www.gradjevinarstvo.

rs

www.build.rs

Hidroizolacija
broj 8 godina II

Tema broja

poslovanje
FIDIC Internet marketing

urbanizam
Obnova Venecije

zelena gradnja
Rekultivacija degradiranog zemljita

energetska efikasnost
ekonomskog oporavka SAD

Obamin plan plan

Umetnost izgradnje u pokretu

Kalzip aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokretai su avangardne arhitekture. Projektanti irom sveta svoje vizije pretvaraju u stvarnost sa Kalzipom, stvarajui novi talas u graevinarstvu. Zahvaljujui najnovijoj X-Tail tehnologiji krunih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije. Za Vau stvaralaku mo: Kalzip sistemi put za ostvarenje Vaih elja i kreativnosti!

Predstavnitvo za Srbiju, CG, HR i BiH: Kalzip Engineering Office Stjepan Klari Vij. Vlahe Bukovca 10 31000 Osijek Hrvatska tel. +385 (0) 31 53 01 36 fax. +385 (0) 31 53 01 37 e-mail: kalzip@hi.t-com.hr Hajduk Veljkova 11, 21000 Novi Sad Kongresni Master centar +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/

www.build.rs

Hidroizolacija

Tema broja

32

info

Internet marketing Uslovi ugovaranja u meunarodnim okvirima FIDIC standardi arhitektura Intervju Evan Douglis Tema broja Hidroizolacioni materijali u visoko i niskogradnji Ravan krov istine i zablude Izvoenje hidroizolaterskih radova (IZOLACIJA HOLDING) Geotekstili u graevinarstvu (M-PROINTEX) 25 godina iskustva (IZOMONT GROUP) Hidroizolacija za XXI vek (NEOCHIMIKI S.A.) Hidroizolacija visokokvalitetnim bitumenskim trakama (KOVEX) Penetron hidroizolacija betonom (LENSIM-NEOTON) Hidroizolacioni premazi i penetrati (DRAMIN) Reenje problema ravnih krovova (STATPRO) promo Dogovor kuu gradi (URBING) Proces proizvodnje rebraste i glatke armature (METALFER STEEL MILL) 30 godina uspeha (IDPROJEKT)

sajmovi promo software poslovanje

BelRE ekajui zakone Kingspan sistemi Jo efikasnije CAD reenje (ILMAK)

8 14 18 20 27 26 24 28 30 32 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 48 49 50 52 54

Sendvi paneli iskustva srpskog trita (ISOBAU HELLAS S.A.) LEXAN* Thermoclear & pune ploe (POLYMERS GROUP) Mediteraneo lim u obliku crepa (INM)

55 56 58 60 61 62 64 68 70 71 73 76 77 78 82 84 86 88 89 90 92 96 98

transmaterijali HC-grede za gradnju mostova

Rockwool kamena vuna (POLYKEM SR)

efikasnot promo Tensar geomree na Koridoru X (LIPEX) green build BIOmimikrija

Rekultivacija degradiranog zemljita kod povrinske eksploatacije Najzeleniji proizvodi 2008. Energetska efikasnost dravni hobi Svetska ekonomska kriza i Simprolit sistem (SIMPROLIT) zanimljivosti Google SketchUp Energetski modeli za projektante Muzej Macura promo Kotlovi na gas, vrsta i tena goriva (UKOM) U susret novim tehnologijama (IRA) Kontrola potronje energije i novca (KATANA) Industrijska i garana vrata (ALUROLL) Montane konstrukcije eline hale (KOMET A&N INENJERING)

nove generacije Izvoenje montanih objekata (ROLOMATIK) Punom parom u pravcu modernizacije trasa (BELMONT BG) energetska Put do ekonomskog oporavka SAD

FiDiC

28

Rekultivacija degradiranog zemljita kod povrinske eksploatacije

73 71
Bio mimikrija

urbanizam Venecija poslednji as promo ivot u potkrovlju (BRABO)

Perlit (TERMIKA ZRENJANIN)

narudbenica

INDEX OGLASA
Aluplast BGD Arhitekti Tomi Baron group Beoicla Beogradski sajam Bombeton Brabo Euro Heat Evrometal Fabrika kablova Zajear Fadis Gates Graevinarstvo Izotehna Kalzip Kingspan Komet Layher LEGI SGS Lep izgled Mainoprojekt kopring Metalika Milinkovi company www.beoicla.co.rs www.seebbe.com www.bombeton.cg.yu www.brabo-rw.com www.euroheat.co.yu www.evrometal.com www.fkz.rs www.fadis.com www.gates.co.yu www.gradjevinarstvo.rs www.izotehna.com www.kalzip.com www.kingspan.rs www.komet-ca.rs www.layher.rs www.legi.rs lepizgled@sezampro.rs www.masinoprojekt.com www.metalika.rs www.milinkovicco.com www.aluplast.co.yu www.cad.rs 17 61 82 59 87 16 53 12 77 14 91 8 2 34 3 10 35 18 51 99 31 7 naslovna
Agreks Coning Eurodomus Kodiko Kolubara graevinar Koncern Manes Nemtaj System Pro Trag u prostoru agreks@ptt.rs coning@eunet.rs www.eurodomus-zr.com www.kodiko.rs www.kglgrad.com koncern@nst.co.rs www.manesdoo.com www.namestaj.info www.systempro.co.rs traguprostoru@hotmail.com 95 94 94 95 95 95 95 94 95 94

Mladost Palisada Pan Komerc Polymers group Profil group Protekt gradnja Put inenjering Putzmeister Rapid Rolomatik Toza Markovi Wienerberger

www.mladostleskovac.co.yu www.palisada.rs www.pankomerc.com www.polymers.rs www.profil-group.com www.zastitarada.com www.putinzenjering.com www.putzmeister.com www.rapid.rs www.rolomatik.com www.toza.co.rs www.wienerberger.co.yu

100 15 29 57 66 13 19 93 47 63 67 83

RUBRIKA OGLASI

kriza
i iza...
Kingspan - FIREsafe
Kau da e 2009. godina biti teka za ceo svet. Kau da Srbiju najtei udarac oekuje krajem marta i poetkom aprila. Kau da emo dobiti zakon o planiranju i izgradnji. Kau da e i poslednja javna preduzea, osim EPS-a, ui u proces privatizacije. Kau... Pomenuti udar mnogi nai graevinci nee primetiti zauzeti poslednjim pripremama za svoj Sajam. Krize dolaze i prolaze, a graevinci, ma gde bili, u njima se snalaze, dobro uvebani i naviknuti na sezone, prevrtljive vremenske prilike, kratke rokove, i naravno, odloena plaanja. Svakako da nee biti lako, ali kada se svetska ekonomija stabilizuje, kada krene prebrojavanje tee i lake ranjenih, i analize posledica dravnih intervencija u sistemima strogog vekovnog kapitalizma, gradilita e ponovo oiveti. Beograd je i dalje gladan stambenog i poslovnog prostora. Nekoliko meseci e izdrati, ali onih 100.000 stanova godinje ekae strpljivo da bude sagraeno. Novi zakon, pripremljen pre vie godina, sada je konano najavljen za izglasavanje. Hoe li SEEBBE 2009 biti odran u zemlji koja ima bar jedan od nekoliko zakona koji su graditeljima preko potrebni? Znamo da e biti odran na parceli koja je pred privatizacijom a optereena je mnogim nedoumicama (pruga? namena? most?...). Zakon o graevinskom zemljitu, ili zdravije, Zakon o restituciji i graevinskom zemljitu, nee biti izglasan skoro, to je izvesno. Takoe, daleko je i do zakona o nekretninama, kao i zakona koji e unaprediti trite energenata (ukidanjem dravnih monopola) i omoguiti primenu obnovljivih izvora energije. Pravna sigurnost nije neto na ta graditelji Srbije raunaju i ekaju skrtenih ruku. Da je tako, ova industrija ne bi imala najvei obrt kapitala u Srbiji. Meutim, pravna sigurnost ipak jeste neiji posao... Ali, nezainteresovanost, neznanje, i inertnost Izabranih prevazilazi sve granice zdravog razuma i bezobzirnosti. Retki pojedinci nemoni su pred stranakim strukturama i meustranakim prebijanjima plena, monopolima i monopolistima, jednom reju, Gospodarima i, sitim i mirnim, pionima.

A graevinci rade...
Vremenska distanca od pojave novih tehnologija u gradnji do njihove primene kod nas sve je manja. Jedan od najoiglednijih primera u okviru graevine jeste upravo tema ovog broja hidroizolacija. Praktino svi materijali i tehnologije proizvodnje i postavljanja koji ine ovo trite u svetu dostupni su i kod nas. Pored najpoznatijih svetskih proizvoaa, ije vam distributere predstavljamo u ovom broju, upoznaete i jednog domaeg. Izvoenje hidroizolacionih radova, a naroito ulogu nadzora u visoko i niskogradnji, najvei broj distributera i prodavaca preuzima na sebe jer je pravilna instalacija jedini nain da mogu da garantuju za svoj proizvod. Hidroizolacija se tek sprema da osvoji ovo trite novim reenjima koja podrazumevaju primenu najsavremenijih materijala: smola, samolivenih podova od polimera, itd. I naravno, svaka novina bie predstavljena svim akterima graevinske industrije Srbije posredstvom distributivne mree Build-a. Poslednjih dana 2008. godine, Build magazin je dobio jakog saveznika. Novi sajt Infonet Group-a, na staroj adresi Kataloga www.gradjevinarstvo.rs posle godinu dana pripreme, konano je pred vama. Pored lake pretrage proizvoda i firmi, ovaj portal graevinske industrije Srbije ve je ostvario saradnju sa nekoliko strunih sajtova i izdavaa kako bi omoguio zanimljive i korisne sadraje svojim posetiocima. Tako na jednom mestu moete pronai najnovije vesti iz oblasti arhitekture, planiranja i graenja, strune tekstove, novosti iz sveta... Siguran sam da emo se sretati na Internetu, vrednost informacije ne devalvira nikada...

info
prva WaF nagrada za zgradu sveta 2008. iri nedavno odranog Svetskog festivala arhitekture (WAF) u Barseloni, za Zgradu godine, u konkurenciji 722 projekta u 17 kategorija, iz 63 drave, imenovao je zgradu Univerziteta Bocconi u Milanu, delo biroa Grafton Architects iz Irske. iri su inili Norman Foster, Robert Stern, dekan arhitekture na Yale univerzitetu, Charles Jencks, Cecil Balmond, profesor Richard Burdett sa Londonske kole za arhitekturu i urbanizam, i Suha Ozkan iz Ankare. Pobednici, Yvonne Farrell i Shelley McNamara, rekli su primajui nagradu: Trudili smo se da Univerzitet projektujemo kao minijaturni grad unutar Milana. U tom gradu proveli smo est godina, zavoleli smo ovu zgradu ona je promenila nae ivote i pre ovog dana. Divan klijent, mesto i ambicija doprinose dobroj arhitekturi, a ovde smo imali sva tri! WAF nagrade su prve internacionalne nagrade za arhitekturu koje predstavljaju direktno nadmetanje finalista iz razliitih kategorija, ukljuujui i kategoriju Energija, otpad i reciklaa gde se takmie objekti ija je osnovna karakteristika zatita prirodnih resursa i okoline.

Moskva zatije pred buru

Drugi po veliini graditelj nekretnina u Rusiji, LSR grupa (odmah iza PIK gru pe), smanjie broj radnih mesta za desetinu i zamrznuti mnoge projekte planirane za 2009. godinu zbog velikog pada inteziteta u graevinskoj industriji. Mirax grupa i RGI International, druge dve velike graevinske kompanije u Rusiji, takoe su odloile svo je projekte zbog pada u potranji za novim kancelarijama.

ponos istre Na prvom svetskom festivalu arhitekture u Barseloni sportska sala Bale studija 3lhd osvojila je prvu nagradu u kategoriji sportskih objekata. U konkurenciji graevina poput Wembley arene, Watercube olimpijskog bazena i Teniskog centra u Pekingu, mala sportska sala iz istarskog gradia Bale osvojila je iri, prenose mediji iz okruenja. Dvorana Bale primer je uklopljenosti savremene arhitekture u tradicionalni kontekst. Prema reima irija kvalitet u arhitekturi postoji ili ne, nezavisno od razmere veliina nije vana, niti globalna prepoznatljivost. Kljuno pitanje za proglaenje pobednika bio je uticaj koji odreeni projekat ima na ivot zajednice kojoj slui, bila ona mala ili velika. Osvajanjem ove nagrade sala Bale ula je i u finale za graevinu godine nala se u najviem drutvu 16 projekata pobednika kategorija iz protekle godine Pre objave nagrade, predsednik RIBA Sunand Prasad istakao je da iri treba da bira meu projektima koji predstavljaju ideje za budunost. Obrazlaui svoju odluku iri je rekao da pobedniki objekat biroa iz Irske ostvaruje jaku vezu sa urbanistikim tkivom grada Milana i ima potencijal da znaajno doprinese ivotu svojih korisnika: Grafton je uspeo da oslobodi duh prolosti grada, ali sa stavom XXI veka.

LSR je izgubio 93% trine vrednosti od no vembra 2007, a S&P Engineering, iji je LSR lan, izgubio je 57%. U 2009. godini oekuje se da bi cene stanova u Rusiji mogle da iz gube treinu svoje vrednosti. Time bi u Mo skvi bio zaustavljen desetogodinji bum koji je Moskvu doveo na tree mesto po cenama nekretnina, odmah iza Monaka i Londona. Ipak, u Moskvi postoji velika potranja za stambenim i poslovnim prostorom i ovaj pad doivljava se samo kao stagnacija pred novi porast potranje nakon opadanja efek ta krize. LSR ima 18.000 zaposlenih, i sma njenje radne snage ipak je daleko manje od realno mogueg, gledajui trenutnu sliku. Meutim, firma pokuava da zadri visok operativni nivo, jer se u Rusiji sa velikim optimizmom gleda u budunost.

info
Zbog pauze u izgradnji koja e trajati ne koliko narednih meseci procene strunjaka su da e nakon oporavka trita cene ne kretnina dostii rekordan nivo. Drava ve razmatra opcije za izgradnju stotina hiljada kvadrata stambenog prostora za najugroe nije, kao i za potrebe vojnih lica, i drugih zaposlenih u Vladinom sektoru.

Dubai, zavrena pria

Emar Properties, najvea kompanija za izgradnju i prodaju nekretnina na Bliskom istoku, oekuje sjedinjavanje sa Nakhil PJSC, kompanijom koja gradi ostrva u obliku palme na obalama Dubaija (fotografija dole). Manji graditelji takoe pokuavaju da se konsoliduju kako bi uspeli da preive smrtonosni koktel za graditeljstvo i privredu Bliskog istoka pad cena nekretnina, skuplje kreditiranje i jeftina nafta. Nakon trostrukog pada cene nafte za samo nekoliko meseci, petrodolari sve tee napu taju depove investitora u arapskim zemlja ma, izvoznicama nafte i gasa. Zavisnost od jednog proizvoda koji je poslednjih godina omoguio veliki bum, sada se najvie osea u Dubaiju. Megalomanski projekti ije se finansijske konstrukcije nisu uvek okretale ka realnosti trita i detaljnim procenama isplativosti, sada najvie lie na spomenike tatine. Turizam svuda trpi posledice krize, a ponuda ovog regiona izgleda da nema po tencijal koji bi privukao nove goste, a naro ito ne povratnike.

Trni centri su prazni, a prava osnova turi stike ponude ove arapske zemlje u posled njoj deceniji izgradnja najambicioznijih projekata sveta, sada jenjava i procene za bu dunost nisu optimistine. Naime, bez obzi ra na znaaj nafte kao energenta, trenutna kriza samo e ubrzati tenje, ne samo najra zvijenijih zemalja, za okretanjem ka energet skoj efikasnosti i korienju svima dostup nih solarnih, geotermalnih i drugih izvora.

Dakle, procene su da postoji sasvim mala verovatnoa da se u budunosti ponovo do godi veliki rast naftnih kompanija, pa kriza za ovaj deo sveta izgleda da nema trenutni karakter. Iako rezervi nafte ima za narednih nekoliko decenija, mnogi veruju da se bajka zavrava, a neki, kao npr. Blumberg Mutan Han, ekonomista Sitigrupe, i naglas izja vljuju: Moemo sa sigurnou tvrditi da je dubajskom snu nepovratno doao kraj.

info

Epilog sudskog procesa zbog smrti radnika na gradilitu u Kardifu

Taylor Woodrow, velika izvoaka firma sa Ostrva i deo Vinci PLC, sredinom decem bra 2008. godine suoio se sa kaznom od 200.000 funti zbog smrti radnika pre etiri godine. Naime, tokom izgradnje zgrade vel kog Sabora u Kardifu (na fotografiji gore), 15.marta 2004. godine 53godinji radnik je preminuo usled povreda zadobijenih nakon pada sa merdevina. Don Vol je upravljao crevom kroz koje je upumpavan beton sto jei na merdevinama naslonjenim na oplatu, kada je ona usled pritiska betona popustila i odbacila merdevine unazad.

Sudija je na izricanju kazne obrazloio da ne postoje sumnje u to da se govori o propustu izvoaa, bez obzira to je nesreni radnik bio angaovan od strane, u ovom sluaju, podizvoake firme Ferson, koja je i direkt no odgovorna za incident. Prema izvetaju vetaka obe firme su u tom trenutku ve 10 dana bile prisutne na gradilitu tokom kojih njihovi nadzorni organi nisu primetili da je konstrukcija nestabilna i sklona uruavanju. Sudija je takoe istakao da su obe firme morale znati da se ovo moe dogoditi, ak i da su bile svesne opasnosti, meutim prihvatio je iskreno sauee i aljenje ru kovodstva kompanije. Kao delimino ola kavajua okolnost, uzeto je u obzir i to

da je kompanija Taylor Woodrow jedna od onih koja ve dugo vremena prednjai u poveavanju bezbednosti na svojim gra dilitima irom Velike Britanije, paljivo birajui podizvoae, blisko saraujui sa nadlenima iz Vladine Agencije za zdravlje i bezbednost na radu (Health and Safety Executive HSE). U saoptenju kompanije Vinci reeno je da u celosti prihvataju presudu. Jo jednom su izrazili aljenje zbog gubitka ljudskog ivo ta. Dodali su i da se incident dogodio uprkos velikom zalaganju firme Taylor Woodrow da sve svoje podizvoae posebno uputi na znaaj bezbednosti na radu, i naroito u radu na visinama.

10

info
Pozitivna energija SAIE 2008
SAIE 2008 odran je 1618. oktobra, a or ganizatori su mogli biti vie nego zadovoljni rezultatima koje su donele nekoliko novina u samoj organizaciji. Ve prvog dana bilo je za 10% vie posetilaca nego na otvaranju 2007, a ovaj trend se nastavio i narednih dana, pa je ukupan broj profesionalaca ostao na istom nivou iako je ovoga puta izloba trajala dan krae. SAIEnergia je bila nova izloba u Bolonji, posveena obnovljivoj energiji i tedljivim tehnologijama za gradnju odrivih objekata. Izazvala je ogromno zanimanje kod posetilaca i dovela je na SAIE sasvim nov kontigent profesionalaca iz ove oblasti koji su odrali veliki broj konferencija i diskusija. Energija je bila glavna tema cele ovogo dinje izlobe. Novopokrenuta tema, Put do energetske efikasnosti u zgradarstvu, iz okvira nove izlobe uticala je na sva druga deavanja na SAIE 2008. Glavna izloba, tradicionalni dogaaj SAIE, nosila je naziv +Quality Energy, i bila je fokusirana na odnos energije i arhitekrutre. Ona je po sebno privukla projektante iz oblasti odr ivih zgrada iz celog sveta. Pored svih ovih tema koje su se bavile graenjem u vremenu koje dolazi, istovremeno se u okviru pane la RiqualificasA razgovaralo o reenjima za unapreivanje postojeih objekata u ener getski razred A. SAIE 2008 je po prvi put ponudio i meu narodno takmienje EdilTrophy, gde je 20 kola sa velikim brojem stranih studenata uestvovalo u takmienju zidanja zida od opeke kako bi pokazali svoje vetine i zna nje o osnovama tradicionalnog zanata. SA IEConcrete, posveen prednapregnutom i prefabrikovanom betonu posebno je najav

ljen i prilikom gostovanja delegacije na SEEBBEu, a naredno okupljanje u okviru izlobe na ovu temu zakazano je ve 2011. Na SAIE 2008 predstavljeno je 428 novih proizvoda, a razlog da ta cifra bude neto vea nego na prethodnoj izlobi lei prvenstveno u tome to je ovako koncipirana izloba privukla veliki broj proizvoaa i distributera okrenutih energetskoj efikasnosti, tehnologijama i reenjima za odrive zgrade.

Jo jedan kanal izmeu Atlantika i Pacifika?

Nikaragva, srednjeamerika drava, ima na meru da ostvari san dug skoro dva veka izgradnju kanala koji bi povezivao dva oke ana, i to na samo oko 500km od uvenog Panamskog, plovnog ve 90 godina. Ovakav poduhvat danas ne bi predstavljao preveli ki zalogaj za graevinare, da se ozbiljno ne paa i u meunarodne odnose. Naime, za Nikaragvu je nemogue da sama finansira poduhvat koji bi etiri puta premaio njen godinji budet, a partner je traen u Rusiji jo u septembru, kada je ova skoro zabora vljena ideja ponovo aktuelizovana. Nakon decembarske posete Danijela Orte ge, predsednika Nikaragve Moskvi, objav ljeno je da e Rusija razmotriti svoje uee u izgradnji transokeanskog nikaragvanskog kanala. Nije sasvim nemogue da se ne go vori samo o tapanju po ramenu nejakog, ali simbolinog saveznika u srcu vane inte resne sfere za SAD. Nikaragva, saveznica i nekadanjeg SSSRa, jedina je drava koja je posle Rusije priznala nezavisnost June Osetije i Abhazije. Stoga ne udi da je susret na najviem nivou posle vie od dve decenije rezultirao potpisivanjem niza dokumenata o saradnji, meu kojima posebnu panju iza ziva mogunost izgradnje transokeanskog kanala veeg i ekonomski isplativijeg od Panamskog.

11

info
O novom kanalu je u septembru sa Orte gom razgovarao zamenik ruskog premijera Igor Sein, a na zakljuku ove posete pred sednik Medvedev je jo jednom potvrdio da je Rusija zainteresovana da pomogne u tom projektu. Prvo izlaganje na ovu temu pred Kongre som SAD deputati iz Centralne Amerike imali su jo 1826. godine, ali su dva aktivna vulkana nekoliko puta odvratila SAD da daju novac, kao i velika duina kanala. Za tim, 1903. godine SAD podravaju Panamu da se odvoji od Kolumbije i zauzvrat dobi jaju u vlasnitvo zonu za izgradnju kanala. Zapoinje gradnja koja e trajati 15 godina, i koja je za to vreme ispisivala crne stranice u istoriji graditeljstva odnevi oko 27.500 ivota. I dok su kanal kontrolisale SAD sve do kraja 1999, kada je predat Panami, nikara gvanski projekat imao je znatno drugaiju sudbinu. Rukovodstvo te zemlje je, i kad je odlueno da se kanal gradi u Panami, nasta vilo da trai novac za svoj kanal u Evropi i Japanu, to je Amerika reila 1909. slanjem trupa i smenom vlasti u Nikaragvi. Sa no vom vlau je zakljuila ugovor prema kome ima ekskluzivno pravo na izgradnju kanala u zamenu za tri miliona tadanjih dolara. Vanost tog ugovora istekla je 1970. godine. U Nikaragvi je tada trajao graanski rat, pa su se kanala ponovo setili tek devedesetih godina. Oktobra 2006, Enrike Bolanos Ge jer, tadanji predsednik, objavio je izgradnju Velikog meuokeanskog nikaragvanskog kanala, koji treba da ide jezerom Nikaragva, i koritom reke San Huan. Vrednost projekta procenjena je na 20 milijardi dolara (ukupan BDP zemlje je pet milijardi). Ekonomska osnovanost projekta zasnivala se na na injenici da je Panamski kanal zastareo i da ne moe da zadovolji transportne potrebe regiona, a zbog male irine (33 metra) ne mogu da ga koriste veliki brodovi koji imaju irinu i do 56 metara. Ozbiljan udar nikaragvanskim planovima nanela je modernizacija panamskog kanala koja je poela 2007. godine i koja e trajati

veliki nikaragvanski kanal

Duina 286 km (zahvaljujui iskoriavanju velikog jezera Nikaragva), dubina 22 metra, maksimalna irina 114 metra. Njime bi mogli da plove veliki prekookeanski brodovi nosivosti do 270.000t. Smanjena je i cena projekta 18 milijardi dolara. Novi kanal bi imao etiri prevodnice koje bi podizale brodove do 60 metara iznad nivoa mora (Panamski do 26). Maksimum koji moe da omogui Panamski kanal danas je 70.000t, a nakon rekonstrukcije i proirivanja koje je u toku bie 130.000t

do 2014. i omoguiti da se propusna mo udvostrui i da prolaze veliki brodovi. Za nju e biti potroeno 5,25 milijardi dolara. Zahvaljujui porastu robne razmene izmeu Kine i Latinske Amerike, ali i elji Uga a vesa, velikog Orteginog prijatelja, da preori jentie izvozne naftne tokove iz SAD pre ma Kini, Managva smatra da Kina moe da uloi ogromna sredstva u izgradnju kanala, a veruje da i Rusija u tome moe nai interes. Ruski interes za izgradnju povezan je sa nje nom, u poslednje vreme veoma izraenom eljom, da uvea svoje prisustvo u ovom regionu. To prisustvo bi bilo jo ozbiljnije ukoliko se tamo pojave velike biznis struk ture. Novac koji bi Rusija, eventualno, tamo

uloila, iako se meri milijardama dolara, i uprkos ekonomskoj krizi ne predstavlja problem. Ruska Federacija i dalje ima ogromne de vizne rezerve i veliki stabilizacioni fond. Nekoliko milijardi dolara predstavlja zaista lako ostvarivu investiciju, naroito ako bi se u sve ukljuili i oligarsi koji i sami i dalje imaju milijarde, ali i mogunost da zarade nove. Tako krupan projekat u siromanoj Nikaragvi povukao bi za sobom i druge neki od njih su ve dogovoreni izgradnju hidroelektrana, razvoj mobilne telefonije i TV mree, izgradnju aerodroma, pomo u poljoprivredi, a to su nove mogunosti za zaradu. I, naravno, novac ne bi bio poklo njen ve bi se za njega dobile koncesije.

12

info
Kriza ne odlae Olimpijadu
Preduzee Olympic Delivery Authority, osnovano sa zadatkom da se stara o iz voenju graevinskih radova za Olimpij ske igre u Londonu 2012, reilo je da sva dugovanja prema izvoaima izmiruje u roku od 18 dana, umesto 30 kako je bilo do sada. Ovo je obrazloeno time da iz voaima (ukupno 801 preduzee) isplate ne smeju kasniti kako radovi ne bi bili pod znakom pitanja ni jednog trenutka do ko nanih priprema pred otvaranje Igara. Ovo je naroito znaajno za manje izvoae i podizvoae kojima krizni udar ve odavno preti da sasvim zaustavi posao usled kre ditnog zaduivanja. David Higgins, voa projekta za ODAu, rekao je za Times: U graevinarstvu su rokovi isplate prilino rastegljivi i nije neobino da se protegnu na 60 do 90 dana. Meutim, kriza je, i posao direktno zavisi od novca a mi smo za najvei broj ukljuenih preduzea njihov najvaniji posao. Mi ne smemo kasniti sa isplatama. U 2009. godini na gradilitu e biti preko 9.000 radnika, a radovi e ui u fazu kada e se sasvim lepo moi nazreti obrisi budueg Olimpijskog sela i glavnih sportskih objeka ta: centralnog stadiona, dvorane za sportove u vodi, Centra za medijsko izvetavanje... Kriza e proi, Olimpijada nee ekati.

Arcelor Mittal kanjen sa 300 miliona evra zbog monopola

Sredinom decembra francuska antimono polska komisija kaznila je 11 kompanija koje trguju elikom rekordnom globom ukupne visine 575,4 miliona evra zbog stvaranja kartela i usklaivanja cena. Meu kanjenim kompanijama su delovi najveeg svetskog proizvoaa elika Arcelor Mitta la, kome je odreena i najvea kazna 300 miliona evra. Kompanije su najavile da e se aliti na odluku. Francuska antimonopolska komisija je u ob razloenju navela da su kanjene kompanije, u periodu od 1999. do sredine 2004. godine, stvorile obiman kartel koji je pokrivao od 70 do 90% elika prodatog preko trgovinskih firmi, preneo je Reuters.

13

info
RGZ zavrio trogodinji Cards Twinning projekat
Republiki geodetski zavod (RGZ) zavrio je trogodinji Cards Twinning projekat iz gradnje kapaciteta za upravljanje informaci jama o zemljitu i nepokretnostima u Srbiji, za koji je Evropska agencija za rekonstruk ciju izdvojila vie od devet miliona evra. Zahvaljujui tom projektu u Srbiji su se stekli uslovi za uspostavljanje digitalne podloge za auriranje postojeeg premera, transformaciju postojeeg premera u dravni koordinatni sistem, urbanistika i druga projektovanja i planiranja, reeno je na sveanosti povodom zavretka projekta. Direktor RGZa Nenad Tesla istakao je da e, nakon realizacije projekta, RGZ moi da bude konkurentan na tritu zemalja u regionu, ali i da graanima, privredi i jav nim slubama ponudi nove proizvode i bo lju uslugu. Prema njegovim reima, kroz taj projekat administraciji u Srbiji obezbeen je blizak kontakt sa administracijom zema lja lanica EU, kao i usklaivanje zakona sa evropskim standardima. Twinning projekat realizovan je kroz partnerstvo RGZa sa Geodetskim zavodom iz nemake pokrajine BadenVitemberg i Nemakom agencijom za tehniku sadanju (GTZ).

Zakon o planiranju i izgradnji konano na dnevnom redu

Ministar ivotne sredine i prostornog plani ranja Oliver Duli rekao je na potpisivanju sporazuma o saradnji sa Stalnom konferen cijom gradova i optina 23. decembra 2008. godine da se prema podacima Svetske ban ke Srbija nalazi na 171. mestu prema brzini izdavanja graevinskih dozvola, od ukupno 181 zemlje. Na tu poziciju Srbija je pala je sa prologodinjeg 152 mesta. On je napome nuo da e novi Zakon o planiranju i izgrad nji, o kojem je tih dana poela javna raspra va, ubrzati izdavanje graevinskih dozvola: Podrazumevae da lokalne samouprave na sebe preuzmu obavezu izrade planskih do kumenata, prostornog i urbanistikog plana naselja koji e omoguiti da se na osnovu njih dobije sva dokumentacija potrebna za izdavanje graevinskih dozvola prema ubr zanom modelu, kazao je Duli. Zakon e predvideti rok od 18 meseci da gradovi i optine donesu takve planske do kumente, a za lokalne samouprave koje ne budu imale novca za to, Ministarstvo za i votnu sredinu i prostorno planiranje obez bedie sredstva. Ministar napominje da e gradonaelnici i predsednici optina koji ne budu potovali rokove za usvajanje prostor nih i urbanistikih planova trpeti sankcije.

Duli je najavio da e izmene i dopune Za kona o zatiti prirode (u Skuptini poet kom 2009. godine) regulisati troenje sred stava iz ekolokih fondova optina i gradova: Najmanje 30% optina nenamenski troi ekoloki fond, pa oko polovine sredstava za vri u platama, reprezentacijama, sportskim klubovima, manifestacijama, i sl. Kako prenosi Beta, sporazum o saradnji Ministarstva za ivotnu sredinu i prostor no planiranje i Stalne konferencije gradova i optina podrazumevae koordinaciju radi efikasnijeg sprovoenja zakona na lokalnom nivou. Dokument su potpisali ministar Oli ver Duli i predsednik Stalne konferencije gradova i optina Nenad Milenkovi.
i deponiJe regulisane zakonoM Novim zakonom o zatiti prirode trebalo bi da bude regulisano pitanje regionalnih deponija, poto je, prema reima Ministra za zatitu ivotne sredine Olivera Dulia, od 29 planiranih deponija samo za nekoliko njih dogovorena lokacija. On je najavio da e tokom 2009. godine biti sprovedena akcija Oistimo Srbiju u kojoj e, u saradnji Ministarstva za ivotnu sredinu i prostorno planiranje sa lokalnim samoupravama, nevladinim organizacijama i graanima, biti oiene divlje deponije, korita reka i dvorita

14

info
Prva konferencija BASF u Srbiji
Kompanija BASF, jedna od najveih svet skih hemijskih kompanija, 10. decembra 2008. godine u Medija centru odrala je svoju prvu konferenciju za novinare u Srbiji, pod nazivom Graevinarstvo i stanovanje doprinos kompanije BASF. Pored osnovnih informacija o kompaniji koja je 2007. za poljavala 95.000 ljudi irom sveta i ostva rila promet od 58 milijardi evra, prisutni su mogli saznati neto vie o proizvodima koje BASF nudi graevinarstvu, sa posebnim os vrtom na srpsko trite. Branko Avramovi, tehnolog i komercijali sta u BASFu, u svom obraanju predstavio je novi proizvod za termoizolaciju Neopor, ve dobro poznat itaocima Builda. Podse timo, govori se zapravo o ekstrudiranom polistirolu (EPS), tj. o unapreenoj varijanti Stiropora, uvenog BASF proizvoda. Gra nule polistirola se obogauju dodavanjem estica grafita i tako se dobija proizvod za 20% boljih termikih karakteristika od kla sinog EPSa. Ovakve osobine omoguavaju znaajne utede energije, ali g. Avramovi je skrenuo panju na raskorak izmeu svetskih i lokal nih standarda, kao i na nezainteresovanost investitora, ali i nadlenih, za pribliavanje svetskim trendovima pasivnih kua i kua od tri litre (potronja tri litre lo ulja po kvadratu za godinu dana). Iznoenje detalja iz prakse koji se tiu postizanja istovetnog kvaliteta Neopora u fabrici ar iz Kragu jevca, kao i konkretnih problema koji se javljaju na gradilitima u Srbiji i uopte u poslovanju na naem tritu, dalo je kon ferenciji posebno zanimljivu notu koja se retko moe uti na slinim dogaajima, a nove informacije su mogli saznati i dobri poznavaoci ove oblasti. Re je o novoj generaciji podova vrhunskih karakteristika, za industriju, kancelarijske i javne prostore, kao i za prostorije u kojima se zahteva poseban reim higijene (bolnice, kuhinje, itd). Nova generacija podova kompanije BASF posebno e biti zanimljiva projektantima jer ostavlja neogranienu mogunost dizajniranja dezena i boja podnih povrina.

ulaganJe u oBrazovanJe
U Beogradu je 20. novembra, u prostorijama Hemijskog fakulteta, potpisan ugovor o donaciji BASF-a namenjene za nabavku laboratorijske opreme neophodne za rad studentskih laboratorija i kompjuterske opreme koja e sluiti za rad studentskih organizacija i elektronsko voenje evidencije. Donacija iznosi 3.000 evra i deo je projekta kompanije BASF iz oblasti korporativne drutvene odgovornosti iji je cilj unapreenje istraivanja i nauke. Ugovor su potpisali dekan Hemijskog fakulteta, profesor dr ivoslav Tei, i direktor firme BASF Srbija d.o.o. Verner Lengle, a potpisivanju ugovora je prisustvovala i dr Tanja irkovi-Velikovi, prodekan za nastavu

Zatim je Volker van Felten, Business Line Officer u diviziji, predstavio Sisteme do dataka/aditiva betonu, istakavi poseban znaaj srpskog i hrvatskog trita na podru ju bive SFRJ. Ari Tantu, Business Line Manager u diviziji, govorio je o posebnoj ponudi specijalnih podova za sve vrste pro stora koje kompanija BASF nudi tritu.

15

info
Srbija smanjuje emisiju ugljen-dioksida
U Privrednoj komori Srbije 22. decembra potpisan je Memorandum o razumevanju izmeu Ministarstva ivotne sredine i pro stornog planiranja i Udruenja cementne industrije kojim su u Srbiji konano lega lizovani komercijalni aranmani izmeu cementara kao potroaa i drugih grana in dustrije kao proizvoaa otpada. Ovaj memorandum koji definie nain ko rienja industrijskog otpada potpisali su Ministar ivotne sredine i prostornog pla niranja Oliver Duli u ime Vlade Srbije, a u ime Cementne industrije Srbije (CIS) generalni direktor Titan cementare Kosje ri, Dimitris Zizis (Zissis), tehniki direktor drutva Lafarge Beoinske fabrike cementa, Dimitrije Knjeginji i komercijalni direktor fabrike cementa Holcim (Srbija) u Popovcu kod Paraina, Milan Ili. Predsednik Pri vredne komore Srbije Milo Bugarin, kao domain jueranjeg sastanka, istakao je da je u pitanju prvi sporazum u kome se pored profita pokazuje i briga o ivotnoj sredini. Ovim dokumentom uspostavljeno je par tnerstvo u otklanjanju generisanog otpada u Srbiji ije je gomilanje zapoeto u prolosti i sa kojim drava ne zna ta da radi, sa cemen tarama koje mogu da koriste razliite vrste otpada kao alternativne energente pod strogo kontrolisanim uslovima kroz tzv. procese ko incederacije. Na taj nain, osim to pomae u reavanju problema upravljanja otpadom, drava i isti zemlju Srbiju, ali i doprinosi smanjivanju ugljendioksida (CO2) i efekta staklene bate: To, takoe, znai da sprovo dimo na deo obaveza iz Kjoto protokola iji smo potpisnici, istakao je Duli. Prema njegovim reima, cementna industri ja godinje e moi da iskoristi oko 25.000t otpadnih automobilskih i traktorskih guma, oko 350.000t produktnih materija iz U.S. Steel Serbia. U pitanju su otpadni materijali pod nazivom troska koji se u cementarama mogu koristiti i kao sirovina odnosno doda tak u proizvodnji glavnog proizvoda. Pored toga, bie reen problem odlaganja i eliminisanja znatnih koliina sporednih produkata mesne industrije, kao to je ko tano i riblje brano, ali i industrijski otpad posle reciklae, kazao je Duli i dodao da e cementna industrija moi da iskoristi i pe peo iz termoelektrana u Srbiji, koje su zbog te emisije svrstane meu najvee zagaiva e prirodne okoline. Ovo e biti posebno znaajno za termoelektranu Kolubara koja je veliki zagaiva celog Kolubarskog kraja, ocenio je on. Ministar je istakao da e cementna industri ja moi da koristi taj otpad po strogim stan dardima i korienjem modernih tehnolo gija ime e se takoe smanjiti zagaenje vazduha, ali je naglasio da e drava vriti monitoring nad ovim procesima i da je ve izvreno testiranje ovog monitoringa. Generalni direktor cementare Titan iz Kos jeria Dimitris Zizis kazao je da e i me morandum o razumevanju doneti korist celokupnoj drutvenoj zajednici i da je to pozitivan korak ka stvaranju sistema zatite ivotne sredine i za dravu i za strane inve stitore. On je naglasio da drutveno odgo vorna preduzea potpuno podravaju napo re drave na polju zatite ivotne sredine.

Ministar Duli je najavio i poetak reavanja problema upravljanja opasnim otpadom koji je postao posebno aktuelan posle poara u fabrici Viskoza u Loznici i kazao da e o tome razgovarati u ime ministarstva na ijem je elu sa ministrom vojske kako bi se neki od vojnih objekata (kasarne) ubudue koristili za odlaganje ovih opasnih materijala. Ovaj incident rezultirao je hapenjem etvoro rukovodilaca koji su poslali radnike da uklanjaju otpadni materijal, bez pribavljene saglasnosti o protivpoarnoj zatiti i sprovedenim merama zatite od poara

16

info
Izloba u Krasnodaru
Vlada Srbije i PKS, u saradnji sa administra cijom i Privrednom Komorom Krasnodara, od 5. do 7. novembra, organizovali su Naci onalnu izlobu Srbije u Krasnodaru, Rusija. Izlobu pod sloganom uvajmo prijateljstvo gradimo budunost otvorio je predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetkovi. Na 1.500m2 atraktivnog izlobenog prosto ra na centralnom gradskom trgu predstavilo se 55 srpskih preduzea iz razliitih oblasti. Vasi kae da je lokacija izabrana pre 10 godina i da je ukupna vrednost projekta 5 miliona evra. Kompletna dokumentacija je raena pre ma standardima EU i da nije tako ne bismo dobili novac objasnio je Vasi. Procenjen je uticaj smetlita na okolinu i prikupljena su potrebna odobrenja, a projekat je pravljen tri godine.

Novi most na Dragovitici

Izgradnja drugog mosta na reci Dragovitici u Bosilegradu, ija je ukupna vrednost pro cenjena na 26 miliona dinara, trebalo bi da pone u januaru 2009. godine i da bude za vrena do kraja iste godine. Kako je u razgo voru za eKapiju istakao Evtim Karadov iz SO Bosilegrad, u prvoj fazi izgradnje, koja bi, ako sve bude teklo prema planu, trebalo da bude zavrena do narednog prolea, bie po dignuta tri nosea stuba za ta e biti utroe no oko 8,5 miliona dinara dobijenih iz NIP. Ovaj most je veoma znaajan, jer e pred stavljati direktnu sponu sa bugarskom gra nicom i znaajno rasteretiti ve postojei most, koji se takoe nalazi na regionalnom putu R122. Taj most je dotrajao i oteen, a napravljen je moda i pre Drugog svetskog rata. Novac za prvu fazu izgradnje obez been je iz NIPa. Tender za izbor izvoaa radova bie zaklju en krajem decembra 2008.godine i iskreno se nadamo da e nas vreme posluiti, da bi stubovi bili podignuti do prolea naredne godine objanjava Karadov, naglaavjui da je SO Bosilegrad ponovo konkurisala za dodatna sredstva iz NIP, da bi odmah po zavretku prve faze, moglo da se nastavi sa radovima, kako bi krajem 2009. godine Bo silegrad dobio jo jedan most. Inae, projekat za ovaj most jo 1996. godi ne izradio je Institut za puteve iz Beogra da. Prema reima Karadova, budui most na reci Dragovitici bie klasian betonski most na 3 stuba, duine 45m, visine 4m i irine 12m.

Prema reima Slobodana Milosavljevia cilj ove manifestacije bio je vea iskorienost Sporazuma o slobodnoj trgovini, potpisanog sa Ruskom Federacijom pre osam godina, po kome je 90% proizvoda oslobaeno carine u meusobnom prometu. Takoe, direktan povod za izbor Krasnodara jesu Zimske olimpijske igre koje e biti odrane u Soiju 2014, a naa preduzea na ovaj nain pokuavaju da se prestave kao proizvoai hrane i odee, nametaja i hemijskih proizvoda, itd. Iz oblasti projektovanja, gradnje i opremanja izlagala su preduzea: Ratko Mitrovi, Putevi Uice, Energoprojekt, Montinvest, PIM Ivan Milutinovi, Feman, Zimpa, Mermeri i graniti Stankovi, Via Ocel, Monterra, Multicon Inenjering, Unipromet, Jugoterm, Nisal, Amiga, Enterijeri Jankovi, Cini, Gir i Zorka Keramika.

Izgradnja regionalne deponije kod Pirota

Kod Pirota je poetkom decembra 2008. godine poela izgradnja regionalne sanitar ne deponije za odlaganje vrstog komunal nog otpada iz sve etiri optine Pirotskog okruga. Ugovor vrednosti 5,4 miliona evra, nedavno su potpisali SO Pirot, Evropska agencija za rekonstrukcju i izvoa radova austrijska firma Alpine. Delegaciju Evropske komisije i elnika lo kalnih samouprava sve 4 optine Okruga doekala je grupa od oko 20 itelja oblinjeg vikend naselja nezadovoljnih izgradnjom deponije na lokaciji Muntina padina. Reiemo i taj problem nezadovoljnih graana zbog blizine deponije njihovim vi kendicama. Mislim da nee biti problema rekao je predsednik SO Pirot Vladan Vasi.

Prezentacija GCL membrana

U Merkuru na Beanijskoj kosi, 21. no vembra, firma Belmont BG predstavila je bentonitnu membranu Bentofix BFG 500, proizvoaa Naue GmbH&Co.Kg iz Ne make. Prezentaciju je vodio Gorazd Copek iz Slovenije i tom prilikom inenjeri i iz voai mogli su se upoznati sa prednostima ove bentonitne membrane za hidroizolaciju u visoko i niskogradnji. Kroz primere iz prakse, predstavljene teh nikim crteima i fotografijama, gosti su mogli saznati o korienju ove membrane u realnim uslovima gradilita.

17

info
Kule u Beogradu
Preko puta Arene, u Bloku 26, za dve go dine trebalo bi da pone gradnja etiri kule, visoke po 185m. Svaka e imati po 42 spra ta, a osim ekskluzivnih stanova, u njima e biti otvorene banke, dva hotela i trni centar. Investitor je izraelska kompanija CEE, a ceo projekat vredan je pola milijarde evra. Na 460.000m2 bie sagraen moderni stambenoposlovni i hotelski kompleks, prvi ovog tipa u Beogradu. Veliki trni cen tar zauzee prva tri sprata. Prvi i drugi bie namenjeni ekskluzivnim prodavnicama, dok e na treem biti bioskopi, kafii i mesta za zabavu. Sa plafona poslednjeg sprata trnog centra visie veliki jedrenjak, koji e, kako Izraelci pretpostavljaju, biti simbol ovih kula. Na etvrtom spratu bie velika terasa i bata, a iznad nje etiri kule. Ukoliko sve bude ilo po planu, projekat bi mogao da bude zavren za pet godina. Radi se o velikoj investiciji i poduhvatu kakav do sada nije raen kod nas kae Miodrag Zeevi, izvrni direktor za marketing u pre duzeu Energoprojekt, koje e biti angao vano za izvoenje radova. U dve krajnje kule bie ekskluzivni hoteli, dok e u srednjima biti poslovni prostor. Poslednji spratovi sve etiri kule predvieni su za stanove, koji e imati povrinu od 100, 106 i 120m2. Planska dokumetacija je zavrena i predata Sekretarijatu za urbanizam. Nakon idejnog reenja ostalo je da se uradi glavni projekat, u vrednosti desetina miliona evra. Za ovaj posao CEE je angaovao uvenu britansku kompaniju Normana Fostera, u toj oblasti najveu u Evropi. Strunjaci beogradskih agencija za nekre tnine slau se da bi izgradnja ovakvog novog zdanja Upravu kotala duplo manje nego to ukupno vrede sadanje prostorije. Razlog za to je, tvrde oni, to bi Grad snosio samo tro kove izgradnje, a sam bi sebi platio gradsko graevinsko zemljite, sumu koju bi mogao da iskoristi za izgradnju. Prodajom sadanjih prostorija gradske vlasti obezbedile bi novac potreban za izgradnju Gradske kue.

Gradska kua
Gradske slube ratrkane su u osam razliitih zgrada u centru prestonice, koje zajedno vrede oko 80 miliona evra. Gruba raunica pokazuje da je jeftinije smestiti ih pod jedan krov jer izgradnja zajednike zgrade ne bi kotala vie od 40 miliona evra. Beograani bi tako zaboravili na etnje sa gomilom papira u ruci i muke sa parkiranjem, a rad gradske slube bio bi efikasniji. Prostorije gradske uprave u osam zgrada sada zauzimaju oko 32.200m2 (bez Starog dvora). Ideju da Beograd, po ugledu na svetske metro pole, dobije Gradsku kuu (City Hall), pored zaposlenih u administraciji i samih graana, podrava i gradonaelnik Dragan ilas: Smatram da je objedinjavanje gradskih slubi pod jednim krovom najloginije reenje za Upravu, jer bi tako bila efikasnija, i mnogo dostupnija za graane koji bi na jednom me stu mogli da obave sve poslove. Meutim, jo ne znamo kako emo i kada to reiti.

Most posle tri i po decenije

Pobijanjem probnih ipova na donjem pi cu Ade Ciganlije, za prvi od sedam stubova novog mosta, posle tano 34 godine, poela je izgradnja novog mosta u Beogradu. Rok za izgradnju je 40 meseci a vrednost posla je 118 miliona evra. Pilon mosta sa kosim ka blovima bie visok 200m, duina mosta bie 929m, a irina 45m, imae est kolovoznih traka, dva koloseka za inski saobraaj i dve peakobiciklistike staze. Bie zidan prema sistemu build and design, u kojem se istovremeno projektuje i izvode radovi. Maksimalna propusna mo mosta bie 12.000 vozila na sat. Izrada izvoakih projekata pristupa mostu se zavrava, imo vinskopravni odnosi su uglavnom zavreni, to e omoguiti izgradnju pristupnih sao braajnica paralelno sa izgradnjom mosta. Nosilac izgradnje je austrijski Porr.

18

info

19

sajmovi
Meunarodni Sajam nekretnina i investicija BelRE odran je u Beogradu od 30. okto bra do 1. novembra 2008. godine. Sajam je pre samo tri godine zamiljen kao mesto sastanka investitora, vlasnika zemljita, gra ditelja, konsultanata, projektanata, izvoaa radova, prostornih planera, urbanista, agen cija za posredovanje na tritu nekretnina i, naravno, krajnjih korisnika. Uz svesrdnu in stitucionalnu podrku, pre svih, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i grada Beograda, kao i svojih sponzora, sa jam je okupio domae i strane izlagae iz Italije, Rusije, panije, Dubaija, Bugarske, Slovenije, BiH i Crne Gore. Jo jednom uspenom organizacijom BelRE se potvrdio kao najznaajnija sajamska iz loba ove vrste u regionu, ali svakako da ovo nije krajnji cilj nijedne sline manifestacije, pa ni ove. Sajmovi su tu da bi se predstavi li novi projekti i ideje u okviru odreenog sektora privrede, sa krajnjom idejom da se posredno i neposredno utie na njegovo ubrzanje i rast. Meutim, promocija investiranja u Srbiju koju BelRE uspeno sprovodi na svom, ali i sajmovima u inostranstvu kao gost i izlaga, moraju uskoro dobiti jasne zakonske okvire, jer kada investitor rei da se dublje upusti u ispitivanje trita koje mu je akcentova no kao veoma atraktivno, tamo ga ne sme saekati neureena regulativa, nepostojanje osnovnih prostornih planova, neregulisa na vlasnika pitanja parcela, zemljita, itd. Upravo ovo je bila najee pominjana tema ovogodinjeg BelREa.

ekajui zakone
pie: Mladen Bogievi

BelRE 2008

Vladimir anui na otvaranju BelRE 2008

Najave bez epiloga ili...

Na poetku moram da priznam prethodno prisustvo linog skepticizma prema Sajmu posveenom investicijama, u vanEU zemlji bez osnovnih zakona i gradu koji nije u sta nju da izgradi most, metro ili obilaznicu dok istovremeno pretenduje da bude centar poluEU regiona(?!). Dodatno, teme najavljenih panela samo su pobudile veu podozrivost: Rastue trite nekretnina u Srbiji Kakva je budunost investicija u regionu? Izgradnja i finansiranje u nekretninama izazovi i reenja Business Arena Spremna za investiranje Ureenje odnosa i donoenje zakona u procesu prometa nepokretnosti Prie o projektima Zahtevi trita, kva litet i trendovi; Kako prevazii imid ri zine zemlje i privui novi kapital?; Isku stva iz regiona; Veliki regionalni projekti Najnoviji trendovi u izgradnji stambenog prostora Internet portali u Real Estateu. Meutim, ve prvo izlaganje u potpunosti je promenilo predrasude o BelREu, a, nakon poslednjeg, Sajam sam napustio sa oseajem nade koji se moe izraziti reima: profesio

nalci su tu, ideje su tu, volja za stvaranjem neke bolje Srbije je tu, samo im dajte zakone i pustite ih da rade ono to najbolje znaju da planiraju, investiraju, grade i upoljavaju... Ali idemo redom...

BelRE novac, stil i znanje

tandovi izlagaa pod kupolom Hale 3 na pravili su odlian okvir za celu manifesta ciju, ureeni u skladu sa standardima koje podrazumeva veliki kapital ipak su inili ve oma prijatan ambijent koji je odisao stilom i dobrim ukusom. Meutim, za prijatnu at mosferu koju je mogao da oseti svaki pose tilac najzasluniji su bili domaini tandova, uvek spremni da sa punim entuzijazmom predstave svoju firmu i ponudu (i kada je bilo oigledno da niste kupac), da prikau detaljne planove, osnove, fotografije faza ra dova, izvedenog stanja... Ali, posetioce ste mogli na prste nabrojati, to svakako nije krivica organizatora. Ovaj sajam i jeste zamiljen kao mesto za upo znavanje i komunikaciju u okviru nekoliko sektora poslovanja, te kao i sve strogo kon cipirane izlobe nije interesantan najiroj publici, ali oekivali biste da sretnete mnoga poznata lica kojima su usta puna investicija, koncesija, koridora, i sl. Sajam nekretnina i investicija izgleda da nije bio previe inte resantan onima kojima je sa tog mesta bilo
www.build.rs

upueno najvie apela zakonodavcima, tj. politiarima. U trenutku kada tamo negde ekonomska kriza najvie potresa upravo ovo trite, pa krediti ovde postaju nepovoljniji, investitori tri puta premiljaju pred svako novo ulaganje, povlae se i ekaju, pomisli li biste da e bar na svom sajmu dobiti vie panje srpske politike elite. Ova primedba ne odnosi se ni na koga po jedinano, ve na svih 250 ljudi, pa i vie raunajui i prethodne sazive, koji su imali i imaju svoje mesto u Skuptini i zadatak da Srbiju urede u skladu sa principima vladavi ne prava. Meutim, re koja se najee ula na BelREu bila je zakon. Jasno je da je Srbiji potreban veliki priliv investicija kako bi odrala privredu u pokretu, meutim svaki pokuaj investiranja u Srbiju postavlja pred ulagae velike, esto i nepremostive prepreke. Bez obzira da li se govori o trgovanju nekretninama, projektovanju i izgradnji industrijskih parkova, finansiranju projekata, kupovini parcele, itd, na svakom od ovih koraka lako se dolazi do zakonski neregulisanog tla. Tako imamo situaciju da, onaj koji svojim novcem treba da pokree privredu, ve punih osam godina ne moe da stigne na red za izglasavanje neophodnih mu zakona koji treba da omogue i obezbede njegovu investiciju, tj. uloeni novac.

20

sajmovi
Skuptina je mesto gde zakoni treba da budu izglasani kako bi mogli biti primenjivani, a nju ine podjednako i vlast i opozicija te svi snose podjednaku odgovornost za trenutno stanje. Ali, najbolje je da o svemu tome de taljnije saznate od samih uesnika Sajma koji su direktnim sudelovanjem u panelima pokuali da skrenu panju medija i javnosti na neophodnost zakonske regulative u svo jim poljima rada.
Sajam je otvorio Ministar prostornog planiranja i ivotne sredine Oliver Duli. U intervjuu datom godinjaku BelRE-a, on je detaljnije predstavio planove njegovog ministarstva u narednom periodu koji e pre svega biti usmereni u ka pojednostavljivanju administrativnih procedura i jaanju kapaciteta lokalnih samouprava u oblasti urbanistikog planiranja. On je istakao da e izradom novog zakonodavnog okvira biti odreen nov, pojednostavljen postupak za izdavanje dozvola, za ije dobijanje je trenutni prosean rok 270 dana. Takoe, naglasio je potrebu za definisanjem prava i obaveza investitora, i razvijanjem instrumenta koji e garantovati pravnu sigurnost graana u procesu izgradnje objekata, dodajui: To je sloen proces, prevazilazi nadlenosti izvrne vlasti, zadire u sudsku praksu i zahteva ozbiljna sistemska reenja. Duli je rekao da usvojena Strategija regionalnog razvoja Srbije sa ekonomskog aspekta daje osnovu budueg razvoja nae zemlje, i da e predstavljati osnovu za definisanje stratekih prioriteta, mera i instrumenata, kao i pojedinanih programa i projekata za sprovoenje Strategije. Najavio je i da e Ministarstvo finansirati i optinske prostorne planove ime e se uvesti red i suzbiti dosadanja divlja gradnja i korupcija. Situaciju u praksi Duli je objasnio reima: Osnovna funkcija prostornih planova optina bie interesno povezivanje optina i stvaranje funkcionalnih ili razvojnih regiona. Tim pre, jer se lokalne samouprave suoavaju sa manjkom kadrova, investicija, a regionalne razlike su jako izraene, meu najveim su u Evropi. Sa druge strane, u susret evropskim integracijama i korienju predpristupnih instrumenata i fondova Evropske unije, neophodno je definisati regionalni nivo planiranja i upravljanja u prostoru. Prostorne planove optina treba projektno i programski orijentisati radi poveanja efikasnosti, a istovremeno sprovesti programe i projekte jaanja kapaciteta lokalnih samouprava, kao i izvriti decentralizaciju u oblasti urbanistikog planiranja. Na taj nain bismo stvorili efikasan sistem za ureenje graevinskih podruja i izgradnju pojedinanih objekata.

Iskustva sa najveeg projekta na Balkanu

U okviru prvog panela predstavljena je Di rekcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda, kao i gost iz Rusije Sergej Malji enko, predstavnik Katastra grada Moskve. Na pitanje koliko treba da proe od pre davanja papira za dozvolu za gradnju do odgovora nadlenih on je odgovorio: U Moskvi se mnogo gradi pa i posla za slube ima mnogo, tako da rok mora biti i do mesec dana to je u sali izazvalo neko liko osmeha. Govorei o projektu Belville, Slobodan Mihajlovi, direktor projekta, rekao je: Za realizaciju projekta koji ima 240.000m2, sa poslovnim i rezidencijalnim jedinicama, i koji ispunjava sve standarde gradnje prema evropskim nivoima, morali smo da kontak tiramo sve segente ove industrije i sve seg mente administracije, koji omoguavaju re alizaciju takvih projekata. Uradili smo to u rekordnom vremenu, i sa ponosom mogu da kaem da smo u poslednjih godinu dana pokazali da u Srbiji postoji mogunost, i spremnost svih struktura, da prihvate nova iskustva, da trae nova reenja, i da jedno stavno realizuju projekte. Stvari nisu izgledale sjajno u poetku, i mno gi koji se bave nekretninama skretali su nam panju da tako ambiciozan projekat moe da naie na prepreke. Kao kompanija koja realizuje projekat znali smo to od poetka, i preuzeli smo sve mere, primenili savremene metode finansiranja, project menadmenta, prodaje, i odravanja objekata koje emo uruiti naim sugraanima 2009. godine... Situacija u sektoru nekretnina u Srbiji je uo biajena za trita u tranziciji, ta iskustva nisu jedinstvena i mi nismo jedinstven primer jer su kroz taj proces stvaranja trita kroz pro menu sistema uprave i promenu politikih sistema prole i Poljska, eska, Slovaka, Rumunija, Bugarska, i mi, kao poslednje trite koje se prikljuuje toj velikoj grupi tranzicionih trita imamo jednu prednost moemo da iskoristimo pozitivna iskustva iz njihovog rada, i da ih primenimo ovde u Beogradu. Loa vest je to za to imamo malo vremena, ta reenja moramo da primenimo brzo i efikasno kako bismo uhvatili ritam i iskoristili potencijal koji je pred nama.

Naglaavam, nastavio je Duli, da e deo novog zakona o planiranju i izgradnji biti i sankcije za one organe koji se oglue o obavezu donoenja prostornih i urbanistikih planova. Nedonoenje tih planova predstavlja najbolju podlogu za arbitrarnost i korupciju, i mi nemamo nameru da toleriemo situaciju da se zakonski rokovi kre bez Ministar Duli na BelRe 2008 ikakvih opravdanja i bez ikakvih posledica. S druge strane, lokalnim samouNa pitanje koji su prioriteti Strategije propravama koje uu u proces izrade prostornih stornog razvoja Srbije, Duli je odgovorio: i urbanistikih planova, Ministarstvo e prui U skladu sa Zakonom o planiranju i izgrati dodatnu pomo da taj posao obave u najdnji, u postupku je donoenje Odluke o iz- kraem roku, uz potreban nivo kvaliteta. radi Strategije prostornog razvoja Republike Srbije. Nosilac aktivnosti na izradi Strategije Bela knJiga investitora bie Republika agencija za prostorno planiranje. U Programu za izradu Strategije uzete Duli je u intervjuu obrazloio i potrebu za su u obzir specifinosti Srbije, analiza statzv. belom knjigom o investitorima novim nja socio-ekonomskog i ekolokog sistema, projektom Ministarstva za prostorno planiraproces tranzicije, objektivnih ogranienja nje i zatitu ivotne sredine: razvoja i potrebe transformacije postojeeg sistema planiranja. Bie uraena i strateka Imajui u vidu da je veliki broj graana rtprocena uticaja na ivotnu sredinu, kao inva neureenog stanja u graevinarstvu, nestrumenta njene zatite. Na taj nain e se ophodno je izgraditi sistem u kome e graani okonati dosadanja praksa planiranja u kodobiti sve podatke o statusu i kredibilnosti injoj je zatita ivotne sredine uglavnom sekvestitora, kao i o izvoaima radova. Razvijatorski tretirana. njem informacionih sistema u tom sektoru na nacionalnom i lokalnom nivou, bie dostupni U intervjuu je posebno naglaen i znaaj repodaci o planiranim aktivnostima, sprovoegionalnog razvoja, naroito nerazvijenih po- nju planova i akterima u oblasti planiranja i druja kako bi se smanjile trenutno prevelike izgradnje. Bela knjiga investitora predstavlja razlike izmeu pojedinih regiona. samo prvi korak u tom sloenom procesu www.build.rs

21

sajmovi
sedam meseci, nakon etiri velike javne rasprave bez zakljuka, u periodu izmeu Vlade u kojoj sam ja bio i ove sada, onda je formirana radna grupa, naravno na inov nikom nivou, koja ne moe da uradi nita, niti ima mogunosti da odlui o tako vanim pitanjima, i ta radna grupa se sedam meseci nije sastala. Time se demonstrira shvatanje pravne sigurnosti u sopstvenoj zemlji.
panel 1

Mihajlovi nastavlja: Trite nekretnina u Srbiji je mlado, neregulisano, sa dosta putenih konopaca, ije krajeve dri neko ko ne bi trebalo da ih dri, i mislim da ovaj sajam i okupljanje profesionalaca moe da doprinese da se iznesu i dobre i loe strane nae situacije, i da kroz taj dijalog uspemo da naemo prava reenja koja e svima da pomognu: gradskim vlastima i politikim strukturama da naprave planove koji su realni i brzo ostvarivi, naim prijateljima iz inostranstva koji imaju poverenja da dou ovde i uloe svoj novac i svoje znanje, da se bolje snau, i lokanim strukturama ove industrije poevi od klijenata, agencija za nekretnine, graevinskih firmi, projektanata, da nau pravi put kako da realizuju velike projekte.

Namerno poinjem sa ovom poentom jer, kada sam seo za ovaj sto, odmah mi je na pamet pala pravna sigurnost... Pogledajte (prodrmao je sto ispred sebe) pravna sigur nost kako izgleda... I zbog toga u vam go voriti o pravnim pitanjima za koje smatram da, pored ovih tehnikih o kojima je govorio gospodin Mihajlovi, predstavljaju sutinsku prepreku, ne samo razvoju graevinarstva i porastu standarda srpskih graana, koji ele da imaju normalan stambeni prostor, ve i in dustrije koja takoe eli da ima normalan in dustrijski prostor pod kojim e raditi i iveti. Mislim da zakonski problemi u Srbiji pred stavljaju razlog dramatnog zaostajanja graevinarstva i ozbiljnog zaostajanja celog industrijskog i, uopte, celog privrednog ra zvoja Srbije rekao je Parivodi i nastavio Koristim se snanim reima zbog toga to sam se veoma dugo koristio blagim i diplo matskim jezikom... Smatram da su urgentne zemljina reforma, svojinske i graevinske reforme, koje kod nas, bukvalno, dramatino kasne. Reforma svojinskih odnosa, i graevinskih odnosa, osam godina posle graanske revolucije, jedva je na poetku, i ovo je poruka koju me dijima aljem, a i naoj Vladi. Mislim da go spodin Duli radi vrlo vaan i dobar posao, da aktivizuje pitanje graevinskih dozvola, graevinske mafije, i stavlja to u prvi plan. Ja sam to isto radio u proloj Vladi, bio sam jedan u proloj Vladi koji je to radio a sada je g. Duli jedan u ovoj Vladi koji to radi. Problem je oigledno to to u politikoj eliti Srbije ne postoji koncenzus da se ukine ova kav obilk sigurnosti (ponovo je prodrmao sto), i da se zaista sprovedu ozbiljne refor me. Ne moe jedan ministar da izvede neto ukoliko ne potoji veina koja e izglasati to na Vladi, i da to ode u Skuptinu, i da bude usvojeno. To je jedan sistemski paket, paket reformskih zakona koji e Srbiju prevesti iz svojinskigraevinskog nenormalnog prav nog stanja u normalno evropeizirano stanje kakvo su investitori navikli da vide. Mi smo dakle jedina zemlja u ovom delu sveta koja nije usvojila zakon o restituciji. Taj zakon sam sa svojim timom pripremio, jo kao ministar, i evo ve dve godine se vode javne rasprave, radna grupa je formirana pre
www.build.rs

Konsolidacija svojinskih odnosa je sutina pravne sigurnosti svih, od demokratije, od privrednog napretka, svi su ugroeni pravnom nesigurnou, koja se jo uvek protee. U naem privrednom razvoju, smatram da najtei, najozbiljniji ep, jesu svojinska i graevinska pitanja i zakoni iz tih oblasti koje moraju da se ree i prakse koje moraju dosledno da se primenjuju na osnovu tih reformisanih zakona. Te reforme moraju biti uskoro, ili vrlo brzo zavrene, jer se mi nalazimo u situaciji svetske krize. U uslovima u kojima je bilo mnogo para, jeftinog novca, mi smo u postojeim zakonskim okvirima, obezbeivali 40% onih graevinskih investicija koje bismo imali da smo sproveli reformu 2001. ili 2002. godine. To znai da je bilo situacija kad je novca bilo napretek, sada kada novca nema u metropolama, odakle je taj novac dolazio za investicije, ovde e ga biti jo mnogo manje. Mi se nalazimo pred ozbiljnom opasnou zastoja graevinske industrije zbog nedo statka novca. Nai zakoni su takvi, i nae prakse, ak i korupcionake prakse su takve, da su cene nekretnina bitno vee u Srbiji nego u zemljama u okruenju, a mi konku riemo tipino za investicije sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom. Bugari su na oko 50% naih cena, Rumuni na nivou 60% na ih cena, iz razloga to smo mi jednostavno neaktivni u pogledu reformi koje moramo da sprovedemo da bismo normalizovali zemlju. U situaciji finansijske oskudice, opasnost je vrlo ozbiljna za razvoj Srbije. ta je do sada uraeno po tom pitanju? Konkretno, ja sam uradio zakon o restituciji imovine crkava i drugih verskih zajednica, i on je poeo da se primenjuje, takoe zakon o hipoteci, koji je izraen po jednom vrlo efikasnom sistemu koji je omoguio stavljanje objekta u izgrad nji pod hipoteku. To je ustvari omoguilo podizanje projekta od 240.000m2 koji vodi gospodin Mihajlovi Belville. Bez toga projektno finansiranje nije bilo mogue u Srbiji. Koji je bio efekat zakona o hipoteci? Veliki broj graana je doao u mogunost da podie kredite na osnovu tih hipotekarnih kredita, i novac se pojavio na tritu. Sa druge strane, mi nismo sproveli zemljinu reformu, nismo sproveli svojinsku reformu, nismo sproveli graevinsku reformu, tako da je novac stigao na trite, ali se i dalje zida po 20 stanova, 10 stanova, po 9 stanova, i ima mo samo jedan ozbiljan projekat u zemlji.

Na svu sreu mogu da govorim u sadanjem vremenu o svim tim problemima, jer smo kroz realizaciju ovog projekta proli sve to treba da se proe u Srbiji, poevi od pro blema sa katastrom kako bi klijenti, koji su krajnji pokreta ove industrije, mogli jedno stavno i isto da uknjie kupljene nekretni ne na svoje ime i da to bude njihovo trajno vlasnitvo, istakao je Mihajlovi.

Vlade i ministri se menjaju, problemi ostaju

Veoma interesantno je bilo i izlaganje g. Milana Parivodia, prethodnika sadanjeg ministra Dulia. Predstavivi firmu u kojoj sada radi, svoje izlaganje je zapoeo osvrtom na rei ostalih panelista: Zaista mi je veli ko zadovoljstvo da uestvujem na BelReu, u ovakvom sastavu panela. Vrlo su mi bila interesantna izlaganja Direkcije za grae vinsko zemljite, Moskovskog katastra, i gospodina Mihajlovia koji vodi, u stvari, jedini projekat masovne gradnje stanova u Srbiji, koji upravo iz tog razloga omoguava verovatno i najpovoljije cene u Beogradu.

22

sajmovi
Ponuda je vrlo oskudna, i ograniena u kva draturi, u kvalitetu, u lokacijama... Ozbiljan problem je i infrastruktura Beograda, koja nije omoguila radijalno irenje grada, i do lo je do skoka cena. Mislim da e one sada zastati ili blago poeti da padaju, a tek ukoli ko mi usvojimo svojinsku reformu ozbiljno, i graevinsku reformu i omoguimo masovnu gradnju kao to se to radilo ranije, doi e do ozbiljnog pada cena, koji bi kod nas nastu pio sada zbog svetske krize. Ali, nee doi do toga jer je ponuda vrlo oskudna bez reforme o kojoj govorim sve vreme. Imperativ je da vlada Srbije poalje pod hit no u Skuptinu zakon o restituciji i grae vinskom zemljitu, koji je napisan...Zaista se ozbiljno protivim namerama da se ovo pitanje rei kroz dva zakona: zakon o grae vinskom zemljitu i zakon o restituciji, jer je to polovino reenje. Ljudi koji se zalau za to polovino reenje, u nacrtu svog projek ta su jednostavno rekli sledee: Mi se ovde ne bavimo restitucijom, mi se ovde bavimo graevinskim zemljitem. To vam je kao da imate dve gangreozne noge, ja sam zaduen za levu nogu, a desna... pa, videemo ta e biti sa njom. To mora biti jedan zakon. Zbog ljudi koje ele da dou ovde on mora biti pod hitno usvojen istakao je Parivodi. Drugi zakon je optesvojinski zakonik koji je takoe uraen. To je dobar tekst i samo treba imati hrabrosti i viziju da je Srbiji on dramatino potreban. Konano, ministar Duli radi zakon o planiranju i izgradnji i to je jako dobar zakon. Potrebno je da ima privatnu svojinu na graevinskom zemljitu da bi imao normalan zakon o planiranju izgradnje. Ako on bude pisao novi zakon o planiranju izgradnje zasnovan na dravnom monopolu na graevinskom zemljitu mi nita sutinski nismo uradili, osim to smo dobili jo jedan tranzitorni zakon. Zakon koji je ministar umarac uveo 2003. godine je bio dobar, i u tom ustavnom okviru je dao najvie to moe da se da u pravcu tranzitorijuma, prema normalnom svojinskom i graevinskom sistemu. On je prevazien usvajanjem novog ustava, koji je omoguio privatizaciju gradskog graevin skog zemljita. Ona mora da se sprovede uz restituciju, i tek na osnovu toga i novog svojinskog zakona, da se simultano donese zakon o planiranju izgradnje koji e efika sno reiti urbanistika pitanja i postaviti ja snu hijerarhiju urbanistikih propisa, i mora da omogui brzo izdavanje graevinskih dozvola da bi se deblokirala graevinska in dustrija... Mislim da je gospodin Mihajlovi sutinsku stvar rekao da nas stalno vide kao perspektivno drutvo. Hajde da jednom postanemo aktuelno uspeni! Stalno smo perspektivni, imamo potencijal, ali neto u nama nam ne dozvoljava da ga realizujemo. Imamo reenja samo treba odlunosti i pa triotizma da to uradimo.

Skice sa ostalih panela

Na drugom panelu Sran Vujii, iz kom panije KingSturge, kratko je rezimirao da je nae trite slabo razvijeno, iako prilike za investicije postoje, i istakao nedostatak re zidencijalnog i kancelarijskog prostora ako poredimo sa gradovima u okruenju, nedo statak shopping centara, a da velike parkove i logistike centre praktino i nemamo.

Ukoliko danas imate kompanije koje dre najatraktivnije lokacije a godinama ne grade nita, a zakonski je nemogue da im oduz mete to zemljite (odnosno trajae bar 10 godina), ono to moete da im uradite jeste da im ispostavite poreski raun, za neinje nje onoga to su bili obavezni. Branislav Lacmanovi je pomenuo sastanak odran nekoliko dana pre BelRea, gde su strani investitori predstavnicima vlasti AP Vojvodine predoili najvee probleme u raz vijanju poslovanja podvukavi tri najvanije: nedostatak delimino ili potpuno sprem nih industrijskih lokacija nedostatak odgovarajue radne snage bojazan od pojavljivanja nepredvidivih trokova tokom poslovanja. Meutim, naglasio je znaaj ravnomernog regionalnog razvoja kod planiranja indu strijskih parkova, navodei primer Maarske koja ima preko 200 ovih parkova i njima za poljava 25% ukupno zaposlenih u industriji.

panel 2

Dejan Jovanovi, kao predstavnik Sekretari jata za regionalni razvoj, istakao je da mora mo doneti zakon o regionalnom razvoju koji bi uredio pravila i meusobnu komunikaciju regionalnih agencija sa republikom. Bojan Stanojevi iz Boyden grupe istakao je infrastrukturu kao generator za privla enje investicija, i naravno, urbanistiku regulativu koja bi trebalo da je prati. Kao najbolji primer naveo je projekat obilaznice oko Beograda ija izgradnja jeste zavrena u jednom delu, ali se u narednih godinu ili dve ne oekuje ostala planska dokumen tacija bez koje ne moe poeti izgradnja u njenoj neposrednoj blizini. Zatim je istakao da drava nema sredstava za investiranje u infrastrukturu ali da bi zato Ministarstvo za ekonomiju to pre moralo da inicira do noenje zakona, ne o koncesijama, ve o o privatno javnim partnerstvima, zakljuivi da zbog trenutne situacije Koridor 10 moe otii u Bugarsku i Rumuniju. Dodao je i da mora biti doneeno zakon sko reenje kojim bi optinama i gradovima u Srbiji bila vraena imovina kako bi mogli da imaju mogunost davanja hipoteke. Kao veliki problem on je istakao i eksproprija ciju zemljita koja je u Srbiji tako ureena da je npr. projekat Maki 2 ekao na sud ski epilog celih pet godina. Dalje je naveo i reformu poreskog sistema koja bi trebalo da rei pitanje neureenih privatnih parcela:

panel 3

Na treem panelu, posveenom finansiranju u nekretninama, Milan Marinkovi, iz Fima Investa, govorio je o nepostojanju odgova rajueg zakona koji bi uredio domae inve sticione fondove, rekavi da se zakon done sen decembra 2006. godine vie bavi samim sobom nego regulisanjem ove oblasti, naj veim delom usled nedostatka iskustva na ovom polju. Zatim je navodio sve nedostat ke reenja koje ovaj zakon nudi zakljuivi da bi primena ovako definisanog zakona ostavila na tritu samo strane fondove.

panel 4

Anelko Trpkovi, direktor Beogradskog sajma vodio je etvrti panel pod nazivom Biznis arena spremno za investiranje. Napomenuvi da ne poseduje znanja iz ove oblasti naveo je primer iz svog iskustva, tj. privatizaciju Sajma koja je do nove 2009. imala krajnji rok za poetak procesa priva tizacije. Meutim, parcela Sajma optereena je brojnim nereenim pitanjima: da li par cela ima pristup pruzi ili ne, da li ima kon takt sa vodom ili ne, a sve to su pitanja koja na tritu Sajam predstavljaju kao potpuno razliitu ponudu

www.build.rs

23

poslovanje

MARKETING
Internet marketing predstavlja skup strategija i tehnika koje koriste Internet kao kanal poslovne komunikacije za podrku ostvarivanja generalnih marketinkih ciljeva organizacije ili preduzea. Internet marketing koristi pristup koji nudi direktni marketing oslonjen na rast i razvoj telekomunikacija i informatiku tehnologiju. On je zapravo interaktivni direktni marketing
Duboka i precizna fragmentacija trita koju omoguava Internet marketing, a iji je ishod jedan ovek jedan segment, omoguava prelazak sa masovnog na mikromarketing. Sa aspekta definisanja klasinog marketinga, moe se rei da je Internet marketing zbir aktivnosti koje su upotrebljene u cilju usmeravanja tokova proizvoda i usluga od proizvoaa prema potroau (korisnik, kupcu, klijentu) korienjem Interneta kao kanala poslovne i trine komunikacije. Pored termina Internet marketing koriste se i termini e-marketing, onlajn marketing, sajber marketing, virtuelni marketing, interaktivni marketing... Baner (Banner) ili ad (Ad Advertising) jesu engleske rei za sliku koja predstavlja reklamu za neki proizvod ili uslugu i koja se nalazi na stranici nekog sajta (izrazi baner i ad se esto koriste kao rei koje imaju isto znaenje, ali pravilno je rei baner ad). Baner moe biti statian ili animiran (jedna ili vie slika u jednoj slici), sa prateim tekstom izvan slike, na slici, ili bez njega. Baner predstavlja najei vid oglaavanja na Internetu. Na Interentu danas razlikujemo etiri kljuna oblika naplate oglaavanja: prema ugovorenom vremenskom razdoblju prema broju prikazivanja, tj. impresija (Cost Per Impression, CPM ili CPI) prema broju klikova (engl. Pay Per Click, PPC; Cost Per Click, CPC) prema vrednosti akcije (engl. Cost Per Action , CPA; Pay Per Action, PPA) Baner ad utisak (Banner Ad Impression). predstavlja broj poseta, tj. broj onih koji su videli baner. Re impresija ili utisak se koristi zbog toga to svaka viena reklama ostavlja neki utisak. Plaanje po kliku (PPC - Pay Per Click) sistem naplate oglaavanja koji omoguuje oglaivau da plaa samo za efekte oglaavanja (klik na reklamu do ciljanog sajta), nasuprot plaanju po broju prikaza reklame. Plaanje po akciji korisnika (PPA - Pay Per Action) jeste sistem oglaavanja koji predstavlja sledei korak u kvalitetnom kontekstualnom oglaavanju. Ovaj tip oglaavanja se veoma pribliava samoj prodaji, budui da oglaiva u ovom sluaju plaa za oglaavanje tek onda kada je uinjena eljena akcija korisnika (desired action traeni odgovor), kao to je npr. preuzimanje fajla, prijava na mejling listu, naruivanje proizvoda i sl. Kontekstualno oglaavanje (Contextual Advertising) jeste oglaavanje u kontekstu sadraja stranice. Pretpostavka je da ako je reklama na nekoj web-stranici u kontekstu (u vezi) sa samim sadrajem koji interesuje korisnika (koji je doao na neku stranicu zbog
www.build.rs

INTERNET

tog sadraja), tada e korisnik (posetilac) pre odgovoriti na reklamu koja ga interesuje. Neto drugaiji nain oglaavanja sastoji se u tome da se oglaivaima nudi povezivanje odabranih kljunih rei uz naziv firme, brend ili proizvod ime se dosee do maksimalnog broja pripadnika ciljnih grupa. Ovaj vid kontekstualnog oglaavanja bazira se na sistemu koji skenira tekst na pojedinoj stranici, pronalazi odreene (sponzorisane) rei zakupljene od oglaivaa i vizuelno ih istie. Prelazei miem preko tako istaknute rei, korisniku se prikazuje oblai sa oglasnom porukom oglaivaa.

Istraivanja u svetu prognoziraju da e u 2009. godini jedino onlajn oglaavanje beleiti rast, dok e tampana izdanja imati pad prihoda od oglaavanja od 6 do 14%.

24

poslovanje
Web portal
Web portali su mesta na Internetu gde je predstavljen skup razliitih informacija koje se odnose na veliki broj izvora nezavisno od pretraivaa. Oni pruaju mogunost direktnog slanja e-pote, pregled vesti, pretraivanje kataloga, dobijanja kontakata, itanje tekstova (strunih, tehnikih, pravnih, promotivnih, zabavno-informativnih...), ali su najee orijentisani oko nekoliko osnovnih polja kako bi privukli to vei broj ljudi ali sa slinim interesovanjima i interesima. Sve ove informacije su predstavljene u okviru jednog vizuelnog reenja kako bi korisnik dobio poznato grafiko i funkcijsko okruenje ime se njegova panja direktno usmerava na sam sadraj. Ovo znatno olakava pretragu u okviru polja njegovog interesovanja koje portal nudi. Zbog prenoenja informacija sa velikog broja izvora, portali podrazumevaju svakodnevno auriranje (unos novih sadraja i osveavanje i prepravke svih informacija). To ih, zajedno sa bogatstvom sadraja, svrstava na prva mesta kod pretraivaa. Na taj nain svi koji su posredno ili neposredno ukljueni u sadraj jednog portala obezbeuju sebi bolje kotiranje na Internetu, tj. u sluaju poslovnih portala imaju daleko eu komunikaciju sa razliitim akterima svog polja poslovanja. Internet svakoga dana iri svoj uticaj i preuzima prostor tampanih medija i televizije jer prua mogunost trenutnog odgovora na specifian zahtev korisnika, nudei mu izbor informacija u skladu sa njegovim eljama i potrebama

pravni akti

transmaterijali

zanimljivosti

promo tekstovi

struni tekstovi

pretraivanje kataloga proizvoda i preduzea dobijanje detaljnijih informacija

tematske vesti

www.build.rs

25

software

CAd REENjE
sa najveom uTEdoM NovCA
Kompanija je u toku est godina rada proirila svoju delatnost na sledee oblasti: projektovanje i odravanje kompjuterskih sistema web programiranje usluge u oblasti dizajna i web dizajna usluge iz oblasti antivirusne zatite mrenih sistema Distributerski program Avast usluge iz oblasti CAD okruenja Distributerski program ZwCAD 2D&3D programa usluge iz oblasti legalizacije operativnog i aplikativnog softvera Microsoft partner. U prilici smo da Vam predstavimo odlinu alternativu za kupovinu legalnog CAD softvera koji po svojim performansama stoji rame uz rame sa najboljim CAD alatima, a zajedno sa svojim dodatkom ini odlian paket za geodetsko poslovanje. Sve to Vam je iziskivalo previe novca i vremena sada moete dobiti po vrlo pristupanoj ceni. ZwCad je moni CAD alat koji svojim korisnicima omoguuje jednostavnu i laku upotrebu bez dodatne edukacije, a po svojim performansama i izgledu slian je ostalim CAD alatima koji se mogu nai na tritu. ZwCAD je idealna CAD alternativa sa podrkom za DWG formate od verzije 2.5 do verzije 2009. ZwCAD moe itati, pisati i editovati fajlove uraene u CAD programima (2.5-R14-2009). Sa preko 200.000 korisnika u 66 zemalja i na hiljade zavrenih projekata, ZwCAD je ubedljivo najbolji izbor za arhitekte, geodete, dizajnere koji kreiraju profesionalne 2D i 3D CAD crtee i praktino sve profesije koje u svom radu koriste DWG fajl format crtea. ZwCAD moe biti ureen pomou lisp-ova, C++ (ADS) i VBA (Visual Basic for Application). U saradnji sa firmom Geosoft napravljen je geodetski program za izradu digitalnog geodetskog plana koji se u svom radu potpuno oslanja na ZwCAD okruenje.

jo EfIKAsNIjE

REFERENCE Evropska Agencija za rekonstrukciju Enterprise PLC; Muzej grada Beograda; Nauno-istraivaki centar Vina; Istorijski arhiv Beograda; Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda; Genex IBC televizija; Institut za imunologiju i virusologiju Torlak, Beograd; Projekat Interaktivni Beograd 600 godina Grada Beograda (3D rekonstrukcija Beogradske tvrave, 15-tog veka); Optina Rakovica (rekonstrukcija mrene infrastrukture); Neochimiki Beograd S.A (rekonstrukcija mrene infrastrukture); Cooler Master LaserDerm International; Akzent Media; Global Benefits Group GBGi; Vojska SCG (instalacija VoiP sistema); SoftTrading Aps. (distributivni program kompjuterske opreme); Gemax d.o.o; Embassy of India Belgrade (Indijska Ambasada Beograd); WUS Austria-Belgrade Office; Mega d.o.o; Optina Kikinda projekat Mamut; Neimar-V A.D; DTV Production; VNG International (MSP-NE Serbia); Club Plato (lanac restorana u Beogradu)

Program je sastavljen od sledeih modula: za automatizovano prenoenje podataka snimanja sa svih vrsta geodetskih instrumenata (totalne stanice, GPS, digitalni niveliri) za izradu digitalnog 3D geodetskog plana orijentaciju skeniranih geodetskih podloga i digitalizaciju izradu i iscrtavanje uzdunih profila. Program je potpuno usklaen sa propisima iz struke, kako naih tako i zemalja u okruenju. Zbog velikog interesovanja bie organizovana i korisnika konferencija koje e se odrati u martu 2009. godine na Tari

ILMAK Cincar Jankova 7 11000 Beograd tel: +381 11 218 81 12 tel/fax: +381 11 328 66 00 office@ilmak.net www.ilmak.net GEOSOFT Ustanika 165/31 11000 Beograd tel: +381 11 32 76 947 mob: +381 63 866 03 68 64 979 87 39 geosoft2006@eunet.yu www.geosoft.co.yu

26

www.build.rs

KINGsPAN sIsTEMI
Kingspan je vodea svetska kompanija u oblasti dizajna, proizvodnje i prodaje izolacionih krovnih i zidnih visokokvalitetnih sistema za graevinarstvo
Kingspan je prepoznatljiv pre svega po Kingspan je izuzetno ponosan na Isophenic Firesafe (IPN) panel koji je sainjen od negorivog materijala, zbog ega predstavlja optimalno reenje prilikom izgradnje svih tipova objekata od kojih se zahteva visok stepen protivpoarnosti. Ovo revolucionarno reenje zahvaljujui svojim tehnikim osobinama doprinosi veoj bezbednosti i zatiti, pre svega ljudskih ivota.

promo

svojoj posveenosti inovacijama, dizajnu, kvalitetu i tehnikoj strunosti, zbog ega sa pravom zauzima prvo mesto pri izboru arhitekata, izvoaa, investitora i vlasnika. Kompanija sa seditem u Irskoj danas se moe pohvaliti radom na internacionalnom nivou, u Severnoj Americi, na Dalekom istoku, ali pre svega u Evropi. Danas je graevinska industrija veoma zahtevna usled ega proizvoai neprekidno moraju da rade na unapreenju svojih proizvoda unutar razliitih sektora u smeru pruanja novih mogunosti kupcima. Uz funkcionalnost,vanu ulogu igra i estetska vrednost objekta, a nje nema bez visokokvalitetnih ugraenih komponenata i materijala.

temperature i higijenskog okruenja za prehrambenu industriju, skladita, distribuciju, hladnjae, farmaceutsku industriju, i ostale primene gde se zahtevaju precizni temperaturni i higijenski uslovi (detaljnije informacije moete pronai u specijalnoj brouri ove kompanije Regulisana sredina).

Kingspan proizvodi i dostavlja i dodatnu

opremu koja doprinosi boljem arhitektonskom izgledu samog objekta i samim tim zainteresovanima, izvoaima, projektantima ili investitorima nudi kompletan paket usluga.

Kingspan proi-

zvodi su osmiljeni tako da u potpunosti zadovolje sve ove potrebe kupaca, ali i vie oni podrazumevaju i smanjenje trokova budeta, poboljanje kvaliteta radnih uslova pri izgradnji novih ili obnavljanju starih objekata, a koji se pre svega odnosi na brzinu gradnje, odlinu termoizolaciju i vatrootpornost.

Bilo da je u pitanju objekat za industrijske pogone, proizvodnju hrane, skladitenje namirnica u hladnjaama, itd. Kingspan paneli e odgovarati svim potrebama. Kingspan izolacioni krovni, zidni i fasadni sistemi za ambijente kontrolisane temperature omoguuju visoke performase kontrole

O vanosti estetskog doivljaja moe se zakljuiti i na osnovu mogunosti biranja efekta na panelima, kombinujui tradicionalni izgled sa savremenim sistemima (efekat cigle, drveta i kamena), kao i uklapanje eljene profilacije i razliitih boja. O delatnosti Kingspana, razliitim tehnikim detaljima, prijavi za dodatne besplatne broure ili CD-ove, kao i kontaktima, moete se informisati direktno na sajtu Kompanije

Kingspan se moe pohvaliti irokom pa-

letom svojih proizvoda. Predstavlja jedinog proizvoaa koji raspolae termoizolacionim zidnim i krovnim sendvi panelima sa tri vrste ispune: od poliuretana, kamene vune i IPN-a. Svi navedeni fasadni i krovni paneli mogu biti sa skrivenim ili vidljivim kaenjem, u zavisnosti od elje kupca, odnosno projekanta.
www.build.rs

KINGSPAN Bul. Arsenija arnojevia 99a/1 11070 Novi Beograd tel: +381 11 21 29 837 info@kingspan.co.rs www.kingspan.co.rs

27

poslovanje
Oktobra 2008. godine neke od vodeih srpskih konsultantskih kompanija zapoele su projekat osnivanja Udruenja inenjera konsultanata Srbije kao lana svetskog Udruenja inenjera konsultanata, kako bi se poveala konkurentnost firmi iz Srbije na meunarodnom i lokalnom graditeljskom tritu. Inicijativu su potpisali predstavnici 14 firmi: Fideco, YU Build, Mace, IK Konsalting, Tahal, Energoprojekt, Domaa, Delta Invest, CPM, C&N Consult, Mostprojekt, VMS, Mainoprojekt i EC Harris. Prijemom srpskog Udruenja u FIDIC organizaciju, graevinska preduzea iz Srbije omoguila bi svoje uee u velikim projektima koji su im do sada bili nedostini. Kako meu najznaajnije ciljeve FIDIC organizacije spadaju i razvoj konkurencije, etikog poslovanja i borba protiv korupcije, osnivanje Udruenja u Srbiji e dodatno ubrzati razvoj nacionalnog graditeljstva, kako je reeno na prvom skupu pomenutih firmi.

uslovI uGovARANjA uslovI uGovARANjA u meunarodnim oKvirima u meunarodnim oKvirima

misli i deluj globalno

Tehnoloke promene, promene potreba investitora i politike promene stvorile su velike razlike u nivou usluga i kvaliteta radova graevinskih kompanija iz razliitih zemalja. Kompanije iz razvijenih zemalja odavno su izale iz okvira svojih drava. One mogu svetskom tritu da ponude visoke tehnologije i know-how, savremenu organizacionu strukturu, poslovanje po principima drutvene odgovornosti i odrivog razvoja. Iz tog razloga, praenje globalizacionih kretanja veoma je znaajno u procesu donoenja odluka menadmenta graevinskih preduzea. Sve graevinske kompanije, pa i one iz Srbije, koje ele da budu globalno konkurentne, moraju prilagoditi svoje proizvode i usluge uslovima svetskog trita. Otvaranjem trita, pojaana je i konkurencija meu graevinskim kompanijama. Vie nije dovoljno da pojedino preduzee zadovolji lokalne standarde da bi postojalo i razvijalo svoje poslovanje. Potrebno je da ono bude globalno konkurentno, da prati savremene tokove, upoznaje se sa svetskim standardima i primenjuje ih u radu, inovira svoje poslovanje, konstantno ulae u obuku kadrova... Poznavanje meunarodnih tenderskih procedura i pravnih pitanja jeste od velike vanosti za uspeno poslovanje graevinskih kompanija. Internacionalne institucije, kakve su Svetska banka, Evropski fond za razvoj, Azijska banka za razvoj i sl. razvile su specifine standarde i uslove ugovaranja koji su univerzalno primenljivi i zvanino prihvaeni za korienje.

sTANdARdI
Poznavanje meunarodnih tenderskih procedura i pravnih pitanja od velike je vanosti za uspeno poslovanje graevinskih kompanija. okolnosti poslovanja u meunarodnim uslovima su se promenile, konkurencija je ojaala i usvojeni su vrlo precizni uslovi poslovanja koji su postali obavezni za sve firme koje hoe da konkuriu za projekte finansirane iz budeta meunarodnih finansijskih institucija
pie: Vladimir Velikovi

fIdIC

Postoje tri osnovna sistema ugovaranja: ugovor zasnovan na stvarno izvedenim koliinama i fiksnim jedininim cenama ugovor sa fiksnom konanom sumom ugovor zasnovan na ukupnim ostvarenim trokovima uveanim za honorar

Inter-amerike banke za razvoj, Organizacije za industrijski razvoj Ujedinjenih nacija, vodeih meunarodnih komercijalnih banaka i investicionih fondova, kao i ostalih velikih investitora. FIDIC je meunarodno udruenje konsultanata, osnovano od strane pet nacionalnih udruenja 1913. godine u Belgiji. Danas je sedite FIDIC-a u Lozani i okuplja oko 50 lanova, pri emu, iz svake od zemalja, pravo na lanstvo ima samo po jedno nacionalno udruenje. Od samog osnivanja FIDIC je ostvario solidan uticaj na inenjersku praksu, prvenstveno izdavanjem preporuenih standardnih uslova ugovora i procedura vezano za izgradnju objekata. Strateki ciljevi FIDIC udruenja su: zastupanje, na globalnom nivou, kompanija koje obezbeuju intelektualne usluge bazirane na visokoj tehnologiji za izgraenu i prirodnu sredinu

meunarodni tipski ugovori

U meunarodnoj praksi figurie veliki broj tipskih ugovornih dokumenata (npr. FIDIC, JCT, ICE, AIA, NEC) koji su zasnovani na ranije objanjenim principima formiranja ugovorne cene i definisanja kljunih odnosa na projektu. FIDIC (Fdration Internationale Des Ingnieurs-Conseils) je najvie primenjivani set uslova ugovaranja u meunarodnom graevinarstvu. Korienje FIDIC uslova ugovaranja preporuka je Svetske banke,
www.build.rs

28

poslovanje
pomo lanovima u poslovnoj praksi definisanje i promovisanje radne etike unapreenje imida inenjera konsultanata kao lidera i stvaralaca drutvenih dobara posveenost promovisanju i odranju ivotne sredine. FIDIC se stara o primeni svojih ciljeva organizovanjem seminara, konferencija i drugih dogaaja. Jedna od znaajnijih oblasti rada FIDIC udruenja je publikacija meunarodnih standarda formi ugovaranja, dokumenata iz poslovne prakse (izbor konsultanata, nabavka, osiguranje, odgovornost, izgradnja kapaciteta) i iz upravljanja (menadment kvaliteta, upravljanje rizicima, menadment poslovnog integriteta, menadment ivotne sredine, odrivost...). Godinama se obim poslova srpskih graevinskih preduzea u inostranstvu smanjivao i gotovo dve decenije su prole u ekonomskoj izolovanosti. Za to vreme, domae kompanije su pokuavale, bez bankarskih garancija, sa osiromaenim fondom mehanizacije i ljudstva, da opstanu u izmenjenim trinim uslovima. Sa druge strane, veliki broj domaih strunjaka, voeni ekonomskom logikom, naao je svoje pozicije i dokazao se u stranim firmama i na stranim tritima od Amerike, do Saudijske Arabije i Rusije. Okolnosti poslovanja u meunarodnim uslovima su se promenile, konkurencija je ojaala i usvojeni su vrlo precizni uslovi poslovanja koji su postali obavezni za sve firme koje hoe da konkuriu za projekte finansirane iz budeta meunarodnih finansijskih institucija. Postoji sve vea potreba i u Srbiji za upoznavanjem sa meunarodno usvojenim procedurama, jer se pojavljuju veliki projekti koji se delom ili kompletno finansiraju iz stranih finansijskih organizacija, a one zahtevaju strogu proceduru rada
FIDIC prIrunICI U Srbiji su dostupni prevodi est knjiga, tj. FIDIC prirunika: narandasta knjiga uslovi ugovaranja za projektovanje, izgradnju i klju u ruke (izdanje iz 1995. godine); u njoj se nalazi potpuni tekst ugovora za isporuku gotovih i opremljenih objekata spremnih za korienje uta knjiga uslovi ugovaranja za elektro i mainske radove (izdanje iz 1987. godine) Bela knjiga Model ugovora o pruanju usluga izmeu investitora i konsultanta (izdanje iz 2006. godine) Zelena knjiga Kratka forma ugovora (izdanje iz 1999. godine); ovi ugovori se preporuuju za tehnike i graevinske radove relativno male kapitalne vrednosti za koje nisu potrebni specijalizovani podizvoai. Crvena knjiga uslovi ugovaranja za graevinske radove (izdanje iz 1999. godine) uta knjiga uslovi ugovaranja za postrojenje i projektovanje-izgradnju (izdanje iz 1999. godine); Ovi uslovi preporuuju se za obezbeenje elektrotehnikih i/ili mainskih postrojenja i za projektovanje i izvoenje radova koji predstavljaju kombinaciju poslova iz oblasti niskogradnje, mainstva, elektrotehnike i/ili visokogradnje

intervju
Njujorki arhitekta Evan douglis, Njujorki arhitekta Evan douglis, posetio je Beograd u ulozi dizajnera posetio je Beograd u ulozi dizajnera pakovanja za limitirano ekskluzivno pakovanja za limitirano ekskluzivno izdanje viskija Chivas 12. izdanje viskija Chivas 12. Iskoristio je ovaj rad kao uvod u Iskoristio je ovaj rad kao uvod u priu: Skulpturalni projekat pod priu: Skulpturalni projekat pod imenom Helioscope pretvorili smo u imenom Helioscope pretvorili smo u povrinu omota... Zaista mislim da povrinu omota... Zaista mislim da su ove interdisciplinarne saradnje su ove interdisciplinarne saradnje veoma vane u XXI veku razliiti veoma vane u XXI veku razliiti ljudi iz industrije ii umetnosti ljudi iz industrije umetnosti sarauju kako bi proizveli neto to sarauju kako bi proizveli neto to poseduje veliku mo... poseduje veliku mo...
razgovor vodio Mladen Bogievi

VISKI, SOFTVErI,

STudENTI
I SPONzOrI

Gospodin Douglis nam je zatim predstavio i svoja istraivanja na polju arhitektonskih oblika i novih koncepata graenja (pogledati sledeu stranu): Rad u mom studiju je dobrim delom posveen nekoj vrsti savremenog baroka kako kombinovati konstrukciju i ornament u XXI veku, kako izraziti slikovnost, iskustvo kroz doivljaj i dodir, ali istovremeno postavlja pitanje mogu li nove povrine i elementi graenja u XXI veku, i sama arhitektura, biti inteligentniji, nauno korisni za okruenje, odrivi razvoj, mogu li poneti prie naeg vremena? Build: Angaovani ste kao predava u Pratt Institutu u Njujorku i eleo sam da Vam postavim nekoliko pitanja u vezi sa obrazovanjem mladih arhitekata. Dakle, po vaem miljenju, ta je najvanije za jednog studenta arhitekture, emu treba posvetiti najvie panje, da li su to materijali, konstrukcije, teorija prostora ili... Mislim da bi redosled prioriteta bio: kao prvo da apsolutno budu potpuno posveeni svom obrazovanju poto je to dragoceni deo njihovog ivota. Drugo je, pre bilo kakve specijalizacije, zapravo jedno objedinjeno znanje, jer softveri omoguavaju reavanje mnogih problema kojima smo nekad morali da posvetimo previe vremena. O softveru treba razmiljati kao o produetku svoje ruke i kada imate ideju treba da budete sposobni da tu ideju pretvorite u prostor. Sledee to da je izuzetno vano da naue, bez obzira ime e se baviti u kasnijem ivotu, to je pitanje odrivosti, to je kljuna tema u dananjoj arhitekturi! Build: To bi bilo moje naredno pitanje... Naravno... Ne morate da budete naunik ili inenjer kreativni pojedinac bi trebalo da bude sposoban da pronae kreativna reenja, da oblikuje zgradu koja e u sebi venati zgradu odgovornu prema okruenju i zgradu koja je vizuelno zanimljiva. Te stvari ne moraju se deliti. Ne morate da idete kod jednog arhitekte koji e projektovati reprezentativnu zgradu a zatim kod drugog koji e je

prilagoditi lokalnim klimatskim uslovima. Moje studente uim da mogu da urade oba! Pri tom, to ne znai da treba da budete podjednako obrazovani u svakom aspektu. Kad izaete iz kole vi ete svejedno biti u prilici da radite sa inenjerima, izvoaima, tehniarima, dizajnerima tekstila, enterijera, nametaja, i to e sve biti poslovi o kojima znate poneto, osnovno, ak i vie od toga, ali neete u potpunosti biti snalaljivi u svemu tome graenje zato i jeste proces koji ini saradnja. Ali dok su u koli, voen etikim principima, pokuavam da im sve ove grane posla odrim na okupu kako ne bi upali u zamku verovanja da umetnost i nauka nisu jedna ista stvar. I to je lepota arhitekture, zar ne? Morate da razmiljate o osnovnom konceptu objekta, o tome kako e on stajati u prostoru, koje materijale moete koristiti, kako ih povezati u jednu celinu, kako e tedeti energiju, koliko bi to moglo da kota... Jer, kad sazrite i ostarite, tada se sve pretvara u pitanje ekonomije... Build: U koli postoji mogunost ukljuivanja studenata i u komercijalne projekte, sa onima koji ele usluge studenata... Tako je, na arhitekturi imamo programe za etvrtu i petu godinu studija... mada, ne moraju da ekaju dotle. Omogueno im je da rade i na niim godinama studija, i to do 20 sati nedeljno. Na osnovu tog rada u biroima mi ih ocenjujemo i u koli. Mnogi nemaju novca za studiranje i neophodno im je da rade. Smatramo da je bolje da rade u manjim biroima, gde e studenti imati mnogo vie prilika da ue, tako da imamo listu arhitekata iz Njujorka i okoline za koje smatramo da su izvrsni. Kao mladi svakako neete biti u ulozi da samostalno vodite projekte, ali to je svakako veoma znaajno iskustvo. Build: Primetio sam jo jednu zanimljivost u vezi sa tim... Neposredna saradnja studenata sa kompanijama, proizvoaima graevinskih materijala i opreme... To su inicijative kole u vezi sa sponzorstvom (proizvoai osvetljenja, opreme za
www.build.rs

ureenje enterijera, Trespa obloge, Hitachi elektronika, itd). Nekada oni doniraju novac, nekada proizvode i materijale koje koristimo u radu: ispitujemo njihov dizajn, mogunosti redizajniranja i sl. Tako da se neretko deava da studenti, kao pojedinci ili kao grupe, neki od dobijenih proizvoda reinterpretiraju na potpuno nov, kreativan nain. Ponekad su ti projekti u velikoj meri eksperimentalni, ali ponekad se govori o sasvim pragmatinom pristupu. Takav je bio sluaj sa Design Tex-om, kada smo istraivali njihove obloge. Student je doao do reenja za koje je proizvoa bio toliko zainteresovan da je potpisao ugovor o intelektualnoj svojini. Sada se ta obloga proizvodi, i student dobija svoj procenat od svakog prodatog kvadrata, ali i kola svoj... Za mene je veoma znaajno da li (posle tri godine, est studija koje proete i nauite tek osnove arhitekture) moe da postoji ta mogunost: da ono to proizvoai nude na tritu bude unapreeno od strane nekoga ko je mlad i, u nekim sluajevima, moe imati svoju komercijalnu vrednost? Moj odgovor je da! I to ne umanjuje integritet procesa obrazovanja, i same kole, naprotiv to dodaje vrednost obrazovanju! elim da znam da moji studenti nee raditi ono to kompanije od njih trae da rade. Hou da kompanije prihvate injenicu da rade sa nekim ko je obuen u jednoj izvrsnoj grupi kreativnih ljudi, kolega studenata i nastavnika, i da, u odreenim uslovima, moemo proizvesti neto to moe imati uticaj na njihovo poslovanje. U najloijem scenariju, kada ne doe do novog proizvoda, kompanija je nainila veliki doprinos akademskom drutvu, zaradila poreske olakice, i postala neka vrsta filantropa dala je novac u dobre svrhe. Tako da su u svakom sluaju obe strane na dobitku. Unapreivanje ovakvih saradnji me posebno zanima, jer... kada studentu date mogunost da radi na neemu od ega moe imati potpunu, opipljivu korist tada e zaista dati sve od sebe!

30

arhitektura
EVAN DOUGLIS LInA KArTA

Ovaj modul smo radili pre nekoliko godina... Originalno je osmiljen za galerije, ali moemo napraviti oplate i sipati beton u njih, tj. moe posedovati konstruktivne osobine...

Za japanski restoran u Njujorku dizajnirali smo tipske obloge koje stvaraju utisak da se neto pomalja iz vode i nestaje u njoj. Trenutno je u nastajanju nova kompanija koja e ih prodavati irom sveta kako bi arhitekte, enterijeristi i izvoai mogli da kupe i kau: hou ovo u utoj, plavoj ili zelenoj boji. Tako da, ne samo da znamo kako da ih dizajniramo na raunaru, ve znamo da ih napravimo, i znamo koliko e kotati... Urbanista iz Njujorka imao je na raspolaganju tri bloka ija je ukupna duina vea od visine Empire State Building-a. eleo je da zadri postojee objekte i doda hotel na povrini koja bi pokrila sve zgrade. Zanimljiv izazov ovde jeste razmiljanje o okruenju, smanjenju efekta temperature koju objekat prima i odailje, tako da prolaznici mogu da se oseaju prijatno tokom leta. U isto vreme tu je efekat teatra jer senke prozrane strukture na vrhu tokom celog dana prave nove slike u osnovi...

Muzej savremene umetnosti zamolio me je da dizajniram modularni zidni sistem XXI veka. Osnovna ideja Floralflex-a je zid koji se otvara i zatvara u zavisnosti od kretnja posmatraa. Ideje su za sada ispred dizajna, pa se govori samo o pregradi, ali moe se razviti fasadni sistem sa konstruktivnom ulogom pametna membrana koja moe akumulirati energiju Sunca...

TEMA broja
Zatita arhitektonskih objekata od tetnih uticaja vode i vlage jedan je od presudnih faktora koji utiu na dugotrajnost graevinskih konstrukcija i samih objekata, ali i na zdravlje ljudi. meutim, hidroizolacija ima sve iru primenu i kod izgradnje objekata infrastruktrure, i znaajnu ulogu u upravljanju vodnim resursima i zatiti ivotne sredine od uticaja industrije, saobraajnica, deponija otpada... Zato je podjednako vana primena hidroizolacije u visoko i niskogradnji

hidroizolacioni materijali u visoko i niskogradnji

Kada se inilo da su proizvodi za hidroizolaciju dostigli veoma visok nivo u performansama i mogunostima komercijalne upotrebe, razvoj tehnologije u poslednje dve decenije XX veka i na ovom polju doneo je brojna nova reenja. inilo se i da je opta podela na pojedine grupe proizvoda konana do tada su ve postojali sintetiki premazi i membrane, penetrati i aditivi za betone i maltere, proizvodi na bazi bitumena, itd. Meutim, bolje poznavanje materijala i hemijskih procesa oko nas, kao i vraanje reenjima iz prirode, otvorilo je put novim pravcima razmiljanja. Tako je nekada hidroizolacioni materijal opisivan kao vodo/ vlagonepropustan i nehidro/nehigroskopan, ali osmiljavanjem naina da se prirodni koncept zaptivanja glinom iskoristi za komercijalnu upotrebu, u vidu GCL geosintetikih glinenih (clay) membrana, ovakav pogled na hidroizolaciju danas pripada istoriji graevinarstva.

izvoenje hidroizolacije
U praksi se esto deava da izvoai jedne vrste radova prilikom izgradnje objekta moraju ispravljati nedostatke nastale grekom, neznanjem, ili nemarom svojih prethodnika na gradilitu. U tom svetlu, poloaj hidroizolatera je najnepovoljniji nikakvi naredni radovi ne mogu ispraviti njihove greke, naprotiv, najei je sluaj da je njihov rad ugroen operacijama u sledeim fazama gradnje: zidarskim, zemljanim, armirakim radovima, itd. Ovakav je sluaj prvenstveno iz razloga to se najee govori o materijalima znatno slabijih mehanikih karakteristika u odnosu na druge prisutne u fazi izgradnje (elik, beton, kamen, itd). Dodatno, svaka intervencija na zidnoj povrini, obodu iskopine ili samom tlu, kao i njihova, ak i vea, oteenja, mogu se relativno lako ispraviti bez posledica po kasniju stabilnost objekta ili vidljivi trag. Daleko je tee sanirati oteenja hidroizolacije, veoma

Po mestu primene u graevinarstvu hidroizolacija se moe podeliti: hidroizolacija u niskogradnji u hidrogradnji, kod izgradnje saobraajnica, tunela, mostova, deponija, pripreme industrijskih zona... hidroizolacija podzemnih delova objekata visokogradnje (temelja, podruma...) hidroizolacija delova objekata direktno izloenih atmosferskim vodama (fasada, krovova, terasa...) hidroizolacija pojedinih prostorija, delova objekata ili posebnih objekata (kuhinja, kupatila, bazena, itd). Bez obzira na poloaj hidroizolacije u objektu, na vrstu objekta i njegove specifine zahteve, hidroizolacija, pored obavezne potpune nepropusnosti, moe posedovati jo nekoliko osobina, koje, zavisno od pojedinanog sluaja primene, postaju kljune: otpornost na temperaturne razlike ukoliko je hidroizolacija kruta, njihov uticaj dovodi do brzog zamora materijala i pucanja, tj. gubljenja osobine vodonepropusnosti otpornost na habanje odgovarajuim membranama moe se izvesti hidroizolacija prohodnog ravnog krova, ili, epoksidnim lakovima, izrada zavrnog sloja industrijskog poda otpornost na UV zraenje i vremenske uticaje naroito kod membrana direktno izloenih sunevim zracima otpornost na hemijske uticaje najei primer je izolacija industrijskih podova ili povrina pored puteva kako svakodnevna i havarijska izlivanja tetnog materijala (naftnih derivata, ulja, opasnih hemikalija i sl.) ne bi prodrla u tlo i podzemne vode.

HIDrOIZOLACIJA u nISKOGrADnJI Ova oblast primene hidroizolacije ima izuzetnu vanost za bezbednost objekata infrastrukture, korisnika i ivotne sredine. Kod izgradnje tunela, postavljanje hidroizolacije otklanja mogunost stvaranja slojeva leda na svodu tunelske cevi, ili samom kolovozu, to predstavlja veliku opasnost za sve uesnike u saobraaju. Hidroizolacija deponija, bazena sa otpadnim vodama, zemljanih nasipa uz saobraajnice, itd. treba da otkloni sve negativne uticaje na okolinu (havarijska izlivanja ili deponovanje opasnih materija). Hidroizolacija infrastrukturnih betonskih konstrukcija produava njihov ivotni vek spreavajui prodor podzemnih ili atmosferskih voda u beton. U suprotnom, njihov uticaj bi vremenom doveo do korodiranja armature u betonu i opadanja mehaniko-tehnikih karakteristika konstrukcije. Uz neto izmenjene karakteristike pojedinanih proizvoda, zavisno od uslova mesta primene, mnogi hidroizolacioni materijali se koriste u visoko i niskogradnji, pa se tako ovde koriste i bentonitne membrane, hidroizolacija na bazi bitumena, polimerne membrane...

32

www.build.rs

TEMA broja
esto ak i nemogue (tj. uz ogromne izdatke koji mogu prevazii cenu ponovne gradnje, npr. kod proputanja dna deponije). Vano je naglasiti da se hidroizolacioni materijali mogu primenjivati samo na onim mestima, i samo na onaj nain koji garantuje ispunjenje funkcije. Kao i uvek u graevinarstvu, jedino poznavanjem razliitih sistema, naina ugradnje, prednosti i nedostataka, i naravno cene, projektant moe izabrati najoptimalniji materijal, ili kombinaciju materijala. Postavljanje hidroizolacije podrazumeva panju neposrednih izvoaa samih izolatera, ali i kasnije, u narednim fazama, armiraa, betoniraca, zidara i vozaa graevinske mehanizacije, kao i strogi nadzor na gradilitu. Najei sluaj je da nadzor vri sam distributer, prodavac ili proizvoa materijala jer samo na taj nain moe biti siguran da je njegov proizvod dobro postavljen i da e besprekorno vriti svoju ulogu. Bez obzira da li se radi o hidroizolaciji temeljne stope, temeljnog zida ili ploe, presecanja zida protiv dejstva kapilarne vlage, hidroizolaciji kosog ili ravnog krova, itd, postoji nekoliko optih pravila koja vae na svim ovim mestima na konstrukciji: ostvarivanje optimalne veze sa podlogom potpun proces hemijske reakcije sa materijalom konstrukcije (npr. kod aditiva), dobro prijanjanje uz njega, to spreava trenja koja oteuju sloj (npr. bitumenske membrane ili epoksidni premazi), ili doputanje da materijal reaguje na temperaturne razlike nezavisno od podloge (npr. neke vrste membrana prosto prekrivaju betonsku konstrukciju privrene za nju prethodno postavljenom iak-trakom) optimalan preklop za svaki materijal postoji definisana irina preklopa, sve preko te irine nije ekonomski opravdano, ali sve ispod te irine je ekonomski jo neopravdanije poto moe uiniti da se radovi moraju izvoditi ponovo, to uglavnom podrazumeva i kompletnu zamenu materijala osiguranje spojeva ovo se postie lepljem, varenjem (npr. kod spajanja HDPE membrana ili bitumenskih traka) i/ili premazima (na kontaktu ivica hidroizolacije sa drugim materijalom, kao npr. ravnog krova sa atikom) pravilno postupanje svaki proizvoa daje detaljne tehnike karakteristike, naine izvoenja detalja, korisne preporuke prilikom izvoenja i upotrebe, i jedino strogim pridravanjem ovih uputstava posao se moe zavriti valjano. Jo od ranih sedamdesetih nae izvoake firme postavljale su milione kvadrata izolacije irom SSSR-a, Bliskog i Srednjeg Istoka, Afrike... Otuda potie i decenijsko iskustvo firme Izolacija Holding koju vam predstavljamo u ovom broju.

Materijali i proizvodi za hidroizolaciju

Isti materijal (sirovina) za hidroizolaciju najee se moe primenjivati u visoko i niskogradnji, za krovove, podove, temelje, za kose, vertikalne ili horizontalne povrine... Prema materijalu, proizvode za hidroizolaciju moemo podeliti u nekoliko osnovnih grupa: proizvodi na bazi bitumena bentonitni proizvodi sintetike mebmrane premazi aditivi i penetrati liveni podovi od razliitih polimera... Izbor je zaista veliki, u konkurenciju se ukljuuju novi materijali, i prilikom izbora projektant i investitor uglavnom mogu da raunaju na nekoliko sasvim razliitih materijala, pa e na odluku uticati cena, specifini zahtevi projekta, dodatne garancije, brzina izvoenja radova, itd.

Hidroizolacija membranama
Ve nekoliko decenija najrasprostranjeniji nain hidroizolacije u graevinarstvu jeste izolacija membranama. Izolacija membranama, bez obzira na materijal, podrazumeva trake koje na gradilite stiu u rolnama i spajaju se formiranjem meusobnih preklopa. Na taj nain se dobija vodonepropusna povrina teoretski neogranienih dimenzija. Membrane mogu biti proizvedene na bazi bitumena, bentonita, razliitih polimera... Hidroizolacione membrane se esto tokom izolacije podzemnih delova konstrukcije zatiuju od mehanikih oteenja jeftinijim materijalom (npr. vrste lepenke). Takoe, kod neprohodnih ravnih krovova est je sluaj prekrivanja membrane slojem ljunka koji dodatno titi membranu od uticaja UV-zraka. Prohodni ravni krovovi, otvorene terase i sl. zahtevaju postavljanje prohodne podloge preko membrane: sloj asfalta, betonske ploe, drveni i sintetiki podovi... Ova podloga na sebe treba da preuzme uticaje habanja, da titi hidroizolaciju od mehanikih, hemijskih i drugih uticaja, da prui bezbednost i eljenu estetiku...

www.build.rs

33

TEMA broja
Bentonitne membrane
Moda nije obiaj priu poeti sa, hronolki gledano, jednim od poslednjih graevinskih materijala/sistema u nizu, meutim Build jeste mesto gde savremene i ekoloki najprihvatljivije tehnologije u graevinarstvu imaju prednost. O membranama na bazi bentonita (GCL membrane) bilo je, i bie rei u Build magazinu, pa bih sada samo rezimirao osnovne prednosti oslanjanja na koncept/materijal koji uspeno vri ovu ulogu u prirodi ve milionima godina: hidroizolacija sama sanira oteenja nastala u toku izvoenja armirakih i drugih radova (poput tla koje ispuca za vreme sue i sa prvom kiom zaptije sve rupe) moe se postavljati neposredno na sitnozrnu podlogu i zatim direktno preko nje armirati na distancerima (to je naroita prednost npr. kod livenja temeljnih ploa velikih povrina gde nije potrebno liti betonsku podlogu za postavljanje hidroizolacije) nema dodatnih radova na osiguranju preklopa traka, bez obzira da li se radi o vertikalnim, kosim ili horizontalnim spojevima fleksibilno zaptivanje dodavanjem bentonitnih kitova oko svih taaka proboja (prodor armature, instalacija...) direktne utede u vremenu gradnje i upotrebljenom materijalu, tj. novcu pojednostavljivanje radova, nii zahtevi prema radnoj snazi, olakavanje nadzora... Prednosti primene bentonitnih membrana u niskogradnji su jasne: sloj gline d=60cm ima propusnost vode od k=10-8m/s, dok bentonit npr. d=12cm ima k=2x10-11m/s. Ovo znai da je potrebna daleko manja koliina materijala to pojeftinjuje transport, skrauje radove i tedi prirodne sirovine. Detaljnije o GCL membranama i bentonitu moete saznati kod distributera u naoj zemlji, kompanija Polykem SR (Geofelt) i Belmot BG (Naue). Posebno izdvajamo M-Prointex iz Mladenovca kao domaeg proizvoaa bentonitnih membrana. Hidroizolacija bentonitom moe se koristiti samo u podzemnim delovima objekta jer, iako bentonitna glina moe izdrati beskonaan broj ciklusa zasienja vodom i rasuivanja, ovo predstavlja problem za sintetiki materijal koji ini membranu i daje joj neophodne mehanike karakteristike. Izuzetak su zeleni krovovi gde nasuta zemlja za zelenilo prekriva membranu i praktino stvara iste uslove onima ispod kote terena, pa GCL membrana moe besprekorno vriti svoju ulogu.

Hidroizolacioni materijali na bazi bitumena

Bitumen se u svrhu zaptivanja u graevinarstvu koristio jo u Starom veku ulice Vavilona poploavane su opekom fugovanom bitumenom. Bitumen i proizvodi na bazi bitumena (crna izolacija) i danas su najprisutniji, a ta prisutnost se moe dobro uoiti i na naem tritu gde ih sreemo kao hidroizolaciju kosih i ravnih krovova, temelja, konstrukcija, objekata infrastrukture, metalnih cisterni podzemnih prostorija... Zavisno od mesta primene, ovi proizvodi se isporuuju u kombinaciji sa drugim materijalima. Ovo su neki od primera: bitumenom impregnisani krovni karton bitumenske trake sa ulokom od krovnog kartona bitumenizirani stakleni voal jednostrano obloene aluminijumske folije bitumenske trake sa ulokom od aluminijumske folije bitumenske trake sa ulokom od staklenog voala bitumenizirani krovni karton bitumenske trake sa ulokom od staklene tkanine koji su sastavljeni od uloka (nosaa bitumenske mase), obostrane obloge od bitumena i posipa od sitnog peska iji je zadatak zatita od slepljivanja. U prodaji ima i proizvoda sa kombinacijom mehanikih osobina aluminijumskih ili sintetikih folija (poliesterski filc) i bitumena. Predstaviemo vam posebno i Kovex koja kod nas uvozi bitumenkse trake uvenog italijanskog proizvoaa Index iz Verone.

TEMA broja
sintetiki materijali
Sintetike/polimerne membrane, ili samo membrane, kako se najee nazivaju u praksi, moemo razlikovati prema sirovini koja im daje razliite karakteristike PVC, PE, PP, PVA, EVA, TP, EPDM, PIB... Ove membrane mogu biti impregnirane filcom radi pospeivanja osobina, nakon postavljanja mogu se farbati u eljenu boju, a neki proizvoai rade i specijalne zavrne obrade koji daju dodatni kvalitet estetici krovnih povrina. Ove membrane su deo naeg graevinarstva ve preko tri decenije. Jednom postavljene na hali beogradskog Sajma, ili Sava centru, i mnogim drugim objektima one danas, preko tri decenije kasnije, jednako pouzdano vre svoju ulogu kao i dana kada su postavljene. Zavisno od primene biramo one sa odgovarajuim osobinama, pa tako PP membrane (Polypropylen) najee upotrebljavamo kod hidroizolacije vodorezervoara i bazena (moe biti armirana staklenim vlaknima), TP (Thermoplastic Polyolefins) je koekstrudirana geomembrana koja se koristi za hidroizolaciju tunela (ima ugraenu signalnu traku koja olakava postavljanje), PIB (Polyisobutylene) je sintetika guma kompatibilna sa bitumenskim trakama i zadrava fleksibilnost do temperatura od -600C, PVC membrane imaju prednost zbog povoljne cene, itd. Zatim postoji i podela prema nainu izrade: glatke hrapave sa jednostranom ili obostranom teksturom bobiave, bradaviave, epaste... Membrane koristimo i u nekoliko oblasti niskogradnje: deponije sanitarne, bioloke, deponije pepela i ljake... vodotokovi rezervoari i kanali za snabdevanje vodom za pie, zatita vodotokova i podzemnih voda od prodora otpadnih voda metalni tankovi kod industrijskih pogona, benzinskih pumpi... hidroizolacija tunela i portala. Membrane koristimo i u visokogradnji gde mogu biti deo sistema krovnog pokrivaa ili pokrivni hidroizolacioni sloj:
Poslednjih godina polimeri su sve prisutniji kao samoliveni industrijski podovi sa ulogom hidroizolacije, odlinim fiziko-mehanikim, ali i estetskim karakteristikama. BASF je nedavno predstavio svoj progtram ovih podova i srpskom tritu

zatita temelja zatita krovova, bez obzira na materijal, oblik i sistem krovne konstrukcije. Vana odlika membrana je njihova izuzetna otpornost na kidanje, pa ima proizvoda koji su specifikovani za istezanje do kidanja od ak 1.000%. Meutim, nisu otporne na probijanje pa se moraju zatititi netkanim geotekstilom (jednostrano ili dvostrano u zavisnosti od primene). Kod zatite krovnih konstrukcija (posebno ravnih krovova) vremenom dolazi do starenja materijala ak i kada ima dodatnu zatitu na UV-zraenje te ih ne bi trebalo koristiti kao zavrni sloj. Membrane, zavisno od specifine gustine materijala imaju i dodatne oznake: HD visoka gustina (High Density) LLD niska gustina (Linear Low Density) VLDPE veoma niska gustina (Very Low Density). Sintetike mebrane kod nas distribuiraju Polykem SR (Flag), Statpro (FDT)...

TEMA broja
Pored penetrata, koji deluju preko povrine, od vode tite, svojom masom i sastavom, i vodonepropustljivi betoni i malteri. Njihova osnovna razlika potie od veliine zrna agregata (punioca), a osnovna slinost je u ueu specijalnih vodoodbojnih dodataka aditiva (hidrofobi) koji spreavaju ili umanjuju upijanje vode od strane ovrslog sloja. Vodonepropustljivi malteri su u tom smislu vrlo atraktivni jer se lako nanose na povrinu ugroenu vlagom. Hidrofobi se isporuuju u razliitim agregatnim stanjima pa ih, ukoliko su u vidu praha, treba pre primene rastvoriti u vodi (uobiajene razmere su 1:1 do 1:4). Primenjuju se i u situacijama kada treba zatvoriti mikro-prsline u oteenom betonskom elementu a postoje i hidrofobi sa ubrzanim vezivanjem koji se uspeno primenjuju za neutralisanje dotoka vode iz veih prslina. Hidroizolacija malterom iako se moda ne govori o hidroizolaciji u klasinom smislu, kad ni kap vode ne bi smela da proe, malter na vertikalnim zidnim povrinama u spoljnoj upotrebi mora biti otporan na vlagu i vodu. Ovo se u naoj praksi najee postie veim procentom cementa nego to je to sluaj kod maltera za unutranje malterisanje, mada su, sa talasom novih proizvoda poslednjih decenija, na tritu prisutni brojni aditivi za maltere koji poboljavaju njihove karakteristike istovremeno dozvoljavajui zidovima da diu. Lensim-Neoton je poznato ime na naem tritu koje nudi kvalitetna reenja za izolaciju betonima i malterom.

Hidroizolacija osmozom
Osmoza je difuzija (pasivni transport) vode kroz membranu molekuli vode se kreu iz sredine sa manjom koncentracijom (gde je vie vode) u sredinu sa veom koncentracijom rastvorenih materija (gde je vode manje). Pritisak koji je potreban da bi se spreila osmoza jeste efektivan osmotski pritisak. Osmotski pritisak je vei to je koncentracija rastvora vea i obrnuto. Kontrolom ovih osobina fluida uspeno se moe reiti problem vlage, npr, u podrumskim zidovima.

Premazi, sprejevi i lakovi

Nasuprot folijama i membranama koje vre svoju ulogu tako to u trakama formiraju vodonepropusnu povrinu koja se sopstvenim mehanikim i fizikim svojstvima odupire prodoru vode, trite nudi veliki broj razliitih premaza i lakova koji se nanose u tenom stanju ili prahu, suenjem formirajui vodonepropusni sloj. Oni mogu biti otporni na habanje (tada se koriste i kao zavrni sloj, npr. kod industrijskih podova), a vana karakteristika, kao kod svake hidroizolacije, jeste elastinost da ne bi dolo do oteenja usled toplotnih dilatacija i deformacija. Jedan od tih proizvoda je i poliurea sprej koji vam u ovom broju predstavlja Kovex. Posebna prednost kod ovih tehnika nanoenja hidroizolacije jeste jednostavnost izvoenja, jer lako prijanjaju na povrinu koju treba izolovati, koriste se manje zapremine materijala to utie na cenu transporta... Neochimiki e vam u ovom broju predstaviti proizvode izraelskog Bitum-a koji nude sve prednosti ovakve hidroizolacije.

sredstva i alati za hidroizolaciju

Svaki od pomenutih materijala za hidroizolaciju prati set, uglavnom istorodnih materijala, neophodnih prilikom izvoenja radova. Tu spadaju razliite trake, prakovi i drugi pomoni zaptivai za lepljenje traka izolacije ili za hidroizolaciju na komplikovanim mestima konstrukcije (prodori, uglovi, itd). Kao alati, zavisno od naina izvoenja i vrste hidroizolacije, koriste se breneri, valjci, kompresori...

preSeCAnJe ZIDOvA I ZATITA OD KApILArne vLAGe Kapilarna vlaga predstavlja veliki problem, naroito kod starih graevinskih objekata koji u svojim temeljnim zidovima nemaju nikakvu horizontalnu i vertikalnu hidroizolaciju. Kod nas u praksi, uglavnom na podruju Vojvodine, Podunavlja i Posavine, esto se sreu objekti od velikog istorijskog i kulturnog znaaja, stari i preko dva veka, iji su temelji i podrumski zidovi izraeni od opeke ili erpia, dakle gline koja je po svojoj prirodi visokohigroskopan materijal. Presecanje podrumskih zidova nee obezbediti njihovu nosivost, niti je reenje za vlagu u samim podrumskim prostorijama, ali neophodno je kako bi se spreio prodor vlage sa svim rastvorenim solima u gornje slojeve objekta kroz zidove i tavaninu konstrukciju. Prilikom presecanja zidova najee se koriste dve metode: mehaniko presecanje zida i ugradnja klasinog hidroizolacionog sloja otvaranje horizontalnog otvora u etapama kako se ne bi ugrozila konstruktivnost objekta (npr. vaenje dva ili vie redova opeke) celom irinom zida u duini od oko 1m, kako bi se u njega mogla umetnuti hidroizolaciona membrana presecanje vlage injektiranjem hemijskih sredstava u masu zida buenje rupa (npr. u cik-cak rasporedu, na dole pod uglom od 450, u dva ili tri reda po horizontali, sa meusobnim razmakom 10-20cm) u koje se zatim sipaju penetrati u tenom stanju. Meutim, kod mehanikog presecanja zida javlja se ozbiljan konstruktivni problem ponovno postizanje kontakta gornjeg sa donjim delom zida radi pravilnog prenosa optereenja. Ovaj problem reen je jedinstvenim sistemom o kom je Build ve pisao... HIO-tehnologija je jedinstvena metoda potpunog presecanja zidova koja ne ugroava stabilnost graevinskog objekta, bez obzira na debljinu zidova i vrstu graevinskog materijala. Otvori se prave ultrabrzim dijamantskim reznim alatima u malim etapama, bez vibracija i potresa, u koje se zatim pumpom pod visokim pritiskom injektira masa na bazi polimera, kroz koju se jedna za drugom utiskuju HIO-master ine. Injektirana masa ima izuzetnu atheziju tako da sa inom stvara neraskidivu novu spojnicu, koja se adaptira visini reza u zidu. Visina krilaca ine se pre ugradnje optimalizuje na izmerenu visinu reza u svakoj kampadi, kako bi krilca mogla da prenesu vertikalno optereenje gornjih delova objekta bez ikakvih deformacija

Penetrati i aditivi
Meutim, pored sredstava koja tite sistemom vodonepropusne membrane, postoje i sredstva koja menjaju svojstva povrine ili samog materijala od kog je nainjen element konstrukcije poveavajui, pre svega, njegovu vodonepropustljivost. Re je o neorganskim penetratima penetrirajuim hidroizolacionim sredstvima koji imaju posebno efikasnu primenu u impregnaciji betonskih povrina izloenih dejstvu vode, i aditivima, koji se dodaju materijalu (malteru ili betonu) u toku spravljanja. Penetrati se dodaju meavini cementa i sitnog agregata u zatitnom sloju betona ili se nanose nakon izvoenje dela, odn. cele betonske konstrukcije. Prodirui u pore povrine betona, ova sredstva reaguju sa kalcijumom stvarajui produkte nerastvorljive u vodi koji ekspandiraju unutar pora i prslina, ispunjavaju puteve kojima voda prodire u dubinu betonskog elementa i spreavaju ak i kapilarno kretanje vode kroz njih. Na slian nain dejstvuju i aditivi iz grupe zaptivaa, koji reakcijom sa klinker-mineralima poveavaju vodonepropustljivost betona. Na poznat proizvoa penetrata Dramin bie posebno predstavljen i u ovom broju.

36

www.build.rs

ravan krov istine i zablude

TEMA broja
stan ispod ravnog krova? Koliko ljudi u srbiji ima none more na samu pomisao da ivi ispod ravnog krova? Koliko ljudi je ulo signal za prekid telefonske veze kada kau da je stan koji prodaju na poslednjem spratu, ispod ravnog krova? Leti ringla nad glavom, zimi plafon pouti od kondezovane vlage, a tokom cele godine ljutenje i otpadanje krea i tapeta, skupljanje bui, a neretko i pravo malo prokinjavanje gde ne pomae nita osim posuda poreanih po podu. Kroz kolovanje uo sam i savete profesora arhitekata da to prosto ne radi ovde jer je prevelika temperaturna razlika leti i zimi, i da nijedan materijal ili sistem ne moe to izdrati i mora da procuri kad-tad. Kad-tad sve mora da se desi, ali do tada ravni krovovi su jednako pouzdani kao i svi drugi, ali, ravni krovovi, kao i svi drugi, moraju biti pravilno izvedeni. To je sve. Tada radi...

Ravni krovovi su bili skoro obavezan deo arhitekture jo od vremena predratne moderne. Ve od 60-ih godina, sva masovna stambena gradnja kod nas podrazumevala je ravan krov. Meutim, nije podrazumevala pravilno postavljenu i dimenzionisanu termo i hidroizolaciju. To je izazivalo probleme koji su skoro sasvim potisnuli ravne krovove poslednjih decenija kod nas. Krajnji korisnici nemaju poverenje u ravan krov, ali ni mnogi ljudi iz struke arhitekte i izvoai... Nemogunost ili bezidejnost reavanja pokrivanja velikih povrina kosim krovom, uz strah od ravnih krovova koji se uvukao i u redove arhitekata a ne samo investitora i krajnjih kupaca, doveli su do veoma esto primenjivanog reenja poslednjih godina polukruni krov (gde je objekat jednostavno zavren konstrukcijom u obliku segmenta avionskog hangara). Ne postoji nijedan razlog tehnike prirode zbog kojih ravni krovovi predstavljaju loe reenje koje samo eka trenutak da izda. Isto tako ravni krovovi ne bi trebalo da budu tek jednostavan izlaz za oblikovno reenje objekta. Uvek je loe kada se stvari rade na drugi nain zato to ne mogu onako kako bismo zapravo eleli, zato to ne znamo kako ili mislimo da je nemogue. Dakle, ravan krov je pouzdan kao i svaki drugi, onda kada je projektovan i izveden kao i svaki drugi: uz poznavanje materijala, korienje njegovih prednosti i eliminisanje njegovih mana... Neozbiljno je rei da je ravan krov uopteno skuplji od obinog, jer u graevinarstvu, gde su inioci brojni i raznoliki, jednostavno ne mogu da se prave takve paralele. Najskuplji krov je onaj koji prokinjava, o svemu drugom moe da se pria... Na primer: cena membrane po kvadratu moe biti vea od cene crepa, sa sve potkonstrukcijom, ali ravan krov u nekim sluajevima moe da obezbedi veu kvadraturu u okviru zadate visine gabarita objekta.

Ovaj detalj e svakako imati veliki finansijski efekat kod jednog projekta. Zatim, niko nee uspeti da napravi takvu kalkulaciju, npr. kod objekata za parkiranje vozila, u kojoj se vie isplati postavka kosog krova. Ovi primeri su tu samo da podsete da je svaki graevinski poduhvat pria u kojoj se moraju poznavati i znati sve mogue varijante. Jedino na taj nain moe da se izabere dobitna kombinacija. Meutim, jedna od najveih prednosti ravnih krovova jeste mogunost korienja krovne terase. Ona jednak uitak prua i kada je objekat u prirodi i kada se nalazi usred urbanog jezgra. Svako e osetiti posebno zadovoljstvo u posmatranju grada koji se budi u letnjem svitanju ili nonih svetala svuda ukrug. itaoci Builda ve su upoznati sa veoma kvalitetnim podovima od prirodnih i sintetikih materijala koji su namenjeni upravo korienju na povrinama izloenim uslovima otvorenog prostora. Takoe, pisali smo i o nainu i o mogunostima za postavljanje zelenila na krovne terase... Nae graevinarstvo je uinilo veliku nepravdu ravnim krovovima. Verovatno je da nema radova koje smo, u tolikoj meri, toliko loe izvodili. Da smo kod izvoenja temelja svih tih objekata odstupali od pravila koliko smo to radili kada su u pitanju njihovi (ravni) krovovi, verovatno bismo polovinu ve odavno morali da zidamo ponovo. Prvi broj Build magazina bio je posveen upravo ovoj temi, ali bie potrebno jo mnogo savesnog rada na gradilitu, dobrih primera i promocije da se ova nepravda ispravi
www.build.rs

37

TEMA broja
izolacija Holding a.d. je specijalizovano preduzee za izolaterske i zavrne zanatske radove u graevinarstvu. osnovana je pre 50 godina, poseduje viedecenijsko izvoako iskustvo na objektima u zemlji i inostranstvu. Poslovne jedinice nalaze se u Beogradu, novom sadu, niu i aku. Preduzee raspolae strunim timovima koje predvode inenjeri graevinske struke, arhitekte, tehnolozi, ekonomisti, i veliki broj vKv i Kv radnika specijalizovanih za ovu vrstu radova to ini ukupan broj od oko 100 stalno zaposlenih

IZolACIjA HoldING
iZvoenje HidroIZolATERsKIH RAdovA
Hidroizolacije podova, zidova, temelja, krovova, mostova, itd. izvode se prema viedecenijskim iskustvima primenom vieslojnih bitumenskih izolacija na bazi premaza, nanosa i meuslojeva od obinih, plastomernih ili elastomernih izolacionih traka. Umesto postupka gde se spajanje vri lepljenjem, sve ee se koristi postupak zavarivanja izolacionih traka za podlogu specijalnim brenerima, ime se postie odlino prijanjanje za podlogu i potpuna vodonepropusnost. Veliki je izbor domaih ili inostranih materijala za oba postupka. Izolacija ih primenjuje sa uspehom dugi niz godina. Istakli bismo naroito hladne izolacione paste u sistemu sa staklenim mreicama, koje se koriste u reavanju razliitih detalja najslabijih taaka kod konstrukcija. Izolacija ima razraene detalje i proverene metode reavanja ovakvih problema kod dilatacija, nazidaka, slivnika, prodora kroz krovne AB-ploe, kroz zidove, podove ili temelje. Jedini nedostatak ovih sistema je neelastinost, pa u statikom smislu dele sudbinu sa postojeom podlogom.

Na naem tritu jo uvek su najzastupljenije bitumenske izolacije, uz tendenciju primene savremenih i alternativnih reenja.

Izolacije voda pod pritiskom mogu se reavati i klasinim metodama primenom nanosa vruih bitumena, aluminijumskih vodonepropusnih folija i neposutih bitumenskih traka (u zavisnosti od visine vodenog stuba). Specijalan sluaj ovakvih sistema su mastiksne izolacije koje se projektuju i izvode prema specijalnoj recepturi koju poseduje samo Izolacija.

IzOLACIJA HOLdING A.D. Mika Jovanovia 9 11107 Beograd tel: +381 11 244 07 58 244 03 75 fax: +381 11 244 15 93 mob: +381 60 826 50 60 info@izolacija.co.rs www.izolacija.co.rs

Poseban segment predstavljaju hidroizolacije protiv podzemnih voda ili voda pod pritiskom, koje se reavaju specijalnim izolacionim sredstvima na bazi penetrata, vieslojnim bitumenskim izolacijama, mastiksnim izolacijama ili polimer cementnim isuivim malterima. U sistemu sa brzovezujuim specijalnim zaptivnim masama postiu se zadovoljavajui rezultati (detalji prodora) ime se ostvaruje visok stepen vodonepropusnosti. Sistemi na bazi penetrata mogu se primeniti na podlogama od betona, opeke, kamena pa ak i naboja. Ovi materijali se odlino vezuju za podlogu, prodiru u podlogu do 15cm, kristaliu se u njoj i potpuno zaptivaju sve mikro pore u materijalu. Ovim postupkom postie se otpornost na pozitivne i negativne pritiske i do 7 bara.
www.build.rs

Zbog elastinosti, one se posebno primenjuju tamo gde moemo oekivati izvesna statika pomeranja ili sleganja konstrukcija. Razvojem tehnologija u upotrebi su i membrane na bazi PVC-a, TPO i ORG folija, kao i EPDM gumene membrane u debljinana od 1 do 3mm, irinama do 15m i duinama do 60m to skrauje vreme ugradnje, postie se daleko manji broj spojeva ime je smanjen broj mesta moguih procurivanja. Ovi sistemi imaju reene sve karakteristine detalje za slivnike, otvore, prodore, svetlarnike, rigole, unutranje i spoljanje uglove, atike i dilatacije koji se tretiraju istorodnim materijalima. Za sve pomenute sisteme Izolacija ima strune i specijalizovane grupe radnika koje izvode najkomplikovanije radove u skladu sa standardima za ovu vrstu delatnosti

38

TEMA broja

GEoTEKsTIlI u graevinarstvu

Privredno drutvo m-Prointex d.o.o. Mladenovac osnovano je od strane preduzea m-Profil d.o.o. stara Pazova. osnovna delatnost drutva je proizvodnja netkanog tekstila od kojih su najzastupljeniji geotekstili. u graevinarstvu, kako u niskogradnji, tako i u visokogradnji, koriste se geotekstili koji danas imaju sve veu, gotovo nezamenljivu primenu. m-Prointex ima za cilj da kontinuiranim razvojem unapredi struku, pobolja kvalitet gradnje i aktivno uestvuje u ouvanju ovekove okoline i poboljanju kvaliteta ivljenja: naa vizija je da budemo pouzdan partner koji primenjuje najvie standarde poslovanja i garantuje visoki kvalitet poslovanja, proizvoda i usluga...

nOvO u pOnuDI BenTOTeX HIDrOIZOLACIJA BeTOnSKIH KOnSTruKCIJA Sastavni elementi BenTOTeX-a su: prirodni natrijumov bentonit (slui kao izolacijski materijal) netkani geotekstil (obloga koja dri bentonit) PP tkanina (nosa nanosa).

osnovne funkcije i primena geotekstila u graevinarstvu

Pored geomembrana i geomrea geotekstili ine jedan od osnovnih proizvoda geosintetike. Zavisno od problema koji treba reiti, mogu se primenjivati samostalno, ili u kombinaciji sa drugim geosinteticima (geokompoziti fabriki ili formirani na gradilitu slaganjem slojeva razliitih geosintetika). Osnovne funkcije geotekstila su: separacija filtracija drenaa zatita stabilizacija zemljita. U svrhu dugoronog smanjenja trokova, koje moe biti i do 30%, geotekstili nalaze primenu prilikom izgradnje: puteva, autoputeva, parkiralita, aerodromskih pista, sportskih terena, tunela, eleznikih koloseka (novih i obnovljenih pruga), deponija, sanacija pepelita, kontrole erozije nasipa i obala tekuih i stajaih voda... Geotekstil zadovoljava sve potrebe u pogledu otpornosti na hemijske uticaje, postojanosti na UV svetlost, i garantuje dobra mehanika i hidraulika svojstva.

Bentotex
Geotekstili imaju vanu ulogu u tehnologiji izrade Bentotex-a jer dre bentonit na okupu zbog mnogobrojnih vlaknastih pregrada. U dodiru sa vodom bentonit se pretvara u bentonit gel te se poveava 15 puta (priblina procena u odnosu na suvu masu). Na taj nain postie se optimalna izolacija i zatita armirane betonske strukture

Geotekstil je jednostavan za rukovanje i ugradnju, ak i u zimskim uslovima. Ne stvara probleme pri transportu, i mogu je veliki izbor gramatura od 150gr/m2 do 1.500gr/m2,, kao i izrada po specijalnim zahtevima projekata

M-PROINTEX
Kralja Petra I 334 11400 Mladenovac tel/fax : +381 11 8232 299 fax: +381 11 8233 317 mprointex@gmail.com www.m-prointex.com www.build.rs

39

TEMA broja
Preduzee izomont group d.o.o. osnovano je 1984. kao porodina firma koju danas ini pet zasebno registrovanih preduzea: izomont group d.o.o, Beograd; izomont gmbH, Ludwigsburg, sr nemaka; izomont d.o.o, trebinje, BiH; ing izomont Company, Herceg novi, Crna gora; izomont, moskva, rusija

IZoMoNT GRouP

25 GodINA IsKusTvA

Talonik Kolubara, Lazarevac

Izomont Group d.o.o. je specijalizovano preduzee za projektovanje i izvoenje svih vrsta hidro i termoizolaterskih radova, izvoenje svih vrsta podnih obloga, montaerskih radova, inenjering, predstavljanje i zastupanje inostranih firmi, uvoz, izvoz i trgovina na veliko i malo. U oblasti svoje delatnosti Izomont group primenjuje najnovija reenja i kvalitetne materijale svetski renomiranih preduzea: Sika, Kemperol, DLW, Braas, Vedag, Euromembrane, Bauder, Soprema, Axster, Villas i drugi, uz istovremeno kolovanje kadrova kod navedenih firmi. Zahvaljujui dobroj saradnji sa proizvoaima materijala, praenjem najnovijih tehnologija u ovoj oblasti i obuenosti kadrova, pokazali su izuzetne rezultate kod izvoenja novih i sanacije starih objekata, uz primenu odgovarajuih materijala: termoizolacija i akustika podovi, krovovi i fasade (kamena i mineralna vuna, ekstrudirani i ekspandirani polistiren, azmafon, etafon itd) hidroizolacija podzemni delovi objekata: zatita od podzemne i procedne vode, kao i zatita od kapilarne vlage; nadzemni delovi objekata: zatita krovova, terasa, balkona od uticaja atmosferskih padavina, kao i deponije i kanali za navodnjavanje (bitumenske trake na bazi SBS-a i APP-a, membrane na bazi PVC, EPDM, LDPE, HDPE, TPO i dr, polimercementni i polimerbitumenski premazi, penetrati i dr) podne obloge stadioni, teniski tereni, igralita, sportske dvorane, industrijski i antistatik podovi (epoksidni i poliuretanski samolivi podovi i premazi) montaerski radovi fasadne i krovne obloge od panela i aluminijumskog lima gipsarski radovi Trockenbau suva gradnja Izomont Group je postigao zapaene rezultate izvodei radove u zemlji i inostranstvu, pri emu su tehnika reenja izradili njihovi projektanti. Veina radova u SR Nemakoj izvedena je u saradnji sa domaim firmama: Deutsche Asphalt Stuttgart i Freiburg (danas u sklopu firme Strabag), Fritz Technologie Murr, Holl Fleidelsheim, Dach+Abdichtung Systembau Karlsruhe i Asperg, Dachbau Nord Halle, Dachbau Schwarzheide, Isotech, a naruioci su bili: Mercedes, Siemens, Deutsche Bundesbahn, Deutsche Bundespost i sl.
www.build.rs

Navodimo dalje samo neke od znaajnijih objekata u zemlji i inostranstvu. Podzemne izolacije: vojna bolnica, Lajpcig; trgovaki centar Karstat, Hale; Centralna pota, tutgart; LZB Karlsrue; PC Ue, Super Vero, apartmansko poslovni objekat Savograd i Univerzitetsko naselje Belville, Beograd; hotel Splendid, Beii... Izolacioni, zanatski montaerski radovi: Fabrika zupanika ZF Schwabisch Gmund; Aerodrom Minhen; sajmita Lajpcig i tutgart, Regionalna klinika Ludwigsburg; Distributivni centar Drezden; hoteli Kempinski, Minhen, i Zeppelin Care, tutgart; poslovno-stambeni kompleks, Berlin; Modni centar MOC, Minhen; DBB MunchenICE, (hala za opravku i odravanje), Hofner Centar Chemnitz; Neuroloka klinika, Frajburg, Aerodormi tutgart i Frankfurt, poslovno-stambeni kompleks, Moskva; fabrika limenki Ball-Packaging Zemun... Deponije: Dolovo, Panevo; Novo Mileevo, Kikinda; Podgorica; talonici Lazarevac i T.E. Gacko, ljaite. Sanacija objekata, izolaterski, montaerski i zanatski radovi: proizvodne hale Mercedes, tutgart (ve pet godina); Siemens, Technologiepark Poing i BMW, Minhen; stambeno naselje Heide, Nord-Halle; Aerodrom Sarajevo; Jena Optik; hotelska naselja Dubrovnik; pivara Kindel, Berlin; fabrika bakra i aluminijuma Sevojno; elezara Ravne, Slovenija; ICN Galenika i Dahlia, Zemun; itomlin, Beograd; Gorenje, Celje... Vaniji projekti u Srbiji i Crnoj Gori: Fabrika limenki Ball Packaging, Zemun; Tri lista duvana, Super Vero, Hyatt, Belville, Savograd, Grawe i MPC Ue, Beograd; TQ City, Inija; Mercedes Automotive; Gorenje, Valjevo; Splendid, Beii; proizvodna hala elebi Podgorica; Husqvarna, Stara Pazova; Tarkett, Baka Palanka; MB Pivara, Novi Sad; hala Pink, imanovci... Kao rezultat dugogodinjeg uspenog izvoenja znaajnih objekata u oblasti svoje delatnosti, Izomont Group dobio je niz priznanja od kojih izdvajamo nagradu za prvo mesto u graevinarstvu koja je osvojena na XVI Meunarodnom skupu u Madridu 16th International Construction Award Madrid

Izolaterski radovi u toku na apartmansko-poslovnom naselju Savograd, Novi Beograd

Izolatersko-montaerski radovi izvedeni na objektu Novo sajmite, tutgart

IzOMONT GrOuP Duana Vukasovia 57 Beograd, Srbija tel/fax: +381 11 317 85 23 office@izomont-group.rs

40

TEMA broja

HIdRoIZolACIjA ZA xxI vEK

NEoCHIMIKI GRouP

ve preko 50 godina Bitum je vodei izraelski proizvoa hidro i termoizolacionih proizvoda. neochimiki group zastupa i distribuira Bitum proizovode na teritoriji srbije, i trenutno trae partnere za dugoronu saradnju na naem tritu...

Flexigum
Stvaranje potpuno suve membrane na licu mesta? Metoda Flexigum sastoji se od asfaltne emulzije izuzetno visokih tehnikih karakteristika, koja prilikom rasprivanja posebnim prskaem na bilo koju povrinu, uz istovremenu upotrebu specijalnog ubrzivaa, stvara potpuno suvu membranu, veoma dobre elastinosti i prijanjanja. Omoguuje dobru primenu na povrinama koje se nalaze na udaljenosti do 6m od prskaa, bez neophodne upotrebe skela.

level), koji obino imaju asimetriju, nepravilnosti i stalnu vlagu. Ova metoda takoe ima veliku primenu na horizontalnim povrinama (spratovi zgrada, tuneli i slino). Konana membrana fascinantno prijanja na bilo koju povrinu, ima elastinost (preko 1.000%), ne puca ni pri velikim temperaturnim promenama (od +1000C do -200C), tako da se preporuuje podjednako za podruja sa toplom ili hladnom klimom. Emulzija je pakovana u plastinim kontejnerima zapreminske mase od 1t.

Multigum se koristi za hidroizolaciju starih i novih povrina od betona, povrina prekrivenih starim izolacijama od asfaltnih traka ili drugim izolacionim materijalima. Koristi se takoe za hidroizolaciju spoljnih zidova. Isporuuje se u kantama od 6 ili 22kg.

multigum matt
Multigum Matt je boja za hidroizolaciju/ kreenje spoljanjih povrina, na bazi polimera, sa poveanom otpornou na ekstremne vremenske uslove, UV-zraenje i sa velikom sposobnou za zatvaranje malih pukotina. Primenjuje se na starim i novim povrinama od betona, maltera, opeke, cementnih ploa itd. Stvara jedinstvenu izolacionu membranu, a istovremeno ostavlja mogunost da zgrada die (prolaznost vodene pare na 230C: 10,5gr mm/m2 broj dana). Multigum Matt se sui brzo, tako da nije potrebno da kasne poslovi koji slede. Takoe se isporuuje u kantama od 6 ili 22kg

multigum
Multigum je premaz za hidroizolaciju na bazi polimera, koji stvara jedinstvenu membranu visoke otpornosti i elastinosti (preko 350%), i dugim vekom trajanja. Multigum je u vidu guste tenosti nanosi se lako pitoljem, valjkom ili etkom. Rastvara se u vodi, ne teti korisniku i okolini, ne gori, i nema neprijatan miris. Multigum ima izuzetno veliku elastinost i mehaniku otpornost, ak i pri ekstremnim tempraturama (od -30 do +1000C). Ne javljaju se problemi oko pucanja krajnje membrane, a stalni dodir s vodom koja se taloi ne menja sastav i tehnike karakteristike membrane. Znaajna prednost sistema Multigum je mogunost njegove primene pitoljem. Na ovaj nain se stvara izolaciona membrana koje u celosti prijanja na itavu povrinu, pa i na teka mesta kao to su krajevi cevi, teko pristupani uglovi, postolja za klimatizere i druge maine itd. Multigum se sui veoma brzo, pa se ne kasni sa radovima koji slede, a nakon 24 sata od primene, ni eventualna kia nema nikakav uticaj na izvedene radove.
www.build.rs

NEOCHIMIKI GrOuP Panevaki put 83 11210 Beograd tel: +381 11 2089-223 fax:+381 11 2751-950 d.lukovic@neochimiki-sa.gr www.neochimiki-sa.gr

Zbog naina na koji se primenjuje ovaj materijal, izolacija od vode je mogua kod svih povrina, bez obzira na mogue nepravilnosti, izboenja, postojee cevi i druge predmete. Metod (spray on) Flexigum i brza stabilizacija emulzije ine ovo lako primenjivim za podzemne zidove i temelje (below water

41

TEMA broja
Preduzee Kovex iz Beograda, osnovano 1990. godine, bavi se trgovinom hidroizolacionim materijalima i proizvodnjom i ugradnjom Polyurea elastomernog sprej sistema. od 2000. godine Kovex je ekskluzivni zastupnik i distributer hidroizolacionih membrana proizvoaa index iz verone

HIdRoIZolACIjA vIsoKvAlITETNIM BITuMENsKIM TRAKAMA

INdEx KvAlITETA
aerodrom nikola tesla, Beograd

abac

ostrunica

obilaznica, most 10

dedinje

index iz verone
Index je svetski lider u proizvodnji visokokvalitetnih hidroizolacoinih materijala, sa asortimanom od oko 500 razliitih proizvoda grupisanih u pet robnih grupa, 90 distributera irom sveta i dnevnom proizvodnjom 180 - 200.000m2 hidroizolacionih memebrana dnevno! Kao rezultat razvojnog pristupa proizvodnji, nastala je i troslojna membrana Proteaduo Triarmato /APP-SBS-SBS/.

U Srbiji je ve ugraeno oko 1.000.000m2 razliitih Indexovih traka, izmeu ostalog, na mostovima Ostrunica i abac, kao i kompletnoj deonici 4 obilaznice oko Beograda, tunelima Lipak i eleznik, i na mnogim objektima visokogradnje (npr. sanacija krova bitumenskim trakama novog Grand kazina pored hotela Jugoslavije). Trake se postavljaju uglavnom u jednom sloju, a varenje se vri brenerom. Pravilna ugradnja obezbeuje punu iskorienost svih kvaliteta proizvoda. Proizvoa daje desetogodinju garanciju za materijal koju pokriva polisa osiguranja osiguravajueg drutva GAN.
pOLyureA SpreJ SISTeM
polyurea sprej sitem je osmiljen u Americi 90-ih godina 20. veka i zasniva se na reakciji izocijanata i amina. Koristi se kao hidroizolaciona ili antikorozivna zatita temelja zgrada, bazena, cevovoda, mostova... Od 2005. Kovex jedini u Srbiji izvodi Polyurea sprej sistem koji se nanosi iskljuivo visokopritisnim i visokotemperaturnim kompresorom Graco (240 bar-a, smeten u kamion, sa mestom nanoenja povezuje se crevom). Zbog izuzetnih karakteristika, Polyurea ima iroku primenu u graevinarstvu, avio i auto industriji, itd. Koristi se i kod industrijskih podova u objektima razliite namene: mlekare, pekare, hladnjae, rafinerije, rezervoari za vodu, garae, parkinzi... Tena folija na bazi polyurea tene smole, otporna je na habanje, premouje pukotine, nema avova, samorazlivajua je i prati izgled podloge. Prednosti ovog sistema su i: brzo vreme nanoenja ( 250m2 /1h), kratko vreme stvrdnjavanja (10sec), nanosi se u tankom sloju (2-3mm), nanosi se na sve podloge (beton, elik, drvo, metal, plastika, bitumenske podloge, staklo, salonit, crep, geotekstilna nepletena vlakna, poliuretan itd.), velika hemijska otpornost, izuzetno ekoloki bezbedan, odline fizike karakteristike

tunel eleznik sektor 4

Svi materijali koji su ugraeni na objektima u Srbiji imaju atest IMS-a, ISO 9001 sertifikat i zadovoljavaju UNI EN ISO 14001 standard

tunel Lipak

KOVEX
Brae Jerkovi 112 11000 Beograd tel/fax: +381 11 3971 701 kovex@eunet.rs www.kovex.rs www.index-spa.com

42

www.build.rs

PENETRoN HIdRoIZolACIjA BEToNoM

Citius, altius, fortius...
(Bre, vie, jae...) Prilikom izgradnje objekata koji su delimino ili u potpunosti ukopani u zemlju, mora se obratiti izuzetna panja na hidroizolacionu zatitu. Kada je prisutan visok nivo podzemnih voda, primenjuje se poseban postupak ve prilikom iskopa, ali ne treba olako pristupati ni u situacijama kada je lokacija u datom trenutku suva, jer su tokovi podzemnih i procednih voda nepredvidivi, naroito u gradskim uslovima. Zatita podzemnih betonskih struktura (temeljna ploa i perimetarski zidovi) postie se na razliite naine (brojni tipovi membrana i premaza). Osnovni zajedniki problem svih ovih tipova izolacije jeste vremenska ogranienost funkcionalnosti (odlepljivanje, probijanje), relativno visoka cena, neophodnost zatite sistema, kao i vreme neophodno za ugradnju. Svi ovi problemi se uspeno prevazilaze primenom Penetron Sistema, sastavljenog od grupe materijala obogaenih sadrajem hemijski aktivnih kristala i tehnologije amerikog proizvoaa ICS Penetron International Ltd (www.penetron.com). Kompletna aktivnost se deava ve tokom samog betoniranja, odnosno, u manjoj meri, neposredno po uklanjanju oplate. Nikakva druga izolacija (membrane, premazi) nije potrebna. Tako izraena betonska struktura (weisse wane bela kada) jeste u potpunosti i trajno vodonepropusna, ak i pod dejstvom kontra-pritiska od 15 atmosfera. vrsta betona Sistem nema posebnih zahteva u pogledu marke betona, tj. prilagoava se ve projektovanom betonu. Poeljna konzistencija betona je S3 S4, a vodocementni faktor 0,50. Dozvoljena je upotreba aditiva ukoliko su projektom zahtevane neke posebne karakteristike betona (aeranti i sl). Superplastifikator: dozvoljena je upotreba bilo kog superplastifikatora nove generacije (na bazi modifikovanih polikarboksilata, bez sadraja hlorida). U naoj praksi najee koristimo superplastifikator Isomat ADIUM 110 (koliina 1% u odnosu na cement), odnosno ADIUM 150 (koliina 0,35% u odnosu na cement). Penetron Admix: dozira se u koliini od 1% u odnosu na cement. Potrebna koliina se pre sipanja u beton zamea sa odreenom koliinom vode, kako bi se na adekvatan nain pokrenuo hemijski proces. Ovakav beton, zahvaljujui superplastifikatoru Adium, ima karakteristike HPC (High Performance Concrete), to znai da se veoma lako transportuje i pumpa, da brzo postie vrstinu, da se lako kompaktira bez segregacije, da je volumenski stabilan, gust i vodonepropusan. Penetron Admix mu, pored dodatne vrstine, reduciranja broja prslina usled termikih procesa u poetnoj fazi vezivanja, hemijske otpornosti na baze i kiseline, otpornosti na dejstvo mraza i soli, kao i apsolutne vodonepropusnosti, daje i self-healing efekat (samoleei beton). Zahvaljujui procesu kristalizacije koji se unutar kompletnog kapilarnog trakta betona inicira dejstvom vode ili vlage, sve postojee ili naknadno nastale prsline do 0,4mm bivaju u potpunosti zatvorene, tako da su beton i armatura u njemu TRAJNO zatieni od svih negativnih dejstava vode i hemikalija. faza 2 Izrada temeljne AB ploe se odvija po uobiajeno propisanoj proceduri, s tim to se posebna panja obraa na nastavke betoniranja, koji se obrauju, zavisno od konkretnih okolnosti, ugraivanjem bentonitske trake Penebar SW-45 Rapid, premazivanjem umeanim penetrantom Penetron, ili posipanjem praha Penetron neposredno pred nastavak betoniranja. faza 3 Perimetarski ukopani zidovi se takoe izrauju po uobiajenoj proceduri. Neophodno je korienje plastinih distancera, radi efikasnije obrade otvora po uklanjanju oplate. Nastavci betoniranja, horizontalni i vertikalni, pripremaju se na gore opisani nain. Po uklanjanju oplate, vri se inspekcija izbetoniranih povrina i, na eventualnim
www.build.rs

TEMA broja

problematinim mestima (prsline ire od 0,4mm, loe izliveni saasti beton, hladni spojevi, prodori vode kroz ostavljene otvore, loi spojevi zida i AB ploe), vri se intervencija materijalima Penetron, Penecrete Mortar, Waterplug i Peneplug. Ovako formirana betonska kada u potpunosti je vodonepropusna tokom celog ivotnog veka objekta, pri emu, ak ni oteenjem povrine betona, ne dolazi do kompromitovanja hidroizolacionog sistema. Takoe, sve eventualne naknadne intervencije popravke sistema, obavljaju se iznutra, sa relativno malim utrocima materijala i rada. Izuzetni rezultati postignuti primenom Penetron Sistema na najzahtevnijim projektima i pod drastino razliitim klimatskim uslovima u svim delovima sveta ilustruju zato ICS Penetron International Ltd vai za jednog od globalnih lidera u zatiti betona hemijskim sredstvima. Na teritoriji Republike Srbije, distributer materijala, zastupnik tehnologije i ovlaeni aplikator Penetron Sistema je:

LENSIM-NEOTON
Goce Deleva 42 11070 Novi Beograd tel: +381 11 26 91 696 26 93 811 office@lensim.co.rs www.lensim.co.rs

redosled postupaka
Faza 1 U fabrici betona se priprema projektovani beton. U gotov beton (u kamion-mikser) zameavaju se u neophodnoj koliini superplastifikator betona i Penetron Admix.

43

TEMA broja
u zavisnosti od potreba investitora i izvoaa radova, dramin doo je razvio gamu proizvoda koji mogu uspeno da odgovore svim zahtevima modernog graditeljstva. Proizvodni program je zasnovan na primeni najnovijih tehnologija i na, iskljuivo, ekolokim reenjima. ovakvi proizvodi, pored toga to ne zagauju ivotnu sredinu, poseduju znaajno vei kvalitet, imaju dui vek trajanja i pojeftinjuju proces gradnje u odnosu na klasina reenja hidroizolacija

HIdRoIZolACIoNI

PREMAZI I PENETRATI

Hidroizolacija od vode i vlage

Izolit Penetrat je jednokomponentni penetracioni premaz za hidroizolaciju betonskih podova i zidova (garae, balkoni, itd). Takoe, predstavlja i nezaobilazno reenje u sanaciji vlage u postojeim objektima. Izolit Penetrat se moe koristiti i za hidroizolaciju rezervoara za pijau vodu (poseduje sertifikate sa svih neophodnih ispitivanja). Vodonepropustan je do pritiska vode od 7bar, paropropustan je i preko nanetog sloja moe se raditi zavrna obrada po elji. To je proizvod sa veoma dugom tradicijom, i zatieno je ime u patentnom zavodu R. Srbije. Izolit Foliflex je najnoviji hidroizolacioni premaz firme Dramin. Kombinacijom najnovijih i najkvalitetnijih polimera napravljen je visokoelastini premaz koji ima veoma iroku upotrebu. Poseduje i visok stepen athezija na najrazliitije graevinske materijale beton, blok, opeka, staklo, lim, gipskarton pa se moe koristiti kako za podrume, tako i za ravne krovove, sanaciju klasine hidroizolacije, hidroizolaciju kupatila i sl. Naneseni premaz formira sloj visokoelastine folije, zahvaljujui emu ima i svoj drugi naziv tena folija.

vodonepropustan do pritiska vode od 3bar i predstavlja odlinu podlogu za postavljanje keramike, malterisanje, gletovanje i sl. Izolit Flex Advance Elastic, dvokomponentni fleksibilni premaz za mokre vorove, podrume, balkone, bazene. Proizvod je dobijen primenom najmodernijih polimera; vodonepropstan je do 4at pritiska vode. Druga komponenta je kombinacija cementa sa aditivima za dodatnu fleksibilnost. Predstavlja idealno reenje po pitanju cena/kvalitet.

Proizvod se nanosi premazivanjem u dva sloja, nakon prethodnog umeavanja tene i prakaste komponente u propisanom odnosu. Poseduje odlinu atheziju za beton, opeku, pocinkovani lim, drvo. Hidroizolacija uraena primenom proizvoda Izolit Flex Advance Elastic je izuzetno trajno reenje, jer proizvod odlino podnosi standardni rad betona, a takoe nije podloan truljenju. Izolit 3 Aquabound SP, teni aditiv za beton, namenjen je modernom graditeljstvu gde sve ee postoje zahtevi za vodonepropusnim betonima koji kao takvi mogu predstavljati i jedan stepen hidroizolacije. Upotrebljava se u veoma malom procentu, svega 1-1,5% na koliinu cementa, a pored vodonepropusnosti poveava krajnju vrstou betona i ubrzava vezivanje betona i poveava kompaktnost. Upotrebom ovog aditiva moe se betonirati i na niim temperaturama, do 0C

drAMIN
Ugrinovaki put 7 11080 Zemun tel: +381 11 316 13 41 316 15 62 office@dramin.eu www.dramin.eu

Primena ovog proizvoda je veoma jednostavna: u pitanju je jednokomponentni proizvod u obliku paste i nije potrebno umeavanje sa vodom ili sl. Izolit Foliflex je
www.build.rs

44

REENjE PRoBlEMA

TEMA broja
u poslednjih 15 godina bili smo svedoci raznih problema hidroizolacija ravnih krovova. jedan od drutveno prihvatljivih naina reavanja proputanja vode jeste predlagano nadziivanje ili pretvaranje ravnih terasa i krovova u stambeni ili poslovni prostor. ovom prilikom emo pokuati da prikaemo tehnoloko opravdan savremen nain izvoenja hidroizolacije ravnih krovova u sistemu poli-izobutilenske (PiB) jednoslojne trake komercijalnog naziva rhepanol fk

RAvNIH KRovovA

Hidroizolaciona PIB traka pod imenom Rhepanol prvi put je proizvedena jo daleke 1938. godine, dok je traka sa sadanjim imenom Rhepanol fk u primeni vie od 40 godina. U Srbiji je prvi put primenjena na krovu Hale 1 Beogradskog sajma. Rhepanol fk traka se primenjuje za izolaciju ili sanaciju ravnih krovova i u odnosu na ostale trake od vetakih materijala (PVC, EPDM, EVA, PEC) ima dosta prednosti: kompatibilna je sa bitumenom i moe se direktno postavljati na staru bitumensku izolaciju podloga je izraena od tekstila sa visokom prekidnom vrstoom, to omoguava brzo i pouzdano postavljanje direktno na drveni patos, elijasti beton ili staru bitumensku traku ne sadri hloride i plastifikatore te nema vremenske promene karakteristika materijala (nema starenja) izuzetno jednostavno i pouzdano postavljanje trake postojanost na UV zrake kao i na ekstremne temperaturne promene najstarija sintetika hidroizolaciona traka kompletan sistem dopunskog pribora (slivnici, otparivai, lajsne, manetne, razni uglovi, itd).

Rhepanol trake se mogu polagati na tri naina: slobodno polaganje sa balastom (ljunak, bet. ploe) protiv siueg dejstva vetra lepljenje za podlogu odgovarajuim lepkom ili vruim bitumenom mehaniko privrivanje pomou iak trake. Izborom PIB trake tipa Rhepanol fk Investitor u poetku plaa neto vie u odnosu na klasinu bitumensku izolaciju ili PVC traku, ali su sredstva prvenstveno uloena u visok kvalitet i dugotrajnost materijala to rezultuje visokim benefitom za samog Investitora. Fabrika FDT iz Manhajma, poseduje veliko iskustvo u primeni i obuci kadrova. Njihovo dugogodinje prisustvo na velikim i znaajnim objektima u Evropi i ostalom delu sveta izgradilo je respektibilan renome samog materijala. Izolaterske kue rado koriste Rhepanol jer su sigurne u kvalitet same trake i jednostavnost i pouzdanst rada. Brojni su objekti kod nas, u susednim zemljama, i zemljama Evropske unije, na kojima je primenjen sistem hidroizolacije Rhepanol.

Osim za hidroizolaciju ravnih krovova, Rhepanol se koristi u neto izmenjenom obliku (bez filca) i za podzemnu hidroizolaciju za vodu pod pritiskom (Poslovno-hotelski kompleks Zira Beograd)

STATPrO
Vele Nigrinove 16 11000 Beograd tel/fax: +381 11 28 36 881 statpro@eunet.yu www.statpro.co.yu

www.build.rs

www.fdt.de

45

promo

dOgOVOr
KUU gradI
Rok zavretka radova je decembar 2009. godine. Plaanje se moe obaviti u 5-6 rata do zavretka i primopredaje. Mogua je i prodaja na kredit u 12 rata u roku od tri godine, beskamatno i bez posebnih instrumenata obezbeenja plaanja (kupac moe da se useli u stan ali se prenos vlasnitva vri tek nakon izmirenja svih finansijskih obaveza). Spoljana stolarija je od PVC-profila nemakog proizvoaa Rehau (prema priloenoj skici), i sa nemakim okovima Wink Haus (horizontalno i vertikalno otvaranje prozora i balkonskih vrata). Zastakljena je dvostrukim termopan flot staklom 4/16/4mm. Svi prozori i balkonska vrata imaju aluminijumske roletne Rehau, a na prozorima soba su aluminijumske grilje. Ostalo: Vlasnik stana ima pravo na korienje bilo kog raspoloivog parking mesta koje pripada zgradi, bez prava na ograivanje ili obeleavanje parkinga sa ciljem opstruiranja prava drugih stanara zgrade na ravnopravno korienje parkinga. Interfonska instalacija do svakog stana. U dnevnoj i spavaim sobama bie tehniki uslovi za TV prijem preko kablovske Ekstra TV (T-Mobile), beini internet i WOIP jeftino telefoniranje. Svaki stan imae tehnike mogunosti za po dve telefonske linije. Svaki stan ima sopstveni vodomer, u zajednikom hodniku, u posebnom metalnom boksu u zidu pored ulaznih vrata stana. Hlaenje dnevnog boravka, trpezarije i kuhinje je putem klima-ureaja koji e ugraditi Prodavac. Za grejanje prostora putem elektro-ureaja bie obezbeena odgovarajua elektro instalacija. Upotreba grejanja na vrsta i druga goriva sa otvorenim plamenom, koja zahtevaju dimnjake instalacije, izriito je zabranjena zbog nepostojanja tehnikih i drugih uslova za to (dimnjaka, ostava i sl). Sanitarna keramika u kupatilima je klase A, uvoz iz panije. Kade su akrilne sa tu kabinom. Sanitarna armatura je prva klasa, proizvoaa Armal, Slovenija. Navedeni tehniki opis sadri standardne opcije opreme stanova i ima samo informativni karakter sve dok njegov konaan tekst ne dogovore i potpiu Prodavac i Kupac

Urbing iz Podgorice bavi se projektovanjem i izvoenjem objekata. O graditeljima najbolje govore izgraeni objekti, a Urbing iza sebe ima dugu listu referenci. Ipak, ovom prilikom vam predstavljamo njihov novi stambeni objekat (2) u blizini katedrale Sveti Stasije (1) u Kotoru, na samo 80m od mora. Verujemo da e vam biti zanimljivije ukoliko to uinimo onako kako je predstavljen potencijalnim kupcima kroz precizan tehniki opis, vaan deo dogovora, uspenog poslovanja i renomea graditelja na tritu

Tehniki opis stanova

Funkcionalni sklop objekat je projektovan kao jedna konstruktivna celina u ijem prizemlju je 11 poslovnih prostora, a na spratovnim etaama (sprat, potkrovlje i tavan) nalazi se 34 stambene jedinice. Zavrna obrada: Podovi ulazi, stepenita i hodnici u zgradi bie zavrno obraeni kvalitetnom keramikom iz uvoza, tip terakota. Podovi u stanovima: ulaznog pretprostora, kuhinje, kupatila i na terasama, bie zavrno obraeni prvoklasnom podnom keramikom. U podovima kupatila i na terasama bie uraena kvalitetna hidroizolacija. Podovi dnevne i spavae(ih) soba, kao i trpezarije jesu tzv. plivajui podovi sa termikom i zvunom izolacijom tip stirofon, postavljenom izmeu AB ploe i estriha. Zavrna obrada ovih podova uraena je prvoklasnim laminatima debljine 8mm Zavrna obrada zidova u ulazima zgrade i na stepenitu uraena je bavalitom, vertikalno grebanim i premazanim poludisperzijom u beloj boji. Unutranji zidovi i plafoni se zavrno obrauju gletovanjem i farbanjem poludisperzijom. Zidovi u kuhinji (do visine 150cm) i u kupatilu (do plafona) oblau se prvoklasnom keramikom Fasada e biti uraena kao visokokvalitetna termofasada tip demit fasada, sa zavrnom obradom paropropusnim i vodoodbojnim fasadnim materijalom tip: zaribani fasadno omet, proizvoaa JUB, Slovenija. Stolarija: Ulazna vrata su blindirana, proizvoaa Aragana, sa dvostrukom bravom tip Motura (po tri radna i blokirajua kljua) Unutranja stolarija krila su tip CraftMaster, profilisana u klasinom stilu. tokovi i bogato profilisani pervajzi izraeni su od punog amovog drveta. Zavrna obrada unutranje stolarije jeste pricani poliuretanski lak u beloj boji sa 30% sjaja. Brave, ildovi i kvake su I klasa, uvoz iz Italije

URBING Bul. Dorda Vaingtona 9 PC Kruevac 81000 Podgorica/C. Gora tel: +382 20 228 245 20 228 246 mob: +382 69 025 257 fax: +382 20 228 248 urbing@cg.yu

46

www.build.rs

promo
slika 1 izlaz iz pei

rEBraSTE I gLaTKE

PrOCES PrOIZVOdNJE

arMaTUrE

slika 2 izlazni sto iz pei

Prvu valjaonicu rebraste armature u Srbiji, Metalfer Steel Mill iz Sremske Mitrovice, predstavili smo vam u prolom broju. Sada vas upoznajemo sa proizvodnim procesom dobijanja rebraste i glatke armature za upotrebu u graevinarstvu rebrasta armatura
Poslednji par valjaka je kalibrisan tako da definie konanu dimenziju proizvoda, nakon ega ulazi u tempkor. Hlaenje se vri vodom, a koliina vode se odreuje na osnovu temperature gredice i specifikacije proizvoda koji se valja. Temperatura na ulazu u tempkor kree se od 900-1.000C, a na izlazu 520600C (slika 5). Po izlasku iz tempkora gredica se see na ipke duine 24m koje se pomou kliznog usporivaa izbacuju na sto za hlaenje (slika 6). Sa stola za hlaenje ipke se uz pomo lanastog i valjkastog transportera transportuju do makaza za zavrno seenje na zadatu meru 6 ili 12m. Posle seenja, ipke se uz pomo valjkastog i lanastog transportera transportuju u halu gotovih proizvoda gde se vezuju, markiraju, pakuju u svenjeve i odlau (slika 7). U sklopu valjaonice nalazi se i labarotorija u kojoj se vri kontrola ulazne sirovine, kao i kontrola gotovog proizvoda. Decembra 2008. godine dobijena je i sertifikacija za standard ISO 9001

slika 3 valjci

Valjaonica betonskog elika (rebraste i glatke armature) putena je u probnu proizvodnju krajem maja 2008. godine. Sva oprema svrstava se u najsavremeniju tehnologiju 2006/2007. godine. Ceo proces valjanja je automatizovan i kontrolie se sa centralnog pulta, tako da u jednoj smeni, u direktnom kontaktu sa procesom proizvodnje, radi samo 12 radnika (veina na pakovanju gotovih proizvoda, a ostali na praenju i kontroli procesa). Osnovni delovi linija za valjanje rebraste armature su: pe za zagrevanje sa pomonim ureajima, izlazni sto iz pei (slika 2), 20 stanova sa valjcima za valjanje, tehnoloke makaze, regulatori petlje, tempkor ureaj za termiku obradu hlaenjem, klizni usporiva, sto za hlaenje, valjkasto-lanasti transporteri (slika 6), makaze za zavrno seenje.

slika 4 makaze

Od sirovine do proizvoda
slika 5 tempkor

Proces poinje tako to se eline gredice dimenzija do 130x130x6000mm postavljaju na sistem od dva pokretna stola za ubacivanje gredica u pe. Pe je potisna, zagrevanje se vri prirodnim gasom, kapacitet pei je 35 tona/h. Gredice se greju na temperaturu od oko 1.150-1.200C. Zagrejana gredica izlazi na izlazni sto (slika 1) i zatim prolazi kroz sistem valjaka na stanovima, makaza i regulatora petlji. Na valjcima se vri redukcija poprenog preseka gredice uz stalno hlaenje valjaka vodom (slika 3). Makaze slue za odsecanje prednjeg kraja gredice koji je nepravilno deformisan i hladniji od ostatka gredice, makaze se takoe koriste i za seenje gredice u sluaju da je na liniji dolo do havarije (slika 4). Regulatori petlje slue za regulaciju brzine valjaka pre i posle regulatora, kako ne bi dolo do nagomilavanja ili izduenja materijala izmeu valjaka.
www.build.rs

slika 6 sto za hlaenje

METALFER STEEL MILL

Rumski put 27 22000 Sremska Mitrovica tel: +381 22 621 636 fax: +381 22 622 738 vlada.p@metalfer.net info@metalfer.net www.metalfer.net

slika 7 skladite gotovih proizvoda

48

promo

nadzor na gP Sremska raa

IdPrOJEKT ad

ad idprojekt je, bez sumnje, ad idprojekt je, bez sumnje, svakoga dana sve uspenije svakoga dana sve uspenije preduzee. To se meri stalnim preduzee. To se meri stalnim poveanjem obima posla, povepoveanjem obima posla, poverenjem Investitora ii uposlenou renjem Investitora uposlenou svih zaposlenih. U prolim svih zaposlenih. U prolim brojevima pisali smo o brojevima pisali smo o delatnostima idprojekta delatnostima idprojekta kroz sektore ii to: kroz sektore to: Visokogradnja Visokogradnja (eksterijer, enterijer), (eksterijer, enterijer), Niskogradnja (putarski deo, Niskogradnja (putarski deo, saobraajna signalizacija), saobraajna signalizacija), Instalacije (hidrotehnike, Instalacije (hidrotehnike, elektro ii mainske instalacije). elektro mainske instalacije).
Pored projektovanja, u idprojektu moete dobiti usluge konsaltinga, inenjeringa, tehnikog pregleda, kao i struni nadzor. Trenutno idprojekt vri nadzor nad svim graninim prelazima koji su trenutno u izgradnji: GP Sremska Raa, GP Badovinci, GP Trbunica, GP Bajina Bata, GP Jabuka, GP Kaluerovo, GP ala, kao i na adaptacijama carinskih ispostava u idu i Subotici. idprojekt se, takoe, bavi i izgradnjom. Pored izgradnje trnog centra i stambeno-poslovnog objekta u idu, idprojekt investira u izgradnju jo jednog stambenoposlovnog objekta u centru ida.

30 gOdINa USPEha

Linija uspeha
Timovi strunjaka se na svakom nivou usavravaju i proiruju, te je samo u poslednjih godinu dana u idprojektu zaposleno dva graevinska inenjera niskogradnje i tri hidroinenjera. Tu su i stalna usavravanja zaposlenih svih profila, posete seminarima, predavanjima i sajmovima (Italija, aprilski sajam u Parizu...). Dodatno, i savremeno ureen i opremljen radni prostor utie na kreativnost i napredovanje zaposlenih pojedinaca, odnosno timova, a zatim i sveukupnog poslovanja i poziciji idprojekta na tritu. Brojne reference za sva tri sektora predstavljene su u prethodnim brojevima Build magazina. Ali, na njih u idprojektu ne gledaju samo kao na poslovne uspehe, ve kao na produkte dugogodinjeg rada i stvaralatva.
www.build.rs

Realizovani projekti su prava linija uspeha idprojekta, kako sami kau: da iza nas ostaju objekti koji e u vremenu koje dolazi biti potvrda naeg trajanja

stambeno-poslovni objekat u idu

IDPROJEKT Kneza Miloa 2 22240 id tel: +381 22 712 044 fax: +381 22 716 020 sidprojekt@ptt.rs www.sidprojekt.rs

49

urbanizam

POSLEdNJI aS

VENECIJa

Venecija je u opasnosti da nestane u talasima Jadrana nakon 12 vekova od nastanka. Svet su obili snimci sa sajta You Tube gde surferi iz svih zemalja dolaze u ovaj grad kako bi se provozali jednim od najpoznatijih trgova Evrope, pred uvenom crkvom Santa Maria della Salute, za vreme Aqua Alta visoke vode

Poslednjih godina Trg svetog Marka poplavljen je sve ee, naroito u zimskim i jesenjim mesecima, a sada Generalni plan intervencija ulazi u zavrnu fazu izrade i detaljna restauracija grada, same lagune i njenog ekosistema konano moe da krene. Nekoliko faktora doprinosi ugroenosti lagune: varijacije nivoa mora, globalne klimatske promene, poputanje tla na koji su oslonjeni drveni ipovi Venecije sve to uslovilo je da osnovna kota grada padne za 23cm u poslednjih sto godina. U isto vreme plima je proseno via za 8cm, uz tendenciju daljeg rasta, to uz pojaane talase prouzrokovane izraslim biljem na barijerama postavljenim u moru prouzrokuje veliki problem za srednjovekovni grad. Uz sve ovo, veliki problem javlja se usled intervencija izgradnje plovnih kanala za prekookeanske brodove i usled prirodnih erozija podignuti mulj i podignuti delovi tla formirali su nekoliko neplanski

rasporeenih ostrva, slojeva na dnu mora i nanosa koji utiu na to da morske struje izbijaju ka povrini i agresivnije deluju na graevine. Elementi morfologije lagune gube odlike plutajuih ostrva a cela laguna tako stihijski dobija odlike zaliva. Iz godine u godinu, Venecija (ali i druga naselja u laguni) biva sve ee poplavljena, a najstarija urbana jezgra su ujedno i najugroenija, pa su tokom jesenjih i zimskih meseci bezmalo svaki dan pod vodom. Kako bi grad i cela laguna bili sigurni na dui vremenski period, koji donosi jo vee izazove u svetlu negativnih globalnih klimatskih promena, pristupilo se izradi detaljnog raunarskog modela cele lagune na

50

www.build.rs

urbanizam
osnovu kog e biti uraene simulacije morskih strujanja, uticaja zagaenja, ekosistema, rekonstrukcija zatitnih nasipa... Gradske vlasti oekuju da e ih ove simulacije uputiti na najbolja reenja za zatitu graevina i urbanih celina, ne samo Venecije ve i drugih spomenika kulture u laguni. Uprava za vode Venecije osnovala je konzorcijum Venezia Nuova koji je odgovoran za izvoenje Generalnog plana intervencija. Podjednak znaaj dat je zatiti spomenika kulture i zatiti ekosistema lagune. Plan sadri zakljuke viegodinjeg istraivanja, brojnih studija i idejnih reenja koja omoguavaju inenjerima da izaberu ona najbolja, u skladu sa rezultatima simulacija. Plan sadri osam posebnih projekata: Pokretne barijere Lokalna zatita plutajuih ostrva grada od srednjih i visokih voda Prednaprezanje obaloutvrda Rekonstrukcija nasipa Restauraciju morfologije morskog dna Zaustavljanje i rekonstrukcija degradiranih slojeva tla Obnavljanje ribljih farmi Eliminacija tankera za transport nafte iz Venecijanskog zaliva. Izrada simulacija vodenih kretanja poverena je kompaniji CREA (Center for Research for Environmental Ecology), specijalizovanoj za izradu modela i planova za upravljanje vodama i vodnim sistemima. CREA je u svom radu koristila softverska reenja kompanije Bentley, tj. njihovu platformu MicroStation. Andrea Garzon, voa CREA tima u ovom projektu, istakao je znaaj MicroStation-a za ceo poduhvat: Ova aplikacija je od kljune vanosti za uspeh naih modela jer bez nje ne bismo imali mogunost da uspeno radimo sa ogromnom koliinom podataka koji su nam bili neophodni za dobijanje upotrebljivog modela. MicroStation nam je omoguio da dobijemo kompletan pregled ugroenog podruja i sve neophodne geografske informacije sa neverovatnom preciznou, prilagodljivou i brzinom. CREA je u radu koristila i matematiki model MefLag da napravi simulacije visokih plima u samoj laguni. Kako bi reila problem unosa velikog broja podataka, CREA je razvila dve vertikalne aplikacije koje zajedno rade na MicroStation platformi: PreNet i PostNet. Garzon i njegov tim razvili su ematski prikaz Venecijanske lagune na kom su predstavili kompletnu morfologiju ostrva, kanala, objekata i svih kritinih mesta neplanskog nanosa mulja i degradacije morskog dna. Takoe, u emu su ukljueni podaci o dubinama mora, brzini i pravcima morskih struja u laguni i sl. Garzon je istakao prednosti korienja MicroStation-a jer se govori o veoma kompleksnom modelu fizionomije tla nastalom mnogim razliitim uticajima ljudskog i prirodnih faktora, a ovaj softver je mogao da prui i GIS podatke. Zagaenje je jedan od najveih problema Venecijanske lagune. Za kontrolu zagaenja korien je CREA 2D model konanih elemenata. Specijalizovani tim zaduen za ovaj deo projekta bio je predvoen prof. Alberto Zirinom sa Univerziteta u San Dijegu, Kalifonija. CREA je ila i korak dalje istraujui mogunost povezivanja modela sa satelitskim snimcima. Npr, satelitski podaci o temperaturi korieni su kao granine zadate vrednosti za temperature u modelu konanih elemenata. Ureenje taloga mulja i slanih sedimenata koji su nakon prirodnih erozija i izgradnje kanala skoro zatrpali neke delove kanala, time skreui morske stuje ka povrini, takoe je veoma vano za ouvanje Venecije. Prilikom rekonstrukcije lagune, Venecijanska direkcija za vodu nee se previe starati da oblikovanje morskog dna vrati u prethodni oblik. Simulacija e pre imati zadatak da utvrdi najbolje ureenje dna kako bi vodene struje imale to pozitivniji uticaj na ekosistem lagune i kako bi istovremeno to manje ugroavale konstrukcije objekta

promo
PROBLEM HLADNIH MOSTOVA KOD KROVNIH PROZORA I BRABO REENJA
Direktna izloenost vremenskim uticajima zahteva preciznu izradu svakog detalja krovnog prozora. Neki proizvoai, zatim i kupci, zato se opredeljuju za prozore nainjene samo od metalnih profila, koji su samim tim i jeftiniji. Meutim, neizolovan metalni ram prozora postaje termiki most prohodniji i od staklenog dela prozora.

IVOT U POTKrOVLJU
Ideja potpunog korienja prostora neposredno pod krovom potie od uvenog francuskog arhitekte Fransoa Mansara (XVII vek), po kome su mansarde i dobile ime. dva veka kasnije, boemski ivot uzavrelog Pariza sa kraja XIX i poetka XX veka, ustoliio je potkrovlje kao prostor koji, bez obzira na veliinu, opremljenost i deo grada u kom se nalazi, nosi u sebi posebnu crtu arma, intime i ekskluzivnosti...
Trenutna kriza usporila je trite nekretnina, ali, veita potreba za ivotnim prostorom svakako e ugrabiti prvu priliku za novi bum. Obezbeivanje preko potrebnih kvadrata podrazumeva desetine hiljada evra, naroito u davno urbanizovanim zonama. Meutim, u svim gradovima Srbije postoje hiljade kvadrata zaboravljenog i potpuno neiskorienog prostora pod krovovima...

Od tavana do potkrovlja
Vaan faktor prilikom kreiranja cene ini utisak koji prostor ostavlja na posmatraa i ambijent koji uspeva da postigne. U sluaju potkrovlja karakter prostora je velikim delom definisan brojem, rasporedom, vrstom i kvalitetom krovnih prozora (prosto zamislite da birate izmeu kupatila sa malim prozorom, ili bez njega, i kupatila sa krovnim prozorom iznad kade izbor je jednostavan, zar ne?). Ukoliko ste sreni vlasnik nekog tavana, relativno lako ga moete pretvoriti u udoban ivotni ili radni prostor. Potrebno vam je samo stepenite, odgovarajui pod, termoizolacija, gips-ploe ili lamperija, i naravno krovni prozori. Samo? Samo... ivot u potkrovlju predstavlja neprocenjivo zadovoljstvo. Dodatno, uloena sredstava viestruko se isplate i svaki dobijeni kvadratni metar donosi ist profit bez obzira na visinu neophodnih ulaganja, a svaka dodatna pogodnost znaajno utie na porast cene (dobra lokacija i pogled, dobra krovna konstrukcija i pokriva, mogunost ugradnje centralnog grejanja, postojanje lifta i sl). Krovni prozor je jedno od retkih reenja u graevinarstvu koje predstavlja jeftiniju i bolju varijantu. Jednostavnost postavljanja i koliina svetlosti koju obezbeuje daju mu apsolutnu prednost nad drugim reenjima prilikom revitalizacije starog, ili gradnje novog potkrovlja
BRABO
Ljubomira ivkovia panca 24 11427 Vrani, Beograd tel: +381 11 23 41 777 fax: +381 11 23 31 965 brabo@eunet.rs www. brabo-rw.com

PRIRODNI MATERIJALI Kompanija BRABO zadrava prirodno drvo u unutranjoj obradi krovnih prozora ime postie dvostruki efekat: estetski ugoaj u enterijeru i spreavanje pojave hladnih mostova. Krovni prozori BRABO izraeni su od prirodnih materijala koji garantuju visokokvalitetna tehnika svojstva: drvo unutranji deo prozora je uraen od najkvalitetnije amove grae premazi za drvo akrilni, na vodenoj osnovi (impregnant i dva premaza zavrnog laka) ruica eloksirani aluminijum staklo termo flot 4+12+4mm (i po elji kupaca) tri razliite vrste gumica za zaptivanje spoljni deo plastificirani aluminijumski lim boje okolade od kojeg je i opivka koja ini spoj prozora sa krovom opivni lim prilagoen tipu i nainu postavljanja na razliitim krovnim pokrivaima. BRABO krovni prozor poseduje potvrdu o kvalitetu od strane IMS i zadovoljava uslove i kvalitete standarda JUS D. E8. 193. Proizvoa daje 5 (pet) godina garancije i svim zainteresovanim stoji na raspolaganju za pomo u projektovanju krovnog osvetljenja i montai prozora

razvoj potkrovlja u Srbiji

Revitalizacija potkrovlja kod nas je krenula bojaljivo tek pre tridesetak godina, kada se, oni retki, na ivot pod krovom nisu opredeljivali iz moranja, nego iz elje za ivotnim prostorom bogatim estetikom. Naalost, potkrovlja novoizgraenih individualnih objekata dugo vremena reavana su uniformno tako to bi na zabatni zid dvovodnog krova bila postavljena prozor-vrata, ime je prostorija odavala utisak tunela, a moralo je proi nekoliko decenija da bismo u projektima kolektivnog stanovanja raunali i na ovu povrinu. Devedesete, iz kojih god razloga, pretvorile su brojna neiskoriena potkrovlja u prestine stanove u kojima ivi elita, opet, kakva god bila. Jurnjava za potkrovljima ne jenjava ni danas, bez obzira da li se radi o revitalizaciji ili novogradnji, za lino korienje ili prodaju. Danas nijedan investitor ne eli da se odrekne ni jednog kvadratnog metra, a potkrovlja, zbog svoje veite aktuelnosti, zauzimaju posebno mesto u ponudi. Njihova cena pre zavisi od lokacije same zgrade nego od kvaliteta radova, i ne mora zaostajati za cenom ostalih stanova u zgradi.
www.build.rs

52

promo
TErMIKa ZrENJaNIN
Termoizolacioni malteri i betoni na bazi perlita
Termoizolacioni malteri na bazi perlita su: Supermal laki perlitni termoizolacioni malter, koji u svom sastavu sadri perlit, cement, kre i aditiv Permal perlitni izolacioni malter, u svom sastavu sadri perlit, cement i kre. Najpoznatiji termoizolacini betoni na bazi perlita su Superbet 1, 2 i 3 laki termoizolacioni betoni od perlita, cementa i aditiva: Superbet 1 sadri malo cementa pa je najmeki, ali ima najbolje termoizolacione karakteristike. Preko njega se obavezno izrauje zatitni sloj od sitnozrnog betona. Ovako pripremljena podloga je spremna za ugradnju poda. Ukoliko se beton ugrauje na ravan krov obavezno se sa gornje strane titi hidroizolacijom Superbet 3 najvri perlitni beton za termoizolaciju podova, tavana i ravnih krovova jer u svom sastavu sadri najveu koliinu cementa. Objedinjuje osobine dobre termoizolacije i nosivosti, i moe sluiti kao direktna podloga za sve vrste podova. Primenjuje se i kao sloj za pad i termoizolaciju ravnih krovova, gde ga je potrebno zatititi hidroizolacijom. Tu su jo i Perlit P1, P2 i P10 granulati za proizvodnju maltera i betona, i Termika pric za nanoenje perlitnih maltera
OSTALI TERMIKA PROIZVODI Kriogeni perlit sitni perlit za izolaciju cisterni sa tenim gasovima (do -196C) Perfit koristi se kao pomono filtraciono sredstvo u prehrambenoj industriji Agroperlit za poboljanje vodo-vazdunog sistema u hortikulturi Neperlitni proizvodi: Promal produni malter za spoljanje i unutranje mainsko malterisanje Perlitfas fasadni ukrasni malter na bazi mineralnih veziva i punioca od neorganskih materijala. Idealan je za perlitne termoizolacione maltere Termikol lepkovi za zidne i podne keramike ploice

PErLIT

a.d. Termika Zrenjanin se od 1965. godine bavi proizvodnjom ekspandiranog perlita i suvih meavina koji se koriste u graevinarstvu za termoizolaciju zidova i podova
Perlit je kamen vulkanskog porekla, nastao naglim hlaenjem lave, zadravajui u svom sastavu kristalnu vodu (2-5%). Sirovi perlit (fotografija ispod) nalazi se u prirodi u obliku stene u rudnicima. Nalazita postoje na Siciliji, na severu Maarske, u Bugarskoj, Grkoj i Turskoj, a najvea su u Severnoj Americi. Perlit se lomi, drobi, melje i razdvaja prema granulometriji. Hemijski sastav je: SiO2 (68-75%), Al2O3 (10-12%), Fe2O3 (1-2,5%), CaO (1,5-2%), MgO (0,2-1,5%), Na2O (2,8-4,5%), K2O (3,2-4,5%). mehuria i dolazi do ekspandiranja sirovine i nastaje ekspandirani perlit (volumena veeg za 20-40 puta, zavisno od procenta vezane vode fotografija u naslovu). Ekspandirani perlit ima fizike osobine koje se drastino razlikuju od osobina sirovine, on je bele boje, nasipna teina je 40-120 kg/m3 (zavisno od granulometrije proizvoda), ima poroznu strukturu, ekoloki je materijal, vatrostalan (1.230C) i pH neutralan (70,5), mikrobioloki sterilan, hemijski inertan i nerastvoran. estice ekspandiranog perlita su okrugle i zbog tog svog oblika je dobio ime (perl perla, lite lako). Koristi se u graevinarstvu kao termoizolacioni materijal, u industriji kao pomono filtraciono sredstvo, za kriogene izolacije, u hortikulturi za poboljanje karakteristika zemljita, u proizvodnji abrazivnih sredstava u domainstvu, kozmetici, za poliranje metalnih povrina, izuzetno je dobar apsorber to mu omoguava primenu za skupljanje izlivenog ulja, nafte (ako se hidrofobira dobija mogunost da se primeni prilikom izlivanja nafte iz tankera u morima), benzina, kao skuplja neistoa iz livenog gvoa i mnoge druge primene.
pritisna vrstoa () mPa 0,5 1,2 2,72 koeficijent toplotne provodljivosti (W/mK) 0,072 0,084 0,108 nezapaljiv vatrostalan

Hemijski sastav sirovog perlita razlikuje se zavisno od nalazita, a boja zavisi i od koliine kristalne vode (od tamno do svetlo sive ili drap). Nasipna teina mu je od 1.050 do 1.300kg/m3. Kada se sirovi perlit izloi temperaturi od oko 1.000C, dolazi do naglog isparavanja kristalne vode, stvara se bezbroj
zapreminska teina suvog betona (kg/m3) 258 438 578 koeficijent toplotne dilatacije (mm/m/100c) 0,9 1,02 1,1

termoizolacioni betoni Vrsta protiv poarnost

Superbet 1 Superbet 2 Superbet 3

termoizolacioni malteri zapreminska masa suvog maltera (kg/m3) 395 547 koeficijent toplotne provodljivosti (W/mK) 0,091 0,081 pritisna vrstoa () mPa 0,688 1,8 koeficijent temperaturnog irenja mm/m/100c 1,26 0,76 protiv poarnost nezapaljiv vatrostalan TERMIKA Poeka 4 23000 Zrenjanin tel: +381 23 543 020 fax: +381 23 544 303 termika@termika.co.yu www.termika.rs

Vrsta Supermal Permal

parodifuzija () 26,5 29,7

54

www.build.rs

promo

ISOBaU hELLaS S.a.

SENdVI PaNELI
ISKUSTVa SrPSKOg TrITa

O iskustvima sa srpskog trita, u vezi sa sendvi panelima, razgovarali smo sa direktorkom beogradskog predstavnitva kompanije Isobau Hellas, Biljanom Deves. Build: Na naem tritu su prisutni mnogi proizvodi ove vrste, sa razliitim ispunama panela, kompletnim ponudama montanih hala, itd. itaoci Build magazina dobro znaju o emu se radi, meutim, kakva je situacija na tritu, znaju li investitori sve prednosti proizvoda koji im nudite? Moram da priznam da se neretko deava da ne znaju, ili znaju veoma malo. Uglavnom im je jasno da se govori o neem to pomae broj gradnji, ali ovaj proizvod jo nije u potpunosti zaiveo na naem tritu. Zato to kaem? Zato to se esto ne rauna na to da paneli istovremeno obezbeuju odlinu fasadu, efikasnu termoizolaciju, unutranju obradu... Njima dobijate velike povrine izraene u fabrikim uslovima (minimalizovan uticaj ljudskog faktora na izgled i kvalitet radova), a istovremeno se lako prilagoavaju svakoj perforaciji i detalju objekta.

Na kraju, moram da priznam da nai projektanti jo uvek nisu doiveli sendvi panele kao element gradnje, jednako beskonanih oblikovnih mogunosti kao i klasini, ali koji im omoguava upravo to bri i precizniji put od ideje do gotovog objekta, bez mnogo posrednika u procesu nastanka. Oni garantuju da e rezultat biti veran Vaoj ideji, pritom joj ne postavljajui nikakva ogranienja. Build: Nakon izgradnje kostura i postavke zidnih i krovnih panela, ta je jo od zidarskih i zanatskih radova potrebno kako bi objekat dobio upotrebnu dozvolu? Skoro nita! Ugradite prozore i vrata, postavite oluke, i objekat je spreman za korienje! Upravo to je prednost panela: njihovom postavkom odmah dobijate protivpoarni zid, efikasnu termoizolaciju, fasadu koja ne trai farbanje, dugotrajna je, dostupna u razliitim bojama... Nema malterisanja, spoljanjeg i unutranjeg, nema prodora spoljanje temperature, hladnih mostova, itd. Takoe, krovna konstrukcija ne zahteva skupu hidroizolaciju sa svim neophodnim mehanikim zatitama, a garantuje i odlinu toplotnu zatitu, i na najveim objektima moe se postaviti za nekoliko dana, nedelju ili dve... Sve ovo donosi ogromne utede u vremenu.
www.build.rs

Uzmite za primer da gradite halu od 5.000m2, i da u isto vreme i Va komija gradi istu toliku, samo to Vi gradite konvencionalno, a on panelima. Do nultog nivoa radovi moda i mogu da teku istovremeno, ukoliko ne raunate da Vi morate potroiti vie materijala zbog veeg optereenja na temeljima. Meutim, kada komija ve zapone biznis u svojoj hali, Vi ete jo neko vreme provesti u borbi sa fasaderima, skelama, krenjem otpada od oplata, ice, vika blokova, otpadaka termoizolacije, raznih ambalaa, prosutog betona... To vreme moe da potraje mesecima. Zato svaki investitor koji eli da gradi treba da se zapita ima li nekoliko meseci vika ili ne? Mislim da, poznajui poslovanje danas, svi znamo odgovor...

ISOBAU HELLAS S.A. Vile Ravijojle 11 11000 Beograd tel/fax: +381 11 367 90 19 fax: +381 11 367 90 18 isobausrb@isobau.gr www.isobau.gr

55

promo

POLYMERS GROUP

LExAN*
Polymers group je autorizovani zastupnik i distributer firme Sabic Innovative PlasticsTM lidera u proizvodnji polikarbonatskih ploa pod zatienim imenom Lexan*. Vie od 20 godina prisutni su na naem tritu gde uspeno sarauju sa kupcima u okviru prodaje i tehnike pomoi

ThErMOCLEar & PUNE PLOE

dimenzije 2.100x6.000, 2.100x7.000, 1.250x6.000, 1.250x7.000mm, kao i mogunost seenja na meru Vrste Lexan* Thermoclear ploa: Lexan* Thermoclear dvostrano UV zatiena ploa je jedinstvena ploa takvog tipa na tritu. Za razliku od ploa drugih proizvoaa, jedinstvena je po lakoi ugradnje, prvenstveno zbog toga to omoguava da obe strane ploe budu izloene suncu bez bojazni od uenja. Kod ovog tipa ne postoji mogunost greke prilikom montae Lexan* Thermoclear samoperiva ploa je prva na svetu samoperiva ploa obostrano UV zatiena Lexan* Thermoclear Dripgard ploa je pogodna za svaku primenu krovnog pokrivanja u kojem su vodene kapljice neprihvatljive Lexan* Thermoclear Solar Control IR vieslojna ploa providna sa blago zelenom bojom, koja smanjuje prolazak solarne energije zadravajui visok stepen svetlosne propustljivosti Najee se primenjuje kod: sigurnosnog zastakljivanja spoljanjeg zastakljivanja kao zvuna barijera kod zastakljivanja krovova kod kupola kao separator Lexan* Margard je dopuna standardnim Lexan* polikarbonatskim ploama. Ona poseduje tvrdi povrinski premaz koji joj poveava otpornost na abraziju i spoljanje uticaje. Osobine: mala masa providnost izvanredna otpornost na udar visoka otpornost na grebanje visoka vrstoa i prilagodljivost 10-godinja garancija Koristi se za: sigurnosno zastakljivanje separatore na tribinama anti-vandal zastakljivanje specijalna vozila vizire zatitu maina sporohodna vozila

Polymers Group pored prodaje i tehnike

pomoi, svojim klijentima nudi i konsultantske usluge pri izboru tipa, vrste i debljine ploa i prateeg materijala, kao i strunu podrku u cilju najoptimalnijeg naina ugradnje Lexan* ploa.

Lexan* Thermoclear
Lexan* Thermoclear je vieslojna termoizolaciona polikarbonatska ploa, obostrano UV zatiena, otporna na udar i sa visokom svetlosnom propustljivou. Idealan je krovni pokriva, kao i materijal za zastakljivanje sa irokim spektrom primene na objektima kao to su: muzeji, oping centri, industrijske svetlosne trake, sportski objekti, staklenici, nadstrenice... Mnogostranost Lexan* Thermoclear vieslojnih ploa za zastakljivanje ogleda se u: maloj masi lakoj montai visokoj energetskoj efikasnosti ispunjavanju protivpoarnog standarda SRPS U.J1.055 UV otpornosti irokoj garanciji irokom portfoliu dostupnom u asortimanu struktura, premaza, boja, dimenzija i debljina ekolokim standardima Lexan* vieslojne polikarbonatske ploe proizvode se u irokom spektru boja, dimenzija, debljina, struktura i vrsta. Prema svojim potrebama moete se odluiti za: debljine 4,5mm; 6; 8; 10; 16; 20; 25; 32; 35; 40; 45mm boje providna, opal bela, dim, siva, uta, crvena, zelena, plava, tirkiz, led efekat

Pune Lexan* ploe

Pune Lexan* ploe proizvoaa Sabic PlasticsTM imaju irok spektar primene u raznim granama industrije i to: avio-industriji, graevinarstvu, telekomunikacijama, elektronici, mainama, saobraaju. Lexan*polikarbonat je amorfna tehnika termoplastina masa, koju odlikuje visok nivo mehanikih, optikih, elektrinih i termikih osobina. Pune ploe se dele na Lexan* Exell-d i Lexan* Margard. Lexan* Exell-d je dvostruko UV zatiena i nepropusna transparentna polikarbonatska ploa. Ovaj tip je specijalno razvijen za spoljanju upotrebu. Osobine su mu: visoka otpornost na vremenske uticaje savijanje na hladno mala teina providnost kao staklo izvanredna otpornost na udar 20 puta vea otpornost od klirita i 250 puta vea otpornost od stakla visoka vrstoa i prilagodljivost jednostavan za upotrebu: formiranje, seenje, buenje, tampa 10-godinja garancija
www.build.rs

Pratei materijal
Za kvalitetnu ugradnju Lexan* ploa neophodno je koristiti odreene pratee materijale kako ne bi dolo do ulaska vode u ploe, a samim tim stvaranja vlage i bui. Polymers Group je tokom svog dugogodinjeg rada sa Lexan* ploama u saradnji sa GEP-om razvio niz prateih materijala za kvalitetnu ugradnju

POLYMERS GROUP
Bul. Mihaila Pupina 165 a 11070 Novi Beograd tel: +381 11 213 0821 213 2799 213 7467 e-mail: office@polymers.rs web: www.polymers.rs

56

promo

LIM U OBLIKU CrEPa

MEdITEraNEO

Proizvodni asortiman mora biti definisan prema potrebama Proizvodni asortiman mora biti definisan prema potrebama rastueg trita ii njegovoj potranji za savremenim proizvorastueg trita njegovoj potranji za savremenim proizvodima ii sistemima koji omoguavaju bru ii efikasniju gradnju, dima sistemima koji omoguavaju bru efikasniju gradnju, uz istovremeno zadravanje kriterijuma visokog kvaliteta izuz istovremeno zadravanje kriterijuma visokog kvaliteta izvedenih radova. Pratei ovu filozofiju dobrog poslovanja INM vedenih radova. Pratei ovu filozofiju dobrog poslovanja INM iz arilja od ove godine proiruje proizvodni asortiman ii na iz arilja od ove godine proiruje proizvodni asortiman na trite iznosi svoju novu ponudu koja e zvanino predstavljae zvanino predstavljanje imati na ovogodinjem Sajmu graevinarstva u Beogradu nje imati na ovogodinjem Sajmu graevinarstva u Beogradu

U prolom broju Build magazina predstavili smo vam trapezaste limove T-154, i tom prilikom upoznali smo vas i sa proizvoaem INM iz Arilja. Njihov dubokoprofilisani lim, zahvaljujui svojim mehanikim karakteristikama, doputa olakavanje nosee konstrukcije krova i celog objekta, brzu montau i pouzdan krovni pokriva, ili pak, nosa slojeva ravnog krova.

Druga znaajna prednost jeste sloboda u izboru boja zavrni sloj moe se izvesti prema zahtevu naruioca (po RAL karti), pa krovna ravan tako moe pratiti savremenu fasadu i prema materijalu i prema boji, uz zadravanje klasine estetike forme kosog krova. Posebnu pogodnost predstavlja izrada detalja krova kod proizvoaa, a po specifikaciji naruioca (ivice, sleme, uvale...). Dodatno, narebrena limena povrina ima daleko veu krutost u odnosu na ravne table lima i, pod udarcima leda i kapi kie, ne ponaa se kao pleh. Veliki deo udarnog zvuka je apsorbovan pa Mediteraneo predstavlja odlian pokriva i kod onih objekata ija se potkrovlja ili mansarde koriste za stanovanje ili poslovanje. Mediteraneo je projektovan i proizveden tako da bude otporan na visoke i niske temperature, sneg, led i druge vremenske nepogode, a pravilnim postavljanjem garantovana je njegova, i trajnost itave krovne konstrukcije, pod razliitim vremenskim i klimatskim uslovima. Mediteraneo predstavlja kvalitetnu pokrivku namenjenu pokrivanju stambenih, poslovnih i drugih objekata. Prednosti se ogledaju u estetici, maloj

teini, brzinom pokrivanja i postojanou. Mediteraneo se izrauje po trenutno najsavremenijim tehnologijama i nainima obrade, a sama linija za proizvodnju je numeriki upravljana. irina tabli iznosi 1.092mm, a duina prvenstveno zavisi od specifikacije/ narudbine, ili transporta. Kompanija INM je izlaga na Sajmu graevinarstva u Beogradu, a ovogodinju prezentaciju na SEEBBE-u iskoristie i za zvanino predstavljanje svog novog proizvoda

Mediteraneo spoj klasine estetike i savremenih materijala

Pratei nove trendove gradnje, kompanija INM ove godine izlazi na trite sa novim proizvodom Mediteraneo, limenim tablama u obliku crepova. Re je o proizvodu od elinog (0,5mm) ili aluminijumskog (0,7mm) lima, koji ispunjava sve zahteve u vezi sa tehnikim, mehanikim i hemijskim karakteristikama. Meutim, pre svega se izdvaja po mogunostima koje prua projektantima, u pogledu estetskih kvaliteta klasinog kosog krova pokrivenog glinenim crepovima, ali sa daleko manjom specifinom teinom.

INM Put Nikole Paia bb 31230 Arilje tel: +381 31 894 440 fax: +381 31 894 441 inm@verat.net inmarilje@nadlanu.com

58

www.build.rs

Akzo Nobel Woodcoating`s iz Italije, vodea svetska kompanija koja postavlja standarde i u industriji boja i lakova za povrinsku obradu i zatitu drveta. Ciranova iz Belgije, premazi za finalnu obradu i zatitu drveta na bazi prirodnih i sintetskih voskova i ulja. Proizvoai jahti i drvenog mobilijara za ekstremne uslove koriste upravo proizvode ove kompanije. Visokokvalitetni malteri za najbolje fasade najvii kvalitet i estetske norme, ekskluzivnost, atraktivnost, osobine su proizvoda iz popnude Beoicle, za stambene, poslovne, industrijske i objekte od najvieg kulturnog znaaja, muzeje, objekte pod posebnim reimom zatite, te za objekte kojima je potreban zid i prostor visokog stepena higijene (kole, bolnice, ambulante, itd). Kalon-Johnstone`s, iz Engleske, materijali za zavrnu obradu zidova enterijera i eksterijera rade se u hiljadama nijansi i boja, dekorativni su i trajni, vodootporni i perivi, specijalni premazi izuzetnih osobina i visokog stepena paropropustljivosti. Impex Color, iz Italije, dekorativni vrhunski malteri za razliite tehnike i efekte na zidovima u enterijeru i eksterijeru (travertino, damasko, polvere fine, pasta media, tuko antiko, marmorino, arenino), i kvarcni malteri i premazi za fasade (ideal, dekor, riviera)...

Akzo Nobel Casco Adhezivi, iz vedske, iji su proizvodi nainjeni po evropskim i svetskim standardima, namenjeni za hladno i toplo lepljenje drveta: duinsko, debljinsko i irinsko spajanje elemenata u izradi nametaja od masivnog drveta, prilikom izrade laminata u graevinarstvu, otpresaka (VF prese), furniranja...

MGN je kompanija koja od 1980. godine svoje maltere primenjuje u Veneciji na objektima pod visokim stepenom zatite drave i UN-a. Malteri MGN-a, makro i mikro porozni, za zatitu od kapilarne vlage i vode stvoreni su na osnovu uzoraka ak iz antikih vremena, na osnovu starorimskih maltera i betona, od potpuno prirodnih materijala, bez aditiva i portland cementa, visokog stepena paropropustljivosti i izuzetne athezije,ipredstavljajuodlinubarijeruifilterzakapilarnuvlaguisoliiznje. Virag, iz Italije, odgovara zahtevima i standardima u javnim objektima, zdravstvu, kolstvu, industriji... PVC podovi u hiljadu varijeteta kvaliteta boja.

promo

rOCKwOOL
KaMENa VUNa

rockwool grupa je vodei svetski proizvoa kamene vune. Na trite Srbije dovodi ih Polykem Sr iz Beograda...

ROcKwOOL GRUPA (osn. 1909) posluje u 14 zemalja, sa vie od 8.500 radnika i prometom od 9,1 milijardi dolara. Sedite, Centar za istraivanje i razvoj, i Odeljenje za zatitu ivotne sredine, nalaze se u Hedehuseneu, kod Kopenhagena. ROcKwOOL ADRIATIc, kao njen deo, pokrivae trita Hrvatske, Slovenije, Bosne, Srbije, Grke i Turske, proizvodima za termo i protivpoarnu izolaciju za graevinarstvo i industriju

Kamena vuna je otkrivena na havajskim ostrvima poetkom 20. veka, a njeno poreklo vezano je za oblikovanje vlakana izlivene lave, izbaene u vazduh za vreme aktivne erupcije. Ona je potpuno prirodan proizvod koji objedinjuje snagu kamena s karakteristikama toplotne izolacije koja je svojstvena vuni. Tanije, to je jedini materijal koji u sebi sadri etiri osnovna svojstva: zatita od poara anorganski materijal koji se topi na temperaturi >1.000C, dakle, ne uestvuje ni u razvoju, ni u irenju poara, niti u emisiji tetnih gasova toplotna otpornost brojne elije u strukturi predstavljaju pouzdanu prepreku za prolaz toplote i hladnoe apsorpcija zvuka struktura otvorenih elija kamene vune omoguuje apsorpciju zvunih talasa, zadrava prodor i irenje buke otpornost na vlagu kamena vuna zbog svoje jedinstvene strukture ne upija vodu i vlagu, i zadrava svoje karakteristike. Rockwool kamena vuna je hemijski neutralna, bez agresivnih i korozivnih sastojaka, ne omoguuje razvoj mikroorganizama, gljiva, bui i bakterija.

Kontaktni fasadni sistemi RP, PL, Coverrock Rockwool za sisteme kontaktnih fasada nudi visokokvalitetne proizvode, koji omoguavaju izvoenje tankoslojnih ili debeloslojnih zavrnih slojeva fasade.

Protivpoarna zatita konstrukcija Klimarock, RS800, Conlit Rockwool nudi i specijalne proizvode za protivpoarnu zatitu razliitih konstruktivnih elemenata kao to su: klima kanali, eline konstrukcije, betonske plafonske konstrukcije, cevovodi i sl. Pravilnim odabirom protivpoarnih materijala mogue je postii vatrootpornost do 180min.

rockwool grupa
Rockwool Centar za istraivanje i razvoj, poznatiji kao energetski najefikasnija poslovna zgrada na svetu, odraz je stalne brige Rockwool Grupe za istraivake aktivnosti usmerene, ne samo na razvoj protivpoarne zatite, termikih i akustikih reenja, nego i na stvaranje reenja za zatitu ivotne sredine, tj. za ouvanje energije i smanjenje tetnih emisija. Rockwool izolacija je jedan od retkih proizvoda koji mogu da utede preko 100 puta vie energije od one koja je potrebna za njenu proizvodnju. Zahvaljujui iskustvu tokom 60 godina proizvodnje, Rockwool Grupa ostvarila je vodeu poziciju na tritu ali nastavlja da investira u tehnoloka istraivanja kako bi unapredila svoje proizvode i njihova svojstva

Rockwool kontaktne fasade

Ventilisane fasade Fixrock, FB1, FW1. Industrijska ugradnja (OEM) RPI rastue podruje primene je za fasadne i krovne sendvi panele od profilisanog lima, drveta ili betona, no funkcionalnost Rockwool kamene vune je uvek ista ona se ponaa kao nosivi element gotovog proizvoda.

Primena rockwool izolacija

Krovovi Durock, Dachrock, Roofrock, Modulorock, Deltarock, Rollrock toplotna, zvuna i protivpoarna izolacija ravnih krovova gde je hi-membrana iznad termoizolacije. Prilagoena je svim vrstama membrana (PVC, TPO, bitumen i dr). Glavne prednosti su negorivost i paropropusnost. Enterijeri Steprock, Floorrock, Multirock, Airrock primena Rockwool kamene vune u okviru ovog segmenta objedinjuje termo, zvunu i protivpoarnu izolaciju pregradnih zidova, potkrovlja, podova i spoljnih zidova.

Rockwool ravni krovovi

Industrijska izolacija RBP, RTD, RBM podruje industrijskih izolacija obuhvata izolaciju postrojenja za grejanje i ventilaciju, procesnu tehnologiju u energetici, rafinerijama i sl. U tom segmentu uvek se radi o izolovanju visokih temperatura (>250C), gde dolazi do izraaja visoka temperatura topljenja Rockwool kamene vune (iznad 1.000C).
www.build.rs

Balkanska 29/III 11000 Beograd tel/fax: +381 11 36 26 135 www.polykem.gr www.rockwool.hr

POLYKEM SR

60

transmaterijali
Projektni biro Teng&Associates iz ikaga, dovrio je u potpunosti novu tehnologiju gradnje prednapregnutim gredama obloenim FRP-om koje su omoguile da primena ovog polimera konano pone. Sistem se zasniva na hibrid-kompozitnim gredama tj. HCB (Hybrid-Composite Beams), a njihove osnovne prednosti su: umanjuju trokove transporta i gradnje produavaju upotrebni vek konstrukcije postiu odline mehanike karakteristike minimalni, ili nikakvi, trokovi odravanja jer ne dolazi do korozije niti oteenja usled mehanikih ili vremenskih uticaja sve popravke FRP oklopa jednostavno se izvode na licu mesta, i jeftine su. Projektanti ovog reenja kao tri vane stavke za razumevanje samih HC-greda istiu: prednaprezanje na pritisak beton upumpan u lunu upljinu unutar grede prednaprezanje na istrezanje eline sajle u donjoj zoni greda i naravno omota od FRP-a.

hC-grede za gradnju mostova nove generacije

Kompanija HC Bridge, specijalizovana za razvoj alternativnih konstruktivnih reenja na bazi hibridnih kompozita, izgradila je most auto-puta preko reke Long Run Creek, u Lokportu, drava Ilinois, SAD. Ono to novi most razlikuje od svih koji su ikada izgraeni jeste prva primena FRP-a za izgradnju mostova, mada je sledea ve u toku. Prethodni most iz 1935. zamenjen je novim u sklopu velike rekonstrukcije mostova i cele putne mree u SAD o kojoj smo pisali u prethodnim brojevima. Tada smo pomenuli viedecenijska ispitivanja koja su u jednom svom delu poslednjih 12 godina bila usmerena na primenu FRP-a za izgradnju mostova.

Ove grede su deset puta lake od betonskih koje bi bile neophodne za isti raspon. Znaaj ove karakteristike najbolje opisuje podatak da su sve grede transportovane istovremeno, na jednom kamionu umesto na est! Takoe, za postavku greda korien je kran nosivosti 30t, umesto onog od 150-200t koji bi zahtevala betonska konstrukcija. Prilikom detaljnog ispitivanja u laboratoriji grede su zadrale elastinost i nakon pola miliona ciklusa visokog optereenja, a na kraju je ispitivana i taka pucanja. Tada su HC-grede optereene maksimalnom silom od 131,5t (4,4 puta vie od ovde potrebnog) nakon prestanka optereenja greda se vratila u prvobitni oblik (hcbridge.net)

Most u Lokportu ima raspon duine 17,4m i oslanja se na est HC-greda visine po 1m, koje dre konvencionalnu prednapregnutu betonsku plou debljine 20cm. Meutim, bez obzira na primenu novih materijala, projektanti tvrde da je most projektovan kao bilo koji konvencionalni betonski ili elini most.

promo
rOLOMaTIK IZVOENJE MONTaNIh OBJEKaTa

SVE Na JEdNOM MESTU

Pratei trendove u graevinarstvu, preduzee rolomatik projektuje i gradi montane objekte raznih namena. Zahvaljujui velikom iskustvu i strunom inenjerskom kadru, mogu da odgovore i najkompleksnijim zahtevima. U izvoenju radova koriste iskljuivo savremene materijale, zvanino sertifikovane i proverenog kvaliteta...
Rolomatik ugrauje samo ono to je najbolje u industrijskoj gradnji i, pored funkcionalnosti, garantuje dugotrajnost i pouzdanost ugraenih elemenata na svim objektima na kojima izvodi radove. Tim struno obuenih radnika spreman je da izvri radove po najzahtevnijim projektima uz maksimalno potovanje predvienih rokova. Kako bi bili spremni da na vreme odgovore zahtevima kupaca, poseduju u sopstvenom vlasnitvu vie hidraulinih platformi razliitih tipova za montane radove na visini.

U saradnji sa firmom Kingspan, Rolomatik isporuuje i ugrauje fasadne i krovne termoizolacione panele. Takoe, u svom pogonu na savremenim mainama proizvode graevinsku limariju.

O kvalitetu izvedenih radova i zadovoljstvu investitora najvie govori broj izvedenih objekata u prethodnih nekoliko godina, jer najbolje reference su one koje preporuuju izvoaa za nove projekte! Svi proizvodi iz programa Rolomatik su atestirani u institutu IMS u Beogradu i Mainskom fakultetu u Niu, a za sve radove poseduju licence resornog Ministarstva

Rolomatik poseduje sertifikate za izvoenje hidroizolacija ravnih krovova izdate od strane uvenog proizvoaa iz vajcarske firme Sika. U ponudu spada i ugradnja krovnih pokrivaa od trapezastih limova. Da bi radovi bili kompletni, znaajno mesto u proizvodnji zauzima i pogon za proizvodnju elinih konstrukcija i graevinske bravarije.

ROLOMATIK Buinsko polje 252, PF 14 31250 Bajina Bata tel: +381 31 869 007 869 018 869 418 fax: +381 31 869 407 info@rolomatik.com www.rolomatik.com

Rolomatik poseduje i svu neophodnu mehanizaciju i maine za bre i kvalitetnije izvoenje graevinskih radova www.build.rs

62

promo

PUNOM PAROM
Rekonstrukcija Rumunske eleznice na trasi izmeu Konstance i Bukureta obuhvatala je obimnu upotrebu materijala firme Naue GmbH&Co.KG. Ova trasa je duga oko 225km, a posao je izvoen u dve faze, i predstavlja deo 4. panevropskog koridora ukupne duine od 1.395km. Projekat je zapoet kako bi se omoguilo putovanje veim brzinama. Kada posao bude zavren, putniki vozovi e moi da se kreu brzinom od 200km/h, dok e teretni vozovi imati mogunost da putuju i do 140km/h. Predvieni saobraaj na ovoj trasi bie 224 voza dnevno, a trasa e biti povezana sa ETCS Evropskim Sistemom kontrole vozova. Procenjen na oko 665 miliona evra, ovaj projekat je zapoet u aprilu 2008, a rok za zavretak radova odreen je za 2009. godinu. Faza 1 projekta je trasa od Bukureta Sever do Bukureta Baneaza, i od Fetestija do Konstance. U drugoj fazi projekta, radovi e se vriti na delu trase koji povezuje Baneazu sa Funduleom, a zatim do Fetestija.

U PRAVcU MODERNIzAcIJE TRASA

Kompaniju Belmont upoznali ste u prolom broju kao zvaninog zastupnika najveeg evropskog proizvoaa geosintetika NaUE gmbh & Co. Kg iz Nemake. Sada vam, prema najavi, predstavljamo upotrebu geosintetika geomrea Secugrid i geotekstila Secutex, kod izgradnje i rekonstrukcije eleznikih saobraajnica

Secugrid najbolji izbor

Jedan od kljunih elemenata u poslu modernizacije bilo je iskopavanje postojee podosnove, do dubine od 1,5m, od nivoa ina, i zamena podosnove novim materijalom. Rad je obuhvatao instalaciju propilenske geomree Naue Secugrid, koja je zadovoljavala zahteve materijala u vezi sa tvrdim vorovima ili ekvivalentnim karakteristikama, pogodnim za sva tla. Maksimalno optereenje na istezanje u oba glavna pravca moralo je da bude vee ili jednako 30kN/m. Secugrid je ispunio ovaj zahtev, kao i sve druge razliite zahteve u vezi sa maksimalnim optereenjem na istezanje, izotropskom mreom, UV otpornou, radnom temperaturom i otpornou na kiseline. Jedna od stvarnih prednosti od kojih nacionalna eleznica moe da ima koristi jesu rezultati, kako merenja modula dinamike, tako i modula statike deformacije. Kombinovani rezultati dali su podatak od 3,06 negde oko 60% bolje nego to je zahtevano u specifikaciji. Secugrid je naroit proizvod i po tome to mu zavareni spojevi daju izuzetnu snagu kod primene na tlu razliitog sastava i mehanikih karakteristika, ukljuujui zemlju, iskopane prostore za bacanje otpada, izgradnju puteva, kao i za primenu u hidrogradnji. vrstoa spojeva takoe poboljava i preplitanje proizvoda.

64

www.build.rs

promo
Izvoenje radova
Sa stanovita instalacije, voz RPM 2002 omoguio je delimino inovativni pristup zadatku. Ovaj voz je u stanju da vri posao u jednom ciklusu podie postojee ine, iskopava materijal podosnove, isti i mea ga sa novim mineralnim materijalom, postavlja geotekstil i geomreu, instalira zatitni sloj na vrhu, postavlja sloj tucanika i konano postavlja ine. Ovaj voz je sposoban da ukloni stare pragove i da ih zameni novim, i da podesi ine.

Esktrudirani elementi imaju veliku snagu i malo se izduuju, a monolitne ravne trake stvaraju robusnu strukturu. Kombinacije korienjem kontinuirane duine ekstruzije, koje su zavarene na spojevima, daju Secugrid-u znaajne prednosti u odnosu na konkurenciju. Ovu inovaciju prihvatili su inenjeri niskogradnje irom sveta i to je bio znaajan faktor prilikom izbora za projekat Rumunske eleznice. to se karakteristika proizvoda tie, Secugrid se moe dobiti u obliku polietilenske ili polipropilenske smese, sa snagom istezanja od 20 do 400kN/m. Ovakav izbor investitoru ostavlja mogunost za optimizaciju materijala i samim tim i trokova gradnje. On se suprotstavlja sili istezanja tla uz vrlo malo izduenje to za posledicu ima trenutno povezivanje sila i preplitanje sa ispunom tla. Secugrid takoe nudi i prednosti u utedi trokova i zatiti ivotne sredine. Ove geomree mogu da sauvaju prirodne mineralne resurse smanjenjem debljine osnove smanjenjem potrebe za velikim zapreminama stabilizujue ispune tla.

Lakoa rukovanja je jo jedna prednost, to omoguava da se velike koliine brzo instaliraju, uz manje radne snage i nie trokove instalacije. Nije potrebna teka mehanizacija i posebne konstrukcione tehnike za samu geomreu, i ona se moe postaviti u svim vremenskim uslovima. Iznad Secugrid-a je sloj FPL (zatitni sloj), posle koga sledi agregat za tucanik, na kome lee betonski pragovi. U ugovoru Rumunske eleznice, Secugrid je izabran od strane ugovaraa, poto je bio trokovno najpovoljnija opcija za obezbeenje neophodnih tehnikih karakteristika. I dok su ostale geomree paljivo razmotrene, kljuni faktor u izboru Secugrid-a bio je odnos optereenje/istezanje. Ova mrea je, zahvaljujui svojoj krutosti, sposobna da odmah izvri disipaciju optereenja, koje moe da dovede do deformacija cele strukture. Upravo osobina niskog stepena deformacije jeste ona karakteristika koju konkurencija uporno pokuava da dostigne.

Kompletna jedinica je dugaka oko 2km i radi u dve smene, sa maksimalno 40 ljudi. Ima mogunost iskopavanja postojeeg materijala do dubine od 1,8m i omoguava da se posao obavlja po stopi od nekih 500m dnevno to je ogromna prednost u poreenju sa konvencionalnim tehnikama. I izabrana geomrea, kao i oprema za instalaciju predstavljaju inovativni pristup poslovima modernizacije na ovoj trasi Rumunske eleznice. Meunarodni znaaj ovog koridora zahteva visoke kriterijume, ne samo u kvalitetu gradnje ve i njenoj brzini

Primer sanacije kliZita na eleZnikoj PruZi uPotrebom geomrea secugrid

Distributer

www.belmont.si

BELMONT BG
Nikole Paia 1/3 11000 Beograd g.Mileta Gaji tel/fax: +381 11 30 37 383 mob: +381 64 38 00 942 www.belmont.si www.build.rs

65

energetska efikasnost
Novoizabrani predsednik SAD, Barak Obama, na konferenciji za novinare 15. decembra u ikagu, predstavio je tim strunjaka koji bi trebalo da sprovede veliku reformu na polju energetike. Promena kursa energetske politike trebalo bi da bude osnova za oporavak celokupne privrede Sjedinjenih Amerikih Drava, ali i mnogo vie od toga... Dobitnik Nobelove nagrade 1997, Stiven u (Steven Chu), imenovan je za Sekretara za energetiku, Liza Dekson (Lisa Jackson) za direktorku Agencije za zatitu ivotne sredine EPA (Environmental Protection Agency), dok e Kerol Brauner (Carol Browner), koja je bila na tom mestu u administraciji Bila Klintona, u novoj administraciji biti zaduena za koordinaciju Vladinih agencija po pitanjima energije i klimatskih promena.

ENERGETSKA EFIKASNOST

PUT DO EKONOMSKOG OPORAVKA SAD

Koliku teinu imaju pitanja energetske efikasnosti, naroito u okolnostima aktuelne globalne krize i aktuelnih goruih pitanja Bliskog i Srednjeg istoka i drugih podruja, pokazuje i velika panja sa kojom su svetski mediji ispratili izbor zelenog tima novoizabranog predsednika. Odluke koje su najavljene mesec dana pre zvanine inauguracije predsednika SAD mogu imati daleko jai odjek od kraha berze nekretnina jeseni 2007. ije emo prave posledice osetiti tek ove godine
Novoimenovani Sekretar za energetiku u izjavio je da ekoloki izazovi sa kojima se svet suoava nikako ne smeju da budu potcenjeni, ali da to ne znai da se ne mogu prevazii: Ono to svet bude uradio u narednih deset godina, imae ogromne posledice koje e se oseati vekovima. Moramo da prionemo na posao bez odlaganja. Novoizabrani predsednik Obama stao je na elo onih koji nastoje da krenemo napred s optimizmom i tihom reenou. elim da dam svoj doprinos i verujem da e SAD i svet uspeti da se izbore sa svim ekonomskim, energetskim i klimatskim izazovima. Londonski Gardijan je ocenio da je ovo do sada najotriji raskorak nove Amerike u odnosu na politiku prethodnih osam godina. Obama je na konferenciji priznao da je ve nekoliko predsednika obeavalo nov kurs u tom smislu, zakljuujui da ovog puta mora biti drugaije.

Green Dream Team

Din Karpinski, predsednik Lige konzervativnih glasaa, nazvao je Braunerovu i ua Green Dream Team-om (zelenim timom snova). Veina zapadnih analitiara apsolutno se slae sa njim. Braunerovu je Vaington Post jo u vreme prvog Klintonovog mandata opisivao reima: vrhunsko znanje i iskustvo zakonodavca ali dua aktiviste. Radila je sa Al Gorom, podravala Kaliforniju da smanji emisiju izduvnih gasova drumskih vozila pre federalnih zakona...

Imenujui tim, Obama je izjavio da e borba protiv klimatskih promena biti jedan od prioriteta njegove budue administracije, jednako kao i prekid zavisnosti SAD od uvozne nafte. U svom obraanju koristio je otru retoriku koja je pre karakteristina za suparniku, Republikansku stranku: Odluke koje emo doneti tokom sledeih nekoliko godina odredie kakvu emo zemlju i kakav svet ostaviti naoj deci i unucima. Svi znamo kakve probleme uzrokuje naa zavisnost od inostrane nafte. Ona sputava nau ekonomiju, bogati neprijateljske reime i ini nas zavisnim od nestabilnih regiona. Jedino to moe biti vea pretnja od ovih neposrednih opasnosti jeste dugoroni problem klimatskih promena. Ukoliko neto ne preduzmemo, bie sua i gladi u svetu, a mi emo postati rtve katastrofalnih vremenskih nepogoda koje e unititi nae obale. Obama je dodao da ima puno poverenje u tim strunjaka koji je okupio i da posle osam godina vie ne sme biti neispunjenih obeanja: Da bismo gospodarili sudbinom Amerike, moramo razviti nove forme energije i nove naine njenog korienja. Izvori energetske nezavisnosti su tu, oko nas. Oni lee u snazi vetra i Sunca, u novim usevima i u novim tehnologijama i inovacijama. To su resursi na koje moramo da se oslonimo ukoliko elimo da se reimo zavisnosti od nafte i da stvorimo novu naprednu ekonomiju, poruuje budui predsednik SAD.

68

www.build.rs

energetska efikasnost
u, poznat kao posveen advokat za zatitu ivotne sredine, nasleuje Buove inovnike iz sektora naftne industrije koji su po kratkom postupku cenzurisali sve naune izvetaje o globalnom zagrevanju, a budet EPA-e drastino kresali svakom prilikom. Obama se i direktno osvrnuo na ovo reima da je imenvanje ua signal celoj administraciji da e nauka biti uvaavana, a odluke zasnivane na injenicama. Njujork Tajms je istakao da u ima veoma osveavaju i nekonvencionalan pristup idejama koje bi trebalo da ree probleme celog sveta: on trai bolje automobile i zgrade, modernizaciju energetske mree... vrst stav da pitanja zatite cele planete, ne samo da bi trebalo, ve da se moraju i mogu reavati odmah, potie od njegovog ubeenja da je uvoenje savremenih tehnologija ostvarivo investiranjem kroz program javno-privatnog partnerstva, i jednako vano kao i postavljanje zakonske regulative... Meutim, svi se slau da Braunerovu oekuje najtei posao ona e koordinirati rad razliitih Vladinih agencija koje se bave energijom na ovaj ili onaj nain. Njeno postavljanje vieno je od strunjaka kao ozbiljan znak dobre volje da se stvari konano menjaju. Od nje se oekuje da uloi napor da EPA dobije zeleno svetlo za Cap and Trade program za emisiju ugljenika upravo inicijativu koja je blokirana od strane Buove administracije. koji stvaraju efekat staklene bate i zagaivae koji proizvode smog i kisele kie. Meutim, svi analitiari se slau u konanoj oceni izbor saradnika jeste vredan potovanja, ali da je beznaajan ukoliko sam Obama ne stavi ove teme u prvi plan, ili, kako je to rekao Njujork Tajms: Braunerova moe raditi od jutra do sutra na prikupljanju dobrih ideja i pakovanju u zakone koje e slati na Kapitol, ali, za proteklih osam godina videli smo da se nita nee desiti ukoliko predsednik ne eli da se desi.
Cap and Trade program (ogranii i trguj) zasnovan je na trinim intervencijama u cilju zatite ljudskog zdravlja na taj nain to prvo postavlja standard izrazito niske emisije gasova, a zatim dozvoljava trgovinu dobijenim dozvolama, pri emu na tritu (u okruenju) uvek ostaje ukupan zbir dozvoljene emisije. Na taj nain nije vano da li e jedan ili 1.000 aktera emitovati tetne gasove jer e njihova koliina, odreena zakonom, uvek ostati ista. Proizvoai tako mogu da sraunaju da li im se vie isplati da kupuju na tritu dozvole za emisiju dodatnih gasova ili da taj novac uloe u istije tehnologije. Sami proizvoai moraju redovno da mere, kontroliu i evidentiraju emisiju gasova podudarno sa nainom na koji predaju obraun za oporezivanje

poslednjih godina njihove pozicije u SAD dovoljno su jake da predstavljaju ozbiljnu konkurenciju naftnom lobiju koji je obeleio drugu polovinu XX veka. Gardijan je primetio da je samo dan nakon konferencije za Sekretara za poljoprivredu imenovan Tom Vilzak. On je poznat kao zagovornik upotrebe biogoriva jo iz dana kad je bio guverner Ajove, najveeg prozvoaa kukuruza i etanola u SAD. Poznata je njegova izjava da do 2030. SAD treba da proizvedu 60 milijardi galona (galon=4,4 litre) obnovljivog goriva godinje, nasuprot sadanjih 10. Prema istom tekstu RFA je, nudei reenja, od Obame traila milijardu dolara kratkoronih kredita za proizvoae bioetanola, i dodatnih 50 milijardi zajmova koje garantuje drava, a koji bi bili namenjeni za nove proizvodne kapacitete i potrebnu infrastrukturu. Posebna taka zahteva da se svaki proizvoa automobila koji sada dobija pozajmicu od drave obavee da e najkasnije 2010. praviti 85% vozila koja mogu da idu i na etanol. U tekstu se navode i tvrdnje Teda Paceka, efa Odseka za naftne tehnologije Univerziteta u Teksasu, da je biogorivo uvek gore po okolinu nego konvencionalno fosilno gorivo. On ukazuje i na neka poslednja istraivanja da biogorivo ima veu emisiju ugljenika, ali i ono pouzdanije da ima direktan uticaj na visoke cene hrane. Ovo potkrepljuje time da je aprila 2008. u izvetaju Svetske banke pokazano da je cena itarica skoila za 140% u odnosu na 2002. to je dovedeno u direktnu vezu sa sve veom upotrebom biogoriva. Evropa je na ovu temu imala poprilino burne diskusije poslednjih meseci 2008. Postignuti su prvi dogovori da se ogranii promena namene poljoprivrednog zemljita i uvede primena eme duplog bonusa za biogoriva koja nemaju veze sa hranom. Dakle, problem postoji, ali se ini pomalo cininim iznositi ga stojei na stanovitu upotrebe fosilnih goriva koja je ve ostavila nepopravljiv oiljak na prirodnim resursima i ivotu cele planete. Dodatno, u SAD i te kako poznaju i druge obnovljive izvore: Kalifornija i Teksas vode pravi mali rat u proizvodnji energije na vetar, geotermalne i solarne centrale deo su energetskog sistema ve decenijama, a sa poslednjim razvojem tehnologija koje garantuju visok stepen isplativosti, ovaj trend moe imati samo uzlaznu putanju. Da li e nova administracija SAD imati snage da, uz neminovno povlaivanje lobijima, ipak napravi vei iskorak ka novoj planeti? Izvesno je da postoji ogromna nada i snana vera biraa u mogunost dubljih promena u SAD. Sada se i ostatak sveta nada da bi, nakon oseke koja je krenula otuda, sada mogao doi veliki plimni talas koji vodi ka nekom boljem svetu

Dobra volja ili borba lobija?

Nakon konferencije mogli su se uti i komentari da je u ipak neiskusan u politici, a da e se Braunerova takmiiti za uticaj nad predsednikom sa savetnikom za nacionalnu bezbednost generalom Donsom, i savetnikom za ekonomska pitanja Samersom. Obamin tim za ekonomiju je i pre optuivan za prejake veze sa Wall Street-om nekoliko, a sada je i na zeleni tim baena senka sumnje zbog mogue pozadine najavljene promene kursa energetske politike. Naime, u Gardijanu je samo tri dana kasnije osvanuo lanak koji se fokusirao na priu iz Wall Street Journal-a da je Obamin tim imao ozbiljne konsultacije sa Udruenjem za obnovljiva goriva RFA (Renewable Fuels Association). RFA su osnovali sami proizvoai biogoriva, a

Njujork Tajms takoe ocenjuje da ovo nisu obini inovnici kakvi su uglavnom bili na tim mestima u Buovoj administraciji: Braunerova i u su ljudi koji veruju u autoritet i obavezu vlasti da nametne strogu kontrolu gasova

Najvea iNvesticija u saD u posleDNjih pola veka U svom nedeljnom radio-obraanju pre ove konferencije Obama je najavio najveu pojedinanu investiciju u SAD jo od 50-ih godina kada je izgraena mrea auto-puteva irom zemlje. Predstavljajui svoj plan za ekonomski oporavak, izmeu ostalog, naveo je i sledee: Prvo emo uloiti veliki napor da javne zgrade nainimo to energetski efikasnijim. Vlada SAD trenutno plaa najvei raun za struju na celom svetu i moramo unaprediti te objekte zamenom sistema za grejanje i ugradnjom efikasnih sijalica. Ovim neemo samo utedeti milijarde dolara, ve i vratiti ljude na poslove, jer... Otvoriemo milione radnih mesta, a novac poreskih obveznika zatitiemo principom use it or lose it (iskoristi ili izgubi) ukoliko neka od drava ne reaguje na vreme i uloi novac, izgubie ga. Tree, ovaj plan podrazumeva najveu modernizaciju i ulaganje u kolske objekte koje je ova zemlja ikada videla. Nove zgrade i novi raunari omoguie naoj deci savremeno kolovanje. Ukoliko elimo da budemo deo ekonomije XXI veka, moramo decu kolovati u zgradama XXI veka... istakao je Obama. Ve u naredne dve godine on najavljuje tri miliona novih radnih mesta, uglavnom u sklopu velike investicije obnove Vladinih zgrada, to bi za posledicu imalo zadravanje milijardi dolara u budetu narednih godina za obrazovanje, zdravstvo, i dalju implementaciju novih tehnologija www.build.rs

69

promo

TENSAR GEOMREE NA KORIDORU X

Lipex d.o.o. je zvanini distributer kompanije Tensar International za poLipex d.o.o. je zvanini distributer kompanije Tensar International za podruja Srbije, Crne Gore ii Makedonije. Kompanija Tensar je pionir ii lider druja Srbije, Crne Gore Makedonije. Kompanija Tensar je pionir lider na podruju proizvodnje ii primene geomrea. Od 1970. godine, kada na podruju proizvodnje primene geomrea. Od 1970. godine, kada je prvi put napravljena, integralna struktura proizvoda po specijalnom je prvi put napravljena, integralna struktura proizvoda po specijalnom postupku proizvodnje daje ovim proizvodima karakteristike potrebne za postupku proizvodnje daje ovim proizvodima karakteristike potrebne za razliite tipove primene. razliite tipove primene. Zavisno od tipa primene, razvijene su razliite vrste proizvoda: jednoZavisno od tipa primene, razvijene su razliite vrste proizvoda: jednoosne HDPE namenjene za izgradnju podpornih konstrukcija ii sanaciju osne HDPE namenjene za izgradnju podpornih konstrukcija sanaciju klizita, dvoosne od PP namenjene za stabilizaciju ii ojaanje slaboklizita, dvoosne od PP namenjene za stabilizaciju ojaanje slabonosivog tla, dvoosne od PP za ojaanje asfaltnih slojeva, kombinacija nosivog tla, dvoosne od PP za ojaanje asfaltnih slojeva, kombinacija netkanog geotekstila ii staklenih vlakana za ojaanje asfaltnih slojeva, netkanog geotekstila staklenih vlakana za ojaanje asfaltnih slojeva, trodimenzionalne HDPE geomree za kontrolu erozije i, od nedavno, trodimenzionalne HDPE geomree za kontrolu erozije i, od nedavno, TriAx geomree koje primaju ii raspodeljuju optereenje u tri pravca TriAx geomree koje primaju raspodeljuju optereenje u tri pravca namenjene za stabilizaciju slabonosivog tla. One poboljavaju ve, do namenjene za stabilizaciju slabonosivog tla. One poboljavaju ve, do sada, nedostine efekte Tensar tehnologije dvoosnih geomrea. sada, nedostine efekte Tensar tehnologije dvoosnih geomrea.
Koridor X (10), izmeu stanica Petrovaradin i ortanovci, zahtevao je kompletnu rekonstrukciju zbog dotrajalosti donjeg stroja pruge. Ovaj deo pruge pozicioniran je uz samo korito reke Dunav, pa samim tim vlanost zemljita jeste izuzetno velika izmeu 22% i 27%. Zbog geomehanikih karakteristika tla, bila je neophodna zamena donjeg nosivog tla u dubini izmeu 1m i 1,8m novim kvalitetnim materijalom. Na zahtev eleznica Srbije, a po preporuci Tensar International, uraena je izmena osnovnog projekta i usaglaena primena Tensar tehnologije (dvoosna SS geomrea) koju je uradio Saobraajni Institut CIP. Ovim reenjem predviena je zamena loeg materijala u dubini 0,3m do 0,5m, a kao dodatna beneficija upotrebljen je stari tucaniki materijal iz zastorne prizme. Zbog smanjenja zemljanih radova napravljena je uteda u novcu od minimum 30% i dodatna uteda u vremenu (zatvor pruge je trajao 75 dana). Ceo posao je zavren na vreme, a radovi su izvoeni u periodu od 1. septembra do 15. novembra 2005 godine. U toku izvoenja radova sve vreme je vren nadzor merenjem dinamikog modula, a dobijeni rezultati bili su iznad vrednosti zahtevanih za donji stroj posteljicu pruge. Stari tucaniki zastor razastrt iznad Tensar mree

Fotografija levo: izgled zemljita na kom je primenjena Tensar tehnologija

Svakodnevnim merenjem nivelete koloseka (u periodu povienog vodostaja Dunava, poplave u prolee 2006.god.), u ukrsnici Karlovaki Vinogradi, utvreno je da su koloseci gde je ugraena Tensar mrea stabilniji i po smeru i po niveleti od koloseka bez primenjene Tensar tehnologije. Na osnovu ove, i predhodnih primena, eleznice Srbije su izdale Uputstvo, saglasnost, za primenu Tensar tehnologije na mrei pruga Srbije

Saobraaj se odvijao i u ovakvim uslovima

LIPEX d.o.o Krianieva 12 a 11000 Beograd tel/fax: +381 11 2688 413 2688 816 lipex@EUnet.rs www.lipex.co.rs www.tensar.co.uk

70

www.build.rs

Najuspeniji pronalazai posmatrali su prirodu netremice i pokuavali da razumeju kako ona radi. U njoj je pronalaena inspiracija i raana elja za letenjem ili plovidbom pod povrinom vode, a izuavanje oblika, sistema, obrazaca i odnosa iz prirode dovodilo je, i dovodi, do irenja granica naih otkria i razumevanja sveta koji nas okruuje. Veliki korak na tom putu bilo je otkrie i usavravanje mikroskopa, a zatim i drugih alata koji nam otvaraju nova vrata i vode nas u mikrosvet prirode. Savremena tehnologija prikazuje nam ovaj svet u jarkim bojama, u odlinim rezolucijama, sniman kamerama sa vie od 20.000 slika u sekundi. On vie nije u kapi vode u koju zavirujemo kroz cev mikroskopa, sada je on na ekranima, moemo zakoraiti u virtuelnu realnost postavljenu prema njegovim originalnim uzorima, osvrnuti se, doiveti ga u jednakoj proporciji sa nama samima.

Ali, pored otkria lepote novog sveta, ono vanije je ponovno posmatranje prirode okom pronalazaa, ovog puta u novoj razmeri, i ponovno zapaanje njenih reenja i traenje mogunosti za njihovu primenu za dobrobit oveanstva. Nedavno je pokrenuta velika inicijativa koja bi pronalazaima, inenjerima, dizajnerima i projektantima trebalo da omogui neposredan pristup svim do sad prikupljenim informacijama i istraivakim radovima iz oblasti biologije. On-line konferencija za novinare odrana je 17. novembra 2008. god. povodom pokretanja sajta AskNature (Pitaj prirodu) ploda saradnje Denin Benjus i vodee kompanije za razvoj softvera u oblasti projektovanja Autodeska. AskNature je zamiljen kao prva svetska e-biblioteka radova biologa celog sveta koji bi trebalo da inspiriu njihove kolege istraivae iz oblasti softvera i inenjeringa, takoe iz celog sveta.
www.build.rs

Biomimikrija (bios ivot, i mimikos podraavaki) je dizajnerska disciplina koja trai odriva reenja korienjem obrazaca i strategija iz prirode koji su proli najtee testove evolucije i vremena. Sutinska ideja jeste da je Priroda, imaginativna zbog same potrebe, ve reila mnoge probleme koji su za nas veoma aktuelni i od presudnog znaaja za nastavak vrste: energija, proizvodnja hrane, kontrola klime, netoksina hemija, transport, ambalaa i mnogo toga drugog...

71

iveti u zelenom zenergija graditi zeleno

Bio mimikrija

zima 2008/09

energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade

sportske povrine obnovljivi

energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba

Potpuno besplatna on-line biblioteka jeste prva ove vrste formirana za javnu upotrebu, gde arhitekti, dizajneri i inenjeri mogu da potrae studije koje se bave analizom reenja razvijenih u prirodi, kako bi mogli da ih primene u sopstvenim projektima. Samo neki od zanimljivih primera za primenu su: kako razliiti organizmi filtriraju vazduh i vodu, koriste energiju Sunca, ili stvaraju netoksine boje i lepila... a primera je bezbroj.

Reenja inspirisana prirodom bie sortirana i prezentovana uz pomo Autodesk tehnologija. Ono najzanimljivije jeste ciljna grupa... Ovako ureena biblioteka bie razmenjena, pre svega, sa vodeim svetskim kompanijama koje koriste biomimikrijske strategije da stvore sledeu generaciju odrivih i efikasnih zgrada. Do sada su najee mehanika, robotika, i sline inenjerske oblasti imale ekskluzivno pravo na crpljenje ideja iz prirode.

Ona je takoe jedan od osnivaa kompanije Biomimicry Guild, koja od 1998. god. prua usluge kompanijama i organizacijama da pronau, analiziraju, razumeju i primene strategije iz ivog sveta prirode: Bez obzira na tehniki problem pred vama, veoma su visoke anse da se, jedno ili vie, od 30 miliona ivih bia, ne samo susrelo sa istim tim problemom, ve je uspelo da razvije efikasne strategije za njegovo reavanje.

Biomimikrija
ivotinje, biljke i mikrobi su savreni inenjeri. Oni su pronali ta radi, ta je odgovarajue, i najvanije, ono to traje ovde na Zemlji. Umesto da anje organizme, ili ih pripitomljuje kako bismo imali koristi od njih, biomimikrija se razlikuje od drugih bio-pristupa konsultovanjem organizama i ekosistema, i primenom osnovnih dizajnerskih principa u naim inovacijama. Ovakav pristup predstavlja sasvim novi pristup koji moe doprineti, ne samo inovativnom dizajnu i reenjima naih problema, nego i skretanju panje ljudi na znaaj ouvanja raznovrsnosti ivog sveta (biodiverziteta) na Zemlji koji ima jo toliko toga da nas naui.

Sada je ova prilika data i arhitektonskom inenjerstvu... Pitanja i problemi u graevinarstvu za koje odgovore i reenja moemo potraiti u prirodi su brojna: statika stabilnost objekta na tlu razliitog sastava, ema ventilacije i cevovoda (razmena tenosti i gasova), kompleksni sistemi proizvodnje i uvanja toplote i energije uopte, funkcionalni raspored prostorija i razliitih celina, organizacija kretanja, lagani materijali i irok spektar prirodnih boja... Istina je da su i pre dva veka postojali arhitektonski koncepti inspirisani prirodom, ali oni su se uglavnom svodili na prosto prenoenje formi iz prirode. Konstruktivni, i sistemi instalacija naih objekata, ve lie npr. na skelet i krvotok kimenjaka, ali jo uvek nema se utisak da smo zaista svesni ove bliske povezanosti, tj. univerzalnosti onoga to je ve nastalo i opstalo u nemilosrdnoj borbi evolucije. Iz tog razloga, ova biblioteka treba da doprinese i novom pristupu u obrazovanju inenjera svih profila, da se, jednako kao i svojim prethodnicima i postojeim saznanjima, okrenu samom izvoru prirodi.

Njena kompanija nudi alate i konsultantske usluge biologa koji razumeju i govore jezikom tehnike. Od decembra prole godine partner im je i Internacionalni arhitektonski i inenjerski biro HOK. Sajt Green Building je za izjavu meseca proteklog novembra izabrao upravo njene rei: Va projekat treba da doprinese okolini makar u onoj meri koliko je to inio ekosistem na istom mestu. Janine je na konferenciji povodom pokretanja sajta izjavila: Na cilj je da poveemo inovativne ljude sa najboljim idejama ivota, u proces u kom bi razvoj tehnologija doprineo kvalitetnijem ivotu ljudi. Da bismo ovo ostvarili, radimo neto to nikada do sada nije uraeno organizujemo svetsku literaturu iz oblasti biologije po funkcijama. Ono to danas vidite na sajtu zapravo je zaetak bioloki nacrti i strategije, proizvodi i dizajnerski crtei inspirisani prirodom... U narednim mesecima ova baza ideja e rasti kako budemo dobijali sve vie materijala iz oblasti biologije od naeg partnera Encyclopedia of Life (on-line biblioteka ivog sveta planete, www.eol.org). Takoe e rasti i aktivnost posetilaca: hiljade tragaa za idejama, naroito onih koji su ve u mrei okupljenoj na sajtu www.wiserearth.org (Wiser Earth Mudrija planeta Zemlja)

posmatrati prirodu kao model, merilo i mentora

Model biomimikrija je nova nauka koja izuava modele iz prirode i sjedinjuje forme, procese, sisteme i strategije kako bi reila probleme oveanstva na odriv nain. Merilo biomimikrija koristi ekoloke standarde da sudi o odrivosti naih inovacija. Nakon bezmalo etiri milijarde godina evolucije priroda je shvatila ta zaista slui svrsi i traje. Mentor biomimikrija je nov nain posmatranja prirode. Ona je uvod u eru koja se zasniva, ne na onome to moemo uzeti iz prirode, ve na onome to moemo od nje nauiti.

majka priroda
Denin Benjus (Janine Benyus), pokreta sajta AskNature, osniva je Instituta za biomimikriju i autorka knjige Biomimikrija Inovacija inspirisana prirodom, koja je ujedinila arhitekte, dizajnere i inenjere u novom pristupu svoji projektima.
www.build.rs

72

ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi

degradiranog zemljita kod povrinske eksploatacije

U Srbiji postoji veliki broj rudnika uglja, kamenoloma, glinita i slinih povrina koje se nakon eksploatacije preputaju prirodnoj rekultivaciji procesu koji tee veoma sporo, meri se desetinama godina, dok na nekim lokacijama nije mogu. Pravilan pristup rekultivaciji podrazumeva planski postupak, na osnovu baze podataka
marija ivanovi, dipl. in. pejzane arhitekture

mere pri rekultivaciji degradiranog zemljita

Generalno posmatrano, u okviru rekultivacije degradiranih povrina potrebno je primeniti tehnike, bio-tehnike i bioloke mere. Tehnike mere doprinose poboljanju otpornih i deformabilanih karakteristika odlagalita, koje direktno utiu na poveanje erozione stabilnosti kosina. Bio-tehnike mere, zajedno sa tehnikim merama, doprinose brem postizanju i odravanju trajne stabilnosti odlagalita. Bioloke mere podrazumevaju primenu poljoprivrednih i umskih melioracija, koje doprinose stabilnosti i odravanju rekultivisanih povrina, ali su mnogo znaajnije sa aspekta revitalizacije prostora i uspostavljanja prirodnih biocenoza. Znaajnu ulogu u biolokim merama imaju hortikulturne vrste. Pre formiranja odlagalita, prva faza tehnikih mera je stabilizacija podloge za budue odlagalite i njeno planiranje, odvodnjavanje ili postavljanja sistema za odvodnjavanje. Nakon ove faze, nasipa se jalovina i fazno formira odlagalite. Podloga, tj. zemljite na kome se formira odlagalite, moe imati nepovoljne geomehanike karakteristike. Za ojaanje podloge mogu se koristiti tkani geotekstili ili geomree. Elementi za ojaavanje, koji su izraeni od tekstila, otporniji su na oteenja u odnosu na polimerne mree sa vrstim takama spoja. Geomree imaju nii koeficijent rasteznosti od geotekstila, ne prilagoavaju se terenu i optereenjima u istoj meri. S obzirom da su odlagalita izloena dejstvu povrinskih i podzemnih voda, neophodno je postaviti drenane sisteme. Netkan geotekstil se moe koristiti za oblaganje drenanih cevi. U ovom sluaju, imaju vanu ulogu filtriranja vode, tako da sitne estice tla ne mogu ulaziti u drenau. Ispitivanja drenaa nakon dueg vremena, pokazala su da se sa spoljne strane geotekstila stvorio tanki sloj (oko 2-3mm) sitnih estica, koje su delimino prodrle i u zrnasti sloj do dubine priblino 20mm.

Upotrebom netkanog geotekstila moe se primeniti drenaa bez drenane cevi. Fazno formiranje odlagalita podrazumeva nasipanje sloja jalovine odreene debljine, ime se stvaraju uslovi za ravnomernu meavinu geolokih slojeva. Po zavrenom nasipanju potrebno je povrinu isplanirati i primeniti mere stabilizacije tla. Nakon konsolidacije ovog sloja jalovine, nasipaju se sledei slojevi, dok se ne zavri nasipanje odlagalita do projektovane kote. Za stabilizaciju tla, kao i u prethodnom sluaju, koriste se geomree i geotekstili. Sledea mera je planiranje zavrnih horizontalnih i kosih povrina odlagalita u funkciji postizanja maksimalne stabilnosti terena.

Planiranje je potrebno izvesti u nekoliko faza. Posle zavrenog planiranja, izvode se podzemni objekti, ako su planom predvieni (sistem za navodnjavanje i/ili odvodnjavanje, infrastrukturni objekti, jame za sadnju i sl.), a moraju biti u funkciji stabilnosti terena. Nakon primenjenih tehnikih mera slede bio-tehnike mere rekultivacije. Bio-tehnike mere podrazumevaju pravilan izbor i primenu vegetacije koja e, zajedno sa tehnikim merama, dovesti do trajne stabilnosti, kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom pravcu. Na skoro horizontalnim lokacijama, po zavretku tehnikih mera mogu se primeniti bioloke mere rekultivacije odlagalita.

www.build.rs www.build.rs

pr o s t or no pl a nir a nje
73

Novi materijali i tehnologije omoguavaju da se u mnogim oblastima graevinarstva ostvaruju znaajna poboljanja u domenu bre, sigurnije, efikasnije izgradnje, odravanja i sanacije graevinskih objekata, pre svega niskogradnje, iako neki materijali imaju iroku primenu u sveri zatite ivotne sredine i visokogradnje.

rekultivacija

sportske povrine obnovljivi

energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba

Bioloke mere
Bioloke mere primenjuju se u zavrnoj fazi rekultivacije. Bioloka rekultivacija podrazumeva podizanje ratarskih, voarskih kultura, poumljavanje Svee odloeni materijali, nakon tehnike rekultivacije, sleu se jo jednu do dve godine i stvaraju mikrodepresije zbog ega redosled setve ratarskih i voarskih kultura tee sledeim redom: prva godina strna ita druga godina graak ili grahorica kao zelenino ubrivo trea godina lucerka kao dugogodinji usev. Na deponovanim materijalima povrinskih iskopa, mogua je rekultivacija niskim kulturama. Da bi se proces odvijao brim tempom, neophodno je unositi velike koliine organske i mineralne materije kako bi se nadoknadio nedostatak osnovnih hranljivih elemenata, naroito azota i fosfora. Pored setve kultura za zeleno ubrivo i lucerke, zemljitu se dodaju stajnjak i kre. Nakon ove faze, formiraju se plodoredi penice, kukuruza, jema, uljane repice, soje i suncokreta.

gue pretvoriti u povrine pogodne za poljoprivrednu proizvodnju. Rekultivacija se u ovom sluaju vri poumljavanjem. U prvim godinama rada, na degradiranim povrinama iskopa uglja u Kolubari, podizane su iste kulture liarskih i etinarskih vrsta, a kasnije se prelo na meovite kulture. Od liarskih vrsta koriene su: javor, jasen, lipa, jova, bagrem i hrast. Od etinarskih vrsta upotrebljene su: crni, beli i vajmutov bor, ari, smra, duglazija. Bolji rezultati postignuti su etinarskim vrstama iji prijem i prirast ne zaostaju u poreenju sa zasadima na normalnim umskim zemljitima. Jova je na vlanim delovima odlagalita imala bujan razvoj, dok su ostale vrste imale zadovoljavajue rezultate. Preporuuje se da se prilikom bioloke rekultivacije koriste autohtone vrste. Sanacija glinokopa Tomaanci, predvia da bioloka rekultivacija prati radove na tehnikoj sanaciji. Delovi kopa koji uu u zavrne kosine sukcesivno e se ozelenjavati, to omoguuje prirodan sled pojavljivanja autohtone vegetacije. Ukoliko je tehnika rekultivacija adekvatno obavljena, povrinski kopovi mogu se pretvoriti u ume, livade, panjake, vonja-

sredina osetljiva u pogledu nastanka i razvoja procesa kako unutranjih, tako i povrinskih oblika erozije. Analizu erozione stabilnosti treba izvriti uvaavajui: fiziko-mehanike karakteristike prirodnog tla i odlagalita, pokazatelje filtraciono strujnog toka, verovatnoe pojave velikih voda, geometrije odlagalita, kao i drugih specifinih pokazatelja koji mogu uticati na erozionu stabilnost. Na odlagalitima postoje uslovi za nastanak povrinskih i unutranjih oblika erozije. Neki od povrinskih oblika erozije nastaju kao posledica postojanja unutranje erozije. Lokacije osetljive na nastanak povrinskih oblika erozije su kosine i depresije, nastale kao posledica unutranjih erozionih procesa. Nastanak povrinskih oblika erozije na kosinama prouzrokuje voda, koja na kosinu dospeva: kao atmosferski talog, isticanjem podzemne vode na kosini, od navodnjavanja, ili njihovog istovremenog delovanja. Voda na kosinama moe da prouzrokuje spiranje estica zemljita, plastino teenje, klizanje, odrone ili formiranje jaruga, to zavisi od koliine i energije povrinske vode i fiziko-mehanikih osobina zemljita koje izgrauje povrinu kosine.

Do sada su na rekultivisanim povrinama najee podizani vonjaci. Na Polju B, rudarskog basena Kolubara, podignut je eksperimentalni vonjak sa 14 kultura (jabuka, kruka, dunja, ljiva, kajsija, vinja, breskva, leska, badem, orah, pitomi kesten, jagoda, kupina, malina) i vinova loza. Za vei broj ovih kultura, pokazalo se da se uspeno mogu gajiti. Pojedino voe moe se gajiti samo ukoliko su iskljuene pojave mikrodepresija, a na glinovitom tlu obezbeeno navodnjavanje i odvodnjavanje. Na peskovitom supstratu Polja D, posaene su 4 sorte jabuka. Nakon dve godine uzgoja, ocenjeno je da je razvoj uspean. U naoj zemlji je praksa da se u poetnim fazama otvaranja povrinskih kopova formiraju takozvana spoljna odlagalita. Usled tenje da zauzmu to manje plodnog zemljita, odlagalita se diu na maksimalne visine, usled ega ih je tehniki nemo-

ke, povrtnjake, deponije otpada za period od 10 godina uz mogunost rekultivacije i formiranja novih zelenih povrina, rasadnike, nova groblja, vodene akumulacije. Na deponovanim materijalima povrinskih iskopa, mogua je rekultivacija niskim kulturama. Da bi se proces odvijao brim tempom, neophodno je unositi velike koliine organske i mineralne materije kako bi se nadoknadio nedostatak osnovnih hranljivih elemenata, naroito azota i fosfora.

Odlagalite je sredina, pogodna za nastanak filtraciono strujnih tokova, zbog prihvatanja podzemnih voda po obodu odlagalita iz prirodnog tla i infiltracije povrinskih voda. U uslovima nastanka filtraciono strujnih tokova u razliito poroznim sredinama, dolazi do promena brzina i filtracionih sila, odnosno intenziteta unutranjih erozionih procesa. U uslovima pojave i razvoja intenzivnih filtracionih strujanja, tehnika mera koju je mogue primeniti, jeste injektiranje bentonitskim glinama ili geosintetikom kako horizontalnih povrina odlagalita, tako i kosina, to dovodi do ublaavanja i smanjivanja intenziteta unutranjih erozionih procesa. Spreavanje povrinske erozije, vri se smanjenjem vode koja dospeva na kosinu, sistemom kanala za odvodnjavanje sa obaveznim obodnim kanalom i drenaom ili geosintetikom. Upotrebom geomrea,

kontrola erozionih procesa

Nastanak erozionih procesa zavisi od stepena izvedenosti tehnikih mera i mogunosti pojave neoekivanih ekcesivnih prirodnih ili antropogenih pojava. U pogledu erozione stabilnosti, odlagalite formirano sa primenom tehnikih mera, je heterogena, uslovno konsolidovana
www.build.rs

74

ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi

povrinski sloj zemljita moe se zatititi od erozije. Postavljaju se i uvruju klinovima, a zatim prekrivaju supstratom pomeanim sa semenom trave ili se zatravljivanje vri hidrosetvom. Drugi nain kontrole erozionih procesa je postavljanje geomembrana. Geomembrane proizvedene od prirodnih vlakana jute ili konoplje, sastoje se od prirodnih celuloznih voala kao noseeg sloja, semena trave i aditiva za ubrzan rast. U cilju spreavanja erozije koristi se i vegetacioni geomat koji se sastoji od tankog sloja netkanog geotekstila koji je zaiven za prirodno platno sastavljeno od meavine semena trava. Ako se ovim merama doda i pravilan izbor vrsta za biotehnike mere, uz njihov pravilan raspored, moe se raunati na postizanje trajne stabilnosti u funkciji vremena.

Zakljuak
U Srbiji jo uvek nije razvijena svest o negativnim uticajima eksploatacije uglja, kamena, gline, kao i svest o ekolokim katastrofama koje moe izazvati nepravilno projektovanje deponija. Kod nas se u veini sluajeva primenjuje tzv. prirodna rekultivacija degradiranih povrina (mada bi odgovarajui termin pre mogao biti preputanje sluaju), jalovina se odlae na neadekvatan nain u blizini samog iskopa, povrinski plodni sloj zemljita trajno se unitava neadekvatnim odlaganjem... Materijali koji su veoma efikasni u sanaciji deponija i degradiranih povrina, u naoj zemlji se skoro i ne upotrebljavaju, da li zbog toga to teko prihvatamo novine ili zbog njihove cene? Cena ne moe biti odgovor, jer ono to njima uvamo zapravo nema cenu. Geosintetika se pokazala kao najefikasniji materijal iroke primene. Njeni gradivni elementi obezbeuju veliki kvalitet i vienamensku upotrebu u niskogradnji, visokogradnji, zatiti ivotne sredine... Bez obzira na visoku cenu ovih materijala, njihova upotreba je neophodna i u potpunosti opravdana

Pregled rekultivacije povrinskih rudnika na teritoriji republike Srbije

Kolubarski rudnik U periodu 1957-1969. godine, poumljeno je 110ha. U periodu 1977-1996. godine, biolokom rekutivacijom zahvaeno je 981ha Degradirano je 2.500ha zemljita. U periodu 1970-1993. godine, biolokom rekutivacijom obuhvaeno je 546ha Na jalovitima Bor i Veliki Krivelj izvodi se i tehnika i bioloka rekultivacija. Na degradiranim povrinama rudnika do sada je zasaeno 1.600.000 sadnica liara Projektom je predviena bioloka rekultivacija, a 50% povrine planirano je za poljoprivredne kulture Na kopu Potisje Kanjia izvedena rekultivacija za turistiko-rekreativne svrhe sa vodenim povrinama na depresijama. Na kopovima Majdan I, Majdan II i Polet, Novi Beej, u toku je izvoenje rekultivacije za turistiko rekreativne svrhe sa vodenim povrinama na depresijama. Na kopu Zorka Nemetali, abac, projektom je predviena bioloka rekultivacija Na kopu ljunkara, Bela Crkva, 6 depresija je ispunjeno vodom, od ega je jedna rekultivisana u gradsko jezgro. Naputena ljunkara, Vrnjaka banja je primer spontanog prirodnog uspostavljanja biocenoza

Kostolaki rudnik Kopovi Bor, Veliki Krivelj, Cerovo, Majdanpek, Jama Bor Kopovi kamena Zorka nemetali, abac Kopovi opekarske sirovine Potisje Kanjia, Polet, Novi Beej, Zorka Nemetali abac, Toza Markovi i dr.

Kopovi ljunka i peska ljunkara, Bela Crkva, ljunkara, Vrnjaka Banja, i dr.

Asocijacija za ponovnu upotrebu graevinskih materijala BMRA (Building Materials Reuse Association) neprofitna je obrazovna i istraivaka organizacija iz SAD ija je misija da dovede u red upravljanje graevinskim otpadom kako bi mogao ponovo biti korien ili recikliran. Ciljevi organizacije su: smanjenje eksploatacije i potronje novih sirovina izbegavanje zauzimanja zemljita za trajno odlaganje ovih materijala stvaranje novog trita i poveanje isplativosti gradnje.

Na ovaj nain se takoe otvara mogunost za nova radna mesta, naroito za radnike nieg i srednjeg obrazovanja. Budui da organizacija irom SAD ve ima preko 1.300 mesta gde graevinari mogu ostaviti ili nabaviti polovan graevinski materijal i proizvode, neophodan je vei broj radnika koji bi prikupljeni materijal razvrstali i spremili za ponovnu upotrebu. Za sada, samo u Kaliforniji ima 178 mesta za prikupljanje sirovina i materijala, u Teksasu 82, u dravi Njujork 78 etiri centra su otvorena i u Kanadi, a uskoro se oekuje i prodor ove inicijative i u Evropi.
www.build.rs www.build.rs

BMRA promovie svoje ciljeve kroz irok spektar akcija i irenja informacija okrenutih javnosti, institucijama i vladinim organizacijama kako bi podigla svest o znaaju korienja polovnih graevinskih proizvoda i sirovina. Ovakva pojava nije nita neobino u naoj graevinskoj praksi, makar bila uslovljena isto ekonomskim, a ne i ekolokim razlozima. Meutim, organizovanija akcija u ovom smeru moda bi mogla biti put ka izgradnji npr. stambenog prostora za socijalno ugroene

z a niml jivo s t i
75

sportske povrine obnovljivi

energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba

tr a n sm at er ijali

BuildingGreen LLC, izdava Environmental Building News (EBN) i GreenSpec Kataloga (o kom smo pisali u Buildu br. 6), sedmu godinu zaredom proglasio je 10 najzelenijih proizvoda godine na Greenbuild Expo-u u Bostonu. Ova lista, prema miljenju urednika sajta, sadri najzanimljivije proizvode koji su predstavljeni kod njih. Integrity Block je blok od sabijene zemlje koji se moe koristiti kao jeftinija zamena za betonske blokove za zidanje. On sadri preko 60% recikliranog graevinskog materijala i upola manje portland cementa od standardnih betonskih blokova, dok je za njihovu proizvodnju potrebno i do 40% energije manje (www.integrityblock.com). Emerald Safe n Sound unutranja vrata od punog jezgra firme Masonite imaju ispunu od stabljika suve trave, dok su lica od prirodnog drveta sertifikovanog prema FSC (www.masonite.com). PlybooPure proizvoaa Smith + Fong je prvi bambusov parket koji nosi FSC standard, a kao lepilo je korien poliisocijanurat bez formaldehida i sa veoma malom emisijom gasova (www.plyboo.com).

najZeleniji ProiZvodi 2008.

www.buildinggreen.com/press/topten2008/index.cfm

O Ecotextile je tkanina od 100% organskog pamuka i vlakana drugih biljaka: lan, bambus, svila, itd. (www.oecotextiles.com). The Matrix Total Home System, firme NTI, je integrisani ureaj koji kombinuje standardni gasni kotao sa dodatnim sistemima za zagrevanje vode i vazduha u prostorijama putem ventilatora. Prema navodima proizvoaa, na ovaj nain iskorienost utroenog gasa moe biti i 30% vea nego kod klasinih kotlova, dostiui godinju efikasnost u potronji (AFUE annual fuel utilization efficiency) od 94 za zagrevanje vazduha i 92,7 za zagrevanje vode, uz energetski faktor od 0,85 za grejanje vode (www.nythermal.com). Agilewaves Resource Monitor omoguava vlasnicima stambenih i poslovnih objekata precizne podatke o utroku elektrine energije, gasa i vode. Ceo pregled moe se imati i putem Interneta (www.agilewaves.com).

The SunCache je solarni kolektor (integral-collector-storage ICS) za zagrevanje vode. Nainjen je kao polietilenski krovni element ispunjen vodom (bez posebnog pritiska), pomou koje greje vodu za domainstvo. Relativno jeftin, ovaj proizvod preko bakarnih aplikacija zagreva 190 litara vode u sopstvenom rezervoaru. Kada pustite toplu vodu, voda iz sistema prolazi kroz cev unutar ovog rezervoara i preuzima toplotu zagrejane vode preko bakarnih aplikacija (www.harpiris.com).

Natura Paint, firme Benjamin Moore, koristi bazu i pigmente bez lakoisparavajuih organskih sastojaka (Volatile Organic Compounds VOC). Boja sadri 100% akrilne smole koja je, prema reima kompanije, dostigla zeleni standard Master Painter Instituta kao i 2009 GS-11 standard koji se dobija od strane Green Seal (Zeleni peat) za nekodljivi hemijski sastav proizvoda i postojanost boja (www.benjaminmoore.com). PolyWhey, firme Vermont Natural Coatings, jeste premaz za drvo koji kao vezivo koristi reciklirane proteine, nus-proizvod mlekarske industrije. Ovi premazi nose oznaku LEED, ne sadre toksine teke metale. A VOC nivo im je ispod 180g/L (www.vermontnaturalcoatings.com).

Rainwater H2OG je modularna cisterna za vodu poput one australijske koju smo vam predstavljali u br. 6. U njih se sakuplja kinica i uva za zalivanje bata, veernice, ili se filtrira za upotrebu u domainstvu

76

www.build.rs

ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi

dravni hoBi
Nauno-struni skup Energetska efikasnost 2008 odran je 28. i 29. novembra (sala hotela elezniar, Vrnjaka banja) u organizaciji asopisa Energetske tehnologije i Menadment, inovacije, razvoj, drutva za sunevu energiju Srbija Solar, drutva za menadment, inovacije i razvoj Srbija Invent i Drutva za energetsku efikasnost Bosne i Hercegovine. Skup je otvorio i vodio prof. dr Miroslav Lambi, predsednik UO Srbija Solar (na fotografiji). Tematske oblasti najbolje oslikavaju sveobuhvatan pristup temi: efikasnost, energetska efikasnost, termoenergetska postrojenja, solarna energija, energija vetra, geotermalna energija, energija biomase, biogas, sistemi za kogeneraciju, toplotne pumpe, kotlovi, razmenjivai toplote, racionalna potronja, distribucija, pouzdanost, odravanje, ekonominost, stanje i iskustva u primeni, razvoj, inovacija, standardi i kvalitet, politika primene, oprema i softveri. Meutim, lini utisak je da je atmosfera podseala pomalo na zavereniku. Daleko od oiju medija i odgovornih iz vladinog sektora, sabrani uesnici su pre mogli liiti na aku entuzijasta nego na strunjake koji zaista mogu znatno da unaprede graevinske i druge projekte, pa i samo poslovanje, prvenstveno u smislu uteda svake vrste. Njihovo znanje i angaovanje, i posle vie od tri decenije, ne pokazuje znaajne rezultate na irem, dravnom nivou. Tako npr, relativno retki privatni projekti instalacije sistema solarnog zagrevanja vode, u kojima uestvuju kao projektanti, nadzorni organ ili izvoai, donose benefit samo pojedincima ili pojedinim ustanovama (raduje to to su na skupu bili predstavnici tehnikih slubi bolnica, mahom iz AP Vojvodine, elei da saznaju vie o solarnoj energiji i njenoj primeni u matinim ustanovama). Za itaoce Builda je posebno zanimljivo da pomenemo izlaganja u vezi sa iskoriavanjem energije vetra i malih akumulacija vode, i integracija ovih sistema u energetsku mreu Srbije, zatim primenu geotermalnih i solarnih sistema za grejanje prostora, te upravljanje otpadom i sl. Verovatno e mnogima zvuati kao bajka podatak da samo iskoriavanjem potencijala vazdunih struja nad Srbijom, moemo, od uvoznika, postati izvoznici elektrine energije (Zar ve nismo? Ne, nismo...), a tu su jo i biomase, solarni, hidro i geo potencijal... Priamo, alimo, nadamo se i pesme pevamo o rezervama uglja (kau da samo na Kosovu ima toliko da se ceo svet greje naim ugljem) i junim tokovima (po bratskoj ceni), a oko uiju, nad glavom i pod nogama, besplatna i neiscrpna energetska sirovina u bar pet pojavnih oblika, eka da je se setimo. Njeno ime je, na engleskom obnovljivi izvori energije, to na srpskom znai da nema ogranienih zaliha jer se obnavljaju sami od sebe, iz asa u as, a oni dalje vode ka neem to se, opet na engleskom, zove odrivi razvoj, tj, na srpskom koliko god ovih izvora da potroimo, ostaviemo isto toliko i narednim generacijama. Jedino to stoji na ovom putu jeste neto to se na engleskom zove monopol, iliti na srpskom EPS, EMS i sl.

pie: Mladen Bogievi

Srbija Solar
Drutvo Srbija Solar vri edukaciju kadrova za rad u solarnoj i optoj energetici, izrauje softvere, odrava kurseve, seminare i druge oblike strunog osposobljavanja za primenu solarne i opte energije, zatim prua i struno-tehniku pomo za projektovanje, programiranje, pravilno funkcionisanje i rad energetskih postrojenja, itd Republika Srbija, ne samo da ne ini nita kako bi se oslobodila energetske zavisnosti, ili je bar ublaila, ve ini sve kako bi zadrala monopol nad kompletnim protokom energije. Za putanje u rad minihidrocentrale na teritoriji RS potrebno je ravno 36 razliitih papira, a odobrenje nadlenih nije vremenski uslovljeno, pa zavreni pogoni ostaju na ekanju godinama. Objanjenje da nema novca za nadogradnju mree dodatnim, treim naponskim prstenom, jednostavno ne stoji. Mogue je prosto dozvoliti lokalnu primenu dok se ne steknu uslovi za vie. Ili nije? Po samoj definiciji, monopol ne trpi konkurenciju bilo kog obima, i uvek je otvoren da saslua inicijative i ponudi adekvatna obrazloenja zato one nee biti usvojene. Strani obiaj podsticanja proizvodnje obnovljive energije ovde se smatra paganskim, a svako ko pokua naglas da kae da energetska nezavisnost, ak i ovakve Srbije, ne mora biti daleka budunost, dobija status Belog vraa. Mehanizmi monopola su jednostavni, oprobani, i jednostavno rade posao. Energija je skup hobi, naivno je verovati da su oni naivni, i ne znaju sve ovo...

www.build.rs

e ner ge t sk a efik a s no s t
77

energetSka efikaSnoSt

sportske povrine obnovljivi

energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba

SvetSka ekonomSka kriZa, ekoloko reSetovanje SiStema i SimProlit SiStem

Stvoriti neto ni iz ega veni je neostvaren san od pamtiveka! napraviti perpetuum mobile - mehanizam koji e se veno kretati bez interakcije sa okolinom elja je koja milione ljudi pokree vekovima na brojne eksperimente! Stvoriti panaceu - mitoloki univerzalni lek protiv svih bolesti i danas je aktuelna tema kojom se bave mnogi farmaceutski instituti irom sveta. Svi ovi pokuaji u raznim kulturolokim sistemima irom sveta svrstavaju se u predmet delovanja alhemiara, univerzalnom nazivu strunjaka zasnovanom na metafori vulgarizacije njihovih pokuaja da putem hemijskih reakcija i pretvaranja jedne supstance u drugu stvore dragocene metale, filozofski kamen, univerzalni rastvara materije, teno zlato i druge supstance koje poseduju udesna svojstva. meutim, savremeni alhemiari sebi prisvajaju daleko vei i opti znaaj, definiu svoj zadatak kao manipulaciju ovekom ili njegovim pojedinanim svojstvima (svest, duh, dua, telo, energija ivotnih procesa), razmatrajui ih pri tom iskljuivo kao supstance podlone interakciji sa samo njima poznatim reagensima sposobnim da, poput hemijskih procesa, diktiraju i upravljaju transformacijom homo sapiens-a, razumnog ovekolikog bia u homo sapiens sapiens-a, razumno-razumnog ovekolikog bia.

Autor Simprolit sistema PhD (DTech) Milan Devi, D.Civ.Eng. Akademik Akademije tehnolokih nauka Ruske Federacije Akademik Meunarodne Akademije tehnolokih nauka akademik Srpske akademije inovacionih nauka Doktor tehnologije graenja i inenjeringa u graevinarstvu

Perpetuum mobile
Upravo u tom kreiranom prototipu razumnog na razumnim osnovama humanoida i jeste sva njihova alhemija deklarisati razumna polazita za definiciju i kontrolu razvoja razuma ovekolikog bia, polazei samo i iskljuivo od sopstvenog sistema prioritetnih vrednosti! Pri tome, savremeni alhemiari definiu te svoje kvazi-inovativne principe prioritetnih vrednosti kao globalizaciju svega i svaega, sa optim ciljem da postojee elementarne sisteme vrednosti podrede svojim interesima, da perpetuum mobile pretvore u perpetuum profitabile, koji e beskonano funkcionisati, bez obzira na kolateralne tete po ljudski rod. Naravno, to se projektovanom homo sapiens sapiens biu uvija u oblande ljudskih prava, demokratije, slobode izbora mimo svih pravila morala i religije da se sve lake proguta, sve po principu da aa ui ite au meda, smijeane najlake se piju.... Profit, profit, profit ali realnih finansijskih sredstava nema ma nije vano, tampaj novanice i pokrivaj ih berzanskim papirima...

78

www.build.rs

ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi

Profit, profit, profit ali realni izvori energije su ogranieni ma nije vano, dii cenu nafte na 100, 150, 200 dolara za barel, samo neka se proizvodi .... Profit, profit, profit ali danas je u svetu proizvedeno i uskladiteno vie robe nego je oveanstvu uopte potrebno za narednih nekoliko godina ma onda gradi, bilo ime, bilo ta, samo gradi, to vie i to skuplje...

Profit, profit, profit ali banke realnih finansijskih sredstava nemaju ma nije vano, tampaj novanice i pokrivaj ih berzanskim papirima... I tako se zatvori krug, stvori se perpetuum profitabile, naduvan poput balona, koji se iz meseca u mesec, iz dana u dan poveavao, poveavao, poveavao...

time smo sve blii izlazu iz krize sistema vrednosti i sve blii blagodetima harmonije sa prirodom! Savremenim kompjuterskim renikom reeno operativni sistem moramo da oistimo od svakojakvih virusa, da oslobodimo radnu memoriju pretrpanu raznim nepotrebnim i kvaziistinitim informacijama, da blokiramo pristup reklamnim porukama iji je iskljuivi cilj izmena naeg sistema vrednosti, da lino odaberemo i instaliramo samo algoritme koji funkcioniu iskljuivo na principima proverenim prirodom...

veliki prasak, pad sistema i resetovanje

A onda Veliki prasak, veliki Profitres koji po celom svetu domino efektom razrui sve KvaziProfiSisteme kao kule od karata, trajno, nepovratno, dovodei u pitanje ak i samo dalje postojanje osnovnih postulata tako izgraenog svetskog sistema vrednosti! Jer, ono to su savremeni alhemiari zaboravili, ili se bar trudili da ne uzimaju u razmatranje, jeste da postoje prirodni procesi ustanovljeni milionima godina, da postoje univerzalni sistemi vrednosti ije nepotovanje kad-tad, ranije ili kasnije, ali jednoznano dovodi do posledica.

Profit, profit, profit ali ne moe samo tako, mora se uzimati u obzir dugovenost, ekologinost, paropropusnost, vatrootpornost, ekonominost u odravanju ma ko to pita, to nije zacrtano u programu homo sapiens sapiens, vano je da je to skuplje, to luksuznije, da se to pre operu pare, meu njima i one iz nelegalnih izvora droge, verca, trgovine oruja, ratnog profiterstva... Profit, profit, profit ali sve skuplji ivotni prostor treba i sve vie plateno sposobnih kupaca ma nije vano, odobravaj sve vee kredite na sve dui rok, sa sve veom kamatom, bankama to odgovara... Na alost, posledice e u najmanjoj meri osetiti kreatori takvog kvazisistema osetie ih milioni ljudi ostalih bez posla, bez krova nad glavom zbog neisplaenih hipoteka, obolelih od raznih alergija zbog primene raznih neekolokih sistema i materijala, pa sve do masovnog umiranja od gladi nerazvijenog dela oveanstva zbog pretvaranja itarica u biodizel i sl. Danas je sve ee prisutna dilema nije li aktuelna svetska finansijska kriza tek uvod u apokalipsu naih dana, kazna oveanstvu za nepotovanje osnovnih moralnih vrednosti, graenih vekovima? Ili je izlaz tu, logian i nadohvat ruke, samo smo zaslepljeni lanim bljeskom homo sapiens sapiens propagande, pa ga ne vidimo? Bie da je ipak tree izlaz je u naoj svesti, duhu, dui, telu, unutranjoj energiji ivotnih procesa reju, u nama samima. to pre ponemo da sami sebi postavljamo pitanja i sami nalazimo razumne odgovore, to pre ponemo da se kritiki odnosimo prema lanom sistemu vrednosti i na linom i iskustvima prethodnih trasiramo put buduim pokolenjima
www.build.rs

Zatim, obavezno resetovanje sistema i sistem e ponovo da profunkcionie, oien od svih neprirodnih i nemoralnih dogmi, zamena teza, lanih sistema vrednosti, svega onog to zagauje ne samo okolinu ve i oveka samog, iznutra, njegovu svest, duh, duu, telo... Ekoloko resetovanje sistema to je, ini se, jedini put i jedina mogunost da ovek ostane ovek, da se oslobodi od straha za svoju i budunost svoje dece. Ekoloko resetovanje sistema kao ponovno raanje istine na ruevinama obmane, jedini je put u ivot dostojan oveka, samo takav i jedino takav!

79

sportske povrine obnovljivi

energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba

Simprolit sistem i masovna gradnja do ekonomske krize

Ne tako davno, koliko pre godinu-dve, autoru Simprolit sistema savetovali su da za ciljnu grupu izabere iskljuivo male privatne investitore, ije vikendice dae, poput peuraka, svakodnevno niu u Podmoskovlju, dodajui da su preimustva Simprolit sistema u stvari njegove velike mane zbog kojih nikad nee zaiveti u masovnoj gradnji, posebno onoj koja se finansira iz raznih budetskih programa i raznim finansijskim korporacijama, a njih je najvie ( samo u Moskvi godinje se gradi oko 4.500.000m2, a u Podmoskovlju oko 7.000.000m2 stambenog i poslovnog prostora).

Prednost za izvoae: da je gradnja objekata u Simprolit sistemu dva i vie puta bra od klasine, da su vie od tri puta smanjeni trokovi na horizontalni i vertikalni transport zbog lakoe elemenata Simprolit sistema, da za izvoenje radova nije potrebna skupa fasadna skela i teka mehanizacija i jo mnoge druge prednosti od strane izvoaa tumaene su takoe obrnuto! Jer, ako se objekat zavri za jednu graevinsku sezonu, kome onda da izvoa fakturie nemogunost izvoenja radova u otrim zimskim uslovima? Ako nisu potrebni teki kranovi i skela, ta da radi i kome da fakturie amortizaciju skele, oplate i kranova koje je zbog dosadanjeg sistema gradnje izvoa u velikim koliinama nabavio?

zidovi, to im je ugraena kompletna pritona i izduvna ventilacija jer je primenjena tehnologija pasivnog doma i sl. Ali mu zato niko ne objanjava da je u stvari kupio nedugoveno, neekoloko i za desetak godina invalidno boravite, na iju e eksploataciju i odravanje relativno vrlo brzo potroiti mnogo vie novca nego to ga je uope kotao kvadratni metar kupljene novogradnje u pasivnom domu. Od 2001. godine autor Simprolit sistema upozorava na malu dugovenost primenjenih termoizolacionih sistema (ploe stiropora 7-10 godina, mineralna vuna 10-14 godina, keramzitobeton 12-16 godina, penobeton i gasbeton tipa Ytong ili Siporeks 17-20 godina), a posebno na pogubnost sendvi zidova sa srednjim slojem utopljivaa od stiropora ili mineralne vune.

gradnja u Simprolit sistemu jeftinija je i do 30% od uobiajene, dobijaju se stotine hiljada besplatnih kvadrata, vreme gradnje je upola krae, a elementi simprolit sistema su najdugoveniji meu analozima u Ruskoj Federaciji...

Prednosti za investitore: da je gradnja u Simprolit sistemu jeftinija i do 30% od uobiajene, da se primenom fasadnih zidova Simprolit sistema dobijaju stotine hiljada dodatnih besplatnih kvadratnih metara prostora koji se mogu upotrebiti za zbrinjavanje socijalno ugroenih slojeva, da je vreme trajanja izgradnje upola krae, to za toliko smanjuje i interkalarne kamate na kapitalna ulaganja, da je novoizgraeni prostor ekoloki podoban, te da su elementi Simprolit sistema najdugoveniji meu analozima u Ruskoj Federaciji i jo mnogo toga drugog sve do skora, do poetka finansijske krize, od strane investitora tumaene su upravo obrnuto! Jer, ako bi gradnja postala znatno jeftinija, to bi ostala i znatno manja koliina para za procente (otkat rus.) slubenicima koji su odluivali o davanju poslova! Ako bi graevinska cena novogradnje u Simprolit sistemu, bez zavrnih radova, recimo jedne petospratnice bila 560$/m2, kako onda objasniti zato se takvi stanovi prodaju sa poetnom cenom od 4.0006.000$/m2 i da nema na tritu stanova sa izvedenim zavrnim radovima jeftinijim od 7.000-8.000$/m2!

I kakva je to zarada kada 1m2 zida u Simprolit sistemu izida sa 9 blokova, pregletuje ih spolja i oboji, izmalterie iznutra malterom debljine 10-15 mm, pregletuje i oboji i fasadni zid je u potpunosti gotov?! Posebno kada se to uporedi sa zidanjem 1m2 sendvi zidova, gde se prvo izida 128 cigala, pa se postave ankeri, pa se postavi sloj za paronepropusnost, pa se postavi srednji sloj za utopljavanje, pa se sve to sa skele obzida sa 67 cigli, koje se, kroz vazduni sloj od 30-40mm, sloj utopljivaa i sloj parne brane, ankerima vezuju za osnovni zid, pa se malterie spolja malterom 15-20 mm, pa se malterie unutra malterom 25-40mm, pa se sa obe strane gletuje i boji na koliko se tu samo pozicija moe zaraditi ili, daleko bilo, ukrasti! A krajnjeg kupca, koji bi kao gospodin kupac u stvari trebalo da diktira uslove kvaliteta, dugovenosti i ekoloke podobnosti kupljenog stambenog prostora, ili niko ne pita, ili ga razne kompanije za nekretnine struno uveravaju da je njihov stan preskup upravo zato to su primenjeni odlini, najsavremeniji, najkomplikovaniji, pa zato i najskuplji fasadni sendvi
www.build.rs

Naalost, potrebno je bilo da doe do rekonstrukcije novogradnje na Manjenoj ploadi, pa da se donese propis da objekti u koje su ugraeni materijali ija je dugovenost manja od dugovenosti samog objekta, moraju imati ugraene elemente i opremu potrebnu za zamenu nedugovenih materijala tokom normirane eksploatacije objekta. A to se tie mnogoslojnih zidova, Reenjem Ministarstva graevine Moskovske oblasti iz aprila 2008. godine, oni su izriito zabranjeni, jer predstavljaju opasnost ne samo po ekoloku, ve i po fiziku stabilnost objekata.

Simprolit sistem i ekonomska kriza

Prestanak ogromnog protoka para kroz banke koje su se do skora mnoile kao peurke posle kie, gaenje vie od treine ukupnog broja banaka, prestanak tampanja vrednosnih papira bez pokria, prestanak hipotekarnog kreditiranja graana kao kupaca nekretnina ili reprogramiranje stambenih kredita po astronomskim kamatnim stopama, neizbeno je dovelo do kolapsa sistema zamiljenog kao perpetuum

80

ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi

profitabile i zaustavljanja skoro 90% svih gradilita u Moskvi i Moskovskoj oblasti! Konzerviraju se radovi, masovno se otputaju radnici, radnici bez posla ne mogu da otplauju stanove koje su kupili hipotekarnim kreditima, nemogunost servisiranja hipotekarnih kredita obara aktive banaka reju, sistem perpetuum profitabile poinje da puca po svim avovima... I tu, na scenu stupa Drava! Drava, koju ne interesuje da spaava investitore koji su koliko jue prodavali kvadratne metre po astronomskim cenama, ali je interesuju njeni graani koji i u uslovima finansijske krize moraju sticati krov nad glavom, kao elementarni uslov bitisanja. A kada se tome doda hitna potreba za reavanjem stambenih pitanja preko 240.000 vojnih lica kojima naredne godine prestaje ugovorni odnos u vojsci, ali ostaje obaveza

ciljem reavanja demografskih problema Ruske Federacije, pa dravni program preseljavanja graana sa podruja surovog severa na plodorodne i klimatski pogodnije teritorije i sl. cifra od 10.000.000m2 hitno potrebnog stambenog prostora u izgradnji je minimum minimuma navedenih potreba, ali i reenje daljeg funkcionisanja ne samo graevinskih firmi, ve i svih grana industrije vezanih za proizvodnju graevinskog materijala i opreme.

Naprotiv, Drava je jasno propisala uslove pod kojima je spremna da finansira masovnu gradnju na celoj teritoriji Federacije pre svega cenu kvadratnog metra koja se kree, zavisno od dela zemlje, od 25.000 34.000rubalja/m2 (900-1200 $/m2). Simprolit sistem je jedini sistem koji u ovom trenutku zadovoljava postavljene uslove! Sa 14.000-18.000 rubalja/m2 (500-650$/m2) za objekat bez zavrnih radova, Simprolit sistem zaista nema konkurencije!

drave da im obezbedi stambeni prostor, pa dravni program Dijaspora za Ruse koje je raspad biveg Sovjetskog Saveza zatekao u sada nezavisnim dravama i koji ele da se vrate u rodnu Rusiju, pa dravni program Mlada porodica, sa krajnjim

Meutim, Drava nije profitabilna organizacija, pa je realizacija stambene politike podreena iskljuivo reavanju ivotnih pitanja njenih graana, kao to nije ni vrea novca iz koje svako moe da zahvati onoliko koliko mu treba ili misli da mu pripada!

A pri tome, korisnik dobija kvalitetan, dugovean i ekoloki podoban ivotni prostor, prostor za srenu budunost i miran san svoje dece

SimProlit holdingS ltd SimProlit d.o.o. Kostolaka 67/II 11 000 Beograd tel/fax: +381 11 397 67 70 397 67 71 397 67 65 e-mail: md@simprolit.com office@simprolit.com web: www.simprolit.com www.simprolit.ru www.simprolit.rs
www.build.rs

81

zanimljivosti Google SketchUp

EnErGEtSki ModEli za ProjEktantE

IES (Integrated Environmental Solutions) lansirao je plug-in za Google SkatchUp koji prikazuje osnovne simulacije emisije ugljenika i potronje energije objekata u ranim fazama projektovanja. Nije potreban nikakav dodatni softver, osim to vlasnici IES-ovog softverskog paketa Virtual Environment, tj. njegovih alata VE-Toolkits, mogu da urade dodatne analize, npr. dnevnog osvetljenja ili strujanja vazduha. Ova alatka pomae projektantima da definiu najbolju lokaciju za objekat (ukoliko ve nije uitana u Google Earth), gde projektant uz pomo nekoliko padajuih menija uitava funkciju, vrstu konstruktivnog sistema, stepen opremljenosti objekta itd. Uz pomo ovih vrednosti softver prikazuje okvirnu skicu prostora i procenu utroka energije. Komercijalni programi ove vrste ve su odavno u ponudi najveih softverskih kua poput Autodesk-a ili Bentley-a. Oni nude detaljne proraune potronje budueg objekta kako bi projektant mogao da pronae optimalna konstruktivna i oblikovna reenja, da izabere materijale, dodatne sisteme upravljanja objektom, itd. Neto slino se ve neko vreme moglo pronai na sajtu Ministarstva za energetsku efikasnost SAD, meutim, nije bilo dostupno svima. Sada potpuno otvorena ponuda treba da zainteresuje to vei broj projektanata da usvoje energetsku efikasnost kao prvi i osnovni kriterijum za oblikovanje svakog objekta. Pomeranje granice energetskih prorauna u prvu fazu, kada se o objektu jo uvek razmilja na nivou skica, svakako e doprineti manjem broju kompromisa koji slede, kada ve oblikovan objekat treba prilagoditi to nioj potronji energije. Iako su modeli energetske potronje sve ee deo projektne dokumentacije koju investitor zahteva od projektanta, njihova primena ve u najranijoj fazi pre svega treba da usmeri projektante da energetsku efikasnost podrazumevaju kao deo svog posla

aLu i pVC
stoLarija
unutranja i spoljanja

prozori vrata

group
012 263 362 061 18 62 308
8. oktobra 28a 12300 Petrovac na Mlavi

baron

MUZEJ

Vodim te na izlet! Rekao sam: U redu, i seo u kola. Nisam pitao nita. Bilo je pozno leto. Godina 2008. Kada smo u Novim Banovcima skrenuli na prvoj raskrsnici, nisam znao ta da mislim, ali kad smo produili putem pored njiva i stali pred placom koji se prostirao ka Dunavu tek tada mi nita nije bilo jasno... Pred kapijom, na mermernoj ploi u travi, pisalo je Muzej Macura. Na placu koji se spaja seoski drum sa ivicom aluvijalne ravni nad Dunavom, jedna uz druge stajala su dela oveka i dela prirode. Koji god eksponat na otvorenom da sam pogledao pored njega je stajala novozasaena mladica. Videvi etiri pisoara u travi znao sam da sam na pravom mestu. Ne znam kako, ali sasvim mi je logino zvualo da to nije sluajnost, da je oma Marselu. Zatim smo stigli do monolita koji lebdi nad odrazom svojim i neba nad sobom. Tu su se

Karanu, Marselu i meni pridruili Artur i Stenli. Nastavili smo zajedno uz sivi zid i pred ulazom u zgradu sreli smo Vladimira, Macuru. Postavio nas je za sto nad Dunavom, posluio, i ostavio na as da upijemo atmosferu oko nas. Iz dunavskih uma preko iroke reke posmatrala su nas plemena sa Severa. Spremala su se da preu na ovu stranu i ostave svoj trag, u Sremu, zatim i na celom Balkanu. U tom trenutku bio sam ve sasvim zadovoljan izletom i moram da priznam da me nije previe kopkalo da vidim zbirku. I dalje nisam nita pitao. Ve mi je sve bilo poznato, odnekud. Pripadao sam tu. Ali, kada nas je domain poveo u samu zgradu, ve na prvom koraku znatielja, neverica, i grom saznanja, da neko jo, da muzej, u ovoj zemlji, konano, da zna, da potuje, da ima, Ljubomira!

84

www.build.rs

MACURA

Mladen Bogievi

Rei u vam samo: beogradska nadreala, dada i zenitizam, dakle naa avangarda, izmeu dva rata jedan je od retkih trenutaka kada je naa umetnost bila poseban kvalitet u okviru svetskih pokreta. I svi su bili tu... Zatim su se reale postavke i decenije, ruski i poljski konstruktivizam, srednjoevropske avangarde, EXAT 51, Gorgona, konceptualna umetnost i visoka moderna, Padi, fragmenti Medijale, i vie, i dalje... I stolice i fotelje, i neke, od njih, poznate i mnogo iroj publici... Privatna zbirka muzeja Macura, sabrana po linom ukusu, potkrepljena nekolicinom linih poznanstava, zapravo ini jedan slikovit, duhovan i duhovit presek, mahom jezgra, srednje i junoevropske umetnosti XX veka. Znao sam o njoj tek dovoljno da me zbuni otkuda tu, i da osetim radost uenja dok je Vladimir priao o svakom eksponatu posebno.

Prolazak se zavrio na spratu, opet ka Dunavu, u stanu Macure, odakle se, preko mostia, stie na otvorenu terasu nad ulazom, opet ka Dunavu... a gde drugo... Nakon nekoliko nedelja doli smo ponovo. Sada, u novoj godini, ekam maj, i vraanje postavke iz depoa na ovaj magian plac, i povratak moj, i Karana. Likovne, kao ni druge umetnosti, ne mogu se prepriati u novinskim tekstovima, te nisam ni pokuao da pribliim, da objasnim ko je gde, i ko je ta, na ovim fotografijama. Muzeji koji se na poseban nain bave odreenom temom, van konteksta zvanino ustanovljenih vrednosti istorijskog i drugog znaaja, predstavljaju dragocen kutak gde god da se nalaze. Imati na Dunavu, u onom delu koji prolazi kroz Srbiju, umetnost koja je na Dunavu i nastala i ostavila dubokog traga u umetnosti sveta, zaista jeste nova vrednost ove zemlje, i ovog grada

www.build.rs

85

promo uKOm KnJaevac

KOtlOvI na gaS, vRSta I tena gORIva

ukom d.o.o. iz Knjaevca, osnovan je 1994. godine kao preduzee za proizvodnju kotlova. Od tada do danas preduzee je proizvelo i isporuilo nekoliko hiljada kotlova na gas, i vrsto i teno gorivo, raspona snage od 20 do 4.000kW. Pored plasmana na domaem tritu, ukom izvozi kotlove u sve zemlje nekadanje SFRJ, u Italiju, Francusku i Bugarsku ukom izrauje kotlove prema svojim

Na listi zadovoljnih klijenta ukoma nalaze i brojni objekti irom Srbije i drugih zemalja: poslovni centri prodajni objekti i radionice industrijski objekti hoteli i restorani zdravstvene ustanove obrazovne ustanove upravne zgrade preduzea industrijski pogoni za proizvodnju mleka i mlenih proizvoda aerodromske zgrade ambasade objekti od kulturnog znaaja... Za detaljnije upoznavanje sa ovim preduzeem i njegovom ponudom moete posetiti njihov sajt ili ih kontaktirati direktno, i rado e vam izai u susret

proizvodni program Veliki izbor tipova i snage ukom kotlova namenjen je kupcima svih profila i potreba. Bez obzira da li ugraujete grejanje u objektu za individualno stanovanje, svojoj radionici, javnom ili poslovnom objektu, ukom e imati da vam ponudi pravo reenje. Proizvodni program ukoma ine: kotlovi na vrsto gorivo od 20kW do 3MW kotlovi na teno i gasovito gorivo od 20kW do 5MW kotlovi za mlekarsku industriju svih veliina kotlovi za sagorevanje drvnog otpada do 70% vlanosti prodaja gorionika sva druga proizvodnja vezana za kotlogradnju

nacrtima koji su projektovani i izraeni prema JUS i ISO standardima. Kotlovi na teno i gasovito gorivo poseduju i CE sertifikat, neophodan od kada preduzee izvozi svoje proizvode u zemlje EU. Proizvodnja se odvija u sopstvenim halama, na savremenim mainama, a radnici ukoma dobro su obueni i poseduju veliko iskustvo u proizvodnji dugoj deceniju i po. Zahvaljujui ovome, proizvoa svojim klijentima moe da ponudi garanciju od pet godina za svoje proizvode. Takoe, na usluzi kupcima je i ekipa mainskih inenjera koja e pomoi u reavanju svih problema vezanih za oblast grajanja.

UkoM Sarajevska 4, PF 130 19350 Knjaevac tel: +381 19 733 235 732 766 fax: +381 19 732 235 sukomm@gmail.com www.sukom.co.rs www.build.rs

O mestu na tritu koje pripada ukomu, kao i pouzdanosti njihovih proizvoda, najbolje govori podugaka referenc-lista koju moete pronai na sajtu preduzea.

86

promo

u SuSRet nOvIm tehnOlOgIJama

Firma ira osnovana je 1986. godine u aranelovcu. Osnovna delatnost preduzea je projektovanje i izvoenje svih vrsta termotehnikih instalacija grejanja i klimatizacije. Iza sebe ima mnotvo uspeno realizovanih projekata iz oblasti grejanja i klimatizacije u fabrikama, hotelima, sportskim objektima, poslovnim zgradama, privatnim rezidencijama i kuama Buderus inteligentni sistemi
Preduzee ira je od 2002. godine ovlaeni distributer i serviser proizvoda nemake firme Buderus vodeeg svetskog proizvoaa kotlova i opreme za grejanje. Za proteklih est godina firma ira isporuila je i instalirala kotlove u mnogim poslovnim objektima renomiranih kompanija poznatih na naem tritu, ali i ire. Jo od samih svojih poetaka preduzee ira je svoju poslovnu politiku usko vezalo za zatitu ivotne sredine i primenu novih tehnologija u termotehnici. Stoga je i nastala saradnja sa svetskim brendom iz oblasti proizvodnje kotlova kompanijom Buderus iz Nemake.

ira garancija kvaliteta

Garancija kvaliteta i profesionalnog pristupa poslu je, pored zadovoljnih klijenata, i proces izrade i pripreme firme za integrisani menadment sistem, koji se sastoji od Sistema menadmenta kvaliteta ISO 9001, Sistema zatite ivotne sredine i Sistema zatite na radu ISO 18000.

ALU Plus tehnologija

Takoe, tim iskusnih inenjera i tehniara ire spreman je da, shodno zahtevima, prui najefikasnija reenja i predloge, kako u fazi projektovanja, tako i u samom izvoenju i realizaciji projekata. Ponuda preduzea ira iz oblasti grejanja i klimatizacije, pored proizvoda vrhunskog kvaliteta, podrazumeva i nekoliko vrsta prateih usluga koje vam obezbeuju najpouzdanije i najekonominije sisteme za va dom i poslovni prostor: projektovanje i inenjering, montaa opreme, izvoenje instalacija, servis, dijagnostika, daljinski nadzor. ira sistemi grejanja i klimatizacije ine jedinstvenu ponudu na tritu, kako po svom kvalitetu, tako i po ekonominosti, koja je preduslov svake tehnologije i svakog proizvoda nove generacije

rEFErEnCE Preduzee ira je jo od 2002. godine ovlaeni distributer i serviser proizvoda nemake firme Buderus, vodeeg svetskog proizvoaa kotlova i opreme za grejanje. Za proteklih est godina firma ira iz Aranelovca isporuila je i instalirala kotlove u brojnim objektima irom Srbije. Meu klijentima ovog preduzea su i renomirane kompanije i poznati brendovi nae privrede, kao to su: Knjaz Milo AD, Ball Packaging Europe Belgrade, Delta Holding, Verano Motors, Jedinstvo MPP, Jugopetrol, Pionir, hotel Izvor i mnogi drugi

Buderus svojim inovativnim tehnologijama eli kupcu da prui maksimalan komfor uz minimalnu potronju energije. Za ovo su zadueni kotlovi sa visokim stepenom iskorienja energije, kao i inteligentni sistemi koji vre regulaciju grejanja prema spoljanjim uslovima. Pored toga, Buderus vam nudi potpuno usklaen i ekonomian sistem pripreme tople vode grejanjem ili sunevom energijom.

IRA d.o.o.
Tanaska Rajia 116 34300 Aranelovac tel: +381 34 720 910 fax: +381 34 720 410 e-mail: ciraheat@eunet.yu web: www.ciraheat.com www.build.rs

88

promo
Od prolog izdanja Od prolog izdanja Build magazina, gas je Build magazina, gas je poskupeo za 60%... poskupeo za 60%... Ovo je za sobom povuklo ii Ovo je za sobom povuklo cenu uglja ii drva, cenu uglja drva, a u Beogradu je najavljeno a u Beogradu je najavljeno ukidanje subvencija ukidanje subvencija za grejanje ii plaanje za grejanje plaanje pune trine cene... pune trine cene... Kako ete se grejati Kako ete se grejati ove zime? ove zime?
Ve ste upoznati sa elektrinim kotlovima Oganj, ali ovoga puta panju elimo da vam skrenemo na brojke. Dakle, ve punih godinu dana, tj. pre poskupljenja gasa, isplativije je opredeliti se za Oganj, i to za objekte povrine do 120m2 (naravno, u zavisnosti od kvaliteta gradnje i izolacije). Ukoliko nemate limitatore na osiguraima i nije potrebno da pojaavate struju, tada dodatnu razliku u ceni predstavlja sam prikljuak na gas koji iznosi vie stotina evra samo za prikljuak!

KOntROla POtROnJe

eneRgIJe I nOvca
na papiru...

Zagrevanje i dogrevanje
Poslednja poskupljenja ine da nema vie jeftinog grejanja koje smo navikli da shvatamo olako i troimo vie nego neracionalno. Ukoliko to do sada nije uinila naa savest, onda e nas cene naterati da teimo smanjenju potronje energije pravilnom gradnjom, dobrom termoizolacijom i izbegavanjem toplotnih mostova. U uslovima dobro izolovanog prostora daleko je lake napraviti odgovarajuu neophodnu raunicu prema sopstvenim potrebama, a tada kotlovi Oganj predstavljaju jo povoljnije reenje... Vano je naglasiti da postoji velika razlika izmeu zagrevanja i dogrevanja prostora. Manje energije vam je potrebno da optimalnu temperaturu odravate neprestanim ali kontrolisanim dogrevanjem prostora, nego da ohlaene prostorije, zidove i nametaj, iznova zagrevate. Precizni lakopodesivi termostati i savremeni sistemi pruaju vam mogunost trenutne promene reima rada kotla prilagoavajui ga dnevnim, popodnevnim ili nonim potrebama. Neprekidno dogrevanje predstavlja najbolje reenje bez obzira na veliinu zagrevane povrine tj. zapremine. Naravno, ovo podrazumeva izvesnu granicu u toplotnim gubicima konstrukcije objekta.

Struja u crvenoj zoni, po ceni po kojoj je mi plaamo, ubedljivo je najskuplja struja, ne samo u regionu, ve i u Evropi. U Francuskoj npr, plaate 5-6 centi po KW, to znai da za objekat od 100m2, ako vam je potrebno 2.000kW plaate 120 evra. To je veoma povoljno. Dodatno, Evropa sve vie razmilja o ekologiji i smanjenju tetnih gasova, a vaan faktor je i smanjenje uvoza i zavisnosti od ruskih energenata, tj. uticaja. U ureenim dravama, ne moete u gusto naseljenim mestima da palite vatru i izbacujete dim u okruenje, takve stvari se strogo kontroliu, posebno danas. Nedopustivo je da se etvoro ili petoro, ili ak manje ljudi greje sa 5m3 drva! Zaista se govori o proseku od preko 1m3 drva po glavi stanovnika, a toliko ume nemamo!
KoTLovi oganJ

Nastupanje zime znailo je inteziviranje posla, a mnogobrojni kontakti sa klijentima bili su prilika za reavanje mnogih nedoumica: Ljudi kau: ali povoljnije je grejanje preko toplane! Jeste, ali je pitanje dokle e tako biti... Drava ne moe vie, ni ekonomski ni pravno gledano, da subvencionie jedan deo stanovnitva samo zato to su prikljueni na toplovod, dok ostali plaaju ekonomske cene. To praktino znai da oni koji nisu u ovakvom sistemu grejanja, preko poreza kojim pune budet iz kog kreu subvencije, plaaju grejanje svojim komijama. Trenutna ekonomska kriza samo ubrzava proces koji je neminovan i koji je ve odavno trebalo da pone. U skladu sa tim, ve se priprema prelazak na savremene sisteme i plaanje po potronji. Jednostavno, moramo da zaboravimo dranje otvorenih prozora tokom cele zime, i pritom, plaanje povlaenih cena. Da ne pominjem da emo ubrzo i mi morati da uradimo neto povodom zagaenja naselja... Ponavljam, neophodno je da potroai izvedu raunicu, koje su im realne potrebe, ta im se isplati, koliko e to da ih kota u startu, a koliko u periodu eksploatacije, da li e moi da prilagode sistem svojim potrebama kako bi uopte imalo smisla da razmiljaju o racionalizaciji i smanjenju trokova... Mogu samo da kaem da u najveem broju sluajeva nije neophodno opredeliti se za mernu grupu za prostore ispod 120m2. Za one vee, prelazak na mernu grupu donee vam kontrolu trokova, ak i kada va objekat ima i nekoliko stotina kvadrata
katana Miloja Radosavljeia 70 34000 Kragujevac tel: +381 34 326 003 tel/fax: +381 34 326 059 mob: +381 63 611 570 szrkatana@gmail.com szrkatana@verat.net www.katana.rs www.thermosub.com

oganj tip 2 Karakteristike kotlova oganj napon (v) snaga (kW) jaina struje (a) protok struje u vodi (s) radni pritisak (bar) radna frekvencija (Hz) max izlazna temperatura (C) Teina (kg) Duina (mm) Prenik (mm) za sve dodatne informacije obratite se proizvoau

oganj tip 3

tip 2 220 ili 380 0,5-12 5-40 200-350 <3 50 95 1,1 310 40

tip 3 220 ili 380 0,5-36 2,5-55 80-500 <3 50 96

Oganj u inostranstvu
Distributer iz Francuske, kompanija Thermosub, na tritu ove zemlje, ali i Belgije i Izraela, nudi kotlove Oganj proizvoaa Katana, a u toku je priprema aranmana sa jo jednim distributerom koji bi proizvode plasirao i na druga trita. Direktor Katane, g. Miroslav Markovi, ovakvo zanimanje za svoj proizvod objanjava reima:

www.build.rs

89

promo
IndustRIjskA I gARAnA vRAtA

alUroll
Ponuda firme aluroll

na samom poetku firma je zapoljavala estoro ljudi na povrini od 600 kvadratnih metara i bavila se ugradnjom, uglavnom plastinih, roletni. Danas se preduzee aluroll rasprostire unutar kompleksa vie hala, ukupne povrine 5.500m2 u kojima je zapoljeno preko 40 lica

Osim roletnama i komarnicima, Aluroll se danas bavi izradom i montaom industrijskih i garanih vrata koja se izrauju kao segmentna ili kao rolo vrata, pritom ostavljajui muterijama veliku mogunost izbora modela, vrsta zastora, boja i dodatnih elemenata. to se programa segmentnih vrata tie na lageru je uvek veliki izbor modela samih panela, razliitih motiva i boja. Izrauju ih i u kombinaciji sa panorama panelima, prozorima raznih oblika i dimenzija, kao i sa peakim vratima. Bogat asortiman elemenata za izradu roletni i rolo vrata kao i viegodinje iskustvo omoguavaju Alurollu da ispuni sve vae zahteve, a naroito one odreene specifinostima pozicija na samom mestu ugradnje. Sama prodaja repromaterijala ini oko 50% ukupne prodaje. Profili i repromaterijal nabavljaju se u sirovom stanju, tako da se mogu plastificirati u boji po elji kupca. Meutim, treba dodati i brzu uslugu, jer se svaki proizvod koji je u ponudi Alurolla nalazi i na lageru. Osim toga, firma zastupa 11 renomiranih stranih dobavljaa u emu je njena velika odgovornost na domaem tritu. Izmeu ostalog tu su i motori i elektronika za automatizaciju vrata, roletni i kapija svetskih renomiranih proizvoaa, kao i sav pratei program. Na cilj je da to vie ojaamo poziciju na tritu i pruimo to bolji servis i kvalitetnije proizvode, poboljamo sopstvenu infrastrukturu, ali i komercijalni deo. Ne elim da poveam proizvodnju jer je ovo malo trite koje ima samo jedan veliki grad. elimo da osavremenimo firmu i ponudimo nove proizvode kae vlasnik firme Boban Mitevski
www.build.rs

aLuroLL asorTiman aluroll ponuda obuhvata izradu gotovih proizvoda i veleprodaju repromaterijala za garana i industrijska segmentna vrata, rolo vrata, roletne i komarnike, kompletan program Nice elektronike i motora. Za investitore i proizvoae aluminijumske i pvC stolarije aluroll nudi posebne pogodnosti

alUroll
Karaoreva 36 34227 Batoina tel: +381 34 843 073 843 111 tel/fax: +381 34 842 875 e-mail: office@aluroll.rs web: www.aluroll.rs

90

promo
kOMEt A&n InEnjERIng MOntAnE konStrUkcijE

ELInE HALE
Komet a&n Inenjering itaoci Builda ve su upoznali kao preduzee osnovano sa namerom da na ove prostore prenese viegodinje iskustvo iz zemalja evropske unije u proizvodnji, projektovanju i montai objekata od eline konstrukcije. nastanku preduzea prethodila je veoma uspena saradnja sa francuskim partnerom koja je rezultirala otvaranjem zajednikog preduzea u veinskom francuskom vlasnitvu. Pored osnovnih delatnosti projektovanja i proizvodnje, Komet je u mogunosti da ponudi irok izbor zanatskih radova u graevinarstvu Projektna reenja i proizvodni pogoni
Projektanti tehnikog biroa Kometa izai e u susret zahtevima naruioca, i pronai odgovarajue reenje za njegove potrebe. Svi objekti projektovani u ovom birou proizvedeni su prema posebnim zahtevima i potrebama svakog klijenta uz primenu najnovijih tehnikih reenja. Razvojni projekti biroa usmereni su ka osvajanju novih proizvoda i primeni novih tehnologija u projektovanju i proizvodnji. Iskustva u reavanju odreenih tehnikih problema prilikom projektovanja od velikog su znaaja za unapreenje elemenata u proizvodnji, i obrnuto... Proizvodni pogoni u Petrovaradinu (Srbija) i Beranama (Crna Gora), ukupnog kapaciteta 300-350 tona elinih konstrukcija na mesenom nivou, orijentisani su na proizvodnju gotovih IPRS varenih profila koji se izrauju zavarivanjem traka od toplo valjanih elika kvaliteta C361. ime dostiu utedu od 30% u poreenju sa komercijalnim profilima istih mehanikih karakteristika. Rezultat toga je nia cena, krai rokovi i vea prilagoenost uslovima gradnje. Pored gotovih objekata u ponudi su i: IPRS profili razliitih dimenzija u vidu polufabrikata industrijska vrata rolo, segmentna, klizna kranske staze nosivosti do 12 tona izrada eline konstukcije za maine, alatke, transportne sisteme, dizalice i dr. Konstrukcije od elika imaju iroku primenu kod izgradnje hala, skladita, magacina, hangara, garaa, poljoprivrednih objekata i objekata razliitih namena. Zbog brze montae, nameu se kao primaran izbor za sve vrste poljoprivredno-industrijskih objekata. Sve je ea primena za izgradnju trgovakih centara, izlobenih i poslovnih prostora...Visok kvalitet proizvoda i stalno potovanje rokova omoguilo je Kometu viegodinje prisustvo na tritu zemalja EU na koje plasiraju preko 90% proizvodnje. Za trite su do sada proizveli, i sa partnerima montirali preko 100.000m2 elinih hala razliitih namena

Privredno drutvo za proizvodnju i montau metalnih konstrukcija Karaorev trg 40 f 11080 Zemun tel/fax: +381 11 31 91 035 mob: +381 64 87 86 100 +382 68 86 0 320 komet.ing@EUnet.yu

KOmet a&n InenJeRIng

92

www.build.rs

oglasi

94

www.build.rs

oglasi

www.build.rs

95

promo

PROJeKtnO FInanSIRanJe
za izgradnju stambenih i poslovnih objekata

osnovnE prEdnosTi proJEKTnog FinansiranJa Kod ErsTE BanK: sigurna investicija, kako za investitora tako i za Banku bra gradnja dovoljna koliina novca za izgradnju bra prodaja stanova povoljni stambeni krediti Banke sigurnost za kupce stanova sigurno dobija uknjien stan investitor nije prinuen da u toku gradnje prodaje stanove po nioj ceni jer kupac nema rizik, a investitor ima sredstva za gradnju akcenat je stavljen na analizu projekta, a ne na analizu preduzea projekat otplauje sam sebe (investitor nita ne plaa Banci dok se objekat ne zavri, a vraanje kredita po dobijanju upotrebne dozvole je od priliva ostvarenih prodajom jedinica iz objekta koji je predmet kreditiranja) projekat ne angauje dodatni kolateral investitora

Projektno finansiranje, novi proizvod u ponudi erste Bank namenjen je finansiranju novoosnovanih i ve postojeih firmi

Period korienja kredita je usklaen sa dinamikom gradnje, tako da se za momenat finansiranja rauna trenutak dobijanja prijave radova i uloenih 20-30% od vrednosti investicije, a sredstva iz kredita se putaju nakon zavrenih privremenih situacija overenih od strane nadzornog organa. Dinamika otplate je usklaena sa dinamikom prodaje, to jest moe zapoeti tek nakon zavretka perioda gradnje. Otplata se vri iz priliva od prodatih stanova, poslovnih prostora i garaa koji se nalaze na namenskim raunima u Erste Bank. Takoe, obezbeena je mogunost i za fizika lica da pod povoljnijim uslovima dou do stambenih kredita u objektima iju izgradnju finansira Banka: banka odobrava stambene kredite (uz mogunost odloenog poetka otplate) fizikim licima za kupovinu stanova, u objektima iju gradnju banka kreditira sredstva od prodatih jedinica se uplauju na dinarski i devizni namenski depozitni raun korisnika kredita investitora banka finansira izgradnju objekta, pa je tako sutinski i vlasnik objekta sredstva od prodatih stanova ne mogu se tretirati kao sredstva koja pripadaju investitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole! sredstva od prodatih stanova koristie se za otplatu kredita od momenta kad objekat dobije upotrebnu dozvolu ovakvom konstrukcijom kupci su zatieni
www.build.rs

Osnivai firmi mogu biti: pravna lica fizika lica sa iskustvom u oblasti graevinarstva U ponudi su sledei modeli finansiranja: finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih daljoj prodaji na tritu finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih objekata namenjenih rentiranju finansiranje izgradnje turistikih objekata Erste Bank projektnim finansiranjem eli da pomogne svojim klijentima u izgradnji objekata koji e zatim biti predmet prodaje ili rentiranja na tritu, i to, kako na podruju veih gradova u Srbiji, tako i na podrujima priznatih turistikih centara. Iznosi kredita zbog veliine i ozbiljnosti samih projekata mogu biti i do 80% od ukupne vrednosti projekta.

ErStE Bank
Bulevar Mihajla Pupina 85b 11070 Novi Beograd tel: +381 64 87 47 623 87 47 419 Erste telefon: 0800/201 201 e-mail: projektno@erstebank.co.yu web: www.erstebank.co.yu

96

informator graevinske industrije

building construction directory

naruite besplatan primerak

(narudbenica na sledeoj strani)

www.construction.rs www.gradjevinarstvo.rs

Infonet group Izvorska 41, Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 info@gradjevinarstvo.rs

Predstavljanje u BUILD magazinu

Trite Nijedan asopis nema bolju pokrivenost industrije sa najveim obrtom kapitala u Srbiji Izdava Renomirani izdava sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti i tema koje e privui veliki broj redovnih italaca Besplatna distribucija Izvoai radova, proizvoai materijala, trgovci, projektanti, inenjeri, preduzetnici... BUILD magazin je jedini asopis o graevinarstvu koji ne eka da bude kupljen, on direktno stie do vaeg potencijalnog komitenta Internet Kompletan sadraj predstavljen je i na www.build.rs Oglaavanje BUILD magazin vam omoguava najefektnije predstavljanje vaih proizvoda i usluga na tritu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet Infonet Group, Izvorska 41, Beograd, tel: +381 (0)11 3571 509, 3571 510 info@build.rs

(narudbenicu 08 itko popuniti i poslati faksom, potom ili elektronskom potom) Preduzee Ime i prezime

za naa izdanja

Funkcija Adresa Mesto Telefon Telefon Mob. tel. Fax E-mail Web PIB Opis delatnosti Mat. br. ( ( ( ( ) ) ) )

Broj zaposlenih
1 do 10 11 do 25 26 do 50 51 do 100 101 do 500 vie od 500

narudbenica

Popunite ako elite dostavu na kunu adresu Ulica i broj Mesto DA, moete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost DA, elim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD DA, elim da dobijam besplatan primerak kataloga Graevinarstvo i opremanje*
* samo za preduzea

m.p.
tanost podataka overava