UVOD

Hartije od vrednosti predstavljaju jedan od najprivlačnijih

načina ulaganja novčanih sredstava.
U ovom seminarskom radu, sa obzirom na širinu teme,
nije posebno akcentovana konkretna hartija od vrednosti,
nego opšta načela vrednosnih papira pod kojim se
podrazumevaju uslovi i postupak izdavanja, organizovano
tržište Hov, vrste hartija, negocijabilnost, itd.

ISTORIJAT HARTIJA OD VREDNOSTI

1
1273 Kublai Khan je emitovao prve papirne zapise
napravljene od kore murvinog drveta i označene njegovim
pečatom.

1368 Prvi zvanični papirni novac (Kwan) je kreiran od

strane kineske dinastije Ming.

1531 Otvorena je prva zvanična berza akcija u Belgiji (iako

se smatra da su Rimljani bili prvi koji su trgovali
hartijama od vrednosti).

1602 U Amsterdamu je otvoreno drugo po redu tržište

HOV.

1661 Švedska je emitovala prvi evropski papirni novac.

1688 Odigrala se prva trgovina hartijama od vrednosti u

Londonu.

1690 Britansko carstvo je prvi put u istoriji koristilo

kratkoročne zapise (promissory notes), emitovane radi
finansiranja opsade Kvebeka.

1773 Otvorena je prva zvanična berza - Londonska berza.

1790 Federalna vlast emitovala obveznice u vrednosti od

80 miliona dolara radi refinansiranja federalnog i državnog
duga iz Revolucionarnog rata. Obveznice su bile prve
javne HOV kojima se trgovalo na berzi osnovanoj u
Filadelfiji.

1792 Ugledni trgovci i brokeri iz New York-a potpisali

Batonvudski
(Buttonwood) sporazum, čime su formalizovali trgovinu
hartijama od vrednosti na bazi regularne provizije i time
označili nezvanično stvaranje Njujorške berze (NYSE). Na
NYSE je otpočela trgovina sa 5 hartija od vrijednosti – sa
tri vrste državnih obveznica i sa akcijama koje su
emitovale dve banke.
1830 Kotirana je prva akcija iz oblasti železnicke industrije.
Od tog momenta pa sve do kraja veka, akcije iz oblasti
železnicke industrije dominirale su tržištem.

2
1842 Osnovana je druga berza pod nazivom Američka
berza (AMEX)

1921 AMEX je preseljena u zatvoreni prostor.

1929 Berza je upala u deceniju velike depresije.

1971 Komisija za HOV je dizajnirala prvu elektronsku berzu

- Nasdaq.

1976 NASD spaja Nacionalnu Kliring Korporaciju sa kliring

korporacijama NYSE i AMEX berzi.

1982 Nasdaq Sistem Nacionalnog Tržišta (NMS). Nasdaq

uvodi NMS (National MArket System) koji u minuti
izveštava o trgovini 40 HOV sa najvećim obimom
trgovanja na Nasdaq-u.

1990 Stvaranje OTC Bulletin Board (OTCBB) od strane

NASD daje investitorima informacije i pristup hartijama od
vrednosti koje nisu na listingu nijedne nacionalne berze ili
tržišta.

1993 Centro-zapadna Berza je preimenovana u Čikašku

Berzu.

1995 Kliring i saldiranje u roku od tri poslovna dana od

dana izvršenja
transakcije, tzv. T+3.

1998 Americka berza (AMEX) se spaja sa NASD i nastavlja

da postoji kao nezavisni entitet u okviru NASD familije
kompanija.

1999 1. novembra Microsoft i Intel postaju prve kompanije

cije se akcije kotiraju na Nasdaq-u, a koje ulaze u DJIA.

2001 Decimalno utvrdivanje cena svih akcija je u

potpunosti implementirano. 1

POJAM I VRSTE HoV

1
http://www.finansije.net/Analiza%20berzanskog%20poslovanja/vjezbe/ABP-P2.pdf
1. Novembar 08, 15:04 pm

3
Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se
obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.

Hartije od vrednosti su prenosivi elektronski dokumenti

pomoću kojih se trguje na finansijskom tržištu, iz kojih za
zakonite imaoce proizlaze prava i obaveze u skladu sa
Zakonom o Hov, i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija
od vrednosti.2

Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni

instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih
postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom
zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice,
opcije, drugi derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili
vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije), ili
kreditnog (obveznice) aranžmana.

One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom

tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju
grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na
finansijskim tržištima.

U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i

instrumenti kredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice,
skladišnice, konosmani i slično.

Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može

emitovati savezna država, republika članica, pokrajina,
grad, opština, i drugo pravno lice, dok izdavanje hov od
strane fizičkog lica nema pravno dejstvo.
Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena
svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :

• da je u pisanoj formi (formalan pravni posao)

• da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće
imovinsko) pravo
• da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava
povezano sa postojanjem hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da

igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaćanja,
kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično.
Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži 5 elemenata:

2
http://www.crhov.co.yu/pravnaregulativa/zakon_o_hartijama.pdf, 1. Novembar 08, 15:22 pm

4
 • Oznaka vrste hartije od vrednosti
• Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti
• Tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti
• Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od
vrednosti
• Potpis izdavaoca hartije od vrednosti

Ukoliko se pravi klasifikacija hartija od vrednosti na način

ko je njihov korisnik, podela je sledeća:

• Hartija na ime

- je vrsta hartije od vrednosti kod kojih je korisnik isprave

izričito naveden po imenu, s tim što je isključeno
prenošenje takve hartije putem indosamenta.

• Hartija od vrednosti po naredbi

- je vrsta hartija od vrednosti kod kojih se kao imalac

prava pojavljuje neko lice izričito označeno u samoj
ispravi, ali je tom licu istovremeno data mogućnost da
svojom naredbom odredi neko treće lice kao korisnika
isprave.

• Hartija od vrednosti na donosioca

- je onaj tip hartije od vrednosti kod kojih korisnik nije

imenovan izričito, tako da se svaki imalac takve isprave
smatra korisnikom hartije. Hartije na donosioca prenose se
najlakše od svih hartija od vrednosti. 3

Klasifikacija hartija prema prinosu:

• Hartija od vrednosti bez prinosa

• Hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom
• Hartija od vrednosti sa promenljivim prinosom

Klasifikacija prema roku dospeća:

3
http://www.hartijeodvrednosti.com/ 1. Novembar 08, 14:40 pm

5
 • Oročene hartije od vrednosti (sa rokom dospeća do
tačno preciziranog datuma)
• Po viđenju ( a vista)
• Kratkoročne
• Dugoročne
• Neoročene
Sa aspekta funkcionisanja finansijskog tržišta:

• Hartije od vrednosti koje nisu instrument finansijskog

tržišta
- u ove hartije spadaju robne hov (konosman, prenosivi
tovarni list,..), kao i hartije koje služe samo kao
instrument plaćanja

• Finansijski derivati koji su stekli status hov i koji su

predmet berzanskog poslovanja

ROBNE HOV

• Konosman
• Prenosivi tovarni list
• Skladišnica

KONOSMAN / TERETNICA

• English / Bill of Lading

• French/ Connaissement
• Italian/ Polizza di carico
• Deutsch/ Konnossement

6
Koristi se u pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, i sa ovim
vrednosnim papirom brodar potvrđuje da je primio
određenu robu na prevoz, koji je u ispravi naznačen, i
obavezuje se da će ga u luci krajnjeg opredeljenja predati
zakonitom imaocu teretnice.

Odredbe o teretnici se pojavljuju u srednjovekovnim

statutima evropskih primorskih gradova (Dubrovački statut
iz 1272 god).

Može da glasi na ime, po naredbi ili na donosioca, od

čega zavisi i kako se može preneti na drugo lice. Najčešće
se izdaju one koje glase po naredbi, i takve teretnice se
prenose indosamentom.

Bitni sastojci svake teretnice su:

a) naziv i sedište firme

b) ime i prebivalište brodara
c) podaci o identitetu broad
d) ime i prebivalište krcatelja
e) ime i prebivalište primaoca
f) luku ili pristanište
g) količina i vrsta tereta
h) mesto i dan ukrcaja tereta, i izdavanja teretnice

Postoje grupne teretnice, “ukrcano”, primljeno za ukrcaj”,

čiste I nečiste,…4

PRENOSIVI TOVARNI LIST

• koristi se u drumskom saobraćaju. Predstavlja hov

kojom prevozilac potvrđuje da je primio određenu
robu na prevoz, i da je zaključen ugovor o prevozu.

• Izdaje se u 3 originalna primerka: prvi se ostavlja

pošiljaocu, drugi prati stvar tokom prevoza, a treći se
daje primaocu

• Tovarni list sadrži:

4
Prof. Dr Carić S., dr Jankovec I., dr Trajković M., dr Đurđev D., Saobraćajno pravo, Novi Sad
2006, 133 str.

7
 a) Mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja
b) Ime i prezime pošiljaoca i njegovu adresu
c) Ime i prezime prevozioca
d) Registarski br vozila
e) Mesto i datum utovara stvari
f) Ime i prezime primaoca i njegovu adresu
g) Broj koleta i njihove oznake
h) Upustva potrebna za carinske i druge radnje……..

Sve primerke tovarnog lista potpisuju prevozilac i

pošiljaoc, i mora biti tačno naznačeno da se radi o
prenosivom tovarnom listu koji se izdaje ili po naredbi, ili
na donosioca.5

SKLADIŠNICA

• Stvarno pravna hartija od vrednosti koju izdaju

skladišta, kao dokaz da je primljena određena roba
na čuvanje.

HOV SA RIZIKOM ULAGANJA KOJE SE

KOMPENZUJU POTENCIJALNOM ZARADOM I
HOV KAO INSTRUMENTI KREDITA I PLAĆANJA

MENICA

je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac

(trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da
5
www.projuris.org/DOC/zakoni/trgovinsko_pravo/prevoz_i.../Zakon_o_ugovor.o_prevozu_u_drum
skom_saobracaju_(1995).pdf 2. Novembar 08, 11:37 am

8
korisniku isprave (remitentu) isplati određenu svotu novca,
ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu.

Svaku menicu karakterišu:

• Pismenost (mora biti čitko ispisana ćiriličnim pismom)

• Formalnost (zahteva pismenu formu)
• Inkorporiranost (određeno imovinsko pravo je
inkorporisano u sam papir)
• Strogost
• Samostalnost (sui generis)
• Solidarnost
U savremenom prometu može da se pojavi više tipova
menica :

• blanko,
• cirkulaciona,
• domicilirana,
• komisiona,
• kreditna,
• operativna...

U praksi su najzastupljenija 2 osnovna tipa menice:

1. trasirana

2. sopstvena

Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u

tome što kod sopstvene menice postoji izjava o
neopozivoj isplati, dok kod trasirane postoji naredba o
neopozivoj isplati.

Karakteristike trasirane (vučene) menice:

• Trasant (onaj koji izdaje menicu)

• Trasat (preduzeće koje vrši plaćanje u roku menice)
• Remitent (preduzeće kom plaćanje treba da se izvrši)
• Dan, mesec, godina i mesto izdavanja menice
• Dan , mesec, godina i mesto dospeća menice
• Mesto gde treba izvršiti plaćanje
• Oznaka da je menica
• Bezuslovan uput za plaćanje određene svote

9
Sopstvena menica postoji u onom slučaju kada njen
izdavalac nije izdao nalog trasatu nego se sam obavezao
(unošenjem klauzule "platiću" ) na plaćanje svote na koju
menica glasi.6

Jedne od glavnih funkcija menice su:

• Menjačko sredstvo
• Sredstvo za dobijanje kredita
• Obezbeđenje potraživanja
• Sredstvo plaćanja

Menični aval predstavlja radnju ili izjavu kojom treće lice

(koje nije naglašeno u menici) svojim potpisom na menici,
jemči da će dužnik ispuniti obaveze koje su precizirane
prilikom izdavanja iste.

ČEK

• Predstavlja vrednosnu pismenu ispravu kojom

izdavalac daje naredbu banci, čiji je komitent, da
isplati podnosiocu novčanu sumu koja je naznačena
na čeku. Da bi isplata bila moguća, izdavalac mora
imati novčano pokriće u banci.

Svaki ček, da bi bio validan, mora imati sledeće reference:

• Označenje da je to ček
6
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0, 2.
Novembar 08, 12:23pm

10
 • Bezuslovni nalog za isplatu naznačene svote
• Ime lica koje treba da isplati čekovnu svotu (trasata)
• Datum i mesto izdavanja
• Potpis izdavaoca čeka (trasanta)

Postoje bankarski čekovi koje izdaju banke, i nebankarski čekovi gde

je trasant neka firma, ili neko fizičko lice.
S obzirom na namenu ček može biti :

• gotovinski,
• virmanski,
• obračunski,
• barirani,
• putnički,
• akreditivni,
• cirkularni...

Najbitnije čekovne radnje su: izdavanje čeka, gde moraju

biti zadovoljeni svi bitni elementi. Prenos čeka se vrši
prostom predajom, po naredbi putem indosamenta, a na
ime putem putem cesije uz predaju isprave. Treća bitna
radnja je avaliranje, koje podrazumeva garanciju trećeg
lica.

Bitno je spomenuti neke od razlika između čeka i menice:

• Ček je hartija po viđenju

• Služi kao instrument bezgotovinskog plaćanja
• Uvek glasi na donosioca
• Trasant mora da ima novčano pokriće kod banke čiji
je komitent
• Kod čeka nije potreban accept
• Predstavlja kratkoročnu hov

11
12