POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUNA SLUBA VRANJE

BROURA
Mr Neboja Mladenovi, dipl.ing.

GAJENJE LESKE

DECEMBAR 2010.

PROIZVODNJA LENIKA U SVETU

Godinja svetska proizvodnja lenika je u proseku oko 500.000 tona. Najvei proizvo ai su: Turska sa vie od 315.000 tona (ili 63%), Italija sa oko 115.000 tona (23 %), a daleko iza njih panija sa priblino 29.000 tona i SAD sa priblino 17.500 tona. Svetski izvoz je oko 350.000 tona. Najvei izvoznik je Turska sa oko 75% od ukupnog svetskog izvoza. Veina evropskih zemalja su uvoznici lenika. Najvei uvoznici oljutenog lenika su : Nemaka (63.800 tona), Austrija (16.000 tona), Rusija (15.700 tona), Francuska (15.500 tona ), vajcarska (11.200 tona), Engleska (7.900 tona), Holandija (6.400 tona), Belgija (4.900 tona).

PROIZVODNJA LENIKA U SRBIJI

Proizvodnja lenika u Srbiji je mala, posebno proizvodnja namenjena za trite. Srbija uvozi 95% ploda lenika da bi podmirila sopstvene potrebe. Gajenje leske ogranieno je uglavnom na okunice, a plantani zasadi su retki. Zasadi nisu vei od 10 ha. Godinja proizvodnja ne prelazi 1.000 tona. Srbija nema duu tradiciju u proizvodnji lenika, pa je i to sigurno jedan od razloga to se ona na ovim prostorima malo gaji. Tek poetkom osadesetih godina prolog veka prilo se intenzivnijem podizanju plantanih zasada leske i to prvenstveno italijanskih sorti. Sa druge strane treba navesti injenice koje predstavljaju trenutno stanje, mogunosti i daju prednosti gajenju leske u Srbiji: - Tolerantnost na argoekoloke uslove, - Raskorak izme u stvarnih potreba za plodovima i stanja te proizvodnje, - Struni pristup osnova za uspenu i rentabilnu proizvodnju i prelaz iz ekstenzivne u intenzivnu proizvodnju, - Postoje preduslovi da se uvoz supstituie izvozom, - Povoljna cena na tritu, - Poveanje standarda i obezbe enje egzistencije veeg broja ljudi. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije subvencionie podizanje savremenih zasada leske. Najvee plantae nalaze se uglavnom oko G. Milanovca (oko 250 ha), Subotice itd..

ZNAAJ PROIZVODNJE LENIKA

Leska predstavlja vrlo znaajnu vrstu jezgrastog voa iji su plodovi vrlo cenjeni na domaem i svetskom tristu. Plod leske u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao to su ulja, belanevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Sadraj ulja u jezgri lenika kree se od 60% do 65%, proteina 15% do 17%, ukupnih ecera od 5% do 6%, vode 5% do 6% , mineralnih materija od 1,8% do 3% i sadre vitamine: E, A, kompleks B vitamina i dr. Oni su odlina hrana i desert. Imaju dobru aromu a sadre vie kalorija od mesa. Leska ima plodove ije je jezgro najkvalitetnija sirovina u konditorskoj industriji. Dosta se koristi i u domainstvu. Lenici su transportabilni i lako se uvaju. Ljuska se lako lomi i jezgro se lako odvaja od ploda. Zato su plodovi cenjeni i vrlo traeni na domaem i inostranom tritu.

AGROEKOLOKI USLOVI ZA GAJENJE

Svetlost - Leska je heliofit to znai da su za njeno gajenje pogodniji osvetljeni poloaji. Osvetljenost se regulie i brojem stabala po hektaru. Reproduktivni organi su po periferiji krune to potvr uje zahteve leske za insolacijom kako bi se oni formirali. Potvrdu ove injenice nalazimo u njenom gajenju oko Sredozemnog mora. Temperature - Leska se moe gajiti i u rejonima u kojima se temperatura zimi sputa i od -22C (po nekim autorima podnosi i do -30C ), tako da minimalne zimske temperature nisu ograniavajui faktor za gajenje leske. Leska sirurno donosi rod u podruju gde je srednja godinja minimalna temperatura oko -4 C i apsolutni godinji minimum od -11 do -12C. Muki cvetovi dok su zatvoreni izdre do -16, odnosno -18C , a kad su otvoreni svega -8 do -10 C , dok u momentu osloba anja polena samo -5 do -7 C . enski cvetovi pre cvetanja izdre -13 do -16 C, a u momentu cvetanja -7 do -8 C. Mrazevi sa temperaturom -4 do -6 C mogu da otete mlade letoraste i do 50%. Voda i vlanost - Za uspeno gajenje trai dovoljno vode u zemljitu i dosta visoku relativnu vlanost vazduha, odnosno 70-80% (rene doline i osojne

poloaje). Potrebno je od 700-800 mm vodenog taloga godinje, ali padavine pravilno raspore ene po mesecima posebno u periodu vegetacije. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta, voda je najpotrebnija to su meseci: od polovine maja do polovine avgusta. Nadmorska visina - Moe se uspeno gajiti u irokom rejonu. Najbolje uspeva u brdskim i priplaninskim rejonima. Uspeva na nadmorskoj visini od 200 do 800 m (postoje primeri uspenog gajenja do 1.200 metara). Ekspozicija - Odgovaraju joj severne, severozapadne i severoistone ekspozicije u toplijim krajevima (hladnije su - kasnije cvetanje) a severoistone, severozapadne i zapadne ekspozicije u hladnijim krajevima. Vetar - Vetrovi su vrlo tetni u fazi cvetanja, pogoduju joj blagi i vlani vetrovi (povetarci) zbog raznoenja polena i bolje oplodnje.. Zemljite - U odnosu na zemljite nije veliki prodira (srednje plodna, laka, peskovito-glinovita, humusno-karbonatna i umereno vlana). Ne podnosi plitka, siromana, skeletna, suva i kisela zemljita. Najbolje rezultate daje na peskovito ilovaastim, aluvijalnim i deluvijalnim tipovima zemljita koja su uz to duboka najmanje 100 cm. Na aluvijumima na nadmorskoj visini 100-500 metara moe da rodi 4-5 t/ha. Zemljita sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadrava povrinska voda nisu pogodna za gajenje leske. Prema reakciji zemljita (pH vrednosti) leska je tolerantna, jer dobro uspeva na zemljitu pri vrednosti pH od 5 do 7,5 (pH od 8 izaziva hlorozu lista) . Leska ne podnosi movarna zemljita. U divljem stanju leska se nalazi na krenom i silikatnom zemljitu. Zemljite za lenik mora biti takvo da omoguuje ravnomerno razvijanje korenove mree kako lateralno, tako i po dubini. A to e omoguiti zemljita sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljita za komercijalno gajenje lenika izaberu ona koja trae najmanje ulaganja za dovo enje u odgovarajue optimalne uslove. Zemljite za lenik bi trebalo da sadri: 15-20% gline; 20-30% sitnog peska; 15-20% koloida; 30-50% krupnog peska. Kora navodi da je za rast i razvie leske dovoljno plodno zemljite koje sadri: preko 3% humusa; 250 - 300 ppm lako usvojivog kalijuma i 120 -140 ppm lako usvojivog fosfora. Naa zemlja ima odline ekolole uslove za gajenje leske.

MORFOLOKE OSOBINE

KOREN Kod leske se po nainu postanka, razlikuju dva korena: vegetativni i generativni. Generativni koren znaajan je za proizvodnju podloga od divlje leske (C. colurna), poto ne daje izdanke. U praksi se praktikuje proizvodnja sadnica leske na neki od vegetativnih naina razmnoavanja. Sve su one na vegetativnom korenu. Masa korena vegetativno razmnoene leske je na povrini koja ne prelazi povrinu projekcije, odnosno oko 6-7% mase korena moe se nekada nai izvan krune. Koren joj je razgranat i u tome je njena velika sposobnost da maksimalno koristi vodu iz zemljita, odnosno da podnosi suu. Osnovna masa korena je na dubini od 40 cm (do 70 cm) i oko 1 m u polupreniku od debla. Leska ima bioloku sposobnost vegetativnog razmnoavanja. Me utim u isto vreme na stalnom mestu formira masu izdanaka, to poskupljuje proizvodnju.

KRUNA U spontanom stanju formira bun sa malim izuzetkom u nekih vrsta leske - C. colurna. U bunu su grane nejednake starosti, pa se i njihova boja kore razlikuje. U mla ih grana kora je siva, pokrivena dlaicama dok je kod starijih grana kora glatka i zatvorenije boje

LIE

Lie je kod leske iroko, obrnuto jajoliko, na vrhu picasto, po periferiji nepravilno nazubljeno. Na licu je glatko a sa nalija maljavo.

CVET Leska je jednodoma vona vrsta (monoina) na istoj biljci nalaze se odvojeni muki i enski cvetovi grupisani u cvasti. Muki cvetovi pore ani su u vidu vretena i nazivaju se rese. One su u vreme cvetanja duge od 4-10 cm (i do 15 cm). Rese mogu biti pojedinane ili 2-3 zajedno (re e vie resa). Svaka resa sastoji se od 130 -290 mukih cvetova. Svaki muki cvet sastoji se od jedne brakteje, dve brakteole i etiri pranika koji su razgranati i svaki ima po dve antere. Formiranje zaetaka mukih cvetova poinje u maju mesecu. enski cvetovi grupisani su 2-20 (proseno oko 8) u cvasti glomerule. One predstavljaju u stvari meovite pupoljke, obavijene su ljuspastim listiima i do poetka cvetanja se ne razlikuju od vegetativnih pupoljaka. Glomerule se sastoje iz dva dela: donjeg vegetativnog dela sa malom osovinom koja sadri zaetke 6-7 internodija i gornjeg rodnog pupoljka (cymulae) koji se sastoji od proseno etiri brakteje od kojih svaka u osnovi ima po dva cveta. Svaki enski cvet ima jedan tuak sastavljen od dve karpele. U vreme cvetanja, enski cvet sastoji se od dva stubia koji se zavravaju dugim crvenim tukovima (vrh tuka lii na bradu). U osnovi oni nose mali meristem plodnika. Formiranje zaetaka enskih cvetova poinje u junu mesecu.

RODNE GRANICE Rodne granice leske su jednogodinje i mogu biti razliite duine. Kod kraih rodnih granica (duine do 20cm) rese i glomerule se uglavnom formiraju terminalno na vrhu granice. Poveanjem duine granica zona u kojoj se najvie formiraju cvasti postepeno se udaljava od vrha. Tako e, sa poveanjem duine rodnih granica poveava se broj glomerula koje se na njima formiraju i to do duine od 40 cm. (posle toga se broj glomerula smanjuje). Neke sorte formiraju veliki procenat glomerula na peteljkama resa (Halsi Din, Enis), dok druge sorte formiraju vrlo malo (Barselona).

OSNOVE RODNOSTI
CVETANJE, OPRAIVANJE, OPLODNJA I PORAST PLODA

Cvetanje - Leska cveta vrlo rano. U naim uslovima u toku februara ili marta.U uslovima toplije mediteranske klime u januaru (ili ak u decembru Francuska, panija). Cvetanje je znato pre listanja. Muki i enski cvetovi nemaju istovremenu fizioloku funkciju. Kod leske su prisutne sledee karakteristike cvetanja: Dihogamija - muki i enski cvetovi se ne otvaraju i ne cvetaju istovremeno; Homogamija - muki i enski cvetovi otvaraju se istovremeno i cvetaju istovremeno (ili sa vrlo malom razlikom); Protandrija - ranije cvetanje i sazrevanje mukih cvetova (ea pojava); Protoginija - ranije cvetanje i sazrevanje enskih cvetova (izuzetno je retka kod leske). Muki i enski cvetovi se ne otvaraju istovremeno prisutna je dihogamija i to ee protandrija. Muki cvetovi imaju manje potrebe za relativno niskim temperaturama (manje od 7,2 C), 100-860 h (350-600 h) dok su kod enskih cvetova one vee 290-1550 h (600-800 h). Nie temperature utiu na bre otvaranje enskih, a vie (vee od 9 C) na bre otvaranje mukih cvetova. Duina cvetanja zavisi uglavnom od temperature. Nie temperature usporavaju i produavaju cvetanje. Cvetanje mukih cvetova traje 7-30 dana, a enskih cvetova je znatno due 15-60 dana.

Cvetanju mukih cvetova prethodi izduivanje resa. Osloba anje polena traje 3-4 nedelja ali ga hladne zime usporavaju (na T od -8 do -12 C izostaje). Sorte leske ranog resanja nekih godine resaju od decembra do januara, tako da ne oprae ni jednu sortu. Poetak i tok cvetanja kod leske zavise od starosti zasada, klimatskih prilika itd. Topla jesen, zima i prolee ubrzavaju resanje. Iz tih razloga neka sorta jedne godine cveta homogamno, a druge dihogamno. Kada je mla i zasad ona ranije resa. Sua tako e ubrzava resanje leske i ono krae traje. U kontinentalnom uslovima proizvodnje leske ak su vee razlike u resanju izme u godina nego izme u sorti. enski cvetovi su na jednogodinjoj granici i razvijaju se iz meovitih pupoljaka. Prvo se razvije porast sa vie listova (obino 3-5), a na vrhu porasta su u rano prolee opraeni, ali neoplo eni enski cvetovi. Vei porast je kod mla ih voaka. Opraivanje - Leska je praktino stranooplodna - autosterilna vona vrsta. Ona se obino oprauje nekoliko meseci pre oplodnje. Opraivanje se obino vri u februaru a oplodnja u maju. Opraivanje se vri pomou vetra anemofilno. Ekonomski znaajnijeg roda ne moe biti pri samooplodnji jer se dobijaju nii prinosi i vei procenat praznih plodova.Zato je pri gajenju leske obavezno obezbediti opraivae oko 6 do 15% stabala. Opraivai ne treba da su udaljeni vie od 20 m od glavne sorte. Ne postoji sorta univerzalni opraiva kao to ne postoje ni standardne svetske sorte (sortiment se karakterie vie obelejima svake zemlje). Isto tako postoje i intersterilne grupe sorti. Smatra se da se Daviana i Cosford ne oplo uju (intersterilne su). Postoje sorte koje izuzetno rano resaju (Tonda Gentile della Langhe, Tonda di Giffoni, Sivri, Barcelona idr.), i sorte koje vrlo kasno resaju (Halski din, Lambert crvenolisni, Purpurea maxima,Contorta). Sorte koje kasnije poinju vegetaciju obino kasnije razvijaju ig tuka. Tu spadaju: Halko udo, Enis i dr. Opraivanju prethodi zrenje polena kao i formiranje, izduivanje i izlazak iz pupoljaka crvenkastih igova tuka na kojima e polen klijati i ui u pupoljak leske. Pre oplodnje (kraj maja polovina juna) moe se primetiti visok procenat otpadanja enskih cvetova. Utvr eno je da razlog ovog otpadanja najee nije nedostatak opraivanja, ve pojava apikalne dominacije koja je kod leske jako izraena. Zato se plodovi obino nalaze na vrhu granice ili pri vrhu petelje rese.

Oplodnja - se deava tek posle tri meseca (kraj maja ili prva polovina juna meseca kada je prenik plodova oko 7-10mm). Za dobar rod potrebno je da se izvri oplodnja vie od 60 - 85% enskih cvetova. Neoplo eni ili slabo oplo eni enski cvetovi dae prazne plodove koji najee opadaju pre zrenja. Na oplodnju veliki uticaj ima jaka sua, slada ishrana, sorta itd. Kod leske je esta pojava formiranja besemenih plodova (nedostatak dvojnog oplo enja, nedostatak vlage u zemljitu, niske temperature i obilne kie u toku dve nedelje posle oplo enja esta pojava kod sorte Barselona i Tonda Gentile delle Langhe). Porast ploda Period porasta ploda traje 4-5 meseci. Moe se podeliti u tri faze. Prva faza poinje krajem maja i traje do kraja juna. U njoj plod intenzivno raste i dostie svoje maksimalne mase. Brz porast ploda poinje oko deset dana pre oplodnje (u vreme oplodnje prenik ploda je 7-10 mm) i nastavlja se 2-3 nedelje posle oplodnje. U drugoj fazi dimenzije i masa ploda se sporije uveavaju uz istovremeni intenzivan porast jezgra.Ova faza se zavrava poetkom avgusta meseca kada plod dostie maksimalne dimenzije. Trea faza traje do zrelosti ploda i u njoj se masa i dimenzije ploda blago smanjuju, a dimenzije jezgra blago poveavaju. Sazrevaju kod nas u zavisnosti od klimatskih uslova od polovine avgusta do polovine septembra. Proizvedena iz semena prorodi od 5-10 godine a kalemljena posle 3-4 godina. Duina ivota je do 80 godina u zasadima do 50 godina, dok je eksploatacioni period odino 20-25 godina. Prosean prinos je 5 - 10 kg/stablu, odnosno 2.500 -5.000 kg/ha (navodnjavanje). Iz svega navedenog dolazimo do zakljuka da je za dobar rod leske, potrebno u svakom zasadu obezbediti najmanje tri sorte koje se dobro oprauju.

TEHNOLOGIJA GAJENJA LESKE

PRIPREMA ZEMLJITA ZA SADNJU

Ure enje zemljita Leskare ne treba podizati na sveim krevinama vonjaka, vinograda ili uma jer su takva zemljita najee zaraena prouzrokovaima gljivinih i bakterijskih oboljenja. Unitavanje korova Moe se vriti mehanizovano (obradom zemljita) i pomou totalnih herbicida na bazi glifosata (to je bre, sigurnije i jeftinije) sistemini herbicidi deluju translokaciono preko nadzemnih zeljastih delova i treba ih upotrebiti u toku pune vegetacije korova najbolje od juna do avgusta mesecu. Agrohemijsko ispitivanje plodnosti zemljita ima za cilj da se utvrdi hemijski sastav zemljita i da se na osnovu rezultata daju preporuke za meliorativno ubrenje. Meliorativno ubrenje obavlja se pred duboku obradu zemljita na osnovu rezultata agrohemijske analize ili se po potrebi dodaje kompleksno mineralno NPK ubrivo (8:16:24) - 700-800 kg/ha i organsko ubrivo (gove i ili oviji stajnjak) 30-50 t/ha. Duboko oranje (rigolovanje) izvodi se na dubini od oko 60 cm, najmanje mesec dana pred sadnju tekim traktorima i plugovima rigolerima. U novije vreme se preporuuje priprema zemljita podrivanjem podrivaima. Najbolje su se pokazali podrivai vibratori, odnosno podrivai sa vibrirajuim radnim telom. Ovakva priprema zemljita ima neke prednosti, jer se zemljite ne prevre, a rastresa se na celoj eljenoj dubini. Na ovaj nain se poveava zapremina zemljita, to doprinosi poboljanju vodnog i vazdunog reima zemljita, kao i opte poroznosti. Povrinska priprema zemljita izvodi se tanjiraama, drljaama i setvospremaima neposredno pred sadnju, kako bi se zemljite usitnilo i poravnalo.

IZBOR SADNICA

Moe se razmnoavati na sopstvenom korenu ili kalemljenjem. Za zasnivanje komercijalnih zasada koristi se iskljuivo leska na sopstvenom korenu. Ako se kalemi onda se to ini na sejancima meje leske (Corylus colurna) radi eliminacije izdanaka. Ona je veoma bujna kao podloga. Na njoj okalemljena stabla kasnije prorode. Koristi se kao podloga za ukrasnu lesku, gde proizvodnja plodova nije najbitnija. Koristiti samo sortno iste, zdravstveno ispravne, zrele i umereno razvijene sadnice, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i dosta sauvanih pupoljaka.

SORTE LESKE

Za proizvodnju plodova lenika mora se predvideti odgovarajuci sortiment. Prilikom izbora sorti mora se voditi rauna o nizu inilaca kao to su: - Bioloka priroda sorte (rodnost, bujnost, oblik ploda, randman jezgra, odvajanje omotaa-kupule, veliina ploda) - Ponaanje prema uslovima sredine (otpornost na niske temperature, nedostatak vode itd.). - Trite namena proizvodnje: Prehrambena industrija (sitni do srednje krupni plodovi, okruglog ili ovalnog oblika, tanke ljuske i visokog randmana jezgra); Stona upotreba (krupniji plodovi, atraktivnog izgleda i oblika) i Kombinovanu namenu.

Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod, obilno i redovno ra anje, kvalitet plodova, osloba anje iz omotaa, otpornost prema bolestima, tetoinama, sui i sl., homogamija, autofertilnost ili interfertilnost. Faza cvetanja je znaajno obeleje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne). Za proizvodnju plodova leske mora se predvideti odgovarajui sortiment.

Sorte leske dele se u etiri grupe: Lambert sorte su zavijene u omota i ne ispadaju lako. Ljuska ploda je ravna i nema vlaknastih materija kao u Celskih lenika.Tipini predstavnici su Lambert beli i Lambert crvenolisni. Celske sorte lenika imaju otvoren omota. Tu spada npr. Halski din. Lambert hibridi vie lie na Lambert, a zreli plodovi najee ispadaju iz omotaa. Celski hibridi vie lie na Celske sorte leske. Predstavnici ovegrupe sorti su Sivri, Daviana i dr. Randman jezgra leske neto je nii nego u oraha (oko 45%), ali su jezgra lenika traenija, pa i skuplja. Lenici su sitniji, ali ih obino ima vie u grupi nego kod oraha. Ra aju kao i orah (oko 4 t/ha). Zato je leska najtraenija voka kod nas pa emo opisati vodee sorte, kako bismo gajili najbolje za nae uslove. U Srbiji najvie se gaje Istarski dugi, Rimski, Tonda entile dela lange, Kosford, Enis, Halski in.

SIVRI
Celski hibrid, Sazreva rano (avgust), Plod je srednje krupan (oko 2,6 g), Broj plodova u grupi je u proseku 4, Radman jezgre oko 45%.

TONDA GENTILE ROMANA

Sazreva srednje kasno (kraj avgusta), Cveta homogamno, odline rodnosti (kosford, tonda di ifoni), Otporna prema lisnoj grinji, Odline rodnosti, Plod je srednje krupnan (oko 2,7 g), Broj plodova u grupi je u proseku 3,2, Radman jezgre oko 45%.

TONDA GENTILE DELLE LANGHE

Sazreva rano (polovina avgusta) Formira dosta izdanaka Lo opraiva Osrednje rodnosti Plod je sitan (oko 2,3 g). Broj plodova u grupi je u proseku 2,9 Radman jezgre oko 47%.

TONDA DI GIFFONI
Sazreva srednje kasno (kraj avgusta-poetak septembra), Cveta protoandrino, Dobre rodnosti u toplojim krajevima (kosford, negret), Plod je srednje krupnan, okrugao (oko 2,4 g), Broj plodova u grupi je u proseku 2,8, Ima radman jezgre oko 46%.

NOCCHIONE
Sazreva srednje rano, Plod srednje krupan (2,7 g), U grupi se nalazi po 3,4 ploda, Radman jezgre je vrlo nizak (oko 39%)

TONDA BIANCA
Sazreva rano (avgust), Plod je srednje krupnan (oko 2,8 g), Broj plodova u grupi je u proseku 1,5 Ima nizak radman jezgre, oko 41%.

DAVIANA
Sazreva srednje kasno (kraj avgusta-poetak septembra ), Plod je srednje krupnan (oko 3 g), Dobre rodnosti, Broj plodova u grupi je u proseku 2 Radman jezgre oko 51%.

ENNIS
Sazreva kasno (prva polovina septembra), Kasno kree sa vegetacijom, Cveta protoandrino, ima polen loe klijavosti, Odline rodnosti, Plod je vrlo krupan (oko 4,7 g), Radman jezgre oko 49%.

NEGRET
Sazreva srednje rano (avgust), Plod je srednje krupan (oko 2,5 g), Broj plodova u grupi je u proseku 2,5, Radman jezgre oko 48%.

BARCELONA
Sazreva srednje rano (avgust), Odline rodnosti, Plod je krupnan (oko 3,3 g), Broj plodova u grupi je u proseku 3, Radman jezgre oko 45%.

COSFORD
Sazreva srednje kasno (poetak septembra), Formira dosta izdanaka, Plod je sitan do srednje krupnan (oko 2,5 g) izduenog oblika, Osetljiva prema zimskim mrazevima, Broj plodova u grupi je u proseku 1,2, Radman jezgre oko 54%, Preporuuje se za toplije krajeve

ISTARSKI DUGI
Puno se gaji oko Ptuja u Sloveniji, U Srbiji je vodea sorta, Sazreva srednje rano (krajem avgusta), Plod je lep, duguljast, krupniji od Lunga d' Espagna (oko 3,4 g), Zreli plodovi teko ispadaju iz kupole, Radman jezgre je oko 46%

SADNJA LESKE
Tehnika sadnje postoje razlike u nainu sadnje sadnica leske i drugih voaka. Postoje specifinosti - vrlo rano poinje vegetaciju - ima relativno kratak period vegetacije Neuporedivo je bolje da se sadnja obavi u jesen i to rano nego u prolee. Sadnice leske saditi na onu dubinu na koju su bile u rastilu. Preduboko zasa ene sadnice prve dve do tri godine slabije rastu i razvijaju se a kasnije i prorode. Razmak sadnje poto je leska izraziti heliofit razmak izme u redova ne treba da je manji od 5m. Kod bujnijih sorti, u uslovima navodnjavanja i na plodnijim zemljitima koristi se vei razmak sadnje. bun 6 X 4 m (buj.) 5 X 4 m (sl. buj.) Stablo (sops. koren) 5 X 4 m 5X3m Stablo (na C. colurna) 6 X 5 m 6X4m Prosena rastojanja sadnje 5-6m X 3-4m U novije vreme podiu se zasadi sa guom sadnjom 5-6m X 2,5-3m. (posle 10-12 godine moe se vriti odstranjivanje svakog drugog stabla u redu - ako je potrebno). Me utim najee preporuivani razmaci sadnje u novije vreme su 4 X 3 m (sops. koren), 4 X 4 m (bun) i 5 X 4 m (na C. colurna)

IZBOR SISTEMA GAJENJA

Postoje dva osnovna naina gajenja leske kao bun ili kao stablaica (sa formiranim deblom). U vidu buna ranije prorodi i daje vee poetne prinose u prvim godinama rodnosti (do desete godine). Formirana kao stablaica kasnije prorodi, poetni prinosi su nii, ali kasnije bolje i due ra aju.

Moe se formirati kao stablaica i na sopstvenom korenu (manji razmak sadnje nego kada se gaji u vidu buna) ali se javlja problem uklanjanja izdanaka. Bolje je kalemiti na meju lesku - na njoj ima veu bujnost za oko 30% pa je potreban vei razmak sadnje.

FORMIRANJE KRUNE U VIDU BUNA Nakon sadnje sadnice se skrauju na 15 - 30 cm. Broj osnovnih grana zavisi od bujnosti sorte, i ostavlja se onoliko koliko je potrebno da se opti porast umanji odnosno za formiranje buna bun se sastoji iz 3-6 osnovnih grana koje treba formirati od korenovin izdanaka Bone grane uklanjaju se do visine od 60-70 cm. U toku formiranja rezidba se svodi na redovno ulanjanje izdanaka prore ivanje, samo se ostavljaju oni koji su potrebni za formiranje buna.

Rastojanje sadnje je 5-6 X 4-5m.

FORMIRANJE KRUNE U OBLIKU VAZE Ova kruna nema vo ice ima 3-4 osnovne grane. Na odre enoj visini za deblo ostavlja se deo sa pupoljcima iz kojih e se razviti osnovne grane. Izme u osnovnih grana ostavljati 15-20 cm (bolja veza sa deblom) i ravnomerno ih rasporediti u prostoru. Osnovne grane treba da su ravnomerno raspore ene u prostoru. Na svakoj primarnoj osnovnoj grani formiraju se 3-4 sekundarne grane, koje su postavljene tako da je prva od osnove udaljena oko 30 cm, druga od prve 50-100 cm, a trea od druge kao druga od prve. Prva serija sekundarnih grana je izme u svake osnovne grane, druga serija suprotna prvoj, a trea suprotna drugoj seriji.

U periodu formiranja znaajno je da se grane ravnomerno razvijaju a rezidba se sastoji u blagoj intervenciji uklanjaju se letorasti koji smetaju jedan drugom, oni koji se razvijaju u unutranjosti krune i oni letorasti koji su bujniji od drugih.

Deblo visine 40-80 cm.

BUNASTA VAZA Ovaj oblik krune je prelaz izme u vaze i buna. Prilikom sadnje zasade se 3-4 sadnice. U pravcu redova se okrenu dve i dve ka me urednom prosrtoru na rastojanju od oko 40 cm. Sadnice su zasa ene malo ukoeno, tako da formiraju iroku vazu ve od prve godine. Ukoliko se leska gaji na ovaj nain, bolje je da su sadnice na podlozi C. colurna, jer nee da formiraju izdanke. Kod leske mogu da se formiraju i ostali oblici krune (pr. Palmeta sa kosim granama).

DVOSTRUKA IVA OGRADA Rastojanje sadnje 5X2,5 m

NEGA ZASADA U RODU

ODRAVANJE ZEMLJITA
JALOVI UGAR podrazumeva stalno obra eno zemljite. Izvodi se plitkim jesenjim oranjem i veim brojem kultiviranja u toku vegetacije.Ovaj nain odravanja zemljita spreava razvoj korovske flore, pozitivno deluje na vodni, vazduni i toplotni reim u zemljitu i smanjuje intenzitet pojave bolesti i tetoina. Dubina obrade ne sme biti vea od 10 cm.

MAL(TRAVA) Zemljite se u me urednom prostoru vetaki zatravi setvom viegodinjih klasastih trava, a unutar redni prostor dri se ist od korova primenom herbicida ili vrlo prikladnom obradom rotacionim bonim sitnilicama (freza). Zatravljeni me uredni prostor kosi se 6-8 puta u toku godine (10cm). Okoena i isitnjena trava ostaje na tom prostoru, razlae se i tako obogauje zemljite organskom materijom. Dobre osobine ovog naina su: manji trokovi odravanja u odnosu na jalovi ugar, mogunost primene mehanizacije u svim periodima godine (rezidba, zatita, berba i transport plodova sa parcele), stabilniji vodno-vazduni i toplotni reim i znaajno ublaavanje tetnih erozionih delovanja.

UBRENJE
Norme ubriva koje unosimo treba da usaglasimo sa njenim potrebama. Leska dobro reaguje na ubrenje stajnjakom. Organska ubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate. Znaajno je obezbediti dovoljne koliine kalijuma u zemljitu za uspeno gajenje leske (u SAD svake tree godine 500 - 800 kg/ha kalijumovog ubriva a u Francuskoj godinje 350-400 kg/ha).Ukoliko u zemljitu ima 15 mg/100gr v.s.z. nije potrebno dodavanje kalijumovih ubriva. Orijentacione norme ubriva za lesku su N 80 kg/ha, P 40 kg/ha i K 160 kg/ha. Dobro reaguje na ubrenje stajnjakom i preporuuje se koliina od 30-50 t/ha svake 3-4 godine. Preporuuje se i ubrenje svake godine sa NPK ubrivima (8:16:24) u koliini 400 500 kg/ha. Preporuuje se i korienje azotnih ubriva (KAN, AN ili UREJA) na poetku vegetacije (KAN 200 250 kg /ha) u dva navrata po 50% preporuene koliine. Dejstvo ubriva moe se umanjiti nedostatkom vode u zemljitu, to se esto deava jer se u takvim krajevima ova voka gaji. Koren leske fiksira slobodan azot iz atmosfere kao leguminoze. Preporuuje se agrohemijska analiza zemljita svake godine i na osnovu rezultata i datih preporuka za ubrenje obavljati ovu agrotehniku meru.

REZIDBA
Cilj rezidbe je da se dobije to vei broj dugih jednogodinjih granica (20-40 cm) jer one daju najbolji rod, kao i da se postigne dobra osvetljenost krune. Pri rezidbi se ne preporuuje prekraivanje jednogodinjih granica (eventualno due od 45 cm). Rezidba se uglavnom svodi na prore ivanje grana. Moe se izvoditi svake godine ili svake 2-3 godine ( u Italiji se vri svake 3. godine, au SAD svake 5. godine, dok se u Turskoj ree svake godine). Podmla ivenje obavlja se kada prinosi ponu da opadaju a grane da ogoljavaju obino posle 10-12 godine treba vrti podmla ivanje. Kod buna vri se tako to se svake tree godine ostavlja po jedan novi izdanak, koji slui za zamenu jedne osnovne grane i tako se postepeno zamenjuju sve osnovne grane. Kod stabla se vri prekraivanje skeletnih grana za1/4 do 1/3 osnovne duine. U toku godine treba vriti uklanjanje suvinih mladara.

NAVODNJAVANJE
Znaajan inilac radi ostvarivanja stabilnih prinosa. Nedostatak vode manifestuje se - kroz otpadanje plodova (do 60%), - nedovoljno formirano jezgro, - kvalitet plodova je smanjen, - krupnoa nije karakteristina i - jezgro je loeg kvaliteta Osetljivije su sorte na lakom, peskovitom kao i na plitkom zemljitu. Redovna mera od maja do avgusta (950-1.000 mm). Kritini periodi vegetacije kada je navodnjavanje neophodno: - Intenzivan porast vegetativne mase, - Intenzivan porast plodova i - Posle lignifikacije ljuske kada se formira jezgro. Mora se stvoriti mogunost navodnjavanja po potrebi. Zbog skupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazde. Preporuuje se savremeni sisitem za navodnjavanje kap po kap,

a prednosti ovog sistema su ekonomino troenje vode, ravnomerno kvaenje zemlje u zoni korena, ne kvase se biljke, radovi se mogu nesmetano odvijati u zasadu, moe se primeniti na svim konfiguracijama terena, a zahvaljujui usavrenoj tehnologiji isticanja vode ravnomernost je ista na poetku i na kraju reda i mogua je primena rastvorljivih ubriva kroz sistem (fertirigacija).

ZATITA OD BOLESTI I TETOINA BOLESTI LENIKA

Trule ploda leske Sclerotinia coryle i Monillia frutcigenae Oboleli plodovi se lako raspoznaju, oboljevaju sasvim mladi i kasnije pred berbu. Plodovi potamne, prekida im se porast i sasuuju se. Teko ispadaju iz omotaa. Do promene boje moe doi na bilo kom delu ploda. Za suzbijanje se koriste fungicidi Sygnum, Ronilan, Switsh i dr.Tretiranje se vri prema uputstvu proizvodaa.

Pepelnica - Phyllactinia corylea Pepelnica se manifestuje pre svega na listu, koji menja boju, uti, pa ak i opadne. ece se javlja u mediteranskom podneblju. Bolest je utoliko tetnije to moe izazvati defolijaciju. Parazit prezimljuje u opalom liu pa se preporuuje sakupljanje i spaljivanje lia. Suzbija se jednim od sledeih fungicida: Rubigan, Tilt, Zato i dr.

Na leski se esto javljaju i gljivine bolesti kao to su: Nectria galligena- rak rana na vokama i Rosallinia necatrix- trule korena drvenastih biljakabela trule.Ove se bolesti suzbijaju orezivanjem i spaljivanjem zaraenih grana, tretiranjem preparatima na bazi bakra u

poetku opadanja lia i kada opadne barem polovina lia. Za suzbijanje trulei korena preporuuje se manje navodnjavanja, organsko ubrenje, drenaa terena, izbegavanja podizanja zasada na krevinama. Obavezna je i dezinfekcija zemljita: hlorpikrinom, formalinom,metilbromidom i dr.

Nectria galligena

Rosallinia necatrix

BAKTERIJSKE BOLESTI Xanthomonas campestris corylina - prouzrokova palei Bolest se manifesestuje tako to se nekroza javlja na vrhovima lista i zahvata prostor izme u nerava. Zaraeno lie se vremenom sui. Na zaraenim mladarima tkivo nekrotira, kora puca i javlja se dublje ulegnue usled prodora patrazita. Deo mladara iznad obolelog mesta vene, a na nekrotinom delu, pod dejstvom vetra dolazi do lomljenja mladara. Obolele rese opadaju ako su rano zahvaene boleu. esta je bakterioza kod leske. Plodovi trpe velika oteenja. Ako su zaraeni mladi plodovi,oni se sue, smeuraju i opadaju. Suzbijanje: Gajenje otpornih sorti leske, Upotreba zdravog sadnog materijala, Uklanjanje i spaljivanje obolelog lia i delova mladara i Hemijske mere borbe-primena preparata na bazi bakra.

Agrobacterium tumefaciens bakterijski rak Najee se javlja na korenu i korenovom vratu u obliku zadebljanja tumora. Prodire u biljku kroz rane nastale usled obrade zemlje, rezidbom, radom insekata i drugih ivotinja.Tumori su mrke boje i ometaju provo enje vode i hranljivih materija kroz koren. Bolest se iri zaraenim zemljitem i zaraenim sadnicama. Suzbijanje: Izbor zdravog sadnog materijala, Nezaraeno zemljite za sadnju i Primena fitosanitarnih mera pri izvo enju radova.

VIRUSNE BOLESTI Virusna oboljenja u leniku nisu dovoljno prouena pominju sevirus mozaika jabuke na leski, linijski mozaik leske, virozno uginue leske.Virusne bolesti se prenose sadnim materijalom,vektorima i neprimenjivanjem fitosanitarnih mera u radu.Virusi izazivaju na leski razne nekrotine pege,zaostatak u porastu lastara,skraivanjeinternodija,krljave plodove a esto i neformiranje plodova. Suzbijanje: Zdrav sadni matrijal, Suzbijanje vektora, Primena fitosanitarnih mera u toku nizvo enja radova.

Virus mozaika jabuke na leski

Virus uginua leske

TETOINE LENIKA

Lenikov surla- Balaninus-Curculio-nucum Vrlo esta tetoina lenika (pipa crne boje). Ima 2-3 generacije godinje a izaziva tete i do 70%. Masovno se javlja u maju mesecu. enka u plod polae jaje iz koga se izlegne gusenica crv bele boje. Vrlo esto dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljusku i u auri se u zemlji, gde prezimi. U prolee izlazi imago, hrani se licem do polaganja jaja. Ovo je opasna tetocina i zato bi trebalo poeti sa borbom protiv nje im se primeti. Znaajno je da se prati pojava i razvitak insekata. Suzbijanje se vri jednim od sledeih preparata: Zolone, Decis, Perfektion Cipkord i dr.

Myzocallis coryli lisna va leske

Lisne vai na leski nisu naroito tetne.Nanose direktne i indirektne tete.Suzbijaju se na poetku formiranja kolonija.Suzbijaju se i suzbijanjem nekih drugih tetoina.Tretiranja se obavljaju jednim od insekticida: Actara, Voley, Cipkord, Decis, Skud i dr.

Lenikova grinja Eriopheyes avellanae

Javlja se na naliju lista. enka poloi jedno jaje u neotvoren pupoljak. Suzbija se tokom vegetacije i zime. Pri veem napadu moe dovesti do defolijacije. Suzbija se u toku vegetacije i preko zime, jer prezimljuje u obliku jaja u zemlji na dubini od oko 5 cm i otpalom liu. Za zimsko suzbijanje se koriste uljani preparati, a u toku vegetacije mogu se koristiti Flumite, Omite, Nisorun i dr.

Napominjemo da su tete od ptica velike (kukavica, vrane, patke), kao i od glodara, mieva. Posebno su velike tete koje nanose veverice. U jednom gnezdu veverice je pronadeno 129 kg lenika. U fazi sazrevanja plodova, trebalo bi obratiti panju da se plodovi sauvaju od ovih tetoina.

BERBA, PAKOVANJE I UVANJE

Plodovi su sazreli kad promene boju I kad lako ispadaju iz omotaa, tada imaju najbolji kvalitet i najvie oleinske kiseline. Prerano ubrani plodovi gube u kvalitetu (jezgra se smeuravaju, postaju ilava i sl.). Berba je kod nekih sorti oteana jer svi plodovi ne sazrevaju istovremeno (treba ih rasporediti prema vremenu sazrevanja) ili se teko osloba aju iz omotaa. Berba se obavlja runo ili mehanizovano. Runa berba primenjuje se na manjim povrinama (jedan radnik-jedan dan-oko 50 kg plodova).

Mehanizovana berba Na velikim plantaama koriste se dve maine jedna za treenje a druga za sakuljanje (usisavanje plodova), Obrani plodovi proputaju se kroz maine za odvajanje: omotaa, granica, delova lia, zemlje i dr.

isti plodovi se odnose na suenje (30-35% vlage sue se na 40 - do standardne vlage od oko 10%), Sue se i na suncu na ravnoj povrini u tankom sloju omota ploda pri ovom suenju puca i osloba a plod.

Mehanizovano sakupljanje plodova Klasiranje plodova odnosi se na plodove u ljusci i jezgru, i on se razvrstava u kategorije: kvalitet I, kvalitet II i kvalitet III. uva se u obinim magacinima ili hladnjaama, pod uslovima najpovoljnijim za njegovo odravanje. Temperatura skladita je od 8 do 10 a relativna vlanost vazduha oko 80%. Plodovi se pakuju u vree (nepropustive za vodu) sanduke, burad isl. i skladite do upotrebe. uvanjem plodovi izgube oko 22% teine. Jezgra su osetljivija zbog direktne izloenosti toploti, svetlosti i kiseoniku iz vazduha uvati pod odgovarajuim uslovima. uvaju se u ispravnom stanju krae vreme apreporuuje se ljutenje one koliine koja se u kraem vremenu moe prodati (hermetiki zatvorena ambalaa).