KLIMATSKE PROMENE E NAS UNITITI Autor dijana_di Petak, 22 Februar 2008 Mark Tausend i Pol Haris Njujork - Klimatske

promene u narednih 20 godina mogle bi da izazovu globalnu katastrofu i pogibije miliona ljudi u ratovima i elementa rnim nepogodama. U tajnom izvetaju koji su zatakali efovi amerikog ministarstva odbr ane upozorava se da e do 2020. zbog porasta nivoa mora glavni evropski gradovi bi ti potopljeni, dok e u Velikoj Britaniji zavladati "sibirska" klima. Svet e biti z ahvaen nuklearnim sukobima, mega-suama, glau i pobunama. Kljuni nalaz Pentagona je napisao: * l Ratovi budunosti bie voeni zbog opstanka umes to religije, ideologije ili nacionalne asti. * l Do 2007. estoke oluje razbie obalo utvrde zbog ega e veliki delovi Holandije postati neuslovni za stanovanje. Gradovi poput Haga bie naputeni. U Kaliforiniji obaloutvrde ostrva u uu reke Sakramenta bie probijeni, to e poremetiti sistem vodovoda kojim se voda transportuje sa severa na jug. * l Izmeu 2010. i 2020. Evropa e biti najtee pogoena kilimatskim promenama sa prosenom godinjim padom temperature od tri stepena. Klima u Velikoj Britaniji e pos tati hladnija i suvlja, poto e vremenski obrasci poeti da lie na sibirski. * l Broj poginulih u ratovima i umrlih od gladi iznosie na milione sve dok stanovnitvo plan ete ne bude smanjeno u meri koji Zemlja moe da izdri. * l Pobune i unutranji sukobi izazvae raspad Indije, June Afrike i Indonezije. * l Pristupi do vode postae glavn a bojna polja. Nil, Dunav i Amazon su pomenuti kao mesta visokog rizika. * l "Za naajan pad" sposobnosti planete da odri sadanji broj stanovnika postae oigledan nared nih 20 godina. * l Bogate oblasti kao to su SAD i Evropa postae "praktino tvrave" da bi se milioni

migranata spreili da uu, poto su bili primorani da napuste zemlju koju je poplavilo more ili nisu vie u stanju da gaje useve. Talasi "ludi iz amca" predstavljae ogrom ne probleme. * l irenje nukalearnog oruja je nezibeno. Japan, Juna Koreja i Nemaka ra zvijaju nuklearno oruje, kao i Iran, Egipat, i Severna Koreja. Izrael, Kina, Indi ja i Pakistan su spremni da u svakom trenutku upotrebe bombe. * I Do 2010. SAD i Evropa e iskusiti tri puta vie dana sa temperaturama koje prelaze 30 stepeni Ceel zijusa. Klima e postati "ekonomska smetnja", poto oluje, sue i vruine izazovu pusto. * l Vie od 400 miliona stanovnika suptropskih regiona je u velikoj opasanosti. * l Evropa e se suoiti sa ogromnim unutranjim sukobima da bi izala na kraj sa ogromnim brojem migranata koji su izbaeni na njene obale. Imigranti iz Skandinavije traie t opliju kilimu na jugu. Juna Evrope je opkoljena izbeglicama iz teko pogeoenih zemal ja Afrike. * l Mega-sue pogodie glavne svetske itnice, ukljuujui i ameriki Srednji zap ad, gde e jaki vetrovi izazvati gubljene oranica. * l Ogromno stanovnitvo Kine i p otranja za hranom pretvorie ovu zemlju u posebno ranjivu. Banglade e postati gotovo nenastanjen zbog porasta nivoa mora, to e zagaditi snabdevanje unutranjosti vodom. Dokument predvia da bi nagle klimatske promene mogle da gurnu svet na ivicu anarh ije, poto e zemlje razviti nuklearnu pretnju da bi odbranile i obezbedile sve manj e hrane, vode i snabdevanje energijom. Ta pretnja globalnoj stabilnosti znaajno p revazilazi onu koju predstavlja terorizam, tvrdi nekoliko eksperata upuenih u taj ni sadraj. ore Kardum, direktor RHZS: Krajem veka Evropa toplija je napisao: Beogra d; "lanak objavljen u londonskom Obzerveru pomalo mi lii na naunu fantastiku. Podaci kojima raspolau eminentni svetski hidrometeoroloki strunjaci ne ukazuju da e 2007. nastupiti globalna klimatska katastrofa, ali to naravno ne znai da nee doi do odreen ih klimatskih promena na planeti - kae u izjavi za Danas ore Kardum, direktor Repub likog hidrometeorolokog zavoda Srbije. Kardum objanjava da zvanine prognoze predviaju sasvim suprotne klimatske promene u Evropi od onih koje su navedene u tekstu Ob zervera. "Oekuje se da e zbog globalnog zagrevanja do kraja ovog veka na Starom ko ntinentu doi do poveanja temperature vazduha. Predvia se da e u tom periodu biti mno go vie oluja, poplava i sua. Meutim, dosad nisam imao priliku da se upoznam sa neki m zvaninim dokumentom koji bi tvrdio da e recimo klima u Britaniji biti sibirska i li da e vei deo Holandije uiniti neuslovnim za stanovanje", kae Kardum. Direktor Rep ublikog hidrometeorolokog zavoda Srbije upozorava da na klimatske promene na plane ti u znaajnoj meri utie i sam ovek. Najvei problem, koji znatno pospeuje globalno

zagrevanje, je svakako isputanje raznoraznog industrijskog otpada u vode, koji po red toga to ugroava zdravlje ljudi utie i na odreene klimatske promene. "Zbog svega toga potrebno je da i na globalnom i lokalnom nivou povedemo vie rauna o zatiti ivot ne sredine kako bi planeta i dalje bila relativno bezbedno mesto za ivot ljudi", zakljuuje Kardum. G.V. "Poremeaji i sukobi bie endemske karakteristike ivota", zaklj uuje se u Pentagonovoj analizi. "Jo jednom ratovi e se voditi zbog odbrane ljudskog ivota". Nalazi bi mogli da se ispostave kao poniavajui za Buovu administraciju, koj a neprestano negira da klimatske promene ak i postoje. Strunjaci su saoptili da e ta koe napraviti uznemiravajue tivo za predsednika koji insistira na nacionalnoj odbra ni kao prioritetu. Za izvetaj je zvanino bio zaduen uticajni savetnik za odbranu Pe ntagona Endrju Maral koji je imao znaajan uticaj na vojno razmiljanje Amerike prote klih 30 godina. On je ovek koji je stajao u pozadini nedavnog dubokog razmatranja koje je imalo za cilj da transformie ameriku armiju pod rukovodstvom sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda. Klimatske promene "treba da budu podignute iznad niv oa naune debate, na nivo interesa nacionalne bezbednosti SAD", navode autori Pite r varc, konsultant CIA i bivi ef planiranja u "Rojal Du/el grupi", i Dag Rebdal iz "G lobalne biznis mree" sa seditem u Kaliforniji. Imanentni scenario katastrofinih kli matskih promena jeste "verodostojan i predstavljae izazov za nacionalnu bezbednos t SAD, na nain da ih valja smatrati kao trenutne", zakljuuju ova dvojica analitiara . Ve naredne godine poplave izazvane podizanjem nivoa mora izazvae nagle promene z a milione ljudi. Prole nedelje Buova administracija je bila izloena estokoj kritici brojnih uglednih naunika koji su tvrdili da administracija odabira one naune podat ke koji odgovaraju njenom politikom programu, a zatakava studije koje joj se ne do padaju. Deremi Sajmons, nekadanji funkcioner Agencije za zatitu okoline (EPA), ocen io je da je zatakavanje izvetaja puna etiri meseca jo jedan primer kako Bela kua pokua va da zakopa pretnju koju predstavljaju klimatske promene. Ugledni klimatolozi v eruju, meutim, da njihove ocene mogu da se pokau kao katalizator koji e naterati Bua da prihvati klimatske promene kao stvaran fenomen koji se dogaa. Oni se, takoe, n adaju da e to uveriti SAD da potpiu globalne sporazume za smanjenje tempa klimatsk ih promena. Grupa eminentnih britanskih naunika je nedavno posetila Belu kuu da bi glasno izrazila svoje strahove zbog globalnog zagrevanja, to je bio deo jaanja ak cije da se SAD nateraju da ozbiljno tretiraju ovo pitanje. Izvori su rekli Obser veru da su ameriki zvaninici krajnje osetljivi prema ovom pitanju kada su suoeni sa pritubama da stav amerike javnosti raspolae sa sve manje tanih informacija o ovoj t emi. Jedan od njih je i potvrdio da se Bela kua ak i pismeno poalila zbog nekih kom entara koji su pripisani profesoru Dejvidu Kingu, glavnom naunom savetniku Tonija Blera, nakon to je igosao kao neodbranjivu predsednikovu poziciju povodom ovog pi tanja. Meu ovim naunicima koji su uestvovali u razgovorima u Beloj kui bili su i pro fesor Don elnhuber, bivi ef savetnika za zatitu okoline nemake vlade, kao i elnik vode grupe britanskih naunika za klimu u Tajndal

cetnru za istraivanje klimatskih promena. Profesor elnhuber je rekao da unutranji s trahovi Pentagona treba da se pokau kao "taka preokreta" u ubeivanju Bua da prihvati postojanje klimatskih promena. Ser Don Hoaton, bivi izvrni ef Biroa za meteorologij u, - prvi naunik tako visokog ranga koji je uporedio pretnju klimatskih promena s a terorizmom - kae: "Ako Pentagon alje takvu vrstu poruke, onda je to zaista vaan d okument". Bob Votson, vodei naunik Svetske banke i bivi predsednik Meuvladinog panel a o klimatskim promenama, dodao je da se zlokobno upozorenje Pentagona ne moe vie ignorisati. "Moe li Bu da se oglui na Pentagon? Bie teko da se zanemari ova vrsta dok umenta, koji je veoma neprijatan. Posle svega, nacionalna odbrana je Buov jedini najvii prioritet. Pentagon nije aknuta liberalna grupa, ve je generalno konzervativ na. Ako klimatske promene predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti i ekonom iji, onda Bu mora da deluje. Postoje dve grupe u Buovoj administraciji koje su skl one da sluaju naftni lobi i Pentagon", kae Votson. "Imate predsednika koji kae da j e globalno zagrevanje podvala, a preko Potomak reke imate Pentagon koji se sprem a za klimatski rat. Prilino je zastraujue kad Bu poinje da ignorie sopstvenu vladu pov odom ovog problema", navodi Rob Guterbok iz Grinpisa. Prema miljenjima Randala i v arca, planeta ve ima vei broj stanovnika nego to moe da podnese. Ali, 2020. "katastr ofalne" nestaice vode i energije sve e se tee prevazilaziti, to e gurnuti planetu u r at. Oni upozoravaju da bi se uskoro mogle ponoviti masovne migracije od pre 8.20 0 godina kada su klimatski uslovi izazvali unitavanje useva, glad i bolesti. Rand al je izjavio Observeru da e potencijalna razgranjavanja ubrzanih klimatskih prom ena stvoriti globalni haos. "Ovo je poraavajua stvar", kae on, "To je pretnja nacio nalnoj bezbednosti koja je jedinstvena jer ne postoji neprijatelj u kojeg bi mog li da nianite orujem, a nemamo nikavu kontrolu nad pretnjom". Randal je dodao da j e moda ve kasno da se sprei katastrofa. "Ne znamo tano gde smo u tom procesu. On moe da pone ve sutra, a mi to neemo znati bar narednih pet godina", tvrdi Randal. "Posl edice klimatskih promena bie nezamislive za neke nacije. Izgleda oigledno da bi sm anjenje upotrebe fosilnih goriva bilo korisno". Votson kae da su scenariji u izvet aju tako dramatini da se mogu pokazati kao vitalni na amerikim izborima. Vodei kand idat Demokrata Don Keri je poznat po tome to prihvata klimatske promene kao realni problem. Naunici koji su obeshrabreni Buovim stavom zapretili su da e se postarati da Keri iskoristi izvetaj Pentagona u svojoj izbornoj kampanji. injenica da Maral stoji iza ovih jetkih otkria doprinee Kerijevoj stvari. Maral je legenda Pentagona, koji predvodi tajni istraivaki centar posveen odmeravanju rizika po nacionalnu bez bednost pod imenom "Ofis ov Net Asesment". Pentagonovi insajderi nazvali su ga " Jouda" u znak potovanja negovog velikog iskustva a smatra se da je stajao iza ins istiranja Ministartva za odbranu na balistiko-raketnoj odbrani. Sajmons koji je n apustio EPA u znak protesta zbog politikog meanja izjavio je da prikrivanje izvetaj a predstavlja novi primer pokuaja Bele kue da zakopa dokaze o klimatskim promenama ." To je jo jedan primer zato ova Vlada treba da prekine da dri glavu u pesku kad j e re o ovom problemu". Sajmons kae da su bliske veze Buove administracije sa kompan ijama za proizvodnu

energije i nafte presudne za razumevanje zato se klimatske promene sa skepsom doek uju u Ovalnoj sobi. "Ova administracija ignorie dokaze da bi umirila aku velikih k ompanija za proizvodnju energije i nafte". Poslednji put aurirano ( Cetvrtak, 11 Decembar 2008 ) http://www.joschua.biz/index.php?option=com_content&task=view&id =185&Itemid=10