12.

ODNOS FORMULACIJE PROBLEMA I PREDMETA ISTRAIVANJA U NACRTU NAUNE ZAMISLI Formulacija problema je prvi, poedni deo nacrta naune zamisli. Njome se uspostavlja odnos izmeu realne drutvene pojave, problema koji se istrauje sa predmetom istraivanja. Osnovna funkcije formulacije problema povezana sa predmetom, jeste utvrivanje osnovnih hipotetikih stavova o problemu istraivanja, na osnovu postojeih saznanja iz kojih e se moi izdovijiti i odrediti predmet istraivanja. Tri dela forumulacije problema: hipotetiki stavovi o problemu, znaaj istraivanja i rezultati prethodnih istraivanja. Hipotetiki stavovi o problemu su od bitnog znaaja za odreivanje predmeta istraivanja. Oni opredeljuju okvir sadraja iz koga se izvodi i izdvaja predmet istraivanja. Njima se: a) definie proces pojava na koju se istraivanje odnosi b) izdvajaju delovi (inioci), dimenzije i svojstva koji se mogu smatrati problemom pojave. c) izdvojeni delovi se organizuju u celine i definiu, pa se potom klasifikuju prema srodnosti. Rezultati dosadanjih istraivanja su 3. deo formulacije problema i njime se saoptava koji rezultati, koja nauna saznanja se neposredno odnose na problem istraivanja, kao i koji su to rezultati koji se posredno odnose. Funkcije ovog dela formulacije problema jesu pregled rezultata naunog saznanja od kojih se polazi i osnovne poetne pozicijie koje e istraiva koristiti u zasnivanju stavova, definisanju pojmova, opredeljenje za sadraj predmeta, hipoteze, indikatore, metode i tehnike. Ovaj deo takoe ukazuje na to koliko je predmet ve istraivan i nauno obraivan te od njega direktno zavise nauni ciljevi koji e biti odabrani. I na kraju, ovaj deo uslovljava rad na odreenju predmeta istraivanja. On je neposrednoj vezi sa teorijskim odreenjem predmeta istraivanja i klju za njegovo razumevanje i tumaenje. Predmet istraivanja se tako izvodi neposredno iz formulacije problema i predstavlja njenju dalju konkretizaciju. Upravo je to razlog zato formulaciji problema treba posvetiti puno panje. Moe se rei da je predmet istraivanja determinisan formulacijom problema. Formulacija problema je znatno ira po sadraju od preliminarnog odreenja predmeta istraivanja i ima konkretnije odnose sa predmetom istraivanja. Predmet istraivanje je neposredna razrada jednog dela (jednog ili vie srodnih hipotetikih stavova) formulacije problema. 13. ODNOS PREDMETA, CILJEVA I HIPOTEZA U NACRTU NAUNE ZAMISLI Svaki od 6 delova nacrta naune zamisli su neposredno povazani i proizilaze jedan iz drugog. Zato je neophodno posvetiti puno panje izradi svake od faza necrta naune zamisli, jer ako jedna nije dovljno obaena, rizikuje se da ceo nacrt naune zamisli bude lo. ODNOS PREDMETA I CILJA: Ciljevi istraivanja mogu biti drutveni i nauni. Nauni ciljevi istraivanja su: 1. NAUNA DESKRIPCIJA 2. NAUNA KLASIFIKACIJA I TIPOLOGIZACIJA 3. NAUNO OTKRIE 4. NAUNA EKSPLIKACIJA 5. NAUNA PROGNOZA Koji cilj emo odabrati zavisi neposredno od nivoa prethodnog naunog saznanja (radova, tekstova, istraivanja, eseja i sl.) o predmetu istraivanja. Ukoliko je predmet istraivanja mnogo

puta istraivan u prolosti, onda e nam i nauni ciljevi biti vii (eksplikacija ili prognoza), a ukoliko imamo oskudno i nedovoljno prethodno saznanje o predmetui istraivanja, onda e nam i nauni ciljevi biti nii (deskripcija ili klasifikacija). Takoe, u naunom istraivanju, nije nuno da se fokusiramo samo na jedan cilj istraivanja, ve je mogue odabrati vie ciljeva istraivanja. Ako predmet istraivanja u jednom projektu tretiramo multidisciplinarno (interdisciplinarno), moramo prihvatiti mogunost da u okviru svake naune discipline moemo da postavimo drugi nauni cilj. Jer, ne mora pojava da bude podjednako istraena unutar svih naunih disciplina. (TO SVE SAOPTAVAMO KOD OPERACIONALNOG ODREENJA PREDMETA Disciplinarno odreenje). ODNOS PREDMETA I HIPOTEZE: Operacionalno odreenje predmeta istraivnja u svojoj prvoj fazi inioci sadraja predmeta istraivanja u sebi sadri sve komponenete i inioce, taksativno nabrojene, koje e biti neposredno istraene.Ovaj deo predstavlja meru sadraja hipoteza, a istovremeno je i organizacioni okvir hipoteza. Njemu hipoteze moraju da budu simetrine i reciprone, kao i da imaju redosled kojim je sadraj predemeta istraivanja ovde izloen. Predmetom istraivanja, odnosno njegovim operacionalnim delom, utvreno je u emu i u kom obimu, kom prostornom, vemenskom i disciplinarnom okviru e se postavljati hipoteze. ODNOS CILJEVA, PREDMETA I HIPOTEZA: Osnove funkcije ciljeva istraivanja su blie izgraivanje osnova za hipoteze i kvalitativno preciziranje predmeta istraivanja. Ciljevima istraivanja se odreuje usmerenost hipoteza ka odreenom nivou saznanja i posebno akcentuju izvesni aspekti predmeta istraivanja. Ciljevi istraivanja sa predmetom istraivanja opredeljuju polje istraivanja i determiniu zadatke istraivanja. Hipoteze su osnovne misaone pretpostavke o predemetu istraivanja. Osnovno je pravilo da one ne smeju biti ni ue ni ire od predemeta istraivanja. Moraju biti ADEKVATNE i SIMETRINE operacionalnom odreenju predmeta istreivanja, i moraju biti saglasne CILJEVIMA istraivanja. Ako je nauni cilj deskripcija, onda e i hipoteze biti deskriptivne ... tako PREMA NAUNOM CILJU hipoteze mogu biti: A) Deskriptivne B) Klasifikatorsko-tipoloke C) Heuristiko konstatujue D) Eksplikativne E) Prognostike hipoteze