STALNO SE VRAAJUI KUI - 1 STALNO SE VRAAJUI KUI UVODNA BELEKA Za ljude u ovoj knjizi moda e biti istina da su iveli

u jednom dobu daleke, daleke budunosti, u Severnoj Kaliforniji. Glavninu ove knjige sainjavaju njihovi glasovi koji govore sami za sebe, u priama, autobiografijama, pozorinim izvoenjima, poeziji i pesmama. Ako italac bude voljan da otrpi prisutnost nekih termina koji mu nisu poznati, svi e do kraja biti razjanjeni. Pristupajui svom poslu kao romanopisac, zakljuila sam da e biti najbolje da mnoge opisne i razjanjujue delove sakupim u jedan blok koji e nositi naziv 'Zalee knjige', da bi takve delove mogli prenebrei oni koji ele pripovedanje, ali i da bi ih mogli nai oni koji uivaju u objanjenjima. Postoji i renik koji takoe moe biti koristan ili zabavan. Tekoe prevoenja jezika koji jo ne postoji jesu znatne, ali ih ne treba preuveliavati. Prolost, uostalom, moe biti jednako nesagledna kao i budunost. Drevna kineska knjiga pod naslovom Tao teh ing prevoena je na engleski desetinama puta, tavie i Kinezi je moraju iznova prevoditi na kineski pri svakom novom ciklusu Kitaja, a ipak nam nijedan prevod ne moe dati onu knjigu koju je napisao Lao Ce 'koji moda nije ni postojao'. Imamo samo onaj Tao teh ing koji je ovde, sada. Tako je i sa prevodima knjievnosti iz 'jedne' budunosti. injenica da ona jo nije napisana, puko odsustvo teksta za prevoenje, ne ini tako veliku razliku. Ono to je bilo i ono to jo moe biti dva su bia koja lee, kao deca ija lica ne moemo videti, u naruju tiine. Jedino to mi ikada imamo jeste: ovde, sad. PREPEL PESMA iz Letnje igre Pokraj reke u poljima pokraj reke livadama pokraj reke iz polja pokraj reke iz livada prepelice dve Tre, tre dve straha, straha dva prepale se dve prepel prepal stra na livadi dva PRILOZI ZA JEDNU ARHEOLOGIJU BUDUNOSTI Kakvo oseanje obuzme naunika kad bezobline humice i nejasni jarkovi ispod trnja i ikova ponu da se uobliuju i razjanjavaju: ovo je bio spoljanji bedem - evo gde im je bila kapija - onde su slagalite ita imali! Kopaemo ovde, i tamo, a onda u hteti da pogledam ono neravno mesto na nizbrdici... Kako naunici dotaknu pravu slavu kad kroz prste klizne, sa prosejavanom zemljom, tanki disk, i kad, obrisan jednim potezom palca, pokae na sebi rogatog boga, utisnutog kalupom u krhku bronzu! Kako im zavidim na tim njihovim lopatama i sitima i trakama za merenje rastojanja, na svim njihovim alatima i na njihovim mudrim, strunim rukama koje dotiu i dre ono to nau! Ne za dugo; predae taj predmet muzeju, naravno; ali jesu ga drali jedan trenutak u akama. Ja sam, konano, nala grad za kojim sam tako dugo bila u lovu. Kopala sam vie od godinu dana na nekoliko razliitih pogrenih mesta, istrajavala sam u nekoliko tvrdoglavih uverenja - na primer, da su oko njega morale postojati zidine, a u zidinama kapija, samo jedna - prouila sam jo jednom obrise na mojoj mapi tog podrujaa, i tad mi je svanulo, isto onako sporo, ali i neumitno kao kad sunce u zoru izlazi, da je taj grad tu, da je itavo vreme bio pod mojim stopalima. A zidine nikada nisu postojale; zato bi njima, za ime sveta, bio potreban tvravski zid? Ono to sam ja smatrala kapijom, bio je most preko spoja dvaju reka. A svete zgrade i plesalite bili su ne u sreditu grada, jer centar je arka, nego daleko odatle, u svom kraku dvostruke spirale, i to naravno u desnom kraku - onamo, na panjaku, nie od ambara. I tako i jeste, tako i jeste. Ali ja ne mogu tamo na kopanje poi i nadati se da u pronai povijeni odlomak nekog crepa, svetlucavo stopalo vinske ae, keramiki poklopac solarne baterije, ili zlatni novi Kalifornije, neizmenjen, zato to zlato ne ra, jo od dana kad je odliven u Plaservilu i potroen za kurvanje ili za kupovinu nekog imanja u Friskou i onda, moda, neko vreme noen u obliku venanog prstena, koji je onda sakriven u trezor dublji od rudnika iz koga je to zlato izvaeno, gde je ostao sve dok se nije pokazalo da je svaka bezbednost uvek slabo zasnovana, i najzad preoblikovan u sunce sa povijenim zracima koje je dato nekom umetniku u znak poasti; ne, ja to zlato pronai neu. Jer ga tu nema. To zlatno sunace ne boravi, kao to kau, u Domovima Zemlje. Ono se u razreenosti vazduha nalazi, u divljini koja lei onostran ovog dana i ove noi: u Domovima Neba. Moje zlato je u krhotinama slomljenog upa na kraju duge. Tamo kopaj! ta e nai? Semenke. Seme divljeg jema. Ja mogu da hodam kroz divlji jeam i kalj, izmeu kua tog gradia za kojim sam tragala, gradia Sinana. Mogu da preem preko arke i iziem na plesalite. Tamo, priblino na mestu gde je sad hrast-dolinac, bie Opsidijan, na severoistoku; sasvim blizu njega bie Plava Glina, ukopana u kosinu brda, na severozapadu; blie meni, blie sreditu, Serpentina etvorosmernica; zatim dve Tugle na onoj krivini koja se sputa dole ka potoku, jugoistono i jugozapadno. Oni e morati da isue ovo polje, ako hejime budu gradili onako kako ja mislim da je njihov obiaj, naime, ispod zemlje, tako da samo piramidalni krovovi u kojima su pisarnice stre iznad tla, i da ukraeni krajevi ulaznih merdevina vire iz samog vrha. To ba dobro vidim. Svakovrsna sagledavanja duhovnim oima doputena su meni, ovde. U mogunosti sam da stojim tu, na starom panjaku gde nema nieg osim sunca i kie, nemarno razasutog semena divljeg jema, i draa, i ludih turoveti, tu gde nikakva stoka ne pase, nego samo jeleni; stojim ovde, sklapam oi i vidim: mesto plesanja, stepenasto-piramidalni krovovi, mesec od kovanog bakra na visokom drvenom stubu iznad Opsidijana. Ako oslunem, mogu li uti, unutranjim uhom, njihove glasove? Jesi li ti, limane, mogao uti glasove na ulicama Troje? Ako jesi, bio si i ti malice lud. Pa svi Trojanci su pomrli tri hiljade godina ranije. Ko je udaljeniji od nas, dalje od domaaja, neujniji: mrtvi, ili jo neroeni? Oni ije kosti lee pod draom, slojevima zemljita i nadgrobnim kamenovima Prolosti, ili oni koji bez teine klize izmeu molekula, u onom boravitu gde vek proe kao dan, meu lepim narodom, pod velikim, zvonasto zakrivljenim Bregom Potencijala? Do te parcele se ne moe kopanjem stii, nikako. Oni nemaju kosti. Jedine ljudske kosti na ovom panjaku bile bi kosti prvodoavih, a oni ovde nisu sahranjivali i nisu ostavljali za sobom ni grobove, ni crepove, ni krhotine, ni zidove, ni metalni novac. Ako su ovde imali grad, bio im je napravljen od onog istog od ega su ume i polja; i nestao je. ovek moe sluati, ali sve rei njihovog jezika su nestale, ba sasvim nestale. Obraivali su opsidijan, i on ostaje; onamo, dole, na rubu bogatakog aerodroma, bila je radionica, i ti moe tamo da pokupi obilje odlomljenih komadia, mada niko nije pronaao nijedan dovreni iljak ve godinama. Nikakvog drugog traga o njima nema. Kao vlasnici ove Doline, drali su je ovla, lakom rukom. Ovde se hodalo blagim korakom. Tako e initi i oni drugi, oni za kojima ja tragam. Ne mogu smisliti nikakav drugi nain da ih naem, nijedan drugi arheoloki pristup koji bi mogao doneti neku korist, osim ovog: uzmi u naruje svoje dete ili unue, i to bebu, dete mlae od godinu dana, pa sii meu divlji jeam na poljani koja se prostire nie od ambara. Sasvim u podnoju brda je hrast, na poslednjem nagibu; tu stani, i okreni se ka potoku. Stoj mirno. Moda e beba videti neto, ili uti neki glas, ili se obratiti nekome tamo, nekome iz doma. *Mala vinarija u Sinanu KAMENGATALICA Prvi deo Kamengatalica, to mi je prezime. Sama sam ga izabrala, zato to imam priu o tome gde sam ila kad sam bila mlada, ali sad ne idem nikuda nego samo sedim kao kamen na ovom mestu, u ovom tlu, u ovoj Dolini. Stigla sam tamo gde sam se onda bila zaputila. Moja Kua je Plava Glina, a moje domainstvo je Visoki Trem Sinana. Moju majku su zvali Taui, Vrba i Pepela. Ime mog oca, Abhao, u dolini znai 'Ubija'. U Sinanu imena beba esto dolaze od ptica, jer ptice su vesnici. Onoga meseca koji je prethodio mom roenju, jedna sova je dolazila svake noi u jednu grupu hrastova zvanu Gairga, ispred prozora Visokog Trema, sa severne strane; tu je pevala. Zato je moje prvo ime bilo Severna Sova. Visoki Trem je stara zgrada, dobro sagraena, sa prostranim sobama; grede i ram su od crvenog drveta, zidovi od nepeene cigle, koju zovemo erpi ili tugla, i od maltera, a prozorska okna su sainjena od malih, etvrtastih ploa bistrog stakla. Balkoni Visokog Trema su duboki i divni. Prababa moje prababe bila je prva koja je stanovala u naim sobama, na prvom spratu, pod krovom; kad je porodica bila velika, njima je bio potreban ceo sprat, ali moja baba je u svom pokolenju bila jedina, pa smo ivele samo u dve zapadne sobe. Nismo mogle mnogo davati. Imale smo pravo korienja deset stabala divlje masline i nekoliko drugih sakupljakih stabala na Sinan Grebenu, i pravo korienja jedne sadne raskrevine u istonom delu Vakjahuma; sadile smo krompire, kukuruz i povre na jednoj od parcela uz potok jugoistono od Crepaj Brda, ali smo mnogo vie kukuruza i pasulja uzimale iz slagalita nego to smo u ta ista slagalita donosile. Moja baka, Vejliant, bila je tkalja. Kad sam bila sasvim malo, ona nije imala nijednu ovcu u porodici, pa je zato glavninu onog to je tkala davala za vunu da bi mogla tkati jo. Moja najranija uspomena na ivot bila je pokretanje prstiju moje bake preko osnove na razboju, napred i nazad; srebrnasta, polumeseasta narukvica blistala je na njenom zglavku, ispod crvenog rukava. Druga stvar koje se seam jeste moj odlazak uzbrdo do izvora naeg potoka, u magli jednog ranog zimskog jutra. To je bilo prvi put da ja kao dete Plave Gline zahvatam vodu za vakvu mladog meseca. Bilo mi je toliko hladno da sam plakala. Starija deca su mi se smejala govorei da sam pokvarila vodu time to sam u nju plakala. Ja sam im poverovala, pa sam poela da plaem na sav glas zato to sam pokvarila vodu. Slubu je vrila moja baka; ona mi je rekla da je voda dobra i dopustila mi je da nosim meseev up sve do grada, ali ja sam cmizdrila i mrktala celim putem, zato to mi je bilo zima, i to sam se stidela, i to je taj up izvorske vode bio hladan i teak. Oseam tu hladnou i vlagu i teinu jo i sada, u starosti, i vidim mrtve ruke manzanite crne u magli, i ujem glasove koji se smeju i priaju ispred i iza mene na strmoj stazi uz potok. Idem tamo, idem tamo, gde sam ila pre. Do vode uz pla. A i magla, a i magla pored vode gre. Plakala nisam dugo, moda ni dovoljno. Otac moje majke je rekao: "Prvo smeh, posle pla; prvo pla, posle smeh." Bio je to Serpentinac iz umoa, koji se bio vratio u taj grad da ivi sa narodom svoje majke. Moja baka nije imala nita protiv toga. Ona je jednom prilikom rekla: "iveti sa mojim muem isto je kao i jesti neizbeljene ireve." Ali silazila je ponekad da ga poseti u umou, a on je ponekad navraao i stanovao neko vreme kod nas, leti, kad se umo pekao kao dvopek na dnu Doline. Njegova sestra Zelenbubnja bila je slavna plesaica Leta, ali njegova porodica nikad nita nije davala. Govorio je da su siromani zato to su njegova majka i baba prethodnih godina sve uloile u igre Leta u umou. Moja baka je govorila da su siromani zato to ne vole da rade. Moda su oboje bili u pravu. Jedini preostali pripadnici ljudskog naroda koji su neposredno bili u mojoj porodici iveli su u Madidinuu. Sestra moje bake odselila se tamo, a njen sin se tamo oenio jednom enom iz Crvene Tugle. esto smo se poseivali, a ja sam se igrala sa mojim roacima u drugom kolenu, a to su bili devojica zvana Pelikana i deak zvani Hmelj. Nae porodine ivotinje, kad sam bila mala, bile su himpiji, ivina, i jedna maka. Naa maca bila je crna, bez ijedne bele dlake, zgodna, dobro vaspitana, i bila je veliki lovac. Njene maie smo trampili za himpije, tako da smo jedno vreme imali veliki obor pun himpija. Ja sam se brinula o njima i o piliima i pazila da make ne ulaze u staze i obore pod donjim balkonima. Kad su poela moja stanovanja uz ivotinje, bila sam tako mala da me je zelenorepi petao plaio. Znao je da je tako, pa je polazio ka meni trzajui vratom i psujui, a onda sam ja navrat-nanos beala preko ograde, u obor himpija, da bih od njega utekla. Tada su himpiji izlazili i dizali se u sedei poloaj i zvidali mi. Sa njima mi je bilo lepo, ak i lepe nego sa maiima. Nauila sam da im ne dajem imena i da ih ne trampim ive da poslue kao hrana, nego da one koje sam trampila - brzo ubijem; to je zato to neki ljudi ubijaju ivotinje bez marenja i bez vetine, nanosei im strah i bol. Naplakala sam se toliko da bi i moj deda bio zadovoljan, kad je jedne noi ovarski pas poludeo, upao u prolaz i poklao sve himpije sem nekoliko mladunaca. Mesecima posle toga nisam mogla

STALNO SE VRAAJUI KUI - 2 ni sa jednim psom da razgovaram. Ali za moju porodicu taj dogaaj se pokazao veoma povoljan, jer nam je narod tog ovarskog psa dao jednu steodnu ovcu, kao nadoknadu za gubitak naih himpija. Ona je ojagnjila dva enska jagnjeta, tako da je moja majka opet postala pastirica, a moja baka je imala porodinu vunu koju je mogla da upreda i tka. Ne pamtim kako sam uila da itam i da pleem; baka me je poduavala jo pre nego to sam progovorila i prohodala. Kad sam imala pet godina, poela sam da idem u hejime zajedno sa ostalom decom Plave Gline, ujutro; kasnije sam uila sa nastavnicima u hejimama i u Loi Krvi, Loi Hrasta i Loi Krtice; nauila sam Put Soli; uila sam neko vreme sa pesnikinjom Irom, i dugo sa lonarkom Glinosunanom. Nisam uila brzo i nikad nisam razmiljala o mogunosti da odem u neki od velikih gradova na kolovanje, iako je nekoliko dece iz Sinana tako uinilo. Dopadalo mi se uenje u hejimama, uestvovanje u jednoj strukturi prostranijoj od mog znanja, u kojoj sam nalazila olakanje od oseanja straha i gneva, oseanja koja, bez pomoi sa strane, ne bih mogla razumeti, niti izdrati. Ipak, nisam nauila koliko sam mogla; uvek sam sebe zadravala, govorei: "Ja ovo ne mogu". Neka deca su me, iz zle namere ili iz neznanja, zvala Hvikmas, 'poluKua'. ula sam i da se o meni u narodu govorilo: "Ona je pola osobe". To sam razumela na svoj sopstveni nain, ravo, jer mi kod kue niko nije te rei objasnio. Nisam imala hrabrosti da u hejimama postavljam pitanja, niti da idem na mesta gde sam mogla sticati znanje o stvarima koje su se nalazile izvan naeg gradia Sinana; a da jesam, poela bih uviati da je Dolina takoe deo jedne celine, a ne samo celina. Poto ni moja majka, ni njena majka nisu govorile o mom ocu, ja sam tokom prvih godina moga ivota znala o njemu samo to da je svojevremeno doao iz nekog mesta van Doline, a onda opet otiao. Smisao toga, za mene, sastojao se samo u injenici da nisam imala ni oevu majku, ni oevu Kuu, to je znailo da sam polovina osobe. Nisam ni znala da postoje Kondorci. Osam godina sam ivela pre nego to smo otili do vrelih izvora u Kastoha-Nai da leimo reumatizam moje bake, a tamo sam u zboritu videla ljude Kondora. Ispriau to putovanje. Bilo je to jedno malo putovanje pre mnogo godina. To je put mirnog vazduha. Digli smo se po mraku, jednog jutra, oko mesec dana posle Svetskog plesa. Jedan deo uteenog mesa dala sam crnoj maki koja se zvala Sidi; ona je ve zalazila u starost. Pomiljala sam da e biti gladna dok mi nismo tu; ta misao me je brinula danima. Majka mi ree: "To pojedi ti. Maka e uhvatiti to je njoj potrebno!" Mama mi je bila stroga i okrenuta razmiljanju. Moja baka je onda rekla: "Dete hrani svoju duu. Pusti." Ugasile smo vatru na ognjitu i ostavile vrata malo otvorena, za maku i za vetar. Sile smo niz stepenite pod poslednjim zvezdama; kue su izgledale kao bregovi u tami, mrane. Kad iziosmo na zborite, kao da postade svetlije. Prele smo arku i otile do hejima Plave Gline. Tamo nas je ekala koljka; bila je lanica Lekarske loe, ve neko vreme je leila bol moje majke, njih dve su bile stare prijateljice. Napunile su umivaonik vodom i otpevale Povratnicu zajedno. Kad smo se popele do plesalita, ve se razdanjivalo. koljka se vratila s nama preko arke i kroz grad, a kad smo prele most preko Sinan Potoka, sve tri smo unule tamo, ispod ivih hrastova, popikile se i rekle "U dobru idi! U dobru ostani!" - smejui se. Tako je nekad inio narod Nie Doline pri polasku na put, ali to sad pamte samo stari ljudi. Onda se koljka vratila, a nas dve smo produile pored tamonjih ambara, izmeu dva potoka, i preko Sinan Polja. Nebo iznad brda s druge strane doline poelo je da se uti i crveni; u sredini, gde smo nas dve bile, ume i bregovi dobie zelenu boju; iza nas Gora Sinanska bejae plava i mrana. Tako smo peaile du ruke ivota. Ptice su pevale svoje razliite pesme u vazduhu, u drveu i na poljima. Dolazei na stazu Amiu, okrenule smo se ka severozapadu, ka Babi planini, a tad su jugoistone planine dopustile ivici sunca da izviri, bela. Ja sada hodam tim putem, u toj svetlosti. Moja baka Vejliant oseala se dobro i lako je hodala tog jutra, pa je rekla: "Haj'mo u Madidinu, nae da vidimo." Zato smo otile na tu stranu, ka suncu, i ule u Madidinu du Sinan Potoka, na mestu gde su se divlje i domae guske i patke hranile i priale, mnogobrojne, u movarama pahuljtrave. Ja sam, dabome, u Madidinu ila esto, ali ovog puta grad je izgledao sasvim drugaije, zato to sam bila na putovanju koje je vodilo dalje od njega. Oseala sam se ozbiljna i vana, i nisam elela da se igram sa mojim roacima iz Crvene Tugle, iako sam, od sve dece, ba njih najvie volela. Moja baka je provela neko vreme kod svoje snaje - njen sin je umro pre mog roenja - i kod ouha njene unuadi, a onda smo nastavile put, prele smo vonjake ljiva i kajsija i izbile na Starpravi drum. I ranije sam ja dolazila do Starpravog druma, i prelazila ga, sa mojim madidinuskim roacima, ali sad mi je predstojalo hodanje po njemu. Oseala sam se vano, ali me je i obuzimalo strahopotovanje; proaputala sam heju za prvih devet koraka. Narod je govorio da je taj drum najstarija rukotvorina u celoj Dolini i da se i ne zna od kad je tu. Drum je u nekim svojim delovima bio odista prav, ali drugi njegovi delovi zaokretali su prema reci, a onda se vraali i pripajali pravim delovima. U praini - otisci stopala, ovijih papaka, magareih kopita, pseih apa, ljudskih stopala sa cipelama, ali i bez cipela; toliko je bilo tih tragova da sam ja pomislila da su to sigurno tragovi svih onih koji su tu proli tokom poslednjih pedeset hiljada godina. Da bi davali senku i zatitu od vetra stajali su, du obe strane puta, velikodolinski hrastovi, ponegde i brestovi, ili topole, ili beli eukaliptusi, tako ogromni i kvrgavi da se inilo da su stariji i od samog druma; ali drum je bio toliko irok da ak ni jutarnje senke nisu dosezale preko njega. Pomiljala sam da je drum sigurno tako irok zato to je toliko star; ali moja majka je objasnila da je irok zato to velika stada idu njime iz Gornje Doline do slanotravnih prerija na Uima reke Na, posle Sveta, zatim se njime i vraaju, posle Trave, a u tim stadima bude i po hiljadu ovaca, pa i vie. Sva ta stada ve su prola, pa smo naile samo na dvoja ili troja balegarska kola koja su ila za poslednjim stadom; uz kola je ila grupa govnastih, razgalamljenih omladinaca iz Teline, koji su lopatama skupljali i ubacivali balegu, za njive. Dobacivali su nama dvema svakojake ale, a moja mama je odgovarala smejui se, ali ja sam skrivala lice. Bilo je na tom putu i drugih putnika, a kad su nas pozdravljali, ja sam opet skrivala lice, svaki put; ali im bi proli, zurila sam za njima i postavljala tako mnogo pitanja ko su? odakle su? kuda idu? - da je Vejlijant poinjala da mi se smeje i da mi odgovara alama. *Himpi Poto je ona bila osakaena, napredovale smo sporo, a kako je sve to za mene bilo novo, inilo mi se da je put ogromno dug, ali ve sredinom prepodneva prole smo kroz vinograde i pribliile se Telina-Nai. Videla sam kako se taj grad die pokraj reke Na: velike ambare, zidove i prozore njegovih kua meu hrastovima, krovove hejima sa njihovim visokim crvenim i utim stepenastim zasecima, grad nalik na grozd, grad kao fazan, bogat, uklopljen od mnogo delova, zapanjujui, divan. Sin polusestre moje babe stanovao je u Telina-Nai, u jednom domainstvu Crvene Tugle, i ta porodica nam je bila poruila da ostanemo kod njih kad nas put tu dovede. Telina je bila toliko vea od Sinana da sam mislila da joj kraja nema, a i to domainstvo bilo je toliko brojnije od naeg da sam mislila da njima kraja nema. A zapravo ih je bilo samo sedmoro ili osmoro i stanovali su u prizemlju Tvrdoljane kue, ali drugi roaci i prijatelji neprestano su dolazili i odlazili, a radilo se i prialo i kuvalo i donosilo toliko da sam mislila da to domainstvo mora biti najbogatije na svetu. uli su kad sam proaputala mojoj baki: "Vidi! Imaju sedam lonaca za kuvanje!" Svi su se tome nasmejali. U prvi mah sam se stidela, ali oni su to ponavljali i tako se dobroduno smejali da ja poeh to da ponavljam da bi se smejali jo vie. Posle sam rekla: "Ovo domainstvo je ogromno, kao planina!" na ta je Vajn, ena mog poluujaka, rekla: "Pa onda doi i stanuj neko vreme s nama u ovoj planini, ti Severna Sovo. Lonaca imamo sedam, ali ker nijednu. A potrebna nam jedna!" To je mislila ozbiljno; bila je sredite sveg tog davanja, uzimanja i proticanja, velikoduna osoba. Ali moja majka nije dopustila da joj te rei dou, a moja baka se osmehivala, ali nije rekla nita. Te veeri moji crvenotugleni roaci, dvojica Vajninih sinova, i jo neka deca iz tog domainstva, preduzee da me vode po celoj Telini. Tvrdoljana kua je jedna od unutranjih kua uz levo zborite. U srednjem prostoru bila je u toku konjska trka, udo za mene koja nikad nisam ni sanjala da bi srednji prostor mogao biti dovoljno veliki da se u njemu odrava konjska trka. A ni konja nisam, ba, tako mnogo videla, do tada; u Sinanu su bile trke magaraca na kravljem panjaku. Staza je vodila oko tog prostora u levo, pa se preokretala i vraala desno da bi se dobio oblik hejija-if. Ljudi su bili gore, na balkonima i krovovima, sa uljanim i baterijskim svetiljkama, kladili su se i pili su i dernjali se, konji su jurili kroz senke i kroz sevanje svetlosti, zaokretali brzo kao laste, a jahai su podvikivali i podvriskivali. Na drugoj strani grada, na nekim od balkona desnog zborita, ljudi su pevali, spremajui se za igru Leta. Prepale se dve prepel prepal stra... Pevalo se i na plesalitu u Serpentinskim hejimama, ali mi smo samo proli pored njega, kad smo silazili do Reke. Dole meu vrbama gde su svetlosti grada bile samo svetlucanja meu senkama, bilo je parova koji su doli da uivaju u osami. Mi, deca, unjali smo se okolo i traili ih po gustiima vrba, pa kad bismo nali neki par, moji roaci su vikali: "Brzo, brzo krtice, peskovite trtice!" ili stvarali nepristojne zvuke; tada bi taj par ustao psujui i pojurio nas, a mi bismo se razbeali kud koji. Ako su ti moji roaci to radili svake tople noi, nije bilo mnogo potrebe za sredstvima protiv zaea u Telini. Kad smo se umorili, vratili smo se u kuu; jeli smo hladan pasulj, a onda polegali na spavanje po balkonima i tremovima. Cele noi smo uli kako narod peva 'Prepel pesmu' s one strane puta. Sledeeg jutra nas tri smo pole rano, ali ne pre zore niti pre dobrog doruka. Dok smo prelazile reku Na lunim kamenim mostom, moja majka me je drala za ruku. To nije radila esto. Mislila sam da to radi zato to je prelaenje Reke svetinja. Sad mislim da se plaila da e me izgubiti. Mislila je da je trebalo da mi dozvoli da ostanem u tom bogatom gradu, kod bogatih roaka. Kad smo se udaljili od Telina-Nae, njena majka joj ree: "Za zimu, moda, Vrbo?" Moja majka ne uzvrati nita. Na to nisam obratila nimalo panje. Bila sam srena i priala sam celim putem do umoa o divotnim stvarima koje sam videla, ula i uradila u Telina-Nai. I itavo vreme dok sam priala, moja majka me je drala za ruku. Tako rei nismo ni primetile kad smo ule u umo, toliko su tamonje kue razmaknute jedna od druge i skrivene drveem. Namera nam je bila da tu prenoimo u naim hejimama, ali smo prvo otile da posetimo mog dedu po majinoj strani. Imao je svoju sopstvenu sobu kod nekih svojih roaka u utoj Tugli, u jednospratnoj kui ispod hrastova, sa pogledom na potok; lepo mesto. Njegova soba, koja mu je bila radna soba, bila je velika i vlana. Do tada sam svog dedu uvek znala po njegovom srednjem imenu, a ono je bilo Lonar, ali on je u meuvremenu bio uzeo drugo ime: rekao nam je da ga zovemo Trule. Smatrala sam da je to blesavo ime, pa sam, malo nadmena zbog onog smeha kojim je porodica u Telini prihvatala moje ale, rekla mojoj majci, prilino glasno: "A je l' smrdi on?" To je ula moja baka i rekla: "uti. Ne treba se aliti time." Osetila sam se ravom i glupom, ali inilo se da baka nije ljuta na mene. Kad su se ostali iz te kue vratili u svoje sobe, ostavljajui nas tri sa mojim dedom u njegovoj sobi, ona mu ree: "Kakvo si to ime pustio da ti doe?" "Istinito", ree on. Izgledao je drugaije nego u Sinanu prethodnog leta. Oduvek je bio sumoran i sklon da se ali. Nita nikad nije bilo kako treba i niko nije nikad radio kako treba, osim njega, a on se retko ikakvog posla prihvatao, zato to trenutak nije bio pravi. Sad se, meutim, zadravajui mrzovoljnost i mranost, ponaao vano. Rekao je Vejlianti: "Daba ti je da ide na vrue izvore da se lei. Vie bi vredelo da sedi kod kue i ui kako treba razmiljati." "A kako se to ui?" upita ona. On ree: "Mora nauiti da su tvoji bolovi samo greka u razmiljanju. Tvoje telo nije stvarno." "Ja mislim da je stvarno", ree Vejliant, smejui se i pljeskajui se po kukovima. "Ovako stvarno?" ree Trule. Drao je u ruci drvenu lopaticu koja mu je sluila za glaanje spoljanje strane velikih smetajnih upova koje je proizvodio. Bila je to lopatica izdeljana od drveta masline, dugaka kao moja ruka do ramena, a iroka pedalj. Podigao ju je desnom rukom, primakao levu, a zatim proao lopaticom kroz svoju levu aku. Lopatica je ila kroz miie i kosti kao no kroz vodu. Vejliant i Vrba su zurile u lopaticu i aku. Pokretom im je pokazao da mu dopuste da i njima uradi isto. Nisu podigle ruke; ali ja sam bila radoznale, a i eljna da budem u sreditu panje, pa sam podigla desnu. Trule je pruio lopaticu i proao njome kroz moju podlakticu, popreko. Osetila sam blago kretanje lopatice; bilo je to kao doticaj plamena svee kad proe prstom kroz njega. Nasmejala sam se od iznenaenja. Deda me je pogledao i rekao: "Mogla bi ova Severna Sova u Ratnike." Tad sam prvi put ula tu re. Vejliant ree 'meni je bilo jasno da je ljuta': "Nema izgleda. Tvoji Ratnici su svi mukarci." "Moe da se uda za jednog", ree deda. "Kad doe vreme moe se udati za sina Mrtve Ovce." "Moe ti malo da se onu-stvar sa tvojim mrtvim ovcama!" ree

STALNO SE VRAAJUI KUI - 3 Vejliant, i ja se zbog toga nasmejah, ali Vrba je dotae po ruci da je umiri. Ne znam da li se moja majka bila uplaila te moi koju je njen deda pokazao, ili se uplaila da se njen otac i majka ne posvaaju; u svakom sluaju, ponovo je uspostavila mirno ponaanje izmeu njih. Popile smo po au vina sa mojim dedom, a onda smo ga otpratile do plesalita umoa i do hejima Plave Tugle. U njima smo, u gostinskoj sobi, prenoile, i to je prva no koju sam ikada prespavala ispod zemlje. Sviala mi se tiina, a i nepominost vazduha, ali nisam bila na tako neto navikla, pa sam se tokom noi stalno budila i oslukivala; tek ujui majino disanje uspevala sam da opet zaspim. Postojali su u umou jo neki ljudi koje je Vejliant elela da vidi; ona je tu stanovala kad je uila tkanje tapiserija. Tek pred podne krenusmo iz grada. Ile smo severoistono od Reke, a Dolina se suavala; drum je zaao meu maslinjake, ljivake i vonjake nektarina, a okolni bregovi bili su terasasti, vinogradima pokriveni. Nikad nisam bila tako blizu Planine; ona sad ispuni moje oi. Osvrtala sam se, ali Sinan Planinu nisam mogla videti: ili joj se oblik promenio, ili su je druge planine na jugozapadnoj strani sakrile. Ovo me je uznemirilo. Najzad sam o tome popriala sa mamom, a ona je razumela moj strah i uteila me govorei da e naa planina, im se vratimo u Sinan, biti tano na onom mestu gde i pripada. Kad smo prele potok Veder, otvorio nam se pogled na grad ukulmas, koji je gore u brdima, s druge strane Doline; videle smo kako tamonji vatrogasni toranj stoji izdvojen, napravljen od kamena raznih boja, crvenog, narandastog i ukastobelog, rasporeenog u are fine kao na korpi ili zmiji. Stoka je pasla u utim panjakim udubinama na donjim obroncima planine, izmeu pruenih krakova uma. Na suenom, ravnom dnu Doline bilo je mnogo vinarskih podruma i mnogo suara za voe, a voari ukulmasa gradili su letnje kuice. Pored Nae su se, meu hrastovima, tamneli mlinovi, a njihovi tokovi stvarali su zvuk koji se razlegao nadaleko. Prepelice su se oglaavale svojim dozivanjima sa tri note, eve su uzletale iz njiva, a leinarke su kruile u visinama. Sunana svetlost bila je bistra, vazduh nepomian. Moja majka ree: "Ovo je dan Devete Kue." Moja baka samo primeti: "Bie mi drago da stignem u Kastohu." Od kad smo izile iz umoa, utala je i ila hramljui. Na putu se nalo, pred nogama moje majke, jedno pero, plavo sa sivim prugama, krilno pero avke. Bio je to odgovor na njene rei. Dohvatila ga je i ponela sa sobom. Bila je to ena sitnog rasta, lica okruglog, kose upletene u kike koje su onda bile kruno namotane; ena finih aka i stopala, po ceo dan bosa, obuena u stare akire od jelenske koe i koulju bez rukava; na leima nevelik ranac, u ruci pero. Ona tako hoda u sunanom sjaju i mirnom vazduhu. Senke su nailazile preko Doline sa zapadnih brda kad smo stigle u Kastoha-nau. Vejliant je ugledala krovove iznad vonjaka i rekla: "Aha, eno je Babina Pika!" Stari ljudi su tako nazivali Kastohu, zato to je ta varo leala izmeu rairenih nogu te planine. Kad sam ula da je tako zovu, zamislila sam da je to grad u umi etinara i crvenog drveta, i da je sav u jednoj peini, mranoj i tajanstvenoj, i da iz peine juri Reka. Kad smo stigle na most preko Nae i kad sam videla da je to veliki grad, poput Teline samo jo vei, sa stotinama kua, i sa vie ljudi nego to sam ja dotad znala da na svetu ima, poeh plakati. Moda sam se od stida rasplakala, zato to sam uvidela koliko je bila glupa moja pomisao da grad moe biti peina; a moda sam se uplaila ili umorila od svega to sam videla tokom tih noi i dana, na putu provedenih. Vejliant je akama obuhvatila moju desnu podlakticu i osmotrila je. To nije uradila jo od kad je Trule tu proao lopaticom; nita o tome nije bilo ni reeno, do tada. "On je jedna matora budala", ree ona sad, "a i ja sam." Skinula je narukvicu sa srebrnim polumesecom koju je uvek nosila, i namakla mi je preko ake, na desnu ruku. "Eto", ree ona. "Nee otpasti, Severna Sovo." Ona je bila toliko mrava, da je taj polumesec bio samo malo prevelik za moju ruicu; ali ona nije na to mislila. Prestadoh plakati. Te noi u konaku pokraj vrelih izvora spavala sam i spavajui znala, cele noi, da je taj mesec na mojoj ruci, pod mojom glavom. Sledeeg dana videla sam Kondora prvi put. Meni je sve u gradu Kastoha-na bilo udno, sve novo, sve drugaije nego kod kue; ali im sam videla te ljude znala sam da su Sinan i Kastoha u svakom pogledu jedno i isto, a da je ovo neto drugo. Bila sam kao maka koja je namirisala zvearku ili pas koji vidi duha. Noge su mi se ukoile, a vazduh oko glave poela sam oseati zato to su vlasi moje kose pokuavale da se usprave. Stala sam kao ukopana i proaputala: "ta su ovi?" Moja baka ree: "Kondorci. Ljudi ni od jedne Kue." Moja majka bila je pokraj mene. Krenula je napred veoma naglo i obratila se toj etvorici visokih mukaraca. Oni se okrenue ka njoj, ukraeni kljunovima i perima, i pogledae je sa visine. Meni noge poee da poputaju, a htela sam i da pikim. Videla sam crne leinare kako se naginju nad moju majku, isteu crvene vratove, pruaju iljate kljunove, zure oima koje su okruene obruima bele boje. Izvlaili su neke stvari iz njenih usta i iz njenog stomaka. Vratila nam se, pa smo pole ka vruim izvorima. Ona ree: "Bio je na severu, u oblasti vulkana. Ovi ljudi kau da se Kondori vraaju. Znali su njegovo ime kad sam ga izgovorila, kau da je on vana linost. Jeste li videle kako su sluali kad sam izgovorila njegovo ime?" Moja majka se nasmeja. Nikada je nisam ula da se smeje tako. Vejliant ree: "ije ime?" Vrba ree: "Mog mua." Opet su stale, oi u oi. Moja baka slegnu ramenima i okrete se na drugu stranu. "Kaem ti, vraa se", ree moja majka. Videla sam bele iskre koje su se mnoile svuda oko njenog lica, kao svetlosne muve. Jauknula sam, onda sam poela povraati, pa sam unula. Poeh ponavljati rei: "Neu da te to pojede!" Majka me je u naruju odnela do konaka. Neko vreme sam spavala, a po podne sam otila sa Vejliant do vruih izvora. Leale smo dugo u vruoj vodi. Bila je smeeplava i puna blata i mirisala je na sumpor, vrlo neugodno u poetku, ali kad jednom u nju ue, pone te obuzimati oseanje da bi elela zauvek po njoj da plovi. Bazen je bio plitak, irok i dugaak, obloen emajliranim ploicama plavozelene boje. Nije bilo zidova, ali je postojao visoki krov od greda; mogli su se postaviti i zakloni od vetra. Divno je to mesto bilo. Svi prisutni ljudi bili su tu da bi se leili; priali su samo tiho, ili su leali sami u vodi pevajui blage pesme leenja. Plavosmea voda skrivala je njihova tela, tako da si, gledajui du tog velikog bazena, mogla da vidi samo glave kako se odmaraju na vodi, naslonjene unazad, na ploice; neke glave - sklopljenih oiju i neke koje pevaju, u izmaglici koja lebdi povrh vrelih izvora. Tamo leim, tamo leim, na plitkoj vodi plovim samo, gde leah i pre. Izmaglica tu miruje die se sa nje. Konak vrue banje Kastoha-nae bio nam je domainstvo mesec dana. Vejliant se kupala u toj vodi i odlazila svakodnevno u Lekarsku lou da ui Bakarnu Zmiju. Moja majka je odlazila sama uzbrdo, u planinu, na Izvor Reke, u Vakvahu, i dalje, na vrh, tragom planinskog lava. Dete nije moglo ostati ceo dan u banji i Lekarskoj loi, ali ja sam se plaila mnogoljudnih zborita velikoga grada, a rodbinu u ovdanjim kuama nismo imali, pa sam zato ostajala ponajvie kod vruih izvora i pomagala u poslu. Od kad sam saznala gde je Gejzir, esto sam tamo odlazila. Jedan starac koji je tamo iveo i koji je vodio posetioce po heja-mestu i pevao pesmu o podzemnim rekama, esto je razgovarao sa mnom i putao me da mu pomaem. Nauio me je Blatnoj Vakvi; bila je to prva pesma koju sam primila za sebe samu. ak ni tad nije bilo mnogo ljudi koji su znali tu pesmu; zacelo je veoma stara. To je pesma u jednom od starih oblika, peva je sam i prati se drvenim bubnjem sa dve note, a veina rei je u matrici, tako da ne ih valja pisati. Unutar matrice na jednom mestu u pesmi one druge rei izlaze napolje i kau: Sa rubova ka unutra do sredine nadole, nagore do sredine, svi ovi su uli ovde, svi ovi sad ulaze ovde. Mislim da je taj stari ovek bio u pravu: to je jedna od pesama Zemlje. Bio je to moj prvi poklon, a ja sam ga dala mnogima. Nisam vie zalazila u grad, pa nisam ni videla nijednog pripadnika Kondora; tako sam ih i zaboravila. Posle mesec dana otile smo kui, u Sinan, na vreme da uestvujemo u plesovima Leta; Vejliant se oseala dobro, pa smo prepeaile Dolinom sve do Telina-nae za jedno jutro i predvee stigle u Sinan. Kad smo stigle na most preko Sinan Potoka, poela sam sagledavati sve unatrake. Brda na severu bila su tamo gde treba da je jug, kue sa desne strane bile su levo. Takva je bila ak i unutranjost nae kue. Obila sam sva meni poznata mesta, nalazei da je sve preokrenuto. Bilo je to udnovato, ali ja sam u toj udnovatosti uivala, mada sam se nadala da ona nee ostati. Ujutru, kad sam se probudila, sluajui kako Sidi prede uz moje uvo, sve je bilo na svom mestu, sever je bio na severu a levo je bilo levo, i ja vie nikad nisam videla svet naopake, ni za tren. Kad je otplesan i poslednji deo Leta, otile smo u na letnjikovac, a tamo mi je Vejliant rekla: "Severna Sovo, kroz nekoliko godina poee da bude ena, krvarie enskom krvlju, a prole godine bila si samo skakavac; ali sad si u sredini, na dobrom mestu, u svojim godinama bistre vode. ta eli da radi na ovom mestu?" O tome sam razmiljala jedan dan, a onda sam joj rekla: "elim da idem gore na tragove lava." Ona ree: "Dobro." Moja majka nije ni pitala, ni odgovarala na pitanja. Od kako smo se vratile iz grada Kastoha-na, stalno se drala kao da oslukuje, ekajui da se zauje neka re, neto iz velike daljine, i da zbog toga nastoji da bude nepomina. I tako me je baka spremila za polazak. Devet dana nisam jela meso, a tokom poslednja etiri od tih devet dana jela sam samo sirovu hranu, jednom na dan, u podne, i pila vodu etiri puta dnevno sa po etiri gutljaja. Onda sam se probudila rano, pre svetlosti, ustala i uzela kesu sa poklonima. Vejliant je spavala, a moja majka je, inilo mi se, leala budna. Proaputala sam jednu heju njima i jednu kui i izila. Naa letnja kua bila je na jednoj livadi visoko u brdima, iznad Potoka Tvrdogudurnog, milju ili vie uzvodno od Sinana. Tamo smo odlazile tokom svakoga leta u mom ivotu, sa jednom porodicom Opsidijanaca iz Kue imbam, i tamo smo meali nae i njihove ovce u jedno stado; ispaa je za ovce bila dobra u brdima, a potok je uspevao da opstane sve do kia, skoro svake godine. Naziv te livade bio je Gah-heja, zbog velike, plave, serpentinske hejija-stene u severozapadnom delu njenom. Odlazei, prola sam pored te stene Gah-heje. Htela sam da stanem i da joj govorim, ali ona je progovorila meni; rekla je: "Nemoj stati, idi dalje, idi visoko, pre sunca." Zato sam produila uzbrdo preko visokih brda, idui hodom dok je jo bio mrak, onda trei kad se razdanilo, tako da sam dospela na visoki greben Gore Sinanske kad su se krivina Zemlje i krivina Sunca rastale. Videla sam kako svetlost pada na jugoistonu stranu svih stvari i kako se mrak okree i odlazi preko mora. Tu sam otpevala Heju, a onda pola tim grebenom planine, sa severozapada ka jugoistoku, drei se jelenskih staza kroz trnjake, ali nalazei sama put na mestima gde je bunje bilo razreenije, ispod borova i jela; nisam ila brzo, nego veoma sporo, zastajkujui svaki as i oslukujui i traei putokaze i znake. Ceo taj dugi dan nisam prestajala brinuti gde u prenoiti. Prelazila sam sad na jednu, sad na drugu stranu pojedinih grebena, uvek mislei: 'Moram da naem dobro mesto, moram doi na dobro mesto.' Nijedno mesto nije izgledalo dobro. Rekla sam sebi: 'To treba da bude heja-mesto. Znae kad do njega stigne.' Ali ono to sam ja stvarno drala u svom umu, ne mislei o tome, bili su puma i medved, divlji psi, mukarci sa obale, neznanci iz plane zemlje. Ja sam skrovite traila. Zato sam peaila celi dan i kad god sam igde zastala, tresla sam se. Poto sam otila na visinu veu od one gde su izvori, oednela sam do mraka. Pojela sam etiri lopte semena i polena iz moje kese poklona, ali posle toga sam bila jo ednija, a malice mi je bilo i muka. Suton se popeo uz planinu pre nego to sam nala mesto koje nisam mogla nai, i zato ostadoh gde sam se zatekla, u jednoj udubini ispod nekih stabala manzanite. Ta udubina kao da me je titila, a manzanite su ista hejija. Dugo sam tamo sedela. Pokuala sam da pevam heju, ali mi se nije dopao zvuk mog usamljenog glasa na tom mestu. Najzad sam legla. Kad god sam se makar i najmanje pomakla, suvo lie manzanite je vikalo: "ujte! Ona se kree!" Pokuala sam da leim nepomino, ali me je hladnoa navodila da se sklupam; a studeno je bilo tamo gore, vetar je donosio morsku maglu preko planine. Magla i no mi nisu doputali da vidim, iako sam stalno zurila u pomrinu. Mogla sam da vidim samo to da je moja elja ranije bila da se popnem na planinu, a moje oekivanje da u sve uraditi kako valja i treba, da u hodati tragovima lava - ali da se zavrilo tako to nisam nita postigla i to mi je itav dan protekao u beanju od lavova. To je bilo zato to se nisam popela da bih lav bila, nego da bih pokazala onoj deci koja su me zvala poluosobom da sam bolja osoba od njih, da sam hrabra i sveta osmogodinjakinja. Poeh plakati. Pritisnula sam lice na golu zemlju, izmeu lia, i stala plakati u to tlo, majku mojih majki. Tako sam svojim suzama nainila malo, slano, blatno mesto tamo gore, na toj hladnoj planini. To me je navelo na razmiljanje o onoj pesmi koja je

STALNO SE VRAAJUI KUI - 4 stigla do mene preko onog starog oveka kod Gejzira, o Blatnoj Vakvi, pa sam je otpevala u sebi. Pomogla mi je unekoliko. Tako je no nastavila da biva. e i zima nisu mi davali da spavam, a umor mi nije davao da se probudim. im je svetlost poela da dolazi, sila sam sa tog grebena da naem vodu; sputala sam se kroz gusto bunje u najuzdignutijem delu jednog kanjona. Dugo sam ila pre nego to me je jedan izvor pustio da ga naem. Bila sam u lavirintu mnogobrojnih kanjona, okrenulo me je na drugu stranu, i kad sam se opet popela na grebene, bila sam izmeu Gore Sinanske i Gore Straarke. Krenula sam dalje i popela se na jedno veliko, elavo brdo u podnoju Straarke, a odatle sam, osvrnuvi se, mogla videti da je Sinan Planina okrenuta ka meni svojom pogrenom stranom, spoljanjom. Bila sam izvan Doline. Nastavila sam da peaim tokom celog tog dana, kao i prethodnog, polako i sa zastajkivanjem, ali moj um je bio izmenjen. Bio je bistar, iako nisam razmiljala. Sebi sam rekla samo ovo: "Pokuaj da bude na onom putu koji ide oko ove Gore Straarke bez velikog dizanja ili sputanja, tako da se vrati opet na ovo elavo mesto na ovom brdu." Postojalo je dobro oseanje na tom brdu, tu gde je divlji ovas bio blistavo bledout na suncu. Mislila sam da u ga opet nai. Ila sam, tako, dalje. Svim stvarima koje su mi dolazile obraala sam se zovui ih imenom ili heju govorei, drveu, jelama i diger-borovima i divljim kestenima i crvenom drvetu i manzaniti i madroni i hrastu, pticama, plavoj avki i bunskoj senici i detliu i febi i jastrebu, liu amiza i patuljastog hrasta i otrovnog hrasta i drena, travama, jelenskoj lobanji, zejem izmetu, vetru koji je duvao sa mora. Na onoj drugoj, lovnoj strani, nije bilo mnogo jelena voljnih da priu blizu ljudskom biu. Jeleni su pet puta dolazili u moj pogled, a jednom i kojotkinja. Jelenima sam govorila ovako: "Dajem vam blagoslov koliko mogu, vi Tihi; dajte mi blagoslov koliko moete!" Kojotkinji sam dala ime Pevaica. Viala sam ja kojote kako se unjaju naokolo u vreme ojagnjivanja, viala sam kako kradu iz letnjikovca, viala sam i mrtvog kojota, pare prljavog krzna, celog svog ivota, ali enku kojota nikad do tad nisam videla u njenoj Kui. Stajala je izmeu dva diger-bora, dvadesetak stopa daleko od mene, i pola je napred da me bolje vidi. Sela je, obavila rep oko stopala i upiljila se. Mislim da nije mogla dokonati ta sam. Moda nikad nije videla dete. Moda je bila mlada kojotica koja nikada nije videla ljudsku osobu. Meni se dopadao njen izgled, vitak i uredan, njena boja divljeg ovsa zimi, njene svetle oi. Rekoh: "Pevaico! Tvojim u putem!" Sedela je tamo, zurila je i kao da se osmehivala, zato to usta kojota idu u obliku osmeha; onda je ustala, protegla se malo i namah iezla - kao senka. Nisam videla kako odlazi, pa nisam ni mogla poi njenim putem. Ali te noi ona i njena porodica pevali su kojotsku vakvu blizu mene, cele noi. Magla ne doe, te noi; tama je ostala blaga i bistra, a zvezde su se, sve, pokazale. Imala sam oseanje lakoe dok sam leala na rubu jednog malog proplanka pod starim lovorovim drveem, gledajui gore, ka arama zvezda; poela sam da lebdim, da pripadam nebu. Tako me je Kojota pustila da uem u njenu Kuu. Sledeeg dana sam se vratila na ono brdo sa crnim ovsom koje mi je dozvolilo da vidim pogrenu stranu planine Sinan; tu sam ispraznila kesu i dala tom mestu svoje darove. Nisam prela brdo da bih zatvorila krug, nego sam se vratila dole, u gudure izmeu planina, sa namerom da obiem Sinan Planinu sa jugoistoka, i na taj nain da upotpunim svoj hejija-if. U tim gudurama opet se izgubih. Jedan potok me je poveo napred zato to je kretanje du njega bilo lako, dok su sve strane njegove gudure bile strme i gusto zarasle u otrovni hrast. Ila sam sve dalje i dalje uz taj potok i ne znam do kog sam mesta stigla. Te gudure se zovu Stari Lisiji Do, ali niko od onih koje sam kasnije pitala, a to su bili lovci i ljudi iz Lovorove Loe, nikad nije video to mesto na koje sam, idui tim potokom, dola. Bila je to jedna dugaka, mrana bara gde potok kao da vie nije tekao. Oko bare je raslo drvee koje nigde drugde nisam videla, sa glatkim stablima i granama i sa trouglastim listovima u ijoj je boji bila vrlo mala primesa utog. Voda te bare bila je sva posuta tim liem, koje je po njoj plovilo. Stavila sam aku u vodu i zatraila od vode da mi kae dalji smer. Osetila sam mo u vodi i to me je uplailo. Voda je bila tamna i mirna. Nije to bila ona koju sam ja poznavala, niti ona koju sam htela. Bila je teka, kao krv, i crna. Nisam je pila. uala sam tamo, u vreloj senci ispod tog drvea pored vode, i traila neki znak ili neku re; trudila sam se da razumem. Neto je dolo po vodi, ka meni: buba vodokliza. Bila je krupna; tociljala se brzo na svojim blistavim ulegnuima u koi vode. Rekoh: "Dajem ti blagoslov koliko mogu, Tiha; daj mi blagoslov koliko moe!" Taj insekt je ostao nepomian izvesno vreme tu, izmeu vazduha i vode, na njihovom mestu sastajanja, koje je njemu mesto bivanja; onda je kliznuo u senke obala. To je, tamo, bilo sve. Ustala sam, pevajui heja-na-nou, i nala jednu putanju pored otrovnih hrastova, do vrha te gudure, onda sam se vratila kroz Stari Lisiji Do i ula u Zadnji Kanjon, i tako stigla na moju planinu, u vrelini kasnog popodneva u sredini leta; a cvrci - razgalamili se kao hiljadu zvona; avke, one plave i one sa crnim ubama, viu i psuju me, kroz celu umu. Te noi sam vrsto spavala pod ivim hrastovima na strani moje planine. Sledeeg dana, etvrtog, pravila sam perjane arobne tapie i to od perja koje mi je dolazilo dok sam peaila i od tapova sa tih ivih hrastova; a na jednom malenom, cureem izvoru meu kamenjem i korenjem uvrh jedne gudure upotrebila sam Vakvu Izvorku, koliko god mi je znanje doputalo. Posle toga krenula sam kui. U Gah-heju stigoh oko zalaska sunca i prioh letnjoj kuici sa tri zida. Vrba nije bila tu; Vejliant je radila sa preslicom, ispred kue, pored ognjita. "E - da!" ree ona. "Da se okupa ti, ne bi bilo loe, moda?" Znala sam da joj je vrlo drago to sam bezbedno stigla kui, ali ona se smejala to sam posle pravljenja vakve, u onoj urbi da stignem kui i jedem, bila zaboravila da se umijem. Sva sam bila znoj i blato. Dok sam silazila do Potoka Tvrde Gudure, oseala sam se starom, kao da je moja odsutnost potrajala due od etiri dana, due od jednog meseca u Kastoha-nai, due od osam dotadanjih godina mog ivota. U potoku sam se oprala i u sutonu pola gore preko livade. Stena Gah-heja bila je tamo i ja joj prioh, a ona ree: "Dodirni me sad." Tako sam i uinila i time se kui vratila. Znala sam da mi je dolo neto to nisam razumela, a moda ni elela, iz onog udnog mesta, one bare i vodoklizaa; ali arka mog hodanja bilo je ono zlatno brdo; kojotkinja mi je pevala; i dokle god su se moja aka i ta stena uzajamno dodirivale, ja sam znala da pogreila nisam, makar i da je to do ega sam stigla bilo nita. Poto sam u Dolini imala samo jednu babu i samo jednog dedu, jedan ovek Plave Gline zvan Devetvrh zatraio je da mi bude po-deda. Poto se bliilo doba da napunim devet godina, on je doao iz njihovog letnjikovca u Kanjonu Medved-potoka da me ui pesmama Otaca. Ubrzo posle toga vratile smo se s njim u Sinan da se pripremimo za plesanje Vode, a za to vreme je porodica Opsidijana u Gah-heji uvala nae ovce. To je bio prvi moj dolazak u grad u letnje doba. Tako rei nikog nije ni bilo u njemu, osim ljudi Plave Gline. Pevajui i vrei hejiju po ceo dugi dan u gradu koji je bio prazan i otvoren, poela sam da oseam kako se moja dua otvara i iri u okolni prostor, sa duama drugih plesaa, da ispuni prazninu. Voda se slivala iz inije od plave gline, a pesme su bile potoci i bare u velikoj vrelini leta. Druge Kue su dole sa letovanja, pa smo plesali Vodu. Onima u Tahas Tuhasu bio je presuio potok, pa su se popeli odatle da pleu sa nama; oni koji su imali roake, njima su i otili, a ostali su se ulogorili u Sinanskim Poljima ili su spavali na balkonima. Poto je bilo prisutno toliko naroda, plesanje nikad nije prestajalo, pa je hejima Plave Gline bila tako puna pevanja i sile da je dodirivanje tog krova bilo kao da dodiruje lava. Velika je to vakva bila. Tokom njenog treeg i etvrtog dana ljudi iz Madidinua i Teline uli su o Vodi u Sinanu, pa su poeli dolaziti da se pridrue. Poslednje noi balkoni su bili puni ljudi i hejija-if je ispunio celo plesalite, a po nebu su toplinske munje plesale na jugoistoku i jugozapadu, pa nisi mogao da razlikuje bubnjeve od grmljavine; Kiu smo otplesali nadole, sve do mora, i onda opet nagore, sve do oblaka. *Petostubni letnjikovac Izmeu Vode i Vina jednoga dana sastala sam se sa svojim crvenotuglenim roacima iz Madidinua da beremo kupine kod Izlegprepel stene. Tamo su svi kupinjaci bili ve brani, pa za nas nije mnogo ostalo; zato smo Pelikana i ja bili divlji psi, a Hmelj je bio lovac, pa smo lovili jedni druge po tim trnovitim stazicama izmeu kupinovih gustia. Saekala sam da Hmelj naie pored mog skrovita, pa sam se bacila na njega s lea, lajui glasno, i oborila ga. Ostao je bez daha; posle se neko vreme durio, sve dok nisam poela da skiim i da mu liem aku. Onda smo svi troje seli i dugo priali. On ree: "Proli neki sa ptijim glavama kroz na grad jue." Rekla sam: "ta, skupljai perja?" "Ma, ne", ree on, "ljudi sa glavama kao ptice - kao leinari - crni i crveni." Pelikana se poe dernjati: "Nije ih video on, nego sam ja", ali mene poee obuzimati strah i munina. Rekoh: "Moram sad kui", i pooh. Oni se vratie u Madidinu, a ja krenuh Poljem Sinanskim i preko potoka Hehu; blizu vinarija sam bila, kad sam digla pogled i ugledala jednu pticu kako krui na nebu, jugozapadno. Mislila sam - leinarka, ali sam videla da je vea od leinarke, da je to ona velianstvena. Devet puta se okrenula u vazduhu iznad mog grada, a onda je, upotpunivi hejija-if, otklizila polako na severoistok, preko mene. Njena krila, od kojih je svako bilo due nego to je ovek visok, ni pomakla se nisu; samo su se oni dugaki perjani prsti na krajevima naginjali u vetru. Kad je otila preko Brega Crvene Krave, ja sam pohitala u Sinan. Na balkonima je bilo mnogo ljudi, a na zboritu su neki Opsidijanci bubnjali da se ohrabre. Otila sam u Kuu Visokog Trema, u nau drugu sobu, i sakrila se u mrani ugao iza smotanih leajeva. Verovala sam da sam ja bila ta koju je kondor traio. Ule su moja majka i moja baka, ne znajui da sam tu, i poele da priaju. "Rekla sam ti da dolazi!" ree moja majka. "On e doi i ovde nas nai!" Govorila je ljutito i radosno, na nain koji nikada ranije kod nje nisam ula. "Ne dogodilo se!" uzvrati moja baka, ljutita bez radosti. U taj mah sam izila iz tog budaka i pritrala babi, uzvikujui: "Ne daj mu da doe! Ne daj mu da doe i da nas nae!" Moja majka ree: "Hodi k meni, Kondorova Keri." Pola sam ka njoj i stala. Stojei izmeu njih dve, rekla sam: "Ne zovem se tako." Moja majka je mirovala dva daha, a onda je rekla: "Ne boj se. Videe." Poela je da rasporeuje hranu za kuvanje veere, kao da se nita nije dogodilo niti dogaalo. Vejliant je uzela svoj drveni bubanj i sila u nae hejime. Narod je bubnjao u svim hejimama, te veeri. Bila je to poslednja velika vruina te godine i ljudi su izili na balkone radi none sveine. ula sam ih kako priaju o onom kondoru. Agejt, bibliotekar Madrone, poe da govori pesmu zvanu "Let Velianstvenoga", koju je sam sastavio na osnovu jednog starog zapisa nekog Nalazitelja u Biblioteci; tu se govorilo o Unutranjem moru i o Svetlosnom planinskom lancu, o Omornskom moru i o Nebeskom planinskom lancu, o pustinjama alfije i o prerijama trave, o Planini severa i Planini juga, a sve je to bilo prikazano onako kako bi video kondor u letu. Agejtov glas bio je divan i kad je on itao ili govorio, ovek je sluao i ulazio u prostor i u tiinu. elela sam da govori celu no. Kad je kazivanje zavreno, neko vreme je vladalo utanje; onda su ljudi poeli, opet, da govore tiho. Nisu bile prisutne ni Vejliant ni Vrba. Ljudi me nisu primeivali i zato su o Kondoru govorili na nain kako ne bi u prisustvu moje porodice. koljka je ekala da se moja baka vrati iz hejima. Rekla je: "Ako se ti ljudi vraaju, ovog puta ne bi trebalo da im dozvolimo da ostanu u Dolini." "Ve su u Dolini", ree Lovaki Pas. "Nee da odu. Doli su da ratuju." "Kojeta", ree koljka, "nemoj priati kao deak, u tvojim godinama." Lovaki Pas je, kao i Agejt, bio obrazovan ovek, koji je esto putovao u Kastoha-nau i u Vakvahu da ita i da razgovara sa drugim uenim ljudima. On ree: "eno Plave Gline, razlog to ja to kaem sastoji se u tome to sam razgovarao sa mukarcima Loe Ratnika u Gornjoj Dolini, a ta su ratnici ako ne ljudi koji ratuju? A ovi su na sopstveni narod, narod Pet Kua iz Doline Nae, eto ta su ti Ratnici. Ali oni su govorili i razmiljali o narodu Kondora ve deset godina, u tim gradovima." Stara Peinarka, kojoj je poslednje ime dolo kad je oslepela, ree: "Lovaki Psu, da li ti to hoe da kae da su ljudi Kondora bolesni, da su im glave pogreno nametene?" On ree: "Da, to mislim da kaem." Neko sa udaljenijeg dela tog balkona upita: "Je li tano ono to se pria, da su svi oni mukarci?" Lovaki Pas ree: "Svi koji ovamo dolaze su mukarci. Naoruani." koljka ree: "Ali, uj, ne mogu oni da se etkaju puei duvan iz dana u dan, iz godine u godinu, to je besmislica! Ako neki mukarci u tim velikim gradovima u gornjem delu Doline ele da se ponaaju kao deaci od petnaest godina i da jurcaju naokolo igrajui se rata, ta imamo s time mi ovde? Dovoljno je samo da kaemo tim strancima da putuju dalje." Miji Ples, koji je tada bio govornik mojih hejima, ree: "Oni nam ne mogu nikakvu tetu naneti. Hodamo putanjom zaokreta." Lovaki Pas ree: "A oni tokom - i sila se nagomilava!" "Drite se vi putanje zaokreta", ree Miji Ples. Bio je to dobar, jak ovek. elela sam da sluam njega, ne Lovakog Psa. Sedela sam naslonjena leima na zid kue, zato to sam bila raspoloena da ostanem pod strehom, van domaaja pogleda sa neba. Izmeu mojih stopala lealo je neto, na podu balkona; u svetlosti zvezda izgledalo je kao tapi ili pare kanapa. Uzela sam ga. Bilo je tamno, kruto, tanko i dugako. Znala sam ta je: bila je to re koju sam morala nauiti da govorim.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 5 Ustala sam, prila Peinarki, i gurnula joj to u ruku, govorei: "Uzmi ovo, molim te, za tebe je", zato to sam elela da ga se otarasim i zbog toga to je Peinarka bila vrlo stara, mudra i slaba. Ona ga opipa i prui ka meni. Ree: "Severna Sovo, zadri ga. Tebi je izgovoreno." Njene su oi gledale pravo kroz mene, u zvezdanoj svetlosti koja je njoj bila unutranjost peine. Morala sam da uzmem to pero nazad. Onda je progovorila ljubaznije. "Ne plai se", rekla je. "Tvoje ake su deje ake, one su tekua voda kroz toak. One ne dre, one putaju, one oiuju." Onda se poela njihati napred-nazad, sklopila je svoje slepe oi i rekla: "Heja, Kondorova Keri, u zemlji suvoj, misli na potoke koji teku! Heja, Kondorova Keri, u mranoj kui, misli na plavu glinenu zdelu!" "Nisam Kondorova Ker!" rekoh. Stara samo otvori oi, nasmeja se i ree: "Kondor kao da misli da jesi." Okrenula sam se da uem u kuu, postiena i uznemirena, a Peinarka ree: "uvaj to pero, dete, do asa kad bude u mogunosti da ga vrati." Ula sam u nae sobe i stavila to crno pero u onu korpu sa poklopcem koju je Vrba nainila za mene da u njoj uvam hehole i pamtim stvari. Videi ga u svetlosti svetiljke, mrtvaki crno, due od orlujskog pera, poeh da oseam ponos to je stiglo do mene. Ako treba da se razlikujem od drugih ljudi, onda bar neka moja razliitost bude vredna da se zapazi, pomislila sam. Moja majka bila je u Loi Krvi, a baka u hejimama. Kroz jugozapadne prozore ula sam kini zvuk bubnjeva. Kroz severoistone, onu malu sovu kako govori u hrastovima: u-u-u-u-u-u-u. Zaspala sam sama, razmiljajui o kondoru i sluajui sovu. Prvog dana Vina, neki ljudi iz Madidinua dooe priajui da mnogo Kondoraca silazi u Dolinu preko Planine, iz pravca Bistrog Jezera. Devetvrh je polazio sa svojom porodicom na berbu u Velike ipa vinograde na dnu Doline, a ja sam pola da radim sa njima. Dok smo brali, naioe neki ljudi govorei da Kondorci silaze Star-pravim drumom, i mi odosmo tamo da gledamo njihovo prolaenje. U mom umu je ta slika, koja mora biti uspomena, ali je kao zidna slika, sjajna, sa mnogo likova, i nepomina: crne i crvene kondorske glave u redovima, noge i kopita velikih konja, topovske cevi, tokovi. U toj mojoj duhovnoj slici tokovi se ne okreu. Kad smo se vratili u Sinan, vakva je upravo poinjala i ljudi su, do zalaska sunca, ve uveliko poeli da piju. Oni iz ute Tugle smejali su se i plesali na zboritu i poinjali da izvode biaste hejija-ifove, a narod iz drugih kua pio je u nameri da ih sustigne. I neka deca se pridruie tim bievima, ali to se uskoro pretvorilo vie u tumbanje nego u ples, pa je veina nas sa prvim imenima otila gore, na balkone; odatle smo posmatrali kako se odrasli predaju rasputenom ponaanju. S nama je doao i Dada iz Stare Crvene Kue, koji je bio odrastao, ali nije mogao dobro da misli. Nikada pre nisam naroito dugo posmatrala Vino; plailo me je i bivalo mi je dosadno, ranije. Sada, sa devet godina, bila sam spremna da ga gledam. Ono to videh bilo je Izokretanje. Svako koga sam poznavala postao je neko koga nisam poznavala. Zborite je bilo belo od meseine i naloenih vatri i jakih svetiljki i prepuno ljudi koji su plesali i izvodili bieve i klovnovali. Mnogi odrasli igrali su baci-motku, pentrali su se merdevinama i stepenicama, bili su posvuda na balkonima i krovovima i u drveu, kao senke, smejali su se i dozivali. Jedan opsidijanski lekar, Vrhunac, ovek inae stidljivog i sveanog dranja, bio je otiao do svojih hejima i uzeo jedan od onih velikih penisa koje Klovnovi Krvi koriste u plesanju Meseca, pritegao ga je kaiem na sebe, pa jurcao naokolo i ukao njime sve ene otpozadi. Gurnuo ga je i na Kukuruznu Kianku, a ona je butinama stisnula penis i skoila napred: kai se prekinuo, Vrhunac je pao na nos, a ona je otrala sa velikim penisom, dernjajui se: "Doktor mi dao kuru!" Videla sam kako Agejt pria veoma glasno i kako se dostojanstvena koljka, sva pranjava, tetura tamo-amo, poto se otkaila sa kraja bia, i kako moja baba Vejliant plee sa jednom bocom vina. Onda je prvi Dumiadu ohve iziao iz utotuglenih hejima i preeo preko arke, odmotavajui se u hodu sve vie i vie; najzad je njegova krilata glava bila na visini tri puta veoj od visine odrasle osobe, pa se tamo, iznad svetiljki i vatri, njihala. Svi su mirovali dok je ohve poinjao da tka obrazac, onda su poeli bubnjevi, pa su i bievi krenuli, pevajui, za Dumiadu ohveom koji se, u svome namotavanju i odmotavanju, uputio stazama izmeu kua. Ja sam te veeri bila popila mnogo vie vina nego ikada ranije i sad sam imala oseaj da se moram drati ograde balkona da ne bih otplovila uvis, u vazduh. Dumiadu ohve doe, uvijajui se, od Kue Uzbrdne, kroz drvee, sve blie Kui Visokog Trema. Njegova uta glava zastade kod naeg balkona i okrete se polako, pa osmotri svojim oima svakog pojedinog od nas: u velikom oku, malo, duboko, blistavo oko. Onda ohve produi svojim putem, njiui se i gibajui u ritmu bubnjeva. Dada je bio unuo i sakrio lice od Dumiadu ohvea. Jedan deki iz nae kue, zvan Jutarnji evan, plakao je od straha, a ja sam ga teila, kad jedno drugo dete ree: "Gle, ko je ono?" Neki ljudi su bili preli most i sad su stajali blizu Gairga hrastova. Bili su obueni u crno i stajali su tamo, visoki i nepomini, kao leinari na drvetu, koji gledaju dole. Ljudi su ih pogledali, a onda su nastavili plesati Vino. Dumiadu ohve se vraao ka plesalitu, a frulai su na zboritu vodili topot-ples. Jedna ena iz ute Tugle prila je visokima i popriala sa njima, pravei pokrete akama, a onda ih je odvela do zborita, gde su burad sa vinom bila postavljena na testerake nogare. etvorica ostadoe tamo da piju; ali se peti vrati preko zborita, mimo svetiljki, kroz ples, ka Visokom Tremu. Gledajui odozgo sa balkona videla sam kako moja majka Vrba dolazi od arke; u podnoju stepenita naeg doma njih dvoje se sretoe. Otrala sam u nau drugu sobu. Uskoro sam ula korake kako dolaze stepenitem i ulaze u nau ognjinu sobu. Pozvala me je. Ula sam u ognjinu sobu. On je stajao tamo. Njegova crna krila visila su nadole, a crvena glava sa kljunom doticala mu je tavanicu. Moja majka ree: "Severna Sovo, tvoj otac je gladan. Ima li u ovoj kui ita dobro za jelo?" Tako smo mi u Sinanu govorili kad ljudi dou, a gosti su tad uzvraali: "Samo je moje srce bilo gladno da vidi vas." Posle toga smo iznosili hranu i jeli zajedno. Ali moj otac nije znao ta treba rei. Stajao je tu, i gledao me. Majka mi ree da zagrejem kukuruz i pasulj na pei. Dok sam to radila, bacala sam poglede postrance na tog mukarca, pa sam videla da on ima ljudsko lice. Ja do tog trenutka nisam bila sigurna da li je ta kondorska glava sa kondorskim kljunom njegov ukras na glavi, ili njegova glava. A kad je skinuo taj lem, opet sam virnula postrance. Lep je to mukarac bio, sa dugakim nosem, irokim obrazima i dugakim, uzanim oima. Gledao je moju majku Vrbu. Ona je palila uljanu svetiljku kojom smo se mi sluile za stolom. Toliko lepote joj je dolo, da ja u tom trenu ne znadoh da svoju majku gledam, nego pomislih da je to neka neznanka, osoba iz etvrte Kue, koja tu stoji sa sjajem u rukama. Razgovarali su najbolje to su mogli. Moj otac je znao samo delove i odlomke naeg jezika. Broj ljudi koji su, tokom mog ivota, doli u Sinan iz oblasti izvan Doline bio je malen, ali ula sam trgovce sa severnih obala i jednog Amarantinca sa Unutranjeg mora koji su govorili kao on pokuavali, kao to se kae, da sipaju vodu u polomljen up. Njegovi pokuaji da nae potrebne delove jezika bili su smeni i ja sam videla da je on, ma koliko udan bio, ipak ljudska osoba. Vrba je sipala vino za nas troje, pa smo seli zajedno. Moj otac je bio toliko veliki i dugonog da je zbog njega sto postao daleko premalen i prenizak. Pojeo je sav kukuruz i sav pasulj koji sam podgrejala i rekao mi: "Vrlo dobro! Dobra kuvarica!" "Severna Sova je dobra kuvarica, i dobar goni stada, i dobar ita, ve je i hodala planinom, jedanput", ree moja majka. Poto me je retko hvalila, obuzelo me je oseanje kao da sam tog asa popila ceo up vina. Ona je nastavila: "Ako si se dovoljno najeo za sada, muu, izii napolju i pij. Svi mi pleemo Vino noas. A ja hou da te svi u ovom gradu vide!" Smejala se govorei to. On ju je pogledao, moda ne razumevajui mnogo, ali sa toliko naklonosti i divljenja da se u mom srcu poe stvarati toplina prema njemu. Moja majka mu uzvrati pogled, osmehujui se, i ree: "Dok tebe nije bilo, mnogo ljudi mi je stalno govorilo da si otiao. Sad kad si ovde volela bih da im kaem da si ovde!" "Ovde sam", ree on. "Pa, onda, idemo", ree ona. "I ti, Severna Sovo." "Kako bebu zove?" upita moj otac. Moja majka ponovi moje ime. Rekoh: "Nisam beba." "Devojka", ree moja majka. "Devojka", ree on i svi se nasmejasmo. "ta je sova?" upita on. Ja rekoh ono to mala sova kae: u-u-u-u-u-u-u. "Aha!" ree on. "Sova. Hajde, Sovo." Pruio mi je ruku. Bila je to najvea aka koju sam ikada videla ili dodirnula. Prihvatila sam je, pa smo poli za mojom majkom, dole, u plesanje. Vrba je te noi bila puna lepote, puna moi. Ponosita je bila, velianstvena. Pila je, ali njena veliina nije bila od pia, nego od moi koja je bila devet godina suzbijana, a sada osloboena. Ona plee tamo, ona tamo plee, plee gde je otila smejui se, meu ljude. Seva, nestaje, svetlost vatre du vode. Moja baka je u pijanom stanju poela da pravi nered, a ostatak noi provela je u ambarima, kockajui se. Kad sam se popela gore, na spavanje, iznela sam svoju posteljinu na balkon, da bi otac i majka mogli imati sobe samo za sebe. Bila sam sva srena dok sam, razmiljajui o tome, tonula u san; huka i buka u gradu nisu mi smetali nimalo. I druga deca su spavala po balkonima ili u drugim kuama kad su roditelji hteli da budu nasamo, a sada sam i ja kao ta deca. Ba kao to mae radi to i svi ostali maii, dete eli da radi to i ostala deca, a to je elja koja nastupa sa isto toliko siline koliko i nerazmiljanja. Poto mi, ljudska bia, moramo uiti ono to radimo, tako poinjemo, ali ljudska promiljenost poinje tamo gde elja da se bude isti prestaje. Godinu dana pre ovog mog sadanjeg pisanja ove stranice, u vreme kad su ljudi iz Loe Madrone zatraili da napiem ovu pripovest o mome ivotu, otila sam do keri Dajke Ire. Ta njena ker bila je pisac pria; zapitala sam je da li bi me mogla nauiti kako da napiem tu priu, jer ja nisam znala kako se to radi. Dajka mi je predloila, izmeu ostalog, da piui priu nastojim da budem onakva kakva sam bila u doba o kome piem. Ovo se pokazalo mnogo lake nego to sam oekivala, sve do sad, evo do ovog mesta, gde je moj otac uao u kuu. Teko je prisetiti se koliko sam malo znala. A ipak, Dajkin savet bio je dobar; jer sad, kad znam ko je moj otac bio, i zato je bio tamo i kako je doao i ko su bili ljudi Kondora i ta su radili, sad kad sam u takvim stvarima uena, ono moje staro neznanje, samo po sebi bezvredno, postaje vredno, korisno i mono. Moramo uiti koliko god moemo, ali i paziti da nae znanje ne zatvori krug, da ne sprei pristup praznini, jer bismo onda zaboravili da ono to ne znamo ostaje bezgranino, bez mea ili dna, i da ono to znamo moda mora deliti osobinu poznatosti sa onim to ga opovrgava. Ono to je jednim okom vieno, nema dubinu. Jad ivota mojih roditelja sastoji se u tome to su oboje mogli da vide samo po jednim okom. A sve to je ojaivalo mene - injenica da sam bila pola jedno, pola drugo, i nita celo - bilo mi je u detinjstvu tuga, a po odrastanju snaga i korisnost ivota. Jednim okom vidim Vrbu, ki Vejliantinu, iz Plave Gline Sinana, Vrbu koja se udala za oveka bez Kue i imala u porodici jednu ker i osam ovaca i pravo plodouivanja na nekoliko stabala i na jednom prostoru za zasejavanje trave. Da su radile i jedne muke ruke, ta porodica je mogla vie postii u vrtlarstvu, vie praviti, onda bi moda bilo i vie davanja nego uzimanja hrane i raznih stvari, a to je veliko zadovoljstvo, onda bi one ivele potovane, bez ikakvog stida. Drugim okom vidim Tertera Abhaoa, Pravog Kondora, Komandanta June vojske, koji je, sa svojim trupama, bio osloboen dunosti preko jeseni i zime i koji je ekao nareenja za prolenu kampanju. Svojih trista ljudi doveo je u Najsku Dolinu zato to je znao da tamo ivi bogat i predusretljiv narod, koji e njegovima dati dobru hranu i dobar smetaj; takoe i zato to je u jednom od tamonjih gradova imao devojku, pre devet godina, kad je bio pedesetar, na prvom istraivanju Juga, devojku koju nije zaboravio. Devet godina je dugo vreme i ona se nesumnjivo udala za nekog seljaka iz njenog plemena i naraala mu gomilu deritadi, ali, ipak, ipak, svratie on do tog sela da nju vidi. I tako je doao, i naao da na njegovom ognjitu gori vatra, i da je njegova veera spremna, i da njegova ena i ker dobrodolicom pozdravljaju njegov povratak domu. To je bilo ono to on nije znao da ne zna. Od te prve noi Vina stanovao je u naem domainstvu. Veina graana gledala ga je bez zlovolje, zato to je bio Vrbin mu i to se konano vratio, ali niko iz Kua Zemlje nije ga primio na stanovanje. ak i u Sinanu je ivela jedna osoba roena izvan Doline: Peak od Kue Plavih Zidova doao je pre trideset godina sa severnih obala, sa trgovcima, i ostao u Dolini, i oenio se Tojonom od ute Tugle; Serpentinske hejime su ga primile. U velikim gradovima takvih ljudi, jasna stvar, ima mnogo, a u Tahas Tuhasu priaju da su svi zajedno doli, svojevremeno, odnekud, sa severa, pre ko zna koliko stotina godina, kao bezdomni narod. Ne znam zato nijedna od tih Kua nije uzela mog oca, ali pretpostavljam da su njihovi Saveti videli da to ne bi ilo. On bi morao da ui, i to stvari koje zna svako dete u hejimama, ali on to ne bi podneo, jer je bio uveren da ve zna sve to treba da zna. Vrata se retko otvaraju

STALNO SE VRAAJUI KUI - 6 oveku koji ih zatvara. Moda on ak nije ni znao da vrata postoje. Bio je zauzet. Kroz Savete Kua i Sadnih Loa etiri grada Nie Doline on je nainio aranmane za svoju tristotinu. Dati su im Eukaliptusni panjaci za logorovanje i za napasanje konja, dole na severoistonoj strani Reke, nizvodno od Unmalina. Ta etiri grada saglasila su se da im daju izvesne koliine kukuruza, krompira i pasulja i da im dozvole lov na podruju od Grbina nadole, ka unutranjim severoistonim bregovima, sve do Slanih movara; takoe, ribolov na Reci ispod ua Kimi potoka i vaenje koljki na bilo kom mestu istono od Istonog Ua reke Na. Takvu pogodbu dati bilo je dobro, ali, kao to kau, troenje je jedino bogatstvo; iako su tri stotine ljudi morali pojesti mnogo, postojalo je razumevanje da e oni otii iz Doline posle Sunca, pre Sveta. Ni na kraj pameti meni nije bilo da e sa njima otii i moj otac. On je stigao kui, tu je, naa porodica je cela, sve je onako kako i treba da bude, uravnoteeno, potpuno; dakle, nee se menjati. Osim toga, on je bio sasvim drugaiji nego ljudi u tom logoru. Govorio je kekim jezikom, stanovao u domainstvu, bio je otac jedne keri. Kad me je prvi put poveo na Eukaliptusne panjake sa sobom, nisam bila sigurna da su ti ljudi ljudska bia. Svi su bili isto odeveni i svi isto izgledali, kao krdo ivotinja neke vrste, a nijednu meni poznatu re nisu progovarali. Kad god neko prie mome ocu, pljesne se po elu, ili klekne pred njega kao da osmatra njegove none prste. Smatrala sam da su ludi, vrlo glupi, i da je moj otac jedina prava osoba meu njima. A meu Sinancima je on ponekad izgledao poprilino glup, mada meni nije bilo drago da to priznam. Nije umeo da ita i pie, kuva, plee, a ako je ikakve pesme znao, bile su sa reima koje niko nije razumeo; nije radio ni u jednoj radionici niti u vinariji niti u ambarima, nikad ak nije ni kroz polja hodao; eleo je da ide sa grupama lovaca, ali njega bi samo najnemarniji lovac uzeo, jer on nije pevao jelenima niti govorio smrti. U prvi mah su smatrali da je to iz neznanja, pa su obavljali te stvari umesto njega, ali kad se nije nauio podobnom ponaanju odbili su da love s njim. Jedan jedini put bio je vidno koristan - i to kad su crvenotuglene hejime morale biti iznova kopane i graene. Njihov govornik bio je vrlo strog i nije voleo da ljudi iz drugih Kua pomau, ali poto je moj otac bio beskunik, nikakva ogranienja nisu spreavala da svojeruno pomogne; a ruke su mu bile jake. Ipak, tim svojim trudom nije zaradio mnogo naklonosti, jer kad su ljudi videli kako on moe raditi, postali su utoliko skloniji da se pitaju zato se tako malo posveuje radu. Moja baka je drala jezik za zubima, ali nije mogla prikriti svoj prezir prema mukarcu koji nee da uva stado niti da obrauje zemlju, pa ak ni da cepa drva. On, koji je prezirao stoare, ratare i drvosee, naao je da je to teko podnositi. Jednog dana ree Vrbi: "Tvoja majka ima reumatizam. Ne bi trebalo da radi tamo dole, da kopa krompire, po blatu i kii. Daj da ona sedi u kui i tka u toploti. Platiu nekom mladom oveku da obrauje vae pare zemlje za vas." Moja majka se nasmeja. Smejala sam se i ja; bila je to smena pomisao, reverzija. "Koristite vi novac na taj nain, video sam ja to ovde", ree on, pokazujui punu aku raznovrsnog, prilino jadnog novca sa obe obale. "Pa naravno da koristimo novac. Dajemo ga ljudima koji glume i pleu i recituju i prave se, dajemo za pravljenje, za plesanje, zna! ta li si ti radio da tebi daju te pare?" upita moja majka, smejui se. Nije znao ta da kae. "Novac je znak, poast, on pokazuje da si bogat", pokua ona da objasni, ali on nije razumeo; zato ona ree: "U svakom sluaju, kad je re o bati, na deo zemljita je odve mali da bi vredeo da iko na njemu deli trud sa nama. Stidela bih se da zatraim." "Pa onda u dovesti jednoga od mojih ljudi", ree on. "Da radi na naem delu zemlje?" ree moja majka. "Ali to je zemlja Plave Gline." Moj otac opsova. Psovanje je nauio pre nego ita drugo i psovao je valjano. "Plava glina, crvena glina, ta ima veze !" ree on. "Svaki klipan ume da kopa crno blato!" Moja majka je neko vreme sedela, radei sa preslicom, a onda, napokon, ree: "To je lud govor." Opet se nasmejala. "Ako moe svaki klipan, to ne moe ti, dragi moj?" Moj otac kruto ree: "Nisam on." "ta ti je to?" "ovek koji kopa zemlju." "Ratar?" "Ja nisam ratar, Vrbo. Ja sam zapovednik trista ljudi, vojsku vodim, ja sam... Postoje stvari koje ovek moe, i koje ne moe raditi. Valjda ti je to jasno!" "Ma sigurno", ree moja majka, gledajui ga sa divljenjem prema njegovome dostojanstvu. I tako je to prolo, a da ni ona ni on nisu shvatili ta druga strana govori, ali ipak bez ljutnje i povrede, jer su njihova ljubav i naklonost spreili da se zlo nagomila, neprestano su ga ispirali, kao to voda ispira u vodeninom kolu. Kad su gradili most preko reke Na, otac me je vodio svaki dan dole, na Eukaliptusne panjake. Njegov mrki konj-kopac bio je dvaput tei i upola vii od veine konja iz Doline. Dok sam na tom konju sedela, na sedlu sa visokim prednjim i zadnjim iljkom, ispred velikog oveka sa kondorskom kacigom, imala sam oseaj da nisam dete nego neto sasvim drugo, neto ree od ljudskog bia. Gledala sam ga i sluala kako se obraa ljudima u bivaku Kondora: sve to im je govorio bilo je nareenje - uputstvo koje se mora posluati bez pitanja i rasprave. Nikad oni ni o emu nisu raspravljali. On kae nareenje, a ovek kome se obratio pljesne se akom iznad oiju i odjuri da uini reeno, ma ta to bilo. Svialo mi se da to gledam. I dalje sam se plaila Kondoraca. Svi mukarci, svi visoki, udnovatu odeu nose, miriu udno, naoruani su, ne govore mojim jezikom: kad god su mi se obraali ili osmehivali, ja sam uzmicala i obarala pogled, a odgovarala nisam. Jednog dana kad su poinjali gradnju mosta, otac me je nauio jednoj rei, pjez, sada: na njegov signal trebalo je da viknem "Pjez!" to sam glasnije mogla, a tada bi radnici ispustili nabija stubova, veliku stenu ekrkom dizanu. Sluala sam svoj visoki, tanki glas i gledala kako ga desetorica snanih ljudi svaki put posluaju. Zato sam u poetku oseala veliku energiju one moi koja izrasta iz neravnotee, bez obzira na to da li je posredi neravnotea ekrka sa tegom ili neravnotea drutva. Poto sam bila goni, a ne stub, prijalo mi je. Oko tog mosta je, meutim, bilo nevolja. Od kad su se vojnici Kondora ulogorili na Eukaliptusnim Panjacima, grupe nekih ljudi iz gradova Gornje Doline stalno su dolazile i prolazile peice pokraj logora, ili se vrzmale po Unmalinskim vinogradima; nisu lovili, samo su se zadravali u okolini. Svi su oni bili lanovi Loe Ratnika. Narod je u Sinanu govorio o njima sa nelagodnou, sa nekakvom oaranou - kako Ratnici svakodnevno pue duvan, kako svaki od njih ima svoju sopstvenu puku, i tako dalje. Moj roak Hmelj, koji se bio ulanio u Zalivski Lovor, nije dozvoljavao da Pelikana i ja budemo divlji psi kad smo se igrali; trebalo je da mi budemo Kondorci, a on Ratnik. Ali ja sam rekla da Pelikana ne moe biti Kondorac, jer to nije, dok ja jesam Kondorka - delimino. Ona ree da ne eli ni jedno ni drugo da bude, i da je to glupa igra, i ode kui. Hmelj i ja smo lovili jedno drugo po celom Tuglen Brdu celo to po podne, nosei tapove kao puke, uzvikujui: "Kak! Mrtav si!" kad bismo jedno drugo videli. Bila je to ista ona igra koju su mukarci dole na Eukaliptusnim Panjacima eleli da igraju. Hmelj i ja smo bili ludi za njom, pa smo se svaki dan toga igrali i uvlaili i drugu decu, sve dok Vejliant nije opazila ta radimo. Jako se naljutila. O igri nije rekla ba nita, ali mi je dala da ljutim toliko lenika i badema da su mi ruke tako rei otpadale, a uz to mi je i govorila da u, ako pre Trave propustim samo jo jednu jedinu lekciju u hejimama, verovatno izrasti u sujevernu, zlovoljnu, nerazumnu, odvratnu, kukaviku osobu; ali, naravno, ako je to ono to ja elim, neka mi bude. Ja sam znala da se to ona ljuti zbog one igre, pa sam je prestala igrati; ali nije mi, tada, palo na um da ona takoe eli da vie ne idem sa ocem na Eukaliptusne Panjake da gledam kako grade most. Sledei put kad sam otila s njim, vojnici nisu radili: jedna grupa Ratnika iz umoa i iz Kastoha-Nae bila se ulogorila tano izmeu pobodenih stubova, na renoj obali. Nekolicina Kondoraca je razgovarala sa mojim ocem, a meni je bilo jasno da su ljuti; traili su od njega da ih pusti da silom isteraju ove Dolince odatle. On je odbio i otiao dole da razgovara sa Ratnicima. Ja sam pola za njim. On me je poslao nazad da ekam sa njegovim konjem, tako da ne znam ta su mu Ratnici rekli, ali kad se vratio gore na Panjake izgledao je razljuen; posle toga je dugo razgovarao sa svojim oficirima. Te noi su Ratnici otili, pa se sledea dva-tri dana rad na mostu nastavio, u miru, tako da je otac bio voljan da me povede na Panjake kad sam to zatraila. Ali kad smo tamo stigli tog popodneva, jedna grupa Dolinaca ekala je pod poslednjim drvetom u velikom dvojnom redu eukaliptusa po kojima su ti panjaci dobili ime. Neki od Dolinaca prioe i poee da se raspravljaju sa mojim ocem. Rekoe da im je ao to su neki mladi ljudi bili neutivi ili svadljivi i da se nadaju da se to nee vie desiti; ali, s druge strane, da je veina onih stanovnika Doline koji su o ovom pitanju razmiljali zakljuila da je greka nabacivati most Reci ako nismo prvo pitali Reku i ljude koji na njenim obalama ive. Moj otac ree da je njegovim ljudima potreban most da bi prenosili zalihe preko Reke. "Postoje mostovi u Madidinuu i Unmalinu i skele kod Plave Stene i Okruglog Hrasta", ree jedna osoba iz Doline. "Ne mogu da podnesu teinu naih kola." "Postoje kameni mostovi u Telini i Kastohi." "Predaleko zaobilaenje." "Tvoj narod moe skelom da prebacuje stvari", ree Suncotka od Kastoha-Nae. "Vojnici ne nose tovare na leima", ree moj otac. Suncotkalja je neko vreme razmiljala o tome, a onda je rekla: "Pa, ako hoe jesti hranu, moda e i nauiti kako se hrana nosi." "Moji vojnici se ovde odmaraju. Kola su za noenje. Ako naa kola ne mogu preko Reke, tvoj narod e morati da nam donosi hranu." "Malo sutra", ree jedan ovek iz Tahas Tuhasa. Suncotka i drugi ga pogledae. Zavlada utanje. "Mi smo na mnogo mesta podigli mostove. Ljudi Kondora nisu samo hrabri borci, nego su i odlini graditelji. Drumovi i mostovi oko Kondor Grada udo su ovog doba." "Kad bi most na ovom mestu bio prikladan, ve bi postojao", ree Bela Breskva iz Unmalina. Moj otac nije voleo da razgovara sa enama u prisustvu Kondoraca i zato nita nije rekao, pa nastade jo jedna tiina ispunjena razmiljanjem. "Po naem rasuivanju", ree Suncotka veoma utivo, "ovaj most ne bi bio na pravom mestu." "Vama ka jugu nita i ne ide, osim tog vaeg voza sa est drvenih vagona!" ree moj otac. "Most na ovom mestu otvorie putanju pravo do..." On zastade. Suncotka klimnu glavom. Moj otac dobro razmisli, pa ree: "ujte. Moja vojska nije dola da nanosi Dolini ma kakvu tetu. Mi ne vodimo rat protiv vas." Dok je to govorio, bacio je pogled jednom ili dvaput ka meni, videi me samo sa pola svog uma, zato to se trudio da nae rei koje su mu bile potrebne. "Ali morate razumeti da Kondor vlada celim Severom i da sad ivite pod senkom njegovog krila. Ja vam ne donosim rat. Samo dolazim da proirim vae drumove i da vam izgradim jedan most preko koga moe proi neto ire od debele ene! Vidite, gradim ga ovde dole, daleko od vaih gradova, gde vam nee smetati. Ali ne smete nam stajati na putu. Morate s nama." "Mi smo boravioci, ne putnici", ree Kopa iz Telina-Nae, govornik Plave Gline, ovek dobro poznat, tih, ali jedan od velikih govornika. "oveku nisu potrebni drumovi i mostovi da bi iao iz sobe u sobu u sopstvenoj kui. Ova Dolina je naa kua, u njoj ivimo. U njoj doekujemo dobrodolicom goste ija je kua negde drugde i koji idu dalje svojim putem." Moj otac je neko vreme rasporeivao, u svom umu, rei kojima e uzvratiti, a onda je rekao jakim glasom: "Moja elja je da budem va gost. Znate da je ova Dolina i moja kua, takoe! Ali Kondoru sluim. On je dao nareenja. Odluku ne moemo ni vi ni ja donositi niti menjati. To morate razumeti." uvi ovo, ovek iz Tahas Tuhasa okrete glavu jako unazad, cerei se, i uzmae iz grupe, da pokae da je po njegovom miljenju dalji razgovor beskoristan. Jo dvoje-troje drugih uradie to isto; ali Opsidijan od Unmalina istupi napred da govori. U to doba ona je bila jedina osoba u svih devet gradova koju su zvali imenom njene Kue; najpoznatija od svih igraica Meseca i Krvi; neudata, jednopolna, linost velike moi. Ona ree: "Sluaj, dete, mislim da ne zna o emu pria. Moda bi mogao poeti da ui, ako bi nauio da ita." On to nije mogao da otrpi, pred svojim ljudima. Iako veina njih nisu razumeli njene rei, razabrali su ruganje i bespogovornost u njenom glasu. On ree: "Tiina, eno!" Onda, gledajui mimo nje, ka Suncotkau, ree: "Narediu da se rad na mostu sad prekine, zato to ne elim nikakvo zlo. Napraviemo most od dasaka za kola i rasturiemo ga kad budemo odlazili. Ali mi emo se vratiti. Mogue je da e velika vojska, hiljadu ljudi, proi kroz Dolinu. Drumovi e biti proirivani, mostovi e biti graeni. Ne izazivajte gnev Kondora! Pustite ih - pustite ih da teku kroz Dolinu, kao voda kroz toak sa lopaticama u vodenici." Mome ocu glava nije bila nametena unatrake na vrat. ak i za to kratko vreme, nekoliko meseci, poeo je da shvata sliku vode. Da je samo roen u Dolini, da je samo ostao i iveo u Dolini! Ali takva razmiljanja su, kao to se kae, voda ispod mosta. Opsidijan je otila odatle u gnevu, a za njom su poli svi iz Unmalina izuzev Bele Breskve, koja je, ispoljavajui znatnu hrabrost, ostala vrsto

STALNO SE VRAAJUI KUI - 7 na svom mestu i progovorila: "Mislim da u tom sluaju ljudi iz gradova treba da pomognu ovim ljudima da nose hranu koju im dajemo; uslovljavanje poklona je odvratno." "Saglaavam se", ree Kopa; isto rekoe i nekolicina drugih iz Madidinua i jedan iz Tahas Tuhasa. Diger dodade rei iz Pesama Vode: "Most pada, reka tee..." Otvori dlanove ka mom ocu, smeei se, i uzmae jedan korak. Ostali sa njim uinie isto. "To je dobro", ree moj otac i okrete se da i on ode odatle. Stajala sam tu i nisam znala na koju stranu da se okrenem, da li da poem sa mojim ocem ili sa graanima; jer znala sam da je na obe strane, i pored njihove uzdranosti, ostao gnev, da se nisu sastavili. Slabi idu za slabou, a ja sam dete bila; pola sam za svojim ocem; ali sam zamurila da me niko ne vidi. Tu stvar sa mostom nekako su izgladili. Vojnici su nainili drveni most dovoljan za prelazak njihovih kola, a Dolinci su donosili zalihe ne odjednom, nego malo po malo, po nekoliko vrea ili korpi, i ostavljali ih u suari u Atsamjeu, gde su kola Kondora mogla da dolaze i preuzimaju ih. Ali Ratnici su se zadravali u blizini; motrili su na logor Kondora; a mnogi ljudi u Unmalinu odbili su da daju ita Kondorcima, i da sa njima razgovaraju, i da ih gledaju, a istovremeno su poeli da dolaze na sastanke Loe Ratnika. Opsidijan od Opsidijana od Unmalina bila je osoba koja pamti kad joj se neko zameri. U Tahas Tuhasu jedna opsidijanska devojka sprijateljila se sa jednim od ljudi Kondora i poelela da otputuje u dubinu kontinenta sa njim; ali poto je imala samo sedamnaest godina, i poto se uplaila izvesnih stvari koje su joj ljudi govorili, zatraila je saglasnost svojih hejima - to moja majka Vrba nije uinila u svoje vreme. Opsidijan od Tahas Tuhasa posla ljude u Unmalin da o tome razgovaraju, a Opsidijan od Opsidijana ree: "Zato su ovi Kondorci svi mukarci? Gde su Kondorke? Jesu li oni ginkoi? Nek se udaju jedni za druge, pa nek raaju ta im volja. Neka ova ker nae Kue ne uzima beskunika!" ula sam o tome, ali ne znam da li se ta devojka u Tahas Tuhasu priklonila tom savetu ili se nastavila viati sa tim mladim Kondorcem. Sigurno je da se za njega udala nije. Izmau Trave i Sunca, Ratnici iz gornjih i donjih delova Doline odrae nekoliko vakvi du Star-pravog Puta i na renim obalama; te vakve su nazivali Preiavanjima. Mukarci su se u svim gradovima pridruivali Loi Ratnika, zato to je Kondor ostajao u Dolini. Pridruili su im se i sin i unuk mog dede-po-strani Devetvrha i cela ta porodica je neko vreme bila zauzeta tkanjem posebne odee koju su ta dvojica nosila na svojoj vakvi: to se sastojalo od tunike i ogrtaa sa kapuljaom, od tamne vune, i donekle je liilo na odeu kondorskih vojnika. Loa Ratnika nije imala klovnove. Kad su neki Klovnovi Krvi iz Madidinua doli na jedno od njihovih Proienja, ratnici ih nisu ni grdili, ni prenebregavali, nego su ih poeli gurati i vui, bilo je i neto malo tue i mnogo ravih oseanja. Uvek ima seksualnih nevolja i napetosti oko Ratnika. A neke od ena u Sinanu iji su se muevi pridruili toj loi poele su se buniti zbog ratnikih pravila o seksualnom uzdravanju, ali su im se druge ene smejale; zimi ima toliko tih obrednih uzdravanja za svakoga ko plee Sunce ili Svet da jo jedan niz takvih pravila nije mogao naroito mnogo uticati, mada je mogao biti, kao to kau, ona iglica zbog koje je magarac zanjakao. Moja baka je plesala Unutranje Sunce te godine, a ja sam prvi put postila Dvadeset Jedan Dan i sluala svake noi pevanje u transu u naim hejimama. Bilo je to udnovato Sunce. Svakoga jutra, te zime, nailazila je magla, koja se mnogih dana nije ni podizala vie od brda u podnoju Gore Sinanije, tako da smo iveli kao pod niskim krovom; sa dolaskom veeri, ta magla bi se spustila opet do samog dna Doline. Belih Klovnova je, te godine, bilo vie nego ikad. Iako su neki od njih dolazili u Sinan iz drugih gradova, bilo ih je, ipak, premnogo; sigurno su neki stigli iz etiri Kue, iz Kue Lava, kroz tu vlanu, belu maglu koja je sakrivala svet. Deca su se plaila da se od kua udalje toliko da ih ne mogu pogledom pronai. U suton su ak i balkoni poinjali da ulivaju strah. ak i u ognjinoj sobi dogaalo se da dete digne pogled i vidi na prozoru to belo, zuree lice i zauje to mucanje. Svoje sadnice sam negovala na jednom mestu u umama, s udaljenije strane onog grebena koji je, kad se iz grada krene ka severu, drugi po redu; daleko je to bilo, zato to sam htela da sadnice budu iznenaenje kad ih predam. Nije mi bilo nimalo lako da nateram sebe da odlazim tamo sama, da bih se o njima brinula, tokom Dvadeset Jednog Dana, jer silno sam se plaila Belih Klovnova. Kad god su bunske ptiice ili veverice ciliknule ili uinile ck! ja sam se sleivala, mislei da je to mucanje. Kad je osvanulo jutro Suneve prekretnice, magla je bila tako gusta da ja ni pet koraka ispred sebe nisam mogla videti. Svako drvo u umama bilo je Beli Klovn koji eka i u tiini prua ruke da me uhvati. Nije se ulo ba nita. Nita nije govorilo. Nita se, osim mene, nije ni kretalo, na svim tim belim grebenima. Bilo mi je hladno do kosti i hladno do due; bila sam ula u Sedmu Kuu i nisam znala kako bih izila. Ipak, ila sam dalje, iako su ume bile maglom toliko sakrivene i izmenjene da ni u jednom trenutku nisam bila sigurna gde sam; dooh do svog malog drvea. Otpevala sam heju Sunca, ali ustima maltene zatvorenim, jer su svi zvuci bili tako grozni; iskopala sam sadnice i prebacila ih u saksije koje sam za njih ponela, ali itavo vreme sam se tresla, radila sam urno i nespretno; korenje sam verovatno savila. Onda je to trebalo i odneti nazad u Sinan. Zaudo, kad sam zala meu vinograde na Brdu Gornjeg vora i znala da sam stigla kui, to mi nije bilo ba sasvim drago. Jedan deo mene eleo je da bude u hladnoi i strahu, izgubljen u magli, jedan deo mene bio je kod svoje kue u Sedmoj Kui, a ne u Kui Visokog Trema. I tako odoh uz stepenice i probudih svoju porodicu za Sunce. Vrbi sam dala sadnicu divljeg kestena, Vejlianti divlju ruu, a Ubijau sadnicu hrasta dolinca. Taj hrast sada stoji tamo gde smo ga zasadili, na zapadnoj strani hrastovog umarka Gairga, i to je drvo u irenju, lepog oblika, jo ne teko po obimu. Onog divljeg kestena i one rue nema vie. Pre plesanja Sunca, a i posle toga, moj otac je boravio sa nama u Visokom Tremu, svake noi i svakog jutra. Vejliant je te godine plesala i Sunce i Svet; provodila je glavninu dana i po celu no dole u hejimama. Vrba te godine nije plesala; a Ubija, naravno, nije bio obavezan ni da posti ni da plee. U to vreme, dok nisam nita znala o njegovom narodu, mislila sam da on ne praznuje nita i da nema ba nikakve vakve, to bi znailo da nije u vezi ni sa im na svetu osim sa vojnicima kojima je davao nareenja i sa mojom majkom i sa mnom. On i Vrba su ostajali zajedno u kui kad god su mogli, te zime. Posle Sunca, te niske magle su nestale, a zamenile su ih kie, uz hladni talas koji je na visoke delove Gore Sinanske naneo i sneg nalik na braneni prah na mlinarevoj kosi, a na travu, ponekog jutra, inje. Moj otac je imao neke fine ilime od crvene vune, koje je nosio da bi njima, na maru, oblagao svoj ator iznutra; preneo ih je kod nas, pa je od njih naa ognjina soba bila sva bogata. Rado sam na njima leala. Imali su miris na slatku alfiju, ali i druge mirise za koje nisam imala nazive; ti ilimi su mirisali na ono mesto sa koga je moj otac doao, daleko na severoistoku. Imale smo mnogo drveta za loenje, jabukovog, zato to je grad nanovo zasadio stare vonjake. Veliki je mir vladao pokraj vatre, tokom tih dugih veeri, mir za njih i za mene. Mislim o mojoj majci: ona je pored vatre, u svojoj lepoti, na rubu godina tuge. To je kao da gleda vatru koja gori u kii. Glasnici Kondora dooe, preko Planine, komandantu vojske Kondora. Ubija ree te veeri, kad je veera bila gotova: "Mi moramo ii pre vaeg Svetskog Plesa, Vrbo." "Ja po ovakvom vremenu - nigde", ree moja majka. "Ne", ree on. "Bolje ne." utanje. Govorio je oganj. "ta bolje ne?" ree moja majka. "Kad mi poemo kui - tad ja dolazim po tebe", ree on. Ona ree: "O emu ti pria?" Tako su govorili unatrake neko vreme, on o vojski Kondora koja se vraa iz rata na Amarantskoj obali, a ona ne priznajui da ga je poela shvatati. Naposletku ona ree: "Da li je istina ovo: ti mi kae da odlazi iz Doline?" "Jeste", ree on. "Na neko vreme. Protiv naroda na obali Unutaranjeg mora. To je Kondorov plan." Ona ne ree nita. On ree: "Na godinu dana - ne due od godinu dana. Osim ako budem poslat u Sai. U najgorem sluaju, dve godine, nikako due." Ona ne ree nita. "Poveo bih te sa sobom kad bih mogao, ali to bi bilo opasno i nerazumno. Kad bih mogao ostati - ali ne mogu. No, ti e me ekati ovde." Ustala je iz svog sedita pokraj vatre. Mekota vatre spala je sa nje, tako da ona ostade mrana. I ree: "Ako nee da ostane, idi." "uj, Vrbo", ree on. "uj me! Zar je nepoteno traiti da eka? Da sam poao na lovako putovanje, ili trgovako, zar me ne bi ekala? Vi, Dolinci... neki od vas i izlaze iz Doline! Pa se vrate - a njihove ene ih ekaju... vratiu se. Obeavam ti. Ja sam tvoj mu, Vrbo." Stajala je tu, izmeu vatre i senke, neko vreme, a onda je progovorila. "Jednom", rekla je. Nije razumeo. "Jednom, devet godina", ree ona. "Dvaput, ne. Moj si mu; i nisi. Moja kua te dri; i ne dri te. Biraj." "Ostati ne mogu", ree on. Rekla je, govorei i sada blago i jasno: "Izbor je tvoj." "Ja sam Komandant vojske Kondora", ree on. "Kao to nareujem, tako isto i primam nareenja. U ovoj stvari izbora nemam, Vrbo." Odmakla se tada od vatre, prela preko sobe. "Mora razumeti", ree on. "Razumem da si odabrao da ne bira." "Ne, ne razume. Ja samo mogu da te pitam: hoe li me ekati?" Ona ne ree nita. "Vratiu se, Vrbo. Moje srce je ovde, sa tobom i sa detetom, uvek!" Stajala je pokraj vrata druge sobe dok je on govorio. Moj krevet je bio u toj drugoj sobi, na domak vrata; videla sam ih oboje, oseala sam sile koje su vukle njeno telo na dve strane. "Mora me ekati", ree on. "Otiao si." Prela je u drugu sobu i zatvorila vrata, koja su dotle bila otvorena radi toplote. Stajala je tako u mraku. Leala sam nepomino. On ree: "Vrbo, vrati se!" Priao je vratima i opet izgovorio njeno ime, ljutito, u velikom bolu. Nije odgovorila. Ni ja ni ona nismo se pomicale. Dugo se nije deavalo nita, a onda smo ga ule kako se okree i odlazi preko ognjine sobe, pa niz stepenice. Majka je legla pokraj mene. Nita nije govorila, nije se micala ni najmanje, kao ni ja. Nisam elela da razmiljam o onome to je reeno. Pokuala sam da zaspim i u tome sam ubrzo uspela. Ujutro, kad sam ustala, videh da je majka savila te crvene tepihe i stavila ih, zajedno sa odeom mog oca, ispred vrata, na balkon, pokraj vrha stepenita. Pred podne doe moj otac uz stepenite, pored tih tepiha i odee. Ue na vrata. U sobi je bila moja majka; nije ga pogledala niti mu je odgovorila kad joj se obratio; im se sklonio sa vrata, izila je iz kue i pola u nae hejime. Krenuo je za njom. Neki iz Plave Gline izili su istog trenutka i spreili ga da sie u hejime. U prvi mah se ponaao ludaki, ali oni su ga utiali, a Devetvrh mu je objasnio da mukarac moe da dolazi i odlazi kako mu je volja i ena moe da ga primi ili ne primi nazad kako je njoj volja, ali da je kua njena: ako ona zatvori vrata, on ih ne sme otvarati. Narod je iziao da slua, zbog te silne vike koju je on u poetku nadigao; neki su zakljuili da je smeno da se takve stvari objanjavaju odraslom oveku. Jaina, jedna od govornica Loe Krvi, poe da mu se podsmeva. im je rekao "Ali ona pripada meni - to dete pripada meni", Jaina poe da izvodi krvno-klovnovsko uransko teturanje oko njega, viui: "eki ima menstruaciju meni! Plisiraju hrabrost njoj!" i jo niz takvih reverzija rei. Bilo je u gradu nekih ljudi kojima je bilo drago da vide Kondora ponienog. Ja sam to gledala sa balkona nae kue. Moj otac se vratio gore, stepenitem. Ritnuo je namotaj ilima i odee, iz besa, kao dete, i stao na vrata. Ja sam se bila vratila do kuhinjskog stola, na kome sam do maloas mesila kukuruzni hleb. Produila sam to da radim; i dalje sam mu bila okrenuta leima. Nisam znala ta u, kako u, i mrzela sam svog oca to mi je napravio tu neizvesnost i taj jad. Bilo mi je drago to ga je Jaina ismejala, htela sam i ja da ga ismejem zato to je toliko glup. "Sovo", ree on. "Hoe li me ti ekati?" Ne oekujui pla uopte, zaplakah. "Ako budem iv, vratiu se ovde kod tebe", ree on. Nije uao u sobu, a ja mu nisam prila. Okrenula sam se i klimnula glavom. Kad sam digla pogled ka njemu, ve je stavljao na glavu kondorski lem koji skriva lice. Okrenuo se i otiao. Vejliant je za to vreme tkala; njen razboj bio je nameten u drugoj sobi, uz prozore. Kad se majka vratila u kuu, Vejliant joj je ree: "Pa, ode on, Vrbo." Lice moje majke bilo je bledo i izbrazdano. Ona ree: "Otila sam od tog imena. Vratiu se mom prvom imenu." "Taui", ree baka, blagim glasom, kao kad majka izgovara ime novoroeneta. I odmahnu glavom. Drugi deo Kamengatalicine prie poinje na strani 173 BELEKE: str. 8# Idem tamo... Ako se izuzme jedno prolo vreme, "ila", glagoli u ovim stihovima i u drugima u istoj formi svi su u sadanjem vremenu, i to u onom sadanjem vremenu koji se koristi za prianje mitova, prepriavanje snova, za govor o mrtvima, i za ceremonijalne recitacije. Ovo 'vanvremensko sadanje

STALNO SE VRAAJUI KUI - 8 vreme' moe se, prilino uspeno, preneti u engleski jezik kao particip prezenta: Going there, going there, Going where I went Crying beside the water. Going there, going there The fog along the water. str. 10# Tako smo peaile du ruke ivota. U razjanjavanju ove ikonografije mogao bi donekle pomoi Serpentinski kodeks. U levoj ruci hejija-ifa, koji je simbol Celine, postoje pet boja, ovim redom: crna, plava, zelena, crvena, uta, idui prema sreditu ili iz sredita; desna ruka tog simbola bila je bela. Leva ruka bila je smrtnost, desna ruka venost. str. l7# Bakarna Zmija... planinski lav... Ta Bakarna Zmija moda je bila neki obred za leenje reumatiara. A ta Planina 'Ama Kulkun, Baba Planina', zatim Izvori reke Na i grad na tim izvorima, Vakvaha-na, bili su narodu Doline najsredinjija sveta mesta. Popeti se na vrhove te planine 'idui po otiscima lavljih apa', ili 'jastrebovim putem' - to je bio usamljeniki duhovni izlet; preduzimala ga je, ranije ili kasnije, veina stanovnika Devet Gradova. str. 36# Jesu li oni ginkoi? Drvo ginko je seksualno dimorfno. enska ginko stabla obino se ne sade u blizini mukih stabala, jer ako budu oploena, nastaje voe iz koga se iri strahovit smrad. U literaturi naroda Ke drvo ginko se povezuje sa homoseksualnou, i u satiri i u slavljenjima. str. 38# "Mi moramo ii pre vaeg Svetskog Plesa" Nesavreno upoznat sa delikatnostima upotrebe glagola u kekom jeziku, Terter Abhao je upotrebio onu zamenicu 'mi' koja ukljuuje i osobu kojoj se govori; osim toga, upotrebio je i jedan oblik glagola 'ii' koji pretpostavlja da se ide na malu daljinu i da e to biti kratkotrajno; zato ga je Vrba shvatila otprilike kao da je kazao: "Mogli bismo se ti i ja malice proetati pre vaeg Svetskog Plesa." str. 40# ...takvih reverzija rei... U improvizacijama Klovnova jezik je namerno dislociran, da bi se dobijali subverzivni efekti 'kao u nadrealistikoj poeziji i ikonografiji'. Abhao je nehotice napravio ba takvu dislokaciju kad je rekao da njegova ena i njegovo dete 'pripadaju' njemu; u gramatici naroda Ke ne postoji nain da se izraze odnosi vlasnitva izmeu ivih bia. Jezik u kome je glagol 'imati' neprelazan; jezik u kome je 'biti bogat' ista re kojom se kae i 'davati'; to je jezik koji lako moe pretvoriti stranca koji se njime slui, a i prevodioca, u klovna. SERPENTINSKI KODEKS Ovaj tekst, pisan arhainim kaligrafskim slovima, jedini je verbalni element u jednoj knjizi u obliku harmonike, koja je ispunjena likovnim simbolima, u Biblioteci Vakvahe. Devet Kua ivih i mrtvih su Opsidijan, Plava Glina, Serpentina, uta Tugla, Crvena Tugla, Kia, Oblak, Vetar i Mirni Vazduh. etiri Kue mrtvih imaju svoje boje, a to su bela i boja duge. Narodi koji ive sa ljudskim narodom ive u Kuama Zemlje; narodi divljine ive u Kuama Neba. Ptice su iz Kua Neba, dolaze iz desne ruke, mogu govoriti za mrtve i odnositi im poruke, a njihova pera su rei koje su izgovorili mrtvi. Kad dete doe iz etiri Kue da se rodi, ono doe da ivi u Kui svoje majke. Kue Neba pleu Ples Zemlje, a Kue Zemlje pleu Ples Neba. Kua Plave Gline plee Vodu, Kua ute Tugle plee Vino, Kua Serpentine plee Leto, Kua Crvene Tugle plee Travu, Kua Opsidijana plee Mesec. Sve Kue Zemlje i Neba pleu Sunce. Sunce sa ostalim zvezdama plee obrazac Vraanja. Hejija-if je obrazac tog obrasca i kua svih Devet Kua. U ovom tekstu se saeto izlae sastav drutva, godine i Vaseljene, onako kako ga sagledava narod Doline. Bia ili stvorovi za koje se kae da ive u Pet Kua Zemlje i koji su nazvani Narodom Zemlje ukljuuju Zemlju samu, stene, zemljite i geoloke formacije, Mesec, sve izvore, tokove i jezera neslane vode, sva ljudska bia sada iva, lovljene ivotinje 'lovnu divlja', pojedinane ivotinje, domae i prizemne ptice i sve biljke koje ljudi sakupljaju, seju, ili koriste. U narode Neba, koji se nazivaju i Narodima etiri Kue, Nebeskim Narodima, ili Narodima Duge, spadaju Sunce i zvezde, okeani, one divlje ivotinje koje nisu lovljene, sve ivotinje, biljke i osobe sagledane kao vrste, a ne kao jedinke, ljudska bia sagledana kao jedno pleme, jedan narod ili jedna iva vrsta, svi narodi i bia u snovima, vizijama i priama, veina vrsta ptica, mrtvi i neroeni. *Medved Tablica na stranama 46# i 47# prikazuje tih Devet Kua, boje i pravce povezane sa svakom od njih, godinju svetkovinu za koju je svaka od njih odgovorna i Loe, Drutva i Vetine 'odnosno Umetnosti' povezane sa svakom. Tablica je shematska, a rasprava koja sledi je pojednostavljena. Moe posluiti kao saeto objanjenje izvesnih rei, fraza i neiskazanih pretpostavki na kojima su zasnovani dolinski tekstovi u ovoj knjizi i kao uvod u nain razmiljanja Kea i u teme njihove umetnosti. Meutim, vano je imati na umu da ne postoji dolinski izvornik te tablice, niti ma ta slino. Iako su brojevi etiri, pet i devet, kao i prikazi Devet Kua i njihovo rasporeivanje u hejija-if ili uzglobljenu spiralu, odnosno boje, pravci, godinja doba i stvorenja povezana sa Kuama stalni motivi dolinske umetnosti i misli, dok su podele na Zemlju i Nebo, smrtnost i besmrtnost, povezane sa jednim temeljnim gramatikim manevrom u tom jeziku 'zemaljski i nebeski nain, ili modus, govora', pravljenje samih tablica i spiskova sa tom devetodelnom podelom i njenim razliitim lanovima i potpodelama delovalo bi na dolinski um kao posao donekle detinjast i zbog fiksiranja i 'zakljuavanja' informacija - rizian i nedolian. Tih Pet Kua Zemlje jesu osnovni delovi drutva, keki ekvivalent klanova ili deoba. Ne-Kei su nazivani ljudima od nijedne Kue, beskunicima, bezdomnima. Kue su bile matrilinearne i egzogamne. Svi ljudski lanovi iste Kue smatrani su srodnicima prvog stepena, sa kojima je nedolino imati seksualne odnose 'vidi odeljak o 'Rodbini' na str. 424#'. Te Kue nisu bile poreane ni po kakvoj hijerarhiji vlasti, vrednosti i tako dalje, niti je meu njima postojalo takmatvo radi vieg poloaja; imale su nazive Prva, Druga i tako dalje Kua, ali taj brojni redosled nije pretpostavljao ba nikakvo svrstavanje po vrednosti ili znaaju. Jeste postojalo izvesno takmatvo u vezi sa svetkovinama koje je svake godine prireivala svaka Kua - ne toliko izmeu Kua, koliko unutar njih, u devet gradova. Ona re koju ja obino prevodim kao ples - vakva 'wakwa' moe takoe znaiti obred, misteriju, ceremoniju, proslavu. Jedan godinji krug vakvi sainjava dolinsku godinu. U novembru, kad brda ponu da ozelenjavaju, Crveni erpi 'Crvena Tugla' plee Travu. U vreme zimske Suneve prekretnice svih devet kua pleu Sunce. U vreme prolene ravnodnevice Pet Kua pleu Nebo, etiri Kue pleu Zemlju, a ceo taj ples nosi zajedniki naziv Svet. Kad doe drugi pun mesec posle toga, Opsidijan plee Mesec. Na dan letnje Suneve prekretnice i u danima posle toga Serpentina plee Leto. Poetkom ili sredinom avgusta Plava Glina plee Vodu kod izvora, bara i potoka. U vreme jesenje ravnodnevice uta Tugla plee Vino ili Napijanje. Tih sedam velikih vakvi mogu se nai slikovno rasporeene u vidu hejija-ifa, tako to je u sreditu 'ili arki, Zglobu' Svet, neposredno do njega su, sa leve strane, Sunce, a sa desne strane Mesec, slede Trava i Leto, a na levom i na desnom kraju crtea su Vino i Voda. Takva nesekvencijalna slika godine osobena je za hronologiju Doline. A poto tamonja dvosezonska klima nije bila podobna za datiranje po godinjim dobima, u razgovorima su dogaaji obino datirani u odnosu na vakve: pre Trave, izmeu Vode i Vina, posle Meseca. 'Odeljak "Vreme i Grad" na str. 149# razrauje dolinske predstave o vremenu.' U svakom od tih devet gradova materijalna manifestacija svake od Pet Kua bile su hejime. Nalazei da svi prevodi tipa "crkva, hram, svetilite, loa" vode u pogrenom pravcu, upotrebljavala sam u ovoj knjizi keku re. Ona je obrazovana od delova heya, heyiya - ije konotacije ukljuuju svetost, arku, vezu, spiralu, sredite, izricanje pohvala i promenu - i ma, kua. Figura hejija-if, dve spirale koje se stiu ka zajednikom 'praznom' sreditu, bila je materijalno ili vizuelno tumaenje zamisli hejije. Variran i razraivan na bezbroj naina, hejija-if bio je koreografski i gestovni element u plesanju, a oblik pozornice i kretanje po pozornici tokom drame bili su zasnovani na hejija-ifu; on je bio i organizaciono sredstvo u planiranju gradova, u grafikim i kiparskim oblicima, u dekoraciji i u graenju muzikih instrumenata; sluio je kao tema za meditaciju i kao neiscrpna metafora. Kroz taj vizuelni oblik izraavala se jedna ideja koja je proela dolinsku misao i kulturu. *Puma KARTA DEVET KUA PET KUA ZEMLJE Prva Kua Druga Kua Trea Kua etvrta Kua Peta Kua OPSIDIJAN PLAVA GLINA SERPENTINA UTA TUGLA CRVENA TUGLA severoistok severozapad s, i, j, z jugoistok jugozapad crno plavo zeleno uto crveno mesec neslane vode stene tle tle Pravac kretanja povezan sa svih Pet Kua Zemlje jeste ka unutra. ITELJI Oni koji stanuju u Pet Kua Zemlje jesu Zemlja sama, Mesec, sve stene i svi oblici kopna, sve neslane vode, pojedinane ivotinje i ljudska bia sada iva, biljke koje ljudi koriste, domae ptice i one koje ive na tlu, lovna divlja i domae ivotinje. Domae ivotinje i ptice: ovce, goveda, konji, magarci, mazge, make, psi, himpiji, ivina, kuni ljubimci. Lovna divlja i ptice koje se love: jeleni, bunski zec, veliki zec, divlja svinja, veverica, oposum, prepelica, fazan, divlja ivina; ponekad divlja stoka, slatkovodne ribe, abe, krabe. Skupljako bilje: bobiavo voe, semenske trave, korenje, lekovite trave, salate, jestive gljive, orasi, divlje voke, stabla pogodna za drvnu grau, iroviti i uni hrastovi, kalifornijski rogoz, trava pahulja, divlje cvee i tako dalje. Domae biljke - drvne: maslina, ljiva, breskva, nektarina, kajsija, trenja, vinja, kruka, groe, badem, lenik, pomoranda, limun, jabuka, rua i tako dalje. Domae biljke - nedrvne: pasulj, graak, legumi, kukuruz, bundeva, krompiri, crni luk, paradajz, tomatilo, biberi, okra, beli luk, povre iz porodice kupusa, korensko povre, lubenice i dinje, lekovite trave; konoplja, pamuk, lan; batensko cvee, i tako dalje. SVEANOSTI itelji svih Pet Kua Zemlje zajedno pleu Nebeske plesove sveanosti Sveta 'oko prolene ravnodnevice' i Ples Sunca 'u vreme kratkodnevice'. Meseev Ples Vodeni Ples Letnji Ples Vinski Ples Travni Ples LOE Loa Lovora i Loa Tragaa su pod pokroviteljstvom svih Pet Kua Zemlje. Loa Krvi Loa Lovaca Lekarska Loa Loa Saditelja Drutvo Klovnova Loa Ribolovaca Drutvo Hrasta Drutvo Zelenog Krvi Loa Soli Drutvo Masline Drutvo Belih Klovnova Drutvo Jagnjeta UMETNOSTI Staklarska umetnost Lonarska umetnost Knjika umetnost Umetnost drveta Vinarska umetnost tavilaka umetnost Umetnost vode Umetnost bubnjeva Kovaka umetnost Tkaka umetnost ETIRI KUE NEBA esta Kua Sedma Kua Osma Kua Deveta Kua KIA OBLAK VETAR MIRNI VAZDUH Za sve etiri Kue Neba pravci su prema nadiru i prema zenitu. Boje sve etiri Kue Neba su dugin spektar i bela. medved puma kojot jastreb smrt san divljina venost dole gore preko napolje ITELJI Oni koji stanuju u etiri Kue Neba jesu veina ptica, morske ribe, koljke, divlje ivotinje koje nisu lovljene radi hrane 'puma, ris, divlja maka, kojot, divlji pas, medved, kobac, mi, voluharica, pacov, umski pacov, veverica, zemaljska veverica, ipmank, krtica, tvor, bodljikavo prase, dabar, lija, imi', reptili, vodozemci, insekti; svaka biljka ili ivotinja shvaena kao vrsta, ili uopteno; ljudska bia shvaena kao vrsta, narod, pleme ili nacija; mrtvi; neroeni; sva bia u priama ili

STALNO SE VRAAJUI KUI - 9 snovima; okeani, Sunce, zvezde. SVEANOSTI Stanovnici ertiri Kue pleu Plesove Zemlje na Svetskoj Sveanosti, kao i Ples Sunca. LOE Loa Crne Tugle i Loa Madrone su pod pokroviteljstvom sve etiri Kue Neba. UMETNOSTI Mlinarska umetnost je pod pokroviteljstvom sve etiri Kue Neba. U dolinakom gradu svako je imao dve kue: kua u kojoj stanuje, tvoje boravite, nalazi se u Levoj Ruci grada koji ima oblik dvojne spirale; a u Desnoj Ruci je tvoja Kua, to su tvoje hejime. U domainstvu ivi sa onima koji su tvoji srodnici, po krvi ili po osnovu braka; u hejimama se sree sa svojom irom i trajnijom porodicom. Hejime su bile sredite oboavanja, pouavanja, obuke, izuavanja, bile su sastajalite, politiki forum, radionica, biblioteka, arhiv, muzej, berza, sirotite, hotel, studentski dom, utoite, mesto za gazdovanje dobrima i glavno sredite ekonomske kontrole i upravljanja za celu zajednicu, kako interno, tako i u pogledu trgovine sa drugim gradovima naroda Ke i sa narodima izvan Doline. U manjim gradovima hejime su bile velike petostrane podzemne odaje, izdeljene pregradama; iz zemlje je virio samo niski, etvorostrani, piramidni krov. Stepenita su polazila od uglova ka vrhu, a ulaz je vodio kroz otvor na samom vrhu, pa merdevinama. U Telini i Kastohi odaje i krov bili su mnogo vei, a u Vakvahi, na Planini, hejime su bile pet velikih podzemnih kompleksa; njihove velianstvene krovne piramide bile su okruene trgovima i pomonim zgradama. Javni prostor uokviren krivinom stambenih zgrada zvao se zborite ili zajedniko mesto; a prostor uokviren krivinom pet hejima zvao se plesalite. Mapa grada Sinana na str. 178# pokazuje kakav je bio prostorni raspored kekog grada. Dalje razmatranje o zdruenosti Loa i Umetnosti sa Kuama nalazi se u odeljku 'Loe, Drutva, Umetnosti' na str. 430#. Kao to tablica pokazuje, Mlinari, ija su zanimanja ukljuivala odgovornost za vodenice, vetrenjae, generatore, razliite vrste inenjerstva, kao i za pravljenje, korienje i odravanje maina, imali su cenjen ali donekle nepravilan poloaj, jer nijedna Kua meu ivima nije bila odgovorna za njih. Druge prividne nepravilnosti su posledica naina na koji je karta crtana i prevoenja. U engleskom jeziku ovek moe rei da prepelica ivi u Drugoj Kui, ali ako kaemo da buni paradajza ivi u Petoj Kui, to ve zvui pomalo udno; dok je tvrdnja da mrtvi i neroeni stanuju u Kuama Neba veoma udna. Kei bi mogli rei da je to zato to mi sami ne ivimo u Kuama, nego ostajemo izvan. *Kojot Zgrade hejima su, ako vam je volja da tako kaete, Pet Kua, ili materijalna ispoljavanja istih, odnosno njihovi prikazi. Kad je re o etiri Kue, njihove glavna ispoljavanja su meteoroloke: kia za estu Kuu, oblaci, magla i izmaglica za Sedmu, vetar za Osmu, a za Devetu Kuu nepomini vazduh, razreeni vazduh, koji se i dahom naziva. Drugi veliki simboli etiri Kue - Medved, Puma, Kojot, Jastreb - mogu se sagledati kao mitoloka sredstva, imaginativne konfiguracije, to bi znailo da ih ne treba shvatati doslovno; ipak, ne moe se otpisati i doslovni vid. Ui u Kojotsku Kuu znai biti promenjen. Opet, etiri Kue su i i Kue Smrti, Sna, Divljine, Venosti. Svi ovi vidovi su meusobno povezani, tako da kia, medved imrt mogu jedno drugo simbolisati; verbalne i ikonografske slike cvetaju u ovoj povezanosti. itav sistem je duboko metaforian. Svoditi ga na ma koji drugi oblik bilo bi, po oceni naroda Doline, sujeverno. Iz tog razloga sistem Devet Kua ne nazivam religijom niti hejime religijskim graevinama, uprkos oite i neprekidne povezanosti dolinskog ivljenja i miljenja sa svetou. Oni nisu imali ni boga, ni bogove, ni veru. Ono to su, ini se, imali, bila je metafora koja dejstvuje. Zamisao koja se najvie primie sreditu te vizije jeste Kua, znak je uzglobljena spirala ili hejija-if, a re - ona u sreditu, re hvaljenja i promene - jeste heja! *Jastreb GDE JE TO Planine koje u dva uporedna lanca uokviruju Dolinu nisu visoke; ak i Baba, Ama Kulkun, stari vulkan u kome se ta dva lanca sastaju i ine upetljani vor, nije mnogo via od hiljadu dvesta metara. Dno Doline je aluvijalna ravan; iz njega se brda diu strmo, a na oba ta planinska lanca teren je veoma neravan, duboko izbrazdan jarugama koje su izdubili potoci. Na nagibima koji su okrenuti ka istoku i zaklonjeni od morskog vetra drvee i bunje raste gusto: diger-bor, jela, crveno drvo, madrona i manzanit; bunje i razni hrastovi - ivi, mrki, beli i crni, i veliki hrastdolinac; ameriki divlji kesten, zalivski lovor, vrba, jasen i jova. Tamo gde je suvlje, aparel: niski, gusti estari i trnjaci, trava bak-bra ili divlji ljiljani koji pred kraj kia cvetaju slatkom plavom i ljubiastom bojom, pa belo cvetajui amiz, pa aparelski graak, jelen-drvo, tojon, kofiberi, kojotski bun i, veito, skrab-hrast i, uvek, otrovni hrast. Du potoka rastu slatkobun, okeanska kapljica, uta azaleja, divlja rua i divlja kalifornijska puzavica; na zapadnim, vetrovitim stranama brda i na oblim bregovima od minerala serpentina rastu samo divlje trave i divlje cvee. Oduvek je to stroga zemlja, irokogruda u davanju, ali ne bujna, ne meka, ne blaga. Odvajkada ima samo dva godinja doba: jedno mokro, jedno suvo. Kie i ege umeju da budu silne, zastraujue. Biljke prolaze kroz svoj slatki, postojani redosled cvetanja, zrenja, odmaranja, kao i svuda, ali smenjivanje ta dva godinja doba je vie preokret nego prelaz. Nekoliko tamnosivih, pljuskovitih dana, kad izgoreli pa namoeni mrki bregovi odjednom zablistaju bolnim, ubodnim zelenilom nove trave... Nekoliko oblacima namrekanih, zranih dana kad narandasti makovi, plava obrnika, grahorica, detelina, divlji ljiljan, brodija, plavooka trava, bela rada, ljiljan - svi odjednom cvetaju, cele strane brda postaju bele, purpurne, plave i zlatne, ali istovremeno se trava sui, bledi, a divlji jeam je ve posejao svoje seme. To su vremena promena: ozelenjavanjem se ulazi u zimu, umiranjem u leto. Doe magla. Ona stie sa ogromnih ravnih movara, morskih movara, i traka, iz estuarija i beskrajnih tula na jugoistoku i sa morskih plaa s one strane jugozapadnog lanca. Oko Gore Sinanke i Gore Straarke i Gore Izvorke, tvrdih, mrkih, bezdubinskih obrisa na suvom nebu, magla nastupa, vlaei, zamuujui i briui stvari. Planine nestanu, sve, tiho. Pod niskim krovom brda su nejasna. Na svakom listu oroenje, kapljice. Smee aparelske ptiice letucaju nesigurno i oglaavaju se zvucima cpp, tkk, negde su blizu, ali ih nikad ne vidi. Hrast dolinac - nadneo se, ogroman, nad tebe, ne vidi kud seu njegove ruerde. Ako poe uzbrdo od Vakvahe jednog takvog jutra, negde du puta izii e iz magle: iskorai ba kroz taj krov, okrene se i baci pogled nazad, na more magle koje se u brilijantnoj tiini razbija o brda. Ono to ini odavno. Ta brda su stara, ali je magla starija. Zemljite u Dolini je crna ili smea glina podesna za pravljenje nepeene cigle - erpia to jest tugle. Ima i onog crvenog tla koje nastaje raspadanjem plavo-zelene serpentinske stene, sa ilama vulkanskog pepela; nije to bogato, otvoreno, podatno zemljite, nego je krto, zadrto, zlovoljno. Penicu ispljune. Seljaku tera da uzgaja vinovu lozu, maslinu, kao i ruu, limun, ljivu. Tvrde stvari, slatkomirisne, jakog ukusa, dugovene. I kukuruz, pasulj, bundevu, lubenice, dinje, argarepe, salate, ta ti je volja, ta god hoe, ako dovoljno zapne, i ako ga kopa kad je kao kaa svee zameanog cementa, a zaliva kad je kao stvrdnut beton. Teko zemljite. U naim danima Reka ove Doline jedva curka u sunoj godini, kad u septembru svi potoci osim najveih sasvim presue; ali Na e postati vei, mada krai, vodotok. Kad Velika Dolina bude, kao celina, utonula, cepanje Zemljine kore du raselina i verovatno neki depovi magme ispod Ama Kulkune izazvae podizanje nadmorske visine Doline; takoe e se povisiti nivo podzemnih voda u Dolini; uz dodatno dejstvo vrelih leta Velike Doline, veoma ublaenih Unutaranjim morem, ogromnim movarama i morskim maglama koje e ploviti iznad morskih struja kroz daleko iru Kapiju, klima e biti preinaena. Suva sezona nee biti ovako izrazito suva; potoci e biti puniji, reka dostojanstvenija i zamanija, dostojnija oboavanja. Ipak, samo je pedesetak kilometara od izvora do mora. Pedeset kilometara moe biti dugo ili kratko. To zavisi od naina na koji ih prelazi; od onoga to Kei opisuju izrazom vakvaha. Oni sveano, utivo, uz izraze uveravanja da e sve biti u redu, uzimaju na zajam vodu iz Reke i njenih pritoica, da je piju i da sa njom budu isti i da navodnjavaju; oni vodu koriste umno, obazrivo. ive na podruju koje na pohlepu uzvraa suom i smru. Teka zemlja: nadmena, a osetljiva. Kao jeleni koji na njoj ive i koji e ti krasti hranu i biti tvoja hrana, mravi, sitni jeleni, lopovi i plen, susedi, motritelji i motreni, radoznali, neuplaeni, nepoverljivi, nepripitomljivi. Uvek i samo divlji. Koreni i izvori Doline oduvek su bili divlji. Tani rasporedi koia uz koje se vije vinova loza i okresanih loza, redovi sivih stabala maslina, formalna velianstvenost rascvalih vonjaka badema, otropapkaste ovce i tamnooka goveda, kamene vinarije, stari ambari, vodenina i druga mainerija dole pokraj vode, senoviti gradii, sve je to lepo, humano i krasno, ali koreni Doline su koreni diger-bora, skrab-hrasta i divljih trava koje ni za ta ne mare niti se iko o njima brine; a na izvorima tamonjih potoka voda se die kroz pukotine otvorene zemljotresima, izmeu stena koje su bile morska dna pre nego to je ljudski rod nastao, iznad ognjeva u unutranjosti Zemlje. Korenje ove Doline je u divljanosti, snevanju, umiranju, venosti. Ovdanje jelenje staze i staze stopalima utabane i one kolske - zaobilaze korenje stvari. Ne idu pravo. Moe biti potreban ceo ivot da pree pedeset kilometara i da se vrati. PANDORA ZABRINUTO RAZMILJA O TOME TA RADI: OBRAZAC Nee Pandora da gleda u teleskop sa njegove iroke strane, pa da vidi Dolinu draguljno blistavu, izdvojenu, majunu, celu. Sklapa oi, jer ona ne eli da vidi, jasno joj je ta bi videla: Sve Pod Kontrolom. Kuu lutaka bi videla. Dravu lutaka. Pandora, murei, juri napolje, iz opservatorije, i grabi, akama grabi. I ta dobija, osim posekotina na rukama? Parie, komade, odlomke. Krhotine. Delove Doline, a oni su u prirodnoj veliini. Nita izdaleka, sve u ruci, da opipa, dri, uje. Ne intelektualno, nego mentalno. Ne duhovno, nego sa teinom. Pare madronskog drveta, komad opsidijana. I plave gline. Pa ako je inija i polupana 'a ova jeste', neka um iz te gline, iz naina na koji je to pravljeno i peeno, iz obrasca 'ak i ako je nepotpun, a ovaj jeste' crpe energiju. Neka srce dopuni obrazac. NEKE OD PRIA ZA GLASNO PRIANJE

NEKE PRIE KOJE SU ISPRIANE GLASNO JEDNE VEERI U SUVOJ SEZONI U LETNJIKOVCU IZNAD SINANA Dakle, bila Kojotkinja u svetu i ila, zna, i sretne dedu Medu. "Ja u s tobom", veli Kojota. Meda kae: "Ne, molim te, nemoj sa mnom. Ne elim da doe. Sakupiu sve medvede pa emo u rat protiv ljudskih bia. Nije mi volja da ti poe." Ree Kojota: "Uuu, pa to je strano, strava je tako neto uraditi. Poginue, izginue. Nemoj ratovati, molim te, ne ratuj! Svi treba da ivimo u miru i da se volimo!" Dok je to priala, krala je muda Medi, odsecala ih je opsidijanskim noem koji je maznula iz Doktorske Loe, a no je toliko otar bio da Medo nije nita osetio. Kad je zavrila, klisnula je, odnosei medvedova muda u jednoj kesi. Otila je do mesta gde su ljudska bia bila. Ljudi su puili duvan i pevali, pravili barut i metke, istili puke, spremali se za rat sa medvedima. Kojota ode do njihovog generala, pa e rei: "Uuu, ala ste vi hrabri, vi junaci, vi pravi ratnici! Kakvu hrabrost imate, idete u rat protiv medveda, a imate samo puke!" Taj se ovek zabrine, pa kae: "A ta oni imaju od oruja?" Kojotica e: "Imaju tajna oruja, ne mogu ti kazati." A kad se istinski zabrinuo, ona e: "Imaju ogromne puke iz kojih ispaljuju arobne metke od kojih ljudi postaju medvedi. Donela sam dva takva", i pokae mu testise medveda. Svi ratnici dooe, pogledae i rekoe: "ta emo sad?" Kojotica ree: "Pa, evo ta bi trebalo da uradite sad. Trebalo bi da va

STALNO SE VRAAJUI KUI - 10 general ispali svoje arobne metke na medvede pa da se oni pretvore u ljude." Ali general ree: "Ama, ne. Isterajte ovu kojoturu odavde, samo nam pravi sranje!" Pripucaju oni na Kojotu, a ona utekne. Pone rat. Meedi su imali srca i kande, ljudi duvanski dim i puke. Ljudi pogodie i poubijae sve medvede jednog za drugim, sve sem poslednjih etiri-pet, koji su kasno stigli u rat, pa su mogli i da pobegnu. Pobegnu oni i posakrivaju se po divljini. Tamo sretnu Kojotkinju. "Pa zato to uini, Kojoto?" rekoe joj. "Zato nam ne pomoe? Nita nisi uradila osim to si ukrala jaja naem najboljem borcu!" Kojota ree: "Da sam uspela i onom ljudskom oveku da maznem jaja, sve bi dobro bilo. Sluajte. Ljudi se jebu suvie esto i razmiljaju suvie brzo. Vi, medvedi, jebete se samo jednom godinje, a spavate mnogo i premnogo. Nemate vi izgleda protiv njih. Ostanite ovde sa mnom. Ne bih rekla da je rat pravi nain da se ivi sa tim narodom." I tako medvedi ostanu u divljini. Veina ivotinja je ostala u divljini sa Kojoticom. Ali mravi ne. Oni su bili reeni da ratuju protiv ljudskog roda i to su inili i to evo i sad ine. 'Drugi govornik:' Jeste, jeste, stvarno. A ena Buva, ona je Kojoti stara drugarica, eto, znate, one ive zajedno. Ona svu svoju deicu alje u napade na kue ljudi. Kae: "Idite da ih zasvrbi, idite da njihovu decu malo svrbne malo svrbne!" 'Govornik malo zagolica jedno dete, a ono podvrisne.' 'Trei govornik.' E, da, da. Onda, znate, bilo je ono vreme, takoe u svetu, kad je Kojotkinja rekla Psu: "Ljuta sam to je taj ljudski narod pobedio u ratu sa medvedima. Idite u njihov grad i ubijte onoga, onoga njihovog generala." Pas je pristao. Otiao je u ljudski grad. Ali tamo, u onom domainstvu gde je taj general iveo, ene dadoe psu meso, povadie mu krpelje iz uiju, poee ga gladiti po glavi, pripitomie ga. Onda, kad bi govorile "Lezi", on bi legao, kad bi govorile "Doi" on bi dolazio. Taj pas je izneverio Kojoticu. Pridruio se ljudskom narodu. 'Razgovor neko vreme luta, a mlau decu hvata dreme. Kad legnu na spavanje na tremu letnjikovca, neko od starijih ljudi izvesno vreme peva dvonotni napev. Posle ovoga nastupaju tiina i pesma cvraka. Onda prvi govornik opet poinje.' Taj ovek, znate, taj general to je pobio medvede, e, pa, htelo mu se da i njegovi sinovi budu generali rata, kao on, junaci. Smatrao je da se junatvo njegove due nalazi u mudima. Moda je tu pomisao dobio od Kojotice. Zato ih je sam sebi odsekao i stavio svako mudo u po jednu bakrenu lopticu; sam je te dve loptice izradio, a svaka se sastojala od dve polovine koje su se mogle zavrtnjima povezati jer su imale odgovarajue navoje. Onda je obojici svojih sinova dao po jednu. Rekao je: "ak i ako budete upola onakvi mukarci kao to sam bio ja, bie dovoljno. Biete neustraivi, osvajaete, ubijaete svoje neprijatelje." Eto ta je on rekao njima. Samo, njegovi sinovi nisu u to poverovali. Svaki je mislio da su mu oba muda potrebna. Jedan od njih ode drugome u kuu, nou, sa noem. A onaj drugi ga je ekao tamo, isto sa noem. Oni jedan na drugoga, pobodu se, i nastave se bosti i sei, dok najposle ne umru oba od krvarenja. Ujutru - obojica mrtvi. Izie starac iz svoje kue, vidi krv na stazama, krv na stepenicama, ljude koji plau, i vidi svoje sinove zgurene, krute i mrtve. Razbesni se on, u silnu jarost padne, stane vikati: "Vraajte mi moja muda!" Meutim, supruge tih sinova su ve bile izbacile muda iz loptica. Bacile su muda na brdo leinara, sa kasapskim otpacima, jer su muda ve poela smrdeti. Zato, kad je matori poeo da se dernja, one rekoe jedna drugoj: "ta emo?" Pa oprae unutranjost tih bakarnih loptica to ih je on napravio i zavarie ih da ostanu veno zatvorene 'mada je mogue i da su ih lepkom zalepile' i dadoe ih starome. "Evo, na, to su ti tvoja dragocena muda, taste", rekoe. "Bilo bi dobro da ih priije natrag tamo gde pripadaju. Sva deca tvojih sinova su devojice, muda im ne trebaju." I tako matori priije bakarne loptice sebi izmeu nogu i pone svuda da se eta sa njima. A one zvekeu, klepeu. Govorio je: "im se bude u ovom gradu rodio pravi general rata, dau mu ih." Ali ta muda nisu bila nita, bila su prazne loptice. Kad je starac umro, sahranili su te dve loptice zajedno sa njegovim pepelom. 'Trei govornik.' Jest, jest, uistinu. Posle je Kojotica dola i iskopala ih. 'Drugi govornik.' Tako je, ba je tako. Onda ih je nosila kao minue kad je plesala Mesec. PRIMEDBA PREVODIOCA. Bilo je jasno da je pria o ratu sa medvedima bila, u izvornom obliku, poznata prisutnim odraslim sluaocima. Oni su izraavali svoje pohvalno miljenje mrmljanjem i smehom, ali to su bile samo pohvale zbog dosetljivo sroenih reenica. inilo se da je i pria o Psu skraena verzija dobro znane prie. Da li je pria koju su ispriali posle odlaska mlae dece na spavanje bila varijacija na dobro znanu temu, ili je bila u celosti improvizovana, ili neto izmeu toga dvoga, ne znam; moj je utisak bio da sluaoci ne znaju ta e se u prii dogoditi i da sarauju, svojim smehom i dobacivanjem, u izmiljanju i izvoenju prie. Bila jednom jedna porodica Plave Gline u Unmalinu i imala dete ribu. Bila je to devojica ali i riba. Ponekad je bila vie ljudsko bie, a ponekad vie riba. Disala je i vazduh i vodu, zato to je imala i plua i krge. Dugo su je drali daleko od vode, mislei da e ona postati vie ljudska ako se zadrava na vazduhu. Nije dobro hodala: noge su joj bile slabe i mogle su praviti samo kratke korake. Ali jednom, kad je bila beba i kad su radili na njivama, ostavili su je da spava u senci, a ona se probudila i otpuzila do oblinjeg rezervoara vode. Vrate se oni i pogledaju, a koara prazna. Dede, babe, roditelji, svi pojure da je trae okolo. Njen brat je otiao do obale tog bazena, u kome je bila rezerva vode, i uo pljuskanje. Pogledao je preko vode i video kako mu sestra iskae kao pastrmka. Kad su doli i drugi, ona je zaronila i ostala ispod vode. Mislili su - udavila se. Svi su zagazili u vodu i poeli da prevru blato. Ona se sakrila na dno, u blato i sluz, ali na kraju su je nali, videli su njeno svetlucanje. Kad su je izneli iz vode grila se celim telom, zevajui, sve dok nije opet prodisala vazduh. Posle toga drali su je zatvorenu u kui, ili su, van kue, ostajali neposredno pored nje. Njen stariji brat nosio ju je tamo i amo. On je bio taj koji je uvek ostajao uz nju. Ona nije neto mnogo rasla, bila je jo vrlo mala za devojicu kad je ula u godine sazrevanja; zato je brat i sad mogao da je nosi. Ona bi zatraila da je odnese do Reke, a on je odgovarao: "ekaj neko vreme, kekobi, ekni jo neko vreme!" Pomagao je u uvanju stoke u Unmalinu, a dok se time bavio ostavljao je svoju sestru u nekom od potoia ili plitkih bara, da se tamo brka i igra. On je straario, gledajui je odozgo, sa obale. Onda, kad je ojaala, kad se zadevojila i kad je uila pesme Loe Krvi, on ju je poeo izvoditi u opsidijanske hejime i ekati na izlazu, a uvee je na Reku voditi, nizvodno od grada, na mesto gde Reka obilazi Unmalinsko brdo i stvara duboke virove. Plivala je daleko, a on ju je ekao. Svake veeri plivala je dalje, a on je ekao due. On joj ree: "Kekobi, kekobinje, pitaju kuda mi to idemo uvee, zato ostajemo sa krdom tako kasno." Ona ree: "Takobi, matakobi, ne volim pesme koje pevaju ispod zemlje u Prvoj Kui, pesme krvi. Volim vodene pesme koje pevaju u neoj Kui. Ne elim da se vraam u vazduh, u zemlju." On ree: "Nemoj otplivati!" Ona ree: "Trudiu se da ne otplivam." Ali jednog dana otplivala je tako daleko da je u vodi osetila, kroz kou, ukus mora. Vratila se, doplivala do svog brata koji je ekao pored dubokog vira ispod brega. Ree mu: "Matakobi, moram otii. Okusila sam krv u Reci. Sad moram dalje." Njih dvoje prislonie obraz uz obraz. Ona kliznu natrag u vodu i otpliva. Mladi ode kui. Kaza: "Otila je, u more otplivala." Tad ljudi pomislie da ju je on ostavio u Reci, da se umorio od noenja svoje sestre i od staranja o njoj. Narod je bacao krivicu na njega, govorei mu: "to si je putao blizu Reke? to je ne zadra na suvom? I zato ne ostade uz nju?" On je oseao stid i gorki jad. Kad je bio sa stokom na poljima i u ambarima, plakao je od sramote i usamljenosti. Govorio je ribama u Reci i morskim galebovima koji su po vlanom vremenu dolazili uz Dolinu: "Ako vidite moju sestru, recite joj da doe domu svome!" Ali mnogo vremena proe pre njenog povratka domu. On je svake veeri etao kraj reke. A kad je poela kina sezona, on jedne veeri, dok se mrak zgunjavao, ugleda kroz kiu neto belo ispod vode, pod obalom, blizu mesta gde je bio jedan dubok vir. Zau zvuk - o, o - nalik na talase mora. Sie kroz vrbe. Ona je to bila u vodi, u pliaku pokraj same obale, bila je vrlo bela i dozivala je: "Takobi! Matakobi!" On htede iz vode da je iznese, ali utom ona povika: "Ne! Nemoj!" Bela je bila i mnogo proirenog stomaka. Tu se i porodila, u vodi, u pliaku kraj obale: dete, dete bele boje, ne riba nego beli deak. Brat ga izvadi iz vode i zavi u svoju koulju. Ona to vide, onda se prope telom u luk unazad i umre u toj plitkoj vodi. Naioe ljudi; odvedoe tu bebu i njenog ujaka kui. Pesme za smrt su onda otpevali i pokojnicu spalili sutra na onom spaljivalitu dole, kod mesta zvanog Seba. Pepeo u Reku, a ne u zemlju, stavie. ahugoten, Morem-roen, tako nazvae bebu. Ima u Unmalinu sada nekih ljudi, Opsidijanaca, koe beliaste, koji su unuci keri ahugotenove.

UVULJA Recitovao Fleer, bibliotekar Unmalinske Serpentine. Ovo je primer 'formalne' recitacije, izvoenja jedne prie, za razliku od neformalnog ili improvizovanog prianja prie. Sasvim je jasno da ova pria slui kao deo nastave. Smatra se da je istinita, ili injenina, iako u umou postoji druga verzija koja poinje reima: 'Tamo dole, s one strane Doline, u onom Tahas Tuhasu...' Tamo gore s one strane Doline, u onom umou, bila jednom jedna mlada ena u Treoj Kui, uena, u odei jo nebojenoj; tamo su joj dali da bude uvulja-sauvulja, ona koja se brine o stvarima i sklanja ih na prava mesta i vadi ih odatle, o svim hejimskim stvarima potrebnim za plesanje, pevanje, nastavu i davanje. Bilo je tu halja, kostima za plesae Leta, i kamenova je bilo, pa slika na hartiji, tkanini i drvetu; uvala je ona i veliki izbor pera, kapa, muzikih instrumenata, jeziastih bubnjeva, a i jedan veliki bubanj za vakvu; pa plesne zveke, nainjene od tikve i koljke i jelenjih papaka i glinenih delova; a uvala je i spise, knjige, slatke i gorke trave i suvo cvee, rezbarije i hehole-noe svih vrsta, ulja, alate i alatke za pravljenje i popravku, i svakojake vredne i asne stvari te vrste, i posude za uvanje njih, i omotae za njih, i police, ormane, i posebna mesta gde se sve to stavljalo, i sve kako valja i treba, isto, dolino i lepo; a ona je bila ta uvulja koja je sve to uvala. To je njen dar bio, to je radila dobro, i u radu nalazila zadovoljstvo. Kad god je ita zatrebalo, ona je to iznosila iz spremita, i bilo je spremno za upotrebu. A kad god je neko neto dao, ona je to spremala na pravo mesto. ta god se isprljalo ili pohabalo, ona je to oistila i popravila, a kad se sasvim ishabalo ona je toj istoj stvari nalazila neku drugu upotrebu. Nastavila je

AHUGOTEN U verziji koju je ispriala prireivaici mala Medvedica

STALNO SE VRAAJUI KUI - 11 time da se bavi i kad je uinila zalaenje u kopno i kad se udala i kad je bila majka. To joj je glavni posao bio i niko osim nje nije ga za te hejime radio. Jednom neki ovek napravio duborez od madronskog drveta, divnu stvar, hehole-no, da to da onoj Kui u kojoj madrona raste. Ostavio on to u petom uglu velike sobe. uvulja je rezbariju primetila posle odlaska ostalih ljudi kui. Podigne ona rezbariju, dopadne joj se i posle dugog dranja i gledanja pomisli ona ovako: 'Ovo mi odgovara; ovo kao da je za mene pravljeno. Ovo je za mene. uvau ja ovo neko vreme.' Odnela je tu stvar kui, u svoje domainstvo, i stavila je u svoju koaru sa poklopcem, ispod drugih stvari. Tamo je rezbarija i ostala. uvulja rezbariju nije esto gledala, niti ju je upotrebljavala. Drugi put napravio neki ovek za Serpentinu plesnu haljinu od jelenje koe sa naivenom ipkom u vidu lia i sa bakarnim ukrasima u obliku dugakih ireva. uvulja ju je stavljala sad u ovu pregradu, sad u onu krinju, na raznim mestima u hejimama, razmiljajui: 'Ovo izgleda kao da bi meni dobro stajalo.' Probala je halju, a onda u njoj i ostala i po ceo dan u njoj radila, mislei: 'Dobro mi stoji; odgovara mi. Za mene je pravljeno. Moda u u tome plesati kad bude sledee Leto. A neko drugi bi mogao ovu haljinu odabrati pre mene. Zadrau je ja do Leta.' Odnela ju je kui, u svoje domainstvo, i stavila je na dno svoje odevne krinje. Tamo halja i ostade. A ona je ne obue kad poe sledei ples Leta. Danas dan, sutra dan, jednog dana neka porodica donese mnogo praka od manzanitinih bobica za hejime. uvulja ostavi jedan deo u peti ugao; ostatak odnese kui, u svoje domainstvo, mislei: 'Mome sinu bude suvo grlo od praine u suvom godinjem dobu, onda on tako gadno kalje, trebae mu jabukovaa od manzanite za takve prilike. Ovo u ja da sauvam i da upotrebim kad njemu bude potrebno.' Stavila je praak u jednu staklenu teglu sa epom, u podrumu svoje kue, u svom domainstvu. Tamo praak i ostade. Ona od njega ne napravi nimalo jabukovae kad poe suva sezona. Opet, jednom, neka ena dade sviralu od jelenske butne kosti, vrlo staru, koja je odavno u Drugoj Kui uvana; mnogo puta je ta frula svirala etvoronotnu heju. uvulja je stavi uz ostale flaute Tree Kue, ali se poe esto vraati do nje, vaditi je iz kutije, premetati je po policama, mislei: 'Ovo ovde ne pripada; za svirku je prestaro. Nepaljivi ljudi sviraju u ovakve svirale - deca, muziari. Ne moe se sa neim ovako starim i lepim postupati kao da je obina svirala.' Odnela je to svojoj kui, u svoje domainstvo, i stavila u svoju poklopljenu koaru. Tamo svirala i ostade. U nju niko ne zasvira. *Svirala od jelenske kosti Tek, jedanput, neki ovek donese pare kukuruznog hleba. Vrlo je star bio i ve mutne pameti, a i to pare hleba bilo je staro, suvo i tvrdo; on ga nije mogao vakati. Odlomio je onaj komad koji je hteo savakati, i bacio ga, a ostatak stavio u peti ugao, govorei: "Moda neko mlad, sa jakim vilicama, moe to da vae." U petom uglu uvulja je taj hleb nala. Bacila ga je na pod, a kad je istila metlom tu veliku sobu hejimsku, poistila ga je zajedno sa prainom, pa je sve to skupa odnela uz merdevine i bacila na zemlju nadomak hejimskog krova. To popodne, to vee, ona se razboli. Sledeeg dana vrlo je bolesna bila. Imala je strane bolove u stomaku, akama, anusu, zubima. Odrali su dovoenje-unutra za nju, ali ona nije krenula sa pevaima. Lekari su je negovali, ali njoj nita nije pomagalo; bolovi su joj postajali sve jai, nadimala se, poee joj se i ake i stopala nadimati, i trbuh i lice. Jedan njen roak iz njene Kue koji je bio pevajui lekar doe da se brine o njoj i da joj peva. Pevajui, pomno ju je motrio. Jeala je i nije sluala. Kad je pesma bila zavrena njen roak ree: "Rodice moja, pesma se sastoji od pevanja." On ode kui. Ona ostade razmiljajui o njegovim reima: njih je ula. Sad je ve bila sva iscrpljena, ali i sva naduvena i presamiena od bolova u stomaku. Htela je da bljuje, ali nije mogla, htela je da kaki ali nije mogla. 'Pa za ta umirem ja?' pomisli ona. Razmislila je o stvarima koje je uzela i zadrala. Dopuzala je do svoje koare sa poklopcem i potraila sviralu od kosti jelena i drvorez od madronskog drveta. Nieg nije na dnu koare bilo, nieg osim nekoliko grudvi prljavtine. Potraila je po svome sanduku sa odeom onu izvezenu halju. Nita nije nala, samo neku prljavu krpu. Sila je u svoj podrum, do svojih polica, potraila praak za jabukovau. U tegli prljavtina, u tegli praina. Odvue se ona do hejima, jeei: "Gde je? Gde je?" Puzila je po zemlji oko hejima, grebala noktima zemlju, jauui: "Gde je?" Narod je mislio da je poludela. Nala je ono pare kukuruznog hleba, samo mrvicu otpalu s njega; a moda je to i bila samo mrvica zemlje, za koju je uvulja pomislila da je mrvica hleba. Pojela ju je. Onda je leala mirno. Vratili su je kui i pevali za nju, a ona je to pevanje sluala. Bilo joj je bolje; zatim se oporavila sasvim. Posle toga su drugi ljudi vodili brigu o stvarima u hejimama. "Krznom obrasti!" "Ne mogu." "E, ta u ti ja?" "Vatru ti naloi, tako ljudi rade, zima kad im doe." "Doo-bro, dobro, dobro!" Kojotkinja ree, pa do jednog mesta gde su bili ljudi odmah ona tee. Saeka da ljudi vatricu upale; u kuu im skae, jedan tap doepa, zapaljen i vreo, s njim u brda juri. Iz njenoga tapa vrcaju varnice, svuda suva trava, poinju vatrice. Za Kojotom poar, gori bunje, trava; ona stie kui, svuda vatra prava. Cela njena porodica navali da bei, svi bee k'o ludi, svi u reku hop-la! Ostae u reci, samo nosem vire. "Ej", ree Kojota, "je l' ti sada top-lo?" Iziu iz reke, s jedne strane nita, izgorelo sve. Onda dou kie, nije toplo vie, hlllladna zima ba. S druge strane reke jazbina im nova. Detetu jo hladnije, ali vatru vie ne trai od nje. I pomisli ono: 'Neu vie ovde, s kojotima ovim; hladna im je kua, idem k ljudima. To je meni narod i na njihov nain iveu odsad.' Ustane po danu, kad kojoti spavaju; suenoga mesa jelenskog ponese i suenih mieva nekoliko; jer za jelo nita u toj kui drugo nije imalo; i poe na put. Ceo dan je ilo, ceo, ceo dan, tralo ponekad, da to dalje bude, od kojotske kue da pobegne skroz. A na kraju dana, po zalasku sunca, gleda da se skrije, mesto dobro trai jer spavati mora. Na strmini nekoj jedna ravna stena; krevet ono pravi, granice naslae, od jele i bora; pa po njima lee i na njima spi. Budi se Kojota, protee se, zeva. Njena tenad kau: "Pazi, pazi to? Gde je Dvonogo?" Osvrne se ona, u kutak zaviri, tamo dete vidi, na polici jednoj, pored stvari njenih, ono spava mirno. "Eno, eno njega, na polici tamo", kae njima ona. "Zato li to dete na polici spava, to se pitam ja?" Odu svi u lov. Dete opet ustane sledeega jutra, i opet peai, pomalo i tri, ceo dugi dan; u peinu jednu uvee se skrije da ba tu prespava gde opasno nije. Kojoti se bude: "Pazi, pazi to? Gde je Dvonogo?" Svud po svojoj kui ona ga potrai. U koari ivaoj ga spazi. "Zato li to dete u koari spava, ba se pitam?" Odu opet vani. Sledeega dana jednom ljudskom gradu dete prie blie i u njega stie. Od njeg bee svi; izgleda im udno; i kamenje bacaju, ali uzaludno; dete je reilo da ostane tu. Ispod trema kue sakrije se jedne; te noi izie i do vrata legne. Vide njega ljudi koji tamo ive, bude njima ao, u kuu ga prime da kod vatre sni. A kojoti se bude, levo-desno glede, oni mali kau: "Gde je Dvonogo?" "Ooo! Jao! Dete moje nestalo, drugoj kui otilo! Izie Kojota, cele noi tuli, zavija i jei, sve se prolama od kuknjave njene: "Vraaj mi moje mieve suene!" Tako pria narod, to su njene rei smuene, kad je meseina i kad gradu prie: "Vraaj mi moje mieve suene!" Tako pria narod, tako pria narod. Da. Beleka: str. 63#. suenih mieva nekoliko: tupude uti gosuti.

DAJRO Ispriao Irin mu Crveni bik, grupi dece i mlaih omladinaca u hejimama Opsidijana. Heja hej heja, Heja hej heja, u tom vremenu tom mestu, u vremenu hladne tmine, u mestu tmine hladne, ila je ona, ena je ila, ljudskog naroda ena, bregovima je ila, traila je neto za jelo. Brodiju je traila i lukovice kalohortusa pre cvetanja, zamke je nametala za bunske zeeve, skupljala sve to bi moglo hrana biti, jer je njen narod gladovao, a i ona. To su bili dani kad su ljudi morali raditi po ceo dan za dovoljno hrane i kad ni tako nisu nabavljali dovoljno, pa je narod mreo, narod i ivotinjski i ljudski, narod je od gladi i studi mreo, tako priaju. Lovila ona i skupljala po brdima, pa sila u neku jarugu, uinilo joj se da tamo vidi neku maju travu dole uz potok. Zala u bak-bra i u skrabhrastove i u trnjake, a tu se morala probijati; nije bilo jelenskih, ak ni zejih staza. Gurala je, gurala kroz guake, ne bi li u jarugu sila. A smrailo se kao da e kia. Mislila je: 'A-uh, dok iz ovog bunja iziem, u ovo doba godine, biu krpeljima prekrivena!' Stalno je akama prevlaila kroz kosu, i po rukama, i po vratu, da napipa krpelje, da ih zbaci pre nego to se zakae. Maju travu ne nae uopte, niti ita za jelo, dole u guduri. Navali nizvodno; kroz guste trnjake koulju pocepa, sva se izgrebe. Tad na jednom mestu vide uto rastinje zvano metlica; visoko, gusto; nieg tu nije bilo. Metlica je posivela i napola mrtva bila; nijednog cveta na njoj nije bilo. Progura se ona u gusti metlice i vide: neko stoji. U sredini, ispred nje, stoji neko. Neko irok, a mrav, tmina od stvora, glava mu mala, a jedna aka bez prstiju, samo sa dve hvataljke, kao kljeta ili pinceta. Stoji onamo i eka. Kau: oi nije imao, taj stvor. Stala je; mirovala. Probala je vrlo tiho da se vrati, kako je i dola. Ali gusti od metlice zatvorio se bio, pa je krenje grdno nastajalo kad god je to pokuala. Nije bilo druge do napred, tiho. Ta osoba je stajala mirno, nije se pomicala ni gledala; toliko je nepomian taj stvor bio, da ona vie nije bila sigurna ni da je iv. 'Moda mogu proi pored njega', pomisli ona. I poe napred, tiho, najtie, glatko, brzo. Stvor je ekao, ne inei ni makac. ena vide kako je mravo i ravno to bie, kako suvo izgleda, pa pomisli da to mora biti neto to nikad i nije bilo ivo. Naie do njega. Sad je pored njega bila. Sad ga je prola i okrenula mu lea. Tad je skoilo. Skoilo je i uhvatilo je rukom hvatalicom za vrat. Dralo ju je i reklo: "Vodi me tvojoj kui!" Borila se i vikala: "Putaj me!" Pokuavala je da se oslobodi, ali ono je

SUENI MIEVI Ovo je pria o Zmijokralj, ovek sedamdesetih godina, nekoj grupi dece jednog kinog dana u Serpentinskim hejimama u Sinanu. Imala Kojotica to dete, negde ga nala, nije bilo njeno; ljudsko je bilo, ukrala ga negde. Moda je videla bebu, niko pazio nije, pa je onda rekla: "Nosim ovu bebu u kuu kod mene." I odnela je. S ljudskom bebom njena igrala su se deca. Kojota je dojila, beba se ugojila od kojotskog mleka. Postala je deblja od kojotskih beba; one su sve bile repovi i rebra. Al' smetalo im nije. Sa detetom ljudskim igrali se oni, skakali na njega, a ono na njih, grickali su njega, grickalo ih ono, spavali su skupa u postelji njenoj, u kui Kojote. Al' ono se smrzzzzavalo jer krzna nije imalo. Skialo, treslo se, skialo, treslo se. I ree Kojota: "ta nije u redu?" "Zima mi."

STALNO SE VRAAJUI KUI - 12 ne pusti. Guila se. Ono je stezalo sve jae i ona ree: "Dobro, poveu te mojoj kui!" "E, to je dobro", ree ta spodoba. I pusti je. Kad se okrenula da pogleda stvora, izgledao je kao mukarac, kao ljudsko bie, kao ovek taman, suv, sitne glave i sitnih oiju, ali sa dve ruke i dve ake sa palcima i prstima, i sve na njemu kako bi na oveku trebalo biti. "Ti napred", ree mukarac, "a ja u za tobom." I tako poe ena napred, i tako poe mukarac za njom. Dola je do boravita svoga, do gradia malenog, sa svega nekoliko kua, nekoliko porodica, negde u toj dolini sumranoj i studenoj. Dola je, i taj ovek za njom, a njen narod zapita: "Ko ti je to?" Ona ree: "Jedan gladan ovek." Oni rekoe: "Pa utanjio se, to jeste, sigurno. Moe deliti sa nama ono to mi za jelo imamo." Ona pokua da kae: "Ne! Oterajte ga!" - ali im zausti da to izgovori, grlo joj se zatvori i disanje joj prestade, kao da je on opet stisnuo njen vrat. Nije mogla nita da kae protiv njega. Zapitae tog mukarca kako se zove, a on ree: "Dajro." Morala je ena svoja vrata Dajru otvoriti. On ue i sede pokraj njene vatre. Morala je s njim deliti hranu koju je donela za svoju decu i svoju majku. A nije mnogo bilo: nekoliko lukovica i nekoliko listova salate, jer samo toliko je nala. Kad su to pojeli, svi su i dalje bili gladni, ali Dajro ree: "A-uh, ovo je dobro bilo! Ovo je valjalo!" I ve se inilo da nije onako mrav. Zapita enu: "Gde ti je mu?" Ona ree: "Umro prole godine." Dajro ree: "Zauzeu ja njegovo mesto." Ona pokua da kae: "Ne!" ali to nije mogla rei: grlo joj se stezalo toliko da joj se inilo da e joj glava prsnuti; nije mogla da die; najzad ree: "Da." Tako je Dajro postao njen mu, a ona se tome prilagodila kako je najbolje mogla. Posle nekog vremena njena mati ree: "Taj mu koga si u umama pokupila - ne radi nita." "Jo je slab od onolikog gladovanja", ree ona. Narod u gradu poe govoriti: "Zato se Dajro ne bavi ratarstvom, ili lovom, ili sakupljanjem? Ostaje u kui po ceo dan i celu no." Ona je govorila: "Bolestan." A oni: "Moda je bio bolestan kad je doao, ali gle ga sad!" Jer, on je postao ba debeo - svakim danom sve se vie gojio, a koa mu je sad bila crvenkasta, ne mrka. "On se udebelio, a ti i tvoja porodica ste mraviji nego ikad - kako je do toga dolo?" pitali su je. Ali ona nije mogla rei. Kad god je pokuala neto da kae protiv Dajra, ak i kad on nije bio uz nju, poinjala se daviti. Oi su joj se punile suzama. "Ne znam", govorila je. Sadili su u batama, ali to leto bilo je tmurno i hladno. Seme je trunulo u zemlji. Malo se ta moglo uloviti; nije bilo mnogo ivotinja Plave Gline, jer su i one gladovale i bolovale; a i opsidijanskih ivotinja bilo je malo. Niko nije imao hrane. Deca te ene bila su sve slabija i sve bolesnija, stomaii su im se silno nadimali. Ona je plakala, a mu joj se smejao. "Vidi, deca su kao ja!" govorio je. "Svi smo trbonje!" Jeo je sve: postajao je iz dana u dan sve deblji, iri, rumeniji. Porodica je imala jednu kravu, a trave je bilo dovoljno da ona ivi zdravo; njeno mleko odravalo je decu u ivotu. Poe jednog dana Dajro u livade. ena ree: "Eno, vidite, moj mu kree da radi!" Dajro ode do mesta gde je krava pasla, a ena ree: "Eto, on e paziti nau sestru tamo." Ali on poe kravi da pije krv, da sie krv. Ovo je radio svaki dan, pa krava nije mogla davati mleko; on je to nastavio da ini, te krava lee i uginu. On ju je raskasapio tu, na livadi, i vratio se kui nosei meso. Morao se vraati nekoliko puta da bi preneo sve. "Evo kako naporno radi moj mu!" ree ena. Suze su tekle niz njeno lice. A to su videli ljudi, videli su njeni sugraani. Bez mleka njena deca mnogo oslabie. Mu, Dajro, deci je uvek ljubazno govorio, ali meso im nije davao. Pojeo je sam sve. Ponekad je govorio njima, deci, majci, babi: "Evo vam, zar neete ovo meso? Neete ovu hranu?" Ali im bi to kazao, njima su se grla stezala i zatvarala, tako da su samo mogli odmahivati glavom; onda bi on drao meso, smekajui se i alei se. Umre jedno dete. Onda i drugo, starije, poe umirati. Dajro se ugojio ve toliko, da nije ni ustati mogao; samo je sedeo pokraj vatre po celi dan i no. Trbuina njegova bila je ogromna, divovska je lopta bila. Koa mu je bila silno zategnuta i svud bledo rumena. Oi mu se od sala vie nisu videle. Ruke i noge bile su mu patrljci koji su virili iz te grdne lopte gojaznosti. Njegova ena ostajala je, sa svojom majkom, pokraj umirueg deteta. Ljudi u gradu se sastadoe da razgovaraju. Neko vreme su zborili, a onda odluili da ubiju Dajra. Mukarci su bili ljuti, pa su govorili: "Noem preko tog grla, metkom u to kembe!" Ali bila je tu jedna sakata ena, vidovnjak, koja ree: "Ne tako, ne tako. Nije to ovek!" "Ali ubiemo ga", rekoe oni. "Ako ga ubijete na taj nain, njegova ena i njena porodica e umreti s njim. Vi ne smete svu tu krv, koja je u njemu, proliti. Njihova je to krv." "Onda emo ga uguiti", ree jedan od mukaraca. "E to je pravi nain", ree sakata. Otili su, svi skupa, do te kue. Vrata su bila zatvorena. Gurnuli su ih, uli. Baka i mati i dete leali su kao drveni tapovi, kao stare kosti na podu, toliko slabi da se nisu mogli podii ni u sedei poloaj, i umirali. Mu je sedeo uz vatru kao velika crvena lopta od koe. im je video ljude, poprimio je opet svoj pravi lik i ispruio aku-hvataljku, ali bio je suvie Zabija ga u mije rupe, pa i do krtije je stigo. Zabija ga i u neije dupe da bi mu se dobro digo. Kao to je objanjeno u odeljku 'Usmena i pisana knjievnost' u Zaleu knjige, dolinsko pesnitvo u nekim sluajevima bilo je zapisivano, u drugim sluajevima nije; meutim, bez obzira na to da li je bilo improvizovano, recitovano po pamenju, ili itano iz pisanog teksta, uvek se izvodilo glasno. U ovom odeljku nalazi se nekoliko improvizacija; tu su i neke dobro poznate pesme, koje su, kao i sve narodne pesme, izgubile autorstvo i sad pripadaju svima 'u Dolini je bilo i drugih mogunosti, ponekad su se pesme davale, ponekad ih je primalac morao zaraditi'; ima nekoliko dejih pesama; navedene su i neke 'javne' pesme - one koje su izgovarane na takmienju ili pisane na javnom mestu. PASTIROVA PESMA IZ UMOA Posle poroaja, posteljica moe tvoja biti, a jagnje ne moe, Kojoto. Ovca otre papke ima, pripazi se, Kojoto. Ja mogu neke devojke imati, a ovu ne mogu, Kojoto. Njenoj majci se ne sviam, pripazi se, Kojoto. PESMA VILIN KONJICA Na Reci, divan, Unmalin, Unmalin! Pod tamnim hrastjem, ambari, ambari. Uvee uje se medenica zvon, zvon, to stoka vraa se u dom, u dom. Sa Oblog Brda unmalinskog, unmalinskog, vidim prostore ovog kraja vinogradskog. ujem narod kad se uvee vraa s pesmom iz vinograda, sa rada, u dom, u dom. BELEKA: Pesma 'vilin konjica' 'za pevanje ili recitovanje' predstavlja improvizaciju, neto to ide olako. Ovu je govorila Metla nekoj porodinoj grupi na balkonu jedne kue u Unmalinu u letnje vee, a kad sam rekla da mi se pesma dopala, autorica ju je zapisala i dala mi je. PESMA ZALIVSKOG LOVORA Mora on njime da mlatara. O, jebanje, grdna brigo! Mae njim ko da je zastava da bi mu se dobro digo. PESME Prvi deo debeo da se pomakne i nije ih mogao uhvatiti. Oni su sa sobom bili doneli pun lavor eukaliptusovog ulja; sad su pritisnuli Dajra da ne moe ustati, gurnuli mu glavu u ulje i tako drali, dugo. A on se dugo bacakao, umirao nije, ali oni su njegovu glavu drali i drali pod uljem; najzad se njegovo veliko, iroko, debelo telo ukrutilo i poelo se smanjivati. Saimalo se, skupljalo, a ena i dete se digoe u sedei poloaj. Smanjilo se jo i oni ustadoe. Smanjilo se stvorenje na veliinu pesnice, a njima se povrati snaga da govore. Smanjilo se na veliinu lenika, a oni se poee slobodno kretati i priati ta je bilo. Smanjilo se na veliinu nokta na palcu, toliko je tanko bilo, postalo je suvo i mrko, a ljudi, pozdravljajui i teei enu i porodicu, prestadoe da ga motre pomno. Smanjilo se toliko da je bilo manje od zrna soiva, a onda je ispuzilo iz lavora sa uljem, pa kroz vrata i nazad u brda, da tamo eka nailazak neke druge osobe. I, kau, jo eka.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 13 "Pusti me da se opustim", njegov mu, razumno, kae. "Ni sluajno", odgovara on, "takvi zahtevi ne vae." "Pusti me da odspavam", njegov mu razumno kae. "Ni sluajno", odgovara on, "od tebe se dizanja trae." Njegov se ludo digne jedno vee, ruke mu izrastu, pa se noa laa. Svog glupog gazdu od sebe odsee, eno, bei gazda praznih gaa. Sad njegov devet puta za to pesmu zahvalnicu peva. Ide na spavanje spokojno, bie san miran, a ne eva. Al' izraste mu kasnije jedan malecak novi gazda. Sad njegov skae na mravinjake i gazdu svog tu gura vazda. NEKE 'ETVOR-PETORNE' PESME IZ MADIDINUA Govorene na veeri pesnitva, na renoj obali, posle rada. GUBITAK Srce mi teko popreni kamen disanje stalo alosti plamen Stara stopala LJUBOMORA Nakaila tolike minuetine, ta ima od takve enetine? Da l' vie dranja? Da'l vie pia? Il' vie drndanja tvog glavia? PRVA LJUBAV Paradajzi. upa korov. Sunce. Silna vrelina. Miris lia gorak. Opor. To je slika iz davnina. TAMNA DEVOJKA Crni leptir, crna krila, let, okret, blist, lepet, hajduke trave stabljika, vraa se, luta, napet. KOLOPLET NADZEZAVANJA Govorila Kulkuna iz ukulmasa Jastreb krui, vrti se i klie. PESMA KOJA SE UZ BUBANJ KAZUJE vire ispred starih kolena, oi stare tebe gledaju preko ove koare koju stare ake prave. Koara je nova. Ej, stopala stara idoste putevima dugim a to do ega dooste ova je koara. Nek se dignu stopala! Neka pevaju ovu pesmu novu jednoj staroj eni. Meni. PESMA PAPRAT-STABLJIKE Peva uz rad, pletui korpu, ena zvana Paprat-Stabljika u Kastoha-nai Znam da ste vi iz Doline donje. Kad se doepate jedne ideje, ne rastajete se od nje, kao kuka kad je uhvati gr dukcu na kurcu. Jedan umovac imao ideju jednu prvu i jedinu u ivotu i celih pet minuta je pamtio tu krasotu. Jai ukusi su za pameti jae. Zato umovci sebi u pivo stavljaju ono to su srale make. U donjem delu Doline pametni su ivo. Od pseih govana sebi prave pivo. U umou pilii u drvenoj duplji. Kau ko-ko-da, kau ko-ko-ko. umovci ne znaju da kau ni to. Pilii pametniji, umovci su gluplji. Iz donje Doline ti si? Znam, tako zbori. K'o krabe da ti izlaze natrake iz usta. Tako sa reima se bori. Stara keka re 'fini' prevodi se ovde kao 'nadzezavanje'. To je stara zabava, takmienje u rimovanim uvredama. Navodimo usmene improvizacije te vrste na jednom plesu Vina u umou.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 14 Krpelj u koi mog temena sie. Ako se vinem u visine sa jastrebom, morau i da siem sa krpeljem. O bregovi Doline moje, u vama stvari mnogo zapetljano stoje! UMETNICI Napisano na belom gipsanom zidu u radnoj sobi Drutva Hrasta u Telina-nai Ama ime se uopte bave ti, tamo, pevai, krabai, plesai, mazai, oblikovai, stvarai? Praznoruki idu u bezdan izmeu; punoruki se vrate. Idu zamukli, a sa reima i melodijama se vrate. Idu zbunjeni, a sa obrascima se vrate. Idu kljakavo, plakavo, bljakavo, strahavo, a sa krilima crvenokrilog jastreba se vrate i sa oima planinskog lava. Pa oni tamo i ive tamo hvataju dah: u bezdanu praznom, izmeu, gde je druge strah. Ama gde ti tajanstveni artisti stanuju? Tamo, u provaliji samuju. Njihove ake su arka. Tamo niko drugi ne moe da die. Njih ni hvala ne dohvata vie. Umetnici obini rade strpljenjem, strau, vetinom, trudom pa se vrate poslu, dobrim sudom. Proporcije, intelekt, svrha, ravnodunost, zadrtost, uivanje u alatu, to su im putevi, to im je trka. Priu praznom; glavini; zaobilaze, krue, kao leinar, motre dole, kao sa kojotom da se drue. Gledaju centar, sredite ih mami, obilaze ga, opisuju, a tamo ne mogu iveti sami. Zasluuju hvalu. Eto to su ti koji sebe umetnicima zovu, meu ljudima. Takmie se za pohvale jedni sa drugima. Misle da je sredite napunjeno crevo. I da je sranje rad. Oni su ono to leinar i kojot pojedoe jue. HVALISANJE Iz gradia Tahas Tuhas. Iz Tahas Tuhasa muziari, znalci, u svoje instrumente preobraaju stvari: reke u svirale, brda u bubnjeve, sluaju ih zvezde, nebeski svod stari. Otvaraju ljudi vrata na etiri Kue, otvaraju se i prozori nebeske duge da sluaju Tahas Tuhirce, ne druge. UZVRAANJE Iz gradia Madidinua. Iz Tahas Tuhasa muziari, gluvci, u svoje noseve sviraju umesto u frule. Umesto bubnjeva lupaju svoje guzice. Od njih bee ak i buve. Sinanci zatvaraju prozore, a vrata Madidinci kad uju da sviraju Tahas Tuhirci. BODRENJA I UPOZORENJA IZ DRUGE I TREE KUE ZEMLJE Kaligrafisani zidni plakat iz serpentinskih hejima u Vakvahi. ujte, vi narode iz Tugli, vi Opsidijanci! ujte, vrtlari i zemljodelci, voari, vinari, pastiri, stoari! Vae su umetnosti vredne divljenja, izdane, dobrobiti koje vi dajete su zamane, ali vas i opasnost mnogo koja vreba, zato se dobro pripaziti treba. Kae ovek meu kiankama kukuruza, zemlja je ovo moja, moje oranje i sejanje, ena kae, meu ovcama to pasu, ovce su ovo moje, ovo je moje gajenje i negovanje. U brazdi iz semena klija glad. U ogradi krava oteli strah. U itnicama su cela brda siromatva. Vezana kobila odrebi grudve gneva tvrda. Plod masline bude rat. Pripazite se vi, narode iz Tugli, vi Opsidijanci, priite malo i divljini, ne ostajte stalno na obdelini, ivot samo na obraenom - vaoj propasti je brat. Doite meu trave nesejane, da vidite to estoko seme, doite meu hrastove koji nose ireva ogromno breme, potraite korenje slatko u zemlji gde je plug nepoznat. Doite kod jelena na brdo, kod riba na reku, kod prepelica na livadu. Moete ih uzeti, moete ih jesti, oni su hrana kao i vi. Sa vama jesu, nisu za vas. A tamo - ko su vlasnici? Pumina je uma, lijino je brdo, sovino je drvo, vlasnik one jazbine je mi, dok riblja mla je vlasnik one bare: a sve je isti stan. Doite da zauzmete mesta koja su vaa.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 15 Ograde ovde ne postoje, ali kazne postoje. Nema da se ratuje, ali smrti se mnogi boje; umire se tu svaki dan. Doite da lovite. Uloviete sebe. Doite da sakupljate: iz granja, iz trava, iz zemlje, sakupljaete sebe. Na ovom tlu nek vam je dobar san. Samo, to vaa zemlja nije, nego ste ta zemlja vi. BOZO 'IRNI DETLI' Deja pesmica brojalica u Sinanu. Bozo ptica, eir crven, are bele, a nos drven, uka uka ispod grana, uka uka celog dana. uka tamo! uka vamo! uka tamo! uka vamo! Jen, dva, tri! Tu smo mi! Jen, dva, tri! Tu smo mi! U ZAPADNOJ ZEMLJI CELOJ Deja plesna pesma, uje se u svih devet gradova Doline; taj ples se zove 'Pravljenje okreta'. Taj slik je osoben za deje pesme; metrikom u prevodu uinjen je pokuaj da se nagovesti uporni plesni ritam. HOR Krui krui oko kue krui krui al' je vrue gori gori svako zrno gori gori sve je crno SOLO Ko e ovo da prebrodi ruke moje oslobodi ko e meni ljubav biti da l' e Zapad suze liti HOR Krug je bio nije vie na slobodu se probie u dolinu pa niz polje jer su tamo trave bolje SOLO Krug je zato da se bei nije samo da se lei doi brzo da me voli nemoj igri da odoli PETORNA PESMA O GUTERIMA Improvizovala jedna Sinanka, ker Dajke Ire, sedei na suncu pokraj nekog kamenog zida. Govorile Adsevin od Sinana i njena tetka, sestra njene majke, Cvetana. Majko Urkrurkur, svoje domainstvo mi pokai molim te, mom pogledu da ga da. Pod je glina plava kia kad pada zidove ini oblaci nebeski su vrata vetar je prozor, i sam provetrava; tavanice uopte nema, ti to zna. DOLINSKOJ PREPELICI Guter velik skae, hita, seva trbuh plav: Ja sam nebo! Ja sam munja! Guter malac voli tajac: Ja sam senka sav. JUNCU ZVANOM RUOKOREN Improvizacija koju je tokom Drugog dana sveanosti Sveta govorila Kulkuna od ukulmasa. Koju to misao misli celog veka svog? Sigurno neku veliku, sveanu, im ceo svet gleda kroz nju celog veka svog. Kad mora da pogleda u neto drugo prevre oima, mue gnevno, silno eljan da joj se vrati, postojano u nju da zuri, da je misli celog veka svog. LEINARI Pevala uz bubanj Lisiin Poklon od Sinana. Versifikacija je bila 'etvoro-petorna'. etiri, etiri leinara! etiri, etiri, pet! Okreu se, krue svijaju svoj let. U visinama okretnici zaokruuju sve bolje ka srednjoj taki samrtnici. Gde je sredite? Ovaj breg - onaj breg ma koja dolja gde se jedna smrt stvara. Tu je sredite. Ispod svih krugova u okretnici devet leinara tamo je sredite.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 16 PESME Sestro Ekverkve, na koji nain odravate svoj dom, molim te, to mi kai il' pokai. Tako to trimo pravo ka cilju, uredno i uzleemo buno, ne mnogo daleko, ostajemo zajedno i priamo obeleene fino i tano: bucmaste, okruglih oiju, sa ubom. Keri Hegurka, kakav je cilj ili kraj toga, molim te, to mi reci. Jastreb u vrelo podne rogata sova uvee, maka u tami: perje, kosti; kia lije, sunce doe zrano, pod toplim krilima skrivena, obla, jaja. ZADIRKIVANJE MAETA Improvizovao Razmiljavni, momak od esnaest godina, u Sinanu, u jednom povrtnjaku. Ooo, eej, mae, ti si zemlje pare! Ooo, eej, ima boju zemlje, mae! Na toplom suncu spava leti, pritiska zemlju da ne poleti, dri ispod sebe svoju senku. Ovaj oblutak ako frkim u tvoj kutak razdvojie se mae i zemlje pare ooo, eej, neko po vazduhu plivae! KOFA Improvizovao jednog toplog jutra u rano prolee petnaestogodinji Adsevin 'Zvezda Jutra' od Sinana, sekui bambus. Tako mi se neto jako drema, tako me neka olenjica hvata, radije bih da me u bambusu nema, da lepo sednem pored onih vrata. Tamo jedna prazna kofa miruje, ne ide nikud, nita nee, niko u nju i ne zaviruje, e kad bih i ja bio te sree. LJUBAVNA PESMA Peva se u itavoj Dolini. Ako dune vetar uti, ako budu dobri puti, onda moja ljubav lepa moe doi ovog jutra. Ako dune vetar sree, poljem ako se proee, onda moja ljubav lepa moe meni doi sutra. Posle poroaja, posteljica moe tvoja biti, a jagnje ne moe, Kojoto. Ovca otre papke ima, pripazi se, Kojoto. Ja mogu neke devojke imati, a ovu ne mogu, Kojoto. Njenoj majci se ne sviam, pripazi se, Kojoto. PESMA VILIN KONJICA Na Reci, divan, Unmalin, Unmalin! Pod tamnim hrastjem, ambari, ambari. Uvee uje se medenica zvon, zvon, to stoka vraa se u dom, u dom. Sa Oblog Brda unmalinskog, unmalinskog, vidim prostore ovog kraja vinogradskog. ujem narod kad se uvee vraa s pesmom iz vinograda, sa rada, u dom, u dom. BELEKA: Pesma 'vilin konjica' 'za pevanje ili recitovanje' predstavlja improvizaciju, neto to ide olako. Ovu je govorila Metla nekoj porodinoj grupi na balkonu jedne kue u Unmalinu u letnje vee, a kad sam rekla da mi se pesma dopala, autorica ju je zapisala i dala mi je. PESMA ZALIVSKOG LOVORA Mora on njime da mlatara. O, jebanje, grdna brigo! Mae njim ko da je zastava da bi mu se dobro digo. Zabija ga u mije rupe, pa i do krtije je stigo. Zabija ga i u neije dupe da bi mu se dobro digo. "Pusti me da se opustim", njegov mu, razumno, kae. "Ni sluajno", odgovara on, "takvi zahtevi ne vae." "Pusti me da odspavam", njegov mu razumno kae. "Ni sluajno", odgovara on, Prvi deo Kao to je objanjeno u odeljku 'Usmena i pisana knjievnost' u Zaleu knjige, dolinsko pesnitvo u nekim sluajevima bilo je zapisivano, u drugim sluajevima nije; meutim, bez obzira na to da li je bilo improvizovano, recitovano po pamenju, ili itano iz pisanog teksta, uvek se izvodilo glasno. U ovom odeljku nalazi se nekoliko improvizacija; tu su i neke dobro poznate pesme, koje su, kao i sve narodne pesme, izgubile autorstvo i sad pripadaju svima 'u Dolini je bilo i drugih mogunosti, ponekad su se pesme davale, ponekad ih je primalac morao zaraditi'; ima nekoliko dejih pesama; navedene su i neke 'javne' pesme - one koje su izgovarane na takmienju ili pisane na javnom mestu. PASTIROVA PESMA IZ UMOA

STALNO SE VRAAJUI KUI - 17 "od tebe se dizanja trae." Njegov se ludo digne jedno vee, ruke mu izrastu, pa se noa laa. Svog glupog gazdu od sebe odsee, eno, bei gazda praznih gaa. Sad njegov devet puta za to pesmu zahvalnicu peva. Ide na spavanje spokojno, bie san miran, a ne eva. Al' izraste mu kasnije jedan malecak novi gazda. Sad njegov skae na mravinjake i gazdu svog tu gura vazda. NEKE 'ETVOR-PETORNE' PESME IZ MADIDINUA Govorene na veeri pesnitva, na renoj obali, posle rada. GUBITAK Srce mi teko popreni kamen disanje stalo alosti plamen Stara stopala LJUBOMORA Nakaila tolike minuetine, ta ima od takve enetine? Da l' vie dranja? Da'l vie pia? Il' vie drndanja tvog glavia? PRVA LJUBAV Paradajzi. upa korov. Sunce. Silna vrelina. Miris lia gorak. Opor. To je slika iz davnina. TAMNA DEVOJKA Crni leptir, crna krila, let, okret, blist, lepet, hajduke trave stabljika, vraa se, luta, napet. KOLOPLET NADZEZAVANJA Stara keka re 'fini' prevodi se ovde kao 'nadzezavanje'. To je stara zabava, takmienje u rimovanim uvredama. Navodimo usmene improvizacije te vrste na jednom plesu Vina u umou. Iz donje Doline ti si? Znam, tako zbori. K'o krabe da ti izlaze natrake iz usta. Tako sa reima se bori. U umou pilii u drvenoj duplji. UMETNICI Napisano na belom gipsanom zidu u radnoj sobi Drutva Hrasta u Govorila Kulkuna iz ukulmasa Jastreb krui, vrti se i klie. Krpelj u koi mog temena sie. Ako se vinem u visine sa jastrebom, morau i da siem sa krpeljem. O bregovi Doline moje, u vama stvari mnogo zapetljano stoje! PESMA KOJA SE UZ BUBANJ KAZUJE vire ispred starih kolena, oi stare tebe gledaju preko ove koare koju stare ake prave. Koara je nova. Ej, stopala stara idoste putevima dugim a to do ega dooste ova je koara. Nek se dignu stopala! Neka pevaju ovu pesmu novu jednoj staroj eni. Meni. PESMA PAPRAT-STABLJIKE Peva uz rad, pletui korpu, ena zvana Paprat-Stabljika u Kastoha-nai Znam da ste vi iz Doline donje. Kad se doepate jedne ideje, ne rastajete se od nje, kao kuka kad je uhvati gr dukcu na kurcu. Jedan umovac imao ideju jednu prvu i jedinu u ivotu i celih pet minuta je pamtio tu krasotu. Jai ukusi su za pameti jae. Zato umovci sebi u pivo stavljaju ono to su srale make. U donjem delu Doline pametni su ivo. Od pseih govana sebi prave pivo. Kau ko-ko-da, kau ko-ko-ko. umovci ne znaju da kau ni to. Pilii pametniji, umovci su gluplji.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 18 Telina-nai Ama ime se uopte bave ti, tamo, pevai, krabai, plesai, mazai, oblikovai, stvarai? Praznoruki idu u bezdan izmeu; punoruki se vrate. Idu zamukli, a sa reima i melodijama se vrate. Idu zbunjeni, a sa obrascima se vrate. Idu kljakavo, plakavo, bljakavo, strahavo, a sa krilima crvenokrilog jastreba se vrate i sa oima planinskog lava. Pa oni tamo i ive tamo hvataju dah: u bezdanu praznom, izmeu, gde je druge strah. ujte, vi narode iz Tugli, vi Opsidijanci! Ama gde ti tajanstveni artisti stanuju? Tamo, u provaliji samuju. Njihove ake su arka. Tamo niko drugi ne moe da die. Njih ni hvala ne dohvata vie. Umetnici obini rade strpljenjem, strau, vetinom, trudom pa se vrate poslu, dobrim sudom. Proporcije, intelekt, svrha, ravnodunost, zadrtost, uivanje u alatu, to su im putevi, to im je trka. Priu praznom; glavini; zaobilaze, krue, kao leinar, motre dole, kao sa kojotom da se drue. Gledaju centar, sredite ih mami, obilaze ga, opisuju, a tamo ne mogu iveti sami. Zasluuju hvalu. Eto to su ti koji sebe umetnicima zovu, meu ljudima. Takmie se za pohvale jedni sa drugima. Misle da je sredite napunjeno crevo. I da je sranje rad. Oni su ono to leinar i kojot pojedoe jue. HVALISANJE Iz gradia Tahas Tuhas. Iz Tahas Tuhasa muziari, znalci, u svoje instrumente preobraaju stvari: reke u svirale, brda u bubnjeve, sluaju ih zvezde, nebeski svod stari. Otvaraju ljudi vrata na etiri Kue, otvaraju se i prozori nebeske duge da sluaju Tahas Tuhirce, ne druge. ujte, vrtlari i zemljodelci, voari, vinari, pastiri, stoari! Vae su umetnosti vredne divljenja, izdane, dobrobiti koje vi dajete su zamane, ali vas i opasnost mnogo koja vreba, zato se dobro pripaziti treba. Kae ovek meu kiankama kukuruza, zemlja je ovo moja, moje oranje i sejanje, ena kae, meu ovcama to pasu, ovce su ovo moje, ovo je moje gajenje i negovanje. U brazdi iz semena klija glad. U ogradi krava oteli strah. U itnicama su cela brda siromatva. Vezana kobila odrebi grudve gneva tvrda. Plod masline bude rat. Pripazite se vi, narode iz Tugli, vi Opsidijanci, priite malo i divljini, ne ostajte stalno na obdelini, ivot samo na obraenom - vaoj propasti je brat. Doite meu trave nesejane, da vidite to estoko seme, doite meu hrastove koji nose ireva ogromno breme, potraite korenje slatko u zemlji gde je plug nepoznat. Doite kod jelena na brdo, kod riba na reku, kod prepelica na livadu. Moete ih uzeti, moete ih jesti, oni su hrana kao i vi. Sa vama jesu, nisu za vas. A tamo - ko su vlasnici? Pumina je uma, lijino je brdo, sovino je drvo, vlasnik one jazbine je mi, dok riblja mla je vlasnik one bare: a sve je isti stan. Doite da zauzmete mesta koja su vaa. Ograde ovde ne postoje, ali kazne postoje. Nema da se ratuje, ali smrti se mnogi boje; umire se tu svaki dan. Doite da lovite. Uloviete sebe. Doite da sakupljate: iz granja, iz trava, iz zemlje, sakupljaete sebe. Na ovom tlu nek vam je dobar san. Samo, to vaa zemlja nije, nego ste ta zemlja vi. Kaligrafisani zidni plakat iz serpentinskih hejima u Vakvahi. Iz Tahas Tuhasa muziari, gluvci, u svoje noseve sviraju umesto u frule. Umesto bubnjeva lupaju svoje guzice. Od njih bee ak i buve. Sinanci zatvaraju prozore, a vrata Madidinci kad uju da sviraju Tahas Tuhirci. BODRENJA I UPOZORENJA IZ DRUGE I TREE KUE ZEMLJE UZVRAANJE Iz gradia Madidinua.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 19 BOZO 'IRNI DETLI' Deja pesmica brojalica u Sinanu. Bozo ptica, eir crven, are bele, a nos drven, uka uka ispod grana, uka uka celog dana. uka tamo! uka vamo! uka tamo! uka vamo! Jen, dva, tri! Tu smo mi! Jen, dva, tri! Tu smo mi! U ZAPADNOJ ZEMLJI CELOJ Deja plesna pesma, uje se u svih devet gradova Doline; taj ples se zove 'Pravljenje okreta'. Taj slik je osoben za deje pesme; metrikom u prevodu uinjen je pokuaj da se nagovesti uporni plesni ritam. HOR Krui krui oko kue krui krui al' je vrue gori gori svako zrno gori gori sve je crno SOLO Ko e ovo da prebrodi ruke moje oslobodi ko e meni ljubav biti da l' e Zapad suze liti HOR Krug je bio nije vie na slobodu se probie u dolinu pa niz polje jer su tamo trave bolje SOLO Krug je zato da se bei nije samo da se lei doi brzo da me voli nemoj igri da odoli PETORNA PESMA O GUTERIMA Improvizovala jedna Sinanka, ker Dajke Ire, sedei na suncu pokraj nekog kamenog zida. Guter velik skae, hita, seva trbuh plav: Ja sam nebo! Ja sam munja! Guter malac voli tajac: Ja sam senka sav. Tako to trimo pravo ka cilju, uredno i uzleemo buno, ne mnogo daleko, ostajemo zajedno i priamo obeleene fino i tano: bucmaste, okruglih oiju, sa ubom. Govorile Adsevin od Sinana i njena tetka, sestra njene majke, Cvetana. Majko Urkrurkur, svoje domainstvo mi pokai molim te, mom pogledu da ga da. Pod je glina plava kia kad pada zidove ini oblaci nebeski su vrata vetar je prozor, i sam provetrava; tavanice uopte nema, ti to zna. Sestro Ekverkve, na koji nain odravate svoj dom, molim te, to mi kai il' pokai. DOLINSKOJ PREPELICI JUNCU ZVANOM RUOKOREN Improvizacija koju je tokom Drugog dana sveanosti Sveta govorila Kulkuna od ukulmasa. Koju to misao misli celog veka svog? Sigurno neku veliku, sveanu, im ceo svet gleda kroz nju celog veka svog. Kad mora da pogleda u neto drugo prevre oima, mue gnevno, silno eljan da joj se vrati, postojano u nju da zuri, da je misli celog veka svog. LEINARI Pevala uz bubanj Lisiin Poklon od Sinana. Versifikacija je bila 'etvoro-petorna'. etiri, etiri leinara! etiri, etiri, pet! Okreu se, krue svijaju svoj let. U visinama okretnici zaokruuju sve bolje ka srednjoj taki samrtnici. Gde je sredite? Ovaj breg - onaj breg ma koja dolja gde se jedna smrt stvara. Tu je sredite. Ispod svih krugova u okretnici devet leinara tamo je sredite.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 20 Keri Hegurka, kakav je cilj ili kraj toga, molim te, to mi reci. Jastreb u vrelo podne rogata sova uvee, maka u tami: perje, kosti; kia lije, sunce doe zrano, pod toplim krilima skrivena, obla, jaja. ZADIRKIVANJE MAETA Improvizovao Razmiljavni, momak od esnaest godina, u Sinanu, u jednom povrtnjaku. Ooo, eej, mae, ti si zemlje pare! Ooo, eej, ima boju zemlje, mae! Na toplom suncu spava leti, pritiska zemlju da ne poleti, dri ispod sebe svoju senku. Ovaj oblutak ako frkim u tvoj kutak razdvojie se mae i zemlje pare ooo, eej, neko po vazduhu plivae! KOFA Improvizovao jednog toplog jutra u rano prolee petnaestogodinji Adsevin 'Zvezda Jutra' od Sinana, sekui bambus. Tako mi se neto jako drema, tako me neka olenjica hvata, radije bih da me u bambusu nema, da lepo sednem pored onih vrata. Tamo jedna prazna kofa miruje, ne ide nikud, nita nee, niko u nju i ne zaviruje, e kad bih i ja bio te sree. LJUBAVNA PESMA Peva se u itavoj Dolini. Ako dune vetar uti, ako budu dobri puti, onda moja ljubav lepa moe doi ovog jutra. Ako dune vetar sree, poljem ako se proee, onda moja ljubav lepa moe meni doi sutra. PANDORA SEDI UZ POTOK Ima u Sinanskom potoku, ispod velikih stena, jedno proirenje, na ljunku, plitko; u sredini tog jezerceta ljunak se die u vidu ostrva. Obale od tamne gline uzdiu se i pruaju jedna ka drugoj, tako da su pri vrhu meusobno razmaknute moda dva metra. Na mestu gde voda izlazi iz tog jezerceta, jelensko rebro lei do pola u vodi, beliasto. U nekretnoj vodi, duboko ispod podseenih obala, u ipki od korenja, repna pera mrtve ptice lee na povrini i malice se pomiu. Zgrene kande mogu se videti ispod tog mrko-perjanog lea koji lebdi u bistroj vodi, u smeoj senci. Polovina granja koje prelazi potok mrtva je, polovina iva, mada je za neke grane teko rei. U vodi nema riba, ali na njenoj povrini ima mnogo bubica vodoklizaa, a u vazduhu mnogo muva, obinih komaraca i moskitokomaraca. Iznad plovee mrtve ptice, obini komarci i muice pleu u jatu. Narod plee Leto. ETIRI ROMANTINE PRIE Romantina pria bila je popularan anr. Prie su bile rukom pisane ili tampane i esto je bilo mogue nai istu priu u nekoliko raznih izdanja ili zbirki. Ove etiri prie uzete su iz najomiljenije takve zbirke pod naslovom Pod vinovim liem; njeni primerci postojali su u svakom gradu Doline. Usmene verzije ovih pria bile su sekundarne; pokatkad su ponavljane glasno oko ognjita ili u letnjoj kui, ali primarna, ili 'autentina' verzija romantine prie uvek je bila ona u pisanom obliku. ini se da su neke od tih pria zaista vrlo stare, dok su u drugima samo koriena odreena stilska sredstva da bi se stvorio utisak starosti, ili utisak bezvremenosti. Ni u tampanim zbirkama ni u rukopisima nije se pojavljivalo ime nijednog autora. Iako se o mestu radnje govori detaljno, ivopisno i tano, kao u svoj dolinskoj knjievnosti, vreme kad se radnja, navodno, desila, ili kad je zapisana, ostajalo je najee nejasno. Uobiajena tema romantinih pria bilo je prekoraivanje granica. Likovi u priama esto su bili Mlinari i Nalazioci; ta dva zanimanja sadrala su, sa dolinske take gledanja, element moralnog rizika. Mlinari i Nalazioci sagledavani su kao opasno privlani - kao ljudi na rubu. U prii 'Vodeniar' ne kae se da je taj vodeniar iz iste Kue kao i ta ena, ali on se njoj obraa onim oblikom drugog lica jednine koji se koristi samo u razgovoru sa lanom iste, sopstvene Kue, a sa takvima je seksualni odnos zabranjen. Kao i veina romantinih pria i ova je upozoravajua ili kontraegzemplarna ok-pria. VODENIAR Mlinar vodenice kod amavatsa na Reci rekao je jednoj eni Crvene Tugle koja je dola da se njen kukuruz izmelje u brano: "ekaj ovde, ispred vodenice. Ne ulazi unutra." Ta ena je bila dola sama iz grada. Padala je kia, duvao je hladan vetar, a ona nije imala ni kaput ni al. Rekla je: "Dozvoli mi da samo stojim u vratima dok ekam." Vodeniar je rekao: "Vrlo dobro. ekaj u vratima, ali ne ulazi unutra i leima budi okrenuta prostoriji, a licem napolje." Ona je stala u ulazna vrata njegove kue-vodenice, a on je uzeo njenu vreu kukuruza i poneo je unutra, do mlinskih kamenova. Ona je ekala. Hladan vetar ulazio je kroz vrata. Na ognjitu sobe iza nje gorela je vatra. Ona je mislila: "Zar bi ikakve tete bilo ako uem i stanem tamo?" Uskoro je ula u sobu i stala blizu vatre; ali ula je natrake, lica okrenutog ka vratima. Stajala je leima ka vatri. Mlinar doe kroz svoju kuu-vodenicu, iza nje. On ree: "Mleh vasceli dan; kamen se pregrejao i ja ne mogu mleti tvoj kukuruz danas. Vrati se po njega sutra." eni se nije ilo nazad u grad po vetru i kii. Ona ree: "Priekau da se tvoj mlinski kamen ohladi." Na to e vodeniar: "Dobro, ekaj u ovoj sobi, ali u onu drugu da ne ulazi, a licem stalno da bude okrenuta napolje." Vratio se u unutranjost vodenice. ena je dugo i dugo u ognjinoj sobi ekala i nije ula nita osim kako reka tee, kia pada, a mlinski toak, onaj sa lopaticama, se vrti. Razmiljala je: 'Zar bi ikakve tete bilo ako uem u drugu sobu?' Uskoro je ula u tu drugu, unutranju sobu, da vidi ta tamo ima. A tamo nieg nije bilo osim posteljine umotane u valjak i jedne knjige pokraj posteljine. ena uze knjigu i otvori je. Na stranici koju je otvorila nita pisalo nije, osim jedne rei, a ta jedna je bila njeno ime. Videi to, uplaila se. Ostavila je knjigu i pola u ognjinu sobu, namerna da iz vodenice ode; ali se vodeniar na vratima ispreio. Ona je potrala natrag u unutranju sobu, a on ue za njom, pa veli: "Odmotaj krevetninu." Odmota ona krevetninu i namesti za leganje. On joj ree da legne na krevet, a ona lee. Plaila ga se, iako joj on nikakav bol nije inio. Onda on lee sa njom. Kad je to bilo uraeno, on ustade, nag, i knjigu joj dade, zborei ovako: "Ovo je tvoje." Ona je uze i poe stranice okretati. Na svakoj stranici samo je njeno ime bilo napisano i nijedna druga re. Vodeniar iz te sobe izie. Ona zauje okretanje vodeninog toka. Privrsti odeu na sebe pa istri iz kue. Osvrne se i vidi kako se visoki toak vodenini na kii vrti. A voda sa njegovih lopatica tee crvena. Onda je ona otrala u grad, viui. Ljudi su otili u amavats, do vodenice. Nali su vodeniara. Bio se u vodenino kolo bacio, pa ga je toak zahvatio i zgnjeio. I jo se okretao. Posle toga, tu vodenicu spalie, a mlinsko kamenje polomie. Sad ne postoji mesto zvano amavats. IZGUBLJENI ivela je davno u Prvoj Kui, pria se. Domainstvo njene majke bilo je u jednoj kui zvanoj Crveni Balkoni koja se nekad u ukulmasu nalazila, nedaleko od arke grada. Ona se pridruila Nalaziteljskoj Loi im joj je dolo njeno srednje ime, Mudrica i, ni pet ni est, odmah je zatraila da poe sa njima na putovanje koje su oni spremali, preko Zelen-Peska do one obale koja je unutar kontinenta. Ljudi u toj loi rekoe: "Nisi ti jo dovoljno obrazovanja stekla. U ovoj loi se prvo ide na kratka putovanja, a na duga tek kad se vie naui." Ona nije sluala, samo je navaljivala da ide. Oni rekoe: "Ne daje nam dobar razlog da promenimo svoj uobiajeni nain postupanja." Jednoga jutra, poetkom leta, grupa Nalazitelja krenula je put Zelen Peska. Nikakve novake nisu poveli, jer su hteli da putuju brzo i da savladaju velike daljine. Uvee tog dana u Mudricinom domainstvu videli su da nje nema. Ljudi iz Crvenih Balkona poeli su da je trae, posle zalaska sunca i da se raspituju o njoj. Jedan mladi ovek, koji je u Loi Nalazitelja bio nov, ree im: "Moda je krenula za njima jutros." Njena porodica ree: "Zar je ona luda, zar da uini tako neto?" Ali ujutro, poto ona kui nije dola, rekoe: "Pa moda i jeste pola za njima." Neki ljudi iz njene porodice i njene Kue odluili su da pou na tu stranu i da je potrae. Jedan stari lan Loe Nalazitelja poao je sa njima da im pokae kojim putem bi ta grupa najverovatnije krenula ka Zelen Pesku. Onaj mladi je iz njene Kue bio, zato poe i on. Kad su poeli da se penju u brda iznad Crvenotravnog Potoka blizu severoistonog planinskog lanca, njega je obuzelo nestrpljenje, jer je mislio da ih starac vodi suvie sporo. On je ve ranije bio u tim brdima; sad ree: "Znam put. Pogledau napred." Stari Nalazitelj mu ree: "Ostani sa grupom." Ali momak nije sluao. Prednjaio je sve vie i vie. Mudrica je bila krenula za onima to su poli ka Zelen Pesku, sat ili dva iza njih. Ila je njihovom stazom uz Antilopinu Planinu. Tamo gde su oni skrenuli niz potok Garnet da bi iskoristili niski prevoj juno od

STALNO SE VRAAJUI KUI - 21 Gogmesa, ona je pogreno ocenila stazu, pa je produila levo, uzbrdo, u planinu, putem kojim oni nisu ili. Mislila je: ako ih sustigne u Dolini ili u oblinjim brdima oni e biti ljuti na nju i poslae je nazad; a ako ih sustigne tek kad sasvim iziu iz Doline, bie jo vie ljuti, ali e morati da je povedu sa sobom na obale Unutarkontinentalnog mora, tako da e joj se ostvariti to putovanje koje je elela. Zato je ila stazom uz planinu Antilopinu i prela na Petoplamenu Planinu, ne idui vrlo brzo; a kad je dola no, legla je da spava uz stazu. Ujutro je izila na visoko sedlo na Petoplamenoj i stala tamo. Iza nje, reke su tekle ka Reci; ispred nje, nisu. Pomislila je: 'Moda bi sad trebalo da se vratim.' Dok je tu stajala, uinilo joj se da uje glasove ispred sebe, daleko dole, ispod tog prevoja, pa je pomislila: 'Ve sam ih maltene sustigla. Sad samo treba da idem za njima.' ekala je jo neko vreme a onda je pola dole, niz prevoj. Nedugo potom, nastupi ravanje staze. Ona poe istonim krakom. Silazila je jo dugo, onda se staza opet ravala. Ovog puta ona poe severozapadnim krakom, govorei sebi da tu vidi tragove svog naroda. Stazom tamo, stazom ovamo, tragovima jelena, uokolo po aparelbunitima i po obroncima sa amizom. Poinjala je da shvata ta ini, pa je i pokuala da se vrati. Kud god je pogledala, bile su staze i putanje, a na njima ljudski tragovi usmereni uzbrdo i nizbrdo, ka jugoistoku i severozapadu. I kako je kuda pogled bacila, tako joj se priinjavalo da su ba tamo otili ljudi za kojima se bila zaputila. Umesto da se vrati uzbrdo ka prevoju da bi je zemlja mogla odvesti natrag u Dolinu, otila je za jelenima uzbrdo na planinu Ijo i produila dalje, ne znajui kuda. Onaj mladi, ad, nauio je da prati tragove dok je bio u Hrastovoj i u Nalaziteljskoj Loi, pa kad je stigao do Garnet potoka, osmotrio je staze i zakljuio da je grupa za Zelen Pesak otila niz potok, a Mudrica gore u planinu. Kad su drugi Opsidijanci i stari nalazitelj doli do tog mesta, videli su da tragovi vode niz potok, pa su tamo i otili. ad se drao staze preko Petoplamene dogod je jasna i bez ravanja bila. Na prvom ravanju krenuo je severnim krakom. '... Ovde sledi pasus sa podrobnim opisom staza kojima je ad iao i oblasti koje je pretraio, to pojaava uverljivost prie kad je ita neko iz Doline, ali je zamorno strancu koji tog znanja nema.' Pozno drugog jutra njegove potrage video je mesto gde je ona pokraj staze ostavila kotice suvih kajsija i ljiva. Uskoro potom, uo je neki zvuk daleko dole u kanjonu, kretanje neke velike ivotinje; izviknuo je Mudricino ime. Zvuk je prestao, ali odgovor nije stigao. U suton je iziao u dolinu Huringu. Nije znao nita o narodu Huringa, pa je zato nastojao da se dri podalje od njihovih staza i kua. Na jednom ogoljenom prostoru, tu u dolini, video je jednu osobu kako tri uz jedan veliki breg, prema drveu, ali u sumraku nije mogao videti jasno, pa se nije usudio da vie. Kad je stigao na drugi kraj doline, zaao je u gusto bunje pa je morao da legne i da provede vreme mraka spavajui. Ujutro je poeleo da krene kui, jer sa sobom nije bio poneo nimalo hrane, tako da dva dana nije nita jeo; ali ugleda neke dobre peurke i dok ih je jeo zauo je zvuke kao da se neka osoba gura kroz bunjak navrh tog grebena. Poao je opet u potragu, preko tog grebena, jelenskim stazama. Sad su bili u divljini izmeu Huringe i Unutaranjeg mora. Sad su bili oboje izgubljeni. Ona je mislila da se kree nazad ka Najskoj Dolini, ali ila je ka severu, pa severoistoku, pa istoku, pa opet ka severu. On je nastavljao da je prati, jer ju je sad povremeno i uo kako govori, daleko napred; ali kad ju je pozivao, nije odgovarala. Bila je podivljala. Povremeno se skrivala u bunju, onda nastavljala tiho napred. Uvee etvrtog dana prolazio je izmeu dve velike stene od kamena plavca na jednoj istini navrh nekog grebena i pomislio: 'Ovo bi bilo dobro mesto za spavanje.' Priao je tim stenama i video da Mudrica lei, usnula, izmeu njih. Seo je nadomak nje i poeo da govori blago, izgovarajui opsidijansku heju, da se ona ne uplai kad se probudi. Probudila se i sela, izmeu stena. On je sedeo naslonjen leima na jednu. Bili su pod zvezdom veernjaom. Ona ree: "Doao si po mene!" On ree: "Jest. Pratio sam te." Neprestano ga je gledala samo iz ugla oiju; onda je pokuala da mu pobegne, ali se spotakla i on ju je uhvatio. Stalno je govorila: "O, molim te, nemoj me ubiti, o, molim te, nemoj me raniti!" On je rekao: "Zar me ne zna? Ja sam tvoj brat ad, iz Kue Rezbarenih Grana." Ona nije sluala. Mislila je da je on medved. A kad je progovorio, mislila je da je Medvedonja, pa je poela da plae i da ga moli za hranu. On ree: "Nemam hrane uopte", ali to govorei, vide drvo koje je raslo izmeu stena. To je bila trenja, a plodovi na njoj zreli. Njih dvoje su onda sakupljali trenje i jeli ih. Toliko su ih jeli, da su na kraju oboje bili pijani od jela posle posta. Onda su legli zajedno izmeu stena. inilo im se da ih stene guraju jedno na drugo. Leali su zajedno sve dok se ona nije probudila pod zvezdom zornjaom. Pogledala ga je i videla da to nije Medvedonja ve brat njen. Ustala je i pobegla, ostavljajui ga usnulog izmeu stena. Bio je to jedan stenoviti greben, po kome su jelenje staze vodile tamo i amo ka otvorenom aparelu i ka divljim ljiljanima. Ona je ila nemajui nikakav pravac, samo je hodala i trala. Zaobiavi jednu veliku gomilu mrkih stena, nala se lice u lice sa medvedom. Ree mu: "Doao si po mene!" Medved se uplai, udari je kandama preko lica da bi se oslobodio i pobee. Kad se ad probudio i video da Mudrice tu nema, uplaio se onoga to su uradili. Nije Mudricu ni zvao, ni ekao, ni traio, nego je krenuo niz greben, ka zapadu. Nije znao gde se nalazi, ali se domogao jednog mesta odakle je mogao videti Goru Ama-Kulkunsku; upravljao se po tome i dva dana kasnije siao niz potok umo do grada umo, a onda Dolinom do ukulmasa. Ljudima tamo je rekao: "Nisam naao Mudricu. Sigurno je izgubljena." Ispriao im je da je iao istono od Huringe i severno od Totsama i da nikakvog traga od Mudrice nije naao. Oni Opsidijanci koji su bili krenuli u potragu za njom vratili su se dva dana pre njega. Nisu uspeli sustii grupu koja se uputila ka Zelen Pesku. Onda su njeni ljudi sledeih mesec dana ekali povratak te grupe sa Zelen Peska. Kad su se Nalazioci vratili bez nje, ne znajui nita o njoj, njena majka je rekla da pesme Odlaenja na zapad ka zalasku sunca treba da se pevaju za nju; ali njen otac je rekao: "Ne verujem da je mrtva. ekaj neko vreme." I tako su ekali. Nalazioci su krenuli u Huringu i u Totsam i molili Svinjski Narod i druge koji tamo love da obrate panju ako se pojavi jedna izgubljena devojka; ali ni rei o njoj nisu uli. U poznu jesen, blizu vremena Trave, kad je Loa Reunije ve bila podignuta, jedne veeri, kroz kiu, ue jedna osoba u ukulmas, hodajui izmeu kua. Bilo je to stvorenje kao sasueni le, nago i mrko, sa kosom iza, ali sa lobanjom napred i sa polovinom lica. Stvorenje je prilo opsidijanskim hejimama, popelo se na krov i viknulo dole, u ulaz: "Medvede! Izlazi." Izili su svi iz hejima. ad takoe. Kad je video devojku sa pola lica poeo je da vriti i tako, sa kricima, pao. Neko ree: "To je Mudrica!" Ljudi se dadoe u trk da dovedu njenu porodicu iz Loe Reunije, gde su ve bili poeli da pevaju za nju; a Mudricu odvedoe kui, u Crvene Balkone. U prvo vreme bila je luda, ali posle mesec dana provedenih kod kue mogla je govoriti i ponaati se odgovorno. Rekla je da ne pamti ta se deavalo, ali jednom joj se omae: "Kad me je ad naao." Pitali su je ta je time htela rei, no ona nije odgovorila. Ali ad je to douo, pa je otiao u hejime i tamo razgovarao sa narodom i rekao celu istinu. Posle je otiao iz ukulmasa, popeo se uz Planinu do Izvora, a posle se nastanio u Nioj Dolini. iveo je u blizini Tahas Tuhasa kao umac. Nije plesao, niti je ulazio u svoje hejime. U vreme Plesa Meseca uvek je iao u jugozapadne planinske lance. Jednom se nije vratio. Mudrica je ivela u ukulmasu sve do starosti. Van kue je masku nosila, da joj deca ne gledaju lice. BELEKA: Iako je ovo tipina upozoravajua pria, postoje izvesni dokazi da se zaista dogodila; detalji o okolnostima su neuobiajeno precizni, a ljudi Opsidijana u ukulmasu tvrde da su potomci Mudricine porodice i adove. HRABRI OVEK Bio jednom jedan izuzetno hrabar ovek. Taj je iao opasnosti ususret. Kad je bio deak i iveo u Kastoha-nai, otiao je sa jo jednim detetom da bere borovnice i to drugo dete, koje je ilo napred, nailo je rukom na zmiju zvearku i ostalo ukoeno od straha. A ovaj deak je, bez ikakvog alata ili orua, dohvatio zmiju iza glave tako da se nije mogla okrenuti da ga ujede, pa je onda zamahao njome ukrug i hitnuo je preko bunja, u daljinu. Kad je jo nosio nebojenu odeu, divlje svinje su sile iz severoistonih zemalja u ogromnim oporima; jele su sav ir za sakupljanje. Zbog njih je ljudskom narodu zalaenje u ume i brda postalo vrlo opasno. Taj mladi ovek je odlazio sam da lovi divlje svinje, bez pasa, i to upotrebljavajui luk i strele, a ne puku. Ubio ih je grdno mnotvo, toliko mnogo da je narod morao da ide da mu pomae u donoenju koa za tavljenje. Kad je bio u Loi Lovora, popeo se na Palisadne, pa ak i na Nadneti Vrh bez konopca; jedno godinje doba proveo je sa narodom Falares, plovei malim brodovima po dubokom moru. Postao je lan Loe Nalazitelja, pa je putovao daleko i iroko, video mnogo naroda i proao mnogo mesta, preko Unutranjeg mora i preko Svetlosnog planinskog lanca. Tri godine proveo je na obalama Omornskog mora, jer je preplovio Raselinu ili Moreuz i stigao u pustinje, velike kanjone i planine Nebeskog planinskog lanca. U mestima velike pustoi, gde su oni oko njega bili brini i uznemireni, on nije oseao ni brigu ni strah. Deavalo se da legne i nasloni glavu na kamen ispod koga je korpion i da obojica spavaju. Zalazio je dobrovoljno, sam, u otrovane oblasti, ali, poto nije bio zbunjen brigom, niti je strahom bio nateran na brzanje, nijednom nije nainio tetu ni sebi ni drugima. Koristei karte i upuivae koje mu je davala Berza i oslanjajui se na svoja tana i neustraiva istraivanja, pronaao je leita kalaja, bakra i drugih vrednih minerala. Od tad je njegovo ime bilo Zvono, zato to su pohodi u kojima je on uestvovao donosili tolike koliine metala da je Kovaka Umetnost mogla da pravi mnogo bronze i od nje da izliva zvona za ovce, goveda i muziare. Zvona izlivena od bronze daju najslae i najsloenije tonove i zato su ga ljudi zvali tum imenom, poklon-imenom. Posle nekoliko velikih putovanja bio je spreman da se malo skrasi i ubrzo se oenio jednom enom iz Pete Kue, poto je on sam bio iz etvrte. iveli su zajedno u njenoj kui, zadovoljni; on je izuavao sa Nalaziteljima i u Berzi u Vakvahi, a ona je bila majstor-vinar u Vinarskoj Umetnosti. A onda je ona zatrudnela i trudnoa je pola na zlo. U petom mesecu je pobacila, a posle pobaaja se nije oporavila. Krvarila je, mravila je, vrlo malo je jela i spavala. Lekari nisu nali razlog za hirurki zahvat, a lekovi nisu pomagali. Odrano je dovoenje-unutra, ali ona nije mogla da peva. Jednog dana Zvono ue u kuu i nae je gde lei sama, nejaka i uplakana. Ona ree: "Zvono, umreu." On ree: "Ne, nije tako. Nee." Ona ree: "Bojim se." On ree: "Strah je beskoristan. Nema se ega bojati." "Zar se ne treba bojati smrti?" ree ona. "Smrti se ne treba bojati", ree on. Ona se okrete od njega i nastavi da plae tiho. Nekoliko dana kasnije, on opet doe, a ona vrlo slaba; ne moe ruku da podigne. On ree: "uj, eno moja: ako se ti plai da umre, uiniu to ja za tebe." Te rei je navedoe da se osmehne. Ona ree: "Nerazumnie hrabri!" On ree: "Umreu za tebe, eno moja." "To niko ne moe", ree ona. "Sa tvojim pristankom, ja to mogu", ree on. Ona pomisli da on jo ne shvata da ona umire. Izgledao joj je kao dete. Ona ree: "Ima moj pristanak." On je uao pored kreveta; sad ustane. Protegne se tako da su mu i ruke i noge postale opruene, a lice okrenuto gore. Onda glasno povie nagore: "Doi, majko! Doi, oe! Doite iz te Kue, doite meni ovamo iz te padajue Kue!" Onda spusti pogled ka svojoj eni, pa veli: "Molim te, ne zovi me vie onim imenom kojim sam bio zvan; sa tvojom saglasnou, dao sam ga i ono je otilo. Jedino ime koje sada imam jeste Medved." Onda rairi posteljinu u toj sobi, u kutu i lee. Te noi je poela kia. Velika oluja je dola sa severozapada, munje su tukle po umi i gradu, grmljavina se valjala od jednog do drugog planinskog lanca, a kia je padala tako da izmeu njenih kapi vazduha nije ni bilo. Ruila je ptice iz gnezda i davila veverice u njihovim jazbinama, te noi. Pri svakom udaru groma, ovek koji je rekao da se zove Medved jauknuo je po jednom. Pri svakom sevu munje skrivao je lice, jeei. Njegova ena se toliko zabrinula zbog njegovog ponaanja, da je zamolila svoju sestru da joj pomogne da premeste njenu krevetninu do njegove; drala ga je za ruku, ali nije uspevala da ga umiri. Poslala je sestru da dovede njegovu majku. Majka doe iz svog domainstva i upita ga: "ta ti je, Zvono? ta nije u redu sa tobom?" Nije im odgovarao, leao je drhtei i skrivajui se. Najzad se njegova ena doseti da je on rekao da ga treba zvati imenom Medved. Ree: "Medvede! Zato ini tako?" Onda on ree: "Plaim se." "ega se plai?" "Mreti moram."

STALNO SE VRAAJUI KUI - 22 Njegova majka ree njegovoj supruzi: "Zato on to kae?" Ona odgovori: "Rekao je da e umreti za mene. Pristala sam." Majka i sestra rekoe: "To niko ne moe." Supruga mu ree: "Sluaj. Ne pristajem! Ako sam dala saglasnost, povlaim je!" Ali on je ne u. Zatutnjala je grmljavina, a kia je grunula po krovu i prozorima. Padala je kia celu no i ceo sledei dan i sledee noi i dan posle toga. Dno Doline bilo je poplavljeno i voda je bila visoka kao ovek, od Unmalina do Kastoha-nae. ovek koji je rekao da se zove Medved leao je dok je padala, drhtao je i skrivao se, nije jeo niti je spavao. Njegova supruga je ostajala uz njega, trudei se da ga neguje i smiruje. Ljudi iz Lekarske Loe su dolazili, ali on nije hteo da razgovara sa njima niti da uje njihovu pesmu; pokrivao je akama ui, jeei. U varoi ljudi poee govoriti: "Taj hrabri ovek umire za svoju enu, on umesto nje umire." Izgledalo je da se upravo to i deava, ali niko nije znao da li se to moe uraditi i da li treba tako neto raditi. Dolazili su ljudi iz Loe Madrone i sedeli uz njegovu postelju, zajedno sa njegovom suprugom. Razgovarali su sa njim, govorili su: "Sluaj. Predaleko ide. Trebalo je da se plai takvog poduhvata." On je plakao glasno. Rekao je: "Sad je prekasno. Sad se plaim!" Oni rekoe: "Moe se vratiti." On je opet plakao i rekao: "Nikad nisam poznavao medveda. Sad sam ja medved." Najzad prestade kia, vode se vratie u reku i vremenske prilike se nastavie kao to je uobiajeno. Ali taj ovek nikada vie nije ustao. Samo je leao drhtei, a jeo nije nita. Najzad mu creva popustie i on poe krvariti iz mara i oseati bolove. Jaukao je i vritao. Tako je snaan i zdrav bio, da mu je dugo trebalo da umre. Posle etrnaest dana izgubio je sposobnost govora, a etiri dana potom poeli su da pevaju pesme Odlaenja na zapad ka izlasku sunca, u njegovoj sobi, ali on je ipak iveo jo devet dana, slep, cvilei, pre nego to je umro sasvim. Posle njegove smrti njegova ena je pokuala da promeni ime, nazivala je sebe imenom Kukavica, ali veina ljudi odbijala je da je zove tako. Vratilo joj se prilino dobro zdravlje i doivela je starost. Svake godine na sveanosti Oaljivanja na Svetskom Plesu bacala je njegova imena na vatru, njegova prva imena, pa ime Zvono i najzad ime Medved; iako se imena spaljuju samo jednom, nju niko nije spreavao da ovo ini, zbog tog imena i zbog onoga to je on njoj uinio. Dugo je to tako trajalo, pa se zato i pria pamtila dugo, ak se pamti, evo, i sad, iako je mnogo vremena prolo od kad je umrla i ona. NA IZVORIMA ORLUA Nosila je nebojenu odeu ve pet godina. Zvala se Adsevin. Pola je iz svoje kue u ukulmasu da zahvati vode iz orluskih izvora za Ples Vode. Ona je i ranije ila uz planinu do tih izvora, sa ljudima iz svojih hejima, ali nikad sama. Sad, prelazei greben na gornjem kraju tog kanjona, Adsevin je oslukivala, u elji da uje tok vode. Tamo su skrab-hrast i trnje izdikljali gusto, nikakve ljudske staze nije bilo. Saginjala se, ila jelenjim stazama i izila na jednu veliku crvenu stenu koja je strala iz zida kanjona kao trem kue. Odatle je pogledala nadole ka izvoru. Videla je jednog jelena, koji je pio vodu i jednog oveka, koji je pio vodu. On je uao i pio sa povrine, na mestu gde je voda navirala sa ruba izvora. Nije imao na sebi nikakvu odeu, a njegova kosa i koa bili su jelenske boje. On nju nije ni video ni uo kad je izlazila na tu stenu. Kad se napio, digao je glavu i obratio se izvoru. Videla je da njegove usne obrazuju rei heja vakvana, iako mu nije ula glas. Onda je on digao pogled i video devojku na steni na zidu kanjona. Pogledali su se preko izvora, kroz vazduh. ovekove oi bile su oi jelena. Nije progovarao, a ni Adsevin nije nita govorila. Spustio je pogled, uzmakao od izvora, okrenuo se i zaao u gusto bunje na obali potoka Orlu. Velike jove koje tamo rastu sakrile su ga istog trena. Nije ula ni najmanji zvuk njegovog odlaenja. Dugo je sedela na rubu te stene, posmatrajui kako voda izvire. U vrelini poznog leta nijedna ptica nije govorila. Sila je, pevala izvoru, zahvatila njegovu vodu upom od plave gline, stavila up u korpu-uprtau, okaila je o rame i krenula nazad istim putem kojim je i dola, pentrajui se uz strmi kanjonski zid. Kad je bila na onoj velikoj steni iznad izvora, okrenula se i progovorila: "Pleemo Vodu u ukulmasu sutra." Onda je produila onim jelenjim stazama uzbrdo, pa preko grebena. Kad je donela vodu sa Orlua u hejime za sutranju vakvu, otila je kui do svog ognjita u Kui Maijih Brkova. Tamo je zapitala brata svoje majke, eno-ivueg oveka, uitelja Plave Gline: "Da li sam videla osobu iz Druge Kue ili iz Osme Kue, na izvorima Orlua?" On zapita: "Kako je ta osoba izgledala?" "Kao jelen, kao mukarac." Njen ujak ree: "Pa, moda si videla osobu Neba. Ovo je sveto vreme, a ti si inila sveto delo. Kako je ta osoba govorila?" "Govorio je vodi kad se nje napio." "Da li je govorio tebi?" "Ne. Ja sam se obratila njemu. Rekla sam mu da pleemo Vodu." "Moda e ta osoba doi na ples", ree njen ujak. Adsevin je gledala ka lovnoj strani, prema stazama sa severa, tokom itavog vremena plesanja na plesalitu, sledeeg dana; ali nije videla onog oveka sa vrela Orlua. On je bio doao, ali se plaio da ue u grad, na plesalite. Previe vremena je prolo otkad je bio u drutvu ljudskog naroda. Nije znao kako da ue meu njih. Uplaen, sakrio se pod obalu potoka i posmatrao plesanje. Naili su psi, poeli su da laju i ree na njega, pa je on pobegao uz potok, u brda. Posle plesa vruina je postala jo jaa i u ukulmasu se celo popodne nije micalo nita osim leinara iznad Leinarskog Brda. Po takvom danu Adsevin se vratila uz gudure i grebene do izvora Orlua. Nala je jelenske staze koje su vodile do one velike stene i izila na nju. Izvor je bio presuio. Nikog nije bilo. Na steni su leala etiri zelena ira sa ivohrasta. Tu ih je mogla ostaviti veverica, ili neka druga osoba. Adsevin ih je uzela, a na njihovo mesto stavila ono to je sa sobom donela: tap od maslinovog drveta izrezbaren zavojito i uglaan da bude kao hehole-no. Ne govorei naroito glasno i ne gledajui dole u kanjon, ona ree: "Ja u na Put Soli. Posle toga se vraam." Onda je otila kui u ukulmas. Posle Puta Soli, a pre Vina, dola je na tu stenu u kanjonu Orlua. Heholeno je bio uklonjen; nieg na tom mestu nije bilo. Koja god stvorenja da su bila tamo, veverice, avke, umski pacovi, mogla su ga premestiti ili uzeti. U zemljitu kanjonskog zida nala je odlomljeni komadi opsidijana i njime je napisala znak Plave Gline, urezujui ga u kou te crvene stene. To zavrivi, rekla je: "Uskoro e se u naem gradu plesati Vino." ovek koji je izgubio svoje ime sluao je to, dole u kanjonu, pod suvom obalom potoka. On je uvek sluao. Kad se Adsevin vratila kui to vee, njen ujak joj kaza: "uj, Adsevin. Razgovarao sam sa nekim lovcima koji zalaze u kanjone tamo, iznad okamenjene ume i preko Jastrebovog grebena. Oni znaju za tog jelenoveka. On je napustio ovdanju Kuu etrdeset Pet Crvenih Stabala, odavno, da ivi u umi. Nekada je bio ovek Serpentine, ali je posle istupio iz svih Kua, kau. Izgubio se. Izgubljenici su opasni; oni ine stvari bez znaenja. Verovatno bi bilo bolje da se ti vie ne vraa u kanjon Orlua. Moda ga tvoji odlasci plae." Ona ree: "Znaju li lovci gde on, u brdima, ivi?" "On nema ba nikakvu kuu", ree joj ujak. Adsevin nije elela da brine svog ujaka, ali se nije ni plaila oveka u Orluskom kanjonu, niti joj je bilo jasno kako bi to ona mogla njega uplaiti; zato je saekala da joj ujak bude zauzet oko etve, a onda se opet vratila na severne staze. Kie jo nisu bile poele, ali je drvee ve isputalo vodu zadravanu u deblima i korenju, pa se i u izvoru nalo neto vode, koja je leala duboko unutra, meu stenama. Tle oko izvora bilo je blatno, jelenskim nogama ugaeno. Na koi crvene stene bio je, pored znaka Plave Gline koji je ona urezala, nacrtan jo jedan znak. Bilo je to kojotsko oko Osme Kue. Videi ga, ona ree: "Heja, heja, Kojote! Znai, ti si tu, Boravioe u Divljoj Kui! Ovaj poklon je za ma koga iz te Kue kome bi se mogao dopasti." Ostavila je ono to je donela, a to je bilo lie vinove loze punjeno jemom koji je bio vodom natopljen, kao i suvim groem i korijanderom. Onda je otila istim putem kojim je i dola. Posle nekog vremena, rad je bio zavren, pa su ona i njen ujak bili zajedno. Ona ree: "Mataikebi! 'Ujae po majinoj strani koji si drag enama.' Onaj ovek kae da stanuje u Kui Divljine. Mislim da nije potrebno da ga se plai, ni da se plai za mene, ako budem ila tamo." "A ta ako ja odem tamo da omiriem vazduh?" ree njen ujak. Adsevin ree: "Vrata te kue se ne zatvaraju." I tako njen ujak ode u kanjon Orlua. Vide oznake na onoj steni, a pored njih jedan komad kamena hematita iz korita potoka, uglaan, crven, divan. Ne uze ga. Sede na tu stenu i ostade dugo, razmiljajui i sluajui. Nije ni video ni uo izgubljenog oveka, ali je verovao da se taj nalazi tu negde, blizu jova s one strane izvora. Otpevao je heju vakvanu i vratio se u ukulmas. Svojoj neaki je rekao: "Mislim da je vazduh tamo dobar. Potok poinje da tee. Jedan kamen iz potoka je tamo." Kad je Adsevin opet otila, uzela je kamen, a ostavila vreicu od kanapa, koju je bila izatkala. Rekla je: "Plesae se Trava u naem gradu uskoro. U tom plesu svi narodi Divljine su dobrodoli." Onda ga je videla kako gleda ka njoj, kako je slua. Bio je iza jednog madronskog drveta koje se sastojalo od est spojenih stabala, s druge strane kanjona; videla je njegovo rame, kosu i oi. Kad je pomislio da ga je videla, unuo je. Ona je prestala da gleda tamo; okrenula se na drugu stranu i otila natrag, uz greben. I tako je ona od vakve do vakve, od jednog do drugog doba godine, odlazila povremeno do izvora potoka Orlu, sa po nekim malim darom. Prilikom tih odlazaka govorila je, javljala je izgubljenom oveku o plesovima u ukulmasu; kad god je na crvenoj steni nala njegov poklon, uzela ga je; ponekad je uspevala i da vidi jelen-oveka. On je nju video svaki put. Kad je umirala jedna baba Serpentinka iz Kue etrdeset Pet Crvenih Stabala, Adsevin je otila do Orlua i govorila o tome, mislei da je ta ena mogla biti neki rod izgubljenom oveku i da bi on moda hteo da peva zapadno-odlazee pesme za nju, ako ih nije zaboravio. Kad je bio Prvi Dan Svetskog plesa, ona je dola kroz jaku kiu u kanjon Orlua. Potok je kuljao kao bujica, zapenjen i ut, a ptice tog kanjona traile su zaklone i uale u svakom bunu i drvetu. Nije bilo lako sii niz kanjonski zid do crvene stene, blato je isklizavalo ispod nogu. Kroz buku stvorenu padanjem kie i sudaranjem kamenja u potoku, ona ree: "Pleemo Svet u naem gradu, a narod ga plee i u Divljini. Sutra je No venanja. Tad emo se venati jedan ovek iz Prve Kue i ja." U huanju kie nije znala da li je on prisutan i da li ju je uo. Te godine Adsevin nije htela da plee Mesec, zato to se nedavno udala. Ona i njen mu otili su iz grada, u brda i napravili sebi letnju kuu sa devet stubova na grebenu iznad kanjona olio. Jednog dana ona je potegla odatle do Orlua. Greben je prela na jednom mestu koje se nalo raskreno, zato to je jedan diger-bor tu pao; odatle je pogledala niz kanjon, do izvora i do crvene stene iznad njega. Ugledala je izgubljenog oveka kako spava na toj steni. Leao je potrbuke, a jedan obraz je poloio preko znakova urezanih u stenu. Adsevin je stajala dugo, nepomina, a onda je otila, ne budei ga. Kad se vratila u letnjikovac, mladi mu ju je pitao: "Gde si bila?" "Ila sam do izvora Orlua", ree ona. On je svojevremeno uo, u Loi Zalivskog Lovora, prie o podivljalom umcu koji se via u kanjonu Orlua. "Nikad ne idi tamo", ree on. "Da, ii u tamo", ree ona. "Zato?" ree on. Ona ree: "Pitaj mog ujaka zato idem do Orlua. Moda ti on moe rei. Ja ne mogu." Mladi ovek ree: "Ako e ti opet tamo, ii u i ja." Ona ree: "Molim te, pusti me da idem sama. Nema razloga za strah." Posle toga, njen mu se oseao nelagodno, ivei tako visoko u brdima. Rekao je: "Hajde da se preselimo dole, u letnju kuu tvoje porodice", i ona se saglasila. Dok su boravili tamo, u Belopepelnim Obalama, mu je popriao sa njenim ujakom, a i sa nekim lovcima koji su esto zalazili u te kanjone. Nije mu se dopalo ono to je od njih uo o izgubljeniku; rekli su da je on, kad god su otili do Orlua, uvek bio tamo, blizu izvora. Ali ujak je rekao: "Mislim da tu nije nita loe." Adsevin je sila u ukulmas da otplee Vodu; prethodno je i donela vodu za taj ples, sa izvora Orlua. Posle toga je opet ila sama do Orlua, pre velikih svetkovina. Ponekad je odnosila hranu. Njen mu je ovo gledao utke, ali je u sebi govorio ono to je od njenog ujaka uo. Jedan deak je nainio Adsevin i njenog mua svojim roditeljima, priblino u vreme Vode; a kad je prolo nekoliko meseci njegovog ivota, u vreme nove trave, Adsevin ga je ponela u nosiljci i krenula severnim stazama. Svom muu ni re nije rekla. On je video da ona odlazi sa bebom, pa je bio uzbunjen i ljut. Pratio ju je na izvesnom udaljenju, peo se za njom u brda, uz kanjone, preko visokog grebena, do Orlua. Na grebenu je izgubio njenu stazu; nikakve staze nije ni bilo. Nije mogao videti kuda je otila, niti je uo ijedan zvuk njenog kretanja. Bojao se da naini, tragajui za Adsevin, ma i najmanju buku i zato je stajao nepomino i oslukivao. uo je njen glas dole, iz kanjona, nad koritom potoka. Govorila je: "Ovo je moj sin. Dala sam mu ime Ide Za Kojotom." Onda neko vreme nije govorila nita. Potom je opet zauo njen glas: "Jesi li ti otiao,

STALNO SE VRAAJUI KUI - 23 Kojote?" Zatim je jo neko vreme utala, a onda je njen glas kriknuo jako, bez rei. Mladi ovek se bacio napred, krei i razgrui bunje ispred sebe, pohitao je niz kanjonski zid, ka mestu odakle se njen glas prolomio. Sedela je na rubu one crvene stene, drei bebu u naruju i plaui. Prilazei tom mestu, njen mu je namirisao smrt. A kad je stao uz Adsevin, ona je pokazala prstom dole, ka izvoru. Izgubljenik je bio umro, pod velikim jovama, s druge strane potoka, odmah ispod izvora. I ve se delom u zemlju pretvorio. PESME Drugi deo Pesme u ovoj grupi jesu ponude, govorne ili pisane, koje autor donosi svojim hejimama ili svojoj loi. Keki pojam vlasnitva toliko se razlikovao od naeg, da svako njegovo pominjanje zahteva objanjenja. Ono to je ovek napravio, stekao, ili posedovao u Dolini bilo je njegova svojina; ali ovek je pripadao svojoj Kui, svojoj kui, svom gradu i narodu. Bogatstvo se nije sastojalo od stvari nego od injenja: naime, od davanja. Pesnik je bio vlasnik pesme koju je nainio, ali pesma nije stvarno ni postojala dok nije bila data nekome, deljena sa nekim, izvedena pred nekim. Ova istovetnost davanja i imanja moe se, moda, lake sagledati kad je re o pesmama, muzikim tvorevinama ili o nekoj molitvi. Kei su, meutim, smatrali da ta istovetnost vai, u jednakoj meri, za svu imovinu. PESMA PLAVE STENE Iz Serpentine Vakvahe; nepotpisana. Ja sam celovito bie, tajanstveno i stameno. Sedim na zemlji, na suncu, izmeu ivih hrastova. Jednom bejah sunce, opet biu mrak. Sad sam, privremeno, izmeu tih velikih stvari, sa ostalim narodom, ovde u Dolini. MEDITACIJA U OSMOJ KUI U RANO PROLEE Ispevala Ira Sinanka. Oblaci plaviasti, razreeni, lagano, u visini, ka severoistoku blude. Kini deo godine. Ti, vetre to sa jugoistoka stie, za izleenje ove due neto uini! U jednom palom boru, odmah ispod kore Izdubili su svoje lavirinte crvi. Kua im je tanana, krhka, lako se mrvi. Pravioci lavirinata, pomozite ovoj dui da umre. Plaviastu stenu mnogo puta je spirala kia i pokazala u njoj ile, itava ih mrea ima. Vi, kie mnogih vetrovitih zima, pomozite da se okrene ova dua. Mrtvih grana sen, u tebi, divljino. I mnogo mrtvih bia. I blistanje sunca. Notom svojom oglaava se jedna ptica u sunanom vetru, daleko. Pokazalo se da je stena meka od kie, i da je drvo slabije od crva. Tu pomoi nema. Zato, duo, i ti slaba budi, bitku izgubi, otplovi vetrom oduvana, kroz mree i lavirinte, i otpevaj jednu notu, samo jednom, u divljini. *Hehole-no UMIRANJE Nepotpisani lini prilog dat hejimama Crvene Tugle u Madidinuu. Bio je u obliku koji se zove 'etvorni sa odjekom'. Da umre samo jedan, to ne moe ti, to ne mogu ja, to umiremo svi; deli. Umre ti, tad i ja; umrem ja, tad i ti. Spasti me ne moe, spasti te ne mogu. Jedan je pla, plaemo ga svi; podnesi. USPENJE Dala Loi Crne Tugle autorica, Agejt. Biva da se penasta dua digne, mehur mali, i zaplovi na mentalnom vetru uz Reku. Uz Dolinu krene, ka Planini, da se rodi za mrenje. Sa jugoistoka vetar se die. U mukom smrtnom mesu ta uplja dua uzlazi, bori se i jaue, dom od kostiju njoj je robija; izlaz hoe, bekstvo, sloboda je vue. Vetar i dalje duva sa istoka i juga. Majke kapija, oevi loza, pustite tog sina da ode, tog roenog iz pene, ratnika, putnika, izgnanika, ili e on kuu i vinograd da zapali. Na istonom vetru miris paljevine stie. On je razaranje, on triput roen, on, u vodenom toku mlaz pepela. Crno polje lei iza njega. Pustite ga da ide, pustite ga uz Planinu da se probija. Iskre uzleu i u junom vetru se gase. NIKAD NIJE BILO ZAISTA DRUGAIJE Devetvrh od umoa dao Crvenoj Tugli Vakvahe. Nikad nije bilo zaista drugaije. Moda je trebalo vie ureivati, moda je poetak bio onda kad je vie stvari bilo potrebno. Ali ko zna, moda je pre poetka neka ena pljesnula muvu izraslu iz crvia u mijoj digerici koju je neka lisica ostavila pored potoka, pod bunjem? Kako moe rei da nije? Kako moe rei da nee? Da li je more zbog talasa drugaije? Kad lupim po bubnju ovako, mislim da je taj zvuk bio prisutan pre poetka i onda je sve posluilo, sve, samo da bi on nastao. E, posle njega je sve drugaije. *Jezini bubanj SUNCE JUGU IDE Hejimama Crvene Tugle u ukulmasu ponudila Smetena. U pesmi je bila upotrebljena silabina metrika zvana 'deveterac' esto koriena za elegije i za meditacije o smrtnosti. U smiraj dana nemirna sam. etam brina kroz jesenji sjaj. Previe smrti videla sam, rastanke, promene, nagli kraj. Vrata to otvorena behu neko je sada zatvorio. Stabla nebo podupirahu; neko ih, redom, oborio. Mnogo stvari koje su prole sada jo pamtim jedina ja! Mom potoku sue su dole, livada ova suva je sva. Pijte tu vodu, mrtve due! Zovem vas tuna i nemirna. Suve me uspomene gue. Vi znate gde mi je uteha. PRE MESECA Opsidijanu umoa dao Som. Ispod zemlje, pod mesecom, vetar duva, idu senke, preko tla, eukaliptusa. Lie polee vetar gura senke eukaliptusa ispred meseca. MOLJCI I LEPTIRI 'Stara pesma' koju je govorio Ovan od Madidinua, u Loi Madrone. Leptir, izlazei iz tajne, ulazi. Ozbiljni plesau! Dua te oponaa. U svim Kuama obitava, samo nakratko slee. Moljac, izlazei iz tajne, ulazi. Menjau oblika! Pouava medveda. ETVORO-PETINSKE 'Stare pesme', govorio ih je Kemel od Unmalina, u Loi Madrone. Due nae su stare, esto upotrebljavane ranije. No potraje due nego ruka koja ga dri. Brda postaju doline: gle, izvor i dalje navire. Dok ja starim moja dua postaje sve mlaa. Ja ka moru teim:

STALNO SE VRAAJUI KUI - 24 ona putuje uzvodno. Sluaj ti, reko: ja nisam moja dua! DODOLA "Ovu pesmu sastavih da se peva kad suva sezona potraje predugo, pa ponu umski poari, ili kad um poeli kiu." Srna, iz Plave Gline u Vakvani Prazni su vetri, severac, jugo. Prazno je nebo, prazno ve dugo. Ono to elimo, to nam je nada, u more bei, pod talasom lei. Neznanci bez sna! Voda vas zna! Pokretni, pokretni budite sada, dajte da vetar vama ovlada. Severac, jugo, istok i zapad, nek nam donesu oblaka napad. Narode oblaka, narode neba, ovoj dolini oblaka treba. Ej, pusto more, pusti da pou i u Dolinu nau da dou. Kia e pasti, potoci rasti, u Reku sii, u more ii. Ej, pusti vali, jeste li znali: more se vraa izvoru svome. More se vraa izvoru svome. STARA ENA PEVA Svojim hejimama dala Cvetana od Sinana. Stopa je bila 'etverac'. Bila ljiva, sad sam suva. I kotica. Pojedi me! Pljuni kosku! Biu drvo, svo u cvatu. POD KAIBIJEM Napisala Ira kao pratnju uz jednu zidnu sliku u hejimama Plave Gline u Sinanu. Vodeni namotaji spori, spori, u njih vlaga kaplje, movara, blato, maglene ravni. Vidici mokri i tavni. ujem da dugim krilima neko govori, i znam da su to aplje. PREPELICE SE DIU IZ VISOKE TRAVE Spevala Kulkuna od ukulmasa i dala hejimama Plave Gline. Razlepetale, krilomlatale, vi ispoljavate mnogoprepelije, zemljo-gnezdo-mnotvo, uzlet, prh, prah, ne daleko, krilogrmite po aparelu. Ne oku, ispod vida ispoljavate, ispod razuma, duboko dole, samo uhu i unutra-okrenutosti, iznenadnu lepr-zemljo-perjanu divotu. OVAJ KAMEN Iz serpentinskih hejima u Telina-nai; napisala Govoreka. iao je traei drum koji ne vodi smrti iao je traei taj drum i naao ga je kamen drum iao je tim drumom koji ne vodi smrti iao iao neko vreme pa stao jer se okamenio sad stoji na tom drumu koji ne vodi u smrt stoji ne ide nikud ne plee, a iz oiju mu kamenje pada narod duge prolazi kraj njega nogama dugim svetlosnim iz etiri kue na ples u pet kua pa u prolazu i pokupi suze njegove ovaj kamen evo ba ovaj iz njegovog oka evo ba ovaj ovde dade mi na planini neko ko pre mog roenja umre ovaj kamen ETIRI POVESTI MRNJA STARIH ENA Glasno priala Trnica iz Kue Visokog Trema u Sinanu. Na mestu gde Kua Visokog Trema sada stoji u Sinanu, u davna vremena bila je kua koju su zvali Kua Posle Zemljotresa. Stajala je na tom mestu dugo, predugo. Od trenja su se ve bili izdubili i kameni pragovi i podne ploice. Vrata su u ragastovima visila ukrivo. Daske su se odvajale i visile zasebno. Zidovi su bili puni mieva, a tavan je bio pun puncat ptijih i osinjih gnezda i imijeg izmeta. Toliko je stara ta kua bila da se, kao prvo, niko nije ni seao koja ju je porodica podigla. Niko nije hteo ni da je opravlja ni isti. Ta kua je bila kao neki mator, mator pas koji ne mari ni za koga i za koga ne mari niko i koji ivi prljav i utljiv i ee se od buva. Zacelo je tada narod u Sinanu bio nepaljiv, im je dao da se jedna kua toliko prepusti prljavtini i starosti; bolje je bilo da su je poruili, rastavili deo po deo i upotrebili dobre daske i kamenove; trebalo ju je razgraditi i novu kuu sagraditi. Ali ljudi ponekad ne rade ono to je bolje, niti ono to je dobro. Stvari se uhodaju, sve su onakve kakve su i ko e to promeniti? ta e toak nego da se okree. Nije lako voditi sve stvari umno. A nije ni lako umeati se u komijska posla. Dakle, bila su dva domainstva u toj staroj Kui Posle Zemljotresa: jedno crvenotugleno, jedno opsidijansko. Oba su imala po jednu babu. Te dve babe su ceo ivot provele u toj kui, mrzei jedna drugu. Nisu se mogle sloiti. Nisu govorile jedna s drugom. Kako je to poelo? I ta su htele? Ne znam. A nije znao ni ma ko drugi ko je ovu priu govorio. Mrnja pone, pa ide u krug, pa postaje sve starija i vre stee i jo starija i jo vre stee i najzad dri neku osobu u sebi kao to pesnica dri tap. Elem, stanovale su one tu, ena iz Crvene Tugle na prvom spratu, znai odmah ispod tavana, a ena iz Opsidijana na drugom spratu, niem, znai odmah iznad podruma; stanovale i mrzele se. Baba tuglana imala je obiaj da kae: "Pomirii, kako smrdi ono to kuvaju dole! Ovamo, na gore, ide smrad! Reci toj osobi da prastane kuu da zasmruje!" Onda bi njen zet siao niz stepenice i rekao to babi opsidani. A ona njemu ne bi nita odgovorila, nego bi rekla svome zetu: "Kakva je galama to tamo? Pseto neko keve li? Klozet se neki provalio? Gadna neka galama u ovoj kui. Po spratu gaze neki ljudi, neke budale, i gluposti lupetaju. Reci ti njima da prestanu toliko buke da prave." U tuglenom domainstvu bile su dve keri i jedna od njih je imala dve keri i sve su udate bile, znai etiri zeta su imali i nekoliko mlae dece, veliko domainstvo i svi su iveli u tim prljavim, starim sobama pod krovom. A krov popravljali nisu. Pa, kad procuri, oni izbue rupicu na podu, negde pored zida i puste da to tako curi na glavu onima dole. Baba tuglana je govorila: "Uvek na dole ide curenje." A dole je baba opsidana ivela sa svoje dve keri: jedna se nije udala, a druga je imala mua i jednu kerku. Znai, u tom domainstvu nije bilo mnogo ljudi, pa su bili nevelikoduni, utljivi i stalno su se neto izdvajali, a na sveanostima nisu plesali. Niko drugi u njihove sobe nije zalazio i narod je zborio ovako: "Sigurno nagomilavaju neku imovinu, u tom domainstvu. Sigurno imaju neke stvari, sigurno neke stvari uvaju unutra." Drugi su, opet, ovako uzvraali: "A to vi to priate? To domainstvo nikad nita ne pravi. Imaju par ovaca koje idu sa gradskim stadom, krava im crkla, obrauju malo zemljice dole kod Zvearkinog proplanka, al' nita sem kukuruza ne uzgajaju; ne sakupljaju nita - samo peurke; nikad nita nisu napravili, pa dali; odelo im je staro, upovi i koare su im stari i prljavi - ta vas navodi da kaete da su oni neto mnogo zgrnuli?" Narod je video jedan gvozdeni tiganj koji je jedna od opsidijanskih ena bacila u kantu za smee; bio je od silnog grebanja i nagorevanja probuen na sredini, ali videlo se da je ona u tom tiganju dugo prila hranu iako je imao rupu, prila je svud oko rupe. Ali neki opet rekoe da je to dokaz da oni unutra prave zalihu nekih stvari, im su tolike cicije da nastavljaju da pre i u progorenom tiganju. A ni porodica na prvom, gornjem spratu nikad nije davala nita osim hrane, pa ipak niko nije govorio da je ta porodica bogata. Jer kod njih su sva vrata uvek bila otvorena i svako je mogao da vidi ta imaju i kakva je prljavtina. Svi zetovi su lovili, pa su, ako nita drugo, imali jelenskog mesa u izobilju; a keri su pravile sir. U to doba to su bile jedine osobe u Sinanu koje su pravile sir u veim koliinama. Ko je hteo sir, donosio im je mleko, a to domainstvo je imalo i nekoliko mlenih koza, a i svoje ovce je muzlo. Sir im je dozrevao u prizemnom spratu kue, koji je bio napola ukopan u zemlju - dobri su podrumi to bili za sir ili za vino. Sadanji podrumi ispod Kue Visokog Trema u stvari su, jednim delom, ti stari podrumi. Niko od njih nikad se nije bavio ratarstvom, iako su bili narod Crvene Tugle. Mukarci su povazdan bili na lovnoj strani, peli su se u Goru Sinaniju i u Goru Straarku, pa sve do Jelove Gore. Baba nije nita osim jelenskog mesa volela da jede. Svoj ulov su davali narodu irokogrudo, a i sir su davali ljudima koji su im zauzvrat davali razne stvari, njima potrebne; ali bili su od one vrste ljudi koji neto uzmu, pa izgube, polome, pa ne poprave. Nedosledni su bili, nepromuurni, sitne due. Ni o kome od njih ne bi vredelo priati ma kakvu priu, jedino vredi o mrnji dveju baba. Ta mrnja imala je veliinu: bila je to mrnja velika, a sva u jednoj kui, sva izmeu tih zidova. *'Reke koje se ulivaju u Unutaranje more' Ovu zidnu sliku u Loi Nalazitelja u Vakvahi prekopirala je za nas Jasna, arhivistkinja te Loe. Iz godine u godinu su one to tako, pa im je zato i kua bila prljava i curila i bila puna muva i buva, zato su ljudi u njoj bili zli, neizdani i tupi: svi su oni bili gorivo, gorivo za tu bapsku mrnju. Ako bi divljai ponestalo, opsidijanska porodica se radovala to su oni gore doli kui bez jelena. Ako bi nastala sua, tuglenska porodica se radovala to e oni dole slab rod kukuruza dobiti. Kad sir ispadne gorak ili suv, baba tuglana kae da je baba opsidana sigurno sipala pesak ili ivu sodu u abrove. Ako se neko od opsidijanske porodice oklizne na pragu, odmah kau da je to zato to su oni gore pustili da jelenska mast procuri na prag. ice su virile ludo, zidovi se rascepljivali, a balkoni i stepenici su visili, ali ni jedno ni drugo domainstvo nije htelo da preduzme opravku, svako je govorio da je za kvarove kriva ona druga strana. Kad god je ma ta polo kako ne valja i ne treba, babe su govorile: "Kriva je ona, zbog one tamo je to! Zbog one!" Najstariji zet tuglenske porodice peo se njihovim stepenitem, pa se ono ispod njega provalilo, on je pao, pokuao je da se uhvati za neki oslonac, pao je na rav nain i slomio kimu. Ali nije umro odmah, nego je umiranje potrajalo. Doli su ljudi iz Lekarske Loe i iz Loe Crne Tugle da mu pomognu da umre, a kad su pevali s njim pesme Odlaenja na zapad ka izlasku sunca, majka njegove supruge poela je da pria i da vie: "Kriva je ona! Ona ena! Ona je stepenik razlabavila, ona je klinove izvadila, ona!" Baba opsidanka je sedela dole u svojoj sobi, njihala se napred-nazad, sluala otvorenih usta i smejala se. Govorila je svojoj porodici: "Sluajte onu gore. Tako ona peva kad neko umire. ek' samo dok ona bude umirala, ima ona da uje kako u tad ja da pevam!" Ali njen zet, koji nikad nije govorio i koji je uvek radio sve kako su mu

STALNO SE VRAAJUI KUI - 25 ene tog domainstva govorile, sad poe da govori ovako: "Desie se neko zlo. Ja nisam povadio klinove. Nisam ja rasklimatao taj stepenik. Ooo, desie se zlo neko. Umreu!" Onda poe da peva zapadno-odlazee pesme, glasno, i to ne bdelake, nego mrelake. Ta baba je bila sujeverna. Mislila je, ko zapeva te pesme, umree. Ona poe da vriska: "Uutkajte ovoga! ta on to pokuava da nam uradi! Niko u ovom domainstvu ne umire! Samo oni gore, samo oni gore nek pocrkaju, samo oni!" *Kua etiri Madrone u Sinanu Zato su keri uutkale tog oveka. A ljudi na spratu iznad su to sluali, zato to su uli viku. U toj kui mogao si da uje sve. Oni su, godinama, i daske izmicali iz leita i rupe pravili, samo da bi jedni druge prislukivali i svoju mrnju hranili. Tako nastade tiina i potraja neko vreme. Onda umirui ovek poe da krklja i rope u grlu. Oni oko njega zapevae treu pesmu. A baba dole je samo sedela i sluala. Njen zet je posle toga bio lud. Sedeo je u kui i nikad nije izlazio napolje. Nita nije radio, samo je sedeo po okovima i akao sebi ruke i noge, raakavao je kraste i buvlje ujede. Oni iz Crne Tugle koji su prisustvovali pevanju za tog umirueg doli su kasnije da razgovaraju sa obe stare ene, zato to su one noi videli koliko ti ljudi mrze jedni druge. Dotad je sve bilo zatvoreno u tu kuu, a ostali narod o toj mrnji nije razmiljao. Crnotuglai rekoe: "Ne valja vam posao. Nanosite zlo i sebi i nama ostalima u ovom gradu. Ako neete da prestanete da mrzite jedna drugu, moda bi trebalo da jedna porodica ode iz Kue Posle Zemljotresa." To je sluala starica iz Crvene Tugle, pa je rekla: "Njih dole ima samo petoro, a imaju stvari, svakojake stvari. Kua je puna mieva i raznih stvorova to se mnoe u itu koje su oni zgrnuli, kua je puna moljaca to se mnoe u odei koju oni sakrivaju. Imaju ukrase, imaju kostime za vakvu, imaju perje, gvoe i bakar u kutijama ispod dasaka poda. Nikad ne dele nita sa drugima, nikad nita ne daju, imaju svakojake stvari. Nek oni sebi novu kuu diu!" Staramajka Opsidijanka ree: "Neka to gore, to se nakotilo k'o zeevi, ode nekud, nek idu na lovnu stranu ako im je volja. Ovo je moja kua." Zato su ljudi Crne Tugle poeli da razgovaraju sa drugim ljudima u gradu, o ta dva domainstva; hteli su da vide da li postoji neto to bi trebalo uraditi. Dok su se oni time bavili, starija ker u porodici na niem spratu obolela je naglo. Spopali su je grevi, onda je pala u komu. Njen ludi mu nije obraao panju na to, nastavio je da kopka po svojim ranicama, u jednom kutu sobe. Baba posla sestru da otri do Lekarske Loe i da vie: "Otrovana je! Stavili su otrovne peurke meu nae peurke!" Doktori su rekli da jeste trovanje peurkama, ali su i pokazali toj sestri da je meu peurkama koje je ona, zajedno sa umiruom enom, nabrala, nekoliko feitulija, a od jedne feitulije, ili samo od pola feitulije, se umire. Ali ona je vikala da one nikad nijednu takvu nisu ubrale, ve da je to neko drugi ubacio meu njihove peurke. To je ponavljala, a na svoju umiruu sestru nije obraala panju uopte. A tad se digne baba, s mukom, pa stane na trem, na poetak stepenica koje su vodile gore ka balkonu; i tako stojei pone da vie na porodicu gore: "Mislite da moete da mi ubijete kerku? Mislite da to moete? Otkud vam misao da to moete? Niko meni kerku ne moe da ubije!" Ovo je uo svako u Sinanu i svi su videli kako ona, stojei tu, izmahuje pesnicama, mlatara rukama i urla. A baba tuglana izie na balkon, gore. Pa kae: "Kakva je to galama? Je l' crkava neki ker negde?" Pone Opsidijanka da vriti bez rei i navali uz stepenice, ali ve se bilo okupilo dosta sveta, pa je ljudi zaustavie i uhvatie za ruke i odvedoe natrag u njeno domainstvo. Tamo su je, onda, drali ljudi iz Lekarske Loe i iz Loe Crne Tugle, a i njena unuka ju je drala, pa su je smirili; utala je dok joj je ker umirala i dok su sve pesme otpevane. A sa gornjeg sprata je druga stara ena doviknula, samo jedanput: "Neto bazdi, negde je krepala neka dukela." Posle toga su je njene keri i njeni zetovi naterali da miruje. Bilo im je ve i previe. Postideli su se zbog tolike mrnje koju je sad video i uo ceo grad. Posle spaljivanja tela, ljudi iz porodice na gornjem spratu otili su u Lou Crne Tugle na razgovor. Rekli su: "Smuila nam se ova omraza izmeu nae majke i te druge ene koja je na niem spratu. One su stare i mi ne moemo da ih promenimo, ali neemo da nastavljamo tako. Recite nam ta bi bilo dobro uraditi, posluaemo vas." Meutim, dok su tako, u toj loi, na Velikoj Glavi, govorili, dotra neko dete, viui: "Poar! Vatra u gradu!" Svi su otrali nazad, u Sinan, a kad tamo, pumpe sruuju vodu kroz veliko crevo u Kuu Posle Zemljotresa, a u visinu poleu, vrtei se, vatrene pahulje i grudve ognja, sa zapaljenog krova. Kad je njena porodica pola iz zgrade, stara ena Crvene Tugle ostala je na svom spratu, gornjem, sama i ta je uradila, sipala je ulje kroz rupe u podu i zapalila ga da bi oni dole izgoreli. Krenuo je dim toliko gust, da ju je zbunio, pa nije uspela da izie, ako je uopte i pokuala da izie. Uguila se sama tamo gore u svojim sobama. Stara ena iz Opsidijana i ostali njeni istrali su im su namirisali vatru i videli da im niz zidove curi, unutra, zapaljeno ulje. Svoga zeta su morali izvui. Opsidijanka je stajala pred kuom plaui i pevajui pesme za umirue ljude, a drugi su je morali drati da ne bi krenula u kuu, u vatru. Kad su ljudi izvukli napolje babu tuglanu i kad se videlo da je mrtva, rekli su: "Nek ta kua nastavi da gori. Nek izgori do temelja!" Poee, tada, kvasiti vodom krovove i zidove okolnih kua; zemlja je ve bila mokra, jer bila je kina sezona; dopustie da ta kua uniti sama sebe. Narod iz svih hejima je dao obema porodicama ono to im je trebalo za osnivanje novih domainstava. Opsidijanska porodica otila je u prizemlje Stare Crvene Kue, a porodica Tugle se podelila, neki su otili da stanuju neko vreme u lovakom logoru na Gori Sinaniji, drugi su otili u Bubanj Kuu, gde su imali neke srodnike svoje Kue. Kau da se u pepelu te kue nije nalo nita to bi zasluivalo da se nosi do kante za smee: nijedna daska, nijedno mineralno zrno, nijedna arka za vrata, nita, samo pepeo, ljaka i ubre. Nekoliko godinjih doba kasnije ljudi Plave Gline poeli su da zidaju na tim starim temeljima; malo su ih produili na jugozapadnoj strani i malo su im poveali visinu; tako sad tu stoji Kua Visokog Trema. Pria se da ponekad moe da uje u starim delovima njenih podruma neto nalik na aputanje nekih baba; ali, ja, evo, stanujem u njoj, pa nisam nikad nita tako ula. NAPOMENA: Str. #123 '...niko nije govorio da je ta porodica bogata.' Na kekom jeziku pridev 'bogat' glasi weambad, to je izvedeno iz rei ambad, koja kao glagol znai davati ili biti velikoduan, a kao imenica znai bogatstvo ili irokogrudost. Meutim Trnica je, govorei ovu povest, upotrebila pridev wetotop. On je izveden iz rei top, koja kao glagol znai imati, posedovati, uvati, a kao imenica znai imovinu, ili stvari koje neko upotrebljava; u svom udvojenom obliku totop ta re znai zgrtati samo za sebe, bogatiti se, imati, nagomilavati posede koji su sakriveni ili se ne upotrebljavaju. A pridevski oblik wetotop opisuje krticu, grabljivca. U tom smislu, ovek koji ne poseduje mnogo zato to drugim ljudima mnogo daje jeste bogat ovek; nasuprot tome, onaj ko malo daje, pa u njegovom vlasnitvu ostaje mnogo, siromah je. Da bi se pripovetka mogla razumeti, ja sam morala da prevodim 'siromaan' svaki put naom reju 'bogat' - ali na engleskom jeziku meuodnos rei miser 'cicija, krtac' i misery, miserable 'jad i beda; ubog, jadan, bedan' pokazuje da keki pogled na svet nije uvek bio stran narodima engleskog govornog podruja. RAT SA SVINJSKIM NARODOM Napisao Jaki iz ute Tugle u Tahas Tuhasu i dao biblioteci tamonjih hejima. Svinjski Narod bio je s one druge, spoljne strane Gore Leinarske, u umarcima ivohrastova. Bilo je vie pripadnika tog naroda nego to je uobiajeno, a i zadrali su se due. I kad smo mi otplesali Svet, oni su jo bili tamo. Njihove svinje razmilele su se po itavoj lovnoj strani. Ljudi iz Loe Lovora poeli su odlaziti tamo, da motre na njih. Proeljali su ceo taj kraj. Govornik te Loe bio je Orao Sna. On je razgovarao sa ljudima u Pet Kua, a onda je otiao na ono mesto na Leinarskom potoku gde su se Svinjovci bili ulogorili. Priao im je utivo i zatraio da govori. Oni mu rekoe: "Govori." On ree: "Nai lovci e pogreiti, pa e misliti od vaih svinja da su jeleni, ako pustite da one jurcaju po naim lovnim umama." Jedna Svinjovka progovorila je u njihovo ime. Bilo joj je oko sedamnaest godina. Rekla je: "Zar vai lovci ne mogu razlikovati svinju od jelena?" On ree: "Ne mogu uvek." Ona ree: "Evo kako se razlika moe videti: jeleni bee, svinje ne." On ree: "Kazau mojim lovcima to." Kad se Orao Sna vratio kui i kad je ispriao ta je bilo, naljutili su se i ljudi iz Loe Lovorove i drugi koji su lovili. Uvee smo se sastali na zboritu i dogovorili se da povedemo rat protiv Svinjskog naroda, posle Meseca. Niko nije progovorio protiv toga. Orao Sna se vratio sa mnom i sa umarom u logor Svinjonaroda, da im saopti odluku. Uli smo utivo i jeli smo sa njima. Bilo je u logoru, tada, oko ezdesetoro ljudi, a ostali su bili napolju, sakupljali su plodove ili su ili za krdima svinja. Taj narod ne lovi mnogo i nikad ne obrauje zemlju. Dobru veeru su nam dali, svinjetinu i raznovrsnu salatu sa borovim oraiima. Svinja je bilo posvuda, a deca i prasii su zajedno jurcali unaokolo i zajedno ciali. Bio je tu i jedan ogroman crveni vepar na dugakom kaiu. Pre nego to jede, morao si otii i staviti deo svoje hrane u jedan udubljeni, izrezbareni blok lovorovog drveta, za njega. I odea i atori Svinjonaroda bili su od tavljene svinjske koe, ali na razliite naine tavljene, nekiput sa dlakom neskinutom, a neki put sa takvom finoom da je koa bila poput mekog pamunog platna. S njihove strane ponajvie je govorila ta ena, koja je znala na jezik. Kad su svi jeli, sedeli smo jo neko vreme u krugu i drali se utivo, a onda je Orao Sna izvukao lulu i duvan, pa rekao: "Hoete li puiti sa nama?" Jedan Svinjovac ree: "Da, ja hou", na njihovom svinjovakom jeziku, a to rekoe i ostali. Sve u svemu, trideset jedan Svinjovac je priao da pui sa nama, sve mukarci, nijedna ena. Puili smo tu lulu i mi, a onda smo imenovali i druge sa kojima smo je ranije puili, uz svaki dim po jedno ime, tako da ukupno nabrojismo etiri ene i trinaest mukaraca. Toliki je bio ukupan broj onih koji su pristali da ratuju. Orao Sna je razgovarao sa prvim od svinjovskih puaa lule, posredstvom te ene koja je govorila i naim jezikom, pa su se dogovorili da rat pone o mladom mesecu posle Plesa Meseca i to u Dolini Trule Stene. Na ovo smo morali pristati, a svaki Svinjovac je potezao po jedan dim, pa nam vraao lulu, svaki put. Samo trojica nas bilo je za toliko mnotvo dimova. Ja sam bio pijan kad sam ustao, a na povratku kui nekoliko puta sam povraao. umar isto tako. Orao Sna je puio i ranije. Pre Meseca pripremili smo oruje i municiju, a ljudi koji su ranije vodili ratove razgovarali su sa nama i obuavali nas. Dok se u Tahas Tuhasu plesao Mesec, mi smo podigli ratnu kolibu na proplanku Kehek, na pola puta uz Goru Leinarsku; tamo smo se nastanili, postili smo, puili, vebali i pevali pesme koje samo ratnici mogu pevati. Za sve to vreme, nikome nije bilo doputeno da ide u Dolinu Trule Stene. Ljudi iz naih domainstava donosili su nam hranu gore, do Keheka, ali mi smo postili sve vie. Posle etiri dana iveli smo od dima i vode. Posle devet dana iveli smo od vatre. Ovo su imena ratnika koji su se borili u ratu sa Svinjonarodom u Dolini Trule Stene, na poetku suve sezone: Orao Sna, govornik za Lou Lovorovu. umar. Jaki. Zvida. Tojona. Sin Sunca. To estoro, iz Kue ute Tugle. Planine Sna. Zvear. Ta dvojica iz Crvene Tugle. Srenoruki. Oliv, bibliotekar hejima Plave Gline. Sin Dajke Roze. Sin Dajke Pumoigraice. Ta etvorica iz Kue Plave Gline. Crna. Gleda Zvezde. Zvezda Krvi. To troje iz Opsidijana. Zahvalna. Kedar. Kamenples, ovek star sedamdeset est godina. Tiina, ovek umac. Dobrobirac. To petoro iz Tree Kue. Trideset jedan Svinjovac je puio sa nama i svi su bili mukarci. Ne znam ime nijednoga. Krenuli smo ka Dolini Trule Stene kasno jednog popodneva, kad je doao onaj pravi dan. Kad smo doli do drvea na grebenu koji se die iznad te doline, mladi mesec je zalazio, a mi smo naloili vatru i poeli pevati. Svinjski narod bio je na drugom grebenu, s druge strane te doline i zaloio je vatre tamo. Oni su stvarali zvuke kao kad svinje cie. Mi smo

STALNO SE VRAAJUI KUI - 26 puili, pevali i vikali na njih, da bi oni cele noi bili budni. Govorili smo im kako emo ih ubiti. Oni nisu pevali, samo su groktali i ciali, a nas je to ljutilo. U zoru, im je postalo vidno, Orao Sna je povikao: "Evo, dolazim!" On je bio ratni poglavica, pa nam je mogao govoriti ta treba, a ta ne treba da inimo. Kazao nam je da ga ne sledimo dok nas ne pozove, a onda je siao u tu dolinu sam. Bila je neka izmaglica oko Trulostenskog potoka, a i skrabvrbe su ga sakrivale, zato se on popeo na veliku, rascepljenu, crvenu stenu zvanu Gau, da bi bio sasvim vidljiv. Tamo je stao, bez puke, i poeo vikati na Svinjovce da siu i da se bore. Jedan Svinjovac potrao je sa grebena gde su oni bili, kroz rascvetane amize. Na njemu je bila kona odea koja mu je titila itavo telo i ruke i noge, a lice mu je bilo obojeno crvenom i smeom bojom, tako da je liilo na svinjsko. Nikakvo oruje nije nosio. Orao Sna se bacio sa stene na njega i oborio ga na lea. Poeli su se rvati. Bilo je teko videti ih sa mesta gde smo mi bili. Orao Sna je udario glavom toga oveka o jednu stenu. Svinjovci su poeli pucati na nas sa svog grebena, ostajui skriveni u bunju i meu drveem. Mi nismo bili sigurni da li nas je Orao Sna ve pozvao, jer su pucnji i odjeci stvarali toliku buku, pa smo odluili da se podelimo kao to smo se prethodno bili dogovorili - naime, neki od nas da zau, kroz bunje, iza tog grebena, a neki da potre u tu dolinu da se bore sasvim na vidiku. Veina Svinjovaca ostala je visoko u bunju, pucajui odatle. Ja mislim da su svi oni imali puke, ali ne svi dobre. Mi smo imali tri veoma dobre puke koje je napravio Himpi Pukar i osam dobrih. Ostali pripadnici nae vojske opredelili su se za borbu noevima ili golim rukama. Jedan Svinjovac je opalio sa jednog mesta u amizu, otprilike na pola puta niz njihov greben, i pogodio Orla Sna kad je ovaj, zavrivi rvanje, ustao. Metak je uao kroz levo oko i ubio ga. Ostali Svinjovci su povikali prema tom jednom koji je ubio Orla Sna, onda su neki od njih pojurili niz greben, do njega, tamo su vikali, onda su neki od njih sili sasvim na dno te doline i ostavili puke na stene tamo, pa doli da se bore noevima sa nama. Onaj koji je napao mene, imao je taj teki oklop od tavljene koe, ali ja sam ga prvim zamahom noa posekao preko lica. On se dao u bekstvo, krv je letela za njim, a ja sam ga jurio uzbrdo sve do staze Ritre. Beao je i dalje, zato sam se vratio u Dolinu Trule Stene i pojurio na jednog Svinjovca tamo. Bilo je vrlo teko prosei noem kroz tu njihovu konu odeu. Dvaput me je porezao po levoj ruci pre nego to sam bacio no, sasvim izbliza, pravo njemu u usta. Pao je, guei se u krvi i umirui. Njegovim noem sam mu odsekao glavu, pa sam je hitnuo na drugog Svinjovca, koji je trao ka meni. Ja se ne seam da sam to uradio, ali drugi su me videli i ispriali mi. Svinjovac je pobegao. Ja sam morao da se vratim gore, uz na greben, zato to sam silno krvario iz posekotina na ruci, a Kedar mi je pomogao da zavojima pritegnem rane. Video sam jo neke dogaaje o kojima u priati, a za jo neke sam uo kasnije. Sin Sunca se borio noevima, u dolini, sa jednim vrlo visokim ovekom koji je neprestano groktao kao svinja. Sin Sunca je njega zasekao mnogo puta, ali ovaj ga je najzad dohvatio za kosu, zabacio mu glavu unazad i presekao mu grlo. Onda je Tiina ubio tog oveka s lea, iz puke, da vrati za Orla Sna. Sin Dajke Pumoigraice borio se na vidiku prvo sa jednim pa sa drugim Svinjovcem i ranio je obojicu, ali i on je bio ranjen, pa se morao vratiti uz na greben, jer je mnogo krvario, kao i ja. U vrbama, prelazei Trulostenski potok, Crna je pogoena puanim metkom u glavu. Tu je skonala. Tako rei na istom mestu Srenoruki je pogoen u trbuh. U onoj grupi koja je pokuala da kroz bunje zaobie drugi greben pogoeni su i ranjeni Zvezda Krvi, Sin Dajke Roze, Gleda Zvezde i Tojona. lanovi te grupe pucali su na Svinjovce, ali nisu bili sigurni da li su ijednome naneli kakvu ozledu. Tiina se sakrio na jedno mesto tano iza ugaenih logorskih vatri Svinjovaca, pa je otuda pucao i ubio jo tri oveka, posle onog visokog koji je ubio Sina Sunca. Zvear i Planine Sna bili su dva roena brata. Drali su se zajedno, zali su kroz bunje Svinjovcima za lea, pucali su i ranili dvojicu, a ta dvojica su pobegla u svinjovaki logor. Zvear i Planine Sna ili su gotovo celim putem za njima, izvikujui uvrede i nazivajui ih kukavicama. Imali su etrnaest i petnaest godina. Dobrobircu se puka zaglavila posle prvog hica, pa se on sakrio u estar skrab-hrasta. Posle nekog vremena primetio je da se tu skriva i jedan Svinjovac, tako rei nadohvat ruke. Taj Svinjovac nije bio video Dobrobirca. Dobrobirac ga je pokuao udariti kundakom s lea, ali je Svinjovac uo taj pokret i dao se u bekstvo, a tada je Dobrobirac potrao ka nama. Kad je Tiina ubio i onog visokog i onu trojicu, ranio je sledeega, jednog koji je poeo da cii kao svinja dok je kolju. Dok je taj ciao, drugi Svinjovac je siao u dolinu, stao uspravno pokraj stene Gau i rairio ruke, sa ispruenim prstima, kao kondor. Tiina je pucao i na njega, ali je promaio. Bio je vrlo ljut zbog Orla Sna. Zato je pucao. Nai su poeli da mu dovikuju da ne puca. Taj Svinjovac se popeo na Gau i tamo je drao ruke stalno tako rairene za mir, a ljudi su poeli da viu: "Gotovo je, gotovo je" onima gore, u umi, koji ga nisu mogli videti. U to vreme bilo je prolo otprilike pola popodneva. Ostali smo oko naeg loita na grebenu sve dok Svinjovci nisu pokupili svoje mrtve i ranjene. Onda smo sili u dolinu. Oliv se nije vratio niti je bio donet do mesta nae logorske vatre, pa smo ga traili dugo. Bio je ranjen metkom, zavukao se u jedno skrovite blizu stena, izmeu nekih otrovnih hrastova, i tamo je umro, ali kad smo ga nosili natrag na greben on se vratio u ivot. Napravili smo nosila za nae mrtve i za one ranjene koji nisu mogli da hodaju, pa smo ih proneli pored Tahas Tuhasa do ratne kolibe, to jest ratne loe, na proplanku Kehek. Iz grada su se popeli ljudi iz Lekarske Loe. Napravili su jedan zaklon pored nae ratne kolibe i tu su se starali o ranjenima. Najtee je bio ranjen Srenoruki. On je umro posle pet dana. Mi smo itavo to vreme pevali zapadno-odlazee pesme za njega i za ostalo etvoro ubijenih, a to su bili Orao Sna, Sin Sunca, Crna i Oliv, koji je umro ponovo. Svi mi koji smo preiveli proli smo, posle, kroz obrede oienja. Zvezda Krvi dobila je oienje kao mukarac. Tiina je ostao u ratnoj kolibi samo tih devet dana vakve, a onda se opet vratio u Goru Mraanicu. Mi ostali zadrali smo se jo dvadeset sedam dana u ratnoj loi, ne izlazei ljudima na oi i ne silazei u grad. Posle toga smo otili kuama. Priblino u vreme plesanja Leta Svinjski Narod napustio je Goru Leinarku i otiao na severozapad, ka obali. Ti Svinjovci su u tom ratu bili pravi, hrabri ratnici. KOMENTAR O RATU SA SVINJSKIM NARODOM Napisala Jasna iz ute Tugle Tahas Tuhasa i dala biblioteci tamonjih hejima. Stidim se to je estoro odraslih ljudi iz mog grada uestvovalo u tom ratu. A i neki drugi, osim tih estoro, bili su dovoljno stari da se ponaaju kao odrasli. Sad se irom Doline pria da su mukarci i ene iz Tahas Tuhasa skloni ratovanju. Kau da Tahastuhaani ubijaju ljude zbog ireva. Kau da ak sa Ama Kulkune vide kako se iz Tahas Tuhasa die dim. Smeju nam se. Ja se stidim. U redu je da se deca biju, jer deca jo nisu nauila umnost, a nisu jo ni jaka. To je deo njihove igre. U redu je da mlaarija, oni koji stoje izmeu detinjstva i zrelosti, odlue, umno, da oprobaju svoju snagu u nekoj rizinoj igri, a oni, uostalom, mogu i da se opredele da odbace svoj ivot, ako nisu voljni da ga nastave i da ispunjavaju do starosti sve ivotne obaveze. Njihovo je da u tom pogledu odaberu. Osoba koja prihvati da odivi itav ivot uinila je onaj drugi izbor. Liila se svih mladalakih povlastica. Opet posezati za njima, kao zreo ovek, neumno je, nejako i sramotno. Ljutim se na Orla Sna, na Oliva i na Crnu, koji su mrtvi, i na Zvezdu Krvi, Kamenplesa i Tiinu, koji su ivi. Rekla sam zato. Ako su oni ljuti na mene to ovako govorim, neka oni to kau ili napiu, a oni koji su mrtvi neka puste, ako ele, da njihov narod govori. GRAD UMO Usmena istorija, koju je priao Strpljenje iz Kue etrdeset Pet Jelena u Telina-nai. U stara vremena umo nije postojao. Na unutranjoj strani severoistonih brda, istonije od umoa, bio je neki grad po imenu Vared ili Bered. Bilo je to negde na obroncima onih suvih brda tamo, a oko plesalita tog grada bili su vreli izvori i to etiri stalna i jedan povremen. Tu svetu vodu narod je koristio za hejime i za grejanje, ali se voda za kue, ambare i njive morala dovoditi kroz cevi sa Velikozvearskog potoka. Imali su bazene za uvanje zaliha vode, imali su rezervoare i akvadukte i pumpe. Narod pria da i sad moe nai du celog Malozvearskog potoka i pravcem uzbrdo do Jezikprevoja obraene komade kamena, ostatke njihovih akvadukata. Grad im je uniten u poaru koji se iz doline ai proirio veoma brzo preko severoistonog planinskog lanca, spaljujui i umu i travu. U bibliotekama postoje istorije i lamenti o propasti tog grada u ognju i o divljim i domaim narodima koji su, zahvaeni poarom, izgoreli. Veina ljudskog naroda upozorena je pravovremeno, pre nego to je vatra prela preko planinskog lanca. Poar se irio tako brzo, gonjen estokim severoistonim vetrom, da mu ni ptice nisu mogle pobei. Padale su zapaljene iz vazduha. Kad su tamo opet poele da rastu biljke i kad su se vratili miji narod i drugi mali narodi, ljudski narod je opet poeo da zida svoj grad na istom mestu. Neki su rekli da je to lo plan, zato to vie nema ume i zato to je vraanje nazad lo poetak, ali drugi rekoe: "Nai izvori su tu, zato i grad treba opet tu da pone." Iskopavali su ostatke serpentinskih hejima, izvlaili su napolje krovne grede i krov koji se bio sruio unutra, a onda je poeo zemljotres, na mestu i u vremenu gde su bili. iroko se zemlja raspukla du linije vruih izvora, a onda se opet zatvorila, progutavi izvore. Ta voda vie nikada nije izila na svetlost dana. Dvoje ljudi koji su dole, unutra, u hejimama, radili na iskopavanju, pogiboe od ruenja greda i zemlje na njih. Posle toga je ljudski narod prepustio taj grad divljim narodima i ostao u letnjim kuama, ili pravio male kue na drugim mestima, ili otiao u druge gradove, pa se inilo da u ovim nezgodnim brdima vie nee postojati grad. Ali desilo se da je neka ena uvala stado ovaca na jednoj livadi zvanoj umo i da je videla kako mnotvo starih ljudi, onih koji su u Beredu odiveli svoje ivote i umrli, sad plee na toj livadi. Oni su dolazili i plesali u rano jutro, pre izlaska sunca. Kazala je drugima o ovome i oni su se dogovorili, svi zajedno, da tu naprave svoj grad. Mesto je bilo pogodno, jer su ve pre toga poeli da uvaju svoje ovce na Ovi Gori. I tako su oni tu napravili plesalite i plesali na njemu, pa iskopali i izgradili hejime, a onda su ukrstili arku na umo Potoku i napravili sebi grad na tom mestu. Imali su tamo jedan veoma slavan Ples Sunca, prve zime grada umoa. Na taj ples su, kau, doli i svi oni stari, bivi stanovnici Bereda, sad narod Neba, pa su plesali zajedno sa narodom Zemlje, u umou i ak se, kau, izmeu pevanja umovaca moglo uti i pevanje onih ranijih. Mnogi umovci ne stanuju stvarno u tom gradu. Za takve gradove kae se da su dugoruki. Jer, neke kue su veoma udaljene od zborita, rasporeene su du umo potoka, a neke seu ak do samog Zvearskog potoka, na domak mesta gde je, pre poara, bio stari grad. NEVOLJA SA PAMUKAIMA Napisao Sivi Bik od Opsidijana u Telina-nai, kao deo priloga svojim hejimama. Kad sam ja bio mlad momak, dogodila se nevolja sa onim narodom koji nama alje pamuk sa juga u zamenu za naa vina. Mi smo svakog prolea i svake jeseni stavljali u voz i slali u Sed dobra vina, bistro 'Ganais', tamno 'Berenis', pa vino 'Mes' iz Unmalina i 'Slatki Betebes' koji se njima svia. Sve su to dobra vina, odabrana zato to dobro podnose putovanje, alju se u najboljim hrastovim bavama. Ali oni su poeli da nam alju kratkovlaknasti pamuk, pun semenja, i to ne samo pamunog nego i semenja raznih korova; pa jo i u balama smanjene teine. Onda jedne godine poslae samo polovinu u balama, a drugu polovinu u vidu ve izatkanog platna - koje je jednim delom bilo dobro i dobre teine, ali drugim delom aljkavo uraeno, pa i gore nego aljkavo. Te godine sam prvi put iao u Sed, sa mojom uiteljicom Tkake umetnosti, Visokoleteom iz Opsidijana u Kastoha-nai. Putovali smo dole sa vinom, odseli u onoj krmi u Sedu, gde imaju divnu morsku hranu i gde je ba udobno. Ona i vinari su se upustili u raspravu sa strancima, ali nisu nita postigli, jer oni koji su takav pamuk doneli u Sed izjavili su da su samo posrednici - oni nisu poslali rav pamuk, oni su ga samo utovarili i istovarili i preneli brodovima, istim onim brodovima kojima su vino odnosili na jug. U celom Sedu postoji, rekoe, samo jedna jedina osoba koja stvarno pripada Pamunom Narodu, a to je jedan ovek koji ne ume da govori nijednim jezikom koji je ikom drugom poznat. Visokoletaa je dovukla tog oveka u Berzu informacija u Sedu, ali on se ponaao kao da nikad nije uo za TOK; a kad je pokuala da prenese poruku kroz Berzu do mesta odakle je pamuk doao, niko joj nije odgovorio. Ljudima iz Vinarske umetnosti bilo je drago to je ona dola, jer da nije, oni bi prihvatili rav pamuk bez protivljenja i otpremili, zauzvrat,

STALNO SE VRAAJUI KUI - 27 celu onu koliinu dobrog vina. Ona im je dala uputstvo da otpreme samo dve treine uobiajene koliine, a 'Slatkog Betebesa' nimalo, a ostatak da vrate kui i da onda saekaju da se Pamukai jave. Odbila je da ukrca ravo platno u voz, pa ga oni vratie u lae. Laari su izjavili da je njima to svejedno, ako e dobiti od nas uobiajeni deo vina kao naknadu za prevozniku uslugu. Visokoletea je htela da smanji i to, da bi navela Laarski Narod da ubudue pripazi na kakvou robe koju ukrcava; ali drugi trgovci iz Doline rekoe da to nije poteno ili nije mudro; zato smo dali ploviocima pola vagona vina, kao i obino - i to iskljuivo 'Slatki Betebes'. Kad se kui vratismo, poee rasprave izmeu Tkake i Vinarske umetnosti, Nalaziteljske Loe, gradskih saveta i zainteresovanih ljudi nekoliko gradova, pa neki od nas rekoe: "Niko iz Doline nije bio na tom mestu odakle pamuk dolazi, ve etrdeset ili pedeset godina. Moda bi trebalo da neki ljudi odavde pou tamo i da razgovaraju sa tim narodom." Ovo je prihvaeno od strane svih ostalih. I tako smo priekali neko vreme da vidimo hoe li Pamukai poslati kakvu poruku preko Berze kad vide da im je vraen njihov lo pamuk i da im je poslato manje vina nego obino; onda smo poli na put, nas etvoro: ja, zato to sam eleo da idem i zato to sam znao poneto o pamuku i tkaninama; i trojica iz Loe Nalazitelja i to dvojica koji su mnogo trgovali i koji su vie puta preli Unutaranje more i jedan koji je hteo da osavremeni nalaziteljske karte tih predela ka kojima smo poli. Imena su im bila Strpljenje, Peregrin i Zlato. Bili smo svi mukarci i svi mladi. Ja sam bio najmlai. Ja sam prethodne godine uinio zalaenje u kopno sa jednom devojkom iz Plave Gline, ali kad sam rekao da u putovati na kraj Unutranjeg mora, ona je rekla da sam lud i neodgovoran i iznela moje knjige i moju posteljinu na odmorite stepenita. Zato sam krenuo iz kue moje majke. Bio sam veoma zauzet uenjem Tkalatva, pa nisam mnogo razmiljao o mogunosti da pristupim Nalaziteljima, ali put u Sed me je naveo da poelim da putujem vie; osim toga, znao sam da imam dara za trgovaki posao. Nisam video nikakav razlog da se toga stidim. Nikad nisam mnogo mario ta ljudi priaju. I zato sam sad poao kao novak u toj Loi, sa ulogom i putnikom i trgovakom. U knjigama koje sam itao i u priama koje sam kao deak uo, Nalazitelji su uvek bili putnici, nikad trgovci, i najee su bili na snenim vrhuncima u planinama Svetlosnog Lanca gde su pevali medvedima, ili gubili none prste usled smrzavanja, ili spasavali jedni druge iz provalija. Ovi Nalazitelji sa kojima sam krenuo nisu bili, inilo se, nimalo naklonjeni tom stilu putovanja. Vozili smo se u spavaem vagonu amarantskog voza, sve do Seda, onda smo se opet smestili u tamonju gostionicu, a jeli smo kao patke u leji sa crvima; tako stanujui, raspitivali smo se o brodovima i amcima. Niko nije plovio na jug. Mogli smo dobiti brod za prelazak na Istonu obalu, do Rekvita, kasnije tog meseca; ili smo mogli dobiti, odmah, amac koji bi nas prevezao preko Kapije do ostrvlja Falares. Iz Rekvita, ili sa Falaresa, mogli smo pokuati da naemo neki obalski brod koji bi iao ka jugu, a mogli smo i krenuti peice, unutranjim stranama planina. Nalazitelji su zakljuili da su bolji izgledi na zapadnoj strani i da treba da preemo Kapiju. Zaalio sam kad sam video amac. Bio je dugaak nekih pet metara, a imao je nekakav prdei motori i jedno jedro. Za plimne struje kod Kapije kae se da su bre nego konj u galopu, a o tamonjim vetrovima se pria slino. amdije su bili neki mruljavi belci sa ribljim oima: ostrvljani sa Falaresa. Govorili su TOK u dovoljnoj meri da se sporazumemo. U Sed su bili doli da trampe ribu za ito i rakiju. Oni su tim amiima isplovljavali i daleko na zapad od Kapije, na otvoreni okean, u ribolov. Veito su govorili: "Ho, ha, ide napolje, na veliki talasi, ha, da?" dok sam ja povraao preko ruba amca. Poinjao je neki severac i dok smo mi stigli na sredinu vode u Kapiji, talasi su postali vrlo strmi i jaki, stizali su kao blistave, male litice. amac se propinjao uz njih, padao niz njih, trzao se i pljuskao o povrinu mora. Onda se razila niska magla, koja je dotle leala nad Unutar-kontinentalnim morem, magla za koju sam ja mislio da je neka daleka zemlja; vetar ju je razneo za nekoliko trenutaka i mi smo ugledali vrhove Svetlosnog Lanca, sto ezdeset kilometara udaljene od nas, videli smo daleko svetlucanje njihovih snenih kapa. Strpljenje mi je rekao da se tu, ispod mesta na kome se amac tada nalazio, dno mora sastoji sve od samih graevina. U davnim vremenima, izvan naeg sveta, Kapija je bila dalje na zapadu i bila je ua, a sve njene obale i sve zemlje dublje u kopnu koje su od tih obala poinjale bile su prekrivene kuama. Kasnije sam uo iste podatke i u Loi Madrone, a postoji i ona pesma o starim duama. I nema sumnje da su ti podaci istiniti, ali ja tog dana nisam imao nimalo elje da zaronim i proverim ih, mada se inilo, kako je vetar duvao sve jae i jae, da nam predstoji da uinimo tano to. Bio sam, meutim, odve zbunjen da bih se stvarno plaio. Nigde nikakvo tlo nismo mogli videti, osim tih majunih, belih, testerastih zubia, napola skrivenih zaobljenou sveta, a svud okolo - jarko, bletavo sunce, vetar i voda; smatrao sam da je to ve u znatnoj meri nalik na smrt. Kad smo se, sledeeg dana, konano iskrcali na kopno, na jednom od Falareskih ostrva, moje prvo oseanje bilo je: telesna pohota. Ne da mi se digao, nego mi se ogromno digao i izduio; ni na ta drugo nisam mogao da mislim. Sve Falareskinje su mi izgledale kao lepotice, a moje elje su bile toliko neumne da sam se ozbiljno zabrinuo. Postigao sam da budem sam, to ba i nije bilo lako, pa sam masturbirao, ali to nije pomoglo. Najzad sam ispriao Peregrinu ta je i kako je, a on je bio dovoljno pristojan da se ne smeje. Rekao je da je to zbog mora. Mi govorimo o ivljenju na obali - kad neko nema seksualne odnose - i o zalaenju u kopno - kad ih pone imati - a to nam je, moda, reverzni jezik. Seks uvek okree i preokree stvari. Strpljenje je rekao da ne zna zato boravak na moru i pristizanje na obalu imaju ba takvo dejstvo, ali da ga je i na sebi zapazio. Rekao sam da se oseam kao da sam se vratio u ivot i jo postao mnogo ivlji nego obino. U svakom sluaju, posle dva-tri dana jedenja falareske hrane izleio sam se. Sve ene poee da mi izgledaju kao morska travuljina; imao sam samo jednu elju, a to je da otputujem odatle, pa makar i amcem. Oni u to doba godine uopte nisu plovili du unutarnje obale, nego su svi hrlili na okean da hvataju krupnu ribu. Ali to je bio irokogrud narod, pa neki rekoe da e nas povesti na plovidbu du unutarnje obale, sve do mesta koje se, po njima, zvalo Tuburhuni, gde je stanovala porodica jednoga od njih. Poto smo morali nekako da poemo sa tog ostrvlja, prihvatili smo ovo, iako nismo bili sigurni gde je taj Tuburhuni. Falarci prave karte mora, ali ne i kopna, a nijedan od naih naziva za kopnena mesta nije se podudario sa njihovim. Meutim, ma koje mesto na Junom Poluostrvu nama je odgovaralo. Kad smo zaplovili na jug, vreme je bilo tiho, a talasi niski. Magla se nikako nije dizala. Nekoliko grebena i ostrva mimoiosmo, a negde oko podne proli smo pored jednog dugakog, niskog ostrva za koje Falarci poee da govore: "Siti. Grad. Siti." Kroz maglu ga nismo mogli dobro videti; inilo se da je od golih stena, na kojima je raslo malo jerba-bueno trave i plane trave, ali smo videli i dve visoke, vitke kule, ili katarke, podrane kablovina iz raznih pravaca. Falarci su se mnogo razgalamili opisujui ih: "Ti pipne, ti umre!" Glumili su za nas pogibiju od elektrine struje i guenje i pogibiju od munje. Ja nikad dotad nisam uo da se o Gradovima priaju takve stvari, ali nikad nisam ni video neki Grad, ni pre ni posle te plovidbe. Ne znam da li su govorili istinu, ili su izvodili jednu od svojih malih ala sa nama, ili su ispoljavali neko svoje sujeverje. Nema sumnje da su Falarci prilino slabo obrazovani i da nisu u dodiru sa stvarima, jer ive na tom svom ostrvlju u magli; oni se Berzom informacija u Sedu ne slue nikad, kao da je i ona opasna po ivot. Bojaljiv je to narod, osim na vodi. Pokazalo se da je Tuburhuni mesto koje na naim kartama nosi naziv Gohop; to je gradi malo juno od severnog vrha poluostrva, sa unutarnje strane. Bio je zaklonjen od veite magle Kapije. Svud po gradu rasli su avokadoi i upravo su dozrevali kad smo stigli tamo. Kako ti ljudi uspevaju da ostanu mravi, ja ne znam, ali mravi su bili i bledunjavi, kao Falarci; ali nisu bili ba toliko udaljeni od dogaaja. Rado su priali sa putnicima, a Zlatu su pomogli da isplanira, na svojim kartama, nae dalje putovanje. Nijedan njihov amac nije polazio ka ma kojem udaljenijem mestu, tavie rekli su da niko ne doplovljuje redovno u njihovu malu luku, pa smo poli peice ka jugu. Poluostrvski Planinski Lanac lei izmeu Okeana i Unutranjeg mora; zemljotresima i sleganjima tla toliko je razbijen i raselinama i pukotinama toliko izbrazdan, da je peaenje du njega kao da prolazi kroz umu, penjui se redom na svako drvo koje ti se nae na putu i onda silazei niz to drvo s druge strane. Zaobilaenje je najee bilo nemogue. Ponekad smo mogli ii du plaa, ali na mnogim mestima nije ih bilo - nego su se planine okomljavale strmo u more. Tada smo mukotrpno ili uzbrdo i jo uzbrdo, sve do planinskih vrhova; onda nam se ukazivao, sa nae desne strane, okean, a sa leve strane more, a ispred i iza nas kopno koje se sputa u naborima sve niim i niim, bez kraja. to smo junije odmicali, sve vie je bilo dugakih, uzanih rtova i zaliva du obale, pa je bilo teko znati da li se jo kreemo du poluostrva samog, ili smo skrenuli nekim rtom koji se prua daleko u more; u ovom drugom sluaju nali bismo se, naposletku, na samom vrku rta i videli da je ispred nas samo more, pa bismo se morali vraati petnaest ili dvadeset kilometara i nastavljati tamo gde se skretanje dogodilo. Niko nije znao koliko su stare te karte; dobijene su bile od Berze informacija, ali - kad? Videlo se da su zastarele. Najee nije bilo ni mogunosti da o daljem putu pitamo ikoga osim ovaca. Ljudski narod je iveo dole, u kanjonima, sa vodom i drveem. Ti ljudi nisu bili naviknuti na neznance, a mi smo dobro pazili da im ne stvaramo strah. U tom delu sveta mladi mukarci, u poznom mladalakom dobu ili stariji od toga, esto stvaraju grupe koje odlaze da ive na lovaki nain, kao nai u Loi Zalivskog Lovora, ali manje odgovorno. Tim bandama je doputeno i da se tuku izmeu sebe, pa i da izvode pljakake napade jedni na druge ili na ma koji grad osim onog iz koga je sama banda pola; otimaju alatke, hranu, ivotinje, ili ta god drugo im se dopadne. Zbog tih pljaki dogaala su se ponekad, jasno, i ubistva; neki od tih ljudi nikad se ne vrate smirenom ivotu, nego ostaju u brdima kao umci; a neki od njih su ludi i ubijaju radi ubijanja. Stanovnici gradova se mnogo nerviraju zbog tih svojih divljaka i ive u strahu od njih; zato smo nas etvorica, mladi mukarci, stranci, morali da se ponaamo na primetno pristojan i utiv nain ak i kad smo bili daleko, da neko ne pomisli da smo razbojnici ili ubice. Delimini prikaz naroda i mesta poznatih Keima Ova mapa je zasnovana na 'Rekama koje teku u Unutranje more', ali Jasnina mapa je orijentisana prema toku glavnih reka, dok je vrh ove mape okrenut ka severu, u skladu sa naim konvencijama. Imena naroda ili kulturnih grupa su podvuena. Kad bi ti graani uvideli da smo bezopasni, postajali su irokogrudi i priljivi i davali su nam sve to su mislili da nam je potrebno. Njihovi gradovi veinom su bili mali, prijatni, sa kuama od greda i nepeene cigle, premazanim gipsanim malterom, u senci stabala avokada. U gradovima se ivelo tokom cele godine, jer porodica u letnjikovcu ne bi bila bezbedna, zbog omladinskih bandi; meutim, govorili su da se u letnjikovce nekada ilo i da su mladi postali neodgovorni tek u poslednjih nekoliko pokolenja. Meni se inilo da je nerazumno dozvoljavati da se jedna takva neravnotea dogodi i da se nastavlja, ali oni su, moda, imali neke svoje razloge za to. U tim mnogobrojnim klisurinama narodi su bili razliiti i govorili su nekoliko raznih jezika, ali gradovi i nain ivota bili su kod svih njih manje-vie isti. Uvek se u gradu naao i poneko sposoban da govori TOK-om, pa smo se mogli sporazumevati. Iz jedne od njihovih Berza poslali smo poruku Berzi u Vakvahi da treba javiti Nalaziteljima i naim domainstvima da je s nama sve, zasad, dobro. Blizu korena Poluostrva, sa unutarnje strane, grebeni postaju nii i prelaze u vrue, peskovito zemljite gde ne stanuje ljudski narod; dva puna dana mora se peaiti preko tog terena, dok se ne stigne do jugozapadne obale Unutranjeg mora. Tu su plae iroke i niske, tu se morske movare, dine i slankasta zamovarena jezera proteu kilometrima u kopno; a juno odatle pruaju se, pravcem istok-zapad, strme, puste planine. Unutranje more je du te obale veoma plitko, prepuno ostrva i peanih sprudova; e, na tim ostrvima se gaji pamuk. Pamuni Narod naziva sebe imenom Usudegd. Ima ih poprilino, ak nekoliko hiljada; ive na tim ostrvima i na onim mestima du obale gde se planinske reke ulivaju u more - taj narod ima slane vode koliko hoe, ali u slatkoj oskudeva. More im je mlako, topla je cela ta zemlja, ali ni priblino onako vrua kao to je, priaju, zemlja na drugoj strani tih pustih planina, na obalama Omornskog mora. U njihovoj zemlji ima nekoliko oblasti koje su veoma zatrovane, ali poto su padavine tako oskudne, otrov ostaje na svom mestu u tlu, a narod zna gde ne treba ii. Pamukai vide kako se, sa druge strane Unutranjeg mora, na severoistoku, uzdie ka visinama onaj vrhunac Lanca Svetlosti koji je, za nas, Juna Gora, a za njih Stara Lavlja Planina. Zapravo, ovek najee moe videti samo tminu koja sipa iz nekolicine vulkana to su juno od nje. U njihovim razmiljanjima, Juna Gora je vana, ali oni na nju ne idu nikada. Kau da je sveta i da njenim stazama ne treba gaziti. Ali ta je sa narodom Gongon, koji ivi svud uokolo June Gore? Ta vrsta pomisli osobena je za te Pamukae. O nekim stvarima oni ne umeju da misle razumno. Po mom uverenju, kad neki narodi imaju previe veze sa morem i kad se mnogo koriste amcima i brodovima, to se nepovoljno odraava na njihov razum. Bilo kako bilo, njihovi gradovi se razlikuju od gradova onih naroda na Poluostrvu. Pamukai se ukopavaju, zidaju ispod nivoa tla, ostavljajui da samo oko pola metra zida viri iznad, da bi tu bili prozori; to njihovo lii

STALNO SE VRAAJUI KUI - 28 na hejime. Krov je niska kupola pokrivena busenjem trave, tako da onaj ko gleda sa iole veeg udaljenja ne vidi grad, nego mnotvo humki. Izmeu krovova je obilje bunja, drvea i puzavica, od onih vrsta koje tu rastu: a to su, od drvea: palme, avokado, velika stabla pomorande, limuna i grejpfruta, roga, urma, zatim eukaliptusi istih vrsta kao kod nas, ali i nekih vrsta koje nisam nikad ranije video. Puzavice im cvetaju predivno. Drvee daje senku iznad tla, a kue ostaju prohladne, ispod tla; takvo ureenje izgleda udno, ali je razumno. Nemaju problema sa drenaom tih kua, kao mi sa hejimama, zato to je tamo veoma suno; ali priaju da kod njih kie, kad ponu, umeju da budu estoke i da se ponekad dogodi da narod, zbog poplavljenosti kua, mora da bei napolje. Njihova svetilita su u blizini gradova; to su vetake planine - breuljci, naime, viestruko obavijeni obrednim stazama, sa divnim, majunim kuama ili drugim zatvorenim zdanjima na samom vrhu. Mi smo se drali podalje od njih. Strpljenje je rekao da je najbolje ne ii na sveta mesta stranaca, sve dok te stranci ne pozovu tamo. Jedan od razloga to se njemu svia amarantinski narod, kod koga je boravio nekoliko puta - rekao nam je Strpljenje - sastoji se u tome, to Amarantinci uopte nemaju svetilita. Ljudi su skloni da reaguju nervozno kad su u pitanju njihova sveta mesta. Meutim, Pamukai su i bez toga ve bili nervozni. Nisu odgovorili na onu poruku, niti su sami poslali ikakvu poruku preko Berze, ali su bili ljuti to smo im vratili loe platno i to nismo poslali uobiajenu koliinu vina; iz tog razloga, nas etvorica smo se odmah nali u nevolji. Dovoljno je bilo da kaemo da smo iz Najske Doline i osinjak je poeo da zuji. Morali smo ui u jedan od njihovih amaca, plitkih, ravnih tvorevina koje su davale oseaj velike nesigurnosti, i prei na najvanije ostrvo. im smo se nali na vodi, iako je bila sasvim mirna i ravna, meni je opet pripala muka. Imam vrlo osetljivo ulo za ravnoteu; nepostojanost amaca i brodova utie na moje unutranje uho. Pamukai nisu imali nimalo razumevanja za to. Za razliku od ostrvljana Falaresa, koji su, ranije, zbijali ale, ovi Pamukai su reagovali prezrivo i uvredljivo. Proli smo pored mnogih velikih ostrva, a Pamukai su neprestano pokazivali prstom i govorili: "Pamuk, pamuk. Vidite pamuk? Svako zna da mi gajimo najbolji pamuk. ak i daleko na severu, ak kod Kraterskog jezera, to svi znaju! Pogledajte samo taj pamuk!" i tako dalje. Pamuna polja nisu izgledala osobito upeatljivo u to doba godine, ali mi smo klimali glavama, osmehivali se i ponaali se sa divljenjem i dolinou; saglaavali smo se sa svim to su rekli. Zaplovili smo pored jednog ravnog ostrva dugakog kilometrima, a onda smo skrenuli ka severoistoku i iskrcali se na neko malo ostrvo sa koga se pruao dobar pogled na planine; odatle si mogao da vidi itav juni deo Lanca Svetlosti i goli, pusti Havilski Lanac na jugu. Celo to ostrvo bilo je grad, bilo je tu na stotine krovnih humki, s tim to su neke bile obrasle travom, a druge pokrivene golim peskom; izmeu humki je drvee i bunje bilo zasaeno u odreenim obrascima, cvetne leje takoe su bile rasporeene u obrasce, a sve to je bilo promreeno stazicama. Staze su im jaka strana, tamo dole, ali morate znati po kojim stazama se sme hodati. Mi smo proveli na putu ceo taj dan i trideset dana pre toga i kad smo se iskrcali na to ostrvo sunce je ve bilo na zalasku, pa ipak, dali su nam samo malo vremena da veeramo i zatim su nas poveli pravo na sastanak gradskog saveta. A tamo, jedva da su rekli ita utivo i pristojno o injenici da smo mi toliki put prevalili radi razgovora s njima; maltene prve njihove rei bile su: "Kamo ga 'Slatki Betebes'?" i "to nam vratiste robu? Zar nemamo sporazum nainjen jo pre ezdeset godina? Od tad je svake godine potovan i obnovljen, do ove godine! to prekriste svoju re vi iz Du-line?" Dobro su vladali TOK-om, ali su uvek govorili 'Du-lina' umesto 'Dolina' i 'hvino' umesto 'vino'. Strpljenje je znao ta ini kad je birao to svoje srednje ime. Sluao ih je i sluao, beskrajno i ostajao usredsreen, ali se nijednog trena nije namrtio, niti je klimnuo glavom, niti odmahnuo glavom. Peregrin, Zlato i ja smo ga oponaali to smo bolje umeli. Poto je veoma mnogo njih reklo ta je ko imao rei, ustala je jedna malena ena, a uz nju i jedan mukarac, takoe sitnog rasta. Oboje su bili iskrivljenog tela i grbavi i oboje su imali izgled jednovremeno i mladosti i starosti. Jedno od njih dvoje ree: "Dajmo da sad i nai gosti govore", a drugo ree: "Neka sad Hvinari govore." Imali su autoritet, to dvoje sitnih, starmladih blizanaca. Ostali svi zatvorie usta vrsto kao ostrige kad se sklope. Strpljenje je pustio da neko vreme bude tiina pre nego to je progovorio, a kad je poeo, njegov glas bio je ozbiljan i blag, tako da su morali da budu neprekidno tihi da bi ga uopte uli. Obazriv je bio i utiv. Puno je govorio o prikladnosti tog sporazuma i o njegovoj potovanja dostojnoj starosti i povoljnosti i o nenadmaenom kvalitetu usudegskog pamuka, koji je poznat kao najbolji pamuk od Kraterskog jezera do Omornskog Prekida i od obale Okeana do Nebeskog Planinskog Lanca - tu je postao ba reit - zatim se opet smirio i progovorio pomalo tuno o tome da Vreme istupi i najotriji no i izmeni znaenje rei i misli u ljudskim glavama, tako da se na kraju i najvri vor mora zavezati iznova, a isto tako i najiskrenija re kazati jo jednom. Posle ovoga, opet je seo. Vladala je tiina. Ja sam mislio da je Strpljenje probudio razum u njima i da e se oni odmah sloiti. Bio sam veoma mlad. Ona ista ena, koja je ranije najvie zasipala reima, sad ustade pa ree: "A to vi niste poslali etrdeset buria 'Slatkog Betebesa' kao uvek dosad?" Uvideo sam da teki deo tek poinje. Strpljenje je morao da odgovori na to pitanje i takoe na pitanje zato smo im vratili deo tkanina. On jo dugo nije ni na jedno od ta dva odgovorio. Priao je neprestano u metaforama i slikama, zaobilazio je stvarne teme; posle nekog vremena, mali, izvitopereni blizanci poeli su da mu uzvraaju istim nainom. A onda, pre nego to je reeno ita to bi imalo neki veliki konkretan sadraj, oni prekidoe sednicu zato to je ve bilo veoma kasno, pa nas odvedoe, najzad, u jednu praznu kuu gde smo mogli malo otpoinuti. Nikakvog grejanja nije bilo, a od svetla, samo jedna malena elektrina sijalica. Kreveti su imali noge i na njima stajali i bili su dombasti. To se tako nastavilo jo tri dana. ak je i Strpljenje rekao da nije oekivao da e oni produavati sa svaom i da je razlog to su toliko svadljivi verovatno u tome to se neega stide. A ako je tako, mi smo duni da se potrudimo da ih ne postiujemo jo vie. I zato nismo mogli da kaemo ni jednu jedinu re o looj kakvoi njihovog sirovog pamuka u poslednjih nekoliko godina, pa ak ni o loem platnu koje su pokuali da nam uvale. Samo smo ostajali smireni i setni i ponavljali da stvarno alimo to nismo otpremili slatko vino koje uzgajamo naroito za njih; a nijedne rei o razlogu neotpremanja. I, jasna stvar, malo pomalo izila je na videlo istina da se njima mnogo to-ta loe dogodilo u proteklih pet godina: pojavila se jedna mutacija virusa pamukovog lista, koju je bilo teko suzbiti; tri godine za redom bila je sua; niz neobino jakih zemljotresa doveo je do stvaranja velikih talasa koji su preplavili neka od njihovih ostrva i do tolikog poveanja slanosti vode na drugim ostrvima da to ni njihov inae otporni pamuk nije mogao podneti. Oni su, izgleda, smatrali da su za sve te stvari sami krivi i da zato treba da se stide. "Koraali smo pogrenim stazama!" ponavljali su neprestano. Strpljenje i Peregrin, koji je takoe govorio u nae ime, nijednom nisu rekli ni re o tim njihovim nevoljama, ali su poeli da priaju o naim mukama i nevoljama u Dolini. Morali su dobrano i da preteruju, jer u Dolini je ve godinama sve ilo ba odlino za vinare, a etvrta i peta godina pre toga donele su izuzetno kvalitetnu proizvodnju i 'Ganaisa' i 'Fetalija'; ali u svakoj vrsti poljoprivredne proizvodnje uvek ima problema toliko da se moe o njima priati. to su vie njih dvojica priala ili fantazirala o mrazevima u nedoba i o propalim vrenjima, to su vie pamukai priali o svojim tekoama, tako da su na kraju rekli sve. Onda kao da im je laknulo; dadoe nam da boravimo u mnogo lepoj kui, dobro osvetljenoj i toploj, na ijem je krovu bilo mnogo stazica obeleenih belim koljkama i fumo-lopticama. I konano poee pregovore o novoj sadrini sporazuma. Strpljenju je bilo potrebno sedam dana da ih dovede do te take. A kad smo najzad preli na stvar, pokazalo se da je sve vrlo jednostavno. Uslovi su bili manje-vie isti kao i pre, ali je predvieno vie prostora za novo pregovaranje svake godine kroz Berzu. Ni jednom reju nije pomenuto pitanje zato nisu ranije koristili Berzu da objasne svoje ponaanje. Pamukai su i dalje bili preosetljivi i nerazumni ako im kae neto pogreno. Mi smo rekli da emo primati pamuk sa kratkim vlaknima dok oni opet ne budu imali dovoljne koliine onog sa dugakim vlaknima i da emo u prolenoj poiljci otpremiti dvostruku koliinu 'Slatkog Betebesa'; meutim, ugovoreno je da e nedovoljno teke bale biti odbijane, a za tkanine smo rekli da ih neemo, zato to vie volimo da sami tkamo. Oko ovog poslednjeg nastao je problem. Ona enska koja je bila mnogo drna na 'Slatki Betebes' poela je stvarno da sipa otrov u vezi s tim - govorila je satima i satima o kvalitetu i lepoti tkanina iz Usudegda. Meutim, Strpljenje je sa malim uvrnutim blizancima sad ve bio prijatelj po srcu; konano je iskazan ugovor da pamuk bude samo u balama, a da tkanina ne bude uopte. Kad je ugovor bio iskazan, ostali smo jo devet dana, iz utivosti, a i zato to su Strpljenje i to dvoje blizanaca pili zajedno. Zlato je bio zauzet oko svojih karti i beleaka, dok je Peregrin, ovek koji se dopadao svima i svugde, povazdan priao sa graanima ili se vozio amcima s njima do drugih ostrva. Ti amci bili su praktino samo svenjevi tula-trske. Ja sam se najee vrzmao unaokolo sa nekim mladim enskama koje su tu radile kao tkalje. Imale su fine mehanike razboje na sunev pogon, o kojima sam napravio beleke za moju nastavnicu Visokoleteu; bile su i ljubazne i prijateljski nastrojene. Strpljenje me je upozorio da je bolje nemati seksualne veze sa osobama u stranim zemljama dok nisi siguran kakvi su njihovi obiaji i zahtevi u pogledu stvaranja veza i u pogledu braka, spreavanja zaea, tehnika i tako dalje. Zato sam se ja ograniio na malo flerta i ljubljenja. Pamuarke su se ljubile otvorenih usta, to te iznenadi ako ne oekuje, i mnogo, premnogo vlano, ali i vrlo slasno; a mene je to, u onim okolnostima, bacalo na velika iskuenja. Peregrin se jednog dana sa jednog od tih ostrva vratio sa udnim izrazom na licu. I rekao: "Strpljenje, zeznuli su nas!" Strpljenje je, kao i obino, samo ekao. Peregrin je objasnio: sreo je, u jednom gradu na jednom od najsevernijih ostrva, neke od mornara sa onih laa koje dopremaju pamuk u Sed, a vraaju se sa naim vinom - iste one ljude koji su rekli da su samo mornari i da ne znaju nita o pamuku i da ak i ne govore pamuarskim jezikom. A zapravo su bili stanovnici tog pamuarskog grada i govorili su tim jezikom jednako dobro kao i metani, zato to su stvarno i bili metani. Po zanimanju, to jest po umetnosti, bili su mornari, pa nisu eleli da se uputaju u raspre sa nama o robi ili o ugovoru. A nisu ni kazali ikome, osim ljudima sa svog sopstvenog ostrva, o onoj koliini 'Slatkog Betebesa' koja je data samo njima. Smejali su se, zbog toga, kao ludi, kad su ga videli, ree nam Peregrin. Priznali su mu i ovo: onaj ovek za koga su bili rekli da je jedini Pamuar meu njima, u stvari jedini nije bio Pamuar; bio je to neki jadni maloumnik koji je dolutao iz pustinje i koji nije umeo mnogo da kae ni na jednom jeziku. Strpljenje je utao toliko dugo, da sam poverovao da je ljut, a onda je poeo da se smeje; svi smo se smejali. Rekao je: "Idi i vidi da li bi ta posada htela da nas poveze kui, na sever, morem!" Ja sam, meutim, predloio da kopnom krenemo kui. Nekoliko dana kasnije otili smo. Dva meseca nam je bilo potrebno da dopeaimo istonom obalom Unutranjeg mora do Rekvita; od Rekvita smo preplovili do Taceloca po velikoj oluji, ali itavo to puteestvije je pria za sebe. Mogao bih je ispriati, neki drugi put. Od kad smo nas etvorica otili tamo dole, nikakvih daljih nevolja nije bilo sa tim narodom vate; uvek su nam slali i jo alju, dobar, dugovlaknast pamuk. Nisu oni nerazuman narod, osim to prave te svoje stazice svuda i to se stide da priznaju da su imali nevolje. BELEKE: str. 137# Peregrin. Na kekom Jestik, peregrinski soko ili soko lutalac, putnik, tuin; esto ime u Loi Nalazitelja. str. 145# fumo loptice. Re fumo oznaava komadie ugruanog materijala, obino beliaste ili ukaste; taj materijal je pradavnog industrijskog porekla, a specifina teina mu je priblino jednaka specifinoj teini leda. U izvesnim delovima okeana ima fumo loptica, a neke plae se gotovo u celosti sastoje od trunica fumoa. PANDORA SE ZABRINUTO PITA TA OVO INI: UZNEMIRENO SE OBRAA ITATELJU Jesam li spalila sve biblioteke vavilonske? Jesam li ih ja spalila, ili neko drugi? Ako bukte, bie da smo ih zapalili svi mi. Ali sada, dok piem ovo, nisu spaljene; knjige su na policama, a elektronski mozgovi su puni su pamenja. Nita izgubljeno, nita zaboravljeno, sve u sitnim delovima. Ali, znate, ak i ako mi ovo ne spalimo, svejedno ga ne moemo sa sobom poneti. Jeste da nas je mnogo, ali ipak ima previe za noenje. Strava koliko je teko. ak i ako budemo nastavili da kotimo po deset beba svake sekunde da bi one nosile teret Civilizacije dalje u budunost, nee nam uspeti, one to nee moi. Slabe su, neprestano umiru od gladi, tropskih boletina i oajanja; kopilad jadna mala. Zato sam ih sve pomorila. Moda niste primetili da je prava razlika izmeu nas i Doline, ona velika razlika, zapravo jedna malena stvar: njih nema previe. Jesam li ja poubijala bebe? Sluajte, pokuala sam samo da im dam vremena, to je sve, asti mi.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 29 Istoriju im ne mogu dati. Ne znam kako se to radi. Ali vremena im mogu dati - to je uroeni dar. Ja sam samo otvorila kutiju koju mi je Prometej ostavio. Znala sam ta e iz nje izii! Znam za ono kad Danajci darove daju! Znam za rat, epidemiju, masovnu glad i za holokaust, zaista znam. Nisam li ja ker naroda koji je porobljavao i istrebljivao narode na tri kontinenta? Nisam li sestra Adolfa Hitlera i Ane Frank? Nisam li graanka drave koja je vodila prvi nuklearni rat? Nisam li jela, pila i udisala otrov celog ivota, kao onaj crv koji ivi i razmnoava se u govnima? ta, smatra li da sam nekakvo nevinace, ti, sauesnie potajni, itaoe? Znala sam ja ta je u toj kutiji koju mi je zet ostavio ovde. Ali, pamti, udata sam za njegovog brata koji se zove Naknadno Uvianje i imam svoje sopstvene zamisli o onome to se nalazi u toj kutiji, ispod rata, epidemije, masovne gladi, holokausta i fimbulske zime. Nalazi se ono to je Prometej, zvani Predvianje, Prometej Davalac Vatre, Veliki Civilizator, nazvao nadom. I, stvarno, ja se nadam da je bio u pravu. Ali nee mi smetati ako kutija bude prazna - ako u njoj samo bude izvesna koliina prostora i izvesna koliina vremena. Vremena svakako dovoljno da je mogue pogledati, sa radosnim iekivanjem, napred; i pogledati iza sebe, isto tako; a prostora, prostora toliko da je mogue pogledati uokolo. Ooo, imati dovoljno mesta! Mesta toliko, da u njega stanu ivotinje, ptice, ribe, bube, drvee, stene, oblaci, vetar, grom. Da to bude mesto za ivot. Uzmite vi sebi, evo, vremena koliko vam je god potrebno. Nego, hej, gde je ta vatra? Gospodine policaje, moja ena se poraa na zadnjem seditu! Ne, nikako, neemo to sad. Nema frke. Vreme vam je na raspolaganju. Ma, evo, uzmite ga, molim vas. Ja vam ga dajem, vae je. VREME I GRAD GRAD Re kah, koja oznaava veliki grad, nije se nikad upotrebljavala da oznai ma koji grad u Dolini ili kod susednih naroda; za sve dolinske i susedne gradove, male ili velike, koristila se re um, to je znailo gradi. Kamengatalica za gradove Kondora kae kah, prevodei re kondorskog jezika; ali Dolinci su u svom govoru normalno upotrebljavali tu re samo u dve sloenice: tavkah, Grad oveka i jaivkah, Grad Uma. Uz te dve rei potrebna su izvesna objanjenja. JAIVKAH: GRAD UMA Na priblino jedanaest hiljada mesta irom planete bile su izgraene nezavisne, samodovoljne, samoreguliue zajednice kibernetskih ureaja ili bia - drutvene zajednice raunara sa mehanikim produecima. Ova mrea sredita, koji su izmeu sebe optili, sainjavala je jedno, ujedinjeno bie, Grad Uma. Re jaivkah odnosila se i na ta pojedinana mesta, ali i na celu mreu to jest celo to bie. Sama mesta veinom su bila mala, manja od jednog hektara, ali postojalo je i nekoliko divovskih pustinjskih Gradova koji su sluili kao eksperimentalne baze ili proizvodna sredita, ili su sadrali akceleratore, lansirne rampe i tome slino. Sva postrojenja Gradova bila su ispod zemlje, zatiena kupolama, da bi se spreilo tetno delovanje prirodne okoline na Grad i obratno. Po svemu sudei, stalno se poveavao broj takvih uporita na drugim planetama i telima u Sunevom sistemu, kao i na vetakim satelitima i u sondama koje su brodile kroz duboki svemir. Posao Grada Uma bio je, izgleda, isti kao i posao svake rase i jedinke: produiti svoje postojanje. Postojanje Grada Uma sastojalo se, u sutini, od informacija. Sva vidljiva delatnost Grada Uma bila vezana za prikupljanje, uvanje i povezivanje podataka. Grad Uma traio je i istorijske podatke o kibernetskim i ljudskim populacijama, idui pri tome u prolost najdalje to je, na osnovu dokumentarnih i arheolokih tragova, bilo mogue. Sastavljao je istoriju i opis svih ivih oblika na planeti, drevnih i savremenih; eleo je fiziki opis materijalnog sveta, na svim nivoima, od subatomskog, preko hemijskog, geolokog, biolokog, atmosferskog, pa sve do astronomskog i kosmolokog, a sve to u tri vida, istorijskom, trenutnom i predviakom; bavio se istom matematikom i matematikim opisom i predvianjem na osnovu podataka statistiki obraenih; istraivao je i kartografisao unutranjost planete, duboke i plitke delove kontinenata i mora, druga tela u Sunevom sistemu ukljuujui i Sunce i sve ire podruje bliskog meuzvezdanog prostora; bavio se istraivanjem i razvijanjem tehnologija koje slue prikupljanju, uvanju i tumaenju podataka; nastojao je da stalno poboljava i pojaava sposobnosti svoje mree, sagledavajui je kao celinu -- drugim reima, bio je to svestan, vlastitom voljom usmeravan razvoj. Koliko se moe sagledati, taj razvoj napredovao je postojano, u pravolinijskom obliku. U interesu je Grada Uma bilo, oigledno, da odrava i podstie onu raznovrsnost oblika i vidova postojanja koja je proizvodila informacije to su njemu znaile postojanje - izvinjavam se ako to zvui kruno, ali tako treba da bude kazano. Sve je bilo meljivo za vodenicu tog Grada: zato ti stvorovi nisu unitavali nita. Ali nisu ni pomagali nikome. inilo se da se ni na koji nain ne meaju u ivot ma koje druge vrste. Metale i druge sirovine potrebne za njihovo materijalno postojanje i za tehnike opite crpli su pomou svojih robotskih produetaka u zatrovanim zonama ili na Mesecu i na drugim planetama; ini se da je ovo korienje bilo i obazrivo i delotvorno. Grad Uma nije imao nikakve veze sa ivotom biljaka, osim to su mu biljke bile predmet za posmatranje, izvor informacija. Slino ogranienje vailo je i za njegov odnos prema ivotinjskom svetu. I prema ljudskom svetu on se ponaao sa slinim ogranienjem, ali uz jedan izuzetak: postojala je veza, postojalo je dvosmerno razmenjivanje obavetenja. VUDUNI: BERZE Kompjuterski terminali, svi povezani sa oblinjim Gradovima na Zemlji ili na satelitima, pa prema tome svi ukljueni u celinu divovske mree, bili su postavljeni u ljudska naselja, na celom svetu. Svaka trajno nastanjena grupa od pedeset ili vie ljudskih bia imala je pravo da dobije Berzu, ili menjanicu, informacija; postavljanje su obavljali, na zahtev ljudske zajednice, roboti Grada, a jednom postavljena, odravana je i popravljana zajednikim radom i nadzorom i robotskim i ljudskim. U Dolini je moglo biti osam ili devet Berzi, ali se Dolina opredelila da ima samo jednu, a ta je postavljena u Vakvahi. Keka re za Berzu bila je vudun. Podaci su kroz Berzu tekli u oba smera, a koliko e ih biti i koje e prirode biti, zavisilo je, u tom ortatvu, od ljudske strane. Grad Uma nije davao nezatraene informacije; ponekad je traio, ali nikad nije nareivao, da mu se informacije daju. Berza u Vakvahi bila je programirana da rutinski daje prognoze vremenskih prilika, upozorenja ako se pribliava neka prirodna katastrofa, red vonje za eleznicu i izvesne vrste saveta za poljoprivrednike. Medicinske informacije, tehnika uputstva i sve druge vrste znanja ili vesti davane su ako bi to neki pojedinac zatraio, a za sve to korien je svevaei jezik Grada Uma, tok, iji sam naziv svud u ovoj knjizi pisala velikim slovima da bi se ta re razlikovala od svih kekih i uopte od svih ljudskih rei. A ako niko nije traio nikakve informacije, one nisu ni davane. Svi podaci zatraeni na propisani nain bili su davani, bez obzira na to da li je posredi bio recept za jogurt ili najnovija neverovatno usavrena i razorna oruja ijim sazdavanjem se Grad Uma bavio radi unapreenja svojih optih istraivakih sposobnosti, a i zato to je smatrao da je to saznajna svrha po sebi. Grad Uma nudio je svoje podatke ljudima potpuno slobodno i besplatno, bez ogranienja; to je bilo deo njegove savrene nemanipulativne objektivnosti. Traio je informacije od ljudskih zajednica retko, a i tad o oblastima kao to su najnoviji stilovi ivota i ivotne vetine, uzorci grnarstva, pesnitva, sistemi porodinog srodstva, politika i druge sline stvari koje roboti i satelitski osmatrai nisu mogli lako da pribave bez uplitanja u ponaanje posmatranih subjekata, niti lako da kvantifikuju. U trajno nastanjenim ljudskim grupama sa dobro utvrenim obrascima kulturne razmene, na primer u narodu Doline, obuka za korienje raunara bila je deo normalnog obrazovanja; kod Dolinaca ona se uglavnom svodila na uenje TOK-a. Jedna pogodna uzgredna posledica ovoga bila je upotreba TOK-a - koji se mogao i govoriti, kao i utipkavati u terminale Berze - kao zajednikog svetskog jezika; TOK je bio lingua franca za trgovce, putnike i za sve one koji su eleli da opte, neposrdno ili preko Berze, sa osobama iji je maternji jezik razliit. U Dolini je, zapravo, ova upotreba TOK-a poprilino zasenila prvobitni smisao njegovog postojanja. A ko je hteo da radi za terminalom, mogao je da poveava svoju osposobljenost koliko god mu je volja. Grad je pruao obuku na svakom nivou, od najjednostavnijih igara do najviih dometa iste matematike ili teorijske fizike, svakome ko je hteo da ovlada nekim delom beskonano sloene vetine pozivanja informacija iz memorija u kojima su uvane. Pamenje Grada Uma bilo je divovsko do nesagledivosti. Tu je lealo znanje bez kraja i ovek je samo morao znati kako da izvue ono to mu je potrebno; jer, naum Uma bio je da pretvori sebe u potpuni mentalni model, ili repliku, Vaseljene. Ali i kod Berze je ostajao, kao i kod Vaseljene, problem shvatljivosti. Ljudi koji su, zbog svoje prirodne nadarenosti, bili skloni takvim stvarima, mogli su posvetiti ceo svoj ivot optenju sa Gradom Uma; takvi su iveli u Vakvahi i radili u Berzi po vremenskom rasporedu unapred zakazanom. Bilo je, meutim, i ljudi koji za Berzu i Grad nisu nimalo marili, ili nisu ak ni znali da tako neto postoji. Veina ljudi sagledavala je Berzu kao korisnu i potrebnu vezu sa izvesnim neophodnim ali neugodnim iniocima postojanja, kao to su, na primer, zemljotresi, poari, stranci i red vonje; a Grad Uma su sagledavali kao bie, jedno od nebrojenih vrsta bia na svetu, smatrajui da su sve te vrste meusobno povezane; sagledavali su ga kao umu, kao mravinjak, kao zvezde. Dolinci su verovali da je Grad Uma stvar ije je prisustvo neto najnormalnije, 'prirodna stvar', kako bismo to mi rekli; sa svoje strane, on je, izgleda, priznavao da je u davnoj prolosti nastao kao proizvod ljudskih ruku. To priznanje videlo se u tokovskoj rei za ljudski rod, koja bi u prevodu glasila 'tvorci'. injenica da je Grad Uma odravao Berze da bi ih ljudi mogli koristiti pokazivala je da on, takoe, uvia da izmeu njega i ljudskog roda postoji odreena srodnost koja se sastoji u sposobnosti za umnu aktivnost i u upotrebi jezika i matematike: on je sagledao ljudsku rasu kao svog primitivnog pretka, ili kao divergentnu, retardiranu rodbinu koja je u Maru Uma daleko zaostala. Naravno da nije moglo biti nikakve etike niti emotivne obojenosti u jednoj takvoj pretpostavci o sopstvenoj razvojnoj nadreenosti. To je morala biti strogo racionalna pretpostavka, nastala u jednom biu koje je strogo racionalno i koje je, takoe, nekoliko svetlosnih godina vee od Sunevog sistema, a uz to i besmrtno. U Dolini su neki ljudi, oni umni i obrazovani, uviali kakva im neizmerna blaga Grad Uma nudi; ali nisu bili skloni da ljudsko postojanje sagledaju kao informaciju ili optenje, niti inteligentnu smrtnost kao sredstvo koje treba da slui svrhama besmrtne inteligencije. Po njihovom ubeenju, te dve rase su otile putanjama toliko razilazeim, da je izmeu njih svako takmienje prestalo i da je pitanje nadreenosti i podreenosti izgubilo svaki smisao; verovali su, ipak, da je izvesna ograniena saradnja mogua. "Sloboda Grada je naa sloboda, preokrenuta", rekla je arhivarka Vakvahe, raspravljajui o ovim stvarima. "Grad uva. On uva mrtvo. Kad nam treba mrtvo, obratimo se Memoriji. Mrtvo je bez tela, ne zaprema ni prostor ni vreme. Mi u Bibliotekama uvamo teke, prostrane stvari koje troe vreme. Kad umru, bacamo ih napolje. Ako ih Grad hoe, uzima ih u sebe. A hoe uvek. To je odlian raspored." TAVKAH: GRAD OVEKA Ova re moe se prevesti kao civilizacija, ili kao istorija. Istorijsko vreme, dakle ono doba ljudskog postojanja koje je nastupilo posle neolita i trajalo nekoliko hiljada godina u raznim delovima sveta i iz koga su preistorija i 'primitivne kulture' izriito iskljueni, ini se da je ono to su Kei opisali izrazima 'vreme izvan', 'kad se izvan sveta ivelo' i 'Grad oveka'. Vrlo je teko tano odrediti ta znaenja kad ste suoeni sa jednim jezikom i nainom miljenja u kome nikakve razlike nema izmeu ljudske istorije i istorije prirode, niti izmeu objektivnih i subjektivnih injenica i opaanja; u kome, tavie, ni hronoloki ni uzrono-posledini redosled nije prihvaen kao primereni odraz stvarnosti; i u kome su vreme i prostor tako pomeani i pobrkani da ovek nikad ne zna da li se govori o eri ili podruju. Moj utisak je, meutim, da se u dolinskom razmiljanju ova naa civilizacija, ovo razdoblje u kome mi ivimo, Civilizacija u naem smislu rei, odraava kao jedno daleko podruje, izdvojeno iz neprekidnog zajednitva ljudsko-ivotinjsko-zemaljskog postojanja - kao svojevrsno poluostrvo koje stri iz kontinenta i koje je prekriveno ogromnom masom graevina i veoma gusto nastanjeno, kao i slabo poznato, mrano i veoma udaljeno. Granice ovog doba-mesta, Grada oveka, nisu datumi. Pravolinijska hronologija preputena je Memoriji, koja se nalazi u Gradu Uma. Zapravo se i za Grad Uma, za celu tu kompjutersku mreu osim za Berzu, govorilo da su 'izvan sveta' " da postoje u onom istom vremenu-podruju, ili vidu, u kome je i Grad oveka, to jest Civilizacija. Odnos izmeu Grada oveka i Doline nije jasan. Kako je mogue da neko bude 'u' svetu, pa da 'izie', pa da se opet 'vrati'? Oni su bili svesni ovog prekidnosti, ove provalije ili nespojenosti, ali

STALNO SE VRAAJUI KUI - 30 su smatrali da je ona neto znaajno i korisno. Uistinu, rekla bih, mada u to nisam sigurna, da je ba ta nepovezanost najvanija osobina - njihovim oima gledano - civilizacije i istorije u naem smislu rei: ta provalija, taj jaz, raskid, to prevrtanje, reverzija od 'u' prema 'napolje'. To je arka, ili Zglob. Sada e biti prikazano nekoliko napora da se ta reverzija izvri, ili da se taj skok uini. Kad sam zatraila od arhivarke Biblioteke Vakvahe neki tekst o Gradu oveka, dala mi je priu zvanu 'Rupa u vazduhu'; a Govornik Opsidijana u umou ispriao mi je 'Velikog oveka i malog oveka' kao "priu o vremenu unutra i vremenu izvan". Iza toga dati su ishodi nekoliko pokuaja da se pribavi ono to bismo mi nazvali istorija Doline. Ja ne mogu rei da su to bili jalovi pokuaji, mada se zavrilo otprilike kao kad poe po jagode, a dobije jabuke. To su prie o poecima i odeljak 'Vreme u Dolini'. RUPA U VAZDUHU Bio jednom jedan ovek pa naao rupu u vazduhu, gore kod PrelazDoline, u Svetlosnom Planinskom Lancu. Oko rupe je sagradio kuu od tankih brvana, da ne bi vetar rupu oduvao ili pomakao. Onda je rekao heju i zakoraio u rupu. Iz rupe je iziao u svet izvan. U prvi mah nije znao gde je. inilo mu se da je na istom mestu: stene i planinski vrhunci bili su isti kao oni njemu poznati oko Prelaz-Doline. Ali vazduh je mirisao drugaije i bio je druge boje, a kad je ovek bolje pogledao, video je da drvee nije isto i da je njegova kua-motkara nestala. Sagradio je drugu, a onda se zaputio peice nizbrdo, ka jugozapadu, prema obali Unutranjeg mora. Prvo to je video bilo je da jednu stvar ne vidi: vodu. Bila je to ogromna dolina, zemlja bez vode, pokrivena zidovima, krovovima, drumovima, zidovima, krovovima, drumovima, zidovima, krovovima, drumovima, dokle god mu je pogled dosezao. Na mestu gde se kanjon reke Prelaznice okree ka jugu, poao je i taj ovek ka jugu, pa naiao na jedan veliki drum i tu je odmah poginuo. Jedna motorna kola sa etiri toka tresnula su ga velikom brzinom i pregazila ga i otila dalje. On je bio delimino izvan sveta, ali delimino jo i u svetu i zato je, poginuvi, ustao na noge; imao je, kau, mogunost da pogine devet puta. Ustao je iz mrtvih i odmah su ga tresnula druga motorna kola i izgazila ga svojim tokovima. Umro je i opet se digao i opet su ga jedna kola udarila. Triput je ubijen pre nego to se sa tog druma sklonio. Drum je bio prekriven slojem sagnjile krvi, masti, mesa, krzna i perja. Smrdeo je taj drum. Pokraj druma su, na borovima uali leinari, ekajui da se motori zaustave pa da oni pojedu ono ubijeno. Ali motori se nisu zaustavljali nikako, samo su ili gore, dole, gore, dole, uz huku i buku, gore, dole. Meu borovima su stajale, malo odmaknute od tog druma, neke kue i ovek sa reke Prelaznice poe ka jednoj od njih. Vrlo je oprezno prilazio. Plaio se ta bi u kui mogao videti. U dvoritu se niko nije micao. On se primakao, lagano i tiho, i virnuo kroz prozor. Video je upravo ono to se plaio da e videti: ljude u toj kui kako gledaju u njega preko svojih kimi, izmeu svojih pleki. Ostao je nepomian, zato to nije znao ta bi drugo; posle nekog vremena uvideo je da gledaju kroz njega. Oni nisu mogli da vide nita to je bilo makar i delimino u svetu. Povremeno kao da su poneki od njih uspevali da ga nazru krajikom oka, ali, ne znajui ta je on, skretali su pogled. Pomislio je da nema potrebe da se plai, ako bude obazriv; posle izvesnog vremena uao je u kuu. Ljudi sa glavama natrake okrenutim seli su za jedan visoki sto da jedu. Gledao ih je kako jedu, pa ga je obuzela jaka glad. Preao je u njihovu kuhinju da uzme neto hrane. Kuhinja je bila puna kutija, a kutije su bile pune kutija. Najzad je naao neku hranu. Okusio ju je i ispljunuo: bila je otrovana. Probao je neto drugo, pa neto tree: sve otrovano. Ljudi sa glavama okrenutim unatrag jeli su zatrovanu hranu iz nekih lavora od istog bakra, jeli su i priali, sedei svi oko tog stola, a svi potiljkom, a ne licem, okrenuti stolu. Iziao je u dvorite i naao stabla jabuke na kojima je bilo plodova, ali kad je zagrizao u jednu jabuku imala je ukus kao bronza, kao plavi kamen. Koa jabuke bila je otrovana. Uao je unutra i sluao kako naopakoglavci razgovaraju. Njemu se uinilo da govore: "Ubijati ljude, ubijati ljude!" '"Dushe ushud, dushe ushud!"' Tako su zvuale njihove rei. Poto su jeli, mukarci naopakoglavci izili su napolje, puei duvan i nosei pucaljke. ene, naopakoglavkinje, otile su u kuhinju i tamo puile kanabis. ovek sa Reke Prelaznice poao je za mukarcima. Mislio je da e oni moda krenuti u neki lov, jer kao da su govorili "Ubij", a tamo bi se on domogao neke svee hrane. Ali u tim bregovima nije ni bilo nikog osim te nekolicine naopakoglavaca. Ako je nekog moda i bilo, taj neko se sakrio ili je ve ranije otiao u svet. Jedini narodi koje je ovek napolju video bili su biljke, muve i jedna leinarka. Leinarku su videli i naopakoglavci, pa su pucali na nju. Promaili su i otili dalje, duvan puei. Vazduh se oko njih ve punio dimom. ovek sa Prelaznice se zabrinuo, mislei da su sigurno poveli rat, a on se nije eleo u to umeati; zato ih je ostavio i otiao dalje, nizbrdo, drei se podalje od onog velikog druma na kome je ubijan. to je dalje iao, dim je sve gui bio. Zato on pomisli da je negde sigurno umski poar. Dospeo je na rub drugog, jo ireg druma, punog motora koji su ili veoma brzo i buno, dokle god je on mogao pogledom dosegnuti, nagore ka planinama i nadole ka suncu koje je zalazilo s druge strane te doline pune zidova i krovova. Sve na drumu bilo je mrtvo. Vazduh je bio gust i ut, zato je on stalno traio pogledom umski poar. Ali to je tako bilo sve vreme njegovog boravka izvan sveta. Siao je meu zidove i krovove, drumove i kue, peaio je i peaio i nije im na kraj stigao. Nikad im na kraj nije stigao. U svim tim kuama iveli su naopakoglavci. Imali su elektrine ice u uima i bili su gluvi. Puili su duvan iz dana u dan i neprestano vodili rat. Pokuavao je da se udalji od rata, na taj nain to je hodao jo dalje, ali rat je bio svuda gde su oni iveli, a oni su iveli svuda. Viao ih je kako se kriju i ubijaju jedni druge. Ponegde su kilometri i kilometri kua goreli. Ali taj narod bio je tako mnogobrojan da mu kraja nije bilo. ovek sa reke Prelaznice nauio je kako da jede poneto od njihove hrane; iveo je od krae, a kroz njihove ulice iao je tragajui za nekim ko ivi u svetu. Mislio je da mora postojati i neko takav, tamo. Iao je pevajui, da bi ga oni uli ako postoje. Niko ga nije ni uo ni video sve do dana kad se okrenuo da se vrati u planine. On je ve bio bolestan od te hrane i od udisanja dima i inilo mu se da moda umire i to ne izvan sebe nego u sebi; zato je hteo da se vrati na Reku Prelaznicu, na svoje mesto. Okrenuo se na ulici i video da ga jedna ena gleda. Videla ga je. A on je gledao nju: gledala ga je preko svojih dojki. Bilo mu je toliko drago to vidi enu kojoj je glava nasaena kako treba, da je pojurio izmeu motora i visokih kua, ka njoj, ispruajui ruke. Ona se okrenula i pobegla. Uplaila ga se. Dugo je trao, traei je i dozivajui, izmeu visokih kua, ali je nije naao. Bila se sakrila. Vratio se du drumova do onog irokog druma koji je vodio gore ka planinama. Ve na samrti, proao je pokraj poslednjih kua i zaao u granitnu zemlju i poeo se penjati ka dolini Reke Prelaznice. Ona je tekla, ali je bila vrlo mala, gotovo sasvim presahla; on nije mogao shvatiti zato je takva. Uskoro su neki leinari doli sa granitnih vrhunaca i poeli da mu se obraaju. Kruili su iznad njegove glave, govorei: "Umiremo od gladi. Ovde nema nieg za jelo. Lezi, budi mrtav, budi hrana i mi emo te opet uneti u svet." On im ree: "Imam ja drugi nain." Ali kad je doao do mesta gde je bio nainio motkaru da zatiti rupu u vazduhu, nje nije bilo. Naopakoglavci su bili pregradili Prelaznicu na jednom uskom mestu u kanjonu. Sad je sve u Dolini Prelaznice bilo pod vodom. I drvee i kamenje je bilo pod vodom i ono mesto gde je rupa u vazduhu bila stajalo je pod vodom. Voda je bila narandaste boje i mirisala je kiselo. U njoj nije bilo riba, a oko nje bile su ogromne kue bez prozora. Bila je to njegova reka, Prelaznica. Znao joj je izvore. Njegova je to dolina bila. Kad je video da su ta mesta u njegovom srcu unitena, da su mrtva, obuze ga silan bol. Seo je na bele granitne stene, plaui od bola. Srce ga je bolelo i nije htelo da radi u postojanom ritmu. Strvinari su opet doli i stali na stene oko njega. "Daj da te mi uzmemo", rekli su. "Skapavamo od gladi." Njemu se inilo da je to dobro, pa je legao na sunce, na granit i ekao i ubrzo umro. Vratio se u onu njegovu prvu motkaru. Bio je vrlo slab i bolestan i nije se uopte mogao pokrenuti. Dan kasnije, neki ljudi iz njegovog grada proli su tuda, a on ih je pozvao. Doli su i doneli mu vode iz Reke Prelaznice da pije. Doveli su njegovu porodicu na to mesto. iveo je nekoliko dana i ispriao im ta je uradio, video i uo izvan sveta; onda je umro potpuno. Umro je od jada i otrova. Niko drugi nije hteo da krene kroz tu rupu u vazduhu. Rasturili su motkaru i pustili da rupu vetar odnese. VELIKI OVEK I MALI OVEK Priaju da su zvezde bile njegova sperma. Bio je stvarno veliki, toliko veliki da je ispunio itav svet izvan sveta, popunio je sve postojee. Nije ostalo nimalo mesta za ma ta drugo. Osvrtao se, tamo izvan sveta, pa je primetio da unutra postoji svet i poeleo da bude u njemu, da ga osemeni svojim biem, ili moda da ga pojede, da ga unese u sebe. Ali nije mogao do njega dospeti. Jedino ga je mogao videti i to unatrake. Zato je napravio neke ljude, da oni preu tamo, da preu. Napravio je Malog oveka i poslao ga preko, u unutranjost sveta. Ali napravio ga je sa glavom naopako nametenom. Mali ovek je preao na drugu stranu, ali nije ostao. Odmah se vratio, alei se: "Ne dopada mi se tamo." Zato ga je Veliki ovek uspavao i dok je on spavao izlepio od blata neto nalik na enu; od crvenog blata, kau. Izgledalo je kao ena, prevarilo je Malog oveka kad se probudio. Veliki ovek je rekao: "Sad poite tamo i mnoite se." Tako je Mali ovek uzeo tu stvar i vratio se u svet. Jebao ju je, a ona je pravila kopije. To je radio tako dugo, da ga je najzad bilo mnogo kao komaraca na reci Movarici kao paukova u jesen - i jo vie. Vie nego ieg, izuzev moda peska. Svejedno, koliko god da ga je bilo, nije mu se dopadalo tu. Plaio se. Nije njemu bilo mesto tu, u svetu, nije imao majku nego samo oca. Zato je ubijao sve ega se plaio. *Planina Due Posekao je svako drvo koje je video, upucao svaku ivotinju koju je video, zaratio je sa svim narodima. Pravio je pucaljke da njima muve gaa, pravio je metke da njima buve gaa. Plaio se planina, pa je pravio gnjeilice da ih izravnjava, plaio se dolina, pa je pravio punilice da ih puni, plaio se trave, pa ju je spaljivao i na njeno mesto postavljao kamen. Vode se zaista plaio, zbog njenih osobina. Pokuao je da potroi svu vodu, zatrpavao je izvore, pregraivao reke, kopao bunare. Ali ko pije, taj pia. Voda e se uvek vratiti, pojavie se negde dole. Ako raste pustinja, raste i more. Tako je Mali ovek otrovao more. Sve ribe su pocrkale. Sve je tada umiralo, sve je bilo otrovano. Oblaci su bili otrov. Taj smrad otrovanih stvari, mrtvih stvari, mrtvih ljudi, to je silan smrad bio. Probio se i izvan sveta. Iziao je smrde i napunio ono izvan. Uvukao se smrde Velikom oveku u nos, pa on ree: "Taj svet je samo trule, nita drugo!" Okrete se onda i ode, ode dalje, ode sasvim. Nije imao vie nikakve veze ni sa im. Njegovim odlaskom, pojavio se izvestan slobodan prostor. Iz tog prostora iziao je jedan leinar. Muva je izila. Kojot je naiao, njufkajui. Toliko smrti i smrada, pa mrtvoderi namirisali. Aaaah! Poeli su da se uvlae u svet kriom, nou. Kondor, pa leinar, pa grabljivica, pa gavran, pa vrana, pa kojot i pas i crvi-muvi i zunzara i truleni crv i glista, dolazili su kriom, provlaili se tu i tamo, jeli ono mrtvo. Uzimali su mrtvo meso u usta i gutali ga. Pretvarali su ga u hranu. S njima se nalo i nekoliko pripadnika ljudskog naroda. Moda su ti ljudi od poetka bili tu negde, ali su se skrivali. Oni su taj rat bili izgubili. Bili su slabi, prljavi, gladni, bili su beznaajan narod. Mora biti da su roeni, nekako, sa majkama; neki od njih bili su ene. Toliko su gladni bili da se nisu plaili da jedu leine zajedno sa leinarima i govna zajedno sa psima. Nisu se straili, suvie su posustali bili, preduboko unutra. Ali bilo im je hladno. Gladovali su i bilo im je hladno. Pravili su kue od otpadaka i kostiju. U tim kuama loili su vatre od kostiju i molili kojote za pomo, traili su pomo. Dola je Kojota. Kud god je prola, divljinu je stvorila. Kopala je kanjone, srala je planine. Pod krilima strvinarevim uma je izrasla. Gde je u zemlji bio crv, iknuo je izvor. Stvari su ile dalje, ljudi su ili dalje. Jedino Mali ovek nije iao dalje. On je bio mrtav. Umro je od straha. BELEKA O NAOPAKO-GLAVCIMA. Najstravinija avet u Dolini bilo je ljudsko bie sa glavom unatrake nasaenom. Prie o duhovima bile su pune Naopakoglavaca; oni su, u popularnim priama, vrebali du rubova otrovanih teritorija i zagaenih voda. Dete kome se uinilo da je krajikom oka videlo Naopakoglavca, istravalo je iz ume vritei - a to i nije bilo sasvim bez razloga, jer najstraniji od Belih Klovnova Sunca bio je neprirodno visok, mrav, utljiv Krivi Vrat, koji ide unatrake a gleda napred. U formalnoj pozorinoj drami, ako neki lik samo pogleda naglo preko ramena, to je ve lo znak. Sove su potovane zbog svoje navodne sposobnosti da ponite zlotvorski uticaj Naopakoglavaca, verovatno zato to i same sove imaju tu sposobnost da gledaju tano iza sebe. Ovi likovi iz folklora i sujeverja predstavljali su, izgleda, bukvalno

STALNO SE VRAAJUI KUI - 31 shvaene metafore. U podruju oko Doline reke Na, a naroito neposredno juno i istono od nje, dogodile su se nedavno neke veoma krupne geoloke promene: zemljotresi i pomeranja du tektonskih raselina, ogromna potonua tla i lokalna izdizanja, a jedna od posledica toga jeste i pretvaranje velikog dela onoga to je nama poznato kao Velika Dolina Kalifornije u plitko more ili u slane movare; Kalifornijski zaliv protegao se ka severu, ak u Arizonu i Nevadu. Ipak, ak ni takve promene nisu izbrisale niti sakrile dejstvo ranijih ljudskih dogaanja, tragove civilizacije. itelji Doline nisu mogli pojmiti da su ona ljudska dejstva koja su oni i te kako primeivali i ije su posledice veoma oseali u svom svetu - trajna opustoenost ogromnih prostora isputanjem radioaktivnih ili otrovnih tvari, trajna genetska obogaljenost ije su najneposrednije posledice kod ovog naroda jalovost, mrtvoraanje i nasledne bolesti - bila hotimina. Dolinsko poimanje stvari bilo je da ljudi ne ine nita sluajno. Nestea se moe desiti ljudima, ali ono to ljudi urade, za to su sami odgovorni. Prema tome, ono to su ta ranija ljudska bia uradila svetu moralo je biti namerno, morao je to biti svesni in zla, stavljen u slubu pogrenog razumevanja, straha i pohlepe. Ko je poinio ta nedela, hotimice je inio ono to je naopako. Dakle, glave su im bile pogreno nametene. POECI ETIRI POETKA Zapisano prema snimku govora Pravioca Kokoinjca, iz Crvene Tugle Unmalina. Kako bi moglo da pone samo jednom? To ne izgleda razumno. Sigurno su stvari stizale do kraja i ponovo poinjale, da bi mogle ii dalje, kao to ljudi ive i umiru, svi ljudi i zvezde. Nama je u hejimama govorio moj ujak da mi znamo za etiri kraja sveta. Ne znamo osobito dobro jer to su stvari teke za saznavanje. Prvi put, rekao je on, nije ni bilo ljudskog naroda, samo su rasle biljke i ivele ribe i narodi sa etiri, est i osam nogu, oni koji hodaju i puze. U to vreme vatrene lopte su ispale iz neba, meteoriti, ogromni, ogroman broj njih, napravili su poare po celom svetu. Vazduh je bio lo, dim se tako gust digao da sunce kroz njega nije sijalo. Umrli su gotovo svi. Posle toga bilo je hladno, dugo, dugo. Ali narodi koji su preostali nauili su kako se ivi u hladnoi. Tad je dvonogi narod stupio u svet, po studeni, kad su doline bile sve do samog mora ispunjene ledom sa planina. Meteorski pljuskovi pozno u suvoj sezoni - Pumine zvezde padalice: to nas podsea na ta vremena. Posle je postajalo sve toplije i toplije i toplije, pa je postalo i pretoplo. Vulkana je bilo suvie. Sav led se topio pa su mora postajala sve dublje i dublja. Morski oblaci su putali kiu neprestano, reke su plavile stalno, najzad je svud bilo samo more i planine koje iz njega vire i blatne ravnice preko kojih se valja plima. Izvori su tada bili pod slanom vodom. Na kopnu je umro gotovo svako. Poneko je, iz ponekog naroda, preiveo na blatnim ravnicama, pijui kiu, jedui koljke i crve. Duga: to nas podsea na ta vremena, duga je most naroda koji sijaju. Posle je bilo suvlje, pa su stvari ile dalje, dugo, ali iz vremena blatnih ravnica preivela su samo dva lana ljudskog naroda, brat i sestra, i njih dvoje su radili seks. Zato se rodio narod pogreno. Bili su to ludi ljudi, pokuavali su da prave svet. A samo su mogli postii da se on opet okona, samo su mogli oponaati ono to je bilo pre. I tako su njihova dela izazvala nove vatre i dim, pa lo vazduh, pa onda led, pa oblake i hladnou, i opet su poeli svi da umiru. Tako je taj narod izumro. Mesta na koja se ne ide: ona nas podseaju na ta vremena. A kad je poelo da se poboljava, narod je stao da se vraa, ali ne u velikom broju, jer je u svetu bila bolest. Svako je bio bolestan, nikakvim pevanjem niti dovoenjem-unutra nije se postizalo izleenje, biljke i ivotinje su bile bolesne i ljudi, sve to raste, pa ak i samo kamenje je bolovalo; i zemljite je bilo zatrovano. Mesec je bio tamne boje, kao sagorela hartija, a sunce je bilo kao mesec sada. Bilo je to vreme tame i hladnoe. Nita se nije raalo kako valja i treba. Onda je ovde neto izraslo, neto lepo. Neko drugo, malo bie isklijalo je onamo. Bia su poela da rastu ispravno. Voda je opet krenula iz stena bistra. Narod se poeo vraati. I jo se vraa, kazao je moj ujak. On je bio govornik ovdanje Crvene Tugle, uen ovek, iveo je u Vakvahi dugo i uio. NAROD CRVENE OPEKE Snimljeno u razgovoru sa Dajkom iz ute Tugle ukulmasa. Ljude koji su u ovom kraju iveli u vremena starostavna mi zovemo narodom crvene opeke. Oni dizahu zidove od tanke, tvrde, dobro peene cigle, tamnocrvene boje. Na pravom mestu ispod zemlje te cigle mogu da potraju mnogo leta. Dve hejime ovdanje, Serpentinska i utotuglena, sagraene su delom od tih starih opeka, koje su i u Kuli upotrebljene u izvesnom broju za ukras. U Memoriji, na Berzi, postoje zapisi o narodu crvene opeke, naravno, ali ne verujem da ima mnogo ljudi koji su ikada bacili pogled na njih. Razum bi se u takvim zapisima teko snaao. Um Grada misli da je razumevanje postignuto ako se neka napisanost ita, ako se poruka prenese, ali to nije nain kako mi mislimo. U svakom sluaju, uiti neto mnogo o tom narodu znailo bi plakati u okean; a kad se njihove cigle koriste za neku nau zgradu, to je zadovoljavajue za um. Pokuavam da se setim sveg znanja to nam ga je iko predavao o tim crvenoopekaima. iveli su na obali i dublje na kopnu, pre nego to je voda u Unutranje more ula; neki od starih gradova ispod vode sigurno su njihovi. Meni se ini da nisu koristili tokove. Pravili su sloene muzike instrumente. Njihova muzika je beleena i u Memoriji sauvana; ima jedan kompozitor ovde u gradu, zove se Takulkun-no, koji ju je izuavao, a onda koristio za pravljenje muzike, kao to su zidari koristili te cigle. ta znai plakati u okean? Pa, zna, dodavati neto tamo gde uopte nije potrebno, ili gde je potrebno tako mnogo da je svaki pokuaj uzaludan, tako da ovek samo sedne i plae... ZBOG KOJOTE JE TO BILO Iz jednog pisanog odlomka dramske vakve "Cvetii pasulja" u Sadilakoj Loi. Govore Petoro: Odakle smo doli? Kako to da smo mi ovde? Odgovara Mudri Starac: Iz uma onoga Venoga! Premiljanjem Svete Misli! Gaaju ga pasuljem Petoro i kau: Odakle smo doli? Kako to da smo ovde? Odgovara Baba Govoriteljka: Iz poetaka Zemlje! U spermi, u jajetu, u matericama svih ivotinja, noeni ste, razvili ste se, stupili ste napred! Gaaju je pasuljem Petoro i kau: Odakle smo doli? Kako to da smo ovde? Odgovara Kojota: Sa zapada ste doli, sa zapada, sa Ingasi Altaja, preko okeana ste doli, pleui ste doli, hodajui ste doli. Govore Petoro: Kakva srea, ovde u Dolinu dospeti! Govori Kojota: Vratite se, skoite u okean. Kamo sree da vas nikad nisam pomislila. Kamo sree da nikad nisam pristala na vas. Kamo sree da vi moju zemlju ostavite na miru. Gaaju Petoro pasuljem Kojotkinju, oteraju je, viui: Kojota! Kojota je spavala sa svojim dedom! Kojota krade kokoi! Kojota ima krpelje u maru! VREME U DOLINI "Otkad tvoj narod ivi u Dolini?" "Oduvek." Ali ona izgleda zbunjena, kao da je malo nesigurna u odgovor, jer pitanje je udno. Vi ne biste postavili pitanje: "Otkad riba ivi u reci? Otkad trava raste na brdima?" - a zatim oekivali taan odgovor, datum, broj godina... A moda biste tako uinili. Moda bih i ja. Ne bi bilo nerazumno. Ribe su, ipak, ivele u rekama tek od onog vremena kad su, u kartografisanom toku evolucije, nastale. Veina trava koje rastu na tim brdima nije tu rasla do leta gospodnjeg 1759, kad su panci doli da seju svoj divlji jeam po Kaliforniji. A ta ena, Dolinka, nije sasvim nesvesna da postoji i taj nain da se bude uman, da postoji i mogunost da se ta pitanja postavljaju i da se na njih odgovori. Ali njoj se moda ini da su korisnost takvih pitanja i istinitost takvih odgovora relativni, da nikako nisu sami po sebi jasni. Ako bismo navaljivali na nju da govori o datumima i epohama, ona bi mogla rei: "Ti pria sve o poecima i krajevima, o izvoru i okeanu, ali ne o reci." Pria ima poetak, sredinu i kraj, rekao je Aristotel i jo niko nije dokazao suprotno; znai, ono to nema poetak i nema kraj nego se sastoji samo od sredine, nije pria i nije povest. Pa, onda, ta je? Svet Evrope sedamnaestog veka zapoeo je etiri hiljade etiri stotine godina ranije na Bliskom Istoku, svet Severne Amerike dvadesetog veka zapoeo je dvadeset etiri milijarde godina ranije negde drugde jednim velikim praskom i jednim NEKA BUDE SVETLOST; i oba ta sveta e se okonati, to proistie: jedan trubama sudnjeg dana, drugi u razreenoj, mranoj, hladnoj supi entropije. Moda drugim mestima i drugim vremenima uopte nisu takvi poeci i krajevi; pogledajte Optu povest Hindusa i upoznaete jedno od alternativnih gledanja. U svakom sluaju, Dolina ne uestvuje u tim poecima i tim krajevima, ali nema ni svoje; sva je sredina. Pa moraju valjda i oni imati neki mit o postanju, mit o poreklu? A, da, to imaju, jo kako. "Kako se desilo to da je ljudski narod doao da ivi u Dolini?" "O, Kojota", odgovara ona. Sad sedimo meu tuinskim kukuruzima, u senci ivohrastova, na jednoj maloj nizbrdici, s one druge strane potoka, odmah iznad arke Sinana. Grad nastavlja sa svojim delatnostima, desno od nas - bez neke vratolomne urbe; ponekad se zatvore neka vrata, zalupa eki, progovori neki glas; ali veoma je tiho, pod suncem leta. Levo od nas u umarku i na livadi gde su pet hejimskih krovova ne pomie se ba niko, osim to, daleko u visini, jedan sinanski jastreb kreti svojim setnim kiii-ir! kiii-ir! "Zna, Kojota je ila i videla tu stvar na vodi, na morskoj vodi, tamo negde blizu rta Hidai. Pomislila je: 'Nikad ranije nisam nita ovako videla. Ne dopada mi se', pa je poela da baca kamenje na tu stvar, mislei da je potopi pre nego to doplovi do obale. Ali stvar je dolazila sve blie i blie, sa zapada, ta stvar koja se pokretala po vodi na onom mestu gde je voda sijala od sunca. Kojota je grabila kamenice i busenje zemlje i bacala je to i vikala je: "Odlazi! Goni se nazad!" Ali stvar je dola do nadomak priobalnih talasa. Kojota je onda videla da je to narod, ljudski narod, koji plee po vodi, drei se za ruke. Ba tako, po vodi su ili, kao bube gazivode. Pevali su: 'Hej! Mi dolazimo!' Kojota je i dalje bacala kamenje i busenje, a oni su to hvatali i gutali i nastavljali pesmu. Poeli su da tonu, probili su kou vode, ali sad su ve bili preli preko priobalnih talasa i preko peanog spruda, tamo na uima reke Na, gde je voda plitka, pa su samo nastavili da gaze, sada kroz vodu, uz kanale. Bilo ih je petoro, u kanalima na uima Reke. Kojota se uplaila. Bila je ljuta. Otrala je gore, u Severoistoni Planinski Lanac, izazivajui umske poare; optrala je Planinu i stigla do Bistrog jezera i naterala jedan od tamonjih vulkana da napravi erupciju, tako da je vazduh bio crn od pepela; odjurila je niz Jugozapadni Planinski Lanac, palei nove vatre, i dotrala nazad sa zapaljenim repom i u pliacima Te, nasred Doline, srela taj ljudski narod koji je iao uzvodno. Ljudi su sad hodali po dnu reke. Ispred njih vatra i poar, dim i pepeo, vrelina i mrak, straan vetar pun gasa i ara. Oni su ili dalje po dnu reke, kroz vodu, vrlo lagano, uzvodno. Pevali su: 'Hej, Kojoto, mi dolazimo! Zvala si nas, pevala si nas, Kojoto, mi dolazimo!" Onda je Kojota rekla: "Ne vredi se sa ovima svaati. Nahranila sam ih blatom i kamenjem i sad pripadaju ovde. Sad e oni izii iz reke na suvo. Odoh ja odavde." Opustila je rep do zemlje i otila gore, u Jugozapadni lanac, uz Kanjon Medveeg potoka, pa se na Sinan Goru popela. Eto gde je otila. Ljudi su izili iz Reke kad su se vatre ugasile. Dugo su, dugo iveli od kamenja i pepela i zemlje i kostiju i umura. Onda su ume poele opet da rastu, a oni su poeli da sakupljaju i da seju, a i ivotinje su se vratile, pa su svi ti narodi poeli da ive zajedno. Eto ti, dakle: tako se desilo da ljudski narod ovde ivi. Zbog Kojote je to bilo." Iznad grebena koji se uzdiu nad svetim mestom, levo od nas, poiva planina Sinan, dugaka, masivna, vedra u svojoj smirenosti; pozni sunani sjaj obrubio je senku u jednom dubokom naboru na boku planine. Nemojmo pitati Trnicu da li veruje u svoju priu. Nisam sigurna ta re verovati znai, u njenom jeziku i u mom. Najbolje je samo joj se zahvaliti na prianju. "To je serpentinska pria", kae ona. "Pria se u hejimama. I ljudi Plave Gline imaju jednu pesmu u kojoj je ista ova pria ispriana, oni to pevaju kad idu uzvodno, na povratku sa Puta Soli, zna. Ima jedna dobra tuglena pria. O tome kako su ljudi izletali iz vulkana i padali dole kao kia. Mogla bi da pita Crvenu ljivu da ti je ispria."

STALNO SE VRAAJUI KUI - 32 inimo to. Crvenu ljivu tek posle nekog vremena uspevamo da naemo, jer ona nije kod kue, u svom domainstvu, u Kui Pet Ognjita. "Pa, ja verujem da je baka u hejimama", kae njena unuka - iskazujui na taj nain da nije sigurna, ili da nije voljna da kae tano; to je, upravo, jedno od znaenja glagola verovati na njenom jeziku i glagola believe na engleskom. Preporuuje nam da navratimo predvee. inimo tako i eno te stare ene na balkonu: vadi pasulj iz mahuna. "Bila sam pijana prole noi", kae ona, sa svetlucanjem u oku; na licu joj treperi tajni osmeh zadovoljstva koje ona ne deli sa nama. Malog je rasta, zaokrugljena - 'uftica'; ima tanane bore; strana je. Prelazimo na stvar i traimo tu priu, ali ona, izgleda, ni nju nije voljna da deli s nama. "Nije vama volja da sluate to staro", kae ona. Da, volja nam je, zaista. Nedvojbeno, razoarana je, oekivala je da se bolje pokaemo. "Ali tu priu moe svako da kae", govori ona. Naglaava glagol kazati sa znaenjem: ponavljati, recitovati. Dugonoga, blagodatna Trnica, koja se stalno osea odgovorna za nas, kae tonom koji je negde izmeu potovanja i nastojanja da nekog namora odobrovolji: "Ali oni hoe da uju kako je ti kazuje, Crvena ljivo." Sad upotrebljava glagol kazati u smislu 'rei, govoriti', sa nagovetajem da je posredi izmiljanje. Ipak, Trnicin naglasak je na rei 'ti'. Da li emo mi to, dakle, od Crvene ljive uti neki mit, ili priu, ili neto to je ona sama izmislila, ili neku kombinaciju tih mogunosti? Nema naina da se to pouzdano utvrdi. Oigledno je da je ova uftica sklona tatini - mogue je, dakle, da joj Trnica samo laska; opet, ako je Crvena ljiva stvarno vlasnica te prie, zato to ju je sama smislila ili zato to ju je dobila od nekog na poklon, mi, zahtevajui da nam je kae, zahtevamo da nam uini veoma veliku uslugu. Oseamo se nelagodno dok vadimo kasetofon i reavamo se da joj damo uveravanja da ga neemo upotrebiti bez njene dozvole, ali, im ga je ugledala, njeno dranje se promenilo. "E, dobro", kae ona, "samo strano me boli glava. Ne mogu da govorim jako glasno, od toga me boli glava. Moraete da primaknete tu mainu sasvim. Onoliko pijana ve odavno nisam bila. Rekla mi je Zaliha da sam tako glasno pevala da su me uli ak iznad zemlje. Valjda sam zato ovoliko promukla. Znai, ta, hoete priu o tome odakle su ljudi doli. Je l' radi ta stvar sada? Pria kae da su ljudi izili iz planine koja je u tom trenutku pravila erupciju. Jeste li videli mozaiki zid u ukulmasu, onu veliku sliku u kui koja se zove Vulkanska Kua? E, pa, ona pokazuje kako je izgledalo kad je bila erupcija te planine." Prekida je njen posinak. "Al' to nije ta erupcija - to je slika jedne erupcije od pre sto godina, etristo godina..." On to verovatno govori da bi nama uinio uslugu, misli da bi se stranci mogli zbuniti, ali staroj eni to smeta. "Dabome da to nije ona erupcija iz prie! Zato brka stvari tako? Kakav mamlaz! Moda su ovi vanndolinci videli erupciju nekog vulkana i znaju kako izgleda, ali niko od Dolinaca danas ivih nije nikad nijednu video, ni ovde ni igde blizu, a ja sam ovde proivela due vremena nego vi ostali... Elem, ima ta slika u ukulmasu i moete je videti ako odete tamo. Vrlo dramatina. Uglavili su crveno staklo da bude kao vatra. Dakle, bilo jedno vreme, jedno mesto, neko vreme, neko mesto, u etiri Kue, heja, heja, heja, heja, heja, heja, heja, heja, bez vremena, bez mesta. Sve ogolelo, a ogolelost sve. Nita, nijedne stvari, nema. Golo, tanko, ne svetlo, ne pomrina, nita ne mrda, nita ne misli. Nijedan oblik, nijedan pravac. More sasvim pomeano sa snovima, smrt i venost jedno isto, sve glatko, nita ne mie, nita ne odlazi, pomeali se voda i pesak sa plae i vazduh, pa nita nema ivicu, ni povrinu, ni unutranjost. Sve usred svega i nita ne postaje nita. Nijedna reka da potee. Sa vazduhom i morem i zemljom izmeale se smrtne due, izmeale se, pa im dosadno, dosauju se to nema promene i nita ne ide i ne misli. Dosaivale se kroz sve to ne izbroja ga vreme na nema ga mestu. Dosada, nemir. Pomakle se, od nemira krenule, pomerile se, te trunke due, praine, peska, pepela. Trljaj malo jedna o drugu, mii tamo, padni malo, zaplei onolicko, zagalami samo malo, vrlo tiho, tie nego kad se protrljaju palac i prst, tie, tie od toga, ali uju one, uju to svoje tiho i malo, pa ponu glasnije. Prva stvar: ta buka; prva napravljena stvar. Napravile talase, razmake, tonove; ritam, meru, otkucaje. Pesak peva, praina peva, pepeli pevaju, naa muzika tu poela. To je muzika. Kau da to svet i sad peva, ako zna kako da slua, kako da uje. Znai, naa muzika poinje sa pevanjem praine, nai muziari sviraju tu notu da muziku ponu i da muziku zavre, a istu tu notu uje pre nego to dodirne bubanj. Ali nemir i enja i dalje bili. Zato muzika postala glasnija i krenula se, menjala se, ton se menjao, dao melodije i akorde, mera menjala sebi meru i tako stvari poele da se izgrauju iz muzike, kristali, kapljice i drugi oblici i forme. Stvari poele da se razdvajaju i uvlae u sebe; pojavile se ivice i susreti; spoljanje strane i unutranje strane; arke, rastanci. Stvari i prostori izmeu stvari; more sa obinim talasima i obalskim talasima, oblaci pokrenuti kroz vetar i vazduh, planine i doline na kopnu, oblici od kamena, vrste tla, sve to postalo, sve se to dogodilo. Ali ipak due u pesku i prahu bile nemirne, neke vie, neke manje. U nekim zrnima peska bila dua kojotska i u nekim trunima praine. Htela vie vrsta muzike, akorde sa vie glasova, nesaglasje, lude ritmove, vie dogaanja. Poela se pomicati, premetati dua kojotska. Pustila i pesak i prah da lee gde su, povukla se iz svega i odasvud, sa svih plaa, iz svih ravnica i pustinja i skupila na jedno mesto. Izvlaei se odasvud, skupljajui se odasvud, ostavila praznine za sobom, rupe u svetu, prazna mesta. Rastvaranjem stvorila mrak. Zato ula svetlost da popuni te rupe: zvezde, sunce, mesec, planete nastali. Sijanje poelo. Blistavost se dogodila. Kojota razvukla stvar od stvari, dole duge da premoste praznine. Preko tih mostova narod etiri Kue doao, hodajui. Doli sijajui, hodajui, u zemni svet, a tamo Kojota stoji, oborila rep i glavu, drhti, osvre se. Obilje muzike ve bilo, glasne i previe muzike, sve se treslo i drhtalo i tutnjalo, zemljotres svuda, gde Kojota izvlaenjem rasklimala, ostavila praznine i tame. "Hej! Kojoto!" rekao narod etiri Kue, stojei na dugama, gledajui dole, dozivajui dole. Ali Kojota ne znala kako da odgovori. Ne znala kako da govori. U svetu zemnom ne govorio niko. Nita govorenje, samo muzika. Zato Kojota zapevala kojotsku muziku. Glavu digla u vazduh ka narodu i zavijala. Smejao joj se narod sa duge. Rekoe: "Dobro, Kojoto, nauiemo mi tebe da govori." Pokuali to. Jedan od njih kae neku re, re izleti iz usta, sova; sledea re - plava avka, sledea prepelica, sledea re jastreb. Jedan od tih ljudi rekao pumu. Jedan jelena. Jedan rekao re koja dola u velikim skokovima, to bio veliki zec, sledea u kratkim, bunski zec. Jedan izgovorio hrastove. Jovu rekoe, madronu, diger-bor. Divlji jeam i vinovu lozu rekli. Govorili, govorili, a njihove rei sav narod zemlje, medvedi, abokreina, kondori, vake. Travu priali, vilin konjice rekli. Kojota pokuavala da naui da govori kao oni, al' ne mogla: samo zavijala. Usta nametala ovako, onako, al' kakogod - samo zavijajue pesme izlazile. Nebeski narod se smejao, a i zemaljski. Kojota posramljena. Pognula glavu, pobegla u planinu. - E, sad. Mi kaemo, pobegla na Ama-Kulkunu, jer to naa pria, ali ti razume da to moda Kulkun Eraijan, il' neka planina o kojoj ne znamo nita, neka iz tog vremena tog mesta, ta planina u etiri Kue. - Znai otri ona na planinu Osme Kue, divljinske. U stidu i gnevu u planinu ue. To joj hejime. Hejime, svete kue divljine. Unutra, unutra, u mraku, Kojota pojela svoj gnev i popila svoj stid, jela vatru zemlje, pila kljuale sumporne izvore. Tamo unutra svojom voljom ula u sebe, duboko unutra i napravila tamo u tami mujaka kojota. Tamo, u svojoj materici ga napravila. Tamo u planini ga rodila. Dok se raao, izlazei, on povikao: "Kojot govori! Kojot kae ovu re!" Kad se kojot mujak rodio, dojila ga, a kad porastao, izili iz planine, na planinske obronke, na aparel, i parili se. Drugi narodi gledali, pa to videli i poeli svi da se pare. Velika svetkovina bila, tog dana. Prvi Ples Meseca to bio, plesalo se po celoj Zemlji. Ali tamo, u planini, u hejimama divljine, gde Kojota pojela unutranjost, tamo uplje bilo, velika mrana peina ili provalija, i to uplje se napunilo ljudima, ljudskim narodom, oni svi nabijeni zajedno. Odakle doli? Moda iz ostataka posle Kojotinog poroaja, moda iz njenog izmeta, ili moda ona pokuala da govori tamo u planini pa rekla njih; ne zna niko. Bili tamo, natrpani u nevidiu i planina progovorila. Govorila planina. Rekla vatru, lavu, paru, gas, pepeo. Kuljala, a sa oblacima pepela i vatrenom ljakom izleteo i ljudski narod, ispljunut napolje, padao kao kia po umama, irom brda i dolina ovog sveta. U poetku mnogo poara pravio, al' posle se ohladio i skrasio i nastanio i napravio kue i hejime i naao slogu sa drugim narodima. Mi kaemo - pali smo planini najblie, ne leteli daleko kao drugi, pa ni tresnuli jako kao drugi, zato sad pametniji nego oni drugi ljudi koji ive na drugim mestima. Njima pamet izletela iz glave pri padu. Uglavnom, eto nas sad ovde, deca Kojote i Planine, mi, balega njihova i rei njihove; tako se pria, tako poelo, tako se pria. Heja, hej, heja, heja, heja." Da smo otili u neko drugo selo ili u druge hejime, ili kod drugog pripovedaa, svakako smo mogli dobiti neki drugi Mit o postanju; ali zahvalimo se sada Crvenoj ljivi 'koja se smeka tajnovito' i poimo uzbrdo; gotovo trideset kilometara ima da se prepeai; idemo u Vakvahu, Svetinju na Planini, gde su raunari. 'Ciklusi' od po pedeset godina i 'okreti' od po etiri stotine pedeset pominju se u nekim dokumentima, a neki arhivari ih i koriste kao sistem za datiranje, ali ini se da u dnevnoj upotrebi ne znae mnogo. Veina ljudi vam moe rei koja je godina u ciklusu; ti brojevi su korisni da se pamte vinarska godita, roendani, starost neke zgrade ili vonjaka i tako dalje, kao to je sluaj i kod nas; ali ne dobijaju svoju pojedinanost, kao nae godine i ciklusi '1984, dvadesete godine, trinaesti vek i tako dalje', niti je Nova godina praznik. Zapravo, nije ba najjasnije koji je danas dan. Danas je, formalno, etrdeseti dan posle zimske kratkodnevice 'to e biti etrdeset prvi dan svake prestupne godine, a to je svaka peta'; ali u Sadilakoj Loi kau da Nova godina poinje prolenom ravnodnevicom; a u narodu i u pesnitvu preovlauje ubeenje da nova godina poinje onda kad trava stane da raste i kad brda ozelene, negde u odmaklom novembru ili u decembru. Malo ko zna koji je dan u godini 'broje se naprosto od 1 do 365', osim ako je ba zaduen da vodi neku obrednu delatnost koja zavisi od broja dana; a i tad je verovatnije da e raunati dane do i od punog meseca. Velike svetkovine se odreuju po solarnom i lunarnom kalendaru; sve ostale delatnosti, sastanci raznih saveta, loa, umetnosti i tako dalje, obino se zakazuju dogovorom, kae se da je sledei sastanak kroz etiri dana ili pet dana ili devet dana posle sledeeg punog meseca, ili kad neko bude zatraio sastanak. Pa ipak, godine, ciklusi godina i ciklusi ciklusa postoje i ako ih uzmemo za polaznu osnovu, sigurno moemo poeti da smetamo Dolinu u istoriju, ovde, u Berzi. U ovom trenutku u Berzi je samo jedna osoba, a to je Sakup, ovek od ezdeset godina, ija je ivotna strast bila sakupljanje izvesnih podataka iz Memorije o izvesnim delatnostima ljudskih bia u Dolini reke Na. Eto, najzad smo nali osobu sklonu istorijskom nainu miljenja, neto emo postii! Ali ima problema. Sakup rado deli sa nama programe koje je razradio za vaenje podataka - ogromnih koliina podataka - i ak e nam pomoi da naemo hartiju ako hoemo da sve to nosimo kui da bismo itali; ali njegov pristup materijalu nije istorijski. Njegovo naelo sreivanja informacija, kad ih dobavi, nije ak ni hronoloko. ini se da je, po njegovom miljenju, hronologija jedno u sutini vetako, pa i proizvoljno rasporeivanje dogaaja - azbuka, umesto reenice. Ali memorijski blokovi su svakako rasporeeni hronoloki? Da, to je jedan sistem klasifikacije podataka; ali postoje mnogi sistemi i svi su meusobno unakrsno indeksirani; toliko ih ima da tvoj zahtev da ti se daju hronoloki rasporeeni podaci ak i o nekom beznaajnoj kulturnoj pojavi, recimo o etimologiji rei ganais, moe, ako ga nisi ograniio veoma znalaki i lukavo, dovesti do tampanja nekoliko stotina stranica odgovora, koji e veinom biti statistiki. Gde je, u svim tim podacima, ona prava informacija? Sakup je proveo ceo svoj ivot iznalazei kako te stvari treba iznalaziti. On se zanima za stambenu gradnju. lan je Drvodeljske Umetnosti. Ali ini se da nije mnogo toga izgradio; njegovo zanimanje je intelektualno, maltene apstraktno, on je oaran formalnim znaajem i uestanou pojavljivanja izvesnih arhitektonskih elemenata i proporcija. Za njima on traga kroz hiljade godina nakupljenih podataka, kroz milijarde biliona bita u Memoriji. On nabacuje na displej, za nas, jedan divan, kompjuterski generisani plan kue za stanovanje. Displej nije od svetlih taaka na elatinskom zelenom, nego je sasvim crn, otar, na mat belom, tako da lii na stranicu tampanu neobino dobro, veliku gotovo itav kvadratni metar; da su potrebne boje, one bi se na njemu pojavile. Slika se obre sve dok je on ne zaustavi u onom uglu gledanja koji njemu odgovara. Nada se da emo mi uvideti izvesnu proporciju, izvesnu matematiku shemu zgrade, onu koju on oboava i smatra svojim idealom. Nama bi trebalo mnogo obuke da to uvidimo, ali ve sad vidimo da je ta kua lepa, a to mu i kaemo, njemu na radost; takoe kaemo da se ona razlikuje od svih kua koje smo u Dolini videli. Zato, posle nekog vremena, postavljamo pitanje: "Kad je ova kua sagraena?" "O, davno." "Pre pet stotina godina?" "Ma, pre mnogo dueg vremena, rekao bih ja - ali nisam snimao duine vremena..." Poeo je da se nervira, nae razoaranje prima kao neodobravanje. On misli da mi mislimo: Tipian mukarac! "Morao bih da reprogramiram za tu informaciju i tu nema problema, jasna stvar, nee dugo potrajati - nisam..." Samo nisi mislio da je datum od iole ikakve vanosti. Smirujemo ga najbolje to umemo. "Evo", kae on, "mislim da sam ovom setu pristupio hronoloki"; nadajui se da emo posle ovoga imati opet dobro miljenje o njemu, on nabacuje na displej jo jedan komplet planova i elevacija: to je jedan divni, mali hram. "Nadzemne hejime", objanjava on. "Ovo je, da vidim, a, evo, da", i ekranom sevaju grupe brojki bre nego to neuvebano oko moe pratiti, "ovo je pre dve

STALNO SE VRAAJUI KUI - 33 hiljade esto dve godine, u Rekvitu, rekao bih, jeste, odnosno, tamo gde je Rekvit bio u to vreme, naravno." "Ali Rekvit nije u Dolini." "Nije. Nego je tamo negde s one strane Unutranjeg mora." Ne zanima ga ni zemljopis. "Memorija mi je dala, evo, i ovo, sasvim slino." Jo jedna mala religijska ili stambena graevina. "Ovo je na mestu zvanom Bab, na starom junom kontinentu, da vidimo, pa, pre oko etiri stotine godina, ili dve hiljade dvesta godina posle onog u Rekvitu. Zapaate istu proporciju dva prema tri?" Opet je poeo, a mi moramo da ga pustimo da neko vreme jae svog omiljenog drvenog konjia; njegovo olakanje i ponos to nam je uspeo pribaviti ono to smo traili, jedan datum, zarazni su. Dolazi i vreme kad ja opet mogu da se popnem na svog drvenog konjia, pa pitam obazrivo: "Kako bi ovek mogao dobaviti podatke o primitivnom ivotu ovde u Dolini?" Sakup se eka po vilici. "Pa, u vremenima primitivnog ivota nije ni postojala Najska Dolina, valjda? Ni ovaj kontinent nije bio tu..." ovek uvek iznova tresne o tu kamenu podlogu dolinskog uma, u to 'opte znanje' naroda, koje je moda njihova prava mitologija: to tradicionalno folklorno predanje koje oni ne dovode nikada pod znak pitanja niti razumski preispituju 'mada je osporivo i razumno': to je skica neeg to bismo mi nazvali istorijska geologija i u ta bismo ukljuili tektoniku ploa, teoriju evolucije, astronomiju 'nepodranu ma kojim teleskopom koji bi mogao videti spoljnje planete' i neke elemente klasine fizike, kao i elemente jedne fizike koja nama nije dobro poznata. Malo uzajamnog davanja objanjenja, malo smeha i ve je jasno da sam ja to mislila na primitivni ljudski ivot. Ali ta kombinacija rei Sakupu ne znai mnogo, a ni kompjuteru. Traimo od Berze da nam prui pomo u nalaenju informacija o primitivnom ljudskom ivotu u Dolini reke Na, a Berza, posle kratkog razgovora sa samom sobom, odgovara da takvih informacija nema. "Pitaj o primitivnom ljudskom ivotu ma gde." E, sad Sakup i Berza poinju jedno drugom da postavljaju pitanja i da dobijaju ishode i uskoro 'Sakup odrava svoj displej u slikovnom modu, zato to mi nismo navikli da itamo TOK' ishodi stiu na ekran: odlomljeni delovi zuba hominida, kosti, karte Afrike sa takama, karte Azije sa crticama... meutim, to je Stari svet. A ovaj sadanji? O, vrli, novi svete, koji u sebi ljude nema! "Oni su preli preko jednog zemljouza", istrajavam ja, "sa drugog kontinenta..." "Sa zapada", kae Sakup klimajui glavom. No, govori li on o istom onom narodu o kome govorim ja? O onom koga je doekala Kojota? Ta mitologija, to neosporavano plemensko znanje koje obuhvata i tektoniku ploa i bakteriologiju sigurno sadri i ono za ime ja tragam. "Kakvi su bili poeci ovog vaeg naina ivota, ovog sa devet gradova? Kad je osnovana Vakvaha - pre koliko vremena? Koji su narodi ovde iveli pre toga?" "Pa svi narodi", kae Sakup, opet zbunjen. On je nesigurna osoba, koja nalazi da je ivot teak i povlai se lako; proveo je veliki deo svog ivota ovde, sam, bavei se komunikacijom bez uspostavljanja odnosa. "Mislim, koji ljudski narodi." Meni je vrlo teko da drim na umu injenicu da re 'narod' u njegovom jeziku ukljuuje i ivotinje, biljke, snove, kamenje i tako dalje. "Koji je ljudski narod iveo ovde pre tvog naroda?" "Pa samo na narod - kao vi..." "Ali narod sa drugaijim nainom ivota - stranci - kao ja." Ne znam kako da prevedem re 'kultura' na njegov jezik tanije, a re 'civilizacija', dabome, ne bi ila nikako. "Pa, obiaji se uvek menjaju. Nikad ne ostaju isti, ak ni kad su to vrlo dobri obiaji, vrlo lepi, kao ona kua, zna. Ne zida se vie tako, mada je mogue da ipak neko zida, u nekom drugom vremenu i mestu..." Beznadeno je. On vreme ne opaa kao pravac, a jo manje kao napredovanje, nego kao predeo po kome ovek moe da se eta u ma kom od mnogo moguih pravaca, ili da se ne eta uopte. On vreme pretvara u prostor; ono njemu nije ni strela, ni reka, nego kua, kua u kojoj on ivi. ovek moe da ide iz sobe u sobu i da se vrati; moe i napolje, treba samo da otvori vrata. Zahvaljujemo se Sakupu i silazimo strmim ulicama-stazamastepenitima Vakvahe, prolazimo pored arke i pored Izvora Reke; stiemo do plesalita. Krovovi pet hejima Vakvahe su stepenaste ornamentisane piramide visoke po desetak metara, etvorostrane, mada poivaju na petostranim podzemnim odajama. Dalje, kad proe pored plesalita, nalazi se umarak velianstvenog mladog madronskog drvea, a u njemu dugaka, niska, tuglena kua olepljena gipsanim malterom, sa crepnim krovom: Biblioteka Loe Madronske Vakvahe. Arhivistkinja nas pozdravlja. "Ako vi nemate istoriju", kaem ja, "kako da ispriam vau priu?" "Da li su merdevine nain da se ovek popne na planinu?" kae ona. Ja sam vidno zlovoljna. "Sluaj", kae arhivarka - ovi to stalno govore, ovi Dolinci; njima ta re nije nareenje nego je poziv - "sluaj, nai e ili e napraviti ono to ti je potrebno, ako ti je potrebno. Ali razmisli o tome; budi umna; budi obazriva. ta je istorija?" "Jedan veliki istoriar moga naroda rekao je: prouavanje oveka u Vremenu." utanje. "Vi niste ovek i ne ivite u Vremenu", kaem ja ogoreno. "Vi ivite u nekom Vremenu sna." "Uvek", kae arhivarka Vakvahe. "Proli smo kroz celu Civilizaciju, ivei stalno u Vremenu sna." A glas joj nije ogoren, nego pun jada, gorkog jada. Posle nekog vremena, ona kae: "Priaj o Kondoru. Pusti Kamengatalicu da ispria svoju priu. To je najblie to smo se mi, u mojim vremenima, primakli istoriji - i blie je nego to emo se ikada vie primai, nadam se." KAMENGATALICA Drugi deo Od tog dana moja majka se nije htela odazivati na svoje srednje ime, Vrba; ljudima je govorila da je odsad zovu Taui, mada su mnogi bili neskloni da tako ine. Vratiti se prvom imenu znai ii protiv zemlje; a ptica taui, to jest ameriki prizemni crvenda, nije u potpunosti prebivatelj na nebu, jer je esto na tlu, kljuca zrnevlje sa ivinom i semenke sa prepelicama, a nije ni sasvim divlja ptica, jer se eta po zboritima gradova, ali ipak jeste bie koje dolazi iz etiri Kue i vraa se u njih, pa i njegovo ime treba da dolazi onima koji ine to isto. Peinarka i koljka su razgovarale sa mojom majkom o imenu, ali ona nije htela da se predomisli. Njen um je bio vrsto usmeren ne ka zemlji nego u nekom drugom pravcu. Uskoro posle odlaska mogao oca iz Sinana, uli smo da su svi Kondorovi ljudi otili iz Doline i da su, severnim drumom, preli brda. Tog dana moja majka se prikljuila Loi Jagnjeta. Posveivala je mnogo vremena tim ljudima tamo, uila je njihove misterije i vetine i postala njihov kasapin. Ja sam se drala podalje od svega toga, ne samo zato to sam bila jo dete, nego i zato to mi se nije svialo i to sam znala da se ni mojoj babi ne svia. Meni je izgledalo da je mama oterala tatu; nisam joj to mogla oprostiti. Od kad mi se onako obratio sa ulaznih vrata i zatraio da ga ekam, strastvenost moga srca usmerila se ka njemu. Mislila sam da svoju majku ne volim uopte. Razmiljala sam stalno o tome kako e se moj otac vratiti meni, na svom velikom konju, na elu kolone vojske, i videti da ga ekam. Moja odanost njemu uinila je da se moja razliitost od ostalih ljudi pretvori u vrlinu i dala je mojoj nesrenosti i razlog i rok. Plesala sam Svet te godine, moje devete, prvi put. Sa Devetvrhom i Vejliant i svim ljudima moje Kue Zemlje plesala sam Nebo, a na nebu su narodi Oblaka, Vetra, Kie i Jasnoe plesali Zemlju sa nama. *Sinanskih pet hejima Od tada sam se u radu sa Devetvrhom vie trudila, kao i u radu sa Strpljivim iz Loe Madronske, koji je sa grupom nas dece itao povesti i prie o Sinanu i o Dolini. Poela sam da provodim vie vremena u grnarskim radionicama sa Glinosunanim. Obraivala sam ono parence zemlje koje smo koristili; iz godine u godinu sve vie sam uestvovala u zajednikom radu na njivama Sinana. Sa dvanaest godina primljena sam u Sadilaku Lou, a istovremeno sam poela da uim pesme Loe Krvi. Mojoj baki ake su postale toliko reumatine da vie nije mogla da prede preslicom, niti da obavlja fino tkanje, a moja majka je tkala, ali ja nisam radila s njom. Najvie sam uivala u pravljenju grnarije i to sam poela raditi prilino dobro. Svakog leta polazila sam od Gah-heje u kuu kojota i ostajala etiri dana; kad sam trei put tako krenula, put ka severozapadu naneo me je kroz korito jednog potoka, na dnu neke jaruge blizu Gore Grbave i ba sam razmiljala o pravljenju upova, kad videh da je jedna obala tog suvog korita sainjena delom od vrlo fine plave gline. Nekoliko puta sam je donosila Glinosunanom, najvie to sam mogla poneti, a on je zbog toga bio zadovoljan. Ponudila sam se da mu pokaem to mesto. Odgovorio je da bi bilo bolje da ga zadrim u umu i koristim. Bio je to ljubazan, topao ovek, udovac, sa troje opsidijanske dece koja su veito bila prljava ili blatnjava; on me je zvao imenom 'upe-Sove', a ne Severna Sova, a i svoju decu je nazivao upovima. Malo na ta je taj ovek mislio osim na glinu i na njeno oblikovanje, glaanje, peenje. Za mene je bilo dobro to to sam uila zanat od istinskog pravioca. Moda je to bio moj najbolji rad u ivotu. Nita to inimo nije bolje od rada akama. Kad um koristi sebe bez aka, poe u krug, moda i pojuri prebrzo; ak i govor sainjen samo od glasa moe poi prebrzo. aka koja oblikuje um pretvarajui ga u glinu ili u pisanu re usporava misao, privodi je ritmu kojim se stvari kreu, omoguava da misao potpadne pod uticaj sluajnosti i vremena. istota je, kau, na rubu zla. Dve godine posle odlaska moga oca iz Doline, moj deda se doselio iz umoa da opet ivi u domainstvu svoje supruge. On se njoj nije sviao, ali ona ga, ipak, nikada nije isterala iz kue; bio je sam otiao. Sada ga je primila nazad, delimino zato to je verovala da mu je potrebna, a delimino, rekla bih, i zbog toga to je smatrala da e sad, sa osakaenim akama, manje raditi za kuu i za grad i toga se unapred stidela, pa je pomislila da e deda moi da radi umesto nje. A zapravo je ona nastavila da radi mnogo, kao i uvek; on je radio vrlo malo. Provodio je vreme kod Ratnika. U Sinan je i doao da bi bio govornik te loe i da bi uveo vie sinanskih mukaraca u nju. Ratnici su preuzimali na sebe sve vei broj stvari koje bi normalno spadale u delokrug momaka iz Zalivskog Lovora izvianje, motrenje na spoljanje grebene, proizvodnju oruja, uvebavanje ljudi da pucaju iz puaka, odravanje takmienja u snazi i izdrljivosti, razne vrste borbene obuke. Pre nego to je Ratnika Loa to zapoela, Drutvo Zalivskog Lovora u Sinanu nije naroito ivahno delovalo. Sadili su i suili duvan, dabome; logorovali su na Straarki, pevali i uvali jedan sanduk pun vrlo starih puaka koje su podmazivali uljem i glaali, ali iz kojih nisu pucali. Neki od onih koji su upravljali Zalivskim Lovorom rekli su: "ujte: bila su vremena kad su nai momci ili u izvianje po pogrenim stranama brda i to je uznemiravalo narode u onim dolinama tamo; posle su ti narodi slali svoje momke ovamo, deavale su se krae ovaca, ljudi su se plaili da izlaze sami, najzad smo morali da vodimo razgovore o puenju duvana i zapoinjanju ratova. Ve etrdeset, pedeset godina to se u Sinanu nije desilo. Bila su i vremena kad smo pravili puke i vebali se s njima, a vrlo brzo posle toga nai momci su ulazili u svae sa momcima iz Unmalina i Tahas Tuhasa, poinjalo je krvljenje, mladi ljudi su ubijani na drumovima i u brdima. To se odavno nije desilo. Zbog ega elite da to pone?" Govornici Ratnika rekoe: "Idite u miru; bavite se svojim ratarstvom i lovom i stoarstvom; mi emo davati patrole na grebenima." Rekli su jo: "Samo mali broj hoemo, samo najhrabrije mlade ljude", ali su primili svakog mukarca koji je zatraio da im se pridrui. Moj roak u Madidinuu, Hmelj, poeo je da nosi nebojenu odeu i postao je Ratnik, takoe; od njih mu je dolo srednje ime, Koplje. Moja roaka Pelikana, njegova sestra, bila je mojih godina i mi smo jo bile dobre prijateljice. Rekla sam joj da mi je drago to Hmelj nije uzeo jedno od onih ratnikih imena kao moj deda Trule, ili Le, ili Crv Iz Lea, ili jedan stari iz Madidinua koji je odluio da mu poslednje ime bude Psee Govno; meutim, dodala sam da je po mom miljenju 'Koplje' prilino smeno - i da je mogao uzeti ime Veliki Kurac, pa da bar bude odmah sve jasno i glasno. Nije se nasmejala tome. Niko nikad nije eleo da se smeje ratnicima. Rekla mi je da je ime Koplje mono i da su sva ta imena kojima sam se podsmevala takoe mona. Nije me bilo briga. Drala sam se podalje od svega toga i nisam elela da znam ta se deava. Poto se sad u naem domainstvu stalno prialo o Loi Ratnika i Loi Jagnjeta, provodila sam vie vremena izvan kue. Nisam ila redovno na asove kod Strpljivoga, pa sam nauila vrlo malo istorije, a itala nisam gotovo nita; radila sam na grnariji kod Glinosunanog i u oborima za ovce, na livadama i na njivama. Dvaput sam, tih godina, silazila sa velikim stadima na slanotravne panjake, tamo gde su Ua reke Na, ostajui tokom celog Meseca. Onog leta kad mi je bilo trinaest godina otila sam uz dolinu sa nekim drugim mladim ljudima, a onda produila sama na Ama Kulkunu. Hodala sam pored Izvora Reke, kroz Pet Kua, pa kroz etiri Kue, do one kue koja zidova nema. A ipak, hodala sam u neznanju; dobrota lava i milost jastreba odrae me na stazi. Stvari u mom domainstvu nisu bile u redu, a moj narod se nije pobrinuo da mi obezbedi valjano obrazovanje. Znam da se Vejliant brinula zbog mog neznanja i moje nemarnosti, znam i da su ona i Devetvrh razgovarali o tome; ali njihove savete nisam htela sluati, a Vejliant nije imala volje da se raspravlja sa mnom. Brinula se ona i zbog svoje keri, esto je trpela bolove, bila je klonula duhom.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 34 Mislim da je elela da otera svog mua, ali joj se inilo da to ne moe, zato to je on obavljao neke poslove koje ona vie nije mogla da radi; mislila je da je on potreban mojoj majci i meni, u domainstvu. Plesala bih ja po krovovima, tada, da sam videla njegov odlazak; ali dete ne moe rei svojoj babi da iznese dedine stvari na odmorite stepenita. to se tie moje majke, Taui, ona se uvek drala utljivo i kao da je iznad ostalih ljudi; kao da je, odbijajui da razgovara sa mojim ocem, prestala da razgovara i sa svima ostalima. Sad sam uglavnom samo ja uvala ovce, a ona je radila poslove Loe Jagnjeta. Ona i moj deda su se slagali uglavnom dobro, zato to su ene Jagnjeta svojevrsne Ratnice. Neke vakve su inili zajedno; neke ene Jagnjeta su uzimale mona imena - Kotana se ranije zvala Brodieja, a Zeba je uzela ime Gnjila. Svi oni koji su izvodili vakvu Preienja nazivali su sebe, tokom plesanja, imenom 'mavasto'. To je bila kondorska re marasco, vojska, koju sam sluala svaki dan kad sam ila sa ocem u logor na Eukaliptusnim panjacima. Jednom sam ovu injenicu pomenula, ali su i Trule i Taui skoili sa obe noge na mene, poriui da je to kondorska re i govorei mi da ja ne mogu nita znati o tim stvarima zato to nisam obuavana ni kod Ratnika ni kod Jagnjadi. Strano sam se naljutila: zar oni da poriu neto za ta ja znam da je istinito. To poricanje im oprostila nisam. Ali jo sam bila dete, pa sam mogla da zaboravim pedeset stvari i da radim pedeset drugih. Neke od mojih vrnjakinja ule su u mladalako doba, a ja sam u tome bila malo spora; nisam alila zbog toga. Pomiljala sam da postanem Klovn Krvi, ali me je mrzelo da poinjem obuku u Loi Krvi. Moj najbolji prijatelj u tim godinama bila je jedna devojka Plave Gline zvana Cvrkica, koja je ve bila primljena u Lou Krvi i ve nosila nebojenu odeu, ali joj srednje ime jo nije bilo dolo, pa smo ona i ja radile zajedno i igrale se zajedno kao deca. U njivama, ili kod ovaca, ili na sakupljanju, nosile smo i svoje igrake, pa smo sa njima, izmeu poslova, izvodile razne prie. Njene igrake su bile jedna ljudska osoba napravljena od drveta, sa elegantnim kolenskim i lakatskim uzglobljenjima, tako da je mogla zauzimati poloaje kao da je iva, i jedna olinjala, stara ovca napravljena od jagnjee vune, sa kojom je Cvrkica spavala kad je bila beba. Moje igrake bile su jedan zec napravljen od zeje koe na kojoj je bilo i krzno, jedna drvena krava i jedna kojotkinja koju sam bila sama napravila od odbaenih komadia jelenske koe. Nastojala sam da lii na onu kojotkinju na Gori Straarki koja je sedela i gledala me onda kad sam u planinu prvi put ila sama. Ta igraka mi nije ispala nalik na tu kojotkinju, niti na ma koju kojotkinju, ali je, ipak, imala u sebi neto od hejije; kad smo izvodile svoje prie i izgovarale uloge ivotinja, ja nikad nisam znala ta e moja kojotkinja rei. Duge prie smo stvarale za taj na narod od pet osoba. Njihov grad zvao se ikasan. Sa nama se esto igrao jedan deko po imenu evin Uzlet; njegove igrake bile su tri divne ivotinje od crvenog drveta koje mu je majka izdeljala - i to veverica sa drvea, prizemna veverica i umski pacov. Cvrkica je uvek smiljala najbolje prie za igru, ali je svaku priu htela da odigra samo jednom, a onda da smilja novu. evin Uzlet zapisao je tri takve prie i ponudio ih biblioteci svojih hejima, a nazvao ih je 'Prie o ikasanu'; svi smo se time ponosili. Dakle, bila su to dobra vremena. *Diger-bor *Grad Sinan Nacrtala prireivaica uz pomo Trnice iz Sinana LEGENDA HEJIME STAMBENE ZGRADE RADIONICA, AMBAR, LOA, ILI MAGACIN UME ILI DIVLJI TERENI DRVEE, VONJAK ILI VINOGRAD VRT ILI ZASAENI USEVI DRVENA OGRADA KAMENI ZID esto sam uvee odlazila do Plave stene, gde su i moji roaci iz Madidinua dolazili da se sretnemo i da priamo. Ali i tu su se Ratnici umeali izmeu nas. Koplje vie nije davao toj steni cvet, niti ju je doticao polenom, ak joj nije ni govorio, iako je Plava Stena najjaa hejija u svim poljima Sinana i Madidinua. Pelikana je govorila Plavoj steni 'ruhu' kad njen brat nije sluao, ili je pored nje kao sluajno ostavljala ljunak. Ali kad smo razgovarali o tome, saglaavala se sa Kopljem, a ne sa mnom. Koplje je govorio da svetosti nikad nije bilo u stenama i izvorima, nego samo u duhudui. Kamen, izvor i telo, govorio je on, samo su zastori, koji duhu spreavaju pristup do iste svetosti i stvarne moi. Govorila sam da hejija nije takva; hejija je stena, hejija je voda koja tee, osoba koja ivi. Ako ti Plavoj Steni ne daje nita, kako bi mogla ona tebi neto dati? Ako joj se nikad ne obraa, zato bi ona tebi govorila neto? Uopte nije teko okrenuti joj lea i rei: "Iz ovoga je svetost otila." Ali to je promena u tebi, ne u njoj; ti raskida taj odnos. Dok sam ja iznosila takve razloge, Pelikana se poinjala slagati sa mnom, ali se posle slagala sa svojim bratom dok je on govorio. Moda joj je Plava Stena neto i rekla, ali Pelikana nije sluala. Niko od nas nije sluao. Kad sam napunila trinaest godina, Koplje je prestao da dolazi kod Plave Stene sa svojom sestrom. Mnogi mladii, dok su u stanju ivljenja na obali, odu sa Lovcima ili sa Zalivskim Lovorom i naprave sebi kuicu-saunu, u kojoj i spavaju, a sa devojkama se ne drue mnogo; ja sam to mogla shvatiti. Meutim, Ratnici su imali drugi nain ivljenja na obali, u koji je spadala i zabrana da se sa malodobnim devojkama ak i razgovara. Moj podeda Devetvrh je o ovome jednom razgovarao sa svojim unukom, koji je uzeo ime Gnusni i to u mom prisustvu da bih ja mogla uti. Rekao je: "Ti sebe zove Gnusni, ali postupa kao Naduvenko. Zar se toliko bojite devojaka da morate voditi rat protiv njih? Zar se toliko bojite sebe, da morate i sa sobom ratovati? I ta uopte mislite, ko ste, kad se toliko plaite?" Da sam bila manje svojeglava i manje uplaena, mogla sam od Devetvrha nauiti mnogo stvari koje su mi bile potrebne; ali on je bio stroga osoba, a meni se nije htelo da dopustim da me prekoreva zbog moje lenjosti i mog neznanja. Gledam sada unazad i vidim: plaila sam se da ga volim, kao da bih, volei podedu, bila neodana mome ocu Ubijau. Ali tog dana sam sa zadovoljstvom sluala ta govori Gnusnome, jer sam bila poniena to me Koplje izbegava i jer sam Ratnike mrzela svim srcem. Moj deda je razgovarao prezrivim tonom sa svojom enom i sa mojom majkom i sa svim enama; zato sam ja njega silno prezirala; ali nastojala sam, iz potovanja prema domainstvu, da to ne pokazujem. Moja baka je umela, kad izgubi ivce, i da pokae svoj prezir. Jednom mu je rekla: "Pokuava da bude kao ti Kondorci, koji se toliko plae ena da i po hiljadu milja daleko bee od svojih, samo da bi onda silovali ene koje ne poznaju!" Ali taj udarac je promaio Trulea, koji je bio previe ogrubeo da ga oseti, a pogodio je moju majku, Taui. Ona je bila u ognjinoj sobi sa mnom i ula je Vejliantine rei. Pogurila se, gutajui bol. Tad sam se ja gnevno okomila na moju baku, zato to sam Kondora drala u srcu kao ime snage i slobode, ime koje mi je otac dao za pola godine ivljenja kod nas. Prila sam vratima izmeu tih dvaju prostorija i rekla: "To nije istina. Ja sam kondorska ena!" Svi su buljili u mene. Sada je taj udarac pogodio njih sve, ali moju baku ponajvie. Pogledala me je ucveljenim oima. Izila sam iz kue i iz grada. Uz Sinan potok sam krenula, do izvora njegove vode; tu sam dugo sedela, ljuta na sebe i ljuta na svakoga u mom domainstvu, svakoga u Sinanu, svakoga u Dolini. Zagnjurila sam ake u vodu, ali ona nije mogla da spere ono ime su moje srce i dua bili zagueni. ak nisam mogla ni heju da kaem kad je uvar tog izvora doao u liku junko-vrapca i sleteo na bun divlje azaleje iznad izvora. eznula sam da opet krenem planinom, ali sam znala da ne bi vredelo; ne bih stupala stazom lava, ni kojotskom, nego bih se vrtela u krugu ljudskog gneva. Njime sam se i vrtela, u krug, u krug, cele te godine. Krug me je izbacio opet kod tog izvora, u danima pre Vode, sa plavoglinskim upom iz hejima koji je trebalo da napunim za veernje pojanje. Na povratku, dok sam silazila stazom, na mestu gde ona prelazi Mali kestenov potok i skree uzbrdo meu ivohrastove na Velikoj glavi, ugledala sam mog roaka Koplje; sedeo je na obali, iznad suvog dela korita potoka, jednu je nogu preko druge prebacio i trudio se da izvadi neto iz tabana. Rekao je: "Severna Sovo! Moe li videti ovaj prokleti trn?" Tad mi se prvi put obratio posle dve godine. Sila sam u suvi deo korita potoka. Pretraila sam njegov taban, nala zadnji kraj trna i izvukla ga. "ta e ti u naem potoku?" rekla sam onda. "Vraam se iz patrole", ree on. "Drugi su otili dalje. Ja sam morao da izvadim taj trn. Hvala!" I dalje je sedeo, stiskajui bolno mesto na tabanu. "Pa, to ide bos?" upitah. "A, pa to se od nas oekuje", ree on vano. Govorio je na isti nain kao kad je bio Hmelj, gledao me je ljubaznim oima. "Je l' pleete vi Vodu?" upita. Bilo je jo devet dana do Vode, tog dana. Rekoh da, a on ree: "Doi u ovde. Sinan plee Vodu bolje nego Madidinu. Uostalom, svi moji roaci iz Plave Gline su ovde." Nita nisam rekla. Nisam imala poverenja u njega. Izgledao je vrlo lepo u nebojenoj odei. Jedina ratnika stvar na njemu bila je kapa od crne kozje dlake. Bila je iljata poput kondorskih lemova, ali on ju je bio prignjeio i zabacio daleko unazad. Vazduh iznad Gore Sinanije postao je ruiast kao lubenica, a divlji jeam na Velikoj glavi odsijavao je tom bojom, bledom, bistrom, ruiastom bojom. Katran-korov je cvetao i jako mirisao. Otkinula sam list divlje nane iz korita potoka i stavila ga preko kapljice krvi koja se stvorila na tvrdoj, tamnoj koi njegove pete na mestu gde je trn iziao. "Moram ovo da odnesem u hejime, a onda da poem dalje, do Opsidijana", rekla sam konano. Htela sam da zna da sad idem u Lou Krvi na obuku, a i ilo mi se odatle, zato to sam se toliko zbunila uvi da on sa mnom razgovara na stari nain; a opet i nije mi se ilo odatle. Ovog puta je odgovorio tek kroz nekoliko trenutaka. Progovorio je neno i umno: "Kad e obui onu odeu?" Rekla sam mu da e to biti posle Vode, pri sledeem punom mesecu. Rekao je: "Doi u. Doi u u Kuu Visokog Trema na tu zabavu!" Osmehnuo se, a meni je prvi put palo na um da e se napraviti i zabava povodom mog ulaska u Lou Krvi, zabava na kojoj u nositi novu odeu, onu koja pripada mom novom nainu bivanja. Rekoh: "Ako je tako, napraviemo mnogo peciva sa peurkama." Jednom, kad smo svi bili deca, na svetkovinu Sunca u Madidinuu, on je pojeo punu tepsiju tih kolaia sa peurkama pre nego to je iko drugi stigao da uzme ijedan, pa su ga posle godinama zadirkivali zbog toga. "Vai", ree on, "pojeu ih. O, Severna Sovo! Ko e ti tada biti?" Rekoh: "Biu ista koja sam sada, preteno." "A ko si sada?" ree on. Gledao me je sve dok nisam sklonila pogled. Opet ree: "O, Severna Sovo! Ponekad..." Onda ne ree vie nita. Mislila sam tada, a mislim i sad, da je osoba koja me je sledeeg trenutka pogledala pravo u oi dola odnekud iz njega, tog dana, i da je on zaboravio da je Ratnik koji se uputio drugim stazama i da je Muko i Jastvo. Sedeo je u potoku, pa je dua vode ula u njega. Prestala sam ga se plaiti, poela sam da razgovaram s njim, ne znam o emu, on je odgovarao i tako smo priali neklo vreme, tiho, sa poverenjem. Kad je umarak madrone na vrhu Velike glave ve izgledao crn naspram neba i kad je boja nestala iz vazduha, krenuli smo stazom iznad Sinan potoka, ja prva, on za mnom, a kad je staza postajala ira, rame uz rame. Kad smo stigli na plesalite, zvezda Veernjaa ve je bila blistava, a zvezda Dobrotnica sijala je iznad crnog eukaliptusa. Preli smo Zglob zajedno, a on je rekao: "Doi u na ples", i produio ka mostu. Otila sam u Kuu Visokog Trema, a u meni je bilo drugaije srce nego kad sam polazila iz nje. Koplje je doao na sve etiri noi Vode u Sinanu, a takoe, kao to je obeao, i u Kuu Visokotremnicu, na moje pevanje Krvi. Zabava je bila mala, jer sam ja imala samo pola porodice, a i ta polovina mi je bila malobrojna, a i oni koje sam imala nisu svi bili mnogo izdani niti skloni druenju; ali Devetvrh je pevao Pesme Oca za mene i dao mi iniju od porculana sa krvavo crvenom glazurom, u kojoj se nalazila izvesna koliina ive sa Gore Sinanke; baka mi je dala svoju ogrlicu od tirkiza sa Omornskog mora. Obukla sam nebojenu odeu koju mi je majka napravila od onog pamuka koji sam ubrala prole godine i od koga sam isprela predivo. Bila je to trostruka suknja i koulja sa dugakim rukavima, a uz to je ila i potkoulja od od vrlo tananog, istog lana, koju mi je koljka poklonila. Kolaie sa peurkama sam napravila u ogromnom broju, tako da smo posle plesa poklanjali ljudima pune korpe ovih poslastica. Koplje je poveo linijski ples sa mnom. Bio je gibak i graciozan plesa. Gledao me je preko linije osmehujui se. U svome srcu dala sam mu ime za koje sam smatrala da mu odgovara bolje nego Koplje: glasilo je Pumino Zurenje. *Nazivi kua u Sinanu Nacrtala prireivaica uz pomo Trnice iz Sinana I tako sam ula u kuu enskosti, a taj mladi lav plesao je u mom umu. To je bilo neto to se sretno zadesilo, u vremenu loe sree, mada ja ne bih tako rekla da me je neko pitao godinu dana kasnije, kad mi je Koplje opet okrenuo lea. Smatrala sam da na svetu ba nieg dobrog nema, tada. Drala sam da je Ratnika Loa kriva to mi ga je oduzela, a oduzela ga jeste, mada je podjednako istina da su isto mogli uiniti i oni iz njegove Kue ili iz njegovog domainstva. Imali smo susrete i razgovore tu i tamo, ne esto, ali ee nego to bi sluajnou bilo. Ja petnaest, a on sedamnaest godina; poluroaci; nije bilo vreme da nas dvoje uinimo

STALNO SE VRAAJUI KUI - 35 zalaenje dublje u kopno, a ni srodstvo nije bilo ba onoliko udaljeno koliko bi se moglo poeleti ako bi se pomislilo na brak. Njegova sestra bila je ljubomorna na mene i vie se nije ponaala prijateljski. A neki ljudi u njegovoj Kui u Madidinuu i u Sinanu sa neodobravanjem su gledali na mogunost da ja, polubeskuna, postanem glava domainstva njihovog roaka, ako se venamo. Sve sam to ja znala, ali ni za ta od toga nisam marila. Mislim da me te godine nije zanimalo nita osim Koplja i da ni o emu drugom nisam razmiljala, ali ne znam kako da piem o tome. Priseati se oseanja te vrste, to ti je kao da hoe da se seti kako ti je bilo za vreme estokog pijanstva, ili da poludi razumno. Da bi neko priao o zaljubljenosti, treba da bude zaljubljen, a ja vie nikada nisam bila zaljubljena. Mislim da su na Plesu Meseca svi mladi Ratnici poloili neki zavet uzdravamja; posle tog vremena Koplje se vie nije susretao sa mnom, niti me je gledao kad smo se mimoilazili, niti odgovarao kad sam mu se obraala, prilikom sluajnih susreta kojih je vrlo malo bilo. U oajanju, pola sam za njim u polja Madidinua, jedno popodne potkraj suve sezone. Rekla sam: "Ne dolazi vie u Sinan." Okrenuo mi je lea i nastavio da radi. Pabirio je poslednje grozdove sorte 'ganais' u tom velikom vinogradu. Od najkasnijih grozdova najbolje vino, kae narod. Rekla sam: "Da li se hrabri ljudi boje da razgovaraju sa enama?" Nita nije rekao. Rekla sam: "Jednom sam ti u srcu dala ime. Da li hoe da zna koje je bilo?" Nije rekao nita, nije me pogledao, nastavio je da radi. Ostavila sam ga tamo sa njegovim noem za rezanje i korpom i otila izmeu dugorukih, zgrenih okota. Veliki listovi njihovi imali su boju re u pranoj svetlosti. Vetar je duvao suv i tvrd. Poto je Koplje bio Ratnik i poto sam ja elela da njegov i moj ivot budu to je mogue blii i sliniji, ila sam na sastanke Loe Jagnjeta i tamo uila cele te godine. Ljubav u meni volela je sve to je on voleo. To je progutalo sve moje misli i oseanja: bila sam sluga svoje ljubavi i sluila sam joj kao to su vojnici moga oca sluili njemu: bez postavljanja pitanja. Nala sam da je tako u Loi Jagnjeta: govorilo se o ljubavi, sluenju, poslunosti, rtvovanju. Takve pomisli ispunjavale su moj um cele te godine, od njih je moje srce bilo vrelo i letelo visoko. Dok sam proivljavala te dane, nita to sam radila, uzimala u ake, pravila ili znala nije imalo, za mene, nikakav znaaj u poreenju sa tim pomislima - voljenjem, sluenjem, prihvatanjem nareenja, rtvovanjem. ene iz Loe Jagnjeta govorile su mi da ne moemo znati obrede Ratnika zato to postoji samo jedan podesan nain da ene shvate takve misterije, a to je da vole, slue i sluaju mukarce koji ih razumeju. Prihvatila sam to, zato to je zamisao moga uma i tela bila od poetka Koplje, niko drugi; ostali su bili odrazi njega, njega i nieg drugog. Cela ta godina koju sam ivela u Loi Jagnjeta bila je la, bila je poricanje mog sopstvenog znanja i bia, a ipak je, istovremeno, bila i jedna istina. Gotovo sve je za mlade osobe tako dvojno: njihove lai su istine, a istine su im lai, njihova srca su slomljena svetom. Krue i padaju; sve proziru i slepi su. Jagnjad i Ratnici, to su bile kue za mlade, za ljude koji jo nisu bili u stanju da odaberu svoj put, ili su bili u stanju, ali nisu bili voljni da to ikada uine. Poto sam bila unuka Trulea i ker Taui, unapreivali su me brzo u Loi Jagnjeta. Nekoliko dana posle tog razgovora sa mojim poluroakom u vinogradu trebalo je da inodejstvujem u jednom od njihovih sedmodnevnih obreda. Bilo je to prinoenje rtve. Smatram da ne treba da zapiem ta se tom prilikom radilo. Iako sada ne postoji Loa Jagnjeta, tako da bi moj zapis bio ist kuriozitet, ruka mi nije laka, nee da pie ono to je moj glas obeao da e sauvati u tajnosti, tu misteriju. Nije ni bila nikakva misterija, ali obeanje je bilo obeanje. Svi su, meutim, znali, jer su svi morali videti, da inodejstvenica te misterije ne pere ruke posle rtvovanja ptice ili ivotinje, nego izlazi iz Kue Loe krvavih aka, to je vidljivi znak svetog ina. Takva sam se vratila u Kuu Visokog Trema. Moja staramajka Vejliant postavljala je posue za veeru u ognjinoj sobi, na stolnjak koji je izatkala nekoliko godina pre toga, od belog lana sa plavom niti koja se pojavljivala naizmenino u svakom etvrtom, pa u svakom petom nizu petljica; bio je pohaban, fin i veoma ist. Gledala sam u tu tkaninu dok mi se Vejliant obraala. Rekla je: "Idi, operi ruke, Severna Sovo." Znala je da se od mene oekivalo da ostavim tu krv na akama do sutra. Mrzela je to pravilo i sva takva pravila Jagnjadi i Ratnika. Gadilo joj se od toga; srce ju je bolelo to ja radim takve stvari. To sam znala. A gadilo se i meni; i mene je srce bolelo; i bila sam prepuna mrnje. Rekoh: "Ne mogu." Ona ree: "Onda ne moe jesti za ovim stolom." Drhtali su joj i usne i glas i ake. Nisam mogla podneti njen bol. Rekla sam: "Mrzim te!" i pojurila niz stepenice, pa preko zborita na most. Zato sam krenula tim putem, ka Dolini, a ne ka bregovima, ne znam. Prela sam most i videla visokog, mrkog konja koji je stajao uz drebad i magarce u ogradi kod potoka. Stala sam i gledala tog konja. Stazom iz pravca ambara naie moj otac. Video me je takvu, sa suzama na licu i krvlju na akama i rukama iznad aka. Videh da me ne prepoznaje. Rekoh: "Ja sam ti ker!" Onda mi je priao i dohvatio me za ake. Poela sam da ridam. Naioe neki ljudi sa njiva, kui dolazei, i jedan od njih, pozdravljajui mog oca, ree: "Znai, stigao si kui, ovee od Kue Visokog Trema, dobar si dan napravio." Obuzdala sam svoje cmizdrenje, pa smo se tata i ja popeli na terase Brda Gornjeg vora, gde smo sedeli na kamenom prednjem zidu najvie terase sa vinogradom, odakle su se, ispod nas, videle donje kue sinanske i sve sinanske njive u svetlosti popodneva. Leto je te godine bilo vrelo i suvo. Iza severoistonog planinskog lanca, s one strane planina, bili su umski poari, vazduh je bio tup i pomuen od dima, pa su brda severoistonog lanca izgledala kao plave linije u plavom vazduhu. Kad me je video onako okrvavljenu, tata je mislio da sam povreena, pa je pokuao da pita ta nije u redu. Ja mu nisam mogla rei da nita nije u redu. Rekla sam da sam se posvaala sa babom. Bio je izgubio sposobnost brzog korienja naeg jezika, morao je razmiljati pre nego to bi neto izgovorio. Posmatrala sam ga. Bio je oelavio s prednje strane, tako da mu se lice izduilo; inilo se da je veoma umoran. Bio je i vii i krupniji nego to sam ga dotad pamtila, iako sam u godinama njegovog odsustva izrasla od deje do enske visine. "Doao sam da razgovaram sa Vrbom", ree on. Odmahnula sam glavom. Suze su mi potekle, a on, videi ih, pomisli da je mrtva, pa naini tihi zvuk bola. Rekla sam: "Ona jo ivi u Kui Plave Gline, ali nije Vrba; vratila se svome imenu Taui." "Udala se", ree on. "Ne", rekoh, "nee se udavati. Sa tobom razgovarati nee." "Nisam mogao doi", ree on. "To zna? Morali smo povesti vojsku ne na Amarantsku obalu nego na sever." Priao je gde je bio, nazive mesta meni nepoznatih, a onda rekao: "Nisam mogao doi onda kad sam rekao da u doi. elim to da joj kaem." Opet sam odmahnula glavom. Mogla sam da kaem samo: "Sa tobom razgovarati nee." Rekao je: "Zato bi razgovarala sa mnom? To to sam se ovde vratio, to je bila glupost." Oseala sam odlaenje u njemu, pa sam povikala: "Ja razgovaram s tobom! ekala sam, ekala, ekala da doe!" Tad je pogledao mene, a ne svoje misli i izgovorio moje ime: "Severna Sovo." "Nisam ta osoba", rekoh. "Nisam dete. Nisam niko. Nemam ime. Ja sam Kondorova ker." "Ti si moja ker", ree on. Rekla sam: "Hou sa tobom." U prvi mah nije razumeo ta hou da kaem, a onda je rekao: "Ne, kako bih to mogao? Ovi bi te zadrali. Ja moram danas ili sutra da odem. Ne bi te ovi pustili da poe." Rekla sam: "ena sam, donosim svoje odluke sama. Idem s tobom." On ree: "Mora pitati narod." "Rei u ljudima", kazah. "Ti si jedini koga moram da pitam! Hoe li me povesti sa sobom?" elela sam, vie od iega, da on ne sie u Kuu Visokog Trema kod moje majke. Bilo je kao da sam davala sebe umesto nje. To tada nisam razumela, ali sam oseala. Moj otac je neko vreme razmiljao, zurei preko Doline ka ravnom, kosom vrhu Planine Due. Dimna izmaglica imala je tupu, bledu, ruiastu boju. Rekao je: "Trebalo bi da je pitam da te pusti sa mnom. Da li je ovo tano: ona nee hteti da govori sa mnom?" "Tano je", rekla sam istinito. "I tano je da si me ti ekala", ree on, gledajui me opet. Rekla sam: "Daj mi ime." Kad je ovo razumeo, razmiljao je dugo, a onda je rekao: "Hoe li ovo ime: Ajau?" Rekla sam: "Moje ime je Ajau." Nisam tada pitala ta ono znai; meni je znailo oevu dobrotu i moju slobodu. Kasnije, kad sam nauila njegov jezik, znala sam da bi ayatyu, prevedeno na dolinski jezik, znailo 'dobro roena' ili 'ena roena iznad drugih'. To ime su u porodici moga oca esto davali. Poto je njegovo ime glasilo Terter Abhao i poto sam uzela njegovo ime na nain kako to rade keri i sinovi mukaraca u njegovom narodu, postala sam Terter Ajau. "Kad polazi?" pitala sam ga. On je pitao: "Ume li ti jahati?" "Jaem magarce", rekla sam. "Jahala sam i tvog konja, s tobom." Opet je pogledao krovove kua u Sinanu i rekao: "Da. U ratovima sam mislio na to. Mnogo, mnogo puta. Devojica sa mnom u sedlu. Ti dani, na ovom mestu, u ovoj dolini. To su bili moji dobri dani. Nikada vie!" ekala sam, a on je rekao: "Doveu konja za tebe. Prekosutra kad sunce izie. Tamo." Pokazao je prstom ka mostu na kome smo se sreli. "U ovaj grad neu ulaziti", rekao je. Njegova alost i enja pretvarali su se u gnev i okretali u drugom pravcu. Prevalio je dug i teak put da bi video svoju enu, a ipak nije otiao da je vidi. Razmiljala sam mnogo puta o tom vremenu kad smo sedeli na terasi na Brdu Gornjeg vora i pokuavala sam da razumem zato je onako govorio i onako se ponaao. Oboje smo bili bolesni i nae bolesti su govorile jedna drugoj. Izgledalo je da biramo, a bili smo gonjeni. Ja sam se privijala uz njega, a ja sam bila jaa. Rekao je: "Reci im da eli da ide sa mnom. Ako te puste da to uini, oprosti se od njih kako valja. I idi u svoje hejime. Putovanje e biti dugo i ti se dugo nee vratiti, keri." Ispravno je govorio, a ja sam tako i uinila. Drugog jutra, u praskozorje, moja baka Vejliant pola je u nae hejime sa mnom. Napunile smo bazeni vode i otpevale Povratak. Iscrtala je hejija-if na mojim obrazima plavom glinom iz potoka sinanskog. U zoru smo ona i ja sile iz hejima. Majka me je ekala na arci grada, a uz nju su bili i evin Uzlet i Cvrkica i svi su doli na most sa mnom; ali nismo uale i pikile i smejale se pre rastanka, jer je tamo ekao Kondor na svom visokom konju. Stali su na jugoistonom kraju mosta. Zagrlila sam ih i otrala preko mosta, ka njemu. On je gledao Taui, ali se ona okrenula na drugu stranu. Pomogao mi je da se popnem na konja koga je doveo, pa sam odjahala s njim kroz sinanska polja. Loa Reunije, u kojoj uimo kako da umremo, bila je izgraena te godine na sadnoj strani, na mestu gde se susreu potoci Hehu i Sinan. Projahali smo pored nje u vreme kad je planinski lanac s druge strane Doline pustio sunce do nas. Heju suncu pevajui, jahala sam. Proli smo vinograde, stigli do Starpravog Druma, uputili se ka severozapadu putem ka Ama Kulkuni. Konji su brzo odmicali. Tata mi je doveo kobilu rianku, niu i sitniju od njegovog kopca. Drao se blizu mene, pomno motrei i govorei mi kako da se pridravam kolenima i kako da koristim uzengije i uzde. Bilo je mnogo lake nego jahanje na neosedlanom magarcu; magarci imaju otru kimu i ine to je njima volja, dok je ova kobila bila posluna i blaga, a sedlo udobno. Jahali smo do Telina-nae, proli izmeu ukulmasa i umoa, proli Kastoha-nau i jo je bilo blistavo jutro. Kad smo skretali na Planinski put, Gejzir je iknuo iz perjane trave, uvis, sav u sjaju. Srce se u meni okrenulo kad sam to videla. Pomiljala sam na onog starca koji mi je tamo dao pesmu. Odgurnula sam od sebe i te misli i tu pesmu. Preli smo Reku na Hrastovom Mostu; heju sam rekla u sebi. U podnoju Planine, petorica Kondoraca na konjima, vodei i dva tovarna konja, dooe nam ususret. Salutirali su mom ocu. Zastali smo kod Tembedinskog Hrastja da prezalogajimo, a onda smo odjahali Drumom Bistrog jezera u Planinu. Tamo gde put ka Vakvahi i Izvorima Reke skree levo, mi smo skrenuli desno, idui naporedo sa linijom voza sve do Metulija, gde smo skrenuli na preicu. Pred no smo stali i ulogorili se u umi ivohrastova na pogrenoj strani izvora Metuli. Nisam mogla sii s konja, pa je otac, koji se tome smejao, morao da mi pomogne. Noge i zadnjica bili su mi kruti kao drvo, uskoro poee i boleti. Kondorci su se pomalo alili, ali obazrivo. Postupali su prema meni donekle kao prema detetu, ali i sa neim nalik na strah, a kad su mi se obraali, lupkali su se pesnicom po elu, kao i kad su se obraali mom ocu. Nas dvoje smo sedeli malo po strani i nismo radili nita, dok su oni naloili vatru, skuvali veeru i namestili postelje. Posle veere, otila sam da popriam sa riankom. Sada sam mirisala na nju, a taj miris mi se dopadao. Nikad nisam tako lako sklopila prijateljstvo. Otac je dugo razgovarao sa jednim ovekom, koji je dobio zaduenje da sutra odjae drugim putem; otac mu je dao nekoliko poruka, neke prilino duge, da ih sve nosi u glavi. Terao ga je da ih ponavlja nekoliko puta; jo su to radili kad sam se vratila kod vatre. Bilo je to dosadno sluati, jer nisam znala taj jezik. Kad su zavrili i kad se taj ovek pridruio ostalima, rekla sam: "Zato nisi poruke zapisao?"

STALNO SE VRAAJUI KUI - 36 "On ne moe itati", ree moj otac. Ako je slep ili slabouman, slab e glasnik biti, mislila sam, ali nisam mogla videti ta nije u redu s tim ovekom; tako i rekoh. "Pisanje je svetinja", ree otac. To mi je ve bilo poznato. "Pokai mi tvoje pisanje", rekoh. *Gora Sinanija "Pisanje je svetinja", ree on. "Nije za hontike. Tebi nije potrebno da pie rei!" Jedino mi je bilo jasno da nita ne razumem; zato sam rekla: "Dobro, pa valjda mi je potrebno da izgovaram rei. ta su hontici?" I tako je poeo da me ui svom jeziku, kako narod Dajao kae 'jahati konja', 'videti stenu' i sve ostalo. Bilo je hladno tamo gore na boku planine, te noi. Oni ostali su sedeli s druge strane vatre, priajui. Otac se povremeno, samo nakratko, prikljuivao tom razgovoru, govorei dostojanstvenim tonom. Meni je dao izvesnu koliinu vrue rakije; brzo sam zaspala, sklupana u naruju Babe. Ujutru je morao da me digne na konja, ali im smo malo projahali, moje noge su se otkrutile pa sam dalje jahala bez napetosti. Odjahali smo do planinskog prevoja u magli, tog jesenjeg jutra, na putu Bele Pume. Imala sam prilike, svojevremeno, da ujem ljude iz Nalaziteljske Loe koji su tvrdili da kad odlaze iz Doline, iako su to inili, a i vraali se mnogo puta, osete bol u srcu, ili uju glas koji im peva u uvu, ili im sve postaje belo pred oima, ili ih obuzme oseaj padanja - uvek neki znak. Istoriar sinanskih Nalazitelja, Nizvodni, rekao je da zna kad ulazi u Dolinu po tome to to tokom devet dahova ne dotie stopalima zemlju, a kad iz Doline izlazi zna po tome to tokom devet dahova gazi do kolena duboko kroz zemlju. Ja, moda zato to sam bila na konju, ili to sam bila sa Kondorcima, ili to sam bila napola Kondorka, nisam nikakav znak osetila. Tek kad sam dotakla prstima obraze i kad tamo nisam osetila ni najmanji ostatak plave gline iz Potoka Sinan, srce se moje prevrnulo i potamnelo i smanjilo se u svojoj kui. Takvo je i ostalo tokom celog naeg jahanja niz pogrenu stranu Planine. Cela ta oblast izmeu Planine i Bistrog Jezera veoma je lepa i veoma slina Dolini; stene, biljke i narodi istih su vrsta, a ljudski narodi ive u gradovima i na poljskim imanjima nalik na one u Dolini. Mi ni kod koga nismo ostali, niti smo igde razgovarali sa narodom; kad sam pitala zato je to tako, otac je odgovorio da su to beznaajni ljudi. Jahali smo kao da smo u nekoj drugoj Kui, bez govora. Pomilila sam da njih zato nazivaju Kondorima: oni idu bezglasno, iznad svih drugih. Kad smo bili u zlatnim brdima severoistono od Bistrog Jezera i kad smo legli da prespavamo treu no, poeh da oseam Dolinu iza sebe kao telo, moje sopstveno telo. Moja stopala bila su kanali kroz koje se Reka uliva u more, organi i prolazi u mom telu bili su mesta i vodotokovi, kosti stene, glava Planina. To je bilo celo moje telo, a ja koja sam ovde legla bila sam dah-duh i udaljavala sam se, takva, svakim danom sve vie od svog tela. Jedna veoma dugaka struna spajala je to telo i taj duh, struna bola. Spavala sam, sledeeg dana sam jahala dalje i priala sa ocem, uei njegov jezik. esto smo se smejali. Ipak, oseala sam da nisam ba sasvim svoje telo i da sam liena teine, kao dua. Uistinu sam i omravila na tom putovanju. Hrana tih Kondora nije mi imala dobar ukus. Nosili su sueno meso, i to samo govedinu; uz put su povremeno ubijali stoku ili ovce koje su bile na ispai u tim visokim brdima. Kondorci od mene to nisu traili, ali kad god su neku jedinku tako ubili, ja sam prilazila i davala joj svoje rei. U poetku sam mislila da nam ljudski narodi tih porodica velikoduno daju smrti tih ivotinja, ali sam se i udila zato ljudski narod nikako ne viamo niti od njega dobijamo povre, ito ili voe, budui da je bilo doba etve. Onda sam videla kako su dvojica iz nae grupe ubili jednu zalutalu ovcu blizu staze, ne dajui joj nikakvu re, i kako su joj odsekli noge da nam budu hrana, a ostavili glavu, papke, utrobu i runo crvima i kojotima. Nekoliko sledeih dana sam iz svog uma potiskivala to to sam videla; a tu ovetinu nisam jela. Mnogo, mnogo puta dok sam ivela sa kondorskim narodom potiskivala sam u stranu neto to sam videla, govorei: "O tome u razmiljati kasnije", ili odbijajui da o tome ikada razmislim. Takvo postupanje nije umnost. Ali na mestu gde je sve bilo izvan mene, nisam mogla postii da sve ue u mene; a i kad je neto ulazilo u mene, esto sam se oseala kao da uopte nemam duu, a ba pazea dua govori umu "Zapamti". Evo, trudim se da piem o svom putovanju na severoistok, da ga najzad unesem celo u svoj um; ali mnogi delovi njegovi i mnogi delovi svih mojih godina kod Dajaovaca izgubljeni su i odbijaju da se vrate. Nisam ih mogla uzeti u sebe. Seam se sa velikom jasnoom kako smo pojahali, u koloni po jedan, preko poslednjeg prevoja u tim naboranim brdima i kako smo sa njega ugledali reku Movaricu i njenu iroku dolinu koja se sva prostirala ispred nas, ka severu i istoku; daleko na jugoistoku bila je obala Unutranjeg mora, izmaglicom optoena i blistava. iroka, zlatna svetlost leala je na utim vrbama kraj reke, na movarama sa majom travom i na dalekim vrhuncima Planinskog Lanca Svetlosti, koji je koso izlazio iz oblaka iza nas. Pevala sam heju toj velikoj reci i divoti i ogromnosti sveta, a i suncu koje je polazilo u kuu zime. Te noi poela je kia. Celog sledeeg dana i onog iza toga ili smo du reke Movarice ka severu, kroz kiu. Preosmo tu veliku reku na jednom gazu gde je bila rairena u mnogo plitkih kanala, tako da konji nisu morali plivati daleko, tako rano u kinoj sezoni. Na tom gazu pridruila nam se druga grupa Kondoraca, njih dvanaest, tako da smo sad ili kao velika grupa, devetnaest ljudskih osoba i dvadeset pet konja; jednu kobilu pratilo je drebe. Ljudi su, jaui, rado pevali jednu svoju pesmu: "Tamo gde je Grad na, krenuo sam ja. Tamo gde je Kondor, krenuo sam ja. Tamo gde je bitka, krenuo sam ja." U tu pesmu ubacivali su svaku re koja im se dopala, pa je bilo i "Tamo gde je klopa, krenuo sam ja" i "Tamo gde je pika, krenuo sam ja" i to su ponavljali i ponavljali, jaui u koloni. Posle duge kie doao je jedan dan koga se seam, kad se nebo delimino razvedrilo i kad smo ugledali Kulkunu Kad iz koje je kuljao stub mrkog dima, uvis, do oblaka, jugoistono od nas. Svuda oko tog mranog, velikog vulkana vijorili su se para i dim iz manjih oduaka, to jest manjih vulkana, a vazduh je, pri promeni vetra, smrdeo na ukvarena jaja. Poeli smo se bliiti brdima koja su u njihovom podnoju. Ja sam ih se mnogo plaila i cele noi sam sanjala da se ognjene pukotine iroko otvaraju u zemlji oko mene i da me oblaci dima peku i gue; ali o svom kukaviluku nisam nita rekla. Sledeeg dana celo nebo se razvedrilo, a ja sam sa onih brda koja gladaju ka severu ugledala Planinu Severa koja je visila otegnuta, snegom isprugana, od neba pa sve do mrkih gora. Jedna ista perjanica pare dizala se iz njene istone krune, kao paperje bele aplje. Poto je ta planina bila lepa i poto sam njeno ime znala iz pria i mapa u hejimama, bila sam srena to je vidim: prepoznavala sam je. Sedei na kobili, pevala sam joj heju. Tata je dojahao blie meni i rekao: "To je Catajan" - Bela Planina. Ja rekoh: "Takoe je Kulkun Eraian, jedno od mesta gde se ruke sveta susreu." Rekao je: "Deset godina svog ivota proveo sam dobijajui zemlje oko te planine za Kondora i sad je sav posao gotov." Upotrebio je re zarirt, koju sam nauila igrajui 'daleke kocke' sa vojnicima; ona znai dobiti na kocki, kao naa re dumi. Nisam ni zamisliti mogla ta bi to moglo da znai, kako je on to dobio tako ogroman komad sveta, od koga ga je dobio i ta e mu. Pokuala sam da pitam, a on je pokuao da objasni, ali priali smo unatrake, neko vreme, i on postade nestrpljiv zbog moje gluposti. "Ovo ovde je zemlja koju su Kondorove vojske osvojile", ree on. "Hontici nas vie ne gaaju - ta misli, zato?" "Samo na jednom mestu su nas gaali", rekla sam. To je bilo tamo gde smo prvi put skrenuli da idemo za Mranom rekom; neki ljudi skriveni u vrbacima odapeli su strele na nas, a onda su pobegli kad su vojnici pojurili ka njima. Moj otac je naredio vojnicima da se vrate i da jau dalje, a oni su dogalopirali nazad, smejui se i izvikujui ale, vrlo uzbueni, tako da sam se uzbudila i ja i nisam se uopte plaila, mada svakako nisam oekivala da u biti deo nekog rata. Otac ree: "To je zato to se oni nas plae." Odustala sam od pokuaja da razumem o emu govori. Ali deo moje gluposti se i sastojao u tome to nisam htela da razumem. Obrazovani ljudi koji budu ovo itali sigurno e mi se smejati to sam bila u stanju da jaem danima i danima sa naoruanim ljudima koji su se nazivali vojnicima ili ratnicima i iji je glaveina bio moj otac i to sam gledala kako kradu i ne ulaze ni u jedan grad niti farmu i kako im je nametena zaseda i to ipak nisam shvatila da su oni zaratili sa svim narodima tih zemalja kroz koje smo ili. Imae puno pravo da se smeju. Bila sam neuka i nisam htela da koristim svoj um. U tim brdima ispod tamonjih vulkana doli smo i do nekih sela u kojima su ljudi izlazili i lupkali se po glavama u znak poasti nama, umesto da bee sa vidika ili teraju ovce to dalje od nas, a pri tom da se okreu i pljuju ka nama. To su bila vrlo mala sela, po pet ili est brvnara du nekog potoka, po nekoliko ovaca, svinja ili urana i mnogo pasa koji su lajali i reali. Ali taj narod bio je veoma velikoduan, mislila sam ja, jer davao nam je hranu, iako je nas bilo vie nego njih. Posle dva dana jahanja po tom isprelamanom terenu, doli smo do mesta zvanog Juni Grad, Sainjan. Dajaoska re sai znai isto to i naa kah. Upotrebljavamo je samo da govorimo o drugaijim mestima u vremenu ili umu, o ljudima koji ive izvan sveta i o Mrei i Berzama. I oni imaju takve upotrebe za tu re, ali ponajvie im ona slui da imenuju mesto gde ive: kau da su stanovnici Grada oveka. Ono to je za nas katastrofa, njima je slavno. Kako da piem celu ovu priu izvrnutim reima? Narod Madronske Loe zatraio je od mene da napiem svoju ivotnu priu kao ponudu, zato to u Dolini nema nikog drugog ko je iveo sa Kondorom pa se vratio, a to znai da je moja pria povest; a ja sad mislim, kamo sree da sam uila kako se piu povesti, umesto kako se prave upovi, kad sam bila Severna Sova. Dok sam bila Ajau, morala sam sasvim zaboraviti pisanje i itanje. Dajaovci oslepe oko ili odseku aku eni ili seljaku zbog samo jedne napisane rei. Samo Pravi Kondorci smeju da itaju i piu, ali i meu njima, ini mi se, samo pojedinci, koji se nazivaju Ratnicima Jednoga i koji inodejstvuju na vakvama, sasvim slobodno ue itanje i pisanje. Ovako se meu Dajaovcima pria: od kad je Jedan napravio Vaseljenu, a to je uinio izgovorivi jednu re, Vaseljena je njegova knjiga; zbog toga, itati ili pisati rei znai uzimati uea u onoj moi koja pripada Jednome; u njoj treba da uestvuje samo izvestan broj mukaraca. Imaju raunaljku za kunu upotrebu, a u oba svoja grada imaju i elektrine ureaje napravljene po uputstvima Berze da bi uvali zapise, ali svi njihovi zapisi svedeni su na brojeve. Nita se ne zapisuje, niti se tampa, tako da re Jednoga ostaje, po njihovoj tvrdnji, ista. Jednom sam, u svom neznanju, rekla ocu: "Kad bih ja ovde napisala 'Buuu!' na zidu, svi ti estoki ratnici bi pobegli vritei." Odvratio je ljutito: "Kaznili bi te, da te naue da se boji Jednoga." Ta re je kraj razgovora, a i kraj pisanja, pod krilom Kondorovim, pa sam zautala. Kad sam otila sa Abhaom, moje srce je elelo da bude kondorako. Pokuala sam da budem kondor-ena. Nastojala sam da ne razmiljam na dolinskom jeziku niti dolinskim nainima. elja je moja bila da napustim Dolinu, da ne budem deo nje, da budem nova, da ivim na nov nain. Ali to nisam mogla; to bi mogao samo neko obrazovan. Suvie sam mlada bila i nisam ranije razmiljala o postojanju, niti itala knjige, niti se osposobljavala sa Nalaziocima, niti razmiljala o povesti. Moj um nije bio osloboen. Bio je zadran u Dolini, umesto da sadri Dolinu u sebi. Bila sam, ak i za svoje godine, neznalica, zato to je Sinan, kao i drugi mali gradovi, bio sklon predrasudama i namernom neznanju; takoe zato to je moja porodica bila ophrvana nevoljama; ali ponajvie zbog toga to su se kultovi Ratnika i Jagnjeta umeali u kolovanje i u obrede tokom mog mladalakog doba. Zato nisam bila slobodna da odem iz Doline. Poto nisam bila u potpunosti osoba, nije bilo mogue da postanem drugaija osoba. Osim toga, koliko god da sam se trudila, bilo mi je teko da postanem u celosti kondorska osoba. Razbolela sam se najvie to sam mogla, ali nisam bila voljna ba da umrem. Gotovo je isto toliko teko pisati o bivanju Ajaom, koliko i biti ona. Kad ve govorim o govorenju, mogla bih i da objasnim izvesne rei koje sam upotrebila ili koje u upotrebiti. Mi njih nazivamo 'narod Kondora'; njihovo ime kojim nazivaju sebe za razliku od svih ostalih naroda glasi Dajao, Narod Jednoga. Od sad u ih u ovoj prii tako zvati, jer nain kako oni upotrebljavaju re Kondor, Rehemar, sloen je. Samo jedan jedini ovek, za koga oni veruju da je glasnik Jednoga poslat njima, naziva se Ba-Kondor. Izvesni mukarci koji pripadaju izvesnim porodicama nazivaju se Pravim Kondorima, a drugi njima slini su, kao to rekoh, Ratnici Jednoga. Niko drugi se ne naziva Kondorom. Za ljude koji ne pripadaju tim porodicama vai naziv on, seljaci; oni moraju sluiti Pravim Kondorima. ene iz tih porodica zovu se Kondorke i njihova je obaveza da slue mukarcima Kondorima, ali one mogu davati nareenja onima i honticima. Hontici - to su sve ostale ene i svi stranci i ivotinje. A samu pticu kondor ne nazivaju rehemar nego imenom Da-Hontik i ona je svetinja. Deaci iz pravokondorskih porodica moraju ubiti jednu kondor-pticu, ili bar leinarku, da bi postali mukarci. Imala sam u kesi sa mojim vrednim stvarima ono kondorsko pero koje mi je dolo kad sam bila dete; ali, sreom, nisam ga nikome pokazala pre nego to sam doznala da enama nije doputeno da diraju perje kondorptica, pa ak ni da ih gledaju na nebu. Od ena se oekuje da skrivaju oi i

STALNO SE VRAAJUI KUI - 37 da kukaju kad Veliki leti. Lako je rei da su takvi obiaji varvarski, ali ta je time reeno? Poto sam ivela u civilizaciji, u Gradu oveka, ne sluim se vie takvim reima civilizovano, varvarsko; ne znam ta znae. Jedino mogu da kaem ta sam videla, saznala i inila i da pustim da mudriji od mene nau ime za sve to. Dajaovci su podigli Juni Grad nekih etrdeset godina pre mog dolaska u njega. Sili su iz Ba-Grada i napravili rat sa nekim narodom koji je iveo u malim gradovima i na poljskim imanjima u ovim brdima juno od Mrane Reke; oduzeli su mu mesto za ivot. Nije istina da su Dajaovci jeli tela onih koje su u ratu ubili; to je praznoverica izrasla iz jednog simbola. Oni su mukarce i decu ubijali, a ene zadravali da poslue dajaovskim mukarcima za jebanje. Te ene su zatvarali u torove sa stokom. Neke od njih su posle izvesnog vremena same odluivale da ostanu, zato to su njihovi ivoti bili uniteni i to vie nisu imale kud da pou; takve su postajale Dajaovke. Razgovarala sam sa nekima koje su mi rekle ko su bile pre nego to su uinjene Dajaovkama, ali veina nije volela da pria o tome. Vreme kad su Dajaovci zidali Juni Grad bilo je vreme kad su poeli da ratuju sa svima. Rekli su: "Ba-Kondor vlada od Omornskog mora do Zapadnog mora, od Severne Planine do obale Amaranta!" Ubili su mnogo ljudi i izazvali bol i dugi poremeaj u zemljama oko tih vulkana, a i zarazili su druge narode svojom boleu; ali kad sam ja stigla, ve su umirali. Pojeli su sami sebe. To ja sad znam, ali nisam znala tada. Videla sam kule Junog Grada i zidine od crnog bazalta, iroke ulice pod pravim uglovima jedna u odnosu na drugu, videla sam velelepnost i ureanost. I velianstveni most preko Mrane i drum koji se ka severu, ka Ba-Gradu, pruao u liniji ravnoj kao suneva staza na vodi. Videla sam njihove maine i sprave za rad i za rat; bile su izvanredno tano i elegantno napravljene, udesni proizvodi rukouma. Sve to sam viala bilo je velianstveno, u ravnim linijama, tvrdo, jako, i sve sam gledala obuzeta strahom i divljenjem. Otac je imao rodbinu u Junom Gradu, pa smo odjahali do te kue; ali ona je bila prazna. Narod Dajao pravi tri vrste kua. Kue na izdvojenim seoskim imanjima manje-vie su nalik na takve nae kue; oni i hontici u oba Grada ive u ogromnim, dugakim zgradama, u svakoj mnogo porodica - to lii na ambare ili tale; a Pravi Kondori ive u porodinim kuama, koje su ukopane u zemlju, sa niskim kamenim zidovima iznad tla, bez prozora i sa iljatim krovom od greda. One spolja pomalo lie na hejime, ali iznutra su sasvim drugaije. Kua se deli na koliko god stanova stanari ele, pomou pokretnih ploa od drveta i tkanine, visokih pet ili est stopa, koje mogu biti naslonene na motke i stubove kojima je krov podran. Pod se prekriva slojevima ilima, a zidovi okaenom tkaninom; visee tkanine se esto sastavljaju u jedan zajedniki vrh iznad sredine sobe, tako da to podsea na ator. Dajaovska kua pamti zimske zemunice i letnje atore nomada iz Ravnica Trave, ba kao to drvene kue Tahas Tuhasa pamte severnu obalu sa umama pokraj reka. Grejanje i osvetljavanje je u celini pomou elektrine struje, koja se dobija iz vetrenjaa i solarnih ploa; kad se takva kua popuni nametajem i tapiserijama i blistavo osvetli, topla je, udobna, zaokruujua. Ali kua roaka moga oca u Junom Gradu, u koju smo doli te noi, bila je mrana i memljiva, mirisala je na zemlju i mokrau. Moj otac je stao na ulaz i rekao kao dete: "Otili!" Morali smo otii u drugu kondorsku kuu radi hrane i sklonita te noi. Mene je otac ostavio kod ena tog domainstva i otiao da razgovara sa mukarcima. ene su mi se smekale i pokuavale da razgovaraju, ali su bile bojaljive, a ja sam bila veoma umorna i zbunjena. Nisam razumela zato se ponaaju kao da me se plae. Meu njima sam se oseala pomalo kao u Tvrdoljanoj Kui u Telini kad sam bila dete, divila sam se, sa strahopotovanjem, svemu. Metal na sve strane; inilo se da je njima bakarna ica obina kao nama kanap. Dobro su kuvale, pa sam u njihovoj hrani, iako mi je bila udna, veoma uivala, posle onoliko vojnike usoljene goveine i ukradene ovetine. Ali njihovo bogatstvo nije teklo; nisu davale sa zadovoljstvom. Neke od njih su se tupkale po glavi svaki put kad su mi se obraale, a druge mi se nisu obraale uopte. Kasnije sam saznala da su te druge Kondorke, a one prve, koje su se smekale i lupkale se pesnicom u elo, hontikinje. Ne pamtim mnogo o danima koje smo proveli u Junom Gradu. Otac je bio brian i ljut, a ja sam ga viala samo da ga pozdravim, jednom dnevno. Ostajala sam neprestano sa enama. Nisam tada znala da Dajaovke ostaju veito zajedno i da ne izlaze iz kue. Poto sam ula neke prie o ratu i poto sam videla pun grad naoruanih vojnika, mislila sam da se na zidinama sigurno vode borbe i da ove ene ostaju u svojoj kui da ih protivnici ne ukradu, kao to Dajaovci kradu ene. Sve sam ja to lepo smislila, a onda sam otkrila da nema ba nikakvih borbi nigde ni blizu Junog Grada. Osetila sam se kao glupaa, a bila sam, uistinu, u pravu: ene naroda Dajao provodile su itav ivot u opsadnom stanju. A moja tadanja jedina misao bila je da su sve, svakako, lude. Ostajala sam itavo vreme sa njima u zbijenim, toplim sobama koje su bile blistavo obasjane elektricitetom, pokuavajui da nauim da govorim i da ijem, kao one. U njihovom nainu ivenja nisam uopte bila dobra, te sam maltene i ja poludela, navaljujui na taj posao iz sata u sat, a elei, zapravo, da budem napolju, na vazduhu, na svetlosti, sa mojim ocem, ili sama. Nikad me ne ostavie samu. Konano smo poli iz te kue i tog grada, na sever. Dok sam bila zarobljena unutra, veoma mi je nedostajala ona ria kobila, svakog dana sanjarila sam o tome kako u je opet jahati i kako e njen miris biti na mojim rukama i odei; kad mi ene rekoe da uem sa njima u pokrivena zaprena kola, ja odbih. Jedna od starijih Kondorki mi naredi da uem u kola. Ja rekoh: "Jesam li mrtva? Jesam li kokoka?" - ali inilo se da, kod njih, ljude, ive i zdrave, prenose kolima; ona nije razumela moje rei. Naljutila se, a naljutila sam se i ja. Doao je moj otac i ja sam poela da mu objanjavam da hou da jaem onu riu kobilu. On je rekao: "Ui u kola" i odjahao. U tim trenucima gledao me je kao enu meu enama, kokoku koja se, okruena ostalom ivinom, neto raskokodakala. On je bio trampio duu za vlast. Stajala sam neko vreme, uzimajui to u sebe najbolje to sam mogla, dok je ostala perad kvockala i kakotala oko mene, a onda sam se popela u kola. Celog tog dana, vozei se u tim kolima, razmiljala sam, vie nego ikada ranije, o pitanju kako biti ljudsko bie. Nismo poli pravo na sever, nego smo skrenuli jednim drugim, irokim, glatkim drumom ka severozapadu. ene oko mene rekoe da idemo na susret sa marascom, vojskom, s kojom emo dalje putovati; sledeeg dana to se ostvarilo. Trebalo je da se svi vojnici koji su putovali u grupama da bi uzimali hranu od naroda po malim gradovima 'oni su to nazivali prikupljanjem doprinosa' i oni koji su boravili u bivacima du Mrane i u zemljama oko Vulkana, dajui narodu nareenja 'to su nazivali odravanjem reda' okupe kod mesta zvanog Rembonjon, pa smo i mi poli tamo. Napred je ilo nekoliko poglavica ili generala, od kojih je jedan bio i moj otac, a mi svi za njima. Delovi vojske stizali su sa mnotvom ivotinja, a sa ivotinjama je iao i velik broj ona i drugih hontika. U tim logorima sam prvi put srela ukradene ene, one koje su Dajaovci oduzeli od naroda kojima su pripadale i sada silovali kad god bi im se to svidelo. Neke su, kao to rekoh, dobrovoljno ile sa vojnicima, pa se deavalo i da vojnik ostane sa jednom takvom enom i sa njihovom decom; u naem logoru poela sam jednom da govorim neto o tim hontik-suprugama. ene domainstva Caja-Bele, sa kojima sam putovala, samo su se nasmejale i objasnile da se Kondorci ne ene hontikinjama, nego samo Kondorkama, kerima drugih Kondoraca. Takve su, sve do jedne, i one; bile su vrlo odlune u pogledu svega to su mi rekle. A ja glupo rekoh: "Ali moj otac, Kondor Terter Abhao, oenjen je mojom majkom u Dolini." "To ovde nije brak", ree jedna od njih blago. A kad sam se poela raspravljati, stara Caja Maja Bele ree: "Nema braka izmeu oveka i ivotinje, devojko! Miruj i znaj gde ti je mesto. Prema tebi smo postupale kao prema kondorskoj keri, a ne kao prema divljakui. Onda se i ponaaj dostojno." Bila je to pretnja. Pokorila sam se. Ako se izuzmu neki takvi dogaaji, kad sam saznavala stvari koje nisam elela znati, uivala sam u tom laganom putovanju u Rembonjon sa Dajaovkama. Nisam morala da ostajem u kolima, mogla sam i da peaim uz njih pod uslovom da ostajem dovoljno blizu. Uvee su podizali velike atore, itav grad atora pojavljivao se za tili as. U atorima je bilo toplo, osvetljenje je blistalo, ene su sedele na debelim crvenim tepisima, kuvale su, priale, smejale se i pile jak aj od manzanitinih bobica ili rakiju medovau; napolju su se mukarci dovikivali po prohladnom sutonu, konji su njiskali u svojim ogradama, a stoka je mukala u daljini, gde su svetlucale logorske vatre seljaka. Kad je pala tama, narod oko tih vatri pevao je duge, usamljene, pustone pesme koje kao da su imale pustinju u sebi. Moda je trebalo da Dajaovci budu stalno u pokretu; moda se zdravlje za njih, kao narod, sastojalo u tome da budu nomadi, odlazitelji-dalje, kao to su i bili u zemlji severno od Omornskog mora i pre toga u Ravnicama Trave. Pre stotinu ili vie godina posluali su jednog od svojih BaKondora koji je imao viziju i rekao da im je Jedan zapovedio da sazidaju grad i da borave u njemu. Kad su to uinili, zarobili su svoju energiju u toak i tako poeli da gube svoje due. Posle Rembonjona, cela ta velika povorka ivotinja i ljudi i zaprenih kola uputila se kroz visoke, puste zemlje severoistono od Kulkun Eraiana. Vulkani su se dimili iza i ispred nas. Zahladilo je, vetar nam je duvao u lica i donosio preko neba tamne oblake. Preko pustare od izlomljene crne lave stigli smo u Grad Kondora; tada je ve sneilo. Ja nikada ranije nisam hodala po snegu. Sai je bio okruen zidinama; straa je uvala ulaznu kapiju grada, veoma veliku i lepu. Izvan zidina bili su nebrojeni ambari, tale, radnje i barake, a unutar zidina ulice su bile prave i iroke kao u Junom Gradu, samo jo ire i due. Ulica kojom se sa kapije ulazilo u grad okonavala se jednom ogromnom graevinom, koja je imala prozore iznad prozora iznad prozora, a barake-kue i porodine kue bile su, sve, vee i stamenije i finije nego u Junom Gradu. Kua Tertera u Saiju imala je oko svojih vrtova sopstveni zid, od uglaanog crnog kamena; krov joj je bio od rezbarene kedrovine i imao je na sebi palube i staze za hodanje; a u njoj su bile sobe, inilo se bez kraja, stanovi, pregrade, uglovi odvojeni zastorima, kutovi i kutii, sve bez prozora, a ipak sve blistavo i sve toplo poput svilastog gnezda umske pacovkinje u unutranjosti njene mnogotunelske visoke kue. Od svih soba najdublje u unutranjosti bila su enska odeljenja. Otac me je odmah odveo tamo. Kad se okrenuo da poe, uhvatila sam ga za miicu. Rekla sam: "Molim te - ja ne bih da ovde ostajem." Rekao je bez ljutnje: "Ti ovde stanuje, Ajau. Ovo je tvoja kua." Rekla sam: "Ti si moj otac, ali ovo nije moja kua." Rekao je: "To je kua moga oca, dakle moja, dakle tvoja. Kad se odmori, izveu te pred njega. Trebalo bi da tad izgleda najbolje to je mogue. A ne uplakana i umorna. Idi, okupaj se, odmori se, odeni se i susretni se sa drugim devojkama ovde. One e se brinuti o tebi. Vratiu se po tebe ujutro." Otiao je meu ljude koji su se lupkali po elu dok je prolazio. Ja sam ostala stojei, u suzama, meu enama. U toj kui, dve vrste ena, kondorke i hontice, razlikovale su se veoma mnogo, kao ovce i koze. Nijedna od Kondorovih keri nije mi se obratila, te prve noi. Ostavile su me kod hontica. To mi je bilo drago, jer se inilo da su hontice slinije dolinjankama, ali ove hontice su jo vie nego one u Junom Gradu zazirale od mene. ula sam kako razgovaraju o meni, ali kad sam im se obraala na njihovom jeziku, samo su zurile, ne odgovarajui, tako da sam se osetila kao vrana koja govori. Nisu me ostavljale samu, ali nisu htele ni da mi priu blizu. Najzad je dola jedna devojka koja je izgledala kao da je mojih godina ili malo mlaa i koja je bila hitra i odvana. Obratila mi se, a moje odgovore je razumela. Rekla je da se zove Esirju. Odvela me je da se okupam, jer sam bila uasno prljava od puta, a onda mi je nala jednu sobicu da u njoj spavam; u njoj je i ostala sa mnom. esto je govorila bre nego to sam mogla razumeti, ali shvatila sam da ona eli da budemo prijateljice; u tom pogledu bila je spremna i laka kao ona kobila riua ranije. Kad mi je ieljala kosu, rekla sam: "A sad ja da eljam tvoju." Nasmejala se i rekla: "Ne, ne, ne, keri Kondorova!" Da nije bilo te Esirju, ne bih mogla iveti u Kui Tertera. Radila sam sve to mi je ona govorila da radim, izbegavala sam sve to mi je ona rekla da izbegavam, tokom celog svog boravka tamo. Ona je bila moja robinja ije sam naredbe ja ispunjavala. Pozno ujutru vratio se moj otac, obuen u raskonu odeu od vune sa crvenim i crnim arama. Prila sam mu i on me je zagrlio, ali je povikao pored mog uva: "Zato Terter Ajau Belela nije dobila prikladnu odeu da obue?" Onda je nastalo jedno opte trkaranje tamo-amo i tupkanje pesnicama po elu, od strane i hontica i Keri podjednako, pa me obukoe, veoma brzo, u jednu finu suknju i jelek kao to kondorke nose, sa tananim velom-maramom oko glave. Esirju mi je ve bila uplela kosu u pletenice u dajaovskom stilu, tako da sam bila sasvim kako treba. Moj otac je rekao tim enama jo neke stvari zbog kojih su se one uplaeno zgurivale i sklanjale pogled, a onda me je dohvatio za aku i urno me poveo kroz sobe i hodnike. Marama mi je poletela sa glave, a on se okrenuo i vratio da je podigne; zatim ju je tako namestio preko moje glave da mi je i lice bilo skriveno. Kroz nju sam sasvim dobro videla, ali svakako nisam elela da tako neto nosim, pa sam je skinula. "Stavljaj to!" ree on. Nije to bilo samo izvikivanje nareenja, bilo je tu i nervoznog besa; otac je bio veoma brian. "Da ti ostane preko lica! Kad izie pred mog oca, pozdravljaj ga!" Pokazao mi je pokret kuckanja pesnicom po licu i naterao me da mu pokaem da to umem izvesti. Sve sam inila kako je rekao. Uplaila sam se njegovog straha. Terter Gebe bio je star ovek, zgodan i vitak, pun autoriteta. Bilo je

STALNO SE VRAAJUI KUI - 38 lako ponaati se, u njegovoj prisutnosti, utivo i sa potovanjem; bio je kao inodejstvenik na nekoj velikoj vakvi, pun snage i dostojanstva same svetkovine. Ali inodejstvenik to i vraa, oslobaa, na kraju vakve; a Terter Gebe je sve to uvao samo za sebe, ezdeset godina. Sve to su mu drugi davali, zadravao je; i verovao je, kao to su verovali i ostali, da ta snaga i to dostojanstvo pripadaju njemu. Nisam tako mislila, ali sam ih, videi da su u njemu stvarno prisutne, potovala. Potovanje sam iskazala kao Kondorka, lupkajui se po elu. Veo sam ostavljala preko lica, sve dok ga on nije podigao i neko vreme zurio u mene. Bilo mi je teko da to podnosim, to takvo gledanje ba pravo u lice, bez stida. Rekao je: "Eeharazra pupuela!" to znai "Budi dobro dola, unuko!" Rekla sam na njegovom jeziku: "Hvala, deda." Pogledao me je otrim pogledom, vrlo ispitujuim. Nikada se nije osmehivao. Rekao je mome ocu neto, a ja sam te slogove zapamtila pa sam, kasnije, pitala Esirju ta su znaili. A znaili su: "Gledaj da ovu uda brzo!" Moj otac se nasmejao. Sad je izgledao kao da mu je laknulo, kao da je srean. Neko vreme njih dvojica su razgovarali. Ja sam stajala kao slika osobe, bez glasa i pokreta. Nastojala sam da gledam u pod, kao hontikinje kad su sa Kondorcima, ali elela sam da gledam svog dedu. I svaki put, svaki put kad sam kriom bacila pogled ka njemu, on je to primetio. Najzad sam, obazrivo i polako, prevukla veo opet preko lica. Kroz veo sam ga mogla posmatrati, a da on ne zna da li ga gledam ili ne. Lako je nauiti se robovanju. Trikovi ropstva su kao buve koje skau sa mrtve prizemne veverice na tvoju kou: dobije kugu, a i ne primeti kad se to desilo. A sve alatke ropstva su dvosekle. Poto me je Terter Gebe prihvatio kao svoju unuku, Keri njegove Kue morale su prema meni postupati kao da sam jedna od njih, a ne kao da sam ivotinja ili primitivna osoba. Neke od njih su bile spremne da ispolje prijateljski stav im je to postalo dozvoljeno. Njihovi ivoti u enskim odajama bili su veoma sitni i dosadni, pa je nova osoba za njih znaila veliko uzbuenje i neto veoma zanimljivo. Druge su imale manje predusretljiv stav. Ja sam prieljkivala da moj otac prestane onako da im nareuje i da ih zastrauje; on je mislio da mi pomogne i da me zatiti, ali svako njihovo osmehivanje i klanjanje i lupkanje po elu, upueno njemu, pretvaralo se u podrugivanje ili u neki nadmeni postupak ili trik protiv mene, im bi se on okrenuo i otiao da zapoveda nekom drugom, a ja ostala u domainstvu. Sve je to bila ona vrsta reverzije kakvu bi ovek mogao oekivati, inilo mi se, u domainstvu ureenom poput obora za himpije. Majka moga oca bila je umrla mnogo godina pre toga, a njegov otac se nije ponovo oenio; udovica brata moga oca bila je glaveina svim enama u kui. Sve je kod Dajaovaca moralo imati zapovednika. Ako su dvoje Dajaovaca bili zajedno, jedan od njih morao je biti nadreen. Sve to su radili bilo je rat. ak i kad su svoje ljudi radili neki posao zajedno, jedan od njih bio je ef, ili poglavica, kao da je i taj posao ratovanje; pa ak i kad su se deca igrala, jedno dete govorilo je ostalima ta da rade, mada su se deca, bar, svaala oko toga. Dakle, moja tetka Terter Zaaja Bele bila je generalica enama u Terter-Kui. Tetki se moje prisustvo nije svialo. Smatrala sam da me se ona stidi to sam hontikinja, poluivotinja; a to je bilo itekako dobro znano meni, koja sam svojevremeno bila nazivana i poluosobom, pa sam je zato mrzela. Ali sad mislim da se ona mene plaila. Videla je da sam, iako strankinja ili primitivka ili ivotinja, jedina ker Kondora Tertera, pa se plaila da u poeleti da joj oduzmem snagu i dostojanstvo. Da smo mogle zajedno raditi i ispriati se i upoznati, mislim da bi bilo bolje, jer to nije bila osoba sklona inatu. Ali takvu saradnju je spreilo nae nerazumevanje, koje je bilo njenim ljubomornim uvanjem vlasti, ali i mojim stidom, uvreno i uinjeno neizleivim. U svakom sluaju, ona nije htela ni da me dirne i nije volela da mi se pribliava, zato to sam bila purutik, neista. Mentalni naini, putevi due kod Dajaovaca, svakako bi bili najvanije to bih ja o njima mogla ispriati, a poneto od toga mogu doarati ve kroz svoju priu; ali kad je re o njihovim vakvama i obredima i o njihovim najdubljim mislima, saznala sam veoma malo. Knjiga nije bilo. Kakvo su obrazovanje mukarci dobijali, ne znam; devojke i ene su samo obuavane u vetinama domainstva. enama nije bio dozvoljen pristup u svete delove dajaovskih hejima, koje su ovde imale ime daharda; najblie to smo mi smele prii dahardama bilo je do onog trema ispred, odakle smo, tokom izvesnih velikih svetkovina, sluale kako unutra pevaju. ene uopte ne uestvuju u intelektualnom ivotu Dajaovaca; oni ih dre unutra da bi ostale izvan. Ne od njihovih mukaraca, nego od njihovih ena sam ula da ene nemaju duu. A poto nemaju, duu onda je prirodno da ih ne zanima nauka o putevima due. Znanje koje sam dobila sastojalo se od delia napabirenih tu i tamo i nije se uklopilo u celinu. Evo kako najbolje mogu prepriati to znanje: Jedan je napravio sve, od niega. Jedan je osoba i besmrtan je. On je svemoan. Mukarci ljudskog naroda su oponaanja Jednoga. Jedan nije Vaseljena, On je napravio Vaseljenu i On joj izdaje nareenja. Stvari nisu deo Njega niti je On deo stvari, zato ne sme hvaliti stvari nego samo Njega. Jedan se, meutim, odrazio u Ba-Kondoru; zato mora hvaliti Ba-Kondora i izvravati njegova nareenja. A Pravi Kondori i Ratnici Jednoga, koji se svi zajedno zovu Sinovi Kondora ili Sinovi Sina, jesu odrazi odraza Jednoga, pa zato mora i njih sluati i veliati. oni su vrlo mutni i slabi odrazi, jako udaljeni od Jednog, ali ipak imaju dovoljno Njegove snage da ih nazivamo ljudskim biima. Niko drugi nije ljudsko stvorenje. Hontici, a to znai ene i stranci i ivotinje, nemaju nikakve veze sa Jednim; oni su purutik, neisti, oni su narod blata. Napravio ih je Jedan da pokorno slue Sinovima. Eto, tako kau; meni se inilo da im se to malo zapetljalo, zato to su Kondorove Keri zapovedale onima i govorile o njima kao o narodu blata; ali to neuklapanje nije bilo veoma prisutno u umu, zato to su sve Keri ivele u Gradu, tako da su seljake retko i videle. Sigurno je sve bilo sasvim drugaije kad su Dajaovci bili nomadi, ali moda je ve tada zapoelo, kao stvar seksualne ljubomore; moda su najvaniji mukarci nastojali da njihove ene i keri ostanu 'iste', moda su i one nastojale da se ne drue sa neznancima na koje su tokom svojih putovanja nailazile i najzad su svi skupa zakljuili da biti osoba znai biti zaseban i izdvojen od svega i svakoga. Dajaovci kau: kao to je postojalo vreme kad je Jedan napravio sve, tako e doi i vreme kad e sve prestati da postoji, kad e On uiniti da sve nestane. Onda e poeti Vreme izvan Vremena. Jedan e odbaciti sve osim onih Pravih Kondora i Ratnika Jednoga koji su ga u svemu sluali i bili njegovi robovi. Oni e postati deo Jednog i zauvek e biti. Sigurna sam da negde u toj prii postoji neto razumno, ali ne uspevam da naem ta. Neke od stvari koje sam uila u Loi Jagnjeta u Sinanu bile su pouke Ratnike Loe, ali preuzete od kondorskih vojnika tokom onih godina kad su boravili u Dolini; mukarci iz Loe Ratnika verovali su da se ponaaju sasvim kao Pravi Kondori. A zapravo su razumeli manje nego ak i ja. Razumeli su da su mukarci bolji od ena i da nita nije vano osim Jednoga i mukaraca, ali su sve ostalo, i razloge za sve skupa, sasvim pomeali. Ne verujem da je veina njih ikada shvatila da zaista postoji samo jedan Jedan. Njihove due i njihovi umovi bili su odve prljavi. Taj deo, to o puruticima, o blatnim osobama, to je meni izgledalo razumno, na neki nain. Ogledalo, da bi odslikavalo, mora biti isto. to je istije, jasnije, slobodnije od neistoa, bolje e odslikavati. Trebalo je da ratnici Pravi Kondori budu samo jedno, da budu odrazi Jednoga, zato su se izdvajali iz sveg ostalog postojanja, ispirali su ga iz svojih umova i dua, ubijali su svet da bi ostali besprekorno isti. Zato je mom ocu dato ime Ubija. Trebalo je da on ivi izvan sveta, ubijajui ga, da bi pokazao slavu Jednog. Kad ja to ovako govorim, zvui klovnovski. Ovo sam ja, ovo je moj glas; ja sam taj klovn, jer inim, htela-ne htela, izvrtanja. Put Dajaovaca je bez klovnova i klovnovskih postupaka, bez okretanja i preokretanja, put prav, samo jedan, uasan. Trei deo Kamengatalicine prie poinje na str. 340# DRAMSKA DELA BELEKA O DOLINSKOJ POZORNICI Jedino stalno pozorite u Dolini bilo je u Vakvahi, na severozapadnoj strani Velikog plesalita. Nalikovalo je na hejime, zato to je bilo ispod zemlje, sa stepenastim krovom i sa delotvornim sistemom prirodnog i vetakog provetravanja i osvetljenja. Dvorana je imala oblik irokog ovala; pozornica je bila uzdignuta; publika je sedela na udobnim klupama sa naslonima. Ukupno je moglo sesti oko dvesta osoba. U Kastohi i u Telini postojale su pozornice, ali ne i pozorita. Tamo su pozornice drali rasklopljene, u smetajnim ambarima, dok ne doe vreme za priredbu. Pozornica se sastojala od dve velike platforme spojene u sreditu jednom krunom, manjom platformom, koja se dizala moda jednu stopu iznad te dve. Leva velika platforma bila je gledalitu blia nego desna. Takvu pozornicu postavljali su na jedno od zborita i titili je platnenim krovom ako je bilo potrebno. Varoice nisu imale nikakve pozornice. Ako bi ljudi iz neke loe ili iz nekih hejima spremali predstavu, ili ako bi doli putujui glumci, na tlu zborita nacrtali bi iroku hejija-if figuru, tako da leva ruka bude blia gledaocima, ili bi na slian nain obeleili pod nekog velikog ambarskog tavana, ili neke velike radionice. Ako je postojala pozornica, podizali su je dovoljno da muziari mogu sedeti na tlu ispred nje, a ne zakloniti glumce. Ako je pozornica bila samo iscrtana po zemlji, muziari su sedeli u polukrugu iza njenog sredinjeg dela. Pozornica levo bila je Zemlja; pozornica desno - Nebo; uzdignuta platforma u sredini, odnosno zglob hejija-ifa, bila je Planina, ili Mesto Prelaska. NO VENANJA U UKULMASU Predstava No venanja u ukulmasu bila je jedna od onih koje su se izvodile pre obredne drame Avar i Bulekve, uvee drugog dana Svetskog Plesa u Vakvahi. Glumaki rukopis iz koga je raen ovaj prevod sastojao se samo od glumakih govora; opise pozornice i postupaka na njoj dali su nam glumci lino, a prevodilac ih je, videvi predstavu, proirio. Pozornica bi morala biti podeljena kao to je uobiajeno, na dve Ruke Sveta, a taku spajanja/razdvajanja, arku, to jest Zglob, predstavljalo bi jedno uzdignue u sredini. Drvo madrone, koje bi u svetoj drami moralo da se nalazi na srednjoj pozornici, moglo bi biti ve na svom mestu - ivo mlado stablo u buretu od madronskog drveta. U ovom izvoenju podrazumeva se da je pozornica na levoj strani grad ukulmas kao celina, ili unutranjost jednog serpentinskog domainstva u ukulmasu; desna pozornica predstavlja plesalite ukulmasa, ili unutranjost plavoglinskih hejima; a sreditalno drvo baca senku prvo na stazu izmeu dva kraka tog grada, a kasnije na Lou Crne Tugle. Muziari sviraju poetni ton. Mukarci ulaze s leve strane, pevajui jednu od tradicionalnih pesama Svetskog Plesa namenjenih drugom danu te svetkovine i to jednu od onih koje treba da peva Kua Plave Gline: ona se upuuje nekoj divljai, mogla bi to biti 'Pesma jelenskog plesa' ili neka jednostavnija kao to je 'Veverija': Trkaraj dole i gore, kekeja-heja, kekeja-heja, po svetu diger-bora, kekeja-heja, kekeja-heja, po svetu diger-bora! Pevajui, prelaze arku i dolaze na plesalite, u prostor unutar krivine du koje je rasporeeno pet zgrada hejima. Stilizovanom kretnjom svi oni, redom, jedan po jedan, oznaavaju da silaze niz merdevine, u hejime. Kad se svi nau u hejimama, muzika prestaje. GOVORNIK HEJIMA: Sad je pravo vreme da se postavi veera za svakog mukarca iz nae Kue koji e se vrlo skoro oeniti. On e napustiti majino domainstvo i majinu Kuu, vraae se, ali e uvek ponovo odlaziti, sve dok ne umre i ne vrati se u dom, u Plavu Glinu. Veeras mladi mukarci odlaze od nas da se oene prvi put. Ovo je doba da im veeru postavimo. Hor se obino sastoji od devet osoba; u ovom sluaju, od deset. lanovi hora govore jedan po jedan, osim kad je drugaije naznaeno. HOR I: Sve je spremno. Starci je postavljaju. GOVORNIK: A zato im vi ne pomaete? HOR I: Mislio sam da pojedem tu veeru, a ne da je posluujem. GOVORNIK: Ti si se enio triput! HOR I: A za to sam dobio veeru samo jednom. Nije vredelo truda. GOVORNIK: Dalje ruke od tih pita, ti. HOR I: U redu, u redu. Ali ovde ima tako mnogo hrane, a treba samo trojica da je jedu. Mladi idioti. I zato uopte hoe da se ene? Ovo je jedini

STALNO SE VRAAJUI KUI - 39 dobar deo - ova jedna veera pred enidbu. Posle ovoga, momci, poinje drugaija pria. Bie tu enica, da, da, fino ti je to, samo posle e biti i enicina mamica, to ti nije ba tako fino, a da vidi kad doe i enicina tetkica i tetkicina mamica, e to ti nije fino uopte, a tek kad li doe i enina baba! O, joj, ma ne zna ti, pojma ti nema ta radi! Ne zna u ta ulazi! A nijedna od njih nikada ti nee dati veeru ni upola ovoliku! GOVORNIK: Spremna je. Sad je pravo vreme da pevanjem dopratimo mladoenje do gozbe. Ostatak hora prikazivao je do ovog trenutka, pantomimom, kako se venana gozba posluuje. Sada govornik i estorica mukaraca iz hora staju na desnu stranu i pevaju prvi stih Venane pesme 'koja nije zapisana'. Ispred njih sedaju etvorica mladih iz hora, i to pokretima kao da sedaju za niski sto, za venanu gozbu. Jedan od njih seda, okreui lea publici. HOR 'apue uglas': Ko je onaj jedan? GOVORNIK: Ovde su etvorica enika. HOR II 'to jest, drugi lan Hora': Mi smo zgotovili venanu gozbu za trojicu. GOVORNIK: Ko je onaj to tamo desno sedi? U odeu od prole veeri se obukao. O, mladi ovee, koga e da ene, ovu gozbu za mladoenje ti ne jedi akama koje su pepelom pokrivene! Ta 'odea od prole veeri' jeste alilaka odea koju nose plesai Crne Tugle tokom Prve noi Svetskog plesa, a ta no je svetkovina aljenja za mrtvima; odea im je pripijena, crna, pokriva i ruke i noge, a ake i bosa stopala natrljani su belim pepelom. Sve dok nisu seli, taj etvrti Mladoenja bio je sakriven meu lanovima Hora. Sad vidimo i njegovu odeu i vidimo da mu je glava pokrivena finim, tankim, crnim velom. HOR I: Doneu vodu. GOVORNIK: Hoe li ti ili nee ruke da opere vodom koja iz plavog bokala tee u iniju od gline? HOR II: Sipao sam vodu. GOVORNIK: O, mladi ovee, koga e da ene, Te svetkovine nisu za utanje predviene! etvrti Mladoenja na odgovara, nego samo sedi i malo se ljulja telom kao to se radilo prethodne noi na svetkovini oaljivanja. GOVORNIK: Mladiu, mora rei ime svoje ene, ime Kue njene. ETVRTI MLADOENJA: Tirkiza se zove, to je njeno ime, a potie iz Serpentine. HOR III: Ovaj mora biti iz nekog grada drugog, govori tako udno. Moda ak nije ni iz Doline. Moda je ovo osoba bez Kue. ta radi ovde on? Kod nas ta e? ETVRTI MLADOENJA: Danas je mog venanja dan, a moja je Kua Plave Gline. GOVORNIK: Onda lepo sedi i veeru jedi koju ti spremismo u tvojoj Kui, plavoglinskoj, u kui tvog ivota; pa kad bude pravo vreme, mi emo te pesmom dati i izvesti tvojoj nevesti, tvojoj eni, kui tvog braka, kui tvoje dece. Dok ih Govornik i Hor posluuju, etvorica mladoenja jedu. Na levu pozornicu stupaju ene i radnja se premeta u taj prostor; na desnoj strani ljudi Plave Gline sede ili klee nepomini. ene ulaze pevajui jednu od pesama njihove Kue, Serpentine, predvienih za Drugi Dan Sveta, na primer 'Pesmu brojanja trava'. Te ene su Baka i Hor od deset, a ne kao to je uobiajeno devet, ena. Kad su sve ule na pozornicu, pesma postepeno utihne, a one urno krenu tamo-amo, izvodei ivahan i brz ples spremanja kue. BAKA: Spremite sve. Pourite! Brzo! HOR 'razni glasovi, jedan po jedan, izgovaraju stihove': Gde je metla za ognjite? Je li poloena postelja? Nikako da naem gajtan. Al' nee njima trebati svetlo! Doneu ja arave, one dobre. 'i tako dalje; improvizuje se.' Spremno je, Bako! BAKA: Gde je ona, mlada naa, gde je ona koju udajemo veeras, gde je? Iz Hora, dve mlade ene stupaju napred, jedna u nevestinskoj odei koja je uta, narandasta i crvena, a druga u tamnoj alilakoj odei od prethodne noi. HOR 'aputanjem uglas': Ko je ona druga? BAKA: Hodi, hodi da te vidim, mila, ti si sunce leta koje meni sja! Ej, pa taj isti jelek sam nosila kad sam se udavala ja! ta, ona druga, tamo, ko je? PRVA NEVESTA: Ne znam, Majko. BAKA: Sunani sjaju, zoro moja! Mudar je i ima sree taj ovek iz Gline Plave. Dobro doao je ovde. Hajde, vi njemu dopustite za vau sopstvenu korist da stanuje pod ovim krovom u Kui njegove dece, dozvolite mu da ue. Dozvolite tom mukarcu da ue! HOR I: Bako, sluaj. Ima i druga. Neka neznanka. BAKA: Ko je ova ena? Druga Nevesta stoji nepomino i ne odgovara. Glava joj je pokrivena finim crnim velom. BAKA: Ti si gazila po ognjitu, devojko; ima pepeo na stopalima. Sigurno ti je izgoreo hleb, devojko; ima a na akama. Da li si se pentrala po drveu, devojko? Ima katran na licu. Zar se ti ne kupa pre venanja? Radi ega si ovde? ta trai u mojoj kui, u venanoj noi, drugoj noi Sveta? HOR II: Zato ona plae u noi venanja? BAKA: Od koje si ti Kue? DRUGA NEVESTA: Od serpentinske. BAKA: A iz kog domainstva? DRUGA NEVESTA: Ker sam Poplave, unuka Tojone. BAKA: Ne poznajem te ljude. Nisam ula za tu porodicu. Ne ive takvi u ukulmasu. Ti mora biti da si odnegde drugde. Vrati se tamo. Ne moe ui u ovo domainstvo i udati se. Za koga se, uopte, udaje? DRUGA NEVESTA: Udajem se za Groma iz Druge Kue! im je ona to rekla, mukarci koji su na drugoj, desnoj strani pozornice ustaju i poinju da prilaze sredini pozornice, pleui polako i pevajui prvi stih 'Venane pesme' veoma tiho i blago. BAKA: Ne znam ga. Ne ivi u ovom gradu niko sa imenom Grom. Mora biti da si ti luda, eno; mora biti da si neka umkinja koja je izgubila pamet, jer je predugo ivela sama. Izmilja svet. Ali ovo je svet koji je izmislio nas! I mi ga pleemo noas. Moe plesati sa nama, ako skine svoju odeu od prole noi i ako opere ruke i noge, ali udati se ovde ne moe, jer ovo nije tvoje domainstvo, niti ovde postoji ikakav mu za tebe. DRUGA NEVESTA: Doveu mua svog u kuu keri moje. HOR 'apatom uglas': U kui keri njene. BAKA: O emu govori, mlada eno? To su gluposti. Svakako si luda. Sad je dosta ovoga. Odlazi, napolje idi, vrati se odakle si dola. Kvari Venanu no. Idi! Druga Nevesta se okree i ide polako prema sredini pozornice, a ene tog domainstva stoje nepomino i gledaju je. Zaustavlja se i povorka ljudi koja je pola iz hejima, pevajui; oni, nepomini, gledaju etvrtog Mladoenju, koji istupa napred. Ta Nevesta i taj Mladoenja stanu licem u lice, gledajui se preko arke, pod drvetom madrone. NEVESTA: Nema kue. Nade nema. MLADOENJA: Pevaju za nas, venati nas hoe. NEVESTA: Prekasno. Predugo. MLADOENJA: Mojom krivicom! NEVESTA: Sad nije vano. Poinje da se okree i polazi veoma sporo ka zadnjem delu pozornice, pored drveta. Iz Hora mukaraca istupa jedan starac i kae Govorniku: STARAC: Mogu li ja govoriti s njom? GOVORNIK: Ne daj da ode! STARAC: eno u suzama, Ime svoje kai mi. NEVESTA: Bila sam Tirkiza. STARAC: Ker Poplave, Tojonine keri?

STALNO SE VRAAJUI KUI - 40 NEVESTA: Ta devojka bejah ja. STARAC 'Mladoenji': Ti si Grom, sin Potok-Igraice? MLADOENJA: Njen sin sam bio. STARAC: To su ljudi koji su umrli davno. Dug sam ivot imao, ali oni su pomrli mnogo pre nego to se rodih ja. Bili su mladi ljudi u ovom gradu, trebalo je da se venaju, spavali su zajedno. Posvaali su se. Ne znam ta se desilo. Bila je to pria koju su ljudi priali kad sam dete bio, pria iz davnina, a ja sam dete bio, nisam razumeo, nisam sluao paljivo. Taj mladi je izgubio ivot; moda se ubio u gnevu. Moda je tako bilo. Ta mlada ena je rekla da e se udati za nekog drugog i zato se on ubio. A ona se nikad nije udala ni za tog drugog, ni za ma koga. Umrla je mlada i neudata. Ne znam kako je bilo. Moda se ubila. Seam se samo tih imena i da su stari ljudi priali o toj tunoj prii koja se dogodila kad su oni bili mladi. Kako ste umrli? Jeste li se ubili? Surovo je to. Mladoenja i Nevesta unu i poinju se njihati telom napred-nazad; ne odgovaraju. STARAC: ao mi je. To je davna prolost. Sad nije vano. GOVORNIK: ta oni ele? BAKA: Zato su doli ovde? MLADOENJA: Da se venamo. NEVESTA: Da se venamo. GOVORNIK: Mrtvi se ne mogu venavati u ivota Kui. Kako im moemo pomoi? Baka dolazi napred, tako da se suoava sa Govornikom preko arke; ona stoji iza Neveste, on iza Mladoenje. BAKA: Mi nikako. Sluaj dobro: mrtvi su! Ne moe se rainiti uinjeno. Ne venava se niko u etiri Kue, s one strane. HOROVI 'uglas, tiho, u pevanju-govorenju uz Neprekidni ton': Venanja nee biti tamo gde ive oni, u te etiri Kue. Strano su pogreili tada. Sad ve su umorni od jada. Venanja biti nee. BAKA: Rainjenja nema tamo gde su sada. GOVORNIK: Moje srce ne moe podneti da jad ivi due od ivota. Oni su iveli ovde, bili su ljudi naeg grada, bili su Plava Glina i Serpentina, jednom. Venanje neka bude za nae bive ljude ovde u naem gradu u crnoj kui tuge nek bude kraj tog jada. Oh, nije zlo da uinimo jednom to. Starac zakorauje na sredinju pozornicu, pod drvo, izmeu Neveste i Mladoenje. STARAC: To je moje domainstvo: ja sam Govornik Crne Tugle. Mislim da je to u redu. Uiniti tako valja. Jad rainiti. Doite pragu mome, deco etiri Kue, Tirkizo i Grome: ja vas prizivam: hajmo. Venanje bie vae ispod zemlje ove u unutranjosti sveta. GOVORNIK: A vi, mukarci i ene, iz Pet Kua pevajte im njihov brak! Starac polazi pravo nazad, ka zadnjem kraju pozornice, ujedno i silazi sa izdignute srednje pozornice i nestaje sa vidika. Za njim odlaze i Duhovi. U trenutku kad se susretnu iza njega, uzimaju se za ruke, njena desna aka doe u Mladoenjinu levu. Dva Hora pevaju drugi stih Venane pesme. BAKA: Ja vam kaem: nita dobro od ovog nee biti. Nestali su i Starac i Duhovi. Horovi nastavljaju pevanje, a mlada nevesta Serpentinka stupa napred u svojoj divnoj odei i susree se sa jednim od mladoenja Plave Gline; njegova je odea grimizna i u boji afrana. NEVESTA: Doi ti u moje domainstvo. MLADOENJA: Doi u rado. BAKA: Zapevajte im tu pesmu, dakle! GOVORNIK: Pevajte im njihov brak! Svi izlaze laganim plesom u koloni po jedan, du linije koja vodi na levo, pevajui poslednje stihove Pesme venanja, uz muziku, a na samom kraju uz Zavrni ton. URLAJUI OVEK, CRVENA ENA i MEDVEDI Ceo ovaj tekst je prevod jednog rukopisa koji se nalazi u Biblioteci Madronske Loe Telina-nae. Ovo je pozorini komad sa muzikom. Bubnjevi udaraju pet i pet, uje se Poetni ton. Devetoro pripadnika Medveeg naroda pojavljuju se iza Planine, koja je na levoj strani, penju se preko nje, pribliavaju se. Pleu uz muziku u Kui Smrti i Kie. Bodo poinje da urla, ispod pozornice, sa leve strane. Medvedi odlaze i ekaju iza Planine. Bodo izlazi na pozornicu, na levoj strani. Bodo je starac, on hramlje, plae glasno, dernja se i mlatara rukama. Bodo kae: Za ta sam roen? Razlog kakav je? ta moram initi ovde? Odgovor mi dajte! Odgovorite mi zato! Zato! Odgovorite mi sad! Sad! Medvedi poinju da opkoljavaju Bodoa dok vie i plee. On im okree lea, ali kad pokuaju da ga uhvate, izmie im; oni se kreu polako, a on je vrlo brz i pokretljiv. Malo po malo teraju ga prema Planini. On poinje da se penje na Planinu, viui. Bodo vie: Zato sam doao ovde i zato u ovoj kui ivim? Otkriu razlog! Nai u odgovor! Jah! Naao sam! Pada niice. Medvedi se povlae iza planine. Bodo se die na kolena, klanja se duboko, trlja licem po zemlji u krugovima, oprua se opet licem nadole po tlu, valja se, posipa se zemljom i najzad, u poniznom ueem poloaju, poinje da napeva u falsetu. Bodo napeva: O Otkrovenje! O Saznanje! Sveto oboavam, boanskom se divim, gospodara sluam, odgovore ujem, razumu verujem, blistanju svetlosti! O Veno-trajui! Bezgranina silo! Bezgranina silo! Bodo to ritmiki napeva i ponizno se klanja. Avu dolazi na pozornicu odozdo, s leve strane. Ona je debela ena sa crvenom kosom. Ide prema Bodou i Planini. Medvedi se pribliavaju, idu jedan za drugim iza nje, oprezno. Avu kae: Nema tamo nieg. Prljavo ti lice. Nema odgovora pravog na pitanje pogreno. I ta emo sad? Bodo, i dalje oboavajui, slepo grabi rukama po vazduhu, pa dograbi Avu. Stee je, uz besni krik, i plee joj silovanje i ubistvo. Medvedi hitaju napred i pleu joj rastrzanje na komade i prodiranje. Ona sve to gleda pasivno, kao mrtva. Kad je ples zavren i muzika staje. Uz pratnju bubnjeva i Neprekidnog tona ona ustaje i prelazi na desnu pozornicu, gde plee kroz sve etiri Kue, a onda silazi sa pozornice. Bodo stoji plaui, besni, treska nogama, urla. Bodo urla: Radi ega sam roen? Zato sam ovde? Zato sam poslat ovamo? Kakvo je znaenje? Koji je razlog? Odgovori mi! Sad! Avu je iza pozornice dola opet na levu stranu. Penje se na binu s leva, ba kao i prvi put i hoda ka Bodou. Medvedi ue iza Planine. Avu kae: Znam jednu tajnu. Bodo kae: Reci mi tajnu! Avu kae: Nijedna tajna se ne kae. Ne moe biti kazana. Misao ne moe nju pomisliti. Ne moe biti podneta. Doi u Dolinu. Bodo vie: Zavrnut vrat! Neista! Ogavna! Vanprirodna! Tvoje moi su zle. Tvoje tajne su nitavilo. Ti si stara tama, surova, bezumna, prastara, prazna. Prazno je u tebi, praznina, mrak, beznadenost, zlo, dolino tame! Pokuava da je odagna od sebe, ali ona se dri za njega, baca se niice pred njegove noge, prati ga vukui se na kolenima, napevajui i preklinjui.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 41 Avuin napeva: Zranosti! Blistavilo! Puno, prelivajue, izlivajue blistavilo! Upotrebi me! Zapovedaj mi! Sveto oboavam, boanskom se divim, gospodareva nareenja izvravam, odgovore sluam, razumu verujem, blistanju svetlosti! Daj mi svoju silu! Daj mi svoju silu! Bodo vie: Onda lezi, eno! Evo te sile, ja ti je dajem. Lezi dole i jedi zemlju! Avu radi kako joj je rekao, lee licem u zemlju, jede zemlju. Bodo je grli da obavi analni snoaj. Ona se uvija unazad, grabi ga i plee da e Bodou polomiti vrat, da e Bodoa kastrirati i da e ga prodrati. Medvedi stupaju napred i pleu jedenje kostiju koje im ona dobacuje. Avu peva: Evo su kosti sile, pojedite ovu, jedite i ovu. Cevanica moi, pleka vlasti, lobanja snage, jedite ovo, Medvedi, jedite. Bodo je tokom ovog plesa pasivan, kao mrtva osoba. Kad je ples zavren, muzika prestaje. Uz bubnjeve i neprekidni ton Bodo ustaje i odlazi pleui, desno, kroz sve etiri Kue, najzad silazi sa bine. Avu puzi etvoronoke ka Medvedima, da im se pridrui. Svi zajedno ue iza Planine. Nema nikakve muzike osim Kontinuiranog tona. Bodo izlazi s leve strane, idui etvoronoke. une, tue se akama po licu, rida. Avu polazi etvoronoke napred, ui blizu njega, rida. Medvedi dolaze, podiu Avu i Bodoa paljivo i nose ih na Planinu. Tamo ih ostavljaju, pa odlaze etvoronoke, kao ivotinje, na levu stranu. Avu i Bodo sede na planini. Poinje Neprekidni ton. Avu kae: Je li do kraja uinjena teta koju moramo jedno drugom naneti? Bodo kae: Ne, nikad, nikad. Ona se nanosi i nanosi beskrajno. Avu kae: Jadovati zauvek, to je ceo moj odgovor. Bodo kae: Besneti zauvek, to je celo moje pitanje. Avu kae: Planina je Dolina. Bodo kae: Dolina je Planina. Avu kae: Koji je, onda, put? Bodo kae: Nema puta. Bubnjevi poinju da udaraju etiri-etiri. Muzika poinje. Avu kae: Ovo je put, nain. Bodo i Avu ustaju i poinju plesati u mestu, na Planini. Pleui, napevaju. Bodo i Avu napevaju: U neznanju, neveto, heja, heja, u mraku, u tiini, heja, heja, slabo, jadno, podbacujui, gubei, heja, heja, boluje, ti si bolesna osoba, umire, heja, heja, itavo ovo vreme umire, znai, pravi duu ne znajui kako se to radi, nemajui mo, znai, ima ivot, ne idui dalje, znai ide dalje, umirui ivi, itavo ovo vreme heja, heja, heja, heja, heja, heja, heja, heja. Dok traje taj njihov napev, Medvedi se sa desne strane penju na pozornicu, prelaze Planinu iza njih, sad hodaju uspravno i odeveni su u belo, imaju maske u duginim bojama, pokrivene su im glave, nose kine arobnjake tapie. Avu i Bodo kau: Ovo su nam vodii, njih se bojimo. Heja, heja. Medvedi pevaju sa Avu i Bodoom dok njih dvoje pleu u mestu: Kia pada u kinom delu godine u kinom delu godine u delu godine kinom, kinom, pada, pada, kia pada. Bubnjevi udaraju pet-etvorno, uje se Zavrni ton. Ovaj dramskim komad nainila je Jasna od Opsidijana Telina-nae. TABETUPAH Tabetupah je bio usmeni oblik, ali nikakve kazne nisu pretile ni onome ko je zabelei. Tu malenu priu/dramu izgovarali su neformalni recitatori, obino dvoje, ponekad samo jedan, ili troje, obino pokraj vatre zaloene na otvorenom prostoru, nou, ispred letnje kue, ili kod ognjita u kino doba 'drugi naziv za tabetupah bio je 'ognjina predstava''. Izvoai nisu stajali i glumili svoje uloge, nego su ih jednostavno govorili: to je bila predstava samo za uho i duh. Neki tabetupasi bili su klasika, izgovarali su se od rei do rei tano pri svakom izvoenju; primer toga je 'Poljski zec'. Izvodilo ga je dvoje govornika koji su uzimali naizmenine odlomke, ili samo jedan govornik koji je nekoliko puta menjao glas. Rei se nisu menjale nikad, a poslednja reenica bila je poslovina. POLJSKI ZEC - O, zee iz polja! Nisi tako misaon kao ja, ali si daleko lepi! Zato se trampe on i zec. - O, muu! Kako si lep postao! Sve ene u gradu e hteti da spavaju u naoj postelji! Imao je seks sa svim enama. Zeeva ena je pobegla od svog mua, suvie je ruan bio. ovekova ena je pobegla od svog mua, suvie je zgodan bio. - O, ovee! Da mi vrati ui. I noge hou da mi vrati. Kakva je korist od razmiljanja? Ali ovek odskakuta. Veina tabetupaha je improvizovna na dobro znane teme, ili u skladu sa dnevnim dogaajima. Sledei tabetupah odrecitovale su dve sredovene ene, verovatno same autorice, pokraj jedne ognjine vatre u ukulmasu: ISTOTA - ta je sad? - Onaj runi leinar, eto ta je. Samo leine hoe da jede. Baca na mene kosti koje preostanu, sere strane snove u moju glavu. Smrdim na tu moju leinarsku duu. Preisti me, o Kojoto! - Pa ta ja jedem, ovije posleporoajne ostatke i psea govna. - Ti si vetar posle ijeg duvanja svet ostaje ist. - A ti bi isto htela? Nema problema! kae Kojota i tako dune da leinar naisto izleti iz te ene, a ena naisto izleti iz svih devet Kua i nae se ba nigde. ienje kue, ja volim ienje kue! kae Kojota. Da ne preterah? Komini ton je u tabetupasima uobiajen, ak i kad je predmet ozbiljan; mnogi tabetupasi bili su priice o voljenim kutravim psima ili, naprosto, nepristojne ale. Dva mladia izgovorila su sledeu poalicu, 'on' dubokim i pompeznim tonom, 'ona' iskrenim i slatkim: ONA: Mislim da u se popikiti u ovom senovitom kutiu. A-joj, a-joj, ovde piki neki nepoznati ova. Ko bi to mogao biti? Nije iz Unmalina. Ajoj, a-joj, koji divan kurac! Kooooo-liki je! O, zdravo, ovee iz Doline, kako si? ON: Znai, tu si ti, eno iz Doline. Moja Kua je Crvena Tugla iz Telina-nae. ONA: Ooo, koja teta, grdna teta, brate. Eh, peh. Takva dugaka kurina. ON: ta? Ovo ovde? ONA: Da. To tu. ON: Ma to nije moj. Taj pripada ovom mom drugaru iz ute Tugle, koji, evo, stoji iza mene, vidi? Moram da mu pomaem da ga pridrava celom duinom da bi piao. ONA: Sigurna sam da bih i ja mogla da mu pomognem! Jedini potpuno ozbiljni tabetupah koji smo pribavili bio je delom u prozi, a delom u petoslonim stihovima; daje klimaks jedne prie koja je moda ak i starija od prethodne. Izgovarao ga je Menjanje iz Unmalina; kad je trebalo da doarava enski glas, govorio je blagim apatom. Priu je nazvao svojim sopstvenim imenom, 'Menjanje'. MENJANJE ONA: Pamti, dragi moj, nikad pogled svoj ti ne okreni meni; to nikad. Ne vidi mene. ON: Zapamtiu to. Ostani ovde, spavaj uz mene, spavaj u tami. ONA: Da, ovde spavam. ON: U mraku stie pre svetla ide. Ja je ne videh. Tako je bojaljiva i snebiva se toliko, da mi ne doputa da vidim njenu krasotu. Dola mi je u noi, kad sam bio u brdima u lovu i dovela me ovde. Ne doputa nikakvu svetlost svetiljke ni vatre ovde u ovoj sobi njene kue gde ja ivim po ceo dan ekajui nju. A ovo je divna visoka kua. Nou dolazi ona, po mraku. Lepotu krije, ali ja znam je, znaju mi ruke, moje telo zna, i moj um je zna. A oi je ele! Danas sam zaptio sve prozore tako da ni zrak svetla ne moe ui. Sad ona ne zna da ve je zora. Toliko dugo smo se voleli ove noi! Spava pored mene. Ja sad ustajem, u mraku idem do prozora. Odvaliu zaptiveni prozor i pustiu svetlo unutra - to e biti sledei tren - sad! ONA 'gotovo neujno': Aho! ON: Gde si? A ja gde? Vidim: kouta bei! Postelja trava mokra. Zidova nema uopte. A brda - svuda; nebo, sunca sev,

STALNO SE VRAAJUI KUI - 42 i koute beg! PERJANICA VODE Primer huravaa, ili 'dvo-govornike drame' - to je veoma formalizovana plesna drama koju su izvodile samo dve glumake druine, jedna u Vakvahi i jedna koja je putovala iz Kastoha-nae u druge gradove Doline. Huravai su izvoeni u jesen, izmeu svetkovina Vina i Trave. Bile su to i po sadrini i po stilu izvoenja, daleko najformalizovanije, najobrednije i najbezlinije drame u Dolini. Drama 'Perjanica vode' sroena je u slavu povremenog gejzira koji se nalazi severno od Kastohe i koji je sveto mesto. Tekst je dobijen od kastohanske hurava-druine; prevodilac je proirio i razjasnio scenska uputstva. Na pozornici nema nikakvog dekora. Devetolani Hor stoji u polukrugu, na sredinjem delu, ili zglobu, pozornice; to mesto se shvata kao bara vode. Muziari sviraju Poetni ton. Bubanj poinje da udara. Kupalini pomonik dolazi iza Hora, da se sretne sa Putnikom iz Unmalina, koji ulazi s leva. POMONIK: Znai, tu si ti, Doline. PUTNIK: Znai tu si ti, Kastohane. POMONIK: Da nisi zalutao moda? PUTNIK: Mo' bit' da jesam. POMONIK: Ako eli, pokazau ti kako da se vrati na drum koji vodi gore, do Vakvahe na Planini. PUTNIK: Pa, nisam nameravao u Vakvahu da idem, kad sam na ovu stranu poao. Traio sam mesto koje zovu Bazen Lava, ili Pumin Izvor. POMONIK: U tom sluaju na dobrom si putu. Mesto koje zovu tako nalazi se samo malo dalje. Vidi one perjane trave i one crvenograne vrbe? Ta voda je tamo, izmeu njih. PUTNIK: Hvala ti na pokazivanju puta! Pomonik odlazi pravo nazad, a onda desno, da bi stao iza Hora, koji kree jedan korak napred i stoji, sa krunama od lia, drei dugake perjanice prerijske trave i maje trave ili pamuk-vrbe. Putnik ples-hodom odlazi, uz muziku putovanja, do ruba te bare, tu plee bari u pozdrav i peva: Heja, heja, nahe heja no nahe no heja, heja. Hor ponavlja tu pesmu tiho, jednoglasno. Putnik seda pored bare. PUTNIK: Ovo mesto je divno i pusto. Pitam se otkud taj utisak da niko iz ljudskog naroda ve odavno nije doao ovde? Staza je bila zarasla biljem i paukove niti bile su razapete preko nje, ja sam ih morao pokidati. Taj ovek koji mi se obratio, kao da je doao niotkud, a ne znam ni gde je otiao. Te visoke trave su kao izmaglica, sakrivaju. Pa dobro, drago mi je to sam ovde pod vrbama kod Lavlje Bare i to razmiljam o onoj prii koju sam uo o ovom mestu. Dvoje plesaa, mukarac i ena, ulaze sa desne strane. Poinje jedna muzika. Plesai pleu, stalno se primiu jedno drugome, ali se nikad ne dodiruju, a Hor peva: Ovde pod ovim tlom, ovde pod korenjem naim, u tami reka tee duboko ispod zemlje. Iz korenja Planine tee ona, sa visine, izmeu stenja se vija, kroz zemlju se probija, nadole ka moru. Ispod nje, jo dublje dole, podzemne vatre gore, one su takoe reka, kreu se sa Planine, uarene su dubine. Spora je poplava ognja ovde pod korenjem naim, blistava u svojoj tami. Kad se te reke sretnu, reka vatre i reka vode Blistanje! Kad se ova pesma privede kraju, plesai ostaju nepomini i sluaju Putnika. PUTNIK: Ta pria koju sam uo govorila je o dvoje ljudi koji su sili sa Planine u doba kad niko drugi nije iveo u Dolini, nijedan narod osim trava i drvea, perjanih trava i vrba i duge trske pored reke. Bilo je tiho, vrlo tiho; nijedna prepelica u bunju, nigde plavih avki da se posvaaju u granju; nijedan glas, krilo nijedno; niti korak. Samo se maglica kretala kroz trsku. Samo se magla kretala kroz vrbe. Onda su doli oni iz Planine, njih dvoje, doli su iz dubokog sveta, iznutra. Bili su dve prepelice koje stupaju u svet, bili su plave avke i zlatokrili detlii koji stiu u vazduh; bili su umski pacov i divlji pas, moljac i poljski zec, aba kronjara i kraljevska zmija koja jede druge zmije, ovca i bik; bili su diui narod doline koji dolazi prvi put, bili su prvi narod koji dolazi, znai - bili su sav narod. Ljudskome umu bili su ljudski narod, ena i mukarac. Doli su ovde, na ovo mesto, na jednu livadu u podbreju Planine, na jedan proplanak meu vrbama. Doli su divno, koraajui kao jeleni, obazrivo, u hitrim poletima kao kolibri, smelo. Stali su bosi ovde na travu i rekli jedno drugom: "Hajde da ovde ivimo, na ovom mestu." Ali javio im se jedan glas. uli su ga. PUMAN 'mujak pume' IZA DRVEA: Ovo je zemlja moja. Znate li vae due? PUTNIK: uli su taj glas, pa su odgovorili: "Ko je to? Ko je govorio? Doi kod nas!" Pomonik dolazi sa desne strane, prilazi kraju polukruga i stane tako da se sa Putnikom gleda oi u oi, preko bare. Sad nosi masku Maglene Pume. PUMAN: Ja sam zborio. Uli ste u moju zemlju. Ako se sretnete, biete promenjeni. Ako se dodirnete, biete promenjeni. Ovde svako injenje ponitava; svako susretanje rastavlja; svako bivanje se preobraava. PUTNIK: Ko si ti? PUMAN: Onaj sam koji ide izmeu. HOR: On je onaj koji ide izmeu. On je pravi san. Pre dolaska vaeg bio je uvek on. On je vae dete. PUTNIK: Pa neka onda eka da bude roen, jer ovo dvoje moraju iveti. Puman se povue iza kruga, desno, a Putnik nastavlja priu. Dvoje plesaa je svojim plesom glume. PUTNIK: Tog pumana oni znali nisu. Nisu bili on. Bili su sva bia, svi narodi, osim pume. Bili su enke, vatre iz dubokih korenova Planine, bili su i mujaci, voda iz onih izvora koji su daleko u unutranjosti Planine. Muko ivo i ensko ivo bili su, ko e ih naterati da ostanu razdvojeni? Ona je legla s njim i on sa njom, ona se otvorila njemu, on je uao u nju i u tom trenu su umrli. Njihova smrt bila je blistavi oblak, beli oblak, magla koja je livadu prekrila, magla koja je Dolinu ispunila. U svoju kuu uao je Tihi, vratio se, u kuu bele tiine. Puman prilazi blie i plee, a plesai Vatra i Voda lee nepomini kao da su mrtvi, u polukrugu Hora. PUMAN: Deco moja, silno alim, oe moj, silno alim, majko moja, silno alim, zbog vae smrti alim! ivite ponovo, vratite se! Budite preobraeni! Budite promenjeni! Dvoje plesaa ustaju i, zajedno sa Pumanom, pleu i glume ono to Putnik dalje pria. PUTNIK: Iz livade je suknuo mlaz vodene pare, mlaz blistavog isparenja. Iz te izmaglice, iz te magle je iknuo, vie od perjaniastih trava, vie od vrba, u suncu zablistao. HOR: Hvavgepragu, pragu, pragu. 'Sijanje sunca, sijanje, sijanje.' PUTNIK: Taj mlaz vatrene vode je splasnuo, spustio se u baru meu trave, smirio se. Ali im se Puman okrenuo, im je Puman dahnuo, oni su se jo jednom dodirnuli i bela perjanica se digla bletei. HOR: Tamo gde telo vode lei na telu vatre u zemlji u tami, tamo se izvor die. Ovo je bara Lava, plesaa neujnog, etaa mekog, boravioca u kui sna. Ono to iz sunca ispada, dok se iz tame uzdie, to je ova pojava ovde. PUTNIK: Lepi uvaru Sedme Kue, hvaljen budi! PUMAN: Ko si ti, Doline? PUTNIK: Peva Serpentine Unmalina. Doao sam da pijem iz Lavlje Bare, od Perjanine Vode, tako da tihost lava bude u mojim pesmama. PUMAN: Sve pesme su u tihosti lava. Pij. Putnik klekne i pije iz bare. PUTNIK: On je ovde, ali i nije. On umre, pa opet iv je. Smanjuje se, zemlji tei, dok u nebesa plava bei. Zablista divan, pa proe, i opet suncu doe, tu je, ali i nije. Puman plee maskiran. HOR: Pre nego to krene on ide sasvim tiho onda tek zablista na suncu magla ista tu je, ali i nije. Putnik i Hor odlaze sa pozornice, levo, a Puman i plesai Vatra i Voda odlaze sa pozornice, desno, uz Zavrni ton bez bubnjeva. ANDI Veina dolinskih dramskih tekstova bila je podesna za unoenje improvizacija: bio je dat samo 'kostur' radnje, samo okvir zbivanja, u veini sluajeva veoma dobro poznat gledaocima, a unutar toga izvoai su stvarali dramu kao delo jednog trenutka, neponovljivo. Tekst takvog dramskog komada mogao je da bude zapisan na nekom otcepljenom komadu hartije, jer se sastojao samo od spiska likova i nekoliko redova dijaloga, koji su nazivani 'klinovi za okainjanje' ili 'ekseri arki' i kojih je moglo biti desetak ili dvadesetak. Te reeniceoslonci bile su od neprocenjivog znaaja, svakom svojom reju i svojim redosledom. Sve to se izgovaralo i inilo izmeu njih bilo je stvar samih glumaca. Za auditorijum, veliki deo napetosti predstave i uivanja u njoj sastojao se u primicanju tih kljunih redova teksta, koji su bili zapameni iz ranijih predstava, ali do kojih se uvek stizalo drugaije, 'iz drugog pravca'. Razraivanje ove dramske radnje moglo je biti tako izrazito, da su 'klinovi' ostajali uronjeni u obimna dramska dogaanja koja su samo tangencijalno imala dodire sa prvobitnom radnjom; u drugim sluajevima svaki klin bio je uporite oko koga su se okretali blistavi tokovi govora, ako je toj glumakoj druini pesnika improvizacija bila jaa strana; a deavalo se i da se sav govor tokom predstave svede, maltene, samo na

STALNO SE VRAAJUI KUI - 43 klinove, ako je glumako-plesna trupa izvodila komad u stilu 'jedao' 'kretanjem', to e rei preteno pantomimom i plesom. Predstavu koju u ovde pokuati da opiem izvela je jedna glumaka trupa iz Telina-nae, mlada, hvaljena preteno zbog svoje muzike i svog plesa. Predstava je izvedena na jednom velikom ambarskom tavanu u Sinanu kao deo sveanosti Plesa Leta. Svetla su bila uperena tako da su snano obasjavala pozornicu; upotrebljena su veoma delotvorno za stvaranje prostora i raspoloenja. Publika je uestvovala u drami na poetku, ali je, na kraju, samo utala i pomno pazila. Kao i veina dolinskih drama, 'andi' je simbolina ili alegorijska drama, ona uoptava ivot. Radnja je upadljivo slina jednoj od velikih biblijskih pria; ali upadljive su i razlike. Ime andi znai umski Pacov; to je jedna lepa ivotinjica poreklom iz zapadnih delova Severne Amerike. umski pacov gradi velika, zamrena gnezda od tapova i trave i ponekad u njima uva itave zbirke predmeta koji su mu, ini se, dragoceni iz isto estetskih razloga; u tim gnezdima ponekad borave i mievi, zmije i druga bia, kojima umski pacov na taj nain ukazuje gostoprimstvo. Po predanju, autor drame 'andi' bio je Houkai 'Kraljevska Zmija?' od umoa, figura drevna i nesutastvena kao Homer 'ali ne slep, kao Homer, nego gluv', kome se pripisuje priblino polovina svih drama sa klintekstovima. U ovom pokuaju da opiemo izvoenje i da izloimo tekst, klin-redove teksta dali smo kurzivom 'iskoenim slovima'. Ako italac eli da vidi ta je glumcima stajalo na raspolaganju kao tekst drame, moe da ita samo te redove, kurzivne, a sve ostalo da preskoi. ANDI: JEDNO IZVOENJE Publika, etrdeset ili pedeset ljudi, sedi na podu ambarskog tavana, na asurama ili jastucima koje je svako od kue doneo za sebe, ili na nekim starim balama slame koje su rasporeene da budu sedita ili nasloni za lea. Jedan mukarac i jedna ena iz Mlinarske Umetnosti Sinana namestili su rasvetu, a zatim njome rukovali. Jedna prostrana, jarka mrlja svetlosti inila je levo krilo pozornice, jedna slabija desno krilo, a ovalni prostor njihovog preklapanja inio je 'arku'. Mrak iza i izvan ovih zona bio je dovoljno gust da uini kretanja izvan pozornice neometajua. Muziari su sedeli iza scenskog prostora, izvan svetlosti, jedva vidljivi. Muzika je trajala maltene bez prekida tokom cele predstave. Poetni ton se svirao nekoliko minuta i kad se gledalite utialo, andi je uao sa leve strane: zgodan mukaracu punoj ivotnoj snazi, visok, velianstveno odeven. Preko crnih pantalona i pamune koulje sa dugakim rukavima nosio je dugaki ceremonijalni prsluk, plav, ljubiast i zelen, gusto izvezen, a preko toga neverovatno tanan i velianstveni perjani ogrta, blago serpentinskih hejima Sinana, uzet na pozajmicu za ovu predstavu. Taj prelepi ogrta njihao se i talasao sa njegovih ramena dok je andi, energinim, dugim koracima stupao na pozornini prostor, ruku pruenih kao za zagrljaj; onda se okrenuo napred da pozdravi izlazee sunce. ANDI: Heja hej heja! Heja heja! Ti sija, divno, na Dolinu! Spustio je pogled sa zamiljenog izlaska sunca na lica gledalaca, sa toplim, vedrim osmehom. Njegov glas bio je zvonak, prijatan i pun snage. ANDI: Znai, tu ste vi, narode grada mog, vi koji divno hodate, imate ljubazna lica, govorite blago. Ovo je dobro jutro! Publika je odgovorila uobiajenim: "Znai, tu si ti, andi!" Ljudi su govorili tiho; ovo ih je zabavljalo. Jedna ena je dodala: "Pa neka ti dan dobro ide, andi!" ANDI: Vee kad stigne ovog dugog dana ja treba da pleem Leto i zato, pre nego to na polja krenem, hou da vebam taj ples. Muziari su poeli da sviraju jedan od sloenih, sveanih plesova aplje koji spadaju u vakvu Leta, a andi je plesao sam na levoj pozornici, pun snage i graciozan, kao neka predivna mitska ptica u lebdeem perjanom ogrtau koji se prelivao svetlou. Kad je taj ples bio zavren, Prvi Hor, petoro ljudi, iziao je i zauzeo mesta oko levog krila pozornice - predstavljajui graane koji idu da provedu dan u radu na njivama. Jednim zavrnim velianstvenim gestom 'na trenutak se uinilo kao da je poeo da leti po vazduhu; publika je jeknula' andi je smakao perjani ogrta sa sebe i dobacio ga nekome ko je ekao izvan osvetljenog prostora. Poto je zavrio ples, i andi je otiao na rad. Pantomimom je doaravao kako plevi korov, motikom, zajedno sa horom. Poeli su da razgovaraju o vremenskim prilikama, poele su i nekakve priancije o mesnim poslovima i linostima, to ja nisam mogla pratiti, ali to je izazvalo jake reakcije publike, tako da su neki gledaoci stali da uzvraaju svojim opaskama. Onda je, sasvim uzgredno, ubaen jedan klintekst. HOR I 'jedan mukarac': Al' je kukuruz, u ovog andija! gle kako je dobar, pa kako je visok, iroki mu listovi i ve kianke ima. HOR II 'jedna ena': Mudar je to ratar, taj andi. Pun znanja i paljiv. HOR I: Da, reklo bi se da ide pravim putem. Kakav dobar komad zemlje obrauje njegovo domainstvo onamo. HOR III 'jedan mukarac': Nije to jedino dobro zemljite u njegovoj porodici. Kako taj ima sree! Da mu ena bude Dansaiedo! 'Ona Vidi Dugu' Orati i okopavati i negovati i plodove ubirati na tom komadu zemljita, u vrtovima noi! HOR IV 'jedna ena': Mu', budalo. Kakvi su ti to bezobrazluci! HOR III: Zavidljiv sam. To je sve. Zavidim mu. HOR V 'jedna ena': Kako su lepa deca iz tog braka - pravi ljudi duge! Zavidim mu na takvoj deci. HOR IV: uti, uti! Jaki vetrovi raspiruju umske poare. andi se primakao ostalim vrtlarima, naslonio se na motiku i progovorio; tek posle nekog vremena shvatila sam da motike, zapravo, nema. ANDI: Pa, ujte, ne smeta mi. Hteo-ne hteo, uo sam ta ste rekli - da je vetar duvao meni u korist. Ali istina je to to ste govorili. Trudim se da budem paljiv i uman, da inim stvari na pravo vreme i na pravi nain; ali ima i drugih ljudi koji su jednako paljivi i jednako umni, pa ipak nije im dato koliko meni. Ne znam zato je to tako. Kua moje majke je divna i dostojanstvena, kao i kua moje ene. Moji roditelji su irokogrudi i dobri ljudi, a ono dvoje ljudi koji su me uinili svojim ocem su pametni i zapaeni - moja ker je ve pevaica meu lekarima, a moj sin, koji jo nosi nebojenu odeu, divan je deak koji puno obeava. Koje hvale mogu o Dansaiedo izgovoriti? Ona je lasta nad barama uvee. Ona je prva kia jesenja i cvet divljeg badema u rano prolee. Njeno domainstvo je plemenito, iz njega reka poklona tee! U tom domainstvu ovce ojagnjuju jagnjad-blizance svake godine, krave su mudre i jake, junci su strpljivi. Svake godine, tlo u kome sadimo postaje sve bogatije, a masline sa onih stabala sa kojih mi sakupljamo padaju kao grad. Sve to mi je dato! Kako sam to ja iveo, pa se tako desilo? HOR II: Sve to ti je dato, dao si, andi. HOR I: Tako je, andi stvarno daje irokom rukom. HOR V: Taj perjani ogrta dao je svojoj Kui! HOR II: ito itnicama, runo tkakoj Umetnosti! HOR III: Zlatne novie muziarima, bakarne glumcima! 'Ovo je izgovoreno nadmenim tonom; publika se nasmejala.' HOR I: Sve je u njegovoj kui postojano i valjano, dobro napravljeno i dobro korieno, obilato i upeatljivo, a njegova vrata su uvek otvorena njegovim prijateljima i sugraanima. HOR III: Uistinu si ti bogata, andi! HOR V: Radodajue srce je bogatstvo samo - tako ljudi kau. 'Prevod ta dva klin-teksta naroito je slab. Ambad znai bogat, bogatstvo; davati; i irokogrudost, rado davanje imovine drugim ljudima. U ta dva klin-teksta rei se meusobno prepliu, sloenim povratnim putanjama.' Tokom ove scene jedina muzika bio je Neprekidni ton, ta nejaka pozadinska nota velikih rogova, houmbuta. Sad poinju i drugi instrumenti, a njihova svirka e se nastaviti do kraja predstave, tiho, ispod dijaloga; ispunjavae - ali e i stvarati - pauze, zadranim ili udarnim notama. ANDI: Vae rei me navode da se osetim glupo, o prijatelji moji! elim da uinim neto za vas, da vam dam ono to vam se dopada. HOR IV: Pa, stvarno, ovo je tako dobar momak, zar ne! HOR I: Da, nikom ne bi mogao biti odbojan, ne na andi. *Veliki rog ANDI: ta vam mogu dati? Nadam se da ete uzeti deo ovog kukuruza kad sazri. Na ovom delu zemljita tako je lako raditi, pitam se da li biste ga eleli vi obraivati sledee sezone. O, sestro po Kui, hteo sam ti rei da sam opet sauvao mnogo perja u naem domainstvu, pa sam mislio da napravim jo jedan ogrta, za Opsidijan, za Lou Krvi, ako misli da bi to bilo prikladno! Roae, Dansaiedo je prela onu belu vunu koju su nam nae ovce dale u prolenom ianju, a ja se seam da si govorio da ti treba bela vuna. Hoe finu ili teku preu? Zna kako dobro prede Dansaiedo. Govorio je jo, muzika je postepeno toliko ojaala da je napola pokrila njegov glas, ljudi iz Prvog Hora su se okupili oko njega. Dok je on delio stvari, svi su bili prijateljski nastrojeni i puni naklonosti, ali i malo grozniavi. Dok je to trajalo, poelo je ulaenje Drugog Hora, sa desne strane: etvoro ljudi koji su hodali bosi, kruto uspravljeni, u tamnim kapuljaama i tamnoj odei pripijenoj uz telo 'kao alioci na Plesu Sveta'. Ili su jedan za drugim, lagano, onda stali u red i ekali, prepreivi desno krilo pozornice. Prvi od njih, koji je stajao na desnoj ivici arke, progovorio je ravnim, bespolnim glasom, koji je bio nagoveten jednom drhtavom notom tovandoua. DRUGI HOR I: andi! Zauzeti davanjem i uzimanjem, andi i njegovi prijatelji nisu obratili panju. Mrana prilika opet je izgovorila to ime. A kad je ime po trei put izgovoreno, andi je okrenuo glavu, pogledao preko ramena, a onda je i poao iz grupe na tu stranu; nosio je puno naruje neega. ANDI: Evo, prijatelju, uzimaj, molim te! Ja imam previe! Ta mrana prilika ostala je nepokretna, ruku oputenih uz telo. Posle jednog bunog metalnog akorda koji se zauo od muziara, nastala je mrtva pauza. DRUGI HOR I: Dansaiedo je merila ulje, fino maslinovo ulje sa starog drvea, njenog porodinog. Plamiak je iskoio, niko ne zna odakle, kojim vetrom donet. Zapalio je ulje. Ono je planulo. Izgorela je njena kosa i njena odea izgorela je Dansaiedo iva. Buktinja je bila. Istrala je u plamenu iz kue u plamenu. Izgorelo je sve. Ona je mrtva. Prilika sa navuenom kapuljaom unula je u pozu oaljivanja mrtvih, zgurila se, pognute glave, i poela se njihati pred andijevim nogama, ali s druge strane arke. andi je stajao nepomino; ruke je polako spustio. Prvi Hor je uzmakao od njega, gunajui izmeu sebe. PRVI HOR: Izgorela? - Dansaiedo? - Ono veliko domainstvo? - Cela ona velika kua, sve? - Izgorela iva? ANDI 'veoma silovito': Moja ker! Moj sin! PRVI HOR I: S njima je sve u redu - mora biti sve u redu, andi. PRVI HOR II: Nisu bili u kui. Samo je Dansaiedo poginula u poaru. Drugi ljudi su se spasli. PRVI HOR V: Ali kua je propala. Izgorela do kamenog temelja. PRVI HOR III: Sve u njoj se pretvorilo u pepeo. andi je nainio korak-dva, zbunjeno, kao da bi se vratio u grad. ANDI: O Dansaiedo, divna eno, dobra eno, eno srca moga! Surovo!

STALNO SE VRAAJUI KUI - 44 Surovo! Surovo! Prilikom izgovaranja te rei, triput ponovljene, koja ini 'zglob' ove drame, andijev glas se digao do divljeg krika; onda se andi opet zaustavio, kao da je zbunjen sopstvenom strau i jadom. Pogledao je, bolno, sve ostale i najzad progovorio dostojanstveno: ANDI: Ii u - ii u sad da pevam za tebe, Dansaiedo, da pevam sa tobom dok me naputa. Ali sad mi je potrebno da moja deca budu uz mene. Neka dou! andijev sin i kerka sad su uli s leva. Istovremeno se druga mrana prilika Drugog Hora poela promicati sredini pozornice, pruajui desnu ruku napred. andijev sin je priao ocu i oni su se zagrlili, ali ker je prola mimo njega, okrenula se da ga pogleda, ali je samo produila i prila toj mranoj prilici, pa, dohvativi je za aku, produila s njom desno i sila sa pozornice, u mrak. Kad je to video, andi je kriknuo. ANDI: Gde je ona? Kud se zaputila? Kud ode? DRUGI HOR I 'i sad ui i njie se, kao i ranije': Videla je kako joj majka istra iz kue ognjem prodirana, iva u plamenu, a taj prizor podneti nije mogla. Uzela je otrov u Lekarskoj Loi, plaei se ludila, i sad je mrtva. PRVI HOR I 'apatom': Mrtva je! PRVI HOR IV 'apatom': Pogledajte tamo! Eno je, mrtva! lanovi Prvog Hora, graani, uzmakli su donekle od andija, ostavljajui ga da stoji sam sa sinom. ula se muzika, sa jakim, brzim udarcima bubnja, dok je andi polako skidao izvezeni prsluk i oblaio ga svome sinu. Kad je progovorio, glas mu je zvuao potresno zbog svoje tihosti. ANDI: Keri, keri, zar nisi mogla priekati? Strpljenje bi bilo vee milosre. Postojali su oni kojima si bila potrebna. Doi sad sa mnom, dete, sine moj. Ostani uz mene. Pomozi mi da pevam za njih, sa njima, sa tvojom majkom, sa tvojom sestrom. Hodi sad sa mnom. Ali trea od etiri mrane prilike - dete - pribliavala se ve njima dvojici, neumoljivo. Sin je pustio andijevu aku i ostao nepomian, zagledan u jednu taku; onda je krenuo toj tamnoj prilici ususret, prihvatio njenu ruku i poao za njom lagano sa pozornice, na desnu stranu, u mrak. Neprekidni ton uo se veoma jako. ANDI: Molim te, nemoj umreti, sine moj. Ostani sa mnom! DRUGI HOR I 'jo govori iz unja': Bolest je oduvek bila u njemu, skrivena. Sad ona postaje njegov ivot. Za mesec dana on e biti mrtav. Bie kroz nekoliko dana mrtav. Doktori nemaju leka za njega. Danas e umreti. Umire ve. PRVI HOR IV: andijev sin je mrtav. Petoro lanova Prvog Hora ustuknulo je jo dalje od andija. On je lagano unuo, tako da se ubrzo naao suoen sa mranom prilikom u istoj pozi kao ona. Spustio je glavu do tla, protrljao elom o tlo, poeo da upa kosu. Muzika je bila buna i snana, bubnjevi i tovandoui nadjaavali su Neprekidni ton, a andijev glas se dizao i sputao u polumelodijskom tonu jadikovke. Kad se muzika utiala, andi je ostao zguren u ueem poloaju; najzad je ustao, teko. Skinuo je koulju i cipele, ostao bos i polunag, izgledajui dvadeset godina stariji. ANDI: Vratiu se u kuu moje majke, iveu tamo kao sin, radiu za dobro tog domainstva najbolje to budem mogao. etvrta mrana prilika primicala mu se dok je to govorio i sad mu se obratila istim onim ravnim, utanjenim, vanprirodnim glasom kao prva. DRUGI HOR IV: Svi su oni sada mrtvi, svi ljudi domainstva tvoje majke, ili mrtvi ili odseljeni u druge kue i druge gradove. Sada drugi ljudi u tim sobama ive. Od tvoje rodbine tamo nema nikog. ANDI: To je tano. Moram iveti sam. Ali ja sam ve odavno bolestan. Zar ne bi bilo bolje da umrem? etvrta mrana prilika nije odgovorila, nego je unula pored prve. ANDI: iveu, onda, sam, najbolje to budem mogao, radiu za hejime. O, ali ruke su mi oteale! Poeo je pantomimom da pokazuje kako radi u bati, kao na poetku drame, ali veoma mukotrpno. I lanovi Prvog Hora vratili su se poslu, i to svi vrlo blizu levog kraja leve strane pozornice, ostavljajui andija da radi iza njih, sam, blizu arke. Svetlo se nenametljivo smanjivalo, a muzika je bila obojena tugom i enjom. PRVI HOR III: Pazi onog andija, zapeo da kopa zemlju tvrdu k'o crep! HOR I 'sad govori kao starac, a glas Hora III poprimio je mladalaki ton': Ma, to je dobra zemlja bila nekad, dobra bata. Nije se on o njoj starao. HOR II: Ne znam ja to, ba, trudi se on koliko moe, onako bolan i sakat, a i narod mu pomae, zna. Meutim, potok je skrenuo i ta okuka je ostala bez vode, a on nije navodnjavao dovoljno. HOR III: Bilo je nekih pria da je taj ova nekad bio ba imuan. HOR I: I jeste, bio je. Al' u poslednje vreme kao da nita dobro od njega nema. HOR IV: Ona jadna matora krava, ona arulja, to je bilo poslednje grlo stoke u krdu njegove porodice, a? HOR II: Svako jagnje koje su njegove ovce ojagnjile bilo je sevai. HOR IV: Nita o emu se on stara, ne raa; nita o emu se on brine, ne raste. HOR V: Zabole me lea kad ga vidim kako pokuava da radi tamo. Jedva die tu motiku. HOR III: A to se on uopte trudi? Pa nee taj kukuruz roditi, nimalo. Glup starac, tako trai trud. HOR I: Pa dobro, ta je to polo kako ne treba? Nekad je taj imao prilino, kao to si ti govorio - bogat bejae, radodajui, teklo je kao reka! ta je polo po zlu? HOR III: Pitau ga. Ej, stari andi! ta si ti to uradio, pa ti se sve tako loe zavrilo? ANDI 'oslanja se na motiku, govori tiho i vrlo sporo': Umrla mi ena. Propalo mi domainstvo. Deca mi umrla pre mene. Bolest mi dola. Niko od kue moje majke nije ostao da ovde ivi. Propada sve do ega je meni stalo. to mi se da, ja izgubim. to sam dao bilo je sve to sam imao i sad je sve otilo. HOR II: E, pa, onda nije udo da nema prijatelja. ANDI: Moji ljudi su ljudi moje Kue, Kue Leta, Serpentine. HOR IV: Ma, dobro, nastaviemo mi tebe da uvamo, naravno. Ali moram ovo da kaem, teko je imati prijateljska ili bratska oseanja prema osobi koja sve radi naopako. ovek se s prijateljem osea oputeno, s njim hoe sve da deli, moe se s njim smejati. Ko e s tobom da se smeje? Plae mi se kad god te vidim! Znai, nisam stvarno rada da te gledam - kamo sree da ne moram. HOR V: Istina. U starim danima ja sam bila zaljubljena u tebe. O tebi sam razmiljala itavo vreme. Sad to ne inim nikad. Zaboravila sam kako ono bee ime tvoje ene. Od bolesti si se sav unakazio; ne volim ni aku tvoju da pipnem. HOR I: Dansaiedo se ta zvala, Dansaiedo, i kad god te vidim pomislim na nju, kako je grozno umrla. Ne elim o tome da razmiljam. HOR III: Okretao si toak prejako, stari, to je istina. I dobio si ono to si traio. ANDI: Nisam traio nita. Davao sam. Da li sam bio neirokogrud? I kada? HOR IV: Bio si irokogrud do preteranosti. ANDI: Pa kako onda treba ljudsko bie valjano da ivi? HOR I: Ja kad bi' to znao, odma' bi ti rek'o. HOR III: Kakva je korist od postavljanja takvih pitanja? HOR II: Niko ne razume takve stvari. ANDI 'okreui se ka dve mrane prilike koje ue s one strane arke': Kako je trebalo da ivim svoj ivot dobro? Moete li mi vi odgovoriti? Te dve mrane prilike ostale su bez rei i bez pokreta. Muzika se sudarala u udnom tretanju. Svetla su sputana nie, tako da su poela bacati dugake senke; tada je prva od te dve tamne prilike ustala i otila polako do zadnjeg dela pozornice, iza arke. Tamo se okrenula ka gledaocima i pokazalo se da ispod tamne kapuljae ima bakarnu masku koja je sevnula iznenadno, crvenkasto: zalazee sunce. andi se okrenuo tamo, a publici je okrenuo lea. Ruke je digao irokim gestom grljenja. ANDI: Heja hej heja! Heja heja! Lep dan je bio, u Dolini. Ta mrana prilika je polako unula i sagnula se, tako da je sakrila sunce. Svetla su se jo vie zatamnila. ANDI: Eno, sijaju zvezde. Nita nema izmeu njih, praznina plee sama. U Neprekidni ton muziari su iznenada poeli da upliu melodiju Plesa aplje. Poguren, polunag, ukoeno i bolno, andi je poeo da izvodi taj ples, isti onaj koji je izveo velianstveno u prvoj sceni: ali sad su svi pokreti i okreti bili reverzni i zato su ga odneli preko pozornice, na desnu stranu. Pridruila mu se poslednja od mranih prilika, pratei ga kao senka. Skupa su nestali u tami. U visokoj, velikoj, gotovo sasvim zamraenoj prostoriji muziari su odravali Zavrni ton sve dok se nije utopio, veoma postupno, u tiinu. Posle ovog izvoenja, pitala sam jednu lanicu glumake druine da li oni mnogo menjaju radnju i dijalog od predstave do predstave, a ona je odgovorila: "Pa, da, ali samo radi prilagoavanja toj noi ili tom gradu. Ovog leta dajemo ovu predstavu na Glinolikov nain." Glinolik je bio taj njihov glumac koji je igrao andija. Nastavila je: "Gledala sam 'andija' u Vakvahi prole godine, sa Jelenom Vetra; on je besneo, kukao i najzad poludeo. On je stariji glumac, on to moe. Glinolik je mlad za ulogu andija i zato je daje ovako, vrlo blago. Mislim da mu to uspeva. Moda na kraju ide prebrzo; ali njegovi plesovi na poetku i na kraju su vrlo fini!" Sloila sam se s njom. Pitala sam neke od gledalaca da li su ranije viali znatno razliite postavke ove drame i utvrdila sam da jesu; radnja se moe postaviti sasvim drugaije; na primer poar, samoubistvo i bolest koji su, u ovoj verziji, naizmenino odneli andijevu enu, ker i sina, mogu biti samo jedan kataklizmiki dogaaj, a te smrti su se mogle pokazati i na pozornici ako bi glumci eleli da uznemire oseanja publike neposredno. Dogodovtine iz andijevih 'srenih' i 'nesrenih' godina mogu se razraivati i glumiti na bezbroj naina, a andijeve reakcije na njih mogu se veoma razlikovati od sloenog tona pomirenosti sa sudbinom koji je Glinolik dao. Meutim, Trnica mi je rekla: "ak i kad mu njegovi prijatelji i ovi ljudi iz etiri Kue odgovore na pitanje kako iveti valjano, ne zna da li su njihovi odgovori ispravni..." Pitala sam Glinolika - za koga se, izvan pozornice, pokazalo da nema vie od dvadeset pet godina, da je ovek stidljivog dranja, da nije visok i da govori tiho - pitala sam ga da li, po njegovom miljenju, andi umire u nadi ili u oajanju. Glinolik je dugo razmiljao, a onda je odgovorio: "U bolu. Zato ga se njegovi prijatelji boje. Ali mi ga se ne moramo bojati, jer to je predstava. U tome je, vidi, stvar." PANDORA, BRINUI SE TA OVO INI, NALAZI PUT KOJI KROZ SKRAB-HRASTOVE VODI U DOLINU Pazi, kako je neuredna ova divljina. Vidi taj skrab-hrast, zvani jo aparo: aparel je po njemu dobio ime, a sastoji se od tog hrasta i od mnogo ega drugog; meutim, gledaj sad ovaj jedan bun skrab-hrasta koji je tano tu. Najvia grana ili stabljika visoka je oko etiri stope, ali veina stabljika je samo stopu-dve visoka. Jedna od njih izgleda kao da je preseena nekom alatkom, presek je poprean, ist, ali ko je to uradio? Zato? Ovaj bun se ne moe upotrebiti ni za ta, a ovaj greben ne vodi

STALNO SE VRAAJUI KUI - 45 nikud. Zavreci mnogih manjih grana izgledaju odlomljeni ili odgrizeni. Moda jeleni brste pupoljke. Male, sive grane i granice rastu kud koja, u svim pravcima, mnoge su mrtve i pokrivene liajem, mnoge se ukrtaju i gue jedna drugu. Iglice diger-bora, paukove niti, mrtvo lie lovora, sve je to pozavlaeno meu granje. Pravi haos. To je smetlite. Nikakav opti oblik ne postoji. Stabljike izrastaju iz jednog mesta, veina njih, ali ne sve; ne postoji sredite, nema simetrije. Prilino dobar opis bio bi: ima tu mnogo tapova koji stre iz zemlje, na nekima je lie. Listovi kao da pokazuju neku sreenost, kao da, koliko-toliko, potuju neku pravilnost. Svaki je druge veliine, otprilike od etvrt ina do punog ina, ali je svaki dovoljno nalik ostalima da ovek moe uoptiti idealni list skrab-hrasta: pranjav je, neke osrednje tamnozelene boje, ima blagu ispupenu zakrivljenost; jastuasto se izdie, ali samo malo, izmeu ilica koje se koso sustiu ka srednjoj ili; rub je nepravilno nazupan, sa bodljicom na svakom vrku. Ti listovi rastu na neujednaenim razmacima naizmenino s jedne pa s druge strane svoje granice, sve do njenog vrha, a tamo se zbijaju u grupu, u neurednu rozetu. Pod pokrovom koji se sastoji od mrtvog lia, njegovog sopstvenog i tueg, i od mahovine, kamenja, bui i ubreta, ovaj skrabhrast valjda ima, ili bi trebalo da ima, korenski sistem manje-vie bunastog oblika, prilino dubok, verovatno opruen vie u dubinu nego to nadzemni deo ide u visinu, zato to e ovaj greben biti sasvim suv letos, iako je sad, u februaru, vlaan. Nije preostao nijedan ir od prole godine, ak i ako je ovaj bun dovoljno star da ih raa. Verovatno jeste. Mogao bi imati dve godine ili dvadeset godina, ko zna? To jeste hrast, ali je skrab-hrast, nizak, beznaajan hrast, a sa ove stene na kojoj sedim vidi se bar stotinu drugih, njemu veoma slinih, a na ovom grebenu ima ih na stotine hiljada i jo stotine hiljada na susednom, samo, to su pogreni brojevi. Netani su. Ne broje se ti hrast-bunii. im ti njih broji, znai da se u neemu zalutalo. Mogue je izbrojati koliko ih ima na sto kvadratnih jardi, pa pomnoiti, ako si botaniar, i tako stii do pouzdane pribline procene, do pretpostavke koja nije loa, ali neizvodljivo je da prebroji sve skrab-hrastove na ovom jednom planinskom grebenu; a kamoli tek ceanotuse, bakbra, ili divlje ljiljane, koje jo nisam ni pomenula, kao i razne druge haotine i smerne sastojke aparela. Taj aparel je poput atoma i sastojaka atoma: izmie. Bezbrojan je. Nije neuredan sluajno, nego sutinski. Ovaj bun nije lep, ne bih ga mogla shvatiti kao mistian ni kad bih lebdela deset stopa visoko na haiu, a nije ni ogavan; ako bi neki filosof zakljuio da je ovaj bun neto od ta tri, to bi bio njegov problem, bez ikakve veze sa samim bunom. Ovo je jedno bie koje s nama ba nita nema. Ovo je divljina. Dovoenje u vezu civilizovanog ljudskog uma sa njom netano je, sluajno i puno rizika. Ne postoje preice. Sve analogije vode samo u jednom pravcu, naem. U jednoj grani postoji gnusni mali tumor. Novo lie, ovogodinje, toliko je veliko i simetrino u poreenju sa prologodinjim, da sam ja u prvi mah pomislila da je to deo neke druge biljke, da to moda tojona raste upletena sa ovim patuljastim hrastom, ali arko sledee leto verovatno e naterati i ove nove listove da se smanje i ugre. Analogije su lake; moemo pretvoriti ivohrast, ili neki ponizni zimzelen, u propoved, sermon, ali isto tako lako i u drva za loenje. Moemo ih itati ili paliti. Sermo, itam; itam skrab-hrast. Ali ne itam ga, niti je on ovde da bi bio itan ili da bi posluio kao gorivo. On baca senku preko jedne stranice ove sveske u slabom sunevom sjaju u tri i etrdeset ovog februarskog popodneva u Severnoj Kaliforniji. Kad budem sklopila svesku i pola, senka nee ostati na toj stranici, mada sam oko nje iscrtala liniju; ostae samo linija olovkom povuena. A senka, senka e tad biti na tom zbrljanom tlu punom uvelog lia, ili na ovoj mahovinastoj steni na kojoj je sad moje dupe, i kretae se dalje, zakonito i velianstveno, u skladu sa obrtanjem Zemlje. Um moe zamisliti senke nekolicine listova koji padaju u divljini; divna je stvar um. Ali ta emo sa svim senkama svih ostalih listova na ostalim granama svih drugih skrab-hrastova na svim ostalim planinskim grebenima cele ove divljine? Kad biste mogli zamisliti to, makar i na tren, ta bi dobro nastalo kao ishod? Beskonano dobro. *Skrab-hrast PLESANJE MESECA Trnica od Sinana ispriala prireivaici. Svet se plee kad je meseev mrak, posle ravnodnevice kia; a kad posle toga bude drugi put pun mesec, pleemo Mesec. Deava se da je na poetku plesa vreme jo kino i hladno, ali obino je suva sezona ve poela i noi postaju toplije. Ponekad trave jo stvaraju seme, a ponekad su zrele i poinju da se sue. Uvek je u cvetu sei 'cvetlanterna, kalohortus'. Jagnjad i lanad odbijaju se od sise, ali jo idu na domak ovaca i kouta. Ptice se pare i prave gnezda. Prepelice se oglaavaju po danu, a male sove nou. Potoci ivo jure svojim putanjama. To je prijatno doba godine i dobro vreme da se vodi ljubav. Na Svetskom Plesu ljudi se venavaju; to je vakva za dovoenje stvari u red, za raiavanje, vakva u kojoj stvari treba da poteku ispravno, na obe strane sveta; vakva trajanja i ostajanja. Ples Meseca ne ini nita ni nalik ovome. On ide na suprotnu stranu. On je izlazak, izdvajanje, rasturanje, polaenje svako na svoju stranu. Tebi je poznato da hejija-if dolazi do sredita, a u isti mah izlazi iz sredita. arka spaja, ali i obezbeuje da stvari ostanu razdvojene. Zato pod Mesecom nema brakova. Nema domainstava. Pod Mesecom nema dece. Ako na tom plesu ena zatrudni, obino se oslobodi ploda; ako to dete rodi, to je zato to je tako htela, nameravala je da ima dete bez oca, meseevo dete. Deca ne vole Meseev ples. U drugim plesovima postoje neke zastraujue stvari, Beli Klovnovi prilikom Sunca, alilaka lomaa na Svetu, ludo pijani ljudi na Vinu; ali u tim vakvama deca imaju svoju ulogu i to davanje prilikom Sunca, Poslednji Dan tokom Sveta, pevanje prilikom Vina. Ali na Plesu Meseca nita nije za decu. Tu je, vidi, sve unatrake, sve reverzno. To je seks bez iega to ide uz seks - bez odgovornosti, braka, dece. Poto su mladi ljudi najseksualniji, oni ne mogu da uestvuju. Poto je to enski ples, u Kui Ovce, njime rukovode mukarci i teraju kako se njima hoe. Sve je okrenuto naopake. Pun mesec odraava sunevu svetlost, ini reverziju nje, jer umesto da stvori dan, stvori mranu no. Puni mesec izlazi kad sunce zalazi, a zalazi u zoru. I, eto, zato deca ostaju u kui, mlaarija takoe, ili odu negde zajedno, tokom prve noi ili tokom cele te vakve. Momci iz Loe Lovora odu na logorovanje; cure iz Loe Krvi provode no zajedno u nekoj kui, ili u bregovima u letnjoj kui, ako je vreme suvo. Ostaje svako zasebno, deaci zajedno, a cure zajedno. Staraju se sami o sebi, ali se ne meaju. I staraju se o maloj deci. A muko-ivee ene i ensko-ivei mukarci obino ne pleu Mesec: oni odu u letnjikovce, ili paze na malu decu u kuama. Osim ako se odlue da vode ljubav sa osobama suprotnog pola. To je deo te izvrnutosti, obratnog postavljanja: Ples Meseca treba da bude seks bez zaea, zato se oekuje da u njemu uestvuju samo one koje mogu da zanu. ene obino prestaju da pleu Mesec kad im je oko pedeset godina, a neke mnogo ranije. Dabome da stari mukarci pleu Mesec - to je njima jako vana stvar. Zato pod Mesecom uvek ima vie mukaraca nego ena. Ponekad umci dou na Mesec. Dou i graani drugih gradova. Ponekad plee neki mukarac ili neka ena koje niste nikad ranije videli, pojma nemate gde stanuju ili ko im je bila majka. Morate ih pitati: "U kojoj Kui ivi?" da se ne bi dogodilo da sa tom osobom uinite rodoskrvnue. Neobino je razgovarati o tome ovako. Mesec je sav osloboenost i nesputanost - ali sadri toliko pravila kojih se svako mora pridravati! To je valjda zato to je Mesec vreme unazadnosti. Osim toga, nije lako eni da ivi kako je volja mukarcu. Kad ja zavrim, pitaj i nekog mukarca o Plesu Meseca, on bi ti mogao ispriati sasvim drugaiju priu! Ali ja to ne znam; pravila za mukarce su jednako mnogobrojna. Mukarac bi ti mogao rei vie nego ja o tome ta oni rade pre nego to naie ta meseeva mena, pun mesec. etrnaest dana ranije svi mukarci koji hoe da igraju provedu izvesno vreme preznojavajui se i pevajui. Za to im slui jedna stara sauna dole kod mesta gde Potok Sinan obilazi podnoje Crepaj Brda. Posle preznojavanja istre pa skau u rezervoar sistema za navodnjavanje. To je jedan bazen. U velikim gradovima u gornjem delu Doline postoje saune izgraene iznad tla. U Kastohi i ukulmasu zagrevaju amame parom iz vruih izvora. Ovde se samo naloi vatra u jami sa kamenjem, a onda se preko kamenja lije voda, zna. To oni rade u bilo koje doba dana, a u saunu ulaze i iz nje izlaze nagi. Posle preznojavanja i kupanja dou pa pevaju na zboritu. Te pesme su im uglavnom od matrinih rei. Ja ih ne znam; pevaju ih samo muki. Oni to pevaju iz dubine prsa, iz trbuha. To zvui kao udaljena grmljavina, ili kao kad rade maine vralice, veoma je duboko, a meko. ene ne izlaze da sluaju to pevanje. One sluaju iz unutranjosti kua ili radionica, nastavljajui da se bave istim poslovima kao i dotad. Ponaaju se kao da ih nisu ule. 'Jedan mukarac iz Sinana, etvrti Prepelac, otpevao nam je dve od tih mukih predmesenih pesama; rekao je da nema tete ako budu zapisane, ali da "zapisivanje matrinih rei ima smisla koliko i zapisivanje plesnih koraka!" PESMA PRE MESECA I Mejan mejan barra amarraman ah, eh, eja mejan PESMA PRE MESECA II Ehe ene ene ehi mejan heju etvrti Prepelac pevao je to bez muzike pratnje, na onaj duboki nain, 'ka unutra', iz dubine grudi, koji je Trnica opisala. Kad to izvodi grupa, sa ponavljanjima i podelom rei izmeu uesnika, svaka od tih pesama traje po nekoliko minuta.' Znai, pet i pet i etiri dana muki se kupkaju i pevaju; nemaju seks ni sa kim, ostaju uzdrani, bez obzira na to jesu li oenjeni ili neoenjeni. Ponekad ih ene zadirkuju, ali to je bolje ne raditi; posle ti oni vrate, pod Mesecom. Onog dana pre nego to pone no Meseca ene odu na taj rezervoar da se okupaju, sve zajedno. Ako nisi raspoloena da plee te godine, moe da govori o tome, kazae "Ja ostajem veeras sa decom u toj kui" ili "Veeras spavam sa devojkama koje nisu uinile zalaenje dublje u kopno". Ipak, moe se desiti da mukarci dou pred tu tvoju kuu i pozivaju te da izie na ples. Uvek se nae bar po jedna koja se toboe neka, kao, nee ona na ples, ne plee joj se, mrzi ona Mesec i ta ti ja znam, a, u stvari, to ne misli ozbiljno, nego samo eli da joj muki dolaze pred kuu i da je zovu, da bi to svako uo, kako ba nju zovu. A onda izie, jasna stvar. Ne izlazi nijedna koja to sama ne eli. Kad sunce zae za planinski greben, mukarci i ene ponu da izlaze iz kua, na zborite. A muzika poinje dole, u unutranjosti opsidijanskih hejima. Onda muziari iziu na povrinu i dou stazom na zborite, pevajui i bubnjajui i svirajui bez prestanka. O, ta meseeva Muzika nije nalik na ma koju drugu! Ona ti ne da da ostane mirna, prosto mora da izie i da plee. To ti kroz kosti protie, to bubnjanje, to duboko muko pevanje. Ima jedna matrina re u Meseevim pesmama: abahi. To oni u pesmi ponavljaju mnogo puta, a bubnjevi u sinkopama prilaze i odlaze, abahi, abahi. A smrauje se, meseina pone da se pokazuje iza diger-borova navrh grebena. Kad mesec izie, ti si ve poela da plee u jednom redu sa svim ostalim enama, to ti je samo korani ples u mestu. Mukarci ponu da prave red koji ide napred, on krivuda, malo se vraa i natrag, onda zaobie ensku liniju. Ta muka linija se prekine, njih etvorica ili petorica se probiju kroz ensku liniju, raskinu je. Vi ene nastavljate ples sad u ta dva reda, ali oni opet navale, pa prekinu tu, probue tamo, i na kraju svaka od vas plee sama. Moe se desiti da nekoliko mukaraca okrui jednu, ili da pleu parovi, jedna sa jednim. I to se tako nastavi. Nema nekog utvrenog obrasca za ono dalje. Ti si, recimo, plesala sa jednim neko vreme, onda je on priao nekoj drugoj eni ili grupi, doe neki drugi muki ili nekoliko njih, stanu ispred tebe ili te okrue i pleu s tobom. ene ostaju gde su; ne mie se s mesta, osim ako te neki mukarac ne uhvati za ruku; samo muki se etaju i biraju. Muzika se nastavlja - gotovo svi muziari su mladog uzrasta, Opsidijanci, oni jo ne pleu Mesec, ali ga sviraju! - i, vidi, kad se mesec malo popne nebom, enske ponu da pevaju. Pevaju abahi, ili samo he-eh, ili stvaraju vrlo visoke, treptave akorde kao noni cvrci. Tad muki ponu da se pale. Neki od njih dou na sam poetak plesa nagi, ali kad enske stanu sa tim visokim akordima, vrlo brzo budu svi mukarci nagi i svi imaju erekciju, jo kako. Onda ponu da hvataju rukama ensku sa kojom pleu, nije vie samo da stoje licem u lice s njom. Uzmu te za aku, zna, ili te dre za rame. Ako s tobom plee vie od jednog mukog, onda se neko i natiskuje uz tebe s lea, neko se trlja o tebe sa strane, moda te jedan dri za jednu ruku a drugi za drugu. Onda ponu da ti otkopavaju odeu. Ako nee da se na tvojoj odei plee celu no, bolje je da doe na ples bez mnogo toga na sebi, jer ta gde padne, tu, najverovatnije, i ostane. I eto, neki par ve pone da ima seks, oni to obino rade stojei, a tad njih dvoje i ljudi oko njih ponu kojotsko pevanje. To se tako zove valjda zato to ima neke slinosti sa zavijanjem kojota, ali u stvari je to vie kao neka vrsta muzike koju stvaraju ljudska bia dok vode ljubav. Muziari kojot-pevaju i nastavljaju sa bubnjanjem, odravaju plesni ritam. Ima ljudi koji pleu celu tu no. Drugi imaju seks, pa opet pleu, pa opet imaju

STALNO SE VRAAJUI KUI - 46 seks sa nekim drugim, pa opet pleu; ili vode ljubav jedanput, sa jednom osobom, pa odu kui; ili, ve, kako je kome volja. Od ene se oekuje da ipak ne ide kui dokle god je sa njom muki ili dok je tu jo neki koji eka na red za nju, ali, zapravo, ako si ve dobila dovoljno, ili ako ti se ba ne svia taj muki, uvek moe da se izvue - no je, a ljudi tu ima toliko mnogo. Postoje prie kako su neki mukarci uporno ostajali uz neku ensku i terali je neprestano na seks, obino iz osvete to ih je ranije zadirkivala, ali ja nisam nijednom videla ni doznala da se tako neto stvarno desilo; to su romantine prie, to mukarci priaju. Nije dozvoljeno da neko zajedno ode izvan zborita, da pou te noi da imaju seks ma gde osim tu, na otvorenom prostoru, na zboritu, gde su i drugi. Kad bi neki mukarac pokuao da poe za nekom enom kui, ona bi nadigla dreku i drugi bi saznali. Ali to se ne deava. Pa, najzad, to je ples, znai to je da se bude zajedno. Prvi Mesec koji sam plesala bio mi je najbolji. Pre poetka bila sam malo uplaena. Bila je topla, vetrovita no, kie su bile zavrene, cvrci su ve pevali, a meseina je izgledala kao bela voda koja je stvarala bare u travi. Eh, al' je to dobar Mesec bio! Meutim, deava se da te noi pada kia. Onda razapnu veliki platneni krov na motke iznad zborita pa ljudi ipak izlaze i pleu, ali onda voenje ljubavi ne bude tako dobro - vlaga je, hladno je, a u mraku ne vidi ko je pokraj tebe. Ja volim kad ih u meseini ba vidim, znam ko je ko, mada niko od njih nije onaj isti koji je u ostalim delovima godine, jer sad su pod Mesecom. A kad je oblano, to je kao da ima seks sa neznancima, okruena drugim neznancima. Moda to neki ljudi i vole, ali ja ne. Ja volim kad je Mesec da je meseina. Ko god eli moe da plee Mesec i svake sledee noi za redom, ili bilo koje od tih noi, dok se mesec na nebu stanjuje - devet noi. Prva no, Pun Mesec, obino je no velikog plesa, ali ako pada kia a sledeih dana doe do razvedravanja, lako moe biti da jedna od Sledeih Noi ima vie plesaa. est je sluaj da mukarci tokom Sledeih Noi odu u neki drugi grad na ples. Ako si izila na ples tokom jedne od tih Sledeih, verovarno je da e se nai sa mukarcem koga ne poznaje. Mora, naravno, da dozna u kojoj Kui on ivi, ali ako je s te strane u redu, onda ne bi bilo u ispravno da ga odbije. Koja je dola na Ples Meseca, nije dola da bira i odbija. Tokom tih Sledeih, muzika silazi iz hejima tek u pozni suton, a muziari odu na spavanje negde u toku noi, ne suvie kasno. Mukarci odluuju o svim tim stvarima. Tom vakvom upravljaju mukarci Opsidijana; oni paze da se sve odigrava kako dolikuje i bez nevolja. Obino jedinu nevolju stvaraju oni koji se napiju. Izgleda da se uvek, uvek mora pojaviti i poneki matori lovac kome kurac ne ostaje dovoljno dignut i koji pije vino da bi postao pohotniji, pa posle toga ne moe da digne kurac uopte, pa pije jo vie, pa poblesavi, onda ovi redari na vakvi moraju malo da ga bunu u rezervoar za navodnjavanje ili da ga zatvore u neki prazan ambar dok se ne smiri. Bila je ovde u Sinanu jedna Serpentinka, Nevena Serpentinka, koja je uvek pila za Mesec i nije ostajala na jednom mestu kao to se od ene oekuje; nego, ako joj nije doao nijedan muki, ona pone da se eta i da ga trai. Ja bih rekla, svaki deko u Sinanu koji je bio odve stidljiv da pristupi eni koju je stvarno hteo, bio je usisan u taj stari vrtlog, tokom ovog ili onog Meseca. Nita mu, naravno, nije falilo, a Nevena se, bogami, dobro provodila! Posle, kad doe Vino, Nevena je govorila ovako: "Ja pijem vino tokom celog Meseca, zato da se ne jebem tokom celog Vina?" Mogu rei, svi su izgledi da se jebala i tokom celog Vina. Prestala je da plee Mesec tak kad je bila ba stara - nekih sedamdeset godina, ili vie. Ubrzo potom je umrla. U svakom sluaju, ma koliko da se mnogo ili malo plesalo tokom tih devet noi Meseca, desete noi nastupa reverzija reverzije. Pone mrak meseca. ene ponu da se okupljaju na zboritu, a muziari dou im se sunce nae iza grebena. ene pevaju pesme Mraka Meseca, prilazei arci i opsidijanskim hejimama. Mukarci ih ekaju tamo, na plesalitu. Te noi obuku se divno, preteno u crno, crna koulja, crne pantalone, beli prsluk crno izvezen, ili crni prsluk srebrom izvezen - narod pria da su neki od tih prsluka za Ples Meseca stari i po deset ljudskih ivota. Svi mukarci su bosi i gologlavi. Neki od njih nacrtaju sebi preko lica, umurom, iroku traku, od gornje usne do donjih onih kapaka i drugu traku od uha do uha. Izgledaju velianstveno. Stanu u jednu pokretnu liniju naspram ena i kad one prestanu pevati, oni ponu. Oni pevaju veoma duboko, kao pre Meseca. Sve su to matrine rei, ali preokret matrine rei 'mejan' glasi 'na jem', obala reke, pa se zato te pesme zovu Obale Reke. Mukarci stoje i pevaju, muziari bubnjaju. ene stoje u svom redu i sluaju. One ute i ne pleu. Kad su otpevane Obale Reke, ene siu pod zemlju, u hejime Opsidijana, u Lou Krvi, jedna po jedna, i peru ruke i oi na Lavoru Meseca, a onda idu kui. Mukarci ostanu na plesalitu i izvode bubanj-pesme, ako su za to raspoloeni; ili siu u Sinan Potok da se kupaju; onda i oni idu kui. Mesec je odigran. Za vreme Meseca rade se i neke stvari koje nisu deo svetinje, nego su samo obiaji. U Sinanu, ako neki mukarac eli da te veeri jedna odreena ena plee s njim, on tokom dana doe kod nje i da joj sei cvet. Jednom smo morale da se smejemo kad je jedan matorac iz Kue Uzbrdo dao mojoj majci itav buket seija, jedno dvadeset ili trideset komada. Rekla je: "Kako bih mogla da ne pleem sa takvim ovekom!" Dole u Madidinuu, gde sam ivela kad sam bila udata, ne daju cvee na taj nain, nego odu zajedno na plivanje u Reci, to popodne. PESME MRAKA MESECA Pevaju ene tokom poslednje noi Plesa Meseca. Crna ovca napred stupa, njeno janje ide za njom. Zatvara se nebo celo. Hej heja hej, Kuo od Opsidijana, vrata su ti zatvorena. Jedna ena Prve Kue doji janje, doji svoje u prevoju tamnom dole. Hej heja hej, vrata Kue Meseeve sad su, eno, crna, crna! Krvna grudvo krvi ugruana sveta, crna, krv si mi dana. Krvarim te. Blista, blista, belina ista isto, belo, ja sam obasjana. Moj mesee. Pristala sam krv je htela krv je crna sebe lije. Krvarim je. Grudvu dajem, meni curi grudva svetla grudva tame ivot dajem blistav, blistav. JO O MESEEVOM PLESU JEDNA UMOVKA Pa ja bi' rekla da muki najjae vole enske pre nego to su imali seks sa njima, a ene najjae vole njih posle. Znai, mukarci se u braku ne oseaju ba kao kod kue, po pravilu. Zato Mesec preokree to pravilo. Tog meseca mukarci su kod svoje kue. Nema braka, tog meseca. Ja dok nisam bila udata, rado sam plesala Mesec, ali otkad se udadoh, svaki put mi je drago kad se zavri. Iziem da pevam pesme za Mrak Meseca desete noi i vidim, stoji moj mu u koloni mukih, u opsidijanskom crnom, onako sav estok, pa zgodan, i bude mi milina to e se vratiti kui te noi. A i on kao da nikad ne ali to se vraa, mada nikad ne kae nita o tome. Ima on svoju stidljivost. Zna kakvi su muki. JEDAN KASTOHANAC ene prave te velove za Mesec, vrlo fine i dugake i pune. Pa, kad ietaju na zborite, velovi su im preko glave i obmotani oko tela i jo plove pozadi, a one deo vela zadre preko lica, ako im se tako svia, pa ti ne zna koja je koja. enske su bele i punane u sutonu i u meseini, kao odrazi meseca. U ovom gradu uvek nose te velove, ja nisam ni znao da u drugim gradovima ne nose. Kad je jebe, moete i da leite na tom velu, moete i da ga navuete preko sebe ako vam je volja. Ujutru one operu velove. Tokom celog Meseca na kanapima za suenje vea vijore se i lepraju ti beli velovi - dobro, pa zar nisi to videla? Ima nekih ena koje stvarno sakriju lice i to tako ostane, mislim, ako stvarno ne ele da se zna ko su; to je u redu, to je dobro, tako treba da bude. Samo, mora da pripazi, dok pleete, jer ona e ti dati znak, razume, ako ste iz iste Kue. Onda ode nekoj drugoj. JEDAN MLADI UKULMAANIN Jeste, istina je, cure se ovde zamotaju u te velove, a i starije enske, pa ih i ne razlikuje, sve su samo enske. Al' kad im se sasvim primakne, onda zna. Cice koje nikad ranije nisu plesale Mesec posakrivaju se po svojim domainstvima. Mora da ue po nju. Neko vreme peva napolju, zove je da izie, ali ona nee. Onda mora unutra. Peva: "Mejan, hej, mejan, evo mene, ja ulazim!" Ona se krije, eka unutra, a veo - nabacila. Uzme je za rukicu i ona lepo izie s tobom na zborite. Lice sakriva svaka takva. 'Odgovara na pitanje.' Ne, ne verujem da iko ima seks prvi put u ivotu tokom Meseca - ne znam nikog takvog. Uini zalaenje dublje u kopno, te godine, ranije, pre nego to prvi put plee Mesec. Bilo bi jo kako neprijatno, voditi ljubav prvi put u ivotu kad okolo ima tako mnogo sveta. Dovoljno je to uvek ima toliko tih starijih mukaraca koji se silno trude da pokau kako oni to dobro umeju da urade. Mesec je vrlo teka stvar kad si zaljubljen. Ti i ta devojka se volite i recimo da ste uinili Zalaenje zajedno, zna, i, sad, stie Mesec. Hoete li ga plesati? Na Mesecu se ne moe ostati sa jednom osobom. Moda e oseanja te devojke biti povreena kad vidi da si se dohvatio sa drugim enskama. Ili moda ona eli da plee, ali ti ne eli da ona to ini. Mnoge ljubavne veze se upropaste oko Meseca. Brakovi, ne znam. PESME Trei deo SINAN PESMA ESTE KUE Iz Madronske loe Sinana. Silaenje, padanje, od Trave do Meseca. Ova kua pada, njeni zidovi se rue, teku nadole u potoke, silaze do ilica. Od Trave do Meseca, dani su sputanja i curenja. Vrba kraj bunara die se padajui; otpala kajsija na Sinan uki podigla jednu granu cvetnu. Ova kua je napravljena od padanja. MEDITACIJA O KUI PREPELIJEG PERJA Autor je Lisiin Poklon od Sinana. Ve koliko dugo je ona ovde, ta kua gde je moje domainstvo, Prepel-perjana u Sinanu? Ja u Unmalin pourim. Ona ostaje gde je. Popnem se uz Dolinu, na Planinu, i opet vratim se, u kuu. Ja dolazim, odlazim, ona ostaje.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 47 Budem van, budem u, ona je tu. Malter ispuca, naprsnu daske, kroz krov pone kia da curi. Ljudi je prezidaju. I eto kue jo tu. Ona ostaje. Ljudi se u njoj raaju. Ljudi umiru u njoj. Moda je poar bio i ovek ju je iznova nainio. Ona ostaje gde je, ova kua, Prepel-perjana, ovo ime kue, ova senka kue. TRI KRATKE PESME Dao Opsidijanskim hejimama Sinana Mesecogarga. U PRVOJ UPLJINI Veliki lepetaj vazduha veliki trepetaj krila. Soko Sinanac krii kao kad odlazi san. KUA DEVETOG DANA Izmeu mojih oiju i sunca bezvetrena jasnoa. Leinar prolazi visoko kuom vazduha nekretnog. Na kamenom zidu guterova mirnoa. Tu bez krova je dan. HRAST DOLINAC (ETVORNA) Kuu tako lepu niko ne iskopa tako duboko, na kulu visoku lii. Hejimo, nadole lepoto. NAD SINANOM KLIKE SOKO Autor: Ira Sinanka. Metar je bio 'klemhem'. ta to uze, ej sokole, ta to rukom tvrdom zgrabi? Te tvoje tvrde usne krive u iju krv ih zabi? Ti zlatno ima, otro oko. Da nahrani svoje dete, grabi mi sinove i keri ive. ta to uze, ej sokole? Leti gore, leti, silan, iznad brda tugu klie, Iznad polja, itav dan. ta to ubi, zloslutnie? PETORNA U DRUGOJ KUI Iz hejima Plave Gline u Sinanu Znam gde je pruala korake tim dugim tankim nogama od tamjan-kedrovine kroz mokre trave. Znam gde je legla, travu pritisla. Mokra zemlja postala je topla pod njenom mekotom, pod trbuhom oblim, nogama svijenim. Znam gde su njene ui izvirile zamiljeno iz vrhova trave kao dva vlana smea lista. Ne znam, jo, ta je mislila dok me je gledala. GAH-HEJI Napisala Kamengatalica od Sinana. Stara steno, uvaj moju duu u sebi. Kad ja ne budem na ovom mestu, suoi se sa izlaskom sunca umesto mene. Zagrevaj se. Postaj toplija, polako. I kad ja vie ne budem u ivotu suoi se sa izlaskom sunca umesto mene. Zagrevaj se. Postaj toplija, polako. Ovo je moja ruka na tebi, topla. Ovo je, na tebi, moj topao dah. Moje srce u tebi greje silno; greje te iznutra i moja dua. Ti e ovde biti na vremena duga i nosie toplinu, ovu, u sebi, i kad ja, jednom, budem prah. A kad se zakotrlja nadole, kad se razbije nadvoje, natroje, kad se promeni Zemlja, kad se okona tvoja stenost, biemo blistanje biemo plesanje blistanje biemo toplota i sjaj. NA DRUGOM BRDU Napisala Ira Sinanka. Ja, brate, kad god ovde svratim, uvek je neko, uvek je neko tu pre mene bio. Ih. Stazica u travi uska, pa krivuda, prati se teko, a ja bih na sveto mesto. Kucka mali eki: to je zlatni detli: nekoliko puta: tak-tak-tak... Ko je to bio, gazio pre mene, ovim puteljkom jo dok je bio mrak? Pre kuckaroa? Stazica to ija se ovde vija? Rado bih da se setim. A-ha: stope uske, predvojene, noge vite, izduene, hodalo se nainom svetim. SVETENICI OVE RELIGIJE Iz usmenog izvoenja keri Dajke Ire u Sinanu. Gornji naslov izmislila je, na engleskom, prireivaica. Pesnikinja je pesmu naslovila 'gutun onkama', pesma praskozorja. Mujak velike rogate sove glasom kao kad duva u prazan up petonotnu heju peva, u praskozorje: huu, huu-uu, huu, huu. Mala aba koju on lovi meu senkama u potoku etvoronotnu heju peva glasom zadovoljnim, bez straha: ke-rrrek, ke-rrrrek. IZGAENO PROLEE Iz usmenog izvoenja od strane keri Dajke Ire, od Plave Gline sinanske. Na onoj drugoj strani brda od hejima od hejima na onoj drugoj strani brda, ne na ovoj gde su hejime sinanske sinanske odmah s one strane brda izgaeno je prolee. Ko plee, ko plee? Ko to tamo plee? Pa oni pleu, oni pleu, znai tamo se igra igra. Topot nogu i plesanje, gaenje i plesanje, stopala otra isecaju vodu iz tla, noge tanke probadaju da ona pokulja, da ikne. Skakanje, ipanje, i poskakivanje, ugaze tu vodu toliko da pone da se cedi da curi da blati ispod korena mika i ljapa i tee zasvetluca, blisne, krene, nadole tokom, zaubori, zablista, u potok, iz ugaenog prolea, voda ista, tamo gde pleu i gaze, tamo gde pleu i skau, tamo gde pleu i trupkaju, u tajnosti, u svetosti, u opasnosti, u kui pume i pumana, odmah preko brda, ne s ove strane gde su hejime, nego na lovnoj strani, od Sinana odmah preko brda. POVRATAK SVOME DOMU, U KUU UZBRDNU Spevala mala Medvedica. Moje srce veselo skakue, trim stazicom do kue, stiem na vrata, ekaju mama i tata, a u mojoj sobi sunce apue. Igra je i kad samo priamo, i kad spavam, i pevam, prainu briem,

STALNO SE VRAAJUI KUI - 48 kad pleem i kad se igram, dok u kronji jato ptica cvrkue. Sve su godine takve bile, bila sam dete ije srce luduje. Babina sestra neto uvek isti, tata kroz prozor gleda, razmilja, neto mudruje, kua stara, prepuna sunca, a moji svi dani isti. SPISATELJICA GOVORI JUTRU U KUI UZBRDNOJ U SINANU Spevala mala Medvedica. Kome je, brate, do bitke, nek se naduva duvana. Kome je, brate, do uzbuenja, nek se naljema rakije. Kome je, brate, do povlaenja, eno mu marihuana. Kome je, brate, do prianja, nek se vinine napije. Ja nita od toga neu. U rano jutro, ja vazduh diem, pijem vodu, tanka kolona rei po beloj hartiji krene, ocrtava moje misli i moje uspomene, u tiini i jasnoi, piem. PESMA KUI UZBRDNOJ U SINANU Spevala mala Medvedica. Kua, ovo mesto, kua, ovo mesto, starim, ivei u tebi, kuo. Zgrada, ove sobe, zgrada, ove sobe, moja majka je mlada ivela ovde. Severozapadna vrata, jugozapadna vrata, moda e tu ostariti moje keri unuka, u ovoj sobi, u ovoj kui. Moda u doi ponekad posle smrti kroz vrata severozapadna, kroz vrata jugozapadna, ove kue, ovog mesta. *Srndaevo oko MUJAK CRNO-UBASTE SENICE Spevao Okret iz Plave Gline Sinana. On je mudar i vrlo hrabar. Sedi na grani, gladi i isti svoje perje, iz perja vai kljuca, otri kljun, ne da mi da proem. ta mogu rei? On peva dugi, blagi akord triput, pa okree lea. On je na strai, uva tiinu. Uao sam. Sedim uz potok suvog srca. Bela azaleja za kolibrija cveta. Ne mogu proitati ta pie na prsima vrabice iako ona prilazi ba zato da bih to mogao. Voda je tiha, korenjem drvea pijena. Izvire na tri mesta iz stena i pada u svoj protok. Divne su sitno-istakane trave s one strane plavozelenog kamena uglaanog poput porculana. Straar klike iznad kapije od mahovine, iznad vratnica ove kue od tihe vode. Srce mi je suvo zato to sam star, ali ve koliko godina divlja azaleja cveta ovde? Koliko dugo ve tee ova voda? Sutra e kia, a ja se neu popeti dovde. Sluau je i misliu o pticama kako paljive, bez straha, u lovoru, u granju velike azaleje, u kronjama vodu ove tiine piju. POTOK SINAN Napisao Planinvrh iz ute Tugle, lan Loe Nalazitelja u Sinanu. Mislei kako tee ova mala voda po kamenju pod potok-obalama ispod hrasta, jove, vrbe, madrone, i dugolistog lovora, onog zalivskog, mislei kako ta plitka voda neno ide preko ljunka, krivinom oko neke uzbrdice, pa drugom krivinom nazad do tihe dolinice, mislei o toj vodi ja bih, u nekoj sunoj jeseni, u nekoj stranoj zemlji, jaukao glasno i grio se od enje za mirisom zalivskih lovora. Moje spavanje bilo bi ta voda, a moja dua kamen u njenom proticanju. GANAIV VAKVANA SINANUN Napisala Ira Sinanka. Ovde sam, na ovom mestu, gde voda iz stena lije. Ovo je ta voda, ovo je taj izvor, izmeu kamenja crnog i plavog. Tu sam, na samom poetku toka. Sa mnom je kolibri na prsima je siv, rep mu zelen, grlo crveno tu on lovi i bubnja. Tu sam, gde voda iz mraka stie, i gde kolibri nad njom lebdi u mestu, blistavog oka. OSAM IVOTNIH PRIA Mnogo ljudi u Dolini saoptavalo je ivotne prie. Pisali su biografije i autobiografije i davali ih hejimama i loama kao ponude, kao ivot na dar. Iako veinom sasvim banalne, predstavljale su 'arku' ili presek privatnog, pojedinanog, istorijski ivljenog vremena sa zajednikim, bezlinim, ciklinim bivanjem-vremenom - dakle bile su spoj vremenskog i vanvremenskog, bile su sveti inovi. Najdui odeljak ove knjige, pria Kamengatalice, jeste autobiografija. U ovom odeljku, krae ivotne prie sakupljene su u skupinu, u hor Dolinskih glasova, mukih i enskih, mladih i starih. Pria 'Voz', koju je dao sedmogodinji Dovoljko iz Sinana, tipina je kratka autobiografska ponuda: prepriava jedan dogaaj veoma vaan u ivotu autora, sa punom uverenou da e tu vanost osetiti i italac - da e pria, naim nainom reeno, biti od znaaja. 'Ona Slua' 'ili 'ena Koja Slua'' ponuena je hejimama Serpentine u Sinanu kad je autorica uzela svoje srednje ime, ono koje e nositi tokom celog svog odraslog ivota, sve dok ne uzme ili ne dobije 'ako se to ikad desi' tree ime, poslednje. Kao i mnoge prostodune autobiografije bez knjievnih ambicija napisana je u treem licu jednine. U prii 'Junko-vrabac' autor koristi tree lice jednine da govori o sebi u prolom vremenu, a prvo lice jednine kad govori u sadanjem vremenu. Taj zapis o traganju za vizijom, u koje se upustio atleta duha, prikazuje nam neuspeh kao sredinji dogaaj jednog ivota. 'Svetla praznina vetra', koju je Kulkuna od Telina-nae dao svojim hejimama, zapis je o doivljaju koji bismo mi nazvali vantelesni i posmrtni; tu se umiranje prikazuje kao sredinji dogaaj u ivotu. Poto su mu lekari, ivi i mrtvi, iz Lekarske Loe spasli ivot, Kulkuna im se istog asa pridruio; smatrao je da treba da vrati dug. Pred kraj Kamengatalicine prie vidimo drugu stranu tog tkanja; doktor koji je spasao neki ivot ima od tada, doslovno i u svakom pogledu, odgovornost za taj ivot - u istoj meri kao i roditelji koji su taj ivot zaeli. U Lekarskoj Loi dug i davanje i uzimanje na veru bili su smrtno ozbiljna stvar. 'Belo drvo' je jedina prava biografija u ovoj skupini. Kad je neki prijatelj ili roak smatrao da neki neispriani ivot zasluuje da se ispria, mogao ga je, kao u ovom sluaju, ispriati posle smrti te osobe. 'Pria Treeg Deteta', koju je potpisao Pegavi Jarac iz Madidinua, iako ispriana u prvom licu jednine, moda je samo osvetoljubiva biografija o nekome, maskirana u autobiografiju; moda je i sasvim izmiljena; ili je neto izmeu ta dva. Ta rastresita, tripletska forma slobodnog stiha koriena je za tugovanke, satire i skarednosti. 'Pas na vratima' belei jednu viziju koja je poela kao san, a onda je u budnom stanju nastavljena; za ovo je koriena tehnologija meditacije razvijena u hejimama. Iz nae perspektive, to je isto mentalni izlet, fantazija, nije ak ni racionalizovana. Za autora i za dolinske itaoce bio je to sasvim dovoljan zapis o jednom ivotu. Autor je dao taj tekst hejimama Crvene Tugle u Vakvahi, ali se nije potpisao. Najzad, u 'Vizionarki', najduem od ovih tekstova, Zlatnokrila Detlica iz Telina-nae prepriava svoj ivot sa znatnom iskrenou i realizmom. Primerci tog rada uvani su i u njenim hejimama u Telini i u Arhivu u Vakvahi. Moda su njeni kolege, uenjaci na Planini, zatraili od nje da taj tekst napie, kao neku vrstu prirunika za druge ljude koji se nau pod teretom darovitosti kao to je njena; jer ona pokuava da pie o jednoj temi koju Dolinci po pravilu nisu stavljali na papir, a to su oseanja i odnosi osobe koja se nala 'dobrovoljno ili ne' u poloaju vizionara i o mestu 'velike vizije' u jednom obinom ivotu. VOZ Napisao Dovoljko iz Serpentine u Sinanu. Ovo je prva ponuda koju sam napisao. Heja hej heja heja heja. Prvo ime koje su mi moje majke dale jeste: Dovoljko. iveo sam u Treoj Kui Zemlje od vremena Meseevog Plesa pre sedam godina. Kua gde su moje majke imale ognjite zove se: Plavi Zidovi od Sinana. Posle Vina otiao sam iz Sinana sa mojim roakom Makom i mojom tetkom po majci Poklonjenom. To mi je bio prvi odlazak iz Sinana. Otili smo na drugu stranu Doline u one druge planine. Ili smo peke nadole do ravnog dna Doline i doli smo do Reke. Preli smo Reku skelom koju skeledija vue preko reke tako to rukama potee jedan veliki konopac, a posle se vrati bez vas. Kod njega ima pilii sa zelenim repovima. Onda smo ili malo dalje i stigli do Pruge. Ona mirie kao neke vrste sapuna i kao neto izgorelo. To su kao jedne jako iroke merdevine koje lee na zemlji, a dolaze toliko iz daleka sa severozapada i toliko iz daleka sa jugoistoka da

STALNO SE VRAAJUI KUI - 49 im krajeve ne vidi uopte. Sa obe strane je trava poseena, a unutra ima divno glatko kamenje. Mi smo preli tako to smo gazili po jednoj preagi. Popeli smo se na brdo gde su bile drae, pa smo seli ispod nekih hrastova da jedemo kisele krastavie i jaja. Dok smo bili tu ula se iz daleka neka galama kao da neko bije u bubanj. Poklonjena je rekla gledajte i mi smo gledali i kad je galama postala vrlo jaka doao je Voz! Ja sam se uplaio. Kod Kue kad god sam uo tu galamu za koju su ljudi govorili da je Voz mislio sam da to neki kameni ljudi idu pa jako treskaju nogama. Galama je bila mnogo jaa kad si blizu. Bili su veliki koturovi dima i bile su kao jedne kue koje su ile. Na jednom od onih delova koji su bili vie kao zaprena kola bila je jedna osoba sa crvenim eirom koja je sedela i mahala nam rukom. Ja nisam mahao jer sam drao Maka i Poklonjenu za ruke. Bio sam uzbuen. Poklonjena je rekla da je to Voz sa vinom za narod Amaranta. Plave avke su odmah nadigle dreku na tom bregu kad je Voz doao, a patke su uzletele sa obale Reke toliko da se vazduh zamraio od njih i ja sam oseao njihov miris. Vozov pravac bio je na jugoistok. Otiao je dalje. Mi smo otili onom stazom kroz trnjak. Doli smo na Staro Jezero i ostali sa bratom naih majki tamo i pecali smo. Onda smo doli kui etiri dana kasnije sa ribom. Heja Serpentino! ONA SLUA Serpentinskim hejimama Sinana dala Ona Slua iz kue imbam. Feba nije videla nita drugo sem ono to su drugi ljudi videli i nije ila u hejime mnogo esto, ni pevala pesme Loe Krvi, ni razgovarala sa starim ljudima. Otila je jednog dana na sakupljalite svoga domainstva na Crnom Grebenu kod Heroua da sakuplja seme ie. Umorila se radei na suncu, pa se popela u aparel da legne i malo odspava. Legla je na jednu istinu gde nije bilo otrovnog hrasta ispod jednog velikog madronskog drveta sa pet stabala. Posle nekog vremena prestali su cvrci. Ona je mislila - zemljotres. Sela je. Ispred nje je stajala jedna ena koja je bila zlatnocrvena po levoj strani lica i kose i tela i leva noga i ruka isto, a sva ugrena i crna po celoj desnoj strani, a desna noga joj je bila crna i suva i nije imala stopalo. Ona je stajala tu. Pogledala je Febu onim sjajnim okom i onim izgorelim. Rekla je: "Skidaj se gola!" Devojka je poela da plae. "Vidi se kako si cela i mekana i sva iva!" rekla je ena Madrona. Devojka je pokuala da se sakrije na zemlji pokrivenoj liem madrone. "Glupaa si, mora se udati da bi postala mudra", rekla je ena Madrona, pa je dohvatila jednu granu ive madrone crvenom rukom i udarila njome devojku preko grudi, stvarajui ogrebotine, a onda je uzela jednu mrtvu granu crnom rukom i udarila njome devojku preko stomaka i raskrvarila je. Onda se okrenula i postala granje i nebo. Feba se odvukla odatle uplakana, a onda je otila putem niz brdo sa korpom ia-semenki i dola svojoj kui u Sinanu. Njena majka je sedela na balkonu. Rekla je: "ta to bi s tobom, keri?" Feba je stala i plakala. Njena majka je rekla: "Vidim da si bila onamo kud ja moram poi. Moram tamo. Srce mi vie nita ne valja, moram da ponem umiranje. Nisam ti to mogla rei, ali sad vidim da me uje. Moda si srela osobu iz etvrte Kue. Moda su ti se obratili." *Manzanita Devojka je rekla: "To je bila Madrona. Nije rekla nita o tebi. Kazala je da ja treba da se udam." Majka je rekla: "To ti i ja kaem." Devojka je nastavila da plae. Majka ju je teila. Ubrzo posle toga jedan mladi ovek po imenu Loza iz ute Tugle preao je iz svog domainstva da ivi u domainstvu ove devojke. Venali su se na Plesu Sveta. Majci je bilo dobro zdravlje za tu priliku, ali je posle postajala sve slabija, pa je umrla devet dana pre Meseca. Tada je njeno ime dolo ovoj devojci. Ona se sad zove Ona Slua. Heja madrone heja madrone heja madrone heja madrone. JUNKO VRABAC Hejimama ute Tugle ukulmasa dao Junko Vrabac od Kue-od-ploica. On nije hteo da razgovara sa stenama niti da hoda sa pumom kad se popeo na Amu Kulkun u svojoj dvadesetoj godini, taj mladi ovek zvani Suncogled, koji je postao ovaj stari ovek koji sada pie. Nije nikakve ponude uinio kad je kretao iz Vakvahe na visoki drum, nije zastao ni da peva ni da uti kod Izvora Reke. Nije nita pitao ni jelena ni medveda, ni hrast ni otrovni hrast, ni jastreba ni zmiju za pomo ili savet. Nije zatraio pomo ni od Planine. Popeo se pravo ka vrhovima i otiao na severozapadnu najviu zaravan. Duvao je vetar. Tamo je napravio kuu od linija na tlu, iscrtanih kamenom po zemlji, pa je, stojei u toj kui, rekao glasno: "Ne elim bia, due, oblike, rei. elim venu istinu. Uradiu ta god budem morao, postiu, rtvovau se, dau ivot svoj, ako mogu na taj nain postii da pre smrti vidim ono to lei iza ivota i smrti, iza rei i oblika, iza svakog bivanja, venu istinu." Vetar je duvao, sunce je sijalo. Mladi je poeo svoj post. etiri noi, etiri dana stajao je tu, u kui od crta. To je bio poetak. Kruenje leinara, istorija stena, tiina trave, sve je to bilo oko njega, ali on ih nije hteo primiti, eznuo je za venom istinom. Petog dana siao je po vodu na Perodahni Izvor. Pio je i napunio jedan glineni up koji je tu bio ostavljen kao ponuda i vratio se na vrh da stoji u kui od linija. Tri sledea dana, svakog dana pio je vode iz tog upa. etvrtog dana vode vie nije bilo, a on vie nije bio sposoban da ustane. Ostao je da ui u kui od linija, govorei u svom umu: 'ivot dajem istinu da saznam.' Ljudi iz Vakvahe doneli su mu vode. Ljudi iz njegove Kue dolazili su i govorili da mu je pogreno to to radi. Jedna ena je dola iz ute Tugle Vakvahe i rekla: "Ako stoji na vrhu planine, misli da si vei od planine?" Ostavila je hranu u jednoj iniji, ali je on nije ni dirnuo. Pio je vodu kad su ga ljudi ostavili samog. Od toga je bio jo slabiji, nije vie mogao ni da ui. Legao je, a im je to uinio snovi su doli u njegov um. On ih je odbio. Borio se da ostane budan, govorei u svom umu: 'Istinu mi daj, ivot dajem.' Poeo je da uje svoje ime: "Suncogled! Suncogled!" Bilo je to ime koje su mu dali drugi; on ga nije bio odabrao. Sad je pomislio da mora da uradi to to njegovo ime govori. Digao je pogled i zagledao se pravo u sunce. Bio je to dan mirnog vazduha bez oblaka i bez vetra. Dok je zurio u sjaj sunca, tokovi su poeli da zalaze u njegovo gledanje, crni tokovi i vrlo blistavi tokovi, koji su se okretali jedni u drugima. Ti tokovi su se kotrljali oko sunca i kroz sunce i preko sveta im je on sklonio pogled sa sunca. Jedna plava avka ula je u kuu od linija, hodajui i rekla: "Izgoree sebi oi." Suncogled je rekao: "Uradiu ono to moram." Nastavio je da gleda u sunce. Osetio se veoma bolesno, a kad je sunce zalo i pala tama, on je jo video blistave tokove i crne tokove kako se okreu svuda oko njega. Dola je jedna sova i rekla mu mnogo puta: "Bie slep." Mladi ovek je pokuao da plae, ali suze su bile iz oiju saeene. Puzio je po tlu meu tokovima koji su se okretali i jaukao. Sve je poelo da mu govori: "Sii, sad sii!" Oseao je da se koa Planine trza kao kad konj trza koom da otera muvu. Oseao je da se Zemlja okree kao toak. U praskozorje poeo je neto malo da vidi, pa je poao niz planinu, etvoronoke. Pio je na Perodahnom Izvoru. Poto se tamo neko vreme odmarao, pijui vodu povremeno, ojaao je, pa je opet mogao da hoda. uo je da mu sve jo i sad govori: "Sii!" Siao je du Reke sve do Kastoha-nae, ali i tamo je sve jo govorilo: "Sii!" Nije znao kako da sie nie od Doline, ali se najzad setio peina u Kestetsu. Njih je, kao vinar, poznavao. Otiao je starim putem do tog mesta i zaao u peine, do mesta gde se skladiti vino i jo dalje u njihov zadnji deo, gde izvori cure iz stena u mraku. Tu nije bilo svetlosti, ali on je video blistave tokove kako se okreu pod zemljom. Tu je poeo da plee, da udara nogama o zemlju i da se njie. Krv mu je potekla iz nosa i oiju. Plesao je i vikao: "Istinu da saznam!" Jedna osoba poela je da plee s njim, okrenuta licem ka njemu. Iako u peinama nije bilo svetlosti, Suncogled je video osobu, koja nije liila ni na koga njemu poznatog, ni na mukarca, ni na enu. Pleui, ta osoba je rekla: "A zna li ti dovoljno da bi znao?" Suncogled je odgovorio: "Izuio sam nauku, nauio sam pesme. ivim na obali od detinjstva, postio sam, plesao sam, dao sam, dao sam sve!" "Da, da, da, da", rekla je ta osoba pleui. Njen glas je, dok je to izgovarala, postao vii. Osoba je plesala i smanjivala se. Suncogled nije mogao videti naroito jasno. Ta osoba je izgledala sve manja i manja, a nastavljala je da plee i najzad je pred njim bilo neto kao mi ili veliki pauk i to je onda pobeglo u mrak manjih peina. Onda su ljudi Vinarske Umetnosti iz Kastohe uli u peine, okruili Suncogleda i izneli ga napolje. Dali su mu vode da pije, pa malo mleka, a onda pulpu, nastalu gnjeenjem jedne kajsije, da jede. Pio je i jeo. Odneli su ga na zaprenim kolima sa senom u ukulmas, u kuu njegove majke, i tamo ga ostavili da se oporavlja. Ali on je uvee ustao i otiao iz Kue od ploica i iz grada, na lovnu stranu. Otiao je najdalje to je mogao, stigao je na jedno usamljeno mesto, u jednu pobonu jarugu Kanjona Plavog potoka, a tamo je pocepao koulju i od nje nainio konopac kojim se vezao za jedan digerbor tako da je mogao stajati leima uz drvo. Rekao je: "Sad u umreti od gladi i ei ako mi ne bude dato da bar na jedan trenutak nazrem venu istinu." Ovo obeanje je ponavljao i ponavljao, cele noi. U zoru je video kako neko ide uz jarugu kroz aparel i diger-borove. Oi su mu i sad bile opeene i mutne, a svetlost jo nije bila jasna. Pomislio je da je to neko iz grada doao da ga nae i prisili na prekid posta, pa je uzviknuo: "Ne dolazi ovamo! Nazad!" Ta osoba je stala pokraj potoka, pa se okrenula i poela ii nazad. Onda je mladi ovek pomislio da je to moda neko iz etvrte Kue doao da mu donese ono to je on traio, te zato povika: "Vrati se! Molim te, vrati se!" Ali te osobe vie nije bilo na vidiku. Stojei tako vezan za drvo, Suncogled je rekao: "Sad u da umrem." Odjednom se pred njim stvorila jedna blistava osoba, prozirna kao staklo, sva u sjaju. Blistava osoba je progovorila: "Uzmi ovaj dar!" Taj glas kao da je odzvanjao i sijao, ali ta osoba nije bila tu. Mladi ovek je stajao i ekao u tiini. Vazduh je mirovao. Oblaci su bili zaklonili sunce, svetlost je bila ujednaena. Nijednog zvuka nije bilo. Nita se nije pokretalo. Nita se nije deavalo. Jedan junko vrabac preleteo je sam izmeu dva bora i spustio se na jednu granu. Mladi ovek je ekao taj dar, istinu. Plave avke poele su da se svaaju i da dree na vrhu tog drveta za koje se on bio vezao. Mladi ovek je ekao. Poela je kia. Kad je kia stala da pada po njegovoj kosi i licu i rukama, mladi je znao da se nee desiti nita i da je to nedogaanje bilo itav dogaaj, ali se naljutio. Pomislio je: "Onda u istrajati i umreti." Pognuo je glavu da mu kia ne bi kvasila usne i stajao je dalje, tako vezan uz drvo. Kia je bacila tek po koju veliku kap pa prestala, a posle nekog vremena pojavilo se sunce. To popodne mladi je oslepeo. Neko vreme posle toga ljudi iz njegove kue i njegovih hejima, koji su ga traili, najzad su ga nali. Bio je tada samo delimino iv i nije nita znao, dugo, dok ga je Lekarska Loa uvala i negovala; posle su mu se poeli vraati um i snaga, a leenje je trajalo sve do zime. Lekari su ga vratili u ivot, ali mu nisu mogli vratiti otrinu vida, koja je bila upropaena, tako da ja i sad vidim stvari samo ako ih gledam postrance. Pravo ispred sebe ne vidim nita. Kasnije se Suncogled oenio ljivinom Cvetkom od Opsidijana i iveo je u Kui prebrzo zidanoj, gde su imali kerku i sina. Suncogled je radio sa vinarima svoga grada, a pevao je sa Lekarskom Loom. Prole zime umrla mu je ena. Od tad sam Junko Vrabac. SVETLA PRAZNINA VETRA Dao Kulkuna od Crvene Tugle Telina-nae. Pre trideset godina, kau mi ljudi, jedna bolest koja je dugo boravila u meni ojaala je, oduzela mi svest, izazvala greve i najzad naterala moje srce i disanje da stanu. Ja nita od toga ne pamtim, ali pamtim ta se dalje desilo: Bio sam u jednoj mranoj kui, neobino oblikovanoj, bez prozora. Zidovi te kue bili su tanki, vetar i kia tukli su po njima. Ja sam stajao u sredini kue. Visoko na zidovima bilo je nekoliko malih, uskih, mutnih prozora. Kroz njih nisam mogao da gledam. eleo sam da vidim ta je napolju, u kom je delu grada ta kua, pa sam rekao ljutito: "Gde je izlaz? Gde su vrata?" Pipajui du zidova naao sam vrata i otvorio ih. Odjednom je zahujalo, naleteo je vetar i otvorio ih irom, tako da su tresnula, a kua se iza mene sparuila i srozala kao prazna meina. Stajao sam na jednom ogromnom mestu svetlosti i vetra. Ispod mojih nogu bili su samo svetlost i vetar, a snaga vetra podravala me je odozdo, da ne ponem padati. im sam to video, pomislio sam da u pasti sigurno ako ne naem

STALNO SE VRAAJUI KUI - 50 neto na emu bih stajao: i poeo sam stvarno da padam. Traio sam ma kakvo mesto na koje bih mogao staviti nogu ili se uhvatiti rukom, u vetru. Nieg nije bilo. Padao sam i plaio sam se. U strahu sam sklopio oi, ali time se nita nije promenilo: na tom mestu mrak nije postojao. Padao sam, a nisam mogao nita da uinim. Padao sam kao kad pero otpadne ptici u letu. Vetar me je nosio, pa sam, padajui, plovio na jednu stranu. Bio sam kao pero. Nije bilo razloga da se plaim. Kad sam ovo poeo da oseam i shvatam, poeo sam i da uviam velianstvenost vetra, blistavost svetlosti i radost. Meutim, naporedo sa tim znanjem osetio sam i da me neto vue i to sve jae. Blistavost se zatresla, popustila je i smraila se; vetar je postao manji i slabiji, pretvarao se u zvuke, dahove i glasove. Onda sam bio vraen nazad, opet sam disao kroz nos i usta, opet sam imao sluanje u uima, oseanje u koi i ivljenje u otkucavanju srca. Jo neko vreme nisam mogao da gledam svojim zemnim oima, ali sam zato video oima svog uma da moja ula opaaju samo sebe i nita vie, da ula prave svet tako to bacaju senke na svetlu prazninu vetra. Video sam da je ivljenje hvatanje senki akama od svetlosti. Nisam eleo da se vratim u to. Ali doktorska umetnost prinudila me je da se vratim, vukla me je i njihovo pevanje me je vuklo, dozivalo me kui. Otvorio sam oi i video jednog starog oveka, Crnopaprata iz Loe Crne Tugle, kako sedi uz mene, pevajui. Glas mu je bio tanak i promukao. Gledao me je u oi, pevajui: "Stupaj ovde sad, stupaj ovde! Vreme je da ovde ide korak tvoj!" Razumeo sam da je vreme da nastavim svoje hodanje po zemlji i da nije vreme da se vratim onom sijanju. Zato sam sa aljenjem i bolom, teko i muno, ba kao to kae pepelom posipajua pesma u 'Odlaenju na zapad ka izlasku sunca': Teko je, teko je. Lako nije. Ti mora izii napolje postao opet svoj pepeo. Postao sam svoje telo i svoja bolest jo jednom. Mnogo noi i dana bio sam bespomoan, ali kad sam najzad povratio zdravlje, bio sam jai nego ikad, a kasnije sam paljivim izborom hrane i uenjem zdravlje ouvao. Leao sam mnogo dana u doktorskoj nezi pre nego to sam zapitao zato ne vidim Crnopaprata, a tada, im sam to ime izgovorio glasno, setio sam se da je on odavno umro, kao starac, dok sam ja jo bio dete. Kad vie nisam bio pacijent, poeo sam da uim da postanem lekar. Onima koji su me uili vetinama i pesmama, dao sam onu pesmu koju mi je Crnopaprat dao preko vetra, pre trideset godina. Ona je bila od koristi u leenju ljudi u oku i u krizama zbog visoke temperature. BELO DRVO Napisao Ovcin Ples iz Opsidijana u Sinanu. Roen je u Kui ute Adobe, to jest Tugle, rano u kinoj sezoni. Domainstvo njegove majke bila je Kua Uzbrdo u Sinanu. To je tad bila nova zgrada; izgradili su je njegova majka i njena majka i sestra i njihovi muevi one godine pre nego to je ovaj ovek roen. Njegovo prvo ime bilo je Dvadeset Jedan Dan. Narav mu je bila blaga i nedrutvena, um iv i predan razmiljanju. Nije bio mnogo sklon reima. Dobro je obrazovan u svom domainstvu i hejimama, uzimao je uea u svetkovinama svoje Kue kad je bilo vreme i sa trinaest godina postao je lan Sadilake Loe; godinu dana kasnije postao je lan Loe Zalivskog Lovora i obukao nebojenu odeu. Tokom svoje mladosti izuavao je arborikulturu sa bratom svoje majke, uenjakom Sadilake Loe i ute Tugle, i sa drveem u svakovrsnim vonjacima. Kad je proiveo devetnaest godina, popeo se u Vakvahu na Sunce. Tamo je iveo u utotuglenim hejimama, uei i pevajui, sve dok nije otplesan Svet. Posle toga je krenuo sam na Planinu. Kad je siao sa Planine, doao je u Kastoha-nau, gde je iveo u jednom domainstvu ljudi svoje Kue, prouavajui kako drvee tamo raste, zato to su vonjaci Kastohe bili najbogatiji i najlepi od svih postojeih u ono vreme. Uskoro je uzeo svoje srednje ime, Lepovremen, obukao bojene koulje i preselio se u domainstvo jedne Serpentinke, Brene iz Brene Kue u Kastohi. Ona je bila umarka, radila je uglavnom sa onim hrastovima koji se seku za finu stolariju. Nekoliko godina radio je sa njom u nalaenju, odabiranju, seenju i ponovnom zasaivanju umskih hrastova. Pridruio se Drvnoj Umetnosti. Prilikom svakog svog povratka u Kastohu bavio se ukrtanjem raznih sorti kruke. U tim vremenima nijedna dolinska kruka nije bila naroito dobra, sve su bile podlone gareini i veini je bilo potrebno navodnjavanje da bi dale dobar rod. Kako bi pribavio razne vrste krukovog drvea, putovao je sa Nalaziteljima na Bistro jezero i na Dugaki rt, a kroz Berzu je traio pomo od ljudi na severu. Neke sadnice krukovog drveta poslate su mu iz vonjaka na jednom mestu koje se zove Reka etrdeset Ravanja, daleko na severu, a doneli su ih neki trgovci tog naroda koji su trampili dimljenog lososa za vino. Ukrtanjem tih severnih sorti sa jednim krukovim drvetom, koje je naao da raste divlje iznad hrastovih uma izmeu Kastohe i ukulmasa, dobio je snano, malo, na suu otporno drvo sa izvrsnim plodovima, pa je doao u Sinan da i ovde zasadi izvestan broj sadnica. Sad je to kruka koju ljudi gaje u veini vonjaka i bata, a zovu je kruka lepovremenka. Tokom tih godina kad je bio na putovanjima, a Brena u umama, nisu mnogo vremena provodili zajedno. Nisu imali dece jedno s drugim. Posle izvesnog vremena Brena je odluila da napusti svoj brak i svoje domainstvo i da postane umkinja. Lepovremen je otiao da ivi u domainstvu jedne Opsidijanke, Crne Ovce iz Svrakine Kue u Kastohi. Ona je ve imala jednu ker. Ona i Lepovremen dobili su jednog sina. Lepovremen je poeo da ui sa jabukovim drveem u vonjacima Vie Doline, radei na ukrtanju da bi se dobile planinske sorte koje bi bile otporne na onu zarazu od koje se rub listova uvre. Takoe je obavljao silan posao tokom mnogih godina sa raznim vrstama zemljita u podbreju Planine i sa drveem koje raste u raznim tipovima zemljita; prouavao je ta, gde i kako uspeva. Ali kad je bio usred tog posla, Crna Ovca je poela da poboljeva, uhvatio ju je vedet, pa je stala da gubi sluh, a zatim i vid. Preselili su se iz domainstva njene majke i doli sa kerkom i sinom u Sinan, gde su nekoliko godina iveli u Staroj Crvenoj Kui. Radili su sa Lekarskom Loom, Crna Ovca je uila kako da bude bolesna, a Lepovremen kako da se stara o njoj kad joj zatreba pomo. Radio je kao negovatelj vonjaka i uestvovao u svim svetkovinama svoje Kue i onih Umetnosti i Loa kojima je bio lan. Nije mogao nastaviti prouavanja tipova zemljita u podbrejima Planine. Crna Ovca ivela je devet godina u bolu, gluva i slepa. Kad je Crna Ovca umrla, njena ker se vratila u domainstvo svoje babe u Kastoha-nai. Lepovremen i njegov sin iveli su u jednoj sobi u utotuglenom domainstvu Kue imbam, gde je imao roake. U to doba, dolo mu je njegovo poslednje ime, iz Sadilake Loe, u vreme plesa Vina: Belo Drvo. Nastavio je da radi u vonjacima Sinana, sadio je, negovao, okresivao, istio, oploavao, plevio i brao. Postao je lan Drutva Zelenog Klovna, a Vino, Svet i Mesec plesao je sve do svoje osamdeset prve godine. Umro je od zapaljenja plua poto je u ljivacima Sinana jednom prilikom radio po kii. Belo Drvo bio je otac moga oca. Bio je to plemenit i utljiv starac. Ja ovo piem za biblioteku njegovih hejima u Sinanu i pravim kopiju za biblioteku njegovih hejima u Kastohi, da bi ga se ljudi mogli neko vreme seati kad zasauju kruke ili kad izriu hvale vonjacima. PREVODIOEVA BELEKA: str. 273# ...izuavao je arborikulturu sa bratom svoje majke... i sa drveem u svakovrsnim vonjacima. Verovatno je da bismo mi pre rekli da je uio od svog ujaka o vonjacima; ali to ne bi bio poten prevod vie puta ponovljenog sufiksa oud, sa, zajedno sa. Uiti sa nekim ovekom i sa drveem podrazumeva da uenje nije prenos pri kome neko nekome neto dostavlja, nego da je uzajamni odnos. tavie, smatra se da je to odnos uzajamnosti. ini se da je takva taka gledanja u beznadenom razilaenju sa onim razlikovanjem subjekt-objekt koja se smatra bitnim za nauku. Meutim, izgleda da su genetiki opiti i manipulacije Belog Drveta bili tehniki veto izvoeni, da nije bio neznalica u pogledu teorija koje su tu na snazi, a sasvim je sigurno da je postigao tano ono to je hteo. Proistekloj vrsti drveta dato je njegovo ime: tipian primer, bar po naem reniku, 'ovekove kontrole nad prirodom'. Ali taj izraz se na keki jezik ne bi mogao ni prevesti, jer Kei nisu imali re za Prirodu, osim rei e, koja znai bivanje; krukulepovremenku sagledali su kao ishod saradnje jednog oveka i izvesnog broja stabala kruke. Ta razlika u stavovima je zanimljiva, a odsustvo velikih slova moda nije u celosti beznaajno. PRIA TREEG DETETA Dao Pegavi Jarac od Opsidijana iz Madidinua. Zaela me keva grekom, za abortus bila lenja; dadoe mi ime Nepanjojko, ja sam dete njenog iznenaenja. Kua se njena zvala Kua Pegavog Kamena, mama je ivela u Madidinuu, Opsidijanka je ta ena. Madidinci, gadni slinci, narod-ljunak, narod-pesak, ja sam na njih mnogo besan. Moj je aa bio ova iz Plave Gline, u Sinanu iveo je u kui moje strine. A Sinanci odrpanci, koprivnjaci, i trnjaci, to su ljudi otrovnjaci. Kua mua moje keve bee Plava Glina; iveo je u Madidinou istina je iva. Ja ne valjam, ja ne valjam, ja nizata nisam, u mene je dua mala a dugaak visak. Ni da pleem ni da pevam, nita dobro ne znam, slabo piem, slabo itam, samo dobro zezam. Mrzim farmu jer na farmi ivotinje smrde, moje ruke svaku biljku as posla nagrde. Moja sestra i moj braca stariji su bili, nikada me ekali nisu niti iem nauili. Moja mama udala se za njihovog tatu, voleo je on njih dvoje, nije hteo troje. Nikad mama nije za me imala strpljenja, "to si se rodio", govorila je, "ti si greka teka." Kakve vakve, kakvo znanje, ta bih ja da uim, u hejimama svi su rekli da ih samo muim. Sa etrnaest poveli me na Slano Putovanje, iao sam al nisam postigo vizionarsko stanje. Sa petnaest gnjavila me jedna Plavoglinka, terala me da joj gurnem, pokvarena klinka. Zatrudnela, dobila je bebu u stomaku, ali je pobacila pa smo frknuli tu bebu u raku. Izbacila ona mene iz kue napolje, ja se vratim kod mamice gde mi nije bolje. Radio sam kao stoka na njivi, u centrali, posao mi bio velik ali ruak mali. Tamo bila jedna dobra lepa Serpentinka, jurio sam je pa je pristala

STALNO SE VRAAJUI KUI - 51 da mi bude klinka. Njena mater i aa kau: "Bei ti budalo, nema braka, jo je mlada, jo je dete malo." A nas dvoje pobegnemo u Telina-naju, radimo poslove svakojake u tom lepom kraju. Ti Telinci, to su muve, oni zuje, oni pljuju, oni grizu kao buve. Misle da su mnogo vani zbog velikih hejima, i da su pametni zato to su velike kue njima. Misle da su samo oni svaki put u pravu, da je svako drugi ua i da mora da ih slua. Na ulici svakog dana mangupi me vuku, vreaju me, a onda me pesnicama tuku. Od mnogih tamo ja sam se batina tekih nadobijao, ali jedan gadan ba svaki put zube mi razbijao. Smeje se on jednog dana, batine mi peva, a ja njemu no u stomak pa mu prospem creva. Zbog te tue svi u gradu onolko su srali, pa su mene, a i klinku u Madidinu isterali. Otio sam u letnjikovac radi planinskog mira, ali moja devojica kuu svoje mame bira. Bila kia, bilo hladno, vreme iva beda, usamljenost neka teka ni u Planini mi se ne da. Razbolim se, od groznice sve se meni smrkne, Nepanjojko tih dana zamalo da crkne. Ja u Sinan, pa zakucam tatinoj mami na vrata, primie me u Kuu Uzbrdnu gde je nekad iveo tata. Grdili me u njoj stalno razni glupi ljudi, "Vie ui, bolje misli, odsad uman budi." Na pecanje u slane bare esto me vodili, gacali smo, muili se, nita uhvatili. Optuili me da jednu tamo devojicu faam, lagali su, ona mene stalno jurila bez gaa. Otiao sam ja uz reku, ali ona me pratila, najzad je ruka moja njenu onu stvar uhvatila. Da ivi sa mnom u Unmalinu bila je ba rada, al gonili nas i odatle, kau: "Kui s njom, jo je suvie mlada." Unmalinci svakog mrze jeziine otrovne na svako zlo brze. Otmu mi curu Plavoglinci, odvedu je u Sian, a ja u Tahas Tuhas se odvuem pokunjen i sam. U Tuhasu ba nisu imali neki viak postelja, a ni posla, niti za mene ikakvih prijatelja. Tuhaani tako rade, korpije su, zmije gadne. Tu me spopade iz Crvene Tugle jedna matora ena, natera me, ubedi me, da budem brana srea njena. Deset godina imao sam tu kakvog-takvog mira, kao konj sam radio, a baba samo za sebe imovinu zbira. Imala je ona kerku, to bila je ena odrasla, ali i unuku, a to to je bila cica kvarna i slasna. Jurila me, napadala me, ubeivanjem estim, jednog dana ja najzad popustim pa ga njojzi smestim. Kako je onda ta kvarnjaa zapoela prie, rekla svima, rekla svakom, ceo grad poeo da vie. Saznalo je sve ivo za nau radnju mutnu, svi dojure, grde mene i iz grada me utnu. Niem boljim od tih gadova nisam se ni nado, nikad mi nisu verovali, uvek sam im teko pado. Ima gradova gde nisam bio, ali neu tamo da poem, svud kvarnjae, svud podlaci, na isto u da doem. Svi su ljudi sitne due zlobu snuju mene gue. Ostau u Madidinuu, gde me mrze, gde me nee, ba da vidim ta e da smisle, koje surovosti vee. iveu u maminoj kui gde poso je gadan, tu u isto kao i drugde da trpim i stradam. iveu uporno ba kod njih da im ne dam mira, jo devet, pa opet jo devet, i jo devet godina. PAS NA VRATIMA Zapis o jednoj viziji, dat hejimama Crvene Tugle u Vakvahi kao pismena ponuda, nepotpisan. Bio sam u gradu koji je bio u Dolini, ali ipak nije bio jedan od devet dolinskih gradova, nego neki drugi, meni nepoznati grad. Znao sam da ivim u nekoj kui u tom gradu, ali nisam uspevao da je naem. Otiao sam na zborite, a onda i na plesalite, sa namerom da uem u crvenotuglene hejime. Na plesalitu nije bilo pet hejima nego samo etiri, pa nisam znao koje su moje. Rekoh jednoj osobi tamo: "Gde su ostale hejime?" Ta osoba je rekla: "Iza tebe." Okrenuo sam se i video kako neki pas odlazi trkom izmeu visokih krovova hejima. Dovde sam priao ono to sam sanjao u snu. Probudio sam se i krenuo za tim psom. Dospeo sam do nekog dubokog bunara koji je bio obzidan kamenom. Poloio sam ake na rub krunog zatitnog zidia bunara, zagledao sam se dole u bunar i video nebo. Stajao sam izmeu jednog neba gore i jednog neba dole i uzviknuo sam: "Moraju li sve stvari da se zavre?" Odgovor je bio: "Moraju." "Mora li moj grad da padne?" "Ve pada." "Moraju li plesovi biti zaboravljeni?" "Zaboravljeni su." Vazduh je potamneo, zemljotres je uzdrmao zidove. Kue su popadale, praina je zaklonila planine i sunce, strana hladnoa uvukla se u vazduh. Kriknuo sam: "Je li svet doao do svoga kraja?" Odgovor je bio: "Kraja nema." "Moj grad je uniten!" "Ve se gradi." "Moram umreti i zaboraviti sve to znadoh!" "Seaj se." Onda je onaj pas doao do mene, kroz prainu i mrak i hladnou, nosei u ustima vreicu ispletenu od trave. U njoj su bile due ljudskih bia celog sveta, sitne kao semenke miroije ili ie, vrlo male i crne. Uzeo sam vreicu i poao sa psom. Nebo se poelo raiavati, a vazduh je postajao bled; tada sam video da su se planine sruile. Tamo gde su bile i gde je bila Dolina, sad se nalazila velika ravnica. Tom ravnicom sam hodao ka severoistoku sa psom, okruen mnogim narodima. Svako je nosio po jednu vreicu slinu mojoj. U nekim vreicama bile su semenke, a u drugim kamenii. Kamenii su u svom meusobnom trenju aputali, govorei: "Na kraju nema kraja. Da bi pomou nas gradio, pomou nas razgrauj." Razumevi ih, zaboravljenog svog puta sam se setio i tako dopeaio pored vrba Reke do mog grada, Telina-nae, pa pored hejima Crvene Tugle do vrata moje kue. Ali pred njima je stajao onaj pas, reei i nije me pustio da uem. VIZIONARKA: IVOTNA SERPENTINE TELINA-NAE PRIA ZLATNOKRILE DETLICE IZ

Moja majka i tetka govorile su da sam ja, u doba kad sam uila da govorim, povremeno govorila i ljudima koje njih dve nisu mogle videti ni uti i to nekad na naem jeziku, a nekad upotrebljavajui njima nepoznate rei i imena. Ja se ne seam da sam to radila, ali se seam da mi nije bilo jasno kako ljudi mogu kazati da je neka soba prazna, ili da u bati nema nikog, kad je ljudi raznih vrsta bilo uvek, svuda. Veinom su samo stajali tiho, ili radili neke svoje poslove, ili samo prolazili. Ja sam ve bila nauila da sa tim ljudima ne razgovara niko i da oni retko obrate panju ili daju odgovor ako pokuam neto da ih pitam; meutim, ni na pamet mi nije padalo da ih drugi ne vide. Jednom sam se estoko raspravljala sa mojom roakom koja je rekla da u perionici nema nikog; ja sam videla da je tamo cela grupa ljudi koji neto dodaju iz ruke u ruku i smeju se bez zvuka, kao da igraju neku kockarsku igru. Moja roaka, koja je bila starija od mene, rekla je da laem, a tad sam ja poela da vritim i pokuala da je oborim udarcima pesnica. Isti taj gnev mogu da osetim i sad. Ja sam govorila ta vidim i nisam mogla verovati da ona ne vidi te ljude u perionici; mislila sam da lae da bi mene nazvala laovkom. Taj gnev i stid ostali su dugo sa mnom, oduzimajui mi elju da gledam te ljude koje drugi ljudi ne mogu da vide i o kojima nee da govore. Kad sam ih viala, sklanjala sam pogled, ekajui da odu. Ranije sam verovala da su svi oni moja rodbina, da su svi iz mog domainstva, pa je, za mene, gledanje njih bilo kao druenje, bilo mi je prijatno; ali sad sam imala oseanje da u njih ne mogu imati poverenja, poto su me oni uvalili u nevolju. Naravno, sve sam to tada shvatala naopako, ali nije bilo nikog da mi pomogne da stvari postavim kako treba. Moja porodica nije bila sklona nekim velikim razmiljanjima, a u nae hejime sam ila, osim kad sam odlazila u kolu, samo leti pre igara. Kad sam okrenula lea svim tim ljudima koje sam do tada viala, oni su poeli da odlaze i da se ne vraaju. Preostalo ih je samo nekoliko, pa sam bila usamljena. Volela sam da provodim vreme sa mojim ocem, Olivom od ute Tugle, ovekom koji je govorio malo i koji je bio obazriv i blag umom i akom. On je popravljao i postavljao solarne ploe i kolektore, baterije, kablove za prenos elektrine struje i utikae i sijalina mesta u kuama i pomonim zgradama; sav njegov posao bio je sa Mlinarskom Umetnou. Nije se protivio da idem s njim, pod uslovom da utim, i ja sam odlazila s njim da bih se odvojila od naeg bunog, prometnog domainstva. Kad je video da mi se njegova umetnost dopada, poeo me je njoj pouavati. Moje majke nisu bile oduevljene time. Mojoj serpentinskoj baki nije se dopadalo to to joj je zet mlinar, a mama je elela da uim medicinu. "Ako ima tree oko, treba dobro da ga upotrebi", govorile su, pa su me poslale u Doktorsku Lou na Belosumpornom potoku da uim. Iako sam tamo dosta nauila i zakljuila da mi se nastavnici dopadaju, taj posao mi se nije svideo, nisam imala strpljenja za bolesti i udese koji se dogaaju smrtnim biima, vie sam bila sklona opasnim, pleuim energijama sa kojima je moj otac radio. esto sam uspevala da elektrinu struju vidim, bilo je tu posebnih uzbuenja zbog izvesnih oseaja i zbog tonova svojevrsne slatke muzike koja se sasvim tiho ula i zbog izvesnih glasova

STALNO SE VRAAJUI KUI - 52 koji su govorili i pevali, u velikim daljinama, tako da su se teko mogli razumeti - a sve to mi je dolazilo kad sam radila sa baterijama i icama. O ovome nisam govorila svom ocu. Ako je on ijednu takvu pojavu osetio ili uo, svakako se opredelio da je ostavi nepomenutu, izvan kue rei. Moje detinjstvo bilo je kao svaije, osim to sam se, zbog odlazaka u Lekarsku Lou i rada sa ocem i moje sklonosti ka samoi, moda malo manje nego moji vrnjaci igrala sa drugom decom, posle, priblino, moje sedme ili osme godine. Osim toga, iako sam prokrstarila celu Telinu sa ocem i upoznala svaku zgradu i svaki kutak, nikada nismo izili iz grada. Moja porodica nije imala letnju kuu i nikad nije ak ni ila brdima u posetu. "Ii iz Teline? emu?" govorila je moja baka. "Sve se nalazi ovde!" A grad je leti bio prijatan, ak i u vreme vruina; toliko je ljudi bilo odsutno, da u perionici nikad nije bila guva, prazne kue bile su sasvim drugaije nego one pune naroda, a staze i bate i zborita bili su u znaku usamljenosti, lenjosti i tiine. Svakog leta sam, esto pri jakoj popodnevnoj vruini, viala one ljude kako prolaze kroz Telina-nau, du Reke, idui uzvodno. Njih je teko opisati, a ko su bili, pojma nemam. Izgledali su prilino niskog rasta i peaili su tiho, ponekad je svaki iao izdvojeno, sam, a ponekad su nailazili po troje ili etvoro jedno za drugim; udovi su im bili glatki, lica obla, esto sa nekim linijama ili oznakama nacrtanim na usnama ili vilici; oi su im bile uzane, ponekad su izgledale nateene i crvene kao od dima ili plakanja. Kroz grad su prolazili tiho, ne gledajui ga i nikad ne govorei; samo su odmicali svojim pravcem, uzvodno. Kad god sam nekog od njih videla izgovorila sam etiri heje. Zbog tog njihovog tihog naina kretanja, srce mi se stezalo. Bili su daleko od mene i stupali su kroz tugu. Kad sam imala gotovo dvanaest godina, moja roaka se zadevojila i porodica je napravila vrlo veliku proslavu prelaska, za nju; poklanjali smo raznorazne stvari za koje nisam ni znala da ih imamo. Sledee godine zadevojila sam se i ja i opet je bila velika zabava, ali bez tolike raskoi, jer nam nije preostalo tako mnogo stvari za poklanjanje. Bila sam ula u Lou Krvi neposredno pre Meseca, a zabava za mene bila je za vreme Letnjeg Plesa. Na kraju zabave bile su konjske trke i igre, jer su ljudi Leta bili sili iz ukulmasa. Nikad pre toga nisam bila na leima konja. Deaci i devojice koji su jahali za Telinu u tim igrama i trkama doveli su jednu mirnu kobilu da je jaem, pogurali su me da joj se popnem na lea, stavili su mi uzde u ake i gotovo, poli smo. Oseala sam se kao divlji labud. Bila je to ista radost. A mogla sam je i deliti sa drugim mladim ljudima; svi smo bili povezani dobrim oseanjima sa moje proslave i uzbuenjem igara i trka i lepotom i strastvenou naih konja, koji su mislili da je to sve njihova svetkovina. Kobila me je tog dana nauila kako treba jahati i ja sam celu no provela sanjajui da jaem, a sledeeg dana jahala sam opet; treeg dana jahala sam i u jednoj trci, na jednom mladom rianu iz nekog ukulmaskog domainstva. Rian je u toj velikoj trci, gde sam ga jahala, stigao drugi, a u sledeoj, me-trci, kad ga je jahao momak koji ga je odgajio, stigao je prvi. U svoj toj slavi svetkovina i jahanja i prijateljstva napustila sam svoje detinjstvo na najveseliji nain, ali sam, takoe, izila iz svoje Kue, izgubila sam se, zato to mi je previe toga bilo dato odjednom. Srce sam dala tom crvenom drepcu koga sam jahala i momku koji ga je jahao, mome bratu Serpentincu iz ukulmasa. Davno je to bilo i bez ikakve njegove krivice, bez ikakvog njegovog injenja; on ak nije ni znao za to. Re koju piem jeste moja re; neka stvar bude vraena meni. I tako su igre Leta zavrene u naem gradu a jahai su otili, putanjama pored Reke, dole ka Madidinuu i Unmalinu; ostavljajui mene, trinaestogodinju enu, u pokretu. Sad sam nosila nebojenu odeu koju sam pravila cele prethodne godine; esto sam ila u Lou Krvi, da uim pesme i misterije. Oni mladi ljudi koji su se na igrama ponaali prijateljski prema meni ostadoe moji prijatelji. Primetili su da eznem za jahanjem, pa su delili konje svojih domainstava sa mnom. Nauila sam da igram vetulu, ali sam i pomagala u negovanju konja, koji su tad bili u talama i na panjacima severozapadno od Meseevog potoka, kod Panjaka Polukopita i kod Brda Sapi. U Lekarskoj sam kazala da bih rado uila leenje konja, pa su me poslali da tu umetnost uim saraujui sa jednim starim ovekom, Strifenom, koji je bio veliki lekar za konje i krave. On je s njima razgovarao. Nije nikakvo udo to je mogao i da ih isceljuje. Vie puta sam ga sluala. Upotrebljavao je razliite zvuke, rei nalik na matrine rei iz pesama i razne vrste utanja i disanja; to isto upotrebljavale su i ivotinje; ali nijednom nisam uspela da shvatim ta to oni govore. Jednom prilikom rekao mi je: "Umreu sledee godine, priblino u vreme Trave." Rekla sam: "Otkud zna?" Rekao je: "To mi je jedan vo kazao. Video je ovo. Vidi?" Pokazao mi je da njegove ruke, kad ih obe isprui kruto, imaju ono drhtanje i cimanje u stranu, takozvani tremor sevaija. "to kasnije sevai pone, due se moe s njim iveti", rekla sam, zato to su me tako uili u Lekarskoj; ali on ree: "Jo jedan Svet i jo jedno Vino, tako mi je vo kazao." Drugom prilikom pitala sam starog: "Kako da leim konje kad ne mogu da priam s njima?" inilo se da ne uspevam neto naroito da nauim od njega. "Pa nikako", rekao je. "Ti to nee moi, ne ovako kao ja. ta trai ti ovde?" Nasmejala sam se i povikala iz sveg glasa, kao onaj ovek u pozorinom komadu: "Zato sam ovde? Radi ega sam roena? Odgovori mi! Odgovori!" Bila sam luda. Bila sam izgubljena a to nisam znala i nisam ni za ta marila. Jednom kad sam dola u opsidijanske hejime na pevanje Loe Krvi, jedna ena, koju sam tada smatrala starom enom, a koja se zvala Mlena, saekala me je u hodniku. Pogledala me je oima otrim i slepim poput zmijskih i rekla: "Radi ega si ti ovde?" "Pa radi pevanja", odgovorila sam i urno prola pored nje, ali sam znala da to nije bilo ono to me je pitala. Uleto sam otila sa plesaima i jahaima Teline u ukulmas. Tamo sam srela tog deka, tog mladog oveka. Priali smo o onom riem konju i o malom mesec-konju koga sam u vetulu-igrama jahala. Dok je gladio rianov bok, inila sam to i ja i moja aka je postrance dotakla njegovu, jednom. Onda je trebalo ekati celu jednu godinu do sledeeg leta i sledeih igara Leta. Tako je to kod mene bilo tada: ni za ta nisam marila i ni do ega mi nije bilo stalo, osim do Leta i igara. Onaj stari konjski doktor umro je prve noi Trave. Jo pre toga bila sam otila u Lou Reunije i nauila pesme; sad sam ih pevala za njega. Kad je spaljen, digla sam ruke od uenja njegove umetnosti. Nisam mogla da razgovaram sa ivotinjama, niti sa ma kojim drugim narodom. Nita nisam videla jasno, nikog nisam sluala. Vratila sam se radu sa mojim ocem, jahala sam, pazila sam konje i vebala vetulu da bih mogla jahati na igrama sledeeg leta. Moja roaka imala je jednu grupu prijateljica koje su priale i igrale duokost i kockice, kockale su se u slatkie i bademe, ponekad u prstenje i minue, a ja sam se druila s njima svako vee. Nije bilo stvarnih ljudi na svetu koji sam videla tada. Sve sobe bile su prazne. Nikog nije bilo na zboritima i u batama Teline. Niko nije hodao uz reku, tugujui. Kad se sunce okrenulo na jug, plesai i jahai opet su doli iz ukulmasa u Telinu, pa sam jahala na igrama i trkama, provodei po ceo dan i po celu no na poljima. Ljudi su govorili: "Ona devojka se zaljubila u onog rieg drepca iz ukulmasa" i zadirkivali su me zbog toga, ali ne sramotno; svako zna kako se omladinci zaljubljuju u konje, ak su i pesme spevane o toj ljubavi. Ali konj je znao ta nije u redu: nije mi vie dozvoljavao da radim s njim. Nekoliko dana kasnije jahai su produili u Madidinu, a ja sam ostala iza njih. Stvari su veoma tvrdoglave i zadrte, ali u njima postoji i jedna slatka podatnost: one nude ono za ta jesu. Elektricitet je poput konja: lud i plah, ali takoe pun volje i pouzdan. Ako si nemaran i ide nasuprot, konj i ica pod naponom su opasne i protivne stvari. Ja sam te godine imala nekoliko elektrinih udara i opekotina, jednom sam i zapoela poar u zidovima jedne kue tako to sam nainila pogrean spoj, a zaboravila da ugradim uzemljenje. Namirisali su dim i ugasili vatru pre nego to je nastala neka vea teta, ali se moj otac, koji me je u tu Umetnost uveo kao novakinju, toliko uzbunio i naljutio, da mi je zabranio da radim s njim do sledee kine sezone. U vreme Vina imala sam ve petnaest godina. Napila sam se prvi put. Ila sam po gradu viui na neke ljude koje niko drugi nije video i razgovarajui s njima; tako su mi rekli sledeeg dana, ali ja se toga uopte nisam seala. Onda sam izvela ovakvu raunicu: ako se opet napijem, ali malo manje, moda u moi da vidim onu vrstu ljudi koju sam viala ranije, kad su sve staze bile pune njih i kad su oni pravili mojoj dui drutvo. Zato sam kraducnula vino od naih sustanara, kojima je preteklo gotovo celo jedno bure posle plesa, i sila sama na obalu Nae, u one ravne vrbake, da ga popijem. Popila sam prvu bocu i sastavila neke pesme, onda sam prosula glavninu druge boce i otila kui i provela dva dana obuzeta oseanjem da sam bolesna. Opet sam apila njihovo vino i ovog puta popila dve boce brzo. Nijednu pesmu nisam sastavila. Pripala mi je muka, zavrtelo mi se u glavi, zaspala sam. Ujutro sam se probudila u vrbaku, na hladnom kamenju pored reke, vrlo slaba i hladna. Posle toga moja porodica je bila zabrinuta za mene. Poto je bila vrua no, mogla sam rei da sam ostala izvan kue radi sveine i da sam zaspala; ali moja majka je znala da neto laem. Mislila je da sam ja sigurno uinila zalaenje dublje u kopno sa nekim mladiem, ali da to, iz nekog razloga, neu da priznam. Stidela se i brinula zbog pomisli da ja jo nosim nebojenu odeu, a da to vie ne bi trebalo da inim. Ja sam se, opet, silno ljutila to ona u mene ima tako malo poverenja, ali nisam htela da joj kaem ni jednu re poricanja ili objanjenja. Tata je znao da ja u srcu bolujem; ali ubrzo posle toga izazvala sam taj poar i njegova briga preobratila se u gnev. to se tie moje roake, ona je bila zacopana u jednog deka iz Plave Gline i ni za ta drugo se nije zanimala; drugarice sa kojima sam se kockala bacile su se na puenje konoplje i puile su je mnogo, ali ja konoplju nikad nisam volela; prijatelji sa kojima sam ranije jahala i pazila konje bili su i dalje fini prema meni, ali ja nisam vie elela da se mnogo druim sa ljudima, pa ak ni sa konjima. Nisam elela takav svet, taj koji je postojao. Poela sam da izmiljam svet. Ovako sam ga izmislila: da onaj mladi iz moje sopstvene Kue u ukulmasu ima ista oseanja kao ja; i da u ja, ve te iste godine, posle Trave, da potegnem u ukulmas. Da emo on i ja da se odmetnemo u brda zajedno i da postanemo umci. Da emo povesti riana i otii u Gledaj-Gore dolinu, ili jo dalje; da emo otii u zemlju travnatih dina zapadno od Dugog Rta, gde, kako mi je on jednom rekao, jure opori divljih konja. Rekao je da ukulmaani ponekad odu tamo da uhvate divljeg konja, ali da je to zemlja gde nijedan ljudski narod ne ivi. Da emo tamo iveti nas dvoje sami, krotei i jaui divlje konje. Dok sam govorila sebi taj svet, danju sam udeavala da ivimo kao brat i sestra, ali sam nou, leei sama, ipak udeavala da vodimo ljubav. Trava je dola i prola. Odlagala sam taj odlazak u ukulmas, govorei sebi da e biti bolje da odem tek kad se otplee Sunce. Jo nikad ga nisam plesala kao odrasla osoba, a htela sam; a posle u, govorila sam sebi, u ukulmas. A itavo vreme sam znala da je svejedno hou li ili neu otii, znala sam da elim samo jedno, a to je da umrem. Teko je rei sebi da je ono to eli smrt. ovek to stalno sakriva iza nekih drugih stvari i glumi da eli njih. Bila sam nestrpljiva da to pre pone Dvadeset jedan dan, kao da e time i moj ivot poeti iz poetka. Prvog dana uvee preselila sam se u hejime. im sam stavila nogu na merdevine, srce mi se ohladilo i steglo. Te noi bilo je dugopevanje. Usne su mi se ukoile, glas nikako da krene iz grla. Cele noi opsedala me je elja da ustanem i pobegnem, ali nisam znala kuda. Ujutro se podelie u tri grupe: jedna da ode preko severozapadnog lanca u divlju zemlju da tamo boravi u tiini; druga da upotrebljava konoplju i gljive da bi postigla zanos; trea da bubnja i dugopeva. Nisam mogla da se opredelim sa kojom u grupom i to me je uznemirilo vie od ieg. Poela sam da se tresem, prila sam merdevinama, ali nisam nikako mogla da dignem stopalo na prvu preagu da bih se poela penjati. Niz lestvice je tada sila stara doktorka zvana u, koja me je ponekad pouavala u Lekarskoj. Bila se zaputila da peva, ali ju je navika njene Umetnosti nagnala da me osmotri. Okrenula mi se i rekla: "Je l' ti nije dobro?" "Mislim da sam bolesna." "Zato?" "Hou da pleem, a ne mogu da izaberem ples." "Dugopevanje?" "Ostala sam bez glasa." "Zanosi?" "Plaim ih se." "Putovanje?" "Ne mogu iz ove kue!" rekla sam jaim glasom i poela ponovo da se tresem. u je povukla glavu unazad tako da joj je vrh vilice utonuo u vrat i osmotrila me kao da gleda sa velike visine. A bila je niskog rasta, zborana, crnomanjasta ema. Rekla je: "Ve si rastegnuta. Hoe li da prsne?"

STALNO SE VRAAJUI KUI - 53 "Pa moda bi bolje bilo." "A moda bi bolje bilo da se opusti?" "Ne, to bi bilo gore." "Eto uinjenog izbora. Doi." u me je uzela za ruku i dovela do vrata najunutranjije sobe u tim hejimama, one gde borave ljudi Unutranjeg Sunca. Rekla sam: "Ne mogu tamo ui. Nisam dovoljno stara da ponem uenje." u je rekla: "Stara ti je dua." Isto je rekla Crnom Hrastu, koji je iz njihovih okretaja doao do vrata: "Ovde su jedna stara dua i jedna mlada njih dve jedna drugu previe razapinju." Zatim je Crni Hrast, tadanji Govornik Serpentine, razgovarao sa ui, ali ja nisam bila u stanju da pratim ta kau. im smo zakoraili kroz ta vrata u unutranju sobu, kosa mi se digla na glavi, a u uima mi je zapitalo. Videla sam okrugla, blistava svetla kako dolaze u sobu i komeaju se po njoj, iako tu nije bilo nikakve svetlosti osim jednog mutnog mlaza koji je prodirao kroz onaj svetlarnik ak gore, na samom vrhu. Svetlost je poela da tvori okretaje. Crni Hrast se okrenuo ka meni i stao neto da mi govori, ali u tom trenutku poela je vizija. Nisam videla oveka Crnog Hrasta, nego Serpentinu. Bila je to kamena osoba, ni muko ni ensko, ni ljudsko, nego neto u obliku tekog ljudskog bia, sa plavim, plavozelenim i crnim bojama i povrinama serpentinskog kamena u svojoj koi. Nije imalo kosu, oi su mu bile bez kapaka i bez prozirnosti, a videle su veoma sporo. Serpentina me je pogledala vrlo sporo tim kamenim oima. unula sam uasnuto. Nisam mogla ni da plaem ni da govorim niti da ustanem ni da se pokrenem. Bila sam kao velika vrea puna straha. Jedino sam mogla da uim, tu. Nisam mogla ni da diem, ba nimalo, sve dok me nekakav kamen, moda Serpentinina ruka, nije estoko udario po glavi, blizu desne slepoonice, iznad uha. To me je izbacilo iz ravnotee i veoma zabolelo, pa sam zacvilela i zajecala od bola, ali sam prodisala. Glava mi na mestu udarca nije poela da krvari, nego da otie. uala sam, oporavljajui se od udarca i od vrtoglavice; posle dueg vremena opet sam digla pogled. Serpentina je stajala tu. Stajala je tu. Posle nekog vremena videla sam da joj se ruke lagano pokreu. Polako su se podizale, onda su se sastale kod pupka, u sredini stene. Na tom mestu poele su da poteu unazad, da razdvajaju. Otvorile su u kamenu jedan visoki, iroki otvor, nalik na vrata kakve sobe, a ja sam znala da treba da uem. Ustala sam i koraknula, veoma pogurena, tresui se i zala u kamen. Nije to liilo na sobu. Bio je to kamen, a ja sam bila u njemu. Nije bilo ni svetlosti, ni daha, ni mesta. Mislim da se sav ostatak vizije dogodio u kamenu; eto, ba tamo se dogaalo, tamo je bilo; ali zbog ljudskog naina sagledavanja stvari priinjavalo mi se da se kamen menjao i pretvarao u druge stvari, druga mesta i bia. Taj mineral, serpentin, kao da se raspao, satrunuo, postajui crvena zemlja, i ja sam se posle nekog vremena nala u zemlji, bila sam deo zemljita. Oseala sam ono to zemljite osea. Uskoro sam osetila kako kia prodire u zemlju, kako silazi kroz nju. Oseala sam je na jedan nain koji je bio kao gledanje, oseala sam kako pada na mene i ulazi u mene, kia iz neba koje se samo od kie i sastojalo. Utonula sam u san, a onda sam opet bila delimino budna, opet sam zapaala poneto. Doli su mi oseaji kamenja i korenja, onda sam du svog levog boka poela da oseam i ujem proticanje hladne vode, jednog potoka u sezoni kia. Podzemne vode ilile su kroz mene i zaobilazile me i stizale u taj potok, cedile su se kroz tamu i zemlju i kamenje. Blizu potoka poela sam oseati veliko, duboko korenje drvea, a u zemljitu, svuda, mnogobrojne i fine korenie trava, lukovice brodije, plave trave i otkucaje srca prizemne veverice i san krtice. Poela sam se kretati nagore kroz jedan od velikih korenova divljeg kestena, ula sam u stablo i rairila se kroz bezlisne grane, stiui do krajeva najmanjih granica. Odatle sam sagledala mnogobrojne merdevine kie. Njima sam se popela na stepenita oblaka. Po njima sam se popela na staze vetra. Tu sam stala, jer sam se plaila da stupim u vetar. Niz stazu vetra sila je Kojota. Dola je u obliku jedne mrave ene sa grubom, mrkom kosom na glavi i istim takvim dlakama na rukama i sa izduenim, finim licem sa utim oima. Dvoje njene dece dolo je sa njom, u obliju kojotske tenadi. Kojota me je pogledala i rekla: "Ma, polako. Moe da pogleda i dole. I nazad." Virnula sam dole i nazad, ispod vetra. Ispod i iza mene bili su mrani grebeni ume iznad kojih su sijale duge; svetlost je blistala na vodi koja se nalazila na liu tog drvea. Pomislila sam da u toj dugi postoji neki narod, ali nisam bila u to sigurna. Jo dalje su bili uti bregovi leta i izmeu njih reka koja je odlazila ka moru. Na nekim mestima vazduh je ispod mene bio toliko pun ptica da nisam mogla videti tle, nego samo svetlost na njihovim krilima. Kojota je imala visok, pevajui glas, kao nekoliko glasova odjednom. Rekla je: "Hoe li da odavde krene dalje?" *Baba Planina Rekoh: "Htela sam u Sunce." "Ma samo napred. Sve je ovo moja zemlja." To je Kojota rekla, a onda je prola, po vetru, pored mene, kaskajui na sve etiri, kao kojot, praena svojom tenadi. Ostadoh da stojim na vetru sama. I produih napred. Moji koraci po vetru bili su dugi i spori, kao koraci Plesaa Duge. Pri svakom koraku, svet ispod mene izgledao je drugaije. Pri jednom koraku bio je osvetljen, pri sledeem u tami. Pri sledeem zadimljen, u onom posle toga bistar. Jo jedan dugi korak i crni i sivi oblaci pepela ili praine skrili su sve; jo jedan i ja ugledah peanu pustinju na kojoj nije ni raslo niti se micalo bilo ta. Zakoraila sam i sve na povrini sveta bilo je samo jedan, neprekinut grad, krovovi i putevi gde su ljudi vrveli kao ona mala bia u barskoj vodi pod soivom. Sledei korak i videla sam suva dna svih okeana, lavu kako lagano izvire iz dugakih avova na sredini i, duboko dole u senci zidova kontinenata, divovske kanjone nalik na rovove ispod zidova nekog ambara. I opet korak, pruen lagano kroz vetar, ali sad se pokaza povrina sveta prazna, glatka i bleda, kao lice jedne bebe koju sam svojevremeno videla, a koja je bila roena bez oiju i bez prednjeg dela mozga. Sledei korak i jedan jastreb se susreo sa mnom u svetlosti sunca u mirnom vazduhu iznad jugozapadnog nagiba Baba Planine. Pre toga je padala kia i na severozapadu je jo bilo mranih oblaka. Kia je blistala na liu uma u kanjonima na bokovima te planine. Ja mogu pismeno da iskaem neke delove te vizije koja mi je bila data u Devetoj kui, neke druge mogu da otpevam uz bubanj, ali za glavninu vizije nisam nala ni rei, ni muziku, iako sam veliki deo svog ivota, posle tog dana, utroila uei se kako da ih naem. Ne umem da nacrtam ono to sam videla, jer moja aka nema dar za pravljenje nalikovanja. Jedan od razloga to bi tu viziju bilo bolje crtati i to je teko prepriati je sastoji se u tome to u njoj nema osoba. Ti kad govori neku priu, kae ovako: "Ja sam uinila to", ili, "Ona je videla to". Kad nema "ja" ni "ona", nema ni prie. Ja sam postojala dok nisam stigla u Devetu Kuu; onda je tu bio jastreb, ali ja vie ne. Jastreb je bio; mirni vazduh je bio. Gledanje kroz jastrebove oi, to je bivanje bez sebe. To 'sebe', ja, jastvo, jeste smrtno. A Deveta je Kua Venosti. Dakle, od onoga to su jastrebove oi videle ja se ovde mogu u obliku rei setiti samo sledeeg: Bila je to Vaseljena sile. Postojala je mrea, ili polje, ili splet linija energije svih bia, svih zvezda i galaksija zvezda, svih svetova, ivotinja, umova, ivaca, praine, one ipke i pene vibracija koja je bivanje samo, a sve je to bilo meusobno povezano, svaki deo je bio deo nekog drugog dela, a celina je bila deo svih delova i zato je bila shvatljiva sebi samo kao celina, bezgranina i nezatvorena. Na Berzi nas ue da se elektrina mentalna mrea Grada prostire po celoj povrini ove planete i po Mesecu i drugim planetama i jo dalje, do nezamislivih udaljenosti meu zvezdama: a u mojoj viziji itava ta ogromna mrea bila je samo jedan trenutni treptaj svetlosti na jednom talasu u toj Vaseljeni sile, jedna trun praine na jednoj semenki trave na beskrajnim travnatim ravnicama. Te slike svetlosti koja plee po talasima jednog mora, ili po esticama praine, ti treptaji sjaja na zreloj travi, to blistavo poletanje iskrica iz vatre, to je sve to imam: ni u jednu sliku ne moe stati ta vizija, koja je sadrala sve slike u sebi. Muzika je za nju bolje ogledalo, ali ja nisam pesnikinja da od rei napravim muziku. Pena i scintilacije liskuna u kamenu, treptanje i iskrienje talasa i praha, rad velikih razboja za tkanje irokog platna i svi plesovi - sve su to odblesci jastrebove vizije, baeni na tren u moj um; ali i sve drugo bi moglo dati takve odbleske, kad bi moj um bio dovoljno jasan i jak. Ali nijedan um i nijedno ogledalo ne moe tu viziju uzeti u sebe, a da se ne polomi. Nastupilo je silaenje ili odmicanje, pa sam videla i neke stvari koje mogu opisati. Evo jedne od njih: na tom manjem prostoru ili niem nivou, koji je bio neto to bismo mogli nazvati bogovima ili boanskim, postojala su bia koja su izvravala mogunosti. Ja ih, zato to sam ljudsko bie, pamtim kao da su bila ljudskog oblika. Jedno od njih dolo je i uobliilo vibracije energija, zatvarajui energijama staze tako da vie nisu bile okretaji, nego tokovi. Taj stvor bio je veoma snaan, ali osakaen. Radio je kao kova u kovanici, prisiljavao je tokove energije da ostaju zatvoreni u sebe same, da budu uasni od snage, razbuktali. On, koji ih je pravio, bio je i spaljen njihovim dejstvom, pretvorio se u ljuturu od ljake, oi su mu bile kao otvorena vratanca na lonarevoj pei, kosa mu je bila od gorue ice, ali on je i dalje zaokretao staze energije i zatvarao ih u tokove, zarobljavao je silu u silu. Svuda oko tog bia sve je sad bilo crno i uplje, jer su se tokovi okretali i sve parali i mleli. Bila su tu i druga bia, koja su dola kao da lete, kao ptice na oluji, naletala su sa kricima na te tokove vatre da ih zaustave, ali su bila tokovima zahvatana, a onda su se rasprskavala u neto nalik na vatrena pera. Mlinar je sad bio samo tanka ljutura tame, vrlo slab, izgoreo, pa su i njega tokovi zahvatili svojim obrtanjem, buktanjem i mlevenjem i samleli ga u prah, nalik na fino, crno brano. Tokovi su, okreui se, rasli i prikljuivali se jedni drugima, tako da je najzad cela maina bila spregnuta, zupanik u zupanik, zubac na zubac, i sve se napregla i zablistala i raspala se na komadie. Svaki je toak, raspadajui se, bio irei vatreni oblak lica, oiju, cvetova i zveri, a sve te stvari u oblaku su gorele, rasprskavale se, bivale su unitene i najzad su padale kao crni prah. To se dogodilo, ali to je bio samo jedan treptaj svetlosti u Vaseljeni sile, samo jedan mehuri u peni, jedno proletanje leteeg unka na razboju, jedno svetlucanje liskuna. To crno brano ili prah poleglo je u obliku otvorenih kriva ili zavojnica. Prah je poeo da se pokree i premeta, pokazalo se svetlucanje u njemu, kao u praini u vazduhu kad na nju padne samo jedan mlaz suneve svetlosti. Crni prah je poeo da plee. Onda se to plesanje poelo odmicati, sve dalje i dalje; a blie meni, na levoj strani, pojavilo se neto to je plakalo, neto kao mala ivotinja. To sam bila ja, moj um i moje bivanje u svetu; onda sam ja opet poela da postajem ja; ali moja dua, koja je videla viziju, nije bila ba sasvim voljna da se to dogodi. Ipak, moj um ju je dozivao, vukao ju je natrag, meni, iz Devete Kue, vikao joj je da se vrati i ona se vratila. Leala sam na desnom boku na tlu, u jednoj maloj, toploj sobi zemljanih zidova. Jedina svetlost dolazila je od crvene grejne ipke jedne elektrine grejalice. Negde u blizini ljudi su pevali dvonotni napev. U levoj aci drala sam komad kamena serpentina, koji je bio zelenkast sa tamnim mrljama i veoma zaobljen, kao oblutak iz nekog vodotoka, mada je retkost da se serpentin tako uobliuje, on se najee rascepi i razmrvi. Bio je tano toliko veliki da sam ga mogla obuhvatiti akom i prstima sa svih strana. Drala sam taj obli kamen dugo i sluala napev, a onda sam zaspala. Kad sam se probudila, osetila sam da kamen postaje nesutastven, da moji prsti tonu u njega; teina mu je bila sve manja, najzad je sasvim iezao. Zbog ovog sam osetila aljenje, jer sam mislila da je izuzetna stvar vratiti se iz Desne Ruke Sveta i doneti u aci jedan njen komad; ali kad mi se glava razbistrila, uoila sam tatost takve misli. Nekoliko godina kasnije taj kamen mi se vratio. etala sam pored Meseevog Potoka sa svojim sinovima, koji su tad bili jo deaci. Onaj mlai video ga je u vodi i dohvatio i rekao: "Svet!" Rekla sam mu da ga sauva u svojoj heja-kutiji i on je to uinio. Kad je umro, vratila sam taj kamen u vodu Meseevog potoka. U viziji sam provela prva dva dana i prve dve noi tog Sunevog dvadesetjednodnevlja. Bila sam veoma slaba i umorna, pa su me zadrali u hejimama do kraja dvadesetjednodnevlja. ula sam dugopevanje, povremeno sam odlazila u druge odaje hejima; primali su me sa dobrodolicom ak i u najunutranjijoj sobi, gde su pevali i plesali Unutranje Sunce, onoj gde sam ula u viziju. Tu sam provodila vreme sedei, sluajui i napola gledajui. Ali kad god sam pokuala da oima pratim njihovo plesanje, ili da pevam, ili da samo dodirnem jezini bubanj, slabost je nadirala u mene kao talas preko peska, pa sam se vraala u sobicu da legnem, u zemlji, na zemlju. Probudli su me da ujem Jutarnju Pesmu; tad sam se prvi put posle dvadesetjednodnevlja popela merdevinama i ugledala sunce, tog dana, koji se zove Dan izlazeeg sunca. O meni su se starali oni koji su plesali Unutranje Sunce. Rekli su mi da sam u opasnosti i da, u sluaju da mi se pojavi neka druga vizija, treba da se trudim da se povuem od nje, jer jo nisam dovoljno ojaala. Rekli su mi da ne pleem; donosili su mi hranu, tako dobru i sa toliko dobrote datu, da je nisam mogla odbiti, pa sam je sa uivanjem jela. Kad su proli i dani Izilog Sunca, preuzeli su me izvesni uenjaci iz hejima. Vodii su mi bili Korov, mukarac iz moje Kue i Mlena, jedna ena iz Opsidijana. Bilo je vreme da ponem da uim kako da prepriam viziju. Kad sam to poinjala, mislila sam da nema ta da se ui: kazau ta sam videla i gotovo. Mlena je radila pomou rei; Korov je radio pomou rei, bubnja i matrinih napeva. Traili su od mene da idem veoma sporo, da svaki put

STALNO SE VRAAJUI KUI - 54 kaem samo po malo, ponekad samo jednu re, i da ponavljam ono to sam dotad rekla, uz pevanje matrinih napeva, da bi se to vei deo vizije mogao zaista dozvati u seanje i dati, i to tako da i ubudue ostane mogunost da se doziva u seanje i daje. Kad sam poela na ovaj nain da otkrivam ta znai kazati vieno i kad su ogromna sloenost vizije i njeni bezbrojni ivopisni detalji preopteretili moju matu i nadmaili moju sposobnost opisivanja, uplaila sam se da u izgubiti sve pre nego to uhvatim makar i jedan mali deo i da, ak i u sluaju da neto zapamtim, nikad neu moi nijedan deo vizije da razumem. Moji vodii su mi vraali pouzdanje, stiavali su moje nestrpljenje. Mlena je rekla: "Mi smo donekle uvebani za ovo, a ti nisi nimalo. Mora uiti da jednim zemaljskim jezikom govori nebo. uj: ako bi neka beba bila odneta na Planinu, da li bi mogla s nje da dopeai nazad, pre nego to je nauila da hoda?" Korov mi je objanjavao da u, uei da mentalno prihvatam ono to sam u viziji opazila, dospeti blizu stanja kad ovek ivi u oba Grada istovremeno. "Zbog toga", rekao je on, "nije mnogo urno". Rekla sam: "Ali to e potrajati godinama i godinama!" On je rekao: "Ti si u tom poslu provela ve hiljadu godina. u je rekla da si stara dua." Smetalo mi je to esto nisam znala da li se Korov ali ili se ne ali. To uvek smeta mladim ljudima; koliko god da mi je dua, moda, bila stara, moj um je imao samo petnaest godina. Bilo je potrebno da jo neko vreme ivim da bih, tek onda, shvatila da postoje mnoge stvari koje se jedino mogu iskazati ako se ovek istovremeno i ali i ne ali. Morala sam se vratiti iz Jastrebove Kue sasvim u Kojotinu Kuu da bih to saznala, pa ipak i sad mi se deava da to zaboravim. Korov je nastojao da se ali, da okira, da uzmuti nataloeno, to je bio njegov nain; ali bio je blag ovek, nisam ga se plaila. Mlene sam se plaila jo od onog dana kad me je pogledala u Loi Krvi i rekla: "Radi ega si ti ovde?" Bila je velika uenjakinja i pevaica Loe. Njen nain bio je staloen, strpljiv, bezlian, ali nije bila blaga osoba, nje sam se plaila. Prema Korovu je bila utiva, ali jasno se videlo da njeno ophoenje prikriva prezir. Smatrala je da je mukarcu mesto u umama, na njivama, u zanatskim radionicama, a ne meu svetim i intelektualnim stvarima. U Loi sam jednom ula kad je Mlena rekla onu staru dosetku, "Mukarac jebe mozgom, a misli kurcem". Korov je vrlo dobro znao ta ona misli, ali mukarci intelektualci navikli su da se u njihove sposobnosti sumnja i da se njihova postignua omalovaavaju; inilo se da mu njena prezrivost ne smeta toliko kao, povremeno, meni. Jednom sam ak pokuala i da ga branim od Mlene, rekla sam joj: "Iako je mukarac, misli kao ena!" Time nisam nita postigla, naravno; a ako je ta moja tvrdnja i bila do neke mere istinita, sasvim istinita sigurno nije bila, jer ja o onoj stvari koja mi je bila najvanija nisam mogla razgovarati sa Korovom, mukarcem, i to mukarcem iz moje Kue; a sa Mlenom, tako nadmenom i strogom, enom koja je ceo svoj ivot provela u celibatu, nije vredelo ni da pokuavam da govorim o toj stvari. Poela sam, jednom, oseajui da moram, a ona me je prekinula. "Ono to dolikuje da ja o tome znam, ve znam", rekla je. "Vizija je prestupanje! Ovu viziju treba deliti; prestupanje, ne." To nisam razumela. Silno sam se bojala da e me, im iziem iz hejima, opet uhvatiti onaj moj raniji ivot, da u opet ii pogrenim smerom, putanjom pogrenog miljenja i oajanja. Nekih pola meseca posle Sunca poela sam da govorim da sam jo suvie slaba i bolesna i da ne bih mogla da se iselim iz hejima. Na ovo je Korov odgovorio: "Aha! Pravi as da krene kui!" Smatrala sam da je izuzetno bezoseajan. Radei sa Mlenom, poela sam, od silne brige, da plaem, pa uskoro rekoh: "Kamo sree da nikad nisam imala tu viziju!" Mlena me je pogledala, bio je to jedan kratak, otar pogled preko oiju, kao da me je oinula granicom po licu. Rekla je: "Nisi ti imala viziju." mrcala sam i gledala Mlenu. "Nisi imala nita. Nema nita. Kua stoji. Ti moe da ivi u jednom njenom kutu, ili u njoj celoj, ili da izie iz nje, kako ti je volja." Tako je rekla Mlena i ostavila me. Ostala sam u sobici sama. Poela sam da je razgledam, tu malu, toplu prostoriju iji su zidovi, pod i krov bili od zemlje, ispod zemlje. Zidovi, zemlja: cela, nemenjana. Izvan njih nebo: celo, nemenjano. Ta soba bila je Vaseljena sile. Ja sam se nalazila u svojoj viziji. A ne ona u meni. I tako sam se vratila kui, da u njoj stanujem i da se trudim da ostanem na ispravnom putu. Skoro svakog dana odlazila sam i u hejime da uim sa Korovom ili u Lou Krvi da uim sa Mlenom. Zdravlje mi je bilo sasvim dobro, ali sam jo bila umorna i dremljiva, pa moje domainstvo nije dobijalo mnogo rada od mene. Svi u mojoj porodici, osim mog tate, bili su delatni, nemirujui ljudi, eljni da rade i da priaju, ali nikad da se skrase. Meu njima sam se posle mesec dana ivljenja u hejimama oseala kao oblutak u planinskom potoku, stalno pomerana i bacana tamo-amo. Ali mogla sam opet na posao sa tatom. Mlena mu je preporuila da me vodi sa sobom kad ide na rad. Korov joj je postavio pitanje da li je to opravdano, rekao je da taj zanat predstavlja spiritualnu opasnost, ali Mlena je odgovorila onim strpljivim, pokroviteljskim tonom kojim se obraala mukarcima: "Ne brini o tome. Ona je svoju sposobnost stekla zahvaljujui opasnosti." I tako sam se vratila radu sa elektrinom silom. Uila sam tu umetnost paljivo i trezno i nisam vie nikakav poar izazvala. Uila sam bubnjanje sa Korovom i govorenje o misterijama sa Mlenom. Ali sve je to bilo sporo, sporo, a moj strah je neprestano rastao: strah i nestrpljenje. Slika jahaa onog rieg konja nije mi, kao ranije, bila na umu, ali je bila sredite mog straha. Na jahanje nisam ila uopte, izbegavala sam sasvim one moje prijatelje koji su negovali konje, izbegavala sam i panjake na kojima su konji bili. Nastojala sam da nikad ne razmiljam o Plesu Leta, niti o igrama i trkama. Pokuavala sam da ne razmiljam ni o voenju ljubavi, iako je sestra moje majke imala novog mua i sa njim svako vee u sobi do moje vodila ljubav, uz obilje zvukova. Poela sam da se plaim sebe i da oseam prema samoj sebi odbojnost, pa sam postila i proiavala se da bih postala slabija. Korovu nisam o tome rekla nita, jer me je spreavao stid; ali ni Mlenoj nisam nikad nita rekla, jer me je spreavao strah. Tako je minuo Ples Sveta, a sledei na redu bio je Mesec. Sve jai strah obuzimao me je pri pomisli na taj ples, oseala sam se kao da me je na neki nain stegao u zamku. Kad je nastupila prva no Meseca, sila sam u svoje hejime, reena da tu i ostanem itavo vreme i da zatvorim ui za pesme ljubavi. Poela sam da bubnjam jednu vizijsku melodiju koju je Korov bio doneo sa svojih vilinkonjinih vizija. Tako rei istog trenutka dospela sam u zanos i ula u kuu gneva. U njoj je bilo crno i vrelo, sa povremenim sevovima ukaste svetlosti koji su podseali na toplinske munje i sa tupom, mumlajuom bukom ispod nogu i u zidovima. Tu je bila i jedna starica, veoma crna, sa premnogo ruku. Pozvala me je, ne mojim tadanjim imenom, Vokica, nego imenom Zlatna Detlica: "Detlice, ovamo! Zlatna Detlice, ovamo!" Shvatila sam da je to moje ime, ali nisam prilazila. Stara je rekla: "ta si se tol'ko umusila? Zato ne ide da se jebe sa tvojim bratom u ukulmasu? enja, neusliena, jeste truljenje. Ne Sme je robovlasnik, a Ne Treba je rob. Energija, sputana, okree tokove zla. Pogledaj ta ti sa sobom vue! Kako moe da tri putanjama okreta, kako moe da rukuje silom, tako sputana lancima? Sujeverje! Sujeverje!" Uvidela sam da su mi obe noge pritegnute bukagijama uz jednu ogromnu stenu od kamena serpentina, tako da nisam mogla ni da se maknem od nje. Plaila sam se da e se ta stena, ako padnem, prevaliti preko mene i da e me zgnjeiti. Stara je rekla: "ta ti je to na glavi? Nije to veo za Ples Meseca. Sujeverje! Sujeverje!" Digla sam ruke i otkrila da mi je glava pokrivena tekim lemom nainjenim od crnog minerala opsidijana. Gledala sam i sluala kroz to crno, mutno staklo, koje mi je bilo namaknuto i preko oiju i uiju. "Skidaj to, Zlatna Detlice!" rekla je baba. Rekla sam: "Neu kad ti trai!" Jedva sam je videla i ula, zato to mi je lem, sve tei i deblji, pritiskao glavu, a obla stena me gurala u noge i lea. Povikala je: "Otrgni se! Prevrnue stenu! Oslobodi se!" Nisam htela da je posluam. Opredelila sam se za odbijanje. Dohvatila sam taj opsidijanski lem i poela ga navlaiti jo jae na ui i oi i elo, tako da je najzad utonuo i postao deo mene, a onda sam se utisnula sva u stenu tako da je postala deo mojih nogu i tela. Stala sam, onda, vrlo kruta, teka i tvrda, ali sposobna da hodam i da vidim i ujem, sad kad to tamno staklo nije prekrivalo moje ui i oi nego je bilo deo njih. Videla sam da itava ta kua gori, da bukti i iklja dimom: podovi, zidovi, krov. Jedna crna ptica, vrana, proletala je kroz dim iz jedne sobe u drugu. Ona stara ena je gorela, dim je izbijao iz njene odee, mesa i kose. Vrana je obletela oko nje i viknula meni: "Sestro, izii napolje, bolje e ti biti da izie napolje!" Nieg nema osim gneva u kui gneva. Rekoh: "Ne!" Vrana je graknula i rekla: "Sestro, vode uzmi, vode izvorkinje!" Onda je izletela kroz plamtei zid kue. U samom trenutku izlaenja, pogledala je nazad ka meni mukim licem, lepim i jakim, sa kovrdavom, vatrenom kosom koja je strujala nagore. Onda su ti zidovi vatre utonuli u zidove serpentinske hejime u kojoj sam sedela i lupkala po tronotnom bubnju. Bubnjala sam i sad, ali drugaijim obrascem, novim. Posle ove vizije zvali su me Zlatna Detlica; uenjaci su se saglasili da je najbolje koristiti ono ime koje od te bake dobije, ak i ako ne postupa u skladu sa onim to je govorila. Posle ove vizije otila sam na Izvore Reke, kao to mi je Vrana preporuila; a posle toga oslobodila sam se straha od svoje enje. Ona sredinja vizija je sredinja, ona nije namenjena niemu izvan sebe; uistinu, nita izvan nje i ne postoji. Ono to sam videla u Devetoj Kui, to jeste, na nain kako oblak jeste i kako planina jeste. Mi takve vizije koristimo, pravimo od njih znaenja, nalazimo u njima slike, ivimo od njih, ali one nisu za nas, niti su o nama, ba kao to ni ovaj svet nije ni jedno od ta dva. Mi smo deo njih. Postoje i druge vrste vizija, koje su, sve, udaljenije od sredita, a blie smrtnome "ja"; jedna od njih je ona prekretna, koja govori o sopstvenom ivotu jedne osobe. Vizija u kojoj me je ta baka imenovala bila je prekretna. Dolo je Leto i ljudi su sili iz ukulmasa. Moj brat iz Serpentine sad nije jahao svog riana na trkama; jahala ga je jedna devojka iz ukulmaskog Opsidijana, a on je jahao jednu riu kobilu. Rian je pobedio na svim trkama i dobio silne hvale. Rekli su da posle tog leta on vie nee trati, ve da e biti upotrebljen za priplod. Nisam jahala, ali sam gledala igre i trke. Teko je rei kako sam se oseala. Grlo me je bolelo sve vreme, a u sebi sam neprestano ponavljala: zbogom, zbogom! Ali ono emu sam ja govorila zbogom bilo je ve iezlo. Oaljivala sam, ali nimalo dirnuta. Ta cura bila je dobra jahaica, bila je i veoma lepa i ja sam pomiljala da e njih dvoje moda uiniti zalaenje dublje u kopno zajedno; ali to me nije povreivalo, nije me ak ni zanimalo. Ono to sam elela bilo je da odem iz Teline, da ponem da ivim onim ivotom koji sledi posle takve prekretne vizije, posle takve okretne, ali ne krune, putanje. I tako sam ja u srcu letnjeg doba krenula sa Korovom uzvodno do Izvora Reke u Vakvahi. Na Planini sam ivela u serpentinskoj gostinskoj kui i radila uglavnom kao elektriarski pomonik na svakojakim sitnim poslovima u svetim zgradama i zgradama Arhive i Berze. Svakog jutra izlazila sam iz kue u vreme izlaska sunca. Na celom prostoru iza i ispod trema te kue videla bih, tada, ogromnu belu perjanost, letnju maglu tako poleglu da je Dolina bila nje puna; a prvi zraci sunca davali su blistavost vrhuncima Planine iza mene. Onda bih pevala kako su me nauili: "Pumina ovo je Dol, gde budi se i eta lav, u Sedmoj Kui ona sja, Dolina najmilija!" Kasnije, u sezoni kia, ta puma se etala i po samoj Planini, zatamnjujui vrhunce i Izvore oblacima i sivom izmaglicom. Probuditi se u tiini te bezkine, sveskrivajue magle znailo je probuditi se u snu, disati lavljim dahom. Provodila sam znatan deo svakog svog dana na Planini u hejimama, a ponekad sam i spavala u njima. Radila sam sa uenjacima i vizionarima Vakvahe na poboljanju tehnika re-vizije, zatim prepriavanja vizije i muzike. Nisam mnogo vebala ples niti slikanje, jer za te stvari nisam imala dara, ali sam vebala priseanje i iskazivanje pisanim i govornim jezikom i pomou bubnja. Imala sam tada, kao i mnogi ljudi, preuveliane predstave o ivotu vizionara. Oekivala sam da je to neka naporno, atletsko, asketsko bivstvovanje, uvek oprueno ka neizgovorivom. A zapravo je to bio poprilino dosadan nain ivota. Kad je ovek u viziji, nije u stanju da se stara o sebi, a kad se iz nje vrati moe se desiti da bude ophrvan silnim umorom, ili uzbuen i zbunjen, a u oba ta sluaja potreban mu je mir, bez ieg to bi mu skretalo panju i bez postavljanja ikakvih zahteva. Drugim reima, vizionarstvo je kao raanje dece, ili kao ma koji drugi naporan, neprekidni rad. Oekuje se da vriocu tog rada pruite podrku i zatitu. Ovo velikim delom vai i za re-viziju, a i za prepriavanje vizije, mada ta dva posla zahtevaju, ipak, neto manje napora. U gostinskoj zgradi postila sam samo pre velike vakve; jela sam malo, donekle sam pazila na izbor hrane, pila sam i pomalo vina, ali bevande. Ako ulazi u viziju ili re-viziju, ne eli da se stalno menja i da odlazi

STALNO SE VRAAJUI KUI - 55 razliitim putanjama - jednom kroz veliko gladovanje, drugi put kroz pijanstvo, ili kroz kanabis, ili transpevanje, ili ve kroz ta. eli umerenost i neprekidnost. Naravno, ako je neko predanik, stvari stoje drugaije, ali to nije rad, to je izgaranje. Dakle, moj ivot u Vakvahi bio je dosadan i miran, uglavnom isti iz dana u dan i iz sezone u sezonu, bio je pogodan i prijatan i za moj um i za srce, tako da nita drugo nisam elela. Na Planini, tokom svih tih godina, nisam uradila nita osim to sam ponovno gledala i opisivala onu viziju Devete Kue koja mi je bila data; prenela sam je najpotpunije to sam mogla uenjacima Serpentine za njihove zapise i tumaenja, po kojima se mi, kao narod, usmeravamo. To su bili dobri ljudi, prava rodbina, porodica moje Kue, a ja sam najzad postigla da opet budem dete te Kue, a ne izgnanica svojom voljom. Mislila sam da sam dola kui i da u tu proiveti sav svoj ivot, govorei i bubnjajui, zalazei u viziju i vraajui se iz nje, pleui na divnom plesalitu Pet Visokih Kua, pijui iz Izvora Reke. Trava je stigla kasno, tree godine mog ivota u Vakvahi. Nekoliko dana posle njenog zavretka i nekoliko dana pre poetka Dvadesetjednodnevlja u jednom trenutku krenula sam da se popnem uz merdevine Serpentinskih hejima, kad mi doe ena Sokolica. Ja sam mislila da je to neka ena iz hejima, sve dok nisam ula sokolski klicaj, "ki-jir! ki-jir!" Okrenula sam se, a ta ena je rekla: "Otplei Sunce na Planini, Zlatna Detlice, a onda sii. Moda bi trebalo da naui kako se boji tkanina." Nasmejala se i prhnula uvis kao soko, kroz ulaz. Prili su drugi ljudi, a ja sam jo stajala u podnoju merdevina. I oni su uli sokoliino klicanje, a neki su je i videli kako odlee u visinu, kroz ulaz hejima. Posle toga, vie nikad nisam imala ni vizije, ni re-vizije Devete Kue niti ma koje Kue ili vrste. Bila sam ojaena, ali i laknulo mi je. Bilo je teko nositi onu stravinu uzvienost i teko donositi je, deliti sa drugima i davati i gubiti, i tako opet, i opet, iz poetka. Sve je to nadmaivalo moje snage i nije mi bilo ao to su re-vizije, ponovljene posete viziji, prestale. Ali kad sam pomislila da sam izgubila svu vizionarsku sposobnost i da uskoro moram napustiti Vakvahu, poela sam tugovati. Razmiljala sam o onom narodu za koga sam davno, kao dete, dok se jo nisam bojala, verovala da mi je rod. Tih osoba vie nije bilo, a sad sam morala otii i ja, ostaviti ove moje roake po Kui u Vakvahi i nastaviti da ivim meu neznancima, do kraja svog ivota. Jedan ensko-ivei mukarac iz Serpentine Vakvahe, Jelenjezik, koji me je pouavao i pevao sa mnom i davao mi prijateljstvo, video je da sam pokunjena i brina, pa mi je rekao: "uj. Misli da je sve uinjeno. Nita nije uinjeno. Misli da su vrata zatvorena. Nijedna vrata nisu zatvorena. ta ti je rekla Kojota kad je sve poinjalo?" Rekoh: "Rekla je, 'Ma, polako'. Dakle, da se ne uznemiravam." Jelenjezik je zaklimao glavom i nasmejao se. Rekla sam: "Ali Sokolica ree da odem dole." "Nije ti rekla da se ne vrati ovamo." "Ali izgubila sam vizije!" "Nisi pamet, meutim! Gde je sredite tvog ivota, Zlatna Detlice?" Razmiljala sam, ne mnogo dugo, i odgovorila: "Pa, tamo, u toj viziji. U Devetoj Kui." Rekao je: "Tvoj ivot se okree oko tog sredita. Samo, nemoj sputavati svoju pamet stalnim kukanjem za tom vizijom! Pa zna da ona nije tvoje ja. Sokolica krui oko sokolskih elja. Nainie zaokret, doletee kui i nai e da su ti vrata irom otvorena." Otplesala sam Sunce na Planini, kao to je ena Sokolica i rekla da uinim, a onda me je obuzelo oseanje da moram ii. Bilo je tada u Vakvahi izvesnih ljudi koji su nastojali da postignu viziju ili ekstazu neprestanim postom ili drogiranjem i koji su iveli u halucinacijama; takvim ljudima se deavalo da vie ne razlikuju viziju od svog matanja i da ive bez posta i da neprerstano izmiljaju svet. Plaila sam se da bih, ako ostanem, mogla poeti da postupam kao oni; na to me je i upozorio Jelenjezik. Najzad, ja jesam u jednoj ranijoj prilici odlutala u tom pravcu. Zato sam rekla zbogom tom narodu i jednog hladnog jutra punog svetlosti krenula niz Planinu. Jedan mladi crvenokrili soko kruio je nad kanjonima, kliui "ki-jir! ki-jir!" - tako alostivo, da sam se rasplakala. Vratila sam se u domainstvo moje majke u Telina-nai. Moj ujak se bio oenio i odselio, pa je ta mala soba ostala samo meni; a to je bilo povoljno, jer se ona moja rodica udala, imala je i dete, domainstvo je bilo puno guve i nemira kao i uvek, a to mi nikad nije prijalo, iako na naem jeziku moje ime, osim to oznaava 'enku detlia', znai i 'treperenje, brzi bleskovi'. Vratila sam se opet radu uz moga tatu, uila sam sa njim i teoriju i praksu i posle dve godine postala sam lan Mlinarske Umetnosti. On i ja smo i posle toga esto radili zajedno. ivot mi je bio gotovo isto onako smiren kao u Vakvahi. Ponekad sam provodila dane u hejimama, bubnjajui; vizija nije bilo, ali ona tiina unutar bubnjanja, to je bilo ono to sam elela. I tako su sezone odmicale, a ja sam razmiljala o Sokoliinim reima. Radila sam potpuno novu elektroinstalaciju u jednoj staroj zgradi, to je bila Kua Sedam Stepenika u severoistonom kraku Teline, i dok sam time bila zabavljena, tog vrueg dana, jedan mukarac iz jednog od domainstava te kue doneo mi je limunadu, malo smo i popriali, to se ponovilo i sledeeg dana. Bio je to jedan Plavoglinac iz ukulmasa koji se oenio Serpentinkom iz Teline. Dato im je da imaju dvoje dece; ono mlae je roeno kao sevai. Ona je decu ostavila njemu i napustila kuu svoje majke, otila je na drugi kraj grada i udala se za nekog Crvenotuglaa. Poznavala sam je, bila je to jedna od onih cura sa kojima sam se kockala kao dete, ali sa ovim mukarcem, Mirnovodenim, koji je stanovao tu, u kui babe svoje dece, nikada ranije nisam razgovarala. Radio je uglavnom kao hemiar, tavilac i kao kuni nastojnik. Razgovarali smo, dobro smo se slagali, sretali smo se radi daljih razgovora. Uinila sam s njim zalaenje dublje u kopno, pa smo odluili da se venamo. Moj tata se tome protivio, jer je Mirnovodeni ve imao dvoje dece u svom domainstvu, to je znailo da ja neu roditi nijedno; ali ja sam ba to i htela. Moja baka i majka nisu od srca podravale nijedan moj postupak, zato to sam ja njih dve uvek razoaravala, a i zato to nisu elele jo troje ljudi u naoj ve pretrpanoj kui. Ali ja sam i to ba elela. Sve to sam, tih godina, htela, ostvarilo se. Mirnovodeni i ta dvojica deaka i ja napravili smo domainstvo u prizemlju Kue Sedam Stepenika, u onom delu iznad koga je, na prvom spratu, stanovala njihova baba. Ona je bila lenja osoba, ali mnogo slatke naravi, veoma je volela Mirnovodenoga i decu, pa smo se dobro slagali. iveli smo u toj kui etrnaest godina. Tokom sveg tog vremena ja sam imala ono to sam elela i bila sam zadovoljna, kao ovca sa dvoje jagnjadi na bezbednom panjaku; pasla sam pognute glave. I sve to vreme minulo je kao jedan dugi, letnji dan u ograenim poljima ili u nekoj tihoj kui u kojoj su sva vrata pozatvarana da bi sobe ostale prohladne. To je bio dan mog ivota. Ono pre i ono posle toga bila je zora i bio je mrak, u kome stvari i senke stvari postaju jedno. Na stariji sin - eto, najzad je moja baka mogla neim da bude zadovoljna - otiao je da ui u Lekarskoj Loi na Belosumpornom, im je uao u svoje godine pruanja grana, a do svoje dvadesete godine ve je i stanovao tamo, vie je vremena provodio u Loi nego u naoj kui. Mlai sin je umro kad je odiveo esnaest godina. ivljenje sa njegovim bolom i sve veom nejakou i posmatranje kako mu se paraliu ruke i kako gubi vid navelo je njegovog brata da ui za izleitelja, ali ivljenje sa tom neustraivom duom bilo je moja glavna radost. Bio je kao mladune sokola koje je dolo u ovekove ruke da se ugreje, na tren; mladune neustraivo, bezazleno, ali ranjeno. Kad je daj deak umro, Mirnovodeni je klonuo duhom i poeo da ezne za svojim starim domom. Ubrzo se vratio u ukulmas da stanuje u kui svoje majke. Pokatkad sam mu odlazila u posetu tamo. Ja sam se vratila u dom svog detinjstva, u kuu moje majke, gde su mi bili baka, majka, otac, tetka, roaka i njen mu i dvoje dece. Bili su i sad ustumarani, bili su galamdije; nisam htela da budem na takvom mestu. Odlazila sam u hejime i bubnjala, ali ni to nije bilo ono to sam elela. Nedostajalo mi je druenje sa Mirnovodenim, ali vie nije bilo vreme da nas dvoje ivimo zajedno; to je bilo obavljeno. Neto drugo sam htela, ali nisam uspevala da utvrdim ta. U Loi Krvi jednog dana mi rekoe da je Mlena, koja je sad bila zaista stara ena, pretrpela srani udar. Moj sin je poao sa mnom da je vidi i da joj pomogne u oporavku; a poto je bila sama, ja sam pola sa namerom da kod nje stanujem dokle god joj bude potrebna pomo. Njoj je odgovaralo da me ima tu, pa sam ostala. Bilo je to udobno za nas obe; ali ona je tragala za svojim poslednjim imenom i uila je kako da umre, dok ja, iako sam joj u tom poslu mogla donekle pomoi i od nje tota nauiti, jo nisam za sebe elela da inim to isto. Jednog dana, malo pre Leta, radila sam u smetajnim ambarima iznad Meseevog Potoka. Naa Umetnost tamo je namestila novi generator, a ja sam proveravala kablove koji su vodili do vralica; nekima od njih bila je potrebna nova izolacija, zato to su mievi uinili onaj miji posao. Radila sam, dakle, u mranom, pranjavom prostoru dovoljnom samo za puzanje, ula sam kako mievi trkaraju iznad mene u gredama i izmeu zidova. Uskoro sam primetila, jednim delom svoje panje, da se u tom prostoru za puzanje nalazi, sa mnom, pet-est pripadnika nekog naroda. Bio je to narod sivkasto-smee boje, sa dugakim, vitkim, belim akama i stopalima i sa svetlucavim oima; nikada ih ranije nisam videla, ali sam imala oseaj da su mi poznati. Rekla sam, nastavljajui da radim: "Ja bih vas zamolila da ne skidate izolaciju sa ica. Mogao bi izbiti poar. Valjda postoji neto bolje za jelo, u itnom ambaru!" Taj narod sa malo nasmejao, a jedan od njih, onaj koji je bio najtamnije boje, ree visokim, blagim glasom: "Posteljina." Onda su pogledali iza sebe i otili brzo i tiho. Neko drugi je bio tu. Osetila sam hladni talasi straha u sebi. U prvi mah nisam tu osobu mogla dobro videti u polumraku prostora za puzanje; onda videh da je to Korov. "Vie uopte ne jae konje, Zlatna Detlice", ree on. "Jahanje je za mlaariju, Korove", rekoh. "A ti si stara?" "Blizu etrdeset." "I ne nedostaje ti jahanje?" Zadirkivao me je, na onaj nain kako su me ljudi svojevremeno zadirkivali da sam zaljubljena u rieg drepca. "Ne, to mi ne nedostaje." "A ta ti nedostaje?" "Umrlo mi dete." "Zato bi ti ono nedostajalo?" "Pa mrtvo je." "Pa mrtav sam i ja", ree Korov. To je bilo tano. On je bio celih pet godina pre toga umro. Onda sam znala ta mi nedostaje, ta elim. A elela sam samo da ne budem zatvorena u Kuu Zemlje. Nije bilo potrebno da prolazim kroz ova ili ona vrata, da ulazim i izlazim, bilo mi je dovoljno samo da vidim one koji to ine. Korova, na primer; a on je sad bio tu i nasmejao se malo, kao mievi. Nita vie nije rekao, ali me je posmatrao iz senki. Kad sam zavrila posao, njega vie nije bilo tu. Na izlazu iz ambara osvrnula sam se i videla jednu ambarsku sovu kako spava visoko na jednoj krovnoj gredi. Vratila sam se kui, u Mlenino domainstvo. Ispriala sam joj, za vreme veere, o Korovu i o mievima. Sluala je, pa se malo i rasplakala. Bila je slaba, posle tog sranog udara, pa se ona njena estina povremeno okretala u suze. Rekla je: "Veito si ti ispred mene, oduvek si ila ispred mene!" Do tog asa ja pojma nisam imala da mi ona zavidi. Oalostilo me je to saznanje, a ipak, poelela sam da se nasmejem: kako mi upropaavamo svoja oseanja. "Neko mora otvoriti vrata!" rekla sam. Pokazala sam joj ljude koji su ve ulazili u sobu, ljude one vrste koju sam kao dete uspevala da vidim. Znala sam da su mi oni, zaista, rodbina, ali nisam znala ko su. Zapitala sam Mlenu: "Ko su oni?" U poetku je bila zbunjena, nije dobro videla, alila se na ovo i ono. Ti ljudi su poeli da govore, a ona da odgovara. Ponekad su govorili ovim jezikom, a ponekad nisam razumela ta kau; ali ona im je odgovarala sa puno volje. Kad se umorila, oni su se tiho razili, a ja sam joj pomogla da legne na postelju. Dok je tonula u san, ugledala sam jedno maleno dete koje je prilo i leglo pored nje. Ona ga je zagrlila. Od tada je svake noi, sve do Mlenine smrti te zime, to dete dolazilo da spava na njenoj postelji. Pomenula sam ga jednom, rekla sam: "Tvoja ker." Mlena me je oinula onim bi-pogledom, ali samo jednim okom, jer je jedino u njemu jo imala mo vida. I rekla: "Ne moja. Tvoja." I tako ja, evo, odravam sada tu kuu, sa mojom keri koju nikad nisam rodila, detetom moje prve ljubavi; pomau i drugi iz moje porodice. Ponekad, kad metlom istim pod te kue, ugledam prainu u mlazu sunca i vidim da praina plee u krivinama i zavojnicama, treperei. BELEKE: str. 284# vetulu Igra donekle nalik na polo, igrai jau na konjima, koriste loptu ispletenu od prua koju zahvataju i bacaju pomou hvataljki koje imaju dugake drke i na kraju deo nalik na korpu, takoe ispleten od prua; vidi odeljak 'Igre' u Zaleu knjige. str. 285# sevai Sevai znai 'sa navlakom'. Bio je to genetski poremeaj koji je uticao na motorne nerve, a kasnije se irio i na vegetativni nervni sistem. Oigledno povezan sa ostacima drevnih industrijskih toksina u zemljitu i vodi, u nekim podrujima planete nije bio naroito est; u drugima jeste.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 56 U Dolini, ak svako etvrto ljudsko dete bilo je mrtvoroeno zbog sevaija, a i kod ivotinja je bilo slino. Kao to Detlica kae, to se kasnije bolest ispolji, utoliko je blai i sporiji njen razvoj, ali tok bolesti uvek je nezadrivo vodio ka onesposobljenju, slepilu, paralizi i smrti. str. 292# uenjak Aya znai i nastavnik i ak i onaj koji tek ui i onaj ko je ve stekao veliko znanje, slino naoj rei uenjak 'na engleskom scholar, za razliku od scientist - naunik'. Uenjaci u hejimama bili su ene i mukarci naklonjeni religiji i nauci; oni su odravali tu Kuu. str. 293# ...ivi u oba Grada istovremeno... Neobina slika za dve Ruke Sveta, Pet Kua Zemlje i etiri Kue Neba. NEKI KRATKI DOLINSKI TEKSTOVI SOVA, KOJOTA, DUA. Iz Biblioteke u Vakvahi. Sova je letela po mraku. Njena krila nisu stvarala zvuk. Nije bilo nikakvog zvuka. Sova ree samu sebe samoj sebi: "Hu, hu, hu, hu." Sova uje sebe; zato zvuk jeste; zvuk ulazi u vreme onda, etiri puta. Zvuk se iri u krugovima po vodama tame, po vazdusima tame, iri se u krunim, otvorenim putanjama ka spolja, iz otvorenih usta sove. Kao abokreina i odlomljene granice i krila insekata na barskoj vodi, stvari nastaju, pogurane tim krugovima koji se kreu ka spolja. Blizu sovinih usta zvuk je jak, pa se stvari kreu brzo i vrsto i jasno se razaznaju i jake su. to dalje idu, krugovi postaju sve vei, ali sve slabiji, pa tamo nastaju stvari koje su spore, izmeane i polomljene. Ali sova je letela dalje i sve dalje, oslukujui i lovei. Jedno nije sve, a jednom nije uvek. Sova nije sve, nego je samo sova. Kojota je klipsala kroz mrak, vrlo tuna, usamljena. Nije bilo nieg za jelo u tom mraku, nieg za gledanje, nikakvog puta ni naina. Kojota je sela u mrak i poela zavijati: "Jauu, jauu, jauu, jauu, jauu." Kojota uje sebe; zato smrt jeste; smrt ulazi u vreme onda, pet puta. Smrt sija. Stvara sjaj. Smrt je stvorila blistanje u vodi, blistanje u vazduhu, blistanje u bitisanju. Blizu Kojotinog srca sjaj je silan i stvari postaju jake i tople i pale se. Dalje od njenog srca, stvari su izgorele, slabe, nejasne i hladne. Kojota je krenula dalje i jo ide, lovi iva bia i jede mrtva. Kojota nije ni ivot ni smrt, nego je samo jedna enka kojota. Pevanje due i njen sjaj, idu ka spolja, ka hladnoi i mraku. Dua uutana i hladna prilazi ka unutra, ka sijanju, ka pevanju uz vatru. Sova leti bez zvuka; kojota ide po mraku; dua miruje i slua. *Muzika notacija kod Kea LINOST I JASTVO Ponudio Stari Poljski Zec iz Telina-nae svojim hejimama, serpentinskim. U pevanju Trave kau: Vaseljena jeste, a sve to postoji nalazi se u toj kui svih kua. Pa dobro, da li je vasiona linost? Mi joj se obraamo kao osobi, govorimo "Heja!" kamenu, a i suncu kad izlazi "Heja! Svetinjo! Pozdravljam te!" Uzvikujemo svemiru kao nekoj linosti kad smo u divljini sami, uzvikujemo "Blagoslovi me kao to ja blagoslovim tebe, pomozi mi u slabosti mojoj!" Koga mi to pozdravljamo? Koga blagosiljamo? Ko pomae? Moda u svim stvarima postoji jedna osoba, jedan duh kome upuujemo pozdrave kad je u nekoj steni i u suncu, duh za koga se pouzdajemo da e biti u svim stvarima da blagoslovi i da pomae. Moda jednost Vaseljene ispoljava njega i moda jednost svakog bia, u svoj mnogovrsnosti bia, jeste simbol ili znak te jedne linosti, tog jednog duha. Moda je tako. Ljudi koji tvrde da je tako, kau da je ta linost jastvo svih jastava ili drugost svih drugosti, da je ono jedno veno, da je bog. Neki ovek lenjog uma moe rei da u kamenu ivi duh, da u suncu ivi vatrena linost, ali oni tvrde da u Vaseljeni bog ivi kao to ljudsko bie ivi u kui ili kojot u divljini, da ga je on napravio i da ga sad odrava u redu. Takvi ljudi veruju. Oni nisu lenjog uma. Neki drugi ljudi imaju vie uspeha u razmiljanju nego u verovanju; oni se ude i pitaju koga mi to pozdravljamo, koga blagoslovimo, od koga blagoslov traimo. Da li, inei to, mislimo ba na stenu samu, ba na samo sunce, na svaku stvar po sebi? Moda tako mislimo. Mi, najzad, ivimo u ovoj kui koja samu sebe stvara i samu sebe odrava u redu. Zato bi se jedna dua plaila u svojoj sopstvenoj kui? Ne postoje neznanci. Zidovi su ivot, vrata su smrt; mi u svome radu ulazimo i izlazimo. Ja mislim da mi jedni druge pozdravljamo i blagoslovimo i pomaemo. Jedni druge jedemo. Mi smo smo sakuplja i sakupljano. Gradei i razgraujui, mi pravimo i bivamo porueni; raajui i ubijajui, mi hvatamo u svoje ake i isputamo. Mislea ljudska bia i druge ivotinje, biljke, stene i zvezde, sva stvorenja koja misle ili su miljena, koja su viena ili vide, koja dre ili su drana, svi mi, svi smo bia iz Devet Kua bivanja i svi pleemo isti ples. Ona plava stena govori mojim glasom, a re koju izgovaram jeste ime te plave stene. Mojim glasom Vaseljena govori, a kad oslunem tu re koju ona izgovara, ta re sam ja. Bivanje je hvaljenje. Ne znam u ta se to ima verovati. Zato mislim da u, uplaen, imati poverenja; nejak, blagosiljati; u patnji, iveti. Mislim da je ovako: poto sam zatraio pomo, utau i sluau. Neu sluiti nijednoj osobi, niti u zakljuavati ijedna vrata. Zato mislim da u iveti u ovoj Dolini najbolje to budem umeo i da u tako i umreti ovde i pred otvorena vrata stii. SPISAK STVARI KOJE E BITI POTREBNE KROZ ETIRI DANA Naeno na komadiu hartije nainjene od vlakana iz mahuna na jednom panjaku blizu hejima Unmalina. 1. Vrlo bockasti okrugli predmeti kao to su ljuture u kojima je seme nekih biljaka. 2. Nekoliko paria polupane crvene nelakirane grnarije. 3. Fina bakarna ica namotana na drveni kalem. 4. Vetaki ili naeni valjkasti predmeti raireni na barem jednom svom kraju, neprobueni. 5. Napisane rei ili oznake, mastilom, na debeloj hartiji. 6. Diskii koji odraavaju svetlost. 7. Seme ie ili mrtvi mravi. 8. Mlado magare. 9. Kia. VRANE, GUSKE, STENE Neke od primedbi koje je izgovorio jedan starac iz Serpentine Kastohanae, Lenik od Krajmosta Kue, u razgovoru sa prireivaicom, snimljene sa njegovim doputenjem. Po nainu na koji vrane hodaju moe videti da one imaju dodir sa onim stvarima koje treba da zna. Ali nee da kau. Kad vidi kako hodaju guske, pomislila bi da ne znaju nita, je l' tako? Ali kad ih vidi kako lete, ili kad ih slua kako priaju na vodi u svojim jatima i gradovima, a one nastavljaju da priaju sve vreme dok lete - pa, priaju one manje-vie kao ljudi i znaju vie o onim drugim stranama bregova - ma, kad ih vidi ti kako lete, to njihovo pisanje, tad poeli mo da ga ita! Nisu sve stene jednako osetljive. Glavnina bazalta ne obraa panju. Ne slua. Moda jo razmilja o vatrama u mraku. Serpentin, to je kamen uvek osetljiv. On je i od vode i od vatre, on se kretao i proticao kroz druge stene da bi dospeo na vazduh, uvek je na domaku da se razlomi, rasturi, pretvori u zemlju. Serpentin slua i govori. Kremen je udan kamen. Ostaje zakljuan. Pear, to ti je kamen za ake, oni razumeju jedno drugo, pear i ake. Krenjak, mi to nemamo ovde u Dolini. Nalazioci donesu poneki komad. Koliko sam ga ja video, smrtan je i pametan - to ti je kamen napravljen od mnogih ivota. Priaju da u onim zemljama gde je teren krenjaki reke teku kroz njega, to su reke ponornice, idu kroz peine, na sjaj ne izlaze. E, to bi udno bilo. Rado bih ja takve peine video. Granit iz Lanca Svetlosnoga zajednica je raznih stena, vrlo mona i lepa. Kad se u njoj nae liskun, pa zasvetluca, to je kao svetlost na moru, to je neto divotno. Opsidijan je staklo, jata, a staklo su i plovuac i pepelni kamen koji se nae oko Ama Kulkune. Te stene imaju svojstva stakla, imaju ivice, teku, dre svetlost. Opasne su to stene. Sve u svemu, stene ne ive na isti nain niti istom brzinom kao mi. Ali ti moe kamen da nae, moda neku veliku stenu, moda parence ahata u koritu potoka, pa kad ti njega pomno pogleda, kad ga pipa ili dri u ruci, kad ga slua, ili ako malo zapeva i popria s njim, mala svetkovina, ili miruje i uti s njim, moe da ue u duu tog kamena donekle, a kamen u tvoju duu, ako mu je volja. Veina stena ivi dugo. ivele su one dugo pre ovog naeg prolaenja pored njih, a ivee dugo i posle. Neke od njih su veoma stare, unuci nastanka Zemlje i Sunca. I kad se nita drugo ne bi moglo od njih nauiti, to bi bilo dovoljno, ta velika starost bivanja. Al' ima mnogo drugog znanja u stenama, neke stvari mogu se razumeti samo uz njihovu pomo. One e pomagati ljudima koji ih prouavaju i rade s njima i rukuju s panjom i zadovoljstvom, sa umnou. DUA CRNE BUBE Iz Biblioteke Loe Crne Tugle u Sinanu. Postoje due za koje je veina ljudi ula i o kojima e vam sujeverni ljudi rado priati i priati, onoliko; ali to se vie um upinje da o duama zna sigurno, sve tee je o duama rei ita. Teko je znati jednu duu; tu dokuilac dokuuje dokuivanje. Slike su znanje due. Rei su slike slika. Najdublja od svih dua ima ovu sliku: mirie na podzemlje i kao buba je, kao krtica, ili kao crni crv. Ponekad je nazivaju duom crne bube, ili tamnom strunom, ili duom smrti. Ona nije ni senka ni slika tela, ba kao to ni telo, ivo ili mrtvo, nije slika nje. Ona jede govna i sere hranu. Dok su druge due i njihova tela u budnom stanju, ona obino spava, a budi se kad one padaju u san; onda prominu jedno pored drugog, ali glave ne okreu. Dok telo umire, dua smrti oivljava. Ona je ono to zaboravlja. Ona pravi greke, udese i mnoge snove. Kau da obitava u podrumima Devet Kua. Prima svoje telo vrlo neno pri smrti i odnosi ga u mrak. Kad na pepeo spaljenog tela pada kia, dua smrti moe, ali ne mora, izii u vazduh. Ona je slepa i ogromno bogata. Ako sie u njena boravita, bie ti dato mnogo. Ali onda je tekoa kako to sve doneti nazad sa sobom. Kad se obraa dubokoj dui, mora zatvoriti oi; kad odlazi od nje, nikako se ne osvri. Kad kia pada na vatru, due smrti izlaze u vazduh i zatamnjuju ga. A dolaze na poetku kine sezone, kad noi postaju duge i kad je u vazduhu dim, kad se loe Reunije grade. Prsluk ili kaput od koe krtica, to je ono to na sebi imaju ljudi iz Loe Crne Tugle kad pevaju, pouavaju ili sanjaju. Crni kanap moe biti vezan plesau oko miice ruke, ili oko srca, ili glave. Buba im moe pokazati put. Nemogue je upoznati tu duu. Ona je najunutarnjija. Osoba umire ka njoj. POHVALA HRASTOVIMA Nastavna rubrika iz Serpentinskih hejima u Sinanu. Pet hrastova, onaj sa okruglom kronjom i dugakim irevima na nagibima prema moru; onaj sa naboranom korom u naem aparelu; onaj dugoaini sa sivom korom; onaj veliki planinski; onaj tavilaki sa cvetom nalik na cvet divljeg kestena i sa semenkama ireva; to su hrastovi koji zadravaju lie u kinoj sezoni. etiri hrasta, onaj sa plavim liem kome je potrebna suva zemlja u korenu; onaj brdski sa izduenim listovima i finim drvetom; onaj sa crvenim liem i crnom korom, iz visokih brda; i hrast Dolinac, sa velikim obimom stabla, sa gustom senkom, onaj koga pisari hvale i koji ivi pokraj voda i na osunanim brdima; to su hrastovi koji gube lie u kinoj sezoni. To su devet plemenitih i prijatnih sorti hrastova, to je drvee puno ivotne snage, drvee iji su i muki i enski cvetovi slatki, to su gradovi mnogih ptica i mnogih malih ivotinjskih naroda i naroda buba, oni daju mnogo senke, oni daju mnogo hrane, oni su veliki bogatai i zasluili su velike pohvale. REI/PTICE Tekst iz Madronske Loe. Ono to uspeva sa reima moda ne uspeva sa stvarima, a to rei, imajui u vidu da dva iskaza meusobno protivurena ne mogu oba biti istinita, ipak ne znai tvrditi da suprotnosti ne postoje. Re nije predmet; re ima svoje naine, a predmet svoje. Istina je da se grad pravi od kamena, gline i drveta; istina je da se grad pravi od ljudi. Te rei jedna drugu ne potiru nimalo. Istina je da pticin put i duvanje vetra uine da

STALNO SE VRAAJUI KUI - 57 pero padne; istina ja da ja kad naem pero na svom putu razumem da je palo za mene. Te rei se jednim delom meusobno osporavaju. Istina je da sve to postoji jeste onakvo kakvo mora biti i da ne postoji nita osim igre opsena na vakuumu; istina je da sve jeste i istina je da sve nije. Ove rei jedna drugu poriu sasvim. Svet naeg ivota je tkanje koje ih spaja, razdvajajui ih. Svet je most izmeu zidova jednog kanjona, svet su obale jedne reke u bezdanu, svet su i ptice koje preleu i estare. One ne mogu biti na dva mesta u isto vreme. Ali mogu da prelete i da se vrate. Ceo ivot je jednom biu potreban da pree preko tog mosta na drugu stranu. Ali ptice preleu tamo i nazad, preko tog kanjona, pevajui i govorei s jednog kraja na drugi. MAKE OVDE BA NE MARE Nekoliko izreka, dosetki i oblutaka iz Doline. to si zapela toliko da isti kuu? Pa bie zemljotres. Kad bi od svega postojao samo po jedan primerak, bio bi to kraj sveta. Izricanje suda je siromatvo. Kad se plaim, sluam neujnost poljskog mia. Kad sam neustraiv, sluam neujnost make koja je pola u lov na mia. Ako ne naui maine i konje da rade ono to ti hoe, ali na njihov nain, nauie tebe maine i konji da radi ono to oni hoe, ali na tvoj nain. Ponovo ii gde si ve bio: Uveanje. Ii unatrake: Opasnost. Onda je bolje ii zaobilazno. Mnotvo, raznovrsnost, koliina, preobilje. Retkost, istota, kakvoa, ednost. Nita ne moe poboljati vodu. Vie nego to je potrebno, to je ivot. Dolina je Kua Zemlje i Put Leve Ruke. Planina je arka hejija-ifa. Ko stupi na Put Desne Ruke, taj se penje na Planinu, a sa Planine se penje u Kuu Neba, a kad se osvrne vidi Dolinu onako kako je vide mrtvi. Biti jednouman znai biti neuman. Umnost se sastoji u tome da u svojoj svesti dri mnogo razliitih stvari i da posmatra njihove meusobne odnose i razmere. Osvojiti znai biti nepaljiv. Paljivost se sastoji u tome da zadrava sebe i svoje postupke, u prikladnim odnosima i razmerama sa mnogim drugim biima i namerama. Uzeti znai biti bez radosti. Radovanje je kad prima ono to ti je dato, a to nije moglo biti zaraeno umnou ni zaslueno paljivou. Veliki lovac: jedna strela u tobolcu, jedna misao u glavi. Make su moda zelene negde drugde, ali ove make ovde uopte za to ne mare. Sve planine u kamiku. Posedovanje je dugovanje, svojina je neopravdano nagomilavanje. Kao i razliit jesu kvasac-rei, one su u dubokoj zamiljenosti i iz njih se drugo izlee kao pile iz jajeta. Bolji i gori jesu jaje-isisavajue rei, ostave samo ljusku. Brinost se moe dovesti u pitanje brinou, radost radou. itaj ta crvi piu po listu madrone, pa e hodati u stranu. PANDORA U RAZGOVORU SA MADRONSKE LOE U VAKVAHA-NAI ARHIVARKOM BIBLIOTEKE PAN: Meutim, neopipljive stvari - informacije... ARH: Neka stvar moe biti opipljiva ili neopipljiva, ali u oba sluaja ti mora ili da je zadri, ili da je da. Mi nalazimo da je bezbednije davati. PAN: Ali u tome je itav smisao postojanja raznih sistema za uvanje i prizivanje informacija! Graa se uva da bi bio na raspolaganju svakome ko za njim osea elju ili potrebu. Informacije se prenose dalje, sledeim korisnicima - to je sredinji in ljudske kulture. ARH: "uvanje raste; davanje tee." Davanje zahteva da se dobro razlikuje ta je ta; kao posao, davanje zahteva, moda, disciplinovaniju pamet nego uvanje. Ovde dolaze disciplinovani ljudi, ljudi iz Loe Hrasta, istoriari, znalci, pisari, recitatori, pisci, oni su veito ovde, kao ono etvoro, vidi ih, ljudi prepisuju ta im treba, prave beleke. Knjige koje niko ne ita, odlaze; knjige koje ljudi itaju, odu tek posle nekog vremena. Ali sve knjige odlaze. Knjige su smrtne. Umiru. Knjiga je in; dogodi se u vremenu, a ne samo u prostoru. Ona nije informacija, ona je odnos. PAN: U utopijama su uvek ovakvi razgovori. Ja ti nametam podsticaje, a ti daje zanimljive, reite i gotovo sasvim uverljive odgovore. Pa valjda nas dve moemo ovo malo bolje! ARH: Ne znam, tetkice. ta ako ja ponem da postavljam pitanja? ta ako te zapitam da li si razmislila o mom neobinom nainu korienja rei 'bezbedno' i da li si uzela u obzir opasnosti koje su u tvom drutvu nastajale zbog onakvog vaeg naina uvanja informacija? PAN: Ovaj, pa... ARH: Ko nadzire smetaj i isporuku informacija? Do koje mere je graa stvarno raspoloiva svima onima koji je ele i kojima je potrebna, a do koje mere je 'raspoloiva' ali samo onima koji ve znaju za nju i imaju dovoljno obrazovanja da je pribave i dovoljnu mo da to obrazovanje steknu? Koliko je pismenih u tvom drutvu? A koliko je osposobljenih za upotrebu raunara? Koliko je, meu takvima, onih koji umeju da koriste biblioteke i elektronske sisteme skladitenja informacija? Koliko je pravih informacija na raspolaganju obinim, nevladinim, nevojnim, nespecijalizovanim, nebogatim ljudima? ta znai re 'poverljivo'? ta seku sekai dokumenata - rederi? ta se kupuje novcem? U Dravi, ak i demokratskoj, vlast je hijerarhijska i kako onda moete spreiti da smetaj informacija ne postane jo jedan izvor moi monih - jo jedan klip u velikoj maini? PAN: Neako, ti si prokleta luditkinja. ARH: Ne, nisam. Volim maine. Moja maina za pranje rublja meni je stara prijateljica. Ova tamparska maina, ovde, pa, ona mi je i vie od prijateljice. Vidi: prole godine kad je umro Rudnik tampala sam ovu njegovu pesmu, u trideset primeraka, da je ljudi nose kui i daju hejimama. Evo, uzmi poslednji primerak. PAN: Lepo tampano. Nego, varala si. Nisi postavila obino pitanje, nego retorsko pitanje. ARH: Pa, dobro, zna, ljudi koji ive u kulturama gde osim pisane postoji i usmena knjievnost imaju puno prilika da vebaju retoriku. Ali moje pitanje nije bilo samo trik. Kako vi postiete da informaciju uvate, a da ona ipak ne postane vlasnitvo monika? PAN: Tako to nemamo cenzuru. Tako to imamo javne biblioteke. Tako to ljude uimo da itaju. I da koriste kompjutere, da se ukljuuju u izvore. Imamo tampu, radio, televiziju koji nisu u sutini u zavisnom poloaju prema vladi i oglaivaima. Ne znam. Postaje sve tee. ARH: Nisam htela da te rastuim, tetkice. PAN: Nikad mi se nisu sviale utopije sa puno mudrijaenja. Uvek je u njima sve toliko telesno zdravije i mentalno zdravije i postojanije i prikladnije i ljubaznije i robusnije i mudrije i ispravnije nego kod mene i mojih prijatelja i u mojoj porodici. Ljudi koji znaju odgovore dosadni su, neako. Dosadni, dosadni, dosadni. ARH: Ali ja ne znam odgovore, a ovo nije utopija, teto. PAN: Aha. Kao nije. ARH: Ovo je samo jedan san, odsanjan u jednom ravom vremenu, jedan evo-vam-ga-na onim ljudima koji se vozikaju u motornim sankama, proizvode nuklearno oruje i organizuju koncentracione logore, san jedne sredovene domaice; ovo je jedna kritika civilizacije, ali mogua samo civilizovanima, ovo je potvrivanje koje glumata da je odbijanje, ovo je aa mleka za duu koja je sva odrana od kiselinskih kia, pacifistika an-ak-rusoovtina je ovo i ples kanibala meu divljacima u bezbonom vrtu najdaljeg Zapada. PAN: Eeeej. Ti ne moe tako da govori! ARH: Tano. PAN: Idi, pevuckaj heje, kao ma koja druga divljakua. ARH: 'Ou, al' samo ako e i ti sa mnom. PAN: Ne umem ja da hejoem. ARH: Nauiu te, tetkice. PAN: Ja u uiti, neako. PANDORA I ARHIVARKA PEVAJU: Heja, heja, hej, heja, heja. Heja, hej, heja, heja, heja. Hej, heja, heja, heja, heja. Heja, heja, hej, heja, heja. 'To je petor-etvorna heja otpevana etiri puta. Moe se pevati i etiri i pet puta, ili devet puta, ili koliko god puta vam drago, ili nijednom.' OPASAN NAROD BELEKA O OVOM ROMANU Dolinski roman bio je roman, ne romansa; bavio se svakidanjim ivotom obinih ljudi u nekom vremenu ne mnogo udaljenom od itaoeve sadanjosti. Oni inioci u njima koje bismo mi oznaili kao fantastiku ili natprirodnost, nisu, po shvatanju autora i njegovih italaca, bili to, niti ita blizu toga; uistinu, jedna od zamerki koje su romanima najee upuivali ljudi koji nisu voleli da ih itaju bila je da su romani odve realistini, bez vizije, da 'nikad ne izlaze iz Pet Kua'. Roman je, po pravilu, sadrao neke injenine elemente, bio je zasnovan na nekom dogaaju za koji se znalo da se zaista desio, ili su, bar, u romanu koriena imena ljudi koji su stvarno postojali pre nekoliko pokolenja. Kao i u gotovo svekolikoj kekoj knjievnosti izmiljenoga i u drami, mesto radnje u romanu bio je neki stvarno postojei grad, neke stvarno postojee kue, ili neke kue za koje se zna da su stvarno postojale. Kad bi autor izmislio nekakav deseti grad, opte uverenje bi bilo da je to zloupotreba mate, da je to protivureenje stvarnosti, a ne

PANDORA: Neako, al' je divna ova biblioteka! ARHIVARKA: U gradu koji je na Izvorima Reke jedino je i prikladno da biblioteka bude divna. PAN: Ovo ovde izgleda kao kabinet za stare knjige. ARH: Za stare i za one koje se lako raspadaju. Evo, ovaj rotulus - koja je to mona kaligrafija. Kakvi divni materijali. Papir od lana: nije nimalo potamneo. Ovo, tu, je papir od mleike. Dobra tekstura! PAN: Koliko je star taj rotulus? ARH: O, moda etiri stotine, pet stotina godina. PAN: Kao Gutenbergova Biblija nama. Imate li, dakle, mnogo takvih starih knjiga i rotulusa? ARH: Pa, eto, vie ih ima ovde nego igde drugde. Veoma stare stvari zasluuju oboavanje, zar ne. Zato nam narod donosi razne stvari ovde, kad postanu veoma stare. Jednim delom to budu kojetarije. PAN: Kako donosite odluku ta sauvati, a ta baciti? Ova biblioteka zaista nije mnogo velika, kad ovek pomisli koliko se u Dolini pie... ARH: Da, da, pravljenju knjiga stvarno nema kraja. PAN: Ljudi, tavie, donose hejimama spise, kao ponude... ARH: Svi darovi su svetinja. PAN: Pa onda bi sve biblioteke morale postati divovske, ako ne biste odbacali glavninu knjiga i spisa. Meutim, kako donosite odluku ta da zadrite, a ta da unitite? ARH: Teko. Eto kako. Proizvoljno, nepravedno, uzbudljivo. Svakih nekoliko godina pokupimo sve iz biblioteka hejima. Ovde, u Madroni Vakvahe, Loa ima svake godine svetkovinu unitenja, izmeu plesova Trave i Sunca. To su tajne svetkovine. Samo za osoblje. Jedna vrsta orgija. Ludilo ienja kue - izvrtanje naopake, ili reverzija, nagona gneenja, elje za sakupljanjem. Razgomilavanje. PAN: Unitavate vredne knjige? ARH: O, da. Ko eli da ga one zatrpaju? PAN: Ali vane dokumente i vredna knjievna dela mogli biste ubacivati u elektronsku memoriju, u Berzu, gde to ne zaprema nimalo pros... ARH: To Grad Uma radi. Oni hoe da imaju snimak svega, ba svega. Mi im dajemo jedan deo. ta je 'prostor' - samo komad praznine?

STALNO SE VRAAJUI KUI - 58 dopunjavanje stvarnosti. Dugi roman Opasan narod koji je napisala Govoreka iz Telina-nae bio je, naravno, posebno popularan u gradu u kome je napisan i u kome se njegova radnja deava, ali dobro je bio poznat i irom itave Doline; postojao je u jednom runo slaganom izdanju koje je zacelo tampano u vie od sto primeraka i koje su ljudi uvali sa naklonou i uvaavanjem. Taj roman prilino je dobar primer dolinskog romanesknog stvaralatva. Drugo poglavlje tog romana, koje smo preveli i ukljuili u ovu knjigu, tipian je primer kako su poglavlja takvih romana bila sazdavana: pojavljuje se obrazac u kome se dvoje ljudi susreu, uspostavljaju 'arku' ili 'okretanje ka rastanku', a zatim jedno od njih polazi, u pratnji neke tree osobe, na sledei susret i tako dalje 'to je obrazac zvani hejija-if, vie puta ponavljan'. U delu tako vieslojnom kao to je Opasan narod taj obrazac nije mehaniki ponavljan, ali uvek je prisutan. Najneobiniji element knjige jeste nain na koji Govoreka koristi dvosmislice, nepotrebna skretanja na druge teme, lane nagovetaje i lane svedoke da bi prikazala i stalno produbljivala tajnu po pitanju gde je Kamedanova ena 'stvarno' otila, s kim i zato. Ja sam vlastita imena davala, gotovo uvek, u prevodu; inilo se da tako treba, zato to dolinska imena imaju svoja znaenja i to znaenja koja su u svesti Dolinaca esto prisutna i te kako ivo. Meutim, prevoenje moe voditi i ka lanom oseaju bliskosti, ali i ka suvinom oseaju udnovatosti. Na primer, ime Kamedan znai 'onaj koji zalazi u maju travu' ili 'on dolazi na postelju od trske' - predugo i prekomerno neobino za engleski jezik; to bih morala da skratim na Macotravac ili Trskokrevet. Zato sam, prevodei ovo jedno poglavlje, ostavila imena likova u izvornom obliku; moda sam, takoe elela da itaocu omoguim da stekne drugaiji utisak o narodu koji je takva imena nosio. Ime Govoreka, govor-reka, reka rei, na kekom jeziku glasilo je Arravna. DRUGO POGLAVLJE Suva sezona bila je ve dobrano zamakla u vrelinu i miriljavi korovi su cvetali, trebalo im je jo mesec dana da sazru. Jedne noi, kad je mesec bio ve gotovo pun, mali deak u aminom domainstvu poeo je da govori u mraku. Rekao je: "Skloni to svetlo, majko! Mama, molim te skloni svetlo!" Kamedan je na akama i kolenima preao preko sobe i prigrlio deka uz svoje telo, govorei: "Tvoja mama e se uskoro vratiti, Zevalico. Molim te, spavaj sad." Otpevao je uspavanku, ali deki nije mogao zaspati; zurio je kroz prozor, u mesec, a onda je plakao i skrivao lice. Kamedan ga je drao i oseao kako se vatrutina uvlai u deaka. Kad je dan poeo, Zevalica je bio sav vru, slab i umno otupeo. Kamedan je rekao ami: "Mislim da bi trebalo da poem s njim u Lekarsku Lou." A ama e: "Nije to potrebno; ne pravi guvu; moj unuk e odspavati i groznice u njemu vie nee biti." On nikad, pa ni sad, nije bio u stanju da se raspravlja s njom; ostavio je dete da spava i vratio se u tkanice. Nametali su tog jutra konac u tri metra iroki razboj za platno i Kamedan je radio naporno, na dete neko vreme nije ni pomiljao; ali im je taj posao zavrio, pohitao je nazad u Kuu Tvrdoljanu. Na domak zgloba grada sreo je Modonu koji je iao ka lovnoj strani sa svojim lukom za lov na jelene. Rekao je: "Znai, tu si ti, ovee iz Lovake Loe." Modona je rekao: "Znai tu si ti, Mlinaru", i zakoraio dalje, kad Kamedan ree: "uj, moja ena, Hveta, negde je u brdima, izgleda na lovnoj strani. Neprestano pomiljam da se moda izgubila. Molim te, pazi kad bude odapinjao strele." Znao je da se prialo da je Modona spreman da odapne strelu i na list koji pada. Nastavio je: "Mogao bi i da poziva glasno, na mestima gde ne trai jelene. Neprestano pomiljam da se ona moda povredila, pa ne moe da se vrati." A lovac ree: "uo sam kako ljudi govore da je neko ko je bio u Unmalinu kazao da je Hveta tamo viena. Sigurno su to netano priali." "Ne verujem da bi mogli biti sasvim u pravu", ree Kamedan. "Moda su videli neku enu koja je izgledala kao Hveta." Lovac ree: "Postoje li ene koje izgledaju kao Hveta?" Kamedan se na to zbunio. Ree: "Moram ja kui, dete je bolesno." Produio je kui, a Modona, iroko se osmehujui, ode svojim putem. Zevalica je leao vru i oajan u krevetu kad mu je Kamedan priao. ama mu ree da nema razloga za zabrinutost, to isto rekoe i drugi u domainstu, ali Kamedan ostade u kui. Predvee je temperatura popustila i maleni deko je poeo da govori i da se osmehuje, jeo je malo, pa zaspao. U noi, kad je mesec jedan dan manji od punoga zablistao kroz severozapadni prozor, Zevalica povie: "O, majice! Doi k meni! Doi!" Tad se Kamedan, koji je spavao tik do njega, probudi i prui ruku. Oseti da je deko vru kao ar. Kamedan namoi tkanine u vodu i omota ih detetu oko glave, prsa i runih zglavaka i dade mu da pijucka hladnu vodu sa sokom kore vrbe. Izgaranje je poputalo, najzad je dete opet moglo zaspati. Ujutro je deko leao spavajui vrsto, a ama ree: "Noas je bio vrhunac vatrutine. Sad je Zevalici potreban samo odmor. Idi ti samo, ovde nisi potreban." *Lepljiva zevalica Kamedan je otiao na tkake tavane, ali nije mogao u celosti da upravi svoj um poslu. Tog dana pomagao mu je Sahelm. On je Kamedana obino pratio i posmatrao pomno, uei tu umetnost; ovog dana primetio je da Kamedan grei, a u jednom trenutku je ak morao rei: "Mislim da to moda nije u celosti ispravno", da Kamedan ne bi izazvao zaglavljivanje itave maine jednim naopako postavljenim kalemom. Kamedan je hitro oborio prekida nadole i time iskljuio struju, a onda je seo na pod i stegao glavu akama. Sahelm je seo nedaleko od njega, prekrstivi noge. Sunce je bilo u zenitu. Mesec je bio tano nasuprot sunca i vukao je nadole. Vazduh u tom nepominom tavanu bio je nepomian i vreo, a praina od tkanina, koja se uvek kretala po vazduhu kad su razboji radili, sad je lebdela bez kretanja. Kamedan ree: "Pre pet dana moja supruga Hveta otila je iz hejima Opsidijana. U tim hejimama kau da je rekla da e se popeti na Planinu Izvora da bi njome etala. U Loi Krvi ene kau da je trebalo da se sretne sa nekim plesaima na jednom proplanku Izvor Planine, ali da nije dola. Njena majka veli da je pola u Kastoha-nau da bi tamo boravila u domainstvu supruge njenog brata nekoliko dana. Njena sestra kae da je Hveta verovatno otila niz Dolinu, kao to je imala obiaj da ini pre nego to smo se venali, te da e otpeaiti sama do morske obale i nazad. Modona kae da su je ljudi videli u Unmalinu." Sahelm je sluao. Kamedan ree: "Dete se budi u groznici pod mesecom i upuuje joj neke rei. Baba kae da je sve sasvim u redu. Ne znam ta u. Ne znam gde da traim Hvetu. Ne bih da se odvajam od deteta. Moram neto preduzeti, a nema se ta preduzeti. Hvala ti to si me sluao, Sahelme." Ustao je i opet ukljuio razboj u elektrinu silu. Ustao je i Sahelm, pa su prionuli na posao zajedno. Konac se neprestano kidao, kalem se stalno zaglavljivao. Sahelm progovori: "Ovo nije dobar dan za tkae." Kamedan je nastavljao sa radom sve dok se razboj nije zaglavio, a tad su morali prestati. Onda je rekao: "Ostavi me samog, moda u uspeti da raspetljam ovaj haos. Moda ja to mogu." Sahelm ree: "Pusti da ja to uradim. Moda e deku biti drago da te vidi." Kamedan nije hteo da poe, pa Sahelm zakljui da je bolje da ga ostavi. Siao je sa tavana u vrtove lekovitih trava kod Meseevog Potoka. Tamo je tog jutra sreo Duheu, a sad vide da je ona jo tu. Sedela je ispod hrasta Nehage i jela sveu zelenu salatu. Sahelm ue u senku tog hrasta, stade uz nju i ree: "Znai, tu si ti, Doktorka." Ona ree: "Znai, tu si ti, ovee etvrte Kue, pa sedi." On sede uz nju. Ona nacedi limunov sok na listove salate i dade mu ih. Dokrajili su salatu, a Duhea je isekla slatki limun na krike, pa su ga pojeli. Sili su na Meseev potok da oplaknu ruke, onda su se vratili u senku Nehage. Duhea je ranije zalivala, plevila, obrezivala i brala lekovito bilje, pa je vazduh bio prepun mirisa tu gde je ona bila i gde su korpe koje je ona napunila iseenim delovima leale u senci, mreicama pokrivene, i gde je poloila ruzmarin i metvicu i limunov melem i ra na laneno platno da se na suncu sue. Neprestano su dolazile make, eljne da se domognu metvice iji je miris sunce oslobodilo. Duhea je dala svakoj maki po jednu stabljiku, samo jednom, a na svaku koja se posle toga vraala bacala je oblutke da je otera. Jedna stara, siva ena-maka neprestano je dolazila; bila je toliko debela da je obluci nisu boleli i toliko grabeljiva da je nita nije plailo. Duhea ree: "Kuda te je ovaj dan dovodio na tvome putu dovde?" Sahelm odgovori: "U tavane sa razbojima, gde je Kamedan od Tvrdoljane." "Hvetin mu", ree Duhea. "Da li se ona ve vratila?" "A odakle bi trebalo da se vrati?" "Neki ljudi su govorili da je otila na Izvore Reke." "Pitam se da li im je ona rekla da tamo ide." "To nisu rekli." "Da li ju je iko od njih video da je tamo krenula, pitam se?" "Niko to nije rekao", ree Duhea i nasmeja se. Sahelm ree: "Evo kako jeste: ona je otila na pet strana istovremeno. Ljudi su rekli Kamedanu da je otila da se eta sama po Planini Izvora i da uestvuje u plesu na Planini Izvora i da je otila u Kastohu i u Unmalin i do Okeana. Njegov um pokuava da poe za njom. Izgleda da ona nije nita rekla njemu, ni o kakvom odlasku, pre nego to je krenula." Duhea hitnu jednu iarku na debelu maku, koja se primicala metvici sa jugoistoka. Maka se odmae na pola domaaja kamena daleko, sede okrenuvi njima lea i poe da umiva zadnje noge. Gledajui je, Duhea ree: "Ta tvoja pria, ba je neobina. Da li taj narod lae, moda?" "Ne znam. Kamedan kae da se dete nou budi i vie, a da baba kae da je sve u redu." "Pa svi su izgledi da je baka u pravu", ree Duhea, iji je um bio zauzet metvicom, makom, vrelim suncem, senkom, Sahelmom i Duheom samom. Duhea je u to doba ve bila oko etrdeset godina proivela u Treoj Kui. Bila je to ena niskog rasta, sa krupnim dojkama, tekim kukovima, glatkim, finim rukama i nogama, ena usporenog i smirenog ponaanja, po prirodi sklona da uva tajne, imala je pametan i valjano disciplinovan um. Ime za Lou, koje je sama sebi dala, glasilo je Mesearka. Jedna devojica, sada ve zadevojena, uinila je Duheu svojom majkom, ali Duhea se nije udala za devojicinog oca, jednog Opsidijanca, niti za ma kog drugog. Duhea i ta devojica ivele su zajedno u domainstvu Duheine sestre u Kui Posle Zemljotresa, ali ona je vie vremena provodila na otvorenom prostoru ili u Lekarskoj loi, nego kod kue. Ona ree: "Ti ima dara, Sahelme." "Imam ja teret svoj", ree Sahelm. "Lekarima ga ponesi, ne Mlinarima", ree ona. Sahelm je uperio prst: stara maketina privlaila se metvici polako sa jugozapada. Duhea je hitnula pare kore drveta na nju, ali je maka, ipak, jurnula na metvicu. Duhea je ustala i pojurila maku, sve dole do potoka, onda se vratila, vrua, i sela opet pored Sahelma na travu, u senku. On ree: "Kako bi mogla jedna osoba da poe na pet strana odjednom?" "Jedna osoba bi mogla da poe na jednu stranu, a etvoro ljudi bi moglo lagati." "Radi ega bi lagali?" "Moda iz zlobe." "Da li je Kamedan uradio neto ime bi navukao zlobu na sebe?" "Nisam nikad ula da jeste. Ali Modona je jedan od onih koji priaju gde je ona, je li tako?" "Mislim da ga je Kamedan pomenuo." "Pored zlobe, postoji i lenjost - lake je nai nekakvo objanjenje, nego biti zaokupljen pitanjima. Osim zlobe i lenjosti postoji i tatina - ljudi nee da priznaju da ne znaju gde je ona, pa onda govore tonom autoriteta: otila na Izvor Goru, otila u Vakvahu, otila na Mesec! Ma, ja ne znam kuda je otila, ali znam neke od razloga zbog kojih bi oni koji takoe ne znaju mogli rei da znaju." "A zato nije sama rekla, pre polaska?" "To ne znam. Poznaje li Hvetu dobro?" "Ne. Ja sa Kamedanom radim." "Jednako je lepa kao i on. Kad su se venavali, narod ih je nazivao Avar i Bulekve. Kad su plesali u Venanoj Noi, bili su kao oni koji pleu na dugi. Ljudi su ih gledali zadivljeno." Pokazala je prstom: matora maketina unjala se ka metvici, kroz divlji jeam, iznad obale potoka. Sahelm je hitnuo jednu iarku koja joj se zakotrljala izmeu prednjih i zadnjih nogu, pa maka odskoi u vazduh i pobee niz potok. Sahelm se nasmejao, a Duhea se nasmejala s njim. Gore, u Nehagi, plava avka je zakriala, a veverica uzvratila svojim povikom. Pele u bunovima lavande u blizini stvarale su buku nalik na veno vrenje. Sahelm ree: "Kamo sree da nisi rekla ono kako je otila na Mesec." Duhea ree: "ao mi je to sam to rekla. Izletelo mi je to, bez smisla, glupo. Re - mehuri." "I dete je Opsidijanac", ree on. Poto nije znala da je Hvetino detence bolesno, nije razumala zato on to pominje. Ve se bila umorila od razmiljanja o Hveti, a bila je i pospana poto se najela salate u tom dugom, vruem, poznom popodnevu. Ona ree: "Molim te, goni make odavde neko vreme, ako nema nita drugo to bi radije inio, a ja u da odspavam." Nije sasvim zaspala, povremeno je gledala Sahelma kroz trepavice, ispod kose. Sedeo je mirno, bez ijednog pokreta, nogu prekrtenih, zglavke aka poloio je na kolena, lea su mu bila prava kao bor. Iako je

STALNO SE VRAAJUI KUI - 59 bio mnogo mlai od Duhee, nije izgledao mlad, u tom mirnom sedenju. Dok je govorio, izgledao je kao deak; a sad, nepomian, izgledao je kao starac, kao stena. Kad je odremala, digla se u sedei poloaj, odmornena, i rekla: "Dobro sedi." On ree: "Mene su dobro obuili da sedim, da vidim, da sluam. Uitelj u mojim godinama izrastanja grana u hejimama ute Tugle u Kastohi rekao mi je da sedim nepomian sve dok ne postignem da vidim i ujem svaki prizor i zvuk iz svih est pravaca odjednom i dok ne postanem sedmi." "ta si video?" ree ona. "ta si uo?" "Sada, ovde? Sve i nita. Moj um nije bio nepomian. Nije hteo da sedne. Zatravao se itavo vreme tamo i ovamo, kao ona veverica gore u kronji." Duhea se nasmejala. Dohvatila je iz trava jedno paije pero, zapravo deo paperja, laka od daha. Rekla je: "Tvoj um je veverica; Hveta je izgubljeni ir." Sahelm ree: "Istinu kae, o njoj sam razmiljao." Duhea je dunula u perce, ono je poletelo vazduhom i doplovilo opet dole, u trave. Ona ree: "Vazduh postaje prohladan." Ustala je i otila da se pobrine za to lekovito bilje koje se suilo, naslagala ga je na posluavnike ispletene od prua ili vezala u svenjeve i okaila. Posluavnike je sloila jedan na drugi, a Sahelm joj je pomogao da ih odnese do magacina kojim se Lekarska Loa sluila. Bila je to zgrada jugozapadno od severozapadnog zborita, napola ukopana u zemlju, sa kamenim zidovima i kedrovim krovom. itava zadnja soba te zgrade bila je prepuna lekovitog bilja, ve osuenog i onog koje se tek suilo. Duhea je, u tu sobu stupajui, pevala. Dok je slagala i okainjala bilje, nastavila je da apue pesmu. Stojei na ulazu, Sahelm ree: "Ovde su mirisi jaki. Prejaki." Duhea ree: "Pre nego to je video, um je mirisao, kuao i dodirivao. ak i sluanje je najistananije dodirivanje. U ovoj Loi osoba esto mora da sklopi oi da bi uila." Mladi ovek ree: "Vid je dar Sunca." Lekarka ree: "Meseca takoe." Dala mu je stabljiicu slatkog ruzmarina da zadene u kosu i dajui je, rekla: "Mislim da je tebi potrebno ono ega se boji. Nezadovoljna sam to su te Mlinari uzeli, ovee iz Kastoha-nae!" On je prihvatio struak ruzmarina i omirisao ga, nita ne govorei. Duhea je otila iz magacina, pola je u Posle Zemljotresa. Sahelm je otiao u Kuu Izmeu Vonjaka, poslednju u srednjoj ruci tog grada, gde je iveo otkad mu je Kailikua rekla da ode iz njenog domainstva. Jedna porodica ute Tugle u Izmeu Vonjaka imala je praznu sobu sa balkonom, pa ju je dala Sahelmu na upotrebu. Te veeri on je kuvao veeru za porodicu, a kad su sve raistili i oprali, krenuo je nazad putanjom ka unutra i popreno, ka Tvrdoljanoj. Sunce je bilo zalo iza njegovih lea, pun mesec se dizao pred njegovim oima, iznad severoistonog planinskog lanca. Sahelm se zaustavio na jednom mestu u batama, tamo odakle je ugledao Mesec izmeu dve kue. Stajao je nepomino, upirui oi u Mesec, koji je blistao, diui se i postajui sve beliji, na nebu tamnoplave boje. Ljudi iz nekog drugog mesta dolazili su tada ka unutranjosti grada i tu prolazili, tri magarca, tri ene i etiri mukarca. Svi su nosili raneve na leima i eire navuene do uiju. Jedan od mukaraca svirao je na etvoronotnom bubnju za prste, koji mu je bio okaen kanapom o vrat, dok su prolazili. Jedan osoba je odozgo, sa balkona prvog sprata, pozdravila ove neznance, govorei: "Hej, Dolinci, znai tu ste vi!" Drugi ljudi su izili na tremove i balkone drugih kua da vide nailazak tolikog broja stranaca. A stranci su stali, ovek sa bubnjem za prste zakuckao je noktima po njemu da bi stvorio tvrd, ist zvuk, odsvirao je jednu pesmu kie i povikao: "Hej, narode ovog grada Telina-nae, znai vi ste na sreu i divotu tu! Stiemo meu vas ovako na dve i na etiri, ukupno na dvadeset est nogu, teglimo pete od umora, pleemo na prstima od radosti, govorimo i njaemo i pevamo i u svirale sviramo i bubnjamo i gruvamo u hodu i tako emo sve dok ne stignemo do pravog mesta i vremena, a tu emo stati, ostati, slikati, oblaiti i menjati svet za vas!" Jedna osoba je doviknula sa nekog balkona: "Koja predstavu ete?" "Kako vam drago!" uzvratio je bubnjar jednako glasno. Ljudi su poeli dovikivati nazive pozorinih komada koje su eleli da gledaju. Bubnjar je za svaki od tih vikao: "Da, odigraemo to, da, da, odigraemo to", tako da je obeao da odigraju sve, ve sledeeg dana, na srednjem zboritu. Jedna ena doviknu sa prozora: "Ovo je pravo mesto, glumci, ovo je pravo vreme!" Bubnjar se nasmejao i pokretom ruke dao znak jednoj od ena, koja izie iz grupe i stade na jedno mesto gde je meseina tekla blistava kroz vazduh i po zemlji, preko vrtova, izmeu kua. Bubnjar poe da udara pet sa pet, a glumci zapevae Neprekidni ton, ena podie ruke visoko. Otplesala je jednu scenu iz komada Tobe, igrala je duha izgubljene supruge. Pleui, jauknula je nekoliko puta, glasom visokim i tankim. Klonula je u jednu ipku tame, u senku jedne od kua, i inilo se da je iezla. Bubnjar je promenio melodiju, frulaica je dohvatila svoju sviralu i poela da izvija jedan ples za udaranje stopalima o tlo; i tako, dozivajui i svirajui, glumci su otili ka zboritu, ali samo devetoro njih. Ona koja je dotad plesala pola je sama kroz senku te neosvetljene kue i najzad dola u blizinu Tvrdoljane; nala se meu velikim oleanderima sa belim cvetovima. Tu je, u beloj svetlosti, stajao jedan ovek, nepomian, oiju uprtih u Mesec. Ona ga je takvog i videla dok su glumci svirali i pevali i dok je ona plesala ulogu duha: videla je da neko u toj bati stoji leima okrenut ka njima. Dugo je stajala gledajui, iz senki oleandera, njega kako gleda Mesec. Onda je otila, ostajui neprestano u senkama, do ruba vinograda epta, i sela u meavinu tame i meseine, blizu stabla jedne dugoruke loze. Odatle je gledala onog nepominog oveka. Kad je mesec poeo sijati sa jo vee visine na nebu, otila je du ruba tog vinograda do ugla vonjaka kajsija iza Kue Izdanog Boravljenja i neko vreme stajala u senci tremova te kue, gledajui njega. Jo je bez ijedne kretnje bio, kad ona kliznu, opet kroz senke, prema galerijama onog zborita gde su se drugi lanovi njene druine ulogorili. Sahelm je stajao mirno, glave sada zabaene, lica nagore okrenutog, oiju uprtih u Mesec. Svaki treptaj onih kapaka bio je, za njega, spori udarac u bubanj. Nije bio svestan nieg osim svetlosti Meseca i bubnjanja tame. Kamedan mu prie, izgovorivi njegovo ime; to je bilo pozno u noi, kad su sva svetla u kuama bila ve pogaena i kad je mesec bio nad jugozapadnim lancem. "Sahelme! Sahelme! Sahelme!" govorio je. Kad je etvrti put kazao: "Sahelme!" vizionar se pomakao, jauknuo, zateturao se i pao na ake i kolena. Kamedan mu je pomogao da ustane i rekao mu: "Idi u Lekarsku, Sahelme, molim te, idi tamo, uini to za mene." "Video sam je", ree Sahelm. Kamedan ree: "Molim te, idi kod lekara, u moje ime. Bojim se da pomeram dete, bojim se i da ga ostavim. Oni drugi tamo su ludi, nee da uine nita!" Gledajui Kamedana, Sahelm ree: "Video sam Hvetu. Video sam tvoju enu. Stajala je blizu tvoje kue. Pored severoistonih prozora." Kamedan ree: "Dete umire." Pustio je Sahelmove miice. Sahelm nije bio u stanju da stoji, opet je pao na kolena. Kamedan mu okrete lea i otra nazad u Tvrdoljanu. Pourio je u sobe svoga domainstva, umotao Zevalicu u posteljinu i poneo ga do izlaznih vrata zgrade. ama je pola za njim, umotana ebetom koje joj je pokrivalo i sivu kosu iznad oiju; govorila je: "Jesi li lud? Detetu je savreno dobro, ta to radi, kuda e s njim? Poela je da doziva Fefinum i Tai, viui: "Mu vae sestre je lud, naterajte ga da stane!" Ali Kamedan je ve bio iziao iz kue, ve je trao ka Lekarskoj Loi. U zgradi Loe nije bilo nikoga osim Duhee, koja nije mogla da spava pod punim mesecom. itala je uz svetlost svetiljke. Kamedan je progovorio sa ulaznih vrata, zatim i uao, nosei dete. Rekao je: "Ovo dete Prve Kue veoma je bolesno, rekao bih." Duhea je ustala, govorei kao to doktori govore: "Dobro, dobro, dobro, dobro, da vidimo mi ta je to, polako". Pokazala je Kamedanu da poloi dete na jedan leaj od upletene trske. "Guenje? Opekotina? Visoka temperatura, to je, a?" pitala je, a dok je Kamedan odgovarao, posmatrala je Zevalicu, koji je bio napola u budnom stanju, zbunjen, i koji je jecao. Kamedan ispria na brzinu: "Prole i pretprole noi ogromnu temperaturu je imao. Danju to prestane, ali kad se pojavi mesec on doziva svoju majku i to ponavlja mnogo puta. U domainstvu ne obraaju panju, kau da mu nije nita." Duhea ree: "Ostavi dete, doi ovamo na svetlo." Pokuala je da ubedi Kamedana da se udalji od deteta, ali on je bio nepopustljivo reen da mu dete mora ostati na dohvat ruke. Duhea ree: "Molim te, govori tiho, ako moe. Ova osoba je pospana i malo uplaena. Koliko ve vremena on ivi u Kui Meseca?" "Ve tri zime", ree Kamedan. "Zove se Torip, ali ima nadimak, njegova majka zove ga Zevalica - po cvetu zevalici." "Dobro, dobro, dobro, dobro", ree Duhea. "Da, mala osoba zlatne koe i malih lepih usta, vidim cvet zevalicu. U ovom trenutku nema poviene temperature u ovom cvetu zevalice, ili ako ima, nije mnogo poviena. Ravi snovi, a i plakanje i buenje u noi, je li tako bilo?" Govorila je lagano i blago, a i Kamedan je odgovorio istim nainom. Rekao je: "Da, deko plae i gori mi u rukama." Lekarka je rekla: "Vidi, ovde je tiho, a i svetlost je smirena, pa osoba ovde zaspi vrlo lako... Pusti ga sad da spava; doi ovamo." Ovog puta Kamedan je poao za njom. Kad su bili na drugoj strani sobe, kod svetiljke, Duhea ree: "Dakle, nisam dobro razumela, molim te, kai mi iz poetka, ta nije bilo u redu." Kamedan se, tako stojei, rasplaka. Ree: "Ona ne dolazi. On zove, ona ne uje, ona ne dolazi. Nestala je." Duhein um bio je u knjizi koju je dotad itala, potom je sva njena panja bila posveena detetu i tek sad, dok je on govorio i plakao, Duhea se setila svega onoga to je Sahelm rekao pod Nehagom to po podne. Kamedan nastavi, glasnije. "Baba kae da je sve u redu, da nema problema - majka nestala, dete bolesno, a sve u redu!" "Tie", ree Duhea. "Pusti ga da spava, molim te. E, sad sluaj. Nije dobro da ga nosa tamo-ovamo, je l' tako. Nek deko prespava celu no ovde, a ti ostani uz njega, naravno. Ako e pomoi medicina, imamo lekove. Ako e pomoi dovoenje-unutra, odraemo dovoenje-unutra, moda za vas obojicu; ili emo ve uraditi ta god se bude inilo opravdanim postupkom, kad bude dan i kad se porazgovara, porazmisli i osmotri. A sad, ovde, najbolje je spavati, rekla bih ja. Poto ja to ne mogu kad je na nebu pun mesec, sedeu na tremu, tamo, pokraj vrata. Ako on bude vikao, u snu ili budan, ja sam tu; biu budna, sluau, pa u uti." Dok je to govorila, opruala je jedan madrac po podu pored tranog leaja, pa je onda rekla: "A sad, brate moj Serpentine, molim te, lezi. Umoran si koliko i to dete. Ako hoe da nastavimo razgovor, evo, vidi, sedeu ovde na ulazu; ti moe tu da lei i da govori, ja mogu ovde da sedim i da govorim. No najzad postaje sveija, bie bolja za spavanje. Da li ti je udobno?" Kamedan joj se zahvali i ostade neko vreme leei u tiini. Duhea je poela da peva pod-tonom jednu matrinu re, ostavljajui interval i mesto za Kamedanovu tiinu. Njena kontrola glasa bila je izvrsna; pevala je sve tie i tie tako da je pesma na kraju postala neujni dah i pretvorila se u mir. Posle nekog vremena Duhea se pomakla, sedei i dalje pokraj vrata, da bi Kamedan znao da je pesma zavrena, ako eli da razgovara. On ree: "Ne razumem ljude u toj kui, u toj kui majke ovog deteta." Duhea je kazala samo neto malo, da bi on znao da ga slua. Kamedan nastavi: "Kad Mlinar enidbom ue u neku porodicu iji je rad u svih Pet Kua, ako su to starinski ljudi, ugledni, sujeverni, onda, zna, tu moe biti tekoa. Za svakoga. Ja sam to razumeo, razumeo sam kako su se oni oseali. Zato sam se pridruio Umetnosti Tkanine, postao sam tka, kad sam se oenio. Moja nadarenost je mehanika, to je tako. Ne moe se protiv svog dara, zar ne? Nego samo moe da ga prihvati i da ga koristi, moe da ga uklopi u svoje ivljenje sa ostalima, sa ljudima sa kojima si, sa svojim narodom. Kad sam video kako ljudi iz Teline idu u Kastohu zato to ovdanji razboj za platno ne koristi niko, niti iko uopte tka iroka platna, pomislio sam: to je mesto za mene, to je rad koji e oni razumeti i o kome e govoriti sa odobravanjem, a ja u koristiti svoju nadarenost i svoju mlinarsku obuenost. Evo, ve etiri godine sam lan Tkaninske Umetnosti. Ko drugi u Telini proizvodi arave, platna, iroke kune materijale? Od kad je Houne otiao sa tih tavana, sav taj posao radim ja. Sad Sahelm i Asole-Verou ue tu umetnost sa mnom i dobro rade. Ja sam njihov nastavnik. Ali nita od toga ne pomae mi ni malice, u kui moje ene. Ba njih briga za moj rad, to su mlinarska posla. Nisam ovek od ugleda, nemaju poverenja u mene. ale to se ona nije udala za nekog drugog. Na deko, pa, to je mlinarsko dete. A, uostalom, samo deak, muko. ta mare one za njega. Pet dana, ve pet dana je ona odsutna, ni re nije ostavila, a one se ni za to ne brinu, kau, ne brigaj se, to se ti uopte uznemirava, kau one, Hveta je oduvek volela da se proeta dole, do obale mora, sama! Prave od mene budalu - onakvu budalu kakva bih, po njihovoj elji, trebalo da budem. Mesec se digne, deko pone da je doziva, a one viu, sve je u redu! Bei nazad na spavanje, budalo!" Glas mu je postajao jai; dete se promekoljilo. Kamedan uuta. Posle nekog vremena Duhea tiho ree: "Molim te, reci mi kako je to Hveta otila." Kamedan ree: "Kui sam doao posle rada na generatoru na Istonim Poljima. Zvali su me tamo, imali smo dogovor; zna da se oko tog generatora moraju obaviti neki poslovi, a na Mlinarima je da o tome razgovaraju i odluuju. To je potrajalo itav dan. Doao sam kui, Tai je kuvao veeru. Nikog drugog jo nije bilo kod kue. Rekao sam: "Gde su Hveta i Zevalica?" Tai je rekao: "On je kod moje ene i keri. Ona je otila

STALNO SE VRAAJUI KUI - 60 gore, na Izvor Goru." Uskoro je stigla Fefinum sa oboje dece, iz vrtova. Odnekud je dola i baba. Pojavio se i deda. Jeli smo zajedno. Otiao sam na izvorgorski drum da saekam Hvetu kad se bude vraala kui. Nije se vratila. Ni te noi, niti uopte, od tad." Doktorka ree: "Kai mi svoje miljenje o tome, Kamedane." "Ja mislim da je otila s nekim. Sa nekom osobom koja je hodala uz nju. Ne verujem da je nameravala da ode za trajno, da ostane sa njim. Niko nije nestao, bar koliko sam ja uo. Nisam uo da je ijedan mukarac na boravku u nekom drugom mestu ili da se odnekud nije vratio. Ali moda to nije daleko. Moda je ona u umama, na lovnoj strani, u brdima. Moda je u nekom letnjikovcu, visoko gore. Toliko ima naroda po brdima u ovo doba godine, da niko stvarno ne zna ko je gde. Moda je odsela kod nekih ljudi u njihovom letnjikovcu. Ili je moda otila sa mesta gde su plesali, udaljila se da malo bude sama, pa se povredila. Spotakne se ovek, padne, slomi skoni zglob, u tim jarugama. Divljina je tamo na junim i jugoistonim obroncima Izvor-gore. I sve su staze tamo loe, to su samo lovake stazice, teko je ne zalutati. A kad zae na pogrenu stranu Izvor-gore, onda je veoma zbunjujue. Meni se jednom desilo da uetam pravo u ukulmas, iako sam celog dana verovao da idem ka jugozapadu! Nisam mogao verovati da je ukulmas - sve sam mislio da sam nabasao u neki grad u dolini Oo, u inostrani grad, kad, tek, vidim ukulmasku Kulu i pitam se otkud ona tu, nije mi jasno ta e ona tu. Bilo mi se dogodilo da sam zaokrenut. Moda je Hveta uinila suprotno, moda je mislila da se vrati ovamo, pa otila na pogrenu stranu, moda je ona sad izvan Doline, kod naroda Oo, i nije sigurna kako da se vrati. Ili, ono to me najvie brine, zna - ako je povreena - ako je slomila zglob, a nalazi se na mestu gde je niko ne moe uti... a zvearke. Ne mogu da mislim, kad pomislim na zvearku." Kamedan je prestao da govori. Duhea je neko vreme utala. Najzad ree: "Moda bi trebalo da neki ljudi pou uz Goru Izvorku i da dozivaju. Moda postoji pas koji poznaje Hvetu i koji bi pomogao da ona bude naena, ako je tamo." "Njena majka i sestra i ostali kau da bi to bilo glupo; svi oni kau da je sila niz Dolinu do Viestrukog Ua, ili da se popela do Izvora. Fefinum je sigurna da je Hveta otila nizvodno. Zato to je imala taj obiaj. Verovatno se ve vraa. Znam, budala sam to ovako brinem. Ali dete se stalno budilo i dozivalo Hvetu." Duhea nije odgovorila. Uskoro je poela da peva tiho, serpentinsku blagoslovnu pesmu: "Gde raste trava, idi dobro, idi lako. Gde raste trava, idi dobro." Kamedan je tu pesmu znao. Nije je zapevao sa Duheom, samo je sluao. Ona ju je pevala veoma tiho i sve tie, tako da je njen glas najzad postao neujni dah. Posle toga vie nisu razgovarali i Kamedan je zaspao. Ujutro se deki probudio i poeo da gleda svud oko sebe, udei se. Jedino poznato to je video bio je njegov otac, koji je spavao pokraj leaja od trske. Nikada do tad Zevalica nije spavao na leaju sa nogama, pa je imao oseaj da moe pasti s njega, a opet, prijalo mu je. Leao je neko vreme nepomino, onda je siao sa leaja, prekoraio preko nogu svog oca i otiao do vrata sobe da pogleda napolje. Neka ena, njemu nepoznata, spavala je sklupana na tremu, pokraj tih vrata, pa je deko poao na drugu stranu, ka unutranjim vratima, uao je u drugu sobu. Tamo je video mnotvo divnih staklenih tegli i boca i kutija svakojakih boja i oblika, mnogo keramikih inija i draa i nekoliko maina sa ruicama za okretanje. Okretao je sve ruke koje je uspeo dohvatiti, onda je sa polica skinuo jednu teglu od obojenog, neprovidnog stakla, pa posle neku drugu, uskoro ih je na podu oko njega bilo mnogo. Onda ih je poeo rasporeivati. U nekim teglama bilo je neto to je stvaralo zvuk kad se tegla protrese. On je sve tegle protresao. Otvorio je jednu da vidi ta ima unutra i video neki grubi sivi praak za koji je mislio da je pesak. U drugoj je bio fini, beli pesak. U tegli od plavog stakla bila je neka crna voda. U crvenoj, neki smei med; med mu je dospeo na prste, Zevalica ih je olizao. Med je bio gorak, kao iarka, ali on je bio gladan, pa je dovrio lizanje prstiju. Poeo je zatim da otvara jednu bocu, ali je tad primetio da na vratima stoji jedna ena i gleda ga. Prestao je da ini ma ta, samo je sedeo na podu okruen rasporeenim teglama i bocama. Ona crna voda bila se prosula iz svoje tegle i sad je natapala pod. Kad je to video, pripikilo mu se, ali ni da piki nije smeo. "Dobro, dobro, dobro, dobro. Zevalico, ti si se rano bacio na posao!" rekla je Duhea. Ula je u apoteku. Zevalica je sedeo, vrlo malen. "ta je u ovoj?" ree Duhea. Podigla je crvenu teglu. Osmotrila je dete, dohvatila njegovu ruicu i pomirisala je. "Ti, Zevalico, cvetiu majmunski, imae zatvor, nee moi da kaki", ree mu ona. "Kad postane lekar, moe da koristi sve ove stvari. A dok ne postane lekar, bolje ih ne diraj. Znai, hajmo napolje." Zevalica je zacvileo. Bio se upikio na pod. Duhea je rekla: "O, Izvore ute Reke! Ispadaj napolje sad!" Ali on nije hteo da ustane, zato ga je podigla i odnela na trem. Kamedan se probudio, pa je i on iziao na trem. Tamo je stajao Zevalica, kome je Duhea prala guzu i noge. Kamedan ree: "Je li mu dobro?" "On je zainteresovan da postane lekar", ree Duhea. Zevalica prui ruice uvis i zacvile prema Kamedanu. Duhea ga podie i dade ga Kamedanu u ruke; dete se nalo izmeu njih dvoje u prvoj svetlosti sunca toga dana, bilo je arka koja je spojila njih dvoje. Zevalica je vrsto zagrlio svog tatu, a Duheu nije hteo ni da pogleda, zato to se postideo. Duhea ree: "Sluaj, brate: umesto da poe na onaj tavan ovog jutra, moda bi mogao da ode sa Zevalicom negde, da radi neki posao s njim. Oko podne izbegavajte sunce, pazi da bude dovoljno vode za pie tamo gde odete. Tako e moi sam da oceni da li je on zdrav ili bolestan. Mislim da je eleo da bude s tobom, zato to mu mama nije tu. Mogao bi predvee opet da svrati ovamo s njim, pa da popriamo da li bismo moda hteli da obavimo pevanje, ili dovoenje-unutra; postoje i druge mogunosti. Porazgovaraemo, videemo. Vai?" Kamedan joj se zahvalio. Otiao je, nosei dete na ramenima. Kad je dovela apoteku u red, Duhea je otila da se okupa i da dorukuje u svom domainstvu. Kasnije tog jutra krenula je ka Tvrdoljanoj, idui preko ruku grada, popreno. Htela je da razgovara sa Hvetinim narodom. Uz put, u uzanim batama, srete je Sahelm. On ree: "Hvetu videh." "Gde je vide?" "Pred kuom tom." "Vratila se?" "Ja ne znam to." "Ko jo vide?" "Ja ne znam to." "Hvetez - Hvetu?" "Ja ne znam to." "Kome ree?" "Samo tebi." "Pa ti si malo luckast, Sahelme", ree doktorka. "ta si to radio? Piljio u mesec?" Sahelm opet ree: "Video sam Hvetu", ali sad je lekarka bila ljuta na njega. Rekla je: "Nju je svako video, ali svako na drugom mestu! Ako je ovde, bie u svojoj kui, a ne napolju. Sve ovo je ludost. Idem ja u Tvrdoljanu da popriam sa onim enskama tamo. A ti doi ako ti se dolazi." Sahelm ne ree nita, a Duhea produi kroz uske bate. Gledao ju je kako zaobilazi bunove oleandera i prilazi Tvrdoljanoj kui. Gore, na balkonu te kue, neko je tresao ebad i okainjao ih preko ograde da se provetre. Dan je ve postajao vru. Cvetovi bundeve i paradajza uteli su se svud po uskim batama, a cvetovi modrih patlidana bili su divni. Sahelm nije jo od prethodnog dana, od one salate sa limunom, jeo nita. Oseao je vrtoglavicu, poinjao je da se razdvaja i da biva u dva vremena jednovremeno. U jednom vremenu stajao je meu cvetovima bundeva sam, a u drugom vremenu bio je na strani nekog brega i razgovarao sa jednom enom u beloj odei. Ona je rekla: "Ja sam Hveta." "Nisi ti Hveta." "Onda ko sam?" "Ja ne znam to." ena se nasmejala i zavrtela. Njemu se zavrtelo u glavi. Opet se uklopio u jedno bie i video da je na kolenima i akama, na stazi izmeu bunova paradajza. Neka ena je tu stajala i neto mu je govorila. On ree: "Ti si Hveta!" Ona ree: "ta je bilo? Ne moe da ustane? Doi, skloni se sa sunca. Da nisi postio?" Povukla ga je za ruku i pomogla mu da ustane, onda ga je drala za miicu sve dok nisu uli u senku polica za suenje, na kraju uskih bata, nadomak prvog reda loze Pedoduka. Malo ga je gurnula i on je seo na tlo, u senku. "Da li ti je sad bar malo bolje?" pitala ga je. "Dola sam da berem paradajz i videla sam te kako stoji, pria i pada. S kim si to priao?" On zapita: "Da li si videla nekog?" "Ne znam, nisam mogla dobro da vidim kroz bunove paradajza. Moda je tu bila neka ena." "Da li je bila u belom, ili u nebojenom?" "Ne znam. Ne poznajem ja ovdanji narod", ree ona. Bila je to vitka, snana, mlada ena sa vrlo dugakom kosom upletenom u devetostruku pletenicu, a na sebi je imala belu, dugaku koulju pritegnutu oko struka arenom, pletenom trakom; nosila je korpu za sakupljanje. Sahelm ree: "Postio sam i zalazio u zanos. Mislim da treba da odem kui i da se neko vreme odmaram." "Pojedi neto pre nego to krene", ree mlada ena. Onda je otila i uzela nekoliko ljiva sa police, a sa jednog buna nekoliko utih krukastih paradajza. Donela ih je Sahelmu i dala mu ih, a zatim gledala kako ih on jede. Jeo je vrlo lagano. "Ovi ukusi su veoma jaki", ree on. "Slab si", ree ona. "Nastavi. Pojedi sve to, to je hrana iz vaih vrtova, a dobio si je od strankinje." Kad je sve pojeo, pitala je: "U kojoj kui stanuje?" "U Kui Izmeu Vonjaka", odgovori on. "Ali ti ivi tamo, u Tvrdoljanoj, sa Kamedanom." "A, ne vie", ree ona. "Doi sada, ustani. Pokai mi gde se, izmeu vonjaka, nalazi tvoja kua, pa u sa tobom." Otila je s njim do njegove kue, popela se uz stepenite do prvog sprata; ula je u sobu koju je on koristio, odmotala njegov madrac po podu i rekla mu: "Sad lezi." Dok se on okretao da legne, ona se okrenula i otila. Dok se udaljavala od te kue, videla je da jedan ovek silazi u Telinu sa lovne strane, izmeu bregova Telorija, stazom du potoka, nosei mrtvog jelena. Pozdravila ih je: "Heja, dolazei goste iz Desne Ruke, moje rei i hvale tebi! A ti, Love od Teline, znai, tu si ti!" On ree: "Znai, tu si ti, Plesaice od Vakvahe!" Krenula je naporedo sa njima dvojicom. "Vrlo je lepa ova osoba Plave Gline koja ti je dala sebe. Mora biti da si jak peva. Reci mi sve o tvom lovu." Modona se nasmejao. "Vidim da zna da je najbolji deo lova prianje. Pa, popeo sam se na Izvor Planinu kad je bila sredina dana, onda sam prenoio u jednom logoru za koji tamo znam, to je dobro skriveno mesto. Sledeeg dana gledao sam jelene. Video sam koja kouta ide sa dvoje mladunaca, koja samo sa jednim, koja sa jednim mladuncem i jednim jednogodinjakom. Video sam gde se sreu i okupljaju i koji mujaci etaju sami. Odabrao sam da pevam ovom mujaku sa klinastim rogovima i poeo sam da pevam u svom umu. U suton mi je doao i umro na mojoj streli. Prespavao sam pored te smrti, a u prvo svitanje doao je kojot da i on peva. Sad, evo, donosim tu smrt hejimama; njima su potrebni jelenski papci za ples Vode, koa e ii taviocima, meso babama u mom domainstvu da ga izreu u tapie i osue, da bude derki; a rogovi moda bi ti volela ove rogove, da sa njima plee?" "Ne trebaju mi rogovi. Daj ih svojoj eni!" "Takvo bie ne postoji", ree Modona. Mirisi krvi, mesa i dlake te smrti bili su prodorni i slatki. Jelenova glava bila je blizu ramena plesaice i njihala se gore-dole kako je Modona hodao. Semenke i trice trave leale su u jelenovom otvorenom oku. Videi to, plesaica je mirnula i protrljala svoje oi. Zatim ree: "Kako si znao da sam iz Vakvahe?" "Gledao sam te kad si plesala." "Ne ovde u Telini." "Moda ne." "U ukulmasu?" "Moda." Nasmejala se. Rekla je: "A moda u Kastoha-nai, a moda u Vakvahanai, a moda u Ababa-badaba-nai! Moe me u svakom sluaju gledati u Telini veeras. Kakvih udnih mukaraca ima u ovom gradu!" "ta su uradili, pa tako misli?" "Jedan od njih me via da pleem tamo gde nisam, a drugi ne vidi da pleem tamo gde jesam." "A koji je taj - Kamedan?" "Ne", odgovori ona. "Kamedan stanuje ovde", i pokaza prstom ka Tvrdoljanoj, "mada onaj ovek kae da ja stanujem tu. Onaj koji stanuje ovde", i pokaza dalje du te ruke grada, ka Izmeu Vonjaka Kui, "i ima vizije u leji sa paradajzima." Modona ne ree nita. esto je bacao poglede ka njoj preko te smrti, okretao je samo oi, ali ne i glavu. Stigli su do onih uskih bata i tu Isitut stade, rekavi: "Dola sam da naberem paradajz da naa trupa jede." "Ako bi se vaim glumcima dopalo i jelensko meso, evo ga. Hoete li se zadrati nekoliko dana? Ono mora da bude okaeno." "Starim enama u tvom domainstvu potrebno je to meso za derkitapie." "Ono to je njima potrebno, dau im." "Pravi lovac! Uvek lino daje!" ree plesaica, smejui se i pokazujui

STALNO SE VRAAJUI KUI - 61 zube. "Biemo ovde bar etiri-pet dana." "Ako hoe da vam bude dovoljna koliina, ubiu i jedno jare, da se pee zajedno sa ovim mesom. Koliko vas je?" "Devetoro i ja", ree Isitut. "Dovoljan je jelen; svi mi biemo siti mesa i puni zahvalnosti. Reci mi ta da odigramo za ovu gozbu koju nam nosi." "Odigrajte Tobe, ako vam je po volji", ree Modona. "Odigraemo Tobe, etvrte veeri." Brala je paradajze, punila je svoju korpu utim, krukastim i malim, crvenim paradajzima. Dan je bio vru i blistav, svi mirisi vrlo jaki, a poj zrikavaca silan, prodoran i blizu i daleko. Muve su se u rojevima upuivale ka krvi na dlaci te jelenske smrti. Modona ree: "Taj ovek na koga si ovde naila, taj vizionar, on nam je doao iz Kastohe. Uvek se ponaa blesavo. Ne prelazi on preko, u etiri Kue, on samo tako tumara i zuri i lupeta kojeta, izrie optube, izmilja svet." "Zurilac u Mesec", ree Isitut. "U kojoj Kui ivi, eno od Vakvahe?" "U Meseevoj, mukare od Teline." "Ja u Kui ove osobe", ree Modona podiui rukom jelenovu glavu tako da je izgledalo da jelen gleda napred. Jezik je bio naduven i virio je kroz crne usne. Plesaica se udaljavala, poela je da bere sa tih visoko dignutih, veoma mirisnih paradajzovih bunova nalik na loze-puzavice. Lovac upita: "ta igrate veeras?" Isitut iza bunova odgovori: "To u znati kad se vratim sa paradajzima." I ode jo dalje, berui. Modona je onda krenuo dalje, do plesalita. Stao je ispred svojih hejima, poloio tu smrt na zemlju i odsekao lovakim noem papke sa sve etiri noge. Oistio ih je i vezao na kanap, zatim je kanap vezao na jedan bambusov tap i zabio donji kraj tapa u zemlju blizu jugozapadnog ugla krova tih hejima, da bi se papci osuili na suncu. Siao je u hejime da se opere i porazgovarao sa nekim ljudima tamo. Popeo se opet uz merdevine i otiao do zapadnih stepenika krova, traei mrtvog jelena. Ali na mestu gde ga je ostavio jelena vie nije bilo. Obiao je ceo krov tih hejima, pa i celo plesalite, urei i zagledajui svuda. Neki ljudi su ga pozdravili, a on im je rekao ovako: "Jedna smrt eta na etiri noge, ovde negde. Na koju stranu je otila?" Nasmejali su se. "Neki dvononi kojot se vrzma tu negde", rekao je Modona. "Ako vidite da hoda jedan jelen sa klinastim rogovima, a bez papaka, javite mi!" Otrao je onda, preko arke, do srednjeg zborita. Cela glumaka druina iz Vakvahe bila je posedala u senku galerije i loa za gledaoce i svi su jeli pljosnati hleb, oviji sir i crvene i ute paradajze i pili suvo vino 'Betebes'. Isitut je bila sa njima, jela je i pila. Rekla je: "Znai, tu si ti, ovee od Plave Gline. Gde ti je brat?" "To bih i ja voleo da znam", ree on. Osvrtao se po loama i galeriji. Na jednom mestu iza galerije bio je roj muva i on poe tamo, ali muve su se bile navrzle samo na neko psee govno. Tamo nikakvog jelena nije bilo. Vratio se kod glumaca, pa im je rekao: "Znai, tu ste vi, Dolinci. Da li je iko od vas video da je jedna jelenska smrt prola ovuda?" Postigao je da mu glas zvui olako, ali ljutit izraz njegovog lica i tela jasno se video. Ti neznanci nisu se nasmejali. Jedan mukarac uzvratio je utivo: "Ne, takvu stvar nismo videli." "To je bio poklon za vas. Ako ga vidite, uzmite ga, va je", ree lovac. Pogledao je Isitut. Ona je jela i nije mu uzvratila pogled. Vratio se na plesalite. Ovog puta primetio je izvesne tragove na tlu u podnoju jugozapadne strane krova plavoglinskih hejima. Pomno je zagledao i zapazio da su neto dalje odatle suve vlati trave polomljene i da su usmerene u jednom pravcu koji se udaljavao od hejima. On poe tamo. ak kod obale Reke i to ispod obalskog ruba zemljita on ugleda neto belo. Poe tamo, zurei. Ono belo stvorenje se pomae. Ustade i suoi se sa lovcem. Stajalo je iznad jelenske smrti, koju je do tog trenutka deralo. To stvorenje pokaza zube i kriknu. Modona vide da je to ena u beloj odei. U glavi mu se sve okrete i on vide da je to bela kuja. Sagnuo se, dohvatio nekoliko kamenova i poeo ih bacati snano, viui: "Odlazi! Dalje od toga!" Jedna kamenica udarila je kuku u glavu, ona je ciknula i pobegla od te smrti, nizvodno, ka stambenim zgradama. Majka te kuke bila je hehi, a otac dui, pa je ona bila neobino visoka i jaka; krzno joj bejae belo, bez imalo druge boje, a oi plaviaste. Kao tene, sprijateljila se sa Hvetom, pa su se zajedno igrale i zajedno odlazile izvan grada, kud god je Hveta ila. Hveta ju je zvala imenom Kucaluna. Posle udaje za Kamedana, Hveta je retko pozivala tu kuku sa sobom u etnju, ili da joj uva kuu, a niko drugi je nije dobro poznavao; ona nije htela da se drui ni sa jednim ljudskim biem osim Hvete, pa je ak i u pseem gradu ostajala namerno sama. Sad je ve starila, gubila je otrinu sluha, a u poslednje vreme je i mravila. Glad joj je dala snagu da odvue tu smrt od hejima ak do Reke i ve je bila izjela glavninu jednog buta. Zbunjena bolom koji je oseala na mestu gde ju je kamen pogodio, izmeu oka i uha, otrala je u Telinu, pa izmeu kua nala Tvrdoljanu Kuu. U aminom domainstvu ljudi su uli grebanje i cviljenje na ulaznim vratima, koja su bili zatvorili da dnevna vrelina ne ulazi. uvi taj glas, Fefinum je rekla: "Vratila se! Ona se vratila!" i odmah se pogurila i skunatorila u jedno oe sobe, najdalje od vrata. ama je skoila na noge i rekla jakim glasom: "Igra se deurlija po tremu, sramota, nikad nije tiina ovde!" Stala je pred svoju kerku, da je sakrije od Duhee. Duhea ih je osmotrila, prila vratima i otvorila ih dovoljno da baci pogled napolje. Rekla je: "To jedna bela kuka plae ovde. Mislim da je sa ovom kukom Hveta imala obiaj da eta." ama je prila da pogleda. "Da, ali ve godinama to nije inila", ree. "Daj da ja to oteram. Ludaa, tako da doe ovde, tako da pokua da ue u kuu. Matoro je to i ludo. Mar, mar, ti!" Dohvatila je metlu i gurnula je kroz vrata da udari Kucolunu, ali Duhea je spreila da se taj udarac dogodi i rekla: "Molim te, saekaj malo. Meni se ini da je taj pas povreen i da eli pomo." Izila je da bolje pogleda Kucoluninu glavu, jer primetila je krv na belom krznu blizu oka. Kucoluna je u prvi mah uzmicala i reala, ali oseajui da se doktorka ne plai nimalo, stala je mirno. Kad su je doktorkine ake dodirnule, osetila je veliku vlast u njima i nije se bunila dok joj je Duhea pregledala ranu koju je kamen napravio izmeu levog uva i oka. Duhea progovori kuji: "Kakva divna stara pas-ena si ti, iako ti je boja za psa nenormalna, vie bi ovci odgovarala; a kad pogledamo kakva su ti rebra, stie se utisak da u poslednje vreme nisi premnogo jela. Pa ta se sad dogodilo, jesi li natrala na neku granu? Ne, ovo vie izgleda kao da su te gaali kamenom i kao da se ti nisi izmakla; to ti nije bilo mudro, stara paseno. amo, da li bih mogla, molim te, dobiti malo vode i jedno isto platno da njime operem ovu ranu?" Stara je, gunajui, donela iniju vode i neke krpe. "Bezvredna dukela, nikakvog ugleda nema." Duhea je oistila ranu. Kucoluna se nije bunila, nego je stajala mirno i strpljivo i malo drhtala u zadnjim nogama. Kad je Duhea zavrila, kuja je nekoliko puta mahnula repom. "Molim te, lezi sad", ree Duhea. Kucoluna je pogleda u oi, pa lee i poloi glavu na ispruene prednje noge. Duhea ju je pogladila po glavi izmeu uiju. Sad kad je ama bila u sobi, Fefinum je prila vratima da gleda. Duhea im ree: "Moda je pretrpela potres mozga, u nekoj meri. Bio je to jak udarac." ama upita: "Pa e sad da je obuzmu grevi, je l' tako?" Lekarka ree: "Moglo bi to da se desi. Ali je verovatnije da e ona samo odspavati i probuditi se zdrava, ako joj dopustimo da ostane na nekom mirnom mestu gde je niko nee uznemiravati. Spavanje je udesno leenje. Ja ga nemah mnogo, noas!" Vratila se u kuu, donosei zdelu i krpe. Fefinum je okrenula lea i tako ostala i poela da raseca krastavie za kiseljenje. Duhea ree: "To je kuka koja je obino ila sa Hvetom, zar ne? Kako ju je ono Hveta zvala?" "Ne znam", ree ama. Fefinum ree, ne okreui se: "Moja sestra ju je zvala Kucoluna." "Meni se ini da je ona dola da nae Hvetu, ili da nam pomogne da mi naemo Hvetu", ree Duhea. "Ma, to je gluvo, slepo i ludo-blesavo", ree ama. "Ne bi to nalo ni mrtvog jelena kad bi se o njega saplelo. U svakom sluaju, ne razumem ta to kae o nalaenju moje keri. Ko god hoe s njom da razgovara, nek se ispentra na Vakvahu, ne treba nikome pas da mu pokazuje kojim putem se ide uzvodno." Dok su ene razgovarale, Zevalica i Kamedan su se popeli stepenicama na trem; uli su, iza otvorenih vrata, glasove ena. Kamedan je pogledao kuku i uao u zgradu bez ijedne rei. Zevalica je stao i neko vreme gledao psa. Kucoluna je leala sa glavom na prednjim nogama i gledala gore, u njega. Repom je blago tupkala po tremu. Zevalica joj tiho ree: "Kucoluno, zna li ti gde je ona?" Kucoluna je zevnula zabrinuto, pokazujui sve svoje ute zube, a onda je zatvorila usta uz jasno i glasno kljocaje, gledajui Zevalicu. "E, onda, idemo", ree Zevalica. Pomislio je da kae svom ocu da kree u potragu za majkom, ali svi odrasli su priali u kui, a njemu se nije htelo da bude unutra, meu njima. Hteo je opet da vidi onu lekarku, ali ga je bila sramota to se upikio na njen pod. Nije uao, nego se zaputio niz stepenice, gledajui preko ramena nazad, u Kucolunu. Kucoluna je ustala, skiei malice, pokuavajui da uradi ono to joj je Duhea rekla, ali i ono to je Zevalica eleo. Zevnula je jo jednom, a onda je, spustivi rep nisko i pomalo maui njime, kao i pognuvi glavu, krenula za dekiem. U podnoju stepenica on je stao i ekao da mu ona pokae kojim putem da krenu. ekala je, neko vreme i ona, da vidi ta to on hoe, a onda je pola ka Reci. Zevalica je krenuo naporedo s njom. Kad je zastala, potapao ju je po leima i rekao: "Aj' dalje, kuco."I tako oni izioe iz grada i odoe, ka severozapadu, u ravnine sa vrbama oko reke, a onda produie pored same vode, idui uzvodno. BELEKE: str. 329# Nije se vratila. Ni te noi, niti uopte... Kamedanov izvetaj o tim dogaajima odstupa, na vie mesta, od prie o noi Hvetinog nestanka koju dobijamo od pripovedaa u prvom poglavlju romana. str. 331# Hvetez - Hvetu? Gramatiki modalitet Neba i gramatiki modalitet Zemlje: "Hvetu kao viziju, ili Hvetu kao prisutno telesno bie?" Dijalog u tom odlomku bio je u etvorostopnom versifikacijskom metru. str. 336# Majka te kuke bila je hehi, a otac dui... Sorte pasa; vidi tekst 'Neki od drugih naroda u Dolini' u Zaleu knjige. PANDORA, BLAGO, BLAGOME ITATELJU Kad te povedem u Dolinu, videe plava brda levo i plava brda desno, dugu i vinograde pod dugom pozno u kinoj sezoni i kazae, moda: "Eno je, to je ona!" Ali ja u rei: "Jo malo dalje." Krenuemo dalje, nadam se, i videe krovove malih gradova i bregove ute od divljeg jema, videe leinara koji krili visoko i jednu enu koja peva u pliacima nekog potoka u suvoj sezoni i kazae, moda: "Da stanemo ovde, to je to!" Ali ja u rei: "Jo malo dalje." Krenuemo dalje i ti e uti dozivanje prepelica na planini pokraj izvora reke, osvrnue se i videti kako reka tee kroz divlja brda iza i ispod nas i kazae: "Pa zar to nije to, ta Dolina?" A ja u jedino moi da odgovorim: "Pij ovu izvorsku vodu, odmori se ovde neko vreme, eka nas jo dug put, a ja ne mogu da idem bez tebe." KAMENGATALICA Trei deo Ja sam verovala da je kua Caja u Junom Gradu veoma bogata i velelepna, ali ona je to bila u mnogo manjoj meri nego Kua Tertera. Poto kondorska domainstva zadravaju sve, a ne daju nikom nita, imaju mnogobrojne i sloene komade nametaja; a poto sve sluge i svi robovi koji rade za jedno domainstvo takoe stanuju u njemu, to su mnogoljudne kue, sa zamrenim meuljudskim odnosima. Kua Tertera bila je tako rei itavo selo, bila je nomadsko pleme koje se zaustavilo na jednom stanitu i tu trajno naselilo. Poto sam retko izlazila iz njenih zidova, dola sam do uverenja da je zaista onoliko bogata koliko se to inilo, im sam shvatila da kod naroda Dajao bogatstvo jeste ono to ima, ono to zadrava za sebe. U onoj meri u kojoj je neko od Pravih Kondora u bliskijoj rodbinskoj vezi sa Ba-Kondorom, utoliko vie vlasti i dostojanstva ima, a to onda moe da odrazi i na svoje domainstvo. Terteri su bili Ba-Kondorovi srodnici drugog stepena po mukoj liniji. Terter Gebe je u BaKondorovoj mladosti bio njegov odabrani pratilac, kasnije i savetnik tokom niza godina i jo je imao naklonost Ba-Kondorovog sina, koji je morao jednog dana postati Ba-Kondor. Meutim, kad je sin zaao u godine, otac je poeo ljubomornije da uva svoju vlast, okrenuo se protiv sina, pa time i protiv Tertera Gebea, zbog ega se ogledalo slave Tertera naoblailo. Koliko sam ja mogla shvatiti iz govorenja Keri Kondora, od kojih su

STALNO SE VRAAJUI KUI - 62 neke bile pronicljive osobe, pune znanja, iako su bile zatvorene u toliko zidova, Kondori su, posle svog naseljavanja u Saiju, odluili da uveavaju slavu Jednog na taj nain to e poveavati svoje bogatstvo i svoju mo, uzimajui zemlju, ivot i usluge od drugih ljudi. Ve tri pokolenja njihove vojske radile su to u zemljama oko Vulkana. Ali narodi koji su tamo iveli bili su malobrojni i varljivi: kojoti i divlji konji, ljudska bia i zmije zvearke, niko od njih nije mogao biti pretvoren u naroito dobro roblje; a zemljite je pristajalo da gaji, na sebi, samo ban-travu, zeju travu i alfiju. Zato je sadanji Ba-Kondor naredio svojim vojnicima da idu ka jugu i zapadu sve dok ne nau bogate, plodne zemlje i mesta koja vredi osvojiti.' Moj otac, Terter Abhao, bio je jedan od tih vojnika i kasnije jedan od efova tih vojski koje su upuivane da otkrivaju takva mesta. On je otiao dalje nego iko drugi ka jugozapadu, prvo do Bistrog Jezera, a onda do Doline reke Na. Njegova vojska nije uz put razarala niti vodila rat, nego je putovala na onaj nain kako to rade trgovci ili Svinjski Narod: zadravali su se po neko vreme tu i tamo, ponekad su molili da im se hrana da, a ponekad su je krali, sticali su znanje o nainima i odlikama raznih zemalja kroz koje su prolazili i gde su boravili. Kad se vratio sa svog prvog putovanja do Doline, a to je bilo ono putovanje na kome se oenio mojom majkom, u Saiju je govorio: "Ta Najska Dolina je najlepe mesto koje smo videli." Njegov otac, Terter Gebe, otiao je kod Ba-Kondora i rekao: "Vojske treba da krenu na jug i na zapad i da iste teren, da bi vojnici, oni i ene mogli biti upueni tamo, da u toj Dolini podignu novi Grad, u slavu Jednog." Ba-Kondor se u prvi mah pridravao tog plana, ratovao je sa ljudima koji su iveli jugozapadno od Zemlje Crne Lave; ali poto taj narod nije ostao da se bori, nego se razbeao i poto je Ba-Kondora svako stalno hvalio i veliao, govorei mu da Ogledalo Jednog moe sve, on je poverovao da njegove vojske mogu da postignu ta god im on kae da uine. Zato je poslao jednu vojsku na severozapad u Zemlju est Reka da potini tamonje rene gradove, a drugu nizvodno du Mrane Reke da donese dabine od tamonjeg naroda, zatim jo jednu, pod zapovednitvom mog oca, opet daleko na jugozapad da potini Dolinu i da poalje mnogo kola punih vina drumom koji je trebalo da bude izgraen trudom porobljenih naroda. Zadatak te vojske bio je i da naini veliki most preko reke Movarice i jo jedan preko Mrane. Kad su mi to rekli, setila sam se kako je moj otac pokuavao da napravi most preko male Na. I Terter Gebe i Terter Abhao rekli su Ba-Kondoru da njegova vojska i njegov narod ne mogu da postignu sve to odjednom, ne mogu da 'osvoje' tako ogromne zemlje i razliite narode, ve da se mora krenuti, iz sredita, laganije; ali Ba-Kondor je zakljuio da su takvi saveti uvredljivi za duh Jednoga u njemu, pa zato na njih nije obratio nimalo panje. Kad je i njegov sin stao na stranu takvih saveta, Ba-Kondor je to iskoristio kao izgovor da se razbesni, pa je naredio da mu sin bude zakljuan u jedan deo velike kue u kojoj su stanovali, takozvane Palate; tako zakljuan ostao je godinama, bar koliko su ene znale. Neke od njih verovale su da je umro od trovanja, druge da je iv, ali da su mu dati otrovi koji mu su toliko oslabili pamet da se pretvorio u mirnog maloumnika. Terter Zaaja Bele nije htela ni da uje da se tako pria i kanjavala je takve prialice; jer bilo je nemogue da BaKondor uini ma ta loe, a osim toga bilo je nemogue da Sin Sina bude na ma koji nain zaostao. Znala je, meutim, savreno dobro da je domainstvo u koje je udajom ula sad zapalo u nemilost. Kad je moj otac otiao drugi put iz Doline, oekivao je da e se za manje od godinu dana vratiti sa vrlo velikom vojskom, sa svim Pravim Kondorima i svim vojnicima skupa, da bi tu bio osnovan novi Grad. Umesto toga, Kondor ga je poslao na jug da pokori Dolinu sa vojskom od sto etrdeset ljudi. *Sinanska planina Do tada, veina ljudskih naroda koji su iveli u zemljama izmeu Grada i Doline bila je spremna da ratuje sa kondorskim vojnicima im ih vidi. est godina je trebalo mome ocu da se vrati u Dolinu. Kad je probio do Bistrog, putovanje do tog mesta bilo je manje-vie bezbedno, ali njemu je od sto etrdeset ostalo samo etrdeset ljudi. Mnogi su ubijeni u ratovima i zasedama, drugi su odbegli i postali ljudi blata. Moj otac je onda, znajui da u Dolinu vie nikad nee dospeti sa vojskom, poao u nju sam. Bilo mu je jasno da mora da se vrati u Sai i da pokae Ba-Kondoru da je malo dobio, a mnogo izgubio. Ko uzme vlast mora da prihvati i odgovornost, a on je bio spreman na to. U poetku nije bilo tako loe kao to se on bojao da e biti. Ba-Kondor je bio, naravno, nezadovoljan, ali loe vesti su ve ranije stigle do njega, malo po malo, putem glasnika i kroz Berzu - koju je, u celom Gradu, jedino on imao pravo da koristi; bila je u njegovoj kui, u Palati. U meuvremenu, njegovi savetnici tutkali su mu nove planove u glavu, pa je on bio zabavljen vie njima nego porazima. Ne razumem zato su vojnici doputali njemu, koji nikad nije izlazio iz svoje kue, da pravi sve te planove i da udeava da toliko ljudi pogine; ali tamo je tako bilo. Svi planovi su jo bili usmereni na rat, ali sad Ba-Kondoru nije bilo dovoljno da alje ljude samo sa pucaljkama, morali su dobiti jo razornija i stranija oruja. O tim planovima doznala sam dok sam ivela sa svojim muem. Treba ovde o mojoj udaji da kaem. Razbolela sam se od ivota u toj Terter Kui. Koa mi je postala bleda, nou nisam mogla da spavam, a danju sam bila stalno pospana i imala sam napade drhtavice. Da sam bila kod kue, spavala bih i pevala u hejimama etiri ili pet dana, ili bih zatraila od Loe Lekara dovoenje-unutra. Da sam bila kod kue ne bih se ni razbolela. U Saiju, razbolela sam se zato to sam po ceo dan bila u zatvorenom prostoru, izvan sveta. Kad god sam videla oca, traila sam da me izvede iz kue. Dva puta je to uinio: doveo je onu dragu, riu kobilu i pojahao svog mrkog kopca, pa smo ceo dan jahali po snenoj, crnoj pustoi jaruga nastalih slivanjem lave. Drugi put me je odveo u jednu od peina u lavi; na tim mestima lava je nekad davno proticala kroz stene kao da je voda i ostavila za sobom dugake cevi, sada hladne i crne kao sam strah. Vetrovi su zimi gulili sve sa povrine te puste zemlje, ali je ona ipak bila divna; toliko mi je bilo hladno da sam plakala, ali ipak je bilo bolje na tom vetru nego u toplim sobama Terter Kue. ak i u toj crnoj pustinji bila sam blie Dolini nego dok sam ostajala u zatvorenom prostoru. A u kui sam se oseala sve udnije. Kad sam bila bolesna, Kondorove Keri bile su ljubaznije, a Terter Zaaja Bele dala je da se jedna soba izdvoji, zavesom, da bismo tu mogle Esirju i ja ostajati same. Tu smo priale dok smo prele ili ile. Mogla sam da priam o svom domu i tako da budem duhom tamo. Priala sam Esirjui o Koplju, a ona je meni priala o jednom mladom mukarcu koji je otiao kao konjuar sa vojskom u Zemlju est Reka. esto smo priale o tim mladim mukarcima, govorile smo jedna drugoj kakvi su bili i kakvi bi mogli biti kad ih ponovo vidimo. Moja bolest brinula je mog oca, ali njega su brinule i mnoge druge stvari. Znala sam da ali to me je doveo u Grad. Moje prisustvo nije bilo povoljna stvar za njega. Drugi Kondorci su govorili: "Ljudi jebu ivotinje, ali ne donose tenad kui, ne uvode neiste osobe u kuu." Terter Zaaja mi je rekla neuvijeno da Kua Terter, dokle god ja budem ivela u njoj, nee moi da bude onako slavna kao to je nekad bila. Rekla sam: "Onda naredite da odem. Pustite me da se vratim u Dolinu. Znam put!" Rekla je: "Ne govori gluposti." "Onda ta eli da uradim? Da umrem?" rekla sam. "elim da ne uradi nita - da malo uuti, bar jednom. Ostavi Tertera Abhaoa na miru. On ne moe biti uznemiravan nevoljama i ludostima neke devojke. On je veliki ratnik." Tu sam pesmu ula i ranije. Nastavila je: "Ti si sad ljudska osoba, nisi ivotinja. Ako se tako bude i ponaala, moe se nai mu za tebe." "Mu!" rekla sam, okirana. "Ali jo sam devica!" "Drago mi je da to ujem", ree ona. Bila sam sasvim zbunjena, pa rekoh: "Ali ta e devici mu?" Onda se ona okirala. "Mirna budi!" ree. "Prljavtino!" Izila je iz te sobe i nije vie razgovarala sa mnom niti me je pogledala sledeih mesec dana. Moj otac je poslat, priblino u vreme kad se u Dolini drao Svetski Ples, u Zemlju est Reka da pomogne jednoj tamonjoj vojsci da se kroz neprijateljska podruja vrati u Sai. Bilo je to opasno putovanje i videla sam da nema ni govora o nekom mom odlasku s njim. Prooe i prolee i leto, a on se jo ne vrati. Dola su i vremena za velike plesove i prola, jedno po jedno, ali plesanja nije bilo. Probala sam da pevam Prepel-pesmu i druge pesme Leta. Moj glas je zvuao pogreno, sam, u tom mestu. Dok se bliilo vreme Vode, razmiljala sam o onoj iniji od plave gline u mojim hejimama i o izvoru Sinan Potoka ispod azaleje i svitraba na jednom strmom grebenu obraslom u diger-borove i tamne jele i crvene madrone. Pokuala sam da pevam Vodene pesme moje Kue, u toj suvoj zemlji. Pomiljala sam na onu slepu enu, sada mrtvu, Peinarku koja me je videla ovde. Tad sam maltene poludela od jada. Izvukla sam ono pero velike kondor-ptice koje sam u kesi uvala, poloila sam ga na ploicama pokriveno ognjite elektrine grejalice te sobe i zapalila ga. Gorelo je smrdei i ukovrujui se. Na mestu gde se nalazilo ugledala sam jednog mukarca u kondorskoj ratnikoj odei kako lei glavom nadole u nekoj strmoj jaruzi meu vatrokorovom i ikom, otvorenih usta i oiju, mrtav: bio je to moj otac. Poela sam da plaem hukui kao sova, i nisam mogla da se zaustavim. Dovedoe mi doktora, mukarca, koji mi dade neki otrov da me uspava. Kad sam se probudila sledeeg dana, vrlo umorna i zbunjena, on je doao ponovo, opipao mi puls i pregledao mi telo. Njegov stav bio je napola sainjen od potovanja to sam Kondorova ker, a napola aljivoprezriv zato to sam ensko; a kad je primetio da imam menstruaciju, postao je nervozan i zgaen, kao da sam nosilac neke strane zarazne bolesti. Oseala sam se do krajnosti nelagodno dok me je dodirivao, ali sam se trudila da budem mirna. Toliko me je bilo uplailo ono to sam videla u etiri Kue, da sam elela samo da budem nepomina i da se skrivam. Mislila sam da bi trebalo da stvar kaem Terter Zaaji da bi ona to mogla preneti mom dedi, pa sam zato zatraila da je vidim. Dola je i ostala na vratima, na suprotnoj strani sobe. Lekar je ostao da slua. "Videla sam jednu vrlo ravu stvar u mom duhovnom oku", rekla sam. Ona je utala. Morala sam nastaviti. Rekoh: "Videla sam Tertera Abhaoa kako lei mrtav u planinama." Ona ni sad nita ne ree. Doktor joj se obrati: "Ova devojka je vrlo nervozna; ovo je samo njena materina boljka. Nita to mladi mu ne bi izleio!" Nasmeio joj se. Terter Zaaja je otila, a da ni jednu re progovorila nije. Tog istog meseca jedna od drugih Keri rekla mi je da Terter Zaaja sprema moju udaju za jednog Pravog Kondora iz Kue Retforok. Poela mi ga je hvaliti kao zgodnog mukarca dobre naravi. "Nikad ne tue svoju enu", rekla je. elela je da se ja veselim tom braku. Druga ena, jedna zlobnica, rekla je ovo: "Kakav to mukarac mora biti, ako je spreman da se eni neistom osobom samo da bi se primakao Ba-Kondoru!" Htela je da kae da e taj mukarac, oenivi se mnome, postati roak Tertera. Esirju se dala na posao, pa mi je ispriala sve to je uspela da sazna o tom mukarcu, Retforoku Dajatu. Bio je to najmlai od etiri sina i nije bio ni vojnik ni Ratnik Jednoga, dakle nije bio osobito znaajan ovek, ali porodica Retforok bila je bogata. Njemu je bilo trideset pet godina dajaovski narod uvek je bio vrlo taan u pogledu starosti oveka, zato to su imali jedan numeriki sistem srenih i nesrenih dana koji je zapoinjao danom roenja - i imao je petoro dece. Trebalo je da postanem, njemu, ono to nazivaju izrazom brena, to e rei mlada ena za milovanje i za lepotu. Kad njihova prva ena iznaraa mnogo dece, Kondorci esto uzmu drugu, brenu. ena-brena ne mora dati muevljevoj porodici ni robu ni novac, to prva mora, a ne oekuje se ni da ima dece, mada moe imati jedno ili najvie dvoje. Smatrala sam da imam sree. Od kad je Zaaja pomenula brak, plaila sam se. Od kondorskih supruga oekivalo se da raaju bebe jednu za drugom, jer je Jedan zato i stvorio ene; jedna od Keri Kue Terter imala je sedmoro dece, najstarije dete ve je imalo deset godina i za taj proliv dece ona je dobijala pohvale mukaraca i zavist ena. Da su mogle da raaju po itav nakot odjednom, kao himpiji, takve ene bi to radile. Pretpostavljam da je ovo opet u nekoj vezi sa dajaovskim ratovanjem protiv svakog drugog. I himpiji, uostalom, imaju velike nakote zato to veina njih gine u mladosti. Ako sam, dakle, morala postati supruga, bilo mi je drago to u postati brena; a poto sam videla pogibiju moga oca i nisam znala kako da se izvuem iz Saija, smatrala sam da je najbolje udati se. Kao ker bez majke, a sada i bez oca, bila sam bez ikakve moi u Terter Kui. Kao ena jednog Kondorca, mogla sam stei izvesnu mo u Kui Retforoka. Zapravo, u to vreme bilo mi je prilino svejedno ta u initi. Poto sam odivela godinu dana sa ljudima koji su verovali da su ivotinje i ene prezira dostojna i nevana bia, poelo me je obuzimati oseanje da su i moji postupci uistinu nevani i da nikako ne mogu biti umni niti dostojni potovanja. I tako sam udata za tog mukarca, udata kao Kondorska Ker, obukli su me sasvim u odeu iste bele boje, to je kod naroda Dajao znailo da je ena koja se udaje - devica. Odea je bila divna, venanje veselo. Trajalo je ceo celcati dan, sa muziarima, plesovima u krug, akrobatima i grdnim gomilama dobre hrane i dobrog pia. Pila sam rakiju medovau i nacvrcala se estoko. Pijana sam otila sa muem u Kuu Retforok i pijana sa njim u krevet. Ostali smo u toj spavaoj sobi pet dan i noi. Sav moj strah, jad, sramota i bes ispraznili su se u obliku seksualne strasti. Nisam ga isputala, punila sam ga i praznila kao bokal. Od njega sam uila jebanje, ali sam mu svaki nauk vraala u etrdeset varijanti. Ludo me je eleo i itave te godine nije mogao ni dan bez mene. Poto sam sree imala vrlo malo, elela sam uivanje, pa sam ga i grabila kad god je

STALNO SE VRAAJUI KUI - 63 bilo mogue. Prva ena mog mua, Retforok Sjasip Bele, plaila me se u poetku, naravno zbog ljubomore, ali i zato to su joj ljudi govorili da sam ja neka ivotinjska osoba, opasna i luda, kao divalj pas. Plaila se da u uiniti neko zlo njenoj deci. Nije uopte bila glupa, samo je bila neznalica. Nikad u ivotu nije nigde bila osim u enskim odajama dve kue u Saiju, a od svoje sedamnaeste godine imala je po jednu bebu svakog drugog leta. Kad je otkrila da ja ne ujedam, niti prodirem bebe, tavie da govorim njenim jezikom, poela mi je ukazivati dobrodolicu i truditi se da Esirju i ja budemo dobro primljene od strane ostalih ena u toj kui. Sjasip bejae priljiva, smena ena, ne mnogo promiljena, ali hitra i dobrog zapaanja. Rekla mi je da joj je drago to e sad Dajat moi da jebe mene, jer se ona umorila od njegove pohote, a i inae se u vreme dojenja nikada nije zanimala za seks; meutim, rekla je: "Kad budem htela jo jedno, morae da ga poalje kroz hodnik, bar jedne veeri!" Rekla sam "Jo jednu bebu!" ne verujui. "Ovo su sve bile devojice, osim jednog", ree ona. Rekla sam: "Pa dobro, onda bi bar mogla da zatrudni sa nekim mukarcem koji ti se svia?" Sad je ona zurila sa nevericom, onda se nasmejala i rekla: "Ajau, ti si stvarno prljava! Inae, nijedan mukarac u ovom domainstvu mi se i ne dopada. Mislim da smo nas dve apile najboljeg." Saglasila sam se s tim. Na mu nije bio siledija, bio je dobre naravi i dobrog izgleda. Rekla je: "Ali nemoj sluajno da on sazna da makar samo pomilja na druge mukarce, on je na to veoma osetljiv." Onda mi je saoptila sledee: ako ena spava sa nekim mukarcem koji nije njen mu, porodica njenog mua e je ubiti. Ovo nisam verovala. Naravno, ljudi ponekad ubijaju jedni druge zbog ljubomore i seksualne razbesnelosti, to sam znala; ali Sjasip nije na to mislila. Rekla je: "Ne, ne, tebe bi ubili javno, da isteraju sramotu iz kue. Ti pripada Dajatu, zar ti to nije jasno? Ti mu pripada, ja mu pripadam, to je tako." Setila sam se kako je moj otac govorio na zboritu Sinana: "Ali ona pripada meni!" Sad sam imala dva oka za sagledavanje tog prizora. Rano uprolee moj mu ree: "Ajau, dobre vesti sa zapada. Vraa se Terter Abhao, sa Pobedonosnom Vojskom." Rekla sam: "Moj otac je mrtav." Nasmejao se i rekao: "Eno njega u Palati." Ni u ovo nisam verovala, dok nisam svog oca videla. Doao je u Kuu Retforok da me vidi. Izgledao je izmraveo i strano iscrpljen, ali nije leao slomljene kime, glavom nadole, u nekoj guduri u bespuu. Ipak, kad sam ga videla pred sobom, videla sam ga istovremeno i tamo, kao dve slike na staklu poloene jedna preko druge. Razgovarali smo zadovoljno i neno. Rekao je: "Drago mi je to si se udala, Ajau. Je li ti dobro u ovoj kui?" Rekla sam: "Da, u redu je, a Dajat je dobar prema meni. Postoji li ikakav nain da odem kui?" Pogledao me je, sklonio pogled, odmahnuo glavom. "Kad bi me ti mogao odvesti bar do Junog Grada, mogla bih sama dalje; znam orijentire", rekla sam. Razmatrao je to samo jedan tren, onda je rekao: "uj, Ajau, opredelila si se da doe ovde i to se ne moe rainiti. Ako bi pobegla od svog mua, donela bi meni sramotu i bruku. Ti sada pripada Retforocima. Bolje ti je da ostane sa njima. Dobro je to si izila iz moje kue; stvari tamo ne idu dobro po nas. Uini da ovo bude tvoj dom. Izbaci Dolinu iz svog uma!" "Nije moj um tako mali", rekla sam. "I Dolina i Grad su u njega stali i jo ne znam gde mu je kraj. Ali samo ti moe uiniti da Grad bude moj dom." "Ne", ree on, "ja mislim da to moe samo ti." To je bilo poteno kazano. Nastavila sam ivot Dajatove brene, znajui da su rei moga oca bile istinite: iveo je u nemilosti i ma kakva dalja bruka dovela bi ga u opasnost. Jedino to sam za njega mogla uiniti bilo je da se ponaam strpljivo i da budem tiha sve dok ne doe trenutak kad BaKondor i njegovi savetnici vie nee eleti ni na koga da bacaju krivicu za izgubljeni rat u Zemlji est Reka. udno to zvui, kad kaem da je osramoenje moglo dovesti oveka u smrtnu opasnost; sramota i bruka su, ovde meu nama Dolincima, ve i same po sebi dovoljne kazne, ali tamo, gde je svaki odnos bio bitka, bile su to smrtonosne stvari. Kazne su bile nasilne. Ve sam rekla da su mi priali da je hontik mogao biti oslepljen ako je itao ili pisao, a ena ubijena ako je imala seks; nijednom nisam videla izvrenje neeg takvog, ali sam svakodnevno viala nasilne kazne ili sluala o njima: tukli su decu, premlaivali su robove, zakljuavali neposlune hontike ili one; a kasnije je, kao to u ispriati, postalo gore. Zastraujue je to bilo, iveti u jednom takvom neprekidnom ratu. Dajaovci kao da nikad nita nisu odluivali zajedniki, nikad nisu raspravljali, pa malo poputali i najzad se saglaavali da neto uine, pre injenja. Sve je kod njih injeno zato to je postojao zakon da se neto mora ili ne sme, ili nareenje da se uini ili ne uini. A kad se neto zavrilo kako ne treba, nikad se nije reklo da su bila loa nareenja, nego je krivica je uvek nekako pripisivana izvriocima. Krivac je obino dobijao fiziku kaznu. Uila sam se oprezu iz dana u dan. Uila sam, htela-ne htela, kako da postanem ratnica. Kad je ivot pretvoren u bitku, ovek mora da se bori. Retforoci nisu bili u nemilosti; tavie, postali su Ba-Kondoru veoma omiljeni. Poglavica naeg domainstva, Retforok Areman i njegov najmlai brat, moj mu Dajat, esto su ili u Palatu, visoku zgradu u kojoj je BaKondor iveo. Moj mu, koji je voleo prianjr koliko i seks, priao mi je sve o tim odlascima, ta je sve video, uo i uradio tamo. Rado sam to sluala, jer je bilo zanimljivo, mada veoma udno, a esto i jezivo, kao prie o duhovima. On mi je ispriao ta se desilo sa sinom Ba-Kondora: kad je pokuao bekstvo iz onog dela Palate gde je bio zatoen, izdali su ga ljudi koji su samo glumili da mu pomau i onda je ubijen, to mu je bila kazna to se usprotivio Zakonu Jednog. O nainu na koji je ubijen Dajat mi je priao nadugako. Nijedna smrtna ruka ne moe ubiti Sina Sina, zato su ga vezali i putali jaku struju kroz njegovo telo sve dok se njegovo srce i njegov mozak nisu zaustavili; prema tome, ubio ga je elektricitet, u skladu sa Zakonom Jednog. Ubijene su i sve njegove ene, nalonice, deca i robovi. Rekla sam: "Ali ko e biti sledei Ba-Kondor?" a Dajat mi je rekao da postoji i drugi sin, koji je jo malo dete i jo iv. Priao je on meni i o tim orujima koja su Dajaovci pravili. Vojske koje su sada ile iz Saija nisu ratovale za osvajanje zemljita, nego zato da bi uzele bakar, kalaj i druge metale od onih gradova i naroda koji su imali ma kakve zalihe toga; porobili su Sene, narod koji je radio u rudnicima gvoa na mestu gde reka Oblana ulazi u Mranu, takoe su oteli sve gvoe kojim su Seni trgovali sa nama i sa drugim narodima. Uputstva o materijalima i nainu pravljenja Velikih Oruja dobijena su, koliko sam ja mogla videti, od Berze; a Dajaovci su bili vrlo veti majstori u radu sa metalom i mainerijom, bili su odlini inenjeri, mogli su da prate takva uputstva sa razumevanjem. Nisam sigurna da su oni umeli naroito dobro da koriste Berzu, jer je samo Ba-Kondoru i njegovim Visokim Ratnicima Jednog bilo dozvoljeno da ue kako se sa Berzom uopte radi, a znanje kome je pristup ogranien izopaeno je znanje, kao to u Biblioteci kau; meutim, poto se ni sama u Berzu ne razumem mnogo, ne mogu o ovome govoriti sa pouzdanjem. U svakom sluaju, prikupljanje materijala za proizvodnju Velikih Oruja i njihova izrada potrajali su etiri godine. Tokom tog vremena zatrudnela sam dva puta. Prvi put sam pobacila, zato to me je mu bio silovao u trenutku kad sam mu rekla da ga neu i da nita nisam preduzela protiv zaea. Ker Kondora nastavila bi trudnou, rodila bi dete silovanja, ali ja to nisam htela. Bilo je lako dobiti sredstvo za pobaaj od ona, ije su ene vie pobacivale nego raale; Esirju mi je u tome pomogla. Dve godine kasnije, kad sam imala dvadeset jednu godinu, elela sam da zatrudnim. Esirju i Sjasip bile su dobre prijateljice, ali meni je uvek bilo dosadno, zato to se nije imalo ta raditi osim presti, iti i priati, uvek u zatvorenom prostoru i uvek u prisustvu nekog drugog; nikad sama, a to znai uvek usamljena. Pomiljala sam da e dete biti kao Dolina. Ono e biti deo mene, ja deo njega; ono e biti voljeni dom. Moda e se onaj deo moje due koji je bio kao napeta struna razvuena izmeu Grada i Doline opustiti i vratiti u moje telo ako dete pristane da ue u moju matericu. Zato sam prestala da koristim sredstva protiv zaea i posle tri meseca Dajat i ja smo otvorili vrata tom detetu. Potrajalo je toliko dugo zato to ni on ni ja vie nismo iveli tako lako niti jeli tako dobro kao pre; on je i sad voleo da pria sa mnom, ali nije imao onoliko snage za jebanje. Biti Ba-Kondorov miljenik znailo je iveti isto onako naporno kao kad si mu u nemilosti. A celokupno bogatstvo Saija bilo je sada usmereno u Ba-Kondorov jedini naum, nabavku materijala i proizvodnju Velikih Oruja. Sve je bilo rtvovano u korist toga. Ti Dajaovci bili su narod pravih junaka. Prvo od tih Velikih Oruja bilo je koliba od gvozdenih ploa postavljena na tokove koji su se kretali po metalnim pragovima meusobno spojenim poput alki u lancu. To vozilo moglo se kretati i po neravnoj stazi, pripijajui se uz nju kao gusenica, a ne zaglavljujui se nijednim svojim tokom. Tokove je okretao moan motor smeten u kolibu. Vozilo je bilo toliko jako da je moglo svojim guranjem obarati drvee i zgrade, a na njega su bili postavljeni topovi da ispaljuju velike metke i vatrene bombe. Bilo je ogromno i velianstveno, a kad se kretalo stvaralo je buku nalik na neprekidnu grmljavinu. Prikazano je narodu Grada ispred zidina. Ja sam dola, pokrivena velom preko glave, zajedno sa svim enama Retforoka. Videle smo kako se vozilo progurava kroz jedan cigleni zid, grmei i tresui se kroz ruevine koje je samo stvaralo, ogromno i slepo, sa debelom kurac-njukom. Trojica Kondoraca koji su bili u njemu izili su kao crvi iz klipa kukuruza, mali i mekani. Imalo je ime Razara. Trebalo je da predvodi jednu vojsku, otvarajui vojnicima stazu koja bi se zvala Put Unitenja. Zavukla sam se u svoj kutak u Retforoku i leala tamo na crvenim tepisima, zamiljajui kako Razara navaljuje na hrastove zvane Gairga u Sinanu i obara ih, kako navaljuje na krov hejima Plave Gline i obara ga u dubinu. Zamiljala sam te metalne pragove, umazane glinom, kako gaze i u zemlju sabijaju stabljike kukuriza i decu, meljui ih kao vodenini kamenovi. Nastavila sam da razmiljam o Razarau ak i kad je provalio kroz krov jedne skrivene peine, nekoliko milja juno od Grada i unitio samoga sebe sopstvenom teinom, zarivajui se i uklinjavajui u cev od lave. ak i tad sam ja sanjala kako se Razara u toj peini pokree, kako navaljuje da gurne zemlju dublje unutra, kako gnjei tamu. Ba-Kondor se onda okrenuo mainama koje su dobile ime Poletarci. Bile su to letee maine, kondor-ptice sa motorima. Dajaovci nisu koristili balone, ali su umeli da naprave lake jedrilice i da lete pomou njih, da se otiskuju sa litica iznad crnih polja lave, hvataju letnje, uzlazne, toplinske struje vazduha i onda estare po visinama kao leinari i kondori. Takvo jedriliarenje bilo je sveti sport, mladi ratnici su ga mnogo cenili i u njemu uivali. Zato je nastalo veliko uzbuenje oko planova za letee vozilo sa sopstvenim pogonom. Dajat, meutim, nije u njemu uestvovao. Retforoci su radili na planiranju i pravljenju Razaraa, a kad je on nastradao, izgubili su naklonost Ba-Kondora, tako da vie nisu svakodnevno odlazili u Palatu, mada nisu ni kanjeni. Dajat je bio prilino ogoren i sumoran, podsmevao se planovima za Poletarce i ljudima koji su ih pravili. Za njihovo sazdavanje bilo je potrebno daleko manje metala nego za Razara, ali im je trebalo poprilino goriva, a to im je, po Dajatovim reima, bila kobna slabost. Ba-Kondor je poslao jednu vojsku ak do Lanca Neba da trampom doe do petrolejskog goriva; za odlazak i povratak trebalo im je gotovo godinu dana, a ipak su doneli samo koliko je bilo potrebno da jedan Poletarac leti nekoliko dana. Ali onda poee da izrauju gorivo od ita i govana i dva Poletarca, nosei u sebi po jednog oveka, poee da lete do Kulkun Eraian Gore i nazad. Prvi dan kad su to izveli bio je praznik u Saiju. Opet smo mi ene sve izile, pokrivene zarovima; ak i hontici su klicali i plesali kad su nas Poletarci nadletali na tim svojim krutim, crnim krilima. Tog dana videla sam Ba-Kondora. Iziao je na balkon Palate da gleda kako njegovi Poletarci lete iznad njega. Smatralo se da ene ne treba da ga gledaju, da ga ne bi svojim neistim oima zaprljale, ali ja za to nisam marila uopte, jedino sam pazila da niko ne primeti da ga ja gledam. Bio je obuen u tkaninu od zlata, a na glavi je imao zlatni i crni kondorski lem sa kljunastom maskom, tako da ja uopte nisam videla oveka, nego samo omotae i povrine, nita od onog unutra. Biti Ba-Kondor znai biti spoljanjost. Dete je tog dana ostalo u meni, ali je pomiljalo da izie u Drugu Kuu. Jo nekoliko dana i ono je odluilo da se rodi i da me uini majkom jedne keri. Bila je mala, snana, skladno oblikovana. Kad god sam videla njenu cvetno-ruiastu pikicu, kazala sam po jednu heju u svom srcu, jer da je to dete odluilo da bude sin, 'pripadao' bi mom muu i bio bi Kondorac. Poto je odluilo da bude devojica, bila je beznaajna, za nju smo marili samo ja, Esirju i Sjasip. Njeno porodino ime bilo je Retforok, a njihov svetenik dao joj je ime Danarju, to znai ena Data Jednome. Lepo je zvualo to ime i ja sam ga poela izgovarati pre nego moj mu i ostali, ali kad sam bila sama s njom zvala sam je jednim od imena koja pripadaju prepelicama u Sinanu: Ekverkve, Prepelica Budno-Motrea, ona iz jata koja ui na grani i pazi na okolinu dok se druge hrane na tlu, u kinoj sezoni, pre nego to se te ptice odvoje u parove. Oi su joj blistale kao oi motree prepelice, bila je i debeljuna, a kosica joj je inila malu ubu, kao kod prepelice. Mi ostali nismo bili neto debeli. Hrana u Saiju bila je tih godina slaba i stizala je u malim koliinama. Jedan je naredio Ba-Kondoru da napravi Grad na poljima ohlaene lave da bi bio bezbedan od neprijatelja, ali u toj crnoj pustinji malo je ta raslo, pa su hranu morali da donose sa onih mesta gde je hrane bilo. Poto su se Dajaovci stalno mnoili, jer su se upinjali da imaju to je mogue vie dece, morali su sve dalje i dalje da odlaze po hranu, a mnogi oni i hontici koji su ranije bili upotrebljavani za uzgajanje useva, gajenje stoke, ili za lov, sad su bili upueni na teki kuluk oko pravljenja Oruja i goriva za Oruja. Ratnici Jednoga paradirali su ulicama Saija u svetoj povorci, pevajui:

STALNO SE VRAAJUI KUI - 64 "Pobeda, pobeda je naa hrana, pobeda, pobeda je rajski vrt! Jedan nam daje pobede vino, s Jednim pobeujemo svakog dana, ne postoji, ne postoji smrt." Ali ja sam u naruju drala smrtnost i dojila sam je, davala sam hranu njoj, osobi koja se rodila zato to e umreti, Prepelici Budno-Motreoj. A ona je hranila moju duu svojim bivanjem, svojim trebanjem. Ako je Jedan ita vie osim re, ta bi mogao biti ako ne hrana? Trebalo je da ta odricanja donesu Dajaovcima bogatstvo i udobnost kad Poletarci krenu u rat. Nevolja sa tim planom sastojala se u tome to su svi ljudski narodi koji su ranije iveli igde blizu Zemlje Dajao ve otili negde dalje ili, ako su ostali na istom terenu, ostali su da bi vodili rat, a ne da bi davali danak u hrani, roblju ili u ma emu drugom. To je svako mogao videti; poto je ivot u Saiju postajao sve tei, savet porodice Terter da se preselimo svi odjednom, kao narod, ka jugu, u bogatije krajeve, poeo se opet pominjati u razgovorima. Onaj stari, nemirni Dajaovski duh jo je bio u tom narodu, a mnogi njihovi obiaji vie su odgovarali nomadskom nego naseljenikom ivotu. Neke od ena Retforoka govorile su da bi trebalo poi pod Kondorovim krilom ka jugu gde e biti hrane u izobilju i trave i drvea i stoke i novih stvari za gledanje, a mukarci su sluali; iako se smatralo da je govor ena neznalako, glupo blebetanje, sluali su. Meutim, poto Dajaovci nisu donosili odluke raspravljanjem u nekom javnom savetu, kao to narodi obino rade, nije bilo naina da ta neslaganja iziu i spoje se u slaganje. Zato su zamisli postale stavovi, a stavovi su se pretvorili u klike, a klike su se razile i postale tabori, trajno u sukobu. Kondorci Retforoka bili su meu onima koji su govorili da Grad mora ostati tu gde jeste, gde je prst svetlosti pokazao, i da samo vojnici treba da idu za vatrenim tragovima Poletaraca kad pone rat. Iako su priale o svojoj elji da nau bolje mesto za ivot, ene su se i pribojavale pokreta, jer je veina njih proivela ceo ivot u Gradu, u kuama, u sobama. One su o drugim mestima i ljudima znale isto onoliko malo kao ja kad sam prvi put pola u Kastoha-nau. ak ni vojnici nisu znali kako drugi narodi ive i misle, iako su godine provodili meu njima. U Loi Nalazitelja kae se da trgovanje i uenje idu zajedno, kao to neznanje i rat idu zajedno. Osim toga, meni se ini da su Dajaovci, govorei da sve pripada Jednome, prinudili sebe da svuda vide dvojstvo: ili ovo, ili ono. Nisu mogli da bivaju meu Mnotvom. Pre nego to je Ekverkve napunila godinu dana, poele su nevolje meu porobljenim narodima koji su radili na njivama, u rudnicima i u radionicama, a ak i neki od seljaka, ona, poeli su da bee, kriom, da bi postali umci, ljudi koji ive u umi, ili da bi se vratili na istok, u zemlju zvanu Bazen, gde ih je ekao ivot u preriji sa poljskim zeevima. U jednom rudniku, gore, u Zemlji Kraterskog Jezera, grupa mukaraca hontika poubijala je vojnike Kondorce koji su im zapovedali i odmetnula se u Srebrne Planine. O ovome sam saznala tako to je Ba-Kondor naredio da deset hontika iz Grada budu ubijeni da bi to posluilo kao kazna ili nadoknada za smrt tih deset Kondoraca u rudniku. To je bilo poteno, ako su svi Kondorci bili jedno, a svi ne-Kondorci drugo: ili jedno, ili drugo. Tih deset mukaraca hontika vezano je za stubove ispred Palate, na kraju iroke, divne ulice. Ratnici Jednoga glasno su kazali molitvu Jednome, a onda su vojnici Kondorci naoruani pucaljkama ubili te hontike koji su stajali tako vezani. Ja to nisam videla, ali sam za taj dogaaj ula. Nazvano je to Izvrenjem Zakona Jednog. A kad sam ula, zavrtelo mi se u glavi. Ugledala sam sunce na zboritu Kastoha-nae, ali ne i moju majku tamo: ne, nego crne leinare koji se obruavaju samo da bi razdirali sopstvene trbuhe, da bi izvlaili i jeli sopstvenu utrobu. Otrala sam u sobu gde je bila Ekverkve i uzela sam je u naruje, pa smo sedele na podu u jednom uglu dugo, dok ta vizija i bolesno oseanje zbog nje ne prooe. Ali od tog dana vie nisam imala srca da budem Kondorka ili da idem njihovim putem. ivela sam meu narodom koji je otiao pogrenim putevima. Sad sam samo elela da izvuem svoju ker i njenu majku odatle, na bilo koje drugo mesto. Tek posle dugog vremena ukazala mi se mogunost da to uinim, jer Sai je sve vie i vie bio kao mravinjak protiv koga je neki drugi mravinjak krenuo u rat, zatvoren i oajan. Kad je Ba-Kondor poslao Poletarce da ispuste vatrene bombe na ume i sela naroda Ziaun, jugozapadno od Kulkun Eraian, nekoliko drugih naroda udruilo se sa Ziaunima da ratuju zajedno. Poeli su da prave planove za budue dane, sastajali su se, razgovarali, slali jedni drugima vesti kroz Berzu Informacija. Nisu nita mogli Poletarcima u vazduhu, jer oni su leteli iznad domaaja pucaljki, a polje sa koga su poletali i na koje su se vraali bilo je zatieno velikim brojem kondorskih vojnika; zato je jedna osoba, verovatno neko ko je ranije bio hontik rob ili robinja i koji je znao gde je ta i kako treba govoriti i kako se ponaati, dola nou i zapalila rezervoare sa gorivom. Oni su eksplodirali. Ta osoba je u vatri izgubila ivot, ali su Poletarci ostali bez goriva. Dok su se nove koliine goriva proizvodile, Ba-Kondor je poslao mlade ratnike da jedrilicama nadleu sela Ziauna, ali jedrilice je bilo lako oboriti paljbom, pa se nijedna nije vratila. Te jeseni, tako veliki deo etve - ne samo etve ita nego i krompira, repe i tako dalje - otiao je na proizvodnju goriva za Poletarce, pa su gradske magaze ispranjene; upotrebie i setveno ito. Sve pesme bile su o tome kako je slavno poginuti za Jednog. Svi mukarci Dajaovci bili su reeni da ubiju sve to su mogli ubiti, a ene su bile reene da ih za to hvale. Jednog dana, rano u jesen Ekverkvine tree godine, bilo mi je mogue da posetim Terter Kuu sa jo jednom Retforokinjom koja je tamo imala roake. Mnogo puta smo nas dve molile za to i najzad su nam mukarci Retforoka dali doputenje i naredili jednoj grupi robova, mukaraca, da poe kao naa pratnja. Ekverkve je hodala pored mene od Kue Retforok, izmeu slepih zidova te ulice Grada, do Kue Tertera. To je bio njen jedini prolazak peice tim putem. Terter Gebe bio je umro prethodne godine, pa je moj otac sad bio poglavar domainstva, ali je iveo skriven u kui kao Dajaovka, da bi ga Ba-Kondor i Ratnici Jednog zaboravili; jer oni su sad svakodnevno pogubljavali ljude koje su nazivali neprijateljima Kondora; razdirali su sopstvena creva. Terter Abhao dve godine nije bio video ker svoje keri. Nalazio se u onoj sobi u koju sam, nekoliko godina pre toga, bila dovedena da vidim Terter Gebea. Izgledao je star, bio je vrlo bled i potpuno elav i poguren. Moje srce je potonulo kad sam ga videla, jer gajila sam nadu da moda nije onoliko bolestan koliko ostali mukarci u tom mestu. Sad se inilo da jeste bolestan, ali kad je pogledao Ekverkve, njegov osmeh bio je osmeh iz Doline, ili se bar meni tako inilo. "Znai, ovo je Danarju Belela", rekao je kad mu je prila. Nija ga se plaila; njoj su se dopadali, kao i mnogim malim devojicama, svi mukarci. Rekoh: "Ona je Danarju Da-u", to e rei 'Jednome', "ali ona ima i svoje prvo ime, koje glasi Ekverkve. To je ona prepelica koja uzvikne svoje ime kad ugleda opasnost, pa onda celo jato bei po tlu, ili se uzdigne i poleti." Pogledao me je. Dete ga je potapalo po ruci da privue njegovu panju, pa je reklo: "Ja sam Ekverkve." "To je dobro ime", ree on. "Ti, Ajau, kako je tebi?" "Dosaujem se", rekoh. "Ovde nema nita da se ita." Upotrebila sam nau, dolinsku, re 'itati'. Opet me je neko vreme gledao. "Sovo", rekao je dolinskim jezikom i opet se nasmeio. "Dobija li dovoljno da jede? Vrlo si mrava." "Moj eludac moe da posti, ali moj um umire od gladi", rekla sam. "Oe, nas dvoje smo napravili pola putovanja, jednom." Klimnuo je glavom sasvim malo. Neko vreme je posmatrao dete i razgovarao sa drugima u toj sobi, sa Kondorcima i Kerima iz njegove Kue i iz Kue Retforoka. Uskoro mi ree, kad nas niko drugi nije uo: "Kad se sete mene, mogli bi se setiti i tebe." Videla sam u njegovom licu ono mesto ispred Palate, one drvene stubove i krvavi plonik. "Najzad, dete!" ree on. Moje srce je silno skoilo i ja rekoh: "Doi e...?" Odmahnuo je glavom i rekao: "ekaj." Uskoro, kad su se Retforokovci spremali da odu, on ree: "Ove noi Ajau Bele e spavati ovde; toliko dugo nisam video svoje unue." Retforokinje su se osetile nelagodno, poele su neto da mrse; najstarija od njih ree: "Veliki Kondore, mu te ene, Kondor Retforok Dajat, mogao bi biti nezadovoljan, jer nije dao dozvolu da ona ostane", a druga ree: "Pa to je samo unuka", a trea, zlobnica, ree: "Veliki Kondor Terter Abhao mogao bi doprineti otmenosti Kue Retforok tako to bi je posetio neki put." Ni na koji nain ne bi mukarci mogli da pretvore ene u roblje i u zavisne osobe, kad same ene ne bi odabrale da to budu. Ja sam mrzela Dajaovce to veito nareuju, ali ene su vie zasluivale da ih mrzim, zato to su primale ta nareenja. Oseala sam kako se u meni die sav gnev svih tih godina u Saiju i inilo mi se da neu moi da ga zadrim, ali, na sreu, moj otac - dobar general -: "Pa, dobro, Veliki Kondor Retforok nee biti nezadovoljan tom enom ako ona ostane ovde jo nekoliko sati. Narediu da bude poslata kui veeras posle veere." Nisu mogli neto mnogo da se protive tome, pa me ostavie, a i Esirju sa mnom. im su izili, moj otac je naredio da mu se dovede onaj ovek, ona ena, poeo je pripreme za na odlazak. U kratkom vremenu koje nam je bilo na raspolaganju, mogao je samo da poalje dva mukarca iz njegove kue da krenu sa mnom i sa Ekverkve i Esirju; nije nas mogao povesti lino on, niti je mogao poslati sa nama vojnike kao to se nadao. Rekla sam: "Da li e oni slati ljude za nama?" a on je rekao: "Rano ujutro ja u krenuti iz grada sa patrolom, a oni e poi za mnom, mislie da sam te odveo onako kako sam te doveo." Obukle smo se kao onkinje i stale na ulaznu kapiju Terter Kue. Rekla sam ocu: "Hoe li ikad doi?" Drao je dete u naruju. Ekverkve je bila dremljiva, naslonila je glavu na njegov vrat. Govorio je glave nagnute ka Ekverkvinoj glavi, tako da ne znam da li je govorio njoj ili meni. "Reci svojoj majci da ne eka, da ne eka mene", rekao je. Onda je pogladio Ekverkvinu kosu velikom akom i paljivo predao devojicu u moje ruke. Rekla sam: "Ali bie kanjen - bie..." Nisam mogla da izgovorim onu re, drvene stubove, konopce i krv. Rekao je: "Ne, ne. Ti si izila iz moje kue i time pobegla. A ja neu ni biti ovde da me kanjavaju. Nareeno mi je da povedem patrolu na zapad do Bele Planine; poi u malo ranije i to je sve. Biu izvan nevolja, tamo." Tada sam shvatila da odlazi prema onom kanjonu gde sam ga videla da lei. Ali to je ona vrsta shvatanja koje se ne moe kazati ni koristiti; zato sam ga zagrlila, a on je drao i mene i devojicu blisko uz sebe, neko vreme; potom smo ga ostavile u toj kui. Izili smo kroz zadnju kapiju, tiho, u prvi mrak. Jedan od te dvojice mukaraca sa nama bio je prisutan i kad sam sa ocem ila iz Doline; bio je to jedan tih, sposoban ovek zvan Arda. Nisam znala onog drugog, Dorabadu, koji je sluio sa mojim ocem u ratovima est Reka. Imali su onu odanost koju Dajaovci toliko cene; bili su kao ovarski psi, pouzdani, napeti, hrabri i bezumni, izvravali su misli drugog oveka, imali su njega u umu. Kapija Grada bila je u svako doba pod straom, ljudi koji su ulazili i izlazili bili su sasluavani, ali tu nije bilo nevolja. Dorabada je rekao da smo Esirju i ja onkinje koje pripadaju nekom visokom zvaniniku Palate, sad poslate nazad na poljoprivredna imanja zato to 'vie nizata nisu, obe trudne', onda je bilo mnogo ala o Ratnicima Jednoga, koji bi po pravilu trebalo da budu doivotno u celibatu; vojnici se njih plae i gade. Dorabada je priao lako i proveo nas je bez sumnjienja i zastoja. Tako iziosmo iz Saija. Svetlosti tog grada treperile su blistave na crnoj ravnici i u mrklom vazduhu, bile su divno isijavanje. Cele te noi, dok smo odmicali polako kroz pustinju lave, Grad je sijao iza nas. Dodavali smo usnulo dete izmeu sebe; ponekad se Ekverkve budila i ostajala budna neko vreme, gledajui u mrak, posmatrajui. Ona je do tada retko viala zvezde. U prvoj svetlosti zore napustili smo veliki drum i krenuli preko ravnice lave, a kad je svanulo sklonili smo se u jednu peinu i tu prespavali itav dan. Priali smo i ja sam doznala mnoge stvari koje mi nisu bile poznate u Kui Retforoka. Arda je rekao da emo morati da izbegavamo sela i farme ona, jer bi nas oni po svoj prilici napali da bi pobili mukarce i silovali ene. Rekla sam: "Ali vi ste Kondorci, vi nareujete onima!" On je rekao: "To je bilo." Tako sam doznala da je izvan bedema Grada sve to davanje i primanje nareenja prestalo i da vlada samo nered. Proosmo kroz sve dajaovske zemlje nou, skrivajui se, pustinjskim putanjama. Onda smo pali, kao to se kae, iz vodenice za meso na dasku za seckanje. Izili smo iz dajaovskog ratarskog zemljita i uli u zemlje dajaovskih rtava i neprijatelja. Kad smo stigli do Mrane, Arda je rekao da sad moemo putovati i danju, a ja rekoh: "Onda vas dvojica treba da idete kui, Arda, Dorabada. Idite i recite Terteru Abhaou da ste ostavili njegovu ker na putu kui i da je s njom bilo sve u redu." Arda ree: "On nam je naredio da te odvedemo do tamo." Rekla sam: "ujte. Vi ste sad moji dobri prijatelji, ali ako ostanete sa mnom, praviete mi tetu. Sa vama, Esirju i Ekverkve i ja smo Dajaovke. Bez vas, mi smo dve ene i mala devojica, nemamo rat ni sa kim." Mukarci su ostali pri svojim nareenjima, odbili su da se vrate. Ja sam odbila da idem dalje sa njima. Nisam elela da budu ubijeni zbog nas, niti da ja budem ubijena zbog njih. Poto nisam htela ak ni da ustanem sa mesta gde smo se ulogorili pokraj reke, morali su da razgovaraju o tome i razgovarali smo, satima. Otkrili su da je vrlo teko ne posluati moga oca i posluati jednu enu; ali su uvideli da je istina da nas njihovo prisustvo dovodi u veu opasnost nego njihovo odsustvo. Najzad su odluili, na Dorabadin predlog, da nas prate, tako to e ii priblino jedan sat iza nas, kao da nas gone. Bilo je to dobro reenje naeg neslaganja, osim to je

STALNO SE VRAAJUI KUI - 65 imalo jednu slabu stranu: ostavljalo je njih dvojicu jo u opasnosti. Oni nisu prihvatali da to ima ikakav znaaj; zato smo ih zagrlile i ostavile pored reke. Nastavile smo, Esirju i Ekverkve i ja, du severne obale Reke Mrane, prema visokim brdima. Zali smo u zemlju jednog naroda koji se zvao Fenen. Sad smo dobro pazile da se ponaamo upravo suprotno nego do tada: putovale smo po punoj svetlosti dana, najotvorenijim putevima, a kad smo prilazile ma kom ljudskom naselju, galamile smo i govorile glasno da bi nas uli i da bi videli da dolazimo. Razgovarale smo sa ljudima jezikom znakova i pomou ono malo TOK-a to sam u Sinanu nauila; Ekverkvino brbljanje bilo je bolje od naeg, jer sve bebe govore istim jezikom i svako ga razume. etvrte veeri posle naeg rastanka od Arde i Dorabade jedna porodica koja je ivela u drvenoj kui pored velikih izvora na mestu zvanom Zidoizvor primila nas je da prespavamo tu no i podelila s nama slatko mleko i kau od ireva i dala nam tople krevete. Spavala sam vrsto i dobro prvi put od poetka naeg putovanja, ali ujutro, budei se, zaula sam da ljudi iz tog domainstva razgovaraju napolju, pa sam po tonu njihovih glasova znala da se neto loe desilo. Pomou TOK-a i znakova otkrila sam ta. Ubili su, iz zasede, jednoga od naih prijatelja; uli su ih da razgovaraju na dajaovskom jeziku, pa su pucali, ne ekajui da uju jo. Jedan je poginuo, drugi pobegao. Ne znam da li je poginuo Arda ili Dorabada i ne znam da li se onaj drugi bezbedno vratio u Sai. Od mog izlaska iz Grada Kondora nije mi nikad vie stigla nijedna re odatle, ni re ni ma ta drugo. Nisam mogla da ne zaplaem od tuge i krivice, a Esirju se trudila da me u tome prekine, jer se plaila da e Fenenci pogoditi da smo Dajaovke; Esirju je ivela u velikom strahu tokom svakog sata naeg putovanja. Ali majka tog fenenskog domainstva, videi moje suze, poe takoe da plae i ree mi znacima i reima da je rata previe, da je ubijanja previe, da su mladi mukarci njene kue oboleli, nose puke kao ludaci. Nastavile smo, veoma sporo, jer su Ekverkvine noge bile vrlo kratke. Iako je bila jesen, inilo se da je svaki sledei dan naeg odmicanja svetliji. Dole kod ua Mrane u veliku reku Movaricu, na jednom brdovitom mestu koje je oznaeno kao Loklaco na kartama u hejimama, sretosmo neke mukarce koji su ili ka severozapadu. Na obronku brda videh jednu osobu i pomislih da je san, da je avet, osoba etiri Kue: znala sam tu osobu. Bio je to pooim moje roake, Menjanje Uvek od Madidinua, koji je u Loi Ratnika uzeo ime Crv Iz Lea. Poznavala sam tog oveka celog ivota. Nisam znala one sa njim, ali bili su odeveni u dolinska odela, bili su malog rasta, lakog tela, okruglih udova, okruglih lica, bila su to lica Dolinaca, a kosa im je bila upletena u pletenice Loe Ratnika; jedan od njih doviknuo je ostalima, iza sebe, mojim jezikom, onim jezikom koji sam prethodnih sedam godina mogla sluati samo kad su njime razgovarale moje due u snu: "Idu neke ene!" Pola sam ka njima i povikala: "Menjanje Uvek! Znai, tu si ti, roae moj! Kako je u Madidinuu?" Nije me zanimalo da li su duhovi ili ivi, Ratnici ili prijatelji - bili su iz Doline, iz mog doma, pritrala sam im i zagrlila Crva. Bio je toliko zapanjen da je, iako Ratnik, dopustio da to uinim; onda je, zurei u moje lice, rekao: "Severna Sovo?" Rekla sam: "A, ne, ne, to vie nisam - ja sam ena Kui Se Vraajua!" Tako mi je dolo ime za srednji deo mog ivota. Te noi ulogorismo se sa Dolincima u jednom vrbaku u brdima Loklacoa, pa se bacismo u duge prie. Traila sam od njih da mi kau sve o Sinanu i Dolini, a oni su traili da im kaem sve to mogu o Dajaovcima, jer bili su krenuli na Sai. Onaj robovski um, koji sam u Saiju nauila da imam, bio mi je jo u glavi, jo sam mislila kao rob i posle izvesnog vremena provedenog u razgovoru poela sam da ih laem. Plaila sam se da bi nas oni mogli prinuditi da poemo sa njima kao vodii i prevodioci. Zatraili su to od mene jednom i ja sam rekla ne i to je bilo u redu, ali onda su zatraili opet i opet, a ja sam do tog trenutka ve oseala prema njima isto onoliko straha i nepoverenja kao prema Dajaovcima, vie nego to sam prema Dolincima osetila ikad. U prvi mah govorila sam im jasno ono to sam znala: da bi put ka Saiju mogao svakim sledeim korakom postajati sve opasniji za njih i da narod Dajao ivi u velikom neredu, u nasilju i gladi. Crv Iz Lea sluao je sa licem Ratnika, sa onim izrazom koji me je uvek razbenjavao, izrazom oveka koji raspolae nadmonim znanjem; rekao mi je: "Kondorci imaju velianstvena oruja. Letee maine i vatrene bombe. Imaju oni veliku mo, najveu u ovom delu sveta." Rekla sam: "To je istina, ali takoe ubijaju jedni druge i crkavaju od gladi!" Jedan Dolinac, jedan iz Telina-nae, ne pamtim kako se zvao, ree Crvu Iz Lea: "ena; ona bei" i slee ramenima. Jedan mlai ovek, sin njegov, jo u nebojenoj odei, upita me: "Vide li Velikog Kondora Jednog kako leti?" Rekla sam: "Postoji ovek koga zovu Ba-Kondor, ali on ne leti, ak i ne hoda. Nikad ne izlazi iz kue u kojoj ivi." Nisam znala da li je taj mladi mislio na Ba-Kondora ili je pokuavao da govori o Poletarcima, ali to nije bilo vano. Oni nisu eleli da uju ono to sam im ja mogla rei, a ja nisam elela da ujem zato idu ka Saiju. Ali videla sam da Crv, i pored tog nadmonog izraza lica, poinje da izgleda kao da se osea nelagodno; zato sam prestala da im govorim da su Dajaovci bolestan narod koji unitava sebe. Kao Dajaovke prema svojim mukarcima, tako sam poela i ja da se ponaam: kao ene koje se osmehuju i slau sa svaim i glume da ne znaju nita ni o emu osim o svojim sopstvenim telima i o bebama. Pomisao na makar i jedan korak nazad ka Gradu navela me je da glumim ovu la. Onda je ilo ovako: Crv, na primer, pita: "Ima li ikakvih kondorskih vojski na ovom drumu ka Reci Mranoj?" a ja odgovaram: "Ne znam, mislim da smo videli neke vojnike negde, ali ne znam imena tih mesta. Moda smo tad bili u nekim borovim umama? Ili blizu onih vulkana? Ali moda to nisu bili kondorski vojnici, moda je bio neko drugi. A, zna, na ovaj drum smo nabasale istom sreom, lutale smo mesec dana, jele smo korenje i bobice, zato smo tako mrave. Ne znam stvarno gde smo bile." Sve to, samo da me ne povedu sa sobom kao vodia. Kad su postavljali pitanja o Esirju, opet sam lagala bez plana i bez oklevanja. Esirju je nastojala da se sklanja sa vidika najvie to je mogla; plaila se tih mukaraca. Rekla sam: "Ona je ostavila svog mua i morala je da pobegne. Tako isto sam uradila i ja", a onda sam dodala: "Zna da Kondorci ubijaju enu koja ostavi mua. A ubijaju i mukarce koje nau sa takvim enama." To mi je bila najbolja la, zato to je bila istinita. Time je stvar uspeno okonana. Sledeeg jutra dolinski Ratnici otili su svojim putem ka Gradu, a nas su pustili da odemo ka jugozapadu. Kad smo se rastajali, rekla sam im: "Idite paljivo, budite umni, ljudi Doline!" Onom mladiu, koji je bio iz moje Kue, rekla sam: "Brate, u suvoj zemlji misli o toku potoka. Moj brate, u mranoj kui misli na iniju od plave gline." Te rei, koje mi je Peinarka dala, bile su jednino to sam ja njemu mogla dati. Moda su mu bile od neke koristi, kao meni. Ne znam ta je bilo sa tim ljudima posle naeg rastanka kod Loklaca. Posle Loklaca, kretale smo se kroz zemlje koje nisu bile mnogo zahvaene boleu Grada. Kad sam kroz njih ila sa mojim ocem i njegovim vojnicima nekoliko godina ranije, drali smo se daleko od ljudskih naseobina i putovali smo kao kojoti. Ovog puta putovala sam kao ljudsko bie. U svakom gradu, na svakoj farmi gde smo dospeli, razgovarali su sa nama. Vrlo malo TOK-a sam znala, a mnogi ljudi nastanjeni u tim prostorima znali su samo svoj jezik, ali znacima i izrazima moe se kazati sve to je potrebno, a gostoprimstvo je tok Reke same. Nisu svi oni bili u srcu velikoduni, ali niko nas nije oterao gladne. Deca sa tih salaa i zaselaka bila su uzbuena susretom sa jednim novim, nepoznatim detetom, nekiput su bila i stidljiva i beala u skrovita. Ali Ekverkve je, susreui neznance svaki dan i igrajui se sa decom koju nikad nije videla, postala odvana, pa je odlazila da ih trai. Svi su joj oni dovikivali rei na svojim razliitim jezicima, a ona njima na dajaovskom, kekom, fenenskom i klatvikom; izmeu njih je bilo ak razmenjivanja i uenja pesama ije rei ni jedna ni druga strana nije razumela. Putovanje sa njom veoma se razlikovalo od putovanja sa mojim ocem! Samo za Esirju bilo je teko. Naputala je svoj dom, nije ila ka njemu, a ljudi se bojala; ne na nain nekog ko je obazriv i ima na umu razliitosti, nego kao pas lutalica koji oekuje da e ga neko tresnuti. Za Dajaovku, svi mukarci izvan zidova oeve ili muevljeve kue su opasni, zato to su za dajaovske mukarce svi ljudi, i muko i ensko, bez zatite nekog mukarca, rtve; Dajaovci za enu bez muke zatite ne kau ena, niti ovek, nego pika. Esirju je samu sebe sagledavala tako, kao neto namenjeno da bude silovano, pa zato nije mogla da ima nimalo poverenja u te neznance kod kojih smo ostajale. Uvek je stajala iza mene, pa sam joj zato nadenula ime Senka. esto sam pomiljala da nije trebalo da poe i da sam loe uinila kad sam je povela sa sobom, ali ona nije doputala da odemo bez nje; one veeri kad smo kretali iz Terter Kue rekla je da bi radije umrla nego da ivi bez Ekverkve i mene. A njeno drutvo mi je mnogo prijalo i koristilo na tom putu. Dodue, njen strah me je ponekad uznemiravao, prenosio se kao zaraza i na moja oseanja, ali me je zato ponekad inio i hrabrijom nego to sam stvarno bila, jer sam joj morala govoriti: "Vidi, nemamo se ega bojati od ovih ljudi!" i kretati napred, njima u susret. Budui da smo odmicali noicama jedne male prepelice, petnaest kilometara na dan bilo nam je uspeno putovanje. Sile smo do skele sa konopcem na Ikulu i prele na tom mestu reku Movaricu sa nekim Amarantincima koji su nosili zlato kui iz jedne visinske rudnike zemlje. Nas tri smo se zaputile ka zapadu preko movara, onda juno du podbra do mesta zvanog Utud gde poinje irjanski drum, pa smo tim drumom prole kroz brda. To su divlji predeli. Nijedne ljudske osobe nije bilo na tom drumu osim nas. Kojoti su pevali cele noi, pesme ludo-staroenske i pesme visoko-mesene, daleko gore na obroncima brda; trava je bila puna mieva; jeleni su skakali ustranu sa naeg puta ili motrili na nas iz gustia, po ceo dan; golubovi od one vrste koja se zove 'alosna' dozivali su se neprestano, a veernji vazduh se zatamnjivao ogromnim jatima obinih golubova i drugih ptica; diui pogled u podne, svaki put smo viale crvenokrilog sokola u kruenju. Uzimala sam uz put pera sa tla i uvala ih, pera devet vrsta ptica. Dok smo tu peaile, pala je prva kia. Ila sam pevajui jednu pesmu koja mi je dola iz kie i iz tog perja, rei koje su mi bile date: "Ne postoji znanje, sve je samo kretanje, samo prolaenje, ah ja hej. To veliko bie, to sam ja, trava koja se povija." Kad sam se vratila u Dolinu svoga bivanja, donela sam iz divljine tu pesmu i pera devet ptica, na kojotski nain; a iz sedam godina proivljenih u Gradu oveka donela sam svoju enskost i dete Ekverkve i svoju drugaricu Senku. Sile smo niz Potok Buda u Duboku Dolinu, onda niz potok Hana-if do Reke, a uz put smo na svakom koraku pevale heju. Bile smo veoma gladne, jer smo u brdima ivele od semenja i drugog to smo mogle sakupiti, a ja nisam bila voljna da gubim vreme na sakupljaki rad, koji je spor ak i kad je okolo izobilje; nastojala sam da to bre odmiemo. Skrenule smo nizvodno i pored Gejzira i Banje ule u Kastoha-nau. Otile smo u hejime Plave Gline. Rekla sam tamonjem narodu: "Ja sam ena Kui Se Vraajua, iz Sinana, od ove Kue. Ovo je Ekverkve, iz Kondorova Grada, od ove Kue. Ovo je Esirju, iz Kondorova Grada, bez Kue, naa prijateljica." Dali su nam dobrodolicu u tim hejimama. Dok smo boravile tamo, govorila sam o onim ljudima koje sam srela kod Loklaca i tad mi je reeno da je narod Doline odrao sastanak u vezi sa Loom Ratnika i da je ta Loa prestala da bude. O tome mi Crv Iz Lea i ostali nisu bili kazali ni re. Uenjaci iz mojih hejima u Kastohi rekli su da bi moda bilo dobro da odem gore do Vakvahe i da bibliotekama i Berzi dam ono to sam doznala o postupcima i namerama naroda Dajao. Rekla sam da u to uiniti, ali da prvo elim da odem u moj sopstveni grad. *Devet gradova na Reci: I Talismanska mapa koju je prireivaici dao Za Drugim, od Serpentine ukulmasa. I tako poosmo niz jugozapadnu obalu Reke, Starpravim drumom do Teline prekrasne. Tamo smo prespavale u hejimama i produile put veoma rano ujutro. Padala je gusta, fina kia. Jedva smo razaznavale siva brda na drugoj strani Doline, a desno od nas oblinji bregovi koji su se sputali sa Izvorke, Zasadnjae i Sinanke izgledali su, kroz izmaglicu i pokretnu kiu, ogromni. Idemo tamo, idemo tamo, gde smo ili pre. Umirui, u Dolinu. Oblaci kini, oblaci kini u Dolinu su sili. Okrenule smo stazom Amiu kroz Sinan Polja, prole pored Plave Stene i spoljanjih staja, prele potok Hehu stonim mostom. Potok je, od kie, bio ve ivahnuo. Videla sam one stene, one staze, drvee, bregove, polja, ambare, ograde, kapije, obrtne kapije, umarke, mesta znana mom srcu. Njihova imena sam govorila Ekverkvi i Senki, a svakom sam rekla heju. Dole smo do mosta preko Sinan Potoka, ispod visokih jova i hrastova na kosini Tuglen Brda. Rekla sam Ekverkvi: "Eno, onamo, vidi, na onoj stazi pored kapije na ogradi za magarce, to je mesto gde sada, za nas, stoji tvoj deda, moj otac, Terter Abhao. Jednom je peice doao tamo

STALNO SE VRAAJUI KUI - 66 i priao mi. Posle je opet doao tamo za mene, ali na jednom velikom konju, a tad mi je doveo i jednu kobilu. Kad budemo prolazile pored ovog mesta, sledeih dana, neka nam on bude na umu." "Eno ga", ree Ekverkve, gledajui. Videla je ono to je moje pamenje videlo. Senka nije videla nita. Prele smo preko mosta, ule u grad. Samo etiri koraka je dugaak, taj most. Dok smo zaokretale nadesno, du Tvrdogudurnog potoka, naila su neka deca: nisu mi bila poznata. To je bilo neobino! Prola mi je, zbog toga, neka hladnoa kroz telo i duu. Ali Ekverkve, naviknuta da pozdravlja sve neznance, pusti moju aku, pogleda tu decu i svojim malenim glasom ih pozdravi na njihovom jeziku: "Znai, tu ste vi, deco iz Doline." Dvoje pobegoe i sakrie se iza kovanice. Dvoje su bili hrabri i stali su da se suoe sa strancima. Jedno od njih, devojica, ree, glasiem jo sitnijim od Ekverkvinog: "Znai, tu ste vi", ali tu zastade ne znajui kako bi nas nazvala. "U kom domainstvu vi ivite, deco iz Doline?" rekla sam. Posle nekog vremena ono drugo dete, deki od osam ili devet godina, pokaza pokretom glave ka Kui imbam. Onda pomislih na bebu koju je imala Spremna, bebu roenu onog leta pre mog odlaska iz Sinana. Rekoh: "Pa moda si ti brat moje Kue i ivi u domainstvu Spremne?" Klimnuo je glavom potvrdno. Rekla sam: "Reci mi, molim te, brate, da li sada u Kui Visokog Trema ive ljudi Plave Gline?" Opet je potvrdno klimnuo glavom, ali je i sad bio odve bojaljiv da bi ita rekao. Tako smo krenule dalje, ja sa novim strahom u sebi. Zato nisam ranije pomislila da je sedam godina proteklo i u Sinanu, a ne samo u Saiju? Nisam pitala ni Crva Uz Lea ni ljude u hejimama Kastohe i Teline o mome domainstvu, jer mi se nije htelo da pomislim da je njima dola ikakva promena. Prile smo podnoju severoistonog stepenita, onog koje vodi do balkona prvog sprata. Pogledala sam moje drubenice: mala, mokra prepelica u dronjcima, blistava na kii, i mrava Senka, sjajnih oiju, koja je, kao i ja, stajala zamotana u crni ogrta. Moj otac nam je dao te ogrtae one noi kad smo krenule; takve su vojnici nosili. Bili su to ogrtai u boji polja stvrdnute lave, u boji Kondora, u boji noi naeg odlaska iz tog grada. Skinula sam ogrta i prebacila ga preko ruke pre nego to sam krenula uz stepenite moje kue. Moja stopala su znala razdaljinu izmeu stepenika. Moja ruka je znala rukodra na ogradi, mokar od kie. itav moj um poznavao je miris tog drveta mokrog od kie. Moje su oi znale ragastov i u njemu vrata, odkrinuta da bi kini vetar mogao da ulazi. Medved je otiao pre mene. Kojota je dola sa mnom. Rekoh: "Roena sam u ovoj kui, pa sam joj se i vratila. Da li da uem?" Tokom mnogo dahova niko nije odgovorio. Onda moja majka, Taui, doe i irom otvori vrata, gledajui nas uplaenim oima. Postala je malena, izgledala je udno. Njena odea nije bila ista. Rekoh: "Znai, tu si ti, moja majko. Pogledaj, ova Ekverkve me je nainila svojom majkom, a tebe svojom bakom!" Ona ree: "A Vejliant je umrla. Ve odavno je umrla." Pustila nas je da uemo, ali me nije dodirivala, a kad sam ja bila u prilici da dodirnem nju, uzmicala je. Neko vreme sam mislila da ne razume ko je Ekverkve, da ne shvata da je ona sama, Taui, sad baba, jer kad sam upotrebila tu re, opet je pomenula Vejliant. Senku nije gledala, niti je pitala o njoj, ponaala se kao da je uopte ne vidi. *Planina Due Moja baka umrla je dva leta posle mog odlaska. Onda se moj deda vratio u umo i umro nedugo potom; tako su mi ljudi rekli. Taui je otada ve pet godina sama ivela u tom domainstvu. Poto Loa Jagnjeta vie nije drala sastanke i vakve, Taui je veliki deo vremena samovala, nije dolazila u hejime, nije ila ni na velike plesove. Leti vie nije odlazila na livadu Gahheje, nego na druga, via mesta, na grebenima, a tamo je boravila sama. Stara prijateljica moje babe, koljka, i moj po-deda, Devetvrh, imali su Taui na umu, ali ona nije elela da bude ni sa jednim narodom, ni sa ljudskim, ni sa ovcama nae porodice, pa ak ni sa starim maslinovim drveem na grebenu Sinan, onim ije je lie sivo. Tauine due su se sparuile, uzmakle jedna od druge i rainile se. U tome se sastoji opasnost za one koji pou natrag kao to je ona pola kad se vratila svom imenu iz detinjstva. Nije se kretala otvorenim kruenjem, putanjama povijenim, ali otvorenim, nego je zatvorila krug. Bila je nalik na tapove ubaene u vatru koju je odmah potom ugasila kia. Nije elela ni da stanujemo s njom u tom domainstvu, ni da ne budemo tu; njoj je sad sve bilo manje-vie svejedno. Nije doputala da se, za nju, ita vie menja. Dala sam joj, u mome umu, poslednje ime: Pepela. Ali nisam ga nijednom izgovorila sve dok njena imena nisu predata vatri u Noi Oaljivanja na Plesu Sveta one godine kad je umrla. Neki od Sinanaca doli su da me pozdrave vrlo ljubazno. Dola je Okretna, koja je nekada bila Cvrkica i igrala se zemlje ikasan sa mnom; dojurila je, zapravo, sva u suzama, da me vidi, a kasnije je sastavila pesmu o mom putovanju i povratku, koju mi je dala. Granat, koji se nekada kao evan Uzlet igrao sa nama, u meuvremenu se oenio jednom Unmalinkom, ali je doao da popria sa mnom. Stari Dada, koji nikad nije nauio da misli, neprestano mi je davao pera da bi mi saoptio da mu je drago to sam se vratila; tokom nekoliko dana, kad god sam otila do hejima, on je bio tamo, ekao je pognute glave, drei kokoije pero malice prueno ka meni, ja sam ga uzimala i govorila sam, a on se onda osmehivao, pognute glave, i odlazio. Neki od starijih pasa su me pamtili i pozdravljali kao prijatelja. Ali meu ljudskim narodom bilo je i onih koji su se plaili zaraze i nisu hteli da se nau ni blizu mene i Senke, pa ak ni Ekverkve. Neki veoma sujeverni ljudi duvali su ka nama kad god smo pokraj njih prolazile, da ne bi udahnuli na dah. Verovali su da e im se glave zavrnuti unatrag ako od nas dobiju Bolest oveka. Sinan je stvarno mali grad. Ljudi u malim gradovima imaju verovanja kao to peine imaju imie. Bilo je, meutim, i ljudi sa izobilnim razumevanjem, u tom gradiu, a ono to su mi oni nudili bila sam sad sposobna da prihvatim, bez straha i lanog ponosa mojih mladih godina. Moj otac bio je osoba nijedne Kue, otac moje keri isto tako, pa je Ekverkve samo po jednoj babi bila Dolinka i pripadnica Plave Gline. Ali to u hejimama nisu pominjali, a deca Ekverkvu nisu nazivala poluosobom. Ja zaista mislim da je iz Doline otila neka bolest koja je bila prisutna kad je Kondor bio u njoj. Neki ljudi su ostali osakaeni, kao moja mati, ali nisu vie bili bolesni. Esirju nije htela da je zovu Esirju, ve je primila ime Senka. Dugo se inilo da i eli da bude nekakva senka, i prisutna i odsutna. Bila je napeta, puna nepoverenja u sebe i u sve ostale ljude. Nije umela da pogladi maku, a ovaca se plaila kao da su divlji psi; vrlo joj je mnogo vremena bilo potrebno da naui na jezik, a nai obiaji su je zbunjivali. "Ja sam spoljaica, ja dolazim spolja, a svi ste vi unutar tog vaeg sveta!" rekla mi je kad su pevali Sunce i kad je drvee svuda oko zborita i plesalita stajalo, usred zime, divno procvetalo perjem, koljkama, zlatasto obojenim irevima i izrezbarenim drvenim pticama. "Zato su se deca popela na drvee da vezuju drveno cvee u kronje? Zato nou ljudi u beloj odei dolaze na prozor da plae Ekverkve? Zato ti ne jede odrezak? Kako mogu avkan i Sam Pastuv da se venaju kad su obojica mukarci? Nikad ja nita ovde neu razumeti!" Ali shvatala je, zapravo, hitro; neki ljudi su na njeno nepoverenje uzvratili jednakim nepoverenjem, ali mnogima se poela i dopadati zbog svoje dobre volje i iskrene velikodunosti, neki su je ak i posebno cenili ba zato, a ne uprkos tome, to je Dajaovka, govorili su: "To je jedina Kondorka koja nam je ikad dola; ona je sama svoj sopstveni poklon." Kad je odivela godinu dana u Kui Visokog Trema, rekla mi je jednog dana: "Lako je iveti u Sinanu. Lako je ovde biti. U Saiju je bilo teko; sve je tamo bilo teko i tvrdo; bivanje je bilo teko i tvrdo. Ovde je meko." Rekla sam: "Radi se naporno, ovde." Bile smo na njivi Amheho i plevile smo korov iz zasada pamuka, kad je to rekla. "Nikad nisi ovako naporno radila u Saiju. A ja tamo nikad nikakav posao nisam dirnula, osim prokletog ivenja." "Ne mislim na tu vrstu tekog, lakog, tvrdog, mekog", ree ona. "ivotinje ive meko. One ne ine svoj ivot tvrdim i tekim. Ovde su ljudi ivotinje." "Hontici", rekoh ja. "Da. Ovde su ak i mukarci ivotinje. Ovde svako pripada svakome. Dajaovac, mukarac, pripada sebi. Smatra da sve ostalo pripada njemu, ene, ivotinje, predmeti, svet." Rekoh: "Mi to nazivamo ivljenje izvan sveta." "Tamo je ivljenje teko", ree ona. "I za mukarce i za ostale." Rekoh: "A dolinski mukarci?" "Meki", ree ona. "Meki kao jegulje namazane uljem", rekoh, "ili meki kao puma kad hoda?" "Ne znam", ree ona. "udni su. Nikad ne shvatam nijednog mukarca ovde!" A ni to nije bilo sasvim istinito. Tokom svih godina mog ivota u Saiju, i pre i posle udaje za Dajata, moj um se s vremena na vreme okretao mom roaku Koplju, ne sa bolom i gnevom kao kad sam odlazila iz Doline, nego sa jednom vrstom enje koja mi je bila dobro dola zato to nije nalikovala ni na ta drugo to sam u Saiju, ili ovde, ikada mogla osetiti. Iako mi je Koplje okrenuo lea, ipak smo nas dvoje kao deca, a kasnije i kao mlaarija, eleli da se druimo i u svojim srcima smo jedno drugo izabrali; a on je, iako smo bili daleko, iako nisam mogla oekivati da u ga ikad vie videti, i dalje bio deo mene i deo Doline, bio je u mojoj dui, bio je mom umu dobro znan. U poznim mesecima trudnoe ponekad sam razmiljala o umiranju - to su misli kojima se neminovno mora baviti ena koja je svoj um okrenula raanju; a kad sam pomiljala na svoju smrt, kad mi je padalo na um da bih mogla umreti tu, u stranoj zemlji, izvan Doline, i sii u to tle, takva me je sumornost obuzimala da mi srce i sad tone im se toga setim. U takvim ravim trenucima ponekad su mi pomagale pomisli na livadu Gah-heju i na senke stabljika divljeg jema na steni Gah-heji, pa i pomisao na mog roaka kako sedi na obali Malog kestenovog potoka i trai trn u stopalu i kae mi: "Severna Sovo! Moe li videti ovaj prokleti trn?" Takve misli meni su ivot znaile. Njegova sestra koja je bila Pelikana dok smo bili deca, a sad Ljiljana, ivela je u njihovom domainstvu u Madidinuu sa svojim muem Opsidijancem, ali Koplje se odselio u ukulmas u vreme kad je Loa Ratnika prestala da bude. Pozno u suvoj sezoni, te godine kad sam se vratila kui, vratio se u Madidinu, u kuu svoje sestre. Sreli smo se kad je doao u Sinan da plee Vodu. Plesala sam te godine. Plesala sam uz muziku jelenjih papaka Stresanje Vode. Videla sam ga da stoji sa nekim Plavoglincima i sa Senkom i Ekverkvom. Posle plesa, otila sam tamo. Pozdravio me je, govorei: "Dobro je to srednje ime koje ti je dolo, eno Kui Se Vraajua. Mora li opet negde ii da bi ono i dalje bilo istinito?" "Ne", rekoh, "uim da budem svoje ime." Videla sam da ima na umu poslednje rei koje sam mu rekla u onim vinogradima, jedne poznojesenje veeri pre nekoliko godina: da sam mu u svome srcu dala ime. Nije sad zatraio to ime, a ja mu ga nisam sad dala. Posle te noi, esto je dolazio u Sinan. Bio je lan Vinarske Umetnosti, uvebani vinar, i radio je u vinarijama oba ta grada. iveo je ve nekoliko godina sa jednom enom iz ukulmasa, ali venali se nisu. U Madidinuu je stanovao kao brat svoje sestre. Poto sam ga neprestano sretala u Sinanu, uvidela sam da poinje da pomilja na mogunost da pretvori nae staro prijateljstvo u novo. To me je dirnulo, jer sam mu bila zahvalna to mi je dao onu uspomenu koja mi je pomagala u vreme kad sam se plaila da u umreti u tuinskoj zemlji; takoe je prijalo i mom samopotovanju, koje je estoko nastradalo kad mi je on onako okrenuo lea, zbog ega je i sad eznulo za zadovoljenjem. Ali, ostavivi to po strani, nisam osobito elela da mi on bude prijatelj ili ljubavnik. Bio je to zgodan mukarac uspravnih lea i gipkog hoda, ali mukarac u kome sam jo oseala Ratnika. Odvie je podseao na Dajaovca. Nije nalikovao na mog oca, koji, iako Pravi Kondor i doivotni vojnik, nikada u umu i srcu uopte nije bio Ratnik; Koplje je vie sliio mom muu Dajatu koji je, nikad se ne borei telom i orujem, ipak pretvarao itav ivot u rat, u podruje pobeda ili poraza. Veina mukaraca koji su ranije bili u Loi Ratnika, a onda ostali u Dolini, dozvolila je da im doe neko novo ime, ali Koplje je zadrao svoje. Gledajui ga sada, primeivala sam da su njegove oi nespokojne i brine; nije gledao svet jasno, kao puma kad zuri. To i nije bilo pravo ime za njega; ime Koplje bilo je bolje. Jasno sam saoptila da me on zanima samo kao stari prijatelj i kao roak, ali on je ipak nastavio da dolazi, a Senka se uvek radovala njegovom dolasku. Ovo me je pomalo brinulo. Odvana, nemirna, svojeglava Esirju, koja je esto bila u nevolji zbog neposlunosti ili drskosti prema 'pretpostavljenima' u Saiju, pretvorila se u Sinanu u krotku Senku, koja se uvek drala malo iza ostalih i obarala pogled. Upravo to ponaanje odgovaralo je Koplju. Moda se trudio da me uini ljubomornom, ali svakako mu je i prijalo da razgovara sa Senkom. Ljudi koji od ivota prave rat povedu ga prvo protiv ljudi suprotnog pola, rekla bih, upinju se da ih potuku, da izbore pobedu. Senka je bila dua tako pametmna i irokogruda da nije imala elju da potue tog, ili bilo kog drugog, mukarca, ali njeno obrazovanje meu Dajaovcima pripremilo ju je da glumi osobu ve potuenu, neprijatelja koji voli. Nije mi se dopadalo to kako je Koplje poinjao da se epuri dok je etao sa njom. Ali ona je jaala; bilo je, sada, vie puminog u njenim oima nego u njegovim. Pomiljala sam da bi na kraju on mogao postati njen hontik i to nikad ne saznati. Ako je Esirju postala druga osoba kao Senka i Ajau je postajala druga osoba kao Kui Se Vraajua, ali, kao to sam rekla svojoj roaci, morala

STALNO SE VRAAJUI KUI - 67 sam da uim kako to da radim. Bilo mi je potrebno mnogo vremena. U Saiju sam bila nemirna, eznula sam za poslom koji bih mogla obavljati. U Sinanu sam ga nala. Imalo se i te kako mnogo raditi za domainstvo. Moja majka nije odravala kuu, a ni bate, niti je prela, a porodine ovce pustila je da odu sa gradskim stadom. Zadovoljstvo rada i pravljenja zgasnulo je u njoj zajedno sa svim drugim vatrama. Moda zato to sam videla ta je ljubavna strast uinila ivotima mojih roditelja, izbegavala sam svakog mukarca koji je mogao uneti takvu strast u moj ivot. Upravo sam poinjala da uim kako da vidim i nisam elela da budem zaslepljena. Ni moj otac ni moja majka nikada nisu stvarno videli jedno drugo. Abhaou je Vrba od Sinana bila san - a njegov budni ivot bio je sav negde drugde. Vrbi je Kondor Abhao bio itav svet - nita osim njega nije bilo vano. Zato su dali svoju veliku strast i vernost nikome, ne stvarno jedno drugome, nego ljudima koji nisu postojali, jednoj san-eni, jednom bog-mukarcu, i to je straeno, bio je to poklon nikome. Moja majka je izila iz svog sopstvenog bia posle tog ne-bivanja, istroila je svu strast na nita. Sad nita nije ostalo ni od strasti, ni od nje. Bila je prazna, hladna, siromana. Ja sam odluila da budem bogata. Ako moja majka nije mogla da se zagreje, mogla sam bar ja da je grejem. ak i te prve godine u domu napravila sam plesni ogrta i dala ga naim hejimama. Istkala sam ga na Vejliantinom razboju, koji je stajao neupotrebljen u drugoj sobi domainstva. Tkajui, gledala sam srebrni polumesec na mojoj ruci kako prelee, blistav, preko tkanja, levo i desno, levo i desno. Do tada je koljka pazila na nae ovce u vreme jagnjenja, a vunu dobijanu njihovim ianjem predavala magacinima; u porodici smo jo imali dva ovna kopca i tri ovce. Kad sam odlazila da radim sa njima, uvek sam vodila Ekverkve sa sobom. Bila je spremna da ui od njih i od drugih ivotinja sa panjaka i brda. U Gradu nije bilo nikoga osim ljudskog naroda, pa je njeno obrazovanje bilo strano nepotpuno. Na naem putovanju u Dolinu prepeaila je celo to dugo rastojanje okruena ivim narodima etiri Kue; okusila je Kojotino mleko. Sada, u Dolini, elela je da bude sa ovcama i u ambarima sa mlenim kravama i u pseem gradu sa tenadi, kao i ostala deca, po itav dan. Nisu joj se toliko dopadale bate i sakupljalita plodova; tamo je rad sporiji i tei, a uinci se ne vide tako lako, osim u doba etve. Ta uenost dolazi polako. Devetvrhovo domainstvo dralo je himpije i dalo nam, iz jednog nakota, etiri mladunca. Popravila sam onu staru ogradu za njih, ispod balkona, i dala Ekverkvi da se o njima brine, a ona ih je u poetku maltene uguila silnom umnou, onda je zaboravila da im da vodu, tako da su zamalo pocrkali, pa je plakala zbog kajanja i uila; takoe je nauila da zvidi kao himpi. U prizemlju Visokotremne bila je jedna maka, koja se omacila, pa dva muka maeta dospee i u nae domainstvo. Jednog dana sam blizu naeg plodonosnog drvea nala poluodraslo ensko jare, osakaeno i okrvavljeno; divlji psi su bili ubili majku i ranili mladune. Tu enku sam odnela niz greben, u grad, i negovala je najbolje to sam mogla i drala je u ogradi dok se nije oporavila. Poto je bila zalutala ivotinja, postala je lan naeg domainstva i uskoro su ak petoro od nas bile koze, sa vrlo lepom mrkom i crnom dugakom dlakom; davale su izvrstan moher za tkanje. Oduvek sam volela grnarstvo vie nego ijednu drugu vetinu, ali poto su tu bile ovce, koze i razboj, inilo se da tkaki rad postoji tano ispred mene; zato sam ga i radila. Prihvatala sam ono to mi je davano, zato to sam elela da dajem. Nevolja sa tkanjem sastojala se u tome to nisam volela da ostajem u zatvorenom prostoru. Sedam godina sam imala krovove iznad sebe i bilo mi ih je ve isuvie. Ali tokom itave suve sezone, od Meseca do Trave, drala sam razboj na balkonu; tamo je bilo prijatno raditi. Senka, koja je u Saiju uzgajana da bude 'sluavka za oblaenje', nije znala ak ni da kuva. Ona i Ekverkve uile su tu vetinu zajedno. Mama se navikla na Senkino drutvo; vrlo retko je razgovarala s njom, ali joj se poelo dopadati da bude sa Senkom i da radi s njom. Senka je uila vrtlarstvo sa mojom majkom i sa koljkom. Posle nekog vremena poela je da razgovara sa enama u Loi Krvi i da prihvata pouke, kao i da razgovara sa enama i mukarcima u hejimama Plave Gline; treeg svog leta u Sinanu, prilikom plesa Vode, postala je osoba Plave Gline, u mojoj Kui ivea, postala mi je sestra, to je i bila po ljubavi i odanosti jo od kako smo se srele kao devojke u Terter Kui. Kasnije se pridruila Sadilakoj Loi. Jednom, dok smo aovima kopale teku crnicu u naem vrtu u doba saenja, kad se zemlja lepila za aov tako da je jedna od nas morala da iskopa jedan aov zemlje i doda aov drugoj da ga oisti, a za to vreme da iskopa jo jedan pun aov zemlje pomou drugog aova i onda ga preda na ienje, a dohvati onaj prvi aov da njime kopa ponovo... dok smo se znojile radei taj posao pod finom, hladnom kiom, ona mi ree: "Moj otac bio je on, zemljoradnik. Prodao me je Kui Terter kad sam imala pet godina da bih bila osposobljena za sluavku, da izbegnem zemljoradniki posao. A gle me sad!" Pokuala je da digne jedno stopalo, ali je i ono bilo oblepljeno velikim grudvama crne zemlje. "Uglavila sam se u blato", ree ona. Sastrugala je teku masu zemlje sa aova i dodala mi ga opet, pa smo nastavile da kopamo. O Gradu nismo razgovarale esto. Rekla bih da su ak i njoj te kondorske godine poele da lie na grozniavu, nemirnu no, dugu, mranu, punu misli, oseanja i jada, na no muenja due, ali muenja koje ne dozvoljava da ga se sea kad sine svetlost dana. Zaboravih da kaem da sam one godine kad sam dola kui ostavila Ekverkve, Senku i Taui, odmah posle plesa Sunca, i otila sama u Kastohanau i u Vakvahu, da ispriam svoju priu o ivotu kod naroda Dajao i da odgovaram na pitanja koja su ljudi eleli da postavljaju o Dajaovcima i njihovom naoruanju i ratnim planovima. U to doba se preko Berze davalo i dobijalo mnogo obavetenja o kondorskim vojskama; reeno mi je da Poletarci opet lete i da su zapalili nekoliko gradova u zemlji jugozapadno od Kulkun Eraian, ali da se nijedna kondorska vojska ne nalazi izvan zemalja Ba-Kondora. Dok sam bila tamo, stigla je Berzom poruka iz Zemlje est Reka da je tamonji narod video kako jedan Poletarac pada iz vazduha, zapaljen; uenjaci su pitali samu Berzu da li je to istina i Berza je potvrdila da jeste. Toliko je naroda, od Bazena i Unutranjeg mora, pa du obala sve do Zemlje Kraterskih jezera i jo severnije, koristilo Berzu, da je sve to su vojske Grada inile bilo odmah javljano i svima postajalo poznato; rekoe mi da niko ne moe biti napadnut iznanadno, a ni ostati bez pomoi ako je zatrai. Sluala sam ta su mi govorili i odgovarala sam na njihova pitanja najbolje to sam mogla, ali u to vreme vie nita nisam elela da ujem o Dajaovcima, nego samo da ih ostavim iza sebe; zato sam iz Vakvahe otila najranije to sam mogla. Moj sledei dolazak u Vakvahu bio je sa Ekverkve kad je imala devet godina, ali tad nismo ile na Berzu. Otile smo na Izvore Reke da otpleemo Vodu na tom mestu gde vode poinju da sijaju. Poto sam dve-tri godine provela u svome domu, domainstvo mi je ve bilo u blagostanju, a dnevni rad vie nije ispunjavao sav moj um; tada sam poela da sluam paljivije, u hejimama, a i da razgovaram sa mojim podedom i sa koljkom, koji su oboje bili umni i irokogrudi ljudi. Oni su uvek pazili na mene. Sad su zalazili u starost; bilo je vreme da se ja brinem o njima i da najzad prihvatim ono to su mi nudili. Sad sam bila srena zbog sveg onog davanja koje je izlazilo i ulazilo kroz vrata naeg domainstva, a koljka i Devetvrh su hvalili moje bogatstvo; ali ja sam znala da me ne smatraju bogatom, zato to sam bila odve slabo obrazovana u oblastima istorije, pesnitva i umnosti. Nisam imala nijednu pesmu osim blatne vakve koju mi je dao onaj starac kad sam kao dete bila na Gejziru i pesme kie i perja koja mi je bila data u visokim brdima dok sam se kui vraala. Devetvrh je rekao: "Ako eli, dau ti Pesmu jelenskog kruenja, unuko." Bio je to veoma veliki poklon i ja sam dugo razmiljala pre nego to sam pristala, zato to nisam imala poverenja u svoje sposobnosti. Rekoh Devetvrhu: "To znai sipati veliki tok vode u malu zdelu!" On ree: "Ali zdela je prazna, pa u nju moe mnogo da stane." Tokom cele te kine sezone sastajali smo se u hejimama rano ujutro i pevali Jelensku Okretnicu, dok je nisam nauila. Ona je i sad najvelianstvenija od svih stvari koje uvam. Posle toga poela sam da itam u Arhivu Madronske Loe, a kasnije sam otila u Madronu Telina-nae i u Plavu Glinu Vakvahe, da nastavim svoje obrazovanje. Nisam bila mnogo nadarena, ali mi je davano mnogo. Kad su se Koplje i Senka venali, nale su se dve porodice u naim dvema sobama u Kui Visokog Trema, a to je bila guva. Osim toga, meni nije bilo osobito lagodno da ivim pod istim krovom sa Kopljem, prema kome sam svojevremeno oseala elju. Nisam imala ba puno poverenje ni u njega ni u sebe. Jesam otpevala Pesmu Venanja za njih dvoje celim srcem, ali, ipak, stara oseanja mogu da iskrsnu iznenada i da te progutaju, kao peine u poljima lave. A ja nisam nijednog mukarca imala u svojoj postelji jo od dana kad sam otila sa tih polja ohlaene lave. Tog prolea sam prvi put plesala Mesec. Taui, Ekverkve i ja otidosmo da provedemo leto kod Gah-heje, a Senka i Koplje odoe preko Doline na jedno letovalino mesto kod Suvih Vodopada. Posle Vode opet smo bili svi zajedno u Visokotremnoj, a ja odluih da se na neko vreme preselim u Telinu. Ekverkve je zatraila da ide sa mnom. Boravile smo u Tvrdoljanoj. Supruga mog poluujaka, Loza, imala je sevai i gubila je vid; volela je da pria sa mnom o starim danima. Nije imala keri, pa je njena kua sad bila vrlo tiha, ta ista kua u kojoj su nekad deca stvarala onoliku galamu. Volela je da pria Ekverkvi kako sam njenu kuu nazivala planinom i kako me je ona pozvala da doem i boravim s njom na toj planini. "A sad", govorila je, "ne samo to je dola Sova, nego je, evo, i Prepelica dola da se nastani na toj planini!" Onda je Ekverkve, iako je znala, pitala: "A ko ti je ta Sova?" I tako su se lepo slagale, brbljale su kao dva potoka u kinom dobu godine. Dok sam bila u Telini, odlazila sam svaki dan u Madronsku Lou da itam povest. Dolazila je tamo i jedna osoba iz Serpentine umoa, pa smo ponekad i razgovarali. On nikad ranije nije odlazio iz umoa, zato to je hramao posle jednog pada u deatvu, pa mu je bilo teko da putuje, osim ako bi naao mogunost da jae ili da se vozi na kolima. Nije ni pomiljao na putovanja dok nije odiveo etrdesetak godina. Do tada je ve mnogo godina vebao u Lekarskoj; imao je isceliteljski dar, tako veliki da ga je optereivao vie nego to je on mogao podneti. Toliko je ljudi njemu dugovalo ivot u umou, da se on potpuno iscrpeo pokuavajui da te dugove vraa. Zato je doao u Madronsku Lou da se malo odmori, a u Lekarsku je svraao samo da peva. Bio je to vrlo tih ovek, ali njegove rei uvek su bile zanimljive. Posle svakog naeg razgovora elela sam da razgovaramo jo. Jednog dana on ree: "eno Kui Se Vraajua, ako bismo mogli napraviti jednu postelju, ja bih bio u njoj; ali ne znam gde da je napravimo." Rekoh: "Imam veliku postelju u Sinanu, u Kui Visokog Trema." On ree: "Ako bih dolazio u tvoju kuu, radije bih dolazio kao tvoj mu. Moda ti ne eli mua, ili ne ovog mua." Nisam bila mnogo sigurna, pa rekoh: "Pa, dobro, pitau Lozu. Ona je bila devojka u umou. Moda bi volela da u njenoj kui neko vreme boravi jedan umovac." I tako je on doao u Tvrdoljanu da ivi sa nama, pre Sunca. Oboje smo plesali Dvadesetjednodnevlje. Ekverkve je spavala kod Loze, a ja sa Alderom. Moje oseanje bilo je sledee: da je Alder dobar mu za mene, ako hou mua; ali da je moda bolje da se ne udajem. Mojim majkama, a to e rei mojoj majci i njenoj majci, brane veze nisu dobro ile, a ja sam ve imala jednog mua koga sam ostavila bez ijedne rei ili pomisli. Alder i ja smo se svakako slagali dobro, a on bi, enidbom sa mnom, mogao asno da ostavi svoje poverioce u umou i da naini novi poetak, u Lekarskoj Loi u Sinanu. To je bio dobar razlog za venanje. Ipak, predomiljala sam se. Jo i sad sam bila ker Kondora i supruga Kondora, neznalica, duhovno siromana, tek sam poinjala da budem linost. Bila sam sirova, bilo mi je potrebno jo mnogo kuvanja. Iako sam ivela dvadeset est godina, samo devetnaest od njih bilo je u Dolini. ena je sa devetnaest moda i premlada za udaju. Rekla sam Alderu ove misli. Sasluao je paljivo, nije odgovarao. To je bila jedna od onih stvari koje sam kod njega mnogo volela i cenila, to njegovo pomno i utljivo sluanje. Bio je to njegov dar i nain. Nekoliko dana posle mog izricanja tih misli, on ree: "Poalji me nazad u umo." Rekoh: "Ovo nije domainstvo mojih majki. Ja te ne mogu iz njega isterati." Rekao je: "Ne mogu te ostaviti, a trebalo bi da te ostavim. Oduzimam ti snagu. Ono to mogu da ti dam, ti ne eli i nije ti potrebno." Mislio je na svoju potrebu za mnom. Govorio je sa velikom strau i velikom uzdranou. Ono to je rekao bilo je istinito. Ja nisam elela tu njegovu potrebu za mnom. Ali i jo to-ta bilo je istinito. Jednom mi je buba gazibara dala jedan poklon koji tad nisam elela ni razumela; ali uzela sam ga i on je jo mogao postati moje bogatstvo. Rekoh: "Izgleda da muevi u naem delu Visokotremne ne ostaju dugo; jedan od njih se stalno vraao u umo, a drugi se vratio u ono mesto izvan sveta odakle je i doao. Ti ne mora ostati dugo. Moe u umo kad god voli. Doi na neko vreme." Devet gradova na Reci: II Ponovo nacrtala prireivaica, na osnovu keke mape, sada sa imenima gradova, potoka, planina i tako dalje. I tako smo otili u Sinan da pleemo Svet, ali ne i No Venanja. Ekverkve je ostala jo mesec dana sa Lozom, a posle toga Senka i Koplje otili su da ive u Kod ljiva Kui, gde je jedna soba na drugom spratu bila prazna jo od kad se koljkin unuk oenio onom opive iz Uzbrdne Kue. Ona druga porodica na prvom spratu Visokotremne iselila se iz jedne male severne sobe, doputajui da se ona vrati naoj porodici, pa smo Alder i ja spavali tamo. U Sinanu smo se slagali jo bolje nego u Telini. On, meutim, nikad nije pominjao enidbu, niti se ponaao na ma koji nain koji bi me podsetio na one njegove ranije rei da eli, ako

STALNO SE VRAAJUI KUI - 68 uopte bude doao u moju kuu, da doe kao moj mu. Ja sam ih pamtila, ali sam razmiljala ovako: 'Neu da budem uhvaena kao moji roditelji. Ne dam da ova potreba pojede moj ivot. Moram samostalno postii da budem ja. A kad naie, pod Mesecom ili u svetlosti sunca, neki mukarac koji e mi se dopasti koliko ovaj, uzeu ga ako budem elela.' Tako je i bilo. Sem to nisam nikad srela nijednoga koji bi mi se dopao kao Alder. U Lekarskoj Sinana ponaao se obazrivo, a ja sam mnogo nauila posmatrajui njegovu umnost. Znao je da e neki sitnoumni ljudi u toj loi osetiti ljubomoru zbog njegove vetine, pa je dobro pazio da se nikada ne takmii sa njima. Osim toga, nije eleo da nagomilava dugovanja ivota, kao to je uinio u umou, obuzet ponosom zbog svoje umetnosti; zato je od te loe traio da se njegovom staranju predaju ljudi koji su dolazili sa smrtonosnim tumorima ili sa sevaijem, dakle oni za koje je bilo olakanja vrlo malo, a leka nikakvog. U jednom trenutku u Sinanu je bilo troje takvih ljudi, a on je odlazio da peva i da se brine za sve njih. U loi je jedna osoba zle prirode kazala: "Ovaj umovac visi oko umiruih kao leinar!" On je to uo i postideo se. Nije mi hteo rei zbog ega, ali ja sam videla da ga je neto postidelo, a od Nasmejane sam saznala ta; ljutila sam se umesto njega, ali sam se pred njim smejala. Rekla sam: "Svi moji muevi su kondori i leinari!" Nazvala sam ga, dakle, muem. On je to uo, ali nije rekao nita. U domainstvu, slagao se vrlo dobro sa Ekverkve, a Taui se ni uz koga nije oseala lagodnije nego uz njega. Ponekad je, uvee, pevao, maltene aputao, jednu od dugih pesama njegove umetnosti, a kad je mama to sluala, lice joj je postajalo meko i duboko, bez napregnutosti. Iako zbog svoje hromosti nikada nije iao sa stadima na Ovu Goru, ipak je bio umovac, ovce su imale poverenja u njega; ona koza koju sam nala na Sinan Grebenu prilazila mu je kad god se naao u poljima. Poto su oboje bili sakati, bio je to smean prizor, tiho su hramali jedno iza drugog, a za njima sve ostale koze Sinana. Kad je umro Devetvrh, bila sam mojim hejimama Pevaica Jelenske Okretnice, a za tom jednom usledile su i druge odgovorne dunosti. Oseala sam se sasvim dovoljno bogata, posle nekoliko godina, i ponekad sam, kao moja majka, elela da odem i provedem leto negde daleko u brdima, daleko od ljudskog naroda. Nisam to uradila, ali sam hodala po Kojotinoj kui, uvek neko vreme posle plesa Leta ili pre Trave. Ponekad je poneka osoba dolazila iz umoa da odsedne kod Aldera u naem domainstvu. Jedan od njegovih poverilaca bio je deak kome je on isekao i izbacio zapaljeno slepo crevo kad je tom deaku bilo est godina. Nije se mogla poricati Alderova odgovornost za taj ivot. To je sad bio mladi, s kojim je dolazila i majka da vidi mladievog pooima Aldera, otprilike jednom u svakoj sezoni. Uvek je govorila Alderu: "Kad e se vratiti? Tome-i-tome si potreban, ta-i-ta me je zamolila da te zamolim, kad se vraa u umo?" - pominjala je sve one ljude koji su bili ivi zato to ih je Alder izleio ili iscelio. On je voleo tog svog posinka, koga je nazivao imenom 'Secitrb', bio je to pametan i vedar mladi, ali ta majka je uvek ostavljala Aldera veoma potitenog i uznemirenog. Videla sam da razmilja o svom ivotu. Najzad, jednog dana posle njihove posete i njihovog odlaska, on ree: "Mislim da bi trebalo da se vratim u umo." Razmiljala sam, pre tog trenutka i ja, pa sam rekla: "Alderu, ti ljudi se brinu jedni za druge u umou. Ovde su ljudi kojima si potreban sada. Kako e onaj stari u Severozapadnoj Kui umreti bez tebe? Kako e ova ena u Visokotremnoj Kui iveti bez tebe?" Ostao je u Sinanu, a nai su pevali Venanu pesmu za nas dvoje, druge noi Sveta, te godine. Posle se on prikljuio Loi Crne Tugle i postao uenjak te uenosti. Dvaput je jahao u Vakvahu na Zapadnu Okretnicu. Kad se moja majka razbolela, brinuo se o njoj, a kad je poela da umire, iao je s njom onoliko daleko koliko to dolikuje. Ja sam ila za njim, pratila sam ga kao ona hroma koza, onda je moja majka produila napred, a on i ja smo se vratili zajedno, u nau kuu. I, eto, nema vie nikakve povesti moga ivota, posle toga; sve to sam u Dolinu mogla iz spoljanjih prostora doneti, donela sam, a sve ega sam se mogla setiti, napisala sam; ono ostalo je proivljeno i bie ponovo ivljeno. Ovde sam stanovala sve dok nisam postala Kamengatalica, a moj mu Kamen Slu, a moja Prepelica - Sijanje; najzad su me u ovoj kui ir i Feba nainili bakom koja sedi za razbojem i tka. BELEKE. str. 371-2# Sad sam bila srena... ali mi je davano mnogo. 'Biti bogat', 'davati', su ambad; 'uiti' je andabad; a 'dar' u smislu talenat, kapacitet, je badab. Kamengatalica izvodi malu igru rei da bi pokazala da njeno kolovanje nije bilo sasvim uzaludno. PORUKE U VEZI SA KONDORSKIM NARODOM Veina poruka i beleaka koje su stizale u Berzu Vakvahe bile su zadravane u kratkoronoj memoriji priblino dvadeset etiri asa, a onda su se same brisale, jer to su bile poruke od praktinog i neposrednog znaaja - drugi narodi iz tog podruja javljali su koju robu ili hranu imaju za trgovinu, kakve su im promene u redu vonje vozova, koje svetkovine na kojima su neznanci dobro doli treba uskoro da se odre; sateliti Grada slali su iz orbite izvetaje o vremenskim prilikama, ponekad i upozorenja o predstojeoj poplavi, poaru, zemljotresu, vulkanskoj erupciji, ili udaljenim dogaajima koji bi mogli uticati na lokalne prilike. Ponekad su izvetaji o ljudskim delatnostima za koje se smatralo da bi mogle imati uticaja na stanovnitvo ireg podruja tampani na hartiji da bi bili poslati arhivima i tamo, moda, uvani. Izvetaji koji slede spadaju u ovu poslednje grupu. Sauvani su u Arhivu Madrone u Vakvahi. 'Naravno, svi takvi izvetaji, kao i svi ostali podaci koji su prolazili kroz kompjutersku mreu bilo zbog ljudskih delatnosti ili kao deo ivotnih tokova samog Grada, uvani su u stalnoj Grada, ali problem njihovog prizivanja bio je znatan.' DOKUMENT 1 Beleka u vezi sa Kondorcima, koju je napravio i poslao or'ki T'i od Dugih-farmi-sa-vrbama naroda Rekvit: Godinji savet Farmi Rekvita saglasio se da ovaj izvetaj bude napravljen i poslat svim Berzama u zapadnim slivovima sa Planinskog Lanca Svetlosti i u svim slivovima ka Unutarkontinentalnom moru i u svim slivovima ka Okeanu juno od ua reke Ssu Nnuu. Reeno je da taj izvetaj napravim ja, zato to sam ja i predloio da bude napravljen. Narod u Rekvitu smatra da je vano da Kondorce onemoguimo da stvaraju nevolje. Moete dobiti zbirne informacije o tom narodu iz Memorije upotrebom kodova 1306611/3116/6/16 i 1306611/3116/6/6442. Ovo je sinopsis tih zbirnih informacija: Oni sebe nazivaju Dajao to znai Jedan Narod. U jezikom su i drugom srodstvu sa narodom koji ivi u zoni Velikih jezera, mogue je da su iz te zone poslati u davnoj prolosti na zapad. iveli su kao nomadi u Stepama i u pustinjskim zemljama severno od Omornskog mora. Pre oko sto dvanaest godina poeli su da postaju civilizovani. Njihovu mo uzeo je jedan ovek po imenu Kaspjoda. Za njim su krenuli na zapad ka zemlji reke Mrane. On je umro blizu Suvih Jezera. Njegov sin uzeo je njegovu vlast i poeo da je vraa, ali ga je ubio jedan njegov roak, ovek po imenu Asoda, koji je sebi dao ime Veliki Kondor. Poveo je taj narod dole, na povrine ohlaene lave, tvrdei da je prst svetlosti pokazao ka mestu na kome oni treba da se nastane. Tu su napravili grad. Njihov naziv za taj grad je Grad. Postali su potpuno civilizovani, agresivni i skloni unitavanju. Naneli su mnogo zla i nanee ga jo ako ih ne spreimo. Zahtev: odrati savetovanje. DOKUMENT 2 Odgovor na beleku o Kondorcima koju je poslao or'ki T'i od Rekvita. Odgovara itajui iz Serpentine Doline Nae: Va zahtev je u potpunosti opravdan. Mi smo o tome ovde razgovarali i uvideli da smo bili preterano zainteresovani samo za sebe i da nam je nedostajala umnost. Kondorci samo muki, nikad ene - ve sedamnaest godina dolaze sa severa u ovu Dolinu. Delili smo sa njima hranu i krov kad su zahtevali, ali nismo radili ni venavali se ni plesali sa njima. Ipak mnogo zaraze se dogodilo. Pojavili su se kultovi. Poto je jedna velika grupa Konroraca provela pola godine u Donjoj Dolini, mnogo nesloge je izbilo, poveale su se praznoverice, a oslabilo je poverenje. Ako je potrebno voditi, rat ljudi e odavde doi u tu borbu. Ako je mogu karantin, to bi bilo bolje. Zahtevamo od naroda koji ive severozapadno od nas i blizu polja lave i zahtevamo od Informacionog Servisa Berze da alju vesti preko Berze o svim moguim agresivnim koracima Kondoraca. DOKUMENT 3 Javlja Vavac od Taheca u vezi sa narodom Kondora: Mi sa tim bolesnicima vodimo rat ve dva ljudska veka. Posle ove vesti nastala je prava snena meava papira, a onda postojana razmena poruka, putem Berze, izmeu dvadeset dva naroda u ovom podruju. U mnogim porukama bile su iznoene uzajamne optube i protivoptube, mnoge poruke su bile panine; najtunija je dola iz sela Uemeve Mag, jugoistono od Severne Planine: Pre dve godine ubili su jedanaestoro ljudi i ukrali osam ena i sve konje. Dolaze svake zime i uzimaju nam hranu. Ako pokuate da se borite protiv njih, bilo bi vam pametno da imate puke i metke. Oni ih imaju. Etiki savet od naroda Ispod-Belo-Planinskog, koji je iveo daleko dole na istonoj obali Unutranjeg mora, nije osobito dobro primljen. Oni su savetovali: "Nemojte se boriti protiv tog obolelog naroda, izleite ih humanim ponaanjem", na ta je Rekvit odgovorio suvo: "Doite vi ovde gore na sever i uinite to." Na kraju ipak nije poveden rat. Da je Kondorov grad nainio neki pokuaj da proiri svoju teritoriju ili preseli svoje stanovnitvo ka jugu, suoio bi se sa usklaenim otporom saveza svih naroda tog podruja. Ali snovi Ba-Kondora o carstvu potukli su sami sebe. Uzroci tog kolapsa mogu izgledati nejasni, osobito ako se zna da su Kondorci imali na raspolaganju sve resurse Berze. Pre svega, Ba-Kondor je, teorijski, mogao da prati sve rasprave i planove svih drugih naroda ukljuenih u Berzu. u Berzinom pamenju nisu postojale nikakve 'poverljive' informacije i nikakav nain da se sprei pristup nekoj informaciji; svaka ifrovana poruka bila je praena objanjenjem ifre. Namee se zakljuak da je Ba-Kondor u vrlo maloj meri koristio Berzu; on je samo svetenikoj kasti doputao pristup do nje, a ta kasta ju je, izgleda, koristila samo za dobijanje informacija o materijalnim resursima i tehnologijama, ne sluajui mnogo poruke iz tog podruja, utopljene u beskonani tok ljudskih poruka s kraja na kraj itavog sveta. Kondorci kao da su bili u neobino visokom stepenu u samoizdvojenosti: njihov oblik optenja sa drugim narodima sastojala se od agresije, prevlasti, iskoriavanja i nametnute asimilacije. U tom pogledu oni su bili u znatno slabijem poloaju nego introvertni, ali saradniki raspoloeni starosedeoci tog podruja. Opet, moglo bi se postaviti pitanje zato nije uspeo njihov pokuaj da naprave mona oruja za ratovanje, odnosno zato su to pokuavali tako nespretno, kad su u Memoriji Berze imali uputstva za proizvodnju svakog zamislivog oruja od grke vatre, preko mitraljeza, do hidrogenskih bombi i mnogo ega drugog? Na um dolaze privlani odgovori: veliki Grad Uma davno je zakljuio da takve igrake nisu dobre za oveanstvo, pa nije hteo da daje uputstva za njihovu proizvodnju... ili ih je moda davao samo ispreturana, tako da se delotvorna oruja nisu mogla napraviti... Meutim, Grad Uma se nije smatrao odgovornim za svoju roditeljsku rasu. Ako bi se ljudi domogli nuklearnog naoruanja i razneli planetu na komade, Grad se ne bi protivio; Berzina uporita u dubokom kosmosu bi preivela, a svako od njih sadri Memoriju u celosti i ima sposobnost da izvri obnavljanje ostatka mree, tavie - i dobrog dela Vaseljene. Meutim, ako bi ljudska rasa unitila sebe, pitanje je da li bi je kompjuter smatrao podobnom za obnavljanje. Prema tome, nije Grad Uma onemoguio Gradu Kondora uspeh sa tenkovima i avionima. Da je bio pitan, Grad Uma bi, nesumnjivo, izloio Kondorcima studiju o onome to mi nazivamo 'delotvornost u odnosu na cenu' za tenkove, avione, rakete, ili ma kakva sloena oruja, tavie prikazao bi beznadenost jednog takvog projekta u odsustvu svetske tehnoloke paukove mree, 'tehnolokog ekosistema' Industrijske ere, posebno na planeti gde su gotovo sasvim iscrplena i fosilna goriva i mnogi od od materijala pomou kojih je Industrijska era stvorila samu sebe. Sve je to zamenjeno, s jedne strane, gotovo eterinom tehnologijom Grada Uma, u kome se nije koristila teka mainerija, tako da su ak i svemirski brodovi i svemirske stanice bili sainjeni od nerava i tananih materijala, i, s druge strane, vrlo rastresitom, lakom, mekom mreom ljudskih kultura, koje su u svojim malim razmerama, velikoj brojnosti i beskonanoj raznovrsnosti, proizvodile i trgovale manje ili vie delatno, ali nisu nikad centralizovale industriju, nisu daleko prevozile robu ni delove, nisu odravale drumove dobro i nisu se bavile poduhvatima koji bi zahtevali epska rtvovanja, bar ne u materijalnoj ravni. Nainiti, recimo, bateriju za baterijsku svetiljku nije bio lak zadatak, ali ako je postojala velika potreba, on je obavljan: tehnologija Doline bila je potpuno primerena potrebama naroda. Sazdavanje tenka ili bombardera bilo je tako teko i tako nepotrebno da se o njemu, zapravo, ne moe ni razgovarati iz perspektive ekonomije Doline. Najzad, trokovi pravljenja, odravanja, snabdevanja gorivom i korienja takvih maina bili su i na vrhuncu Industrijske ere neizraunljivo visoki; zbog njih je supstanca planete osiromaena zauvek, velika veina ljudi na svetu morala je zbog njih iveti u potinjenosti i siromatvu. Moda pitanje o neuspehu Kondoraca da sazdaju carstvo pomou usavrenog oruja ne bi

STALNO SE VRAAJUI KUI - 69 trebalo da glasi 'zato nisu uspeli' nego 'zato su pokuali'. Ali to nije pitanje na koje bi Dolinci mogli dati odgovor. Opet, moemo pitati: poto su Kondorci imali pristup glavnim rudnicima gvoa, bakra, cinka i zlata u oblasti Unutranjeg mora, a potpunu bezobzirnost u nasilnom uzimanju svega to im je bilo potrebno, zato svoju nadmo u metalima nisu upotrebili ne za taj nerazumni napor da se proizvedu anahroni tenkovi i bombarderi, nego za pojaavanje svog arsenala puaka, runih bombi i drugog 'konvencionalnog naoruanja, sve do take kad bi zaista bili nepobedivi meu gotovo sasvim nebranjenim i slabo naoruanim narodima oko sebe? U tom sluaju stvarno bi mogli da stvaraju istoriju! Mislim da bi Dolinci mogli na ovo dati neki odgovor, otprilike u stilu izreka 'Vrlo bolesni ljudi lako mogu i umreti od svoje bolesti' ili 'Unitenje unitava sebe'. Taj odgovor, meutim, pretpostavlja da se prvo izvede reverzija u odnosu na nau taku gledanja. Ono to mi nazivamo snagom, za njih je bolest; ono to mi nazivamo uspehom, iz njihove perspektive je smrt. Da li je mogue da su genetske promene, do kojih je dolo pod dejstvom materija zaostalih iz Industrijske ere na ljudsku rasu, promene koje sam ja sagledala kao katastrofalne - nizak prirataj, kratak proseni ivotni vek, esto pojavljivanje osakaujuih kongenitalnih bolesti - imale i svoju reverznu stranu? Da li je mogue da je prirodno odabiranje imalo vremena da deluje i na socijalnom, a ne samo na fizikom i intelektualnom podruju? Jesi li narodi Najske Doline, Rekvita, Fenena, Amarantske Obale, Pamunih Ostrva, Oblane Reke, Mrane Reke, Movara i Lanca Svetlosti, zapravo, bili zdraviji nego to sam ja uviala - zdraviji nego to sam ja sposobna da u celosti shvatim, zbog toga to ih gledam sa jednog stanovita koje je izvan njihovog sveta? Nije li mogue da su oni, preputajui napredak mainama, ostavljajui tehnologiju da sama ide napred svojim putevima i odabirajui iz nje, sa 'naim oima gledano' preteranim oprezom, skromnou ili uzdranou, samo ograniena, ali sasvim prikladna sredstva potrebna njihovoj kulturi - nije li mogue da su takvim opredeljenjem da ne idu 'napred' ili bar ne samo 'napred', ovi ljudi zapravo uspeli da ive u jednoj istoriji koja je ljudska, da ive silovito, u slobodi i lepoti? O JEDNOM SASTANKU NA KOME SE GOVORILO O RATNICIMA Arhivima Madrone u Vakvahi i Berzi, dao Medvedar iz Crvene Tugle Telina-nae, lan Lekarske Loe. tampana beleka odneta u sve gradove: Bie narodni sastanak na Zaravni Topola, 201. dana, da se razgovara o Loi Ratnika. Mi emo biti tamo: Postojan od Kastohe, Bira i Crveno Drvo od Teline, Sivi Konj od ukulmasa. ta je Postojan od Kastohe rekao na sastanku: Ljudi iz Loe Ratnika i Loe Jagnjeta verovatno se nee sloiti sa ovim to u rei. Oni e to poricati, pa emo imati raspravu i neslogu. Poto mnogi od nas ne vole raspravu i izbegavaju neslogu, nismo dosad govorili ovo to i rei, a ne govorei, bili smo slabi i nemarni. Vreme je sada, na ovom mestu, da se o tim stvarima govori glasno. Ja sad kaem ovo: Ljudi Kondora, oni koji su nam iz tog naroda dolazili, bolesni su. Njihove glave su okrenute unazad. Dopustili smo da kuni ljudi uu u nau kuu. To nije trebalo dozvoliti i to ubudue dozvoljavati neemo. Ali, ujte! Ljudi u Loi Ratnika i neki u Loi Jagnjeta zarazili su se. Oni su bolesni. Moda su voljni da budu leeni, da budu isceljeni. Ako ne, ako ele da ive bolesni, morae da odu tamo gde ta bolest jeste, u zemlju iz koje su pripadnici tog naroda dolazili, na ravnice lave severno od Mrane Reke, i morae da ostanu tamo. Eto, ja to kaem; to je odlueno u razgovoru sa ovim ljudima koji su ovamo doli sa mnom i u ije ime sam govorio. ta su govorili neki drugi: etvoro ljudi e zatvoriti Dolinu? etvoro ljudi e otvoriti raspravu. Ko je bolestan? Bolesni su oni koji govore o isterivanju ljudi iz njihovih kua, njihovih gradova, njihove Doline! To je govor iz obolele glave! Da, ko je bolestan? Bolesni su oni koji se boje borbe! U prirodi je te bolesti da samu sebe ne vidi. Upravo to neznanje i jeste ta bolest sama. Ta tvrdnja jede samu sebe! Ako je bolest nedostatak ovekovog uvianja da je bolestan, onda kako zna da nisi ti bolestan? Ma, ti e mu rei da li je bolestan - napravie od njega Ratnika, duvae duvanski dim na njega i dae mu neko bolesno ime - Beda, ili Smrdi, ili Proliv! ujte, nerazumno zborite. Nema koristi od gneva. Ne moe rei ta je bolest dok ne ozdravi. Slabost sebe naziva jakom, ali snaga sebe naziva nejakom; slava sebe naziva gnusnom, a mirotvorac sebe naziva ratnikom. ujte: samo ratnik moe da napravi mir. Niko ne pravi mir. Mir jeste. ta ti misli, ko si ti, da pravi mir? Planina, Linost Duge, Kojota? Stiajte se, vi narode. Hou da me sluate i ujete. Ne stidim se to sam Ratnik. Vi hoete da se ja toga stidim, ali to je nemogue. Naao sam u Loi Ratnika snagu i znanje koji su mi bili potrebni i bio bih voljan da to podelim sa vama ako biste me pustili. Ne stidim se to sam Ratnik! To je moj ponos! Vi, ljudi, tamo, pa vi ste bolesnici, umirete, a ne znate to. Jedete i pijete i pleete i priate i spavate i umirete i od vas nema nita, kao mravi ili buve ili komarci, va ivot je nita, nikud ne ide, ponovo i ponovo i ponovo nigde ne stie! Nismo bube, mi smo ljudski narod. Sluimo vioj svrsi. Kojoj? Kojoj svrsi? ijoj svrsi? uj njega! To govori Veliki Gazda! "Ja sluim, ja jedem govna", tako Veliki Gazda kae. "Ja sam bolji od svega drugog, ja u iveti zauvek, sve ostalo je sranje!" ujte. Ako ste vi mudraci smatrali da smo mi bolesni, zato niste zatraili od nas da doemo u Lekarsku Lou? Zna da neeljeni lek ne lei. Mora plesati da bi plesa bio. Aha - i ratovati da bi ratnik bio! Ratovati protiv koga? Protiv vaih majki? Nije Loa Ratnika odobrila da Kondorci dou ovde i borave ovde i da dolaze opet. Kad oni opet dou, biemo spremni, mi, a ne vi, da ih oteramo. Zato smo Ratnici? Zato to su oni poveli rat! Vi ste ih putali da dolaze i odlaze kako ih volja, a sad priate tu o bolesti, sramotite sopstveni narod. A niste nas sluali. Mi smo od poetka govorili da emo ih oterati i da ih vie neemo pustiti unutra. Sad kaete da ete vi postii to isto. Da, ja to kaem, ali ne kaem to kao Ratnik. Sa ime ete onda stupiti pred Kondorce? Sa pesmama i plesovima? Ja vatru ne gasim ibicom, Ratnie. Samo sila moe potui silnike, Govornie. Ratnie, ako eli rat, mora ga povesti protiv nas, tvog sopstvenog naroda i protiv onih naroda koji su na naim poljima i u naim stajama i protiv divljih naroda i protiv svakog drveta u naim vonjacima i svake loze u naim vinogradima i svake vlati trave i svakog kamena i svake estice praine u Dolini Reke. To je prva bitka tog rata. Dozvolili ste sebi da vas uhvati Bolest oveka i sad hoete da razbolite i nas: a sada vi morate birati da li ete biti ubijeni ili izleeni ili isterani napolje. To je rekao Postojan, a mnogi drugi ljudi su rekli: Stene govore tim glasom. Zemlja i Reka te rei kazuju. Govori ba-Lav, govori ba-Medved. Sluajte! Opis onoga to se posle deavalo: Posle tog govora Postojanog bila je pauza zato to su na sastanak poeli da stiu i drugi ljudi. Uvee su ljudi opet istupili da govore o Loi Ratnika, pohvalno ili pogrdno i da raspravljaju o onome to su drugi ve rekli. Posle toga sastanak je potrajao etiri dana, mnogi su dolazili i odlazili iz gradova sa hranom i delili hranu sa onima koji su ostajali na Zaravni. Mnogo se govorilo o ljudskoj dui i ljudskom umu i o bolesti i svetosti. O svim onim stvarima koje su u Loi Ratnika i Loi Jagnjeta bile drane u tajnosti, sad su lanovi tih loa progovorili, sve su objasnili i tajne vie nije bilo. Mnogi ljudi su, uvi te stvari, rekli da su umovi Ratnika uistinu oboleli. Neki Ratnici su prili i odrekli se svog lanstva u toj Loi. Njihovi govori postali su vrlo strastveni. Neki iz Madronske Loe i Hoda Uz iz Serpentine Vakvahe, govornica tih hejima, rekoe da je bolje da ovek ne grdi javno ono to je radio tajno i da se jedna stvar okonava najbolje na taj nain da tu stvar samo ostavi i udalji se od nje. Uzbuenje se, na ovaj ili onaj nain, postepeno smirilo, mnogi su poeli da se pridruuju dugim bubanjplesovima, zato to je bilo toliko ljudi na okupu i zato to je vreme bilo prijatno i to je bilo mnogo uzburkanih oseanja i zato to je bilo prisutno nekoliko veoma dobrih bubnjara. Ipak je vie od stotinu mukaraca i ena uporno ostalo pri ratnikim nainima i nastavilo da govori u prilog tome. U njihovo ime, Lobanja od Telina-nae rekao je ovo: Lobanjin govor: Kaete da smo bolesni, smrtno bolesni, da umiremo od svoje bolesti. Kaete da se plaite nae bolesti. Neka tako bude. Onda ja kaem ovo: naa bolest je naa ljudskost. Biti ljudsko bie znai biti bolestan. Lavu je dobro, jastrebu je dobro, hrastu je dobro, oni ive i umiru u umnosti svetog i ne moraju se brinuti. Ali od nas je svetost povukla svoje staranje; u nama je um svetog. Zato sve radimo paljivo i sav je na napor da budemo umni, a opet nismo celi. Nismo zdravi i ne ide nam dobro. Ovo poricati, glupost je nemarna i bezumna! Kaete da se ljudska bia ne razlikuju od drugih ivotinja niti od biljaka. Nazivate sebe zemljom i kamenjem. Poriete da ste iz te druine izbaeni, poriete da dua oveka nema kuu na zemlji. Glumite, zidate kue od elje i mate, ali ne moete iveti u njima. Nema stanovanja u njima. A za svoje poricanje, svoje laganje, svoje traenje lagodnosti, biete kanjeni. Dan te kazne je dan rata. Samo rat je iskupljenje; samo e ratnik pobednik znati istinu i znajui istinu ivee veno. Jer u bolesti je nae zdravlje, u ratu na mir, za nas postoji samo jedno, Jedan Iznad Svih Osoba, izvan koga nema ni zdravlja, ni mira, ni ivota, nieg! Posle Lobanjinog govora Lobanjinom govoru niko nije neposredno odgovorio. Neki su plakali, neki su bili uplaeni, drugi veoma ljuti to su uli da jedna osoba govori to to je Lobanja rekao. Oseanja su se toliko razbuktala da su Postojan, Hoda Uz, Opsidijan od Unmalina i drugi voditelji sastanka vie voleli da oute nego da odgovore, da ne bi bilo nasilja. Samo je jedna pevaica Klovnova Krvi iz umoa poela da peva: "Izvan Jednog stvarno nieg nema, nieg osim kojota i ena." Opsidijan od Unmalina joj ree da skloni tu pesmu i ona tako uini, ali mnogi ljudi su je uli i posle pevali. Onda se Hoda Uz obratila Lobanji i drugim Ratnicima, govorei da je po njenom miljenju otvoreni sastanak potrajao dovoljno dugo i pozvavi Ratnike da pou gore u Vakvahu da se tamo nastave razgovori i dogovori ta je najbolje raditi. Ratnici su odbili da dou u Vakvahu, govorili su da hoe da razgovaraju izmeu sebe, a ne sa drugima. Postojan je rekao da treba da uine kako sami odaberu. Neki iz Madronske Loe smatrali su da Postojan i Hoda Uz nisu dovoljno paljivi; rekoe da oni koji odbijaju da razgovorima idu ka sporazumu i koji pristaju na razgovore samo kad se drugi ljudi slau s njima treba da napuste Dolinu i da odu kod Ba-Kondora na razgovore, jer se on sa njima slae. Izmeu te grupe i ljudi oko Postojanog dolo je do rei - i to vruih. Ratnici su gledali njihovu svau, klimali su glavama i smekali se. Rasprava i njen kraj Sokolov Klik iz Sinana ree: "Ako nee da razgovaraju, moraju da idu, a ako nee da idu, bie oterani!" Uzdigao je tap od drveta madrone koji je, kao govornik, nosio. Postojan, u gnevu, ree: "Ako ih tera, ide i ti sa njima, gonilac sa gonjenima, batina sa bijenima!" Poao je ka Sokolovom Kliku. Hoda Uz je rekla: "Bolest nas govori." Svi su to uli. Sokolov Klik je odbacio tap. Neko vreme su svi utali. Uskoro Sokolov Klik ree: "Otili su." Hoda Uz ree: "Da, rekla bih da sad idu." Postojan ree: "Loe sam govorio. Sad u neko vreme da utim." Siao je do Reke da se opere i da bude sam. Poee i drugi da silaze do Reke, ili da se vraaju u svoje gradove, ostavljajui Ratnike na tom mestu gde su i bili, pored umice topola. Sledeeg dana i Ratnici su poli kui, u svoje gradove. To je bio kraj te Loe u Dolini. Zaista je otila. Zato sam napisao ovo Neki od mukaraca koji su bili Ratnici otili su posle tog sastanka u Zemlju Mrane Reke da ive sa kondorskim narodom. Njih dvadeset etvorica odoe te godine, pa jo nekoliko drugih sledee, nisam siguran koliko. Nijedna ena nije otila. U Sinanu je postojala neka ena koja je ranije bila u toj zemlji, sa svojim ocem koji je bio Kondorac. Ona se posle nekoliko godina vratila. Pisala je o svom ivotu, da bi ispriala o tom narodu. Ne verujem da je mnogo ta drugo ikada napisano o tim vremenima kad su Kondorci dolazili u Dolinu i kad je nastala Ratnika Loa. Na sastanku na Zaravni Topola bio sam kao vrlo mlad ovek, ali

STALNO SE VRAAJUI KUI - 70 sam o njemu celog ivota mnogo razmiljao. Mi izbegavamo da govorimo o bolesti kad se oseamo dobro, ali to je, ipak, predrasuda. Gledajui umno stvari o kojima se govorilo na tom sastanku, zakljuio sam da je Bolest oveka nalik na mutirajue viruse i nalik na toksine: ona e uvek biti prisutna u nekom obliku, ili e je sa drugih mesta donositi putnici i doseljenici - prema tome uvek e postojati opasnost od zaraze. Istina je ono to su ljudi oboleli od nje kazali: to je bolest nae ljudskosti i to strana. Bilo bi nam nemudro da zaboravimo Ratnike i rei izreene na Zaravni Topola, jer u tom sluaju moglo bi se desiti da sve to mora da se govori i radi iz poetka. PESME etvrti deo Pesme u ovom odeljku bile su manje ili vie formalno koriene u svetkovinama ili u nastavi, u hejimama ili kao delovi sedam velikih vakvi. PESMA MESEEVOG PLESA Komponovao ju je Karik iz Kue Opsidijana u Unmalinu, gde je i pevana kao deo mukog obrednog pevanja pre Plesa Meseca. Dobra mala sa kosom k'o runo mrko runo al' ima i crno. Ako pita gde je legla mala, pod Mesecom je i sve mu je dala. EJEGEONKAMA Pesma-uloga, koju pevaju ene pre i za vreme Plesa Meseca, iako nije deo formalnog obrednog pevanja. Pod ovim naslovom pojavljuje se mnogo raznih verzija i improvizacija, a sve se uklapaju u melodiju tog 'pevanja pristanka'. Ova verzija je iz Sinana. Od usne do usne koliko ima? Dovoljno, dovoljno, ako re je 'da'. Od usne do usne koliko ima? Dovoljno, dovoljno, za tvoga mukoga. Tvoja sam, tvoja sam, tvoja sam sva, ui mi, ui mi, ui mi, da. PESMA KOJU UPOTREBLJAVAJU U UMOU KAD PREGRAUJU BRANOM NEKI POTOK ILI KAD SKREU VODU U BAZEN ZA NAVODNJAVANJE Ovu istu vodu i druga bia ele, raznih buba larve, i ptice, i pele. Ovu istu vodu eli razno bilje, kukuruz, kajsija, bunje i bosilje. Njihova i jeste, oni e je piti, ako vode nema, nieg nee biti. Ovo nije kraa, mi zajmimo samo, sad nek proe ovde, posle je vraamo. Neka je piju koze, lasice i guske, nek curi i kaplje u korene uske. Vratiemo, vratiemo, ovu vodu istu, vratiemo, vratiemo, vratiemo istu. UZ REKU DOLAZEI Pesma za Putovanje Soli. lanovi Loe Soli iz Kue Plave Gline odravali su Solane - devet plitkih, zatvorenih bazena na blatnim ravnicama istono od najistonijeg ua u delti reke Na; u Solanama su kontrolisali isparavanje i kristalizaciju, u petogodinjem neprekidnom ciklusu proizvodnje, pri kome je voda prebacivana iz bazena u bazen. I sirova i rafinisana so bile su 'u daru' hejima Plave Gline. Mesec dana posle Plesa Vode ljudi iz Loe Soli iz svih devet gradova obavljali su svetkovinsko putovanje nizvodno, da obave sve tee opravke koje bi mogle biti potrebne u sistemu bazena i prelivnih brana izmeu njih, kao i da pokupe etvu grimiznih slanovodnih rimp-raia koji su, sueni i samleveni u prah, korieni kao zain. Na severoistoku, desno, diu se planine plave. Nosimo teku belu so koju nam je dalo more. Ostavljamo plae neroenog, rub, ravnu prazninu, iz Solana, kreemo uzvodno, kroz nau Dolinu. Levo je jugozapad, tamo se diu plave gore. Vraamo se kui izmeu bregova suve trave. UNUTRANJE MORE Govorio Liskun, kao nastavno gradivo u hejimama Serpentine u Sinanu. Svuda tamo ispod te slane vode gradovi su, gradovi stari. Svuda tamo ispod tog mora stanovi su, i mrtvi stanari. Kosturi su njihovi u mraku, na dnu, ispod blata. Njihove kue, knjige, zidovi, prozori, i vrata. Previe tamo ima mrtvih dua. Ko izae na alo tog mora, ili po njemu zaplovi, neka se priuva, moda ga lovi neka dua. U vodi izgledaju kao hladne iskre ti stari duhovi. Iz blata izlaze, iz mraka, iz svojih stvari, strujanje ih nosi kroz utopljene sobe, stepenita, iznad ulica i raskra. U potragu za ma kakvim, ma ijim telom krenu dobra im je i morska zvezda, peani rai, luminifera, kroz vodu se diu, ma kakvog roenja oajniki gladne, a najradije ulaze u lepu, mladu enu. Ti, ako si takva, pogledaj, osmotri na obali travuljinu i penu, krabe, peane buve, crve, jeeve, meduze, to moda puze ka tebi utopljene due, smerne, ka tvojoj utrobi. Da se zanu u njoj kao nove osobe, a da ostanu iste, do toga je njima stalo. Njihovi ivoti bili su kao talasi davnih okeana. Sad su tu, i nisu tu, a ti, mlada, pripazi malo. NARODU NA BRDIMA Peva se u Vakvahi ivotinjama Plave Gline, kad nastupi Drugi dan Plesa Sveta. Na etiri, vi idete, kuda treba, na etiri, preko sveta, ispod neba. Oprezni ste, i stiete, na etiri noge, opasno je, ali savladate staze mnoge. JEDNA OD PESAMA LOE MADRONE Za pevanje ove pesme, zajedno sa njenim matrinim reima, potrebno je oko jedan sat. U nekim pesmama matrine rei su 'znaenja lieni' slogovi ili samoglasnici, ili stare rei koje se vie ne koriste; u ovoj pesmi su izvedene iz rei pesme same. Na primer, kad se pesma otvori etvoronotnim heja, heja, pevai ponu prvo da zuje melodiju, kroz nos, glasom mmmmm. Ali to mmmmm je prvi glas prve rei pesme, koja na kekom jeziku glasi mainvetun, iz svojih kua, i razvija se postupno u slog ma; ovo se, dalje, postepeno modulira kroz 'samoglasnike etiri Kue', unazad, kao ma-un, ma-oun, ma-on, ma-un, sve do ma-in, i tek tad se prva re/fraza, ma-invetun, otpeva cela. I druge kljune rei ove pesme tretiraju se na slian nain, 'matrie'. Rei i muzika ove pesme pripadali su Liskunu od Sinana. On ih je nama dao. Iz svojih kua, iz svog grada silaze narodi duginog soja niz mrane putanje izmeu zvezda pa stazom sunca na vodi idu danju, a nou po vodi stazom meseeve boje. Visoki, dugonogi stiu, gipke, dugake ruke diu, prate maglenu pumu i medvede kie, i kojote vetra, i jastrebove tamo gde vazduh je tih. Oni su na putevima sunanim zranim, i na meseevom drumu, i tamo gde bleti zvezdani sjaj. Idu uz merdevine vetra, idu uz stepenita oblaka, silaze niz merdevine vazduha, niz stepenita padajue kie. Njih vidi zatvoreno oko. Njih uje gluvo uho. Usta koja ute govore njima. Ruka koja miruje dodiruje ih. Kad tonemo u san budimo se ka njima, stupamo na ulice njihovog grada. Kad umiremo, ivimo njih, ulazimo u njihove divne kue. PESME KOSTI Namenjene za nastavu, u hejimama Plave Gline u Vakvahi. Aaaaal' su ga reili! Od problema ostao samo kostur, gore uplje, dole nema, levo prazno, desno nita, a tajna ista. O jasnoo! Nemoj, u pokuaju da tajnu slomi, kosti svojih aka polomiti. Nego tajnu uzmi, jedi je, obuci, i njome kojote tuci. Ej! Kosti tvoga srca, eto ti tajna najvenija. Ej! Odelo obuklo oveka, eto ti klovn kretenina. Neki odgovaraju da bi znali pitanja. Neko uveba da bi mogao da proba. A zvidaljka od kostiju tvoga srca muca i tuca i grca pesmu koju vrana zna al' nee da peva, pesmu groba. Jao! to se ja plaim! to me jeza! Strava! Nou, od silnog jada i nigde-niega uopte mi se ne spava.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 71 Pa je l' to ba NE MOE drugaije? Kamo sree da sam mlad capiknuo dok mi jo nije bilo jasno da moram da pravim kosti svoje due od hladne kie i ljutog bola, i da moram da otpeaim u pomrinu da bih tamo smrtno riknuo. Iz neprovidne stene providna voda lije. Lobanja, tvrdi vr pun bistrine. Hajde da pije, putnie. Budi uman. Srkni. NASTAVNE PESME: REDOVI I PLESOVI ZEMLJE I NEBA Takve pesme su govorene, ili ritmino napevane, uz jeziasti bubanj, esto uz mnogobrojna ponavljanja stihova ili rei, kao deo obrazovanja dece u hejimama. Razlikovale su se od Kue do Kue i od grada do grada; ovaj ciklus je iz Serpentine Madidinua. I. GRAD ZEMLJE Opsidijan, plava glina, tugla, serpentina: podovi i zidovi kua u gradu zemlje. Oblaci, kia, vetar, vazduh: prozori i krovovi kua u gradu zemlje. Nie od podnih dasaka, ispod podruma, iznad krovova, iznad dimnjaka, levo od desne ruke, desno od leve, severno od budunosti, juno od prolosti, ranije od istoka, kasnije od zapada, izvan tih zidova: bezgranije, divljina, planine i reke bivanja, dolina mogunosti. II. OKRUGLI GRAD Okrugao je Zemlja-grad. Na svom kraju svaka ulica sretne sebe. Drumovi su stari, putevi dugi, iroke su vode. Radi povratka na istok, kit pliva na zapad, radi povratka na jug, morska lasta leti na sever, kia, da bi se uzdigla, pada, iskra, da bi pala, uzlee. Pamet moe da obuhvati tu celinu, ali peaenjem ne stiemo na poetni kraj ulice. Strme su planine i godine, duboke su vode. U okruglom gradu Zemlji dug je put do kue. III. PUTANJE Okree se Zemlja, okree se kao igra, okree se na dnevnoj putanji izmeu sijanja i mraka. Ono to lei na pravcu sever-jug, to je osa okretanja; ono to lei na pravcu istok-zapad, to je put okretanja. U okretima je, dakle, Zemlja, u okretima svetlosti i tame. Okree se Mesec, okree se kao igra, okree se na mesenoj putanji, u svom mesec dana dugom danu, izmeu sijanja i mraka, krui oko Zemlje i vrti se. Prvi srp je zora meseevog dana, pun mesec je ba podne tamo, mrak Meseca je njegova no koja gleda ka mraku. U okretima je, dakle, Mesec, u okretima svetlosti i tame. Okreu se Zemlja i Mesec zajedno zajedno kao da su jedno, oko Sunca, okreu se na godinjoj putanji, a poto im je iskoena osa okretanja nastaju zima i leto, uzlaz i pad plesa jedne godine. Postoje blistavi plesai, jedan je Ou, blistavo dete Sunca, drugi je Adsevin, slava jutra i veeri. Plesai, vidi kako sijaju plesai, sve dalje od Sunca, od Zemlje ka spolja, crveni Kemel, pa Gebaju i Udin, a ima i onih koji su izgubljeni u mraku pa ih oko vie ne vidi. U okretima su, dakle, svi oni, u okretima svetlosti i tame. BELEKA: Ovaj opis Sunevog sistema ponekad su glumila mala deca, uzimajui uloge Zemlje, Meseca i pet vidljivih planeta. Deca su se vrtela oko sebe i kruila na odgovarajue naine oko pevaa, koji je predstavljao Sunce. Sledea pesma, o otvorenim krunim, to jest 'iro' kretanjima, nije ni plesana ni pevana, nego je izgovarana u vidu ritmikog napeva inkantacije, ili je govorena uz izvesne bubnjevske ritmove. Deca su uila prvi deo; drugi deo se uio tek u mladosti; a rei su bile tako dobro znane i tako svete, da se esto nisu ni izgovarale, nego ih je 'govorio bubanj' - jer su ritmovi na njemu bili jednako razgovetni i poznati kao te rei. III. OTVORENA KRUNA KRETANJA Oko svoje sredine otvorenim krugom Zemlja se okree, to je dan; oko Zemlje, oko Zemlje, otvorenim krugom Mesec se okree, mesec dana; oko Sunca, oko Sunca, otvorenim krugom Zemlja se okree, godinu dana; oko svoje sredine otvorenim krugom Sunce se okree, to je ples; Sunce i druge zvezde otvorenim krugom okreu se, vraaju, to je ples. Plesanje je mirovanje, promena bez promene, vraanje sve dalje. Plesanje je pravljenje planina i reka, Zemlje i zvezda, i ostrva zvezda, i njihovo rasturanje. Plesanje je kruenje otvoreno u otvorenom plesu u dolini. Poinjanje je vraanje, gubitak semena je cvet. Znanje kamena izvor dira. Vienje plesa je zrak. Sluanje plesa je mrak. Plesanje plesa je sjaj. U kuama pleu. Na plesalitima su sijanje. TRAENJE GLASNIKA Stara pesma, peva se uz jeziasti bubanj u Loama Crne Tugle. Prepel, prepel, hodi amo, jednu re ponesi. To ne mogu, to ne mogu, to mi je daleko. Prepel, prepel, jednu samo, jednu re odnesi. Prei ne znam, prei ne znam, ba ne umem preko. Golub, golub, hodi amo, jednu re ponesi. Ve se vratih, ve se vratih, bilo mi je lepo. Tvoja re je pero moje, a pera su rei tvoje. PESMICA TRAVICA Pesma Crvene Tugle na Plesu Trave u Vakvahi. Versifikacijski metar je bio 'petorni'. To bude tiho, ne uje niko. Sunce jugu ide, oblaci kini, brda u magli, ege nestade. esto-mnogost kiice sipi bez glasa, esto-mnogost travice prema gore stasa, brda ozelene, to tihe su promene. OBLACI, KIA I VETAR Jedna od pesama Plesa Trave. Iz kue Lava na planini, plesaa dola dva; medveim hodom silazili, za njima Kojota; medveim korakom silazili, za njima Kojota. Evo ih, ve su u Dolini, pevaju da se zna, prati ih Kojota na meseini, zavija tuna sva; prati ih Kojota na meseini, zavija tuna sva. PLES MRAVES

STALNO SE VRAAJUI KUI - 72 Ovo su pevala i plesala deca u svim dolinskim gradovima Treeg dana Plesa Sveta, 'Medenog dana', zajedno sa Igricom Pelicom. U ovoj kui soba sto, soba sto, soba sobica. U ovoj kui prolaza sto, prolaza sto, prolaza prolaia. Svi po njima trali, trali, tra trali. I svi neto pipali, pipali, pipa pipali. Sluaj mene baba ti, baba ti, bako bakili. to me niste napolje pustili, pustili, napolje pustili. MEDVEI DAR Iz Loe Crne Tugle u Vakvahi: nastavna pesma. Stihovi su na kekom jeziku bili u devetercu, versifikacijskom metru koji je naroito dovoen u vezu sa pesnitvom Crne Tugle. ak ni medved ne zna medved-ime. Vatrokresac, suzolijac zna. ivot ive, ali bez prie, puma, beba, trava, kobila, krava, osa, riba, kouta. Ali znalci, mostova gradci, opasnici, teto-petljanci, gomila su koja narie, drei, zvei, lupeta, vie. Znaju svata, ponajvie gr, bes nizata, sramotu i sr. Najcrnje budunosti znanci, plae se, strah-od-smrtijanci. Vatru loe da teraju mrak, na tom svetlu ugledaju strah. Svi umiru, brige samo na, mnogo misli, sebi stravu da. JEDAN BRAK Iz Madronske Loe Telina-nae. Cura Sedme Kue ustaje sa brda, belih ruku, bela tela, bele kose, ustaje iz trava, kestena i vrba, zorom, kad oblaci prve zrake nose. Cura Sedme Kue eka mladoenju, na planinskoj kosi, iznad vodopada, klizi po bunju, vije se po stenju, eka svoga dragog, tiha bela mlada. Momak Sunac stie vreo, ruku joj prua, to je hteo, nebom poleu, divni par, to je Devete Kue dar. JELEN-PLES Veoma stara i sveta pesma Kue Plave Gline. Da je prevedemo i ukljuimo u ovu knjigu dao nam je Madron-Crveni od Kue Plave Gline Sinana. U estoj Kui jelen je hodao, napravljen od kie, njegove noge bile su kia koja pada. Plesao je zavojnicu po zemlji. U Sedmoj Kui jelen je skakao, napravljen od oblaka, njegovi bokovi bili su oblaci koji vise. Plesao je zavojnicu po stenama. U Osmoj Kui jelen je trao, napravljen od vetra, njegovi rogovi bili su vetar koji duva. Plesao je zavojnicu u Dolini. U Devetoj Kui jelen je stajao, napravljen od vazduha, njegove oi bile su vazduh mirni. Plesao je zavojnicu po planinama. U zavojnici jelenjeg plesa pero je jastrebovo palo. U zglobitu Devet Kua re je reena jedna. PUMANOV PLES Ovoj pesmi naue u Sinanu onoga ko se priprema da poe sam u brda na putovanje due. Moje stopalo jugozapadno: sputam ga na zemlju vrsto. etiri okrugla nona prsta, jedno okruglo jastue, na zemlju pored diger-bora, u prainu pored diger-bora, na planini. Moje stopalo severozapadno: sputam ga na zemlju vrsto. etiri okrugla nona prsta, jedno okruglo jastue, na zemlju pored zalivskog lovora, u prainu pored zalivskog lovora, u podbreju. Moje stopalo severoistono: sputam ga na zemlju vrsto. etiri okrugla nona prsta, jedno okruglo jastue, na zemlju pored madrone, u prainu pored madrone, na planini. Moje stopalo jugoistono: sputam ga na zemlju vrsto. etiri okrugla nona prsta, jedno okruglo jastue, na zemlju pored ivohrasta, u prainu pored ivohrasta, u podbreju. Stojim u sredini lavlje zemlje, u sredini lavljeg sveta, lavljih brda, te staze. PESMA PRIMANJA U NALAZITELJSKU LOU Molim te, donesi neto udno. Molim te, vrati se donosei nove stvari. Neka u tvoje ruke dou dragocene starine. Neka prizori novi ne dolaze pred oi tvoje uzaludno. Neka svodovi stopala tvojih budu planine i neka hode bezbedno, u svetlosti dana. Neka stazice na vrhovima tvojih prstiju budu tvoje karte, a putevi kojima proe nek ti budu linije dlana. Neka u tvom udisanju bude duboki sneg, a u tvom izlaznom dahu neka blista led. Valjda e tvoja usta ovladati oblikom udne rei neke. Valjda e namirisati kako se neka nova vrsta hrane sprema. Valjda e tvoj pupak biti izvor tuinske reke. Valjda e tvoja dua biti kod kue tamo gde nijedne kue nema. Hodaj paljivo, na voljeni/naa voljena. Hodaj umno, na voljeni/naa voljena. Hodaj odvano, na voljeni/naa voljena, stalno se vraajui, stalno se vraajui, stalno se vraajui kui. OD NARODA DOLINSKIH KUA ZEMLJE, NARODIMA, KOJI SU BILI NA ZEMLJI PRE NJIH ONIM DRUGIM

U poetku kad je izgovorena re, u poetku je upaljena vatra, u poetku kad je sagraena kua, bili smo meu vama. Tihi, kao re neizgovorena, nesvetli, kao vatra neupaljena, bezoblini, kao kua nesagraena, bili smo meu vama: prodata ena, neprijatelj u lancima. Bili smo meu vama i dolazili smo blie, sve blie svetu. Dok bee vae, dok je sve zapisivano, dok bee vae, dok je sve bilo gorivo, dok bee vae, dok su kue sakrivale tle, bili smo meu vama. Tihi kao apat, prigueni kao ar ispod pepela, nesutastveni kao zamisao kue, bili smo meu vama: gladni, nemoni, u vaem svetu, i dolazili smo blie, sve blie naem svetu. Kad je prolo vae, kad su rei zaboravljene, kad je prolo vae, kad su vatre dogorele, kad je prolo vae, kad su zidine poruene, bili smo meu vama: deca, vaa deca, umirui vaim umiranjem da bismo doli blie, doli u na svet, rodili se. Bili smo pesci vaih ala, kamenje vaih ognjita. Ne znadoste nas. Bili smo rei za koje niste jezik znali. Hej, oevi nai! Hej, majke! Oduvek smo vaa deca bili. Od poetka, od poetka, vaa deca. Uz vas. ZALEE KNJIGE Huishev wewey tusheiye rru gestanai m duwey gochey. Dvononim ljudima 'pr.' sav 'sub. imen.' posao to 'je' raditi stvari dobro, umetnost i 'obj. imen.' sve zajedniko, koje se deli sa drugima. Sav posao oveka jeste Umetnost, a sve stvari su zajednike. Vilijem Blejk BELEKA: Kao to je reeno u Uvodnoj beleki, na poetku knjige, ovo Zalee knjige sastoji se preteno od informacija. U skladu sa razlikovanjima koja su predloena u 'Beleki o vidovima pripovedanja' na str. 500#, sadrine e odsad biti jednako izmiljene, ali vie injenine,

STALNO SE VRAAJUI KUI - 73 mada jednako istinite. Poto oznake naglasaka daju stranici engleskog teksta neugodan i najeen izgled, izostavljane su dosad; ali u Zaleu knjige koriste se da oznae duge glasove i, o, i u u kekim reima. Izgovori su dati na str. 496#, u odeljku "Keka azbuka". DUGA IMENA KUA Kue devet dolinskih gradova esto su imale prilino duga imena, koja sam ja ponekad u prevodu skraivala, iz kukaviluka. Plaila sam se da e ta duga imena - Kua Kie Pravo Nadole Padajue, Kua Ovde Leima Vinogradu Okrenuta, Kua Stoput Sunce Odigrala - zazvuati arhaino, moda ak i 'primitivno'. Plaila sam se da ljude koji ive u zgradama sa takvim imenima nee moi ozbiljno shvatiti ljudi koji ive na mestima sa imenima kao to su elzi Menors Istejt, Zajednica odraslih, ili Istoni hektari jezera Loma - planska rekreativna zona. Mada jedna uvena poslovica kae da 'dobra upoznatost vodi ka preziru', istina moe udariti i u suprotnom smeru - naime, ljudi mogu prezirati i ono to im nije blisko niti dobro poznato. Duina tih imena mogla bi takoe uiniti da ona izgledaju neuverljivo; pa, zar bi iko stvarno rekao "Hej, svratite kod nas u posetu, mi ivimo u kui Devet Leinara Iznad Planine u Kastoha-nai!" U stvarnosti, oni to verovatno i ne bi rekli, jer je gotovo sigurno da bi njihovo mesto stanovanja bilo poznato svakom sa kim bi razgovarali. U retkom sluaju da pozivaju kui neznance, pomenuli bi mesto kue, ili njen izgled - 'u jugoistonoj ruci, sa crvenim vratima na tremovima' - i to bi posluilo kao adresa, kao to mi moda kaemo "Garden Kort Drajv 2116 1/2, iziete drugom San Mateo silaznicom ka severu, pa skrenete desno kod treeg semafora i idete dva bloka napred." U svakom sluaju, Dolincima duga imena nisu smetala. Voleli su ih. Moda su uivali u okolnosti da imaju dovoljno vremena da ih izgovore. Nisu se stideli da imaju vremena. Njima je nedostajao zamah, ona silna elja, koja nas pokree, da se stvari obave, elja koja nas goni napred, uvek napred, sve bre, tako da se ime San Francisko, koje su smislili spori naseljenici, redukuje na Frisko, ikago 'gde su naseljenici zapravo bili jo sporiji' na i, a grad Pohoda Nae Gospe od Anela svodi se na Los Aneles, ali i to je predugo pa postaje L.A, ali mlaznjaci idu bre od nas, pa mi grabimo njihov jezik i ve kaemo Laks, zato to elimo da brzo, brzo krenemo dalje, da jurnemo, da smo ve zavrili, da je sve ve gotovo, sve iza nas. To mi elimo, da sve ostavimo iza sebe. Ali ljudi koji su iveli u Dolini i davali beskrajno duga imena svojim kuama nisu urili. Nama je teko da zamislimo, a jo tee da sa odobravanjem prihvatimo, da neka ozbiljna odrasla osoba nije u urbi. Ne hitati, to je za bebe, za ljude starije od osamdeset godina, za propalice i za Trei Svet. Hitnja je sutina grada, sama dua njegova. Nema civilizacije bez urbe, bez napora da se u trci prednjai. urba moe biti pritajena i nevidljiva, osporena tromim dranjem oveka koji sedi pored anka ili lenjim hodom nekoga u hotelskom hodniku, ali ona je ipak tu, u strahovitim motorinama aviona TWA ili supersoninog Konkorda, kojim je ona doletela iz Rija ili on iz Rima, ovde u NY, NY na IGPSA konferenciju o primeni GEPS-a, u motorinama koje e te ljude ve sutra poneti i sa njima zaglavinjati nazad, urno, preko sveta gradova u kome ne postoji nijedno vreme osim sadanjeg, u kome se meri svaka sekunda i desetinka sekunde i milisekunda i nanosekunda, gde asovniki displej stalno pomalo ubrzava i gde nota A postaje sve via. Mocartovo A bilo je sto etrdeset ciklusa u sekundi i zato Mocartov klavir ne moe da se uklopi ni sa jednim naim orkestrom niti pevaem. Nae A je sto ezdeset, zato to instrumenti zvue brilijantnije kad se natimuju ka veoj napetosti, mi ih tako timujemo i oni se svi zaoijavaju ka konanom vrisku. Ali kod ove Doline nita, ba nita se ne moe uiniti. Nema naina da povisimo tonove dolinskih instrumenata; nema naina da svedemo njihove institucije, imena i adrese na skraenice; nemogue je naterati Dolince da se pokrenu napred. Kao to su njihova imena imala tenju da se ire i da uzimaju dosta vremena kad ih treba izgovoriti ili napisati, tako su i same njihove kue pokazivele sklonost da zahvataju prostor i da se razvijaju ka veoj sloenosti: tamo se dogradi trem, onamo itavo krilo, tako da je neki u osnovi jednostavan plan zgrade mogao, sporim proticanjem godina, da se nadima, razrasta, razlistava, kao stari hrast silno kvrgav i prostran. Plan temelja zgrade obino je bio u obliku pravougaonika ili nekog romboida bliskog pravougaoniku; temelj je bio od poljskog kamena, ukopanog do pola u tlo; na njemu su dizana dva sprata od kamena, nepeene cigle, odnosno tugle, ili drveta. U podrumu su bile prostorije za pranje, za rad i za smetaj zaliha. Prvi i drugi sprat - brojali su ih od krova nadole - bili su deljeni na ognjine sobe, kuhinje, spavae sobe i tremove; bilo je po pet-est soba na jednom spratu u malim kuama, a dvanaest do petnaest u velikim. Takva kua mogla bi sadrati u sebi jedno mnogoljudno domainstvo, ili ak i do pet zaasebnih domainstava; najee su po dva ili tri domainstva delila jednu kuu, a podela je esto vaila pokolenjima. Svaka porodica imala je bar po jedan privatan ulaz, tako da je moglo biti i po nekoliko spoljanjih stepenita do gornjih i donjih tremova i balkona. Glavnina kunog ivota upravo se na tim tremovima odvijala, osim po hladnom vremenu. Mnoge kue nisu imale prednju i zadnju stranu; prednja strana gornjeg sprata mogla bi biti zadnja strana sa stanovita ljudi u niem, dakle prizemnom, spratu, ili bi mogla biti bona strana moguem treem domainstvu u toj zgradi - u zavisnosti od toga gde su kome ulazna vrata. Taj prizemni sprat esto je planiran tako da njegova severozapadna strana bude osunana, a jugoistona da bude zavuena pod neki deo gornjeg sprata i pod balkone, da bi leti bio u senci; ovo je davalo itavoj kui zateturan izgled, ali to su bile, uistinu, vrlo stameno projektovane i graene kue i esto su stajale vekovima. Kua je bila orijentisana prema okolnom terenu i prema pravcima odakle je dopirala svetlost - dakle, prema tome na kojoj je strani brega, kako stoje druge kue, gde je drvee, gde su potoci, kako se tokom dana kreu svetlost sunca i senka; od drugostepene vanosti za orijentaciju bio je kompas, koji je korien tako to su etiri ugla kue bila okrenuta ka S, J, I, Z, da bi zidovi bili okrenuti ka omiljenim polupravcima. Mesto na kome e se podii kua odreivano je prema idealnom planu grada - obliku hejija-if. Svaka kua inila je po jedan deo tog obrasca, element Leve Ruke 'to jest Levog Kraka' koja se povija da bi se susrela sa petohejimskom Desnom Rukom; mesto njihovog susreta bila je arka 'Zglob' grada, a tu je uvek bila ili neka tekua voda ili bunar. Taj obrazac nikad nije bio ostvaren tano niti uredno 'kao ni sam grad'; nita nije bilo u redovima; ipak, oblik je bio prisutan i osetan - meusobno zakaene krivine koje izlaze iz sredita i vraaju se u njega. U Kastoha-nai i Telina-nai bilo je po nekoliko Levih Ruku, jer kad bi se tako mnogo kua sazidalo u jednoj jedinoj krivini, one bi morale biti ili zbijene jedna uz drugu, ili razvuene na nepogodan nain. Prostor unutar te labave krivine kua, sa ponekim zasaenim drvetom i moda nekoliko nadstrenica ili kioska, ali preteno prazan i otvoren i uglavnom ili blatnjav ili pranjav, zvao se zborite ili 'zajedniko mesto' grada. Odgovarajui prazni prostor u krivini pet hejima u Desnoj Ruci grada zvao se plesalite ili 'mesto plesanja'. Ali oba ta mesta bila su zajednika i na oba se plesalo. Jedan od devet gradova nije sasvim odgovarao ovom opisu. Tahas Tuhas bio je na 'zlu' glasu kao naselje 'spolja doseljenih' - sa severozapada, bar po preovlaujuem narodnom verovanju. Arhitekrura tog sela svakako je imala odreenu slinost sa stilovima gradova daleko na severu od Doline, u zemljama crvenog drvea i reka koje teku ka zapadu. Kue Tahas Tuhasa bile su sve od drveta, i to crvenog ili kedrovog, sa plitkim podrumima, bez upotrebe nepeene cigle. Bile su tako blizu jedna drugoj da su imale zajednike oluke za kinicu, stajale su u zbijenoj krivini i sve okrenute ka unutra. Kao arka grada sluio je jedan ivahan vodopad na potoku asa, a Desna Ruka bila je rasporeena i izgraena konvencionalno. Ali krug tamnih, visokih, strmokrovnih kua pod strminom Gore Kotane, crnozelenom od borova, bio je sumorno upeatljiv i sasvim razliit od svih ostalih dolinskih gradova. Neodobravanje zbog 'stegnutosti' grada esto je izraavano izvan njega; ali u samom Tahas Tuhasu graani su kue obnavljali, kad je zbog proticanja vekova bilo potrebno da se neka kua srui i ponovo nazida, na svoj isti, stari i neobini nain; taj stil gradnje moda i jeste izraavao ili podsticao neku 'stegnutost', nadmenost, okrenutost ka sebi, u karakteru i nainima ophoenja Tuhaana. Izuzetna je bila i Vakvaha, grad na drugom kraju dolinskog sveta; poto je Dolincima znaila Benares, Rim ili Meku, oni su je mnogo poseivali, dolazei iz svih ostalih gradova, pa je zato u njenoj Levoj Ruci postojalo pet izduenih, jednospratnih konaka, odravanih od strane Pet Kua, gde su posetioci mogli da odravaju svoje sopstveno domainstvo nekoliko dana, ili mesecima; a Desna Ruka zauzimala je vie prostora nego Leva, zato to je sadrala ne samo pet velikih hejima, nego i dvadesetak drugih svetih i javnih zgrada, kao to su Arhivi, Muzika kola i Pozorite. arka Vakvahe bio je jedan od visokih izvora reke Na, divan, postojan izvor koji je izbijao iz vulkanskih stena pri vrhu jedne duboke jaruge na Planini. Nije bilo lako podii grad znatne veliine na takvom terenu, ali strmine i neravnine prostranih planinskih obronaka i kanjonskih zidova iznad i ispod grada davale su Vakvahi velianstvenost i ljupkost. Neke od zgrada u Vakvahi bile su veoma stare, izgraene od kamena koji je sainjavao i tle ispod njih, tako da se dobijao utisak da su iz njega izrasle; madronsko drvee koje je davalo senku njihovim krovovima i ozidanim dvoritima bilo je ogromno, ali ti zidovi nastali su znatno ranije od njega. Imale su stara, duga imena, te kue. Uzdignuta Sa Mesta Gde Se Svaa Zavrila, zvala se jedna od njih. Drugu su zvali Kua Jazbine Babe Poljskog Zeca. Ali neke jednako stare kue imale su vrlo kratka imena; jednu su zvali Vetar, jednu Visoa. A druge su imale imena koja su tokom godina izgubila znaenje, odneto promenama u jeziku Kua Angrauad, Kua Oufehohe. Moe se desiti da ljudi u maloj drutvenoj zajednici priaju sporo, ali svi su izgledi da e se njihov jezik menjati brzo; ak i ako se zapisuje, nastavlja da tee, tako da stari naini pisanja i tumaenja rei ostaju nasukani, a voda ode negde drugde. Tako su i nazivi dolinskih gradova, veoma stari, ostali bez znaenja i ne mogu se prevesti, sa izuzetkom Vakvahe, to jest Vakvaha-nae, grada na svetom izvoru reke Na 'mada bi to ime moglo znaiti i nain kako plee reka Na'. Prvobitno znaenje imena ukulmas verovatno je bilo Kua ivohrasta, a -mal- u Unmalinu je breg ili breuljak. Tuhaani su uporno tvrdili, ne nudei nikakve dokaze, da ime njihovog grada znai, na njihovom zaboravljenom severnom jeziku, Gde Je Medved Seo. Ali zato su grad Sinan i njegova planina Sinan tako nazvani i ta znai Kastoha i zato se izgovor tog imena promenio 'izgleda da je nekad glasio Hastoha' i zato se najstarija kua u Madidinuu zove Madidinu Animun, to niko nije znao. Svakako je bilo mogue ui u trag etimolokom poreklu tih rei, na osnovu podataka iz Memorije Grada Uma, ako bi ovek uloio nekoliko nedelja ili meseci rada na Berzi. Ali zato to i emu? Zar mora svaka re da se prevede? Mogue je da neprevedena re ponekad poslui da nas podseti da jezik nije znaenje, da je razumljivost samo jedan sastojak jezika, jedna njegova funkcija. Neprevedena re nije funkcionalna. Narosto, sedi tu gde jeste. Napisana, ona je red slova, koja se mogu glasno proitati uz vrlo nesigurno nagaanje kako bi trebalo da zvue; tako se dobija niz fonema, zvuk manje ili vie muzikalan i zanimljiv, dobija se nekoliko trenutaka buke, dobija se stvar. Neprevedena re ili ime je kao kamen, kao pare drveta. Njena upotreba, njena znaenjska sadrina, nije racionalna, odreena i ograniena, nego je konkretna, potencijalna i beskonana. Pre svega, sve rei koje izgovaramo su neprevedene. NEKI OD DRUGIH NARODA U DOLINI I. IVOTINJE OPSIDIJANA Za sve domae ivotinje smatralo se da ive u Prvoj Kui, Opsidijanu. OVCE Sve sorte dolinskih ovaca, a bilo ih je nekoliko, dobijene su ukrtanjem 'inostranih' sorti, dobavljenih trgovinom ili kraom iz stada susednih naroda, sa sortom 'odoun' iz Gornje Doline: to je mala, zdepasta ivotinja sa rastresitom, finom vunom, tamnim nogama i tamnom njukom, sa dva ili etiri kratka roga i sa izraenim rimskim nosem. Jagnjad su se raala mrka, a u odraslom dobu priblino polovina ovih ovaca imala je vunu mrke ili pomeane boje. Svaki grad je uvao ovce; pojedinci i domainstva mogli su imati po jednu ili nekoliko ovaca u gradskom stadu, a uvanje i negovanje tog stada bili su povereni Tkakoj Umetnosti. Gradovi umo i Telina-na slali su velika stada na ispau na Ovu Goru i u dolinu Odoun, severoistono od umoa. Da bi se panjaci i tlo mogli oporaviti i da bi se ovce utovile na slanoj travi, stada su voena i do Reke, na poplavne ravni u delti Nae, sredinom kine sezone, a vraana u brda tek kad zavladaju ege, izmeu plesova Meseca i Leta. Ovetina i jagnjetina bili su svetkovinska mesa Doline, a predmeti od ovije koe i od vune svih vrsta i kakvoa bili su veoma esto korieni. Ovca Dolincima nije bila, kao nama, simbol pasivne gluposti i slepe poslunosti 'dolinske ovce bile su zapravo i snane i plahe', nego je posmatrana sa nekom vrstom naklonosti uz strahopotovanje, kao bie u sutini tajanstveno. Jagnje je bilo znak i simbol Loe Krvi i Prve Kue, a ovce su nazivane Decom Meseca.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 74 KOZE Koze su drane za mleko i kao drubenice, u gradovima Gornje Doline; a u Madidinuu, Sinanu, Unmalinu i Tahas Tuhasu gajene su zarad mesa, koe i dlake. Iako su koze u gornjedolinskim gradovima bile omiljene zbog svoje nestane bistrine, ljudi ih tamo ipak nisu hteli da dre u veem broju. Govorili su: "Jedna koza nadmauje svojom brojnou troje ljudi, tri koze nadmauju tridesetoro ljudi." Poto se prilikom odgajanja koza teilo ka razliitim estetskim i praktinim svrhama, nastala je velika raznovrsnost neobinih sorti i tipova, ukljuujui i nekoliko sorti vrlo malih, debelih, crnih ili crno-mrkih 'koza kraara', zatim unmalinsku 'milh' sortu sa klempavim uima i dugakim krznom krem boje i ratobornu i zgodnu 'planinicu' koja je ila sa ovcama po Ovoj Gori. GOVEDA Dolinska goveda bila su veinom tamnomrke, krem, proarane mrke i tamnoute, ili srnee bledomrke boje; bila su sitnog rasta, sa osrednje pogrbljenim leima, vitkim nogama, rogovima osrednje duine povijenim ka unutra, tanjirastim elom i krupnim, ovalnim oima. U Telina-nai goveda su bila neto krupnija, esto potpuno bele boje, visoko cenjena kao vuna. Krda su preteno bila sastavljena od mlenih grla, ali dobar deo oranja i teke vue obavljali su volovi. Oni nisu gajeni za govedinu, a ako su uopte klani, bilo je to u njihovoj prvoj godini, za teletinu. Po pravilu, svako domainstvo imalo je kravu, ili krave, u gradskom krdu, koje je bilo pod nadzorom tavilake Umetnosti; za teranje, hranjenje i muu mogla se postarati i sama porodica, ili je to preputala, dogovorom, Umetnosti. est je sluaj bio da neko domainstvo, odlazei u brda do svoga letnjikovca u vreme vruina, povede i jednu svoju kravu. Veina krava i volova shvatani su kao drubenici, imali su imena i ubrajani su u lanove porodice. Veliki deo pesnitva bio je upuen kravama; neke od pesama ukazivale su na to koliko je lake slagati se sa kravama nego sa ljudskim biima. Krave te preovlaujue sorte imale su blagu i dobru narav, dosta lukavstva i zasluivale su takve pohvale; bikovi su, meutim, imali nepouzdanu narav, pa su obino bili u zajednikom vlasnitvu grada ili Umetnosti. Drani su zatvoreni u ogradi na livadi za koju je vaio naziv Kureva livada. KONJI, MAGARCI, MULE I MAZGE Dolinci veinom nisu bili putnici, a ako su i polazili negde, ili su uglavnom peice; dugakih drumova nije bilo; zato konji nisu drani da bi sluili za putovanja. I oni su bili lanovi porodinih domainstava, mada prilino neobini. Jahanje je bilo sport, a ne nain da se nekud stigne; konji su retko upotrebljavani za vuu ili drugi rad. U Dolini ih nije bilo mnogo, a teih sorti nije bilo uopte; prilikom odabiranja konja teilo se manje ka snazi i strpljenju, a vie ka 'pameti i lepoti'. U Letnjim igrama uvek su bile zastupljene i konjske trke i jahaka nadmetanja; sa time se ilo iz grada u grad, po celoj Dolini, oko dva meseca. Postojala je svojevrsna mistika konja; naroito se pastuv smatrao biem koje je sveto, natprirodno, ili oboavanja dostojno. Ajgir je bio kultni simbol mukaraca Opsidijana, ali su konje najee gajili i uvebavali Serpentinci, kao Kua Leta. U Letnjim igrama mukarci su jahali kobile, a ene su jahale drepce; na trkama, jahai su bili omladinci oba pola. Beli, crni i areni pastuvi bili su sveti Opsidijanu, ali najcenjenije boje bile su boja jelenske koe i crvenomrka. Visina dolinskog konja retko je nadmaivala petnaest aka; bile su to ivotinje finih kostiju, kratkih prsa, brze na kratkim stazama, sklone gojenju. Neeljena drebad nisu ubijana, nego su voena niz reku i putana da se pridrue divljim krdima na ravninama pod obinom i slanom travom zapadno od viestrukog ua reke Na. Ta krda su lutala obalama Okeana, ali i Unutranjeg mora. Konji u njima bili su veinom goljavi; ipak, deavalo se da grupa Opsidijanaca ili momaka iz Loe Zalivskog Lovora preduzme putovanje, pustolovno, prijatno i sveto, do zemlje divljih konja, sa namerom da uhvati jednu ili dve takve ivotinje radi osveavanja dolinskih gajenih sorti. Jedino veliko krdo konja u dolini drali su Serpentinci ukulmasa. Niedolinski gradovi po pravilu nisu uopte gajili konje. U svim gradovima gajeni su magarci. Kao i konji, bili su to lanovi domainstva. Radili su zajedno sa ljudima u vui i noenju tereta, oranju i svim 'magareim poslovima'. Bogalji su se kretali po gradu u kolicima sa magareom vuom. Magarea drebad kaskala je po gradu sasvim slobodno, sa makama, psima i decom. Dolinski magarac bio je tipini mali buro-magarac, finih nogu, sa crnim krstom na mije-sivim leima i sa groznim glasom. Magarci pastuvi, poznati po svojoj sklonosti da se razbesne, drani su na ispai na Kurevim livadama zajedno sa bikovima. *Portret Mibi Mule i mazge su, kao i konji, gajene preteno u ukulmasu. Mazga dakle neplodna ivotinja iji je otac konj, a majka magarica - ponekad je koriena za jahanje i za igru vetulu, jednu vrstu poloa; mule, kojima je otac magarac, a majka kobila, radile su u zaprezi i na njivama. Voz su vukle preteno mule. Potovane su zbog svoje bistrine i pouzdanosti, bile su zgodna stvorenja, ali poto je muli potrebno gotovo isto onoliko prostora i hrane kao i konju, magarac je ostajao glavni radnik i drubenik u veini gradova. SVINJE Svinje nisu gajene u Dolini, moda zbog kulturnog podvajanja u odnosu na narod Teudem ili Svinjski Narod. Taj se sastojao od est ili sedam malih nomadskih plemena ija je teritorija ukljuivala oba planinska lanca oko Doline, kao i prostore dolina Odoun i Janjan. Kei su pristajali da se trampe sa Teudemcima da bi dobili svinjsku kou, ali su oceali, punom snagom, predrasudu kuevlasnika protiv nomada, a osim toga smatrali su da je Svinjski narod predaleko otiao kad je sebe nazvao Nakotom Velike Krmae. PSI Dolinski psi bili su areno drutvo. U gradovima nije bilo mnogo posla za njih, a postojalo je i jako oseanje da im se ne sme dozvoliti da se slobodno razmnoavaju, zato to tenad moraju biti ili pripitomljena ili ubijena da se ne bi pridruila oporima divljih pasa. Veina muke tenadi je trojena, a glavni posao pitomog psa bio je da uva ljude od nailaska divljih pasa; ironina i nesrena uloga, ali psi, sreom, nemaju mnogo oseanja za ironiju. Divlji psi bili su stvarna opasnost za ljude i domae ivotinje u umi i polju; jurili su ili u porodinim oporima sa dvoje do estoro lanova, ili u samo mukim 'odmetnutim' oporima od petnaest do dvadeset pripadnika i mogli su da obore svako stvorenje na koje bi krenuli u napad. Deci koja su ila za stokom ili u sakupljanje plodova govoreno je da se odmah popnu na najblie drvo ako uju ili vide divlje pse, a kad god je bilo mogue ila su na te poslove u pratnji domaeg psa - esto, tavie, u pratnji itavog kortea pasa zatitnika, pratilaca i njukala sa strane. Divlji psi bili su veliki i dugonogi; pripitomljeni psi bili su, po pravilu, manji, ali snani i zbijeno graeni. Nije bilo istih pasmina, ali najei tipovi bili su hehi, vrst, krznat pas-uvar nalik na kinesku sortu au, veoma bistar i ozbiljan, iljatih uiju, bunastog repa, boje obino mrke ili crvenkaste; dui, dugonogi pas kovrdave sive ili crne dlake, vrlo koristan kao ovar, po prirodi ozbiljan i oseajan; i u ili lovaki pas, kratkodlak, klempavih uiju, drutven, lenj, otrouman i sklon komedijaenju. Lovakim psima doputano je da jure u oporima po lovnoj strani grada, ali su lovci otro motrili na njih da oni ne bi poeli da se zbliavaju sa divljim psima. Korieni su samo za lov na divlje jelene i sitnu divlja; kad je bilo potrebno da se love divlji psi, upotrebljavani su hehiji. Psi su bili voljeni drubenici, ali su retko putani u prostorije; a ako su se vrzmali izmeu gradskih kua, deca su ih isterivala odatle, jer od dece se oekivalo da paze da psi u gradu ne dospevaju u nevolje, ba kao to se od pasa oekivalo da paze da deca u umi ne dospevaju u nevolje. Svojevrsno pod-selo sainjeno od kuica za pse obino je bilo postavljeno du prilaza Levoj Ruci grada; tu su deca i tenad mogla da se igraju slobodno. MAKE Poto ne make zagauju staze kojima se kreu, bilo im je dozvoljeno da u gradovima borave gde god ele. Domaoj maki obino je doputano da ivi u prostorijama, kao miolovilica i drubenica. Veina dolinskih maaka bila je kratkodlaka, svih zamislivih boja i ara, mada su crne i tigraste bile najomiljenije. Poto su bile glavne saveznice protiv mieva i pacova u kui, ambaru i polju, doputano im je da se razmnoavaju slobodno; a ako bi se pojavio problem prekobrojnih maia, reavan je tako to su ih odnosili na lovnu stranu i tamo ostavljali da se snau kako znaju i umeju. Zato je u umama bilo mnogo maaka-grabljivica, a i dolinskih divljih maaka 'dvaput ili triput veih' i sve su se one takmiile sa lisicama i kojotima u lovu na umske pacove i bezbrojne voluharice i belonoge mieve. Prie o divovskim divljim makama koje bi nastale ukrtanjem sa drugim vrstama - o risovima aasto crne boje, o ogromnim tigrastim makama i tako dalje - ponavljane su sa iskrenim uverenjem da su istinite, ali se nikad nije pojavio nijedan oevidac. Uvek je u priama isticano da je neko drugi, u nekom drugom gradu, video takvo stvorenje da se unja blizu kokoinjaca. PTICE I SITNE IVOTINJE Kokoi su uvek drane zarad jaja, mesa i druenja; u manjim gradovima kokoinjci i ograena dvorita za kokoi bili su tu i tamo izmeu kua, dok su veliki gradovi nastojali da taj miris i ta guva ostanu izvan, blie ambarima, ali ipak je u svakom delu svakog grada najee bila na vidiku bar po jedna koko. Svaki grad imao je svoju sortu kokoi i tvrdio da je bolja od svih drugih. U Sinanu i Madidinuu ljudi su gajili himpije, ivotinjice nalik na kunie sa arenim krznom, radi mesa; na drugim mestima himpiji su gajeni samo kao kuni ljubimci, to je dovodilo Sinan i Madidinu u donekle nepovoljan moralni poloaj. bunski zeevi ponekad su uvani, gajeni i hranjeni odreenim travama da bi se dobilo meso finije nego kod divljih zeeva, ali zec je smatran ivotinjom koju treba loviti, pa se na uzgajanje zeeva gledalo sa izvesnim prezirom, kao na svojevrsno varanje. Izgleda da su u izvesnim razdobljima drana velika jata golubova, gusaka i pataka, dok je u drugim vremenima takva praksa bila retkost; ponekad su, dakle, takve ptice ivele u Prvoj Kui kao domae ivotinje, a ponekad u Drugoj Kui kao divlja. Ali, istovremeno, poto veinu golubova, pataka i gusaka niko nije ni lovio ni pripitomljavao, poto su ogromna jata tih ptica delila ume i vode Doline sa ljudskim stanovnicima i poto to nisu ptice koje ive na tlu, smatralo se da ne pripadaju nijednoj od Pet Kua, nego Nebu i Divljini. Upravo zbog ovakvih prebacivanja i nedostataka, divlja guska i sivi golub bili su najomiljeniji likovni simboli due koja ide iz jedne Kue u drugu, od Zemlje do Neba, od jave do sna ili vizije, od ivota do smrti i nazad. Ogromne seobe gusaka, tokom kojih je Reka postajala 'reka krila i senki krila', a nebo bilo po itav dan proarano geometrijski rasporeenim jatima ptica, bile su voljeni simbol prolaenja i obnavljanja ivota. U obliku hejija-ifa crtane su divlje guske, divlje patke i divlji labudovi, pojedinano, ali su i itava jata tih ptica crtana kao da lete rasporeena u hejija-if. Zvuci meusobnog dozivanja gusaka u letu, njihovo gakanje i krianje preko vetra korieni su u muzici. KUNI LJUBIMCI Koristili smo re drubenik da bismo izbegli omalovaavajue, patronizirajue prizvuke rei kuni ljubimac, a i zato to je ona bolji prevod dolinske rei, koja oznaava pripadnike nekih naroda koji ive zajedno. Prema merilima postupanja industrije koja se u naem drutvu bavi uzgajanjem i ubijanjem ivotinja, sve domae ivotinje u Dolini bile su 'kuni mezimci', ali ta merila mogu se u svakom pogledu dovesti u pitanje. U svakom sluaju, deca i mnogi odrasli su 'iveli zajedno' i sa raznim ivotinjama koje nisu korisni domai drubenici - sa mievima, umskim pacovima, mesodernim hrkovima 'koji ine tetu na itnim poljima', sa cvrcima, jelencima, sa vodenim i suvozemnim abama i tako dalje. uvali su i jednu vrstu zmije, takozvanu kraljevsku zmiju, dodue ne u kui nego ispod kue ili ambara, i veoma su je cenili i potovali zato to je rasterivala zvearke. Jedna retka ivotinja zvana 'rudarska maka', koja se lako pripitomljavala, ponekad je uvana kao izuzetno vredan i svet stanovnik hejima Plave Gline. Mladunci krupnijih divljih ivotinja, divlja, veina divljih ptica i ribe nikad nisu uvani u kui niti se prema njima postupalo kao prema kunim ljubimcima. Lovac koji grekom ubije koutu sa mladuncima koja jo doji ubijao je potom i njih, a onda u Lovakoj Loi prolazio kroz svetkovinu oienja od krivice. Jelen je mogao pristati da bude ubijen i pojeden, ali ne i da bude pripitomljen. Jeleni su sa ljudskim biima delili Drugu Kuu ivota - ne Prvu, u kojoj su bile domae ivotinje. Primamljivati ih ili prisiljavati da ive u kui koja nije njihova bilo bi nedolino ili izopaeno. KUA OPSIDIJANA Po shvatanju Kea, domae ivotinje pristale su da ive i umiru sa ljudskim biima u Prvoj Kui ivota. Tajne ljudsko-ivotinjske meuzavisnosti i tajne rtvovanja bile su sredinje mesto ivotinjskih obreda u Kui Opsidijana. Ti obredi i uenja bili su u vezi sa slinima u Loi Krvi. Ta loa, u koju su sve devojice primane u pubertetu i kojoj su pripadale sve ene, bila je pod opsidijanskim pokroviteljstvom: 'Sve ene ive u Prvoj Kui.' Poistoveenje ene i ivotinje bilo je duboko raireno kroz sva seksualna i intelektualna pouavanja u Loi Krvi 'u naoj kulturi, koja je pod mukom prevlau, takvo poistoveenje koristi se za obezvreivanje ene, ali ne smemo pretpostaviti da je i kod Kea bilo tako: pre e biti suprotno'. Obredi i uenja Loe Krvi prenoeni su dahom, nisu zapisivani; ali iz tog upranjavanja izraslo je mnogo enskih pesama

STALNO SE VRAAJUI KUI - 75 za plesove Meseca i Trave, kao i obilje mistine, satirine i erotine poezije koja je na nesreu, kao i glavnina metafizike poezije, vrlo teka za prevoenje - u kojoj se kao simboli i teme koriste: jagnje, mleko, prinoenje krvi na rtvu, orgazam kao samrtni gr, oploenje kao novo roenje i tajna pristajanja. II. IVOTINJE PLAVE GLINE Prema dolinskom gledanju na svet, sve divlje ivotinje jesu Narod Neba, koji ivi u etiri Kue - Smrti, Sna, Divljine i Venosti; ali one ivotinje koje su pristale da budu lovljene, koje su se odazvale na lovevo pevanje i dole na susret sa strelom ili ule u klopku, dobrovoljno prelaze u Drugu Kuu Zemlje, Plavu Glinu, sa namerom da umru. Njihov pristanak na smrt je rtvenske i sakramentalne prirode. Svojom smrtnou, pojedinani jelen stupa u fiziku, materijalnu vezu sa ljudskim biima i sa svim drugim biima na Zemlji; meutim 'jelenstvo' ili Ba-Jelen je u metafizikoj vezi sa ljudskom duom i sa veitom vasionom bivanja. Ovo razlikovanje izmeu jedinke i tipa bilo je od temeljnog znaaja u dolinskoj misli, pa ak i u sintaksi kekog jezika. Veina divljih ivotinja ostajala je skoro uvek u Divljini; prizemna veverica, umski pacov, jazavac, poljski zec, divlja maka, ptica pevaica, ptica leinar, aba krastaa, buba, muva i sve ostale, ma koliko dobro poznate, voljene ili tetne, nisu prelazile u Kuu ivota, kod ljudskih bia. Tu postoji odnos zasnovan u osnovi na pitanju ko jede koga. Oni koje mi ne jedemo, ili oni koji jedu nas, nisu s nama u srodstvu na onaj isti nain kao oni koje jedemo. Na severozapadnom zidu plavoglinskih hejima slikali su lik jelena, na jugozapadnom poljskog zeca, a na tavanici blizu merdevinskog ulaza prepelicu. Te tri slike predstavljale su Odravaoce te Kue. Odrasli ljudi redovno su lovili samo jelena, poljskog zeca i divlju svinju, radi hrane, krzna i koe, kao i da bi ograniili njihovo mnoenje. Sve te tri vrste bile su u Dolini i okolnim zemljama veoma namnoene, a u vrnim godinama predstavljale su veliku nevolju za ratare, vrtlare i vinare. Svinje su bile naroito estok i uporan takmac u borbi za ir, cenjeni sakupljaki plod. Bile su i opasne, pa se smatralo da je u redu loviti ih u ma koje doba. Osim te tri, postojala je samo jo jedna stvarno lovljena vrsta ivotinja. To su bila divlja goveda. Njihova krda ponekad su putovala travnatim padinama zapadno od Unutranjeg mora, a lovci su kretali za njima preteno iz elje za pustolovinom ili sportom, jer se Dolincima govedina nije mnogo sviala. Sa tim mesom se postupalo kao sa jelenskim; najveim delom je rezano u tanke dugake komade koji su sueni tako da su se dobijali takozvani derki-tapii. opori divljih pasa bili su izuzetno opasni za ljude i domae ivotinje. im bi bilo primeeno da takav opor ulazi u planinske lance oko doline, ljudi su kretali u lov sa naumom da ga potpuno unite. Obino je za to upuivana grupa iz Lovake Loe, ali ti mesoderni psi nisu smatrani lovinom u sportskom smislu rei. Nisu ni medvedi. Medved uopte, Plesa Kie, Brat Smrti, bio je Odravalac svoje sopstvene Kue, este Kue. Ali kad je neki pojedinani medved poinjao da se ponaa 'izgubljeno' ili 'ludo', da se vrzma oko panjaka i polja u blizini nekog grada, ili da plai ljude u letnjikovcima u brdima i da krade hranu od njih, govorilo se da je 'uao u Kuu Plave Gline', to je znailo da moe biti lovljen i ulovljen, a njegovo meso jedeno. to se tie ptica, prepelica je uvek nazivana lovnom divljai i bila je omiljen lik u plavoglinskoj metaforici i pesnitvu, ali u stvarnosti kao da su samo mala deca, pa i ona retko, ila u lov na prepelice; neki ljudi su, opet, drali prepelice u zatvorenim ptiarnicima i tovili ih da bi ih jeli, ili su jeli njihova jaja. Prepelica crvenih nogu 'zvana ukar' i fazan bili su naroito cenjeni zbog perja. Divlja patka, givlja guska i nekoliko vrsta golubova iveli su u Najskoj dolini i ili u seobu kroz nju, naroito u movarama u donjem toku reke, u ogromnom broju. Te ptice lovljene su i hvatane zamkama, radi hrane, ali su i gajene kao domae 'vidi odeljak 'ivotinje Opsidijana''. Slatkovodne ribe u reci Na i u potocima bile su male i grube, ali poto su, kao i slatkovodni rakovi i abe, bile cenjena hrana, smatralo se da ive u Drugoj Kui. Okeanske ribe uglavnom su dobavljane trampom, a ne hvatane, zato to je malo koji Dolinac eleo da ima ikakve veze sa amcima i dubokom vodom. Postojale su Ribarske Loe u gradovima Donje, ili Nie, Doline; one su ponekad sakupljale koljke po morskim plaama, ali korienje tih koljki za ishranu bilo je opasno zbog 'crvenih plima' na Pacifiku i zbog zaostale zagaenosti okeana. Smatrano je da ribe imaju neku predrasudu protiv mukaraca: "Za nju se diem, za njega se krijem". Veliki deo ribolova na reci Na i na njenim pritokama obavljale su, udicama i runim mreama, stare ene. Pravila o lovakom oruju bila su u Lovakoj Loi stroga: puke su se mogle upotrebljavati za lov na medvede, divlje pse i divlje svinje; u svim ostalim sluajevima, alati tog zanata bili su luk i strela, zamka i praka. Govorilo se da je lov 'umetnost tiine'. Lov radi hrane i koe bio je prvenstveno deji posao. Svoj maloj deci i deacima u mladalakom dobu u Loi Zalivskog Lovora, bilo je dozvoljeno da love zeeve, oposume, veverice sa drvea, divlje himpije i drugu sitnu divlja i jelene; za uspehe u lovu dobijali su pohvale. Bilo im je zabranjeno da love prizemnu vevericu 'koja je jo bila prenosilac crne kuge', a samo stariji deaci mogli su dobiti puke i pridruiti se istrebljivakom lovu na divlje pse ili divlje svinje. Devojice su, ulaskom u devojatvo i u Lou Krvi, prestajale da love. ene koje su ivele u izdvojenim letnjikovcima i umske usamljenice, takozvane 'umkinje', mogle su pukom ili zamkom hvatati zeeve i jelene radi hrane, ali one su bile izuzeci od pravila. Ako je neki odrasli mukarac, dakle onaj koji je prerastao Lou Lovora i dospeo u godine za enidbu, ipak nastavljao mnogo da se bavi lovom, dralo se da je detinjast ili da ne ume da se snae. Lov se, uopteno govorei, nije smatrao prikladnim ponaanjem za odraslu osobu. Svi lovci imali su odgovornost pred Lovakom Loom i bili su podvrgnuti otrom i stalnom nadzoru. Ako neki lovac - dete ili odrastao mukarac - ne bi propisno odrao i oistio svoj ulov, raspodelio meso, kou i tako dalje, kako dolikuje, i uklonio otpatke, drali bi mu pridike ili bi ga ismejavali kao nesposobnog. Ako bi lovac ubijao preterano, ili bez veoma dobrog objanjenja ta e mu toliko hrane, koe, ili krzna, izloio bi se opasnosti da izbije na zao glas kao psihotik, 'ludi' ovek, 'izgubljen', poput opasnog medveda. Lovaka Loa vrila je jak drutveni pritisak na pojedince koji su prekoraivali ta etika ogranienja. U isto vreme, poto je lov od strane odraslih ljudi bio smatran donekle sramotnim, lovac je dobijao nagradu u vidu stvarnog razumevanja i divljenja samo unutar Lovake Loe i, ako je bio Plavoglinac, u svojim hejimama. Jer tu veza Kue sa lovcem i lovljenim nije bila stidna, nego sveta. Prepelica i jelen nebrojeno puta su slavljeni u pesnitvu, plesu i likovnoj umetnosti hejima Plave Gline; poistoveenje sa njima bilo je daleko blie nego sa ostalim ivotinjama, one su bile voljene na jedan nain kako to ni domae ivotinje nisu. Bila je to prisnost druge vrste. Lovna divlja bila je spoj izmeu Divljine i ljudske due; a lovac je bio, ba zato to se smatralo da nije ba u potpunosti ljudsko bie, i sauesnik i rtva u jednom zaista misterijskom inu, zajedno sa ivotinjom koju je ubio. Smisao svetog kao opasnog, svetinje kao prekraja, podrazumevao se u plavoglinskim ivotinjskim plesovima i lovakim pesmama. Navodimo tri odlomka takvih pesama. Aoj zide nae Kue prvi mi smo tebe pravili od krvi. Lepili smo od blata i gline i od krvi kad jelenu line. Crven izvor, brzo lije, putnik edan s njega pije. Jelen-eno, jesi znala, kouta je onde pala. Ja ti dajem ruku, pamet, moju strelu tvome telu, ti mi daje krv i meso, tvoju kou mome nou. Ti si meni ivot, ja sam tebi mrenje. Na istom izvoru nae je ispunjenje. 'Drugi primeri lovakih i ribarskih pesama nalaze se u odeljku 'Kako umreti u Dolini'.' RODBINA U Dolini su postojale etiri vrste rodbine: Ljudi koji ive u tvojoj Kui; re je o podeli svih ljudskih i drugih bia u Dolini u pet velikih grupa, to jest u pet Kua, naime Opsidijan, Plavu Glinu, Serpentinu, Crvenu Tuglu i utu Tuglu. Taj rodbinski odnos zvao se maan. Ljudi koji su u krvnom srodstvu 'konsangvini' - an Ljudi koji su se putem braka orodili 'afini' - amoudan Ljudi koji su odabrani da budu srodnici - goestun Meuodnosi te etiri vrste srodstva mogli su, oevidno, postati vrlo zamreni; ali nije nedostajalo ni vremena ni zainteresovanih ljudi da se sve dobro sagleda i odri u redu. SRODSTVO PO KUI Rodbina u okviru iste Kue ukljuivala je i stvorenja koja nisu ljudi. Najvanija takva bia bila su, u Opsidijanu, domae ivotinje i Mesec; u Plavoj Glini, lovna divlja i svi izvori i vodotokovi; u Serpentini, stene i mnoge divlje biljke; u Tuglama, Zemlja i sve gajene biljke. Nazvati stablo masline babom, ili ovcu sestrom, obratiti se njivi od pola hektara uzoranoj za kukuruz i rei joj "brate moj", ponaanje je koje se lako moe odbaciti kao primitivno, ili simbolino. Po uverenju Kea, osoba koja ne moe da shvati ili prihvati takve odnose jeste osoba ija je pamet na primitivnom nivou, a razmiljanje nerealistino. Ljudske grupe u Pet Kua bile su, antropolokim argonom reeno, matrilinearne i egzogamne, to e rei: linije srodstva raunale su se po majci, a brak je uvek morao biti sa osobom iz neke druge Kue, ne iz tvoje. Tablice na str. 428# i 429# prikazuju poneto od sloenih preplitanja srodstva po Kui i srodstva po krvi. Na primer, majka tvoje majke uvek je lan tvoje Kue, a to bi mogla biti i majka tvog oca, ali tvoj otac, njegova majka i otac tvoje majke nikako to ne mogu biti. Kad se to sagleda kroz pokolenja, moe se zapaziti da mukarac biva odseen od srodstva po Kui sa svojom sopstvenom decom. enina deca su u njenoj Kui, ali mukareva nisu, nisu ni njegovi unuci po keri 'deca njegove keri', ali bi njegovi unuci po sinu ipak mogli biti. Ta dva obrasca su se preplitala, ne toliko u meusobnom sukobljavanju koliko u uslonjavanju i obogaivanju. KONSANGVINO SRODSTVO Domainstvo se zvalo marai. Obino se sastojalo od majke, njene keri 'ili njenih keri', njihovih mueva i dece i neoenjenih sinova ili drugih srodnika majke; svi oni su iveli zajedno u nekoliko soba, koje su inile funkcionalnu celinu, a domainstvo je bilo ekonomska jedinica. Kad bi u nekom domainstvu nastala prevelika guva, jedna ker se odseljavala, sa svojim muem i njihovom decom, u neku drugu grupu soba i time je nastajalo novo domainstvo; posle toga najvaniji oblik srodstva izmeu ta dva domainstva bio je po Kui. Ipak se i krvno srodstvo dobro pamtilo, a obaveze proistekle iz njega ozbiljno su shvatane. Na majinoj strani to je obezbeivalo dvostruku vezu; na oevoj strani lako se moglo pretvoriti u njegovu dvostruku vezanost. Krvno srodstvo raunalo se manje-vie kao u engleskom jeziku, ali uz prisustvo izvesnih finijih razlikovanja. Ovo su najei keki izrazi o krvnom srodstvu: majka: mamou otac: bata, ta, tat baba: homa majina majka: ama majin otac: vamatat deda: hotat oeva majka: tatvama oev otac: tativtat ker: sou sin: duha unue 'muko ili ensko': epin brat ili sestra: ko sestra: keko 'dakle, ker moje majke, ili ker oba moja roditelja' brat: tako 'sin moje majke, ili sin oboje mojih roditelja' polusestra: hvikko 'ker samo mog oca, ali ne i moje majke' polubrat: hvikkoa 'sin moga oca ali ne i moje majke' tetka 'sestra moje majke': madi ili amasou tetka 'sestra mog oca': takeko ujak 'brat moje majke': matai ujak 'brat mog oca': tatako 'Za sestru babe, i tako dalje, dodavala se re "star-", ho-, tim reima, npr. homadi.' neaka 'ker majine sestre': madisou neaka 'ker majinog brata ili oeve sestre ili oevog brata': ketro neak 'sin majine sestre': madidu

STALNO SE VRAAJUI KUI - 76 neak 'sin majinog brata ili oeve sestre ili oevog brata': ketra roak 'po majinskoj liniji, ili po Kui': mahedi roak 'po oinskoj liniji, ili pripadnik neke druge Kue': houd Postoje i drugi nazivi, razliiti u Donjoj i Gornjoj Dolini, za sloene odnose koji su nastajali zbog drugog ili treeg braka. Nazivi za srodstvo samo po Kui, dakle primenljivi na osobu koja moe, ali ne mora biti i u krvnom srodstvu, dobijani su dodavanjem predloka 'ma' 'i prisvojnog prideva' osnovnom terminu: marivduha, sin moje Kue; makeko, sestra po Kui i tako dalje. Nazivi za srodstvo i po krvi i po Kui 'dakle, dvostruko' stalno su se koristili kao pozdravi i kao izrazi od milote. SRODSTVO ZASNOVANO BRAKOM Kei su bili matrilokalni: od mladenaca se oekivalo da posle venanja stanuju bar neko vreme u domainstvu nevestine majke 'zbog ega je moglo biti neophodno iseljenje nekih drugih roaka'. Ovaj obiaj nije bio krut, pa su mladi ljudi vrlo esto zasnivali svoje sopstveno domainstvo u istoj zgradi ili u nekoj drugoj, ili ak u drugom gradu, ako ih je posao tamo vodio. Kei su zamiljali da su ukorenjeni vrsto kao drvee i brda, ali ja sam zapazila da su se, zapravo, mnogi od njih po vie puta u toku svog odraslog ivota selili iz grada u grad. Po okonanju braka, ena je mogla ostati u domainstvu svoje majke, ili se u njega vratiti, ali ovo nije bilo vrsto pravilo. Razvedeni mukarac gotovo uvek se vraao u domainstvo svoje majke da tamo ivi u statusu 'kao-sin', handuha. Deca razvedenih roditelja obino su ostajala sa majkom, ali ako je otac vie nego majka eleo da ostane s njima, nastavljao je da stanuje u domainstvu majke majke svoje dece 'to jest, u domainstvu svoje tate' i da ih odgaja u toj Kui. Rei amoud, osoba u braku; oudo, supruga; i ouda, mu, bile su rezervisane za one koji su javno stupili u brak na Svetkovini Venanja na godinjem Plesu Sveta. Za ljude koji bez venanja ive zajedno, zgodno je sluio izraz hai, sada: haibi, 'dragi-sada' ili 'draga-sada' jeste privremeni mu ili ena; duhahai, 'sin-sada' bio je privremeni zet i tako dalje. Homoseksualni brak bio je priznat, a homoseksualni brani drugovi su oznaavani, kad je to bilo potrebno, izrazima hanae i hankee, dakle 'ona koja ivi kao mukarac, muko-ivea ena', i 'onaj koji ivi kao ena, ensko-ivei mukarac'. Nisu postojale nikakve posebne rei za biveg mua ili bivu suprugu, niti ikakvi odgovarajui nazivi za 'usedelica' i 'usedelac'. Nazivi za brane odnose esto su, kao i oni za srodnost po Kui ili po krvi, korieni u razgovoru; ovek je nekom srodniku mogao da se obrati, na primer, reima "Hej, muu moje tetke" 'madiv ouda', ili "brate moje supruge" 'takoiv oudo', ili jednostavno, svima sa amoudan, rodbino. SRODSTVO PO SLOBODNOM OPREDELJENJU: GOESTUN Dvoje ljudi su se mogli saglasiti da prihvate prava i obaveze meusobnog srodstva koje e biti blie od onog koje imaju na osnovu Kue i porekla. esto je to bilo jednostavno usvajanje: dete koje ostane bez roditelja odmah je postajalo neije goestun-dete, usvojene, ali unutar iste Kue. Bebu, naravno, nisu pitali da li pristaje ili ne, ali starije dete je ponekad moglo i da bira; deavalo se, tavie, da i dete koje nije ostalo bez roditelja odlui da postane goestun-dete u nekom drugom domainstvu 'opet, uz uslov da je to domainstvo u istoj Kui'. Postojali su i goestun pobratimi ili posestrime; bile su to obino osobe istog pola koje su elele da iskau i trajno veu svoje prijateljstvo, da se, otprilike, 'krvlju zakunu da su odsad braa' 'ili sestre'. Bivalo je sluajeva i da dve osobe suprotnog pola, ali iz dve razliite Kue, postanu goestun-brat i goestun-sestra, iskazujui naklonost ali pojaavajui rodoskrvnu zabranu. Goestunske veze shvatane su veoma ozbiljno; njihovo krenje smatrano je najbednijom izdajom. U Kamengatalicinoj prii, ovek za koga ona kae da je bio njen po-deda, amhotat, zapravo je bio magoestun ili vrilac dunosti dede. Kua je takve vrioce dunosti naimenovala da postanu roaci osobama koje ih nemaju u ovom sluaju, Kamengatalica nije imala nijednog mukog roaka u sopstvenoj Kui, zato to nije imala nijednog ujaka po majinoj liniji i nikakve srodnike po oevoj liniji, pa je jedan stariji ovek iz Plave Gline zatraio da preuzme tu odgovornost. INCESTNE ZABRANE Seksualni odnosi sa ma kojim od sledeih lanova zajednice smatrani su rodoskrvnimincestnim i bili zabranjeni: Sa ma kojim lanom iste Kue; Sa ma kim ko je trenutno u branoj vezi sa nekim tvojim srodnikom po krvi; Sa ma kojim goestun-srodnikom; I sa sledeim krvnim srodnicima: roditelj/dete; baba ili deda ' unuk ili unuka; brat/sestra; tetka i tea 'to jest, ujak ili ujna'; neak i neaka; roditelji tetke i tee; deca neaka ili neake. Mogao si da se oeni detetom tvog daljeg tee ili dalje tetke po oevoj strani, ali ako se taj dalji tea po oevoj strani oenio nekom enom iz tvoje Kue, onda je i njegovo dete iz tvoje Kue, pa braka ne moe biti. Deca moje tetke po majci moja su Kua, naravno; deca mog ujaka po majci nisu, ali brak sa tim srodnicima bio bi neuobiajen - 'previe je blizu majkama'. Brak sa roacima udaljenijim od toga bio je ogranien jedino u sluaju da ste iz iste Kue. Za ove rodoskrbne zabrane Kei nisu davali nikakvo obrazloenje, ni versko, ni genetsko, ni drutveno, ni etiko. Govorili su: "Takvi su ljudi: tako se ljudski narod ponaa." TABLICE RODBINSKIH VEZA 'MAJKE' BABA PO MAJCI deda po majci baba po ocu deda po ocu TETKA PO MAJCI TEA PO MAJCI tetka po ocu tea po ocu dalji tea dalja tetka dalji tea dalja tetka ROACI roaci roaci roaci MAJKA otac (dete te majke ili te majke i tog oca) (dete samo tog oca) MUKARAC BRAT SESTRA polusestra polubrat tetka tea polusestrin mu polubratova ena neake, neaci NEAKE, NEACI zet ker sin snaja unuka po keri unuk po keri unuka po sinu unuk po sinu praunuad praunuad praunuad praunuad Glavne rodbinske veze mukarca po Kui, krvnom srodstvu i branim vezama Veza koja mora ostati unutar Kue tog mukarca napisana je VELIKIM SLOVIMA; veza koja ne sme biti u njegovoj Kui je dvostruko podvuena. Ostale veze mogu, ali ne moraju biti u njegovoj Kui. 'MAJKE' BABA PO MAJCI deda po majci baba po ocu deda po ocu TETKA PO MAJCI TEA PO MAJCI tetka po ocu tea po ocu dalji tea dalja tetka dalji tea dalja tetka ROACI roaci roaci roaci MAJKA otac (dete te majke ili te majke i tog oca) (dete samo tog oca) BRAT SESTRA ENA polusestra polubrat tetka tea polubratova ena polusestrin mu neake, neaci NEAKE, NEACI zet KER SIN snaja UNUKA PO KERI UNUK PO KERI unuka po sinu unuk po sinu PRAUNUAD praunuad praunuad praunuad Glavne rodbinske veze ene po Kui, krvnom srodstvu i branim vezama Veza koja mora ostati unutar Kue te ene napisana je VELIKIM SLOVIMA; veza koja ne sme biti u njenoj kui dvostruko je podvuena. Ostale veze mogu ali ne moraju biti u njenoj Kui. LOE, DRUTVA, UMETNOSTI Po objanjenjima koja je davala Trnica od Sinana odgovarajui na Pandorina pitanja. PANDORA: Nije mi ba jasno kad kae da je neka Loa u jednoj od Pet Kua. TRNICA: Pa, to samo znai da su sastanci te Loe u hejimama te Kue, eto, na primer, Sadilaka se uvek sastaje u hejimama jedne ili druge Tugle. Ili znai da kad ljudima te Loe neto zatreba, oni to od te Kue trae, recimo doktori koriste serpentinske pesme. PANDORA: Dakle, ne mora ovek, da bi se ulanio u jednu Lou, da bude roen u toj Kui? TRNICA: Ma, ne. Pa, sve ene se ulanjuju u Lou Krvi, je l' tako, bez obzira na to da li su Opsidijanke ili nisu. A mnogi mukarci koji nisu Plavoglinci stupe u Lovaku. A Sadilakoj Loi pripada praktino svako. Mada preteno Tuglai pleu sadilake plesove. Koliko ja znam, postoji samo jedna Loa koja je iskljuivo za ljude jedne Kue, a to je Loa Soli. To su ti samo Plavoglinci. A ona radi samo jedan posao - popravlja te solane kod najskog ua i ide na Put Soli jednom godinje i ui te pesme. Jesi videla solane? Nove su blistavo crvene od slanovodnih raia, stare su tirkizno plave od algi, pa se ja uvek pitam kako so ispadne onako isto bela. PANDORA: Nadam se da u uskoro poi tamo dole. Kako Loa dospe pod pokroviteljstvo neke od Kua Neba? Ne moe se sastajati u njihovim hejimama, jer Kue Neba nemaju hejime. TRNICA: Ta Loa se sastaje u svom sopstvenom mestu, to je onda zgrada koja se zove loa. Madrona ima jednu arhivsku zgradu, zna, biblioteku, a Crna Tugla uvek ima jednu zgradu-lou na lovnoj strani grada. E, pa, nju mogu da koriste i Nalazioci, a i momci Zalivskog Lovora se tamo sastaju kad pada kia. Trebalo bi da se sastaju na otvorenom prostoru na lovnoj strani, al' kad pone da pljuti oni se uvek zavuku u zemljanu lou Crne Tugle. PANDORA: Jesu li Drutva isto to i Loe? TRNICA: Pa i nisu. Kao prvo, Drutva su manja. A za govornike obino uzimaju ljude iz one Kue sa kojom su povezana. Ali u Drutva mogu da stupaju i ljudi iz drugih Kua. Izuzev mukih Klovnova. Klovn Krvi, zna, moe biti enska iz ma koje Kue, ne samo Opsidijanka. Ali Beli Klovnovi su mukarci Opsidijanci, a Zeleni Klovnovi su mukarci Tuglai. PANDORA: Kako ovek postane Klovn? TRNICA: Pa, naui. Od onih koji su ve Klovnovi, u tajnosti. Moe to dugo da potraje. PANDORA: ta rade Drutva? TRNICA: Ljudi u Drutvima pevaju i ue. Svako Drutvo ima svoje pesme, svoje naine bivanja, svoje darove. PANDORA: Oni... ue jedni sa drugima? 'Da sam to govorila na engleskom, pitanje bi glasilo: Jesu li to kole?' TRNICA: U nekim od njih pouava se o tajnama. A Drutvo Hrasta se razlikuje od ostalih, u njemu je mnogo ljudi, ono sarauje sa Knjikom Umetnou i sa Loom Madrone i sa bibliotekama u svim hejimama. Hrastovo je stvarno vie kao Umetnost nego kao Drutvo - tu se ui itanje i pisanje i pravljenje knjiga i mastila i prepisivanje i tampanje i sve te vetine u vezi sa pisanim reima. PANDORA: A Umetnosti, koliko su blisko one povezane sa Pet Kua? TRNICA: U stvari, ja ba ne znam tano kako bi to trebalo da bude. Ovde u Sinanu ena e najverovatnije stupiti u neku od Umetnosti koje pripadaju njenoj Kui, ali muki nee. A u velikim gradovima nee ni ene, primetila sam to. Umetnost se obino ne sastaje u hejimama svoje Kue, nego u radionici. Ali ako neto poe kako ne treba, zna, ako se neto ne uradi ili se uradi loe, onda je ta Kua obavezna da sve dovede u red. A osoba koja radi u jednoj Umetnosti moe da ode u Kuu te Umetnosti i da zatrai pomo, ako je iskrsla neka nevolja. Jedan od razloga to je opasno biti Mlinar sastoji se u tome to Mlinarska Umetnost nema nijednu Kuu Zemlje - oni su pod Nebom. Znai, ako Mlinarka neto zabrlja, svi se ljute na nju, a ona, kao to narod kae, nema krov nad glavom. TABLICA LOA, DRUTAVA I UMETNOSTI PET KUA ZEMLJE ETIRI KUE NEBA Prva Druga Trea etvrta Peta esta Sedma Osma Deveta OPSIDIJAN PLAVA GLINA SERPENTINA UTA TUGLA CRVENA TUGLA KIA OBLAK VETAR VAZDUH Loa Krvi Lovaka Loa Lekarska Loa Loa Crne Tugle 'obredna i Ribarska Loa medicina i Sadilaka Loa 'Zgrada-loa od zemlje, izvan grada. Pogrebi i pogrebni obredi.' socijalna Loa Soli obred' 'poljoprivreda i obred' Loa Madrone 'arhivi, zapisi, istorija' Drutvo Klovnova Drutvo Hrasta Drutvo Zelenih Klovnova Drutvo Drutvo Krvi 'pisanje, Drutvo Masline Tojon Krtice knjige' 'kult' 'kult' 'kult' Drutvo Belih Klovnova Drutvo Jagnjeta 'kult' Plesai Unutranjeg Sunca Staklarska Umetnost: Lonarska Umetnost: Knjika Umetnost: Drvodeljska Umetnost: Vinarska Umetnost: prozori, keramike utenzilije, hartija, mastilo, obrada drveta,

STALNO SE VRAAJUI KUI - 77 vinogradarstvo posude, ploice i cevi knjigovezaki rad, boje arhitektura i vinarstvo instrumenti Umetnost Vode: Bubnjarska Umetnost: Kovaka Umetnost: tavilaka Umetnost: bunari, vodovodi, muziki rudarstvo, Mlinarska Umetnost: kasapski posao, navodnjavanje, kanalizacija, instrumenti topioniarstvo, vetrenjae, vodenice, turbine, sprave za proizvodnju elektrine energije, pravljenje predmeta uvanje zaliha vode metalurgija, elektromotori, solarni kolektori, osvetljenje, grejanje, hlaenje od tavljene koe alati, ice Tkaka Umetnost: predenje vlakna, tkanje, bojenje tkanine, pletenje Loe koje su u svih Pet Kua: Loa Zalivskog Lovora 'omladinci: izviaki zadaci, atletska dostignua, uvanje granice, lov, obred i izvesne druge drutvene uloge' Nalaziteljska Loa 'istraivaka putovanja i trgovina izvan Doline' U TA SU SE OBLAILI U DOLINI U prostorijama, beba je nosila portiklu ili pelene; pod vedrim nebom, u suvoj sezoni, nita. Mala deca nosila su odeu samo da bi se zatitila od sunca ili hladnoe, ili kao ukras; ta njihova odea bila je ovla sastavljena, obino seenjem i prekrajanjem odee neke druge osobe ili seenjem stare posteljine ili ve kakvogod tekstila. Postajui starija, zalazei u svoje godine 'bistre vode' ili 'pupljenja i ispruanja grana', deca su, gotovo sva, poinjala da nose neto da ne bi bilo sramota zbog golotinje - nekakvu suknjicu ili muku kilt-suknjicu. Tada su deca poinjala da eznu za onom vrstom odee koja je bila za odrasle, ali ako bi je prerano obukli, doekao bi ih podsmeh njihovih vrnjaka i grdnje u njihovim domainstvima i hejimama. Na poetku puberteta, mladom Dolincu prireivana je svetkovina u hejimama, a kod kue zabava; dobijao 'dobijala' je potpuno novu odeu posebne vrste. Momci su dobijali teku muku kilt-suknju do kolena, od bele, jelenske koe ili belog pamuka ili mrke vune i belu pamunu koulju 'krojenu u stilu takozvane kurta-koulje; ponekad sa okovratnikom i manetnama na rukavima'. Po hladnom vremenu uglavnom su nosili arape i sandale, a na grubom terenu kone cipele. Devojke su dobijale suknju slinu kiltu, ili suknju prikupljenu u mnogo nabora, do ispod kolena, ali iznad zglavaka stopala, od nebojene vune krem boje, sive, ili mrke; imale su i jelek ili koulju od belog pamuka i arape i sandale ili cipele kao momci. Tesni jelek ili prsluk mogli su nositi i momci i devojke jednako. Kaputi, alovi i pleteni demperi za hladno vreme nisu bili ni u kakvom propisanom stilu, ali nikada nisu bojeni. Nikakva boja za vlakna i tkanine nije koriena ni za jedan od tih odevnih predmeta za ljude koji 'ive na Obali'. Ta odea pravljena je paljivo, od dobrih materijala, esto ju je pravila ona osoba koja e je i nositi; mnogo truda je ulagano da na toj odei bude sve tano kako treba. Nedostatak boje davao joj je svojevrsnu asketsku eleganciju; mladi ljudi koji su iveli na Obali bili su jasno primetni u svakoj dolinskoj gomili. Kad bi otpoeli seksualni ivot sa nekim partnerom - 'uinili zalaenje dublje u kopno' - devojke i mladii esto su nastavljali da nose tu istu odeu, ali obojenu, ili samo da nose poneki obojeni odevni predmet uz nju. to se tie 'uroenikog kostima' Dolinaca, njega je prilino teko opisati, zato to je toliko varirao u zavisnosti od vremena, mesta i nosioca. Sasvim je sigurno da su postojali stilovi i mode; na zidnim slikama mogli ste videti prilike u odei koja se krojem sasvim razlikovala od ma koje prisutne u Dolini. I mukarcima i enama bili su na raspolaganju, izmeu ostalog, koulje, prsluci sa punim izrezom, ogrtai nalik na toge sa i bez opasaa, kiltovi i prilino labave pantalone; ene su tome ponekad dodavale i veoma naboranu suknju. Donji ve noen je radi toplote. Nije bilo uobiajeno da odrasli etaju nagi po gradu, izuzev mukaraca u vreme Plesa Meseca, ali je u bazenima sa rezervom vode za navodnjavanje svako plivao nag, a u domainstvu i u letnjikovcu stariji ljudi esto su ili nagi. Za hladno vreme postojali su dugaki kousi - kaputi od ovije koe zajedno sa runom i kaputi od jakog ciradnog platna; ali ljudi koji su u vreme kie radili napolju bili su skloni pre da se svlae, nego da se dodatno oblae - teorija na koju su se oslanjali glasila je 'Koa se brzo sui'. Plesni kostimi, noeni na vakvama, bili su naravno konzervativni po stilu, esto veoma lepi. Osobeni svetkovinski odevni predmet bio je jelek ili prsluk bez rukava. Kad su silazili u hejime radi pevanja, nastave, druenja, ili ma ega drugog, ljudi su obino imali na sebi kratak, nezakopan prsluk fine izrade i lepo ukraen, koji je za te svrhe uvan kod kue i u hejimama; a mukarci koji su plesali Mesec, kao i plesai, i muki i enski, na Letu, Vinu i Travi nosili su velianstveno kitnjaste ogrtae, od kojih su neki bili mnogo pokolenja stari. Glavni odevni materijali bili su vuna, pamuk, lan i tavljena koa. Vuna se u celosti dobijala od dolinskih ovaca. Najcenjenija je bila vuna od umovskih stada, upredena u umou ili Telina-nai. Pamuk se gajio tu i tamo u Dolini, ali glavnina je dobavljana sa junih obala Unutranjeg mora. Jednom godinje ukrcavali su vino u Voz i slali ga do luke Sed da se brodovima odveze tamo, u zamenu za pamuk koji im je slat sa juga 'vidi pripovetku 'Nevolja sa Pamunim Narodom''. Lan je gajen u Dolini, ali jo vie severno od Planine, u oblasti Bistrog jezera. Da bi ga dobili, trampili su za njega vino, masline, maslinovo ulje, limun i staklariju; sve su to prevozili preko Planine ili Vozom ili zaprenim kolima koja su elezniku prugu 'zvanu Linija ili Pruga' koristila kao drum. tavljena koa pravljena je u Dolini; upotrebljavane su koe krava, konja, ovaca, koza, jelena, zeeva, krtica, himpija i drugih malih ivotinja. Ptije koe tavljene su da bi se nosile na sveanostima, a perjane odede i ogrtai pravljeni su kao veliki pokloni hejimama. Tehnologija koarstva bila je visoko razvijena, pa je iroki izbor tavljenih koa bio na raspolaganju za odeu, obuu i druge svrhe. Sirova vlakna uglavnom su obraivana u gradskoj radionici ili manufakturi, pod nadzorom Tkake Umetnosti. Pojedinac je mogao doneti vunu od porodine ovce ili izvesnu koliinu lana ili pamuka odgajenog na oblinjim poljima i to predati radionici da se oisti, izgrebena, to jest ielja, i oboji; ponekad je dolazila grupa ljudi, da sve to zajedniki obavi; ili su ljudi dolazili, pojedinano i u grupama, i davali runa i bale Tkakoj Umetnosti na pripremu. Mnogo se predenja obavljalo na mainama sa elektrinim pogonom, u radionicama, a tkanje velikih koliina tkanine i irokih tkanina obavljali su profesionalci Tkake Umetnosti na velikim razbojima sa elektrinim pogonom, ali veina finih ili svetkovinskih tkanina nastajala je tako to su ljudi kod kue, pomou toka ili preslice, runo pravili preu, a kod kue i tkali. Vuna je bila glavni svetkovinski materijal; ona je davala divne ilime umoa i ukulmasa, tkali su je kod kue i mukarci i ene da bi imali aleve, arape i tako dalje. Meavina poznata na engleskom kao linzi-vulzi 'pola lan, pola vuna' bila je najomiljeniji materijal za suknje, kiltove i pantalone. Takoe su meani pamuk i lan za letnje tkanine i pletiva. Najcenjeniji materijal za svakodnevno noenje bio je pamuk, za iju je obradu postojala divno istanana tehnologija: raene su najrazliitije vrste pamunih tkanina, poev od tekog, debelog, ciradnog platna, preko tekih, ali mekanih tkanina, pa sve do vazduastih velova tako finih da je kroz njih 'prolazila meseina'. tavilaka Umetnost bavila se klanjem ivotinja i koarskim tehnologijama za tavljenje i bojenje koe za izradu amova, cipela, konih delova nametaja, kone odee i tako dalje, dok je Tkaka Umetnost obraivala sirova vlakna, to je ukljuivalo njihovo ienje, grebenanje, bojenje i upredanje, zatim tehnologije izrade tkanina, ukljuujui tu mainsko tkanje i trikanje, kao i masovnu proizvodnju nekih artikala arapa, arava, ebadi, tepiha - koji su potom slagani u magacine i uvani. Te dve umetnosti bile su vani sastojci ukupne dolinske ekonomije i blisko su saraivale. Klanica i koara uvek su bile izvan grada, ali je dovrena tavljena koa donoena u radionice Tkake Umetnosti na preradu u cipele i odeu. Koari i tekstilci po pravilu su bili postojani, imuni, ugledni ljudi, koji su pokolenjima iveli u istoj kui i smatrali sebe, samozadovoljno, stubovima drutva. *Vez TA SU JELI Na engleskom jeziku postoji re za masovno gladovanje, za katastrofalnu nestaicu hrane koja zahvati itav narod: famine. Na kekom jeziku takve rei nema. Smatra se da je lovako-skupljako privreivanje, kao nain da se doe bar do minimuma hrane, nespojivo sa zemljoradnjom; naime, pravilo glasi da narod, kad naui da uva stoku i obrauje zemlju, prestaje da lovi i da sakuplja plodove iz prirode. Kei to pravilo nisu potovali. Njihov lov imao je vrlo malo stvarnog znaaja za njihovo snabdevanje hranom; uglavnom su deca lovila i jela plen. 'Moe se postaviti pitanje koliki je ikada bio znaaj lova kao bitnog izvora ljudske hrane, osim u sluajevima kad ba nikakvog drugog izvora belanevina nije bilo; izrazita simbolika vrednost lova, naroito vana mukarcima, prikrila je praktinu beznaajnost ulova, tako da 'Mukarac Lovac' romantino preovlauje, a o enama koje stvarno nabavljaju i pripremaju hranu od koje on ivi uopte se i ne govori.' Kao i nama, Keima je lov bio meavina sporta, religije, samodiscipline i ispunjavanja vlastitih efova. Sakupljanje je, meutim, bilo jedan od bitnih izvora hrane. Sakupljali su ono to divlje izraste - ir, razne vrste zelja, korenja, trava, bobica i semena; za dobavljanje i obradu nekih od tih proizvoda trebalo je mnogo strpljenja, pa zato Kei tim stvarima nisu pristupali kako bilo, nego su radili metodino, odlazili su svake godine u pravo vreme do porodinih stabala ili semenskih livada ili do livada maje trave. Pitanju 'Zato?' mogli bismo, po mome utisku, poteno protivstaviti pitanje 'A zato ne?' Ovi prirodni izvori hrane bili su veoma bogati, a Kei su voleli ukus i kvalitet takve hrane; poto je drutvena zajednica gledala sa neodobravanjem na porodice sa mnogo dece, na velike privatne zalihe hrane i na takmaki stav, nije bilo ni potrebe ni pobuda da se odustane od sakupljanja i pree na poljoprivrednu proizvodnju velikog obima. Ovde su bitni inioci, bez obzira na to da li emo ih smatrati uzrokom ili posledicom, veliina i prirataj populacije. Grad - kao 'suprotnost' poljoprivrednom imanju - ne moe nastati dok ne pone teko poljoprivredno iskoriavanje zemljita i ne moe se bez njega odrati. Populaciona eksplozija ma koje ive vrste zasniva se na viku hrane; brazda se zavrava tamo gde ulica poinje. Kei su stanovali napola u gradu, napola u divljini. Nijednu ulicu nisu imali, a njihove farme bile su, po naim merilima, bate. To nisu bile osobito uredne bate, zato to je u njima radilo mnogo razliitih ljudi, uz pomo ivotinja, a ne maina, i zato to su veliinom i oblikom bile 'sa izuzetkom velikih vinograda na dolinskom dnu' malene i raznovrsne. Uistinu je i hrana koju su gajili i pripremali bila raznovrsna iznenaujue raznovrsna za jednu naciju iji su mnogi kulturni stilovi bili ogranieni, otporni na tue uticaje i 'isti'. Na primer, kukuruz im je bio glavna itarica, ali su takoe sakupljali ir, gajili penicu, jeam i ovas i nabavljali pirina posredstvom trampe. Pirina i jeam uglavnom su ljutili i kuvali ceo; druge itarice ee su mlevene, da bi se dobile razne vrste prekrupe, proje, brana, griza, i to se kuvalo, pravljena su testa sa i kvascom bez njega, koja su peena i tako dalje - tako da su dobijana mnoga jela i kae od itarica i mnoge vrste hleba. Sve u svemu, Kei su uzimali, traili, ili uzgajali hranu gde god im je bilo zgodno, pa su je pripremali i jeli sa zanimanjem, potovanjem i zadovoljstvom. Nisu bili narod mravih; bili su to ljudi malih kostiju, sitni i vie skloni da budu zaokrugljeni nego uglasti, radije prijatno popunjeni nego vitki. Hrana nije podesna tema za apstraktne rasprave; ini se da je razumnije navesti nekoliko recepata. LIRIV METADI, ILI DOLINSKI SUKOTA sukota je indijanska gusta orba od kukuruza i pasulja - prim. prev. Operi otprilike dve pune olje sitnog crvenog pasulja 'dolinski metadi vrlo je slian meksikom friholeu' i kuvaj ga dok se ne raskuva 'dva sata' sa pola glavice crnog luka, tri ili etiri komada belog luka i jednim listom zalivskog lovora. Na tihoj vatri kuvaj otprilike olju i po suvog kukuruza dok se sasvim ne raskuva, pa ga ocedi 'ili u sezoni upotrebi mlad kukuruz svee okrunjen sa klipa, nekuvan'. Na tihoj vatri kuvaj punu aku suenih crnih peuraka oko pola sata i ostavi ih u orbi u kojoj su se kuvale. Kad su svi ti sastojci spremni, kombinuj ih i dodaj: - sok i pulpu jednog limuna, ili izvesnu koliinu sauvane pulpe tamarinda; - jednu glavicu crnog luka, iseckanu i proprenu na ulju sa izvesnom koliinom sitno seckanog belog luka i supenom kaikom kima; - jednu veliku mahunu blagog zelenog ili-bibera, ili malu mahunu veomag zelenog bibera 'ali ne takozvanog bel-pepera', sa izvaenim semenom, sitno iseckanu; - tri ili etiri paradajza, oljutena i krupno iseckana; - kao dodatak, ili zain, oregano, zimski ubar i jo limuna, prema

STALNO SE VRAAJUI KUI - 78 ukusu; - ako se eli ljutina, dobiberiti suenim crvenim ili-biberom. Ko je hteo da zagusti ovu orbu, dodavao je loptu suene paste od paradajza; kod nas bi ovo bile bi dve ili tri kaike guste paradajz-paste. 'Ako nije sezona sveih paradajza, treba udvostruiti ili utrostruiti koliinu paradajz-paste.' Zatim se sve to zajedno kuva na tihoj vatri oko jedan sat. Posluiti garnirano seckanim sirovim crnim lukom i priloiti kiseli sos ili ljutu turiju od zelenih paradajza ili paradajzia, 'tomatiloa', sa zainom od sveeg ili suenog korijanderovog lista. Poto je ovo jelo bilo 'previe teko za pirina', uz njega se jeo kukuruzni hleb tipa tortilje, ili proja. HOTUKO, 'MATORA KOKA', JELO OD PIRINA I PILETINE, 'PILAV' Kuvaj na tihoj vatri veliku, tvrdu, staru kokoku sa liem lovora i ruzmarina i sa dodatkom izvesne koliine vina, dok se sasvim ne raskuva. 'Poto malo ko od nas moe da nabavi velike, stare, tvrde kokoi, kuvaj malu, mladu, tvrdu.' Ohladi meso i skini ga sa kostiju. Vodu koja je ostala od kuvanja podeli, u jednu posudu izdvoj dovoljnu koliinu da u njoj skuva pirina, a ostatak kuvaj jo, da se zgusne 'ako je redak' i onda u njemu prokuvaj, samo pet do petneast minuta, tako da je samo malo kuvano, neto ili sve od sledeeg: - punu aku oljutenih celih badema; - seckane komade celera, mrkve, rotkvica, ute ili zelene bundeve, crnog luka i tako dalje; - nekoliko listova spanaa, kineskog kupusa ili nekog drugog zelja; - cele peurke, svee ili suene. Dodaj to pilee meso, seckano, i izvesnu koliinu seckanog peruna, seckanog sveeg ili suvog korijanderovog lista i seckanog mladog crnog luka; zaini semenom kima, semenom korijandera, malom koliinom mlevenog crvenog bibera i solju ili limunom. Ostavi da to miruje ceo dan ili celu no da se 'ukusi naviknu jedan na drugi'. Blago podgrej i poslui sa pirinem skuvanim u vodi ranije izdvojenoj. Kao dopunu moe posluiti neto ili sve od sledeeg: - seckana tvrdo kuvana jaja; - ovla peeno seme katran-korova ili ie; - seckane listove koriandera; - zeleni biber; - sos od zelenog paradajza ili tomatila, ili kisele krastavie; - turiju sa ljutim crvenim biberom ili krastaviima; - ele od ribizli; - suene ribizle ili seckano suvo groe. Ti dodaci bi se nalazili u zdelicama rasporeenim oko glavnog jela. Glavnina pirina koji je dospevao u Dolinu bila je proizvedena oko reke Movarice, zrna su bila kratka, a posle kuvanja takav pirina bio je prilino lepljiv. Dolinci su cenili pirina jedne ree vrste, 'sasi', koji je imao izduenija zrna i veoma fini ukus; gajen je na udaljenijim junim i istonim obalama Unutranjeg mora, a Dolinci su za njega bili voljni da daju svoja najbolja vina. PRAGASIV FAS - LETNJA SUPA Jede se kad je veoma toplo vreme, posle gozbe sa jagnjetinom. Uzmi pare maslaca veliko priblino kao umance i u njemu prokuvaj otprilike polovinu te koliine kukuruznog brana i jedno umance, sa blagim meanjem, tako da dobije gustu pastu zvanu ru. Ohladi je, pa je razmuti u otprilike jednoj olji jogurta i otprilike dve olje hladne jagnjee orbe 'napravljene kuvanjem samo kostiju, bez imalo masnoe'. Zainiti po ukusu, limunovim sokom i/ili suvim belim vinom. Poslui posuto iseckanim liem nane 'metvice, minta'. Ako hoe da ova letnja supa bude vrua, dodaj kuvani jeam i podgrevaj blago, a umesto nane upotrebi perun ili krbuljicu. DUR M DREVI, 'CRVENO I ZELENO', VEERA OD POVRA Oljuti jedan veliki plavi patlidan, ili nekoliko malih, i iseci na krike debele 'otprilike kao moj prst'. Poprskaj krike limunovim sokom i krupnozrnom solju i pusti da tako stoje dok sprema za kuvanje ostale sastojke: - krike od dve ovee tikvice 'neljutene' iseene na isti nain i takoe poprskane limunovim sokom; - punu aku peruna, ali bez stabljika; - dva-tri enja belog luka, sitno iseckana; - dve pune ake peuraka 'ma koje delikatne vrste', sveih. Napravi sos od dva enja belog luka temeljito izgnjeena u stupi ili presi, otprilike dve supene kaike dobrog maslinovog ulja i male koliine 'izmeu dva prsta' mlevenog crvenog bibera, to treba razmutiti u dve olje jogurta i meati dok ne bude sasvim glatko i nalik na krem. Propri tikvice ovlano i brzo u vrlo vruem lakom ulju, u gvozdenom tiganju, tako da samo ivice potamne; nagomilaj ih na jedan kraj tanjira. Upotrebljavajui manju koliinu ulja, propri i plavi patlidan na isti nain, da dobije ivu crvenosmeu boju; nagomilaj ga na drugi kraj tanjira. Propri ovlano, uz meanje, gljive, beli luk i perun, samo dok se perun ne sparui, i nagomilaj to na sredinu tanjira. Izneti da se jede odmah, sa krompirima kuvanim u ljusci. Sos od jogurta je dopuna i uz krompire i uz povre, sipa se odozgo ili se u njega umae. Uz ovo jelo dobro idu krike paradajza i crne masline. HVOV-VON, 'HRASTOVA JAJA' Zanimljivo je uporediti brano od ira sa branom od kukuruza ili penice. Pre kuvanja, u kukuruzu i penici ima, u proseku, 1% do 2% masnoe, 10% belanevina i 75% ugljenih hidrata. U branu od ira ima 21% masnoe, 5% belanevina i 60% ugljenih hidrata. Brano od ira bilo je, naravno, jedna od glavnih namirnica prvobitnih ljudskih stanovnika u ovom delu sveta, ali su kasnije od njegove upotrebe odustali narodi koji su ir davali samo svinjama. Kei su sadili hrastove u svojim gradovima i oko njih i negovali 'sakupljaka stabla' to jest ona sa kojih e sakupljati plodove, u umama i poljima. Ta oblast bila je vrlo bogata i vrstama i brojem hrastova, pa je svake normalne godine bilo neuporedivo vie ireva na raspolaganju nego to su ljudi mogli upotrebiti. Kei su najvie voleli ireve od hrasta dolinca i od 'tanin- hrasta'. Rad na sakupljanju i obradi ira bio je zajedniki, ali pod nadzorom Serpentine, mada je, naravno, porodica koja je elela vie za sebe mogla da ode i sakupi koliko god hoe. Posle sortiranja i ljutenja, mleli su ir; za ovo su Mlinari imali posebne mlinske kamenove - 'ir kamenove'. Viak ulja uvan je, za mnogo razliitih svrha. Brano, krupno ili sitno, izbeljivano je utapanjem u hladnu ili vruu vodu, od nekoliko sati do nekoliko dana, u zavisnosti od koliine taninske kiseline u njemu i eljenog ukusa. Tako dobijena proja ili brano sueni su ili blago peeni pre skladitenja, ili neposredno pre upotrebe, da bi postali 'slai' i da bi se pojaao ukus slian orahu. orba od ir-brana, gusta, razliito zainjena, bila je svakodnevna zimska hrana u mnogim domainstvima. Oni su za nju imali naziv doumfas, mrka supa; bila je to esto prva hrana novoroeneta posle, ili umesto, majinog mleka. Grublje ir-brano je kuvano, pa se jelo kao griz, palenta, kaa, ili spremljeno kao da je pirina, ili peeno tako da se dobije teki, suvi, bogati hleb. ir-brano se mealo sa medom, prepeenim semenjem i peninim branom, mesilo i peklo i na taj nain su nastajali slatki kolai i slatke oblande. Poto je uljasto, njegov ukus se u spremitu postepeno kvari; one koliine koje posle est meseci u magacinu jo nisu potroene davane su, po pravilu, ivotinjama. TIS: MED Kei su voleli slatkie; imali su polja eerne repe ispod Unmalina, ali su smatrali da je njeno gajenje i preraivanje mukotrpno, pa su za zaslaivanje uglavnom koristili med. Smatralo se da su pele, kao i lovna divlja, posetioci iz Kua Neba koji su pristali da dou u Kue Zemlje i ak da stanuju u malenim kuama koje su im na Zemlji ponuene. Pelari su veinom bili Crvenotuglai; ta Kua nadzirala je dobijanje, uvanje i raspodelu meda. 'Pelogradovi', grupe konica, bili su postavljeni na mnogo mesta sa sadne strane svakog ljudograda. Konice su bile napravljene od drveta, a pelari su nametali, za sae, pokretne drvene ramove, tako da je bilo mogue izvui sae, a da roj ne bude uniten - ak ni uznemiren. Toliko se meda proizvodilo u gornjedolinskim gradovima da su ga Dolinci i koristili u trgovini sa narodima u severnim i istonim zemljama, koji su, izgleda, bili manje metodini u pelarenju. FATFAT - 'KLOVN-KLOVN', VRSTA DESERTA Oisti otprilike etvrt kilograma ogrozdovih bobica, crvene ribizle, ili severnoamerike 'haklberi' borovnice, sa dodatkom bobica jove, madrone ili manzanite po elji - ili ma kojih drugih zrelih jestivih bobica otrijeg ukusa - i kuvaj na blagoj vatri. Zameaj u to med, koliko god voli. Zaini limunovom korom ili, ako eli, seckanim kumkvatom. Ohladi. Popari u vrlo vruoj vodi pola litra ili litar vrlo gustog laga i mlati ga dok se ne ohladi i ne zgusne. Pomeaj ga sa tim voem. lag pravljen na vruoj vodi ima bogatu gustinu veoma razliitu od naeg potpuno ulupanog laga; ali da bi se dobio, mora se poeti od teeg laga nego to ga mi, u veini sluajeva, moemo nabaviti. LUTE: AMOLE umovci su kuvali amole, to jest 'sapun-koren' 'Chlorogalum pomeridianum', meali ga sa malo meda i jeli kao delikates. Ljudi u ostalih osdam gradova koristili su taj koren kao ampon. Keka verzija poslovice De gustibus non disputandum glasila je: 'On pere kosu njenom veerom'. NAIN OPHOENJA ZA STOLOM Na sto su stavljali posluavnike, tanjire sa jelom, inije, olje, ae i drugo posue, esto izrazite lepote i raznovrsnosti, ali ne mnogobrojno, jer posue se, ipak, mora i prati. Za supe i 'neuredna' jela imali su kaike od porculana, drveta, roga i metala; sve ostalo jeli su prstima. Ni leva ni desna ruka nisu smatrane baksuznom, to jest 'levom' u pogrdnom smislu 'a to je znaenje engleske i latinske rei sinister'; pretpostavljalo se da e za sto doi istih ruku, a onda moe da jede i levom i desnom rukom, ili sa obe - uredno. Hleb 'koga je bilo raznih vrsta' sluio je da se hrana stavlja u njega ili na njega ili da se namakanjem upija u njega. Meso je pre posluenja seeno na komade ili na krike, sa ivine su otkidani bataci. Povrina stola mogla je biti gola, ili pokrivena stolnjakom, ili je posue stavljano na podmetae od tkanine ili upletene trske, bambusa, maje trave ili druge trave; na stolu se mogla nalaziti jedna ili dve zdele sa vodom za pranje prstiju, a est je sluaj bio da na kraju obroka ljudi jedan drugome dodaju, oko stola, veliku salvetu od tkanine. Poto su Kei retko koristili stolice, stolovi su bili niski. Ljudi su sedeli na podu, noge su ispruali pravo pred sebe, ili povijali u jednu stranu, ili prekrrtali na krojaki nain, ili su sedeli na niskoj, dugakoj krinji-klupi koja je u veini kekih soba postojala du dva ili tri zida, a pred sebe su dovlaili trononi ili etvorononi stoi-stolicu bez naslona i sa njega jeli. Imali su u vidu tri dnevna obroka: doruak, koji se esto sastojao od mleka, hleba ili popare, sveeg ili suvog voa; ruak, od hrane koja je preostala od ranije, ili od nekuvane hrane; i veeru, koja je obino bila posle zalaska sunca, pa prema tome zimi rano, a leti veoma kasno. Bili su, meutim, skloni da jedu pomalo, kad ogladne, a ne da se natrpaju velikim koliinama hrane u tano zakazano vreme. Ovo moda zbog toga to je hrana bila uvek pri ruci i to su je imali u izobilju; i zbog toga to nijedna osoba nije imala posebnu povlasticu/obavezu da priprema, deli, ili uskrauje hranu; i najzad zbog toga to se smatralo da je nedolina stvar jesti veoma mnogo i da je prederavanje sramota, ali je svako svoju oblapornost mogao da zadovolji manje-vie nevidljivo, uzgrednim ali upornim uzimanjem uine. Kao to rekoh, Kei nisu bili mravci. KEKI MUZIKI INSTRUMENTI Svi instrumenti o kojima se ovde govori uju se i na tonskoj kaseti koja ide uz ovu knjigu. Instrumente profesionalnog kvaliteta, ili za svetkovinsku upotrebu, pravili su lanovi Bubnjarske Umetnosti, pod pokroviteljstvom Kue ute Tugle. HOUMBUTA Houmbuta ili veliki rog sviran je u pozorinoj i sakralnoj muzici. Sa najpomnijom panjom odabirano je madronsko drvo za sedam stopa dugako, kupasto telo instrumenta; svaka pojedinost prepariranja, oblikovanja i rezbarenja bila je od bitnog znaaja za sposobnost tog drveta da prikuplja, uobliava i dovodi u iu zvuk daha. Onaj kraj u koji se duva 'dulac, usnik' bio je kupastog oblika, napravljen od jelenskog roga i oekivalo se da bude 'kao ljiljan koji prima tople zrake sunca'; iako dugaak samo pet palaca, svojim proporcijama bio je taan odraz tela i ireg kraja houmbute. Telo je bilo nainjeno od devet uzanih komada madronskog drveta, zalepljenih katranom i obmotanih vlaknima. Zvonasti iri kraj houmbute, gotovo dve stope dugaak, bio je napravljen od legure srebra i zlata, a za drveno telo bio je privren katranom i omotaem od vlakana. DOUBURE BINGA Ovaj naziv - 'mnogo vibracija' - opisivao je komplet od devet

STALNO SE VRAAJUI KUI - 79 mesinganih inija, uvanih u kutiji koja se mogla rasklopiti tako da saini platformu po kojoj ih je svira rasporeivao u obrascu hejija-if, pet levo od sebe i etiri desno. Prenikom su ove zdele bile od etiri do jedanaest palaca, a njihove tonske visine pokrivale su raspon durske devete oktave. Kvalitet tona zavisio je od vrste udaraljke - bilo ih je od tvrdog drveta, mekog drveta i pokrivenih tkaninom - zatim od mesta na iniji gde se udara i od jaine udarca. Retko korien kao solistiki, ovaj instrument davao je ritmini, svetlucavi tok zvukova koje je jedan muziar opisao kao 'svetlucanje sunca na tekuoj vodi koja odlazi ali se i vraa...' JOJIDE Ovaj jednoini instrument bio je dugaak oko etiri stope, a sa prednje strane izgledao je kao krivudava suzna kap. Gudalo, divno savijeno na jednu, pa na drugu stranu, bilo je oko dve stope dugako, a strune na njemu bile su kombinacija konjskih dlaka i ljudske kose; verovalo se da ta meavina daje ovom instrumentu njegov jedinstveno oseajni ton. VEOSAI MEDOUD TEJAHI Svako keko dete umelo je da napravi frulu. inilo se da u Dolini postoji bezbroj vrsta ovakvih svirala, sa uzdunim ili poprenim duvanjem, sa piskovima ili bez njih, od drveta, metala, kosti i kamena slaninca. Jedna od najudnijih bila je svirala od kosti sa piskom: bila je dugaka pet do est palaca, napravljena od butne kosti jelena ili jagnjeta. upljina za prolaz vazduha bila je izbuena tako da je polazila od ueg kraja kosti, silazila do ireg, a onda se vraala gore do draa za pisak koji je bio od maje trave stegnute komadima vrbovog drveta. Zvuk je izlazio u slobodni prostor kroz jedan otvor bono probuen u kosti. Tanano menjajui pritisak na taj dra piska, svira je mogao proizvesti zapanjujue mikrotonske prelive, a zatvarajui i otvarajui prstima pet rupa na svirali mogao je proizvesti udne, prodorne, alostivne, pticolike tonove. Tabit, lan Madronske Loe i ute Tugle u Vakvahi, koji nam je prikazao ovaj instrument, rekao je da mora da ga sklanja od make, koja 'neprestano pokuava da izvue pticu iz njega'. VRBE PREPEL PESMA TOVANDOU Ova devetoina ekiasta harfa bila je zapravo spoj dva instrumenta. Vei od njih, u obliku polumeseca, dugaak oko pet stopa imao je pet ica; manji, sa etiri ice, bio je postavljen naspram njega. Zajednika im je bila rezonantna ploa od trenjevog drveta. Telo instrumenta, u obliku kanua, bilo je od fino izrezbarenog i uglaanog drveta mirte 'to jest, zalivskog lovora'. Najvea ica veeg dela, 'arka- ica', odnosno 'zglob-ica', bila je bez mosta, a ostale etiri bile su poduprte mostom od lenikovog drveta u obliku blage hejija-if krivine. Tovandou se mnogo koristio kao deo muzike pratnje uz plesove i pozorine komade; njegov zvuk znaio je u Dolini svetkovinu. Najfinije primerke drale su hejime ute Tugle u svakom gradu; putujui glumci i sline grupe koristili su te najbolje, ili su nosili manje, prenosive verzije ovog instrumenta. BOUD Svako je u Dolini svirao na nekom bubnju - obino je to bio mali bubanj sa glavom, odnosno gornjom stranom od drveta ili razapete tavljene koe, po kome se blago lupalo prstima ili celom akom ili tapom umotanim u sirovu kou. Taj bubanj bio je pratnja uz pevanje, ples, meditaciju i razmiljanje. Svirano je na mnogo takvih bubnjeva odjednom, ili na samo jednom. Keima je ovaj bubanj bio 'drugo srce'. Bubnjevi profesionalnih muziara bili su esto veliki, sloene izrade. Vehosoboud, drveni bubanj, mogao je imati i do devet jezika ili ipki raznih tonova urezanih u gornju stranu i niz od dvanaest razliitih parova tapova i udaraljki nalik na drvene maljeve; takav bubanj bio je melodijski instrument izuzetne izraajnosti. Meu bubnjevima sa razapetom koom, najupeatljiviji je bio svetkovinski bubanj: sastojao se od dva velika bubnja u obliku kotla za kuvanje. Jedan je imao oko etiri, a drugi oko pet stopa u preniku, u meusobnoj srazmeri etiri prema pet; bili su povezani na takav nain da je udarac po jednome ili po drugome dovodio do obrtanja oba oko jednog sredinjeg stuba, o koji su bili okaeni oko tri stope iznad tla. Ovo velianstveno okretanje uslovljavalo je i moguu brzinu udaranja po njima. Ovi instrumenti, od kojih su neki bili veoma stari, nikad nisu vaeni iz hejima; ali ak i u neformalnom, nadzemnom stvaranju muzike bilo je mogue osetiti njihovu duboku rezonanciju i njihov tempo. DARBAGATU Ova 'rukoudaraljka' bila je za uzgredbu upotrebu, kao ritmika pratnja uz pesmu i ples. Zasnivala se na tenji kore nekih vrsta eukaliptusovih stabala da se ljuti u listovima ili trakama, a zatim, tokom suenja, uvija, odnosno ukovruje u obliku cevi. Odabirali su nekoliko 'pet do devet' ovih komada prijatnog mirisa, dugakih oko dve stope, i vezivali ih na jednom kraju strukovima trave; takav sveanj drali su jednom akom i njime lupkali po dlanu druge, dobijajui prijatni, zveketavi udar. Ako se pevalo ili plesalo pokraj vatre, na otvorenom prostoru ili u zatvorenom, obiaj je bio da se darbagatu spali kad muzika bude dovrena. *Darbagatu ZEMLJOPISNE KARTE Dolinci su crtali karte - uglavnom Doline. Oigledno im je prijalo da na papir stavljaju, a zatim razgledaju prostorne odnose mesta i objekata koji su im bili dobro poznati. I to su im bolje bili poznati, utoliko su ih radije crtali i kartografisali. Deca su esto crtala karte polja i brda oko svog rodnog grada, uglavnom neverovatno podrobne - takica za svaku stenu, oznaka za svako drvo. Male, shematske, simbolske karte Doline ili nekog njenog dela esto su nosili ljudi koji su ili niz Reku do okeana ili uz Reku do Vakvahe. Poto je veina ljudi znala svaku crtu predela, od planina do krtinjaka, u krugu od pet-est kilometara oko svoje kue, a kako je ukupna duina Doline bila manje od pedeset kilometara, te karte bile su vie talismani nego vodii. Tanost veih karta moramo smatrati za izuzetno visoku, ako imamo u vidu da je njihova funkcija bila preteno estetska ili pesnika; ali, tanost je zapravo smatrana jednom od bitnih odlika dobrog pesnitva. Karte Doline uvek su crtane kao karte reke Na i njenih pritoka, a u kartama raznih oblasti unutar Doline osovinu je predstavljao, uvek, najvaniji tamonji potok ili sistem potoka. Izvor potoka dolazi na vrh karte. Strane sveta su mogle biti naznaene, ali karta je bila orijentisana prema toku vode, a mesto gde se voda najvie 'slila dole' bilo je dno stranice. U crtanju brda i planina esto je postojao element perspektive, ali ne i skraivanja zbog udaljenosti. Gradovi i druge ljudske tvorevine obino su oznaavani 'gradovi hejija-ifom'; ini se da ovi kartografi nisu voleli da piu po kartama, jer na nekima ne postoji nijedno slovo, a na drugima samo poetno slovo ili neki veoma kriptini i zgreni nagovetaj naziva grada, potoka, planine i tako dalje. Poto je praktino svaki iole vani element krajolika imao ime, kartografi su moda iz praktinih razloga odustali od pokuaja da sva imena utrpaju u kartu. *'Neke od staza oko potoka Sinan' Ovu keku kartu sliva Sinan Potoka dala je prireivaici Mala Medvedica od Sinana. Nazivima su oznaene samo Gora Sinanija, Plava Stena, izvor Sinan Potoka i jo nekoliko potoka i brda. Beleka u donjem desnom delu karte glasi: 'Severozapadno petnaest ispod tojon-stene. Pre Trave.' Mala Medvedica nije imala nikakvu predstavu na ta bi se to moglo odnositi; ali je rekla da se ta karta 've odavno povlai po kui'. *Sliv Sinan Potoka Ova karta je zasnovana na prethodnoj, dobijenoj od Male Medvedica i razraena podrobnije: vide se podruja gradova Sinan i Madidinu, prikazano je manje staza, ali je dato vie toponima. Loa Nalazitelja pravila je i koristila karte predela oko planinskih lanaca kojima je Dolina bila uokvirena; takoe predela do nekoliko stotina kilometara okolo. Ove karte su aurirane radom istraivakih pohoda koje su Nalazitelji slali, ali i poreenjem sa kartama koje su kompjuteri Berze, na osnovu snimanja iz vazduha, uvek iznova davali. Karte celog kontinenta, kao i svetskih mora i okeana i ostalih kontinenata, koriene su u Madronskoj Loi kao nastavna sredstva. U svakom gradu bilo je bar nekoliko tih karti sveta. One su, nesumnjivo, prvobitno dobijene od Berze, a mogunost da se pribave nove, aurirane, uvek je postojala - trebalo ih je samo zatraiti; ali Kei su to retko inili, ako je bar suditi po injenici da su karte izloene i sloene na police u Madronskim Loama, divno crtane i matovito ukraene, bile veinom 'asne starine', veoma krte. Ostatak sveta nije osobito arko zanimao Dolince, ili bar ne veinu njih. Zadovoljavali su se saznanjem da on postoji. Veina njih imala je neku mutno predstavu o geografiji Zemlje; ali njihove predstave o globalnim i kontinentalnim daljinama bile su i netane i preterane. Za veinu Dolinaca 'ne za sve' pravi zemljopis obuhvatao je vulkanske zemlje na severu i puste planine na jugu; Tihi okean bio je zapad; na istoku su bili Unutranje more sa svojim obalama, zatim Planinski Lanac Svetlosti, Omornsko more i jedan udaljeni planinski lanac nazvan Lanac Neba ili Lanac Stena. Iza tih planinskih lanaca "nastavljaju se zemlje, mnoge zemlje, pa se onda opet stigne do mora, zna... i tako dalje, u krug i na kraju opet stigne u Dolinu". PLES SVETA Plesom Sveta slavljeno je ljudsko uee u pravljenju i rasturanju, obnavljanju i nastavljanju sveta. Dok su narodi Doline plesali Ples Neba za sve narode i sva bia Zemlje, narodi Neba uestvovali su u toj sveanosti pleui Ples Zemlje. Mrtvi i neroeni plesali su na vetru i u moru, ptice u vazduhu, a divlje ivotinje na tajnim mestima u divljini. ''ivotinjsko plesanje nije kao nae. Mi njihove sveanosti ne znamo. Oni pleu svoje ivote.'' Spojene zavojnice ta dva kosmika plesa tvore svetu sliku, hejija-if. Svet je plesan u vreme mraka Meseca posle prolene ravnodnevice. Te sveanosti trajale su tri dana; treeg dana uvee ukazao bi se, pri zalasku sunca, sasvim mlad Mesec. Ovim plesom upravljale su dve loe, Madrona i Crna Tugla. PRVI DAN SVETA Zemaljsko izvoenje Plesa Sveta poinjalo je u cik zore, ispod zemlje, u zgradama-loama Crne Tugle. Bile su to podzemne odaje, uvek izvan grada, na lovnoj strani. Nisu bile onako velike kao hejime Pet Kua, pa su plesai najee ulazili u smenama i posle nekoliko sati izlazili da bi napravili mesta za druge. Svi plesai Prvog Dana Sveta bili su stariji ljudi, 'oni ija deca imaju decu'. Kao i kod mnogih drugih svetkovina koje su nazivane plesovima, bilo je dugih razdoblja u kojima se zapravo nije plesalo; to u podzemnoj zgradi-loi bilo je dugopevanje, koje su predvodili uvebani pevai Crne Tugle i Madrone. Duboki, sveani, podzemni bubanj udarao je ritmom srca neprekidno od zore do zalaska sunca. Stari ljudi grada ekali su blizu te loe-zgrade, utei, ili su se sa pevanja vraali kui takoe bez ijedne rei; deca su upozoravana da ne razgovaraju sa svojim dedama i babama jer oni nee odgovoriti. Stari plesai postili su itav dan. Vezivali su ptija pera u kosu, ili nosili ogrta od tanke, tamne vune na koji su priivali pera; ne pera skinuta sa gajenih ili ulovljenih ptica, nego naena. Nijedna re pesama Prvog Dana nije zapisivana. Po zalasku sunca, to postojano bubnjanje je prestajalo. Narod se poinjao okupljati na plesalitu, otvorenom prostoru unutar krivine pet hejima. Donosili su drva za loenje, naroito jabukovo drvo, koje je uvano za ovu priliku: jabuka je bila drvo povezano sa smru. U prvi mrak plesai su izlazili iz loe Crne Tugle na plesalite. Oni koji su plesali ovaj deo svetkovine bili su posebno osposobljeni za to i prikladno odeveni u crne trikoe privezane uz zglobove aka i stopala, a po licu, kosi, akama i stopalima namazani belim i sivim pepelom. Bili su to lanovi Crnotuglene i Madronske Loe, kao i svi drugi graani koji su zatraili da se u te dve loe obuavaju za ovaj ples. Stizali su u povorci po jedan, pevajui. Rei su bile arhaine, a pesme su, sloene i sumorne, sa vrlo dugim intervalima, imale avetinjski i potitujui zvuk. Plesai su nosili buktinje od jabukovog drveta, neupaljene, drane vrhom nadole. Kad bi svi plesai stigli na plesalite, Govornik Madrone dolazio je sa zapada sa upaljenom buktinjom; plesai su na njoj palili svoje buktinje, a onda, pleui, njima potpaljivali drvo za vatru ve nagomilano na plesalitu. 'Ako je padala kia, pobadali su visoke motke i preko njih razapinjali platneni svod; u svim hejimama uvana je takva oprema za svetkovine u kinoj sezoni.' Ta vatra nije bila razbuktala lomaa, nastojali su da ostane malena, ali jarka. Plesai su kruili oko nje, vukui noge, u jednoj vrsti poluunja, kolena povijenih, a ruku dignutih i povijenih; akama su tresli ispred lica. Svi drugi prisutni stajali su ili uali u prstenu oko plesaa. Prisustvovala je veina stanovnika grada 'ili veina stanovnika te ruke velikog grada'; prisustvovao je bez izuzetka svako kome je smrt odnela prijatelja ili roaka tokom godinu dana

STALNO SE VRAAJUI KUI - 80 proteklih od prethodnog Plesa Sveta do sad. Tu igru drhtanja Mrtvi Pevai su nastavljali, kao i svoje ritmino pevanje, ali su postepeno pojaavali tempo i poviavali ton glasa; najzad bi, iznenada, jedan od tihih posmatraa sa strane kriknuo ime jedne od osoba umrlih protekle godine. Drugi su onda prihvatali da to ime ponavljaju u ritmu napevanja. Prihvatali su ga, potom, i plesai. To ime ponavljali su mnogo puta, zatim su na isti nain ponavljana i sva druga imena te iste preminule osobe, sve do trenutka kad bi se Mrtvi Pevai naglo skupili oko vatre, napevajui jakim glasom i brzo i njiui povijenim rukama kao da neto bacaju ili guraju u plamen: istom takvom iznenadnou prestajali su da pevaju i prelazili u potpuni uanj, saginjui glave ka zemlji i drhtei telom. Svi alioci inili su isto. Onda je polako i blago nastavljan uporni ritam plesa, prvo ga je nastavljao jedan glas, pa drugi, pa sledei i tako redom; plesai su ustajali, ples se nastavljao, pevanje je opet dobijalo na tempu i visini, sve dok ne bi 'bacili u vatru' sledee ime. U malim donjedolinskim gradovima bilo je godina u kojima nije umro niko, tako da se nije imalo koje ime baciti na vatru. Ipak je drana sveanost oaljivanja, ali su u njoj uestvovali samo uvebani plesai; ostali su sedeli u obruu oko njih, utei, a ukupno trajanje ove svetkovine bilo je, tada, najvie dva sata. U velikim gradovima uvek je bilo smrti za oaljivanje, a svetkovina je postajala, to due je trajala, sa sve vie uesnika i sve oseajnije obojena. Obino su u vatru prvo bacana imena starijih ljudi; pozno u svetkovini govorena su imena mrtve dece i mrtvoroene dece koja su sva pri sahrani dobijala ime da bi se ono moglo oaliti na ovom Oaljivanju. Svetkovina se onda nastavljala, ljudi iz spoljanjeg kruga pridruivali su se njiuem plesu, napevali su, imena mrtvih su ponovo govorena, a alioci su to pratili kricima, pozivali su mrtve, glasno plakali i kukali. Svi su se njihali, svi su pevali, svi su ridali zajedno i zajedno tonuli u tiinu jada i opet bivali potreseni sve jaim ritmom i glasovima koji su dozivali umrle. Tu su padale sve prepreke stida i uzdravanja, tu su strah, gnev i oseanje gubitka bili iznoeni celome svetu na videlo, taj tihi narod glasno je vritao, priznajui svoj bol. Kad je i poslednje ime otilo u vatru, voditelji plesa poinjali su da usporavaju i stiavaju tempo, a karakter napeva se menjao, starinskim reima se prialo o mestima u etiri Kue gde bi due mrtvih mogle otii; malo po malo prelazilo se u pesmu kie. Vatra je ostavljana da se ugasi. Na kraju bi Govornik rekao: "Imena su kazana." Plesai su iz plavoglinskih hejima donosili vodu i sipali je na vatru, onda opet stajali u povorku po jedan i vraali se, utei, u mraku, u zgradu-lou Crne Tugle. alioci su obeleavali svoja lica mokrim pepelom te mrtve vatre, a onda odlazili kui. Pre odlaska na poinak, ili ujutro, jeli su tradicionalni doruak od mleka, kukuruznog hleba i prolenog zelenia. Sutra su plesai ovog obreda rasipali pepeo sa te vatre-oalnice po oranicama. DRUGI DAN SVETA Izgledi su bili da se narod iscrpeo u napetoj, strasnoj svetkovini prethodne noi; nita novo nije se otpoinjalo do odmaklih popodnevnih asova Drugog Dana. Svih pet hejima - dakle, sve Kue Zemlje - bile su nadlene da upravljaju sveanostima zahvalnosti, koje su obavljane po podne Drugog Dana. Sad su se procesije, to jest povorke, sastojale od ljudi izmeu priblino sedamnaest i pedeset ili ezdeset godina starosti, a voditelji su esto bili stariji omladinci i mlai odrasli koji jo 'ive na obali' to jest, potuju razdoblje seksualnog uzdravanja koje se smatralo prikladnim za njihovo ivotno doba. Koliko e se ljudi ukljuiti u ovu svetkovinu i koliko e kitnjasta ona biti, zavisilo je u znatnoj meri od tih mladih predvodnika i menjalo se od godine do godine i od grada do grada; sada emo dati opis idealne svetkovine Drugog Dana, iako, po svemu sudei, nijedna nije nikad izvedena ba u svim tim pojedinostima savreno. Oekivalo se da ljudi iz Prve Kue, Opsidijana, odu do panjaka, ambara i ivinarnika, pevajui o domaim ivotinjama i za njih. To su mogle biti tradicionalne pesme te vrste, ili nove koje je sastavio neki pesnik-svira, ili improvizovane tog trenutka, ili meavina svega toga; bile su to pesme jednostavnog opisivanja ili hvaljenja, bez traenja da se ivotinje mnoe i bez ikakvih drugih zahteva. esto i nije bilo mnogo pevanja, izuzev nekoliko tradicionalnih horskih pesama kao to je 'Bija', koja spada u kategoriju takozvanih 'pohotljivih narodnih': Bik je kravu zajaio, zajaio, zajaio, bik je kravu zajaio, ona ga nosi. Kako se zaglavio, zaglavio, zaglavio, kako se zaglavio, moe da se ponosi. Ovan ovcu opasao, opasao, opasao, ovan ovcu opasao, ona ga nosi. Taj je mujak stasao, stasao, stasao, taj je mujak stasao, moe da se ponosi. Taj procesioni obilazak staja i panjaka esto se pretvarao u priredbu sa jahanjem na leima goveda, sa prikazivanjem vetina ovarskih pasa, sa magareim trkama, ili sa improvizovanom paradom najboljih konja. Deca su spremala okovratne vence, ispletene od trave i od biljke buhae za svoje najomiljenije ivotinje; ivotinjama je zadevana granica buhae u povodac, grivu ili vunu, ili su im ukraavane stajske pregrade, ili su ih ljudi astili, dajui im po jednu dodatnu aku ovsa; ivina i himpiji dobijali su po jedan ceo dodatni obrok. Druga Kua, Plava Glina, slala je ljude da idu du potoka na lovnoj strani grada i da pevaju lovnoj divljai. Bile su to stare, dobro znane pesme, a kad je o toj procesiji re, ini se da nikad nisu zabuavali: uvek je neko iao da 'peva jelenima'. Trea Kua, Serpentina, slala je ljude u ume i brda na razna sakupljalita plodova i na livade koje je keka drutvena zajednica koristila. Oekivalo se od Govornika ove Kue da predvodi jedan dugi napev u kome e se nabrojati svi nesaeni usevi, sve lekovite trave, semenje, korenje, voke, sve vrste kore sa stabala, orasi i lie koje su ljudi sakupljali za hranu, leenje ili za druge potrebe. Ljudi iz etvrte i Pete Kue, Tuglai, odlazili su u vonjake sa slinom ritminom pesmom-pohvalnicom namenjenom vokama, zatim na oranice da imenuju i hvale ono to grad sadi. Sve te grupe vraale su se u grad rano uvee i narod se pripremao za sveanost Druge Noi: za Venanje. Kao i Oaljivanje, ovo je bilo zajedniko obeleavanje jednog linog ina. Parovi koji su tokom protekle godine poeli da ive zajedno nisu smatrani venanim sve dok ne bi otplesali No Venanja. Mogao je, po elji, uestvovati i svaki ve venani par i time potvrditi svoju vezu. U ovoj svetkovini nije bilo mnogo formalnosti. Svi koji su plesali Venanje sretali su se na plesalitu, a tu su svi pevai svih hejima pevali Venanu pesmu - jednu vrlo staru, prilino kratku, veselu, horsku pesmu koja nikad nije reprodukovana niti igde pevana, osim te noi na tom mestu - a ako je vreme bilo lepo, a muziari voljni, mogla je posle toga biti i igranka; Venani ples bio je veseo, u trietvrtinskom ritmu, parovi su pleui prolazili kroz tunel od podignutih ruku drugih parova, kao na starim anglosaksonskim igrankama tipa 'linija i kvadrat'. Posle toga svi su ili kui na Venanu veeru, na kojoj su vrue vino i nepristojne ale bili tradicionalni. U dva grada ova jednostavna svetkovina bila je neto razraenija. U ukulmasu, mladoenje su dobijale smirenu, sveanu veeru u svojim hejimama, a onda su pevanjem ispraani do kua svojih nevesta, gde e odsad iveti i tek tad im je pevana Venana. U Vakvahi su, posle opte Venane pesme, dve tuglene Kue izvodile svetu pozorinu predstavu, 'Venanje Avara i Bulekve'; osim te drame, bilo je i muzike, plesa i raznih romantinih, erotskih ili mistikih predstava. Govorilo se: 'Nije stvarno venan ko se nije u Vakvahi venao', a parovi koji su eleli, ili slavili, dugotrajni brak esto su odlazili da pleu Svet tamo. TREI DAN SVETA Pre zore, u mraku, mlai omladinci - cure i momci do petnaest ili esnaest godina starosti - budili su malu decu i izvodili ih na balkone gornjih spratova ili na krov kue ili na ma koje dostupno visoko mesto. Tu su plesali u mestu, bez pevanja, a za odravanje ritma koristili su zveke sa semenjem ili od jelenskih papaka. Stariji braa i sestre ili roaci nosili su bebe koje jo nisu prohodale i pouavali manju decu jednostavnom tapkanju u mestu koje je sainjavalo ovaj ples. Licem su svi bili okrenuti ka jugoistoku; kad sunce izie, pozdravljali su ga aputavim napevom, hejom etiri-sa-etiri. Kad se sunce vine iznad brda, silazili su i rastravali se po gradu i po batama, mlaa deca uz pomo starije, i niko se nije vraao dok ne nae ili dok mu ne daju jedno pero i jedan kamiak. Svako dete dralo je kamiak u desnoj, a pero u levoj ruci - to je bilo ukrtanje ili 'brak' uobiajenog obrednog poloaja, te dve duboko svete stvari, pera iz desnih Kua i kamenovi iz levih Kua - pa su svi dolazili na plesalite grada i onda se upuivali na arku 'Zglob' grada, izmeu plesalita i zborita. Tamo su se zaustavljali, a jedno dete odabirano je da produi napred, ka zboritu, i da vie: 'Putajte decu unutra!' Tada su odrasli, koji su ekali u svojim kuama, na kojima su vrata do tog trenutka morala biti zatvorena, mogli otvoriti vrata i doekati decu dobrodolicom. Doruak koji je zatim nastajao u svakom domainstvu sa decom bio je praznini; ostatak tog dana, Poslednjeg Dana Sveta, bio je posveen deci. Reverzioni elementi imali su svojstvo igre: odrastao ovek, govorei detetu, morao je da se klanja ili da ide na sve etiri, a ako to nije hteo, moglo ga je svako dete koje se zateklo u blizini udarati jelovom granicom po turu. Pojavljivali su se Zeleni Klovnovi, izvodili trikove i ongleraje. U niedolinskim gradovima prireivani su tobonji ratovi, u kojima su municija bili irevi i loptice od blata; takvi ratovi mogli su se preneti na ugarene 'nesaene, neorane, korovu i prirodi privremeno preputene' njive i na lovnu stranu i mogli su potrajati celo popodne, a njihova esta posledica bile su modrice, tamnoplavi uboji ispod oka, ili manje ogrebotine. Jednu posebnu vrstu marcipana, napravljenu od mlevenih badema zaslaenih medom, pa obojenih i oblikovanih u ivotinje, ptice, cvee i lica, delilo je, to jest poklanjalo svako domainstvo koje je dralo do sebe. Taj dan, esto nazivan i Meden-dan, zavravan je tako to su vrlo mala deca igrala Igricu Pelicu i Ples Mraves. Ovo se moralo zavriti pre zalaska sunca. im se sunce spustilo blizu planinskog lanca na zapadu, omladinci, koji su se u meuvremenu vratili na balkone i krovove, poinjali su da viu: heja, heja. Tada im se pridruivala i veina odraslih, mada su mnogi odlazili na oblinji breg; neki od starijih omladinaca i odraslih provodili su itav taj dan penjui se po najblioj planini. U Vakvahi, mnogi su tog dana ili na vrhove planine Ama Kulkun. Tamo su ekali da se pojavi mladi mesec, koji je kretao za suncem, ka zapadu. Oblaci i kia su, naravno, esto skrivali i mesec i sunce u to doba godine; ali oblaci i kia su narodi neba, prema tome nije vano ta se vidi, vano je da bude na visini i da gleda uvis, ka nebesima. Po zalasku i sunca i meseca Govornik Kue Opsidijana zahtevao je od Meseca da ponese blagoslove Zemlje i zemaljskih naroda kroz Kue Neba. Taj glas, samo jedan, znaio je da su okonana tri dana Plesa Sveta. Moda su ljudi jo neko vreme, u tiini, u sve guem mraku, 'ekali narod duge' koji se otiskuje sa planinskih strana u vazduh i hoda putevima vetra; ali pre potpunog mraka silazili su, odlazili kui i aputali heja-napev, ulazei kroz vrata svoga doma. DAN POSLE SVETA Tri dana Plesa Sveta sadre jednu vrstu preokretanja vremena: ples ide od posmrtne tuge, kroz rad i brak, do detinjstva i novoroenosti. Danom Posle Sveta ovo kretanje odlazi jedan korak dalje. Ko god eli da plee taj dan, odlazi rano ujutro do podzemne zgradeloe Crne Tugle, gde su tri dana pre toga svetkovine poele. Onda lanovi te Loe - obino malobrojni - povedu tu grupu do izvesnih mesta u pobonim dolinama ili kanjonima, blizu nekog izvora ili kakve vode. To su sasvim neobeleena mesta na zemljitu, esto samo nekoliko koraka u preniku, ali ona predstavljaju 'ili odraavaju' pojedina mesta u etiri Kue, u Svetu Desne Strane - i to mesta koja su reverzna u odnosu na groblja: mesta poraanja, gde neroeni ekaju da se rode. Poloaj i znaaj ovih 'poroajnih terena', to jest raalita, bili su deo nastavnog gradiva u Loi Crne Tugle. Na jednom od raalita lanovi Loe pevali su i uili ostale slavitelje da pevaju, 'Sijanje sunca', pesmu koja je i reima i melodijom povezana sa pesmom 'Odlaenje na zapad ka izlasku sunca' koja se peva umiruima i tek umrlim. 'Matrica' te pesme je re hvavgepragu, sijanje sunca; od ostalih rei obino su pevane samo neke, ali retko sve, mada smo ih mi ovde sve naveli 'dobili smo ih napisane od Aldera iz Crne Tugle Sinana'. ekamo sunanu dragu, hvavgepragu. Ona je na zranom tragu, hvavgepragu. Lako doe svakom gradu, hvavgepragu. ekamo svetlanu mladu, hvavgepragu. Smatralo se da su svi okeani i sve morske plae raalita i da bi neroeni lako mogli biti tamo. Zato su uvek zbijane ale kad su mlade ene silazile na Najska Ua - 'ta je, sa ime si se ovog puta vratila?' Sledei odlomak deo je nastavnog gradiva u Loama Crne Tugle i predaje se tokom Dana Posle Sveta.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 81 Pesak svih plaa na svim obalama, zrna peska na svim alima svih obala sveta, ivoti neroenih jesu, ivoti onih koji jo postali nisu, ivoti koje roenje tek eka. Talasi mora i talasi okeana, mehurii pene na svim obalama, svi drhtaji i treptaji svetla, svetlucaji na svim valima svih mora, svaki sunev zrak sa njih odbijen, sve su to ivoti iz Devet Kua ivota, koji preskau od nestanka do nestanka bez prestanka. Pesma 'Unutranje more' na str. 390# takoe je u vezi sa ovim nastavnim gradivom. PLES SUNCA Dva od sedam godinjih Velikih Plesova 'hedou vakva' plesale su sve Kue - svih devet. U Svetskom Plesu kosmike obnove u vreme prolene ravnodnevice Zemlja i Nebo plesali su jednovremeno, ali ne zajedno: narodi Kua Zemlje nudili su sve zemne stvari narodima Neba na upotrebu i na blagoslov, a narodi Neba su, pleui na svojim mestima, to primali i Zemlji uzvraali blagoslovima. Svetkovine Sveta uenjaci su nazivali 'razdvajanjem' ili 'razmetanjem' - jer je tad sve, na neki nain, postavljano na svoje mesto. Na svetkovinama Sunca prilikom zimske kratkodnevice sve rastavljeno opet je spajano. Sva bia Zemlje i Neba, u svim ravnima bivanja, sastajala su se i plesala Sunce zajedno. Ovo nije bio lak posao za obine smrtnike. Smatralo se da je Sunce najarkanskiji, najnapetiji i najopasniji od svih plesova. Oni koji su eleli da uzmu puno uee u tim tajnama i sveanostima, da pleu Unutranje Sunce, obuavali su se godinama; o staroj osobi koja umire govorilo se: 'On/ona je spreman/spremna da plee Unutranje Sunce'. Veina ljudi uestvovala je samo u optim svetkovinama Spoljanjeg Sunca, a do kog obima e uestvovati zavisilo je iskljuivo od linog izbora. Bilo je teko ne uleteti u pijanku celog grada, kao to je Ples Vina, a u vreme Plesa Sveta svako je uestvovao bar jedne Noi; mnogi graani su, meutim, samo sa strane gledali svetkovine Sunca, iako su one bile privlane za ljude introvertnog ili mistiarskog temperamenta. Deca i omladinci imali su vane uloge, i aktivne i pasivne, u razdoblju zvanom Dvadeset jedan dan, ili Dvadesetjednodnevlje, koje je neposredno prethodilo kratkodnevici. Tokom Dvadesetjednodnevlja mala deca odlazila su u umu, nalazila mladice drvea ili bunja, presaivala ih u korpe ili male kace i uvala ih na skrivenim mestima sve do Svanua, jutra kratkodnevice, a tada ga uz likovanje davala na poklon voljenom ili cenjenom odraslom. Starija deca mogla su initi to isto, ili u umama nai i negovati neko divlje sakupljako drvo 'orahovo, neku voku ili hrast mastiljar' koje jo niko nije proglasio za svoje, ili zasaditi i negovati u gradskim vonjacima, moda i godinama, neko plodno drvo, a onda to pokloniti u Svanue odrasloj osobi kojoj ele da iskau posebnu ljubav i ast. Poklon-drvo esto je ukraavano blistavo obojenim irovima i orahovim ljuskama, ornamentima od duvanog stakla i perjem vezanim za grane; te 'pero-rei' bile su divno kitnjasta, krhka, mala umetnika dela. Deca i omladinci takoe su se starali da drvee oko gradskog plesalita i zborita bude ukraeno, iako je kia esto pravila veliku tetu toj finoj izlobi. egrti mlinarstva u gornjedolinskim gradovima razapinjali su nizove malih sijalica kroz kronje, stvarajui udesni, obojeni, treptavi prizor koji je najvie blistao prve noi Dvadesetjednodnevlja, a onda tokom preostalih noi tog razdoblja postepeno postajao razreeniji i tamniji. Grane smreke, jele, bora i zimzelene tojone, koja je proarana blistavocrvenim bobicama, stavljane su na balkone i iznad vrata, ili splitane u vence i uzdune pletenice za sobe. Mladi ljudi pravili su svee naroite vrste, esto obojene crveno i namirisane zalivskim lovorom ili ruzmarinom, i palili ih svake noi Dvadesetjednodnevlja; oekivalo se da one, sve do poslednje, sasvim sagore do kraja poslednje noi. Sveti ili intelektualni inovi obavljani u hejimama tokom Dvadesetjednodnevlja predstavljali su napor da se postigne priblienje Leve i Desne Ruke 'Zemlje i Neba' da bi se one najzad spojile na mestu i u vremenu kratkodnevninog plesa. Panja nije usredsreena na materijalna i pojedinana ispoljavanja bivanja - na stene, biljke, ivotinje i osobe, brojane i slavljene u Plesu Sveta - nego na one generike i duhovne: na vid pod kojim bia, ak i iva, jo/ve nastanjuju Kue Smrti, Sna, Divljine i Venosti. Trebalo je na ples pozvati i mrtve i neroene. Deo tog plesa trebalo je da budu i narod duge, slike iz snova i vizija, sva divlja stvorenja, talasi mora, sunce i sve ostale zvezde. Dakle, zemni, smrtni, ljudski plesai prizivali su onaj deo svoga bia koji je postojao ranije i koji e postojati posle njihovog zemnog ivota: njihovu duu, ili njihove due. Ne 'duh' koji je sutina pojedinanosti 'osobnosti', ili bar ne samo njega, jer, pojedinanost je smrtnost; nego i dah-duh, to jest dah-duu, pojavu koja se uzima iz sveukupnosti bivanja i neprestano deli sa tom sveukupnou i njoj vraa; takoe ono jastvo koje stoji iza, ili onostran, pojedinanog jastva. U postupke i vebe Unutranjeg Sunca bile su ukljuene i vebe disanja, kao kod joge, ali su slinosti sa teorijom i tehnikama joge bile veoma slabe. Atletski asketizam joge ne bi se osobito dobro uklopio u optu dolinsku sklonost ka politici zvanoj 'ubu' - 'sredovanje, ostajanje pri srednjim reenjima'. Blia uporednost dolinskim postupcima nala bi se kod kineskih taoista. Neposredni pristup, kraljevski drum, za vezu ili uspostavljanje odnosa sa svetom etiri Kue bio je kroz snove ili kroz zanos. Posredna, ali trajna veza, zvana 'nii put', bila je kroz umnu i telesnu disciplinu, naime kroz obuku Unutranjeg Sunca. To nastavno gradivo nije zapisivano; prenoeno je samo usmenim putem, ili neverbalno, tokom obuke. Nita od tog gradiva ne nalazi se u opisu koji sledi; navodim samo ono to se radilo u Spoljanjem Suncu, na osnovu mojih zapaanja i na osnovu onog to su mi priali uesnici i nastavnici. Vebanja i obredi Spoljanjeg Sunca, u toku Dvadesetjednodnevlja bili su sve dalje i dalje odmicanje u jedno kontrolisano stanje zajednikog zanosa. Naini postizanja ovog zanosa bili su post, bubnjanje, pevanje, ples i putovanje. Putovanja Snetraice 'potrage za snovima' u vezi sa plesom Sunca nisu bila usamljenika putovanja svake osobe zasebno po oblinjim planinama, ve grupna putovanja, sa po etvoro ili petoro uesnika, koji su provodili po nekoliko dana ili ak sve te tri sedmice u dalekim, divljim predelima, na drugoj, 'pogrenoj' strani Ama Kulkune ili na nekom drugom surovom planinskom ili kanjonskom terenu izvan teritorija u koje su Dolinci obino zalazili. Ovo prestupanje preko granica bilo je i potvrda zajednitva u koje e se tragaoci najzad vratiti, 'kao to se dete vraa kui svoje majke, kao to se dua vraa iz vizije'. Ova trailaka zimska putovanja u divljinu smatrana su za opasna, ne toliko fiziki koliko moralno ili socijalno; poto su esto preduzimana pod strogim zavetom utanja, tako da se nije smela nijedna re progovoriti tokom celog putovanja, psiholoko naprezanje moralo je biti znatno. Bilo je takoe nagoveteno da ima opasnosti u obredima 'putovanja unazad' tokom kojih su namerno krene normalne granice bezbednosti i pristojnosti svakidanjeg ivota. Ti prekraji injeni su samo pod upravom i po uputstvima, prouavalaca Unutranjeg Sunca - ali pojavljivale su se i takmake discipline, kao to su Loa Jagnjeta i Loa Ratnika, sa svojim sopstvenim tajnonaunim obredima. Jedino lanovi tih kultova nazivali su 'putovanja unazad' reverzijama 'jahve'. Tu se ilo na rizike i podvige telesne izdrljivosti upravo one vrste koju su Dolinci obino paljivo izbegavali; uzimale su se droge - za proienje, emetine i halucinogene; pribegavalo se krajnjem asketizmu - postu, nepominom sedenju i izgladnjivanju ula; u kultovima i samosakaenju i prinoenju ivotinja na rtvu. Najzloslutnije i najneobinije ispoljavanje Dvadesetjednodnevlja bio je Beli Klovn: figura uasa, potpuno obuena i maskirana u belo, visoka devet ili deset stopa, koja je vrebala decu 'po jedan Beli Klovn sam, ili po nekoliko njih u grupi' u umama, poljima, pa ak i na stazama i prolazima gradova. Bez obzira na to da li Beli Klovnovi jesu ili nisu na ma koji nain fiziki napadali, o njima se uvek govorilo kao da to ine; bilo je puno potvrdnih predanja i pria o sudbini dece koja su srela Bele Klovnove bile su to prave avetinjske pripovesti: 'Sledeeg jutra naoe tog malog deka, stajao je uz stablo jabukovog drveta. Hladan je bio kao kia, a krut kao to drvo, oi su mu zurile ukoeno napred - ali su zenice njihove bile mrtvaki bele.' Deca su morala nekako pomiriti svoje pastirske, govedarske, sakupljake i druge poslove i svoj rad oko poklon-drvea, sa stvarnim strahom od tih vrebajuih udovita, pa su izlazila, kad god je bilo mogue, u parovima ili u grupama, tokom celog Dvadesetjednodnevlja. Ostale svetkovine ovog razdoblja obavljane su u pet hejima, ili zajedniki na plesalitu. Ko god je i kad god je hteo, mogao se prikljuiti bubnjanju i plesu i mogao je prii grupi plesaa, ili iz nje izii; u tim plesovima stihovanje i jednostavni koraci bili su tradicionalni. Po svojstvima, ti plesovi bili su, rekla bih, nemirni, ali ipak jednolini i udnovato privlani; uvlaili su oveka u sebe, a vreme je nestajalo. Glavna delatnost bilo je dugopevanje. Rei dugopesme bile su matrini slogovi bez racionalnog znaenja, uz njih je ponekad ilo i 'jezgro' smislenih rei - a ponekad ga nije bilo. Jedna osoba 'voa' pevala je napev, a oni koji su se pridruivali prihvatali su time dunost da nastave sa pevanjem dokle god voa peva. Takva napevanja, u hejimama jedne Kue ili u nekoliko njih istovremeno, mogla su trajati i danima bez prestanka, a uesnici su, postei i pevajui, vodili sebe kroz zanos do potpune iscrpljenosti. Neki su se posle toga odmarali po etiri-pet dana, a onda ponavljali dugopevanje. Navodimo tekst jednog dugopevanja odranog u hejimama Crvene Tugle u Madidinuu. On, po pravilu, ne bi bio nigde zapisan, ali peva mi je rekao da se zapisivanje u ovom sluaju smatralo nepotrebno, a ne nedolino. Heja kemeja ou imitimi ou-a ja. Jedan uenjak Unutranjeg Sunca bio je voa; predvodio je u pevanju, a s vremena na vreme davao je ritam jednotonskim drvenim bubnjem. Svaki od gornja etiri stiha pevan je po itav sat, osim stiha 'imitimi' koji je ponavljan manji broj puta, to jest u ukupnom kraem trajanju, i to uvek u umnocima broja devet. Zapanjujua je bila sposobnost ostalih pevaa da izvre, ba kad i voa, potpuno nenajavljeni prelazak na sledei stih ili na novi melodijski obrazac; dvoje uesnika, oito manje nadareni, nisu pevali nego su izgovarali, bez prestanka, samo glas o, kao jedva ujnu pozadinu pevanju ostalih; u tome su se smenjivali i na taj nain su uspevali da odre, ili bar prividno da odre, savreno postojan, neprekinut zvuk, sve dok nisu prestali posle nekih jedanaest sati. To dugopevanje ukupno je trajalo skoro dva dana i dve noi. Kad je voa ostao bez glasa, to se desilo tek oko sredine druge noi, nastavio je da lupka po bubnju i da bezvuno pokree usne u skladu sa pevanjem, a apatom se oglaavao samo pri prelasku na novi slog ili stih. Dugopevanja koja su trajala due od dve noi imala su po nekoliko voa i mogla su trajati etiri ili pet dana i noi. Veina starijih omladinaca i mnogi odrasli sudelovali su u bar jednom dugopevanju. Veina ljudi upranjavala je do nekog stupnja post i seksualno uzdravanje tokom Dvadesetjednodnevlja; sve vie ih je tome pristupalo i sve stroiji su postajali, to je vie to razdoblje odmicalo. Ukupno raspoloenje drutvene zajednice postajalo je sve napetije i sumornije - ili, njihovim izrazom, sve 'rastegnutije'. Na dan uoi kratkodnevnikog svanua, sve grupe tragalaca stizale su kui, ako je mogue pre mraka, a rasejane porodice okupljale su se 'opet: ako je bilo mogue' oko materinskog domainstva. Oenjeni mukarci esto su se vraali u kue svojih majki, da tamo provedu Dvadeset prvu no. Gradovi su se povlaili u sebe, kao pod opsadom. U smiraj dana, zatvarana su sva vrata i svi prozori. Izvori elektrine energije bili su i pre toga svi pogaeni, mlinovi zaustavljeni, maine iskljuene; domae ivotinje su, koliko je god bilo izvodljivo, uvoene u ograde, staje, torove i ambare. U trenutku zalaska sunca gaena su sva svetla i sve vatre. Moglo se ipak dozvoliti da neka svea ili neka vatra u ognjitu dogore, ali obiaji su izriito zahtevali 'a deca i odrasli, strastveno odani tradiciji, pazili su na njihovo ispunjenje' da se tokom te noi ne upali nita. Ako se vatra ugasi, ostaje ugaena. Najdua no godine bila je i najtamnija. Tokom popodneva tog dana ljudi Unutranjeg Sunca kopali su rupu ili jamu negde na zboritu, dve stope u preniku, ali znatne dubine. Posle zalaska sunca, ljudi su dolazili do te male rake ili groba, nazvane 'odsutnost', i ubacivali unutra po jednu mrvicu pepela sa svog kunog ognjita, ili komadi hrane uvijen u krpicu, ili pero, ili uvojak kose, ili moda prsten ili neki izrezbareni lik ili ispisan svitak hartije, ili kakav drugi predmet od line vrednosti i znaaja. Nita se nije govorilo niti pevalo. Ljudi su navraali kao uzgredno i prinosili tu malu, privatnu, rtvenu ponudu. Ova utljiva i neureena povorka trajala je priblino do ponoi. Svako se vraao sam, kroz mrak, do mrane kue, ili u utihle hejime, gde je samo u srednjoj sobi goreo jedan, najmanji plamiak u jednom uljnom fenjeru. Kasnije te noi gaen je ak i taj plamiak. U neko doba, u mrklom mraku, lanovi Loe Crne Tugle zatrpavali su raku 'odsutnosti' i metlama prelazili preko tog mesta da ga sakriju. Alder iz Crne Tugle je rekao: "To je kao neka uspomena na grad, tamo dole, ispod povrine zborita, po kojoj gazimo, sve to to se stavi tamo, u mraku i utei, to su sve godine, sve ono zaboravljeno. To se prinosi na rtvu." Dvadeset prva no proe u tiini i mraku.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 82 Kad se ukae prvi znak zore, priblino u vreme prvih petlova, pevala se jedna pesma. Omladinke osposobljene u Unutranjem Suncu, njih etiri ili pet, odlazile su na neki visoki krov, ili na kulu, ako je u gradu postojala, i tamo, stojei, pevale Zimsku pesmu, samo jednom. Trnica je rekla: "Kad sam bila mala, uvek sam htela da ostanem budna i da sluam Zimsku, ili da se probudim na vreme da je ujem, ali nikad mi to nije uspelo. Molila sam moje majke da me probude, ali kad su one to inile, svaki put se zavrila pre nego to bih se ja dovoljno razbudila da je sluam. Ali kad sam bila starija i prvi put ula tu pesmu, uinilo mi se da sam je od roenja znala." Rei te pesme se ne zapisuju. Rano ujutru opet su paljene vatre na ognjitima, ukljuivane su grejalice, a podzemne hejime su osvetljavane svetkovinski i to je trajalo do izlaska sunca - ali samo to svanue, iako sredinji dogaaj cele tronedeljne svetkovine, nije ni na koji formalan nain obeleavano. Alder je rekao: "U sreditu je odsutnost. To je tako." Dok je to govorio, drao je ake uzdignute naspramno, dlan prema dlanu, malo povijene ka unutra, razmaknute oko dva i po centimetra, na takav nain da je levi palac bio okrenut dole, a desni gore. Jedini dogaaj za koji bi se moglo rei da je obeleavao to svanue bio je nedogaaj: prestajalo je pojavljivanje Belih Klovnova. U tom svetom asu njihova mo bivala je skrena i oni su iezavali do idue godine, a deca su bila osloboena te vrebajue strave. Poklon-drvee je sad davano, uz veliko, ali neformalno porodino slavlje. tota je kuvano, ak i za vreme posta, da bi hrana bila spremna za ovo jutro; ali tokom Dana Svanua poinjalo je stvarno obilato i upeatljivo kuvanje, za gozbu koja e potom trajati etiri dana u domovima i u hejimama. U hejimama, Plesovi Jutra Sunca poinjali su neko vreme posle izlaska sunca i drani su i sledea tri jutra 'ukupno etiri, ali svake etvrte godine i u peto jutro'. Pevai su bili ljudi Unutranjeg Sunca. Izvesne plesove izvodili su maskirani plesai Unutranjeg Sunca, a ostale plesove svi koji su ih znali. Alder je rekao: "Ako se plesovi vode i pleu kako valja i treba, narodi nebeski bie uz nas i plesae sa narodima zemaljskim. Zato nema dranja za ruke, u Plesovima Jutra Sunca. Izmeu svake dve osobe ostavlja se mesto za po jednu osobu iz etiri Kue. Tako isto i u pesmama ostavljamo po jednu tiinu posle svakog stiha, da mogu i oni drugi glasovi da pevaju, bez obzira na to da li ih ujemo ili ne; a bubnjevi udaraju samo svaku drugu notu." Petnaestogodinja Uzvod-Riba je rekla: "Jutarnje pesme Sunca nisu da se rastui, kao dvadesetjednodnevnike, nego su tajnovite i slaane. Sve ti na srcu milina, lako se pevaju, ini ti se da su svi zajedno tu, svi koji ih pevaju, u Dolini i ivi i neroeni i mrtvi, i da nije niko izgubljen i da je sve u redu." Trnica je rekla: "Ma znam ja da pevaima Unutranjeg Sunca potrebno po nekoliko godina da naue Jutarnje pesme Sunca i da ih nanovo sastave, al' kad ujem da se to peva, znam da ih znam. Znam ih kao sunev sjaj to znam." U popodnevima ta etiri Dana Dignutog Sunca u grad ulaze klovnovi ne visoki i beli, nego natprirodno debeli i odeveni u zeleno, bez maski, ali sa fantastinim bradama i zulufima nalik na dugake, kovrdave perjanice napravljene od bele vune ili od mahovine sa drvea. Ovi Klovnovi Sunca esto vode i pokuavaju da jau jarce, a manjoj deci dele svakojake sitne poklone, uglavnom slatkie. Svi postovi se u ovo doba prekidaju, a u svakom domainstvu sprema se hrana i za posetioce. Trnica je rekla: "Mnogi proslavljaju uz groanu rakiju ili jaku jabukovau, a i naderu se, pa to bude pijano i svakojake gluparije pravi, al' niko ne pada u gnev i niko, zna, ne besni, zato to se deca vesele i zato to su narodi etiri Kue jo sa nama. Za njih uvek ostavlja sa strane po malo hrane, a od svega to e da pije prvo sipne u stranu malo, kao jedan gutljaj. Dok u hejimama nastavljaju da pevaju one pesme sa pola tiine." Dve Ruke Sveta lagano se razdvajaju tokom tih etiri ili pet dana, bia etiri Kue vraaju se u svoju ravan postojanja, a zemni ljudi okreu se dnevnim potrebama svojih smrtnih ivota. Trnica je rekla: "Ljudi dok rade po kui, iste, kuvaju ili rade u radionici, pevaju one pesme koje e odlaziti sa ljudima duge, sve dalje i dalje, kako se oni vraaju u svoje Kue. Mi, znai, pevamo te pesme i aljemo svoj dah za narodom duge, na dah izlazi iz naih usta i ide za njima, jednim delom puta." Alder je rekao: "Dahom svojim izlazeim, pesmom svojom, idemo za njima, to je na hod za njima, on potraje neko vreme, tad svet njihovim oima vidimo, oima sunca, koje samo svetlost znaju." O VOZU Na polaganju ina, opravci i odravanju radili su zajednikim snagama Mlinarska Umetnost i Nalaziteljska Loa. esto su, pod njihovom upravom, radili i mladi ljudi, neulanjeni u te dve grupe, sezonu ili dve, na 'Liniji', to jest 'Pruzi'; to su doivljavali kao pustolovinu. Predvodnici radnih ekipa, kao i oni mukarci i ene iji je glavni posao bio da gone magareu zapregu ili da upravljaju vunom mainom, bili su nadaleko poznati, romantini i 'opasni' likovi. Ta pruga koju su koristili Kei vodila je od esteba, depoa juno od Bistrog Jezera, preko Ama Kulkune, do Kastohe, zatim niz Dolinu pored Teline i pored velikih vinarija juno od Teliine, pa istono kroz Severoistoni Planinski Lanac do obale Unutranjeg mora, odnosno do lukog grada Seda koji je na teritoriji naroda Amaranta; verovatno manje od sto trideset kilometara ukupno. Postojao je samo jedan kolosek, sa koga su se odvajali kratki boni produeci do utovarnih magacina i vinarija; osim toga, na celoj toj pruzi postojala su i dvadeset dva udvajanja koloseka, za 'ranirne' potrebe, to jest da bi se neki vozovi mogli mimoilaziti ili da bi neki vagoni mogli biti ostavljeni u mirovanju. Postojale su i petlje-okretnice za lokomotive kod Kastohe i kod Seda 'i kod grada Stoj na Bistrom Jezeru, gde se moglo izvriti prebacivanje na jednu drugu prugu, ka severnim zemljama, ili pretovarivanje na drumska prevozna sredstva za putovanje na istok'. ine su bile od hrastovog drveta, temeljito natopljenog sredstvima protiv truljenja, termita i glodara; bile su poloene na pragove od crvenog drveta, usaene u nasip od oblog kamenja izvaenog iz potoka. Nieg metalnog nije bilo u inama. Svaka je bila kratka, a za pragove su bile privrene drvenim hvataljkama sa klinovima. Drvodeljska Umetnost je, pod pokroviteljstvom ute Tugle, davala te ine i pragove i upravljala svetkovinskim vidovima njihovog polaganja i popravljanja. Nikakvi tuneli nisu probijani; na estokim strminama i u kanjonima Ama Kulkune i Severoistonog Lanca, bile su bezbrojne krivine naizmenino levo pa desno, nama poznate kao serpentine. Potporni nosai bili su masivni, poto su morali da dre i stamenu drumsku povrinu za prolaenje vunih zaprega. Vagoni su se kretali na uobruenim hrastovim tokovima, i to na oba kraja vagona po dva toka sa osovinom uglavljenom u uspravno-obrtno postolje; meuvagonske spojnice bile su od upletene vieslojne tavljene koe, ponekad ojaavane lancem. Vagoni za teke terete imali su zidove i krov; oni za vino imali su i sloj za toplotnu izolaciju, a unutra drae i hvataljke za burad, da bi mirovala. Postojao je jedan vagon sa leajima za spavanje, prozorima i sa jednom pei koja se loila drvima, i taj je bio putniki - bio je to vrhunac luksuza, bar po miljenju autora prie o 'Nevolji sa Pamunim Narodom'. Drugi vagoni bili su bez krova i lake grae; esto su imali samo ravnu plou za teret, du ivica te ploe uglavljivane su uspravne grede, a teret je bio privezivan za vagon i pokrivan ciradom. Nijedan vagon nije bio dui od devetnaest stopa; osovinska irina 'standardna jo od pamtiveka na svim putevima u ovom podruju' bila je dve stope i devet palaca, a tano toliki je bio keki metar, ili keki jard, zvani her '83,368 cm ili 0,83368 m'. Toliko su uzani bili ti vagoni, da su donekle liili na amce, a Kei su ih i zvali tako. U razdoblju kojim se ova knjiga bavi, u Dolini su se koristile dve lokomotive, jedna u vlasnitvu Kea, a druga u vlasnitvu Amarantinaca. Obe su vozile iskljuivo izmeu Kastohe i Seda. Bile su to parnjae, drvima loene, a snaga im je bila 'po mom nagaanju' izmeu 15 i 20 konjskih snaga. Keku lokomotivu napravili su, odravali i njome rukovali Mlinari u saradnji sa drugim Umetnostima i Loama koje su koristile ovu eleznicu da bi trgovale sa susednim narodima. Kei su ovoj lokomotivi dali ime Skakavac zbog toga to je imala klipove koji su ili daleko uvis i zato to je sva izgledala nekako uglasto, a verovatno i zbog njene sklonosti da iz mesta kree jednim estokim skokom, kao da pokuava da poleti. Bila je izgraena od drvenih delova, meusobno uklopljenih i podglavljenih klinovima i od lima spojenog zakivcima; cevi su bile napravljene savijanjem lima i njegovim zavarivanjem na mestu preklapanja, a to zavarivanje postizano je udarima ekia velike snage, uz podmetanje lanog jezgra cevi kao podloge. Loite i kotao bili su na kratkim, prikovanim nogama, na znatnoj udaljenosti od vagona, a visoki, uzani dimnjak imao je na vrhu jednu sloenu i nepouzdanu zapreku za iskre. Opasnost da se izazove poar u suvoj travi i u aparelu na planinama bila je glavna nepogodnost pri upotrebi ovih lokomotiva; u suvim godinama, lokomotive uopte nisu vozile izmeu Plesa Vode i poetka kia. U tim razdobljima vozove su vukle zaprege volova ili mula, kako za krae vonje unutar Doline, tako i za vuu samo po jednog vagona, odnosni za sav saobraaj koji je iao severno od Kastohe preko Planine: hodna povrina oko ina, nalik na drum, olakavala je taj posao. Sistem signalizacije upotrebljavan je u razdobljima estog rada 'to e rei, vie od jednog putovanja u desetak dana'. Tim signalima rukovali su elezniari i elezniarke, a postojale su i putujue ekipe koje su se starale da du pruge stoje spremne zalihe vode i lonog drveta. Signali su ili preko Berza u Vakvahi, Sedu i drugim gradovima u trgovinskoj mrei, gde su izraivani i objavljivani redovi vonje i aranmani za slanje pojedinih roba. NEKE BELEKE O MEDICINSKIM POSTUPCIMA O medicini kod Kea saznala sam malo i to uglavnom kroz razgovore sa Alderom Serpentincem, lanom Lekarske Loe u umou i u Sinanu. On je rekao da lekari imaju etiri posla - spreavanje, negovanje, leenje i ubijanje. Zadaci preventivne medicine bili su imunizacija, javna i lina higijena, dranje nastave i davanje saveta o ishrani, radnim navikama, radnim mestima i vebanju, savetovanje u sluajevima psihikog prenaprezanja i uznemirenja i mnogo raznih vrsta masae, delovanja rukama, muzikom i plesom - a sve to mi opisujemo izrazom 'rad na telu'. Negovanje ili ublaavanje nevolja sastojalo se od leenja visokih temperatura, groznica, bolova, zaraza i prenosivih bolesti, kao i od negovanja hendikepiranih i neizleivo bolesnih ljudi. U leenje su spadali nametanje slomljenih kostiju, upotreba lekova u veim koliinama ili sloenijih, terapijski rad sa telom i hirurgija. Nemam neki spisak hirurkih operacija koje su Kei smatrali izvodljivim; Alder je u raznim prilikama, govorei o operacijama koje je obavio, pomenuo amputaciju, kiretau, odsecanje slepog creva, vaenje tumora iz stomaka, uklanjanje tumora koe i jednu operaciju da se zatvori rascepljeno nepce 'zeja usna'. Za velike operacije, anestezija je postizana opojnim travama koje su uzimane u danima pre i u danima posle operacije, ali je izvoena i 'kopljima', tankim bambusovim iglama koje su sistematski zabadane u kou na izvesnim mestima, prema jednoj karti tela koja je - ovom neznalakom oku - veoma liila na kartu za akupunkturu. 'Nisam ula ni za ta to bi predstavljalo terapijsku akupunkturu.' Poto u naoj medicini nema mesta za ubijanje, zato to ona sebe sagledava kao pojavu koja je u binarnoj opoziciji prema smrti, mi jedino raspolaemo pomalo sumnjivim izrazom 'eutanazija' za imenovanje izvesnih postupaka koje su Kei smatrali delom rada svakog doktora i vanim delom medicinske teorije i medicinskog morala: tu spadaju kastriranje ivotinja, zatim ljudski abortus, koji nije smatran ni malom operacijom ni inom za osudu, i ubijanje udovine novoroenadi, kako ljudske, tako i ivotinjske. Nije postojalo razdvajanje na dve kaste - 'veterinar' i 'lekar' - iako su se lekari obino do neke mere specijalizovali u skladu sa svojim posebnim nadarenostima i sa potrebama drutva. inilo se da ne postoji posebna zubarska struka, verovatno zato to su Kei veinom imali zdrave zube i jeli hranu sa malo eera. GEDVEAN: DOVOENJE-UNUTRA Ovaj medicinski postupak, za Kee ponajvie osoben, mogao bi se nazvati 'svetkovinom isceljenja' ako shvatamo da se i ugradnja koronarnog bajpasa takoe moe nazvati 'svetkovinom isceljenja'. Ovu drugu nalazimo u sadanjim dobro opremljenim, visokotehnolokim bolnicama, a prvu u Dolini; obe su specijalizovane tehnologije koje primenjuju osposobljeni profesionalci, obe odraavaju odreena moralna shvatanja i ukljuuju u sebe odreene ocene o svrhama i sredstvima medicine. Statistike koje bi uporedile u kojoj su meri smanjene patnje bolesnika, koliko je kratkoronih, a koliko dugoronih izleenja postignuto i koliko neuspeha se dogodilo, bile bi zanimljive, ali neprimerene. Poto je svako dovoenje-unutra stvarao, za jednu osobu u posebnim okolnostima bolesti ili stresa, jedan odreeni lekar, ili jedna grupa lekara, nikakav opti opis ne mogu dati; a opis jednog konkretnog dovoenjaunutra prekrio bi keka naela line i svete diskrecije. Dakle, apstraktno: za dovoenje-unutra morale su postojati dve strane, takozvani goddve, ili dovoeni, i dvei, dovodioci. Goddve - obino samo jedna osoba, ali ponekad i brani par, ili dete sa roditeljem ili bratom, odnosno sestrom stanovao je/stanovali su tokom razdoblja od etiri, pet, ili devet dana, koliko je gedvean mogao trajati, u svojim hejimama ili u zgradi Lekarske

STALNO SE VRAAJUI KUI - 83 Loe. Na obolelog se budno pazilo, za njega je spreman poseban obrazac hranjenja ili posta, on se morao pridravati jednog paljivo propisanog reima delatnosti i odmora; po licu i telu obolelog nanoene su oznake ili boje, davana mu je i posebna odea, naime dugaka koulja nalik na spavaicu, ovla pritegnuta opasaem oko struka, napravljena od vunene alis-tkanine. 'Takav odevni predmet davali su tkai na poklon Lekarskoj Loi, u zamenu - ili, recimo, kao plaanje, ili plaanje-unapred - za medicinsku negu. Nasuprot teorijama i praksi amanizma i psihijatrije, gde je cena bitan deo leenja, keki doktori nisu naplaivali nita; njihov rad bio je sastavni deo neprekidne razmene roba i usluga koja je sainjavala keku seosku ekonomiju. Koliko je uspeno izleenje kotalo lekara moe se naslutiti iz onog to je Kamengatalica ispriala o Alderovim pacijentima u umou i Sinanu'. Dvei ili dovoditelji, od kojih je jedan morao biti 'pevajui lekar', pripremali su svetkovinu/leenje, koja je mogla ukljuivati: upotrebu lekova, upotrebu droga koje izazivaju zanos, hipnozu putem bubnjanja i pevanja, masau, kupanje, vebe, nastavu o simbolima i figurama koje se iscrtavaju u prosejanoj praini ili se bojom ili oznakama nanose na kou i raspravu o znaenju takvih simbola, kao i pesama, pria i dogaaja iz ivota osobe koja se dovodi-unutra; zatim, izvoenje raznih obreda, od kojih su neki bili deo tradicije, a neki lina svojina tog lekara, dobavljena vizijom ili dobijena na poklon od nekog drugog lekara; i izmiljanje i izvoenje pesama, plesova i bubnjarskih obrazaca, na emu su radili pacijent i lekar zajedno. Goddve je sa dovoenja-unutra odlazio sa preporukama za dalje tretmane, ako su potrebni, i sa propisanim ponaanjem koga se morao pridravati da bi blagotvorno dejstvo gedveana potrajalo. Alder mi je priao da po njegovom miljenju veliki deo blagotvornog delovanja dovoenja-unutra lei u panji - panji to je davana goddveu, koji je bio sredite zanimanja svih prisutnih, u jednoj nenapetoj, udobnoj, podsticajnoj okolini, gde vladaju toplina, odmor, tiho bubnjanje i pevanje; takoe u panji koju je sam goddve morao dati svome ivotu, u njegovom razmiljanju i u mistinim, intelektualnim ili praktinim uvidima do kojih se stizalo zajednikim radom svih uesnika u gedveanu. To je prilino dobar primer onoga to su Kei oznaavali izrazom uvron, paljivost, obraanje panje. Neki ljudi su tokom ivota mnogo puta dovoeni-unutra, a neki jednom ili nijednom. Neki lanovi Lekarske Loe pristajali su da budu dvei kad god je to od njih zatraeno, drugi samo u sluajevima koje su smatrali ozbiljnim; prvi su bili omiljeni zato to su se odazivali ljudskoj potrebi za saoseanjem, ali su drugi ipak bili najcenjeniji. Svi lekari koji su obavljali dovoenjeunutra bili su i sami ponekad goddvei, naime bili su dovoeni-unutra, iz razloga terapije ili vebe. *Katran-korov UMIRANJE Smrtno bolesni ljudi, meu njima uglavnom stradalnici od sevaija, vedeta, ili raka, dolazili su da stanuju u Lekarskoj Loi, u jednom postupku udomljavanja koji se zvao hvagedvean, neprekidno dovoenje-unutra. Po pravilu, ublaavanje patnje smatrano je vanijim od produavanja ivota. Ako bi pacijent zatraio smrt i ako bi se porodica i bliski prijatelji sloili, Lekarska Loa je o tome raspravljala. Ako bi se dolo do zakljuka da je smrt prikladno reenje, etvoro lekara je preuzimalo obavezu da joj prisustvuje; eutanazija je obavljana kao svetkovina, obredno, kao i nasilni pobaaj i ubijanje novoroeneta sa udovinim nedostacima. Sredstvo za eutanaziju bio je otrov, koji je davan oralno ili injekcijom; abortus je obavljan kiretaom, pre i posle koje su koriene lekovite trave; roena udovita, ako ne bi od svojih slabosti odmah umrla, ostavljana su da umru od gladi, naime dobijala su negu, ali ne i hranu, sve do smrti. Odgovarajui na moja pitanja o udovinoj novoroenadi, Alder mi je dao sledeu pismenu izjavu: "Ubijamo, ili putamo da umru, odmah posle roenja, one pripadnike naroda 'ljudskog ili ivotinjskog' koji su se rodili sa dve glave, ili sa dva srasla tela, bebe roene kao dusevai 'odmakli stadijum sevaija: slepa i gluva deca, ujedno i sklona miinom gru koji onemoguava sisanje' i one koji su roeni sa veoma groznim izoblienjima ili bez mozga, bez koe, ili bez nekog drugog organa potrebnog za ivot. Takvima, koji se raaju kao samrtnici, doputamo da umru. Ljudskim biima koja su roena, a ne mogu da ive, obezbeujemo smrt praenu negom, pevamo pesme Odlaenja na zapad sa njima, a majke im daju imena da bi i ona mogla biti oaljena na Oaliteljskim vatrama ravnodnevice. Pripadnici ivotinjskih naroda koji se rode nesposobni za ivot ubijaju se na prikladan nain, daju im se prikladne rei, a smrt se spali." PORAANJE Izgleda da je ovo bila jedina oblast za koju su se lekari specijalizovali na osnovu svog pola. U radu sa ivotinjama bilo je gotovo isto toliko mukaraca koliko i ena strunih da pomognu kod nekog tekog poraanja krave ili ovce, ali prilikom ljudskog poraanja retko se deavalo da poslom upravlja mukarac; tavie, neke lekarke, zvane itateno ili 'one koje alju', specijalizovale su se gotovo iskljuivo za babiki posao i za staranje o trudnicama i dojiljama. Sloene i divne svetkovine trudnoe i raanja obavljane su pod upravom ena iz Loe Krvi koje su bile ujedno i lekarke, ili su sa lekarkama saraivale. Poslovi pretporoajne nege i nastave bili su temeljito obavljani; veinom su bili ugraeni u obrede i svetkovine. U vreme poraanja, higijena je bila izuzetno stroga. Ako domainstvo majke ne bi obezbedilo zasebnu sobu za taj poroaj i ako ta soba ne bi bila spremljena kako treba i ista - a to je znailo, izmeu ostalog, da svaka daska mora biti oribana i omirglana i svee obojena, da celokupno rublje mora biti iskuvano i da u svakom drugom pogledu moraju biti zadovoljena najstroa merila - Loa je mogla naloiti da se poroaj obavi u zgradi same Loe. Majka je ostajala sa bebom jo devet dana u toj istoj, tihoj, slabo osvetljenoj sobi; pravila su zahtevala to razdoblje odmora. Prijatelji i lanovi porodice mogli su dolaziti u posetu i pevati, ali ne veliki broj njih odjednom. Otac je bio nadlean da posetiocima poeli dobrodolicu, da odlui koga e pustiti u sobu, a koga nee i da im kae kad treba izii; neki drugi mukarac iz oeve Kue mogao je to raditi umesto oca, ako je otac bio odsutan, razveden, ili ako mu iz nekog drugog razloga nije mogla biti poverena odgovornost za to dete. Oekivalo se da on, ili njegov zamenik, pomae novoj majci u njenim poslovima i da pazi da ona ne preteruje sa radom dok jo doji dete, mada je u stvarnosti domainstvo obino titilo, ili preterano titilo, mladu majku, do te mere da je ona uskoro morala odluno zahtevati da joj se vrati njena sloboda da odlazi, dolazi i radi kad joj je i ta ju je volja. Trnica je upravo prolazila obuku za itateno u Lekarskoj Loi Sinana; rekla je da su teki trudovi i teka poraanja retkost, ali da se mnogo trudnoa neizbeno zavri pobaajem ili mrtvoroenjem ili roenjem teko defektne bebe i to, oigledno, zbog genetskih oteenja. Tako isto bilo je i kod krupnih ivotinja; sitnije ivotinje su u ovom pogledu manje stradale, zato to su u svom brem smenjivanju pokolenja ve odbacile najgora oteenja izazvana starim zagaenjima ivotne sredine i drugim traumama koje su udarile u genetsku osnovu svake ive vrste. ZARAZNE BOLESTI Ova lista oboljenja je neprecizna, nepotpuna i verovatno na mnogim mestima pogrena. Mnoga oboljenja o kojima mi je Alder govorio nisam uspela da prepoznam; nikad nismo bili savreno sigurni da govorimo o istoj bolesti. U meuvremenu su se nadogaale mutacije bakterija i virusa, zbog ega se, nesumnjivo, promenila i priroda mnogih zaraznih bolesti; ali glavni problem bio je renik. Keka teorija medicine i keki metodi postavljanja dijagnoze razlikovali su se, iz temelja, od naih. Na primer: Iako su imali jasnu svest o ulozi bakterija i virusa 'mada viruse nikako nisu mogli videti svojim mikroskopima' u dogaanju zaraznih bolesti, Kei nisu smatrali da je zarazna bolest uopte, ili ma koja pojedinana zarazna bolest, entitet po sebi. Bolest nije bila neto to se dogodi osobi, nego neto to ta osoba ini. Ako bih morala na keki jezik prevoditi nau re zdravlje, najpribliniji prevod koji bih mogla nai glasio bi 'oja' lakoa ili elegancija, odnosno 'gestanai' - dobro ivljenje, postizanje dobrog ivota, kombinacijom uroene nadarenosti, vetine i talinosti. Za prevoenje naih rei bolest ili oboljenje morala bih upotrebiti keke privativne 'odrene, koje ukazuju da neeg nema' oblike 'poya' - nelakost, nelakoa 'to nije daleko od prvobitnog znaenja engleske rei za zaraznu bolest, disease, dis-ease' ili tekoa ili tegoba; i 'gepestanai', bolesno ivljenje, postizanje loih ishoda, nemanje vetine, nemanje srene ruke, to jest talinosti. Iz ovih kekih rei proistie da bolesna osoba nije patient 'onaj koji trpi, koji strpljivo podnosi, pacijent' nego je agent, inilac, izvrilac; ne dogaa se samo spoljanja invazija na telo te osobe, nego ta osoba sama ini bolovanje/biva bolest. Moda e udno zazvuati, ali ja mislim da takav pogled na bolest vodi ka manjem oseanju krivice nego naa slika tela koje je iskljuivo rtva zlonamernih spoljanjih sila. U kekoj slici podrazumevalo se saznanje da ne inimo uvek ono to bismo voleli, ili se nadali, ili to bi trebalo da inimo i da ivljenje nije uvek lako. Postupci Lekarske Loe nisu bili sluenje nekakvom idealu da ovek stekne savreno zdravlje i veitu mladost i da bolesti budu sasvim iskorenjene; keki lekari su samo nastojali da ivot ne bude tei nego to mora biti. Postojale su u Lekarskoj Loi svetkovine za imunizaciju ili vakcinaciju novoroenadi stare 9, 54 i 81 dan; dece stare 2, 4, 5 i 9 godina; i odraslih po potrebi ili na lini zahtev. Zarazne bolesti koje su keki doktori mogli spreiti vakcinacijom ili imunizacijom pomenute su u sledeem spisku: Tetanus, besnilo, malarija, crna 'bubonska' kuga; verujem da sam te etiri bolesti prepoznala pouzdano. Postojale su vakcine za sve etiri i davane su bebama i deci, a i odraslima u sluaju potrebe. Malarija je opako napadala u velikim movarama na uima reke Na; vakcina je bila delotvorna, ali ipak ne tako potpuno da bi Kei rado putovali u te krajeve. Dodue, Kei nisu rado putovali nigde. Veverice one vrste koja ivi na zemlji, a ne na drveu i sad su prenosile crnu kugu; zato nisu nikad lovljene niti rukama doticane, ali nije bilo poznato da se ijedan sluaj crne kuge dogodio Dolincima ili ljudima okolnih zemalja u vremenima kojih se iko iv seao. Moja raspitivanja o simptomima velikih boginja i tuberkuloze zavrila su se tako to Alder nije mogao da prepozna koje su to, zapravo, bolesti. inilo se da govorimo o istoj stvari kad sam pomenula bolesti i bolesna stanja u ijem nastajanju posreduje virus herpesa: male boginje, labijalni herpes, genitalni herpes, pojasni herpes. Alder je za sve njih znao i smatrao je da ine jednu povezanu skupinu, sa zajednikim imenom hemhem. Male boginje bile su opasne i za decu i za odrasle, a vakcinacija obavezna i delotvorna. Za venerine bolesti - po svemu sudei, varijante sifilisa i gonoreje vaila su dva naziva: jebirane i muka vandolinska; ovaj drugi naziv poteno je odraavao injenicu da nijedna venerina bolest nije bila ukorenjena u populaciji Doline. Razlog vie da se ne putuje. Alder je znao nekoliko postupaka za leenje, ali nijedan postupak spreavanja osim higijene. Ostale bolesti koje u pomenuti prepoznali smo nepouzdano: Bebe su dobijale vakcinu protiv neeg to je liilo na difteriju i protiv nekog osipa po koi koji svakako nije predstavljao male boginje, ali je mogao biti neki oblik arlaha. Ono to je Alder nazivao 'mokrim pluima' svakako je bio neki oblik zapaljenja plua. Delotvorni keki lek bio je penicilin ili neki gljivini derivativ penicilina. Nisam ni pokuala da shvatim silno zamrenu farmakopeju zasnovanu uglavnom na lekovitim travama. Prilino esto su se javljali sluajevi zaraznog hepatitisa 'zapaljenja jetre' i zarazne utice; Alder je rekao da poremeaji jetre spadaju meu najtee leive obine bolesti. Glavna taktika protiv njih bila je higijena. Strastveno paljivi u upotrebi vode i ouvanju svojih potoka i bunara, Kei su znali i za tifus, ali samo iz knjiga i iz opisa koje su dobijali sa Berze. Razne vrste raka koe bile su itekako este; druge vrste tumora svakako su se pojavljivale, ali meni se inilo da su bile manje este nego kod nas, mada je mogue da sam u ovome, zbog razliitih shvatanja i pristupa, sasvim zalutala. Srane bolesti, koje su leene lekovima i svetkovinom gedveana, smatrane su starakom nevoljom, osim u sluajevima kad su bile posledica uroenog sranog defekta. Dve bolesti koje su optereivale keku i okolnu populaciju, a koje ne optereuju nas, bile su sevai i vedet: uroeni, neizleivi, progresivni poremeaji nervnog sistema. 'Od ove dve bolesti stradali su ne samo ljudi, nego i sve velike domae ivotinje, a za losove se govorilo da su odavno izumrli u celom slivu Unutranjeg mora zato to su 'bili vedet'. Koliko sam ja mogla ustanoviti, obe te bolesti izraavale su genetsko 'hromozomsko' oteenje koje su izazivali dugotrajni otrovi i zaostaci otrova i radioaktivnog otpada iz vojnoindustrijske ere, koji su bili iroko prisutni u zemljitu i vodi i koji su nekontrolisano oticali iz pojedinih visokozagaenih zona. Vedet je donosio poremeaje linosti i demenciju; sevai je obino vodio do slepila i gubitka drugih ula i do degenerativnih promena u pogledu kontrole miinih pokreta. Obe te bolesti bile su bolne, osakaujue, neizleive i sa kobnim ishodom. Otrina njihovog naleta i trajanje toka bolesti u velikoj meri su zavisili od onog to je Alder nazivao 'temeljitou' tog stanja: veoma velika oteenja gena mogla su dovesti do smrti ak i u materici, a vrlo mala oteenja mogla su se ispoljiti tek u starosti. A starost je, u Dolini, nastupala oko ezdesete godine. Proseni 'ili 'oekivani'' ivotni vek Dolinca, izraunat po naem sistemu, bio je kratak, ne vie od trideset ili etrdeset godina - zato to je tako mnogo dece raano sa sevaijem ili sa drugim tekim genetskim nepravilnostima, to je izazivalo visoku smrtnost u ranom detinjstvu. Meutim, Ke koji se rodi oja i ivi gestanai zalazio je, najee, u duboke

STALNO SE VRAAJUI KUI - 84 sedamdesete godine, a starost je prihvatana sa lakoom i ivljena, veoma esto, sa mnogo vetine i lepote. OGLED O POSTUPCIMA Iz nastavne biblioteke crvenotuglanskih hejima Sinana. Najspoljanjije: slabo svetlo, grubost, hladnoa, slabi postupci, to donosi mrtva tela, takozvane trunide. Postupci lova i rata trae strpljenje, budnost, paljivost prema pojedinostima, poslunost, kontrolu, takmako preduzetnitvo, iskustvo, tupu matu, hladan razum. Klanje ivotinja i ubijanje biljaka radi hrane jesu postupci koji trae strpljenje, budnost, obraanje panje na pojedinosti, prisustvo duha i veliku paljivost. Opasnost po ubijaa velika je. Ako se izgubi slika darova onog drugog, izgubi se i ubijaev um, ako se izgubi slika bola, ubija je izgubljen. Slika bola onog drugog bia jeste sredite ljudskosti. Kad zbog nemara ili hira pone ubijanje na surov nain, to je izvan najspoljanjijeg i ne moe se nikada vie ni na koji nain vratiti unutra. U najspoljanjijem, postupci zgrtanja blaga samo za sebe i zelenaenja ne mogu se razumom savladati, nezasiti su, treba ih sa zloudnim tumorima porediti. Prilazei blie ka unutra, slabo svetlo, grubost, hladnoa, jaki postupci, to je ono kad se mrtvo telo priprema. Deljanje i oblikovanje drveta i pripremanje svih biljaka i njihovog korenja i semenja za hranu, rasecanje na komade, dimljenje, suenje, konzervisanje i kuvanje mesa ivotinja, ptica ili riba, sahranjivanje mrtvih gradskih ivotinja, sahranjivanje i pogrebne svetkovine za ljudska bia, to su postupci o kojima dolikuje i treba svi da znaju poneto, jer se obavljati moraju, ali na naine umne i prikladne. Jo blie ka unutra dolazei, grubi su, blistavi i jaki oni postupci koji uglavnom znae razmenjivanje jedne stvari za drugu stvar. Trampa i razmena omoguuju da se sila premeta sa jednog mesta na drugo; te dve radnje mnogo lie na ivot. Umee Mlinara u korienju snaga sunca, vetra, vode, elektriciteta i u kombinovanju stvari da bi se dobile druge stvari, sve su to postupci razmenjivanja. Oni zahtevaju da se budno pazi, da um bude bistar, mata blistava, da ovek bude skroman, da pazi na pojedinosti i na ono to proishodi, da pokae snagu i hrabrost. Jo blie ka unutra dolazei, pravo unutra ulazei, postupci zaea, trudnoe, poraanja, gajenja i podizanja ivog bia jesu oni koji ivot donose. Najunutranjije: topli, jaki, fini, blistavi postupci, to je ono to dovodi i do pojave ivih bia i do raznovrsnosti, sloenosti, moi i lepote stvari. Blistava mata, jasan um, toplina, spremnost, velikodunost, gracioznost i lakoa, to je ono to se trai u postupcima vrtlarstva, rada na farmi, deljenja hrane, negovanja ivotinja, leenja, nege, isceljenja i teenja, u umeima da se stvore istoa i red na mestima gde ljudi ive i rade, u svim plesovima i divnim vebanjima, u umeima da se naprave lepe i korisne stvari i u svim vetinama i postupcima muzike, govora, pisanja i itanja glasno ili u sebi. IGRANJE Igrake za odrasle i za decu bile su deljane od drveta, ili ivene, a imale su oblik ivotinja, lutaka, majunih korisnih upotrebnih predmeta i komada nametaja, ili su to bili uglasti, uoblieni, izglaani otpadni komadi drveta iz strugare, ili lopte od gume dobijene od mlene trave, ili ovije beike, ili punjeni predmeti od zaivene tavljene koe. Sve ostalo ime su se igrala, deca su pravila sama, ili su pozajmljivala iz kue ili radionice. Veina dejih igara sastojala se u tome da se odglumi neka pria i da se oponaaju rad i druge delatnosti odraslih, ukljuujui pevanje u zanosu, leenje, umiranje, raanje, porodine svae i sve melodramske vidove kekog ivota. Neke deje igre imale su i svoja pravila; meu takvima su: Mnoge igre sa pevanjem i plesanjem. Neke od njih bile su prilino sloene i lepe za gledanje. Jednu su zvali mudup 'zec iz polja', a podseala je na nae skakutanje zvano 'kolice', jer su plesai ili jedan za drugim du unapred nacrtane putanje, odnosno prolazili kroz nacrtani lavirint, a uz put na izvesnim takama bacali ili podizali zrna ili orahove ljuske. Nabacivanje prstena. Za ovo je korien obru izdeljan od lakog drveta, a igrai su ga bacali uvek preko potoka. Igrai su uvek bili u parovima ili grupama. Pesme 'nabacaljke' pevane su sve dok neko ne bi promaio pobodeni tap; onda se pevanje poinjalo iz poetka, a 'pobeda' se sastojala u tome da se stigne do kraja pesme. 'Backe', bacanje noa tako da se zabode u zemlju. Ovo su deca radila vrlo veto. No je detetu esto bio najdrai posed, "pravi od telinskog elika!" Igra hi, slina badmingtonu. Kao lopta sluila je gumena 'ptica' sa perjem 're hi znai lasta' koju su udarali reketima dugake drke, a male glave, po kojoj su bile razapete ukrtene strune od creva. Igralo se uetvoro, po dvoje sa svake strane jednog zategnutog kanapa ili trake. Cilj igre bio je da 'lasta' ostaje neprestano u vazduhu i to u pravilnom i brzom dodavanju. Hi je bio jedna od igara Leta; omladinci i odrasli esto su ili iz grada u grad da uestvuju u egzibicionim takmienjima. Odrasle ene i stariji mukarci retko su igrali hi, ali su esto koristili tu 'lo'pticu i taj reket da igraju bez pravila; u suvoj sezoni na zboritu je obino bio nametan jedan, ili dva terena za hi. Potkovice su nabacivali na uspravan tap tano kao mi. Kuglanje, sa tekom drvenom loptom koja je kotrljana po glatkoj zemljanoj stazi u pravcu pet kamenova rasporeenih u obliku latininog slova 'V'. Izraunavanje broja postignutih poena bilo je sloeno, zahtevalo je duge, ozbiljne rasprave. Stari ljudi su nabacivali potkovice i kuglali se ee nego veina dece. Streliarstvo 'gaanje pomou luka i strele', izbacivanje kratke strelice i bacanje udarnog tapa. To su, naravno, elementi lova, ali su korieni i kao igre, ili su egzibiciono izvoeni na igrama Leta. Gotovo svako dete imalo je po jedan, za njega napravljen, mali luk, za koji je umelo da pravi strele. Deca su odlazila i u stvarni lov na male ivotinje; to ne moemo nazvati igrom, iako znamo da je obavljano po strogim pravilima, jer hrana, dobavljena na taj nain, nije bila od bitnog znaaja za opstanak. murke 'skrivalice'. Ovo se mnogo igralo tokom leta, kao i jedna igra slina naoj takozvanoj 'utni kofu'. Ali da bi se zarobljenici oslobodili, nije trebalo utnuti kofu, nego baciti jedan dugaki bambusov tap; na mestu njegovog pada bila je nova baza. 'Sardine', igra obrnuta od skrivalica. Nju su mnogo volela mala deca u zatvorenim prostorima tokom kine sezone. Hokej na travi, koji se igrao na nekoj travnatoj ledini ili u ambaru, sa konom loptom i drvenim tapovima. Igrala su etiri tima istovremeno, sa po dva do pet igraa u svakom timu; cilj je bio da lopta proe, odreenim redosledom, kroz sva etiri gola. Jedna vrsta fudbala igrala se po pravilima 'koliko sam ja mogla videti' gotovo istim kao u hokeju na travi, osim to se lopta nije udarala tapom nego iskljuivo utirala. Vetulu, igra slina polou. Bila je istog tipa kao i gornje dve, ali nisu postojali timovi nego su svaki konj i jaha bili tim za sebe. U svim igrama ove vrste pobeivao je onaj tim ili takmiar koji prvi upotpuni jedan ceo obrazac prolaenja lopte kroz golove, ali igra se, ipak, nije smatrala zavrenom dok svi ne ispune taj obrazac. Ovo su bile veoma aktivne i rizine igre, ali ako bi se izmeu igraa javilo agresivno ponaanje, to bi odmah znailo neizostavni i neopozivi prekid utakmice. Izvrsnost se sastojala u brzini, vetini i timskom ostvarivanju eljenog obrasca; utakmica je bila metafora za drutvo, a ne za rat. Ova premo saradnje u odnosu na takmatvo vaila je u svim igrama osim u kockarskim. Igre kockicom 'za bacanje'. esto su ih igrala starija deca, omladinci, a i mnogi odrasli. Postojale su dve vrste kockica, obe sa est strana: u igri apap 'nula-nula' upotrebljavane su dve jednake kockice koje su na pet svojih strana imale take 'od jedne do pet taaka' dok je esta strana bila prazna; u igri hvots upotrebljavane su etiri jednake kockice, ije su strane bile markirane simbolima 'list, kost, oko, riba, aov, usta' i te etiri su bacane u nadi da se postigne jedna od mnogih dobitnih kombinacija, to je liilo na malo sloeniju varijantu nae slot-maine ija tri toka, kad se zaustave, mogu pokazati isto voe. Druge igre sa kockicama, izmeu ostalih i neke sa osmostranim 'dugakim kockicama', bile su pozajmljene od susednih naroda. Kao ulozi sluili su uglavnom drveni etoni, ili obluci; drutvena zajednica nije sa odobravanjem gledala kockanje u predmete od stvarne materijalne vrednosti, ali je ono ipak bilo esta pojava. Odrasli su se ponekad uputali u duge kockarske sedeljke naroito u letnjim kuama, gde u blizini nije bilo nikog ko bi izrazio neodobravanje. Ljudi zapravo nisu posedovali toliko line imovine da bi se iko mogao upropastiti kockanjem, ali ugled se mogao gubiti. Koliko je meni poznato, kockarski ulozi osvajani su iskljuivo bacanjem kockica; Kei su smatrali da su sve druge igre stvar vetine, a ne srene sluajnosti, te da zato nisu prikladne za stavljanje kladilakih uloga. Dizanje slamke. Bila je ovo kod dece najomiljenija od sedeih igara. Upotrebljavan je komplet fino izglaanih drvenih tapia 'a u poljima pravih slamki' nabacan kako bilo na gomilu. Zadatak igraa bio je da dignu i uklone jednu po jednu slamku, ali ko pomakne ijednu osim one koju je, u tom krugu uzimanja, prvu dodirnuo, gubio je 'potez', to jest tu rundu. Komplet neto teih tapia, od maslinovog drveta, korien je za itavu jednu grupu igara, kao to su 'nagni-baci', 'na-ruku-hvataj', 'kuugradi' i druge. Pojedina deca su izvodila udesno vete trikove tim tapiima. Pravljenje rei, ili reenice. Slovima ispisane drvene ploice priblino velike kao nae ploice za domine, neke od njih divno izraene i ukraene, sluile su za niz ovakvih igara, kojima je, kao kod nae igre anagrama 'ispreturanih slova na osnovu kojih pogaamo ta je pisalo' cilj bio da se naprave pojedine rei ili, u teim varijantama, cele reenice. Ovakve igre mogle su trajati satima, pa i danima. Cilj igre mogao je biti i taj da se napie nova pesma, ili da igrai jedni druge nadmauju u ironinim i uvredljivim komentarima - 'nadzezavanju' ili 'poklapanju'. A takva takmienja, bez ikakvih predmeta za igru, govorena kao niz slobodnih usmenih improvizacija, bila su i deo Plesa Vina. Tipino je za Kee bilo to da neposredno takmatvo i agresivnost kanaliu u verbalne oblike, koji su im bili prihvatljivi pod uslovom da ostanu pod kontrolom i koji su smatrani divljenja dostojnim ako su bili duhoviti. Prie za nastavljanje. Postojale su i druge isto usmene igre, a u ovima su uesnici bili rasporeeni u krug i svako je morao da kae 'ta se desilo dalje', 'ta je onda bilo', zavravajui nekim dramatinim i napetim trenutkom, od koga je sledea osoba morala nekako nastaviti priu. ini se da zagonetanje, to jest postavljanje samo po jednog zagonetnog pitanja, u Dolini uopte nije postojalo. Nisam primetila nijednu igru koja bi liila na ah ili na ma koju drugu nau igru na tabli sa kvadratiima, niti ikakvu verziju igre go. Kei nisu imali ni karte za igranje. Keke igre na tabli bile su tipa engleske igre 'zmije i merdevine' ili 'parizi', veoma jednostavne; igrala su ih mala deca, ili deca i odrasli sa malom decom. U Tahas Tuhasu deca su ila u hejime Crvene Tugle da igraju 'odlaenje do devet gradova na teak nain', igru sa kotrljanjem kockica, u kojoj putnika, na putovanju po ogromnoj, prastaroj, divno ilustrovanoj tabli, ekaju zmije zvearke, divlji psi, besni mlinari, vatrene lopte, odnosno meteori, gromovi, natprirodne prizemne veverice i druge opasnosti i unazaujue stvari, a na kraju on moe stii u Vakvahu na Planini. NEKE GENERATIVNE METAFORE Izloila ih prireivaica isto kao vebu iz kulturnog relativizma, ili kao napad prolenog ienja kue. Metafora: RAT. Generie: BORBU. Vasiona kao rat: Likovanje bia nad nitavilom. Bojno polje. Drutvo kao rat: Podvrgavanje slaboga jakome. Osoba kao ratnik: Hrabrost; junak. Medicina kao pobeda nad smru. Um kao ratnik: Osvaja. Jezik kao kontrola. Odnos ljudskih bia prema drugim biima u ratu: Neprijateljstvo. Slike Rata: Pobeda, poraz, plen, ruevine, vojska. Metafora: GOSPODAR. Generie: SILU, VLAST, MO. Vasiona kao kraljevina: Hijerarhija od jednog kralja nadole. Red iz haosa. Osoba kao gospodar/podanik: Klasa, kasta, poloaj, odgovornost. Medicina kao vlast. Um kao gospodar/podanik: Zakon. Suenje. Jezik kao vlast. Odnos ljudskih bia prema drugim biima u kraljevini: Nadmo. Slike kraljevine: Piramida, grad, sunce. Metafora: IVOTINJA. Generie: IVOT. Vasiona kao ivotinja: Organska, nedeljiva celina. Drutvo kao ivotinja: Pleme, klan, porodica. Osoba kao ivotinja: Rodbinska veza. Medicina kao odmor. Um kao ivotinja: Otkrie.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 85 Jezik kao odnos. Odnos ljudskih bia prema drugim biima kao ivotinjama: Jedenje, meuzavisnost. Slike ivotinje: Raanje, parenje, umiranje, godinja doba, stablo drveta, raznovrsne biljke i zveri. Metafora: MAINA. Generie: RAD Vasiona kao maina: asovnik i asovniar. Funkcionisanje i odmotavanje do kraja. Drutvo kao maina: Delovi, funkcije, zupci na zupanicima; meuodnosi; proizvodnja. Osoba kao maina: Upotreba. Svrha kojoj slui. Medicina kao popravljanje. Um kao maina: Informacije. Jezik kao komunikacija. Odnos ljudskih bia prema drugim biima kao mainama: Izrabljivanje. Slike maine: Napredak, nezadrivo nadiranje, kvar ili slom, toak. Metafora: PLES. Generie: MUZIKU. Vasiona kao ples: Harmonija. Stvaranje/unitavanje. Drutvo kao ples: Uee. Osoba kao plesa: Saradnja. Medicina kao umetnost. Um kao plesanje: Ritam, mera. Jezik kao veza. Odnos izmeu ljudskih bia i drugih bia kao ples: Vodoravni spojevi. Slike plesa: Koraci, pokreti rukama, nadovezivanje, sklad, zavojnica. Metafora: KUA. Generie: POSTOJANOST. Vasiona kao kua: Sobe u jednoj velikoj zgradi. Drutvo kao domainstvo: Podeljenost u jedinstvu; ukljuivanje/iskljuivanje. Osoba kao domain/domaica: Jastvo. Medicina kao zatita. Um kao domain/domaica: Pripadanje. Jezik kao odomaenje samoga sebe. Odnos ljudskih bia prema drugim biima u kui: Unutra/spolja. Slike Kue: Vrata, prozori, ognjite, dom, grad. Metafora: PUT Generie: PROMENU. Vasiona kao put: Tajna; ravnotea u kretanju. Drutvo kao put: Oponaanje neljudskog; neinjenje. Osoba kao putnik: Oprez. Medicina kao odravanje u ravnotei. Um kao putnik: Spontanost. Pouzdanost. Jezik kao neodgovarajui. Odnos ljudskih bia prema drugim biima na putu: Jedinstvo. Slike na putu: Ravnotea, preokret, putovanje, povratak. TRI PESME BA PANDORINE, NAPISANE IZ DOLINE USTRANU, GRADU OVEKA KULA VISOKA Uzviena Kula od kamenih blokova Volje na div-steni Zakona: veno je, veno, to stanovanje. U palati Jednog natrpane gomile ljudi ive. A divljake izbacie da crknu k'o zverad. Pa neka vam, rekosmo, kad vi znate bolje, i otidosmo iz tog Vilajeta u polje, travno i ravno, da zidamo bedno. Od zemlje, drveta i vode, kuice krive, oko nas trkaju koze i perad, naa je uina od krike sira i jednog jajeta. ivimo kao i druge ive due, kao ivotinje i bilje, jedemo ih i hvale im pevamo i sa njima mremo; Radimo sve kao oni, samo umno i kao reka preko peska i kamenja i stena teemo. Kreemo se nisko kao voda, nisko kao senke. Kulu Duha smo, negde iza sebe, izgubili iz vida, zaboravili smo kako se to visoko i tvrdo zida. Niz reku, sa vodom! Postojimo teno, teno. NJUTN OVDE NIJE SPAVAO Ba me briga da l' sam mogua. A koji su pa mostovi izmeu nas? Vetar, duga, maglica, nebeski mirni dah. Moramo nauiti da hodamo po duginom spektru. 'ak i Matori Ljubomorko pominjao je to kao zavet.' Moramo nauiti da etamo po vazduhu. Ono to nas povezuje, 'duo, sestro moja lepa', jeste ova provalija izmeu nas. Moramo nauiti da gazimo po niemu. Ono to nas razvezuje, 'telo, moj dobri brate', jeste nae srodstvo u istoj kui. Moramo nauiti, moj je savet, da poklonimo svoje poverenje osloncu samo od vazduha. NE BITI JEDNOUMAN Nita Bog, nita Kralj, nijedan Jedan-vredan. Nita to ne moe jo neko. Nita dupl, tripl, nita multi, nema repli, identi jok, jednak-umno: a-a! Dakle, nema grada. U, to mi ao. Ovde nema u koje 'od' da baci ni u koje 's' da mee, nemamo '' za ubre ni 'ot' za pad. Naa je karta bez vaeg karta. Nego: tako, neki narod, ne ba mnogobrojan, blag, pazi gde gazi, prirodi drag, na prirodnoj stazi, peva heja, heja, i svojim putem pored vode smireno odlazi. IVLJENJE NA OBALI, ENERGIJA I PLESANJE IVLJENJE NA OBALI Ovo je bio keki naziv za razdoblje seksualnog uzdravanja koje je zahtevano od svih omladinaca. Dugo sam smatrala da je ovaj obiaj anomalija, da je neosoben za dolinsku kulturu kao celinu, odnosno da se u nju ne uklapa. Taj narod koji je nastojao da ostvari realistini i nezahtevni stav prema seksualnosti i da izbegava sve preteranosti i u zadovoljavanju i u uzdravanju, narod iji je stil u kontroli i samokontroli bio zanovan na oputenosti, a ne na krutosti, narod koji je eleo elegantno, lepo, graciozno ponaanje, a ne vladavinu, narod kome su deca bila sredite sveta - zato se obruio na omladinu jednim takvim krajnjim zahtevom, tako kruto sprovoenim? Jedno vreme objanjavala sam ovo 'na-obali-ivljenje' 'i bila tim objanjenjem zadovoljna' govorei sebi da je to u nekoj vezi sa kekom predrasudom protiv ranog roditeljstva, koja je bila veoma jaka, jaka ba kao i njihova predrasuda protiv raanja/imanja 'kao majka i kao otac' vie od dvoje dece i da su te tri stvari sve u vezi; ta moja objanjenja bila su, zaista, racionalna. Velike porodice poinju sa mladim roditeljima. Ali ma kakvi da su bili elementi razuma u korenu tog njihovog 'na-obali', Kei su tom pitanju pristupili sa strau: smatrali su da je rano roditeljstvo nemudro, nezdravo i poniavajue. Reeno mi je da se trudnoa devojke ispod osamnaest ili sedamnaest godina preseca abortusom, uvek i bez izuzetka, i da je pri tome sva sramota na strani devojke, to je bila trudna, a ne na strani onih koji nareuju nasilni pobaaj. Momak u mlai od devetnaest godina koji bi postao otac bio bi pritisnut takvim prezirom ostalih graana da bi se to lako moglo zavriti njegovim izgnanstvom ili samoubistvom. Pa ipak, zato celibat? Genetska teta nastala zbog davnih katastrofa bila je tolika da su Kei imali, u poreenju sa nama, mali broj uspenih zaea i vrlo mali broj uspeno zavrenih trudnoa 'sa ivoroenom i zdravom decom'; a sredstva protiv zalea 'kondomi, dijafragme, suneri od mlenotravne gume i od drugih materijala i herbalni, odnosno travni spermicidi koje je pripremala Lekarska Loa' bili su delotvorni, odobreni i lako su se nabavljali. Deaci i devojice ve su sa deset godina znali sve o upotrebi sredstava protiv zaea - ak su i petljali sa njima, gotovo svi, jer su deje seksualne igre smatrane potpuno normalnim, odobravane su, pa i nagraivane i podsticane. Meutim, negde oko desete godine deca su sama poinjala da odustaju od seksualnih igara, zato to su elela da nadrastu to razdoblje, da oponaaju celibatne omladince. Ali otkud ta zabrana ba u trenutku kad seksualna elja poinje da se ispoljava i da jaa, otkud i zato, na poetku potencije, taj nepotrebni i potpuni preokret? Tek kad sam sagledala 'na-obali-ivljenje' kao reverziju, poela sam da uviam njegovu punu uklopljenost u kulturu Doline. Za objanjenje ove pojave prvo se moraju objasniti dve-tri kljune rei; o njima je ve bilo govora u odeljku o Serpentinskom kodeksu. HEJIJA Prvi element ove rei, hej- ili heja, neprevodivi je iskaz hvale/pozdrava/svetosti/bivanja na sveti nain. Drugi elemenat jeste re ija. Ona znai arku 'kao na vratima': tvrdi predmet sastavljen od dva meusobno uzglobljena dela 'ili komad tavljene koe' koji spaja plou vrata sa otvorom koji ta ploa treba da otvara i zatvara. Oko ove slike rojile su se konotacije i metafore. Ija je sredina zavojnice, izvorite obrtnog kretanja 'ali ne u zatvorenim, krunim putanjama, nego u otvorenim, 'iro' putanjama'; prema tome, ija je izvorite promene, ali i spojnica. Ija je veiti poetak, ija je proces uzdizanja i nastavljanja snage. Keka re za energiju je ije. Energija se ispoljava u tri glavna oblika: kosmikom, drutvenom i linom. Za kosmos, Vaseljenu, Kei su imali prilino uzgrednu re rruvej, 'sve ovo'. Postojala je i formalnija, filozofskija re em, koja je znaila prostiranje-i-trajanje, ili prostor-vreme. Energija u znaenju koje fiziari pridaju toj rei, dakle temeljna sila koja se moe pretvarati u materiju, a materija u nju, bila je emije. Re ostou-ud opisivala je postupak tkanja, ili tkaninu, ali i dovoenje u vezu, uspostavljanje odnosa, pa je zato koriena i da oznai drutvenu zajednicu, zajednitvo ivljenja, utkanost meuzavisnih postojanja. Energija jednog odnosa, i u politici i u ekologiji, bila je ostou-udije. Najzad, energija jedne linosti, snaga jastva jedne jedinke, bila je eije. Meuigru ta tri oblika energije u itavom kosmosu Kei su nazivali plesom. Poslednja od pomenutih, jastvena energija ili energija linosti, razgranavala se u drugi skup pojmova, koje u opisati vrlo sumarno: Smatralo se da lina energija ima pet glavnih sastojaka, koji su u vezi sa seksom, umom, kretanjem, radom i igrom, ali da svaki od tih pet delova ima po dva vida, jedan koji odlazi izvan i drugi koji se vraa unutra. 1. Lamaje, seksualna energija. Lamavoije, energija koja odlazi u seks 'frojdovski libido?'. 2. Jaije, ekstrovertna misao. Jaivoje, introvertna misao. 3. Daoje, prava kinetika energija. evdaoje, energija koja se izraava u atletici, putovanju, svim telesnim vetinama, u svemu napornom, u raznim delatnostima. evdaovoje, lino kretanje, zapravo je samo telo. 4. Ajaje, igranje, uenje, pouavanje. Ajavoje - ovo bi se valjda najbolje dalo prevesti kao 'uenje bez uitelja'. 5. eije, lina energija, shvaena kao rad: osnovne delatnosti potrebne da bi ovek iveo - nabavljanje i pripremanje hrane, odravanje domainstva, vetine i poslovi ivljenja. evoije, rad uperen ka unutra, rad u svrhu postizanja linosti i jastva; moe se prevesti i kao pravljenje due. Biti iv znailo je odabirati i upotrebljavati, svesno ili ne, dobro ili loe, neke od ovih energija, na nain koji odgovara tvom ivotnom dobu,

STALNO SE VRAAJUI KUI - 86 stanju zdravlja, tvojim moralnim idealima i tako dalje. Upotreba 'rasporeivanje za dejstvo' ije bila je, zapravo, glavna tema dolinskog obrazovanja, u kui i u hejimama, od roenja do smrti. Lina energija bila je, naravno, lina stvar, birao ju je pojedinac sam, a to biranje, mudro ili glupo, umno ili nemarno, bilo je on, bilo je njegova linost. Ali nikakav izbor nije se mogao izvriti nezavisno od nadlinih i bezlinih energija, nezavisno od kosmikih/drutvenih/jastvenih spojenosti svih postojanja. Jo jedna re veoma vana u kekom razmiljanju, tuuvjai, umnost, mogla bi se opisati kao inteligentna svesnost o ovoj meuzavisnosti energija i bia, kao oseanje o mestu i ulozi jednog oveka u celini svemira. Najzad, sve ove apstrakcije mogu biti primenjene na konkretni ivot u Dolini: beba postoji vie u smislu fizike energije i fizikih odnosa 'emije, ostou-udije' nego kao linost. Dok dete raste, njegova lina energija okrenuta prema spolja 'eije' dobija zamah i poinje da se razlae, prvo u kretanje unaokolo, igranje i uenje 'evdaoje, ajaje', to su poeljne delatnosti mladih, delatnosti koje ne treba spreavati, sputavati, 'zauzdavati', kako je govorio engleski pesnik Vilijem Blejk. Predstojalo je da se u mladoj osobi razviju i izraze, neto sporije, energije seksa i uma 'lamaje, jaije' koje e takoe biti 'ka spolja odlazee', ekstrovertne. Najzad je u godinama za koje se govorilo da su, kod devojica, 'godine bistre vode' 'izmeu devete ili desete godine i poetka redovne menstruacije', a kod deaka 'godine pupljenja i izrastanja granica' 'od desete ili jedanaeste godine do punog puberteta', izlazila na svetlo dana prava lina energija, radna osoba. Nastupanjem omladinstva, sve te prema napolje usmerene, centrifugalne, rastue energije poinjale su se udvajati 'ka unutra dolazeim', centripetalnim energijama zrelog ljudskog bia. Omladinac je morao da naui kako da uravnotei sve te sile i postane cela osoba, 'osoba sasvim', jeveje. Nain da se ovo izvede ekonomino, inteligentno i sa lepotom, bila je regulacija energija. Ovde se vraamo pravilu o seksualnom uzdravanju, vraamo se ivljenju-na-obali kao reverziji. Deca su ila prema seksualnoj potenciji. Omladinci su seksualnu mo dostizali i zato su se okretali od nje. Ba onda kad su sticali sposobnost da 'rade' 'funkcioniu' kao seksualna bia, prestajali su to da ine - svesno, svojim opredeljenjem. Sad je bila neophodna reverzija svih ekstrovertnih energija, one su se sve morale vratiti nazad u sredite, da bi delale u slubi osobnosti upravo u etapi kad je osobnost u najranjivijoj, kljunoj fazi. Prilikom ovog preokreta, mlada 'sad-postaje-osoba' odlazi na nova mesta, na ona unutranja mesta gde neroeni ekaju da se rode 'to je i mentalna, ali i telesna slika, jer ono to se dogaa u glavi i ono to se dogaa u testisima i jajnicima jesu procesi meusobno nerazdvojivo vezani'. Tog trenutka mlada linost odlazi da 'na-Obali-ivi'. Kad je to putovanje obavljeno, kad je tamo dospela, mlada osoba je spremna da 'uini zalaenje dublje u kopno', da se vrati kui. Dabome, to slobodno, lino opredeljivanje, sa razumevanjem uinjeno, bilo je ideal. U praksi, omladina je na celibat pristajala zbog pritiska okoline, iz poslunosti, a i zato to su nagrade za pristanak bile znatne. 'Na-Obaliivljenje' poinjalo je slavljem kod kue i svetkovinom u hejimama i dobijanjem potpuno nove odee; omladinac u toj nebojenoj odei dobijao je poasti, a ujedno se prema njemu postupalo sa primetnom nenou. Takva osoba oseala je podrku celog tkanja drutva, podrku rodbine, Kue, osoba u posebno bliskoj vezi, loe, umetnosti i grada. A koliko e vremena provesti na-Obali-ivei bilo je, stvarno, preputeno jedinki da odlui. Celibatno razdoblje moglo je trajati i samo jednu jedinu godinu, ali se moglo produiti i do ranih dvadesetih. Jedino je trebalo izbei krajnosti: rani promiskuitet ili opsesivni asketizam. ivljenje-na-Obali, dakle, bilo je poetak umnog ivljenja. Bio je to 'zglobni' in. Tek je iz tog ina moglo proistei funkcionisanje ''rad'' oveka kao osobe, i to osobe koja je i sama deo irih odnosa 'dakle jednog ireg 'rada'' koji su, opet, samo deo vaseljenskog 'rada', proticanja reke, plesa, obrtanja galaksija. Vejija hejija - sve se na uzglobljeni nain kree, sve je sveto. VAKVA Re koju prevodimo kao 'regulaciju energija', ijevkva, u stvari je tehniki termin, keki psihotehnoloki argon, hejimski jezik. U obinom govoru, element kva javlja se samo u rei vakva, koja se koristila veoma esto, iako je bila vrlo sloena. Mogla je znaiti: izvor, tekuu vodu, nadizanje ili izlivanje vode, proticati, plesati, ples, sveanost, svetkovinu, obred i 'tajnu' - tajnu u smislu zatamnjenog ili neotkrivenog znanja, ali i tajnu u smislu svetih sredstava pomou kojih je mogue prii tajanstvenom biu ili znanju i otkriti ga. Kao to jednom ree Liskun, moj nastavnik, ta re je premalena vrea za toliko mnotvo oraha koji moraju u nju stati. Pravi 'dakle: u doslovnom smislu' izvor vode ili vodotok obino su odreivani reju vakvana. Grad na poetku reke Na i na njenom glavnom izvoru jeste Vakvaha: Izvor-Put, Izvorski put, idenje iz izvora. Ova re, kao obian glagol/imenica, znaila je tok vode u trenucima kad ona izbija iz izvora i putanju kojom se tad kree: to je u kekom razmiljanju bila vrlo mona slika i zamisao. Re vakvaha takoe je znaila 'nain plesanja', 'na plesni nain' - dakle, nain na koji se neki ples obavlja, nain na koji je neka sveanost ureena, redosled dogaaja u nekoj javnoj priredbi, pravac ka kome jedna radnja tei. Obrazac ili figura 'u smislu: vidljivi lik, crte' koji nastaju pri nekom dogaanju ili procesu oznaavaju se nazivom vakvaha-if. Vakva kao tajna ima dva oblika. Vegotenhvija vakva, doslovno 'pozadiposlata vakva', znai mistifikaciju, okultnost: to je neki obred ili neko znanje hotimice skriveno ili neotkriveno. Gouvakva, mrani ples, znai tajnu samu: neto nepoznato ili nesaznatljivo. Kad sunce izlazi Kei mu vele: 'Heja, heja!' i time izraavaju pohvalu i pozdrav. Meuzvezdanoj tami takoe se obraaju, pa joj kau: 'Heja gouvakva.' LJUBAV Postoji est kekih rei koje se mogu prevesti kao 'ljubav'; ali moemo se izraziti i drugaije, pa rei da nema rei 'ljubav' u kekom, ali da ima est rei za razliite vrste ljubavi. Ja sam u prvo vreme mislila da su ta keka razlikovanja slina islandskim - Islanani imaju istanano i korisno trojstvo ania, apia, alia - ali pokazalo se da je preklapanje islandskih i kekih znaenja samo delimino. Navodim spisak tih est - on je najbolje to sam mogla postii. 1. venun: imenica i glagol, eleti, udnja, rado bih imao/imala ''Volim jabuke.'' 2. lamavenun: imenica i glagol, seksualna elja, pohotljivost, telesna strastvenost ''Volim te!'' 3. kvaijo voi dad - srce odlazi ka: oseati da ti se neto dopada, svia, da ima poriv topline prema neemu ili nekome ''On se meni svia.'' Engleski: like 'a ne love'. 4. unne: imenica i glagol, pouzdati se u, prijateljevati, trajna toplina ''Volim svoga brata.' 'E, nju volim kao sestru.'' 5. ijakvun: imenica i glagol, meusobna veza, meuzavisnost, ljubav dece prema roditeljima ili roditeljska prema deci, ljubav prema miru, prema svome narodu, kosmika ljubav ''Mama, ja te volim.' 'Volim svoju zemlju.' 'Bog me voli.'' 6. baho: kao glagol, zadovoljavati, oduevljavati se neim i uivati u njemu ''Volim da pleem.'' Glavna razlika izmeu 3 i 4 jeste razlika u trajanju - 3 je kratkotrajno, ili je poetak, a 4 je dugotrajno, ili se nastavlja. Razlika izmeu 4 i 5 je tea. Unne podrazumeva uzajamnost, ijakvun hoe da nametne uzajamnost; unne je nenost-ljubav, ijakvun je strast; unne je razumska, umerena, drutvena ljubav, ijakvun je ona ljubav koja pomera Sunce i druge zvezde. PISANI KEKI JEZIK Smatralo se da su itanje i pisanje inioci ljudskog drutvenog postojanja jednako bitni kao i sam govor. Ve od svoje tree ili etvrte godine dete je uilo, kod kue i u hejimama, da ita i da pie. Nijedan Ke nije bio nepismen, osim onih sa nedelatnim mozgom ili vidom; ali slepi su svoju nemo da itaju esto nadoknaivali tako to su govorno pamenje razvijali do izuzetnog stepena. Dolinci su manje nego mi bili skloni da sagledavaju govor i pisanje kao jednu delatnost u dva razliita oblika. Sve to mi kaemo moe se i zapisati, a nama se ini da i treba da bude zapisano ako je od iole ikakve vanosti: pisanje potvruje izgovoreno i daje mu zvaninost i vanost , pa je zato pisanje kod nas vanije od izgovaranja. Mi sad itamo ono to e nai govornici rei, pre nego to oni to izgovore. Sadanji naini upotrebe raunara pospeuju i pojaavaju ovo uklapanje ljudske rei u vidljivi nain njenog postojanja. Kei su imali mali broj vrsta tekstova koji se nikad nisu glasno kazivali niti itali i nekoliko veoma vanih vrsta govora koji se nikad nisu zapisivali, pa zato nisu izjednaavali govor i pisanje kao jednu istu pojavu u dva oblika ili vida; Keima su to bile dve vrste jezika, sa mogunou da se jedna u drugu prevode ako je to korisno i ako dolikuje. *Mastionica Azbuka koju su koristili u vreme naeg boravka u Dolini razvijena je nekoliko vekova pre toga, od strane jedne grupe ljudi u Madronskoj Vakvahe koji su bili nezadovoljni azbukom dotad vaeom, takozvanom 'fesu' azbukom. Ta kitnjasta azbuka bila je, moda zbog toga to su je Kei pozajmili iz drugog jezika, ili zato to su tokom vekova dobrim delom izmenili glasove svog jezika, nezgodna za upotrebu i proizvoljna; imala je ak 67 slova pomou kojih su zapisivana 34 fonema koje su Kei raspoznavali kao zasebne glasove svog jezika. Zato je 'aiha' 'nova' azbuka, sa 29 slova i dodatkom jednog znaka za etiri Kue i jednog znaka za Pet Kua bila manje-vie fonetska 'odstupanja nabrajamo u donjoj tabeli'. Likovno reenje slova bilo je daleko stroije i krtije, moda i previe racionalizovano. Uenjaci su iz radoznalosti prema drevnim vremenima uili fesu, ali svi vani dokumenti odavno su prepisani na novi nain aiha pismom. Pero i etkica bejahu orua za pisanje. Najee je bilo elino pero u drvenoj dralji 'topionica u Kastohi proizvodila je elik u koliinama dovoljnim za ta pera, za ivae igle, seiva noeva, brijae i neke druge fine alatke, kao i za male mainske delove'. U hejimama su koristili ptija pera, zato to su smatrali da je svako ptije pero ve samo po sebi jedna re. etkica, od dlaka uglavljenih u bambus, bila je alternativa za one koji su vie voleli da piu tako. Izgleda da su se pesnici veinom opredeljivali za kaligrafiju etkicom raenu, moda zato to je ona unosila neto ivosti u prilino jednolina slova aihe. *Pero sa staklenim vrhom *Pero-etkica Mastilo za pisanje perom izraivano je od hrastovog tanina, lenika, gvozdenog sulfata 'vitriola' i biljke indigo, a uvano je u sivim, irokim, keramikim mastionicama prijatnog oblika. Mastilo za pisanje etkicom izraivano je od ai spaljenog katrana ili od ulja meanog sa lepkom i kamforom i uvalo se u obliku kolaia ili tapia, kao kinesko mastilo. Mastilo za tampanje bilo je meavina kalofonijuma, ulja iz semenki lana, takozvanog pinetar-sapuna, ai i biljke, odnosno biljne boje zvane indigo. Hartija je proizvoena u zadivljujuoj raznovrsnosti teina i tekstura. Pravljena je od meavina amove i druge drvne pulpe, od pamuka, lana, maje trave i drugih movarnih trava, od mlene trave i od praktino svih ostalih vrsta vlakana. U radionici za proizvodnju hartije Knjike Umetnosti u Telina-nai videla sam pesmu napisanu etkicom na jednom poluprozirnom, maglenom listu hartije, koji se po veliini razlikovao od svih uobiajenih formata; pesnik mi je rekao da je napravio taj list od padobrania precvetalog maslaka i od ietkane ikove vunice. Smatrala sam da pesma ipak manje zasluuje da se zapamti nego taj list hartije. U Knjikoj Umetnosti i Hrastovoj Loi svakog grada pravljeni su i deljeni papir i mastilo i drugi materijali za pisanje i tampanje, a obezbeivane su i mogunosti da oni koji ele sami prave papir i da sami tampaju. ovek je mogao napisati pesmu, ili niz pesama, na jednom velikom listu papira; kratka dela esto su pisana na svicima, to jest rotulusima koji su namotavani oko uspravnih, valjkastih, drvenih tapova. Knjige su pravljene kao nae, tabaci su presavijani, slagani jedan preko drugog, spajani s jedne strane proivanjem i lepljenjem i korieni u teleu tavljenu kou ili u pergament od kozje koe ili u tvrde kartonske korice obloene jakim platnom. Ljudi koji su mnogo pisali obino su sami pravili za sebe hartiju i koriili je u prazne knjige koje su onda rukom ispunjavali. Fino izraene primerke knjiga i tampana knjievna dela obino su izraivali prepisivai i tampari Knjike Umetnosti; za takve primerke govorilo se da su vudaddu, 'vraanje nazad radi ponovnog prolaska', davanje nove verzije, jedno od moguih izvoenja - a ta ista re odnosila se i na recitacije, na glumaku izvedbu nekog pisanog pozorinog komada, ili na sviranje nekog muzikog dela.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 87 *Zapraiva hartije 'posebnim prahom da se mastilo odmah osui' KEKA AZBUKA KEKA AZBUKA ENGLESKI ALFABET MEUNARODNA FONETSKA TRANSKRIPCIJA TIH GLASOVA 'Dve vrste, odnosno dva razliita izgovora glasa 'l', kao na poetku i na kraju engleske rei little.' 'Vidi napomenu dole.' 'Kao to se ponekad izgovara u engleskoj rei 'what'' Ponekad 'x' 'Kao u engleskom 'off'.' 'Due 'o', kao u engleskom 'oat'.' 'Dvoglasnik, to jest dva slivena glasa, kao u engleskom 'go'' 'Dugo 'u' kao u engleskom 'toot'.' 'Kao u engleskom 'the'; odnosno, u 'but', 'dumb'' 'Kao u engleskom 'yet'.' 'Dugo 'a' kao u engleskom 'father'.' 'Dvoglasnik to jest slivena dva glasa, kao u engleskom 'tie'.' 'Kratko 'i' kao u engleskom 'pit'.' 'Dugo ujednaeno 'i' kao u engleskom 'meet'.' Znak Pet Kua, izgovara se 'z', slui kao sufiks reima u modalitetu Pet Kua, a u veini vrsta pisanja se ne koristi. Znak etiri Kue 'ne izgovara se nikako'. Znak za udvojeno slovo, pie se iznad slova koje treba shvatiti kao udvojeno. Napomena o kekom izgovoru slova r: u zavisnosti od okolnih glasova i rei, moglo je biti treperavo, to jest sa vie treptaja vrhom jezika ''rrrrr'', ili glas nalik na muklo kratko 'e', ili frikativ kao englesko '&' na poetku rei then, there, ili je moglo zvuati kao 'dr'; a kao zavrni zvuk u rei esto je zvualo kao 'tvrdo' 'e' u pojedinim reima amerikog engleskog, na primer her. Moe se primetiti da u aiha azbuci postoji prilino pravilno napredovanje suglasnika, po mestu stvaranja, od zadnjeg dela usta napred do usana, pa nazad kroz polusuglasnike od dentalnih 'zubnih' ka glotalnim 'resinim' i jo jednom napred kroz sve samoglasnike. Niko nije znao zbog ega su diftonzi 'dvoglasnici' ou i ai ukljueni u azbuku kao posebna slova, a podjednako esti ei i oi ne. Simbol ili slovo (&) koji oznaava da je tekst u modusu Pet Kua 'to jest, u modusu Zemlje' itao se kao 'z', a simbol ili slovo (&) za modus etiri Kue, to jest modus Neba, nije znaio nikakav zvuk; znak za udvajanje pisao se iznad slova, ali nije spadao u sastav same azbuke, ni u njenom pisanju ni u izgovaranju 'recitovanju' cele azbuke napamet. Tekst se pisao i itao sleva nadesno i odozgo prema dole; ali klovnovi su pisali prevrnuto, odozdo prema gore, s desne strane ka levoj, naopakim slovima. Nisu postojala 'velika slova'; reenice su razdvajane znacima interpunkcije i razmakom. Samoglasnika slova obino su pisana neto krupnije nego suglasnika. INTERPUNKCIJA U natpisima 'inskripcijama' i zidnom 'muralnom' pisanju malo je interpunkcije upotrebljavano, izuzev kose crte koja razdvaja reenice. U obinom i knjievnom pisanju interpunkcija je bila pomna i sloena, sadrala je i onu vrstu naznaka o brzini 'tempu' i nainu izraavanja koju mi koristimo samo za muziku. Najvaniji znaci bili su sledei: ekvivalent nae take 'dvostruka taka' koja znai otprilike isto to i zavretak pasusa. ekvivalent naeg zareza', kojim se razdvajaju dve etape iste reenice ekvivalent nae take i zapete, oznake da unutar jedne reenice imamo neku celovitu grupu rei sa zasebnim znaenjem. Ta etiri znaka su, kao naa interpunkcija, imala sintaksiko znaenje i doprinosila su jasnoi. Sledeih pet znakova odnosili su se na dinamiku i tempo: Ekvivalent nae crte izmeu zasebnih rei, koja oznaava zastoj. Dvaput napisan, ovaj znak je znaio duu pauzu, a napisan vie puta znaio je jo duu pauzu. Keko podvlaenje je, kao i nae, znailo naglasak ili jai izgovor. Suprotno od podvlaenja, nenaglaena re, blagim ili ujednaenim tonom kazana. Napisano iznad rei, imalo je znaenje nae napomene 'fermata': prolongirati re, izgovoriti je tako da ona potraje due nego to je uobiajeno. Napisano na margini, imalo je znaenje nae napomene 'ralentando': itati sa usporavanjem koje postaje sve vee. Pisalo se na margini i znailo je: ubrzaj itanje, ili se vrati na normalnu brzinu itanja. NAINI ZEMLJE I NEBA Veliki deo kekog govora bio je u onom nainu koji se u ovoj knjizi pojavljuje samo na jednom mestu, u jednom redu jednog dijaloga u prii 'Opasan narod'. To je petokuni ili zemni nain, naznaen zavrnim glasom z dodavanim na imenice/glagole u reenici; upotrebljavao ga je onaj ko se, u svakidanjem neformalnom razgovoru, obraa ivim osobama ili oblinjim mestima, ili govori o ivim osobama ili oblinjim mestima, u jednome od sadanjih gramatikih vremena ili sa pomonim reima koje znae 'moi', 'biti sposoban za', ili 'morati'. etvorokuni ili nebeski nain koristio se u svim iskazima o narodima i mestima etiri Kue 'o neroenima, mrtvima, o miljenima, o zamiljanima, o sanjanima, o onima u divljini i tako dalje' i u svim prolim i buduim gramatikim vremenima, kao i kod pomonih glagola u kondicionalima, optativu, konjuktivu i tako dalje; u negativu, odnosno u odrinom obliku; u apstraktnim i uoptenim iskazima; i u svim formalnim diskursima, u retorici i u knjievnim delima, pisanim i usmenim. Postojalo je u kekoj azbuci slovo za fonem 'z' koje je ukazivalo na zemaljski nain, ali izgleda da se retko kad koristilo. Ljudi koji bi u stvarnom ivotu, u razgovoru, upotrebili zemaljski nain, ostali bi ipak pri nebeskom nainu ak i u najrealistinijem istorijskom delu ili romanu. Dakle, u stvarnom razgovoru ovek bi rekao: "Pandora, stanuje li ti sada u Sinanu?" - "Pandoraz, Sinanzan gehovzes hai ohu" - pri emu su obe vlastite imenice i glagolski oblik u zemaljskom nainu. Ali to isto pitanje u pozorinom komadu ili u ma kakvom prepriavanju glasilo bi: "Pandora, Sinanan gehoves hai ohu." Negativ bi i u kolokvijalnom i u formalnom govoru glasio: "Pandora Sinanan pegehov hai", "Pandora ne stanuje u Sinanu sada". A gramatiko prolo vreme bilo bi uvek u nebeskom modusu: "Pandora Sinanan jinjegegohov ajeha", "Pandora je zaista stanovala u Sinanu jedno krae vreme". Iako moja beleka o nainima pripovedanja 'gramatikim nainima' pokazuje da Kei nisu pravili razliku izmeu injenine knjievnosti i knjievnosti izmiljenoga onako kako to mi razlikujemo, tanost upotrebe ova dva osnovna naina u jeziku pokazuje da su bili jasno svesni razlike izmeu stvarnog i zamiljenog. BELEKA I KARTA O NAINIMA IZLAGANJA Nae miljenje je nadasve binarno: za nas na dananjem engleskom govornom podruju stvari su ukljuene ili iskljuene, tvrde ili meke, istinite ili pogrene i tako dalje. Nae vrste izlaganja pokoravaju se tom obrascu. Nama je izlaganje ili injenino ili je izmiljeno. Tu je razlikovanje jasno, a slabani oblici kao to su 'romansirana biografija' i 'neizmiljeni roman' koji pokuavaju da ga prenebregnu - u stvari samo pokazuju koliko je vrsta. U Dolini to razlikovanje je postupno i neuredno. Ona vrsta izlaganja koja pria 'ta je bilo' nikad se jasno ne odvaja po anru, stilu ili vrednosti od one vrste koja pria 'kao da je neto bilo'. Neke romantine prie svakako iznose stvarne dogaaje; neki trezveno pisani Istorijski izvetaji opisuju dogaaje koje mi ne bismo svrstali u okvire stvarnog, ili ak mogueg. Tu je, dabome, razlika: gde e stati, na kom terenu e se zaustaviti i izjaviti: 'E, stvarnost ide dovde - i ne dalje'. Iako injenice i izmiljeno nisu jasno razdvojeni u kekoj knjievnosti, istina i la jesu. Hotimina la 'kleveta, hvalisanje, laganje radi ostavljanja jakog utiska' prepoznaje se kao takva i na nju se uopte ne gleda kao na knjievnost. Nalazim da su u ovom sluaju nae vrste moda manje jasne nego njihove. Ovde postoji razlikovanje na osnovu namere, a mi ga u mnogim sluajevima ne pravimo nimalo, zato to doputamo da se propaganda protura i kao novinarstvo i kao knjievnost izmiljenog, dok Kei propagandu jednostavno odbacuju kao la. Priloena shema nastoji da pokae te neprekidnosti i prekide. VRSTE PRIPOVEDAKOG IZLAGANJA U ZAPADNOJ CIVILIZACIJI INJENICE: NEIZMILJENO NEINJENICE: IZMILJENO novinarstvo biografija letopisi istorija mit predanje narodna pria parabola basna pria roman propaganda Opis Izvetaj TA JE STVARNO BILO KAO DA JE STVARNO BILO LAI, ALE VRSTE PRIPOVEDAKOG IZLAGANJA U DOLINI USMENA I PISANA KNJIEVNOST Neki dolinski tekstovi bili su nepisani u dva smisla rei. Prvi smisao je da ti tekstovi, ipak, jo nisu napisani. Drugi je smisao da se oni nikad nisu zapisivali: bili su usmeni. Prema tome, oni koji pripadaju toj vrsti, a ukljueni su u ovu knjigu, prevoeni su dva puta, jednom sa kekog na engleski i drugi put sa daha na tampanu hartiju - a ako vi elite, oni mogu biti opet prevedeni sa tampanog oblika na dah, va dah. Za Kee pisanje i govorenje, pisana i govorna re, nisu bile dva vida jedne stvari, nego razliite delatnosti koje su se velikim svojim delovima preklapale, razliiti jezici ija je oblast uzajamne prevodivosti bila velika, ali ne sveobuhvatna. Smatrali su da je prvenstvena razliitost izmeu usmenog i pisanog teksta u kvalitetu uspostavljenog odnosa. Nema sumnje da su ljudi u razgovoru 'zvaninom ili nezvaninom' u mogunosti da kau i ponekad voljni da kau neke stvari koje ne bi pristali da napiu 'ili ne bi kazali, ako bi znali da se to snima'. Pieva usamljenost mogla bi izgledati kao najvea sloboda, ali neposredni odnos izmeu govornika i sluaoca 'ili slualaca' moe poveati slobodu na taj nain to e poveati poverenje. 'Pisac, dakako, moe ostati anoniman na jedan nain koji je govorniku nedostupan, ali anonimnost ili pseudonim, ponitavajui jastvo, ponitavaju i samu mogunost poverenja.' Izmeu pisca i itaoca posreduje tekst. Ovo treba sagledati kao optenje, a ne kao odnos. Na kekom jeziku veza izmeu pisca i itaoca nije prezentska: ona se pravi u neprezentskim oblicima, u Kuama Neba prema tome, sve napisane prie su u etvorokunom nainu. Meutim, kad se jedan tekst govori, 'bez obzira na to da li je pripremljen ili se improvizuje i kad govornika neko slua, tu se uspostavlja odnos u Pet Kua Zemlje, veza sadanjih savremenika, 'ljudi koji diu zajedno'. Pisana re je tamo, za ma koga, u ma koje vreme. Ona je opta i potencijalno veita. Govorna re je ovde, ona se govori tebi, kae ti se sad. Kratkovena je 'odmah nestaje' i ne moe biti reprodukovana. 'Ovu poslednju tvrdnju mi bismo mogli osporiti; ali mehanika reprodukcija, pa ak i pokretna slika sa zvukom, ipak je samo slika, ali ne i ponovna stvorenost onih okolnosti, onog vremena, onog mesta, onih ljudi koji su tada bili prisutni.' Poverenje koje se moe uspostaviti izmeu pisca i itaoca je stvarno, mada u celosti mentalno; ono se, sa obe strane, sastoji od voljnosti da se izvri 'animiranje', 'unoenje ivota' - naime, da ovek projektuje svoje misli i svoja oseanja u svojevrsno saglasje sa jo nepostojeim itaocem ili sa odsutnim i moda odavno mrtvim piscem. udesna je to i sasvim simbolska transupstancijacija. Kad su umetnik i publika zajedno, njihova saradnja u pravljenju umetnikog dela postaje svetovna i konkretna; delo oblikuje sebe i to istovremeno i u glasu izvoaa i u reakcijama slualaca. Ovaj moni odnos moe se zloupotrebiti - a u politici se esto i zloupotrebljava: tu govornik prisvaja mo samo za sebe, pa uspostavi svoju prevlast nad publikom i poinje publiku da iskoriava. A kad se mo tog odnosa upotrebljava, ali ne zloupotrebljava, kad je poverenje uzajamno, kao, na primer, kad roditelj pria deci priu pred spavanje ili kad nastavnik deli sa uenicima bogatstva pameti ili kad pesnik govori svojim sluaocima i za svoje sluaoce, pravo zajednitvo se postie; ti trenuci su svetinja. Unosili bismo zabunu, meutim, ako bismo tvrdili da je usmena knjievnost bila sveta, a pisana svetovna, u Dolini; jer, binarnu opoziciju sveto/svetovno Kei nisu pravili. Postojale su, svakako, izvesne pesme, drame, uputstva i drugi usmeni tekstovi povezani sa velikim svetkovinama i sa svetim prilikama ili mestima, koji nikada nisu bili zapisivani niti na ma koji nain beleeni. Na primer, Venana pesma, pevana svake godine na Plesu Sveta i poznata svakoj odrasloj osobi u

STALNO SE VRAAJUI KUI - 88 Dolini, ostajala je nepisana; za nju su Kei govorili da 'pripada dahu'. Prema njihovom miljenju, reprodukovanje takvog teksta bilo bi do krajnosti nedolino, ali - ne zato to je on velika svetinja, nego zato to je njegovo usmeno/za upotrebu u odreenoj prilici/zajedniko svojstvo od sutinske vanosti. 'Kad su mi govorili da bi bilo nedolino snimati ili zapisivati neto, ja sam to potovala. Poseban izuzetak, veoma vredan, uinili su za mene u sluaju pesama umiranja, koje su se zvale 'Odlaenje na zapad ka izlasku sunca'; naveli smo ih u odeljku 'Kako umreti u Dolini', a pominju se jo jednom i u ovom odeljku, nie.' ini se da mi, uopteno govorei, imamo oseanje da je dolino i poeljno da sve izgovorene rei, pa i one u kancelarijama i privatni razgovori i bakine prie, budu snimljene na traku, sauvane u kompjuterskoj memoriji, zapisane na papir, tampane, uvane u bibliotekama. Moda meu nama nema mnogo onih koji bi umeli objasniti zato uvamo tolike koliine rei, zato ba sve ume moraju biti poseene da bi se napravio papir na kome e nae rei biti napisane, zato ba sve reke moraju biti ispregraivane branama da bi se dobio elektricitet za nae kompjuterske programe za obradu teksta; mi to radimo opsesivno, kao da se plaimo neeg, kao da elimo da nadoknadimo nedostatak neeg. Moda se plaimo smrti, plaimo se da dozvolimo da nae rei budu jednostavno izgovorene i da onda jednostavno umru, ostavljajui tiinu u kojoj bi se neke druge rei mogle roditi. Moda traimo zajednitvo, traimo ono izgubljeno, traimo ono to se reprodukovati ne moe. Keka poezija se mogla, ali se nije morala, zapisivati. Mogla je biti improvizovana, pamena pa recitovana, ili itana - ali uvek glasno itana, pa makar i da je italac sam u prostoriji. Dobar deo pesama ne-za-pevanje i pesama za pevanje koje se nalaze u ovoj knjizi njihovi autori ili izvoai nisu zapisali, ali bilo im je drago kad su videli da ih mi zapisujemo. Kad je pesnitvo oblik razgovora, ovek moda nee pokuati da zapie sve to se razgovaralo, ali e biti zadovoljan ako istaknutija mesta ipak budu pribeleena. Druge pesme ovde ukljuene zapisali su njihovi autori i dali hejimama; znalo se da e pesme tu biti neko vreme uvane u arhivama ili u fondu knjiga, ali da e doi i trenutak da budu izbaene, a hartija reciklirana, ili da e ih prepisati i odneti kui neko ko ih eli, ili da e na neki drugi nain otii odatle. Naveli smo i nekoliko pesama koje su govorene glasno u nastavi u loama, ili u drugim sveanim prilikama; neke od njih bile su zajedniko vlasnitvo naroda, druge je 'davao dahom' neki pojedinac 'autor ili vlasnik' drugome; te pesme bile su privatno vlasnitvo steeno putem poklona. Nisam pokuala da oznaavam koje su pesme ne-za-pevanje, a koje su za pevanje. Kad sam traila da zapiem rei neke improvizacije ili da snimim neku pevanu pesmu, izvoa je obino davao svoj srdani pristanak, ali ne uvek. Kao to ree jedan deko od etrnaest godina kad sam ga zamolila da ponovi jednu improvizaciju da bih je snimila na traku, 'Pa to je vilinkonjicna pesma bila, ne moe je naterati da se vrati.' Zapisujui pesme sa 'matricom' od ponovljenih slogova, Kei su obino pisali samo rei sa reenikim znaenjem, a matricu izostavljali, iako je ba ona esto inila glavninu i najdublje oseani, ili znaenjski najvaniji, deo pesme. Meutim, Kei su smatrali da se znaenje prenosi muzikom i dahom tano, a pisanim slovima pogreno. Smatram da su bili u pravu. Uputstva za izvoenje pojedinih obreda, ili nabrajanja redosleda postupaka u njima, mogla su biti ili ne biti zapisana; nikad nisam otkrila neki dosledan obrazac u vezi sa tim. U Dolini je hermetika tradicija delovala naporedo sa jakim otporom prema hermetikim i ezoterikim postupcima. Pojava koja znai preokretanje onog poverenja to ga pominjem gore sastoji se u tome to se tajna, ipak, najbolje uva dahom; zapisati znai objaviti. Kamengatalica u svojoj ivotnoj prii pominje tajne kultova Jagnjeta i Ratnika; iako su sve one odavno razotkrivene i govorene glasno, ne uspeva da natera sebe da ih napie. Pesme za pevanje u Odlaenju na zapad ka izlasku sunca i uputstva za obavljanje tih obreda, bejahu i ezoterini i optepoznati; i pisane i usmene. Sa velikim potovanjem pristupalo se pesmama koje su pevali umiraoci i koje su pevane za umiraoce. To se smelo uiti samo od naimenovanog nastavnika, lana Crne Tugle, samo u odreeno doba godine, na mestu koje je bilo izdvojeno samo za tu svrhu, to jest u kui namenski podignutoj, koja je bila tipini temenos, sveto zemljite. Pa ipak, te pesme nisu bile ba nimalo tajne. Uili su ih, pre ili kasnije, svi odrasli; deca su sluala kako se one pevaju tokom Prve noi Plesa Sveta. Bile su, u najpunijem smislu te rei, zajednika svojina. ak ih je uenik mogao zapisati da bi ih lake zapamtio, ili ih je nastavnik mogao zapisati za osobu koja zbog loeg sluha ne moe da ui na osnovu izgovorenog - ali svi takvi zapisi spaljivani su poslednje noi nastavnog razdoblja. Te pesme nikad nisu prepisivane sa papira i nikad nisu tampane. Njihovo objavljivanje u ovoj knjizi povlastica je koju je meni odobrio moj nastavnik u Loi Reunije, Liskun od Sinana, posle pomnih savetovanja sa lanovima Loe Crne Tugle u Sinanu i u drugim gradovima. Pripovedna knjievnost mogla je biti sasvim usmena, kao u sluaju prianja tradicionalnih ili ekstemporizovanih pria; ili se mogla uvati u pismenom obliku, a govoriti po seanju; ili je neposredno itana iz teksta ovom poslednjem esto su pribegavali bibliotekari, manje-vie profesionalci u govorenju pria i pesama. Neki pripovedni oblici bili su samo pisani, nikad govoreni; Kei su ih prenosili 'rukom', to jest rukopisom ili tampom, ali ne 'dahom': biografija, autobiografija, romantine prie. Sutinski deo njihove prirode bio je da one postoje tamo za svakoga. Isto vai za velike romane pisaca koji su se zvali Kukaviko Pseto, Barutina i Trunica; to su bili, avaj, romani toliko dugi da ih ja u ovu knjigu nikako nisam mogla ukljuiti, ali sam zato unela jedno poglavlje iz Govorekinog romana Opasan narod. Veliki deo ovoga to sam rekla o pisanom i usmenom tekstu odnosio se, u jednom irem smislu, i na muziku. Kei su imali prikladan sistem beleenja muzike, ali su ga koristili uglavnom za uenike vebe, kao pomagalo na putu do prakse. Nisu eleli da belee muziku ma koje kompozicije, ali su ponekad, samo podseanja radi, pravili kratke zabeleke o melodiji, ili o nekim akordima, ili o nekim tehnikim pojedinostima kao to je kretanje jezika ili 'disanje preko arke' i slino. Muzika se prenosila izvoenjem. Ponajvie iznenauje to to nisu nikada snimali izvoenje muzike, iako im je to bilo tehniki dostupno. Dozvoljavali su da Berza, kad sama zatrai, izvri elektronsko snimanje; mi smo uspeli da snimimo izvestan broj pevanja i pozorinih izvoenja; ali time smo inili neto to Kei nikad nisu. Utivo nam je skretana panja da je reprodukcija te muzike - ili ma koje muzike - greka, moda greka u vezi sa prirodom vremena. Drugim reima, izvesne postupke koje mi smatramo za poeljne i potrebne Kei su uglavnom drali za nepotreban rizik i znak slabosti: mehaniko umnoavanje, kopiranje. 'Jedna nota, samo jednom, u divljini...' PANDORA VIE NE BRINE Ovde, na poetku kraja svetkovine, na mestu gde se hejija-if otvara, Pandora se hvata za ruke sa svojim prijateljima i plee sa njima, a meu njima su, i divno pleu, sledei: Bart Dons, koji je prvi uo prve pesme, prepeliju i potonu, i koji mi ih je pevao da bih mogla uti svoj narod. Dad Bojnton, koji mi je objasnio kako se od mlene trave pravi guma i kako se reciklira otpad i kako se obezbeuje struja za mainu za pranje rublja, i koji mi je takoe pokazao kako ovek moe da plee umirui, to je Jejtsu bilo poznato: 'Dua pljeska akama i peva utoliko glasnije, to su njene smrtne, zemne halje iskidanije!' Plovidba za Vizantiju I Drugi Vlasnici, koji su nam dali ta etiri meseca. Dim Bitner, zahvaljujui kome bejahu na raspolaganju Heinrich von Ofterdingen, und andere Dingen. Din Nordhaus iz Folgerove pesnike edicije, koja mi je omoguila da huem i grakem u ekspirovskoj biblioteci Folger. Gospoa Klara Pirson, pripadnica naroda Nihalem Tilamuk, koja je ispriala onu priu to ju je Kraljevska Zmija ukrao; i E. D. i Melvil Dejkobs i Darold Remzi, koji su je zabeleili i tampali. I oni koji prave muziku za plesanje: Gregori S. Hejz, koji je dao vreme i plesalite. Majstori Mlinarske Umetnosti, koji su radili pod pokroviteljstvom etiri Kue Neba, Daglas K. Farber, koji je niko drugi do Mibi lino; i Kimberli Beri, kojoj dajem ime Novelemaha, Divna Mirnoa. I pevai, ma, ujte samo imena pevaa: En Hodkinson Bejunaheo, Tomas Vagner Tomhoija i Rebeka Vorner Odbaho Handue, ena Koja Se Divi Pticama; i Patria O'Skenel, Dejvid Marston, Suzan Marston, Malkolm Leve i Meredit Bek. Hio dadamnes hanoja donhaju koumuude! Troje Koji Su Se Brinuli O Kravi, moje Virdinija, Valerija i Dejn, one su u sreditu, njih da nije, ne bi plesa bilo. A gledajte samo geomansera, vraa - po-oblacima-pogaaa, ije ime je mera Doline, koji je oblikovao brda i pomogao mi da potopim pola Kalifornije, koji je iao na Putovanje Soli i uhvatio Voz i prepeaio svaki korak naporedo sa Sivim Bikom - Heja Hegaja, han es im! Amoud gevakvasur, jeou gevakvasur. RENIK U pravljenju ovog renika moja namera je bila da ukljuim sve keke rei koje se pojavljuju u tekstu knjige i u pesmama za pevanje i u pesmama ne-za-pevanje na tonskoj kaseti koja se uz knjigu dobija. Ukljuene su jo neke rei, radi zadovoljstva mojih drugara - italaca renika i poklonika one stvari koju je jedan moj izvrsni prethodnik nazvao Tajni greh. KEKI BROJEVI ap 0 dai 1 hu 2 ide 3 kle 4 hem 5 dide 6 duse 7 bekel 8 gaho 9 hum 10 huhemdai 11 huhemhu 12 huhemide 13 huhemkle 14 idehem 15 idehemdai 16 idehemhu 17 idehemide 18 idehemkle 19 klehem 20 klehemdai... 21 hemhem 25 hemhemdai... 26 didehem... 30 dusehem... 35 bekelhem... 40 gahohem... 45 humhem... 50 humhemdai... 51 humhemhem... 55 humdide... 60 humduse... 70 humbekel... 80 humgaho... 90 humhum... 100 humhumhvaihu... 200 humhumhvaide... 300 humhumhvaihum. 1000 vedai: prvi vehu: drugi i tako dalje hvaidai: jednanput, jednom hvaihu: dvaput hvaide: triput i tako dalje. A a 1. 'prefiks ili sufiks; znai muki rod. Vidi i ta, peke.' 2. 'uzvik; znai vokativ'. ah crveno drvo, dakle sekvoja 'Sequoia sempervirens' - njegovo stablo ili njegovo drvo kao materijal. adre Mesec. Sijati 'na meseini, ili kao Mesec'. adre vakva Ples Meseca. Plesati Mesec. adselon puma, planinski lav 'Felis concolor'. adsevin Venera 'planeta'; zvezda Zornjaa ili Veernjaa.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 89 adgi ili agi divlji pas 'podivljali Canis domesticus'. aibre purpurna ili ljubiasta boja. aiha mlad; nov. aio venost, beskonanost, otvorenost. Veito, beskrajno, otvoreno. aja uenje; pouavanje drugog; oponaanje, mimezis. Uiti, pouavati, glumiti, oponaati, uzimati uea. ajahe manzanita 'Arctostaphylos spp.' kao stablo, bun, drvo. aja uenjak, onaj koji ui, nastavnik. ajeha uistinu, zaista, stvarno al rudarska maka 'Bassariscus astutus'. am 'obino ispred objekta u reenici' pored, uz, do neeg; naporedo prueno, uz bok; neposredno pre ili ubrzo posle neeg, priblino u isto vreme kao neto. ama baka, baba; enski predak po majinoj liniji. amab prihvatanje. Pristati na neto, primiti neto. amake Dolina reke Na. amavtat deda 'otac po majinoj liniji'. ambad davanje, in davanja; velikodunost, izdanost; bogatstvo. Davati; biti bogat, imuan; biti iroke ruke u davanju drugima. ambadu davalac, bogatun, velikoduna osoba. amhu 'obino pre objekta' izmeu, meu; 'kao imenica' koa, povrina, zajednika povrina kojom su dve stvari slepljene; 'kao glagol' biti izmeu, biti ono to razdvaja ili odreuje. amhudade buba gazivoda, vodotrk 'insekt koji se odrava noicama na povrini vode; vidi takoe taidagam'. amoud 'obino ispred objekta u reenici' zajedno, zajedno sa, u isto vreme, ili u ritmu sa neim amoud manhov 'biti' lan 'iste' porodice, iveti zajedno. an 'posle objekta u reenici' biti u; zalaziti u; biti unutra. anan 'posle objekta' zalaziti u. anasaju stablo ili drvo 'kao materijal' madrone 'Arbutus menziesii'. ansai duga, spektar duginih boja. ansaive Narod Duge. anjabad uenje 'ali, pre 'ono to ovek treba da zna' ili 'znanje koje je oveku potrebno', nego 'ono to oveka teraju da ui''. Uiti. ao glas. Glasno rei, oglasiti se, kazati. ap nula; praznina, blank. apap jedna igra sa kockicama. arba aka; rukovanje. Upotrebljavati ake, rukovati. arban rad, odgovornost; starati se o, saraivati sa arban hanuvron dobro se starati o neemu, paljivo raditi. arbajai 'akoum', fiziki rad pametno obavljan, ili plodovi takvog rada. aregin obala, alo, plaa; rub, ivica. areginounhov 'na-obali-iveti', to znai biti u celibatu, bez seksualnog partnera. arra re. Govoriti 'nekim jezikom u kome postoje rei'. arrakou ili arrakoum ili rakoum pesma ne-za-pevanje, dakle samo za itanje i recitovanje; pesnitvo; poiesis. Praviti ili pisati pesmu ne-zapevanje, pesnitvo. arraku poeta, pesnik. ar 'pridev, zamenica, odnosna zamenica; subjekat u reenici, vrilac radnje' onaj koji, ko; ono to, oni koji; on/ona koji. asai ili asaj prelaenje. Prei. asaika prelaziti 'ili: prelazak' iz Pet Kua u etiri Kue, ili obratno; dakle, umreti ili se roditi. ae mukarac; bie mukog pola. Mujak. asole opal. ast slomiti se, rasturiti se. B badap dar 'u znaenju: nadarenost, kapacitet'. baho zadovoljstvo, oduevljenje. Zadovoljiti, odueviti. banhe primanje, ukljuivanje; uvid, shvatanje; enski orgazam. Ukljuiti; razumeti; imati orgazam 'ena'. baroi ili baroj ljubazan, ljubazno. Biti ljubazan, utiv, prijatan u ophoenju, postupati sa dobrotom. bata ili ta ili tat otac 'bioloki otac'. belai bundeva. be zid; sklonite. Stajati izmeu, zaklanjati. bean u zatvorenom prostoru, u prostorijama. bevou na otvorenom prostoru, izvan prostorija. bejunahe vidra 'Lutra'. bi 'sufiks, iz milote' dragi, draga, drago binje 'sufiks' drago malo. bibi drag, voljen/a/o. binbin mae, mladune ma koje vrste iz roda maaka. bit lisica 'Urocyon' bitbin mladune lisice. bod up od gline, grne. boled 'pre obj.' oko, uokolo 'u prostornom ili vremenskom smislu'. boleka povratak. Vratiti se, okrenuti se i poi nazad. boso detli irnjak 'Melanerpes formicivorus'. bou 'sufiks' napolje; izvan, polo iz 'vidi i vou'. brai vino. hvan ili suhvan belo vino. ujuma ruiasto vino. 'Tridesetak vrsta vina proizvoeno je u Dolini. Najslavnija su bila crveni 'Ganais', 'Berena', 'Tomehej' i 'ipa'; crveno vino 'Mes' proizvoeno u Unmalinu; i belo vino 'Tekege' sa podbreja Planine.'. bu velika rogata sova 'Bubo'. burebure 'mnoina' mnogi, mnotvo. buta rog. buje 'moe pre ili posle obj.' blizu, u blizini, nadomak, priblino u to vreme; oblinji. an roak, srodnik, lan porodice. andi umski pacov 'Neotoma fuscipes'. ebei limunada. eheni narod, ljudi koji ive zajedno u grupi veoj od jednog domainstva; graani jednog grada; drutvo; drutveno postojanje. 'lanovi istog domainstva, satrpeznici, jesu manhovoud.' iveti u gradu ili na selu, iveti kao drutveno bie. ema Pet Kua Zemlje; 'kao pridev' petokuni, koji je u vezi sa Pet Kua. emahov iveti u Pet Kua; odnosno, biti iv, postojati. emae petokuno bie, zemni stvor. enats lekar, doktor, strunjak za medicinu. geonkamats pevajui lekar. nohenats lekar koji uti. gearbanats lekar koji dejstvuje rukama. dve dovoditelj-unutra 'vidi gedvean'. enatsiv hedom Lekarska Loa. ep 'ispred obj.' bez 'vidi i poud'. evitu ukar 'Alectoris graeca'. ej deljenje, zajedniko posedovanje. Podeliti neto s nekim, imati neto zajedniko. gohej deljeno, zajedniko, uzajamno, javno. ini plavi patlidan. og tavljena koa. omadu gromada, stena vea od male koze koja lei. oum grad, selo, mesto gde ivi vie od jednog domainstva. unu meso, telesna tvar ive biljke ili ivotinje 'vidi trunid'. D d, du 'prefiks; pokazuje da je data re imenica u ulozi neposrednog objekta'. dad kretanje, ii. dadam odmicanje, odmicati, ii uzdu dade dodir, in dodirivanja. Oseati, doticati, kretati se po povrini, skupljati kajmak, ii po. dagga noga 'cela, ne samo stopalo'; sredstvo za kretanje po tlu 'vidi i hurga'. dahaihai poljski zec 'Lepus californicus'. dai jedan; sam; usamljeno initi neto; nije u paru. daihuda etanje. Hodati 'na dve noge; to se kae za ljudska bia, za ivotinje kad idu na zadnjim nogama i za ptice, kao to su golubovi, koje hodaju'. haida skakutati na dve noge. jakleda hodati na etiri noge. handesdade puziti dadam ii ili se kretati na vie od etiri noge, ili na ma kom velikom broju nogu. dam zemlja, zemljite, Zemlja. dame zemaljski 'zemni' narodi. damsa svet; kosmos; Devet Kua. dao kretanje, pokret, delanje, delatnost. Kretati se, vrzmati se unaokolo, biti delatan. delup srce 'organ'. Pulsirati, kucati kao srce. dem irina; proiriti; iroko. depemehai 'obino ispred obj.' daleko, daleko od; na udaljenosti, u drugim vremenima, daleko u prostoru ili u vremenu. dest zmija. dejon biljka tojon, tojona 'Photinia arbutifolia', 'kalifornijska zelenika'. didumi viak, suviak, premnogo. Prekoraivati, preterivati. diftu mali, malen 'ali ne kratkotrajan; vidi inje. Oblutak je diftu, ali nije inje.'. dirac krv. Krvariti. diu dizanje, ustajanje. Ustati, dii se, krenuti gore. diuha jugoistok. diuhafar istok. doduk kamen, komad kamena koji nije suvie veliki i teak da bi se mogao podii. don 'ivotinja' arenog krzna, proarana. dot ovca. doto enka ovce. dota ovan. pedota utrojeni ovan. mebi, omebi, amebi, jagnje. dou 'obino pre obj.' na; gore, odozgo; preko 'vidi i stou; tai; oun'. doubure 'mnoina' mnogo, prilino mnogo njih. doum mrke boje; ili u nekoj meavini boja, ali toplih i tamnih. doumiadu ohve vetaki 'zmaj' u kome je bilo nekoliko plesaa; pojavljivao se tokom Plesa Vina. Zvali su ga i damiv hodest, Stara Zmija Zemlje. Zemljotresi, ali i drhtaji u ljudskom telu i teturanja oveka, mogli su biti pripisani pokretima Doumiadu ohvea koji se pruao ispod svih obalskih planinskih lanaca. drevi zelen, ili ukastozelen. du 'pre ili posle obj.' kroz; skroz 'sasvim prolaziti ili se prostirati kroz neku oblast ili kroz neko razdoblje'. duha sin. duhatat polubrat, oev sin. dudam zatvoreni prostor, enklava, elija, soba 'obino podzemna'. Okruiti neto tako da bude zatvoreno, sadrano. duede providnost, bistrina. Biti providan, bistar. dui vrsta ovarskog psa sa vrlo kratkom, ali kovrdavom dlakom. dukab ili berka ili tuk ivina, perad. dume izraunati, smisliti, razumeti. dumi napuniti; ispuniti; stii do granice; postii; pobediti u nekoj igri ili trci. dur crven. dut 'lina ili odnosna zamenica, ili pridev; slui kao objekat glagola' koji, koga, kome, onaj koji. dve dovoenje, donoenje; dovoditi, donositi. E ed vienje, prizor; videti. eje ili ej da. em prostorni obim i trajanje; prostor-vreme. emvej ili emvejem uvek, zauvek, veno, svuda. emvoum ispoljavanje. Ispoljiti; biti ispoljen, primetan. ene moda ne. 'esto upotrebljavano kad se hoe kazati 'ne'.'. ense 1. 'ispred obj.' posle. 2' 'posle obj.' onda, tada; sledei. eppe kraj, zavretak, prekid. Zaustaviti 'se', prestati, odustati. eppee smrt 'ivog bia', prestanak, unitenje, kraj 'neivog bia'. Ne biti vie, okonati svoje postojanje, ne postojati. er severozapad. erai ili farer sever. erhvaha zapad. estun izbor, u smislu: jedna od nekoliko stvari za koje se ovek moe opredeliti, opcija. Birati. ee za vreme; dok; tokom vremena dok se neto drugo deava. evai Drutvo: tako je prevoeno u ovoj knjizi. Grupa ljudi koji su formalno organizovani sa zajednikim interesom i delatnostima takve grupe, esnafa, ili kulta; takoe mesto gde se ti ljudi susreu ili gde rade. F farki veverica koja ivi na tlu, a ne na drveu 'Citellus'.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 90 fas supa, orba, sok. fat klovn. sufat Beli Klovn. drevifat Zeleni Klovn. vediracfat Klovn Krvi. fefinum tamjanski kedar 'Libocedrus decurrens'. fege krpelj, drvni krpelj. fehoh polje, obraena zemlja, plodno tle. fehohovoud obraivati zemlju. feituli jedna otrovna vrsta peuraka 'moda Amanita'. fen kanap, struna. fesent kretanje u povorci po jedan, jedan za drugim. Kretati se u takvom redu ili nizu. Jedan posle drugog. fia isparavanje. Isparavati, otii u atmosferu, postati njen deo 'ovo se govorilo za vodu, dim, dah i tako dalje'. fini poetsko takmienje u uvredama ''nadzezavanje', u Oksfordskom reniku engleskog jezika: flyting'. fijoju vrsta divljeg kestena 'Aesculus californica'. Cveta u maju, a gubi lie u pozno leto. foure poetak. Poeti. fumo jedna tvar, po svemu sudei ostatak nekih industrijskih proizvoda ili nuzproizvoda, moda plastinih masa zasnovanih na nafti. Pojavljuje se u beliastim zrncima ili u zbijenim komadima sainjenim od takvih zrna, pokriva neke delove okeanske povrine, nalazi se na plaama i u plimnim ravnicama 'onim ravnicama koje plima preplavi', esto su nanosi duboki i po nekoliko metara; ta materija je beskorisna, neunitiva, a kad se baci na vatru, otrovna je. fun krtica. G galik jelen 'moda Odocoileus ili neka slina, malo krupnija, nova vrsta'. ogalik kouta. galika mujak jelen. galikaiha mladune jelena, lane. gai 1. spreman 'za', pripravan; odluan, reio se, vrste je volje. 2. uglavljen u leite, uguran u utikaki prostor, pritegnut, vrsto smeten. gam ptica leinar 'Cathartes'. ganai potok, potoi, mali vodotok. Tei 'kae se za male koliine vode'. gat udariti, pogoditi. Udarac. gavace aba krastaa 'Bufo'. gebaju planeta Jupiter. gedadha pravac. gedvean dovoenje-unutra; jedan medicinski postupak, opisan u odeljku 'Beleke o medicinskim postupcima'. Dovoditi-unutra. gele tranje. Trati na dve noge. 'Trati na etiri noge: jaklegele, jaklele, leste' gettop tvor 'Mephitis'. gettop vevave oblani tvor 'njegov opis je zvuao kao da je posredi takozvani 'zapadni takasti tvor', Spilogale-u, ali Kei su uporno govorili da ta ivotinja plee na rukama i isputa slatki miris koji privlai pse, divlje pse i kojote i navodi ih da pleu sve dok ne uginu od iscrpljenosti; prema tome, mogla bi ovo biti izmiljena, mitska ivotinja'. geved hanoja meditacija, meditirati. gevotun arban zasaivati, baviti se batovanstvom. govotun ili mane dam govotun bata, vrt. gej vatra. Goreti. houmgej umski poar. geji ton 'u muzici'. gi strpljiv, budno pazi, eka; strpljenje; strpljiva osoba. gohej meusobno deljena imovina, u zajednikom vlasnitvu ili zajedniki koriena. goli ivohrast 'Quercus agrifolia', stablo ili drvna graa od njega. golidun 'Q. wislizenii'. gora jedenje, pijenje. Jesti, piti, konzumirati ustima. gou mrak, tama, pomrina. Biti mraan, smraiti, smraiti se. goutun ili gedagoutun jutarnji polumrak, osvit. gouvoi ili gedagouvoi veernji polumrak, suton. grat crv. gunju divlja svinja 'domaa svinja koja se odmetnula u divljinu'. H ha put, drum; putovanje. Putovati, ii nekud ili ii svojim putem. hai sada. haip ugriz. Ugristi. haitrou strah. Plaiti se. ham dah; vazduh. Disati. hamdue ptica. han 1. na 'neki odreen' nain; slino neemu. 2. 'sufiks, pokazuje da je re upotrebljena kao prilog; kao u engleskom -ly'. 3. tako. han 'es' im, 'Znai, tu si ti', to je znailo: 'Zdravo'. hannaheda tok, teenje, neprekidno, skupno kretanje napred. Tei, slivati se, strujati 'vailo je za svaku tvar'. hanjo na takav nain da. hat vrsta gline. durhatvma Kua Crvene Tugle. hvanhatvma Kua ute Tugle. hehi vrsta domaeg psa, nalik na kinesku vrstu au. he akcija. Delati, stupati u akciju, initi. hedom Loa: tako smo prevodili u ovoj knjizi. Formalno organizovana grupa ljudi koji ue, pouavaju, ili primenjuju izvesne vetine, zanate, obrede, obimnija znanja i tako dalje; postupci i rad takve grupe; mesto ili zgrada gde se oni sastaju u tom cilju. hedou 1. veliki, od bitnog znaaja, vaan, vredan da se zapazi. 2. kalifornijski kondor 'Gymnogyps californianus' ili neka veoma slina vrasta ptice, ali rasprostranjena na neto severnijim i daleko irim, terenima nego danas. heggai domai pas 'ova re se primenjivala kad nije tano pominjano koje je rase ili vrste neki pojedini pas'. hebbi ili wi tene. hegou crn. hegoudo opsidijan 'vulkansko staklo'. hegoudovma Kua Opsidijana. hehole amajlija, predmet koji se rado uva zato to se smatra divnim ili svetim. hehole-no predmet jednog odreenog oblika, obino veliinom podesan da stane u aku i da se lako nosi u depu ili u kesi; sluio je kao pomo u meditiranju ili u 'lakom sedenju'. hem, helm 'arhaino' dua. hemham dah-duh 'jedna od varijanti due'. henni 'upitna re' ta? ta je...? her 2 stope i 9,2 ina, dakle, 0,83368 metara ili oko 84 centimetra. Osnovna jedinica za merenje duine u Dolini i u svim kulturama tog dela sveta, izuzev kod naroda na severnim Obalama Crvenog Drveta. Her se delio na etvrtine, ili na petine, desetine, dvanaestine i dvadeset etvrtine, ime su se dobijale razliite 'stope' i razliiti 'palci', od kojih su neki radije korieni u jednim, a neki u drugim zanimanjima 'na primer hartija je merena kekelima, drvna graa ejaima, vunene tkanine otonehouima, pamuk kumpetuima'. hestanai Umetnost: tako smo tu re prevodili u ovoj knjizi. Esnaf ili drutvo ljudi koji ue, pouavaju i primenjuju neku vetinu, zanat ili zanimanje; njihov rad. heve ili hevevaho dua 'korieno kao generiki naziv'. hejimas hejime. Kae se uvek u mnoini, ak i kad je to jedna zgrada 'razliito proistekla iz osnovnog obrasca petostrane podzemne odaje sa etvorostranim piramidalnim krovom' gde neka od Pet Kua Zemlje obavlja svoje delatnosti. 'Desna Ruka' svakog dolinskog grada sastojala se od pet hejima rasporeenih u krivinu oko plesalita. hejija sveta, ili veoma vana stvar, mesto, vreme, ili dogaaj; veza; zavojnica u ravni, nezatvorene krune linije, ili heliks, spirala u tri dimenzije kao navoj omotan oko valjka; arka oko koje se vrata okreu pri zatvaranju i otvaranju; sredite, centar; promena. Biti svet, svetaki, veoma vaan; povezivati; kretati se po zavojnici, ili 'iro' 'krunim ali ne zatvorenim' kretanjem; biti sredite, ili u sreditu; menjati, menjati se, postajati, postati. Hvaljenje; hvaliti. hejija-if figura ili crte hejije. hilla dovoljno 'imenica i pridev'. Dostajati, biti dovoljan. himpi mala ivotinja, nalik na krupnog zamorca, gajena u Dolini kao domaa; prialo se da ivi u Planinskom Lancu Svetlosti kao divlja. hio 'nepromenljivi glagolski oblik, za pravljenje zapovednog i optativnog naina; moemo ga prevesti reima neka bude.. i eh, kamo sree da...'. hio voja 'es' 'Neka ima lakou', to je znailo 'zbogom' ili 'do vienja'. hio dadam 'es' hanoja idi sa lakoom, dakle 'Do vienja'. hirai nostalgian, nostalgija. eznuti za svojim domom. hi lasta 'moda vrste Tachycinata'. ho godine starosti, velika starost. Biti star. hu starica. aho, hota starac. hohevoun duh, boanstvo, natprirodni ili vanprirodni objekt; Bog. Biti boanstven, iz sveta duhova, natprirodan. honne koreni, fino vlakno. hoso drvo kao materijal, drvna graa. houdada rast; veliina; oteklina. Porasti, poveavati se, nadimati se, postati veliki. houhvo hrast dolinac 'Quercus lobata'. houm velik, prostran, dugaak i irok, dugotrajan. hov ostajanje, boravljenje, ivljenje 'na jednom mestu'. Ostajati, stanovati, nastanjivati. manhov iveti u nekoj kui, ili u nekoj Kui 'prema tome, postojati'. hovinje posetiti, ostati neko vreme, biti gost, posetilac. hojfit rakun 'Procyon lotor'. hu dva. huge podela, razdvajanje, rascep, rastanak. Razdvojiti 'se', rascepiti neto na dva dela. hugele trati 'na dve noge'. hui dvonogo bie ili osoba; ljudsko bie. Biti ovek. huppaida skoiti sa obe noge. hur podrka, osnova, temelj; vozilo, neto to nosi. Drati gore, podravati, nositi, obezbediti da ne padne. hurga noga od stola, stolice i tako dalje; pijedestal, oslonac. HV hva sunce. Sijati 'biti osunan, ili sijati kao sunce'. hvadiuha jug. hvaha jugozapad. hvai vreme 'doba dana, vreme u kome se neto odigralo, trenutak, neko razdoblje'. Meriti ili odreivati vreme. hvan ut, zlatne boje. hvapevejo suva sezona 'priblino od maja do oktobra'. hvavgediu jutro, pre podne. hvavgodiu podne. hvavgemalo po podne. hvavgomalo zalazak sunca, vee. hve 1. 'pre obj.' ispred, pre 'u prostoru ili u vremenu'. 2. 'posle glagola' napred, krenuti od neeg napred. hvefesent voz, Voz. hverin konj. ohverin kobila. tahverin, hverina pastuv. pehverin utrojen pastuv. klin drebe. hvete bunasti hrast 'Quercus dumosa'. 'U tekstu knjige jedna ena se tako zvala i tada smo pisali tu re velikim poetnim slovom, Hvete, zbog naeg, a ne kekog, pravopisa.'. hvete sudrevidoun Q. durata. hvija 1. 'posle obj.' iza, pozadi. 2. 'posle glagola' unazad, ii nazad. hvijahve reverzija, preokret. Izvriti preokretanje. vehvijahve prevrnut, naopake, unazad, unatrake postavljen 'pridev'. hvik pola. Prepoloviti. hvikonoj mula, enka mule. tahvik mujak mule, mulac. hvo hrast 'stablo'; hrastovina. hvovvon ir. hvoi pomo, pomo u radu. Pomoi, biti pomaga. hvol dah koji izlazi iz usta. Duvati, puhati. hvots jedna igra sa kockicama. hvu ostatak iz industrijske ere, pojavljivao se u komadima ili kao vlaknasta masa, najee u tlu, zagaivao je vodu. hvun maslinovo stablo, ili maslinovo drvo kao graa, ili plod masline. I ija arka 'na vratima'; spoj, veza; iro-okretanje; izvor, poetak, sredite. Spajati; izvirati iz neeg. ijakvun ljubav, uzajamna ljubav, meuzavisnost; ljubav prema narodu ili prema nekom mestu; kosmika ljubav. ije energija, sila za rad. Raditi. im ovde.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 91 ime usna. imehu usne. imhai ovde, sada; ba ovde, ba sad. rru imhaian na ovom mestu u ovom trenutku. in 'deminutivni prefiks, znai mali'. inje mali, kratak, kratkotrajan. 'Vidi i diftu. Veina malih ivih bia bila bi inje, ne diftu, izuzev moda kornjae ili nekog bia koje je malo, ali poznato po dugovenosti.'. irai dom; biti kod kue. Biti dom. iraivoi dad ii kui. irivin dolinski soko ili jastreb 'Buteo'. iavo divljina, divlja mesta; divlje; biti divalj. iavolen podivljala maka 'Felis domesticus odmetnuta u divljinu'. isitut divlja perunika 'Iris spp.'. iugo zenit; velika visina. J ja 'pre obj. ili prefiks' pomou, postizati neto pomou neega. jabre vino. braiv jabre loza 'Vitis vinifera'. sodev jabre divlje groe 'Vitis californicus', koje se koristilo kao davalac korena pri kalemljenju vinove loze raznih vrsta. jai um; misao; razmiljanje. Misliti, posvetiti um neemu. jaivjkah Grad Uma, autonomna kompjuterska mrea ili organizacija vetake inteligencije, koja je u ljudskim zajednicama bila zastupljena preko svojih terminala zvanih vudun, Berze'. jakle, jakleda ii na etiri noge. jaklegele, jaklele trati na etiri noge. jambad 'bukvalno znaenje, velikoduno' molim te, molim vas. 'Zapravo znai imperativ, kad se upotrebi sa glagolom, najee sa hio.'. je 'prefiks, znaio je da se re upotrebljava kao prilog.'. jebe popustiti, prepustiti, uiniti uslugu. jem obala mora, reke ili potoka. ji nota u muzici. geji ton, odsvirana nota. jik amac ili brod. Ii na vodu amcem ili brodom. jo, jovut da bi, u cilju da. jovai kojot 'Canis latrans'. jovajo Kojota, mitska linost. K ka dolaenje. Dolaziti. kah grad. 'Ali se nikad tako nije govorilo za keke gradove.'. kada talas. Doi i otii; kretati se tamo i amo kao talas, talasavo. kaija okret, obrtaj. Okretati 'se'. kailiku dolinska prepelica 'Lophortyx californicus' kakaga suvo korito potoka; arojo. 'Korito potoka koji tee jeste genakaga ili nahevha.'. kan in ulaenja, zalaenja u. Ui, zai unutra. kanadra patka 'divlja ili domaa'. kaou odlaziti, izlaziti iz nekog mesta. Izii, otii napolje. karai dolazak kui. Doi svome domu. ke 'obino sa nekim prefiksom' ena, enka, enski pol. keko sestra 'vidi ko'. kemel planeta Mars. ke 1. dolina, a naroito Dolina reke Na; varijante ove rei koje znae upravo tu Dolinu jesu: keheja, amake, rruke, kenav. 2. osoba, stanovnik Najske Doline; varijanta toga: keive. 3. jezik ljudskih stanovnika Doline; varijante ovoga: arrakeiv, arraveke. kee, keo ena, enska osoba ili bie enskog pola. kevem sandala ili opanak. kinta rat. Ratovati. kinta ratnik. kintaude Ratnici 'Drutvo'. klei, klej etvoronono bie ili osoba; ivotinja. klema etiri Kue Neba; 'kao pridev' etvorokuni, u vezi sa etiri Kue. klemahov, klemae stanovnik etiri Kue. Stanovati u etiri Kue; prema tome, biti takav, to u raznim sluajevima moe znaiti mrtav, jo neroen, nestvaran, mitski, izmiljen, istorijski, ili veit. U tekstu ove knjige re klemae je obino prevoena kao: osoba neba, nebeski narod i tako dalje. klilti biljka amiz 'Adenostoma'. kod kukuzruz. ko brat ili sestra. Nazivi za bioloke brau i sestre: keko sestra i po ocu i po majci. tako brat i po ocu i po majci. souma polusestra, samo po ocu, ali ne po majci. duhatat polubrat, sin istog oca, ali ne iste majke. Nazivi za brau i sestre po Kui 'esto bez ikakve bioloke veze':. mako brat ili sestra po Kui. makeko sestra po Kui. matako brat po Kui. 'Vidi odeljak 'Rodbina' u tekstu.'. koum zanat; pravljenje, kreiranje. Praviti, oblikovati. gokoum 'imenica' oblik. kulkun planina. 'Ama Kulkun, Baba Planina, uspavani vulkan na vrhu Doline reke Na.'. kvaijo srce, u metaforikom smislu; emotivno bie, oseajnost, oseanja; intelekt u oseajnom nainu funkcionisanja, kognicija po nalogu ula, telesno znanje. Misliti, ali i oseati, znati telom ili umom i srcem. kvaijo - voi dad oseati dopadanje prema neemu ili nekome. L lahe spavanje. Spavati. lama seksualni odnos, jebanje. Jebati. lamavenun seksualna strast, pohota ili ljubav. Voleti, eznuti telesno za nekim, eleti nekog. lemaha lepota. Biti lep. leni maka 'Felis domesticus'. olen enka make. lena mujak make, maor. binbin mae. leste trati na etiri noge 'ovo se kae naroito za male ivotinje'. lim kosa, dlaka. lir san, vizija. Sanjati, imati viziju. lir vizionar. liji kao, prividno, lii na. lonel ris 'Lynx rufus'. lousva potonue. Potonuti; postii da voda istee iz neeg. lute biljka amole 'Chlorogalum pomeridianum'. M m, me i; takoe; 'isto' kao i. ma kua, stambena zgrada; Kua 'kao drutveno/kosmiko naelo'. maumat ptica taui 'Pipilo spp.'. mal brdo, breg, breuljak. maldou uspon; uzbrdo, nagore. Penjati se, ii nagore, pentrati se. malo silazak; spust; kretanje nizbrdo, dole. Silaziti, ii dole. mamou majka 'bioloka'. mane 'obino kao partitivni pridev' deo neeg, ne sve, izvesna kolina. manhov in ili stanje ivljenja u nekoj kui ili u nekoj Kui. iveti u kui ili u Kui; obitavati, nastanjivati. manhovoud zajednica, drutvena zajednica; oni koji 'jedu zajedno', satrpeznici. iveti sa, iveti u zajednici sa. marai domainstvo 'i mesto i sve osobe koje u njemu ive'. med maja trava; gusti maje trave ili trske. meddelt levo; levoruni 'to jest koji pripada Levoj Ruci - to se kae za jedan deo figure hejija-if'. mehoi sluati, obraati panju 'na neto'. memen semenska tenost, sperma. mip mi 'ako se zna ili se ne kae tano koja je to vrsta mia'. aregimip mi iz slanih movara 'Reithrodontomys'. mibi poljski mi ili livadska voluharica 'Microtus spp.'. uti 'jelenmi', odnosno ameriki belonogi mi 'Peromyscus'. mo krave; goveda. amo krava. momota bik. mudi vo. aihamo, aihama tele. muddumada mumlanje, gunanje, zujanje. Mumlati, gunati, brujati, zujati; 'za tenost na vatri' vriti. mudup poljski zec 'Sylivilagus'. mun glina. sumun plava ili grnarska glina. N na reka, naroito Reka koja tee kroz Dolinu u kojoj keki narod ivi. Tei kao reka, slino reci. nahai sloboda. Biti slobodan. nahe voda. nen za. no mir, tiina; meditacija. Biti miran, nepomian, tih. O o 'prefiks ili sufiks koji oznaava enski rod'. o, ok 'obino pre objekta, ili kao prefiks objektu' ispod, pod, dole, nie

od.

ob 'pre obj.' ka, prema 'vidi i voi'. ogo nadir; dubine. ohu 'upitna re, pokazuje da je ono to govori pitanje; obino se izgovarala na samom poetku reenice, ali mogla je biti i na ma kom drugom mestu u reenici'. ohuhan koliko 'po brojnosti ili po koliini', koliko mnogo, kako, na koji nain? olo aplja 'Ardea'. olun zalivski lovor 'Umbellularia californica' kao stablo, bun, drvna graa, plod, ili lie 'korieno kao zain'. om tamo; na tom mestu. rrai om, rrai om pehaian tamo i tada, na tom mestu u to vreme 'ustaljeni izraz u pripovedanju'. one moda, moe biti. onhaju muzika. Biti muzika, stvarati muziku. onkama pesma. Pevati. onoj magarac. opal aba 'Rana spp.'. osai kost. ou lovaki pas. Zavijati 'glasom, kao vuk'. oud 'obino kao sufiks objektu' sa, zajedno sa. oudan 'obino kao sufiks objektu' sa; unutar; meu, usred. ouklalt desno, desni; desnoruki 'deo Desne Ruke ili u vezi s njom'. oun 'iza objekta, ili kao sufiks na objektu' na, staviti na, biti na. oja lakoa. Biti raspoloen lako, vedro, biti 'lak'. woja initi neto na lak nain, beznaporno, lako. hanoja beznaporno, lako. geved hanoja 'lako sedeti' u smislu: meditirati. P p, pe 'previks za negativ ili privativ - njime se neto odrie ili porie, liava, iskljuuje'. pao postignue; sejanje; ejakulacija, muki orgazam. Postii, ostvariti; saditi ito; ejakulirati, izbacivati spermu, imati 'muki' orgazam. parad livada, nekultivisano polje, ugareno 'na jednu godinu, ili vie, korovu ili nekorisnim biljkama preputeno' polje. pavon drati, nositi u akama, na rukama, ili uz telo. pehai onda 'ne sad; u neko drugo vreme. Sekvencijalno onda, koje znai da je neto sledee u jednom redosledu dogaaja, jeste ense'. peham ne die, neivo, mrtvo. peke 'obino kao prefiks' muko, mukog pola. peke stranac, osoba koja nije iz Doline. pekee mukarac, muko stvorenje. pema stranac, osoba ni iz jedne Kue. perru drugi, onaj drugi, neki drugi. perruke neka dolina koja nije Najska. peai sua. pevejo pare, deo; oblast, podruje; era, neko razdoblje. vakvav pevejo plesalite, mesto za ples, sveto podruje. eveiv pevejo, gohej pevejo zborite, zajedniki prostor, gradski trg. poud odvojen, zaseban, izdvojen, sam; zasebno, odvojeno 'initi neto'. poja tekoa, tegoba, bol. vepoja teak, naporan, bolan. pragasi leto, vrue vreme. pragu sijanje, sjaj. Sijati, blistati. pu trnoviti bun, naroito aparelski graak 'Pickeringia montana' pul ako ne. R rahem due 'nekoliko raznih dua iste osobe, ili due mnogih bia'.

STALNO SE VRAAJUI KUI - 92 rava govor, jezik 'ne onaj u ustima, nego u smislu: keki jezik, engleski jezik i tako dalje'. Govoriti, reima ili bez rei, priati 'vidi arra'. reha lov, lovljenje. Loviti. rehude, rehudiv hedom Lovaka Loa. rej linija; ma ta veoma dugako, tanko i pravo. hurej dolinska Pruga; pruga uopte. rip rebro; paok toka; ipka. ro 'povratna zamenica' sebe, se. ron briga. Starati se o neemu, brinuti se o neemu, biti paljiv. uvron paljiv, obazriv. roj hrabrost. Biti hrabar. overoj hrabra ena, Hrabrica 'ime', na engleskom bi se ime istog znaenja, Valiant, izgovaralo Vejliant, kako smo i pisali. rrai 'pokazna zamenica ili pokazni pridev' to, ono. rru 'pokazna zamenica ili pokazni pridev' ovo. rrutoujo ili rrunenjo zbog, zato to. rruvej kosmos, vasiona, Vaseljena, svemir. S sa nebo; Nebo. saham atmosfera. sahamdao vetar. Duvati, ili biti kao vetar. sahamno miran vazduh, stanje kad nema vetra. sas ili desas zmija zvearka 'Crotalus'. saja 'moe pre ili posle objekta' preko. sajaten poslati poruku, uspostaviti vezu. sajagoten poruka. e sajagoten, sajaten glasnik, prenosilac poruke. sei cvet 'lanterna' 'Calochortus spp.'. sense 'moe pre ili posle objekta' posle, za neim; iza, pozadi; kasnije od. seppi guter iz ograda 'Sceloporus'. set uravnjen, u istom nivou, gladak. Izgladiti, izglaati, poravnati. setaik 'pre objekta' prethodi, ide ispred; pre, ranije. sev trava, trave. sevai 1. omotnica, navlaka, koverta. Omotati, staviti u omota. 2. jedna smrtonosna degenerativna bolest. Biti zahvaen ovom boleu. sejed oko 'ulo vida'. husejed oi. siidu zima; hladno vreme. sobe ponaanje. Ponaati se na neki odreeni nain. sode drvo 'u smislu: stablo sa korenjem i granjem'. Izrasti kao drvo, ili stvoriti obrazac ili oblik kao drvo. sosode uma, umovit predeo. soun kolibri 'Calypte anna'. stad opasnost, rizik, pogibelj. stanai umetnost, vetina, zanat; raditi neto na vet nain, raditi dobro. stehab ponuditi. gostehab ponuda, stvar koju neko nudi. stik soko ili jastreb. jestik peregrinski soko 'Falco peregrinus'. injestik kobac. stou, dou 'obino pre objekta ili kao prefiks na objektu' nad; preko; sa gornje strane; na. stre, sustre kalifornijska avka, avka iz bunja i makije 'Aphelocoma coerulescens' su belo; bezbojno. Belina. Biti beo. su plav; plavoljubiast. Plavetnilo. Biti plav. sudrevido mineral serpentin. sudrevidovma Kua Serpentine. sum glava; vrh, najvia taka. sumun plava glina, grnarska glina. sumunivma Kua Plave Gline. sua sive boje, ili meovitih boja u bledim, svetlim ili hladnim tonovima; bled. 'sufiks, pokazuje da je to vrilac te radnje, kao sufiks 'er' u reima tipa moler, instalater'. a sivo, ili meovitih boja ali preteno tamnih i hladnih. ahu okean. malov ahu Tihi okean. ai kia. Kiiti, padati kao kia. aipevejo kina sezona, kini deo godine 'priblino od novembra do aprila'. ansa 'mnoina' neki; nekoliko, ali ne mnogo; nekolicina. asode diger-bor 'Pinus sabiniana'. e osoba; osobe, linosti, narod; bie; jastvo. Biti osoba, postojati 'kao osoba ili kao bie'. eije rad, posao, obavljanje posla. Raditi, initi, dejstvovati, delati, biti delatan. estanai umetnik, zanatlija, onaj koji neto pravi. evej svako, svaki pojedini; svi zajedno, sve zajedno. o kao. oko 1. zlatokrili detli 'Colaptes'. 2. treptaji, u smislu: mnogo puta ponovljeni kratkotrajni pokreti; svetlucanje, treperenje svetlosti. Kretati se ili plesati 'ovo se kae za mnotvo ljudi ili predmeta', treperiti, svetlucati. ou veliki, krupan. 'Ali ne obavezno i dugotrajan; vidi houm. Planina je houm; veliki oblak je ou. Veina ivih bia bila bi ou, ali ne houm.'. un 'sufiks' na. T ta 'prefiks' muko, mukog pola. tabetupah minijaturna drama 'vrsta usmene knjievnosti'. tai 'prefiks ili sufiks' iznad; na. taidagam buba gazivoda, insekt koji se eta po povrini vode 'vidi i amhudade'. taik 'pre objekta' pre 'vremenski'; ranije nego; ispred 'prostorno'. tar kraj, zavretak. Zavriti 'se', dokrajiti, okonati 'se'. tat ili bada otac 'bioloki'. tavkah Grad oveka, to jest civilizacija. ten poslati. tetisvou imi, to jest slepi mi 'Miotis ili Pipistrellus'. tibro kraljevska zmija 'Lampropeltis'. tiodva plavozelen, tirkizne boje. tis med. to krug; toak. Rasporediti se u krug, kruiti, okretati se kao toak. 'Ako je ta figura ili to kretanje probijeno, nezatvoreno, ili zavojito, rei e se toudou ili hejija.'. TOK 'nije keka re' raunarski jezik. Takozvane Berze 'informacija' u sastavu Grada Uma pomagale su svim onim ljudima koji su tamo radili kao programeri da naue TOK. Korien je u govoru i pisanju kao 'lingva franka', to jest meunarodni jezik za sporazumevanje bez obzira na to ko pripada kojoj naciji. tom lopta, sfera; okruglina, oblost, okruglo. tomhoi upotpunjenje, ispunjenje, zadovoljenje; upotpuniti, ispuniti, zadovoljiti; potpun. top zadrati, uvati. topu uvar, onaj koji neto dri ili uva. totop zgrtanje blaga; bogatstvo; grabiti samo za sebe. tou 'prefiks koji pokazuje da je ta imenica subjekat nekog glagola; takoe pokazuje, u pasivnoj konstrukciji, ko je vrilac radnje, kao engleska re by'. toudou otvoreni ili probijeni krug ili prsten; kruno kretanje koje se ne vraa svaki put na ista mesta. Kretanje vodeninog toka opisuje se reju to 'vidi gore', ali kretanje vode u tom toku, sa njim i kroz njega, jeste toudou. tramad smrt; ubijanje. Umreti; izazvati neiju smrt; ubiti. tregai guska 'Anser ili Branta'. tregaiavarra divlje guske u trenucima dok lete preko neba svrstane u neki svoj raspored. trum medved, moda vrste Ursus americanus. Slike i opisi pokazivali su neto krupniju ivotinju, ali moda su to bila keka preterivanja; tvrdilo se da je uvek crn ili tamne boje, ali sa belim ili sivim krznom sa donje strane. trunid tkivo ivog bia posle smrti - meso, le, oboreno drvo, slama i tako dalje; telo, ali mrtvo 'ivo telo je unu'. tu kroz 'kroz neku tvar, kroz rupu u neemu, kroz prolaz; vidi du'. tun 'sufiks' od, iz. tupude 'mnoina' neki, vei broj njih, znatan broj neega. U ubbu sredina, osrednji. Biti u sredini. ubiu sova 'obino vrsta zvana kukuvija ili dremalica - Otus asio'. ubii ambarska sova 'Tyto alba'. ud, udde 'prefiks, znai da je ta imenica posredni objekt nekog glagola'. uddam materica. Nositi u materici 'dete, mladune'. uddamten, uddamtunten roenje, poroaj. Roditi, poroditi se. uddamgoten roen, rodio se. uddamgotene onaj koji je roen i koji prema tome jeste, biva, postoji. ude 1. 'mnoina' grupa neega, nekoliko njih. 2. 'afiks, oznaava da je neega vie u istoj grupi, da ih ima nekoliko zajedno, da su gomila, krdo i tako dalje; otud kintaude, Loa Ratnika; galikude, krdo jelena'. udin planeta Saturn. udou otvoren; otvor; otvaranje. Otvoriti. ul ako; kad bi. um prazan, upalj, bez sadrine. Isprazniti. umi pela. unne ljubav, poverenje, prijateljstvo, naklonost. Voleti, pouzdati se u nekoga, biti prijatelj. urlele vilin konjic. uud ubistvo. Ubiti neopravdano, bez razloga, na pogrean nain, na pogrenom mestu, u pogreno vreme; izvriti ubistvo, umorstvo. uti vrsta mia 'vidi mip'. uv 'prefiks, oznaava da se neka re koristi kao pridev; u srpskom to bi bili zavreci kao na primer vatren, vatrena, vatreno, razbaruen, i tako dalje'. uvlemaha lep, divan. uvjai uman, u smislu: promiljen, obazriv, ima obzira. ujuma rua 'Rosa californica'. V v, iv 'sufiks koji oznaava pripadanje, to jest da je neto neije ili se sastoji od neega i tako dalje Na primer, nahevna: itava reka vode; ali, navnahe : voda reke, rena voda.'. vaheb so. vahevha Put Soli, Putovanje Soli. vahevhedom Loa Soli. vakva izvor, izvor vode, izdan, zdenac; sveanost, svetkovina, obred, obiaj koji se sveano obavlja; ples; tajna. Izvirati, tei iz nekog izvora, navirati; odravati neku sveanost, svetkovinu ili ples, ili u njima uestvovati; plesati; biti uesnik ili deo misterije. vakvana izvor vode, poetak vodotoka, mesto odakle reka kree. vana jo ne; zamalo; maltene; ne ba sasvim; nadomak. vave oblak, naroito tipa kumulusa i cirusa. ve 'prefiks koji oznaava da se neka re koristi kao pridev'. ved sedite. Sesti; 'posaditi' u smislu: omoguiti nekome da sedne. geved hanoja sedeti lako, u smislu: meditirati, baviti se razmiljanjima filozofske prirode. vedet jedna opaka nasledna bolest. vej sve; celo, celina, celovitost; u celosti, sasvim. veja 'mnoina' ima ih mali broj, nekoliko 'ali ne mnogo' osoba ili predmeta. vejevej sve, sva vremena i sva mesta. ven 'sufiks' prema 'naroito: prema nekom mestu'. venha nai, otkriti. venha nalaza, otkriva, pronalaza, nalazitelj, Nalazitelj 'mnoina: venhaude'. venhav hedom Loa Nalazitelja. venun elja, udnja. eleti, hteti, udeti za, voleti, oseati da ti se neto dopada, zavideti na neemu. verou kvarc. veeve magla, izmaglica, niski oblak, naoblaenost, maglovitost. Zamagliti, izazvati mutnou. veole zao, jadan, krt, krtica, bednik, cicija. vetulu jahaka igra, sa loptom od upletene trske i sa dugakim hvataljkama kojima se lopta, kao kaikom ili korpom, zahvata i podie. viddi slabost. Biti slab. visuju vrba 'Salix' kao stablo i kao drvna graa. vo seme. Biti seme, biti semenje.von senka. Baciti senku, oseniti. vodam dublje u kopnu, ne na obali. kavodam 'uiniti zalaenje dublje u kopno' to jest prekinuti celibat. voi, voj 'sufiks' ka, prema 'vidi i ob'. von jaje. Biti jaje, biti jaja. votun prirataj, poveanje, sazrevanje. Rasti, sazrevati, poveavati se kao bie 'a za poveanje veliine vidi houdada'. vou 'sufiks' izvan, onostran, dalje od neeg to je ve na izvesnoj

STALNO SE VRAAJUI KUI - 93 udaljenosti; napolje, izvan 'vidi bou'. vu, vud 'prefiks' opet, ponovo 'oznaava ponavljanje iste radnje, kao latinski prefiks re-'. vudun razmena, prenoenje, izvesni oblici trampe. Razmeniti, razmenjivati neto za neto drugo. Berza 'jedan ili vie raunarskih terminala koji pripadaju Gradu Uma'. vujai odraz, refleksija. Odraavati, reflektovati, vraati neku sliku; razmiljati duboko o neem. vukaija povratak; ponavljanje. Vratiti se; ponoviti. vure pesak. vurrai pria; neto izmiljeno, izmatano; pripovedanje. Kazati, priati neku priu, izmiljati. vurrarap recitacija; izvetaj; prianje, kazivanje. Kazati, izvestiti, ponoviti neke rei, recitovati. Z z 'sufiks, oznaavao je da je re u petokunom nainu, korien je samo u kolokvijalnom govoru' MUCAJPESMA Iz Biblioteke Vakvahe. Drugi je moj nain, druga mi je volja, neke druge rei su mi na umu, idem po zaobilaznom drumu, vraam se drugim putem, okolo, spolja. Ima, vidi, tu negde, dolina neka, oko te doline nisu brda, du nje smireno krivuda jedna bezobalna, ista reka. Za drugu vodu osim te, moj jezik ne zna, pleem sa tim narodom bez tela, vraam se kui u njihova sela, igram, spotiem se, opijena, trezna. Pau, umreu, ispod Sinan Gore, tu gde su vrbe i obale od gline, rastopiu se od sna i miline. tu gde ljudi pleu sa rekom, do zore.