proglasi amnestija. E, ne treba da se vra}aju! Oko toga je izbio veliki sukob s Tiborom Varadijem. Su|ewa rezervistima u zemqi uglavnom su zavr{ena. Neko je dobio koji mesec zatvora i gotovo. E, sad bi oni kojima nije su|eno da se vrate. ON: Koliko se slaète s onima koji tvrde da su Srbi u Srbiji, za posledwih pedeset godina prili~no rasrbqeni i da je zato, u po~etku izbijawa rata u Jugoslaviji, i dolazilo do onih odbijawa ne}u da se borim van granica Srbije? Dr [e{eq: U velikoj su zabludi oni, koji misle da su Srbi rasrbqeni. Takvi polaze sa aspekta reagovawa ovde u Beogradu, a Beograd nije implikator koji bi odslikavao ispravnu ocenu. Ja se kre}em po unutra{wosti Srbije. Obi{ao sam mnoga sela i gradove. Srbi su veliki patrioti, odlu~ni da brane sve srpske zemqe. Ja ne bih podelu pravio na Srbe iz Srbije i Srbe pre~ane. Ovde ima mnogo potomaka Titovog partijskog dràvnog establi{menta, i vojnog establi{menta, mnogo propalih politi~ara iz komunisti~kog vremena, kojima su uskra}ene brojne privilegije. ON: Da li, po Va{im merilima, Jugoslavija danas funkcioni{e kako treba? Dr [e{eq: Ne. Ima tu jo{ mnogo problema koje treba re{avati. Sada{wi reìm kasni u wihovom re{avawu, i to na svim poqima: socijalnom, ekonomskom, politi~kom, nacionalnom. Doga|aji bukvalno i prosto preti~u ovaj reìm. ON: Kako biste Vi, da ste predsednik Republike, predupredili izbijawe ve}ih problema na Kosovu; recimo, izbijawe otvorenih sukoba? Dr [e{eq: Koncentrisao bih na Kosovu jo{ ve}e policijske i vojne snage i bio spreman da na svaki poku{aj albanske pobune uzvratim èstoko i svim sredstvima. Pacifikovao bih Kosovo za 48 sati. Uradio bih to bez obzira na stav Zapada. A svim ovim delegacijama, koje svakodnevno {etkaju Kosovom, zabranio bih ulazak. Jer, ako je KEBS nas suspendovao, ako su nas suspendovale UN, onda bih ja svim wihovim funkcionerima, ~inovnicima, zabranio ulazak u zemqu. A na{e vlasti takvima jo{ daju legitimitet. Stalno ne{to popu{taju Zapadu. To je velika gre{ka. To je glavni problem kod socijalista. îm su pro{le godine progla{ene sankcije, trebalo je prekinuti sve pregovore i re}i da, sve dok smo blokirani, od bilo kakvih pregovora i razgovora nema ni{ta. Tvrdim da se tako postupilo, i u tome ustrajalo, da bi sankcije mnogo brè bile skinute nego {to }e to biti ovako. Da podsetim samo, u jednom intervjuu u Borbi Van der Bruk izjavquje da sankcije ne}e prestati, bez obzira {ta se desilo u Bosni, sve dok se autonomija, koju je Milo{evi} ukinuo Kosovu ne vrati. ON: U javnosti je, ipak, stvoren utisak da }e sankcije prestati ako se uspostavi mir u Bosni i prihvati plan Vensa i Ovena.
949
Dr [e{eq: Garantujem da sankcije ne}e biti skinute sve dok Zapad na Kosovu, u Sanyaku, Vojvodini ne postigne to {to èli. I, na kraju, ako i to sve postigne re}i }e e sad vi idite s vlasti, vi{e nam niste potrebni, sad }e da do|u na{i kvislinzi DEPOS, Gra|anski savez. Tad }e se Srbija zaista svesti na granice beogradskog pa{aluka, tj. u one koje nam je 41. namenio Adolf Hitler. ON: Za{to bi Zapadu uop{te stalo da svede Srbiju na granice beogradskog pa{aluka? Dr [e{eq: Zato da na Balkanu ne bi postojala nijedna sna`na zemqa, i da bi Balkan uvek bio jedna neuralgi~na ta~ka kako bi se opravdalo prisustvo ameri~kih i drugih vojnih trupa na ovim prostorima. Jer, gde da se povu~e oko 300.000 ameri~kih vojnika iz Nema~ke?! Najboqe je ovde, zar ne? ON: Kako ocewujete u~inak sada{we srpske vlasti na Kosovu? Dr [e{eq: Sada{wa vlast je na Kosovu uradila stvarno mnogo. Ali bojim se, nastavi li ovako da popu{ta da }e time dovesti u pitawe sve ono {to je dosad postigla. Razvlastila je {iptarske separatiste, Kosovo je ponovo integrisala u Srbiju, dosta je suzbijen {iptarski separatizam, prestalo je ugwetavawe srpskog naroda na Kosovu. Ja sam za to da se [iptarima da puna sloboda otvarawa {kola. Neka kupe placeve, izgrade {kole i nek u~e po kojem god ho}e programu. Neka i svoje bolnice otvaraju. Samo, nek pla}aju porez i nek po{tuju zakon. Ali, problem je upravo u tome {to oni to ne rade! A {to se wihovog neodlaska u vojsku ti~e ne treba ni da idu. Samo posle treba re}i: ko nije sluìo vojsku nema ni dràvqanstvo. Mislim da tu dràva ne funkcioni{e kako treba, ali ne moè se re}i da se na Kosovu nije ni{ta uradilo, mada ima jo{ mnogo toga da se poradi! ON: Mogu}nost koncentracije Vam je neverovatna, skoro Vas je nemogu}e uhvatiti na spavawu. Kako se punite energijom u trenucima osame? Opu{tawem u porodi~nom krugu ili druèwem s prijateqima? Dr [e{eq: Kao prvo, ne znam {ta to zna~i puwewe energijom?! Ako bi mi neko objasnio, ja bih mogao da govorim o mom slu~aju i na tom planu. ON: Koliko Vam smeta kad va{i bli`wi druga~ije misle od vas, kad Vam se suprotstavqaju, ili postiète i tu strana~ku disciplinu kakvu imate me|u poslanicima svoje stranke? Dr [e{eq: [to se ti~e mojih bli`wih, mojih uku}ana, ja pre svega izbegavam da s wima vodim strana~ke rasprave, bilo kakve politi~ke razgovore. Drugo: nikad mi nije padalo na pamet da nekome name}em svoja politi~ka opredeqewa; i tre}e, ja ni svojim prijateqima nikad nisam ni{ta sugerisao. Ja volim politi~ke rasprave, ali na bazi ~istih politi~kih argumenata. ON: Ako biste pravili rezime Va{eg rada i rada Va{e stranke {ta je ono {to je po Vama najzna~ajnije? Dr [e{eq: Po mom mi{qewu Srpska radikalna stranka je zna~ajno uticala na stabilizaciju politi~kih prilika u Srbiji. Spasla je Srbiju gra|anskog rata, spasla je Srbiju raspada. Recimo, devetog marta 91.
950
kad se bukvalno quqala vlast u Srbiji, mi smo bili onaj jezi~ak na vagi koji je doveo do stabilizacije unutra{wih prilika. Zatim; Srpska radikalna stranka je svojim intervencijama dovela do stabilizacije stawa na frontovima. Pro{le godine, kad nam je podmetnut jedan ameri~ki {pijun (Milan Pani}), Srpska radikalna stranka je najvi{e uradila da taj ~ovek ne uzme vlast u svoje ruke. Mi smo pravovremeno uticali i na sre|ivawe stawa u Armiji. Nadaqe; Srpska radikalna stranka je raskrinkala i izdajni~ko delovawe stranki, koje su sredstvo stranih agentura. Srpska radikalana stranka je mnogo pomogla i srpskom narodu Republike Srpske i Srpske Krajine. To bi, ukratko, bili osnovni rezultati koje smo postigli u ciqu za{tite srpskih interesa u celini... Zasad... OTELI SMO IM OD REKLI SU O [E[EQU... IZBOR: SLOBODANKA RADOJIÎ] I RADA KOVAÊVI] DOBRICA ]OSI]: Moje je uverewe da je [e{eq sa svojim ratoborstvom i politi~kim ekstremizmom u ovim danima mnogo izgubio u Srbiji i Crnoj Gori. Wegov uticaj je u naglom padu i ograni~en je na odre|en socijalni sloj i izbegli~ku populaciju. Ali u ovim danima na nezadovoqstvu VensOvenovim planom, me|u Srbima u Bosni i Hercegovini nesumwivo raste [e{eqev uticaj, jer se svaki ekstremizam hrani kolektivnim ose}awem nepravde. (maj, 1993. godine) On je najmilitantniji. I wegova partija je militantna. Pored toga firerovska. Okupqa mnoge izbeglice i sa Kosova, iz Bosne i Hrvatske. Svi se ~udimo ko je glasao za [e{eqa. U mojoj sredini nisam takvog sreo. (jun, 1993. godine) SLOBODAN MILO[EVI]: Najvi{e cenim [e{eqa, jer smatram da su on i wegova partija finansijski samostalni od inostranstva, a i zato {to je dosledan u izraàvawu svog politi~kog mi{qewa. On ne oscilira u mi{qewu kao neke wegove opozicione kolege, koji danas govore jedno, a sutra drugo. (mart, 1992. godine) MILAN PANI]: Wemu je mesto u ludnici. On je bolestan ~ovek. On je sramota Jugoslavije... Trebalo bi da ide na neku psihijatrijsku kliniku na pregled. On ne zna {ta je demokratija. Mada sve stoji {to sam rekao, ja se gospodinu izviwavam zbog ovih re~i, jer ja sam civilizovan ~ovek. Mogu samo da kaèm da je ovo mogu}i po~etak fa{izma, jer tako je po~elo u Nema~koj. To ne sme da se dogodi u na{oj zemqi i sada je vreme da to spre~imo. (decembar, 1992. godine)
951
VUK DRA[KOVI]: U sedmici je sedam dana, u mesecu trideset. U godini je trideset puta dvanaest. Brojte, zamislite da su dani sekunde, ne ~ak sati... Brojte sekunde dane, pa }ete videti koliko dugo traje i koliko je to uàsno zamorno. A Vi ste, potezom olovke, na tri hiqade dana i jo{ tri hiqade no}i (ne zaboravite ni tamni~ke no}i, sudija Potpari}u!) prokleli dr Vojislava [e{eqa: oteli mu osam (najboqih) godina, odvojili ga od supruge, te{ko bolesne majke i tek ro|enog sina, koga jo{ nije video! ... Vojislav [e{eq je moj prijateq. Poslao bih, verujte, isto ovo pismo sve i da ga ne poznajem. Kao {to bih, ujutru, bio duàn da dignem svoj intelektualni i qudski glas protesta i kad bi Vas li~no zatrpao usov bezakowa. (25. jul 1984. godine, iz otvorenog pisma sudiji Okru`nog suda u Sarajevu Miloradu Potpari}u) Ja se nikada nisam bavio [e{eqem, po{tuju}i ~iwenicu da je kumstvo svetiwa. Me|utim, sada progovaram jer je Srbija jo{ ve}a svetiwa. Taj ~ovek je uàsna opasnost za Srbiju koja se ne sme potcewivati i {to pre mora zaustaviti. Mislim da Frawo Tu|man nije mogao na}i nekog ko bi uspe{nije mogao raditi na nesre}u Srba s one strane Drine od [e{eqa. Gde god je do{ao da za{titi Srbe, samo je zapalio vatru, podvio rep i oti{ao. (januar, 1993. godine) [e{eq je samo buzdovan u rukama Milo{evi}a. Kada ta ruka padne ili onemo}a pa{}e i [e{eq. (januar, 1993. godine) Sam za sebe, taj gospodin ne postoji. On je jedna obi~na drvetina u rukama Slobodana Milo{evi}a. Kada ga ta ruka ispusti, drvo }e tresnuti o Zemqu. Verujem, nadam se da }e to biti veoma brzo. Ina~e taj gospodin blebe}e i blebetao je sva{ta. Se}ate li se wegovih pri~a da }e sa dve ~ete osvojiti Zagreb, da }e se kupati u srpskom [ibeniku, Splitu, Zadru, Rijeci, Puli... Izgledalo je da }e se pretvoriti u ribu, da ne}e ni izlaziti iz srpskog mora uz hrvatsku obalu. îme je god pretio, oslawao se na tu|u snagu, jer svoje nikad nije imao. Kada je god izgovorio bilo {ta toboè u za{titu Srba, Srbima je nanosio samo veliku {tetu. (februar, 1993. godine) DANICA DRA[KOVI]: Pa to je narod odavno objasnio: hrani ku~e da te ujede. Zato {to smo sve to radili, on nas mrzi. On voli one koji su ga progawali i wima sli~ne. Vuk i ja wega ne mrzimo, i pored svega, i posle svega. Ja li~no ga samo àlim. Dozvolio je da bude upotrebqen. (maj, 1991. godine) Pa da vam kaèm, ja se tu uzdam u Miru. Ja se iskreno nadam da ona ne voli [e{eqa, da ga prezire i da }e u~initi sve da ga odvoji od svog muà... ... Voja je jedna takva gwida i kukavica i da nema tog obezbe|ewa oko sebe... Evo, neka do|e sa mnom da se pobije prebi}u ga kao ma~ku. Wega moè svaka èna da istu~e, ne treba nikakav katapult! (april, 1993. godine)
952
MILOVAN \ILAS: Iako je jo{ dosta jak, sukob Milo{evi}a sa bosanskim Srbima ga je oslabio. Upravo je to razlog {to je [e{eq sada postao agresivan zato {to se ose}a oslabqenim, u Srbiji posebno. (maj, 1993. godine) @IVOTA PANI]: Kod mene je bio i Vuk Dra{kovi}, i Mi}unovi}, i \in|i}, sa [e{eqem sam se vi|ao i po Skup{tini on meni: generale, ja wemu: vojvodo, u {ali, naravno. Ali, ja smatram da moramo da razgovaramo da bismo zajedno iza{li iz krize. (mart, 1993. godine) Ni malo me ne ~udi {to gospodin [e{eq sebe smatra stru~wakom i za vojna pitawa pa poku{ava da me u~i ratovodstvu i ve{tini ratovawa. Neki kaù da je to specijalizirao na fakultetu odbrane u Sarajevu. Uostalom, on se olako upu{ta u rasprave o svemu i sva~emu, pa i o onome o ~emu ne zna mnogo. (maj 1993. godine) MILO \UKANOVI]: U posledwe vreme se mnogo govori o patriotizmu Srpske radikalne stranke. âk i da prihvatimo da to jeste patriotizam, on se ne moè posmatrati izvan konteksta ukupne politike koju je u nebrojano navrata promovisao lider te stranke, etni~kog ~i{}ewa, progawawa, hap{ewa, zatvarawa. To je pogubno za mir demokratski odnos u SRJ, u Srbiji i katastrofalno za stav inostranstva prema SRJ. Verujem da te opasnosti mora biti svestan svaki politi~ki odgovoran ~ovek, a posebno jedna stranka kao SPS. (januar, 1993. godine) DRAGOQUB MI]UNOVI]: To sa [e{eqem nije lo{e smi{qeno, ~ak mislim da je dobro. Isturena je jedna agresivna, arogantna desnica, ~ime su socijalisti automatski pre{li u centar i deluju vrlo umereno. S druge strane, [e{eq }e za wih uraditi sve ono {to sami ne bi hteli, pogotovu zbog utiska u inostranstvu. Slu~aj sa ]osi}em najboqe pokazuje ovu igru... ... Mi na [e{eqa nismo obra}ali pa`wu sve dok nije pre{ao u jedan potpuno {ovinisti~ki manir i nekontrolisanu agresivnost, optuùju}i nas za izdajstvo, pla}eni{tvo itd, dok nismo do{li u situaciju da se na{ javni i skup{tinski ìvot pretvori u politi~ki brlog. (april, 1993. godine) BIQANA PLAV[I]: On je dolazio kod nas, obilazio front, wegovo prisustvo mnogo je zna~ilo tim qudima. Kad ode, vojnici dugo spomiwu wegove dolaske. S druge strane, vest da je on bio na rati{tu stra{no demorali{e na{e neprijateqe. (decembar, 1992. godine)
953
VESNA PE[I]: Znam da je davao mnoge izjave o mom politi~kom stanovi{tu. Etikete se, me|utim, izliù i izgube smisao. U celoj toj stvari ru`no je, to {to nikada nigde nisam ~ula, da se moè neko politi~ko gledi{te nazvati izdajni~kim. Uop{te, kako neko ima tendenciju da nekoga izbacuje iz nacije? To je izop{tavawe qudi. Svuda vidite lepezu razli~itih gledi{ta i svako to gledi{te je legitimno, naravno ukoliko je u okviru zakona, ako to nije terorizam, pretwa drugima ili ako je to u okviru jedne normalne komunikacije. (maj, 1993. godine) ZORAN \IN\I]: Sve bliè smo haosu i slomu politi~kog sistema, a da ne govorimo o slomu onoga {to je na{ ìvot. Sa izvesnim zadovoqstvom to posmatram, jer je nepravedno to {to im je ]osi} sluìo kao fasada. On to nije morao da ~ini, a oni to nisu zasluìli. Te fasade vi{e nema i sada su [e{eq i Milo{evi} sami na politi~koj sceni. Nema ni Pani}a, ni ]osi}a, a za neki dan ne}e biti ni Savezne vlade. Tu je Milo{evi}, tu je [e{eq, tu su glad i beda, ratni profiteri, tu smo i mi, pa kom opanci, kom obojci. Uz svo àqewe {to se to ]osi}u dogodilo i {to nije podneo ostavku sam, nego su ga oterali kao slugu, imam ose}aj politi~kog zadovoqstva jer smo korak bliè razre{ewu. ... Vojislav [e{eq je jedan politi~ki balon koji se okre}e onako kako vetar duva. Na sednici Savezne skup{tine on je odrào jedan mirotvorni govor, slede}i dan je obukao uniformu, prekosutra }e da stavi fes na glavu, naprosto ja vi{e ne mogu da se iznenadim ni na jedan wegov potez, jer je wegovo vreme pro{lo. Wegovo vreme je vreme rata, a sada neminovno dolazi vreme mira. (26. april 1993.) ... [e{eq je bogomdan da bude zagovornik svake iracionalne pozicije. On je uveren da moè da sru{i Milo{evi}a posredstvom Karayi}a, ali to je zbog toga {to ima svoj paranoi~ni svet i pogre{no procewuje odnos snaga. On je balon naduvan od strane RTV Srbije i bi}e izduvan onog trenutka kad mu se Milo{evi} pribliì sa upaqa~em. A to je ovaj trenutak. Samo od Milo{evi}a zavisi da li }e [e{eq politi~ki preìveti ovu sedmicu ili ne}e. Ako proceni da mu je u interesu da odrì kontakt sa srpskim liderima u Bosni i ne objavquje otvorenu konfrontaciju, ophodi}e se u rukavicama i sa [e{eqem. Ako proceni da mu to nije u interesu, onda }e on po~istiti [e{eqa jednim potezom. (27. april 1993.) RADOVAN KARAYI]: Ja ne mogu da se odri~em [e{eqa, jer [e{eq nije ~lan moje stranke. Kad je re~ o ~etni{tvu i partizanstvu, mi smo u programu rekli da za nas ne postoje ni ~etnici, ni partizani. Na tome smo i objedinili srpski narod u Bosni i Hercegovini. A u na{oj stranci ima jedno malo lijevo i malo desno krilo, dakle, koje je sklono socijalistima, i jedno sklono de snim opcijama, ali mi ih toleri{emo da se stranka ne bi cijepala i jer jedna demokratska stranka mora da ih ima...
954
... Dakle, moèmo samo svojih ~lanova da se odri~emo i da ekstremnije ~lanove u svojoj stranci zamolimo da se uzdrè ako to smeta nekom drugom. To }emo traìti i od drugih stranaka, jer ovo nije vreme za ekstremna stanovi{ta. ... Rekao sam da na [e{eqa gledamo sa izrazima znatièqne simpatije. Znatièqni smo {ta on radi, a wegova stranka je legalna stranka. Jel oni od mene o~ekuju da pqujem po rukovodiocima srpskih stranaka u trenutku kada SDA i HDZ veù svoje zastave? To od mene ne}e ~uti. Ja znam da je u Bosni i Hercegovini ranije bila ulaznica za politi~ku scenu da se Srbi negativno izraàvaju o drugim Srbima. Taj uslov meni niko ne moè da postavi. (oktobar 1991. godine) MIRKO JOVI]: Svojim pona{awem prema mirnim demonstrantima [e{eq radi i protiv sebe i protiv svoje stranke, a to je najve}a kazna za wega. ... On je zape~atio svoju sudbinu lidera nacionalne stranke, jer vi{e od polovine srpskog naroda sada sa wim ne èli ni da razgovara. On o~igledno pretenduje visoko, mo`da ~ak i na mesto predsednika, ali sa takvim pona{awem niko u svetu nije postao ni ministar, pa }e on svoju politi~ku karijeru zavr{iti kao poslanik. (oktobar, 1992. godine) To je stranka koja je uni{tila radikale u Srbiji... Ja ne verujem da to moè uop{te vi{e da se oporavi. Sve ~etiri grupacije Narodne radikalne stranke su slabe, blede posva|ane izme|u sebe. Onda se pojavio [e{eq koji ima vi{e energije od wih, koji je sposobniji od svih wih, ali koji se la`no predstavqa. ... Kod wega to ~ovek nikad ne zna (odgovara na pitawe da li je kompromitacija dirigovana ili je re~ o spontanom procesu, napomena). On ne zastupa izvorne radikalne interese i program. Radikali su uvek zagovarali jedan zdrav, autenti~an nacionalizam i monarhizam. On je od obe te ideje odustao, ~ak ukaqao i jednu i drugu. Kad se govori o wegovom zalagawu za srpsku stvar, mislim da je on uradio jako mnogo protiv srpskog nacionalnog pokreta, jer je vulgarizovao tu ideju. (oktobar 1992. godine) GORAN HAYI]: Prva srpska opozicija je grupa intelektualaca koja se javila davno pre. Mislim da je jaka, vredna, i jako cenim posebno profesora Qubomira Tadi}a. Sa ovom opozicijom na koju je usmereno Va{e pitawe, bliske odnose imam sa Vojislavom [e{eqem, Mirkom Jovi}em i Milanom Paro{kim, ali nismo kontaktirali vi{e od tri meseca. Li~no sam sa wima dobar, jer su u~estvovali u borbi srpskog naroda za oslobo|ewe.
955
DRUGI DEO ISPOVESTI, INTRIGE I PREDSKAZAWA I OFICIR I YENTLMEN Navikli smo da dr Vojislava [e{eqa gledamo i slu{amo u situacijama u kojima je uvek govorio odse~no i ubedqivo, ponekad ~ak i sva|ala~ki, ali uvek sa jednim ciqem: da za{titi svoj narod. Ovoga puta, dr [e{eqa smo zamolili da govori o qubavi. Na to je pristao i rekao: Ako se ponovo budem oènio, ima}u bar ~etvoro dece! Vaqalo ga je privoleti! Zar sada, u ovim tu`nim, ratnim vremenima, da se on pojavquje u ènskom, modnom ~asopisu? On, dr Vojislav [e{eq, narodni poslanik, vojvoda srpskih ~etnika, {ef stare Radikalne stranke, predava~ na Univerzitetu u Pri{tini, prezaposleni, inspektor svojih dobrovoqa~kih jedinica, koji ne propu{ta da poseti ijedno rati{te tamo gde se srpstvo brani; zar on da, ba{ sada, u ovom preozbiqnom trenutku, gostuje na stranicama Ane? Opirao se onoliko koliko pristojnost nalaè. Mo`da i zbog toga {to je u magnovewu shvatio da je on, uz sve {to jeste, i omiqeni ~elnik mladi}a ~ije majke i devojke po logici stvari druguju sa modom. Mo`da i zbog toga {to su u wemu odavno isprepletene niti oficira i yentlmena. Pristao je. I, evo nas u kancelariji dr Vojislava [e{eqa, skromno name{tenoj prostoriji, u kojoj se posledwih meseci uglavnom razgovara o ìvotu i o smrti. Na razgovor o qubavi za Anu Vojislav [e{eq je pristao bez odlagawa, ali na pitawe {ta je za wega qubav i ima li potrebu da voli i bude voqen, usledio je osmeh, otvoren i iskren, a zatim re~i, sro~ene u kratke re~enice. Qubav je ose}awe koje nije potrebno obja{wavati. Treba ga samo negovati. ôvek koji voli je bogat, a onaj koji je voqen sre}an. Da li ste vi emotivac? Te{ko je proceniti koliko je ~ovek emotivan, a posebno je to te{ko re}i za mene sada, kad me gotovo ~itava javnost doìvqava kao drskog, mrskog i bezobraznog. Sme{i se. Wegove svetle o~i iza zatamwenih nao~ara brzo i titravo poku{avaju da usklade pitomi pogled sa {to blaìm, gotovo blagim osmehom. O~ekuje napadno pitawe.
956
Prija li vam takva kvalifikacija? Priznajem da ja te{ko pokazujem svoju intimu. Da li je qubav spontana emocija ili je za wu, kao i za sve drugo, potrebna borba? Qubav je va`na, ali se ne moè ni planirati, ni naru~iti. Emocije je te{ko kontrolisati, ali, sre}an sam kada mi se qubav dogodi. Ide li to ose}awe ruku pod ruku sa sre}om? Li~no sam uzbu|en kada imam priliku da se dokazujem i borim za qubav. Sigurno je da to ne ~inim uvek dovoqno uporno i realno, pa mi se de{ava da ponekad i èqe promenim. Kakav je va{ odnos prema ne`nijem polu? U tom odnosu ja sam pravi ~etnik! [ta to zna~i? Oficir i yentlmen, pre svega, jer su ène biolo{ki razli~ita bi}a od mu{karaca. Wena prednost je materinstvo koje je uzvi{ena obaveza, pa se pitam ima li i{ta lep{e nego voleti majku svog deteta. [ta mislite da ène kod mu{karaca ne vole? Prazne re~i, jer se qubav ne pokazuje ne`nim pri~ama niti verbalnim otkrivawem emocija. Tepawe ne zna~i qubav, kao {to ni fizi~ko prisustvo partnera ne zna~i vernost. Mislim da ih i posesivnost gu{i. Da li ~esto emocije zavedu, pa zato izostaje pravi izbor? @ena mora da izabere kako }e ìveti. Jedino ne sme da odlu~i da ne ra|a, a sve drugo treba da bira. Govori velikodu{no, yentlmenski. Ali i mu{ki. Resko i odre|eno. Siguran je da je porodi~no gnezdo svetiwa i da sve dobro {to jedan narod moè da krasi mora da se odneguje u tom gnezdu. Nesumwivi Srbin, koji pripadawe srpstvu ceni iznad svega, zrelo defini{e i neophodne odlike svog mu{kog srpskog roda. RAME ZA PLAKAWE Kakvog mu{karca, po vama, ène vole? Sna`nog, ali ne`nog i {aqivog. Mu{karci koji biju ène su nezreli, nesigurni i slabi. A èna od mu{karca o~ekuje da je u ìvotu {titi od svih neda}a i da svojom li~no{}u uliva poverewe. Samo snaàn i samouveren mu{karac moè da ìvi pored pametne i zrele ène. Iako ène pokazuju simpatije prema gubitnicima i ~esto im pruàju rame za plakawe, intimno ih ne cene. Saàqevaju ih, ali ih ne vole. Sre}ete li ~esto ène koje se vama li~no dopadaju? Volim suptilne, ne`ne, obrazovane, vredne, i pre svega inteligentne ène, ali su, na àlost, kad ih sretnem, obi~no tu|e. Kako ne volim qubomorne muève, ja se opredequjem za mirne vode, dodaje uz {eretski smeh na{ sagovornik. Verujete li u qubav na prvi pogled? U qubavi sam uzdràn i ne dozvoqavam da me ponese, tako da gubim glavu. Zato mi se vaqda i ne doga|aju na prvi pogled. Ali, nije retkost da mi se ène na prvi pogled dopadnu. Da li ste se u ìvotu zaqubqivali iskreno i {ta mislite o feministkiwama?
957
Zaqubqivao sam se iskreno, ali sam nau~io da kontroli{em emocije. Feministkiwe ne volim, jer se one ne bore za prava èna ve} da afirmi{u svoje ideje. Po meni je èna odgovorna za sopstvenu sudbinu i ako u braku dozvoli da je mu` na primer istu~e, pa ipak ostane s wim, ona je kriva za sve {to joj se daqe de{ava. Odnos partnera ne moè da re{i nikakav zakon, ni op{ti pravni akt. BAKE I DEKE BLAGO OVOG SVETA Poku{avamo da utvrdimo da li je spreman da bude otvoreniji, da kaè i pone{to od onoga {to dosad nikom nije poverio. Zbog toga traìmo zaobilazni put. @elite li da uputite ènama neku poruku? Najva`nija poruka je da ène ra|aju i da se nikako ne odri~u materinstva. Kada bi na{a stranka do{la na vlast uvela bi orden materinstva, kao najvi{e dràvno odlikovawe, a ène koje rode ~etvoro ili vi{e dece imale bi posebne privilegije. Samo je izgovor da su lo{i uslovi razlog {to danas naj~e{}e imamo samo po jedno dete. Ovakav stav odrasli brane, jer su sebi~ni i to je jedini razlog zbog ~ega se ne odlu~uju da ra|aju vi{e dece. Utvr|ujemo da je trenutak da krenemo pre~icom. Sluti opasnost, vidi se, opet po osmehu, da o~ekuje, direktni napad. Va{ sin je tako|e jedinac. Za{to? Imam sina jedinca, jer sam razveden. Ako se ponovo oènim, ima}u bar ~etvoro dece i znam da }e u meni biti qubavi i strpqewa za sve wih. @ivim kao i drugi qudi, pod optere}ewem da nisam dovoqno sa sinom, ta~nije, onoliko koliko bih èleo. U~im ga da bude samostalan i razumem wegove potrebe. Ne uskra}ujem mu qubav zbog obaveza koje imam, ali ose}am da i on èli da vi{e bude pored mene. Moj sin raste uz oca i baku i mislim da su bake i deke blago ovog sveta. Deca koja rastu uz wih bogatija su za jednu veliku qubav koju ovi qudi u zrelom dobu daruju unucima. Razgovor smo zavr{ili pitawem na koje je odgovor opet bio pitawe. Da li ste sada zaqubqeni? Zar o~ekujete iskren odgovor? Ne, sigurno je da ne}e re}i ko se sad u wegovom srcu kandiduje za vojvotkiwu [e{eq. Nije on ~ovek koji }e odavati takve tajne. On, visok i uspravan i nadasve muèvan, previ{e li~i na ~oveka iz narodne pesme, {to je kadar sti}i i ute}i i na stra{nom mestu postojati. Uz {irok osmeh i srda~an stisak ruku pozdravqa nas i ispra}a iz sobe u kojoj }e se u narednim minutima zapodenuti mnogo druga~iji i ozbiqniji razgovori. Mnogo ozbiqniji. Oni, posle kojih, kako god da se zavr{e, u du{ama ostaje gor~ina. Jer, odavde qudi odlaze na rati{ta, ovde se dogovaraju putevi u neizvesnost. Ovde vojvoda danono}no izraàva jednu drugu vrstu qubavi, onu koja se odnosi na wegovu zemqu i wegov narod. Wemu dolaze qudi koji mu se obra}aju kao ratniku i vojskovo|i. Do~ekuje ih i ispra}a kako i prili~i predvodniku, govore}i kratko, odgovorno i odlu~no.
958
Mo`da ba{ onako kako i prili~i ovim nemirnim vremenima, kada je te{ko biti ~ovek i po ko zna koji put u istoriji jo{ teè biti Srbin. Na rastanku smo mu poèleli da se sre}no oèni i da ima ~etvoro dece. Olga Cveji}, Vesna Karayi} ANA, 8. decembar 1991. II U POSETI BRA^NOM PARU [E[EQ KAD VOJVODA VOLI Kada prema govornici krene dr Vojislav [e{eq, salu Narodne skup{tine Srbije ispuni prepoznatqiv àmor. Dok govori, neutralnih nema. Jedni mu aplaudiraju, a drugi negoduju. A on, kao da ga nijedna reakcija prisutnih ne dodiruje, govori te~no, samouvereno i o{tro. Zbog toga mnogi tvrde da je fizi~ki i umni as i da je takav ne samo profesionalno, ve} i u privatnom ìvotu. Tako kaù oni koji ga dobro poznaju. Pozvali smo ga iz redakcije i zamolili gotovo posle godinu dana za novi razgovor o qubavi, braku i porodici. Ne bez razloga, naravno, jer bra~ni status doktora Vojislava [e{eqa u me|uvremenu se promenio. Rekli smo bez uvijawa da èlimo ekskluzivnu reportaù i da mu se stoga javqamo kao glavi porodice. Pri tom smo pre}utali da nas zanima èna u koju se zaqubio vojvoda [e{eq. O woj nismo znali ni{ta, a interesovalo nas je ne samo kako izgleda, ve} i da li je komunikativna, otvorena, ènstvena... Usledio je otvoren i iskren smeh i pristanak bez odlagawa. Do|ite, ~ekamo vas ve~eras kod ku}e rekao je vojvoda i zamolio nas da unapred prihvatimo izviwewe ako zbog obaveza u Skup{tini ne bude ba{ ta~an. Narodni poslanik i vo|a Radikalne stranke dr [e{eq ìvi u porodi~noj ku}i u Batajnici. Tu je svio svoje porodi~no gnezdo okruèn najmilijima. Pored sina Nikole sa Vojom ìvi i wegova majka, a odnedavno je tu i supruga Jadranka. Treba re}i da je ona zapravo i glavni povod {to smo se odlu~ili da o qubavi ovog puta razgovaramo ba{ sa wima. Prvi put smo sa Vojislavom [e{eqom razgovarali na sli~nu temu u decembru 1991. godine. Bilo je to wegovo prvo gostovawe na stranicama Ane. Na pitawe {ta je za wega qubav i ima li potrebu da voli i da bude voqen, tada je odgovorio: Qubav je ose}awe koje nije potrebno obja{wavati. Treba ga samo negovati. Jer, ~ovek koji voli je bogat, a onaj koji je voqen sre}an. Ako se ponovo budem ènio, ima}u bar ~etvoro dece! Tako je govorio pre ne{to vi{e od godinu dana neèwa koji je ubrzo uplovio u bra~ne vode. Wegova izabranica je crnokosa Jadranka, simpati~na i {armantna dama koja kaè: Nikada sebe nisam zami{qala pored ~oveka kao {to je Voja. Rasla sam u porodici gde su dominirali mu{ki autoriteti (otac i brat) i vaqda sam zato prièqkivala druga~iju porodicu. Voja je ~ovek koji se ènama ne dopada na prvi pogled, bar tako je bilo sa mnom. Tek kroz na{e druèwe ot959
krila sam da je zaista jaka li~nost i da poseduje jo{ neke izuzetne osobine. Ose}ajan je, interesantan, i duhovit. Osvojio me, a da to nisam ni primetila. Jednostavno se qubav dogodila, sna`na i razli~ita od svih prethodnih. Prise}amo se da je [e{eq svojevremeno na pitawe kakvog mu{karca po wemu ène vole odgovorio vrlo odre|eno: Sna`nog, ali ne`nog i {aqivog. Mu{karci koji biju ène su nezreli, nesigurni i slabi. Samo snaàn i samouveren mu{karac moè da ìvi pored pametne i zrele ène. [ta na to kaè gospo|a [e{eq? Fizi~ki izgled mu{karaca za mene nikada nije bio presudan u izboru. Uvek mi je bilo va`nije {ta ~ovek nosi u sebi. Izgleda da je Voja definisao mu{karca ba{ po mom ukusu, iako se tada verovatno nismo ni poznavali. Sve osobine koje je naveo poseduje ba{ on. GLASAM ZA PRAVU QUBAV Otkako sam se oènio moj porodi~ni ìvot je sadràjniji, pa slobodno vreme provodim u ku}i, kaè dr [e{eq. Tepawe ne zna~i qubav, kao {to ni fizi~ko prisustvo partnera ne zna~i vernost. Qubav je pre svega poverewe, a zaqubqenost i strast su ~e{}a, ali mawe trajna ose}awa. Po meni supru`nici treba da slede jedno drugo u svemu, jer je jedino tako mogu}e graditi zajedni~ki ìvot. Svako mora da izabere kako }e ìveti, ali to ne zna~i da mu{karac treba da dokazuje qubav time {to }e pristati da kuva. Da budem iskren, ja ne mogu ni da zamislim dobar ru~ak koji je spremio mu{karac, a da nije profesionalni kuvar. Pa za{to onda insistirati na podeli posla po svaku cenu? Ono {to ne podnosim i {to me posebno nervira, pa ~ak i izbacuje iz takta, jesu neiskrenost, neozbiqnost i neodgovornost. @ivot uz takvog partnera je pakao, a ne bra~na sre}a. Slede}e pitawe gotovo se name}e samo. Da li ste i posle godinu dana bra~nog statusa zaqubqeni u supruga i postoji li ne{to {to vam se kod wega ne dopada, pitamo Jadranku, navode}i je da nam otkrije pone{to od onoga {to dosad nikome nije poverila. Ume da bude tvrdoglav i iskqu~iv. Mnogima smeta {to je direktan, jer to ponekad zvu~i grubo. No, ja u stvari znam da je on iskren i spontan i da zaista misli ono {to govori. Pored wega se ose}am sigurnom i za{ti}enom i svakim danom sve sigurnija da je on ~ovek koji mora da se voli. îni mi se da }u uvek biti zaqubqena u Voju kaè Jadranka i pri tom gestikulacijom poku{ava da zna~ewe re~i u~ini ja~e. Govori tiho i samouvereno, a o~i joj zasijaju nekim ~udnim sjajem uvek kad od we traìmo da defini{e svoj stav ili ose}awa jasno i precizno. Tada nam se u~ini da mo`da i preterujemo. Jer, zaqubqenoj èni se sre}a vidi na licu i u o~ima, a re~ima ju je te{ko opisati. Lepa i markantna Jadranka o svom suprugu govori sa mnogo ne`nosti. Kao da èli da ga opravda {to nije spreman da sa wom deli ku}ne poslove, ona obja{wava: Na{a porodica nije ni tipi~na ni prose~na. Sa nama ìve Vojina majka i osmogodi{wi sin Nikola. Iz svoje patrijarhalne porodice do{la sam u sli~nu i zato se vaqda ose}am u woj sasvim dobro. Sa Nikolom sam pra960
vi drugar, pomaèm mu pri u~ewu, a od svekrve u~im da kuvam. Nije mi dosadno i ~ak mi i ne smeta {to Voja i ja ne moèmo da planiramo vreme, pa ni izlaske, zbog wegovih obaveza. Nisam zbog toga nesre}na, jer mi je sa wim svuda lepo, pa i kod ku}e. Ponekad samo poèlim da budemo sami i da }utimo. [ta kaète na wegovu izjavu da bi èleo da ima bar ~etvoro dece? Sre}om, oènio se ènom koja voli decu, ali priznajem da ne planiram kao on unapred koliko }emo dece imati. To }e pokazati budu}nost, kaè gospo|a [e{eq. Dok govori o deci ne`no spu{ta ruku na Nikolino rame, ne samo zato {to se on na{ao tu u wenoj neposrednoj blizini. Istovremeno mu upu}uje pogled kojim kao da èli da ga pomazi, a on joj uzvra}a blagim osmehom. U nama opet naviru se}awa na prethodni razgovor sa doma}inom, koji je tada izjavio da voli suptilne, ne`ne, vredne, obrazovane i pre svega inteligentne ène. Uvereni da je ba{ takvu i prona{ao, odlazimo i uz srda~an stisak ruku opra{tamo se od uku}ana. Dok ulazimo u automobil, ~ujemo Jadrankin glas gostoqubive doma}ice, koja samo {to je ispratila nas do~ekuje nove goste. Rastali smo se kao sa prijateqima, a ona nam se, priznajemo, dopala. Iako je to bio na{ prvi susret, ostavila je utisak neposredne, gostoqubive i prijatne doma}ice, koja uprkos tome {to u wihovoj ku}i apsolutno dominira doma}in, ima svoje mesto koje joj jako dobro pristaje. Vaqda zato {to se u sopstvenoj koì sjajno ose}a. Vesna Karayi} ANA, 10. januar 1993. III PORODI^NA PRIÂ... DR VOJISLAVA [E[EQA SUPER SRBIN U PAPUÂMA Notorna je istina da su ovda{wi politi~ari i vo|e politi~kih stranaka dospeli na vrhove top listi javnih interesovawa. Neosporno je, me|utim, i to da su svojom delatno{}u pobudili zanimawe i za onaj, mawe znani, privatni lik koji, po mnogima, daje pravu sliku li~nosti. Nada }e se, zato, potruditi da vam ispri~a autenti~ne porodi~ne pri~e ~elnika na{e politike U saldo svog dosada{weg ìvota dr Vojislav [e{eq, vo|a Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta, moè da zabeleì nekoliko sasvim nespornih ~iwenica. Da je ro|en u Sarajevu 1954. godine, usred Srbije kako voli da dopuni, da je bio dobro dete koje nije bilo problem za porodicu (Mnogo kasnije su, sa mojim problemima u dru{tvenoj sferi, do{li problemi i mojoj porodici), da je bio primeran omladinac, Titov, akcija{ki udarnik, da je Pravni fakultet zavr{io za dve godine i osam meseci, doktorirao sa 25 godina, oènio se, dobio sina, razveo se, bio u zatvoru u dva maha, postao ~etni~ki vojvoda, poslanik Skup{tine Srbije, profesor Univerziteta u Pri{tini. Me|utim, te ~iwenice wegovog ìvota nisu donele saglasje kada je re~ o proceni wegovog javnog lika. Jedan deo javnosti, jednostavno, ne moè da ga vidi o~ima, drugi ga prosto oboàva, a svi zajedno, sasvim sigurno se nalaze u jednoj ta~ki da je re~ o super Srbinu, ma {ta to zna~ilo.
961
KLIÊM SE VOJKO Deo ìvota dr Vojislava [e{eqa, jedne od najkontroverznijih li~nosti politi~ke scene Srbije, ostao je ipak skriven od javnog pogleda. To je wegov porodi~ni ìvot, ìvot u papu~ama. Izuzev {turih podataka da ìvi u Batajnici, sa majkom Danicom i sedmoipogodi{wim sinom Nikolom (koji je dobio ime po dedi), da vozi tojotu korolu i voli kupus ra{tiku, slaninu i beli luk iz privatnog ìvota Vojislava [e{eqa, zna se samo jo{ ono ~ime demantuje gomile tra~eva, koji oko wega postoje. Nisam peder niti me je ikad iko silovao u zatvoru kao {to se pri~a, re}i }e jednom prilikom. Konkurs za vojvotkiwu koji je raspisan u jednom listu, naziva manipulacijom. Pri~u o poreklu novca kojim je izgradio ku}u u Batajnici, demantovao je, tako|e, u vi{e navrata. Isto tako i pri~e da je poreklom Hrvat. Jednu ipak nije, ako me pam}ewe dobro sluì. A to je ona da se kli~e Vojko, koja upu}uje na wegovo slovena~ko poreklo, pa ~ak i francuske pretke. Kao krunski dokaz [e{eqeve sloven{~ine pomiwe se plava kosa i pre sredweevropska nego srpska fizionomija. Na neke nekorektnosti nije potrebno reagovati kaè Vojislav [e{eq jer onaj ko se ukqu~i u javni ìvot, treba da bude spreman da podnese neke posledice. Pitam ga da li je za{tita porodice od posledica sa kojima se sam suo~ava, razlog {to o woj nerado govori. Iako je, ruku na srce, za Nadu to u~inio bez dvoumqewa i uz jedno jedino ali. Ono se odnosilo na zahtev da wegovom sinu Nikoli postavim nekoliko pitawa a majku Danicu samo upitam da li je vojvoda dobar sin. Nikola ima samo sedam i po godina, pa wegovo pojavqivawe u novinama vidim kao manipulaciju, a moja majka, pak, nikada nije imala èqu da govori za novine obja{wava [e{eq. Ipak, najvi{e pri~amo o Nikoli. Moja je èqa, ako se uskoro oènim, a verovatno }u se oèniti, da imam {to vi{e dece. To je dobro, pa makar ona jela hleb i marmeladu svaki dan. Porodica sa jedno ili dvoje dece rizikuje, da deca budu razmaèna, nesposobna. Podse}am ga da je odrastao samo uz sestru Dragicu: Odrastao sam kao jedino mu{ko dete u porodici i ose}ao sam da se sva pa`wa, uglavnom, meni poklawa. Smatram da to u principu nije dobro, da su mnogo sre}nija deca ako ih je vi{e, da su sposobnija za ìvot. Proro~ica Vava, koju je jednom prilikom sam [e{eq vrbovao za futuristu Srpske radikalne stranke, ustvrdila je da on ve} ima troje dece, a da }e ih ukupno imati ~etvoro. Vojislav [e{eq, o~igledno, malo mari za to proro~anstvo. Spremno odgovara: Ima}u vi{e dece nego {to ih je Tito napravio u svojim vanbra~nim i nemoralnim vezama!. Zna~i, vi{e od {esnaestoro!
962
BELA KUGA U SU@ENOJ SRBIJI Iza wegovog ~vrstog ube|ewa da je jedan od najve}ih doprinosa svake ène ra|awe, [e{eq napomiwe da nije iz {ale estradnoj umetnici Zorici Brunclik obe}ao orden za materinstvo. Naravno, kada do|e na vlast. Na{a stranka se najozbiqnije bavi problemom bele kuge u suènoj Srbiji. Zalaèmo se da se svakoj èni za svako ìvo ro|eno dete priznaju dve godine radnog staà i druge olak{ice, ukqu~uju}i i ve} pomenuto odlikovawe. O tome {to bi sva odlikovawa potro{io na Kosovu, nije rekao ni re~. Ima mnogo pri~a o odnosu Vojislava [e{eqa i èna. Neke kaù da je momak u ~ijim je snovima pre svega zapadna granica Srbije na liniji KarlovacKarlobagOgulinVirovitica i veliki zavodnik i srcelomac. Neke da je nezamislivi stidqivko. Ali, u obe varijante pomiwu se lepe i mlade, balerine, studentkiwe, pa ~ak i neke poznate udate ène. Za sada je, me|utim, izvesno da }e budu}a vojvotkiwa pro}i kroz test do kojeg dr [e{eq veoma drì: Veoma je va`no da dete prihvati budu}eg bra~nog partnera, oca ili majke. Deca imaju, i to {to mawa to nepogre{iviji instinkt prepoznavawa dobre i lo{e li~nosti. Onaj kojeg malo dete prihvati, najboqi je dokaz da je re~ o dobrom ~oveku! Dr Vojislav [e{eq je u svom batajni~kom kom{iluku okruèn dobrim qudima: Sav kom{iluk je sa simpatijama opredeqen prema nama kao porodici, jer nastojim da ni{ta strana~ko ne unosim u kom{ijske odnose. Naravno, nisam ~ovek koji bi bio sklon preteranoj familijarnosti sa kom{ilukom, jer bi ti odnosi po mom mi{qewu trebalo ipak da budu na nivou gra|anske komunikacije koja obezbe|uje neku distancu, ali uz prijateqsku naklonost i pomo} kada je to potrebno. Prema mom detetu se, zaista, svi odnose sa simpatijama. Nikada niko nije pokazao neku mr`wu. U {koli, tako|e, imaju veoma korektan odnos prema wemu. Ali, problema je bilo ranije. Moja biv{a supruga se pora|ala dok sam bio u zatvoru u Sarajevu. Zato je morala da ide u Beograd na poro|aj, jer smo se bojali da bi tamo mogli ne{to da joj naprave. Tako mi se sin rodio u Beogradu. Bilo je problema i dok je dete bilo malo i dok je raslo. Sve do preseqewa u Beograd. Posle nije bilo situacija koje bi Nikola nosio kao neki svoj ìvotni problem, izuzev onih sa kojima se susre}e ve}ina dece razvedenih roditeqa. Nikola je dete ~iji su se roditeqi razveli kada je imao dve i po godine. Vojislav [e{eq je jedini Kramer u na{oj politici. Kako se suo~ava sa odgovorno{}u da sam odgaja malo dete? Postojali su neki objektivni razlozi pri~a o kojima nisam spreman da govorim. Da su prilike bile druga~ije, dete bi verovatno bilo povereno majci, ali je u tada{wim okolnostima u interesu deteta bilo da pripadne meni. On ina~e, ima sasvim normalnu komunikaciju i sa majkom, kod koje provodi vikende. îni li ga ova komponenta modernim mu{karcem?
963
Kod mene postoji dosta toga balkanskog, patrijarhalnog, kad je re~ o dru{tvenoj stabilnosti porodice. U tom smislu izbegavam bilo kakvu podelu poslova u ku}i. [to se ti~e evropske komponente rezolutan je dr [e{eq, ipak sam pristalica ravnopravnosti polova, mada u svakom slu~aju, u braku uvek neko dominira na neki na~in. Neverstvo bra~nih partnera i la`, Vojislav [e{eq ne prihvata, podràva jednakost bra~ne i vanbra~ne zajednice pred zakonom ali izvesno i ubedqivo za svoj budu}i brak kaè: Bi}e crkveni! Du{ka Maksimovi} Nada, 27. mart 1992. IV JAVNO I PRIVATNO PORODICA [E[EQ VOJVOTKIWA POD REFLEKTORIMA Sigurno najvi{e osporavana, ali iz najrazli~itijih pobuda hvaqena, li~nost saveznog poslanika Vojislava [e{eqa u centru je zbivawa na na{oj javnoj politi~koj sceni. Kako se gospodin poslanik pona{ao kao porodi~an ~ovek u krugu brojne familije, kruè gradom Beogradom mnoge pri~e. Od takvih da je veoma grub prema supruzi i sinu, do onih u kojima on poseduje harem. [ta je od toga istina poku{ao je na{ reporter da sazna u razgovorima u rezidenciji stranke na ~ijem se ~elu nalazi gospodin Vojislav, ali i u wegovom domu. Na vrata Srpske radikalne stranke zazvonila sam pola sata ranije od dogovorenog vremena. A moj za{titni znak je da uvek stièm (zadihana) pola ~asa posle zakazanog termina bilo gde. Elem, eto mene, pola sata ranije, pred vratima na prvom spratu Ohridske jedan. Na vratima livena u bronzi oznaka SR, u gabaritima koji sugeri{u solidnost (u prevodu: debela). Zvr, zvrrr pritiskam zvono. Dva predimenzionirana gospodina su uqudno pitali ko sam, {ta sam, i ko mi je dopustio da zvonim... Kad su to doznali i odgledali (potpuno, ali skroz na skroz, nezanimqiv) sadràj moje li~ne bagaè rekli su: Gospo|o, molim Vas neki dokument sa slikom ne bismo li vas identifikovali. Malo zahvaquju}i kr{tenici, a malo zahvaquju}i li~noj dezorganizovanosti koja traje otkad sam do{la na svet, morala sam da priznam istinu koja je glasila nemam! I ni{ta nije vredelo {to sam gospodi (gabaritnoj, ekstremno kratko o{i{anoj i s kai{evima prete`no sastavqenim od nitni) obja{wavala da nema te budale koja bi se izdavala za mene, rekli su: Gospo|o, nemojte shvatiti li~no (kao da se sumwa odnosi na bog te pita koga), ali to je pravilo slu`be. Bez dokumenta sa slikom, nema ulaska kod gospodina [e{eqa. Mogla bih jo{ da pi{em na temu kako gospoda na radnom mestu kerbera sa zadovoqstvom ~itaju @enu (prethodne bro964
jeve), kako ja (u sebi) psujem Skup{tine (srpsku i saveznu) na kojima su poslanici koji me li~no poznaju, al to ovde nema veze. Magi~na bela vrata petosobnog stana (pod uslovom da sam dobro prebrojala sobe) su se otvorila i na wima se, iza le|a dugoplavokose lepotice u mini}u (ma ko ona bila) pojavila faca, na oko dva metra od zemqe i rekla: O, malo ste poranili, ali ne smeta. Izvolite! Ono {to sam uputila gospodi na radnom mestu obezbe|ewa, te{ko da bi se moglo nazvati osmehom. Gotovo da nema ~oveka na ovom na{em prostoru kome javna biografija gospodina Vojislava [e{eqa, sve od februara 84. godine kad je uhap{en u vozu izme|u Sarajeva i Beograda i osu|en na osam godina Zenice, nije uglavnom poznato. I gotovo da nema ~oveka koji se prema onome {to ~ini, ili prosto {to jeste gospodin [e{eq odnosi ravnodu{no. Jedni ga iz raznih razloga mrze, drugi iz istih razloga oboàvaju, jedne zasmejava, druge pla{i. A ~ini se da to wemu ba{ prija. Besmisleno je kaè baviti se politikom a da te niko ne prime}uje. Zato i nisu svi za taj posao, ali vole... U sobi, poznatoj vam s televizije (u prirodi ne{to ve}oj nego {to se ~ini na ekranu) evociramo najpoznatije detaqe javne biografije gospodina [e{eqa. Kako se ~ovek uop{te ose}a kad dospe u zatvor? Je li Vas bilo strah? Najteè je kad se u zatvoru na|e{ prvi put. To je i normalno. âk i lepe stvari izazivaju tremu kad ih radi{ prvi put, ali, ja sam izuzetno prilagodqiva li~nost a osim toga, najnasmejaniji sam onda kad mi je najteè. Jednostavno, brzo shvati{ da i zatvor ima neka svoja pravila, neku unutra{wu hijerarhiju i u okviru we potrudi{ se da se nametne{ {to vi{e na lestvici. RADNO MESTO GOSPODINA VOJE Razgovarati sa gospodinom [e{eqem u sedi{tu stranke isto je kao, recimo, poku{avati da razgovara{ sa telefonistkiwom na prometnoj centrali za vreme wenog radnog vremena. Svaku re~enicu ili bar svaku drugu, prekida telefonska zvowava. Javqa se neko iz Pri{tine da kaè kako je prilog o mitingu radikala u ovom gradu i{ao na televiziji. Kako je pro{ao? zainteresovan je gospodin [e{eq. Potom ga zanima kako su reagovali [iptari, a po{to saslu{a, gotovo se zaceni od smeha i kaè kako [iptari i nemaju boqih prijateqa od radikala. Po{to ovakva tvrdwa zvu~i u najmawu ruku sumwivo, on je objasnio: Jedino smo im mi pravi prijateqi. Rekli smo im da ne poku{avaju nikakav ustanak ili ne{to sli~no, jer }e videti {ta to zna~i ogwem i ma~em. Rekli smo im da se ne pouzdaju u Amerikance i da su na primeru muslimana mogli da vide od kolike su oni pomo}i i... izgleda da su shvatili. Izlagawe ponovo prekida zvowava telefona. Ovoga puta re~ je o dva {lepera pomo}i za koje gospodin [e{eq insistira da mora da bude podeqena borcima u Hercegovini i izvesnom Marku, koji je vaqda s one strane ìce, poru~uje:
965
Ako i ovo slu~ajno zavr{i u {vercerskim kanalima, boqe ti je da mi ne izlazi{ na o~i! Potom je na vezi neki moj kolega kome gospodin [e{eq diktira izjavu povodom generalske afere, pa onda gospodin Minimaks koji bi hteo da ~uje je li gospodin [e{eq zadovoqan prezentacijom svoje potpredsednice i potpredsednice Skup{tine, gospo|ice Maje Gojkovi} ([e{eq obe}ava da }e pre nego {to iznese svoj kriti~arski osvrt, pogledati snimak emisije), pa onda o~igledno jo{ jedan kolega koji nije ispunio o~ekivawa gospodina [e{eqa u smislu objavqivawa nekog teksta o generalu Pani}u i wegovom sinu. Razgovor je zanimqiv utoliko {to gospodin [e{eq tvrdi kako Kentaur (kako se zove firma Pani}a mla|eg), nije pola ~ovek pola kow, kao {to smo verovali, nego pola kow pola bik jer gospodin [e{eq to tvrdi, pa se s tim u vezi ne moè smatrati boànstvom, ~ak ni starogr~kim. U pauzi izme|u dve zvowave, udevam se u telefonirawe, zainteresovana da saznam kako gospodin [e{eq dolazi do svih tih podataka koje niko drugi nema. Prvo me gleda kao da sam pala s kru{ke, pa onda po~iwe da se smeje: Neko je talentovan za pesmu kaè. Dodu{e, umem i ja da pevam ali me je gadno slu{ati. Zato radije radim ono za {ta imam talenta. Na pitawe o eventualnoj talentovanosti za brzo potezawe oru`ja na javnom mestu, gospodin [e{eq kaè: To je ne{to drugo. Znate, masa je neverovatan skup kukavica. Ako im pokaète da se bojite, rastrgnu}e vas kao hijene. Ako im pokaète da vas nije strah, beè istog momenta. Kad god sam potegao oru`je, bilo je u samoodbrani! Ipak, ovo je revija za ènu i porodicu. Ma kako bile zanimqive pri~e o politici i tra~evi o aktuelnim politi~arima, nas je mnogo vi{e zanimalo kakav je gospodin [e{eq kad nije {ef Radikalne stranke, kao otac, mu`, sin, sestri}, brat. Kad ne sedi u Ohridskoj nego u Posavskog odreda, u Batajnici. I zato smo oti{li i tamo. Ispostavilo se da, mada izgleda kao neko ko u svemu, naro~ito ako se radi o wegovoj li~nosti, voli da vodi glavnu re~, gospodin Voja [e{eq ovaj deo razgovora yentlmenski ustupa svojoj supruzi Jadranki. âk ne èli ni da mu prisustvuje! Ipak, pre nego {to nas ostavi, napomiwe: Pazi {ta pri~a{. Gledaj da bude samo lepo! Jel on to ozbiqno? zainteresovana sam. Jadranka se smeje. Znate, kod Voje se nikad ne zna {ta je ozbiqno a {ta {tos. Dok smo se zabavqali, on mi je obja{wavao kako zami{qa budu}u ènu. Tad je otprilike rekao kako od we o~ekuje da dobro kuva, da odlazi u kupovinu, onda da pere, pegla, {ije, veze itd... itd.... A na kraju svega, da odgovara na telefonske pozive, zna da kuca na ma{ini i da u pola sedam ujutru ide po novine! Ja sam mislila da je ovakav spisak delatnosti plod wegove duhovitosti, a ispostavilo se da je on bio stra{no po{ten i ozbiqan. On je sve to stvarno mislio! Pa postiète li ove zahteve za super ènu? Jadranka se ponovo smeje.
966
Neke ispuwavam, na neke se ne obazirem. U svakom slu~aju, ne idem po novine to radi baka. Naravno, sve ovo ne treba shvatiti kao da je Voja neki diktator, strah i trepet, on je prosto razmaèn. Evo, sad je u ku}i osim mene Vojina mama Danica, wena sestra Mara i Vojina sestra Dragica i svi bi hteli da mu ugode. On to prima kao savr{eno prirodnu stvar, prosto tako jer je navikao. Ipak, mora mu se priznati da nema preterane zahteve. KONKURS ZA VOJVOTKIWU Jadranka i Vojislav [e{eq upoznali su se na pretpro{lom Sajmu kwiga, na {tandu Jadrankinog prijateqa a Vojinog poznanika. Iskreno re~eno, to ba{ i nije bio susret koji me je oborio s nogu, mada Voja to ne voli da ~uje. Jednom sam rekla da on nije ~ovek koji se dopada na prvi pogled a on se zbog toga uvredio. Ube|en je, ina~e, da je stra{no zgodan i da bih i ja morala da se o wemu izraàvam na taj na~in. Voja u stvari osvaja na duge staze, ~ini mi se pre svega svojom duhovito{}u, a onda prosto s wim nikad nije dosadno. Zna~i, niste kao {to neki zlobnici tvrde, izabrani na konkursu za vojvotkiwu, koji je organizovao jedan list? Nisam, za vreme trajawa konkursa mi smo uveliko bili zajedno. Pa, je li Vas konkurs nervirao? Konkurs me je, u stvari, vi{e rastuìvao. Nekako stvarno nisam mogla da poverujem da }e toliko èna ispisati sasvim iskrene ispovesti, da }e slati svoje slike, ~esto i u kupa}em kostimu... Bila je ~ak i jedna sa troje dece, koja je negde pro~itala neku Vojinu izjavu o tome kako oboàva decu, pa joj se u~inilo da su sve {anse na wenoj strani. U to vreme sam jo{ i{la sa Vojom na wegove mitinge, to mu je iz nekog razloga bilo jako va`no i, dogodilo se na jednom mestu, na kraju mitinga, dok smo i{li prema kolima pro|e kroz gu`vu jedna devojka i pita je li konkurs zavr{en. Voja je vaqda rekao da jeste i da se tad pravi uì izbor, a devojka je rekla: Pogledajte me, ja sam jedna od kandidatkiwa. E, tad sam stvarno bila tu`na i nekako sam se kao èna ose}ala posramqeno, i zbog te devojke i zbog svih drugih koje su napisale ta silna pisma. Vojino i Jadrankino zabavqawe podelilo je Jadrankinu porodicu u dva fronta. One koji su za i one protiv. Ko je zastupao koju stranu? Ma nije bilo tako drasti~no. Prvo, ja sam dugo ìvela sama u sopstvenom stanu pa roditeqi i nisu imali ba{ neki uvid u sva moja kretawa. Drugo, s obzirom da sam ve} bila uveliko prema{ila godine koje se smatraju optimalnima za udaju, polako su ve} bili po~eli da gube nadu da }e mi se to ikad dogoditi. E onda su primetili da postoji neka ozbiqna veza, ali nisu znali o kome se radi. Kad su saznali, neko vreme su bili vrlo uzdràni. Ne zato {to im se Voja li~no nije dopadao, naprotiv, on ih je {armirao takvom brzinom da je to bilo za pri~u. Stvar je bila u tome {to su se pla{ili za moju sigurnost u tom okruèwu. Stalno im se ~inilo da svakog ~asa neka budala moè da nas izre{eta, ili tako ne{to. Sad su navikli. A Vi? Vi se niste bojali takve mogu}nosti?
967
Priznajem, na po~etku jesam i to poprili~no. Posle sam i ja navikla, prilagodila se situaciji. Biti èna Voje [e{eqa, {efa Radikalne stranke, zna~i odre}i se mnogo ~ega {to ste ina~e voleli. Recimo, odre}i se zadovoqstva da sa muèm, nasamo, negde iza|ete, da pro{etate Knez Mihajlovom, da odete na letovawe kao sav ostali svet. Uvek su tu neki telohraniteqi, uvek su na oprezu i ni{ta nije kao {to bi bilo normalno da jeste. Onda naviknete da na|ete neke zamene. Recimo, imamo dobre prijateqe koji u Loznici imaju ku}u i veliku ba{tu i, tamo dosta ~esto provodimo vikende. Onda se ose}am kao da smo normalan par, i nisam stalno oprezna. Prate Vas telohraniteqi i kad idete bez Voje? Taman posla! Pa zar ja Vama li~im na paranoika? Istina, Voja je u prvo vreme poku{avao da mi ih naka~i, ali to sam energi~no odbila! Omiqeno mesto za tro{ewe prepodneva Jadranki [e{eq je pijaca. To je takozvano spajawe lepog i korisnog. Prvo, ovako brojnu porodicu zaista treba snabdevati svakodnevno, a drugo, pijace su za mene oduvek magi~no privla~na mesta. Uìvam u toj erupciji boja, u odlomcima razgovora, ~ak i u cenkawu, uop{te, u tom nekom pija~nom mizanscenu koji je na izgled uvek isti a stalno razli~it. SUJETA ILI NE[TO DRUGO Voja kaè da nije stra{no kad mu se èna provodi po pijaci. Kosa mu se digne na glavi kad se Jadranka pretvori u bulevarku. Na ovo dobacivawe Jadranka se prvo slatko ismeje, a posle objasni. Pa odmah posle muvawa po pijaci, oboàvam muvawe po Bulevaru. Radwe, radwice, tezge, i sitne, pa i krupnije kupovine. E sad, kad kupovine obavqam gotovim novcem, Voja je ravnodu{an, ali kad ponesem ~ekove, s kojima sam legendarno nesnala`qiva nikad nisam uspevala da nateram sebe da ih tretiram kao pare Voja dobije stres. âk je objasnio mojoj sestri koja radi u ekspozituri gde ja imam ra~un, da }e svaki mawak morati li~no da nadoknadi samo ako me snabde ve}im brojem ~ekova nego {to je normalno. A i izraz bulevarka je {tos. Voja ima jednog prijateqa sa sme{nim naglaskom, ~ija èna tako|e spada u oboàvateqke Bulevara i on je taj izraz i lansirao. Voji se to mnogo dopalo pa ga sad i on koristi. ôvek s kojim se Jadranka najboqe slaè u ku}i [e{eq, s kojim uostalom provodi i najvi{e vremena je Vojin devetogodi{wi sin Nikola, nemiran kao dve vre}e buva. Priznajem, to me je najvi{e {armiralo kaè Jadranka. Ne volim decu koja su tutamute. Po obrazovawu vaspita~ica, mada se tim poslom nije bavila, Jadranka priznaje kako je ipak imala malu tremu ulaze}i u ku}u gde ìvi de~ak koji je mogao da je primi, ili ne primi. Prvo sam bila stra{no uzdràna. Nisam htela ni da navaqujem na wega, a ni da se pravim kako ga ne prime}ujem. êkala sam da on sam odlu~i ho}e li da me prihvati. I to je bilo dobro. Vrlo brzo smo se sloìli i sad se uzajamno oboàvamo. Znate li da po gradu kruì tra~ kako u istoj ovoj ku}i ìvi i Nikolina mama?
968
Glupost! Nikolina mama ìvi u stanu svojih roditeqa na Novom Beogradu i sa wom imam savr{eno korektne odnose. Uostalom, Nikola nas na to obavezuje. Jadranku, gotovo klasi~nu lepoticu, nemogu}no je naterati da se slika sad kad je u petom mesecu trudno}e, pa s tim u vezi i relativno zaobqenog stasa. Ne}e i ne}e. Sujeta koju lepe ène sebi mogu da dozvole. Pri~a o slikawu podse}a me na to da ni sa svadbe bra~nog para [e{eq nije bilo objavqenih fotografija. Prosto, pravili smo sasvim intimnu svadbu u krugu porodice i zaista najboqih prijateqa. Ne znam, mo`da bih u nekom drugom vremenu i volela da napravim veliku svadbu, ne{to kao Boba i Brena, ne tvrdim da mi se to ne bi svidelo ali danas, kad qudi ginu, kad jedva sastavqaju kraj s krajem, to je zaista neukusno. Na pomiwawe jo{ jedne pri~e koja kruì gradom, o tome kako dvori{te [e{eqevih svako ve~e osvetqava nekoliko reflektora, kako ga ~uva cela garda, Jadranka se opet smeje, a Voja improvizuje: Napi{ite da imamo reflektore ja~e od onih na Zvezdinom stadionu, da smo zbog velikog utro{ka struje sagradili sistem vetrewa~a, da... Vojo! kaè Jadranka i Voja zaustavqa improvizaciju. [teta. Moglo je biti zanimqivo. Na kraju, }askamo o modi, o ènskim novinama. Jadranka priznaje daje pre nekoliko godina ~ak i sara|ivala u na{em listu ali su honorari bili mali pa je odustala. Po mom ukusu je kaè novina kakva je, recimo, bila Lejdi Duga, mada znam da vi{e nismo u takvoj situaciji i da nema novinske ku}e koja bi mogla da pravi i prodaje tako skupu reviju. Dopada mi se i @ena u novom ruhu ali mi se ~ini da bi mogla da bude jo{ modernija. A kako se Voji dopada? Gospodin [e{eq me je ovog puta pogledao kao da sam pala ne s kru{ke, nego direktno s Marsa. Umesto odgovora udostojio me je jednog: Ho... ho... ho. Olivera Bogavac @ena, 12. jun 1993. V LICE SA NASLOVNE STRANE SA [E[EQOM NI REÎ O POLITICI MNOGO SAM VOLEO... Po{to vojvoda leti sa rati{ta u Parlament, sa Pri{tinskog univerziteta u stranku, nema vremena da traì ènu, a potrebna mu je bri`na ènska ruka. Sa wegovom sagla{no{}u raspisujemo konkurs za suprugu dr [e{eqa, uz wegov uslov da mu i kumujemo. [ta smo traìli, to smo dobili... Mudro sam izabrala vreme kada da ga pozovem telefonom. Nekoliko minuta pre televizijskog Dnevnika. Tu emisiju gledaju svi mu{karci. Tako nije imao mnogo vremena da me ube|uje da bi radije pri~ao o srpskom
969
moru oko Splita nego o qubavi i ènama. Odmah je pristao na razgovor i upitao kada èlim da razgovaramo. Jo{ brè sam odgovorila da mogu da budem spremna za pet minuta. Rekao je da ne poznaje nijednu ènu koja je spremna za pet minuta i zamolio da razgovaramo sutra u 18 ~asova. Pristala sam. Do{ao je ta~no u minut. Ali nakon dva dana. To vreme sam se odli~no zabavqala u wegovoj stranci, u Ohridskoj 1. ^lanovi stranke sami kupuju kafu. Problem su {oqice za kafu. Uvek neko mora da ~eka na red. Elem, kada se kona~no pojavio sa svoja dva metra, stotiwak i kusur kilograma, sa sme{kom i licem koje ~eka grdwu, rekao je da }e sve u~initi da se iskupi. Predloìo je ve~eru uz sve}e adekvatnu tematici razgovora. Mogla sam da biram {ta èlim. Na sve je pristao. Zauzvrat, nisam ga ni pipnula. Tako pojma nemam da li je imao pi{toq. Naravno, ona dvojica telohraniteqa nisu se odvajala od nas. Sedeli su u na{oj neposrednoj blizini. Pro~itala sam, rekoh na po~etku razgovora, nekoliko intervjua sa vama. Svi znamo {ta mislite o Srbiji, {ta govorite u Parlamentu. Ho}u da se ovaj razgovor razlikuje od dosada{wih: da upoznamo vas, a da ne spomenemo politiku. Dosta nam je partizana i ~etnika. Da po~nemo sa va{im detiwstvom? Ro|en sam u Sarajevu, 11. oktobra 1954. godine. Otac mi je bio èlezni~ar vozovo|a, majka doma}ica, nepismena, otac sa ~etiri razreda osnovne {kole. Imam sestru Dragicu. @iveli smo u staroj sobi èlezni~ke stanice, bez vode i kanalizacije. Kasnije su tu prostoriju ne{to adaptirali. Osnovnu {kolu sam poha|ao kod hotela Bristol, a zatim zavr{io Prvu sarajevsku gimnaziju. Rano sam po~eo da ~itam de~ju literaturu. Kao u~enik ~etvrtog razreda voleo sam da ~itam Branka ]opi}a, a u {estom razredu pro~itao sam gomilu kwiga Karla Maja. Voleo sam da igram fudbal, ali mnogo vi{e sam voleo de~je ratni~ke igre. Kakve su to bile igre? De~aci se podele u dve grupe i ma~uju motkama. Danas svega toga nema. Deca ne znaju da se igraju bez mastersa i aviona na baterije. Najve}a radost, u moje vreme, bio je sneg. Napravimo tvr|avu od snega i grudvamo se. Na èlezni~koj stanici je bilo mnogo sporednih koloseka, starih vagona koji su du{u dali za na{e skrivalice. SEDAM ZABRAWENIH KWIGA Kakav ste bili |ak? Odli~an. Najvi{e sam voleo istoriju. Matematika mi je i{la, ali je nisam oboàvao. U tre}em razredu gimnazije pro~itao sam Kapital u sredwoj {koli sam àlio {to vi{e ne mogu da se igram sa klikerima i da se kockam sa sli~icama fudbalera i ìvotiwskog carstva. Stigli smo do prve qubavi. Pesma kaè prva qubav zaborava nema? To je bilo u osnovnoj {koli. Ceo razred je voleo jednu devoj~icu. Kakve su bile va{e {anse? Pristojne. Naro~ito kada je pristala da sedi sa mnom u klupi. Posle osnovne {kole nikada je vi{e nisam video.
970
Koliko ste fakulteta zavr{ili? Jedan Pravni fakultet za dve godine i osam meseci. Nisam mnogo u~io jer sam znao da rasporedim vreme. Ustajao sam rano. Zorom bih radio fiskulturu, a onda, od osam do dvanaest, u~io. Na fakultet sam i{ao samo onda kada sam morao i kada sam slu{ao predavawa koja su za mene bila interesantna. Kao student prve godine izabran sam za predsednika FOS, a druge godine za prodekana. Uskoro sam diplomirao. Bilo mi je obe}ano da }u biti asistent, ali po{to sam se kao prodekan suprotstavio izboru Fuada Muhi}a za dekana, koji je naravno izabran, moje {anse da ostanem na fakultetu bile su ravne nuli. Tada ste po~eli da pi{ete kwige? [ta ste objavili, a {ta je od toga zabraweno? Sedam kwiga je zabraweno: Hajka na jeretika, Veleizdajni~ki proces, Disidentski spomenar, Demokratija i dogma, Kwige za loma~u, Osvajawe slobode i Pledoaje za demokratski ustav. Po tematici, prva je zbirka polemi~kih tekstova zbog kojih sam izba~en iz SK, druga zbirka dokumenata sa su|ewa u Sarajevu, tre}a zbirka peticija povodom su|ewa, ~etvrta, zbirka rasprava i eseja, peta zbirka sudskih dokumenata povodom prethodne ~etiri kwige, {esta zbirka pamfleta i otvorenih pisama Mikuli}u, Dolancu, Pozdercu, Dizdarevi}u, a sedma zbirka rasprava o ustavno pravnim pitawima sa predlogom racionalne revizije ustavnog sistema Jugoslavije. Ostalih sedam kwiga koje nisu zabrawene moji su nau~ni radovi. Jeste li ikada pisali pesme? Volite li poeziju? Nisam pisao pesme, ali sam voleo da recitujem. U~io sam napamet Bodlera i, nemojte se iznenaditi, Pu{kina, naro~ito wegovog Owegina. Znao sam napamet i Gorski vijenac. VERNOST PRE SVEGA I dok se on smeje dok pri~a o pesmama, ja priznajem da sam znala da nije pisao pesme, ali mi je ovo pitawe posluìlo kao most da pre|em na ne`nije i suptilnije teme kao {to je qubav. On se smeje kao da vidi ârlija âplina ispred sebe i kaè da je na to pitawe jako te{ko odgovoriti. Pitam na koje pitawe? Veli, pa na to, {ta je qubav? Ja, ipak, insistiram da razmisli i kaè {ta je to qubav? Qubav je spoj emocija, saglasnost karaktera, uzajamnog razumevawa i podudarnosti ìvotnih ciqeva re~e, sre}an {to smo zavr{ili s tim pitawem. U idealnoj formi to je mogu}e? U idealnoj formi to je veoma te{ko spojiti. [ta je ono bilo potpitawe? Imaju}i u vidu one silne kwige i sate u~ewa, zanima me da li ste u ìvotu ostavqali dovoqno vremena za qubav. Jesam, priznajem, kad god je to bilo potrebno. Po{to sam stekla utisak da zaista govori istinu idem daqe. Zna~i, u ìvotu ste mnogo voleli? Jesam. Mnogo sam voleo. Pripremaju}i se za ovaj razgovor na sve strane sam se raspitivala o vama. Jedni su mi rekli da ste veoma patrijarhalni, da brak smatrate sve971
tiwom, da u va{oj teoriji o braku nema paragrafa bra~ni izleti, a drugi su mi rekli da su to samo pri~e za novine i da ste u stvari poznati kao qubavnik. Koji su u pravu? Ovi prvi. Ta doza patrijarhalnosti je veoma prisutna kod mene. Kakvi paragrafi kao {to su bra~ni izleti! Naravno, to vaì za one koji su u braku. Ja sam razveden. Onda ja ne brinem za vas jer na{e ène vole verne mu{karce. Znate ono nek pije, nek se kocka, samo neka me ne vara. Nego, ako ste zaista slobodni, po{to stalno letite sa rati{ta na rati{te, iz parlamenta u Pri{tinu na fakultet, sa fakulteta u svoju stranku itd. da otvorimo konkurs za suprugu dr Vojislava [e{eqa, pa neka se jave ~itateqke koje vole verne mu{karce. Da li ste saglasni? Apsolutno. Neka se one samo jave. Onda }emo zajedni~kim snagama da napravimo izbor. Imam samo jedan uslov. Koji? Ako na|em suprugu, da mi kumujete. Pristala sam da kumujem u ime ~asopisa. @UDWA ZA @ENSKOM RUKOM Eto, pri~ali smo o va{em detiwstvu, mladosti, kwigama, qubavi, ènama. O ~emu vi pri~ate sa svojim sinom? Kako mu obja{wavate ovaj va{ golemi publicitet u novinama? Nikola je navikao na taj vi{ak publiciteta, a i ne pokazuje neko interesovawe za to. Najradije se igra sa drugovima i drugaricama koji mu redovno dolaze. Pogotovo odnedavno, kada sam mu kupio dva ku~eta. Kako vi izdràvate sopstvenu popularnost? Zaista nisam optere}en popularno{}u. Sasvim sam svestan da je to veoma promenqiva kategorija. Danas su popularni jedni, a ve} sutra drugi. Ozbiqan politi~ar sav svoj rad usmerava prema dobrom programu. Ponekad mi popularnost godi, ali mi ~e{}e smeta. Ne}emo o politici ali mene i moje koleginice ìvo interesuje {ta je u va{em programu u~iweno za boqi poloàj èna? Naime, ènama su ostale sve obaveze iz Biblije, a civilizacija im je dodala nove du`nosti. Mi smo u programu istakli da su ène i mu{karci ravnopravni, a stvar je svake porodice da to sprovodi u delo. Istina, poznajem ène koje u braku ba{ i nisu ravnopravne, ali poznajem i mnogo mu{karaca koji se u braku nisu izborili za ravnopravnost. Ne bih pomiwao imena, kako to ne bi izazvalo neke politi~ke implikacije. Jeste li kico{ kad je re~ o obla~ewu? Nisam. Ne volim da kupujem garderobu. Kao {to sam rekao, potrebna mi je bri`na ènska ruka. KONKURS ZA VOJVOTKIWU Kandidat za ènidbu ima 38 godina, status narodnog poslanika, univerzitetskog profesora i predsednika Srpske radikalne stranke. Razveden je, ìvi sa majkom i sinom. Od budu}e izabranice o~ekuje pre svega {arm, ne`nost i vernost. U obzir dolaze kandidatkiwe sa obe strane linije Karlobag Ogulin Karlovac Virovitica.
972
Samo ozbiqne ponude za brak, sa fotografijom i osnovnim podacima slati na adresu: Radio TV revija, Beograd, Cetiwska 3 sa naznakom Konkurs za vojvotkiwu. Dubravka Rodi} Radio TV Revija, 6. februar 1992. VI IMA LI TELEVIZIJSKA EPP CENZORE? KAKO JE SKINUT [E[EQ îtaoci pro{log broja Radio TV revije mo`da su primetili da TV reklama o izlasku novog broja nije sadràla i temu sa naslovne strane, onaj otvoreni konkurs za vojvotkiwu, odnosno suprugu Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke. U pitawu nije bila èqa redakcije da sakrije glavni adut najnovijeg izdawa, ve} odluka Televizije Beograd. Doneta je u skladu s uverewem da se imena politi~kih lidera, imena pojedinih nacionalnih institucija kakve su, recimo, Srpska akademija nauka i umetnosti ili Srpska pravoslavna crkva, ne mogu ni u kakvom kontekstu koristiti u reklamnim porukama. U vreme kad se EPP blokovi uglavnom sastoje od reklama igara na sre}u i {tampe, televiziji ~e{}e no ranije prete nesporazumi sa ogla{ava~ima. Doba izrazite politizacije u~inilo je da politika postane najkurentniji sadràj listova, revija i ~asopisa. Samim tim, sva sklonost novina ka bombama, ekskluzivnim i atraktivnim tekstovima kao da se iscrpquje u vezi s aktuelnom politi~kom pozornicom. Takve kakve su, nesre|ene, demokratski nezrele, dramati~ne politi~ke prilike du{u su dale i za ùrnalisti~ki senzacionalizam. I dok u redakcijama smatraju da }e provokativnim temama i odgovaraju}im naslovima zaintrigirati ~itala{tvo, u Televiziji Beograd prinu|eni su na intervencije koje revoltirane kolege iz {tampe nazivaju cenzorskim. Na sli~an potez direktora Hrvatske TV Antona Vrdoqaka prema reklami Slobodnog tjednika ukazala je upravo Radio TV revija u svom pro{lom broju, a primer televizije Crne Gore, koja je prva objavila ukidawe reklama za novine koje sadrè politi~ku propagandu, ustalasao je i crnogorsku javnost. Protestovala je opozicija, na ~ija se glasila Narodno ogledalo i Monitor zabrana zapravo odnosila. U Komercijalnom programu Televizije Beograd isti~u da su kod wih pozicija i opozicija u istom poloàju; da nema pisanih pravila, ali da nepisanom kodeksu i uredni~kom ose}awu za meru i dobar ukus, za civilizovan sadràj reklama, za ~uvawe qudskog dostojanstva pojedinaca podjednako podleù i pozicija i opozicija. Iako se reaguje od slu~aja do slu~aja, naslovi koji prozivaju lidere, optuùju cele institucije, sugeri{u odluke ili predstavqaju svojevrsnu pretwu izbacuju se podjednako u slu~aju NIN-a, Radio TV revije, Pogleda, Srpske re~i...
973
Mi nismo cenzori {tampe, ve} urednici svojih EPP emisija, izri~ito nagla{ava Branislav Cvetkovi}, pomo}nik odgovornog urednika Komercijalnog programa RTV Beograd. Uop{te se ne me{amo u ure|iva~ku politiku pojedinih glasila, ali moramo da vodimo sopstvenu. Iza naslova se u novinama nalaze razvijene pri~e, dokazi, obja{wewa, a u TV reklami samo bombasti~na, ~esto intrigantska, pa i uvredqiva poruka koja se onda doìvqava i kao TV poruka i za koju treba da odgovara Televizija kaè Cvetkovi}. îwenica jeste da pojedini naslovi, van konteksta, dobijaju druga~ije, ja~e zna~ewe, kao i to da ima politi~ara koji pristaju da u novinama budu upotrebqeni kao manekeni, a da to na ekranu dobija i poja~ani, vizuelni efekat. U TV Beograd nagla{avaju da nijedna reklama novina nije u celini zaustavqena i da se u dogovoru s redakcijama naj~e{}e prona|e zajedni~ki jezik i sporazum oko skidawa {piceva. Uvereni su da je kona~na re~ ipak wihova, jer je wihova i krajwa odgovornost za celinu TV programa, dodatno pove}ana i zato {to se ona obra}a milionskom gledali{tu, dakle publici vi{estruko ve}oj od one koju ima bilo koja ovda{wa novina. Ukoliko bi se ova vrsta brige za kultivisano obra}awe javnosti ili sti{avawe strasti u jo{ postoje}em medijskom ratu pro{irila na za{titu integriteta svih javnih li~nosti (ne interveni{e se kad su u pitawu one van Srbije jer tako ne radi ni druga strana prema nama), i kad bi se dosledno primenila u celini programa Televizije Beograd, dakle kad se ona sama bavi politikom i politi~arima u sopstvenim emisijama principu se zaista ne bi imalo {ta prigovoriti. Novinama ostaje da svoje TV reklame sklapaju s mawe senzacionalizma i da prihvate da za svoje pare na ekranu ne mogu dobiti ba{ sve {to èle. Kad do sporova, ipak, do|e u Televiziji Beograd, hijerarhijski gledano, presu|uje direktor êdomir Mirkovi}. Kad ve} moram da interveni{em, nastojim da moj stav bude {to liberalniji, da ne budem cenzor i da se dogovorim s kolegama u novinama kaè êdomir Mirkovi}. Prakti~no gledano, to moè da bude i komplikovano. Mnogi su novinski naslovi do te mere senzacionalisti~ki da u TV reklami dobijaju posebnu, prejaku boju. Svima nam je potrebna televizija da bismo razumeli da je te{ko do}i do konzistentnog stava, da ni odgovornosti pojedinih medija i glasila, u koje spada i Televizija Beograd, nisu podjednake. Dosad smo uvek nastojali da radimo u korist lista, da ne o{tetimo redakcije koje se bore na trì{tu {tampe. îni mi se da bi najboqe bilo kad bi se ubudu}e novine reklamirale u jednoj op{toj, medijskoj matrici, kroz slogane i obave{tewe o izlasku novog broja, i sa akcentima samo na zaista ve~nim ili ekskluzivnim tekstovima zakqu~uje direktor TV Beograd. Branka Ota{evi} Radio TV revija, 13. februar 1992.
VII KONKURS ZA VOJVOTKIWU NA POTEZU JE [E[EQ Sa ove strane linije Karlobag, Karlovac, Ogulin, Virovitica stiglo je stotine pisama u kojima se izraàva po{tovawe, qubav i nada da }e neka od potpisnica postati vojvotkiwa i biti verna vojvodi do kraja ìvota. Obi~no se mislilo da je hrabri vojvoda, dr Vojislav [e{eq, popularan me|u ja~im polom, naro~ito dobrovoqcima. Me|utim, na{ konkurs za vojvotkiwu pokazao je da lep{i pol gaji, mo`da i ve}e simpatije prema {armantnom vojvodi. Naime, stiglo je stotine pisama sa ove strane linije Karlovac, Karlobag, Virovitica u kojima se izraàva po{tovawe, qubav i nada da }e neka od potpisnica ovih divnih i toplih pisama postati vojvotkiwa i biti verna vojvodi do kraja ìvota. Na{a tvrdwa da ène sa ovog podnebqa vole verne mu{karce i jasan odgovor dr [e{eqa da je vernost veoma va`na komponenta za sre}an brak i da on ne priznaje nikakve paragrafe kao {to su bra~ni izleti, nai{ao je na apsolutno odobravawe kandidatkiwa. Sve one misle isto kao vojvoda. Sve to, opet, govori, da vojvodi ne}e biti nimalo lako i da }e mu trebati dosta vremena da se, bar preko pisama, upozna sa kandidatkiwama. Imaju}i u vidu wegove silne dru{tvene obaveze i u èqi da mu olak{amo koliko toliko izbor, evo izvoda iz nekih pisama. Napomiwemo da }emo sva pisma, fotografije i crteè uredno predati vojvodi. Od kada je sveta i veka qubav se izraàva kroz pesme, tvrdi jedna Sneàna iz Beograda i {aqe pesmu za vojvodu koju je, naravno, sama napisala i posvetila je li~no wemu. U pesmi se kaè: Ja se zovem Sneàna ina~e usamqena i razvedena Volim decu i prava sam majka htela bih tvojoj mami da budem snajka Volim igru, {alu, pesme i viceve èlela bih da se zaqubim od prve. Ako je sve ovo neka {ala unapred za sve ti hvala PRO[LOST NIJE VA@NA Kad smo ve} kod pesama i Milena iz Kwaèvca napisala je pesmu u kojoj se kaè: Jaka je snaga u tvojim o~ima, iskreno greje{ rukama, dok snegove tope tvoje usne i lepota glasa. Sneàna sa lepog plavog Dunava voli qude, ìvotiwe, cve}e i veoma te{ko plane.
975
974
Desanka, {armantna plavu{a iz Zvornika, zavr{ila je primewenu umetnost i s qubavqu prati napore vojvode da uspostavi mir i odbrani Srbe od genocida. îtav jedan ìvot stao je na ~etiri stranice Milene iz â~ka. Ona je detaqno napisala {ta voli, a {ta ne voli, isti~u}i da najvi{e ceni toplinu porodi~nog doma i da se u tome u potpunosti slaè sa vojvodom. A vojvodin topao lik zapazila je Biqana iz Topole kada je [e{eq bio u tom gradu i od tada ne èlim da zaboravim taj lik da s tobom ìvim u bilo kom delu sveta. Mirjana iz Barajeva tvrdi da pro{lost nije va`na i ne smeta joj {to je dr [e{eq jedno izvesno vreme svoje mladosti proveo u zatvoru. Naime, za wu je bitna budu}nost i samo budu}nost. Marija iz [ida, s obzirom da 100% ispuwava uslove za vojvotkiwu, veruje da vojvoda ne}e biti u dilemi i da }e se odlu~iti upravo za wu. Marija iz Kovina navodi da je veoma patrijarhalno vaspitana, kao i dr [e{eq, da ima k}erku, da nije preterano {kolovana, ali ga uverava da za sre}an i po{ten brak {kola i nije tako va`na, a ona }e, i bez velikih nauka, biti po{tena supruga. I Svetlana iz Beograda pi{e da ona i dr [e{eq imaju ne{to zajedni~ko i da }e to biti sasvim dovoqno za sre}an i dobar brak. Vesna iz Smederevske Palanke tvrdi da je dr Vojislav jedini mu{karac kojeg posmatra sa divqewem i da bi joj u~inio veliku radost da ba{ wu izabere jer wu, kao ènu, moè da zadivi samo jaka li~nost. Vesna tvrdi da ono {to ima dr [e{eq nema niko. ZVEZDE TAKO KA@U Dobrila iz Beograda uz nekoliko fotografija koje {aqe u pismu isti~e da je vojvoda primer ~asnog i po{tenog ~oveka pa se ona nimalo ne ~udi {to ga ène vole. Izrazila je svoje uverewe da }e broj kandidatkiwa biti veliki, ali i nadu da }e i ona zainteresovati vojvodu. Razlog javqawa Vere iz Uro{evca je veoma uverqiv, bar u ovo vreme horoskopa. Ona je, naime, vodolija, a po{to je vojvoda vaga, astrolo{ke indicije govore da su vodolija i vaga idealan spoj, tim pre {to ona u zvezde nimalo ne sumwa. Vera, ina~e, radi u Ka~aniku i ~udi se za{to vojvoda jo{ nije dolazio u taj gradi} kad se mesecima o tome pri~a. Vera navodi da je Ka~anik samo 56 kilometara udaqen od Pri{tine i poziva vojvodu da do|e kad je ve} obe}ao. Vesna iz Leskovca javqa da jo{ nije upoznala mu{karca u kojeg bi imala poverewa i na kojeg bi mogla da se osloni u ìvotu, a to je ne{to {to je neophodno da bi se jedna veza odràla. Dr [e{equ veruje od prvog dana kada ga je videla na televiziji. Snaàn utisak dr [e{eq je ostavio i na Qiqu iz Loznice kada je on bio u Loznici. Ona je, kaè u pismu, ona èna koja je htela da se prijavi u dobrovoqce, ali su je qudi iz pratwe dr [e{eqa obavestili da ène ne primaju u dobrovoqce. Branislava iz Beograda pi{e da je ro|ena u istom mesecu kad i dr [e{eq i da su to izuzetno pa`qive i ose}ajne osobe, pa kada se spoje takve dve osobe onda je to izuzetno stabilan brak.
976
Gordana iz @ivinaca tvrdi da su i ona i dr [e{eq beskompromisni i nepomirqivi borci za pravdu, a u su{tini osetqive i suptilne osobe sa potrebom da vole i da budu voqeni. Dakle, kao {to se moglo i o~ekivati predstavnice lep{eg pola nisu se ustezale da izraze svoje divqewe prema vojvodi. Nije to samo èqa da se u~estvuje na konkursu ve} su o~igledne i simpatije prema takvom tipu mu{karca: pametan, odlu~an i nadasve veran. Znaju ène {ta je najva`nije. Na{e ~itateqke su rekle {ta misle, èle i o~ekuju. Sada je na potezu on. Vojvoda. Dubravka Rodi} Radio TV revija 20. februar 1992. VIII KONKURS ZA VOJVOTKIWU [E[EQ SE VE] ODLUÎO? Beogradom je kao oluja prohujala vest da }e jedna lepa crnka po imenu Jadranka uskoro postati supruga dr [e{eqa Beogradom je kao oluja prohujala vest da }e jedna prelepa Jadranka uskoro postati vojvotkiwa. Narod kaè: gde ima dima, ima i vatre. Za sada se zna da je budu}a vojvotkiwa crnka, a ostale pojedinosti drè se u tajnosti. Nas je interesovalo da li je budu}a vojvotkiwa jedna od na{ih kandidatkiwa. Vojvoda je li~no zamolio da to ostane tajna. [to se nas ti~e, bili smo prijatno iznena|eni, kada smo se u neposrednom razgovoru sa vojvodom, uverili sa koliko je pa`we ~itao pisma i gledao slike koje su poslale na{e kandidatkiwe. Nijedno pismo nije ostalo neotvoreno. Donesite mi i ostala pisma koja stignu naredio je vojvoda. Kao budu}oj kumi nije mi preostalo ni{ta drugo nego da obe}am da }u, i posledwe pismo upu}eno vojvodi, doneti li~no i predati ga na ruke vojvodi. VOJVODINO R Od po~etka na{eg druèwa, dragi ~itaoci, tvrdili smo, da ova iskrena i topla pisma koja stiù vojvodi, nisu samo èqa za kandidaturom, ve} na~in da se vojvodi izrazi qubav i poverewe. U ova nepoverqiva vremena poverewe je i te kako na ceni. Uostalom, od pamtiveka ~ovek je morao nekom da veruje: crkvi, veri, prijatequ, vo|i, muù, èni. Tako Milena iz [apca po~iwe svoje pismo re~ima: Zdravo Vojislave, pi{em ti, ne kao kandidatkiwa, ve} kao osoba koja te ceni, koja ti veruje, kojoj je veoma simpati~no kako izgovara{ slovo r, a da ti ne pi{em koliko mi imponuje tvoj ose}aj za odlu~nost, pravdu i hrabrost. Pravda ti seva u o~ima, hrabrost ostaje za tvojim korakom. U tvom glasu, istina, ima grubosti, ali u tvojim o~ima, izvire toplina. Svetlana iz Beograda tako|e nije toliko zainteresovana da bude gospo|a [e{eq, ali bi volela da bude prijateq sa wegovom porodicom i sa wim.
977
@elela bih da upoznam tog izuzetnog ~oveka ~ija fascinantnost toliko privla~i, koliko sa druge strane pomalo pla{i. A {ta da ti kaèm o sebi. Mel mezo del cammin di nostre vita na sredini puta ìvotnoga, zapo~iwe Dante pesmu Boànstvena komedija a Verica iz Ni{a svoje pismo. Vojvodi pi{e i jedna Radmila iz Ni{a i {aqe svoju sliku i karakteristike o sebi, isti~u}i da voli prirodu i sport, naro~ito plivawe i skijawe, da je vedrog duha i ve~iti optimist. Jovana iz Fo~e {aqe sliku u narodnoj no{wi i moli vojvodu da ujedini Srbe isti~u}i svoje ogromno zadovoqstvo {to Srbija ima svog vojvodu. An|elka je iz Bosanske Gradi{ke, sada proìvqava sudbinu hiqada izbeglica. Do{la je u Beograd privremeno u nadi da }e mirnije provesti svoju mladost i da }e se zaposliti. Vojvodu pozdravqa od srca uverena da }e wegova hrabrost kao i hrabrost wegovih vojnika pomo}i da ovu zemqu uskoro obasja mir. Nada iz Kostolca je ube|ena da }e vojvoda dobiti na stotine pisama od èna {irom na{e zemqe, ali je to nije spre~ilo da izrazi svoje po{tovawe prema vojvodi, odnosno o wegovoj hrabrosti. Tawa iz Beograda pi{e po drugi put i {aqe, ovaj put dve fotografije. Sada detaqnije pi{e o sebi i zahvaquje budu}oj kumi {to je svima omogu}ila da izraze svoje divqewe prema vojvodi. Vojvodi sre}ne bra~ne vode èli i lepa Gordana iz Sopota, uverena da }e vojvoda u ovom braku biti sre}niji nego u prethodnom, jer smatra da zasluùje lepu, po{tenu i vernu suprugu po{to je i on takav ~ovek. Puno pozdrava vojvodi {aqu Nata{a iz Beograda, Mirjana iz Pirota, Smiqka iz Petrovca, Zorica 3. iz Subotice i èle mu dobro zdravqe. Du{anka iz Kragujevca je razvedena i majka troje dece. Tvrdi da se sa puno qubavi obra}a vojvodi, ne kao kandidatkiwa jer je i starija od wega, ve} kao Srpkiwa kojoj imponuje borba dr [e{eqa za slobodnu Srbiju. KRAVATA OD POVEREWA Jovana iz Titograda redovno gleda sednice srpske Skup{tine zbog dr [e{eqa i odmah zapazi wegovu kravatu. Veli da joj je drago {to se on bitno razlikuje od svojih drugova delegata, ne po svojoj visini, ve} po na~inu izlagawa. Dodaje da ona slu{a i druge delegate {ta i kako govore, ali nikom ne veruje osim vojvodi. Smiqka iz Petrovca na Mlavi je {armantna plavu{a, ima sina, razvedena je i sama za sebe tvrdi da nije neka lepotica (slika kazuje da Smiqka nije u pravu) i da pi{e kao ~itateqka kojoj je drago {to joj je pruèna mogu}nost da otvoreno izrazi svoje po{tovawe i divqewe vojvodi kada je re~ o wegovoj hrabrosti. Pismo prijateqstva napisala je i Emilija iz Novog Sada isti~u}i da je uverena da deli mi{qewe mnogih gra|anki i gra|ana na{e zemqe koji èle da vide dostojnu i dostojanstvenu saputnicu svoga vojvode pametnu, karakternu, diskretnu, postojanu, nenametqivu. Emilija daqe navodi da izbor ìvotne saputnice krije u sebi i veliku opasnost jer govori o vojvodi samom vi{e nego svi wegovi govori i postupci. Uostalom, veli Emi978
lija, svima nam je poznato da su supruge mnogih na{ih biv{ih i sada{wih politi~ara i nesvesno odigrale zna~ajnu ulogu u formirawu politi~kog ugleda svog supruga. Sve to kazuje da je ènidba jednog vojvode sasvim ozbiqna stvar. Jo{ je kriti~nija Du{anka Pavlovi} iz Smedereva koja insistira da se weno pismo objavi jer je ube|ena da ènidba vojvode nije samo wegova li~na stvar, nego je to veoma bitno kako za wega, tako za wegovu stranku i sve one kojima on predstavqa uzor. Ona smatra da je biti supruga vojvode biti javni ponos. Svoju iskrenost ali i opreznost isti~e ozbiqna Ana iz Beograda koja pi{e da nikada ne bi mogla biti ne~ija ìvotna saputnica, ako ne bi verovala u ~ove~nost i ìvotni optimizam svog partnera. Ona veli da je svesna da se politi~ari, hteli to ili ne, sluè raznim sredstvima da bi se odràli na vlasti. Ima i onih koji u ime svojih bolesnih ambicija navode na zlo. Dr [e{eq je jedan od onih politi~ara koji se ~itavim svojim bi}em bori za slobodnu Srbiju. Slu{ala sam sve wegove govore i upoznata sa wegovim naporima za mir. Iz ovih pisama vidi se da je vojvoda jedan od na{ih najpopularnijih politi~ara. Vaqda od tuda i ovolika briga za wegovu ìvotnu saputnicu. Drage budu}e vojvotkiwe, prijateqi i qubiteqi popularnog vojvode, vreme je na va{oj strani. Pi{ite. Va`no je da pi{ete od srca. Dubravka Rodi} Radio TV revija 5. mart 1992. IX KONKURS ZA VOJVOTKIWU PISMO KUME VOJVODI Pored èqe da se upoznaju sa vojvodom, na{e ~itateqke isti~u da je dr [e{eq, uz Slobodana Milo{evi}a, jedini pravi borac za slobodnu i demokratsku Srbiju i Jugoslaviju Va`no je da pi{ete od srca. Ovom re~enicom zavr{ili ste va{ ~lanak o budu}oj vojvotkiwi. Ja zaista pi{em iz srca. Iako ovaj konkurs shva}am kao novinarsku {alu, iako nemam nameru da se kandidujem za vojvotkiwu, zahvalna sam vam {to ste mi pruìli priliku da kaèm {ta mislim o dr [e{equ. Ube|ena sam da je on, uz na{eg predsednika Slobodana Milo{evi}a, jedini pravi borac za slobodnu i demokratsku Srbiju i Jugoslaviju. Ne znam kako }e se zvati ta moja budu}a zemqa ali ja verujem obojici i ni~eg se ne pla{im. îtam sve intervjue koje daje dr [e{eq i ~uvam ih u jednom albumu. Tako mogu da vidim da su oni i dosledni borci, kaè u svom pismu Angelina Vu~enovi} s molbom da se weno ime i prezime slobodno objavi. Pismo qubavi i prijateqstva stiglo je i iz [vajcarske. U ovoj zemqi, pi{e Miladinovi} Vera redovno ~itam TV Reviju. Odu{evila sam se kada sam saznala da }u imati prilike da se obratim dr [e{equ jer ja ve} pet
979
godina èlim da se upoznam sa wim. Nikada me za ovih pet godina nije napustila nada. Ja sam ube|ena da je on dobar ~ovek, a to zna~i da je po{ten i pametan. @elim da se upoznam s wim, a za sada ga molim da mi po{aqe wegovu sliku sa autogramom. Ube|ena sam da }ete mi pomo}i da dobijem sliku sa potpisom. I ja wemu {aqem sliku i molim vas da mu je uru~ite. Zovem se Senija i student sam iz Pri{tine. Odavno sam ~ula za dr [e{eqa, jo{ dok je imao peripetije oko zatvora. Priznajem, bilo je to nedovoqno. Shvatila sam to kada je on do{ao u Pri{tinu kao vanredni profesor. Ne moète ni da zamislite kakva je bila gu`va dok je on predavao. Svi su hteli da ga saslu{aju. Izlagao je tako samouvereno i koncizno da su svi studenti bili odu{evqeni. Ispra}en je sa gromoglasnim aplauzom. Hvala mu. Zorica iz Gorweg Milanovca pi{e da joj je veoma neobi~no {to se obra}a nekom koga li~no ne poznaje i prvi put u ìvotu ~ini izuzetak u tom smislu. Uzrok tome je ~iwenica da se ona ose}a kao da godinama poznaje dr [e{eqa. U pismu isti~e da ìvi nekoliko kilometara od Gorweg Milanovca i da je veoma ponosna na svog brata koji je od svoje dvadesetre}e godine dobrovoqac. Jasna iz Ni{a {aqe dve svoje fotografije iz kojih se vidi da je izuzetno markantna i lepa èna. Jasna kaè da je razvedena i majka sedmogodi{weg sina. Po{to godinama prati angaòvawe i rad dr [e{eqa ube|ena je da dr [e{eq jedini moè da bude predsednik Skup{tine Srbije jer ~itava zemqa vidi kako on izlaè svoje stavove i kako ih ne mjewa ni u snu. Kada je bio u Ni{u masa ga je odu{evqeno pozdravila, a ube|ena sam da se kao mu{karac dopada mnogim ènama pa i meni. Slavka iz Novog Sada isti~e da je veoma skromna devojka, da je zavr{ila Muzi~ku akademiju, da se nikada nije udavala, a po{to veruje da je dr [e{eq ~ovek koga ceni cela Jugoslavija {aqe svoju fotografiju u nadi da }e se upoznati sa vojvodom. Vidra iz Mladenovca je ube|ena da }e ovaj konkurs pomo}i da li~no upozna vojvodu, a po{to od ìvota nikada nije traìla previ{e smatra da }e se wena skromna èqa ispuniti. Po{to je stekla utisak da su vojvoda i Vava dobri prijateqi, èlela bih da ovom prilikom pozdravim i Vavu. Jovanka iz Titograda navodi da se dugo dvoumila da li da pi{e vojvodi, a presudila je ~iwenica da joj je vojvoda kao ~ovek izuzetno simpati~an i da sve najlep{e misli o wemu. Ona je zavr{ila sredwu tehni~ku {kolu i radi kao slu`benik u jednom poznatom kombinatu. [aqe svoju sliku i veruje da }e se i u li~nom kontaktu dopasti vojvodi. Danas je veoma te{ko na}i pravog prijateqa, a kamoli vernu i po{tenu osobu spremnu za brak, tvrdi Valerija iz Subotice i kandiduje se za vojvotkiwu. Svetlana iz Beograda je pre ~etiri godine progla{ena za lepoticu. Razvedena je i majka jednog deteta. Dugogodi{wa joj je èqa da upozna vojvodu. Ostalo }e vreme pokazati, veli Svetlana. Drage ~itateqke, va{a pisma i slike i daqe stiù. Ovo druèwe preko na{e omiqene TV Revije jednom se ipak mora zavr{iti. Koristim priliku, da kao budu}a kuma, uputim otvoreno pismo vojvodi.
980
Po{tovani dr [e{equ, Verovatno ste se ~udili otkud ovoliko pisama koja pokazuju, ipak malo neo~ekivano, va{u visoku popularnost kod lep{eg pola, za razliku od popularnosti koju imate kod mladi}a {irom zemqe {to i do sada nije bilo sporno. Mu{karci }e verovatno re}i }ud je ènska smije{na rabota, ali ja mislim da su prefiwena ènska istan~anost i smisao za dobar ukus presudno uticali na ovoliku popularnost. Druk~ije se i ne moè zakqu~iti kada se pro~itaju sva ta pisma iz kojih provejava, ne samo èqa da se postane budu}a vojvotkiwa, ve} i èqa za poznanstvom, prijateqstvom, druèwem, a mo`da i za qubav. Da li, i koliko, na to uti~e i ~iwenica da su drugi lideri opozicije i oni na vlasti ve} u vlasti jedne ène, pa ste vi zanimqivi i za one koje nisu politi~ke pristalice va{e stranke, ili je odlu~io va{ imiy neka ostane tajna. U svakom slu~aju ova pisma pokazuju visok stepen va{e popularnosti, a mo`da i vi{e od toga. Ne zaboravite, i ène su bira~i. Priznajem, izbor za vojvotkiwu, ipak je va{a li~na stvar. Nadam se da }ete o va{oj odluci, mene kao budu}u kumu (ispred TV Revije) me|u prvima obavestiti. Uostalom, nikad se niko nije ven~ao bez kumova. A vama u tom izboru, pred ovoliko prilika, neka je bog na pomo}i. Va{a kuma srda~no vas pozdravqa. Dubravka Rodi} X RAZGOVOR SA HELENOM MIHI], ^LANICOM GRUPE FOTOMODEL @ELIM DA POSTANEM VOJVOTKIWA Vreme je svestranih uspe{nih èna. Ba{ takva je Helena Mihi}, direktorka, manekenka, peva~ica, slikarka i spisateqica. I povrh svega lepa, atraktivna plavu{a, poput Briìt Bardo u mladim danima. Kad ne nastupa sa grupom Fotomodel u kojoj je na mestu peva~ice zamenila Renatu Vigi, Helena radi kao direktor Udruèwa manekena Vojvodine. Na muzi~koj sceni zapaèna je na Mesamu i Beogradskom prole}u. Sada priprema solo album [ta }e meni haqina u saradwi sa Lazom Ristovskim i Bobanom Yeferdanovi}em. Za{to odbacujete haqinu? Zato jer sam manekenka koja peva! Jo{ me progawa ta dilema, da li da se privolim samo jednom zanimawu. A po{to sam nastupala na modnim revijama {irom biv{e Jugoslavije, u Nema~koj i Italiji i istovremeno postizala uspehe na koncertima i u diskotekama gde sam pevala, smatram da imam puno pravo da budem èna sa dva lica. Zovu vas vojvotkiwa modnih pista!
981
Da, i to mi je dalo ideju da postanem i prava vojvotkiwa. Naravno, tu ambiciju ostvari}u udajom. Po{to je moj tip mu{karca korpulentan, muèvan i ekscentri~an ~ovek, zapazila sam da je vojvoda Vojislav [e{eq upravo takav. ûjem da je raspisao konkurs za vojvotkiwu, pa za{to da ne probam? Pretpostavqamo da }ete nai}i na veliku konkurenciju! Ne bojim se nikoga. U ìvotu sve {to sam naumila, to sam i ostvarila. Mislim da smo [e{eq i ja veoma sli~ni. On ne voli slabe ène i glupa~e. A ja sam otresita i jaka. Primetila sam da me kao direktorku saradnici po{tuju i slu{aju. Moja re~ je zakon. Te na{e osobine treba proveriti i isprobati! [ta ako tako dve jake li~nosti ne idu zajedno? To je nemogu}e. Ko }e meni da odoli? Da li se susret ve} desio? U salonu jedne poznate novosadske vidovite ène otkrivena mi je tajna da }u se uskoro udati, a po opisu moj budu}i odgovara liku Vojvode Voje! Z. Koni} Novosti, 19. april 1992. XXI I CECA KAO DR [E[EQ Ceca Veli~kovi}, najmla|i folklider, nema dlake na jeziku, stalno je na televiziji, ima ubita~no naoruàwe i pesmu Babaroga Da li je do{lo vreme smene? Vesna Zmijanac i Lepa Brena drè pozicije, ali u vrh su se ume{ale i Ceca Veli~kovi}, Dragana Mirkovi} i Sneàna Babi} Pre nekoliko godina na doma}oj estradi imali smo samo Lepu Brenu i Vesnu Zmijanac. Radile su i neke druge peva~ice, snimale plo~e, pevale po koncertima, i{le na turneje, sve je to bilo kao nekad Zvezda i Partizan: jedne godine jedna prvak, druge godine druga. Politi~kim re~nikom kao vlast i opozicija. Me|utim, pluralizam podrazumeva i osnivawe drugih partija, pa su se odjedanput pojavile neke nove klinke koje opasno ugroàvaju i vlast i opoziciju. Tako sada novoosnovani estradni timovi ugroàvaju i vlast i opoziciju, odnosno u ovom slu~aju Lepu Brenu i Vesnu Zmijanac ili obrnuto. PORE\EWA Dragana Mirkovi} i Sneàna Babi} ve} su ranije najavile kandidaturu za lidersko mesto, a sad im se pridruìla i Ceca Veli~kovi} koja je ne{to kao estradni dr Voja [e{eq. Ako vam se pore|ewe ne dopada, objasni}u u ~emu su sli~ni. Dr Voja je najmla|i od lidera i Ceca tako|e. Dr Voja nema dlaku na jeziku, a Ceca je ve} izjavila da ne}e da polemi{e s jednom operskom guskom. Dr Voja je na svim programima televizije, Ceca tako|e. Dr Voja tvrdi da je nevin, {to ne moè da se garantuje kao u slu~aju Cece. Dr Voja najavquje da }e osvojiti nove teritorije, {to Ceca ve} radi. Ceca kaè da joj je {kola najva`nija, a dr Voja je vrlo mlad doktori982
rao. Dr Voja nosi sa sobom pi{toq a Ceca tako|e ima ubita~no naoruàwe. Dr Voja ima oko sebe telohraniteqe, a oko Cece su stalno neki tipovi koji bi hteli da joj budu telohraniteqi pa i {ire. I dr Voja i Ceca zara|uju pare u inostranstvu iskqu~ivo marke. Oboje navijaju za Crvenu zvezdu, svako na svoj na~in, a na svojim promocijama imaju po vi{e hiqada qudi. I kona~no, da vi{e ne nabrajamo, Ceca ima pesmu Babaroga a vi razmislite kome je ona posve}ena. Ostavimo {alu na stranu u kojoj je uvek pola istine. Po~eli smo pri~u o estradnom tronu na kome se trenutno gura nekoliko peva~ica: Brena, Vesna, Dragana, Sneàna, Ceca, pa i Ekstra Nena. Znamo da nisu one jedine i zato neka se ostale ne qute. DOLAZE I PROLAZE Stvari stoje ovako: od generacije koja se pojavila sedamdesetih jo{ guraju Zorica Brunclik, Nada Top~agi}, Vera Matovi}... Kasnije su u taj tim u{le Hanka Paldum, Nada Obri}, Milena Plav{i}, [emsa Suqakovi}, Biqana Jevti}, Sneàna Savi}, Ana Bekuta. Bile su tu i Lepa Lana, Suzana Man~i}, Suzana Perovi}... Onda je jednim potezom Lepa Brena po~istila mesto na vrhu i dràla ga nekoliko godina, sve dok se nije pojavila Vesna Zmijanac. Rivalstvo je trajalo od 1986. do pro{le sezone kada se u vrh ume{ala prvo Dragana Mirkovi}, a zatim i Sneàna Babi}, Ceca Veli~kovi}... Naravno, niko ne spori povremene uspehe Biqane Jevti}, [emse Suqakovi}, Ane Bekute, Milene Plav{i}, Nade Top~agi}, Ekstra Nene koja se pojavila kasnije, ali sigurno gradi svoj put. îni se da se Ekstra Nena svesno odrekla borbe za vrh, jer ne bi bilo pametno da se takmi~i sa klinkama. Zato je izabrala drugi, boqi put kojim gradi svoj status peva~ice, bira mawe agresivan repertoar i ~e{}e se oslawa na evergrin folk melodije na ra~un tromese~nih ubita~nih hitova, jer takve pesme imaju povratno dejstvo. Posebna pri~a je Merima Wegomir. Poput dobrog vina, kako vreme prolazi ona sve boqe peva i boqe izgleda. Na po~etku karijere pevala je previ{e ta~no i akademizovano, pa su mnogi govorili da joj je najve}a mana {to je bez mane. Vremenom, prilagodila se publici, uspostavila dobar kontakt, uskladila izbor pesama, izrodila ~etvoro dece i sve vi{e obe}ava da }e biti prava naslednica Lepe Luki}. Ina~e, Lepu nismo pomiwali zato {to je svima jasno da wena zvezda traje od sredine {ezdesetih i da }e ostati zabeleèna kao jedna od najzna~ajnijih li~nosti jugloslovenske folk muzike. BRENA I VESNA A sada da se vratimo aktuelnim zbivawima, vru}im temama. Kako je do{lo do toga da se traè naslednice Vesne Zmijanac i Lepe Brene, a da se ne povredi wihova sujeta. Evo ovako. Lepa Brena je kao i Lepa Luki} u svom domenu naravno, stvorila status mega zvezde, ~iju }e slavu ko zna kada i da li neko uspeti da pomra~i. Kao {to je svojevremeno ]or|e Marjanovi} bio prvi koji je si{ao sa pozornice u publiku i u{ao u istoriju, tako je Lepa Brena svojim stilom, na~inom interpretacije obezbedila mesto broj 1 u folk muzici, jer se takva euforija do kraja veka te{ko moè
983
ponoviti. Posle svega, osam godina neposrednih uspeha, miliona prodatih plo~a i desetine miliona posetilaca na koncertima, atrakcijama, filmovima i svakojakim cakama, Lepa Brena ne treba vi{e da ulazi u otvorenu borbu za presti`. Najboqe je da sada smireno, bez ùrbe i gr~a, bira pesme, planira projekte i odràva status legende. Sigurno je da ona nema dovoqno motivacije za stalnu bitku sa desetak i vi{e godina mla|im koleginicama. Lepa Brena je mo`da ve} i malo zasi}ena od dugogodi{weg napornog rada i treba da se na wenom vidiku pojavi ne{to sasvim izuzetno da bi ponovo poèlela svu tu frku koju je preìvela. Vesna Zmijanac je u sli~nom poloàju kao i Lepa Brena, bez obzira {to su po mnogo ~emu wih dve razli~ite. Dok je Brena tipi~an {oumen, Vesna je vi{e upotrebqavala unutra{wu energiju, i{la na nagla{eni temperament, erotiku, doìvqaj, {to joj nije bilo nepoznato jer je osoba takvog mentalnog sklopa. Mo`da joj je karijera na trenutak ove godine zastala ba{ zbog toga. Jer, rodila je k}erku, postala majka, a ve}i deo publike voleo bi da je doìvqava kao seksualni objekt, zvezdu koja je wihova makar u snovima. [to se ti~e wenih pesama punih erotskog naboja, ve}ina }e ostati na repertoaru, jer su dobre, a Vesna im je dala posebnu glazuru. Zato je za wu najboqe da kao i Lepa Brena i daqe radi svoj posao, jer tu nema mane i da se ne upu{ta u direktne obra~une sa mla|om gardom. Vesna mora da koristi svoje prednosti. NASLEDNICE Od potencijalnih naslednica najozbiqniji pretendenti za mesta koja pomiwemo jesu: Dragana Mirkovi}, Sneàna Babi} i Ceca Veli~kovi}. Iako su sve tri mlade i lepe, ipak ima izme|u wih prili~no razlika. Dragana Mirkovi} ima 23 godine a ve} je iskusna peva~ica. Po~ela je u {esnaestoj, snimila ve} sedam plo~a, sa bar desetak hitova, osvojila je vi{e nagrada, i ve} postoji veliki broj wenih oboàvalaca. Dragana je slatka, lepa, umiqata, lepo vaspitana, pazi {ta govori, ne istr~ava sa neodmerenim izjavama, imala je iza sebe Ju`ni vetar u muzi~kom smislu i Raku \oki}a, menayera koji svesno ili nesvesno od we stvara novu Lepu Brenu. Kaèm Lepu Brenu, jer je Dragana ipak najsli~nija woj. Iako su obe lepe ène, nikad nisu potencirale erotiku, a to je uglavnom na~in da se privu~e pored mu{ke i ènska publika. Plus je i to {to Dragana izbegava javno pojavqivawe i slikawe sa momcima, a to je doskora bio specijalitet Lepe Brene. Pravilo je da mora da bude vlasni{tvo svih koji je vole i slu{aju. Sneàna Babi} je po fizi~kim osobinama sli~na Lepoj Breni. To se bar vidi po dugim nogama za igrawe i gledawe, po skakutawu na pozornici, fizionomiji tipa Barbike... I s muzi~ke strane na primer Takni me takni je pesma bliska tipu Sitnije Cile sitnije. Sneàna je Draganina vr{wakiwa i pred wom je tako|e lepa perspektiva. Va`no je da dobro plasira svoje noge do neba, da pa`qivo bira pesme i da i daqe bude sva~ija i ni~ija. O tome se svakako vodi ra~una jer u {tampi, na javnim mestima i sli~nim prilikama, Sneàna se ne slika sa svojim frajerom, a kada je neko pita za privatni ìvot lukavo kaè nije se jo{ zaqubila, ili nema vremena za de~ka, ili ima toliko obaveza da je niko ne bi trpeo. Tako indirektno daje do znawa da svi imaju {ansu.
984
Najmla|a od ove trojke, 18-godi{wa Ceca Veli~kovi}, za kratko vreme je pro{la put od trwa do ruà. I ona je po~ela kao tinejyerka u petnaestoj, igrala se tada cvetka zanovetka, da bi danas postala prava seks bomba. Dok kod Dragane i Sneàne nema tako nagla{enih erotskih naboja, Ceca je pravi stimulator za adrenalin. Iako maltene jo{ dete, Veli~kovi}ka je idealan objekat za mu{ke snove. Tu je i opasnost da prejakom seksualno{}u ne izgubi ènski deo publike, jer }e devojke po~eti nesvesno da joj zavide, a mame i tetke }e traìti nekog drugog idola za svoje dete. Kaèm, ako Ceca negde pretera {to je mogu}e, ali ne mora da bude. Zato je Ceca najblià da krene putem Vesne Zmijanac jer stasom i promuklim glasom treba da osvaja mu{ke babaroge i sve one koji misle da su to. A da bi postala prava lomilica mu{kih srca, Ceca zna da nije pametno da pomiwe veze sa mu{karcima. Tako je demantovala qubav sa Zvezdinim fudbalerom Luki}em, a ~ak se protura pri~a da Ceca jo{ uvek nije imala ozbiqne veze s mu{karcima. Ko ne veruje moè da proveri. Samo kako? Dakle, karte su na stolu. Igra moè da po~ne. Dragomir Vesovi}, Huper XII NUMEROLO[KI HOROSKOP VOJVODE [E[EQA SVADBA U JESEN Februar tro{kovi, april sudbinski. U junu qubav, u septembru vojvotkiwa? Zamolili smo astrologa, numerologa i ekstrasensa Zoricu Cvetkovi} da za [esto ~ulo zaviri u sudbinu vojvode Vojislava [e{eqa u ovoj godini. [e{eq, o kome se ovih dana dosta pi{e, ro|en je 11. oktobra 1954. godine (Vaga). Evo najzanimqivijih detaqa: Gledaju}i o~ima astrologa, u prvoj polovini godine mogao bi o~ekivati promenqivosti u zbivawima oko sebe. Bi}e uspeha i padova. Radi}e vi{e za druge no za sebe. Nevestu niko ne treba da mu traì. Bi}e proma{aja na qubavnom planu gre{kom drugih. Juni bi mogao da mu donese finansijsku korist, mada numerolo{ki pokazateqi taj period svrstavaju u maj mesec. U toku kasnog leta (Merkur i Venera mu pomaù), mogu}e je da re{i svoje qubavne jade. Od septembra poboq{awe na svim poqima. Posledwa dva meseca u ovoj godini da se pripremi na veliku borbu za ostvarewe svojih èqa i potreba. Krajem godine veliki uspeh, tako govore zvezde. Brojevi imaju malo druga~ije zna~ewe: iz datuma ro|ewa dobija se trojka, jedinica i ~etvorka. S obzirom da je ro|en u znaku Vage, a ascedent je [korpija, koja, s godinama, po~iwe da dominira. Do{lo je tako, do znatnih pomerawa u sudbinskom kodu. U ovoj godini po~elo je jednim specifi~nim duhovnim ali pomalo melanholi~nim stawem. Februar donosi dosta tro{kova koji bi se do maja mogli isplatiti. U martu zavr{ava dosta toga. Krajem marta dolazi do985
bar period za nove po~etke. Trebalo bi da povede vi{e ra~una o energiji koja ga okruùje. April dosta sudbinski. Savetovala bih da krajem aprila i u maju izbegava prilike u kojima ne}e biti obezbe|en. Ako bude od re~i, a po{to }e od 7. juna do}i do bu|ewa, juni bi mogao biti mesec u kome bi zapo~eo svoj emotivni ìvot uz jednu zanimqivu damu. U julu ne}e biti odmora, mogu}i i mali zdravstveni problemi. Avgust donosi dosta pokreta i jedno zanimqivo putovawe. Septembar je mesec porodice, veliki izgledi i {anse da dobijemo i vojvotkiwu. U slede}oj godini veliki uspeh. BLISTAVA KARIJERA Gledaju}i na moj na~in, dobijam sliku osobe ~iji je element: svetla intuicija. Broj koji donosi sre}u je 6. Kroz brak problemi, teìna kroz ìvot, problemi sa rukama i zakonom. Pravedan, prilagodqiv i odan porodici. Poseduje sposobnost u~ewa, inteligenciju, staloènost. Svojim radom jedino sebi moè obezbediti egzistenciju. Na poseban na~in je topao. Skoro nikada ne ispoqava emocije kroz burne reakcije. Ima osoben smisao za humor, {arm, smisao za boje, stil. Karijera blistava, politi~ki i poslovni uspeh besprekoran. I.I. Ekspres politika XIII LI^NI HOROSKOP OPASAN I ZA @ENE Zvezde kaù [e{eq je qubazan, {armantan, druèqubiv, ume da uìva u svim ovozemaqskim zadovoqstvima, ali moè da bude sklon mahinacijama i kovawu zavera! Ne pra{ta uvrede i ponièwa, ima samoubila~kih sklonosti, a preturi{e preko glave i brojne qubavne avanture. Za qude kao {to je dr Vojislav [e{eq, u javnosti se obi~no kaè da su kontroverzni. Jedni pa`qivo slu{aju svaku wegovu re~, i veruju da je on jedini ~ovek koji je u stawu da ispravi sve istorijske nepravde nanete srpskom narodu. Drugi ga fanati~no oboàvaju i spremni su da samo na jedan wegov mig krenu, ako treba, i u sigurnu smrt! Tre}i su me|utim, zapazili da je veoma inteligentan ali ih ipak odbija, jer je previ{e agresivan i militantan i to u ovom trenutku kada je Srbiji potreban samo glas razuma. êtvrti ga smatraju previ{e neozbiqnom i potpuno marginalnom pojavom u na{em politi~kom ìvotu. Ne}e o wemu ni da misle! Peti su zapaweni ~iwenicom da je jedan takav ~ovek uop{te u{ao u Skup{tinu Srbije i postao wen poslanik. I tako, u nedogled... A za to vreme, dr [e{eq ma{e pi{toqem i gostuje u brojnim televizijskim emisijama, sme{i nam se sa naslovnih strana mnogobrojnih novina i ~asopisa, i naravno ne propu{ta priliku da preti Hrvatima i ostalim neprijateqima srpskog naroda. Wemu ni malo ne smeta ~iwenica da
986
je progla{en kontroverznom pojavom. Naprotiv, svako wegovo javno pojavqivawe jasno pokazuje da on u tome uìva. Ni na pamet mu ne pada da komentari{e brojne istine koje kruè o wemu u javnosti, a jedina privatnost koju sebi dozvoqava je spomiwawe biv{eg kumstva i pokvarenog prijateqstva sa Vukom Dra{kovi}em i kritike upu}ene Srpskom pokretu obmane. Ko je dr Vojislav [e{eq? Zvu~i neverovatno, ali on je ro|eni mag, ~arobwak visokog kalibra! Nije ni va`no da li on uop{te veruje u magiju i wene zakone, nije va`no ni to, da li je on toga uop{te svestan. Kod wega je to prirodni, uro|eni talenat sa kojim on ìvi u savr{enom skladu. Verovatno ima ose}aj da ga kroz ìvot vodi neka druga ruka, koja u stvari nije u neskladu sa wegovim èqama i planovima. Ili joj se on samo povinuje?! CRTA GENIJALNOSTI Ako astrolo{ka karta daje zaista objektivnu sliku o doti~noj li~nosti, onda je najboqe da krenemo od po~etka. Dr [e{eq je ro|en u znaku Vage, 1954. godine. Vage su obi~no lepe, rafinirane, {armantne i druèqubive. Veruju u kompromise, pa su velike diplomate. Ne podnose sukobe, brutalnost, primitivizam! Vole lepotu u svim wenim oblicima. Teè miru i harmoniji i izbegavawu sva|e i sukoba, kad god je to mogu}e. Izuzetno su sklone ìvotu i zajednici i èle da pomaù qudima koji su u nevoqi. Venera u 1. poqu horoskopa dr [e{eqa, samo potvr|uje sve ove osobine i sklonosti. On je qubazan, {armantan, druèqubiv; ~ovek otvorene i tople prirode, koji zna da uìva u svim ovozemaqskim zadovoqstvima i koji iznad svega voli decu. Nekonvencionalan je, lako izraàva sopstvenu li~nost i u stawu je da qude oko sebe u~ini sre}nim. Me|utim, podznak u [korpionu pokazuje da mnogo toga leì ispod povr{ine, i da dr [e{eqa nije ni malo lako upoznati. Deluje kao jednostavna osoba, a u su{tini je izuzetno komplikovano qudsko bi}e! Sa Mesecom u Ovnu, on voli vlast i ima sna`nu voqu, zbog koje qudima uliva poverewe. On ìvot prihvata kao avanturu, ima u sebi mnogo prirodnog, uro|enog entuzijazma, ali je i veoma nemiran, nestrpqiv i neprilagodqiv. Zbog poloàja Marsa, brz je na jeziku, ubedqiv ali i netakti~an i previ{e kritizerski raspoloèn. Radoznao i agresivan istovremeno, pun je dobrih ideja, ali ga je olako shvatawe situacije ~esto u ìvotu dovodilo u krajwe nezavidne poloàje. Ako ne bude uspeo da razvije samodisciplinu, mogao bi svojom impulsivno{}u i pogre{no usmerenom energijom, samo da protra}i svoje brojne talente. A, ima ih mnogo! Sklon je metafizici i okultnim naukama (mogao bi da bude odli~an astrolog); talentovan za sve vrste nau~nog rada, pedagogiju, izu~avawe ideologija i religije, u~ewe stranih jezika i filozofija. Neki aspekti u horoskopu, dodaju wegovom intelektu i crticu genijalnosti! Sa ovakvim poloàjem Jupitera i Urana, nije ni ~udo {to je postao najmla|i doktor nauka kod nas. Jupiter, planeta ekspanzije, kraqevskih dostignu}a, sre}a i visokih dometa, u 9. astrolo{kom poqu koje se vezuje za visoko, akademsko obrazovawe, religiju, filozofiju i uop{te vi{e
987
duhovne sfere. Blizina Urana tome dodaje i originalne ideje, novatorstvo i reformatorske sklonosti. Sude}i po poloàju planeta, ovi retki kvaliteti }e do}i do svog punog izraàja, ili u inostranstvu ili uz pomo} stranaca! Ipak, trebalo bi da bude veoma oprezan na svojim brojnim putovawima u inostranstvo, kojih je bilo i kojih }e tek biti. Predstoje mu malo neobi~ni kontakti i lo{a iskustva, zbog kojih bi mogao da bude i u velikoj opasnosti! PONOVO U ZATVORU? Dr [e{eq ìvi kampawski i kampawski sti~e materijalna dobra. Sposoban je da brzo i lako zaradi novac, ali u brzini kojom ga tro{i pravi je majstor. Poloàj Meseca mu je obezbedio rani uspon u karijeri i okrenuo ga pedago{kom radu, pisawu i izdava{tvu. Iako je umetni~ka du{a, ima ~vrste i precizne stavove na osnovu kojih procewuje materijalne vrednosti. Dobar je poznavalac qudi. Iako veoma komunikativan, on je pa`qiv slu{alac, ve{t u analizirawu li~nosti i sposoban da precizno utvrdi slabe ta~ke kod protivnika. Mo`da je zbog toga kod wega vrlo prisutna tendencija da izvla~i korist iz tu|ih slabosti i nedostataka ove talente }e retko koristiti u odnosima sa bliskim prijateqima. Sklon je druèwu sa ~udnim, neobi~nim qudima koji }e ga obmawivati i donositi mu brojna razo~arawa. I on sam je, sa jedne strane u stawu da bude izuzetno dare`qiv, velikodu{an i plemenit, dok sa druge, mo`da bude sklon mahinacijama i kovawu zavera! A sve zbog toga {to spada u onu vrstu qudi, koja te{ko zaboravqa i nikada ne opra{ta nanesene uvrede i ponièwa! A wih }e u wegovom ìvotu, na àlost, biti poprili~no. Tu`ni, melanholi~ni Saturn, u mra~nom 12. poqu horoskopa, ne samo da }e ga dovesti u situaciju da vi{e puta u ìvotu bude zatvaran, ve} je uzrok i ~estih depresija, pa i samoubila~kih sklonosti. A dr [e{eq se rado prepu{ta ma{tawu i beàwu u sopstveni svet. U wegovom ìvotu ima mnogo tajni, mnogo skrivenih stvari. Ovakvo 12. poqe daje wegovom karakteru svojstva samoanalize tajnovitost, }utqivosti, ose}ajnosti... On jako dobro zna {ta zna~i ozbiqna samo}a, napu{tawe i odbacivawe. Iz toga, u kasnijim godinama }e sasvim sigurno proiza}i promena stavova, preokret vrednosti, {to }e mu doneti duhovni mir i oslobo|enost od raznoraznih vezanosti. Duboko i jasno vi|ewe stvari nadvisi}e sve te{ko}e, hendikepe i razo~arewa. Preturi}e preko glave i brojne qubavne avanture, jer, suprotni pol je dr [e{equ izuzetno naklowen! Da bi nabrojali sve ono {to se doga|alo u ìvotu dr [e{eqa, trebalo bi nam mnogo vi{e prostora od ovog koji posedujemo. A bilo bi to i nepotrebno proveravawe mogu}nosti astrologije. [ta ga ~eka u budu}nosti? Krajem ove godine, zapo~e}e izuzetno dobar period koji }e verovatno biti jedan od najlep{ih i najuspe{nijih u wegovom ìvotu, 2. septembra bi mogao da zapo~ne novu, skladnu qubavnu vezu, a krajem meseca doìvi jo{ jednu sre}nu promenu u ìvotu. Sredinom 1993. godine ga o~ekuju novi poslovni uspesi, a mo`da i sklapawe novog braka. U januaru 1994. godine }e imati krupnijih neprijatnosti, problema sa zakonom, i mo`da }e biti ponovo zatvoren. Mewa}e sa988
radnike, bi}e sklon bolestima, i uop{te }e imati malo uspeha u svemu ~ega se bude prihvatio. Ali, po{to posle ki{e dolazi sunce, u oktobru 1994. godine, zapo~e}e ne{to ~ime }e biti krunisani svi wegovi napori, ne{to {to }e predstavqati kona~nu realizaciju svih wegovih èqa i ambicija. A on, ne samo da tako ne{to prièqkuje, da mu se nada, on jednostavno to zna! Gordana Jawi} Osmica, 6. avgust 1991. XIV HOROSKOP VOJISLAVA [E[EQA VOJVODA SA PODZNAKOM [KORPIJE Ko ste Vi, Vojvodo? Pod kojom zvezdom ste ro|eni? Jeste li Vi neustra{ivi Ratnik koji je tu da reformi{e i ispravqa gre{ke Prirode, na svoj na~in ili ste Dete Univerzuma èqno qubavi... Ascendent [korpion pokazuje da Vojislava [e{eqa nije lako poznavati, jer mnogo toga nosi sakriveno ispod povr{ine. Sna`ne je voqe, rezervisan prema okolini, energi~an, plahovit, svojeglav, u su{tini vrlo komplikovano bi}e koji svoju veliku osetqivost ve{to prikriva. To je [korpion koji poseduje sna`ne konstruktivne i destruktivne mo}i. Vladar wegovog ascendenta, Pluton nalazi se vrlo blizu MC i govori o wegovoj popularnosti, sposobnosti da se nametne, i velikom uticaju na mase. Venera u prvoj ku}i, u trigonu sa Jupiterom, potvr|uje popularnost i simpatije koje uìva me|u ènama. Ona govori o wegovoj qubaznosti, lepim manirima (kad nije u akciji opozicija MarsUran), qubavi prema muzici i umetnosti uop{te. Zaista, pri na{em susretu se pona{ao vrlo qubazno, odmereno, kao ~ovek koji ume da saslu{a sagovornika. Mars u tre}oj ku}i, u Jarcu, u opoziciji sa Uranom i Jupiterom govori o wegovoj impulsivnosti, naro~ito ako je izazvan. Ume da bude netakti~an, agresivan, previ{e kriti~ki raspoloèn prema drugima. Samovoqan, onog momenta kad bude uspeo sebe da obuzda, moè postati vo|a koji moè mnogo posti}i. Ako bi èleo, on bi to mogao posti}i, jer je za Marsa u Jarcu karakteristi~na samokontrola i samodisciplina. Qudi sa takvim poloàjem Marsa imaju veoma uravnoteènu energiju. Mesec u znaku Ovna mu je podario veliku mentalnu energiju. On me|u svoja legitimna prava pre svega stavqa Slobodu. Ovakav poloàj Meseca mu ne dozvoqava da sumwa u sebe (na {ta ga navodi Saturn u XII ku}i), da gubi nadu ili da se prepu{ta propadawu. Wegove mentalne preokupacije obr}u se bez prestanka oko ideja reforme i obrade postoje}ih okolnosti. On je èdan da se nau~no usavr{ava i da sti~e sve informacije kojima raspolaè hod nauke. Zaista po{tuje znawe, izgra|uje se, ne drì se modela i sledi svoj sopstveni put. Mesec u petoj ku}i ukazuje na wegove lutala~ke sklonosti, kao i na qubav prema izazovu i riziku. Isku{ava te{ko}e, ~ak i onda kada se vaqa
989
suzdràti. Mesec u takvoj poziciji ukazuje, tako|e, na veliku ùdwu za potomstvom, ali i mogu}e probleme sa decom, s obzirom da je vladar wegove pete ku}e Mars u opoziciji sa Uranom i govori o iznenadnim i bolnim odvajawima od wih. On }e verovatno zbog Marsa u Jarcu svog sina vaspitavati u vojnom duhu uz neizbe`nu saturnovsku disciplinu, ali zbog dobrog uticaja Venere iz prve ku}e }e ga okruìvati i {tititi qubavqu. Kowukcija JupiterUran u IX ku}i daje mu izrazite reformatorske sposobnosti, kako u socijalnom, tako i u drugim pravcima. On }e uvek predwa~iti ispred ostalog sveta. Suvi{e je burnog i samostalnog karaktera, da bi po{tovao ve} usvojene obi~aje i pravila. Qudi tipa JupiterUran su obi~no vo|e i rade po li~noj inicijativi. Ova kowunkcija govori o izuzetnoj inteligenciji, wegovom visokom obrazovawu, kontaktima sa inostranstvom, o daru za pisawe i izdava{tvo. Ova pozicija daje velike patriote. On je odan i posve}en na svoj neobi~an na~in onome {to radi. Sa demonskim {armom jednog [korpiona, Vojislav [e{eq svojim Plutonom, i to u Lavu ({to jo{ vi{e poja~ava wegovu mo}) u kvadratu sa Venerom u [korpiji kao magnet privla~i qude. Neustra{ivi Vojvoda mora da savlada te{ku lekciju u ovom ìvotu, lekciju qubavi. Data mu je neverovatna snaga da voli, ali i da mrzi, da pra{ta i da se sveti (ima 3 planete i ascendent u [korpiji), jer [korpioni su najodaniji prijateqi, ali i najopasniji neprijateqi. Wegovo bi}e je neobi~no osetqivo i rawivo. Tri planete se nalaze u XII ku}i. Ova ku}a govori o vremenu koje je proveo u zatvoru, o wegovim patwama, pretrpqenim strahovima, bio je u samom dodiru sa smr}u. Saturnu se mora platiti karmi~ki dug. Veliki Mu~iteq ali i U~iteq (Saturn) je morao u~initi svoje. Wemu se uglavnom pla}a kroz patwu. Tu niko od nas nije po{te|en. XII ku}a govori da [e{eq ìvi sa uvek prisutnom èqom za povla~ewem, uprkos svojoj èqi da pomogne drugome, ima duboko usa|eno ose}awe usamqenosti, ponekad se zaista ose}a kao zato~enik. Sklon je da sam sebe izoluje upravo zbog svoje preosetqivosti. Zainteresovan je za oblast ekstrasenzornog. êsto ima proro~ke snove. Merkur blizu ascendenta govori o detetu koje je ve{to prikriveno u wemu i koje mu povremeno izaziva ose}awe nesigurnosti, koju on prikriva svojim arogantnim pona{awem. On sve svoje boli nosi skrivene duboko u sebi. On ìvi u svom svetu u koji retko ko ima pristupa. Poseduje dar za pisawe, jer wemu kao takvom je lak{e da se izrazi na taj na~in. On je naviknut da kroz prethodne ìvote prolazi na {takama bore}i se sa svojim zavisnostima. On je u ovaj ìvot doneo tako sna`ne unutra{we strahove od ve}ih gubitaka ili od tu|eg zaborava. Severni ~vor u Jarcu pokazuje da treba da razvija ose}awe odgovornosti ìve}i ìvot na principima ~asti, po{tovawa i tradicije. Wegova zavisnost od qubavi vidi se i kroz Sunce u Vagi u XI ku}i, ku}i univerzalne qubavi. Vaga je znak harmonije, pravde, qubavi. Wegova sudbinska godina je 1992. i dobar deo 1993. godine. Olga Milo{evi} Horoskop, decembar 1991.
990
XV HOROSKOP VOJISLAVA [E[EQA Dosledno ispuwava svoj sudbinski zadatak. Mo`da to i ne zna, ali sigurno ose}a da se nalazi tek na polovini puta i da ga o~ekuje jo{ mnogo preokreta, uspona i padova o kojima i ne sluti. Mogao bi da postane `rtva ne~ijih negativnih magijskih radwi ukoliko i sam pre toga ne postane beli mag... Najkontroverznija li~nost na{eg politi~kog ìvota, dr Vojislav [e{eq, izaziva podeqene simpatije javnosti. Jedni mu bezgrani~no veruju i smatraju da je on jedina sna`na li~nost koja bi mogla re{iti na{e besmislene me|unacionalne sukobe, dok ga drugi a priori odbacuju kao militantnog i suvi{e agresivnog politi~ara. Ko je, i kakav je zapravo, Vojislav [e{eq? Da li je zaista crveni vojvoda kako mu oni malo pakosniji pripisuju ili autenti~ni predstavnik neiskazane i nepokazane voqe srpskog naroda, s akcentom na slavnu i nepravedno zanemarenu ~etni~ku pro{lost? Wegov astrolo{ki zapis na nebu svedo~i objektivno i nepristrasno, samo ga treba na taj na~in i protuma~iti. Politika i diplomatija, u kojima je on kao vaga veoma ve{t, predstavqaju samo jednu dimenziju li~nosti, ali {ta se krije ispod povr{ine? Ako je suditi po wegovom podznaku ([korpion), onda se krije sva{ta... Kako je [e{eq natprose~no inteligentan ~ovek, o ~emu svedo~i Merkur, planeta razuma, pameti i intelekta, u kowukciji sa Ascendentom razume i prihvata sve vidove ispoqavawa qudske prirode. Ni{ta mu nije strano i nedostupno, i nema te situacije sa kojom se ne}e suo~iti, a zahvaquju}i velikoj li~noj snazi i izi}i kao pobednik. Svejedno {to veruje da na{ ìvotni put nije zacrtan me|u zvezdama, ve} u na{im glavama, onim {to sada ~ini, i na~in na koji to ~ini, samo potvr|uju da [e{eq dosledno ispuwava svoj sudbinski zadatak. Mo`da to i ne zna, ali sigurno ose}a da se nalazi tek na polovini tog puta i da ga o~ekuje jo{ mnogo preokreta, uspona i padova, o kojima i ne sluti. Uostalom, kao {to ih je bilo i do sada u wegovom ìvotu. Planetarna konfiguracija govori da je predodre|en za nesvakida{wi, ponekad mu~an, a ~esto i blistav ìvot, u kojem }e biti svega, samo ne mira i ~iste sre}e. Te{ki i komplikovani misaoni procesi (Merkur u kowukciji sa Saturnom u [korpionu), duboka i sna`na ose}awa pome{ana s optere}enom podsve{}u (12. ku}a) govore da je melanholi~na i tu`na osoba, sklona nesre}ama i padovima. Ume da se uzdigne iznad sitnih, li~nih interesa i da vrcavim duhom i sarkasti~nim smislom za humor, pa i na sopstveni ra~un, donekle ublaì negativno dejstvo ovih planeta. Ali, ne moè pobe}i wihovom uticaju! Poloàj Saturna govori da je kad-tad u ìvotu morao dospeti u zatvor, biti mu~en i maltretiran, a sli~na opasnost i daqe postoji. On bi morao da je bude svestan i na wu spreman u svakom trenutku. Poloàj 12. ku}e upu}uje na udruìvawe sa velikim, ponekad nelegalnim organizacijama i korist od wih.
991
Iako mu se severni Mese~ev ~vor nalazi u drugoj ku}i i isti~e sposobnost da sam zaradi i stekne veliko materijalno bogatstvo, mora se ista}i jedna nepobitna ~iwenica: interes za op{te ciqeve i briga za dobrobit drugih qudi (Sunce u Vagi, u 11. ku}i). Ovaj aspekt svedo~i o wegovoj potrebi da bude u dru{tvu uticajnih i mo}nih osoba, da stekne prijateqe me|u zna~ajnim qudima, i daje mu sposobnost da zadobije wihovo poverewe. Pomo} i podr{ku prijateqa ~esto muti izdajni~ki i smutqivi Neptun u istoj ku}i, i nagove{tava mnogo tuge i razo~arawa od onih kojima istinski pokloni svoje srce. On od toga zna da se za{titi razumom jedne Vage, ali duboko pati i rane nanesene od najbliìh te{ko pra{ta i zaboravqa. [korpion zna da bude osvetoqubiv i ume da sa~eka svoj trenutak pa da zada smrtonosni ujed protivniku (neprijatequ). Li~ne uvrede, ponièwa i patwe ~esto mogu biti motiv javnog angaòvawa. Visoku dru{tvenu poziciju omogu}uje Mars u Jarcu, daje mu trezvenost i odlu~nost. Kako se on nalazi u 3. ku}i ku}i komunikacije i govora onda nije neobi~no {to je ve{t i ubedqiv govornik. Ume da zaseni i na neki na~in op~ini sagovornika koji, dok se nalazi u neposrednoj blizini, ne moè da se odupre wegovoj sna`noj intelektualnoj dominaciji. Opozicija Marsa i Urana je vrlo lo{a i ukazuje na opasnost na putovawima, mogu}e nesre}e i probleme u vezi sa wima. Na zdravstvenom planu postoji opasnost od mo`danog udara, a u te{kim ìvotnim trenucima i samoubila~ke misli. Na karakternom planu isti~e borbenost i preduzimqivost, a na li~nom prili~nu dozu agresivnosti i nekontrolisanog pona{awa. Jupiter u svojoj sedi{noj ku}i nije slu~ajno omogu}io dr [e{equ da postane najmla|i doktor nauka kod nas: ova planeta prosperiteta, sre}e i visokih ìvotnih dometa smestila se u ku}u visokog obrazovawa, filozofski i religiozno nastrojenih osoba koje na tom poqu ostvaruju zna~ajne domete. Dobar aspekt s Uranom ukazuje na novatorstvo, originalne i neobi~ne ideje koje }e najverovatnije biti realizovane u inostranstvu, ili uz pomo} stranaca. Ove planete mu tako|e daju potrebu za radikalnim promenama u dru{tvu, smelost u realizaciji i najfantasti~nijih zamisli. Pluton u istoj ku}i govori o ~udnim i pomalo neobi~nim iskustvima sa strancima, o neprijatnim doga|ajima daleko od mesta ro|ewa. Istovremeno, ovaj aspekt upu}uje na dubok ose}aj religioznosti, a u poznijim godinama interes za okultne i misteriozne pojave kojih }e biti veoma mnogo u ìvotu ove osobe. âk bi mogao postati `rtva ne~ijih negativnih magijskih radwi. Naravno, ukoliko i sam pre toga ne postane ve}i mag od onih koji su se namerili na wega. Da li vojvoda [e{eq ima uspeha kod èna? Naravno! S ovakvim poloàjem Venere, u prvoj ku}i onoj koja simboli{e wega kao li~nost naklonost i prijateqstvo èna nije ga mogla mimoi}i. Ali ni problemi, nesporazumi i nesklad sa wima. Blagorodni uticaji Venere samo potvr|uju da je on plemenita i po{tena osoba koja veoma ceni qudske vrline i sam na wima istrajava. Esteta je, voli lepotu u svim wenim oblicima ispoqavawa, dok qubav zauzima veoma zna~ajno mesto u wegovom ìvotu. Kako Venera ima prili~no te{ke aspekte s ostalim planetama, zna~i da }e biti velikih prepreka u realizaciji skladnog i harmoni~nog qubavnog i bra~nog odnosa. Ku}a braka je prazna i nalazi se u promenqivom znaku (Bli992
zancima), tako da ga na ovom poqu o~ekuje isto takva promenqiva sre}a Vaga je uvek u potrazi za idealnim partnerom, [korpion je strastven, sklon svim seksualnim iskustvima, ponekad perverznim i neuobi~ajenim, a Mesec u dinami~nom i preduzimqivom Ovnu, govore o protivre~nim ose}awima na ovom planu i bogatom li~nom iskustvu, ali pre svega onom koje oplemewuje osobu i daje finu nijansu bogatstva li~nosti. Privrènost deci, qubav prema wima i emotivnu rawivost kad su najmla|i u pitawu potvr|uje peta ku}a. Ona kazuje da }e doìveti veliku radost u vezi sa ìvotnim putem svog deteta, da }e mu pruàti podr{ku i pomo} tokom celog ìvota, ali da se najverovatnije ne}e slagati s izborom wegovog poslovnog opredeqewa ili makar da }e ono biti sasvim druga~ije od planiranog. I na kraju: ko je zapravo Vojislav [e{eq? Od brojnih li~nosti i uloga koje mu se pripisuju ima svega pomalo, dok je on u su{tini jedna velika, zna~ajna i pomalo tragi~na astrolo{ka solo figura koja je uz svu pomo}, podr{ku i osporavawa drugih veoma usamqena, iako strogo odre|ena i jasna u ispuwavawu svoje zvezdane misije. Jawa Todorovi} TV Novosti, 26. jul 1991. XVI RE^ NUMEROLOGA Po{tovani gospodine [e{eq, Kao nezvani~ni numerolog iz hobija posmatram vas kao li~nost i ~esto prièqkujem da do|em do va{ih podataka ro|ewa da bi vam se na ovaj na~in mogao da obratim. Ja sam desetak godina stariji od vas, ali mi ne zamerajte {to u mom ìvotu èlim da ostanem mali slu`beni~i} u zasenku doga|aja, koje ja posmatram mojim druga~ijim o~ima. Na osnovu va{ih podataka da}u vam sliku kako ja vidim vas, a mo`da }e vam to pomo}i bar malo kroz va{u politi~ku budu}nost i kroz ìvot u porodici a posebno gledano na zdravqe, koje je za mene jedan od najva`nijih elemenata ìvota. Iz va{eg datuma ro|ewa gledano na upore|ewe sa datumom svetog Tome 19.10.92. godine do{ao sam do podataka da vam je sudbina do tog datuma pod promenom. Naime, imate nasledstvo od majke koja je 1938. godine usnila jedan san i oti{la u dimenziju sudbine (8) u godinu 8391. i odande vam donela blokadu va{e sudbine. Potrebno je da u crkvi sv. Marka u Beogradu upalite jednu sve}u woj za zdravqe i za sedam dana od onda desi}e vam se ne{to {to }ete pamtiti kao promenu va{e sudbine za period do 19.10.92. godine. Od 19541973. godine bio vam je u blokadi I energetski centar, crvenog spektra. Nedostajala vam je zemaqska energija i sve tegobe su vam dolazile odozdole. êste upale be{ike, mokra}nih kanala i debelog creva su vas pratile u tom periodu.
993
Od 19732003 u blokadi vam je pankreas i treba voditi ra~una o raspodeli energije da ne bi do{lo do disharmonije. Dnevno smete popiti ili 11 ili 20 gutqaja te~nosti na ~a{u. Potrebna vam je me{avina gutawa vode i vazduha za vreme pi}a. Ukoliko uzimate vi{e te~nosti onda }e vam nesvarena hrana prolaziti kroz creva i zastoj }e biti u debelom crevu. Potrebno je da se sva hrana raspadne u èlucu i kao takva ode bez mnogo te~nosti u tanko crevo na resorbciju. Od 20032008. bi}e vam u blokadi {titna `lezda. U ovom periodu po mogu}stvu izbegavajte nervirawa. Kontroli{ite {titnu `lezdu na testove T1 do T12. Od 20082018. obratite ponovo pa`wu na I energetski centar dowih ekstremiteta i ~uvajte se od prehlade odozdole na gore. Od 15.10. do 15.3. obla~ite debele ~arape i debele ga}ice. U ovom periodu }e vam nedostajati crvena energija. Vi predstavqate li~nost {estokrake zvezde i posedujete 6 elemenata. Veliko znawe u va{im genima je elemenat aka{a, elemenat etra je va{a nevidqiva snaga kojom upravqate medijumom, zemqa je snaga voqe, vatra je mogu}nost da svakoga razloìte na sastavne delove i time veoma brzo upoznate, voda da moète da prodrete bilo gde da postoji vazduh a i taj elemenat posedujete da ste sposobni da otvarate pore u koje ulazite. Li~nosti ro|ene 2,11,20,29 kao i 1,10,28 i 9,18,27 dana u mesecu treba da do 2000. godine preuzmu vode}e mesto u svetskom upravnom dru{tvu. Oni }e odràvati harmoniju plus energije li~nosti 3, 4, 5 i minus energije li~nosti 6, 7, 8. Po{to vi u sebi imate oba ova polariteta vi }ete dobro iza}i na kraj sa obe ove strane. Va{e ime i prezime: Osoba sa ovim imenom nema mnogo sre}e sa {pekulacijama i tera je baksuz i ~esto je u pravnim konfliktima na svoju {tetu. Ne treba padati na svakojake slatkore~ive ponude koje imaju prividan uspon i koje obe}avaju blagostawe. Za vas je izlaz iz ovoga svega jak i mukotrpan rad koji }e vas izvu}i iz negativnih vibracija svoga imena i prezimena. Batajnica: donosi vam sre}u to {to ste je izabrali za mesto ìvqewa. Ovaj broj koji se dobija iz mesta va{eg ìvqewa predstavqa sunce i princa na nebu, sre}a, uspeh, radost, priznawe vam je na putu i na zemaqskom putu vam je predvi|en uspeh uop{te. Beograd: vam predstavqa opasnost i neo~ekivane situacije. Beograd simbolizira stegnutu pesnicu ili zarobqenog divqeg lava. U wemu imate uvek velikih pote{ko}a. Va{ broj ro|ewa predstavqa broj 2 = 11 = 1+1, dan ro|ewa i predstavqa mesec i veoma dobro se slaè sa brojem jedan koji predstavqa Sunce. U wima traìte svoje podanike i poverioce. U istoj konstelaciji ste i sa brojem 9, ali on èli vlast i moè vas svakih 18 dana nadvladati i ukoliko nad wim nadvlada negativni aspekt moè vam na{koditi. Vi ste idealista i romanti~ar i veoma ste umetni~ki nadareni. Posedujete veliku izdr`qivost i uvek dolazite do ciqa, kao i voda u svaku pukotinu kad nado|e. Preduzimajte korake 2,11, 20, 29 u mesecu. To su va{i dani kada ste u harmoniji svih 6 elemenata. Zelena boja vas pothra994
wuje, ùta vam daje vatrenu snagu za borbu sa protivnikom, kao i tamno crvena. U ovim nijansama bi trebalo da vam bude okolina gde provodite va{e slobodno vreme. Inostranstvo: trebalo bi da posetite [kotsku, vibracije te zemqe su vam naklowene i wena muzika vas smiruje. Gradovi koje treba da obi|ete: Ahen, Atina, Frajburg, Frankfurt i Cirih. Bolesti uop{te: osetqivi ste na hranu i na probavu. Obratite pa`wu na te~nost i gutawe vazduha dok pijete. Nemojte se nalivati ve} gutajte u vi{e navrata. Osetqive godine ìvota: 2,11, 20, 29, 38, 47, 56, 65, 74, 83. @elim vam mnogo sre}e i li~no zdravqe. VA[ ENEAGRAM Sudbinski ste u direktnom kontaktu sa brojem 8 (ro|eni 8, 17, 26-tog u mesecu) i sa brojem 4 (ro|enim 4, 22,13 u mesecu). Preko posrednika stupajte u poznanstvo sa brojem 5 ne direktno (5,23, 14) Ukoliko traìte suprugu, morate u braku biti su{ta suprotnost od politike. Ako izaberete suprugu u ova tri broja onda postupajte ovako. Broj 8 }e vam izmeniti sudbinu iz korena. Vole}e vas i sina. Slagawe u polarizaciji svakih 4 dana. Broj 4 }e vas voleti iz sveg srca i ima}ete polaritetnu harmoniju svaka dva dana. Broj 5 je zakon èna i woj prepustite ku}u i ogwi{te i nemajte brige. Polaritetno slagawe svakih 10 dana. Ono {to sam vam pisao o ostalim brojevima napred odnosi se na li~nosti koje upravqaju dru{tvom i li~nosti koje moraju da budu poslu{ni slu{aoci i radnici. Ako èlite ènu vama ravnu i ravnopravnu uzmite svoj broj 2 (11, 20, 2, 29-tog u mesecu). Slobodan Miqkovi} 17. februar 1992.
995
XVII VOJISLAV [E[EQ, RO\EN 11. OKTOBRA 1954. U 08:30 U SARAJEVU OP[TE Ovde se radi o osobi za koju moèmo re}i da je izrazito nekonvencionalna i da je posebno razvijene svesti o sebi i drugima. Originalan, nezavisan, individualista i slobodoqubiv. Moè na trenutke biti i tvrdoglav i nepopustqiv, delovati buntovan stoga {to mu se odre|ene stvari ili svi|aju ili izrazito ne svi|aju. @estoka ose}awa vladaju wegovom ìvotnom energijom, stoga ponekad postaje razdra`qiv, nestrpqiv, nagao u odlukama i pomalo bez discipline (ose}a se nedostatak samokontrole). Opasno reaguje na provokacije, i tada je ova uglavnom topla i harmoni~na osoba vrlo sklona ekstremima. Mr`wa je za wega opasna i {kodi mu. Zbog svega navedenog celog ìvota }e biti okruèn mnogim qudima a u su{tini }e biti usamqenik koji ima sopstveni put. Wegova individualnost je na odre|eni na~in vredna divqewa, ali neprijatna je kada treba sara|ivati sa drugima. Originalan i nezavisan kakav jeste, prepun novih ideja, ~ini}e nagle preokrete. @ivot }e mu zbog svega navedenog biti isprekidan u svim svojim va`nim funkcijama, podre|en du`nostima i ~udnim inspiracijama. Trebao bi u sebi razvijati ve} postoje}e ose}aje koji ga mogu svrstati u vrlo dru{tvenu osobu, sklonu ìvotu u zajednici. Po svojim qudskim karakteristikama moèmo ga svrstati me|u plemenite qude koji vole da zabavqaju druge i da im u~ine ìvot {to lep{im. Osoba je kojoj su mir i harmonija vrlo va`ni i kadar je u~initi dosta toga kako bi to i postigao. Prijatan je, voqen i pun èqe da pomogne. Qubavi kod wega moè biti ~ak i prema ìvotiwama (iako moè postojati oìqak ili rana upravo od ujeda nekog od ku}nih qubimaca psa npr.). Dinami~nog je duha, sre}an u radu, zdrav i pun elana. Sva putovawa i kontakti sa inostranstvom donose ose}aj ispuwenosti, radosti, pruàwa pravih mogu}nosti za iskazivawe wegove li~nosti. I kona~no moram navesti da bi krajwa odluka za ìvot u inostranstvu bila potez koji bi doneo ovoj osobi ose}aj kompletnog moralnog i materijalnog blagostawa. (Wegova deca i qubav i briga prema wima kumova}e wegovom kona~nom opredeqewu za daqi ìvot u inostranstvu). Mnogo podr{ke u wegovom ìvotu i radu stiè iz inostranstva, kako je mogu}e od na{ih qudi koji su odlu~ili da se nastane daleko od domovine, tako|e i od stranaca, i to vrlo uticajnih qudi. INTELEKT Nepredvidiv, znatièqan i intelektualan ciq mu je korisno iskazati svoje znawe. Ume biti skepti~an, cinik, o{tar na peru. Odgovara mu satiri~no izraàvawe jer je veoma metafori~an i poseduje zajedqiv humor.
996
Zbog svoje slobode izraàvawa moè imati problema u ìvotu sa svim konzervativnim i puritanski nastrojenim qudima i ideologijama, dogmaticima i la`nim moralistima. I ina~e konvencionalnost i puritanski ìvot mogu mu o{tetiti osetqiv nervni sistem, kao i uticati na probleme sa jednim uhom (osetqiva Eustahijeva truba). Dobar je reformator, a wegova ga inventivnost i odlu~nost ponekad vode do neumerenosti. Zbog toga }e biti omiqen me|u mnogima, posebno }e biti oboàvan od onih koji sami nemaju li~ne hrabrosti i u wemu }e videti sve ono {to bi oni èleli da jesu a nisu. Wegova intuicija i vidovitost dava}e mu harizmatsku crtu. Uvek }e se svi pitati kako je mogao predvideti, da nije imao neke tajne izvore informacija i sl. Dobro se pokazuje u suo~avawu sa izazovima. O{trouman, pronicqiv i veoma talentovan, osoba je koja voli istupati u javnosti. Izvanredan organizator, sposoban i siguran u sebe i svoje ideje, pokazuje sklonosti da druge inspiri{e da mu pomognu u poduhvatima kojih se lati. êsto je predvodnik u nekoj novoj oblasti, na {irokoj osnovi. ^vrst je u ube|ewima do nesalomivosti, a ose}aj za tu|e patwe dobra mu je preporuka za rad u humanitarnim organizacijama. Osoba je koja sebe ne stavqa u centar zbivawa ve} je uvek vrlo svestan onoga {to se de{ava ne samo u wegovoj bliòj okolini, wemu samom, ve} i {ire. Duboko u sebi nosi mawak samopouzdawa, uvek mu je potrebno da vidi ili makar ~uje reakciju na wegovo u~iweno da bi bio sigurniji da je to dobro ura|eno. Ne znam za{to je nekome ko nosi sa sobom ovakve osobine va`no da mu drugi daju potvrdu i za{to ih uop{te ponekad pita kako je bilo. Tu svoju minimalno postoje}u nesigurnost on je sklon da ve{to prikrije forsiraju}i svoj intelektualni ìvot, odlikuju}i se promi{qeno{}u, metodi~no{}u i analiti~no{}u. (U biti je jedno veliko dete koje se ume zastideti, ponekad nemati odgovor ba{ na sva pitawa i zbog toga se zacrveneti. Voli da se de~ije pravi vaàn kada ne{to zna, ili da se srame`qivo ogleda oko sebe kada mu ne{to nije najjasnije. Moè voleti de~ije igra~ke, uvek im se i iznova diviti, ~ak moè pokazivati èqu da ponekad zaboravi na sve i ponovo bude dete, koje se raduje nedeqnim kola~i}ima i sli~nim sitnicama. Kada je ne{to wegovo tanu{no, li~no u pitawu, sazre}e tek mnogo kasnije od svojih vr{waka ali }e naizgled uvek to biti druga~ije suprotno). POSAO Vezano za posao najboqe se moè iskazati u poslovima gde bi do{la do izraàja wegova autoritativnost, mo} u znawu i intelektu kao i oratorske sposobnosti. Talenat za pisanu re~ tako|e bi bio oblik delatnosti koji bi mu se vi{estruko isplatio. Energija koju je on iskazivao za vreme svoga {kolovawa, odlu~nost i voqa za sticawem znawa sada bi mu pomogli da svoje metode u~ewa, proces mi{qewa koji mu je vrlo vaàn prenese drugima.
997
Bio bi sjajan predava~, vrlo omiqen, ne li~no, ve} zbog znawa i hrabrosti kojom odi{e. Pisawe, stvarawe stru~no literarnog dela od svoga znawa je tako|e oblast gde bi mogao biti najkreativniji. Wemu treba prostora kada radi, mala mu je soba, ku}a, u~ionica, jo{ ako postoje ograde i odre|ena cenzura kojoj se mora povinovati, od wegovog rada nema ni{ta. Niko mu se ne sme uplitati u posao, davati sugestije i na bilo koji na~in uticati na wega. Ne dozvoqava. Neumoran je i odu{evqeni radnik, u stvari rad je za wega prirodno stawe i uìva da upotrebi svoju energiju na poslu. Tako|e je prema svojim saradnicima neumoqiv, kao i prema sebi, a to se uvek ne prihvata. Zato je za wega najboqe da obavqa posao samostalno i pisawe je najboqi vid delatnosti za wega. Tako|e ga odlikuje brzina. EMOCIJE Bez obzira kakvo je wegovo spoqwe pona{awe, emotivna priroda mu je ìvahna i promenqiva. Reaguje sna`no na doga|aje. îm se pojavi ne{to, makar i bezna~ajno on odmah reaguje, bilo besom ili odu{evqewem. Ponekad nije dovoqno smiren da ~uje {ta mu razum govori, niti se pla{i posledica za ono {to u~ini. Najkra}e mogu}e re~eno on ima robusnu emotivnu prirodu. Svi wegovi instikti navode ga da preuzme akciju, da interveni{e a ne da stoji po strani. To zna~i da ponekad moè da reaguje naglo i nepromi{qeno, ~ine}i netakti~ne postupke i gube}i strpqewe onda kada bi trebalo da ostane hladnokrvan. Pogre{no bi bilo pretpostaviti da je sklon tmurnim raspoloèwima, on se ne ose}a uznemireno ili osvetni~ki duè vreme. Kada jednom pusti paru ose}a se smireno i osveèno, iako qudi oko wega mogu ostati zate~eni i preneraèni zbog ja~ine wegovih emocija. Sve u svemu ovo je mu{ki orijentisan, aktivni oblik unutra{we prirode, usmeren na suo~avawe sa situacijama na realisti~an na~in. Ovde nema mnogo svesnosti. Sve se odvija kao neka bujica. Jedino vreme kada je apsolutno opu{ten je vreme sna dubokog i opu{tenog kada moè do}i u kontakt sa svojim nesvesnim delom li~nosti. Mnogo mu je lak{e da voli ceo svet nego samo jednu osobu, zbog ~ega ponekad moè delovati hladno i distancirano u li~nim odnosima. Kao da se boji prepustiti. Sklon je da uverava sebe da je sretan kad nije i obrnuto. Velika diktatura emocija, a ne razuma vodi do prestupa i to je glavna smetwa ovoj osobi da ìvi obi~an harmoni~an porodi~ni ìvot, proèt sa puno sitnih svakodnevnih radosti. HOROSKOP PRO[LOSTI U svom ranijem ìvotu u~io je kako da postane sna`na li~nost, samopregoran, brz i odlu~an kao lovac u potrazi za hranom. Po svemu sude}i wegov prethodni ìvot je bio previ{e buran, prezasi}en sna`nim ose}ajima, pa se tragawe za emotivnom stabilno{}u nastavqa u ovom ìvotu. Najvi{e indicija za raniji ìvot ima u ìvotu vojnika vrlo mladog, uzavrele krvi, stradalog u Prvom svetskom ratu, ovde na brdovitom Bal998
kanu, ili u sredwem veku, gde je mogao biti vitez i stradati u nekom veliko-vite{kom stilu u okr{aju za naklonost jedne ledy u jo{ uvek romanti~noj Engleskoj. Wegova emotivna priroda je burna, puna èstokih sva|a, i mnogih unutra{wih ~vorova koje treba razre{iti. Dakle, wegova pro{lost je bila te{ka, bez mnogo ne`nosti. Vodio je ìvot u kojem je sam sebi bio dovoqan. Kao rezultat toga u ovome sada ìvotu nedostaje mu ne{to glazure. Svadqivost i tvrdoglavost moè ga dovesti u ìvotnu opasnost. Ono {to ga svakako odu{evqava danas jesu filmovi o kraqu Arturu i wegovom ma~u, Vagnerove opere, romani o pionirskim poduhvatima i istorijskim li~nostima i epohama (kraqica Elizabeta, Pruska Nema~ka). Wegov prethodni ìvot je bio mo}an i vaàn. Ne mora da zna~i da je bio istorijska li~nost, ali je sigurno bio osoba koje su se pla{ili mnogi. No, me|utim, nije bio re~it kao Sirano de Berèrak, pa mu sada u ovome ìvotu ma~ postaje re~ wegova, britka, jasna i vrlo hrabra. PORODICA Bez obzira koliko je qubavi u wemu, grube su mu manifestacije, tako da i deca pored wega dobijaju jednu grubqu qu{turu, kao da im nije dozvoqeno da se pokaù slabim i nejakim. Od svog oca nasle|uje nekonvencionalnost, dobrotu i po{tewe, ali isto tako i ~est ose}aj prevare i obmane posebno od qudi koji su doju~era{wi prijateqi. Opasnost od skandala ili krive optu`be prenosi se na Vojislava. Tako|e i uzvi{ene misli i ideje. Uspeh je uglavnom nematerijalan. Majka nosi sa sobom snagu li~nosti, èqu da se nikada ne pokaè slabom i previ{e bri`nom. U svim neda}ama ìvota ostaje ista, nepromewena i sve shvata jednom svojom posebnom filozofijom, nalazi opravdawa i o~ekuje sre}nije preokrete. Duboko psiholo{ki posmatra svet oko sebe, ali svoja saznawa ~uva duboko u sebi. Za majku je dobro gde god da se pomeri od svog rodnog mesta i to se tako|e prenosi na Vojislava, {to daqe to boqe, u wegovom slu~aju najboqe je inostranstvo. Supruga 39 i 40 godina }e biti najoptimalnije za qubav i brak. Kalendarski 94 godina. Supruga je prikazana kao osoba duboko emotivna ({to ne pokazuje, naravno), sa jakim i strastvenim seksualnim èqama. Bi}e sklona qubomori. Crnka, vrlo markantna, idealista i mistik. Vrlo dostojanstvena osoba, lepa, harmoni~na i uravnoteèna, vesele naravi. Dare`qiva je, vrlo otvorena {to drugima omogu}ava da se u wenom prisustvu ose}aju veoma prijatno. Sposobna da zaradi veliki novac ali isto tako sposobna da ga fantasti~nom brzinom potro{i, bez trunke kajawa ({to je uostalom i Vojislavova karakteristika). Oboje }e bez obzira koliko novca imali mogu}nosti da zarade, uvek biti u nekim sitnim, trenutnim finansijskim problemima. Brak se de{ava iz jedne magnetske privla~nosti i odluka je iznenadna i bezizbe`na. Najve}e {anse imaju ène ro|ene u znaku Bika i [korpije, ili neko iz sazve`|a vatre. Osoba je vrlo temperamentna, od energi~nog zatvarawa vrata, preko zagrqaja koji moè zaboleti. Brza, èsto999
ka i samostalna, u poslovima sposobna kao mu{karac, racionalna (lirske ose}aje nosi u sebi ali ih teè ispoqava) {to sve nekako ne ide sa wenim tipi~no ènskim izgledom i privla~no{}u. Deca su prikazana kroz jedno energi~no mu{ko i jednu ~ak mogu}e dve devoj~ice, od kojih }e jedna sigurno imati mu{ki temperament i èstinu, dok }e druga biti prava maza i oli~ewe ènstvenosti kako u izgledu, tako i u pona{awu. De~ak nosi sa sobom puno odu{evqewa, velikog je ìvotnog àra, potpuno se predaje zabavi, sportu, i te{ko ga je zadràti na jednom mestu. Izuzetno je sli~an svome ocu. Mnogo }e biti bliì kada dete poodraste jer za sada Vojislav moè pokazivati mawe strpqewa i vremena. Dete }e biti smelo u poku{aju da postigne ne{to nemogu}e, bilo da se radi o hobiju ili ìvotnom ciqu. Privla~i}e ga uniforma, oru`je i ma{inerije, ima}e smisla za tehniku. ZDRAVQE Nemawe mogu}nosti da se daje do maksimuma u svome poslu moè izazvati krize zdravqa, preko temperature, povi{enog pritiska, do glavoboqe. Ina~e, {to se zdravqa ti~e, sem prirodne osetqivosti bubrega i preponskog dela, ova osoba je zdrava, ~ak sa mogu}no{}u fantasti~ne regeneracije i obnove svega u organizmu. Uglavnom ne boluje dugo, najvi{e par dana i to uvek sa temperaturom. Opasnost mu preti od udaraca i lomova ruku i nogu, povre|ivawa u brzini, posebno bi trebao obratiti pa`wu za volanom, u saobra}aju, gde bi se mogao pokazati kao nedovoqno oprezan ili pak previ{e brz. Ova povredqivost se prenosi na mu{ko dete, tako da }e detiwstvo biti burno, sa dosta modrica i povreda. SAVET Za Vas postoje tri jasna puta koja su Vam otvorena. Mogli biste se kao Fon Braun, posvetiti nauci, makar i da nema genijalnosti, ili biste se kao Antoni Idn i Valeri @iskar dEsten, mogli disciplinovano i po{teno baviti politikom? Ili, ako ste veoma talentovani, mogli biste biti neka vrsta lutaju}eg internacionaliste kao {to je Piter Justinov, koji je svoje qupke intelektualne sposobnosti okrenuo ka raznim prijatnim problemima, koji ne sadrè neke ve}e te{ko}e? @ivot okrenut budu}nosti, ali pazite da ga ne provedete stalno o~ekuju}i da se ne{to desi! Svoju unutra{wu èqu da se ose}ate kao kraq, da blistate od divqewa drugih treba potisnuti. Emocionalno Vam se moè laskati, iako se drugi delovi va{e du{e ne mogu lako zavarati. Sa ovakvom dopadqivo{}u ponekad dolazi i do arogancije setite se [arla de Gola i @akline Kenedi Onazis. Va{a emotivna du`nost je da dajete vi{e nego {to primate. Tawa Vukojevi}
XVIII OTVORENO PLAVO Ovo je emisija Otvoreno plavo, ovo je Radio Novosti na 102,6 megaherca. Na{ telefon je 345-615. Emisiju Otvoreno plavo vodi Helena Mihi}, maneken iz Novog Sada. Devojka koja je ove godine progla{ena za lepoticu Jugoslavije i mis lista Enigma. U na{em Studiju je dr Vojislav [e{eq. Dr Vojislav [e{eq je gost Helene Mihi}. Ve~eras pri~amo o modi. Dobro ve~e slu{aoci na 102,6 megaherca. Ja sam Helena Mihi} i od ve~eras svakog petka u 20,30 ima}ete priliku da slu{ate emisiju Otvoreno plavo: Slobodno o modi i qubavi. âst mi je da ve~eras imam gosta dr vojvodu Voju [e{eqa. Dobro ve~e. Dr [e{eq: Dobro ve~e. Mihi}: Kako ste? Dr [e{eq: Sada mi je malo boqe, po{to su ventilatori ukqu~eni, po{to je atmosfera bila veoma uàrena. Mihi}: Da. Kada se Vi nalazite u nekoj odre|enoj sredini, kod Vas je uvek atmosfera uàrena. Dr [e{eq: Ja sam navikao na vatru sa svih strana, ali nekada treba potraìti neki zaklon. Mihi}: Ja sam imala priliku da osetim tu va{u energiju, atmosferu i da zatraìm zaklon upravo iza va{eg imena vojvode [e{eqa se}ate se pro{le godine kada je i{ao, da kaèmo tra~, intervju, gde su pisali da ja treba da postanem Va{a supruga Dr [e{eq: Ja sam mislio da je to Va{a izjava za {tampu bila. Mihi}: Ne, ja sam mislila da je to bila va{a izjava. Dr [e{eq: Kako moja izjava, a va{a fotografija i va{e re~i? Mihi}: Ne, vi ste mudro }utali sve to vreme, dok sam ja sve termine koje su pojedinci izraàvali, ispoqavali negativno, preìvqavala. Me|utim, sve je to pro{lo. Dr [e{eq: Mo`da sam se ja u Beogradu sakrivao od qubomornih qudi koji su verovatno nastojali da me likvidiraju zbog toga. Mo`da su muke bile sa obe strane, ali sve je verovatno inicirano tekstom u Radio TV reviji koji je tako|e iskonstruisan i nema nikakvog osnova u nekoj mojoj voqi ili èqi da se ne{to takvo zaista objavi. Ali kada krene neka novinska kampawa, onda woj nema kraja, dok se ne umore oni koji vode kampawu i dok im mi svojim nereagovawem ne stavimo do znawa, da vi{e nema smisla da idu daqe. Mihi}: Da, apsolutno se slaèm sa Vama. Me|utim, kaèm, Vi budite veliko interesovawe i kod èna i uop{te i u modi. S obzirom da sam maneken i da sam predsednik Udruèwa manekena, znam otprilike kako idu ti kanali i kako idu te pri~e. Zato sam èlela ba{ upravo ve~eras, da nas dvoje kona~no pred mikrofonima Radio Novosti, dragi Beogra|ani da nas ~ujete po prvi put, nas dvoje zajedno vodimo jedan javni razgovor i prvi put se vidimo. Je li tako?
1001
1000
Dr [e{eq: Da, ovo je prvi put. Mihi}: Kaìte va{e vi|ewe mode. Dr [e{eq: [to se mode ti~e, ovo nije vreme koje joj pogoduje. Malo ko ima vremena da se uop{te bavi modom, jer ogromna ve}ina na{eg naroda jedva sastavqa kraj sa krajem, bori se za golo preìvqavawe. I ono {to karakteri{e modu na{eg vremena je vra}awe staroj ode}i u ormarima, prekrajawe starih odela, starih haqina, i verovatno }e to vreme potrajati. Verovatno }emo jo{ mesece provesti u takvoj situaciji u kojoj }e malo ko mo}i da se modom bavi na onaj na~in na koji su eventualno gra|anski slojevi navikli. Mihi}: Da, slaèm se sa vama. Zna~i, sada je vreme, drage moje koleginice i drage moje devojke, da vra}amo garderobu staru iz ormara i da stavqamo detaqe. Zna~i, vreme snala`qivih. Dr [e{eq: Vreme snala`qivih i ma{tovitih, ja bih tako rekao. [to se mene li~no ti~e, ja nikada nisam mnogo patio za nekim modnim trendovima, nisam se trudio da bilo {ta pratim. Ja sam veoma komotan u odevawu i meni je va`no da se prijatno ose}am, to mi je najva`nije. A sada mawe poklawam pa`wu na to kako }e to izgledati, da li }e biti u skladu sa onim {to dolazi iz Pariza, iz prestonice mode, da li }e biti u skladu sa nekim trendovima. Mihi}: Da, ali ipak vi radite takvu vrstu posla gde prate apsolutno kompletan medij, gde su takvi qudi sa takvom profesijom prili~no izloèni. [ta mislite, recimo, o stilu, mislim, sada }u biti malo indiskretna, ali i duhovita, o stilu Frawe Tu|mana, koji ima zaista jedan rejting u obla~ewu? Dr [e{eq: Pa, ne vredi mu mnogo taj wegov visoko izraèni smisao za obla~ewe, jer kada ga ~ujete da govori onda vidite da kre{ti kao neki papagaj neodre|enog pola i iz kaveza koji je neko iznenada uneo u sobu. Znate, kada malo ona wegova usta iskrivi, kada neki zaokruèni izraz lica napravi, onda to jednostavno izaziva smeh kod qudi. Onda vi{e niko nema ni vremena da zapazi da se odeva po posledwoj pariskoj modi, da mu odela proizvode najeminentnije svetske firme i da sva ode}a na wemu verovatno ko{ta desetine hiqada dolara. Dovoqna je wegova pojava i za qude koji nisu na neki na~in emotivno ukqu~eni u politi~ka zbivawa u Hrvatskoj, on je jednostavno naprosto sme{an ~ovek i tako se o wemu izraàvaju ~ak i mediji na Zapadu u zemqama koje su Hrvatima i Hrvatskoj naklowene. Zna~i, moda nije presudna. [to se modnih trendova ti~e, ja smatram da je privla~no i lepo ono {to je za oko lepo, a ne ono {to je u skladu sa izvesnim modnim krikovima, kako se to kaè, za nekom ekstravagancijom. Ja nisam pristalica ekstravagancije, ja sam pristalica jednostavnosti. Mihi}: Da, u ìvotu i poslu i karijeri, svuda je najbitnije biti jednostavan. Teìti ka jednostavnosti. Me|utim, moj profesor iz slikarstva je uvek rekao, to je najteè, do}i do jednostavnosti. Mislim, to je najteì put. Ja sam kroz va{ stil i kroz neku va{u analizu posmatrawa, ustvari moju, vas preko medija, primetila sam da ste prili~no, to {to ste ve} izjavili, komotan. Htela sam da kaèm da... Dr [e{eq: Ali to ne zna~i da imam komociju mozga, to neki drugi imaju.
1002
Mihi}: Ne, nisam mislila to, da ste komotan i muèvan ~ovek, li~nost. Mi iz ugla manekenstva i sveta mode sasvim druga~ije gledamo va{e delatnosti i qude koji se tu bave. Me|utim, va{ stil ko{uqa kratkih rukava, kravata i tako, odmah mi je dao do znawa da se radi o prili~no komotnom ~oveku, ali i vrlo o{troumnom, koji ume da prime}uje detaqe na drugim qudima. To je ona va{a izjava kada ste napali jednog va{eg kolegu, i rekli da mu ne stoji min|u{a u uhu. Dr [e{eq: Ja mislim da nijednom mu{karcu ne stoji ènska min|u{a u uhu, a nijednom intelektualcu ne stoji min|u{a uop{te. Recimo, kakva bi min|u{a stajala mu{karcu? Recimo ona gusarska, ogromna min|u{a {to nose uro|enici po nekim afri~kim plemenima. Ali, ne{to {to li~i na ènsku min|u{u u mu{kom uhu, svakako ne odgovara i deluje sme{no, deluje jadno, deluje ~ak i bedno, naro~ito kod ~oveka koji sebe smatra intelektualcem i visokim politi~arem. Imali smo prilike da takvog jednog sretnemo. Me|utim, posle te moje neke kritike, primedbe, on je prestao da nosi min|u{u u uhu, prestao je da nosi onaj kowski repi} u kosi, i prestao je jo{ neke stvari da radi koje je ranije upra`wavao i za koje je smatrao da mu pristaju. [to se mene ti~e, moète taj stil nazvati i ~etni~kim, gusarskim, mo`da bi taj izraz odgovarao. Ali, u svakom slu~aju ne mislim da sam nepristojno odeven, ali ne mislim ni da se trudim na neki na~in da odelom stvaram sliku o sebi. Ja se drìm one stare narodne poslovice: Odelo ne ~ini ~oveka. ôvek je da bi bio gra|anski pristojan u nekoj obavezi da se pristojno obu~e. Dakle, da svojim na~inom odevawa ne iritira okolinu i da ne ispada sme{an. A sve ostalo je stvar slobodne voqe, i ne bi trebalo da ima nekog efekta u pogledu one profesije koju ~ovek obavqa. Mihi}: Kaìte mi, po{to je tema o modi, o qubavi, koliko ima qubavi u vama prema sasvim drugim jednostavnim ìvotnim stvarima, mimo politike i svega toga {to se de{ava kod nas? Dr [e{eq: Neke moje, recimo, ìvotne preokupacije, ja veoma mnogo volim decu, zatim volim kwige, volim s vremena na vreme da igram {ah, da igram karte, volim ìvotiwe, volim plivawe i pe{a~ewe, mada sve re|e imam vremena za tako ne{to. Tako, ~itav niz, tako, nekih ìvotnih radosti koje mi zaista prijaju, i koje me zaista kroz neku svakodnevnu aktivnost ili na dugu stazu odu{evqavaju. Mihi}: Ustvari, relaksiraju i vra}aju ìvotnu energiju. Dr [e{eq: Da, pre svega vra}awe neke ìvotne energije. Mihi}: Da, u svakom slu~aju. Ja sam primetila kroz razgovor sada koji ovde radimo i pre nego {to smo u{li u studio da ste vi vrlo komunikativna li~nost, vrlo duhoviti naspram onog {to sam zami{qala da ste da ste sasvim druga~iji. Dr [e{eq: Jeste li me zami{qali krvoèdnog, sa ~akijom u zubima ili ka{ikom za cipele, kako mi pripisuju da ka{ikom za cipele koqem jadne Hrvate, tako neza{ti}ene, izazovne na tu istu ka{iku? Mihi}: Ne, nisam. Ja se uop{te ne bavim politikom. Ali, delovali ste mi prili~no ozbiqno, lice, iako imate de~a~ko lice. Va{a frizura je po mom gledawu, iz mog ugla manekena je prili~no de~a~ka, {to mi se svi|a.
1003
Dr [e{eq: Ja mislim da je to, ustvari, jedan klasi~ni vojni~ki stil. I ja u principu volim kratku kosu. Volim kratku kosu iz vi{e razloga: jer ona ~oveka ~ini slobodnijim, ne optere}uje ga. Recimo, na one letwe vru}ine duga kosa optere}uje. E sada, ènama to lepo stoji i u principu mogu nekako razumeti wihove muke pod uàrenom zvezdom zbog duge kose. Ali, mu{karce zaista ne bih mogao ako u ovom periodu godine zaista na tome insistiraju. Dobro, u zimskom periodu moè ~ovek da se prilagodi dugom frizurom i pu{tawem brade, pa da kaè: ako ve} ne moè mnogo da da na ode}u, na odela da onda moè i onim {to mu je majka priroda podarila da se za{titi od spoqa{ne hladno}e. Mihi}: Vi ste u svakom slu~aju prakti~ni u svakom pogledu, {to se ti~e i obla~ewa i kose i ostalih stvari. Da li vi volite muziku? Dr [e{eq: Da. Mihi}: Da li bi sada mogli da ~ujemo jednu lepu pesmu, pa da onda... Dr [e{eq: Pa pre emisije smo se dogovorili da pesme ve~eras budu po va{em izboru. Mihi}: Evo jedne pesme po mom izboru. Izvolite... Slu{alac: Sa{a Drakuli} iz Karaburme: hteo sam da pozdravim gospodina [e{eqa i da mu kaèm da ga zaista i volim i oboàvam, i kao ~oveka i kao politi~ara. Prvo {to mi se svi|a ve~eras, slu~ajno sam okrenuo stanicu, svi|a mi se i to da pokaè koliko je on jednostavan ~ovek {to je pristao, recimo, da u~estvuje u jednoj ovako neformalnoj emisiji. Hteo sam da ga pitam kao ~oveka koji je zaista protiv nasiqa, a mora da brani srpski narod, {ta misli o nasiqu prema ènama. Po{to vidim da je emisija upu}ena i ènama. U dana{wim novinama ~itam, Milan Pani} koji je trebao da bude predsednik na{e domovine hteo da siluje neku ènu u Americi. Hteo sam da ~ujem wegov stav o nasiqu prema ènama, {ta on misli. Hvala vam i laku no}. Mihi}: O nasiqu prema ènama, gospodine [e{eq. Dr [e{eq: Povodom Milana Pani}a, sa posebnim aspektom na Milana Pani}a. Ja mislim da je svaki mu{karac koji poku{ava silovati ènu ili koji siluje ènu, da je veoma opasan ina~e za okolinu i da takve treba jednostavno eliminisati iz dru{tvene zajednice, da ih treba odvesti tamo gde se ~uvaju qudi koji su opasni, kao {to se ~uvaju i ìvotiwe. Ja ne mogu da razumem da neko ko je normalan, da neko ko zaista ima elementarna qudska svojstva, elementarne qudske osobine, moè da se uop{te upusti u ne{to {to se zove silovawe. Nije re~ samo o krivi~nom delu, re~ je o jednom duboko nehumanom ~inu, i to zaista moè da radi kompleksa{ posebne vrste, ~ovek koji zbog nekog psihofizi~kog defekta jednostavno prestaje da bude qudsko bi}e. To je, ja mislim, psihi~ki defekt najgore vrste. Mihi}: Eto, to je toliko od na{eg gosta, dr vojvode Voje [e{eqa. Moè opet malo muzike, pa }emo sa drugim slu{aocem da razgovaramo. Da vas pozdravim, po{to smo se ~uli pre nego smo se ukqu~ili u emisiju, kaìte kako se zovete. Slu{alac: Danijela. Mihi}: Danijela, kaì {ta si htela da nas pita{? Slu{alac: Htela sam da pitam Vojislava [e{eqa da li je oèwen.
1004
Dr [e{eq: Jesam, oèwen sam. Imam jednog sina iz prvog braka, i o~ekujem uskoro i prinovu u drugom braku. Mihi}: Danijela, da li ima{ jo{ neko pitawe? Slu{alac: Nemam. Mihi}: Prijatno. Imamo drugog slu{aoca. Izvolite. Slu{alac: Milan ovde. Mihi}: Izvolite, {ta ste hteli da pitate? Slu{alac: Da vas pozdravim sve u studiju, a pogotovo vojvodu [e{eqa, hteo bih da ga puno pozdravim, cenim ga i pitao bih, po{to je to u modi, gde se on obla~i? Dr [e{eq: Odgovor je vrlo jednostavan. Mene supruga obla~i, supruga mi nabavqa ode}u. I obi~no ode na Bulevar, a mene posle toga tri dana boli glava. Ona ne moè nikada da bude umerena u tro{ewu na{eg porodi~nog buyeta. A ima jednu nezgodnu naviku, nosi sa sobom ~ekovnu kwiìcu, pa u|e u crveno, onda imam grdnih problema sa pokrivawem tih minusa. Slu{alac: Po{to ste ovako, korpulentni malo, ima li brojeva, je li se na|e ovako za vas? Dr [e{eq: Ni to ba{ nije bezna~ajan problem, ali na|e se tako. Broj ko{uqe od 4547, pa nekada tesno oko vrata, nekada nije, obi~no to tako ide. Mihi}: Malo vru}e, malo hladno, kako se to kaè. Imamo gosta. Slu{alac: Dobro ve~e, moje po{tovawe gospodinu [e{equ, ovde je Mila na telefonu. Htela bih da ga pozdravim. Po{to je re~ o modi, pitala bih ga kako voli ène da se obla~e, u kom stilu voli ène. Mihi}: Kakav tip èna voli, u stvari. Slu{alac: Uop{te, u obla~ewu èna. Mihi}: To mogu ja da postavim pitawe. Dr [e{eq: Ja nikada nisam imao neki poseban tip èna, a kada je re~ o lepim ènama onda malo koji mu{karac i prime}uje ode}u. Razume se, ako to nije ba{ neka ekstra mini sukwa, ili neki izazovniji dekolte. U svakom slu~aju, svaka èna treba sama da prona|e ono {to joj najvi{e odgovara, da uskladi boje i da bude obu~ena u ode}u koja je lepa za oko, koja je prijatna, koja, dakle, nekim svojim skladom dopuwuje wen vawski izgled. Mihi}: Eto, ~uli ste odgovor. Slu{alac: Hvala, puno pozdrava, prijatno i dovi|ewa. Mihi}: Imamo novog slu{aoca, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, zovem se Neca i zovem sa Zvezdare. Mihi}: Sa Zvezdare, imate neko pitawe za gosta. Slu{alac: Da, èlela bih da ga pitam {ta misli o êki Da~evi}u, i wegovom trenutnom stawu u kome se nalazi. Ako moè da odgovori, ne znam sada koliko je... Dr [e{eq: Da, ju~e sam bio sa êkom Da~evi}em. On se oporavio od ove tu~e sa milicijom u kojoj je zadobio teè telesne povrede. Bio je u sedi{tu stranke. êko Da~evi} je junak, istaknuti junak iz oslobodila~kog rata srpskog naroda na prostoru Srpske Krajine i Republike Srpske. I on je za svoje ratne zasluge i dobio najvi{e ~etni~ko zvawe, zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. êko Da~evi} je bio i savezni poslanik Srpske radikalne stranke, ali zbog kr{ewa strana~ke discipline aktivirana je wegova ostavka. Ali,
1005
on ostaje ~lan Srpske radikalne stranke i ostaje na{ istaknuti aktivista. Razume se, koji }e morati da ispravi svoju disciplinsku gre{ku, i da zasluì ponovo poverewe stranke i za najvi{e strana~ke funkcije. Slu{alac: Ja se izviwavam, a {ta mislite da li je zasluàn za takvo stawe u kome se nalazi? Dr [e{eq: Jeste, zato {to smo ga upozorili da ne sme da ide tamo, znali smo da }e sigurno do}i do incidentne situacije i on je morao da po{tuje strana~ku disciplinu, da ne ide tamo. Slu{alac: Kako mislite, gde tamo? Dr [e{eq: Da ne ide u Pqevqe. Slu{alac: A za{to? Koliko ja znam, on je iz Pqevaqa. Dr [e{eq: Da, ali on ìvi u Beogradu, tu je wegova supruga i dvoje dece. A kada stranka kaè: Ne sme{ da ide{, onda on ne sme da ide, bez obzira odakle je i bez obzira koje razloge imao. Slu{alac: Zna~i, on je opasan za svoj narod. Dr [e{eq: Nije on opasan za svoj narod, nego jednostavno stranka je izvukla odre|ene zakqu~ke, imala je odre|ene informacije, i znala je da }e do}i do incidentne situacije. I upozorili smo ga. Na sli~an na~in smo ga upozorili i pro{le godine kada je Savezna vlada poku{avala isprovocirati velike oruàne sukobe na prostoru Pqevaqa, pa optuìti Srpsku radikalnu stranku za terorizam, na vreme smo za to saznali. Nismo dozvolili êki Da~evi}u da se na|e u Pqevqima kada je Savezna vlada poku{ala zloupotrebiti opravdani gnev izbeglica iz Gora`da. A kada su ga onda nekoliko dana posle uhapsili na Jabuci, tada smo stali u wegovu odbranu i u~inili sve {to je bilo potrebno sa na{e strane da se uskoro na|e na slobodi. I on je zaista oslobo|en na su|ewu u Bijelom Poqu. Mihi}: Po{to je jako veliko interesovawe i imamo dosta poziva, ja se izviwavam na{oj go{}i i htela bih da je pozdravim i da damo primat drugim na{im slu{aocima. Slu{alac: U redu je, pozdravqam i ja vas, prijatno. Mihi}: Slu{amo Radio Novosti na 102,6. @elim da pozdravim sve na{e slu{aoce i da im kaèm da je ovo emisija Otvoreno plavo: slobodno o modi i qubavi. Molila bih da iskqu~ivo pri~amo o modi i qubavi. Dr [e{eq: [to se mene ti~e, moèmo da pri~amo o svim temama. Mihi}: Da, drago mi je da ste raspoloèni za pri~u, posebno ve~eras u petak u 21,15, kada se mnogi spremaju da... Dr [e{eq: Nije petak 13. Mihi}: Nije, da li ste vi sujeverni? Dr [e{eq: Ne bih mogao za sebe re}i ba{ da sam sujeveran. Ali razume se, nisam materijalista po pogledu na svet, po nekom osnovnom ube|ewu. Ja smatram da samo na{e postojawe i svet koji nas okruùje predstavqaju ogromnu tajnu, i da mi jednostavno i svojim mozgom, umnim kapacitetima i svojim nagomilanim iskustvom, jo{ ne moèmo da tu tajnu ni po~nemo razre{avati, a kamo li da damo odgovore na sva pitawa. Smatram da postoji toliki broj dokaza o parapsiholo{kim iskustvima raznih qudi, da zaista ne bih tako olako odbacivao i ono {to se naziva onostranim u literaturi tom pitawu posve}enoj.
1006
Mihi}: [to bi lajici rekli: ne, to donosi nesre}u, u prevodu. Dr [e{eq: Ja smatram da ~ovek mora da sa nekim moralnim kategori~kim imperativima rukovodi u svom svakodnevnom qudskom delovawu, i onda ne mora da strepi od neke velike nesre}e. Obi~no ~ovek sam sebi stvara nesre}no raspoloèwe, stvara situaciju koja zaista kao da je neminovna neka nesre}a, kao da je neminovno neko zlo da se desi, da pokvari raspoloèwe i sli~no. ôvek je u dobroj meri kova~ sopstvene sre}e. Mihi}: Tu se slaèm sa vama. Kaìte mi koji ste vi znak u horoskopu? Evo, sada imaju priliku na{i slu{aoci da saznaju i to. Dr [e{eq: Ja sam Vaga. Mihi}: Vi ste isti znak kao i ja. A koji vam je podznak? Dr [e{eq: Podznak mi je [korpija. Mihi}: Ja sam VagaOvan, dobra kombinacija za sagovornika. Imamo novog gosta, dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, èlela bih pitati Vojislava [e{eqa, ko se po wemu najlep{e obla~i u Skup{tini. Mihi}: Nismo vas najboqe ~uli, ho}ete li da se predstavite? Slu{alac: Ovde Mirjana iz Krwa~e. Ko se po Vojislavu [e{equ najlep{e obla~i u Skup{tini? Dr [e{eq: Meni je zaista te{ko da odgovorim na to pitawe, napokon dobih pitawe koje me zaista zbunilo. Ali, evo ako imam pravo da nekoliko sekundi razmislim rekao bih. Zaista vrlo mi je... Mihi}: Da nije Boòvi}, ja koliko znam neki simpati~an nadimak ima... Dr [e{eq: Nije vaqda nadimak Rambo dobio zbog lepog obla~ewa, nego... Mihi}: Znate {ta nosi, uvek specifi~ne marke u nekim slobodnim momentima... Dr [e{eq: Ali ja ne mislim da su te specifi~ne marke dokaz lepog obla~ewa. Ali, ako ~ovek ima nekog stila onda i nisu potrebne specifi~ne i najskupocenije marke. Onda se veoma jednostavno moè obu}i iz doma}e proizvodwe i da to na wemu bude sasvim skladno i lepo. Mislim da se u Saveznoj skup{tini ipak Maja Gojkovi} najlep{e obla~i. Mihi}: Zato {to je iz va{e stranke ili, Maja Gojkovi} je moja Novosa|anka. Dr [e{eq: Mo`da zbog toga {to je iz Novog Sada, ja ne znam koji je razlog. Mihi}: Morate da priznate, da ove godine titule najlep{ih èna odnele su zaista sve Novosa|anke. Lice Bazara je Novosa|anka, pa mis Enigme koju sam ja dobila ove godine itd. Sada ste vi dali Maji Gojkovi}... Dr [e{eq: Mis lepe odevenosti. Mihi}: Divno. Evo, imamo jo{ jednog gosta, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, hteo bih da pitam gospodina [e{eqa po{to je re~ o modi, u Skup{tini ima jedan zanimqiv ~ovek, onaj Cimermanov konobar {to ima vetrewa~u ispod vrata. [ta misli o toj vrsti qudi, i tom na~inu odevawa. Uop{te, {ta misli o leptir ma{nama? Dr [e{eq: Ja mislim da se ~ovek odeva na onaj na~in na koji mo`da nesvesno predstavqa i sopstvenost. Ipak, ~ovek koji se onako odeva kao Mihajlo Markovi} pokazuje svoj karakter, unutra{wi. Dakle, ja bih tu mo1007
gao da upotrebim jedan ruàn izraz, ali bih to izbegao ovog puta i zbog dame koja mi je sagovornik, a i zbog {ire javnosti. Ali, pretpostavqam da znate {ta za takvog ~oveka moè da se kaè. Ba{ onako, izgleda kao Mihajlo Markovi}. Ja nisam ni protivnik leptir ma{ne, zaista i leptir ma{na zapravo i po pravilima pristojnog pona{awa sleduje u izvesnim situacijama, ali ona se retko nosi i nije ba{ primeren na~in odevawa za Skup{tinu, za politi~ke skupove i tako daqe. Leptir ma{na po pravilima pristojnog pona{awa, se nosi za sasvim druge prilike, dakle ona je pristojna za umetnike, u toku obavqawa wihovog umetni~kog poziva. Moè i za politi~are, ali za zaista izuzetne, izuzetne prilike. Mihi}: Da, leptir ma{na uglavnom ide za glamurozne neke sve~anosti koje, zaista ste u pravu... Dr [e{eq: A ~ovek koji svaki dan nosi leptir ma{nu i u svakoj prilici, ne odstupa mnogo od ~oveka koji u Narodnoj skup{tini nosi min|u{u u uhu, ili nosi kowski repi}, ili tako. To je jedna vrsta ekstravagancije koja otkriva ipak neke karakterne nedostatke. Znate, nije to re~ o mladom ~oveku, recimo, ja kada vidim tinejyera 15, 16, 17, 18 godina sa min|u{om u uhu, to moè da mi bude simpati~no. I kada ga vidim o{i{anog recimo sa frizurom Tajson, tako se zove, to je vrlo lepo i prakti~no zapravo. Ili kada vidim ~ak i neki kowski repi} u kosi to moè za tinejyera da bude ne{to simpati~no. Ali, za ozbiqnog, za zrelog ~oveka sve su to stvari koje ipak otkrivaju izvesne unutra{we defekte. Mihi}: Imamo ponovo na liniji gosta. Dobro ve~e, kaìte kako se zovete. Slu{alac: Dobro ve~e, zovem se @eqko. Voleo bih da pitam koju on modu preporu~uje za Skup{tinu? Mihi}: @eqko, koliko ti ima{ godina? Slu{alac: Dvanaest. Mihi}: I tebe interesuje koju modu gospodin vojvoda [e{eq preporu~uje u Skup{tini? Dr [e{eq: Ja smatram da u narodnim skup{tinama moè odgovarati samo ono {to je blisko nekom klasi~nom stilu odevawa. Ja smatram da je skup{tina mesto koje po svojoj prirodi tako ne{to zahteva. Znate, Skup{tina ne moè tolerisati ba{ i neku preteranu komociju, mada se i to pojavquje, da ~ovek do|e u majici na skup{tinsko zasedawe, ipak malo to odudara od nekih uobi~ajenih standarda pona{awa koji su u civilizovanom svetu decenijama, pa ~ak i stole}ima usvajani i razvijani. Mihi}: Ja se zahvaqujem mome gostu na svim odgovorima, ja bih molila ponovo malo muzike. Dobro ve~e, imamo ponovo jo{ jednog slu{aoca na Radio Novostima, petak je ve~e i imamo slu{aoca, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, ovde Ranko Jovanovi}, ja sam iz Mojkovca, ali sam do{ao u Beograd. Po{to vas sada prvi put ~ujem i èlim da pozdravim gospodina [e{eqa. Imao bih jedno pitawe: kako se obla~i u privatnom ìvotu? Dr [e{eq: U privatnom ìvotu se obla~im gotovo isto kao i u nekim zvani~nim, slu`benim istupima, samo {to onda ba{ kravata nije obavezna.
1008
Slu{alac: Nije kravata obavezna. Da vam kaèm, ja sam va{ veliki pobornik, li~ni sam prijateq sa êkom Da~evi}em i wegovim bratom Momirom, toliko samo, ni{ta vi{e. Mihi}: Prijatno. Imamo slu{aoca, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, gospodine [e{eq, ja se izviwavam, ja sam se ve} jednom javqao, Sa{a Drakuli} na telefonu, zaboravio sam ne{to da vas pitam. Hteo sam da vam kaèm da ja i moja porodica zaista vas volimo, oboàvamo vas, {to se ti~e politike. Me|utim, hteo sam da vas pitam ne{to po{to sam zaista pristalica Radikalne stranke, i glasao sam za va{u stranku, nema veze mnogo sa modom, hteo sam da vas pitam zbog ~ega Radikalna stranka nema stav o ovim kra|ama. Mene je gospodin Jezdimir Vasiqevi} zapalio za 5.000 maraka. Imam dvoje male dece koje {kolujem, sa velikim poverewem sam to dao tamo u tu banku i sada se svi prave ludi, pomiwu nekog Mitka Vukoti}a iz Titograda tamo. Hteo sam da vas pitam zbog ~ega vi kao ~ovek koji zaista stvari gledate onako vrlo po{teno, i ponovo }u da glasam za vas i va{u stranku, voleo bih da vi li~no do|ete na vlast. Sada nemojte ovo da shvatite da vam ja ovo govorim da bi meni dali odgovor koji }e mene da zadovoqi, ali zaista mislim tih 5.000 maraka za moju porodicu je vrlo zna~ajno pitawe. Sada }e po~eti {kola, vi kaète volite decu i ja volim decu i imam dva sina, odli~na |aka, vukovca. Zaista nije lepo da ovaj narod bude pqa~kan i da to niko ne pomiwe ni u Skup{tini Srbije ni u Skup{tini Jugoslavije tog bandita, ako mogu tako da kaèm, koji je trebao da nam bude predsednik, tog Jezdimira Vasiqevi}a. Molio bih vas, da vi kao ~ovek kojem zaista verujem, pokrenete to pitawe da se vidi {ta }e biti sa tim parama i kako je mogu}e da Zoran Sokolovi}, ministar policije, ne otkrije ko je ukrao pare iz onog trezora, mislim 3,5 miliona maraka. Ja vam se zahvaqujem i zaista vas molim da pokrenete to pitawe, jer nije lepo {to se radi ovo sa narodom. Dr [e{eq: Mi smo se kao stranka ve} po tom pitawu izjasnili, ja sam li~no nekoliko puta nastupao u javnosti, i to osudili kao otvoreni kriminal. Ali, mi smo jednom prilikom i pre te afere upozoravali da je vrlo nepouzdano i vrlo rizi~no {tedeti u tim privatnim bankama koje daju ogroman mese~ni interes, ogromne mese~ne kamate na {tedne uloge. I to je, znate, bio jedan gotovo kockarski rizik, uloìti novac u te banke. Ja li~no, da vam kaèm, nisam nikada {tedeo ni u jednoj privatnoj banci, ali imam negativno iskustvo sa dràvnom bankom, sa Beobankom, i jednom zna~ajnom sumom novca, tamo mi je zarobqena, ali za razliku od ovih privatnih banaka ~ovek moè o~ekivati bar da }e nekada, pa mo`da za 10 godina, da }e ipak do}i do svog novca koji je zarobqen u bankama, gde je federacija davala garanciju za uloge. [to se ti~e ovih privatnih banaka, mi smo kao stranka traìli da se prvo male {tedi{e obe{tete, da se ide do 500, 1.000, pa do 5.000, pa do 10.000 i tako daqe, desilo se ne{to {to predstavqa kriminal svoje vrste. Recimo, kada su banke po~ele da pucaju, onda oni koji su imali krupne devizne u{te|evine, preko svojih veza, potpla}ivawem, mitom, nekada i ucenama, me|u wima ima politi~ara, ne samo politi~ara reìma nego i politi~ara iz opozicionih stranaka koji su ucenama i ube|ivawima izvukli svoje velike {tedne uloge, i tako osta1009
vili qude bez veza i bez nekih upliva u korupciona{ke kanale, bez wihovih {tednih uloga. U svakom slu~aju mi treba da pravno to pitawe sada rasvetlimo, ako je zaista postojala dozvola, da li Narodne banke Jugoslavije ili Narodne banke Srbije za poslovawe ovih banaka, onda i dràva mora da odgovara za {tedne uloge svojih gra|ana, bar do odre|enog iznosa. Mihi}: Eto, to je odgovor od moga gosta. Imamo ponovo jednog slu{aoca, izvolite. Dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, ja bih pozdravila gospodina [e{eqa, i da ga pitam, po{to sam wegova pristalica, Radikalne stranke, da ga pitam da li on razmi{qa ne{to za radni~ku klasu, po{to smo mi stvarno na ivici bede? Da je to te{ko ve} godinu i ne{to smo ja i moj suprug na prinudnom odmoru, ja dva |aka {kolujem, ide septembar, kako }u da ih spremim, sredwo{kolci su? Dr [e{eq: To je sada na{a, gospo|o, osnovna preokupacija: socijalna i ekonomska pitawa, i moète videti, gotovo svakodnevno mi sa tim pita wima istupamo u javnost i jednostavno zahtevamo, priti{}emo i saveznu i republi~ku vladu, teramo ih na aktivnost koja }e poboq{ati socijalni poloàj naj{irih slojeva stanovni{tva. Dosta su objektivne prilike prouzrokovale veliku bedu i siroma{tvo, ali i subjektivne prilike. Recimo, ovo sada {to se de{ava oko primarne emisije, to je veliki kriminal u koji su ume{ane i strukture Savezne vlade, vlade federalnih jedinica, zatim Narodna banka Jugoslavije, poslovne banke i ko zna jo{ kakvi {vercerski dilerski kanali, i to je ono {to nas svakim danom sve vi{e osiroma{uje. Inflacija je zapravo jedna vrsta poreza, i to najgoreg mogu}eg poreza, kome se jednostavno ne moè izbe}i. Na{e su plate obezvre|ene ve} ovim inflatornim udarom oko preusmeravawa sredstava iz primarne emisije, umesto na otkup ìta na ulice. To nam je toliki udar doneo da su i one plate od 100 maraka, za dan dva smawene na 30 maraka. Mihi}: Eto toliko, o raznoraznim odgovorima, dragi moj gost vojvoda [e{eq je zaista strpqiv u davawu preciznih odgovora. Ja èlim da napomenem na{im slu{aocima, da je ovo emisija Otvoreno plavo: slobodno o modi i qubavi. Da sam dr vojvodu [e{eqa pozvala li~no da upoznamo i wegovo drugo lige, mimo scene politike. Zato bih molila sve na{e slu{aoce da doktora pitaju i o drugim nekim stvarima. Recimo, kada ste se prvi put zaqubili? Dr [e{eq: Bilo je to kada se i svi drugi zaqubquju, u osnovnoj {koli. I obi~no je to devoj~ica iz istog razreda. Tako se ne{to i kod mene desilo. Mihi}: Da, to su najlep{e qubavi, te prve... Dr [e{eq: To su najlep{e qubavi jer nisu realizovane. Ko zna kakve bi one bile da su realizovane. Obi~no kaù da qubavi iz de~a~kog perioda koje se kasnije okon~aju brakom, da ne traju dugo i da nisu zrele qubavi. Mihi}: Sve je to i deo neke sudbine, {to kaù. Dr [e{eq: Ali, ono {to ostane nerealizovano, tako ostaje samo lepo u se}awu, a ~ovek ima jedan psiholo{ki mehanizam da vremenom zaboravqa sve ru`no, da zaboravqa sve {to je bilo lo{e, a pamti samo ono {to je lepo i {to mu osveàva ìvot na neki na~in.
1010
Mihi}: Kaìte, da li ste vi zaqubqive prirode, mislim lako zaqubqive prirode? Dr [e{eq: To je te{ko pitawe, ne znam kako bih na to pitawe odgovorio, da li sam zaqubqive prirode. Mihi}: Verovatno, jedna va{a velika qubav je upravo taj va{ poziv politika, ali mislila sam na ovu drugu... Dr [e{eq: Niste me ba{ pitali za tu vrstu... Mihi}: Da, na ovu drugu stranu. Evo, imamo jo{ jednog slu{aoca. Dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e, Milesa iz Krwa~e kraj telefona, htela bih da postavim jedno pitawe vojvodi [e{equ u vezi mode. A to se odnosi na one na{e folk peva~ice na televiziji {to ih gledamo ovako sa mini}ima, sa {orcevima. Da li on odobrava tako ne{to, da li je poklonik takve mode? Dr [e{eq: Ja nisam protivnik takve mode, i znate, ako nekoj peva~ici lepo stoji mini sukwa, za{to da je ne obu~e i ako svojim fizi~kim izgledom dopuwuje na neki na~in pesmu koju izvodi, ako je re~ o umetnici neke druge vrste, za{to da ne. Sve ono {to je lepo za oko treba oku priu{titi kao zadovoqstvo. Mihi}: Da, ali ja ve~ito, na{a slu{ateqka je dobro pitawe postavila, me|utim ja se ve~ito pitam gde na{e peva~ice folk muzike prona|u takve modele. Dr [e{eq: Ja mislim da svaka nastoji da bude originalna u tom odevawu i da svaka verovatno ima i neke saveznike me|u kroja~ima, i da svaka sebi pronalazi nekog originalnijeg kroja~a, neka vi{e, neka mawe uspe{no, sada je to drugo pitawe. Ja ne bih tu mogao da identifikujem i da sada pomiwem imena onih koje u tome uspevaju, koje zaista lepo deluju. I da pomenem imena onih koje naprave proma{aje. Jer ti proma{aji opet samo wima {tetu nanesu, ali svako onaj ko deluje na estradi, ko se bavi nekom vrstom umetnosti, vrstom izvo|a~ke umetnosti, mora o tome da vodi ra~una, od toga zavisi wegova karijera. A da li }e uspeti, to je drugo pitawe. Mihi}: Da, upravo ova kriza... Dr [e{eq: Ja ne bih osu|ivao nikada onoga ko se trudi i ko poku{ava, pa ne uspe. Mihi}: Ja bih htela da kaèm da zaista ova kriza je na estradi napravila jedan mali haos, da je maltene zaista dosta do{lo do banalnosti, do krize kvaliteta, krize morala, slaèm se sa tim nekim stvarima. Da li se vi slaète? Dr [e{eq: Na{a ekonomska i socijalna kriza nije mogla da se ne izrazi na tom planu, kao {to se izraàva i u svim drugim sferama dru{tvene delatnosti. To se jednostavno ne moè izbe}i. Mihi}: Da, de{avaju se i raznorazne korupcije, recimo pogotovo u tim muzi~kim festivalima. Ne znam, vi niste imali priliku, po{to niste u tim vodama ni da direktno kontaktirate, ali ja kao iz medija znam da raznorazni qudi, direktori nekih festivala imaju odre|ene cene da bi u~estvovali u nekom muzi~kom projektu. [ta kaète za to?
1011
Dr [e{eq: Vidite, ta korupcija je zahvatila najvi{e sfere dru{tva. Mi smo imali ministarske afere i jo{ uvek ih imamo, ima i onih neotkrivenih. Kako moè onda estrada da ostane na to imuna, kada je estrada bila i ranije poznata po aferama te vrste, kada je estrada nekada, kada smo ìveli u mirnim vremenima, bila simbol za pojavu raznih korupciona{kih afera, podmi}ivawa, name{tawa rezultata na nekim takmi~ewima, i sli~no. Mihi}: Da li ja mogu mojim mla|im koleginicama, manekenkama i budu}im devojkama koje èle da budu peva~ice, da li mogu da im sada preko ovih radio talasa, kaèm u nekih budu}ih nekoliko godina, da }e do}i do neke stabilizacije i kristalisawa pravih vrednosti, pravih umetni~kih kvaliteta? Dr [e{eq: Zadrà}e se ovi uslovi u kojima ìvimo jo{ neko vreme. Te{ko je to prognozirati. Ali, sankcije i blokadu ne}e tako lako ukinuti kao {to neki o~ekuju. Ja sam na to upozoravao jo{ u junu pro{le godine. Kada su neki iz vlasti govorili da }e sankcije trajati tri meseca najvi{e, govorio sam da }e to trajati nekoliko godina, i ostajem u tom ube|ewu. Mi moramo da se priviknemo da ìvimo u uslovima sankcija, ali teàk }e period biti onda kada nam sankcije ukinu, jer }e trebati nekoliko godina da ispravimo sve one negativne posledice do kojih su sankcije dovele. Mihi}: Zaista je bitno kada mi iz {ou biznisa ovde u Srbiji doìvqavamo prili~ne neprijatnosti sa spoqnim svetom, i kada recimo ja kao maneken radim modnu reviju i radim modele za 1. maj Pirot, gde su prili~no oskudne, prili~no lo{e kreacije u zadwe vreme, zbog nemogu}nosti tehni~kih materijala i tako daqe. Dr [e{eq: Znate, ja imam dva odela 1. maja iz Pirota i ja smatram da su uspe{ni, da spadaju u najuspe{nije firme {to se ti~e tih nekih kreacija. Da li sada ba{ neke ekstravagantne mode, to je drugo pitawe. Ali, mislim da su dosta uspe{ni i da zaista imaju neki asortiman, da ovo ne bude sada neka ekonomska propaganda. Ali, imaju prili~an asortiman koji moè zadovoqiti razli~ite ukuse. Smatram da 1. maj iz Pirota spada u najuspe{nije firme te vrste kod nas. Mihi}: Ja se slaèm sa vama, u ovim uslovima u kojima rade, zaista su najuspe{niji i bili su do sada. Ja sam ina~e wihov maneken, i ne bih htela da radim nikakvu propagandu ili reklamu, ali nisam htela to da kaèm. Velika je razlika kada sada uspe{ni manekeni ili po~etnici rade Versa}i, Gu~i i tako daqe, neke modne revije gde sam model ko{ta 23.000 dolara. To je ono {to sam ja rekla, {ta mislite o stilu Frawe Tu|mana, koji ima odela od nekoliko hiqada dolara. I mi koji ovde u Srbiji moramo da nosimo kreacije koje su dosta oskudne i da ih sa na{im li~nim detaqima dogra|ujemo i ulep{avamo. Dr [e{eq: Znate {ta, u ovoj situaciji u kojoj mi ìvimo iza}i na ulicu u ode}i koja ko{ta nekoliko hiqada dolara je izrugivawe sa sopstvenim narodom i taj ko se tako obla~i, ko tako nastupa, zaista ne moè neke moje simpatije ste}i. Ja smatram da i oni koji imaju mnogo, i koji mogu da se razme}u, to ne bi smeli da rade u ovakvoj situaciji. Treba bar nekim svojim spoqnim izrazom da iskaù malo vi{i stepen skromnosti i ako ni{ta, bar saose}ajnosti sa ogromnom ve}inom sopstvenog naroda koji ne zna
1012
da li }e imati dovoqno hrane, a ne pada mu na pamet neka ode}a sa svetskih modnih pista i neka ode}a za koju treba dati ~etvorogodi{wu, petogodi{wu zaradu jednog prose~nog zaposlenog. Mihi}: Da, ja se slaèm sa vama potpuno. Nisam mislila konkretno na to, mislila sam da apsolutno treba ovog momenta saose}ati. Mislila sam, kada }e do}i vreme da mi moèmo da o~ekujemo takav jedan trenutak, renesansu u tekstilnoj industriji? Da li }e to brzo do}i? Dr [e{eq: To je te{ko prognozirati, tu biste mogli da pozovete neke od na{ih vidovwaka, recimo Qubi{u Trgov~evi}a, ili Mora~u, oni bi vam mnogo boqe odgovorili na pitawe. Ja se futuristikom nikada se nisam bavio, ja mogu da govorim o nekim op{tim trendovima. Ali, da vam kaèm tada i tada }e se ne{to desiti, to zaista nisam u stawu. Mihi}: Dobro, ja vam se zahvaqujem, evo imamo novog slu{aoca. Dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e. Ja sam htela da pozdravim gospodina [e{eqa i htela sam da ga pitam da li mi moè malo bliè re}i, {ta trenutno ~ita, to me interesuje. A vama ho}u samo da poru~im da mnogo lep{e izgledate u modelu 1. maja Pirot nego Tu|man u Versa}i od 5.000 dolara. Mihi}: Hvala vam, gospo|o. Prvo }u ja, ja se izviwavam, da odgovorim. Ja sam samo i{la linijom manekena, moje vi|ewe sa piste, kada }e do}i ta boqa vremena da mi to imamo u na{im modnim delatnostima. Dr [e{eq: Ja sam pre nedequ dana otprilike, dovr{io ~itawe tre}eg toma u dve kwige Istorija srpskog naroda Srpske kwièvne zadruge koju smo o~ekivali ve} 7-8 godina. I kada sam to dovr{io nisam po~eo da ~itam novu kwigu. U posledwe vreme ba{ nemam toliko vremena za ~itawe, kao {to sam to ranije imao. I nisam u stawu da recimo, godi{we pro~itam vi{e od dvadesetak kwiga. Ali sam u situaciji da ~itam svu {tampu, bukvalno svu {tampu, informativno politi~kog karaktera koja kod nas izlazi, i to mi oduzima zaista dosta vremena. Mihi}: Zahvaqujem mom gostu na odgovoru i ja bih ponovila da je ovo Radio Novosti, na{ telefon je 345615, svi koji èle da nas pozovu mogu da okrenu broj. Slu{alac: Dobro ve~e, ja sam hteo da vam dam jednu sugestiju. Poku{ao sam ovom va{em kolegi, hteo sam da kaèm jednu stvar: vi zaista to lepo radite, emisija je dobra, i ja sam slu~ajno uhvatio va{u stanicu ve~eras, i zaista mi se i muzika dopada, ja mislim da je to gospodin [e{eq, da voli tu muziku i ako je tako, zaista voli pravu muziku. Ali sam hteo da vam kaèm, ve~eras ste imali sre}u, po{to ja radim kao {ofer ~esto slu{am radio i raznorazne stanice. Kada vodite ovako dobre emisije uìvo, onda nije mawe demokrati~no da vi pitate moj broj telefona, ime i prezime i da vi mene pozovete ku}i. Jer, zaista }e se dogoditi, i onda me ne pitate {ta }u da pitam nego imate neku evidenciju da se ne bi dogodile neprijatne stvari. Ima zaista qudi nevaspitanih koji mogu sva{ta da pitaju i da pokvare zaista jedno lepo ve~e. Pozdravqam gospodina [e{eqa. Dr [e{eq: Ja sam o~ekivao, gospodine, da }ete zatraìti broj telefona gospo|ice Helene, to sam prvo pomislio kada ste se javili i kada ste po~eli da govorite. A {to se ti~e te neke prethodne cenzure, ja smatram
1013
da ona u principu nije potrebna. I onda se to izrodi kao recimo {to se de{ava u Studiju B, pa onda samo oni naru~eni wihovi neki simpatizeri i oni qudi koji su iste politi~ke orijentacije dobiju mogu}nost da se ukqu~e u program, a oni {to misle druga~ije nikada tu {ansu nemaju. I onda stvaraju neku neispravnu sliku javnog mwewa, a posle se pitaju kada neki drugi rezultati pokaù da su sasvim proma{ili, posle se pitaju kako je to mogu}e. Ja se ne bojim, znate, moè da do|e i do neke situacije koja je neprijatna, i do psovke, do uvrede ali to vi{e govori o ~oveku koji psuje ili vre|a nego o onome ko mu je meta napada. Mihi}: Upravo se slaèm sa tim. Ja bih prvo htela da izjavim da sam vrlo sretna da se slu{aoci javqaju i da su zadovoqni ovom na{om emisijom, ja moram da priznam da je ovo moja prva radio emisija. Ja imam zaista puno TV emisija, ali iz mode i revija, tako da se prvi put nalazim u ulozi voditeqa sa mojim krasnim gostom, vojvodom [e{eqem, koji je zaista divan sagovornik i koji ima strpqewa i razumevawa za na{e slu{aoce. I èlela bih da se i daqe javqaju na{i slu{aoci na telefon 345-615, pa da nam pomognu sa sugestijama i tako daqe. Ina~e, ja sam imala pre par dana jednu neprijatnost kada sam bila gost Radio Novosti, ali sam ja tada bila gost. I pri~ali smo o qubavi, o modi, i uop{te urednik me je pitao {ta mislim o mu{karcima. Ja sam tada izjavila jedno moje vi|ewe kroz moj opus ìvqewa, stvarawa, karijere, {kolovawa, obrazovawa, ja sam izjavila da postoji 10% onih pravih, vrlo sposobnih, vrlo mudrih mu{karaca, vrlo smelih i 90% onih koje ja zaista tako vidim, zvekana. Tada je bilo usijawe telefona ovde kod nas u studiju na tako neku izjavu. Kaìte mi, {ta vi mislite, da li sam ja imala pravo da izjavim tako ne{to? Dr [e{eq: Prvo, to sada zavisi od toga u koju kategoriju mene svrstavate. Pretpostavqam u ovu ve}insku, ali to ni malo ne prija. Ja se ne bih usudio da dajem takve izjave, znate, i ne volim te zaokruène cifre. Za{to ba{ 90%, za{to niste rekli 86% ili 93%, a drugo pitawe koje mi se odmah name}e, kojim ste vi to postupkom analizirali, kako ste do{li do takvog rezultata. Onda biste morali da u|ete malo dubqe u tu analizu. Mihi}: Vi odmah analiti~ki pristupate. Dr [e{eq: Naravno. Mihi}: Ja sam to gledala sa perspektive jedne manekenke, jedne devojke koja je u estradi, u {ou biznisu, gde svakodnevno sre}e po 1.000 qudi i izme|u ostalih gde 99% u meni ne vidi manekena ve} vidi devojku koja ima duge noge i kratku pamet, recimo. I jednostavno sam shvatila da tako ne{to mora da im se da do znawa. Dr [e{eq: To za duge noge ni malo me ne iznena|uje, ali ovo za kratku pamet ne znam na osnovu ~ega bi se takav zakqu~ak mogao izvu}i. Mihi}: Pa upravo zbog toga mi ène imamo neka svoja vi|ewa mu{karaca. A vi pripadate u onih 10%, vi u onih 10%, zato ste ve~eras moj gost. Imamo jo{ jednog slu{aoca. Izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Vesna sa Novog Beograda htela sam da pitam gospodina [e{eqa da li i on ima vremena za qubav, po{to je dosta angaòvan i ima ponekad dosta stresova.
1014
Dr [e{eq: [to se samih stresova ti~e, ja sam kroz dugi vremenski period godina izgra|ivao jedan mehanizam da u stresnim situacijama stresove i frustracije prebacujem jednostavno na druge qude. Nateram wih da se hvataju za srce, da mere pritisak, da mere puls. A {to se mene ti~e, mene nije lako isprovocirati, ja ne gubim takt, ne gubim ìvce, i onda kada povisim ton ja se maksimalno kontroli{em i uvek kaèm ba{ ono {to èlim, {to imam nameru da kaèm. Ne bih se trenutno mogao setiti kada se to desilo da su me qudi isprovocirali, i da sam rekao ono {to ne bih i da sam se kasnije mo`da grizao zbog tako po~iwene gre{ke. A {to se ti~e qubavi, znate, ja sam porodi~an ~ovek, i moja qubav je orijentisana u tom pravcu. A za wu ~ovek mora da ima vremena, {ta god da se desilo. Mihi}: Da, bez obzira na na~in ìvota, karijeru i tako daqe, ~ovek uvek mora da ima svoju neku... Dr [e{eq: ôvek se najsigurnije ose}a ipak kada ima topao porodi~ni kutak, i topao porodi~ni dom u koji se uvek vra}a bez obira kojim se poslom bavi. Mihi}: Ja moram da budem iskrena, ona {tampa kada je pisala u ono vreme da se ja udajem za vas, da mi je ào sada posle ova dva sata razgovora {to sam zakasnila punih godinu dana za poznanstvo. Da li moè jedna takva {ala da se... Dr [e{eq: Vi ho}ete kada se vratim ku}i da mi supruga o~i iskopa, da me sodom pospe ili da me ubije na spavawu? Mihi}: Ja mislim da va{a supruga ima razumevawe za izjave, s obzirom da ste vi moj gost i da ja vas uvaàvam kao i va{u porodicu. Dobro ve~e. Izvolite. Slu{alac: Hteo sam da pitam gospodina [e{eqa da li pije, {ta pije i da li se nekada napije i kakav je u pi}u. Dr [e{eq: Ja vrlo retko pijem, u toku dana uop{te ne pijem, a ponekada nave~e pijem, ali zaista vrlo retko, mo`da jednom mese~no. Jo{ se re|e napijam, ali desi mi se tako dva tri puta godi{we, zaista, u dru{tvu najbliìh prijateqa, ili u porodi~nom krugu kada je neki poseban povod. Recimo slava, ili neki drugi. A od pi}a najvi{e volim crno vino. Mihi}: Da, qubav i vino, to ide zajedno, upravo uz na{u emisiju. Dr [e{eq: Ali zaista retko pijem, a po danu nikada, jer mislim da ako ~ovek ne{to ozbiqno radi, da onda to nije spojivo sa alkoholom. Alkohol treba izbegavati, alkohol nije dobar ni u bilo kojoj profesiji, a ~ovek treba da te potrebe za alkoholom... alkohol zaista u umerenim nekim koli~inama moè i da osveì, moè da predstavqa i ne{to {to je dobro za organizam, ali to treba raditi, recimo, pred spavawe, kada to ne moè da ima negativne posledice za ono ~ime se ~ovek bavi. Mihi}: Ali s obzirom da su takva vremena, danas mislim da qudi u mawim koli~inama koriste alkohol. Dr [e{eq: Na àlost, kada do|u ovako te{ka vremena qudi se vi{e orijenti{u prema alkoholu. U alkoholu traè utehu, u alkoholu traè neke svoje ìvotne iluzije, izgubqene, ili nezadovoqene ambicije i tako. U ovim vremenima se pojavquje i najve}i broj alkoholi~ara. Alkoholizam je jedna, zapravo, socijalna bolest, a kada je ~itavo dru{tvo socijalno bolesno, ne treba se ~uditi {to se enormno pove}ava broj alkoholi~ara.
1015
Mihi}: Da, tu ste u pravu. Imamo ponovo slu{aoca na liniji. Izvolite, dobro ve~e. Slu{alac: Dobro ve~e. Ja sam Ilijas Beramovski, sa Dor}ola, Starog grada. Pitao bih ga, po{to ja ga oboàvam kao dobrog doktora, i dobrog poslanika, kada govori argumentovano i kako treba. Pitao bih ga ako ho}e da mi odgovori, da li veruje u Sveto pismo, i da li ga ima uop{te? Hvala. Dr [e{eq: Ja sam religiozan ~ovek, ali umereno religiozan. Znate, ja smatram da Sveto pismo sadrì mnogo istinitih ~iwenica, mnogo istinitih podataka, ali sadrì i stvari koje su rezultat qudske ma{te, koje su rezultat jednog individualnog vi|ewa nekih istorijskih zbivawa od pre nekoliko hiqada godina. U svakom slu~aju, ta umerena religioznost mi ne oduzima jednu elementarnu qudsku sposobnost, potrebu da se u sve sumwa. A sa druge strane, ne mogu biti toliko naivan i toliko zadojen materijalizmom da smatram da je i ìvot nastao spontano, i materija i univerzum i tako daqe. Iza svega toga stoji neka voqa, iza svega toga stoji neka svest, a ta voqa i ta svest nalaze na zemqi jedan religijski izraz. I kada pogledate sve dana{we moderne religije, svaka se temeqi na pronalaèwu te voqe i te svesti. Ta voqa i ta svest su zapravo boànska voqa i boànska svest. A kada govorim o boànskoj voqi i boànskoj svesti, ne moèmo ih nikako sagledati na jedan materijalisti~ki na~in, i bez obzira {to na{a hri{}anska religija govori i svedo~i da je Bog stvorio ~oveka po svojoj slici i prilici, ja to ne bih tako bukvalno shvatio. Ja mislim da su to mnogo kompleksnije stvari, mnogo kompleksnija pitawa. A nisam ni dovoqno teolo{ki obrazovan da bih ba{ mogao u~estvovati u jednoj argumentovanoj i su{tinskoj raspravi. To ne. Mihi}: Hvala vam na odgovoru. Ovo je Radio Novosti. Ja sam htela da vas pitam koje na estradi, od dama, kod vas imaju neki odre|eni limit? Dr [e{eq: Pa vi, naravno. Mihi}: Hvala na komplimentu. To je povodom ove na{e emisije, ali uop{te va{e vi|ewe na{e estrade i na{eg... Dr [e{eq: Ja u takvim situacijama, kada dobijem takvo pitawe, ja izbegavam odgovor; kao {to ne èlim nikada da kaèm za koji tim navijam u fudbalu, tako ne èlim da se izjasnim i o nekim drugim pitawima. Smatram da ne bi bilo ni malo uputno i ne bi bilo ukusno da sada isti~em neka imena sa estrade kao pozitivna, a onda da mi postavite jo{ i pitawe koja smatram lo{im, i zaista ne bi imalo nikakvog smisla, a nisam ni kompetentan stru~wak za pitawa estrade da bih ba{ mogao da presu|ujem. Mihi}: Ja ne bih li~no bila toliko indiskretna, no ipak, mi imamo jednog slu{aoca. Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Ovde Nikoli} sa Vo`dovca, zanima me {ta vojvoda misli, kako ène treba da se obla~e kada idu na spavawe. Mihi}: To je interesantno pitawe. Dr [e{eq: Kako koja èna, zavisi i od prohteva muà, zavisi i od vremenskih uslova, zavisi i od toga kakve su sve daqe namere. Sve je to vezano za ~itav niz okolnosti i ja tu ne bih neko op{te pravilo izvla~io. Slu{alac: Hvala. Mihi}: Vi ste divni u davawu odgovora, zaista to sam ve} rekla po ne znam koji put. Imam vi|ewe da ste dosta stroì sa kriterijumom. Imamo ponovo jednog slu{aoca. Izvolite.
1016
Slu{alac: Danijela iz Krwa~e. Mihi}: Ovo jako ~esto zovu iz Krwa~e. Kaìte mi {ta ste hteli da pitate. Slu{alac: Htela sam da pitam kako mu se zove prva qubav. Mihi}: Prva qubav? Danijela, koliko ti ima{ godina? Slu{alac: Trinaest. Mihi}: I da li si ti imala neku svoju prvu qubav iz {kole? Slu{alac: Pa, normalno. Mihi}: Kako se tvoja prva qubav zvala? Slu{alac: Dobro, to sada nije va`no. Mihi}: Za{to ti traì{ od na{eg gosta, a ne}e{ ti da otkrije{ tvoju tajnu? Dr [e{eq: Danijela, ja moram odgovoriti na isti na~in: pa dobro, sada nije va`no. Mihi}: Eto to je bio odgovor. Naj~e{}e qudi u nekim poznim, zrelim godinama zaista se se}aju tih prvih qubavi iz detiwstva, upravo zbog onoga {to smo ve} rekli da je to ne{to {to je neostvareno, nerealno i uvek ostalo u nekoj misti~noj magli. Dr [e{eq: Da, ja mislim da ~ovek ~esto sebe uhvati u mislima {ta bi da je u onim godinama, a ove pameti, kako bi se boqe postavio i kako bi neke druge stvari boqe uradio. Ali, sve to ima svoju me|usobnu vezu, sve je to toliko isprepletano. Znate, kada se te stvari de{avaju onda vas zati~u u jednoj sasvim drugoj situaciji kada ne znate, kada tek sti~ete prva znawa, sti~ete prva iskustva. I to ima jednu vrstu draì. A onda kada ve} ta iskustva steknete, onda se pojavquje ne{to novo o ~emu niste ni sawali u onoj prvoj fazi. Mihi}: Ipak, ja bih rekla da u qubavi nema racionalnosti, u pravim qubavima, to se de{ava ili ne. Imamo ponovo jednog slu{aoca. Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, zovem se @eqko. Mihi}: @eqko, koliko ti ima{ godina? Slu{alac: Trinaest i po. Mihi}: Sve nam se ne{to javqaju sa 13 i po godina. Kaì @eqko, {ta si hteo da pita{ na{eg gosta. Slu{alac: Moja mama veoma ceni Vojislava [e{eqa, i èleo bih da pitam ko je po wemu najboqe obu~ena peva~ica i peva~? Dr [e{eq: I to je vrlo te{ko pitawe, zaista ne znam na wega da dam odgovor ko je najboqi, niti bih znao da odgovorim ko je najgori. Ali, dobro su obu~eni svi oni koji su prijatni za oko. Znate, koji ne izazivaju ba{ neke neugodne emocije kada ih ~ovek pogleda, i koji ne zadràvaju na sebi pa`wu zbog nekog dela ode}e, koji nije uklopqen u ostalo i koji nije primeren onome {to se izvodi i na~inu izvo|ewa ili mediju na kome se pojavi. Mihi}: Dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Ja bih htela da pozdravim va{eg gosta i da mu postavim pitawe da li oboàva vrawanski sevdah? Dr [e{eq: Mnogo volim pesme iz vrawanskog kraja i svaki put kada ih slu{am to je neko novo zadovoqstvo, neka nova emocija. Nadam se da su nam i za ovu emisiju pripremili ne{to sa toplog srpskog juga.
1017
Mihi}: Zna~i vi ste ve} izjavili pre nego {to smo u{li u studio da volite svu lepu muziku, to ste tako lepo rekli da zaista je tako, svu lepu muziku. Dr [e{eq: Zna~i i kada je re~ o ozbiqnoj muzici i kada je re~ o zabavnoj, i kada je re~ o narodnoj, i kada je re~ o starogradskoj. Mihi}: Da li volite, sada je malo pitawe neobi~no, da li volite da slu{ate ponekad i disko ritam? Dr [e{eq: Pa ponekad, samo ja sam ve} u tim godinama kada to nije ne{to posebno interesantno. Na{ narod kaè sve u svoje vreme. Disko ritam je primeren za tinejyere, za qude do 30 godina, recimo. To je neka granica. U moje vreme kada sam ja bio osnovac, Bitlsi su bili najpopularniji, @uta podmornica, to mi je ostalo u se}awu, ~ak i delovi tog teksta. Tako, ~itav niz drugih. Ali, to vremenom pro|e, vremenom ~ovek zavoli mirnije ritmove, i nalazi neko zadovoqstvo u takvoj vrsti muzike. Mihi}: Kada ste bili mla|i i kada ste i{li u {kolu, da li ste bili u nekim sekcijama, kao {to je gluma, kao {to je pevawe? Dr [e{eq: Nisam, ja nemam sluha i ne ide mi pevawe od ruke i nisam bio u toj vrsti sekcija. Mihi}: Nije vas nikada interesovala ta strana? Dr [e{eq: Ne vredi tu da me interesuje ili ne interesuje, ja li~no nemam sluha i ne ide mi pevawe od ruke. Kada je neko grupno pevawe, u nekoj podgrejanoj alkoholom atmosferi i nekako. A ovako, u normalnim situacijama, nikada. Mihi}: Koja su va{a draga se}awa na neko va{e de~a{tvo? Dr [e{eq: Ima ~itav niz vrlo lepih uspomena iz vremena osnovne {kole, iz vremena gimnazije. Sva su mi ta se}awa na izvestan na~in draga. Ne znam {ta bih posebno mogao da istaknem. Mihi}: Da li ste vi ostvarili na jedan na~in, svi mi koji u ìvotu radimo neke karijere, nije bitno iz kojeg su opusa, imamo neke jo{ mlade detiwaste snove koje na kraju realizujemo. Da li ste vi, gledano sada sa va{eg aspekta i malo okrenuti glavu u detiwstvu i u pro{lost, da li ste vi neki va{ san koji ste poneli iz rane mladosti, uspeli da ostvarite, upravo u toj va{oj politi~koj karijeri. Da li je to bio va{ san? Dr [e{eq: Ja sam zadovoqan onim ~ime se bavim, zna~i vrstom posla kojom se bavim. Ali, moja je ambicija bila da ostvarim jednu uspe{nu, ako je to mogu}e, univerzitetsku karijeru. Ja sam krenuo tim putem i zaista nisam imao nameru da se bavim aktivno politikom. Zapravo, kao osnovac, kao gimnazijalac i kao student sam ja u{ao u te vode i odmah do{ao u incidentne situacije i u sukobe sa partijskim komitetima, sa funkcionerima i sli~no, ali sam èleo da krenem s prou~avawem pravne i politi~ke teorije, pravne i politi~ke filozofije i da mi to bude neko ìvotno opredeqewe. Me|utim, ~itav niz drugih okolnosti su me skrenuli u pravcu aktivne politike, a kada ~ovek jednom uplovi u politi~ke vode on se te{ko vra}a, recimo, nau~nom radu. A ja sam izgubio punih 10 godina, napravio sam toliki prekid u nau~nom radu, da verovatno vi{e nikada ne}u imati {ansi da se tome ozbiqno vratim. I to je prekid koji se desio u onim godinama u kojima sam trebao da pokaèm najvi{e rezultata. Mislim da je to izme|u 30 i 40 godine, kada ~ovek sti~e zrelost, a jo{ ima energije da ide daqe.
1018
Mihi}: Da, ali verovatno vi ste probudili tu neku srpsku svest, narod vas voli, i vi ste, ja mislim prili~no puno dobili a va{ nau~ni rad kada se sve ovo sti{a, moè da ide daqe. Dr [e{eq: Ja mislim da ne moè. Ja mislim da je to zabluda velika. Kada ~ovek napravi toliko veliki prekid u nau~nom radu, onda se on te{ko tome vra}a. Izgubi kontinuitet. Nauka ne trpi polovi~na re{ewa. Nauka traì kompletnog ~oveka. ôveka koji }e joj se u potpunosti posvetiti. Znate, to {to se kod nas de{avalo da se qudi istovremeno bave naukom i politikom, posebno dru{tvenom naukom i politikom, tu nismo imali ni uspe{nog nau~nika ni uspe{nog politi~ara. Mihi}: Da li mogu da vas pitam: ~esto sam sebi postavqala pitawe upravo sada kada smo krenuli o tome, o politici, i kada smo rekli da je ovo moda, qubav i tako daqe; da li vi, kada po|ete da spavate, o istim tim problemima politike razmi{qate, legnete da spavate i ne moète da zaspite, jer jo{ uvek su vam ti problemi u glavi, ili poku{avate da ih odvojite od privatnog ìvota? Dr [e{eq: Ne moè se to u potpunosti odvojiti, mada se ja trudim koliko je to mogu}e, maksimalno da se to odvoji. Ne volim sa svojim uku}anima da raspravqam na politi~ke teme. Poku{avam da izbegnem i u nekoj obi~noj svakodnevnoj ~isto qudskoj komunikaciji, ali to je uglavnom nemogu}e izbe}i. A onda, mi ìvimo u takvom vremenu kada je svaki ~ovek optere}en sudbinom dru{tva u celini, i svojom vlastitom, i grupnom i tako, da jednostavno ìvimo pod nekom presijom. @ivimo u nekoj neizvesnosti i kada najvi{e èlite da isterate iz svoje glave misli o na{oj obi~noj ìvotnoj svakodevnici, o politi~koj, ekonomskoj i socijalnoj situaciji, to vam ne polazi za rukom. Mihi}: Hvala vam na odgovoru. Kaìte mi, doktore, da li ste vi zadovoqni sa va{im nekim li~nim vi|ewima na privatan ìvot? Dr [e{eq: U osnovi jesam. Znate, ja nisam ~ovek koga neprekidno razdiru dileme, mada je ovo vreme dilema, mada je ovo vreme nepoznanica, vreme neizvesnosti. Ali, u osnovi sam zadovoqan. Mihi}: Rekli ste da je porodica vrlo bitna u jednoj karijeri, pogotovo iz va{eg domena. Jedna mirna luka gde kupite energiju i snagu za neke daqe akcije. Dr [e{eq: Da, to je veoma va`no. Veoma je va`no da ~ovek ima neku stabilnu porodi~nu situaciju, da ima mirnu ku}nu atmosferu, da se ne optere}uje ba{ sad nekim preteranim problemima, i da zna u svakom slu~aju posle bilo kakvog napornog radnog dana da dolazi smirewe i da dolazi jedna relaksacija u porodi~nom krugu. Mihi}: Jedna toplina, je li? Kaìte mi kako je va{a, tada, u to vreme, kada je iza{ao konkurs da traè vojvodi mladu, va{a devojka, sada{wa supruga reagovala na to. Dr [e{eq: Naqutila se i bilo joj je neprijatno, ali {ta da se radi, morala je da to podnese, morala je da izdrì. A ja sam tu bio u velikoj dilemi, reagovati i negirati, pa tek onda dozvoliti da me ~ar{ija {~epa, da ispira usta, ili jednostavno pre}utati i ~ekati da to padne u zaborav. Ja sam se opredelio za ovu drugu varijantu, i mislim da je ta varijanta do1019
bra i u nekim sli~nim situacijama. Jer, kada ~ar{ija poku{a da vas na neki na~in isprovocira nekom uvredom, nekom klevetom, nekom podvalom, ako upadnete u {emu, ako u|ete u mehanizam, onda tome nema kraja. Ako to }utke podnosite, pa jo{ sa nekim osmehom bilo je posle prilike da se kaè i u ozbiqnom i u {aqivom razgovoru da je to sve bila jedna name{taqka, onda vrlo brzo ta stvar pro|e sama od sebe. Mihi}: Da, ali sada posle ovog na{eg razgovora i posle svega toga {to je pro{lo, pitam se kako to da su oni upravo izabrali mene za va{u mladu. To mi nije jasno za{to. Dr [e{eq: Prvo, jo{ nismo identifikovali ko je to uradio. Je li bio to potpisani ~lanak? Mihi}: Jeste, bio je potpisan. Dr [e{eq: A ~ijim imenom? Mihi}: Prezime Koni}. Dr [e{eq: Koni}. Pa da pitamo prvo redakciju ko je taj Koni}, da li postoji takav ~ovek. Onda da li je to mo`da dopisnik iz Novog Sada. Mihi}: Ne, ne, iz Beograda je. Dr [e{eq: Pa da li ga poznajete? Mihi}: Jednom sam imala priliku da kontaktiram, posle toga kada sam reagovala. Prili~no je bila neprijatna izjava gde sam ja izjavila navodno... Dr [e{eq: A vi ste posle reagovali i demantovali. Mihi}: Da, ja sam bila, meni je podznak Ovan i dosta sam energi~na, morala sam da reagujem. S obzirom da sam ja imala problema sa mojim de~kom koji je strahovito burno reagovao na sve to. On je meni zaista je verovao, ali wegove kolege su po~eli da ga provociraju da ja... Dr [e{eq: U ~emu se ogledalo to burno reagovawe? Nije bilo {amara, nije bilo ~upawa kose, nije bilo nokautirawa? Mihi}: Ne, ne. Dr [e{eq: Je li bilo suza sa wegove strane? Mihi}: Bilo je da nismo pri~ali jedno 10 dana. Suza sa wegove strane, ne znam. Dr [e{eq: Koliko dana niste pri~ali? Mihi}: Deset dana nismo pri~ali, to vam ne mogu oprostiti. Trebali ste da bar jednom reagujete. Dr [e{eq: Moja èna nikada ne izdrì duè od pola sata da ne govori sa mnom. Mihi}: Ja sam izdràla deset dana, ali na kraju krajeva dobro se zavr{ilo. Imamo slu{aoca, dobro ve~e, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e, ja bih pitao gospodina [e{eqa, da li ~ini moda ~oveka ili ~ovek modu. Druga stvar, bez obzira {ta i kako, on uvek, kako god bio obu~en sa svojim pona{awem odgovara i modi i svemu. Mihi}: Zna~i, vi ste u svakom slu~aju qubiteq dr vojvode [e{eqa. Kaìte mi odakle zovete. Slu{alac: Ja, sa Kanarevog brda, a ujedno sam i glasao za wega. Dr [e{eq: U svakom slu~aju, modu ~ini ~ovek i ne sme dozvoliti da wega moda ~ini. Drugo, kada pogledamo malo istorijski kako je moda nastala, modu su nam nametnuli oni koji su imali problema sa prodajom tekstil1020
nih proizvoda, sa prodajom obu}e, sa prodajom nakita, sa prodajom ènske {minke i drugih nekih ukrasa. I sada moda sluì za pove}awe obima potro{we. To je osnovna svrha bila lansirawa modnih trendova, jednog diktata kome se malo ko u svetu mogao da odupre. Recimo, ako se svi qudi obla~e na jedan na~in onda to suàva prostor za razvoj kozmeti~ke industrije, ako svi nose iste cipele suàva prostor za razvoj industrije obu}e. Ako sve ène koriste istu {minku, onda suàva prostor za razvoj tekstilne industrije i to sve ima konkretno jednu svrhu. Znate, nateraju vas da ko{uqu koju biste jo{ mogli nositi godinu dve dana odbacite, stavite negde u orman sa starim stvarima, kupujete novu samo zato {to neki modni trend diktira promenu u obliku kragne, promenu u obliku rukava, na~in zakop~avawa i sli~no. Mihi}: Ana Luki} sa Banovog brda pita gospodina [e{eqa da prokomentari{e odluku predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a da pomiluje bra~ni par Dra{kovi}. Dr [e{eq: Ovde nije re~, prvo, o pomilovawu, da pravno to razjasnimo. Re~ je o aboliciji. Pomilovawe, ukaz za pomilovawe se izdaje nakon su|ewa i nakon saop{tavawa presude, i nakon isteka redovnih pravnih lekova, a abolicija je osloba|awe krivi~nog gowewa, i u ovom slu~aju predsednik Republike je iskoristio svoje ustavnopravno ovla{}ewe da oslobodi od krivi~nog gowewa Vuka i Danicu Dra{kovi}. Smatram da je to jedan vrlo human gest predsednika Republike Slobodana Milo{evi}a, da bi bra~ni par Dra{kovi} iz toga svega trebalo da izvu~e pouku. Ja èlim Vuku i Danici Dra{kovi} da se {to pre oporave od svog jednomese~nog tamnovawa. A nadam se da }e izvu}i i ~itav niz pouka iz ove situacije u kojoj su se na{li. @eleo bih najvi{e da se Vuk Dra{kovi} vrati pisawu romana, jer je vrlo dobar pisac, i osta}e zapam}en u srpskoj kwièvnosti i {teta je {to je ovim proma{ajima u politi~koj sferi Srbiji oduzeo ~itav niz kwiga koje je mogao objaviti u ovom periodu. Ali, u svakom slu~aju nadam se da vi{e nikada nikakvo nasiqe ne}e primewivati u politi~koj borbi i da ne}e poku{avati da se vlasti do~epaju vanparlamentarnim putem. Potez predsednika Milo{evi}a je jedan pravi moralni {amar i advokatskom timu i liderima ovih nekih opozicionih stranaka koji su zajedni~ki poku{ali da politi~ki i propagandno profitiraju na muci i nevoqi koja je sna{la Vuka i Danicu Dra{kovi}. Ja sam imao utisak da su oni èleli Vuka i Danicu Dra{kovi} dràti stotinu godina u zatvoru samo ako se to wima propagandno i politi~ki isplati. Zaista je to jedan nemoralan ~in bio sa wihove strane, ali brzo }e to pasti u zaborav. Ne bi smeli da zaboravimo da su te nasilne demonstracije dovele i do qudskih `rtava i da ni one vi{e nikada ne bi smele da se ponove. Mihi}: Hvala vam na odgovoru. Imamo ponovo slu{aoca na vezi, izvolite. Slu{alac: Dobro ve~e. Ja nisam qubiteq [e{eqa, niti wegove politike, ali bih ga ipak pitao ne{to o modi, po{to je re~ o modi. Hteo bih da ga pitam da li je sada neka nova moda zavladala da se ~eka u red za hleb i za mleko.
1021
Dr [e{eq: Pitawe je sa ironi~nim prizvukom. Zaista nije re~ ni o kakvoj modi nego o jednoj ~isto qudskoj i socijalnoj potrebi, koju dràva nije u stawu da adekvatno zadovoqi. Dràva je rastrzana izme|u zahteva pekarske i mlekarske industrije da se pove}a cena hleba i mleka. Jer, zaista ove cene ne mogu da pokriju ni elementarne tro{kove proizvodwe, ni cenu ko{tawa a sa druge strane sve siroma{nijeg stanovni{tva ~ije plate ne mogu biti dovoqne ni za hleb, ni za mleko. Posebno penzije ako pogledate ove minimalne penzije, one nisu dovoqne ~oveku ni za dve kifle i jedan jogurt dnevno, a kamoli za ne{to drugo. Zaista je stravi~no ovo {to smo pro~itali u novinama, koliki su iznosi mese~nih nadoknada za izdràvawe u stara~kim domovima. Pa nema te penzije kojom se to moè pokriti. Problem je u tome {to i savezna i republi~ka vlada kasne sa efikasnim re{avawem socijalnih problema. A da bi se ti problemi re{ili, mi moramo u uslovima fakti~kog opsadnog stawa da se pona{amo kako uslovi nalaù, dakle dok traju sankcije, dok traje blokada, da ono malo {to imamo {to ravnomernije podelimo kako niko ne bi bio gladan. Mihi}: Eto toliko. Dragi na{i slu{aoci, ja bih zaista vama, gospodine dr Vojislave [e{eq, zahvalila se na va{em gostovawu u na{oj emisiji Obojeno plavo: slobodno o modi i qubavi, gde sam ja bila voditeq. Drago mi je da smo mogli da pri~amo slobodno o va{em detiwstvu, o va{im prvim qubavima, o va{oj modi, va{oj porodici, va{oj karijeri i tako daqe. @elela bih da pozdravim sve na{e slu{aoce i da kaèm da su ovo Radio Novosti, i da mogu svakog petka od 20,30 pa do 23,30 da zovu na{e goste i sagovornike. Ja bih jo{ jednom pozdravila na{eg gosta. Dr [e{eq: Hvala vam, meni je bilo zadovoqstvo sa vama ve~eras da razgovaram. Mihi}: Hvala i vama. Radio Novosti, 9. jun 1993. godine
SADR@AJ
PREDGOVOR ................................................................................. FILIPIKE ÊTNI^KOG VOJVODE ................................ PREDGOVOR PRVOM IZDAWU .................................................... Prsa u prsa sa komunistima, socijalistima i ostatkom sveta FILIPIKE VOJVODE [E[EQA ili (SIMULTANKA VOJVODE [E[EQA) .................................... PRVI DEO ................................................................................................ DRUGI DEO ............................................................................................. TRE]I DEO ............................................................................................ ÊTVRTI DEO ....................................................................................... PETI DEO ............................................................................................... [ESTI DEO ........................................................................................... SEDMI DEO ............................................................................................ OSMI DEO .............................................................................................. DEVETI DEO .......................................................................................... DESETI DEO .......................................................................................... JEDANAESTI DEO ............................................................................. DVANAESTI DEO ............................................................................... PRETI LI NAM SLOBOTOMIJA ...................................... I
3 11 13
76 77 102 116 127 133 145 155 160 165 174 190 200 211
UVOD U MIROLOGIJU Radio Pirot 12. novembar 1993. godine ........................................... 213 II SLOBOTOMIJA TV Negotin, 14. novembar 1993. godine ........................................... 233 III POLO@AJ SRBA I SRBIJE U SVETU Prvi program RTS, 6. decembar 1993. godine .......................... 277
1022 1023
IV USPOSTAVQAWE RACIONALNE SOCIJALNE POLITIKE RTS 10. decembar 1993. godine ............................................................ V ÎSTA SLIKA TV Politika, 9. decembar 1993. godine ........................................ VI SLOBINA EKONOMIJA ILI SOCIJALNA EUTANAZIJA NTV Studio B, 10. decembar 1993. godine ....................................... VII PROBLEMI UNIVERZITETA U OBNOVQENOJ DEMOKRATIJI TV Politika, 13. decembar 1993. godine ..................................... VIII SPOQNA POLITIKA JUGOSLAVIJE Prvi program RTS, 16. decembar 1993. godine .............................. IX ÎSTA SLIKA TV Politika, 15. decembar 1993. godine ..................................... X NO] PRED ]UTAWE NTV Studio B, 16. decembar 1993. godine ....................................... XI ÎJA ]E BITI SKUP[TINA NTV Studio B, 24. decembar 1993. godine ....................................... XII RADIO PARLAMENT Radio Politika, 23. januar 1994. godine ...................................... XIII [TA ]E BITI SA NAMA POLICENTRI^NO ILI CENTRALIZOVANO SRPSTVO TV Politika, 15. februar 1994. godine ...................................... XIVINTERVJU DANA Radio B 92, 21. april 1994. godine .................................................. OKRUGLI STOLOVI ................................................................ I IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA Prve plenarne sednice Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji ....................................................... DRUGI DAN RADA Prve plenarne sednice Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji ........................................................ IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA sa konsultativnog sastanka u~esnika Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji........................................................
303 327 355 377 392 417 447 472 491 512 528 551
553
594
II
627
III IZVOD IZ MAGNETOFONSKIH BELE[KI sa konsultativnog sastanka sa predsednicima politi~kih stranaka iz Republike Srbije .............................................................. IV IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA sa Sedme plenarne sednice u~esnika Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izborau Saveznoj Republici Jugoslaviji ............................................................................ V IZVOD IZ STENOGRAFSKIH BELE[KI sa sednice Okruglog stola koji je odràn u Vladi Republike Srbije ...................................................................... VI IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA sa Osme zavr{ne plenarne sednice u~esnika Okruglog stola o neophodnim politi~kim i pravnim pretpostavkama radi raspisivawa i odràvawa prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji ....................................................... VII URE\IVAWE ODNOSA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI (su~eqavawe stranaka) ............................................................................ VIII KOSOVO I METOHIJA KAO NACIONALNI PROBLEM I (su~eqavawe stranaka) ........................................................................... IX ODNOS STRANAKA PREMA PROBLEMU SRBA KOJI @IVE IZVAN SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE (su~eqavawe stranaka) ............................................................................ X KAKO PRE@IVETI U USLOVIMA BLOKADE (su~eqavawe stranaka) ............................................................................ XI POLO@AJ FEDERALNIH JEDINICA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI (su~eqavawe stranaka) ............................................................................ XII NEPRIZNAVAWE SRBIMA PRAVA NA SAMOOPREDEQEWE OD ME\UNARODNE ZAJEDNICE (su~eqavawe stranaka) ........................................................................... XIII KAKO UNAPREDITI @IVOT NA SELU (su~eqavawe stranaka) ......................................................................... XIV KOSOVO I METOHIJA KAO NACIONALNI PROBLEM II (su~eqavawe stranaka) ........................................................................... XV EKONOMSKI PROGRAM STRANAKA (su~eqavawe stranaka) ...........................................................................
649
661
676
696
702
722
743 761
781
803 822
842 860
1025
1024
SLUÂJNE ISPOVESTI I PONEKA INTRIGA ...................................................................... PRVI DEO SPECIJALNO IZDAWE LISTA ON BR. 56 BEOGRAD, JUL 1993. GODINE ZA[TO O [E[EQU? ........................................................................... [TA [TAMPA [TAMPA .................................................................. ÔVEK ZA SVA VREMENA! .............................................................. VLADA PADA KAO KLADA? ............................................................ REKLI SU O [E[EQU... ....................................................................
881
883 884 889 942 951
DRUGI DEO ISPOVESTI, INTRIGE I PREDSKAZAWA I OFICIR I YENTLMEN ..................................................................... 956 II KAD VOJVODA VOLI ........................................................................... 959 III SUPER-SRBIN U PAPUÂMA ....................................................... 961 IV VOJVOTKIWA POD REFLEKTORIMA ..................................... 964 V MNOGO SAM VOLEO... ......................................................................... 969 VI KAKO JE SKINUT [E[EQ ............................................................. 973 VII NA POTEZU JE [E[EQ .................................................................... 975 VIII [E[EQ SE VE] ODLUÎO? .......................................................... 977 IX - PISMO KUME - VOJVODI ............................................................. 979 X @ELIM DA POSTANEM VOJVOTKIWA .................................. 981 XI CECA KAO DR [E[EQ ..................................................................... 982 XII SVADBA U JESEN .................................................................................. 985 XIII OPASAN I ZA @ENE ......................................................................... 986 XIV VOJVODA SA PODZNAKOM [KORPIJE ................................ 989 XV HOROSKOP VOJISLAVA [E[EQA .......................................... 991 XVI RE^ NUMEROLOGA .............................................................................. 993 XVII VOJISLAV [E[EQ, RO\EN 11. OKTOBRA 1954. U 08:30 U SARAJEVU .................... 996 XVIIIOTVORENO PLAVO ............................................................................. 1001
1026
1027

Filipike Cetnickog Vojvode

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Filipike Cetnickog Vojvode

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

FILIPIKE ^ETNI^KOG VOJVODE

FILIPIKE ^ETNI^KOG VOJVODE

Srpska radikalna stranka Beograd 2002.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

FILIPIKE ^ETNI^KOG VOJVODE

Beograd 14. februar 2002. godine

I izdawe ABC GLAS, Beograd, 1994.

Recezenti: Novak Savi} Slobodan Stanki}

PREDGOVOR PVOM IZDAWU

SRPSKI ^ETNI^KI POKRET

POLITI^KI PROGRAM SRPSKOG ^ETNI^KOG POKRETA

LA@I, PROMOCIJE, SKANDALI, HAP[EWE...

PREDSTAVQAWE PREDSEDNI^KOG KANDIDATA

KRAGUJEVAC, 23. FEBRUAR 1991.

GDE SU SRPSKE ZEMQE TU SU SRPSKI RADIKALI

KONVENCIJA O NOVOJ JUGOSLAVIJI

DECEMBAR, IZBORI 1992.

TRI GODINE KASNIJE

Prsa u prsa sa komunistima, socijalistima i ostatkom sveta

FILIPIKE VOJVODE [E[EQA ili (SIMULTANKA VOJVODE [E[EQA)

SU[TINA VENSOVENOVOG PLANA

SPORAZUM O KOALICIJI SRPSKE DEMOKRATSKE STRANKE KRAJINE I SRPSKE RADIKALNE STRANKE

PRETI LI NAM SLOBOTOMIJA

I izdawe ABC GLAS, Beograd, 1994.

Recenzenti Rajko \ur|evi} Olivera Miletovi}

III POLO@AJ SRBA I SRBIJE U SVETU

IV USPOSTAVQAWE RACIONALNE SOCIJALNE POLITIKE

VI SLOBINA EKONOMIJA ILI SOCIJALNA EUTANAZIJA

VII PROBLEMI UNIVERZITETA U OBNOVQENOJ DEMOKRATIJI

VIII SPOQNA POLITIKA JUGOSLAVIJE

X NO] PRED ]UTAWE

XI ^IJA ]E BITI SKUP[TINA

XII RADIO PARLAMENT

XIII [TA ]E BITI SA NAMA POLICENTRI^NO ILI CENTRALIZOVANO SRPSTVO

XIV INTERVJU DANA

I izdawe ABC GLAS, Beograd, 1994.

Recenzenti Stevo Dragi{i} Aleksandar Vu~i}

I IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA

DRUGI DAN RADA

II IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA

III IZVOD IZ MAGNETOFONSKIH BELE[KI

IV IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA

V IZVOD IZ STENOGRAFSKIH BELE[KI

VI IZVOD IZ MAGNETOFONSKOG SNIMKA

VII URE\IVAWE ODNOSA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI (SU^EQAVAWE STRANAKA)

VIII KOSOVO I METOHIJA KAO NACIONALNI PROBLEM I (SU^EQAVAWE STRANAKA)

X KAKO PRE@IVETI U USLOVIMA BLOKADE (SU^EQAVAWE STRANAKA)

XI POLO@AJ FEDERALNIH JEDINICA U SRJ (SU^EQAVAWE STRANAKA)

XII NEPRIZNAVAWE SRBIMA PRAVA NA SAMOOPREDEQEWE OD ME\UNARODNE ZAJEDNICE (SU^EQAVAWE STRANAKA)

XIII KAKO UNAPREDITI @IVOT NA SELU (SU^EQAVAWE STRANAKA)

XIV KOSOVO I METOHIJA KAO NACIONALNI PROBLEM II (SU^EQAVAWE STRANAKA)

XV EKONOMSKI PROGRAMI STRANAKA (SU^EQAVAWE STRANAKA)

SLU^AJNE ISPOVESTI I PONEKA INTRIGA

I izdawe ABC GLAS, Beograd, 1993.

Recenzenti Tomislav Nikoli} Dragan Todorovi}

883 884 889 942 951

You might also like