SOCIOLOGIJA GRADA 1.

METODE I TEHNIKE U SOCIOLOGIJI GRADA

Dinamika priroda fenomena grada, gradskih drutava i gradskog ivota zahteva korienje vie naunih metoda. Postoje kvalitativne i kvantitativne metode, za koje se moe rei da su komplementarne. Predstavnici ikake kole su primenjivali uglavnom kvalitativne metode. Oni su se sluili uporednim metodom ispitivali su npr porodice ili delikvente u jednom delu grada i monografskim metodom, tj studijom sluaja. I danas najvei broj urbano-sociolokih istraivanja predstavlja studije sluaja. Kada je u pitanju kvantitativna metoda moe se rei da je ona pogodna za interpretaciju sadanjosti (2 osnovne vremenske presene ravni su prolost i sadanjost). Takoe, razumevanje drutvenog kontexta nije mogue bez istorijskog pristupa, jer je tako mogue odgovoriti na pitanja kakve i kog obima drutvene promene su uslovile razvoj grada. Smatra se da je prvi grad, Jerihon u dananjem Jordanu, star oko 10 000 godina. Socijalna segregacija, prostorna diferencijacija, urbana politika, uloga razliitih dr. grupa, religijski, politiki i ekonomski uslovi rasta i razvoja sve su to injenice istorijskog razvoja ljudskih drutava. Grad poseduje niz univerzalnih obeleja, ali i specifinosti. Uporedni metod je veoma pogodan za utvrivanje optosti i posebnosti. Ova metoda omoguava poreenje u vremenskoj i prostornoj ravni. Primer beskunitvo ono se razlikuje drutveno, istorijski, kulturno, regionalnogeografski. Vaan je i statistiki metod, esto se govori da se grad ponaa po principu velikih brojeva. Ova metoda se najee odnosi na demografsku komponentu. Pri njenoj upotrebi treba imati u vidu da je ona pre pokazatelj posledica, nego to objanjava uzroke, mada je veoma korisna pri izradi klasifikacija i tipologija. Za izuavanje kompleksne gradske stvarnosti neophodna je i primena raznih tehnika. Za sociologiju grada su posebno vane: demografska analiza, participatorno posmatranje, dokumentaciona analiza i pregledna analiza. Demografska analiza odgovara na pitanja kako se gradovi pune a kako prazne, koja su obeleja urbanizacije jednog podruja, kakva je struktura stanovnitva u kojim delovima grada itd. Posmatranje sa uestvovanjem omoguava da se istraiva neposredno priblii problematici. Npr. beskunitvo, maloletnika delikvencija. Dokumntaciona analiza je analiza velikog broja izvora: knjige, asopisi, novine, istorijska arhivska graa, mediji, gradske odluke, razne vrste urbanistikih planova. Dnevne novine su posebno koristan izvor informacija. Zatim su veoma bitni anketa i intervju, npr za zakljuke o bespravnoj gradnji, kvalitetu ivota, uestvovanje u procesu odluivanja itd.

Sledee je mapiranje ili kartiranje koje omoguava da se uvidi prostorna distribucija neke drutvene pojave ili procesa teritorijalno odredi na primer koja su podruja koja se populaciono prazne, preko kojih podruja prelaze migracijski talasi itd. Empirijski put saznavanja drutvene stvarnosti moe biti raznovrstan: a) istraivanje urbanizma kao naina ivota b) socio-kulturni i ekonomski kontext ivota u gradu i 3. PROCESI URBANIZACIJE, SUBURBANIZACIJE, DEZURBANIZACIJE I REURBANIZACIJE
2.

Pojam urbanizacije moe biti shvaen na 3 naina: a) nastanak i exspanzija gradova b) proces irenja ideja, normi i ivotnih obrazaca iz gradskih centara na okolne zone c) proces promene stila ivota. Postoji nekoliko dimenzija urbanizacije statistika (% gradskog stanovnitva), demografska (npr. Prosena starost pri sklapanju braka), prostorno-geografska (stepen koncentracije gradova), prostorno-arhitektnonska (vrsta i nain gradnje), tehnika (infrastruktura), kulturna (kulturne usluge, norme, vrednosti, obrasci ivota), drutvena (dr. Struktura, odlike trita rada) Uobiajeno je da se razlikuju 3 faze procesa urbanizacije: a) prva faza je povezana sa procesom industrijalizacije kada se stanovnitvo postepeno odvaja od zemlje ( poljoprivrede) i razvijaju se trgovaka sredita b) druga faza je suburbanizacija, tj preseljavanje pripadnika vie i srednje klase u prigradska podruja. Tome su doprinele specifine karakteristike ranih industrijskih gradova c) trea faza je metropolizacija. Urbanizacija i razvoje gradova najee se povezuju sa industrijalizacijom, koja je 19. i poetkom 20. veka uslovljavala rast gradova. Pojam suburbanizacije (lat. sub - pod, pre; urbs grad) se u prostornom smislu odnosi na proces nastanjivanja slobodnog prostora van granica grada. Suburbija je prostor nastanjen ovim procesom. U periodu industrijalizacije postaje osnovni obrazac prostornog irenja velikih gradova. U demografskom smislu predstavlja poetak dekoncentracije gradskog stanovnitva , jer je populacioni rast suburbija praen opadanjem broja stanovnika centralnih gradskih zona. Do postindustrijskog drutva suburbije su bile iskljuivo rezidencijalne, a od tog perioda postaju multifunkcionalne zone. U sociolokom smislu suburbanizacija jeste specifian vid projekcije socijalne stratifikacije u prostoru. Razlikuju se evropski i ameriki model. Osnovne razlike su u dominantnom tipu stanovanja i vlasnikog statusa. U poetku je u kapitalistikim zemljama to bilo individualno stanovanje u vlasnitvu pripadnika viih klasa, da bi od 40ih 20.veka postalo masovna pojava. U Evropi uz to postoji i kolektivni tip, u dravnom vlasnitvu. U socijalistikim drutvima nosioci ivota u predgrau bili su pripadnici niih slojeva. Ameriki model suburbanizacije je socijalno najekskluzivniji, dok u Evropi obuhvata sve drutvene grupe. Neomarksisti i neoveberijanci razlike izmeu suburbanizacije u kapitalistikim i socijalistikim zemljama objanjavaju osnovnim principima njihove ekonomske organizacije i politikim vrednostima. Dezurbanizacija je pojam delimino suprotan pojmu urbanizacije, s obzirom da predstavlja urbanu decentralizaciju stanovnitva, ali ne i smanjenje udela gradskog stanovnitva u ukupnoj populacij. Ovaj pojam nastaje uoptavanjem iskustva razvijenih kapitalistikih zemalja ime se dezurbanizacija smatra jednom fazom univerzalnog modela urbanizacije, tj zavrnom fazom
2

industrijskog razvoja drutva. Dezurbanizacija obeleava period stagnacije mehanikog prirasta stanovnitva uz nulti ili negativni prirodni prirataj, ispoljila se u drugoj polovini 70ih i poetkom 80ih u periodu ekonomske stagnacije industrijske osnove velikih gradova i zaetaka njihovog restrukturisanja ka postindustrijskom modelu. Reurbanizacija oznaava novu fazu prostorno-demografskog razvoja razvijenih kapitalistikih gradova. Teoretiari ekolokog pravca je smatraju fazom koja odgovara postindustrijskom razvoju drutva. Reurbanizacije je suprotan trend od dezurbanizacije i suburbanizacije. Odnosi se na lagani porast stanovnitva inner city-ja i u okviru sociologije grada se posmatra u uzronoj povezanosti sa strukturnim karakteristikama postindustrijskog drutva (globalizacija, promenjena uloga drave blagostanja, promene stila ivota, deindustralizacija, dentrifikacija) 4.URBANA I REZIDENCIJALNA SEGREGACIJA Urbana segregacija oznaava prostorno razdvajanje razliitih gradskih funkcija kao to su na primer rad, zabava, stanovanje i/ili kvalitativno razliitih aspekata odreenih gradskih funkcija uz izraene razlike u socijalnom poloaju gradskog stanovnitva. Urbana segregacija je: a) prostorna manifestacija dostignute drutvene podele rada i nejednakosti koje nastaju na osnovu toga b) mehanizam koji te nejednakosti reprodukuje i intenzivira. Prostorna udaljenost razliitih funkcija odreuje kvalitet ivota. ikaka kola je razvila metod mapiranja gradskog prostora i definisanja gradskih zona u zavisnosti od funkcija. Za ovu kolu je urbana segregacija tehnika posledica ekonomskog razvoja. Neomarxisti i neoveberijanci je posmatraju u kontextu produkcije i reprodukcije drutvene moi. Najvie je prouavan aspekt stanovanja. Rezidencijalna segregacija je pojam koji se odnosi na prostorno izolovanje odreene grupe ljudi specifine po nekom drutvenom obeleju statusnom, klasnom, etnikom radi spreavanja ili kontrolisanja kontakata sa drugim grupama. ikaka kola je shvata kao proizvod osnovnih ekolokih procesa, tj kompeticije, dominacije i sukcesije, kao neto to je prirodno i funkcionalno. Za neomarxiste je rezidencijalna segregacija mehanizam urbane i stambene politike koji obezbeuje dominaciju i regulaciju interesa vladajue klase. Neoveberijanci je shvataju kao teritorijalizaciju socijalnih nejednakosti po osnovu poloaja na tritu rada, ali uzimaju u obzir i razne druge dimenzije socijalnog poloaja i drutvenih vrednosti koje operacionalizuju urbane politike u jednom drutvu (npr razlike meu socijalistikim i kapitalistikim zemljama, politika vs ekonomska mo). Rezidencijalna segregacija moe biti dobrovljna ili prisilna. Takoe postoje pozitivne i negativne funkcije, olakavanje svaodnevnog ivota (npr kineska etvrt), ali moe i da vodi ka izolacionizmu. 5.VIRTOVO SHVATANJE GRADA KAO STVARAOCA OSOBENOG STILA IVOTA Za Luisa Virta poetak onoga to je izrazito moderno u naoj civilizaciji oznaen je porastom velikih gradova. ovek modernog doba je deo ogromnog kolektiviteta i gradovi vre veliki uticaj na drutveni ivot ljudi. Prelazak iz ruralnog u urbano drutvo je praen promenama u svim fazama drutvenog ivota. Pri tom treba imati u vidu da Virt grad i selo shvata kao dva povezana pola oko kojih se rasporeuju sva ljudska naselja. Luis Virt grad smatra posebnim oblikom ljudskog udruivanja, kao i da je neophodno pronai one elemente urbanizma koji grad obeleavaju kao jasno odreeni nain ljudskog grupnog ivota,
3

to je nemoe odrediti samo na osnovu veliine ili na osnovu gustine stanovnitva, jer su i brojevi i gustina proizvoljni kriterijumi. Neophodno je uzeti u obzir i znaajne drutvene karakteristike. On takoe kritikuje i kriterijume kao to su: zanimanje stanovnika i neke institucije i oblici politike organizacije. Prema njegovom miljenju prihvatljiva definicija ne bi trebalo da uzima u obzir samo bitne karakteristike koje su zajednike svim gradovima, ve da vie panje trebalo posvetiti otkrivanju varijacija meu njima (industrijski, trgovaki, rudarski, ribarski, univerzitetki). Urbanizam (skup osobenih crta koje odlikuju nain ivota u gradovima) i urbanizacija (razvoj tih inilaca ) ne nalaze se iskljuivo u naseljima koja su u fizikom i demografskom smislu gradovi. Virt posebno naglaava da se urbanizam ne sme meati sa industrijalizmom i modernim kapitalizmom, iako je nesumnjivo razvoj gradova u modernom svetu povezan sa pojavom tehnologije modernih maina, masovne proizvodnje i kapitalistikog preduzea. On daje sledeu definiciju grada: grad je relativno veliko, gusto naseljeno i stalno boravite socijalno heterogenih pojedinaca. U definiciju su dakle ukljueni sledei elementi a) broj stanovnika b) gustina naseljenosti i c) heterogenost stanovnika i grupnog ivota. Veliina populacije veliki broj ljudi obuhvata vie individualnih varijacija, tj kada se broj stanovnika povea iznad izvesne granice utie na odnose meu ljudima i na karakter grada. to je vie pojedinaca, vea je potencijalna razlika meu njima. Porast broja stanovnika dakle menja karakter drutvenih odnosa, tj daje im segmentarni i utilitaristiki karakter. Onemogueni su celoviti meuljudski odnosi, koji postaju na taj nain segmentirani. Preovlauju sekundarni kontakti. Urbane drutvene odnose karakterie povrnost, anonimnost i prolaznost. Utilitaristiki karakter proizilazi iz injenica da poznanstva obino neemu koriste, tj svaki od poznanika je sredstvo za postizanje odreenog cilja.
a)

Gustina koncentracija ljudi na ogranienom prostoru. Poveanje brojnosti u oblasti ija se veliina ne menja vodi specijalizaciji. Gustina pojaava efekat brojnosti na pojavu raznolikosti meu ljudima i njihovim delatnostima i tako se uslonjava drutvena struktura. Grad tako lii na mozaik jer dolazi do grupisanja na osnovu ukusa, etnike pripadnosti, estetike. Sat i semafor su pri tom simboli osnove drutvenog poretka modernog sveta.
b)

Heterogenost nema jedne grupe kojoj je ovek nepodeljeno privren, ve je istovremeno lan vrlo razliitih grupa i svaka mu je bitna za jedan segment linosti. Meutim veliki broj razliitih grupa i osoba dovodi do procesa depersonalizacije. Tendencija nivelisanja je deo ekonomske baze grada. Grad je prilagoen upotrebi prosene osobe. Usluge javnih sredstava, rekreativne, obrazovne i kulturne institucije moraju odgovarati masovnim zahtevima.
c)

Urbanizam kao nain ivota Virt analizira iz 3 perspektive. To su: a) fizika struktura koja obuhvata populacionu bazu, tehnologiju i ekoloki poredak b) sistem drutvene organizacije koji obuhvata karakteristinu drutvenu strukturu, niz drutvenih institucija i tipini model drutvenih odnosa i c) niz stavova i ideja mnogih linosti ukljuenih u tipini oblik kolektivnog ponaanja i podvrgnutih karakterisitnim mehanizmima drutvene kontrole. a) Urbanizam u ekolooj perspektivi dominacija grada nad okolinom jasna je pomou funkcionalnih karakteristika grada koje su posledica brojnosti i gustine. U gradu je proporcionalno vie stanovnika u najboljim godinama nego u seoskim oblastima, gde ima vie

starih i omladine, a tu je i etnika i rasna heterogenost. Pri tom je pad natalitet jedan od najbitnijih znakova urbanizacije. b) Urbanizam kao oblik drutvene organizacije promene u porodici: porodica je izgubila svoje tradicionalne funkcije, takoe se odvojila od vee rodbinske grupe. Razvile su se veoma specijalizovane institucije. Zaotrene su razlike meu grupama sa razliitim prihodima i statusom. c) Urbana linost i kolektivno ponaanje stvaraju se interesne grupe. Grad predstavlja seriju tananih segmentiranih veza. Nii nivo komunikacije, elementarni nivo. ZAKLJUAK: Virt grad sagledava kao oblik drutvene organizacije surotstavljajui ga osobinama seoskog drutvenog ivota. On uoava: a) uee graana u velikom broju dobrovoljnih udruenja organizovanih zbog razliitih potreba b) anonimnost pojedinca c) povrni, segmentirani i bezlini karakter meuljudskih odnosa d) nestanak institucije susedstva e) opadanje drutvenog znaaja porodice i podrivanje tradicionalne osnove drutvene solidarnosti f) racionalizam u miljenju g) bezlinu i manje rigoroznu drutvenu kontrolu.

3. OSNOVNE TEZE U PRILOG OBNOVE URBANE SOCIOLOGIJE I PROUAVANJA POSTMETROPOLISA 6.KLASINA MARXISTIKA MISAO O GRADU Karl Marx i Fridrih Engels nemaju sistematske radove o gradu, njihova teorija nije sistematizovana, ve se grad pominje u sklopu tema kojima su se inae bavili kao to su: podela rada, otuenje, klasna borba, drutveni razvoj, kritika politike ekonomije, viak vrednosti, analiza kapitala itd. U Nemakoj ideologiji smatraju grad subjektom istorije, jer se u njemu koncentriu stanovnitvo, sredstva za proizvodnju, kapital, porez, administracija, policija i politika organizacija. Po njima razdvajanje sela i grada naruava drutveni totalitet, jer selu pripada materijalni, a gradu duhovni rad. To znai podelu meu ljudima na klase, to je mogue zbog postojanja privatne svojine, i svoenje ljudi na specijaliste osakaene podelom rada. Neophodno je da se prevazie podela selo-grad da bi bile ukinute negativne posledice podele rada. Suprotnost izmeu sela i grada zapoinje sa prelaskom iz varvarstva u civilizaciju, iz plemenske organizacije u dravu i provlai se kroz celu istorije civilizacije. Usavravanje jedne delatnosti ima za posledicu gubitak svih ostalih sposobnosti. Prema njihovom miljenju grad je odigrao istorijsku ulogu u nastanku kapitalizma, ali ju je prevaziao i s pojavom industrije prestaje da bude subjekt istorije. Grad je mesto istorijske inicijative, jer je u njemu buroazija odigrala svoju prvobitno revolucionarnu ulogu, a i proletarijat se nalazi u gradu i on e izvesti radikalnu socijalnu revoluciju. Suprotnost selo-grad ima karakter osnovne suprotnosti za veliki broj drutava u vreme formiranja buroazije, kada dominiraju trgovaki kapital i manufaktura.

Engels je u knjizi Poloaj radnike klase u Engleskoj izdvojio osnovne karakteristike kapitalistike urbanizacije: a) koncentracija (centralizacija)- relativno najbri vid rasta stanovnitva i ubrzana stihijska, prostorno-fizika expanzija grada b) c) d) e) f) socijalna segregacija na klasnoj i etnikoj osnovi i zaetak funkcionalne segregacije klasna uslovljenost arhitekture i urbanizma; manipulacija radnikom klasom u prostoru stambena oskudica u velikim gradovima socijalno-devijantne pojave ekoloki problemi

g) nepovoljni uslovi kulturnog prilagoavanja gradskih stanovnika koji su doli sa sela i otuenje svakodnevnog ivota Engels razloge za exploataciju i degradaciju radnike klase nalazi u konkurenciji (rat svih protiv svih) i u ekonomskoj i socijalnoj strukturi kapitalizma. Kapital je ekonomska snaga koja vlada drutvenim odnosima u gradskom drutvu. 4. PARKOVI I BARDZSOVI PREDLOZI ISTRAIVANJA GRADA Park i Bardes predstavnici ikake kole oblikovali su svoja miljenja pod praktinim uticajem ubrzanog razvoja ikaga i pod teorijsko-metodolokim uticajima darvinizma, Spenserovog organicizma, Zimela, penglera, Teniesa, Tomasa i Znanjeckog, Mida i Djuija. Sociologiju u svom delu Uvod u socioloku nauku definiu kao prirodnu nauku koja traga za prirodnim zakonima i uoptavanjima u odnosu na drutvo i ljudsku prirodu pozivistiki organicizam. Predmet sociologije je organizacija zajednica i drutava, njihovih meusobnih odnosa, sastavnih elemenata i procesa koji se u njima deavaju.

Park: U drutvima vladaju zakoni dominance i sukcesije. Podruje dominance su zone visoke zemljine vrednosti (centralna trgovaka zona i centralna bankarska zona), onda vrednosti naglo opadaju, pa se stabilizuju. Sukcesija je rezultat progresivne promene uslova ivota, u procesu sukcesije najnie grupe potiskuju one sa viim drutvenim statusom. Postoje 3 kljuna procesa: a) kompeticija b) dominanca i c) sukcesija. Park izdvaja 3 poretka koji sainjavaju grad: a) teritorijalno-geografski b) ekonomskokonkurentski i c) kulturni. Njima odgovaraju organizacioni principi instinkt, konkurencija i komunikacija. Grad je jedinstvo ekolokog, prirodnog i moralnog poretka. Pod uticajem dela Poljski seljak u Evropi i Americi Tomasa i Znaneckog Park i Bardes su usvojili pojmove: temperament, karakter, ivotna organizacija, definisanje situacije, lina i drutvena dezorganizacija, tipovi linosti, 4 elje (za novim iskustvom, sigurnou, saoseanjem i priznanjem). Drutvena dezorganizacija slabljenje uticaja postojeih drutvenih pravila na

ponaanje pojedinih lanova grupe. Obino posle dezorganizacije dolazi do reorganizacije tokom ega se menjaju vrednosti, zatim ponovo usklauju. Bardes: metropolitensko podruje grada - tendencija velikih gradova da se ire. Najtipiniji obrasci irenja (fiziki rast grada) mogu se predstaviti koncentrinim krugovima. Bardes je napravio shemu koja prikazujetendenciju da svaka unutranja zona proiri svoju teritoriju osvajanjem sledee spoljne zone. Taj vid expanzije se naziva sukcesija. Prva zona je loop centralni poslovni deo, koji je okruen drugom zonom u kojoj se nalaze biznis i laka industrija. Trea zona je oblast u kojoj su naseljeni industrijski radnici, etvrta je rezidencijalna u kojoj su stanovi visoke klase, a peta zona prigradskih delova gde ive ljudi koji putuju na posao. U centralnom delu je koncentrisan ekonomski, politiki i kulturni ivot. Ali, u zoni koja okruuje taj deo nalaze se i slamovi, loa zemlja, kvartovi siromatva, degradacije, bolesti, kriminala, poroka. Slamovi su takoe prepuni doseljenikih kolonija. U drugoj zoni su doseljenici druge generacije, kvalifikovani fabriki radnici i prodavci (nemaka etvrt) Preterani rast moe da izazove poremeaje. Tokom naglog procesa irenja grada, odigrava se proces rasporeivanja pomou kog se pojedinci i grupe odabiraju, grupiu ili premetaju zbog stanovanja ili zaposlenja. Segregacija pra grupi i pojedincima mesto i ulogu u organizaciji gradskog ivota.

8.GANSOVA I KASTELSOVA KRITIKA LUISA VIRTA Gans smatra da je potrebna revizija Virtovih teza zbog promena koje su nastupile od 1938. kada je lanak objavljen. Gans zakljuuje: a) nain ivota prigradskih naselja i predgraa se razlikuje od Virtovog urbanizma

b) ekonomski uslovi, kulturne osobine, faze ivotnog ciklusa i prostorna pokretljivost bolje objanjavaju nain ivota nego brojnost, gustina i heterogenost c) fizike i ostale razlike izmeu grada su esto lane i ne znae nita za nain ivota

Gansov generalni zakljuak je da pojmovi grad, predgrae, brojnost, gustina, heterogenost ekoloki pojmovi koji opisuju prilagoavanje oveka okolini i nisu dovoljni da objasne drutvene pojave. Prema Kastelsu u Virtovoj teoriji gradsko je objanjavajua promenljiva, jer ima specifian kulturni sadraj, a gradska kultura, tj urbanizam prestavlja nain ivota. Kastels naprotiv tvrdi da urbana kultura odgovara nainu drutvene organizacije povezanim sa kapitalistikom industrijalizacijom. Npr. segregacija uloga. Virt je dakle zamenio teze i odreeni obrazac ponaanja karakterisitan za kapitalistiko drutvo nazvao urbanom kulturom, pri tom smatrajui da grad proizvodi tu kulturnu formu. Okvir drutvene proizvodnje, tj grad se uzima kao njeno izvorite. 9. i 10. ZIMELOVO GLEDITE O DUHOVNOM IVOTU VELIKIH GRADOVA I NJEGOV UTICAJ NA IKAKU KOLU
7

Zimel analizira odnos izmeu individualnih i nadindividualnih sadraja ivota i prilagoavanje pomou kog se linost miri sa spoljnim silama. Psiholoka osnova individualnosti u velikom gradu je intenziviranje nervnog ivota usled brze i neprekidne izmene spoljnih i unutranjih utisaka. Veliki grad je duboka suprotnost ivotu u malom gradu. Za razliku od oseajnih veza u malom gradu, u velikom gradu postoji individualistiki karakter duevnog ivota. Pojedinac reaguje razumom. Razumnost je zatita subjektivnog ivota. Pri tom su vladavina razuma i novana privreda blisko povezani, jer im je obema zajednika objektivnost u odnosu prema ljudima i stvarima. Moderni duh je sve vie raundijski, a uslovi ivota u velikom gradu su i uzrok i posledica toga. Linost koja ivi u velikom gradz je blazirana. Blaziranost je nesposobnost da se na nove nadraaje odgovori adekvatnom energijom, a sutina blaziranosti je otupelost u odnosu na razlike meu stvarima, znaaj i vrednost razlika meu stvarima se oseaju kao nebitne. Ovakvo duevno raspoloenje je subjektivni odraz novane privrede, novac preuzima ulogu zajednikog imenitelja svih vrednosti. Duhovni stav stanovnika velikih gradova jednih prema drugima je uzdranost. Stranac je za Zimela paradigma graanina, a njegova specifina odlika je pokretljivost. Pod Zimelovim uticajem Park je razvio shvatanje o socijalnoj distanci, to je kasnije uticalo na Bogardusa da razvije svoju poznatu skalu za merenje socijalne distance.

11.VEBEROVO SHVATANJE GRADA Glavni cilj Veberove socioloke misli je da objasni proces racionalizacije i originalnosti gradova. Veberov idealno-tipski grad je u funkciji objanjenja racionalizacije svih vidova drutvenog ivota i nastanka kapitalizma na Zapadu. Veber u poglavlju Nelegitimna vlast tipologija gradova iznosi uporednu analizu sukoba u razliitim tipovima gradovima. On prouava drutveno-politiki kontext kada je tradicionalni autoritet sruen, harizmatski autoritet odsutan, a legalni birokratski autoritet jo nije uspostavljen. Tada su nove organizacione grupe preotimale vlast i tako zadobile autonomiju i autokefalnost grada. A) pojam i tipovi gradova grad je naseljeno mesto sa kuama koje su tesno zbijene i predstavljaju tako obimno povezanu naseobinu da se stanovnici meusobno ne poznaju, kao to je specifino za organizovanu grupu suseda. Grad kao ekonomska jedinica je naseobina iji preteni deo stanovnitva ivi od nepoljoprivrede, nego od zanatskog ili trgovakog sticanja. B) Osobenost zapadnoevropskog grada originalnost zapadno-evropskog grada se ogleda u tome to on predstavlja grad. Da bi naselje bilo gradska optina mora imati bar relativno snaan zanatsko-trgovaki karakter i: 1) utvrenje 2) trite 3) sopstveni sud i bar delimino sopstveno pravo 4) karakter organizovane grupe 5) bar deliminu autonomiju i autokefalnost. Pri tom je za Vebera najbitnija autonomna uprava. Azijski gradovi nisu znali ni za zaetke samostalnosti u srednjem veku, dok je na Zapadu grad odreivao svoje magistrate, imao autonomno sudstvo, ubirao porez, bio finansijski nezavisan, organizovao svoju odbranu i zatitu. 12.BRODELOVO GLEDITE O ORIGINALNOSTI ZAPADNIH GRADOVA Zapad je s padom zapadnog rimskog carstva (5.v) izgubio svoju gradsku okosnicu i dolazi do potpunog zastoja, da bi od 11.veka dolo do preporoda gradova i to iz razloga povratka poveanoj novanoj ekonomiji. Tada nastaju hiljade gradova. Na podruju izmeu Loare i Rajne
8

i u gornjoj i srednjoj Italiji se pojavljuju trgovci, cehovi, industrije, prometne veze sa udaljenim mestima, banke i graanstvo. Oko tih gradova nije bilo drava (Italija i Nemaka, Flandrija)! Meutim u Kastilji, Engleskoj i Francuskoj teritorijalna drava nastaje dosta rano i koi gradove, zato se oni tu sporije razvijaju. S druge strane neki gradovi praktino postaju drave-gradovi. Gradovi organizuju porez, finansije, carine, narodne zajmove, industriju, trguju sa udaljenim krajevima. Prema Brodelu ti gradovi su prve domovine Zapada. Za njega su kapitalizam i gradovi isto. U gradovima se takoe javlja novi mentalitet. Politiki Brodel razlikuje glavne gradove, tvrave, upravne gradove; ekonomski luke, karavanske gradove, trgovake gradove, industrijske, novana sredita; u drutvenom smislu one koji pripadaju rentijerima, crkvi, dvoru, obrtnicima. Ipak on posebno izdvaja 3 bitna tipa gradova na Zapadu. To su: otvoreni, zatvoreni i gradovi pod skrbnitvom. A) Otvoreni gradovi antiki grad, grki ili rimski, koji se otvara prema svojoj okolini i jednak je sa njom B) Zatvoreni grad je jedinica sama za sebe, to je srednjovekovni grad, u njemu su punopravni graani manjina, Venecija (signoria e cittadini, poslednji polis Zapada) C) Poslednja kategorija su gradovi pod starateljstvom, prvi moderni gradovi u stvari, npr Firenca Mediijevih od 16.v, do ovakvih gradova dolazi sa jaanjem drave Evolucije gradova van zapadne Evrope: A) gradovi kolonijalne amerike garnizonski gradovi, obino malen, upravlja sam sobom, gospodari su mu zemljoposednici. Istorija zapadnih gradova u junoj Americi je poela od nule. Izmeu njih i njihove okoline nema razlike B) Ruski gradovi posle mongolske najezde ne ive vie na zapadni nain. To su veliki gradovi, Moskva i Novgorod, ali drani u pokornosti. Zbog toga se ovi gradovi ne nameu svojoj okolini C) Carsku gradovi Istoka i Dalekog Istoka u islamu se tek kad se rue carstva javljaju gradovi jednaki evropskim, Kordoba npr. Ipak, to je po pravilu grad vladara (Kairo, Bagdad), veliki i parazitski. U Indiji i Kini drutvene strukture ometaju slobodan razvoj gradova.

13. DRUTVENA MORFOLOGIJA I GRAD Drutvena morfologija je prouavanje koje se odnosi na materijalni oblik drutva, to jest na broj i prirodu njegovih delova, i na nain na koji su oni rasporeeni na zemljinoj povrini, kao i na unutranje seobe i seobe iz zemlje u zemlju, oblik aglomeracija, stanovanja itd. Za Dirkema su veoma vane: veliina, broj, gustina, kretanje, kvantitativni aspekti, sve to moe biti izbrojano i izmereno. Drutvena morfologija se bavi materijalnim supstratom drutvenog, ona je anatomija drutva. Gustina stepen koncentracije mase, materijalnu prati moralna, dinamika gustina koja oznaava zbliavanje ljudi i komunikaciju meu njima. Dirkem porast velikih gradova u 19.v povezuje sa svoja 2 osnovna tipa solidarnosti: mehanikom i organskom. Grad je za njega centralna pojava koja objanjava prelaz iz drztva mehanie u drutvo organske solidarnosti. Grad je konkretizacija organskog tipa solidarnosti. Albva razlikuje a) drutvenu morfologiju u irem smislu u koju spadaju religijska, politika i ekonomska morfologija i b) drutvenu morfologiju kao nauku o stanovnitvu koja sadri prostorne uslove (stanovnitvo zemlje i kontinenta, gustina, migratorna kretanja) i prirodno kretanje stanovnitva (pol, starost, natalitet, mortalitet itd). Religijski grad u antiko doba gradovi su nastajali i rasli oko hramova (Delfi, Korint), ali kako populacija raste verski centri se
9

prilagoavaju novoj strukturi. Crkva se oslobaa svojih svetovnih nadlenosti, iako crkva na podruju grada dugo zadrava svoj vlastiti domen. Grad je za Albvaa organ politikog ivota. Graanin je u srednjem veku nasuprot seljaku imao poloaj odreen statutom, imao je prava i privilegije. Grad je bio podeljen na kvartove administrativne celine. Dosta rano nastaje razlika izmeu grafa starog tipa (mesto komunalne uprave) i novih, irih, sa sloenijim strukturama koje su odgovarale novom tipu politike organizacije (pokrajinski, a zatim nacionalni grad). Postoji i ekonomski grad njegovo postojanje se opravdava potrebom da se udovolji neophodnim potrebama ili raskoi politikih i religijskih elemenata. Dalje, on razlikuje gradove potroae i gradove proizvoae...

14.SHVATANJE GRADA MORALNOG PORETKA

KAO

JEDINSTVA

EKOLOKOG,

PRIRODNOG

Grad stanje duha, zbor obiaja i tradicija, utvrenih stavova i oseanja. On nije samo fiziki mehanizam ili vetaka konstrukcija, ve proizvod ljudske prirode. Grad je geografska, ekoloka i ekonomska jedinica, prirodno boravite civilizovanog oveka. Sve velike kulture su roene u gradu, svetska istorija je istorija gradskih ljudi (pengler). Treba izuavati fiziku organizaciju grada, zanimanja i kulturu. I Plan grada i lokalna organizacija veina amerikih gradova lii na ahovsku tablu, jedinica razdaljine je blok. Meutim, grad nije tako jednostavan, jer je baziran na navikama i obiajima ljudi koji u njemu ive, posledica toga je da grad ima moral. Zato je sem fizike strukture grada, bitno izuavati i njegov moralni poredak. Lini ukusi, profesionalni i ekonomski intresi razdvajaju i klasifikuju stanovnike i grad tako dobija raspodelu stanovnitva koja nije planirana i kontrolisana i vremenom svaka etvrt preuzima osobine svojih stanovnika. Susedstvo je lokalitet sa oseanjima, tradicijom i sopstvenom istorijom , ali i osnov politike kontrole, najmanja jedinica drutvene i poltike organizacije grada. Izolovanost doseljenikih kolonija i rasnih kolonija pojaava solidarnost mala sicilija, Kineska etvrt, Istoni London (grad u gradu, grad jedne klase, unutar kog je stanovnitvo podeljeno rasnim, kulturnim i profesionalnim interesima) II Industrijska organizacija i moralni poredak 15POJMOVI GETA I SLAMA U URBANOJ SOCIOLOGIJI Geto (ital. Ghetto, izvedeno iz hebrejskog ghet to znai razvod, razdvajanje) je pojam koji oznaava kvart u kom je prinudno ili dobrovoljno smetena jedna etnika ili religijska grupa. Tako je bilo nazvano jedno ostrvo u Veneciji gde su od 1516. bili smeteni Jevreji. Oni su tokom srednjeg veka uglavnom bili asimilovani u drutva u kojima su iveli, meutim u 13.v su proterani iz Francuske i Engleske, u 16.v poinju i progoni iz panije, dok su u Italiji bivali prinudno smetani u izdvojene delove grada. Na taj nain su diskriminisani od strane veinskog stanovnitva, ali su ouvali svoj identitet. Geta su u Evropi ruena u 19.v pod uticajem Napoleonovog zakonodavstva. Due su se zadrala u Istonoj Evropi, recimo u Budimpeti. Sem u Evropi, jevrejska geta su postojala i u Severnoj Africi i na Srednjem Istoku. Ovaj pojam se danas koristi da oznai svaku socijalnu segregaciju koja ima prostornu osnovu, za svaku urbanu koncentraciju manjinskog stanovnitvo, zatim za izolovanje i zatvaranje jedne
10

manje grupe. Prema Luisu Virtu geto moe predstavljati i ravnoteu izmeu 2 grupe, tj omoguava modus vivendi, meustanica ka potpunoj asimilaciji (ikago, Njujork). Slamovi se obino nalaze u centru grada koji najbre propada i biva slamiran. Bilo ih je u srednjovekovnim, industrijskim, a ima ih i u dananjim gradovima. Odlike slama: a) fiziki uslovi ivota u kvalitativnom i kvantitativnom smislu su ispod standarda b) socijalna struktura stanovnitva ima dominantnu nijansu marginalizovanosti. Slamovi su veliki problem za gradske vlasti ISPIT 17. Odnos industrijalizacije i urbanizacije u kontekstima razliitim drutveno- istorijskim

U knjizi Pravo na grad, Lefevr je izloio svoje ideje o urbanoj problematici. On kae da je urbanizacija kraj i smisao industrijalizacije, a urbano totalitet koji se ne moe obihvatiti putem parcijalnih nauka, urbanizam predstavlja meavinu ideologija i prakse pod uticajem drave i trita. Po Lefevru osvajanje urbanog implicira urbanu strategiju koja mora da savlada strategiju vladajue klase. Kada se raspravlja o urbanoj problematici, neophodno je rasvetliti proces industrijalizacije i njegov odnos prema urbanizaciji. Kakav je odnos izmeu industrijalizacije i urbanizacije? Industrijalizacija proizvodi urbanizaciju. Lefevr objanjava ono to prethodi urbanom. Tako on hipotetiki predstavlja ''prostorno vremensku'' osovinu koja polazi od odsustva urbanizacije (0%ista priroda, potpuna prevlast agrarnog ivota, sela, nepostojanje grada) i ide do potpune (100%apsorbovanje sela gradom, potpune prevlasti industrijske proizvodnje ak i u poljoprivredi) urbanizacije. Na toj osovini se na poetku pojavljuje plitiki grad, zatim trgovaki grad, i na kraju industrijski grad (deagrarizacija, beg sa sela). Tada dolazi do stvaranja kritine take ili kritine zone kada se grad razliva u periferije osvajajui sela. Lefevr razlikuje dve kritine faze kroz koje prolazi urbano u toku istorijskog razvoja. Prva faza obeleena je podreivanjem agrarnog industriji. Druga faza, koja traje do sada, obeleena je podreivanjem industrije urbanizaciji. Tu dolazi do podreivanja globalnog urbanom i urbanog stanovanju. U 16. veku grad stie prednost nad selom, to oznaava raanje urbane stvarnosti. Dakle politiki grad jo nije ''urbano'', on je njegov nagovetaj. Grad starog i srednjeg veka je bio organska celina- ljudi su iveli u i sa graevinama. Po Lefevru ovaj grad je sam po sebi delo (upotrebna vrednost), a ne proizvod- prometna vrednost. Poetkom industrijalizacije, zemljite preuzima specifini sloj buroazije koji se bogati trgovinom, bankarstvom.. Drutvo tei da se konstituie kao mrea gradova. Po Lefevru, treba razlikovati 3 pojma: grad, dravu, drutvo. Grad ulae napor da se konstituie kao zatvorena jedinica, sistem. Unutar grad se odvija klasna borba: moni dokazuju svoje privilegije pred zajednicom troei na graevine, fondacije, palate.. Drutvene promene su obeleene time to proizvodnja dela ustupa mesto proizvodnji proizvoda. Industrijalizacija dovodi do poremeaja gradskih struktura, do razaranja krutog sistema korporacija. U poetku industrija tei da se locira izvan gradova pored izvora energije,
11

sirovina, saobraajnica, rezervi radne snage. Ali poto kapitalisti nisu bili zadovoljni lociranjem industrije van grada, industrija se pribliila starim gradskim centrima. Lefevr razmilja o sudbini modernog industrijskog grada Lak Murana, centra petrohemije (ponos moderne Francuske), koji se nalazi usred tradicionalne ruralne sredine. To je grad bez prolosti, ali i bez budunosti (ta e se desiti sa njim kada budu iscrpljeni izvori sumpora i gasa). To je novi grad bez mladosti (nedostaju mu mladi ljudi), grad bez crkve, groblja, etalita...Forma i struktura novog grada su svedene na: raditi, kretati se i razonoditi da bi se radilo, odnosno raditi da bi se razonodilo. Suoavamo se sa dvostrukim procesom: industrijalizacija i urbanizacija, rast i razvoj, ekonomska proizvodnja i drutveni ivot. Postoji, istorijski, estok sudar izmeu urbane stvarnosti i industrijske stvarnosti. Lefevr koristi termin ''impolzija- ekpolzija'' grada da bi oznaio tokove savremenog procesa urbanizacije. Urbani fenomen se proiruje i obuhvata velika prostranstva, prelazei nacionalne granice. Urbana tkiva su sve gua, stara urbana jezgra se rasprskavaju. Centri grada gube stambenu funkciju. Znaajna su odreenja pojmova: urbano tkivo (moe se opisati pojmom ekosistema- koherentnog jedinstva sainjenog oko jednog ili vie gradova), urbano jezgro (urbano jezgro je postalo traeni proizvod potronje namenjen strancima, turistima, stanovnicima periferije)- centralnost, ruralnost, urbanost. Lefevr konstatuje krizu grada na teorijskom i praktinom planu. Kritika savremenog grada je kritika savremenog drutva. Lefevr traga za uzrocima svetske krize grada. Zbog toga on vri komparativnu analizu tog fenomena u zenljama u razvoju, visokoindustrijalizovanim kapitalistikim i socijalistikim zemljama. Kako razumeti viestruke protivrenosti urbanog drutva koje se konstituie na ruevinama grada? Odnos drave i centara moi prema gradu doprinosi njegovoj krizi. Po Lefevru, vlast je oduvek gledala s nepoverenjem na grad, kao na drutveni oblik koji tei autonomiji. Drava i industrijsko preduzee vre pritisak na grad, nastoje da prisvoje gradske funkcije. Danas, bolje nego ikada grad slui stvaranju kapitala. Lefevrova analiza industrijalizacije i urbanizacije (dvostruke krize grada), dostie najvei teorijski domet kada osvetljava drutveni sadraj tih procesa (klasnu uslovljenost preobraaja grada). Klase i njihove frakcije aktivno interveniu u gradskom socijalnom prostoru. Tako Lefevr na primeru Pariza pokazuje strategiju vladajue klase u ureenju gradskog socijalnog prostora (''drama grada u tri ina''). Prvi in- urbanistiko reenje barona Osmana u Parizu: dugim, irokim avenijama zamenio krivudave, uske ulice radnikih kvartova. Osmanizacija Pariza znaila je i proganjanje radnika iz centra na periferiju i u predgraa, tj. osvajanje centra od strane buroazije. Dotad su radnici i buruji zajedno stanovali u centru(radnici na viim spratovima, a buruji na niim spratovima kua). Drugi in- stvranje habitata od strane buruja. to znai izolovanje funkcije stanovanja od kompleksne celine kakav je grad. To znai prilagoavanje najamnog radnika svakodnevnom ivotu van radnog mesta, vezivanje radnika za odreeni lokalitet, njegovo pretvaranje u vlasnika stana, u potroaa, pokuaj njegove deproleterizacije. Trei in- odvija se posle Drugog svetskog rata, kada stambena oskudica, odnosno stambeno pitanje dominiraju zbog demografskog pritiska na gradove i pritiska industrijalizacije.

12

Stambeno pitanje i pitanje industrijske organizacije su, po Lefevrovom miljenju, maskirala probleme grada i urbanog drutva. Kritika analiza prema Lefevru moe da razlikuje 3 perioda u odnosima industrijalizacija- urbanizacija koji se u potpunosti ne poklapaju sa ''inovima'' drame grada. U prvom periodu industrijalizacija pustoi raniju urbanu stvarnost do njenog unitenja. Drugi period je obeleen irenjem urbanizacije i urbane stvranosti uprkos razaranju, stvara se sazananje da postoji rizik da se celo drutvo razori ukoliko mu nedostaje grad i centralnost. U treem periodu se ponovo konstituie urbana stvarnost i centralnost. Strategija klase ne isezava, ve se modifikuje. Stara centralnost se zamenjuje centrom odluke. Lefevr predlae jednu periodizaciju koja nije apsolutna: ruralno, industrijsko i urbano polje. Ove tri epohe sadre nejednakosti u razvoju i kritine faze. One su odvojene ''slepim poljima'', tako npr.: sudi se o industrijskom posredstvom pojma ruralnog, a urbano se prosuuje pojmovima industrijskog (svodi se na industrijsko). Industrijsko polje domiinra projektom opte racionalnosti koja se sastoji u primeni fabrike podele rada na sve delatnosti. Urbano polje kao poslednje nastalo otkriva, objanjava, osvetljava protivrenosti ruralnog i industrijskog polja. ta Lefevr zakljuije o karakteru dvostrukog procesa industrijalizacije i urbanizacije? Rast se po njegovom miljenju odnosi na industrijalizaciju, a razvoj na urbanizaciju. 18. Pojam urbaniteta Pojam je potekao od latinskog izraza urbanitas (to je oznaavalo ivot u Rimu). Kasnije se znaenje proirilo, i izraz je poeo da oznaava moralni kvalitet onoga ko pripada gradu. Zatim je urbanitet korien da oznai utivost, odnosno ''bonton''. Urbanitet nije samo oznaavao utivost starih Rimjana, nego i svaku analognu formu (oblik) odnoenja prema neemu to je ''drugo'' i ''drugaije''. Postoji dosta odreenja pojma urbaniteta od strane razliitih autora. Tako Hegel smatra da je urbanitet ''najplemenitije gradsko ponaanje obrazovanih ljudi'', koje se ispoljava tako to ''linosti nastupaju kao linosti'', zatim to se ne moe olako tvrditi i drugome u re upadati''. Po Hegelu, takav urbanitet predstavlja najveu otvorenost. Iz ovoga proizilazi da je urbanitet plemenito gradsko ponaanje obrazovanih ljudi koje odlikuju dijalog, tolerancija i empatija. U tom smislu urbanitet je vie od puke pristojnosti i ili drueljubivosti. On predstavlja otvorenost, kao i raspoloivost da se sretnu druge i drugaije osobe i prihvati neoekivano. Kada ovako shvaen pojam urbaniteta poredimo sa pojmom grada, onda se moe rei da je grad ''iskustvo razlike'' ili ''protektivnog multikulturalizma''. Razlika (bilo da su one vezane za ponaanje ili se odnose kulturne ili etnike razlike) moe biti posrednik za stvaranje uzajamnog razumevanja i saoseanja. Hans Gadamer ovaj odnos naziva ''fuzija horizonata'' (spajanje horizonata), koji se moe izraziti kao moralni krug. Razumevanje gledita drugih omoguava vee samorazumevanje, koje dovodi do poveavanja komunikacije sa drugim. Dijalog moe u velikoj meri da zameni nasilje (koje je antipod urbaniteta), ali napredak dijaloke demokratije skoro uvek zavisi od procesa
13

socioekonomske transformacije. Zato, moemo rei, da je dijaloka demokratizacija centralni proces formiranja graanskog kosmopolitizma u svetu kulturnih razliitosti. Razlika moe da bude sredstvo fuzije horizonata, ali nekada moe biti i degenerativna. Kada se pogleda istorijski urbanitet je graanska vrlina i socijalni ideal koji su ljudi u gradu samo ponekad uspevali da pounde i dosegnu. Antipod urbaniteta, nasilje, mnogo je ea pojava . 19.Osnovne teze u prilog obnove urbane sociologije i prouavanja postmetropolisa

Ovde emo pokuati da predstavimo kljune teme savremenih istraivanja urbane sociologije, kao i da pokaemo raskorak koji postoji izmeu gradova razvijenog i ostalih delova sveta. Istraivanja gradova razvijenih zemalja- Sa restrukturisanjem drave blagostanja, talasom neolberalizma i globalne ekonomije, istraivanja socioprostornih nejednakosti dobijaju na znaaju u razvijenim zemljama. Zahvaljui globalnoj ekonomiji i globalni gradovi stiu neka obeleja Treeg sveta, ti gradovi postaju sredite polarizacije dohotka. Kastels taj proces naziva dualizacijom1 gradova. Vilson popularizuje pojam potklase da bi istakao poseban poloaj itelja geta, pokree pitanje siromanih susedstava. Takva istraivanja primenjuju mrenu analizu ukupnih socijalnih odnosa. Merenjem socioprostorne nejedankosti (pomou indeksa segregacije), utvreno je da je stepen socioprostorne segregacije u evropskim dravama nii nego u SAD. Sektor potronje u postmodernom gradu ima novi sistem dominacije: represija zamenjena zavoenjem, autoritet reklamom. S tim u vezi imamo dva suprotstavljena lica grada: uspeno(restorani, zabavni centri, oping molovi) i neuspeno(iskljueni po kriterijumima potroakog drutva- bez novca ). Edvard Soja izdvaja poseban diskurs koji pokazuje da globalizovani grad, grad izuzetne kulturne heterogenosti, opstaje kao celina uglavnom zahvaljujui tehnologiji nasilja i socijalne kontrole(lokalne zajednice bogatih pod stalnim nadzorom visoke tehnologije)-to je tzv. ekologija straha. Neke od tema koje se prouavaju u postmodernom gradu: kulturna i estetska dimenzija grada (pre bila ekonomka), zatim istraivanja rodne dimenzije grada kao specifine perspektive socioprostornih nejednakosti. Neki autori ukazuju na potrebu analize posledica koje pokretljivost (kapitala i ljudi) ima na urbanu politiku; neki govore o transnacionalnim akterima u globalnim gradovima. Urbani socijalni pokreti i dalje su predmet istraivanja, s tim to su oni danas dosta heterogeniji u odnosu na preanje 2. Dolazi i do promene u terminologiji: umesto siromatva govori se o ''drutvenoj iskljuenosti'', umesto ''drutvene jednakosti'' o ''drutvenoj ukljuenosti'', a umesto ''integrisanja'' istie se ''drutvena kohezija''.

Treba razlikovati iskljueni od klasinog geta: prvi odlikuje ekonomska i socijalna iskljuenost lokalnog stanovnitva u odnosu na dominantno drutvo, a drugi se prepoznaje po odnosu subordinacije 2 Panju privlae pokreti viih klasa koji se zalau za ouvanje privilegija i kvaliteta ivota.

14

Istraivanja gradova Treeg sveta- Neki od autora navode da sever postaje ''zelen'', a jug ostaje ''odbaen''. Prouavanja gradova Treeg sveta usredsreuju se na hiperurbanizaciju i podeljenost urbanog drutva du nekoliko linija: formalna-neformalna ekonomija, gradokruenje, socijalne, etnike podele (naslee kolonijalnog perioda). Tako Kastels 70-oh navodi podatak da 25% stanovnitva gradova Latinske Amerike ivi u slamovima, nehigijenskim naseljima, favelama, baroisima.. Odsustvo komunalne infrastrukture, opasna industrijska postrojenja u blizini mesta stanovanja uslovljavaju visok morbiditet, visoku smrtnost dece i stanovnika uopte; siva ekonomija dominira. Neki autori ukazuju na jo jedan proces koji pojaava segregaciju u latinoamerikim gradovima: povlaenje otmenih etvrti iji se stanovnici sele u gradove Evrope i SAD-a, ali ipak njihova kultura ostaje dominantna. U razvojnim studijama gradova Treeg sveta postavljaju se dve meusobno iskljuujue pretpostavke: 1. da oni kopiraju iskustvo Zapada i 2. da koriste tzv. prednost zaostalog razvoja, to jest mogunost uenja na grekama (vie na str. 62 Urbana sociologija). Israivanja (post)socijalistikih gradova- Rasprava o osobenostima urbanizacije u socijalistikim zenljama vodila se izmeu pripadnika ekoloko-evolutivnog i istorijskog pristupa. Prva struja je socijalistiku urbabizaciju u Evropi oznaila kao zakasneli oblik optevaeeg modela, s izraenijom suprotnou urbano- ruralno, oteanim razvojem urbane srednje klase i podsticanom proleterizacijom, to zani da e urbanizacija biti obeleena lako sprovodivim reformama. Druga struja povezana je sa tradicijom orijentalnog despotizma, koja kae da postoji slaba uslovljenost urbanog razvoja i akumulacije kapitala, kao i manja uloga grada u nastanku modernog graanskog drutva u presocijalistikom periodu, to je olakalo socijalistiki model urbanizacije (Selenji). Tip vlasnikog odnosa pokazao se kao presudan za mogunost reforme urbanog razvoja socijalizma, pa samim tim ni vea ulaganja u infrastrukturu nisu mogla voditi kvalitativno drugaijem urbanom obrascu. Selenji se posebno bavio rezidencijalnim nejednakostima u socijalizmu koristei neoveberijanske postavke. On iznosi zakljuak da raspodela dravnih stanova u socijalizmu ima regresivni uinak jer poveava dohodovne nejednakosti. Kada je re o istraivanjima postsocijalistikog grada, uvaava se znaaj preenog puta, jer ne moemo zanemariti injenicu da postoji dekompozicija socijalistike ekonomije i politikog sistema, i to zahteva postavljanje okvira za strateki izbor razvoja grada. Velika panja poklanja se komerciajlizaciji gradskog podruja i uticaju novih obrazaca potronje na socijalnu stratifikaciju urbanog drutva (npr. transformacija centralnih zona postsocijalistikih gradova u luksuzne etvrti, koje potiskuju usluge namenjene lokalnom stanovnitvu). esta je i tema sve vee rezidencijalne segregacije(pojave procesa suburbanizacije i dentrifikacije nove srednje klase), koja se u ovim gradovima deava po analogiji sa Zapadom. 20.KARAKTERISTIKE NEOMARXISTIKE MISLI O GRADU

U pitanju je konfliktna teorija koja se fokusira na analizu sukoba na svim nivoima. Grad je prvenstveno mesto u kom se stvara i koncentrie viak vrednosti. Najznaajniji neomarxisti su Anri Lefevr i Manuel Kastels.
15

Lefevr smatra da grad projektuje celo drutvo u prostoru, tj strukturu, institucije i vrednosti drutva. Grad pri tom treba posmatrati na 3 nivoa, globalnom, meovitom i privatnom. Osnovne ideje je izneo u knjigama Pravo na grad, Od ruralnog ka urbanom, Urbana revolucija, Prostor i politika i Proizvodnja prostora. Istorijski razvoj grada on predstavlja kao dijalektiku sukcesiju agrarne, industrijske i urbane epohe. Politiki grad je ustupio mesto trgovakom, koji je ustupio mesto industrijskom, usled procesa industrijalizacije i opte urbanizacije. Pri tom postoje 2 kritine faze: a) kada je industrijska stvarnost sebi podredila agrarnu i b) faza u kojoj se oekuje da urbano drutvo preuzme dominaciju nad industrijskom urbanizacijom. Nastanak urbanog drutva podrazumeva nestanak prepreka prethodnih perioda. To je proces u kom graanin zadobija pravo na grad. Osnovni Lefevrov stav se odnosi na instrumentalizaciju prostora u kapitalistikom drutvu. Prostor u sve veoj meri postaje roba i sve je znaajniji za proizvodnju vika vrednosti (spekulacija nekretninama i izgradnjom nekretnina). Zato se urbanizam manifestuje kao urbanizam klase koja uspostavlja vlast nad prostorom. Prostor omoguava segregaciju drutvenih grupa, funkcija i mesta. Nastanak urbanog drutva on povezuje sa urbanom revolucijom koja podrazumeva niz postepenih, ali i naglih promena, ona je sveukupnost preobraaja kroz koje prolazi savremeno drutvo i njom se drutvo oslobaa prevlasti rasta i industrijalizacije.

Manuel Kastels je drugi znaajni neomarxista. On se na poetku 70ih zalagao za razmatranje sukoba i procesa odluivanja kao odreujuih elemenata gradske organizacije. On u svojoj knjizi Urbano pitanje tvrdi da je vano kako e stanovanje i infrastrukturna politika grada biti odreeni odnosima izmeu drutvenih grupa strukturno odreenih svojim interesima. Prema njegovom miljenju gradski problemi su u monopolistikom dravnom kapitalizmu povezani sa kolektivnom potronjom (stanovanje, saobraaj, zelenilo). Grad je rezidencijalna jedinica u kojoj se proces reprodukcije radne snage odvija posredstvom dobara kolektivne potronje. Predmet urbane sociologije: urbano planiranje. Urbano planiranje intervencija politikog nad ekonomskim na nivou jedne posebne socio-prostorne jedinice, kako bi se regulisao proces obnove radne snage (potronja) i sredstava za proizvodnju (proizvodnja), nadilazei nastale protivrenosti u optem interesu drutvene formacije i tako joj garantujui opstanak. Jo jedna tema vana za Kastelsov rad jesu drutveni pokreti kojima se bavi u knjizi Grad i drutveni pokreti. Njihov nastanak nalazi u protivrenosti izmeu zahteva da se neophodna radna snaga koncentrie u odreene gradske centre i nerentabilnosti izgradnje sredstava kolektivne potronje neophodnih za njenu reprodukciju. Sanders smatra da je Kastelsova teorija ograniena jer je fokus na potronji, ime se zanemaruje znaaj drugih procesa koji se odvijaju u gradovima. Sem toga on zanemaruje neprostorne aspekte potronje, kao i one ija je organizacija koncipirana na iroj teritoriji. U kasnijim radovima on naputa shvatanje grada kao jedinice kolektivne potronje.

16

Trei vaan neomarxista je Dejvid Harvi. On smatra da se dihotomija urbano-ruralno ne moe poistovetiti sa dihotomijom moderno-tradicionalno, jer se gradski ivot tokom istorije na razliite naine razlikovao od seoskog. Prema njegovom miljenju urbanizam se moe javljati u razliitim oblicima unutar jednog naina proizvodnje, ali u slinim oblicima u razliitim nainima proizvodnje. Zato on predlae da se pojam nain proizvodnje zameni pojmom nain ekonomske integracije. Za njega je kljuni pojam ipak viak vrednosti. Smatra da se trite zasniva na relativnoj retkosti dobara i usluga i da su iz tog razloga liavanje, prisvajanje i exploatacija njegova nuna obeleja. 80 Granice kapitala; razvija tezu da koncept rente omoguava dopunu Marksove teze o krizi prekomerne akumulacije kapitala u industrijskom sektoru (posledica ulaganja u novu tehnologiju). Usled komparativnih prednosti industrijske firme se sele u novo okruenje. Meutim, zbog mehanizma rente privremene prednosti nove lokacije nestaju zbog vee rente. Traga se za novim podrujima. Prostor postaje presudan za vitalnost kapitalizma. Kad god se promene uslovi proizvodnje i cirkulacije kapitala stvara se nova socijalna geografija. Preusmeravanjem kapitala se protivrenosti kapitalizma samo izmetaju.

20A.Karakteristike neomarksistike misli o gadu Neomarsksistika misao o gradu spada u Novu urbanu sociologiju (koju ine jo dva pravca: struja koja se razvija iz ekolokog pristupa i neoveberijanska misao o gradu). Datira od kraja 60-ih i poetka 70-ih godina 20. veka. Ekoloki pristup naglaava restrukturisanje ekonomske osnove drutva (nezavisna varijabla3) u procesu urbanizacije, a tip socioekonomske organizacije drutva nezavisnom varijablom. Za razliku od njega neomarksistiki (i neoveberijanski) pravac socioekonomski tip organizacije smatraju nezavisnom varijablom, dok proces ekonomskog restrukturisanja uzimaju kao zavisnu varijablu. aldarevi naglaava konfliktni karakter ove teorije koja se fokusira na analizu razliitih vrsta sukoba (klasa, deprivilegovanih grupa). Neomarksisti grad posmatraju kao mesto u kome se fokusira viak vrednosti, a urbanizam i urbano planiranje kao produena ruka drave, odnosno sredstvo socijalne kontrole i manipulacije. Analizom prostora (kroz analizu sukoba na relaciji rad- kapital), kao odraza kapitalistikog naina proizvodnje, neomarksisti su se koncentrisali na prouavanje drutvene moi i politike kao zapostavljenih oblasti u urbanoj sociologiji. Neomarksisti smatraju da se u formi tehnike perfekcije i racionalnosti, kupovinom zemlje za potrebe razvoja grada, zoniranjem ili drugim merama prostor se priprema da obezbedi
3

A tip socioekonomske organizacije drutva zavisnom varijablom.

17

najoptimalniju dobit u skladu sa interesima kapitala, to ukljuuje i prinudno nametanje logike kapitala privatnim vlasnicima zemlje. A sa drige strane, regulisanjem kolektivne potronje (pre svega stanovanja, obrazovanja, zdravstva, transporta u javnom sektoru po subvencionisanim uslovima), pak, sniavaju se trokovi rada, i ostvaruje integracija i dominacija nad klasama kojima se vlada. Nemarksisti izraavajuu veliku kritinost prema ideji da je urbanistiko planiranje rukovodjeno pojmovima opteg, zajednikog ili javnog interesa, ova ideja karakteristina za poimanje drutva kao statine celine bazirane na optem konsenzusu. Meu najistaknitije neomarksistike autore ubrajaju se: A. Lefevr, M. Kastels, D. Harvi. Lefevr polazi od toga da grad projektuje u prosroru itavo drutvo: strukturu, institucije, vrednosti, pa je aprostorna sociologija neprihvatljiva. On grad posmatra na 3 nivoa: globalni (u drutvu pod uticajem kapitalistikog naina proizvodnje), meoviti (nivo grada kao posrednike sredine izmeu drutva, drave i svakodnevice njegovih itelja) i privatni nivo (svakodnevni ivot graana u konkretnim prostorima). Osnovne ideje o gradu izneo u knjigama: Pravo na grad, Od ruralnog ka urbanom, Urbana revolucija... Urbano ili postindustrijsko drutvo, po Lefevru, predstavlja kraj i smisao industrijalizacije i industrijskog drutva. Grad se razvija kroz smenu agrarne, industrijske i ubane epohe. Ovde postoje 2 kritine faze: 1. kada je industrijska faza podredila sebi agrarnu i 2. kada se oekuje da urbano drutvo odnese prevagu nad industrijskim. Prostor je znaajan segment za proizvodnju vika vrednosti. Zbog toga Lefevr kritikuje urbanizam, koji definie kao spoj ideologije i prakse pod patronatom drave i trita, otuda se urbanizam manifestuje kao urbanizam klase koja uspostavlja vlast nad prostorom. Po Lefevru, postoji ideoloka dimenzija antisegregacionistikih nastojanja, koja u praksi vodi segregaciji, razliitim tipovima geta: Jevreja, crnaca, radnika, intelektualaca. Kastels je tvrdio da su gradski problemi u monopoloistikom dravnom kapitalizmu vezani za kolektivnu potronju (stanovanje, saobraaj, zelenilo, kolska, zdravstvena i druga oprema). Kastels definie urbano planiranje kao intervenciju politikog nad ekonomskim na nivou jedne specifine socio-prostorne jedinice, u cilju regulacije procesa reprodukcije radne snage (potronja) i reprodukcije sredstava za proizvodnju (proizvodnja), nadilazei nastale kontradikcije u optem interesu drutvene formacije kojoj osigurava odravanje (Castells, 1975: 153). Urbano planiranje locira u podruje politike kojom dravni aparat otklanja probleme reprodukcije radne snage nastale logikom krupnog kapitala, budui da se cena socijalne infrastrukture i usluga kolektivne potronje (stanovanje, zdravlje, obrazovanje, kolovanje, transport) odreuju ispod trine u ovom smislu Kastels i definie grad kao rezidencijalnu jedinicu radne snage odnosno jedinicu kolektivne potronje. Jedna od sredinjih tema Kastelsovog prouavanja urbane politike jesu gradski socijalni pokreti. Sanders kritikuje Kastelsa, da je njegova teorija o gradu znatno ograniena jer je teite na potronji, a zanemaruje se vanost ostalih procesa koji se odvijaju u gradovima. Kastels je bio svestan tih manjkavosti, pa u kasnijim radovima naputa odreenje grada kao jedinice potronje. 70-ih godina 20-og veka pojavljuje se knjiga Dejvida Harvija Drutvena pravda i grad. On je jedan od najistaknutijih predstavnika neomarksistikog pristupa u SAD-u. Na Harvija je veliki
18

uticaj imala Lefevrova misao. Smatra da je pojam nain proizvodnje suvie opti za ispitivanje odnosa urbanizma i drutva, pa predlae pojam nain ekonomske integracije (reciprocitet, redistribucija i trite). On kljunim smatra pojam viak vrednosti. Harvijev koncept rente4 omoguava dopunu Marksove teze o krizi prekomerne akumalacije kapitala u industrijskom sektoru (ulaganja u novu tehnologiju i rezultirajue promene organskog sastava kapitala). Diferencijalna renta izraava se kroz to da lokacija moe da smanjuje trokove i poveava dobit to vremenom podie vrednost lokacije odnosno utie na porast rente. Postoje 2 tipa diferencijalne rente: Prvi tip razlika dobiti koju proizvodja moe ostvariti na datoj lokaciji i dobiti koja se moe ostvariti na najgoroj lokaciji; Drugi tip - razlike u nivou rente na istoj lokaciji pre i posle investicija (podiu uslove produktivnosti u odnosu na prethodno stanje). Tako je lociranje industrijskih firmi u novo okruenje motivisano ostvarivanjem viih profita, ali privremene lokacione prednosti (uteda u transportnim trokovima, ceni rada i sl) uskoro nestaju zbog porasta rente (trokova nadoknade vlasnicima zemlje) odnosno porasta konkurencije na datoj lokaciji. U vremenima krize industrijskog sektora kapital se preusmerava iz primarnog toka (industrijske proizvodnje) u sekundarni (investicije u fiksni kapital - nekretnine) - olakano politikom drave poreske olakice, specijalni kreditni aranmani - omoguilo nove investicije i pospeilo potranju odreenih industrijskih proizvoda.... fordistiki model - uloga drave kao kreatora tranje da bi se reio problemi prekomerne akumulacije u industrijskom sektoru .... doprinos i politikoj stabilnosti stvaranjem velikog dela stanovnitva sa kreditnim obavezama. Primer velikog preusmeravanja kapitala na sekundarni tok - suburbanizacija u SAD nakon 1945, koju je politika drave podrala sistemom poreskih olakica na kupovinu kue, to je uslovilo porast tranje za industrijskim proizvodima poput kola, aparata za domainstvo i sl.. Kako dolazi do krize u strategiji sekundarnog toka investicija? Stvaranjem ogromne koliine fiksnog kapitala ija se prometna vrednost smanjuje i koji moda nee odgovarati potrebama budueg rasta kapitala. Kao to poetak krize u primarnom sektoru proizvodnje zahteva masovno unitenje industrijskog kapitala isto je i sa devaluacijom fiksnog kapitala i potroakih fondova prazni poslovni prostori i bankrot gradova su iste vrste posledica bazinih protivrenosti kapitalizma Potencijalno reenje je u traganju za novim podrujima u sve irim okvirima (svetski/globalni) koja su dobra za investicije kapitala, to uslovljava da gradovi i druge prostorne jedinice belee cikline uspone i padove Geografski prostor postaje centralan za vitalnost kapitalizma ali bez potencijala reavanja sutinskih protivrenosti - kontinuirana potraga za prostorom postavila svet na kurs nuklearne destrukcije, do take gde je samo totalna destrukcija masovnih razmera potrebna da bi se postigla potrebna devaluacija kapitala i (re)uspostavili uslovi profitabilnih investicija. Postoji i neto pozitivnija interpretacija - iako tada dolazi do umanjene prometne vrednosti investicija, to ne mora da odgovara padu upotrebne vrednosti to postaju
4

Renta - predstavlja pravo na budui prihod, zemljite ne stvara vrednost ali kao sutinski znaajan faktor proizvodnje ono omoguava svom titularu da potrauje deo (vika) vrednosti od onoga ko proizvodi

19

jeftine premise daljeg razvoja kapitalistikih firmi (ukljuujui i investicije poput puteva, poslovnog prostora, mostova...). Harvijev doprinos urbanoj sociologiji-usmerio analitiku panju na vlasnike zemlje - borba nosioca upotrebne i prometne vrednosti, ukazao na potencijalno razliite interese aktera koji prisvajaju znaajan profit po osnovu lokacionih specifinosti: vlasnika fabrike, bankara koji investira u nekretnine, developera koji kreira nov rezidencijalni ili komercijalni sadraj grada (gradske vlasti).

21.

BITNA OBELEJA NEOVEBERIJANSKOG PRISTUPA GRAD

Ovaj pravac se razvio u Velikoj Britaniji krajem 60ih i poetkom 70ih godina. esto se naziva i urbani menaderijalizam. Rej Pal je vaan predstavnik ovog pravca. On u svojim knjigama Obrasci urbanog ivota i iji grad polazi od Veberovih pojmova moi i birokratije. Po njemu je grad skup resursa ija dostupnost znaajno utie na ivotne anse stanovnika. Zato on analizira ulogu dravne birokratije koja distribuira urbane resurse. Kljuni resursi: zemljite, kapital (ljudski, socijalni, kulturni, ekonomski), izgraena sredina (stanovi, poslovni i proizvodni objekti), socijalna infrastruktura (saobraaj, zdravstvo, obrazovanje, rekreacione povrine). Postoje vremensko-prostorna i socijalna ogranienja u pristupu resursima. Pri tom je retkost resursa univerzalno obeleje grada uloga drave je presudna. Urbana sociologija treba da se bavi radom urbanih menaera (posrednici izmeu javnog i privatnog sektora) i socijalnim napetostima. Primedbe: ko su urbani menaderi, koji stepen autonomije imaju, zatim tip vlasnitva. Sanders istie kao pozitivno to je Pal ukazao da drava ne funkcionie uvek u skladu sa kapitalistikom logikom. Reks i Mur su analizirali ulogu urbanih planera, menadera stanova u javnom sektoru i graditeljskih udruenja. Reks je uveo pojam stambene klase, na osnovu kog je dokazivao da razliite drutvene grupe nemaju jednak pristup odreenim tipovima stanovanja. Ovaj pojam je vaan jer dokazuje da klasne nejednakosti i borbe nisu isto to i socijalne nejednakosti i politike borbe za potroake resurse. Stan u privatnom vlasnitvu je oblik imetka koji omoguuje dohodak na tritu. Sanders izdvaja znaaj podela u sektoru potronje. Osnovna hipoteza: uloga drave u britanskom drutvu posle ww2 je uslovila novu drutvenu podelu na aktere koji se u sferi potronje oslanjaju na javni sektor i na one koji se oslanjaju na trite i samostalno zadovoljavaju potrebe. Vlasnici stanova i korisnici javnog rentalnog stanovanja su drutvene grupe sa suprotstavljenim interesima uzroci stvarnih politikih razlika. U knjizi Socijalna teorija i urbano pitanje iznosi da postoji razlika izmeu manjine koja se oslanja na javni sektor i stigmatizovana je i veine oja se oslanja na trite i individualnu potronju. 21A Bitna obeleja neoveberijanskog pristupa gradu Socijalni nemiri tokom 1960-ih osnaili su nove pravce u sociolokoj teoriji grada, koji donose politizaciju urbanog pitanja i u fokus stavljaju modalitete i efekte dravne intervencije na lokalnom nivou. Distribucija drutvene moi postaje osnovni premet istraivanja, a tokom 1970-ih godina i poetkom 1980-ih godina bilo je mogue govoriti o jasnoj diferencijaciji neoveberijanskog i neomarkistikog pristupa.

20

Neoveberijanski pravac se razvio preteno u V. Britaniji krajem 60-ih i poetkom 70-ih, a esto se oznaava i kao urbani menaderijalizam. Ovaj pristup primarno se usmerava na analizu reavanja urbanih problema kroz urbani menadment (politike reforme). Rej Pal kao najizrazitiji predstavnik ovog pravca u Velikoj Britaniji polazi od Veberovog pojma moi (sposobnosti da se nametne odreena volja ak i protivno eljama drugih) i birokratije (racionalni tip autoriteta koji proistie iz uloge koju pojedinac obavlja i pravnih normi koje tu ulogu odreuju u administrativnom sistemu). On odreuje grad kao skup resursa, ije je bitno obeleje retkost a ija dostupnost znaajno odreuje ivotne anse stanovnika grada. On se fokusirao na ulogu lokalne dravne birokratije koja, pored trita, kreira distribuciju urbanih resursa. Kljuni resursi su: Zemljite; Kapital (humani, socijalni, kulturni); Izgraena sredina (stanovi, poslovni i proizvodni objekti); Socijalna infrastruktura (saobraaj, obrazovanje, zdravstvo, rekreacione povrine). Ovim resursima inherentna je nejednaka prostorna dostupnost jer dvoje ljudi ne mogu u isto vreme zauzimati isti prostor. Vremensko-prostorna ogranienje odreuje dostupnot ovih resursa. Takoe, socijalna ogranienja vode socijalnim sukobima. Dakle, univerzalno obeleje grada je retkost resursa, a uloga drave je presudna za ivotne anse stanovnika grada, kao u kapitalistikom, tako i u socijalistikom drutvu. Usled ovog stava, Pal smatra da teite urbane sociologije treba da bude na radu urbanih menadera kao nosilaca odluka o gradskim resursima, i na socijalnim napetostima koja se na ovom podruju ispoljavaju (usled injenice da se socijalne grupe razlikuju u pogledu moi da posredstvom trita ili drave obezbede pristupnost retkim urbanim resursima). Kritike- nedovoljno precizno odreenje uloge menadera, ciljeve i vrednosti kojima se oni rukovode - stepen autonomije njihove moi, neadekvatno povezivanje njihovog delanja sa sistemskim okruenjem. Analize su pokazale da su menaderi pod pritiskom privatnog sektora, kao i da je njihova autonomija odluivanja ograniena hijerarhijom dravne organizacije. Postavlja se pitanje ko kontrolie menadere (vii nivoi upravljanja, privatni sektor i sl)...Sigurno je i da tip vlasnitva bitno odreuje koliinu resursa pod njihovom ingerencijom, odnosno mogui vid redistributivne intervencije5. Uvaavajui kritike, Pal je ulogu urbanih menadera odredio kao posrednika izmeu javnog i privatnog sektora, kao posrednike izmeu centralne drave i graana. Dodao je i da se u socioprostornom sistemu neposredni kreatori i nosioci urbane politike moraju se posmatrati u kontekstu optijih karakteristika dravne moi i kapitalistike ekonomije. Pored kritika, Sanders istie da je Pal jasno ukazao da drava ne funkcionie nuno u skladu sa kapitalistikom logikom. Iako kao i neomarxisti panju posveuju analizi urbane i stambene politike kao podruja drutvene moi, neoveberijanci dozvoljavaju mogunost modifikacije socijalnih nejednakosti u sferi proizvodnje, naglaavajui znaaj svojinskih odnosa u sferi potronje, nastale posredstvom ovih politika. Drugaije reeno, drava ne funkcionie nuno i striktno u skladu sa kapitalistikom logikom jer se urbana politika posmatra (za razliku od neomarksistikog pristupa), kao podruje u kome postoji mogunost modifikacije socijalnih
5

Na primer, u sektoru stanovanja pored distribucije resursa u javnom sektoru dostupnost stanovanja i

u privatnom sektoru mogue je regulisati razliitim subvencijama. Potom, javno stanovanje i stambene subvencije mogu biti u vlasnitvu odnosno nadlenosti lokalne vlasti i/ili centralne vlasti, i sl.

21

nejednakosti kreiranih po osnovu pozicije na tritu rada (u sferi proizvodnje), nasleenih privilegija i sl. Posmatranjem dravne intervencije u kontekstu klasnog naspram graanskog statusa naglaava se mogunost da individue naprave izbor (u sferi potronje) i van limita klasne pripadnosti - dekomodifikacija razliitih oblasti (stanovanja, kolstva, zdravstva, transporta) ije usluge i dobra, ukoliko graani nisu u mogunosti da plate njihovu trinu cenu, postaju dostupne po subvencionisanim cenama u javnom, neprofitnom sektoru, pa ak i u privatnom sektoru (potroaki krediti). Rex i Mur su analizirali ulogu urbanih planera, menadera stanova u javnom sektoru...Rex je uveo pojam stambene klase da bi dokazao kako razliite grupe nemaju jednak pristup odreenim tipovima stanovanja. Iako je ovaj pojam dosta konfuzan, Sanders smatra da je bitan jer dokazuje da se socijalne nejednakosti i politike borbe za potroake resurse, razlikuju od klasnih nejednakosti i borbi (nastalih iz proizvodnih odnosa). Sanders izdvaja znaaj podela u sektoru potronje. Osnovna hipoteza je da je uloga drave u britanskom drutvu posle rata uslovila novu drutvenu podelu na aktere koji se u sferi potronje oslanjaju na javni sektor i na one koji se oslanjaju na trite i samostalno zadovoljavaju potrebe. Vlasnici stanova i korisnici javnog rentalnog stanovanja su drutvene grupe sa suprotstavljenim interesima. Prvima odgovaraju niske kamatne stope na hipotekarne kredite, poreske olakice na njih i visok nivo inflacije cene stanova, a drugi podravaju budetska izdvajanja za subvencije i investicije u javni rentalni sektor. Ove razlike postaju uzronici stvarnih politikih razlika. U knjizi Socijalna teorija i urbano pitanje iznosi da postoji razlika izmeu manjine koja se oslanja na javni sektor i stigmatizovana je, i veine koja se oslanja na trite i individualnu potronju. Takva podela je suprotna klasnoj podeli gde manjina iskljuije veinu iz svoje moi i privilegija. Sanders je takoe smatrao da prostorna zajednica ne moe biti teorijski predmet urbane sociologije, ve da to mogu biti socijalni procesi koji su generisani razliitim prostorima. Gradski prostor je dakle kontekstualna varijabla koja utie na socijalne procese.

22.LEFEVROV POJAM URBANOG DRUTVA U pitanju je konfliktna teorija koja se fokusira na analizu sukoba na svim nivoima. Grad je prvenstveno mesto u kom se stvara i koncentrie viak vrednosti. Najznaajniji neomarxisti su Anri Lefevr i Manuel Kastels. Lefevr smatra da grad projektuje celo drutvo u prostoru, tj strukturu, institucije i vrednosti drutva. Grad pri tom treba posmatrati na 3 nivoa, globalnom, meovitom i privatnom. Osnovne ideje je izneo u knjigama Pravo na grad, Od ruralnog ka urbanom, Urbana revolucija, Prostor i politika i Proizvodnja prostora. Istorijski razvoj grada on predstavlja kao dijalektiku sukcesiju agrarne, industrijske i urbane epohe. Politiki grad je ustupio mesto trgovakom, koji je ustupio mesto industrijskom, usled procesa industrijalizacije i opte urbanizacije. Pri tom postoje 2 kritine faze: a) kada je industrijska stvarnost sebi podredila agrarnu i b) faza u kojoj se oekuje da urbano drutvo

22

preuzme dominaciju nad industrijskom urbannizacijom. Nastanak urbanog drutva podrazumeva nestanak prepreka prethodnih perioda. To je proces u kom graanin zadobija pravo na grad. Osnovni Lefevrov stav se odnosi na instrumentalizaciju prostora u kapitalistikom drutvu. Prostor u sve veoj meri postaje roba i sve je znaajniji za proizvodnju vika vrednosti (spekulacija nekretninama i izgradnjom nekretnina). Zato se urbanizam manifestuje kao urbanizam klase koja uspostavlja vlast nad prostorom. Prostor omoguava segregaciju drutvenih grupa, funkcija i mesta. Nastanak urbanog drutva on povezuje sa urbanom revolucijom koja podrazumevaniz postepenih, ali i naglih promena, ona je sveukupnost preobraaja kroz koje prolazi savremeno drutvo i njom se drutvo oslobaa prevlasti rasta i industrijalizacije. 22A. Lefevrov pojam urbanog drutva Glavne Levevrove ideje koje e kasnije biti razloene: -urbanizacija je kraj i smisao industrijalizacije, urbano je totalitet koji se ne moe obuhvatiti parcijalnim nukama -znaaj politike ekonomije prostora ili prostorne ekonomije (privatna svojina nad zemljom)-bez zapadanja u ekonomizam -otkrivanje drutvenih snaga, strategija i ideologije koji odreuju tokove savremene urbanizacije manipulacijom radnike klase -kritika birokratske i tehnokratske racionalnosti, ideologije, sociologije, urbanizma kao ideologije prakse -razlikovanje diferencijalnog od segregacionistikog karaktera gradskog ivota i opredeljenje za diferencijalno -shvatanje grada kao dela (umetnikog) i kao projekcije drutva u prostoru-totalitet -insistiranje na postojanju centra i centralnosti-urbanizam kao mesto susreta, dokolice, sveanosti nasuprot tom industrijskom centru u kome je bogatstvo, ekonomija... -kritika zvaninog urbanizma kao meavine ideologije prakse (dirigovani urbanizam) politizacija urbanih pitanja (pravo na grad)

Lefevrova dela su: ''Pravo na grad'', ''Od ruralnog ka urbanom'', ''Proizvodnja prostora''. On smatra da GRAD projektuje itavo drutvo: strukturu, institucije i vrednosti (nadgradnju). Grad treba posmatrati na 3 nivoa: 1. Globalni nivo- dominantan uticaj kapitalistikog naina proizvodnje, 2. Meoviti nivo- grad kao posrednik izmeu drutva, drave, moi, znanja. 3. Privatni nivo- svakodnevni ivot graana, stambene etvrti... U Lefevrovom delu postoje 3 epohe: agrarna, industrijska i urbana. Shodno tome postoje i 2 kritine faze (dvostruka kriza grada!):

23

I kada je industrija sebi podredila selo II kada urbano drutvo prevazilazi industrijsko (prevazilaenje prepreka prethodnih perioda) U 16.v grad stie prednost nad selom to oznaava raanje urbane stvarnosti. Taj momenat neznatno prethodi pojavi industr. kapitala (dakle, politiki grad jo nije urbani, ve mu prethodi). Srednjovekovni grad predstavlja upotrebnu vrednost, a ne prometnu. Kasnije, prometna vrednost, irenje robe dovode do toga da industrijalizacija podreuje sebi grad. Ona dovodi do poremeaja gradskih struktura. Industrija se pojavila kao ne-grad i anti grad. Ona je tu koristila izvor energije, radnu snagu, sirovine. Ona ini da gradovi rastu prekomereno, zemljite postaje roba. U poetku je locirana izvan gradova (fabrike), a posle se pribliava centrima gde biva koncentracija kapitala. L. Kae da se suoavamo sa dvostrukim procesima- industrijalizacija i urbanizacija; rast i razvoj; ekonomska proizvodnja i drutv ivot. Konflikt je izmeu urbane i drutvene stvarnosti. U tome je smisao dijalektike, jer se uspostavlja grad na mnogo irem nivu nego pre, na nivu celog drutva! Levevr koristi pojam 'industrijsko drutvo' (prisila, homogenost). Moe se rei da industrijsko drutvo prouzrokuje urbanizaciju. Pita se da li ta posledica (urbanizacija) postaje vanija od njenog uzroka.! Kvantitativni rast proizveo je kvalitativnu pojavu sa novom problematikom- urbanom problematikom. Dolazi do nove urbane racionalnosti. Izraz URBANO DRUTVO (diferencijalnost) se ne moe upotrebljavati povodom bilo kog grada ili istorijskog naselja u odreenoj perspektivi. Ono predstavlja stvarnost u nastajanju, delom stvarnu, delom virtuelnu. Urbano drutvo se stvara i tek treba da se razvije! Bilo je gradova i u ind. i u agr. dobu. Grad je od poetka agrarnog doba bio ljudsko ostvarenje. Grad je prostorni objekat koji zauzima jedan teren i odreen poloaj i treba ga prouavati kao predmet pomou razliitih tehnika metoda: ekonomskih, politikih, demogr. Razlika izmedju sela i grada je u proizvodnim odnosima i u podeli rada. Grad je posredovanje izmeu bliskog i dalekog poretka. Bliski je poredak okolnog sela koje grad eksploatie, a daleki poredak je poredak drutva u celini (robovski, feudalni, kapitalistiki) Kao posrednik grad manifestuje razne protivurenosti. Lefevr konstatuje krizu grada iji je uzrok u odnosu centara moi prema gradu. Grad slui stvaranju kapitala jer najbogatije grupe danas odreuju tokove urbanizacije. Kriza grada nastaje slomom konkurentskog kapitalizma. Grad nije posledica istorije, on se uvek nalazi u odnosu sa drutvom u celini. Promena grada nastaje kada se drutvo u celini menja, ali ni on nije pasivan u tome jer formira proizvodne i svojinske odnose. Grad je tako delo, slino umetnikom delu, a ne prostom materijalnom proizvodu, jer je prisvojen od strane odreenih grupa i oblikovan shodno njihovoj estetici, navikama. Grad biva posrednik izmeu porodica, susreta i drave. On je i mesto konfliktnih odnosa izmeu elja i potreba, zadovoljstava i nezadovoljstava. Moderni grad pojaava eksploataciju radnike klase i svih nevladajuih klasa, jer je centar odluivanja. Meoviti nivo grada (posredniki) je specifian urbani nivo. On sadri trgove, ulice, zgrade. Privatni nivo nastaje u 19.v i oznaava prosto stanovanje gde je ljudsko bie ogranieno prostim funkcijama (jesti, spavati, mnoiti se). oveku je ipak svojstveno da stanuje poetino, a tu je utonuo u bedu. Urbani prostor je za razliku od ind diferencijalan, zato je ''urbano'' pogodniji izraz nego ''grad'' koji jo samo ima istorijsko postojanje. Ono je bolji pojam jer nastaje rasprskavanjem grada (prostorno odvojeni elementi, segregacija). Cilj urbanog, koje postoji

24

virtuelno, je ponovno prisvajanje od strane oveka njegovih uslova u vremenu i prostoru. Urbano drutvo je drugo ime za postindustrijsko drutvo! Za novog urbanog oveka bitna je upotrebna, a ne prometna vrednost. Urbano drutvo je forma susreta i okupljanja svih elemenata drutvenih ivota, simbola i kulturnih dela. Ono to je bitno je okupljanje i istovremenost mnotva stvari, ljudi, znakova. Namee se centralnost (trgovaka, simbolika...) Svaki centar se razara sam i sopstvenom zasienou i odbijanjem druge centralnosti. itanje urbanog prostora nam omoguava objanjenje posredstvom isprepletenih protivurenosti i negacija. Vreme i prostor urbanog dr postaju diferencijalni. U tom prostoru se razlikuju 3 mesta: 1. Izotopije- homologni prostor koji ima analogne funkcije ili strukture 2. Heterotopije-kontrastni prostori i napetosti 3. Utopijeostalih mesta i ne-mesta(znanja i moi) Urbanom drutvu se suprotstavlja i negira ga segragacija, prostorno izdvajanje svih elemenata i aspekata drutvene prakse, rastavljeni jedni od drugih i pregrupisani politikom odlukom u sreditu homogenog prostora. ZAKLJUAK: Lefevr smatra da je urbanizam udna meavina ideologije i prakse pod patronatom drave i trita. Kritikuje funkcionalni grad i kae da je to ZO tehnika primenjena na oveka. Monotonija i dosada cirkuliu u tim zajednicama. Urbanisti zanemaruju funkcije ulice kao mesta susreta kao i njenu simboliku funkciju koju proizvode spomenici. Ne treba pomagati segregaciju odvajanjem mesta rada, ivota, saobraaja, dokolice. Pravo na grad je pravo na urbani ivot, na urbano kao na obnovljenu centralnost (mesto susreta i razmene i prioriteta upotrebne vrednosti). Radnika klasa je nosilac urbane strategije, jer je rtva segregacije. Tu postoji problem pasivnosti jer je ona pod ideolokim pritiskom, kojim se kvantitativno namee kao vrednost, a kvalitativno potiskuje. 24. Sandersova i Kastelsova gledita o predmetu sociologije istraivanja urbane

Poetkom 70-ih Kastels se zalagao za razmatranje sukoba i procesa odluivanja kao odreenih elemenata organizacije gradskog prostora. U protivstavu sa vladajuom ''urbanom ideologijom'', Kastels je u delu Urbano pitanje (1975) tvrdio da su gradski problemi u monopolistikom dravnom kapitalizmu vezani za kolektivnu potronju (stanovanje, saobraaj, kolska i zdravstvena usluga, zelenilo..). On je grad (prostornu jedinicu) definisao kao rezidencijalnu jedinicu u kojoj se proces reprodukcije radne snage odvija posredstvom dobara i kolektivne potronje. Dravni aparat na ovaj nain direktno intervenie u korist kapitalistikog monopola (budui da se cene infrastrukture i usluga kolektivne potronje odreuju ispod trine), otklanjajui probleme reprodukcije radne snage (nastale logikom krupnog kapitala) i preuzimajui brigu o njenom zdravlju, stanovanju, obrazovanju... Po Kastelsu, pravi predmet urbane sociologije jeste urbano planiranje koje definie kao ''intervenciju politikog nad ekonomskim na nivou jedne specifine socio-prostorne jedinice, u

25

cilju regulacije procesa reprodukcije radne snage (potronja) i reprodukcije sredstava za proizvodnju (proizvodnja), nadilazei nastale kontradikcije u optem interesu drutvene formacije kojoj osigurava odravanje'' Na taj nain on urbano planiranje locira u podruje politike i zalae se za prelaz od evidencije potreba ka sociologiji politikih procesa ugraenih u upravljanje kolektivnom potronjom. Taj tip inervencije zavisi od aktera, tj. drutvenih klasa koje su u igri. Jedna od sredinjih tema prouavanja su mu gradski i socijalni pokreti. U knjizi Grad i drutveni pokreti, Katels njihovo ishodite vidi u protivrenosti izmeu zahteva da se neophodna radna snaga koncentrie u gradske centre i nerentabilnosti sredstava kolektivne potronje koji su neophodni za njenu reprodukciju. Ipak, ove protivrenosti su sekundarne jer ne dovode u pitanje postojei nain proizvodnje. Zato i smatra da uesnici urbanih socijalnih pokreta mogu biti i slojevi koji su udaljeni od radnikog pokreta jer su korisnici kolektivne potronje svi u najamnom poloaju. Znaaj pokreta video je u njihovom doprinosu svesti o tome da se na podruju socijalizacije potronje interesi razliitih drutvenih slojeva podudaraju sa radnikom klasom. Kritike- Ogranienja zbog krutosti Altiserovog tumaenja Marksa i zadatka da, nasuprot shvatanju ikake kole, ustanovi teorijski predmet urbane sociologije, Kastels je donekle suzio svoju analitiku optiku. Sanders je smatrao da je njegova teoprija o gradu ograniena jer teite na potronji zanemaruje vanost drugih procesa. Problematina je i sama teorija potronje jer fokus na urbanom prostoru zanemaruje druge aspekte bitne za dravni kapitalizam koje nisu prostorne (npr.subvencije i poreske olakice). Sanders je rekao i da se njemu, kao i ikakoj koli, mogu uputiti primedbe da se neopravdano ograniila na biotiki nivo organizovanja ljudi. Svestan nekih od primedbi, Kastels je kasnije napustio odreenje grada kao jedinice kolektivne potronje i druga strukturalistika ogranienja, iako je zadrao naglasak na deterministikom primatu kapitalistikog naina proizvodnje. Sanders smatra da bi se urbano pitanje moglo definisati kroz tenzije koje nastaju izmeu interesa baziranih na proizvodnji i onih na potronji, lokalnih i centralnih nivoa vlasti, potreba i socijalnih prava naspram profita i privatnog vlasnitva. Promenjivost balansa izmeu trita i dravne regulative inherentna je karaktersitika kapitalistikog drutva - znaajne razlike ne samo u razliitim periodima razvoja kapitalizma (fodistiki / postfordistiki; organizovani/ dezorganizovani i sl.) ve i meu pojedinim zemljama.

Koncept dualistike politike u razumevanju promena savremenog grada (Saunders) Idelano-tipski suprotstavlja interese potronje i proizvodnje u nekoliko dimenzija:

26

1. Tip politike kojom se mobiliu interesi potronje odnosno proizvodnje 2. Oblik dravne intervencije i nivo upravljanja na kome se odreena politika sprovodi 3. Dominatna ideologija (neoliberalna vs socijaldemokratska) i vrednosti (solidarnost, socijalna pravda, socijalna prava) koje oblikuju odrgovarajue politike Tip politike kojom se mobiliu interesi potronje odnosno proizvodnje 1) Politika zasnovana na izbornoj demokratskoj proceduri (svet parlamenta, peticija, grupe za pritisak) usmerena prvenstveno na interese potronje i kvaliteta ivota 2) Zatvorenije sfere korporativnog posredovanja, sa kljunim interesima proizvodnje, direktno predstavljene i involvirane u kreiranje drave politike

Druga dimenzija - nivo upravljanja na kome se odreena politika sprovodi, sa kljunim pitanjem kako uskladiti korporativistike ekonomske strategije i pritisak graana. Efikasan nain je pomeranjem kljunih servisa za proizvodnju na vie nivoe upravljanja a resurse potronje na nie nivoe. Usled toga, korisnici dravnih servisa imaju uspenije strategije polaganja prava na odreene resurse na niim nivoima vlasti kroz neposrednije obraanje onima ko obezbeuje servise, te je efektivno organizovanje interesnih grupa jedino mogue na lokalnom nivou. Logika decentralizacije socijalnih usluga proizlazi iz injenice da drava ima manje inherentne kontrole nad graanima kada im daje novac a ne specifine servise ili dobra, iako se davanja u novcu lake centralizuju. Menaderska autonomija (o kojoj je Pal govorio), pak, najvea je u distribuciji servisa koji su od malog interesa za osnovne aktere u proizvodnji, i to na nivou na kome oni (menaderi) delaju izvan dosega direktnog uticaja potroaa (dakle, ne na neposredno lokalnom nivou). Sanders je smatrao da prostorna zajednica ne moe biti teorijski predmet urbane sociologije, ve da to mogu biti socijalni procesi koji su generisani razliitim prostorima. Gradski prostor je dakle kontekstualna varijabla koja utie na socijalne procese. Odsustvo teorijskog predmeta moe biti problem za urbanu sociologiju, ali znaaj koji prostor ima ini neosnovanim svaki neprostorni socioloki pristup. Sevid i Vord smatraju da poreenje Sandersovog i Kastelsovog rada ukazuje na promenu predmeta istraivanja urbane sociologije- od kolektivne ka privatizovanoj potronji. Osim razlika u teorijskom pristupu, Kastels nastoji da teorijski osvetli urbanu politiku u periodu relativno jake drave blagostanja tokom 70-ih, dok Sanders reflektuje promene urbane politike s restrukturisanjem drave blagostanja.

27

25.HARVIJEVO GEOGRAFIJE

TUMAENJE

TOKOVA

KAPITALA

NOVE

SOCIJALNE

Prema njegovom miljenju urbanizam se moe javljati u razliitim oblicima unutar jednog naina proizvodnje, ali u slinim oblicima u razliitim nainima proizvodnje. Zato on predlae da se pojam nain proizvodnje zameni pojmom nain ekonomske integracije. Za njega je kljuni pojam ipak viak vrednosti. Smatra da se trite zasnia na relativnoj retkosti dobara i usluga i da su iz tog razloga liavanje, prisvajanje i exploatacija njegova nuna obeleja. 80 Granice kapitala; razvija tezu da koncept rente omoguava dopunu Marksove teze o krizi prekomerne akumulacije kapitala u industrijskom sektoru (posledica ulaganja u novu tehnologiju). Usled komparativnih prednosti industrijske firme se sele u novo okruenje. Meutim, zbog mehanizma rente privremene prednosti nove lokacije nestaju zbog vee rente. Traga se za novim podrujima. Prostor postaje presudan za vitalnost kapitalizma. Kad god se promene uslovi proizvodnje i cirkulacije kapitala stvara se nova socijalna geografija. Preusmeravanjem kapitala se protivrenosti kapitalizma samo izmetaju. Alternativne strategije upravljanja gradom: prema Harviju postoje 4 osnovne opcije. A) Konkurencija unutar meunarodne podele rada stvara i iskoriava odreene prednosti za proizvodnju roba i usluga. Postoje razliite prednosti: prirodna bogatstva, poloaj, veina nastaje investiranjem u fiziku i drutvenu infrastrukturu. Takoe, meunarodna konkurentnost zavisi od kvaliteta, kvantiteta i cene lokalne ponude radne snage. Veoma je isplativo investiranje u visokoobrazovan, struan kadar koji j prilagoen novim procesima rada. B) Gradsko podruje moe teiti da pobolja svoju konkurentsku poziciju u pogledu potronje prostora. Kvalitet ivota dentrifikacija, inovacije u kulturi, fiziko poboljanje gradske sredine, atrakcije za potroae, zabavni sadraji. Grad treba da izgleda kao uzbudljivo, kreativno i bezbedno mesto za ivot, posetu ili zabavu. Turizam je recimo koristan za opte unapreenje ivotne sredine. Festivali i kulturni dogaaji. C) Borba za kljune funkcije upravljanja i kontrole krupnim finansijskim poslovima, vladom ili prikupljanjem i obradom informacija. Za to je neophodna skupa infrastruktura. Presudno je mesto u okviru svetske mree komunikacija. D) Konkurentska prednost u pogledu preraspodele vikova preko centralne vlade. Gradsko preduzetnitvo ipak podrazumeva izvestan stepen takmienja gradova. Male razlike izmeu ponude radne snage, infrastrukture i resursa, dravnih propisa i oporezivanja postaju veoma znaajne. Zato je zadatak gradskih vlasti da privuku finansijska sredstva i potronju. 25A. Harvijevo tumaenje tokova kapit. i nove soc. geografi Na Dejvida Harvija veliki uticaj imala je Lefevrova misao. Za razliku od Kastelsa koji odbacuje pojam urbaniteta kao ideoloki obojen, Harvi ga, poput Lefevra, posmatra iz ire istorijske perspektive smatrajui da se dihotomija urbano-ruralno ne moe poistovetiti sa

28

dihotomijom moderno-tradicionalno, jer se gradski ivot tokom istorije na razliite naine razlikovao od seoskog. On izraava sumnju da je pojam ''nain proizvodnje'' suvie opti za ispitivanje odnosa urbanizma i drutva i predlae pojam ''nain ekonomske integracije'' u cilju konkretizacije istraivanja. Ipak, kljuan pojam jeste ''viak vrednosti'' jer pojmu urbanizma daje dovoljno irok okvir zbog injenice da su gradovi nastali koncentracijom proizvedenog vika. Harvi je smatrao i da se trite zasniva na relativnoj retkosti dobara koja se velikim delom drutveno stvara. Stoga su liavanje, prisvajanje i eksploatacija njegova nuna obeleja. Iako je smatrao da je dravna intervencija neophodna radi ublaavanja destruktivnosti, za razliku od Kastelsa, on nije posebno prouavao kolektivnu potronju. U delu Granice kapitala poetkom 80-ih razvija stav da koncept rente omoguava dopunu Marksove teze o krizi prekomerne akumalacije kapitala u industrijskom sektoru (kao posledice ulaganja u novu tehnologiju i rezultirajue promene organskog sastava kapitala). Renta - predstavlja pravo na budui prihod, zemljite ne stvara vrednost ali kao sutinski znaajan faktor proizvodnje ono omoguava svom titularu da potrauje deo (vika) vrednosti od onoga ko proizvodi Diferencijalna renta - lokacija moe da smanjuje trokove i poveava dobit - to vremenom podie vrednost lokacije odnosno utie na porast rente. Imamo 2 tipa: Prvi tip razlika dobiti koju proizvoa moe ostvariti na datoj lokaciji i dobiti koja se moe ostvariti na najgoroj lokaciji Drugi tip - razlike u nivou rente na istoj lokaciji pre i posle investicija (podiu uslove produktivnosti u odnosu na prethodno stanje)

Lociranje industrijskih firmi u novo okruenje motivisano ostvarivanjem viih profita, ali privremene lokacione prednosti (uteda u transportnim trokovima, ceni rada i sl) uskoro nestaju zbog porasta rente (trokova nadoknade vlasnicima zemlje) odnosno porasta konkurencije na datoj lokaciji. U vremenima krize industrijskog sektora kapital se preusmerava iz primarnog toka (industrijske proizvodnje) u sekundarni (investicije u fiksni kapital-nekretnine)6. Ipak, ova strategija ima ogranienja. Prekomerna koliina fiksnog kapitala, ne odgovara potrebama
6

Primer velikog preusmeravanja kapitala na sekundarni tok - suburbanizacija u SAD nakon 1945, koju

je politika drave podrala sistemom poreskih olakica na kupovinu kue, to je uslovilo porast tranje za industrijskim proizvodima poput kola, aparata za domainstvo i sl... - olakano politikom drave poreske olakice, specijalni kreditni aranmani - omoguilo nove investicije i pospeilo potranju odreenih industrijskih proizvoda.... fordistiki model-uloga drave kao kreatora tranje da bi se reio problem prekomerne akumulacije industrijskom sektoru....doprinos i politikoj stabilnosti stvaranjem velikog dela stanovnitva sa kreditnim obavezama

29

budueg rasta kapitala. Kao to kriza prvog sektora uslovljava masovno unitenje industrijskog kapitala, i u sekundarnom se obezvreuju fiksni kapital (primer su naputeni lokali i bankrot gradova). Reenje se pokuava nai u novim podrujima za investiranje to uslovljava da gradovi i druge prostorne jedinice belee cikline uspone i padove. Otuda geografski prostor postaje presudan za vitalnost kapitalizma. Harvi tvrdi da uvek kada se promene uslovi proizvodnje i cirkulacije kapitala (nove tehnologije, nove mogunosti prevoza...), stvara se i nova socijalna geografija. Time se protivrenosti kapitalizma samo izmetaju, a ne i reavaju. Otuda on pesimistiki zakljuuje da upotreba kreditnih kartica i teritorijalne ekspanzije dovode do potpunog razaranja koje se namee kao reenje tj. do take gde je samo totalna destrukcija masovnih razmera potrebna da bi se postigla potrebna devaluacija kapitala i (re)uspostavili uslovi profitabilnih investicija. Neto pozitivnija interpretacija - iako tada dolazi do umanjenja prometne vrednosti investicija to ne mora da odgovara padu upotrebne vrednosti to postaju jeftine premise daljeg razvoja kapitalistikih firmi (ukljuujui i investicije poput puteva, poslovnog prostora, mostova, itd.) Poslednjih godina Harvi se usmerava na uinak nove informacione tehnologije koja je od sredine 70-ih uslovila takvu vremensko-prostornou kompresiju da je drastino smanjila vreme cirkulacije kapitala u prostoru i omoguila njegov neprestani protok u globalnim razmerama. Harvijev doprinos je u tome to je usmerio analitiku panju na vlasnike zemlje-borba nosioca upotrebne i prometne vrednosti, ukazao na potencijalno razliite interese aktera koji prisvajaju znaajan profit po osnovu lokacionih specifinosti: vlasnika fabrike, bankara koji investira u nekretnine, developera koji kreira nov rezidencijalni ili komercijalni sadraj grada (gradske vlasti) 26.POJAM GLOBALNOG GRADA I KONCEPT SVETSKIH GRADOVA Globalni grad: Milton Fridman veliki finansijski centar i mesto koje ujedinjuje drutvena sedita multinacionalnih kompanija. Takoe okuplja politike, ekonomske i kulturne meunarodne organizacije. Veliki je centar meunarodnog transporta. Ima vie od milion stanovnika i funkcije su mu veoma diferencirane. Prema Saskiji Sasen grad je globalan ukoliko su njegove firme i banke aktivne na svetskoj sceni Njujork, London, Tokio, HongKong. Urbane studije su utvrdile da pod uticajem globalizacije (ekonomske, politike i kulturne) gradovi imaju sve veu vanost. Gradovi dobijaju sve vei stepen autonomije u odnosu na nacionalnu dravu. Urbana sociologija zato istrauje gradove kao vorita tokova kapitala, rada, robe, informacija, upravljanja. Prouavanje gradova u perspektivi svetskog sistema je veoma raireno. Do 80ih su dominirale teorije modernizacije (isti prostorni model, utemeljen na univerzalizaciji iskustva Zapada). Svaki urbani rast koji odstupa od tog pravila smatran je nenormalnim. Zato su smiljeni pojmovi hipo i hiperurbanizacija. Marxistika teorija svetskog

30

sistema iji je predstavnik Manuel Kastels ukazivali su na fenomen zavisne urbanizacije. Prema Kastelsu pojam hiperurbanizacije zanemaruje osobenost konjukture zemalja u razvoju, jer je nivo urbanizacije u nerazvijenom delu sveta sistemska posledica kapitalistikog naina proizvodnje, koja dovodi do podele na gradove zemalja centra, periferije i poluperiferije. Koncept svetskog grada pojavio se sredinom 80 i odnosi se na proces umreavanja gradova, mada ne iskljuuje principe nejednakosti i hijerarhizovanog odnosa. Prema Fridmanu kriterijumi na osnovu kojih se odreuje mesto grada su: status grada kao finansijskog, prizvodnog i upravljakog centra, koliko se sedita transnacionalnih korporacija i meunarodnih institucija nalazi u njemu, stopa rasta poslovnih usluga u broja stanovnika. Kastels smatra da tokovi globalne ekonomije reprodukuju asimetrine odnose i nejednaku integraciju gradova u globalni sistem, tj da vode ka novoj formi reprodukcije zavisne urbanizacije u kapitalizmu. Nova meunarodna podela rada na svetskom nivou uzrokuje 3 simultana procesa: a) osnaivanje metropolske hijerarhije uz pomo postojeih uporinih centara b) opadanje starih industrijskih regiona koji se nisu uspeno uklopili u postindustrijsku ekonomiju i c) pojava novih regiona kao dinaikih ekonomskih centara (azijski Pacifik). Saskija Sasen smatra da nastaje transnacionalni urbani sistem u kom vodeu ulogu imaju globalni gradovi. Prema njenom miljenu koncentracija produkcionih servisa i infrastrukture stvara sposobnost za globalnu kontrolu. Tako su odreeni gradovi centri moi multinacionalnog kapitala. Poloaj globalnih gradova poiva na industrijskoj ekonomiji koja nije nuno jednonacionalna, pa na taj nain zadobijaju samostalnost u odnosu na ekonomsku politiku nacionalne drave. Da li gradovi manje razvijenih zemalja mogu zauzeti znatno vii poloaj u svetskoj hijerarhiji gradova nego drava u kojoj se nalaze na listi nacionalnih ekonomija? Beograd? Gradovi 3.sveta veliki, ali ne i moni (Cairo) + klonirani i haotini gradovi. Informacioni grad: nastaje usled razvoja tercijarnih i kvartarnih aktivnosti. To je prema Kastelsu i Basanu urbani izraz aktuelnog informacionog drutva, kao to je industrijski grad bio prostorna projekcija industrijskog drutva. Informacioni grad je primarno mesto upravljanja, finansijske aktivnosti, istraivanja, visokog obrazovanja, grad intenzivnih kontakta. Globalni grad mora da: a) okuplja internacionalne, nacionalne i regionalne organizacije sposobne da donose znaajne odluike politikog, diplomatskog, pravnog, ekonomskog, vojnog karaktera b) da raspolae mogunostima direktnog kontakta sa organizacijama takve vrste i adekvatnom infrastrukturom c) da nudi visok nivo pristupanosti drugim komandnim centrima u svetu d) da raspolae sopstvenom strukturom, razvoj poslova etc. Odvajanje od drave i formiranje svetske armature metropola. Kastels prihvata koncept globalnog grada za najvee gradove najrazvijenijih zemalja, ali prema njegovom mijenju oni postaju informatiki. Informatiki grad je urbani izraz informatikog drutva. Manuel Kastels: u gradovima na Zapadu se odvijaju fundamentalne transformacije: pojava tehnoloke revolucije, informaciona tehnologija, nastanak globalne ekonomije, tranzicija ka informacionom drutvu, koje potiskuje industrijsko drutvo kao okvir socijalnih institucija. Dezindustrijalizacija Njujorka i Londona, industralizacija azijskog Pacifika (kapitalistiko restruktuiranje), porast neformalne ekonomije i urbanog dualizma. Kastels analizira urbane trendove koji su u osnovi tekue transformacije evropskih gradova. Manuel Kastels u svom radu polazi od tvrdnje da su gradovi socijalno odreeni ne samo svojim oblikom, ve i procesima koji se u njima odvijaju. Meu pomenutim trendovima od presudnog znaaja je tehnoloka
31

revolucija iji su efekti totalni, tanije koja transformie sve bitne aspekte stvarnosti, od proizvodnje i potronje do obrazovanja. Tehnoloka revolucija, koja je nastupila 1970-ih godina, predstavlja osnov svih drugih strukturnih transformacija koje determiniu promene gradova. Zahvaljuci njoj dolo je do nastanka informacionog drutva. Sledei vaan strukturni trend jeste formiranje globalne ekonomije tj. ekonomije koja funkcionie kao celina u realnom vremenu i na planetarnom nivou. Ideja evropske integracije jeste posledanji strukturni trend karakteristian za sadanjicu. Ovi strukturni trendovi pretvorili su odreene velike gradove, meu kojima se London posebno izdvaja, u uporine take nove globalne ekonomije. Kako Kastels kae: Najvei gradovi u itavoj Evropi zapravo ine nervnu strukturu i ekonomskog i politikog sistema kontinenta. to vie slabi uloga nacionalnih drava, gradovi se sve vie pojavljuju kao vodee snage u stvaranju novog evropskog drutva. Njujork, London i Tokio predstavljaju poslovne centre globalne ekonomije (specijalizovane usluge i finansije). U njima je skocentrisana glavnina nove menadersko-tehnokratsko-politike elite, tu se vri najvei deo procesiranja informacija i stvaraju se ekskluzivna rezidencijalna podruja. Ova nova, bela, visokostruna elita kosmopolitska je u svojoj sutini. To u stvari znai da je svakodnevno u kontaktu sa razliitim delovima sveta u poslovnom, ali i kulturnom i drutvenom smislu. Sa druge strane, upravo su ovi gradovi apsorbovali najvei broj imigranata iz Treeg sveta. Imigranti dolaze u London iz najrazliitijih kulturnih miljea i veinom bez potrebnih radnih kvalifikacija i strunih znanja. Populacije pridolica su uglavnom mlade, uspevaju da pronau manje vredne poslove i samim tim stanuju u loijim delovima grada. Sve ovo se reflektuje na njihovo zdravstveno stanje, stanovanje, ishranu, opti kvalitet ivota, ali i na anse njihove dece kojoj su mnogi sadraji koje grad poput Londona nudi, a posebno dobro kole, nedostupni. Tako se dolazi u situaciju u kojoj su dva krajnja segmenta graanstva suprotstavljena jedan drugom u pogledu materijalnog poloaja, ali i obrazovanja, starosti, religijske pripadnosti i etniciteta. Prema Kastelsovom miljenju, to je sutinski dualizam savremenosti. Saskija Sasen: 2 glavna transnacionalna aktera: globalni kapital i nova iseljenika radna snaga. Vodei sektori kapitala su globalno organizovani, pa tako i funkcioniu. Uspon subnacionalnih jedinica (globalni gradovi). Globalni gradovi su centri servisiranja i finansiranja internacionalne trgovine, investicija i kontrolnih funkcija. Informaciona tehnologija je faktor koji tome doprinosi. Nova urbana ekonomija pokree novu dinamiku nejednakosti. Globalna ekonomija materijalizuje se mreom stratekih mesta svetskih razmera, nova ekonomska geografija centralnosti. Radzvajaju se od regiona, pa ak i od drava. Investicije odlaze u centralna podruja globalnih gradova. Nova geografija centralnosti je transnacionalna i funkcionie posredstvom elektronskog prostora. Deregulacija; 26A. Pojam globalnog grada i koncept svetskih gradova Teorije globalnog grada i svetskog grada, se uopteno usmeravaju na Zapad pa se i njihovo shvatanje urbaniteta zasniva na iskustvu male grupe, uglavnom zapadnih gradova. Gradovi koji se nalaze izvan Zapada procenjuju se u odnosu na unapred odreene standarde. To je pogled odozgo. Koncept svetskih gradova sugerie vei stepen meuzavisnosti gradova u raznim delovima sveta po principu horizontalnog umreavanja, s tim to principi nejednakosti i hijerarhijskog odnosa meu njima nisu iskljueni.
32

 Svetski gradovi spajaju regionalne, nacionalne i internacionalne ekonomije u globalnu ekonomiju. Svetski gradovi se mogu poreati po hijerarhiji u skladu sa ekonomskom moi kojom raspolau. Meusobna konkurencija i spoljanje okolnosti oblikuju njihovu poziciju na lestvici. Populacije koje su iskljuene iz podruja svetskih gradova i globalnog kapitalizma su ekonomski irelevantne. Ovaj koncept blisko je povezan sa teorijom svetskog sistema, samo to je kategorizacija zemalja na centar, periferiju i poluperiferiju u ovom sluaju preneta na analizu gradova. Takoe, na ovaj koncept znaajno je uticala studija Saskije Sasen koja je ponudila termin ''globalni gradovi'' kojim nastoji da obuhvati kljune karakteristike savremene faze svetske ekonomije: globalno organizovanje i sve transnacionalniju strukturu kljunih elemenata globalne ekonomije. ''Globalni gradovi su centri servisiranja i finansiranja internacionalne trgovine, investicija i kontrolnih funkcija''. Intenzitet interakcija izmeu ovih gradova i ostvareni obim razmene su u porastu naroito putem finansijskih trita, trgovine uslugama i investicija. Istovremeno poveavaju se nejednakosti u koncentraciji stratekih resursa izmeu ovih i drugih gradova u zemljama na ijim se teritorijama nalaze. Prema Saskiji Sasen, kljuni momenti savremene ekonomije su karakteristini po tome to su locirani u vie zemalja pa su u tom pogledu transnacionalni. Stoga, to ukazuje na nastanak, makar u zaetku, transnacionalnog urbanog sistema. Paralelno sa ovim procesima, postoji ogromna teritorija koja postaje sve vie periferna, sve vie iskljuena iz glavnih ekonomskih procesa- propadanje nekada vanih industrijskih i lukih gradova. Ono to je takoe znaajno jeste da se i unutar globalnih gradova uoava nova geografija centralnosti i marginalnosti. Velike investicije u nekretnine i telekomunikacije odlaze u centralna podruja globalnih gradova, dok su gradska podruja s niskim dohotkom liena resursa. Raste jaz u visini prihoda izmeu visoko obrazovanih i nie obrazovanih ak i kada rade u istim sektorima ekonomije. Finansijski sektori ostvaruju superprofite, dok industrijski jedva preivljavaju....Na kraju kae da su ovi trendovi prisutni u veem broju velikih gradova nekih od zemalja u razvoju koje su integrisane u globalnu ekonomiju.

27.. Razlike u konceptima globalnog i informatikog grada7 Kastels ire od globalnog grada odreuje koncept informatikog grada i kae da je to je urbani izraz cele matrice determinanti informatikog drutva (kao to je i industrijski grad izraz ind. drutva)8. Na taj nain Kastels postavlja znaaj tehnolokih promena u iri kontekst socioprostornih struktura (tehnoloka revolucija omoguava sutinski novu strukturnu
7

Izvucite ralike sa globalnim....ako moete...

33

komponentu drutva). Globalna ekonomija reprodukuje nejednaku integraciju gradova u globalni sistem, tj. vodi ka novoj formi reprodukcije zavisne urbanizacije u kapitalizmu. Nova internacionalna podela rada koja nastaje u informatikom drutvu vodi na svetskom nivou ka 3 stimulativna procesa: 1) Osnaivanje metropolitenske hijerarhije u itavom svetu uz pomo postojeih uporinih centara; 2) Opadanje starih industrijskih regiona koji nisu bili uspeni u transformaciji ka postindustrijskoj (informacionoj) ekonomiji. To ne znai da su svi stari industrijski centri osueni na propast. Primeri Dortmunda i Barselone to negiraju. 3) Pojava novih regiona (Andaluzija) ili novih zemalja (poput azijskog Pacifika) kao dinamikih ekonomskih centara, koji privlae kapital, ljude i robe stvarajui novu ekonomsku geografiju. U novoj ekonomiji produktivnost i konkurentnost gradova i regiona zavise od njihove sposobnosti da kombinuju informacione kapacitete, kvalitet ivota i povezanost u mrei glavnih metropolskih centara na svetskom nivou. Nova prostorna logika, koja je karakteristina za informatiki grad, je odreena dominacijom prostora tokova (roba, informacija, kapitala) pre nego dominacijom mesta. Proces usled koga prostor tokova potiskuje prostor mesta simbolizuje sve veu diferencijaciju moi i iskustva, sve vee razdvajanje znaenja i funkcije. Informatiki grad je istovremeno i globalni grad jer artikulie upravljake funkcije globalne ekonomije u mrei centara procesiranja informacija. Informatiki grad je i dualni grad. Uzrok ove pojave je tendencija informacione tehnologije koja zanimanja generie u skladu sa informatikim sposobnostima razliitih socijalnih grupa. Npr. angaovanje iseljenika na manje vrednim poslovima ima tu tendenciju da osnai dualizaciju urbane socijalne strukture. Takoe sukob mlai-stariji, po etnicitetu, obrazovanju...sve to moe stvoriti talas socijalnih tenzija. Time dolazimo do dualizma naeg doba, tj. kosmopolitizam elite koja je povezana sa celim svetom nasuprot tribalizmu lokalnih zajednica. Iako obe grupe pripadaju globalnom gradu, drugi su iskljueni iz kontrole tokova...Na taj nain su informatiki, globalni i dualan grad vrsto povezani, inei tako pozadinu urbanih procesa u glavnim metropolskim centrima. Osnovni problem je nedostatak komunikacije informacione elite i ostalih, kao i postojanje sve dublje krize identiteta. Odvajanje funkcija i znaenja, preneto na tenziju prostora tokova i prostora mesta, moglo bi postati izvor novih urbanih kriza. Kastels prihvata koncept globalnih gradova, ali istie da su informatiki ujedno i globalni u tom smislu to najvei gradovi najrazvijenijih zemalja postaju inf. gradovi, ime se pojaava
8

U informatikom drutvu izvori politiko-vojne moi, ekonomske produktivnosti i kulturne hegemonije

sve vie zavise od sposobnosti da se generiu, procesuiraju i skladite informacije i znanja - direktne proizvodne snage

34

njihov globalni znaaj i upravljaka funkcija. Vano zapaanje Sasenove je da poloaj globalnih gradova poiva na industrijskoj osnovi koja nije nuno nacionalna daje ovim gradovima ekonomsku samostalnost u odnosu na dravu. U tom pogledu oni se razlikuju od ostalih gradova urbanog sistema zemlje na ijoj se teritoriji nalaze, jer nekada vani industrijski centri gube znaaj i ekonomski propadaju i u najrazvijenijim zemljama. 28.KONCEPT OBINIH GRADOVA Denifer Robinson kritikuje pojmove globalni grad i svetski grad i predlae upotrebu pojma obian grad. a) Svetski gradovi spajaju regionalne, nacionalne i internacionalne ekonomije u globalnu ekonomiju. Oni vre funkciju obrazovanja globalnog ekonomskog sistema b) svetski gradovi se mogu poreati po hijerarhiji, u principu u skladu sa ekonomskom moi kojom raspolau c) mnoge populacije su iskljuene iz prostora globalnog kapitalizma i iz podruja svetskih gradova i ekonomski su irelevantne. Najvii svetski gradovi su globalni gradovi. Ovaj pristup je povezan sa teorijom svetskog sistema prema kojoj zemlje irom sveta zauzimaju mesto u okviru hijerarhije svetske ekonomije i napreduju po kategorijama (centar, periferija, poluperiferija). Kategorizacija drava je dakle preneta na gradove. Saskija Sasen koristi termin globalni grad da bi analizirala ono to je prema njenom miljenju posebno obeleje sadanje faze svetske ekonomije: globalno organizovanje i sve transnacionalnija struktura kljunih elemenata globalne ekonomije. Kategorija globalnog grada je bazirana na nekoliko ekonomskih aktivnosti prisutnih u nekolicini gradova. Problem sa ovom teorijom je to izbacuje iz analize veinu svetskih gradova. Saskija Sasen smatra da se funkcije upravljanja i kontrolisanja globalne ekonomije takoe odvijaju i u nekada perifernim gradovima koji koordiniu globalno investiranje, finansijske i poslovne usluge na regionalnom nivou. To je nova geografija na periferiji Toronto, Sidnej, Majami, Meksiko Siti, Sao Paulo. Primer Lusake (glavni grad Zambije) nije akter vanih ekonomskih procesa, ali je i dalje nacionalno i regionalno sredite, kao i znaajno trite. I oni gradovi koji su izvan mape su povezani sa globalnom ekonomijom i ona ima ogroman uticaj na njih. Iako odsutna iz globalne ekonomije, neka mesta su kljuna za njeno odravanje (primer Konga i mobilne telefonije). Mnogi gradovi imaju uticaj na nacionalnom nivou, ili su pokrajinski centri, simbolika ili politika sredita. Globalizacija je proces koji utie na sve gradove, ne samo one na vrhu globalne hijerarhije. Globalna ekonomija, koja je postavljena kao osnov za odreivanje mesta grada u hijerarhiji, je u stvari samo jedan od oblika globalne i transnacionalne ekonomske povezanosti. Kriterijumi mogu biti i drugaiji. Teorija globalnog grada generalizuje uspena mesta gradskog ivota s krupnim finansijskim obrtom i korporacijama Konvergencija 1880-1930; Divergencija 1940-1970 (Dik i Rimer) Obini gradovi raznoliki, savremeni, posebni, sposobni da smisle sopstvenu budunost i posebne oblike urbaniteta. Globalni grad kao koncept postaje regulativna fikcija, opta tenja. 28A. Koncept obinih gradova Umesto pojmova globalni i svetski grad, Robinsonova predlae upotrebu pojma obian grad. Ako se globalni grad postavi kao cilj, to moe lako predstavljati propast za veinu gradova. Obini gradovi shvataju se kao raznoliki, kreativni, savremeni i osobeni, s mogunou da

35

osmisle svoju sopstvenu budunost i karakteristine oblike urbaniteta. Kategorizacija gradova i podela oblasti urbanih studija imale su prilian uticaj na nain shvatanja svih gradova sveta i doprinele su da se ogranii delokrug imaginacije u odnosu na moguu budunost gradova. Ovo vai i za one gradove koji su oznaeni kao globalni i za one koji su van mape urbanih prouavanja. Smatra se da su najvei svetski gradovi globalni gradovi. Ovaj pristup je povezan sa teorijom svetskog sistema prema kojoj zemlje irom sveta zauzimaju mesto u okviru hijerarhije svetske ekonomije i napreduju po kategorijama (centar, periferija, poluperiferija). Kategorizacija drava je dakle preneta na gradove. Meutim, mogue je da bi i ti gradovi, navodno na vrhu globalne hijerarhije, takoe imali koristi da su ih zamiljali kao obine. Viestrukost ekonomskih, drutvenih i kulturnih mrea, koje ine ove gradove, mogla bi se iskoristiti da se osmisle mogui putevi unapreenja uslova ivota i ekonomskog rasta u celom gradu. *** Sasen koristi termin globalni grad da bi analizirala ono to je prema njenom miljenju posebno obeleje sadanje faze svetske ekonomije: globalno organizovanje i sve transnacionalnija struktura kljunih elemenata globalne ekonomije. Kategorija globalnog grada je bazirana na nekoliko ekonomskih aktivnosti prisutnih u nekolicini gradova. Problem sa ovom teorijom je to izbacuje iz analize veinu svetskih gradova. Saskija Sasen smatra da se funkcije upravljanja i kontrolisanja globalne ekonomije takoe odvijaju i u nekada perifernim gradovima koji koordiniu globalno investiranje, finansijske i poslovne usluge na regionalnom nivou (Toronto, Sidnej, Mexico City) 32.REGULACIONA TEORIJA I URBANA POLITIKA (Harvi, Stoker, Margit Mejer) Neoliberalni pristup u urbanoj sociologiji globalizacija podriva mo nacionalnih drava, ali i lokalne socijalne sisteme. Odluke koje su vane za lokalno trite se donose tako da bi zadovoljile potrebe transnacionalnih kompanija. Harvi: u postmodernom gradu je neophodno da se stvori takva poslovna klima i politika da se ine ustupci bogatim potroaima. Regulaciona teorija ukazuje na razliite naine ureenja kapitalizma. Prema ovoj teoriji odriva usklaenost proizvodnje i potronje nije obeleje kapitalizma, ve je stvaraju socijalne i politike institucije, kulturne norme i moralni kodovi. Ova teorija potie iz strukturalistike struje u Francuskoj i predstavlja pribliavanje neomarxistikog i neoveberijanskog pristupa. Margit Mejer istie 3 znaajne i meusobno povezane promene u upravljanju gradom u postfordistikom reimu: 1) zamena tradicionalne redistributivne politike zahtevom za prilagodljivom radnom snagom i redefinisanjem socijalne politike (od masovne potrpnje ka sistemu provizije socijalne potronje) 2) lokalna vlast ukljuuje aktere iz nevladinog i privatnog sektora 3) nestanak nekada jasnih razlika izmeu razliitih oblasti politike, jer su one sve obuhvaene strategijom ekonomskog razvoja. Ona istie da se proces odluivanja sve ee odvija van institucionalne strukture lokalne vlasti. Dejvid Harvi: tranizicija od menaderske (60) ka preduzetnikoj lokalnoj vlasti (70 i 80). Mo nacionalne drave slabi, pa je akcenat na lokalnom delovanju, tako da investiranje u stvari jeste
36

oblik pregovora izmeu meunarodnog finansijskog kapitala i lokalnih vlasti. Transformisanje gradske vlasti je imalo sutinske makroekonomske uzroke i implikacije. U sreditu novog preduzetnitva je a)partnerstvo javnog i privatnog b) ovo partnerstvo je preduzetniko jer je proraunato u osmiljavanju i izvrenju tj nije u pitanju racionalno isplaniran i koordinisan razvoj c) preduzetnitvo se usmerava na politiku ekonomiju mesta, a ne teritorije. Pod teritorijom se podrazumevaju ekonomski projekti usmereni ka poboljanju uslova ivota ili rada u okviru odreene upravne oblasti, dok mesta imaju samo lokalni znaaj, ne utiu na primer na ivot celog grada. Tipino novo gradsko preduzetnitvo poina na partnerstvu javnog i privatnog usredsreujui se na svoj neposredni politiki i ekonomski cilj investiranje i privredni razvoj koji pekulie izgradnjom mesta, umesto da pobolja ivotne uslove na odreenoj teritoriji. Alternativne strategije upravljanja gradom: prema Harviju postoje 4 osnovne opcije. A) Konkurencija unutar meunarodne podele rada stvara i iskoriava odreene prednosti za proizvodnju roba i usluga. Postoje razliite prednosti: prirodna bogatstva, poloaj, veina nastaje investiranjem u fiziku i drutvenu infrastrukturu. Takoe, meunarodna konkurentnost zavisi od kvaliteta, kvantiteta i cene lokalne ponude radne snage. Veoma je isplativo investiranje u visokoobrazovan, struan kadar koji j prilagoen novim procesima rada. B) Gradsko podruje moe teiti da pobolja svoju konkurentsku poziciju u pogledu potronje prostora. Kvalitet ivota dentrifikacija, inovacije u kulturi, fiziko poboljanje gradske sredine, atrakcije za potroae, zabavni sadraji. Grad treba da izgleda kao uzbudljivo, kreativno i bezbedno mesto za ivot, posetu ili zabavu. Turizam je recimo koristan za opte unapreenje ivotne sredine. Festivali i kulturni dogaaji. C) Borba za kljune funkcije upravljanja i kontrole krupnim finansijskim poslovima, vladom ili prikupljanjem i obradom informacija. Za to je neophodna skupa infrastruktura. Presudno je mesto u okviru svetske mree komunikacija. D) Konkurentska prednost u pogledu preraspodele vikova preko centralne vlade. Gradsko preduzetnitvo ipak podrazumeva izvestan stepen takmienja gradova. Male razlike izmeu ponude radne snage, infrastrukture i resursa, dravnih propisa i oporezivanja postaju veoma znaajne. Zato je zadatak gradskih vlasti da privuku finansijska sredstva i potronju. Geri Stoker: razrauje regulacionu teoriju kroz koncept urbanog reima. Reim je nezvanina, a ipak relativno postojana grupa sa pristupom institucionalnim resursima, koji joj omoguavaju kontinuiranu ulogu u upravnom odluivanju. Reim se formira kao nezvanini temelj koordinisanja, ne funkcionie na osnovu zvanine hijerarhije. Saradnja se ostvaruje na osnovu solidarnosti, lojalnosti, poverenja i uzajamne podrke. Mo se stvara okupljanjem aktera koji sarauju. Da bi akteri bili delotvorni u reimu oni moraju a) imati strateko poznavanje drutvenih transakcija i mogunost delanja na osnovu tog znanja i b) kontrolu sredstava. Najei kjluni uesnici su izabrani politiki funkcioneri i poslovni krugovi. 32A. Regulaciona teorija i urbana politika

37

Regulaciona teorija postulira postojanje razliitih naina na koje je kapitalizam regulisan. Odriva kompatibilnost proizvodnje i potronje generisana je kroz socijalne i politike institucije, kulturne norme, ak i moralne kodove koji mogu produkovati takav efekat. Kada se to dogodi oni ine reim regulacije. Reg. teorija potie iz strukturalistike struje marksizma kao pokuaj ublaavanja rigidnosti ekonomskog determinizma, to rezultira pribliavanju neoveberijanskom pristupu. Primena regulacione teorije najzastupljenija je u istraivanjima novih izazova lokalne/ gradske vlasti. Majer istie tri znaajne i meusobno povezane promene u upravljanju gradom u postfordistikom reimu9. Prva je da su tradicionalne redistributivne politike zamenjene politikom trita rada, dizajniranim da promovie fleksibilnost radne snage, a da se principi socijalne politike redefiniu od univerzalnih normi masovne potronje ka fragmentovanom sistemu provizije socijalne potronje, sa znaajnim naglaskom na formama samopomoi. Druga promena je da lokalna vlast u svoje aktivnosti ukljuuje i druge aktere iz nevladinog i privatnog sektora, a trea proizilazi iz prve dve, i tie se nestajanja tradicionalno jasnih razlika izmeu socijalne i ekonomske politike. Preduzetniki grad- proaktivna promocija lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti u saveznitvu sa drugim agentima privatnog sektora. Harvi pria o tranziciji od menaderske ka preduzetnikoj lokalnoj vlasti, koja radi na iznalaenju novih formi kompetitivnog kapitalizma. U iskustvu gradova razvijenog sveta primetan je pomak od tradicionalnih mera ka subvencijama koje se usmeravaju u veoj meri na inovativne kapacitete lokalne industrije, na istraivanja, kao i na poslovne projekte. Zemljite grada vie se ne nudi kao subvencija ve se strateki razvija sa znaajnim fokusom na potencijalne domae resurse. Redefinisanje gradskog imida postaje primarni zadatak, obeleen brisanjem svih potencijalno negativnih elemenata njegove ikonografije (fizikog propadanja, militantnosti industrijskog grada). Sve to vodi ka umanjenju tradicionalno jasnih razlika izmeu razliitih oblasti politike (ekonom, socijalne, ekoloke, kulturne). Promocija partnerstva javnog i privatnog sektora zahteva novi sistem pregovaranja i koordinisanja razliitih interesa. Majer istie da se proces odluivanja sve vie dogaa van tradicionalne institucionalne strukture lokalne vlasti, a da na upravljanje gradom sve vei uticaj imaju razliiti akteri (predstavnici transnac. kapitala, poslovne asocijacije, lokalna preduzea, banke, sindikati, univerziteti...) Miel Basan navodi etiri tipa aktera bitnih za urbanu politiku, ne ograniavajui prostorni nivo i opseg njihovog delanja:
9

Fordistiki reim-karakteristike (vidi power point) a) proizvodnja standardizovanih roba b) ekonomija obima c) masovna potronja d) jaka socijalna drava i znaajna kolektivna potronja

38

1) politiari odreuju strateke ciljeve urbanog razvoja teei optimalnoj ravnotei izmeu preduzetnikih ciljeva ekonomskog rasta i optijih ciljeva drutvenog razvoja, 2) ekonomski akteriprimarno iz privatnog sektora, zahtevaju odgovarajue urbane resurse za obavljanje svojih aktivnosti; 3) strunjaci operacionalizuju strategije urbanog razvoja kroz prakse urbanog planiranja imajui u vidu potrebe svih aktera urbanog razvoja; 4) graanikao multifunkcionalni korisnici grada Geri Stoker ponudio je razradu pristupa regulacione teorije urbanom pitanju i koncepta urbanog reima koji je iz toga ishodio. Primena regulacione teorije u istraivanju urbane politike pruila je mogunosti razumevanja razliitih odgovora na urbane promene pod uticajem globalne ekonomije, a Stoker posebno naglaava da je koncept urbanog reima izazov ekonomskom determinizmu. 33.KONCEPT URBANOG REIMA Teorija reima ima veliki znaaj za prouavanje urbane politike od 80ih godina. Ova teorija daje novi pojmovni okvir. Ona nastoji da obuhvat mnotvo reakcija na urbane promene i stavlja naglasak na meusobnu zavisnost dravnih i nedravnih aktera, usredsreujui se na pitanje saradnje i koordinacije. U svim razvijenim kapitalistikim zemljama je uoeno da neophodna saradnja javnog i privatnog sektora. Teorija reima omoguuje nov nain razmatranja pitanja moi. Mo omoguava odreenim krugovima da udrue svoje sposobnosti da bi ostvarili zajednike ciljeve. Osnovno mesto u konceptu urbanog reima ima sloenost. Razliite institucije i akteri se nalaze u sloenoj mrei uzajamne zavisnosti. Ovakav tip drutva nije pogodan da se uspostavi neposredna i snana kontrola nad njim, mogue je vladati samo odreenim aspektima ili segmentima drutva. Sloenost i fragmentiranost ograniavaju mo drave kao aktera vlasti ili kontrole. Zato vlade moraju udruiti svoje sposobnosti sa sposobnostima razliitih nevladinih aktera kako bi bile delotvorne. Reim je nezvanina, a ipak relativno postojana grupa sa pristupom institucionalnim resursima, koji joj omoguavaju kontinuiranu ulogu u upravnom odluivanju. Reim se formira kao nezvanini temelj koordinisanja, ne funkcionie na osnovu zvanine hijerarhije. Saradnja se ostvaruje na osnovu solidarnosti, lojalnosti, poverenja i uzajamne podrke. Mo se stvara okupljanjem aktera koji sarauju. Da bi akteri bili delotvorni u reimu oni moraju a) imati strateko poznavanje drutvenih transakcija i mogunost delanja na osnovu tog znanja i b) kontrolu sredstava. Najei kjluni uesnici su izabrani politiki funkcioneri i poslovni krugovi. Teorija reima se bavi procesom posredovanja izmeu vlade i interesnih grupa. Kljuna pokretaka sila je unutranja politika formiranja koalicija. Svi reimi moraju da razviju strategije manipulisanja irim politikim okruenjem. Gvozdeni zakon: da bi vladajua koalicija bila odriva, ona mora biti u stanju da mobilie resurse koji su proporcionalni njenom politikom programu. Stoun je u amerikim gradovima uoio 4 tipa reima: a) reimi koji st za odravanje postojeeg stanja b)reimi koji se zalau za razvoj c) progresivni reimi srednje klase d) reimi
39

koji se bore za poboljanje uslova ivota nie klase. Teorija reima se dakle moe odrediti kao model izbora politikih smernica u urbanoj sredini. Prema Stounu teorija reima zastupa miljenje da dravnu politiku oblikuju 3 faktora: a) sastav vladajue koalicije u zajednici b) priroda odnosa izmeu pripadnika vladajue koalicije i c) resursi kojima lanovi doprinose vladajuoj koaliciji. Kritike: postoje najmanje 4 oblika moi: a) sistemska njom raspolau odreene grupe zbog svog poloaja u drutveno-ekonomskoj strukturi b) mo vladanja ili drutvene kontrole podrazumeva aktivno mobilisanje resursa da bi se ostvarila dominacija nad drugim interesnim grupama c) koaliciona mo podrazumeva aktere koji se dogovaraju na osnovu svojih posebnih autonomnih temelja moi d) mo brzog delanja ili mo drutvene proizvodnje presudna za teoriju reima, ona je rezultat sposobnosti odreene grupe da rei probleme kolektivnog delanja i da osmisli strukturu koja moe obavljati neophodne dunosti. Da bi se postigli rezultati neophodna je sposobnost kolektivnog delovanja. Reime je neophodno postaviti u kontext, kao i objasniti kontinuitet i promenu reima. 33A. Koncept urbanog reima Reim se definie kao neformalna, ali stabilna koalicija kojoj pristup institucionalnim resursima omoguava znaajnu ulogu u donoenju uloga. Njeni lanovi imaju komandne moi, ali funkcionie zahvaljujui svesti o nunosti saradnje i meusobne zavisnosti. Okree se od uskog fokusa na mo kao na pitanje socijalne kontrole ka razumevanju moi ispoljene kroz socijalnu produkciju. Dolazi do promene fokusa sa pitanja dominacije ko vlada?, na pitanje sposobnosti kolektivne akcije i ostvarivanja ciljeva. Da bi nam neki akteri bili efikasni partneri urbanog reima, moraju posedovati strateko znaenje o socijalnim transakcijama tj sposobnost delanja na bazi tog znanja i kontrolu resursa koja ih ini atraktivnim koalicionim partnerom. Dva kljuna partnera su predstavnici lokalne vlasti i biznisa, ali se po potrebi ukljuuju i nosioci drugih interesa u lokalnoj zajednici- manjine, organizovani rad... Ako je sposobnost upravljanja postignuta, mo se moe uspeno praktikovati bez obzira da li postoji masovna politika podrka politikim inicijativama ili ne. Graani se takoe mogu ukljuiti kada interesi projekta to nalau. 4 tipa reima: 1. Reim odravanja postojeeg stanja, 2. Razvojni reim 3. Progresivni reim sr klase (briga o zatiti sredine), 4. Reimi koji se bore za poboljanje uslova ivota nie klase Urbana kriza je posledica neminovnog razvoja i sa njom se svi akteri podjednako suoavaju i prilagoavaju razvojem svog dr kapitala. Kritika

40

Evr autori- reflektuje ameriki neoliberalizam i zapostavlja razlike urbanih politika zavisno od pojedinih tipova drava blagostanja. Postoji problem da se uspeno poveu lokalni i vii nivo moi i uticaj na lokalne aktere. U odreenim oblastima neke politike ideje postaju toliko dominantne da urbani reimi bivaju potpuno odreeni uticajem nacionalnih aktera. 34. Demokratski-akcioni potencijal lokalne vlasti u kontekstu globalizacije

Globalizacija nije nov proces, ali novinu predstavlja promena znaaja i uloge nacionalnih i lokalnih institucionalnih nivoa drutvene organizacije, to je znaajno za prouavanje gradova. Bitni elementi globalizacije (Markuze) su kvalitativni skok u infornacionoj i transportnoj tehnologiji, porast koncentracije ekonomske moi privatnog kapitala na svim nivoima, opadanje nivoa javne kontrole nad ekonomskim aktivnostima privatnog kapitala. Na nivou posmatranja gradova kao socijalnih aktera, poveana mobilnost kapitala i proces globalizacije imaju viestruke posledice. Odnos globalnog i lokalnog sa stanovita moi je asimetrian, a uloga lokalnog nivoa u datim odnosima u znaajnoj meri je svedena na reaktivu. S jedne strane, poveana je konkurentnost izmeu gradova u privlaenju nacionalnog i internacionalnog kapitala, to lokalalna vlast postie politikom sniavanja poreza i preusmeravanjem budetskih ulaganja u infrastrukturne pretpostavke uspenog poslovanja kapitala na svojoj teritoriji. S druge strane, to ima direktne posledice na smanjenje raspoloivih budetskih sredstava koja omoguuju adekvatnu kontrolu i amortizaciju socijalnih posledica ekonomskog restruktuiranja. Stvara se podela izmeu interesa lokalnog stanovnitva i lokalnog kapitala, s jedne strane, i kreatora urbane politike grada, s druge, tj dok prvi oekuju adekvatne gradske usluge, interes drugih okrenut je privlaenju razliitih korisnika grada. Restruktuiranje programa drave blagostanja u oblasti urbane i stambene politike obeleio je proces decentralizacije tj jaanja kompetencije lokalnih nivoa vlasti upravo da bi se nivo odluivanja o potrebnim resursima pribliio realnim korisnicima. Restruktuiranje ekonomije i proces globalizacije uslovio je znaajne razlike u potencijalu razvoja pojedinih gradova. Nekadanji centri ind proizvodnje suaavaju se sa problemom stagnacije i nezaposlenosti, dok gradovi ije infrastrukturne pretpostavke omoguuju razvoj servisnih delatnosti belee izrazit ekonomski rast. Takoe, gradovi koji su snanije izloeni uplivu globalnog kapitala postaju ekonomski centri u velikoj meri nezavisni od ekonomske politike nacionalnih drava. Sve u svemu, urbanizam i drava nastavljaju da budu tesno povezani sa socio-prostornim procesom, i neosporno je da je grad kao drutveni podsistem sa razvojem servisne ekonomije dobio na znaaju u nacionalnim i internacionalnim okvirima. Kada je u pitanju proces globalizacije, pristalice ekoloke tradicije vide u tehnolokim inovacijama glavne uzronike stvaranja novih prostornih formi, tzv globalnih gradova, koji postaju centri finansijske i korporacijske moi u svetskim razmerama. Neki autori izbegavaju

41

upotrebu pojma globalni grad, dok neomarksisti insistiraju na odsustvu kvalitativnih prostornih promena na ta se ukazuje upotrebom pojma globalni gradovi, jer im je u osnovi isti princip kapitalistikog naina proizvodnje. 35.URBANI SOCIJALNI POKRETI Urbani socijalni pokreti se pojavljuju 60ih i tokom 70ih doivljavaju kvantitativni i kvalitativni razvoj. Ova pojava obeleava razdvajanje politike drave od civilnog drutva. Urbani socijalni pokreti i borbe se razvijaju pod dvostrukim uticajem: a) globalni drutveno-istorijski kontext revolucija u Kini, prolee 1968. u Francuskoj i studentski protest, invazija na ehoslovaku, svetska kriza od 1972. do 1974. b) konkretna drutveno-ekonomska, politika i kulturna situacija u datoj zemlji: kvalitet graanskog svakodnevnog ivota, stepen i oblici stambeno-komunalne krize, neuspeh reformi u zdravstvu i obrazovanju, kriza tradicionalnih institucija, tj kao to kae Vukain Pavlovi prelaz iz prosperitetne u kriznu fazu. Osnovna pretpostavka za pojavu pokreta je politiki pluralizam. V. Pavlovi tvrdi da su novi drutveni pokreti jedan od najirih i najznaajnijih oblika drutvene participacije i drutvenog angaovanja u razvijenim zapadnim drutvima. Osobine (Feher i Helerova): transfunkcionalnost, javni karakter (javni ciljevi i strategije), ne tee za dominacijom nad celom linou sledbenika, pokreti se organizuju oko jednog ili malog broja pitanja, prvenstveno drutveni a ne politiki karakter, disfunkcionalnost, krucijalni drutveni inilac za samoodreivanje graanskog drutva. Specifinost urbanih socijalnih pokreta u odnosu na nove drutvene pokrete (mirovni, feministiki, ekoloki) urbani socijalni pokreti borbe se mogu odrediti kao sukobi koji unutar industrijalizovanih i urbanizovanih drutava suprotstavljaju interese vladajuih klasa i korisnika s globalne take gledita prava na grad. To su dakle pokreti i borbe koji se odnose na grad stanovanje, prevoz, kolektivna oprema raznih vrsta, okolinu, odnose se na urbano plairanje, urbanu politiku i urbani nain ivota. Kastels prouava urbane pokrete kao specifine oblike drutvenih sukoba i drutvenog delovanja. Grad je za njega jedinica reprodukcije radne snage, odnosno svakodnevnog ivota i razlikuje 2 tipa procesa reprodukcije radne snage: kolektivnu potronju i individualnu potronju. Kolektivna potronja se odrava posredstvom dravnog aparata, kolektivna dobra nemaju trinu cenu. Urbani pokreti su vezani za pitanja potronje, komunikacije i moi. Oni su vieklasni, lokalno i teritorijalno odreeni i usredsreeni na kolektivnu potronju, kulturni identitet i politiko samoupravljanje. U analizi urbanih pokreta treba voditi rauna o cilju, unutranjoj strukturi, strukturalnim interesima suprotstavljenim pokretu, posledicama pokreta po urbanu strukturu. Edi erki i Dominik Mel su uoili da se urbani pokreti i borbe koncentriu oko 3 osnovna interesa. To su: a) potronja b) direktan uticaj na optinske vlasti c) odbrana uslova ivota i kupovne moi. 35A. Urbani socijalni pokreti (usp) 1. UVOD Kada se govori o usp neophodno je ukazati : - na njihove specifinosti u odnosu na nove drutv pokrete (mirovne, ekoloke, feministike)
42

- na ciljeve u.s.p, aktere - kako se odnose prema radnikom, studentskom i sindikalnom pokretu - kako se odnose prema partijama levice, desnice i prema tradicionalnom politikom aparatu (dravi i lokalnoj upravi) - kakav je stav i dranje strunjaka (urbanista, sociologa) prema organizaciji i akterima pokreta Cilj je da se pokae njihova uloga u modernizaciji savr. drutva u pravcu sadrajnijeg kvaliteta svakodnevnog urbanog ivota. Urbani socijalni pokreti i borbe se razvijaju pod dvojakim uticajem: I dolazi od globalnog drutv.-istorijskog uticaja (npr svetska kriza 30....) II uticaj vezan je za konkretnu drutv., ek., politiku situaciju datoj zemlji i gradu (stambena kriza, neuspeh nekih reformi...) VUKAIN PAVLOVI je u pravu kada kae da je prelaz iz prosperitetne u kriznu fazu povoljno socijalno tle za afirmaciju novih drutvenih pokreta. Oni se i pojavljuju i u modernim zap. zemljama to ukazuje da su demokratski organizovana i otvorena drutva mnogo pogodnija za drutv pokrete od diktatorskih. Pojava drutv. pokreta obeleava dovrenje procesa razdvajanja politike drave od civilnog drutva i, istovremeno, uspostavljanje mosta meu njima. Dravno partijski monopol vlasti je u socijalistikim zemljama iskljuivao postojanje drutv. pokreta. Postavlja se pitanje enu pokreti u otvorenom drutvu. Pojedinci nezadovoljni nekim dravnim institucijama i administracijom stvaraju nove oblike drutvenog, politikog i kulturnog organizovanja. Novi drutveni pokreti i borbe nastoje da budu politiki autonomni, a politike stranke zavisno od konjukture, moraju sa njima da uspostavljaju nove odnose i prave kompromise. Prema Pavloviu ovi pokreti su jedni od najirih i najznaajnijih oblika drutvenog angaovanja u razvijenim ind. drutvima Zapada. Oni razvijaju 'opozicionu politiku kulturu'.

FEHER I HELEROVA ukazuju na osobine modernih drutv. pokreta:

1. 2. 3. 4.

transfunkcionalnost- pristalice se ne biraju na osnovu njihovih funkcija javni karakter ciljeva, strategija ne tee za dominacijom nad celom linou svojih sledbenika, ali postoji solidarnost organizuju se oko jednog ili manjeg br. pitanja ne pretenduju na totalitet razumevanja

drutva prvenstveno drutveni, a ne neposredno politiki karakter- njihov cilj je mobilisanje gra. drutva, a ne osvajanje vlasti. 6. disfunkcionalnost- nestaju kad njihov problem dobije reenje 7. krucijalni su inilac za samoodreivanje graanskog drutva.
5.

43

ALEN TUREN- novi drutv. pokreti su manje drutveno-politiki, a vie drutvenokulturni! Govori o glavnim sociolokim kolama i tako analizira koncept drutvenog pokreta: I SISTEMFUNKCIONALIZAM- jedinstvo sistema STRUKTURALNI MARKSIZAM-nejednakost II AKTER

NEORACIONALIZAM- strategije upravljanja promenom SOCIOLOGIJA DELOVANJA- istie se i akter i konflikt, drutveni ivot analizira kroz drutv pokrete. To stanovite zastupa A.T. 2. TA SU U.S.P. I BORBE?

Uestalost i snaga novih pokreta zavisi od veliine grada i to je grad vei, raste i br. akcija graana. To su sukobi koji unutar industrijalizovanih i urbanizovanih drutava suprotstavljaju interese vladajuih klasa i korisnika. To su borbe koje se odnose na grad (stanovanje, prevoz...) a ne samo na pojave koje se deavaju u gradu. Optije reeno, oni se odnose na urbano planiranje, urbanu politiku i urbani nain ivota. Neki autori tvrda da su svi moderni pokreti isti i da u u.s.p spadaju: ekoloki, skvoting, kulturni pokret i dr. KASTELS se bavio u.s.p. i kae da su oni specifian vid drutvenih sukoba i delovanja. Po njemu, grad je jedinica reprodukcije radne snage i postoje 2 tipa procesa reprodukcije radne snage: 1. kolektivna i 2. individualna potronja. Kolektivna se odrava pomou dravnog aparata, a ne posredstvom trita. Dravni aparat pomae kapitalistikom monopolu pruzimajui brigu o zdravlju, obrazovanju, stanovanju...i tako stimulie mone ekonomske grupacije da vode odgovarajuu urbanu politiku. Dakle, kod Kastelsa usp su vezani za potronju, a ne proizvodnju. To su vieklasni pokreti, ali se suprotstavljaju kapitalistikoj logici i doprinose stvaranju demokratskog puta u socijalizam. Kastels predlae 4 plana u stalnoj interakciji o kojima treba voditi rauna kada se analiziraju u.s.p: 1. cilj pokreta 2. unutranja struktura pokreta- interesi i akteri u u.s.p strukturalni interesi suprotstavljeni pokretu- organizacioni izraz tih interesa 4. posledice pokreta na urbanu strukturu Prema ovom autoru neophodno je zajedniko delovanje usp i drugih pokreta, posebno radnikog. Subjekt mora biti pluralistiki!
3.

44

EDI ERKI I DOMINIK MEL-takoe strukturalni marksisti. U.s.p. i borbe se koncentriu oko 3 osnovna interesa: potronja, ivotni okvir- osnov za savez klasa e) direktan uticaj na optinske vlasti f) potencijalno preobraavaju na ivot- dovode u pitanje kapitalistiki grad. Tek kada su u.s.p. postali masovni, od 60-ih godina, osetio se njihov uticaj na urbanu politiku, njene logike i ciljeve. Ovi panci tvrde da su ovi pokreti legitimisali skup socijalnih prava: pravo na stan koji ne kota vie od 10 posto mesenih primanja, besplatno kolovanje, javni prevoz...
d)

O tome koji slojevi uestvuju u u.s.p. i borbama i koji su njihovi glavni zahtavi i koje organizacije im pomau i kakvi su efekti moe se saznati kroz njihov prikaz u pojedinim zemljama. 3. ISKUSTVA NEKIH ZEMALJA BRISEL- od kraja '50-ih centar grada je ispranjen u korist birokratskih zgrada i grad biva podvrgnut zakonima profita. Stvoreno je 50-ak komiteta za lokalne akcije, a najstariji je osnovan od strane ljudi iz narodnog kvarta Marole koji su zahtevali vraanje organizacije rada otuenom oveku. Marole nije obian kvart, to je neka vrsta simbola grada, sastavljena dobrim delom i od radnika imigranata. Stanovnitvo je uglavnom siromano. Lokalne vlasti su nameravale izgradnju novog centra tu, ali je '69. formiran novi komitet i Marole je ureen prema potrebama lokalnog stanovnitva. Drugi sluaj u Briselu je u kvartu el. stanice Sever, a tu su gradske vlasti uinile da pobedi logika profita, i zavadili su lanove komiteta meusobno (stare protiv mladih imigranata, Belgijce protiv stranaca...) ITALIJA- u.s.p i borbe su ovde pod snanim uticajem radnikog i sindikalnog pokreta, stare i nove levice. Usp u Italiji je imao vie faza: 1. od 69. do '70.usp i borbe u rukama marginalaca i istie se skvoting, a traje dok ne stigne milicija. 2. do 72. veliki pokret zauzimanja praznih kua, a istie se vanparlamentarna ekstremna levica. Zauzeti stanovi su se branili na vojni nain. Komiteti posle postaju stabilne strukture i uspostavljaju odnos sa strunjacima. 3. prikljuuju se radnici, slubenici, porodice iz narodnih kvartova. 4. godina '73. se smatra vornom-povezuje se pokret u fabrici sa urbanim pokretom, poinje i borba protiv poveanja cena prevoza i struje. Nareeno je da im se see struja u zgradama, ali su se radnici elektroprivrede odbili taj zahtev i solidarisali se sa pokretom. U.S.P. u Italiji daje podsticaj i feministikom pokretu koji se borio za pravo razvoda braka i abortusa. Krajem '70-ih god se javila rasprava o nainu optinskog upravljanja, odnosno, o administrativnoj decentralizaciji. Levica namerava da u kvartovima legalizuje izbore. Javlja se
45

problem gubitka autonomije i konfuzije izmeu struktura urbanih pokreta i borbi, a neki su i protiv legalizacije kvartovskih komiteta.

PARIZ- '66 razmnoavaju se usp u Francuskoj. '70. poinje da deluje u.s.p u vezi sa problemom gradskog prevoza: smanjenje cena prevoza, izgradnja novih linija... '72. Studenti podstiu beskunike na zauzimanje praznih stanova-skvoting. Dolazi do neznatnog uspeha u ovome. U.s.p i borbe su otkrile irinu urbane krize: stambena oskudica, nehigijenska stanovanja, slabost gradskog prevoza...Nosioci pokreta su uglavnom radnici imigranti, a podravaju ih mladi revolucionarni intelektualci da izraze neprijateljstvo prema vlasti i solidarnost sa eksploatisanim slijevima. Veina u.s.p u Parizu ima meuklasni karakter u odnosu na mesto i u potronji i u proizvodnji. SAD- iskustvo zastupnikih i radikalnih planera je ostavilo traga na u.s.p u SAD. Socioloki, ovo je zanimljivo jer se tie odnosa strunjaka i siromanih i nemonih. Pol Davidov je '65. formulisao osnove zastupnikog planiranja- razmatranje urbanistikih planova koji se odnose na porodice sa niskim primanjima, da se vodi rauna o tim potrebama njihovim i podravanje akcija graana. Davidov smatra da siromani nisu nikad mogli da utiu na stanovanje. UPA- grupa planera-urbana planerska pomo. Ova grupa pripada srednjim slojevima i mnogi bivaju optueni za paternalizam i manipulaciju-razlike u sistemu vrednosti, klasnom poreklu, kulturi stvaraju nelagodnost kod ljudi iz kvarta. Neki kritiari smatraju da se tako potiskuje i direktna akcija korisnika. UPA tada dopunjuje svoj program: obavestiti porodice sa niskim primanjima o problemima koji ih se tiu (npr subvencije); nauiti ih da sami prave kontraplanove...UPA zapoljava tada i lana iz ovih kvartova da sarauje sa njima. aldarovi smatra da postoji vrednost u svemu ovome, jer postoji usmerenost na svakodnevne probleme, ali potrebno je i istai probleme na drugim nivoima, a ne samo na nivou urbanog planiranja. LATINSKA AMERIKA Ovde u.s.p i borbe imaju karakter vrlo estokih klasnih borbiborba beskunika za krov nad glavom stvorila je kontragradove- marginalni univerzum u latinoamerikim gradovima. Zauzimanje terena se izvodi za jednu no, datog momenta.

PORATNA JUGOSLAVIJA- zbog politikog monopola dravne partije nije moglo doi do formiranja i delovanja u.s.p. To nije znailo da su ljudi zadovoljni kvalitetom ivota, ni u gradu, ni na selu. Studentski pokreti, brojni trajkovi otkrivaju nezadovoljstvo znatnog dela graana. Urbana kriza se prvenstveno ogleda u podurbanizovanosti-nedovoljan br. i nizak kvalitet sredstava za kolektivnu potronju (stanovanje, javni prevoz, kola, gradsko zelenilo...) i neravnomeran raspored istih. Stambena kriza se ispoljava i u kvalitativnom i u kvantitativnom vidu i u nejednakostima meu drutvenim slojevima.

46

Bespravna gradnja je kod nas masovna pojava-prvo se izgrade objekti, pa infostruktura, pa urbanistiki plan. Do '89. 10-25% takvih stanova od ukupnog broja koji se tad gradio. To nije u.s.p, jer nema organizacije, ciljeva, programa. Bespravni graditelji su preteno radnici. Skvoting je kod nas postupak na koji se odluuju pojedinci, izgubivi nadu da ree svoje stambeno pitanje..nita od pokreta... Iskustvo zastupnikog planiranja kod nas moe se videti u istraivanju svakodnevnog ivota Roma u Surdulici i Beogradu, jer je vremenom dolo do poboljanja uslova svakodnevnog ivota. Prva iskustva ekolokog, neofeministikog i mirovnog pokreta sreemo u Sloveniji. Kasnije je u Bg osnovano uduenje podstanara, udruenje stanarskog prava...Od '90-e uspeh na lokalnim izborima zavisi od obeanja stranaka ta e tu konkretno uiniti. Ali graanski rat, izbeglice, poginuli i ranjeni zaustavili su demokratizaciju i modernizaciju drutva. g) ZAKLJUAK Zbog znaaja koji ima kvalitet ivota, pre svega potronja, a kojim upravlja drava, dolo je do u.s.p. Akteri ovih pokreta nastojali su da za sve to se tie samih korisnika ne odluuje drava bez njih. Pokazalo se da u.s.p imaju ogranieni domet, i da pre svega imaju reformski karakter. Danas se oni na zapadu vie tiu ekolokih pitanja. I urbana sociologija i urbanizam nastaju kao odgovor na krizu grada, na drutvenu i prostornu dezorganizaciju- cilj je da lee grad i drutvo u njemu. To su deskriptivno analitike discipline i tako svojim zapaanjima mogu da lee... 36. Koncept soc. kapitala i urbani soc. pokreti Definicija socijalnog kapitala: Socijalni kapital opisuje znaajne drutvene procese i mree neformalne mree podrke, prijateljstva, susedsku saradnju, poverenje i dobrovoljne aktivnosti, ali i aspekte lokalnog razvoja zajednice, partnerstva javnog, privatnog i dobrovoljnog sektora kao i razvoja graanskog duha. Inae, ne postoji konsenzus oko krajnje definicije ovog pojma, zbog njegove krajnje neodreenosti. Tako da Vulkok razlikuje 3 vrste socijalnog kapitala: primarni (vezujui), premoujui i povezujui. Burdije razlikuje: ekonomski, kulturni, socijalni ali i simboliki. Definicija urbanih pokreta: To su pokreti i borbe koje se odnose na grad, a ne samo na pojave koje se deavaju u gradu. Urbani socijalni pokreti se odnose na stanovanje, prevoz, kolektivnu opremu svake vrste, okolinu i odbranu ivotnog okvira. Optije reeno, oni se odnose na urbano planiranje (urbanizam), na urbanu politiku ili politike, i na ono to se zove ''urbani nain ivota'' (Vie o urbanim pokretima u 26. pitanju). Veza soc. kapitala i urbanih pokreta

47

I dok su 70-ih bili u sastavu irih socijalnih pokreta, dananji urbani pokreti su znatno heterogeniji i nastaju u kontekstu naruavanja socijalnih prava i promene lokalne uprave ka vidu urbanog reima. Panju Margit Mejer su privukli pokreti viih klasa poznatih po svojim naporima da sauvaju privilegije i kvalitet ivota, koji su veoma uspeni u svojim naporima da se neeljeni sadraji ne smeste u njihovo susedstvo ili izmeste u siromane krajeve (NIMBY ''ne u mom susedstvu''). Koncept socijalnog kapitala zauzima znaajno mesto u istraivanjima i praksi urb.socijalnih pokreta. Mejerova smatra da se upotrebom ovog koncepta izbegavaju tradicionalni pojmovi (uoi dominacija, eksploatacija) pa se problem svodi na nezainteresovanost graana za reavanje problema njihovih lokalnih zajednica. Autorka ukazuje kako je koncept socijalnog kapitala omoguio da se neki zahtevi nekadanjih urbanih socijalnih pokreta ukljue u urbanu politiku, to ilustruje rasprostranjenou nove terminologije: umesto siromatva dru. iskljuenost, umesto dru. jednakosti- ukljuenost, umesto integrisanja- dr. kohezija. Najznaajniju ulogu u ekspanziji stanovita drutvenog kapitala irom sveta odigrala je Svetska banka. Istraivanje grada i zajednice koje koristi pojam drutvenog kapitala empirijski se bavi spektrom inicijativa i aktivnosti graana u treem sektoru, ali se izostavljaju protivniki/opozicioni pokreti i podsticanje pokreta. Ta slaba taka stanovita dru. kapitala u vezi je sa ambivalentnou protestnih krugova: predstavljaju dr. mree koje oblikuju poverenje i saradnju ali prema spoljanjem svetu ispoljavaju konflikt. Pokreti kao grupe postavljaju pitanje za koga je dru. kapital i koja je njegova svrha, to zastupa pogled da je drutvo neutralno i bez konflikta. Ali, autorka kae da se ipak u takav stav prema drutvu, a koji je svojstven konceptu dr. kapitala, ne uklapaju svi pokreti, tj. kritikuje ovo stanovite koje posmatra drutvo kao ureeno i harmonino. Diskurs o drut. kapitalu bavi se institucionalizovanim organizacijama, utemeljenim u lokalnoj zajednici, koje su uspostavile rutinsku saradnju s lokalnom vladom i drugim nivoima upravljanja - ili finansijskim organizacijama. Pokreti nezaposlenih ili onih sa nesigurnim zaposlenjem, imigranata... svi oni ostaju van vidokruga koncepta, dru. kapitala. A upravo ovi pokreti, koji se zauzimaju za zahteve zapostavljenih i potlaenih pokazuju da u drutvu nije sve tako harmonino kao to se nagovetava. Sa rekonstrukcijom drave blagostanja dolazi do transformacije projekata i inicijativa namenjenih marginalizovanom stanovnitvu, u pogledu usmerenja i naina delovanja. Primer: organizacije graana koje su usmerene na usluge, pruaju klijentima podrku u smislu snalaenja (kako izai na kraj) a ne napredovanja (da prevaziu poloaj marginalizovanosti), to jo vie marginalizuje ve iskljueni deo stanovnika. (Doseljenike emo obuiti za nadniara, ali nema usmeravanje na programe dodatne obuke). Sticaj trenutnih okolnosti (ekonomsko restrukturisanje i paralelno rekonstruisanje drave) podrazumeva da je ona iznova odredila svoje dunosti prema mnogim drutvenim i eko.

48

problemima gradova i siromanih zajednic. Ona se ili odrekla ili prebacila na lokalni i podlokalni nivo politiku i slube, koje su pre bile centralizovane: Institucionalno reorganizovanje sve vea uloga podnacionalnih nivoa i nedravnih aktera; politika akcenat na jaanje konkurencije. Pokreti koji nastaju usled ovih takmiarskih strategija sve vie odraavaju razdor. Na taj nain upravo nastaju pokreti, kao to je NIMBY, koji ne doprinose reavanju problema itave zajednice, ve omoguavaju stvaranje kapitala za njihove pojedinane lanove, siromani ostaju po strani. Primer: srednja klasa izbaci iz susedstva siromane, koji se premetaju u sirotinjske lokacije iji stanovnici ne poseduju kapital kako bi pruili otpor. U ugroenim podrujima i problematinim etvrtima nastanak lokalnih pokreta je od presudnog znaaja za pokretanje i delovanje lokalnog samoorganizovanja. Usredsreivanje na ovu grupu stanovnitva i saznanje da su oni akteri svog opstanka, ali se podstiu da rade na integrisanju u trite radne snage, gde se primenjuju kriterijumi trita, umesto kriterijuma drave blagostanja. ...Danas se lokalne delatnosti osmiljavaju tako da se podrede trinim prioritetima i podstiu nastanak konkurencije, kao to ini vei deo drutvenih i politikih ciljeva... Da bi dananji oblici lokalnog aktivizma i angaovanja graana zaista doprineli napretku demokratije, umesto novim oblicima iskljuivanja, treba uzeti u obzir pritisak i dejstvo koje takav kontekst vri na njihov razvoj. Autorka, kritikuje koncept socijalnog kapitala, i njegovog zagovornika Patnama. Neposedovanje ekonomskog i kulturnog kapitala vane su odrednice beskunitva. 37.SOCIO-PROSTORNE NEJEDNAKOSTI TOKOM SOCIJALIZMA I U POSTSOCIJALISTIKOM PERIODU Teoretiari modernizacije su tvrdili da je ekonomski razvoj Zapada koji karakterie proporcionalni, pozitivan odnos izmeu indutrijalizacije i urbanizacije. Dejvis i Goulden su uveli termin hiperurbanizacija da bi opisali drutva u kojima je stepen urbanizacije vii nego sto je opravdano stepenom industrijalizacije. Hipourbanizacija oblik urbanog razvoja u dravnom socijalizmu se odnosi na situaciju kada je stepen urbanizacije nii nego u zapadnim drutvima na istom stupnju ekonomskog razvoja. Hipourbanizacije socijalistikih drutava se objanjava time to je primarno investirano u proizvodnu, naroito teku industriju, uz nisak stepen potronje i male investicije u infrastrukturu, nizak nivo transporta, komunikacijskih veza, stambenog prostora, zdravstvene nege i obrazovanja. Prema Oferu politika dravnog socijalizma je bilo ekonomino upravljanje urbanizacijom,to znai da se maximalno investira u industriju na raun infrastrukture: a) ograniavanje sredstava za infrastrukturu i usluge po glavi stanovnika grada b) manja proporcija neproduktivnih u odnosu na produktivne radnike u gradu c) ograniavanje broja ruralnih u odnosu na urbane migrante. Posledice hipourbanizacije: a) gradski stambeni prostor nije dovoljan za smetaj svih zaposlenih u gradskom podruju b) porast broja svakodnevnih putovanja na posao iz seoskih podruja c)

49

razvijen je sistem kontrole koji je spreavao preseljenje seoskog stanovnitva u gradska podruja (interni paso) Mari i Selenji su identifikovali 4 zasebne faze urbanizacije u socijalistikom svetu. To su: deurbanizacija, nulti urbani rast, hipourbanizacija i intenzivna socijalistika urbanizacija (kvota zaposlenosti u industriji poinje da opada i poveava se ulaganje u infrastrukturu) izlaz iz etape prinudnog rasta VS korak ka kapitalizmu Raspodela stambenog prostora: Selenji je identifikovao 3 osnovne kategorije gradskog stambenog prostora - a) stambeni prostor u vlasnitvu drave b)zadruni stambeni prosstor c) privatni stambeni prostor. Za socijalizam je karakteristian regresivni obrazac raspodele, poto oni s najveim prihodom dobijaju najvie u pogledu subvencija, a oni sa najniim prihodima najmanje. 3 objanjenja: a) sluajnost b) posledica korupcije dravnih slubenika c) sistemski rezultat dravnog socijalizma. On smatra da je re o proizvodu dravnog socijalizma suoenog sa ogromnom nestaicom, pa je pronaen kriterijum drutvene zasluge za dodelu stanova. Po njemu je dravni socijalizam sistem koji raspodeljuje resurse na sutinski regresivan nain. Rezidencijalni obrazac: a) u periodu dravnog socijalizma postojala je rezidencijalna segregacija, ali je njen stepen bio nii nego u predsocialistikom periodu izmeu 2 svetska rata (Prag, Peta) b) U Peti i Varavi su drutvene grupe sa najviim obrazovanjem bile najizdvojenije, one sa srednjim najmanje, a zatim najmanje obrazovane takoe izdvojene c) nivoi segregacije su opali izmeu 1970. i 1980. d) U Moskvi i Varavi je postojao obrazac segregacije po stambenom bloku ili zgradi e) u Moskvi je postojala i segregacija po sektorima. Sredstva za izgradnju stanova su usmeravana na ministarstva i dravna preuzea (prioritet)i na optine, te je mesto gde e ljudi iveti i kako zavisilo od toga gde su zaposleni. Pozicija moi dravnih preduzea su neposredan uzrok segregacije (strukturna mo) Postsocijalizam: uloga naslea starog sistema (matrice raspodele kapitala, modeli vrednosti, obrasci ponaanja); Niova teorija trine tranzicije VS Starkova teorija re-kombinovanja resursa. Prema Niovom miljenju u trinoj ekonomiji birokrate imaju manje, a radnici u indistriji i poljoprivredi vie moi da dodeljuju resusre i onda su im i plate srazmerno vee i imaju vie prilika za drutvenu pokretljivost. Osnov analize su promene prihoda u domainstvima i radnih mesta, i on pretpostavlja veoma nagle promene. Stark nasuprot istie kontunitet stratifikacije i struktura moi. Do promena dolazi zbog ponovnog kombinovanja i pregrupisanja postojeih resursa. Stark smatra da e ljudi koji ve poseduju ekonomski, drutveni i politiki kapital moi da tu prednost iskoriste u postsocijalizmu. Nove forme prikrivaju stare strukture. 1993. elite u ekoj, Poljskoj i Maarskoj su doivele ogroman pad, najgore je proao politiki vrh, a najbolje ekonomska i kulturna elita. Privatizacija stambenog prostora: za vreme socijalizma tipian obrazac nejednakosti, domainstva sa veim prihodima su dobijala najbolje dravne stanove. Rusija VS Maarska, Bugarska; besplatna privatizacija, otkup stanova. Stepen obrazovanja je imao neposredan uticaj na privatizaciju. Stambena privatizacija je reprodukovala status quo, tj omoguila je ljudima koji su iveli u najboljim stanovima da ih i zadre. 37A. Socio-prostorne nejednakosti u razvijenim zemljama

50

Programi drave blagostanja imali su veliki uticaj na oblikovanje prostorne strukture, posebno evropskih gradova. Njihova uloga je najznaajnija u oblasti stanovanja kao kljunog elementa prenosa socijalnih nejednakosti u prostorne. Nakon II sv. rata dolo je do ekspanzije nestaice stanova, ali se pristupilo masovnom programu izgradnje stanova u dravnom vlasnitvu (zbog odravanja dotadanjeg sistema i dravne investicije u stanovanje bile su znaajni element eko modernizacije i urbanizacije). Zamah procesa suburbanizacije u evropskim zemljama zabeleen je '60-ih kada su u kreiranju urbane i stambene politike znaaj dobile stambene preferencije odnosno kvalitativna dimenzija! U periodu intenzivne suburbanizacije veina pripadnika srednje klase uspela je da obezbedi sebi kvalitetno stanovanje u vlasnikom sektoru. Na taj nain kao posledica nastaje filtracija stanova u javnom sektoru. Filtracija promena socijalnog sastava korisnika odreenog stambenog fonda bez promene njegovih fizikih karaktristika, pri emu se novi korisnici nieg socijalnog statusa od prethodnih, koji se prostorno pomeraju u kvalitetniji sektor stanovanja. Ovaj proces socijalnog stanovanja (za najsiromanije) je bio najizraeniji u 80-im a prati ga i politika privatizacije stanova. Privatizacija nije samo promena vlasnikog statusa, ve itav niz mera kojim se funkcionisanje javnog sektora stanovanja usmerava ka trinim principima, a deo odgovornosti se prenosi na privatni sektor. Privatizacija je najzastupljenija u zemljama liberalnih sistema drave blagostanja (najbolji primer Engleska). Princip filtracije stambenog fonda je dominantan u stambenoj politici razvijenih zemalja, a dravna intervencijau stanogradnji se okree potrebama viih socijalnih slojeva. Suavanje ponude u okviru javnog stanovanja predstavlja problem za neke (ali brojne) kategorije stanovnitva koji nisu plateno sposobni da plate kvalitetnije i sigurnije stanove (nezaposleni, neobrazovani, samaka domainstva...). Kako je proces suburbanizacije uslovio odliv viih dohodovnih grupa iz centralnog podruja grada (dolazi do dekoncentracije stanovnitva, jer populacioni rast suburbija prati opadanje broja stanovnika centralnih gradskih podruja), proces dentrifikacije povezan je sa merama stambene politike u cilju iniciranja porasta pripadnika viih slojeva na centralnim lokacijama, s ciljem obezbeivanja povoljne poreske osnove kao budetskog prihoda lokalne vlasti. Dentrifikacija promena kako fizikih struktura stambenog fonda tako i socijalnog sastava njegovih korisnika odnosno izgradnja luksuznih stanova na lokacijama, do tada, siromanog stanovanja, pri emu se preanje stanovnitvo izmeta u korist viih socijalnih grupa. Dentrifikacijom se naziva i gradnja luksuznih stanova na lokacijama koje su procesom dezindustralizacije grada naputene izmetanjem industrijskih postrojenja i sa njima povezanih funkcija. Otuda ovaj proces oznaava povratak pripadnika srednje klase na centralna gradska podruja, ali ne iskljuivo putem izmetanja grupa nieg socijalnog poloaja, te se ovaj proces smatra vanim aspektom reurbanizacije (zaustavljanje pada brojnosti stanovnitva centralnih gradskih podruja). Proces dentrifikacije postoje i predmet diskusije razliitih autora. 1. Predstavlja izazov tradicionalnim postavkama susedske dinamike i urbane socijalne strukture koje obeleava teorija

51

sukcesije pravilnost izmetanja bogatih stanovnika u sve kvalitetnija susedstva te nastanjivanje niih socijalnih grupa u susedstva koja su ima na taj nain postala dostupna. Prema ovoj teoriji dobro susedstvo je suburbano susedstvo jer su prostornost i niska gustina naseljenosti, a ne blizina centra, dominantni kriterijumi. 2. Marksisti i suburbanizacija i dentrifikacija su odraz pomeranja kapitala izmeu razliitih sektora ekonomije i delova grada (ekonomska teorija raskoraka rente) te se promenom profitabilnosti lokacija objanjavaju ovi procesi. 3. Nominalistiki pristup dominantni uzrok ovog procesa nalazi u promenama ivotnog stila, vrednosti, potroakih modela nove servisne klase, kao kreatora tranje za dentrifikovanim oblicima stanovanja; nju obeleava: vea potronja no tednja, velika prostorna mobilnost, ukljuujui i stambenu, hedonistiki individualizam, negacija ili odlaganje braka, kao i roditeljstva). Deindustrijalizacija gradova podrazumeva fiziko izmetanje industrijskih sadraja na suburbane lokacije, a sa pomakom ka servisnoj ekonomiji dolazi do prostorne dislokacije i servisnih poslova, te se na centralnim gradskim lokacijama koncentriu samo najznaajniji produkcioni servisi, dok se ostali izmetaju u suburbiju. Pomak ka razliitim modelima potronje u velikim gradovima doprinosi ouvanju centra grada kao arene spektakla, ali ta je sa onim delom stanovnitva koji se nalaze na niem poloaju, a ive u samom centru? Ekoloki pristup (ikaka kola) prepoznaje ove marginalizovane urbane zone i razvija tezu prema kojoj su ove posledice prostorne nedostupnosti adekvatnih poslova koji bi omoguili ukljuivanje lokalnog stanovnitva u dominantne ekonomske i drutvene tokove. S druge strane, Sasensova govori o razvoju neformalne i ilegalne ekonomije, jer siromani slojevi uslovljavaju nestandardizovanu tranju jer svoje potrebe ne mogu zadovoljiti luksuznim dobrima. Markuze, pravei razliku izmeu uspenih lokalnih zajednica (koji obezbeuju zaposlenje stanovnitvu) i one koji to nisu uvodi pojam enklave naspram geta (savremeni geto karakterie eko. i soc. iskljuenost lokalnog stanovnitva u odnosu na dominantno, u klasinom pre je bilo rei o odnosu subordinacije). Pojam iskljuenosti, kako sa formalnog teita rada tako i iz ostalih procesa vanih za integraciju u drutvo, postoje bitna odrednica socijalnog poloaja urbanog stanovnitva na dnu socijalne stratifikacije. Bavei se problemom samoreprodukcije socio-ekonomske iskljuenosti, Vilson reafirmie pojam potklase, jer se ovaj problem ne uoava ako posmatramo samo ue uloge (geto naputaju uspeni pojedinci, pa tako instutucije ostaju hendikepirane, ali nema vie ni uzornih modela). Gans, umesto pojma potklase, predlae pojam potkaste kako bi se istakao stepen iskljuenosti dela stanovnitva koji produkuje savremeno drutvo. Neposedovanje eko. i kult. kapitala, kao i demografske promene, odreuju siromatvo i bekunitvo, koje je u porastu bez obzira to zemlje razvijenog sveta belee ekonomski rast. Markuze razlikuje 2 tipa dravne intervencije u domenu urbane politike: 1) tip drave blagostanja (korisnici su obini ljudi i sa njima se svi identifikuju) i 2) represivni (rezidualni) tip
52

(stigmatizacija korisnika, po bilo kojoj osnovi, tako to se definiu kao posebna grupa korisnika). Harloe i Fainstain smatraju da donja klasa je kljuna za urbane procese, jer urbane politike slue njihovim ciljevima. Zajedno sa najviim stratumom srednje klase, postaju veoma znaajni za promene na tritu stanovanja, nosioci procesa urbanizacije... Ostali pripadnici srednjeg sloja i dalje slede suburbani model. A najnii stratumi su najvie koncentrisani u rentalnom sektoru. Centralni delovi nastanjeni su najsiromanijima... Kastels ukazuje na proces dualizacije gradova u poslednjim decenijama. U centralnim zonama grada dualizacija je najuoljivija, jer se ekskluzivni, produkcioni i rezidencijalni sadraji mogu locirati kao izdvojena ostrva ne zahtevajui urbanu obnovu neposrednog okruenja. Markuze, na slian nain poima dualni grad istiui da njegovi socijalni delovi postaju totalizovane zajednice, te se svakodnevniivot odvija na taj nain to ini pripadnike drugih soc. slojeva nevidljivim, i odlikuje se na taj nain mogu donositi na tetu drugih. Neomarksisti proces uslonjavanja soc. strukture nazivaju polarizacijom (rast i na dnu i na vrhu lestvice). Harloe i Fainstein su kritini prema pojmu dualizacije jer ne izraava kompleksnost procesa. Kastels i Markuze takoe su kritini prema pojmu dualnog grada, ali ga upotrebljavaju metaforiki. Neovebenjanci - naglaavaju proces demonpozicije socijalnog statusa (da osobe slinih sposobnosti i zanimanja imaju razliite uslove ivota i ivotne anse). Hamnet je kritian prema Sasenovoj (ekoloka teorija): koja procese soc. polarizacije zasniva na porastu nejednakosti u dohocima zaposlenih.

38. Socioprostorne nejednakosti u zemljama u razvoju Prouavanja gradova III sveta usredsreuje se na hoperurbanizaciju i na podeljenost urbanog drutva du nekoliko linija: 1) formalna-neformalna ekonomija; 2)grad-okruenje; 3)socijalne i etnike podele. Prouavajui proces urbanizacije u L.Americi, Kastels je 70-ih godina naveo da 25% stanovnitva ivi u slamovima i nehigijenskim naseljima i bariosima. Krajem prolog veka njihov udeo se popeo na 50% ( najvie u Adis Abebi 85%, a najmanje u Sao Paolu32%). Odsustvo komunalne infrastrukture, prenaseljenost, opasna industrija u blizini mesta stanovanja uslovljavaju visoku stopu smrtnosti stanovnitva. Tu dominira siva ekonomija (70% stanovnika Losake zavisi od sive ekonomije-Robinson). Siva ek podstie inostrani kapital najee kroz eksploatisan rad ena. Budui da je pre re o tradicionalnim drutvima (rodna podela rada), ove analize se usmeravaju ka rodnoj dimenziji.

53

Pedrazini i Sanezova (barios) ukazuju na jo jedan proces koji pojaava segragaciju u latinskoj Americi-povlaenje otmenih etvrti...(pitanje 34) doivljaj drugog kao pretnje bitan je element socijalizacije mladih iz siromanih etvrti, koji nije usmeren samo na socijalno udaljene grupacije, ve i na stanovnike drugog bariosa. Socijalni kapital u strategijama lokalnih zajednica ima ogranienu ulogu u organizaciji njihovog razvoja, ali i prouavanja na nivou susedstva imaju veliki znaaj za reprodukovanje socioprostornih nejednakosti. U studijama gradova III sveta imamo 2 meusobno iskljuujue predpostavke: 1. da oni kopiraju iskustvo zapada (vei trokovi socijalne politike) ili 2. da koriste prednost zaostalog razvoja (uenje na grekama drugih) Lokalna vlast u ovim gradovima se oslanja na tradicionalne mere privlaenja stranog kapitala, strategije socijalnog dampinga i slabljenje nacionalistikog lokalnog fiskalnog kapaciteta. Realni rezultat je slaba ili potkupljiva lokalna vlast koja je brana stranim ulaganjima i reprodukuje zatvoreni krug zavisne urbanizacije. Ovi gradovi nisu nastali postepenim razvojem, ve osvajanjem (domorodake kulture strmoglavo pozapadnjaene). Problem prouavanja gradova zemalja u razvoju odvija se pod kapom odrivog razvoj. Mina Petrovi: osnovna razlika izmeu socijalistikih i gradova III sveta lei u injenici da je socijalistika drava uspevala da sprei prekomernu imigraciju u gradove, preteranu urbanu koncentraciju u pojedinim gradovima i izrazite urbane nejednakosti u poreenju sa prekomernom urbanizacijom gradova III sveta. POVEZATI SA PITANJIMA 39. Socio-prostorne nejednakosti tokom socijalizma i u post-socijalistikom periodu Socijalizam Moglo bi se rei da je socijalizam karakterisala vea stabilnost stambenih karijera zbog vee stabilnosti ostalih karijera sa kojima je povezana(puna zaposlenost i statina radna karijera). Kontrola transakcije stanova i stambena nestaica uslovile su nizak nivo stambene mobilnosti. Jedno od retkih istraivanja bavi se stambenim preferencama na stambenom nivou (Mandi i Clapham). Oni su doli do zakljuka da su preference ka odreenom tipu stanovanja (kolektivno/individualno) ili vlasnikom statusu (dravno/privatno) bile oblikovane pode neposrednim uticajem koncepta stambene politike i u socijalistikim drutvima. Iako se graanima ne moe osporiti preduzimljivost, lojalnost prema dravi svakako da moe jer se tei da se od drave uzme to vie resursa (otuda i pojava bespravne gradnje, koji zapoinju zaposleni u industriji, koji koriste i svoje znanje i materijalne resurse preduzea).

54

Osnovne karakteristike socijalistike stambene politike uslovile su i specifinu suburbanizaciju, rezidecijalnu segregaciju i lokacione karakteristike u odnosu na kapitalistike zemlje. Podurbanizovanost se u socijalizmu ispoljava u 2 vida: kvalitativnom i kvantitativnom. Kvantitativni se odnosi na spoljni rast gradskog stanovnitva u odnosu na porast zaposlenosti u industrijskom sektoru (deagrarizacija). (Nema dovoljno stanova za migrante). Usled administrativne kontrole migracija stanovnika u gradove nastaju meovita domainstva i postaju trajni model. Zemlje koje nisu vrile kontrolu, suoile su se sa problemomm paraurbanizacije (naseljavanje imigranata na obodima velikih gradova). Kvalitativna se odnosi na niske standarde opremljenosti stanovanja u odnosu na potrebe stanovnitva u uem (unutranjost stana) i irem (opremjenost lokacija). To je bila posledica razvojne strategije koja je promovisala industriju u osnovno sredstvo urbane promene. Tako je dolo do situacije bespravne gradnje u uslovima planske kontrole, a u sadejstvu sa ekonomskom neefikasnou dravne provizije stanova. Jedan od autora smatra da stanovanje i grad bi trebalo da budu odreeni kao javna dobra ali na nain koji ukazuje na autonomiju u odnosu na pojedinane interese. To znai da javna dobra definiu skup uslova koji su nuni za reprodukciju opstanka svih lanova zajednice bez posebnog rizika! U socijalizmu nije bilo aktera koji bi bio zainteresovan (elita) ili sposoban (ostale grupe) za operacionalizaciju tako shvaene autonomije javnog dobra. Drava je predstavljana kao subjekat i zastupnik interesa apstraktnog rada. Suburbanizacija- Suburbije socijalistikih gradova nisu specifine, ali dominantan tip stanovanja i prostorna disribucija viih slojeva unutar suburbije jeste. Suburbanizacija u socijaliznu obeleena je irenjem novih stambenih naselja, kolektivnog tipastanovanja u dravnom vlasnitvu po obodima gradova. U socijalistikim suburbijama individualni tip stanovanja u privatnom vlasnitvu javljao se primarno kao nuzprodukt socijalistike stambene politike, na najudaljenijim i infrastrukturno neopremljenim lokacijama, niskog kvaliteta gradnje, neretko ilegalnog statusa, iji su nosioci/korisnici bili najnieg socijalnog statusa. Vii drutveni slojevi gradili su suburbane individualne kue (vikendice). Proces suburbanizacije soc. gradova nije bio praen demografskim pranjenjem centralnih gradskih lokacija. Ali izgradnjom tih novih naselja kolektivnog stanovanja (Novi Bg.), pravi se razlika izmeu kapitalistikih gradova: u kapitalistikim gradovima opada gustina naseljenosti od centra ka periferiji, a kod onih obrnuto. U socijalistikim gradovima socio-ekonomski status opada od centra ka periferiji. Opet, rezidencijalna segregacija socijalistikih gradova, u odnosu na kapitalistike, je generalno nia i izraena u manjim prostornim celinama. Ekoloki faktor: nova naselja naseljavaju mlada domainstva, a stara, blia centru i u centru, straija domainstva, pa otuda i opadanje gustine naseljenosti u centru! Smit izdvaja tipina podruja socijalistikog grada u pogledu socioekonomskih i prostornih karakteristika: 1) centralne zone, stanovi visokog kvaliteta, dobra dostupnost servisa,
55

naseljeni strunjacima i rukovodiocima; 2) centralne lokacije sa stanovima niskog kvaliteta i zgradama koje propadaju, ali dobra dostupnost servisa; 3) spoljne zone, stanovi visokog kvaliteta, dobra opremljenost servisima, blizu centra dobra povezanost sadraja, naseljene strunjacima i slubenicima; 4) spoljne zone, stanovi niskog kvaliteta, nema razvijenih servisa, naseljene radnikom klasom; 5) peri-urbana podruja i suburbane enklave, privatne kue niskog kvaliteta, nema servisa, tu ive imigranti. Tokom '70 i '80 ih dolazi do uestalijih intervencija u centralnim zonama grada, poinje gradnja kvalitetnijih stambenih zgrada, to povlai proces dentrifikacije. No za dentrifikaciju veih razmera nije bilo uslova jer su se nametali veliki problemi raseljavanja stanovnitva. Postsocijalizam Postoje 3 mehanizma koji doprinose porastu socioprostorne diferencijacije u postosocijalistikim gradovima. Prvi se odvija u okviru nasleenih socioprostornih razlika, bez pratee mobilnosti. Usled uspene konverzije socijalnog/politikog u ekonomski kapital, podruja stanovanja pripadnika vieg socijalnog statusa i dalje ostaju elitna i obrnuto. Drugo, dolazi do promene nasleenih rezidencijalnih modela, tako to pripadnici viih dohodovnih grupa tee da napuste lokacije u kojima su stanovali tokom socijalizma a ija vrednost opada, a nii slojevi imaju tendenciju premetanja u manje stanove i na loije lokacije. To uslovljava socijalnu homogenizaciju gradskih podruja. Novi obrasci stambene i prostorne mobilnosti podrazumevaju i da vii socijalni slojevi potiskuju nie sa lokacija koje postaju atraktivne. Trei mehanizam odnosi se na pritisak stanovnitva koje imigrira u gradove pod dejstvom procesa globalizacije i zakesnele urbanizacije. U prvom sluaju imigranti su preteno vieg socijalnog statusa i mogu biti nosioci specifinih rezidencijalnih obrazaca koji zahtevaju finansijska sredstva kojima ne raspolae dovoljan broj pripadnika domicilnog stanovnitva. U drugom sluaju uglavnom je re o pripadnicima najniih socijalnih pozicija koji nastanjuju stanove najnieg kvaliteta i postaju akteri ilegalne gradnje substandardnog tipa. U analizi novih rezidencijalnih preferenca koje utiu na promene prostornog modela grada, panja je usmerena na pripadnike viih slojeva (kapitalistika uloga u nastajanju, politika elita). Ipak promene se odvijaju sporo (jer je mali broj stanovnika koje pripadaju najviim slojevima) jer se srednja klasa (koja trebalo da bude nosilac) jo uvek nije konsolidovana. Tako da stambene preference najviih slojeva uslovljavaju nastanak malih suburbanih naselja luksuznog stanovanja kao i enklava skupog stanovanja u centralnim gradskim zonama, a to za sobom povlai proces dentrifikacije... Ima autora koji tvrde da je oblikovanje nove socijalne segregacije uoljivo u socijalnom i fizikom prostoru grada: nastaju rezidencijalna naselja sa kuama opremljene bazenima, saunama, teniskim terenima, a nasuprot njima rastu naselja loe reputacije naseljena postsocijalistikom potklasom: izbeglice, kriminalci, nezaposleni. U suburbijama postsocijalistikih zemalja razlikujemo 2 rezidencijalna modela: nasleeni (kolektivna stambena

56

naselja i podstandardna esto ilegalna individualna naselja) i novi (lukszna individualna gradnja). Lokalne vlasti doprinose socio-prostornoj diferencijaciji jer se ponaaju preduzetniki i tee da na svojoj teritoriji ostvare adekvatne budetske prihode i male rashode. Primer Praga U Pragu suburbanizacija je dostupna samo najbogatijima a platenu mo srednje klase u ovom kontekstu nisu podstakli ni hipotekarni krediti. Pripadnici viih slojeva u Pragu preferiraju centralne gradske lokacije na kojima je dolo do znaajne promene socijalnog sastava stanovnitva (usled restrikcije). Strani investitori stkupljuju stanove, obnove ih i prodaju po veoj ceni, slino se ponaaju i optine. Ta velika zainteresovanost investitora i divelopera za otkup stana koji se nije obnavljao tokom socijalizma posledica je razlike u realnoj vrednosti tog stana na tritu. Tako da je u Pragu (Budimpeta i Varava) porastao broj agencija za promet nekretnina. Radikalno sprovedena restitucija i veliki deo stambenog fonda koji je njome obuhvaen specifinost je Praga, to je uslovilo i konverziju stanova u poslovni prostor. Kao osobenost postsocijalistikih zemalja jedan autor navodi pojam funkcionalnog raskoraka redukcija stambene funkcije na centralnim gradskim lokacijama odvija se nekontrolisano odnosno bez planske regulative koja bi spreila drastino opadanje stanova. U drugoj polovini '90-ih u Pragu dominira izgradnja luksuznih stanova u viespratnicama, oblasti blie centru, vieg stambenog i socijalnog statusa i ne podrazumevaju dentrifikaciju kupci su bogati esi, dok e mladi, zaposleni u privatnom sektoru i produkcionim servisima, initi novu servisnu ulogu. Komercijalizacija centralnih gradskih lokacija pored porasta socijalne segregacije uslovljava i problem dosupnosti urbanih servisa preostalom lokalnoom stanovnitvu koje ne pripada viim socijalnim slojevima. Primer Budimpete Dentrifikacija u Budimpeti je znatno manje zastupljena no u Pragu jer proces restitucije nije radikalno sproveden. To je doprinelo da proces suburbanizacije nude zastupljeniji nego u Pragu... 40REPRODUKCIJA SOCIJALNE ISKLJUIVOSTI NA NIVOU SUSEDSTVA Da li siromani delovi grada ine lokalno stanovnitvo jo siromanijim? Vilijam Vilson pretpostavlja da visoka stopa siromatva u lokalnoj gradskoj etvrti dovodi do jo vee drutvene devijacije. Hipoteze: a) Lokalna gradska etvrt utie na obrasce ponaanja jer se oni ue u drutvu b) u siromanim etvrtima je vei procenat osoba ije ponaanje i norme nisu saglasni sa drutveno dominantnim c) odstupanje od drutveno prihvatljivog se ne opaa kao dominantno d) devijantne norme i ponaanje se ire meu stanovnitvom i postaju dominantni, tj pravilo ponaanja veine f) diskriminacija etvrti g) rezigniranost i izolacija zbog uskraenih mogunosti *poseban problem imaju devojke: h) partner sa niksim prihodima i) poveano siromatvo ene j)sistem socijalnih davanja umanjuje odgovornost mukarca prema eni i detetu k) visoka stopa

57

trudnoe kod adolescentkinja i vanbrane dece mogu se delimino objasniti sistemom socijalne pomoi Osnovno pitanje: kako drutveni kontekstii mogu uticati na stavove i ponaanje ljudi koji ive u njima. a) definicija kontexta b) ocrtavanje kontexta c) specifikacija kontexta A) DEFINICIJA KONTEXTA kontext je skup mogunosti i ogranienja koja su pojedincu na raspolaganju. B) OCRTAVANJE KONTEXTA problem prostorne granice, stanovnici jednog istog podruja se razlikuju u pogledu ocrtavanja svog kraja C) SPECIFIKOVANJE DEJSTVA KONTEXTA dejstvo kontexta je uinak skupa opcija i ogranienja na ponaanje i stavove individua. Erbing i Jing smatraju da postoje 4 mehanizma koji povezuju kontext sa individuom. To su: 1) drutvena telepatija (prenoenje) 2) zajednika sudbina 3) grupne norme i 4) endogena reakcija. U principu, glavni mehanizmi koji blie odreuju uticaj kontexta su meusobno delovanje (funkcija prostorne blizine) i drutveno uenje. Opti stavovi: a) gradska etvrt bar delimino odreuje kontakte lokalnih stanovnika b) prostorna blizina podstie drutvene kontakte c) dostupni modeli ponaanja i stavovi utiu na pojedince d) mehanizmi prihvatanja normi i ponaanja jesu uzajamno delovanje i vidljivo ponaanje (iskljuuje se dejstvo medija) e) ogranienost kontakata na etvrt poveava njen uticaj na stanovnike f) drutvene mree siromanih su manje i prostorno ogranienije 1.Neki pojedinci i li domainstva mogu pre da poslue kao modeli ponaanja 2. Krucijalnu ulogu ima selektivno useljavanje u i iseljavanje iz 3. Pojedinci imaju svoj prag procene Zakljuak: siromani krajevi zaista pootravaju siromatvo lokalnog stanovnitva, ali taj zakljuak vai pod odreenim uslovima: a) delatni prostor stanovnika i njihove drutvene mree moraju biti ogranieni na lokalnu etvrt. to su oni vie ogranieni, vea je verovatnoa da e kraj grada uticati na stavove i ponaanje b) drutvene grupe deca, domaice, nezaposleni 40A. Reprodukcija socijalne iskljuenosti na nivou susedstva Autor: J. FRIDRIH Specifino dejstvo siromatva moe se izraziti pitanjem: da li siromani delovi grada ine lokalno stanovnitvo siromanijim? Odgovor vodi do teorijskih i metodolokih problema.

DEJSTVO SIROMATVA- RAZJANJENJE VILSONOVE TEORIJE Vilson (''Stvarno deprivilegovani'')-rasprava o najnioj klasi. On ispituje stepen siromatva u gradovima SAD, u delovima gde preteno ive crnci. Ovi delovi grada ispoljabvaju najvie stope: Naputanja kole Trudnoe adolescentkinja
58

Vanbrane dece Nezainteresovanosti za traenje posla Odstupanja od dominantnih drutvenih normi Devijantnog ponaanja Fizikog propadanja zgrada

On pretpostavlja da je sve to posledica ivota u siromanom podruju i zato se javljaju devijacije. Neke njegove formalnije hipoteze: 1. 2. 3. lokalna etvrt utie na ponaanje na osnovu uenja prema modelu postoji pravilo ponaanja veine- devijantno ponaanje se iri ako u nekom kraju grada postoje devijacije on e biti diskriminisan Mlade stanovnice tih krajeva suoene su sa ogranienim brojem partnera, tako da se ne zatvara lanac siromatva. To pospeuje izolovanost. Vilson ne obrazlae sistematski mehanizam koji izaziva pretpostavljene kontekstualne posledice. Dalje, to je severnoameriki model, ali nijedna evropska zemlja nema tako dugu tradiciju diskriminacije kao to je sluaj sa crncima tamo.

DEJSTVO LOKALNE GRADSKE ETVRTI : TEORETSKI TEMELJI Koliko drutveni kontekst utie na stavove i ponaanja? Postoje 3 metodoloka problema : I definicija konteksta- mogunost i ogranienja pred pojedincem. Najbolje je da se on definie sa obzirom na drutvene mree. To je bolje nego delovanje npr. prostora, etvrti. II ocrtavanje konteksta- ako se za kontekst izabere gradska etvrt, a ne mrea, javlja se problem njene prostorne granice. I stanovnici jednog istog podruja se razlikuju u pogledu ocrtavanja svog kraja, to se pokazalo u vie istraivanja III specifikovanje dejstva konteksta- to je krucijalni problem analize. Dejstvo konteksta je uinak skupa opcija koji utiu na ponaanje i stavove individua. Glavni mehanizam koji blie odreuje uticaj konteksta su meusobno delovanje i drutveno uenje. Meusobno delovanje je funkcija prostorne blizine. Partnerski odnos iziskuje uzajamnu privlanost! Ona je pak najsnanija meu osobama slinog statusa, to vai za sve sociodemografske grupe. To se moe objasniti stavovima o uticaju lokalnih etvrti: gradska etvrt barem delimino determinie kontakte prostorna blizina podstie drutvene kontakte dijapazon dostupnih ponaanja obogauje ili ograniava ponaanje stanovnika

59

Meutim, kontakti zasnovani na prostornoj blizini ine samo deo naih odnosa. Nije obuhvaeno ni dejstvo masovnih medija u ovim pretpostavkama. HERL I RENK daju objanjenje goverei o drutvenom uenju postoje porodice i modeli koji mogu pozitivno uticati na druge tako to su npr. pobegli od bede i siromatva stanovnitvo sa meovitijim stanovnicima imae vie pozitivnih modela. mora se utvrditi koji je to broj osoba zbog kojih bi neko neto uradio, npr. koliko njih mora biti devijantno da bi se neki pojedinac odluio da i on to bude. ZAKLJUAK - DA LI SIROMANI STANOVNITVO SIROMANIJIM? DELOVI GRADA INE LOKALNO

Siromani krajevi grada zaista pootravaju siromatvo lokalnog stanovnitva, ali to vai samo pod odreenim uslovima. Delatni prostor stanovnitva mora biti ogranien smo na lokalnu etvrt. Dalje, uticaj lokalne etvrti moe se razlikovati i u zavisnosti od drutvene grupe- deca, domaice, nezaposleni.. Neophodna su sistematina istraivanja da bi se to utvrdilo. Treba razmotriti i druge definicije konteksta, kao to su mree. 44ROMI I STANOVANJE Stanovanje je jedan od najznaajnijih elemenata kvaliteta svakodnevnog ivota. Stan je materijalno dobro koje ima svoje kvantitativne osobine (povrina, broj soba), kvalitet (vrsta materijala, oprema), formu (individualno i kolektivno stanovanje) i institucionalni status (privatna svojina, drutvena, zakup, bez pravne osnove). Stanovanje je odreeno mestom pojedinca i drutvenih grupa u drutvenoj podeli rada, u proizvodnji i raspodeli materijalnih dobara, drutvene moi i ugleda. Kada su Romi u pitanju neophodno je razmotriti njihov poloaj kao etnike manjine,odnosno opti drutveni okvir njihovog stanovanja. Drutveni poloaj Roma koji odreuje njihov stambeni standard povezan je sa problemom njihove integracije u globalno drutvo. Luis Virt: a) broj i veliine odreenih manjina u drutvu b) stepen u kom manjinski status obuhvata sukob sa veinskom grupom ili iskljuenje c) priroda drutvenog ureenja. Virt razlikuje pluralistike, asimilanionistike, secesionistike i borbene manjine. Stambena situacija Roma je najvidljiviji pokazatelj njihovog siromatva. *etnosocijalni staus. Romska naselja su najee nesigurna, segregirana, nehigijenska, sa slabom ili nikakvom komunalnom infrastrukturom i oni su loe integrisani u drutvo. Izloeni su prinudnoj rezidencijalnoj segregaciji. Na Balkanu su jo Turci zakonom propisali segregiranje Roma po odreenim mahalama. Beograd ni danas nema celovit program deslamizacije ili urbane obnove. Do sad se to deavalo samo zbog velikih graevinskih projekata. Lazarevaka padina, Zidane batake, Orlovsko naselje, Ledine, Staro sajmite. Kako bi se mogli poboljati uslovi: uslovi u stanovanju se ne mogu poboljati dok postoji marginalizacija i diskriminacija u zapoljavanju, kolovanju i politikom ivotu. Pobljanje stambenih i komunalnih uslova u legalnim, ali zaputenim kuama i naseljima, obnova divljih

60

naselja i kua i njihova legalizacija, izgradnja novih kua i naselja, ruenje onoga to je nemogue poboljati. Korisno bi bilo osnivanje posebnog gradskog fonda za reavanje problema nehigijenskih naselja. 45RODNA DIMENZIJA NEJEDNAKOSTI KAO SPECIFIAN ASPEKT SOCIO-PROSTORNIH

Sofi Votson u svom tekstu Rodna dimenzija grada analizira znaaj prostora za konstruisanje roda u stvarnom i simbolikom smislu. Nain na koji je grad organizovan ima posledice o ivot ena. Prema njenom miljenju urbanistiko planiranje i razvoj grada imaju tendenciju da odravaju i jaaju tradicionalne pretpostavke roda. Ona navodi da su mesta zaposlenja uglavnom u centru, dok se stanuje u predgrau, zatim je saobraaj organizovan tako da odgovori na potrebe zaposlenih, tj povezani su centar i predgrae, a ne i predgraa meu sobom, mada se u njima nalaze razliite slube. U osnovi takve prostorne organizacije je dakle pretpostavka da mu odlazi na posao, a ena ostaje kod kue i brine se o deci. Problem je sem toga i nedostatak bezbednosti to ograniava slobodu kretanja enama. Zatim dom u kom svi lanovi porodice imaju svoj prostor, sem ene. Sofi Votson misli da su predgraa odreena i u simbolikom smislu dom, lokalno, pasivno, oseajnost nasuprot industralizaciji, poslu, javnom ivotu, aktivnosti. Veberijanski pristup iskljuenost ili marginalizaciju ena shvata kao institucionalni propust (favorizovanje mukih obrazaca rada), ali i da je problem u menaderima javnog sistema koji dodeljuju javna dobra (stambeni prostor, novana sredstva), jer su recimo u Britaniji mnoge samohrane majke smetane u nekvalitetne dravne stanove, a takoe imaju i potekoa da dobiju zajmove. Marxistiki orijentisane feministkinje smatraju da prostorna marginalnost ili iskljuenost ena imaju uzroke u patrijarhalnom kapitalizmu koji grad ini takvim da uvrsti poloaj ena kao radnica u kui, a mukaraca kao plaenih radnika. Tako ene obavljaju neophodne reproduktivne aktivnosti besplatno, a plate se odravaju na niskom nivou. Slino radikalne feministkinje tvrde da grad funkcionie u interesima mukaraca, da oni upravljaju prostorom i novanim sredstvima. Dolores Hejden u knjizi Velika revolucija u kui tvrdi da je reorganizacija prostora put ka slobodi ena i ruenju rodnih podela. Matrix je grupa koju su osnovale arhitektice i graditelje i cilj im je bio da ispitaju kako prostorne forme ograniavaju i odreuju ivot ena. One su pretpostavile da bi promena u izgraenoj okolini uslovila izmenu drutvenih odnosa. 70 feministiki orijentisani sociolozi, istoriari kulture, antropolozi analiziraju predgraa iz diskursa koji predstavljaju binarni skup potronja-proizvodnja: ensko, bezbedno, sklonite, sexualno VS muko, agresivno, samouvereno. Feministiki orijentisani geografi su se bavili pitanjem kako se kapital prebacuje na mesta gde se moe exploatisati posluna i jeftina enska radna snaga. Novija feministika teorija o gradu se nadovezuje na poststrukturalistie i postmodernistike ideje i teorije subjektivnosti, identiteta i znaenja. U postmodernizmu prostor je shvaen kao fragmentaran, subjektivan, imaginativan i povezan sa moi i razlikom. Tako prema Suzan
61

Tompson dom je za imigrantkinju mesto moi, nadoknada za gubitak, simbol uspeha. Ona ukazuje da je diskurs o predgrau heterogen (kritikuje prethodnu analizu) Zatim, Elizabet Vilson istie presudan uticaj sexualnosti na prostornu strukture, ureenost i ponaanje. Time to su recimo u 19.v prostitutke bile prisutne kao javni lik u gradu, potenim enama je uskraivana urbana drutvenost. Vano je i to da se homosexualnost smeta na odreenim mestima. Savremeno interesovanje feministkinja za telo je takoe dovedeno u vezu sa prostorom. Tako Elizabet Gros u knjizi Prostor, vreme i izopaenost tvrdi da se razumevanje naina na koji ena zauzima prostor zasniva na istraivanju prisvajanja i negiranja enske prirode u okviru dominantnih sistema znanja. Grad je mesto proizvodnje i cirkulacije moi i ostavlja tragove na telesnost subjekta. Zakljuak: feministkinje su u ranim radovima bile fokusirane na rodno odreene vidove iskljuenosti i marginalnosti, diskursi su bili binarni, dok u novijem periodu u prvi plan izbijaju subjektivnost, sexualnost, telo, imaginarno. 44A. Romi i stanovanje Stanovanje je jedan od najznaajnijih elemenata kvaliteta svakodnevnog ivota pojedinca, porodica etn grupa. Stan je materijalno dobro koje ima kvantitativne osobine (povrina, br soba), kvalitativne (vrsta materijala, oprema), formu (individualno ili kolekt stanovanje) i institucionalni status (privatna ili dr. svojina). Ove osobine odreene su ulogom, dr poloajem i simbol pripadnostima stanara. Stambena kriza najtee pogaa najnie dr slojeve tj. sirotinju u koju spadaju i pripadnici etn. manjina. - Dr. poloaj Roma koji odreuje i njihov stambeni i naseljski standard povezan je sa problemom njihove integracije u glob drutvo kao i na nivou lokalne zajednice. Istie se znaaj socijalne integracije Roma, govori se o ekonomskoj, civilizacijskoj, meunarodnoj integraciji. Virt: manjinske grupe- pluralistike, asimilacionalistike, secesionistike, borbene manjine Romi su pluralistika manjina jer oni od dominantne grupe zahtevaju trpeljivost prema svojim razliitostima. S druge strane, odbija i trai zatitu protiv prinudnog asimilovanja od strane dominantne grupe. Ona iznad svega eli da ouva svoj kulturni identitet. Meutim, Romima nisu ponueni ni asimilacija ni kult. pluralizam, ve se od njih oekuje samo delimina akulturacija koja ne vodi ka integraciji. Drutveni okvir stanovanja Roma Stambena situacija Roma najvidljiviji je oblik njihovog siromatva. Najee divlje podignuta i zaputena romska naselja su nesigurne i nehigijenske segregirane naseobine, od slabog, otpadnog materijala, sa nikakvom ili slabom infrastrukturom. Nain ivota u sirotinjskim naseljima su u znaku kulture bede, povezano sa tim, imamo slamove oaja. Tamo gde postoji neki angaman da se izmeni situacija, zovu ih slamovi nade. Integracija Roma u drutvo kome

62

pripadaju poinje njihovim stalnim nastanjivanjem na odreenom mestu. Stacioniranje Roma je neophodan ali ne i dovoljan uslov njihove integracije. Romi ergari jesu sve rei, ali trajno nastanjivanje jo uvek nije potpuno i stabilno. Romska zanimanja i specifian nain ivota utiu na to da su neki lanovi domainstva u pokretu. Danas u 70 % sluajeva, Romi ine gradsko stanovnitvo. Pored perifernih lokacija, zaglavljeni su i u centru, zbog ubrzane urbanizacije. Retka su vieetnika naselja i svi se sami razdvajaju u svoja hom etnika naselja. Ta prostorna distanca je dvojaka jer ni neromsko stanovnitvo ne eli da sa njima ivi. Etnika i prostorna distanca: povodom ove pojave moe se govoriti o prostornim stereotipim koji se formiraju percepcijom Roma o svojoj naseobini, kao i percepcijom te naseobine od strane neromskog stanovnitva (tj etnikim razlozima sugraana koji ive u drugim delovima grada). Ostvarivanje soc integracije zavisi od stepena slojne, etnike i religijske homogenosti. Da bi se uspostavila integracija, neophodno je da postoje: 1. pozitivna slojna adaptiranost na situacije 2. zadovoljavajui nivo zadovoljenosti osn potreba, 3. identian oseaj stepena ugroenosti lanova, 4. identian oseaj stepena realne ugroenosti lanova Fragmenti o stanovanju Roma u Beogradu -Na osnovu imena Ada Ciganlija, Ciganska bara, Ciganska esma, moemo zakljuiti da su oni iveli jo odavno na naim prostorima. -Beograd jo uvek nema celovit program urbane obnove Kako poboljati: 3. 4. 5. 6. Obnova divljih naselja i legalizacija Poboljanje stambenih i komunalnih uslova u zaputenim kuama Izgradnja novih kua i naselja Reenje bez odlaganja Takoe je potrebno osnivanje posebnog gradskog fonda za reavanje problema nehigijenskih stanova i naselja.

45A. Rodna dimenzija kao specifian aspekt socioprostornih nejednakosti Autor- SOFI VOTSON Na makro nivou nain na koji je grad organizovan ima stvarne posledice po ivot ene, jer se odravaju tradicionalne pretpostavke roda. Mesta zaposlenja su tradicionalno koncentrisana u centru grada, odvojena od mesta stanovanja-predgradja. Kompleksni proces voenja domainstva i odgajanja dece onemoguava uestvovanje u radnoj snazi, barem u smislu zaposlenja sa punim radnim vremenom. Mukarac iz domainstva odlazi na posao, dok ena ostaje da brine o deci, pa zbog toga je evidentna injenica da su ene koncentrisane na poslovima

63

sa skraenim radnim vremenom, ili na onim poslovima koje mogu raditi kod kue. Bezbednost grada je takoe mala i ulice je teko prei sa kolicima sa bebom, a javna mesta su vie prilagoena potrebama mukaraca nago ena. Dom- deci pripada soba za igranje, u spavaoj sobi vlada mukarac, a eni pripada kuhinja. Predgraa su rodno odreena, jer je enska priroda dovedena u vezu sa domom, lokalnim i oseajem za mesto. Kua u predgrau je postala simbol sklonita u bezdunom svetu, toplo i udobno mesto kome se mukarac iz gradskog metea vraa posle tekog dana na poslu.

FEMINISTIKA TEORIJA O GRADU Feministkinje su u poetku nastojale da se pozabave odsustvom ena iz teorije i politike urbanistikog planiranja. Naglasak je stavljen na nedostatak pristupa robi i uslugama. enama urbanistike institucije onemoguavaju u potpunosti stupanje u javni prostor i ivot. Smatra se da problem, sa druge strane, lei u menaderima gradskog sistema, koji dodeljuju javna dobra, kao to je stambeni prostor, u skladu sa predrasudama i diskriminacijom. Tako se jednoroditeljskim porodicama dodeljivao loiji stambeni prostor nego nuklearnim, a ene tee dobijaju hipotekarni zajam, jer se smatra da ga teko mogu otplatiti. Radikalna kritika potekla je od marksistiki orijentisanih feministkinja. One govore o patrijarhalnom kapitalizmu-grad strukturisan tako da je . radnica u kui, a m. plaeni radnik. Boravak ena kod kue znai da gradovi mogu funkcionisati bolje, jer one obavljaju neophodne reproduktivne delatnosti besplatno. Krajnje politiko reenje je ruenje kapitalizma. Tokom '80-ih godina sve vie ena poelo je da se bavi poslovima arhitekture i urbanistikog planiranja. Reorganizacija prostora je put ka slobodi ena i ruenje rodnih podela kae Dolores Hajden. Jedna grupa ena arhitekata je osnovala lolektiv matrix, iji je cilj ispitivanje kako prostorne forme ograniavaju ili odreuju ivot ena. Tu je pretpostavka da do promene u okolini dolazi promenom u drutvenim odnosima. Uvodjenje ena u poslove urbanistikog planiranja poiva na pretpostavci fa e ene bolje razumeti sopstvene potrebe. Do kraja '80-ih godina dolazi do novih razmiljanja, ponovnog promiljanja prostora. Ispostavilo se da nastojanje da se urbani sistem prilagodi enama ili da se razori, ne vodi nikuda. Novija feministika teorija se nadovezuje na poststrukturaliste i postmoderniste, a prostor se shvata kao fragmentiran, subjektivan, nespoznatljiv, fantastian. Prostor je povezan sa moi i razlikom. Suzan Tompson ukzuje da je diskurs o predgradju heterogen, a na kako se smatralo ranije kontrola ena. Dom je mesto moi ili simbol uspeha. Stereotipne predstave o predgrau prikazuju samo pola istine.

64

Sexualnost se ponovo pojavljuje u analizama i Elizabet Vilson istie njen presudan uticaj na prostornu strukturu, ureenost i ponaanje. Oznaivi prostitutke kao jani lik ene u gradu, ranije je i kretanje pristojnih ena postalo predmet regulisanja. enama je bila uskraena urbana drutvenost. Elizabet Gros takoe dovodi telo u vezu sa prostorom. Ona smatra da za telo nema idealnog okruenja, niti postoji grad koji bi pruio blagostanje. Pitanje je kako povoljna ili nepovoljna okruenja proizvode razliita tela, jer grad ostavlja tragove na telesnost subjekta. Dakle, dolazi do novih mogunosti za feministike strategije u tom smislu to urbanistiko planiranje moe biti fleksibilno i doputati promene. Pomak je vaan budui da je doputena politika razlike u odnosu na rasu, rod, sexualnost i ne postoji samo jedna strategija koja e dovesti do reenja! Ni pojmovi javno i privatno nisu fiksni, ve se menjaju!

46

ENOMEN BARIOSA KAO TOTALNE DRUTVENE POJAVE

Barrio divlja narodska etvrt, karakteristina za ogromne metropole kao to su Meksiko Siti, Sao Paulo, Lima, Buenos Aires, Bogota, Rio de eneiro, Karakas. Metropolizacija model civilizacije koja je explodirala; oblik savremene mondijalizacije, pogaa sva mesta i sve drutvene grupe u planetarnim razmerama. Izuavanje: a) drutvene funkcije ulice (budui oblici urbaniteta, kreativnost, nasilje, segregacija), b) drutvene funkcije brzine (pokretljivost, komunikacija, informacja) i c) socijabilnost manjih grupa. Da bi se izuavao barrio neophodno je osloboditi se celokupnog zapadnjakog naslea. Metropola buran nain ivota; ubrzana verzija grada. Iz Latinske Amerike se vie klase sele u Evropu ili Sjedinjene drave. Iv Pedrezini tvrdi da pristojne etvrti metropola u Latinskoj Americi naseljava samo 1% stanovnitva, a kultura tih ljudi dominira nad svim ostalim urbanim kulturama. Latinoameriki gradovi su osnovani nasilniki, tako to je jedan poredak zamenjen drugim, osvajakim i prema Pedraziniju najverovatnije su morali da postanu metropole kakve su danas, jer je dakle moderni urbani fenomen u potpunosti nametnut spolja. Mexico, Sao Paulo ili Lima nikada nisu bili stabilne celine. Zato kulturni model ovih metropola nije isto to i urbani kulturni model velikih evropskih gradova i zato ih je nemogue procenjivati iz evropskog ugla. Npr. mree solidarnosti (neformalne vs formalne) se drastino razlikuju. Veliki udeo improvizacije; pravi protagonisti urbanih promena su extremni stanovnici. Metropola sve svoje stanovnike prisiljava da radikalizuju svoje postupke, ona je znaajan socijalizatorski agent. Barrios je totalna pojava, kako Levi-Stros definie fenomen u ije tumaenje mora biti ukljuena vizija kakvu svi njegovi itelji imaju. Iskustvo totale drutvene injenice je konkretno u dvostrukom smislu, kao iskustvo jednog drutva precizno lokalizovanog u vremenu i prostoru, ali i bilo kog pojedinca u tom drutvu. U barriosu mo garantuje posedovanje oruja, kokain je vrednost, drutveno priznanje se stie nasiljem. Prema Pedraziniju barriosi jesu ukljueni u Karakas, jer se nalaze u sreditu trita i istorije Karakasa, oni su tvorci ove metropole, iako se vlast trudi da ih predstavi kao marginalne. On smatra da bande treba izuavati sa stanovita novih drutvenih modela. Socijalizacija ak i deca iz barriosa se doivljavaju kao pretnja, kao

65

potencijalni kriminalci i oni se postepeno privikavaju na ideju da su oni takvi, da je to njihov identitet. Polazna taka analize: nasilje; sociologija nasilja, ulice i neformalne ekonomije Malandrosi imaju i nemaju novca, nisu siromani, preka potreba je kultura. Ne treba ih analizirati iz ekonomskog ugla. Jedini rad koji se isplati je nezakonit. To je klasa liena budunosti, najvanija aktivnost je da se preivi. Mitovi liberalnog kapitalizma: najamni rad, obrazovanje za sve, jednakosti prava i mogunosti, svojina nad individualnim stambenim prostorom ne funkcioniu.

46A. Fenomen bariosa kao totalne drutvene pojave Autori: PEDRAZINI i SANEZ Oni kau da se metropolizacija June Amerike odvija u izrazito mahnitom ritmu. Analiziraju njenu unutranju dinamiku pomou BARRIA-narodne divlje etvrti. Polazei od njega, rekonstruiu metropolu i upuuju na razumevanje njene haotine logike i sporne pojavegangova. Smatraju da urb. sociologija na bi smela analizirati latinoameriku metropolu stigmatizirajui barrio i njegove stanovnike. I ona sama mora da se metropolizuje. '90-te god XX veka- DOBA METROPOLA Pre ovog doba, `50-ih god, postojali su samo gradovi, sela, polja i pustinje. Posle 90-ih vie nee biti metropola-ili e se urbani prostori raspasti zbog svoje konfliktnosti, ili e se ta uzburkanost primiriti. Doba metropola- razliit kvalitet gradskih etvrti, klase, borbe, prolivane krvi. U Lat Americi to su- Mexiko, Sao Paulo, Lima, Karakas, Bueno Ajres. Metropolizacija je model civilizacije koja je eksplodirala, ali tei planetarnoj hegemoniji. Sa tim u vezi, sociologija mora prouavati: Drutvene funkcije ulice- oblici urbaniteta, kreatvnost, nasilje Drutvene funkcije brzine- pokretljivost, komunikacija, informacija Socijabilnost manjinskih grupa- klanovi, plemena, porodice, sekte. Na toj osnovi, sociologija moe oekivati da ponovo uspostavi dodir sa svojim istraivakim temeljima- drutvenom vezom, akterima, promenama. Metropola je buran nain ivota, a latinoamerika iziskuje neizvesnost koja nas obuzme im reimo da u njoj ivimo i radimo. Ostaje i duboki smisao segragacije i kad otmene etvrti iezavaju, jer se premetaju u Evropu i SAD. Dolazi do izmetanja: lokalnog, jer se barriosi ire, i internacionalnog, jer se via klasa seli na sve strane ''civilizovanog sveta''. Diferencirani prostori bivaju sve rei. Pristojne etvrti zauzimaju 1% teritorije latinoamerikih gradova! Njihova nestvarnost ih pretvara u geta i anomalije na kakve ljudi ne obraaju panju, na privid bogatstva. Ipak, njihova kultura gospodari ostalim kulturama.
66

Metropolizacija=globalna mondijalizacija, ali je sociologiji teko da zae u metropolsko doba i bavi se konstuisanjem sredine koju namerava da izuava. Kritiku joj upuuju stvarne drutvene injenice grada. Razumeti metropolski paradox je osnovni izazov urbane sociologije! Najupeatljivije pojave- bande, malandrosi (dobri bad boy iz Venecuele, ne pripada gangu i predstavlja pozitivan model), trgovina drogom. To su urbani socijalni noviteti koje treba rastumaiti. Tehnologija i preka potreba- BIPOLARIZACIJA MODERNOSTI Latinoam. gradovi nastaju nasilnim putem, spolja, paradoxalno, osvajanjem, a ne otkriem Amerike. To im je od poetka onemoguavalo da doive gradski mir. Ti gradovi danas poradjaju ljude koji u sebi nose haos( sl. Nie). Ti ljudi su akteri nove urbane kulture- kultura preke potrebe. Ona nije ista kao u velikim evropskim gradovima. U latamerikim gradovima mree solidarnosti (neformalne) ne funkcioniu kao one u Evropi (formalne, ugovorne). U Karakasu, toj nasilnikoj prestonici, stanovnici divlje podignutih gradskih etvrtidaju formu orostoru. A u barriu, narodski banditi u pojedinim etvrtima, udahnjuju ritam i naroito znaenje ivotu tropske metropole. Oni su pravi protagonisti urbanih promena i polazei od njih sociolozi moraju prouavati grad.

SOCIOLOGIJA PREKE POTREBE- drutvena nauka o metropoli?

U metropolskoj kulturi poiva logika paradoxa- drutv veze i jesu i nisu veze jer su u gangovima ljudi povezani vezama da bi preiveli, a sa druge str. te veze ih vode u smrt. Metropolizacija iziskuje korenitu revoluciju urbane sociologije koja mora da smisli nova orudja za rad i iz temelja promeni svoje predstave o urbanim drutv grupama. Metropola je ubrzana verzija grada, osloboena seljake tromosti. Metropolski fenomen = urbani fenomen + brzina. Metropola deluje na sve svoje stanovnike na isti nain, jer sve aktere, i malandrose, prisiljava da radikalizuju svoje postupke. Tako i sociolog mora da radikalizuje svoje rasudjivanje. Postoji pedagogija metropole, jer dete iz barria zna samo one stvari koje su mu dostupne. Samo gangovi mogu da proizvode teritoriju, a u planiranom delu grada to ine investitori. Fragmentacija metropole- HAOS URBANE SOCIOLOGIJE? Strunjaci su urbano promiljali polazei od onoga to su smatrali sreditem-univerziteti, dominantna kultura...A sredite metropole su sirotinjske etvrti. Barrio je totalna drutvena pojava fenomen u ije tumaenje mora biti ukljuena i vizija njegovih itelja! To je iskustvo jednog drtva precizno lokalizovanog u vremenu i prostoru, ali i bilo kog pojedinca u tom drutvu. Drutvene veze i logika VLADAJUIH SLOJEVA gangova: DOVOENJE U PITANJE SOCIOLOGIJE

67

Drutvena veza i iskljuenost su meusobno i nuno povezane, jer zajedno predstavljaju pitanje vlasti- ko povezuje ili integrie i ko razvezuje ili iskljuuje? Gangovi odbijaju delovanje drave i policije, jer produbljuju podelu drutva. Malandrosi umeju da odre drutvenu vezu u barriu. Drutveno priznanje se stie nasiljem, a coca je jedina vrednost kokja donosi ugled. U takvom kontextu izraz drutvena iskljuenost moe dovesti u zabludu. Da su pravi iskljuenici malandrosi ne bi bili tako opasni po oligarhijsku vlast koja ih iskljuuje. Zato to su sredite metropole vlast ih smatra marginalnim. Nasilniki ivot moe biti i kvalitetan, oni mogu biti i kvalitetni ljudi. Strah od crnca danas je i strah od predsednika aveza, ali pomenuti prezir proistie iz klasnog odnosa, a ne rasistikog oseanja. Kada se govori o socijalizaciji, deca iz barria iako mogu iveti normalno i biti iz normalne porodice, predstavljaju opasnost. I sociologoja devijacija je nauka belaca i kolonijalistika jer polazi od principa rasne podele.

NASILJE I SMRT KAO SOCIOLOKE INJENICE

U Evropi i SAD deca i mladi vezani su pre svega za porodicu, a potom za vrnjake kada krenu u kolu. U Karakasu, stanje preke potrebe namee sociolozima da se zapitaju emu slui kolsko znanje ako dete moe biti ubijeno po izlasku iz kole. Drutvenost deteta iz barria ne utemeljuje kola, ve ulica i metropola. Socijabilnost ganga treba shvatiti u odnosu na praktini moral grada, koji namee preka potreba. Ta preka potreba je ekonomsko pitanje. U barriu i ima i nema novca i u tome je paradox- nasuprot siromatvu svojih roditelja koji nemaju novca, mladima uvek preostaje da uzmu oruje, da se pozabave sportom, trgovinom...Siromatvo nije kultura, ali preka potreba jeste. Pogreno je gangovima prii samo sa ekonomskog gledita, jer je tu trgovina i radna i drutvena delatnost, jer ukazuje na identitet te linosti. Mladima iz ovakvih sredina jedino se isplati nezakonit rad, jer je to klasa liena budunosti, njihov motiv je-preiveti! Sociolozi gree jer taj problem uvaljuju kriminolozima ili soc. radnicima. Treba shvatiti da oni svoju marginalnost duguju protagonistima merkantilizacije razvijenih drutava. Da li se gang povlai iz graanskog drutva, ili se elita povlai i sklanja u stranu? Upravo elita, rukovodioci naputaju metropolu. Treba ponovo uspostaviti prekinutu komunikaciju izmeu ganga i elite. Savremena sociologija mora dostaviti dokaze o kvalitetu drutvenih odnosa u tim etvrtima. Glavni zadatak sociolga - RAZUMETI KVALITETE NASILNIKOG IVOTA U zap. drutvima jednakost je propisana zakonima, ali je zapravo nema. To potvrdjuju gangovi. Kod njih je izraeno jaanje kohezije grupe. lan ganga ili malandro, mora se se posmatrati kao ukljueni, a ne iskljueni deo metropole, on poiva i unutar i izvan sistema. Oni moraju biti sasluani od strane drutva, ali i njima se mora ukazati na njihovu paradoxalnost.

68

Zakljuak GANGISTA ILI IZOPAENA SOCIOLOGIJA? Gangovi su i sredite metropole i fragmentacija prostora. Posebno latinoamerike metropole zastrauju svet, jer se sve tee moe zamisliti da se njihovom sudbinom moe upravljati. U pitanju su ogranienja instrumentalnosti primenjene na urbano! Sociolozi moraju pomoi da gangovi ouvaju veze u prekoj potrebi. Latinoamerika metropola bie malandra-lukava i kreativna ili je nee biti. Neophodna je nova ''gangsta sociologija''.

47FENOMEN BESPRAVNE STAMBENE GRADNJE LITERATURA: Mina Petrovi- sociologija stanovanja- stambena politika (deo koji se odnosi na stambenu politiku u Srbiji nakon 1990) Ilegalna gradnja je u manjoj meri adekvatno infrastrukturno opremljena. Izotravanje razlika u standardu izgraenih objekata. Rairen je fenomen ilegalne nadogradnje stambenih zgrada u kojima su stanari imali mogunost da odluuju o preureivanju zajednikih prostorija. (....) Kako su ekonomska kriza i nedefinisanost osnovnih aktera koji se bave stambenom izgradnjom, zaotrili problem dostupnosti stanovanja tokom devedesetih, dolo je do zamaha individualnih stambenih strategija snalaenja koje su razvijane tokom socijalizma: samogradnje i/ gradnje. Naime zakon je to ''dozvoljavao'' do 2001... Jedan od uzroka ilegalne gradnje je i zastarelost principa urbanog planiranja koji su razvijani po komandno- planskim naelima u periodu socijalizma, jer je zanemarivan potreban broj parcela za individualnu stambenu izgradnju. Svemu ovome su dorineli raznorazni zakoni... to je otvorilo zakonsku osnovu NADOGRADNJE stambenih zgrada, pa se otuda ilegalna gradnja tokom devedesetih produila i na podruje najueg gradskog centra. To je uticalo i na promenu socialnog profila aktera ilegalne gradnje, tj. akteri ilegalne gradnje su postali i srednji slojevi,a ne samo marginalizovane socijalne grupe (npr. izgradnja luksuznih vila tokom devedesetih na elitnim lokacijama uglavnom je bila ilegalna prevashodno zbog nepostovanja uslova datih urbanistikom dozvolom ili zaposedanjem lokacija koje nisu predviene u tu svrhu). Vlasti su pokuale da saniraju ovaj problem legalizacijom izgraenih objekata gde god je to mogue, ali je do novembra 2003. legalizovano samo 3 do 4 posto objekata na teritoriji Beograda (za Beograd su jedino dostupni podaci). U pogledu standarda gradnje ilegalna gradnja je u manjoj meri adekvatno infrastrukturno opremljena (za razliku od legalne). U okvirima ilegalne gradnje individualni tip stanovanja je karakteristian kako za prigradska tako i za gradska naselja, pri emu pripadnici elite grade ponekad luksuzne kue u neposrednoj blizini centra grada dok, sa druge strane, nizi slojevi esto ilegalno grade po obodu grada. Kada je u pitanju nadogradnja, interes preduzetnika je da napravi sto vie novih stambenih jedinica kako bi njegova zarada bila vea, jer na taj nain gradi manje stanove koji odgovaraju mogunostima realne tranje. To je podsticalo da se ovaj vid stambene
69

gradnje odvija i ilegalno, pre svega probijanjem uslova dobijenih na osnovu graevinske dozvole. Stanari zgrada na kojima se vri gradnja/adaptacija su zainteresovani, ak i oni koji ne ostvaruju stambeno proirenje, jer dobijaju kreenje fasade, ureenje stepeninog prostora, uvoenje interfona i slino na raun preduzetnika odnosno kupaca novih stanova. Ilegalna stambena izgradnja je bila u stalnom porastu tokom devedesetih, a u Beogradu je (prema podacima istraivanja) 1996. dolo do izjednaavanja broja legalno i ilegalno izgraenih stanova na svim lokacijama. Neki od faktora koji su ucinili izgradnju stanova veoma dugim i skupim procesom (to je recidiv socijalistikog stambenog sistema... i to je uslovilo ilegalnu gradnju...) su: nedovoljne stambene investicije bez obzira na tip investitora; visoke poreske stope ili takse za korienje zemljita i infrastrukture, komplikovana administracija dobijanja potrebnih dozvola, nereena pravna pitanja u sferi vlasnitva nad nekretninama, nefleksibilna tehnologija gradnje velikih graevinskih preduzea itd. Procenjujui mogu uzrok nelegalne gradnje strunjaci su primat dali uzrocima sistemske prirode, odsustvu adekvatne zakonske regulative i uzurpacije ekonomske i politike moi, u odnosu na individualne motive odnosno strategije snalaenja domainstava u uslovima ekonomske nedostupnosti stanovanja, ili pak pritisku izbeglica na stambeno triste Beograda...

48.KOMERCIJALIZACIJA GRADOVA, NOVI OBRASCI URBANE POTRONJE I SOCIJALNA (RE)STRATIFIKACIJA Do drutveno-ekonomske i politike tranzicije u centralnoj i Istonoj Evropi je dolo u periodu kad su zapadna drutva prolazila kroz fazu postmodernog konzumerizma. Od kraja 70ih nastaju novi modeli potronje koji stvaraju osnovu za samoidentifikaciju i identifikaciju grupe. Razvijeni kapitalizam (Harvi) stvara nove potrebe i dolazi do sve vee komodifikacije svih delatnosti, pa i kulture. U tom periodu je u centralnoj i Istonoj Evropi vladala ekonomija nestaice stroga ogranienja individualnih potreba, mada od 70ih ipak dolazi do poveane dostupnosti robe iroke potronje. U Maarskoj su poetkom 90ih ukinuti propisi i institucije centralizovanog sistema, privatizovan je javni sektor, liberalizovane cene i trgovina, osnovana nova preduzea, uz visoku stopu inflacije, nezaposlenost, osiromaenje mnogih domainstava. Slino je bilo u ekoj, Slovakoj i Poljskoj. Devedesetih se ekonomija ipak stabilizovala u ovim zemljama i dolo je do ekonomskoj razvoja, uz proces formiranja novih klasa. Hipoteza Erike Na: 1947-1949 iskljueni su akteri kapitalistike ekonomije i u pogledu potronje se dolo do relativno homogenog drutva. Promene devedesetih su bile veliki ok za potroae iz centralne i Istone Evrope. Transformisani su objekti trgovine, potroai su suoeni sa izborom, komodifikovane su stvari koje do tad nisu smatrane robom, marketing je postao agresivan, pa su morali da razviju otpornost na reklame. Osnov texta: prilagoavanje potroaa izmenjenim uslovima i sve vea uloga potronje u drutvenom diferenciranju, s obzirom na status i pristup robi i uslugama.
70

Liberalizovano je trite nekretninama i iz tog tazloga se promenio tip aktera koji upravlja transformisanjem urbanog prostora. Podignute su cene, gradovi su doiveli funkcionalnu diferencijaciju, nametnuta je nova struktura diferenciranom prostoru gradskih maloprodajnih mrea. Drastino su izmenjeni obrasci centralnog planiranja trita gradskog zemljita. Iz centra grada se izmeta maloprodaja robe nieg ranga. Diferenciranje meunarodnih lanaca trgovine i domaih; Dolazi do ogromnih promena maloprodajne mree i ponaanja potroaa. Budimpeta: zrelo trite; Prag: u centru je poetkom 90 promenjen asortiman robe, radnji i kupaca. Visok komercijalni pritisak na centar Praga i opadanje broja stanovnika. Prag i Budimpeta pokazuju sline tendencije u pogledu transformacije maloprodajnih mrea i obrazaca kupovine. Poetkom 90ih su poveane prostorne nejednakosti izmeu glavnih trgovakih ulica i drugih trgovakih sredita s obzirom na cene, asortiman robe i kvalitet usluga, a time su uslovljene nove podele u sektoru potronje i u prostornom i u drutvenom smislu. Ove trendove je pojaao ulazak multinacionalnih trgovaca poma ja potroaima iz vie i viesrednje klase. Oni su uz turiste iz centra istisnuli lokalno stanovnitvo. Debrecin: regionalni maloprodajni centar istone Maarske. 1997. je u tom gradu zapoet proces strukturalne transformacije maloprodajne mree i pojavili su se novi centri. Erika Na je ispitivala protok kupaca i strukture prodavnica. Uzorak je bio reprezentativan u pogledu prostora i drutvenog sastava ispitanika. Na predstave stanovnika Debrecina o novim objektima najvie utiu njihove godine i kvalifikacije. Stariji penzioneri najmanje poznaju nove objekte. Najpoznatiji je hipermarket Tesko. Asortiman robe, cene i standard usluga su najvaniji inioci promene navika potroaa. Restrukturisani su obrasci kupovine. Pri tom su stanovnici centra i mobilnije grupe privilegovani, za razliku od stanovnitva perifernih zona. Tradicionalna mesta za kupovinu propadaju. Mesto kupovine postaje oznaka drutvenog statusa i vezuje se ak i za svakodnevnu potronu robu. Grba forma konzumerizma. 48A Komercijalizacija gradova, novi obrasci urbane potronje i socijalna (re)stratifikacija LITERATURA: Urbana sociologija (362-371)tekst Erike Na NAPOMENA: Ovo je sinteticko pitanje i treba spomenuti kako pojam preduzetnickog grada( Harvey) tako i sve ono to je vezano za ovu temu- pitanja koja se izmeu ostalog odnose na Minin tekst o gradovima u tranziciji- asopis Sociologija, 2000, br.3) Erika Na istrauje tranziciju drutava centralne i istone Evrope, pre svega maloprodajne mree u gradovima, formiranje urbanog prostora i nove stavove prema potronji. Dok je trajala drutveno-ekonomska i politicka tranzicija centralne i istone Evrope, zapadna drutva su prolazila kroz fazu ''postmodernog konzumerizma''. U centralizovanim sistemima vladala su stroga ogranienja individualnih potreba u ''ekonomiji nestaice''. Meutim, masovna dostupnost luksuznije robe i robe iroke potronje uzela je maha u itavom socijalistikom bloku od sredine sedamdesetih godina dvadesetog veka. Erika Na u svom tekstu iznosi hipotezu koja pociva na istorijskom prelomu u transformaciji potrosnje. Naime, tvrdi se kako su promene devedesetih godina okirale potroae centralne i istone Evrope pa su oni morali da se prilagode transformaciji trgovakih objekata (to je pre bilo nezamislivo), da donose odluke suoeni sa
71

ogromnim koliinama novih vrsta robe, da razviju otpornost na agresivnost reklama itd. Takvi izazovi su u velikoj meri izdeferencirali urbana drustva i upotrebu urbanog prostora. Ovaj tekst se bazira na sve veu ulogu potronje u drutvenom diferenciranju... U periodu tranzicije dramatino se promenio tip aktera koji upravlja optom transformacijom urbanog prostora, sto je posledica liberalizacije trzista nekretnina. U Maarskoj i Poljskoj, gradski centri bili su izloeni prostornom diferenciranju zbog sve veceg broja privatnih preduzeca, u glavnim trgovackim zonama su se prosirile i fragmentisale povrsine maloprodajnih objekata, kao posledica programa male privatizacije, restitucije, raspada dravnih preduzea itd. Devedesetih godina su bile primetne i sline prostorne tendencije- mete investitora su bili centar grada, periferija i ''prelazne zone'', iako je centar grada bio i dalje gradsko podruje koje se najvie cenilo meu trgovcima. Tendencije ka koncentrisanju u pogledu organizacije i prostorne raspodele dovele su krajem devedesetih godina do dramatinih promena maloprodajne mree i ponaanja potroaa. U ovom kontekstu se te promene analiziraju pomou niza empirijskih istraivanja u Pragu, Budimpeti i Debrecinu (regionalni maloprodajni centar istone Maarske). Budimpeta se smatra zrelim tritem, pogotovo kada se uzme u obzir raznovrsnost trgovackih objekata i obrazaca kupovine. Meutim, esta su premetanja iz centra grada na periferna podruja i predgraa. Istovremeno, trgovaki centri koji su se razvili u centralnim zonama privukli su specijalizovane radnje pod upravom meunarodnih trgovinskih lanaca i bogatih domaih preduzea. Ti procesi su doveli do sve intenzivnijeg korienja graevinskog zemljita u centru grada- poto su rano meunarodne firme dole na trite, maloprodajna struktura centralne poslovne zone u Budimpeti je izrazito strukturisana po pitanju robe i cena. U eskoj Republici, liberalizacija cene i spoljne trgovine, kao i neadekvatna regulacija trita nekretnina, takoe je uspostavila veoma konkurentnu sredinu to je dovelo do strukturalne promene trgovine na malo. Centar grada u Pragu postao je najvanije mesto restrukturisanja maloprodaje, a odlikovao se promenljivim asortimanom robe, radnji i kupaca. Taj proces restrukturisanja bio je ubrzan rastuim brojem turista i razvojem meunarodnim funkcija centralne poslovne zone Praga, to je ve krajem devedesetih za posledicu imalo nagli porast cena zakupina i maloprodajnih radnji u glavnoj trgovakoj zoni, mnogo izrazitije nego u Budimpeti. Izmeu ostalog ovo je sve dovelo do opadanja broja stanovnika u gradskom centru. Uprkos razlikama nacionalnih politika i sistema urbanog planiranja, ova dva glavna grada pokazuju sline tendencije u pogledu transformacije maloprodajnih mrea i obrazaca kupovine. Jos poetkom devedesetih poveale su se prostorne nejednakosti izmeu glavnih trgovakih ulica i drugih trgovinskih sredita (uglavnom uslunih centara u stambenim naseljima) s obzirom na cene, asortiman robe i kvalitet usluga. Ovakve promene uslovile su nove podele u sektoru potronje, i u drutvenom i u prostornom smislu (podizanjem zakupnine, poveao se broj specijalizovanih radnji, uzrokujui porast cena i pomak ka potroaima iz vie i vie srednje klase istiskujui lokalno stanovnitvo kao kupce). Istraivanje u Debrecinu je pokazalo sline tendencije. Poslovni ljudi, mlai od etrdeset godina, koji pripadaju grupi sa srednjim prihodima, ubedljivo su najvie zastupljeni medju potrosacima i novim objektima. itelji centra grada i njihove neposredne okoline, kao i mobilnije
72

grupacije lokalnog drustva (oni koji zive dalje od centra ali imaju kola i dobre prihode), privilegovani su u pogledu pristupa robi i srodnim uslugama, dok stanovnitvo perifernih zona mora svakodnevno da vie putuje i zavisi od malih i samostalnih firmi (cija je buducnost neizvesna jer je konkurencija sve vea). Njihov poloaj dodatno pogorava preureenje radnji u glavnoj trgovakoj zoni, tako da je za manje imune otvorena pijaca u blizini centra grada i dalje daje najpovoljnije mogunosti za nabavke po niim cenama. Autorka zakljuuje da mesto kupovine postaje oznaka drutvenog statusa, poto je povezano kako sa mobilnou tako i sa drutveno-ekonomskim poloajem. Stoga se urbano drutvo diferencira naprosto mogucnou da se koriste ili ne koriste prednosti novih objekata. Promene u korienju urbanog prostora su uglavnom nametnuta od strane meunarodnih firmi i domaih trgovaca, pri emu lokalna vlast kao ni vlada svojim planovima ne ublaavaju sve vee prostorne razlike. Njihova ekonomska politika je liberalna i zato socijalna politika nije njihov prioritet. 49KONCEPT ODRIVOG RAZVOJA GRADOVA Odrivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe u sadanjosti, a ne ugroava budue generacije da ostvare svoje. Razvijene zemlje na Severu se vie brinu za ivotnu sredinu i njeno ouvanje, dok se na Jugu pre svega brine o ljudskom razvoju, pre svega na poveanje ivotnog standarda siromanih i tu je naglasak na ostvarivanju drutvenih i ekonomskih ciljeva. Zemljama Juga je teko da shvate dugoroni znaaj ouvanja ivotne sredine, jer imaju hitnijh problema koji se moraju kratkorono reavati. Prema Svetskoj komisiji o zatiti ivotne sredine i razvoju glavne komponente odrivosti su: ivotna sredina, pravednost i razvoj. Meutim, iako se esto smatra da su nedostatak resursa i siromatvo glavni uzrcoi nehigijenskih uslova i degradacije ivotne sredine u gradovima zemalja u razvoju, malo je dokaza da ekonomski rast donosi i poveanu brigu za ivotnu sredinu. Npr. Hong-Kong *proireno podruje prestonice veliki pritisak na vodu, energiju. * Braon agenda Svetske banke je pokuaj da se rangira niz problema zatite ivotne sredine sa kojima se u ovom trenutku suoavaju gradovi u zemljama u razvoju. Za mnoge od ovih gradova karakteristini su: visoka stopa smrtnosti dece, kratak ivotni vek, bolesti, povrede na radu, nizak kvalitet ivota. Ovi problemi su pri tom najee rodno odreeni. Uticaj rodnih odnosa na korienje ivotne sredine u zemljama u razvoju je veoma bitan, jer su ene uglavnom svesnije problema ovog tipa. Poter: vie od 50% svetske populacije ivi u mestima ispod svakog standarda. Prema Daglasu vie od 60% gradskog stanovnitva Azije ivi u sirotinjskim etvrtima. Rast veine gradova nije pratio razvitak adekvatnih slubi. A) usled nekontrolisanog rasta siromana naselja se najece podin na graninim podrujima. Grade se bespravna naselja na nestabilnom zemljitu. Pri tom je skoro 80% najveih gradova izloeno jednoj ili vie prirodnih opasnosti (vulkani, zemljotresi,cunami) B) gradske ivotne sredine esto trpe zbog velike rasporstranjenosti patogenih materija i bolesti koje su posledica ogranienog pristupa vodi i sanitarijama, kao i toga to se ne uklanja otpad. Komisija za zdravlje i ivotnu sredinu SZO-a je 1992. objavila da su patogene materije i nemogunost pristupa istoj vodi najei uzroci bolesti i prerane smrti u zemljama Teeg sveta. Veliki problem je i prenaseljenost.
73

Gradska fondacija smatra da je razvoj ekonomije osnovni nain da gradovi iz zemalja u razvoju finansiraju poboljanje gradske ivotne sredine. Prema Svetskoj banci produktivnost grada treba da bude glavna strategija za ublaavanje siromatva. Industrijske grane koje najvie zagauju su prebaene na Jug Tajland, Brazil, Meksiko (makviladoras), Indija 49A Koncept odrivog razvoja grada LITERATURA: Urbana sociologija (295-301; 334-345) Poto je koncept potpuno odrivog urbanog podruja pre utopija nego mogunost, bolje je rei da se gradovi kreu ka odrivosti. Stiven Viler naglaava da se odrivi razvoj moe definisati kao ''razvoj koji unapreuje dugorono drutveno i ekoloko zdravlje gradova i naselja''. Na osnovu te definicije i razliitih evropskih i svetskih dokumenata o odrivom razvoju, moe se zakljuiti da glavni pravci urbane odrivosti podrazumevaju sledee: 1. racionalna, efikasna upotreba zemljita- poto je zemljite verovatno najvanije ogranieno prirodno bogatstvo, a urbani razvoj nesumnjivo troi zelane povrine na neodriv nain potrebno je odrivija upotreba zemljita. Viler istie da bi trebalo doneti propise o veoj efikasnosti upotrebe zemljita u okviru ve izgraenih podruja, kontrolisati upotrebu zemljita da bi se sauvala poljoprivredna imanja, ekoloska stanita i slobodni prostor u blizini grada... Izmeu ostalog, najvaniji je odnos ljudi prema zemlji. 2. manje automobila, bolji pristup- dananji sistem saobraaja doprinosi kompleksnoj mrei urbanih problema kao to su: zagaenost vazduha, zakrenost, smog, sirenje predgradja, unitavanje ekosistema i drutvena fragmentacija. Saobraaj u odrivijem gradu najverovatnije e biti zasnovan na nekoliko kljunih principa: pristup manje udaljenosti (npr. izgradnja urbanih sela), preokret sadanje saobraajne hijerarhije (na prvom mestu peaci, bicikl pa automobil) i manje potranje (manje automobila, zakrenost je manja, a kvalitet ivota vei). 3. efikasna upotreba resursa, manje zagaenosti i otpada- ouvanje energije i recikliranje materije predstavljaju dve oblasti u kojima obini graani mogu najneposrednije uestvovati u svakodnevnim aktivnostima... Viler navodi primer da su stroi zakoni o ouvanju energije u graevinarstvu doveli do ogromne utede u mnogim gradovima i dravama. Zatim, projekti ''industrijskih eko-sistema'' nastoje sistematski da utvrde da li bi se proizvodni otpad jedne industrijske grane mogao iskoristi u nekoj drugoj. Takoe je poznat i ''princip- zagaiva plaa'' gde se trokovi zagaenja sa drutva kao celine prebacuje na pojedince ili grupu koji ga stvaraju. 4. Obnavljanje prirodnih sistema- iako se mnoge gradske oblasti obino posmatraju kao potpuno vetake sredine, na skoro svakoj lokaciji se mogu nai mnogi elementi originalnog ekosistema tako da se on moze ponovo uspostaviti, npr. popularno je vracanje prirodnog vodenog toka reke to omoguava kako stanite divljim ivotinjama tako i slobodni prostor i peacke staze za urbane stanovnike. Drugo, urbana agrikultura takoe vraa prirodu u grad tako to urbani stanovnici odreenim bio-intenzivnim metodama mogu da uzgajaju biljke za ishranu na veoma malim povrinama zemljita. Tree, bitna je i ekoloka obnova koja podrazumeva da se npr. naputena ili zagaena industrijska zemlja moe preuzeti i obnoviti, a prazne parcele pretvoriti u parkove, stambena naselja i zajednike bate. 5. Pogodna okolina za ivot i stanovanje (povoljna cena stambenih prostora...kvalitetni projekti stambenih naselja iz susedstava...) 6. Zdrava drutvena ekologija- izvesni drustveni problemi, poput beskunitva, sasvim su oigledni u gradskim podrujima dok su neki drugi prikriveni. Rasizam npr. je znaajan inilac koji ve decenijama oblikuje amerike gradove i oteava odrivost i pogodnosti za ivot.
74

Podsticati zdravu i odrivu drutvenu ekologiju znai iskoristiti svaku povoljnu priliku da se ljudska zajednica unapredi i osnai. Viler smatra da to iziskuje da planeri pre svega zastupaju interese onih grupa koje nemaju pristup moi i ekspertizi, i da se bore za nepristrasnost i socijalnu pravdu. 7. Odriva ekonomija- Viler smatra da treba da bude organizovana oko tri principa: 1.ekonimija koja nastoji da se nadoknadi steta koja je u proslosti naneta zivotnoj sredini i drutvu i koja spreava nastanak novih problema; 2. ekonomija koja zadovoljava stvarne ljudske potrebe i obezbeuje pristojno plaene poslove, tj. ekonomija usmerena na ljude; 3. lokalno orijentisana ekologija koja naglasak stavlja na lokalno vlasnitvo, lokalnu upravu, lokalne investicije, lokalne resurse, proizvodnju za lokalno triste. Vaan korak ka odrzivoj ekonomiji bie postepeno ukidanje industrijskih grana ili procesa ako troe velike koliine resursa koji se ne mogu obnoviti, a naveliko proizvode zagadjivae i otrov. Dalje, treba preispitati ulogu vojne industrije, automobilske industrije itd. Poslovi poput ienja ivotne sredine, recikliranja, javnog saobraaja, jeftinog stambenog prostora i slino, nasuprot svemu pomenutom, doprinose odrivosti budui da unapreuju stanje drutva i ivotne sredine u regionu. 8. Ucee i ukljuivanje graana u zajednicu: iniciranje lokalnih politickih procesa, ograivanje od novca i posebnih interesa, obrazovano i informisano birako telo i odgovornost lokalnog odluivanja. 9. Ouvanje lokalne kulture i tradicije- samosvojnost regije daje joj vitalnost, omoguava joj da iskoristi prednosti lokalne kulture, istorije i tradicije i uini mesto zanimljivijim za ivot. Neki drugi autori poput Lojda Evansa i Potera istiu da dok se razvijene kapitalistike drave na ''severu'' moda vie brinu za prirodnu ivotnu sredinu i njeno ouvanje, rasprava o odrivom razvoju na ''jugu'' esto daje prednost ljudskom razvoju koji se neposredno tie poveanja ivotnog standarda siromanih na nivou obinog oveka. Suprostavljanje stanovnika severa i juga iziskuje da se panja posveti strukturalnim nejednakostima globalnog sistema. U podrujima u razvoju, borba za ivotnu sredinu esto se tie osnovnih potreba, a ne poboljanja ve lagodnog naina ivota. Stepen degradacije ivotne sredine kakav se zatie u mnogim gradovima zemalja u razvoju, jasno ukazuje da su globalni sistem i tendencija ka zapadnjakom nainu ivota daleko od odrivih i u sutini veoma tetni... Kada je u pitanju odrivi grad autori istiu da je vano pozabaviti se odnosom izmeu veliine grada, prosperiteta i problema zatite ivotne sredine. Iako je, npr. Kuritiba jedan od brazilskih gradova sa najbrim rastom, u njemu je kvalitet ivota lokalnog stanovnitva poboljan zahvaljujui inovativnom sistemu javnog saobraaja, socijalnim programima i programima ekolokog obrazovanja, kao i ouvanjem gradske kulturne batine. Problemi ivotne sredine, zapravo, postaju ozbiljniji kada se uvea gradsko stanovnitvo, a odgovarajui institucionalni okvir ne postoji. Mnogi gradovi sa najteim problemima zatite ivotne sredine nalaze se u najrazvijenijim delovima pacifike Azije. Npr. Hong Kong ima est miliona stanovnika ali proizvodi i ogromne koliine razliitih vrsta otpada i tokinih materija svakodnevno, kao i to hiljada tona hemijskog otpada godinje. ''Braon agenda'' Svetske banke predstavlja pokuaj da se po prioritetu rangira niz problema zatite ivotne sredine sa kojima se trenutno suoavaju gradovi u zemljama u razvoju... Autori navode da je ovaj program dosta kritikovan jer nije uvaio znaaj politike i vlasti za pristup siromanih ljudi gradskim slubama. Za mnoge gradove iz zemalja u razvoju karakteristini su velika stopa smrtnosti dece, kratak ivotni vek, invalidnost i povrede na radu, bolesti, nizak kvalitet ivota i nivo mentalnog zdravlja. Takvi problemi ivotne sredine su uglavnom rodno
75

odreeni jer najee neposredno ugroavaju ene...(feminizam... Anelka Ipak treba ). pomenuti da ene u mnogim gradovima imaju kljunu ulogu kao nevidljivi menaderi resursima ivotne sredine i njihovi krajni korisnici, naroito u pogledu prirodnih bogatstava poput vode, zemljita i energije. ene su npr. esto zaduene za sakupljanje i preiavanje vode, za zdravlje i higijenu domainstva i zajednice... Vano je istai jo neke probleme odrivog razvoja u zemljama u razvoju. Iako se gradovi Treeg sveta uglavnom nalaze u podrujima koja su na udaru prirodnih nepogoda kao to su zemljotresi i uragani, najvei broj katastrofa zapravo izazivaju ljudi. Naroitu brigu zahtevaju bespravna naselja na nestabilnom graninom zemljitu, koja ugroavaju ivot oveka. Drugo, gradske ivotne sredine esto trpe zbog velike rasprostranjenosti patogenih materija i bolesti koje su posledica ogranienog pristupa vode i sanitarijama, koliko i neuklonjenog otpada. Npr., u Manili, kanalizacioni sistem izgraen pre sto godina za oko pola miliona stanovnika danas koristi est miliona ljudi. Razne meunarodne organizacije smatraju da je razvoj ekonomije osnovni nain na koji gradovi iz zemalja u razvoju mogu finansirati poboljanje gradske ivotne sredine, a produktivnost grada je glavna strategija za ublaavanje siromatva. Takav program rada, koji se najee usredsreuje na ozvanienje sive ekonomije, podstie koliko i industrijski razvoj, toliko i iscrpljivanje resursa... Nema delotvorne ekoloke politike... Najstraviniji primeri industrijskog zagaenja i unitavanja ivotne sredine vezuju se za multinacionalne kompanije u Makviladorasima (montane fabrike u Meksiku koje proizvode gotovu robu za izvoz u SAD, uglavnom u vlasnitvu inostranih korporacija). Meksika granica privlai te kompanije niskim platama i damping politikom zatite ivotne sredine. Tihuana i Rio Grande su postali ozloglaena smetlita gde multinacionalne kompanije deponuju pesticid i toksini industrijski otpad. Stoga, u ovakvim mestima postoji visoka stopa smrtnosti, javljaju se razliite bolesti, raaju se deca sa deformitetima... Jedino reenje koji neki autori vide je u sposobnosti siromanih grupa da se organizuju ne samo u okviru svoje etvrti, ve da postanu monija politika sila grada i zemlje... Ali kako???... 50. AKTERI URBANIH PROMENA U SRBIJI

U sociolokim istraivanjima se izdvajaju 4 tipa aktera bitnih za oblikovanje gradskog prostora. To su: a) politiari jer oni odreuju strateke ciljeve urbanog razvoja b) ekonomski akteri primarno iz privatnog sektora c) strunjaci koji se bave prostorom i d) graani. Samo prve dve grupe imaju direktan uticaj na oblikovanje zakonske regulative i institucionalnog okvira. U Srbiji politiari neuvoenjem zakonskih i institucionalnih novina odlau sloene procese urbane transformacije, veliki problem je korupcija, zbog blokirane ili usporene socio-ekonomske transformacije veoma su zastupljene ilegalne strategije, pravna regulativna nije adekvatna i u dovoljnoj meri obavezujua, a uticaj graana je zanemarljiv. Do 1989. su osnovne karakteristike drutveno-ekonomskog sistema bile tipino socijalistike i Beograd je nakon toga suoen sa slinim problemima kao Budimpeta ili Prag na primer, a pri tom su u Srbiji procesi socio-ekonomske transformacije odloeni, ne samo zbog ratova i meunarodne izolacije, ve je u pitanju bila i strategija politike elite da to due odri vlast.
76

Privatizacije je bila deklerativnog karaktera. U pitanju je bila specifina vrsta politikog kapitalizma. Od 1990. je broj ilegalno izgraenih stanova u Beogradu stalno rastao, da bi 1997. taj broj bio izjednaen sa brojem legalno izgraenih stanova. Fenomen bespravne gradnje je nasleen iz socijalistikog perioda, ali je nakon 1990. znaajno izmenjen. Promenjeni su akteri, za vreme socijaluzma to su radile marginalne socijalne grupe, a kasnije ekonomski i politiki moni ljudi koji uzurpiraju lokacije kao to je na primer Dedinje. Sem aktera promenjena je i lokacija. Tokom socijalizma su to bili rubni delovi grada, a u postsocijalizmu centralne gradske lokacije. Pri tom ilegalna gradnja nije tretirana kao krivino delo. Nakon demokratskih promena zapoete su socio-ekonomske reforme. 2003. usvojen Urbanistiki plan za Bg iji je jedan od ciljeva da se gradu vrati status evropske metropole, a kao primarni strateki cilj izdvojeni su razvoj i unapreenje infrastrukture. NBGD komercijalni centar; decentralizacija. Iste godine je usvojen novi Zakon o urbanom planiranju i izgradnji i ilegalna gradnja je proglaena kriminalnom radnjom. Bespravna gradnja je identifikovana kao glavni problem urbanog razvoja Beograda. 10% stanova na stambenom tritu je izgraeno ilegalno. Vani akteri jesu i vojska i crkva. Za vreme socijalizma vojska je gradila objekte na najatraktivnijim lokacijama. Danas bi veina tih objekata morala da promeni funkciju, da se proda, da pod zakup ili rekonstruie. Za razlike od vojske, promene su pogodovale poloaju SPC, iji je uticaj kao drutvene institucije znatno ojaao i primetan je veliki broj novoizgraenih crkava u Bg-u. Kljuni politiki akteri na nivou Beograda su: gradonaelnik, gradski arhitekta i glavni menader naklonjeni preduzetnikom modelu upravljanja. Predstavnici gradske vlasti su fokusirani na infrastrukturne projekte ( npr most preko Save, novi magistralni prsten) i poveanje prisustva stranih investitora, kao i na projekte koji e doprineti veoj konkurentnosti Bg-a. Strunjaci: kriza profesionalnog identiteta, kritika postojee regulative (anahrona, neadekvatna, neusklaena sa evropskom), privatni interes dominira urbanim razvojem. Od 2000. prve pozitivne promene nakon urbanog haosa devedesetih. Kao najdramatiniji problem izdvajaju bespravnu gradnju. to se graana tie, oni su uglavnom demotivisani jer nemaju poverenja u javne institucije i generalno smatraju da nema smisla ukljuivati se u proces odluivanja na lokalnom nivou, ali primenjuju neformalne strategije. 50A Akteri urbanih promena u Srbiji Autor : SRETEN VUJOVI. Cilj rada : promena u postsoc. gradovima Srbije na prelazu milenijuma i uloga glavnih aktera u proizvodnji prostora. Kod 3 nivoa dolazi do promene : d) makro uticaj globalizacije i postsoc transformacije e) mezo - socioprostorne promene u gradovima f) mikro promena u svakodnevnom ivotu graana To je 'glokalni' pristup strategijama grupa i pojedinaca u Srbiji
77

U eri globalizacije i tranzicije veliki gradovi postaju mesta izraenih socijalnih problema siromatvo, etnike podele i antagonizmi, kriminal i nesigurnost. Sreten e dalje govoriti o tokovima aktuelne urbanizacije (tercijalizacija, privatizacija, rezidencijalna mobilnost, dualizacija, soc segregacija...) pokuae i da pokae da li se BG pribliava onome to se zove 'svetski grad' (globalni, informacioni). Urbanizacija je ma sa 2 otrice : 1. koncentracija ljudi, dobara, usluga, povoljnih prilika ; 2. slabi se i razbija koherentnost mesta, tradicija i postojeih mrea. URBANI AKTERI

Urbani fenomen sadri sloen sistem aktera. Urbani razvoj potie iz struktura moi, odnosno, iz sistema aktera od kojih su neki nadreeni, a drugi podreeni, a zajedno oni strukturiu urbani fenomen (nekad se ovi suprotnin akteri udrue, nekad su u sukobu). Podreeni akteri organizovani u pokret imaju vie ansi da svoje zahteve uine prepoznatljivim. Pokret predstavlja vei skup pojedinaca koji tragaju za svojim identitetom, ciljevima. Urbani akter je individua ili grupa koja zauzima odreeni poloaj u drutvu, raspolae resursima drutva, brani odreene interese i vrednosti, odrava odnose sa drugima i nudi projekte o razvoju grada. Svaki tip drutva ima sistem hijerarhizovanih aktera. Svakom sistemu odgovara data struktura moi to je sutinski parametar urbane sociologije. U gradovima imamo 4 tipa aktera: strunjake za prostor arhitekte, urbanisti ekonomske aktere banke, preduzea, vlasnici zemljita politike aktere politiki lideri, partije stanovnike, krisnike/graane koji se diferenciraju prema drutv poziciji, ivotnom stilu... NVO...
C) D) E) F)

Klasifikacija aktera moe biti i ovakva : Akteri koji se dele na centralne (drava) i lokalne (lok vlast). Uloga drave je dvojaka. 1. takmii se sa preduzetnicima za gradske resurse i 2. kontrolie zakonitost. 2. Drugi akteri: opta i struna javnost, domai i str preduzetnici, trei sektor (NVO), crkva... U postsoctrabsformaciji aktere grubo moemo podeliti i na reformske i anti-reformske.
1.

PROMENA STRUKTURE, FUNKCIJE I FORME

78

h)

Od etatistikog, preko liberalnog do svetskog grada Urbano planiranje je sveobuhvatnije u socijalistikim, nego u kap. zemljama. Po Hamiltonu, postoje zajedniki elementi planiranja u istonoevrop. zemljama u socilalizmu : 1. uticaj SSSR-a, 2. etatistiko planiranje, 3. nevanost zemljine rente i trita, 4. rast metropola, a nedostatak srednjih i malih gradova, 5. dravna izgradnja novih naselja. Urbanizacija je 1. zakasnela, planirana i voena iz centra, 2. pod velikim uticajem industrijalizacije- zanemarivanje tercijalnog sektora, 3. kontinuiran znaaj ruralnog sektorau procesu urbanizac i veliki udeo meovitih domainstava, ali znaajne razlike izmeu grada i sela., 4. dominantna uloga preduzea u obezbeivanju stanova., 5. generalno, urbano drutvo se razlikovalo- profesionalna, kulturna i druga udruenja, osnivala je i kontrolisala drava. Socijalistiki sistem nije uspeo da stvori ono to se zove postindustrijski ili informacioni grad! Nije bilo opadanja br zaposlenih u sekundarnom i rasta br u tercijalnom i kvartarnom sektoru! Ovde se moe govoriti o zakasneloj modernizaciji. Tokom 90-ih godina u svetu se razvijaju metropole(od milion stanovnika pa navie), svetski, globalni i informacioni grad. Termin ''svetska armatura metropole'' oznaava pojam od kog zavisi globalizacija, a oznaava metropolizaciju. Iz nje potie svetska ccentralnost. Fridman: metropola = svetski grad = veliki finansijski centar i mesto koje ujedinjuje drutvena sredota multinacionalnih ekomomija. Dalje, ubrzan razvoj terc i kvart sektora u svetskim gradovima, dovodi do pojma informacionog grada. Kastel i Basan: to je urbani izraz informacionog drutva. Informacioni grad je grad intenzivnih kontakata. Sa porastom uloge metropola, horizontalna veza sa drugim metropolama biva sve jaa, jer dolazi do odvajanja od regiona i drave u kojoj se nalaze. Dolazi do promene od tradicionalnog ka preduzetnikom tipu upravljanja, a on podrazumeva: 1. javno-privatno partnerstvo, 2. orijentaciju svih aktivnost prema tritu, 3. preuzimanje dela rizika od str gradske vlasti u odnosu na privatna investiranja, 4. participaciju drave u operacijama sa nekretninama.

i)

Promene u postsoc. gradovima od homogenosti ka heterogenosti Socioprostorne posledice postsocijalistike transformacije:

1.

Nije se poveala migracija selo-grad, ni porast stepena urbanizacije. Usporena urbanizac. se nastavlja jer br. radnih mesta u industrijskom sektoru ogranien, a industrijske grane koje su opstale i tercijalni sektor sada trae novu radnu snagu. 2. Uvozi se jeftinija hrana, ime domaa seoska ekonomija dobija konkurenciju. 3. Razvoj gradova ipak ide od homogenosti ka heterogenosti. Privatno preduzetnitvo uslovljava rast privatnih radnji, restorana... tercijalni sektor doivljava uspon. 4. Dolazi do porasta tranje za prostorom( naroito u svetskim gradovima).
79

5.

U istonoevropskim gradovima etnika hetrogenost je na porastu. Socijalno devijantne pojava takoe. U tranziciji dolazi do razliitih manje ili vie trino orijentisanih urbanih sistema. Na ovaj preobraaj utiu unutranji akteri i spoljanji akteri( uesnici u procesu globalizacije ekonomije i proirenja EU). Nastoji se potisnuti drava kao strateki akter planiranja urbanog razvoja. Naravno, sve zavisi od zemlje do zemlje!

U zemljama u tranziciji dolazi i do svojinske transformacije stanova, poslovnog

prostora... Ukidanje monopolske kontrole vladine agencije nad ponudom gradskog zemljita i omoguavanje tritu da odredi cenu. Postoji nereen problem gradskog graevinskog zemljita jer je ono u dravnoj svojini( SRB) Br. dravnih preduzea se smanjuje, a menja se veliina preduzaa u korist malih i srednjih firmi. Time se poveava nezaposlenost. j) Neformalna ekonomija ulina maloprodaja i komercijalizacija Mnogi graani kao akteri u urbanim promenama bili su ukljueni u sivu ekonomiju, kao glavnu strategiju preivljavanja. Gradski centar postaje ekskluzivna zona za skupu robu. iri se ulina trgovina izvan centralnih delova grada. Kiosci bivaju zamenjivani tezgama. Dolaze i shoping molovi, prvo na zapadu, pa kasnije u postsoc. zemljama. Maloprodaja je u postsoc. gradovima doivela najvei uspon izgradnjom velikih trgovakih centara (shoping molovi, hiper marketi). Mnogo novih znakova, bilborda, umesto srpa i ekia...

d. Urbane promene u periodu ''divljeg socijalizma'' u Srbiji Spoljanji i unutranji razarajui inioci. Jugoslovanski model socijalizma okonan je na najgori nain. Proli smo kroz usporenu i blokiranu tranziciju i jo uvek kaskamo. NATO je promenio izgled mnogim gradovima Srbije. U postsoc. SRB se uspostavlja nova hijerarhija gradova. I manje ili vee ukljuivanje tih gradova u internacionalnu mreu metropola. Javljaju se izrazitije razlike izmeu gradova i sela. Na to utie i raspodela kontrolnih funkcija i mesta odluivanja. Profit na modernizaciju velikih gradova. e) Socijalna segregacija : nju odreuje trite stanova i zemljita. Zakljuak naputanje drave blagostanja na zapadu i slom socijalistikog sistema doveo je do poveanja drutvene polarizacije tj. Do porasta raznih oblika segregacije i socijalne diferencijalizacije.
d)

Ponovno uspostavljanje nadreene klase vlasnika i podreene klase siromanih i izmenjena srednja klasa u postsoc. Bespravna stambena izgradnja- radnici, ratne izbeglice, , privatni preduzetnici, ratni profiteri. AKTERI ( strunjaci za prostor, politiari, preduzetnici, graani)

80

-Strunjaci za prostor Anketa, 2004 -stepen uticaja (veliki uticaj) : 1. politiari, 2. privatnici/preduzetnici, 3. strunjaci, 4. graani. Strunjaci za prostor se suoavaju sa krizom identiteta. Oni su u sendviu izmeu politiara i privrednika & graana i NVO. Njihova efikasnost posredstvom nacionalnih i gradskih institucija arhitekture i urbanizma je opala. Brojne arhitekte i urbanist, prostorni planeri radili su i u optinskim firmama i u privatnim biroima i u mnogim udruenjima. Bespravna gradnja ini da drutveni ambijent nije povoljan za planere. Nedostaju brojni zakoni koji reguliu oblast urbanizma i graenja. To je pogodno tle za sivu ekonomiju i korupciju. Anketa, ispitanici strunjaci veina njih je uverena da efikasnost planiranja urbanog razvoja vea unutar trita i demokratskih institucija, nego u sistema komandnog planiranja. Od preostalih, veina misli da to nema veze sa tipom drutva. Svaki 5. je mislio da se urb planiranjem mogu usaglasiti ekonomski i socijalni ciljevi, ali da se to efikasnije postie u uslovima planske privrede. Ovi stavovi su blii socio-demokratskom konceptu, nego neoliberalnom. U skladu sa tim, veina smatra da javno vlasnitvo nad gradskim graevinskim zemljitem preduslov urbanog planiranja. Odnos prema stanovanju : potrebna je dravna regulativa indirektnim merama(poreske olakice, subvencije), a ne neoliberalni stav. Neophodne su nove urbane doktrine! -Politiari Prema anketi, veina smatra da politiari imaju najvei uticaj na donoenje odluka na optinskom nivou. Za urbanistike planove su nadlene optine, a za prostorno planiranje drava. Pripadnici politike elite (anketirani) veina je veoma obrazovana, a pre toga veina njih je bila strunjaci. Po godinama-domaa elita je relativno mlada-nakon 2000. god. stambeni uslivi elite su nadproseni, veina je vlasnik stana ili kue. Njihoove vrednosne orijentacije: Veina njih je sklona nacionalistikim i ne-liberalnim vrednostima. Nacionalizam je prisutan i zbog kratkog vremena od 2000. i srpski suverenitet, Kosovo... jo uvek nememo snaan blok koji bi doprineo uspostavljanju demokratskog i pluralistikog drutva (M.Lazi) meavina politikih aktera- neki nastupaju na reformski, a neki na antireformski nain. Pripadanje nekoj partiji bitno utie na kadrovsku politiku. To je i najznaajniji kanal za ostvarivanje uticaja na optinskom nivou. Lefevr: urbanizam je meavina ideologije i prakse pod patronatom drave i trita. 2004. godine, okrugli sto, privredna komora Beograda- drutvenu svojinu bi trebalo ukinuti, a graevinsko zemljite privatizovati. Na delu je bio zakon o denacionalizaciji- povraaj imovine Karaoreviima, crkvi, univerzitetima... postoji oklevanje i odlaganje ovoga.

81

Neki strunjaci preporuuju sledee: 1. zemljite u centralnim delovima grada od posebnog interesa ostaje u vlasnitvu optine, 2. za svaku parcelu da bhi bila za javne upotreba, mora se dokazati opti drutveni interes, 3. donoenje zakona o denacionalizaciji, 4. uvoenje ekonomskih cena za komunalije, za sromane treba subvencija, 5. uspostavljanje pravne drave koja je odgovorna za usklaivanje privatnog i javnog interesa. Vojska- neophodna modernizacija, smanjenje pripadnika. Raspodela stanova treba biti pod civilnom kontrolom, a ne kao u socijalizmu gde je vojska bila drava u dravi. SPC- Izgradnja samostana, crkava i manastira, je pre svega politika odluka. U proces retradicionalizacije ukljuuje se i vei deo politike elite. Intenzivna izgradnja hramova od 96., zavrenje hrama Sv.Save, podignuta crkva Sv.Dimitrija na Novom Beogradu, dobijene brojne lokacije za izgradnju crkava i hramova po Bg.... Sve je znaajnija uloga gradonaelnika u razvoju gradova. On ima sad i znatno vea ovlaenja. Graani ih biraju neposredno, a oni raspolau budetom i biraju tim saradnika. -Privrednici To je ekonomska elita. Oni su mlai i vie reformski orijentisani, nego politika elita. Uoljiva je simbioza izmeu pojedinih politiara i privrednika. Naa metropola se ne kotira visoko, ve je pri dnu evropske hijerarhije metropola. Put Beograda do svetskog grada bie dug i trnovit (Pui). Beograd je poeo da modernizuje svoju infrastrukturu (vodovod, puteve..) da bi mogao da primi objekte kao to su hoteli, hipermarketi, poslovni prostri... poelo je sredinom 90-ih izgradnjom umievog sokaeta. Savet inostranih investicija (12 zemalja koje bi investirale u BG): Srbiji su neophodne brze i temeljne reforme, a njih vlada mora da pogura. Situcaija nije ruiasta. Srbija kasni sa reformama, manji nam je BDP nego u veini postsoc. zemalja. Najozbiljnija prepreka za strane investicije je politika nestabilnosti monetarna. Ovaj Savet predlae bolju zakonsku regulativu i hitno reavanje najveih problema infra strukture. Porast broja banaka i drugih finansijskih investicija, naroito stranih, je takoe obeleje umreavanja velikih gradova u svetsku armaturu metropola.Hiper marketi merkator, vero.... Problem korupcije-podmiivanje zarad uticaja na donoenje zakona i na pravila igre loe utie na reforme... Novi Sad (istraivanje 2002.)- uloga preduzetnika u urbanom ureenju Novog Sada. Predmet istraivanja su privatna preduzea i njihovi vlasnici. Krajem 99. u N.S. je registrovano oko 11 hiljada privatnih preduzea. Najvei br. njih se bavi trgovinom, a zatim industrijom, pa tek onda finansijskim i drugim uslugama. Maloprodaja je koncentrisana u gradskom centru i u podruju stanovanja. Vie od treine preduzetnika je roeno u Novom Sadu i najvie njih je u 4.deceniji ivota. Veina njih smatra da je preduzetnitvo muki posao, a graani se veinom ne
82

slau sa tim. Ogromna veina je zapoela preduzetnitvo 90-e godine. Oni smatraju da je za preduzetnitvo potrebna upornost, snalaljivost, spremnost za rizik i kreativnost, a rzlog zbog kojeg su preduzetnici je oslanjanje na sopstvene snage. Veina graana smatra da je za uspeno bavljenje preduzetnitvom neophodno poznavati nekog iz gradske vlasti. Anketirani preduzetnici su ubeeni da poboljavaju gradsku ponudu roba i usluga, a zatim da doprinose izgradnji grada...veina njih namerava da proiri svoje delatnosti. Veina reklamira svoje proizvode, kontaktira sa preduzetnicima iz inostranstva..gotovo polovina je u svom posl. prostoru izvrila odreene graevinske izmene-male bez papira, a velike dozvolom. Pozitivna posledica preduzetnitva i po preduzetnicima i po graanima je lake zadovoljavanje potreba stanovnitva za pojedinim vrstama roba i usluga. . Izmeu preduzetnika i urbanista postoje neregulisani odnosi, i veina preduzetnika ne zna da li su im urbanist naklonjeni ili nisu. -Graani

u kojoj meri graani koriste pravo na grad? Zato je njihov uticaj najmanji na gradskom nivou? Zato nisu zainteresovani za ostvarenje svojih gra.prava?... Razlozi za ovo su razliiti i kreu se od linih do optedrutvenih. Smatraju da su izgledi da uestvuju na lokalnom nivou mali ili nikakvi. Neretko, mnogi graani su drutveno iskljueni i uviaju da su lokalna i centralna vlada udaljene od veine svojih graana. Graanin stie utisak da je u gradu mogue izgraditi sve, a ne odgovarati ni za ta. ini se da pravila vie nema, sve je na tritu (Pui). Meutim, oni nisu sasvim pasivni u proizvodnji prostora, makar to bilo samo na periferiji gradova-divlja gradnja. 45% njih u BG smatra gradske vlasti odgovornim za bespravnu gradnju, a 10% njih da su odgovorni sami graditelji, pa tek onda urbanisti. To je ok. Preko polovine njih smatra da je bespravna izgradnja u njihovim mestima izraena. To naroito smatraju oni sa visokom kolskom spremom. Nicali su novi kiosci, domoroci su ih zvali peurke, a kada dou urbanisti uzimali su novac da zamure(jedno od zapaanja). Dobije se struja, voda, pa moe da se napravi unosniji kafi. Scenariji ruenja je loije reenje, pa se pristupa legalizaciji. Zakon o planiranju i izgradnji (2003) je u dobroj meri prepoznatljiv kao zakon o legalizaciji. Brojni nosioci bespravne izgradnje nisu se organizovali u pokret u smislu grupe koja bi delovala na politike strukture.. Od 90-ih formiraju se brojne NVO kod nas. Za ovo su bitna Ekoloka udruenja, Udruenje za unapreenje lokalnih zajednica...nisu se pokazali preterano motivisanim.

83

Prema miljenju Evropske urbanistike povelje osnova urbanog razvoja sastoji se u neposrednoj participaciji graana u okviru lokalnih zajednica . Graani imaju pravo da budu konsultovani o svim veim projektima koji se tiu budueg razvoja lokalne zajednice. Zabrinjavajui podatak iz novosadske ankete-71% njih ne zna da urbanisti imaju praksu konsultovanja graana o planovima i projektima razvoja grada. Dakle, tu su i visokoobrazovani i nie. Dakle, participacija graana na lokalnom nivou je nedovoljna. 48% graana smatra da su preduzetnici povezani sa politiarima i politikim strankama radi zadovoljavanja ekonomskih interesa obe grupe. Veina graana smatra da je najznaajnija negativna posledica irenja preduzetnike delatnosti uruavanje tradicionalnog izgleda grada. ZAKLJUAK Pretean deo oveanstva danas, prvi put u istoriji, ivi u gradovima. Uloga gradova, naroito globalnih, je sve vea. Staro rivalstvo izmeu nac.drave i gradova se nastavlja. Gradovi mogu dovesti do drutvene i kulturne integracije i biti pogodna mesta za politike aktivnosti. Neki gradovi prave strateke planove za unapreenje profila grada, bilo u cilju organizovanjanekog meunarodnog dogaaja ili sprovoenja programa obnove grada i privrednog razvoja. Polanjijeva kniga nam poruuje da je slobodno trite utopijska koncepcija, odnosno da su sva trita regulisana tako da njihove parametre uspostavljaju dravne institucije. Njegova poruka je da se ne moramo prepustiti slavljenju konzumerizma, kulturne fragmentacije i neobuzdanog individualizma. Da bi zatitili sebe, drutvo e racionalno ili iracionalno ograniiti podruje na kome trite slobodno deluje. Sadanja metropolizacija je praena fragmentacijom i individualizacijom, pa se globalizacija moe shvatiti kao sloena interakcija globalizujuih i lokalizujuih tendencijaglokalizacija. To je sinteza partikularistikih i lokalizujuih tendencija. Koristei internet uvamo autonomiju, ali inimo i de jednog velikog mi. Koliko je neko graanin metropole (svog likalnog kvarta), toliko je i graanin sveta. On je glokalan! Gradovi i urbanizacija impliciraju precizan institucionalni i politiki okvir. Meutim, u aktuelnom stanju, metropole nemaju demokratsku politiku instituciju (Basan). Metropolizacija se odvija na nain krize. Drutvene krize se pojavljuju kada su nejednakosti ogromne i kada se iskazuju u socijalnoj segragaciji. Metropole su u opasnosti zbog brojnosti stanovnitva. ''Metropolizacija je erka informatikog drutva koje podrazumeva informativnu ekonomiju i drutveni ivot, globalizaciju, tehnonauku, individualizaciju i individuaciju, kao i nove drutvene odnose'' ( Bassand, 2001.)

51. Pretee i Utemeljivai urbane sociologije kod nas

84

Jugoslovenska misao ogradu i urbanizaciji dodiruje 3 pristupa: 1. Opisni idejno-istorijski (tumaenje unutranjeg sadraja); 2. Kritiki (vrednovanje dela, istraivaa i pravaca); 3. Saznajno-socioloki pristup (soc.ideje se razmatraju u drutv. kontextu). Kod nas istraivanje sela i seljatva (19.v.) ima duu tradiciju od istraivanja grada (od 60.xx v.). Razlog je u tome to sa nastankom moderne Srbije seljatvo predstavlja temelj nacije, uvara na.identiteta, a graanstvo je etniki meovito. Meu preteama urbane sociologije izdvajamo: J. Cvijia, S. irkovia, Taranovskog, V. Macuru, D.J. Popovia, T. Stojanovia. JOVAN CVIJI (Balkansko poluostrvo,1922): poklonio panju gradu i dao tipologiju u vezi sa osnovnim kulturnim pojasevima ili civilizacijama na Balkanu: vizantijsko-cincarska, patrijarhalna, srednjoevropska. On pominje i turske kulturne uticaje, ali ne u dovoljnoj meri. Godine, 1921. u Kraljevini Srbiji 80% seljatva, a 20% gradskog stanovnotva. J.C. je dao slikovit opis morfologije, etnikog sastava i psihikih osobina stanovnitva. Imao je negativan stav prema velikom gradu. Kae da su Turci, Grci i Cincari koristili velika naselja jer su to trgovci i zanatlije. Kao vlasnika klasa, Turci razvijaju sklonost za varokim ivotom. STOJAN NOVAKOVI prouavao je srednjovekovni srpskim grad, bavio se gradovima i trgovima. Razmatrao je i ulogu despota ura Brankovia u obnovi Carigrada 1448 g. i naselja Beograana u Carigradu i napisao futuristiki tekst o BG za 100 godina (2011). SIMA IRKOVI kae da se zanemarivanje izuavanja grada duguje predrasudi o poimanju grada kao neeg tueg i stranog (zbog srpske prolosti). Prodorom Slovena unitene su tradicije rimske i vizantijske gradske civilizacije. Dolazi do obnove starih antikih gradova (BG, NI, Prizren, Skopje) Od 15.v. ubrzano se razvijaju srpski i bosanski gradovi, a postavlja se pitanje osobenosti srpskih gradova u odnosu na zapadne. S.. za razliku od Vebera ne zakljuuje da su oni bili autonomne optine slobodnih graana koji su kritiki preispitivali tradiciju, niti su oni bili isto sto i kapitalizam kao to tvrdi Brodel. To je zato jer tadanji gradovi u centralnoj Srbiji nisu imali statut i nisu oznaeni kao optine. Gradski centri su preuzeli kulturna arita od manastira, a tadanja rudarska naselja imala su samo 2 vrste javnih graevina: utvrenje i crkvu. TARANOVSKI slino irkoviu. Poznavalac je srpskog srednjovekovnog prava, izuavao je i graanstvo primorskih gradova. Graani su bili direktni podanici samo svoga grada i gradska autonomija ih je sakrivala od direktnog podanitva dravi. Dolaskom Turaka se nije prekinuo gradski ivot. Raja i seosko stanovnitvo bivaju sakriveni u planinama, a osmanlijski uticaj preovladavao je u varosima.

85

ZAKLJUAK ZA SREDNJOVEKOVNI GRAD: bilo kako bilo, juno od Save i Dunava (osim Dubrovnika, KO, BD i BR) nije bilo autonomnih gradskih opstina kao na Zapadu. Preovlauju trgovita, naselja uz rudnike, kasabe, dvorovi, palanke. Od 17.v. najvaniji deo grada bila je arija (4 toka, okupljanje ljudi sa sve 4 str svetatrgovaka i zanatska etvrt grada), a od 19 v menja znaenje (javno mnjenje ili kulturna klima).

VLADIMIR MACURA (arija i gradski centar)-povezanost varokih prostora 19.v sa njihovom istorijom. U 17.v formirani su trgovaki i zanatski delovi u ariji, proizvodnja i promet. Tada se javljaju 2 grupe poslovnih ljudi: 1. domai trgovci (Muslimani, Hriani i Jevreji) i stranci (pre svega Dubrovani). DUAN J. POPOVI govori o Cincarima i peatu koji su oni dali srpskim varoima 13.veka. Nakon razaranja njihovog centra Moskopolja, oni se ire na sever. Njihova glavna osobina je neodreenost (npr. po kulturi Grci, po jeziku Romani). Oni su neto slino figuri stranca (Jevrejina) ikake soc. Popovi govori o odnosu srpskog i hrvatskog graanstva (ZG i BG). Oni se razlikuju po kulturi, etn. pripadnosti, veri. Srpski gra stale osnovali su Cincari, a hrvatski Nemci. TIPOLOGIJA I RAZDOBLJA: Specifinost vojvoanskih gradova N.S, SO,SU je u tome to oni u 18.v dobijaju status slobodnih kraljevskih gradova, to je njihova prednost u odnosu na gradove centralne Srbije. Pomou varokog vremeplova razlikujemo: primorske, centralne i vojvoanske srpske gradove. U procesu preobraaja arija u savremene gradove izdvajamo 3 razdoblja: I nakon zavretka Prvog srpskog ustanka, pod vladavinom M.Obrenovia obnavljaju se stare i stvaraju nove varoi; II od sredine 19.v; III na prelazu izmeu 2 vekajavlja se mod industrija i iri kapitalizam( MACURA) TRAJAN STOJANOVI 30-ih godina 20.v. na Balkanu dolazi do urbane zasienosti (visok natalitet, viak seoskog stanovnitva). Siromano seljatvo smatralo je gradove neprijateljem. Stojanoivi govori o nejakoj srednkoj klasi koja ne moe obezbediti trajnost drutv. sistema koja je poljuljana sa 2 svetska rata, svetskom ek. krizom itd. U Jugoslaviji 60-ih godina su zasnovana isto socioloka teorijska i empirijska izuavanja gradske stvarnosti. Naa u.soc. se uglavnom razvijala kao akademska disciplina jer su njeni osnivai i univerzitetski nastavnici i istraivai. To su: C.Kosti, A.Todorovi, S.uvar, M.ivkovi, Z.Mlinar, .Tani, R.Supek.
86

CVETKO KOSTI: I ''Seljaci i industrijski radnici''-terensko izuavanje prelaska seljaka u industriju. Pod seljacima Kosti podrazumeva 3 kategorije: 1. polutani- stanuku na selu,a rade u gradskim preduzeima. Najbrojniji su. 2. sezonski radnici 3. privremeni radnici. Posebno je obraao panju na razliku izmeu seljaka i polutana. Polutan je marginalna linost jer je istovremeno nosilac urbanizacije sela i ruralizacije grada. II ''Bor i okolina'' monografija- preobraaj zaostalog sela Bora u gradsko naselje. To je u Tenisovom smislu prelazak iz zajednice u drutvo. Do 52. god dolazi do porasta br stanovnika u Boru, do nedostatka komunalne opreme, do ekoloke nevolje koje prouzrokuju rudnici. Po ovom autoru postoje 4 socioloke zone Boru : 1. gradsko jezgro- doseljenici 2. selo Bor 3. prigradska naselja 4. sela sa tradicionalnim nainom ivota (maloletniki brakovi....) industrijalizacija je privukla itelje najbliih sela, pa proseni prihod opada sa udaljenou od Bora. Kosti je te raznolikosti i protivurenosti smatrao vrednim sociolokim izazovima. III ''Sociologija grada''- istorijski razvoj gradova, tipologija, odnos grada i ostalih tipova naselja, soc.struktura grada...Prema njemu soc grada je nauka o drutvu u gradskoj sredini, sa odnosima zasnovanim nezavisno od njihove volje, ali i voljno prema njihovim osobenostima po kojima se razlikuju od ostalih, pogotovo od itelja sela.(slino ikaskoj koli). Kosti se bavi pitanjem kako uskladiti drutvo i prostor u gradu, ali tako da to bude najpovoljnije za ljudsku linost. Od soc grada on je oekivao i praktine rezultate. ALEKSANDAR TODOROVI (''Uvod u sociologiju grada'') pionirski pokuaj sistematizacije dotadanjih saznanja. Teme: nastanak i razvoj gradova, druge nauke i gradovi, definicija grada, tipologija gradova, drustvena struktura... STIPE UVAR (''Izmeu gradova i megalopolisa'') marksistiki orijentisan urbani sociolog. On ukazuje na konfliktni odnos izmeu sela i grada, na potrebu za stvaranjem ruralnourbanog kontinuuma i prevazilaenjem suprotnosti s-g. On kao i drugi nasi teoretiari govori o teritorijalizaciji nejednakosti i kae da u socijalizmu postoji klasa i kontraklasa jer postoji segregacija na klasnoj osnovi. Postoje i 3 negativne osobine kapitalistike urbanizacijemetropolizam, preterana i neadekvazna koncentracija i otudjenje svakodnevnog ivota.

87

U Zagrebu postoje 3 socijalna problema: 1.klasno slojna sparacija, 2. kriza arita socijabilnosti, 3. nepovoljni uslovi za kulturno prilagodjavanje. Klasna separacija u zg ometa humanizaciju gradske zajednice na naelima socijalizma. uvar se zalae i za konstituisanje sociologije prostornog planiranja koja bi i prouavala i praktino delovala pod humanistikim idealima. Bitno je decentralizovati tekovine koje je grad pribavio u prolosti i razmesti stanovnitvo po celoj teritoriji, a to se nikad nije desilo. MIROSLAV IVKOVI (''Prilog jugoslovenskoj urbanoj sociologiji'')- urbanizacija, prostorna pokretljivost stanovnitva, planiranje, distribucija moi na lokalnom nivou, osobine socijalistikog gradanejednakosti, segragacija...Drutvene nejednakosti su bile u ii njegovih interesovanja. Nova naselja u Sarajevu su vid planirane segregacionistike tvorevine jer su u njima ili iskljuivo radnici ilivii slojevi. On se vie nego drugi zalagao za uzdizanje subjekta u mestu i vremenu u kojem ga birokratija pretvara u stvar, a totalitarizam unitava 70- GODINE: dolazi do krize urbane soc (sukob reima i drutv nauka, uplitanje drave u struni kadar...) Tih godina se i sociolozi zapoljavaju u urbanistike zavode irom zemlje.... Tad dolaze, 80-ih: ZDRAVKO MLINAR- bavio se novim gradovima Novo Velenje, Nova Gorica, odluivanjem na lokalnom nivou...Vano je i to da se njegove teme odnose na globalizaciju i individualizaciju. IVAN TANI- preteno se bavio sociolokim aspektima migracija i suburbanizacijom naroito u BG. Na 15-20 km oko BG se ukrtaju razni procesi pa imamo suburbije, satelitska naselja i vikend naselja. Tu je legalna, polulegalna i ilegalna gradnja. RUDI SUPEK-(''Grad po mijeri ovjeka'')-razmatrao probleme otuenog gradskog prostora. On govori o socijalnoj terapiji za oveka dezorijentisanog u valegradu. Prolog veka '80-ih godina sazrela je srednja generacija naih urbanih sociologa: D. Seferagi, K. Petovar, O.aldarovi, S. Vujovi, LJ. Pui, M. Petrovi. Na njihovo intelektualno sazrevanje uticali su neomarxistiki trendovi 60-ih-nova levica i nova urbana soc (Lefevr, Kastels, Harvi i dr.), istraivai kvaliteta ivota u gradovima, odrivog razvoja, odnosa globalizacije i grada (glokalizma)...Teorijski i metodoloki pluralizam je prisutan. DUICA SEFERAGI (''Kvalitet ivota i nova stambena naselja'')- kvalitet ivota: mogunost ljudi da uestvuju u procesu koncipiranja, stvaranja i raspodele stambenih uslova, te da ivei u gotovoj stambenoj okolini zadovoljavaju svoje svakodnevne potrebe u odnosu sa prirodom, drugim ljudima i samim sobom.

88

Nova naselja podignuta su na periferijama gradova, sa elementarnom opremom i nisu adekvatna za svakodnevni ivot na lokalnom nivou. U naem drutvu se od 2. svetskog rata raspodela stanova odvija prema ciljevima stambene politike i funkciji iste. Ogromna veina stanova bila je u drutv svojini, a ljudi su bili nosioci stanarskog prava, za ta je vladalo najvee interesovanje. Nosioci stanarskog prava su privilegovani, mada ima i izuzetaka. Glavna tema ove autorke je socijalna pravda u urbanom prostoru. KSENIJA PETOVAR- beogradski sociolog. U ii njenog interesovanja je: urbanizacija (stihijska i planska), lokalna (samo)uprava, stanovanje, soc aspekti urbanog i prostornog planiranja. Drava i graani su akteri urbanizacije, ali su ovi drugi vie objekti kad je u pitanju odluivanje o sudbini grada u kojem ive (planska). Dominantna uloga drave je sputavala graansku inicijativu. Analizira korienje prostora, javna dobra kao i bedu i siromatvo. Nastoji da nadje reenje da se priblie ivotne anse pojedinaca i drutv grupa u periodu tranzicije (stihija). Tu je neophodno promeniti klune inioce i stvoriti dravu socijalnog ulaganjakonvergencija izmeu tr uslova u stambenoj politici i elemenata soc pravde. Cilj je smanjenje nejednakosti. OGNJEN ALDAROVI- zagrebaki sociolog. I ''Urbana sociologija: socijalna teorija i urbano pitanje''- Deo posveen ikaskoj koli je do teda najobimniji i naj informativniji kod nas. Istie i vanost kvalitativne metodologije i dalje govori o uticajima Lefevra, Harvija, Kastelsa i dr. Cela knjiga je obogaenje nae u.s. II ''Savremeno drutvo i urbanizacija'' Bavio se odnosima ova 2 pojma i problemima urbanizacije ZG. Tu su: soc aspekti planiranja, soc segregacija, simboli, kulturno istorijsko naslee. III ''Drutvena dioba prostora''- aldarovi pokazuje da je bez ozira na razliitost oblika, drutvena podela prostora samo jedan od pojavnih oblika opte drutvene podele (nejednakosti) koju kao poseban fenomen treba prouavati. On je pokazao kako teritorijalizacija soc nejednakosti dovodi do drutvene deobe prostora sa brojnim pojavnim oblicima koji e u daljem urbanom razvoju i kod nas i u svetu imati znaajnu ulogu. IV ''Socijalna teorija i hazardni ivot:rizici i savremeno drutvo'' panju posveuje problemima stanovanja stradalnika rata '90-ih, problemima hrv omladine i marginalnim slojevima urbane sredine. OD RASPADA YU-''urbana socioloka zajednica''(autori iz svih krajeva) prestala je da funkciomie. Sauvani su kod pojedinaca korektni odnosi, ali je sve manje kritikih autora u.s. To je nepovoljno za dalji razvoj discipline.

89

SRETEN VUJOVI - I ''Grad i drutvo'' temelji se na klasinoj marxistikoj misli o gradu, sovjetskom vienju grada 20-ih i 30-ih godina XX veka i neomarx. uenju. II ''Sociologija grada''- prva hrestomatija iz oblasti u.s. kod nas. Prvi put prevedeni radovi ika. k, kod nas. On je tu razvrstao socioloku misao o gradu na sledee teorijske pravce: -ikaka soc grada -istorijsko-institucionalne teor o gradu -sociogeografske teor -drutvena morfologija -klasina marx misao -neomarx shvatanja -strujanja ije je teite na upravljanju gradovima na lok nivou, percepciji (itljivosti) grada, kvantitativnoj (demografskoj) dimenziji itd. III U svojim drugim radovima (''Ljudi i gradovi'', ''Grad u senci rata''...) on se bavi nedovrenom modernizacijom drutva, deformisanom urbanizacijom (podurbanizovanou), stambenom i urbanom bedom, siromastvom-romske enklave, slamovi, nejednakostima, obnovom istorijskih gradova-Budve, stradanjem gradova na tlu bive YU...On smatra da se u kontextu nedovrene socijalistike modernizacije, kao i one blokirane 90-ih i usporene od 2000. ipak moe govoriti o sledeim procesima urbanih promena kod nas: 1. privatizaciji stanova 2. komercijalizaciji gradskih istorijskih jezgara-posl prostori... 3. veoj rezidencijalnoj migraciji 4. rezidencijalnoj i komercijalnoj suburbanizaciji 5. porastu socioprostorne segragacije. Njegov zakljuak jeste da se ova poslednja transformacija od 2000. odvija u znaku i socijalistikih i neoliberalnih vrednosti. LJUBINKO PUI- novosadski sociolog. I ''Grad, drutvo, prostor-soc grada'' njegova namera bila je da napie 'sociologiju urbanog kontexta'. Soc grada po njemu izuava pojave i procese koji su vezani za nastanak, organizaciju i funkcionisanje urbanih drutava. Soc grada obuhvata prouavanje: 1.urbanih fenomena, 2.urbanih odnosa u gradovima, 3. povezanosti izmeu drutvenog i prostornog. On smatra da je kriza grada graditelj predmeta soc grada. To su

90

razliitosti unutar grada i izmeu gradova. Ruralizacija gradova i urbanizacija sela spadaju u interesano polje i ruralne i urbane soc. Osnovne kategorije soc grada su: grad, urbanizacija, urbanizam i urbano podruje. Pui napominje da ne postoji univerzalna def grada, ali je sklon Virtovom objanjenju. Urbanizacija kao termin objanjava: -promene drutv organizacije kao posledice populacione koncentracije -promene u odnosu na nacionalnu populaciju u urbanim podrujima -proces transformacije ruralnih u urbana podruja -organizaciju promene strukture i funkcije On tvrdi da je prostor jedan od kljunih pojmova koji gradi sam predmet soc.grada. Prihvata gledite Rajmonda Strasolda o 3 grupe drutveno-prostornih fenomena: 1. prema njihovom nivou - veliina kao kriterijum (male, urbane lok zajednice.) 2. prema prirodi 6 vrsta prostora- etniki, lini, ivotni, simboliki, ekoloki, organizacionopolitiki ili prostor moi. 3. prema operacionalizaciji- kue, zgrade, ulice, blokovi.... Urbana politika je za Puia proces donoenja odluka o gradskom organizovanju i ureivanju gradskog ivota.-ui smisao. U uem smislu tu su i interesi brojnih aktera, akcije... Postoje 4 glavna inioca te politike: 1. sfera privatne potronje, 2. poloaj gradske zajednice u odnosu na region i dravu, 3. politiki profil vladajuih gradskih struktura, 4.participacija graana (u.s.p, gra. inicijative i sl). Postoje i 2 modela urbane politike: elitistiki (manjina na vlasti koja upravlja) i pluralistiki (nema terijsku ni empir podrku jo uvek). Gradska renta je po Puiu najvaniji regulator odnosa u prostoru. Svaka lokacija u gradu ima svoju cenu i jedan je od pokazatelja stratifikacije u dr. U sredinama sa urbanom tradicijom je pitanje urbane politike odavno reeno u matricama vladajuih klasnih odnosa, a u drutvima u tranziciji postoje negativne posledice pol i ek moi. Tu urbana pol praktino ne postoji, a vani su zahtevi nove i brzo proizvedene elite. Sredinom 90-ih g kod nas je bila urbanistika kriza,tj anarhija svako ko je imao novac mogao je da koristi grad kako eli! II ''Odrivi grad'' on se u ovoj knjizi zalae za sociologiju okruenja izrazito akcionog karaktera jer je koncept odrivog razvoja koncept akcije u smislu rac upravljanja resursima. Iako ivimo u drutvu rizika ima mesta za optimizam jer razvojem gradske zajednice moemo postii drutv, ek. i kult. razvoj i psihofiziki integritet oveka.

91

MINA PETROVI-najmlaa generacija (''Sociologija stanovanja- Stambena politika: izazovi i mogunosti'')-stanovanje i stambena politika i razvijenih i postsoc. zemalja. Ona stanovanje i stamb politiku posmatra kroz 3 nivoa: 1.MAKRO- osnovni organizacioni princip dr, kljuni akteri 2.MEZO-odgovornost lok vlasti i konkretno ispoljavanje dru nejednakosti u njoj 3.MIKRO-stambeni poloaj i strategije Socioloki pristup stanovanju usredsreuje na: tip stanovanja, standard stanovanja, pravnu osnovu korienja stana, soc status korisnika. Zbog korelacije statusa i tipa, stanovanje je dobar pokazatelj nejednakosti u dr. Kod nas je postsoc privatizacija stanova imala dvojaku ulogu: a) simboliki privid uspeha drave u tome; b) absorbovanje transformacijskog oka opteg osiromaenja za slojeve integrisane u sistem socijlistike stambene provizije.

ZAKLJUAK o YU urbanoj sociologiji -Predstavljene su nedovrene modernizacije kod nas gde se suoavaju elementi presocijalistike, socijalistike i kapitalistike urbanizacije. Graanstvo ni danas nije ni brojno ni mono da bi bilo presudni inilac procesa. Urbane promene su zato usporene, pune protivurenosti. -Urbana soc u naim uslovima ipak ima vie akademski nego praktini karakter. Sa tim u vezi sporna je podela na sociologiju za planere i sociologiju planera. aldarovi zauzima stav da je U.S. osuena da bude reformska, a ne revolucionarna disciplina. Smatramo da ona treba da se nametne i kao autonomna disciplina to je najvanije. Sociolog e moi valjano ispuniti i ostale zadatke pod uslovom da potvrdi primarno nauni karakter. -Kod srednje generacije nae U.S. vidljiva je tenja za primenom kombinacije brojnih teorija kad je u pitanju izuavanje grada-konfliktna t, t. modernizacije, t. odrivog razvoja, t. globalizacije, kvalit. i kvant. metod....Integralni pristup gradu! -Drutvene krize nastaju kada su nejednakosti ogromne i kada doe do segregacije. Metropole su primer loeg funkcionisanja jer su sva oprema i servisi u opasnosti od mnogoljudnosti. Basan zakljuuje da je metropolizacija erka informatikog drutva koje podrazumeva potpuno nove drutvene odnose.

92

OSTALO METROPOLA I METROPOLIZACIJA Metropola (gr. Metropolis grad matica) izvorno oznaava matini grad u odnosu na kolonije. A) najvaniji grad jedne pokrajine ili zemlje, glavni kulturni i ekonomski centar, prestonica B) imperijalna drava u odnosu na svoje kolonije. Jerusalim, Rim, Konstantinopolj; Pojam se u drutvenoj misli pojavljuje na prelazu iz 16. u 17.vek i oznaava veliku zajednicu koja odrava kontakte sa drugim zajednicama i u koju svakodnevno dolaze ljudi iz unutranjosti, to je bilo povezano sa koncentrisanjem raznih ustanova i fukncija u metropoli. Metropole su multifunkcionalne. U statistiko-demografskom smisu metropola predstavlja veliki grad sa pola miliona ili vie stanovnika. U metropoli su vee ivotne anse, trite radnih mesta, velika koncentracija materijalnih i nematerijalnih vrednosti. Metropole su jo u antici bile verski centri i centri dravne administracije Rim, Vavilon, Aleksandrija, Antiohija, Vizantija. U epohi modernosti to su Rim, Pariz, Madrid. U 19.v su vani London i Pariz,a tada poinje i razvoj gradova u Severnoj Americi. U 19.veku su bitne osobine veliina i heterogenost stanovnitva, visok stepen organizovanosti i sloenosti, raznovrsnost funkcija, mogunost zadovoljavanja potreba. Bitan je i regionalni, nacionalni i nadnacionalni domet uticaja. Razvoj metropola u periodu industralizacije i intenzivne urbanizacije bio je povezan sa revolucijom u transportu i irenjem sredstava masovne komunikacije. U periodi izmeu 1921 i 1960 dolazi do explozije metropola. Takoe u 20.v dolazi do javljanja metropola na drugim kontinentima. Savremeni privredni razvoja se zasniva na interakcijama meu metropolama koje postaju vorita globalne mree, tj globalni gradovi Njujork, London, Tokio sa ogromnim brojem i sloenou funkcija. Pojam metropolizacije se javlja u vie znaenja a) gomilanje, koncentracija, industrijskih objekata i razliitih institucija u velikim gradovima b) trea faza u razvoju gradova koncentracija, suburbanizacija, metropolizacija c) nastanak osobenog tipa sredita sa globalnim, kontinentalnim ili regionalnim znaajem, odnosno proces u kom nekoliko velikih gradova preuzima vodeu ulogu u upravljanju postindustrijskom privredom d) promene u drutvenim strukturama, mentalitetu i drugim elementima dr. ivota povezane sa procesom nastanka i razvoja metropola.

93

Veliki grad ulazi u fazu metropolizacije kad pone da funkcionie u okvirima irim od regionalnih ili ak nacionalnih. Vezuje se za nastanak globalnih i informatikih gradova. Martinoti deli proces metropolizacije u 3 faze: a) poetak 20ih 20.veka odnosi se na nastanak kategorije svakodnevnih putnika b) druga faza zapoinje nastankom kategorije korisnika atrakcija metropole c) za treu fazu je znaajan nastanak kategorije ljudi metropolskih interesovanja kojima su neophodni luksuzni prostori, hoteli, kongresni centri, banke, berze Drutvena metropolizacije se odnosi na promenu drutvene strukture. Formira se kategorija koja se oznaava kao metropolska klasa visok poloaj na skali prihoda, vie nego dobar metropolski status, visok nivo obrazovanja i kompetencije, karakteristian stil ivota, iroko uee u kulturi. Nadprosena primanja, oseaj sigurnosti, rad u meunarodnim kompanijama. Slinost sa strukturom srednjovekovne Evrope. URBANA AGLOMERACIJA I KONURBACIJA Urbana aglomeracija sloeni sistem naseljenih jedinica koje su zavisne od raznih mesta rada, pri emu jedno od tih mesta izrazito dominira. Velike gradske aglomeracije su glavna sredita mree naselja u jednoj dravi. Proces njihove kristalizacije pokazuje pravilnosti. Prva pravilnost je naelo centrifugalnog obrazovanja aglomeracija u sluaju kada se aglomeracija iri du glavnih pravaca transporta i tehnike infrastrukture. Drugo naelo je razvoj aglomeracija na osnovu meusobnog pribliavanja, kao posledica samostalnog rasta vie gradova smetenih relativno blizu. U tom sluaju je re o centripetalnom karakteru kristalizacije. Grad se moe odrediti kao efekat aglomeracije stanovnitva razliitog porekla. Aglomeracija oznaava koncentraciju stanovnitva i zgrada sa bogatom tehnikom infrastrukturom na relativno maloj teritoriji to za posledicu ima poseban intenzitet korienja te teritorije. Taj proces se odvija oko jednog administrativnog i industrijskog centra koji obezbeuje radna mesta. Nastanak gradskih aglomeracija povezan je sa drugom fazom urbanizacije (20-60te 20v). Veliki broj stanovnika, veliki proizvodni potencijal, tehnika infrastruktura, mogunosti ulaganja. * aglomeracijske koristi. Aglomeracija je komplex razliitih gradskih i seoskih kolektiviteta koji ne prerasta u drutvenu celinu. Sem aglomeracijskih koristi postoje i aglomeracijska optereenja (trokovi vezani za proces adaptacije, destabilizacija, devijantne pojave, ekoloki trokovi etc) Konurbacija (Gedis) je skupina meusobno susednih, manje vie podjednako velikih gradova ili naselja, koji ine celinu zbog zajednike komunikacione mree i odreenih zajednikih gradskih mehanizama. Gedis je uveo ovaj pojam da bi oznaio konstelaciju gradova smetenih nedaleko jedan od drugog koji obrazuju posebno gradsko podruje. Od poetka 60ih taj pojam se koristi u nazivu podruja velikog Londona The Greater London Conurbation. U urbanizmu konurbacija predstavlja naseljeni kompleks sa nekoliko sredita, koja nude radna mesta i mogunost zadovoljavanja razliitih potreba , uzajamno povezanih bez izrazite dominacije jednog od njih. To je skupina gradova, izrazito policentrian karakter, pri tom razliiti gradove vre razliite funkcije, a povezani su gustom komunikacionom mreom. Centripetalnopolicentrini razvoj dovodi do nastanka.

94

Konurbacije su nastajale u 19.v u visokoindustrijalizovanim okruzima Engleske i u Nemakoj (rurski basen Esen, Duizburg, Dortmund, Bohum). U SAD-u je vana kalifornijska konurbacija.

95