D`o{ Grinberger

KADA LJUDSKA INTELIGENCIJA POSTANE MAJMUNSKA

KNJI@EVNO DRU[TVO PISMO

D@O[ GRINBERGER
GLAVNI UREDNIK RA[A LIVADA BIBLIOTEKA NER MICVA UREDNIK BIBLIOTEKE ISAK ASIEL

KADA LJUDSKA INTELIGENCIJA POSTANE MAJMUNSKA

S engleskog preveo

[elomo Maoz

"Jer je zapovest `i`ak, i Tora vidjelo." (Pri~e Solomonove 6:23)

KNJI@EVNO DRU[TVO PISMO ZEMUN 5761/2001

Naslov originala HUMAN INTELLIGENCE GONE APE by Josh Greenberger Published by the National Conference of Synagogue Youth/Union of Orthodox Jewish Congregation of America. A publication of the NCSY Joseph Tanenbaum Library.

D`o{ Grinberger

KADA LJUDSKA INTELIGENCIJA POSTANE MAJMUNSKA

S engleskog preveo [elomo Maoz

PREDGOVOR

Pisana jezikom laika, ova knjiga osporava teoriju o evoluciji na vi{e na~ina. Ona pokazuje kako evolucija nije geneti~ki mogu}na; ukazuje na svemirska istra`ivanja drugih planeta koja tako|e potvr|uju da je evolucija teorija bez osnova. Kona~no, ona pokazuje kako bi bezbrojne slu~ajne mutacije na genima navodni mehanizam za odvijanje evolucije - tokom perioda od vi{e milijardi godina, umesto da potvrdi evolucioni proces dovele do nestanka celokupnog `ivog sveta na na{oj planeti. Ova knjiga tako|e pokazuje da nau~no prihva}ene teorije o evoluciji na{eg Sun~evog sistema nisu poduprte svemirskim istra`ivanjima, da su nau~ni izve{taji o evoluciji celokupnog svemira u suprotnosti sa ve}inom nau~nih principa na osnovu kojih on funkcioni{e i da nastanak univerzuma nije mogu}no objasniti u domenu fizi~kih zakona nego se on nalazi izvan domena nau~nog istra`ivanja. Kona~no, ovo izdanje poku{ava da odgonetne neke psiholo{ke aspekte koji se nalaze u pozadini prihvatanja odre|enih nau~nih teorija. Mada ova knjiga tretira mnoga pitanja, ona se ne bavi onim {to je van onoga neophodnog za odre|enu raspravu. Detaljniji

opis svakog od tih pitanja, sigurno bi u~inio da ova knjiga postane ne{to nalik enciklopediji, a to nije njena namera.

O autoru
Kao kompjuterski konsultant tokom vi{e od jedne decenije, autor ove knjige je radio na razvoju kompjuterskih programa za takve organizacije kao {to su NASA's Goddard Institute of Space Studies, Bell Laboratories, Western Electric, Chase Manhattan Bank i Goldman Sachs. Bio je zadu`en za obuku ljudi vi{ih nivoa rukovo|enja, kao i tehni~ki rukovodilac u tehnikama programiranja i naprednog dizajna aplikacionih sistema. On je tako|e redovan autor novinskih tekstova u razdoblju od ~etiri godine.

GENETIKA

Da li je XX vek bio primitivan?

Za ve}inu ljudi, nauka je savremena, neprikosnovena, sveznaju}a, i mo`da ~ak ona koja obe}ava ~uda u budu}nosti. Generacija koja poseduje supersoni~ne avione, interkontinentalne balisti~ke rakete, svemirske brodove i vrhunske kompjutere, te{ko se mo`e nazvati primitivnom. Zar ne? Usred sveg tog tehnolo{kog razvoja, izgleda da postoji jedna primitivna teorija koju, iako polagano gubi svoj kredibilitet ~ak i me|u onima koji su je dugo vremena prihvatali, i dalje zastupaju mnogi koji tvrde da je zasnovana na nauci. Ta teorija potvr|uje jednu stvar bez svake sumnje: iako se savremena tehnologija pribli`ila nivou projekta Ratovi zvezda, savremeni ~ovek je jo{ uvek opsednut odre|enim primitivnim mislima koje zbunjuju. Da bismo razumeli kako odre|ena teorija mo`e biti sveop{te prihva}ena moramo se vratiti na razmi{ljanje koje je preovladavalo u vreme progona ve{tica. Njihovi stavovi sigurno nisu bili zasnovani na ~vrstim dokazima. O~igledno, ~ovekov um je veoma sklon izvrdavanju i pogre{nim interpretacijama. Mada je proganjanje ve{tica bilo samo po sebi pogre{an i nerazuman stav,
9

slikovito opisivanje i reklamiranje, koje olak{ava prihvatanje nerazumnih pogleda na realnost, o~igledno to nije. Ja govorim o "nau~noj" teoriji o evoluciji. Ako ta teorija nije iskrena zabluda, onda je ona svakako najperfidnija prevara ikad podmetnuta ~ove~anstvu.

Pleme Tasadej
Ako mislite da prevara tako velikih razmera nije mogu}na, razmotrite slede}i slu~aj: Dana 14. avgusta 1986. godine, Televizija ABC je na programu vesti u 20,20 sati iznela informaciju o plemenu Tasadej koje `ivi u d`unglama Filipina, otkrivaju}i prevaru neverovatnih dimenzija. Po~etkom 1970-ih, ovo pleme je bilo prona|eno u d`unglama Filipina kako "`ivi" u najprimitivnijim uslovima. Pripadnici plemena Tasadej izgledali su "nedodirnuti savremenom civilizacijom". Njihov na~in `ivota bio je nalik onome kako savremeni ~ovek zami{lja pe}inske ljude: oni su pribavljali hranu pomo}u lova, nosili ode}u od li{}a i `iveli u pe}inama. Ni{ta nije moglo biti uzbudljivije - i uverljivije. Otkri}e tog "praistorijskog" plemena u dana{nje vreme bilo je tako fascinantno da je do{lo na naslovne strane ~asopisa {irom sveta, mnoge knjige su pisale o tom otkri}u, a bile su dodate i nove stranice "istorije" u nekim enciklopedijama. Pro{lo je dvanaest godina, a onda je otkriveno da je ceo svet bio izlo`en zlokobnoj prevari. Sredinom 1980-ih, u poku{aju da provere ranije sumnje, mediji su otkrili da su ovi "pe}inski ljudi" bili u stvari dana{nji domoroci Filipina; oni su obi~no nosili plave farmerke i kratke majce, pu{ili su cigarete, itd. Oni su pristali da se pretvaraju jer su ih slu`benici vlade Filipina ubedili da }e imati
10

finansijsku i drugu pomo} ako budu "izgledali primitivno" pred kamerama. Na kraju nisu dobili nikakvu pomo}, filipinske vlasti su ih napustile i pretvaranje je bilo zavr{eno. I tako je "najve}i antropolo{ki nalaz", koji je tokom vi{e od decenije imao "istorijski zna~aj", postao "najve}a istorijska prevara". I da nije bilo bri`ljivog traganja koje su izvr{ili mediji, ova prevara je mogla veoma lako postati najve}e "antropolo{ko otkri}e XX veka" u ud`benicima istorije.

Evolucija evolucije
Otkako je ^arls Darvin (Charles Darwin) objavio svoju knjigu "Poreklo vrsta" ("On The Origin Of Species") 1859. godine, teorija o evoluciji je pretrpela promene, bila je menjana i "unapre|ivana" - i ta teorija jo{ uvek "evoluira". U vremenu tokom koga su se nau~nici bavili ovom teorijom, "poreklo vrsta" je imalo vi{e verzija nego vrsta. To je u~inilo da "prirodna selekcija" (jedne verzije) bude izuzetno te{ka. Nau~ni koncept o nastanku `ivota na Zemlji po~inje pretpostavkom da se `ivot prvi put pojavio pre vi{e milijardi godina formiranjem mikroskopskih organizama od ne`ive materije. Tokom milijardi godina koje su potom usledile, mali organizmi su evoluirali u vi{e i mnogo slo`enije oblike `ivota tako {to su jedne vrste evoluirale u druge. Za niz doga|aja koji se navodno odigrao od prvog jedno}elijskog organizma do najslo`enijeg organa, ljudskog mozga, u po~etku se verovalo da je predstavljao lagan i postepen proces. I arheolozi su iskopali mnogo lopata zemlje u poku{aju da na|u dokaze koji }e opravdati evoluciju. Na kraju, oni imaju dovoljno kostiju da se sprijatelje sa svakim psom u ^ikagu i dovoljno kostiju da zapo~nu unosan biznis fosilima. Ali dokaza
11

nema. Nema serija fosila ili grupa kostiju koje pokazuju potrebne prelazne vrste. Ako su jedne vrste evoluirale u druge, "povezuju}e" vrste su morale postojati u velikom broju u razli~itim periodima Zemljine istorije. Me|utim, veliki broj nedostaju}ih karika koje su trebalo da budu ozna~ene kao "nedvosmisleni dokazi" nisu nikad na|ene. Tako je do{lo do pojave nove verzije o evoluciji nazvane "isprekidana ravnote`a". Ovu verziju o evoluciji su prihvatili mnogi nau~nici koji se suprotstavljaju "laganoj i postepenoj" verziji. "Isprekidana ravnote`a" ka`e da se vrste pojavljuju veoma naglo i zadr`avaju svoj osnovni oblik sve dok ne izumru. Danas to zvu~i mnogo bolje. To otklanja potrebu za pronala`enjem nedostaju}ih karika. [ta je pogre{no u tome? Ako ne mo`ete na}i osobu koja je po~inila zlo~in, onda ubedite porotu da optu`i metke da su usmrtili `rtvu! I tako ova teorija ide dalje i dalje, izbegavaju}i i eskiviraju}i svako neslaganje i kontradikciju. Ako logika i mehanizmi teorije o evoluciji ostavljaju utisak na vas, onda ih verovatno niste prou~ili suvi{e objektivno. Nadam se da }e vam ova knjiga, a naro~ito ovo poglavlje, pomo}i kako se budemo pribli`avali kraju.

menu granu nauke. I uz konstantno isticanje ovih pretpostavljenih mehanizama evolucije nije ~udo {to jedna teorija sa tako malo argumenata mo`e imati tako jako upori{te u dru{tvu; prose~an ~ovek jednostavno ne zna dovoljno da bi odgovorio za{to evolucija ne funkcioni{e. Kada bi javnost pre prezentovanja teorije o evoluciji imala adekvatno znanje o genetici, a naro~ito o pitanju slu~ajnih mutacija, ja sam uveren da se ova ova teorija ne bi nikad uzimala ozbiljno i sigurno ne bi bila prihva}ena kao zvani~na nauka. [tavi{e, jo{ jedna stvar u prilog evoluciji jeste gotovo konstantno izno{enje njenih neargumentovanih tvrdnji javnosti. Ja mislim da se ~ovekova priroda mo`e naviknuti na odre|enu ideju ako se ona iznese vi{e puta bez obzira na to koliko ta ideja mo`e biti nerazumna. A u slu~aju evolucije, njeno stalno propagiranje, zajedno sa op{tim odsustvom nerazumevanja javnosti po pitanju mehanizama odre|enih genetskih svojstava, jeste ono {to poma`e da ova teorija opstaje. Evo ideje kako jedna teorija mo`e biti mo}na na prvi pogled ako niste mnogo upoznati sa mehanizmima koji u praksi ne funkcioni{u:

Teorija gliste i voza Ignorisanje ~injenica

Ako su vrste evoluirale jedne iz drugih, tokom istorije je moralo do}i do velikih geneti~kih promena. Verovatno je najve}i problem za evoluciju, u vreme njenog po~etka pre vi{e od hiljadu godina, bilo to da se prakti~no ni{ta nije znalo o genetici. ^ak i danas, velika ve}ina javnosti se, iako je delimi~no upoznata sa terminima kao {to su "geneti~ki in`enjering" i "slu~ajne mutacije", i dalje nalazi u velikom neznanju u odnosu na ovu savre12

Nau~nici su stavili glistu na `elezni~ku prugu i posmatrali je pod mo}nim elektronskim mikroskopom. Oni su otkrili da kada im se }elije uveli~aju tri milijarde puta, gliste pokazuju neverovatnu sli~nost sa prozorom na vozu. Oni su zaklju~ili da ako pome{ate trideset glista u rastvoru aminokiselina i hemikalija zasnovanih na ugljeniku, one }e za otprilike 1,5 milion godina eventualno evoluirati u brzi voz Long Island.
13

Komedija od nauke
Naravno, ovo je bila samo ironi~na verzija "teorije". Me|utim, ja }u u daljem tekstu poku{ati da poka`em kako teorija o evoluciji nije daleko od jednog takvog komi~nog scenarija.

Pogre{no razumevanje pojmova "moglo bi" i "jeste"

U ljudskoj prirodi je da nekad vidi mogu}nost nekog doga|aja kao ne{to {to je sli~no ostvarenju tog doga|aja. To nas ne mo`e odvesti na pogre{no zaklju~ivanje kada tretiramo pitanje kako se dostignu}a u genetici odnose prema teoriji o evoluciji. Mnogi ljudi, kako evolucionisti tako i laici, izlo`eni su medijskom uticaju po pitanju napretka u geneti~kom in`enjeringu. Me|utim, po{to ~injenice nisu iznesene u adekvatnoj perspektivi, mnogi su u situaciji da pogre{no razumeju "{ta je mogu}e", a "{ta se stvarno de{ava". To jest, ideja da genetska istra`ivanja mogu potvrditi neke stavove po pitanju evolucije predstavlja pogre{no razumevanje do kojeg se lako mo`e do}i ako ~ovek nije svestan nelogi~nosti koja je tu uklju~ena. Logika mo`e nekad i}i u ovom smeru: ako nau~nici mogu promeniti izgled neke vrste do odre|enog stepena kroz proces genetskih mutacija u laboratoriji, to bi moglo potvrditi argument evolucionista da se tako ne{to moglo prirodno desiti u pro{losti. To je pogre{no. U pogre{noj logici moramo se osloboditi slede}eg: ako vi mo`ete dokazati da je Jovan Jovanovi} najve}i umetnik koji je ikada `iveo, onda mo`ete dokazati da je on naslikao Mona Lizu. Da biste dokazali da je Jovan Jovanovi} naslikao Mona Lizu nije dovoljno da u~inite samo to. Sam dokaz da je on sposoban da to u~ini nije dokaz da je on to i u~inio. Slonovi mogu izbacivati vodu kroz svoje surle, ali to nije dokaz da afri~ki slonovi imaju svoju vatrogasnu stanicu. Bez obzira na to {ta nau~nici rade u laboratoriji po pitanju biotehnologije, to predstavlja malo ili ni{ta u odnosu na ono {to se zaista desilo u pro{losti. Dana{nja biotehnologija je proizvela ukr{tene `ivotinje koje bez sumnje nisu nikada postojale u istori15

Evolucija: geneti~ka nemogu}nost

Genetski in`enjering ili "manipulacija genima" je verovatno najpoznatiji i najfascinantniji predmet bavljenja u savremenoj medicini. Izgleda da on mo`e ponuditi odgovore na pitanja nekih od najzagonentnijih bolesti. I izgleda da on svakog dana obe}ava sve vi{e. Genetski in`enjering je posao u kojem se manipuli{e genima. Prona|eno je na stotine, nekada i na hiljade gena u svakoj }eliji koji izazivaju razvoj takvih karakteristika kao {to su boja kose, visina, oblik nekih organa, itd. Promena gena mo`e uzrokovati to da jedan organizam, ili njegovo potomstvo, dostigne nove dimenzije - njegove fizi~ke dimenzije se mogu doslovno promeniti. U slu~aju genetskog in`enjeringa, te promene mogu biti dobre. U drugim slu~ajevima, te promene gena, generalno ozna~ene kao mutacije, mogu uzrokovati geneti~ka o{te}enja koja mogu uni{titi organizam. Mada su potencijali genetskog in`enjeringa i njegov uticaj na biolo{ke sisteme u ovom trenutku daleko od svoje potpune realizacije, nauka je postigla veliki napredak na tom polju.

14

ji Zemlje. Na taj na~in, ono {to je proizvedeno u laboratoriji ne govori ni{ta vi{e od onoga {ta je mogu}e proizvesti u laboratoriji. [ta je nastajalo na Zemlji u njenoj pro{losti - to je druga pri~a.

Mnogo ozbiljniji problem

^injenica da mogu}nost ne~ega ne potvr|uje njegovo postojanje, predstavlja najmanji problem sa kojim se suo~avaju evolucionisti. Ono {to savremeni ~ovek mo`e saznati o genetskim mutacijama ne samo da ne podupire evoluciju nego prakti~no uni{tava tu teoriju i u potpunosti je negira. Za po~etak je va`no da napravimo razliku izme|u genetskih promena koje nastaju na dva razli~ita na~ina:

Slu~ajne mutacije
Prvo, da ka`emo ne{to o slu~ajnim mutacijama. Ovaj tip genetskih promena nastaje slu~ajno, bez ikakvog prethodno smi{ljenog plana ili projekta na genetskom nivou. Prema evolucionistima, slu~ajne mutacije su navodno ono {to je u~inilo da se `ivot razvije od jedne }elije do svoje sada{nje slo`enosti. To jest, kroz serije pozitivnih doga|aja uzrokovanih slu~ajnim mutacijama, tvrde oni, prosti organizmi su evoluirali u periodu od vi{e milijardi godina u nove i slo`enije vrste.

nima u laboratoriji uklju~eni su u ovu vrstu promena. Geni se "rekombinuju" ili "spajaju" sa namerom da se izazovu promene kod organizma ili njegovog potomstva. Inteligentne genetske promene su odgovorne za dva impresivna geneti~ka napretka. Prvo, nau~nici su dobili vinske mu{ice sa crvenim o~ima od roditelja sa braon o~ima. Drugo, kombinuju}i gene za rast kod pacova sa onim kod mi{eva, nau~nici su u~inili to da na svet do|u mi{evi dva puta ve}i od normalnih. Za one kojima biologija ili medicina nisu previ{e bliske, takve bezna~ajne promene mogu izgledati bez ikakve vrednosti. Dakle, potrebno je ista}i da to govori o naprednom XX veku u kojem je nauka uspela da izazove odre|ene trivijalne promene. Tu nema ni{ta od velikih dostignu}a. Ponovimo, neki mogu po`eleti da takve vrste genetskog manipulisanja mogu predstavljati podr{ku evoluciji, i to na slede}i na~in: "Ako mi to mo`emo u~initi u laboratoriji, za{to priroda to ne bi mogla u~initi slu~ajno, u mnogo ve}oj meri, u proteklih tri i po milijarde godina?"

Jedno sme{no upore|enje

Odmah da ka`emo da je upore|enje inteligentnih genetskih promena sa slu~ajnim mutacijama sli~no upore|enju stru~nog hirur{kog zasecanja sa slu~ajnim udarcem kriminalca. Nije zabele`en nijedan slu~aj udarene `rtve koja je oti{la od svog napada~a sa uspe{no presa|enim organom, ili sa uspe{no otklonjenom koprenom sa oka. Svaki lekar, ili nau~nik zna da slu~ajno odsecanje gotovo uvek proisti~e iz haosa i destrukcije, a ne kao rezultat napredne hirurgije. Uzimati inteligentne genetske promene kao pokazatelj da priroda mo`e proizvesti slo`ene vrste od jedno}elijskog organiz17

"Inteligentne genetske promene"

Drugo, da ka`emo ne{to o procesu koji mo`emo ozna~iti kao "inteligentne genetske promene". Promene i manipulisanje ge16

ma kroz duge serije doga|aja slu~ajnog mutiranja je isto kao me{anje "jabuka i pomorand`i". Inteligentni dizajn je normalan produkt inteligencije i dizajna. A kada postoje}i sistem predstavlja dizajn visokog stepena, kao {to je slu~aj sa `ivim oblicima, to ukazuje na inteligenciju veoma visokog nivoa. Slu~ajnost, sa druge strane, ne}e proizvesti inteligentne ili prefinjene strukture. Verovati da je priroda slu~ajno formirala slo`ene oblike `ivota, u bilo kom periodu vremena, bez obzira na to koliko dugom, otprilike je sli~no verovanju kako je Svetski trgovinski centar u Njujorku nastao tako {to je ~opor divljih magaraca sortirao gra|evinski materijal na pravo mesto udarcima svojih nogu.

Izvori radioaktivnosti kao {to su nuklearno oru`je, nuklearni reaktori, nuklearni otpad i X-zraci u medicini.

Uzmimo za po~etak radioaktivnost

X-zrake je otkrio nema~ki nau~nik Vilhelm Konrad Rentgen (Wilhelm Conrad Roentgen), {to je bilo objavljeno 6. januara 1896. godine. To otkri}e je tada bilo nevino, a ~ovek je u svom posedu imao veoma sna`nu silu - radijaciju. Ti zraci }e jednoga dana postati izvor le~enja u medicini, a tako|e i uzrok velikih katastrofa i nesre}a. Nije pro{lo ni oko pola veka, a ~ovek je realizovao stra{an potencijal ovog "nevidljivog svetla": 16. jula 1945. godine u pustinji Alamogordo, Novi Meksiko, Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave su prvi put u svetu isprobale atomsku bombu. Destruktivan potencijal ovog novog oru`ja bio je zastra{uju}i. Ono nije uni{tavalo `ivot i okolinu samo svojom eksplozijom nego je to isto ~inilo snagom svoje toplote i zra~enja. [tavi{e, ono je moglo da u~ini da sredina postane nemogu}a za `ivot tokom mnogih godina, decenija, pa ~ak i vekova. Te iste 1945. godine, Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave su bacile dve atomske bombe na dva japanska grada, Hiro{imu i Nagasaki. Te dve bombe - onako slabe i primitivne sa dana{njeg gledi{ta - ubile su vi{e od 190.000 ljudi. Postalo je jasno da moramo kontrolisati silu koja je tako surova, da zna~enje re~i "rat" ne}e vi{e nikad biti kao {to je bilo. Zatim, krajem aprila 1986, o{te}enje nuklearnog reaktora u ^ernobilu je kona~no u~inilo da ljudi postanu svesni opasnosti od destruktivne snage zra~enja, ~ak i u mirnodopske svrhe. Taj nesre}ni slu~aj u Sovjetskom Savezu izazvao je pani~an strah od zra~enja u velikom delu svetske populacije. Jo{ jednom se ~ovek
19

Ne{to sme{no ~ak i bez upore|enja

Me|utim, genetska nemogu}nost evolucije dolazi sa svih strana i predstavlja jedan od najja~ih argumenata protiv nje. A bez ~vrste genetske osnove za evoluciju `ivih organizama u vi{e oblike `ivota, teorija o evoluciji se jednostavno raspr{ava u nevidljivu pra{inu. Tako ovde mo`emo videti da genetika - najva`niji aspekt evolucije - ne samo da ne podupire tu teoriju nego joj se o~igledno suprotstavlja.

Izvori slu~ajnih mutacija

Savremeni ~ovek je bio upoznat i bio je neposredno pod uticajem slu~ajnih mutacija mnogo pre nego {to je ~ak i ~uo za inteligentne genetske promene. Neki izvori slu~ajnih mutacija su postojali mnogo pre nego {to smo saznali kako oni uti~u na gene. Koji su to izvori? Kancerogene hemikalije. Kosmi~ki zraci.
18

na{ao u situaciji da se susretne sa posledicama delovanja nuklearne sile kakve nije mogao ni da zamisli.

krvnog pritiska, gr~evima i nesvesticom. Smrt nastupa u roku od jednog do tri dana.

Zajedni~ki imenilac
Ono {to napred izneseni doga|aji imaju zajedni~ko jeste to da savremeni ~ovek po~inje razumevati zra~enje. Najrazorniji vid zra~enja jeste njegova sposobnost da izazove slu~ajne promene na geneti~kom, molekularnom i atomskom nivou, tako da se delimi~no ili potpuno uni{ti doti~ni organizam. Evo jednog primera {ta je u stvari zra~enje:

Dugotrajno uni{tenje
^injenica da zra~enje mo`e izazvati mutacije i uzrokovati genetske efekte, poznata je bar pedeset godina. Studije pokazuju da zra~enje mo`e izazvati ne samo jedan nego vi{e razli~itih tipova mutacija. Jedna od posledica degeneracije jeste rak. Rak se mo`e pojaviti posle godinu dana ili ~ak decenija nakon {to je organizam bio izlo`en zra~enju. Ako doti~ni organizam ne poka`e nikakve znakove raka, jo{ uvek postoji mogu}nost da se rak pojavi u slede}im generacijama. Neka druga o{te}enja ili genetski poreme}aji koji se mogu manifestovati u kasnijim generacijama kao rezultat slu~ajnih mutacija jesu: hemofilija, Daunov sindrom, uro|ena koprena, spontani abortusi, cisti~na fibroza, daltonizam i mi{i}na distrofija. Tako|e i druge bolesti, kao {to su dijabetes, poreme}aji u radu srca, astma i {izofrenija, mogu se manifestovati u kasnijim generacijama kao rezultat slu~ajnih mutacija kombinovanih sa faktorima sredine.

Trenutno uni{tenje
Ako se ograni~eni deo tela izlo`i jakom zra~enju mo`e do}i do velikog o{te}enja tkiva. Ako se celo telo izlo`i zra~enju od nekoliko stotina "rema" (rem je jedinica za merenje efikasnosti zra~enja), ~ovek mo`e trenutno osetiti mu~ninu. Tako za otprilike jedan mesec, kod ~oveka mo`e do}i do krvarenja, anemije, zamora, slabosti i pove}anja rizika od infekcija. Mada neki mogu pre`iveti, drugi }e umreti od posledica tih bolesti. Pri oko 1.000 rema, mu~nina, povra}anje i proliv mogu se manifestovati nakon nekoliko sati izlaganja zra~enju. Kako ti simptomi postaju izra`eniji, oni bivaju pra}eni groznicom, gubitkom te~nosti, jakim infekcijama i kona~no smr}u. Pri oko 10.000 rema, {to predstavlja dozu kojoj radnik mo`e biti izlo`en za vreme o{te}enja nuklearnog reaktora, povra}anje i proliv se mogu desiti u toku jednog sata, pra}eni smanjenjem
20

Pozitivne promene
Ukratko smo analizirali {tetne posledice slu~ajnih mikroskopskih promena na `ive organizme. Izgleda da nije va`no na kom nivou se te promene de{avaju - genskom, molekularnom ili atomskom - rezultat je gotovo uvek isti: pogor{anje, destrukcija, i u mnogim slu~ajevima smrt.
21

Da li se to poklapa sa onim {to govore evolucionisti tokom svih ovih godina? Mno{tvo godina smo slu{ali pri~e o tome kako je `ivot na Zemlji bio pod uticajem slu~ajnih genetskih promena tokom vi{e milijardi godina. Tako|e je re~eno da su neke od tih slu~ajnih promena dovele do nastanka pozitivnih mutacija. Isto tako smo slu{ali kako su ove navodne pozitivne mutacije eventualno proizvele nove i mnogo slo`enije vrste. Ali kada pogledamo {ta su slu~ajne genetske promene - ili bilo koje druge slu~ajne promene u tom domenu - koje o~igledno deluju na `ive organizme, mi ne nalazimo ni{ta osim bolesti i smrti. Gde su sve te pozitivne mutacije o kojima govore evolucionisti? Jo{ nijedan bolesnik nije razvio ili na budu}e generacije preneo ~vr{}e mi{i}e, na primer, kao rezultat izlo`enosti zra~enju. Nijedna od hiljada pre`ivelih `rtava bombi ba~enih na Hiro{imu i Nagasaki nije razvila napredniji mozak kao rezultat izlo`enosti zra~enju. Nijedna osoba koja je bila pod uticajem havarije nuklearnog reaktora nije, na primer, razvila mnogo prefinjeniju ko`u, koja bi bila ~vr{}a i izdr`ljivija od prose~ne. U prakti~no svakom slu~aju, slu~ajne mutacije su izazivale pusto{enje i destrukciju. Da li je mogu}e da savremena tehnologija o~igledno negira evoluciju umesto da joj poma`e? Evolucionisti su se u pro{losti rutinski krili iza izjave da su za sve potrebne "milijarde godina". I pre nuklearne ere bilo je mogu}e ustanoviti da li slu~ajne mutacije mogu uzrokovati evoluciju `ivota ako im se pru`i dovoljno vremena. Me|utim, sa napretkom savremene tehnologije koja je omogu}ila analizu velikog broja slu~ajnih mutacija u kratkom vremenskom periodu nije vi{e bilo potrebno kopati po pro{losti da bi se uo~ila pogre{nost pretpostavki koje navodno podupiru evolucionu snagu slu~ajnih mutacija. Jasan odgovor se nalazi tu pred nama. Slu~ajne mutacije izazivaju upravo suprotno od onoga u {to bi
22

neki hteli da veruju. One ne uzrokuju ni{ta drugo sem bolesti i smrti - a kamoli pobolj{anje. [tavi{e, {to je njihov broj ve}i i njihovo delovanje du`e, ve}i su pusto{enje i destrukcija. I {ta bismo o~ekivali da bi se desilo da je na{a planeta bila pod dejstvom slu~ajnih mutacija tokom vi{e milijardi godina? Potpuno uni{tenje `ivota! Kada uzmemo u obzir ~injenicu da mi danas znamo {ta su slu~ajne mutacije i poku{amo da rekonstrui{emo scenario tokom tih navodnih nekoliko milijardi godina Zemljine istorije, umesto ~arobne pri~e o evoluciji dolazimo do slike koja je mnogo sli~nija stra{noj sceni iz filma o doga|ajima nakon nuklearnog rata. ^ak i da je Zemlja bila naseljena kao {to je danas tokom tog pretpostavljenog perioda od tri i po milijarde godina, i da je bila pod uticajem milijardi i milijardi slu~ajnih mutacija, `ivot bi prema onome {to danas znamo o slu~ajnim mutacijama bio verovatno potpuno zbrisan. Sa slu~ajnim mutacijama koje predstavljaju izuzetno destruktivnu silu, proces za koji neki pretpostavljaju da je uzrokovao evoluciju `ivota, u stvari bi, po svoj verovatno}i, izazvao takvo geneti~ko uni{tenje koje te{ko da bi ostavilo u `ivotu i jedva nekoliko organizama. [tavi{e, pod takvim uslovima je "pre`ivljavanje najsposobnijih" potpuno neozbiljan koncept. Re~ "prilago|en" trebalo bi da opi{e uglavnom one organizme koji su bili manje bolesni od ostalih, koji bi u tom slu~aju predstavljali "najbolje vrste" u evoluciji. A i od tih "prilago|enih" koji bi pre`iveli, mnogi bi morali pro}i kroz geneti~ka o{te}enja, a potom dali potomstvo. ^ak i kada ti "prilago|eni" ne bi bili zbrisani slu~ajnim mutacijama, njihovo potomstvo bi imalo malo {ansi da pre`ivi nasle|ene genetske bolesti. Dalje, nakon procesa uni{tenja, pre`ivelo potomstvo bi ponovo bilo izlo`eno celokupnom ciklusu delovanja mutacija. Tako, nakon milijardi i milijardi godina delovanja slu~ajnih mutacija, ~ak i kad bismo prihvatili pretpostavku da bi neki
23

mutirani geni mogli izazvati izvesne pozitivne promene kod organizma, celokupna populacija organizama na Zemlji bi ve} bila ograni~ena, u najboljem slu~aju, na nekoliko degenerisanih `ivotnih oblika. Tih nekoliko pozitivnih gena, ako bi ikad i postojali, bili bi prega`eni neverovatno velikim brojem o{te}enih gena koji bi neminovno nastali u tom procesu produkcije pozitivnih doga|aja, tako da oni nikada ne bi mogli doneti ni{ta dobro. Takav organizam bi bio zbrisan mnogo pre nego {to bi imao i trunke {anse da se promeni ili uznapreduje. U su{tini, Zemlja bi izgledala kao planeta nakon nuklearne katastrofe. Dakle, ako je planeta po~ela sa nekoliko `ivotnih oblika, kao {to je na Zemlji navodno bilo u po~etku, koliko dugo bi `ivot na njoj opstao? Ja ne mislim na to koliko dugo bi se evolucija odvijala. Ja se pitam koliko dugo bi ti organizmi opstali pre nego {to bi bili zbrisani destruktivnim delovanjem slu~ajnih mutacija? Prema onome {to mi o~igledno mo`emo videti kada je u pitanju delovanje slu~ajnih mutacija u dana{nje vreme, `ivot se nikad ne bi odr`ao na Zemlji, a kamoli se razvio u visoko razvijene i zdrave vrste. U svakom slu~aju, Zemlja bi odavno bila pretvorena u pustu planetu. ^ak i mi{evi, pomenuti ranije, koji su do{li na svet sa dva puta ve}im dimenzijama kao rezultat inteligentnih genetskih promena imaju veoma visoku stopu smrtnosti. Prema tome, ne samo da slu~ajne mutacije izazivaju bolesti kod `ivih organizama nego ~ak i na izgled pozitivne promene mogu imati smrtonosne posledice. Kako su onda slu~ajne mutacije tokom pretpostavljenih milijardi godina mogle uticati na `ivot ~ak i ako je slu~ajno nastalo nekoliko pozitivnih promena? Kako je zapo~eo proces evolucije? Destrukcija je ono {to bismo mnogo pre mogli o~ekivati.

Besmislene teorije
Nema sumnje da inteligentne genetske promene mogu izazvati odre|ene pozitivne promene kod organizama ili njihovih potomaka. Nema sumnje da prirodni procesi nasle|ivanja mogu uzrokovati da neki ~lan vrste do|e na svet "ve}i i ja~i" od ostalih - ne kao rezultat slu~ajnih mutacija, nego kao manifestacija genetskog potencijala koja mo`e ostati neiskazana kod mnogih generacija. Nema sumnje da se biolo{ki sistemi mogu adaptirati na uslove `ivota u svojoj sredini i da se to mo`e uo~iti. Ali re}i da adaptacija na uslove sredine ili bilo koji drugi prirodni fenomen mo`e biti uzrokovana slu~ajnim mutacijama, {to bi eventualno moglo proizvesti nove i mnogo slo`enije vrste, potpuno je besmisleno. Re}i da je `ivot zapo~eo sa nekoliko `ivih oblika i zatim evoluirao u dana{nje bezbrojne slo`ene i generalno zdrave oblike `ivota je suprotno svemu onome {to je nauka u XX veku saznala o slu~ajnim mutacijama. Re}i da je jedno}elijski organizam evoluirao ~ak i u jednu ribu veli~ine tri centimetra, to predstavlja nerealan skok ma{te koji zahteva veliku dozu nepo{tenja i pogre{nog rezonovanja. Re}i da je ~ovek nastao kao rezultat slu~ajnog evolucionog procesa je pravo ludilo. ^injenica da danas postoje milijarde milijardi zdravih `ivih oblika, o~igledno pokazuje upravo ono suprotno od onoga u {ta evolucija veruje - da `ivot na Zemlji nije mogao nastati kroz veliki broj slu~ajnih genetskih promena. A bez genetskih pro-mena, evolucija je mrtva kao fosil. [tavi{e, ako geneti~ki in`enjering bilo {ta potvr|uje, on potvr|uje to da je u njega uklju~en visok stepen inteligencije i znanja sa kojima mo`e samo malo da ~eprka u radu sa postoje}im oblicima `ivota. Tako|e, da bi se stvorila ili bar delimi~no promenila jedna vrsta potrebni su inteligencija i znanje neverovatno visokog stepena. Tvrdnja da bilo koja slu~ajna
25

24

genetska promena mo`e stvoriti nove ili mnogo slo`enije vrste ne predstavlja nauku, logiku ili ~ak teoriju - to je ~ist produkt ma{te.

Matemati~ka nemogu}nost
^ak i bez razmatranja o genetici, neozbiljnost evolucije mo`e se izraziti u terminima proste matemati~ke verovatno}e. Ako kao argument uzmemo tvrdnju da }e proces delovanja slu~ajnih mutacija razviti `ivot u periodu od nekoliko milijardi godina i da }e isti proces uni{titi `ivot za vreme ~ovekovog `ivotnog veka, {ta }e se dogoditi pre? Uni{tenje? Ne, to se ne}e dogoditi kao prvo, to je jedino {to }e se dogoditi. Za vreme tokom koga se `ivot navodno razvijao, `ivot bi bio bukvalno uni{ten vi{e miliona puta - nikad ni{ta ne bi bilo od razvoja. ^ak i pitanje "mo`e li vi{e milijardi poku{aja prosipanja mastila po papiru proizvesti re~i koje je napisao [ekspir" postaje neprikladno u svetlu sada{njeg ~ovekovog razumevanja slu~ajnih mutacija. Danas znamo da je verovatno}a tako astronomska da je re~ o doga|aju koji prakti~no nije mogu}. To vi{e nije ni pitanje verovatno}e. Sada se postavlja pitanje iz kog }e poku{aja do}i do uni{tenja organizma. To jest, mi imamo program (geneti~ku "informaciju") koji se degradira (zbog geneti~kih o{te}enja) sa svakim novim poku{ajem (slu~ajnog mutiranja) i koji eventualno mo`e da prestane da funkcioni{e. Tako umesto pitanja "mo`emo li se osloniti na takvu neverovatnu mogu}nost" postavlja se pitanje "nakon samo nekoliko poku{aja da li }e ostati imalo mastila, papira ili mogu}nosti da se poku{a jo{ jednom". Po{to bi svaki `ivot za koji se pretpostavlja da bi evoluirao bio uni{ten u tom procesu, to ne bi bilo mogu}e da do|e do njegovog razvoja tokom bilo kog perioda vremena.
26

To ukazuje na to da je krajnje problemati~no uop{te govoriti o metodu poku{aja i gre{aka preko genetskih mutacija sa gledi{ta realne verovatno}e - bez obzira na besmislene mogu}nosti koje pretpostavljaju evolucionisti. Dakle, da li se `ivot mogao razviti u uslovima (delovanja geneti~kih mutacija) u kojima ne mogu pre`iveti ~ak ni potpuno razvijeni biolo{ki sistemi, van svake sumnje je ravno verovatno}i da krava pre`ivi pod vodom dovoljno dugo da bi mogla biti oplo|ena i dati potomstvo - to jednostavno nije mogu}e.

Evolucija umetnosti?
Neozbiljnost evolucije je tako|e o~igledna u mnogim ateisti~kim gledi{tima kod ~oveka. Kako su osobine kao {to su umetnost, apstraktno mi{ljenje i razumevanje muzike mogle postati zajedni~ke osobine za sve ljude? Prema mehanizmima (ili ma{ti) evolucije bilo bi veliko ~udo ako bi takvi kvaliteti, tako bezna~ajni za ~isto fizi~ke i biolo{ke sisteme, evoluirali ~ak i kod malog broja individua. Ipak je do danas zabele`eno da je to, u manjoj ili ve}oj meri, osobina prakti~no svakog ~oveka. Kako? Do toga ne bi nikako trebalo da do|e. Postojanje takvih estetskih ljudskih osobina kao {to su emocije, humor i intelekt ne mogu se objasniti biolo{ki bez obzira na to koliko ~ovek bio neozbiljan. Za{to nam je, na primer, priroda dala smisao za humor? Kako je priroda ikada mogla da zna {ta je to smisao za humor? I kako bi smisao za humor mogao da uti~e na to da ~ovek bude "prilago|eniji u borbi za opstanak"? Postoje milioni biljaka i `ivotinja bez smisla za humor koje su o~igledno pre`ivele. Postoje ~ak i ljudi bez smisla za humor koji su o~igledno pre`iveli. Kako su takve osobine mogle ikad da evoluiraju?
27

Savremena nauka?
Evolucija sigurno nije neka osrednja teorija. Iako predstavlja nedokazanu i zastarelu teoriju, nju je prihvatio veoma veliki broj ljudi. Oni koji se suo~e sa njenim pogre{nim rezonovanjem, pretpostavkama, neadekvatnim nalazima i o~iglednim odsustvom smisla i logike, u njoj vide samo jo{ jedan slab poku{aj oduzimanja i potkopavanja ~ovekovih racionalnih ideala. Ona se mo`e staviti u istu kategoriju sa lopovlukom i prostitucijom. Takvi pokreti imaju jednu stvar koja je zajedni~ka - zbog odsustva bilo kakve logike, njih "shvataju" samo oni koji su odlu~ili da veruju u njih. Najzna~ajnija razlika je u tome {to se do sada nije niko usudio da lopovluk i prostituciju nazove naukom. Ironi~no je to {to neki od istih ljudi koji konstantno izra`avaju bojazan za `ivot na Zemlji zbog mogu}eg nuklearnog razaranja da u nuklearnoj eri mogu i dalje verovati da jedan od veoma destruktivnih vidova nuklearne sile - slu~ajne mutacije - jeste mehanizam koji je u~inio da budemo ovde. U vreme Darvina nije se gotovo ni{ta znalo o genetici, a sigurno ni{ta o nezamislivo destruktivnoj prirodi slu~ajnih mutacija. Ali kakvo je stanje danas? Teorija koja je nastala pre vi{e od sto godina - u vreme relativnog ignorisanja nauke - danas bi trebalo da bude potpuno odba~ena. Me|utim, izgleda da {to su ja~i dokazi protiv evolucije, neki ljudi }e jo{ upornije verovati u nju.

kao {to je evolucija mogla ikad do}i u sredi{te pa`nje nauke. Ja mislim da ukoliko bismo evoluciju mogli nazvati naukom, onda bi trebalo da i nekoliko drugih, podjednako kvalifikovanih nau~nih pravaca uklju~imo u nau~ne ud`benike - fizi~ka svojstva Supermenovog pogleda pomo}u X-zraka, pri~u o evoluciji govora kod Miki Mausa i hemijski sastav Betmenovog za{titnog spreja. Ako `elimo imati zabavne teorije, onda hajde da one budu zaista zabavne.

Nau~na fantastika
U ovom trenutku je ne{to bar delimi~no jasno, ~ak i onima koji prihvataju evoluciju u odre|enoj meri, a to je da pretpostavljeni scenario te neozbiljne teorije ne funkcioni{e i sigurno se ne}e nikad ostvariti. Neki se mogu ~uditi kako je izmi{ljotina
28 29

'Milijarde i milijarde godina'

Verovatno naj~e{}a fraza koju upotrebljavaju evolucionisti jeste "milijarde i milijarde godina": "`ivot je evoluirao tokom milijardi i milijardi godina", "Sun~ev sistem se razvio tokom milijardi i milijardi godina", "univerzum se {iri tokom milijardi i milijardi godina". Jasno je da te tvrdnje o navodno dugoj evoluciji na{eg univerzuma imaju za cilj da uvere ljude da ne treba sumnjati u ne{to {to navodno ne mo`e da se potvrdi. To jest, kako mo`ete osporiti ne{to {to se desilo tako davno? Veoma je te{ko u laboratoriji konstruisati planetu i posmatrati je milijarde i milijarde godina da bi se dokazalo kako `ivot nije mogao da nastane sam od sebe. Osim ako, naravno, ne iznajmite planetu na tako dug period. Ako iznajmite planetu na slede}ih ~etiri i po milijarde godina, onda bi ovi podaci mogli biti interesantni za vas:

@IVOT IZ SVEMIRA

Slede}e opovrgavanje
Kada se evolucija ospori na genetskom nivou, onda izgleda potpuno nepotrebno analizirati druge grane nauke u negiranje te teorije. Kako god da je pogledate, ona je mrtva pa mrtva. Me|utim, mnogi ekseri jo{ nisu zakucani u mrtva~ki kov~eg u prevenciji da mrtvac ne ispadne. Stoga je neophodno napraviti mrtva~ki sanduk kako treba. Pored toga, u slu~aju pravljenja "mrtva~kog kov~ega" za evoluciju, sami "ekseri" nisu dovoljni. Ova teorija je na svom vrhuncu u`ivala takvu popularnost da je nekima zaista te{ko da prihvate da je ona mrtva. To je na neki na~in sli~no doga|aju kada neka poznata li~nost umre; vi znate da je ta osoba mrtva, ali to jo{ uvek ne mo`ete prihvatiti. Za evoluciju je dakle potrebno sagraditi kov~eg oko kov~ega da bi se naglasila ~injenica da je ta teorija ne samo mrtva nego da ona nije nikada ni bila `iva. Ovo poglavlje }e analizirati neka otkri}a ovde na Zemlji, kao i ona iz svemira.

Neke fenomenalne ~injenice

Godine 1977, dva nau~nika su u traganju za izvorima vru}e vode sa okeanskog dna u{li u malu istra`iva~ku podmornicu nazvanu ALVIN i spustili se na dno okeana u blizini ostrva Galapagos. Kada su prona{li prvi hidrotermalni izvor, otvor iz kojeg je voda zagrejana u Zemljinoj usijanoj unutra{njosti izlazila u okean, to nije bilo ono {to ih je fasciniralo, nego ono {to su slu~ajno otkrili - oko izvora su se nalazile `ivotinje koje ranije nisu nikad videli. Blizu otvora, usred vode koja je ponekad toplija od 250 stepeni Celzijusovih, otkriveni su okrugli crvi od kojih su neki bili dugi vi{e od dva i po metra. Pronala`enje organizama koji `ive na tako velikoj dubini okeana i u tako vreloj vodi bilo je zapanjuju}e. Ali to nije sve.
31

30

Ve}ini organizama je potrebna Sun~eva svetlost u njihovom pre`ivljavanju, a na ovaj deo okeana nije uop{te dopirala Sun~eva svetlost. Dalje, ono {to je bilo sme{no sa aspekta "normalnih" biolo{kih oblika jeste to da ovi okrugli crvi nisu imali ni o~i, ni usta, niti sistem za varenje. U tom mraku se nije moglo mnogo videti, pa opet, kako su ovi organizmi jeli i varili hranu? To je podstaklo nau~nike da tokom vi{e godina prou~avaju pitanje kako ovi okrugli crvi uzimaju hranu. Da ne ulazimo u detalje otkriveno je da ti okrugli crvi ulaze u simbioti~ku zajednicu sa bakterijama koje postoje u velikim koli~inama blizu podvodnog izvora. Bakterije ulaze u ove okrugle crve, bukvalno izme|u njihovih }elija. Okrugli crvi primaju hranu od ovih bakterija, a bakterije, sa druge strane, preuzimaju neke vitalne funkcije od okruglih crva. Ako mislite da je ovaj izve{taj suvi{e neozbiljan i da je to verovatno jo{ jedna od mojih teorija nalik onoj o glisti i vozu, ja vas uveravam da je ovo istinit izve{taj. Takvi organizmi zaista postoje. Ako ho}ete mo`ete prikupiti jo{ bezbroj fascinantnih izve{taja o tim organizmima. Jedan dodatni faktor u podru~ju oko izvora ~ini to podru~je jo{ nepovoljnijim za `ivot nego {to je napred opisano (ako to mo`ete zamisliti). Bakterije od kojih zavise ovi okrugli crvi razvijaju se na osnovu hemikalije koja se zove vodonik-sulfid, prona|ene u vodi koja dolazi iz ovog izvora. Za ve}inu vi{ih `ivotinja, vodonik-sulfid je otrovan kao cijanid! Mi smo opisali deo na{eg sveta za koji, pre nego {to je otkriven, te{ko da smo mogli zamisliti da postoji. Neprijateljska sredina u kojoj `ive okrugli crvi i njihovi partneri u `ivotu - bakterije - je zaista "izvan na{eg sveta". To bi moglo da predstavlja ~udo ako se po|e od pretpostavke da su odre|eni organizmi ta~no ograni~eni na odre|ena stani{ta.
32

Od 1977. godine na|eno je jo{ nekoliko drugih izvora na okeanskom dnu. Osim okruglih crva otkrivene su i druge egzoti~ne `ivotinje kako `ive u neposrednoj blizini ovih izvora ru`i~aste ribe, pu`evi, rakovi, sumporno`ute dagnje i {koljke duge tridesetak centimetara. Sli~na populacija organizama je prona|ena u vodama koje su samo nekoliko stepeni toplije od zamrzavanja. U svakom slu~aju, nau~nici su otkrili tri potpuno nova oblika `ivota i desetine novih vrsta. Kao dodatak nepovoljnim uslovima pod kojima su ovi organizmi `iveli, o~igledno je da bi oni mogli pre`iveti u {irokom rasponu temperatura. Poznato je da kaktusi uspevaju pod veoma nepovoljnim i neobi~nim klimama. Njihova sposobnost da pre`ive u podru~jima sa malo padavina, gde duvaju topli i suvi vetrovi, gde je mala vla`nost, jako sunce i velike promene u temperaturi, nije ni{ta drugo nego fenomen vredan pa`nje. Izgleda kao da je neko dizajnirao fizi~ku strukturu ovih biljaka koja im poma`e da sa~uvaju malo vode koju su primili i da ih za{titi od prekomernog sun~evog svetla. Neki kaktusi mogu pre`iveti temperature i od gotovo 80 stepeni Celzijusovih. Ve}ina biljaka ne bi imala nikakvih izgleda da pre`ivi tamo gde uspevaju kaktusi. Li{ajevi, kombinacija gljiva i algi, prona|eni su da uspevaju na podru~ju Antarktika gde su temperature ponekad ni`e od minus 56 stepeni Celzijusovih. Potpuna suprotnost ovoj neprijatnoj sredini bila bi duboka, tamna i vru}a voda. Postoje insekti na Antarktiku koji proizvode prirodni "antifriz" da bi se za{titili od smrzavanja na niskim temperaturama. Jedan drugi insekt na Antarktiku proizvodi anti-antifriz. Kada se temperature toliko spuste da se drugi insekti smrzavaju do smrti, ovaj prirodni sastojak omogu}ava tom insektu da se smrzava postepeno. Kada temperature postanu toplije, insekt se raskravi i nastavlja da `ivi.
33

Bakterije su otkrivene pod zemljom na dubinama i preko 4 kilometra. Za postojanje `ivota na takvim dubinama rekli bismo da nije mogu}e. Postoje `ivotinje i insekti koji poseduju otrov dovoljno jak da izazove bolest i smrt kod drugih organizama, pa ipak su ti organizmi koji nose otrov otporni na njega. Komarci prenose `utu groznicu, malariju, bolest dengu i encefalitis na `ivotinje koje su hiljadama puta krupnije od njih. Ali nije poznat nijedan komarac koji je umro od tih bolesti. Zmije tako|e izbacuju otrov koji ubija druge `ivotinje, ali one same nisu podlo`ne uticaju otrova koji nose. Na Zemlji danas ima vi{e miliona vrsta biljaka i `ivotinja. Ta~an broj vrsta biljaka i `ivotinja nije lako utvrditi. Broj `ivih organizama je toliki da vam se od njega mo`e zavrteti u glavi. A raznolikost tih organizama - od ogromnih kitova, pa sve do mikroskopskih `ivotnih oblika kao {to je ameba - verovatno je van svake ma{te i najve}eg re`isera nau~ne fantastike.

liona godina. One su vladale tokom izuzetno dugog perioda od preko 100 miliona godina. Kona~no, pojavili su se i ljudi pre oko dva ili tri miliona godina. To jest, ne{to tako slo`eno kao {to je ljudski mozak postoji navodno bar dva miliona godina. Opti~ki instrument na nivou slo`enosti jednog oka (koji ne pripada ~oveku) postoji tokom mnogo du`eg perioda.

Potvr|ivanje
Dakle, kako neko mo`e dokazati na~in na koji su svi ti `ivi organizmi nastali? To jest, ako ne mo`ete stvoriti svoju vlastitu planetu i posmatrati je tokom vi{e milijardi godina, {ta vam preostaje da uradite? Mo`da otkri}e planete u svemiru koja bi bila nalik Zemlji. To nije re{enje. To nije slede}e najbolje {to bismo mogli u~initi. Za{to? Zato {to je nauka o evoluciji planeta, ako je tako mo`emo nazvati, daleko od egzaktne nauke, najbla`e re~eno. Nakon 30 godina, neki nau~nici izra`avaju ozbiljnu sumnju u vezi sa op{teprihva}enim pogledom vezanim za sastav Zemljine atmosfere u tom pretpostavljenom periodu od tri i po milijarde godina. Tokom dugog perioda, nau~nici su verovali da je Zemljina prvobitna atmosfera sadr`avala malo ili nimalo kiseonika. Danas neke studije ukazuju na to da je Zemljina atmosfera mogla sadr`avati milion puta vi{e kiseonika nego {to se prethodno verovalo, a ultravioletno zra~enje koje dospeva na Zemlju sa Sunca moglo je biti hiljadu puta ja~e nego danas. Nije va`no je da li nove interpretacije imaju vi{e smisla nego stare pretpostavke. Ono {to je ovde va`no jeste to da su simulacija u laboratoriji i nau~no zaklju~ivanje o prvobitnim uslovima na Zemlji zasnovani o~igledno na mnogim naga|anjima i
35

Veruje se da . . .
Tokom istorije planete Zemlje je postojalo oko pola milijarde `ivotinjskih vrsta. U taj broj nisu ~ak ni uklju~ene biljke.

Pretpostavlja se . . .
Sunce, Zemlja i druge planete u Sun~evom sistemu su prema evolucionistima nastali pre oko ~etiri i po milijarde godina. Dalje se pretpostavlja da su se najprimitivniji oblici `ivota pojavili na Zemlji pre oko tri i po milijarde godina. Ogromne `ivotinje, kao {to su dinosaurusi, hodale su ovom planetom pre oko 200 mi34

nepotvr|enim pretpostavkama. Ali za{to pribegavati takvim neozbiljnim izmi{ljotinama kada nam prava "`iva" planeta govori istinu, celu istinu, i ni{ta drugo osim istine?

@ivot na Marsu
Dva svemirska broda "Viking" spustila su se na Mars u leto 1976. godine. "Viking 1" se spustio u region Krajs Planitia, a "Viking 2" u region Utopia Planitia. Jedan od ciljeva njihove misije bio je pronala`enje `ivota ili dokaza o `ivotu na Marsu. Ovi svemirski brodovi su proveli jedan mesec analiziraju}i tlo i atmosferu Marsa, ali bez uspeha. Nije prona|en nikakav trag `ivota, niti sada, niti u pro{losti. Nije bilo dinosaurusa. Nije bilo mikroorganizama. Ni le{eva. Ni kostiju. Ni fosila. Apsolutno ni~ega. Nau~nicima je postalo jasno da ukoliko `ele da prona|u dokaze o `ivotu na Marsu moraju poslati Franka Perdua (Frank Perdue) da tamo ~erupa svoje koko{ke. Kada su prou~avane planete zaklju~eno je da je Mars najsli~niji Zemlji u odnosu na druge planete. Ako je `ivot mogao da postoji bilo gde u na{em Sun~evom sistemu, onda ga je verovatno trebalo da bude na Marsu. Ali nije otkriven nikakav trag `ivota na Marsu, niti na bilo kojoj drugoj planeti.

Favorizovanje u prirodi?
Sada analizirajmo ono {to je poznato, ono u {ta se "veruje" i ono {to se "pretpostavlja" vezano za Zemlju, pa to uporedimo sa onim {to znamo o Marsu. Dokle }emo do}i? Do potvr|ivanja teorije? Ne. Do}i }emo do nerazja{njivih kontradikcija! Mi `ivimo na planeti na kojoj se `ivot razvija u prakti~no svakom
36

uglu. Bi}e vam veoma te{ko da na|ete mesto na Zemlji gde nema `ivota. I razli~iti uslovi sredine pokazuju istu situaciju. @ivot na Zemlji se razvija pod razli~itim okolnostima. Ipak, kada pogledamo na planetu koja je upravo ispred nas u svemiru, {ta pronalazimo? Pronalazimo pust svet bez tragova da je `ivot ikada postojao. Kako je to mogu}e? Da li }emo verovati da taj bog kojeg zovu evolucija, koji je dao Zemlji tako prefinjen organ kao {to je ljudski mozak, i to pre dva miliona godina, nije mogao da stvori na Marsu ni jednog jedinog glupog magarca? Da li }emo verovati da je ta ista evolucija koja je Zemlji dala organizme veli~ine dinosaurusa, i to pre 200 miliona godina, bila u stagniranju tokom ~etiri i po milijarde godina ne daju}i Marsu nijedan prost jedno}elijski organizam? Da li }emo verovati da ta slavna evolucija, koja je do sada dala Zemlji astronomsku cifru od doslovno vi{e miliona i miliona vrsta biljaka i `ivotinja, nije u istom periodu podarila Marsu nijednu biljnu ili `ivotinjsku vrstu? Sigurno je da su uslovi na Marsu nepovoljni. Ali ovde na Zemlji, na tri i po kilometara dubokom okeanskom dnu, blizu izvora koji izbacuje vrelu vodu pome{anu sa vodonik-sulfidom, u potpunom mraku, postoje nepovoljni uslovi kakvi se samo mogu zamisliti! Me|utim, `ivot se tu u potpunosti razvija uprkos tome {to to normalno predstavlja ekolo{ki nepovoljne uslove. Antarktik je tako|e nepovoljna sredina za razvoj `ivota. Tako|e i dubine od preko ~etiri kilometara ispod zemlje. Tako|e i pustinje. [tavi{e, u tom pretpostavljenom periodu od tri i po milijarde godina, cela Zemlja, prema evolucionistima, bila je nepovoljna za `ivot. @ivot na Zemlji je navodno zapo~eo u sredini koja je bila mnogo nepovoljnija od one u kojoj danas `ive organizmi. I mnogi dana{nji oblici organizama `ive u uslovima koji su nepristupa~ni za organizme koji su navodno doveli do razvoja
37

`ivota pre nekoliko milijardi godina. Ali `ivot na Zemlji se razvija uprkos svemu tome. @ivot na Zemlji se razvio ~ak i korak dalje. Neki organizmi ne samo da se razvijaju u nepovoljnim sredinama nego su postali imuni na uslove koji su uticali na njihov razvoj i u odre|enoj meri ih uni{tavaju. Bakterijsku dizenteriju je postalo sve te`e i te`e le~iti. Postoji problem sa gonorejom koja je otporna na penicilin. Izvesni oblici gube ne mogu se le~iti standardnim lekovima. Postoji nekoliko vrsta bakterija koje su postale otporne na antibiotike kao rezultat izlo`enosti lekovima koji su ih nekada uni{tavali. U nekim slu~ajevima, bakterija ~ak prenosi tu otpornost na druge bakterije koje nisu bile izlo`ene dejstvu lekova. U Ju`noj Americi postoji vrsta p~ele koja je postala otporna na DDT. Ta p~ela mo`e podneti dozu koja je hiljadu puta ve}a od iznosa potrebnog za uni{tavanje drugih p~ela. Neki komarci su tako|e otporni na DDT. Tako mo`emo videti da `ivot na Zemlji ima veliki potencijal raznolikosti. On ide napred, pobe|uju}i mnoge velike prepreke. Posmatraju}i raznolikost uslova pod kojima se razvija `ivot na Zemlji, kao i oblike `ivota koji pobe|uju u borbi protiv te{kih uslova sredine i delovanja ~oveka, te{ko je zamisliti da bi `ivot na Zemlji mogao ikada biti potpuno uni{ten bilo kakvom vrstom katastrofe, prirodne ili one koju ~ovek izazove. Pa ipak, `ivot na Marsu ne postoji - ili su tragovi `ivota misteriozno sakriveni, ili postoji ne{to {to spre~ava da tamo nastane `ivot. Kako objasniti potpuno odsustvo bilo kakvog traga `ivota na Marsu? Da li evolucija favorizuje neke planete? Potpuno je nepojmljivo da ne{to tako sna`no i razgranato kao {to je `ivot ne ostavlja nikakve tragove na Marsu. Gde su svi ti dokazi o evolucionom procesu? Ako nema `ivih organizama, za{to nema bar kostiju i fosila?
38

Neki smatraju da je to te{ko objasniti. No da li je to zaista te{ko objasniti? Mo`da neki ljudi samo posmatraju pogre{na obja{njenja. Mo`da oni posmatraju unapred zami{ljena obja{njenja i propu{taju da vide ~injenice. ^injenica je da nema znakova `ivota na Marsu.

Novi oblici `ivota

Hajde da napravimo jedan korak dalje. Ko je u~inio da organizmi na Zemlji budu sposobni za `ivot? To jest, kako `ivi organizmi uspevaju da koriste kiseonik, ugljen-dioksid, ili ~ak jedinjenja ugljenika? Ako je `ivot navodno nastao od onoga {to je tada postojalo na Zemlji, onda je `ivot mogao nastati od bilo ~ega {to je postojalo bilo gde u svemiru. Nakon svega, jo{ uvek imamo problema sa utvr|ivanjem ograni~enja u odnosu na razvoj `ivota - kao {to je jasno prikazano u primeru okruglih crva i drugih neobi~nih `ivotnih oblika - a tako|e ne mo`emo u potpunosti razumeti svest i inetelekt na nau~nom nivou. Mi mo`emo uo~iti to da svest i intelekt deluju na odre|ene biolo{ke sisteme, ali nam nije potpuno jasno kako i za{to; jo{ nijedan nau~nik nije ustanovio vezu izme|u biolo{kog sistema i psihe. Pa za{to onda ne postoji `ivot na Mesecu? To jest, Mese~eva verzija "biolo{kog" `ivota. Mo`da bi inteligentna bi}a koja bi nastala na povr{ini Meseca mogla da se hrane uz pomo} kosmi~kih zraka? A {ta je sa Venerom? Na njoj je temperatura oko 500 stepeni Celzijusovih. Ali prema astronomskim standardima, kada znamo da je na nekim zvezdama temperatura oko pet miliona stepeni Celzijusovih, Venera bi bila "Sibir" u galaksiji Mle~ni put. Za{to na njoj nema organizama koji bi `iveli u uslovima od 500 stepeni Celzijusovih i uzimali sumpornu kiselinu kao hranu?
39

Ako neko misli da u ovome ima malo neozbiljnosti, onda se vara. Zapamtite, mi ne govorimo o Svemo}noj Inteligenciji koja je upotrebila plan, dizajn i svrhu, jer bi to zna~ilo da je `ivot uspostavljen ta~no tamo gde se `elelo i nigde drugde iz razloga koji mo`emo ili ne mo`emo u potpunosti razumeti. Mi govorimo o bezli~noj sili prirode koja je navodno stvorila `ivot na slu~ajan na~in od ne`ive materije. [ta je to {to `ivot na Zemlji ~ini "mogu}im", a `ivot na drugim mestima "nemogu}im"?

ma, oblici `ivota koji su nama poznati mogu tu da pre`ive. Ipak, ti svetovi pokazuju da apsolutno nema znakova da je tu ikad postojao bilo kakav oblik `ivota - normalan ili stran. Kako sve to uti~e na evoluciju? Ne mnogo pozitivno.

Neprijateljska Zemlja
^injenica je da ~ak i Zemlja, koja se smatra pristupa~nom sredinom za sada{nje oblike `ivota, izgleda tako samo na prvi pogled. Pojava side, epidemije XX veka, u~inila nas je svesnima prave prirode sredine u kojoj `ivi savremeni ~ovek. Sida je uzrokovana virusom koji napada imunolo{ki sistem i ~ini telo osetljivim na mnoge smrtonosne bolesti koje mogu biti uzrokovane drugim virusima i mikrobima. Sida ukazuje na surovu realnost da je Zemlja danas zaga|ena smrtonosnim virusima i bakterijama koje slo`en i izuzetan imunolo{ki sistem prose~nog ~oveka, kao i mnogih drugih `ivih organizama, ne mo`e da pobedi. Da li je svemir oko nas mnogo gori od toga? Nije te{ko odgovoriti. Za{to onda `ivot van na{e Zemlje nije evoluirao i razvio imunolo{ki sistem koji bi omogu}io njegov opstanak? Da li problem predstavljaju nepovoljni uslovi? Nepovoljni uslovi nisu o~igledno prepreka za razvoj `ivota. Jasno je da ne postoji takav proces kao {to je evolucija.

Logi~ki problem
Re}i da je "te{ko objasniti" za{to je `ivot u takvom izobilju prisutan ovde na Zemlji, a nije prisutan na drugim poznatim mestima u univerzumu zna~i jo{ jedan slu~aj zabijanja glave u pesak. Razumeti za{to cigareta ne}e goreti pod vodom mo`e biti te{ko samo za onoga ko je zbog nekog suludog razloga ube|en da }e se to ipak desiti uprkos suprotnim dokazima. Za{to ona ne}e goreti pod vodom nije te{ko objasniti. Te{ko}a le`i u tome kako objasniti da neki veruju da }e ona goreti. Tako|e, nije te{ko objasniti za{to ne postoji `ivot na drugim poznatim mestima u svemiru. Na{a istra`ivanja svemira daju nedvosmislen odgovor: proces evolucije jednostavno ne funkcioni{e. Te{ko}a le`i u razumevanju onih koji su odlu~ili da ignori{u ~injenice. Prilikom istra`ivanjima koje je izvela NASA, mikroorganizmi su bili spu{teni na Mesec pomo}u svemirske letilice bez posade. Kada se oprema te svemirske letilice vratila na Zemlju, posle dve i po godine su astronauti otkrili da je jedan mikrob sa Zemlje pre`iveo uslove na Mesecu koji su suroviji od onih na Marsu. O~igledno, da bi se `ivot razvijao na nekom objektu izvan Zemlje nije potrebno da priroda pribegne nekim biolo{ki "stranim" organizmima. Uprkos nepovoljnim uslovima u tim sredina40

41

KOSTI, FOSILI I METODI DATIRANJA

"Dokazi"
Nakon osporavanja evolucije iz dve razli~ite perspektive mo`emo re}i da zaista nije potrebno da analiziramo druge "dokaze" koje evolucionisti iznose u prilog ovoj teoriji. Indirektni dokazi, bez obzira na to koliko su jaki, ne mogu stajati ako se nasuprot njih postave neoborivi dokazi. Indirektni dokazi - ili neki njihov slab varijetet, ja bih dodao - jeste ono {to su evolucionisti prikupljali sve do danas. Tako da osporavanje tih "dokaza", u ovom trenutku, predstavlja vi{e kao jednu od mogu}ih opcija na{e aktivnosti nego kao potrebu. Sa tim na umu, ja }u kratko pomenuti neke od takozvanih "dokaza".

Metod ugljenika C-14

Metod ugljenika C-14 je obi~no kori{}eni metod za odre|ivanje starosti arheolo{kih nalaza. Taj proces, nekada ozna~en kao "radiokarbon datiranje", uklju~uje merenje raspada atoma ugljenika.

Metod ugljenika C-14 se u su{tini sastoji u slede}em: radioaktivni izotop ugljenika, C-14, formiraju u atmosferi kosmi~ki zraci. Kao rezultat toga, svi `ivi organizmi apsorbuju navodno ravnote`nu koncentraciju radioaktivnog ugljenika. Kada organizam ugine, C-14 iz organizma se raspada i ne nadokna|uje se. Po{to je mogu}e odrediti koncentraciju ugljenika C-14 kod organizma dok je bio `iv, i po{to tako|e znamo da je potrebno oko 5.760 godina da se polovina tog ugljenika C-14 raspadne, i jo{ 5.760 godina za raspad polovine preostalog dela, i tako redom, merenjem preostale koncentracije ugljenika mo`emo re}i koliko je pro{lo otkako je jedan organizam uginuo. Jedna o~igledna pogre{ka u ovoj tehnici jeste ta da zaista ne mo`emo saznati koli~inu ugljenika C-14 koju je organizam imao nekada u istoriji o kojoj nemamo mnogo podataka. Evolucionisti prave veliku pretpostavku da se koncentracija radioaktivnih elemenata u atmosferi - ugljenika ili nekog drugog elementa koji merimo - nije menjala otkako je organizam uginuo. Tako|e, evolucionisti pretpostavljaju da se stopa raspada elemenata nije menjala od tog vremena. Da li su to korektne pretpostavke? Nakon {to nam evolucionisti sve ovo iznesu mo`emo ih pitati na osnovu ~ega su izveli takve pretpostavke? Sa jedne strane re~eno nam je da je univerzum pretrpeo velike promene od svog nastanka. Jedan trenutak pre Velikog praska, univerzum je bio potpuno druga~iji od onoga koji je nastao trenutak nakon Velikog praska. Oblaci gasova u svemiru su se kondenzovali i pretvorili u zvezde i planete. Stvorili su se sateliti oko nekih planeta. Neke planete su pretrpele evolucione promene ~ak i nakon svog formiranja. Neke zvezde su kolabirale u neutronske zvezde, a neke u crne rupe. Na{ univerzum je tokom tog pretpostavljenog vremena od petnaest milijardi godina pretrpeo vi{e promena nego li radionica vrednog kroja~a.
43

42

Sa druge strane, nama se govori: "Sigurno je da se sve menja, ali ne i intenzitet bombardovanja kosmi~kim zracima i stopa raspadanja radioaktivnih elemenata - oni su ostali na istom nivou tokom milijardi godina." Izgleda kao da je priroda znala da }e arheolozi jednog dana `eleti da na|u fosile koji }e izgledati milione godina stari da bi ostali u poslu. Kako objasniti ~injenicu da je sve u univerzumu bilo pod uticajem drasti~nih promena tokom milijardi godina osim intenziteta kosmi~kog zra~enja na{e planete i stope radioaktivnog raspadanja hemijskih elemenata koji predstavljaju va`an i integralan deo svakog poku{aja da se uspostavi evolucija? Da li je "priroda" naklonjena Darvinu?

panja u promeni intenziteta kosmi~kog zra~enja pre vi{e hiljada, miliona ili milijardi godina. Iz toga jasno sledi da fosilni nalazi za koje se na osnovu radioaktivnih metoda datiranja smatra da su stari milijarde godina, u stvari mogu biti stari samo nekoliko hiljada godina. [tavi{e, na osnovu pretpostavki zasnovanih na ju~era{njim podacima o intenzitetu kosmi~kog zra~enja i stopi raspadanja, jedan organizam mo`e izgledati kao da je star vi{e hiljada ili ~ak miliona godina, iako je uginuo pre samo nekoliko dana ili meseci.

Jo{ jedan sistem za odre|ivanje starosti Dokazano da se menja

^injenica je da je dokazano da se koncentracija ugljenika C-14 menja. Jedna od najstarijih poznatih `ivih stvari na Zemlji je bor sa ~ekinjastim {i{arkama u Kaliforniji, za koji se procenjuje da je star 4.600 godina. Za jedan drugi bor, pose~en u cilju nau~nog istra`ivanja, smatra se da je bio jo{ stariji. Upore|ivanjem podataka dobijenih od metoda ugljenika C-14 i onih od godova drve}a koje pronalazimo u prirodi pokazano je da metod ugljenika C-14 daje neta~ne podatke. Ta neta~nost je uo~ena ve} za period koji bi prema astronomskim standardima mogli ozna~iti kao ju~e. Jednostavnim ekstrapoliranjem tog poznatog stepena neta~nosti na du`i vremenski period, jasno se uo~ava da je metod ugljenika C-14 mnogo nepouzdaniji nego {to evolucionisti `ele da veruju. Tako kad znamo da postoje odstupanja u odre|ivanju starosti metodom ugljenika C-14 u tom relativno kratkom vremenskom periodu, ko mo`e re}i da nije bilo odstu44

Postoji jo{ jedan nau~ni sistem za odre|ivanje starosti pored metoda zasnovanih na radioaktivnom raspadanju. On se sastoji u analizi strukturnih promena aminokiselina u telu nakon njegove smrti. Isti ljudski ostaci bili su analizirani ovim metodom, a zatim metodom radioaktivnog datiranja. Ta dva sistema odre|ivanja starosti pokazala su neslaganja izme|u 39.000 i 59.000 godina. Zastupnici svakog od ova dva metoda smatraju da je onaj drugi metod pogre{an. O~igledno, jedan od ovih "nau~nih" metoda mora biti pogre{an bez svake sumnje. A kakvi su ostali metodi? Ostali metodi su mnogo nepouzdaniji od ovih. Tako, da bi ustanovili kada je jedan organizam uginuo, neki ljudi su pribegli jednom starom i po njima mnogo pouzdanijem metodu za uvr|ivanje starosti - seansama u kojima prizivaju duhove umrlih organizama i u kojima od njih tra`e odgovore o ta~nom datumu njihove smrti. Taj sistem ne izgleda mnogo nau~no, ali on okuplja mnoge zainteresovane (`ive) ljude.

45

Krte kosti i nejasni fosili

Materijali kojima se odre|uje starost u skladu sa evolucijom, ~esto se pokazuju kao ve}a farsa od samog metoda za utvr|ivanje starosti. Kosti i fosili koje analiziraju paleontolozi pokazuju mnoga neslaganja i neta~nosti - {to naravno nije iznena|uju}e po{to se doga|aji koje oni navodno opisuju nisu nikada ni desili - jer oni bi trebalo da uka`u na istoriju evolucije na sli~an na~in na koji }elije gliste ukazuju na rane stadijume prozora kod voza. Navodni "dokazi" nestaju usled tih neslaganja, a "logi~an" na~in zaklju~ivanja u poku{aju da se otklone ta neslaganja izgleda krt kao i same fosilne kosti. ^udno je to da jedini koji "razumeju" kako se svi deli}i kostiju i fosila uklapaju zajedno jesu upravo oni koji su bili potpuno uvereni u njihovu "istinitost" davno pre nego {to su sami "dokazi" bili otkriveni. Jedini put kad bi kosti i fosili bili ozbiljnije razmatrani bio bi u slu~aju da se prona|e neka od mnogobrojnih navodnih me|uvrsta u lancu evolucije. To jest, da je bilo prona|eno nekoliko ~lanova neke me|uvrste - to bi samo pokazalo da su postojale vrste koje su jednostavno sli~ne me|usobno. Ili da su prona|eni izolovani ~lanovi nekoliko me|uvrsta - to bi samo pokazalo da su neke vrste povremeno produkovale deformisane ~lanove. I mnoge me|uvrste i njihovi ~lanovi trebalo bi da pokazuju nedvosmislene transformacije iz jedne vrste u drugu. U ovoj ta~ki, me|utim, ne samo da nije prona|eno mno{tvo me|uvrsta nego nije prona|ena nijedna me|uvrsta. [ta da rade arheolozi sa primerima izolovanih kostiju i fosila koje moraju objasniti i dati im "zna~enje"? Ti nalazi, bez sumnje govore sami za sebe. "Nau~ni" metod za obja{njenje kostiju i fosila izgleda umnogom sli~an onome kako psiholozi obja{njavaju neke fenomene, u smislu da ono {to vidite zavisi u velikoj meri od toga ko ste vi i kakve su va{e sklonosti. Na taj na~in, ako prona|ete
46

tanak konac zatrpan zajedno sa nekim starim kostima koko{ke, na primer, vi mo`ete, ako budete uporni, to objasniti u smislu da je praistorijska koko{ka imala zube po{to je o~igledno da je koristila konac za zube. ^injenica da nijedan zub nije prona|en, samo bi zna~ila to da "nebitna" nedostaju}a karika nije jo{ prona|ena u ovoj ina~e utemeljenoj teoriji. Ono {to "nau~no" obja{njenje kostiju i fosila ~ini neozbiljnim jeste igra u kojoj svako obja{njenje mo`e biti ispravno sve dok se ne mo`e osporiti. Ali dokazivanje nekog obja{njenja nije deo te igre. I to iz veoma jakog razloga. Obja{njenje ne mo`e biti dokazano iz istog razloga zbog kojeg ne mo`e biti ni osporeno sami po sebi, kosti i fosili ne sadr`e u sebi dovoljno takvih ~injenica.

Zajedni~ke osobine
Dve teme koje smo malopre analizirali - metodi za odre|ivanje starosti i arheolo{ki zapisi - imaju jednu zajedni~ku stvar: kada se upotrebljavaju, nijedna od njih niti dokazuje niti osporava evoluciju. I po{to su te grane nauke ograni~ene u otkrivanju ~vrstih dokaza pri rekonstrukciji pro{lih doga|aja, ja smatram da ne postoji mogu}nost da }e se bilo {ta drasti~no promeniti kad je u pitanju evolucija u daljoj budu}nosti. Dakle, smatram da nije mudro tro{iti mnogo vremena na ove teme kada se u najboljem slu~aju one vrte ukrug. Ironija je u tome da kada se krene na utvr|ivanje evolucije, evolucionisti se ve}inom pozivaju na fosilne nalaze. Mo`da oni to ~ine iz istog razloga zbog kojeg sam ih ja samo ukratko opisao - jer oni ne obja{njavaju ni{ta, ni za ni protiv. Ako neko izbegava mogu}nost da bude opovrgnut, pitanje je na koliko ~vrstom temelju se on nalazi.
47

[tavi{e, kada bi i postojao veliki broj me|uvrsta, koje o~igledno ne postoje, one i dalje ne bi mogle da stanu u odbranu evolucije nasuprot genetici i svemirskim istra`ivanjima {to smo objasnili u pro{lom poglavlju. Geneti~ka neverovatnost evolucije i ~injenica da nije otkriven `ivot u svemiru zahtevaju da se pru`i drugo obja{njenje za te fosilne nalaze. Takvi nalazi ne mogu dokazati da je evolucija geneti~ki mogu}a kad savremena nauka pokazuje da nije mogu}a. I takvi nalazi ne mogu ukazati na to da mora postojati `ivot negde u svemiru kad svemirska istra`ivanja pokazuju da on ne postoji. Tako|e, ~ak i kada bi takva fosilna otkri}a i postojala, ona ne bi bila "ozbiljan oponent" genetici i svemirskim istra`ivanjima - jer se genetika i svemirska istra`ivanja nalaze sa jedne strane, a takvi fosilni nalazi sa druge strane, one koja ne nudi re{enje. Nepotrebno je nagla{avati to da koliko god se danas nastavlja objavljivanje fosilnih nalaza, oni za evoluciju ne}e biti povoljni osim ako ne budu i dalje zatrpani duboko u zemlji.

NENAU^NA PRIMENA NAUKE

Trnje sa ru`ama
Pre nego {to nastavim dalje `eleo bih da ne{to razjasnim. Moja namera je da budem izri~it pobornik nau~nog istra`ivanja, prou~avanja i razvoja. Sigurno je da nau~na otkri}a uti~u na razvoj ~ove~anstva na razne na~ine, od luksuza do zdravlja. Nau~ne teorije su prirodan proces otkrivanja "kako" i "za{to" deluju zakoni prirode. Na `alost, postoji tamna strana nau~nih studija koja se ne mo`e zanemariti. U nekim slu~ajevima prilikom poku{aja da se razviju i unaprede istra`ivanja prirode dopu{ta se da emocije i revnost uti~u na objektivnost i odnos prema istini, {to nije u interesu nauke i sigurno ne u interesu `elje javnosti da razume svet u kome `ivi. I ja, prvi, nisam zainteresovan da prihvatim odre|ene teorije kao ta~ne samo zato {to su one ve} "dugo prihva}ene". Teorije se ne mogu preokrenuti u istinu samo zato {to su dovoljno dugo oko nas tako da smo se navikli na njih. Da bi bila prihva}ena kao istinita, teorija mora biti dokazana. A prihvatanje teorije o evoluciji u svetlu brojnih kontradiktornih dokaza koji prikazuju evoluciju vi{e kao fantaziju nego kao realnost mora se ozna~iti kao nenau~no, bez

48

49

namere da se atakuje na inteligenciju bilo kog ljudskog bi}a koje je pod uticajem takve tvrdoglavosti u ime nauke.

Nova vrsta
Na sre}u, stalno se pove}ava broj kompetentnih nau~nika koji napu{taju nepotvr|enu, opovrgnutu i osporenu teoriju o evoluciji. O~igledno, prihvatanje evolucije ima malo toga zajedni~kog sa poslom nau~nika. Ako se ovaj trend nastavi, jednog dana }emo mo}i da se hvalimo sa nau~nom zajednicom koja je iskrena u svom traganju za istinom u njenoj sveobuhvatnoj primeni. Ko zna {ta }e se desiti u tom novom grani~nom domenu.

SUN^EV SISTEM

Oblak gasa?
Teorija o evoluciji `ivota nije jedina "nauka" koja nije poduprta ~injenicama. U dana{nje vreme se pojavljuju teorije o evoluciji Sun~evog sistema koje tako|e nisu utemeljene na nau~nim ~injenicama. Teorija koju su prihvatili mnogi nau~nici u vezi sa evolucijom na{eg Sun~evog sistema ka`e da se veliki oblak gasa kondenzovao u ono {to mi danas zovemo Sunce. Komadi tog gasa su se odvojili u orbite oko Sunca i kondenzovali u planete. To jest, druge planete u na{em Sun~evom sistemu su navodno nastale na isti na~in na koji je nastala i na{a planeta Zemlja. Da li to zvu~i logi~no? Mo`da - ali u XVIII veku. Danas svakako ne. Svemirska istra`ivanja ne podupiru tako ne{to.

Istra`ivanje Venere
Sovjetski Savez je 12. februara 1961. godine lansirao letilicu "Venera 1" u Su~nevu orbitu, prave}i na taj na~in jedan od prvih poku{aja da se istra`i Venera. Ve} po~etkom 1982, letilice
50 51

"Venera 13" i "Venera 14" su stigle na svoje odredi{te i ~ovek je spustio na Veneru nekoliko istra`iva~kih stanica koje su mu poslale valjane podatke nazad na Zemlju. Tokom tih istra`ivanja, za nau~nike je postalo bolno jasno da prava Venera ima malo sli~nosti sa Venerom kakvu su oni zami{ljali pre nego {to su napravili istra`ivanja. Venera je jednom nazvana "Zemljinim blizancem". Ona je na{ najbli`i sused u Sun~evom sistemu i pribli`no je iste veli~ine i gustine kao Zemlja. Mada Venera prima dva puta vi{e Sun~eve svetlosti nego Zemlja, jer je bli`a Suncu, smatrano je da su uslovi na njenoj povr{ini sli~ni onima na Zemlji po{to debeo globalan oblak Venere odbija ve}i deo vi{ka svetlosti. Nau~nici su dalje smatrali da po{to su i Zemlja i Venera nastale navodno od me|uzvezdanih oblaka u istom regionu svemira, njihov elementarni sastav bi morao biti uveliko isti. Teorije o Veneri su i{le dalje u proceni da je njena atmosfera sa~injena od istih gasova kao i Zemljina i da jedan dan na Veneri traje otprilike isto koliko i dan na Zemlji. Slika koju smo imali o Veneri govorila je da je re~ o planeti sli~noj Zemlji osim {to ima "tamnu d`unglu" koja se prote`e preko njene cele povr{ine. Nau~nici su mislili da }e astronauti kada se spuste na Veneru nai}i na ne{to sli~no magli u Londonu. Usledilo je istra`ivanje Venere, a ~injenice su potpuno zamenile pogre{ne teorije. Ne samo da uslovi na Veneri nisu bili onakvi kakve smo o~ekivali nego su podaci dobijeni od istra`iva~kih stanica pokazali kao neverovatno da su Zemlja i Venera mogle evoluirati od istog oblaka gasa. Utvr|eno je da je Venera mnogo nepristupa~nija sredina od "tamne d`ungle" koja je predvi|ana. [tavi{e, klima na Veneri je mnogo nepristupa~nija od bilo koje druge planete u na{em Sun~evom sistemu. Jedini koji su bili razo~araniji od nau~nika bili su tigrovi
52

u Banglade{u koji su bili ube|eni da }e nakon smrti dospeti u d`unglu Venere. Evo otprilike kako stoje stvari na Veneri: temperatura iznosi oko 500 stepeni Celzijusovih, {to predstavlja lepo vreme za odmor, ako `elite da budete okrugao crv sa slabom cirkulacijom. Ugljen-dioksid sa~injava 97% njene atmosfere, dok Zemljina atmosfera ima oko 90% azota i kiseonika. Svetli sun~ani dani na Veneri ne postoje; svaki dan je veoma obla~an. Pa ako se Sunce i pojavi, vi ne mo`ete oti}i na pla`u jer na Veneri nema mora. Venera je tako suva da relativna vla`nost retko dosti`e 1%; zaboravite ono o "malo vode na dlanu". Pored toga, poslednja stvar koju biste tamo po`eleli jeste ki{a. Takva ki{a bi rastvorila sumpor, `ivu, olovo, kalaj i ve}inu stena. Ako bi stigao u takvo podneblje, majmun Toto bi tra`io da obu~e ne{to od prekaljenog ~elika, a Tarzan bi nosio ne{to mnogo ja~e nego {to je "prirodna ode}a". Ako i dalje mislite da su uslovi na Veneri sli~ni onima na Zemlji, ja vam ipak ne bih savetovao da tamo `ivite. Venera ima pritisak na svojoj povr{ini koji je 90 puta ve}i od onoga na Zemlji, {to je otprilike isto kao kada biste se spustili 800 metara u dubinu okeana. Sunce izlazi na zapadu i zalazi na istoku. Jedan dan na Veneri traje otprilike koliko osam meseci na Zemlji; bra~ni par koji bi `iveo na Veneri mogao bi imati bebu gotovo svakog "dana".

Ponovo kontradikcije
Od svih velikih razlika izme|u Zemlje i Venere, jedna na poseban na~in ukazuje na va`no i o~igledno pitanje: ako su Zemlja i Venera nastale od istog oblaka gasa, kako je onda 70% Zemljine povr{ine prekriveno vodom, a na Veneri postoje samo
53

tragovi vode i vla`nost iznosi oko 1%? [ta se desilo sa svom vodom na Veneri? Ili, odakle je stigla sva ta voda na Zemlju?

A onda - teorije
Jedna teorija, a mo`da ~ak i jedina, koja govori o tome gde je oti{la voda sa Venere, ka`e slede}e: pre vi{e miliona godina, efekat staklene ba{te Venerine atmosfere uzrokovao je da se njena temperatura podigne na preko 1.100 stepeni Celzijusovih. To je uzrokovalo da se voda pretvori u vodonik i kiseonik. Vodonik je oti{ao u svemir, a kiseonik je sa usijanim stenama formirao koru Venere. Zatim, za{to postoji velika koli~ina vode na Zemlji? Nau~ne studije pokazuju da je Zemlja tokom svog pretpostavljenog formiranja bila dovoljno topla da je do dana{njeg dana zadr`ala usijanu unutra{njost. Dakle, ako je Zemlja tako|e pro{la kroz period velikog usijanja tokom svog formiranja, za{to voda nije do`ivela istu sudbinu kao voda na Veneri? Tokom hla|enja Zemlje, na njoj bi ostalo otprilike isto onoliko vode koliko ima danas na Veneri - prakti~no ni{ta. [tavi{e, ne postoje dokazi koji bi ukazivali na to da je ikad postojala velika koli~ina vode na Veneri. Tamo nema jaruga, kanala ili kratera koji bi ostali prazni od okeana, jezera ili reka. Kada bi sva voda sa Zemlje i{~ezla, ona bi ostavila za sobom neverovatan prirodni reljef. Odgovor koji su neki ponudili jeste taj da mo`da visoka temperatura na Veneri nije nikada dopustila da voda pre|e u te~no agregatno stanje. Za{to onda nema vode na Marsu? Mars je hladniji i udaljeniji od Sunca nego Venera i Zemlja; on nema toplu atmosferu, ali je izuzetno suva planeta. To jest, Mars nema takvu vrstu atmosfere koja bi mogla spre~iti vodu u njenom pro54

cesu kondenzacije ili uzrokovati da ona i{~ezne, kako se to navodno desilo na Veneri. Ipak, Mars ima samo malo leda na polovima i male tragove vodene pare u atmosferi. Nema okeane, mora, gle~ere ili ~ak jezerca. Gde je onda i{~ezla sva voda sa Marsa? Ili za{to je nema bar malo? Dakle, mo`emo videti da bez obzira na to koje stajali{te neko zauzima, ~injenica da je 70% Zemljine povr{ine prekriveno vodom predstavlja, sa evolucionog stanovi{ta, neobja{njiv fenomen. Da li su planete zaista evoluirale od istog materijala iz svemira? Da li su one uop{te evoluirale? Sigurno je da se to nije desilo. Kako objasniti da se tri planete nalaze jedna pored druge, pa je jedna kao u`arena pe}, druga je kao suva pustinja, a tre}a je prekrivena vodom? Da li je to nastalo evolucijom? Razmislite jo{ jednom. I dok budete razmi{ljali poku{ajte da objasnite za{to Zemlja ima magnetno polje, a Venera ga nema. I za{to se Venera okre}e u suprotnom smeru u odnosu na druge planete. I za{to je ve}ina planeta zaravnjena na polovima, a Venera je zaobljena. I za{to je povr{ina Venere glatka u pore|enju sa onom na Zemlji i Marsu? Da li je to zato {to su planete u na{em Sun~evom sistemu formirane istim evolucionim procesom? Nema boljeg dokaza od samih planeta da teorije kojima se obja{njava planetarna evolucija "ne piju vodu".

Bolja teorija
Mo`da je u stvari potrebna jedna zami{ljena teorija u pogledu nestanka vode sa Venere: pre oko 648 miliona godina, sedam miljardi malih vanzemaljaca spustilo se na Veneru u svemirskom brodu veli~ine vulkana Krakatau. Oni su popili svu vodu, a onda odleteli na Zemlju.
55

Teorije ne menjaju ~injenice

Pitanje da li postoje nau~ni dokazi o evoluciji planeta nije prioritetno u ovom trenutku. Postoji mnogo va`nije pitanje: da li teorije o evoluciji planeta imaju bilo kakav smisao? Uprkos sna`nom napadu "nau~nih" teorija, koje ponekad ostavljaju utisak da su formulisane tako da imaju smisla, svemirska istra`ivanja pokazuju da te teorije nemaju smisla. Interesantno je da ovde na Zemlji precizna klimatska predvi|anja uti~u na doga|aje u danu. Razvoj takvih vremenskih prilika, kao {to su vetrovi i orkani, nekada se ne mogu ta~no predvideti ni u roku od samo 24 sata. Ali nekako postoje "eksperti" koji sa za~u|uju}om sigurno{}u tvrde kako su vremenski uslovi na Veneri tokom navodnih milijardi godina uzrokovali da kompletni okeani i{~eznu u svemir, ili odu u stene. Mo`da kada bi neke nau~nike poslali da `ive na Veneri, mo`da bi nam davali bolja predvi|anja vremena ovde na Zemlji?

mora imati svoj nastanak i da ne mora svaki nastanak biti fizi~ke prirode.

Novi alati
Problem je o~igledno u tome {to nau~nici poku{avaju da re{e nove zagonetke, zagonetke pristigle od svemirskih istra`ivanja, sa zastarelim "alatima" - starim teorijama. Vreme je da prestanu izvrtanja i zloupotrebe tog alata u uzaludnom poku{aju da se izvr{i poklapanje sa ~injenicama. Vreme je da se uzmu novi alati. Ono {to nam je potrebno jesu teorije koje }e se poklapati sa ~injenicama i koje ne}e pretendovati na to da objasne ono {to ne mogu. Potrebne su nam teorije koje ne}e zastariti svakog puta kada nauka napravi korak napred. Mo`da }e se takve teorije pojaviti kada kona~no shvatimo da gotovo svaki fizi~ki fenomen
56 57

KOMENTAR

[ta nas to zadr`ava?

Mi smo upravo osporili teoriju o evoluciji sa tri razli~ite strane. Sa jedne strane smo pokazali kako biolo{ka evolucija nije geneti~ki mogu}a, sa druge kako svemirska istra`ivanja pokazuju nemogu}nost biolo{kih sistema da evoluiraju, sa tre}e kako ~ak ni evolucija Sun~evog sistema nema smisla. Ali za{to onda jo{ uvek postoje ljudi koji veruju u teoriju o evoluciji? Jedan nau~ni rad koji sam ~itao isti~e slo`enost oka. Umesto da konstatuje da evolucija nije geneti~ki mogu}a, ovaj rad pokazuje kako je evolucija realnost i kako je nekoliko savr{enih delova oka evoluiralo istovremeno - scenario sa tako velikim stepenom nemogu}nosti koji ~ini tu teoriju potpuno nemogu}om. Ovaj sam nau~ni rad je dovoljan da neke ubedi u evoluciju. Mada }e taj rad biti upotrebljen u odre|ene svrhe, on ne}e mo}i da podr`i teoriju o evoluciji. Za{to? Napisana je op{irna literatura koja osporava teoriju o evoluciji. Mnoge od tih knjiga imaju vi{e stru~nih termina nego ova. Ipak, mada neke od tih knjiga jasno pokazuju neozbiljnost teorije o evoluciji, one o~igledno ne uspevaju da sve ljude uvere u apsurdnost verovanja u tu teoriju. Za{to?
58

I pored svega nije potrebno osporiti svaki vid evolucije da bi se osporila cela teorija. Da bi se dokazalo da se svemirski brod ne}e nikada spustiti na Mesec nije neophodno pokazati da je svaki njegov deo neadekvatno konstruisan. Jednostavnim dokazivanjem da bar jedan vitalni deo u projektu spu{tanja na Mesec nije funkcionalan - motor za pokretanje, sistem za navo|enje, ure|aj za spu{tanje na Mesec - ~ini celu misiju nemogu}om. Ista je situacija i sa evolucijom. Osporavanje samo jednog njenog vitalnog dela predstavlja ujedno i osporavanje cele teorije. [to zna~i da svak ko se upozna sa samo jednim od apekata nemogu}nosti evolucije trebalo bi ve} sada da je odbaci. Sigurno je da }e svak ko se susretne sa bezbroj dokaza protiv te teorije imati odnos prema njoj kao prema vru}em krompiru. Za{to svi ti dokazi protiv nje uti~u tako slabo na neke ljude? Ja mislim da problem le`i u "pobedi na pogre{nom polju". Moje iskustvo pokazuje da mnogi laici koji veruju u evoluciju znaju malo o njoj. O~igledno, oni ili imaju simpatije prema toj teoriji, ili jednostavno veruju nau~nicima koji je propovedaju. Ja verujem da je to razlog za{to sva literatura koja osporava teoriju evolucije nije uspela da vi{e uti~e na ljude u odnosu na ono {to je o~ekivano. Ako neki ljudi nisu nikada dovoljno obra}ali pa`nju na nau~ni nivo onoga {to su slu{ali da je teorija, kakva je svrha iznositi stru~na obja{njenja da odre|ena teorija nema smisla? Ni jasno razumevanje, ni logika, a ni opravdanost same teorije ne}e biti razlog da je ti ljudi prihvate ili ne prihvate na prvi pogled. Tako da nastavljanjem osporavanja evolucije, vi samo i dalje "pobe|ujete na pogre{nom polju". To polje nije relevantno u prihvatanju ili ne prihvatanju odre|ene teorije. Problem je u opa`anju onoga ko odbija da veruje da je divlja `ivotinja mrtva bez obzira na to {to njen le{ le`i upravo ispred njega. Zato ja smatram da se pitanje verovanja u evoluciju nalazi izvan dome59

na nau~nog prihvatanja. Izgleda da nau~ne ~injenice imaju slab uticaj na neke ljude. Za njih je to pitanje li~nog izbora. Ja verujem da je evolucija mnogo vi{e psiholo{ki problem nego stru~no nau~ni. Nakon osporavanja evolucije na nau~nom nivou, kao {to su to ~inili i drugi pre mene, i mo`da na ne{to druga~iji na~in, moj cilj je da sada dodirnem psiholo{ki aspekt ove teorije. Traganje za razlozima ili uzrocima - koji ne zavise od nau~nih dokaza - koji se nalaze u pozadini prihvatanja evolucije od mnogih, tako slepo, mo`da nam mo`e pomo}i da otkrijemo vrstu svetla koja je potrebna da bi neki otkrili pravi put. Mo`da }e ukazivanje na logiku koja je pogre{na, ili potpuno izmenjena usled emocija, pomo}i nekima da vide evoluciju u njenom pravom svetlu - kao neverovatnu izmi{ljotinu savremene ma{te. Dakle, moj cilj u slede}im poglavljima bi}e taj da poka`em kako prihvatanje evolucije od laika predstavlja jednu vrstu duplih standarda u logici. To jest, vrsta "logike" na osnovu koje neki ljudi prihvataju "nau~ne" teorije nije ista vrsta logike po kojoj o~igledno `ive.

NEPOZNATE PLANETE

Prihvatanje bez argumenata

Pre nego {to prika`emo neopravdan na~in na koji laici prihvataju neke nau~ne teorije, neophodno je, kao {to }ete uskoro videti, ponovo analizirati neke od ~udnih i neobja{njivih nalaza u na{em Sun~evom sistemu kao dodatak onima koja smo ve} nabrojali.

Mesec
Apolo 11 je poleteo 16. jula 1969. godine sa ekipom u sastavu od tri astronauta. To su bili Nil Armstrong (Neil A. Armstrong), Edvard Oldrin (Edward E. Aldrin, Jr.) i Majkl Kolins (Michael Collins). Njihov zadatak je bio da se spuste na Mesec. Ta misija je bila prvi poku{aj da se istra`i neko telo izvan na{e planete, {to je izazvalo neverovatnu medijsku pa`nju. Prvi korak ~oveka na Mesecu bio je prikazivan na televizijama toliko mnogo puta da je moj papagaj nau~io da ka`e: "Jedan mali korak za ~oveka, jedan veliki skok za ~ove~anstvo."

60

61

Pre ispitivanja Meseca, {iroko prihva}ena teorija u pogledu stanja Meseca bila je teorija "mrtvog kamena". Nau~nici su verovali da su sile koje su dovele do nastanka Meseca mogle jedino proizvesti "mrtvo telo". Oni o~igledno nisu mogli predvideti bilo kakvu aktivnost ili istorijat aktivnosti na Mesecu vatre, vulkana, usijanih stena i tome sli~no. Od vremena kad je Apolo program zavr{en, astronauti su doneli tako mnogo stena sa Meseca da je "pun Mesec" nekima izgledao istanjen. Te stene su analizirane tokom godina, a nalazi su doveli do slede}eg zaklju~ka: Mesec nije bio sasvim "mrtva planeta". Stene sa Meseca su bile sa~injene od razli~itih vulkanskih materijala. U odre|enim periodima istorije Meseca, on je mo`da bio preplavljen okeanima usijanih stena. Nau~nici su zaklju~ili da je Mesec nekada predstavljao pozornicu za termi~ku, hemijsku i mehani~ku aktivnost velikih razmera. Teorije vezane za evoluciju Meseca bile su prera|ene. Ali ih nisu preradili nau~nici nego same stene sa Meseca. Mesec je sada postao "nekada{nja mala `iva planeta", a ne vi{e "mrtva planeta". I bez obzira na to {to njena spoljna aktivnost izgleda kao da je zamrla postoje spekulacije da je unutra{njost Meseca jo{ uvek aktivna. U ovom trenutku nije jo{ uvek jasno odakle je do{ao taj "`ivot" Meseca. Ironija je da su nau~nici pre po~etka Apolo programa imali tri osnovne teorije u pogledu nastanka Meseca. Prva, da je Mesec stigao iz spoljnog svemira i nekako dospeo u svoju sada{nju orbitu. Druga, Mesec je komadi} koji se odlomio od Zemlje i u{ao u svoju sada{nju orbitu. Tre}a, Mesec je nastao sabijanjem manjih komadi}a materijala iz svemira. ^udno je da nau~nici nisu nikada bili sigurni u to da li su prva i druga teorija uop{te fizi~ki mogu}e. I Apolo-program se zavr{io, a nau~nici se nisu pribli`ili re{enju problema; iako stene daju neko obja{njenje o
62

sastavu Meseca, one su izazvale veliku misteriju po pitanju svog nastanka i formiranja. Tako je pitanje porekla Meseca pro{lo od stava pogre{nog razumevanja pre istra`ivanja do nemogu}nosti obja{njenja nakon istra`ivanja.

Saturn
Letilica "Vojad`er" je 25. avgusta 1981. godine proletela pored Saturna. Ponovo su ~injenice izazvale smeh u vezi sa tada{njim teorijama. Mi ne bismo bili dalje od istine o Saturnovim prstenovima da smo smatrali kako oni predstavljaju kolekciju peciva me|ugalakti~kih stvorenja. Nakon istra`ivanja, nau~nici su Saturnove prstenove opisali re~ima kao {to su "ne~uveni", "zbunjuju}i", "izlu|uju}i", "zagonetni", i sli~no. Ono za {ta su nau~nici nekada mislili da predstavlja sistem prstenova sa "dobro poznatom" strukturom postalo je zbunjuju}i sistem hiljada prstenova. I Saturnovi prstenovi su iznenada postali zbunjuju}a misterija. Nauka je opet prizvala fiziku da to objasni. Kako su oni nastali? Kako oni menjaju svoj oblik? Misterije vezane za Saturn zalaze {ire od samog nastanka ovih prstenova. Jedna svemirska letilica je uhvatila sna`ne radiotalase koji su bili oko milion puta sna`niji od talasa koje emituju Saturnovi prstenovi. Ovo otkri}e je bilo toliko zbunjuju}e i neo~ekivano da su nau~nici u to vreme mislili da su se pokvarili instrumenti letilice. Ti radio-talasi su ostali nere{ena misterija sve do danas upravo kao i sami prstenovi. Neki smatraju da }e pro}i godine dok nau~nici objasne sve ono na {ta su nai{li tokom istra`ivanja Saturna i njegovih prste63

nova. Neki nisu nastrojeni tako optimisti~ki i smatraju da ih ne}emo nikada mo}i objasniti.

Uran
Letilica "Vojad`er 2" je 24. januara 1986. godine, nakon osam godina putovanja i pre|enih pet milijardi kilometara, proletela na udaljenosti od oko 80.000 kilometara od Urana. Informacije koje su dospele do Zemlje, jo{ jednom su pokazale samo to da mi zaista malo znamo o fizici kosmosa. Ni Uran tako|e nije ni{ta manje od jedne velike zagonetke. Ta planeta le`i na svom boku; umesto svog ekvatora, jedan od njegovih polarnih regiona je okrenut prema Suncu. Dodatna enigma jeste to da je severni pol Urana udaljen 55 stepeni od severnog magnetnog pola; kod Zemlje ta udaljenost iznosi samo oko 12 stepeni. Od pet glavnih satelita koji okru`uju Uran, jedan je naro~ito specifi~an. Satelit pod imenom Umbrail zapanjio je nau~nike. I dok druga ~etiri satelita imaju duge grebene, gle~erske tokove i duboke useke koji predstavljaju znakove unutra{nje aktivnosti, satelit Umbrail nema ni{ta od toga. Izjava doktora Laurensa Soderbloma (Laurence A. Soderblom) odra`ava zbunjenost nau~nika po tom pitanju: "Stisnut izme|u objekata koji su vrlo aktivni postoji jedan (Umbrail) koji je veoma taman i veoma star i neaktivan." On tako|e ukazuje na to da su nau~nici bili sve vreme neuspe{ni u obja{njavanju za{to je Umbrail tako razli~it od drugih satelita. Nakon posmatranja fotografija jednog od slede}ih satelita Urana, zvanog Miranda, nau~nici su ga opisali kao jedan od najtamnijih svetova u na{em Sun~evom sistemu. Njegove osobine
64

su zbunjuju}e kao i u slu~aju Umbraila, s tim {to su jo{ upadljivije. Dr Edvard Ston (Edward C. Stone) sa Instituta tehnologije Kolumbija sumirao je to na slede}i na~in: "Uranov sistem je potpuno druga~iji od bilo ~ega {to smo do sada videli."

Porazno iskustvo
Da li je mogu}e da je na{e razumevanje kosmolo{ke fizike u ovim danima velikog tehnolo{kog napretka, jo{ uvek toliko plitko da mi ne mo`emo adekvatno objasniti neka otkri}a u na{em vlastitom Sun~evom sistemu? Ako uz to dodamo novu muku na ranu, Saturn i Uran sami po sebi jo{ vi{e razaraju ve} osporene teorije. Istra`ivanje tih planeta pokazuje da postoje fenomeni u na{em Sun~evom sistemu koji prkose postoje}im obja{njenjima ~ak i nakon njihovog otkri}a. To jest, ne samo da oni osporavaju postoje}e teorije nego je i na{e celokupno znanje o nauci nedovoljno da objasni neke postoje}e fenomene. A mi govorimo o fenomenima koji su relativno blizu nas - ne milione ili milijarde svetlosnih godina daleko od nas. Mi govorimo o doga|ajima u na{em sopstvenom vremenu, a ne o dalekoj pro{losti univerzuma. Pitanja koja su dovela do razo~aranja i zabrinutosti pri prou~avanju na{eg Sun~evog sistema posta}e jasnija u slede}em poglavlju.

65

UNIVERZUM

Nedoku~ivi
Do danas su na{a svemirska istra`ivanja, sa posadom ili bez nje, otkrila svet intrigantnih, kompleksnih, zbunjuju}ih, fascinantnih i ~ak strahopo{tovanja vrednih fenomena. Bez obzira na to da li ih mi razumemo ili ne, univerzum u kojem `ivimo izgleda kao veoma organizovan sistem ili grupa manjih sistema koji funkcioni{u u harmoniji. Svaka od njegovih komponenti funkcioni{e u okviru veoma slo`enih, preciznih i jasno definisanih prirodnih zakona. Ako tako ne bi bilo, univerzum ne bi mogao opstati kao takav, veoma slo`en, tokom dugog perioda, sigurno ne tokom milijardi godina. Kada bi zakoni gravitacije prestali da funkcioni{u tokom samo jednog trenutka, sva nebeska tela koja se kre}u po orbitama promenila bi svoje orbite. To bi za `ivot na Zemlji bilo katastrofalno. Kada bi sna`ne sile koje dr`e zajedno subatomske ~estice prestale da deluju, sva materija u svemiru bi se raspala. O~igledno, prirodni zakoni funkcioni{u svakog trenutka u toku svakog dana sa najve}om precizno{}u. Na{ univerzum sadr`i atomske i subatomske ~estice koje nisu vidljive golim okom, a nekad nisu vidljive ni uz pomo} najsavre66

menijih instrumenata. On tako|e sadr`i planete, zvezde, ogromne galaksije koje se prostiru du` vi{e hiljada svetlosnih godina u svemiru - od kojih se neke ~ine tako daleko od Zemlje da izgledaju kao ta~kice na nebu. Zakoni prirode su tako slo`eni da podr`avaju milione `ivotnih oblika na na{oj planeti, dok u isto vreme odr`avaju celokupnost kosmosa kao celine. Bilo bi te{ko, ako ne i nemogu}e, za najinteligentnija ljudska bi}a da ~ak i zamisle slo`eniji sistem koji bi mogao da nastane od bilo ~ega {to oni znaju. I kako savremeni ~ovek sve vi{e u~i, on po~inje da uvi|a jedva vrh ledenog brega u pogledu slo`enosti prirodnih zakona. Postoje ljudi koji ceo svoj `ivot posve}uju otkrivanju i prou~avanju zakona prirode. Lekari prou~avaju medicinu. Astronomi prou~avaju nebesa. Biolozi prou~avaju veliki broj `ivih bi}a. Fizi~ari prou~avaju zakone prirode koji upravljaju kosmosom, pa sve do onih koji upravljaju doga|ajima na kvantnom nivou. Spisak se nastavlja. Ipak, nijedan od tih napora nije doveo do toga da se stiglo do potpunog znanja o nekom predmetu. To se jo{ nije desilo. Neko mo`e pomisliti da nakon svih nau~nih otkri}a, dostignu}a i unapre|enja u XX veku, takvo potpuno znanje le`i u nekoj vidljivoj budu}nosti. Ali to nije slu~aj. U mnogim slu~ajevima je upravo suprotno. Neke grane nauke izgleda da postaju sve neuhvatljivije kako se dalje razvijaju. To je konstatovano za fizi~ki svet koji se mo`e "videti i dodirnuti", a {ta tek da ka`emo za duhovni aspekt. Inteligentan ~ovek postavlja danas sebi pitanje: "Kako je nastala sva ta fascinantna slo`enost?"

67

"Veliki prasak"?
Postoji teorija koju su nau~nici generalno prihvatili i koja se zove "Veliki prasak". Ta teorija nema nikakve veze sa nekim ustankom. Nakon zavr{etka svakog ustanka ostaju uni{tenje i pusto{. Ali nakon zavr{etka ovog pretpostavljenog "Velikog praska", navodno su nastali prosti gasovi koji su nekako evoluirali u visoko organizovan i slo`en svemir. Kako? Zastupnici "Velikog praska" smatraju da je univerzum nastao pre deset do dvadeset milijardi godina. Tada se desilo da je "ne{to" eksplodiralo. Od tada se univerzum {iri. Sve je u njemu evoluiralo od ostataka te eksplozije. Da vidimo da li se to mo`e objasniti. Uprkos ~injenici da svaka vrsta eksplozije koju bismo izazvali ne bi proizvela ni{ta drugo osim haosa i destrukcije, nama se ka`e, suprotno svakoj logici, da je eksplozija bila po~etak procesa formiranja neverovatno slo`enog sistema koji mi nazivamo univerzum. [ta biste pomislili ako bi vam neko rekao da }e eksplozija Rubikove kocke dovesti do nastanka jo{ slo`enije kocke? Najnormalnije je shvatanje da }e eksplozija izazvati stanje raspar~avanja i nesre|enosti. Nakon {to sistem rasturimo, zar nije apsurdno o~ekivati da }e iz dobijenog haosa nastati slo`eniji i organizovaniji sistem od prvobitnog? Kada razmi{ljamo o doga|ajima posle eksplozije, nerealno je o~ekivati da sistem zadr`i ~ak i prethodni nivo slo`enosti, a kamoli da evoluira u ne{to mnogo slo`enije. Evo jednog primera: ako uzmete svaki {raf, zavrtanj i druge delove potrebne za konstrukciju automobila i stavite ih preko bombe, a zatim aktivirate bombu, da li biste ikada o~ekivali da }e nakon eksplozije do}i do slu~ajnog formiranja automobila? Koliko puta bi trebalo poku{ati sa eksplozijom svih delova da bi nastao funkcionalan auto? Petnaest miliona puta? Sedamnaest
68

miliona puta? Ili mislite da se to ne}e nikada desiti? Sigurno je da }e svi delovi formirati druga~iji raspored i oblik nakon svake eksplozije - raspored koji bi mo`da inspirisao nekog apstraktnog umetnika. A mo`da biste i vi bili inspirisani da ka`ete: "Gde je metla?" Ali misliti da biste nakon toga mogli eventualno da u|ete u kola i malo se provozate zna~i potpuno negiranje zakona verovatno}e sa aspekta inteligentnog dizajna. Ako izazovete eksploziju delova automobila, sve {to }ete ikada dobiti jeste gomila otpada. A mo`da i nekoliko modrica na glavi od razbacanih delova. Ali to je to. Nau~no prihva}ena teorija nastanka i evolucije na{eg univerzuma ka`e, u stvari, da ako vi izazovete eksploziju delova automobila dobi}ete ne{to mnogo vi{e od automobila - mo`ete slu~ajno dobiti supersoni~ni avion ili svemirski brod! To je bolja pri~a od one koju vam pri~aju trgovci automobila.

Neprihvatljivo od same nauke

Ako smatrate da ideja da haos mo`e slu~ajno proizvesti dizajn i organizaciju nema smisla, onda vam ~estitamo! Vi imate talenta za termodinamiku. Drugi zakon termodinamike ka`e da se korisna energija smanjuje, tako da se stanje ure|enosti pretvara u stanje neure|enosti i, kona~no, u stanje neorganizovanosti i raspada. Stav da "Veliki prasak" mo`e biti za~etak univerzuma kao {to je na{ predstavlja direktno kr{enje tog zakona. U scenariju "Velikog praska", u kome ure|enost ne ide u haos, de{ava se upravo suprotno - haos ne samo da se pretvara u organizaciju nego i u fascinantan sistem nezamislive slo`enosti. To o~igledno nije u skladu sa nau~nim principima i sigurno nije u skladu sa logikom.
69

Kada se suo~e sa Drugim zakonom termodinamike koji se suprotstavlja evoluciji `ivota, mnogi nau~nici odgovaraju da se on ne mo`e primeniti na "otvoren sistem". Zemlja je, ka`u oni, otvoren sistem tako da je pod uticajem sistema iz svemira. Ali hajde da prihvatimo da se ovaj zakon ne mo`e koristiti protiv argumenta o navodnoj evoluciji `ivota na Zemlji. (Mi smo ve} govorili o `ivotu na Zemlji sa aspekta genetike i svemirskih istra`ivanja.) Me|utim, kako odbaciti Drugi zakon termodinamike na nivou celog univerzuma? Ceo univerzum ne mo`e biti otvoren sistem - ne postoji sistem izvan njega koji bi mogao da uti~e na njega. ^ak i kad bismo otkrili "druge univerzume" (sa~injene od antimaterije, na primer), to i dalje ne bi ~inilo na{ univerzum otvorenim sistemom. Sve {to otkrivamo postaje deo "velike slike" na{eg celog univerzuma, ili dela jednog velikog superuniverzuma. Pa kada sve razmotrimo, mi se neizbe`no susre}emo sa jednim velikim zatvorenim sistemom. Kako je taj celokupan sistem postao funkcionalna ma{ina nezamislive perfekcije slu~ajnim procesom? Odgovor glasi: on nije nastao slu~ajno, jer to nije mogao. Ne postoji bilo kakva logi~ka ili nau~na osnova da se univerzum razvije iz haosa. Takav doga|aj zahteva "spoljnu" silu. A po{to smo mi ve} uklju~ili bukvalo "sve" u na{u definiciju "univerzuma", to ne postoji spoljna sila koja bi preostala. Iz toga sledi: da po{to na{ univerzum postoji i predstavlja veoma slo`en sistem, jedina mogu}nost za njegov nastanak mo`e do}i pomo}u sile koja nije ograni~ena na{im fizi~kim svetom. Ukratko, mi govorimo o sili koja nije sli~na ni~emu {to mi znamo na fizi~kom ili nau~nom nivou - nego ne~em {to pripada duhovnom domenu. Mo`da je upravo to taj duhovni aspekt, ta jedina ispravna logi~ka opcija koju nau~nici poku{avaju da izbegnu. Za trenutak }emo zaobi}i analizu duhovnih implikacija na{eg fizi~kog univerzuma i obrati}emo pa`nju na ne{to {to je ovde
70

va`no: da struktura na{eg univerzuma, kao i genetika, pokazuje visok stepen inteligencije i prefinjenosti u svom dizajnu i primeni. Mo`da je inteligencija koja se ovde zahteva tako neizbe`na da neki pojedinci jednostavno smatraju da je to neverovatno za razmatranje. Ali pripisivati slepom slu~aju superfenomenalan podvig u razvoju na{eg univerzuma nije odgovor. Osim {to to nije nau~no, to izgleda i neozbiljno i ispod svakog nivoa razmi{ljanja. O~igledno je da ne postoji dokaz koji bi podupro takav doga|aj. Samo postojanje na{eg univerzuma nije dokaz da je on nastao slu~ajno. Ako ni{ta drugo, na{ univerzum pokazuje sve naznake da je dizajniran pomo}u inteligencije. Ako uzmete da prou~avate bilo koju granu nauke, bez velikih naprezanja uo~i}ete inteligenciju u dizajnu i primeni prirodnih zakona na svakom nivou. Zato je mnogo nau~nije uzeti u obzir to nego prihvatiti fantaziju koja se ne mo`e nau~no i logi~ki opravdati.

Dupli standard
Sada se vra}amo na ne{to {to smo pomenuli u prethodnom poglavlju - "dupli standard" u logici pomo}u kojeg neki ljudi prihvataju nau~ne teorije. Kada laik prihvati teoriju o evoluciji bez posedovanja znanja o njoj, on svoje poverenje i veru o~igledno poklanja onima koji iznose tu teoriju. To poverenje se nekada izra`ava re~ima: "Oni su nau~nici, oni znaju o ~emu pri~aju." I to je ta vrsta slepog poverenja na kojoj se zasniva logika laika u odnosu na nauku koja je druga~ija od one koju svakodnevno primenjuje u `ivotu. Kako to? Prema podacima do kojih se do{lo prilikom ispitivanja svih planeta i satelita u na{em Sun~evom sistemu, kao {to je istaknu71

to u prethodnim poglavljima, pokazano je da je teorija evolucije prepuna neobja{njenih zagonetki, misterija i kontradikcija. Neka od tih otkri}a nalaze se izvan sada{njeg razumevanja nauke. Neka se nalaze ~ak i izvan bilo ~ega {to smo o~ekivali da }emo razumeti u godinama koje su pred nama. [tavi{e, neke pojave izvan na{eg Sun~evog sistema su tako zbunjuju}e da ih nau~nici mogu objasniti samo pomo}u nepoznatih entiteta kao {to su crne rupe i kvazari, koji su sami po sebi samo teoretski pojmovi. Neke pojave izvan na{eg Sun~evog sistema ne mogu se objasniti ~ak ni pomo}u teorijske nauke. Neke pojave na kvantnom nivou su tako zbunjuju}e da jednostavno prkose savremenom razumevanju i logici. Kako to da kada nau~nici po~nu da obja{njavaju "kako je sve to nastalo", oni ostavljaju utisak da potpuno razumeju prirodne zakone koji upravljaju celokupnim univerzumom tokom pretpostavljenih vi{e milijardi godina? Zar ne bi trebalo da neko najpre ima besprekorno razumevanje onoga {to se de{ava u njegovom vlastitom "dvori{tu", na{em Sun~evom sistemu, pre nego {to krene da obja{njava mehanizme za ceo univerzum? Svakako je ceo univerzum mnogo slo`eniji od na{eg "malog i slaba{nog" Sun~evog sistema. I zar ne bi trebalo da takvi "eksperti" imaju besprekorno znanje o kvantnoj mehanici, kao i o mehanici udaljenih nebeskih tela koja danas posmatraju pre nego {to poku{aju da opi{u doga|aje koji su navodno doveli do nastanka svih tih entiteta pre vi{e milijardi godina? Sigurno je da se doga|aji od pre vi{e milijardi godina ne mogu lak{e objasniti nego doga|aji koje danas posmatramo. Kako onda neko mo`e ozbiljno tvrditi da razume kako se na{ univerzum razvio u svoje sada{nje stanje? Mo`da bi trebalo da se bolje upoznamo sa dimenzijama na{eg univerzuma da bi to pitanje imalo svoju odgovaraju}u perspektivu:
72

Pre~nik na{eg Sunca iznosi 1,4 milion kilometara. Na{ Sun~ev sistem ima pre~nik od oko 14,5 milijardi kilometara. Na{i najbli`i susedi izvan Sun~evog sistema su zvezde Proksima i Alfa Kentauri koje su od nas udaljene ~etiri svetlosne godine. (Jedna svetlosna godina iznosi oko 10 miliona kilometara, rastojanje koje svetlost prevali pri brzini od 300.000 kilometara u sekundu u toku jedne godine.) To su samo dve od milijardi zvezda koje sa~injavaju na{u galaksiju Mle~ni put. Za prose~nu galaksiju se veruje da ima pre~nik od oko 100.000 svetlosnih godina. Mle~ni put je samo jedna galaksija u lokalnoj grupi od 30 galaksija koje zauzimaju oko tri miliona svetlosnih godina; ako biste se kretali ovom neverovatno velikom brzinom svetlosti trebalo bi vam oko tri miliona godina da pro|ete samo ovu lokalnu grupu od 30 galaksija. Procenjuje se da postoji bar deset milijardi galaksija u univerzumu. Kada na trenutak razmislite o tim razmerama po~injete da sa strahopo{tovanjem gledate na to mesto koje obi~no nazivamo na{im univerzumom. A onda kad ~ujemo za teorije o postojanju fenomena za koje se veruje da se nalaze daleko u svemiru - crne rupe, supernove, kvazari, pulsari, neutronske zvezde - po~injemo shvatati da "drugi kraj" univerzuma nije samo veoma daleko nego da tako|e sadr`i ~uda za koja se pre nekoliko godina smatralo da se nalaze negde izme|u nau~ne fantastike i apsurda. ^ak i danas, ve}ina od tih objekata je spekulativna i daleko je od jasnog razumevanja. Da li je to univerzum koji je nastao kroz seriju slu~ajnih doga|aja pre vi{e milijardi godina? I ko je izmislio takav koncept? Da li su ga izmislili isti ljudi koji su nam ponudili "dobre" odgovore o na{em Sun~evom sistemu?
73

Mi jo{ uvek ne razumemo kako funkcioni{u fenomeni koji su daleko u svemiru. Mi jo{ uvek ne razumemo u potpunosti kako funkcioni{e na{ Sun~ev sistem. Mi jo{ uvek u potpunosti ne razumemo kako funkcioni{e na{a planeta Zemlja. Mi jo{ uvek u potpunosti ne razumemo kako funkcioni{u bezbrojni `ivi organizmi na na{oj planeti. Mi jo{ uvek u potpunosti ne razumemo kako funkcioni{u ~ak i neki si}u{ni organizmi kao {to su bakterije i ogroman broj virusa. Mi jo{ uvek u potpunosti ne razumemo kako funkcioni{u subatomske ~estice koje su toliko va`ne za na{e postojanje. Ali mi nekako razumemo procese koji su navodno uzrokovali da sve to nastane pre vi{e milijardi godina i da evoluira. Da li nas to neko vu~e za nos? Kako neko od nau~nika mo`e jednostavno prihvatiti teorije o nastanku univerzuma, tako nezamislivih dimenzija i slo`enosti, i to onih istih nau~nika koji su zbunjeni svakog puta kada pomo}u letilica dobiju informacije o nekom delu svemira? Kako neko mo`e prihvatiti teorije o nastanku univerzuma, koje podrazumevaju i nastanak osnovnih elemenata materije, kada se jo{ uvek nedovoljno zna o samim tim elementima? Zar nije o~igledno da je na{e razumevanje univerzuma plitko, u najboljem slu~aju?

Pusti pri~u - gde je logika?

Nastaje veliki problem kada se prihvati koncept o duplim standardima. Najve}a misterija od svih jeste ta kako neki ljudi veruju u takve nau~ne teorije, a kada do|e do istih situacija u prakti~nom `ivotu, oni uo~avaju jasnu apsurdnost takvih teorija. Zamislite da vam mehani~ar tri sata obja{njava kako va{ bicikl funkcioni{e i tom prilikom ga rastavlja na delove. On vam do pojedinosti opisuje kako rade zup~anici i drugi delovi, kako
74

deluju trenje, sila akcije i reakcije itd., a onda vam ka`e kako je va{ bicikl izuzetno lep. I onda vi mo`da po`elite da ponovo rastavite svoj bicikl i jo{ bolje se upoznate sa njim. No da li }ete koristiti tu istu "mehaniku" kada budete rastavljali svoj auto? Ili jo{ bolje: da li }ete pomo}u te iste mehanike obja{njavati proces letenja aviona? Ko u svom umu ne}e re}i: "Bilo bi nepo{teno i nekorektno re}i da neko ko se ne razume u bicikle govori o avionima i drugim slo`enim sistemima." Mnogi ljudi ne razumeju kako lete njihovi papirni zmajevi, a upu{taju se u obja{njenje kako lete avioni. Zar onda nije ~udno kada nau~nici pri~aju o nastanku i funkcionisanju ogromnog i veoma slo`enog univerzuma, koji navodno postoji vi{e milijardi godina, a jo{ uvek ne razumeju pitanja vezana za na{ Sun~ev sistem? Kako mogu nau~nici koji slabo poznaju zakone po kojima funkcioni{e na{ Sun~ev sistem biti tako sigurni u razumevanje sila koje tako dugo pokre}u ceo na{ univerzum? Odgovor je, naravno, taj da nau~nici o~igledno nemaju adekvatno razumevanje u vezi sa procesima koji se danas odvijaju u na{em univerzumu, a jo{ manje znaju o procesima koji su se nekada odvijali. Pored toga, olako prihvatanje teorija o nastanku i evoluciji na{eg univerzuma pokazuje samo to koliki nivo tolerancije postoji u pogre{nom obja{njavanju nau~nih pitanja kojima se u prakti~nom `ivotu prilazi na potpuno druga~iji na~in. I tako se uspostavljaju dupli standardi - a to nije osobina nauke i nau~nog mi{ljenja. Mo`da takav stav zavisi od li~nih gledi{ta i mi{ljenja. Me|utim, kada se krene u traganje za istinom, takva vrsta pristupa postaje potpuno neadekvatna. ^injenice se ne}e menjati u zavisnosti od ne~ijih ose}anja. Istina se - osobito u nau~nim pitanjima - najbolje mo`e dosti}i kroz ~iste dokaze i jasnu logiku.
75

PSIHOLO[KI ASPEKT

Ovo poglavlje u celosti predstavlja samo jedno mi{ljenje

Razli~ite kategorije
Ja verujem da postoji veliki broj razloga zbog kojih neko prihvata evoluciju. Dupli standardi laika sigurno predstavljaju razlog za ve}inu koja jednostavno veruje nau~nicima. Drugi imaju neke druge razloge. ^ak i nau~nici imaju vlastite razloge. Ovo poglavlje }e poku{ati da objasni neke od tih razloga.

Laici
Kada su uklju~ene emocije, ~ovekov um je sklon da prihvati kao logi~no ono {to je nelogi~no. To jest, jedno stanje ispunjeno emocijama - te`nja za ostvarivanjem materijalne dobiti, `elja za fizi~kim u`ivanjem, ili traganje za ne~im {to }e jednostavno dovesti do uzbu|enja - mo`e uzrokovati da logika ili stav prema realnosti budu iskrivljeni. To je o~igledno u na~inu na koji postupaju kriminalci. Postoji razlika u postupanju prema onima koji namerno ~ine kriminalna dela i prema onima koji nenamerno
76

u~ine ne{to sli~no. Dru{tvo vidi prve postupke kao krvne delikte, nemilosrdna dela; druge vidi kao postupke u~injene zbog (mo`da trenutnog) trenutka slabosti odre|ene individue. Iako je u oba slu~aja re~ o grubim prekr{ajima, {ta je uzrok da krvni delikt u~ini ~ovek koji se u tom trenutku ne nalazi u stanju afekta, dok ista individua malo kasnije donosi potpuno druga~ije odluke u `ivotu. Da li takav tip pona{anja, bez obzira na to koliko ekstreman bio, pokazuje da logi~ki na~in razmi{ljanja i predstava o realnosti mogu zaista biti poreme}eni pod uticajem emocija. Isti proces - poreme}aj predstave o realnosti izazvan emocijama - odvija se i u okolnostima u kojima uticaj emocija nije tako o~igledan. Termin koji se tada koristi - naro~ito u politici - jeste "pitanje interesa". Neki ljudi na odgovornim polo`ajima ili u pravosudnom sistemu nisu li~no uklju~eni u podru~ja koja su povezana sa njihovim poslom. Ako neko misli da su ti ljudi nepo{teni, onda je on ili neupu}en u njihov posao, ili nije potpuno oslobo|en takvih sumnji. To {to oni nisu li~no uklju~eni u odre|ena podru~ja mo`e predstavljati neki vid za{tite da njihove odluke ne budu pod uticajem emocija. Jake emocije ponekad jednostavno iskrive sliku o realnosti, a u drugim slu~ajevima izazivaju potpuno nepo{ten pristup. U bilo kom slu~aju, rezultat mo`e biti emocijama izazvano stanje koje isklju~uje po{tenje i objektivnu procenu.

Uzbudljivost
Tako, ja verujem, postoji proces koji omogu}ava nekim laicima da prihvate evoluciju. ^esto se u medijima iznosi ova teorija, kao i nau~nici koji je podupiru, ostavljaju}i utisak da je verovanje u evoluciju mo`da "u redu" ili "u skladu sa", daju}i toj teori77

ji odre|en stepen uzbudljivosti i atrakcije, {to je prihvatljivo mnogima koji jednostavno `ele da budu "u redu". I kada se evolucija tako izreklamira, onda zaista nije potrebno upotrebiti mnogo "logike" za ube|ivanje, a ova teorija se onda prihvata vi{e na osnovu ma{te nego na osnovu sna`nih ~injenica. Dalje, postoji mnogo toga "neuverljivog" u osporavanju te teorije po{to su oni ve} prihvatili "logiku" koja im je servirana.

Moralnost
Sa moralne ta~ke gledi{ta, ja ne verujem da su nau~ni stavovi po bilo ~emu druga~iji od stavova u drugim profesijama. Ako otkrijete da je {ef nekog velikog preduze}a falsifikovao izvesne podatke radi ostvarivanja profita ili koristi, lo{e upravljao fondovima, ili uzimao novac od penzijskog fonda, da li }e vas to iznenaditi? Da li bi vas iznenadilo ako bi te optu`be bile upu}ene slu`beniku preduze}a? Ili politi~aru? Ili mo`da samom predsedniku dr`ave? Na `alost, to bi bilo ne{to o~ekivano i ve}ina ljudi ne bi bila mnogo iznena|ena. Ali nije verovatno da bi veliki broj ljudi bio iznena|en kada bi otkrio da su nau~nici bili nepo{teni ili prevrtljivi radi profita, radi napretka svoje karijere, ili radi priznanja svojih kolega ili op{te javnosti. Za{to? Da li nau~nici predstavljaju neku vrstu moralnijih ljudi od ostalog dela dru{tva? Mo`da bi trebalo. No da li su?

Nau~nik
Mada su tako|e osetljivi na napred iznete emocije, nau~nici nekad imaju dodatne razloge ili podsticaje za "verovanje" ili uspostavljanje verovanja u evoluciju. Ti razlozi ili podsticaji su slede}i:

Birokratija
Birokratija je ra{irena isto kao i samoodbrana. Ona sigurno nema nikakve veze sa dono{enjem efikasnih i logi~kih odluka. Ipak, ona ~ak diktira vo|enje politike u nekim od najmo}nijih organizacija. Mnoge agencije u SAD i lokalne vlade imaju birokratiju koja o~igledno deluje suprotno njihovim ciljevima. Ali ta biroktatija postoji i pored svega. Za{to? Zar ti ljudi nisu dovoljno inteligentni da znaju kako "sistem" mnogo te`e funkcioni{e na taj na~in? O~igledno da poznavanje ne~ega {to ne funkcioni{e nije dovoljno da podstakne promene u nekim slu~ajevima. Bez ikakvog logi~nog ili moralnog opravdanja, sitna sebi~na korist koju neki pojedinci mogu ostvariti mo`e biti dovoljna za izbegavanje promena u stavu. Da li nau~nici imaju takav tip pona{anja?
78

Premije od osiguranja
Mada su iznosi za gotovo svaki tip osiguranja dostigli neverovatne sume poslednjih godina, nekoliko njih su postali veoma dramati~ni, kao {to su oni u medicini. Ti veliki iznosi do{li su bukvalno od lekara koji nemaju veze sa nekim biznisom. Iako na prvi pogled izgleda da nema veze sa na{om temom, to mo`e biti direktan rezultat iste vrste zloupotrebe moralne odgovornosti za koju verujem da preovladava u nau~nim krugovima. Visoki iznosi premija od osiguranja su, naravno, uglavnom rezultat pove}anja uspe{nosti dobijanja sudskih parnica protiv lekara zbog njihovog nesavesnog pona{anja. Pitanje koje se postavlja glasi: za{to su takvi oblici kr{enja zakona danas tako ~esti? Da li su pacijenti postali pametniji, pa su sada sposobni da
79

odgovornost prebace na nekoga ko tako|e pravi gre{ke? Zar su lekari postali nemarniji? Ili nijedno od toga nije primaran uzrok, pa se situacija mo`e pripisati propadanju eti~kih standarda koji su nekad postojali izme|u lekara i pacijenata. Ja verujem da je to uglavnom rezultat iskrivljenja odnosa izme|u lekara i pacijenata. Pre nekoliko godina, lekar je bio prijatelj porodice. Nekada nije bilo neuobi~ajeno da lekar do|e u ku}u pacijenta i provede sa njim nekoliko sati. Reklama za njegov rad bile su njegova profesija i velika potreba ljudi za njegovim radom. Dobijanje poklona u vidu novca i `elja za presti`om, ako su postojali, sigurno nisu bili tako ~esti. Kada bi lekar pogre{io u dijagnozi pacijenta i preporu~io pogre{an na~in le~enja, namera da se tu`i sudu "prijatelj" izgledala bi veoma nemoralna. Kako mo`ete tu`iti sudu nekoga ko se iz sve snage trudi oko va{eg zdravlja? Ja znam lekara koji je pre nekoliko godina usmrtio dete tako {to mu je dao injekciju penicilina jer nije znao da je dete alergi~no na penicilin. Porodica deteta ga nije nikada tu`ila sudu. Prema dana{njim standardima ne tu`iti sudu lekara zbog nehata pod takvim uslovima bilo bi nerazumno. Ali o~igledno, tako je nekada bilo. Pacijenti su bili mnogo tolerantniji jer su lekari bili mnogo posve}eniji njima. Za{to su stvari druga~ije danas? Ili je to mo`da neozbiljno pitanje? Za po~etak recimo da ve}ina lekara danas ne zna {ta je to "ku}ni poziv". Samo kada ~uju taj izraz, mnogi od njih do`ivljavaju stres. To je verovatno najdrasti~niji primer kako se profesija mo`e izmeniti. Ja ne verujem da su lekari u pro{losti bili manje inteligentni da zaklju~e kako bi zaradili vi{e novca ako bi pacijenti dolazili kod njih u ordinaciju umesto da oni idu kod njih. O~igledno da su lekari pokazivali vi{e brige za svoje pacijente nego za svoj d`ep, {to je i ~inilo da lekari budu nekada ono {to su bili. Nepotrebno je re}i da je postojalo naro~ito ose}anje
80

bliskosti izme|u lekara i pacijenta. Danas je ljudski element gotovo nestao, a u mnogim slu~ajevima je pretvoren u ni{ta drugo osim biznisa. Ve}inu lekara }emo danas videti da komuniciraju sa pacijentima radi interesa i radi presti`a u dru{tvu, a ne zato {to su za njih li~no zainteresovani kao prijatelji. A onda dodajte tome sveobuhvatno moralno propadanje dru{tva kakvo je danas i do}i }ete do slike kad mnogi jedni druge "hvataju za gu{u". Zato je danas mnogo te`e da se pacijent uzdr`i od tu`be sudu protiv lekara zbog i najmanje gre{ke nego {to je to bilo nekada. Lekar nema posebno mesto u srcu pacijenta zato {to pacijent nema posebno mesto u srcu lekara. Optu`iti biznismena (lekara) zbog lo{e obavljenog posla nije nemoralno. A ~ak i kad bi bilo, dru{tvo nije previ{e zabrinuto zbog toga. Tako porota, koja je obi~no sastavljena od obi~nog naroda, kada jedan takav slu~aj do|e na sud ne posmatra lekara u druga~ijem svetlu od pacijenta. Tako mi neizbe`no zavr{avamo - ne sa manje sudskih parnica zbog nemarno obavljenog posla, nego sa vi{e parnica koje su dobili pacijenti. Naravno, vi mo`ete potro{iti mnogo vremena raspravljaju}i o tome da li lekari imaju isto "pravo" da budu gramzivi i moralno labilni kao i ostali deo dru{tva, ili zbog prirode svoje profesije moraju zadr`ati vi{e moralne standarde. Tako va{ odgovor mo`e biti taj da biti gramziv ili moralno labilan nije "pravo" - to je bolest. Vi tako|e mo`ete dodati da zapanjuju}e pove}anje broja sudskih procesa protiv lekara zbog nemarnosti treba da bude znak lekarima da se vrate posve}enosti i brizi za pacijente. Ali takva rasprava prevazilazi temu ove knjige. Poenta je u tome da zapazimo kako su lekari bili mnogo moralniji u pro{losti. Danas, to o~igledno mnogi nisu. Dakle, ako su gramzivost i moralno posrnu}e izmenili sliku lekarske profesije, koja je najsvetija od svih profesija, kako bilo ko mo`e iskreno verovati da je ijedna druga profesija
81

oslobo|ena od takvih moralnih devijacija. To je o~igledno simbol ovog vremena. Lekarska profesija verovatno ne predstavlja ni{ta drugo nego simptom na{eg moralno bolesnog dru{tva. Te{ko je zamisliti da nau~nici mogu biti imuni od te epidemije.

mogu}nost za tako ne{to. Konstatacija da se evolucija prihvata bez provere, kao {to je istaknuto ovde i u drugim publikacijama, o~igledno ukazuje na gre{ku ili prevaru. Ja sam samo izneo neke od mogu}ih uzroka.

"Kult"
[ta sve mo`e biti najja~i motiv u odre|enim situacijama, kako za nau~nike tako i za laike, u prihvatanju ili odobravanju evolucije, verovatno je najte`e objasniti - fanatizam, odsustvo bilo kakve o~igledne li~ne koristi, verovanje da na{im univerzumom jednostavno ne upravlja Vrhovno Bi}e. Emocionalni proces koji je uklju~en u dono{enje takvih sna`nih odluka, kako ja smatram, nije verovatno druga~iji od nekih fanati~nih kultnih pokreta, mada su kultni pokreti obi~no mnogo ekstremniji. Pod takvim okolnostima, pogre{ni ideali dobijaju zamah uglavnom pre kao rezultat jakih li~nih motiva i naklonosti, nego na uravnote`enoj logici. Pripadnost fanati~nim kultovima dovela je mnoge do ekstrema kao {to je samoubistvo. Kada individua do|e pod tako sna`an uticaj, ono {to prose~na osoba vidi kao objektivno rezonovanje prestaje da igra odlu~uju}u ulogu u razmi{ljanju doti~ne individue. A ako se dogodi da takav uticaj predstavlja koren za verovanje u evoluciju, od kakve je koristi opovrgavanje te teorije? Mi o~igledno vodimo borbu na psiholo{kom planu, a ne na nau~nom.

Vi{e od puke verovatno}e

Molio bih vas da zapazite kako ja ne tvrdim da nau~nici moraju biti krivi zbog gre{aka ili prevara samo zato {to postoji
82 83

VENERI^NE BOLESTI

Previd?
Mada se brojna pitanja direktno ili indirektno ti~u teorije evolucije, evolucionisti potpuno zapostavljaju mnoga od njih. Veneri~ne bolesti, na suptilan ali ipak sna`an na~in, predstavljaju jedno takvo pitanje. I sa gledi{ta mnogih pitanja vezanih za evoluciju koja su zasnovana na "dokazima", idu}i od onih suptilnih, preko klimavih do nepostoje}ih, te{ko je zamisliti da je jednostavno do{lo do previda u izostavljanju takvih tema u diskusijama o evoluciji. Mo`da se ona zapostavljaju zato {to jednostavno ukazuju na prirodu koja je dijametralno suprotna pretpostavljenim mehanizmima evolucije.

poga|a oko tri miliona ljudi godi{nje i izaziva sterilnost kod oko 11.000 `ena godi{nje. Poznato je vi{e od 25 bolesti koje se {ire seksualnim kontaktom. Bar neke od bolesti koje su prenesene seksualnim kontaktom dobile su razmere epidemije kao rezultat promiskuitetnog seksa (predbra~nog i vanbra~nog). Neki eksperti se sla`u u tome da je monogamija (brak sa jednom osobom suprotnog pola tokom celog `ivota) jedini na~in da se suzbije ova epidemija. "Seksualna revolucija" nije ipak ono {to se mislilo da jeste. "Slobodan seks" nije sasvim slobodan - njegova cena je previsoka.

Evoluciona enigma
Pre`ivljavanje vrsta zavisi najvi{e od reprodukcije. Monogamija nije tema za koju je "priroda" zainteresovana kada su u pitanju neki slepi mi{evi. Priroda "dopu{ta" da se vrste reprodukuju u svakoj prilici i kad god je to mogu}e. Da li se onda mo`e zaklju~iti da je nakon navodnih "napredovanja", "usavr{avanja" i "eliminisanja manje prilago|enih" tokom vi{e milijardi godina, priroda imala dovoljno "smisla" da elimini{e sve bolesti koje bi na bilo koji na~in spre~avale i ometale ra|anje. Kona~no, priroda je bila dovoljno inteligentna da uvede zadovoljstvo u proces reprodukcije kako bi osigurala pre`ivljavanje vrsta. (Kako je u svetu prirode moglo ikad da se odredi koliki je nivo zadovoljstva potreban da bi se vrste sa~uvale, zaista je bespredmetno pitanje. Biljke vr{e razmno`avanje bez ikakvog zadovoljstva, ali ono se odvija.) I nakon {to je u~inila da se `ivot razvije do najvi{eg stepena i obezbedila velike mogu}nosti za podsticanje reprodukcije, priro85

Epidemija
Prema Centru za kontrolu bolesti, sifilisom je tokom 1984. godine bilo zara`eno 90.000 ljudi. Broj poseta lekarima zbog polnog herpesa, dramati~no se pove}ao sa 29.560 u 1966. godini do 416.059 u 1983. godini. Gonoreja je pogodila oko dva miliona ljudi u 1984. godini. Manje poznata bolest Chlamydia tracomatis
84

da je bacila bombu - dala nam je bezbroj smrtonosnih i razornih veneri~nih bolesti koje ne samo da nisu i{~ezle nego imaju potencijal da se {ire kao vatra kada seks postane previ{e slobodan i zloupotrebljen. Kako objasniti tako iznenadno pona{anje dela prirode usmereno protiv reprodukcije? Kako priroda nije "shvatila" nakon vi{e milijardi godina, kao {to je navodno to veoma lepo u~inila u mnogim drugim aspektima, da veneri~ne bolesti, sa biolo{ke ta~ke gledi{ta, nemaju veliku va`nost i u direktnoj su suprotnosti sa onim {to je priroda u~inila tokom pretpostavljenih milijardi godina. Umesto da razvija `ivot i uklanja prepreke, priroda kao da spre~ava sve ono {to mi danas radimo. Da li se to priroda {ali sa nama?

dobrovoljnih davaoca krvi, zatvaraju se klubovi homoseksualaca, pa ~ak i zastupnici predbra~nog i vanbra~nog seksa su pod udarom vlasti. Strah od ove smrtonosne bolesti je "iza{ao iz mraka" i prakti~no pro`eo svaki deo dru{tva.

Slede}a evoluciona enigma

Ako nam nije dovoljno ~udno to {to priroda nije spre~ila razvoj veneri~nih bolesti, ~udno je da je priroda iznenada, nakon tih pretpostavljenih milijardi godina "evoluiranja" i "pobolj{avanja" `ivota, dopustila da se pojavi jo{ stra{niji ubica ljudi - sida, virus koji, po svemu sude}i, uni{tava izuzetno savr{en imunolo{ki sistem {to ga je priroda razvijala od po~etka vremena. Takav virus bi bilo jedna od prvih stvari koje bi priroda eliminisala pre nego {to bi krenula napred sa "planovima" da ispuni `ivotom celu planetu. Kako to objasniti? Priroda je potro{ila milijarde godina u izgradnji savr{enih `ivotnih oblika. Ona je smislila taj genijalni imunolo{ki sistem koji mo`e, i o~igledno to ~ini, da kod mnogih zdravih ljudi uklanja prakti~no svaki {tetan virus i bakteriju. I onda se priroda pojavila sa bole{}u koja uni{tava imunolo{ki sistem i ubija mno{tvo ljudi. Da li je priroda poludela?

Sida
Verovatno najstra{nija od svih bolesti koje se prenose seksom jeste sida ili AIDS (skra}enica od engleskog "Acquired Immune Deficiency Syndrome" - ste~eni sindrom slabljenja imuniteta). Sida je bolest koja napada imunolo{ki sistem i gotovo je uvek smrtonosna. Postoje dokazi da taj virus direktno napada centralni nervni sistem. Bez le~enja i nege, `ivotni vek obolelog od side procenjuje se na oko osamnaest meseci. Smrt obi~no nastupa usled nesposobnosti bolesnikovog imunolo{kog sistema da se odbrani od drugih bolesti i infekcija. Jedan neverovatan podatak o ovoj smrtonosnoj bolesti jeste to da se za nju gotovo nije ni ~ulo pre 70-ih godina XX veka. Godine 1979. bilo je poznato samo 10 slu~ajeva obolelih od side u SAD. Do 1986. godine, sa ukupnim brojem slu~ajeva koji je prema{io 17.000, strah od side je stvorio paniku bezmalo svuda. Pove}anje panike je tako veliko da neki roditelji zabranjuju svojoj deci da idu u {kolu, bolnice sprovode mnogo stro`iju kontrolu
86

Gde su evolucionisti?
Za{to o tome ni{ta ne ~ujemo od evolucionista? O~igledno, ova tema je usmerena u "pogre{nom" smeru - ona opisuje prirodu kao onu koja ima osobine suprotne mehanizmima evolucije. A neki od njih ~ak obja{njavaju kako je priroda sposobna da emituje poruke o moralnosti. Da li je to mogu}e?
87

Slu~ajnost
Pogledajmo na seks, bezakonje ili ne{to drugo, pa }emo videti da ih nisu otkrile generacije koje su zapo~ele seksualnu revoluciju. Seks je star koliko i vreme. A veneri~ne bolesti su verovatno isto toliko stare. Za{to je do{lo do naglih epidemija? Da li je to samo slu~ajnost {to su se veneri~ne bolesti po~ele naglo {iriti u vreme kada je zloupotreba seksa po~ela da se prihvata jednostavno kao "seksualna revolucija"? I da li je to samo slu~ajnost {to su veneri~ne bolesti nastavile da se {ire u razmerama epidemije otkako je dru{tvo nastavilo da sve neozbiljnije prilazi seksu? Homoseksualizam ne predstavlja nov fenomen. Kako ili za{to se sida pojavila odjednom? Da li je to slu~ajnost {to se sida pojavila u vreme kada se homoseksualizam po~eo posmatrati samo kao jo{ jedan stil `ivota, a ne kao ne{to {to bi trebalo "ugu{iti"? I da li je tako|e samo slu~ajnost {to je sida po~ela da se {iri me|u heteroseksualcima (onima koji imaju seksualne odnose sa osobama suprotnog pola) onda kada je jedan deo (heteroseksualnog) dru{tva po~eo da prihvata homoseksualizam kao ~ovekovo "pravo", a ne perverziju?

ciji, o~igledno pozivaju na redefinisanje na{eg razumevanja prirode kao ~isto fizi~kog fenomena.

"Vi{a priroda"
Da li je mogu}e da je ono {to nau~nici ozna~avaju "prirodom" tokom svih ovih godina, u stvari "priroda" druge vrste - vrste koju nije lako podvr}i nau~nom ispitivanju? I mo`da se nau~nici dr`e svoje ~isto fizi~ke verzije prirode, pripisuju}i savr{enstvo na{eg univerzuma i sakrivene poruke prirode slu~ajnostima i koincidenciji samo zbog tvrdoglave re{enosti da izbegnu priznanje kako na{im fizi~kim univerzumom u stvari upravlja "Priroda" koja se nalazi daleko iznad bilo koje zamislive nauke? Mo`da je vreme da shvatimo da postoji mnogo toga {to nau~ni um ne mo`e da shvati kada je u pitanju na{ univerzum u odnosu na ono {to oko mo`e da vidi. Mo`da priznanje da neki doga|aji na{eg fizi~kog sveta mogu biti manifestacija ve}e "Prirode" predstavlja ~in inteligentnog pristupa, intuitivnog opa`anja i visokog stepena po{tenja. Koliko se ljudi mo`e istinski pohvaliti kombinacijom takvih kvaliteta?

Redefinisanje
Evolucija se ne mo`e konstatovati ~ak ni u samom ~inu reprodukcije. Ironija je u tome da ono {to je o~igledno jeste to da seksualna revolucija u XX veku nije put koji vodi napred, i da dve "bliske odrasle individue" nisu dovoljno dobar kriterijum za izbor seksualnog pona{anja - heteroseksualizma ili homoseksualizma. Takve poruke moralnom pona{anju, a ne podr{ke evolu88 89

STVARANJE

U po~etku
Verovatno najslabiji i najnerealniji argument koji sam ~uo u prilog stavu da je na{ univerzum star milijarde godina do{ao je od nau~nika koji je poku{ao da ospori verovanje kako je svet nastao pre otprilike 6.000 godina na na~in kako to Biblija opisuje u svom izve{taju o Stvaranju. Taj nau~nik je kazao: "Postoje zvezde koje su milijardama svetlosnih godina udaljene od nas. To zna~i da su svetlosnim zracima sa tih zvezda potrebne milijarde godina da bi stigli do na{e Zemlje. Zar to ne zna~i da je univerzum star bar nekoliko milijardi godina? Ili ako je univerzum star otprilike samo oko 6.000 godina, zar to ne zna~i da je Bog nekorektan i da poku{ava da nas prevari?" Takav na~in rezonovanja je toliko pogre{an da ako bi taj nau~nik imao mo} telekineze, on bi mogao da otvori fabriku pereca. Ono {to je on procenio kao "nekorektnu", u stvari ukazuje na njegovu vlastitu nekorektnu procenu i mo`da na odsustvo sposobnosti da razmi{lja. Na osnovu biblijskog izve{taja o Stvaranju, Bog nije stvorio ~oveka i `enu kao malu decu i ~ekao da oni porastu. Bog nije stvorio prve biljke i `ivotinje u njihovim ranim stadijumima i
90

~ekao da oni sazreju. Za{to bi kosmi~ki zraci bili izuzetak? Jer ako bi Bog ~ekao milijarde godina da kosmi~ki zraci dostignu svoje krajnje destinacije, to ne bi bilo u skladu sa ostalim delima Stvaranja. Pa tako ako su kosmi~ki zraci stvoreni u "stanju pristizanja", oni ne}e izgledati kao da su dugo putovali. Pored toga, mo`ete li zamisliti da Bog stvori ceo univerzum za {est dana, a onda ~eka milijarde godina da kosmi~ki zraci proputuju kroz univerzum? Izgledalo bi malo apsurdno. Naravno, kada razmotrimo ~in Stvaranja celog univerzuma postoji jo{ jedna mogu}nost. U toku [est Dana Stvaranja nisu svi zakoni prirode, onako kako ih mi znamo, jo{ bili uspostavljeni. ^injenica da svetlost putuje brzinom svetlosti je samo zakon prirode u na{em kompletnom univerzumu. Nije uop{te nelogi~no da je svetlost pre nego {to su bili uspostavljeni zakoni prirode mogla da se kre}e mnogo ve}om brzinom od one kojom se danas kre}e. Tako|e, rastojanja za koja bi svetlosti trebalo milijarde godina da ih danas pre|e mogla su biti prevaljena za samo nekoliko sekundi prilikom Stvaranja. Zar je to toliko komplikovano da onaj nau~nik ne bi mogao da shvati?

Briga za istinu
Slede}i "logi~an" argument prezentovao je poznati nau~nik u svom nedeljnom televizijskom programu: "Mnogi ljudi veruju da je na{ univerzum stvorio Bog. To nas navodi na pitanje: 'Kako je Bog nastao?' Stoga, za{to se ne bismo sa~uvali od tog pitanja i samo se zapitali: 'Kako je nastao na{ univerzum'?" Ono {to ovaj nau~nik ka`e, u stvari je to da nema potrebe da idemo korak dalje pitanjem kad mo`emo elegantno da ga elimini{emo. Utisak koji je on ostavio jeste taj da to nije pitanje na koje se mo`e odgovoriti ta~no ili neta~no. To je vi{e stvar kako
91

vi gledate na njega. Ja smatram da ovakva vrsta "rezonovanja" pokazuje svu neozbiljnost evolucije koju prezentuju najugledniji ~lanovi nau~ne zajednice, i da je to pristup koji nau~nike spre~ava da naprave progres u odre|enim sferama nau~nog istra`ivanja. Zaista je tu`no posmatrati kako neki poznat nau~nik iskazuje takvu o~iglednu nezainteresovanost za objektivno procenjivanje. Ja `elim istaknuti u ovom poglavlju to da pitanje koje je ovaj nau~nik hteo elegantno da elimini{e ne mo`e biti eliminisano od nau~nog rezonovanja.

nim oblikom ili veli~inom. ^ak i prou~avanje crnih rupa izvan njih nije mogu}no na bilo koji na~in. Po{to nije uo~eno sna`no gravitaciono delovanje na susedne planete, crne rupe jo{ nisu otkrivene. Ukratko, crne rupe }e verovatno ostati u domenu teorije sve dok nam savremena tehnologija ne obezbedi metod kojim }emo direktno dokazati i potvrditi njihovo postojanje. Stoga ono {to le`i iza ili u pozadini crnih rupa, o~igledno nije ni{ta drugo do nestvarna spekulacija. Pa ipak je ta spekulacija predmet analize nauke.

Drugi univerzumi "Natprirodna nauka"

Prvo, treba zapaziti da se nau~nici u~e da prihvataju samo one "natprirodne" ideje koje ih nadahnjuju da ostanu dosledni liniji mi{ljenja koju slede i da veruju u vlastite stavove, kao {to }emo videti u nastavku. Ponekad se mogu ~uti rasprave o univerzumima sa~injenim od antimaterije. (Bez ula`enja u detalje, antimaterija u su{tini predstavlja neku vrstu suprotnog oblika materije. Kada do|e do susreta materije i antimaterije, one "neutralizuju" svojstva jedna drugoj.) Na osnovu ~injenica, mi nismo prona{li ili dokazali postojanje takvih univerzuma. Kao i u slu~aju crnih rupa, i njihovo razmatranje je veoma spekulativno. Ali to ne spre~ava neke nau~nike da razmi{ljaju o mogu}nosti da one postoje. Ista spremnost ka spekulacijama postoji kada se mnogi nau~nici suo~e sa pitanjem: "Kako je izgledao na{ univerzum pre "Velikog praska"? Mada }e nau~nici priznati da je ve}ina ~injenica, ako ne i sve, o svojstvima univerzuma koje su postojale pre tog pretpostavljenog doga|aja "Velikog praska" bila uni{tena u takvoj eksploziji, ipak postoje nau~nici koji }e spekulisati da je takav raniji univerzum imao svojstva koja su potpuno druga~ija od onih koje ima sada{nji univerzum. Drugim re~ima, ne samo da tvrdnje o postojanju drugog univerzuma nisu pojmljive nego tako|e i sam poku{aj da zamislimo univerzum koji bi li~io na ne{to {to nam nije blisko i razumljivo. Iako je
93

Crne rupe
Pitajte bilo kog nau~nika {ta se nalazi iza ili "u pozadini" crnih rupa i verovatno }ete dobiti sliku sveta koja je mnogo nerealnija od bilo kog izmi{ljenog koncepta o nau~noj fantastici. Recimo na po~etku da je koncept o crnim rupama jo{ uvek samo u domenu teorije. Crne rupe su nebeska tela koja imaju tako veliku gravitacionu silu da ni{ta, ~ak ni svetlo, ne mo`e izbe}i dejstvo njihovog gravitacionog polja. Unutar crne rupe, vreme se zaustavlja, nijedan sistem za komunikaciju, poznat ~oveku, ne mo`e komunicirati sa "spoljnim svetom", a objekat koji je "usisan" ne}e zadr`ati nikakvu sli~nost sa svojim prvobit92

takav univerzum "neprirodan" i "natprirodan", a nije ni nau~no potvr|eno njegovo postojanje, to ne spre~ava nau~nike da o njemu spekuli{u.

Za{to je do{lo do iznenadne promene?

Za{to se onda kada se do|e do koncepta o Bogu prekida ve}ina nau~nih razmatranja? Sigurno je da koncept o Bogu nije udaljeniji od nauke nego pozadina crnih rupa, univerzumi sa~injeni od antimaterije i univerzum koji je prethodio "Velikom prasku". [ta ako koncept o Bogu ukazuje na to da su "zakoni prirode" potpuno druga~iji od onoga na {ta smo se mi navikli, i ako Boga nije mogu}e nau~no opaziti i komunicirati sa Njim. Crne rupe, drugi univerzumi i bezbroj subatomskih ~estica koje prou~ava teoretska fizika nisu uop{te opipljivi fenomeni. ^injenica da su neki nau~ni fenomeni "nastali" na osnovu ~isto logi~kog zaklju~ivanja, a ne na osnovu ~vrstih dokaza, nije spre~ila da se oni ozbiljno razmatraju. ^injenica da mi jo{ uvek ne mo`emo dokazati postojanje tih teoretskih pojmova ne spre~ava nau~nike da ih prihvataju kao nau~ne. Tim nedokazanim fenomenima, bez obzira na to koliko su spekulativni, dat je status kao da postoje. Za{to onda koncept o Bogu, koji je mnogo sna`nije poduprt nau~nim ~injenicama nego li drugi takozvani nau~ni koncepti, nije uklju~en u nauku bar kao "teorija"?

Spekulacije zavr{avaju tamo gde treba da po~nu

Zar ne postoji dovoljno izuzetno slo`enih fenomena u ovom univerzumu, od mikroskopskih do makroskopskih, koji bar
94

ukazuju na razmatranje postojanja Inteligentnog Bi}a kao njihovog uzroka. Ja ne govorim ovde o religiji. Ja ne govorim ovde o slepoj fanati~noj veri. Ja govorim o opciji koja je na osnovu logike i razuma u mogu}nosti da odgovori na mnoga nau~na pitanja. Teorija o "Bogu" se u XX veku uzdigla mnogo iznad drugih nau~nih teorija. Inteligentni Tvorac je postao direktno deo nauke na osnovu logi~kog zaklju~ivanja po{to izuzetna genijalnost koja se nalazi u pozadini celog univerzuma nije u skladu sa drugim teorijama o kojima nau~nici raspravljaju. Potpuno odbacivanje koncepta o Bogu samo zato {to je on suvi{e dugo povezan sa religijom nije logi~no isto kao ni odbacivanje ideje o kori{}enju to~kova na svemirskim letilicama zato {to su to~kovi previ{e dugo povezani sa automobilima. Ako se koncept o Inteligentnom Tvorcu manifestuje u svakom uglu nau~ne delatnosti, kako ga onda neko mo`e jednostavno odbaciti? Da li su misli o Bogu zaista mnogo "religioznije" ili "spiritualnije" od nekih stavova nau~nika o pojmovima koji se prihvataju bez ideje kako su nastali, ili da li uop{te postoje? Ili su nau~ne spekulacije potpuno li{ene logike i potpuno se zasnivaju na pretpostavkama? Iako se mnogi stavovi koji se nalaze u osnovi koncepta o Bogu mogu staviti pod okrilje religije, sam koncept o Bogu je u dana{nje vreme mnogo o~igledniji sa aspekta nau~nog istra`ivanja nego u bilo koje drugo vreme Zemljine istorije. U pitanju nije "me{anje nauke i religije". Nekada{nji pogre{an stav da je Bog striktno produkt religije odbacila je nauka XX veka. Koncept o Bogu mo`e o~igledno pro}i kroz vi{e od jednog testa - kroz test nauke, kao i test religije. I to je ~injenica zbog koje je koncept o Bogu pomeren iz domena filozofije mnogo vi{e ka domenu realnosti. Posle takvih neverovatnih koncepata kao {to su crne rupe, univerzumi koji eksplodiraju, antimaterija, neuhvatljive subatomske ~estice, skra}enje vremena i zakrivljenje
95

prostora, koncept o Bogu ne izgleda tako filozofski. Verovatno postoje i drugi fenomeni koji mogu inspirisati ~oveka, ali ako su svi oni samo delo Njegovih ruku, sam Bog se sigurno mora nalaziti izvan doma{aja ljudskog razumevanja, ali ne na jedan tako filozofski na~in. Sa svim logi~kim dokazima koji podupiru koncept o Bogu, ~injenica da neki nau~nici ne prihvataju taj koncept, ~ak ni kao teoriju, vi{e ukazuje na pristrasno razmi{ljanje nego na logi~no rezonovanje. Prihvatanje Boga u XX veku ne zahteva preobimno zaklju~ivanje. Neprihvatanje Boga dovodi do bezbroj pogre{nih odluka.

Prepredenost nekih
Postoje trenutci, me|utim, kada ne mo`emo optu`iti nau~nike da su zlonamerni ili potpuno nepo{teni. Njihovi pogre{ni zaklju~ci izgledaju ponekad kao rezultat nedostatka razumevanja onoga ~ime se bave. Pitanja "kako je nastao univerzum" i "kako je nastao Bog", u su{tini su ista u odnosu na nau~nike koje smo malopre pomenuli. Prema njima, to je samo jedno pitanje manje ili vi{e. Ali ako oni `ele da imaju dublje razumevanje tog problema, oni moraju znati da je takav pristup neozbiljan kao i kada bismo rekli: "Pekar je ispekao kola~", a onda neko postavio pitanje: "Ko je ispekao pekara?" Ali za{to ne bismo eliminisali pekara i samo pitali: "Ko je ispekao kola~?" U su{tini je re~ o tome da kada govorimo o univerzumu, mi ne govorimo o istoj grupi zakona koji se mogu primeniti na Boga. Evo za{to: "Kako je nastao univerzum" je normalno nau~no pitanje. Ni{ta {to postoji u na{em univerzumu ne izgleda kao ve~no, niti
96

bilo {ta izgleda kao ne{to {to ima potencijal da opstane kroz ve~nost. Postoji o~igledan fizi~ki proces u na{em univerzumu ra|anje, rast, sazrevanje, smrt, raspadanje, nestajanje, itd. To mo`e stvoriti radoznalost po pitanju nastanka na{eg univerzuma sa aspekta nauke, ali ne i filozofije. [tavi{e, takva radoznalost je veoma va`na u prou~avanju zakona prirode. Sve drugo bi zaustavilo napore u tom domenu nauke. Uzgred, to je jedan od razloga zbog ~ega je teorija o Velikom prasku potpuno bezna~ajna i prazna kada se razmatra pitanje nastanka. Ona zaista ne mo`e mnogo objasniti. Ako je na{ univerzum nastao preko Velikog praska, kako su onda nastale ta masa i energija koje su izazvale eksploziju? To jest, davno pre tog pretpostavljenog "Velikog praska", kada, gde i kako su nastali osnovni elementi na{eg univerzuma? To pitanje ne zahteva od ~oveka da bude filozof ili da bude ve{t. To je normalno nau~no pitanje na koje se mora odgovoriti ako se `eli ozbiljno prihvatiti neka teorija. Da li je odgovor na pitanje "kako je sve to nastalo" uni{ten u toj eksploziji? Vama nisu potrebni dokazi ako ho}ete da nabrajate mogu}e odgovore. [ta je mogao biti uzrok za nastanak na{eg univerzuma? Mo`da neki drugi univerzum? Ali kako je nastao taj drugi univerzum? Ili je on mo`da nastao od neke ma{ine ili monstruma koji izbacuje masu i proizvodi energiju? Ali kako su nastali ta ma{ina ili taj monstrum? Nema na~ina da do|ete do odgovora ako uvek postavljate pitanje: "A kako je to nastalo?" Pored toga, u fizi~kom univerzumu baviti se takvim beskrajnim nizom pitanja "kako je to nastalo" izgleda sasvim zbunjuju}e. Mada to pitanje sadr`i odre|enu filozofsku dimenziju, ono se bavi realnim i fizi~kim problemom. Kako je mogu}e da je tako te{ko nau~no dokazati nastanak ne~ega tako fundamentalnog kao {to su osnovni hemijski elemetni koji sa~injavaju sve u na{em univerzumu? Te osnovne ~estice su tu oko nas; njihov
97

nastanak bi trebalo najlak{e objasniti. O~igledno je da nauka nema odgovor na to pitanje. Pa zar nema ~ak ni odgovaraju}u teoriju? To je gotovo isto kao da nemamo na~ina da odgovorimo na pitanje kako je nastao na{ univerzum.

Jabuke i pomorand`e
Vidimo, dakle, da pitanje koje je postavio onaj nau~nik "kako je nastao Bog" ne samo da nije nau~no nego ~ak nije ni filozofsko. Stav da "ne{to" mora nastati od "ne~ega" predstavlja samo ograni~avanje univezuma u kojem `ivimo. Ni{ta u na{em univerzumu ne mo`e postojati van okvira vremena i prostora, i ni{ta ne mo`e postojati a da ne bude ro|eno, formirano, stvoreno, itd. Ali kada govorimo o Bogu, koncept o "ra|anju" nije primenljiv. Kada govorimo o Bi}u koje je stvorilo sve {to postoji, mi o~igledno govorimo o Krajnjem Izvoru do koga smo logi~ki do{li u traganju me|u drugim mogu}im obja{njenjima. To o~igledno zna~i da smo mi do{li do "kraja" - i da jednostavno ne mo`e postojati izvor izvan toga. Kao rezultat, koncepti o "stvaranju" i "ra|anju" prestaju da postoje u toj ta~ki i postaju samo proizvodi Njegovog Stvaranja, a On o~igledno nije ograni~en njima. Ako bi On bio ograni~en takvim stvarima, On ne bi mogao biti izvor svega {to postoji; ne{to bi moralo da postoji pre Njega, i mi bismo se vratili na po~etnu poziciju. Pa tako da kada govorimo o Bogu, mi govorimo o "tom Krajnjem Izvoru", Prvobitnom Izvoru, ili Krajnjoj Egzistenciji pre Koje ni{ta drugo nije moglo da postoji. Koncept o Bogu, dakle, ukazuje na Egzistenciju koja nije sli~na nijednoj drugoj egzistenciji; Egzistenciju na Koju se termini "po~etak" i "kraj" jednostavno ne mogu primeniti; Egzistenciju na Koju se "limiti" i "granice" ne mogu primeniti; Egzistenciju od Koje sve druge egzistencije moraju voditi poreklo; Egzistenciju tako jedinstvenu da Njeno nepostojanje ~ak nije mogu}no. Stoga ja ne mislim da vi mo`ete jednostavno pitati "kako je nastao na{ univerzum" samo zato da biste se "sa~uvali" i izbegli da pitate "kako je nastao Bog" kao {to to predla`e onaj nau~nik. Prema poznatim zakonima prirode, na{ univerzum je morao do}i odnekud. I bez obzira na to odakle je on kona~no do{ao, taj
99

"Druga~iji izvor"
Mo`da je odgovor to - da ne postoji fizi~ki na~in da nastane na{ univerzum. Fizi~ki zakoni, koji nam na sve na~ine ukazuju na to da je na{ univerzum sa~injen od elemenata sa ograni~enim (kona~nim) potencijalima, ukazuju na ne{to {to je neograni~eno (beskona~no) po prirodi, a {to bi bilo izvor nastanka na{eg univerzuma. Taj "izvor" ne mora biti lako razumljiv. Ipak, u svetlu nemogu}nosti izvora koje mo`emo spoznati na fizi~kom nivou, ovaj izvor, bez obzira na to koliko bio nerazumljiv, mora biti jedino racionalno obja{njenje - na{ univerzum mora da je nastao od "ne~ega" {to smo nije "nastalo" ni od ~ega. [tavi{e, to nije "najbolje" ili "najverovatnije" obja{njenje; to je jedino istinski mogu}e obja{njenje. Bi}e koje je stvorilo na{ univerzum mora biti Ve~no bi}e. Bez toga, mi smo ostavljeni sa obja{njenjima koja se ne mogu verifikovati ili potvrditi naukom ili logikom. Kona~no, zdrav razum mo`e nam re}i: da bi moglo da stvori univerzum kao {to je na{, to Bi}e mora posedovati snagu koja se nalazi izvan svih na{ih zamisli i inteligenciju kakvu ne mo`emo ni da shvatimo, i to Bi}e ne bi moglo biti ograni~eno ili limitirano na bilo koji na~in prirodnim zakonima koji vladaju u na{em univerzumu. I tako, nakon {to sakupimo sve logi~ke zaklju~ke zajedno dolazimo do kona~nog zaklju~ka - koncepta koji govori o Bogu.

98

Izvor mora biti ona vrsta Egzistencije koju smo malopre opisali. Kao rezultat ne samo da ne mo`ete eliminisati Boga iz rasprave o nastanku na{eg univerzuma nego i samo postojanje na{eg univerzuma, ~ak i kada on ne bio tako slo`en, {to ukazuje na Njegovu neospornu Egzistenciju. Stoga eliminisanje Tvorca univerzuma iz svake rasprave o nastanku univerzuma, jednako je eliminisanju drve}a iz diskusije o nastanku jabuka. Umesto da rasvetli problem, takvo proizvoljno eliminisanje - {to ga ~ini poznati nau~nik koji je verovatno veoma inteligentan - ukazuje samo na nekorektnost, na nedostatak sposobnosti rezonovanja, a mo`da ~ak i na nedostatak po{tovanja prema inteligenciji drugih ljudi. To sigurno nije nau~ni pristup.

TEORIJA O NI^EMU

Spontano stvaranje
U o~iglednom poku{aju da Stvaranje kao delo Boga izbegnu po svaku cenu, neki su prihvatili "stvaranje" druge vrste. Mada je nau~nici nisu ozbiljno prihvatili, ova "teorija" tvrdi da je univerzum mogao nastati "spontanim stvaranjem" - univerzum se pojavio u nekom primitivnom obliku bukvalno iz ni~ega. To gledi{te je poduprto tvrdnjom da subatomske ~estice izgledaju kao da su se pojavile "niotkud".

Nije mogu}e dokazati

Postoje dve stvari koje su pogre{ne u ovoj "teoriji". Prvo, na svetu ne postoji eksperiment koji mo`e potvrditi da je ne{to nastalo od "ni~ega". Bez obzira na to koju aparaturu ili eksperiment koristili u otkrivanju takve pojave, vi }ete uvek biti ostavljeni da se pitate da li su va{a aparatura ili eksperiment negde zakazali. To jest, vi nikad ne}ete uspeti da doka`ete da li je ne{to nastalo od ni~ega, ili va{a aparatura ili eksperiment nisu

100

101

dovoljno usavr{eni da bi otkrili odre|en tip pojave za koju ste vi verovali da ne postoji. Drugim re~ima, pre nego {to doka`ete da je ne{to nastalo od ni~ega, vi najpre treba da doka`ete da je to zaista bilo ni{ta pre nego {to je postalo ne{to. A to nije mogu}e. Ali, sa~ekajte, postoji na~in da se ne{to doka`e. Ako bi va{ eksperiment tokom vremena postao usavr{en i eventualno registrovao "ne{to" {to je prethodno bilo ozna~eno kao "ni{ta", vi biste dokazali da je va{ prethodni eksperiment bio u stvari pogre{an. I to je upravo ono {to se de{avalo u pro{losti sa nau~nim eksperimentima iz kvantne fizike. Za neke subatomske ~estice se prvobitno smatralo da su nastale ili se pojavile iz "ni~ega", a kasnije je ustanovljeno da postoje neki drugi fenomeni koji su predstavljeni mnogo sitnijim ~esticama. Tako je bilo otkriveno "ne{to" za {ta se prethodno mislilo da je "ni{ta". Ali postojanje ni~ega nije nikada bilo dokazano. Zapamtimo, mi govorimo o si}u{nim ~esticama koje su manje od atoma. Neke subatomske ~estice "`ive" samo u deli}u sekunda. Neke se mogu otkriti jedino na osnovu efekta koji stvaraju na drugim ~esticama ili objektima. Usavr{avanje koje je potrebno da bi se uo~ile neke ~estice za koje znamo da postoje mora biti izuzetno. Tvrditi da je otkriveno "ni{ta" - predstavlja praznu pri~u.

snagu za produkciju bilo ~ega. Drugim re~ima, nesposobnost da se proizvede ne{to je sastavni deo stanja nepostojanja. Dakle, eksperiment koji bi pokazao da ne{to nastaje od "ni~ega" jeste, ironi~no, konkretan dokaz da se ne{to mora nalaziti u pozadini sumnje koja postoji kada eksperimentator misli da nema ni~ega.

"Natprirodna teorija"
Dakle u pitanju je slu~aj da nije logi~no da ne{to nastane od ni~ega, da se ne mo`e dokazati da se tako ne{to ikada desilo, i da se ne mo`e ponoviti u laboratoriji nau~nim istra`ivanjem - {to sve pokazuje da spontano stvaranje nije nau~ni koncept. To zna~i da neki nau~ni umovi o~igledno tra`e odgovore u "natprirodnim" izvorima dok tvrde - ili mo`da ~ak veruju - da su jo{ uvek u domenu nauke. Naravno, mo`e se zapaziti da sama ~injenica da neki mogu ~ak i razmi{ljati na takav nau~no i logi~ki iracionalan na~in pokazuje veliki pad do kojeg su nau~nici stigli odbacuju}i jedini verodostojan scenario o nastanku univerzuma.

Nov po~etak
Ironija je da spontano stvaranje mo`e veoma dobro predstavljati nov po~etak vra}aju}i se na put racionalnog. Ako tu teoriju budu ikad prihvatili nau~nici, oni }e nesvesno biti na pragu da prihvate Boga u nauci. Iako spontano stvaranje ne spominje Boga i ne predstavlja tradicionalan izve{taj o Stvaranju, ono ukazuje na jedinu realnu mogu}nost - na{ univerzum je morao biti stvoren iz ni~ega. Naravno, razlika je u tome {to spontano stvaranje ~isto fizi~kog sveta nije logi~no, nije
103

Dr`imo se logike
Drugo, ideja da "ni{ta" ne mo`e proizvesti "ne{to" izgleda logi~na. Koncept o "ni~emu" ukazuje na kompletno i potpuno nepostojanje - nema energije, nema materije, nema gravitacije, nema magnetnog polja, apsolutno odsustvo bilo kakve supstance. Takvo stanje ne poseduje silu, kretanje, "motivaciju" ili
102

mogu}no i nudi vi{e pitanja nego odgovora, dok Stvaranje kao delo Boga je u potpunosti poduprto logikom i tako|e jedino pravilno re{enje koje se uklapa u zagonetku. Kona~no, malo logike i razo~aranja mogli bi eventualno da dovedu nekog zastupnika "spontanog stvaranja" - do Stvaranja kao dela Boga.

PRAZNOVERJE XX VEKA

Previ{e napred
Svak ko nauci prilazi sa onom ozbiljno{}u koju ona zaslu`uje uo~i}e da su prirodni zakoni tokom razvoja civilizacije bili bez sumnje ispred nas. U stvari, toliko ispred nas da ih ne}emo nikada doku~iti. Zanimljivo je to kako su se teorije o "nastanku i evoluciji" dobro ukorenile pre bilo kakvih ozbiljnijih nau~nih istra`ivanja. Planete i sateliti u na{em Sun~evom sistemu koje istra`ujemo pomo}u svemirskih letilica, jasno govore o njihovoj jedinstvenosti. Nau~no govore}i, te{ko je pripisati njihovo poreklo zajedni~kom prirodnom nastanku; zajedni~ki prirodni nastanak ne}e proizvesti tako jedinstvene entitete. A bez zajedni~kog prirodnog nastanka nema jednostavno ni evolucije. Niti je evolucija `ivota poduprta svemirskim istra`ivanjima. I kao vrhunac, savremeni ~ovek razume da genetika pokazuje da evolucija `ivota nije mogu} scenario. Zatim, kada to iskombinujete sa Drugim zakonom termodinamike, koji u potpunosti isklju~uje evoluciju univerzuma, vi }ete neizbe`no do}i do sveta koji je sasvim suprotan onome u koji mnogi veruju jer su ih u to ubedili nau~nici. Sveukupno, svet
104 105

u kome `ivimo nije mogao nastati ni na koji na~in koji opisuju nau~nici. Ono {to nau~nici u stvari rade jeste to da uzimaju tanjir sa pasuljom i lukom i ube|uju ljude da je to tanjir sa rezancima i suvim gro`|em.

Nauka od ju~e
Suvi{e dugo smo posmatrali univerzum sa zemaljske ta~ke gledi{ta. Savremena tehnologija je omogu}ila nove vidike. Teorija evolucije je verovatno nastala iz ni~ega pre nego {to je ~ovek imao potrebu da objasni svet u kome `ivi. Me|utim, svet u kome je ~ovek `iveo pre svemirske ere nije isti onaj svet u kome on danas `ivi. Darvini od pro{le godine nisu na{li za shodno da objasne stvari koje su za njih bile sasvim prirodne. Mi verovatno imamo istu psiholo{ku potrebu da uo~imo razliku kako ono {to se njima ~inilo kao prirodno ne mora obavezno biti prirodno za nas. Svemirska istra`ivanja su pokazala da je `ivot veoma neobi~an fenomen - on nije sasvim "prirodan". Ako pogledamo sa Zemlje na bilo koju ta~ku u univerzumu bi}emo iznena|eni "be`ivotno{}u" kao ne~im mnogo prirodnijim od "`ivota". Zato treba razumno analizirati nau~ne poglede i prihvatiti ~injenicu da priroda ne mo`e proizvesti `ivot sama od sebe, a onda poku{avati da se odgonetne kako smo mi dospeli ovde; pre nego prihvatiti neosnovanu tvrdnju da se ne`iva materija mogla pretvoriti u `ivu, a onda poku{avati da se odgonetne za{to `ivot ne postoji nigde drugde u svemiru. To }e mo`da biti te{ko za neke, na primer za nau~nike XX veka koji su verovali u evoluciju tako dugo, da sada prihvate pogre{nost takvih modela. Ali ja se pitam kada bi Darvin danas bio `iv da li bi se usudio da iznese svoj pogre{an stav vezan za "prirodan" razvoj `ivota? Ja mislim da bi ga savremena tehnologija zaustavila na njegovom putu.

Istina i po{tenje
Aspekt koji najvi{e uznemirava nije samo to {to svemirska istra`ivanja i druga otkri}a pokazuju da su mnoge nau~ne teorije pogre{ne, nego da "istina" i "po{tenje" odre|uju da li }e se napustiti stare teorije i prihvatiti nove koje su u skladu sa ~injenicama. U stvari, glavni okvir starih teorija je ve} prihva}en, a nove teorije se formuli{u kao teorije koje samo golicaju ma{tu u procesu uskla|ivanja neslaganja izme|u novootkrivenih ~injenica i starih kontradiktornih teorija. To nije ni istinito, ni po{teno, ni nau~no. Mo`da je sve to samo rezultat straha nau~nika da u kona~nim analizama nauka ne}e nikada do}i do svih odgovora. Mogu}e je da se mnogi ljudi koji veruju nau~nim ~injenicama pla{e suo~avanja sa mogu}no{}u da nastanak na{eg univerzuma mo`e, po svemu sude}i, proisticati iz Natprirodnog Stvaranja. Prema njihovim gledi{tima, to bi mo`da moglo u~initi nauku manje nau~nom. Ali kako neko mo`e odbaciti istinu samo zato {to se ona ne uklapa u njegov okvir razmi{ljanja? Kona~no, istina je ono {to oblikuje i formira nauku, a nisu nau~nici ti koji }e odlu~ivati {ta je istina.

106

107

Plo~e su promenjene
Tehnologija XX veka je pokazala da je na{e razumevanje univerzuma u kojem `ivimo bilo prethodno veoma precenjeno. Slo`enost na{eg univerzuma verovatno }e nastaviti da nas zbunjuje i ubudu}e. Povrh toga, neki stavovi po pitanju sveta oko nas moraju se promeniti. S obzirom na ~injenicu da je evolucija tokom vremena razmatrana nau~no, a Bog filozofski, Bog je iznenada postao realan kao zraci Sunca, a evolucija je potpala pod kategoriju teorija kao {to je ona da je "Zemlja ravna plo~a". Kada uzmemo u obzir sve ono {to je nauka otkrila, zaista nije potrebno da ~ovek bude religiozan da bi Stvaranje prihvatio mnogo ozbiljnije. U ovo vreme i u ovo doba, Stvaranje kao Bo`je delo je, pomalo ironi~no, postalo najubedljivije nau~no - da, tako je, nau~no - obja{njenje koje }e ikada biti ponu|eno u vezi sa poreklom univerzuma. Ni{ta drugo ni pribli`no ne mo`e objasniti na{e postojanje.

uspe{no izdr`ao test vremena na globalnom planu kao koncept o Bogu. On mo`da nije fizi~ki dokazao postojanje Boga, ali je sigurno dao veliku prednost Bogu nad evolucijom. Za{to su ideje kao {to su evolucija ili paranormalne pojave bile uvek dovoljno ubedljive da nekim ljudima ote`aju izbor izme|u tih ideja i Boga? Da li su te ideje ispravne? Da li je evolucija realan fenomen? O~igledno je da nije. Da li je "sloboda izbora" realan fenomen? Izgleda da je to najlogi~nije obja{njenje.*

Dana{nje "praznoverje"
Mo`e li ne{to od onoga {to mi danas nazivamo naukom biti zaista ni{ta drugo do jedna vrsta "praznoverja" ovoga veka? Izgleda da je u svakoj generaciji postojala potreba nekih ljudi da veruju u ne{to {to nije racionalno. ^udno je da su ti iracionalni stavovi bili ~esto usmereni protiv koncepta o Bogu. Ljudi su u staro vreme bili preokupirani nepoznatim bogovima i zami{ljenim natprirodnim silama. U dana{nje vreme, to je opsesija da se univerzum razvio sam od sebe bez ikakve spoljne sile ili uticaja. Interesantno je zapaziti, na osnovu istorijskih izve{taja, da je koncept o Bogu bio uvek predmet rasprave. U isto vreme, nijedan koncept koji se ne mo`e fizi~ki dokazati nije tako
108

Ukoliko vas zanimaju stru~ne knjige na temu kojom se ova knjiga bavi, preporu~ujemo vam slede}a izdanja: - Robert D`entri: Mala misterija stvaranja - Arijel Rot: Postanje: povezivanje nauke i Biblije - Djuen Gi{: Krah evolucije Knjige mo`ete naru~iti na telefon: 011/183-923
*

109

Ova knjiga je {tampana zahvaljuju}i gospodinu Milanu ^ervinki

SADR@AJ Predgovor ............................................... 7 Genetika ................................................. 9 @ivot iz svemira .................................... 30 Fosili, kosti i metodi datiranja ............ 42 Nenau~na primena nauke ................... 49 Sun~ev sistem ........................................ 51 Komentar .............................................. 58 Nepoznate planete ............................... 61 Univerzum ............................................ 66 Psiholo{ki aspekt .................................. 76 Veneri~ne bolesti ................................. 84 Stvaranje ............................................... 90 Teorija o ni~emu ................................ 101 Praznoverje XX veka ......................... 105

SVE]A JE BO@JA DU[A ^OVE^IJA

NA VE^NI POMEN ELA AVRAHAM ]ERKA REGINE MILAN ^ERVINKA SA PORODICOM

110

KNJI@EVNO DRU[TVO PISMO ZEMUN, ZMAJ JOVINA 1 Za izdava~a: Ra{a Livada

Ostala izdanja bibliteke Ner micva - Arije Kaplan: Rajske vode, tajna mikve - Abraham Jo{ua He{el: [abat - Arije Kaplan: [abat - Dan ve~nosti - Majmonid: O pokajanju - Majmonid: Uvod u etiku otaca - Jehuda Halevi: Hazari - Menahem Kelner: Majmonid o judaizmu i jevrejskom narodu - Arije Kaplan: Jerusalim - Zenica vaseljene
D`o{ Grinberger KADA LJUDSKA INTELIGENCIJA POSTANE MAJMUNSKA

Urednik biblioteke: Isak Asiel Lektor: Dragica Stojanov Tehni~ki urednik: [elomo Maoz Naslovna strana: [elomo Maoz [tampa: Kosmajturist, Mladenovac Plasman: No limits books, 063/271-570 Tira`: 500