SEMINARSKI RAD IZ MEHANIKE FLUIDA

Aparati za merenje pritiska

Prof.dr Agne Kapor

Sofija Doroti medicinska fizika 412/08

Novi Sad, 2009.

Sadraj: I Podela aparature za merenje pritiska

II Manometri a)Otvoreni manometri -McLaudov manometar -U-cev b)Zatvoreni manometri -Diferencijalni manometar -Burdonova cev -Membranometar d)Metalni manometar e)Posebna grupa manometara -Piranijev manometar -Jonizacijski vakuummetar III Barometri -ivin barometar -Fortinov barometar -Stacionarni barometri -Geteov barometar -Stakleni barometar za registrovanje promene vremena -Aneroidni barometar IV Literatura

I Podela aparature za merenje pritiska

Ureaji za merenje pritiska slue za snimanje i prikazivanje fizikog pritiska nekog fluida.Veina aparata koristi spoljanji pritisak kao referentni pritisak. Jedino kada se meri apsolutan pritisak kao npr. sa barometrom se kao referentna vrednost uzima vakuum. Na osnovu vrste pritiska koju mere,aparati za merenje pritiska se dele na manometre(postoji etri grupe-zatvoreni,otvoreni,metalni i posebni) i barometre.

II Manometri
Manometri su aparati kji mere pritiske koje izazivaju fluidi usled delovanja njihove teine a)Otvoreni manometri McLaudov manometar Slui za merenje pritiska kompesovanih tenosti.Izoluje se deo gasa i njegova zapremina V1 se sabije do zapremine V2 . Gas pri tome ne sme da promeni svoje osobine (npr. da se kondenzuje).U istom odnosu se poveca pritisak sa p1 na p2 i pritisak se lako da izmeriti.Ovo je veoma spora procedura i potrebno je njeno stalno nadziranje,ali daje dobre rezultate.Meri vrednosti od 10-2 Pa do 0.1 mPa

U-cev Staklena U cev je uvrena preko milimetarske skale i postavljena u vertikalni poloaj.U cev se stavlja odredjena koliina neke tecnosti.Jedan kraj cevi vezan je za sud u kome se nalazi gas iji pritisak treba izmeriti.Drugi kraj cevi moe biti zatvoren ili otvoren,te prema tome manometar moe biti zatvoren ili otvoren. Kod zatvorenog je iznad fluida vakuum te na njega ne deluje nikakv pritisak. Merenje pritiska u sudu vri se itanjem visine h na skali a vrednost pritiska se dobija mnoenjem proitane visine sa specifinom teinom fluida. Kod otvorenog manometra meri se razlika izmedju pritiska u sudu i atmosferskog pritiska koji deluje na tenost u otvorenom kraju cevi.Oitavanje vrednosti je isto kao i kod zatvorenog,tj gleda se visinska razlika.U onom delu U-cevi koji trpi veci pritisak dolazi do pomeranja stuba fluida i to tako da onaj kraj koji ima vei pritisak se sputa,tj potiskuje onaj deo gde je nii pritisak te se nivo fluida na toj strani U-cevi poveava

Ova metoda se danas retko koristi jer bi da bi se prikazao 1bar pritiska,potrebno da cev bude 10 metara.Najmasovnija primena je u medicini za merenje AT

b)Zatvoreni manometri Zatvoreni manometar ima jedan krak cevi zatvoren i slui za merenje pritisaka veih od atmosferskog.U zatvorenom kraku se nalazi izvesna koliina gasa ija zaprenima zavisi od pritiska gasa koji se meri. Diferencijalni manometar Cela aparatura je smetena u metalnu kutiju.Unutar te kutije je posuda u kojoj se nalazi fluid.Na klip koji se nalazi u fluidu se stavljaju tegovi mase m koji izazivaju silu koja dovodi do pomeranja fluida unutar celog sistema.Fluid usled te sile vrsi pritisak na klipnjau koja poinje da se pomera.Pomou kazaljke se moe oitati intenzitet pritiska koji je bio potreban da se klipnjaa pomeri Aneroidni manometar sluzi kao normativ za kalibraciju aparata za merenje pritiska i koristi se za precizna merenja zavisnosti pritiska od razliitih osobina materijala.

Burdonova cev Fluid tee u cevi koja je zatvorena na kraju i ima ovalni popreni presek u obliku polumeseca.Pritisak koji deluje ispravlja cev jer tei ka tome da cev bude okruglog oblika.Veliina ove promene se preko odgovarajueg mehanizma predstavlja kao pomeranje kazaljke na skali.Broj podeoka na skali odgovara pritisku koji je bio potreban da se ispravi cev.Slui za merenje visokih pritisaka

Membranometar Ova aparatura radi pomou gumene ili metalne membrane na koju se jedno ili obostrano deluje sa pritiskom.Kod razlike pritiska izmedju stranica membrane,ova se izvija,to odgovara promeni pritiska fluida.Ta promena se moe brojano iskazati kao promena pritiska.Retko se koristi za visoke pritiske jer je potrebna komplikovana adaptcija aparature.Kod primene na malim pritiscima,skala nije linearna,ve sabijena pri kraju.

d)Metalni manometar To je aparatura koja se sastoji od kutije sa talasastim zidom tako da je ovaj aksialno fleksibilan.Na kutiju se spolja ili iznutra deluje pritiskom,i ona u odnosu na jainu tog pritiska menja svoju duinu.Slui za merenje malih pritisaka ali je jako tana aparatura.Upotrebljava se kao instument pri letenju i kao barometar

e)Posebna grupa manometara U ovu grupu manometara spadaju manometri koji koriste sekundarne fizike efekte kako bi merili pritisak koji izaziva fluid. Piranijev manometar Prvi sud se pomocu nastavka spaja sa drugim sudom u kome treba izmeriti pritisak.ica od platine je potopljena u prvi sud i ukljuena na nepoznati elektrini otpor R u jednu granu Vitstonovog mosta.Pri proputanju konstantne elektrine struje kroz platinastu icu,ona se zagreva,pri emu se deo toplote oslobodjene u njoj predaje okolini putem toplotne provodljivosti i zraenjem.Toplotna provodljivost zavisi linearno od pritiska tako da se ica jae zagreva ukoliko je pritisak nii.Na osnovu porasta elektrinog otpora odredjuje se pritisak.Poto svaki gas ima svoju toplotnu provodljivost,za svaki gas postoji poseban Piranijev manometar.

-moderan izgled Piranijevog manometraJonizacijski vakuummetar je aparat za odreivanje pritiska u rasponu velikih vrednosti vakuuma,tj. 10 2 do 10 12 mbar.U naelu se bazira na indirektnom merenju pritiska pomou elektrinih veliina,kod koga su preostale estice proporcionalne sa gustinom estica. Za to je potrebno da se ostatak gasa jonizuje,to se moe postii razliitim metodama: -hladnokatodnijonizacionivakuummetar -toplokatodnijonizacionivakuummetar -Hladnokatodnijonizacionivakuummetar Izmedju anode i katode je napon od odprilike 2kV.Prisutni elektroni se ubrzavaju u ovom polju i jonizuju prostale estice gasa.Nastaje merljivo pranjenje elektriciteta koje zavisi od pritiska i moe se meriti.Iznad 10 2 mbar nije mogue merenje.Jonizovani joni ostaju na katodi i tu se neutraliu,ili raspre po katodi.Ovim postupkom se katoda troi te se aparatura konstruie tako da se katoda moe zameniti.

-Toplokatodnijonizacionivakuummetar Ovaj sistem se bazira na emisiji elektrona iz zagrejanog materijala katode.Izmedju katoda i anode je napon koji ubrzava elektrone Oni mogu ako ispune (gde je EA rad pri naputanju) da jonizuju preostale estice.Pozitivno naelektrisani joni se privlae od strane dodatne katode iji je potencijal negativniji od zagrejanih katoda.Neutralizacija jona dovodi do nastanka merljivih elektronskih struja,koja se bazira na jonskoj struji i zbog toga zavisi od gustine preostalih estica u preostalom gasu.

III Barometri
Barometar je uredjaj za merenje atmosferskog pritiska i postoje razliite forme i oblici.Koristi se u meteorologiji.Razvojem su nastali barograf (koji elektronski belei promene vazdunog pritiska na jednom mestu) i mikrobarometar (koji meri male promene vazdunog pritiska) ivin barometar

ivin barometar se koristi za tanija merenja atmosferskog pritiska.U Torielijevoj cevi atmosferski pritisak dri ravnoteu pritisku ivinog stuba.Odredjivanje atmosferskog pritiska se moe vriti merenjem visine stuba ive.Ona predstavlja vertikalnu razliku nivoa ive u cevi i rezervoaru.Pri dizanju nivoa ive u cevi,nivo u rezervoaru se sputa i obrnuto.Promena nivoa u rezervoaru je relativno mala,usled znatno veeg poprenog preseka,ali se mora uzeti u obzir.Stoga bi za dobijanje visinske razlike bilo potrebno oitati gornji nivo ive u cevi i donji nivo ive u rezervoaru. Ovaj metod je veoma ne praktican u praksi,te je nameteno tako da se oitava samo gornji nivo ive tj.onaj nivo u cevi. Za preciznija merenja ivinim barometrom je pak vano obratiti panju na visinske razlike u cevi rezervoaru kao i na jo par faktora.U normalnim uslovima iva dosee visinu od 760mm te se za tanije rezultate,oitana vrednost raunski mora korigovati do standardne,pri emu se mora paziti na izduenje ive i staklene cevi pri poveanju temperature

p stvarni pritisak pa oitani pritisak T sobna temperatura u C Koeficijent irenja ive: 0,000182 Za tanija merenja atmosferskog pritiska je potrebno uzeti u obzir i geografsku irinu i visinu mesta na kome se vrsi merenje Relativne razlike visine u rezervoaru i cevi zbog razliith poprenih preseka se uoavaju preko skale,kako bi se unela neophodna popravka. iva se koristi jer zbog svoje velike specifine teine moe se koristiti relativno kratka cev(kada bi se koristila voda umesto ive,cev bi trebala da ima duinu od 10m,dok kod upotrebe ive duina cevi iznosi 712mm ).Osim toga iva jako teko oksidira,usled vakuuma na gornjem kraju cevi. Prvi ivin barometar je napravio Torieli.On je uoio da se visina ive svakodnevno menja i zakljuio da se i vazduni pritisak odgovarajue menja.

Fortinov barometar

Ovaj barometar radi na istom princip kao barometar sa ivom samo to je kod njega dno rezervoara ili ceo rezervoar pokretan,te se okretanjem zavrtnja povrina ive u rezervoaru uvek dovodi na isti nivo koji odgovara nultoj podeli skale.Tano doterivanje se vri pomou iljka iji vrh lei tano u nivou nulte podele skale.Okretanjem zavrtnja se pre merenja podesi da vrh iljka dodiruje povrinu ive,a zatim na skali procita visina nivoa ive u cevi.Proitana vrednost predstavlja traenu razliku nivoa h Stacionarni barometri Ova vrsta barometar se koristi u tehnikim laboratorijama i meteorolokim stanicama.Unutranja povrina cevi i rezervoara su tano kalibrisane i cilindrinog oblika.Posto je iva nestiljiva,promena nivoa ive u cevi i rezervoaru stoji tano u odnosu povrina poprecnog preseka i rezervoara.Skala im je redukovana,tj. podela je manja od 1mm,tano za onoliko,koliko je to potrebno da bi se uzela u obzir promena nivoa ive u rezervoaru.Iz pomenutog odnosa povrine poprecnog preseka cevi i rezervoara se moze izraunati potrebna redukcija skale.Tako se visinska razlika dobija oitavanjem samo gornjeg nivoa ive.Nedostatak je u tome sto se pre upotrebe mora etalonirati prema nekom standardnom barometru,tanim podesavanjem koliine ive. Geteov barometar To je uglavnom dekorativna posuda ispunjena tenocu koja je na donjoj strani ispupena na gore i otvorena.Glavna posuda je hermetiki zatvorena.Sa promenom pritiska se nivo tenosti na ispupenju menja. -Merenje pritiska Ovim barometrom je mogue merenje promene pritiska koja se deavala tokom vie dana.Poto vazduh menja zapreminu pri promeni temperature,potrebno je obratiti panju na temperaturne promene.Osim toga vaan je popreni presek ispupenja i zapremina vazduha unutar aparature.Promena pritiska se izraunava na osnovu promene visine nivoa tenosti.Ako je tenost u aparaturi voda promena vazdunog pritiska je

Znaenje T Promena temperature od poetka merenja A Popreni presek ispupenja V0 Zapremina vazduha u aparaturi h Promena visine vodenog stuba od poetka merenja p Promena vazdusnog pritiska od poetka merenja

Jedinica Vrednost Celzijus cm cm cm hPa -5 do +5 0,6 100 -5 do +5 -20 do +20

Stakleni barometar za registrovanje promene vremena Alkoholni rastvor kampera reaguje sa kristalnom vezom usled promene vremenskih uslova.Bistar rastvor znai lepo vreme-visok vazduni pritisak, tj. mutan rastvor loe vreme-

nizak vazduni pritisak.Kako tano funkcionise ovaj aparat nije najtanije razjanjeno.Smatra se da promene magnetih polja i elektriciteta u atmosferi utiu na rast kristala

Aneroidni barometar Aneroidni barometar se sastoji od metalne kutije koja se zove aneroidna elija.Ona je napravljena od legure berilijuma i kopera.Unutar kutije se nalazi veoma mala koliina vazduha.Promene atmosferskog pritiska dovode do irenja ili skuplanja kutije.Te promene izazivaju pomeranje mehanizma koji je tako precizan da se i male promene mogu registrovati.Pre oitavanja je potrebno kvrcnuti lagano po staklu barometra kako bi se kazaljka pomerila i pokazala trenutnu vrednost atmosferskog pritiska.Vrednost pritiska se izraava u hektopaskalima.

Hektopaskala 992

Millimetara 744.1

996 1000 1004 1008 1012 1016 1020

747.1 750.1 753.1 756.1 759.1 762.1 765.1

Ova tabela pokazuje odgovarajuu vrednost atmosferskg pritiska u hektopaskalima pretvorenu u milimetre.Ona je isto praktine vrste tj.slui za lake tumaenjeproitane vrednosti sa skale.Aneroidni barometri,u zavisnosti gde se proizvode mogu imati skalu u hektopaskalima,inima,milimetrima-u zavisnosti od navike korisnika.

IV
Literatura:

1.in.M.Vuic Vlastimir;Osnovna merenja u Fizici;deseto preradjeno izdanje,Nauna knjiga Beograd,1967 2.Heinz Gascha,Stefan Pflanz:Das grosse Buch der Physik,Sonderausgabe 3.prof.dr Verner Braunbek;Fizika za sve,Gradjevinska knjiga Beograd,1960 4.Boidar izic;Kurs opte mehanike,Gradjevinska knjiga Beograd,1987 5.www.wikipedia.de 6.Boidar ii;Kurs opte fizike,Gradjevinska knjiga Beograd 1988 7.F.W.Sears;Mehanika,talasno kretanje i toplota,Nauna knjiga Beograd 1962 8.dr J.Janji;Opti kurs fizike I deo,Nauna knjiga Beograd 1983