TOMAS HOBS (17 v.

) Hobsova osnovna filozofska teza je da postoje samo pojedinana materijalna tela, ime se suprostavio srednjevekovnim teorijama po kojima su pojmovi prava realnost, a stvari tek izvedene iz njih. Postoje 3 vrste takvih pojedinanih tela: prirodna tela - ovek - drava Ova tela je Hobs obradio u svom delu Elementi filozofije. Trei deo dela ini Levijatan, u kome je razvijena njegova teorija o prirodnom stanju. Prirodno stanje ovekovo nije ni dravno ni drutveno stanje. ovek je po prirodi slobodan pojedinac. Za Hobsa ovek nije drutveno bie, nego je po prirodi egoista, njegova osnovna tenja je tenja za samoodranjem. On eli da odri svoj ivot i zdravlje i izbegne smrt i patnje, pa makar i na raun tue tete. Zato je ovek oveku vuk. Ljudi su po prirodi jednaki i u fizikom i intelektualnom pogledu, i svi imaju jednako pravo na sve. Usled te jednakosti, kada dva oveka ele za svoju korist da upotrebe istu stvar, nijedan nee da ustupi, pa meu njima dolazi do sukoba u kojem jedan nastoji da uniti drugoga. Tako nastaje rat svih protiv sviju. I to je prirodno stanje jadno, u njemu se ne mogu razviti ni industrija, zanati, trgovina, nauka, umetnost. U njemu vlada opta nesigurnost, strah, uzajamno nepoverenje I sumnjiavost, smrtna opasnost. U prirodnom stanju svaki pojedinac preputen je zatiti vlastite snage, nema ni svojine ni pravednosti, nego svako ima pravo da ini sve to smatra da mu moe koristiti u borbi za samoodranje. Po Hobsu prirodno stanje logiki prethodi uspostavljanju apsolutne suverene vlasti, ali ne i istorijski, poto se sa raspadom drave prirodno stanje uvek iznova uspostavlja. Zato je prirodno stanje najblie stanju graanskog rata. Strah od smrti i potreba za mirnim i udobnim ivotom podstiu oveka da trai izlaz iz stanja rata, a razum pronalazi taj put otkrivajui prirodne zakone. Prirodni zakon se bitno razlikuje od prirodnog stanja. U prirodnom stanju vlada prirodno pravo , tj. pravo svakog na sve, apsolutna sloboda. A prirodni zakonje pravilo razuma koje propisuje ta ovek mora, a ta ne sme raditi, kako bi se to uspenije odrao u ivotu. Prirodnih zakona ima mnogo, ali svi oni proistiu iz tenje ka miru. Prirodni zakoni su po Hobsu i zakoni morala. Oni su veni i nepromenljivi i po njima se moraju ravnati svi lanovi ljudske zajednice. U prirodnom stanju ovi su zakoni bez moi, jer ne obavezuju ljude da ih potuju. Prirodni zakon trai da se ogranii prirodno pravo i da se tako uini kraj prirodnom stanju. Drava je vetako telo, koje nastaje na osnovu ugovora, putem koga svi pojedinci na jednoj teritoriji prenose na jednog oveka ili skupinu ljudi svoja prirodna prava u zamenu za siguran ivot. Ta linost je Hobsov Levijatan, udovite ili smrtni bog. Takva linost ima suverenu vlast, a svi ostali su njegovi podanici. Organizacija suverene vlasti moe biti monarhijska, aristokratska ili demokratska, zavisno od toga da li je suveren jedan ovek, svi graani ili deo njih, ali u svakom sluaju ona mora biti u rukama onog kome je predana, jer Hobs ne prihvata nikakvu meovitu vladu. Hobs istie mnoge prednosti monarhije, ali i mnoge mane, tako da ni jednu formu upravljanja ne proglaava najboljom. Sve to ini suveren je dobro i niko ga ne moe optuiti ni kazniti niti oduzeti vlast. Jednom reju, suverena vlast mora biti apsolutna i nedeljiva, ali se ona kao takva uspostavlja optom saglasnou, autoritetom naroda, dobrovoljnim ustupanjem individualnih prava i pristajajanjem na potpunu podaniku poslunost. Prema tome, drava nije ni boanska, ni natprirodna tvorevina, ve najmonija ljudska tvorevina. Vlast ne sme biti potinjena bilo kom zakonu izvan nje same. Samo pravo samoodranja moe biti ogranienje u pogledu obaveznog pokoravanja suverenu. Za religiju kae da je ima koren u oveku, njegovom neznanju i strahu. Nosilac suverene vlasti treba da ima vrhovnu vlast i u crkvenim poslovima. Treba da postoji jedna oficijalna, dravna religija. Kolikogod apsolutni suverenitet vlasti zvui antiliberalno, u Hobsovoj koncepciji drave prisutna je anticipacija reprezentativnog modela vlasti, s obzirom da se na suverenovu vlast da je opti pristanak, da on u stvari zastupa narod, odnosno narod preko njega vlada. S druge strane, neliberalno je jer je njegova drava svemona i ne otavlja prostor za autonomiju drutva. On daje primat obavezama graana prema suverenu, nad njihovim pravima. Hobsovo uenje propagira centralizovanu i jaku monarhiju, smatrajui je saveznikom u borbi protiv feudalizma. Meutim, u kasnijim stavovima, videi da monarhija koi razvoj kapitalizma i buroazije, on odstupa od svojih stavova i zastupa pravo ogranienja vlasti monarha. O prirodnom stanju ljudi u vezi sa njihovim blagostanjem i njihovom bedom: Ljudi su od prirode jednaki - Priroda je ljude stvorila jednakim u pogledu telesnih i duhovnih sposobnosti, jer niko nije toliko slab da ne moe da ubije najjaeg, bilo mahinacijama ili udruivanjem sa drugima, i svako moe imati mudrosti ako odvoji dovoljno vremena i truda.

Od jednakosti dolazi nepoverenje Od prve jednakosti sledi jednakost u nadi da emo psotii svoje ciljeve; stoga, ako dvoje
ele istu stvar, obijica postaju neprijatelji i nastoje jedan drugog da unite ili potine, oekujui da e i drugi to eleti njima kada jednom postignu svoj cilj.

Od nepoverenja rat Da bi se obezbedio od zaziranja drugih, ovek nema drugi izbor nego da prvi udari silom. U prirodi
ovekovoj su tri uzroka svae: takmienje, podozrivost i slava. Prvi navodi ljude da udaraju na druge dobiti radi, drugi radi bezbednosti, a trei radi sticanja ugleda.

Izvan ureenih drava postoji uvek rat svakog protiv svakog Stanje rata nije samo u borbi, ve i u spremnosti na borbu; a
ljudi, dok ive bez jedne zajednike vlasti koja je sposobna da ih dri u strahu, ive u stanju rata.

Nezgode od takvoga rata U takvom stanju nema mesta nikakvoj radinosti, nema kulture, nema drutva. ovekov ivot je
tada usamljeniki, siromaan, opasan i kratak. Dok nema zakona ne zna se ta je zabranjeno, tj. ovek na sve ima pravo.

U takvom ratu nita nije nepravo Gde nema zajednike vlasti, tu nema prava; gde nema prava tu nema nepravde. To su
svojstva koja se vezuju za oveka u drutvu, ne u samoi.

Strasti koje oveka navode na mir Strah od smrti, elja za stvarima koje ivot ine udobnim, i nada da radinou moe da
ih dobije. Razum sugerie pogodne mirovne klauzule s kojima ljudi mogu da se saglase, a one se drugim reima nazivaju prirodnim zakonima. O prvom i drugom prirodnom zakonu i o ugovorima: Prirodno pravo, koje pisci obino nazivaju jus naturale, jeste sloboda to je svaki ovek ima da se sopstvenim moima slui onako kako sam eli za odranje sopstvene prirode, tj. sopstvenog ivota, pa stoga i sloboda da ini sve ono to po svom rasuivanju i razumu smatra najpogodnijim sredstvom za tu svrhu. Pod slobodom se razume odsustvo spoljanjih prepreka, koje oveka mogu da ogranie u injenju onog to bi hteo, ali koje ga ne mogu spreiti da mo koja mu ostaje upotrebi onako kako mu njegovo rasuivanje i razum nalau. Prirodni zakon, lex naturalis, jeste izvestan propis ili izvesno opte pravilo do koga se razumom dolo, a po kome je zabranjeno oveku da ini ono ime se unitava ivot ili se oduzimaju sredstva za odranje ivota i da proputa ono ime bi, po njegovom miljenju, ivot najbolje mogao da se odri. Pravo i zakon, jus i lex, traba razlikovati, zato to se pravo sastoji u slobodi da se to ini ili da se od toga uzdri, dok zakon nareuje i obavezuje na jedno od toga, tako da se zakon i pravo razlikuju kao to se razlikuju obaveza i sloboda, to u jednoj istoj stvari ne moe istovremeno da postoji.

Od prirode, svaki ovek ima pravo na sve Zbog toga, opte pravilo razuma, tj. osnovni prirodni zakon, govori da svaki ovek treba da tei za mirom sve dotle dok se nada da e ga postii, a kad ne moe da ga dobije, da moe traiti i upotrebiti sva sredstva i sve koristi rata. Prvi deo je osnovni zakon prirode: teiti miru i odravati mir, a drugi deo je najvie prirodno
pravo: braniti se svim moguim sredstvima. Iz ovog osnovnog zakona prirodnog, koji nareuje ljudima da tee za mirom, izvodi se drugi zakon: da je ovek spreman,

ako su i drugi isto tako spremni, ukoliko to smatra potrebnim za mir i za svoju odbranu, da napusti ovo pravo na sve stvari i da se zadovolji sa onoliko slobode prema drugim ljudima koliko je i on voljan da drugim ljudima protiv sebe prizna . Ljudi su
u stanju rata dok nisu spremni da se lie nekih prava, ali dok svi nisu spremni da se lie nekih prava, dotle pojedinac nema nikakvog razloga da sebe ograniava: to trai da drugi tebi ine, to i ti ini drugima. Napustiti jedno pravo da se neto ini, znai liiti se sloboda da drugog ometamo u korienju njegovog prava da to isto ini. Jer onaj ko je odstupio od svog prava time nije drugom dao nikakvo pravo koje ovaj ve nije imao po prirodi. PRavo je naputeno ili prostim odricanjem od prava, ili prenoenjem prava na nekog drugog.

Prostim odricanjem, kad se onaj ko pravo naputa ne brine ko e imati koristi od toga odricanja.Prenoenjem, kad je onaj
ko pravo naputa imao nameru da korist od toga pripadne odreenom licu ili licima. Za onog ko se odrekao svog prava kae se da je vezan, ili obavezan, da ne ometa drugog u korienju tog prava; njegova je dunost da ne pogazi taj svoj voljni akt. Kad ovek svoje pravo prenosi ili se prava odrie, on to ini samo zato to u naknadu dobija kakvo pravo koje se na njega prenosi ili zato to se nada da e time dobiti neko drugo dobro. Poto ovek sve to radi teei svom dobru, postoje prava

kojih se ne moe liiti, npr. prava da se silom brani ako ga silom napadaju da bi ga ubili; isto vai i za ranjavanje, okove ili drugo lienje slobode. Uzajamno prenoenje prava jeste ono to ljudi nazivaju ugovorom. Ako se stvar predaje istovremeno sa prenoenjem prava, onda je to ugovor; ako se prvo predaje stvar a od drugog kasnije oekuje neto za uzvrat, onda je to sporazum; ako se obe strane dogovore da e inidbe ispuniti kasnije, radi se o obeanjima; kada nema uzajamnog prenoenja prava, onda je to poklon. Ostali prirodni zakoni 3) pravda, postoji samo kada ima sporazuma, i svodi se na potovanje sporazuma; a pravedno je i dati oveku ono to je njegovo: stoga i pretnja kaznom usled neizvrenja sporazuma, i garancija svojine, moe postojati samo tamo gde ima sile, tj. drave; 4) blagodarnost, 5) uzajamno prilagoavanje ili poputanje, 6) spremnost za pratanje, 7) da ljudi, svetei se, samo potuju budue dobro, 8) protiv prezira, 9) protiv oholosti, 10) protiv nadmenosti, 11) pravinost, 12) ravnopavno korienje zajednikih stvari, 13) o odreivanju uea putem kocke, 14) o primogenituri i prvom zauzeu, 15) o posrednicima, 16) o podvrgavanju arbitrai, 17) niko nije sudija u sopstvenoj stvari, 18) ne moe biti sudija nijedan ovek koji u sebi nosi neki prirodni uzrok pristrasnosti, 19) o svedocima. Rezime svih zakona: ne ini drugome ta ne eli da tebi bude uinjeno. Prirodni zakoni su veiti i nepromenjivi, i poznavanje tih zakona predstavlja istinsku moralnu filozofiju. O uzrocima, postanku i definiciji drave: Cilj drave: naroita sigurnost, koja se ne moe imati po prirodnom zakonu, niti se moe dobiti udruivanjem malog broja ljudi ili porodica, niti od velikog mnotva, ako ovim ne upravlja samo jedno rasuivanje, i to stalno. Raanje drave Jedini nain da se uspostavi takva zajednika vlast koja moe biti sposobna da ljude brani od zavojevaa spolja i od povreda koje jedni drugima nanose i da ih obezbedi tako da svojom marljivou i plodovima zemlje mogu da se ishrane i da zadovoljno ive jeste da sve svoje moi i svu svoju snagu povere jednom oveku ili jednom skupu ljudi koji e moi sve njihove volje putem veine glasova da svede na jednu volju. Kada mnotvo prenese svoja prava na jednu linost, onda ono postaje jedna linost, postaje drava. Drava moe da se definie kao jedna linost, ije radnje izvesno veliko mnotvo ljudi, na osnovu uzajamnog sporazuma, prima kao autor, i to svi pojedinci od kojih je mnotvo sastavljeno, a sa ciljem da jedinstvena linost moe da koristi snagu i sredstva svih onako kako to smatra pogodnim za njihov mir i zajedniku odbranu. Nosilac te linost je suveren, i njemu pripada suverena vlast, a svi ostali su njegovi podanici. O pravima suverena kao ustanove: Is ovakvog ustanovljenja drave izvode se sva prava i ovlaenja za suverena: 1) podanici ne mogu da promene oblik vladavine, 2) suverena vlast ne moe da se izgubi, 3) niko ne moe, a da ne uini nepravdu, protestovati protiv ustanovljenja suverena koje je proglasila veina, 4) podanik ne moe pravedno da se tui zbog suverenovih radnji, 5) ma ta suveren uinio, ne moe biti kanjen od strane svojih podanika, 6) suveren odluuje ta je potrebno za mir i odbranu njegovih podanika, i odluuje koja su uenja pogodna da se podanici njima ue, 7) pravo postavljanja pravnih pravila, po kojima e svaki znati ta je njegovo, tako da nijedan drugi podanik ne moe to da mu oduzme a da ne uini nepravdu, 8) njemu pripada i vrenje pravosua i reavanje sporova, 9) i voenje rata i zakljuivanje mira kako on za najbolje smatra, 10) i da bira sve savetnike i ministre kako u miru tako i u ratu, 11) i da nagrauje i kanjava, i to (ukoliko neki raniji zakon nije odredio meru) po svom nahoenju, 12) i za poasti. To su prava to ine sutinu suverenosti, ona su nedeljiva i ne mogu se nikakvim nainom napustiti, a da se time direktno ne napusti suverena vlast. Mo i ast podanika iezavaju u prisustvu suverene vlasti. Od suverene vlasti je manje zla no od odsustva svake vlasti, a zlo dolazi najveim delom otuda to se nerado potinjava manjem. Samo su tri razliite vrste drava: monarhija, aristokratija i demokratija, zavisno od toga ko ima suverenu vlast: jedan, vie njih ili svi.

DON LOK ( 17 v.) -svoju filozofiju razvija na stavu da sve ideje razuma potiu iz iskustva. U ljudskom duhu nema nikakvih uroenih principa i ideja. Dua je tabula raza, odnosno kao neispisan list papira. Zastupajui ideju da na razumu treba da poiva svaka ljudska aktivnost, Lok je zaetnik prosvetiteljstva. Lok je najpoznatiji kao pobornik slobode. U Pismu o toleranciji on zastupa naelo verske slobode, uOgledu o ljudskom razumu odreuje se pojam slobode, zatim duhovne slobode ili slobode misli, a u delu Dve rasprave o vladi Lok se bavi problemima polit. slobode i legitimnosti polititike. Na poetku svoje Prve rasprave, koja je posveena opovrgavanju uenja Roberta Filmera, Lok ustaje protiv apsolutne vlasti i ropstva, i kae da je sr Filmerovog uenja stav da je svaka vlada apsolutna monarhija, a osnov od kog polazi je da ni jedan ovek nije roen slobodan. Meutim, ako bi na taj nain izvukli sutinu Lokovog uenja, mogli bi rei da je sr njegovog uenja stav da je svaka vlada ograniena i da je zasnovana na saglasnosti onih kojima se vlada, a da je osnova od kog polazi da su svi ljudi roeni slobodni. Filmer je osporavao slobodu i jednakost ljudi pozivajui se na Bibliju, a Lok upotrebljava slina sredstva i dolazi do suprotnih zakljuaka. On tumai odreene delove Svetog pisma kako bi dokazao da Bog nije imao nameru da potini jednog oveka drugom. U Drugoj raspravi Lok naputa ovakav nain analize i zapoinje sa pitanjem prirode politike vlasti i svrhe graanske vlade. Po njemu politika vlast predstavlja pravo donoenja zakona sa smrtnim kaznama, radi ouvanja svojine i upotrebe prinude prilikom izvravanja takvih zakona, kao i odbrane drave od povrede spolja, a sve to radi zajednikog dobra. Lok kae da prvo treba razmotriti u kakvom su stanju svi ljudi po prirodi. Nasuprot Hobsu, Lok smatra da prirodno stanje nije stanje rata svih protiv sviju, ve stanje mira, dobre volje, uzajamne pomoi i odranja. Tu su ljudi slobodni i jednaki. Za razliku od Hobsa kod koga ovek nastoji da izae iz prirodnog stanja, Lok smatra to stanje sasvim podnoljivim. Hobs u oveku vidi prevlast slepih strasti i egoizma, a Lok u njemu vidi moralno i socijalno bie. Do sukoba dolazi samo zbog opte oskudice i siromatva prirodnih uslova ivota. Prirodna sloboda znai ne biti ogranien niim drugim do prirodnim zakonima. Ljudi su roeni slobodni poto su roeni razumni. Ljudski zakoni se moraju zasnivati na prirodnim zakonima, koji predstavljaju Boje zapovesti. Iako ovek ima neogranienu slobodu raspolaganja svojom linou, on nema slobodu da uniti samoga sebe ili drugo ljudsko bie. Meutim, i pored savrene slobode, za Loka je prirodno stanje negativno, jer njegovi nedostaci premauju njegove prednosti. Prirodno stanje je poznavalo samo prirodnu pravdu koja se mogla prekriti. Zato je odsustvo sankcije, (kao jedine zatite ljudi i dobara) uinilo kraj prirodnom stanju. Drugim reima da bi se osiguralo vlasnitvo, ljudi su konstituisali graansko drutvo. Za vlasnitvo smatra da je prirodno i dobro i za vlasnika i za drutvo. Vlasnitvo donosi sreu, mo i slobodu. Onaj koji prisvaja zemlju rad, ne umanjuje ve uveava ukupnu sreu ljudskog roda. Kod Loka postoje dva ugovora: prvim ugovorom stvara se graansko drutvo i za njega je nuan pristanak svih pripadnika budue zajednice; drugim ugovorom se uspostavlja graanska vlada, tj.politiko drutvo i za njega je dovoljan pristanak veine. U vezi s tim postavlja se pitanje razlogakojima se ljudi rukovode kada sklapaju ugovor kojim osnivaju pol. drutvo. Hobs je imao u vidu samo materijalne razloge, odnosno ouvanje ugroenog ivota, Ruso je prevashodno isticao moralne razloge(poto prelazak u graansko stanje ljudskim postupcima daje moranost koja im je nedostajala), a Lok je bio sklon da odluujuu prevagu da materijalnim razlozima. Jer po njemu prirodno stanje nije lieno svake moralnosti, u njemu postoji prirodni zakon kao merilo dobra i zla, koji predstavlja adekvatnu zamenu ne samo za pozitivni zakon, nego i za Sveto pismo. No, ono to je u prirodnom stanju veliki nedostatk to je nepostojanje zajednikog sudije. A kako su ljudi po prirodi pristrasni prema sebi i svojim interesima, to se moe oekivati da e stalno biti ugroene osnovne vrednosti koje su dar prirode, a to su sloboda i svojina. Stoga se ljudi udruuju u dravu pre svega radi ouvanja svojine. Za razliku od Hobsa, Lok je verovao u istorijsku zasnovanost drutvenog ugovora. Za Loka prirodno stanje nije uvek vezano za prvobitni period razvoja ljudskog roda, ve je njegovo postojanje mogue i meu ljudima koji su na razliitim, pa i najviim stepenima istoriskog i kulturnog razvoja. Da bi se odnosi meu ljudima mogli nazvati prirodnim stanjem, dovoljno je da nema zajednikog sudije meu njima. Karakter i funkcija vlada Najvei garant slobode je podela vlasti na: - legisltivu (zakon) - egzekutivu (izvrnu) i - federaciju. Prva donosi zakone, druga obezbeuje njihovu primenu pomou administracije i suda, i trea primenjuje propise meunarodnog prava.

Sloboda moe biti ugroena ako se sve ove funkcije povere istoj osobi i zato je bitno da se izrada zakona odvoji od njegovih izvritelja. Vrhovna vlast je zakonodavna, ona je dua drave. Zakone treba da donosi skuptina. Egzekutivna vlast je poverena vladaru koji se brine o javnom dobru u sluajevima koji su nepredvieni ili se ne mogu regulisati zakonima. Teorija podele vlasti je izraavala tenje buroazije za kompromisom sa plemstvom, jer bi zakonodavnu vlast imala buroazija, a plemstvo je trebalo da uestvuje u izvrnoj vlasti. Sva politika mo mora bti povezana sa moralom. Posebna vrednost Lokovih razmatranja lei u njegovoj ideji ogranienja vlasti ciljevima zbog kojih je i stvorena, a to je zaita sledeih prava: slobode,imovine, ivota i prava na telo. Vlast ne sme da zadire u sferu prirodnih i neotuivih prava i sloboda, ve mora da obezbeuje njihovo uivanje. ovek ima pravo na svojinu jer ima pravo na svoju linost, a tako i na proizvode svoga rada. Ukoliko vlast ne potuje prirodna prava narod ima pravo ustanka. to se tie prava na otpor Lok priznaje narodu pravo ustanka ukoliko vladar ne potuje prirodna prava (pre svega slobodu i vlasnitvo). Meutim, ovaj otpor podrazumeva samo odbranu prirodnog prava i ponovno uspostavljanje reda. Otpor je samo sredstvo da se monarh prisili na potovanje zakonitosti. Lokovo prirodno-pravno uenje: Lok je bio vatreni pobornik restauracije i upoetku protivnik bilo kakog prava na otpor tiraniji. Lokovo najznaajnije delo je Dve rasprave o vladi. Lok je verovao da je oveka stvorio Bog prema svom liku, da svetovna vlast potie od Boga, da Biblija sadribukvalan opis ljudske praistorije i da je autoritet u svim moralnim pitanjima. Poto je drutveno bie po prirodi, ovek za Loka urastau ljudske zajednice, koje evoluiraju od porodice do drave i pritom zadravaju svoje uporite u harmoninom prirodnom zakonu.U Dvema raspravama o vladi Lok je branio interese celokupnogradnog dela engleske nacije i bio protiv neproduktivne dvorskeklase. On tada usvaja predstavu drutva koje se sastoji iz dve klase:svih onih koji privreuju na bilo koji nain i onih koji niim ne doprinose drutvu. Lok je pokuao da dokae da obini ljudi nisu nepostojanog miljenja i buntovnikog karaktera, da se zapravoteko odluuju na otpor jer su pristalice reda i poretka i da otporipuka tiraniji predstavljaju veoma retku pojavu. U svojoj politikojteoriji Lok, poput Hobza, polazi od prirodnog stanja u kojem vladaosnovno pravo na samoodranje. Samoodranje Lok, pak, smatrakao pravo na svojinu. Meutim Lok ne predvia distinkciju izmeuprirodnih prava i zakona i odluno se suprotstavlja izjednaavanju prirodnog stanja sa stanjem rata svih protiv sviju. Lok hoe davaenje prirodnog zakona uini univerzalnim i utemeljenim uBogu. Prirodni zakon je po Loku potpuno neprotivrean i zahteva jednostavno ouvanje svih ljudi, tj. solidarnost celog ljudskog rodau njegovom kolektivnom opstanku. Po prirodi smo dakle, skloni da teimo zajednitvu. Ipak, Lok je na kraju bio prinuen da se prikloni Hobzu i da u izbegavanju rata pronae onaj presudni razlog zbog kojeg su ljudi napustili prirodno stanje i uli u drutvo.Lok prihvata stav racionalne filozofije po kom ljudi u prirodnom stanju, iako mogu biti veoma razvijena racionalna bia, zbog svog egoizma nisu spremni da prihvate vaenje prirodnog zakona unjihovim posebnim sluajevima. Ljudi u prirodnom stanju ive ili harmoninim drutvenim ivotom ili se vodi rat svih protiv sviju.Naime, kada njegovo vlastito odranje (svojina) nije dovedeno upitanje pojedinac treba onoliko koliko moe da sauva ostale ljudei ne sme da oduzme ili povredi ivot ili ono to slui ouvanjuistog. Dakle, Lokov prirodni ovek je u isti mah i egoistian isolidaran, kao to i prirodno stanje moe biti i pakao i raj. Lokova teorija drave (podela vlasti): Cilj vlade je da uva svojinu graana. Lok je upotrebljavao re svojina u znaenju privatnog vlasnitva nad nekom stvari i kao zbirni pojam za ivot, slobodu i imovinu. Vlada ima sasvim drugaije ciljeve u zavisnosti od toga koje od dva znaenja svojine prihvatimo. U uem znaenju to je oligarhijski ureeno drutvo, au irem - demokratsko. Vlada po Loku nikako nije smela biti apsolutna. Konstitucionalno ureenje vlasti (zakonodavna, izvrnai federativna) rasporeene su na barem dva ili vie organa. Po Lokovom miljenju suverena i nepodeljena vlast ne samo da nije spas iz prirodnog stanja nego je upravo obrnuto njegov produetak. Onaj ko hoe da stavi nekoga pod svoju arbitrarn uvlast, taj sebe stavlja u stanje rata sa njim. Produetak rata u oblikuarbitrarne vlasti pokazuje se kao jo gori od onog koji je postojao u prirodnom stanju poto je u mnogo gorem poloaju onaj ko jeizloen arbitrarnoj vlasti monarha koji raspolae vojskom od100.000 ljudi nego onaj ko je izloen 100.000 ljudi pojedinano -borba licem u lice moe doneti vei uspeh nego tlaenje pomou vojske od strane apsolutnog monarha. Lok smatra da je potrebno napustiti prirodno stanje i da je u drutvenom stanju potrebno da postoje zakoni koji e regulisati sukobe izmeu ljudi, kao i sud kojie presuivati sporove kada do njih doe. Meutim, Lok je smatrao da se ne sme preneti sva vlast na jednog suverena poto e odatle proizai najgore mogue tlaenje i nesigurnost. Zato se Lok opredeljuje za princip podele vlasti kao najbolji za ouvanje ljudske slobode u graanskom drutvu. Lokova teorija podelevlasti ima vrlo znaajne nedostatke poto u njoj postoji podelavlasti samo izmeu legislative i egzekutive (federativna vlast spade pod egzekutivu). Problem tree, sudske vlasti ostaje nereen. Usluaju ustavnih sporova, Lok je imao jednostavno reenje pokojem je puk jedini sudija. Lok prihvata postojanje tri organa kojisu nosioci legislative (kralj, Gornji i Donji dom) i samo jednogvrhovnog organa koji je nosilac, osim dela zakonodavne, jo iizvrne i federativne vlasti.

Tako na kraju, Lokov vrhovni organvlasti - monarh u svojim rukama sjedinjuje sve tri vlasti i nemanijednu instancu vlasti iznad sebe. Pravo na otpor tiraniji: Krenje ustava koje ini monarh dovodi do rasputanja celokupnogpolitikog sistema (meovite monarhije) i povratka sve vlastinjenom izvoru - celokupnom puku. Ukoliko bi se desilo da neusledi rasputanje celog politikog sistema, ve da jedna vlastpokua da uspostavi svoj suverenitet onda bi svaki pojedinac imaopravo na otpor iako nikada ne bi smeo upotrebiti silu protiv kraljalino nego samo protiv njegovih ministara. Teorija o boanskompravu vladanja bila je po Loku opasna za same legitimne vladarejer im je pruala sigurnost koje u stvari nije bilo jer su stalno nameti nezadovoljnih podanika. Zbog toga je njima u interesu da nepostanu tirani i ne provociraju njihov otpor. Osnovni zakonsamoouvanja ulimativni je osnov koji svakog pojedinca ovlaujeda se pobuni protiv vlasti koja pokua da mu ga oduzme. TiranimaLok naziva sve one koji vre vlast izvan prava i tako podiupobunu protiv drutva zbog ega je ono prinueno da prui otporovim "pobunjenicima": Postoje dva koraka koja vode ka stanjurata: prvo egzekutiva i legislativa dolaze u takav sukob da se vladaraspada i vlast se vraa puku, a zatim egzekutiva pokuava da senametne kao apsolutna vlast ime direktno ulazi u rat sa pukom.Konkretno u engleskom sluaju, tiranijom bi se mogao nazvati isluaj kada legislativu, koja je sastavljena iz tri elementa, uzurpirajedan element. Tada je razruena ustavom predviena zakonodavnavlast i uspostavljena tiranija kralja kao jednog njenog elementa.Mogue je i da vlada u celosti (i legislativa i egzekutiva) uzurpiravolju drutva i pone da deluje po privatnoj volji. Tada ona gubi pravo na poslunost drutva, poto je njihova poslunost iskljuivouslovljena garancijom neprikosnovenosti njihove svojine.Egzekutiva moe biti samo izvrilac zakona, legislativa moe bitisamo izvrilac osnovnih prava i sloboda podanika. Zakonodavna vlast je u jednom drutvu legitimna i moe raunatina poslunost graana samo ako je ustanovljena njihovomsaglasnou. Kod Loka nije jasno o kakvoj se saglasnosti radi: akoje izriita (u formi izbora ili referenduma) onda je vlada legitimnasamo dok uiva eksplicitnu podru, a ako je preutna, onda samodok je graani trpe i dok se protiv nje ne pobune. Lok zahteva dasvaki graanin plaa porez samo sa njegovom vlastitomsaglasnou, jer u suprotnom vlada kri osnovno pravo svojine. Iz svega to je Lok napisao o pravu na otpor tiraniji ne vidi se kakobi drutvo trebalo da postupi kada vlada uzurpira zajedniku volju,a da pri tom ne ugrozi pojedince u njihovoj svojini. Lok je, u stvarirazlikovao dve vrste tiranije - sporadinu, sa vrlo uskim krugomuinaka i smiljenju, sa sveobuhvatnim posledicama - pri emu jeotpor savetovao samo u drugom sluaju, dok je u prvom sluajumalobrojne ljude koji trpe tiraniju odvraao od pobune, jer bi ihona mogla odvesti u propast. Tiraninu koji smiljeno sprovoditiraniju svaki se ovek moe odupreti isto kao i drugom zloincu.Poto postojanje tiranije podrazumeva da je zakonodavno telorasputeno ili razbijeno to je svakom pojedincu ostavljeno na voljuda sam preduzme sve ono to smatra za shodno kako bi u ovimuslovima obezbedio svoju svojinu. Ni Bog ne ostaje skrtenih rukukada vidi da puk zapoinje borbu za svoja izgubljena prava: jaramtiranina prestaje im Bog da onima pod njegovom potinjenouhrabrost i mogunost da ga zbace. Lok tvri da puk, kada se jednomvrati u prirodno stanje (kao stanje rata) ima pravo da ponovouspostavi svoje zakonodavno telo kako bi mu ono vratilo pravniporedak. Na jednom mestu u svom izlaganju Lok govori o tome daneizvravanje zakona dovodi, polako ali sigurno, ne samo doraspada vlade, nego i do pretvaranja puka u zbrkanu gomilu bezporetka ili povezanosti. Lok upozorava na to da dugotrajnijatiranija pasivizuje podanike, pa ropstvo moe da se zapati i da potpuno isljui mogunost korienja prava na otpor. Zato jemnogo bolje spreiti tiraniju nego je svrgavati. A ako tiranijanastupi, potrebno je brzo delati i spreiti da puk otupi i prestane daosea izopaenost tiranskog stanju u kom se obreo. Prelazak tiranije u revoluciju: U Dvema raspravama o vladi nalazimo prve nagovetaje prelaskasa paradigme prava na otpor tiraniji na revolucionarni diskurs.Kada se vlada raspadne, narod ima slobodu da se o sebi starauspostavljanjem novog zakonodavnog tela, koje se razlikuje odprethodnog u izmeni lica ili oblika vlade. Dakle, otpor tiranijimoe da rezultira promenom celokupnog ureenja, ako puk doedo uverenja da je ono bilo loe i da samo po sebi vodi u tiraniju(nije bilo u stanju da zatiti svojinu). Za Loka postoji jedan izvorrevolucionarnih uslova - tiranija, i jedan nain da se otponerevolucija - otpor tiraniji (rat) Ljudi su po prirodi u stanju savrene slobode, da odreuju svoje radnje i raspolau svojim posedima i linostima kako smatraju da je prikladno u granicama prirodnog zakona, a da ne zavise od volje nekog drugog oveka. Poto niko nema vie vlasti od drugoga, i poto su vlast i jurisdikcija uzajamni, to je ovo stanje zapravo stanje jednakosti. Meutim, ovo stanje slobode nije stanje samovolje, jer iako nekontrolisano raspolae svojom slobodom, ovek shvata da su svi jednaki i nezavisni, te prema tome ne treba da nanosi zlo tuem ivotu, zdravlju, slobodi ili posedu. Takoe, svako je obavezan da ouva sebe, i koliko moe da ouva druge. U ovom prirodnom stanju vai prirodni zakon, ali on ne bi imao efekta ako ne bi bilo tela koje ga sporovdi a s obzirom da su svi jednaki u prirodnom stanju svi sprovode prirodni zakon i imaju pravo da kanjavaju onog ko nanosi zlo drugima. Kanjavanje ovek preduzima kao odtetu i obuzdavanje drugog koji

je prekrio prirodni zakon, i jedino je tada opravdano izdii se iznad vlasti drugog. Svaki ovek ima pravo da kanjava krivca upravo zato to se krivac odrie zakona uma inei zlo.

Lok razlikuje kanjavanje radi obuzdavanja, i otplaivanje odtete (u bilo kom vidu), i oboje ine deo zekonitosti; vladar moe pomilovati krivca u smislu neizvrenja kanjavanja, ali oteeni mora biti zadovoljen, i samo oteeni moe sa te strane dati oprost. Isto tako, ko ubije oveka, ini zlo celom oveanstvu, i svako ima pravo da ga ubije. Za manje zloine, ljudi odreuju manje kazne.

Lok je svestan prigovora da pojedinci mogu svoje prirodno pravo koristiti preterano, svetiti se i biti pristrasni, pa prihvata graansku vladu, kao reenje tog problema. On poziva kritiare prirodnog stanja da opravdaju apsolutnu vlast jednog oveka jer ona nije nita bolja od apsolutne slobode oveka u prirodnom stanju. ak je bolje u prirodnom stanju jer ljudi ne moraju da se pokore nepravinoj volji pojedinaca, a nepravian odgovara svakom za svoja nedela.

Ljudi mogu da pitaju gde postoje, i da li su ikad postojali ljudi u takvom prirodnom stanju, i Lok za poetak navodi suverene vladare: oni su meusobno u prirodnom stanju. Ljudi su u takvom stanju dok sami ne postanu lanovi drugog politikog drutva, i to svojom voljom. Rasprava o vladi e to opisati.

to se stanja rata tie, ono poinje kad god neko atakuje na moju slobodu, bio on potencijalni ubica ili lopov ja tada imam pravo da se branim do potpunog unitenja napadaa, jer time branim svoju slobodu. Meutim, to kolo borbe moe da ide u beskraj, jer u prirodnom stanju ne psotoji konani sudija, osim Boga. U drutvenom ureenju, meutim, konana odluka i sud pada na vladu, te ljudi ulaze u ureenje da bi predupredili opasnosti od stanja rata bez sudije. Tu se Lok slae sa Hobsom.

----------------------------to se svojine tie, Lok kae da je od Boga priroda data svim ljudima, te je i svojina nad njom zajednika, ali da ovek budui da ima ekskluzivnu svojinu nad svojom linou ima ekskluzivno pravo na proizvode svog rada, tj. onoga to je uradio od zajednike prirode sam. Meutim, to neznai da ovek moe radom da prisvaja sve to poeli, jer je Bog tako uredio da postoji granica uivanja sve iznad zadovoljavanja potreba predstavlja preterivanje. --------------------------------Prvo drutvo bila je zajednica mukarca i ene, zatim gospodara i sluge; svi zajedno kasnije dolaze do politikog drutva. Postoje dve vrste gospodarskih odnosa: u jednom sluaju ovek se dobrovoljno liava odreenih prava i sloboda sklapajui ugvor o sluenju, tj. nadnienja za gospodara; u drugom sluaju on je potpunom ropstvu i lien slobode. ----------------------------------Apsolutni vladar se u odnosu na sve ostale nalazi u prirodnom stanju, a graani se udruuju radi stvaranja nekog tela koje je sudija u sporovima, tj. koje reava sve sukobe, i nije pristrasno. Apsolutni vladar, tako, ne potpada pod to zakonodavstvo, pa je i time deo prirodnog stanja. U graanskom drutvu, meutim, svi moraju biti pod vlau zakona, ni jedan ovek ne sme biti izuzet. ------------------------------------Ljudi se odluuju svojevoljno na zajednicu, i time se udaljuju od pirrodnog stanja, inei tu zajednicu jednim politikim telom, koje dakle veinom odluuje. Ovome Lok pronalazi dva mogua prigovora: 1) nema u istoriji ljudskog drutva ljudi nezavisnih i jednakih koji su se potom sastali i zajedno uspostavili vladu, i 2) po pravu tako ne treba initi, jer su ljudi ve roeni pod vladama, i nisu slobodni da zaponu novu vladu.

1) To to ima malo ili nimalo izvora koji govore o ljudima u prirodnom stanju, ne moe biti dokaz da takvog stanja nije bilo; inae bismo morali da verujemo da su vojnici nekih starih careva oduvek bili odrasli, jer o njima ujemo tek kao o vojnicima; zatim, ovek se retko sea svog detinjstva, a i istorije se piu kad ve postoje vlade; takoe, Lok se poziva i na podatke o drutvima amerikih starosedelaca. Vlada je potekla od patrijarhalnog prava glave porodice, tj. vlade jednog oveka, ali i to

se desilo tek sporazumnim pristajanjem slobodnih ljudi. Zato su prvi vladari bili samo sudije i vojskovoe u ratu, nisu imali apsolutnu vlast, tj. bili su potovani samo zato to su doprinostili dobrobiti svih.

2) Drugi prigovor, Lok prvo ovako raskrinkava: svuda vidimo da zapoinju nove vlade, tj. da postoje pojedinci koji su roeni u pod jednom vlau, ali jednom sami poinju da zapovedaju. Stoga, ako postoji jedan takav, onda je bar taj jedan sposoban da se smatra slobodnim tj. da negira postojeu vlast i odlui kako e urediti novu. Ako ima jednog, moda ima i vie njih, koji zajedno mogu odluiti da li e se pokoravati ili vladati nekim. Ljudi su slobodni da se odvoje od jedne vlasti i stvore novu, i tako se oduvek i deavalo. Dete nije roeno kao podanik nijedne zemlje ili vlade.ovek preutno, i najee neprimetno, postaje podanik, tako to pristaje na drutvene odnose, naroito svojnsko-pravne, one drave u kojoj ivi.

Dva osnovna prava koja je ovek imao u pirodnom stanju prelaze na politiku zajednicu: prvo, vlast da ini to god smatra prikladnim za ouvanje sebe i ostalih ljudi postaje definisano zakonom; drugo, vlast i pravo kanjavanja u celini predaje i sudeluje u njenom izvrenju. Poto je i uao u politiko drutvo da bi sauvao svoju svojinu (svojinu, slobodu i ivot), zakonodavno telo nikada ne dosee dalje od opteg dobra. ---------------------------------Prvi i osnovni pozitivni zakon svih drava je ustanovljavanje zakonodavne vlasti. Zajednica bira i postavlja zakonodavno telo, da bi to telo predstavljalo izraz saglasnosti drutva, to je osnova i apsolutno nuno za svaki zakon. Meutim, iako je vrhovna vlast u dravi, ipak:

1) Zakonodavna vlast nema aspolutno arbitrarnu vlast nad ivotima i imovinom drugih ljudi. Ova vlast nema ptravo da uniti, porobi ili hotimino osiromai podanike, upravo zbog toga to su podanici na nju preneli samo onu vlast koju su i sami imali u prirodnom stanju a arbitrarnu vlast ni oni nisu imali. Prirodno stanje ne prestaje u dravi, ve je samo omogueno njegovo potovanje.

2) Zakonodavno telo ne moe da za sebe prisvoji vlast upravljanja na osnovu improvizovanih dekreta, ve mora da deli pravdu na osnovu vaeih zakona i poznatih ovlaenih sudija. Ljudi odluuju da vlast predaju u ruke pojedincima zato to pravila postaju objavljeni zakoni, dok je prirodni zakon nepisan. Zato pojedinci nemaju pravo da menjaju te zakone arbitrarno, poto ih nisu ni stvorili, ve moraju da ih uvaju.

3) Vrhovna vlast ne moe da uzme nekom oveku deo njegove svojine bez njegove saglasnosti. Ljudi predaju vlast pojedincima da bi ouvali svojinu, i ako vlast moe da im je uzme, onda oni nemaju zapravo nikakvu sigurnu svojinu. Ipak, poto vlada zahteva troak, to podanici mogu da daju, ali samo uz saglasnost veina mora da da saglasnost za poreze.

4) Zakonodavno telo ne moe da prenese vlast donoenja zakona u neke druge ruke. Poto je vlast delegirana, onda sam narod moe da je da drugima, ali vlast to nema pravo. ------------------------------------Meutim, iako postoji vrhovna vlast, ona je uvek potinjena volji naroda. Poto joj je vlast delegirana, kada narod zakljui da ne postie eljeni cilj, moe da izmeni zakonodavno telo. Tako zajednica neprestano zadrava vrhovnu vlast.

Zakonodavno telo ne mora uvek da postoji, ali njemu podreeno izvrno telo mora uvek. Ako, pak, izvrna vlast silom sprei novo sastajanje ili delovanje zakonodavne vlasti, to znai da izvrna vlast objavljuje rat narodu, i narod ima puno pravo da silom ponovo uspostavi svoje zakonodavstvo. -----------------------------------Uzurpacija je vrenje vlasti na koju drugi ima pravo, a tiranija je vrenje vlasti izvan prava, na ta niko ne moe imati pravo. Tiranija je upotrebljavanje vlasti za svoje privatne interese, a ne za interes opteg dobra. Gde god zakon prestaje, poinje tiranija. Ko god prekorai datu mu vlast, prestaje da bude vladar i postaje tiranin. Na svaku nepravednu i nezakonito silu moe se odgovoriti silom; ak i ako se kralj izuzme od ovog pravila, ipak ljudi koji izvravaju nejgova nasilnika nareenja

mogu da naiu na pravedan otpor; ovlaenje ili naredba nekog vladara, kada ovaj nije nadlean, nitravni su za privatnog oveka. -------------------------------------Raspad drutva i raspad vlade su dve razliite stvari. Politiko drutvo, kao zajednica slobodnih, moe da prestane samo osvajanjem od strane drugog drutva, tj. nije sposobno da se odri kao jedno telo. Tada, naravno, nestaje i njegova vlada, koja bez njega ne bi moglad a postoji. Vlade se, meutim, raspadaju na razne naine: npr, kada se zakonodavno telo promeni, a ono daje duu dravi i oblik, i to bilo zakonitom odlukom naroda ili arbitrarnom voljom pojedinca-vladara ili nekog drugog tela koje primeni silu; zatim zakonodavno telo se menja i ako mu nije omogueno da se okupi, ili ako vladar menja izborna pravila.

Drugi nain raspada vlade, tj. zakonodavnog tela, nastaje u pravednom otporu nepravednoj vlasti, tj. vlasti koja kri osnovne principe na kojima je psotavljena, tj. kada postaje arbitrarna i kada ulazi u imovinu podanika.

Lok primeuje da neki tvrde da je javno mnenje kolebljivo, i da ako mu se dopusti, ono bi bilo u stanju odmah da menja svaku vladu na i najmanji znak neslaganja. Meutim, Lok tvrdi da je upravo suptorno: narod se navikava i teko menja navike u politici, pa ak dugo i trpi, a i nakon promena i revolucija opet ima tendenciju da vrati stare zakone i vladare.

Uostalom, narod s kojim se loe postupa ima razloge za bunu, ali se opet ne deava da se die na najmanju nepriliku, ve najee dugo vremena trpi i nada se boljem, ali tada ima nesumnjivo pravo na pobunu. Pored toga, Lok samtra da upravo ova mogunost predstavlja najbolju zatitu protiv pobune: jer su pravi pobunjenici oni koji sprovode silu protivno volji naroda, zloupotrebljavajui ovlaenja.

Onaj koji posegne za pravima princa ili naroda i postavi osnovu za obaranje ustava i poretka neke pravedne vlade, taj je kriv za najvei zloin za koji je ovek kadar, poto treba da odgovara za sva ona zla krvi, pljake i pustoenja koje razlamanje vlade na delove donosi zemlji.

Osnovno pitanje za Loka, ko je sudija, na kraju reava postavljajui narod za sudiju. Ako postoji problem koji nije reen zakonom, zajednica je ta koja e suditi. Isto vai u procenjivanju da li je princ ili neko telo drave prekrilo saglasnost zajednice: narod e odluiti kako e reagovati. Ako strane ne ele da prihvate istog sudiju, onda je jedini sudija Bog, a to znai da je u pitanju stanje rata. U Drugoj raspravi Lok naputa ovakav nain analize i zapoinje sa pitanjem prirode politike vlasti i svrhe graanske vlade. Po njemu politika vlast predstavlja pravo donoenja zakona sa smrtnim kaznama, radi ouvanja svojine i upotrebe prinude prilikom izvravanja takvih zakona, kao i odbrane drave od povrede spolja, a sve to radi zajednikog dobra. Lok kae da prvo treba razmotriti u kakvom su stanju svi ljudi po prirodi. Nasuprot Hobsu, Lok smatra da prirodno stanje nije stanje rata svih protiv sviju, ve stanje mira, dobre volje, uzajamne pomoi i odranja. Tu su ljudi slobodni i jednaki. Za razliku od Hobsa kod koga ovek nastoji da izae iz prirodnog stanja, Lok smatra to stanje sasvim podnoljivim. Hobs u oveku vidi prevlast slepih strasti i egoizma, a Lok u njemu vidi moralno i socijalno bie. Do sukoba dolazi samo zbog opte oskudice i siromatva prirodnih uslova ivota. Prirodna sloboda znai ne biti ogranien niim drugim do prirodnim zakonima. Ljudi su roeni slobodni poto su roeni razumni. Ljudski zakoni se moraju zasnivati na prirodnim zakonima, koji predstavljaju Boje zapovesti. Iako ovek ima neogranienu slobodu raspolaganja svojom linou, on nema slobodu da uniti samoga sebe ili drugo ljudsko bie. Meutim, i pored savrene slobode, za Loka je prirodno stanje negativno, jer njegovi nedostaci premauju njegove prednosti. Prirodno stanje je poznavalo samo prirodnu pravdu koja se mogla prekriti. Zato je odsustvo sankcije, (kao jedine zatite ljudi i dobara) uinilo kraj prirodnom stanju. Drugim reima da bi se osiguralo vlasnitvo, ljudi su konstituisali graansko drutvo. Za vlasnitvo smatra da je prirodno i dobro i za vlasnika i za drutvo. Vlasnitvo donosi sreu, mo i slobodu. Onaj koji prisvaja zemlju rad, ne umanjuje ve uveava ukupnu sreu ljudskog roda. Kod Loka postoje dva ugovora: prvim ugovorom stvara se graansko drutvo i za njega je nuan pristanak svih pripadnika budue zajednice; drugim ugovorom se uspostavlja graanska vlada, tj. politiko drutvo i za njega je dovoljan pristanak veine. U vezi s tim postavlja se pitanje razloga kojima se ljudi rukovode kada sklapaju ugovor kojim osnivaju pol. drutvo.

Hobs je imao u vidu samo materijalne razloge, odnosno ouvanje ugroenog ivota, Ruso je prevashodno isticao moralne razloge(poto prelazak u graansko stanje ljudskim postupcima daje moranost koja im je nedostajala),a Lok je bio sklon da odluujuu prervagu da materijalnim razlozima. Jer po njemu prirodno stanje nije lieno svake moralnosti, u njemu postoji prirodni zakon kao merilo dobra i zla, koji predstavlja adekvatnu zamenu ne samo za pozitivni zakon, nego i za Sveto pismo. No, ono to je u prirodnom stanju veliki nedostatk to je nepostojanje zajednikog sudije. A kako su ljudi po prirodi pristrasni prema sebi i svojim interesima, to se moe oekivati da e stalno biti ugroene osnovne brednosti koje su dar prirode, a to su sloboda i svojina. Stoga se ljudi udruuju u dravu pre svega radi ouvanja svojine. Za razliku od Hobsa, Lok je verovao u istorijsku zasnovanost drutvenog ugovora. Za Loka prirodno stanje nije uvek vezano za prvobitni period razvoja ljudskog roda, ve je njegovo postojanje mogue i meu ljudima koji su na razliitim, pa i najviim stepenima istoriskog i kulturnog razvoja. Da bi se odnosi meu ljudima mogli nazvati prirodnim stanjem, dovoljno je da nema zajednikog sudije meu njima.

Karakter i funkcija vlada

Najvei garant slobode je podela vlasti na: - legisltivu (zakon) - egzekutivu (izvrnu) i - federaciju. Prva donosi zakone, druga obezbeuje njihovu primenu pomou administracije i suda, i trea primenjuje propise meunarodnog prava. Sloboda moe biti ugroena ako se sve ove funkcije povere istoj osobi i zato je bitno da se izrada zakona odvoji od njegovih izvritelja. Vrhovna vlast je zakonodavna, ona je dua drave. Zakone treba da donosi skuptina. Egzekutivna vlast je poverena vladaru koji se brine o javnom dobru u sluajevima koji su nepredvieni ili se ne mogu regulisati zakonima. Teorija podele vlasti je izraavala tenje buroazije za kompromisom sa plemstvom, jer bi zakonodavnu vlast imala buroazija, a plemstvo je trebalo da uestvuje u izvrnoj vlasti. Sva politika mo mora bti povezana sa moralom. Posebna vrednost Lokovih razmatranja lei u njegovoj ideji ogranienja vlasti ciljevima zbog kojih je i stvorena, ato je zaita sledeih prava: slobode, imovine, ivota i prava na telo. Vlast nesme da zadire u sferu prirodnih i neotuivih prava i sloboda, ve mora da obezbeuje njihovo uivanje. ovek ima pravo na svojinu jer ima pravo na svoju linost, a tako i na proizvode svoga rada. Ukoliko vlast ne potuje prirodna prava narod ima pravo ustanka. to se tie prava na otpor Lok priznaje narodu pravo ustanka ukoliko vladar ne potuje prirodna prava (pre svega slobodu i vlasnitvo). Meutim, ovaj otpor podrazumeva samo odbranu prirodnog prava i ponovno uspostavljanje reda. Otpor je samo sredstvo da se monarh prisili na potovanje zakonitosti.

ARISTOTEL ( 4.v.p.n.e) Aristotel je roen u grkoj koloniji na Halkidikiju, a otac mu je bio lini lekar kralja Filipa Makedonskog. Sa 17 godina Aristotel je stupio u Platonovu Akademiju, gde je ostao 20 godina. Po Platonovoj smrti Aristotel odlazi u Asos gde se oenio. 342 god. p.n.e. ga kralj Filip II poziva na svoj dvor kao uitelja za svog sina Aleksandra. Posle Filipove smrti i stupanja Aleksandra na makedonski presto, Aristotel ponovo odlazi u Atinu i osniva svoju kolu Likej. kola je po ureenju bila slina Platonovoj Akademiji, a Aristotel je drao predavanja iz svih tadanjih naunih oblasti. Aristotelova kola se odlikovala empirijskim naunim ispitivanem stvarnosti, ime je postignut vrhunac antike grke nauke. Aristotel je drao dve vrste predavanja: -jutarnja (ezoterina), za ui krug slualaca iz oblasti filozofije i nauke -veernja (egzoterina) za iri krug slualaca iz oblasti politike i retorike Posle Aleksandrove smrti i pobune protiv makedonske vlasti u Atini, Aristotel je kao zagovornik promakedonske politike, bio optuen za bezbonitvo. Povukao se iz Atine na majino imanje u Halkidiki poto ne eli da se Atinjani po drugi put ogree o filozofiju. Tu je i umro. Platonova politika i pravna teorija nastavljena je politikom i pravnom teorijom Aristotela. Osnovna crta Aristotelove filoz je savlaivanje Platonovog misticizma i idealizma i stvaranje jednog materijalistiko-realistikog sistema. Za razliku od Platonove teorije Aristotelova se odlikuje empirijskim i realistikim pogledom na drutvo, dravu i svet uopte. Platon je bio grki patriota, a Aristotel je bio za velikomakedonsku politiku. Platon je svoja politika dela shvatao kao orue u borbi za ostvarenje svog politikog ideala, dok je Aristotel napisao samo dva politika dela i shvatao ih je kao

teoretska dela koja opisuju stvarnost. Platon je opisivao dravu kakva ona treba da bude, a Aristotel kakva ona jeste. Za Aristotela je drava orue u borbi za ostvarenje interesa odreenih grupa i slojeva, posebno drutvenih klasa. Dok su za Platona sutina stvarnosti bile ideje tj. opti pojmovi koji postoje van stvarnosti, Aristotel je smatrao da ideje postoje u samoj stvarnosti, u stvarima, biima i pojmovima. Kritikovao je Platonovo uenje o idejama kao udvostruavanje stvarnosti. Meutim, i kod Aristotela nailazimo na deo Platonovog idealizma, jer je i on smatrao ideju sutinom stvarnosti i njenim pokretaem. Za njega je materija osnovna supstanca bia, ali svako bie je nepotpuno dok ne dobije odreeni oblik. Oblik je unutranji smisao materije, cilj koji svako bie tei da ostvari kako bi postalo savreno. Glavno Aristotelovo delo iz oblasti politike filozofije je Politika, a uz to treba imati u vidu Nikomahovu etiku i Ustav Atinski. Politika -je velika otprilike kao Platonova Drava, ali nije dovrena. Takoe nije ni obraena niti sistematizovana. Deli se na 8 knjiga i sporno je kako ih treba poreati u celinu. Politika nema takvu umetniku vrednost kao Drava, ali je ona zato prva potpuna rasprava o dravi i drutvu, zasnovana na podacima iz iskustva. Pojmovi i zakoni koje je Aristotel utvrdio, najee vae i danas, a i prvi put je dato pravno razmatranje drave i obraeni neki pravni pojmovi (ustav). Knjiga poinje odreivanjem pojma drave. Drava je drutvena zajednica i kao takva tei najviem dobru. Nastala je iz ivotne potrebe, a postoji dalje radi zadovoljenja potrebe za lepim i moralnim ivotom. Drava je prirodno nastala iz ranijih drutvenih zajednica, jer je ona cilj tih zajednica. U zajednicama varvarskih naroda koje su najstarije drutvo, ene i robovi imaju isti poloaj. Tek na viem stepenu se razvija porodica. Vie porodica ini selo, stvoreno radi dugotrajne koristi, a kasnije se stvara i grad. Vlast u dravi se mora vriti u interesu samih graana. Dobro zajednice je zadatak svih. ovek je po prirodi dravno (politiko) bie, a bie koje po prirodi, a ne sluajno, stoji van drave ili je ravo ili neljudsko. ovek je drutvenije bie od pela i drugih ivotinja, jer on jedini ima jezik, kao i oseanje za dobro i zlo, za pravdu i nepravdu. ovek se potvruje tek u dravi, tj. politikoj praksi. Slobodan graanin je iveo u politici i za politiku i u tome je nalazio smisao svog moralnog delovanja, a pri tom je prezirao fiziki rad. Drava je ranija od pojedinca, a kako ovek ne moe da zadovolji sve svoje potrebe bez drave, tako u svakom oveku postoji prirodni nagon za dravom. Onaj koji je stvorio dravu stvorio je najvee dobro. Aristotel porodicu shvata pre svega kao privrednu jedinicu. U porodici postoje postoje 3 vrste odnosa: izmeu gospodara i robova, mua i ene, i roditelja i dece. On smatra da je ropstvo prirodna pojava i da je rob orue za rad koje po prirodi pripada svom gospodaru. U drugoj knjizi Aristotel raspravlja o dotadanjim teorijama o idealnoj dravi. On kritikuje Platonovu dravu i pobija potrebu stvaranja zajednice ena i dece. U kritici dalje kae je nemogue ostvariti to da uvek jedni vladaju ako su svi jednaki. Zato bi se morali smenjivati na vlasti kako bi svi vladali, tako da svako mora vriti razliite dunosti. Kritikujui Zakone on kae da to delo sadri sve osnovne ideje Drave osim zajednice ena i dece. Zatim Aristotel kritikuje neke druge teorije tog vremena i postojee dravne ustanove. to se tie svojine, Aristotel smatra da se na zajednikom dobru mnogo manje radi nego na svom linom. Svest da se neto ima kao svoje izaziva naroitu neizrecivu radost koja je prirodna... Zatim se utvruje ta je to graanin. Za Aristotela postoje punopravni i nepunopravni graani (npr. maloletni). Graanin je onaj ko ima pravo da uestvuje u zakonodavnoj ili sudskoj vlasti. Vrlina graanina i oveka nije ista. Ispravan graanin ne mora biti ispravan ovek. Vrlina graanina se sastoji u tome to on moe isto tako dobro da vlada kao i da dobro slua vlast. Vlina graanina se razlikuje u zavisnosti od oblika drave. Zatim se prelazi na klasifikaciju drava prema ustavu. Po njemu drave mogu biti: -pravilne (koje tee optem dobru) -izopaene (tee linoj koristi vlastodrca) Postoje tri ispravna i tri neispravna dravna ureenja. 1. Ispravna su ona dravna ureenja u kojima bilo jedan ovek- monarhija( bazilea), bilo nekolicina ljudiaristokratija ili veina- republika (politeia), vladaju u interesu itave drave i u skladu sa zakonima. Po Aristotelu najbolji drutveni poredak je politeja. Ovaj poredak spaja vrline monarhije,aristokratije i demokratije. Slobodna drava moe imati razliit odnos elemenata tih ureenja, a dodatni kvalitet ako su joj osnov srednji slojevi. Njeno osnovno naelo je sloboda. U najboljoj dr. vrlina oveka i graanina je ista i zato su vaspitanje i moral isti i za drut. i za dravu. 2. Izopaenja pomenutih oblika su: Ni jedna od ovih nema za cilj interes celine. tiranija - (vlada jednog oveka u sopstvenom interesu) oligarhija - (vlada bogatih u sopstvenom interesu) demokratija - (vladavina u interesu siromanih). Pretpostavka demokratije je sloboda. Narodna skupt. je najvii organ, a slubenici se biraju meu svim graanima. Najvei deo njih bira se kockom, a slubenici ostaju kratko vreme na poloajima. Demokratija je trajniji oblik od oligarhije, jer ima manje sukoba, a slobodna drava je najtrajnija. Najbolja je ona

demokratija u kojoj vladaju zemljoradnici, a rave su one kojima vladaju zanatlije i trgovci. Najgori je oblik u kome svi graani uestvuju u vlasti i ne slae se sa zakonom i moralom. Postoji 5 oblika demokratije: 1. 2. 3. 4. izmeu bogatih i siromanih vlada potpuna jednakost u pogledu uea u dravnoj vlasti za vrenje vlasti zahteva se izvesno bogatstvo, ali malo (cenzus) svi vladaju, ali su potinjeni zakonu svi mogu doi na vlast, ali vladaju zakoni demokratija u kojoj ne vladaju zakoni, nego veina- tiranija veine Zavisno od specifinog karaktera ljudi u odreenom polisu i od specifinih okolnosti vezanih za taj polis, Aristotel izvodi zakluak da razliiti oblici ureenja odgovaraju razliitim zajednicama. Svaki oblik ima svoje dobre i loe strane. Da ispravan poredak ne bi prerastao u svoju suprotnost potrebno je pridravati se ustavnog poretka- politije. Pri tom je vano doneti zakone na osnovu kojih e se vladati. Zakoni moraju odgovarati Ustavu. Ljudi nisu svi jednaki i zato su izopaeni oni ustavi koji polaze od jednakosti. Najtee je utvrditi koje su linosti jednake, a koje nejednake, pa im prema tome dati uee u dravi. Odluujue su one osobine koje se odnose na dravu: plemenito poreklo, bogatstvo, pravednost, hrabrost. Aristotel smatra da nauka o dravi mora pored onog to je apsolutno najbolje odrediti i ono to je za date prilike najbolje. Aristotel kritikuje teoretiare koji su istraivali samo idealne drave, a nisu vodili rauna o njihovoj primenjivosti. Na pitanje da li je bolje da vlada najbolji ovek ili najbolji zakoni, Aristotel kae da u korist vlade oveka govori to to zakoni ne mogu biti potpuni, iako je potrebno da oni postoje. Meutim, ako je samo jedan ovek sposoban da vlada i pun vrlina, treba da vlada on, a kako je takav sluaj redak vlada zakona je vlada Boga i razuma, jer je zakon razum osloboen od pouda. Aristotel kae da u svakoj dravi postoje 3 klase: bogati, siromani, i oni koji su izmeu ove dve klase. Srednje bogatstvo je najbolje, jer se tada najlake sledi razum. Drava treba da se sastoji od jednakih i slinih graana, a takvih je navie u treem staleu. Oni ne ude kao siromani za dobrom drugih, niti drugi ude za njihovim dobrom i tako oni vode bezbedan ivot. Najbolja je ona drava koja poiva na srednjem staleu. TEORIJA O PODELI VLASTI KOD ARISTOTELA- teoriju o podeli vlasti postavio je Aristotel, a nastavili da izuavaju Polibije, Monteskje, Lok, Ruso i drugi. Aristotel dolazi do zakljuka da sutinu svakog ustava ine: 1. 2. 3. odreivanje suverenog tkiva odreivanje dravnih slubenika odreivanje pravosua Time on uvodi poznatu podelu na tri vlasti: izcvrnu, zakonodavnu i sudsku, a zatim iznosi problem odreivanja tih odnosa( koliko slubenika treba da bude, koliki mandat imaju, da li isto lice moe biti vie puta birano). Smatra da se u pravosuu moe vie puta biti biran i istie vanost vrste sudova, nadlenosti kao i postupka postavljanja sudija. U 5. knjizi se rasprvlja o uzrocima propasti drava. Glavni uzrok revolucija je nejednakost ljudi (klasa). Odreeni ljudi trae, smatrajui se jednakim s drugima, da budu tretirani jednako tj. trae demokratiju; drugi, smatrajui sebe boljim od ostalih, trae privilegije tj. oliharhiju i tako dolazi do pobuna protiv reima koji ne zadovoljavaju ove zahteve. Promene u dravi se deavaju na dva naina: ili se menja ustav (npr dem u olig.) ili se on ne menja ali vlast prelazi u druge ruke. Drugi uzroci pobuna su elje za dobrobiti i au, obesno ponaanje, strah, premo, prezir, sitniavost i nejednakost, razlika po poreklu, kao i geografski uzroci. Glavni uzroci ostaju borba za jednakost u vlasti i borba za privilegije. Zatim Aristotel prelazi na izlaganje uzroka revolucija u raznim politikim oblicima: - Monarhije popadaju usled nesloge u kraljevskoj porodici ili kad kralj hoe da se stavi iznad zakona, postajui tiranin. - Aristokratije propadaju iz slinih uzroka kao oligarhije, jer spadaju u isti rod sa njima. - Slobodna drava propada zbog rave meavine elemenata demokratije i oligarhije, pa se pretvara ili u oligarhiju ili u demokratiju. - Tiranija je najnestabilnija vlada, jer izaziva strah i mrnju. Nju esto spolja obaraju slobodne drav - Oligarhije propadaju zbog ugnjetavanja naroda, posebno ako se neko od vladajuih stavi na elo pobune i tako postane tiranin. Revolucija izbija i kad su bogatai lieni uea u vlasti. - Demokratije najee propadaju usled slobode i obesti demagoga. Sredstva pomou kojih se ovi oblici mogu odrati su:

- u slobodnoj dravi treba paziti na zakonitost, - u aristokratijama i oligarhijama se treba dobro ponaati i prema onima koji su na vlasti i prema podvlaenima. Treba odravati strogu jednakost meu pripadnicima vladajue klase. Ona je bolja ako iri krug ljudi uestvuje u vlasti. - tiranija se moe odrati to apsolutnijom vlau i imitiranjem monarha (treba da izgleda da radi za dravno dobro) 7. knjiga raspravlja o najboljoj dravi. Aristotel istie da ona ne sme imati preveliki broj stanovnika, jer je tada teko odravati poredak i zakon. Veliina drave se ne meri brojem stanovnika, ve potpunou ispunjenja njenog zadatka. Ona treba da ima onoliko stanovnika koliko je dovoljno za srean zajedniki ivot. Zemlje treba da bude toliko da ona daje stanovnitvu sve to je potrebno. Drava treba da bude zgodna za odbranu, a prestonica treba da lei na moru i da ima dobre veze s unutranou. Dobro je da drava ima vezu s morem, jer se tako moe lake braniti i trgovati.Ona mora imati i mornaricu. Aristotel tvrdi da su narodi u hladnim predelima i na evropskom kopnu puni hrabrosti, ali im nedostaje razboritost i vetina; uivaju slobodu, ali su bez drave. Azijski narodi nemaju hrabrosti i zato su stalno u ropstvu. Grko pleme ima prednosti obe grupe i razborito i hrabro. Zato je to pleme uvek slobodno, ima najbolje ureene drave i bilo bi gospodar nad svim drugim narodima kad bi bilo ujedinjeno u jednu dravu. Za vaspitanje Aristotel kae da mora biti u osnovi isto za sve graane i o njemu se mora starati drava, a ne pojedinci. Vaspitanje je nuno za odravanje Ustava i svakoj vrsti Ustava odgovara jedna vrsta vaspitanja. Vaspitanje slobodnog oveka se mora razlikovati od vaspitanja onog ko nije slobodan. Slobodan ovek ne sme uiti da radi. Nauke koje su korisne ovek treba da ui samo do odreenog stepena, a nikako do kraja. Vano je da se ui iz spostvene pobude, a ne po volji drugoga. Zbog korisnosti ui se itanje, pisanje, crtanje i telesno vebanje. U trenucima dokolice treba se baviti uenjem muzike. Muzika slui zadovoljstvu, odmoru i izgraivanju karaktera. Aristotel kritikuje spartanski sistem vebanja koji previe napree telo i stvara od mladia divlje ljude. Telesno vebanje ne sme previe naprezati telo. Njen cilj treba da bude lepota, a ne divlja snaga. Ostala dela Smatra se da je Aristotel pisao 3 vrste dela: 1. egzoterika - koja se sastoje iz popularnih spisa. Pisana su obliku dijaloga, ali nemaju knjievnu vrednost Platonovih dijaloga. Sauvani su neznatni odlomci. 1. sinagogika -predstavljaju neoriginalna dela, tj. zbirke naune grae koje su Aristotel i njegovi uenici sakupili. Tu spada i opis 158 grkih ustava. Atinski ustav je sigurno napisao Aristotel. 1. ezoterika koja su namenjena uskom krugu slualaca. To beleke sa Aristotelovih predavanja. Ova dela su nedoterana, ali uglavnom sauvana. Takoe obuhvataju sve oblasti ljudskog znanja. Negativne strane Aristotelove torije su: u osnovi je idealistika, mada mnogo manje od Platonove; u njoj postoje nedoslednosti, protivrenosti i nejasnoe; robovlasniko shvatanje drave; obim drave (polis, mala drava). NIKOLO MAKIJAVELI (15. v.) Italija je u 15 v. zahvaljujui svom Sredozemnom poloaju, postala najbogatija zemlja Evrope. U njoj su rueni feudalni odnosi i razvijalo se bur drutvo. Firenca postaje tipian bur. grad, u kom glavnu re vode trgovci i bankari. Grad ve pokazuje klasnu izdiferenciranost. Na vlasti je buroaska oligarhija, a mase su bez politikih prava. a ta duboka diferencijacija je vodila klasnoj borbi. Antagonizmi su postojali i unutar same krupne buroazije koja se meusobno borila za vlast, dok je borba protiv feudalaca bila tek u drugom planu. Iako je Italija bila najrazvijenija zemlja u privrednom i kulturnom pogledu, u politikom je dosta zaostajala za drugim evropskim zemljama koje su ve postale apsolutne nacionalne monarhije. Italija je ostala neujedinjena, a unutranje klasne borbe su olakavale agresiju spolja. Ona je sluila kao bojni poligon svakoj stranoj nadmonijoj vojsci. Plaenika vojska je tako poela igrati presudnu ulogu. U toj situaciji je jedini izlaz bilo formiranje jake apsolutne monarhije.

Makijaveli je formirao svoju politiku teoriju na osnovu bogatog iskustva koje je stekao u svojoj politikoj slubi u Firenci. Imao je funkciju slinu dananjem ministru odbrane, tako da je esto putovao i bio u prilici da upozna ureenja drugih drava. Iako Makijaveli istie da su mu uzor bili antiki pisci ipak je njegova teorija odraz tadanjih prilika u Italiji, odnosno tenji buroazije za stvaranjem jake nacionalne drave. Makijaveli je bio uglavnom politiki pisac, mada je pisao i tematski drugaija dela. Njegova najznaajnija dela su: Razmatranja o prvih 10 knjiga Tita Livija i Vladalac. Osnovne misli oba dela su skoro iste, samo to je"Vladalac" saetiji i poznatiji. OSNOVNI PREDMET RAZMATRANJA O PRVIH DESET KNJIGA TITA LIVIJA- Razmatranja su pisana u vidu neke vrste komentara uz prvih deset knjiga poznate rimske istorije Tita Livija. Makijaveli je eleo da se pouke koje su iz antike izvlaili humanizam i renesansa ne ogranie samo na knjievnost i umetnost. Hteo je ovome dodati i pouke iz politike. Osnovni predmet njegove rasprave jeste dinamika dravnog ivota, istraivanje inilaca uspona i padova drava, ime se najbolje razotkriva i sama sutina drave i izvlae praktini uputi o rukovoenju dravom. NASTANAK DRAVE I NAJBOLJI OBLIK DRAVNOG UREENJA- Makijaveli je utvrdio da je drava nastala u trenutku kada ona daje svoje osnovne zakone. Ove zakone bolje stvara jedan ovek nego masa, narod. Maskijaveli za najbolji smatra meovit oblik drave u kome postoje elementi monarhije, aristokratije i demokratije. Kako se vidi, on ide za Polibijem, tj. Aristotelom. Ova tri elemebta, kae on, vode nadzor jedan nad drugim i poto svaki deo ini ravnoteu s drugima, celina odrava jau i sigurniju ravnoteu. Meutim, dok Makijaveli uzima da je za osnivanje drave bolja apsolutna vlast jednog oveka, dotle je za njeno odravanje najbolje da vlast vre vie lica. On izvodi i jedan vaan zakljuak da je slobodna drava mogua samo u relativno homogenom drutvu uz stvarnu jednakost graana. U daljem izlaganju Makijaveli jasno ukazuje na zavisnost dravne organizacuje od drutvenog stanja u dravi. Za pokvarenu dravu potrebna je drugaijaorganizacija nego za nepokvarenu, ali promeniti stanje nije lako jer se to moe uiniti samo nasiljem. Slabu strnu monarhije vidi u tome to naslee ne garantuje da e na vlast doi najbolji, dok republika pametnim izborom moe uvek da dovede najboljeg na vlast. PSIHOLOGIJA MASA- Makijaveli istie da je za svakog vladara bitno da poznaje psihologiju masa.Narod je glavni oslonac vladaru i ako on razume njegovu psihologiju narod e mu biti najsigurnija tvrava. Ali, ako ga narod ne voli, vladar propada. Tako propadaju sve tiranije. Monarh treba da zna koji su mu ljudi odani, a koji ne, jer ljudi su po pritrodi nezahvalni i laskavci. Ljudi treba da ga se boje ako ve ne mogu da ga hvale. Pred masama monarh treba da se prikae u najboljem svetlu. Makijaveli predlae monarhu da se oslanja na narod, vie nego na velikae, jer ako je narodu dobro njega ne interesuje dravna vlast, nasuprot bogataima. Dakle, da bi se vladar sauvao od mrnje naroda treba da upozna njegovu psihologiju i da u pravom trenutku deluje na pravi nain da bi ga narod voleo ili ga se barem plaio. VLADALAC je mnogo sistematinije delo nego Razmatranja i deli se na dva dela, 26 poglavlja. U prvom vie govori o dravi, a u drugom o vladaru. Drave deli na republike i monarhije. Monarhije se dele na nasledne i novostvorene. Na primeru Turske i Francuske prikazuje razliku izmeu apsolutnih i umerenih monarhija. U prvoj vladar ima svu vlast i takvu je dravu teko osvojiti zbog jake centralistike moi, a drugu je lako osvojiti, jer vladar vlada sa uglednim i naslednim plemstvom, ali je teko dugo odrati pokorno. Novi vladar moe stei vlast - sposobnou (vrlinom) - sreom - zloinom - naklonou sugraana 1.-Sposobni vladari teko stiu taj poloaj, ali ga lako odravaju. Teko je postati vladar, jer to znai uvoenje neeg novog, a to je uvek teko. Da bi u tome uspeli, osvajai moraju imati dovoljno sile. 2.-Oni koji sreom postaju vladari, lako to uspevaju, ali se teko odravaju na vlasti, jer uz sreu treba i sposobnosti da bi se odrali. Tua pomo pritom nije dovoljna. 3.-Na vlast se moe doi i zloinom. Zloine treba dobro izvesti da bi vlast steena na osnovu njih bila trajna. Dobro su izvedena ona dela koja se ine odjednom, pa se vie ne ponavljaju, nego se, to je vie mogue, obru u korist podanika. Loe izvedena su ona koja s vremenom rastu umesto da opadaju. 4. -Na vlast moe doi i obian ovek (i bez sposobnosti, sree ili zloina) naklonou sugraana. Poto u svakoj dravi postoje dve grupe: velikai i narod, koje ele da dominiraju jedna drugom, to vlast daje jedna ili druga grupa. Lake se na vlasti odrava onaj koga postavi narod. Taj vladar onda mora zadrati prijateljstvo naroda to e mu biti lako jer narod trai samo da ne bude ugnjetavan. Onaj ko je postao vladar uz pomo velikaa, mora se truditi da pridobije narod za sebe. To e mu biti lako ako uzme narod pod svoju zatitu. Prelazei na izlaganje o ponaanju i karakteru vladara, Makijaveli kae da vladar koji eli da se odri na vlasti ne sme biti uvek dobar, odnosno on mora biti onakav kakvog prilike zahtevaju, ne obazirujui se pritom na bilo kakva moralna naela. On mora imati one osobine koje e mu osigurati vlast.

Za vladara je bolje da bude krt nego dareljiv. Dareljiv moe biti samo kada troi tue, to mu podie ugled, dok mu ugled opada ako troi svoje. Ako eli drati podanike u jedinstvu i odanosti, vladar se ne sme libiti ni pred okrutnou, jer je ona korisnija nego milosre. Milosre doputa stvaranje nereda. Vie od svega vladar mora paziti da ne postane omraen ili prezren. Ako moe on se ne treba udaljavati od dobra, ali mora znati zagaziti i u zlo ako treba. to se tie zadate rei, on kae da se razborit vladar ne moe drati zadate rei ako je to na njegovu tetu, jer su ljudi zli i ni oni ne bi drali svoju veru i re. Zato se treba sluiti licemerstvom. Makijaveli kae da su velika dela stvorili oni koji su se borili zakonom ivotinja - silom. Od ivotinja vladar mora izabrati lisicu i lava, odnosno mora biti lukav i hrabar. Za narod Makijaveli kae da je mnogo sigurnije da te se ljudi boje nego da te vole...jer se za ljude moe rei da su nezahvalni, nepouzdani, pretvorni, izbegavaju opasnosti i pohlepni su. Dok im dobro ini, tvoji su i nude ti svoj imetak, ivot i decu...kad je potreba daleko, ali kad se nevolja primakne, okreu se...Na ljudsku zahvalnost ne treba raunati, bolje je zadati im strah neprekidnom pretnjom kazne. Vladar treba da postigne da ga se podanici boje, ali da ga ne mrze, a to e najbolje postii ako ne posee za imetkom svojih podanika i za njihovim enama, a ako bi bio prinuen da prolije neiju krv, mora to uraditi kad ima potrebno opravdanje i uzrok.... Goverei o ugledu, Makijaveli naglaava da e ga vladar stei i sauvati ako: -uspe da ga narod ne mrzi -izvodi velike poduhvate i junaka dela -pokae sposobnost u unutranjoj upravi. Vladar koji se bude drao ovih uputstava, stvorie utisak da je nasledan pa e dravi stvoriti veu sigurnost nego da njom vlada od davnina. Ako bude sauvao ugled, stei e potovanje, a tada se ne treba bojati zbacivanja sa vlasti i zavera. Glavna zatita od zavera je ljubav naroda. Za Makijavelija je jedini pravi temelj svake drave dobra vojska. Jedino je sopstvana, narodna vojskadobra i sigurna, dok plaenika i saveznika predstavljaju veu opasnost nego pomo. Zatim Makijaveli pobija miljenje da sve zavisi od sudbine i da se zato njoj treba prepustiti. On kae da sudbina moda upravlja polovinom naih dela, ali onu drugu polovinu ostavlja nama. Konano, Makijaveli zavrava svoje delo pozivom da se razjedinjena Italija ujedini u jednu dravu s jednim vladarom. Makijaveli nije dao neki izgraeni filozofski pogled na svet u koji bi smestio svoju teoriju drave, ali je dao jedan realistian pristup problemu vlasti. Bio je prvi teoretiar koji je svoja teoretska razmatranja izgradio na iskustvu bez obzira na crkvu i njena uenja. makijavelizam Izraz makijavelizam oznaava odnos politike i morala prema Makijavelijevom gleditu. Pod pojmom makijavelizam se obino podrazumeva realistiki metod u vrenju politike koji se sastoji u kultu sile, verololmstva i amoralnosti, gde su sva sredstva dozvoljena pa i ona najnehumanija, ako se ako se uz pomo njih mogu ostvariti odreeni ciljevi. Sredstva koja se upotrebljavaju pri vrenju dravne vlasti nisu vana, ako je njihov cilj odranje na vlasti. Politiku ne zanima valjanost ili moralnost sredstava, ve efikasnost i valjanost cilja (cilj opravdava sredstvo). Mora se praviti razlika izmeu Makijavelija kao teoretiara i makijavelizma kao naina postupanja u politici. U dosadanjoj politikoj nauci makijavelizam je bio ili osuivan u celini ili pak prihvatan u celini. Meutim, i apsolutno odbacivanje i apsolutno usvajanje odrazi su gledita na moral kao na neto nepromenljivo i veito. Makijavelizam meutim, pokazuje promenljivost morala kao pojave, zavisne od istorijskih i drutvenih uslova i odnosa. Analizi makijavelizma se zato ne moe pristupiti bez uzimanja u obzir tih uslova. Makijavelizam nije nemoral, nego novi moral, koji se razlikuje od dotadanjeg feudalnoog i crkvenog morala. On je odraz nove klase, buroazije i nove drutvene zajednice, nacije. Stari moral nije odgovarao novim snagama drutva, jer je stvarao ljude nezainteresovane za ovozemalj ivot koji ne brinu o dravi nego samo o crkvi i molitvi. Apsolutistika i centralistika drava je bila uslov drutvenog napretka i nije se mogla stvoriti bez sile. Primena nasilja za one koji ga trpe je zloin i nemoralan in, a za one koji ga primenjuju zakonit nain koji vodi drutvenom napretku. Makijaveli zloin zove zloinom, a ne voljom Bojom i osuuje ga sa gledita morala, ali ga opravdava ako je uinjen u interesu drave. U dananje vreme ne bi bilo moralno vriti nasilje u cilju stvaranja drave, jer drava u dananjim uslovima ne bi bila progresivan drutveni inilac, jer ona ve postoji i ne bi doprinela nikakvom drutvenom napretku. Danas re makijavelizam predstavlja davanje nepravednog negativnog prizvuka znaajnom delu ovog mislioca. TEORIJA DRAVNOG RAZLOGA Dravni razlog je situacija u kojoj se, zarad opstanka same drave ili uveanja njene moi, mora pogaziti pravda ili neka druga vrednost, odnosno kada se zbog neke vane opte koristi moraju se vriti oigledne nepravde poput kanjavanja nevinih. Doktrina dravnog razloga sugerie da niko ne razume dravni interes osim onih koji ga sprovode, tako da u rukama vladara ova doktrina postaje korisno sredstvo za prikrivanje stvarnih razloga.

Dravni razlog se temelji na maksimi koja se pripisuje Makijaveliju, ali je jezuitskog porekla: CILJ OPRAVDAVA SREDSTVO. Makijaveli je dao prvu celovitu teoriju dravnog razloga. Drava je za njega sama sebi cilj i nema obaveza ni prema kome izvan sebe same. Politiku ne zanima valjanost ili moralnost sredstava, ve efikasnost i valjanost cilja. Iako smatra da je dobro ako se vladar u politici moe drati moralnih normi, on kae da se mora se dati prednost dravnom opstanku nad moralnim obzirima, ako spas drave to zahteva. Makijaveli doputa potpunu moralnu bezobzirnost, ali pod uslovom da se zlo na ini u linom interesu ve u interesu drave i to samo u sluajevima kada je ugroena njena egzistencija. Meutim, po istorijskim primerima koje je navodio u prilog svojim tvrdnjama, dao je povoda i drugom tumaenju svoje misli makijavelistikomu, u ozloglaenom smislu te reci, po kojem se moralno zazorna sredstva mogu koristiti i u linom interesu i borbi za vlast. Drava je tvorevina ljudi i nema ni ivot, ni duu, niti svoj lini interes. Njen jedini cilj je njeno ouvanje i zato je stanje bezvlaa najvei zloin protiv drave. Prvenstvena dunost drave je da se odri i uniti svakog ko ugroava njeno postojanje. ak eron je rekao da kada je unutranji mir ugroen, zakone treba tumaiti u duhu tog cilja ili ih treba potpuno odbaciti, poto nuda zakon menja. Hobs - Levijatan prirodno stanje: slobodno, jednako, vode ih instinkti, ive u stanju rata: sviju protiv svih ali se boje - strah od smrti = vano za samoodranje - ne postoji garancija prirodnih zakona - svojina dolazi tek u drutvenom stanju - postoji jedan ugovor: svak sa svakim ugovor se sklapa tako to e se svi odrei prava na sve; to daje suverenu apsolutnu vlast; ona ima svu vlast; ugovor nastaje da bi se ivot zatitio - ima pravo da ubije vladara -nema podele vlasti - oblici vlasti: monarhija aristokratija demokratija -suverenost je nedeljiva; monarhija je najbolja - ministri - predstavnici suverena Lok - Dve rasprave o vladi prirodno stanje: sloboda i jednakost nisu u stanju rata svako odluuje o svemu - vodi ih prirodni zakon koji se saznaje razumom nastaje postojanje zajednikog sudije status svojine: starija od drave; iz svojine proistiu ostala prava; sloboda, imovina, ivot, pravo na telo; postoje 2 ugovora: 1. formira graansko drutvo - ugovor izmeu svih pojedinaca - body politick (graansko drutvo) 2. ugovor sa vladarom; moe biti smenjen od strane drutva, a ne pojedinca; - body politick-a moe da nestane - kada neko drugi osvoji tu teritoriju, onda se rastae(?) to drutvo - Lok je liberal - zalae se za svojinu - teorija je liberana, a ne demokratska - podela vlasti: zakonodavna, izvrna, federativna (bavi se medjunarodnim odnosima) - podela vlasti: monarhija, oligarhija, despotija; - bitno je da vlast vlada u skladu sa zakonom Ruso - Drutveni ugovor - prirodno stanje: slobodni i jednaki ljudi; nema svojine - nema ni nepravde; vode ih instinkti; ljudima vlada razum; svako je sam sebi sudija; razum kvari prvobitno stanje; (ovek sve vie stie imovinu; onaj ko je prvi ogradio pare zemlje, taj stvara dravu na kraju) - nikada ne propoveda povratak u prirodno stanje (razumna ivotinja se pretvorila u ljude i nema povratka u prirodno stanje)

- ljudi kakvi jesu i zakoni kakvi treba da budu - da bi priroda bila legitimna - postoji jedan ugovor: sklapaju svi sa svim; opta volja - elja za opte dobro narodna volja - opta volja nije zbir svih volja; nepogreiva je; ona proizvodi zakone, ti zakoni su opti - postoji 2 zakonodavca: parlament donosi zakone - podela vlasti - jedinstvo vlasti - suveren je jednistven - najbolji oblik: republika ? koliko je izvrna vlast efikasna? svaka drava bi na neki nain bila republika

Drutveni ugovor - an ak Ruso

Knjiga prva ovek se raa slobodan, a posvuda je u okovima. Najstarije od svih drutava, i jedino prirodno, jeste porodica. Prirodna veza traje dok deci treba briga, a nakon toga mogu iveti samo sporazumno. Ruso navodi autore, izmeu sotalog i Aristotela, koji odnos gospodar-rob smatraju prirodnim, ali smatra da posledicu uzimaju za uzrok kada smatraju da je rob po prirodi rob. Sila ne stvara pravo, svaka je vlast od boga, ali i bolest zar je onda ipak zabranjeno da pozivamo lekara? Jedina osnova zakonite vlasti nad ljudima je konvencija. Niko ko sebe daruje besplatno drugome, i postaje rob, nije pri zdravoj pameti. Odrei se svoje slobode znai odrei se svojstva oveka, svojih prava i dunosti. Rat, takoe, predstavlja odnos drava, a ne pojedinaca, i stoga nije izvor prava. Besmisleno je rei: Sklapam s tobom sporazum koji je sav tebi na teret, a meni na porbitak, i pridravat u se njega, dok se meni svia, a i ti e se njega pridravati dok se meni svia. Usled raznih razloga, prirodno stanje vie ne moe biti odrano, i ljudski rod mora da promeni nain ivota. Poto jedino to ima jeste njegova sopstvena snaga, pojedinac moe samo da se ujedini sa drugima, ali e to doneti ograniavanje nekih njegovih sloboda. Drutveni ugovor reava taj problem pronalaenja udruivanja koje brani zajednikim snagama osobu, a u kojem se osoba ipak samo sebi pokorava, i ostaje isto tako slobodna kao pre. Odredbe tog sporazuma nisu formalno iskazane, ali ih svako priznaje i prihvata. Ta odredba se svodi na jedno: potpuno otuenje svakog lana drutva sa svim svojim pravima u celokupnu zajednicu. Jer samo ako se svako potpuno daje, jednaki su uslovi za sve. Ko se daje svima, ne daje se nikom, jer je i sve dobio natrag od svih. Konano, svako od nas ujedinjuje svoju posebnost i mo pod vrhovnom upravom opte volje, i primamo u drutvu svakog lana kao neodvojivi deo celine. Skup ovih pojedinaca u drutvenom ugovoru ini jedno telo, zajedniko ja, i stoga ono zadobija svoj ivot i svoju volju. Ta javna osoba se nekad zvala grad, a sada republika, ili politiko telo. lanovi tog tela nazivaju se drava kada je pasivna, a suveren kada je aktivna, tj. kada donosi zakone. Udrueni se zajedniki zovu narod, kao uesnici vlasti su graani, a podanici su kada su podreeni dravnim zakonima. Kao pojedinci, svi su u dvostrukom odnosu prema zajednici: i kao podanici i kao suvereni. Meutim, zajednica je suveren, te svaki zakon koji donese moe opzvati. Ona je u odnosu na druge zajednice u poloaju pojedinca, tj. u prirodnom stanju. U tom telu, povreda jednog je povreda svih, i obrnuto. Pojedinac, meutim, moe sebe smatrati odvojenim, tj. moe imati volju posebnu i odvojenu od opte, ali e tada ovo telo smatrati apstrakcijom, i imae samo prava graanina, a ne pravog podanika, koji je deo i die sa celinom. Prelaz od prirodnog stanja u drutvo stvorio je promenu u oveku umesto instinkta rodila se pravednost, i delatnosti su dobile moralnost. Do tada je ovek pazio samo na sebe, a sada deluje po drugim naelima i pita svoj razum pre nego to se okrene sklonostima. Drutvenim ugovorom ovek razvija svoje sposobnosti i oseaje, udaljuje se od osobina ivotinje, ali problem je to aktuelnim drutvom ne upravlja drutveni ugovor, pa je ovek jo nie nego to je bio u prirodnom stanju.

Druga knjiga Opta volja moe da upravlja snage drave samo prema cilju zbog kojeg je ustanovljena, a to je opte dobro. Suveren, kao zajednica, moe biti predstavljen samo samim sobom. Politiko telo biva uniteno kada se postavi pojedinac kao suveren, jer pojedinana volja ne moe biti jednaka optoj, a ova jedino tei optem dobru. Kad se postavi gospodar, narod vie nije narod. Suverenost je, dakle, neotuiva. Suverenost je i nedeljiva. Ona je ili opta ili pojedinana, a ako je opta samo je onda suverena. Opta volja je uvek ispravna i pravina, uvek tei javnoj koristi. Meutim, narodna volja moe da pogrei iako narod ne moe eleti loe za sebe, on ipak moe biti loe obaveten, ili podeljen na udruenja, koja stvaraju razlike, i konano od opte volje prave pojedinanu volju udruenja. Samo kada svaki pojedinac izraava slobodno miljenje, nevezan za druge, odluka e biti uvek ispravna. Svako je duan suverenu, jer on predstavlja zakon razuma i prirodni zakon; pojedinci izvravaju dunosti koje im se daju zato to shvataju da se radi o koristi za svakog. Suverenost, poto kao telo poznaje samo celinu, predstavlja pogodbu celine sa svakim svojim lanom, i dok su pojedinci podloni takvom sporazumu, oni se pokoravaju samoi svojoj volji. Suverena vlast, premda potpuno apsolutna, posveena, nepovrediva, ne premauje niti moe premaiti granice optih sporazuma, i svaki ovek moe slobodno da raspolae svim svojim dobrima i slobodom to mu ostavlja sporazum. Cilj svakog zakona je uvek opti, jer moe da se odnosi samo na ceo narod ako se odnosi na neto van drave, onda nije opti, jer drava nije podlona drugoj optoj volji, a ako se odnosi na neto unutar drave, unutar koje nema odvojenih delova, on se moe odnositi samo na celo telo, tj. narod. Zakon sjedinjuje sveoptost volje i cilja, i stoga naredba gospodara ne moe biti zakon. Odluka pojedinca moe biti samo in dekreta, magistrature, ali ne i in suvereniteta, on pripada samo optoj volji. Svaka zakonita vlada je republikanska, tj. zakoni su u takvoj dravi opti, javna stvar. Zakonodavac je izuzetan ovek, ali nije suveren: onaj ko stvara zakone nema zakonodavno pravo, jer to pravo pripada samo narodu; pojedinana volja je skladna optoj samo ako se takvom pokae nakon sveopteg glasanja. sloboda i jednakost su sonova svakog zakonodavnog sistema. Trea knjiga U drutvenom ugovoru postoji razlika snage i volje: opta volja mora da ima neku snagu koja e je pokrenuti, i ta snaga je vlada. Ona nije suveren, ona je samo sluga, posredniko telo izmeu podanika i suverena za meusobno sporazumevanje, zaduena za sprovoenje zakona i odravanje slobode. lanovi tog tela nazivaju se kraljevi, magistrati ili upravljai, a svi zajedno ine vladara. Suveren ovom telu moe poveriti, ograniiti, preinaiti ili oduzeti vlast kad god mu se svidi. Vlada je posebno telo unutar drave, i potrebno je postii ravnoteu izmeu snage vlade i suverena. Opta volja, u vidu pravednog zakona, treba da se potuje, i to obezbeuje vlada, ali ako je ona suvie mona moe doi do raanja despotizma, to je protivno optoj volji i cilju radi kojeg je ugovor sklopljen. Sa druge strane, ako vlada nije sposobna da sprovodi zakon, pojedinane volje e moi da nanose tetu zajednici. Uz to, to je narod brojniji, to je ve uticaj suverena na pojedinca (jer je opta volja izraz sve veg broja ljudi u odnosu na pojedinevu volju), ali isto vai i za vladu: to je vie magistrata, to je vlada kao pojedinano telo slabija. Oblici vladavine razlikuju se po broju magistrata u vladi. 1) Ako suveren vladavinu preda veini, tj. ako ima vie magistrata od onih koji to nisu, onda se radi o demokratiji. 2) Ako je vlada ograniena na mali broj, onda se radi o aristokratiji. 3) ako svu vladavinu preda u ruke jednog, a svi podravaju njegovu vlast, onda se radi o monarhiji.

Oigledno, prva dva oblika vladavine su elastini: demokratija ide od vladavine svih do vladavine jedne polovine, a aristokratija od vladavine polovine, do vladavine jednog. Meutim, i kraljeva moe biti razliit broj, pa vidimo da je oblik vladavine promenljiv i ogranien jedino brojem graana drave. O demokratiji: Kada bi se pojam najstroe primenio, istinske demokratije nije ni bilo, niti e je biti. Protivno je prirodnom poretku da veina vlada, a da se vlada manjinom. Ne moe se zamisliti kako bi narod ostao stalno okupljen da bi se bavio javnim poslovima i lako je videti da zbog toga treba uspostaviti ovlaenja, a da se ne promeni oblik upravljanja. Demokratija zahteva, prvo, vrlo malu dravu u kojoj bi se ljudi lako okupili i lako poznavali; drugo, veliku jednostavnost obiaja, to spreava mnotvo poslova i otrih rasprava; zatim mnogo jednakosti u poloaju i bogatstvu, bez ega ne bi dugo opsatala jednakost u pravima i ugledu; konano, malo ili nikakvog luksuza, jer on izopauje i bogate i siromane, jedne posedovanjem a druge pohlepom. Demokratija je najpodlonija graanskim ratovima i unutranjim pobunama, jer najsnanije i najtrajnije tei promeni oblika, trai najvie budnosti i hrabrosti da bi se odrala u postojeem. Svaki graanin mora ponavljati sebi: pretpostavljam opasnosti slobode miru ropstva. Kad bi postojao boji narod, on bi sobom vladao demokratski; tako savrena vladavina ne pristaje ljudima. --------Kao to pojedinana volja neprestano deluje protiv opte, tako i vlada stalno deluje protiv suverevnosti. Vlada ima tendenciju izopaavanja, pre ili kasnije desi se da vladar podredi suverena i uniti osnove drutvenog ugovora. Izopaavanje vladavine vodi u raspad drave, u anarhiju; raspad demokratije psotaje ohlokratija, vladavina aristokratije oligarhija, a kraljlevine tiranijom. Kada se narod okupi u suvereno telo, svaka nadlenost vlade prestaje; zbog toga sve voe strepe od toga i na sve naine pokuavaju da zaustave okupljanje pravog suverena. Izmeu suverene vlasti i samovolje vlade ponekad se uvede posrednika sila, u vidu zastupnika ili predstavnika. Meutim, predstavnici se pojavljuju samo kada jenjava ljubav prema domovini, kada lini interesi okreu pojedince od interesa zajednice; suverenost ne moe biti predstavljana, volja se nikad ne predstavlja. Kada narod bira sebi predstavnike, on vie nije slobodan, on vie ne postoji. Sve to predstavnici sami odluuju, nitavno je, jer ne predstavljaju optu volju; samo ono to odobri ona postaje zakon.