Dejvid Brin - PODIZANJE ZVEZDANE PLIME Prevela Zvezdana elmi RENIK I LIKOVI Aki - delfin, podoficir sa Kalafije.

Dilijan Baskin - lekar i predstavnik Zemaljskog vea. Plod genetskog inenjeringa upranjenog na ljudima. Bei ohoaun - sintijski pijun. Beskrajon - Provienje, luda srea. Biblioteka - skladite informacija koje odraava galaktinski poredak; arhiva referenci i znanja sakupljenog od doba Praotaca. Braa Noi - rasa galaktinskih pokrovitelja. Brukida - delfin-metalurg. Emerson D'Anit - ovek-inenjer dodeljen 'Brazdau'. arls Dart - neoimpanza-planetolog. Epizirah - pripadnik tienike rase podreene tanduima. Nasledno posveen u psihike aktivnosti. Fin - govorni naziv za neodelfina. Grozdasti pliak - retko poseeno, nenaseljeno podruje gde je naena Naputena flota. Gubru - pseudoptiija galaktinska rasa, neprijateljski raspoloena prema Zemlji. Hoaki - neodelfin Torsiops. Herbi - mumija prastarog zvezdanog putnika, nepoznatog porekla. Heurikija - neodelfin Stenos. Hikahi - enski neodelfin, trea po stareinstvu na 'Brazdau'. Iki - prastaro ostrvo smrti i razaranja. Toio Ivaika - podoficir sa kolonijskog sveta Kalafije. Kalafija - svet koji su kolonizovali ljudi i neodelfini. Kanteni - jedna od retkih galaktinskih rasa naklonjenih ljudima. Karranci - (ljudska rasa ovo ne moe izgovoriri) galaktinska rasa toliko duboko promenjena tokom uzdizanja da je dovedena do ludila. Kikvi - amfibijska prerazumna bia, domoroci na planeti Kitrup. Kinink - hibridna kola discipline koja kombinuje logino ljudsko razmiljanje sa nasleem Kitovskog Sna. Kipiru - prvi pilot 'Brazdaa'. Potie sa Atlasa. Kraidaiki - kapetan istraivakog broda 'Brazda'. Krat - komandant Soro flote. K'ta-Don - posebna varijanta neodelfina Stenosa. Nii podoficir na 'Brazdau'. Makani - brodski hirurg na 'Brazdau'; enski neodelfin. Ignacio Mec - strunjak za uzdizanje, dodeljen 'Brazdau'. Moki - neodelfin Stenos. Naputena flota - potopljena grupa ogromnih svemirskih brodova, prastara i neotkrivena do dolaska 'Brazdaa'. Nis maina - pseudointeligentni kompjuter koji je Tomas Orli pozajmio od predstavnika Timbrima.

Tomas Orli - predstavnik Zemaljskog vea, plod genetskog inenjeringa upranjenog na ljudima. Pila - rasa galaktinskih pokrovitelja, deo klana Soro, neprijatelji Zemlje. Praoci - mitska prva rasa koja je zasnovala galaktinski poredak i Biblioteku pre nekoliko milijardi godina. Primalac - pripadnik rase tienika Tandua. Nasledno posveen u psihike aktivnosti. Primalni - polujezik kojim se koriste obini, nemodifikovani delfini na Zemlji. Deni Sadmen - ovek-egzobiolog. Sahot - neodelfin Stenos. Lingvista, lan dodeljen 'Brazdau'. Sintijac - pripadnik jedne od tri galaktinske rase prijateljski raspoloene prema Zemlji. Soro - rasa galaktinskih pokrovitelja, neprijatelji Zemlje. Stenos - govorni izraz za neodelfina iji genetski materijal ukljuije fragmente koji potiu od zemaljske vrste delfina Stenos bredanensis. Stenos bredanensis - vrsta obinih, nemodifikovanih delfina na Zemlji. Hanes Suezi - oek-inenjer. tienik - vrsta koja je dostigla punu inteligenciju zahvaljujui genetskom uzdizanju koje je izvrila pokroviteljska rasa. Takata-Dim - neodelfin Stenos, vicekapetan na 'Brazdau'. Tandu - ratoborna galaktinska rasa, neprijatelji Zemlje. Tenanijci - ratoborna galaktinska rasa. Timbrimi - galaktinska rasa prijateljski nastrojena prema Zemljanima, na glasu po svojoj inteligenciji. Tit - enski neodelfin, etvrti oficir na 'Brazdau'. Tursiops - govorni izraz za neodelfina bez naslea Stenosa. Tursiops amicus - savremeni neodelfin. 'Prijateljski tuponosi'. Tursiops truncatus - prirodni tuponosi delfini na Zemlji. Ugovorna rasa - tienika rasa slui pokrovitelje i time vraa taj dug. Uzdizanje - proces kojim starije rase zvezdanih putnika uvode nove vrste u galaktinski poredak, kroz odabiranje i genetski inenjering. Tako nastala tienika rasa slui svog pokrovitelja tokom ugovornog razdoblja da bi mu uzvratila za ovu uslugu. Vataceti - neodelfin-podoficir. PROLOG IZ DNEVNIKA DILIJAN BASKIN 'Brazda' hramlje kao pas na tri noge. Jue smo preduzeli rizian skok ispred samog nosa Galaktinaca koji nas progone. Jedino kolo verovatnoe koje je preivelo bitku kod Morgana gunalo je i jealo, ali na kraju nas je dovelo dovde, do podruja slabe gravitacije oko male zvezde druge klase, patuljka po imenu Kitsemeni. Biblioteka ima registrovan nastanjiv svet na orbiti oko nje, planetu Kitrup. Re 'nastanjiv' je suvie optimistika. Tom, Hikaki i ja proveli smo sate sa kapetanom u potrazi za jo nekom mogunou. Na kraju je Kraidaiki odluio da nas dovede ovamo.

Kao lekar, grozim se sputanja na tako opasnu planetu, ali Kitrup je vodeni svet, a naa uglavnom delfinska posada mora imati vodu u kojoj e se kretati da bi mogla da osposobi brod. Kitrup je bogat tekim metalima i trebalo bi da poseduje sirovine koje su nam neophodne. Takoe ima tu prednost da je slabo poseen. Biblioteka kae da je tako ve odavno. Moda se Galaktinci nee setiti da nas tu potrae. Rekla sam to Tomu prole noi, dok smo se drali za ruke i posmatrali kako disk planete postepeno raste u vidnom polju sa jedne od paluba za rekreaciju. Na prvi pogled, to je sasvim lep, plaviast svet, optoen pramenjem oblaka. Nona strana delimino je osvetljena svetlucanjem vulkana i sevanjem munja. Rekla sam Tomu da sam sigurna da nas niko nee slediti ovamo, izgovarajui proroanstvo to sam samouverenije mogla, ali nisam zavarala nikoga. Tom se smeio i utao, povlaujui mom napadu optimizma. Doi e oni ovamo, naravno. Postoji samo nekoliko meuprostornih staza koje je 'Brazda' mogao da iskoristi bez upotrebe prenosne take. Jedino se postavlja pitanje da li moemo zavriti popravke i otii odvade pre nego to Galaktinci dou po nas. Tom i ja smo imali nekoliko sati za sebe, prvi put posle vie dana. Vratili smo se u kabinu i vodili ljubav. Piem ovo dok on spava. Ne zanm kada u ponovo imati prilike. Kapetan Kradiaki upravo se javio. eli da se oboje pojavimo na mostu, verovatno da bi nas fini videli i znali da su njihovi ljudski pokrovitelji u blizini. ak i iskusan vasionski putnik kao to je Kraidaiki moe ponekad da oseti takvu potrebu. Kad bismo bar i mi, ljudi, imali neko takvo psiholoko uporite. Vreme je da zavrim i probudim svog umornog prijatelja. No, pre toga hou da zabeleim neto to mi je Tom rekao prole noi, dok smo posmatrali olujna mora Kitrupa. Okrenuo se prema meni, nasmeio onako neobino kao uvek kad ima neto ironino na umu i odzvidao kratki haiku na delfinskom trinarnom. * Zvezde podrhtavaju od oluje * Vode gromovito tutnje * Ipak, jesmo li mokri, ljubavi? * Morala sam da se nasmejem. Ponekad mislim da je Tom napola delfin. Prvi deo POTISAK "Sve to si uinio u vodi -zapisano bie..." Frensis Bomon i Don Fleer 1. TOIO

Delfini su hiljadama godina pravili dosetke na raun ljudskih bia. Oduvek su smatrali ljude strano smenim. injenica da oveanstvo aka po njihovim genima i da ih ui tehnici nije mnogo promenila njihov stav. Delfini su i dalje bili sveznalice. Toio je posmatrao upravljaku tablu svojih podvodnih saonica, pretvarajui se da proverava dubinomer. Saonice su mirno brujale na stalih deset metara ispod povrine. Nije bilo potrebe za podeavanjima, ali ipak se usredsredio na tablu kad je Kapiru doplivao do njega - bez sumnje da bi poeo novo zavitlavanje. "Zazvidi Mala Ruko!" Glatko, sivo telo nainilo je okret u obliku valjka sa njegove desne strane, a onda je delfin priao blie da ga nemarno osmotri. "Zazvidi nam melodiju o brodovima i sssvemiru i povratku kui!" Kipiruov glas, odjekujui iz sloenog sistema komora ispod lobanje, grmeo je kao fagot. Isto tako je mogao da oponaa i obou, ili tenor-saksofon. "Pa, Mala Ruko? Gde je tvoja pesssma?" Kipiru je hteo da bude siguran da i ostatak grupe slua. Drugi delfini plivali su u tiini, ali Toio je znao da ih uju. Bilo mu je drago to se Hikahi, voa pohoda, nalazi daleko napred, u izvianju. Bilo bi mnogo gore da je ona tu i da naredi Kipiruu da ga ostavi na miru. Nita to bi Kipiru rekao ne bi ga osramotilo toliko kao kad bi bio tien poput bespomonog deteta. Kipiru se lenjo okrenuo stomakom nagore, sasvim uz deakove saonice, povremeno pokreui peraja da bi ostao ukorak sa Toiovom mainom. U kristalno istoj vodi Kitrupa, sve je izgledalo neobino prelomljeno. Vrhovi metalnih brda, nalik na korale, svetlucali su kao planinski lanci vieni kroz izmaglicu sa drugog kraja dugake doline. Plutajue ute raljike ploveih biljaka visile su sa povrine. Kipiruova siva koa fosforescentno se presijavala, a kao igla otri zubi u njegovoj dugakoj, uskoj njuci sinuli su sa izazivakom surovou koja je morala biti preuveliana... ako ne vodom, onda Toiovom mainom. Kako jedan fin moe biti tako zao? "Zar nam nee pevati, Mala Ruko? Pevaj pesmu koja e nam svima doneti bar pie kad se konano izvuemo sssa ove takozvane planete i naemo prijateljsku luku! Zazvidi tako da Sanjari sanjaju o kopnu!" Osim tihog predenja ureaja za recikliranje vazduha, Toio je oseao i zujanje u uima od pometnje. Svakog trenutka, bio je siguran, Kipiru e prestati da ga zove 'Mala Ruka' i poee da koristi novi nadimak koji je upravo izabrao: 'Veliki Sanjar'. Bilo je dovoljno strano njihovo podsmevanje zbog toga to je nainio pogreku i poeo da zvidi, pratei istraivaku grupu delfina - pozdravili su melodiju koju je pevuio odsutnog uma dobacivanjima i detinjastim poalicama - ali da mu se podsmeljivo obraaju titulom gotovo uvek rezervisanom za velike muziare i za grbave kitove... to je bilo gotovo vie nego to je mogao da podnese. "Sad mi se ba neto ne peva, Kipiru. Zato ne ode da gnjavi nekog drugog?" Toio se oseao pomalo pobedonosno to je uspeo da mu glas ne podrhtava. Na Toiovo olakanje, Kipiru je jedva zapitao neto visoko i brzo na loem trinarnom, gotovo primalnom delfinskom - to je samo po sebi bila vrsta uvrede. Tada se delfin izvio i krenuo prema povrini po vazduh. Voda je sa svih strana bila bistra i plava. Svetlucave kitrupske ribe, sa lenim krljutima koje su prelamale svetlost, prolazile su pored njega. Sve unaokolo imalo je

boju i izgled razliitih metala. Jutarnje sunce prodiralo je kroz bistro, mirno more i svetlucalo se na udnim oblicima ivota ovog neobinog i neizbeno smrtonosnog sveta. Toio nije primeivao lepotu Kitropovih voda. Mrzeo je planetu, obogaljeni brod koji ga je doveo ovamo i delfine koji su sa njim delili brodoloniku sudbinu, dok je sa gorinom nalazio zadovoljstvo u prebiranju po uvredljivim odgovorima koje je mogao uputiti Kipiruu. 'Ako si tako dobar, Kipiru, zato nam ne izvadi malo vanadijuma?' Ili: 'Ne vidim zato bih traio ljudsku pesmu na delfinsku publiku, Kipiru.' U njegovoj mati ove opaske bile su sasvim delotvorne. U stvarnom svetu, Toio je to znao, nikad ne bi mogao da kae neto slino. Kao prvo, to nisu bili ljudi, ve delfini ije su melodije bile zakonito sredstvo plaanja u etvrtini svemirskih luka Galaksije. I dok su najviu cenu dostizale tune balade o njihovim krupnijim srodnicima, kitovima, Kipiruova vrsta mogla je kupiti pie na desetini svetova jednostavnim razmrdavanjem plua. U svakom sluaju, bila je velika greka pokuati naglaavati ljudsko poreklo pred bilo kojim lanom posade 'Brazdaa'. Stari Hanes Suezi, jedan od sedmoro ljudi na brodu, upozorio ga je na to im su napustili Neptun, na samom poetku putovanja. "Pokuaj, pa e videti ta e se desiti", upozorio ga je mehaniar. "Smejae se iz sveg glasa, a i ja, ako budem imao sree da se naem blizu. Neko od njih e ti verovatno poteno odbrusiti! Ako postoji ita to delfini ne potuju, onda je to ovek koji se bez ikakvih sopstvenih zasluga poziva na pripadnost pokroviteljskoj rasi". "Ali Protokol..." Toio je pokuao da se pobuni. "Kakav crni protokol! Ta pravila su ustanovljena zato da bi se i ljudi i impanze i delfini ponaali kako treba kad su Galaktinci u blizini. Ako 'Brazdaa' zaustavi Soropatrola, ili ako budemo morali da zapitamo pilanske biblioteke za neke podatke, e, onda doktor Mec ili Tomas Orli - ili ak ti i ja - moda treba da se pretvaramo da komandujemo... zato to niko od tih uobraenih vanzemaljaca ne bi utroio ni minut na tako mladu rasu kao to su delfini. Ali sve ostalo vreme svi primamo nareenja od kapetana Kraidaikija. Prokletstvo, ve i to bi bilo dovoljno gadno - putati da te neki Soro zavitlava i pretvarati se da si zadovoljan jer je glupi vanzemaljac dovoljno ljubazan da prizna kako su ljudi neto malo pametniji od vinskih muica. Moe li zamisliti koliko bi bilo teko kad bismo mi zaista morali da upravljamo ovim brodom? ta da smo pokuali da pretvorimo delfine u ljubaznu, lepo vaspitanu, robovsku, tieniku rasu? Da li bi ti se to dopalo?" Toio je odluno odmahnuo glavom. I sama zamisao da se prema delfinima ponaa onako kako se prema tienicima obino odnosilo u Galaksiji bila je odbojna. Njegov najbolji prijatelj, Aki, je delfin. Pa ipak, bilo je trenutaka, kao sada, kad bi Toio poeleo da ima bar neku utehu to je jedini mlad ovek na svemirskom brodu punom odraslih delfina. Svemirskom brodu koji u ovom trenutku nikuda ne putuje, podsetio se. Trenutnu ozlojeenost zbog Kipiruovog bockanja zamenila je mnogo trajnija i dublja zabrinutost to moda nikad nee napustiti vodeni svet Kitrupa i vratiti se kui. * Uspori svoj put - ti koji vozi * * Grupa se skuplja - na ovom mestu *

* Hikahi stie - ekamo na nju * Toio je podigao pogled. Brukida, postariji delfin-metalurg, plivao je pored njega sleva. Toio je odzvidao odgovor na trinarnom. * Hikahi stie - stajem i ekam * Postepeno je smanjio brzinu. Na sonarnom ekranu video je sitne odbleske kako se iz daljine pribliavaju, sa strane i spreda. Izviai su se vraali. Podigao je pogled i ugledao Hist-t i Kipirua kako se igraju na povrini. Bruhida je preao na angliki jezik. Iako je povremeno pitao i zamuckivao, ipak ga je govorio bolje nego to je Toio uspevao sa trinarnim. Uostalom, delfini su tokom pokolenja menjani genetikim inenjerstvom da bi se prilagodili ljudima, a ne obratno. "Jesi li naao t-tragove potrebnih materija, Toio?" pitao je Brukida. Toio je pogledao molekularnu reetku. "Ne, ser. Zasad nita. Ova voda je gotovo neverovatno ista kad se uzme u obzir sadraj metala u planetnom omotau. Jedva da postoje bilo kakve soli tekih metala." "A na dugotalasnoj ssslici?" "Nema dejstva rezonance ni na jednoj liniji koju proveravam, iako je koliina smetnji uasno visoka. ak nisam siguran da bih mogao izdvojiti dvovalentni nikl, a da ne govorimo o ostalim materijama za kojima tragamo. Igleda kao da traim iglu u plastu sena." To je bilo paradokslano. Planeta je imala metala u izobilju. To je bio jedan od razloga to je kapetan Kraidaiki izabrao ovaj svet za utoite. Pa ipak, voda je bila srazmerno ista... dovoljno ista da delfini mogu slobodno da plivaju, mada su se neki alili na svrab, a svakom je bio potreban postupak preiavanja kad bi se vratio na brod. Objanjenje je lealo svuda oko njih, u biljkama i ribama. Kalcijum nije ulazio u sastav kostiju kitrupskih oblika ivota. Ostali metali jesu. Vodu su prosejavali i preiavali biloki filteri. Kao ishod toga, more se svuda unaokolo presijavalo jasnim bojama metala i metalnih oksida. Blistava lena peraja riba, srebrnaste aure podvodnih biljaka - sve je bilo u kontrastu sa mnogo zemaljskijom zelenom bojom hlorofilnih listova i izdanaka. Okolinom su preovlaivala metalna brda, ogromna sunerasta ostrva stvarana milionima pokolenja koralnih bia, iji su se organometalni egzoskeleti nagomilavali u velike, na vrhu zaravnjene planine koje su se izdizale nekoliko metara iznad nivoa vode. Na vrhu ostrva raslo je stvrdlasto drvee, pruajui metalom obloeno korenje kroz brdo da sakuplja organske materije i silikate iz dubine. Drvee je poivalo na nemetalnom sloju na povrini i obrazovalo upljinu u unutranjosti metalnog brda. To je bila neobina formacija. 'Brazdaeva' Biblioteka nije nudila nikakvo objanjenje. Toiovi instrumenti otkrili su nakupine istog kalaja, brda hromirane okre, kolonije korala izgraene od razliitih oblika bakra, ali do sada nije bilo vanadijuma u pogodnom obliku iz koga bi se lako mogao izdvojiti. Nisu nali ni naroiti oblik nikla koji im je bio potreban.

Sada im je moglo pomoi samo udo - takvo koje bi omoguilo posadi delfina, uz pomo sedmoro ljudi i jednog impanze, da poprave brod i izgube se iz ovog dela Galaksije pre nego to njihovi gonioci stignu do njih. U najboljem sluaju, imali su nekoliko nedelja prednosti. Inae e ih zarobiti neka od desetak ne ba sasvim razumnih vanzemaljskih rasa. U najgorem sluaju, to je moglo znaiti meuzvezdani rat u razmerama kakve nisu viene tokom milion godina. Zbog svega toga Toio se oseao malim, bespomonim i veoma mladim. Toio je mogao da uje, vrlo slabe, visokofrekventne, solarne dozive izvidnika koji su se vraali. Svaki daleki pisak imao je svoj obojeni kontrapunkt na ekranu skanera. Dva siva oblaka pojavila su se sa istoka, uronivi na kraju u grupu iznad njega, epurei se, razigrano poskakujui i podbadajui se. Na kraju se jedan od delfina izvio i zaronio pravo prema Toiu. "Hikahi stie i hoe da sssaonice budu na povrini", zaegrtao je Kipiru tako brzo da su se rei stopile i postale gotovo nerazumljive. "Pokuaj da se ne izgubi na p-p-putu do gore." Toio je napravio grimasu dok je oslobaao balast. Kipiru nije morao tako jasno da pokae svoj prezir. ak i kad su normalno govorili angliki, delfini su obino zvuali kao ratimovana pitaljka. Saonice su se digle u oblaku sitnih mehurova. Kad je stigao do povrine, voda je otekla sa bokova u dugakim, uboreim potocima. Toio je ugasio motor i okrenuo se na lea da skine masku sa lica. Iznenadna tiina bila je pravo olakanje. Zavijanje motora saonica, odjeci sonara i pitanje delfina su nestali. Svei povetarac preao je preko njegove vlane, ravne, crne kose i smanjio vrelinu koju je oseao u uima. Nosio je mirise strane planete - ljutinu sekundarnog rasta starijeg ostrva, teak, uljast miris svrdlastog drveta na vrhuncu aktivnosti. A preko svega je lebdeo slab, otar miris metala. Ne bi trebalo da im kodi, rekli su im tamo na brodu, najmanje ne Toiu i njegovom vodootpornom odelu. Postupak preiavanja uklonie sve teke elemente koji bi se moda nakupili tokom izviakog pohoda... iako niko nije zasigurno znao kakve ih jo opasnosti mogu oekivati na ovom svetu. Ali ta ako budu primorani da ostanu mesecima? Godinama? U tom sluaju, mediconska oprema na 'Brazdau' nee moi da se nosi sa postepenom akumulacijom metala. Vremenom e poeti da se mole da jofurski, ili tenaninski, ili Soro-brodovi dou i odvedu ih na ispitivanje ili neto jo gore - samo da bi se izbavili sa prelepe planete koja ih polako ubija. To nije bila prijatna tema za razmiljanje. Toiu je bilo drago kad je Brukida doplovio do njegovih saonica. "Zato me je Hikahi pozvala na povrinu?" upitao je delfina. "Mislio sam da treba da ostanem sklonjen za sluaj da ve imamo pijunske satelite nad glavama." Brukida je uzdahnuo. "Pretpostavljam da misssli kako ti je pottreban odmor. Osim toga, ko bi primetio tako malu mainu kao to su saonice, sa toliko mnogo metala unaokolo?" Toio je slegnuo ramenima. "Pa, to je lepo od Hikahi, svakako. Zaista mi je potreban odmor."

Brukida se podigao iznad vode, balansirajui nizom brzih pokreta repa. "ujem Hikahi", objavio je. "Evo je, ssstie." Dva delfina brzo su se pribliavala sa severa, jedan svetlosiv, drugi tamniji i pegav. Toio je kroz slualice mogao da uje glas voe ekspedicije. * Obuzeta brigom ja - Hikahi zovem vas * * Leima sluajte - stomakom delajte * * Smej se mojim reima - ali se pokori * * U grupu kraj saona - skupi se i sluaj * Hikahi i Ssattatta naprvili su krug oko cele grupe i zaustavili se pred njima. Meu darovima koje je oveanstvo donelo neodelfinima nalazio se i povean broj izraza lica. Jedva pet stotina godina genetikog inenjeringa nije moglo uiniti u tom pravcu ono to je milion godina evolucije uinilo za oveka. Delfini su i dalje izraavali najvei deo svojih oseanja zvukom i pokretom. No, vie nisu imali onaj obavezan izraz koji su ljudi shvatali (do izvesne mere tano) kao osmeh nekog ko se beskrajno zabavlja. Delfini su sada bili sposobni da izgledaju zabrinuto. Toio je mogao da protumai Hikahin trenutni izraz kao tipian primer nasekiranog delfina. "Fip-pit je nestao", objavila je. "ula sam njegov uzvik, juno od mene, a zatim vie nita. Traio je SSassiju, koja je ranije nestala u istom pravcu. Ostaviemo crtanje mape i potragu za metalima i pokuaemo da ih naemo. Sssvi e nositi oruje." Zaulo se opte nezadovoljno mumlanje. To je znailo da e delfini morati da odenu oklope koje tek to su imali zadovoljstvo da skinu pri naputanju broda. Pa ipak, ak je i Kipiru shvatio neophodnost toga. Toio je zakratko bio zauzet bacanjem oklopa u vodu. Trebalo je da se odmah raire u oblik u koji je delfinu pogodno da lako sklizne, ali uvek bi bar jedan ili dva delfina imali problema sa privrivanjem oklopa za mali prikljuak nervnog pojaivaa koji je svakom od njih stajao tik iznad levog oka. Toio je brzo obavio posao, sa nesvesnom lakoom izvebanih pokreta. Bio je zabrinut za SSassiju, plemenitu delfinku koja je uvek bila ljubazna i prijatna prema njemu. "Hikahi", rekao je kad je voa prola pored njega, "hoe li da pozovem brod?" Mala, siva Tursiops-enka podigla se da bi ga pogledala u oi. "Ne, Pentralo. Sluaemo nareenja. pijunski sateliti su moda ve nad nama. Podesi sssvoje saonice tako da se vrate, pod automatskom kontrolom, ako ne uspemo da preivimo to to nas eka na jugoistoku." "Ali nisu primeene nikakve vee ivotinje..." "T-to je samo jedna od mogunosti. Hou da poruka stigne na brod kakva god bila naa sudbina... ak i ako nas sve zadesi spasilaka groznica." Toio je osetio hladnou na pomen 'spasilake groznice'. uo je za nju, naravno. To je bilo neto emu ni najmanje nije eleo da prisustvuje. Razvijeni u strelce, krenuli su prema jugoistoku. Delfini su naizmenino klizili po povrini, a onda bi zaronili da plivaju pored Toiovih saonica. Okeansko dno izgledalo je kao beskrajni niz zmijskih tragova - proarano neobinim kraterima, nalik na oiljke od

boginja, mranim i zlokobnim. U udolinama, Toio je obino mogao da vidi dno, stotinu ili vie metara duboko, zatamnjeno tamnoplavim raljikama. Dugaki grebeni zavravali su se u razmacima sjajnim metalnim brdima, nalik na nezgrapne tvrave svetlucavih, upljikavih oklopa. Mnoga su bila pokrivena gustim, brljanolikim biljem u kome su se kitrupske ribe skrivale i razmnoavale. Jedno metalno brdo kao da se njihalo na ivici ponora - peina koju je izdubilo njegovo sopstveno stvrdlasto drvo, spremno da proguta celu tvravu im se izvri podrivanje. Motor saonica hipnotii je zujao. Pranje instrumenata bilo je suvie jednostavno da bi zaposlilo Toiov um. Iako to nije eleo, poeo je da razmilja. Da se prisea. Kada je pozvan da uzme uee u svemirskom putovanju, sve je izgledalo kao jednostavna pustolovina. Ve je bio poloio Skakaku Zakletvu, pa su znali da je spreman da ostavi svoju prolost za sobom, a bio im je potreban oficir nieg ranga da pomae u radu na novom delfinskom brodu. 'Brazda' je bio mali istraivaki brod jedinstvene izrade. Malo je rasa koje koriste kiseonik i imaju peraja, a otiskuju se na meuzvezdana putovanja, pa i one koriste vetaku gravitaciju radi udobnosti i uzimaju u najam pripadnike neke tienike rase da bi im izgradili brod i opsluivali ga. Prvi delfinski brod morao je biti drugaiji. Projektovan je u duhu naela kojim su se upravljali Zemljani tokom dva stolea: "Kad god je mogue, dri se jednostavnosti. Izbegavaj korienje galaktinske nauke ako je ne razume". Dve stotine pedeset godina posle Kontakta sa galaktinskom civilizacijom, oveanstvo se jo borilo da uhvati korak. Galaktinske rase koje su koristile eonima staru Biblioteku jo pre nego to su se prvi sisari pojavili na Zemlji - popunjavajui tu optu riznicu znanja gleerskom sporou - izgledali su gotovo bogoliko primitivnim Zemljanima u njihovim ranim, nezgrapnim, sporim brodovima. Zemlja je, sada, imala ogranak Biblioteke, koji bi trebalo da joj prui pristup do sveukupnog znanja sakupljenog tokom glaktike istorije. No, tek poslednjih godina to je poelo da im prua vie pomoi nego zbunjujuih smetnji. 'Brazda', sa svojim sloenim sistemom centrifugalno povezanih bazena i besteinskih radionica, mora da je izgledao neverovatno zastareo tuincima koji su ga pregledali neposredno pre lansiranja. Pa ipak, za zemaljske neodelfine on je predstavljao veliki ponos. Posle probnog putovanja, 'Brazda' se zaustavio na maloj ljudsko-delfinskoj koloniji, Kalafiji, da pokupi nekoliko najboljih diplomaca sa tamonjeg maleckog univerziteta. To je bila Toiova prva, a verovatno i poslednja poseta staroj Zemlji. 'Stara Zemlja' i dalje je bila dom ak za devedeset odsto oveanstva, da se i ne pominju otale zemaljske razumne rase. Galaktinski turisti i dalje su se tiskali da bi piljili u dom onih enfants terribles koji su izazvali toliko komeanja za svega nekoliko stolea. Otvoreno su nagaali koliko e dugo oveanstvo uspeti da preivi bez zatite svojih pokrovitelja. Sve vrste su imale pokrovitelja, naravno. Niko nije dostigao inteligenciju potrebnu za svemirska putovanja bez pomoi rase koja je ve putovala. Zar nisu ljudi uinili to isto za impanze i delfine? Skroz unazad, sve do vremena Praotaca, prve mitske rase, svaku vrstu koja je govorila i letela svemirom uzdignuli su prethodnici. Nijedna vrsta nije preivela iz te davne ere, ali civlizacija koju su ustanovili Praoci, sa svojom sveobuhvatnom Bibliotekom, trajala je i dalje.

O sudbini samih Praotaca govorilo je mnogo legendi i ak nekoliko ozbiljno sukobljenih religija. Toio se pitao, kao i svi drugi tokom tri stotine godina, kako li su mogli izgledati pokrovitelji oveka. Ako su postojali. Moda je to bila neka od fanatinih vrsta koje su postavile zasedu 'Brazdau', a sad ga jure kao psi lisicu? To nije bila prijatna pomisao kad se ima u vidu ta je 'Brazda' otkrio. Zemaljsko vee ih je poslalo da se pridrue ratrkanoj floti istraivakih brodova koja je proveravala verodostojnost Biblioteke. Do sada je naeno samo nekoliko manjih pukotina u njenoj savrenosti. Ovde zaturena zvezda. Tamo pogreno zavedena vrsta. To je bilo kao da ste otkrili da je neko nainio listu sa opisom svakog zrna peska na plai. Nikako ne moete proveriti celu listu, ni za hiljadu ivotnih vekova rase, ali moete pokuati sa sluanim uzorcima. 'Brazda' je eprkao po malom gravitacijskom zalivu, pedeset hiljada parseka izvan ravni Galaksije, kad je naao Flotu. Toio je uzdahnuo. To ba nije poteno! Sto pedeset delfina, sedmoro ljudi i impanza; kako smo mogli znati ta smo nali? Zato smo ba mi morali da je naemo? Pedeset hiljada brodova, vaki veliine meseca. To su nali. Delfini su bili oduevljeni svojim otkriem - najveom Naputenom flotom ikad otkrivenom, oito neverovatno starom. Kapetan Kraidaiki poslao je psi-poruku na Zemlju da bi dobio uputstva. Prokletstvo! Zato je zvao Zemlju? Zar izvetaj nije mogao da eka dok ne stignu kui? Zato da cela prislulivaka Galaksija sazna da si naao Sargako more prastarih olupina Bogu iza lea? Zemaljsko vee odgovorilo je ifrovanom porukom. "Sakrijte se. ekajte nareenja. Ne odgovarajte." Kraidaiki je posluao, naravno. Ali ne pre nego to je polovina pokroviteljskih rasa iz Galaksije poslala svoje ratne brodove da nau 'Brazdaa'. Toio je zamirkao. Neto. Konano rezonantni odjek? Tako je, feromagnetni detektor pokazivao je slab odjek prema jugu. Usredsredio se na prijemnik, pun olakanja to konano ima ta da radi. Samosaaljenje je poelo da postaje napast. Da. To mora da je prilino veliko nalazite. Da li da javi Hikahi? Prirodno, potraga za nestalim delfinima je najvanija, ali... Preko njega je pala senka. Pohod je iao du ivice masivnog metalnog broda. Masa boje bakra bila je prekrivena gustim raljikama neke zelene, visee biljke. "Ne idi preblizu, Mala Ruko" zazvidao je Kipiru odnekud sleva. Samo su Kipiru i saonice bili toliko blizu brda. Ostali delfini su ga iroko zaobili. "Ne znamo nita o ovoj flori", nastavio je Kipiru "a blizu ovog mesta je nestao Fip-pit. Treba da ostane na sigurnom, unutar konvoja." Kipiri je lenjo nainio krug oko saonica, odravajui se laganim pokretima peraja. Paljivo prkrtene ruke njegovog oklopa bacale su bakarni odsjaj sa metalnog broda. "Znai, sve je vanije od uzimanja uzoraka, je li?" iznervirano je uzvratio Toio. "Ionako smo zbog toga doli ovamo!" Ne pruivi Kipiruu priliku da odgovori, Toio je nagnuo saonice i skrenuo prema senovitoj masi brda.

Zaronio je u tmasti predeo kad je ostrvo zaklonilo svetlo popodnevnog sunca. Mirujue jato srebrnastih riba kao da se rasprslo, udaljavajui se od njega dok je nagnut plovio du gustog, vlaknastog korova. Kiprinu je zgranuto pitao iza njega kletvu na primitivnom delfinskom, to je pokazivalo na kolikoj je muci. Toio se nasmeio. Saonice su saradniki zujale dok se brdo, nalik na planinu, nadnosilo sa njegove desne strane. Toio ih je nagnuo u stranu i zagrabio u najblie treperavo zelenilo. Osetio je nadmono zadovoljstvo kad mu je uzorak ostao slobodan u ruci. Nijedan delfin ne bi to mogao da uini! Zadovoljno je savio prste, a onda se okrenuo da smesti hrpicu u vreu za sabiranje. Potom je podigao pogled i video da je zelena masa, umesto da uzmakne, blia nego ranije. Kipiruovo pitanje postalo je glasnije. Plaljivko, pomislio je Toio. Izgubio sam kontrolu za trenutak. Pa ta? Vratiu se u tvoj prokleti konvoj pre nego to stigne da zavri stihovanu grdnju. Jae se nagnuo ulevo i istovremeno podigao zaravnjeni pramac. Istoga trenutka shvatio je da je to bila taktika greka. Usporilo ga je dovoljno da grozd raljika uspe da stigne do saonica. Verovatno je na Kitrupu bilo i veih morskih bia nego to ih je pohod dosad video, jer su pipci koji su se sklopili oko deaka oigledno bili predvieni da hvataju krupan plen. "O, Koino-Anti! Sad sam uspeo!" Pritisnuo je gas dokraja i odupro se jer je oekivao naglo ubrzanje. Ubrzanja nije bilo. Saonice su jeale isteui dugake, uaste strukove, ali nisu se ni pomerile. Onda se motor ugasio. Toio je osetio sluzavi dodir na nozi, zatim jo jedan. Pipci su poeli da ga steu i vuku. Daui, uspeo je da se okrene na lea i da dohvati no privren za butinu. Pipci su bili vijugavi i vornovati. vorovi su se pripijali uz sve to bi dodirnuli, a kad je jedan okliznuo nadlakticu Toiove nezatiene leve ruke, deak je uzviknuo od saiueg bola pri dodiru. Delfini su se napolju dovikivali i uli su se zvuci snanog kretanja u blizini. Ali osim kratke nade da niko drugi nije uhvaen, Toio nije imao vremena da razmilja o iem drugom osim o borbi koju je vodio. Uspeo je da oslobodi no koji je sinuo kao nada. A nada je donela novu nadu kad su se dva mala struka prekinula pod njegovim otrim udarcima. Za jedan vei trebalo mu je nekoliko sekundi da ga rasee. Skoro istog trenutka zamenila su ga dva nova. Onda je video mesto prema kome su ga vukli. Duboki, zjapei procep raskidao je stranu metalnog brda. U njoj je iekivala vijugava masa vlakana. Duboko unutra, izdignuto desetak metara, neto glatko i sivo ve je lealo uhvaeno u mreu varljivo omlitavelog lia. Toio je osetio da mu dah iz otvorenih usta ispunjava ronilaku masku. Odraz njegovih sopstvenih oiju, rairenih i ukoenih, napola je zaklanjalo nepokretno telo Ssassije. Plima ju je njihala neno, onako kako je ivela, ali ne i umrla. Uz uzvik, Toio je ponovo poeo da udara oko sebe. Hteo je da dozove Hikahi da bi voa ekspedicije saznala za Ssassijinu sudbinu - ali sve to je mogao da izgovori bili su krici gaenja pred kitrupskom puzavicom. Listovi i izdanci razleteli su se kroz

uzburkanu vodu dok je unosio svoju mrnju u udarce noa, ali sa malo koristi, jer su pipci koji su ga vukli prema zjapeoj pukotini postajali sve mnogobrojniji. * Pentralo - otrooki pevau * * Javi se - onima to te trae * * Sonarom - kroz gusto lie * Hikahi ga je zvala. Kroz zapenuanu vodu i svoje promuklo dahtanje, Toio je mogao da uje zvuke borbe delfinske grupe. Brzo treperenje trinarnog jezika, nedovoljno usporeno za ljudski sluh osim ovog kratkog nareenja, i cviljenje njihovih oklopa. "Ovde! Ovde sam!" Presekao je listastu puzavicu koja je zapretila njegovom dovodu vazduha, jedva izbegavi sam dovod. Liznuo je usne i pokuao da zazvidi na trinarnom. * Zadrava me - kljun morske sipe * * vrste sisaljke - i slabi izgledi * * Ovde je pusto - Ssassija je stradala! * Slabaan oblik i ritam, ali delfini e ovo uti bolje nego vikanje na anglikom. Posle samo etrdeset pokolenja razuma, i dalje su u iznenadnim situacijama bolje razmiljali ako su koristili zvidane stihove. Toio je mogao da uje pribliavanje zvukova bitke. Ali, kao da su pourili zbog opasnosti, pipci su poeli da ga vuku sve bre unazad, prema pukotini. Odjednom se sisaljkama prekrivena struna obmotala oko njegove desne ruke. Pre nego to je stigao da se oslobodi stiska, jedan saiui vor stigao mu je do ake. Vrisnuo je i otrgao se od raljike, ali no je bio izgubljen u tami. Nove niti padale su svuda po njemu. U tom trenutku Toio je kroz maglu postao svestan da mu se neko obraa, polako, i to na anglikom! "...kae da su tamo gore brodovi! Vicekapetan Takata-Dim hoe da zna zato Hikahi nije poslala monopulsnu potvrdu..." To je bio Akijev glas, poziv sa broda! Toio nije mogao da odgovori svom prijatelju. Prekida radija na saonicama nalazio se van njegovog domaaja, a on je sad bio prezauzet. "Nemojte odgovoriti na poruku", predusretljivo je nastavio Aki. Toio je zajeao na ironinost situacije, dok je pokuavao da otrgne pipak sa ronilake maske, nastojei da pri tom jo vie ne povredi ruke. "Samo poaljite monopuls i vratite se, sssvi. Mislimo da se nad Kitrupom vodi svemirska bitka. Verovatno su nas oni blesavi vanzemaljci sledili dovde i sad se bore za pravo da nas zarobe, kao i kod Morgrana. Sada moram da p-prekinem. Radio se vie ne koristi. Vratite se to pre moete. Aki prekida vezu." Toio je osetio da se pipak dokopao njegovog dovoda vazduha. Ovog puta stisak je bio vrst. "Naravno, Aki, drue stari", zaroptao je dok ga je povlaio na drugu stranu. "Kreem kui im mi vasiona to dopusti."

Dovod vazduha bio je presavijen i zatvoren i nita vie nije mogao da uini. Magla mu je ispunila masku. Oseajui da mu se svest zamrauje, Toio je pomislio da vidi pribliavanje spasilake grupe, ali nije mogao biti siguran da li je to stvarnost ili halucinacija. Nikad ne bi oiekivao da Kiparu vodi napad, na primer, ili da se taj delfin tako razjareno ponaa, ne hajui za saiue sisaljke. Na kraju je zakljuio da je to ipak samo san. Blesci lasera bili su suvie jarki, zvuk odve jasan. Grupa je ila prema njemu sa zastavama koje su leprale u vodi kao konjica koju je pet stolea kulture anglikog jezika poistovetilo sa predstavom o dolasku spasilaca. 2. GALAKTINCI Na brodu u sreditu flote, faza poricanja polako je prolazila. Ogromne krstarice rasule su se kroz pukotinu u svemiru i poele da padaju prema siunom sjaju jo neopisanog crvenkastog sunca. Jedna po jedna, stropotavale su se iz blistavog procepa. Sa njima je stigla i prelomljena svetlost zvezda sa mesta polaska, stotinama parseka daleko. Postojala su pravila koja bi trebalo da to spree. Tunel je bio vetaki nain da se pree sa jednog mesta na drugo. Bila je potrebna snana volja da bi se poricala priroda i prizvao u postojanje ovakav otvor u svemiru. Epiziarh, u svom nasilnom odbacivanju Onog to Jeste, tvorio je prolaz za svoje gospodare, Tandue. Otvor je odravala nepokolebljiva snaga njegovog ega - odbijanje da popusti pred Stvarnou. Kad je poslednji brod proao, Epiziarha su namerno oamutili i rupa se rastoila uz bezvunu silovitost. Za koji trenutak, samo su instrumenti pokazivali da je ikad postojala. Zaikavanje fizike bilo je izbrisano. Epiziarh je doveo vojsku Tandua do eljene zvezde znatno ispred ostalih flota koje bi mogle osporiti pravo Tandua da zarobe zemaljski brod. Tandui su poslali impulse pohvale u Epiziarhove centre zadovoljstva. On je zavijao i mahao krupnom, kosmatom glavom u znak zahvalnosti. Za Tandue nerazumljiv i opasan nain putovanja jo jednom se pokazao vredan rizika. Bilo je dobro stii na poprite bitke pre neprijatelja. Dodatno vreme moglo im je dati taktiku prednost. Epiziarh je jedino eleo da porie stvari. Sad kad je obavio zadatak, vratili su ga u njegovu dvoranu varki, da prekraja beskrajan lanac vetakih stvarnosti sve dok njegova mo ponovo ne ustreba Gospodarima. Njegov kosmati, amorfni oblik oslobodio se ulnog spleta i odgegao se, praen opreznim uvarima. Kad je put bio ist, uao je Primalac i uzverao se svojim vretenastim nogama do mesta u ulnom spletu. Jedan dugi trenutak procenjivao je Stvarnost i obuhvatao je. Primalac je isprobavao, dodirivao i mazio ovo novo podruje svemira svojim rasprostrtim ulima. Onda je ispustio brujei krik zadovoljstva. "Kakvo proputanje!" objavio je radosno Primalac. "uo sam da su progonjeni aljkavi u skrivanju, ali oni proputaju ak i dok se sklanjaju od opasnosti! Sakrili su se na drugoj planeti. Ivice njihovih psihikih stihova jedva da su se zgusnule da bi od mene sakrili svoj taan poloaj. Ko su im bili gospodari, tim delfinima, kad su ih nauili da budu tako dobar plen?"

"Njihovi gospodari su ljudi, i sami nedovreni", odgovorio je Vodei Prikradalac Tandua. Njegov govor bio je sloeni niz brzih kljocanja i pucanja iz zapornih zglobova nogu nalik na bogomoljkine. "Zemljani su okrueni pogrenim verovanjem i sramotom to su i sami odbaeni. Tri stolea galame bie uutkano kada budu pojedeni. Tada e naa lovaka radost biti nalik na tvoju, kada otkrije novo mesto ili stvar." "Velika radost", sloio se Primalac. "Sad se potrudi da sazna pojedinosti", naredio je Prikradalac. "Uskoro e poeti bitka sa jereticima. Moram saoptiti ostalim tienicima njihove zadatke." Primalac se okrenuo u mrei ulnog spleta kad je Prikradalac otiao i otvorio svoja oseanja ovom novom deliu stvarnosti. Sve je bilo dobro. Predavao je izvetaje o onom to je video i Gospodari su u odgovor pomerali brodove, ali vei deo njegovog uma je procenjivo... prihvatao... siuno crveno sunce, svaku od njegovih malih planeta, predivno oekivanje da mesto uskoro postane bojno polje. Ubrzo je osetio ostale ratne flote kako ulaze u sistem, svaka na svoj nain. Svaka je zauzela pomalo podreen poloaj zbog ranijeg pristizanja Tandua. Primalac je osetio pohlepu ratnikih tienika i hladne proraune smirenih stareina. Mazio je glatke psihike titove vrsto razapete preko umova i pitao se ta se deava ispod njih. Procenjivao je otvorenost drugih boraca, koji su prezrivo rasipali svoje misli oko sebe, ikajui sluaoca da shvati njihovu oholost. Primaoeve neobuzdane matarije o sopstvenom unitenju prevaziene su kad su se velike flote zarile jedna u drugu i kad su poele da bleskaju snane eksplozije. Primalac je sve to radosno prihvatio. Kako bi iko mogao drugaije da se osea, kad svemir sadri tolika uda? 3. TAKATA-DIM Visko na levoj strani 'Brazdaeve' sferne kotrolne sobe, oklop psi-operatora zatresao se od naglih pokreta. Peraja su joj uzburkala vodu dok je uzvikivala na trinarnom. * Mastiljavi, osmoruki, kljunasti su nas nali! * * Silne gomile ih se bore! * Ovaj izvetaj potvrdio je otkrie koje je neutriski detektor nainio koji minut ranije. To je bila litanija loih vesti, povezana u ekstatine stihove. * Oni vrite od pohlepe Da pobede i pokore... * Sa druge postaje doao je smireniji izvetaj na anglikom sa delfinskim naglaskom. "Primamo gust gravitacioni promet, vicekapetane. Gravitacione smetnje potvruju da se nedaleko od p-planete vodi povelika bitka." Izvrni oficir 'Brazdaa' utke je sluao izvetaj, preputajui se blagom plutanju u krunoj struji komandnog centra. Iz nozdrva mu se podigao niz mehuria kad je udahnuo naroiti fluid koji je ispunjavao brodski most.

"Primljeno", konano je rekao. Pod vodom, glas mu je zvuao kao prigueno zujanje. Samoglasnici su se slivali u nejasnom izgovoru. "Koliko je udaljen najblii kontakt?" Pet astronomsikih jedinica, ssser. Dovde im treba najmanje sssat, ak i ako zapnu iz sve snage." "Hmmm. Vrlo dobro, onda. Ostanite u stanju pripravnosti. Nastavi sssvoja osmatranja, Akeakemai." Vicekapetan je bio neobino krupan za neodelfina, popunjen i miiav tamo gde je veina ostalih bila vitka i tanka. Njegova neujednaena siva boja i reckavi zubi bili su oznaka stenoskog varijeteta, to je njega i jo nekolicinu u posadi odvajalo od tursiopske veine. ovek pored Takata-Dima nije reagovao na loe vesti. One su samo potvrdila ono ega se ve plaio. "Pa, najbolje da obavestimo kapetana", rekao je Ignacio Mec. Maska koju je imao na licu rairila je njegove rei kroz zapenuanu vodu. Mehurii su se odvajali iz proreene sede kose visokog oveka. "Upozorio sam Kraidaikija da e se ovo desiti ako pokuamo da izbegnemo Galaktince. Jo se nadam da e odluiti da bude razuman sad, kad je bekstvo postalo nemogue." Takata-Dim je otvorio i zatvorio usta po dijagonali: odluno klimanje glavom. "D-da, doktore Mec. Sad ak i Kraidaiki mora shvatiti da ste bili u pravu. Saterani smo u ugao i kapetan nee imati izbora - morae da vas poslua." Mec je zadovoljno klimnuo glavom. ta je sa Hikahinom grupom? Je li im reeno?" "Ve sam naredio da se istraivaki odred vrati. Moda su ak i sssaonice suvie veliki rizik. Ako su Itiji ve na orbiti, moda imaju naina da ih otkriju." "Vanzemaljci..." ispravio ga je Mec automatski. "Izraz 'Itiji' nije nimalo utiv." Takata-Dim je zadrao miran izraz. On je komandovao brodom i posadom dok je kapetan bio van dunosti. Ipak, ovek se sa njim ponaao kao sa neiskusnim aiem. To je bilo prilino razdraujue, ali Takata-Dim je pazio da ne pokae Mecu koliko ga nervira. "Da, doktore Mec", rekao je. ovek je nastavio. "Hikahina grupa uopte nije trebalo da napusti brod. Upozorio sam Toma Orlija da se ovako neto moe desiti. Sad je tamo Toio... i toliki delfini, bez kontakta sa nama tako dugo. Bilo bi uasno da im se ita desi!" Takata-Dim je oseao da zna ta zaista brine Meca. ovek je verovatno mislio da bi bilo uasno ako iko od 'Brazdaeve' posade pogine daleko od njegovih oiju... tamo gde nije mogao da proceni kako su se ponaali, kako bi to osmatranje iskoristio za svoja bihejvioristika i genetika prouavanja. "Da vas je bar Kraidaiki posluao, ssser", ponovio je. "Vi uvek imate toliko da kaete." To je bilo pomalo riskantno, ali ako je ovek i uspeo da prodre kroz TakataDimovu masku punu potovanja do sarkastine sutine, nije to pokazao. "Pa, lepo je od tebe to to kae, Takata-Dime. I vrlo uviavno. Znam da sad ima mnogo posla, pa u pronai slobodnu komunikacionu liniju i probuditi Kraidaikija umesto tebe. Paljivo u mu saoptiti vest da su nas progonitelji sledili do Kitrupa." Takata-Dim se naklonio oveku sa puno potovanja iz svog uspravnog poloaja. "T-to je ljubazno od vas, doktore Mec. Uiniete mi uslugu."

Mec je potapao porunika po naravnom peraju, kao da je eleo da ga ponovo umiri. Takata-Dim je podneo taj snishodljivi gest spolja mirno, posmatrajui kako se ovek okree da bi otolivao. Komandni most predstavljao je kuglu ispunjenu tenou, koja je pomalo trala na pramcu cilindrinog broda. Glavni otvori komandnog centra gledali su napolje, u mraan svet okeanskih grebena, sedimenata i plivajuih morskih stvorenja. Povezana u mrei, radna mesta posade bila su osvetljena malim svetlosnim snopovima. Vei deo prostorije tiho je leao u senci, dok je elitno osoblje na mostu izvravalo svoje zadatke brzo i gotovo u tiini. Jedini zvukovi, osim utanja i penuanja reciklirane oksivode, bili su povremeno kuckanje sonarnih signala i jezgrovite, profesionalne opaske izmeu pojedinih operatora. Treba odati priznanje Kraidaikiju, rekao je u sebi Takata- Dim. Od posade na mostu stvorio je uhodanu mainu. Naravno, delfini su bili manje dosledni od ljudi. Nije se moglo unapred znati ta bi moglo da spetlja neodelfina sve dok ga nisi video kako radi pod stresom. Ova posada mosta radila je isto tako dobro kao i bilo koja druga koju je video, ali hoe li to biti dovoljno? Ako su prevideli ijedno zraenje ili psi-proputanje, vanzemaljci e se spustiti na njih bre nego orke na foke u luci. Delfini tamo napolju, u istraivakom timu, bili su sigurniji nego njihove kolege na brodu, pomislio je Takata-Dim pomalo gorko. Mec je budala to se brine za njih. Oni se verovatno sjajno provode! Takata-Dim je pokuao da se priseti slobodnog plivanja u okeanu, bez oklopa, i disanja prirodnog vazduha. Pokuao je da se priseti roenja u dubokoj vodi, dubokoj vodi Stenosa, gde su velikousti, sveznajui, pliaki Tursiopsi bili retki kao dugonzi. "Aki", pozvao je radistu, mladog delfinskog oficira sa Kalafije. "Jesi li dobio potvrdu od Hikahi? Da li je primila poziv?" Naseljenik je bio mali Tursiops sivo-ute boje. Odgovorio je sa izvesnim oklevanjem. Jo nije bio naviknut na disanje i govor u oksivodi. Tu je bilo potrebno koristiti vrlo neobian dijalekt podvodnog anglikog. "Ja... {-alim, vicekapetane, ali nema odgovora. Traio sam monopuls na sssvim kanalima. Nije bilo niega." Takata-Dim je nervozno odmahnuo glavom. Hikahi je moda zakljuila da je ak i monopulsni odgovor suvie rizian. Ipak, potvrda bi mu skinula sa vrata neprijatnu odluku. "Ovaj... vicekapetane?" Aki je oborio glavu i spustio rep u znak potovanja. "Da?" "Ne bi li trebalo da ponovimo poruku? Postoji mogunost da sssu bili rastrojeni i propustili je tr.. prvi put..." Kao i svi delfini sa kolonijske planete Kalafije, Aki je bio ponosan na svoj kultivisani angliki. Oito mu je smetalo to ima problema sa tako jednostavnim reenicama. To je ba odgovaralo vicekapetanu. Ako se ijedna anglika re mogla tano prevesti na trinarni, onda je to bilo 'pametnjakovi'. Takata-Dimu se nije dopadao ovaj pametnjakovi od podoficira.

"Ne, radisto. Imamo nareenja. Ako kapetan bude hteo da pokua ponovo kad stigne ovamo, ba dobro. Do tada, na svoje mesto." "Raj... ovaj, razumem ser." Mladi delfin se okrenuo da se vrati do svoje stanice, gde je mogao da die u vazdunoj komori umesto da guta vodu kao riba. Tamo je mogao da govori kao normalna osoba dok je ekao poruku svog najblieg prijatelja, ljudskog oficira napolju u irokom, stranom okeanu. Takata-Dim je poeleo da kepetan doe to pre. Kontrolna soba izgledala je zatvorena i mrtva. Disanje utee, gazirane oksivode uvek ga je zamaralo pred kraj smene. Stalno je izgledalo da nema dovoljno kiseonika. Dodatna krna plua svrbela su ga od nadraivanja usled izazvanog nagona, a od pilula - koje su mu osiguravale dodatni kiseonik preko crvenog trakta - uvek je dobijao goruicu. Jo jednom je bacio pogled na Ignacija Meca. Sedokosi naunik drao se za podupira, sa glavom zavuenom pod komunikacionu vazdunu kupolu da bi pozvao Kraidaikija. Kada zavri, verovatno e hteti da se muva okolo. Ovaj ovek se uvek muvao u blizini, posmatrajui... zbog toga se stalno oseao kao da je na nekoj proveri. "Potrebni mi je ljudski saveznik", podsetio se Takata-Dim. Delfini su zapovedali 'Brazdaem', ali se posada bre pokoravala oficiru ako bi se videlo da on uiva poverenje nekog od pripadnika pokroviteljske rase. Kraidaiki je imao Toma Orlija. Hikahi je imala Dilijan Baskin. Brukidin ljudski pomaga bio je inenjer Suezi. Mec je mogao biti Takata-Dimov ovek. Na sreu, ljudima se moglo manipulisati. Podaci o svemirskoj bici sada su se bre pojavljivali na ekranu. Izgledalo je da se sve vie razbuktava iznad planete. Uestvovalo je bar pet velikih flota. Posle viemesenog beanja, 'Brazda' je konano uhvaen u klopku. Sa kakvim e se novim trikom pojaviti Kraidaiki i Tom Orli da ih ovog puta izbave? ta ako ne uspeju da se pojave sa nekim trikom? Ili, jo gore, ta ako smisle neki sipljiv plan koji e ih jednostavno sve odvesti u smrt? ta emo onda? Takata-Dim je mozgao o tome da bi imao ime da se bavi dok je ekao da kapetan doe i odmeni ga. 4. KRAIDAIKI To mu je bio prvi zaista dubok san posle vie nedelja. Naravno, morao je biti prekinut. Kraidaiki je bio navikao da se odmara pri nultoj gravitaciji, lebdei u vlanom vazduhu. No, dok se budu skrivali, antigravitacioni kreveti bie zabranjeni, a spavanje u tenosti bilo je jedini preostali nain za delfina. Pokuao je da nedelju dana udie oksivodu tokom razdoblja predvienog za odmor. Posledice su bile none more i iscrpljujui snovi o guenju. Brodski lekar, Makani, predloila mu je da pokua da spava na starinski nain, plutajui na povrini bazena sa vodom. Kraidaiki je odluio da isproba njenu alternativu. Uverio se da e imati dovoljno veliki vazduni prostor u gornjem delu svoje kabine. Onda je tri puta proverio da li su alarmni ureaji za nedostatak kiseonika potpuno ispravni. Na kraju, iskobeljao se iz oklopa, iskljuio svetla, isplivao na povrinu i izbacio oksivodu iz krnih plua.

To je bilo olakanje. Ipak, u prvi mah je samo leao u vazdunom prostoru pod tavanicom, dok su mu se misli sustizale, a koa bridela od potrebe za oklopom sa opremom. Znao je da je to iracionalan oseaj. Presvemirski ljudi, u svojim primitivnim, neurotinim drutvima, isto su oseali prema nudizmu. Siroti homo sapiens! Istorija oveanstva govorila je o patnjama tokom tekih milenijuma mladosti pre Kontakta, dok su bili neuki i odseeni od galaktikog drutva. Za to vreme, mislio je Kraidaiki, delfini su bili u gotovo povlaenom poloaju, plutajui u svom uglu Kitovskog Sna. Kad je ovek dostigao neku vrstu zrelosti i poeo da uzdie via bia na Zemlji da bi mu se pridruila, delfini vrste amicus prelazili su prilino lako iz jednog asnog stanja u drugo. Imamo mi svoje probleme, podsetio se. Strano je eleo da poee osnovu svog prikljuka nervnog pojaivaa, ali nije bilo naina da ga dohvati bez oklopa. Lebdeo je na povrini, u tami, oekujui san. To jeste delovalo oputajue: sitni talasi zapljuskivali su mu glatku kou iznad oiju. Pravi vazduh svakako je bio oputajui posle udisanja oksivode. Ipak, nije mogao da izbegne blagu nelagodnost zbog tonjenja... kao da bi mu ita nakodilo ako bi potonuo u oksivodi... kao da milioni drugih delfina nisu tako spavali itavog ivota. Smetala mu je svemirska navika da gleda uvis. Plafonska pregrada nalazila se pedalj iznad vrha njegovog lenog peraja. ak i kad bi zatvorio oi, sonar ga je upozoravao na blizinu zida. Nije bio nimalo sposobniji da zaspi bez odailjanja sonarnih impulsa nego to bi impanza mogao da drema bez ekanja. Kraidaiki je frknuo. Nek se nosi na obalu ako dopusti da mu brodski uslovi izazovu nesanicu. Glasno je huknuo i poeo da broji otkucaje sonora. Poeo je tenorskim ritmom, pa je polako izgradio fugu dok je uspavanci dodavao dublje elemente. Odjek mu je polazio od lica i prelamao se u maloj prostoriji. Tonovi su sustizali jedan drugi, meko se preklapajui u tihom cviljenju i dubokom tutnjanju. Stvorili su sonino ustrojstvo, model uzajamnosti. Prave kombinacije, znao je, uinile bi da zidovi naizgled nestanu. Namerno je sljutio i odbacio kruti oklop dunosti Kininka i sa zadovoljstvom se prepustio sitnom, pouzdanom odlomku Kitovskog Sna. * Kada are U cikloidu * Prizovu apatom Meka seanja * Na mrmljanja Pesme svitanja * Pa i Meseca Ljubavnika plime * Tada are U cikloidu * Prizovu apatom Meka seanja... *

Pult, ormani, zidovi, bili su skriveni pod lanim soninim senkama. Njegov napev poeo je da se otvara sopstvenim saglasjem, bogata i vrlo lekovita poezija vetih odraza. Kao da su pored njega prolazila plivajua bia, sitni treptaji repom stvorenja iz snova u jatima. Odjeci su otvarali prostor oko njega, kao da su se vode produavale u beskraj. * I More Snova, Neunitivo * Priziva apatom Meka seanja... * Uskoro je osetio pored sebe neije prisustvo kako se postepeno zgunjava iz odbijenih zvukova. Polako se stvarala uz njega dok mu se ienjerska svest oputala... senka boginje. Onda je Nukapai zaplivala kraj njega... talasavo privienje, storeno esticama zvuka. Glatka crnina njenog tela vratila se u tamu, neometena tavanicom koje kao da nije bilo. Vizija je izbledela. Vode su potamnele svuda oko Kraidaikija i Nukapai je postala vie od senke, pasivnog prihvataa njegove pesme. Njeni igliasti zubi su sinuli i ona mu je uzvratila zvucima njegove sopstvene melodije. * Sa bliskostima Unutar voda * U beskonanom Leanju Snova * Dok grbavi kit Stariji srodnik * Ispeva pesme Jatima riba * Ovde me nai Nestalni brate * ak i u ovom Ljudskome ritmu * Tu gde i ljudi Kao hodai * Donose radost Zvezdama samim... * Obuzimalo ga je lako blaenstvo dok mu se puls usporavao. Kraidaiki je spavao pored nene boginje sna. Samo u ali ga je izgrdila to je inenjer i to ju je sanjao u krutim, zbijenim stihovima trinarnog umesto na haotinom primalnom jeziku svojih predaka. Poelela mu je dobrodolicu u Poetnom moru, gde je trinarni bio dovoljan i gde je samo blago oseao estinu Kitovskog Sna i prastarih bogova koji su u njemu prebivali. To je bilo najvie to je njegov inenjerski um mogao da prihvati od tog okeana. Koliko su kruto poneakad izgledali stihovi trinarnog! Ritmovi preklapajuih tonova i simbola bili su gotovo ljudski odmereni... gotovo ljudski turi.

Odgajan je tako da ove izraze shvata kao komplimente. Delovi njegovog mozga genetski su oblikovani prema ljudskim merilima. Ali povremeno bi se provukli haotini zvuni prizori, izazivajui ga nagovetajima drevnih napeva. Nukapai je saoseajno coknula. Nasmeila mu se... Ne! Nije uinila nita tako kopneno i majmunski! Od svih morskih sisara, samo su se neodelfini 'smeili' svojim ustima. Nukapai je uinila neto drugo. Pogladila ga je du boka, ta najnenija boginja, i rekla mu... * Budi u miru * * Ono je to jeste... * * I inenjeri * * Daleko od mora * * Mogu to uti... * Napetost iz proteklih nedelja konano je nestala i on je zaspao. Kraidaikijev dah se kondenzovao u svetlucave kapljice na oblozi tavanice. Strujanje iz oblinjeg dovoda vazduha postojano ih je otiralo, pa bi uzdrhtale i pale na vodu kao nena kia. Kada se na metar od njga stvorio lik Ignacija Meca, Kraidaiki ga je vrlo polako postao svestan. "Kapetane...", rekao je lik. "Zovem sa mosta. Bojim se da su nas Galaktinci nali ranije nego to smo oekivali..." Kraidaiki je prenebregao tanki glas koji je pokuavao da ga dozove nazad dunostima i bitkama. Bio je rasplinut u uznjihanoj umi izdanaka algi, sluajui duge none zvuke. Konano, sama Nukapai ga je izgurkala iz sna. Bledei pored njega, neno ga je podsetila: # Dunost, dunost - ast je, je ast, Kraidaiki, - hitno # Uee, je - ast # Jedino je Nukapai mogla da govori primalni sa Kraidaikijem nekanjeno. Vie nije mogao da prenebregava ni boginju sna ni svoju savest. Jedno oko se najzad zaustavilo na hologramu upornog oveka i rei su doprle do njega. "Hvala doktore Mec", uzdahnuo je. "Recite Takata-Dimu da odmah ssstiem. I, molim vas, naite Toma Orlija. Voleo bih da ga vidim na mostu. Kraidaiki prekida." Duboko je disao nekoliko trenutaka, dok se oko njega ponovo pojavljivala soba. Onda se izvio i zaronio da bi se vratio u oklop. 5. TOM ORLI Visoki, tamnokosi mukarac visio je drei se jednom rukom za nogu od kreveta, koji je bio privren za pod u naopake okrenutoj sobi. Pod mu se naginjao nad glavom. Leva noga mu se oslanjala na dno ladice izvuene iz jednog od izokrenutih zidnih ormana. Na iznenadan blesak utog svetla za pripravnost, Tom Orli se okrenuo i slobodnom rukom dohvatio futrolu. Ve je napola izvukao pitolj sa iglama kad je shvatio ta ga je trglo. Opsovao je u pola glasa i vratio oruje u futrolu. Kakva je sad

uzbuna? Mogao je da smisli desetak mogunosti na brzu ruku, a eto ga kako visi na jednoj ruci u najnezgodnijem delu broda! "Traim kontakt, Tomase Orli." Glas kao da je dolazio odnekud iznad njegovog desnog uha. Tom je izmenio ruku kojom se dao za nogu od kreveta da bi se okrenuo. Apstraktna trodimenziona slika okretala se na metar od njegovog lica, nalik na raznobojne estice praine. "Pretpostavljam da bi voleo da zna uzrok alarma. Je li to tano?" "Naravno da jeste!" obrecnuo se. "Jesmo li napadnuti?" "Ne." Obojeni lik se izmenio. "Ovaj brod jo nije napadnut, ali vicekapetan Takata-Dim objavio je uzbunu. Bar pet flota nepozvano se pojavilo u blizini Kitrupa. Izgleda da se bore nedaleko od planete." Orli je uzdahnuo. "A mi hteli brze popravke i bekstvo." Nije verovao da e ih njihovi progonitelji pustiti da opet umaknu. Oteeni 'Brazda' ostavio je jasan trag kad se izvukao iz pometnje pri zasedi kod Morgrana. Tom je pomagao posadi u mainskoj prostoriji da popravi 'Brazdaev' generator staznog polja. Upravo su zavrili deo posla koji je zahtevao preciznu koordinaciju i doao je trenutak da se iskrade u naputeni deo suvog kruga gde je bio sakriven Nis Kompjuter. Suvi krig predstavljao je pojas radionica i kabina i slobodno se okretao dok je brod bio u svemiru, obezbeujui vetaku gravitaciju za ljudski deo posade. Sada je mirovao. Ovaj deo naopake okrenutih hodnika i kabina bio je naputen zbog neodgovarajue gravitacije planete. Tomu je odgovaralo da bude sam, iako su ga gnjavila prilagoavanja haotinom poloaju. "Nije trebalo da se oglasi dok te ne prebacim na runu kontrolu", rekao je. "Trebalo je da saeka dok ne identifikuje moj otisak prsta i glas pre nego to da do znanja da si samo obian komunikacioni ureaj." Pokretna slika zadobila je kubistiki izgled. Glas maine nije delovao uznemireno. "S obzirom na okolnosti uzela sam sebi tu slobodu. Ako sam pogreila, spremna sam da prihvatim disciplinsku meru do treeg nivoa. Stroa kazna smatrae se neopravdanom i bie odbaena bez ispitivanja." Tom je dozvloio sebi irononi osmeh. Kada bi dopustio, maina bi ga vodila u krug, a isticanje zvaninog vlasnitva nad njom nimalo mu ne bi pomoglo. Timbrimski pijun koji mu ju je pozajmio otvoreno je rekao da je njena korisnost delimino posledica njene prilagodljivosti i inicijative, ma koliko razdraljivo to ponekad delovalo. "Uzeu u razmatranje stepen tvoje greke", rekao joj je. "E, sad, ta mi moe rei o trenutnoj situaciji?" "Nejasno pitanje. Mogu da se prikljuim na brodski vojni kompjuter. Ali, to bi povuklo za sobom i element rizika." "Ne, zasad bolje nemoj." Ako bi Nis pokuala da stupi u vezu sa vojnim kompjuterom tokom uzbune, Kraidaikijeva posada na mostu mogla bi to primetiti. Tom je pretpostavljao da Kraidaiki zna da je i Nis na brodu, kao to je znao i da Dilijan Baskin ima svoj tajni projekat. No, delfinski komandant je utao o tome, ostavljajui ih da na miru rade svoj posao. "U redu, moe li me povezati sa Dilijan?" Holo se poigravao plavim pegicama. "Sama je u svojoj kancelariji. Poslau poziv."

estice su odjednom izbledele. Umesto njih, pojavila se slika plavokose tridesetogodinje ene. Za trenutak je izgledala zbunjena, a onda joj je lice sinulo od blistavog osmeha. Nasmejala se. "Aha, poseuje svoju mehaniku prijateljicu, kao to vidim. Kai mi, Tome, ta ta sarkastina tuinska maina ima to ja nemam? Zbog mene nisi nikada bukvalno visio naglavake." "Vrlo smeno." Ipak, njeno ponaanje umanjilo mu je zabrinutost zbog uzbune. Bojao se da e odmah stupiti u bitku. Za otprilike nedelju dana, 'Brazda' e morati da prihvati ozbiljan obraun pre nego to bude uniten ili zarobljen. Sada je bio snaan koliko i hipnotisani zec. "Koliko vidim, Galaktinci se jo ne sputaju." Diljan je odmahnula glavom. "Ne, iako smo Makani i ja u pripravnosti kod bolnice za svaki sluaj. Posada na mostu kae da su se bar tri flote niotkuda pojavile u oblinjem svemiru. Odmah su poele da se tuku, ba kao kod Morgrana. Moemo se jedino nadati da e se meusobno unititi." "Bojim se da je to malo verovatno." "Pa, ti si porodini taktiar. Ipak, moda e proi i nedelje pre nego to pobednik sie da nas pokupi. Bie pogodbi i saveznitva u poslednjem trenutku. Imaemo vremena da smislimo neto." Tom je poeleo da poseduje njen optimizam. Poto je ve bio porodini taktiar, u njegov posao je spadalo da 'izmisli neto'. "Pa, poto situacija nije hitna..." "Mislim da nije. Moe ostati jo neko vreme sa svojom cimerkom - mojom elektronskom suparnicom. Da bismo se izjednaili, ja u postati prisna sa Herbijem." Tom je jedino mogao da odmahne glavom i ostavi je da se ali. Herbi je bio le njihov jedini opipljivi plen iz Naputene flote. Dilijan je odredila da je telo tuinca staro preko dve milijarde godina. Brodska mini-biblioteka kao da se vezivala u vor kad god bi je zapitali kojoj rasi je nekada pripadao. "Onda, u redu. Kai Kraidaikiju da u odmah doi, vai?" "Naravno, Tome. Sad ga ba bude. Rei u mu da sam te poslednji put videla kako negde visi." Namignula mi je i prekinula vezu. Tom je posmatrao mesto na kome je bio njen lik i po ko zna koji put se upitao ime je mogao osvojiti takvu enu. "Ne pitam iz radoznalosti, Tomase Orli, nego me zanima podtekst ovog poslednjeg razgovora. Da li sam u pravu kad pretpostavljam da blage uvrede koje je saoptila doktor Baskin spadaju u kategoriju naklonog zadirkivanja? Moji timbrimski stvaraoci poseduju, naravno, telempatiju, ali i oni se, izgleda, preputaju ovoj zabavi. Je li to deo obreda parenja? Ili moda neka vrsta provere prijateljstva?" "Oboje pomalo, ini mi se. Zar Timbrimi zaista imaju isti tip..." Tom se stresao. "Nije vano! Ruke su mi se zamorile i ubrzo u morati dole. Ima li jo neki izvetaj?" "Ne od bitne vanosti za va opstanak ili misiju." "Znai, treba da shvatim da jo nisi uspela da obrlati brodsku mini-biblioteku i sazna ita o Herbiju ili Naputenoj floti." Holo se pretoio u jasne geometrijske oblike. "To je glavni problem, zar ne? Doktor Baskin me je isto to pitala kad se poslednji put povezala sa mnom, pre trinaest asova."

"I, jesi li joj dala neki iole konkretniji odgovor nego meni?" "Pronalaenje naina da se premosti programiran ulaz za ovu brodsku minibiblioteku bio je prvi razlog za moje ukrcavanje. Rekla bih vam da sam uspela." Mainin bestelesni glas bio je toliko suv da je mogao sluiti kao antiovlaiva prostorija. "Timbrimi odavno podozrevaju da Biblioteki institut nije neutralan - da ogranci Biblioteke koje on prodaje imaju istanane nedostatke koji stavljaju problematine rase u podreen poloaj. Timbrimi rade na tom problemu jo od vremena kad su vai preci nosili ivotinjske koe, Tomase Orli. Od ovog putovanja smo oekivali jedino da prikupimo nekoliko delia novih podataka i moda da odstranimo neke manje prepreke." Tom je razumeo otkuda dugovenoj maini toliko strpljenja. Ipak, to mu se nije dopalo. Bilo bi lepo misliti da e bar neto ispasti iz silnih nevolja u koje su upali 'Brazda' i njegova posada. "Posle svih iznenaenja koja smo doiveli, moda e ovo putovanje doneti i vie od nekoliko bita koje bi mogla da preiva", nagovestio je. "Sklonost Zemljana da uleu u nevolje i da pomou toga ue i bila je razlog to su moji gospodari uopte i pristali na ovu ludu pustolovinu - iako niko nije oekivao toliki lanac neuobiajenih baksuzluka koji su se desili ovom brodu. Vae nadarenosti su potcenjene." Nije bilo naina da se na to dogovori. Toma su poele da bole ruke. "Pa, vreme je da se vratim. U hitnim sluajevima pozivau te preko brodskog komunikatora." "Naravno." Orli se pustio i doekao u uanj pored zatvorenih vrata, pravougaonika koji se nalazio visoko na nagnutom zidu. "Doktor Baskin mi je upravo poslala poruku da je Takata-Dim naredio istraivakoj grupi da se vrati na brod", iznenada je progovorila Nis. "Mislila je da biste voleli da znate." Orli je opsovao. Mora da je u to upleten Mec. Kako da poprave brod ako posadi nije dozvoljeno da ide u potragu za sirovinama koje su im potrebne? Kraidaikijev najjai razlog za dolazak na Kitrup bio je obilje istih metala u okeanskoj sredini pristupanoj delfinima. Ako su Hikahini istraivai pozvani nazad, opasnost mora da je velika... ili je nekog uhvatila panika. Tom se okrenuo da ode, ali je zastao i pogledao uvis. "Nis, moramo saznati ta je to to Galaktinci misle da smo nali." Varnice su se priguile. "Izvrila sam podrobno ispitivanje raspoloivih datoteka u brodskom mikoro-ogranku Biblioteke u potrazi za podacima koji bi mogli baciti malo svetlosti na tajnu Naputene flote, Tomase Orli. Osim nekoliko nejasnih slinosti izmeu ara koje smo videli na tim divovskim olupinama i nekih drevnih kultnih simbola, nisam nala nikakve dokaze koji bi potvrdili pretpostavku da su brodovi koje smo otkrili u ikakvoj vezi sa legendarnim Praocima." "Ali nisi nala ni dokaze protiv, zar ne?" "Tano. Flotu moda jeste, a moda i nije mogue povezati sa jednom legendom koja se javlja kod svih kiseonikih rasa iz pet galaksija." "Znai, moe biti da smo nali veliku gomili olupina bez ikave istorijske vrednosti." "Tano. Ali, s druge strane, moda ste napravili najvee arheoloko i religijsko otkrie naeg doba. Ta pretpostavka pomae da se objasni bitka koja je zapoela u ovom

zvezdanom sistemu. Odbijanje brodske mini-biblioteke da prui vie pojedinosti pokazuje ta mnoge galaktinske kulture misle o tako davnim dogaajima. Sve dok je ovaj brod jedini izvor informacija o Naputenoj floti, istrivaka letelica 'Brazda' ostae veliki plen, vredan za svaku grupu fanatika." Orli se nadao da e Nis nai dokaze koji bi njihovo otkrie uinili nekodljivim. Takvi podaci mogli bi se iskoristiti da navedu vanzemaljce da ih ostave na miru. Ali, ako je Naputena flota zaista tako vana kao to je izgledalo, 'Brazda' e morati da nae naina da prosledi informaciju na Zemlju gde e pametnije glave znati ta da uine sa njom. "Ti samo nastavi sa razmatranjem", rekao je maini. "U meuvremenu, ja u uiniti sve to mogu da se otarasimo Galaktinaca. Moe li mi rei..." "Naravno da mogu", ponovo ga je prekinula Nis. "Hodnik pred vratima je ist. Zar misli da ti ne bih rekla da napolju ima nekoga?" Tom je odmahnuo glavom, uveren da je maina bila programirana za ovakvo ponaanje. To je bilo tipino za Timbrime. Zemljini najvei saveznici bili su iskusne aljivdije. Kada se budu postarali za desetak problema koji su imali prednost, nameravao je da napadne mainu odvijaem i nastalu zbrku objasni svojim timbrimskim prijatljima kao 'nesrean sluaj'. Kad su ulazna vrata skliznula u stranu, Tom se uhvatio za ivicu i prebacio se preko nje na tavanicu polumranog hodnika. Vrata su se automatski zatvorila uz blago zujanje. Crvena svetla signala za uzbunu bleskla su u pravilnim razmacima du blago zakrivljenog prolaza. U redu, pomislio je. Nae nade za brzo bekstvo su propale, ali ve sam smislio nekoliko moguih planova. O nekolicini je porazgovarao sa kapetanom. Jedan ili dva zadrao je za sebe. Morau da stavim neke od njih u dejstvo, pomislio je, znajui iz iskustva koliko sluajnosti mogu da izmene sve planove. Uopte nije iskljueno da e iskrsnuti neto potpuno neoekivano to e nam ponuditi poslednju istinsku nadu. 6. GALAKTINCI U prvoj fazi bitke svako se borio za sebe. Dvadesetak zaraenih strana ukalo je i isprobavalo jedna drugu, traei slabe take. Na orbiti je ve lebdelo nekoliko olupina, raskidanih, izoblienih i zlokobno sjajnih. Svetlei oblaci plazme irili su se du bojita, a iskidani delovi metala svetlucali su dok su se okretali. Na samom komandnom brodu, koasta kraljica nadgledala je ekrane koji su joj pikazivali ratite. Leala je na velikom, mekom jastuku i zamiljeno gladila smee trbune ljuspe. Ekrani koji su okruivali Kratin divan prikazivali su mnoge opasnosti. Jedan je bio prekriven izuvijanim linijama koje su oznaavale podruja nepravilnih verovatnoa. Drugi su pokazivali gde su tragovi psihikog oruja jo bili opasni. Grozdovi svetla predstavljali su druge flote koje su se sada, poto je prva faza zavrena, pregrupisavale. Na rubovima su borbe i dalje besnele. Krat je lekarila na jastuku od vletorske koe. Promenila je poloaj da bi smanjila pritisak u svom treem abdomenu. Bojni hormoni uvek su joj ubrzavali trudnou. Ta neprijatnost je, u stara vremena, primoravala njene enske pretke da ostanu u gnezu i prepuste ratovanje glupim mujacima.

Ali, vie nije bilo tako. Sa strane joj se pribliilo malo, pticoliko stvorenje. Krat je uzela ljivu-vres sa posluavnika koji joj je ponudilo. Zagrizla ju je i okusila sok koji joj je proao preko jezika i niz brkove. Mali Forski spustio je posluavnik i poeo da peva tunu baladu o radostima bitke. Pticoliki Forski su, naravno, uzdignuti do punog razuma. Bilo bi protiv Pravila uzdizanje ne uiniti to za tieniku rasu. Ali, iako su mogli da govore i ak i upravljaju svemirskim brodovima ako zagusti, odgajanjem im je uklonjena elja za samostalnou. Bili su suvie korisni kao posluga i zabavljai da bi ih predodredili za neto drugo. Prilagodljivost bi mogla omesti njihovu ljupkost i spretnost pri izvravanju ovih poslova. Jedan od njenih malih ekrana iznenada se zamraio. Razara u zatitnici Soroa bio je i sam razoren. Krat jedva da je obratila panju. Uvrivanje poloaja zasad je teklo bez previe gubitaka. Komandna soba bila je podeljena na trouglaste odseke. Sa zapovednikog leaja u sreditu, Krat je mogla da nadgleda svaki od njih. Njena posada, sastavljena od tienikih rasa, usplahireno je urila da se pokori njenoj volji, svako u svojoj podspecijalnosti. U sektorima za navigaciju, borbu i osmatranje vladalo je zatije posle grozniavog tempa bitke. No, kod planera je videla poveanu delatnost, dok je osoblje procenjivalo razvoj situacije, ukljuujui novi savez izmeu snaga Abdikatora i Transcendora. Podoficir, Paha, promolio je glavu iz sektora za osmatranje. Krat ga je ispod oka posmatrala kako je odjurio do stanice za ishranu, dograbio krag vrelog amoklaha i pourio nazad na svoje mesto. Pahama je bilo dozvoljeno vie rasne arolikosti nego Forskima, da bi se poveala njihova vrednost obrednih ratnika. To ih je inilo manje pokornim nego to bi joj odgovaralo, ali trebalo je platiti cenu za dobroga borca. Krat je odluila da se ne osvre na incident. Sluala je malog Forska kako peva o gotovoj pobedi - o slavi koja eka Krat kad zarobi Zemljane i konano iscedi iz njih njihovu tajnu. Klaksoni su zakretali. Forski je uplaeno odleteo do svoje jazbine. Odjednom su se Pahe rastrali na sve strane. "Napad Tandua!" vikao je oficir za taktiku. "Brodovi dva do dvanaest, uperen je prema vaem podruju! Prduzmite odbrambene korake! Brzo!" Komandni brod se zatresao, poto je i sam morao naglo da zaokrene kako bi izbegao niz projektila. Ekrani pred Krat pokazivali su pulsirajuu, opasno plavu taku drsku krstaricu Tandua koja je iskrsnula usred njene flote, pa ak sipala vatru na brodove Soroa! Prokleta bila njihova zakrivljena verovatnoa! Krat je znala da niko drugi ne moe da se kree po njoj bre od Tandua, jer nijedna druga vrsta ne bi pristala da toliko rizikuje! Kratina kanda za parenje neno je podrhtavala. Njeni brodovi su bili toliko zauzeti izbegavanjem projektila da niko nije uzvraao vatru! "Budale!" Krat je siktala u komunikator. "Brodovi est i deset, zarite taj poloaj i usredsredite vatru na ovu poganiju!" Ali onda, pre nego to su njene rei stigle do potkapetana, pre nego to je ijedan Soro brod uzvratio vatru, strani brod Tandua poeo je sam od sebe da nestaje! U jednom trenutku bio je tu, smrtonosan i pretei, reetajui po brojnom, ali bespomonom protivniku. U sledeem asu, vretenasti razara naao se okruen svetlkucavim,

bezbojnim oreolom varnica. Njegov tit se naborao i krstarica se uruila u samu sebe kao kula od karata. Sa jasnim bleskom, Tandui su isparili, ostavljajui za sobom oblak gadnih isparenja. ak i kroz titove sopstvenog broda Krat je mogla da oseti stranu psihiku grmljavinu. Imali smo sree, shvatila je Krat dok je psi-buka lagano iezavala. Nisu bez razloga ostale rase izbegavale metode Tandua. No, da je taj brod potrajao nekoliko trenutaka due... Nikakva teta nije bila priinjena i Krat je primetila da je cela posada izvrila svoje zadatke. Neki od njih su, ipak, bili spori i morae da budu kanjeni... Prizvala je glavnog taktiara, visokog, krupnog Pahu. Ratnik je zakoraio prema njoj. Pokuao je da zadri ponosno dranje, ali oputene treplje pokazivale su da zna ta ga oekuje. Krat je zareala duboko iz grla. Komandant Soro flote zaustila je da progovori, ali je u tom trenutku osetila talasavi pritisak iznutra. Krat je zagroktala i zgrila se, a oficir Paha se uklonio dok je ona dahtala na vletorskom jastuku. Konano je urliknula sa olakanjem. Trenutak kasnije, sagnula se da podigne jaje koje je snela. Drala ga je pred sobom, privremeno zaboravivi kanjavanje i bitku. Nagonom koji je posticao iz vremena pre nego to su njenu rasu uzdigli bojaljivi Huli, dva miliona godina ranije, reagovala je na miris feromona i olizala poroajnu sluz sa pukotina koje su prekivale koastu povrinu jajeta. Krat ga je liznula jo nekoliko puta iz istog zadovoljstva. Polako je njihala jaje po drevnom, neizmenjenom refleksu materinstva. 7. TOIO Bio je tu i brod. Svi njegovi snovi jo od devete godine bili su o brodovima. U poetku su brodovi, od elastike i gumivoska, plovili moreuzima i arhipelazima Kalafije, a kasnije su to postali svemirski brodovi. Toio je sanjao o brodovima svih vrsta, ukljuujui i one koji su pripadali monim pokroviteljskim rasama Galaktinaca i koje se nadao da e jednog dana videti. Sada je sanjao o amiu. Malena ljudsko-delfinska kolonija njegovog rodnog sveta poslala ga je sa Akijem da voze dugaak, uzan, trkaki amac. Znake Kalafijske Akademije jarko su se presijavale pod sunanim svetlom Alfa. Sve je obeavalo prijatan dan. Ali samo malo kasnije, vreme se zamutilo i sve unaokolo steklo je istu boju kao i voda. More je postalo ukasto, zatim crno, pa se petvorilo u vakuum, i odjednom su svuda oko njih bila zvezde. Zabrinuo se zbog vazduha. Ni on ni Aki nisu imali odela. Bilo je prilino teko pokuavati disanje u vakuumu! Bio je spreman da okrene ka kui kada ih je primetio kako ga progone. Galaktinci, sa glavama svih oblika i boja - sa dugakim, vijugavim rukama, ili malim, grabljivim kandama, ili neim jo gorim - staloeno su veslali prema njemu. Glatki pramci njihovih amaca presijavali su se nalik na svetlost zvezda. "ta hoete?" uzviknuo je dok je iz sve snage veslao da bi umakao. (Zar nisu na poetku imali motorni amac?)

"Ko je tvoj gospodar?!" vikali su na hiljadu razliitih jezika. "Je li to On pored tebe?" "Aki je delfin! Delfini su nai tienici! Mi smo ih uzdigli i oslobodili!" "Onda su slobodni!" odgovorili su Galaktinci, prilazei blie. "Ali ko je uzdigao tebe? Ko je tebe oslobodio?" "Ne znam!" viknuo je. "Moda smo to sami uinili!" Veslao je sve snanije dok su se Galaktinci smejali. Pokuavao je da udahne teki vakuum. "Ostavite me na miru! Pustite me da idem kui!" Iznenada se u daljini pojavila Flota. Brodovi su izgledali vei od Meseca - vei od zvezda. Bili su tamni i tihi, i taj prizor kao da je zaplaio ak i Galaktince. Onda su najblie prastare kugle poele da se otvaraju. Toio je tada shvatio da je Aki nestao. Njegov amac je nestao. Vanzemaljci su nestali. Poeleo je da vrisne, ali nije imao vazduha. Prodoran zviduk dozvao ga je svesti u bolnom trenutku izgubljenosti. Naglo je seo i osetio da su saonice nezgodno odskoile zbog njegovog pokreta. Dok mu je pogled zbrkano preletao preko obzorja, u lice mu dunu jak vetar. Otar miris Kitrupa ispunio mu je nozdrve. "U pravi as, Pentralo. Prilino si nas uplaio." Toio je uzdrhtao, a onda je vudeo Hikahi kako pliva u blizini, prouavajui ga jednim okom. "Jesi li dobro, mali Otrooki?" "Eee... da, mislim da jesam." "Onda se pozabavi svojim dovodom vazduha. Morali smo ga presei da bi dobio vazduh." Toio je napipao presek ivica otrih kao no. Primetio je da su mu obe ake paljivo previjene. "Je li jo neko povreen?" pitao je dok je opipavao dep na butini u potrazi za priborom za popravke. "Nekoliko manjih opekotina. Uuvali smo u borbi kad smo ssshvatili da si dobro. Hvala to si nam rekao za SSassiju. Nikad ne bismo pogledali tamo da nisi bio uhvaen i da nisi rekao ta si naao. Sad je oslobaaju." Toio je znao da bi trebalo da bude zahvalan Hikahi to tako govori o njegovoj nevolji. Pravo je bilo da ga poteno izgrdi to je brzopleto napustio formaciju i gotovo izgubio ivot. Ali oseao se suvie izgubljeno da bi mogao da oseti ak i zahvalnost prema delfinskom poruniku. "Pretpostavljam da jo nisu nali Fip-pita?" "Jo nema ni traga od njega." Spora rotacija Kitrupa dovela je sunce do mesta na kome bi bilo oko etiri sata po zemaljskom vremenu. Nisko na istoku skupljali su se oblaci. Na vodi su se pojavili sitni talasi kojih ranije nije bilo. "Moda e biti nevreme neto kasnije", rekla je Hakihi. "Moda nije mudro koristiti nagone sa Zemlja na drugom svetu, ali mislim da nemamo ega da se plaimo..." Toio je podigao pogled. Na jugu je bilo neeg... zamirio je.

Ponovo se pojavilo: blesak, zatim jo jedan. Sledila su jedno za drugim dva sitna svetla, gotovo nevidljiva nad svetlucanjem mora. "Od kada to traje"?" pokazao je prema junom nebu. "Kako to mili, Toio?" "Ono bleskanje. Jesu li to munje?" Delfinkine oi su se rairile, a usta blago zgrila. Njena peraja uzburkala su vodu kada se uspravila da bi okrenula prema jugu prvo jedno pa drugo oko. "Ne vidim nita, Otrooki. Kai ta si primetio." "Raznobojne bleskove. Eksplozije svetla. Mnogo..." Toio je prestao da umotava svoj dovod vazduha. Za trenutak je gledao u prazno, pokuavajui da se seti. "Hikahi", polako je rekao. "Mislim da me je Aki pozvao za vreme borbe sa travom. Da li si primila neto preko svog aparata?" "Ne, nisam, Toio. Ali nemoj zaboraviti da mi, delfini, nismo naroito jaki u apstraktnom razmiljanju u borbi. P-pokuaj da se seti ta je rekao, molim te." Toio je dodirnuo elo. Obraun sa morskom travom nije bilo neto ega bi se rado prisetio, bar ne sada. Sve se stopilo sa njegovom nonom morom u pometnju i zbrku boja i zvukova. "Mislim... misli da je rekao neto kao da se ne javljamo radiom i da se vratimo kui... neto o svemirskoj bici koja traje?" Hikahi je zvidavo jeknula i zapenuala vodu, ronei natrake. Odmah se vratila, snano udarajui repom. * Priblii se Zatvori se * Poi okolo - i uvis! * Povran trinarni. Bilo je u njemu nijansi primalnog delfinskog koji Toio, naravno, nije razumeo. Ipak, osetio je jezu. Hikahi je bila poslednja od koje bi oekivao da pree na primalni jezik. Dok je zavravao obmotavanje svog dovoda za vazduh, sa aljenjem je shvatio koliko ih sve moe kotati to to nije ranije rekao Hikahi. Brzo je navukao masku i nagnuo se da pritisne zaliske za potisak saonica, istovremno proveravajui podatke koje mu je prikazivala ivica lema. Proao je celokupnu proceduru pripreme za ronjenje brzinom koju je mogao da postigne samo onaj ko pripada etvrtom pokolenju kolonista na Kalafiji. Pramac saonica brzo se sputao dok se more uzdizalo zdesna. Sedam delfina izbilo je kroz zapenuanu vodu i izdahnulo vazduh. "S-s-ssassia je privezana za tvoju krmu, Toio. Moe li malo da pouri?" Kipiru ga je pourivao. "Sad nije vreme da se dangubi izmiljanjem pesssama!" Toio je iskrivio usta. Kako se Kipiru mogao jo malopre tako srano boriti da bi spasao ivot nekome koga toliko ismeva? Setio se kako je Kipiru jurnuo u travu, gnevnog pogleda i sjaja u oku koji se pojavio kad ga je video. Ipak je sad bio zajedljiv i okrutan kao i uvek. Otar bleska svetla pojavio se na istoku, obasjavi nebo svuda oko njih. Delfini su zaciali kao jedan i odmah zaronili - svi osim Kipirua, koji je ostao pored Toija, kad je vatra iz oblaka na istoku sunula u popodnevno nebo.

Saonice su konano zaronile, ali u poslednjem trenutku Toio i Kipiru videli su deli bitke divova. Ogroman svemirski brod u obliku vrha strele sruio se pravo na njih, izreetan i usijan. Vetar je raznosio trake purpurnog dima koji je izbijao iz velikih procepa na bokovima i odmah zadobijao igliast izgled zbog nadzvune brzine broda. Dim je zaklonio ak i sjaj odbrambenih titova velikog broda, koljke od gravitacije i plazme koje su se iskrile od nezdravog preoptereenja. Dva pljosnata razaraa pratila su ga na udaljenosti od jedva etiri duine broda. Zraci ubrzane antimaterije bleskali su sa svakog od njih i dva puta su pogodili metu uz uasne eksplozije. Toio je bio pet metara ispod povrine kad je stigao sonini udar. Zatresao je saonice koje su nastavile da se ljuljaju usred buke koja je zvuala kao kua to se rui. Voda se pretvorila u uzburkani vir pun mehuria i tela. Dok se borio sa saonicama, Toio je zahvaljivao Beskrajonu to nije bio na povrini da uje prolazak bitke. Kod Morgana su videli brodove kako umiru. Ali nikad ovako blizu. Buka se konano pretvorila u dugo, buno reanje. Toio je najzad uspeo da ispravi saonice. SSassijini alosni ostaci i dalje su leali privreni na zadnji kraj saonica. Ostali delfini, suvie uplaeni ili razumni da bi poli na povinu, poeli su da se smenjuju kod malih vazdunih komora poreanih du donje ivice saonica. Na Toiu je bilo da umiri saonice. To nije bilo lako u zapenuanoj vodi, ali obavio je stvar rutinskim kretnjama, bez razmiljanja. Bili su blizu zapadne padine velikog, sivkastog, metalnog broda. Morsko bilje raslo je u razmacima du nje. Nisu ni najmanje liile na daveu morsku travu, ali to nije bilo niakvo jemstvo. Toiu se sve manje i manje dopadalo to je tu. Poeleo je da je kod kue, gde su opasnosti jednostavne i lake za savladaivanje - lepljiva morska trava, ostrvske kornjae i tome slino - i gde nije bilo vanzemaljaca. "Jesi li dobro?" upitala je Hikahi, prilazei. Iz nje je zraila smirenost. "Odlino sam", promrmljao je. "Dobro je to nisam jo due ekao da ti kaem za Akijevu poruku. Ima puno pravo da bude besna na mene." "Ne budi smean. Sad emo krenuti nazad. Brukida je oslabljen, pa sam ga privezala pod vazdunu komoru. Ti isprednjai sa izviaima, a mi emo za tobom. Hajde, k-krei!" "Razumem." Toio je uzeo pravac i pritisnuo gas. Potisni motori su brujali dok su saonice ubrzavale. Nekoliko boljih plivaa uspelo je da ostane uz njega dok se brdo polako gubilo zdesna. Trebalo im je oko pet minuta da pou. Ali tek to su krenuli, pogodio ih je cunami. To nije bio veliki talas, samo prvi od nekoliko koncentrinih prstenova koji su se irili sa mesta gde je oblutak pao u more. Oblutak je sluajno bio svemirski brod dug pola kilometra. Pao je, nadzvunom brzinom, jedva pedeset kilometara daleko.

Talas je prodrmao saonice u svim pravima i gotovo stresao mladia sa njih. Oblak morskih otpadaka, otkinutih biljaka i mrtve i ive ribe vitlao je oko njega kao busenje u oluji. Buka je bila zagluujua. Toio je oajniki epao kontrole. Nekako je uspeo da, uprkos ogromnoj brzini, polako odigne krmu saonica i ukloni se ispred talasa. U pravom trenutku iupao se iz vrtloga struje koja ga je vukla nanie i upravio maleno vozilo onuda kuda ga je vukao talas. Prema istoku. Neto pepeljastosivo prolo je levo od njega. Za trenutak je preoznao Kipirua kako se bori da odri pravac u uzburkanoj vodi. Fin je zazvidao neto nerazumljivo na trinarnom i nestao. Toija je moda vodio instinkt, a moda i sonarni ekran koji je pokazivao uzvitlani sneg, ali i slabe, izbledele tragove mape terena od pre nekoliko sekundi. Toio je primorao saonice da zaokrenu ulevo to se otrije moglo. Grmljavina motora pod maksimalnim optereenjem pretvorila se u urlik kad je oajniki smotao jo vie ulevo. Pred njim se pojavila ogromna, tamna masa metalnog broda! Ve je mogao da oseti povratnu struju, dok mu se sa desne strane obrazovao udarni talas i vukao ga prema blago nagnutoj obali ostrva. Toio je eleo da vrisne, ali izgubio je dah od borbe. Stegao je zube i brojao dok su uasne sekunde prolazile. Saonice su prole pored same severne obale u oblaku mehuria. Iako je i dalje bio pod vodom, mogao je da pogleda desetak metara nanie sa desne strane i da vidi obalske biljke na ostrvu. Nalazio se u sredini visokog vodenog brega. I proao je! More se otvorilo i pred njim je leala jedna od dubokih okenaskih pukotina, tamna i naizgled bez dna. Toio je zalupio otvore na pramcu i otvorio tankove. Saonice su zaronile bre nego ikad ranije. Tonuo je prilino nesigurno, krmom napred. Toio je prolazio kroz oblake plutajuih otpadaka. Okruivale su ga tama i hladnoa, a on je hrlio u njih kao u utoite. Kada je doveo saonice u mirnu dubinu, pred njim se otvorila dolina. Mogao je da oseti kako se nad njim valja cunami. Morsko bilje oko njega njihalo se na oito neuobiajen nain. Sa svih strana sputala se usporena kia sitnih otpadaka, ali barem voda vie nije pokuavala da iscedi duu iz njega. Toio je usporio zaranjanje i poao prema sreditu doline, daleko od svega. Tek tada je dopustio sebi da se skljoka u agoniji bolnih miia i adrenalinske reakcije. Bio je zahvalan sitnim, ljudskom rukom stvorenim simbiotima koji su upravo preiavali njegovu krv od suvinog azota, spreavajui pojavu dubinske bolesti. Toio je podesio motorre na etvrtinu brzine i oni su odahnuli, zazvuavi gotovo kao da im je laknulo. Svetiljkice na kontrolnoj tabli saonica bile su uglavnom zelene, to je bilo iznenaujue posle svega to su saonice pretrpele. Jedan indikator privukao mu je pogled - pokazivao je da vazduna komora dejstvuje. Toio je iznenada zauo slab, pevuei zvuk; zvidukanje puno strpljenja i potovanja. * Okean je to je to je to je beskrajni uzdah sanjanja * O morima to su to su to su i onima to tamo sanjaju - *

Toio je urno pruio ruku da ukljui hidrofone. "Brukida! Jesi li dobro? Je li vazduh u redu?" Zauo se uzdah, drhtav i umoran. "Zdravo, Brzoprsti. Hvala to si mi spasao ivot. Leteo si kao pravi Tursiops." "Taj brod koji smo videli mora da se razbio! A ako je bilo tako, svakako e se pojaviti povratni udari" Moda je bolje da neko vreme ostanemo ovde dole. Ukljui sonar, tako da ostali mogu da nas pronau i dou po vazduh dok ne prou talasi." Okrenuo je prekida i istog trenutka dug niz coktaja rairio se kroz okolnu vodu. Brukida je zajeao. "Oni nee doi, Toio. Zar ih ne uje? Nee odgovoriti na tvoj poziv." Toio se namrtio. "Moraju! Hikahi e znati za povratne udare. Verovatno nas ve sada trae! Moda bi trebalo da okrenem nazad!..." Poao je da okrne saonice i oslobodi balast. Brukida ga je zabrinuo. "Nemoj ii, Toio! Nee koristiti ako i ti umre! ekaj dok talasssi prou! Mora iveti da kae Kraidaikiju!" "O emu to govori?" "Sluaj, Otooki. Sluaj!" Toio je odmahnuo glavom, a onda je opsovao i smanjio gas dok motor nije zautao. Okrenuo je regulator hidrofona. "uje li?" pitao je Brukida. Toio je sagnuo glavu i sluao. More je bilo zbrka zvukova. Huka odlazeeg talasa doplerovala se dok je on leao. Jata riba tvorila su paninu buku. Sa svih strana ulo se pomeranje stena i udaranje talasa o ostrvo. A onda je uo i to. Ponovljene piskutave zviduke na primalnom delfinskom. Nijedan savremeni delfin nije ih koristio dok je vladao sobom. To je samo po sebi bila loa vesst. Jedan od uzvika bio je jasan. Mogao je lako da razazna osnovni poziv u pomo. To je bio najraniji delfinski signal koji su razumeli ljudski naunici. Ali ostali zvuci... inila su ih najmanje tri glasa. Zvuali su neobino, vrlo odseno i vrlo pogreno! "To je ssspasilaka groznica", zajeao je Brukida. "Hikahi je izbaena na obalu, povreena. Ona bi to mogla da zaustavi, ali je u delirijumu i samo pogroava problem!" "Hikahi..." "Kao i Kraidaiki, ona je posveena u Kinink... kolu logike discipline. Bila bi u stanju da primora ostale da prenebregnu krike onih na obali, da ih natera da zarone u sssigurnost na vreme." "Zar oni ne shvataju da e nastupiti povratni udar?" "Udari nusssu vani, Otrooki!" uzviknuo je Brukida. "Oni e i samo dospeti na obalu ako im se ne pomogne! Ti si sa Kalafije. Kako moe ba to o nama da ne zna? I ja se otimam da odem i poginem, odgovarajui na taj poziv!" Toio je zajeao. Naravno da je znao za spasilaku groznicu, u kojoj su panika i strah uklanjali glazuru civilizovanosti i ostavljali delfine sa samo jednom pomisli - da spasu svoje sadruge bez obzira na lini rizik. Svakih nekoliko godina ta tagedija pogaala je ak i veoma napredne delfine Kalafije. Aki mu je jedanput rekao da ponekad kao da

samo more zove u pomo. Neki ljudi su tvrdili da su osetili isto - naroito oni koji su uzimali delfinski RNK u obredima Sanjakog Kulta. Nekad davno, za Tursiopsa, tuponosog delfina, bilo je najmanje verovatno da e dopusti da bude nasukan. Ali, genetiki ienjering je negde poremetio ravnoteu. Poto su geni drugih vrsta bili nakalemljeni na osnovnu garnituru Tursiopsa, neke sitnice su izmakle kontroli. Ljudski genetiari borili su se sa tim problemom tokom tri pokolenja. No, zasada su delfini plivali du otrice noa, gde je iracionalnost bila stalna opasnost. Toio se ugrizao za usnu. "Imaju svoje oklope", nesigurno je rekao. "Moemo se nadati. Ali je li verovatno da e ih pravilno koristiti kad ak i sad govore Primalni?" Toio je stegnutom pesnicom udario po saonicama. Ruka je ve poela da mu trne od hladnoe. "Idem gore", objavio je. "Ne! Ne sme! Mora uvati svoju bezbednost-t!" Toio je zakripao zubima. Uvek me zaklanjaju. Zaklanjaju ili zavitlavaju. Delfini se ponaaju sa mnom kao sa delfinom i sad mi je ve dosta toga! Podesio je gas na etvrtinu i podigao kljun. "Sad u te odvezati, Brukida. Hoe li moi da pliva?" "Da, ali..." Toio je pogledao na sonor. Na zapadu se stvarala pahuljasta linija. "Hoe li moi da pliva?" zahtevao je odgovor. "Hou. Mogu da plivam sasvim dobro. Ali nemoj me osloboditi blizu spasilake groznice! Nemoj rizikovati sa povratnim udarom!" "Vidim jedan kako dolazi. Bie razdvojeni po nekoliko minuta i vremenom e slabiti. Podesiu da se podignemo im ovaj jedan proe. Morae da krene nazad na brod! Reci im ta se deava i dovedi pomo." "To bi ti trebalo da uini, Toio." "Pusti sad to! Hoe li uiniti kao to kaem? Inae u morati da te ostavim vezanog!" Pauza je bila gotovo neprimetna, ali Brukidin glas se promenio. "Uiniu tano kao to si rekao, Toio. Doveu pomo." Toio je proverio opremu, a onda je skliznuo preko boka, pridravajui se jednom rukom za hvataljke na ivici. Brukida ga je pogledao kroz prozirni omota vazdune komore. Delfinovu glavu okruivala je vrsta opna mehuria. Toio je prekinuo veze koje su drale Brukidu. "Morae da uzme aparat za disanje." Brukida je uzdahnuo dok je Toio povlaio jednu ruicu pored vazdune komore. Spustilo se malo gumeno crevo, iji je jedan kraj prekrio Brukidin otvor za disanje. Tri metra creva obmotalo mu se poput zmije oko trupa. Aparati za disanje bili su neudobni i ometali su govor, ali ovako Brukida nee morati da izlazi na povrinu po vazduh. Aparat za disanje pomoi e postarijem metalurgu da prenebregne krike u vodi - stalni, neudobni podsetnik na njegovo pripadnitvo tehnolokoj kulturi. Toio je ostavio jo samo jednu vezu oko Brukide. Vratio se na gornju povrinu vozila ba kad je prvi povratni udar protutnjao odozgo. Saonice su se propele, ali ovog puta bio je spreman. Nalazili su duboko i talas je proao iznenaujue brzo. "U redu, idemo." Pritisnuo je gas do maksimuma i odbacio balast.

Uskoro mu se sa leve strane pojavilo metalno ostrvo. Glasovi njegovih sadruga na sonaru postali su uoljivo jai. Pozivi u pomo preovladali su nad odgovorima spasilake groznice. Toio je zaokrenu na sever. Hteo je da Brukida krene to sigurnije. Upravo tada mu je jedno glatko, sivo telo preseklo put. Odmah je znao ko je to i kuda se uputio. Presekao je poslednju vezu. "Kreni, Brukida! Ako se ponovo vrati u blizinu ostrva, strgnuu ti oklop i pregriu ti rep napola!" Nije ni pogledao nazad kad se Brukida odgurnuo i zaljuljao saonice. Ukljuio je i pomoni motor da bi pokuao da dostigne Kipirua. Najbri pliva u posadi 'Brazdaa' uputio se pravo na zapadnu obalu. Njegovi uzvici bili su na istom primalnom delfinskom. "Proklet bio, Kipiru. Stani!" Saonice su naglo ubrzale tik ispod povrine vode. Popodne je odmicalo i oblaci su se crvenkasto presijavali, ali Toio je jasno mogao da vidi Kipirua kako preskae sa talasia na talasi daleko napred. Uopte nije obraao panju na Toiove pozive dok se pribliavao ostrvu gde su njegovi sadruzi leali nasukani i pomahnitali. Toio se oseao bespomono. Sledei povratni udar naii e za tri minuta. Ako on ne nasue delfina, Kipiru e to verovatno uiniti sam. Kipiru je poticao sa Atlasa, novog i prilino primitivnog kolonizovanog sveta. Bilo je pitanje da li je znao za vetine mentalne discipline koje su poznavali Kriadaiki i Hikahi. "Stani! Ako ponemo usklaeno, moemo raditi zajedno! Moemo izbei povratne udare! Hoe li pustiti da te stignem?" vikao je. Nije vredelo. Fin je imao suvie veliku prednost. Uzaludna potera iznervirala je Toija. Kako je mogao iveti i raditi s delfinima celog ivota, a tako ih malo poznavati? Kad samo pomisli da ga je Zemaljsko vee izabralo za ovo putovanje zbog njegovog iskustva sa delfinima! Ha! Toija su delfini oduvek zavitlavali. Zavitlavali su svu ljudsku decu, iako su ih paljivo titili. No, kad se javio na 'Brazdau', Toio je oekivao da e se ponaati prema njemu kao prema odraslom oficiru. Naravno, bie malo doskoica, kao to ih je bilo izmeu ljudi i delfina i kod kue, ali isto tako i uzajamnog potovanja. To se jednostavno nije dogodilo. Kipiru je bio najgori, odmah je poeo sa tekim sarkazmima i nikad nije prekinuo. Pa zato, onda, pokuavam da ga spasem? Setio se pomamne hrabrosti koju je Kipiru pokazao dok ga je izbavljao iz smrtonosne trave. Tada nije bili spasilake groznice. Fin je imao punu kontrolu nad svojim oklopom. Znai, smatra me za dete, shvatio je Toio sa gorinom. Nikakvo udo to me sad ne uje. No, to je nudilo reenje. Toio se ugrizao za usnu, uzaludno tragajui za nekom alternativom. Da bi spasao Kipiruov ivot morae potpuno da se ponizi. Bilo mu je teko da odlui da nanese takav udarac sopstvenom ponosu. Uz divlju psovku, smanjio je brzinu i usmerio pramac nanie. Podesio je hidrofone na maksimum, progutao knedlu i povikao na primitivnom trinarnom:

* Dete tone - dete se davi! * * Dete tone - dete spasite * * Ljudsko dete - treba mu pomo * * Ljudsko dete - doite odmah! * Ponavljao je poziv ponovo i ponovo, zvidui usnama suvim do srama. Ovu jednostavnu melodiju poznavala su sva deca na Kalafiji. Ona koja su je koristila obino su traila da budu prenesena do drugog ostrva da bi izbegla nevolje u koje su upala. Postojali su mnogo dostojanstveniji naini na koje je odrasla osoba mogla da pozove u pomo. A Kipiru nita od toga nije uo! Oseao je da mu ui gore dok je ponavljao poziv. Naravno, nisu se sva deca na Kalafiji lepo slagala sa delfinima. Svega etvrtinja ljudskog stanovnitva bavila se neim u vezi sa morem, ali to su bili oni koji su shvatali kako je najbolje postupati sa delfinima. Toio je uvek smatrao da spada meu takve. Sada je svemu bio kraj. Ako stigne natrag na 'Brazda', morae da se krije u svojoj kabini... bar nekoliko dana ili nedlja koliko e biti potrebno pobednicima bitke nad Kitrupom da siu i proglase ih za svoj posed. Na sonarnom ekranu video je jo jednu pahuljastu liniju kako se pribliava sa zapada. Pustio je da saonice skliznu malo dalje. Zapravo mu i nije bilo vano. Nastavio je da zvidi, ali oseao je da je na ivici suza. # gde - gde - gde dete je - gde dete je? gde # Primali delfinski! Gotovo! Toio je gotovo zaboravio na svoju sramotu. Dohvatio je ue koje je ostalo od Brukidinog poveza i nastavio da zvidi. Kraj njega je blesnula sivkasta pruga. Toio se spustio u uanj i uhvatio ue u obe ruke. Znao je da e Kipiru napraviti krug i pojaviti se s druge strane. Kad je ugledao prvi nagovetaj sivog kako se die uvis, Toio se bacio sa saonica. Vretenasto telo delfina izvilo se u naglom, paninom pokuaju da izbegne sudar. Toio je kriknuo kad ga je delfinov rep udario po grudima, ali to je bio vie krik radosti nego bola. Dobro je procenio trenutak! Kad se Kipiru ponovo izvio, Toio se bacio unazad, dopustivi finu da proe izme unjega i i ueta. Sklopio je stopala oko delfinovog glatkog repa i povukao ue sa reenou delata. "Imam te!" uzviknuo je. U tom trenutku pogodio ih je povratni udar. Cikloid je pokuao da ga se doepa i poklopi ga. Delovi naplavina udarali su ga dok ga je kovitlanje vode bacalo unaokolo u prividnom saveznitvu sa poludelim delfinom koji se otimao. Ovog puta Toio se nije plaio talasa. Bio je ispunjen divljom pomamom borbe. Adrenalin se irio kroz njega kao vrela plima. Prijalo mu je da spase Kipiruov ivot, kanjavajui ga istovremeno fiziki za nedelje poniavanja.

Delfin se panino otimao. Dok se talas valjao nad njima, Kipiru je ispustio doziv koji je znaio nedostatak vazduha. Oajniki je zaplivao prema povrini. Isplivali su i Toio je jedva izbegao udarac mlaza pene iz Kipiruovog otvora za disanje. Kipiru je poeo da skae, obrui se da bi se otresao nepoeljnog jahaa. Kad god bi zaronio, Toio je pokuavao da ga dozove. "Ti si razuman", dahtao je. "Proklet bio, Kipiru... ti si... ti si pilot zvezdanog broda!" Znao je da bi trebalo da govori tinarnim, ali nije imalo smisla ni pokuavati, kad se istovremeno morao boriti za goli ivot. "Zar ima pilei mozak, ti... falusna simbolino!" povikao je kad se voda sklopila oko njega. "Nedorasla ribetino! Pa, ubie me, proklet bio... Vanzemaljci su dosad porobili Kalafiju zato to vi, delfini, ne znate da drite jezik za zubima! Uopte nije trebalo da vas povedemo u svemir!" Rei su mu bile pune mrnje. Prezrive. Izgledalo je da ga je Kipiru konano uo. Propeo se iz vode kao pobesneli pastuv. Toio je osetio da mu stisak poputa i bio je odbaen kao krpena lutka da bi se sa pljuskom spustio u more. Tokom etrdeset pokolenja uzdizanja delfina zabeleeno je svega osamnaest sluajeva da su napali ljude sa ubilakim namerama. U svakom od njih, svi delfini koji su bili u srodstvu sa napadaem bili su sterilisani. Toio je oekivao da svakog trenutka bude zgnjeen. Nije mu bilo vano. Shvatio je, konano, uzrok svoje potitenosti. Izbio je na povrinu dok se borio sa Kipiruom. Spreenost da ode kui nije bilo ono to ga je titalo poslednjih nedelja. Postojalo je neto drugo o emu se nije usuivao da razmilja ni jedan jedini put posle bitke kod Morgana. Itiji... vanzemaljci.... Galaktinci svih sojeva i verovanja koji su progonili 'Brazdaa'... nee se zadovoljiti time da ulove brod sa delfinskom posadom. Bar jedna vanzemaljska rasa mogla je shvatiti da 'Brazda' moe uspeno da se krije. Ili bi mogli da pomisle kako je posada uspela da prenese tajnu svog otkria Zemlji. U oba sluaja, logian sledei korak za neku od izopaenih ili pokvarenih galaktinskih rasa bio bi iznuivanje. Zemlja bi mogla biti u stanju da se odbrani. Verovatno i Omnivarijum i Hermes. Timbrimi e tititi kolonije Kaanana. Ali mesta kao Kalafija, ili Atlas, dosad su ve siurno porobljena. Bili su taoci, svi koje je poznavao.. I Toio je shvatio da za to treba da krivi delfine. Sledei udar mogao je naii svakog asa. Toiju to vie nije bilo vano. Ostaci plutajueg otpada lebdeli su svuda unaokolo. Na manje od kilometar udaljenosti, Toio je mogao da vidi metalno brdo. Liilo je na ono isto. Nije mogao da vidi ima li delfina nasukanih na obali. Velika naplavina doplutala je do njega. Bio mu je potreban trenutak da shvati da je to Kipiru. Toio se uspravio u vodi dok je skidao masku sa lica. "Pa", upitao je, "jesi li sad zadovoljan?" Kipiru se okrenuo na bok i tamno oko pogledalo je u Toija. Ispupenje na delfinovom temenu, gde je ljudsko uplitanje stvorilo govorni aparat na mestu ranijeg otvora za disanje, ispustilo je dug, mek, vibrirajuui zvuk.

Toio nije mogao biti siguran da li je to samo uzdah. Moglo je biti i izvinjenje na primalnom delfinskom. Ve i sama takva mogunost bila je dovoljna da ga razljuti. "Zavei! Hou da znam samo jedno. Da li u morati da te poaljem nazag na brod, ili misli da moe ostati razuman dovoljno dugo da bi mi pomogao? Odgovori na anglikom i postaraj se da bude gramatiki ispravno!" Kipiru je zajeao, oito na muci. Posle nekoliko trenutaka tekog disanja konano je progovorio, prilino sporo. "Nemoj me ssslati nazad. Oni jo zovu u pomo! Uiniu ta bude t-traio!" Toio je oklevao. "Dobro. Poi dole za saonicama. Kad ih nae, stavi aparata za disanje. Neu da te sputava potreba za vazduhom, a potreban ti je, takoe, stalan podstrek! Onda dovezi saonice do ostrva, ali ne suvie blizu!" Kipiru je iroko klimnuo glavom. "Dobro!" uzviknuo je. Okrenuo se i zaronio u vodu. Bilo je to isto kao da mu je prepustio da sam donosi sve odluke. Fin bi moda i ustuknuo da je shvatio ta Toio namerava da uini. Kilometar do ostrva; postojao je samo jedan nain da se tamo stigne brzo i da se izbegne puzanje uz iskoenu, uglaanu povrinu koju su stvorili korali. Jo jednom je proverio orijentaciju, a onda mu je sputanje nivoa vode pokazalo da talas dolazi. etvrti talas izgledao je iz daljine najslabiji. Znao je da ga oseaj vara. Bio je u dovoljno dubokoj vodi, tako da je uzdignue delovalo pre kao blagi nabor nego kao zapenjeni ruilac. Zaronio je i zaplivao nasuprot struji pre nego to se vratio na povrinu. Morao je tano da odmeri. Ako otpliva suvie daleko, nee moi da stigne do ostrva pre no to ga naredni talas ne odvue ponovo na puinu. Ako ostane ispred talasa, e jednostavno ga tresnuti na obalu. Sve se odigralo prebrzo. Plivao je iz sve snage, ali nije znao da li je preao preko vrha talasa ili nije. Jedan pogled mu je rekao da je prekasno za naknadna podeavanja. Okrenuo se da se suoi sa planinom prekrivenom zelenilom, koja se pomaljala pred njim. Talas je poeo da se rui stotinak metara ispred, ali nagib dna brzo je smanjivao snagu zapenuanog udovita. Vrh se kretao unatrag, prema Toiju, ak i kad je talas udario o obalu. Mladi je pribrao snagu kad ga je kresta talasa zahvatila. Bio je spreman da pogleda nanie u bezdan, a onda vie nita nije video. Jedino to je video bila je mrena od bele pene kad je talas poeo da gubi snagu. Toio je uzviknuo da bi mu sluni kanali ostali otvoreni i poeo mahnito da pliva da bi se zadrao na vrhu uzburkane plime pene i otpadaka. Odjednom je svuda oko njega bilo zeleno. Drvee i bunje koje je izdralo ranije napade povijalo se pod ovim. Neka od njih bila su otrgnuta iz korena upravo dok je Toio leteo pored njih. Druga su ostala i mlatila oko sebe dok je on promicao pokraj. Nije se natakao ni na kakvu otru granu. Nijedna vrsta puzavica nije ga zadavila u prolazu. U zbrci prevrtanja i valjanja konano je uspeo da se smiri, nekako zagrlivi stablo velikog drveta, dok je talas penuao oko njega i konano se povukao. Za divno udo, bio je na nogama, prvi ovek koji je zakoraio na tlo Kitrupa. Toio je oamueno gledao oko sebe, za trenutak ne verujui da je preiveo. Onda je urno otvorio masku i postao prvi ovek koji je povratio doruak na tlo Kitrupa.

8. GALAKTINCI "Pobijte ih!" zahtevao je jofurski visoki svetenik. "Pobijte izdvojene tenanijske krstarice u naem estom kvadrantu!" Jofurski naelnik taba naklonio je svih dvanaest prstenova trupa pred visokim svetenikom. "Tenanijci su nai trenutni saveznici! Kako se moemo okrenuti protiv njih ako prvo ne izvedemo tajne obrede izdaje? Njihovi preci nee biti zadovoljni!" Jofurski visoki svetenik rairio je est spoljnjih prstenova sa ivotnim sokom. Podigao se u punoj visini sa sedita u dnu komandne prostorije. "Nema vremena za obrede! Sada, kad smo sa saveznicima zavrili proiavanje ovog sektora, kad je nae saveznitvo postalo najjae! Sada, dok ova faza bitke jo traje. Sada, kad su glupi Tenanijci ostavili bok prema nama otvoren. Sada im moemo najvie nauditi!" Naelnik taba unzemireno je pulsirao, a spoljnji prstenvi sa ivotnim sokom postali su mu bezbojni od uzrujanosti. "Moemo menjati saveznike kako nam odgovara, slaem se. Moemo initi sve da bismo se domogli premije, slaem se. Moemo izdati nae saveznike, slaem se. Ali ne moemo to uiniti bez izvoenja obreda! Obredi su ono to nas ini dostojnim da produimo duh svog doba! Ti bi nas spustio na nivo jeretika!" Sedite se zatreslo od besa visokog svetenika. "Moji prstenovi odluuju! Moji prstenovi su sveteniki! Moji prstenovi..." Govorniki vrh piramidalnog visokog svetenika rasprsnuo se u gejzer vrele, viebojne ivotne tenosti. Erupcija je rasula lepljivu tenost boje ilibara preko celog mosta komandnog broda Jofura. "Nastavite borbu." Naelnik taba mahnuo je bonom rukom posadi da se vrati na posao. "Pozovite Intendanta Religioznosti. Neka poalje prstenove da sastavimo novog svetenika. Nastavite borbu dok se pripremimo da izvedemo obrede izdaje". Naelnik taba se naklonio zbunjenim efovima odeljenja. "Zadovoljiemo pretke Tenanijaca pre nego to se okrenemo protiv njih. Ali pazite da sami Tenanijci ne osete nae namere!" 9. IZ DNEVNIKA DILIJAN BASKIN Prolo je dosta vremena otkako sam mogla da upiem neto u moj lini brodski dnevnik. Od Grozdastog pliaka kao da smo neprestano u pomamnom kretanju... dolazimo do otkia milenijuma, upadamo u zasedu kod Morgana i od tada se borimo za ivot. Jedva da uopte viam Toma. Uvek je ili u mainskom odeljenju ili u oruarnici. Ja sam ili ovde u laboratoriji ili pomaem u bolesnikom odeljenju. Brodski hirurg Makani ima puna usta problema. Delfini su uvek bili nadareni za hipohondriju. Petina posade redovno se prijavljuje na preglede, alei se na psihomatske tegobe. Ne moemo im tek tako rei da sve to uobraavaju, pa ih malo mazimo i govorimo im kako su hrabri i kako e sve biti u redu. Mislim da bi pola posade postalo histerino da nam nije kapetana. Za mnoge od njih on je nalik na junaka iz Kitovskog Sna. Kraidaiki se kree po brodu, nadgleda popravke i daje male poduke iz logike Kininka. Delfini kao da se obodre kad god je on u blizini.

Ipak, i dalje pristiu izvetaji o bici u svemiru. Umesto da postepeno prestane, postaje sve vea i ea! I postajemo sve zabrinutiji za Hikahinu ekspediciju. Dilijan je spustila pero. Van malog kruga njene stone svetiljke, ostatak laboratorije izgledao je taman i turoban. Jedino svetlo jo je dopiralo iz udaljenog kraja sobe. Spram osvetljenih taaka ocrtavao se neodreeno humanoidni oblik, tajanstvena senka koja je leala na staznom stolu. "Hikahi", uzdahnula je. "Gde si, za ime Beskrajona?" Bilo je veoma zabrinjavajue to Hikahin pohod nije poslala ni monopulsnu potvrdu da je primila naredbu za povratak. 'Brazda' nije smeo da izgubi toliko posade. Ma koliko esto bio nepouzdan van mosta, Kipiru im je bio najbolji pilot. ak je i Toio Ivaika mnogo obeavao. Ali najvie bi ih pogodio gubitak Hikahi. Kako e Kraidaiki uspeti bez nje? Hikahi je bila Dilijanina najbolja delfinska prijateljica, bile su barem toliko bliske kao Tom i Kraidaiki ili Tit. Dilijan se pitala zato je za vicekapetana postavljen Takata-Dim, a ne Hikahi. U tome nije bilo smisla. Mogla je samo da nagaa da iza svega stoji politika. Takata-Dim je bio Stenos. Moda je Ignacio Mec upleo svoje prste u izbor osoblja za ovu misiju. Mec je, tamo na Zemlji, zduno zastupao odreene rasne tipove delfina. Dilijan nije zapisala ove misli. To su bila jalova nagaanja, a za nagaanja sad nije imala vremena. U svakom sluaju, vreme je da se vratim Herbiju. Zatvorila je dnevnik i ustala, poavi prema staznom stolu, gde je suvi, sparueni lik lebdeo u teko oklopljenom polju zaustavljenog vremena. Prastari le joj je kroz staklo uzvratio osmeh. Nije bio ovek. U vreme kad je ta stvar ivela i disala i upravljala svemirskim brodovima, na Zemlji jo nije ni bilo vieelijskih bia. Pa ipak, izgledao je ljudski. Imao je prave ruke i noge i vrlo ovekoliku glavu i vrat. Vilice i one duplje izgledale su mu neobino, ali lobanja se vrlo ljudski cerila. Koliko si star, Herbi? upitala je u mislima. Jednu milijardu godina? Dve? Kako to da je tvoja flota prastarih olupina tako dugo ekala neotkrivena od galaktinskih civilizacija, ekala dok nismo doli mi... gomila samoniklih ljudi i tek uzdignutih delfina? Zato smo te ba mi nali? I zato je jedan jedini tvoj hologram, emitovan prema Zemlji, doveo polovinu pokroviteljskih rasa u Galaksiji do ludila? 'Brazdaeva' mikrobiblioteka nije bila od pomoi. Odbila je ak i da prepozna Herbija. Moda ju je neto sputavalo. Ili je jednostavno bila premala da bi pamtila rasu koja je tako davno izumrla. Tom je zatraio od Nis maine da zaviri u nju. Sarkastina naprava Timbrima do sada nije uspela da iaka odgovor. Za to vreme, izmeu brodske bolnice i ostalih dunosti, Dilijan je morala da nae nekoliko sati dnevno da ispituje ovaj relikt bez oteenja i da moda shvati ta je toliko uznemirilo vanzemaljce. Ako ona ne supe, niko drugi nee. Nekako je uspevala do veeras.

Siroti Tom, pomislila je Dilijan, smeei se. Vratie se od svojih maina sav izmoden, a ja u biti ljubavno raspoloena. Ba dobro to je uvek spreman za provod. Uzela je pi-mezonsku mikrosondu. U redu, Herbi, hajde da vidimo moemo li otkriti kakvu si vrstu mozga imao. 10. MEC "ao mi je, doktore Mec. Kapetan je sssa Tomasom Orlijem u orunom odeljenju. Moda mogu ja da vam pomognem...?" Kao i obino, Takata-Dim je bio besprekorno utiv. Dikcija njegovog anglikog, ak i dok je disao oksivodu, bila je gotovo savrena. Ignacio Mec nije mogao da se odobravajue ne nasmei. Bio je naroito zaintereovan za Takatu-Dima. "Ne, vicekapetane. Samo sam svratio na most da vidim da li se istraivaki pohod javilo." "Nije. Moemo samo da ekamo." Mec je uzdahnuo. Ve je zakljuio da je Hikahin pohod uniten. "Pa, dobro. Pretpostavljam da jo nije bilo ponude za pregovore od Galaktinaca?" Takata-Dim je odmahnuo krupnom arenosivom glavom sleva nadesno. "Na alost nije, gospodine. Kao da ih vie zanima da se meusobno kasape. Izgleda da svakih nekoliko sati nove ratne flote ulaze u Kitsemenijev sistem da bi se pridruile optoj zabavi. Moe potrajati dok se neko seti da pone diplomatski." Doktor Mec se namrtio nad tom neloginou. Da su Galaktinci bili racionalni, pustili bi 'Brazda' da preda svoje otkrie Bibliotekom institutu i sve bi bilo u redu! Tada bi svi mogli da se slue njime! Ali glaktinska civilizacija bila je najslonija kad je trebalo naruiti zajednitvo, a suvie mnogo gnevnih rasa imalo je velike brodove i oruje. Eto nas, pomislio je, usred srede, sa neim to svi ele. To sigurno nije samo ta ogromna flota prastarih brodova. Mora da postoji jo neto to ih je raspalilo. Dilijan Baskin i Tom Orli pokupili su neto tamo u Grozdastom pliaku. Pitam se ta je to. "Da li biste eleli da mi se pridruite danas za veerom, doktore Mec?" Mec je zakiljio. Koji je dan danas? A, da. Sreda. "Naravno, vicekapetane. Ceniu vae drutvo i razgovor sa vama kao i obino. Recimo, u est?" "Moda bi bilo bolje tano u devetnaest asova, gospodine. Tada predajem dunost." "Vrlo dobro. Vidimo se tada." Takata-Dim je klimnuo glavom. Okrenuo se i otpravio nazad na dunost. Mec ga je sa odobravanjem posmatrao. On je najbolji od mojih Stenosa, pomislio je. Ne zna da sam mu ja kumovao... da sam kumovao njegovim genima. No, i pored toga se ponosim. Svi delfini u posadi bili su poreklom tursiops amicus, ali neki su imali genetske fragmente od stenosa bredanensisa, dubinskog delfina koji je po inteligenciji oduvek bio najblii tuponosom. Divlji bredanensis bio je poznat po nezasitoj radoznalosti i bezbrinom neosvrtanju na opasnost. Mec je preduzeo pokuaje da se DNK ove vrste doda genetskom materijalu neodelfina. Na Zemlji su mnogi novi Stenosi ispali odlino, pokazujui znake preduzimljivosti i odlian karakter.

Ali, glas o opakoj naravi kasnije je izazvao dosta otpora u obalskim zajednicama Zemlje. inio je sve to je mogao da ubedi Vee koliko je vano postaviti nekoliko Stenosa na odgovorna mesta na prvom svemirskom delfinskom brodu. Takata-Dim bio mu je dokaz. Hladno logian, besprekorno korektan, fin je koristio angliki, gotovo zanemarujui trinarni, i izgledao je neosetljiv na Delfinski San koji je toliko oaravao starije modele kao to je Kraidaiki. Takata-Dim bio je najljudskiji delfin koga je Mec ikad upoznao. Posmatrao je kako vicekapetan vodi posadu komandnog mosta, bez onih malih parabola iz Kininka koje je Kraidaiki uvek ubacivao, ve sa anglikom preciznou i saetou. Nijedna suvina re. Da, pomislio je. On e dobiti dobar izvetaj kad stignemo kui. "Doktore Meccc?" Mec se okrenuo i ustuknuo pred veliinom delfina koji je tiho iskrsnuo kraj njega. "t...oh. K'ta-Done. Prepao si me. Mogu li ti pomoi?" Zaista veliki delfin mu se iskezio. Njegova tupa usta, neobino zatamnjeno telo i ispupene oi rekli bi Mecu sve o njemu... da to nije ve znao. Feresa attenuata, naslaivao se ovek svojom pomilju. Tako divan i divalj. Moj najtajniji projekat. Niko, pa ni ti, K'ta-Done, ne zna da si ti vie od obinog Stenosa. "Oprostite to vas prrrekidam, doktore Meccc, ali imp-naunik arls Dart-t traio je da govori sa vama. Mislim da mali majmun hoe opet da se femka." Mec se namrtio. K'ta-Don je bio samo lan posade i od njega se nije oelivalo da bude prefinjen kao Takata-Dim. Ipak, postoje izvesne granice, ak i kad se ima u vidu divovo tajanstveno poreklo. Morau da razgovaram sa ovim momkom, podsetio je sebe. Ovakvo dranje nikad nee proi. "Molim te, obavesti doktora Darta da sam poao", rekao je delfinu. "Ovde sam zasad zavrio." 11. KRAIDAIKI I ORLI "I tako smo ponovo naoruani", uzdahnuo je Kraidaiki. "Po poslednjoj modi." Tomas Orli podigao je pogled sa tek opravljenih cevi za projektile i klimnuo glavom. "To je najbolje to smo mogli, Kraidaiki. Nismo oekivali nikakve neprilike kad smo uleteli pravo u bitku kod prenosne take na Morgranu. Imali smo sree to smo se izvukli sa ovako malim oteenjima." Kraidaiki se sloio. "Uprvo tako", sumorno je uzdahnuo. "Da sssam samo bre reagovao." Orli je primetio u kakvom mu je raspoloenju prijatelj. Nabrao je usne i zazvidao. Njegova maska za disanje uveala je bledu sliku osenenu zvukom. Mali odjek poigravao je i skakutao s kraja na kraj komore ispunjene oksivodom kao poludeli patuljak. Radnici u orunom odeljenju podigli su uske vilice osetljive na zvuk da bi pratili nevidljivi lik to je vitlao unaokolo, urliui sa podrugljivim saueem. * Kad neko komanduje, Onda mu svi zavide Ali, joj! A zahtevi! *

Zvuna utvara je nestala, ali ostao je smeh. Posada orunog odeljenja cikala je i galamila. Kraidaiki je pustio da razdraganost umine. Onda je od njega potekao niz pucketanja koji je ispunio prostoriju zvukom olujnih oblaka. U zatvorenoj sobi zauo se um kinih kapi noenih vetrom. Tom je zatvorio oi da bi se oko njega sklopila slika oluje nad morem. * Stoje mi na putu, Ludi, stari, gadni, kai im da odu, inae... * Orli je sagnuo glavu, priznajui poraz. Niko nikad nije potukao Kraidaikija u trinarnoj haiku poeziji. Uzdasi divljenja posade to su samo potvdili. Naravno, nita se nije izmenilo. Kad su se Orli i Kraidaiki okrenuli da napuste oruno odeljenje, znali su da prkosno raspoloenje samo po sebi nee sauvati posadu od krize. Moralo je biti i nade. Nada je bila retkost. Tom je znao da je Kraidaiki oajniki zabrinut zbog Hikahi, iako je to dobro krio. Kad su bili van domaaja sluha, kapetan je upitao: "Je li Dilijan napredovala sssa prouavanjem onoga to smo nali... uzroka cele ove nevolje?" Tom je odmahnuo glavom. "Za ova dva dana nisam bio sa njom ni sat, pa ne znam. Poslednji put kad sam proverio, brodska minibiblioteka i dalje je tvrdila da nita nalik na Herbija nikad nije postojalo." Kraidaiki je uzdahnuo. "Bilo bi lepo znati ta to Galaktinci misle da smo nali. No, dobro..." Zaustavio ih je iznenadan zviduk iza lea. Tit, etvrti oficir broda, uletela je u prolaz u oblaku mehuria. "Kraidaiki! Tome! Sonar pokazuje delfina, vrlo daleko na isssstoku, ali oito je da pliva ovamo velikom brzinom!" Kraidaiki i Orli su se zagledali. Tom je klimnuo glavom na kapetanovu neizgovorenu zapovest. "Mogu li uzeti Tit i dvadeset delfina?" "Da. Ssspremite se, ali nemojte poi dok ne otkrijemo ko je to. Moda e hteti da uzme vie od dvadeset... ili e biti beznadeno uopte izlaziti." Tom je razabrao bol u kapetanovom oku. Sledei sat ekanja bie teak. Mahnuo je poruniku Tit da ga sledi i okrenuo se da to bre otpliva niz poplavljen hodnik prema spoljnjim vratima. 12. GALAKTINCI Krat, Soroanka, posmatrala je, sa oseanjem radosti zbog pokroviteljstva i komandovanja, bia - Gelonce, Pahe, Pile - njena bia, kako vode flotu Soroa prema jo jednoj bici. "Gospodarice", oglasio se oficir za osmatranje Gelom. "Pribliavamo se vodenom svetu jednom etvrtinom brzine svetlosti, prema vaem nareenju."

Krat je jedva coknula jezikom, ali potajno je bila srena. Njeno jaje bilo je zdravo. Kada budu pobedili ovde, moi e da ode kui i pari se jo jednom. Posada njenog komandnog broda radila je slono kao precizno podeena maina. "Flota je jedan paktaar ispred predvienog trajanja puta, gospodarice", objavio je oficir za osmatranje. Od svih tienikih rasa koje su dugovale pokornost Soroima, Krat je izdavajala Gelonce. Oni su bili prvi tienici njene rase, izdignuti odavno od strane Soroa. Gelonci su i sami postali pokrovitelji, i u klan su doveli dve nove tienike rase. Soroi su se ponosili njima. Lanac uzdizanja se nastavljao. Duboko u prolosti postojali su Praoci, koji su zasnovali Galaktinski Zakon. Od tada, jedna rasa je pomagala drugoj da dostigne razum, primajui zauzvrat ugovorno sluenje. Pre mnogo miliona godina, prastari Luberi uzdigli su Pubere, tako je bar tvrdila Biblioteka. Luberi su ve odavno izumrli. Puberi su jo postojali, negde, iako degenerisani i izopaeni. No, pre nego to su se izopaili, Puberi su uzdigli Hule, koji su zauzvrat nainili tienicima kamenojede pretke Soroa. Uskoro zatim, Huli su se povukli na svoju planetu i postali filozofi. Sada su Soroi imali mnogo tienika. Najuspenije uzdignuti bili su Gelonci, Pahe i Pile. Krat je mogla da uje visoki glas pilanskog taktiara Kaber-kabuba kako dri pridiku svojim potinjenima u planerskom odeljenju. Zahtevao je da se potrude i izmame od brodkse minibiblioteke podatke koje je ona zahtevala. Kaber-kabub je zvuao uplaeno. Dobro. Tako e se vie truditi. Za razliku od ostalih na brodu, Pile su bili sisari, onii dvonoci sa sveta sa visokom gravitacijom. Njihova rasa je postala mona u mnogim birokratskim organizacijama irom Galaksije, ukljuujui i veoma vaan Biblioteki institut. Pile su podizali svoje sopstvene tienike, vraajui dug klanu. Ipak, bilo je teta to Pile vie nisu ugovorni tienici. Bilo bi lepo poigrati se ponovo njihovim genima. Krznene mlakonje su se linjale i imale su neprijatan miris. Nijedna tienika rasa nije savrena. Pre dve stotine godina, Pile su se ozbiljno sukobili sa ljudima Zemlje. Krat nije znala sve injenice, ali stvar je bila u nekoj vezi sa Suncem Zemljana. Od tog vremena Pile su ogoreno mrzeli ljude. Kratina kanda za parenje zatreperila je pri pomisli na Zemljane. Za svega tri stotine svojih godina postali su gotovo isto toliko neprijatni kao i licemerni Kanteni ili proklete podvaladije Timbrimi! Rasa Soroa strpljivo je ekala pravu priliku da spere mrlju sa obraza svog klana. Na sreu, ljudi su bili gotovo dirljivo neuki i ranjivi. Moda se prilika upravo pojavila! Kako bi bilo divno imati homo sapiensa dodeljenog Soroima kao usvojenog ugovornog tienika! To bi moglo da se desi! Kakve bi promene mogle da se izvedu! Kako bi ljudi mogli da se ukalupe! Krat je pogledala svoju posadu i poelela da moe da se umea, da menja, da uobliava ak i te odrasle vrste. ta bi sve mogla sa njima! Ali to bi znailo menjanje pravila. Ako su novajlije, vodeni sisari sa Zemlje, otkrile ono to je mislila da jesu, onda e pravila moi da se izmene... ako su se Praoci zbilja vratili. Koliko ima ironije u tome

to je najnovija rasa u svemiru otkrila Naputenu flotu! Gotovo im je oprostila to postoje, to su omoguili ljudima da dostignu status pokrovitelja. "Gospodarice!" oglasio se visoki Gelon. "Savez Jofura i Tenanijaca se raspao. Bore se izmeu sebe. To znai da vie nisu znaajniji od ostalih!" "Odravajte budnost." Krat je uzdahnula. Gelon nije trebalo da pridaje toliku vanost sitnom inu izdaje. To nije bilo neobino. Saveznitva e se sklapati i raskidati sve dok se ne pokae ije su snage nadmonije. Ona je nameravala da to budu snage Soroa. Kada bitka bude dobijena, ona e pokupiti nagradu. Delfini moraju biti tu. Kada dobije bitku, ieprkae te bezruke stvorove iz njihovog podvodnog skrovita i naterae ih da kau sve! Mlitavim pokretom leve ape prizvala je pilanskog bibliotekara iz njegove nie. "Pogledaj podatke o tim vodenim stvorenjima koja gonimo", rekla mu je. "Hou da znam vie o njihovim navikama, ta vole i ta ne vole. Kau da su njihove veze sa ljudskim pokroviteljima slabe i lako kvarljive. Daj mi orue da izopaim te... delfine." Kaber-kabub se naklonio i povukao u odeljenje Biblioteke, prostor sa zrakastim, zavojitim hijeroglifom iznad ulaza. Krat je osetila usud svuda oko sebe. Ovo mesto u svemiru bilo je stoer sile. Instrumenti to nisu morali da joj kau. "Imau ih! Pravila e se menjati!" 13. TOIO Toio je naao SSattattu kraj debla ogromnog svrdlastog drveta. Delfinka je bila baena na ogromnu biljku i smrvljena. Njen oklop pretvorio se u zbrku izlomljenih delia. Toio se spoticao preko unitenog bunja, zvidei trinarni poziv kad se oseao sposobnim za to. Uglavnom se samo trudio da ostane na nogama. Nije mnogo hodao otkako je napustio Zemlju. Modrice i munina nisu mu bili od velike pomoi. Naao je K'Hita kako lei na mekoj postelji travolikog rastinja. Oklop mu je bio nedirnut ali delfinski planetolog ve je do smrti iskrvario iz tri duboke rane na trbuhu. Toio je zapamtio to mesto i poao dalje. Blie obali naao je Satimu. Mala enka je krvarila i bila je histerina, ali iva. Toio joj je previo rane penastim mesom i trakom za pomo. Onda je uzeo mehanike ruke njenog oklopa i velikim kamenom ih zabio u ilovau. To je bilo najvie to je mogao da uini kako bi je privrstio za tle pre nego to naie peti talas. To je bila pre poplava nego talas. Toio se vrsto uhvatio za drvo dok je trajala i dok ga je cimala, popevi mu se gotovo do vrata. im je talas poeo da opada, pustio se i odbacio do Satime. Pipajui, naao je njen oklop i oslobodio je da pluta u nemirnoj vodi. Snano je pogurao da bi se pridruio struji, kako ne bi bili ostavljeni na suvom. Borio se da je progura oko nekog bunja, nasuprot rastuem pristisku povratne struje, kad mu je pogled privukao brz pokret na drvetu iznad njegove glave. Pokret se nije uklapao u opte zanjihano smirivanje. Pogledao je uvis i spazio par sitnih, crnih oiju. Jedva da je bilo vremena za uzajamno zaprepaenje pre nego to je plima povukla njega i Satimu pravo kroz prepreku u tek stvorenu movaru. Toio je odjednom bio suvie zauzet da bi gledao ikuda sem pravo pred sebe.

Morao je da vue Satimu niz poslednjih nekoliko metara klizavog morskog bilja, pazei da joj ponovo ne otvori rane. Poslednjih nekoliko minuta izgledalo je da joj se vraa prisebnost. Njeno delfinsko pitanje poelo je da dobija oblik i zvui kao trinarne rei. Zviduk je naveo Toija da podigne glavu. Kipiru je bio na samo etrdesetak metara od obale, upravljajui saonice prema njemu. Fin je imao aparat za disanje, ali ipak je mogao da signalizira. "Satima!" Toio je povikao na ranjenu delfinku. "Idi do saonica! Idi do Kipirua!". "Privrsti je pod vazdunu komoru!" doviknuo je Kipiruu. "I pazi na taj sonarni ekran! Skloni se odatle ako vidi da dolazi talas!" Kipiru je podigao glavu. im je Satima prela trideset metara, iskoristio je saonice da bi je poveo prema dubljoj vodi. To je bilo pet. Ostali su jo Hist-t i Hikahi. Toio se uzverao natrag uz morsko bilje i ponovo zabasao u rastinje. Podruje njegovog uma bilo je razrovano i opustoeno kao i ostrvo pod kome je stupao. Video je previe leeva za jedan dan - previe mrtvih prijatelja. Sad je shvatio koliko je bio nepravedan prema delfinima. Bilo je nepravedno kriviti ih to ga zavitlavaju. Nisu mogli izmeniti nain na koji su bili stvoreni. Uprkos genetskom uplitanju oveka, delfini su optili sa oveanstvom sa stanovita dobroudnog izrugivanja jo od vremena kad je prvi pojedinac porinuo u more dugaki kanu. Ta dirljiva slika bila je dovoljna da uspostavi obrazac koji je uzdizanje moglo samo da izmeni, ali ne i da izbrie. A i zato bi ga izbrisali? Toio je sad znao da su oni ljudi koje je poznavao na Kalafiji, koji su najbolje radili sa delfinima, imali naroit tip linosti, ije su glavne crte bile debelokonost, postojanost i predusretljiv smisao za humor. Niko nije dugo radio sa delfinima ako nije zasluio njihovo potovanje. Pourio je prema sivom obliku koji je leao u bunju... ali ne. To je ponovo bila SSattatta. Poslednji talas ju je pomerio. Toio je nastavio da posre. Delfini su bili prilino svesni toga ta je oveanstvo uinilo za njih. Uzdizanje je bilo bolan proces. No, niko od njih ne bi se vratio Kitovskom Snu da su mogli da biraju. Delfini su isto tako znali da labavi kodovi koji odreuju ponaanje meu galaktinskim rasama, pravila eonima ugraivana u Biblioteku, daju oveanstvu pravo da od svojih tienika zahteva sto hiljada godina robovanja. ovek je kolektivno uzdrhtao nad tom pomilju. Sam homo sapiens jedva da je bio toliko star. Ako oveanstvo ipak ima gospodara tamo negde - nekog dovoljno snanog da se proglasi za to - ta vrsta nee dobiti tursiopsa amicusa kao dodatnu premiju. Nije bilo ivog delfina koji nije bio svestan stava Zemlje. U Zemaljskom veu bilo je i delfina i impanza. Toio je konano znao koliko je povredio Kipirua svojim reima za vreme njihove borbe u moru. Najvie je alio zbog opaske o Kalafiji. Kipiru bi spremno hiljadu puta umro da spase ljude sa Toiovog sveta. Toio bi pre pregrizao jezik nego to bi ponovo rekao tako neto. Ikad. Isteturao se na istinu. Tu je, u plitkom bazenu, leao Tursiops delfin. "Hikahi!" Bila je izgrebana i izmuena. Na bokovima je imala tanke mlazeve krvi. Ali bila je pri svesti. Kad je Toio krenuo prema njoj, uzviknula je.

"Ostani tamo. Otrooki! Ne mii ssse! Imamo drutvo!" Toio je stao u mestu. Hikahina naredba bila je jasna, ali potreba da joj prie bila je neodlona. Njene ogrebotine nisu nimalo prijatno izgledale. Ako su se pod kou zabile cepke metala moraju brzo biti izvaene, pre nego to doe do trovanja krvi. I nee biti nimalo lako vratiti Hikahi nazad u more. "Hikahi, uskoro stie novi talas. Moe dospeti do ove visine. Moramo se spremiti za njega!" "Stani, Toio. Talas nee stii dovde. Osim toga, pogledaj okolo. Vidi koliko je ovo vanije!" Prvi put, Toio je zaista primetio istinu. Bazen je bio blizu ivice, sa tragovima kopanja svuda unaokolo, to je pokazivalo da je nedavno iskopan. Onda je video da na Hikahinom oklopu nedostaju ruke. Onda ko...? Toio je paljivije pogledao oko sebe. Ugledao je isprepletan morski otpad na udaljenijem kraju istine, rasut po bunju, i prepoznao ostatke unitenog, smrskanog sela. U stalnom svetlucanju kitrupske ume primetio je delie drugih, iscepanih, tkanih mrea, rasute komadie razruenih tranih krovova i delie otrog metala, grubo privrene na drvene motke. Na granama drvea primetio je hitre pokrete. Onda su se, jedan po jedan, pojavile male, iroke ruke sa plovnim koicama, a za njima su izvirile sjajne crne oi koje su gvirile na njega ispod sputenih, zelenkastih obrva. "Domoroci!" apnuo je. "Video sam ranije jednog, ali potpuno sam zaboravio! Izgledaju pre-razumni!" "Jessste" uzdahnula je Hikahi. "I zato je tajnost jo vanija nego ranije. Brzo, Otrooki! Kai mi ta se deavalo!" Toio je saoptio ono to je uinio otkako je naiao prvi talas, izostavivi jedino pojedinoste o svojoj borbi sa Kipiruom. Bilo je teko usredsrediti se kad su oi sa drvea prvo piljile u njega, a onda se plaljivo povlaile u zaklon kad bi pogledao prema njima. Tek to je zavrio prianje, kad je pristigao poslednji talas. Videle su se kreste talasa kako udaraju uz iskoenu obalu, buei i penuajui se. No, bilo je jasno da je Hikahi u pravu. Voda se nije popela do njih. "Toio!" zazvidala je Hikahi. "Vrlo dobro si postupio. Moda si spasao ovaj mali narod, ba kao i nas. Brukida e uspeti. Dovee pomo. Moje spasavanje nije toliko vano. Mora uiniti kao to kaem! Neka Kipuri odmah zaroni! Mora ostati sakriven od pogleda i to tii dok bude traio tela i otpad. Ti mora sahraniti Ssattattu i K'Hita i sakriti ostatke njihovih oklopa. Moramo biti spremni za brz pokret im stigne pomo!" "Jesi li sigurna da e ti biti dobro? Tvoje rane..." "Sve e biti u redu! Moji prijatelji me stalno kvassse. Drvee se nadnosi nad mene kao zaklon. Posmatraj nebo, Otrooki! Nemoj da te primete! Dok zavri, nadam se da u uveriti sve nae prijatelje da imaju poverenja u tebe." Zvuala je umorno. Toio se dvoumio. Konano je uzdahnuo i vratio se u umu. Prisilio se da potri kroz iskidano rastinje, pratei vodu koja je opadala prema obali. Kipiru se ba pojavio kad je stigao. Fin je uklonio aparat za disanje i sad je bio prikljuen na vazdunu komoru. Izvestio je da je naao telo Fip-pita, delfina koji je

verovatno nastradao ranije, od krvolone travuljine. Telo prekriveno tragovima sisaljki sigurno se otrglo za vreme cunamija. "A Hist-t?" povikaoje Toio. Kipuru je odgovorio odreno. Toio je preneo Hikahino nareenje i posmatrao kako saonice ponovo zaranjaju. Za trenutak je i dalje ostao tu, gledajui prema zapadu. Kitrupovo crvenkasto sunce je zalazilo. Nekoliko zvezda se promolilo kroz iskidane oblake u visini. Na istoku su oblaci poeli da izgledaju zlokobno. Preko noi e biti kie. Toio je odluio da ne svlai ronilako odelo, nego je samo skinuo gumiranu kapuljau. Povetarac je bio prohladan, ali doneo mu je ogromno olakanje. Pogledao je na jug. Ako se bitka u svemiru i nastavljala, nije video ni traga od nje. Kitrupova rotacija ih je pronela ispod svetlee kugle plazme i olupina koja sad tamo svakako pluta. Toio je odoleo elji da zapreti pesnicom, ali se samo izbekeljio prema junom nebu, nadajui se da e se Galaktinci meusobno istrebiti. To nije bilo verovatno. Neko e biti pobednik i jednog od sledeih dana sii e ovamo u potrazi za delfinima i ljudima. Toio je ispravio ramena, uprkos slabosti, i obazrivo se uputio prema umi i zatitiniki nadnesenom drveu. Nali su mladia i delfina ubrzo posle sputanja. Oboje su se zgurali pod grub zaklon koji je u mlazevima prokapavala topla kia. Blesci munja zasenjivali su prigueni uti sjaj svetiljki koje su nosili spasioci. Pri prvom blesku, Tomasu Orliju se uinilo da vidi desetak sitnih uurenih prilika skupljenih oko Zemljanke i Kalafijanca. No, do asa kad su se on i njegov sadrug promolili kroz rastinje da bi bolje videli, ivotinje - ili ta su ve bili - nestali su. Njegov prvi strah da su to leinari nestao je kad je video da se Toio pokree. Ipak, zadrao je desnu ruku na drci pitolja sa iglama i podigao svetiljku da bi Hanes Suezi proao ispod. Paljivo je pogledao istinu, upijajui mirise i zvuke ivota na povrini metalnog brda, pamtei pojedinosti. "Jesu li dobro?" pitao je posle nekoliko sekundi. ", u redu je, Toio. To sam ja, Hanes", uo je inenjera kako mrmlja. Tip je zvuao savreno materinski. "Da, gospodine Orli", odazvao se Suezi, "oboje su pri svesti, samo nisu ba u stanju da razgovaraju." Tomas Orli je ponovo pogledao istinu, a onda je priao da spusti svetiljku pored Suezia. "Munje e sve pokriti", rekao je. "Pozvau mehaniare da sklonimo ovo dvoje to pre moemo." Dotakao je dugme na ivici svoje maske i brzo zazvidao na savrenom trinarnom. Poruka je trajala est sekundi. Prialo se da Tomas Orli moe da govori ak i primalni delfinski, ali nijedan ovek nije nikad tome prisustvovao. "Stii e za koji minut. Moraju da sakriju tragove." unuo je pored Toija, koji se uspravio i seo kad se Suezi premestio do Hikahi. "Pozdrav, gospodine Orli", rekao je mladi. "ao mi je to smo vas otrgli od vaeg posla." "Nije vano, sinko. Ionako sam eleo da malo pogledam unaokolo. Ovo je dalo kapetanu dobar izgovor da me poalje. Kad te uputimo nazad na brod, Hanes, Tit i ja idemo da pogledamo onaj brod koji se sruio.

E sad, misli li da moe da nas odvede do SSattatte i K'Hita? Voleli bismo da oistimo ostrvo pre nego to oluja proe." "Dobro. Toliko u moi da izdrim. Je li neko naao Hist-ta?" "Ne. Zabrinuti smo zbog toga, ali ni blizu onoliko kao kad se Brukida vratio. Kipiru nam je ispriao najvei deo prie. Taj fin ima prilino visoko miljenje o tebi, zna? Obavio si povelik posao ovde." Toio se okrenuo kao da ga je sramota da primi pohvalu. Orli ga je radoznalo posmatrao. Nikada ranije nije ozbiljno razmiljao o njemu. Tokom prvog dela puta momak je izgledao bistro, ali pomalo neodgovorno. Kasnije, kad su nali Naputenu flotu, poeo je da postaje mrzovoljan dok su im se izgledi da ikad stignu kui smanjivali. Ovo ovde predstavljalo je neto novo. Bilo je suvie rano rei kakve e biti posledice na duge staze, ali za Toija ovo je oigledno bio ispit zrelosti. Sa plae je doprlo zujanje. Ubrzo su se na vidiku pojavile dve paukolike naprave kojima je upravljao po jedan oklopljen delfin u zatitnoj mrei. Toio je pomalo drhtavo uzdahnuo dok mu je Orli pomagao da ustane. Onda se stariji ovek sagnuo da podigne predmet sa zemlje. Odvagnuo ga je levom rukom. "Struga, zar ne? Napravljen od komadia kosti metalne ribe, privrenih za drvenu drku..." "Tako izgleda." "Imaju li razvijen jezik?" "Ne... zapravo, u zaetku je. Izgledaju stabilizovano. Lovako-sakupljaka zajednica. Hikahi pretpostavlja da su na tom stupnju nekih pola miliona godina." Orli je klimnuo glavom. Ova domorodaka vrsta izgledala je zrela, na prvi pogled. Pre-razumna rasa u pravom stadijumu za uzdizanje. Bilo je udo da ih neka pokroviteljska rasa Galaktinaca nije ve epala, da im budu tienici, a potom i sluge za ceo eon. Sad su ljudi i delfini sa 'Brazdaa' imali jo jednu obavezu i tajnost je bila jo vanija nego ranije. Spustio je kameno orue u dep i poloio ruku na Toiovo rame. "Pa, sinko, ispriae nam sve kad stignemo na brod. Dotle e morati malo da promozga." "Izvinite?" Toio je zbunujeno podigao pogled. "Pa, nema svako priliku da kumuje buduoj rasi svemirskih putnika. Zna, delfini e oekivati da od toga naini pesmu." Toio je pogledao starijeg oveka, pitajui se da to nije ala. No, Tomas Orli je imao svoj uobiajeni zagonetni izraz lica. Orli je bacio pogled uvis, na kine oblake. Kad su se mehaniki pauci primakli da preuzmu Hikahi, zakoraio je unazad i nasmeio se zavesi koja je, privremeno, bila sputena preko nebeske pozornice. Drugi deo STRUJANJA "Jer nebo i more, I more i nebo,

Lee kao breme na mom malaksalom oku, A mrtvi lee kraj mojih nogu." S. T. Kolrid 14. DENI arls Dart se odgurnuo od polarizatorskog mikroskopa i promumlao kletvu. Po navici koje je pola ivota pokuavao da se otrese, odsutno je prebacio obe ruke preko glave i povukao samog sebe za maljave ui. Takvo majmunsko kreveljenje niko drugi na brodu ne bi mogao lako da ponovi. Da je primetio da to ini, odmah bi prestao. Od sto pedeset lanova posade, samo je osmoro na 'Brazdau' imalo ruke... i une koljke. Jedan od takvih delio je sa njim suvu laboratoriju. Deni Sadmen nije padalo na pamet da komentarie gestove arlsa Darta. Odavno je prestala da primeuje takve stvari kao to je njegov rasklaeni hod, vritavi smeh impanze ili krzno koje mu je prekrivalo telo. "ta je?" pitala je. "I dalje ima problema sa uzorcima jezgra?" arli je odsutno klimnuo glavom, zurei u ekran. "Aha." Glas mu je bio tih i kripav. U najboljem sluaju, arls Dart je zvuao kao ovek koji govori sa peskom u grlu. Ponekad, kad je trebalo da kae neto sloeno, nesvesno je pomerao ruke saglasno znakovnom jeziku svoje mladosti. "Ne mogu da iscedim nikakav smisao iz ovih koncentracija", promrmljao je. "Imam minerale na potpuno pogrenim mestima... siderofilne soli bez metala, kompleksne kristale na dubini gde ne bi trebalo da bude takve sloenosti... smena ogranienja kapetana Kraidaikija obogaljuju mi posao! Voleo bih da mi je dopustio bar malo seizmikog skeniranja i dubinski radar." Obrnuo se na stolici da bi ozbiljno pogledao Deni, kao da se nada da e ona biti istog miljenja. Deni se nasmeila celim licem sa istaknutim jagodicama. Bademaste oi veselo su joj se suzile. "Naravno, arli. to da ne? Evo nas u obogaljenom brodu, krijemo se u okeanu smrtonosnog sveta, iznad glave nam se bore flote desetak osionih i monih pokroviteljskih rasa za pravo da nas zarobe, a ti bi da pravi eksplozije i emituje gravitaciono zraenje na sve strane. Divna ideja! ekaj! Imam neto bolje! Zato ne uzmemo veliki natpis pa da maemo njime po nebu, neto to bi znailo 'Juhu, gnusobice! Hodite da nas pojedete!' Hmmm?" arli ju je iskosa pogledao i dobacio joj jedan od svojih, retkih, zbunjenih, nakrivljenih osmeha. "O, pa ne moraju to biti velika gravitaciona skeniranja. A za seizmografiju mi treba samo nekoliko malih, malecnih eksplozija. Vanzemaljci ih ne bi ni primetili, ta misli?" Deni se nasmejala. Ono to je arli eleo bilo je da planeta odjekuje kao zvono, tako da moe da sledi obrazce seizmikih talasa u unutranjosti. Male, malecne eksplozije, nije nego! Mnogo verovatnije bi to bile detonacije kilotonske snage. Ponekad je arli izgledao toliko prostoduno kao planetolog da je zabrinjavao Deni. No, ovog puta se oito alio na sopstveni raun. Smejao se i sam, isputajui kretave krike koji su se odbijali od savreno belih zidova suve laboratorije. Udarao je pesnicom po stolu kraj sebe.

Smeei se, Deni je napunila aktovku papirima. "Zna, arli, postoje aktivni vulkani na nekoliko stepeni odavde. Ako bude imao sree, moda e se jedan pojaviti sasvim blizu." arli ju je pogledao pun nade. "Joj, stvarno misli?" "Naravno. A ako vanzemaljci ponu da bombarduju planetu da bi nas uhvatili, imae mnotvo podataka od bliskih promaaja. To jest, ako ne budu bombardovali toliko da uine sve geofizike analize Kitrupa spornim. Zavidim ti na potencijalnoj zlatnoj ici. U meuvremenu, nameravam da zaboravim na to i na svoje osujeujue istraivanje, i da odem na ruak. Ide i ti?" "Nee. Ipak, hvala. Poneo sam jelo sa sobom. Mislim da u ostati i raditi jo malo." "Kako eli. Ipak, mogao bi pokuati da vidi jo neki deo broda osim svoje kabine i ove laboratorije." "Stalno razgovaram sa Mecom i Brukidom preko ekrana. Nije mi potrebno da cunjam i zveram po ovom izumu Ruba Goldberga koji vie ne moe ni da leti." "A osim toga..." podstakla ga je. arli se iscerio. "A osim toga, mrzim da se kvasim. I dalje mislim da je trebalo da vi ljudi nastavite sa psima kad ste isprobali svoje bajalice na naem optem tipu. Delfini su u redu - neki od njih su mi najbolji prijatelji. Ali oni su prilino neobina druina za nekog ko treba da postane rasa svemirskih putnika!" Odmahnuo je glavom sa izrazom tune razboritosti. Oito je mislio da bi ceo proces uzdizanja na Zemlji bio bolje voen da je to zavisilo od njegovog naroda. "Pa, oni su sjajni svemirski piloti, na primer", primetila je Deni. "Pogledaj kakav je silan meuzvezdani dokej Kipiru." "Jeste, a pogledaj koliko je sarkastian taj fin kad ne pilotira. Zbilja, Deni, ovo putovanje me je navelo da se upitam jesu li delfini zaista spremni za svemirske letove. Jesi li primetila kako se neki od njih ponaaju odkad smo u nevolji? Toliki pritisak uinio je da pojedini jednostavno otkae, naroito Mecovi veliki Stenosi." "Nisi ba mnogo milostiv", ljutnula se Deni. "Niko nije ni oekivao da e ovaj zadatak biti toliko naporan. Mislim da se najvei deo delfinske posade odlino dri. Pogledaj kako nas je Kraidaiki izbavio iz one klopke kod Morgrana." arli je odmahnuo glavom. "Svejedno. Ipak, voleo bih da u posadi ima vie ljudi i impanza." impanze su bili priznata rasa putnika kroz svemir svega jedno stolee due od delfina. Deni je shvatila da e kroz milion godina oni imati pokroviteljski stav prema delfinima. "Pa, ako nee sa mnom, ja idem", rekla je Deni. Uzela je aktovku i poloila dlan na plou pored vrata. "Vidimo se kasnije, arli." impanza je doviknuo za njom pre nego to su se vrata zujei zatvorila: "Hej, sluaj! Ako naleti na Tkaat ili Sahota, neka mi se jave, vai? ini mi se da su ove nepravilnosti u priguenju moda paleotehnike! Moda bi to zanimalo arheologa!" Deni je pustila da se vrata zatvore, nita ne uzvrativi. Ako ne pokae da je ula arlijev zahtev, moe se kasnije time izgovoriti. Ni sluajno nee razgovarati sa Sahotom, ma koliko bio znaajan arlijev nalaz! Izbegavanje ba tog delfina ve joj je oduzimalo suvie vremena.

Suva odeljenja zvezdanog broda 'Brazda' bila su prostrana, mada se njima sluilo samo osam lanova posade. Sto trideset delfina - broj je umanjen za trideset dvoje otkako su napustili Zemlju - moglo je da poseti suvi krug samo ako su koristili mehaniki hoda ili 'pauk'. Bilo je nekih soba koje nisu mogle biti ispunjene hiperoksidovanom vodom, niti izloene gravitacionim kolebanjima sredinje osovine kad je brod bio u svemiru. Bilo je skladita koja su morala ostati suva i mainskih radionica koje bi bez gravitacije bile neupotrebljive. A tu su bile i stambene prostorije za ljude i impanzu. Deni se zaustavila u meuodeljenju. Pogledala je niz hodnik, gde su se nalazile kabine veine ljudi, i pomislila da zakuca na druga vrata odatle. Ako je Tom Orli tu, moda bi mogla da ga zamoli za savet u vezi sa problemom koji je svakim danom postajao sve zamorniji - na koji nain da pustupi sa Sahotovim neobinim... 'ljubaznostima'. Malo je ljudi bilo kvalifikovanije od Tomasa Orlija da je posavetuje u vezi sa neljudskim ponaanjem. Njegova slubena titula bila je savetnik za strane tehnologije, ali je bilo jasno da je ovde i u ulozi psihologa, da pomogne doktoru Mecu i doktorki Baskin da procene uinak celokupne delfinske posade. On poznaje delfine i mogao bi da joj kae ta Sahot, zapravo, eli od nje. Tom bi znao ta da uini, ali... Njena uobiajena neodlunost probudila se ponovo. Bilo je mnogo razloga da ne gnjavi Toma ba sada. injenica je da provodi svaki trenutak budnog stanja pokuavajui da nae nain i svima spase ivote. Naravno, isto bi se moglo rei za veinu posade, ali iskustvo i ugled nagovetavali su da bi Orli moda i mogao da smisli nain da izbavi 'Brazdaa' i njegovu posadu sa Kitrupa pre nego to ih vanzemaljci uhvate. Deni je uzdahnula. Drugi razlog za odlaganje bila je zbunjenost. Mladoj eni nije bilo lako da trai lini savet od svetskog oveka kao to je Tomas Orli. Naroito zato to bi posredi bio nain postupanja prema ljubavnim pokuajima jednog delfina. Ma koliko Tom bio predusretljiv, mogao bi isto tako biti prisiljen da se smeje - ili da oigledno proguta smeh. Deni je priznavala da bi situacija mogla da izgleda smeno svakome, osim onome koga pokuavaju da zavedu. Deni je ubrzala korak uz blago zakrivljeni koridor prema liftu. Zato li sam uopte i elela da idem u svemir, upitala se. Naravno, bila je to mogunost da ubrzam svoju karijeru. I lini ivot mi je bio nikakav, na Zemlji. Ali gde sam sad? Moja analiza biologije Kitrupa nikuda ne vodi. Hiljade bubookih udovita krue nad planetom i kolju se za pravo da siu i doepaj me se, a oguglali delfin me kinji predlozima od kojih bi i Katarina Velika pocrvenela. To nije poteno, naravno, ali zar je ivot ikad bio poten? 'Brazda' je bio izgraen od preureenog istraivakog broda tipa Lovac na zamke. Nekoliko Lovaca jo je bilo u upotrebi. Kad su Terani postali naviknutiji na istanane tehnologije Biblioteke, nauili su da kombinuju staro i novo - prastare zamisli Galaktinaca i uroenu tehnologiju Zemlje. Ovaj proces bio je u fazi priline trapavosti kad su graeni Lovci. Brod je bio u obliku valjka zaobljenih krajeva, sa po pet izboenih cevastih nastavaka u pet redova du trupa. U svemiru su ovi nastavci drali brod u zatitnoj sferi

stazisa. Sada su sluili kao noge za prizemljenje dok je oteeni 'Brazda' leao na boku u blatnjavom kanjonu, osamdeset metara ispod povrine tuinskog mora. Izmeu treeg i etvrtog prstena podupiraa, trup je bio blago izbaen zbog suvog kruga. U slobodnom svemiru krug je rotirao, stvarajui primitivni oblik vetake gravitacije. Ljudi i njihovi tienici nauili su kako da stvaraju gravitaciona polja, ali gotovo svaki zamaljski brod posedovao je centrifugalni krug. Neki su to smatrali za zatitni znak koji objavljuje ono to su im neke prijateljske vrste savetovale da ne istiu, da su tri rase sa Sola drugaije od svih ostalih u svemiru... 'siroad' sa Zemlje. U 'Brazdaevom' krugu bilo je mesta za etrdesetak ljudi, iako ih je sada bilo sedam i jedan impanza. Tu je bio i prostor za rekreaciju delfinske posade, bazeni za skakanje i prskanje i seksualne igre tokom slobodnih sati. No, na povrini planete krug nije mogao da se okree. Veina prostorija bila je nagnuta i neupotrebljiva. Sredinji prostor broda bio je ispunjen vodom. Deni se popela liftom uz jedan od paoka koji su povezivali suvi krug sa nepokretnom kimom broda. Kima je podravala otvorenu unutranjost 'Brazdaa'. Deni je zakoraila iz lifta u estougaoni hodnik, sa vratima i prilaznim ploama pod svim uglovima, nastavivi njime sve dok nije stigla do ustave koja je vodila u glavni prostor broda, pedeset metara ispred paoka suvog kruga. U besteinskom stanju radije bi lebdela nego hodala niz dugaki prolaz. Gravitacija ga je uinila jezivo neobinim. U ustavi se nalazio niz prozirnih ormaria sa svemirskim i ronilakim odelima. Deni je iz svog odeljka uzela bikini, masku i peraja. Pod 'normalnim' okolnostima uzela bi puno odelo, mali mlazni pojas i moda par irokih runih krila. Uskoila bi u sredinji prostor i odlebdela kroz vlani vazduh kuda god bi joj se ushtelo, uvajui se rotirajuih paoka suvog kruga. Sada su, naravno, paoci mirovali, a sredinji prostor bio je ispunjen neim vlanijim od vazduha. Brzo se svukla i uskoila u kupai kostim. Onda se zaustavila pred ogledalom i povukla trake da bi namestila bikini. Deni je znala da je privlano graena. Bar su joj to dovoljno esto govorili mukarci koje je poznavala. Ipak, neto ira ramena davala su joj izgovor za samoprekore koji kao da su joj bili neophodni. Osmehom je stavila ogledalo na probu. Slika se odmah promenila. Snani beli zubi divno su se slagali sa tamnosmeim oima. Odmah se uozbiljila. Jamice na obrazima inile su je mlaom, to je trebalo izbegavati po svaku cenu. Uzdahnula je i paljivo ututkala kao ugalj crnu kosu pod gumenu ronilaku kapu. Pa, hajde da i sa tim zavrimo. Proverila je zaptivae na aktovki i ula u ustavu. Kad je zatvorila unutranja vrata, penuava, slana voda poela je da se uliva u komoru iz otvora oko poda. Deni je izbegavala da pogleda nanie. Neprestano je baratala oko Batoove maske za disanje, paljivo je podeavajui prema svom licu. Prozirna membrana delovala je kruto, ali proputala je vazduh slobodno unutra i napolje dok je brzo, duboko disala. Brojne savitljive ploice oko ivice pomoi e joj da uzme dovoljno vazduha iz prezasiene oksivode. U uglovima vidnog polja, maska je bila opremljena malim sonarnim pokazivaima koji bi trebalo da joj nadoknade trajnu ljudsku gluvou pod vodom.

Topla, klobuava vlaga pela joj se uz noge. Deni je nekoliko puta podesila masku na licu. Laktom je pritiskala aktovku uz bok. Kad joj je tenost doprla gotovo do ramena, potopila je glavu i duboko udahnula, zatvorenih oiju. Maska je radila. Kao i uvek, naravno. Oseala se kao da udie gustu okeansku maglu, ali bilo je dovoljno vazduha. Pomalo snebljiva zbog ovog plaljivog, malog obreda, ispravila se i saekala da joj voda dospe iznad glave. Konano su se vrata otvorila i Deni je isplivala u prostaranu komoru gde su 'pauci', hodai i druga delfinska oprema leali paljivo sloeni u udubljenjima. Uredno sreeni po policama, stajali su mali vodomlazni ranci koje su delfini koristili za kretanje po brodu u besteinskom stanju. Mlazni pogon omoguavao je neverovatnu akrobatiku u slobodnom padu, ali na planeti, dok je vei deo broda poplavljen, bili su beskorisni. Obino je u garderobi uvek bio po koji delfin, koji bi se uvlaio ili izvlaio iz opreme. Zbunjena prazninom, Deni je otplivala do otvora na kraju komore i pogledala napolje, u sredinji prostor. Veliki cilindar imao je samo dvadeset metara u preniku. Pogled odavde nije bio upeatljiv kao onaj iz sredita svemirskih gradova u Solovim asteroidnim prstenovima. Ipak, kad god bi ula u sredinji prostor, uvek bi imala utisak prostranog i prometnog mesta. Od paoka do zida cilindra protezali su se dugaki, zrakasti nosai, koji su odraavali vrstinu broda i provodili energiju do staznih nosaa. Izmeu njih bio je delfinski radni prostor, opremljen elastinim mreastim podupiraima. Delfini, ak i tursiops amicus, ne vole da budu zatvoreni vie nego to je to neophodno. U svemiru, posada je radila u besteinskom sredinjem prostoru, zujei unaokolo u vlanom vazduhu. No, Kraidaiki je morao da prizemlji svoj oteeni brod u okean. A to je znailo da je morao da poplavi brod kako bi omoguio radnicima da dosegnu svoje instrumente. Prostor se presijavao od jedva obuzdanog klobuenja. Ovde-onde, podizali su se tanki nizovi mehuria prema blago zakrivljenoj tavanici. Vode Kitrupa bile su paljivo preiavane kiseonikom da bi se dobila oksivoda. Neodelfini su bili genetski prilagoeni da je udiu, iako ba nisu uivali u tome. Deni je zbunjeno pogledala unaokolo. Gde su svi nestali? Jedan pokret privukao joj je pogled. Iznad petmetarskog raspona sredinje kime, dva delfina i dvoje ljudi brzo su plivali prema pramcu broda. "Hej!" povikala je. "ekajte me!" Trebalo je da maska dovede u iu i pojaa zvuk njenog glasa, ali Deni se inilo da joj je voda progutala rei. Delfini su se smesta zaustavili, okrenuli i kao jedan zaronili prema njoj. Ljudi su plivali jo nekoliko trenutaka, a onda su zastali i osvrnuli se, polako pokreui ruke. Kad su ugledali Deni, jedno od njih je mahnulo. "Pouri, potovani biolo`e!" Veliki, ugljenosivi delfin u tekom, radnom oklopu sunuo je pored Deni. Drugi je nestrpljivo kruio oko nje. Deni je zaplivala to je bre mogla. "ta se deava? Da li je bitka u svemiru zavrena? Da li nas je neko naao?" Zdepasti, crni mukarac se isceri kad im se pribliila. Visoka, dostojanstvena plavua pored njega nestrljivo se okrenula da produi im ih je Deni sustigla.

"Ne b' li uli uzbunu da j' bilo dolazeih Itija?" zavitlavao se crni mukarac dok su plivali du kime. Za Deni je bila zasad nereiva tajna zato tamnoputi Emerson D'Anit povremeno afektira sa ovakvim govorom. Osetila je olakanje kad je ula da nisu napadnuti, ali ako Galaktinci ne dolaze da ih pokupe, otkuda onda tolika guva? "Istraivaki pohod!" Sudbina izgubljene patrole potpuno joj je nestala iz svesti, toliko je bila zaokupljena sopstvenim problemima. "Dilijan, jesu li se vratili? Jesu li se Toio i Hikahi vratili?" Starija ena plivala je uz nesvesnu gracioznost dugakih ruku i nogu, na emu joj je Deni zavidela. Njen duboki alt neobino se dobro pronosio kroz vodu. Lice joj je bilo namrteno. "Da, Deni, vratili su se. Ali bar etvoro ih je mrtvo." Deni je dahnula. "Mrtvi? Kako...? Ko...?" Dilijan Baskin nije usporila tempo. Odgovorila je preko ramena. "Jo ne znamo kako... Kad se Brukida vratio, pomenuo je Fip-pita i SSassiju... i rekao da e spasioci verovatno nai ostale nasukane ili ubijene." "Brukida...?" Emerson ju je munuo laktom. "Pa, gde si ti to bila? Bilo je objavljeno kad je stigao, jo pre nekoliko sati. Gospodin Orli uzeo je starog Hanesa i dvadeset delfina da nau Hikahi i ostale." "Ja... mora da sam spavala u to vreme." Deni se premiljala, polako, sve dok nije dola do odreenog impanze. Zato mi arli nije rekao kad sam dola na posao? Verovatno je potpuno zaboravio na to. Jednog dana e ga neko zadaviti zbog te monomanije! Doktorka Baskin ve je isprednjaila sa dva delfina. Bila je gotovo isto tako dobar pliva kao Tom Orli i niko od ostalih petoro ljudi na brodu nije mogao da se meri sa njom kada je u urbi. Deni se okrenula prema Emersonu. "Priaj!" D'Anit joj je brzo ponovio Brukidinu priu - o krvolonom korovu, o zapaljenoj svemirskoj krstarici i o divljim talasima koji su pratili njen pad i izazvali beskrajni ciklus spasilake groznice. Deni je bila zapanjenja priom, naroito ulogom mladog Toija. To joj nimalo nije liilo na Toija Ivaiku. On je bio jedina osoba na 'Brazdau' koja je izgledala mlaa i usamljenija od nje. Kadet joj se dopadao, naravno, i nadala se da nije izgubio ivot pokuavajui da postane junak. Onda joj je Emerson preneo najnovija govorkanja - o izbavljenju sa ostrva tokom ponone oluje i o uroenicima koji su koristili alatke. Ovoga puta Deni je zastala u pola zamaha. "Domoroci? Siguran si? Lokalni prerazumni itelji?" Sada su bili na svega deset metara od velikog otvora pri pramcu. Kroz njega je dopirala kakofonija visokih pisaka i krianja. Emerson je slegnuo ramenima. Taj pokret stresao mu je sloj mehuria sa ramena i ivice maske. "Deni, zato ne odemo tamo da proverimo? Dosad imamo samo glasine, a oni su sigurno ve proli dekontaminaciju."

Spreda je doprlo iznenadno, visoko cviljenje motora; onda je kroz otvor prolo troje saonica. Zaokruile su, jedna po jedna, oko Deni i Emersona pre nego to su stigli da se pomere, ostavljajui za sobom uzavreli trag mehurova. Na svakim saonicama, privezan pod plastinim zvonom, nalazio se po jedan povreeni delfin. Dvoje ih je imalo duboke, grubo previjene rane na bokovima. Deni je iznenaeno zatreptala kad je videla da je jedan od njih Hikahi, trei oficir 'Brazdaa'. Ambulantne saonice nagnule su se da bi prole ispod kime broda i pole prema otvoru u unutranjem zidu cilindra. Na poslednjim saonicama pridravajui se za rukohvat, nalazila se plavua sa kojom su doplivali ovamo. Slobodnom rukom pritiskala je dijagnostiki monitor na bok jednog od ranjenih delfina. "Nikakvo udo to je Dilijan u tolikoj urbi. Bilo je glupo to sam je usporila." "O, ne brini zbog toga." Emerson ju je uhvatio za ruku. "Povrede ne izgledaju kao da im je potreban ljudski lekar. Makani i autodok mogu da uine gotovo sve, kao to zna." "Ipak, moda ima biohemijskih oteenja...otrova...moda mogu da pomognem." Okrenula se da poe, ali inenjerova ruka ju je zadrala. "Pozvae te ako je u pitanju neto sa ime Makani i Baskinova ne mogu da izau nakraj. A i ne verujem da bi volela da propusti novosti koje se odnose na tvoju struku." Deni je pogledala za saonicama i klimnula glavom. Emerson je bio u pravu. Ako bude bila potrebna, pozvae je preko interkoma, a saonice e je prebaciti bre nego to bi mogla da pliva. Poli su prema agoru uzbuenih delfina u spoljanoj ustavi i uli u prednju komoru, usred kovitlaca uzmuvanih sivih tela i komeanja mehuria. Prednja ustava na 'Brazdaevom' pramcu bila je glavna veza broda sa spoljanjou. Cilindrini zidovi bili su pokriveni skladinim odeljenjima sa paucima, saonicama i ostalom opremom za posadu koja bi po nalogu naputala brod. Na pramcu su postojala tri prostrana izlaza. U luci i svemiru, prostranu komoru zauzimali su skif i dugi amac. Kljun oba mala broda dodirivao je metalnu duicu koja bi ga propustila napolje, u vakuum, vazduh ili vodu, ve prema potrebi. Rep skifa zavravao se blizu pregrade dvadesetmetarske ustave, ali zadnji kraj mnogo veeg dugakog amca nestajao je u rukavcu koji se produavao u lavirint soba i prolaza u 'Brazdaevom' debelom valjkastom oklopu. Iznad njih, tree sidrite bilo je prazno. Laki kapetanski amac bio je izgubljen u udnoj nesrei pre vie nedelja, zajedno sa deset lanova posade, u podruju kome je Kraidaiki dao ime Grozdasti pliak. Taj nestanak u toku istraivanja Naputene flote vrlo je retko pominjan u razgovorima. Deni je epala D'Anitovu ruku kad su pored njih prole jo jedne saonice, sporije od ambulantnih. Za njih su bile privrene zapeaene zalene vree. Suenje na jednom kraju svake od njih, i pljosnato proirenje na drugom, jasno su govorili ta se nalazi u njima. Sve su vree jednake veliine, pomislila je Deni. Da li to znai da je Toio iv? Onda je ugledala, pored odeljenja za dekontaminaciju, mladia u ronilakom odelu okruenog gomilom delfina. "Eno ga Toio!" uzviknula je, pomalo iznenaena silinom olakanja koje je osetila. "Je li to Kipiru pored njega?" pokazala je.

D'Anit je klimnuo glavom. "Aha. Izgleda da su dobro. Po mom raunu, Hist-t je uleteo u struju prema nebu. To je grdna teta. Dobro smo se slagali." Emersonov afektirani sleng potpuno je nestao dok je izraavao aljenje zbog gubitka prijatelja. Provirio je prema grupi. "Moe li smisliti dovoljno sluben razlog da se pojavimo tamo? Veina delfina sklonie nam se sa puta iz navike, ali Kraidaiki je neto drugo. Odgrie nam stranjice ako pomisli da se beskorisno muvamo okolo i smetamo." Deni je ba razmiljala o tome. "Prepusti sve meni." Povela ga je u gomilu koja se tiskala, dotiui peraja i repove, da bi joj oslobodili prolaz. Veina delfina sklanjala se u stranu im bi ugledala ljude. Deni se osvrtala po gomili koja je pitala i coktala. Zar ne bi trebalo da je Tom Orli tu, pomislila je. On, Hanes i Tit bili su sa sapasiocima, zar ne? Pa zato ga, onda, ne vidim? Morau uskoro da razgovaram sa njim! Toio je delovao kao vrlo umoran mladi. Upravo je iziao iz dekontaminatora i polako je svlaio ronilako odelo dok je razgovarao sa Kraidaikijem. Uskoro je ostao da pliva nag, ako se ne rauna maska. Kipiru je bio pored njega. Iscrpljeni delfin nosio je aparat za disanje, verovatno po lekarskom nareenju. Iznenada su naoari koje su ograniavale Denin vidik poele da se njiu i okreu u svim pravcima. *...hrpa trapavih lenjivaca nek se mani prislukivanja! * Mree Ikija nai e ih jer nemaju posla ni svrhe! Nagli razlaz delfina izbubecao je Deni i Emersona: za nekoliko sekundi masa se proredila. "Ne t-terajte me da se ponavljam!" Kraidaikijev glas poterao je neodlunije svemirce. "Ovde je sve gotovo. Razmiljajte jasno i obavljajte svoj posao!" Pored kapetana i Toija ostalo je desetak delfina: osoblje spoljnje ustave i kapetanovi pomonici. Kraidaiki se okrenuo prema Toiju. "Hajde, mali, asni bore, zavri svoju priu." Momak je pocrveneo, smeten ovom poau. S mukom je podigao oteele kapke i pokuao da zauzme neto nalik na zvanino dranje u strujeoj tenosti. "Pa, mislim da je to sve, ser. Rekao sam vam sve to su mi Orli i Tit kazali o svojim planovima. Ako galaktinska olupina izgleda iskoristivo, poslae nazad saonice sa izvetajem. Ako ne, vratie se to bre budu mogli sa onim to uspeju da spasu." Kraidaiki je pravio male krugove donjom vilicom. "Rizzzina igra", zakljuio je. "Nee stii do olupine za manje od dana. A i vie dana e proi bez kontakata..." Sa otvora za disanje podigli su mu se mehurii. "Pa, vrlo dobro. Sad e se odmoriti, a onda e doi kod mene na veeru. Bojim se da e tvoja nagrada to si nam spasao Hikahi, a moda isto tako i nae ivote, biti ispitivanje kakvo ti moda ne bi priutili ni nai neprijatelji." Toio se umorno nasmeio. "Potpuno shvatam. Rado u dopustiti da cedite iz mene informacije, samo ako mogu najpre da jedem... i da se bar zakratko osuim!"

"Dobro, vidimo se kasnije!" Kapetan je klimnuo glavom i okrenuo se da ode. Deni je ba htela da vikne za Kraidaikijem, kad se neko drugi oglasio pre nje. "Molim vas, kapetane, mogu li neto da kaem?" Glas je bio melodian. Pripadao je krupnom mujaku delfina ija je proarana siva boja pokazivala da pripada podliniji Stenosa. Imao je civilni oklop, bez kabastih istezaa ili tekih mehanikih ruku koje je nosila posada. Deni je osetila snanu potrebu da se sakrije iza Emersona D'Anita. Nije primetila Sahota u masi dok nije progovorio. "Pre nego to odete", zapevuio je delfin. Glas mu je zvuao nehajno. "Moram vasss zamoliti za dozvolu da odem na to ossstrvo gde je Hikahi bila nasukana." Kraidaiki se lakim pokretom repa izvio uvis da bi pogledao govornika. Obratio mu se sa skepsom. "Raznogovornie, to nije riblji bar, to ostrvo, na kome poezija moe iskupiti greku. Zato okuava sreu sa hrabrou koju nikad ranije nisi pokazivao?" Sahot je za trenutak ostao nepomian. Iako nije volela civilnog strunjaka, Deni je osetila kako u njoj raste saaljenje. Sahotovo ponaanje kod Naputene flote, kada je odbio da poe sa nesrenom istraivakom ekipom, nije bilo za divljenje. Poneo se kao kukavica. Ali, pokazalo se da je bio u pravu. Kapetanski amac i deset odlinih lanova posade su izgubljeni, zajedno sa 'Brazdaevim' ranijim drugim zapovednikom. Sve to im je ova rtva donela bila je tri metra dugaka cev od nekog neobinog metala, gusto izbuena posle vekova mikrometeoritskih udara. Lino ju je otkrio Tomas Orli. Dilijan Baskin je preuzela zapeaeni ostatak i, koliko je Deni znala, niko ga od tada nije video. Teko da je bio vredan gubitka koji su pretrpeli. "Kapetane", obratio se Sahot Kraidaikiju, "verujem da je to pitanje koje ni Tomas Orli nije imao dovoljno vremena da istrai. Otiao je da ispita oteeni zvezdani brod, ali ostrvo nas i dalje zanima." Nije fer! Deni je bila spremna da uini ba ovo! Trebalo je da bude dokaz profesionalnosti, samopotvrivanja, kad progovori i zatrai... "Iskreno, kapetane", nastavio je Sahot, "posle dunosti da izbegnemo ovu zamku i obaveze da sluimo klanu zemaljskih vrsta, koja najvea odgovornost pada na nas?" Kraidaiki je izgledao besno. Oito bi rado odgrizao Sahotovo leno peraje zato to ga ovako izaziva. Ali, isto tako, Sahot ga je gaao dvoseklim harpunom... pomenuo je re 'dunost' i uvio ju je u zagonetku. Kapetan je mlatio repom, isputajui duboke nizove sonarnih klikova, nalik na kucanje sata. Oi su mu bile udubljene i tamne. Deni nije mogla da saeka dok kapetan rei zagonetku, ili poalje Sahota u samicu. "Uroenici!" povikala je. Kraidaiki se okrenuo i pogledao je. Deni je pocrvenela kad je osetila kako je prekriva njegovo polje ispitivakog zvuka. Znala je da talasi prodiru u svaki njen organ, otkrivajui ak i ta je dorukovala. Kraidaiki ju je plaio. Nije se oseala nimalo nalik na pokrovitelja monog i sloenog uma iza tog irokog ela. Kapetan se iznenada okrenuo i otplivao do Toija. "Ima li jo one alatke to ih je probrao Tomas Orli, mladi love?" "Da, ja..." "Molim te, predaj ih nakratko biologu Sadmenu i lingvisti Sahotu pre nego to se povue. Kad se odmori, uzee ih nazad, zajedno sa miljenjem ssstrunjaka. Lino u ih pregledati za vreme veere."

Toio je klimnuo glavom. Kapetan se brzim pokretom okrenuo prema Deni. "Pre nego to dam dozvolu, morate imati plan. Imaete malo materijalne pomoi, a na prvi znak opasnosti biete opozvani. Moete li prihvatiti takve uslove?" "D-da... bie nam potrebni monofilamentni kabel za vezu sa brodom, prikljuak za kompjuter i..." "To se dogovori sa Kipiruom, pre nego to ode da se odmori. Mora vam pomoi da formuliete neto to e biti prihvatljivo i sa vojnog gledita." "Kipiru? Ali, mislila sam..." Deni je pogledala mladog delfina i progutala netaktino pitanje koje je zamalo postavila. Tih pod svojim aparatom za disanje, pilot je izgledao nesreniji nego ikada. "Imam svoje razloge. Kao pilot, nee nam biti od velike pomoi dok mirujemo. Mogu ga osloboditi posla ovde da bi vama bio veza... ako se sloim sa vaim planom." Kapetanova panja nagnala je Kipirua da se blago pogrbi i odvrati pogled. Toio je spustio ruku na njegova glatka lea. I to je bila promena. Njih dvojica nikad ranije nisu delovala kao dobri prijatelji. Kraidaikijevi zubi sinuli su pri jasnom svetlu ustave. "Ima li jo pitanja?" Svi su utali. Kraidaiki je zamahnuo repom i zazvidao frazu komande za razlaz. Izvio se i otiao brzim, snanim zamasima. Pomonici su ga pratili na maloj udaljenosti. Kipiru je posmatrao kapetana kako odlazi, a onda se obratio Deni i Sahotu. * Vama na usluzi, potraite me U mojoj kabini, dok plivam, diem * Kada ispratim Toija na Odmor... * Toio se nasmeio kad ga je Deni brzo zagrlila. Onda se okrenuo i otplivao, sa rukom na Kipiruovim leima, pratei delfinove spore pokrete. Ba tada se otvorio jedan od liftova iz unutranjosti broda i iz njega je izletela plavo-uta prilika. Prostoriju je ispunila vesela graja kad je drugi brodski kadet sunuo pored Kipirua i mladia, a zatim poeo da pliva oko njih u sve uim krugovima, uzbueno brbljajui. "Veruje li da e Toio uspeti da odspava?" upitao je Emerson. "Ne, ako ga Aki natera da mu sve ispria pre veere sa kapetanom." Deni je zavidela Akiju i Toiju na prijateljstvu, snanom i stalnom kao zvezde. Posmatrala je mladia kako se smeje, branei se od prijatelja dok su nestajali u tunelu. "Pa, sestro", Emerson D'Anit se iscerio na Deni, "izgleda da si dobila naunu komandu. Moje estitke." "Nita jo nije reeno", odgovorila je. "Osim toga, zapovednik e biti Kipiru." "Kipiru e biti vojni zapovednik. To me pomalo zbunjuje. Ne znam na ta cilja Kraidaiki, odreujui na tu dunost Kipirua posle naina na koji ujem da se ponaao tamo napolju. Pretpostavljam da hoe da ga malo makne... odavde." Deni je morala da se sloi, mada je mislila da je to pomalo okrutno. Iznenda je osetila mek, gladak dodir na unutranjem delu leve butine. Ciknula je i brzo se okrenula sa rukom na grlu, a onda je odahnula kad je videla neodelfinskog

antropologa, Sahota, kako je ispruio levo grudno peraje da bi je pogladio. Stenos joj se prevrtljivo nasmeio. Neravni zubi jasno su mu sinuli. Deni je oseala kako joj srce tue. "Ajkulin sine! Stihoklepe nijedan! Idi i vodi ljubav sa neopranim bocama za uzorke!" Glas joj se slomio. Sahot se trgao unazad, oi su mu se za trenutak rairile od iznenaenja. Oito nije oekivao da e Deni biti tako prenapeta. "O, Deni", uzdahnuo je. "Sssamo sam hteo da ti zahvalim to si posredovala kod Kraidaikija. Oito je tvoja ljupkost bila ubedljiviji od svih razloga koje sam ja mogao da iznesem. Izvini ako sssam te prepao." Deni je frknula na Sahatovo dvosmisleno izvinjenje. Ipak, njena reakcija je zbilja bila preterana. "Oh... nije vano. Samo se nemoj tako unjati oko mene!" Puls joj se polako smirivao. ak i bez okretanja, mogla je da oseti kako se Emerson D'Anit ceri sebi u bradu. Mukarci, pomislila je. Da li oni ikad odrastu? "Ej, Deni?" Sahatov glas brujao je kao gudaki trio. "Ima jedna sitnica o kojoj treba da porazgovaramo, ako budemo zajedno ili u pohod na to ostrvo. Hoe li biti toliko neotesana da dopusti Kraidakiju da izabere komandanta na osnovu predrasude? Ili e i meni dati priliku? Moda da se rvemo za tu assst?" D'Anit se zakaljao. Okrenuo se na drugu stranu i proistio grlo. Deni je pocrvenela. "Prepustiemo kapetanu da odlui ta je najbolje. Osim toga... nisam sigurna da treba oboje da idemo. arli mi je rekao da e te moda zanimati njegove analize uzoraka planetne kore... ima tragova paleotehnologije u skorijim slojevima. Trebalo bi odmah da ode do njega." Sahatove oi su se suzile. "To i jessste zanimljivo. Mislio sam da je planeta zaparloena mnogo due nego to bi trajali takvi tragovi." No, razbio je Denine nade. "Avaj. Kopanje za davno sprenim ostacima propalih kitrupskih civilizacija nije ni upola vano kao uspostavljanje kontakta sa pre-razumnima i postavljanje odgovarajueg pokroviteljskog zahteva za vas ljude. Mi, delfini, moda emo imati nove tienike roake pre nego to neo-psi budu zavreni! Neka nebo pomogne sirotim stvorenjima ako neko od Tandua ili Soroa ili slinih naroda nabasa na njih!" "Osim toga", uprepodobio se, "ovo je prilika da se nas dvoje bolje upoznamo... i razmenimo strune informacije, naravno." Emerson D'Anit je morao ponovo da se zakalje. "Ve sam predugo zanemario popravke, deco", rekao je. Ponovo je preao na sleng. "Vreme mi je da se vrem do oni moji maina, a vas u ostavim da s'izrazgovarate o svojim planovima." D'Anit je jedva sakrivao cerenje. Deni se zaklela na osvetu. "Emersone", prosiktala je. "Ka', curo." Pogledao ju je sasvim neduno. Prostrelila ga je pogledom. "Oh... kladim se da nema ni kapi keltske krvi u telu!" Crni inenjer joj se nasmeio. "ta, enska, nis' znala? Svi koti su inenjeri i svi inenjeri su koti." Mahnuo joj je i otplivao pre nego to je Deni stigla da smisli neki odgovor. Poklopljena, zgrozila se, i to ablonom! Kad ih D'Anit vie nije mogao uti, Sahot joj se pribliio sa strane. "Hoemo li da ponemo sa planiranjem naeg pohoda?" Usta su mu bila tik uz Denino uho.

Deni je ustuknula. Iznenada je primetila da su svi otili. Srce je poelo jae da joj udara i kao da nije mogla da dobije dosta vazduha kroz masku. "Ovde ni sluajno!" Okrenula se i zaplivala. "Idemo u trpezariju. Tamo imamo mape... i vazdune komore! Tamo ovek moe da die!" Sahot ju je krenuo za njom, neprijatno blizu. "O, Deni..." rekao je, ali nije navljivao. Umesto toga, poeo je da peva duboku, skladnu, meovitu melodiju u sloenom i maglovitom dijalektu trinarnog. I protiv svoje volje, Deni je osetila da se unela u pesmu. Bila je udna, neobino lepa i trebalo joj je nekoliko minuta da shvati da je takoe krajnje porona. 15. STENOSI Moki, rika-Pol i Hakuka-Do proveli su svoje poslednje slobodno razdoblje onako kako su ih provodili ve nedeljama - alei se. "I d-danas je ponovo bio u mom odeljenju", doepao se rei rika-Pol, "zabijajui njuku u sssvaiji posao. Misli da je tako diskretan, a svojim nikogoviima puni glavu onim Kinink-ehom!" Moki je klimnuo glavom. Nije bilo sumnje o kome je re. * Viu, pevaju, priaju, priaju * i svi se dive njegovoj Logici! * Hakuka-Do je mirnuo. Moki je u poslednje vreme retko govorio angliki, a njegov trinarni imao je suvie primesa primalnog da bi bio pristojan. Ali, rika-Pol je, izgleda, smatrao Mokijevu aoku razlonom. "Sssvi Tursiopsi oboavaju Kraidaikija. Oponaaju ga i trude se da deluju kao posveenici Kininka! ak i pola naih Stenosa kao da je progutalo njegove bajalice!" "Pa ako moe da nasss izvue ive odavde, oprostiu mu ak i te njukave inspekcije", odvratio je Hakuka-Do. Moki je zavrteo glavom. * ivi! ivi! U dubokoj vodi! * Sledi, sledi Otrozubog vou! * "Hoe li uutati?" Hakuka-Do se brzo osvrnuo da oslune odjeke u prostoru za odmor. Nekoliko lanova posade okupilo se oko automata za hranu. Nije bilo znaka da su ita uli. "Pazi na domet! U nevolji si i bez bundijskih parola! uo sam da se doktor Mec raspitivao o tebi kod Takata-Dima!" Moki se prkosno nasmeio. rika-Pol se sloio sa njegovom neizgovorenom primedbom. "Mec nee nita postii", rekao je rika-Pol. "Javna je tajna da je on izabrao pola Stenosa na brodu. Mi smo njegovi mezimci", zapevuio je. "Sad kad Orli i Tit nisu tu i kad je Hikahi u ambulanti, jedini od koga treba da se pazimo jeste glavni pametnjakovi lino!"

Hakuka-Do se plaljivo osvrnuo. "I ti? Gledaj da uuti! Eno dolazi K'ta-Don!" Druga dvojica su se okrenula u pravcu koji je pokazao. Ugledala su krupnog neodelfina kako pliva iz glavnog lifta prema njima. Delfini upola manji od njega brzo su se uklanjali sa divovog puta. "Pa ta? On je na!" nesigurno je rekao rika-Pol. "Ali je osim toga i podoficir!" ljutito je odgovorio Hakuka-Do. "I on mrzi Tursiopske pametnjakovie!" Moki je upao na anglikom. "Moda, ali ako je i tako, zadrava to za sebe! On zna ta ljudi misle o rasizmu!" Moki je pogledao u stranu. Tamno-pegavi fin se kao i mnogi delfini odnosio prema pokroviteljskoj rasi sa nekim sujevernim strahom. Nemono je uzvratio na trinarnom. * Pitaj crne ljude smee, ute ljude * Pitaj i delfine o ljudskom rasizmu! * "To je bilo odavno!" obrecnuo se Hakuka-Do, pomalo uvreen. "I ljudi nisu imali pokrovitelje da ih vode!" "Ba t-tako..." rekao je rika-Pol, ali njegovo slaganje zvualo je nesigurno. Svi su uutali kad im se pribliio K'ta-Don. Hakuka-Do je osetio ponovnu drhtavicu pri pogledu na podoficira. K'ta-Don je bio div od preko tri metra duine, koga dva oveka ne bi mogla obujmiti rukama. Zatupasti nos delovao mu je nabusito i, za razliku od ostalih takozvanih Stenosa na brodu, koa mu nije bila pegasto proarana nego jasno kontrastno obojena. Govorkalo se da je on jedan od 'posebnih' sluajeva doktora Meca. Div je doplivao do njih i glasno izdahnuo mnotvo mehuria. Njegova otvorena usta otkrivala su zastrujui niz grubih zuba. Drugi su gotovo nesvesno zauzeli ponizan poloaj, oborenih oiju i zatvorenih usta. "ujem da je opet bilo tue..." K'ta-Don je zatutnjao na dubokom podvodnom anglikom. "Na sreu, bio sam u stanju da potkupim starijeg podoficira S'tatu retkom ulnom trakom, pa se sloio da ne raportira kapetanu. Oekujem da e mi neko nadoknaditi cenu trake, i to sa k-kamatom..." Moki kao da je hteo da progovori, ali K'ta-Don ga je presekao. "Bez izgovora! Tvoja ud mi je optereenje bez koga bih sasvim lepo mogao. S'tata bi imao pravo da te izazove to si ga tako ugrizao s lea!" * Izazovi! Izazovi! Bednog Tursiopsa! * Izazovi... Moki jedva da je izgovorio poetak kad ga je pogodilo K'ta-Donovo snano peraje. Proleteo je nekoliko metara kroz vodu pre nego to se zaustavio, previjajui se od bola. K'ta-Don mu je priao sasvim blizu i tiho promrmljao. "Ti si Tursiops! Tako je cela tvoja vrsta registrovana u Biblioteci! Tursiopss amicusss... 'prijateljski tuponosi'! Pitaj doktora Meca ako mi ne veruje! Svojim

ivotinjskim ponaanjem dovodi u nepriliku ostale na brodu koji imaju naslee Stenosa u genima - vicekapetana Takata-Dima i mene, na primer - a ja u te nauiti kako da bude prijateljski tuponosi! Napraviu palamare od tvojih creva!" Moki je uzdrhtao i okrenuo se, vrsto sklopljenih usta. K'ta-Don je preao preko zgurenog delfina prezrivim mlazom sonara, a onda se okrenuo da pogleda ostale. Hakuka-Do i rika-Pol dokono su posmatrali blistave, arene skalare koji su ostavljeni da mirno plivaju kroz sredinji prostor. Hakuka-Do je tiho zvidao. "Pauza je skoro gotova", obrecnuo se podoficir. "Nazad na posao. I uvajte omrazu za svoje privatne razgovore!" K'ta- Don se okrenuo i urno otiao, dok je komeanje vode iza njegovih peraja gotovo preturilo ostale. Hakuka-Do ga je posmatrao kako odlazi i zazvidao dug, dubok uzdah. To bi trebalo da bude dovoljno, mislio je K'ta-Don dok je urio na dunost u tovarno odeljenje. Naroito e Moki biti tih neko vreme. I bolje mu je tako. Ako je Takata-Dimu ita nepotrebno, onda je to plima rasistikih nagovetaja i sumnji. Ljudi bi se slono otuili od nas zbog tako neeg. A i ne treba privlaiti Kraidaikijevu panju. Takata-Dim uporno tvrdi da treba pruiti kapetanu jo jednu priliku, kako bi se pojavio s planom da nas ive dovede kui. Pa, dobro. Ja mogu da ekam. Ali ta ako ne uspe? ta ako on nastavi da trai rtvovanje od posade koja se nije upisala u dobrovoljne heroje? U tom sluaju, neko e morati da se pojavi pred posadom sa alternativom. TakataDim je jo neodluan, ali to nee dugo trajati. Ako doe vreme, bie im potrebna podrka ljudi, a Mokijevo meurasno siledijstvo unitie takvu mogunost. K'ta Don je nameravao da dri na oku tog Stenosa i natera ga da bude i fin i posluan. Iako bi bilo lepo s vremena na vreme zagristi rep nekog prokletog, plitkovodnog, licemernog pametnjakovia Tursiopsa! 16. GALAKTINCI - Veselite se - pevuio je etvrti Brat Abonosnih Senki. Veselite se, jer je peti mesec male pranjave planete osvojen! Braa noi teko su se borila za ovo uporite moi, sa koga e uskoro potei nesavladiva snaga i zbrisati s neba jeretike i bogohulnike. Ovaj mesec obezbedie da nagrada bude njihova i samo njihova! Nijedan od ostalih meseca u Kitsemenijevom sistemu nije imao osebenost kao ovaj: gotovo jedan postotak nenabavijuma u kori. Ve se spustilo trideset brodova Brae i poela je izrada oruja. Kao i uvek, Biblioteka je bila klju. Pre mnogo ciklusa, etvrti Brat Abonosnih Senki naiao je na neobian podatak o pronalasku korienom nekada davno, u ratu dveju sada ve odavno izumrlih rasa. Trebalo mu je pola ivotnog veka dok nije razabrao pojedinosti, jer Biblioteka je lavirint. Sada je dolo vreme naplate! - Veselite se! - Ponovo se zauo uzvik. Bila je to himna trijumfa namenjena da je i drugi uju, i zaista su neke od zaraenih strana poele da primeuju kako se neto neobino deava tamo u uglu Kitsemenijevog sistema. Dok su se najee borbe vodile

oko gasnog dina od strateke vanosti i samog Kitrupa, neki neprijatelji poeli su da alju izviae u tom pravcu da vide ta to nameravaju Braa Noi. - Neka dou i vide! Zar je vano? Soroanski brod posmatrao ih je neko vreme. Zar je mogao da predskae njihove naume? - Nikada! Citat je bio suvie tajanstven! Nae novo oruje suvie je dugo amilo u pranjavim arhivama. Razumee tek kad ovaj mesec pone da vibrira u petnaestom prstenu verovatnoe, aljui talase nesigurnosti koji e rastrgnuti njihove bojne flote! Onda e se njihove brodske Biblioteke setiti, ali bie prekasno! Brat Abonosnih Senki posmatrao je iz svemira kako se pribliava zavretak posla na rezonatoru, posmatrao je kako prizemljeni brodovi predaju svoje kombinovane energije napravi. Sa udaljenosti od hiljadu jedinica mogao je da oseti talas koji je nastajao... - ta to rade? ta to rade od Praoca prezreni Soroi? Instrumenti su pokazivali da Braa Noi nisu sami u petnaestom prstenu. Sa broda Soroa dopro je tihi ton, varijacija na ritam koji se izlivao sa malog meseca. Odjek. Petnaesti prsten poeo je da odjekuje. To je bilo nemogue, ali bio je u sazvuju sa ritmom Soroa! Braa na tlu pokuavala su da prigue signal za bekstvo, ali ve je bilo prekasno! Mali mesec se zatresao i raspao. Veliko komae stenja letelo je na sve strane, mrvei brodove koji bi im se zatekli na putu. - Kako su mogli znati? Kako su mogli...? A onda je Brat Abonosnih Senki razumeo. Vrlo davno, kad je tek poeo potragu za novim orujem, postojao je jedan vrlo ljubazan bibliotekar. Pilan. Pilani su uvek bili u blizini sa korisnim predlozima, sa podatkom koji bi bio od pomoi. Brat nije ni razmiljao o njemu. Bibliotekari treba da budu od pomoi i neutralni, bez obzira na poreklo. - Ali, Pile su tienici Soroa - shvatio je Brat. - Znai, Krat je sve vreme znala. Izdao je nareenje da se preostale snage sakriju. - To je samo privremeno povlaenje. Ipak emo mi biti ti koji e zarobiti Zemljane! Iza razletelih ostataka, mali mesec se i dalje raspadao. 17. TOM ORLI Hanes Suezi leao je nagnut na saonicama za teke poslove odmah do Tomasa Orlija. Suvonjavi, elavi pronalaza mahnuo je prema olupini ispred njih. "To je brod Tenanijaca", rekao je glavni inenjer. "Prilino je gadno izguvan, ali ipak nema sumnje. Vidi? Nema oslonaca stvarnosti, samo projektori staze na glavnim rubovima. Tenanijci se uasavaju promena stvarnosti. Ovaj brod uopte nije bio predvien za korienje zakrivljene verovatnoe. Da, svakako je tenanijski, ili nekog tenanijskog tienika ili saveznika." Delfini su polako kruili u blizini, izmenjujui se kod vazdunih komora pod saonicama i isputajui uzbuene sonarne coktaje dok su posmatrali dinovski izlomljeni vrh strele pod sobom. "Mislim da si u pravu, Hanese", rekao je Tom. "Koliki je to div!" Bilo je zauujue to je brod jo u jednom komadu. Udarivi u okean pri brzini od pet maha, razorio je bar dva mala podvodna ostrva - ostavljajui trajnja udubljenja

umesto njih - i zaorao duboku brazdu u okeanskom dnu pre nego to se konano zaustavio u nanosu pelagijalnog mulja, nedaleko od strme padine o koju se sasvim mogao razbiti. Litica nad njima izgledala je trono i nesigurno. Jo jedan jai udar svakako bi izazvao ruenje koje bi potpuno zatrpalo olupinu. Orli je znao da je kvalitet stazisnih titova Tenanijaca sauvao brod. ak i umirui, tenanijski brodovi smatrani su nedostojnim izbavljenja iz nevolje. U bici su bili spori, teko pokretljivi, ali bilo ih je teko trajno onesposobiti ba kao i bubavabu. Zasad je bilo teko proceniti oteenje. Svetlo sa povrine bilo je plaviasto i mutno u dubini. Delfini nee ukljuiti lune svetiljke koje su nanizali sve dok Tit ne kae da e to biti bezbedno. Na sreu, olupina se nalazila dovoljno plitko da bi se moglo stii do nje i dovoljno duboko da ih zakloni od pijunskih oiju to su motrile odozgo. Tuponosa delfinka proaranog trbuha doplivala je navie do saonica. Zamiljeno je kruila nosem. "Zaista je neverovatno, zar ne, Tome?" upitala je. "Trebalo bi da se raspao u dilion delia." Na ovoj dubini glas joj je bio neobino ist. Isputanje vazduha iz nozdrva i sonarni coktaji stapali su se na komplikovan nain, pretvarajui govor u zamrenu opsenu telesnih funkcija. Za nekog smetenog kopnenog oveka, neodelfinski podvodni govor zvuao je vie kao utimavanje avangardnog orkestra nego kao neko ko govori izvedenu varijantu engleskog jezika. "Misli li da ga moemo issskoristiti?" upitala je. Orli je ponovo pogledao brod. Bilo je prilino verovatno da u pometnji bitke nijedna od sukobljenih strana nad Kitrupom nije obratila panju na to kuda je pala ova ptiica. Ve je imao nekoliko poetnih zamisli, od kojih su jedna ili dve mogle biti dovoljno hrabre, neoekivane - i idiotske - da bi uspele. "Hajde da ga pogledamo", klimnuo je glavom. "Predlaem da se razdvojimo u tri grupe. Prva e traiti bilo kakav emisioni centar, naroito za verovatnou, psi ili neutrinsko zraenje, i onesposobie ga. Takoe e obratiti panju na preivele, mada mi to izgleda prilino neverovatno", Suezi je huknuo, posmatrajui unakaenu olupinu. Orli je nastavio. "Druga grupa se usredsreuje na prikupljanje. Njih bi trebalo da vodi Hanes, zajedno sa Ti-aom. Traie monopole i preiene metale koje bi 'Brazda' mogao da iskoristi. Uz malo sree, mogli bismo nai neke zamene za kaleme koji su nam potrebni. Sa tvojom dozvolom, Tit, ja u preuzeti treu grupu. Hou da pregledam brod u celini i da istraim topografiju okolnog podruja." Tit je kljocnula vilicama u znak slaganja. "Logika ti je dobra, Tome. Tako emo uiniti. Ostaviu Srenog Kaa sa drugim saonicama u stanju pripravnosti. Ossstali se odmah dele u grupe." Orli je uhvatio Tit za leno peraje kad se spremila da zazvidi nareenje. "Oh, bilo bi bolje da koristimo aparate za disanje dok smo u blizini, zar ne? Trinarni moda nee biti dovoljno pogodan, ali radije u se odrei sloenijih razgovora na anglikom nego da svi partaju tamo-amo zbog vazduha, pa da se neko povredi." Tit je iskrivila lice, ali je izdala nareenje. Pohod je bio sastavljen od disciplinovanih delfina - vrhuke 'Brazdaeve' posade - tako da je okupljanje kod saonica proteklo samo uz poluglasno gunanje i negodujue uborenje mehuria dok je svaki delfin podeavao dovod vazduha, obmotavajui vodove oko sebe.

Tom je uo za prototip aparata za disanje koji bi dao delfinu strujnicu vazduha bez spreavanja govora. Ako ikad nae vremena, moda bi mogao i sam da izmajstorie tako neto. Nije mu predstavljalo problem da govori trinarni, ali iz iskustva je znao da e delfini imati tekoa pri saoptavanju tehnikih podataka na jeziku koji nije angliki. Stari Hanes je ve gunao. Pomagao je u dodavanju aparata za disanje sa loe prikrivenim oklevanjem. Glavni pronalaza je, naravno, teno govorio trinarni, ali je smatrao sloenom logiku na tri nivoa. Da bude jo gore, bio je slabaak pesnik. Oito, nije goreo od elje da pokua sa rimovanim zvidukanjem tehnikih podataka. Posao im je bio po meri. Nekoliko odabranih niih oficira i lanova posade koji su ih pratili pri spasilakoj misiji vratili su se na brod, pratei Toija i Hikahi i ostale rtve cunamija. Samo je manji broj delfina ostao u pohodu. Ako iskrsne neka opasnost, morae sami da se brinu o sebi. Nikakva pomo sa 'Brazdaa' ne moe stii na vreme. Bilo bi lepo da je Dilijan tu, sanjario je Tom. Ne zato to je istraivanje tuinskih krstarica njeno polje strunosti, nego zato to je poznavala delfine i znala bi da se snae ako neto zagusti. No, ona je imala svoj posao na 'Brazdau', pokuavajui da rei zagonetku mumije stare milijardu godina, koja uopte ne bi trebalo da postoji. A u sluaju opasnosti, ona je bila jo jedina osoba na 'Brazdau', osim, moda, samog Kraidaikija, koja je znala za Nis-mainu i njene potencijalne mogunosti ako dobije pristup pravim podacima. Tom se nasmeio kad je uhvatio samog sebe kako opet racionalizuje stvari. U redu - znai, postoje dobri i logini razlozi zato nas dvoje ne moemo ba sada biti zajedno. Primi ih takve kakvi su. Obavi svoj posao kako treba, pa e moda moi da joj se vrati za nekoliko dana. Nikad nije dolazio u pitanje, jo otkako su se sreli u mladosti, da li e njih dvoje biti par. Ponekad se pitao da li su njihovi planeri znali unapred, izbirajui gamete odabranih branih parova, da e se dva od rastuih zigota kasnije tako savreno uklopiti ak do jednostavne telempatije koja ih je ponekad spajala. Verovatno je to bila srena sluajnost. Ljudsko genetiko planiranje bilo je veoma ogranieno zakonima i obiajima. Sluajno ili ne, Tom je bio zahvalan. Tokom rada za Zemaljsko vee, nauio je da je Vaseljena opasna i ispunjena razoaranjima. Vrlo su retki bili oni razumnjaci - ak i kad bi bili odgovarajue opremljeni - koji su ikad dobili dovoljno ljubavi. im su aparati za disanje bili razdeljeni, Tom je ukljuio zvunik na saonicama da bi pojaao svoj glas. "Svi zapamtite ovo: iako su sve galaktinske tehnologije zasnovane na Biblioteci, ta gomila znanja jeste tolika da se u brodskom koritu pod nama moe nalaziti bilo kakav tip naprava. Prema svemu se ponaajte kao da je nagazna mina sve dok ga ne identifikujete i ne uinite bezopasnim. Glavni zadatak prve grupe, poto uutkaju olupinu, jeste da pronau glavne vojne kompjutere. Moda e sadravati zapis o poetnom stanju bitke tamo gore. Taj podatak bio bi od neprocenjive vanosti za kapetana. I, molim vas, svi obratite panju na hijelogrif Biblioteke. Ako igde primetite taj simbol, oznaite mu poloaj i poaljite mi poruku. Voleo bih da vidim kakav su mikroogranak koristili." Klimnuo je glavom prema Tit. "Da li se slaete, porunie".

etvrti oficir 'Brazdaa' kljocnula je vilicama i klimnula glavom. Orlijeva utivost bila je optepoznata, ali ona bi pre zagrizla sopstveni rep nego to bi odbacila ijedan njegov predlog. 'Brazda' je bio prvi veliki pohod koji su ikad predvodili delfini. Od poetka je bilo jasno da meu ljudima ima i onih iji su saveti nosili patinu pokroviteljstva. Uzviknula je na trinarnom. * Tim Jedan, sa mnom Raspi se, sluaj * Tim Dva i Hanes Traite blaga * Tim Tri i Orli Pravite mape * Ni traga zemlje Ostati ne sme * Posetu nau Ikom da oda * Misli pa radi Logikom naom * Mirno i tiho Napred! * Tri formacije razdvojile su se po preciznim nareenjima. Jedna od njih izvela je sinhronizovani okret u valjku dok je prolazila pored Orlijevih saonica. U skladu sa nareenjem Tit, jedini zvuk bilo je brzo kuckanje delfinskog sonora. Orli je upravljao saonicama sve dok nije stigao na etrdeset metara od trupa broda. Onda je potapao Hanesa po leima i prevrnuo se preko boka. Kakvo je divno otkrie bio brod! Orli je koristio plameni spektrograf za brzu analizu metala na ivicama zjapee pukotine na njegovom zidu. Kad je otkrio odnose razliitih proizvoda beta-raspada zviznuo je, pa su ga delfini u blizini ljubopitljivo pogledali. Mogao je samo da pretpostavi poetnu istou i stepen izlaganja neutrinima, pre nego to je metal iskovan, ali grubi prorauni pokazivali su da je brod proizveden pre bar trideset miliona godina! Tom je odmahnuo glavom. Takve injenice pokazivale su koliko e vremena oveanstvu biti potrebno dok ne sustigne Galaktince. Volimo da rase koje koriste Biblioteku smatramo za ubaene u koloteinu, nekreativne i neprilagodljive, mislio je Orli. To je esto bila istina. Galaktinske rase su veinom bile suvoparne i nematovite. Ali... Pogledao je tamni, oteeni bojni brod i zamislio se. Po legendi, Praoci su naloili da se stalno traga za znanjima pre nego to su otili u nepoznatom pravcu, pre mnogo eona. No, u stvarnosti, veina vrsta traila je znanje u Biblioteci, i samo u Biblioteci. Njene zalihe vrlo su polako rasle. Kakve svrhe ima istraivanje neega to mora da je otkriveno hiljadama puta od strane onih koji su ranije postojali? Bilo je jednostavno, na primer, izbrati usavreni

projekat svemirskog broda iz arhiva Biblioteke i slepo ga pratiti, razumevajui samo mali deo onog to se gradi. Zemlja je imala nekoliko takvih brodova i oni su bili udesni. Zemaljsko vee, koje se staralo o odnosima izmeu zamaljskih rasa i galaktinskog drutva, jenom prilikom je gotovo podleglo ovoj primamljivoj logici. Mnogi ljudi zastupali su miljenje da treba usvojiti modele Galaktinaca koje su starije rase i same usvojile od jo starijih. Pozivali su se na primer Japana, koji se u devetnaestom veku suoio sa slinim problemom - kako opstati meu neuporedivo monijim nacijama. Japanci su uloili sve svoje snage da naue da oponaaju svoje susede i na kraju su uspeli da postanu isti kao oni. Veina u Zemaljskom veu, ukljuujui gotovo sve njegove delfinske lanove, nije se sloila sa tim. Smatrali su Biblioteku za neku vrstu osinjaka - izazovnog i verovatno vrlo hranljivog, ali isto tako i opasnog kao zamka. Plaili su se sindroma 'zlatnog doba'... iskuenja da se 'gleda unazad' - da se znanje pronae u najstarijim, najpranjavijim tekstovima, umesto u najsavremenijim asopisima. Osim nekoliko rasa, kao to su Kanteni i Timbrimi, galaktinsko drutvo u celini bilo je zaglibljeno u taj tip mentaliteta. Biblioteka je bila njihovo prvo i poslednje pribeite u sluaju bilo kog problema. injenica da su prastari zapisi skoro uvek sadravali neto korisno, nije inila ovakav pristup nita manje odbojnim za mnoge samonikle sa Zemlje, ukljuujui i Toma, Dilijan i njihovog mentora, starog Dekoba Demvu. Prevazilazei tradicije tehnologije zasnovane na obojcima, voe Zemljana bile su uverene da se od pronalazatva moe mnogo dobiti, ak i u tako kasnom razdoblju galaktinske istorije. U najmanju ruku, bilo je prijatno verovati u to. Za rasu samoniklih, ponos je bio veoma vaan. Siroad esto nema nita drugo. No, ovde je bilo dokaza o moi logike 'zlatnog doba'. Sve na ovom brodu pokazivalo je gotovo nenu prefinjenost. ak i kao olupina, bio je prelepo jednostavan po grai, dok su ukrasi bili blago raskoni. Nije bilo vidljivih spojeva. Podupirai i spojnice uvek su sluili jo nekoj svrsi. Jedan je podravao stazisne projektore, ali je oito takoe sluio kao ometa suvine verovatnoe. Orli je pomislio da bi mogao da otkrije ostala preklapanja, istananosti koje su mogle proizii samo iz eona postepenih poboljanja prastarih planova. Bio je iznenaen dekadentnou uzoraka, epurenjem koje je smatrao ne samo tuinskim, nego i arogantnim i bizarnim. Jedna od Tomovih glavnih dunosti na 'Brazdau' bila je procenjivanje tuinskih nacrta - naroito onih vojnih. Ovo nije bilo najbolje to su Galaktinci imali, ali se ipak oseao kao lovac na glave sa Nove Gvineje, ponosan na svoju novu kremenjau, ali bolno svestan postojanja mitraljeza. Pogledao je navie. Njegova grupa se okupljala. Pokretom brade ukljuio je hidrofon. "Svi spremni? Dobro. Podgrupa dva, poite i proverite da li se ovaj kanjon protee kroz ceo greben. Mogao bi da nam utedi dvadeset klikova na povratku do 'Brazdaa'. uo je zviduk saglasnosti Karaha-Defa, voe druge podgrupe. Dobro je. Taj fin je bio pouzdan.

"Pazite se", dodao je kad su otplivali. Mahnuo je ostalima da ga slede u olupinu kroz nagorelu, izuvijanu pukotinu u trupu. Uli su u zatamnjene hodnike jezivo poznatog izgleda. Svuda su bili tragovi zajedniki za galaktinske kulture, nadograeni sklopovima odreene tuinske rase. Svetlee ploe bile su iste kao na brodovima stotina drugih rasa, ali prostor izmeu njih bio je dreavo ukraen tenanijskim hijelogrifima. Orli ih je sve ideografski pregledao, ali stalno je traio jedan od njih, simbol koji se mogao nai svuda u Pet Povezanih Galaksija - zrakastu spiralu. Rei e mi kada je nau, podsetio je samog sebe. Delfini znaju ta me zanima. Nadam se, ipak, da ne sumnjaju koliko strano elim da vidim taj hijelogrif. 18. DILIJAN "O, pa zato? Je li? Ti ba i nema razumavanja za mene! Sve to elim jeste da govorim sa Brukidom, samo minut! Zar je to tako mnogo?" Dilijan Baskin bila je umorna i nervozna. Holo-slika planetologa, impanze arlsa Darta, streljala ju je oima. Bilo bi lako postati otar i primorati arlija na povlaenje. No, on bi se verovatno poalio Ignaciju Mecu, a Mec bi joj odrao lekciju o 'razmetljivosti pred drugima samo zato to su tienici'. Grozno. Dilijan ne bi otrpela od ljudskog bia ovo to je prireivao ovaj uobraeni, mali neoimpanza! Sklonila je pramen zagasitoplave kose koji joj je pao preko oiju. "arli, poslednji put ti govorim, Brukida spava. Primio je tvoju poruku i javie ti se kad Makani kae da se dovoljno odmorio. U meuvremenu, jedino to elim od tebe jeste lista gustine izotopa transferinih elemenata na Kitrupu. Upravo smo zavrili operaciju Satime, koja je trajala vie od etiri sata, i potrebni su nam ti podaci da bih znala kakav proces preiavanja da sprovedem. Hou da izvuem iz njenog tela svaki mikrogram tekih metala, i to to pre. Naravno, ako je to preveliki zahtev, ako si suvie zauzet prouavanjem malih geolokih zagonetki, mogu i da pozovem kapetana ili Takata-Dima i zamolim ih da odrede nekog ko e doi da ti pomogne!" impanza-naunik iskrivio je lice. Iskezio se, pokazujui krupne, ukaste zube. Za trenutak je, uprkos poveanoj zapremini lobanje, isturenoj donjoj vilici i ujednaenim palevima, vie liio na ljutitog majmuna nego na mudrog naunika. "Oh, dobro!" Ruke su mu podrhtavale i poeo je da zamuckuje od uzrujanosti. "A-ali, ovo je vano! Razume? Mislim da je Kitrup nastanjivala tehnoloka rasa pre manje od trideset hiljada godina! A Galaktinski institut za migracije dri ovu planetu nenaseljivom i nedodirljivom poslednjih sto miliona godina!" Dilijan se uzdrala da ne kae 'Pa ta?'. U istoriji Pet Galaksija bilo je vie pokojnih i zaboravljenih vrsta nego to je ak i Biblioteka mogla da pamti. arli mora da joj je prozreo misli. "To je nezakonito!" Povikao je. Grubi glas se naglo slomio. "Ako je ovo tano, treba javiti Institutu za m-migracije! Moda e nam biti toliko zahvalni da nateraju one blesave religiozne manijake da nam se skinu s vrata!" Dilijan je iznenaeno podigla obrve. ta je sad ovo? arls Dart uzima u obzir i ono to se ne tie njegovog posla? Znai, ak i on s vremena na vreme razmilja o preivljavanju. Njegovo pozivanje na zakon o migracijama bilo je naivno, ako se ima u vidu koliko esto su moni klanovi menjali i preinaavali propise. No, zasluio je malo poverenja.

"Vidi, vidi. To si se dobro setio, arli", klimnula je glavom. "Danas veeram sa kapetanom i svakako u mu to pomenuti. I zamoliu Makani da malo ranije pusti Brukidu. Je li sad u redu?" arli ju je sumnjiavo gledao, a onda se, nesposoban da due zadri tako posredan i prefinjen izraz, iroko nasmeio. "Jeste, u redu je", zakretao je. "A ti e dobiti listu pravo u ruke za etiri minuta! Ostavljam te u dobrom zdravlju." "U zdravlju", blago je odgovorila Dilijan dok je holo bledeo. Neko vreme je zurila u prazan ekran komunikatora, nalakena na sto i lica zagnjurenog u dlanove. Do Beskrajona! Mogla sam i lake izai nakraj sa ljutitim impanzom. ta se deava sa mnom? Paljivo je protrljala oi. Pa, budna sam ve dvadeset est sati, na primer. Duga i besplodna rasprava o semantici sa Tomovom gnusnom, sarkastinom Nismainom nimalo joj nije pomogla, jer sve to je elela da naprave bila je pomo oko nekih nerazumljivih referenci iz Biblioteke. Nis je znala da joj je potrebna pomo da bi razjasnila tajnu Herbija, prastarog lea koji je leao pod staklom u njenoj privatnoj laboratoriji, ali je uporno menjala temu traei od nje miljenje o raznim nevanim pitanjima kao to je poreklo polova kod ljudi. Pred kraj razgovora, Dilijan je bila spremna da onesposobi bezonu spravu golim rukama. Ali Tomu se to verovatno ne bi dopalo, pa je odustala. Ba se spremila za krevet, kad je stigao hitan poziv sa spoljnje ustave. Uskoro je bila zauzeta pomaui Makani i autodoku oko preivelih iz istraivakog pohoda. Briga za Hikahi i Satimu odagnala joj je svaku pomisao na san sve dok nije uinjeno sve to treba. Sad kad je izgledalo da su obe van opasnosti, Dilijan vie nije mogla da koristi adrenalinsku reakciju kako bi oterala oseanje praznine koje ju je vrebalo tokom celog tekog dana. Nije trenutak za uivanje u samoi, pomislila je. Podigla je glavu i pogledala sopstveni odraz na praznom ekranu komunikatora. Oi su joj bile zakrvavljene. Od previe posla, svakako, ali i od brige. Dilijan je znala kako da se snae, ali snalaenje nije bilo nikakvo reenje. Nagon je zahtevao toplinu, nekoga ko e je zagrliti i zadovoljiti fiziku enju. Pitala se da li se Tom slino osea u istom trenutku. Oh, pa naravno da je tako; uz grubu telempatsku vezu koja ih je ponekad spajala, oseala je da ga sasvim dobro poznaje. Bili su od iste sorte, njih dvoje. Samo ponekad joj je izgledalo da su planeri bili uspeniji sa njim nego sa njom. Svi kao da su je smatrali savreno sposobnom, ali prema Tomasu Orliju gajili su i malo strahopotovanja. A u trenucima kao to je ovaj, kada je podrobno seanje bilo pre prokletstvo nego srea, Dilijan se pitala da li je zaista otporna na neuroze kao to se tvrdilo u proizvoakoj garanciji. tampa na njenom stolu izbacio je poruku. Bila je to lista gustine izotopa koju je obeao arli - minut pre vremena, primetila je. Dilijan je proverila kolone. Dobro je. Jedva se razlikovala od milenijuma starih podataka o Kitrupu iz Biblioteke. Nije ni oekivala promene, ali bolje je uvek proveriti.

Kratak dodatak u dnu upozoravao ju je da su ove vrednosti vaee samo na povrini omotaa planete i u gornjim oblastima astenosfere, a da na preko od dva kilometra ispod povrine vie ne vae. Dilijan se nasmeila. arlijeva mo ubeivanja jednog dana e ih moda i spasti. Iskoraila je iz svoje kancelarije na parapet iznad velikog otvorenog prostora. Voda je ispunjavala glavni deo prostorije sve do dva metra ispod parapeta. Kabaste maine trale su nad vodom. Gornja polovina prostora, ukljuujui i njenu kancelariju, bila je nepristupana za delfine, osim ako bi doli koristei hoda ili pauk. Dilijan se nije muila oko maske za disanje koja joj je bila presavijena za pojasom. Pogledala je nanie i zaronila izmeu dva niza tamnih autodokova. Veliki, etvrtasti, zastakljeni kontejneri bili su tihi i prazni. Svi vodeni putevi kroz brodsku ambulantu bili su plitki da bi omoguili otvoreno disanje i operacije na suvom. Plivala je dugim, snanim zamasima, a onda se uhvatila za ugao jedne od maina kako bi zaokrenula i prola kroz klizea vrata u odeljenje za povreene. Izronila je otvorenih usta, uzela vazduh, zastala za trenutak, a zatim otplivala do zida od debelog zatamnjenog stakla. U teko oklopljenim gravitacionim tankovima plutala su dva previjena delfina. Jedan od njih, prikopan na lavirint cevica, imao je pogled zamagljen od mnogih sredstava za umirenje. Drugi je veselo zazvidao kad se Dilijan pribliila. "Pozdravljam te, Lei-telice! Tvoji napici krue kroz moje vene, ali besteinski ukus je taj koji prija mom sssvemirskom srcu! Hvala ti!" "Nema na emu, Hikahi." Dilijan je sa lakoom koraala kroz vodu, ne osvrui se na preage i rukohvate oko gravitacionog tanka. "Samo, nemoj se mnogo navikavati na udobnost. Bojim se da emo te Makani i ja ubrzo izbaciti odatle, za kaznu to ima gvozdeno zdravlje." "Za razliku od bizmutnog ili k-kadmijumskog?" Hikahi je prsnula u piskavi smeh. Dilijan se nasmejala. "Ba tako. Ima stranu sreu to si tako zdrava. Uskoro emo te pustiti odatle, da die mehurie i stoji na repu kraj kapetana." Hikahi joj se blago nasmeila na neodelfinski nain. "Jesi li sigurna da nije suvie opasssno ukljuivati ove gravitacione tankove? Ne bih volela da Satima i ja budemo odgovorne to smo odale poloaj." "Ne brini, delfinko", odmahnula je Dilijan glavom. "Sve je trostruko provereno. Plutae za otkrivanje zraenja nisu nita pokazale. Opusti se i uivaj. E, da, ujem da e kapetan moda poslati malu ekipu natrag na tvoje ostrvo da ispitaju uroenike koje si pronala. Mislila sam da e te zanimati. To je znak da zasad nije zabrinut zbog Galaktinaca. Svemirska bitka moe potrajati, pa emo moi da se krijemo neogranieno dugo." "Neogranieni boravak na Kitrupu ba me i ne oduevljava!" Hikahi je otvorila usta u ironinom smeku. "Ako su to bile lepe vesti, molim te, upozori me kada bude donosila loe!" Dilijan se nasmejala. "Hou. Sad pokuaj da spava. Da li da pogasim svetla?" "Da, molim te. I, Dilijan, hvala na novostima. Zaista mislim da je veoma vano uiniti neto sa uroenicima. Nadam se da e pohod imati uspeha. K-kai Kraidaikiju da u se vratiti na dunost pre nego to uspe da otvori konzervu tunjevine."

"Hou. Lepo sanjaj, mila." Dilijan je dotakla prekida i svetla su postepeno oslabila. Hikahi je nekoliko puta trepnula, oito tonui u mornarski san. Dilijan se uputila prema ambulantnom odeljenju, gde se Makani sigurno ve bavila povorkom lanova posade koji su se alili na sve i svata. Pokazae joj arlijev spisak izotopa, pa e se vratiti u svoju laboratoriju da jo malo radi. Obuzimala ju je sanjivost, ali znala je da ne bi mogla da zaspi. U ovom raspoloenju oseala je otpor prema spavanju. Logika je bila srea i prokletstvo njenog obrazovanja. Znala je da je Tom tamo gde treba da bude - u traganju za nainom da ih sve spase. I on je to znao. Njegov odlazak bio je hitan i neophodan, pa jednostavno nije bilo vremena da je potrai i oprosti se. Dilijan je svega toga bila svesna. Ponavljala je sve razloge dok je plivala, ali oni kao da su samo razdvajali njene velike probleme od manjih i liavali gorke utehe neprivlanost njene prazne postelje. 19. KRAIDAIKI "Kinink je prouavanje povezanosti", rekao je svojim sluaocima. "To proizlazi iz naeg delfinskog naslea. Kinink je, takoe, prouavanje strogih uporeenja. To je ono to uimo od naih ljudskih pokrovitelja. Kinink je sinteza dva pogleda na svet, ba kao to smo to i mi sami." Tridesetak delfina plutalo je nasuprot njemu. Mehurii su se polako dizali sa njihovih otvora za disanje, a jedini zvuk koji su odavali behu povremeni nesvesni sonarni coktaji. Poto nije bilo prisutnih ljudi, Kraidaiki nije morao da koristi odsene suglasnike i druge samoglasnike standardnog anglikog. No, prenesene na papir, njegove rei bi se svidele bilo kom engleskom gramatiaru. "Razmislite o odrazima na povrini okeana, tamo gde se vazduh dodiruje sa vodom", uputio je svoje uenike. "ta nam ti odrazi govore?" Zbunjeno su ga posmatrali. "Pitate se sa koje strane povrine vode, je li? Da li govorim o odrazima prema visini, prema vazduhu, ili prema vodi? I jo, da li mislim na odraze zvuka ili svetlosti?" Okrenuo se prema jednom od paljivih delfina. "Vataceti, zamisli da si jedan od naih predaka. Koja kombinacija bi ti prvo pala na pamet?" Mainski tehniar je trepnuo. "Zvune slike, kapetane. Pre-razumni delfin pomislio bi na odraze zvuka pod vodom, zvuka koji je doao odozdo i odbio se o povrinu." Tehniar je zvuao umorno, ali Vataceti je i dalje dolazio na ove sastanke u arkoj elji za samousavravanjem. Ba zbog morala takvih delfina kao to je Vataceti, prezauzeti kapetan nalazio je vremena da nastavi sa sastancima. Kraidaiki je klimnuo glavom. "Tano tako. E, sad, na koju vrstu odraza bi prvo pomislio ovek?" "Na odraz svetla odozgo", smesta je odgovorio glavni kuvar, S'tat. "Najverovatnije, mada svi znamo da ak i neki od 'velikouhih' mogu konano nauiti da uju."

Razlegao se opti smeh zbog ove bezazlene ale na raun pokroviteljske rase. Smeh je bio mera morala posade i on ga je merio kao to bi proveravao teinu elije sa gorivom drei je u vilici. Kraidaiki je primetio da su se Takata-Dim i K'ta-Don prvi put pojavili i pridruili grupi. Priguio je trenutnu zabrinutost. Takata-Dim bi mu dao znak da je neto iskrsnulo. Izgledalo je da je doao samo da bi sluao. Kraidaikiju bi bilo drago da je to znak da vicekapetan prekida svoje dugo, neobjanjivo durenje. Zadrao je Takata-Dima na brodu, umesto da ga poalje sa Orlijem i spasilakom ekipom, zato to je hteo da ga dri na oku. Ve je poeo da sa oklevanjem razmilja kako bi trebalo napraviti neke promene meu komandnim osobljem. Saekao je da smejuckanje utihne. "Razmislite sada. Po emu su ljudske misli o odrazima sa povrine sline naima?" Dranje uenika odavalo je usredsreenost. Ovo je bio gotovo zavrni problem. Kraidaiki je imao toliko posla sa nadgledanjem popravki da je pomiljao da otkae sve sastanke, ali mnogi lanovi posade oajniki su eleli da naue Kinink. Na poetku putovanja gotovo svi delfini su uestvovali ili prisustvovali predavanjima, igrama i atletskim takmienjima, to je razbijalo dosadu svemirskog leta. No, od groznog dogaaja u Grozdastom pliaku, kada je dvanaest lanova posade izgubljeno tokom istraivanja zastraujue Naputene flote, neki su poeli da se izdvajaju iz zajednice na brodu, stvarajui sopstvene male grupe. Neki su ak poeli da ispoljavaju neobian atavizam - poveane tekoe sa anglikim i sa usredsreenim razmiljanjem potrebnim svemircima. Kraidaiki je bio primoran da tumba spiskove kako bi im pronaao zamene. Dao je Takata-Dimu zadatak da pronae poslove za unazaene pojedince. To je, izgleda, odgovaralo vicekapetanu. Uz pomo podoficira K'ta-Dona naao je korisno zanimanje ak i za najtee sluajeve. Kraidaiki je paljivo sluao pokrete peraja, nelagodno klokotanje krnih plua, ritam sranog rada. Takata-Dim i K'ta-Don su tiho plutali, oito usredsreeni, ali Kraidaiki je kod obojice oseao prikrivenu napetost. Uzdrhtao je. Iznenada je imao ivu mentalnu sliku vicekapetanovog prepredenog, zlovoljnog oka i podoficirevih krupnih, otrih zuba. Potisnuo ju je, ljut na svoju prebujnu matu. Nije bilo nijednog loginog razloga da se boji bilo koga od njih dvojice! "Razmatramo odraze sa granice izmeu vazduha i vode." urno je saeo svoje predavanje. "I ljudi i delfini, kada pomisle na nju, vide barijeru. Sa druge strane je oblast koja se samo nazire sve dok se ne pree preko barijere. Moderan ovek, sa svojim oruima, ne boji se vodene strane kao nekada. Neodelfin, sa svojim oruima, moe iveti i raditi u vazduhu i pogledati nanie bez nelagodnosti. Pomislite kuda su se pruile vae misli kad sam postavio poetno pitanje. Prva pomisao bio je zvuk iz dubine. Nai preci bi se zadovoljno zaustavili kod toga, ali vi niste. Niste uoptavali pre nego to razmotrite ostale mogunosti. To je uobiajena odlika bia koja planiraju i za nas je neto novo." Oglasila se zujalica na Kraidaikijevom oklopu. Bilo je ve kasno. Tako umoran, morao je da prisustvuje sednici, a hteo je da svrati i na most i vidi ima li vesti od Orlija.

"Kako delfin, ije je naslee, iji je mozak prilagoen intuintivnom razmiljanju, ui da analizira sloen problem, deo po deo? Ponekad je put do odgovora dat u nainu na koji je sroeno pitanje. Danas u vam ostaviti vebu za dokone trenutke. Pokuajte da postavite problem odraza sa povrine vode na trinarnom... na nain koji ne zahteva jednostavan odgovor, ni logiku u tri nivoa, nego jasno nabrajanje odraza koji su mogui." Video je da se neki delfini nelagodno mrte. Nasmeio se umirujue. "Znam da zvui teko i neu traiti da govorite danas. Ali samo da bih vam pokazao kako se to moe uiniti, prihvatite odjek ovog sna." * Sloj razdvaja nebeske zvezde i morske * ta nam pristie pod otrim uglom? * Lovaki krik oktopoda u lovu na zvezde Odrazi! * Noni poziv morske laste koja sledi zvezde Odrazi! * Oko moje drage nosi svetlucanje zvezde Odrazi! * Sunce, beumna, pretea prikaza Odrazi! * Uvaavanje koje se videlo u rairenim oima publike bilo je dovoljna nagrada za Kraidaikija. Kad se okrenuo da poe, primetio je da ak i Takata-Dim polako odmahuje glavom, kao da razmilja o neemu to mu nikad ranije nije palo na pamet. Sastanak je bio zavren, a K'ta-Don je uporno nastavljao razgovor. "Jesssi li video? Jesssi li ga uo, Takata-Dime?" "Video sam i uo sam i, kao i obino, zadivljen sam. Kraidaiki je genije. I ta si to hteo da mi dokae?" K'ta-Don je kljocnuo vilicama, to ba nije bio utiv postupak pred nadreenim oficirom. "Nije rekao nita o Galaktincima! Ni rei o opsssadi! Ni nagovetaja o planovima da nas izvue odavde! Ili, ako ne ussspe, o borbi! I sve ovo vreme pravi se da ne primeuje rastui razdor meu posadom!" Takata-Dim je ispustio niz mehuria. "Razdor koji ti vredno podstie, K'taDone. Ne, nemoj pokuavati da porekne. Bio si prepreden i znam da si nameravao da mi naini monu zaleinu. Zato sam se pravio da ne primeujem. Samo, ne budi uveren da e Kraidaiki uvek biti suvie zauzet da bi primetio! A kada primeti, K'ta-Done, uvaj svoj rep, jer ja neu nita da znam o tvojim malim tosovima!" K'ta-Don je isputao tihe mehurie, ni ne pokuavajui da odgovori. "A to se tie Kraidaikijevih planova, videemo. Videemo da li je spreman da slua doktora Meca i mene, ili e biti uporan u nassstojanju da prenese sssvoje neotkrivene tajne nazad na Zemlju."

Takata-Dim je video da ogromni Stenos eli da mu upadne u re. "Da, znam da misli kako bi trebalo da razmotrimo i t-treu mogunost, zar ne? Voleo bi da se uputimo tamo i sami se postaramo za sve Galaktince, zar ne, K'ta-Done?" Krupni delfin nije odgovorio, ali oi su mu blistale, uzvraajui pogled vicekapetanu. Jesi li ti moj Bosvel, moj Siton, moj Igor ili Jago? Takaka-Dim je zamiljeno posmatrao ogromnog mutanta. Sada mi slui, ali, na duge staze, da li ja iskoriavam tebe ili ti mene? 20. GALAKTINCI Bitka je besnela svuda oko flotile malenih ksapikih ratnih brodova. "Upravo smo izgubili X'tau i X'lenu! To znai da je gotovo treina ksapike oruane sile nestala!" Stariji ksapiki porunik je uzdahnuo. "Pa? Mladiu, reci mi novosti, a ne ono to ve i sam znam." "Nai pokrovitelji, Ksatini, koriste svoje tienike kao reaktivni gas i jedva da upotrebljavaju vlastite snage. Pogledaj kako se dre u pozadini, spremni da odlete ako bitka postane suvie opasna! A nas mogu da poalju napred!" "Oni su uvek tako postupali", sloio se drugi. "Ali, ako ksapika flota bude unitena u ovom uzaludnom okraju, ko e tititi naa tri malena sveta i osiguravati naa prava?" "Pa zar nemamo zato pokrovitelje?" Stariji porunik je znao da postaje ironian. Podesio je ekrane da se odupru iznenadnom psionikom napadu, a da pri tom nije promenio ni ton glasa. Njegov podreeni nije se udostojio odgovora, nego je gunao. "ta su nam ti Zemljani uopte uinili? ime su zapretili naim pokroviteljima?" Saiui udar sa jedne od bojnih krstarica Tandua za dlaku je promaio levo krilo malog ksapikog izviaa. Mlai porunik izveo je divlji manevar da bi ga izbegao. Stariji je odgovorio na pitanje kao da se nita nije desilo. "Izgleda da ti ne veruje u priu da su se Praoci vratili." Mlai je samo huknuo dok je podeavao niane za torpeda. "Zgodno reeno. I ja mislim da je to samo deo uvoda u unitenje Zemljana. Starije pokroviteljske rase smatraju ih za pretnju. Samonikli su i zato opasni. Propovedaju prevratnike zamisli o uzdizanju... to je jo opasnije. Saveznici su sa Timbrimima, to je neoprostiva uvreda. I stiu pristalice - a to je ogreenje koje se ne moe prevideti." Mali izviaki brod uzdrhtao je kad je otposlao torpedo prema razarau Tandua, a zatim je ubrzao da bi se uklonio na vreme. "Pa, ja mislim da bi trebalo sluati Zemljane", povikao je mlai porunik. "Kad bi se sve tienike rase u Galaksiji istovremeno pobunile..." "To se ve dogodilo", prekinuo ga je stariji. "Pogledaj zapise u Biblioteci. est puta u istoriji Galaksije. I dva puta uspeno." "Ne! I ta se desilo?" "ta misli da se desilo? tienici su postali pokrovitelji novih vrsta i ponaali su se prema njima isto kao i uvek!" "Ne verujem! Ne mogu da verujem!" Stariji porunik je uzdahnuo. "Pogledaj sam."

"I hou!" Ali nije nikad to uinio. Neotkrivena mina verovatnoe leala je na njihovoj putanji. Mali izviaki brod napustio je Galaksiju na ivopisan, ali i krajnje smrtonosan nain. 21. DENI I TOIO Deni je jo jedanom proverila punjenja. U uskom prolazu oko korena svrdlastog drveta bilo je tamno i tesno. Svetiljka na njenom lemu bacala je ukoene senke kroz gust lavirint korenia. Povikala je navie. "Jesi li blizu kraja, Toio?" On je smetao eksploziv u gornjim delovima, blizu povrine metalnog brda. "Jesam, Deni. Ako si gotova, poi dole. Stiem za koji minut." Nije mogla ni da vidi njegova peraja u visini. Glas mu je bio izmenjen u uskom, vodom ispunjenom gustiu. Bilo je olakanje to je mogla da izie. Paljivo je birala put nanie, borei se protiv talasa klaustrofobije. Deni nikada ne bi odabrala ovakav posao, ali neko ga je morao obaviti, a dva delfina nisu bila sposobna za to. Na pola puta zapela je o struk puzavice. Povukla je nogu, ali nije uspela da se oslobodi. Otimanje ju je samo vre uplelo i jasno se prisetila Toiove prie o krvolonoj travi. Gotovo ju je obuzela panika, ali primorala se da prestane sa batrganjem, duboko udahnula i pogledala zamku. Bila je to samo osuena raljika koja joj se obmotala oko jedne noge. Lako ju je presekla noem. Nastavila je silazak sa vie opreznosti i konano izbila u peinicu ispod metalnog broda. Kipiru i Sahot su ih ekali. Cevasti aparati za disanje pokrivali su im usta i obmotavali im telo. Farovi sa dvaju saonica rasipali su svetlo kroz hiljadu niti koje kao da su ispunjavale prostor slojevima magle. Prigueno svetlo dopiralo je u peinu kroz otvor koji im je posluio kao ulaz. * Odjeci ovog kamenog kaveza Ne znae sreno ribarenje za nas * Deni je pogledala Sahota, nesigurna da li je dobro razumela pesnikov matoviti trinarni. "O! da. Kad Toio podesi upaljae, bie bolje da iziemo odavde. Eksplozija e odjeknuti i ovde. Mislim da zaista ne bi bilo najzdravije uti je." Kipiru je klimnuo glavom u znak slaganja. Vojni upravitelj pohoda celim putem je uglavnom utao. Deni se osvrnula po podvodnoj peini. Mikroskopski, koraloliki strvinari izgradili su svoj zamak na bogatim silikatnim stenama okeanskog breuljka. Tvorevina je rasla polako, ali kad je brdo konano probilo povrinu okeana, na njemu je postao mogu kopneni ivot. Meu rastinjem koje je izniklo bilo je i svrdlasto drvo. Ta biljka nekako je probila metalne slojeve brda i prodrla u organski iskoristljiv sloj ispod ostrva. Odavde su izvlaeni minerali i sakupljani iznad povrine. Peina je rasla i to e na kraju pretvoriti metalno brdo u naslage taloga.

Bilo je neeg neobinog u tom spoju, neeg to je uznemiravalo ekologa u Deni. Mali mikroogranak Biblioteke na 'Brazdau' nije ni pominjao metalna brda, to je bilo udno. Bilo je teko poverovati da je svrdlasto drvo moglo da se prilagodi ovakvoj ekolokoj nii postepeno, kao veina vrsta. Za drvo, uspeh je bio uslov tipa 'sve ili nita' i zahtevao je veliku snagu i sposobnost opstanka. Deni se pitala kako je dolo do toga. A ta se deavalo sa brdima kada se urue u peine koje je za njih pripremilo svrdlasto drvee? Videla je neke provalije koje su progutale svoja brda. Bile su maglovite, mrane i oito mnogo dublje nego to bi to mogla oekivati. Osvetlila je podnoje brda. Odrazi su zaista bili prilino zastraujui. Deni je oekivala neto iskrzano i nepravilno, a ne polje prekriveno jasnim metalnim udubljenjima na sjajnoj metalnoj povrini. Otplivala je do jedne od veih rupa, nosei kameru. arli Dart bi voleo da dobije slike i uzorke sa ovog putovanja. Znala je da ne treba da oekuje zahvalnost. Najverovatnije e svaka uzbudljiva fotografija kamena izazvati njegove ogorene uzdahe, jer je Deni propustila da sledi tako oite tragove. Duboko u jednoj jami neto se pomerilo, previjajui se i polako se okreui. Deni je premestila svetiljku i prila blie. Bila je to neka vrsta korena. Posmatrala je nekoliko plivajuih niti kako dolaze nadohvat izdanka i kako ih on hvata i uvlai. Uhvatila je i sama nekoliko za svoju torbu sa uzorcima. "Deni, idemo!" ula je Toiov poziv i gunavi zvuk saonica odmah ispod sebe. "Hajde! Imamo samo pet minuta do eksplozije!" "Dobro, dobro", rekla je. "Daj mi jo minut." Profesionalna radoznalost zaas je potisnula sve ostale misli. Deni nije mogla da zamisli razlog zbog ega bi ivo bie zalazilo u tamnu unutranjost mase gotovo istog metala. Posegnula je duboko u otvor i zgrabila pokretni izdanak korena, a onda se oduprla o podnoje brega i povukla iz sve snage. Gipki koren je ispoetka delovao vrsto i ak kao da se opirao. Deni je ivo zamislila samu sebe uhvaenu u zamku. Koren se iznenada otkinuo. Deni je zakiljila na tvrdi, svetlucavi vrh pre nego to ga je strpala u torbu za uzorke. Okrenula se i odgurnula od metalne povrine. Kipiru ju je prekorno pogledao kad se doepala saonica. Usmerio je mainu prema ulazu u peinu i napolje, na dnevno svetlo, gde su ekali Toio i Sahot. Nekoliko trenutaka kasnije, glasan potres razaslao je gruvajui odjeke prema pliacima. ekali su jedan sat, o onda su se vratili u peinu. Eksplozije su razbile deblo svrdlastog drveta na mestu gde je prodiralo kroz donju stranu metalnog brda. Otkinuti ogranci nastavljali su se u mranu dubinu. Komadi otpadaka i dalje su padali iz otvora u dnu brda. Prostor ispod ostrva bio je ispunjen uskovitlanim komadiima rastinja. Oprezno su se pribliili otvoru. "Bolje da ga prvo proverim robotom", rekao je Toio. "Moda je u oknu ostalo neto nestabilno." * Prepusti to meni - mali pentralo * Nek robote vodi - nervni prikljuak *

Toio je klimnuo glavom. "Da, u pravu si. Uini to, Kipiru." Poto je imao prikljuak nervnog pojaivaa, pilot e moi da kontrolie sondu mnogo bolje nego Toio. Od ljudi na brodu, samo su Emerson D'Anit i Tomas Orli imali ovu kiborku spojnicu. Proi e jo mnogo vremena dok veina ljudi bude mogla da podnese sporedne posledice implantacije prikljuka tako dobro kao delfini, kojima je to bilo mnogo potrebnije i koji su odgajeni da ga koriste. Mala sonda odvojila se pod Kipiruovom kontrolom od zadnjeg dela saonica. Ubrzala je prema rupi i nestala u njoj. Toio nije ni najmanje oekivao da e odmah biti poslan nazad sa Kipiruom - na mesto gde se, po njegovom miljenju, nijedan od njih dvojice nije ba proslavio ponaanjem. Vanost misije, da pomau i tite dva vana naunika, jo ga je vie zbunjivala. Zato Kraidaiki nije odredio nekog drugog? Nekog pouzdanijeg? Naravno, kapetan im je mogao narediti da odu sa broda samo da bi ih sve etvoro skinuo s vrata, ali ni to se nekako nije uklapalo. Toio je reio da ne pokuava da razume Kraidaikijevu logiku. Ionako je bila potpuno nedokuiva. Moda je on ba zato i bio kapetan. Toio je jedino znao da su i on i Kipiru reeni da to bolje obave ovaj zadatak. Kao kadet, zvanino je bio nadreen Kipiruu, ali po tradiciji su visoki podoficiri i piloti zapovedali kadetima, osim ako neko odozgo ne bi naredio drukije. Toio je trebalo da pomae Deni i Sahotu u njihovim prouavanjima. Za pitanja sigurnosti starao se Kipiru. Toio se jo udio zbog toga to svi zastaju i paljivo ga sluaju kada ima neki predlog; redovno su ga pitali za miljenje. Trebae mu vremena da se navikne na to. Ekran je prikazivao sliku koju je slao robot - okomitu valjkastu rupu u penuavom metalu. Sve to je ostalo od utvrenih oslonaca, koji su drali deblo svrdlastog drveta, bili su raskidani patrljci. Dok su posmatrali, pored kamere je protonulo nekoliko delova velike biljke. Dok se robot podizao, svetlo odozgo polako je postajalo jasnije kroz gustu izmaglicu mehuria. "Misli da je dovoljno iroko da saonice prou?" upitao je Toio. Kipiru je zazvidao da prolaz izgleda plovan. Robot je isplivao u jezerce prenika nekoliko metara. Njegova kamera doticla je obale, prenosei slike plavog neba i gustog zelenog rastinja. Visoko stablo svrdlastog drveta sruilo se u umu. Nagib obale jezerceta spreavao je da se vidi priinjena teta, ali Toio je bio siguran da nije palo prema uroenikom selu. Brinuli su se da bi eksplozija u unutranjosti ostrva mogla da upanii lovcesakupljae, ali odluili su se na rizik. Rutinski pokuaj da savladaju podmukle litice na obali bio bi opasan, a da se i ne govori o nepotrebnom izlaganju galaktinskim pijunskim satelitima. Naizgled sluajan pad drveta na ostrvu teko da bi privukao panju posmatraa odozgo. "Oh-oh." Toio se nagnuo nad ekran. Deni mu je prila. "ta je, To? Imamo problema?" Kipiru je zaustavio kameru ba kad je zavravala posao. "Pogledaj", rekao je Toio. "Ono zupasto pare korala nagnuto je nad jezerce. Moglo bi svakog asa da padne." "Pa, moe li robot da podmetne neto i uvrsti ga?"

"Ne znam. ta ti misli, Kipiru?" * Moda bi moglo neto da uspe * Ako probamo Da se kockamo * Kipiru je pogledao svoje ekrane i usredsredio se. Toio je znao da pilot slua sloeni obrazac zvunih slika koje dospevaju do njega preko neuro-veze. Robot se, po Kipiruovim nareenjima, primakao ivici jezerceta. Njegove ravaste ruke dohvatile su sunerasti metal obale i povukle ga nanie. Stvorila se kia ljunka dok je pokuavao da se uspne na suvo. " Pazi!" povikao je Toio. Iskrzani kamen se nagnuo. Kamera je pokazivala kako se zlokobno klati. Deni je ustuknula od ekrana. Kamen se prevrnuo i udario pravo u robota. Sledio je kovitlac slika zavojitog sputanja. Deni je nastavila da gleda u ekran, ali Toio i Kipiru su preneli pogled na dno otvora. Iznenada se iz njega prosuo pljusak komadia koji su se tumbali u tamu u dubini. Otpaci su bleskali u mlazu svetla sa saonica pre nego to su nestali u bezdanu. Posle duge tiine oglasio se Kipiru. * Sonda je sad dole - plua joj ne diu * Bio sam poteen - oseanja smrti * Jo mi zvidi - nasukane zvuke * To je znailo da sonda i dalje alje poruke Kipiruu iz sumornog bezdana u kome se konano zaustavila. Njen maleni mozak i predajnik nisu bili uniteni i Kipiru nije pretrpeo potres koji bi nagli prekid neuro-veze doneo njegovom nervnom sistemu. No, robotovi plovni rezervovari bili su uniteni. Bio je zauvek izgubljen. * To mora biti - poslednja smetnja * Zato ulazim paljivo, sporo * Deni, saonice - uzmi i pazi! * Pre nego to su Kipiru ili Toio stigli da ga zaustave, Sahot je skliznuo sa svojih saonica i otplivao. Uz brze pokrete zaas je nestao. Kipiru i Toio su se zagledali. Znali su da obojica misle isto: da su civili blesavi. Mogao je bar poneti kameru sa sobom, pomislio je Toio. No, da se zadrao zbog toga, Toio bi imao prilike da za sebe zahteva sumnjivu povlasticu da lino izvidi prolaz. Pogledao je Deni. Posmatrala je ekran robotske sonde kao da od njega oekuje obavetenje ta se deava sa Sahotom. Trebalo ju je podsetiti da otpliva i preuzme kontrolu nad drugim saonicama. Toio je uvek smatrao Deni Sadmen za obinog odraslog naunika, prijateljskog, ali zagonetnog. Sad je video da ona uopte nije tako mnogo starija od njega. Iako je imala

ugled i status potpunog profesionalaca, nedostajala joj je sposobnost izbora koju je on stekao tokom obuke za oficira. Ona nikada nee naii na toliko linosti, situacija i problema kao to je on imao prilike tokom svoje karijere. Ponovo je pogledao prema ulazu u otvor. Kipiru je nervozno izbacivao mehurie. Uskoro e morati da odlue ta da rade ako se Sahot ne pojavi. Sahot je oito bio genetski opit, ishod procesa kojim je niz osobina bio vetaki menjan prema proraunatom optimumu. Ako se pokae uspenim, odgovorajui geni bie ukljueni u standardnu garnituru neodelfinske vrste. Proces je ponavljao, mnogo brim tempom, razdvajanje i meanje osobina u prirodnom sistemu odabiranja. Naravno, ovakvi opiti ponekad su donosili sasvim neplanirne ishode. Toio nije bio siguran da li veruje Sahotu. Bio je povuen, ali ne na Kraidaikijev nedokuivi nain - dubok i promiljen. Smetalo mu je to, kao to mu je smetalo i licemerje nekih ljudi koje je poznavao. Osim toga, postojala je neka seksualna igra izmeu Sahota i Deni. Toio nije izigravao ednost. Takve razbibrige nisu bile zaista zabranjene, ali znalo se da esto dovode do problema. Deni oito uopte nije bila svesna nijansi u svome ponaanju, kojima je ohrabrivala Sahota. Toio se pitao da li bi imao hrabrosti da joj kae - ili ga se to nije ni ticalo. Proao je jo jedan minut napetosti. Tek to se Toio odluio da poe i sam, Sahot je izleteo iz otvora i sjurio se prema njima. * Put je sasvim ist Prema vazduhu! * Kipiru je potisnuo svoje saonice prema delfinu-antropologu i zapitao neto u tako visokom registru da ni Toiovo izvebano kalafijsko uho nije moglo nita da razume. Sahot je iskrivio usta i zatvorio ih u oklevajuem izrazu pokoravanja. Ipak, bilo je neeg prkosnog u njegovom oku. Bacio je pogled na Deni dok se okretao da bi pruio jedno od trbunih peraja prema Kipiruovim ustima. Pilot ga je simbolino gricnuo, a onda se obratio ostalima. * Put nam je ist to mu verujem * Hajdemo sada bez aparata * Da diemo, priamo o naem poslu * I sretnemo buduu brau pilote * Saonice su ule u upljinu svrdlastog drveta i podigle se u obliku mehuria. Ostale su ih sledile. 22. KRAIDAIKI

Sastanak se strano otegao. Kraidaiki je zaalio to je ranije dopustio arlsu Dartu da prisustvuje preko holoekrana. impanza planetolog sigurno bi manje razvlaio priu da se nalazi ovde, u penuavoj oksivodi sredinjeg prostora, da nosi masku za disanje i da je mokar. Dart se izleavao u laboratoriji, aljui svoju sliku u salu za sastanke 'Brazdaa'. Izgleda da je zaboravio koliko to razjaruje njegove sluaoce. Disati oksivodu pred podnojem ekrana tokom dva sata bilo je veoma neudobno za neodlefine. "Sasvim prirodno, kapetane", impanzin kripavi bariton bio je projektovan u oksivodu. "Kada ste odluili da nas spustite u blizini glavne tektonske granice, sloio sam se iz sveg srca. Ni na jednom drugom mestu ne bih mogao da prikupim toliko mnogo podataka odjednom. Pa ipak, mislim da sam izneo dovoljno ubedljive argumente u korist jo est ili sedam podruja na Kitrupu gde bi trebalo da potvrdimo neka od najzanimljivijih otkria koja smo uinili ovde." Kraidaiki je bio pomalo iznenaen upotrebom prvog lica mnoine. To je bila prva skromna stvar koju je arli izgovorio. Pogledao je Brukidu koji je plutao u blizini. Poto nije bio esto potreban ekipi za opravke, metalurg je radio sa arlsom Dartom. Tokom poslednjeg sata uglavnom je utao, prepustivi impanzi da se razbacuje gomilom tehnikih izraza od kojih se Kraidaikiju zavrtelo u glavi. ta je to sa Brukidom? Zar misli da kapetan pod opsadnim stanjem nema pametnijeg posla? Hikahi, tek otputena iz ambulante, prevrnula se na lea, udiui penuavu, oksidovanu tenost i posmatrajui jednim okom hologram impanze. Ne bi trebalo da to radi, pomislio je Kraidaiki. I ovako mi je teko da se usredsredim. Dugi, zamorni sastanci uvek su tako delovali na Kraidaikija. Osetio je strujanje krvi u okolini polnih organa. eleo je da otpliva do Hikahi i da pone neno da je gricka du bokova. To je bilo nastrano, naravno, naroito na javnom mestu, ali je bar bio poten prema samom sebi. "Potovani Darte", uzdahuo je. "Trudim se da razumem to to tvrdite da ste otkrili. Mislim da sam shvatio deo koji se odnosi na razliite kristalne i izotopske promene ispod povrine Kitrupa. to se tie podvuenih slojeva..." "Zona podvlaenja je mesto spajanja dve tektonske ploe, kada jedna od njih sklizne preko susedne", upao je arli. Kraidaiki je poeleo da zanemari svoje dostojanstvo i ispsuje impanzu. "Toliko poznajem planetologiju, doktore Dart." Paljivo je govorio. "Drago mi je to vam je blizina takvog spoja koristila. Ipak, morate razumeti da je izbor mesta za sputanje broda bilo taktino pitanje. Potrebni su nam metali i zaklon koje nam nude 'koralna' brda. Spustili smo se ovde da bismo se sakrili i popravili brod. Sa neprijateljskim krstaricama nad glavom, ne sssmem ni da pomislim da dozvolim pohode na druge delove planete. Zapravo, moram odbiti i va zahtev za dalja buenja na ovoj lokaciji. Sada, kada su stigli Galaktinci, rizik je suvie veliki." impanza se namrtio. Ruke su poele da mu podrhtavaju. Pre nego to je naao rei, Kraidaiki ga je presekao.

"Osim toga, ta brodski mikroogranak kae o Kitrupu? Zar Biblioteka ne moe da vam pomogne u vezi sa problemima sa kojima ste suoeni?" "Biblioteka!" Dart je frknuo. "Ta gomila lai! Ta smrznuta kaljua dezinformacija!" arlijev glas pretvorio se u gunanje. "Nema niega o anomalijama! ak ne pominje ni metalna brda! Poslednje istraivanje izvreno je pre sto miliona godina, kada je planeta prevedena u status zatvorenog sveta za Karranke%..." arli se toliko spetljao oko produene glotalne take da je poeo da kalje. Izbuljio je oi i udario se po grudima. Kraidaiki se okrenuo Brukidi. "Je li to tano? Je li Biblioteka toliko oskudna kad je re o ovoj planeti?" "Da", polako je klimnuo glavom Brukida. "etiri stotine epoha zbilja je dugo vreme. Kada planeta bude proglaena za zatvoreni svet, to obino znai da treba ostaviti vremena novoj vrsti da dostigne stepen pre-razumnosti pogodan za uzdizanje, ili obezbediti mirno mesto za opadajuu, prastaru rasu koja je ula u starako doba. Planete se zatvaraju da bi postale deija soba ili staraki dom. Izgleda da se na Kitrupu desilo i jedno i drugo. Otkrili su spremnu pre-razumnu rasu koja se oito razvila posle poslednjeg popunjavanja Biblioteke na ovom mestu. A i... Karranc-ci%..." i Brukida je imao problema sa izgovorom imena, "sssu dobili planetu kao mirno mesto za umiranje, to su oito i uinili. Izgleda da Karranaka% vie nema." "Ali etiri stotine epoha bez ponovne procene?" To je bilo teko zamisliti. "Da, Institut za migracije obino mnogo ranije ukida povlastice planeta. No, Kitrup je tako neobian svet... malo bi rasa odabralo tu da ivi. I dobri prilazni putevi sssu retki. Ovo podruje svemira je gravitaciono veoma plitko. T-to je jedan od razloga ta sssmo doli ovamo." arls Dart je jo hvatao dah. Otpio je vodu iz visoke ae. Tokom pauze, Kraidaiki je mirovao i razmiljao. Uprkos Brukidinim podacima, da li je Kitrup mogao biti zapostavljen tako dugo u prenaseljenoj Galaksiji, gde je svaki deli tla preko potreban? Institut za migracije bio je jedina od mnogih galaktinskih birokratskih organizacija koja se po svojoj moi i uticaju mogla meriti ak i sa Bibliotekim institutom. Po tradiciji, sve pokroviteljske rase pokoravale su se njagovim pravilima o upravljanju ekosferom; sve drugo dovelo bi do unitavanja irom Galaksije. Mogunost da nie vrste jednog dana postanu tienici, a zatim i pokrovitelji, uticala je na stvaranje monog galaktinskog konzervativizma. Veina Galaktinaca bila je voljna da zanemari ljudsku prolost pre Kontakta. Pokolj mamuta, ogromnih kopnenih lenjivaca, i morskih krava, oproteni su zbog 'samoniklosti' oveanstva. Pravu krivicu snosili su nepostojei pokrovitelji homo sapiensa - tajanstvena neotkrivena rasa koja je po optem miljenju ostavila ovekovo uzdizanje napola zavreno pre mnogo hiljada godina. Delfini su znali koliko su oni sami, zajedno sa kitovima, bili blizu istrebljenja od ruku ljudskih bia, ali to nikada nisu pomenuli van Zemlje. U dobru i zlu, njihova sudbina sada je bila vezana uz ljudsku. Zemlja je pripadala oveanstvu sve dok se rasa ne preseli ili ne izumre. Za deset kolonijskih svetova ovek je dobio dozvolu na mnogo krae vreme, na osnovu sloenih eko-upravljakih planova. Po isteku tog vremena, kolonisti e morati da odu sa Atlasa.

"etiri stotine miliona godina", mrmljao je Kraidaiki. "To je neobino dugo vreme bez ponovne procene ovog sveta." "Slaem se!" povikao je arli Dart, sada potpuno oporavljen od napada. "A ta ako vam kaem kako ima znakova da je Kitrup zauzimala mainska civilizacija pre jedva trideset hiljada godina? Bez ikakvog navoda u Biblioteci?" Hikahi se dokotrljala blie. "Missslite da su te vae anomalije u planetnoj kori moda posledica prokrijumarene civilizacije, doktore Dart?" "Da!" povikao je. "Ba tako! Pun pogodak!" Svi znate da mnoge eko-osetljive rase grade samo vea postrojenja du zona podvlaenja u kori planete. Na taj nain, kad planeta kasnije ostane naputena, svi tragovi nastanjenosti brzo e nestati pod tektonskim ploama. Mnogi misle da je to razlog zato nema tragova ranijih zadravanja na zemlji." Hikahi je klimnula glavom. "A ako se neka vrsta naselila ovde bez dozvole...?" "Gradili su u zoni podvlaenja! Biblioteka poseuje planete svakih nekoliko epoha. Znaci najezde na planetu dotle bi nestali pod zemljom!" impanza je nestrpljivo gledao sa holografskog ekrana. Kraidaikiju je bilo teko da sve to ozbiljno shvati. Po arliju je to zvualo kao detektivska priica! Jedino to je u ovom sluaju zloinac bila cela civilizacija; putokaz su bili gradovi, a tepih pod koji su unuti dokazi bila je kora planete! Savreni zloin! Na kraju krajeva, aca sa ugla navraa ovamo svakih par miliona godina, a onda e ve biti prekasno. Kraidaiki je shvatio da je svaka od metafora koje je primenio bila ljudska. Pa, to se moglo i oekivati. Bilo je prilika, na primer, kod leta kroz zakrivljeni svemir, kada su delfinske analogije bile pogodnije. Ali, kad se razmilja o manijakoj politici Galaktinaca, dobro je imati za sobom mnogo odgledanih starih ljudskih krimi-filmova i jo vie proitanih tomova ljudske istorije. Sad su Brukida i Dart raspravljali o nekom tehnikom pitanju... a Kraidaiki je mogao da razmilja samo o ukusu vode oko Hikahi. Strano je eleo da je pita da li taj miris znai ono to je on mislio da znai. Da li je koristila parfem, ili je to bio prirodni feromon? S mukom se prisilio da se vrati razgovoru. Pod normalnim okolnostima, arlijevo i Brukidino otkrie bilo bi uzbudljivo. Ali ovo nema nikakve veze sa spasom mog broda i posade, niti sa dostavljanjem naih podataka Zemaljskom veu. ak je i zadatak na koji sam poslao Kipirua i Toija, da pomognu u proceni pre-razumnih domorodaca, mnogo znaajniji od lova na tajanstvene tragove u prastarom tuinskom kamenju. "Izvinite, kapetane. ao mi je to kasnim. Ipak, neko vreme sam vas sluao." Kraidaiki se okrenuo da pogleda doktora Meca koji je lebdeo kraj njega. Suvonjavi, sedi psiholog polako se probijao kroz vodu, povremeno izjednaujui mali negativni potisak. Blago isturen stomak proirivao je pristali kraj njegovog uglaenog, smeeg ronilakog odela. "Dobro ste doli i kad kasnite, doktore Mec. Drago mi je to ste uspeli da doete." Brukida i Dart su i dalje raspravljali, sada o stepenu zagrevanja usled radijacije, o gravitaciji i o meteorskim udarima. Hikahi je oito bila opinjena time. Kraidaiki se udio to nije uo oveka kako se pribliava. Mec je obino pravio buku koja se mogla uti na pola broda. Ponekad je zraio zujanje od dva kiloherca iz

desnog uha. Sada se jedva osealo, ali ponekad je bilo prilino neprijatno. Kako je taj ovek mogao toliko dugo da radi sa delfinima, a da ne ublai taj problem? Sad poinjem da zvuim kao arli Dart! Ljutnuo se na sebe. Ne budi dangrizav, Kraidaiki! Zazvidao je strofu koja je odjeknula samo u njegovoj lobanji. * Oni to ive Svi vibriraju, * Svi, * I pomau svetu Da peva * "Kapetane, zapravo sam doao ovamo iz drugog razloga, ali Dartovo i Brukidino otkrie moda se odnosi na ono to imam da kaem. Moemo li razgovarati nasamo?" Kraidaiki je postao bezizraajan. Uskoro e morati da se odmori i razmrda. Prekomerni rad ga je iscrpljivao, a to bi moglo tetiti 'Brazdau'. No, sa ovim ovekom moralo se oprezno postupati. Mec mu nije mogao zapovedati, ni na 'Brazdau' ni drugde, ali imao je mo, i to veoma veliku. Kraidaiki je znao da je njegovo sopstveno pravo na razmnoavanje zajemeno, bez obzira na to kako se ova misija okona. Ipak, Mecova procena imala je teinu. Svaki delfin na brodu ponaao se to je 'razumnije' mogao u njegovoj blizini. ak i kapetan. Moda sam zato odlagao sukob, pomislio je Kraidaiki. Pa ipak, uskoro e primorati doktora Meca da mu odgovori na neka pitanja u vezi sa odreenim lanovima posade 'Brazdaa'. "Vrlo dobro, doktore", odgovorio je "Samo trenutak. Mislim da sam ovde zavrio." Klimnuo je glavom Hikahi i ona je doplivala do njega. Nasmeila se i mahnula Mecu grudnim perajima. "Hikahi, molim te zameni me ovde. Daj mi jo najvie deset minuta pre nego to ukratko izloi njihove predloge. Kroz jedan sat doi u rekreacioni bazen 3-A da mi podnese izvetaj." Odgovorila je onako kako joj se on obratio - brzim, izvijenim podvodnim anglikim. "Razumem, kapetane. elite li jo neto?" Prokletstvo! Kraidaiki je znao da je Hikahin sonar otkrio njegovo seksualno uzbuenje. To je na mujaku lako primetiti. On bi morao da otvoreno sonarom pregleda njenu unutranjost, a to ne bi bilo utivo. Kako sve to mora da je bilo jednostavno u starim vremenima! Pa, za jedan sat e saznati ta ona ima na umu. Jedna od kapetanskih povlastica bila je da moe narediti da se rekreacioni bazen isprazni. Samo da ne bude uzbune do tada! "Ne, nita vie za sada, Hikahi. Nastavite." Otresito je salutirala rukom svog oklopa. Brukida i arli su jo raspravljali, kada se Kraidaiki ponovo obratio Mecu. "Hoe li biti dovoljno nasamo ako poemo okolnim putem do mosta, doktore? Voleo bih da obiem Takata-Dima pre no to poem na druge poslove." "Odlino, kapetane. Ono to imam da kaem nee dugo trajati."

Kraidaiki je pazio da zadri smiren izraz. Da li se Mec smei zbog neeg konkretnog? Da li ga je zabavilo neto to je uo ili video? "Jo sssam zbunjen obrascem pojave vulkana du zone od tri hiljade kilometara gde se te dve ploe susreu", rekao je Brukida. Govorio je polako, delom zbog arlija, a delom zato to je bilo teko svaati se u oksivodi. Uvek je izgledalo da nema dovoljno vazduha. "Ako pogledate istraivake snimke koje smo nainili sa orbite, videete da su vulkani drugde po planeti rasporeeni ratrkano. Ali ovde su vrlo esti i svi su podjednako mali." arli je slegnuo ramenima. "Ne vidim kakve to veze ima, stari moj. Mislim da je to samo povelika sluajnost." "Ali to je, takoe, jedino podruje u kome se nalaze metalna brda, zar ne?" iznenada je ukazala Hikahi. "Ja nisam strunjak, ali svemirac naui da bude sumnjiav prema dvostrukim sluajnostima." arli je otvorio i zatvorio usta, kao da je hteo da progovori, ali onda se predomislio. No, konano je ipak rekao: "To je vrlo dobro. Da! Brukida, misli li da je tim koralnim biima moda potrebna neka hrana koju im moe obezbediti samo ovaj tip vulkana." "Moe biti. Na ssstrunjak za egzobiologiju je Deni Sadmen. Ona je sad na jednom od ostrva gde istrauje uroenike." "Mora nam uzeti uzorke!" arli je protrljao ruke. "Misli li da bi bilo previe zamoliti je da svrati do vulkana? Ne suvie daleko, naravno, posle onog to je Kraidaiki upravo rekao. Samo mali, malecki put." Hikahi se kratko, zvidukavo nasmejala. Momak je zaista imao ivaca! Pa ipak, njegovo oduevljenje bilo je zarazno, divno za rasterivanje briga. Kada bi bar mogla sebi da dozvoli ovakvo utoite od opasnog svemira: u apstrakcijama, kao arli Dart. "I proveru temperature!" Uzviknuo je arli. "Deni svakako moe toliko, posle svega to sam uinio za nju!" Kraidaiki je kruio u irokoj spirali oko oveka koji je plivao, isteui miie dok se izvijao i okretao. Pomou nervne komande ispravio je glavne manipulatore svog oklopa, kao to bi ovek protegnuo ruke. "Vrlo dobro, doktore. ta mogu da uinim za vas?" Mec je lagano plivao, sluei se samo nogama. Prijateljski je pogledao Kraidaikija. "Kapetane, verujem da je vreme da ponovo razmotrimo nau strategiju. Situacija se izmenila od naeg dolaska na Kitrup. Potreban nam je nov pristup." "Moete li biti odreeniji?" "Naravno. Kao to se sea, pobegli smo sa prenosne take kod Morgrana zato to nismo eleli da budemo uniteni u sedmostrukoj zasedi. Brzo si shvatio da ak i ako se predamo jednoj strani, to bi znailo da e ostati da navale na njih, to bi neizbeno dovelo i do naeg nestanka. U tom trenutku bio sam suvie spor da bih shvatio tvoju logiku. Sada je pohvaljujem. Razume se, tvoji taktiki manevri bili su savreni." "Hvala, doktore Mec. Naravno, izostavili ste jo jedan razlog za nae bekstvo. Imamo nareenje od Zemaljskog vea da sve svoje podatke saoptimo direktno njima, bez procurivanja uz put. Nae zarobljavanje svakako bi bilo 'procurivanje', zar ne?"

"Svakako!" Sloio se Mec. "Takva je bila situacija u kojoj smo doleteli na Kitrup, to sada smatram nadahnutim potezom. Po mom miljenju, stvar je samo loe sree to skrovite nije dejstvovalo kao to je predvieno." Kraidaiki se uzdrao od primedbe da se jo kriju u istom skrovitu. Opkoljeni su, ali jo nisu upali u neiju mreu. "Nastavite", podstakao ga je. "Pa, sve dok ima izgleda da izbegnemo zarobljavanje, tvoja strategija je dobra, ali stvari su se izmenile. Mogunost bekstva sada je ravna nuli. Kitrup je i dalje pogodan za sklonite od haosa bitke, ali nee nas dugo tititi kad se bude znao konani pobednik." "Hoete da kaete kako nema nade da izbegnemo konano zarobljavanje?" "Tano, Mislim da treba da razmotrimo nae prioritete i pripremimo planove za najneprijatnije mogunosti." "Koje prioritete smatrate vanim?" Kraidaiki je ve znao koji odgovor da oekuje. "Pa, opstanak ovog broda i posade, naravno. I podatke o proceni uspenosti i jednog i drugog! Na kraju krajeva, ta je glavna svrha naeg putovanja, je li?" Mec je prestao da pliva i uspravio se u vodi, posmatrajui Kraidaikija kao uitelj koji propituje aka. Kraidaiki je mogao da nabroji pet-est zadataka koji su postavljeni 'Brazdau', od provere verodostojnosti Biblioteke, do uspostavljanja kontakta sa potencijalnim saveznicima i vojno-obavetajnog rada Tomasa Orlija. Ti zadaci su bili vani. Ali glavna svrha ovog putovanja bila je da se utvrdi uspenost svemirskog broda sa delfinskom posadom i delfinskom komandom. 'Brazda' i njegova posada bili su opit. Ali kad su pronali Naputenu flotu, sve se promenilo! Nije mogao da potuje prioritete koji su mu dati na poetku puta. Kako to objasniti oveku kao to je Mec? Rasudnosti, zamisli se Kraidaiki, tvoja umetnost prela je beslovesnim zverima, a ljudi su izgubili razum... Ponekad je mislio da je i sam Bard morao biti napola delfin. "Razumem vae razloge, doktore Mec, ali ne razumem zato bi bila potrebna promena strategije. I dalje nas eka unitenje ako promolimo noseve nad Kitrupovo more." "Samo ako to uinimo pre nego to se tamo gore bude znao pobednik! A ako budemo mudro pregovarali, moemo obezbediti uspeh naeg zadatka!" Kraidaiki je nastavio svoju laganu spiralu, primoravi genetiara da ponovo zapliva prema ustavi mosta. "Moete li mi predloiti ta da ponudimo u pregovorima, doktore Mec?" Mec se nasmeio. "Za poetak, imamo podatak koji su Brukida i arls Dart bukvalno iskopali. Instituti nagrauju one koji izveste o ekolokim zloinima. Veina strana koje se bore oko nas jesu tradicionalni konzervativci one ili ove vrste i cenili bi nae otkrie." Kraidaiki se uzdrao da ne izrazi zvidukom svoje miljenje o ovekovoj naivnosti. "Nastavite, doktore", uglaeno je rekao. "ta bisssmo jo imali da ponudimo?" "Pa, kapetane, tu je i asnost nae misije. ak i ako nai porobljivai odlue da zadre 'Brazda' neko vreme, svakako e imati saoseanja za na zadatak. Uiti tienike da koriste svemirske brodove jedan od osnovnih zadataka uzdizanja. Sigurno e nas pustiti da poaljemo nekoliko ljudi i delfina kui sa naim podacima o proceni ponaanja, tako da se moe nastaviti napredovanje u budunost delfinskih brodova. Bilo kakav drugi

postupak sa njihove strane bio bi kao uplitanje stranca u odgajanje deteta zbog svae sa njegovim roditeljima!" A koliko je ljudske dece mueno i ubijeno zbog nekog greha njihovih roditelja u vaem srednjem veku? Kraidaiki je hteo da pita ko bi bio izaslanik koji bi poneo podatak o uzdizanju natrag na Zemlju, dok 'Brazda' ostaje zarobljen. "Doktore Mec, mislim da potcenjujete fanatizam umeanih strana. Ima li jo neto, moda?" "Naravno. Ostavio sam najvanije za kraj." Mec je dodirnuo Kraidaikijev bok da bi naglasio svoje rei. "Moraemo da razmotrimo treba li moda dati Galaktincima ono to ele." Kraidaiki je to oekivao. "Mislite, da odamo poloaj Naputene flote." "Da, i sve suvenire i podatke koje smo tamo pokupili." Kraidaikijevo lice ostalo je bezizraajno. Koliko li zna o Dilijaninom Herbiju, pitao se. Tako mi velikog Sanjara! Ali taj le je i izazvao nevolje! "Prisetiete se, kapetane, kratke poruke koju smo dobili sa Zemlje, u kojoj nam je nareeno da se krijemo i uvamo tajne podatke, ako je mogue! Reeno je i da koristimo sopstvene procene! Da li nae utanje zaista odlae ponovno otkrie tog Sargaskog mora izgubljenih brodova za due vreme, sad kad se zna da postoje? Nema sumnje da je pola pokroviteljskih rasa iz Pet Galaksija ve poslalo rojeve izviaa, pokuavajui da ponove nae otkrie. Ve znaju da treba da trae u slabo povezanom, mranom planetnom jatu. Samo je pitanje vremena kada e se spotai o pravi gravitacioni pliak, u pravom jatu." Kraidaiki je smatrao da bi se o tome moglo i raspravljati. Galaktinci su retko razmiljali na isti nain kao Zemljani i ne bi proveli istragu istim putem. To je pokazivala i duga neotkrivenost Flote. Pa ipak, Mec je, dugorono gledano, verovatno bio u pravu. "U tom sluaju, doktore, zato jednostavno ne otpoaljemo podatke Biblioteci? Tako bi postali javno dobro i vie nas se ne bi ticalo. Tako vano otkrie svakako bi trebalo da ispituje zvanini tim Instituta, zar ne?" Kraidaiki je bio sarkastian, ali shvatio je da mu se Mec pokroviteljski smei i da ga je sasvim ozbiljno shvatio. "Naivni ste, kapetane. Oni fanatici nad nama ne zarezuju ba mnogo nestabilne zakone Galaktinaca ako veruju da im je milenijum gotovo u rukama! Ukoliko svi saznaju gde se nalazi Naputena flota, jednostavno e premestiti bojno polje tamo! Ti prastari brodovi bie uniteni u unakrsnoj vatri, bez obzira na to koliko bilo mono to natprirodno zatitno polje koje ih okruuje. A Galaktinci e se i dalje upinjati da nas uhvate, za sluaj da smo slagali!" Stigli su do ulaza na most. Kraidaiki je tu zastao. "Dakle, bilo bi bolje da samo jedna od zainteresovanih grupa dobije podatke i nastavi sa prouavanjem Flote za svoj raun?" "Da! Na kraju krajeva, ta nam znai ta gomila plutajuih olupina? To je samo opasno mesto gde smo izgubili izviaki amac i dvanaest sjajnih delfina. Mi nismo oboavaoci predaka kao ti fanatini Itiji koji se bore za nas i ni najmanje nas se ne tie osim kao isto intelektualno pitanje - da li je Naputena flota ostavtina Praotaca, ili znak njihovog povratka! Siguran sam da ne vredi umreti zbog nje. Ako smo ita nauili za poslednjih dve stotine godina, bilo je to da mala grupa novajlija kao to smo mi sa Zemlje

mora da se sklanja sa puta kada odraslim momcima kao to su Soro i Gubru ponu da cure sline za neim!" Mecova seda kosa talasala se dok je tresao glavom od uzbuenja. Du vlasi su mu se stvarale penuavi oreoli mehuria. Kraidaiki nije eleo da ponovo pone da potuje Ignacija Meca, ali kad je oveka dovoljno obuzela strast da bi odbacio ukoenu fasadu, postao je gotovo dopadljiv. Na nesreu, Mec je greio iz osnova. Oglasio se sat na Kraidaikijevom oklopu i on je zaprepaeno shvatio koliko je zakasnio. "Imate zanimljive argumente, doktore Mec. Za sada nemam dovoljno vremena da bih dublje zaao u to, ali nita nee biti odlueno pre rasprave pred celokupnim osobljem na Savetu broda. Da li to zvui pravedno?" "Da, ini mi se, mada..." "I kad ve pominjemo bitku nad Kitrupom, moram da odem i vidim ta TakataDim ima da kae o njoj." Nije nameravao da provede toliko vremena sa Mecom. I nije planirao da propusti svoje odavno odlagano razdoblje rekreacije. Mecu se nije odlazilo. "Ah. Pomenuli ste Takata-Dima, pa me je to podsetilo ta sam jo hteo da iznesem. Zabrinut sam zbog nagovetaja drutvene izdvojenosti koju ispoljavalju odreeni opitni podtipovi. ale se da su odstranjeni iz drutva i da su nesrazmerno mnogo na dunosti." "Mislite na nekog od Stenosa, pretpostavljam." Mecu kao da je bilo neprijatno. "Govorni izraz koji izgleda da je uhvatio korena, iako svi delfini taksonomski pripadaju vrsti tursiops amicus..." "Svestan sam situacije, doktore Mec.", Kraidaiki se vie nije ustruavao da prekine oveka. "U pitanju je prefinjena dinamika grupe i ja primenjujem ono za ta verujem da je uspean nain za postizanje jedinstva posade." Svega je dvanaestak Stenosa pokazivalo nezadovoljstvo. Kraidaiki je pretpostavljao da je to uticaj atavizma pod stresom: opadanje razumnosti usled straha i pritiska. Onaj koji bi trebalo da bude strunjak, doktor Mec, izgleda da je smatrao kako veina 'Brazdaeve' posade ispoljava rasnu diskriminaciju. "Hoete li da kaete kako i Takata-Dim ima problema?" Upitao je Kraidaiki. "Naravno da ne. On je izvrstan oficir. Pominjanje njegovog imena me je podsetilo zato..." Mec je zastao. Zato to je Stenos, zavrio je u sebi Kraidaiki. Da li da kaem Mecu kako nameravam da unapredim Hikahi u vicekapetana? I pored svih sposobnosti, TakataDimova mrzovoljna povuenost predstavlja smetnju po moral posade. Ne smem imati takvog zamenika. Kraidaikiju je bolno nedostajala porunik Jahapa-Din, koja je poginula u Grozdastom pliaku. "Doktore Mec, poto ste ve poeli ovaj razgovor, primetio sam neslaganja izmeu psiho-biolokih profila odreenih lanova posade, utvrenih pre polaska, i njihovog kasnijeg ponaanja, ak i pre nego to smo otkrili Naputenu flotu. Ja nisam delfopsiholog, ali u nekim sluajevima sam siguran da dotini delfini uopte nije trebalo ni da se nau na brodu. Imate li objanjenje?" Mecovo lice je ostalo bezizrazno. "Nisam siguran da znam o emu govorite, kapetane."

Kraidaikijev oklop naglo se okrenuo kad se jedna ruka vijugavo ispruila da ga poee iznad desnog oka. "Imam jo poneto da obavim, ali mislim da u se uskoro pozvati na pravo komandanta i zatraiti da pregledam vae beleke. Samo informativno, naravno. Molim vas da ih pripremite za..." Prekinulo ga je melodino zujanje komunikatora na oklopu. "Da, sssluam!" Zauo se zujavi glas na Kraidaikijevom nervnom prikljuku. "Prekinite sve", odgovorio je. "Odmah dolazim." Kraidaiki prekide vezu. Uputio je sonarni signal prema ploi pored vrata. Ulaz se otvorio uz zujanje. "To je bio most", rekao je Mecu. "Vratio se izvia sa izvetajem od Tit i Tomasa Orlija. Potreban sam tamo, ali ponovo emo razgovarati o ovome, doktore, ussskoro." Kraidaiki je u dva mona zamaha peraja proao kroz vrata ustave na putu prema mostu. Ignacio Mec je posmatrao kapetanov odlazak. Kraidaiki sumnja, pomislio je. Posumnjao je da imam specijalna prouavanja. Moram neto da preduzmem, ali ta? Ovakvi uslovi, pod pritiskom opsade, obezbeivali su fantastine podatke, naroito u delfinima koje je Mec ubacio u posadu. No, sad se sve zapetljalo. Neki od subjekata pokazivali su simptome stresa kakve nikad nije predvideo. A sad, osim brige zbog fanatinih Itija, morao je da se suoi sa Kraidaikijevim podozrenjem. Nee biti lako ukloniti ga s puta. Mec je umeo da prepozna genija kada bi ga video, a naroito meu uzdignutim delfinima. Da je bar on jedan od mojih, mislio je. Kad bih makar ja bio zasluan za to. 23. DILIJAN Brodovi su leali u prostoru kao rasute inuve, mutno odraavajui slabo svetlucanje Mlenog Puta. Najblie zvezde bili su mutni crvenkasti starci iz malog zvezdanog jata, strpljivi i jalovi ostaci iz prve epohe stvaranja zvezda - lieni planeta i metala. Dilijan se zamislila nad fotografijom, jednom od est koje je 'Brazda' poslao kui sa mesta koje je izgledalo kao zabaen i nezanimljiv gravitacioni zaton, daleko od utabanih staza. Jeziva, tiha armada, neosetljiva na sve njihove nedoumice; Zemljani nisu znali ta da misle o njoj. Flota ukletih brodova nije imala mesto u ureenom ustrojstvu Pet Galaksija. Koliko su ostali neprimeeni? Dilijan je spustila hologram u stranu i uzela drugi. Pokazivao je jedan od divovskih naputenih brodova izbliza. Velik kao mesec, upljikav i drevan, svetlucao je unutar slabog zraenja - zatitnog polja nesagledivih mogunosti. Oreol je prkosio analizama. Jedino su saznali da je to snano polje verovatnoe, neobine prirode. U pokuaju da pristanu uz jedan ukleti brod, na ivici domaaja polja, posada 'Brazdaevog' amca nekako je zapoela lananu reakciju. Izmeu prastarog diva i malog izviakog amca sevnula je blistava munja. Porunik Johapa-Din izvestila je da svi delfini imaju snane vizije i halucinacije. Pokuala je da se oslobodi, ali tako

dezorijentisana ukljuila je stazisne ekrane unutar nepoznatog polja. Eksplozija koja je nastala razorila je i mali zemaljski brod i ogromnu olupinu. Dilijan je spustila sliku i pogledala preko laboratorije. Herbi je i dalje leao uhvaen u mreu stazisa, lik neotkriven stotinama miliona godina - star nekoliko milijardi godina. Posle nesree, Tom Orli je sam izaio napolje i u kriom uneo tajanstveni ostatak kroz jednu od bonih ustava 'Brazdaa'. Plen koji nas je mnogo kotao, mislila je Dilijan, gledajui le. Puno smo platili za tebe, Herbi. Kad bih bar mogla da shvatim ta smo to kupili. Herbi je bio zagonetka koja je zasluivala zajedniko ispitivanje od strane velikih Instituta, a ne jedne usamljene ene na opkoljenom brodu daleko od kue. To je bilo osujeujue, ali neko je morao da se potrudi. Neko je morao pokuati da razume zato su se pretvorili u progonjene ivotinje. Bez Toma i sa Kraidaikijem zauzetim odravanjem posade i broda u radnom stanju, zadatak je bio njen. Ako ona to ne uradi, niko drugi nee. Polako je uila poneto o Herbiju... dovoljno da potvrdi da je telo veoma staro, da ima kostur za hodanje po kopnu i da brodska mikrobiblioteka i dalje tvrdi kako nita nalik na njega nikad nije postojalo. Podigla je noge na sto i izvukla sledeu fotografiju iz hrpe. Na njoj se jasno video, kroz ono svetlucavo polje verovatnoe, niz simbola ugraviranih na masivnom trupu. "Otvaram Biblioteku", objavila je. Od etiri holo-ekrana na njenom stolu, osvetlio se krajnji levi - onaj iznad koga se nalazio hijelogrif zrakaste spirale. "Sargaski dosje - potraga za referencama simbola. Otvori i iznesi promene." U znak odgovora, na zidu s njene leve strane pojavio se elegantan stubac teksta. Bio je obeshrabrujue kratak. "Pod-osoba: Bibliotekar Referenci - modus za pitanja", rekla je. Pregled podataka ostao je projektovan na zidu. Pored njega se uskovitlana ara slila u oblik zrakaste spirale. Zazvuao je dubok, miran glas. "Modus Bibliotekara Referenci, mogu li vam pomoi?" "Je li to sve to moe da mi da u vezi sa simbolima na boku naputenog broda?" "Potvrdno." Glas je bio hladan. Dikcija je bila pravilna, ali nije bilo ni traga pokuaju da se prikrije kako dolazi od minimalne osobe, delia brodskog programa Biblioteke. "Pretraio sam svoje zapise u potrazi za neim slinim ovim simbolima. Vi ste svesni, naravno, da sam ja vrlo mali mikroogranak, a da su ti simboli beskrajno promenljivi u vremenu. Ovaj pregled daje sve mogue reference koje sam naao unutar zadanih pokazatelja." Dilijan je pogledala kratak spisak. Bilo je teko poverovati. Iako neverovatno mala u poreenju sa planetnim ili podrunim ograncima, brodska Biblioteka sadravala je ekvivalent svih knjiga izdatih na Zemlji do pred kraj dvadeset prvog veka. Moralo je biti vie referenci u vezi sa ovim. Uzdahnula je. "Moralo je biti neto to je uzrujalo polovinu fanatika u Galaksiji. Moda slika Herbija koju smo otposlali. Moda ovi simboli. ta je od toga dvoga?" "Nisam opremljen za razmatranja", odgovorio je program. "Pitanje je bilo retorsko i svakako ne upueno tebi. Vidim da pokazuje korelaciju od trideset procenata izmeu pet simbola i religijskih hijeroglifa Saveza 'Abdikatora'. Daj mi pregled o Abdikatorima."

Glas je promenio ton. "Modus pregleda kultura..." "Abdikator je izraz izabran iz anglikog da oznai jednu od glavnih filozofskih grupacija u galaktinskom drutvu. Verovanje Abdikatora potie od mita o Tarzeusima iz petnaestog eona, priblino pre est stotina miliona godina, izrazito burnog, kada su Galaktinski instituti jedva preiveli vlastoljublje tri mone pokroviteljske rase (reference broj 97AcF109t, 97AcG136t, i 97AcG986s). Dve od ovih vrsta spadale su u najmonije i najagresivnije vojne sile u istoriji Pet Povezanih Galaksija. Trea vrsta odgovorna je za uvoenje nekoliko novih tehnika proizvodnje svemirskih brodova, ukljuujui i dananje standardne..." Biblioteka je prela na strogo tehniku raspravu o materijalima i proizvodnim metodama. Iako zanimljivo, to nije izgledalo bitno. Dotakla je prstom dugme za 'premotavanje' na stolu i pria se nastavila sa drugog mesta... "...pobednici su uzeli naziv koji bi se mogao prevesti kao 'Lavovi'. Uspeli su da se dokopaju veine prenosnih taaka i centara moi, kao i svih velikih Biblioteka. Dvadeset miliona godina njihova vlast je bila neosporna. Lavovi su se upustili u nekontrolisano irenje i kolonizaciju, to je dovelo do izumiranja osam od deset pre-tienikih rasa tog vremena u Pet Galaksija. Tarzeusi su pomogli da se okona ova tiranija tako to su pozvali u posredovanje est drevnih vrsta za koje se prerano mislilo da su izumrle. Njih est udruilo je snage sa Tarzeusima u uspenom protivnapadu galaktinskih kultura. Kasnije, kad su ponovo uspostavljeni Instituti, Tarzeusi su ispratili tajanstvene branioce u krajnji zaborav..." Dilijan je prekinula bujicu rei. "Odakle potie est vrsta koje su pomogle pobunjenicima? Jesi li rekao da su bile iezle?" Vratio se monitorski glas. "Sudei po zapisima iz tog vremena, bile su smatrane za iezle. elite li brojeve referenci?" "Ne. Nastavi." "Danas veina razumnjaka veruje da su tih est vrsta bili ostaci nezavrenog prelaska u kasniju fazu evolucije. Znai da nisu iezle same od sebe, nego su postepeno postale gotovo neprepoznatljive. I dalje su bile sposobne da se zainteresuju za ovozemaljska zbivanja kada bi situacija postala dovoljno ozbiljna. elite li da iznesem lanke o prirodnom menjanju vrsta?" "Ne. Nastavi. ta je bilo sa Abdikatorima?" "Abdikatori veruju da postoje izvesne duhovne rase koje blagoizvole preuzeti fiziki oblik, s vremena na vreme, preruene u naizgled normalne aktere uzdizanja. Ovi 'Veliki Duhovi' pojavljuju se kao pre-tienici, prolaze kroz ugovorni odnos, i na kraju postaju vodei meu pokroviteljima, a da nikad ne odaju svoju pravu prirodu. U sluaju preke potrebe, ipak, ove supervrste mogu brzo i neposredno da se umeaju u odnose izmeu smrtnika. Kae se da su Praoci najraniji, najpovueniji i najmoniji od tih Velikih Duhova. Naravno, to se sutinski razlikuje od uobiajene legende o Praocima, po kojoj su Najstariji napustili svoju Galaksiju pre mnogo vremena, obeavi da e se jednog dana vratiti..." "Stani!" Biblioteka je smeta zautala. Dilijan se mrtila nad izrazom 'Naravno, to se sutinski razlikuje...'

Besmislica! Verovanje Abdikatora bilo je samo varijanata iste osnovne dogme i gotovo da se nije razlikovalo od ostalih, milenijumima starih legendi o 'povratku' Praotaca. Ove prepirke podseale su je na stare religijske sukobe na Zemlji, kada su vernici mahnito raspravljali o prirodi svetog trojstva, ili o broju anela koji bi mogli da igraju na iodnoj glavi. Ovo neverovatno uzrujavanje nad nevanim delovima doktrine bilo bi gotovo smeno da bitka nije upravo trajala, na nekoliko hiljada kilometara iznad njih. Zapisala je u podsetnik da pokua sa unakrsnim ispitivanjen hinduistikih verovanja o inkarnacijama boanstva. Njihova slinost sa osnovnim stavovima Abdikatora nagnala ju je da se upita zato Biblioteka nije i to navela kao vezu, ili bar analogiju. to je dosta, dosta je. "Nis!" Pozvala je. Osvetlio se prvi ekran zdesna. Apstraktna ara svetlucavih estica pojavila se u otro ogranienoj zoni odmah iznad ekrana. "Kao to zna, Dilijan Baskin, poeljno je da Biblioteka ne sazna za moje prisustvo na ovom brodu. Uzela sam slobodu da je ogradim, tako da ne moe primetiti na razgovor. eli li da me pita neto?" "Naravno. Jesi li sasluala ovaj izvetaj?" "Sluam sve to radi ovaj brodski mikroogranak. To je moja osnovna dunost. Zar ti Tomas Orli nije nita objasnio?" Dilijan se jedva obuzdala. Stopalo joj je bilo suvie blizu uvredljivog ekrana. Spustila ga je na pod da bi izbegla iskuenja. "Nis", smireno je upitala, "zato mikroogranak Biblioteke frflja dok govori?" Timbrimska naprava antropomorfno je uzdahnula. "Doktore Baskin, gotovo svaka rasa sa kiseoninim disanjem, osim oveanstva, odviknuta je od semantike koja se kosi sa jezikom njihovih pokrovitelja, a na sve njih uticala je Biblioteka. Jezici Zemlje su po galaktinskim standardima udni i haotini. Problemi pri prevoenju galaktinskih arhiva na vau neubiajenu sintaksu su ogromni." "To znam! Itiji su u vreme Kontakta hteli da svi nauimo Galaktinski Sedmi. Rekli smo im da zadre svoje ideje za sebe." "Slikovito reeno. Umesto toga, ljudi su upotrebili neizmerna sredstva da bi prebacili zemaljski ogranak Biblioteke na angliki jezik i pri tome su unajmili Kantene, Timbrine i druge kao savetnike. No, i dalje ima problema, zar ne?" Dilijan je protrljala oi. Ovo nije nikuda vodilo. Zato je Tom verovao da je ova sarkastina maina iskoristiva? Kad god je htela da dobije jednostavan odgovor, ona je samo postavljala pitanja. "Jeziki problemi im slue kao izgovor ve vie od dva veka", rekla je. "Koliko e to jo trajati? Od Kontakta prouavamo jezik onako kako nije bio prouavan milionima godina! Hvatamo se ukotac sa nesavrenostima 'samoniklih' jezika kao to su angliki, engleski, japanski i uimo delfine i impanze da govore. ak smo imali uspeha i u kontaktiranju sa onim udnim biima, Solarijancima sa Zemljinog sunca! A Biblioteki institut i dalje tvrdi da je na jezik kriv za sve pogrene korelacije i traljavo prevedene podatke! Prokletstvo, pa Tom i ja govorimo po etiri ili pet galaktinskih jezika. Nije problem u jezikim razlikama. Ima neeg udnog u podacima koji su nam dati!"

Nis je neko vreme tiho zujala. Svetlucave estice slivale su se kao dva fluida koja ne mogu da se pomeaju, nego se spajaju i razdvajaju u kapljicama. "Doktore Baskin, zar niste upravo naveli glavni razlog za postojanje brodova kao to je ovaj, koji tumaraju svemirom traei omake u zapisima Biblioteke? A glavna svrha mog postojanja jeste da pokuam da uhvatim Biblioteku u lai, da pokuam da otkrijem jesu li najmonije pokroviteljske rase, kao to biste vi rekli, 'zamazale oi' mlaim razumnjacima kao to su ovek i Timbrimi?" "Pa zato mi onda ne pomogne?" Dilijan je zgrabila ivicu stola. Srce joj je ubrzano tuklo i iznenada je shvatila koliko je blizu da je savlada osujeenje. "Zato sam oarana nainom na koji ljudi posmatraju svet, doktore Baskin?" upitala je Nis. Glas joj je postao gotovo saoseajan. "Moji gospodari, Timbrimi, neobino su lukavi. Njihova prilagodljivost ih je odrala u ivotu u opasnoj Galaksiji. Pa ipak, i oni su zarobljeni u nainu razmiljanja Galaktinaca. Vi, Zemljani, sa novim pogledom na svet, moete da vidite i ono to oni ne mogu. Raspon ponaanja i verovanja meu disaima kiseonika je irok, ali iskustvo oveka gotovo je jedinstveno. Paljivo uzdignute tienike rase nikada ne prolaze kroz greke kakve su poinile vae ljudske nacije pre Kontakta. Te greke su vas nainile drugaijima." Dilijan je znala da je to istina. Rani ljudi i ene inili su razmetljive idiotluke gluposti koje nikad ne bi ni pale na pamet nekoj vrsti svesnoj zakona prirode. Tokom divljih stolea nastajala su neverovatna praznoverja. Nain vladanja, spletke, filozofije, isprobavani su i naputani. Kao da je Samonikla Zemlja bila planetna laboratorija nad kojom su vreni nizovi bezoseajnih i tajanstvenih opita. Nelogina i sramotna kad se posmatraju unazad, ovakava iskustva su obogatila modernog oveka. Malo rasa nainilo je tako mnogo greaka za tako kratko vreme i isprobalo toliko besmislenih reenja za beznadene probleme. Mnogi udljivi Itiji traili su zemaljske umetnike i dobro im plaali da bi ispredali prie kakave ne bi izmislio nijedan Galaktinac. Naroito su Timbrimi voleli ljudske fantastine prie, sa mnogo zmajeva, divova i arolija - to vie, to bolje. Smatrali su ih zastraujue grotesknim i slikovitim. "Mene ne obeshrabruje kada vas Biblioteka osujeuje. Meni je drago. Uim od vaih osujeenja! Ispitujete stvari koje celo galaktinsko drutvo uzima zdravo za gotovo. Gospoo Orli, ja vam pomaem samo sekundarno. Primarno sam ovde da vas posmatram kako patite." Dilijan je trepnula. To to je maina iskoristila drevan nain oslovljavanja moralo je imati svrhu - kao i taj razmetljivi pokuaj da je naljuti. Mirno je sedela i nadgledala struju sukobljenih oseanja. "Ovo nikuda ne vodi", frknula je. "Poeu da ludim. Ve se oseam sputana." Nis je svetlucala bez komentara. Dilijan je posmatrala estice kako se okreu i poigravaju. "Predlaete da ostavimo sve da odlei?" Konano je rekla. "Moda. I Timbrimi i ljudi poseduju nesvesni deo linosti. Moda treba ostaviti sve ovo da odlei neko vreme u mraku i pustiti nae skrivene delove da se pozabave time."

Dilijan je klimnula glavom. "Zamoliu Kraidakija da me poalje na Hikahino ostrvo. Uroenici su vani. Posle samog bekstva, mislim da su nam oni najvaniji." "Gledite je normalno, moralno sa galaktinskog stanovita, i zato mi nije zanimljivo". Nis je ve zvuala kao da se dosauje. Zaslepljujua slika pretvorila se u tamnu aru jureih linija. Okretale su se i spajale, slile se u jednu taku i nestale. Dilijan je uobrazila da je ula tih prasak kad je Nis otila. Kad je nala Kraidaikija preko komunikatora, kapetan ju je iznaeno pogledao. "Dilijan, tvoj psi radi prekovremeno? Upravo sam hteo da te zovem!" Uspravila se u seditu. "Vesti od Toma?" "Jessste. On je dobro. Zamolio je da te poaljem na zadatak. Moe li odmah doi ovamo?" "Kreem, Kraidaiki." Zakljuala je vrata laboratorije i pourila prema mostu. 24. GALAKTINCI Bei ohoan je jedino mogla udom da se udi veliini bitke. Kako li su fanatici uspeli da sakupe tolike snage za tako kratko vreme? Bein mali sintijski izviaki brod krstario je niz drevnu, kamenitu, mlaznu struju preostalu iza davno nestale komete. Sistem Kitsemenija plamteo je od jasnih bleskova. Njeni ekrani pokazivali su svuda unaokolo, mrsei se, potirui i ponovo razdvajajui. Saveznitva su se stvarala i raspadala kad god bi neka strana pomislila da je u prednosti. U krenjima pravila Instituta za civilizovno ratovanje nije bilo nikakve milosti. Bei je bila iskusan uhoda Sintijske Enklave, ali nikad nije videla ita nalik ovome. "Bila sam posmatra kod Pahlatutla, kad su tienici J'81eka raskinuli ugovornost na bojnom polju. Videla sam okraj Abdikatora i Pokorenih Saveznika u obrednom ratu. Ali nikada nisam videla ovako bezuman pokolj! Zar oni nemaju ponosa? Zar nemaju potovanja prema umetnosti rata?" ak i dok je posmatrala, Bei je videla kako se najjae saveznitvo raspada naglom izdajom, kad se jedan bok sruio na drugi. Gadljivo je frknula. "Verolomni fanatici", zagunala je. Zaulo se egrtanje sa police levo od nje. Posmatrao ju je red sitnih ruiastih oiju. "Ko je to rekao?" Streljala je oima male, hrkolike vazune, koji su virili kroz otvore svojih sopstvenih, malih, pijunskih kugli. Poeli su da trepu i veselo agore, ali nisu joj neposredno odgovorili. Bei je frknula. "Pa, u pravu ste, naravno. Fanatici su sposobni da brzo reaguju. Ne trae vreme u razmatranjima nego odmah deluju, za razliku od nas umerenijih, koji moramo da razmislimo pre nego to ita uinimo." Naroito uvek oprezni Sintijci, pomislila je. Zemljani bi trebalo da nam budu saveznici, ali mi prvo bojaljivo razgovaramo i razmiljamo, protestujemo kod vanih Instituta i uz velike trokove aljemo izviae da uhode fanatike. Vazuni su upozoravajue zaegrtali. "Znam!" obrecnula se. "Zar mislite da nemam pojma o svom poslu? Dobro, imamo osmatraku sondu pred sobom. Neka se jedan od vas pobrine za nju i nemojte me gnjaviti! Ne vidite da sam zauzeta?"

Oice su zatreptale. Jedan par je nestao kad se vazun povukao u svoj maleni brod i zatvorio ulaz. Sledeeg trenutka izviaki brod uzdrhtao je kad ga je sonda napustila. Sreno ti bilo, verni tienie, pomislila je. Sa lanom smirenou posmatrala je kako se vazunov brodi upuuje prema planetoidnom otpadu, prikradajui se osmatrakoj sondi koja im je leala na putu. Jedan nevani izvia, gorko je pomislila. Timbrimi se bore za ivot. Zemlja je opkoljena, polovina njenih kolonija je zauzeta, a mi Sintijci i dalje ekamo i gledamo, gledamo i ekamo, i samo ja i moja ekipa smo poslati kao posmatrai! Iznenada je blesnuo mali plamen, aljui jasne senke kroz asteroidni pojas. Vazuni su tiho, bolno uzdahnuli, brzo uutavi kad je Bei pogledala prema njima. "Ne sakrivajte svoja oseanja od mene, hrabri moji vazuni", promrmljala je. "Vi ste tienici i hrabri ratnici, a ne robovi. Oalite svoga druga koji je dostojno umro za nas." Pomislila je na svoj hladni, oprezni narod, meu kojima se uvek oseala kao stranac. "Oseajte!" zahtevala je, iznenaena sopstvenim ogorenjem. "Nije sramota brinuti za druge, mali moji vazuni. U tome moete nadmaiti svoje pokrovitelje, kada budete odrasli i osamostalili se!" Bei je upravila brod blie vodenom svetu gde je besnela bitka, oseajui se bliskijom svojim malim tienikim sadruzima nego sopstvenoj, uvek opreznoj rasi. 25. TOMAS ORLI Tomas Orli je posmatrao svoje blago: stvar koju je traio dvanaest godina. Izgledala je nedirnuta, prva te vrste koja je pala u ljudske ruke. Samo dva puta su ljudske posade dole do mikroogranaka Biblioteke projektovanih za druge rase, na brodovima unitenim u arkama tokom poslednjih dve stotine godina. Uvek su riznice bivale oteene. Pokuaji prouavanja bili su korisni, ali neka greka uvek bi dovela do samounitenja poluinteligentnih maina. Sada su prvi put naili na neoteenu napravu sa ratnog broda mone galaktinske pokroviteljske rase. I sada su prvi put imali uz sebe Timbrime, koji su im se pridruili u naizgled neostvarivom traganju za kljuem istine. Jedinica je predstavljala sivu kutiju, otprilike tri puta dva puta jedan metar, sa jednostavnim optikim ulazima. Na sredini jedne stranice nalazio se zrakasto-spiralni simbol Biblioteke. Bila je privrena na teretne saonice zajedno sa drugim plenom, ukljuujui i tri kalema verovatnoe, neoteena i nezamenjiva. Hanes Suezi e ih odvesti do 'Brazdaa', titei ih kao kvoka jaja. Tek kad ih bezbedno preda u ruke Emersona D'Anita, okrenue se i vratiti se nazad. Tom je ispisao rutinska uputstva na votanu tablu. Sa malo sree, posada na 'Brazdau' isporuie mikroogranak Kraidaikiju ili Dilijan bez preterane radoznalosti. Zalepio je tovarni list tako da zakloni oznaku Biblioteke. Njegovo zanimanje za zaplenjeni mikroogranak nije bilo naroito tajno. Prisutna posada mu je da pomogla ga izvue iz tenanijskog broda. No, to ih manje bude znalo za pojedinosti, to bolje. Naroito ako na kraju ipak budu zarobljeni. Ukoliko budu sledili njegova uputstva, jedinica e biti uglavljena u komunikator u njegovoj kabini, pa e spolja posmatrano izgledati kao obian ekran komunikatora.

Verovao je da e ovo ostaviti utisak na Nis. Tom je poeleo da bude tamo kada naprava Timbrima otkrije emu ima pristup. Uobraena maina verovatno e ostati bez rei bar pola dana. Nadao se da ipak nee biti suvie zapanjena. Hteo je neto da sazna to pre. Suezi je ve spavao, privezan uz svoj dragoceni tovar. Tom je proverio da su uputstva dobro osigurana, pa je zaplivao prema strmoj steni koja se nadnosila nad oteeni tuinski zvezdani brod. Neodelfini su se tiskali oko olupine, vrei precizna merenja unutranjosti i spoljanosti. ekalo se Kraidaikijevo nareenje, pa da pone opte demontiranje, posle koga e omota ogromnog bojnog broda ostati samo prazna upljina. Do sad je izvia koga su poslali nazad morao stii na 'Brazda' sa poetnim izvetajem, a saonice bi se morale ve vraati novom preicom koju su otkrili, donosei od kue monofilamentni komunikator. Otprilike na pola puta trebalo bi da se sretnu sa tovarnim saonicama punim plena. To je sve podrazumevalo da je 'kua' jo tamo. Tom je pretpostavljao da borba jo besni nad Kitrupom. Svemirski rat je spor proces, naroito ako ga vode dalekovidi Galaktinci. Moda e i dalje trajati godinu ili dve, iako je sumnjao u to. Posle toliko vremena svakako bi stigla pojaanja i sve bi se pretvorilo u rovovski rat. Teko da bi udrueni fanatici dopustili da doe do toga. U svakom sluaju, posada 'Brazdaa' mora se ponaati kao da e rat biti zavren za koji dan. Imae izgleda sve dok bude trajala zbrka iznad njih. Tom je jo jednom pretresao u glavi ceo plan i doao do istog zakljuka. Nije bilo drugog izbora. Postojala su tri mugua puta za izbavljanje iz zamke u kojoj se nalaze - spasioci, pregovori i lukavstva. Bilo je lepo zamiljati spasioce. No, sama Zemlja nije imala snage koje bi mogle da dou i izbave ih. Zajedno sa svojim saveznicima, moda bi mogla da se suprotstavi jednoj od pseudoreligijskih stranaka u bici nad Kitrupom. Mogli bi intervenisati Galaktinski instituti. Postojei zakoni zahtevali su da 'Brazda' podnese izvetaj direktno njima. Nevolja je bila to Instituti imaju malo sopstvenih snaga. Kao i svetske vlade zbog kojih je Zemlja gotovo izumrla u dvadesetom veku, Insituti su se oslanjali na javno mnenje i dobrovoljake vojne jedinice. Veina 'umerenih' moda e konano odluiti da otkrie 'Brazdaa' treba da pripadne svima, ali Tom je znao da bi bile potrebne godine dok se ne sklope neophodna saveznitva. Pregovori su nudili isto tako malo nade kao i spasioci. U svakom sluaju, Kraidaiki je imao Dilijan, Hikahi i Meca da mu pomognu ako ikada doe do pregovora sa pobednikom svemirske bitke. Tom im nije bio potreban za to. Preostali su jo promuurni planovi i prepredene varke... nalaenje naina da se nadmudri naprijatelj kada spasioci i pregovori zakau. A to je moj posao, pomislio je. Ovde je okean bio dublji i tamniji nego u podruju na svega pedeset kilometara istono, gde su nizovi metalnih planina nicali iz breuljkastih pliaka du ivica tankih tektonskih ploa. U oblasti odakle je spasena Hikahina ekipa, voda je bila obogaena metalima zbog lanca poluaktivnih vulkana. U ovom kraju nije bilo pravih metalnih brda, a odavno mrtva vulkanska ostrva bila su sprana sve do povrine vode.

Kad je odvratio pogled od izubijanog tenanijskog broda i tragova pustoenja koje je nainio pre nego to se smirio, Tom je zakljuio da je okolina umirujua i da njena lepota donosi spokoj. Izdanci morske trave koji su plivali na povrini i njihali se, nalik na kukuruznu svilu, podsetili su ga na boju Dilijanine kose. Orli je pevuio za sebe melodiju koju bi malo koje ljudsko bie moglo da izvede. Mali genetski ugraeni sinusi odjekivali su mu unutar lobanje, aljui tih napev kroz vodu oko njega. * Dok spavam, tvoja briga Me dotie, * Tamo gde joj, budan, ne doputam * Izdaleka, Pozvau te * I dotai kada spava * Naravno, Dilijan nee moi da uje pesmu koju joj je posvetio. Njegove psimoi bile su prilino skromne. Ipak, moda e moi da uhvati nagovetaj. Delfinska pratnja okupila se oko saonica. Suezi se probudio i sad je sa porunikom Tit proveravao svoje veze. "Volela bih kad bi jo jednom razmislio", gotovo je preklinjala kad su se sreli. "Biu otvorena. Tvoje prisustvo dobro je za moral. Ako nessstane, to e biti veliki udarac." Tom se nasmeio i spustio joj ruku na bok. Ve je bio naisto sa tim koliko su mu mali izgledi za povratak. "Ne vidim drugi izlaz, Tit. Sve ostale delove mog plana mogu izvriti drugi, ali ja sam jedini koji moe da zabaci udicu. Zna to i sama. Osim toga", nasmeio se, "Kraidaiki e imati jo jednu priliku da me pozove nazad ako mu se plan ne dopadne. Zamolio sam ga da poalje Dilijan na Hikahino ostrvo, sa jedrilicom i zalihama koje su mi potrebne. Ako mi ona kae da je odgovor odrian, vratiu se na brod pre tebe." Tit je odvratila pogled. "Sssumnjam da e odbiti", zazvidala je tiho, gotovo neujno. "Je li? A zato?" Tit je, sa oklevanjem, odgovorila na trinarnom. * Kraidaiki je voa I stareina * Ipak, znamo da postoje Tajne naredbe * Tom je uzdahnuo. Evo opet sumnje da Zemlja nikad ne bi dopustila prvom delfinskom brodu da poe na zadatak bez prikrivenog ljudskog nadzora. Prirodno, veina glasina bile su usredsreene na njega. To je bilo glupo, jer je Kraidaiki izvrstan kapetan. Osim toga, to je umanjivalo znaaj jedneog od svrha putovanja: umanjivalo je oigledan dokaz koji bi ulio samopouzdanje pokolenjama neodelfina. * Iz mog odlaska -

Tada naui, * Da je kapetan Tvoj na 'Brazdau' * Tit mora da je bila pri kraju zaliha vazduha uzetog iz komore pri saonicama. Iz otvora za disanje odvajali su joj se mehurii. Ipak ga je spokojno pogledala i odgovorila na anglikom. "Dobro. Kad Suezi ode, poi svojim putem. Mi nassstavljamo posao ovde dok ne stignu nareenja od Kraidaikija." "U redu." Tom je klimnuo. "I dalje se slae sa ostatkom plana?" Tit se okrenula oborenih oiju. * Kinink i logika Zajedno * Pevaju o tome * Plan je sad jedini Izmeu * Nas i nae sudbe * Posluaemo ga * Tom je pruio ruke da je zagrli. "Znao sam da mogu raunati na tebe, divna stara ribo-lovko. Ni najmanje se ne brinem. Hajde sad da se oprostimo sa Hanesom, pa da poem. Ne bih voleo da Dil stigne na ostvo pre mene." Zaronio je prema saonicama. Tit je zaostala iza njega za tenutak. Iako joj je vazduh u pluima postao ustajao, mirno je leala, gledajui ga kako se udaljava. Njeni sonarni coktaji sustigli su ga dok se sputao. Milovala ga je svojim sluhom i pevala tihi rekvijem. * Prostrli su mree Da nas uhvate, * Ali imamo tebe Da ih presee. * Dobri Hodau, Uvek e * Sei mree Iako e te To kotati ivota ... * 26. KRAIDAIKI oveku odgajenom samo na ljudskom engleskom bilo bi teko da razume i najpravilniji angliki, ak i kad bi ga neodelfin paljivo izgovarao. Sintaksa i mnogi koreni rei bili su isti, ali Londonac iz presvemirskog doba smatrao bi zvuke isto tako udnim kao i glasove koji su ih izgovorili.

Izmenjeni otvor za disanje sluio je delfinima i za stvaranje zviduka, coktaja, samoglasnika i nekih suglasnika. Sonarni i mnogi drugi zvuci nastajali su u sloenim rezonantnim upljinama unutar lobanje. Pri govoru, ovi odvojeni organi nekad su bili usklaeni, a nekad nisu. ak i u najboljem sluaju, uvek je bilo produenih zvunih samoglasnika. Govor je bio umetnost. Trinarni je sluio za oputanje, za matanje i line razgovore. Zamenjivao je i znatno proirivao Primalni delfinski. Ali angliki je vezivao neodelfine za svet uzroka i posledica. Angliki je bio jezik kompromisa izmeu galasovnih mogunosti dveju rasa sveta ruku i vatre oveka i lebdeih legendi Kitovskog Sna. Govorei ga, delfin se izjednaavao sa veinom ljudi u analitikom miljenju, razmatranju prolosti i budunosti, planiranju, korienju alata i voenju ratova. Neki promiljeniji ljudi pitali su se da li je stvaranjem anglikog delfinima zaista uinjena usluga. Dva neodelfina nasamo bi mogla govoriti zgusnutu verziju anglikog, ne hajui za to da li zvuci odgovoraju engleskim reima. Preli bi na uestalosti neujne za ljudsko uho, a suglasnici bi gotovo nestali. Kinink je to dopuptao. Bila je vana semantika. Ako su gramatika, logika na dva nivoa i vremenska orijentacija bili angliki, jedino su bili bitni konkretni ishodi. Kad je Kraidaiki primio Hikahin izvetaj, namerno je govorio ublaenom verzijom delfinskog anglikog. Hteo je primerom da joj pokae kako je u pitanju lini razgovor. Sluao ju je, isteui miie, ronei i jurcajui tamo-amo po rekreacionom bazenu. Hikahi je izlagala izvetaj o planetolokom sastanku, uivajui u slatkom mirisu pravog vazduha u svojim glavnim pluima. Povremeno bi prekinula i ubrzala uz Kraidaikija da se razmrda pre nego to nastavi. U ovom trenutku njene rei nisu ni najmanje liile na ljudski govor, mada bi dobar zapisiva glasova mogao da ih prevede. "...vrlo je zagrejan za to, kapetane. Zapravo, arli predlae da ostavimo ovde malu istraivku ekipu sa drugim amcem, ak i ako 'Brazda' pokua sa bekstvom. I Brukida je zainteresovan za to. Bila sam pomalo zbunjena." Kraidaiki je proao ispred nje i odtektao brzo pitanje. "A ta bi bilo sa njima ako ih ostavimo, a zarobe nas?" Ponovo je zaronio i ubrzao prema suprotnom kraju bazena. "arli misli da bi on i ostavljena ekipa mogli da se proglase za neborce, kao i Sahotova grupa na ostrvu. Kae da je bilo takvih sluajeva. Na taj nain, deo misije ostao bi ouvan, bez obzira na to ta se desilo sa nama." Rekreaciona prostorija bila je u centrifugalnom prstenu 'Brazdaa', sada nagnuta za oko deset stepeni. Zidovi su bili iskoeni i Kraidaiki je morao da pazi na pliake u ulaznom delu. Na vodi su leale lopte, obrui i sloene igrake. Kraidaiki je brzo zaronio ispod hrpe lopti i iskoio iz vode. Obrnuo se dok je leteo kroz vazduh i pao je u vodu na lea, uz pljusak. Pod vodom se opet okrenuo, izdigao se na povrinu i uspravio, snano udarajui repom. Zadihan, jednim okom je posmatrao Hikahi.

"Ve sam razmiljao o tome", rekao je. "Mogli bismo da ostavimo i Meca sa njegovim belekama. Dao bih trideset haringi i desert od sardele samo da ga skinem sa repa." Skliznuo je nazad u vodu. "teta to je takvo reenje nemoralno i nepraktino." Hikahi je izgledala zbunjeno dok je pokuavala da razume njegove misli. Kraidaiki se oseao mnogo bolje. Osujeenje koje je dostiglo vrhunac dok je sluao poruku Toma Orlija sada je nestalo. Mogao je da odloi, za neko vreme, potitenost koju je osetio dok je sluao ovekov plan. Ostalo je jo samo da se saslua zvanino miljenje Saveta broda. Nadao se da e neko imati bolju ideju, iako je sumnjao da je to mogue. "Razmisli", zatraio je od porunika. "Proglaavanje za neborce vredelo bi ako mi budemo ubijeni ili zarobljeni, ali ta ako mi pobegnemo i povuemo za sobom nae drage Itije?" Hikahi je malo opustila vilicu - gest pozajmljen od ljudi. "Naravno. ujem. Kitsemeni je veoma izdvojen. Postoji mali broj puteva za dolazak i odlazak. Drugi amac najverovatnije nee moi da se vrati u civilizaciju ako ostane sam." "to bi znailo?" "Postali bi brodolomci, na smrtonosnoj planeti, sa minimalnom medicinskom opremom. Izvinjavam se zbog nedostatka predvianja." Lako se okrenula, pruajui mu levo grudno peraje. To je bila civilizovana verzija drevnog gesta pokornosti, kao to su ljudski studenti plaljivo klimali glavom profesorima. Sa malo sree, Hikahi e jednog dana komandovati brodovima mnogo puta veim od 'Brazdaa'. Kapetan i uitelj u Kraidakiju bio je ponosan na njenu skromnost i bistrinu. No, postojalo je jo neto u njemu to joj je namenilo jo jedan zadatak. "Pa, uzeemo njihovu zamisao u razmatranje. U sluaju da moramo brzo prihvatiti plan, pobrini se da amac bude snabdeven. I pod straom." Oboje su znali da je lo znak kada mere predostronosti moraju postojati i unutar broda. Jarko prugasti gumeni prsten plovio je pored njih. Kraidaiki je osetio potrebu da ga pojuri... a hteo je da potisne Hikahi u ugao i mazi je sve dok... stresao se. "to se tie daljih tektonskih istraivanja", rekao je, "to ne dolazi u obzir. Dilijan Baskin je pola na tvoje ostrvo da ponese zalihe Tomu Orliju i pomogne Deni Sadmen u prouavanju uroenika. Kad se vrati, moe doneti uzorke stenja za arlija. To e morati da mu bude dovoljno. Mi ostali biemo veoma zauzeti im nam Suezi donese ouvane delove." "Suezi je siguran da je u olupini naao ono to nam je potrebno?" "Prilino siguran." "Taj novi plan znai da emo morati da pomerimo 'Brazda'. Ukljuivanje maina moglo bi nas odati. No, pretpostavljam da nemamo izbora. Poeu da planiram pokretanje broda." Kraidaiki je shvatio da to nikuda ne vodi. Ostalo je jo malo vremena, najvie nekoliko sati do Suezijevog dolaska, a on je razgovarao sa Hikahi na anglikom... primoravajui je linim primerom da kruto i paljivo razmilja! Nikakvo udo to ne vidi nikakav nagovetaj, nikakav gest, nikakav mig da li bi njegov pokuaj bio prihvaen ili odbijen.

Odgovorio joj je na trinarnom. * Samo emo poi Ispod vode * Do slomljenog broda Tihog, praznog * Uskoro, dok bitka Ree tamu * Ispunjava svemir Bleskom ognja * Za vreme dok Orli Seka mrea * Daleko od nas ini Pokuaje * Daleko od nas Trai Otkrovenje * Da rastera ajkule Da bi nas zatitio * Hikahi je zurila u njega. Ovo je bilo prvi put da je ula o tom delu Orlijevog plana. Kao i mnoge enke na brodu, Hikahi je gajila platonsku naklonost prema Tomasu Orliju. Trebalo je da joj saoptim novosti nenije, ili da saekam jo malo! Trepnula je jednom, dvaput, a onda je zatvorila oi. Poela je polako da tone, tiho jadikujui. Kraidaiki je zavideo ljudima na rukama koje su mogle da grle spustio se za njom dotiui je vrhom tuponose njuke. * Ne oplakujmo Snanog letaa * Njegove pesme Pevae mnogi * Hikahi je tuno odgovorila. * Da, ja, Hikahi Cenim Orlija * I kapetana I svu posadu * Sve je gotovo Ali ja alim * Dilijan Baskin Lei-telicu * Gubitak je njen -

I njena tuga * Posramljen, Kraidaiki je osetio da ga zastire veo utuenosti. Zatvorio je oi i vode su mu poslale odjek podeljene tuge. Dugo su leali jedno uz drugo, izdiui se da udahnu i ponovo se sputajui. Kraidaiki je bio daleko u mislima kad je konano osetio da se Hikahi odvojila od njega. Ubrzo se vratila, neno se tarui o njegov bok i paljivo ga grickajui malim, otrim zubima. Kraidaiki je, u poetku protiv svoje volje, osetio da mu se raspoloenje vraa. Prevrnuo se na bok i spustio dug uzdah pun mehuria kad je njeno maenje postalo izazovnije. Voda je dobila sreniji ukus kad je Hikahi zapevuila poznatu pesmu, izvedenu iz jednog od najstarijih primalnih signala. Znaila je, izmeu ostalog, i 'ivot ide dalje'. 27. OSTRVO No je bila tiha. Kitrupovi brojni mali meseci podizali su niske plime uz metalne litice stotinak metara daleko. Uvek prisutni vetrovi, koji su bez prepreka prelazili preko planetnog okeana, naletali su na drvee i mrekali lie. Ipak, u poreenju sa onim na ta su navikli proteklih meseci, vladala je teka tiina. Nije bilo sveprisutne buke motora koja ih je pratila od Zemlje, neprekidnog zujanja i kljocanja mehanikih naprava, ni povremenih zadimljenih praskova usled kvara. Nestali su i piskavi, zujavi uzdasi delfinskih razgovora. ak su i Kipiru i Sahot bili odsutni. Dvojica delfina pridruila su se preko noi kitrupskim uroenicima u pomorskom lovakom pohodu. Povrina metalnog brda bila je gotovo pretiha. Ono malo zvukova kao da su bili veiti. More, priguena tutnjava udaljenog vulkana... Kroz no se pronelo neno cviljenje, praeno vrlo tihim zadihanim jecajem. "Eto ih opet", uzdahnula je Deni, ne marei naroito hoe li je Toio uti. Zvuci su dolazili sa istine na junom delu ostrva. Preostalo dvoje ljudi pokualo je da nae mir to je dalje mogue od uroenikog sela i otvora tunela. Deni je zaalila to ne mogu da odu jo dalje. Zauo se smeh, slab ali jasan. "Nikad nisam ula nita slino", uzdahnula je. "Toio je pocrveneo i dodao jo drva u vatru. Par na susednoj istini imao je pravo na svoju samou. Razmiljao je da li da to kae Deni. "Pa oni su kao zeevi!" Deni je htela da zvui zlobno i pomalo zavidljivo, ali ispalo je samo gorko. Toio je to primetio. Iako je znao da ne bi trebalo, ipak se oglasio. "Deni, svi znamo da ljudi spadaju u seksualne prvake Galaksije, mada su nas neki od naih tienika pretekli u tome." Gurnuo je tap u vatru. To je bilo prilino drsko rei. Osetio se kao nitarija ohrabrena zbog noi i eleo je da vatrom razbije napetost. "ta si time hteo da kae?" Deni ga je otro pogledala.

Toio se igrao tapom. "Paaa... postoji reenica u staroj drami... 'Ni tvoj delfin nije bio poudniji!' ekspir nije bio prvi koji je poredio sposobnosti dva najinteligentnija sisara. Ne verujem da e neko smisliti nain da se to izmeri, ali ponekad se pitam da nisu takve sklonosti preduslov inteligencije. Naravno, to je samo jedna od mogunosti. Ako uzme u obzir i ono to galaktinci kau o uzdizanju..." Priao je dalje, udaljavajui se polako od podbadanja, jer je primetio da je Deni malo nedostajalo da razbije svoju hladnou pre nego to se okrenula i odvratila pogled. Uspeo je! Poeo je igru i dobio je! Bila je to mala pobeda u igri za koju se pitao da li e ikad moi da uestvuje u njoj. Umetnost peckanja je za Toija uvek bila jednostrani doivljaj i uvek je izvlaio deblji kraj. Nadmudriti privlanu stariju enu vetim razgovorom i sagledanjem njene naravi, bila je prava majstorija. Nije smatrao da je bio surov, mada je malo okrutnosti moda i bilo deo igre. Jedino je zasigurno znao da je ovo jedini nain da navede Deni Sadmen da se vie ne ponaa prema njemu kao prema detetu. Ako je zbog toga morala malo da strada njihova uzajamna naklonost, utoliko gore. Ma koliko Toio ne voleo Sahota, bilo mu je drago to mu je fin obezbedio oruje da naini pukotinu u Deninom oklopu. Hteo je da pokua jo jednom, kad se oglasila Deni. "ao mi je, To. Volela bih da ujem nastavak, ali idem u krevet. Imaemo teak dan sutra, lansiraemo Tomovu jedrilicu, pokazati Kikve Dilijan i isprobavati onog prokletog arlijevog robota. Predlaem da i ti odspava." Okrenula se i umotala u vreu za spavanje na drugom kraju logora, blizu osmatranica. "Tako je", rekao je Toio, moda malo previe revnosno. "I ja u tako uiniti, Deni. Laku no. Lepo sanjaj." utala je, leima okrenuta svetlucanju vatre. Toio nije znao da li je budna ili spava. Voleo bih da ljudi imaju bolje psi-sposobnosti, pomislio je. Kau da telempatija ima i loih strana, ali sigurno bi bilo lepo ponekad znati ta se deava u neijoj glavi. Bio bi mnogo manje zabrinut kada bih znao na ta ona misli... ak i kad bih otkrio da me jednostavno smatra za bezobrazno derite. Pogledao je uvis, u nebo pokriveno krpastim oblacima. Kroz praznine izmeu njih probijale su se zvezde. Na dva mesta videle su se magline kojih prethodne noi nije bilo - znak da bitka i dalje besni. Presijavale su se u svim vidljivim bojama, a verovatno i izvan podruja vidljive svetlosti. Toio je zahvatio akom metalno-silikatnu prainu i pustio je da mu kroz prste sipi na ar. Iskre metala treperile su kao zaarene konfete, kao zvezde padalice. Otresao je dlanove i zavukao se u svoju vreu. Leao je zatvorenih oiju, oklevajui da pogleda zvezde i razmatra svoje ponaanje. Umesto toga, sluao je zvuke vetra i talasa u noi. Bili su pravilni i umirujui, kao uspavanka, kao more kod kue.

S vremena na vreme uinilo bi mu se da razabire, na ivici ujnosti, uzdahe i neni smeh sa june strane. To su bili zvuci potpune sree koji su ga ispunjavali tunom enjom. "Eno ih opet", uzdahnuo je za sebe. "Zaista nikad nisam uo nita slino." Vlani vazduh ostavio je sloj znoja na njihovim telima. Dilijan je liznula brie od soli nalik na suze sa gornje usne. Tom je na isti nain uklanjao sjaj sa njenih grudi. Vlanost njegovih usta osveila joj je bradavice kad se povukao. Uzdahnula je i maila se talasaste kose na njegovom potiljku, to on, zbog blage proelavosti, nije doputao. Odgovorio joj je prividnim ujedima od kojih su joj uzdrhtali listovi, butine i kukovi. Dilijan je zakaila petu iza njegovog kolena i izdigla kukove do njegovih. Dah joj je bio ubrzan kad je Tom podigao glavu i pogledao je u oi. "Mislio sam da je ovo bila zavrnica", apnuo je pomalo promuklo. Teatralno je obrisao elo. "Trebalo bi da me upozori kad preem preko granice i ponem da obeavam ono to ne mogu ispuniti." Uzeo ju je za ruku i poljubio joj dlan i zapee. Dilijan je prela prstima preko njegovog obraza, lako mu dotakla vilicu, grlo i rame. Dohvatila je proreene uperke malja na njegovim grudima i aljivo ih povukla. Prela je - ne kao domaa maka, nego sa preteom grmljavinom, kao enka leoparda. "Kad god poeli, ljubavi. Mogu da ekam. Ti si mada nezakoniti sin oplodne epruvete, ali ja te poznajem bolje od svih tvojih planera. Ti raspolae sredstvima kakva njima nisu ni na pamet padala." Tom je ve hteo da kae kako je, bez obzira na planere, on sasvim zakoniti sin Mej i Brusa Orlija iz Minesote, u Zemaljskom Savezu... ali primetio je sloj tenosti u njenim oima. Rei su joj bile grube, olake i zajedljive, ali stisak ruke na njegovim grudima pojaao se kad mu je pogledala u lice, krstarei pogledom, kao da eli da zapamti svaku crtu. Tom se iznenada osetio zbunjeno. Hteo je da bude to blie Dilijan njihove poslednje zajednike noi. Kako bi mogli biti blii nego u ovom trenutku? Njegovo telo bilo je pripijeno uz njeno i njen topli dah ispunjavao mu je nozdrve. Odvratio je pogled, oseajui se kao da ju je na neki nain izneverio. Onda je osetio neno milovanje koje kao da se borilo protiv tekog oseanja zatvorenosti u njegovoj glavi. Meki pritisak nikako nije poputao. Shvatio je da se bori protiv samog sebe. Sutra odlazim, pomislio je. Raspravljali su ko e od njih dvoje poi i on je pobedio. Bila je to gorka pobeda. Zatvorio je oi. Odsekao sam je od sebe! Moda se nikad neu vratiti, a odsekao sam svoj najdublji deo. Tom se iznenada osetio vrlo neobino, vrlo, sitno, kao da je nasukan na opasnom mestu, na vrstoj prepreci izmeu onih koje je voleo i opasnih protivnika, ne superjunak nego samo ovek, brojno nadmaen i na putu da prokocka sve to je imao. Kao da je bio sam. Otvorio je oi i osetio dodir na licu. Pritisnuo je obraz uz njenu ruku. U oima su joj jo bile suze, ali i zaetak osmeha.

"Glupane jedan", rekla je. "Nikad me ne moe napustiti. Zar to jo nisi shvatio? Biu sa tobom i ti e mi se vratiti." Zaueno je odmahnuo glavom. "Dil, ja..." Pokuao je da govori, ali njena usta su ga spreila kad ga je povukla nanie da bi ga gladno poljubila. Usne su joj bile vrele i nene pod njegovim. Podsticala ga je prstima desne ruke. Ipak, najvie od svega, njen opojni, slatki miris naveo ga je da shvati kako je, jo jednom, ona bila u pravu. Trei deo NESKLAD "ivotinje su stvorene prirodnim silama koje ne razumeju. Za njih nema prolosti ni budunosti. Postoji samo veita sadanjost jednog pokolenja, njeni tragovi u umi, njene skrivene staze u vazduhu i u moru. Nita u Vaseljeni nije usamljenije od oveka. On je stupio u udni svet istorije..." Loren Ajsli 28. SAHOT Cele noi ih je pratio. Pred jutro, Sahot je osetio da je poeo da razumeva. U zoru su Kikvi napustili svoja nona lovita i zaplivali prema sigurnosti ostrva. Smestili su tkane mree i zamke u skrovite koralne pukotine i pourili da se sklone od sve jaeg svetla. Preko dana postojale su aktivne krvolone trave, kao i druge opasnosti. Danju su Kikvi mogli da se snabdevaju u umama na povrini metalnih ostrva, traei plodove i male ivotinje u gustom rastinju. Pod vodom, Kikvi su izgledali kao zelene trbuaste ribe sa kratkim rukama, plovnim koicama izmeu prstiju i nogama koje su se brzo pokretale. U manevrisanju su im pomogala dva elastina trbuna peraja. Snane noge plivale su jakim zamasima i ostavljale im ruke slobodne za noenje tereta. Oko svake glave lelujali su tanki bievi, sakupljajui rastvoreni kiseonik i popunjavajui proirene vazdune kese Kikvija. Lovci sakupljai vukli su dve mree pune svetlucavih, rakolikih morskih bia, nalik na viebojne metalne kipove uhvaene u zamku. Kikvi su pevali pesmu punu treperenja, kretanja i tektanja. Sahot ih je sluao dok su piskutali izmeu sebe. Renik im se sastojao od niza glasovnih signala koji su im usklaivali pokrete. Kad god bi se nekoliko Kikvija podiglo na povrinu po vazduhu, uo bi se niz sloenih urlika. Domoroci kao da su jedva primeivali strana bia koja su ih pratila. Sahot se drao na rastojanju, pazei da im ne smeta. Znali su da je u blizini, naravno. Mlai Kikvi povremeno bi uputili prema njemu sumnjiavi sonarni mlaz. Zaudo, stariji lovci kao da su ga sasvim prihvatili. Sahot je sa olakanjem podigao pogled prema nadolazeem danu. Uprkos tami, koristio je sonar to je manje mogao da ne bi uznemirio domoroce. Oseao se gotovo slep i pomalo ga je hvatala panika kada bi bezmalo naleteo na neto... ili kad bi 'neto' bezmalo naletelo na njega.

Ipak, vredelo je. Oseao je da je prilino dobro shvatio njihov jezik. Signalni sklop se, kao i u primalnom delfinskom, zasnivao na hijerarhiji grupe i ritmu ciklusa disanja. Uzronoposledina logika bila je malo sloenija nego u primalnom, svakako zbog postojanja ruku i upotrebe alata. :?: Vidi, lep ulov ulovljen - lep :?: Paljivo, paljivo U dobar as :?: Jesti, JESTI lepo-ne pojeden Ne! :?: Umreti nad vodom, ne u... Ako se posmatraju samo semantike sposobnosti, ova bia su izgledala manje spremna za uzdizanje nego neobueni zemaljski delfini nekada. No, ako se posmatra sposobnost korienja orua, moda je i drugaije. Naravno, injenica da imaju ruke verovatno znai da Kikvi nikada nee biti dobri pesnici, ali bilo je neeg simpatinog u njihovom ponosnom razmetanju. Remenje Sahotovog oklopa poelo je da ga ulji kad se podigao po vazduh. Iako je bila laka i hidrodinamina, poeleo je da se otarasi proklete naprave. Naravno, ove vode bile su opasne i moe mu ustrebati zatita. A i Kipiru je bio negde u blizini, pazei da ne smeta, ali ipak sluajui. Kipiru bi mu odgrizao leno peraje do kosti ako bi ga uhvatio bez oklopa. Za razliku od supertehnikih delfina u 'Brazdaevoj' posadi, Sahot se oseao neprijatno sa raznim napravama. Nisu mu smetali kompjuteri, od kojih su neki umeli da govore i pomagali mu da razgovara sa drugim rasama. Ali naprave za pokretanje, oblikovanje ili ubijanje bile su potpuno neprirodne i eleo je da ih to vie izbegava. Mrzeo je male grudvaste 'prste' na vrhovima grudnih peraja - za koje su mu rekli da e jednog dana dovesti do prvih aka u njegovoj vrsti. Nisu bili estetski. Nisu mu se dopadale ni promene izvrene na delfinskim pluima, to ih je uinilo otpornijim na kopnene bolesti i prilagodilo ih disanju oksivode. Prirodnim delfinima takve mutacije nisu bile potrebne. Neprilagoeni delfini Stenos bredanensis i Tursiops truncatus, nedirnuti genetskim izmenama, mogli su da natplivaju bilo kojeg amicusa. Bio je neodluan oko proirenog ula vida, dobijenog na raun sive modane mase nekada posveene samo zvuku. Sahot se ponovo podigao da udahne, pa zaronio, drei korak sa uroenicima. Njegov soj vie je cenio put ka isticanju jezike sposobnosti nego korienje orua. To je smatrao mnogo prirodnijom nadgradnjom za delfine nego sve ovo truckanje u zvezdanim brodovima i pretvaranje u svemirce i inenjere. To je bio razlog to je odbio da poe sa amcem i pomogne izviaima Naputene flote tamo u Grozdastom pliaku. ak i da je tamo bilo ikoga ili iega s kim bi se moglo razgovarati - a o tome nije bilo znakova - nije mu padalo na pamet da njuka unaokolo samo sa gomilom budalastih tienika! 'Brazda' mu je, u pokuaju da istrai Naputenu flotu, liio na decu koja se igraju bombom.

Svojim ponaanjem zaradio je prezir posade, ak i kad ga je opravdao nesreni nestanak kapetanskog amca. Taj prezir i nije bio vaan, podsetio se. On je civil. Sve dok obavlja svoj posao, nije duan da objanjava svoje postupke. Nije mu smetalo ni njihovo coktanje puno prebacivanja zato to on oblee oko Deni Sadmen. Mnogo pre uzdizanja, mujaci delfina su se nametali enskim istraivaima. To je stara tradicija, pokuavao je da objasni samom sebi. ta god da je bilo dobro za glupog, matorog Flipera, dobro je i za njegove mudre potomke. Jedna od stvari koju je mrzeo kod anglikog naina razmiljanja bila je ta potreba za samoopravdanjem. Ljudi su uvek pitali 'Zato'. Zar je vano zato? Bilo je i drugih naina posmatranja stvari od ljudskog. To bi vam rekao svaki delfin. Kikvi su uzbueno torokali dok su plivali prema istonom kraju ostrva, spremajui se da izvuku svoj plen uz pukotinu u zavetrini obale. Sahot je osetio mlaz sonara nalik na svetlo reflektora. Kipiru se pribliavao sa severa da ga otprati do logorita Zemljana. Sahot je izbio na povrinu. Zabacio je glavu da osmotri novi dan. Sunce se uzdizalo iza sloja magle na istoku, a vetar je nosio apat nadolazee kie. Metalni trule prljao je vazduh, podseajui ga na smrtonosnu sudbinu koja ih eka na Kitrupu. Kraidaiki i njegovi 'inenjeri' bez sumnje su pokuavali da zajedniki smisle plan koji bi ih izveo iz ove zbrke. Ishod njihovih premiljanja svakako e biti zastraujue smeo i promuuran... i sve e ih pobiti. Zar nije oito da se novajlije u igri smiljanja i porobljavanja ne mogu suprotstaviti Galaktincima, koji je igraju ve eonima? Bio je odan ljudima, naravno. Ali znao je kakvi su - trapavi, samonikli stvorovi, koji se bore da preive u opasnoj reakcionarnoj Galaksiji. Postojala je stara delfinska poslovica. "Svi inenjeri su ljudi, a svi ljudi su inenjeri." Bila je to simpatina, ali oita la. Kipiru je probio povrinu pored njega. Sahot je tiho disao, dok mu se dah rasprivao. Leao je posmatrajui izlazak sunca sve dok Kipirua nije izdalo strpljenje. "Sssvie, Sahote. Ne bi trebalo da se zadravamo ovde. Moramo podneti izvetaj i hou da jedem i da se odmorim!" Sahot je uivao u ulozi rasejanog naunika. Trgao se kao da je bio zadubljen u misli kakve Kipiru nikad ne bi mogao da razume. "ta? O, da. Naravno. Svakako. Imam mnogo zanimljivih podataka za izvetaj. Zna li da smatram da razumem njihov jezik?" "Ba lepo." Kipiruov odgovor semantiki je bio na anglikom, a fonetski je predstavljao kretanje. Zaronio je i uputio se prema ulazu u peinu. Sahot se trgao od pilotovog sarkazma, ali nije mogao da mu odgovori. Moda bih mogao da zavrim nekoliko sugestivnih limerika i umetnem ih u izvetaj za Deni, pomislio je. teta to ona uvek ostaje na rubu bazena i nee da mi se pridrui u vodi. Moda e se danas predomisliti. Zaneo se u stvaranje nepristojne pozije dok se naginjao u stranu da bi sledio Kipirua nanie, u tamu nalik na nonu. Kad su stigli do dna ranije pukotine za deblo svrdlastog drveta, sada osvetljene malom fosfornom sijalicom, Sahot je primetio da je neko sklonio obe saonice sa prolaza i

usidrio ih dublje u peinu. Pa, uvek su bar jedne saonice morale biti na raspolaganju u sluaju da Deni i Toio moraju brzo da pobegnu! Pourio je za Kipiruom uz uski okomiti tunel. U bazenu na vrhu, bile su jo dve saonice. Shvatio je da je preko noi morao doi neko sa broda. Toio i Deni ve su bili pored vode, razgovrajui sa Kipiruom. Sahot je paljivo pogledao Deni i odluio da se ne uplie. Vearas u pokuati da je nagovorim da mi se pridrui u vodi, pomislio je. Smisliu izgovor, moda neto u vezi sa mehanikom korena svrdlastog drveta. Verovatno nee uspeti, ali bie zabavno probati. Sahot je poskoio udarajui repom da bi se ispravio i pogledao istinu oko bazena. Pitao se ko li je doao sa 'Brazdaa'. Gusto bunje se razdvojilo sa june strane i pojavilo se dvoje ljudi, mukarac i ena. Dijilan Baskin je kleknula na obalu bazena i zazvidala dobrodolicu na trinarnom. * vrsti Kipiru Nalik na stenu * Pobednie orka * Veti Sahote Uvek pripremljen * Na oveka nalik * Ispod oblaka Poznala sam vas * A da li vi mene...? Kipiru je odgovorio na anglikom, dirljivo neoriginalno. "Drago mi je to te vidim, Dilijan. I tebe T-Tome." Sahot se umirio, neprijatno svestan da mora da opravda ugled. Za razliku od Kipirua, mora pozdraviti Dilijan na istom nivou. Najradije bi se povukao da na miru razmisli o Dilijaninoj primedbi, naroito onom 'na oveka nalik...' Je li to bio kompliment, ili je postojalo malo saaljenja u viim tonovima dok je Dilijan to zvidala? Tomas Orli je utke stajao pored Dilijan. Sahot se oseao kao da ovek gleda kroz njega. Duboko je uzdahnuo. * Pogledaj ovo! udo * Monogamnosti! * Ljubavniki par! Prema * Nebu ocrtan. * Dilijan se nasmejala i zatapala.

Tomas Orli se samo kratko osmehnuo. Oito je mislio na neto drugo. "Drago mi je to ste stigli", rekao je. "Dilijan i ja smo doli noas, ona sa 'Brazdaa', a ja sa mesta gde se razbio Toiov brod. Dil vam je donela monofilamentni kabel, pa moete biti u kontaktu sa brodom. Radie sa vama nekoliko dana na vanom ispitivanju uroenika. ini mi se da na brodu ima i nekih koji bi voleli da vas zamole da im prikupite neke podatke. Je li tako, Dilijan?" Plavokosa ena klimnula je glavom. Vest o zahtevima arlija Darta nije oduevila Deni i Toija. Orli je nastavio. "Drugi razlog to je Dil dola jeste taj da mi donese neku opremu. Moram da krenem jo ovog jutra. Koristiu solarnu jedrilicu." Kipiru je naglo uzdahnuo. Zaustio je da se pobuni, ali Orli je podigao ruku. "Znam, opasno je, ali moram neto da isprobam kako bih video hoe li dejstvovati plan za bekstvo koji smo smislili. Poto ste vi jedini prisutni ovde, morau da vas zamolim za pomo." Sahotov rep snano je udario po vodi. Borio se da sakrije svoja oseanja, ali bilo je teko. Tako teko! Znai, zaista e pokuati sa bekstvom! Nije se tome nadao od Orlija i Dilijan. Oni su pametni i iskusni, gotovo legendarni izaslanici zemaljskog vea. Navikli da preivljavaju. A sad su govorili gluposti i oekivali su od njega da im pomogne! Zar ne shvataju protiv koga su krenuli? Isplivo je do Kipirua sa nametenim izrazom vernog, paljivog tienika. No, oseao je pometnju dok je sluao ludaki 'plan' koji bi trebalo da ih spase od bubookih udovita. 29. TAKATA-DIM "Sastanak Saveta broda bio je katastrofalan. Gore je nego to sam mislio", uzdahnuo je vicekapetan. * Hoe da obmanu Obmanjivae * I zastru koprenom, Skriju delfine! K'ta-Don je ustro klimao glavom. "ujem da je tajno ime celog projekta 'Trojanssski morski konj'. ta to znai?" "To je knjievna aluzija", odgovorio je Takata-Dim. Pitao se gde se to kolovao podoficir. "Objasniu ti nekom drugom prilikom. Sada moram da razmislim. Mora postojati jo neki nain osim ovog samoubistva koje su nam preporuili Kraidaiki i Orli. Nadao sam se da e Kraidaiki biti razumniji, ali sada vie ne znam." "Nije htao da sssaslua?" "O, bio je vrlo utiv! Mec je plivao mojim tragom, taku po taku, i Kraidaiki nas je vrlo ljubazno sluao. Sastanak je trajao etiri sata! Ali kapetan je odluio da ipak nastavimo sa Orlijevim planom! Baskinova je ve otila da mu odnese opremu." Dva Stenosa su za trenutak utke plivala. K'ta-Don je ekao vicekapetana.

Takata-Dim je razmahnuo repom. "Zato Kraidaiki nije makar razmislio o emitovanju izvetaja o lokaciji onog to smo nali, pa da sve bude gotovo! Umesto toga, on i Orli hoe da pokuaju da prevare razumnjake koji nadmudruju jedni druge ve milionima godina! Isprie nas! U poreenju sa tim planom, ak i tvoja zamisao ideja o juriu sa vatrom iz svih oruja je bolja. Bar bismo mogli da manevriemo!" "Sssamo sam ponudio uzvieniju vrstu njegovog ludakog plana", rekao je K'taDon, "ali ostajem uz va plan. Mislim, ako se mi pojavimo sa idejom o tome kako da spasemo brod i posadu, imali bismo i veu korist nego to su spaseni ivoti, zar ne?" Takata-Dim je odmahnuo glavom. "Moda, da ja komandujem. Ovako, vodi nasss ludak, genije vezan au, koji e nas odvesti pravo u propast." Okrenuo se, zadubljen u misli, i tiho otplivao kroz hodnik prema svojoj kabini. K'ta-Donove oi su se suzile dok mu je pogled pratio vicekapetan. Mehurii su mu izlazili iz nozdrva u kratkim mlazevima. 30. AKI To nije pravedno! Svakome ko je ita vredeo dozvoljeno je da poe sa Hikahi i pridrui se posadi koja je radila na tenanijskoj olupini. Popravke 'Brazdaa' gotovo su zavrene, a on je i dalje bio prikovan ovde, gde se ba nita vano nije deavalo! Aki je lebdeo u deurnoj stanici, ispod vazdune komore, blizu tavanice sredinjog prostora. Mehurii iz dubine nesmetano su prolazili kroz stranice holo-teksta koji se nalazio pred njim. Kakva glupa ideja! Naterati ga da prouava astrogaciju dok je brod prikovan na dnu okeana! Pokuao je da se usredsredi na tananosti navigacije u svemirskim 'crvotoinama', ali duh mu je lutao. Morao je da misli na Toija. Koliko je vremena prolo otkako su njih dvojica poslednji put izvela neku pristojnu smicalicu? Mora da ima ve mesec dana otkako su ukrali Brukidine naoari i zamenili ih difrakcionim soivima. Nadam se da je Toio dobro. On bar radi neto. Zato je Kraidaiki zahtevao da ostanem ovde kad im je tamo kod olupine potreban svaki pristojan inenjer? Aki je jo jednom pokuao da se usredsredi na tekst, ali ga je trgao zvuk. Pogledao je nanie, gde se zaela burna raspra oko jedne od kantina. Dva delfina napadala su jedan drugog, okrueni posmatraima. Aki se izvukao ispod vazdune komore i zaronio prema njima. "Pressstanite!" povikao je. "Odmah prekinite!". Bacio se napred i svojim telom razdvojio S'tatu i rika-Pola. Posmatrai su malo ustuknuli, ali megdandije su nastavile da se udaraju i ujedaju. Jedna razmahnuta ruka oklopa zakaila je Akija po grudima i zavrtela ga u vodi. Jedva je povratio dah. Otkuda im snage da se bore u oksivodi? Otplivao je do jednog od posmatraa. "Pt'Tau... Pt'Tau!" Ugrizao je fina za peraje i zauzeo nadmoan poloaj kad se ovaj ljutito okrenuo. Nije bilo lako suoiti se sa njim; Aki se osetio premlad. Ali Kraidaiki ga je nauio kako da se ponaa. Ako delfin podivlja, pokai mu da ti nisi! "Pt'Tau! Prestani da ih slua i koristi oi. Pogledaj me! Kao brodski oficir, nareujem ti da mi pomogne da prekinemo borbu!" Sa Pt'Tauovog lica nestao je zastakljeni pogled. Klimnuo je glavom. "Razumem." Njegova otupelost iznenadila je Akija.

Kapljice krvi pretvorile su se u ruiaste mrlje dok su se zavaeni delfini smirivali, jo razmenjujui udarce, ali krna plua su im se nadimala od nedostatka vazduha. Aki je pokupio jo tri lana posade i ubacio se. Konano je uspeo da razdvoji Stenosa i kuvara i pod straom ih je poveo prema ambulanti. Doktor Makani e ih ostaviti izdvojene sve dok on ne raportira kapetanu. Aki je podigao pogled i video K'ta-Dona, podoficira, kako prolazi. Div nije ni ponudio pomo. Verovatno je posmatrao ceo dogaaj, pomislio je Aki sa gorinom. K'taDon ne bi morao da trai pomo posmatraa. Bilo bi dovoljno da zamumla pa da zastrai kavgadije. K'ta-Don se brzo uputio prema spoljanjoj ustavi sa napetim izrazom lica. Aki je uzdahnuo. Pa dobro, moda je Kraidaiki imao razloga da me zadri ovde, na kraju krajeva. Sad kad je Hikahi otila sa inenjerima potrebna mu je pomo oko oloa koji je ostao na 'Brazdau'. Munuo je nosem rika-Pola da bi ga pourio. Stenos je zazvidao gotovo primalnu psovku, ali je posluao. Sad bar imam izgovor da vie ne prouavam astrogaciju, sarkastino je pomislio Aki. 31. SUEZI "Ne! Stoj! Vratite se nazad i pokuajte ponovo - ovaj put paljivije!" Hanes Suezi skeptino je posmatrao delfinske inenjere kako okreu svoje teke saonice i vuku gredu napolje iz prostorije. To im je bio trei pokuaj da nameste dodatni podupira u zjapei otvor na repu skrhanog tenanijskog broda. Gotovo su uspeli u tome, ali prve saonice uvek su se predugo zadravale u mestu i dolazile u opasnost da se krmom zariju u unutranji zid velikog bojnog broda. "Pazi, Olelo, ovako e izbei gredu." Obratio se pilotu prednjih saonica. Glas mu se prenosio preko hidrofona na saonicama, "Kada stigne do onog njihovog hijelogrifa to lii na dvoglavog akala, brzo podigni kljun!" Gestikulirao je rukama. Fin ga je bezizrazno pogledao, naas, a onda je revnosno zaklimao glavom. * Razumem - izvrdau! * Suezi je iskrivio lice na ovu neozbiljnost. Delfini ne bi bili delfini da nisu pola vremena sarkastini a pola previe revnosni. No, zaista su teko radili. Bilo je grozno raditi pod vodom. U poreenju sa time, graenje u besteinskom stanju bilo je prava igrarija. Od dvadeset prvog veka, ovek je nauio mnogo o graenju u svemiru. Pronali su reenja za probleme inercije i rotacije kakvih nije bilo ak ni u Biblioteci. Biima koja su milijardu godina imala antigravitaciju nije ni bilo potrebno da ih pronalaze. U poslednjih tri stotone godina imali su neto manje iskustva sa tekim poslovima pod vodom, ak i u delfinskim zajednicama na Zemlji, i naravno nikad nisu popravljali ni pljakali svemirske brodove na dnu okeana. Ako je besteinska inercija pravila probleme na orbiti, ta initi sa gotovo nepredvidljivim potiscima potopljenih materijala? Snaga potrebna da se pomeri masivni

predmet varirala je u zavisnosti od brzine koju je ve posedovao i njegovog poprenog preseka. U svemiru takvih potekoa nije bilo. Dok su delfini premetali gredu, Suezi je zavirio unutar broda da vidi kako ostali poslovi napreduju. Blesak laserskih testera, jak kao heliolune lampe, osvetljavao je prizor laganog rasparavanja sredinje upljine tenanijskog ratnog broda. Postepeno se pripremao veliki valjkasti otvor. Taj deo posla nadgledala je porunik Tit. Njeni radnici kretali su se na tipian neodelfinski nain. Svi su koristili oi ili instrumente kad su radili na neem, ali da bi se pribliili predmetu, okretali su glavu krunim pokretima, isputajui uske mlazeve zvuka iz loptastog ispupenja koje je davalo Tursiopsima izgled nadmonosti. Kretanje je omoguavalo da pomou vrha donje vilice, osetljivog na zvuk, dobiju trodimenzionu sliku. Prostorija je bila ispunjena kripavim zvucima. Suezi se uvek udio kako oni ita shvataju u takvoj kakofoniji. Bile su to velike galamdije. eleo je da ih ima vie sa sobom. Suezi se nadao da e Hikahi stii sa dodatnom ekipom. Trebalo je da doveze sa sobom veliki amac ili skif, to bi Sueziju omoguilo da se bar povremeno osui, a ostali bi imali prilike da se odmaraju diui dobar vazduh. Ako uskoro ne budu bili odmenjeni, poee da se dogaaju nesree. Orlijev plan bio je avolski. Suezi se nadao da e Kraidaiki i Savet broda imati neki drugi predlog, ali svi oni koji su se protivili planu nisu imali nikakav drugu ideju. 'Brazda' e biti pokrenut im stigne signal od Tomasa Orlija. Kraidaiki je oito zakljuio da nemaju mnogo da izgube. Kroz vodu se razlegao tresak. Suezi se trgao i okrenuo. Jedan kraj tenanijske kvantne konice labavo je visio, slomljen na spoju udarom Olelovog tegljaa. Obino neosetljivi delfin izgledao je oito ojaen. "Pa dobro, momci i devojke", jeknuo je Suezi, "kako da izvedemo da ova koljka izgleda kao da je preivela bitku ako joj mi sami nanosimo vie tete od neprijatelja? Ko e poverovati da ovo moe leteti sa toliko rupa?" Olelov rep udarao je po vodi. Isputao je alosno cvranje. Suezi je uzdahnuo. I posle tri stotine godina s delfinima se moralo oprezno postupati. Kritikovanje bi ih naprosto slomilo. Rei ohrabrenja mnogo su bolje delovale. "U redu, hajde da probamo ponovo, dobro? Paljivo. Ovog puta ste bili mnogo blie." Suezi je odmahnuo glavom i upitao se kakvo ga je to ludilo navelo da postane inenjer. 32. GALAKTINCI Bitka se pomerila iz ove oblasti svemira; flota Tandua jo je jednom preivela. Sekta Ftaka udruila se sa Tenanijcima i Gubrima, a ostalo je i dosta opasnih Soroa. Braa Noi bila su gotovo unitena. Primalac se smestio u svoju mreu i paljivo postepeno uklonio titove. Njegovim pokroviteljima, Tanduima, bili su potrebni milenijumi da bi nauili njegovu rasu korienja titova uma, toliko su nerado proputali dogaaje oko sebe.

Kad su barijere pale, Primalac je udno okuao okolni prostor, mazei se oko oblaka isparenja i plutajuih otpadaka. Lako je zaobiao neaktivirane psi-klopke i polja nerazreene verovatnoe. Bitke su bile divne za gledanje, ali isto tako i opasne. Tandui su ga morali silom nauiti da prepoznaje opasnost. Primaoeva rasa, drei se u tajnosti, nije to shvatala previe ozbiljno. Kako bi ita to se zaista deava moglo biti loe? Epiziarh je tako mislio, a eto koliko je lud! Primalac je primetio neto to bi inae prevideo. Da mu je bilo dozvoljeno da razgleda brodove, planete i projektile bio bi suvie zaokupljen da bi otkrio takvu tananu pojedinost - misli jednog disciplinovanog uma. Primalac je oduevljeno shvatio da to potie od Sintijca. Tu je bio Sintijac koji je pokuavao da kontaktira sa Zemljanima! To je bilo neobino i zato prelepo. Primalac nikad ranije nije sreo smelog Sintijca. Sintijci isto tako nisu bili poznati po psihikoj umenosti, ali ovaj se ozbiljno potrudio da prodre kroz mnotvo psi-detektora koji su bili na sve strane rasuti po okolnom svemiru. Taj podvig bio je divan zbog toga to je bio potpuno neoekivan... jo jedan dokaz nadmoi objektivne stvarnosti nad subjektinom, uprkos bulanjenjima Epiziarha! Iznenaenje je inilo sutinu ivota. Primalac je znao da e biti kanjen ako se jo dugo bude divio dogaaju umesto da izvestio njemu. I to ga je udilo, to 'kanjavanje' pomou koga su Tandui mogli navesti narod Primalaca da izabere jedan put umesto drugog. To ih je zadivljavalo ve etrdeset hiljada godina. Jednog dana uinie neto oko toga, ali nije bilo razloga za urbu. Dotle e moda i sami postati pokrovitelji. Nee biti teko saekati nekih ezdesetak hiljada godina. Signal sintijskog uhode je oslabio. Oito ga je bes bitke odneo dalje od Kitsemenija. Primalac je promenio pravac, pomalo alei zbog gubitka. No, sad se pred njim ukazala lepota bitke. eljan bogatstva nadraaja koji su ga oekivali, Primalac je odluio da izvesti o Sintijcu kasnije... ako se bude setio. 33. TOMAS ORLI Tom je preko ramena pogledao sve gue oblake. Bilo je suvie rano da proceni hoe li ga oluja zakaiti. ekao ga je dug put dok to ne sazna. Solarni avion zujao je na etiri hiljade stopa; mala letelica nije bila predviena za obaranje rekorda. Predstavljala je tek neto vie od obinog kostura. Propeler je pokretan sunevim svetlom koje je padalo na iroka, prozrana krila. Kitrupov planetni okean pod njim bio je prekriven krestama talasa. Tom je leteo na severoistok, preputajui pasatnom vetru da obavi najvei deo posla. Isti taj vetar uinie put nazad - ako ga bude bilo - spornim i opasnim. Vii, bri vetrovi gonili su tamne oblake na jug, progonei ga. Leteo je gotovo naslepo, koristei samo Kitrupovo narandasto sunce za grubu orijentaciju. Kompas bi bio beskoristan, jer je metalima bogati Kitrup bio je prekriven prepletenim magnetskim anomalijama. Vetar je zvidao oko malog titnika na nosu aviona. Leei niice na uskoj platformi, jedva da je oseao povetarac.

Tom je poalio to nije poneo jo jedan jastuk. Laktovi su mu bili oguljeni i poeo je da mu se koi vrat. Menjao je i podeavao listu zaliha sve dok nije poeo da se dvoumi izmeu jo jedne psi-bombe koju bi upotrebio na odreditu i destilatora vode koji bi ga odrao u ivotu kada stigne tamo. Ishod svih kompromisa bio je privren za platformu ispod njegovog leaja. Toliko ga je uljio da je bilo gotovo nemogue pronai udoban poloaj. Putovanje je postalo beskrajna jednolinost neba i mora. Dva puta je primetio u daljini rojeve leteih bia. To je bio prvi nagovetaj postojanja ivota u vazduhu na Kitrupu. Da li su se mogli razviti od leteih riba? Bio je pomalo iznenaen pojavom letenja na svetu tako siromanom visinama. Naravno, ta bia mogla su stvoriti i neki drevni galaktinski itelji Kitrupa, pomislio je. Gde zakae raznovrsnost prirode, mogu se uplesti razumnjaci. Video sam i gluplje genetski stvorene stvari nego to su letai na vodenom svetu. Tom se setio vremena kada su se on i Dilijan pridruili starom Dejku na Katrenlinu, univerzitetskom svetu Timbrima. Izmeu sastanaka, on i Dil obilazili su prostranu divljinu kontinenta, gde su videli velika krda Klido-stoke kako pase po travnatim dolinama u preciznim i sloenim geometrijskim uzorcima. Raspored se spontano menjao, iz minuta u minut, bez ikakve vidljive komunikacije izmeu pojedinih ivotinja - nalik na promenljivo tkanje uzoraka na tekstilu. Timbrimi su objasnili da je drevna galaktinska rasa koja je naseljavala Katrenlin ugradila uzorke u Klidoe kao neku vrstu zagonetke. Niko nikada nije uspeo da je rei, ako je uopte i postojala. Dilijan je pomislila da su moda Klidoi izmenili uzorke onako kako je njima odgovoralo. Timbrimi, ljubitelji zagonetki, vie su voleli da misle drugaije. Tom se nasmeio dok se priseao tog putovanja, njihovog prvog zadatka u paru. Od tada su on i Dilijan videli vie uda nego to bi mogli da popiu. Ve mu je nedostajala. Lokalne ptice, ili ta su ve bile, zaobile su izdaleka oblake koji su se gomilali. Orli ih je posmatrao dok mu nisu nestale iz vidokruga. Nije bilo tragova kopna u pravcu kuda su letele. Avion je dostigao brzinu od gotovo dve stotine vorova. To bi trebalo da ga dovede do severoistonog lanca vulkanskih ostrva, koja je traio, za oko dva sata. Tom je imao samo kartu zakaenu za vetrobran. Na povratku e biti bolje. Dilijan je zahtevala da ponese povratni snima. To ga je moglo odvesti i vezanih oiju do Hikahinovog ostrva. Ako bude bilo prilike. Pretei oblaci polako su narastali iznad i iz njega. Kitrupova strujanja zaista su zakuvala stvar. Tom je priznao da mu ne bi smetalo da nae mesto za sputanje pre nego to ga oluja sustigne. Dok je popodne odmicalo, video je jo jednu grupu leteih bia, a dva puta je primetio pokrete u vodi ispod sebe, neto krupno i izuvijano. Oba puta je sve nestalo pre nego to bi stigao bolje da pogleda. Rasute meu ispupenjima ispod njega, plutale su ratrkane krpice morskog bilja. Neke su se spajale meusobno, stvarajui odvojena brdaca rastinja. Moda se ona letea bia gnezde na tome, dokono je razmiljao. Tom se borio sa dosadom i iz dubine due je omrznuo kvrgavi predmet koji mu je leao tano pod levim bubregom.

Zaareni oblaci bili su na svega nekoliko milja iza njega kad je ugledao neto na severnom obzorju, bledu mrlju naspram posivelog neba. Poveao je brzinu i skrenuo prema obrisu. Uskoro je mogao da razabere tamnu perjanicu dima. Uvijajui se i prepliui prema severoistoku, vio se kao aavi barjak preko neba. Tom se borio za visinu, ak i kad su pretei oblaci prekrili pozno podnevno sunce, bacajui senku preko solarnih kolektora na njegovim krilima. Zatutnjali su gromovi, a munje su nakratko osvetljavale more. Kad je poela kia, ampermetar je naglo pao sve do crvenog. Maleni motor poeo je da tuca. Da. Eno ga! Ostrvo! Planina je izgledala jo prilino daleko. Bila je delimino skrivena dimom. Vie je voleo da se spusti na susedno ostrvo, koje nije bilo toliko aktivno. Orli se iscerio na pomisao da neko u njegovom poloaju ima jo elje. Spustie se i na more, ako bude trebalo. Mali avion bio je opremljen pontonima. Svetlo je slabilo. Tom je kroz izmaglicu primetio da je povrina okeana promenila boju. Neto u njenom izgledu nateralo ga je da se zbunjeno namrti. Bilo je teko rei u emu je razlika. Uskoro vie nije imao vremena za razmatranje, jer je morao da se nosi sa avionom koji se propinjao, borei se za svaki metar visine. Nadajui se da e biti dovoljno svetla da bi pronaao mesto za sletanje, poveo je svoj krhki avion kroz pljusak prema zadimljenom vulkanu. 34. KRAIDAIKI Nije znao da brod tako loe izgleda. Kraidaiki je proverio stanje svake oteene maine i instrumenta. Kako su vrene popravke, on ili Takata-Dim diskretno su proveravali po tri puta. Sve to je moglo da se popravi, bilo je popravljeno. Ali, kao zapovednik broda, morao je da se bavi i neopipljivim problemima. Neko je morao da obrati panju i na estetiku, bez obzira na to koliko nevana bila. A, ma koliko uspene bile popravke sa funkcionalne take gledanja, 'Brazda' vie nije bio lep. Prvi put je lino iziao iz broda. Nosio je aparat za disanje i plivao iznad izbrazdanog trupa, obuhvatajui ga pogledom. Stazisne ivice i glavni gravitacioni pogon e raditi. To su mu jemili Takata-Dim i Emerson D'Anit, a i sam je proverio. Jedan raketni motor uniten je mlazom antimaterije kod Morgrana. Onaj preostali bio je upotrebljiv. No, iako je trup bio siguran i vrst, vie nije bio radost za oko kao nekada. Spoljnja oplata bila je razderana na dva mesta, tamo gde su mlazevi prodrli kroz titove. Brukida mi je rekao da je na jednom mestu metal promenio boju. Brod kao celina bio je neoteen, ali to je znailio da im je neko priao uasno blizu iskrivljaem verovatnoe. Bilo je neprijatno i pomisliti da je taj deli 'Brazdaa' zamenjen deliem nekog slinog broda koji se razlikuje samo po pojedinostima i u kome se nalaze slini, samo po pojedinostima drugaiji begunci, u nekom hipotetinom paralelnom svemiru. Sudei po podacima Biblioteke, niko nikad nije nauio da kontrolie meusvemirske iskrivljae dovoljno dobro da bi ih koristili za neto drugo osim kao oruje, mada se govorilo da su neke prastare vrste koje su 'nadrasle' galaktinsku

civilizaciju povremeno otkrivale tajnu i koristile je da bi napustile ovu stvarnost na mala vrata. Zamisao o beskonanim paralelnim svemirima delfini su poznavali mnogo pre nego to je ovek pronaao vatru. To je bio deo Kitovskog Sna. Veliki kitovi samozadovoljno su oplakivali svet koji je bio beskrajno promenljiv. Kada su poeli da se slue alatom, amicus delfini izgubili su tu velianstvenu ravnodunost. Sada su razumeli kitovsku filozofiju jedva neto bolje od oveka. Pitomija verzija iskrivljaa verovatnoe bila je jedan od desetak naina da nadmae brzinu svetlosti, ali su je opreznije vrste izbegavale. Brodovi koji su koristili pogon verovatnoe bespovratno su nestajali. Kraidaiki je zamislio kako izlaze iz nitavila i zatiu kongres 'Brazdaa' - svaki iz drugaijeg svemira i na svakom je kapetan neto izmenjena verzija njega samog. Kitovi bi mogli nai filozofsko zadovoljenje u takvoj situaciji. On za sebe nije bio siguran. Osim toga, kitovi su, pored filozofske genijalnosti, bili imbecili kad je re bila o svemirskim brodovima i mainama. Ne bi prepoznali flotu brodova ba kao to pas ne bi prepoznao svoj odraz u vodi. Pre manje od dva meseca Kraidaiki se suoio sa naputenom flotom brodova veliine meseca, starih kao sredovene zvezde. Tamo je izgubio dvanaest dobrih delfina i sve od tada bei itavim flotama brodova. Ponekad bi poeleo da moe da bude ivotinjski slep prema nekim stvarima, kao i kitovi. Ili bar takav filozof. Kraidaiki je otplivao do grebena koji se nadnosio nad brod. Snane heliolune lampe bacale su dugake senke kroz bistru, tamnu vodu. Posada u dubini zavravala je postavljanje plena koji je Suezi naao na tenanijskoj olupini. Ostalo je jo samo raiavanje podupiraa pre pokreta. Hikahi je otila pre nekoliko sati, sa odabranom posadom i skifom. Kraidaiki je eleo da poalje vie njih u pomo Sueziju, ali 'Brazda' je iovako imao manje od minimuma posade. I dalje nije video drugi izlaz do plana Tomasa Orlija. Mec i Takata-Dim nisu smislili nita drugo osim da se predaju pobedniku bitke, a to Kraidaiki nikad ne bi dozvolio. Ne, sve dok imaju ikakvih izgleda. Pasivni senzori pokazivali su da je bitka u svemiru dostigla vrhunac. Jo koji dan pa e se smiriti i tada e imati poslednju priliku da pobegnu u optoj zbunjenosti i iscrpljenosti. Nadao se da je Tom dobro stigao i da mu je opit uspeo. Voda je odjekivala dubokim gunanjem isprobavanih motora. Kraidaiki je proraunao lino prihvatljivi nivo buke. Bilo je toliko oblika proputanja - neutrini iz energane, gravitoni iz stazisnih ekrana, psi iz svakoga na brodu. Zvuk mu je bio najmanja briga. Dok je plivao, Kraidaiki je zauo neto iznad. Usmerio se na povrinu. Jedan neodelfin plutao je pored detektorskog plovka i radio neto na njemu pomou manipulatora na oklopu. Kraidaiki je priao blie. * ta se desilo Kada remeti * Dnevni raspored? *

Prepoznao je dinovskog Stenosa, K'ta-Dona. Podoficir se trgao. Oi su mu se rairile i Kraidaiki je za trenutak mogao da vidi beonjae oko tupih, izduenih zenica. K'ta-Don se brzo pribrao. Usta su mu se otvorila u smeak. * Buka je zbunila Prislukivaa * Pa nije sluao Bitku to besni * Sada je popravljen I dobro slua * Na svoje dunosti Odmah se vraam. * Ovo je bilo ozbiljno. 'Brazdaev' most morao je znati ta se deava na nebu i uti vesti o zadatku Tomasa Orlija. Takata-Dim trebalo je da odredi nekog drugog za ovaj posao. Plovci su bili deo posla posade mosta. No, poto su Hikahi i Tit otile odvodei veinu elitne posade mosta, moda je K'ta-Don bio jedini podoficir slobodan u tom trenutku. * Dobro si radio Velik i spretan * Pouri sad nazad jer brod te eka * K'ta-Don je klimnuo glavom. Ruke njegovog oklopa vratile su se na mesto. Bez rei je izbacio oblak mehurova i zaronio prema osvetljenom otvoru 'Brazdaeve' ustave. Kraidaiki je posmatrao diva kako odlazi. Bar spolja gledano, K'ta-Don je na 'Brazdaevu' sudbinu reagovao elastinije od veine ostale posade. ak kao da je uivao u povlaenju pod vatrom sa Morgrana i rukovao je svojim topovima divljim ushienjem. Bio je dobar podoficir. Zato se onda najeim kad je on u blizini? Je li to jo jedan Mecov tos? Moram primorati doktora Meca da ne vrda vie i da mi pokae svoje dosjee. Obiu mu vrata ako treba - ko mari za Protokole! K'ta-Don je postao stalni pratilac porunika Takata-Dima. Oni su, zajedno sa Mecom, bili glavni protivnici Orlijevog plana. Oko toga je jo bilo ui. Takata-Dim drao se uzdranije nego ikad. Vicekapetan je postao ozbiljan poroblem. Kraidaiki je oseao saaljenje prema njemu. Nije porunik bio kriv to se probno krstarenje pretvorilo u borbu za ivot. No, saoseanje nee spreiti Kraidaikija da unapredi Hikahi na njegov poloaj im se posada ponovo okupi. Takata-Dim verovatno je bio svestan ta se sprema, kao i da e kapetan napisati izvetaje o svakom oficiru i predati ih Centru za uzdizanje. Takata-Dimovo pravo na naroito, dodatno potomstvo moe doi u opasnost. Kraidaiki je mogao da zamisli kako se Takata-Dim osea. Ponekad se i sam oseao ugnjeten zbog silne nasrtljivosti uzdizanja i gotovo je eleo da zakreti protest na

primalnom: 'Otkuda vam pravo?' Slatka hipnoza Delfinskog Sna zvala bi ga da se vrati u zagrljaj starih bogova. Taj trenutak uvek bi proao i on bi se setio da nema nieg u svemiru to eli vie nego da komanduje zvezdanim brodom, da sakuplja trake sa pesmama vasione i da istrauje strujanja meu zvezdama. Pored njega je prolo jato domae ribe. Pomalo su liile na ciple, sa bletavim, slojevitim krljutima. Osetio je iznenadnu potrebu da lovi, da pozove svoju prezaposlenu posadu da mu se pridrui u lovu i gonjenju! Zamislio je svoje budalaste inenjere i tehniare kako odbacuju oklope i okupljaju se u kretavu grupu, spretno jurei za sirotim stvorenjima, hvatajui ih u vazduhu kad ih panika navede da iskoe na povrinu. ak i ako neki fin ode predaleko i proguta malo metala, vredelo bi za moral. * Sve kie Prolea, A onda, uvee, Na talasima, Mesec... * To je bio haiku aljenja. Nije bilo vremena za lovake igre, ne dok su i sami bili lovina. Melodino zvonjenje njegovog oklopa objavilo je da je ostalo vazduha za jo trideset minuta. Stresao se. Ako produi sa meditacijom, mogla bi se pojaviti Nukapai. Vizija boginje bi ga zadirkivala. Njen neni glas podsetio bi ga na Hikahinu odsutnost. U blizini su se njihale osmatrake plutae, privrene tankim uadima za dno. Priao je blie glatkom crveno-belom ovoidu na kome je radio K'ta-Don i primetio da je poklopac ostao odkrinut. Kraidaiki je kruio glavom dok je odailjao fokusirani zvuk. Neobian oblik plutae i sidrenih konopaca delovao je pomalo uznemirujue. Zauo je zujanje sonarnog prijemnika. Pojaani glas dopro je do njega preko ugraenog nervnog prijemnika. "Kapetane, govori Takata-Dim. Upravo sssmo zavrili proveru raketnih motora i stazisnih generatora. Rade po vaim novim ssspecifikacijama. Zvao je i Suezi da kae kako je...'T-trojanski morski konj' ssspreman. Hikahi je stigla tamo i alje pozdrave." "Dobro." Kraidaiki je poslao rei neposredno nervnom vezom. "Ima li neto novo o Orliju?" "Ne, a vreme odmie. Jeste li sigurni da treba nastaviti sa tim planom? ta ako ne primimo poruku preko psi-bombe?" "Ve smo raspravljali o svim mogunostima." "I ipak amo pomeriti brod? Zaista mislim da o tome moramo jo jednom razgovarati." Kraidaiki je osetio da ga obuzima razdraljivost. "Neemo rassspravljati o tome na otvorenom kanalu, zamenie. Sve je ve odlueno. Uskoro se vraam, a vi na posao. Moramo biti spremni kad se Tom javi!" "Razumem." Takata-Dim nije zvuao nimalo pokajniki kad je prekinuo vezu.

Kraidaiki je izgubio raun koliko puta su ga ispitivali o tom planu. Ako nemaju poverenja u njega zato to je 'samo' delfin, neka se sete da je osnovna ideja Orlijeva! Osim toga, on, Kraidaiki, je kapetan. Zaduen je da spase njihove ivote i ast. Kad je sluio na istraivakom brodu 'Dejms Kuk', njegov ljudski zapovednik, kapetan Alvarez, nikad nije bila ovako ispitivana. Udarao je repom oko sebe dok se nije malo ohladio. Brojao je sve dok se oko njega nisu sklopili umirujui ritmovi Kininka. Neka ih, zakljuio je. Veina posade nije postavljala pitanja, a ostatak se povinovao njihovim naredbama. Za probnu posadu, pod ogromnim pritiskom, to je moralo biti dovoljno. "Gde je um, tu je uvek i reenje", upuivao je Kinink. Svaki problem sadrao je i elemente reenja. Naredio je rukama na oklopu da posegnu i uhvate poklopac plutae. Ako je sa napravom sve u redu, nai e naina da pohvali Takata-Dima. To bi mogao biti i nain da se priblii poruniku, da ga vrati u zajednicu broda i razbije njegov udljivi ciklus izdvojenosti. "Gde je um..." Trebae mu samo nekoliko minuta da utvrdi da li je sve ispravno. Kraidaiki je prikljuio nastavak svog nervnog pojaivaa na kompjuter plutaa. Naredio je napravi da izvesti o svom stanju. Blistavi luk elektrinog pranjenja najednom je blesnuo pred njim. Kraidaiki je vrisnuo kad mu je udar razneo motore oklopa i isprio mu kou nervnog prikljuka. Strujni udar, shvatio je Kraidaiki, oamuen i nepokretan. Kako...? Sve je oseao kao na usporenom filmu. Struja se borila sa zatitnim diodama njegovog nervnog pojaivaa. Glavno kolo je izdralo, ali je izolacija poela da se izobliuje zbog preoptereenja. Paralisan, Kraidaiki kao da je zauo glas unutar pulsirajuih, prenapregnutih polja, glas poruge. # Gde je um - je um, je - i prevara # Prevara - je, tu je # U grevitom cviljenju agonije, Kraidaiki je vrisnuo na primalnom, prvi put otkako je odrastao. Onda se okrenuo trbuhom navie i zaronio u tamu dublju od noi. etvrti deo LEVIJATAN "Otac mi je pored amca esto bdeo, jedne lepe noi sirenu je sreo. Dobio je troje dece od te ene: Jednoga delfina, i sasu, i mene. To je pravi ivot na debelom moru." Stari napev

35. DILIJAN "Kao i veina vrsta izvedenih od iskljuivo mesoderih predaka, Tandui su bili problematini tienici. Imali su sklonosti prema kanibalizmu, a napadi na pojedince iz rase njihovih pokrovitelja, Nght6, nisu bili retki na poetku njihovog uzdizanja. Tandui imaju upadljivo nisku empatiju prema ostalim razumnim ivotnim oblicima. lanovi su pseudo-religijskne grupe ije dogme nalau konano istrebljenje vrsta procenjenjih kao 'bezvredne'. Iako se pridravaju zakona Galaktinskih instituta, Tandui ne taje elju za manje naseljenim svemirom, kao ni iekivanje dana kad e svi propisi biti zbrisani 'viom silom'. Sudei po sledbenicima njihove grupe 'Naslednika', to e se desiti kad se Praoci budu vratili u Pet Galaksija. Tandui uobraavaju da e biti odabrani, kad taj dan doe, da progone bezvredne. ekajui na taj milenijum, Tandui se vebaju, uputajui se u bezbrojne sitne arke i bitke asti. Pridruuju se svakom ratu koji objave Galaktinski instituti, bez obzira na uzrok, i esto ih navode kao primer korienja nepotrebne sile. Pripisuje im se 'istrebljenje nesrenim sluajem' bar tri rase svemirskih putnika. Iako se ova rasa malo obazire na sebi ravne pokrovitelje, pravi su umetnici u uzdizanju. U pre-razumnom obliku, na svom prvobitnom svetu, ve su bili pripitomili nekoliko lokalnih vrsta da bi ih koristili kao lovne ivotinje: to odgovara lovakim psima na Zemlji. Posle osloboenja od ugovornog tienitva, Tandui su stekli i prilagodili dve psihiki najposveenije rase u poslednjoj etvi tienika. Tandui su pod dugotrajnom istragom zbog prekomernih genetskih manipulacija pri stvaranju dva (vidi reference EPIZIARH-cl-82f49 i PRIMALAC-cl-82f50) potpuno zavisna orua, iz ljubavi prema lovu..." Prijatan narod, ti Tandui, pomislila je Dilijan. Spustila je glatku plou za itanje pored drveta kraj koga je sedela. Odredila je sebi jedan sat za itanje ovog jutra. Gotovo je proao. Prela je otprilike dve stotine hiljade rei. Ovaj prikaz Tandua noas je stigao monofilamentom sa 'Brazdaa'. Nis se oito lepo snalazila sa minibibliotekom koju je Tom izvukao iz tenanijske olupine. Ovaj izvetaj tekao je suvie glatko i suvie se drao teme da bi poticao od engleskog prevoda softvera 'Brazdaevog' dirljivo malog mikroogranaka. Naravno, Dilijan je ve znala poneto o Tanduima. Svi izaslanici Zemaljskog vea bili su upoznati sa tajanstvenim, surovim neprijateljima oveanstva. Izvetaj je samo pojaao njen oseaj da ima neeg strano pogrenog u svemiru koji dozvoljava postojanje takvih udovita. Dilijan je jednom provela leto u itanju drevnih 'svemirskih' romana iz vremena pre Kontakta. Kako su otvorene i prijateljske bile te starinske, izmiljene vaseljene! ak i retki 'pesimistiki' romani nisu bili ni blizu zatvorene, ograniene, opasne stvarnosti. Razmiljanje o Tanduima navelo ju je na malodramatinu pomisao da nosi sa sobom bode i da radije iskoristi pravo na drevnu ensku poslednju povlasticu nego da se nae u situaciji da je zarobe takva krvolona stvorenja.

Gusti, organski miris humusa nadvalao je metalni zadah koji je lebdeo svuda u blizini vode. Noanja oluja obnovila ga je i pojaala. Zeleni izdanci lagano su se njihali pod naletima Kitrupovog stalnog pasata. Tom mora da je dosad naao svoje ostrvo, pomislila je, i poeo pripreme za ogled. Ako je jo iv. Tog jutra prvi put je poela da sumnja u to. Ranije je bila sigurna da e osetiti ako on umre, ma gde i ma kada se to desi. Ipak, sad je bila zbunjena. Duh joj je bio smuen i jedino je zasigurno znala da se protekle noi desilo neto strano. Prvo je, u sumrak, nailo pritajeno predoseanje da se Tomu neto desilo. Nije mogla da tano uhvati oseaj, ali ju je ipak uznemirio. A tokom noi je imala niz snova. Videla je lica. Lica Galaktinaca, prekrivena koom perjem ili krljutima, sa zubima i kljunovima. Zavijali su i urlikali, ali ona, uprkos tolikom skupom obuavanju, nije mogla da razume nijednu re ili ikoniku sliku. Prepoznala je nekoliko izmeanih lica - dva ksapika pilota kako umiru u raznetom brodu - Jofura kako zavija kroz dim nad krvavim patrljkom svoje ruke - Sintijku kako oslukuje delfinske pesme, nestrpljivo ekajui iza komada ledene stene u vakuumu. Dilijan nije bila u stanju da ih odagna iz sna. Naglo se probudila usred noi sa drhtajem koji joj je napeo lea kao tetivu luka. Teko diui u tami, osetila je srodnu svest kako se gri u agoniju na granici njenog dometa. Uprkos razdaljini, mogla je da uhvati meavinu osobina u kratkotrajnoj psihikoj slici. Bila je suvie ljudska da pripada nekom delfinu, i suvie delfinska za obinog oveka. Uskoro je prestalo. Psihiki napad bio je zavren. Nije znala ta da misli. Od kakve je koristi psi, ako su poruke suvie tamne da bi se deifrovale? Njena genetski pojaana intuicija sada je izgledala kao surova obmana. Gore nego da je beskorisna. Imala je jo nekoliko minuta od svog sata. Provela ih je sklopljenih oiju, sluajui podizanje i opadanje zvukova i talasa kako biju beskrajnu bitku sa zapadnom obalom. Grane drea umele su i pucketale zbog vetra. Dilijan je povremeno, izmeano sa ostalim zvucima, mogla uti visoko, piskutavo cianje pre-razumnih uroenika - Kikvija. S vremena na vreme, razabirala je glas Deni Sadmen kako govori u napravu koja je prevodila njene rei na dijalekt Kikvija u visokim uestalostima. Iako je radila dvanaest sati dnevno, pomaui Deni sa Kikvima, Dilijan se ipak oseala krivom to je tu na odmoru. Podseala je sebe da su mali domoroci veoma vani i da je na brodu, zapravo, vrtela palevima. Jedno od lica iz njenog sna progonilo ju je celog jutra. Tek pre pola sata shvatila je da je to bilo njeno podsvesno nagaanje kako je Herbi, prastari le koji je izazvao sve ove nevolje, morao izgledati kad je bio iv. U njenom snu, neposredno pre nego to ju je uhvatilo predoseanje propasti, izdueno, pomalo ljudsko lice nasmeilo joj se i polako namignulo. "Dilijan! Doktore Baskin? Vreme je!"

Otvorila je oi. Podigla je ruku i pogledala na sat. Mogla ga je i podesiti prema Toiovom glasu. Kadetu treba verovati na re, setila se. Reci mu da te pronae kroz jedan sat i on e biti tu tano u sekund. Na poetku puta morala je da mu zapreti groznom kaznom da bi je oslovljavao sa 'ser' - ili prastarim 'gospoo' - tek u svakoj treoj reenici, umesto posle svake druge rei. "Stiem, Toio! Samo asak!" Uspravila se i protegnula. Kratki odmor joj je koristio. Misli su joj bile tako zapletene da ih je samo tiina mogla razmrsiti. Nadala se da e zavriti posao ovde i vratiti se na 'Brazda' za tri dana, u vreme kada je Kraidaiki planirao da pokrene brod. Do tada e ona i Deni razraditi ekoloke potrebe Kikvija - tako da mogu uzeti malu grupu sa sobom kao uzrok za centar za uzdizanje, tamo na Zemlji. Ako se 'Brazda' izvue i ako oveanstvo prvo podnese zahtev za pokroviteljstvo, to bi potedelo Kikvije mnogo gore sudbine. Koraajui izmeu drvea, Dilijan je uhvatila odsjaj okeana kroz pukotinu u zelenilu sa severoistone strane. Hou li moi da osetim ovde kada Tom pozove? Nis je rekla da e njegov signal moi da se otkrije na celoj planeti. Svi Itiji e ga zasigurno uti. Paljivo je odravala psihiku energiju na niskom nivou, kao to je Tom zahtevao od nje. No, ipak je izgovorila starinsku molitvu u pola glasa i uputila je na sever, preko talasa. "Siguran sam da e ovo zadovoljiti doktora Darta", rekao je Toio. "Naravno, senzori moda nisu tano ono to je eleo, ali robot je i dalje koristan." Dilijan je posmatrala mali ekran prikljuen na robota. Nije bila strunjak za robotiku ni planetologiju, ali razumela je na kom naelu radi. "Mislim da si u pravu, Toio. Rendgenski spektometar radi, ba kao i laserska sonda i magnetomer. Robot i dalje moe da se kree?" "Kao mali zeleni kamenojedac! Jedino to ne moe da se vraa. Rezervoari za plutanje oteeni su mu udarcem korala koji ga je oborio." "Gde je sad robot?" "Na grebenu, oko devet stotina metara duboko." Toio je dodirnuo malenu tastaturu i hologramska ema se pojavila u prostoru ispred ekrana. "Sonarna mapa koju mi alje potie sa te dubine. Zadrao sam ga da ne ide dublje dok ne razgovoram sa doktorom Dartom. Moemo ii samo nanie, sloj po sloj. Kad robot jednom napusti mesto, nema povrtka." ema je pokazivala blago kupastu valjkastu upljinu kako se sputa niz metalnosilikatnu stenu Kitrupove tanke kore. Zidovi su bili naikani ispupenjima i grebenima nalik na onaj gde je sada poivala oteena sonda. Kroz upljinu se pruala vrsta osovina, nagnuta pod malim uglom. To je bio veliki koren svrdlastog drveta koji su Toio i Deni razneli pre nekoliko dana. Gornji kraj bio je naslonjen na ivicu sopstvenog terena ispod kartografisanog podruja. "Mislim da si u pravu, Toio", nasmeila se Dilijan i stegla mladievo rame. "arliju e biti drago zbog ovoga. Moda emo uspeti da ga skinemo Kraidaikiju s vrata. Hoe li da mu javi novosti?" Toiju je prijala pohvala, ali ga je Dilijanina ponuda pomela. "Ja, ovaj, ne, hvala, ser. Mislim, zar ne moete jednostavno da umetnete poruku u dananji izvetaj? Siguran sam da e doktor Dart imati pitanja za koja ja nisam kvalifikovan..."

Dilijan nije mogla da ga okrivi. Javljanje dobrih vesti arlsu Dartu jedva je bilo ita prijatnije od saoptavanja loih vesti. No, Toio e ranije ili kasnije dopasti aka impanzi planetologu. Bie najbolje da od poetka naui kako se postupa sa njim. "ao mi je, Toio. Doktor Dart pripada tebi. Ne zaboravi da ja odlazim za koji dan. Ti e morati da...da zadovoljava arlija kad bude zatraio da radi po trideset sati dnevno." Toio je ozbiljno klimnuo glavom, ozbiljno prihvatajui njen savet, sve dok nije uspela da ga pogleda u oi. Tako se iscerila da je on mogao samo da pocrveni i nasmei se. 36. AKI urei da stigne na most pre smene strae, Aki je poao preicom kroz ustavu. U hitnji je stigao do pola velike prostorije pre no to je primetio da se ita izmenilo. Okrenuo se preko glave da se zaustavi. krna plua su mu oteala i nazvao je samog sebe idiotom to jurca i izvodi akrobacije kad nema dovoljno kiseonika. Aki se osvrnuo. Ustava je bila praznija nego obino. Kapetanov amac izgubljen je u Grozdastom pliaku. Teke saonice i dosta opreme preneto je u tenanijsku olupinu, a porunik Hikahi jue je tamo odvezla i skif. Bila je neka guva oko drugog amca, poslednjeg i najveeg iz 'Brazdaeve' flotile. Nekoliko delfina koristilo je mehanike hodae da bi preneli sanduke do amca. Aki je zaboravio hitnju da stigne blagovremeno na dunosti i u dugoj spirali spustio se do grupe. Doplivao je do jednog od delfina na 'pauku' koji je nosio veliku kutiju u servorukama. "Hej, Sup-peh, ta se deava?" Aki je pazio da mu reenice budu kratke i jednostavne. Poboljavao je svoj angliki u oksivodi, ali ta bi ostali mislili kad bi uli Kalafijanca kako se mui sa izgovorom? Drugi delfin je podigao pogled. "Oh, dobar dan, Aki. Promena naredbi, eto ta je. Proveravamo da li drugi amac moe da dejstvuje u sssvemiru. Treba i da ukrcamo ove kutije." "A -t...mislim, kakve su to kutije?" "Dokumentacija doktora Meca, izgleda". Trea paukova ruka mahnula je prema gomili vodootpornog kartona. "Zamissslite, tu su dedovi i unuci svakog od nas, poreani na GaAs ipovima. To vam daje oseanje kontinuiteta, zar ne?" Sup-peh je poticao iz Junoatlantske zajednice, koja je negovala neobino izraavanje. Aki se pitao da li je u pitanju ekscentrinost ili jednostavna nespretnost. "Missslio sam da si upuen na snabdevanje tenanijskog broda?" Upitao je. Sup-pehu su obino dodeljivani zadaci koji su traili najmanje spretnosti. "Bio sam, ali snabdevanja su otkazana, nisste uli? Brod je zatvoren do daljnjeg. Plivamo dokoni dok ssse ne razjasni kapetanovo stanje." "t-ta?" Aki se zagrcnuo. "Kapetan...?" "Povreen u inspekciji izvan broda. Strujni udar, kau. Jedva su ga nali pre nego to je nessstalo vazduha. Sad je u nesvesti. Takata-Dim ga zamenjuje." Aki je ostao okiran. Bio je suvie zaprepaen da bi primetio kako se Sup-peh naglo okree i vraa na posao kad im se pribliila vrlo krupna prilika.

"Treba li vam neto, gospodine Aki?" Glas ogromnog delfina zazvuao je gotovo sarkastino. "K'ta-Done", pribrao se Aki, "ta se desilo kapetanu?" Sledio se od podoficirovog dranja. Nije to bio obian nedostatak potovanja prema Akijevom inu. K'ta-Don je odgovorio na trinarnom. * Postoje neki Predlozi * Kako da dozna vie - * * Idi i pitaj Svog vou * Koji te eka na kopnu - * Gotovo drsko zamahnuvi jednom rukom oklopa, K'ta-Don se okrenuo i zaplivao da se pridrui svojoj posadi. Aki je odleteo par metara unazad od talasanja vode iza njegovih snanih pokreta. Znao je da ne vredi da ga zove nazad. Neto u K'ta-Donovom trinarnom odgovoru kazalo mu je da bi to bilo beskorisno. Odluio je da to prihvati kao upozorenje i okrenuo se da pouri prema glavnom liftu i ode na most. Iznenada je postao svestan koliko je najboljih delfina iz 'Brazdaeve' posade odsutno. Tit, Hikahi, Karket, S'tat i Sreni Ka - svi su otili na tenanijski brod. Tako je K'ta-Don ispao najstariji podoficir! A ni Kipiru nije bio tu. Aki nije verovao spletkama koje je uo o pilotu. Oduvek je smatrao Kipirua za najhrabrijeg lana posade, pored toga to je bio i najbri pliva. Poeleo je da su Kipiru i Toio sad tu. Oni bi mu pomogli da sazna ta se deava! Pored lifta je zatekao grupu od etiri Tursiopsa, sakupljena u uglu ustave i naizgled niim zauzeta. Delovali su mrzovoljno i ravnoduno. "Sus'ta, ta se deava?" Upitao je. "Zar nemate posla?" Vezista je podigao pogled i savio rep, to je kod delfina oznaavalo sleganje ramenima. "Zato pitate?" "Zato to...pa, imamo sssvoje dunosti! ta vas je uhvatilo?" "K-kapetan..." poeo je drugi delfin. Aki ga je prekinuo. "Kapetan bi vam prvi rekao da treba istrajati!" Preao je na trinarni. * Pomislite na Daleko nebo * Na Zemlju, Zemlju! Koja nas eka... * Sus'ta je zatreptao i pokuao da odbaci oajniko dranje. Ostali su sledili njegov primer. "Razumem, Aki. Pokuaemo." Aki je klimnuo glavom. "Vrlo dobro. Nastavite u duhu Kininka." Uao je u lift i zazvidao ifru mosta. Dok su se vrata zatvarala, video je delfine kako odlaze, verovatno prema svojim radnim mestima.

Bilo je teko postaviti se i delovati umirujue kad je eleo jedino da sazna neto vie. Ali, da bi delovao umirujue, morao se pretvarati da zna vie od njih. Kornjaini ujedi! Pokvareni motori! Koliko je teko povreen kapetan? Kakve emo izglede imati ako izgubimo Kraidaikija? Odluio je da bude to mirniji i neprimetniji neko vreme... dok ne sazna ta se deava. Znao je da je kadet uvek najvie izloen, poto ima dunosti oficira, a nikakvu zatitu. I kadet je uvek poslednji koji saznaje ta se deava! 37. SUEZI Iskop je bio gotovo spreman. Tenanijski bojni brod bio je proiren i poduprt. Uskoro e moi da ispune valjkasti prostor predvienim teretom i da pou. Hanes Suezi je to jedva ekao. Dojadilo mu je da radi pod vodom. Iskreno reeno, dojadilo mu je i da radi sa delfinima. Kakve e samo prie moi da pria kad stigne kui! Vodio je radne grupe pod okeanima smoga na Titanu. Pomagao je u okupljanju adeninskih kometa kroz maglinu Supa. ak je radio i sa onim aavim Ameridijancima i Izralitima koji su pokuavali da teraformiraju Veneru. Ali nikad ga nijedan posao nije nauio zakonima bandoglavosti kao ovaj! Gotovo svi materijali sa kojima su morali da rade bili su tuinskog porekla, sa neverovatnom rastegljivou i jo gorom kvantnom provodljivou. Morao je da proverava psioniki otpor gotovo svakog spoja, pa ipak e njihove tajanstvene osobine verovatno rasipati statiki telekinizitet preko celog neba kad se otisnu! Delfini! Zaista su neverovatni! Savreno su izvravali najprefinjenije poslove, a onda bi iznenada plivali u krug i pitali besmislice na primalnom kada bi probijanje nekog otvora stvorilo osobene sonarne odraze. I uvek kad bi zavrili posao, zvali su starog Suezija. Proveri to umesto nas, Hanese, molili su. Da budemo sigurni da je sve u redu. Trudili su se iz sve snage. Nisu mogli da se bore protiv oseanja da su napola zavreni tienici samoniklih pokrovitelja u stravino neprijateljskoj Galaksiji. Naroito kad je sve to bila istina. Suezi je morao priznati da je mnogo ee uo albe od samog sebe nego od svih delfina zajedno. Obavili su posao; to je jedino bilo vano. Bio je ponosan na svakog od njih. Naravno, sve je bili mnogo lake otkako je stigla Hikahi. Bila je primer ostalima, peckajui ih prabolama Kininka da bi im pomogla u usredsreenosti. Suezi se podigao na lakat. Njegov uski leaj bio je samo metar ispod tavanice. Ulaz u odeljak za spavanje nalazio se na svega nekoliko centimetara od njegovog ramena. Dovoljno sam se odmarao, pomislio je, iako su ga oi i dalje pekle, a ruke bolele. Nije bilo smisla dalje pokuavati da zaspi. Samo bi se nervirao zatvorenih oiju. Otvorio je poklopac ulaza. Zaklonio je oi od svetla kad je seo i prebacio noge preko ivice. Pljusnule su. Uf. Voda. Osim gornjeg metra, tamo uz tavanicu, skif je bio pun vode. Telo mu je delovalo bledo pri otrom svetlu iz hola. Pitam se kad je predvieno da konano izbledim, pomislio je dok se zatvorenih oiju sputao u vodu. Otplivao je u susednu prostorijicu i zatvorio vrata za sobom.

Naravno, morao je da saeka da se voda ispumpa iz sobe pre nego to je mogao da je nenamenski upotrebi. Malo kasnije uao je u kontrolnu sobu malog broda i zatekao Hikahi i Tit uzrujane oko komunikatora. Raspravljale su na brzoj, pitavoj varijanti anglikog koju nije mogao da razume. "Hej!" Javio se. "Ako hoete da me iskljuite, u redu. Ali ako mogu da pomognem, bolje se prebacite na trideset tri obrtaja. Ja nisam Tom Orli. Ne mogu da pratim to brbljanje!" Njih dve podigle su glave iz vode kad se Suezi uhvatio za jedan od draa u zidu. Hikahine oi su se ispupile da bi se prilagodile gledanju nad vodom. "Nisssmo sigurni da je u pitanju problem, Hanese, ali izgleda da smo izgubili kontakt sa brodom." "Sa 'Brazdaem'?" Suezijeve upave obrve su se podigle. "Jesu li napadnuti?" Tit je blago zanjihala gornji deo tela "Ne verujemo. Bila sam tu i ekala potvrdu da su se uli sa Orlijem i da uskoro pokreu brod. Nisam naroito pazila, ali ula sam operatora kao iznenada poruuje 'Spremite se'... i nita vie!" "Kad je to bilo?" "Pre nekoliko sati. ekala sam na smenu, nadajui se da je u pitanju tehnika omaka, a onda sam pozvala Hikahi." "Od tada proveravamo kola", dodala je Hikahi. Suezi je doplivao da pogleda komunikator. Naravno, trebalo bi ga rastaviti i pregledati deo po deo, ali elektronika je bila zapeaena zbog zatite od vlage. Da smo bar u slobodnom padu, pa da delfini mogu da rade bez ove proklete vode na sve strane. "U redu", uzdahnuo je. "Sa tvojom dozvolom, Hikahi, izbaciu vas oboje napolje i pregledati jedinicu. Nemojte uznemiravati delfine koji se odmaraju u rezervi." Hikahi je klimnula glavom, "Poslau grupu da prati monofilament i vidi da li je ceo." "Dobra zamisao. I nemoj da brine. Siguran sam da se nita nije desilo. Verovatno su se gremlini malo poigrali." 38. ARLS DART "Bojim se da su spustili prokletog robota za samo jo osamdeset metara. Onaj mali Toio radi sa njim samo nekoliko sati, a onda mora da ode i pomae Deni i Dilijan da vode svoje nove tienike kroz lavirinte, ili da ih teraju da motkama obaraju banane ili tome slino. To je uasno! Bezvezna, mala, napola unitena sonda nosi uglavnom pogrene instrumente za geoloka ispitivanja. Moe li da zamisli na ta e to liiti kada stignemo do pristojne dubine?" Holografska slika metalurga Brukide za trenutak kao da je gledala kroz arlsa Darta. Delfinski naunik oito je posmatrao svoje kerane. Oi su mu bile pokrivene ispupenim soivima da bi se ispravio astigmatizam pri itanju. Ponovo je pogledao kolegu impanzu. "arli, vrlo pouzdano govori o slanju t-tog robota dublje u Kitrupovu koru. ali se da je siao 'samo' pet stotina metara. Jesi li svestan da je to p-pola kilometra?"

arli je poeao maljavu bradu. "Je l'? Pa ta? Iskopavanje je teklo tako glatko da lako moemo postii jo toliku dubinu. To je divna mineraloka laboratorija! Ve sad saznajemo mnogo o potpovrinskoj zoni!" Brukida je uzdahnuo. "arli, zar te ne zanima zato se peina ispod Toiovog ostrva sputa ak i sto metara u dubinu?" "Hmmm? Kako to misli?" "Mislim da takozvano 'svrdlastvo drvo' koje je napravilo tu rupu nije moralo da ide tako duboko samo zbog potrage za ugljeninim i silikatnim hranljivim materijama. To ne mora..." "Otkud zna? Da nisi moda ekolog?" arli se otro nasmejao. "Ozbiljno, Brukida, na emu ti zasniva te pretpostavke? Ponekad me zaista iznenauje!" Brukida je strpljivo saekao da impanza zavri sa smejanjem. "Zasnivam ih na dobrom optem poznavanju osnovnih zakona prirode i na Okamovoj otrici. Pomisli na koliinu uklonjenog materijala! Je li rasut po vodi? Zar nisi pomislio da postoje desetine hiljada tih metalnih brda du graninih pojaseva ove planete i da ih veina ima svoje svrdlasto drvee...i da je u nedavnoj geolokoj prolosti nastalo vie miliona ovako dubokih iskopa?" Dart je poeo da se smejucka, pa se zaustavio. Za trenutak je zurio u sliku svog delfinskog kolege, a onda se iskreno zasmejao. Udario je po stolu. "Tue! Vrlo dobro! 'Otkud te rupe?' - bie jo jedno na spisku naih pitanja! Na sreu, poslednjih nekoliko meseci odgajao sam kolegu ekologa. Uinio sam joj bezbroj usluga, a ona je sluajno ba na licu mesta! Zamoliu Deni da odmah pone sa ispitivanjem! Budi miran, uskoro emo saznati emu slui to svrdlasto drvee!" Brukida se nije potrudio da odgovori. Samo je tiho uzdahnuo. "Sad kad smo ovo sredili", nastavio je arli, "hajde da se vratimo na ono to je zaista vano. Moe li mi pomoi da ubedimo kapetana da mi dopusti lini izlazak i ozbiljno dubinsko sondirabnje umesto one smene naprave koju koristi Toio?" Brukida je rairio oi, oklevajui. "K-kapetan je i dalje u nesvesti", najzad je rekao. "Makani je izvrila dve operacije. Sudei po poslednjim izvetajima, izgledi su i dalje slabi." impanza je zurio u njega za trenutak. "O, da. Zaboravio sam." arli je odvratio pogled od holo-slike. "Pa, moda e onda Takata-Dim biti voljan. Na kraju krajeva, dugaki amac stoji neiskorien. Zamoliu Meca da govori sa njim. Hoe li mi pomoi?" Brukida je oborio pogled. "Prouiu podatke sa spektometra mase", odmereno je rekao. "Pozvau te kad zavrim. Sad moram da prekinem vezu, arlse." Slika je iezla. arli je ponovo bio sam. Brukida je bio vrlo osoran, pomislio je. Jesam li ga neim uvredio? arli je znao da lako vrea druge. Nije mogao nita da uini protiv toga. ak su ga i druge impanze smatrale angrizavim i egocentrinim. Govorili su da neoimpanze kao on iznose celu rasu na lo glas. Pa, bar sam pokuao, pomislio je. A kad neko stalno pokuava i grei, kad se neiji najbolji pokuaji ljubaznosti pretvaraju u gafove, kada neko neprestano zaboravlja imena drugih osoba, pa, moda treba da odustane. Ni drugi se nisu pretrgli od ljubaznosti prema meni.

arls Dart je slegnuo ramenima. Nije vano. Kakvog smisla ima teiti nepostojanoj popularnosti? Imao je svoj lini svet kamenja i vulkanskih stena, magme i ivih planeta. Ipak, mislio sam da mi je bar Brukida prijatelj... Potisnuo je tu misao. Moram pozvati Meca. On e mi pomoi. Pokazau im da je ova planeta tako jedinstvena da e... da e je nazvati po meni! Bilo je takvih sluajeva. Nasmejao se, jednom rukom se vukui za uho, a drugom kucajui ifru. Dok je ekao da kompjuter pronae Ignacija Meca, na pamet mu je pala jedna zaludna misao. Zar nisu svi ekali da se javi Tom Orli? Do pre nekog vremena samo su o tome govorili. Onda se setio da je Tomov izvetaj trebalo da stigne jue, otprilike u vreme kad je Kraidaiki povreen. Ah! Onda je Tom verovatno uspeo u onom to je naumio, pa se niko nije setio da mi kae. Ili mi je neko moda i rekao, siguran sam da je iziao nakraj sa Itijima. Bilo je i vreme. Grozno je neprijatno kad te love kroz celu Galaksiju i nateraju da ispuni brod vodom... Na interkomu se pojavio Mecov broj. Na drugom kraju linije ulo se zvonjenje. Grdna teta za Kraidaikija. Bio je uasno krut i ozbiljan za delfina i ne ba uvek razborit... ali arli nije uspeo da se oseti srean to mu on vie nije na putu. Zapravo, pomisao na to izazivala je udan oseaj u stomaku. Pa nemoj onda misliti na to! Pobogu! Zar se ikada isplatilo brinuti se? "Ah, doktore Mec! Jesam li vas uhvatio pri odlasku? Pitao sam da li bismo uskoro mogli da razgovaramo. Kasnije po podne? Dobro! eleo bih da vas zamolim za jednu vrlo, vrlo sitnu uslugu..." 39. MAKANI Lekar mora biti delom intelektualac i delom alhemiar, delom detektiv i delom aman, mislila je Makani. No, na medicinskom fakultetu nikad joj nisu rekli da e morati da bude i vojnik i politiar. Makani je sa mukom zadravala dostajanstveno dranje. Zapravo, oseala je da je na ivici pobune. Udarala je repom po povrini vode, prskajui hodnike brodske ambulante. "K-kaem vam da ne mogu operisati sama! Moji pomonici nisu dovoljno veti da bi mi asistirali! Nisam sigurna da bih smela operisati ak i da nije tako! Moram razgovarati sa Dilijan Baskin!" Jednom rukom oklopa zakaen za rukohvat, Takata-Dim izdigao je jedno oko iznad vode i pogledao Ignacija Meca. ovek mu je uzvratio izrazom ogromnog strpljenja. Oekivali su ovakvu reakciju brodskog lekara. "Sssiguran sam da potcenjujete svoju vetinu, doktore", pokuao je Takata-Dim. "Znai, ti sssi lekar sada? Treba mi tvoje miljenje? Moram govoriti sa Dilijan!" Mec je progovorio umirujuim glasom. "Doktore, porunik Takata-Dim samo je objasnio da postoje vojni razlozi za delimini prekid komunikacionih linija. Podaci detektorskih plovaka pokazuju da u krugu od sto kilometara oko nas postoji curenje psi-

energije. Za to su odgovorni ili Hikahi i Suezijeva ekipa ili oni na ostrvu. Dok to ne utvrdimo..." "Jedini razlog je, dakle, informacija sa plovka? Pa to je bio isti onaj koji je gotovo ubio Kraidaikija!" Mec se namrtio. Nije navikao da mu delfini upadaju u re. Primitio je da je Makani prilino uzbuena. Zapravo, suvie uzbuena da bi govorila dikcijom anglikog kakvu bi morao koristiti delfin na njenom poloaju. Ovo je bio podatak za njegove dosjee... kao i njeno ratoborno ponaanje. "U pitanju je druga plutaa, doktore Makani. Imamo ih tri. Osim toga, ne tvrdimo da curenje zaista postoji, nego se moramo ponaati kao da je stvarno sve dok se ne uverimo u suprotno." "Ali prekid komunikacija nije potpun! ula sam da onaj impanza i dalje dobija svoje p-proklete podatke! Zato onda ja ne mogu da govorim sa doktorom Baskin?" Mec je zamalo opsovao. Zamolio je arsla Darta da dri jezik za zubima. Prokleta bila potreba da umire impanzu! "Odstranjujemo jednu po jednu mogunost." Takata-Dim je pokuavao da umiri Makani. Istvoremeno je zauzeo poloaj sa blago oborenom glavom, istiui time svoju nadmonu ulogu. "im zakljuimo da oni koji su u kontaktu sa arlsom Dartom - mladi Ivaika, Sadmen i pesnik Sahot - nisu odgovorni za curenje, uspostaviemo kontakt sa Dilijan Baskin. Svakako uviate da je manje verovatno da ba ona nevesno zrai psienergiju nego ostali, pa zato njih prvo proveravamo." Mec je blago podigao obrve. Bravo! Izgovor, naravno, ne bi izdrao ozbiljniju proveru, ali delovao je razumno! Bilo im je potrebno samo jo malo vremena! Ako ovo umiri Makani samo koji dan, bie dovoljno. Takata-Dim oito je primetio Mecovo odobravanje. Ohrabren, postao je jo ubedljiviji. "Sad je bilo dosta odlaganja, doktore! Doli smo da se raspitamo o kapetanovom stanju. Ako nije sposoban da preuzme dunost, mora biti izabran novi komandant. U krizi smo i ne moemo dopustiti dalja odlaganja!" Ako je to trebalo da je zaplai, delovalo je upravo obratno. Makanin rep poeo je da podrhtava. Podigla je glavu nad vodu. Okrenula je jedno sueno oko prema drugom delfinu i sarkastino zaegrtala. * Mislila sam - da zaboravlja - na svoje dunosti * Drago mi je - to sam greila - u takvoj proceni * Nee valjda - sad zahtevati - mesto kapetana? Takata-Dim otvorio je usta, otkrivajui niz otrih, belih zuba. Mec je na trenutak pomislio da e izazvati malu enku. Ali Makani je bre reagovala, iskoivi iz vode i vrativi se sa pljuskom koji je pokvasio i Meca i Takata-Dima. ovek se zagrcnuo i ustuknuo.

Makani se okrenula i nestala iza niza jedinica za odranje ivota. Takata-Dim se zagnjurio, odailjui brze sonarne coktaje da bi je naao. Mec ga je zgrabio za leno peraje pre nego to je stigao poi za njom. "Ah... hm!" Drugom rukom se uhvatio za ruku u zidu. "Moda bismo mogli prestati sa ovakvim ponaanjem? Doktore Makani? Hoete li se, molim vas, vratiti? Dovoljno je to nas pola svemira progoni. Ne smemo se boriti izmeu sebe!" Takata-Dim je podigao pogled i video da Mec ozbiljno govori. Porunik je i dalje teko disao. "Makani, molim te!" Mec je ponovo pozivao. "Hajde da civilizovano razgovaramo." Saekali su i malo kasnije Makani je promolila glavu izmeu dva autodoka. Vie nije delovala izazivaki, nego umorno. Njen lekarski oklop je kriputao. Precizni instrumenti blago su podrhtavali kao da ih dre nesigurne ruke. Podigla se toliko da su joj samo nozdrve dodirivale povrinu. "Izvinjavam se", apnula je. "Znam da Takata-Dim ne bi preuzeo komandu bez odobrenja brodskog saveta." "Naravno da ne bi! Ovo nije vojni brod. Dunosti zapovednika na istraivakom brodu uglavnom su administrativne i njegovo stupanje na komandu mora odobriti brodski savet im se bude mogao odrati. Takata-Dim je potpuno svestan tih pravila, zar ne, porunie?" "Naravno". "No, dotle moramo ili prihvatiti njegovo zapovednitvo ili emo imati haos! 'Brazda' mora imati komandanta, a to je nemogue dok vi ne potvrdite da kapetan Kraidaiki nije u stanju da vri svoje dunosti." Makani je zatvorila oi, teko diui. "Kraidaiki verovatno nee doi svesti bez nove operacije. ak i t-tada nee biti sssigurno. Udar je proao du njegovog prikljuka nervnog pojaivaa pravo u mozak. Veina oteenja je u Novim Zonama korteksa... gde je osnovna siva masa Tursiopsa veoma izmenjena pri uzdizanju. Postoje lezije u oblastima koje kontroliu vid i govor. Korpus kalozum je ozbiljno oteen..." Makani je ponovo otvorila oi, ali nije gledala u njih. Mec je klimnuo glavom. "Hvala, doktore", rekao je. "Rekli ste nam ono to smo eleli da znamo. ao mi je to smo vas toliko zadali. Siguran sam da inite sve to moete". Poto mu nije odgovorila, ovek je navukao oksimasku i skliznuo u vodu. Mahnuo je Takata-Dimu i okrenuo se da ode. Mujak je uputio nekoliko sonarnih signala Makani, ali poto mu nije odgovorila, okrenuo se i pourio za Mecom prema izlazu. Kad su ve stigli do ustave, Makani se trgla. Podigla je glavu i povikala za njim. "Ne zaboravite da sssam i ja lan Saveta broda! I Hikahi i Dilijan i Tom Orli!" Vrata su se tog trenutka zatvorila. Nije znala jesu li je uli. Makani se sa uzdahom spustila nazad u vodu. I Tom Orli, pomislila je. Nemojte zaboraviti na njega, ubradi ljigava! Kod njega neete proi! Odmahnula je glavom, svesna da iracionalno razmilja. Njene sumnje nisu bile zasnovane na injenicama. A ak i da je to istina, Tomas Orli ne moe pruiti ruku sa udaljenosti od preko dve hiljade kilometara. Govorkalo se da je ve mrtav.

Mec i Takata-Dim potpuno su je zbunili. Imala je neprijatan oseaj da su joj napriali gomilu istina, poluistina i ovejanih lai, a nije bilo naina da razabere ta je ta. Misle da me mogu prei samo zato to sam ensko, i stara, i dva pokolenja uzdizanja zaostalija od svakog na brodu izuzev Brukide. Ali mogu da pretpostavim zato ine posebne usluge jedinom impanzi, lanu brodskog saveta. U ovom trenutku imaju veinu i mogu progutati sve to poele. Nikakvo udo to im se ne uri da dozovu nazad Hikahi i Dilijan! Moda je trebalo i ja njih da slaem...da kaem kako e se Kraidaiki ubrzo probuditi. No, ko bi znao da li su reeni na sve? I koliko su odluni? Je li nesrea sa plutaom zaista bila nesrea? Moda su lagali da bi sakrili neznanje... ili zaveru. Mogu li da zatitim Kraidaikija sa samo dve pomonice? Makani je tiho zajeala. Ovako neto nije bilo njen posao! Ponekad je elela da zvanje delfinskog lekara, kao u staro vreme, znai jednostavno podii onoga koga eli da spase do povrine i pridravati ga nad vodom dok se ne oporavi ili dok te izda snaga ili ti srce popusti. Uputila se nazad u Intenzivnu negu. Prostorija je bila zamraena osim jednog svetla nad krupnim, sivim neodelfinom, smetenim u zaklonjeni gravitacioni tank. Proverila je stanje aparata za odravanje ivota i videla da sve dejstvuje. Kraidaiki bi povremeno zatreptao i jednom mu je du tela proao kratak drhtaj. Makani je uzdahnula i okrenula se. Otplivala je do komunikatora i zamislila se. Mec i Takata-Dim nisu se mogli vratiti na most, zakljuila je. Otposlala je sonarnu ifru koja je ukljuila komunikator. Pred njom se gotovo istog trenutka stvorilo lice mladog delfina sa plaviastim perajima. "K-komunikacije, izvolite?" "Aki, dete, ovde je doktor Makani. Jesi li planirao neto za ruak? Zna, mislim da mi je ostalo jo malo onog ueerenog oktopoda. Ssslobodan si? Ba lepo. Znai, vidimo se uskoro. Da, neka taj sastanak bude naa mala tajna. Vai? Ba sssi ti dobar momak." Dok je naputala Intenzivnu negu, u glavi joj se polako stvarao plan. 40. KRAIDAIKI U tihom sivilu gravitacionog tanka, tih jeei uzdah. * Oajan, on pliva Pod sivim olujnim vetrom, Dozivajui: Tonem! Tonem! * 41. TOM ORLI Raspomamljena planina tutnjala je usred zapenjenog mora. Kia je tek prestala. Vulkan je gunao i rigao vatru do niskih oblaka koji su se narandasto presijavali. Tanke, krivudave trake pepela pele su se u nebo. Kada bi konano palo, uareno ugljevlje nije dospevalo u vodu koja bi ga ugasila, nego u sloj blata koji je prekrivao musave puzavice to su se pruale do u beskonanost oko njega.

Tomas Orli zakaljao se u vlanom, aavom vazduhu. Uzverao se uz malu uzviicu od ljigavih, isprepletenih izdanaka. Teina njegovih grubih saonica zatezala je ue obmotano oko njegove leve ruke. Desnom se uhvatio za rastinje na vrhu brdaca. Noge su mu stalno gubile oslonac dok je puzio navie. ak i kad bi uspeo da ih uglavi u pukotine u klizavoj masi, stopala bi mu povremeno utonula u kaljugu izmeu izdanaka. Kad bi ih nespretno povukao napolje, movara ga je sa oklevanjem putala, uz uasan, mljackav zvuk. Ponekad je zajedno sa njegovim nogama iz blata izlazilo 'neto', uvijajui se oko stopala i ponovo padajui nazad u smrdljivu vodurinu. vrsto obmotani remen usecao mu se u ruku kad bi povukao saonice, bedan ostatak solarnog aviona i zaliha sa njega. Bilo je udo to je i toliko uspeo da spase sa olupine. Vulkan je bacao ukaste odsjaje preko movare. Metalna praina koja je prekrivala rastinje presijavala se u svim duginim bojama. Bilo je pozno popodne. Proao je skoro ceo Kitrupov dan otkako je upravio jedrilicu prema ostrvu, traei sigurno mesto za sputanje. Tom je podigao glavu da bi bacio zamuen pogled preko ravnice prekrivene korovom. Svi njegovi planovi propali su zbog ovih ilavih, rastegljivih morskih biljaka. Nadao se da e nai na ostrvu zaklon od vetra i vulkana, ili da e se spustiti na more i pretvoriti jedrilicu u irok i postojan splav na kome bi izveo svoj opit. Trebalo je da uzmem u obzir i ovu mogunost, pomislio je. Pad i predugi minuti oajnikog ronjena za opremom, pravljenje grubih saonica dok ga je ibala oluja, a zatim asovi puzanja kroz smrdljivu movaru prema usamljenom brdacetu trave - sve se to moglo izbei. Pokuao je da povue dalje, ali drhtanje u desnoj ruci pretilo je da se pretvori u gr. Ozbiljno ju je iskrenuo pri padu kad su se pontoni na krilima otkaili, a trup poeo da se prevre preko barutine, da bi konano pljusnuo u usamljeno jezerce slobodne vode. Dugaka rana preko leve strane lica gotovo ga je onesposobila u prvim, najvanijim trenucima. Pruila se od vilice gotovo do nervnog prikljuka nad levim uhom. Plastini pokriva koji je obino titio osetljivo mesto odleteo je negde u no i bio je bezbnadeno izgubljen. Infekcija ga je zasad najmanje brinula. Ruka mu je sve jae drhtala. Pokuao je da je odmori, legavi licem nanie na bockavo, gumasto bilje. kripavo blato grebalo mu je desni obraz i elo kad god bi se zakaljao. Morao je nekako da sakupi sangu. Nije bilo vremena za prefinjenu samohipnozu da bi vratio telo u radno stanje. Ogromnom snagom volje naredio je napaenim miiima da izdre jo jedan napor. Malo je ta mogao da uini protiv celog svemira to se okrenuo protiv njega, ali, prokletstvo, posle trideset asova borbe, na nekoliko metara od cilja, nee prihvatiti pobunu sopstvenog tela. Jo jedan napad kalja razderao mu je ogrubelo grlo. Telo mu se treslo i morao je da popusti stisak oko korena za koji se drao. Kad je ve pomislio da mu plua nee izdrati, napad je proao. Tom je leao u blatu, iscrpljen, zatvorenih oiju. * Radost kretanja? Prva je od mnogih:

Odsustvo dosade - * Nije imao daha da odzvidi trinarnu haiku, ali proleteo mu je kroz misli; sakupio je snage za kratak osmeh na ispucalim, blatnjavim usnama. Nekako se sabrao za jo jedan napor. Stegao je zube i prevukao se preko poslednje deonice. Desna ruka gotovo mu je otpala od napora, ali izdrala je kad mu se glava pomolila na vrhu breuljka. Tom je otro pepeo iz oiju i pogledao ta je pred njim. Jo korova. Koliko god je dopirao pogled, samo korov. Na vrhu breuljka trala je debela raljika. Tom je izvukao saonice dovoljno visoko da bi ih vezao za nju. Oseaj mu se polako vraao u obamrlu levu ruku dok je leao otvorenih usta u tihoj agoniji. Skljokao se na uzviicu, brzo i plitko diui. Grevi su ga uhvatili punom snagom i telo mu se povijalo pod njima. elo je da iupa hiljade zuba koji su mu se zarivali u ruke i noge, ali nije mogao da se pomeri. Leao je sklupan i nepokretan. Logiki deo Tomovog uma nekeko je ostao poteen agonije. I dalje je razmatrao, stvarao planove i pokuavao da odredi vremenske granice. Na kraju krajeva, doao je ovamo sa svrhom. Imao je razloga da proe kroz sve ovo... kad bi samo mogao da se seti zato se nalazi tu, u smradu, bolu, praini i blatu... Smirujui ritam koji mu je bio potreban nikako se nije pojavljivao. Osetio je da i sam nestaje. Iznenada mu se uinilo da je, kroz kapke stisnute od bola, video Dilijanino lice pred sobom. Pred njom su se njihale raljike kopnenog rastinja. Njene sive oi gledale su prema njemu, kao da trae neto do ega ne mogu da dosegnu. Kao da su dva puta prole pored njega dok je drhtao, nesposoban da se pokrene. Onda su se, konano, srele sa njegovima i ona se nasmeila! Bolovima izazvane smetnje pretile su da zaglue njene rei iz sna. Poslala sam **** zauvek ****, iako si *** skeptian, ljubavi. *** makar i ceo **** sluao. Pokuao je da se usredsredi na poruku - najverovatnije halucinaciju. To je bio oslonac. Uhvatio se za njega dok su mu grevi raspinjali tetive. Njen osmeh izraavao je aljenje. Kakav si ti ***! *** koga volim jeste ****** i nepaljiv! da li da **** malo bolje? Meta-Orli se usprotivio. Ako je ovo zbilja bila poruka od Dilijan, ona je strano rizikovala. "I ja volim tebe", rekao je u pola glasa, "ali budi ljubazna pa zavei pre nego to te Itiji uju".

Psi-poruka - ili halucinacija - zatalasala se kad ga je uhvatio napad kalja. Tresao se sve dok nije pomislio da su mu se plua pretvorila u suve ljuture. Konano, Meta-Tom je pogazio ponos. Da! Otposlao je odgovor u maglu pred oima, dozivajui njen razliveni lik. Da, ljubavi. Molim te, vrati se i pokuaj bolje... Dilijanino lice kao da se razlivalo u svim pravcima, kao snop meseevih zraka, pretapajui se sa svetlucavom vulkanskom prainom na nebu. Bilo to istinska poruka ili opsena roena u delirijumu, nestajala je kao slika u dimu. Ipak, inilo mu se da je uo tihi odjek Dilijaninog unutranjeg glasa... *** *** je, to je, to je... i izleenje stie, u sanjanju... Sluao je, nesvestan vremena, i drhtaji su se polako smirili. Vie nije bio sklupan kao embrion. Vulkan je tutnjao i osvetljavao nebo. 'Tle' pod Tomom blago se njihalo i uljuljkivalo ga u plitak dreme. 42. TOIO "Ne, doktore Dart. Nisam siguran u procenu nestatikih sadraja. Statiki naboj robota bio je vrlo visok kad sam radio to oitavanje. Ako elite, mogu ga ponoviti odmah." Toiovi kapci oteali su od dosade. Izgubio je raun o vremenu koje je potroio pritiskajui dugmad i oitavajui podatke po nalozima arlsa Darta. impanza-planetolog jednostavno nije hteo da bude zadovoljan! Bez obzira na to koliko brzo i potpuno Toio odgovorio, nikad nije bilo dovoljno dobro. "Ne, ne, nemamo vremena", osorno je odvratio arli sa holo-ekrana na obali jezerceta. "Vidi moe li sam to uiniti kad prekinemo vezu, dobro? Zna, Toio, to bi bio lep projekat sam za sebe. Neke od tih stena krajnje su jedinstvene! Ako izvri podrobno ispitivanje mineralogije ovog okna, rado u ti pomoi da je napie. Zamisli da se zakiti time! Jedan ozbiljan rad nee koditi tvojoj karijeri." Toio je to lako mogao da zamisli. Zaista je mnogo nauio radei za doktora Darta. Jedna od stvari koje je nauio i koja e mu mnogo koristiti ako ikad ode na postdiplomske studije, bila je da paljivo bira mentora za svoj rad. Uostalom, o tome bi se moglo raspravljati sa vanzemaljcima spremnim da ih zarobe, svuda unaokolo. Toio je po hiljaditi put skrenuo misli od bitke u svemiru. To ga je vodilo u potitenost. "Hvala, doktore Dart, ali..." "Nema problema!" arli je bio osorno snishodljiv. "Pojedinosti o tvom projektu utvrdiemo kasnije, ako ti ne smeta. Sad treba da ustanovimo gde je tano ona skalamerija."

Toio je odmahnuo glavom, zauen impanzinom postojanom samoivou. Bojao se da e, ako se to samo jo malo pogora, izgubiti strpljenje pred impanzom, bio on stariji istraiva ili ne. "Ovaj..." Toio je proverio merae, "robot je siao do dubine od neto malo vie od kilometra, doktore Dart. Pukotina je sve ua i ravnija to se vie pribliavamo skorijim iskopima, pa na svakom zastanku privrujem robota za zid." Toio je pogledao preko ramena na sveroistok, prieljkujui da se pojave Deni ili Dilijan i prekinu muenje. No, Deni je bila sa svojim Kikvima, a Dilijan je poslednji put video u lotosovom stavu na istini okrenutoj prema okeanu, neosetljivu na sve oko sebe. Dilijan je bila prilino uznemirena ranije, kad joj je Takata-Dim rekao da su svi na brodu suvie zauzeti pripremama za pokret da bi razgovarali sa njom. ak su i njena pitanja o Tomu Orliju otklonjena sa grubom utivou. Zvali bi je da su neto saznali, rekao je Takata-Dim pre nego to je prekinuo vezu. Toio je video kako se zabrinutost iri njenim licem dok je svaki njen poziv odbijan. Novi oficir za vezu zamenio je Akija. Fin je rekao Dilijan da su svi koje je elela da uje zauzeti. Jedini lan posade sa kojim je mogla da razgovara bio je arls Dart, oito zato to njegovo znanje u tom trenutku nije bilo neophodno. A impanza je odbio da razgovara o bilo emu drugom osim o svom poslu. Bez oklevanja je poela da se sprema za odlazak. Onda su stigla nareenja sa broda, direktno od Takata-Dima. Morala je da ostane do daljnjeg i pomogne Deni Sadmen u pripremi izvetaja o Kikvima. Ovoga puta, Dilijan je mirno primila vest. Bez rei je otila da se osami u dungli. "...vie onih Deninih izdanaka." arls Dart je govorio dok su Toiove misli lutale. Toio je primorao sebe da sedne sasvim uspravno i obrati panju na rei impanzenaunika. "...najuzbudljiviji su profili izotopa kalijuma i joda. To dokazuje moju hipotezu da je u nedavnim geolokim razdobljima neka razumna rasa zakopavala svoje otpatke u zoni tektonskih preklapanja ove planete! To je kolosalno vano, Toio. Ovo stenje sadri dokaze o slaganju ubreta sa povrina tokom mnogih pokolenja, kao i o brzom recikliranju materija zbog blizine vulkana. Tu kao da je postojao ritam, plima i oseka. Ovde se ve odavno deava neto strano sumnjivo! Kitrup bi trebalo da je naputen jo od vremena kad su ovde iveli drevni Karranci. Pa ipak, neko je sakrivao visoko preiene materije u koru ove planete, i to nedavno!" Toio je gotovo ispao nepristojan. 'Nedavno', nije nego! Dart je tragao po geolokim razdobljima. Svakog dana mogu doi Itiji i stutiti se na njih, a on se ponaa prema podacima o hiljadama godina starom sakrivanju industrijskih otpadaka kao da je posredi najnovija misterija Skotland Jarda! "Razumem. Usredsrediu se na to." Toio i nije znao ta je od njega zahtevao Dart, ali nije nameravao da to i prizna. "Nemojte se vie brinuti. Robot e biti nadgledan danju i nou. Kipiru i Sahot imaju nareenje od Takata-Dima da ostanu prikljueni na njega u smenama kad ja nisam tu. Oni e me nai ili probuditi ako se pojavi ikakva promena."

Hoe li to impanzi biti dovoljno? Delfini nisu bili nimalo oduevljeni tom naredbom iz 'Brazdaevog' taba, ali posluae, makar to usporilo Sahotov rad sa Kikvima. udo nad udima, arli kao da se sloio. "Pa, to je lepo od njih", promrljao je. "Pazi da im se zahvali umesto mene. I sluaj! Moda bi Kipiru, dok je prikljuen, mogao da prati taj statiki naboj robota? Stvar mi se ne dopada, a postaje sve gora." "Dobro, zamoliu ga." impanza je protrljao oi maljavom nadlanicom i zevnuo. "Sluaj, Toio", rekao je . "ao mi je, ali zaista mi je potreban odmor. Hoe li ti smetati ako odloimo dalji razgovor za malo kasnije? Javiu ti se posle veere i odgovoriti na sva tvoja pitanja, vai? U redu, onda se vidimo kasnije!" arli je pruio ruku i holo-slika je nestala. Toio je za trenutak zurio u prazan prostor, pomalo zbunjen. Smetati? Hoe li mu smetati? O, ne, nikako, zato bi mi smetalo! Strpljivo u sedeti ovde, sve dok se ti ne javi ili mi nebo ne padne na glavu! Frknuo je. Hoe li mi smetati. Toio je ustao. Zglobovi su mu zapucketali od predugog sedenja. Mislio sam da sam premlad za to. Pa, dobro. Jedan kadet treba da iskusi sve. Pogledao je prema umi. Deni je zadubljena u posao sa Kikvima. Pitam se, treba li da uznemirim Dilijan. Verovatno se brine za Toma i ko bi je krivio zbog toga? Trebalo je da nam se javi jo jue ujutro. No, moda joj je potrebno drutvo. U poslednje vreme poeo je da mata o Dilijan. Bilo je to sasvim prirodno, naravno. Ona je bila lepa starija ena - bilo joj je bar trideset - i po veini merila mnogo primamljivija od Deni Sadmen. Ne znai da Deni nije privlana na svoj nain, ali Toio nije eleo da mnogo razmilja o njoj. Bolelo ga je to to ona namerno ne obraa panju na njega, pravei se da ga ne vidi kad su bili nasamo, a tako su bili slini. Pri tom, Deni nije bila uvredljiva, ali u poslednje vreme postala je udljiva. Toio je verovao da je osetila da ga privlai i da mu uzvraa time to se ponaa hladno prema njemu. Rekao je sebi da je takvo njeno ponaanje nezrelo, ali i dalje ga je bolelo. Matanje o Dilijan bilo je neto drugo. Bavio se sramnim, ali vrlo zanimljivim zamiljanjima ta bi se desilo kad bi on bio u blizini kad joj ustreba mukarac i kako bi joj pomogao da podnese svoj gubitak... Ona je verovatno to znala, ali nije promenila ponaanje prema njemu. To je bilo uteno pratanje i uinilo ju je bezbednim objektom polutajnog oboavanja. Naravno, moda sam samo veoma zbunjen, pomislio je Toio. Pokuavam da analitiki razmiljam na podruju gde gotovo nemam iskustva, a oseanja mi u tome smetaju. Voleo bih da nisam samo trapavi klinac i da vie liim na Orlija. Iz razmiljanja ga je trgao neujednaen elektronski zvuk iza njegovih lea komunikator je ponovo proradio. "O, ne!" Jeknuo je. "Ne ve!" Stanica je emitovala smetnje dok je automatski traila tanu talasnu duinu. Toio je silno poeleo da joj pritri i utne je u bazdanu tamu rupe od svrdlastog drveta. Odjednom se kroz smetnje probio isprekidani, pucketavi zviduk.

* Ako (utanje) kadeti Stanu zajedno Ko im neto moe? * A od tih kadeta Ko sme leteti Kao Kalafijci? "Aki!" Toio je urno priao i kleknuo pred aparat. * Sasvim je tano, Dragi kolega * Sea se kako smo Lovili krabe? "Seam li se? Aki! Voleo bih da smo sad kod kue i lovimo ih! ta se deava? Je li oprema na mostu oteena? Ne primam sliku i ima puno smetnji. Mislio sam da vie nisi na dunosti veziste. I zato govori trinarni?" * Nuda (utanje) Menja zakone * aljem ti poruku Nervnim prikljukom * Snani pokrovitelj Sada mi treba * Da (utanje) prenesem Upozorenje Toio je nabrao usne, ponavljajui za sebe poruku. 'Snani pokrovitelj...' Delfini su davali takve titule vrlo malom broju ljudi. Na ostrvu je trenutno bio samo jedan kandidat. "Hoe da govori sa Dilijan?" * Da hitno prenesem Upozorenje Toio je zatreptao. "Odmah u je dovesti. Aki! Saekaj!" Okrenuo se i potrao u umu, iz sve snage dozivajui Dilijan. 43. AKI Monofilamentni kabel bio je gotovo nevidljiv na neravnom i muljevitom dnu. ak i pri sjaju svetiljke sa Akijevog oklopa jedva da se ponegde video odsjaj nalik na paukovu mreu meu kamenjem i sedimentima na iskrzanom grebenu. Kabel je bio predvien tako da bude teak za pronalaenje; to je bio jedini siguran nain na koji je 'Brazda' mogao da kontaktira sa dve isturene ekipe, a da ne oda poloaj. Aki je morao da traga vie od sata iako je imao najbolje instrumente i znao gde da trai i

tek tada je naao liniju prema ostrvu. Do asa kad je povezao svoj nervni prikljuak sa kabelom, potroio je vie od polovine kiseonika iz aparata za disanje. Trebalo mu je dosta vremena i da se udalji od broda. I dalje nije bio siguran da li je njegov odlazak ostao neprimeen. Uzdrani podoficir zaduen za opremu nije smeo nita da proverava kad je Aki zatraio aparat za disanje. Drugi delfin, trenutno slobodan pogonski mehaniar, pratio ga je na rastojanju otkako je iziao iz skladita opreme i Aki je morao da pobegne kroz ustavu da bi ga otresao sa repa. Za manje od dva dana, sa posadom 'Brazdaa' odigrala se istanana promena. Nainjen je novi poredak u pogledu moi. lanovi posade koji su nekad bili od malog znaaja probili su se do poetka vrste i zauzeli nadmone poloaje jezikom tela, dok su ostali ili na dunost oborenih oiju i oputenih peraja. Stale i in nisu imali uticaja na to. Takve stvari ionako nisu bile mnogo vane na 'Brazdau'. Delfini su bili spremniji da obrate panju na sitne promene u nadmonosti nego na zvanine autoritete. Sada je ak i rasizam imao uticaja. Nesrazmerno veliki broj novih monika pripadao je podliniji Stenosa. To se pribliavalo nezvaninom prevratu. Slubeno, Takata-Dim je zamenjivao onesposobljenog Kraidaikija dok ne bude mogao da se odri brodski savet. No, 'Brazdaeva' voda imala je ukus jata sa novim glavnim mujakom. Oni koji su bili bliski starom voi polako su istiskivani, a prijatelji novog izbijali su u prvi plan. Aki je to smatrao pomalo neloginim i veoma odvratnim. Shvatio je da ak i paljivo probrani delfini 'Brazdaeve' posade mogu pod stresom da podlegnu drevnim oblicima ponaanja. Sada je znao ta su Galaktinci mislili kada su govorili da tri stotine godina uzdizanja nije dovoljno da bi nova rasa bila spremna za svemirske letove. To je bilo surovo saznanje. Aki se zbog njega oseao tienikom vie nego ikada u meovitoj i ravnopravnoj koloniji Kalafije. To mu je ipak u neemu pomoglo. Dalo mu je oseanje primitivnog zadovoljstva u inu pobune. Pravno gledano, nainio je ozbiljan prestup naputajui brod da bi uspostavio kontakt sa Dilijan Baskin uprkos jasnim nareenjima trenutnog kapetana. Sada je Aki znao istinu; bio je lan posade koja je izigravala svemirske putnike. Nije bilo naina, osim natprirodnog Kraidaikijevog oporavka, na koji bi se izvukli iz itave zbrke bez uplitanja svojih pokrovitelja. Odbacio je vrednost Ignacije Meca - kao i Emersona D'Anita i Toija, uostalom u ovom sluaju. Sloio se sa Makani da je jedina nada da se doktor Baskin ili Orli vrate nazad. Dosad se ve pomirio s injenicom da je Orli izgubljen. Ostatak posade verovao je u to i to je bio jo jedan razlog to je moral opao posle Kraidaikijeve nesree. Komunikaciona linija tiho je slala osnovni ton pravo u njegov stato-akustiki nerv dok je Aki nestrpljivo ekao da se Toio vrati sa Dilijan. Veza nije koriena ni za ta drugo, sad kad se arls Dart iskljuio, ali svaki sekund koji je proticao poveavao je izglede da deurni vezista na brodu otkrije rezonancu njegovog prikljuka. Aki ju je podesio tako da ne mogu da uhvate njegov razgovor sa Toiom, ali i najgluplji operator bi vremenom primetio uzgredna dejstva. Gde li su, pitao se. Sigurno znaju da nemam mnogo vazduha. Od ove metalne vode poinje da me svrbi koa!

Aki je disao polako da bi se smirio. Kroz misli su mu proleteli pouni stihovi Kininka. * 'Prolost' je to to je bilo Ostatak nazvan seanje... * U tome lee 'uzroci' Onoga to je sada. * 'Budunost' je to e biti Pritajeno, retko znano... * U tome su 'posledice' Onoga to je sada. * 'Sadanjost' je tek skuenost Prolazna i migoljea... * Dokaz postojanja 'ale' Onoga to je sada. Prolost, budunost i sadanjost spadale su u pojmove koje je bilo najtee izraziti na trinarnom. Stihovi su bili predvieni da objasne posledinost onako kako su je shvatili ljudski pokrovitelji i veina ostalih razumnjaka, ali i da sauvaju poverenje u osnovni delfinski pogled na ivot. Akiju je to sve izgledalo tako jednostavno. Ponekad se pitao zato neki delfini na Zemlji imaju toliko problema sa ovakvim idejama. Jedna pomisao, jedno zamiljeno delovanje i njegove posledice, razmatranje kako e izgledati i kakav e ukus imati njegove posledice, i onda se deluje! Ako je budunost bila nejasna, trebalo je postupiti to bolje i nadati se. Tako su se ponaali ljudi tokom trajanja njihovog stranog, usamljenikog neznanja. Aki nije video razloge zato bi to bilo toliko teko za njegov narod, naroito kad su imali nekoga ko e im pokazati put. "Aki? Toio je ovde. Dilijan stie. Morala je da prekine neto vano, pa sam ja pourio napred. Jesi li dobro?" Aki je uzdahnuo. * U dubinama Punim svrabei * ekam i ekam A dunost zove * Dok se cikloid Kree u... "Saekaj", uzviknuo je Toio, prekidajui stih. Aki je iskrivio usta. Toio nikad nije imao oseanje stila. "Evo Diljan", zavrio je Toio. "uvaj se, Aki!" Veza je uketala zbog smetnji.

* I ti se uvaj Dragi kolega * "Aki?" Bio je to glas Dilijan Baskin, utanjen zbog loe veze, ali bilo ga je neverovatno prijatno uti. "ta se deava, mili? Moe li mi rei ta je to na brodu? Zato Kraidaiki nee da govori sa mnom?" Aki nije mislio da e ga to prvo pitati. Nekako je oekivao da e ona prvo pomisliti na Toma Orlija. Pa, on nije hteo da menja temu. * Makani Strpljivi lekar * alje me Da upozorim * Sam lei Kraidaiki * 'Brazda' je Sada nesrean * A ukus Atavizama * Lebdi vodom Na drugom kraju vladala je tiina. Dilijan je bez sumnje smiljala sledee pitanje tako da on moe nedvosmisleno odgovoriti na trinarnom. To je bila vetina koja je ponekad nedostajala Toiju. Aki je brzo podigao glavu. Da li je to bio zvuk? Nije dopro iz pravca komunikacione linije, nego iz tamnih voda oko njega. "Aki", poela je Dilijan, "postavljau ti pitanja tako da moe odgovarati na tri nivoa. Molim te, sauvaj umetnost za neki drugi put i pokuaj da bude kratak." Rado, ako uzmognem, pomislio je Aki. esto se pitao zato je tako teko jasno razgovarati na trinarnom, a ne izgubiti se u poetskim aluzijama. To mu je bio maternji jezik ba kao i angliki, pa ipak ga je zbunjivao nedostatkom preica. "Aki, da li Kraidaiki ne misli na Ribe-Sanjanja, da li ih progoni, ili one progone njega?" Dilijan je pitala da li je Kraidaiki i dalje sposoban da koristi alat, da li je u stanju nesvesti ili je, jo gore, mrtav. Dilijan je na neki tajanstveni nain uspela odmah da pree na stvar. Aki je mogao da odgovori neverovatno saeto. * Progoni ribe U dubokoj vodi * Opet se zauo onaj zvuk! Brzo coktanje, ne previe udaljeno. Prokleta bila potreba da dri nervni pojaiva neprekidno prikljuen na liniju! Zvuk je bio dovoljno blizu da ne ostavi ni najmanje sumnje. Neko ga je traio.

"Dobro, Aki. Sledee pitanje. Da li Hikahi umiruje delfine ritmovima Kininka, da li se pokorava sa ostalima, ili nije sa vama?" Delfinski sonar veoma je neposredan. Aki je osetio ivicu zraka koji je proao tik iznad njega, ne dodirnuvi ga. Spustio se to je vie mogao uz okeansko dno i pokuao da usmeri sopstveno nervozno coktanje u pesak oko sebe. eleo je da posegne rukom oklopa i dohvati kamen ili neto drugo da bi ostao postojan, ali bojao se da bi ga moglo odati tiho zujanje motora. * Nije sa nama Bledi seanje * Na Hikahi * Nema sa nama Ni Suezija * Ni vedre Tit * Poeleo je da ni on nije ovde, nego u svojoj tihoj kabini na 'Brazdau'. "Dobro, da li ute zato to su zarobljeni? Ili zaplaeni? Ili ih jure Ribe-Sanjanja?" Aki je zaustio da odgovori kad je, kao mlazom jakog svetla, ostao uhvaen u snaan zrak pulsirajueg zvuka koji je dopirao odnekud sleva, iznad njega. Taj delfin je istog trenutka znao da ga je naao. * Takata-Dim Nagriza vezu * Moj posao Vie to nije * On dovodi Svoje delfine * Aki je bio tako uznemiren da je deo poruke pretvorio u zvuk umesto u signal poslat monofilamentom. Vie nije bilo smisla kriti se. Spremio se da u pravom trenutku prekine vezu i okrenuo se prema uljezu. Nadao se da e uspeti da ga oamuti ili bar zbuni dovoljno jakim mlazom sonara. Odjeci su mu vratili sliku. Zauo je zvuk udaranja dok se veoma veliki delfin sklanjao od njegovog sonara. K'ta-Don! Aki je smesta prepoznao odjek. "Aki? ta je to bilo? Mora li da se bori? Slobodno prekini vezu ako mora. Stiem kui to bre..." Dunost je izvrena. Aki je iskopao nervni pojaiva iz kabla i obrnuo se na bok. U pravi as. Plavo-zelena munja lasera proiala je preko mesta gde se maloas nalazio. Znai, tako je to, mislio je dok je ronio prema kanjonu ispod grebena. ekioglavac je poao da me sredi, i to bez ikakvih utivosti. Brzo se okrenuo udesno i ubrzao prema senkama. Delfini su bili poznati po oklevanju da ubiju ita to die vazduh, ali nikad nisu bili ogranieni. ak i pre uzdizanja, ljudi su prisustvovali sluajevima da delfin ubija

delfina. Osposobljavajui ih za svemirska putovanja, ljudi su ih uinili i delotvornijim kada odlue da ubiju. Jasni laserski zrak proao je na svega metar ispred njega. Aki je stegao zube i zaronio kroz struju uzavrelih mehuria u sopstvenom tragu. Sledei saiui zrak proao mu je izmeu grudnih peraja. Ponovo se okrenuo i zaronio prema dugakoj soninoj senci nazubljenog kamenog ispusta. K'Ta-Donova laserska cev mogla je ubiti sa velikog rastojanja dok je lampalemilica na Akijevom oklopu bila, kao i sve ostale alatke, od koristi samo izbliza. Oito, jedino je mogao da bei ili da se nadmudruje. Dole je bilo veoma mrano. Uopte nije bilo crvenih preliva. Ostale su samo zelena i plava boja dana da osvetljavaju senovit predeo. Aki je iskoristio neravan teren i skliznuo meu otre zidove pukotine u kamenu. Tu se zaustavio da oslune. Odjeci koje je primao pasivno sluajui pokazali su mu da je K'ta-Don tu negde i da ga trai. Aki se nadao da njegovo ubrzano disanje nije ba tako glasno kao to mu se inilo. Uputio je svom oklopu pitanje neuronskim putem. Ugraeni mikrokompjuter odgovorio je da ima vazduha jedva za pola sata. To je svakako ograniavalo vreme koje je mogao da provede u ekanju. Aki je stegao vilice. Poeleo je da ima K'ta-Donovo dugako grudno peraje meu zubima, ali znao je da ne bi mogao da se nosi sa velikim Stenosom ni po veliini ni po snazi. Nije bilo naina da sazna da li je K'ta-Don iziao na svoju odgovornost ili je sledio Takata-Dimova nareenje. Ali ako je u pitanju neka zavera Stenosa, moda se ne bi ustruavali da ubiju bespomonog Kraidaikija ako je to bio nain da obezbede ostvarenje svog plana. Ma koliko neverovatno, moe im pasti na pamet i da nakode Dilijan, ako ne bude pazila kako e se vratiti na brod. Akiju se smuilo ve od same pomisli na delfina koji uestvuje u takvim zloinima. Moram se vratiti na brod i pomoi Makani da brani Kraidaikija dok se ne vrati Dilijan! To je vanije od svega ostalog. Izvukao se iz pukotine i zaplivao u cik-cak tik iznad dna. Zasad nije bilo monih strujanja zvuka. Moda e moi dovoljno da otpliva pre nego to bude otkriven. Pa ipak, to nije imalo onakav ukus kao zadovoljstvo koje bi osetio da je iznenadio K'ta-Dona udarcem njuke u genitalije! Dilijan se okrenula od komunikatora i ugledala strepnju na Toiovom licu. To ga je uinilo naizgled veoma mladim. Nije vie izigravao grubog, ilavog, svetskog mukarca. Toio je bio mladi kadet koji je upravo otkrio da mu je kapetan onesposobljen. A sad mu se najbolji prijatelj moda bori za ivot. Gledao ju je, oekujui uveravanje da e sve biti u redu. Dilijan je uhvatila momka za ruku i privukla ga u zagrljaj. Drala ga je, iako se bunio, sve dok nije osetila da mu napetost nestaje iz ramena i kad joj je zagnjurio lice u vrat, vrsto je grlei. Kad se konano povukao, Toio je nije pogledao, nego se okrenuo i obrisao jedno oko nadlanicom. "Mislim da e mi biti potreban Kipiru", rekla mu je Dilijan. "Smatra li da e Deni i Sahot moi da ga odmene?"

Toio je klimnuo glavom. Glas mu je utanjio, ali brzo je povratio kontrolu. "Moi e. Sahot e moda malo praviti probleme kad ponem da mu dajem neke Kipiruove dunosti, ali posmatrao sam vas kako se ponaate sa njim. Mislim da u uspeti." "To je dobro. Pokuaj da ga skine Deni sa lea. Ti e sad biti vojni zapovednik. Sigurna sam da e se dobro snai." Dilijan je pola do svog malog atora da prikupi opremu. Toio je priao jezercetu i ukljuio hidrofonski pojaiva koji e dojaviti dvojici delfina da su potrebni. Sahot i Kipiru su otili, pre jedan sat, da saekaju veernji pohod uroenika. "Vratiu se sa vama ako elite, Dilijan." Odmahnula je glavom dok je nagomilavala svoje beleke i alatke. "Ne, Toio. Denin rad sa Kikvima strano je vaan. Ti treba da pripazi da ona ne spali pola ostrva upotrbljenom ibicom ako se previe zadubi. Osim toga, potreban mi je neko ko e stvoriti privid kao da nisam otila. Moe li mi to uiniti?" Dilijan je zatvorila svoju vodootpornu torbu i poela da svlai koulju i pantalone. Toio se okrenuo na drugu stranu i pocrveneo. Onda je shvatio da za Dilijan nije vano gleda li je on. Moda je vie nikad neu videti, pomislio je. Pitam se, zna li ona kako deluje na mene? "Razumem", rekao je. Usta su mu bila suva. "Ponaau se jednako grubo i nestrpljivo sa doktorom Dartom kao i ranije. A ako Takata-Dim zatrai da govori sa vama ja u... rei u mu da ste otili nekuda da... da se durite." Dilijan je rairila pred sobom ronilako odelo, spremajui se da ga obue. Pogledala je Toija, iznenaena ovim neobinim reenjem. Nasmejala se. U dva duga koraka stigla je do njega i ponovo ga zagrlila. Toio je bez razmiljanja obgrlio njen struk. "Ti si dobar ovek, To", rekla je, ljubei ga u obraz. "Zna li da si postao vii od mene? Samo lai Takata-Dima, a ja ti obeavam da emo od tebe zaas napraviti pravog pobunjenika." Toio je klimnuo glavom i zatvorio oi. "Razumem", rekao je vrsto je grlei. 44. KRAIDAIKI Koa ga je svrbela. Oduvek ga je svrbela, jo od onog maglovitog vremena kad je plivao pored majke u njenom tragu - kad je poinjao da ui o dodiru preko nenosti i blagog gurkanja kojim ga je podseala da izie po vazduh. Uskoro je nauio da postoje i druge vrste dodira. Postojali su zidovi i biljke i stranice mnogih zgrada u naselju Pod-Kataline; postojalo je glaenje i ukanje i - da! aljivo grickanje njegovih vrnjaka; postojao je meki, tako prijatno raznolik dodir mukaraca i ena - ljudi - koji su plivali unaokolo kao perajari, smejui se i igrajui vije sa njim pod vodom i na povrini. Postojalo je oseanje vode. Najrazliitiji oseaji u vodi. Pljusak i udarac pri padanju u nju! Njeno glatko, ljuspasto strujanje dok juri kroz nju bre nego ikad iko! Njeno neno zapljuskivanje odmah ispod nozdrva dok se odmara, apui sam sebi uspavanku. O, kako je svrbelo! Odavno je nauio da se trlja o razne stvari i otkrio je kako to deluje na njega. Od tada je masturbirao kad god bi poeleo, ba kao bilo koji zdrav delfin... Kraidaiki je eleo da se poee. eleo je da masturbira.

No, u blizini nije bilo zida o koji bi mogao da se trlja. Kao da nije mogao da se pokrene, ak ni da otvori oi i vidi gde se nalazi. Plutao je u vazduhu, niim pridravan... pridravan poznatom arolijom... 'antigravitacijom'. Ta re - kao i njegova seanja na mnoga ranija slina plutanja - zbog neega je zvuala tuinski, gotovo besmisleno. udila ga je ta malaksalost. Zato ne otvori oi i pogleda? Zato ne poalje zrak sonara i uje oblik i ustrojstvo ovog mesta? Povremeno je oseao struju vlanosti koja je odravala njegovu kou mokrom. Izgledalo je da dolazi iz svih pravaca. Razmislio je i doao do zakljuka da neto sa njim nije u redu. Mora da je bolestan. Sluajni uzdah pomogao mu je da shvati kako ipak moe nekako da se oglasi. Tragao je za odgovarajuim mehanizmima, isprobavao i na kraju uspeo da ponovi zvuk. Mora da pokuavaju da me izlee, pomislio je. Mora da sam povreen. Iako ne oseam nikakav bol, oseam prazninu. Neto mi je oduzeto. Lopta? Alat? Spretnost? No, ljudi svakako pokuavaju da mi to vrate. Verujem ljudima, sreno je pomislio. Vrh usta mu se izvio u blagi smeak. * !!!! * ta je uinio vrh njegovih usta? O. Da. Osmeh. Ona nova stvar. Nova stvar? Radio sam to itavog ivota! Zato? Izraajno je! Daje prefinjenost mojim crtama! To... To je izlino. Kraidaiki je tiho uzdahnuo od zbunjenosti. * U jasnom sunanom Svetlu dana * Kao ribe, jata Odgovora * Sada se pomalo seao. Sanjao je. Neto strano se desilo i on je zaronio u nonu moru pometenosti. Oblici su jurili na njega i pored njega i oseao je da drevne pesme stiu nove, jezive oblike. Shvatio je da sigurno i dalje sanja, sa obe polulopte istovremeno. To je objanjavalo zato ne moe da se kree. Pokuao je da pesmom probudi samog sebe. * Postoje nivoi Samo za bele kitove * Narval, koji lovi U mranim bezdanima sna * Sipa, iji je kljun

Nalik na morske planine * A veliki pipci Opasuju okeane... To ba i nije bila umirujua pesma. Preovladavali su tonovi tame koji su ga primorali da poeli da uasnuto pobegne. Kraidaiki je pokuao da je zaustavi, plaei se ta bi napev mogao dozvati, ali nije mogao da prestane sa stvaranjem zvunih slika. * Idi dole U nivoe tame * Gde 'cikloid' Nikad ne dopire * Gde muzika Konano pristie * Stvarajui Slojeve zvukova * Zavijanja Pradavnih oluja * I orkana to ni ne prestaju... Kraj Kraidaikija se stvarala prikaza. Mogao je osetiti u blizini veliku, prostranu priliku kako nastaje od tvari njegove pesme. Kraidaiki je oseao svoje spore, sonarne struje kako ispunjavaju malu komoru u kojoj je leao... malu komoru u koju svakako nije moglo stati udovite koje se uobliavalo uz njega. Nukapai? * Zemljotresi Mirni epohama * Zvuci stenja Davno rastopljenog... Zvuno bie ovravalo je sa svakim stihom. U prikazi koja se stvarala pored njega oseala se miiava snaga. Njegovi lagani, snani zamasi velikim perajima pretili su da prevrnu Kraidaikije preko sopstvenog repa. Kada je Ono izdahnulo, struja vazduha zvuala je kao udar oluje o kamenitu obalu. Konano mu je strah dao volju da otvori oi. Niz one jabuice slivala mu se vlana sluz dok se trudio da razdvoji kapke. Vid mu je jo bio prilagoen za najveu dubinu i trebalo mu je malo vremena da ga izotri za gledanje kroz vazduh.

U prvi mah je video samo bolniki rezervoar za plutanje, mali i zatvoren. Bio je sam. Ali zvuk mu je govorio da je na otvorenom moru i da kraj njega pliva neto ogromno! Mogao je da oseti njegovu snagu! Zatreptao je, i iznenada se predvianje izmenilo. Slika se prilagodila zvuku. Prostorija je iilela i video je Ono! !!!!!!! Bie pored njega nikad ne bi moglo iveti u bilo kom okeanu koji je poznavao. Kraidaiki se gotovo udavio od uasa. Kretalo se snagom cunamija, sa nadmonou plime. Bilo je to stvorenje tame i dubine. To je bilo boanstveno. * K-K-Kf-kri!! * Kraidaiki nije bio svestan da zna to ime. Izbilo je odnekud, kao adaje iz nonih mora. Jedno tamno oko zagledalo se u Kraidaikija pogledom koji ga je presekao. Poeleo je da se okrene - da se sakrije ili umre. Onda mu se ono obratilo. Prezrivo je odbacilo trinarni, kao to je Kraidaiki znao da e biti. Zanemarilo je primalni, smatrajui ga jezikom promuurnih ivotinja. Zapevao je pesmu koja je dotakla Kraidaikija fizikom snagom, obmotala ga i ispunila ga stranim razumavanjem. :Otplivao Si Od Nas Kraidaiki : Poinjao Si Da Ui : Onda Je Tvoj Um Otplivao : Ali Mi Nismo Zavrili : Jo : :Dugo Smo ekali Na Nekog Kao Ti : Sada Smo Ti Potrebni Koliko I Ti Nama : Nema Povratka : :Takav Kakav Si : Bio Bi Olupina : Mrtvo Meso : Praznina Bez Pesme : Nikad Vie Sanja Ni Korisnik Vatre :: :Beskorisni Kraidaiki : Ni Kapetan : Ni Delfin : Beskorisno Meso : :Ima Jedan Put : Kroz Trbuh Kitovskog Sna : Tu e Nai Nain : Teak Nain : Ali Nain Da Izvri Svoju Dunost : Tu e Nai Nain Da Spase Svoj @ivot...: Kraidaiki je zajeao. Slabako se otimao i dozivao Nukapai. A onda se setio. Ona je bila jedna od njih. ekala je, negde duboko dole, sa ostalim muiteljima, od kojih su neki stari bogovi za koje je saznao iz saga, a neke nikad nisu pomenuli ak ni grbavi kitovi... K-K-Kf-kri je doao da ga povede nazad. Poto je angliki za njega bio izgubljen, sroio je molbu na jeziku za koji nije znao da ga poznaje. :Ja sam povreen! : Ja sam olupina! : Trebalo bi da sam mrtvo meso! : Izgubio sam govor! : Izgubio sam rei! : Pustite me da umrem! : Ono je odgovorilo zvunom tutnjavom koja kao da je stvorena ispod zemlje. Ispod mulja.

:Ii e Kroz Kitovski San : Gde Tvoji Srodnici Nikad Nisu Bili : ak I Kad Su Se Igrali Kao ivotinje I Nisu Poznavali oveka : Dublje Nego to Idu Grbavi Kitovi : U Svojim Lenjim Meditacijama : Dublje Nego Narvali : U Svom avoljem Lovu : Dublje Od Same Tame...: :Tamo Moe Odluiti Da Umre, Ako Istina Ne Moe Biti Roena...: Zidovi male komore izbledeli su kad je njegov muitelj preao u novu stvarnost. Imao je veliko lice i sjajne zube belog kita, ali oi su mu svetlele kao svetionici, a peraja su mu bila proarana srebrnastim prugama. Svuda oko Njega svetlucao je oreol kao... kao odsjaj titova oko svemirskog broda... Soba je potpuno nestala. Iznenada je svuda oko njega bilo ogromno, otvoreno more besteinskog stanja. Staro boanstvo poelo je da pliva napred snanim zamasima peraja i Kraidaiki, uprkos tihoj cvileoj jadikovci, nije mogao da sprei da ga trag udovita u vodi ne povue za sobom. Ubrzali su, bre... bre... Uprkos nepostojanju pravaca, nekako je znao da idu DOLE. "Jessste li uli t-t-to?" Lekarska pomonica gledala je u rezervoar u kome je lebdeo kapetan. Prigueno svetlo unutar gravitacionog tanka presavijalo se na zaivenim rezovima od ponovljene operacije. Svakih nekoliko sekundi, skriveni rasprivai prekrivali su nesvesnog delfina oblakom magle. Makani je pratila njen pogled. "Moda. Malopre mi ssse uinilo da ujem neto k-k-kao uzdah. A ta si ti ula?" Pomonica je odmahnula glavom. "Nisam sigurna. Uinilo mi se da zvui kao da on razgovara sa nekim - samo ne na anglikom. Za trenutak kao da je bio trinarni, a onda... onda se promenilo. Strano je udno zvualo." Pomonica je zadrhtala "Mislite li da on moda sanja?" Makani je pogledala Kraidaikija i uzdahnula. "Ne znam. ak ne znam ni da li je, u njegovom stanju, san neto to mu moemo samo poeleti, ili treba da se molimo da mu se to ne desi." 45. TOM ORLI Preko njega je prelazio sve morski povetarac sa zapada. Usred noi probudila ga je drhtavica. Otvorio je oi u mraku, zurei u prazninu. Nije mogao da se seti gde je. Samo trenutak, pomislio je. Odmah e mi sinuti. Sanjao je planetu Gart, sa njenim malim morima i mnogobrojnim rekama. iveo je tamo neko vreme u koloniji ljudi i impanza, bogatoj i punoj iznenaenja kao i Kalafija, gde su zajedno iveli ljudi i delfini. Gart je bio prijateljski svet, mada daleko izdvojen od ostalih naseobina Zemljana. U ovom snu Gart je bio napadnut. Ogromni ratni brodovi nadnosili su se nad gradove i bljuvali oblake gasa preko plodnih dolina. Kolonisti su beali u panici. Nebo je bilo ispunjeno plamteim svetlima. Bilo mu je teko da razdvoji tragove sna od stvarnosti. Tom je zurio u kristalnu kupolu Kitrupove noi. Telo mu je bilo zgreno - privuene noge, ruke stegnute oko ramena - koliko od drhtavice zbog iscrpljenosti toliko i od hladnoe. Polako je primorao

miie da se opuste. Tetive su se istezale, a zglobovi pucketali dok je ponovo uio da se pokree. Vulkan na severu se umirio i pretvorio u slabo crveno svetlucanje. U oblacima nad njim postojali su dugaki, nepravilni procepi. Tom je posmatrao takice svetla na nebu. Razmiljao je o zvezdama. Usredsredio se na astronomiju. Crveno znai hladno, pomislio je. Ona crvena tamo moda je mala i gotovo prastara - ili udaljeni div ve u samrtnim grevima. A ona tamo blistava moe biti plavi superdin. Vrlo retka. Postoji li neto takvo u ovom podruju svemira? Trebalo bi da se seti. Tom je trepnuo. Plava 'zvezda' se kretala. Posmatrao ju je kako plovi preko neba dok se nije srela sa jo jednom blistavom takicom, jasno zelenom. Kad su se pribliile jedna drugoj, video se blesak. Kad je plava iskra produila dalje, zelene vie nije bilo. Kakvi li su bili izgledi da u prisustvovati tome? Koliko je bilo verovatno da u pogledati na pravo mesto u pravo vreme? Bitka tamo gore mora da je i dalje prilino gadna i teka. Jo nije gotovo. Tom je pokuao da ustane, ali telo mu se ponovo skljokalo na prostirku izdanaka. Dobro, idemo ponovo. Okrenuo se na lakat, zastao da prikupi snagu i pogurao navie. Kitrupovi mali, bledi meseci nisu se videli, ali zvezde su bacale dovoljno svetla da ocrtaju jezivi predeo. Voda je oticala kroz ivo blato kaljuge. ulo se krkljanje i mljackanje. Jednom je zauo tihi vrisak koji je naglo zamro - neka sitna ivotinja iznenada je ubijena, pretpostavljao je. Bilo mu je drago to ga je tvrdoglavost dovela do ove skromne uzvisine. ak i dva metra su neto znaila. Ne bi preiveo no dole u toj gnusnoj zbrci. Ukoeno se okrenuo i poeo da pipajui pretrauje svoje oskudne zalihe na sklepanim saonicama. Najvanije je bilo ugrejati se. Izvukao je gornji deo ronilakog odela iz ispreturane gomile i polako ga navukao. Tom je znao da bi trebalo da se postara za rane, ali to je moglo jo malo da saeka. Isto je bilo i sa ozbiljnim obrokom - sauvao je dovoljno materijala za nekoliko takvih. vaui hranljivu plou i umereno otpijajui iz uture, Tom je procenjivao hrpicu opreme. U tom trenutku najvanije su bile tri psi-bombe. Pogledao je u nebo. Osim blage purpurne izmaglice oko jedne blistave zvezde, nije bilo drugih znakova bitke. No, i taj jedan pogled je bio dovoljan. Tom je ve znao koju bombu da upotrebi. Dilijan je provela nekoliko sati sa Nis mainom pre nego to je napustila 'Brazda' da bi se srela sa njim na Toiovom ostrvu. Povezala je ono to su doneli od Timbrima sa tenanijskim mikroogrankom Biblioteke koji je Tom naao. Tada su ona i Nis razradile odgovarajue signale pohranjene u bombama. Najvaniji je bio tenanijski poziv u pomo. Ako im promenljiva srea Beskrajona dopusti, to e omoguiti Tomu da izvede kljuni opit i utvrdi hoe li Plan dejstvovati. Sav trud koji su Suezi, Tit i ostali uloili u 'Trojanskog morskog konja' izjalovie se ako Tenanijci nisu meu onima koji i dalje uestvuju u ratu. Kakve bi koristi imao 'Brazda' ako se zavue u ispranjeno korito tenanijske olupine i podigne se u svemir

tako maskiran, ako sve zaraene strane odmah otvore vatru na ostatak stranke koja je ve izgubila? Tom je uzeo jednu psi-bombu. Bila je u obliku kugle i leala mu je na dlanu kao mali globus. Na vrhu su bili sigurnosni prekidai i tajmer. Dilijan je paljivo obeleila svaku bombu duguljastom nalepnicom, Na ovu je stavila razvueni potpis i malo srce probodeno strelom. Tom se nasmeio i prineo bombu usnama. Oseao je krivicu zbog maizma kad je navaljivao da on poe ovamo, a da ona ostane. Sad je znao da je bio u pravu. Ma koliko bila snana i sposobna, Dilijan nije bila tako dobar pilot kao on i verovatno bi poginula pri padu. Svakako ne bi imala fizike snage da ovako daleko tegli saonice. Prokletstvo, pomislio je. Drago mi je to je ona bezbedna meu prijateljima koji e je tititi. To je dovoljan razlog. Ona je moda u stanju da prebije deset peinskih gutera sa Blenkuka jednom vezanom rukom, ali ona je moja dama i neu dopustiti da joj opasnost prie blizu, ako ikako mogu. Tom je sprao poslednji zalogaj proteinske ploe. Odmerio je bombu i razmislio o strategiji. Poetni plan bio je da se spusti blizu vulkana, saeka dok jedrilica sakupi dovoljno energije, a zatim ostavi bombu i poleti pre nego to ona eksplodira. Mogao se koristiti strujama toplog vazduha oko vulkana da bi postigao visinu i naao drugo ostrvo sa koga bi posmatrao uinke svog opita. U nedostatku drugog ostrva, mogao bi se dovoljno udaljiti, spustiti na okean i koristiti teleskop odatle. To je bio lep plan, ali osujetilo ga je divljanje oluje i neoekivana dungla groznih izdanaka. Njegov teleskop pridruio se metalnom otpadu na dnu Kitrupovog svetskog mora, zajedno sa olupinom solarnog aviona. Tom se paljivo podigao na noge. Hrana i toplota uinili su da to izgleda kao vebica u kontrolisanoj agoniji. Proakao je po svom bednom posedu i otkinuo dugaku, usku traku tkanine od dronjaka svoje vree za spavanje. Izdrljiva insu-svila inila mu se pogodna. Psi-bomba delovala mu je vrsto i teko dok ju je drao. Bilo je teko zamisliti da je kugla nabijena monim opsenama - supersnanom prevarom spremnom da na zapovest bukne. Podesio je tajmer na dva sata i pritisnuo sigurnosni prekida, pripremajui oruje. Paljivo ju je smestio u improvizovani dra. Tom je znao da se dramatino ponaa. Rastojanje mu nee mnogo pomoi. Senzori nad celim Kitrupovim sistemom upalie se kada ovo eksplodira. Mogao ju je isto tako postaviti pored nogu. Pa ipak, ko zna. Odbacie je to dalje moe. Zanjihao je praku nekoliko puta da bi je osetio, a onda je poeo da je okree. Ispoetka polako, stvorio je ubrzanje, dok mu se neobino oseanje blaenstva irilo iz grudi u ruke i noge. Iznurenosti kao da je nestalo. Poeo je da peva. Moj je otac iveo pod zemljom Igrao se tragovima nogu Sanjao je udaljene zvezde eui se u prljavom logu Vi Itiji i sve vae zvezde...

Moj je otac bio velik borac Pobio je sve roake redom Sanjao je o beskrajnom miru A umro je sav okovan ledom Vi Itiji i sve vae zvezde... Moj je otac bio i ljubavnik A enu je lemao ko skota eznuo je za duevnim zdravljem I alio itavog ivota Vi Itiji i sve vae zvezde... Moj je otac bio velik voa I sanjao i lagao slatko Naveo je uplaene mase Da poalju rat u svemir glatko Vi Itiji i sve vae zvezde... Moj je otac bio strano neuk Ali stalno probao je neto Mrzeo je prokleto neznanje Sa ponosom borio se veto A kada se sapleo o pertlu U prazninu kada je klisnuo Taj sirotan mi je zavetao Um i srce, a onda svisnuo Rugajte se meni samoniklom Punom bola, straha to se gnezde No, recite, IMATE LI RAZLOG Vi Itiji i sve vae zvezde? Vi Itiji i sve vae zvezde! Tomova ramena povila su se kad je zakoraio. Odluno je zamahnuo rukom i opustio praku. Bomba je otplovila visoko u no, obrui se kao igra. Oslukivao je, ali nije uo pad. Tom je neko vreme mirno stajao, duboko diui. Imam dva sata da obedujem, previjam rane i pripremim zaklon. Svaki minut koji dobijem posle toga, Gospode, bie prihvaen sa poniznom zahvalnou. Prebacio je iskrzano pare tkanine preko ramena i okrenuo se da pod svetlom zvezda pripremi sebi neto za jelo. Peti deo POTRES "U svetu starijem i sloenijem od naeg, one se kreu zavrene i celovite, obdarene opsegom ula koji smo mi izgubili ili nikad nismo dostigli, ivei od glasova koje mi nikada neemo uti... one su druge nacije, zarobljene sa nama samima u mrei ivota i vremena..."

Henri Bejtson 46. SAHOT Bilo je vee i Kikvi su polazili na svoja lovita. Sahot ih je uo kako uzbueno pocikuju dok su se okupljali na istinu zapadno od sruenog svrdlastog drveta. Lovci su prolazili nedaleko od jezerceta na putu prema kamenom dimnjaku na junoj padini ostrva, avrljajui i razmetljivo nadimajui plune kese. Sahot je sluao sve dok nisu otili. Onda se spustio metar ispod povrine i ispustio obeshrabrene mehurie. Nita nije ilo kako treba. Deni se izmenila i to mu se nije dopadalo. Umesto one divne plaljivosti, sada ga je jednostavno prenebregavala. Sasluala je dva od njegovih najboljih limerika i ozbiljno mu odgovorila, potpuno preuvi njihovu divnu dvosmislenost. Uprkos vanosti njenog prouavanja Kikvija, Takata-Dim joj je naredio i da analizira sistem svrdlastog drveta za arlsa Darta. Dva puta je ula u vodu da bi prikupila uzorke iz unutranjosti metalnog brda. Pri tom je prenebregla Sahatove pokuaje maenja, ili bi ga, to je jo gore, zauzvrat odsutno pomilovala. Sahot je shvatio da i pored ranijih napora da je pridobije, zapravo nije eleo da se ona promeni. Bar ne ovako. Plutao je, nesrean, sve dok ga ue privreno za jedne od saonica nije povuklo navie. Novo zaduenje dralo ga je prikovanog za ovu elektrinu gadost, razdraenog i zgrenog u maleckom jezeru, a njegov pravi posao bio je na otvorenom moru sa prerazumnima! Kad su Dilijan i Kipiru otili, mislio je da e mu njihovo odsustvo omoguiti da vie radi ono to je eleo. Ha! Tek to su pilot i lekarka poli, pojavio se Toio - i to ba Toio - da preuzme komandu. Trebalo bi da sam u stanju da ga spetljam u svakom razgovoru. Kako je, za Pet Galaksija, taj momak uspeo da postane glavni? Bilo je teko setiti se toga. No, bio je tu, prikovan za nadgledanje prokletog robota za naduvenog, uobraenog impanzu kome je bilo stalo samo do kamenja! Glupi, mali robot nije ak imao ni mozak sa kojim bi se moglo RAZGOVARATI! Ne moe voditi razgovor sa mikroprocesorom. Kae mu ta da uradi, a onda bespomono posmatra propast kad te bukvalno shvati! Oglasila mu se zujalica u oklopu. Bilo je vreme da se proveri sonda. Sahot je zakvocao sarkastian odgovor. * Evo odmah, Gospodaru! * Idiote I u kvaru! * Opsluujem erpu staru! Sahot je podigao levo oko do nivoa ekrana na saonicama. Otposlao je sonarnu ifru robotu koji mu je uzvratio mlazom podataka.

Naprava je konano svarila uzorak najdrevnijih stena. Naredio je maloj memoriji sonde da se isprazni u banku podataka na saonicama. Toio ga je uvebavao sve dok nije bio u stanju da gotovo nesvesno kontrolie robota. Naveo ga je da uvrsti jedan kraj monofilamentnog provodnika za grubu stenu, a zatim da se spusti jo pedeset metara. Staro objanjenje za rupu ispod metalnog brda bilo je odbaeno. Svrdlasto drvo nije moralo da kopa tunel dubok kilometar zbog potrage za hranljivim materijama. Nije ni moglo da se probije tako duboko u koru planete. Masa svrdlastog korena oito je bila prevelika da bi je okretalo skromno drvo koje je nekad stajalo na brdu. Koliina iskopanog materijala ne bi stala na povrinu ni deset metalnih brda. Naena je kao sediment svuda oko visokog grebena na kom se brdo uzdizalo. Sahota ovakve tajne nisu privlaile. Jedino su ponovo dokazivale da je svemir naopak i da bi ljudi i delfini i impanza moda trebalo da saekaju pre nego to ponu da akaju po njegovim velikim zagonetkama. Robot je zavrio sputanje. Sahot mu je naredio da se uhvati za zid upljine kandama ojaanim dijamantom, a zatim da povue ue sa povrine. Postepeno e silaziti sve nie. Za malu mainu nee biti povratka. Sahot se i sam ponekad tako oseao, naroito od dolaska na Kitrup. Zaparavo, nije oekivao da e ikad napustiti ovaj smrtonosni svet. Na sreu, sonda je rutinski uzimala uzorke kao to je i bila programirana da ini. ak e i arls Dart imati malo razloga na albe. Osim... Sahot je opsovao. Eto ga opet - smetnje koje su sputavale robota otkako je proao pola kilometra dubine. Toio i Kipiru su se bavili njima i nisu mogli da pronau uzrok. Pucketanje nije liilo na statiki elektricitet kakav je Sahot poznavao... mada nije bio strunjak za to. Delovalo je kao sinkopa i nije bilo neprijatno za sluanje. Sahot je uo da ima onih koji vole da sluaju buku. To bar nije zahtevalo usredsreenost. Sat u Sahotovom oklopu otkucavao je vreme. On je sluao statike smetnje i razmiljao o nastranostima, ljubavi i usamljenosti. * Plivamkruno- kao drugi Uim *tuno- jer i ja sam Slepo *i sam- uzdiui Postepeno je postao svestan da je usvojio ritam 'buke' iz dubine. Odmahnuo je glavom, ali kad je ponovo oslunuo i dalje je bila tu. Pesma. To je bila pesma! Sahot se usredsredio. To je liilo na pokuaj da se prate sve deonice estodelne fuge u isto vreme. Ritmovi su se smenjivali neverovatnom sloenou. Nikakvo udo da su svi mislili da je ovo buka! ak je i on gotovo naseo! Zujalica u oklopu opet se oglasila, ali Sahot je nije primetio. Bio je suvie zauzet sluajui kako mu planeta peva. 47. 'BRAZDA'

I Moki i Haoki dobrovoljno su se prijavili na straarsku dunost, ali iz razliitih razloga. Obojici je prijalo da se za promenu udalje sa broda. Nijednom od njih nije naroito smetalo to to e biti satima prikljueni za saonice u tamnim, tihim vodama daleko od broda. No, po ostalom su se razlikovali. Haoki je bio ovde zato to je oseao da je to neophodan posao. Moki se, naprotiv, nadao da e mu straarska dunost pruiti priliku da neto ubije. "Voleo bih da je Takata-Dim possslao mene za Akijem, a ne K'ta-Dona", izazivao je Moki. "I ja b-bih mogao da pratim tog pametnjakovia isssto tako dobro." Mokijeve saonice leale su na dvadesetak metara od Haokijevih, na povelikoj podvodnoj uzviici koja se nadnosila nad brod. Lune lampe na 'Brazdaevom' koritu i dalje su sijale, ali podruje je sada bilo naputeno, zabranjeno za sve osim za vicekapetanove izabranike. Moki je pogledao Haokija kroz savitljivu mehurastu komoru na svojim saonicama. Haoki je utao, kao i obino. Uopte se nije osvrtao na Mokijeve rei. Oholi nakot smrdljive sipe! I Haoki je bio sveznalica Tursiops, kao Kraidaiki i onaj nadmeni kadet Aki. Moki je stvorio mali zvuni kip samo za sebe. Bila je to slika razbijanja i raskidanja. Jedanput je stavio Kraidaikija u ulogu rtve. Kapetan koji ga je tako esto hvatao u podvalama i dovodio ga u nepriliku ispravljajui mu gramatike greke u anglikom konano je dobio ono to zasluuje. Mokiju je bilo drago, ali sada mu je bila potrebna nova meta za matanja. Nije bilo zabavno zamiljati kako rastre nekog neodreenog. Kalafijanac Aki dobro je posluio kad je otkriveno da je mladi kadet izdao vicekapetana. Moki se nadao da e ga poslati u poteru, ali Takata-Dim je naredio K'taDonu da poe, objanjavajui da je zadatak dovesti Akija pred disciplinski sud, a ne izvriti ubistvo. Div kao da je zaboravio na tu sitnu razliku kad je otiao opremljen monim laserskim orujem. Moda Takata-Dim i nije imao savrenu kontrolu nad K'ta-Donom, pa ga je poslao napolje zbog sopstvene bezbednosti. Moki je video svetlucanje u K'taDonovom oku i nimalo nije zavideo Kalafijancu na onome to ga eka kada bude pronaen. Neka samo K'ta-Don zadri Akija! Jedno malo izgubljeno zadovoljstvo nije mnogo umanjivalo Mokijevu radost. Kako je dobro biti VELIKI, za promenu! Kad je bio slobodan, svi su mu se sklanjali sa puta kao da je jedan od voa! Ve je bacio, oko na jednu ili dve od onih privlanih, malih enki u ambulanti kod Makani. I neki mlai mujaci su isto dobro izgledali... Moki nije bio probira. Svi e oni uskoro biti oko njega, kada vide kuda struja vue. Za trenutak se odupro potrebi, ali ne zadugo. Oglasio se kratkim, likujuim zovom u zabranjenom obliku. # Slava! je, je, Slava! # Ujed je i Slava!

Potinjene enke! # Novi mujak je! je! # Video je da Haoki konano reaguje. Drugi straar malo se trgao i podigao glavu da bi pogledao Mokija. Ipak, utao je kad je Moki prkosno doekao njegov pogled. Moki je poslao usmeren zrak sonara pravo na Haokija, da bi mu pokazao da i on njega slua. Ohola, smrdljiva sipa! I Haoki e dobiti svoje im Takata-Dim preuzme sitaciju u svoje vilice. A ljudi Zemlje nikad se nee usprotiviti, jer je Veliki-ovek Mec na Takata-Dimovoj strani i sve odobrava! Moki je ponovo zaciao na primalnom, oduevljeno isprobavajui zabranjeni primitivizam. To je probudilo neto duboko u njemu. Svaki pokuaj donosio je glad za novim. Neka samo Haoki prezrivo coke! Moki je izazivao i same Galaktince da dou u pokuaju da spree njega i njegovog novog kapetana! Haoki je stoiki podnosio Mokijevo ivotinjsko cianje. No, to ga je podsetilo da se pridruio bandi kretena i disidenata. Na nesreu, kreteni i disidenti bili su u pravu: najbolja posada 'Brazdaa' upala je u stranu nevolju. Haoki je oajavao zbog Kraidaikijeve povrede. Kapetan je oito predstavljao jedan od najveih uspeha odgajanja. No, nesrea je omoguila tihu i savreno legalnu izmenu politike, tako da nije mogao da ali zbog toga. Takata-Dim je bar shvatao koliko je glupo nastavljati sa izvrenjem oajnikog plana 'Trojanski morski konj'. ak i kad bi 'Brazda' mogao da se tiho premesti do tenanijske olupine i ako bi Titina ekipa nekim udom uspela da udesi da 'Brazda' ponese vei brod kao ogromnu masku - zapravo karikaturu, kad se sve uzme u obzir - ta bi time dobili? ak i da je Tomas Orli javio da su Tenanijci jo u bici, ostajalo je pitanje mogu li se nadmudriti oni Tenanijci koji dou da spasu izgubljeni bojni brod to su ga smatrali nestalim i da ga otprate u pozadinu. Haoki je sumnjao u to. Pitanje je ostalo sporno. Orli je oito mrtav. Nije se javio danima i sad se kockanje pretvorilo u oajniko prieljkivanje. Zato jednostavno ne daju triput prokletim Galaktincima ono to ele! emu ova romantina besmislica o uvanju podataka za Zemaljsko vee? to je nama toliko stalo do gomile opasnih, davno zaboravljenih olupina? Nas se oito ne tie to to Galaktinci nameravaju da se pobiju oko Naputene flote. ak ni za Kitrupove uroenike nije vredno umreti. Haokiju je sve to bilo jasno. A bilo je jasno i Takata-Dimu, koga je Haoki potovao zbog inteligencije. Ali ako je sve bilo tako oito, zato su se Kraidaiki, Orli, Hikahi i njima slini protivili? Ovakve nedoumice zadravale su Haokija na mestu pomonika u mainskom odeljenju, umesto da napreduje do podoficira, to su mu omoguavali ishodi testova. Moki se ponovo oglasio razmetljivom frazom na primalnom. Ovaj put bio je i glasniji. Stenos je pokuavao da ga izazove. Haoki je uzdahnuo. Mnogi lanovi posade poeli su slino da se ponaaju, ne ba tako izrazito kao Moki, ali dovoljno. I nisu bili samo Stenosi. Neki od Stenosa ponaali

su se bolje od nekih Tursiopsa. Zajedno sa moralom opadala je i volja za odravanjem Kininka, za voenjem svakodnevne borbe protiv ivotinjskog dela prirode koji je uvek pretio da se oslobodi. Pre nekoliko nedelja bilo bi teko predvideti ko e se od njih pokazati kao najosetljiviji. Naravno, najbolji u posadi bili su odsutni, sa Suezijem i Hikahi. Na sreu, pomislio je Haoki. Mozgao je nad ironijom to dobro postaje loe i to pravilno proizlazi iz pogrenog. Bar je Takata-Dim naizgled shvatio kako se on osea i nije mu se suprotstavljao niti zahtevao previe. Vicekapetan je sa zahvalnou primao Haokijevu podrku. Mogao je da uje kako Moki zamahuje repom, ali pre nego to je ljutiti, mali Stenos uspeo da izusti novi izazov, oglasili su se zvunici na obema saonicama. "Haoki i Moki? Govori vezista Heurka-pit. Javite ssse!" Ovaj vezista istvoremeno je bio i osmatra. injenica da su se zaduenja spajala dovoljno je govorila i sama za sebe. "Govori Haoki. Moki trenutno nije u stanju da odgovori. ta ssse deava?" uo je Mokija kako se buni, ali bilo je jasno da e mu trebati neko vreme da se prebaci na angliki. "Imamo soninu smetnju na istoku, Haoki... deluje kao saonice. Ako su neprijateljske, treba ih unititi. Ako je neko sa ostrva, mora biti vraen nazad. Ako odbiju, pucaj da onesposobi sssaonice!" "Razumem. Haoki i Moki kreu". "Sluaj, brbljivko", rekao je jo zanemelom Mokiju i uputio mu dug, oter pogled. "Hajde da proverimo ta je to. I pazi na obara! Samo odravamo izdvojenost. Ne pucamo na lanove nae posade, osim ako zaista budemo morali!" Nervnim impulsom pokrenuo je motor saonica. Bez osvrtanja se podigao sa muljevite uzviice i polako ubrzao prema istoku. Moki je posmatrtao Haokija kako se udaljava, a zatim je krenuo za njim. # Spreman, spreman...spreman Moki, je, je # Spremnost, prekrasna je-je-je! # Saonice su jedna za drugom nestale u tami. Na pasivnim sonarnim ekranima predstavljale su male, nejasne take koje su polako prolazile pored senke podvodne planine, a zatim nestale iza nje. Kipiru je otvorio desnu kandu na oklopu i ispustio prenosni prijemnik koji je nestao u mekom mulju. Okrenuo se prema Dilijan. * Uinjeno i nestalo Neka gone nae senke * Nee im se dopasti kad Vide da je plen pogrean! * Dilijan je oekivala straare. Na udaljenosti od nekoliko kilometara ostavili su saonice sa ukljuenim automatskim upravljanjem i zaplivali prema severozapadu. Do

trenutka kad su saonice krenule same, napravili su polukrug i stigli do mesta koje je bilo nekoliko stotina metara zapadno od glavne ustave. Dilijan je dotakla Kipiruov bok. Osetljiva koa podrhtavala je pod njenom rukom. "Da li zna plan, Kipiru?" * Pitati zar mora? * Dilijan je iznenaeno podigla obrve. Trostruko vieglasje i nepostojani upitni coktaj? To je bio neobino kratak i neposredan odgovor za trinarni. Kipiru je bio sposoban za mnogo vie istananosti nego to je verovala. "Naravno da ne moram, dragi moj elni jahau. Izvinjavam se. Izvriu moj deo posla i ni za trenutak se neu brinuti oko tvog." Kipiru ju je pogledao kao da mu je ao to nosi aparat za disanje. Kao da je eleo da joj uzvrati na njenom maternjem jeziku. Dilijan je to oseala telempatskom vezom. Zagrlila je njegov glatki sivi trup. "Pazi se, Kipiru. Seti se da ima onih koji te cene i vole. Veoma." Pilot je odmahnuo glavom. * Plivati - ili Boriti se * Paziti - ili Spasavati * I stei - tvoje Poverenje * Prebacili su se preko ivice uzviice i brzo zaplivali prema spoljnoj ustavi broda. 48. TAKATA-DIM Bilo je nemogue odmoriti se. Takata-Dim je zavideo ljudima na potpunoj nesvesnosti koju su nazivali snom. Kad bi se ovek smestio na spavanje, njegova svest o svetu je nestajala, a nervi u miiima prestajali su da deluju. Ako bi i sanjao, obino nije morao da i fiziki uestvuje u tome. ak ni neodelfin nije mogao tako da se iskljui. Jedna ili druga polulopta mozga bila je na strai da bi kontrolisala disanje. Spavanje je, za delfina, bilo i umerenije i mnogo ozbiljnije. Muvao se po kapetanskoj kabini, prieljkujui da moe da se vrati u svoju, mnogo manju. No, simbolika je bila vana zbog posade koju je nasledio. Njegovim sledbenicima bilo je potrebno vie od pravne logike da bi se potvrdila njegova komanda. Bilo im je potrebno da ga vide kao Novog Mujaka. A to je znailo iveti na isti nain kao raniji voa opora. Duboko je udahnuo na povrini i nizom sonarnih coktaja osvetlio prostoriju zvunim slikama. Kraidaiki je zaista imao meovit ukus. Sam Beskrajon zna kakve je to stvari posedovao bivi kapetan kad nisu mogle da podnesu vlagu, pa su morale biti smetene u

skladita pre nego to se 'Brazda' spustio na Kitrup. I ovo to je ostalo bilo je zadivljujue. Radovi umetnika iz desetak razumnih rasa leali su zapeaeni u staklenim policama. Zvuno oblikovane fotografije udnih svetova i neobinih, nenormalnih zvezda visile su po zidovima. Kraidaikijeva muzika zbirka bila je upeatljiva. Imao je hiljade snimaka, pesama i jezivih... stvari od kojih su se Takata-Dimu jeila lea dok ih je sluao. Zbirka kitovskih balada bila je veoma vredna, a veliki deo nje Kraidaiki je lino sakupio. Pored stonog komunikatora stajala je fotografija Kraidaikija sa oficirima sa 'Dejmsa Kuka'. Kapetan Helena Alvarez lino ju je potpisala. uvena istraivaica prebacila je ruku preko irokih, glatkih lea svog delfinskog zamenika dok su se ona i Kraidaiki smeili u objektiv. Takata-Dim je sluio na vanim brodovima - teretnjacima koji su snabdevali kolonije na Atlastu i Kalafiji - ali nikad nije bio na zadacima kakve je izvravao legendarni 'Kuk'. On nikada nije video takve predele ni uo takve zvukove. Sve do Grozdastog pliaka... kad su nali mrtve brodove veliine meseca... Oajniki je zamahnuo repom. Peraja su mu bolno udarala o tavanicu. Teko je disao. Nije bilo vano. Nita to je uinio nee biti vano ako uspe! Ako izbavi 'Brazda' sa Kitrupa sa ivom posadom! Ako to uini, imae svoju fotografiju. A moda e mu ruku preko lea prebaciti Predsednik Konfederacije Zemlje. Sa desne strane poela je da se stvara hrpica sjajnih estica. Iskre su uobliile holografsku sliku na desetak centimetara od njegovog oka. "Da, sssluam!" obrecnuo se. Pred njim je nervozno lebdeo uzbueni delfin, savijajui i pruajui ruke na oklopu. Bio je to brodski blagajnik, Supeh. "Desssilo se neto neob-bino. Nisssmo bili sigurni da li da vasss p-probudimo, ali..." Takata-Dim je sa mukom razumevao delfinov podvodni angliki. Vii tonovi nekontrolisano su treperili. "Smiri se i polako govori!" naredio je otro. Delfin se trgao, ali je pokuao da poslua. "Ja... bio sssam kod spoljanje ussstave. uo sssam da kau da je uzbuna. Heurkapit je p-poslao Haokija i Mokija za zvucima sssaonica..." "Zato ja nisam obaveten?" Supeh je uplaeno ustuknuo. Za trenutak je izgledao suvie obeshrabren da bi progovorio. Takata-Dim je uzdahnuo i mirno progovrio. "Nije vano. Nisi ti kriv. Nastavi." Supeh je nastavio sa oitim olakanjem. "Nekoliko minuta kasssnije, upalilo se svetlo na ustavi za pojedinani ulaz. Vataceti je otiao tamo, pa nisam obratio p-panju. Ali kad su se pojavili Lei-telica i Pilot-zvezda..." Takata-Dim se zapenio od besa. Samo ga je preka potreba da uje Supehovu priu do kraja spreila da ne pone oajniki da udara oko sebe. "...da ih zaustavimo, kao to ste naredili, ali Vataceti i His-ka su se prevrtali od radosti i jurcali okolo za njima!" "Gde su sada?"

"Bassskinova je otila u glavni prostor, sa Vatacetijem. His-ka se muva okolo i iri glasine po brodu. Kipiru je uzeo saonice i aparate za disanje i otiao je!" "Kuda?" "Nap-polje", zacvileo je Supeh. Opet je gubio kontrolu nad izgovorom. TakataDim je iskoristio ono to je dotad saznao. "Neka Heurka-pit probudi doktora Meca. Neka doktor Mec doe u ambulantu sa tri straara i neka me saeka. Ti idi u garderobu suvog kruga, sa Savtotom, i ne daj nikkome da ue! Jasno?" Supeh je revnosno zaklimao glavom, i slika je nestala. Takata-Dim se nadao da je Heurka-Pit imao dovoljno pameti da se ponovo javi Mokiju i Haokiju i poalje ih u poteru za Kipiruom. Zajedno, koristei Haokijev mozak i Mokijevu divlju nemilosrdnost, moda bi mogli da presretnu pilota pre nego to stigne do tenanijske olupine. Zato se K'ta-Don jo nije vratio? Izabrao sam ga da poe za onim kadetom zato da bih ga na neko vreme uklonio sa broda. Bojao sam se da e postati opasan ak i po mene. Trebalo mi je vremena da se malo organizujem bez njega u blizini. Ali sad se ona Baskinova vratila bre nego to sam oekivao. Moda je trebalo da zadrim K'ta-Dona u blizini. Nadarenosti tog diva sad bi lepo mogle da se iskoriste. Takata-Dim je zvidukom otvorio vrata i isplivao u hodnik. Suoio se sa odlukom koju se nadao da e odloiti bar za etrdesetak sati, ako ne i beskonano. Da li je trebalo ranije da odem do Kraidaikija? Bilo bi lako... nestanak struje u njegovom tanku, prikljeten kateter... Mec se ne bi sloio, ali ve ima dosta stvari za koje ni on ne zna. I za koje bi i Takata-Dim eleo da sam ne zna. urno je zaplivao prema unutranjem liftu. Moda mi i nee trebati K'ta-Don da bih sredio stvar sa Baskinovom, pomislio je. Na kraju krajeva, ta moe uiniti jedna ena? 49. PSI-BOMBA Brdo delimino osuenog korova stvaralo je kupolu na moru trave. Tom je razapeo nizak krov, koristei spasene komade oplate sa svojih saonica, i nainio grub zaklon. Seo je na ulaz, ekao u nejasnoj svetlosti pred zoru i vakao jednu od dragocenih hranljivih ploa. Oistio je rane to je bolje umeo i prekrio ih ovrujuim mrljama medicinske pene. Sa hranom u elucu i olakanim bolovima, gotovo da se ponovo oseao kao ovek. Pregledao je svoj mali osmotski destilator. Gornji deo, prozirna vrea sa filterskim siskom na jednom kraju, sadravao je gust sloj slane vode i mulja. Ispod filtera stajala je jedna od njegovih uturica, nedavno napunjena. Tom je pogledao na sat. Ostalo je jo samo pet minuta. Nije bilo vremena da zahvati jo vode prekrivene penom i napuni destilator. Ne bi mogao ni da oisti filtere pre nego to bomba eksplodira. Uzeo je uturu, vrsto zavrnuo poklopac i smestio je u dep na butini. Izvadio je filter iz draa i stresao veinu gliba pre nego to ga je vrsto presavio i tutnuo pod pojas. Filter verovatno nije izdvojio iz vode sve rastvorene metalne soli. Onaj ko ga je pravio nije imao na umu Kitrup. Pa ipak, taj mali paket verovatno je bio njegov najvredniji posed.

Tri minuta, rekle su mu svetlee brojke na satu. Tom je pogledao u nebo. Na istoku kao da je postalo malo svetlije i zvezde su poele da blede. Bie vedro jutro i zato oajno hladno. Uzdrhtao je i vrsto se zakopao. Zagrlio je kolena. Jedan minut. Kada doe, liie na najglasniji zvuk koji je ikad uo. Na najjasnije svetlo. Nee moi da se iskljui. Poeleo je da zatiti oi i ui, kao od prave eksplozije. Umesto toga, zurio je u taku na obzorju i brojao, podeavajui dah. Namerno je dopustio da padne u trans. "...sedam... osam... devet... deset..." Grudi mu je ispunila lakoa. Oseanje se irilo dalje, utrnjujue i ublaavajue. Svetlost malobrojnih zvezda na zapadu stvarala je paukovu mreu odraza kroz njegove jedva razmaknute trepavice dok je ekao bezvunu eksploziju. "Sahote, rekao sam da sam spreman da preuzmem! " Sahot se izvio i pogledao Toija. "Samo jo k-koji minut, dobro? Sssluam neto!" Toio se namrtio. Ovako neto nije oekivao od Sahota! Doao je da odmeni delfina-lingvistu ranije, jer je Sahot mrzeo da radi sa robotskom sondom! "ta se deava, To?" Deni je sedela u vrei za spavanje, trljala oi i mirkala u tami. "Ne znam, Deni. Ponudio sam da preuzmem robota, da Sahot ne bi morao da govori sa arlijem kad ovaj pozove. A Sahot mi ne da." Deni je slegnula ramenima. "Rekla bih da je to njegov problem. Zato ti to uopte smeta?" Toio je osetio da mu je otar odgovor na vrh jezika, ali uspeo je da outi i okrene se. Nee se osvrtati na Deni sve dok se sasvim ne probudi i ne odlui da se pristojno ponaa. Deni ga je iznenadila kad su Dilijan i Kipiru otili, jer je prihvatila njegovu komandu bez albi. Poslednja dva dana nije izgledala mnogo zainteresovana ni za ta drugo osim za svoje mikroskope i uzorke, ne primeujui ak ni Sahotove stalne seksualne nagovetaje i odgovarajui na pitanja jednoslonim reima. Toio je kleknuo pored komunikatora povezanog sa Sahotovim saonicama. Ukucao je pitanje i namrtio se pred odgovorom sa ekrana. "Sahote", ljutito je rekao, "odmah se sklanjaj odatle." "Sssamo jo..." delfin je zvuao rasejano. Toio je nabrao usne. * ODMAH e OVAMO pristii * ILI vie NEMA sluanja! * uo je Denin uzdah iza lea. Verovatno nije razumela svaku re trinarnog, ali shvatila je osnovnu poruku. Toio je osetio ponos. Ovo je bila proba. Nije bio sposoban za istananosti kao Dilijan Baskin, ali morao je obezbediti poslunost, inae bi bio beskoristan kao oficir.

Sahot je zurio u njega, zbunjeno trepui. Onda je uzdahnuo i priao ivici jezerceta. "Sahote, za etiri sata nisi izvrio nijedno geoloko oitavanje! A spustio si sondu dve stotine metara! ta te je obuzelo?" Stenos se nesigurno okretao sa boka na bok. Na kraju je tiho odgovorio. "Sssluao sam pesmu..." Poslednja re je utihnula pre nego to ju je Toio zasigurno uo. Pogledao je neodelfina, nesposoban da poveruje sopstvenim uima. "ta si sluao?" "Pesssmu...?" Toio je podigao ruke i bespomono ih spustio. Konano je otkaio, pomislio je. Prvo Deni, a sad i Sahot. Ostavljen sam na zadatku sa dvoje mentalno poremeenih! Osetio je da se Deni pribliava obali. "Sluaj, Sahote", rekao je. "Uskoro e se javiti doktor Dart. ta misli da e rei kad..." "Ja u se pobrinuti za arlija kad pozove", tiho je rekla Deni. "Ti?" Deni je provela poslednjih etrdeset sati proklinjui problem svrdlastog drveta, koji joj je dodeljen Takata-Dimovim nareenjem po zahtevu arlsa Darta. To je gotovo potpuno potisnulo njen rad sa Kikvima. Toio nije mogao da je zamisli kako eli da govori sa impanzom. "Da, ja. Ono to imam da mu kaem pomoi e mu da zaboravi robota, pa moe ostaviti Sahota na miru. Ako kae da je uo pevanje - pa, moda ga je uo." Toio se upiljio u nju, a onda je slegnuo ramenima. Sjajno. Moj posao je da titim njih dvoje, a ne da im ispravljam naune pogreke. Samo se nadam da e Dilijan dovesti sve u red kad se vrati na brod, pa u moi da podnesem izvetaj o tome ta se ovde deava. Deni je kleknula pored vode da bi govorila sa Sahotom. Bila je mirna i ozbiljna, sa puno strpljenja prema sporosti u anglikom posle njegovog dugog kontakta sa robotom. Deni je htela da zaroni i pogleda jezgro metalnog brda. Sahot je pristao da je prati ako bude saekala dok on ne zavri sa zapisivanjem svoje 'muzike'. Deni se sloila, oito nimalo ne zazirui od ulaska u vodu sa Sahotom. Toio je seo i ekao neizbeno zujanje komunikacione linije sa broda. Svet se promenio preko noi, a on pojma nije imao zato! Oi su ga svrbele. Protrljao ih je, ali kao da to nije pomagalo. Zamirkao je i pokuao da pogleda Deni i Sahota. Izgledalo mu je sve tee da usmeri pogled. Izmeu njega i jezerceta poela je da se iri izmaglica. Iznenada ga je obuzelo oseanje preplaenog iekivanja. Kao da se pulsirajue irilo iz potiljka prema lopaticama. Prineo je dlanove uima. "Deni? Sahote? Da li..." Poslednje rei je vikao, ali jedva je uo sopstveni glas. Sadruzi su ga pogledali. Deni je ustala i zakoraila prema njemu sa zabrinutim izrazom lica. Onda su joj se oi iznenaeno rairile. Toio je video nejasan pokret na ivici vidnog polja i ugledao Kikvije u umi, kako se prikradaju kroz bunje! Toio je pokuao da izvadi pitolj sa iglama, znajui da je ve prekasno. Uroenici su ve bili na njima, maui kratkim rukama i vritei tankim, visokim glasovima. Troje je skoilo na njega, a dvoje na Deni. Otimao se i pao pod njih, borei se

da dri njihove razmahane kande dalje od lica dok mu je kripavi zvuk sukljao kroz mozak. A onda su, odjednom, Kikvi nestali! Usred mune tutnjave u glavi, Toio se prisilio da se okrene i pogleda navie. Deni se batrgala na zemlji jeei i pritiskajui oi. Toio se bojao da su je povredila kande Kikvija, ali kad se okrenula prema njemu video je samo plitke ogrebotine. Obema drhtavim rukama izvukao je pitolj sa iglama. Ono malo Kikvija to ih je video nisu ili prema njima, nego su se ciei bacili u jezero i zaronili. To nije njihovo delo, nejasno je shvatio. Prepoznao je 'zvuk' hiljade noktiju kako grebu po kolskoj tabli. Psi-napad! Moramo da se sakrijemo! Moda e voda ublaiti njegovu snagu! Treba da zaronimo kao domoroci! U glavi mu je bualo dok je puzao prema jezercetu. Onda se zaustavio. Ne mogu odvui Deni unutra i ne moemo staviti opremu za disanje dok se ovako tresemo! Promenio je pravac dok nije stigao do drveta pored obale. Seo je, oslanjajui se leima na stablo. Pokuao je da se usredsredi uprkos praskanju u glavi. Seti se ta te je Orli uio, kadetu! Misli na svoj um i ui u njega. GLEDAJ neprijateljeva predvianja... olako sluaj njegove lai... koristi Jin i Jang... dvostruke spasioce... logiku da prodre kroz Maraov veo... veru da izdri... Deni je jeala i njihala se u praini na nekoliko metara od njega. Toio je spustio oruje u krilo da bi bilo spremno kad neprijatelj doe. Pozvao je Deni, viui da bi nadjaao vriteu buku. "Deni! Sluaj svoje bilo! Sluaj svoj dah! To su stvarni zvuci! Ovo nije!" Video ju je kako se malice okree prema njegovom glasu i razabrao je agoniju u njenim oima dok je pritiskala bele, beskrvne ruke preko uiju. Kretanje je postalo glasnije. "Broj otkucaje srca, Deni! Oni su... oni su kao okean, kao talasi! Deni!" vikao je. "Jesi li ikada ula neki zvuk koji je mogao da nadjaa talase?... Moe... moe li ita ili iko vritati dovoljno glasno da bi spreio talas da mu ne uzvrati smehom?" Zurila je u njega, pokuavajui. Mogao je da vidi kako duboko udie i mie usne, brojei. "Da! Broj, Deni! Uzdisanje i otkucaje srca! Postoji li ikakav zvuk koji moe da nadjaa tvoje srce?" Zagledala mu se u oi koje su poivale na njoj. Polako, dok je zavijanje u njegovoj glavi dostizalo vrhunac, Toio ju je video kako slabako klima glavom i bledo, zahvalno se smei. I Sahot je to osetio. I dok se psihiki talas valjao preko njega, jezerce je iznenada bilo prepuno upanienih Kikvija. Sahota je preplavila pometnja zvukova svuda unaokolo i iznutra. Bilo je gore nego ostati zaslepljen reflektorima. eleo je da zaroni i pobegne od kakafonije. Progutao je paniku i primorao sebe da mirno lei. Pokuao je da razdeli buku na delove, da razabere prvo ljudski doprinos. Toio i Deni kao da su bili u loijem stanju od njega. Moda su bili osetljiviji na napad. Od njih nee biti pomoi!

Kikvi su bili prestraeni, dok su se ciei bacali u jezero! :?: Beg! Bekstvo... od velikih tunih stvari :?: Pomo pomozite velikim tunim stvarima! Iz deijih usta... kad se malo pribrao, to je zaista donekle liilo na poziv u pomo. Bilo je strano kao pakao dubina, ali suoio se sa njim i pokuao je da ga razabere. Pomislio je da napreduje - u svakom sluaju je izdravao - kad se pridruio jo jedan glas, i to preko njegovog nervnog prikljuka. Pesma iz dubine se probudila, ona koju cele noi nije mogao da razume. Rikala je iz utrobe Kitrupa. Njena jednostavnost zahtevala je razumevanje. + KO ZOVE? - KO SE USUUJE + Sahot je zajeao i raskinuo vezu sa robotom. Tri vritava zvuka, svaki na drugom nivou uma, bila su sasvim dovoljno. Jo jedan - i poludee! Buolt od Tenanije se bojao, mada oficir u slubi Velikih Duhova nije ni razmiljao o smrti ili o ivim neprijateljima. atl je rotirao kroz ustavu zapovednikog broda 'Divlje vatre'. Ogromna vrata, prijatno masivna i trajna, zatvorila su se za njim. Pilot je podesio kurs prema zapovednikom brodu Tandua. Tandui. Buolt je savio vratnu krestu u znak samopouzdanja. Izgubie toplotu iz nervnih zavretaka i krvnih sudova u ledenoj atmosferi broda Tandua, ali bilo je krajnje neophodno nainiti utisak. Moda bi bilo malo manje ogavno sklopiti saveznitvo sa Soroima. Oni su bar bili vie tenanoidni od zglavskarskih Tandua i iveli su na pristojnoj temperaturi. Osim toga, tienici Soroa bili su zanimljivi, onakvi kakve bi Buoltov narod voleo da su ih sami uzdigli. Bilo bi bolje za njih da je tako, pomislio je. Mi smo dobri pokrovitelji. Ako su koasti Soroi bili nametljivi i neosetljivi, vretenasti Tandui predstavljali su zastraujua bia. Od tienika su nainili neverovatna stvorenja koja su izazivala drhtanje u korenu Buoltovog repa kad bi samo pomislio na njih. Buolt je gadljivo iskrivio usta. Politika je teila neobinim promenama gena. Soroi su sada bili najsnaniji meu preivelima, a Tenanijci su bili najslabiji meu velikim silama. Iako je filozofija Tandua bila najodvratnija od svih koje su se suprotstavljale Veri Abdikatora, oni su bili jedini koji su stajali na putu pobedi Soroa. Tenanijci se moraju ujediniti sa njima, zasad. Ako bude izgledalo da e Tandui preovladati, to e biti nova prilika da se promene strane. To se ve mnogo puta deavalo i deavae se i dalje. Buolt se osnaio za predstojei sastanak. Bio je odluan da ne pokae ni traga od straha zbog stupanja na brod Tandua.

Njima, izgleda, nije bilo vano koliko rizikuju sa svojim ludakim, jedva razumljivim pogonom verovatnoe. Ludi manipulatori stvarnosti iz redova njihovih tienika, Epiziarha, esto su im doputali da se kreu bre od svojih suparnika. No, ponekad je to izazivalo promene u prostor-vremenu, koje bi progutale itave grupe brodova, nepristrasno odstranjujui i Tandue i njihove neprijatelje iz svemira, i to zauvek! To je bilo ludo! Samo neka ne koriste svoj izopaeni pogon dok sam ja tamo, tiho su se oglasili Buoltovi organi za molitvu. Dopusti da nainimo plan bitke i da ga izvrimo. Na vidiku su se pojavili brodovi Tandua, ludaki, takasti oblici koji su prezreli naoruanje u korist divlje brzine i moi. Naravno da su ak i ovi neobini brodovi bili tek varijacija drevnih projekata iz Biblioteke. Tandui su bili smeli, ali svojim zloinima nisu dodali i omaku originalnosti. Zemljani su u mnogim stvarima bili neobiniji od Tandua. Njihova aljkava duhovitost bila je vulgarna navika koja se mogla pripisati loem uzdizanju. Buolt se pitao ta u tom trenutku rade 'delfini'. teta za sirota stvorenja ako ih se doepaju Tandui, pa ak i Soroi! Primitivni morski sisari, tienici neotesane i kosmate samonikle rase, zasluivali su da budu zatieni, ako je mogue. Naravno, znalo se ta je najvanije. Nije im smelo biti doputeno da razglase podatke koje su sakupili! Buolt je primetio da je u uzbuenju izvukao nokte. Brzo ih je ponovo uvukao i nastavio da uvebava spokojstvo dok se atl pribliavao eskadri Tandua. Njegovo mozganje prekinuo je iznenadan drhtaj od koga mu se uspravila kresta... poremeaj na psi-podruju. "Vezisto!" obrecnuo se. "Stupi u kontakt sa zapovednikim brodom! Vidi jesu li potvrdili taj poziv!" "Odmah, general-protektore!" Buolt je kontrolisao svoje uzbuenje. Psihika energija koju je osetio mogla je biti i neije ratno lukavstvo. Ipak, imao je utisak da je prava. Nosila je utisak 'Krondorove vatre', za koju se vie nisu nadali da e je ikad ugledati! Ispunila ga je reenost. Na predstojeim pregovorima traie jo jednu uslugu. Tandui e morati da obezbede jo jedan vid saradnje u zamenu za tenanijsku pomo. "Potvreno je, ser. To je bojni brod 'Krondorova vatra', ser", rekao je pilot glasom kripavim od oseanja. Buoltova kresta uspravila se u znak odgovora. Gledao je ispred sebe u metalne oblike bogomoljki koji su se pomaljali, pripremajui se za susret, pregovore i ekanje. Bei ohoan je sluala pesme kitova - retke i skupe kopije koje su je svojevremeno kotale celu mesenu platu - kad su joj detektori otkrili signal. Sa oklevanjem je spustila slualice da bi proverila pravac i snagu. Bilo je tako mnogo varki... bombi, eksplozija i klopki. Jedan od malih vazuna pokazao joj je da signal potie sa samog vodenog sveta. Bei je gladila svoje dugake, maje brkove i razmiljala. "Verujem da e ovo izmeniti stvari, lepi moji maliani. Hoemo, li napustiti ovaj pojas neroenih okrajaka u svemiru i prii malo blie dogaajima? Da li je vreme da Zemljani saznaju kako ovde gore imaju i prijatelje?" Vazuni su otegrtali da je politika njen posao. Prema pravilima saveza, oni su uhode, a ne stratezi.

Bei se sloila sa njihovim sarkazmom. Bio je vrlo ukusan. "Vrlo dobro", rekla je. "Pokuajmo da priemo blie." Hikahi je urno konsultovala bojni kompjuter na skifu. "To je neka vrsta psi-oruja", objavila je preko hidrofona posadi koja je radila na stranoj olupini. Njen angliki bio je smiren i precizan, naglaen mirnim sazvujima Kininka. "Ne vidim druge znake napada, pa verujem da oseamo posledice bitke u svemiru. Oseali smo ih i ranije, samo ne tako snano. Duboko smo pod vodom, delimino zaklonjeni od psi-talasa. Stegnite sube, 'Brazdai'. Pokuajte da ne obraate panju. Nastavite sa svojim dunostima po tropski jasnoj logici." Iskljuila je zvunike. Hikahi je znala da se Tit i sada kree meu radnicima, alei se i odravajui visoki moral. Psi-zvuk je liio na dosadan svrabe, ali svrabe neobinog ritma. Pulsirao je kao neka ifra kojoj nije uspevala da ue u trag. Pogledala je Hanesa Suezija, koji je sedeo u blizini na rukohvatu u zidu. Izgledao je veoma umorno. Bilo mu je vreme da odspava nekoliko sati, ali psioniki napad oigledno ga je pogodio jo vie nego delfina. Uporedio ga je sa noktima koji grebu kolsku tablu. "Mogu da smislim dve mogunosti, Hikahi. Jedna bi znaila vrlo dobre vesti. Druga je najgora mogua." Klimnula je glatkom glavom. "Vie puta smo proverili sva kola, poslali smo tri kurira sa porukama, ali brod i dalje uti. Moram pretpostaviti najgore." "Da je 'Brazda' zarobljen." Suezi je zatvorio oi. "Da. Ova psi-buka potie odnekud sa povrine planete. Moda se Galaktinci upravo bore oko njega - ili onog to je od njega ostalo." Hikahi se odluila. "Vraam se na 'Brazda' ovim amcem. Saekau dok ne zavrite prostorije za posadu unutar olupine. Potrebna je energija sa skifa da se napune tenanijski akumulatori." Suezi je klimnuo glavom. Hikahi je oito urila da to pre proe. "Onda idem napolje da pomognem." "Tek si zavrio smenu. Ne mogu ti to dozvoliti." Suezi je odmahnuo glavu. "Sluaj, Hikahi, kad sredimo to utoite unutar broda, moemo upumpati u njega preienu oksivodu za delfine, pa e moi pristojno da se odmore. Olupina je ve zatiena i od ovog psi vritanja. A to je najvanije, imau sopstvenu sobu, suvu, bez gomile ciee dece koja zbijaju neslane ale i zavitlavaju me iza lea im se okrenem!" Oi su mu izraavale blagu ironiju. Hikahi je lagano zaokruila donjom vilicom. "Onda saekaj jo malo, Tvore Divnih Igraaka. Izii u da ti se pridruim. Rad e nam skrenuti misli od grebanja itijevssskih noktiju." Krat, Soroanka, nije oseala kripave drhtaje. Njen brod bio je zatien od psihikih ometanja. Njihovo postojanje prvo je primetila po osoblju. Primila je sa mlakim zanimanjem listu podataka od Pilana Kalabere. Tokom bitke otkrili su mnogo ovakvih signala, ali nijedan nije poticao sa planete. Dole, na samom Kitrupu, odigralo se samo nekoliko arki.

Pod normalnim okolnostima, jednostavno bi naredila da se ispali nekoliko torpeda sa samonavoenjem i zaboravila bi na to. Oekivano saveznitvo Tandua i Tenanijaca stvaralo se u blizini dinovskog gasovitog sveta i morala je da saini planove. Ali neto ju je kopkalo oko ovog signala. "Odredi tano poreklo ovog signala na mapi planete", rekla je Pilanu. "Ukljuujui i lokacije svih poznatih padova neprijateljskih brodova." "Do sada ih je bilo na desetine, sa vrlo nejasnim pozicijama", izlanuo se statistiar. Glas mu je bio visok i otar. Usta su mu se sa praskom otvarala pri svakom slogu, a nad malim, crnim oima njihale su se upave treplje. Krat ga nije udostojila pogleda. "Kad su Soroi intervenisali da okonaju ugovorni odnos Pila i Kisana", prosiktala je, "to nije bilo zato da bi vas nainili Velikim Starijim. Treba li moje rei dovoditi u pitanje, kao da sam ovek koji se razneuje nad svojim impanzom?" Kalabera je uzdrhtao i brzo se naklonio, a zatim odskakao u svoj odeljak. Krat je zadovoljno prela. Pile su bili tako blizu savrenstva. Arogantni tirani prema svojim tienicima i susedima, lomili su se da udovolje svakom zahtevu Soroa. Kako je divno biti Veliki Stariji! Pri tom je neto dugovala ljudima. Za nekoliko stolea gotovo su zamenili Timbrime u ulozi straila za jogunaste tienike. Simbolisali su sve nedostatke Liberalnog Uzdizanja. Kad Tera bude konano pokorena i ljudi 'usvojeni' u pristojan tieniki odnos, morae biti izmiljen neki drugi rav primer. Krat je otvorila privatnu komunikacionu liniju. Na osvetljenom ekranu pojavila se slika Soroanke Pritil, mladog komandanta jednog od brodova u flotili. "Da, majko flote", poklonila se polako i nisko. "Sluam." Kratini jezici su zapalacali zbog drskosti mlade enke. "Brod broj esnaest bio je spor u poslednjem okraju, Pritil." "To je jedna taka gledanja." Pritil je zagledala kandu za parenje. istila ju je pred ekranom, a ta nepristojnost trebalo je da oznai njenu ravnodunost. Mlae enke retko su razumele da prava uvreda mora biti istanana, da rtvi bude potrebno vreme da je shvati. Krat je odluila da priuti Pritil tu lekciju. "Potreban ti je odmor za popravke. U sledeoj bici brod broj esnaest bie gotovo beskoristan. No, ipak postoji nain na koji moe zadobiti ast, a moda i plen." Pritil je podigla pogled. Radoznalost joj je bila zagolicana. "Da, majko flote?" "Uhvatili smo poziv koji izgleda kao da to neprijatelj zove u pomo. Ali sve mi se ini da je u pitanju neto drugo." Ukus spletkarenja oito je privukao Pritil. "Volela bih da ujem, majko grupe." Krat je uzdahnula. Predvidela je ovo. Znala je da mladi kapetani potajno veruju u sve legende o njenim slutnjama. Znala je da e Pritil nasesti. Mora jo mnogo da ui, pomislila je, pre nego to me zbaci i pruzme moje mesto, Pritil. Mnogi pouni oiljci naruie tvoju mladu kou. Uivau uei te do tog dana, keri moja. Dilijan i Makani podigle su pogled kad su u ambulantu uli Takata-Dim i doktor Mec, praeni trojicom zdepastih, mrgodnih delfina u ratnim oklopima.

Vataceti je negodujui zaciao i stao izmeu njih. Makanine pomonice su se uplaeno sakrile iza nje. Dilijan je pogledala Makani u oi. Dolo je do susreta. Sad e videti da li se Makani samo priinjavalo. Dilijan se i dalje nadala da Takata-Dim i Mec imaju ozbiljne razloge za svoje ponaanje i da je Kraidaikijeva povreda zaista bila nesrean sluaj. Makani je ve imala svoje miljenje. Aki, mladi kadet sa Kalafije, jo se nije vratio. Streljala je pogledom Takata-Dima kao da gleda tigrastu ajkulu. Izraz na mujakovom licu nije mnogo kvario tu opsenu. Dilijan je imala tajno oruje, ali se zarekla da ga ne iskoristi osim u krajnjoj nudi. Neka ponu prvi, pomislila je. Neka pokau karte pre nego to izvuemo poslednjeg keca iz rukava. Prvi koraci mogli bi biti pomalo opasni. Jedva da je imala vremena za kratak razgovor sa Nis mainom u svojoj kancelariji pre nego to je pourila u ambulantu. Poloaj joj se moe zapetljati ako je pogreno procenila stepen atavizma koji je zahvatio 'Brazda'. Moda je trebalo da zadri Kipirua uz sebe. "Doktore Baskin!" Ignacio Mec nije doplivao blizu pre nego to se zaustavio kod rukohvata i propustio naoruane Stenose pred sebe. "Drago mi je to vas vidim, ali zato niste prijavili svoje prisustvo?" "Ozbiljno naruavanje pravila sigurnosssti, doktore", dodao je Takata-Dim. Dakle, to je to, pomislila je Dilijan. Moda e pokuati da me zadre dovoljno dugo da bi me strpali u eliju. "Pa, dola sam na sastanak brodskog saveta, gospodo. Primila sam poruku od doktora Makani da treba da doem. ao mi je ako je vaa posada na mostu propustila moj odgovor. ujem da su tamo uglavnom novi i neiskusni." Takata-Dim se namrtio. Zaista je bilo mogue da je ona poslala poruku, koja je zagubljena u optoj zbrci na mostu. "I poruka od Makani bila je protivna naredbama! A va povratak suprotan je mojim izriitim nalozima." Dilijan je odabrala izraz neverice. "Zar to nije bilo jednostavno prenoenje poziva za brodski savet? Pravila su jasna. Morate sazvati sastanak tokom dvadeset etiri asa od smrti ili onesposobljavanja kapetana." "Pripreme sssu u toku! Ali, u sluaju preke potrebe, vrilac dunosti kapetana moe biti odreen bez savetovanja. Sssuoen sa jasnim nepokoravanjem naredbama, ovlaen sam da..." Dilijan je bila napeta. Njene pripreme nee niemu sluiti ako je Takata-Dim iracionalan. Moda bi trebalo sve da prekine i skoi preko niza autodokova na nizak zid u pozadini. Stii e u kancelariju u tri skoka. "...naloim da budete zadrani u pritvoru do sasluanja koje e se odrati im se situacija normalizuje." Dilijan je pokuala da proceni straare. Hoe li zaista biti voljni da nakode ljudskom biu? Zagledala se u njih i zakljuila da moda i hoe. Usta su joj se osuila, ali pazila je da to sakrije. "Pogreno ste shvatili svoj pravni status, porunie", oprezno je odgovorila. "Mislim da e vrlo mali broj delfina na brodu biti iznenaen kad otkrije kako..."

Rei su joj zastale u grlu. Osetila je jezu du kime dok je vazduh oko nje treperio i talasao se. Dograbila je rukohvat da bi se oslonila i shvatila da dubok, tutnjei zvuk potie iz unutranjosti njene glave. Ostali su zurili u nju, zbunjeni njenim ponaanjem, a onda su i sami poeli da oseaju. Takata-Dim se brzo okrenuo i povikao. "Psi-oruje! Makani, daj mi vezu sa mostom! Nap-padnuti smo!" Makani se sklonila u stranu, iznenaena Takata-Dimovom brzinom kad je jurnuo pored nje. Dilijan je pritisnula ruke na ui i videla Meca kako ini isto dok je grebua buka postajala sve glasnija. Straari su ve bili rastrojeni i izgubljeno su zavijali dok su im zenice bile rairene od straha. Treba li sada da prekinem? Dilijan je pokuala da razmilja. Ako je ovo zaista napad, moramo napustiti svoje svae i udruiti snage. "...nesssposobnjakovii!" Takata-Dim je vikao u komunikator. "ta vam to znai - samo na hiljadu kilometara od nas? Lokalizujte ga! Zato aktivni senzori nee da rade?" "ekajte!" povikala je Dilijan. Pljesnula je rukama. Poela je da se smeje u izmaglici narastajuih oseanja. Takata-Dim je nastavio da sve bre vie na posadu mosta, ali svi ostali su je zapanjeno pogledali. Dilijan se i dalje smejala. Udarala je po vodi, po najbliem autodoku, zagrlila uzdrhtalog Vatacetija. ak se i Takata-Dim zaustavio, jer mu je panju privukao njen oito psihotian nastup radosti. Zurio je u nju, nesvestan izbezumljenog brbljanja sa mosta. "Tome!" povikala je. "Rekla sam ti da ne moe umreti! Prokletstvo, volim te, ti pokvareni... Oh, da sam ja pola, dosad bih ve uveliko bila kod kue!" Delfini su buljili u nju, oiju jo vie rairenih kad su poeli da shvataju o emu govori. Smejala se, dok su joj suze tekle niz lice. "Tome", neno je rekla, "kazala sam ti da ne moe umreti." A onda je slepo, vrsto zagrlila ono to joj je bilo najblie. Zvuci su doprli do Kraidaikija dok je plutao u besteinskom stanju. Bilo je kao da slua Betovena, ili da pokuava zaista da razume grbavog kita. Neko je ostavio ukljuenu zvunu vezu za sluaj da se on opet oglasi. Nikome nije palo na pamet da je veza dvosmerna. Rei iz sobe dopirale su u gravitacioni tank. Muile su ga kao nagovetaj znaenja u velikoj simfoniji - koji su pokazivali da je kompozitor uoio neto to su note mogle samo delimino da prenesu, emu se rei nikad nisu pribliile. Takata-Dim je frfljao i mumlao. Jasano se oseao pretei ton. Kao i oprezna jasnoa u glasu Dilijan Baskin. Kad bi samo mogao da razume rei! No, angliki je za njega bio izgubljen. Kraidaiki je znao da mu je brod u opasnosti i da mu nikako ne moe pomoi. Stari bogovi jo nisu zavrili sa njim i ne bi mu dozvolili da se pomeri. Imali su jo mnogo toga da mu pokau pre nego to bude mogao da im poslui. Pomirio se sa povremenim trenucima uasa, kao to je uranjenje u bitku sa ogromnim oktopodom, a zatim uzdizanje na odmor pre nego to se ponovo vrati u haos.

Kad bi doli da ga povuku DOLE, bio bi ponovo uhvaen u vrtlog idejnih znakova ili rastruih snova koji su izobliavali njegov inenjerski um stalnim utiscima tuinskog. Napad nikad ne bi bio mogu da mu nisu uniteni centri za govor. Kraidaiki je oajavao zbog nedostatka rei. Sluao je zvuke razgovora iz spoljanjeg sveta, usredsreujui se to je bolje umeo na udnu, muziku prisnost. Nije ba sve nestalo, zakljuio je malo kasnije. Mogao je da prepozna neke rei, s vremena na vreme. Jednostavne rei, uglavnom imena predmeta i linosti ili jednostavne postupke u vezi sa njima. Toliko su mogli i njegovi daleki preci. Nije mogao da se seti rei dubljeg znaenja, pa je bilo nemogue pratiti razgovor. Mogao bi tekim naporom da shvati reenicu, ali bi je sasvim zaboravio dok je radio na sledeoj. Bilo je oajniki teko i na kraju se primorao da se mane jalovog posla. To nije nain, zakljuio je. Umesto toga, trebalo bi da pokua getaltom, rekao je sebi. Da iskoristi trikove koje su stari bogovi primenjivali na njemu. Opkoliti. Upiti... kao kad bi pokuao da oseti ta je oseao Betoven tako to bi zaronio u tajanstvenost violinskog koncerta. Mrmljavi zvuci ljutitog razgovora dopirali su kroz zvunik, vrteli se po komori i rasipali se kao gorke kapljice. Posle strane lepote DOLE, oseao je odbojnost. Prisilio se da slua, da trai nain - neki skroman nain kojim bi pomogao 'Brazdau' i njegovoj posadi. Dok se usredsreivao, u njemu je rasla potreba. Traio je sredite, iu haotinih zvukova. * Kivnost Tmurna U rastuoj plimi... * Ali Orke! Ubilaka bitka... * Zvati Orke! U dobrome asu... * I protiv svoje volje osetio je da je poeo glasno da zvidi. Pokuao je da prestane, znajui kuda to vodi, ali zvidanje se nevoljno nastavljalo, uskoro isprekidano nizom dubokih uzdaha. Zvuci svae u ambulanti priguili su se dok je njegova tiha pesma tkala sve guu mreu oko njega. Zujavi, pucketavi odjeci uklonili su zidove i svuda unaokolo uobliila se nova stvarnost. Kraj njega je polako rasla tamna prilika. Ne koristei rei, rekao joj je da ode. : Ne : Vratili Smo Se : Ima Jo Da Ui : Po svemu to znam, vi ste samo moj delirijum! Niko od vas se nikad nije oglasio! Uvek govorite odjecima mog sonara! : Jesu Li Tvoji Odjeci Ikad Bili Tako Sloeni? :

Ko zna ta sve moe moja podsvest? U seanju imam vie udnih zvukova nego to ih je ikad uo ijedan ivi delfin! Video sam ive oblake kako zvide da bi pripitomili orkane! uo sam bubnjanje crnih rupa i sluao pesme zvezda! : To Su Razlozi Zato Smo eleli Ba Tebe : Zato Si Nam Ba Ti Potreban : Potreban sam ovde! : Zbilja. Hodi, Kraidaiki. : Prastari bog, K-K-Kf-kri, priao je blie. Njegovo sonino prozirno telo se presavijalo. Blesnuli su mu otri zubi. Prikaza ili ne, krupno telo poelo je da se kree, povlaei ga sa sobom, kao i ranije, nemonog da se odupre. : DOLE : I tada, ba kad ga je obuzela pomirenost, Kraidaiki je zauo zvuk. udno, kao da nije poticao od njega, projektovan u sumanutom snu. Dopirao je odnekud drugde, moan i nametljiv! : Ne Obraaj Panju : Hodi : Kraidaikijev um jurnuo je za njim kao da je jato cipala, ak i kad je buka postala zagluujua. : Postao Si Osetljiv : Ima Psi-Energije Koje Ranije Nisi Poznavao : Jo Ne Zna Da Ih Koristi : Ostavi Brze Koristi : Poi Teim Putem... : Kraidaiki se nasmejao i otvorio se zvuku iz spoljanosti. Buka je jurnula unutra, rasipajui sjajnu tamu prastarog boga u sonine trunke koje su se presijavale, polako nestajui. : Tog Puta Vie Nema Za Tebe : : Kraidaiki... : Ogromno boanstvo je nestalo. Kraidaiki se smejao svom osloboenju od okrutnog privienja, zahvalan novom zvuku koji je to uinio. No, buka je i dalje rasla. Zadovoljstvo je prelo u paniku dok je rasla i postajala pritisak u njegovoj glavi, potiskujui mu zidove lobanje, bubnjajui da bi se oslobodila. Svet se pretvorio u uskovitlani, jeei, tuinski poziv u pomo. Kraidaiki je drhtavo, oajniki zazvidao dok je pokuavao da se odri na divljem talasu plime. 50. 'BRAZDA' Talasi pseudozvuka najzad su poeli da se smiruju. "Kraidaiki", povikala je Makani i otplivala prema kapetanovom tanku. I ostali su se okrenuli, tek sad primeujui da je povreeni delfin u nevolji. "ta mu je?" Dilijan je doplivala do Makani. Mogla je da vidi kapetana kako se grozniavo otima, isputajui sve tie i tie nizove dubokih uzdaha.

"Ne znam. Niko ga nije pazio kad je psibomba bila na vrhuncu! Tek sad sam videla da je uznemiren." Krupno, tamnosivo telo u tanku sad je izgledalo smirenije. Miii du Kraidaikijevih lea lagano su se grili dok je jo jedanput duboko, drhtavo zajeao. Ignacio Mec se pojavio pred Dilijan. "Oh, Dilijan..." poeo je, "voleo bih da zna koliko mi je milo to je Tom iv, iako je njegovo odugovlaenje slutilo na zlo. I dalje sam spreman da se opkladim u ivot da je taj 'Trojanski morski konj' potpuno pogreno smiljen." "Pa, znai da emo o tome raspravljati na brodskom savetu, zar ne, doktore Mec?" hladno je rekla. Mec je proistio grlo. "Nisam siguran hoe li vrilac dunosti kapetana dopustiti..." Pod njenim pogledom splasnuo je i oborio oi. Pogledala je Takata-Dima. Ako on uini ita prenagljeno, to e biti poslednja kap koja e unititi moral 'Brazdaa'. Dilijan ga je morala ubediti da e izgubiti u nadmetanju sa njom. I mora mu ponuditi izlaz, ili e na brodu izbiti graanski rat. Takata-Dim joj je uzvratio pogled sa meavinom istog neprijateljstva i procenjivanja. Videla je kruenje vrha njegove vilice, osetljivog na zvuk, kojim je preao preko svakog delfina redom, odmeravajui im reakcije. Vest da je Tomas Orli jo iv obii e brod brzinom munje. Ve je jedan i od straara Stenosa, verovatno paljivo izabran od vicekapetana lino, izgledao sumnjivo zadovoljan i eretao sa Vatacetijem, pun nade. Moram biti brza, shvatila je Dilijan. On je oajan. Zaplivala je prema Takata-Dimu, smeei se. On je ustuknuo. Lojalni Stenos prostrelio je pogledom Dilijan. Ona je progovorila tiho, da ostali ne uju. "Ni ne pomiljaj na to, Takata-Dime. Svaki delfin na ovom brodu osveio je seanje na Toma Orlija. Ako si ranije mislio da mi moe nauditi, sad je vreme da se predomisli." Takata-Dimove oi su se rairile i Dilijan je znala da je pogodila kuda treba, koristei prie o svojim psi-sposobnostima. "Osim toga, prilepiu se za Ignacija Meca. Njega je lako prevariti, ali ako bude video da ste me povredili, izgubiete ga. Treba vam ovek kao jemac, zar ne? Ako ostanete bez ijednog, tvoji Stenosi e se raspriti." Takata-Dim je resko kljocnuo vilicama. "Nemoj misliti da e me zaplaiti! Ne moram te povrediti. Na ovom brodu, ja sam legalni zapovednik. Mogu te zatvoriti u kabinu!" Dilijan se leerno zagledala u nokte. "Jesi li siguran?" "Navela bi posadu da se usprotivi zvaninom zapovedniku?" Takata-Dimov glas odavao je istinsku zaprepaenost. Morao je znati da bi mnogi, uglavnom veina Tursiopsa, poli za njom bez obzira na propise. Ali to bi bila pobuna koja bi razdvojila i posadu. "Zakon je na mojoj strani!" prosiktao je. Dilijan je uzdahnula. Morala je to uiniti, ma koliko time nanela tete delfinima na Zemlji kada saznaju. Proaputala je dve rei koje nije elela da upotrebi. "Tajne naredbe", rekla je.

Takata-Dim se zagledao u nju, a zatim bolno kriknuo. Uspravio se na repu i zaveslao unazad dok su straari zbunjeno treptali. Dilijan se osvrnula i ugledala Meca i Vatacetija kako zure u njih. "Ne verujem ti!" galamio je Takata-Dim, prskajui vodu na sve strane. "Obeali sssu nam na Zemlji! Ovo je na b-brod!" Dilijan je slegnula ramenima. "Pitaj svoju posadu na mostu da li rade bojne kontrole", ponudila je. "Neka neko pokua da izie kroz ustave. Pokuajte da otvorite vrata oruarnice." Takata-Dim se naglo okrenuo i pourio prema komunikatorskom ekranu na drugom kraju prostorije. Njegov uvar za trenutak je posmatrao Dilijan, a onda je poao za njim. U pogledu mu se videlo da sumnja u izdaju. Nee se cela posada tako ponaati, znala je Dilijan. Veina e verovatno biti oduevljena, ali e negde duboko osetiti ta ovo znai. Jedan od glavnih ciljeva 'Brazdaeve' misije - da prui neodelfinima oseaj nezavisnosti i samopouzdanja - bio je sad ugroen. Jesam li imala drugog izbora? Postoji li ita to sam mogla prethodno pokuati? Odmahnula je glavom, elei da je Tom tu. Tom je sve to mogao srediti sarkastinom pesmicom na trinarnom od koje bi se svi posramili. Oh, Tome, pomislila je. Trebalo je da odem umesto tebe. "Dilijan!" Makanina peraja udarala su po vodi, a oklop joj je zvrjao. Jedom metalnom rukom pokazivala je ranjenog delfina koji je plutao u gravitacionom tanku. Kraidaiki joj je uzvraao pogled! "Tako mi Doue H. Braa - pa rekla si da mu je korteks spren!" Mec je zaprepaeno buljio u njega. Na Kraidaikijevom licu bio je utisnut izraz duboke usredsreenosti. Teko je disao i oglasio se oajnikim uzvikom. "Napolje! :" "T-to nije mogue", uzdahnula je Makani. "Njegovi cen-tri za govor..." Kraidaiki se namrtio od napora. * Napolje : Kraidaiki! * Plivati : Kraidaiki! Bio je to deiji trinarni, ali sa nelagodnim prizvukom. Tamne oi plamtele su inteligencijom. Dilijanino telempatsko ulo je uzdrhtalo. "Napolje! :" Okrenuo se u tanku i udario monim perajima u prozor sa estokim treskom. Opadajua zvuna kosina liila je na primalnu frazu. "Nap-p-polje! :" "Pomozite mu da izie!" naredila je Makani svojim pomonicima. "Paljivo! Brzo!" Takata-Dim je ostavio komunikator i zuputio se prema njima to je bre mogao, razgnevljen. Naglo se zaustavio pred gravitacionim tankom i zagledao u kapetanovo blistavo oko.

To je bila poslednja kap. Poeo je da se prevre tamo-amo, kao da ne moe da se odlui za odgovarajui poloaj u jeziku tela. Na kraju se okrenuo prema Dilijan. "inio sam ono to sam verovao da je u interesu broda, posade i zadatka. Moi u da opravdam svoje possstupke na Zemlji." Dilijan je slegnula ramenima. "Nadajmo se da e imati priliku." Takata-Dim se kruto nasmejao. "Vrlo dobro, odraemo formalni sastanak brodskog saveta. Sssazvau ga za jedan sat. Dozvolite da vasss upozorim, doktore Baskin, nemojte preterivati. I dalje imam mo. Moraemo nai kompromisss. Pokuajte da me ismejete i podeliete brod... a onda u ssse boriti sa vama", tiho je dodao. Dilijan je klimnula glavom. Postigla je ono to je morala. ak i ako je TakataDim poinio najgore stvari na koje je Makani sumnjala, nije bilo dokaza i morao se postii kompromis da bi se izbegao graanski rat na brodu. Prvom oficiru mora biti ponuen izlaz. "Upamtiu to, Takata-Dime. Znai, za jedan sat. Biu tamo." Takata-Dim se okrenuo da ode, praen dvojicom preostalih straara. Dilijan je primetila da Ignacio Mec zuri za delfinskim porunikom. "Izgubili ste kontrolu, zar ne?" suvo je upitala dok je prolazila pored njega. Genetiar je zatresao glavom. "ta, Dilijan? Kako to misli?" Ali lice ga je odalo. Kao i mnogi drugi, Mec je teio da preceni njene psihike moi. Sad se sigurno pitao da li mu ita misli. "Nije vano", krto se nasmeila. "Hajdemo da prisustvujemo udu." Otplivala je do mesta gde je Makani brino ekala da se pojavi Kraidaiki. Mec je nesigurno pogledao za njom pre nego to je poao i sam. 51. TOMAS ORLI Drhtavim rukama uklonio je izdanke sa ulaza u peinu. Ispuzao je ispod zaklona i zamirkao u maglovitom jutru. Okupili su se gusti, niski oblaci. Nije bilo tuinskih brodova, zasad, i to je bilo sasvim dobro. Bojao se da e pristii dok bude bio bespomoan, borei se sa delovanjem psi-bombe. Nije bilo zabavno. Prvih nekoliko minuta psihiki udari probili su njegovu hipnotiku odbranu, nadvijajui se nad njega i zapljuskujui mu mozak tuinskim zavijanjem. Tokom dva sata - a izgledalo je kao venost - rvao se sa ludakim privienjima, pulsirajuim svetlima i zvucima iz sopstvenih nerava. I dalje je drhtao od reakcije. Duboko se nadam da tamo napolju i dalje ima Tenanijaca i da e nasesti. Valjda je sve ovo neto vredelo. Sudei po Dilijan, Nis maina bila je uverena da je nala prave ifre u Biblioteci uzetoj sa tenanijske olupine. Ako je u sistemu jo bilo Tenanijaca, trebalo bi da pokuaju da odgovore. Bomba je morala biti uoljiva milionima kilometara unaokolo. Izvukao je punu aku prljavtine iz pukotine u bilju i bacio je u strahu. Zapenuana morska voda ispunjavala je rupu gotovo do ivice. Verovatno je postojala jo koja pukotina na samo nekoliko metara prema sledeoj uzviici - predeo prekriven korovom neprekidno se uvijao i disao - ali Tomu je bio potreban pristup do vode u neposrednoj blizini.

Raistio je glib to je bolje mogao, a onda je obrisao ruke i smestio se da promatra nebo iz zaklona. Preostale psi-bombe stavio je u krilo. Na sreu, one nisu sadrale zbrku tenanijskog poziva u pomo. Predstavljale su jednostavno preraene poruke, predviene da prenesu kratku ifru na nekoliko hiljada kilometara. Uspeo je da sa olupine jedrilice spase samo tri kugle sa porukama, pa je mogao otposlati vrlo mali broj podataka. Zavisno od toga za koju bombu se odlui, Dilijan i Kraidaiki e znati koji su tuinci doli da ispitaju poreklo poziva u pomo. Naravno, moglo se desiti i neto to se ne uklapa u mogunosti koje su predvideli. Tada bi morao da odlui hoe li poslati neodgovarajuu poruku ili e jednostavno ekati dalje. Moda bi bilo bolje da je poneo radio, pomislio je. No, ratni brodovi u okolini mogli bi skoro istog trenutka da otkriju i lokalizuju radio-poruku i raznesu ga pre nego to uspe da izgovori nekoliko rei. Bomba sa porukom obavie svoj posao za manje od sekunde, a bie je i tee lokalizovati. Tom je pomislio na 'Brazda'. Izgledalo je da je prola itava venost otkada je poslednji put bio na njemu. Tamo je bilo sve to je mogao poeleti - hrana, san, vreli tu, njegova ena. Nasmeio se kad je shvatio kojim redom je poreao svoje elje. Pa dobro, Dil bi to razumela. 'Brazda' e moda morati da ga ostavi, ako ovaj opit dovede do kratke prilike da se pobegne sa Kitrupa. To ne bi nio neastan nain umiranja. Nije se bojao smrti, nego neispunjenja svega to bi mogao da uini... ili da moda nee moi da joj pljune u lice kada doe po njega. Zamislio je jo neto - daleko neprijatnije - zarobljen 'Brazda', zavrenu bitku u svemiru i besplodnost svih njegovih napora. Tom je uzdrhtao. Bilo je bolje zamiljati da je rtva vredna neega. Uporni vetar neprestano je pomerao oblake. Stapali su se i razdvajali u guste, vlane hrpice. Tom je zaklonio oi od bleska na istoku. Video je pokret na nebu, otprilike jedan radijan juno od maglom okruenog jutarnjeg sunca. Povukao se dublje u svoju prirunu peinu. Tamni objekat polako se sputao iz jedne nakupine oblaka na istoku. Uzvitlana para za trenutak je zaklonila njegov oblik i veliinu dok je stajao visoko nad morem korova. Do Toma je doprlo slabo bubnjanje. mirio je iz svog sklonita, alei za izgubljenim dvogledom. Onda se magla zakratko razdvojila i jasno je ugledao svemirski brod koji je lebdeo nad njim. Izgledao je kao udovini vilinski konjic, otro zailjen i neprijatno opasan. Malo je rasa kopalo tako duboko po Biblioteci u potrazi za neobinim projektima kao to su to inili samozadovoljni, nemilosrdni Tandui. Sa uskog trupa pruale su se u svim pravcima divlje izboine, zatitni znak Tandua. Ipak, na jednom kraju se grub, klinast dodatak suprotstavljao ukupnom utisku nehatne, surove istananosti, kao da se nije uklapalo u opti izgled. Pre nego to je stigao bolje da pogleda, oblaci su se spojili i uklonili lebdeu krstaricu sa vidika. Ipak, slabo zujanje monih motora polako je narastalo.

Tom je poeao petodnevnu bradu. Tandui su znaili loe vesti. Ako oni ostanu jedini koji su se pokazali, morae da iskoristi bombu sa porukom broj tri i javi 'Brazdau' da se zabarikadira i pripremi za borbu do smrti. Ovo je bio neprijatelj sa kojim oveanstvo nikad nije moglo da pregovara. U okrajima po zabitima Galaksije, zemaljski brodovi retko su pobeivali brodove Tandua, ak i kada su im prilike ile naruku. A kada u blizini nije bilo svedoka, Tandui su voleli da uleu u sukobe. Vaila su nareenja da ih treba izbegavati po svaku cenu, do vremena kada e timbrimski savetnici nauiti ljudske posade retkoj vetini pobeivanja ovih majstora za napade iz potaje. Ako se pojave samo Tandui, to je verovatno znailo i Tomovo poslednje svitanje. Aktiviranjem psi-bombe gotovo sigurno e odati svoj poloaj. Tandui su imali tienike koji su mogli da psi-nanjue ak i jednu misao, ako znaju za im tragaju. Zna ta, Sudbino, pomislio je. Poalji jo nekoga na ovo suoenje. Ne moraju biti ba Tenanijci. Sasvim bi mi odgovarao i jofurski bojni planetoid. Napravi malo zbrke ovde i obeavam ti da u izmoliti pet sutri, deset Zdravomarija i ceo Kidu kad stignem kui. Vai? Ako hoe, proerdau i malo kredita na maine za kockanje. Zamislio je timbrimsko-ljudsko-sintijsku bojnu flotu kako se sruuje iz oblaka, bljujui vatru na Tandue i istei nebo od fanatika. Bila je to lepa slika, iako je mogao da nabroji desetak razloga zato je i neverovatna. Na primer, Sintijci, iako prijateljski, ne bi se umeali, osim ako je sve krajnje sigurno. Timbrimi bi verovatno pomogli Zemlji da se brani, ali ne bi zaloili svoje lepe humanoidne glave za gomilu zalutalih samoniklih. Dobro, Sudbino, gospodarice sree i sluaja. Pripremio je bombu broj tri. Zadovoljiu se i jednom jedinom, olupanom, starom, tenanijskom krstaricom. Sudbina nije nita odgovorila. Nije to ni oekivao. Zvrjanje kao da je prelazilo tano iznad Tomove glave. Najeio se dok je podruje snanog polja oko broda klizilo preko njega. Ono malo psi-ula koja je imao uvijalo se pred vriteim titom. Gamiua buka konano je poela da se udaljava ulevo. Tom je pogledao na zapad. Iskidani oblaci razdvojili su se taman dovoljno da dozvole pogled na krstaricu Tandua - laki razara, sad je tek video, a ne pravi bojni brod - na jedva nekoliko kilometra od njega. Dok je posmatrao, grubi dodatak se odvojio od matinog broda i poeo polako da lebdi prema jugu. Tom se namrtio. Ta stvar nije liila na izviake brodove Tandua koje je poznavao. Model je bio potpuno drugaiji, stamen i vrst, kao... Magla se ponovo sklopila onespokojavajue, prekrivajui dva broda. Mumlanje njihovih motora zaklonilo je gunanje oblinjeg vulkana. Iznenada su tri blistava mlaza zelenog svetla izbila iz oblaka na mestu gde je Tom poslednji put video Tandue i sruila se na povrinu mora, irei oko sebe usijanje. Razlegla se nadzvuna grmljavina. Prvo je pomislio da to Tandui gaaju okean pod sobom, ali viestruki blesak eksplozije u oblacima pokazao mu je da je sam razara bio meta. Neto visoko u oblacima pucalo je na Tandue! Bio je suvie zauzet prikupljanjem opreme da bi troio vreme na likovanje. Pazio je da odvrati glavu, pa je izbegao slepilo kad je razara poeo da ispaljuje i ara prostor oko sebe svim raspoloivim orujem, ukljuujui i antimateriju. Talasi vreline osmudili su mu potiljak i levu ruku dok je smetao psi-bombu u pojas i navlaio masku za disanje.

Zraci anihilacije stvarali su pruge solarne vreline preko neba. Zgrabio je svoj paket i zaronio u rupu koju je ranije raistio u gusto prepletenim izdancima. Tutnjava se iznenada promenila kad je pljusnuo u dunglu uznjihanih stabljika. Glatki bleskovi plamteih svetala bitke probijali su se u polutamu kroz otvore u pokrivau korova. Tom je otkrio da automatski zadrava disanje. To nije imalo mnogo smisla. Maska za disanje nee dozvoliti da previe kiseonika nestane, ali proputae ugljendioksid. Poeo je da udie i izdie i uhvatio jedan snaan koren da bi se uvrstio. Ipak je disao sa naporom. Mislio je da e imati na raspolaganju visok sadraj kiseonika, s obzirom na bogatstvo vodenog bilja, ali mali indikator na obodu maske pokazivao je da se deava upravo suprotno. Voda je bila siromanija nego to je uobiajeno za Kitrupovo more. krna perajca na maski uspevala su da prikupe jedva treinu kiseonika koja mu je bila potrebna, ak i kad bi potpuno mirovao. Za samo nekoliko minuta obuzee ga vrtoglavica. Jo malo i onesvestie se. Urlik bitke prodro je kroz sloj korova kao niz potmulih eksplozija. Mlazevi jasnog svetla probili su se u tamu kroz otvore u lisnatom pokrovu, i to jedan pravo pred Orlijem. ak i posredna svetlost pekla mu je oi. Tik iznad povrine video je izdanke koji su nedavno preiveli kiu pepela iz vulkana, kako se uvijaju od toplote, tamne i otpadaju. Toliko o ostatku mojih zaliha, pomislio je. Toliko o izlasku po vazduh. Obmotao je noge oko vrstog korena, otresavi ranac sa ramena. Poeo je da pretura po njemu, traei neto ime bi pomogao sebi. U otrim senkama prepoznavao je sadraj uglavnom dodirom. Inercioni traga koji je dobio od Dilijan, kesica hranljivih ploa, dve uture 'slatke' vode, eksplozivna punjenja za pitolj sa iglama, komplet alata. Mera vazduha postao je zlokobno ut. Tom je stegao ranac meu kolena i rascepio omota alata. epao je mali kotur gumenog creva. Na ivici vidnog polja svetlucali su mu crveni mehurii dok je depnim noem odsecao potrebnu duinu. Strpao je jedan kraj pod masku. Dobro je pasovalo, ali su mu se plua napunula ostacima onoga to je ranije putovalo crevom. Zagrcnuo se i zakaljao. Nije bilo vremena za istananosti. Otpuzao je uz koren do mesta odakle je rupa u korovu bila nadohvat ruke. Tom je stegao drugi kraj creva, ali je gorka, masna voda ipak potekla iz nje kad ju je ispravio. Izmakao se, ali je ipak malo progutao. Imala je odvratan ukus. Maska e biti u stanju da preisti tenost, ako je ne bude ulo previe. Tom je pruio ruku i gurnuo kraj cevi nad povrinu uskog jezerceta, gde su odblesci borbe prodirali prema dubinama. Snano je vukao vazduh, pljujui blato i otar metalni zadah i oajniki pokuavajui da ga proisti. Novi blesak oprljio mu je prste tik ispod povrine. Potisnuo je nagon da uzvikne ili povue ruku. Osetio je da ga svest naputa zajedno sa voljom da ostavi levu ruku u saiuoj vrelini. Vukao je iz sve snage i konano bio nagraen tankim strujanjem movarnog vazduha. Pomamno je usisavao. Vreo, uparen vazduh imao je ukus dima, ali je okrepljivao. Izdahnuo je u masku, nadajui se da e zadrati s mukom steeni kiseonik.

Bol u pluima je splasnuo, nadvladan grevima u ruci. Kad je ve pomislio da nee moi izdrati, vrelina na povrini je oslabila i pretvorila se u nejasno svetlucanje na nebu. Na nekoliko metara od njega nalazila se druga pukotina meu izdancima, gde bi moda mogao da uvrsti crevo izmeu dva vrsta stabla, ne izlaui se pri tom. Tom je jo nekoliko puta udahnuo i stegao crevo da bi ga zatvorio. No, pre nego to je stigao da nastavi sa pripremama, otra, plava svetlost iznenada je prekrila vodu, jasnija nego ranije, irei otre, zaslepljujue senke na sve strane. Razlegla se strahovita eksplozija i more je poelo da ga bacaka kao krpenu lutku. Neto krupno tresnulo je u okean i uzburkalo ga. Koren za koji se pridravao bio je otkinut i Tom je upao u vrtlog uskomeanog korova. Bujica mu je otrgla ranac. Bacio se za njim i dograbio jedan remen, ali neto ga je udarilo u potiljak i oamutilo ga. Ranac se istrgao i nestao u buci i bletavim senkama. Tom se sklupao, vrsto drei ivice maske da bi je zatito od ibanja korova. Prva pomisao pri buenju bila mu je nejasno iznenaenje to jo die. Mislio je da orkan bitke i dalje traje, sve dok nije shvatio da podrhtavanje koje osea potie od njega samog. Tutnjanje u uima bilo je samo tutnjanje u uima. Drhtava leva ruka bila mu je prebaena preko debelog vodoravnog debla. Zelena voda prekrivena penom dosezala mu je do brade, zapljuskujui masku. Plua su ga bolela, a vazduh je bio ustajao. Podigao je uzdrhtalu desnu ruku i povukao masku nanie dok nije ostala da mu visi oko vrata. Filteri su zadravali zadah ozona, ali udisao je duboko i sa uivanjem. Mora da je u poslednjem trenutku izabrao pogibiju umesto davljenja i uputio se na povrinu. Na sreu, bitka se zavrila pre nego to je isplivao. Odupro se elji da protrlja oi koje su ga pekle; mulj na rukama svakako im ne bi koristio. Na sreu, povratna sprega aktivirala je suzne lezde i veina sluzi bila je isprana. im je ponovo mogao da vidi, pogledao je uvis. Na severu, vulkan se dimio kao i uvek. Oblaci su se malo razredili, otkrivajui perjanice raznobojnog dima. Svuda oko Toma, sitna puzava stvorenja uspinjala su se nad osmuene biljke, nastavljajuu svoj normalni ivot: jesti ili biti pojeden. Na nebu vie nije bilo bojnih brodova koji bi sipali jedan po drugom mlazeve vrele poput nove. Tomu je prvi put bilo drago zbog jednoline topografije biljnog pokrivaa. Jedva da je trebalo da se izdigne nad vodom da bi video nekoliko stubova dima koji su se izdizali nad olupinama to su se polako slegale. Dok je posmatrao, jedan udaljeni metalni otpadak je eksplodirao. Zvuk je stigao nekoliko sekundi kasnije kao niz priguenih praskova i pucnjeva, neravnomerno isprekidanih bleskovima munja. Nejasni oblik malo je potonuo. Tom je odvratio pogled od konanog rasprskavanja. Kad je ponovo pogledao, nije video nita osim oblaka pare i slabog itanja koje je nestalo u tiini. Svuda su leali plutajui otpaci. Tom je polako napravio krug, pomalo uplaen stepenom razaranja. Bilo je vie nego dovoljno otpadaka za osrednji okraj. Nasmejao se nad ironijom, mada su ga od toga zabolela napaena plua. Galaktinci su svi pourili da ispitaju lani poziv u pomo i sa sobom su doneli svoje smrtonosne razmirice, iako je trebalo da budu u spasilakoj akciji. Sad su svi bili mrtvi, a

on je i dalje iveo. To nije liilo na uobiajenu udljivost Sudbine. Vie je podsealo na tajanstveno, pristrasno delovanje samog Boga. Znai li to da sam opet sam, pitao se. To bi bila premija. Tako mnogo vatrometa, a jedini preiveli je jedno skromno ljudsko bie? Ne zadugo, verovatno. Zbog bitke je izgubio gotovo sve zalihe za iji se spas toliko borio. Tom se iznenada namrtio. Bombe sa porukama! epao je pojas - i svet mu se sruio. Ostala je samo jedna kugla! Ostale mora da su ispale dok se borio sa uskovitlanim korovom. Kad su ruke prestale da mu se tresu, paljivo je posegnuo pod pojas i izvukao psibombu, poslednju vezu sa 'Brazdaem'... sa Dilijan. Bomba je bila potvrdna... ona koju je trebalo aktivirati ako zakljui da je vreme da 'Trojanski morski konj' poleti. Sada e morati da odlui hoe li aktivirati nju, ili nijednu. Sve to je mogao da porui bilo je 'da' ili 'ne'. Voleo bih da znam iji su to brodovi napali Tandue. Paljivo je sklonio bombu i zavrio sa okretanjem oko sebe. Jedna olupina na sverozapadnom obzorju izgledala je kao delimino razbijeno jaje. I dalje se dimila, ali poar kao da je prestao. Nije bilo eksplozije i izgledalo je da vie ne tone. Pa, dobro, pomislio je Tom. To e mi posluiti kao meta. Izgleda dovoljno ouvano da bih imao izgleda. Moda mogu iskoristiti neto opreme ili hrane. U svakom sluaju, imam zaklon, ako nije previe radioaktivnosti. Izgledalo je udaljeno samo pet kilometara, ili tako neto, iako razdaljina moe da vara. To e ga bar uposliti. Bili su mu potrebni podaci. Olupina e mu moda rei ono to eli da zna. Razmislio je o tome vredi li pokuati da ide 'po zemlji', verujui svojim malaksalim nogama da e nai vrst put, ili da se odlui za putovanje pod vodom, plivajui od jednog otvora do drugog i izazivajui nepoznata bia iz dubine. Iznenada je zauo neujednaeno cviljenje iza sebe. Okrenuo se i ugledao mali svemiski brod, moda kilometar daleko, kako se polako uputio prema severu, nepostojano lebdei jedva koji metar iznad okeana. Blistavi titovi su mu mirkali. Motori su dahtali i zapinjali. Tom je navukao masku i pripremio se da zaroni, ali mali brod nije iao prema njemu. Prolazio je vie zapadno, dok su mu iz stazisnih nosaa vrcale varnice. Rune crne pruge pruale su se preko oklopa, a jedna ploa se potklobuila i poinjala da se topi. Tom je zadrao dah dok je brod prolazio. Nikad nije vedeo takav model, ali mogao je da se seti nekoliko rasa iji bi se stil slagao sa ovim. Izvia je izgubio visinu kad je pogon opet zastao. Visoko cviljenje generatora gravitacije poelo je da se utiava. Posada amca oito je znala da je to kraj. Nagnuli su ga da bi zaokrenuli prema ostrvu. Tom je zadrao dah, nesposoban da ne oseti saoseanje sa oajanjem tuinskog pilota. amac je kaljui proao tik iznad rastinja i nestao sa vidika iza obronaka planine. Zvidanje vetra gotovo je priguilo slabaak udar prizemljenja. Tom je ekao. Posle nekoliko sekundi, stazisna polja amca oslobodila su se uz reski tresak. Svetlucavi otpaci razleteli su se preko mora. Delii su padali u vodu ili polako goreli na korovu.

Sumnjao je da se iko izvukao na vreme. Tom je promenio odredite. Ljuska jajeta i dalje e ga ekati nekoliko kilometara dalje, ali prvo je hteo da pronjuka po ostacima izviakog amca. Moda e i tamo biti dokaza koji bi mu olakali odluku. Moda e biti i hrane. Pokuao je da se uzvere na korov, ali bilo je preteko. I dalje je drhtao. No, pa dobro. Putovaemo pod vodom. Verovatno je ionako svejedno. Mogao bih i da uivam u predelima. 52. AKI Taj sin presisane pijavice jednostavno nije hteo da odustane! Aki je bio iscrpljen. Metalni ukus vode pomeao se sa ukusom ui, dok je muno plivao prema istoku. Oajniki je eleo da se odmori, ali znao je da ne sme dopustiti goniocu da nadoknadi prednost koju je stekao. Povremeno bi spazio K'ta-Dona, oko dva kilometra iza, kako postepeno smanjuje rastojanje. Divovski, tamno proarani delfin kao da je bio neumoran. Dah mu se sakupljao i pravio visoke, okomite mlazeve, nalik na mala vretena magle, dok je jurio kroz vodu. Aki je isprekidano disao, oseajui da je oslabio od gladi. Opsovao je na anglikom, ali to ga nije zadovoljilo. Poigravanje treperavom skarednom frazom primalnog ispalo je mnogo bolje. Trebalo bi da bude bre od K'ta-Dona, bar na kraoj stazi, ali neto u vodi ometalo je hidrodinamike osobine njegove koe. Neka materija izazivala je alergijsku reakciju. Njegova obino glatka i gipka koa bila je izgrebana i dombasta. Oseao se kao da pliva kroz sirup, a ne kroz vodu. Aki se pitao zato niko ranije nije izvestio o tome. Da li se to dogaalo samo delfinima sa Kalafije? To je bila jo jedna nepravda u nizu koji je zapoeo u trenutku kad je napustio brod. Nije uspeo da izmakne K'ta-Donu onako lako kao to je oekivao. Uputio se na jugoistok i trebalo je da skrene levo ili desno da bi naao pomo, ili kod Hikahi i njene posade na tenanijskom brodu ili na Toiovom ostrvu. No, kad god bi pokuao da promeni pravac, K'ta-Don bi uspeo da mu presee put. Aki vie nije smeo da izgubi ni deli prednosti. Otpozadi ga je prelio talas fokusiranog sonara. Uvek kada bi se to desilo, poeleo je da se sklupa. Nije bilo prirodno za delfina da tako dugo juri. U dalekoj prolosti, mladac koji bi naljutio starijeg mujaka - pokuavajui da se pari sa nekom enkom iz njegovog harema, na primer - mogao je biti izbubecan ili izujedan, ali zlopamenja nije bilo. Aki je morao da priguuje potrebu da se zaustavi i pokua da urazumi K'ta-Dona. Zar bi to koristilo? Div je oito pobesneo. Neobini svrab po koi unitio je njegovu brzinsku prednost. Nije smeo ni da pomisli da zaroni i zaobie K'ta-Dona. Stenos bredanensis je dubinski delfin. K'ta-Don bio verovatno nadmaio u ronjenju bilo koga iz posade 'Brazdaa' Kad se sledei put osvrnuo, K'ta-Don mu se pribliio na otprilike kilometar. Aki je priguio uzdah i udvostruio napore.

Blizu obzorja, moda pet kilometara daleko, leao je lanac zelenkastih brda. Morao je da izdri dovoljno dugo i nekako ih se domogne! 53. MOKI Moki je upravio saonice punom brzinom ka jugu, oglaavajui se sonarom kao lovakim rogom. "...zovemo Haokija, zovemo Mokija. Govori Heurka-pit. Javite ssse!" Moki je iznervirano odmahnuo glavom. Brod je ponovo pokuavao da ga nae. Ukljuio je predajnik na sonicama i pokuao razgovetno da govori. "Sssluam, t-ta hoet-te?" Nastupila je pauza. "Moki, daj da govorim sa Haokijem." Moki je jedva priguio smeh. "Haoki... mrt-tav! Ub-bili sssu ga uljezi! Sssad ih gonim. Kaite Takata-Dimu da u ih ssse dokopati!" Mokijev angliki bio je gotovo nerazumljiv, ali on se ipak nije usudio da koristi trinarni. Mogao je javno skliznuti u primalni, ali za to jo nije bio spreman. Na sonarno-govornoj vezi nastupila je duga pauza. Moki se nadao da e ga ostaviti na miru. Kad su on i Haoki nali prazne saonice Baskinove kako polako idu prema zapadu, neto u njemu se konano prekinulo. Zapao je u zbrkano ali ushieno stanje, puno nejasnih pokreta, kao u snu punom nasilja. Moda su upali u zasedu, a moda mu se to samo inilo. Uglavnom, kad je sve zavreno, Haoki je bio mrtav, a njemu, Mokiju, to nije bilo ao. Kasnije je sonarom uhvatio objekat koji se kretao ka jugu. Jo jedne saonice. Bez razmiljanja se dao u poteru. Sonarni zvunik je zapucketao. "Opet Heurka-pit, Moki. Izlazi van sonarnog dometa, a jo ne smemo da koristimo radio. Dobija dva nareenje. Prvo - prenesi sssonarom poruku K'ta-Donu i naredi mu da se vrati! Njegov zadatak je otkazan! Drugo - posle toga se i sam vrati! To je direktno nareenje!" Svetla i grafikoni sad su malo ta znaili za Mokija. Jedino su bili vani ritmovi zvuka koje je dobijao od senzora na saonicama. Razvijenije ulo sluha dalo mu je boanstven oseaj, kao da je jedan od Velikih Sanjaa lino. Zamiljao je da je veliki catodon, glavata uljeura, gospodar dubina, i da lovi rtve koje bee u panici na prvi znak njegovog pribliavanja. Ne tako daleko na jugu uo je priguen zvuk saonica onih koje je ve neko vreme gonio. Znao je da im se pribliio. Mnogo dalje, i vie ulevo, bila su dva sitna ritmika signala, zvuci brzog delfinskog plivanja. To su sigurno K'ta-Don i onaj drski Kalafijanac. Moki bi vrlo rado ukrao K'ta-Donu njegov plen, ali to je moglo da eka. Prvi neprijatelj bi dotle uzmakao. "Moki, jesi li me shvatio? Odgovori! Ima nareenja! Mora..." Moki je sa gaenjem kljocnuo vilicama. Iskljuio je zvunik usred Heurkapitovog zakeranja. Postalo je teko razumeti upornog podoficira. On ionako nije bio neki Stenos, uvek je prouavao Kinink sa Tursiopsima i pokuavao da se 'pobolja'. Moki je odluio da se postara za njega kada zavri sa neprijateljima van broda. 54. KIPIRU

Kipiru je znao da ga prate. Oekivao je da e poslati nekoga za njim da bi ga spreio da stigne do Hikahi. No, njegov gonilac kao da je bio budala. Po udaljenom zvuku motora znao je da druge saonice nisu ni blizu maksimalne brzine. ta taj momak hoe da postigne? Kipiru je imao dovljno veliku prednost da bi uao u domet sonara sa olupine tenanijskog broda znatno pre no to bi gonilac uspeo da mu se pribliiti. Sve to je morao da uini bilo je da malo pregreje saonice. Delfin iza njega rasipao je sonarnu buku na sve strane. Svim tim zvrndanjem idiot je smetao Kipiruu da razabere ta se deava na jugoistoku. Kipiru se usredsredio i pokuao da iskljui buku iz pozadine. Dva delfina, izgleda, jedan gotovo bez daha, a drugi snaan i jo krepak, pomamno su plivali prema nizu sonarnih senki oko pedeset kilometara daleko. ta se deava? Ko juri koga? Tako se zaneo u sluanje da je morao naglo da skrene kako bi izbegao povisoko brdo. Proao je sa zapadne strane, opasno nagnut da bi je izbegao jedva za koji metar. Masa planine odmah ga je zarobila u tiinu. * Pazi na pliak, Mali Tursiopsu! * Odzvidao je klasinu frazu, pa je preao na trinarni haiku. * Odjeci pliaka Kao laka pera Nekog pelikana! * Kipiru je besneo na sebe. Delfini bi trebalo da budu sjajni piloti - zato su i dobili svoj prvi zvezdani brod pre vie od jednog veka - a on je nadaleko bio poznat kao jedan od najboljih. Pa zato onda ima vie problema sa etrdeset vorova na sat pod vodom nego sa brzinom koja pedeset puta nadmaa svetlosu u 'crvotoini'? Njegove drndave saonice izile su iz senke podvodne planine i zale u otvorenu vodu. Sa juga-jugoistoka opet je primio bledu sliku trke dva delfina. Kipiru se usredsredio. Da, gonilac je bio Stenos, i to veliki. Koristio je neobian ritam sonara za pretraivanje. A onaj napred... ...mora da je Aki, pomislio je. Deko je u nevolji. Gadnoj nevolji. Gotovo je ogluveo od eksplozije zvuka kad ga je zahvatio mlaz sonara sa saonica iza njega. Proguao je psovku-sliku i otresao glavom da bi se sabrao. Gotovo da je okrenuo saonice kako bi se obraunao sa balavim govnojedom, ali znao je da ga dunost vodi napred. Kipiru se muio da izabere. Strogo gledano, dunost mu je bila da prenese poruku Hikahi, ali sve u njemu bunilo se na pomisao da napusti kadeta. Zvuao je kao da je iscrpljen. Gonilac ga je pristizao. Ali ako skrene na istok, pruie priliku svom goniocu da ga pristigne... A mogao bi i da zbuni K'ta-Dona i prisili ga da se okrene.

To nije dolikovalo zemaljskom oficiru. To nije bilo u duhu Kininka. Pa ipak, nije mogao logiki da se odlui. Poeleo je da je tu neki daleki ukun-ukun-ukununuk, potpuno zreo i logian delfin koji bi rekao svom sirovom, napola ivotinjskom pretku ta da ini. Kipiru je uzdahnuo. Zato verujem da e me pustiti da imam ukununuke? Reio je da postupi po savesti. Nagnuo je saonice ulevo i jo jae pritisnuo gas. 55. ARLS DART Jedan od dvoje Zemljana u sobi - ovek - preturao je po ormanima i rastrojeno bacao stvari u kofer na krevetu. Sluao je impanzu kako govori. "...sonda se spustila vie od dva kilometra. Radioaktivnost ubrzano raste, kao i temperatura. Nisam siguran hoe li sonda izdrati vie od par stotina metara, a pukotina se nastavlja i dalje! U svakom sluaju, sad sam uveren da je ovde bilo skladite otpada tehnoloke rase, i to nedavno! Moda pre sototinak godina!" "To je vrlo zanimljivo, doktore Dart. Zaista." Ignacio Mec je pokuavao da ne pokae ogorenost. Sa impanzama se mora biti strpljiv, naroito sa arlsom Dartom. Pa ipak, bilo je teko pakovati se dok on vergla i vergla, sedei na stolici u Mecovoj kabini. Dart je nemilosrdno nastavljao. "Ma koliko nesposoban bio onaj mali Toio, poeo sam da ga potujem zato to uspeva da radi sa onim valjivim delfinom, lingvistom Sahotom! Dobijao sam dobre podatke sve dok nije eksplodirala Orlijeva prokleta bomba, a Sahot poeo da trtlja gluposti o 'glasovima' iz dubine! Blesavi delfin..." Mec je slagao svoju imovinu. Gde mi je sad ono plavo odelo za kopno? A, da, ve je spakovano. Da vidimo. Kopije svih mojih beleaka ve su ukrcane u amac. ta jo ima? "Rekoh, doktore Mec!" "Hmmm?" Brzo je podigao pogled. "Izvinite, doktore Dart. To je zbog svih ovih iznenadnih promena. Siguran sam da razumete. O emu ste govorili?" Dart je ogoreno jeknuo. "Rekao sam da hou da idem sa vama! Vi taj put moda smatrate nekom vrstom izgnanstva, ali za mene bi to bio spas! Moram biti tamo gde je moj posao!" Udario je u zid i iskezio krupne, ukaste zube. Mec se za trenutak zamislio, odmahujui glavom. Izgnanstvo? Moda je TakataDim tako razmiljao. On i Dilijan slagali su se kao ulje i voda. Ona je reila da stavi u pokret Orlijev i Kraidaikijev plan 'Trojanski morski konj'. Takata-Dim mu se isto tako nepopustljivo odupirao. Mec se slagao sa Takata-Dimom i iznenadio se kad je porunik krotko odustao od vrenja dunosti kapetana na sastanku brodskog saveta i odredio Dilijan za komandanta do Hikahinog povratka. To je znailo da se izvravanje 'Morskog konja' ipak nastavlja. 'Brazda' je trebalo da otpone podvodni pokret za nekoliko sati. Ako je zaista valjalo pokuati sa lukavstvom, Mecu je bilo sasvim drago to e napustiti brod. Veliki amac bio je prostran i dovoljno udoban. U njemu e i on i njegove beleke biti na sigurnom. Zapisi o naroitim opitima konano e stii na Zemlju, ak i ako... ako 'Brazda' nastrada pri pokuaju bekstva. Osim toga, sada e moi da se pridrui Deni Sadmen u ispitivanju Kikvija. Mec je bio vie nego voljan da se upozna sa pre-razumnim domorocima.

"O tome ete morati da razgovarate sa Dilijan, arli", odmahnuo je glavom. "Dopustila nam je da ponesemo na ostrvo vaeg novog robota. Moda bi trebalo da se zadovoljite time." "Ali vi i Takata-Dim ste mi obeali da, ako budem saraivao, ako nita ne budem rekao Toiju i ako vam budem dao svoj glas u Savetu..." impanza je zastao kad je video Mecov izraz lica. vrsto je stisnuo usne i ustao. "Ba vam hvala", zareao je i poao prema vratima. "Hej, arli..." Dart je izaao u hodnik. Tresak vrata presekao je Mecove poslednje rei. impanza je hodao du zakrivljenog hodnika, odluno sputene glave. "Moram stii tamo!" gunao je. "Mora postojati neki nain!" 56. SAHOT Kad se Dilijan javila i zamolila ga da govori sa Kraidaikijem, prva pomisao bila mu je da se pobuni zbog preoptereenja. "Znam, znam", sloila se njena umanjena slika, "ali ti si jedini dovoljno kvalifikovan. Ne, da kaemo drugaije. Ti si jedini koji to moe uiniti. Kraidaki je potpuno svestan i io, ali ne moe da govori! Potreban nam je neko ko e mu pomoi da komunicira preko delova mozga koji nisu oteeni. Ti si na strunjak." Sahotu se Kraidaiki nikad nije dopadao, a od tipa povrede koju je kapetan pretrpeo sasvim mu se smuilo. Ipak, to je predstavljalo izazov njegovoj sujeti. "A ta je sa arlsssom Dartom? Izluivao je i Toija i mene do besnila, a ima prednost na ovoj liniji." Na umanjenoj holo-slici Dilijan je izgledala veoma umorno. "Vie ga nema. Takata-Dim i Mec donose novu sondu koja e kontrolisati samu sebe preko komunikatora. Dotle, njegov projekat je na poslednjem mestu. Poslednjem mestu. Je li to jasno?" Sahot je glasno sklopio vilice u znak saglasnosti. Bilo je prijatno nalaziti se pod neijim odlunim vostvom. injenica da je glas bio ljudski isto je tako pomagala. "Ono o Mecu i Takata-Dimu..." "Sve sam objasnila Toiju", rekla je Dilijan. On e ti ukratko preneti kad se ukae prilika. Sad je bespogovorni zapovednik. Ima da se pokorava bez rei. Je li jasno?" Dilijan je i pod najveim pritiskom ouvala bogatsvo renika. To se dopadalo Sahotu. "Da. Savreno. A sad, to se tie onih rezonanci koje potiu iz planetnog omotaa. ta da uinim? Po onom to znam, one su bez presedana! Moete li zaduiti nekoga da malo issstrai Biblioteku?" Dilijan se namrtila. "Kae da iz dubine Kitrupove kore postoje rezonance oito inteligentnog porekla?" "Ba tako." Dilijan je prevrnula oima. "Tako mi Beskrajona! Istraivanje ovog sveta u miru i tiini zahtevalo bi deceniju rada itave desetine istraivakih brodova!" Odmahnula je glavom. "Ne. Ovako na brzinu, rekla bih da je u pitanju neka formacija stena osetljivih na polje verovatnoe, koje osciliraju usled bitke u svemiru. U svakom sluaju, postoje vanije stvari: bezbednost, Kikvi i razgovor sa Kraidaikijem. Ve ima puna usta posla."

Sahot je priguio protest. Zakeranje bi samo dovelo do toga da mu Dilijan izriito naredi da napusti sondu. Poto to jo nije uinila, bie najbolje da uti. "Sad razmisli o svom izboru", podsetila ga je. "Ako 'Brazda' bude krenuo, pokuaemo da poaljemo skif po Toma i one koji budu hteli da nam se pridrue sa ostrva. Moe izabrati da poe sa nama ili da ostane sa Mecom i Takata-Dimom i eka u velikom amcu. Obavesti Toija o svojoj odluci." "Razumem. Razmisliu o tome." Nekako mu odluka nije izgledala tako hitna kao to bi bilo pre nekoliko dana. Zvuci iz dubine delovali su na njega. "Ako ostanem, elim vam sssreu", dodao je. "I mi tebi", nasmeila se Dilijan. "Ti si neobian tip, ali ako stignem kui, preporuiu te da ima mnotvo unuka." Njen lik je iezao kad je prekinula vezu. Sahot je ostao zagledan u taman ekran. Kompliment, potpuno neoekivan, ostavio ga je za trenutak zgranutog. Malo kasnije, grupa Kikvija koja je tragala za hranom u blizini iznenaeno je posmatrala velikog delfina kako se izdie na rep i igra po malom jezeru. * Da te primete Veliki i vani * Da te nagrade Konano Za ono to jesi * 57. DENI I TOIO "Bojim se." Toio je gotovo bez razmiljanja prebacio ruku preko Deninih ramena. Umirujue ju je stegao. "ega? Nema razloga za strah." Deni je podigla pogled sa velikih talasa da bi videla da li je ozbiljan. Onda je shvatila da je zavitlava. Isplazila mu je jezik. Toio je duboko, zadovoljno uzdahnuo. Nije mu bilo jasno kuda vodi novouspostavljeni polu-odnos sa Deni. Na primer, u njemu nije bilo nieg fizikog. Prole noi spavali su zajedno, ali potpuno odeveni. Toio je pretpostavljao da e to biti teko - i bilo je, pomalo. Ali ne onoliko koliko je oekivao. Uspee ve nekako. U ovom trenutku Deni je bila potrebna neija blizina. Bilo je prijatno pomoi joj bar time. Moda e, kada se sve ovo zavri, ona ponovo poeti da misli o njemu kao o mladiu, etiri godine mlaem od sebe. Ipak, sumnjao je u to. Sve vie i vie ga je dodirivala, drala ga za ruku, aljivo ga udarajui u ljutnji, ak i dok su tek slabili drhtaji od delovanja psi-bombe. "Kada bi veliki amac trebalo da stigne?" Ponovo je pogledala prema puini. "Sutra po podne." "Takata-Dim i Mec hteli su da pregovaraju sa Itijima. ta e ih spreiti ako odlue da zanemare nareenja i ipak pokuaju?" "Dilijan im je dala samo toliko energije da stignu dovde. Imaju regenerator, pa e moi da je obnove za svemirsko putovanje kroz otprilike mesec dana, ali do tada e 'Brazda' otii, ovako ili onako." Deni je blago uzdrhtala.

Toio je prokleo svoj prebrzi jezik. "Takata-Dim nee imati radio. Ja treba da uvam na dok ne doe skif da nas pokupi. Osim toga, ta bi mogao da ponudi Galaktincima? Nee imati mapu sa poloajem Naputene flote. Pretpostavljam da e on i Mec ekati dok se svi ne raziu, pa e pohitati na Zemlju sa Mecovim trakama i podacima." Deni je pogledala uvis, u prve zvezde Kitrupovog dugog sumraka. "Hoe li se ti vratiti?" pitala je. "'Brazda' je moj brod. Hvala Bogu, Kraidaiki je jo iv. ak i ako vie ne bude komandovao, dugujem mu to da nastavim, kao jedan od njegovih oficira." Deni ga je osmotrila, klimnula glavom i ponovo se zagledala u more. Misli da nemamo izgleda, shvatio je Toio. A moda i nemamo. Ako budemo nosili tenanijski bojni brod kao masku, imaemo manevarske sposobnosti kalafijskog prikupljaa blata. A moda i nadmudrivanje sa Galaktincima nije bilo najbolja zamisao. Oni hoe da zarobe 'Brazda', ali nee zadrati vatru ako vide pobeenog neprijatelja kako izlazi da nastavi sa borbom. Ako plan treba da uspe, u blizini bi moralo biti jo Tenanijaca. Ali ne moemo tek tako sedeti i ekati, zar ne? Ako to uinimo, Galaktinci e shvatiti da mogu mirno da proganjaju Zemljane. Ne smemo dopustiti da iko izvue korist jurei za jednim naim istraivakim brodom. Deni je izgledala zabrinuto. Toio je promenio temu. "Kako napreduje tvoj izvetaj?" "Sasvim lepo, ini mi se. Jasno je da su Kikvi potpuno pre-razumni. Zapravo, neki darvinistiki jeretici pomislili bi da upravo sazrevaju dovoljno da sami zaveu pertle na cipelama. Pokazuju neke znakove." Meu ljudima je bilo ikonoboraca koji su zastupali miljenje da pre-razumne rase treba pustiti da same dostignu inteligenciju potrebnu za svemirske letove, bez uplitanja pokrovitelja. Veina Galaktinaca smatrala je tu zamisao apsurdnom i udnom, ali neuspeh da se pronau iezli pokrovitelji oveanstva zavrbovao je neke pristalice ove hipoteze. "A ta je sa metalnim brdom?" Toio se raspitivao za drugo Denino istraivanje, zapoeto na zahtev arlsa Darta u vreme kad je impanza imao vrhunski prioritet, a to je sada potisnuto u drugi plan. Deni je slegnula ramenima. "Oh, brdo je ivo. Biolog u meni dao bi levu ruku za mogunost da provede jo godinu na ovom ostrvu, sa punom laboratorijskom opremom za prouavanje! Metalojedi pseudokoral, svrdlasto drvo, iva unutranjost ostrva, svi su oni simbionti. Zapravo, to su organi jednog dinovskog bia! Kad bih mogla to da objavim kod kue, postala bih slavna... ako mi iko poveruje." "Verovae ti", uveravao ju je Toio. "I postae slavna." Blago ju je povukao natrag prema logoru. Jedva da su imali malo vremena za etnju i razgovor posle druge veere. Sada, kada je on komandovao, morao je da pazi da se dnevni raspored tano izvrava. Deni ga je uhvatila za ruku kad su se okrenuli da se vrate u logorite. Kroz glasno utanje vetra u liu povremeno su dopirali glasovi uroenika koji su zavravali siestu i pripremali se za veernji lov. utke su hodali uskom stazom.

58. GALAKTINCI Krat je polako lizala kandu za parenje, namerno ne obraajui panju na bia koja su urno raiavala krvavu masu iz ugla. Bie nevolje zbog ovoga. Pilanski Visoki Savet sigurno e se buniti. Naravno da je delala u okviru svojih prava velikog admirala, da po svom nahoenju postupa sa svim lanovima flote. Ali to obino nije podrazumevalo rastrgnuti starijeg Bibliotekara samo zato to je doneo loe vesti. Starim, shvatila je. A ker za koju sam se nadala da e uskoro dovoljno ojaati da me obori sada je mrtva. Ko e mi sad uiniti tu ast pre nego to postanem brljiva i opasna po klan? Malo, krzneno telo je odvueno i snani paha brisao je krvavu mrlju. Drugi Pila ju je gledao. Neka pilje. Kad zarobimo Zemljane, vie nee biti vano. Biu slavna, a ovu nepriliku zaboravie svi, naroito Pile. Ako budemo prvi koji pristupe Praocima sa ponudom, Zakon vie nee vredeti. Pile vie nee biti nai odrasli, ravnopravni tienici. Bie ponovo nai, da se poigravamo, menjamo, ponovo uobliavamo. "Nazad na posao! Svi!" Zamahnula je kandom za parenje. Otar zviduk naterao je lanove posade da poure svako na svoje mesto, a neke da popravljaju zadimljena oteenja od projektila koji ih je okrznuo u poslednjem okraju sa Tanduima. Razmisli sada, Soro majko. Moe li odvojiti jo jedan brod da ga poalje na planetu? Do paklenog vulkana kuda je ve svaka flota poslala pohod da se bori i izgine? Ovde ne bi trebalo da bude nijednog Gubrua! Ali otrcani izvia ipak se pojavio na mestu odakle je potekao poziv u pomo. Pretvorio se u zadimljenu olupinu zajedno sa razaraem Tandua, Pritilinim brodom broj esnaest, i jo dva broda koja ak ni njeni bojni kompjuteri nisu stigli da identifikuju. Moda je jedan od njih bio preiveli brod Brae Noi, koji je vrebao skriven na jednom od Kitrupovih meseca. U meuvremenu se, u svemiru, 'konana' bitka sa Tanduima i njihovim saveznicima pretvorila u krvavi obraun. Soroi su i dalje imali mravu prednost, ali preostali Tenanijci ostali su uz svoje saveznike Tandue. Treba li da rizikuje jo jedan obraun? Ako Tandui pobede, to bi bilo strano. Oni bi, ako zadobiju Mo, unitili mnotvo divnih vrsta koje bi Soroi jednog dana mogli posedovati. Ako doe do izbora, pretpostavljala je da bi Tenanijci mogli ponovo da promene stranu. "Strateko odeljenje!" obrecnula se. "Majko flote?" Ratnik Paha joj se pribliio, ali zaustavio se van domaaja ruke. Oprezno ju je posmatrao. Kad bih imala priliku, ugradila bih potovanje tako duboko u gene Paha da ga nita ne bi moglo iskoreniti. Paha je nehotice ustuknuo kad je ispruila kandu. "Vidi koje brodove moemo izdvojiti. Organizuj ih u malu eskadru. Ponovo emo istraiti planetu." Paha je salutirao i brzo se vratio u svoje odeljenje. Krat se zavalila dublje u vletorski leaj.

Potrebna nam je mala pauza, pomislila je. Moda e novi pohod do onog vulkana unervoziti Tenanijce, a Tandui bi mogli pomisliti da neto znamo. Naravno, podsetila se, moda i sami Tandui znaju neto to mi ne znamo. 59. KRAIDAIKI Izdaleka Zovu Divovi, Duhovi OKEANA, Levijatani Kraidaiki poinje da razume - da, da, poinje Stara boanstva delom su matarija, delom seanje rase, delom duhovi... a delom neto drugo... neto to inenjer nikad ne bi dozvolio da mu ui uju ili oi vide... Izdaleka Zovu Levijatani... Ne jo. Ne jo, ne. Kraidaiki jo ima dunost da izvri, da, ima dunost. Nije vie, nije vie inenjer - ali Kraidaiki je i dalje svemirski putnik. Nije beskoristan, Kraidaiki e initi to moe, moe initi, moe initi da pomogne. Moe initi da pomogne svojoj posadi, svom brodu... 60. DILIJAN elela je da protrlja oi, ali maska joj je smetala. Ostalo je jo mnogo da se uradi. Delfini su dolazili i odlazili, obruavajui se kraj nje ma kuda da je ila po brodu i gotovo je obarajui u urbi da ponesu izvetaj i odu dalje, prenosei nareenja. Nadam se da e Hikahi uskoro stii. ini mi se da radim dobro, ali ipak nisam oficir svemirskog broda. Ona je obuena da upravlja posadom. Hikahi ak i ne zna da je kapetan, pomislila je Dilijan. Ma koliko elela da se veza to pre osposobi, bilo bi mi strano da joj saoptim tu vest. Napisala je kratku poruku za Emersona D'Anita i poslednji kurir odjurio je prema mainskim postrojenjima. Vataceti ju je pratio u korak kad se okrenula da otpliva prema glavnoj ustavi. U velikoj prostoriji bile su dve grupice delfina, jedna kod prednjeg izlaznog ispusta, a druga oko velikog amca. Pramac brodia gotovo je dodirivao duicu jednog od izlaznih ispusta. Krma mu se gubila ispod metalnog poklopca na drugoj strani ustave. Kad veliki amac ode, ovo mesto delovae prilino prazno, pomislila je. Delfini iz grupe pored izlaza opazili su je i ubrzali prema njoj. Jedan se naglo zaustavio pred njom i uspravio se u stavu mirno. "Izviai sssu spremni da pou im kaete, Dilijan." "Hvala, Zaft. To e biti ubrzo. I dalje nema vesti od ekipe za popravku linije ili Kipirua?"

"Nema. Kurir koga ste possslali za Kipiruom uskoro bi trebalo da ssstigne do olupine." To je bilo zbunjujue. Takata-Dim je otetio vezu sa tenanijskim brodom, a sad je izgledalo nemogue nai prekid. Ponovo je proklela potrebu da monofilamenti budu tako dobro sakriveni. Po onom to su znali, moda je neka strana nesrea zadesila grupu kod broda, ba na mestu kuda je nameravala da premesti 'Brazda'. Bar su detektori pokazivali da bitka u svemiru jo traje, pomamna kao i uvek. Ali ta zadrava Toma? Trebalo je da aktivira bombu sa porukom kad se Itiji pojave da ispitaju njegovo ratno lukavstvo, a od lanog poziva u pomo nita se nije desilo. Kao vrhunac svega, prokleta Nis maina htela je da govori sa njom. Nije ukljuila skriveni alarm u njenoj kancelariji kao znak da je neto hitno, ali svaki put kad bi Dilijan koristila komunikator ula je slabo kucanje koje je pokazivalo napravinu elju za razgovorom. To je bilo dovoljno da poeli da se zavue u krevet i ostane tamo. Iznenada je pored izlaza izbio mete. Zvunik na zidu oglasio se kratkim, nemarnim zvukom trinarnog, a zatim duim izvetajem na nesigurnom, previsokom anglikom. Zaft se uzbueno okrenuo. "Kau da..." "ula sam", klimnula je glavom. "Veza je popravljena. estitaj im u moje ime i neka dou da se odmore nekoliko sati. Zamolite Heurka-pita da odmah stupi u kontakt sa Hikahi. Neka utvrdi situaciju i kae joj da poinjemo sa pokretom broda u 21.00, osim ako se ona usprotivi. Uskoro u joj se javiti." "Razumem!" Zaft se okrenuo i odleteo. Vataceti ju je posmatrao utke, oekujui. "Dobro", rekla je, "hajde da ispratimo Takata-Dima i Meca. Jesi li se uverio da je posada istovarila sve to se nije nalazilo na sipsku i pregledala sve to su izgnanici uneli?" "Jesssam. Nemaju ak ni signalni pitolj. Nemaju radio ni vie goriva nego to je minimalno potrebno da bi stigli do ostrva. Dilijan je i sama pre nekoliko sati pregledala amac, dok su se Mec i TakataDim jo pakovali. Preduzela je jo nekoliko dodatnih mera opreza za koje niko nije znao. "Ko ide sa njima?" "Tri dobrovoljca, sve 'udni' Stenosi. Sve mujaci. Istraili smo ih od glave do repa. isssti su. Sad su u amcu, spremni za polazak." Dilijan je klimnula glavom. "Pa, ispalo na dobro ili loe, hajde da ih izbacimo pa da se bavimo drugim stvarima." U sebi je ve poela da isprobava ta e rei Hikahi. 61. HIKAHI I SUEZI "Zapamtite", rekla je Tit i Sueziju, "radio mora utati po sssvaku cenu. I pokuajte da zadrite one blesave delfine u olupini da ne pojedu sssve zalihe za prva dva dana, dobro?"

Tit je sklopila vilice da bi pokazala da se slae, iako su joj oi bile pune neslaganja. "Jesi li sigurna da nee jedno od nas sa sobom?" upitao je Suezi. "Sigurna sam. Ako doivim nesreu, neu da jo neko nastrada. Ako naem preivele, trebae mi svaki deli prostora. U svakom sluaju, skif u sutini ide sam. Ja sssamo treba da ga kontroliem." "Ne moe se boriti vozei", ukazao je Hanes. "Ako budem vodila strelce, moda u biti uvuena u borbu. Ovako u morati da pobegnem. Ako je 'Brazda' uniten ili zarobljen, moram biti sposobna da vratim skif ovamo, inae ste vi propali." Suezi se namrtio, ali morao je da se sloi sa njenim miljenjem. Bio joj je zahvalan to je ostala toliko dugo da bi oni koristili izvore energije na skifu za zavretak izgradnje stanita unutar olupine. Svi se brinemo za 'Brazda' i kapetana, pomislio je, ali Hikahi mora da je na samrtnim mukama. "Pa, dobro. Do vienja i sreno, Hikahi. Neka te uvaju Sudba i Beskrajon." "I ja vama elim isssto." Hikahi je neno uhvatila Suezijevu desnicu meu zube, a zatim je uinila isto sa Titinim grudnim perajem. Tit i Suezi izili su kroz malu vazdunu ustavu skifa i upravili saonice prema razjapljenom otvoru u potopljenom tuinskom bojnom brodu. Zaulo se duboko brujanje kad su se ukljuili motori skifa. Zvuk se odbio prema njima od mamutske podvodne litice koja se nadnosila nad mesto gde se brod zaustavio. Maleni brod polako je krenuo prema istoku, podeavajui brzinu za kretanje pod vodom. Hikahi je izabrala zaobilazni put koji ju je odvodio daleko napolje pre nego to zaokrene prema 'Brazdaevom' skrovitu. Zato nee biti u kontaktu sa njom bar dva dana, ali to je znailo i da niko nee moi da je locira i zaustavi ako je neprijatelj leao u zasedi tamo gde je nekad bio 'Bazda'. Gledali su dok brod nije nestao u tami. Suezi je jo dugo oslukivao um koji je ostajao za njim. Tit je polako pokretala vilice tamo-amo, takoe pratei zvuk koji je slabio. Dva sata kasnije, dok je Hanes koristio prvu priliku za dremanje u svojoj novoj suvoj kabini, priruni kominikator pored leaja iznenada je zazvidao. Samo bez novih loih vesti. Uzdahnuo je. Dodirnuo je komunikator, leei u tami, sa jednom rukom prebaenom preko oiju. "ta je?" Bio je to Sreni Ka, mladi elektroniar i pomoni pilot. Glas mu je kipteo od uzbuenja. "Tit kae da odmah doete ovamo! Brod!" Suezi se podigao na lakat. "Brazda"? "Jessste! Veza je upravo uspostavljena! Hoe da smesta govore sa Hikahi!" Sva snaga iilela je iz Suezijevih ruku. Skljokao se na leaj. Oh, kakav dan! Ona je dosad izala van dometa sonara! U ovakvim prilikama poelim da onako teno eretam delfinski kao Tom Orli. Moda bih na trinarnom mogao da izrazim dovoljno ironino i vulgarno ono to mislim o ustrojstvu svemira.

62. IZGNANICI Dugaki amac glatko je skliznuo kroz izlaz u sumrano plavetnilo Kitrupovog okeana. "Krenuo si na pogrenu stranu", rekao je Ignacio Mec kad se duica sklopila za njima. Umesto da okrene ka istoku, amac se spiralno podizao uvis. "Samo malo skretanje, doktore Mec", umirivao ga je Takata-Dim. "Snika-Do, kai 'Brazdau' da podeavam kurs." Delfin na kopilotskom mestu poeo je da zvidi svom kolegi na brodu. Sonarni zvunik ljutito je uzvratio. I 'Brazda' je primetio promenu kursa. Mecovo sedite bilo je iznad i iza Takata-Dimovog. Voda mu je dopirala do pojasa. "ta to radi", upitao je. "Samo ssse privikavam na kontrole..." "Pa, pazi malo! Uputio si se pravo prema detektorskim plutaama!" Mec je posmatrao, zauen, kako ubrzavaju prema grupi delfina koji su demontirali opremu za oslukivanje. Radnici su im se razleteli sa puta, piskavo proklinjui, kad je amac udario u jednu plutau. Komadii metala zaegrtali su du krme i potonuli u tamu. Takata-Dimu to kao da nije bilo vano. Okrenuo je mali brod i usmerio ga prema istoku umerenom brzinom, prema njihovom ostrvskom odreditu. Ponovo se oglasio sonarni zvunik. Doktor Mec je pocrveneo. Dobri delfini ne bi smeli da koriste takve rei! "Reci im da je bilo sssluajno", naredio je Takata-Dim svom kopilotu. "Sad smo uspostavili punu kontrolu. Nastavljamo pod vodom prema ossstrvu, kao to je nareeno." Veliki amac zaronio je u uski kanjon, naputajui jasno osvetljenu podmorsku dolinu i 'Brazda' iza sebe. "Sluajno, muda mog kosmatog ujka Freda!" Rei su bile praene kretavim smehom iz pozadine kontrolne prostorije. "Znate, pretpostavljao sam da neete otii, a da ne unitite dokazni materijal, Takata-Dime." Doktor Mec se borio sa svojim pojasom da bi se okrenuo. Zapanjeno se upiljio u... "arls Dart! ta e ti ovde?" Sklupan na polici metalnog ormana - ija su vrata sad bila otvorena - impanza u svemirskom odelu uzvratio mu je osmeh. "Pa, uvebavam malo inicijativu, doktore Mec! Voleo bih da se uverite i napravite beleku o tome. elim da mi se oda priznanje za ovo. "Ponovo se vritavo nasmejao, a zvunik u odelu to je pojaao. Takata-Dim se okrenuo sa svog mesta da bi za trenutak pogledao impanzu. Frknuo je i vratio se upravljanju. arli je prikupljao hrabrost da sklizne iz ormana u vodu, mada se u odelu nije mogao pokvasiti. Zaronio je u tenost do ivice kacige. "Ali, kako..." zaustio je Mec da upita. arli je izvukao veliku, teku, vodootpornu vreu iz ormana i doteglio je do ljudskog sedita pored Meca. "Koristio sam dedukciju", rekao je dok se smetao. "Shvatio sam da e Dilijanini momci paziti samo na ponaanje nekoliko mrzovoljnih Stenosa. Pa, pomislio sam, zato ne bih uao u amac putem koji im ne bi ni palo na pamet da uvaju?"

Mecove oi su se rairile. "Rukavac! Uvukao si se u jedan od zapeaenih kanala za odravanje koje su graditelji koristili na Zemlji i stigao da prilaznih ploa na amcu, tamo kod pomonih motora..." "Ba tako!" arli je sijao dok je vezivao pojas. "Verovatno si morao da ukloni neke ploe na poetku rukavca, koristei odvrta. Nijedan delfin ne bi to uspeo u zatvorenom prostoru, pa niko nije ni pomislio na to." "Ne, nije." Mec je pogledao arlija od glave do pete. "Proao si prilino blizu motora. Jesi li se skuvao?" "Hmmm. Rad-metar u odelu kae da jo nisam re", podrugnuo se arli, duvajui u vrhove prstiju. Mec se iscerio. "Zaista treba da zabeleim ovo retko ispoljavanje pronicljivosti, doktore Dart! Dobro nam doao. Ja u ionako biti suvie zauzet nadgledajui Kikvije da bih se dobro starao o tvom robotu. Sad to moe uiniti lino." Dart je spremno klimnuo glavom. "Zato sam tu." "Odlino. Moda bismo mogli da odigramo koju partiju aha." "Vrlo rado." Zavalili su se u sedita i posmatrali kako kraj njih prolaze okeanski grebeni. Svakih nekoliko minuta bi se pogledali i prsnuli u smeh. Stenosi su utali. "ta je u vrei?" Mec je pokazao veliki paket u Dartovom krilu. arli je slegnuo ramenima. "Lina imovina, instrumenti. Samo osnovne, najminimalnije, gotovo spartanske potreptine." Mec je klimnuo glavom i ponovo se zavalio. Zaista je bilo lepo to e imati impanzu za saputnika. Delfini su prijatan narod, naravno, ali stariji tienici oveanstva oduvek su vaili za bolje sagovornike. Uz to, delfini nisu igrali ah vredan pomena. Tek sat kasnije Mec se prisetio prvih arlijevih rei kojima je objavio svoje prisustvo. ta je impanza mislio kad je optuio Takata-Dima da je 'unitio dokaz'? To je bila vrlo neobina formulacija. Uputio je pitanje Dartu. "Pitajte porunika", predloio je arli. "On kao da je znao na ta mislim. Inae nismo u nekim toplim odnosima", progunao je. Mec je ozbiljno klimnuo glavom. "I hou, pitau ga. im se smestimo na ostrvu, svakako u to uiniti." 63. TOM ORLI U prepletenim senkama ispod biljnog pokrivaa, oprezno je napredovao od jedne rupe za disanje do druge. Maska mu je pomagala da due izdri sa jednim udisajem, naroito kad se pribliio ostrvu i morao da trai otvor uz obalu. Tom je konano ispuzao na kopno ba kad je narandasto sunce Kitsemeni skliznulo iza gustih oblaka na zapadu. Dugi Kitrupov dan potrajae jo malo, ali propustio je direktnu toplotu sunevih zraka. Drhtao je od isparavanja sa koe dok se provlaio kroz pukotinu u korovu i pentrao uz kamenitu obalu. Na kolenima i laktovima ispeo se na uzvienje nekoliko metara nad morem i sa mukom seo na grubi bazalt. Tek tada je povukao masku za disanje na vrat.

Ostrvo kao da se lagano njihalo, nalik na plutani zapua u moru. Trebae mu malo vremena da se navikne na vrsto tle - taman toliko, shvatio je sa ironijom, da obavi ono zbog ega je doao i ponovo se vrati u vodu. Skinuo je hrpe zelene sluzi sa ramena i uzdrhtao dok je vlaga polako isparavala. Glad. Da, i ona je bila tu. Glad mu je konano odvratila misli od vlage i hladnoe. Pomislio je da uzme svoju poslednju hranljivu plou, ali odluio je da to moe i da saeka. To je bilo sve to je imao za jelo u krugu od hiljadu kilometara, ako ne rauna ono to bi mogao nai u tuinskoj olupini. Dim se i dalje uzdizao sa mesta gde se slupao mali itijevski izvia, tano iza prevoja planine. Tanka perjanica penjala se i stapala u visini sa aavim isparenjima vulkanskog kratera. Tom je povremeno uo gunanje same planine. Dobro, pokret. Sastavio je stopala i odgurnuo se od zemlje Svet oko njega nesigurno se njihao. Ipak, bio je prijatno iznenaen to je uspeo da se uspravi bez mnogo problema. Moda je Dil u pravu, pomislio je. Moda zaista posedujem rezerve kojih nikad nisam bio svestan. Okrenuo se udesno, zakoraio i gotovo se sapleo. Povratio je ravnoteu i poeo da posre preko kamenite padine, zahvalan svojim plivakim rukavicama kad je trebalo puzati preko otrog stenja, nazupenog kao odlomci kremena. Korak po korak, pribliavao se mestu odakle je poticao dim. Kad je stigao na mali prevoj, otvorio mu se pogled na olupinu. Izviaki brod razbio se na tri dela. Krma je bila potopljena, a samo je otkinuti deo virio izmeu ugljenisanih izdanaka u pliaku. Tom je proverio mera radijacije na ivici maske. Mogao je ostati ovde i nekoliko dana ako bude trebalo. Prednja polovina olupine raspukla se uzdu i sadraj kabine se rasuo po kamenitoj obali. Otrgnuti svenjevi tankih ica pomaljali su se nad metalnim krhotinama koje su bile iskrivljene i raskinute kao karamele. Pomislio je da izvue oruje, ali je zakljuio da je bolje imati obe ruke slobodne u sluaju da padne. Izgleda dovoljno lako, pomislio je. Treba da siem dole i pregledam prokletu stvar. Korak po korak. Paljivo se spustio niz kosinu, uspevi da ne slomi vrat. Nije ba mnogo ostalo. Tom je razgledao rasejane delie, prepoznajui pojedine naprave. No, nita mu nije govorilo ono to je hteo da sazna. I nije bilo hrane. Svuda unaokolo leali su komadi savijenog metala. Tom se pribliio jednom koji je izgledao kao da se ohladio i pokuao da ga podigne. Bio je suvie teak da bi ga pomerio vie od nekoliko centimetara pre nego to je morao da ga ispusti. Za trenutak je dahtao sa rukama na kolenima. Malo dalje stajala je velika gomila drveta. Otgacao je do nje i izvukao nekoliko debljih delova osuenog korova. Bili su vrsti, ali suvie elastini da bi posluili kao poluge.

Zamiljeno je poeao ekinje na bradi. Pogledao je more, prekriveno sve do obzorja bezvrednim, sluzavim biljem. Na kraju je poeo da sakuplja osuene komade u dve gomile. Kad se smrailo, sedeo je pored vatre, upliui deblja stabla korova u grube konopce, pomalo nalik na teniske rekete zbog petlji na jednom kraju. Nije bio siguran da e posluiti za ono to je eleo, ali sutra e videti. Tiho je pevao na trinarnom da ne bi mislio na glad. Zvidao je deiju melodiju koja je tiho odjekivala sa oblinje uzviice. * Vatra i ruke? Vatra i ruke! * Koristi ih, koristi da utedi muke! * Snovi i pesme? Snovi i pesme! * Koristi ih, koristi, ini i to se ne sme! * Naglo je prestao i nagnuo glavu. Za asak je sedeo u tiini, a onda je brzo izvukao pitolj sa iglama iz futrole. Je li uo zvuk? Ili mu se samo uinilo? Tiho se sklonio iz kruga svetlosti i zgurio se u senci. Gledao je u tamu i, kao delfin, pokuavao da uje oblik stvari. Pognut, od senke do senke, polako je napravio krug preko obale posute olupinama. "Barkeemkleph Annatan P'Klenno. V'hoominph?" Tom se bacio iza ljuture broda i okrenu se. Disao je otvorenih usta, da bi bio tii, i sluao. "V'hoomin Kent'thoon ph?" Glas je odjekivao kao da potie iz metalne upljine... moda ispod jednog od veih komada metala? Preiveli? Ko bi to pomislio? Oglasio se. "Birkech'kleph. V'human ides'k. V'Thennan'kleph ph?" ekao je. kad je glas iz tame odgovorio, ustao je i potrao. "Idatess. V'Thennan'kleph..." Ponovo je skoio i naao se iza novog metalnog komada. Puzao je na sve etiri da bi pregledao pregradne zidove. Uperio je oruje pravo u oi krupnog, gmizavakog lica, na manje od metra udaljenosti. Lice se iskrivilo pod mutnom svetlou zvezda. Samo je jedanput ranije sreo Tenanijce, a prouavao ih je jedne nedelje u koli na Katrenlinu. Ovo bie bilo je napola zgnjeeno pod tekom, izvijenom metalnom ploom. Tom je po njegovom licu pretpostavljao da je u agoniji. Ruke i lea izviaa bili su slomljeni pod delom oklopa broda. " V'hoomin T'barrchit pa..." Tom se prilagodio njegovom dijalektu. Tenanijci su koristili verziju Galaktinskog estog.

"...ne bih te ubio, ovee, ak i da sam imao razlog. Samo elim da te ubedim da govori sa mnom i malo me razonodi." Tom je vratio pitolj sa iglama u futrolu i priao da sedne prekrtenih nogu pred pilota. Bila je osnovna utivost sasluati ovo bie - i biti spreman da mu prekrati muke ako bude zatrailo tu uslugu. "alim to nisam u stanju da ti pomognem", rekao je na Galaktinskom estom. "Iako si neprijatelj, nikada nisam spadao meu one koji su Tenanijce nazivali avoljim biima." Stvorenje je opet iskrivilo lice. Kresta mu je povremeno udarala o metalni krov i uvek bi to izazvalo trzanje. "Ni mi ne smatramo hooman'vlech beznadeno izgubljenim, mada ste jogunasti, divlji i nedostaje vam potovanje." Tom se naklonio, prihvatajui to kao kompliment. "Spreman sam da izvrim okonavanje ako bude eleo", ponudio je. "Ljubazan si, ali to nije na nain. ekau dok mi bol ne nadjaa ivot. Veliki Duhovi smatrae me hrabrim." Tom je oborio pogled. "Svakako e te smatrati." Tenanijac je isprekidano disao, sklopljenih oiju. Tomova ruka se spustila do pojasa i dotakla ispupenje bombe sa porukom. Da li na 'Brazdau' i dalje ekaju, pitao se. ta e Kraidaiki odluiti da uini ako ne primi poruku od mene? Moram saznati ta se deava u bici nad Kitrupom. "Radi razgovora i razonode", ponudio je, "hoemo li razmeniti pitanja?" Tenanijac je otvorio oi. Kao da je u njima bio nagovetaj zahvalnosti. "Lepo. Lepa ideja. Kao stariji, ja poinjem. Postavljau jednostavna pitanja da te ne bih muio." Tom je slegnuo ramenima. Imamo Biblioteku skoro tri stotine godina. Imali smo est hiljada godina zamrene civilizacije. Ipak, i dalje niko ne veruje da su ljudi ita vie od neukih divljaka. "Zato niste pobegli sa Morgrana u neko sigurnije utoite?" upitao je izvia. "Zemlja ne moe da vas zatiti, ne mogu ak ni oni nitkovski Timbrimi koji su vas zaveli na put zla. Abdikatori su snani. Mogli ste biti zatieni da ste nam prili. Zato niste doli kod nas?" Kako je to jednostavno zvualo! Da je bar zaista tako. Da je zaista postojao istinski moan savez kome se moglo prii i koji ne bi zauzvrat traio vie nego to su 'Brazdaeva' posada i Zemlja mogli da daju. Kako rei Tenanijcu da su njegovi Abdikatori jedva malo manje neprihvatljivi od veine ostalih fanatika? "Naa je politika da se nikad ne predamo onima koji nas mogu ugroziti", rekao je. "Nikad. Naa istorija pokazala je vrednosti te tradicije, a ona je vea nego to mogu zamisliti oni koji su odgajeni na Biblioteci. Nae otkrie moe biti predato samo Galaktinskim institutima, i to samo od strane voa Zemaljskog vea." Na pomen 'Brazdaevog' otkria, Tenanijevo lice pokazalo je nedvosmisleno zanimanje. Ali ekao je na svoj red, prepustivi Tomu da postavi sledee pitanje. "Odnose li Tenanijci pobedu na orbitu?" upitao je Tom zabrinuto. "Video sam Tandue. Ko preovladava na nebu?" Vazduh je zvidao kroz pilotove otvore za disanje. "Velianstveni su malaksali. Ubice-Tandui napreduju, ba kao i paganski Soroi. Mi napadamo gde moemo, ali velianstveni su malaksali. Jeretici e osvojiti plen."

To je bilo prilino netaktino izraavanje, poto je jedan 'plen' sedeo pred njim. Tom je tiho opsovao. ta da uini? Neki Tenanijci su preiveli, ali moe li rei Kraidaikiju da krene i poleti samo na osnovu toga? Treba li da pokuaju lukavstvo koje bi im, ak i ako uspe, donelo samo saveznike suvie slabe da bi bili korisni? Tenanijac je isprekidano disao. Iako nije bio red na njega, Tom je postavio sledee pitanje. "Je li ti hladno? Premestiu moju vatru ovamo. Imam i neke poslove koje treba da obavim dok razgovaramo. Oprosti mlaem pokrovitelju ako te je uvredio." Tenanijac ga je pogledao skerletnim, maijim oima. "Utivo reeno. Kazano nam je da ste vi, ljudi, neuglaeni. Moda ste zaista pomalo neuki, iako dobronamerni..." Izvia je krkljao i izbacivao pesak iz proreza za disanje dok je Tom urno premetao logor. Kad ga je osvetlila nemirna vatra, Tenanijac je uzdahnuo. "Sueno je da me, zarobljenog na samrti na primitivnom svetu, zagreju vetine jednog samoniklog. Zamoliu te da ispria jednom umiruem biu o vaem otkriu. Nikakve tajne, samo priu... priu o aroliji velikog Povratka..." Tom je pribrao seanje od kojih su ga jo podilazili marci. "Zamisli brodove", poeo je ."Zamisli zvezdane brodove - drevne, izbuene, velike kao mesec..." Kad se probudio pored jo toplih ugaraka vatre, tek je svitalo i du plae su leale dugake, mutne senke. Tom se oseao mnogo bolje. Stomak kao da mu se privikao na post, a spavanje mu je koristilo. I dalje je bio slab, ali oseao se sposoban da krene prema sledeem odreditu. Ustao je, stresao sa sebe raznobojni pesak i pogledao na sever. Da, plutajua olupina jo je bila tamo. Nada na vidiku. Levo od njega, pod masivnim pregradnim zidom, tenanijski izvia tiho je disao, polako umirui. Zaspao je sluajui Tomovu priu o Naputenoj floti, o sjajnim, divovskim brodovima i tajanstvenim simbolima na njihovim bokovima. Tom je sumnjao da e se bie ikad vie probuditi. Ve je hteo da se okrene i uzme cipele koje je ispleo prethodne noi, a onda se namrtio i nadneo ruku nad oi gledajui obzorje na istoku. Da je bar spasao dvogled! Zamirio je i konano razabrao niz senki kako se polako kreu prema sve svetlijem nebu: vie dugonogih prilika i jedna manja, zdepasta. Kolona je polako ila prema severu. Tom je uzdrhtao. Uputili su se prema ljusci jajaste olupine. Ako ne bude bio brz, odsei e ga od jedine prilike za opstanak. A ve je znao da su to Tandui. esti deo RASIPANJE "Pitanje je moe li Levijatan dugo podnositi toliku poteru i tako nemilosrdno pustoenje... i poslednji kit, kao poslednji ovek, ispui svoju poslednju lulu, a zatim i sam nestane i poslednjem dimu."

Melvil 64. KRAIDAIKI I SAHOT Kraidaikii je piljio u holo-ekran, usredsreujui se. Bilo je lake govoriti nego sluati. Mogao je da prizove rei, po jednu ili dve , i polako ih izgovori, niui ih kao ogrlicu. "...nervni pojaiva... popravili... Dilijan i Makani... ali... ali govor je... jo... jo..." "Jo otean", klimnuo je Sahotov lik. "Moe li sad da koristi orua?" Kraidaiki se usredsredio na jednostavno pitanje. Moe-li-da-koristi... Svaka re bila je jasna, sa oitim znaenjem. Ali u nizu nisu nita znaile. Bilo je to izluujue! Sahot je preao na trinarni. * Orua? Lopte Brodovi * Ima li? Svoje Vetine - * Kraidaiki je klimnuo glavom. Ovako je bilo mnogo bolje, mada mu je ak i trinarni zvuao kao strani jezik, pomalo zapetljano. * Pauk hodai, hodai, hodai * Holo gledai, gledai, gledai Moje su igrake, moje su - * Kraidaiki je oborio pogled. Znao je da je u jednostavnoj frazi bilo prizvuka primalnog, u ponavljanju i visokim tonovima. Bilo je poniavajue i dalje imati aktivan, sposoban um i znati da za spoljni svet zvui zaostalo. Istovremeno se pitao hoe li Sahot uoiti tragove jezika iz njegovih snova glasove starih bogova. Dok je sluao kapetana, Sahot je osetio olakanje. Prvi razgovor dobro je poeo, ali pred kraj je Kraidaikijeva panja poela da poputa, naroito kad je Sahot stao da mu zadaje nizove lingvinstikih testova. Sada, posle poslednje operacije koju je izvela Makani, bio je mnogo usredsreeniji. Odluio je da testira Kraidaikijevu sposobnost sluanja, priajui mu o svom otkriu. Paljivo i polako objasnio je na trinarnom sve to je znao o 'pevanju' koje je uo dok je bio povezan sa robotom u iskopini svrdlastog drveta. Kraidaiki je neko vreme izgledao zbunjeno dok se usredsreivao na Sahotovo lagano, pojednostavljeno objanjenje, a onda kao da je razmeo. Zapravo, po njegovom izrazu bi se reklo da smatra kako je najprirodnija stvar na svetu da planeta peva. "Vei... vei me... molim t-te... ja... u... sluati... sluati..."

Sahot je zadovoljno sklopio vilice u znak saglasnosti. Kraidaikijevi centri za govor su spreni, pa on nee moi nita drugo da razabere do statike smetnje. Sahotu su bili potrebni i paljiva obuka i dugo iskustvo da bi mogao da prati napev. Osim onog jednog puta kad su glasovi iz dubine povikali u oitom besu, zvuci su bili gotovo bezoblini. Opet je uzdrhtao kada se setio onog jednog trenutka jasnoe. "Vai, Kraidaiki", rekao je, dok ga je povezivao. "Sluaj paljivo!" Kraidaikijeve oi su se pritvorile u usredsreenost dok je um pucketao i krckao preko linije. 65. DILIJAN "Triput prokleto! Ne moemo odlagati pokret, ekajui na nju. Hikahi e moda biti potrebna dva dana da napravi krug skifom. Hou da do tada ve bezbedno smestim 'Brazda' u 'Morskog konja'." Suezijev lik slegnuo je ramenima. "Pa, ostavi joj poruku." Dilijan je protrljala oi. "Tako u i uraditi. Ostaviemo monofilament na 'Brazdaevom' trenutnom poloaju i vui emo novu vezu, tako da ostanemo u dodiru sa grupom na ostrvu. Na mestu povezivanja zakaiu poruku o tome kuda smo otili." "A ta je sa Toiom i Deni?" Dilijan je slegnula ramenima. "Mislila sam da poaljem skif po njih i Sahota... i moda po Toma. Ali, kako sada stvari stoje, bie najbolje da se Deni i Sahot upute saonicama prema tebi. Grozno mi je zbog toga. Opasno je, a Toio treba da ostane tamo i nadgleda Takata-Dima sve dok ne budemo spremni za polazak." Nije pomenula drugi razlog zbog koga je htela da Toio ostane tamo to due. Oboje su znali da e se Tom Orli, ako krene natrag jedrilicom, vratiti na ostrvo. Neko bi trebalo da ga doeka. "Hoemo li zaista ostaviti Meca i Takata-Dima?" Suezi je izgledao zgranuto. "I arlija Darta, oito. On se dokopao velikog amca. Nadaju se da e moi da krenu kui kada nas Galaktinci raznesu. Zasad su moda u pravu. U svakom sluaju, konanu odluku donee Hikahi kad se konano pojavi i sazna da je komandant." Dilijan je odmahnula glavom. "Sudba je oito skrenula sa puta da bi nam zapetljala ivot, zar ne, Hanese?" Postariji inenjer se nasmeio. "Srea je oduvek bila prevrtljiva. Zato je i enskog roda." "Hmf!" No, Dilijan nije imala snage da ga zaista popreko pogleda. Na stolu pored holo-ekrana mirkalo je jedno svetlo. "To je to, Hanese. Mainska postrojenja su spremna. Moram da idem. Kreemo na put." "Sreno, Dilijan." Suezi je podigao prste uobliene u slovo 'O' i prekinuo vezu. Dilijan je okrenula prekida koji ju je povezao sa ostrvom. "Sahote, govori Dilijan. Izvini to se ubacujem, ali, molim te, reci kapetanu da smo spremni za pokret." Bila je stvar utivosti obavestiti Kraidaikija. 'Brazda' je doskora bio njegov. "Dobro, Dilijan". Zauo se niz visokih, ponovljenih zviduka na vrlo primalnolikom trinarnom. Veina ih je bila van Dilijaninog genetski poboljanog sluha. "Kapetan bi eleo da izie i posssmatra", rekao je Sahot. "Obeava da nee sssmetati."

Dilijan nije videla neki ozbiljan razlog da odbije. "Dobro. Ali reci mu da prvo vidi sa Vatacetijem, da koristi saonice i da se uva! Neemo moi da odvojimo nekoga da ga trai ako odluta!" Ponovo se zaulo niz zviduka koje je Dilijan jedva mogla da prati. Kraidaiki je znao da je razumeo. "E, da, Sahote", dodala je Dilijan. "Molim te, reci Toiju da mi se javi im stigne veliki amac." "Dobro!" Dilijan je prekinula vezu i ustala da se obue. Bilo je tako mnogo stvari koje je morala da radi istovremeno! Pitam se, jesam li pravilno postupila kad sam pustila da se arli Dart provue, pomislila je. Ako se on ili Takata-Dim ne budu ponaali onako kako oekujem, ta u da radim? Maleno svetlo na uglu stola uporno je sijalo. Nis maina i dalje je htela da razgovara sa njom. Svetlo nije bleskalo u znak hitnosti. Dilijan je odluila da ga zanemari dok je urila napolje da nadgleda pokret. 66. AKI Miii su ga boleli dok je polako plivao iz useka u kome se odmarao do zore. Nekoliko puta duboko je uzdahnuo i zaronio, rasterujui jato blistavih, ribolikih stvorenja kroz mlazeve jutarnje svetlosti. Bez razmiljanja je jurnuo kroz jato i zgrabio veliku ribu, uivajui u njenom grevitom otimanju izmeu njegovih vilica. No, metalni ukus bio je gorak. Odbacio je stvorenje i otpljunuo. Crveni oblaci bacali su ruiast odsjaj preko istoka kad je ponovo izbio na povrinu. Glad mu je izazvala kranje u sloenim elucima. Pitao se da li je zvuk dovoljno glasan da bi ga njegov progonilac uo. Nije pravedno. Kad me K'ta-Don nae, on e imati ta da jede! Aki se pribrao. Kakva nastrana pomisao! "Gubi se, mali. K'ta-Don nije kanibal. On je... on je..." ta je on? Aki se prisetio poslednjeg napora, jue predvee, kad je nekako dospeo do lanca metalnih brda na svega nekoliko metara ispred svog progonitelja. Jurnjava kroz malecka ostrva pretvorila se u zbrku mehuria, talasa i lovakih poklika. Proli su sati dok nije naao skrovite i iz njega sluao sonarni stakato koji je pokazivao da K'ta-Don nije daleko. Od pomisli na podoficira Aki se stresao. Kakvo je to stvorenje? Nije bila u pitanju samo bezrazlonost potere na ivot i smrt; bilo je jo neeg u nainu na koji je Kta-Don lovio. Dinovi sonarni mlazevi sadravali su neto toliko zlonamerno da je Aki svaki put poeleo da se sklupa. Naravno, genetski dodaci Stenosa mogli su doprineti njegovoj veliini i razdraljivosti, ali u K'ta-Donu bilo je jo neeg. U podoficirovom genetskom spoju moralo je biti neeg drugaijeg. Neeg zastraujueg. Neeg sa im se Aki, odrastao na Kalafiji, nikad ranije nije sreo. Aki je doplivao do ivice koralnog brda i promolio vrh njuke iza severnog ruba. uli su se samo prirodni zvukovi Kitrupovog mora. Poskoio je na rep i pogledao oko sebe. Da poe na zapad ili sever?Kod Hikahi ili Toija?

Bolje na sever. Ovaj lanac brda moda se prua sve do onog na kome je postavljen logor. Moe mu posluiti kao zaklon. Pourio je preko prostora od etvrt milje do sledeeg ostrva i paljivo oslunuo. Nije bilo promene. Malo lake diui, preao je sledei kanal, pa jo jedan, plivajui kratkim zamasima, oslukujui i nastavljajui oprezno putovanje. Jedanput je zauo neobian, sloen zvuk zdesna. Leao je nepokretno dok nije shvatio da to ne moe biti K'ta-Don. Polako je skrenuo da bi bacio pogled. Bila je to podvodna kolona loptastih bia, sa rairenim mehurovima i jasno plavim licima. Nosili su gruba orua i mree pune plena koji se otimao. Osim nekoliko holo-slika koje su Deni Sadmen i Sahot poslali na brod, ovo je bio Akijev prvi susret sa domorocima Kitrupa, Kikvijima. Posmatrao je, zadivljen, a zatim je zaplivao prema njima. Mislio je da je jo daleko, juno od Toija, ali ako je ovo ista grupa... im su ga videli, lovci su panino zaciali. Bacili su mree i uzverali su se na najblie ostrvo uz izdanke koji su visili sa obale. Aki je shvatio da se sigurno sreo sa drugim plemenom, koje nikad ranije nije videlo delfine. Ipak, to to ih je sreo znailo je neto. Posmatrao je poslednjeg kako nestaje sa vidika, a zatim se ponovo uputio prema severu. No, kad je proao severnu obalu sledeeg brda, preko njega je preao mlaz sonara. Aki se trgao. Kako? Je li i K'ta-Don sledio njegovu logiku o ostrvskom lancu? Ili mu je neki demonski nagon rekao gde da trai svoj plen? Jezivi signal ponovo je preao preko njega. Preko noi se jo vie izmenio i pretvorio se u prodoran, opsednuti doziv od koga su Akija podili marci. Uzvik je ponovo zabrujao, iz vee blizine, i Aki je znao da se ne moe sakriti. Taj zvuk e ga pronalaziti u svakom useku i naprslini sve dok ga ne obuzme panika. Morao se izvui odavde dok je jo u stanju da se kontrolie! 67. KIPIRU Borba je poela u tami pred svitanje. Pre nekoliko sati Kipiru je shatio da saonice njegovog progonitelja ne pokazuju nameru da otkau. Motor je urlikao, ali nije hteo da se pokvari. Kipiru je obuzdao svoj motor da bi spreio dalje pregrevanje, ali bilo je prekasno. Uskoro je zauo zavijanje torpeda upravljenog na njega. Naglo je skrenuo ulevo i nanie, odbacujui balast da bi na tragu ostavio oblak bunih mehuria. Torpedo je proiao pored njega i nestao u tami. Umnogostrueni krik razoaranja i negodovanja odjeknu je meu usecima i podvodnim brdima. Kipiru se privikao da slua svog progonitelja kako sipa gadosti na primalnom. Gotovo je dosegao niz metalnih brda iza kojih su dva plivajua delfina nestala pre nekoliko sati. Kad je priao blie, Kipiru je oslukivao, oekujui udaljene lovake poklike, i stresao se od strane primisli u koju jo nije mogao da poveruje. Poeo je da strepi za Akija. Sad je Kipiru imao svojih briga. Poeleo je Akiju sreu da izdri dok se on ne otarasi idiota iza sebe. Iznad glave mu je postajalo sve svetlije. Kipiru je uspravio saonice iza neravnog grebena, utiao motor i stao da eka. Moki je opsovao kad mali torpedo nije eksplodirao.

# Zubi, zubi su - su Bolji, bolji od - od # Ovog! # Njihao je vilicama levo-desno. Zanemario je senzore na saonicama, upravljajui samo na osnovu navike. Gde je taj pametnjakovi? Neka izie, pa da zavri sa njim! Moki je bio umoran, mrzovoljan i neizrecivo se dosaivao. Nikad nije ni pomislio na to da je toliko zamorno biti Veliki Mujak. eleo je da mu se vrati vrela, gotovo orgazmika srdba. Pokuao je da ponovo dozove kljuanje krvi, ali i dalje je razmiljao o ubijanju ribe, a ne delfina. Kad bi mogao da dostigne divljatvo koje je uo u K'ta-Donovom lovakom pokliku! Moki vie nije mrzeo stranog podoficira. Poeo je da razmilja o divu kao o duhovnom biu, istoj prirodi zla. On bi ubio ovog pametnjakovia Tursiopsa i odneo njegovu glavu K'ta-Donu kao dokaz svoje apostolske privrenosti. Tada bi i sam postao stihija, pretnja pred kojom se niko ne bi uzjogunio. Moki je napravio krug saonicama, drei se uz morsko dno i koristei se zvunim senkama. Tursiops je zaokrenuo ulevo velikom brzinom. Okret je morao biti iri od Mokijevog, tako da mu je ostajalo samo da krene u lov pod odgovarajuim uglom. Moki je bio na straarskoj dunosti kad je sve ovo poelo, pa je na saonicama imao torpeda. Bio je siguran da ih pametnjakovi nema. Zazvidao je, eljno iekujui kraj jednoline potere. Zvuk! Okrenuo se tako brzo da je nosom udario u zid vazdune komore. Pokrenuo je saonice, pripremajui novi torpedo. Ovim e dokrajiti svog neprijatelja. Strma padina otvorila se u iroki, podvodni kanjon. Moki je iskoristio balast i spustio se, drei se zida. Usporio je i zaustavio se. Minuti su prolazili dok je prigueni zvuk motora sleva postajao sve glasniji. Pridolazee saonice drale su se ivice grebena, ali na veoj dubini. Odjednom su se stvorile ispod njega! Moki je reio da ne puca odmah. Bilo bi suvie lako! Neka pametnjakovi uje smrt kako se iznenada sruuje na njega sa lea, suvie blizu da bi joj izmakao. Neka se gri u panici pre nego to mu Mokijev torpedo raznese telo u komadie! Saonice su zatutnjale i bacile se u poteru. Njegova rtva se ne moe okrenuti na vreme! Moki je likovao. # Voa opora sam! Sam! # Veliki Mujak... # Naglo je prekinuo napev. Zato pametnjakovi ne bei? Do tada se potpuno pouzdao u zvuk. Tek sad je uperio pogled u buduu rtvu. Druge saonice bile su prazne! Plovile su polako, bez upravljanja. Ali gde je onda...? * Lovake ui ine mujaka * A oi

I mozak ine pilota - * Glas je dopirao iznad njega! Moki je uzviknuo, pokuavajui da istovremeno okrene saonice i ispali torpedo. Motori su oajniki urliknuli i zamrli. Nervna veza mu je otkazala skoro istog asa kad je ugledao glatkog, sivog delfina, Tursiopsa, dva metra iznad sebe, sa zubima koji su sijali na svetlosti sa povrine. * Budale Postaju Leevi - * Moki je vrisnuo kad je razdirui zrak iz pilotovog oklopa eksplodirao u laserskoplavom sjaju. 68. TOM ORLI Otkuda li su samo doli? Tom Orli se sklonio iza niskog breuljka korova i posmatrao razne grupe tuinaca na obzorju. Nabrojao ih je bar tri kako se iz raznih pravaca pribliavaju olupini u obliku ljuske od jajeta. Oko kilometar iza njega, vulkan je i dalje tutnjao. Napustio je slupani tenanijski izviaki brod u zoru, ostavljajui dragocenu posudu slatke vode kraj usta umirueg pilota, na dohvat ruke ako se ikada probudi. Poao je na put im je ugledao grupu Tandua, isprobavajui tek ispletene 'korovske cipele' na neravnoj, skliskoj povrini. Pljosnate rukotvorine nalik na krplje pomagale su mu da oprezno koraa preko klizavog pokrivaa izdanaka. Isprva je iao znatno bre od ostalih, ali uskoro su Tandui razvili novu tehniku. Prestali su da gacaju kroz blato i preli su na brzo hodanje. Tom se drao pri zemlji i brinuo se ta e se desiti ako ga ugledaju. A sad su se pojavile i druge grupe: jedna je dolazila sa jugozapada, a jedna sa zapada. Nije jo mogao da ih jasno razabere, video je samo take kako poigravaju polako, muno napredujui du niskog, neravnog obzorja. Otkud li su se samo pojavili? Tandui su bili najblii. Bilo ih je bar osam ili devet u koloni. Svako stvorenje iroko je razmaklo est vretenastih nogu da bi rasporedilo teinu. U rukama su nosili dugake, blistave naprave koje su mogle predstavljati jedino oruje. Brzo su marirali napred. Tom se pitao kakva im je nova taktika. Onda je primetio da elni Tandu ne nosi oruje, nego dri na povocu neko upavo, rasklimatano stvorenje. Naginjao se nad njega, kao da ga bodri da izvri zadatak. Tom je rizikovao da podigne glavu metar nad uzvisinom. "Neka sam proklet!" upavo stvorenje stvaralo je tlo - ili bar vrstou - u vidu malog nasipa pred grupom! Ispred i sa obe strane staze videlo se slabo svetlucanje, na mestima gde kao da se sama stvarnost borila sa nametnutim oteenjem. Epiziarh! Tom je za trenutak zaboravio na svoj poloaj, zahvalan za ovaj redak prizor.

Dok je posmatrao, nasip je na jednom mestu popustio. Svetlucave trake du ivica spojile su se sa glasnim praskom. Ratnik Tandua, koji je tamo stajao, zaklatio se i propao u korov. Njegovi pokreti gotovo su raskinuli prekriva i proirili otvor u nasipu sve dok nije sasvim potonuo u more. Ostali Tandui kao da nita nisu primetili. Dvojica iza pukotine preskoila su preko nje. Skupina je nastavila dalje, umanjena za jednog. Tom je odmahnuo glavom. Morao je prvi stii do olupine! Nije smeo dopustiti da ga Tandui preteknu. No, ako ita uini, ak i ako nastavi da se kree, svakako e ga uoiti. Nije sumnjao u njihovu vetinu sa orujem koje su nosili. Nijedan ljudski ratnik nije dugo potcenjivao Tandue. Oklevajui, spustio se na kolena i odvezao uzice koje su mu pridravale nove cipele. Odbacio ih je i paljivo otpuzao do ivice otvorenog jezerceta. Polako je brojao, ekajui dok nije zauo pribliavanje kolone Galaktinaca. U mislima je isprobavao svoje pokrete. Nekoliko puta duboko je udahnuo i navukao masku za ronjenje preko lica, proveravajui da li dobro nalee i da li su peraja za prikupljanje ista. Onda je izvukao pitolj sa iglama iz futrole i uhvatio ga obema rukama. Tom je poloio stopala na dva vrsta korena i proverio ravnoteu. Jezerce je bilo tano nad njim. Zatvorio je oi. * Sluaj Udare repa Tigraste ajkule - * Empatsko ulo uhvatilo mu je mono psi-zraenje ludog itijevskog posveenika na svega osamdesetak metara. "Dilijan..." uzdahnuo je. Jednim naglim glatkim pokretom uspravio se i ispruio oruje. Otvorio je oi i opalio. 69. TOIO Uprkos Toiovom protivljenju, iskorostili su svu preostalu energiju sa amca da bi ga podigli na zaravan na ostrvu. Ponudio je da eksplozivom proiri ulaz u komoru unutar metalnog brda, ali Takata-Dim je hladno odbio njegov predlog. To je znailo dva sata posla od koga su pucala lea i gomilanje otkinutog rastinja preko malog broda zbog kamuflae. Toio nije bio suguran hoe li to biti dovoljno ako Galaktinci zavre bitku i obrate punu panju na povrinu planete. Mec i arli trebalo je da mu pomognu. Toio ih je poslao da naseku grmlja, ali je otkrio da im mora nareivati svaku sitnicu. Dart je bio mrzovoljan i besan to je podreen kadetu kome je jo pre neki dan sam nareivao. Oito je eleo da se dokopa opreme koju je uzbueno spustio pored jezerceta kod nekadanjeg svrdlastog drveta, pre nego to su ga prikljuili radnoj ekipi. Mec je bio voljan da radi, ali toliko je nestrpljivo ekao da bude slobodan da razgovara sa Deni da je bio rastresen i vie nego beskoristan. Toio ih je konano obojicu otpustio i sam zavrio posao.

amac je najzad bio pokriven. Sruio se na zemlju da odahne pored debla kokomasline. Prokleti Takata-Dim! Toio i Deni trebalo je da se uvere da li je logor na sigurnom, da podnesu Mecu izvetaj o radu sa Kikvijima, a onda da uzmu saonice i odu odavde! Dilijan je oekivala da oni krenu za nekoliko sati, a jo gotovo nita nije bilo zavreno! Kao vrhunac svega, 'Brazda' ga je jedva sat unapred obavestio da e imati slepog putnika. Dilijan je odluila da arlija ne treba uhapsiti zbog ogluivanja o nareenje, iako se ispostavilo da je ukrao opremu iz desetak laboratorija na brodu. Toiju je bilo drago to je poteen dodatnog zaduenja. Ovde ionako nije bilo nieg to bi moglo posluiti kao zatvor. Lie levo od njega je zautalo. Zvuku lomljenja bilja pridruilo se i mehaniko zujanje, a onda su se iz ipraga na malu istinu probila etiri 'pauka'. Na plutajuim leajevima svake naoruane naprave leao je po jedan delfin, Stenos, kontroliui etiri savitljive noge preko nervnog prikljuka. Toio je ustao kad su mu se pribliili. Takata-Dim proao je pored njega, hladno, utke ga odmerivi. Ostala tri pauka pratila su ga preko istine, natrag u umu. Stenosi su pitali jedan drugom na loem trinarnom. Toio je gledao za njima. Shvatio je da je zadravao dah. "Za Takata-Dima ne znam, ali ova trojica sa njim lui su od nasipaa gnezda sa Atlasta", rekao je sebi, odmahujui glavom. Sreo je nekoliko takozvanih Stenosa na Kalafiji. Neki su bili pomalo uvrnuti, kao Sahot, ali nijedan nikad nije imao izraz nalik na onaj u oima sledbenika biveg vicekapetana. Zvuk kolone se udaljavao. Toio je i dalje bio na nogama. Pitao se zato je uopte Dilijan pustila Takata-Dima da ode. Zato nije jednostavno bacila i njega i njegove delfine pod most i tako sve zavrila? Naravno, bila je dobra zamisao ostaviti jednu grupu u velikom amcu, da pokua da se iskrade nazad na Zemlju ako 'Brazda' nastrada pri pokuaju bekstva. Dilijan verovatno nije mogla da odvoji nijednog od lanova posade koje je imala na raspolaganju. Ali... Uputio se prema selu Kikvija, razmiljajui u hodu. Na amcu je, naravno, ostavljena samo minimalna oprema. Naelno, TakataDim nije mogao stupiti u kontakt sa Galaktincima ak i kad bi to eleo. A Toio nije mogao da smisli nikakav razlog zbog koga bi to mogao eleti. Ali ta ako je ipak postojao razlog? I ta ako oni nau nain? Toio je gotovo naleteo na drvo onako zadubljen u misli. Podigao je pogled i vratio se na stazu. Morau da se uverim, zakljuio je. Noas u proveriti, moe li nam napraviti neku nevolju. Noas. Odrasli lanovi plemena uali su u krugu na istini u sreditu sela. Ignacio Mec i Deni Sadmen sedeli su na jednom kraju. Na drugom se smestila Majka Gnezda, blago naduvavi zeleno-crvene, prugaste, vazdune kese. Stariji s njene obe strane talasali su se i skakutali kao niz veselo obojenih balona pod sunevom svetlou u umi.

Toio se zaustavio na ivici seoske istine. Sunce se probijalo kroz drvee, osvetljavajui sastanak rasa. Majka Gnezda je zaegrtala, maui apama gore-dole na neobian nain za koji je Deni rekla da oznaava naglaavanje zadovoljstva. Da je najstarija enka bila ljuta, pokreti bi bili vodoravni. Bili su to blaeno jednostavni gestovi. Ostatak plemena ponavljao je njene glasove, povremeno je pretiui u talasavom napevu jednodunosti. Ignacio Mec uzbueno je klimao glavom, drei jednu ruku preko slualice da bi uo kompjuterski prevod. Kad je napev zamro, izgovorio je nekoliko rei u mikrofon. Iz zvunika je zauo dugi niz ponovljenih, visokih piskova. Denin izraz pokazivao je olakanje. Strahovala je od prvog susreta specijaliste za uzdizanje i Kikvija. No, Mec oito nije pokvario njene duge i paljive pregovore sa prerazumnima. Sastanak kao da se pribliavao donoenju obostrano korisnih zakljuaka. Deni je ugledala Toija i blistavo mu se nasmeila. Bez cifranja je ustala i napustila krug. Pourila je do ivice istine gde je on i dalje ekao. "Kako ide?" upitao je. "Divno! Ispada da je on proitao svaku re koju sam poslala na brod! Razume njihovo ponaanje u grupi, fizike osobenosti pola i starosti i misli da su moje analize ponaanja 'primerne'! Primerne!" Toio se nasmeio, delei njeno zadovoljstvo. "Kae da e mi ugovoriti posao u Centru za uzdizanje! Moe li to da zamisli?" Deni nije mogla da prestane sa uzbuenim skakutanjem. "A ta je sa pregovorima?" "O, bie spremni u svako doba. Ako Hikahi stigne skifom ovamo, poveemo desetak Kikvija sa nama na 'Brazda'. Ako ne, nekoliko e ih poi na Zemlju sa Mecom, u velikom amcu. Sve je sreeno." Toio je pogledao srene seljane i pokuao da ne pokae sumnju. Naravno, to je bilo za dobro Kikvija kao vrste. Mnogo bolje e napredovati pod pokroviteljstvom oveanstva nego gotovo bilo koje druge svemirske rase. A genetiari na Zemlji morali su imati iva bia za ispitivanje pre nego to bude upuen bilo kakav zahtev za pokroviteljstvo. Bie uloeni svi napori da se prva grupa uroenika odri u dobrom zdravlju. Polovina Deninog posla sastojala se u analiziranju njihovih telesnih zahteva, ukljuujui potrebe za elementima u mikronskim koliinama. No, i dalje nije bilo verovatno da e iko iz prve grupe preiveti. ak i ako uspeju, Toio je sumnjao da Kikvi imaju pojma u kakav e se neobian svet uputiti. Jo nisu razumni, podsetio se. Prema galaktinskim zakonima, oni su jo ivotinje, a za razliku od svih ostalih u Pet Galaksija, mi emo bar pokuati da to objasnimo njihovoj ogranienoj moi razumevanja i da traimo doputenje. Setio se olujne noi, pljuska kie i bleska munja, kad su se mali amfibi okupili oko njega i povreenog delfina koji mu je bio prijatelj, grejui ih i rasterujui oajanje svojim prisustvom. Okrenuo se od istine okupane suncem. "Znai, ovde te vie nita ne zadrava?" upitao je Deni. Odmahnula je glavom. "Rado bih ostala jo malo, naravno. Sad kad sam zavrila sa Kikvijima mogla bih zaista da se posvetim metalnom brdu. Zato sam bila onako dangrizava pre neki dan. Osim to sam se umorila radei dva velika posla, bila sam i

nesrena. No, sad smo korak blie reenju tog problema. Jesi li znao da je kora metalnog brda jo iva? To je..." Toio je morao da prekine bujicu rei. "Deni! Saekaj trenutak, molim te. Odgovori mi na pitanje. Jesi li spremna da ode odavde?" Deni je zatreptala. Prebacila se na drugi kolosek, mrtei se. "Neto nije u redu? Sa 'Brazdaem'?" "Poeli su pokret pre nekoliko sati. Hou da sakupi sve svoje papire i uzorke i privrsti ih za saonice. Ti i Sahot polazite ujutro." Pogledala ga je dok je polako shvatala rei, "Misli ti, Sahot i ja, zar ne?" "Ne. Ja ostajem jo jedan dan. Moram." "Ali zato?" "Sluaj, Deni, ne moemo sad o tome. Uini kao to kaem, molim te." Zgrabila ga je za ruku kad se okrenuo da poe prema jezercetu. vrsto ga je drala i morala je da poe za njim. "Ali treba da odemo zajedno! Ako mora jo neto da obavi, saekau te!" Hodao je dalje, ne odgovarajui. Nije znao ta da kae. Bilo je teko konano zadobiti njeno potovanje i naklonost samo da bi je za koji sat izgubio. Ako to znai biti odrastao, neka, hvala, pomislio je. To iscrpljuje. Kad su se pribliili obali, zauli su glasnu svau. Toio je pourio. Deni je kaskala za njim dok nisu izbili na istinu. arls Dart je kretao i vukao tanki valjak iji je drugi kraj drala mehanika ruka Takata-Dimovog pauka. arli se odupirao o servo-ureaj. Takata-Dim se cerio otvorenih usta. Nadvlaenje je trajalo nekoliko sekundi dok impanzini miii nisu otkazali i valjak mu iskoio iz ruku. Pao je u prainu i jedva se zaustavio da se ne prevrne u vodu. Skoio je na noge i poeo da vrti od besa. Toio je video ostala tri pauka sa Stenosima kako idu prema velikom amcu. Svaki je nosio po jedan tanki valjak. Toio je stao kao ukupan kad je bolje pogledao ono to je Takata-Dim drao. Oi su mu se rairile. "Nema vie opasnosti", rekao mu je Takata-Dim. Glas mu je zvuao bezbrino. "Zaplenio sssam ovo. Bie na sigurnom na mom amcu i nee biti tete." "To je moje, lopove jedan!" arls Dart je ljutito poskakivao maui rukama. "Zloine!" Reao je. "Misli da ne znam kako si pokuao da u-ubije Kraidaikija? Znam da jesi! Unitio si plutau da bi uklonio dokaz! A sada si u-krao m-moje aparate!" "Koje si ti ukrao iz oruarnice na 'Brazdau', bez sumnje. Ili hoe da zovemo Dilijan Baskin i proverimo je li to tvoje?" Dart je zareao i pokazao upeatljiv niz zuba. Okrenuo je lea neodelfinu i seo u prainu ispred sloenog gnjurakog robota, tek otpakovanog na obali. Takata-Dimov pauk poeo je da se okree, ali delfin je primetio da ga Toio gleda. Samo za trenutak, delfinova hladna smirenost ustuknula je pred mladievim jarosnim pogledom. Oborio je oi, pa ponovo pogledao Toija. "Ne veruj sssvemu to uje, mladi ovee", rekao je. "Mnogo sam uinio, i jo u initi, i ubeen sssam da sam u pravu. Ali nisssam ja povredio Kraidaikija." "Jesi li unitio plutae?" Toio je mogao da oseti Deni kako stoji sasvim blizu, utke posmatrajui velikog delfina preko njegovog ramena.

"Jessam, ali nisam ja namessstio zamku. Kao kralj Henri sa Beket-tom, saznao sam za to tek kasnije. Kai to na Zemlji, ako nekim udnim sluajem vi odete odavde, a ja ne. Drugi je preuzeo inicijativu." "Pa ko je onda to uinio?" Toio je vrsto stegao pesnice. Takata-Dim je duboko uzdahnuo. "Na doktor Mec je od Istraivakog odbora izmamio messsto za nekog ko nije trebalo da poe na ovaj put. Bio je nestrpljiv. Nekoliko njegovih Stenosa imalo je...neobina porodina stabla." "Stenosi..." "Nekoliko Stenosa! Ja nisam jedan od Mecovih eksperimenata! Ja sam oficir zvezdanog broda. Ja sam zasluio sssvoje mesto!" Delfinov glas bio je prkosan. "Kad je pritisak dostigao kritinu taku, neki od njih su se okrenuli meni. Mislio sam da ih mogu kontrolisati, ali jedan od njih je prevazilazio i moje moi. Reci im ako stigne kui, Toio Ivaika. Reci na Zemlji da je mogue pretvoriti delfina u udovite. Treba ih upozoriti." Takata-Dim ga je dugo, napregnuto posmatrao, a zatim je okrenuo pauka i poao za svojom posadom u veliki amac. "Lae!" apnula je Deni kad je otiao. "Zvui vrlo razumno i logino, ali drhtim kad god ga sluam!" Toio je posmatrao kako pauk nestaje u umi. "Ne", rekao je. "On je ambiciozan, a moda i lud. Verovatno je i izdajnik, ali zbog neeg mislim da je sve to je rekao potpuna istina. Moda se sada dri spoljanjeg potenja, zbog ponosa." Okrenuo se, odmahujui glavom. "to ga ne ini nita manje opasnim." Pribliio se arlsu Dartu, koji je podigao lice, prijateljski se smeei. Toio je unuo pored impanze-planetologa. "Doktore Dart, kolike su bile?" "Ko to, Toio? Zamisli! Jesi li video ovog novog robota? Naroito sam ga podesio. Moe dospeti do dna pukotine, a zatim se bono ukopati do onih velikih tunela magme koje smo otkrili..." "Kolike su bile, arli?" Toio je bio uporan. Bio je dovoljno napet da bi zadavio impanzu. "Reci mi!" Dart je bacio pogled pun krivice na Toija, a onda se zamiljeno zgledao u jezerce. "Samo po kiloton svaka", uzdahnuo je. "Jedva dovoljne da pokrenu pristojne talase u kori, zaista." Podigao je pogled krupnih, nedunih, smeih oiju. "Bile su samo male, malecne A-bombe, zaista!" 70. HIKAHI Potreba da putuje tiho drala ju je na brzini jedva neto veoj nego da je ila saonicama. Bilo je to izluujue. Odseena od kontakta sa bilo kim vie od jednog dana, Hikahi je prouavala predeo oko sebe da bi izbegla razmiljanje o moguoj sudbini Kraidaikija i 'Brazdaa'. Ranije ili kasnije saznae ta se desilo. Do tada e je briga samo izbezumiti.

Jutarnja svetlost dopirala je do dna kanjona dok je skretala na istok, pa na sever. Grumenje plivajue morske trave plutalo joj je nad glavom, a bakarne ribe brzo su promicale dok ih je skif ostavljao za sobom. Jednom je ugledala neto dugako i izuvijano, to je brzo nestalo u podvodnoj peini kad se malo pribliila. Nije bilo vremena da se zaustavi i ispita ta je to, ali u prolazu je napravila fotografiju udovita. ta ako zateknem 'Brazda' uniten? Misao je dola sama od sebe. Smesta u se vratiti na tenanijsku olupinu. Tamo u biti potrebna. Ali tada u ja biti komandant, a skrivanje na dnu okeana ne moe biti trajno reenje. Ne na ovom smrtonosnom svetu. Mogu li dospeti dotle da pregovaram o predaji? Ako i bude tako, nee dopustiti Galaktincima da se dokopaju i nje same. Ona je bila jedna od retkih koji su, uz odgovorajue podatke, mogli oznaiti kurs koji vodi nazad do Naputene flote. Moda u ispratiti posadu u zarobljenitvo i pokuati da se izvuem na skifu, razmiljala je. Znam da skif ne moe izdrati ceo put kui, ak i kad bi se izvukao iz blokade. No, neko mora preneti poruku na Zemlju. Moda ima naina da fanatici budu kanjeni... da ih ovo ponaanje tako skupo kota da e ubudue dvaput razmisliti pre nego to se opet okome na Zemljane. Hikahi je znala da sanja otvorenih oiju. Za nekoliko hiljada godina ljudi i njihovi tienici moda e i imati takvu mo. Hikahi je oslunula. Taj zvuk... Ukljuila je hidrofone. Filteri su uklonili tutnjanje maina i talasa u pozadini. ula je tihe, prepletene zvuke morskih bia. "Kompjutersko preiavanje! Trai delfinske zvukove!" Zvuci su se promenili. More je postalo tiho. Ipak, bilo je tragova neega. "Pojaaj!" Buka je porasla. Preko utanja smetnji ula je slabe ali razgovetne uzvike plivajuih delfina! Bili su to oajniki zvuci bitke. Da li je to ula odjeke rasutih preivelih iz nesree? ta da uini? elela je da pojuri u pomo uplaenim delfinima, ali ko ih progoni? "Mainski zvuci!" naredila je, ali detektor je upalio crveno svetlo, pokazujui da ne hvata nita takvo. Znai, delfini nisu imali saonice. Ako pokua da ih spase, moda e unititi poslednju nadu za posadu na 'Morskom konju'. Da li da skrene prema izbeglicama ili da nastavi prema 'Brazdau' kao to je planirala? Izbor ju je stavio na muke. Hikahi je jo vie smanjila brzinu da bi bila tia i upravila skif prema severu i priguenim uzvicima. 71. ARLS DART ekao je da se svi raziu pre nego to je otvorio novog robota i proverio njegov sadraj. Da, jo je bila tu. Uspeno prikrivena. Pa, dobro, pomislio je. Nadao sam se da u imati prilike da ponavljam eksperiment, ali i jedna bomba morala bi biti dovoljna. 72. 'BRAZDA'

IZ DNEVNIKA DILIJAN BASKIN Poli smo na put. Svi na brodu kao da su osetili olakanje to se konano kreemo. 'Brazda' se podigao sa okeanskog dna kasno sino; motori jedva da su kucali. Bila sam na mostu, prouavajui izvetaje delfina spolja i proveravajui stepen naprezanja sve dok nismo bili sigurni da je 'Brazda' u redu. Zapravo, zvuao je sasvim spremno za poletanje. Emerson i posada u mainskom odeljenju treba da su ponosni na posao koji su obavili, mada su, naravno, to mogli da postignu tek kad su Tom i Tit nabavili kalemove. 'Brazda' ponovo zuji kao zvezdani brod. Kurs nam je prema jugu. Ostavili smo iza sebe monofilament da bismo bili u vezi da grupom na ostrvu, a ostavili smo i poruku za Hikahi kada stigne tamo. Nadam se da e pouriti. Komandovanje je mnogo sloenije nego to bi mi ikada palo na pamet. Moram da proveravam da li je sve uraeno pravim redom i ispravno - i to to neupadljivije da se delfini ne bi oseali kao da 'stara dama' lebdi oko njih. Zato mi je sada ao to nemam onu vojnu obuku koju je Tom proao dok sam bila u medicinskoj koli. Stii emo do onog to je ostalo od tenanijskog oklopa za manje od trideset sati. Suezi kae da e biti spremni. Dotle smo razaslali izviae, a Vataceti je stalno iznad nas sa detektorskim saonicama. Njegovi instrumenti pokazuju vrlo malo curenja, pa smo zasad sigurni. Dala bih svoju godinju platu za Hikahi ili Tit, ili ak i Kipirua. Nikad ranije nisam shvatala zato kapetan toliko ceni svoje prve oficire. Kad ve govorim o kapetanima, ovaj na je pravo udo. Kraidaiki kao da je bio oamuen jo dugo poto je napustio ambulantu. No, dug razgovor sa Sahotom izgleda da ga je razmrdao. Ne znam ta je Sahot uinio, ali nikad ne bih ni pomislila da neko tako ozbiljno povreen kao Kraidaiki moe biti tako ivahan i tako se truditi da bude od koristi... Kada smo se pokrenuli, zatraio je da nadgleda izviae. Bio mi je oajniki potreban nako ba za tu dunost, a mislila sam da e podii moral onima koji ga vide. ak su i Stenosi bili uzbueni kad je iziao. Izgleda da je nestao i poslednji trag njihove gorine zbog mog 'pua' i Takata-Dimovog izgnanstva. Kraidaiki je ogranien na najjednostavnije dozive na trinarnom, ali i to je, izgleda, dovoljno. I sad je napolju, zuji unaokolo na saonicama i dri stvari u redu, pokazujui, gurkajui i dajui primer. Kroz nekoliko sati Tit bi trebalo da se sretne sa izviaima koje smo poslali napred i Kraidaiki e tada moi da se vrati na brod. Na mom komunikatoru sija malo svetlo otkako sam se vratila. To je ona blesava timbrimska Nis maina. Ostaviu prokletu napravu da eka. Tomu se to verovatno ne bi dopalo, ali ja nemam njegovu snagu i moram malo da odspavam. Da je u pitanju neto vano, ona bi ve progovorila i sama. Oh, Tome, kako bi nam sad dobro dola tvoja izdrljivost! Jesi li na putu nazad? Grabi li tvoja mala jedrilica niz vetar prema Toiovom ostrvu? Koga ja to zavaravam? Od prve psi-bombe nismo primili nita vie, samo buku iz svemirske bitke, iji je jedan deo poticao sa njegovog poslednjeg poznatog poloaja. Nije aktivirao nijednu od kugli sa porukama. Znai, ili je odluio da ne poalje dvosmislenu poruku, ili je neto jo gore.

Bez vesti od Toma, kako da odluimo ta da inimo, kad se smestimo u 'Morskog konja'? Da li da poletimo i iskuamo sreu ili da se krijemo u olupini sve dok moemo? To e odluiti Hikahi kada stigne. Dilijan je zatvorila dnevnik i pritiskom prsta aktivirala zatitnu bravu. Ustala je i iskljuila svetlo. Na putu iz laboratorije prola je pored stazisnog odra drevnog lea koji su uz tako visoku cenu poneli iz Grozdastog pliaka. Herbi je leao cerei se pod maleckom svetiljkom. Prastara zagonetka. Tajna. Baksuz. Ulubljen, prekriven oiljcima, 'Brazda' se polako kretao du dna doline, dok su mu motori preli tihom, priguenom snagom. Tamna, penuava izmaglica podizala se iza njega, tamo gde su motori uzgonili povrinski mulj. vornovati valjak klizio je iznad turobno crnih kanjona i ponora, drei se obronaka podvodnih planina i padina oko dolina. Oko njega su bile siune saonice koje su vodile brod sonarnim signalima. Kraidaiki je posmatrao svoj brod ponovo u pokretu. Sluao je brze izvetaje izviaa i straara i odgovore posade sa mosta. Nije mogao dokraja da razume poruke; istanani tehniki argon bio je van njegovog domaaja. No, mogao je da oseti opte znaenje: posada je drala situaciju u rukama. 'Brazda' nije mogao zaista da sija na ovom svetlu, mutnom i plavom, na pedeset metara dubine, ali mogao ga je uti - njegov sonar pridruio se ostalim zvukovima, dok se on naslaivao dubokim tutnjanjem motora i zamiljao da je u brodu pri novom poletanju. : Nikad Vie, Kraidaiki : Vie Nee Leteti Na Njemu : Uz njega se postepeno stvorilo privienje, K-K-Kf-kri, utvarna prilika sainjena od srebrnastih soninih senki. Prisustvo boanstva nije iznenadilo, ak ni uznemirilo Kraidaikija. Oekivao je njegov dolazak. Nehajno je plivao, lako odravajui tempo uz saonice. : Izbegao Si Nas : A Ipak Si Me Sad Namerno Nainio Od Pesme : Zbog Starih Glasova Koje Si uo? : Glasova Iz Dubine? : : Da : Kraidaiki nije mislio ni na anglikom ni na trinarnom, nego na novom jeziku koji je uio. : Unutar ovog sveta postoji drevna srdba : uo sam njenu pesmu : iroko elo boanstva iz sna blistalo je zvezdanom svetlou. Mala usta su mu se otvorila. Sinuli su zubi. : I ta e Sada Da Uini? : Kraidaiki je osetio da Ono ve zna odgovor. : Svoju Dunost : odgovorio mu je njegovim sopstvenim jezikom. : ta Bih Drugo I Mogao? : Iz dubina Kitovskog Sna zauo se uzdah odobravanja. Kraidaiki je ukljuio svoje hidrofone. uo je udaljene, uzbuene odjeke odnekud spreda - vesele zvuke pozdravljanja.

Pogledao je na sonarni ekran saonica. Na samoj ivici dometa videla se grupica taaka kako se pribliava. Pridruile su se iskrama koje su predstavljale izviae sa 'Brazdaa'. Prva grupa sigurno je bila Titina, sa Morskog konja. Uverivi se da nema nikog u blizini ko bi ga primetio, okrenuo je saonice u mali boni kanjon. Skliznuo je u senku iza sloja kamenja i iskljuio motor. ekao je, posmatrajui 'Brazda' kako prolazi ispod njegovog sklonita i nestaje iza krivine velikog kanjona. "Zbogom..." Usredsredio se na anglike rei, jednu po jednu. "Zbogom... i... sreno..." Kada je bio siguran, ukljuio je saonice i izdigao se iz malog udubljenja. Okrenuo se i uputio prema severu, na mesto koje su napustili pre dvadeset asova. : Moe Poi I Ti Ako eli: rekao je boanstvu - delom tvorevini svog uma, delom neem drugom. Utvarna prilika odgovorila je ne-reima stvorenim od Kraidaikijevih sonarnih zvukova. : Pratiu Te : Ne Bih Ovo Propustio Ni Za Sve Pesme Sveta : Sedmi deo LANAC ISHRANE "Gospodaru, pitam se kako ribe ive u moru." "Pa, kao i ljudi na kopnu - one velike jedu male." Vilijem ekspir, Kralj Riard Drugi 73. AKI Od krika mu se sledila modina. Samo udovite moe proizvesti takav zvuk. Beao je od zvuka isto onoliko oajniki kao i od bia koje se njime oglaavalo. Oko podneva, Aki je shvatio da je bezmalo gotovo. Od iscrpljenosti je jedva disao i srce mu je tuklo sve bre, a spoljanji slojevi koe bili su mu prekriveni bolnim ranama. Njegova alergijska reakcija na vodu kao da je bila pogorana optom slabou organizma. Postalo je jo gore dok je pomamno jurcao tamoamo izmeu ostrvaca. Nekada glatka, dinamiki prilagodljiva koa sad se pretvorila u neravnu masu plikova. Um mu je bio jedva neto gipkija od tela. Nekoliko puta je izbegao klopke u kojima bi sigurno nastradao. Jednom mu je sonarni odraz uleteo pravo u K-ta-Donove ralje. Div se iscerio i razmahnuo laserskom pukom dok se Aki panino okretao. Nije pobegao zbog brzine ili snalaljivosti. Shvatio je da se njegov neprijatelj samo poigrava njime. Nadao se da e pobei na sever, prema Toiovom ostrvu, ali sad je bio sav smuen, i nije mogao na sever. Kad bi samo doekao sumrak... Ne. Nee trajati tako dugo. Vreme je da se zavri sa tim. Jezivi lovaki krik prolomio se ponovo. Kao da se i voda oko njega sledila od zavijanja. Najvei deo Akijeve slabosti poticao je od uasa koji ga je i protiv volje obuzimao kad bi uo taj zvuk. Kakvo ga je to udovite progonilo? Malo pre toga uinilo mu se da je u daljini uo neki drugi uzvik. Zvuao je kao doziv Tursiopsa koji neto trai, ali verovatno mu se samo priinjavalo. ta god da se

deavalo na 'Brazdau', sigurno nisu mogli poslati nekoga da ga trai. ak i da jesu, kako bi ga nali u prostranom okeanu? Uinio je 'Brazdau' uslugu odvukavi poludelog K'ta-Dona tamo gde nije mogao naneti vie zla. Nadam se da su Dilijan i Hikahi stigle natrag i sredile stvari - pomislio je. Sigurno jesu. Tiho je disao u senci kamenite obale. K'ta-Don je, naravno, znao gde je on. Bilo je samo pitanje vremena kada e mu jurnjava dosaditi i kad e doi po svoj plen. Gubim se, pomislio je Aki. Moram zavriti sa ovim dok jo imam priliku da izborim neto - makar to bila samo ast da sam izaberem trenutak smrti. Proverio je koliko je energije ostalo u oklopu. Jedva dovoljno za dva pucnja, i to sa vrlo malog rastojanja, a bio je siguran da je K'ta-Donovo mono oruje gotovo sasvim puno. Pomou ruku oklopa, Aki je navukao aparat za disanje. Jo deset minuta kiseonika. Vie nego dovoljno. Ponovo je odjeknuo visoki vrisak, jeziv, podsmeljiv. U redu, udovite. Stegnuo je zube da ne bi opet uzdrhtao. Dri se. Dolazim. 74. KIPIRU Kipiru je jurio na severoistok, prema zvucima borbe koje je uo tokom noi. Plivao je povrinom to je bre mogao, povremeno se izvijajui i zaranjajui. Proklinjao je oklop koji ga je optereivao, ali bilo bi nerazumno odbaciti ga. Jo jednom je prokleo prevrtljivu sreu. I njegove i Mokijeve saonice odsluile su svoje, bile su beskorisne i morao ih je ostaviti. Kad je uao u lavirint izmeu ostrvaca, prvi put je jasno uo lovaki krik. Sve dosad ubeivao je sebe da mu se samo priinjava - da udaljenost ili neko neobino prelamanje pod vodom deluju tako da on uje neto to ne moe postojati. Ponovo se prolomio krik, odbijajui se od metalnog brda. Kipiru se trgao. Za trenutak mu je izgledalo kao da su ga opkolili progonitelji. Onda je zauo drugi uzvik, odvaan i vrlo slab odjek udaljenog trinarnog. Kipiru je napravio kruni pokret vilicama, odabrao pravac i zaplivao iz sve snage. Miii su mu se snano izvijali dok je krivudao kroz lavirint. Kad mu je kripavo zujanje pokazalo da je aparat za disanje gotovo prazan, opsovao je, odbacio ga i nastavio da juri povrinom, daui i prskajui oko sebe pri svakom skoku. Stigao je do uskog spoja dva kanala i zbunjeno se osvrnuo. Kojim putem? Obrtao se oko sebe sve dok ponovo nije odjeknuo lovaki krik. uo je vrisak bola i besa i tiho zujanje oklopa u pokretu. Jo jedan slab izazov na trinarnom zavren je drhtavim vriskom i novim udarcem. Kipiru je jurnuo. Nije moglo biti daleko! Uloio je svu svoju snagu u sledei skok kad je zauo poslednji uzvik iscrpljenog prkosa. * Za ast moje Kalafije... * Glas je ostao priguen vriskom divljeg likovanja, a onda je nastupila tiina.

Trebalo mu je pet minuta pomamnog krivudanja kroz uske prolaze dok nije naao bojite. Kada je izbio iz poslednje krivine, ukus vode rekao mu je da je prekasno. Usporio je i zaustavio se pred ulazom u malu dolinu izmeu tri metalna brda. Bakarne niti morske trave lebdele su mu nad glavom. Iz sredine udoline irila se ruiasta pena, sa crvenim prugama tamo gde su bile jae struje. U sreditu je, zarobljeno u zdrobljenoj masi oklopa, trbuhom navie, delimino rastrgnuto, plutalo telo mladog neodelfina. Krupan delfin i dalje ga je upao i raskidao. Krupan delfin? Kako to da za sve vreme otkako su poli sa Zemlje nije to primetio? Oajniki je izvukao iz oklopa novi aparat za disanje i stao da isprekidano dahe, posmatrajui i sluajui ubicu. Pogledaj otre prelive boja, rekao je sebi. Pogledaj kratku njuku, krupne zube, kratko i otro leno peraje. Sluaj ga! K'ta-Don je zadovoljno roktao dok je otkidao komad Akijevog boka. Div kao da nije ni primeivao dugakuu opekotinu du leve strane, ni modricu koja se polako irila na mestu gde ga je pogodio poslednji Akijev oajniki udarac. Kipiru je znao da je udovite svesno njegovog prisustva. K'ta-Don je natenane progutao zalogaj i izdigao se na povrinu po vazduhu. Kad se vratio, pogledao je pravo u Kipirua. "Pa, pilote?" sreno je promrmljao. Kipiru je koristio angliki, iako je aparat za disanje priguivao rei. "Upravo sam se obraunao sa jednim udovitem, K'ta-Done, ali tvoja deformacija sramoti itavu nau rasu." K'ta-Don je odgovorio nizom podsmeljivih frktaja. "Misli da sam dobio osobine predaka, kao onaj siroti Stenosss Moki, zar ne, pilote?" Kipiru je mogao samo da odmahne glavom, nesposoban da izgovori ta misli da je podoficir postao. "Moe li unazaeni delfin da govori angliki tako dobro kao ja?" podsmehnuo se K'ta-Don. "Ili ovako da korisssti logiku? Moe li izoblieni Tursiops, ili ak i isti Stenos, da progoni inteligentni plen sa toliko odlunosti... i zadovoljssstva? Zaista, kriza iz poslednjih nedelja ossslobodila je neto duboko u meni, ali zar zaista moe da me ssslua i da me nazove unazaenim delfinom?" Kipiru je pogledao crvenkastu penu oko divovih zdepastih, snanih vilica. Talasi su polako odnosili Akijev le. "Znam ta si ti, K'ta-Done." Kipiru je preao na trinarni. * Hladna voda kljua Od tvojih doziva * Glad crvenih zuba Ispunjava tvoj san. * Harpunima kolju Delfine, kitove, * U mreu Ikija Svi smo zarobljeni,

* A ipak, od tebe Strepimo u noi * Od tebe ...od orke. K'ta-Don je zadovoljno razjapio ralje, kao da je upravo proglaen za viteza. Iziao je po vazduh i vratio se malo blie Kipiruu, cerei se. "Pre nekog vremena ssshvatio sam istinu. Ja sam jedan od najboljih eksperimenata naeg voljenog ljudskog pokrovitelja Ignacija Meca. Neki od ostalih koje je ubacio u posadu 'Brazdaa' zaista su unazaeni ili poludeli, ali ja sam usspeo..." "Da nas uvue u nevolju!" Kipiru je zafrfljao. Aparat za disanje spreavao ga je da upotrebi prikladniji izraz. K'ta-Don se pribliio jo nekoliko metara i Kipiru je nehotice ustuknuo. Din se zaustavio; zadovoljno je pucketao sonarom. "Zaista, pilote? Moe li ti, obian ribojed, razumeti one koji su bolji od tebe? Jesi li dostojan da procenjuje one iji su preci bili na vrhu lanca ishrane u okeanu? I sssudili celoj tvojoj vrsti?" Kipiru je jedva sluao, neprijatno svestan da se razdaljina izmeu njega i udovita smanjuje. "Precenjuje sssebe. Ima svega nekoliko dodatnih gena od..." "Ja sam ORKA!" vrisnuo je K'ta-Don. Krik je odjeknuo kao hor fanfara. "Spoljanje telo ne znai nita! Mozak i krv su vani! Sssluaj me i pokuaj da porekne da sam ono to jesam!" Zvuk sklapanja njegovih vilica liio je na pucanj. Razlegao se lovaki krik i Kipiru, prema kome je bio uperen, osetio je kako se budi duboki nagon, elja da se sklupa, da se sakrije ili umre. Uspeo je da se odupre. Primorao se da zauzme samopuzdani poloaj tela i da prkosno progovori. "Zaista si unazaen, K'ta-Done! Jo gore, ti si mutant, bez ikakvog naslea. Mecov opit je poao naopako. Misssli li da bi pravi orka uinio tako neto! Oni love obine delfine na Zemlji, ali ne kad su siti! Pravi kit-ubica ne ubija iz zlobe!" Izbacio je izmet i perajima ga gurnuo prema divu. "Ti si propali opit, K'ta-Done. Kae da si jo logian, ali sad vie nema dom. Kad moj izvetaj ssstigne na Zemlju, tvoj genetski materijal bie prosut u kanalizaciju! tvoja loza e zavriti onako kako zavravaju udovita." K'ta-Donove oi su blesnule. Preao je sonarom preko Kipirua kao da hoe da zapamti svki prevoj na buduem plenu. "Odakle ti pomisao da e ikada podneti izvetaj?" zasiktao je. Kipiru se iscerio otvorenih usta. "Pa, injenica je da si ti obogaljeno, poludelo udovite ija tupava gubica ne moe da probui karticu, ija se mukost zadovoljava jedino trljanjem u bazenu, ne oploujui nita osim ustajale vode..." Div je ponovo vrisnuo, ovog puta od besa. Kad je K'ta-Don jurnuo, Kipiru se okrenuo i nestao u bonom kanalu, tik ispred snanih vilica. Dok se probijao kroz gustu morsku travu, Kipiru je estitao samom sebi. Izazivajui K'ta-Dona linim uvredama, uspeo je da ga navede da zaboravi na svoj

oklop... i na lasersko oruje. K'ta-Don je oito nameravao da ubije Kipirua na isti nain kao to je dokrajio Akija. Kipiru je izmicao mutantnu jedva za duinu tela. Zasad je dobro, mislio je, dok su pored njega promicali svetlucavi metalni obronci. No, pokazalo se da je teko otresti se progonitelja, a pretee vilice navele su Kipirua da se upita da li je njegova strategija bila ba tako otroumna. Potera je trajala i trajala dok je popodne odmicalo. Pred zalazak sunca nita se nije promenilo. U tami, to je postala bitka dosetljivosti i zvuka. Noni stanovnici arhipelaga uasnuto su beali od dva brza strana udovita koja su jurcala uz i niz kanale izmeu ostrva, skreui i skaui u uzvitlanim oblacima mehuria. Kad bi projurili, ispunjavali su dubine i pliake sloenim i zbunjujuim ritmovima zvuka - stvarajui slike i jasne prikaze od odjeka. Lokalne ribe, ak i velike, napustile su taj kraj, preputajui ga zaraenim tuincima. Bila je to jeziva igra likova i senki, obmane i iznenadnih zaseda. Kipiru je iskliznuo iz uskog, muljevitog kanala i oslunuo. Proao je ve sat otkako je poslednji put uo lovaki doziv, ali to nije znailo da K'ta-Don uti. Kipiru je u glavi stvorio mapu okolnog podruja od odraza koji su mu se vratili i znao je da su neke od tih slika paljivo uobliene konstrukcije. Div je bio u blizini i koristio je svoje neizmerno sposobne sonine organe da stvori sloj neistine preko odjeka ovog mesta. Kipiru je poeleo da moe da vidi, ali pononi oblaci prekrili su sve tamom. Predeo su osvetljavale samo slabo fosforescentne biljke. Izdigao se na povrinu da uzme vazduh i pogledao slabo, srebrnasto svetlucanje na ivicama oblaka. Padala je slaba, tmurna kia, a rastinje na metalnim brdima umelo je i njihalo se. Kipiru je nekoliko puta udahnuo i ponovo zaronio. Bitka e se odigrati u dubini. Kroz otvorene kanale plivala su privienja. Lani odjeci stvarali su privid otvorenog puta ka severu, u pravcu kuda je Kipiru eleo da usmeri poteru, ali paljivim ispitivanjem utvrdio je da je to varka. Neto ranije ga je slian lani prolaz zavaravao sve dok, u poslednjem trenutku, nije skrenuo u stranu, suvie kasno da bi izbegao udarac o obraslu obalu metalnog brda. Ugruvan, oslobodio se izdanaka taman na vreme da izbegne udarac glavom. Dinovska njuka K'ta-Dona promaila ga je za nekoliko centimetara. Dok je Kipiru beao, sustigao ga je i okrznuo hitac iz laserske puke. Ostavio je vrelu opekotinu na njegovom levom boku. Pakleno je bolelo. Samo mu je velika pokretljivost pomogla da pobegne i nae sklonite u kome je saekao da talas bola proe. Verovatno je mogao na vreme izbei pseudo-orku, ali vreme nije radilo za njega. K'ta-Don se sav posvetio obrednom lovu i nije razmiljao dalje od toga. Nije nameravao da se vrati u civilizaciju. Jedino je hteo da sprei Kipirua u podnoenju izvetaja i verovao je da e Ignacio Mec zatititi njegovo pravo na potomstvo, tamo na Zemlji. Kipiru je, naprotiv, imao svoju dunost, a 'Brazda' ga nee ekati ako mu se ukae prilika za poletanje. Pa ipak, pomisli je, da li se zaista trudim da pobegnem?

Namrtio se i odmahnuo glavom. Pre dva sata bio je gotovo siguran da se otresao K'ta-Dona. Umesto da to iskoristi i pobegne, okrenuo se nazad, pod izgovorom koga se vie nije seao, sve dok nije ponovo uhvatio zvuni miris udovita. I njegov neprijatelj ga je osetio. Zaas se ponovo prolomio lovaki krik i mutant je opet jurio za njim. Zato sam to uinio? Za trenutak mu je sinulo ... ideja, istina... ali Kipiru ju je potisnuo. K'ta-Don se pribliavao. Jedva je osetio naviranje adrenalina koji je nadvladao bolove od uboja i opekotina. Predvianja su nestala kao magla, pretvarajui se u apat i pucketanje od kojih su nastala. Div je jednim zamahom monih peraja uao u kanal ispod Kipirua. Beli prelivi na njegovom trbuhu blesnuli su u izmaglici dok se izdizao da uzme vazduh, a zatim je zaplivao kraj Kipiruovog udubljenja, aljui mlazeve sonara ispod sebe. Kipiru je saekao da din proe, a zatim se i sam podigao na povrinu. Tiho je udahnuo nekoliko puta i potonuo, ne pomakavi peraja. udovite je bilo deset metara od njega. Kipiru nije pustio ni glasa dok se K'taDon ponovo podizao da die. No, kad je Stenos poeo da silazi, Kipiru je upravio niz sonarnih coktaja tako da ponu da se odbijaju od dva metalna brda koja su oiviavala kanal. Polu-orka je brzo skrenuo i jurnuo levo od Kipirua, proavi tik ispod njega, u poteri za privienjem. Kipiru je zaronio kao podvodni projektil, nosom napred, prema svom neprijatelju. I pored Kipiruovih napora da ostane neprirodno tih, loveva ula bila su neverovatna. K'ta-Don je uo neto iza sebe i okrenuo se zapanjujuom brzinom da bi se uspravio u vodi, naavi se gotovo oi u oi sa Kipiruom. Ugao je odjednom bio potpuno nepogodan za udarac glavom ili repom. Laserska puka i ogromne vilice upravili su se prema njemu. Ustukniti i pobei znailo bi siguran pogodak laserom! Kipiruu je neto iznenada sinulo u seanju. Prisetio se instruktora taktike na akademiji i predavanja o preimustvima iznenaenja. "...to je jedinstveno oruje u arsenalu nas razumnih Zemljana, koje drugi ne mogu oponaati..." Kipiru je ubrzao i zaustavio se pred K'ta-Donom, trbuhom uz trbuh zapanjenog stvorenja. Nasmeio se. * Ko moe odbiti Ljubaznu molbu * Hajde da igramo! * Kipiruov oklop je zazujao i tri servo-ruke pruile su se da uhvate K'ta-Donove i da ih vrsto stegne. Zgranuti bivi podoficir vrisnuo je od besa i pokuao da dohvati Kipirua zubima, ali nije mogao dovoljno da mu prie. Poeo je da udara snanim perajima, ali Kipiruov rep pokretao se u savrenom ritmu sa protivnikom. Kipiru je osetio poetak erekcije i poeo da je podstie. U pubertetskim erotskim igrama izmeu mladih mujaka delfina obino je snaniji preuzimao muku ulogu. Priao je jo malo blie K'ta-Donu i izmamio mu uzvik obeshrabrenosti.

Div se izvio i stresao. Propinjao se i ritao, a onda je zaplivao nasumce, ispunjavajui vodu urlikom. Kipiru se vrsto drao, znajui kakav e biti sledei K'taDonov potez. Polu-orka je punom brzinom krenuo bokom prema strmom metalnom brdu. Kipiru je ostao miran sve dok K'ta-Don nije bio spreman da udari u obalu i prikljeti ga. Onda se izvio i prebacio teinu u stranu divljim okretom. K'ta-Don jeste bio din, ali ne i pravi orka. Kipiru je bio dovoljno teak da ih obojicu skrene tik pre sudara. K'ta-Donovo desno peraje udarilo je u zid otrog metalnog korala i iza njih su ostale crvene pruge krvi. K'ta-Don je nastavio da pliva, oamueno odmahujui glavom i ostavljajui crveni oblak za sobom. udovite kao da je za trenutak izgubilo zanimanje za sve osim za vazduh, dok se izdizao do povrine i dahtao. I meni e to ubrzo biti potrebno, shvatio je Kipiru, ali sad je as za napad! Pokuao je da se povue kako bi mogao da upotrebi laserski seka. Bio je uhvaen! Zarobljen meu razapinjaima K'ta-Donovog oklopa! Trzao se, ali nije mogao da se oslobodi. K'ta-Don ga je posmatrao. "Sssad je red na tebe, morsko prase", cerio se. "Zamalo si me udesio, ali sad samo treba da te drim pod vodom. Uskoro e da preklinje za vazduh!" Kipiru je poeleo da opsuje, ali morao je sauvati snagu. Borio se da natera K'taDona da se okrene na lea, pa da dohvati povrinu, jedva metar daleko, ali polu-orka je bio spreman i zaustavljao mu je svaki pokret. Misli, rekao je sebi. Moram misliti. Kad bih makar bolje poznavao Kinink! Kad bih makar... Plua su mu gorela. Gotovo da se oglasio pozivom u pomo na primalnom. Setio se poslednje prilike kada je koristio primalni i Toiovog glasa, pokroviteljski besnog, pa pokroviteljski umirujueg. Setio se svoje line odluke da e pre umreti nego to se ponovo spusti na nivo ivotinje. Pa naravno! Ja sam glupava, nedorasla ribetina! Kako se nisam setio! Prvo je poslao nervnu naredbu da odbaci balast svetiljke. Ionako je bila beskorisna. Onda je pokrenuo ruke oklopa. * Ko izabere Zaostajanje * Nije dostojan Svemirskog leta * Jednom kandom dohvatio je nervni prikljuak na K'ta-Donovoj glavi. Oi udovita su se rairile, ali pre nego to je stigao neto da uini, Kipiru je istrgao pojaiva, pazei da nanese to vie bola i tete. Dok je njegov neprijatelj vritao, iupao je kabel iz kuita, ostavljajui oklop potpuno onesposobljen. Ruke K'ta-Donovog oklopa, koje su pulsirale pod njegovima, ostale su nepokretne. Tiho zujanje laserske puke je zamuklo. K'ta-Don je zavijao i otimao se. Kipiru je udno udahnuo vazduh kad je mutant u svom propinjanju izbacio obojicu na povrinu jednim snanim skokom. Sruili su se nazad u vodu dok je Kipiru

prenosio svoj stisak na K'ta-Donov oklop. vrsto ga je drao dvema servo-rukama. "Buci-buci", zapevuio je dok se spremao da treom raspori neprijatelja. No, K'ta-Don je uspeo da ga grevitim izvijanjem strese sa sebe. Kipiru je poleteo kroz vazduh i sa pljuskom se spustio sa druge strane uskog, blatnjavog spruda. Dahtali su i gledali se preko pliaka. Onda je K'ta-Don kljocnuo vilicama i uputio se da nae put oko prepreke. Potera je ponovo poela. Sa nailaskom svitanja, borba je izgubila istananost. Vie nije bilo istananih varki ni sarkastinog zajedanja. K'ta-Don je gonio Kipirua strahovitom usredsreenou. udovite kao da nije znalo za umor. Gubitak krvi kao da je pothranjivao njegovu jarost. Kipiru je vrdao kroz uske kanale, neke duboke jedva trideset centimetara, pokuavajui da iscrpi ranjenog pseudo-orku pre nego to sam iznemogne. Nije vie ni pomiljao da pobegne. Ova bitka mogla se zavriti samo pobedom ili smru. No, izgledalo je da K'ta-Donova izdrljivost ne poznaje granice. Lovaki krik odjeknuo je kroz pliake. udovite je menjalo pravac nekoliko kanala dalje. "Pilot-te! Zat-to se bori? Zna da je lanac ishrane na mojoj ssstrani!" Kipiru je zatreptao. Kako je K'ta-Don mogao uvui religiju u sve ovo? Pre uzdizanja, zamisao o lancu ishrane kao mistinoj hijerarhiji bila je osnova morala delfina i kitova - svetovno tumaenje Kitovskog Sna. Kipiru je odgovorio, okreui se u vie pravaca. "K'ta-Done, ti si lud. To to je Mec dodao tvom zigotu nekoliko minigena orke, ne daje ti pravo da jede koga hoe!" U stara vremena, ljudi su se pitali zato delfini i mnogi kitovi nastavljaju da se prijateljski ponaaju prema oveku i posle masovnih pokolja koje su iskusili od njegove ruke. Odgovor su poeli da shvataju, pomalo, kad su prvi put pokuali da dre orke i delfine jedne pored drugih u okeanskim akvarijumima i otkrili, na svoje zaprepaenje, da delfini preskau ograde da bi bili sa kitovima ubicama... dok ovi ne ogladne. Na primalnom, delfin nije krivio pripadnika druge rase to ga ubija, samo ako je ta rasa imala vii poloaj u lancu ishrane. Delfini i kitovi stoleima su jednostavno smatrali da je ovek vrhovna karika i osuivali su samo najbezoseajnija ubilaka orgijanja. To je bilo pitanje asti usled koga su ljudi, kad su ga shvatali, uglavnom osetili jo vei stid zbog onog to su inili. Kipiru je skliznuo u otvoreni kanal da bi promenio poloaj, siguran da ga je K'taDon otkrio za vreme poslednje poruke. Ovo podruje bilo mu je nekako poznato. Kipiru nije bio siguran zato, ali bilo je neeg u ukusu vode, neeg nalik na davnu delfinsku smrt. * Jesti - biti jeden Gristi - biti grien * Odui se moru... Vreme je za jelo! *

Preblizu! K'ta-Donov glas bio je suvie jasan, ponavljajui religijski napev. Kipiru se uputio prema pukotini da bi se zaklonio, iznenada se zaustavivi kad je ukus smrti nadjaao sve ostalo. Polako je udahuo, zavirio i ustuknuo kad je video kostur upleten u korov. "Hist-t", uzdahnuo je. Ovaj delfin je nestao jo prvog dana, kad je talas nasukao Hikahi i kad se on onako blesavo poneo. Leinari su oistili telo. Uzrok smrti se nije video. Znam gde sam..., pomislio je Kipiru. U tom trenutku ponovo se razlegao lovaki krik. Blizu! Veoma blizu! Naglo se okrenuo i jurnuo nazad u kanal, spazio nagli pokret i bacio mu se s puta u poslednji as. udovini oblik sunuo je tik pored njega. Strujanje vode oko divovih peraja ga je zahvatilo i okrenulo. Kipiru se izvio i pourio dalje, iako ga je bok boleo kao da mu je slomljeno rebro. Oglasio se. * Za mnom - ti zaostali * Znam - vreme je za jelo * K'ta-Don je urliknuo u odgovor i bacio se za njim. Prednjaei za duinu tela, za dve, za pola duine, Kipiru je znao da ima samo sekunde pred sobom. Razjapljene ralje bile su tik iza njega. Blizu je, mislio je, mora biti blizu! Onda je ugledao drugu pukotinu i znao je. K'ta-Don je urliknuo kad je uvideo da je Kipiru priteran uz ostrvo. # Sporo, sporo Ili brzo, brzo # Vreme je za jelo! # "Vreme je", prodahtao je Kipiru i zaronio i tesan kanjon. Sa svih strana njihala se morska trava, zapliui se kao da je pokreu talasi. # Zamka! Zamka! Imam te... # K'ta-Don je iznenaeno zakretao. Kipiru se bacio prema povrini pukotine, borei se da stigne do gore pre nego to se raljike sklope oko njega. Isplivao je i grevito udahnuo, daui i drei se blizu zida. U blizini se voda uzburkala i zapenila. Kipiru je posmatrao i sluao sa strahopotovanjem kako se K'ta-Don bori sam, bez oklopa i ikakve pomoi, otkidajui vilicama debele raljike krvolone biljke, otimajui se dok je jedan po jedan izdanak padao preko njegovog velikog tela. I Kipiru je bio zauzet. Primorao je sebe da ostane miran i da koristi oklop. Snane kande njegovih servo-ruku presecale su raljike koje su se pruale prema njemu.

Deklamovao je tablicu mnoenja da bi nastavio da razmilja na anglikom i obraunavao se sa jednim po jednim izdankom. Borba polu-orke podizala je vodoskoke morske vode i otkinutog bilja. Povrina vode pretvorila se u zeleno-crvenu penu. Prkosni lovaki krik ispunjavao je peinu. No, minuti su prolazili. Izdanaka koji su se pruali da zarobe Kipirua bilo je sve manje i manje, a sve vie i vie ih je padalo na diva koji se borio. Ponovo se zauo lovaki krik - i dalje prkosan, ali sada i oajniki. Kipiru je gledao i sluao dok je bitka polako jenjavala. Ispunila ga je neobina tuga, kao da mu je bilo ao to se ovako zavrilo. * Rekao sam - vreme je za jelo * Tiho je zapevao umiruem biu ispod sebe. * Ali nisam rekao Ko e koga pojesti... * 75. HIKAHI Od sumraka je traila izbeglice, prvo polako i oprezno, a zatim sve oajnije. U jednom trenutku odbacila je opreznost i poela da emituje sonarni znak da bi znali kuda da se upute. Nita! Tu su negde bili delfini, ali uopte nisu obraali panju na nju! Tek kad je ula u lavirint mogla je dobro da uje zvuk. Tada je shvatila da je jedan od delfina potpuno poludeo i da su obojica zametnula obrednu bitku, iskljuujui ceo svemir dok se boj ne okona. Od svega to se moglo dogoditi ovo je najvie zgranulo Hikahi. Obredna bitka? Ovde? U kakvoj je to vezi sa utanjem 'Brazdaa'? Imala je neprijatno oseanje da e se ova bitka voditi do smrti. Podesila je sonar na automatsko emitovanje i pustila da skif sam vozi. Zadremala je, proputajui jednu, pa drugu poluloptu alfa stanja, dok je mali brod klizio kroz uske kanale, uvek upravljen ka severoistoku. Glasno zujanje trglo ju je iz sna. Skif se zaustavio. Instrumenti su pokazivali prisustvo delfina odmah iza otrog grebena metalne stene. Polako se kretao prema zapadu. Hikahi je ukljuila hidrofone. "Ko si da si", odjeknuo je njen glas kroz vodu, "odmah izlazi odatle!" Zauo se tih, nesiguran zvuk, malaksalo, zbunjeno zvidanje. "Ovuda, budalo! Prat-ti moj glas!" Neto je izilo iz irokog kanala izmeu ostrva. Ukljuila je reflektore na skifu. Sivi delfin zbunjeno je treptao u otrom svetlu. "Kipiru!" Pilotovo telo bilo je svo u modricama, na jednom boku imao je duboku opekotinu, ali ipak se nasmeio. * Ah, nena gospo doli ste ak dovde da me spasete... *

Osmeh mu je izbledeo kao zagaena vatra i prevrnuo je oima. Osnovni nagon okrenuo je napola onesveeno telo prema povrini, da pluta dok ona ne doe po njega. Osmi deo 'TROJANSKI MORSKI KONJ' "Ebonosni polumesec se uzdie Iz voda gde polusvetlo se zainje. Gde e se spustiti, u kojoj daljini, Delfini? Delfini?" Hami Meklaren 76. GALAKTINCI Bei ohoan je proklinjala tedljivost svojih pretpostavljenih. Da je sintijska Visoka Komanda poslala matini brod da posmatra bitku fanatika, ona bi se mogla pribliiti ratitu u amcu - suvie malom da bi bio otkriven. Ovako, bila je primorana da koristi zvezdani brod dovoljno velik da putuje preko prenosnih taaka i hiperprostora, suvie mali da se brani i suvie veliki da se provue izmeu zaraenih strana. Gotovo da je otvorila vatru na malenu kuglu koja se promolila iza asteroida to je zaklanjao njen brod. U poslednjem asu prepoznala je sondu kojom je upravljao vazun. Pritusnula je polugu za otvaranje ulaza, ali vazun nije priao nego je poslao mahnit niz zbijenih laserskih impulsa. Tvoj poloaj je otkriven, javljao je. Neprijateljski projektili se pribliavaju... Bei je izustila najgroznije kletve koje je znala. Uvek kada bi bila gotovo dovoljno blizu da poalje poruku Zemljanima kroz optu guvu, morala je da bei od nekog sluajnog, paranoinog ogranka bitke. Brzo doi na brod! Ukucala je naredbu za vazuna. Dosad je ve za nju poginulo previe malih, vernih tienika. Ne. Bei, Bei. Vazun dva e ti smetati... Bei je zagunala zbog ove neposlunosti. Tri vazuna koja su preostala na polici levo od nje zgurila su se i treptala, gledajuji je svojim krupnim oima. Izviaka kugla ubrzala je i nestala u noi. Bei je zatvorila ulaz i ukljuila motore. Paljivo je isplanirala putanju kroz nizove gromada praiskonskih stena, to dalje od opasnog podruja. Prekasno, pomislila je kad je videla indikator opasnosti. Projektili se prebrzo pribliavaju. Iznenadni blesak iza nje pokazao joj je sudbinu malog vazuna. Beina brkata gornja usna zgrila se dok je razmiljala o pogodnom nainu da se osveti fanaticima, ako ikad bude imala prilike. U tom trenutku pristigli su je projektili i postala je prezauzeta ak i za zlobna, prijatna razmiljanja. Raznela je dva projektila u prah svojim atomskim topom. Ostala dva uzvratila su vatru; njen tit jedva je uspeo da odbije zrake.

Ah, Zemljani, razmiljala je. Nikada neete ni saznati da sam bila ovde. Koliko vi znate, itav svemir vas je napustio. Ne dopustite da vas to zaustavi, samonikli. Borite se! Reite na svoje progonitelje! A kad vas sve oruje izda, grizite ih! Bei je unitila jo etiri projektila pre nego to je jedan uspeo da eksplodira u blizini i zavitla njen slomljeni, zapaljeni brod da se okree u pranjavoj galaktinskoj tami. 77. TOIO Kia je lila kao iz kabla, huei u noi. Sjajne, irokolisne biljke nesigurno su se njihale pod promenljivim udarima vetra koji kao da nije mogao da se odlui za pravac. Mokro lie se presijavalo kad bi dva Kitrupova oblinja meseca zakratko sinula kroz oblake. Na udaljenom junom kraju ostrva, grubo ispleten krov proputao je kiu u tankim mlazevima. Kapala je na oklop malog svemirskog broda. Voda je stvarala polukrune barice na blago zaobljenoj metalnoj povrini, a zatim se slivala potoiima. Lupkanje tekih kapi po krovu bilo je praeno ljapkanjem, dok su se mlazevi slivali u blato i bilje ispod valjkaste letelice. Voda je oticala niz zdepaste stazisne drae, stvarala krivudave tragove preko prednjih stakala, tamne i bistre pod povremenom meseinom. Mlazevi su prodirali kroz uske pukotine oko krmenih ustava, koristei ih da u pravoj liniji dospeju do blatnjavog tla. Zaulo se tiho, mehaniko itanje, jedva neto glasnije od kie. Pukotine oko ulaza ustave spojile su se u njima, kao da ele da uu u brod. Barice na tlu poele su da se spajaju u prljavo jezerce. Vrata su se jo malo otvorila, a onda se iznenada ispod njih izlio klokotavi potok. Pretvorio se u ikljavi vodopad koji se sruio u baru na zemlji. Onda je, isto tako iznenada, bujica presuila. Oklopljena vrata skliznula su u stranu sa tihim uzdahom. Kia je bacila pljusak iskoenih kapljica u otvor. Tamna, oklopljena prilika zaustavila se na pragu, ne obraajui panju na taj napad. Okrenula se da pogleda oko sebe, a onda je zakoraila napolje i pljusnula u baru. Vrata su se zatvorila uz zujanje i tiho kljocanje, Prilika se sagnula pod vetrom, traei stazu u mraku. Deni je naglo sela na zvuk tihog ljapkanja i stavila ruku na grudi. "Toio?" atorsko krilo bilo je povueno u stranu i ulaz je bio otvoren. Za trenutak se mogao nazreti taman oblik, a onda se zauo apat. "Da, ja sam." Deni je poela mirnije da die. "Bojala sam se da je neko drugi." "Koga si oekivala, Deni? arlija Darta? Da izie iz atora i napastvuje te? Ili, jo bolje, nekog od Kikvija?" Neno ju je zavitlao, ali nije mogao da sakrije napetost. Zbacio je kabanicu i kacigu i okaio ih pored ulaza. Ostavi samo u rublju, otpuzao je do svoje vree za spavanje i zavukao se u nju. "Gde si bio?" "Nigde. Spavaj dalje, Deni."

Kia je udarala po atoru neujednaenim ritmom. Deni je ostala da sedi i gleda ga pod slabim svetlom sa ulaza. Jedva da je videla ita osim njegovih beonjaa kako gledaju uvis. "Molim te, To, reci mi. Kad sam se probudila, a tebe nije bilo..." Glas joj je utihnuo kad se on okrenuo da joj uzvrati pogled. Promena koja se odigrala sa Toiom Ivaikom u poslednjih nedelju dana nikad nije bila izraenija nego sada, u ovom teskobnom izrazu lica i otrom pogledu. Na kraju je uzdahnuo. "U redu, Deni. Otiao sam do velikog amca. Prikrao sam se unutra i malo razgledao." Deni je ponovo poela ubrzano da die. Pokuala je da kae neto, zastala, pa ipak se odluila. "Zar to nije bilo opasno? Mislim da nema sumnje u to kako bi reagovao Takata-Dim! Naroito ako je zaista izdajnik." Toio je slegnuo ramenima. "Bilo je neto to sam morao da proverim." "Ali kako si uao i iziao, a da te nisu primetili?" Toio se podigao na lakat. Videla je kratak blesak beline kad se osmehnuo. "Kadet ponekad zna i ono o emu inenjeri i oficiri pojma nemaju, Deni. Naroito kad su posredi skrovita na brodu. Kada doe slobodno vreme, uvek se nae pilot ili porunik da smisli neko zaduenje za dokone... uvek jo malo astrogacije ili protokola za prouavanje, na primer. Aki i ja bismo se obino zavukli u veliki amac da hvatamo zjala. Izvetili smo se da otvorimo ustave, a da se kontrolno svetlo ne upali." Deni je odmahnula glavom. "Drago mi je to mi nisi rekao da ide. Umrla bih od brige." Toio se namrtio. Deni je opet poela da zvui kao njegova majka. I dalje nije bila presrena to mora da ode i ostavi ga ovde. Toio se nadao da nee iskoristiti priliku da ponovo pone razgovore o tome. Ona je legla i pogledala ga u oi, naslonjena na ruku. Za trenutak je razmiljala pre nego to je apnula. "ta si naao?" Toio je zatvorio oi. "I ti treba da zna. Hou da kae Dilijan u sluaju da ja ne stupim u kontakt sa njom ujutro. Video sam ta Takata-Dim namerava sa onim bombama koje je oduzeo od arlija... pretvara ih u gorivo za amac." Deni je zatreptala. "Ali... ali ta mi tu moemo?" "Ne znam! ak nisam ni siguran da treba neto uiniti. Na kraju krajeva, ionako bi za nekoliko nedelja njegovi akumulatori bili spremni za poletanje. Moda ovo i nije vano za Dilijan. S druge strane, moda je prokleto vano. I dalje nisam sasvim siguran. Moda u morati prilino drastino da postupim." Video je delimino demontirane bombe kroz debelo staklo na sigurnosnim vratima laboratorije za uzorke na amcu. Bilo je mnogo lake iskrasti se napolje nego pribliiti im se. "ta god da se desi", pokuao je da je umiri, "siguran sam da e sve dobro ispasti. Ti samo pazi da tvoje beleke ujutro dobro zapakuje. Podaci o Kikvima druga su po vanosti stvar do koje smo doli u ovoj blesavoj odiseji i moraju stii kui. Dobro?" "Svakako, To." Prebacio se na lea, zatvorio je oi i polako disao da bi izgledalo kao da spava. "Toio?" Mladi je uzdahnuo. "Molim, Deni..."

"Pa, re je o Sahotu. On ide samo da bi me otpratio. Inae bi se ti ovde suoio sa pobunom." "Znam. Hoe da ostane i slua one svoje podzemne 'glasove'." Toio je protrljao oi, pitajui se zato mu Deni ne da da zaspi. Ve je odsluao sva Sahotova navaljivanja. "Nemoj ga oterati tek tako, To. On kae da ih je i Kraidaiki uo i da je morao da prekine vezu kako bi spasao kapetana od transa sluanja, toliko su ga zaneli zvuci." "Kapetan je bogalj sa oteenim mozgom." Rei su bile pune gorine. "A Sahot je sebian, nestabilan..." "I ja sam tako mislila", prekinula ga je Deni. "Plaila sam ga se sve dok nisam otkrila da je zapravo sasvim mio i bezopasan. No, ak i ako bismo zakljuili da su obojica imala halucinacije, ostaje ono to sam otkrila u vezi sa metalnim brdima." "Mmmmmf", sanjivo je odgovorio Toio. "ta to? Jo pojedinosti o ivim metalnim brdima?" Deni se malo trgla od ovog blagog omalovaavanja. "Da, i o neobinoj eko-nii svrdlastog drvea. Toio, izvrila sam analizu depnim kompjuterom; postoji samo jedno mogue reenje! Okno svrdlastog drveta je deo ivotnog ciklusa jednog organizma, organizma koji deo svog ivotnog ciklusa provodi na povrini kao naizgled jednostavna koralna kolonija, a kasnije pada u okno pripremljeno za njega..." "Sve to paljivo prilagoavanje i energija troe se da bi sami sebi iskopali grob?" Prekinuo ju je Toio. "Ne! Ne grob! Kanal! Metalno brdo tek je poetak ivotnog ciklusa tog bia... larvalni oblik. Njegov pravi ivot poinje u dubini, ispod tankog planetnog omotaa, gde strujanje magme obezbeuje svu energiju koja moe biti potrebna metalo-organskom obliku ivota!" Toio se iskreno trudio da obrati panju, ali misli su mu lutale - mislio je na bombe, na izdajnike, na brigu za Akija, druga koji je nestao, i na oveka negde daleko na severu, koji je zasluivao da ga neko saeka ako... kada... se konano vrati na svoje ostrvsko odredite. "...jedino se ne uklapa to to ne vidim naina na koji se takav ivotni oblik mogao razviti! Nema tragova prelaznih oblika, nema pomena o prethodnicima u starim zapisima Biblioteke o Kitrupu... a to je svakako dovoljno neobian oblik ivotna da bi zasluilo makar da se pomene!" "Mmmm-hmmm." Deni je pogledala Toija. Prebacio je ruku preko oiju i disao polako kao da je zadremao. No, videla je sitnu venu na njegovoj ruci kako brzo pulsira, a druga pesnica grila mu se u pravilnim razmacima. Leala je i posmatrala ga u tami. Poelela je da ga protrese i natera ga da je saslua! Zato mu dosaujem ovim, iznenada se upitala. Naravno, to je vano, ali odve intelektualno, a Toio nosi na leima ceo ovaj deo sveta. Tako je mlad, a ipak izdrava optereenje jednog borca. A ta ja mislim o tome? Zgreni eludac davao je odgovor. Gnjavim ga jer elim malo panje. elim njegovu panju, ispravila se. Trapava kakva sam, pokuavam da mu dam priliku da... Suoila se sa sopstvenom glupou.

Ako ja, starija, mogu tako da pomeam signale, teko da mogu oekivati od njega da ih shvati, konano je zakljuila. Pruila je ruku. Zaustavila ju je tik iznad sjajne crne kose ije je mokro pramenje lealo preko njegovih slepoonica. Podrhtavajui, ponovo je prouila svoja oseanja i zakljuila da je zadrava samo strah od odbijanja. Kao sama od sebe, ruka joj se pomerila i dotakla meke maljice na Toiovom obrazu. Momak se trgao i okrenuo se prema njoj, irom, otvorenih oiju. "Toio," s mukom je rekla, "hladno mi je." 78. TOM ORLI Kad je nastupilo srazmerno zatije, Tom je pokuao da zapamti neto. Sledei put moram se setiti, rekao je sebi, da ne diram osinja gnezda. Drao je u ustima jedan kraj improvizovane cevi za disanje. Drugi kraj izlazio je na povrinu kroz maleni otvor u korovu. Na sreu, ovog puta nije morao da uvlai mnogo vazduha, jer je maska uvala kiseonik koji je ve imao. Osim toga, u ovom podruju bilo je vie rastvorenog kiseonika u vodi. Nad njim su zvidali bojni zraci i uo je tihe uzvike minijaturnog rata koji se napolju vodio. Voda se dvaput zatalasala od oblinjih eksplozija. Ovog puta bar ne moram da brinem hoe li me spriti njihovi promaaji, sokolio je sebe. Svi oni imaju samo runo oruje. Tom se nasmeio nad tom ironijom. Imali su samo runo oruje. Iz zasede je uspeo da pogodi dvojicu Tandua, pre nego to su stigli da aktiviraju svoje dezintegratore i uzvrate vatru. to je jo vanije, uspeo je da razdrai upavog Epiziarha pre nego to je naglavce skoio u otvor meu biljem. U poslednji as. Jedan zrak ostavio mu je opekotine drugog stepena na bosom tabanu. U poslednjem sekundu uspeo je da vidi Epiziarha kako besno urlie, dok mu se oko glave svetlucao oreol nestvarnosti kao plameni hologram. Tomu se inilo da je kroz zatalasani sjaj zaas ugledao zvezde. Tandui su mlatarali oko sebe, pokuavajui da se odre na iznenada nepostojanom nasipu. To im je verovatno pokvarilo uvenu preciznost u gaanju i ostavilo ga u ivotu. Kao to je i oekivao, e za osvetom povukla je Tandue prema zapadu. Povremeno je izranjao na povrinu da bi skretao njihovu panju na sebe uz pomo kratkih rafala iglica. Dok je plivao izmeu dva otvora slobodne vode, bitka kao da je uzela maha sama za sebe. uo je zvukove borbe i znao da su njegovi progonitelji doli u kontakt sa drugom grupom lutajuih Itija. Ostavio ih je i zaronio u potrazi za novim pakostima koje im moe prirediti. Buka borbe kao da se udaljavala od njega. Po onome to je video kad je provirio napolje pre moda jednog sata, ovaj okraj ukljuivao je est Gubrua i tri otrcana terenska vozila sa balonskim gumama, nepoznatog porekla. Tom nije bio siguran da li su automatizovana ili imaju posadu, ali izgledala su nesposobna da se prilagode varljivom terenu, bez obzira na svu vatrenu mo koju su posedovala. Jo malo je oslukivao, a onda je savio svoju cev i zavukao je za pojas. Tiho se podigao na povrinu malog jezera i rizikovao da izdigne oi do nivoa prepletenih izdanaka korova.

Tokom svojih gerilskih napada, polako se pomerao prema jajastoj olupini. Sad ju je ugledao na svega stotinak metar od sebe. Dve zadimljene olupine pokazale su mu sudbinu terenskih vozila. Dok ih je posmatrao, jedna po jedna su potonule. Dva Gubrua prekrivena blatom, oito poslednji iz svoje grupe, probijali su se s mukom kroz glib prema sruenom brodu. Perje im je bilo slepljeno za tanka, kljunasta tela. Izgledali su strano nesreno. Tom se izdigao i video odbleske daljih borbi na jugu. Pre tri sata, mali izviaki brod Soroa jurnuo je u bitku, bombardujui sve to je video, sve dok ga nije presreo deltoidni atmosferski bojni brod Tandua. Osuli su vatru jedan na drugog, uznemiravani i runom vatrom sa tla, sve dok se konano nisu sudarili i nestali u zajednikoj eksploziji, sruivi se u more kao jedna olupina. Otprilike sat kasnije, pria se ponovila. Ovog puta sukobili su se nezgrapni teglja Ftaka i ulubljeni kopljasti brod Brae Noi. Njihovi ostaci pridruili su se zadimljenim otpacima koji su se polako irili na sve strane. Nemam hrane, nemam sklonita, a jedina rasa fanatika koju zaista elim da vidim nije se pojavila u ovoj ulupanoj mrtvanici. Oseao je pritisak bombe sa porukom ispod pojasa. Opet je poeleo da zna treba li je koristiti ili ne. Dilijan se dosad sigurno zabrinula, pomislio je. Hvala Bogu, bar je ona bezbedna. A bitka i dalje traje. To znai da jo ima vremena. Da i dalje imamo prilike. Da. A delfini vole da idu u duge etnje du linije obale. No, dobro. Hajde da vidimo mogu li da napravim jo malo zbrke. 79. GALAKTINCI Soroanka, Krat, proklinjala je shematsku strategiju. Njeni tienici povukli su se iz predostronosti dok je iskaljivala srdbu, razdirui svoj vletorski leaj. etiri izgubljena broda! A Tandui su izgubili jedan! Poslednja bitka bila je prava propast! A za to vreme ogranak bitke na povrini planete gutao je njene pomone letelice, jednu po jednu! Izgledalo je kao da su maleni ostaci pobeenih flota, borci koji su se krili na mesecima ili planetoidima, zakljuili da se Zemljani kriju u blizini vulkana na umereno severnim irinama Kitrupa. Zato su to pomislili? Zato to se oito ne bi svi borili ni oko ega, zar ne? Okraj je zadobio sopstveni ritam. Ko bi pomislio da su pobeena saveznitva krila toliko vatrene moi za poslednji oajniki pokuaj da se dokopaju plena? Krat je jarosno zgrila kandu za parenje. Nije smela dopustiti mogunost da oni budu u pravu. ta ako je poziv za pomo zaista emitovan sa zemaljskog broda? To je bez sumnje bila neka zlobna varka ljudi, ali nije smela rizikovati priliku ako su izbeglice zaista bile tamo. "Jesu li se Tenanijci oglasili?" Obrecnula se. Pil iz komunikacionog odeljenja brzo se naklonio pre odgovora. "Nisu jo, Majko flote, iako su se odvojili od svojih saveznika Tandua. Oekujemo da nam se Buolt uskoro javi."

Krat je osorno klimnula glavom. "Javite mi istog asa!" Pil se urno saglasio i udaljio se. Krat je nastavila da razmatra mogunosti. Na kraju je odluila koji e oteeni i gotovo beskorisni brod odvojiti od skore bitke za jo jedan pohod na povrinu planete. Zakratko se poigrala pomilju da poalje tenanijski brod im bude sklopljeno saveznitvo sa njima protiv trenutno nadmonih Tandua, ali zakljuila je da to ne bi bilo mudro. Bolje je zadrati licemerne, podvaladijske Tenanijce tu, gde moe da motri na njih. Odredie za polazak jedan od svojih malih bogalja. Krat je zamislila sliku Zemljana - mekokoih, vretenastih, maljavih ljudi, olienja podlosti - i njihovih glupih, dreavih, bezrukih, delfinskih tienika. Kada konano postanu moji, pomislila je, naterau ih da poale sve nevolje koje su mi priredili. 80. DNEVNIK DILIJAN BASKIN Stigli smo. Poslednja etiri sata bila sam matrijarh u ludnici. Hvala nebesima to su tu Hanes, Tit, Sreni Ka i svi divni, sposobni delfini koji su nam tako dugo nedostajali. Dok nismo stigli, nisam ni shvatala koliko je najboljih lanova posade poslato da nam pripremi novi dom. Susret je bio pun ushienja. Delfini su jurcali unaokolo, udarajui jedan u drugog i proizvodei takvu buku da sam stalno morala da ponavljam samoj sebi kako Galaktinci ne mogu zaista da nas uju... Jedina senka koja je pala na nas bila je pomisao na odsutne lanove posade, est delfina, ukljuujui Hikahi, Akija i Kipirua. I Toma, naravno. Tek mnogo kasnije shvatili smo da nam nedostaje i Kipiru. Posle kratkog slavlja, prionuli smo na posao. Sreni Ka preuzeo je kormilo, gotovo isto onako smiren i siguran kao to bi bio Kipiru, i uveo 'Brazdaa' du niza sigurnosnih ograda u upljinu tenanijske olupine. Ogromne stege spustile su se i opasale brod, inei ga gotovo sastavnim delom spoljanjeg omotaa. Pristaje nam. Tehniari su odmah poeli da spajaju senzore i podeavaju otpore stazisnih polja. Otvorena su paljivo maskirana kuita za oruje, u sluaju da moramo da stupimo u borbu. Kakav poduhvat! Ne mogu da poverujem da e Galaktinci oekivati ita slino. Tomova mata je zaprepaujua. Kad bismo jo samo primili njegov signal... Zamolila sam Toija da poalje Deni i Sahota ovamo na saonicama. Ako krenu pravo ovamo najveom brzinom, trebae im manje od dana da stignu. Toliko e nam biti potrebno i da zavrimo sa podeavanjima na brodu. Zaista je ivotno vano da dobijemo Denine beleke i uzorke plazme. Ako se Hikahi javi, zamoliu je da se zaustavi na ostrvu i pokupi izaslanike Kikvija. Od podjednakog je znaaja da spasemo male vodozemce od sluenja nekoj ludakoj rasi galaktinskih pokrovitelja. Toio je reio da ostane, dri na oku Takata-Dima i Meca i doeka Toma, ako se pojavi. Mislim da je ovo poslednje dodao znajui da neu biti u stanju da odbijem... Naravno, znala sam da e se ponuditi. Raunala sam na to. Zbog toga se samo oseam jo gore, koristei ga da nadzire Takata-Dima. ak i ako me na bivi vicekapetan razoara i pone da se ponaa pristojno, ne znam kako e se Toio vratiti ovamo na vreme, naroito ako budemo morali hitno da poletimo.

Poinjem da shvatam ta znai 'patnja komandovanja'. Morala sam da izigravam zaprepaenje kad mi je Toio rekao za mini bombe koje je arli Dart ukrao iz oruarnice. Toio je ponudio da ih uzme od Takata-Dima, ali zabranila sam mu. Rekla sam da emo rizikovati. Nisam mu otkrila moje planove. Toio je pametan momak, ali ima suvie otvoreno lice. Mislim da je sve dobro usklaeno. Samo kad bih mogla biti sigurna. Prokleta Nis me opet zove. Ovaj put idem da vidim ta to hoe. Oh, Tome. Da si ti bio ovde, da li bi zaturio negde brodskog kapetana? Kako da oprostim sebi to sam pustila Kraidaikija da sam izie iz broda? Izgledao je tako dobro. ta je, za ime Beskrajona, polo naopako? 81. ARLS DART U rano jutro ve je bio pored komandne table na ivici vode, zadovoljno razgovarajui sa svojim novim robotom. Ovaj se nalazio ve kilometar duboko, ostavljajui za sobom sitne detektore u pukotini koja je ostala iza svrdlastog drveta. arls Dart je vedro mumlao. Za nekoliko sati spustie se koliko i onaj stari, gotovo beskorisni robot koga je napustio. A onda, posle jo nekoliko testova kojima e proveriti svoje teorije o lokalnim formacijama kore, poee da odgovara na velika pitanja - na primer, na ta to lii planeta Kitrup. Niko, niko ga sada ne moe zaustaviti! Setio se godina koje je proveo u Kaliforniji, ileu, Italiji, prouavajui zemljotrese kad bi se dogodili, saraujui sa mnogim velikim umovima u geofizikoj nauci. To je bilo uzbudljivo. Ipak, posle nekoliko godina poeo je da shvata kako neto nije u redu. Bio je prihvaen u svim velikim strunim udruenjima, njegovi radovi su doekivani i sa oduevljenjem i sa ogorenim protivljenjem - a obe reakcije je svaki pristojan naunik cenio mnogo vie od zevanja. Nisu mu nedostajale ni ponude za ugledne poslove. No, dolo je vreme kad je poeo da se pita kuda su se deli studenti. Zato ga studenti pred diplomom nisu traili za mentora? Video je svoje kolege opsednute revnosnim kandidatima za pomonike, pa ipak, uprkos svojoj listi objavljenih radova, iroko poznatim kontroverznim teorijama, kod njega su dolazili samo drugorazredni studenti kojima je bila potrebnija stipendija nego mentor. Nijedan od blistavih mladih studenata nije doao kod njega da mu on bude uitelj. Naravno bilo je nekoliko beznaajnih sluajeva kada je njegov temperament nadvladao, i jedan ili dva studenta su ga ogoreno napustila, ali to nije objanjavalo mrtvilo koje je vladalo na pedagokom podruju njegove karijere, zar ne? Poeo da pomilja kako mora postojati neki drugi uzrok. Neto... rasno. Dart se uvek drao podalje od opsesije uzdizanja koja je obuzimala mnoge impanze, od potpunog potovanja veine prema ljudima i od zlovoljnog zlopamenja slabe, ali glasne manjine. Pre nekoliko godina ipak je poeo malo da obraa panju. Uskoro je imao teoriju. Studenti su ga izbegavali jer je bio impanza! To ga je zaprepastilo. Tri cela meseca zanemario je sve ostalo da bi prouio problem. Proitao je protokole koji su odreivali pokroviteljstvo oveanstva nad njegovom rasom i razbesneo se zbog bezuslovnog autoriteta koji je oveanstvo zadralo

u odnosu na njegovu vrstu - sve dok nije proitao kako to izgleda irom Galaksije. Tada je shvatio da nikada pokrovitelji ne daju pravo glasa u najviim telima tienicima sa manje od etiri stotine godina staa. arls Dart je bio zbunjen, a onda je shvatio smisao rei 'daju'. itao je o vekovnim rasnim borbama oveanstva. Zar je zaista prolo manje od pola milenijuma otkako su ljudi izmiljali ogromne, glupe lai jedni o drugima samo zbog razlike u pigmentaciji i pobili milione zato to su verovali u to? Nauio je novu re, 'igosanost' i osetio se osramoen. Tada se prijavio za misiju u duboki svemir, odluan da se ne vraa bez dokaza svojih akademskih sposobnosti - i na ravnoj nozi sa bilo kojim ljudskim naunikom! Avaj, odreen je na 'Brazda', brod pun vritavih delfina i vode. Kao vrhunac svega, onaj uobraeni Ignacio Mec odmah je poeo da se ponaa prema njemu kao prema svojim napola zavrenim opitnim primercima! Nauio bi da ivi s tim. Navikao se na Meca. Sve bi podneo samo da nalazi sa Kitrupa budu objavljeni. Onda e svi ustajati kad arls Dart ue! Blistavi mladi studenti poee da dolaze. Svi e videti da bar on nije igosan! arlijevo duboko razmiljanje prekinuto je zvucima iz oblinje ume. Brzo je poloio pokrovnu plou preko kontrolnih dugmadi u donjem uglu komandne table. Nije hteo da rizikuje da iko sazna za tajni deo njegovog opita. Iz pravca sela pojavili su se Deni Sadmen i Toio Ivaika, tiho razgovarajui i nosei male zaveljaje. arli je odjednom bio veoma zauzet dajui podrobna uputstva robotu, ali je kriom bacao pogled na ljude, pitajui se da li su ita posumnjali. Ne. Bili su suvie zauzeti jedno drugim, dodirujui se, mazei se, apui. arli je u pola glasa frknuo na ljudsku zaokupljenost seksom, iz dana u dan; ali kad su pogledali prema njemu, nasmeio se i mahnuo im. Nita ne sumnjaju - estitao je samom sebi kad su mu mahnuli u odgovor i ponovo se vratili svom poslu. Kakva srea to su zaljubljeni. "I dalje hou da ostanem. ta ako se Dilijan prevarila? ta ako Takata-Dim ranije zavri preradu bombi?" Toio je slegnuo ramenima. "Jo imam neto to e mu trebati." Pogledao je nanie, u jezero gde su plivale saonice. Jedne su pripadale Tomu Orliju. "Tano!" oduevila se Deni. "Bie mu potreban radio, inae e ga Itiji razneti na komadie pre nego to stigne da pregovara. Ali ti e biti sam! Taj fin je opasan!" "To je samo jedan od mnogih razloga zato te aljem odavde." "Sad si zvuao kao pravi muki ovinista", pokuala je da ga poklopi Deni, ali nije uspela da unese otrinu u rei. "Ne", odmahnuo je Toio glavom, "zvuao sam kao vojni zapovednik ostrva. To je to. Hajde da utovarimo ove preostale uzorke. Ispratiu tebe i Sahota nekoliko kilometara pre nego to se oprostimo." Sagnuo se da uzme jedan od paketa, ali pre nego to ga je dodirnuo osetio je ruku na slabini. Snano ga je gurnula i izbacila ga iz ravnotee. "Deniiii!" Za trenutak ju je video kako se satanski smeje. U poslednjem trenutku uspeo je da je uhvati za ruku. Njen smeh se pretvorio u vrisak kad ju je povukao za sobom u vodu.

Isplivali su, prskajui sve oko sebe, izmeu saonica. Deni je likujui uzviknula kad je uspela da mu obema rukama gurne glavu pod vodu, a onda je napola iskoila napolje kad ju je neto pomazilo otpozadi. "Toio!" rekla je s prebacivanjem. "Nisam bio ja", hvatao je Toio dah, uzmiui van njenog dohvata. "To mora da je bio tvoj drugi ljubavnik." "Moj... o, ne! Sahote!" Deni se brzo okrenula, traei pogledom, i ciknula kad ju je neto opet dodirnulo s lea. "Da li vi mudoglavi muki ikad mislite na neto drugo?" arenosiva delfinska glava provirila je na povrinu nedaleko od nje. Aparat za disanje prekrivao mu je usta, ali je samo neznatno izmenio kretavi smeh. * Pre nego to ljudi Izmislie amce * Mi smo izumeli * Hajde da probamo * Makar i nakratko Menage a trois... * Namignuo je i Toio je morao da se nasmeje kad je Deni pocrvenela. To ju je nateralo da pone da ga prska sve dok nije doplivao do nje i pritisnuo joj ruke uz jedne od saonica. Poljubio ju je da bi prekinuo bujicu pogrda. Usne su joj nosile beznadeni ukus Kitrupa dok mu je uzvraala poljupce. Sahot je plivao pored njih i blago im grickao noge neravnim, otrim zubima. "Zna da ne bi trebalo da se izlaemo ovim materijalima bez preke potrebe", rekao je Toio, grlei je. "Nisi smela to da uradi". Deni je odmahnula glavom i naslonila mu lice na rame da bi se sakrila. "Koga mi to zavaravamo, To?" promrmljala je. "Zato se brinemo oko polaganog trovanja metalima? Biemo mrtvi mnogo pre nego to desni ponu da nam plave." "O, Deni, to su gluposti..." Pokuao je da nae rei utehe, ali zakljuio je da samo moe da je grli dok se delfin motao oko njih. Oglasio se komunikator. Sahot je otiao da aktivira spravu na Orlijevim saonicama, jo povezanu monofilamentom sa starim poloajem 'Brazdaa'. Sasluao je brz niz jednostavnih coktaja i brzo zazvidao u odgovor. Izdigao se visoko nad vodom i odbacio aparat za disanje.. "Toio, za tebe je!" Toio nije ni zapitao da li je vano. Preko te linije moralo je biti. Neno se odvojio od Deni. "Zavri pakovanje. Odmah u se vratiti da pomognem." Klimnula je glavom, briui oi. "Ostani malo sa njom, Sahote, hoe?" zamolio je kad je doplivao do saonica. Stenos je odmahnuo glavom. "Rado bih to uinio, Toio. Ionako je moj red da zab-bavljam damu. Ne nesssreu, potreban sam ti kao prevodilac." Toio ga je zbunjeno pogledao. "To je kapetan", objasnio je Sahot. "Kraidaiki hoe da razgovara sssa obojicom. Posle hoe da mu pomognemo da ssstupi u kontakt sa tehno-stanovnicima ovog sveta."

"Kraidaiki? Zove ovamo? Ali Dilijan je rekla da je nestao!" Toio se sve vie mrtio sa svakom novom izgovorenom rei. "Tehno... hoe da govori sa Kikvima?" Sahot se iscerio. "Ne. Oni ne dolaze u obzir, neussstraivi vojni voo. Na kapetan hoe da govori sa mojim 'glasovima'. Hoe da govori sa onima koji borave u dubini." 82. TOM ORLI Brat Dvanaest Senki tiho je zazvidao. Njegovo zadovoljstvo irilo se kroz vode oko njega, ispod sloja korova. Isplivao je iz zasede dok su se ispod i iza njega uli zvuci otimanja umirue rtve. Tama u vodi nije mu smetala. Odsustvo svetlosti nikad nije inio nesrenim Brau Noi. "Brate Mrane Magle", zaitao je, "da li se veseli koliko i ja?" Odnekud sleva, izmeu morskih biljaka, stigao je veseo odgovor. "Veselim se, Stariji Brate. Ova grupa ratnika Paha nikad vie nee kleati pred enkama Soroa. Hvala drevnim boanstvima rata." "Zahvaliemo im lino", odgovorio je Brat Dvanaest Senki, "kada saznamo poloaj njihove flote od polurazumnih Zemljana. Zasad, zahvalimo naim davno izumrlim pokroviteljima, Nonim Lovcima, koji su nas nainili ovako stranim borcima." "Zahvaljujem njihovim senima, Stariji Brate." Zaplivali su dalje, razdvojeni za tri duine tela kako je zahtevala doktrina podvodnih okraja. To je bilo nezgodno sa svim onim biljem unaokolo i voda je neobino odjekivala, ali doktrina je doktrina, neosporna kao i nagon. Stariji Brat je sluao sve dok nisu nestali i poslednji zvuci otimanja Pahe koji se davio. Sad su on i njegov drug mogli da zaplivaju prema jednoj od plutajuih olupina, gde ih je sigurno ekalo jo rtava. Bilo je jednostavno kao branje voa. ak i moni ratnici Tandui bili su ogranieni na blesavo koprcanje po opasnom korovu, ali ne i Braa Noi! Prilagodljivi, promenljivi, oni su plivali ispod, stvarajui pusto gde god se mogla stvoriti. krni prorezi su mu pulsirali, uvlaei vodu metalnog ukusa. Brat Dvanaest Senki otkrio je trag neto vieg sadraja kiseonika i blago zaokrenuo da bi se naao na njemu. Dranje doktrine je, naravno, bilo vano, ali ovde, pod vodom, ko bi im mogao nakoditi? Iznenada je sleva zauo komeanje i udarce, kratak uzvik, a zatim je nastupila tiina. "Mlai Brate, ta se to desilo?" povikao je u pravcu u kome bi trebalo da bude njegov preiveli sadrug. No, govor se pod vodom loe pronosio. ekao je dok mu je nespokojstvo raslo. "Brate Mrane Magle!" Zaronio je kroz masu viseih izdanaka, drei strelaste pitolje u svakoj od etiri ruke za rad. ta bi ovde moglo da savlada tako stranog ratnika kao to je njegov mlai brat? Svakako nijedan od pokrovitelja ili tienika koje je poznavao nije bio u stanju da uini tako neto. Robot bi aktivirao detektore metala. Iznenada mu je sinulo da bi polurazumni 'delfini' koje su traili mogli biti opasni u vodi.

Ne, ne. Delfini diu pluima. I veliki su. Pretraio je prostor oko sebe i nije uo nikakve odjeke. Najstariji Brat - koji je komandovao ostacima njihove flotile iz peine na mesecu - zakljuio je da u Severnom moru nema Zemljana, ali poslao je mali brod da osmatra i ulee u arke. Dva brata u vodi jedini su preiveli. Sve to su dosad videli potvrivalo je da lovina nije ovde. Brat Dvanaest Senki brzo je obiao malu povrinu otvorene vode. Je li njegov mlai brat zalutao na otvoreno, pa ga je razneo neko odozgo? Zaplivao je prema tihom zvuku, sa spremnim orujem. U tami je osetio krupno telo pred sobom. Zacvrkutao je i usredsredio se na sloene odjeke. Zvuci koji su se vratili pokazivali su samo jedno veliko bie u blizini, mirno i tiho. Doplivao je do njega, zagrlio ga i poeo da oplakuje. Voda je strujala kroz njegove krne proreze dok je zapevao. "Ja u te osvetiti, Brate! "Ja u ubiti sve to misli u ovom moru! "Ja u prekriti tamom sve koji se nadaju! "Ja u..." Zauo se glasan pljusak. Tiho je jeknuo kad je neto teko palo sa povrine na njega i obavilo ga dugakim rukama i nogama. Dok se otimao, Brat Dvanaest Senki preneraeno je shvatio da je njegov neprijatelj ovek! Polurazumni, mekokoi, samonikli ovek! "Pre nego to uini sve to to si rekao, uinie jo neto", zakripao je glas na Galaktinskom Desetom, tik iznad njegovog slunog organa. Brat je zacvileo. Neto trano otro probilo mu je vrat blizu lenog nervnog stabla. uo je svog neprijatelja kako gotovo saaljivo govori. "Prvo e umreti." 83. DILIJAN "Sve to ti mogu rei, Dilijan Baskin, jeste da je on znao kako da me nae. Doao je ovamo na 'hodau' i govorio je sa mnom iz hodnika." "Kraidaiki je bio ovde? Tom i ja smo pretpostavljali da zna za na privatni kompjuter, ali poloaj je morao biti nemogu..." "Ja nisam bila odve iznenaena, doktore Baskin", prekinula ju je Nis maina, prikrivajui neutivost umirujuim apstraktnim slikama. "Kapetan dobro poznaje svoj brod. Oekivala sam da e otkriti moj poloaj." Dilijan je sela pored vrata i odmahnula glavom. "Trebalo je da doem im si se prvi put javila. Mogla sam ga spreiti da ode." "Nije to tvoja krivica", odgovorila je naprava sa neobinom dobrodunou. "Mogla sam biti upornija da sam mislila da je situacija vana." "O, naravno", sarkastino je odvratila Dilijan. "Nije vano kada dragoceni oficir flote podlegne pritisku atavizma i hitro se izgubi u smrtonosnoj tuinskoj divljini!"

Slika je poigravala. "Grei. Kapetan Kraidaiki nije rtva izofreninog zaostajanja." "Otkud zna?" ljutito je upitala Dilijan. "Vie od treine posade ovog broda ispoljilo je iste simptome posle zasede kod Morgrana, ukljuujui i gotovo sve pojedince sa genima Stenosa. Otkuda zna da se to nije desilo i Kraidaikiju posle svega to je propatio? Kako moe upranjavati Kinink ako nije u stanju ni da govori!" Nis je odgovorila smireno. "Doao je ovamo u potrazi za odreenom informacijom. Znao je da imam pristup ne samo do 'Brazdaevog' mikroogranka Biblioteke, nego i do onog sloenijeg, uzetog sa tenenijske olupine. Nije mogao da mi kae ta hoe da zna, ali nali smo naina da savladamo govorna ogranienja." "Kako?" Dilijan je bila zainteresovana uprkos ljutnji i oseanju krivice. "Pomou piktograma, vizuelnih i zvunih slika koje sam mu pokazivala u nizu da izabere izmeu njih. Odgovarao je sa da i ne da bi mi rekao da li su - kako biste vi ljudi rekli - hladne ili vrue. Uskoro je on vodio mene, pravei asocijacije koje jo nisam ni poela da razmatram." "Kao, na primer?" Svetlosne estice su zablistale. "Kao, na primer, to to se mnoge tajne ovog jedinstvenog sveta uklapaju meusobno: neobino dugo vreme naputenosti planete posle degeneracije njegovih poslednjih stanara koji su ovde smeteni da izumru, neobina ekoloka nia takozvanih metalnih brda i svrdlastog drvea, Sahotovi udni 'glasovi iz dubine'..." "Delfini kao to je Sahot uvek uju 'glasove'",uzdahnula je Dilijan. "Nemoj zaboraviti da je i on jedan od opitnih Stenosa. Sigurna sam da su neki od njih uli u posadu bez uobiajenih testova postojanosti pod stresom." Posle kratke pauze, maina je mirno progovorila. "Ima dokaza, doktore Baskin. Doktor Ignacio Mec oito je predstavnik nestrpljive struje u Sreditu za uzdizanje..." Dilijan je poskoila. "Uzdizanje! Prokletstvo! Znam ta je Mec uinio! Misli da sam slepa? Izgubila sam nekoliko dragih prijatelja i nezamenljivih kolega zbog njegovog ludakog plana. Dobro, testirao je svoje miljenike na najstroi mogui nain i neki modeli su pod pritiskom otkazali! Ali to je sad gotovo! Kakve veze ima uzdizanje sa glasovima iz dubine, sa metalnim brdima, istorijom Kitrupa ili naim prijateljskim leom Herbijem, to se toga tie? Kakve veze ita od toga ima sa spasavanjem onih koji su rasuti po planeti i sa bekstvom odavde?" Srce joj je snano udaralo i otkrila je da je stegla pesnice. "Doktore Baskin", umiljato je odgovorila Nis, "upravo to sam pitala vaeg kapetana Kraidaikija. Kad mi je pomogao da sklopim delie mozaika, i ja sam shvatila da uzdizanje nije beznaajno. Ovde na Kitrupu predstavljalo je sve to je dobro i loe u tom milijardama godina starom sistemu. Gotovo kao da je sama osnova drutvenog sistema Galaktinaca stavljena na probu." Dilijan je piljila u apstraktne slike. "Kakva ironija", nastavio je bestelesni glas, "da ste se sa time suoili ba vi, ljudi, prva razumna rasa koja posle mnogo eona tvrdi da je 'evoluirala' do inteligencije... Vae otkrie u takozvanom Grozdastom pliaku moe dovesti do rata koji bi ispunio svih Pet Galaksija, ili izbledeti kao tolike druge varljive krize. No, ono to je

uinjeno ovde, na Kitrupu, ui e u legendu. Svi elementi su tu... a legende utiu na dogaaje i dugo poto su ratovi zaboravljeni. Dilijan je za trenutak ukoeno zurila u hologram, a onda je odmahnula glavom. "Hoe li mi, molim te, ve jednom rei ta je posredi?" 84. HIKAHI I KIPIRU "Moramo p-pouriti!" zahtevao je pilot. Kipiru je leao privren za prenosni autodok. Iz mree koja ga je drala tik ispod vodene povrine izlazili su kateteri i cevice. Zvuk motora sa skifa ispunjavao je malu prostoriju. "A ti ssse mora opustiti", smirivala ga je Hikahi. "Ukljuen je autopilot. Idemo najbre to se moe pod vodom. Uskoro bi trebalo da sssmo tamo." Hikahi je jo bila pomalo oamuena vestima o Kraidaikiju i potresena TakataDimovom izdajom. No, i pored toga nije dopustila sebi da prihvati Kipiruovu besomunu urbu. Njega je oito vodila odanost Dilijan Baskin i eleo je da se vrati i pomogne joj jo istog asa, ako je mogue. Hikahi je posmatrala stvari iz drugog ugla. Znala je da je Dilijan verovatno ve sve sredila i da kontrolie brod. U poreenju sa nevoljama koje je zamiljala proteklih dana, vesti su je gotovo obodrile. Kraidaikijeva povreda nije mogla umanjiti njeno olakanje to je 'Brazda' ostao nedirnut. Oklop joj je zazujao. Jednom servo-rukom dotakla je kontrolu da bi dala Kipiruu blago uspavljujue sredstvo. "Volela bih da zassspi", rekla mu je. "Mora obnoviti snagu. Smatraj to nareenjem, ako sam, kao to kae, sad ja vrilac dunosssti kapetana." Kipiruove oi poele su da se sklapaju. "Izvinjavam ssse... izgleda da nisam nita loginiji od Mokija. Ssstalno uleem u nevolje..." Rei su postajale sve nerazgovetnije kako je lek poinjao da deluje. Hikahi je doplivala tik ispod sanjivog pilota i zazvidala tihu, kratku uspavanku. * Sanjaj, branioe One koji te vole I cene tvoju hrabrost - * 85. DILIJAN "Kae da su ti... Karranci%... bili poslednji razumnjaci sa dozvolom na planeti Kitrupu, i to pre sto miliona godina?" "Tano", odgovorila je Nis maina. "Njihovi pokrovitelji bezono su ih zloupotrebili i mutirali ih daleko vie nego to je dozvoljeno galaktinskim zakonima. Sudei prema Biblioteci sa tenanijskog broda, to je u svoje vreme izvazvalo prilian skandal. Kao nadoknadu, celom narodu Karrank% ukinuto je tienitvo i dat im je svet koji je odgovarao njihovim potrebama, sa malim mogunostima razvoja prerazumnosti. Zato su vodeni svetovi pogodni za povlaenje. Na ovakvim planetama razvilo se vrlo malo razumnjaka. Kikvi su, izgleda, izuzetak." Dilijan je hodala po zakrivljenoj tavanici naopake sobe. Povremeno udaranje, koje su prenosili metalni zidovi, govorilo joj je da traju zavrni radovi na uvrivanju 'Brazdaa' u 'Trojanskog morskog konja'. "Ne misli, valjda, da Kikvi nemaju veze sa tim prastarim..."

"Ba tako. Oni su istinsko otkrie i glavni razlog zbog koga se morate potruditi da pobegnete iz zamke i vratite se na Zemlju sa onim to ste nauili." Dilijan se ironino nasmeila. "Hvala. Potrudiemo se. Dakle, ti Karranci%", dala je sve od sebe sa dvostrukom glotalnom takom, "ta im se desilo poto su reili da se sakriju na Kitrupu i poto se nikad vie nisu pridruili galaktinskoj zajednici?" Nis je poela da objanjava. "U pre-razumnom obliku, oni su bili bia nalik na krtice na svetu bogatom metalima kao to je i ovaj. Metabolizam im je bio zasnovan na ugljeniku i kiseoniku, kao i va, ali bili su sjajni kopai." "Pusti me da nastavim. Odgajeni su kao rudari, da izdvajaju metale na svetovima gde ih je bilo malo. Bilo je jeftinije prevesti i odgajiti Karranke% nego prevoziti velike koliine metala kroz meuzvezdane prostore." "Odlino, doktore Baskin. Pokrovitelji su Karranke% zaista pretvorili u rudare i promenili im metabolizam tako da energiju dobijaju pravo iz radioaktivnih materija. Pokroviteljima se inilo da je to vrlo zgodno poboljanje." Dilijan je zazvidala. "Tako drastina promena strukture nije mogla biti naroito uspena! Tako mi Beskrajona, mora da su se napatili!" "To je bilo izopaeno", sloila se Nis. "Kada je otkriveno, Karranke% su oslobodili i ponudili im obeteenje. No, posle nekoliko milenijuma pokuaja da se prilagode standardnom meuzvezdanom ivotu, oni su izabrali da se povuku na Kitrup. Planeta im je dodeljena sve dok njihova rasa bude trajala. Niko nije oekivao da e dugo iveti. No, umesto da izumru, oni su, izgleda, nastavili da preinauju sami sebe, na svoj nain. Ispada da su stvorili ivotni oblik koji je jedinstven u poznatom svemiru." Dilijan je poela da povezuje delie ranijeg razgovora i dola do zakljuka. Oi su joj se rairile. "Ne misli valjda da su metalna brda..." "...larve inteligentnog oblika ivota, koje borave na povrini planete. Da. Mogla sam to naslutiti iz poslednjih podataka koje je poslala Deni Sadmen, ali Kraidaiki je izveo taj zakljuak pre nego to se ona javila. Zato je doao kod mene, da mu potvrdim pretpostavke." "Sahotovi glasovi", apnula je Dilijan. "To su oni? Karranci%?" "Prihvatljiv ogledni zakljuak", sloila se Nis. "To bi bilo otkrie stolea da nije ostalih stvari koje je pronaao ovaj pohod. Mislim da u engleskom postoji izraz - 'nevolja nikad ne dolazi sama' - koji je starinski, ali prikladan." Dilijan nije sluala. "Bombe!" Udarila se po elu. "Molim?" "Pustila sam arlija Darta da ukrade nekoliko bombi slabog domete iz oruarnice. Znala sam da e ih Takata-Dim oduzeti i poeti da ih pretvara u gorivo. To je bio deo plana koji sam smislila, ali..." "Podrazumevala si da e Takata-Dim uzeti sve bombe?" "Da! Mislila sam da ga pozovem i obavestim ako ih ne bude otkrio, ali bio je revnostan i odmah ih naao. Morala sam da malo slaem Toija, ali tu nije bilo pomoi." "Ako je sve ilo po planu, ne vidim u emu je problem." "Problem je to Takata-Dim moda nije naao sve bombe! Nije mi ni palo na pamet da bi arli mogao nakoditi ivim razumnjacima ako mu ostane jedna! Ali sad...moram se odmah javiti Toiju!"

"Moe li da saeka jo koji minut? Takata-Dim je verovatno temeljito obavio posao, a ja bih htela da razgovaramo o jo neemu." "Ne! Ne razume! Toio treba da pokvari svoj komunikator! To je deo mog plana! Ako postoji i najmanja verovatnoa da je arli sauvao jednu bombu, moram to odmah otkriti!" Holo-slika se uzburkala. "Odmah u uspostaviti vezu", objavila je Nis. "Trebae mi nekoliko trenutaka da se provuem kroz 'Brazdaev' komunikacioni sistem, a da me ne otkriju. Saekaj." Dilijan je stala da parta po zakrivljenom podu, nadajui se da e stii na vreme. 86. TOIO Toio je zavrio premetanje ica, vratio poklopac na predajnik saonica Toma Orlija i prekrio ga slojem blata da bi izgledalo kao da odavno nije otvaran. Otkaio je monofilamentni kabel, privrstio za njega malu crvenu plutau i pustio da gotovo nevidljivo vlakno potone u dubinu. Sad vie nije bio u vezi sa 'Brazdaem'. Oseao se usamljeniji nego ikada usamljeniji nego to je bio kada su Deni i Sahot rano jutros poli na put. Nadao se da e Takata-Dim potovati nareenja i saekati do 'Brazdaevog' polaska. Tada bi Dilijan javila da su krenuli i upozorila ga na prepravke izvrene na velikom amcu i ovom odailjau. Ali ta ako je Takata-Dim zaista izdajnik? ta ako poleti ranije? arls Dart e verovatno biti sa njime, kao i Ignacio Mec, tri Stenosa i moda tri ili etiri Kikvija. Toio nije eleo da iko od njih nastrada. To e biti muna odluka. Podigao je pogled i video arlsa Darta kako sreno mrmlja sam za sebe, igrajui se svojim novim robotom. Toio je odmahnuo glavom. Bilo mu je drago da je bar impanza zadovoljan. Skliznuo je u vodu i otplivao do svojih saonica. Mali radio sa njih bio je potopljen jo pre jednog sata. Prevezao se i ukljuio motore. Trebalo je da napravi jo jedan spoj ispod ostrva. Stari robot, oteena sonda koju je arls Dart zanemario kad je ve dospela gotovo do dna pukotine ispod svrdlastog drveta, imao je jo jednog korisnika. Kraidaiki, koji je ostao u blizini starog 'Brazdaevog' poloaja, i dalje je eleo da razgovara sa Sahotovim 'glasovima', Toio je znao da kapetanu duguje toliko, ak i ako se oseao kao da mu pomae u samoobmani. Dok su saonice zaranjale, Toio je razmiljao o preostalom poslu... o onom to jo mora uiniti pre odlaska. Kad bi me samo Tom Orli ekao kad budem isplivao, vatreno je poeleo. To bi sve reilo. Kad bi Orli zavrio svoj posao na severu i doao dok sam ja ovde dole! Toio se ironino nasmeio. Zaista, Sudbo, kad smo ve kod toga, zato nam ne poalje i ogromnu flotu dobrih momaka da rasteraju nevaljalce sa neba? Sputao se kroz usku pukotinu, u tamu. 87. DILIJAN "Prokletstvo! Do sto avola! Toio je ve prekinuo vezu!" "Nemoj se preterano uzbuivati", umirivala ju je Nis. "Sasvim je verovatno da je Takata-Dim zaplenio sve bombe. Zar nije kadet Ivaika javio da ih je video nekoliko razmontiranih, kao to si oekivala?"

"Da, i ja sam mu rekla da se ne brine. Nije mi palo na pamet da zatraim da ih prebroji! Bila sam zauzeta sitnicama oko pomeranja broda i nisam mislila da bi arli mogao naneti neku tetu ako je nekako i uspeo da zadri jednu!" "Naravno, sada smo bolje obaveteni." Dilijan je podigla pogled, pitajui se da li je timbrimska naprava taktina ili prikriveno sarkastina. "Pa", rekla je, "ta je tu je. ta god se desilo, nas ne moe pogoditi. Samo se nadam da neemo spisku svojih prestupa na ovom putovanju dodati i zloin protiv razumne rase." Uzdahnula je. "Hoe li mi i dalje tvrditi kako e sve ovo postati nekakva legenda?" 88. TOIO Spoj je bio gotov. Sad Kraidaiki moe sluati podzemne glasove dogod mu to srce eli. Toio je pustio da monofilament padne u blato. Odbacio je balast i saonice su poele zavojito da se podiu. Kad je izbio na povrinu, Toio je odmah znao da se neto izmenilo. Druge saonice, one koje su pripadale Tomu Orliju, bile su izvuene uz strmi nasip i leale su na travi sa june strane jezerceta. Iz otvorene kontrolne ploe visile su ice. Na ivici vode uao je arls Dart. impanza se nagnuo prema njemu sa prstom na usnama. Toio je iskljuio motore i oslobodio se pojasa. Seo je i pogledao na istinu, ali video je samo uznjihano granje. arli je progovorio grlenim apatom. "Mislim da Takata-Dim i Mec planiraju da uskoro polete, Toio, sa mnom ili bez mene." Dart je delovao zbunjeno, kao da ga je zgranula glupost te pomisli. Toio je kontrolisao izraz lica. "Po emu ste to zakljuili, doktore Dart?" "im si ti zaronio, dva Takata-Dimova Stenosa dola su i uzela radio sa onih saonica. Dok si jo bio dole, isprobavali su i motore. Zvuali su dosta ratimano, ali sad ih sreuju. Mislim da im vie i nije vano hoe li ih prijaviti." Toio je uo priguenu grmljavinu na jugu - duboko tutnjanje koje se neujednaeno uspinjalo i padalo. Pogled mu je privukao pokret na severnoj stazi. Video je Ignacija Meca kako uri niz umsku stazu prema jugu, nosei zaveljaje zapisa. Iza njega su marirala etiri odluna Kikvija, dobrovoljca. Njihovi vazduni mehurovi bili su ponosno napeti, ali oito im se nije dopadalo to se pribliavaju prodornoj buci motora. Pred sobom su nosili grubo umotane boe. Iz grmlja je nekoliko desetina krupnih oiju nervozno posmatralo povorku. Toio je oslukivao zvuk motora i pitao se koliko je jo vremena ostalo. TakataDim je zavrio recikliranje bombi ranije nego to su oekivali. Moda su potcenili delfinskog porunika. Koliko e mu jo vremena trebati da dovede amac u vozno stanje? Treba li da nekako odloim njihovo poletanje? Ako ostanem jo malo, verovatno neu stii do 'Brazdaa' na vreme. "A vi, doktore Dart? Jeste li spremni da zavrite posao i ukrcate se im vas Takata-Dim pozove?"

Dart je pogledao svoju komandnu tablu i odmahnuo glavom. "Potrebno mi je oko est sati", zagunao je. "Moda moemo da naemo zajedniki jezik, odlaui poletanje tog amca. Ima li neku ideju?" Toio se zamislio. Pa, to je to, zar ne? trenutak odluke. Ako ti se ide, poi smesta. Duboko je uzdahnuo. Pa, dobro. "Ako smislim nain da ih malo zadrim, doktore Dart, hoete li mi pomoi? Moda e biti malo opasno." Dart je slegnuo ramenima. "Ionako sada samo ekam da se moj robot dovoljno spusti da bi postavio...pa, jedan instrument. Do tada sam slobodan. ta treba da uradim?" Toio je otkaio dovod energije za monofilament sa svojih saonica i odsekao slobodan kraj. "Pa, za peetak e nam biti potreban neko da se popne na drvee." arli je iskrivio lice. "Stereotip", promrljao je za sebe. "Opet sam uhvaen u stereotip." 89. DILIJAN Polako je odmahivala glavom. Moda zbog umora, mogla je da razume samo deo objanjenja Nis maine. Svaki put kad bi pokuala da je navede da pojednostavi neke istanane pojedinosti galatinske tradicije, naprava je uporno iznosila primere koji su samo uslonjavali stvar. Oseala se kao Kromanjonac koji pokuava da razume spletke na dvoru Luja XIV. Nis je, izgleda, tvrdila da e 'Brazdaeva' otkria imati posledice koje e daleko prevazii trenutnu krizu oko Naputene flote. No, pojedinosti su joj izmicale. "Doktore Baskin", pokuala je ponovo maina, "svaka epoha ima svoju prekretnicu. Nekad se to deava na bojnom polju. Ponekad zadobije oblik tehnolokog napretka. Ponekad je kljuna pojava filozofske prirode i tako je neobina da vrste koje u to vreme postoje nisu ni svesne da se ita promenilo, sve dok se njihov pogled na svet ne okrene naglavake. No, esto, vrlo esto, promenama prethodi legenda. Ne znam nijednu drugu angliku re za to... recimo, pria ije predstave prodiru u umove gotovo svih razumnjaka...istinita pria o udesnim delima i monim arhietipskim simbolima, koja predskazuje buduu promenu." "Hoe da kae kako emo mi postati takva jedna legenda?" "Da, ba to." Dilijan se nikad ranije nije oseala tako mala. Nije mogla da podnese teinu onoga na ta je ciljala Nis. Njena dunost prema Zemlji i ivotima sto pedeset prijatelja i lanova posade ve je bila dovoljan teret. "Ahetipski simboli, kae..." "ta bi moglo biti simbolinije, doktore Baskin, od 'Brazdaa' i njegovih otkria? Samo jedno, Naputena flota, okrenulo je Pet Galaksija naglavake. Sad dodajte i injenicu da je otkrie nainila najnovija od svih tienikih rasa, iji su pokrovitelji samonikli i tvrde da uopte nemaju pokrovitelje. Ovde, na Kitrupu, gde uopte ne bi trebalo da postoji pre-razumni ivot, nali su zrelu pre-razumnu rasu i izloili se velikim opasnostima da bi zatitili nedune od galaktinske civilizacije koja je postala kruta i ukoena..." "Saekaj samo..."

"Sad dodajte i Karranke%. U svim poznatim epohama nijedna razumna rasa nije tako prljavo iskoriena, tako zaloupotrebljena od strane sistema koji bi trebalo da je zatiti. Kakvi su bili izgledi da se ovaj brod zadesi ba na planeti koja je njihovo poslednje utoite? Zar ne vidite da se sve uklapa u sliku? Od Praotaca do najnovije rase, to je najmonija kritika Sistema Uzdizanja. Kakav god bio ishod vaeg pokuaja da napustite Kitrup, bilo da uspete ili ne, zvezde e morati da stvore veliku pesmu od vae pustolovine. Ta pesma e, verujem, promeniti vie nego to moete zamisliti." Glas Nis se prekinuo, zazvuavi pred kraj prigueno, gotovo pun strahopotovanja. Njegovo znaenje ostalo je da lebdi u tiini. Dilijan je stajala na zakrivljenoj tavanici tamne, zaobljene sobe, mirkajui prema esticama svetla koje je odailjala Nis. Tiina je i dalje trajala. Na kraju je odamahnula glavom. "Jo jedna prokleto veta timbrimska ala", uzdahnula je. "Priam ti priu. Sve vreme si me vukla za nos." estice su se za trrenutak okretale u tiini. "Da li bi se oseala bolje kad bih se sloila, doktore Baskin? Da li bi ita promenilo ono to morate da uinite ako bih se usprotivila?" Slegnula je ramenima. "Verovatno ne bi. Bar si me za neko vreme izbavila od mojih briga. Oseam se pomalo zbrkano od cele te hrpe filozofije i moda u ak moi da zaspim." "Drago mi je to sam od neke koristi." Dilijan se nategnuto nasmeila. "Sigurno". Uzverala se na policu da bi stigla do vrata, ali pre nego to ih je otvorila, osvrnula se na mainu. "Kai mi samo jedno, Nis. Jesi li napriala Kraidaikiju ita od tih gluposti kojima si mene nakljukala?" "Ne na anglikom, ali otvorili smo veinu tema." "I poverovao ti je?" "Da. Verujem da jeste. Iskreno reeno, bila sam pomalo iznenaena. Kao da je sve to ve ranije uo, iz nekog drugog izvora." To je objanjavalo deo tajne kapetanovog nestanka. I tu vie nita nije moglo da se uini. "Pod pretpostavkom da ti je poverovao, ta Kraidaiki misli da e postii tamo napolju?" estice su se okretale nekoliko sekundi. "Pretpostavljam, doktore Baskin, da je on prvi koji e potraiti saveznike. Mislim da pokuava na potpuno drugaijem nivou da doda nekoliko odabranih strofa legendi." 90. KRAIDAIKI Jeali su. Uvek su bili bolni. Eonima ih je ivot boleo. : Sluajte : Pozvao je na jeziku drevnih boanstava, podstiui Karrranke% da mu odgovore. : Sluajte : Vi Duboko Skriveni - Vi Tuni, Narueni : Zovem Iz Spoljanjosti : Molim Da Sasluate : Turobna pesma je prestala. Osetio je nagovetaj razdraenosti. Osetio ju je i sluhom i psihiki, kao elju da se otera dosadna muva.

Pesma aljenja se nastavila. Kraidaiki je nastavio da pokuava i navaljuje. Plutao je kraj kabela koji je 'Brazda' ostavio za sobom, diui pod vazdunom komorom svojih saonica, pokuavajui da zadobije panju drevnih ovekomrzaca, koristei elektronski apat udaljenog robota da bi pojaao svoju poruku. : Zovem Iz Spoljanjosti : Traim Pomo : Vai Davni Muitelji Su I Nai Neprijatelji : To je bilo pomalo preterano. Pourio je, stvarajui zvune slike, kad je osetio da zadobija njihovu panju. : Mi Smo Vaa Braa : Hoete Li Nam Pomoi? : Jednolino zapevanje iznenada se pojaalo. Psi-zraenje je postalo ljutito i tuinsko. ujni deo zakripao je kao smetnje. Da nije izuavao More snova, Kraidaiki bi bio siguran da bi mu sve to bilo sasvim neshvatljivo. + NE SMETAJ NAM! - IDI ODAVDE! MI + + NEMAMO BRAE - NE TREBA + + NAM SVEMIR - GUBI SE! + Kraidaikiju je glava zvonila od monog odbijanja. Ipak, psi-snaga je bila ohrabrujua. 'Brazdaevoj' posadi sada je bio najpotrebniji saveznik, bilo kakav saveznik. Morali su imati neku pomo, makar odvraanje panje, ako promuurni plan Tomasa Orlija o obmani i preruavanju rauna na uspeh. Ma koliko strana i ogorena, ova podzemna stvorenja nekada su bila svemirski putnici. Moda e nai malo zadovoljstva pomaui drugim rtvama galaktinske civilizacije. Ostao je uporan. : Gledajte! : Sluajte! : Va Svet Je Opkoljen Onima Koji Se Upliu U Gene : Oni Trae Nas : I One Male Koji Dele Ovu Planetu Sa Vama : Hoe Da Nas Izmene : Kao to Su Izmenili Vas : Uplee Se U Vae Line Patnje : Stvorio je soninu sliku velikih flota brodova i dodao im razjapljene ralje. Stvorio je preko njih utisak zlonamernosti. Sliku je razbio gromki odgovor. + NAS SE TO NE TIE! Kraidaiki je odmahnuo glavom i usredsredio se. : Moda Trae I Vas : + OD NAS NEMA KORISTI - ONI TRAE SAMO VAS! + + NE NAS! -

Odgovor ga je oamutio. Kraidaiki je imao snage samo za jo jedno pitanje. Pokuao je da sazna ta bi oni uradili da su napadnuti. Pre nego to je zavrio, odgovorili su mu krgutanjem koje se nije moglo izraziti ak ni ulnim znacima drevnih bogova. To je bio pre urlik protivljenja nego odgovor. Onda su se odjednom zvuci i metalni odjeci prekinuli. Ostao je da pluta, dok mu je u glavi odzvanjalo od njihovog besa. Uinio je sve to je mogao. A sada? Jedino mu je preostalo da zatvori oi i meditira. Sonarom je stvorio spiralu i utkao u nju odjeke okolnih grebena. Njegovo razoaranje se stialo kad je osetio da se kraj njega uobliava Nukapai, sa telom stvorenim od njegovih zvukova i umova mora. Izgledalo je kao da se trlja o njega i Kraidaiki je pomislio da bi gotovo mogao da je oseti. Iskusio je kratak seksualni drhtaj. : Nisu Dobar Narod : oglasila se. Kraidaiki se tuno nasmeio. : Ne, Nisu Dobri : Ali Povreeni Su : Ne Bih Uznemiravao Takve Pustinjake Bez Preke Potrebe : Uzdahnuo je. : Pesma Sveta Kao Da Kae Da Mi Nee Pomoi : Nukapai se nasmeila njegovom pesimizmu. Promenila je ritam i tiho, vedro zazvidala. * Idi u dubinu I sluaj sutranji vetar * Idi u dubinu Predvianja, predvianja... * Kraidaiki se usredsredio da bi je razumeo. Zato je govorila trinarnim, koji mu je sad bio teak koliko i angliki? Postojao je drugi jezik, istanan i moan, koji su sada mogli koristiti. Zato ga je podseala na njegovu nesposobnost? Protresao je glavu, zbunjen. Nukapai je tvorevina njegovog uma... ili je ograniena na zvukove koje je mogao stvoriti sopstvenim glasom. Pa kako je onda uopte mogla govoriti trinarni? I dalje je bilo tajni. to je dublje silazio, pojavljivalo ih se sve vie. *Idi u dubinu Dubinu iz tamnih noi * Idi u dubinu Predvianja, predvianja - * Ponovio je u sebi poruku. Da li je to znailo da se neto moe saznati iz budunosti? Da li je sueno da neto neizbeno izvede Karranke% iz njihove izdvojenosti? I dalje je pokuavao da rei zagonetku, kad je zauo zvuk motora. Nekoliko trenutaka je oslukivao. Nije mu bilo potrebno da ukljuuje hidrofone na saonicama kako bi poznao ritam.

Oprezno, oklevajui, maleni svemirski brod zavirio je u kanjon. Sonar je polako preao sa jednog kraja na drugi. Reflektori su se zaustavili na oiljcima koje je na morskom dnu ostavilo 'Brazdaevo' kretanje. Pretraivali su delove naputene opreme i na kraju se zaustavili na njegovim saonicama. Kraidaiki je mirkao pod jarkom svetlou. iroko je otvorio usta u znak dobrodolice. Ali glas mu je otkazao. Prvi put posle vie dana oseao je bojaljivost i strah da progovori, jer bi se zagrcnuo i kod najjednostavnijih rei i ispao bi budala. Brodski zvunici preneli su jedan uzdah sree, elegantno jednostavan. * Kraidaiki! * Obuzelo ga je zadovoljstvo kad je prepoznao glas. Ukljuio je motore saonica i odvojio se od monofilamenta. Dok je ubrzavao prema otvorenom ulazu na skif, paljivo je izgovarao rei na anglikom, jednu po jednu. "Hikahi... drago mi... je... to... te... opet... ujem..." 91. TOM ORLI Magla se kovitlala nad morem korova. To je bio dobro, do izvesne mere. Bilo je lake sakriti se, ali i tee otkrivati zamke. Tom je paljivo traio, puzei preko poslednjeg grebena morske trave ispred otvorenog kraja slupane krstarice. Taj put nije mogao prei pod vodom, a nije ni sumnjao da su se oni koji su zaklonjeni u unutranjosti olupine pripremili za susret. Naiao je na lukavstvo tik pred zjapeim otvorom. Tanke ice bile su razapete izmeu dve male uzviice. Tom je ispitao napravu, a zatim iskopao udubljenje ispod ice i provukao se kroz njega. Kad je proao, etvoronoke se privukao ivici plutajueg broda i zastao uz izbueni oklop. ivotinjke iz korova sklonile su se za vreme borbe. Sad su ponovo izile, jer je veina boraca bila mrtva. Njihovo oglaavanje nalik na kreket jezivo je zvualo u kodljivim isparenjima. Tom je uo tutnjanje vulkana. Prazan stomak mu je krao. Zvuao je dovoljno glasno da probudi Praoce. Proverio je svoje oruje. U pitolju je ostalo samo nekoliko igala. Uzdao se u to da je dobro procenio broj Itija koji su se sklonili u brod. Nadam se da sam procenio i koliinu zaliha, podsetio se. Ozbiljno raunam na njihovu hranu, isto kao i na obavetenja koja su mi potrebna. Zatvorio je oi u kratkoj meditaciji, a zatim se okrenuo da se zguri ispod otvora. Promolio je jedno oko tik uz deformisanu ivicu. Tri pticolika Gubrua zgurala su se oko arolike gomile opreme na iskoenoj, prljavoj palubi. Dvojica su bila zabavljena malim, neodgovarajuim grejaem nad kojim su drala tanke ruke. Trei je sedeo pred ulubljenom komandnom tablom i skiao na Galaktinskom etvrtom, jeziku rasprostranjenom meu mnogim pticolikim vrstama. "Nema tragova ljudi ni njihovih tienika", pitalo je stvorenje. "Izgubili smo opremu za dubinsku pretragu, pa ne moemo biti sigurni. No, nismo nali ni traga od Zemljana. Ne moemo postii nita drugo. Doite po nas!" Radio je zautao. "Nije mogue izii iz sklonita. Nije mogue u ovom asu protraiti poslednje izvore. Morate izdrati. Morate ostati. Morate ekati."

"ekati? Sklonili smo se u olupinu ije su zalihe hrane radioaktivne. Sklonili smo se u olupinu ija je oprema unitena. Pa ipak, ta olupina je najbolji raspoloivi zaklon! Morate doi po nas!" Tom je opsovao u sebi kad je uo vest. Toliko o jelu. Radista je nastavio da se buni. Ostala dva Gubrua su sluala, nestrpljivo se mekoljei. Jedan od njih je zatoptao nogama sa kandama i naglo se okrenuo kao da hoe da prekine radistu. Pogled mu je preleteo preko otvora. Pre nego to je Tom stigao da se povue, bie je rairilo oi i pokazalo na njega. "ovek! Brzo..." Tom mu je pucao u grudi. Nije saekao da ga vidi kako pada, nego se bacio prema otvoru i otkotrljao iza komandne table. Zavukao se do kraja i ispalio dva brza hica ba kad je drugi Gubru hteo da puca. Iz njegovog oruja blesnuo je plamen i probuio ve upljikavu tavanicu kad je tuinac vrisnuo i sruio se na lea. Galaktinac pored radija upiljio se u Toma, a onda je bacio pogled na spravu pored sebe. "Nemoj ni pomisliti na to", zakretao je Tom na prenaglaenom Galaktinskom etvrtom. Tuineva kresta iznenaeno se opustila. Spustio je ruke i ostao miran. Tom je oprezno ustao, ne skidajui pogled sa preivelog Gubrua. "Baci pojas sa orujem i udalji se od predajnika. Polako. Seti se, mi ljudi smo samonikli. Divlji, prodrljivi i neverovatno brzi! Ne teraj me da te pojedem." Iscerio se to je vie mogao da bi pokazao sve zube. Stvorenje je uzdrhtalo i posluno se pomerilo. Tom ga je podstakao reanjem. Ponekad je korisno predstavljati se kao primitivac. "Dobro", rekao je, kad se stvorenje zaustavilo tamo gde mu je pokazao, pored zjapeeg otvora. Tom ga je i dalje drao na nianu kad je seo kraj radija. Iz zvunika se ulo uzbueno urlikanje. Prepoznao je napravu, hvala Beskrajonu, i iskljuio je. "Kuda si odailjao kad me je tvoj sadrug video?" upitao je zarobljenika. Pitao se da li je komandant skrivenih snaga Gubrua uo re 'ovek'. Galaktineva kresta je podrhtavala. Odgovor mu je bio toliko nepovezan da je Tom za trenutak pomislio da je potpuno pogreno uobliio pitanje. "Mora odbaciti ponos", zacvrkutalo je stvorenje, rastresajui perje. "Svi mlai moraju odbaciti ponos. Ponos vodi u greke. Gordost vodi u greke. Samo pravovernost nudi spas. Moemo spasti..." "Dosta!" obrecnuo se Tom. "Moemo spasti vas i vae tienike od jeretika. Vodite nas do Praotaca. Vodite nas do drevnih gospodara. Vodite nas do vladalaca. Vodite nas do njih. Oni oekuju da se vrate u raj koji su ostavili odavno, kad su otili. Oni oekuju raj i bie bespomoni ako neko od Soroa ili Tandua ili Tenanijaca ili..." "Tenanijaca! To sam hteo da znam! Da li se Tenanijci jo bore? Jesu li jo moni?" Tom je poeo da drhti od silne elje da sazna. "...ili Tamne Brae. Trebae im zatita dok ne razumeju kakve su strahote poinjene u njihovo ime, da je pravoverje srueno i da je jeres nadvladala. Odvedite nas do njih, pomozite da svemir oslobodimo greha. Biete bogato nagraeni. Izmene e biti male, ugovor kratak..."

"Prekini!" Tom je osetio da se izmuenost i iscrpljenost iz proteklih dana sakupljaju u divlji bes. Pored Soroa i Tandua, Gubrui su bili meu najgorim neprijateljima oveanstva. Od ovog ovde uo je sve to mu je trebalo. "Prestani i odgovori mi na pitanje!" Opalio je u pod pored tuinevih nogu. Ovaj je iznenaeno poskoio. Tom je opalio jo dva puta. Prvi put je Gubru uspeo da se izmakne. Drugi put je radosno zaciao kad je pitolj kljocnuo u prazno. Rairio je pernate ruke i izbacio dugake kande. Prvi put je rekao neto konkretno i razumljivo. "A sad e ti govoriti, drski, poluvaspitani skorojeviu bez gospodara!" Jurnuo je, vritei. Tom se bacio u stranu i pticoliko bie je proletelo pored njega. Usporen glau i iscrpljenou, nije mogao da izbegne jednu otru kandu koja je prola kroz ronilako odelo i razderala mu kou du rebara. Jeknuo je i posrnuo kraj zida zamrljanog krvlju dok se Gubru okretao za novi napad. Nijednom od njih nije palo na pamet da uzme oruje sa poda. Ispranjeni i nepouzdani, pitolji nisu bili vredni rizika potrebnog da bi ih podigli. "Gde su delfinnni?" zakretao je Gubru, poigravajui tamo-amo. "Reci mi ili u te nauiti da potuje starije od sebe," Tom je klimnuo glavom. "Naui da pliva, ptiji mozgu, pa u te odvesti od njih." Gubruove kande su se opet pojavile. Vrisnuo je i jurnuo. Tom je prikupio snagu. Skoio je uvis i iz sve snage udario nogom tuinca u vrat. Vrisak se naglo prekinuo i osetio je krckanje prljenova pre nego to je stvorenje udarilo u zid i skliznulo niz njega u bezoblinu gomilu. Tom se posrui pribliio. Pred oima mu se vrtelo. Dahui sa rukama na kolenima, pogledao je svog neprijatelja. "Rekao... rekao sam ti da smo... samonikli", promumlao je. im se sabrao, oteturao se do iskrzanog procepa na boku broda i naslonio se na neravnu, pocrnelu, donju ivicu, zurei napolje u strujanje magle. Imao je samo masku za disanje, preostalu vodu, odeu i... a, da, gotovo beskorisno runo oruje Gubrua. I bombu sa porukom, naravno. Pritiskala mu je dijafragmu. Dovoljno sam odlagao odluku, zakljuio je. Dok je bitka trajala, mogao se pretvarati da traga za odgovorima. Moda je ipak samo odugovlaio. Hteo sam da budem siguran. Hteo sam da znam hoe li trik imati najvee izglede da uspe, a za to bi tamo gore morali postojati tenanijci. Sreo sam izviaa. Gubru je pomenuo Tenanijce. Moram li videti njihovu flotu da bih zakljuio kako i dalje uestvuju u bici? Shvatio je da je postojao jo jedan razlog zbog ega je odlagao odluku. Kada aktiviram bombu, Kraidaiki i Dilijan e otii. Nemaju naina da dou po mene. Trebalo je sam da se vratim do broda, ako ikako uspem. Dok se borio u korovu, nadao se da e nai ispravan brod. Bilo ta ime bi mogao da poe kui. Ali zatekao je samo olupine. S mukom je seo, oslonjen leima na hladan metal, i izvukao bombu sa porukom. Da je aktiviram? Morski konj je njegov plan. Zato je ovde, daleko od Dilijan i doma, ako ne zato da otkrije moe li se plan ostvariti? Pogled mu je preko okrvavljene palube tuinske krstarice pao na radio Gubrua.

Zna, rekao je sebi, postoji jo neto to moe uiniti. ak i ako to znai da u se nai u sreditu mete, bar u rei Dil i ostalima sve to znam. A moda u postii i vie od toga. Tom je prikupio snagu da jo jednom ustane. Pa, dobro, pomislio je dok se zanosio stojei. Ionako nema hrane. Mogu bar da odem u stilu. Deveti deo USPON "Zalazak Sunca, Veernjaa, I jasan poziv za mene! I neka ne bude tualjki Kad se otisnem na more." A. Tenison 92. DENI I SAHOT "To je dui put, Deni. Jesssi li sigurna da ne treba poi na jugozapad?" Sahot je plivao kraj saonica, prilino lako pratei brzinu. Posle svakih nakoliko zamaha izdizao se na povrinu po vazduh, a zatim se pridruivao saputnici, ne remetei ritam. "Znam da bi bilo bre, Sahote", odgovorila je Deni, ne diui pogled sa sonarnog ekrana. Pazila je da se dri podalje od metalnih brda. U ovom podruju rasla je travaubica. Prestraila ju je Toiova pria o susretu sa krvolonom biljkom i reila je da izdaleka obie nepoznata brda. "Pa zato ssse onda vraamo na stari 'Brazdaev' poloaj pre nego to krenemo na jug?" "Iz nekoliko razloga", odgovorila je Deni. "Kao prvo, ovaj deo puta poznajemo, jer smo ve proli tuda. Od starog 'Brazdaevog' poloaja treba ii pravo na jug, pa ne moemo zalutati." Sahot se kriom osmehnuo. Nije bio ubeen. "I?" "Na ovom putu imamo izgleda da sretnemo Hikahi. Pretpostavljam da ona ve sad njuka po starom mestu." "Da li je Dilijan zahtevala da je potraimo?" "Da", slagala je Deni. Zapravo, imala je sopstvene razloge da rei da nae Hikahi. Deni se bojala Toiovih namera. Sasvim je mogue da je hteo da odloi odlazak sa ostrva sve dok 'Brazda' ne zavri sa pripremama i dok ne bude prekasno za TakataDima da ih omete. Naravno, tada bi bilo prekasno i da se on saonicama vrati na brod. U tom sluaju, skif je Toiova jedina prilika. Morala je da nae Hikahi pre nego to to uini Dilijan. Dilijan e moda odluiti da poalje skif po Toma Orlija, a ne po Toija. Znala je da nije razmislila o svemu i pomalo je oseala krivicu zbog svoje odluke. No, ako je mogla da slae jednog delfina, moi e i drugog. 93. TAKATA-DIM I MEC

Bivi vicekapetan tresao je glavom i krgurtao zubima dok je posmatrao najnoviju sabotau. "Razapeu im utrobu po umi", siktao je. Teke servo-ruke njegovog naoruanog pauka resko su zujale. Ignacio Mec je gledao navie u njega i tanke, gotovo nevidljive ice koje su se ukrtale preko velikog amca, vezujui ga za zemlju. Zamirkao je, pokuavajui da prati niti koje su se gubile u umi. Mec je odmahnuo glavom. "Jesi li siguran da ne preteruje, vicekapetane? Meni se ini da mladi samo pokuava da se osigura da ne poletimo pre dogovorenog vremena." Takata-Dim se naglo okrenuo da bi pogledao oveka. "A da se nissste vi iznenada predomislili, doktore Mec? Moda sad mislite da treba pustiti onu ludu enu koja sada zapoveda 'Brazdaem' da poalje celokupnu posadu u sigurnu smrt?" "N-ne, naravno!" Mec je ustuknuo pred delfinovim besom. "Moramo istrajati, slaem se. Moramo pokuati da ponudimo Galaktincima sporazum, ali..." "Ali ta?" Mec je nesigurno slegnuo ramenima. "Nisam siguran da treba kriviti Toija to radi svoj posao... Mislim..." Takata-Dimove vilice glasno su kljocnule i on je naterao svog pauka da zakorai prema Mecu, zaustavivi se na manje od metra pred nervoznim ovekom. "Mislite! Vi MISLITE! Od svih lakrdija, ova je najvea! Vi, koji ste bili dovoljno oholi da poverujete kako vaa mudrost nadmauje savete na Zemlji, koji ste doveli svoja udovita meu ve nepostojanu posadu; vi, koji ste obmanjivali samog sebe da je sve u redu i zanemarivali znakove opasnosti kad je vaa mudrost bila oajniki potrebna vaim tienicima - da, Ignacio Mec misli!" Takata-Dim je podrugljivo frknuo. "A-ali mi smo... ti i ja smo se slagali gotovo u svemu! Moji Stenosi bili su ti najvernije pristalice! Oni su jedini ostali uz tebe!" "Vai Stenosi nisu Stenosi! To su primitivna, nastrana bia kojima nije bilo mesta na ovom zadatku! Iskoristio sam ih, kao to sssam iskoristio i vas. Ali nemojte me svrstavati sa svojim udovitima, doktore Mec!" Oamuen, Mec se naslonio na zid velikog amca. Obojica su zaula zvuk paukova koji su se vraali. Takata-Dim je preteim pogledom upozorio oveka da uti. Iz ipraga je izbio rika-Pol na hodau. "ic-ce vode do jezerceta", objavio je. Njegov angliki bio je toliko brz i povien da ga je Mec jedva pratio. "Sputaju se u njega i omotavaju se oko ssstabla svrdlastog drveta." "Jesi li ih presekao?" "Jesssam", zaklimao je glavom neodelfin. I Takata-Dim je klimnuo glavom. "Doktore Mec, molim vas, pripremite Kikvije. Oni su druga po vanosti roba koju imamo da ponudimo i moraju biti ssspremni za susret sa bilo kojom rasom sa kojom stupimo u kontakt-t." "A kuda vi idete?" upitao je Mec. "Ne tie vas se." Mec je primetio Takata-Dimov odluan izraz, a odmah potom pogledao je i tri Stenosa. Oi su im blistale od ludake spremnosti.

"Podbadao si ih na primalnom!" zapanjio se. "Vidi se na njima! Preveo si ih preko granice! Napravie od njih ubice!" Takata-Dim je uzdahnuo. "Kasnije u se suoiti sa svojom saveu, doktore Mec, a dotle u initi ono to moram da bih spasao brod i nau misssiju. Poto normalan delfin ne moe da ubije ljudsko bie, potrebni su mi nenormalni delfini." Tri Stenosa su se iscerila Mecu. Uplaeno ih je gledao u oi i sluao njihove divlje glasove. "Ti si lud!" apnuo je. "Ne, doktore Mec", saaljivo je odmahnuo glavom Takata-Dim. "Vi ste ludi. Ovi delfini su ludi. Ja se samo ponaam onako kako bi se ponaalo oajno i odluno ljudsko bie. Kriminalac ili rodoljub, to je stvar opredeljenja, ali svakako sam razuman." Mec je rairio oi. "Ne moe vratiti na Zemlju nikoga ko zna..." Prebledeo je i pokuao da potri prema ustavi. Takata-Dim nije morao ni da izda nareenje. Iz rika-Polovog pauka blesnuo je mlaz prodorno plavog svetla. Ignacio Mec je jeknuo i pao u blato tik ispred ulaza u amac. Gledao je rika-Pola kao otac koga je izdao najmiliji sin. Takata-Dim se okrenuo prema svojoj posadi, skrivajui muninu koja se uskovitlala u njemu. # Nai, nai I ubiti # I ubiti Mladog oveka Runog majmuna # ekam, ekam Tu kod broda # Tu kod broda # Delfini su se u jedan glas piskavo sloili i okrenuli kao jedan da se vrate u umu, lomei granje i stabla kao slamke svojim tekim rukama. ovek je zajeao. Takata-Dim je spustio pogled na njega i upitao se da li da ga oslobodi muka. eleo je to, ali nije mogao da poini neposredno nasilje nad ljudskim biem. Dobro je i tako, pomislio je. Ima jo popravki koje treba obaviti. Moram biti spreman kad se moja udovita vrate. Takata-Dim je paljivo prekoraio preko skljokanog oveka i uao u ustavu. "Doktore Mec!" Toio je okrenuo ranjenog oveka na bok i podigao mu glavu. urno je aputao dok je pripremao ampulu anestetika da bi dao genetiaru injekciju u vrat. "Doktore Mec, da li me ujete?" Mec je nesigurno pogledao mladia. "Toio? Mladiu, mora da bei! TakataDim je poslao..." "Znam, doktore Mec. Bio sam sakriven u bunju kad su pucali u vas." "Znai, uo si", uzdahnuo je. "Jesam." "I zna kakva sam budala bio..."

"Sad nije vreme za to, doktore Mec. Moramo vas skloniti odavde. arls Dart je sakriven u blizini. Idem po njega dok su Stenosi zauzeti pretraivanjem drugog kraja ostrva." Mec je zgrabio Toiovu ruku. "I njega love." "Znam. On je strano zapanjen. Zaista je mislio da njima nee pasti na pamet ko mi je pomogao! Saekajte da ga dovedem, pa emo vas odneti odavde." Mec se zakaljao i na usnama mu se pojavila crvenkasta pena. Odmahnuo je glavom. "Ne. Kao i Viktora Frankentajna, ubila me je sopstvena oholost. Ostavi me. Idi po svoje saonice i napusti ostrvo." Toio je iskrivio lice. "Prvo su otili do jezera, doktore Mec. Pratio sam ih i video kako mi potapaju saonice. Pourio sam napred da rasteram Kikvije sa ostrva. Deni me je nauila njihovom znaku za opasnost i razbeali su se kao poludeli leminzi kad su me uli. Sad su bar bezbedni od Stenosa..." "To nisu Stenosi", ispravio ga je Mec. "Zovu se demenso cetus metzii, rekao bih... 'Mecovi ludi delfini'. Zna, mislim da je ovo prvo ubistvo oveka koje je izvrio delfin za poslednjih..." Prineo je ruku ustima i ponovo se zakaljao. Pogledao je crveni ispljuvak na dlanu, a zatim Toija. "Nameravali smo da damo Kikvije Galaktincima, zna li? Nisam bio presrean zbog toga, ali on me je ubedio..." "Takata-Dim?" "Da. Mislio je da nee biti dovoljno ponuditi Itijima lokaciju Naputene flote..." "Znai da ima trake?" Toio je bio zaprepaen. "Ali kako..." Mec ga nije sluao. Izgledalo je da mu nije ostalo jo mnogo vremena. "...mislio je da to nee biti dovoljno da bi izborio osloboenje 'Brazdaa' u zamenu, pa je... odluio da im damo i uroenike." Poslednjom snagom uhvatio je Toija za ruku. "Mora ih osloboditi, Toio. Ne dopusti da ih fanatici dobiju. Oni tako mnogo obeavaju. Moraju imati dobre pokrovitelje. Moda Lintene, ili Sintijce... mi neemo odgovarati za to... mi... mi bismo ih nainili sopstvenim karikaturama. Mi..." Genetiar je klonuo na tlo. Toio je ekao kraj njega. To je bilo sve to je mogao uiniti. Njegov mali pribor za prvu pomo mogao je samo da mu olaka bolove. Mec se jo jednom podigao, moda minut kasnije. Gledao je uvis kao da nita ne vidi. "Takata-Dim..." dahtao je. "Nikad ranije nisam pomislio. Pa, on je ba ono za im smo tragali! Ranije nisam shvatao, ali on nije delfin. On je ovek... Ko je mogao da pomisli..." Glas mu je preao u krkljanje. Prevrnuo je oima. Toio nije mogao da oseti puls. Spustio je telo na tlo i nestao u umi. "Mec je mrtav", rekao je arlsu Dartu. impanza je virio kroz bunje. Beonjae su mu sijale. "A-a-ali t-to je..." "Ubistvo, znam." Toio je klimnuo glavom, saoseajui sa arlsom Dartom. Jedna od standarnih metoda uzdizanja, koje su ljudi preuzeli nepromenjene od Galaktinaca, bila je ugraivanje oseanja zgraanja nad ubistvom pokrovitelja. Neki su

mislili da je to prilino licemerno kad se uzme u obzir ovekovo ponaanje u slinim situacijama. Pa ipak... "Znai, n-nee se mnogo premiljati pre nego to ubiju tebe i m-mene!" Toio je slegnuo ramenima. "Pa ta da radimo?" arli je odbacio svoje profesionalno ponaanje. Oekivao je pomo od Toija. On je odrastao, a ja sam klinac, pomislio je Toio sa gorinom. Trebalo bi da bude obratno. Ne, to je glupo. Odnos pokrovitelja i tienika nema veze sa razlikom u godinama. Ja sam vojnik. Moj je posao da se staram o bezbednosti. No, prikrio je svoju nervozu. "Nastaviemo kao i do sada, doktore Dart. Uznemiravaemo ih i to due emo odlagati njihovo poletanje." arli je zatreptao i pobunio se. "Ali onda nee biti naina da mi odemo! Moe li 'Brazda' da doe po nas?" "Ako to ikako bude bilo mogue, Dilijan e to uiniti. No, vi i ja sada nismo vani. Pokuajte da razumete, doktore Dart. Mi smo vojnici. Kau da se moe nai zadovoljstvo u rtvovanju za druge. Mislim da je to tano; inae ne bi postojale legende." impanza je pokuao da veruje. Ruke su mu podrhtavale. "Ako se v-vrate na zemlju, ispriae ta smo uinili, zar ne?" Toio se nasmeio. "Sigurno." arli je za trenutak gledao u zemlju. Iz daljine su se uli Stenosi kako se probijaju kroz umu. "Uh, Toio, ima neto to bi trebalo da zna." "ta to, doktore Dart?" "Pa, sea se da sam hteo da uradim jo neto pre poletanja, neto zbog ega mi je odgovaralo da ih malo usporimo?" "Va opit? Da, seam se." "Eto, instrumenti koje sam ostavio na 'Brazdau' preuzee podatke, pa e oni stii kui i bez mene," "Hej, to je divno, doktore Dart! Ba mi je drago!" Toio je znao koliko to znai nauniku-impanzi. arli se slabano nasmeio. "Vidi, prekasno je da se to zaustavi ili sprei, pa mislim da i ti treba da zna kako se ne bi iznenadio." Toio je osetio nelagodnost zbog naina na koji je to bilo reeno. "Kaite mi." arli je pogledao na sat. "Robot e biti tamo gde sam eleo za osamdeset minuta." Pomalo nervozno je pogledao Toija. "Onda e moja bomba eksplodirati." Toio se nemono naslonio na najblie stablo. "Divno, samo nam je jo to trebalo..." "Hteo sam da kaem Takata-Dimu neposredno pre toga, pa da se svi sklonimo pre eksplozije", snebivljivo je objanjavao arli. "Ipak, ne bih se mnogo brinuo. Pregledao sam Deninu mapu peine ispod ostrva. Rekao bih da ima bar pedeset odsto izgleda da se brdo nee uruiti, ali, zna..." rairio je ruke. Toio je uzdanuo. Ionako e umreti. Na sreu, izgleda da ovaj poslednji preokret ne moe imati neki kosmiki znaaj. 94. 'BRAZDA'

"Spremni smo", objavio je vrlo poslovno. Dilijan je podigla pogled sa holo-ekrana. Hanes Suezi joj je salutirao sa dva prsta, stojei u vratima. Svetlo iz bletavog hodnika bacalo je jasnu trapezoidnu senku na pod prigueno osvetljene sobe. "Podeavanje otpora...?" upitala je. "Sve je gotovo savreno. Zapravo, kad se vratimo na Zemju, predloiu da kupimo gomilu olupina od Tenanijaca radi poboljanja nae flote. Biemo sporiji gotovo za polovinu zbog vode u sredinjom prostoru, ali 'Brazda' e se podii, leteti i hvatati krivine. I bie potrebna grozomorna snaga da bi probila spoljanji oklop." Dilijan je podigla jednu nogu na sto. "Tamo gore e nas i ekati prilino grozomorne snage." "Leteemo. A to se ostalog tie..." Inenjer je slegnuo ramenima. "Jedina mera predostronosti koju bih predloio jeste da se inenjerskom osoblju odobri jedan sat u mainama za san ako nee da zabrljamo pri poletanju. Osim toga, sve zavisi od vas, gospoo kapetane." Zaustavio ju je pre nego to je progovorila. "I nemoj oekivati od nas nikakve savete, Dilijan. Do sada si tako dobro obavljala posao da ni Tit ni ja neemo rei nita drugo osim 'razumem, kapetane' i skakati na svako nareenje." Dilijan je sklopila oi i klimnula glavom. "U redu", tiho je rekla. Hanes je kroz otvorena vrata pogledao u njenu laboratoriju. Znao je za drevni le. Pomogao je Tomu Orliju da ga unese na brod. Video je odsjaje obrisa koji je lebdeo u staklenom kovegu. Uzdrhtao je i okrenuo se. Holo-ekran ispred Dilijan pokazivao je sliku Kitrupa veliine ping-pong loptice i rasuto mnotvo takica koje su predstavljale njegove satelite. Dva oblaka plavih i crvenih taaka bila su dopunjena sitnim kompjuterskim slovima koja su 'visila' u svemiru. "Izgleda da nije ostalo mnogo nevaljalih straila", izjavio je Hanes. "To su samo brodovi u oblinjem svemiru. Malo ira panorama, moda kubni astron, pokazuje dva jaka eskadrona Galaktinaca. Ne moemo tano identifikovati flote, naravno, ali vojni kompjuter odreuje boje na osnovu pokreta. Tamo gore se i dalje menjaju saveznitva. Osim toga, postoji i obilje preivelih koji se kriju na satelitima." Suezi je nabrao usne. Gotovo da je izgovorio pitanje koje je svima bilo na umu, ali je uspeo da ga proguta. Dilijan je ipak odgovorila. "I dalje nema vesti od Toma." Pogledala je svoje ruke. "Do sada ionako ne bismo imali neke koristi od informacija, ali sad..." "Sada moramo znati da li bi poletanje bilo samoubistvo", zavrio je Suezi njenu misao. Primetio je da Dilijan ponovo gleda u ekran. "Pokuava sama da to sazna, je li?" Dilijan je slegnula ramenima. "Iskoristi onaj svoj sat, ili tri, ili deset, Hanese. Kai delfinima da odremaju u svojim kabinama i da izvuku maine za spavanje na most." Namrtila se dok je posmatrala lebdee take. "Moda nisam u pravu. Moda bi trebalo da izaberemo manje zlo i ostanemo tu u skrovitu dok nam desni ne poplave od trovanja metalima ili dok ne pomremo od gladi. Ipak, imam oseanje, slutnju, da uskoro moramo u pokret." Odmahnula je glavom. "A ta je sa Toiom i Hikahi i ostalima?" Dilijan nije odgovorila. Odgovor i nije bio potreban. asak kasnije Suezi se okrenuo i otiao. Zatvorio je vrata za sobom.

Take. 'Brazdaevi' pasivni senzori mogli su da razaznaju samo lebdee take koje bi se povremeno stapale u svetlucave rojeve, a zatim se razdvajale i tada ih je bilo u manjem broju. Vojni kompjuter sledio je pokazatelje i izvlaio nesigurne zakljuke. Odgovor koji je traila nikako nije dolazio. Hoe li preivele flote biti ravnodune prema iznenadnoj pojavi odavno izgubljene tenanijske krstarice, ili e se udruiti da je zbriu sa neba? Odluka je leala na njoj. Dilijan se nikad nije oseala tako usamljeno. "Gde si, mome? iv si, znam. Oseam tvoj udaljeni dah. ta li sad radi?" Sa leve strane blesnulo je zeleno svetlo. "Da", rekla je u komunikator. "Doktore Bassskin!" Bio je to glas Vatacetija; javljao se sa mosta. "Zove Hikahi! Ona je na ssstaroj poziciji! I K-kraidaiki je sa njom!" "Daj mi vezu!" Zaulo se zujanje dok je radista pojaavao udaljeni signal. "Dilijan! Jesssi li to ti?" "Da, Hikahi. Hvala Bogu! Jesi li dobro? I Kraidaiki je jo tamo?" "Oboje sssmo prilino dobro, Lei-telice. Po onom to su nam rekli delfini sa mosssta, mi ti i nismo mnogo potrebni!" "To su prokleti laovi koji se ulaguju pokroviteljima! Nijednog od njih ne bih dala da mi ivot zavisi od toga. Sluaj, nedossstaje nam pet lanova posade. Treba da te upozorim, dvojica su atavistiki i veoma opasni." Za trenutak se sa druge strane ulo samo utanje. "Sa njima su rauni sreeni, Dilijan", zauo se najzad odgovor. "etvorica su mrtvi." Dilijan je zatvorila oi. "Gospode..." "Kipiru je sssa nama", odgovorila je Hikahi na neizgovoreno pitanje. "Siroti Aki", uzdahnula je Diljan. "Javite na Kalafiju da je izvrio svoju dunost. Kipiru kae da je bio prkosan i razuman do sssamog kraja." Znaenje ove poruke ba se nije dopalo Dilijan. "Hikahi, sada ti komanduje. Potrebna si nam, odmah. U ovom trenutku ti i zvanino predajem..." "Nemoj, Dilijan", prekinuo ju je melodian glas. "Molim te. Nemoj jo. I dalje ttreba poneto uraditi sa skifom. Moramo vratiti one koji su ostali na ostrvu i Kikvijedobrovoljce." "Nisam sigurna da imamo vremena, Hikahi." Zvualo je gorko kad je to izgovorila. Pomislila je na otroumnu, nesigurnu u sebe Deni Sadmen, uenog Sahota i Toija, tako mladog i plemenitog. "Je li ssse Tom javio? Je li uzbuna?" "Nijedno, zasad, ali..." "Pa, ta je onda?" Nije mogla da objasni. Pokuala je na trinarnom. * Kakav straan zvuk to ujem * Odjek truba i motora * I ljubavi bive suza * Uskoro, tako uskoro - *

Sa skifa dugo nisu odgovarali. Na kraju nije uzvratio Hikahin glas, nego Kraidaikijev. U njegovom jednostavnom trinarnom sa mnogo ponavljanja bilo je neeg to je Dilijan mogla samo naslutiti, neeg dubokog i pomalo jezivog. * Zvuci, Samo Zvuci Odgovaraju Odgovaraju: * Dela, Samo Dela Glasno Zvue Glasno Zvue: * Dunost, Samo Dunost Tiho Zove Tiho Zove: Dilijan nije disala dok je sluala kako se utiava Kraidaikijev poslednji ton. Oseala je jezu. "Zbogom, Dilijan", rekla je Hikahi. "ini ono to mora. Vrat-tiemo se to bre moemo, ali nemojte nasss ekati." "Hikahi!" Dilijan je pruila ruku prema komunikatoru, ali veza se prekinula pre nego to je stigla ita da kae. 95. TOIO "Obe ustave su zakljuane iznutra." Toio je dahtao kad se vratio u sklonite. "Moraemo da probamo na tvoj nain." arls Dart je klimnuo glavom i poveo ga do izvoda za ubrzanje na krmi male letelice. Dva puta su se sakrili, verui se na visoko drvee, dok su patrole Stenosa prolazile ispod njih. Poludelim delfinima kao da nije padalo na pamet da pogledaju uvis. No, Toio je znao da nemaju izgleda ako se susretnu sa njima na otvorenom. arli je uklonio poklopac sa prolaza za odravanje izmeu motora. "Uao sam puzei izmeu dovoda, ovuda, sve dok nisam stigao do pregradnog zida", pokazao je. Toio je zavirio u lavirint cevi. Zbunjeno se zagledao u Darta. "Nikakvo udo to niko nije oekivao slepog putnika. Tako si uao i u oruarnicu, zar ne? Penjui se kroz kanale u koje ovek ne moe da ue?" Planetolog je klimnuo glavom. "Mislim da ne moe poi sa mnom. To znai da moram sam da izvedem male pitavce, je li?" Toio je klimnuo glavom. "Mislim da su u komori na repu. Ovo e ti pomoi." Dodao mu je mainu za prevoenje. Izgledala je kao veliki medaljon na lancu. Sve neoimpanze znale su da se koriste njima, poto su uglavnom imali problema sa govorom sve do tree godine. arli ga je stavio oko vrata. Poeo je da se uvlai u otvor, ali se zaustavio i iskosa pogledao kadeta. "Sluaj, Toio. Zamisli da je ovo jedan od brodova koji su u dvadesetom veku skupljali ivotinje po divljini. Zamisli da se na njemu nalazi gomila pre-razumnim impanza na putu iz Afrike za neku laboratoriju ili cirkus. Da li bi se ti uunjao unutra da njih spase?"

Toio je slegnuo ramenima. "Zaista ne znam, arli. Voleo bih da mislim da bih tako postupio, ali jednostavno ne znam." Neoimpanza ga je za trenutak gledao u oi, a onda je zagunao. "Dobro, ti uvaj krmu." Toio ga je pogurao i pomogao mu da se zavue u mehaniki lavirint, a onda se uurio ispod potisnih cevi i oslukivao umu. Dok se arli trudio da otvori pregradni zid, pravio je stranu buku. Posle se sve primirilo. Toio je uao u umu da bi napravio krug po najblioj okolini. Po lomljavi koja je dopirala iz pravca uroenikog sela, pretpostavio je da Stenosi prireuju razaraku seansu. Nadao se da se niko od Kikvija nije vratio da bi prisustvovao tome ili, jo gore, da i sam nastrada. Vratio se do amca i pogledao na sat. Jo sedamnaest minuta do eksplozije bombe. Nije bilo mnogo vremena. Zavukao je ruku meu dovode i nekoliko minuta se zabavljao okreui ventile. Naravno, Takata-Dimu nee biti potrebni potisni motori, ako je zaista upotrebio arlijeve bombe, koristei gravitacioni pogon. Ostavljanje razmontiranog pregradnog zida naruie aerodinamiku stabilnost amca, ali i to e biti jedva primetno. Ovakvi amci pravljeni su da budu izdrljivi. Zaustavio se i oslunuo. Divljanje po umi ponovo se pribliavalo. Delfini su se vraali. "Pouri, arli!" Opipao je drku pitolja sa iglama, nesiguran moe li dovoljno dobro nanianiti da bi pogodio osetljiva mesta na kojima delfini nisu zatieni metalnim stranicama pauka. "Hajde!" Zauo se niz tihih, ljapkavih zvukova iz unutranjosti amca. Povremeni piskovi odjekivali su iz tesnog prolaza, a onda je ugledao par zelenih, dugoprstih ruku. Za njima je sledila glava prilino izmuenog Kikvija. Domorodac se povukao kroz otvor u unutranjosti i propuzao kroz zbrku ventila da bi na kraju skoio u Toiovo naruje. Morao je brzo da spusti uplaeno stvorenje da bi prihvatio sledee. Mali Kikvi nadigli su nevorovatnu buku, nezadovoljno pitei. Konano su sve etvoro izali. Toio je zavirio unutra i ugledao arlsa Darta kako pokuava da vrati plou pregradnog zida na mesto. "Nije vano!" brzo je apnuo Toio. "Moram! Takata-Dim e primetiti promenu vazdunog pirtiska oko ove ploe! udo da jo nije!" "Hajde! Oni..." uo je zujanje servo motora i lomljenje bilja. "Evo ih! Odvui u ih od vas. Sreno, arli!" "ekaj!" Toio je otpuzao nekoliko metara kroz bunje da se ne bi videlo odakle je poao. Skoio je i potrao iz niskog starta. # Tamo! tamo! # Eno ga! # Proklet! # Sluzav!

# Ubij! Tamo! Tamo! # Stenosi su se oglasili iz opasne blizine. Toio se bacio iza stabla koko-masline kad su iznad njega suknuli mlazevi plaviaste smrti. Kikvi su zavritali i pobegli u umu. Toio se podigao i potrao, pokuavajui da ostavi stablo izmeu sebe i progonitelja. uo je zvuke sleva i zdesna dok su se delfini brzo kretali da bi ga opkolili. Ronilako odelo usporilo ga je pri pokuaju da stigne do litice na obali pre nego to se krug zatvori. 96. TOM ORLI Neko vreme je sluao radio, ali, iako je prepoznao glasove nekoliko rasa, najvei broj podataka razmenjivao se izmeu kompjutera, pa je jedva poneto uspeo da sazna na taj nain. U redu, rekao je sebi. Hajde da razradimo prigodne izraze. To mora biti paljivo uraeno. 97. SKIF Deni se spoticala o rei koje je tako paljivo pripremila. Pokuavala je da ponovo oblikuje svoje razloge, ali Hikahi ju je zaustavila. "Doktore Sadmen, nema razloga za toliku upornossst! Ostrvo je ionako naa sledea stanica. Pokupiemo Toija, ako ve nije sam otiao. Moda emo pregovarati i sa Takata-Dimom. Polazimo na put im Kraidaiki zavri." Deni je odahnula od preostale napetosti. Vie nije bilo njena briga. Profesionalci e se postarati za sve. Mogla je da se opusti. "Koliko dugo...?" Hikahi je odmahnula glavom. "Kraidaiki ne oekuje nita vei uspeh nego proli put. Nee mnogo trajati. Zato ssse ti i Sahot dotle malo ne odmorite?" Deni je klimnula glavom i potraila mesto na kome bi se mogla ispruiti. Sahot je plivao pored nje. "uj, Deni, dok pokuavamo da se opustimo, hoe da eemo lea jedno drugom?" Deni se nasmejala. "Naravno, Sahote. Samo pazi da se ne zanese, dobro?" Kraidaiki je jo jednom pokuao da ih ubedi. : Mi Smo Oajni : Kao I Vi Nekad : Nudimo Nadu Onima Koji Je Oekuju Na Ovom Svetu : Nadu Da Odrastu Pravi : : Nai Neprijatelji Nakodie I Vama : : Pomozite Nam : Smetnje su treperile i priguivale odgovor. Nosile su delimino psihiko oseanje zatvorenosti, pritiska i rastapajue vreline. Pesma je bila klaustrofobina, veliala je grub, vrst kamen i teni metal. + OSTAVITE - TIHO + + ODUSTANITE -

- IZOLACIJA! + Tiinu je iznenada prekinuo vrisak prenapregnutih motora. Stari robot koji je tako dugo ostao dva kilometra duboko u pukotini ispod svrdlastog drveta bio je uniten. Kraidaiki je zazvidao poznatu frazu na trinarnom. * To je, to je - * Bio je spreman da ponovo ue u San. No, na ovom nivou stvarnosti nije bilo vremena za tako neto. Na ovom nivou stvranosti leala je dunost, za sada. Kasnije, moda. Kasnije e ponovo posetiti Nukapai. Moda e mu ona pokazati neizrecive stvari koje je nauila kroz maglovite staze predvianja. 98. TOM ORLI "...mala grupa delfina primeena nekoliko stotina parktara severno od ovog poloaja! Kreu se na sever prilino brzo. Moda su poli ovamo da vide oko ega se vode borbe. Pourite! Sad je trenutak za napad!" Tom je iskljuio predajnik. Glava ga je bolela od usredsreenosti potrebne da brzo govori Galaktiki Deseti. Nije oekivao da e Braa Noi poverovati da uju glas jednog od svojih nestalih izviaa. Za njegov plan to i nije bilo vano. Hteo je samo da ih malo zainteresuje pre konanog udarca. Promenio je uestalost i nabrao usne, pripremajui se da progovori na Galaktinskom Dvanaestom. Zapravo, bilo je zabavno! Odvraalo mu je misli od iscrpljenosti i gladi i prijalo je oseanju za estetsko, ak i ako je znailo da e sva njegova publika uskoro sleteti u potrazi za njim. "...ratnici Paha! Paha-ab-Kleppko -ab-puber ab-Soro ab-Hul! Obavestite Majku flote da imamo novosti!" Tom se nasmejao kad je pomislio na igru rei koja se mogla izrei samo na Galaktinskom Dvanaestom i koju, uostalom, Soroanka nikad nee saznati. 99. DILIJAN Flote su zbog neeg iznenada uzdrhtale. Male eskadre odvojile su se od njih i pridruile grupama na Kitrupovim mesecima, pa su se svi zajedno uputili prema planeti. Dok su se spajale, grupe su se nekoliko puta uskovitlale i na mestu pojedinih taaka pojavili su se tragovi malih eksplozija. ta li se to deava? ta god bilo, Dilijan je osetila zraak nade. "Doktore Basskin! Dilijan!" Titin glas zauo se preko komunikatora. "Opet primamo radio-emisiju sa povrine planete! Potie od jednog predajnika, ali emituje podatke na razliitim galaktinssskim jezicima! Sssigurna sam da je sve izgovorio jedan isssti glas!" Nagnula se i pritisnula prekida. "Odmah kreem gore, Tit. Molim te, pozovi pola raspoloive posade. Ostali neka se jo malo odmaraju." Iskljuila je napravu. Oh, Tome, pomislila je dok je urila ka izlazu. Zato tako? Zar nisi mogao da smisli nita elegantnije? Nita manje oajniko?

Naravno da nije mogao, ljutnula se na sebe dok je trala niz hodnik. Hajde, Dil. Mogla bi bar da ne zakera. Zaas je bila na mostu i poela da slua. 100. TOIO Sateran u ugao, Toio nije mogao ni da se popne na drvo. Bili su suvie blizu i sruie se na njega im ga uju kako se kree. Mogao je da ih uje dok su suavali krug oko njega. Toio je uhvatio pitolj sa iglama i odluio da je najbolje da prvi napadne, pre nego to mu se priblie dovoljno da bi pokrivali jedan drugoga. Imae mali pitolj protiv naoruanih maina i monih lasera, a nije bio strelac kao Tom Orli. Zapravo, nikad ranije nije pucao u razumno bie. No, i to je bilo bolje od ekanja. Zgurio se i poeo da pue nadesno, prema obali. Pokuavao je da ne lomi granice, ali minut posle naputanja sklonita uplaio je neku malu ivotinju, koja je buno pobegla kroz bunje. Odmah je uo zvuk maina koje su se pribliavale. Brzo se zavukao pod razgranat bun, ali sa druge strane se suoio sa irokim stopalom pauka. # Tu si! Tu si! # Vrisak je bio likujui. Podigao je oi i susreo ludaki pogled rika-Pola. Fin ga je pakosno osmotrio, nareujui svom pauku da podigne nogu. Toio se bacio u stranu kad se stopalo sruilo na mesto gde mu je maloas bila glava. Bacio se na drugu stranu da bi izbegao udarac. Naprava se nagnula unazad da bi mogla da koristi obe prednje noge. Toio nije imao mesta da se okrene. Opalio je iz pitolja u oklopljeni trbuh maine i malene igle nestale su u umi, ne nainivi nikakvu tetu. Likujui vrisak je bio potpuno primalni. # Tu si! # Onda je ostrvo poelo da se trese. Tlo se talasalo, a Toio se tresao levo-desno, udarajui glavom u ilovau. Pauk se zaljuljao i brzo se probio nazad u umu. Podrhtavanje se ubrzalo. Toio se nekako okrenuo na stomak. Borio se sa potresima, pokuavajui da se podigne na kolena. Dva pauka doteturala su se uz kripanje na istinu. Jedan je u panici jurnuo pored Toija. Drugi ga je ipak video i besno zaciao. Toio je pokuao da isprui pitolj, ali podrhtavanje tla pretvorilo se u naginjanje. Izmeu njega i poludelog delfina poelo je nadmetanje ko e prvi uspeti da naniani i opali. Obojica su posrnula od vriska koji im je odjeknuo u glavama. + GROZNO - UASNO + + OSTAVITE -

- NAS + + NA MIRU Urlik je bio tako pun mrnje da je Toio zajeao i uhvatio se za slepoonice. Pitolj mu je skliznuo iz ruke i pao na uzdrhtalo tlo. Delfin je piskavo zazvidao kad mu se pauk sruio, trzajui se. Zgrio se i poeo da narie. # alim! alim! # Pokrovitelju, oprosti! # Oprosti! # Toio je poeo da se tetura. "Oproteno ti je", uspeo je da kae, dok je prolazio pored njega. Sada nije imao vremena za delfinove izoidne promene. "Poi ovuda ako moe!" Doviknuo je dok je pokuavao da dospe do obale. Buka u njegovoj glavi liila je na zemljotres. Toio je nekako uspeo da ostane na nogama i da zae u umu. Kad je stigao do ivice brda, more u dubini se penilo. Toio je pogledao oko sebe, ali nije video pogodnije mesto. U tom trenutku prolomila se buka motora. Osvrnuo se i ugledao kovitlac iskidanog bilja kako polee sa mesta udaljenog nekoliko stotina metara. Metalnosivi veliki amac podigao se iznad sve iskoenije ume. Bio je okruen svetlucajuim oreolom jonizacije. Toio se najeio kad je ostrvo za trenutak prekrilo treperenje antigravitacionog polja. amac se polako okrenuo i kao da je oklevao. Onda je uz prasak sunuo ka istonom nebu. Toio se pognuo kad ga je zahvatila vazduna struja, trgajui mu odeu. Nije bilo vremena za odlaganje. arls Dart je ili pobegao ili nije. Toio je navukao masku za disanje na lice, pridrao je jednom rukom i skoio. "Sudbo Beskrajona..." pomolio se i pao u uzburkanu vodu. 101. GALAKTINCI Male flote izgubljenih ratnih brodova iznenada su prekinule meusobne borbe nad povrinom planete. Ostavile su sklonita na Kitrupovim malim satelitima, reene da rizikuju ako je neobina radio-poruka sa severne polulopte bila zaista delo ljudi. Na putu prema Kitrupu, mala saveznitva su zapodevala arke svojim sve manjim snagama, sve dok talas psihike buke nije zahvatio celu aroliku grupu. Podigao se sa planete snagom koju niko nije oekivao, savladao psi-titove i privremeno onesposobio posade. Brodovi su nastavili da jure prema planeti, ali preivela posada samo je mlitavo mirkala, nesposobna da puca iz svog oruja ili da vodi projektile. Da je to bilo oruje, psihiki krik bi zbrisao polovinu brodova zajedno sa posadama. Ovako, mentalni vrisak besa i odbacivanja odjekivao je u njihovim mozgovima, i nekoliko manje prilagodljivih oterao u ludilo. Krstarice su zaas napustile formacije, nekontrolisane, i stutile se do gornjih ivica atmosfere.

Psi-zvuk konano je poeo da se stiava. Grubi bes pretvorio se u reanje i iezao, ostavljajui otupele posade da se polako oporave i dou k sebi od slika koje su im ostale u glavi. Ksatini i njihovi tienici nali su se daleko od ostalih, razmislili su i zakljuili da su izgubili volju za daljom borbom. Odluili su da prihvate jasan poziv za odlazak. Njihova etiri olupana broda napustila su sistem Kitsemenija onoliko brzo koliko su im to omoguavali izmueni motori. J'8leki su se sporo oporavili. Kad su podlegli otupljujuem psi-vrisku, otplutali su meu brodove Brae Noi. Braa su se bre probudila i iskoristila J'8leki kao mete za vebe u gaanju. Istanani autopiloti doveli su dva jofurska bojna broda do padine planine koja se isparavala i tu se spustili, daleko junije od poetnog odredita. Automatsko oruje trailo je mogue neprijatelje dok su se Jofuri borili sa obamrlou. Konano, kad je zbunjujua psihika buka prestala, posade su poele da oivljavju i da preuzimaju kontrolu nad prizemljenim brodovima. Jofuri su bili upravo sprermni da ponovo polete i upute se na sever, prema okrajima, kad se ceo vrh njihove planine rasprsnuo u stub pregrejane pare. 102. 'BRAZDA' Dilijan je zurila u prazno, oputenih vilica, dok kripavi 'zvukovi' nisu najzad oslabili. Odahnula je. Ui su joj zujale. Otresla je glavom da bi odagnala oseanje tuposti. Onda je videla da delfini pilje u nju. "Bilo je uasno", zakljuila je. "Jesu li svi dobro?" Tit je izgledala puna olakanja. "Svi smo dobro, Dilijan. Pre nekoliko sekundi otkrili smo neverovatno snanu psi-eksploziju. Zaas je prodrla kroz nae titove i izgleda da te je oamutila na nekoliko minuta. No, osim malo neprijatnosti, mi je nismo ni osetili!" Dilijan je trljala slepoonice. "Mora da me je psi-osetljivost uinila podlonijom napadu. Nadajmo se da nam Itiji nee posle ovog napada prirediti jo jedan..." Zastala je. Tit je odmahivala glavom. "Dilijan, mislim da ovo nisu bili Itiji. Ako i jesu, nisu gaali nas. Instrumenti pokazuju da je eksplozija poticala odnekud iz blizine i da je gotovo savreno podeena da ne kodi delfinima! Tvoj mozak je slian naima, pa si je samo delimino osetila. Suezi kae da jo moe da se sabere. No, pretpostavljam da se Galaktinci nisu ba proveli za vreme psi-oluje!" Dilijan je po drugi put odmahnula glavom. "Ne razumem." "Nisi jedina. Pretpossstavljam da ni ne treba da razumemo. Znam samo jedno - u isto vreme kad je poela psi-eksplozija, na oko dve stotine klikova odavde zabeleeno je pomeranje tla. Talasi kore planete tek poinju da prissstiu." Dilijan je otplivala do Titinog mesta u staklenoj kugli 'Brazdaevog' mosta. Tit joj je nosom pokazala trodimezioni prikaz planete. Mala grupa crvenih simbola nalazila se nedaleko od 'Brazdaevog' poloaja. "To je Toiovo ostrvo", rekla je Dilijan. "Znai, arli je uspeo da ipak sauva jednu bombu!" "Molim?" Tit je izgledala zbunjeno. "Ali ja sssam mislila da je Takata-Dim zaplenilo..."

"Brod uzlee!" Objavio je operator detektora. "Koristi antigravitaciju i stazisna polja - polazi sa istog mesta kao i podrhtavanja tla, sssto pedeset klikova odavde. Kree... kree... brod se uputio brzinom od dva maha, prema issstoku!" Dilijan je pogledala Tit. Pomislile su na isto. Takata-Dim. Dilijan je videla pitanje u oku oficira. "Uskoro emo morati da donesemo odluku. Pratite brod da vidite kuda se uputio. I treba poeti sa buenjem ostatka posade." "Razumem, kapetane. One koji su uspeli da se ne probude za poslednjih pet minuta." Tit se okrenula i prenela nareenje. Nekoliko minuta kasnije oglasio se vojni kompjuter. "ta je sad?" upitala je Dilijan. Na kugli koja je prikazivala Kitrup stala su da se pale i gase mala, uta svetla. Poinjala su na Toiovom ostrvu i isprekidano se nastavljala u svim pravcima. "Neka vrsta detonacije", rekla je Tit. "Kompjuter ih predstavlja kao bombardovanje, ali nismo otkrili projektile! A zato je predstavljeno isprekidanim linijama? Sve detonacije polaze sa iste geografske duine!" "Jo jedan psi-napad!" objavio je radista. "Snaan! Iz razliitih pravaca, irom planete!" Dilijan se namrtila. "Detonacije... eksplozije... ali to nije bombardovanje. Seam se da sam ve videla takve isprekidane linije. Predstavljale su zonu preklapanja tektonskih ploa planete. Moda su u pitanju vulkani. No, pre bih rekla da lokalni ivalj ovako pokazuje da je nezadovoljan." Tit je delovala zbunjeno. Dilijan je bila zamiljena, kao da trai neto veoma daleko. "ini mi se da poinjem da razumem ta se deava. Moemo zahvaliti Kraidaikiju to psi-energija ne pogaa delfine, na primer." Delfini su zurili u nju. Dilijan se nasmeila i potapala Tit po peraju. "Ne brini, draga moja. To je duga pria, ali sve u ti objasniti kad budemo imali vremena. ini mi se da e na nas najvie delovati zemljotres. Uskoro bi trebalo da stigne do nas. Hoemo li moi da ga podnesemo?" Tit se namrtila. Nije mogla da razume brzinu kojom su ljudi menjali temu i nain razmiljanja. "ini mi ssse da moemo, Dilijan. Naravno, ako ono ostane possstojano." Pokazala je prema grebenu koji su nadvijao nad njihov hibridni brod. Dilijan je pogledala nadnesenu masu stenja kroz pukotine na tenanijskom oklopu. "Na to sam zaboravuila. Moraemo da pripazimo." Ponovo se okrenula prema holo-ekranu i zagledala se u prikaz planete. Hajde, Hikahi! - pourivala je u sebi. Pokupi Toija i ostale i vrati se ovamo! Uskoro u morati da se odluim, a ti e se moda prekasno vratiti! Minuti su prolazili. Nekoliko puta voda kao da je uzdrhtala dok je morsko dno odjekivalo od grmljavine. Dilijan je posmatrala plavu kuglu Kitrupa. Niz treperavih, utih svetala postepeno se irio na sever, nalik na duboku ranu na boku planete. ute takice na kraju su se stopile sa grupom malih ostrva u severoistonom kvadrantu. Tamo je Tom, setila se. Radista se iznenada okrenuo od svog aparata. "Komandante! Uhvatio sssam poruku! Na anglikom!"

103. TOM ORLI Bilo mu je neobino da dri mikrofon predvien za sasvim drugaije ruke. Tom je prevukao jezikom preko ispucalih usana. Nije imao vreman da ponovo razmisli o svom govoru. Drutvo samo to nije stiglo. Ukljuio je predajnik. "Kraidaiki!" Paljivo je progovorio. "Paljivo me sluaj! Snimi i daj Dilijan! Ona e prevesti!" Znao je da svi brodovi u oblinjem svemiru paljivo sluaju njegov predajnik. Verovatno ih je podosta ve krenulo ovamo. Ako je dovoljno paljivo pripremio svoje nove lai, moda e ih doi i vie. "Direktna veza sa brodom mi se prekinula", rekao je, "a sto kilometara je preveliko rastojanje da bi se nosila poruka, pa u rizikovati sa ovim novim ifrovanim predajnikom. Nadam se da nije oteen u ovdanjim borbama ." To je bila gomila izmiljotina namenjena Galaktincima. Sad je bio red na prvu poruku. Izmeu redova je morao preneti 'Brazdau' ono to je saznao. "Dil? Jaje nam se izleglo, draga. Ispuzao je ceo zoo vrt! No, naao sam samo jedan musav uzorak robe one marke koju smo poeleli. uo sam da je i dalje na prodaju, dodue na malo, ali to su samo glasine. Ti, H i K morate odluiti na osnovu toga. Sea se kad nas je stari Dejk Demva poveo sa sobom na zadatak u sredinju Biblioteku Tanita? Sea se ta je rekao o slutnjama? Ispriaj to Kraidaikiju. Odluka zavisi od njega, ali ja savetujem da potuje Dejkov savet!" Osetio je stezanje u grlu. Morao je da skrati. Nije bilo smisla dopustiti Itijima da ga suvie precizno lokalizuju. "Dil", zakaljao se. "Draga, ja sam sad van igre. Daj Herbija i ostatak podataka naem Veu. I uroenike, naravno. Moram verovati da je sve ovo bilo vredno toga." Zatvorio je oi i stegao mikrofon. "Kada sretne starog Dejka, podignite jednu au za mene, vai?" Hteo je jo da govori, ali shvatio je da je ve bio malo previe jasan. Nije smeo dozvoliti galaktinskim jezikim kumpjuterima da shvate o emu je priao. Nabrao je usne i oprostio se na jeziku stvorenom za takve stvari. * Latice, plovite * Kraj moje ene * Kada me se prisea - * Veza je utala dok nije prekinuo. Ustao je i izneo radio. Paljivo je priao prvoj povrini otvorene vode i bacio u nju predajnik. Ako neko hoe da zaviri u njega i ustanovi ko je i kuda emitovao, morae malo da roni. Stajao je pored vode i posmatrao niske oblake kako prolaze, tamni i teki od neprolivene kie. Uskoro e poeti da stiu. Za pojasom je imao oruje, cev za disanje i punu uturu. Bio je spreman. Stajao je, gledajui i ekajui, kad je oiveli vulkan na obzorju poeo da tutnji, pa da kalje i na kraju je ljutito ispunio nebo svetlou.

Most je izgledao razmazan. Dilijanine oi bile su zamagljene, ali kad je trepnula, suze nisu htele da se odvoje i skliznu joj niz obraz. Zagledala se u kapljice na trepavicama kao u dragocenost. "Da odgovorimo?" Tit je stajala tik uz nju i tiho pitala. Dilijan je odmahnula glavom. Ne, pokuala je da kae, ali nije imala glasa. Telempatski je oseala saoseanje onih oko nje. Kako da alim, pitala se, kad ga i dalje oseam? Jo je iv tamo negde. Kako da alim? Osetila je nagli pokret kad se jedan fin oprezno pribliio i pokuao da raportira Tit, a da nju ne uznemiri. Dilijan je stegnula kapke. Suze su konano potekle, u tankim mlazevima, niz obraze. Nije mogla da ih obrie ispod maske, pa ih je ostavila. Kad je otvorila oi, vid joj se razbistrio. "ula sam, Vataceti. Kuda se uputio Takata-Dim?" "Prema flotama Galaktinaca, komandante. Iako izgleda da su oni u potpunom haosu! Rasuli su se na sssve strane posle zbrke koju je izazvao psi-napad. Izgleda da opet ratuju svi sssa svima, tano iznad... iznad Orlijevog poloaja" Dilijan je klimnula glavom. "ekaemo jo malo. Preite u stanje pripravnosti i o svemu me obavetavajte." Sve osoblje je pozvano na dunost. Suezi i D'Anit javili su da su motori zagrejani. Poslednja prilika, Hikahi, pomislila je Dilijan. Stie li? "Dilijan!" Povikao je Sreni Ka. Rukom oklopa pokazivao je prema jednom od prozora. "Stena!" Dilijan je urno prila i pogledala u pravcu koji je pilot pokazivao. Celokupna masa stenja je podrhtavala. Poele su da se pojavljuju pukotine u zidu koji se naginjao nad 'Brazda'. "Veite pojaseve!" naredila je Dilijan. "Tit, vodi nas odavde!" 104. GALAKTINCI Kulkulabra se duboko poklonio pred Krat. "Jeste li preveli emisiju ljudi?" obrecnula se. Zdepasti Pil ponovo se poklonio i malo ustuknuo. "Ne, Majko flote, ne sasvim. ovek je govorio na dva njihova rogobatna jezika, zvana 'angliki' i 'trinarni'. Imamo programe za prevoenje sa oba, naravno, ali tako su haotini i isprepleteni - ni nalik na neki civilizovani jezik..." Bibliotekar se trgao kad je Krat zasiktala na njega. "Zar nema nita?" "Gospodarice, mislimo da je poslednji deo poruke, na deldfinskom jeziku, najvaniji. Moda je to nareenje njihovim tienicima ili..." Bibliotekar je preplaeno zapitao i pobegao na mesto kad ga je ljiva-vres promaila za koji centimetar. "Pretpostavke! Nesigurna nagaanja!" grmela je Krat. "ak i Tandui kljuaju od uzbuenja i alju jedan pohod za drugim na mesto sa koga je porukama odaslata. A mi treba da poemo za njima, zar ne?" Osvrnula se oko sebe. Posada je izbegavala njen pogled.

"Ima li neko makar pretpostavku koja bi objasnila onaj psi-napad koji nas je pogodio pre jednog sata i koji je obezglavio sve razumnjake u sistemu? Je li i to bilo delo Zemljana? Jesu li vulkani koji ometaju sve nae instrumente isto samo prevara?" Posada je pokuavala da istovremeno izgleda zaposleno i da slua sa dunom panjom. Nikio nije hteo da na sebe navue gnev Majke flote. Ratnik Paha pojavio se iz odeljenja za posmatranje. "Gospodarice", objavio je,"ranije nismo primetili zbog vulkana, ali sa povrine planete poleteo je brod." Krat je osetila da je obuzima radost. Ovo je ekala! Iako je i sama slala brodove na planetu, zadrala je glavninu flote na okupu. "Diverzije! Sve su to diverzije! Radio-pozivi, psi-napadi, vulkani, sve!" Zapravo se pitala kako su Zemljani postigli poslednje dve stvari. No, to pitanje e biti reeno kad ljudi i njihovi tienici budu zarobljeni i sasluani. "Zemljani su ekali da se glavna bitka priblii planeti", mrmljala je, "a sada pokuavaju da pobegnu! Sada moramo..." Kulkulabra joj je priao i naklonio se. "Gospodarice, duboko sam pretraio Biblioteku i mislim da znam razlog psi-napada i..." Bibliotekar je iskolaio oi kada ga je Krat pogodila u stomak svojom kandom za parenje. Ustala je, podigla ga u vazduh i bacila beivotno telo o zid. Za trenutak je stajala nad leom i duboko udisala mirise smrti. Zbog ovog ubijanja nee imati neprilika. Glupi Pil usudio se da je prekine! Niko nee rei da nije postupala u okviru svojih prava. Smotala je kandu. Prijatno se oseala. Ne ba kao da se parila sa mujakom svoje rase, koji bi pokuao da uzvrati borbom, ali ipak prijatno. "Kai mi o tom zemaljskom brodu" obratila se Pahi. Primetila je da mu je trebala cela sekunda dok nije progovorio. "Gospodarice, to nije njihov glavni brod. Izgleda kao izviaka letelica." Krat je klimnula glavom. "Izaslanik. Pitam se zato nisu i ranije pokuali da pregovaraju o uslovima predaje. Pokrenite flotu da presretne taj brod. Moramo delovati pre nego to ga Tandui primete! Nai novi saveznici, Tenanijci, ostaju na zaelju. Hou da shvate ko je manje vaan u ovom poduhvatu." "Gospodarice, Tenanijci su ve poeli pripreme da nas napuste. Izgledaju spremni da se pridrue zbrci na povrini planete." Krat je zagunala. "Neka ih. Sad smo opet ravni Tanduima, a Tenanijce smo ionako iskoristili. Neka odu, a zatim produite prema izviakom brodu!" Smestila se na svoje vletorske jastuke i poela da pevui za sebe. Uskoro. Uskoro. Gospodari su zahtevali previe. Kako mogu oekivati od Primaoca da izvesti o neem specifinom kad se deava toliko toga! Bilo je prelepo! Sve se deavalo odjednom! Male, svetlucave bitke nad povrinom planete... blistavi, vreli vulkani... i ona ogromna psihika erupcija besa koja se maloas izlila iz same planete! Ljutnja se i dalje penila i puila. Zato su gospodari tako nezainteresovani za neto tako jedinstveno? Psi iz unutranjosti planete? Primalac je mogao rei Tanduima

tako mnogo o ljutitom glasu, ali oni su hteli samo da ga uutkaju. Smetao im je, jer su se oseali ranjivo. Primalac je blaeno prisustvovao svemu tome dok ga nisu ponovo kaznili. Gospodari su upotrebili nervni bi. Noge su mu se zgrile od neprijatnog oseanja koje mu je projurilo kroz mozak. Treba li dopustiti da 'kazna' ovaj put izmeni njegovo ponaanje? Primalac se zamislio. Odluio je da zanemari 'bol'. Neka mu laskaju i neka viu na njega. Primalac je bio opinjen ljutitim glasovima koji su se talasali u dubini i sluao ih je sa punom posveenou. 105. SKIF "ta je sad...?" Deni se prevrnula sa suvog leaja i bunula u vodu. Sahot je zbunjeno zaciao kad se mali brod nakrivio. Tada se fizikom bacakanju pridruio talas psihike neprijatnosti i ispunio im glave. Deni se zagrcnula u vodi i zgrabila dra na zidu. elela je da zapui ui. "Ne opet", jeknula je. Pokuala je da koristi ono emu ju je Toio nauio... da se usredsredi na svoje otkucaje srca i da tako nadvlada drobei zvuk u glavi. Jedva da je i primetila kad je Sahot povikao. "To sssu oni!" Delfin je pritisnuo dugme pored ulaza vrhom nosa i pourio u hodnik. Jurnuo je u malu kontrolnu sobu. "Kraidaiki!" poeo je, za trenutak zaboravljajui da ga kapetan ne moe razumeti. "To su oni. Glasovi iz dubine!" Kraidaiki mu je uzvratio pogled i Sahot je shvatio da kapetan ve zna. Zapravo, nije delovao iznenaeno. Kraidaiki je pevuio tihu melodiju prihvatanja. Izgledao je zadovoljno. Sa pilotkog mesta oglasio se Kipiru. "Primam neutrone i antigravitacioni fluksss! Potiu odnekud pravo ispred nas. Mali brod polee." Hikahi je klimnula glavom. "To je verovatno Takata-Dim. Nadam se da se Dilijan pobrinula za njega." Nastavili su da voze pod vodom prema istoku. Oko pola sata kasnije, Kipiru je ponovo povikao. "Jo antigravitacije! Veliki brod! Uzlee na jugozapad!" Kraidaiki je udario perajima po povrini vode. * Gore, gore! Gore i vidi! * Vidi! : Hikahi je klimnula glavom Kipiruu. "Idemo gore." Skif je isplivao na povrinu. Voda je istekla iz udubljenja. Skupili su se pored junog prozora i posmatrali udaljeni klinasti oblik kako se podie sa obzorja i nezgrapno penje u nebo, polako dobijajui na brzini. Posmatrali su ga kako odlee na jug, dostiui brzinu zvuka i konano nestajui u visokim oblacima.

Posmatrali su i kad je 'Brazdaev' trag poeo da se leluja i polako razilazi pod Kitrupovim nestalnim vetrovima. Deseti deo ZANOS "To su momci koji uvek ive ispred vetra." Herman Melvil 106. TOIO Toio je plivao iz sve snage, jer je struja pokuala da ga odvue nazad. Borio se da izbije na otvoreno more. Konano, kad je ve osetio da bolne ruke i noge vie nee izdrati, dospeo je do mirnijih voda. Plua su mu pucala kad se okrenuo da pogleda metalno brdo, gotovo dva kilometra daleko, kako polako nestaje u sopstvenoj unutranjosti. Nije moglo sasvim potonuti. Svrdlasto drvo nije zavrilo sa iskopavanjem kad su ga on i Deni razneli. Ostrvo e se verovatno umiriti kad ispuni pukotinu. Priguene eksplozije odjekivale su svuda oko njega. Toio se izdigao u vodi i osvrnuo. Na svim ostrvima u blizini drvee se njihalo, i to ne od vetra. U daljini je video bar tri zamuena oblaka pare i dima kako se podiu iz zapenuanih delova mora. ulo se tutnjanje podvodnih potresa. I sve to zbog jedne male bombe? Uprkos svemu onome kroz ta je proao, Toio se spokojno pitao kakav bi mogao biti uzrok tome. Ostalo mu je jo samo da izabere nain na koji e umreti. Oseao se jezivo slobodnan. ta ako je bomba oslobodila tok magme, upitao se. Ako se negde pojavi vulkan, rekao bih da e to biti u pukotini svrdlastog drveta. No, pretpostavljam da e je ostrvo zapuiti. Metalno brdo, koje mu je dve nedelje bilo dom, kao da je prestalo da tone. Nekoliko vrhova drvea njihalo se nad vodom. Toio se pitao kakva je bila sudbina arlsa Darta. Nije mogao da zamisli impanzu kako pliva na due staze. Moda je tako i bolje. arli je bar imao brz odlazak. Osetio se malo bolje kad se odmorio. Ponovo je poeo da pliva prema otvorenom moru. Otprilike dvadeset minuta kasnije zauo je novo duboko tutnjanje. Okrenuo se u pravi as da vidi kako udaljeno brdo raznosi strahovita eksplozija. Prljavtina i bilje leteli su na sve strane. Samo brdo se izdiglo uvis, gotovo iziavi iz vode, raspalo se i nestalo u oblaku pare. 107. TAKATA-DIM "Zovem bojnu flotu! Zovem bojnu flotu pred sobom! Govori porunik TakataDim iz Istraivake slube Zemlje. elim da pregovaram! Molim vasss, odgovorite!" Zvunik je ostao nem. Takata-Dim je opsovao. Radio mora raditi. Uzeo ga je sa saonica Tomasa Orlija, a ljudi uvek odravaju svoju opremu! Zato Galaktinci ne odgovaraju?

amac je bio predvien da njime upravlja vie od jedne osobe. Nagla i neoekivana nesrea na ostrvu primorala ga je da napusti svoje Stenose. Sad nije imao nikoga da mu pomogne. Morao je da radi dva ili tri posla istovremeno. Posmatrao je ekran za taktiku. Oblak utih svetala uputio se prema njemu sa galaktinskog severa. Flotila je delovala kukavno u poreenju sa velikim armadama koje su banule u sistem pre samo nekoliko nedelja. No, i dalje je predstavljala stranu usredsreenost vatrene moi. Uputili su se pravo prema njemu. Osim toga, sve je ostalo bilo u haosu. Planeta je bila prekrivena znakovima oslobaanja energije - uraganima vrele pare tamo gde su se aktivirali vulkani u moru. A iznad severne polulopte besnela je opta bitka. Takata-Dim je poveao rezoluciju na ekranu i video jo jednu flotu. I ona je krenula prema njemu. Eter je bio ispunjen hukom glasova. Svaka talasna duina doprinosila je poveanju zbrke. Je li to bilo objanjenje zato ga niko ne uje? Ne. Galaktinci imaju istanane kompjutere. Mora da je kriva njegova oprema. Nije bilo vremena za proveru pre uzletanja! Takata-Dim je nervozno posmatrao mapu. Leteoje pravo u jato ajkula u nadi da e pregovaranjem postii zatitu 'Beazdaa' i konano osloboenje. No, setio se izraza lica Dilijan Baskin, pre nedelju dana, kada je predloio da daju Itijima sve to poele. Mec ga je tada podrao, ali sad mu se u seanju pojavio izraz eninog lica. Saaljivo ga je pogledala i kazala da fanatici nikad tako ne postupaju. "Uzee sve to imamo, utivo se zahvaliti i odmah nas skuvati u ulju", rekla je. Takata-Dim je odmahnuo glavom. Ne verujem. Osim toga, sve je bolje od onog to ona namerava! Posmatrao je ekran za taktiku. Prva flota bila je udaljena samo sto hiljada klikova. Kompjuter mu je najzad dao podatke o brodovima. Bile su to bojne krstarice Soroa. Soroi! Takata-Dim je osetio da mu se iz prednjeg eluca podie u. Prisetio se svih pria koje je uo o njima. ta ako odmah otvore vatru? ta ako ih ni ne zanimaju zatvorenici? Pogledao je svoje bojne kontrole. Naoruanje na amcu bilo je bedno, ali ipak... Pruio je ruku oklopa da dodirne prekida za naoruanje... makar zbog ono malo utehe koju mu je to moglo pruiti. 108. 'BRAZDA' "Sad su se obe velike flote pokrenule prema Takata-Dimu!" Dilijan je klimnula glavom. "I dalje me obavetavaj, Vataceti." Okrenula se. "Tit, koliko moemo ostati prikriveni tektonskim smetnjama?" "Naa antigravitacija primetna je ve pet minuta, Dilijan. Ne moemo jo mnogo odlagati, letei iznad vulkana. Ako hoemo da ita postignemo, moramo dobiti na visini." "Preko nas je preao dugotalasni ssskaner!" javio je osmatra. "Nekoliko brodova iz bitke nad Orlijevim poloajem postalo je radoznalo!" "Znai - to je to", objavila je Tit. "Idemo." Dilijan je odmahnula glavom. "Daj mi jo pet minuta, Tit. Ne brinu me zaostali brodovi sa severa. Dri me sakrivenu od glavnine flote jo samo malo!"

Tit se naglo okrenula u oksivodi, ostavljajui za sobom mehurie. "Sreni Ka! Kreni na jug-jugozapad, prema onom novom vulkanu!" Dilijan je napeto gledala u ekran. Mala plava taka pokazivala je dugaki amac kako leti prema grupi od preko trideset mnogo veih taaka. "Hajde, takata-Dime", promrmljala je. "Mislila sam da te poznajem. Dokai mi!" Preko radija se nije uo ni glas od odbeglog porunika. Toio mora da je obavio svoj posao i onesposobio sve aparate na ostrvu. Plava taka pribliila se na oko sto hiljada kilometara od neprijatelja. "Telemetrija! Takata-Dim je pripremio oruje!" objavio je Vataceti. Dilijan je klimnula glavom. Znala sam. Momak je gotovo ovek. Morao bi imati linost daleko jau nego to sam ikada pomislila, a da to ne uradi, makar samo radi samopouzdanja. Ma koliko izgledalo besmisleno, ko bi se suoio sa neprijateljam, a da se ne osigura to bolje moe? Sad jo samo malo blie... "Dilijan!" povikao je oficir-osmatra. "Ne mogu da p-poverujem! Takata-Dim je..." Diulijan se pomalo tuno nasmeila. "Pusti da pogodim. Na hrabri vicekapetan je otvorio vatru na itavu bojnu flotu." Tit i Vataceti okrenuli su se i pogledali je rairenih oiju. Slegnula je ramenima. "Ma, hajde. Bez obzira na sve to je poinio, ne moemo rei da Takata-Dim nije bio hrabar." Iscerila se da sakrije sopstvenu nervozu. "Budite spremni." 109. TAKATA-DIM Takata-Dim je kriknuo i zgrabio prekida. Nije radio! Kontrola vatre funkcionisala je bez njegove volje! Svakih nekoliko sekundi kroz mali brod prolazio je drhtaj kad bi sitni krstarei projektil bio lansiran iz cevi za torpeda. Iz kljuna amca izletali su mlazevi antimaterije, automatski upravljeni prema najbliem tuinskom brodu. Ve na poetku, najblii brod Soroa rascepio se kao ognjeni cvet. Potpuno iznenaenje pri napadu preteklo je mehanizme koji bi spreili razvijanje toplote nove. Opsovao je i pokuao da iskljui komande. Ni to mu nije uspelo. Kad je flota Soroa poela da uzvraa vatru, Takata-Dim je jauknuo i naterao mali brod u divlji niz manevara da bi izbegao pogodak. Sa delfinskim prirodnim oseajem za trodimenzionno, preao je u visoku antigravitaciju i poeo da se vrti, izbegavajui projektile koji su prolazili jezivo blizu. Postojalo je samo jedno to je mogao uiniti, jedini nain za spas. Takata-Dim je upravio brod prema bojnoj floti. Oni mora da su videli njagov napad. Smatrae ga za saveznika, ako poivi dovoljno dugo da stigne do njih. Ubrzao je u svemir, progonjen krdom udovita koja su se okrenula i zatandrkala za njim. 110. 'BRAZDA' "Sada, Dilijan?" "Skoro, draga. Samo jo asak."

"Oni brodovi na ssseveru izgleda da su se odluili. Neki od njih polaze ovamo... Ispravka, ceo okraj se premeta na jug, prema nama!" Dilijan nije mogla da se osea loe to odvlai vatru sa Tomovog poloaja. Time mu je, na kraju krajeva, uzvraala uslugu. "U redu. Izaberi trajektoriju. Hou da poemo prema istoku ekliptike im ona druga flota zavri okretanje prema amcu." Tit je treperavo, nesigurno uzdahnula. "Razumem." Otplivala je do pilotskog mesta i poela da se savetuje sa Srenim Ka. 111. TOM Provirio je iznad povrine jezerceta koje mu je pruilio sklonite. Gde su svi odjednom nestali? Pre nekoliko minuta nebo je bilo u plamenu od pirotehnike. Zapaljeni brodovi padali su i levo i desno. Sad je video nekoliko zaostalih, visoko na udaljenom nebu, kako ubrzavaju prema jugu. Trebalo mu je samo trenutak da pogodi. Hvala, Dil, pomislio je. Isprai ih i za mene. 112. TAKATA-DIM Takata-Dim je izgubljeno udarao oko sebe. Bio je toliko zauzet da nije imao vremena da se pozabavi kontrolama paljbe. Oajan, poslao je impulse koji su izbrisali itave blokove kompjuterske memorije. Konano, neto je proradilo. Sistem za kontrolu oruja se iskljuio. Pomamno je naterao brod da se obrne ulevo i nagnuo se to je vie mogao da bi izbegao niz torpeda. Dve flote brzo su se pribliavale, a on je bio u sredini. Takata-Dim je nameravao da jurne u drugu flotu i da se zaustavi iza nje, pokazujui time ono to nije mogao rei preko radija, da trai zatitu. No, kontrole nisu reagovale! Nije mogao da se ispravi od poslednjeg manevra! Mora da je unitio previe memorije! amac je brzo iao pod pravim uglom u odnosu na obe flote, udaljavajui se od njih. Obe flote pole su za njim. 113. 'BRAZDA' "Sad!" rekla je. Pilota nije trebalo opominjati. Ve je poveavao brzinu. Sad je upotrebio svu snagu. 'Brazdaevi' motori zaurlali su i on je napustio atmosferu, ostavljejui iza sebe pucketavi trag jonizacije. Ubrzanje se moglo osetiti ak i kroz stazisna polja, ak i na mostu ispunjenom tenou. Sivo more je nestalo, a pod belim prekrivaem oblaka obzorje se izvilo i pretvorio u luk. 'Brazda' je izleteo napolje, u okean zvezda. "Prate nas. arkai sa severa." "Koliko njih?"

"Oko dvadeset." Tit je za trenutak sluala preko nervne veze. "Rasuti su. Osim prilino velike grupe na zaelju, jedva da i dvojica pripadaju istoj rasi. ujem pucnjavu. Bore se meu sobom ak i dok nas jure." "Koliko ih ima u toj izdvojenoj grupi?" "Hm... essst, ini mi se." "Pa, da vidimo ta e biti kad malo pruimo korak." Planeta je nestala iza njih kad je Sreni Ka upravio 'Brazda' u pravcu koji je odabrala Dilijan. Iza Kitrupovog obzorja poinjala je velika bitka. Brod je neko vreme bio zaklonjen iza planete, a onda je iziao i suoio se sa sukobom. Milion kilometara daleko, svemir je bio ispunjen jasnim eksplozijama i jezivim kricima koji su pomalo prodirali kroz psi-titove. "Veliki momci bore se oko Takata-Dima", oglasila se Tit. "Moda emo ak uspeti da iziemo iz sistema pre nego to nam se velike flote priblie." Dilijan je klimula glavom. Toiova rtva nije bila uzaludna. "Znai, problem su nam ovi maliani to nas prate. Moramo ih se nekako otresti. Moda moemo da se zavuemo iza dinovske gasovite planete. Koliko nam treba do nje?" "Teko je rei, Dilijan. Moda jedan sat. Ne moemo koristiti nadsvetlosnu brzinu u sistemu, a nosimo ogromnu mrtvu masssu." Tit je ponovo sluala svoju vezu, usredsreena. "Oni iza nas su gotovo prestali da se meusobno kokaju. Moda su oteeni, ali mislim da e nas bar dva broda sustii pre nego to stignemo do gasovitog dina." Dilijan je pogledala holo-ekran. Kitrup se pretvorio u malu loptu u jednom uglu, a iza njega je svetlucala bitka. Na bliem kraju male take predstavljale su 'Brazdaeve' genitalije. U prednjem planu poela je da raste pastelno obojena kugla. Veliki svet smrznutog gasa, veoma nelik na Jupiter, bujao je polako, ali uoljivo. Dilijan je tiho zazvidala. "Pa, ako nismo bri od njih, treba pokuati sa zasedom." Tit se zagledala u nju. "Dilijan, to su bojni otrovi, a 'Brazda' je samo preoptereeni istraiva!" Dilijan se nasmeila. "Istraiva e se pretvoriti u iznenaivaa, curo. Tenanijski oklop uinie vie nego da nas samo uspori. Moda emo moi da uinimo neto to niko od nas ne bi oekivao." Nije pomenula da nemerava, ako bude imala prilike, da to due ostane u sistemu, za sluaj da se desi udo. "Je li sve na brodu privreno?" "Da, to je standarni postupak." "Fino. Molim te, naredi posadi da napusti sredinji prostor. Neka se priveu to bolje mogu." Tit je izdala nareenje i upitno je pogledala. Dilijan je objasnila. "Spori smo jer nosimo prekomerno optereenje, je li? Pucae na nas pre nego to stignemo do zaklona kod gasovite planete, a da ne govorimo o poloaju za nadsvetlosnu brzinu. Kai mi, Tit, ta nas to toliko optereuje?" "Tenanijski brod!" "I? ta jo?"

Tit je izgledala zbunjeno. Dilijan je odgovorila zagonetkom. * ivi dodir I materija puna pokreta * Kao vazduh, zaboravljen, Dok ne nestane! * Tit za trenutak nije razumela, a onda su joj se oi rairile. Shvatila je. "Vrlo lukavo, da. Moglo bi da ussspe. Ipak, drago mi je to si mi rekla. Posada e morati da se snabde odgovarajuim priborom." Dilijan je pokuala da pucne prstima u vodi, ali nije uspela. "Svemirska odela! Tano! Tit, ta bih ja bez tebe!" 114. GALAKTINCI "Sporedna bitka izmeu ostataka flota izgleda da se premestila sa planete", izvestio je ratnik Paha. Odlaze sa Kitrupa, gonei neki prilino veliki brod." Krat je zavrila ljutenje ljive-vresa. Borila se da sakrije nervozno podrhtavanje leve ruke. "Jeste li identifikovali koga gone?" "Ne lii na na plen." Paha je taktino prenebregao oiti talas olakanja koji je obuzeo Majku flote kad je to ula. "Suvie je veliki da bi bio zemaljski brod. ini nam se da su to oteeni Tenanijci, mada..." "Da?" Krat je bila nestrpljiva. Paha je oklevao. "Neobino se ponaa. Neumereno je masivan, a u zvuku njegovih motora ima neeg pomalo timbrimskog. Ve je predaleko da bi se tano ulo." Krat je zagunala. "Kakav je na poloaj?" "Tandui idu uporedo sa nama i arkaju se sa naim krilima kao i mi sa njihovim. I jedni i drugi progonimo zemaljskog izviaa, i izbegavamo da pucamo u njega, osim kad prie preblizu drugoj strani." Kraz je zareala. "Taj brod nas vodi sve dalje i dalje od planete - od pravog plena. Jeste li pomislili da mu je to bio jedini cilj?" obrecnula se. Paha je razmislio i klimnuo glavom. "Da, Majko flote. To bi liilo na trik samoniklih ili Timbrima. ta predlaete?" Krat je bila ispunjena oseanjem bespomoinosti. To je morao biti trik! Ipak, nije mogla odustati od potere, ili e Tandui zarobiti izviaki brod. A to due bude trajala potera, gubici obeju strana bie sve vei! Bacila je ljivu preko sobe. Pogodila je tano u sredite zrakaste spirale, oznake za Biblioteku. Prepadnuti Pil poskoio je u uplaeno ciknuo, a onda ju je drsko prostrelio pogledom. "Emitujte standardni poziv na primirje broj tri", rekla je Krat sa odvratnou. "Stupite u kontakt sa voom Tandua. Moramo prekratiti ovu farsu i odmah se vratiti do planete!" Prikradalac Tandua ponovo je upitao Vebaa. "Moete li podstai Primaoca?"

Veba je kleknuo pred unjaem, nudei mu glavu. "Ne mogu. Obuzelo ga je orgazmiko stanje. Prestimulisan je. Nai postupci ne postiu uspeh." "Znai, nema metafizikog naina da istraimo neobinu poteru iza nas?" "Nema. Moemo koristitisamo fizike postupke." Prikradaoeve noge su se skupile. "Idi i ukloni svoju glavu. Po svojoj poslednjoj volji, postavi je na moju policu sa trofejima." Veba je zakripao u znak saglasnosti. "Neka nova koja mi izraste bolje poslui vaim namerama." "Neka bude tako. Ali pre toga", predloio je Prikradalac, "otvori govornu liniju sa Sorojima. Morau se rastati od svoje noge da bih govorio sa njima, naravno, ali moramo govoriti sa njima." Buolt je zagrizao iljkove na laktovima i upotrebio ih da bi nagizdao svoju krestu. Pravilno je pretpostavio! Upotrebio je poslednjih est tenanijskih brodova koji su preiveli bitku Tandua i Soroa da bi stigao na planetu i pridruio se drugoj poteri. Deset oteenih brodova bilo je pred njim, jurei za objektom koji se mogao samo mutno razaznati. "Veom brzinom", zahtevao je. "Ostali nisu koordinisani. Dok Tandui i Soroi gone prevaru, mi smo jedini dobro opremljeni u celoj oblasti! Moramo u poteru!" Daleko ispred Tenanijaca, kapetan Gubrua rastresao je svoje perje i zacerekao se. "Pribliavamo se! Pribliavamo se krntiji! I pogledajte! Sad kad smo blizu, pogledajte i videete da je njihovo ponaanje ljudsko! Lete unutar oplate, ali sad smo blizu i moemo pogledati i videti i shvatiti ta se nalazi unutra! Sad smo blizu i uhvatiemo ih!" Promaaj je i dalje bio mogu, naravno. No, potpuni poraz nije se mogao dozvoliti. "Ako ih ne moemo mi uhvatiti", podsetio je sebe, "moramo ih svakako unititi." 115. 'BRAZDA' U daljini se nazirao gasoviti din. Neto optereeni 'Brazda' mu se nezgrapno pribliavao. "Oekivae da se pribliimo to vie za tesnu hiperbolu", rekla je Tit. "To je uglavnom dobra taktika kad nekoga progone u planetnom sistemu. Brz okret u blizini planete moe se pretvoriti u veliku promenu pravca." Dilijan je klimnula glavom. "To e oekivati od nas, ali mi to neemo uiniti." Posmatrale su ekrane na kojima su tri velike take postajale sve vee i konano se pretvorile u vrsta tela - brodove sa runim oiljcima iz bitke i jo runijim orujem. Rastua masa planete poela je da zaklanja sve vei deo ekrana. "Svi privezani?" "Jesssu!" "Onda izaberi trenutak, porunie. Ima bolje oseanje za svemirske bitke nego ja. Zna ta elimo da uinimo." Tit je kljocnula vilicama. "Znam, Dilijan." Jurnuli su prema planeti.

"Ussskoro. Ussskoro emo ih obrukati..." Tit je zamirila. Usredsredila se na zvune slike koje joj je prenosila nervna veza. Na mostu je vladala tiina naruena samo nervoznim coktanjem delfinskog sonara. Dilijan se prisetila napetih situacija na ljudskim brodovima, kad je pola lanova posade zvidukalo kroz zube, a da toga uopte nisu bili ni svesni. "Ssspremite se", obratila se Tit inenjeriji preko interkoma. Progonitelji su za trenutak nestali iza ivice planete. "Sada!" Povikala je da bi je Suezi uo. "Otvorite ustave na repu! Pokrenite sve pumpe!" Okrenula se prema pilotu. "Lansiraj sondu za mamac! to vee bono ubrzanje! Upotrebi stazisno polje da ukloni sve osim jednog 'g'! Ponavljam, potrebna je samo jedna gravitacija na brodu! Polovina kontrolnih tabli na mostu zasvetlela je crvenim svetlima. Upozorena, posada je ostala na svojim mestima kad se sadraj 'Brazdaevog' sredinjeg prostora izlio iza njih u vakuum otvorenog svemira. Kapetan Gubrua brinuo se zbog broda Ftaka koji mu je ugroavao prvenstvo. Razmiljao je o manevru kojim bi unitio uljeza, ali glavni kompjuter iznenada je kretavo zatraio panju. "Nisu to mogli da uine!" zgrozio se kapetan kad je pogledao u ekran. "Nisu mogli uiniti tako neto. Nisu se mogli setiti tako avolske zamke. Nisu mogli..." Posmatrao je brod Ftaka kako se sudara pri brzini bliskoj svetlosnoj sa preprekom koja nije postojala ni minut ranije. Bila je to samo rasuta struja gasovitih estica koja im se nala na putu. No, neoekivana, sudarala se sa zaklonima oko ratnog broda Ftaka. A pri brzini koja se pribliavala svetlosnoj, svaka prepreka bila je smrtonosna. "Promenite pravac!" zapovedio je Gubru. "Vatra iz svih oruja prema plenu!" Upotrebili su svu raspoloivu energiju, ali zraci su zapeli o nevidljivi zid izmeu Gubrua i zemaljskog broda koji je brzo skretao. "Voda!" vrisnuo je kad je oitao spektralnu analizu. "Prepreka od vodene pare! Civilizovana rasa nije mogla nai takav trik u Biblioteci! Civilizovana rasa se nije mogla spustiti tako nisko! Civilizovana rasa nije mogla..." Jo je vikao kad se brod Gubrua zario u oblak lebdeih pahuljica... Olakan za vie megatona, 'Brazda' je uspeo da zaokrene mnogo otrije nego to bi bio u stanju pre samo nekoliko minuta. Ustave su se zatvorile i brod se polako punio vazduhom. Ukljuena je unutranja antigravitacija. Posada opremljana svemirskim odelima vratila se na dunosti iz prostorija u koje se sklonila. Na mostu koji je i dalje bio ispunjen vodom, Dilijan je posmatrala anihilaciju prva dva broda u nizu progonitelja. Posada je stala da klie kad je trea krstarica poela oajniki da skree, izgubila kontrolu u poslednjem trenutku i konano se sudarila sa rasutim oblakom. Nestala je u pravilnom oblaku plazme. "Ostatak je i dalje zaklonjen iza gasnog dina", rekla je Dilijan. "Posle jurnjave od Kitrupa, mislie da poznaju nae kretanje i nikad im nee pasti na pamet da moemo ovako zaokrenuti!" Tit nije bila toliko sigurna. "Moda. Ispalili smo sondu da bismo ih zavarali. Kretae se naom starom putanjom i zraie radijaciju nalik na nau. Moda e poi za

njom. Bila bih spremna da ssse kladim da e i oni uhvatiti brzu i tesnu hiperbolinu putanju." "Ako bude tako, poskidaemo ih!" Dilijan je poela da osea vrtoglavicu. Postojali su izgledi da to izvedu isto, taman toliko da bi imali prilike da jo malo ostanu i saekaju Hikahi i Kraidaikija. Da saekaju jo jedno udo. 'Brazda' je gunao, borei se da promeni pravac. "Suezi kae da sssu spojnice zidova preoptereene", izvestio je Sreni Ka. "Pita hoe li ponovo iskljuivati stazisna polja ili izvoditi jo... ovaj, on ih zove 'divlji, ludaki, enski manevri'. Njegove rei, komandante!" Dilijan nije odgovorila. Suezi to svakako nije ni oekivao. 'Brazda' je dovrio otro skretanje i ubrzao putem kojim je doao, ba kad su se na vidiku pojavile jo dve bojne krstarice. "Dri ih, Tit", obratila se Dilijan poruniku. U glasu joj se osetio bes koji je tako paljivo skrivala nedeljama. "Koristi kakvu hoe taktiku, ali dri ih!" "Razumem!" Tit je primetila Dilijanine stegnute pesnice. I sama je isto oseala. "Sssad!" Okrenula se i obratila posadi. * Strpljivi smo bili I primali uvrede * I sve zle namere Strpljivo smo trpeli * Sada to prestaje Strpljenja vie nema * Snovi i logika Neka stupe u bitku! * Posada na mostu je zaamorila. 'Brazda' je jurnuo prema iznenaenom protivniku. 116. GALAKTINCI Glas matrijarha Soroa grmeo je iz komunikacione mree. "Znai, sloili smo se da zaustavimo ovu poteru i udruimo snage?" Prikradalac Tandua obeao je sebi da e ukloniti dve svoje noge, a ne jednu, od sramote to pristaje na ovaj dogovor. "Da", odgovorio je. "Ako ovako nastavimo, od nas nee nita ostati. Vi Soroi borite se dobro, s obzirom na to kakve ste hulje." Krat je bila izriita. "Zaklinjemo se Paktom Broj Jedan, najstarijim i najvrim koji postoji u Biblioteci, da zarobimo Zemljane zajedno, da izvuemo informacije zajedno i da zajedno potraimo izaslanike naih predaka da bi oni presudili u naem sporu." "Slaem se", potvrdio je Tandu. "Hajde sad da zavrimo sa ovim i vratimo se da pokupimo plen." 117. TAKATA-DIM

Sad je razumeo ta ljudima znai izraz 'Ne moe sedeti na dve stolice'. Takata-Dim se umorio. Izgledalo mu je da bei ve satima. Kad bi pokuao da skrene na jednu stranu, da bi se predao jednoj od flota, oni drugi su ispaljivali plotune izmeu njega i njegovog odredita i primoravali ga da se vrati. Pre nekog vremena primetio je dugaki niz brodova kako naputa Kitrup u drugom pravcu. Nije mu trebalo dugo da shvati. 'Brazda' je poao. Znai, gotovo je, pomislio. Pokuao sam da izvrim svoju dunost onako kako sam ja shvatao i da spasem istovremeno i sopstveni ivot. Sad je kocka baena. Moj plan je propao. I ja sam propao. Nema niega to mogu uiniti, osim da, moda, obezbedim 'Brazdau' jo koji minut. Neto ranije, obe flote su prestale da pucaju jedna na drugu dok su ga gonile. Takata-Dim je shvatio da su u toku pregovori. Iznenada se u prijemniku zaulo zujanje, osnovni poziv na kontakt na Galaktikom Prvom. Poruka je bila jednostavna... zaustavi se i predaj se zdruenoj SoroTandu floti. Takata-Dim je jkljocnuo vilicama. Nije imao predajnik, pa nije mogao da odgovori. No, ako se zaustavi i ostane nepokretan u svemiru, to e verovatno biti shvaeno kao predaja. Odlagao je dok poruka nije ponovljena trei put. Onda je poeo da smanjuje brzinu... ali polako. Veoma polako, dobijajui na vremenu. Kad su mu Galaktinci prili vrlo blizu i kad su pretnje zazvuale vrlo odluno, Takata-Dim je uzdahnuo i ponovo ukljuio kompjuterizovane kontrole oruja. amac se propeo kad su mali projektili lansirani. Opet je poveao brzinu. Kad su obe flote ispalile istovremene plotune projektila prema njemu, pokuao je da ih izbegne, naravno. Bilo bi nesportski odustati. No, nije imao snage za veliki napor. Umesto toga, dok je ekao, sastavljao je pesmu. * Najtunije za delfina - ak i za mene Jeste da umire sam... * 118. 'BRAZDA' Zaseda kraj gasnog dina bila je potpuno neoekivana. Neprijatelj je priao blizu, koristei gravitaciju velike planete da bi napravili otar hiperbolian zaokret. Nisu ni bili pripremljeni za napad sa boka. U poreenju sa njihovom vratolomnom jurnjavom, 'Brazda' je gotovo bio nepokretan. Sruio se na dve krstarice dok su prolazile i bacio pred njih mreaste niti antimaterije. Jedan od bojnih brodova pretvorio se u uarenu kuglu pre nego to su 'Brazdaevi' kompjuteri stigli da ga identifikuju. titovi su mu verovatno bili oteeni posle dugih borbi. Druga krstarica bila je u boljem stanju. titovi su joj se presijavali zlokobnim purpurom, a tanke niti metala koji je eksplodirao obasjavale su joj trup. No, prola je kroz zamku i poela ljutito da usporava.

"Nemamo sree, promaie i nae mine", objavila je Tit. "Nismo imali vremena da ih savreno rasporedimo." "Ne moemo sve imati", odgovorila je Dilijan. "Odlino si postupila. Trebae im vremena da se vrate do nas." Tit se zagledala u ekran, oslukujui svoju nervnu vezu. "Moda e im trebati i veoma mnogo vremena ako motori ne budu proradili. Padaju u zavojitoj putanji prema planeti!" "Fino. Hajde da ih pustimo i postaramo se za ostale." 'Brazda' se po inerciji udaljavao od dinovske planete pravo prema novoj grupi nadiruih krstarica. Poto su videli zasedu, svih pet brodova urno je podeavalo kurs. "Sad emo ustanoviti koliko dobro dejstvuje 'Trojanski morski konj'", rekla je Dilijan. "Prva grupa je dovoljno blizu da bi oitala nae motore i otkrila da su zemaljskog porekla. Ovi momci suvie su udaljeni. Je li Suezi izmenio nae odavanje energije u skladu sa tenanijskim standardima, kao to je planirano?" Vataceti je potvrdno zazvidao. "Uinjeno je. Sssuezi kae da nam to smanjuje sposobnost. Podsea vas da nai motori nisu tenanijski." "Prenesi mu moju zahvalnost. Sad se drite. Sve zavisi od toga je li ova druina onako nematovita kao to je to Tom pretpostavljao. Aktivirajte psi-titove punom snagom!" "Razumem!" Detektori energije su se osvetili kad su ih pridolazei brodovi skenirali zracima za sondiranje. arolika grupa Itija kao da je za trenutak oklevala, a onda su se razdvojili. "Prvi, etvrti i peti ubrzavaju da bi prioli pored nasss!" Objavila je Tit. Most je ivnuo od vedrog amora delfina. "A ostali?" Tit je rukom oklopa pokazala dve take na holo-ekranu. "Usssporavaju i preipremaju se za bitku! Uhvatili smo zrak poruke na Galaktinskom Desetom. Upuuju nam obredni izazov!" Tit je odmahnula glavom. "Zaista misssle da smo Tenanijci! Zato i hoe da se zaustave i obraunaju se sa nama!" "Ko je to?" "Braa Noi!" Uveliavajui ekrani pokazali su oklopljene brodove koji su im se pribliavli, tamni, pretei i smrtonosni. ta sad? Dilijan je pazila da joj lice ostane mirno. Znala je da je delfini posmatraju. Ne moemo im pobei, naroito ne dok oponaamo tenenijske motore i nosimo ovaj teki tenanijski oklop. A samo bi budala prihvatila otvoreni sukob. Ratoborna budala kao Tom, pomislila je ironino. Ili Kraidaiki. Da je neki od njih komandant, ve bih pripremala posmrtne vence za Brau Noi. "Dilijan?" Tit ju je nervozno posmatrala. Dilijan se pribrala. Sada. Odlui se! Pogledala je u maine smrti koje su im se pribliavale. "Pravo u ralje", rekla je. "Idemo prema Kitrupu!" 119. GALAKTINCI

"Ostaviemo pola nae zdruene flote nad planetom. Niko od ostalih nee se usuditi na povratak, sad kad smo se ujedinili. Poslaemo eskadre da oiste satelite od sakrivenih neprijatelja i da izvide ta se deava iza gasovitog dina. Prikradalac Tandua sad je imao samo etiri noge umesto ranijih est. Krat se pitala kakva je nezgoda snala vou njenih neprijatnih saveznika. Zapravo i nije bilo vano. Krat je matala o trenutku kad e moi lino da mu iupa preostale udove, a za njima i sve zaete glave. "Je li mogue da je taj haos izvan planete izvazvao na plen?" upitala je. Tanduov izraz nije se mogao razaznati na ekranu. "Sve je mogue, ak i ono nemogue". Zvualo je kao neka izreka. "No, plen ne bi mogao pobei ak ni malim snagama koje ga gone. Ako ga oni zarobe, ostali e se potui sa njima. Kada nae snage pristignu, preuzeemo plen. Jednostavno. Krat je klimnula glavom. Zaista je elegantno zvualo. Uskoro, rekla je sebi. Uskoro emo iscediti informacije iz Zemljana ili ih probrati iz onog to ostane od njih. A ubrzo potom stajaemo pred naim precima. Moram pripaziti da nekoliko ljudi i delfina ostane u ivotu, kad nam budu rekli gde se nalaze flote Praotaca. Moji tienici ne vole kad ih koristim za zabavu. Utedeu sebi nevolje ako budem nalazila razonodu van porodice. Setno je eznula za hrapavim mujakom sopstvene vrste dok je odred od trinaest brodova Tandua i Soroa punom brzinom jurio prema dinovskoj gasovitoj planeti. 120. 'BRAZDA' "Oteenje stazisnih nosaa na levoj strani!" uzviknuo je Vataceti. "Sve oruje u tom podruju ne dejstvuje!" "Je li oteen unutranji brod!" odmah je upitala Dilijan. Fin je prazno gledao dok je oslukivao izvetaj kompjutera o proceni tete. "Ne. Tenanijski oklop sssve je primio na sebe, zasssad. Suezi kae da veze poputaju!" "Pokuaeu da usredsrede vatru na tu oteenu stranu", kazala je Tit. " I oekivae od nas da se okrenemo. Leve artiljerijske baterije! Ssspustite mine na azimut etrdeset i udaljenost od sto na jug! Neka ssse kreu polako, sa prikrivenim uapaljaima!" "Ali, t-tamo nema nikoga!" "Bie! Ispaljuj! Skrei ulevo dva radijana u minutu, uvis jedan radijan!" 'Brazda' je uzdrhtao i zajeao dok se polako okretao u svemiru. titovi su opasno svetlucali pod monim bojnim zracima sa kojima nisu oekivali da e se susretati. Nisu nijednom opalili na protivnike koji su lako drali korak sa tromim pokuajima da ih izbegnu. Sa zamraene strane 'Brazdaa' polako se izdvojilo est malih projektila i poelo da ubrzava. Brod se okretao da bi nekako zatitio oslabljeni bok, neto sporije nego to je zaista bio sposoban. Oseajui presudnu slabost, neprijateljski brodovi pratili su taj okret. Zraci su se zarivali u 'Brazdaev' oteeni deo, gde su Braa Noi mislila da je najslabije mesto njihovog neprijatelja. 'Brazda' se zatresao kad su zraci prodrli kroz titove i pogodili trup tenanijskog broda. Stazisna polja su zatreperila, dajui im jezivo oseanje 'dj vu'. ak i na mostu ispunjenom vodom, udarci su gotovo izbacili lanove posadu sa njihovih mesta.

Osmatrai zadueni za izvetaj o teti javljali su o dimu i vatri, topljenju metala i savijanju zidova. Krstarice su samouvereno uplovile u minirano podruje i poele su eksplozije. Dilijan je grevito stegla rukohvat. Oni senzori koji nisu bili pretvoreni u prah pokazivali su neprijatelje sakrivene iza oblaka uzavrelih gasova. "Puna brzina, sa dvadeset stepeni na dvesssta sedamdeset!" naredila je Tit. "Prekinite okretanje!" Preoptereeni motori su zaurlali. Drai koji su povezivali 'Brazda' sa lanim oklopom kripali su dok je brod ubrzavao u novom pravcu. "Blagosloven prokleti tenanijski oklop", uzdahnuo je jedan od delfina. "Ti zraci bi iseckali 'Brazda' kao tossst!" Dilijan je pogledala jedan od retkih ouvanih holo-ekrana, napreui se da vidi neto kroz dim i krhotine. Konano je ugledala neprijatelja. "Pogodak! Puni pogodak!" likovala je . Jedan od brodova imao je zajpeu rupu na boku. Zapaljeni metal i dalje se krivio i proirivao upljinu, a sekundarne eksplozije potresale su ceo brod. Drugi je izgledao neoteen, ali oprezniji nego ranije. Oh, oklevaj i dalje, pomislila je. Pusti nas da malo odmaknemo! "Ima li jo nekog u blizini?" upitala je Tit. Ako su ostala samo ova dva broda, bila je spremna da natera motore punom snagom, pa neka svi saznaju da je brod zemaljski! Tit je zatreptala. "Da, Dilijan. Jo essst. Brzo se pribliavaju." Odmahnula je glavom. "Nema naina da izbegnemo novu druinu. Sssuvie su brzi. ao mi je, Dilijan." "Braa sssu se odluila", objavio je Vataceti. "Polaze za nama!" Tit je prevrnula oima, Dilijan se utke sloila sa njom. Neemo ih ponovo prevariti. "Zove Suezi. Pita hoemo li..." Dilijan je uzdahnula. "Kai Hanesu da vie nee biti 'enskih tosova'. Iscrpla sam nadahnue." Dva bojna broda bila su sve blia 'Brazdaevom' repu. Nisu pucali, uvajui se za konani napad. Dilijan je pomislila na Toma. Oseala se kao da ga je izneverila. To je zaista bio dobar plan, dragi. ao mi je to ga nisam izvrila umesto tebe. Neprijatelj je iao pravo na njih, zlokobno rastui na ekranu. Iznenada se oglasio Sreni Ka. "Promena vektora!" Pilot je uzbueno udarao repom. "Zaokreu! Bee kao sssardine!" Dilijan je zbunjeno zatreptala. "Ali imali su nas u aci!" "To je zbog ovih novih, Dilijan! Zbog est novih brodova!" veselo je povikala Tit. "ta? ta je sa njima?" Tit se iscerila koliko god je mogla. "To su Tenanijci! Dolaze pucajui sssvime to imaju! I to ne na nasss!" Ekrani su pokazivali krstaice koje su ih gonile sada u punoj brzini, kako uzvraaju vatru nadolazeoj floti.

Dilijan se nasmejala. "Vataceti! Kai Sueziju da umukne! Usporite i napravite to vie dima. Izigravaemo teko ranjenog vojnika!" Inenjerov odgovor odmah je stigao. "Suezi kae da nee bit-ti teko. Ni najmanje." 121. GALAKTINCI Buoltova kresta podrhtavala je od navale oseanja. 'Krondorova vatra' bila je pred njim, oteena ali ponosna. Mislio je da je stari oklopni brod izgubljen jo prvog dana bitke, zajedno sa komandanotm, Baronom Embresevom. Buolt je jedva ekao da ponovo vidi svog starog druga. "I dalje nema odgovora?" upitao je radistu. "Ne, komandante. Brod uti. Mogue je da su upravo primili kobni udarac i... Trenutak! Evo ga! Svetlosni signal! Koriste neifrovani otvoreni govor! alju svignal sa jednog od otvora za osmatranje!" Buolt se nestrtpljivo nagnuo. "ta kau" Trae li pomo?" Vezista se uzmuvao oko monitora, posmatrajui svetlucanje i beleei. "Oruje i komunikaciona oprema uniteni", deklamovao je, "sistem za odravanje ivota i pogoni i dalje upotrebljivi... Zemljani pred nama, praeni oloem... skloniemo se... srean lov... 'Korndorova vatra' prekida vezu." Buoltu se uinilo da je poruka pomalo udna. Zato je Embresev hteo da se povue ako i dalje moe da prati neprijatelja i makar privlai njegovu vatru? Moda je pokazivao hrabrost time to nastoji da ih ne zadri. Buolt je upravo reio da im poalje pomo kad se oficir za vezu ponovo oglasio. "Komandante! Sa vodene planete pribliava se eskadron! Bar deset brodova! Vidim oznaku Tandua i Soroa!" Buoltova kresta smesta se spustila. Dolo je do konanog saveza meu jereticima. "Ovo nam je prilika! Brzo za beguncima! Moemo nadvladati ostale ak i ako savladaju Zemljane i nestati pre nego to Tandui i Soroi stignu!" Brod je jurnuo napred, aljui poruku 'Krondorovoj vatri': "Neka Veliki Duhovi ostanu sa vama..." 122. 'BRAZDA' "Taj kompjuter koji ste sve dosad skrivali prilino je zgodna mala naprava", kazala je Tit. Dilijan se nasmeila. "Zapravo, on pripada Tomu". Delfini su uviavno klimnuli glavama. To je bilo dovoljno objanjenje. Dilijan se zahvalila Nis maini za urno prevoenje na tenanijski. Iz oblaka iskri koje su poigravale pred njom proaputao je bestelesni glas izmeu penuavih mehuria oksivode. "Nita mi drugo nije preostalo, Dilijan Baskin", rekao je. "Vas nekoliko zalutalih Zemljana prikupili ste, uleui u nevolje, vie podataka nego to su moji gospodari otkrili za poslednjih hiljadu godina. I sam nauk o uzdizanju koristie Timbrimima, koji su uvek voljni da ue - ak i od samoniklih." Glas se utiao i estice su iezle pre nego to je Dilijan stigla da odgovori. "Grupa za signalizaciju vratila se sa osmatranice, Dilijan", rekla je Tit. "Tenanijci su otili da jure nae senke, ali vratie se. ta emo sssada uiniti?"

Dilijan je osetila drhtaje od adrenalinske reakcije. Dalje od ovog trenutka nije planirala. Postojalo je smao jedno to je oajniki elela da uini. Samo jedno mesto u celom svemiru kuda je elela da poe. "Kitrup", proaputala je. Dilijan se stresla. "Kitrup?" Gledala je Tit, znajui kakav e biti odgovor, ali elei da bude drugaiji. Tit je odmahnula glatkom glavom. "Oko Kitrupa ssse na orbiti nalazi itava flota, Dilijan. Nema borbi. Mora da se zna pobednik velike bitke. U ovom pravcu se velikom brzinom kree nova eskadra. Velika. Ne bi trebalo da nam priu toliko blizu da prozru nae lukavstvo." Dilijan je klimnula glavom. Za trenutak nije bila u stanju da govori ali primorala se da izusti re: "Sever", kazala je kratko. "Vodi nas prema galaktinskom severu, Tit... prema prenosnoj taki. Punom brzinom. Kada se dovoljno pribliimo, odbaciemo 'Morskog konja' i zbrisati to bre moemo... sa pepelom koji smo osvojili." Delfini su se nagnuli nad svoja mesta. Tutnjanje motora dobijalo je na snazi. Dilijan je otplivala do tamnog ugla kristalne komore, do mesta gde je u tenanijskom oklopu postojala pukotina, pa je mogla da vidi zvezde. 'Brazda' je ubrzavao. 123. GALAKTINCI Odred Tandua i Soroa primicao se iscrpljenim izbeglicama. "Gospodarice, oteeni tenanijski brod pribliava se prenosnoj taki putanjom za bekstvo." Krat se izvila na svom leaju i zareala. "Pa ta? Oteeni brodovi ve su napustili podruje bitke. Sve strane pokuavaju da evakuiu svoje ranjenike. Zato me uznemirava sad, kad smo gotovo pred odreditem!" Mali osmatraki oficir, Pila, otkasao je nazad u svoju jazbinu. Krat se nagnula, posmatrajui prednje ekrane. Mala eskadra Tenanijaca borila se da ouva prednost. Ispred njih, na granici dosega, svetlucanje povremenih okraja pokazivalo je da se vodea grupa i dalje meusobno gloi, ak i dok se pribliava plenu. ta ako gree, upitala se Krat. Jurimo Tenanijce koji jure ostale, koji jure... ta? Te budale moda jure jedni druge! Nije vano. Polovina Soro-Tandu flote nalazila se na orbiti oko Kitrupa, pa su Zemljani bili zarobljeni, ovako ili onako. Obraunaemo se sa Tanduima na vreme, pomislila je, i sami emo se susresti sa drevnima. "Gospodarice!" povikao je Pila. "Dobijamo poruku sa prenosne take!" "Uznemiri me jo jednom neim nevanim..." Zagrmela je, pretei pruajui kandu za parenje. Ali tienik ju je prekinuo! Pila se usudio da je prerkine! "Gospodarice, to je zemaljski brod! Ismevaju nas! Prkose nam! Oni..." "Pokai mi!" zasiktala je Krat. "To mora da je neki trik. Odmah mi pokai!"

Pila se odgegao u svoje odeljenje. Na glavnom ekranu pred Krat pojavila se holoslika oveka i nekoliko delfina. Po obliku oveka, Krat je videla da je u pitanju enka, verovatno njihov voa. "... glupa stvorenja koja ne zasluuju naziv 'razumnjaka'. Budalasti, pre-razumni skorojevii nastranih gospodara. Izmigoljili smo se i pored sve vae moi i oruja, smejui se vaoj trapavosti! Izmigoljili smo se i uvek e biti tako, sirota stvorenjca. A sad, kad smo ozbiljno isprednjaili, nikad nas neete uhvatiti! Ima li boljeg dokaza da Praoci tite nas, a ne vas! Ima li boljeg dokaza..." Ismevanje se nastavljalo. Krat je sluala, razjarena, ali u isto vreme se naslaivala njihovom umetnou. Ti ljudi su bolji nego to sam verovala. Uvrede su im opirne i visokoparne, ali imaju dara. Zasluuju asnu, sporu smrt. "Gospodarice! Tandui pored nas menjaju kurs! I ostali njihovi brodovi naputaju Kitrup i polaze prema prenosnoj taki!" Krat je oajniki zaitala. "Za njima! Smesta za njima! I dosad smo ih pratili kroz svemir. Potera se samo nastavlja!" Posada se spokojno posvetila svojim poslovima. Zemaljski brod bio je u dobrom poloaju za beg. ak i u najboljem sluaju, potera e dugo trajati. Krat je shvatila da nikako nee stii kui na vreme za parenje. Umree negde u svemiru. ovek sa ekrana nastavljao je svoje izazivanje. "Bibliotekaru", pozvala je. "Ne razumem neke od izraza. Pronai ta znai fraza,'uta-ta' na njihovom gnusnom, samoniklom jeziku!" 124. TOM ORLI Sedei prekrtenih nogu na prostirci ispletenoj od rogozine, zaklonjen plutajuom olupinom, sluao je mumlanje vulkana koje je povremeno prekidalo tiinu. Razmiljajui o smrti od gladi, oslukivao je tihe, vlane zvuke beskrajne movare i nalazio u njima jednostavnu lepotu. Lepljivi, sluajni ritmovi meali su se sa njegovim meditacijama. Na prostirau pred njim, kao osnovna mandala, leala je psi-bomba sa porukom koju nikad nije poslao. Metal se presijavao na svetlosti prvog lepog dana na severu Kitrupa posle vie nedelja. Na mestima gde je bomba ostala ulubljena blistala su mala sunca. Gde si sada? Talasanje mora ispod movare neno je njihalo njegovu platformu. Plutao je u transu kroz nivoe svesti, kao starac koji dokono njuka po svom potkrovlju, kao nekadanji skitnica koja sa mirnom radoznalou zaviruje kroz prozore autmobila u pokretu. Gde si sada, ljubavi moja? Prisetio se haiku pesme iz osamnaestog veka, dela velikog japanskog pesnika Jose Busona. Na prolenoj kii, Natopljena, na krovu, Deja krpenjaa.

Posmatrajui odsjaje u udubljenjima psi-kugle, oslukivao je kranje ravne dungle, izazivake, tihe glasove ivotinjica, vetar kako huji kroz vlano, pljosnato lie. Gde je onaj deo mene koji je otiao? Oslukivao je lagano pulsiranje okeanskog sveta, posmatrao strukturu metala i posle nekog vremena u odrazima udubljenja ugledao je lik. Krupan, nezgrapan, klinast predmet pribliavao se mestu koje je bilo ne-mesto, sjajna crnina svemira. Dok je posmatrao, nezgrapni oblik se otvorio, polako, nalik na jaje. Ljuske su nestale i ostao je vitak, kvrgav valjak, pomalo nalik na gusenicu. Oko njega je svetlucao oreol, zgusnuto polje verovatnoe koje je ovravalo dok ga je posmatrao. Nije opsena, zakljuio je. Ne moe biti opsena. Otvorio se prema slici, prihvatajui je. Iz gusenice je prema njemu poletela misao. Pupoljci breskve I ena na meseini ita tamo pismo... Usne su mu polako zarastale, ali zabolele su ga kad se nasmeio. To je bio drugi haiku Jose Busona. Poruka je bila sasvim nedvosmislena, koliko je to samo bilo mogue s obzirom na okolnosti. Ona je nekako uhvatila njegovu pesmu iz transa i odgovorila na isti nain. "Dil..." Dao je sve od sebe. Guseniki oblik, ugneden u stazisnom polju, pribliavao se velikoj rupi u svemiru. Jurnuo je prema ne-mestu, postao proziran i nestao. Tom je dugo sedeo potpuno nepomino, posmatrajui odsjaje na metalnoj kugli kako se polako pomeraju dok je jutro odmicalo. Na kraju je odluio da ni njemu ni svemiru nee koditi ako pone da se stara o preivaljavanju. 125. SKIF "Vas dvojica poludelih mujaka, jeste li doli ita blie zakljuku o emu on to govori?" Kipiru i Sahot piljili su u Hikahi. Vratili su se razgovoru, nita joj ne odgovorivi, i nagurali se oko Kraidaikija, pokuavajui da shvate kapetanova uvijena nareenja. Hikahi je prevrnula oima i obratila se Toiju. "Pomislio bi da e i mene ukljuiti u te njihove ssseanse. Na kraju krajeva, Kraidaiki i ja smo par!" Toio je slegnuo ramenima. "Kraidaikiju je potrebna Sahotova jezika vetina i Kipiruova pilotska sposobnost. No, videla si im lica. Ve sad su na pola puta u Delfinski San. Ne moemo i tebe pustiti za njima dok si komandant." "Hmmmm", gunala je Hikahi, samo delimino umirena. "Pretpostavljam da si zavrio sa inventarisanjem, Toio?" "Jesam", klimnuo je glavom. "Ve sam napravio spisak. Imamo dovoljno namirnica do prve prenosne take i bar do jo jedne posle nje. Naravno, nalazimo se Bogu iza lea i trebae nam bar pet prenosnih skokova da bismo stigli negde blizu civilizacije. Karte kojima raspolaamo jezivo su neodgovarajue, pogon e nas pri duem skoku verovatno izneverit, a i malo brodova nae veliine ikada je uspeno prolo kroz prenosne take. Osim svega toga i skuenog ivotnog prostora, mislim da je sve u redu."

Hikahi je uzdahnula. "Nita nam ne moe koditi da pokuamo. Bar su Galaktinci otili." "Tako je", sloio se Toio. "To je bio lep potez - kad je Dilijan izazivala Itije sa prenosne take. Tako smo i mi saznali da su uspeli i skinula nam je Itije s vrata." "Nemoj govoriti 'Itiji', Toio. To nije prissstojno. Mogao bi da uvredi nekog simpatinog Kantena ili Lintena jednog dana, ako ti pree u naviku." Toio je progutao knedlu i pognuo glavu. Bez obzira na vreme i mesto, porunici nikad ne doputaju kadetima da se opuste. "Razumem", rekao je. Hikahi se nasmeila, zahvatila donjom vilicom malo vode i poprskala mladia. * Dunost i dunost Hrabri love * Koja nagrada Bolje zvui? * Toio je porumeneo i klimnuo glavom. Skif je ponovo poao. Kipiru se vratio na pilotsko mesto. Kraidaiki i Sahot uzbueno su ciali poluprimalnim ritmom od koga su Hikahi podilazili marci. A Sahot je rekao da Kraidaiki namerno tako zvui! I dalje se privikavala na pomisao da je Kraidaikijeva povreda odkrinula vrata, a nije ih zatvorila. Skif se podigao sa mora i poeo da ubrzava prema istoku, sledei Kraidaikijeve slutnje. "A kakvo je raspoloenje meu putnicima?" upitala je Hikahi Toija. "Pa, ini mi se da je prilino dobro. Par Kikvija je srean sve dok je sa Deni. A Deni je srena... pa, prilino srena, za sada." Hikahi je to zabavljalo. Zato je momku neprijatno zbog ostalih Deninih zanimanja? Bilo joj je drago to dvoje mladih ljudi imaju jedno drugo, kao to je ona imala Kraidaikija. Uprkos novim, udnim osobinama, Kraidaiki je bio isti kao ranije. Navikao se na novost, mada je tek poeo da je istrauje. Jedva je mogao da govori, ali sauvao je svoj ogromni intelekt - i panju - na druge naine. "A ta je sa arlijem?" upitala je Toija. Toio je uzdahnuo. "Jo mu je neprijatno." Nali su impanzu dan posle velikih zemljotresa kako se dri za stablo koje je plivalo, potpuno mokar. Deset sati nije bio u stanju da govori i pentrao se po zidovima brodskog skladita sve dok se nije konano smirio. arli je na kraju priznao da se popeo na vrh visokog drveta neposredno pre nego to je ostrvo eksplodiralo. To mu je spaslo ivot, ali stereotip ga je strano ponizio. Toio i Hikahi stajali su iza Kitrupovog pilotskog mesta i posmatrali okean koji se urno valjao ispod skifa. Svakih nekoliko minuta voda je postajala jasno zelena kad su prelazili preko velikih povrina prekrivenih morskom travom. Mali brod hitao je prema suncu. Traili su skoro nedelju dana jo otkako je 'Brazda' otiao.

Prvo su nali Toija kako svrhovito pliva prema zapadu, ne predajui se. Onda ih je Deni odvela do drugog ostrva koje su nastanjivali Kikvi. Dok je ona vodila pregovore, oni su dalje traili i nali arlsa Darta. Takata-Dimovi Stenosi svi su nestali ili poginuli. Posle toga im je ostala jo jedna, oito beznadena potraga. Trajala je ve nekoliko dana. Hikahi je bila spremna da odustane. Nisu vie mogli tako da trae vreme i zalihe. Oekivalo ih je jo jedno veliko putovanje. Ni na njemu nee imati mnogo izgleda. Niko nikad nije ni uo za put kakav su oni planirali. Putovanje s kraja na kraj Galaksije u skifu uinilo bi da prelazak Tihog okeana u amcu za spasavanje sa broda 'Baunti' izgleda kao popodnevni izlet. Zadrala je svoju procenu za sebe. Kraidaiki i Kipiru verovatno su shvatali ta ih oekuje. I Toio kao da je pogodio makar deo. Nije bilo razloga da se kae ostalima sve dok ne budu morali da po etvrti put smanje sledovanje. Uzdahnula je. * Od ega su to Stvoreni junaci * Nego od onih Koji, kao i mi, * Poku - * Kipiruov likujui doziv liio je na trubu. Zakretao je i poeo da se bacaka na svom postolju. Skif se zaljuljao levo-desno kao klackalica, a zatim poeo uz urlik da se uzdie. "ta ti je...!" Toio se na vreme zaustavio. "Za ime Ikija, Kipiru! ta se deava?" Hikahi je pruila ruku oklopa da uhvati dra na zidu i pogledala kroz osmatranicu. Uzdahnula je po trei put, dugo i duboko. Dim koji se podizao sa vatre za trenutak je zaklonio amac. Prvi znak njegovog prisustva bio je sonini talas koji je protutnjao preko njega, gotovo preturivi stalke za suenje. ovek koji je stajao na istkanoj prostirci gotovo je pojurio u zaklon, ali predoseanje ga je nateralo da se zaustavi i podigne pogled. mirio je zbog sunca. U uglovima oiju nosio je mreu bora kojih pre nekoliko nedelja nije bilo. Brada mu je bila crna i proarana sedinom. Prilino je izrasla i gotovo da je prestala da ga svrbi. Bezmalo je prekrila krivudavi oiljak koji se sputao niz jedan obraz. Zaklanjajui oi, prepoznao je divlje manevre pre obrisa malenog broda. Propinjao se visiko u nebo i sputao u irokim petljama, vraajui se da opet prohuji pored njega. Postarao se da osigura stalke za suenje. Nije bilo smisla da toliko meso propadne. Trebalo je dosta truda da se prikupi, isee i pripremi. Bie im potrebno za putovanje koje je pred njima. Nije bio siguran kako e se delfini privii na jelovnik, ali bilo je hranljivo... jedina hrana na celoj planeti koju su Zemljani mogli jesti.

Pruta od Gubrua, odresci od Tandua i oureni Epiziarh svakako ne spadaju u neki vrhunski jelovnik, ali verovatno imaju prihvatljiv ukus. Iscerio se i poeo da mae kad se Kipiru konano smirio dovoljno da bi spustio skif u blizini. - Kako sam uopte mogla da sumnjam da je jo iv? - pitala se Hikahi ispunjena radou. Dilijan je rekla da on mora iveti. Niko od Galaktinaca nije mogao ni da ga pipne. Kako bi i mogli? I zato sam se, za ime svemira, uopte brinula kako emo stii kui? EPILOG : Odmaraj Se : Odmaraj Se I Sluaj : : Odmaraj Se I Sluaj I Ui, Kraidaiki : : Jer Zvezdana Plima Se Podie : : U Strujanjima Tame : : A Mi Smo Dugo ekali : Ono to Mora Biti : POST SCRIPTUM Delfinska imena esto zvue kao polinezijska ili japanska. U nekim sluajevima to je istina. Uopte govorei, neodelfin bira za ime zvuk koji mu se dopada, obino vieslonu re u kojoj se smenjuju izraziti samoglasnici i suglasnici. Delfinski jezici su plod mate autora i nije mu bila namera da predstavljaju odraz optenja dananjih prirodnih delfina i kitova. Tek poinjemo da razumevamo mesto ovih ivotinja u svetu, kao to tek poinjemo da razumevamo nae sopstveno mesto u njemu. Autor eli da zahvali svima onima koji su mu pomagali u ovom poslu, bilo savetima ili kritikama, bilo ohrabrenjima, a naroito Marku Grideru, Aniti Everson, Petriku Meheru, Riku i Peti Harper, Reju Fejtsu, Riardu Spalu, Timu Laselu, Etanu Mansenu, kao i, neizostavno, Denu Brinu. Lu Aronika i Tapan King iz 'Bantam Buksa' bili su od najvee pomoi sa svojim ohrabrenjima kad je moral bio najnii. Prevedene haiku-pesme Jose Busona uzete su iz 'Antologije japanske knjievnosti' koju je sastavio i uredio Donald Kin, a objavio 'Grouv pres'. Mnogi putevi u svetu se razilaze, i u stvarnosti i u mati. Sva bia u ovom romanu su izmiljena. No, moe se desiti da neki od naih parnjaka-sisara jednog dana postanu nai saradnici. Budunosti radi, duni smo da im omoguimo preivljavanje. Avgust 1982. Dejvid Brin