Zbornik radova: Afektivno vezivanje (teorije, istraivanje, terapije); Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, 2007. pp.

133-148.

Primena teorije afektivnog vezivanja u prouavanju partnerskih odnosa

Dr Niki Gordana & Travica Vesna

Teorija afektivnog vezivanja je jedan od najproduktivnijih pristupa u prouavanju fenomena partnerskih odnosa. U brojnim istraivanjima u svetu i kod nas potvrena je pretpostavka da postoje individualne razlike u vezivanju koje se odraavaju na ponaanje u bliskim partnerskim odnosima. Hazan i ejver (Hazan i Shaver, 1988) pretpostavljaju da se bliski partnerski odnos odraslih osoba moe konceptualizovati kao zajednika funkcija sistema afektivne vezanosti, brinosti i seksualnosti. Istraivanje o povezanosti afektivne vezanosti, brinosti i seksualnosti uraeno je i u naoj sredini (Niki, 2006). Dobijena je negativna povezanost anksioznosti i izbegavanja s brinou i seksualnim zadovoljstvom, kao i pozitivna povezanost anksioznosti i kompulsivne brinosti. Teorija afektivnog vezivanja ne pretpostavlja polne razlike u vezivanju. Novija istraivanja kod nas i u svetu dovode ovo oekivanje u pitanje. Rezultati ukazuju da su ene sklonije bojaljivom i preokupiranom, a mukarci odbacujuem stilu vezivanja. Istraivanja ukazuju na znaajnu povezanost afektivne vezanosti, brinosti i seksualnog zadovoljstva sa optim zadovoljstvom partnerskim odnosom. Istraivanja pokazuju da su glavne take konflikta kod mnogih parova razlike u potrebi za vezanou, odnosno autonomijom, to ima implikacije za istraivaku i psihoterapijsku praksu. Kljune rei: afektivna vezanost, brinost, seksualnost, pol, individualne razlike

Teorija afektivnog vezivanja (Bowlby, 1972; Ainsworth, 1978; Hazan & Shaver, 1987; Bartholomew, 1991) jedan je od najproduktivnijih savremenih pristupa u prouavanju fenomena partnerskih odnosa, ne samo konceptualno, nego i metodoloki i empirijski. Meutim, treba naglasiti da postoje i drugi pristupi, kao to su sociobioloki i evolutivni pristup ljubavi (Buss, 1987), psihoanalitika kola (Freud, 1910), stilovi ljubavi (Lee, 1973; Hendrick & Hendrick, 1986), trougaona teorija ljubavi (Sternberg, 1986) i kroskulturalni pristupi (Dion & Dion, 1993; Schmitt et al., 2003). ta je bliski partnerski odnos i ta ga ini Pretpostavlja se da partnerski odnos predstavlja integraciju tri razliita sistema ponaanja: afektivne vezanosti, brinosti i seksualnosti, sa razliitom vanou ovih elemenata koji slede predvidljiv obrazac tokom vremena (Hazan, Shaver & Bradshaw, 1988). Integracija ovih sistema podrazumeva ne samo dinamiku koordinaciju ve i njihovu usmerenost na jednu osobu. Ova osoba, romantini partner, bie istovremeno i seksualni partner i osnovni davalac i primalac brige i emocionalne podrke, odnosno figura afektivnog vezivanja koja slui kao baza sigurnosti (Ainsworth & Marvin, 1995). Funkcija afektivnog vezivanja, obezbeenje opstanka, bioloki je krucijalna. Ovaj sistem ponaanja se prvi javlja i oblikuje u interakcijama s primarnim figurama vezanosti i igra vanu ulogu u kreiranju kognitivnih modela socijalnog ivota. Do uzrasta kad brinost i seksualnost postaju relevantni, osoba ve ima izgraene elemente svog stila afektivnog vezivanja. Prema Bolbijevom miljenju (Bowlby, 1972), sistem brinosti je stvoren evolucijom kako bi obezbedio zatitu i podrku drugima koji su zavisni ili u nevolji. Kunce i ejver (1994) definiu brinost kao pruanje brige, dakle uoavanje i odgovor na potrebe drugoga, to je suprotno traenju podrke. Kada se prouavaju u kontekstu odnosa male dece i roditelja, razlike izmeu sistema afektivne vezanosti i brinosti su sasvim jasne. Sistem vezanosti se u detetu aktivira kada ono samo proceni da je u opasnosti ili nevolji. S druge 2

strane, sistem brinosti se aktivira u negovatelju kao reakcija na opaenu opasnost za dete, stanje potrebe deteta ili njegovu patnju. U partnerskim vezama sistem brinosti jednog partnera trebalo bi da se automatski aktivira ponaanjem afektivne vezanosti drugog partnera ili signalima potrebe i njegov cilj je da izmeni stanje partnera u nevolji sve dok se ne pojave znaci poveane bezbednosti, blagostanja i sigurnosti (Mikulincer, 2006). Odrasli partneri se tako kreu od jedne do druge uloge, odnosno od traenja brige do pruanja brige. U vezama odraslih, svaki partner povremeno igra ulogu jae i mudrije figure za drugoga (Ainsworth, 1982). Pored vezanosti i brinosti, seksualno ponaanje, kompletira partnerski odnos kao trea komponenta. Afektivna vezanost i seksualno ponaanje predstavljaju dva razliita sistema koji nemaju isto poreklo, niti isti razvoj. Vezanost sazreva ranije i odmah se aktivira u punoj meri, dok je u odraslom dobu ovaj sistem aktivan u manjoj meri. Za seksualno ponaanje vai suprotno - sazreva kasnije i kasnije dostie pun intenzitet. Seksualne reakcije se esto javljaju i bez afektivnih veza, a vezivanje odraslih osoba nije uvek praeno seksualnom eljom (Hazan & Zeifman, 1994). Afektivne veze odraslih trebalo bi da budu reciprone i pretpostavlja se da se formiraju primarno sa partnerima (Hazan & Zeifman, 1994). Uspeno ostvarivanje partnerskih veza verovatno e poeti seksualnom eljom i privlanou, a oseanja povezana s privlanou predstavljaju mone komponente romantine ljubavi (Mikulincer, 2006). Pretpostavlja se da seks igra znaajnu ulogu u poetnim fazama romantine ljubavi, ali i u konsolidaciji i odravanju zadovoljavajuih dugotrajnih veza (Mikulincer, 2006). Prema Hazanu i ejveru (1988), brina i seksualna oseanja i ponaanja pojedinca najverovatnije e biti pod uticajem stila afektivne vezanosti. Stil afektivne vezanosti se formira prvi. Kada se sistemi afektivne vezanosti i brinosti razviju u tandemu i prilagode jedan drugom, oni utiu na veze meu vrnjacima, a zatim na njihove adolescentne i zrele seksualne veze. Otud su operativni parametri seksualnog sistema u izvesnoj meri predvidljivi na osnovu sistema afektivne vezanosti i brinosti (Shaver, 2006). S druge strane, pretpostavlja se da aktiviranje seksualnog sistema utie na afektivnu vezanost i brinost, ali je priroda te veze nedovoljno 3

ispitana. U toku su eksperimentalna laboratorijska istraivanja (Shaver, 2006) koja imaju za cilj da pokau kako aktiviranje bilo kojeg od ova tri sistema utie na preostala dva.

Individualne razlike u afektivnoj vezanosti u partnerskim odnosima Psiholozi i antropolozi su odavno zapazili da postoje individualne razlike u ponaanju u partnerskim odnosima, od preokupiranosti odnosom do aktivnog izbegavanja. Teorija afektivnog vezivanja uvela je pojam stilovi vezivanja koji je definisan kao karakteristina oekivanja, potrebe, emocije i strategije emocionalnog reagovanja i socijalnog ponaanja odreene osobe, a koja su rezultat interakcije uroenog motivacionog sistema ponaanja afektivnog vezivanja i istorije iskustava vezivanja koja je poela odnosom sa roditeljima (Fraley & Shaver, 2000). Ova teorija dala je i korisne modele za opis i objanjenje individualnih razlika u partnerskoj afektivnoj vezanosti pomou kojih je mogue razumeti i individualne razlike u drugim aspektima partnerskih odnosa: trokategorijalni (Hazan & Shaver, 1987) i etvorokategorijalni model (Bartholomew, 1991), kao i jedan dimenzionalni (Brennan, Clark & Shaver, 1998; Feeney, 2002). Trokategorijalni model Hazan i ejver (1987) prihvatili su tipologiju Meri Ejnsvort (Ainsworth,1978) pretpostavljajui da e se tri glavna obrasca vezanosti u detinjstvu - sigurni, ambivalentni i izbegavajui - manifestovati i u partnerskim odnosima adolescenata i odraslih. Konstruisali su Upitnik za ispitivanje stilova vezanosti (ASQ - Attachment Style Questionnaire, 1987) tako to su preveli opise tri obrasca vezanosti odojadi u domen partnerskih odnosa. Prema tome, njih baziraju na donekle spekulativnoj ekstrapolaciji. Pa ipak, u brojnim istraivanjima u kojima je korien ovaj instrument (Feeney, Noller & Callan, 1994; Fraley & Davis, 1997; Fraley & Shaver, 1998; Zeifman & Hazan, 1994;) potvrena je njihova pretpostavka o postojanju tri stila vezivanja i na uzrastu adolescenata i odraslih: 4

o Siguran stil vezanosti karakterie prijatnost zbog bliskosti, kao i sposobnost i poverenje da se u drugom trai i nae oslonac; o Nesiguran ambivalentni stil vezanosti karakterie preokupiranost partnerom i pitanjima vezanosti, kao i elja za veom bliskou nego to partneri ele; o Nesiguran izbegavajui stil karakterie strah od bliskosti, nepoverenje u partnera zajedno sa izrazitom samodovoljnou. etvorokategorijalni model U naoj sredini je najvie korien model Kim Bartolomeu (Bartholomew, 1991) koja polazi od pretpostavke da je za ponaanje u partnerskom odnosu vano i kako neko opaa sebe i kako opaa drugog, odnosno kakva su mu oekivanja od partnera. Po Kim Bartolomeu postoje etiri stila vezivanja koji se razliito manifestuju u svim vrstama odnosa, pa i u partnerskim: sigurni, preokupirani, bojaljivi i odbacujui. U osnovi ovih stilova stoje dve dimenzije: anksioznost i izbegavanje, koje ona tumai kao ishod negativnog modela sebe (anksioznost) i negativnog modela drugih (izbegavanje). Bartolomeu je konstruisala i Upitnik za ispitivanje odnosa (RQ Relationship Questionnaire; Bartholomew & Horowitz, 1991) koji ispituje stilove vezanosti u odnosima uopte. U empirijskim studijama (Bartholomew & Horowitz, 1991, Feeney & Noller, 1990) validiran je predloeni etvorokategorijalni model i instrument RQ: o Osobe sigurnog stila vezanosti imaju visoko samopouzdanje, pozitivan stav prema drugima i ostvaruju intimnost u odnosima. Ove osobe imaju ravnoteu potrebe za vezivanjem i potrebe za autonomijom. Njihove partnerske odnose odlikuju bliskost, meusobno potovanje, ukljuenost i otvorenost. Imaju realnu sliku o partneru. Konflikte reavaju konstruktivno; o Osobe preokupiranog stila vezanosti preokupirani odnosima, odnosno, su, kako sam naziv kae, preteranu potrebu za imaju

bliskou. U vrednovanju sebe veoma zavise od drugih, pa partnerski odnos za njih ima izuzetnu vanost. esto su u vezama jer ne mogu da budu sami. Lako se zaljubljuju, idealizuju partnera i novu vezu. Bes, 5

strast, ljubomora i posesivnost predstavljaju glavne karakteristike njihovih odnosa. Investiraju u vezu vie od partnera, ali su i dominantniji, zavisniji i zahtevniji. Teko doivljavaju raskid, pa esto ostaju u vezama uprkos ozbiljnim problemima; o Osobe bojaljivog stila vezanosti imaju nisko samopouzdanje i veoma su usredsreeni na sebe. Kod njih postoji konflikt motiva: imaju izraenu potrebu za bliskou, ali izbegavaju vezivanje zbog straha od ostavljanja i povreivanja. Teko im je da se ukljue u vezu, a kada se ukljue, pasivni su, zavisni i vie investiraju u vezu od partnera. Nesigurni su u vezi i skloni su da za probleme krive sebe. Retko otvoreno komuniciraju i ne pokazuju svoja oseanja. Izbegavaju konflikte. Raskid im pada teko jer se plae da nikada nee nai novog partnera; o Osobe odbacujueg stila vezanosti imaju visoko samopouzdanje i kompulsivno oslanjanje na sebe. Imaju poveanu potrebu za autonomijom i umanjuju znaaj vezivanja. Ulau se u posao i materijalne stvari, vie nego u intimne odnose. Njihove partnerske odnose karakterie nedostatak intimnosti, bliskosti, otvaranja i izraavanja emocija. Manje ulau u vezu od partnera. Izbegavaju emocije i konflikte. Kako ne trae podrku od partnera, tako i ne reaguju na zahteve za podrkom i znake zavisnosti od partnera. Plae se posveivanja i brzo oseaju dosadu ili se oseaju kao da su u zamci. Dimenzionalni pristup Problem sa kategorijalnim modelima je u tome to svaka kategorizacija predstavlja uproavanje realnosti i karakterie je nepreciznost u merenju. Niko ne pripada u potpunosti samo jednom stilu vezivanja, a osobe koje spadaju u isti stil mogu meusobno veoma da se razlikuju (Fraley & Spieker, 2003; Fraley & Waller, 1998). Zato se u ispitivanju individualnih razlika preporuuje dimenzionalni pristup. Ponaanje odreene osobe u partnerskom odnosu mnogo se preciznije opisuje ako za osobu utvrdimo skor na dimenzijama anksioznosti i izbegavanju i na osnovu rezultata odredimo 6

njeno mesto u dvodimenzionalnom prostoru. Fini (Feeney, 2002) definie ove dve dimenzije na sledei nain: dimenzija ansioznosti se odnosi na izraenost potrebe za bliskou, prihvatanjem, podrkom, sigurnou i uveravanjem u ljubav; dimenzija izbegavanja ispituje izraenost oseanja neprijatnosti u bliskim odnosima, prilikom otvaranja, izraavanja emocija i zavisnosti. Za ispitivanje ove dve dimenzije vezivanja u naoj sredini je najvie koriena Skala za ispitivanje iskustava u bliskim partnerskim odnosima (ECR - Experiences in Close Relationships Scale; Brennan, Clark & Shaver, 1998) Kada je u pitanju distribucija pojedinih stilova vezivanja u partnerskim odnosima, najzastupljeniji je siguran stil (Bartholomew & Horowitz, 1991; Brennan & Shaver, 1998; Collins & Read, 1990; Feeney & Noller, 1990 Hazan & Shaver, 1987;). Kod adolescenata i odraslih polazei od etvorokategorijalnog modela i koristei instrument ECR skalu (Brennan, Clark & Shaver, 1998) u istraivanjima u SAD-u (Brennan & Shaver, 1998) i u Srbiji (Niki, 2003; Stefanovi-Stanojevi, 2002; Travica, 2004; uvela, 2002) dobijeno je od 28.6% do 53% sigurnih. Kod adolescenata i odraslih polazei od etvorokategorijalnog modela i koristei instrument UPIPAV (Hanak, 2004) dobijeno je 26% sigurnih. Rezultat u velikoj meri zavisi od korienog instrumenta i teorijskog modela. To najbolje pokazuje istraivanje Brenana i saradnika (Brennan et al., 1998). Oni su na istom uzorku dobili znatno manji procenat sigurnih kad su koristili ECR - 30.4%, nego RQ 44% (Brennan, Clark & Shaver, 1998). I kod nas je u istraivanju (Hanak, 2004) na istom uzorku dobijen manji procenat sigurnih instrumentom UPIPAV - 26%, nego instrumentom RQ - 44%.

Povezanost dimenzija partnerske afektivne vezanosti sa sistemima brinosti i seksualnosti

Jedna od pretpostavki Hazana i ejvera (1988) jeste da razlike u stilovima afektivne vezanosti mogu uticati na funkcionisanje sistema brinosti i to tako da e sigurno afektivno vezani lako i efikasno pruiti brigu partneru u nevolji, dok e nesigurni imati problema u pruanju senzitivne brige. 7

Druga znaajna pretpostavka odnosi se na vezu afektivne vezanosti i seksualnosti. Za sigurno vezane pretpostavljeno je da im je vana uzajamna intimnost, da vie uivaju u seksu, da budu paljiviji i osetljivi prema potrebama svojih partnera. Anksiozni bi trebalo da su vie fokusirani na traenje zatite i sigurnosti, dok bi izbegavajui trebalo da imaju izraeniji strah od intimnosti i najee neprijatnost tokom seksualnog odnosa. U Tabeli 1 nalaze se sumirani rezultati istraivanja o povezanosti afektivne vezanosti s brinou i afektivne vezanosti sa seksualnou, u kojima je korien trokategorijalni pristup.

Tabela 1: Karakteristike stilova afektivnog vezivanja u funkcionisanju sistema brinosti i seksualnosti

SIGURAN zadovoljstvo u meusobnoj intimnosti (Tracy et al, 2003) samopouzdanje u pogledu seksualne kompetencije (Tracy et al, 2003) orijentisanost na ljubav (Hazan, Zeifman, Middleton, 1994) uivanje u fizikom kontaktu (Hazan, Zeifman, Middleton, 1994; Tracy et al, 2003) osetljivost prema potrebama partnera (Kunce, Shaver, 1994) kooperativna brinost (Kunce, Shaver, 1994) pruanje emocionalne podrke (Kunce, Shaver, 1994) lako i efikasno pruanje brige partneru u nevolji (Collins, Feeney, 2000)

ANKSIOZAN zaljubljivost (Tracy et al, 2003) nemogunost da doive strasne emocije tokom seksa (Tracy et al, 2003) ei seks, ali manje uivanje (Tracy et al, 2003) vee uivajanje u grljenju i maenju nego u konkretnim formama seksualnog ponaanja (Hazan, Zeifman, Middleton, 1994)

IZBEGAVAJUI manje uivanje u fizikom kontaktu (Hazan, Zeifman, Middleton, 1994) erotofobinost (Tracy et al, 2003) manja seksualna aktivnost (Tracy et al, 2003) manje samopouzdani u pogledu seksualne kompetencije (Tracy et al, 2003) nisko u opaenom seksualnom nagonu (Tracy et al, 2003) odravanje distance od partnera u nevolji (Kunce, Shaver, 1994) niska kompulsivna brinost (Kunce, Shaver, 1994) niski rezultati u obezbeivanju blizine (Kunce, Shaver, 1994) manje senzitivnosti ( Kunce, Shaver, 1994) manje emocionalnih signala potrebe ili patnje (Feeney, Collins, 2000) manje empatinosti (Feeney, Collins, 2000) manje voljni da prue brigu (Feeney, Collins, 2000)

SEKSUALNOST

reagovanje na patnje drugih linom uznemirenou, to rezultira neosetljivom, nametljivom i neefikasnom brigom (Collins, Feeney, 2000) izraena kompulsivna brinost (Kunce, Shaver, 1994) visok stepen preteranog angaovanja povodom problema svojih partnera (Kunce, Shaver, 1994)

Za potrebe ovog rada ispitana je povezanost afektivnog vezivanja s preostale dve dimenzije partnerskih odnosa brinou i seksualnou (Niki, istraivanje za potrebe doktorske disertacije u toku), s tim to je afektivna vezanost posmatrana kroz poloaj ispitnika na dve dimenzije izbegavanje i anksoznost (korien je dimenzionalni pristup). Na uzorku od 447 ispitanika primenjeni su sledei instrumenti: Skala samoprocene afektivne vezanosti (Brennan, Clark, Shaver, 1998); Upitnik za ispitivanje brinosti (CQ Caregiving Questionnaire; Shaver & Kunce, 1994) koji meri etiri dimenzije brinosti: blizina naspram udaljenosti (meri sposobnost osobe da obezbedi partneru u nevolji fiziku i psiholoku dostupnost), osetljivost naspram neosetljivosti (meri sposobnost da se opaze i adekvatno interpretiraju

BRIZNOST

partnerove potrebe, oseanja, verbalni i neverbalni znaci), saradnja naspram kontroli (meri sposobnost individue da podri partnera u reavanju njegovih problema) i kompulsivna brinost (meri sklonost osobe da bude preterano ukljuena u reavanje partnerovih problema, vie na kontroliui nego na koopertivan nain nain); i Indeks seksualnog zadovoljstva (Hudson,1997). Koeficijenti korelacije dimenzija afektivne vezanosti (izbegavanja i anksioznosti) s dimenzijama brinosti i seksualnim zadovoljstvom prikazani su u Tabeli 2. Tabela 2: Korelacije izbegavanja i anksioznosti sa brinou i seksualnim zadovoljstvom
Izbegavanje Kompulsivna brinost Bliskost Osetljivost Saradnja Seksualno zadovoljstvo -.15** -.52** -.35** -.14* -.42** * znaajno na nivou .05 ** znaajno na nivou .01 Anksioznost .22** / -.24** -.34** -.19**

Izbegavanje je negativno povezano sa bliskou, seksualnim zadovoljstvom, osetljivou, kompulsivnom brinou i saradnjom. Anksioznost je pozitivno povezana sa kompulsivnom brinou a negativno sa saradnjom, osetljivou i seksualnim zadovoljstvom, dok izmeu anksioznosti i bliskosti nije dobijena korelcija. Malo se zna o uticaju afektivne vezanosti na preostala dva sistema, jo manje o meusobnom uticaju brinosti i seksualnosti, kao i o njihovom povratnom dejstvu na afektivnu vezanost. U toku su istraivanja koja imaju za cilj da proire dosadanja saznanja o ovim pitanjima (Shaver, 2006). Dobijeni rezultati u naem su u skladu sa osnovnim pretpostavkama Hazana i ejvera (1988) o povezanosti afektivne vezanosti sa brinou i seksualnou.

Polne razlike u stilovima afektivne vezanosti u partnerskim odnosima Iako teorija afektivnog vezivanja ne pretpostavlja polne razlike u vezivanju, postoje i drugaija shvatanja. Kouven i Kinder (Cowan i Kinder, 1985) na 10

osnovu svog dugogodinjeg iskustva u psihoterapiji parova, doli su do pretpostavke da se mukarci i ene razlikuju u nainu na koji doivljavaju bliskost. Oni smatraju da postoji bazina razlika u emocionalnosti mukarca i ene, a to je upravo ova razlika u potrebi za vezivanjem. Bliskost su predstavili kao kontinuum na ijem se jednom kraju nalazi potreba za vezivanjem, a na drugom potreba za autonomijom. Po njima, ene imaju veu potrebu za bliskou i vezivanjem od mukaraca. Mukarci se na ovom kontinuumu nalaze negde na sredini, odnosno imaju veu potrebu za autonomijom. I u veini istraivanja afektivnog vezivanja u svetu u kojima su upotrebljavani razliiti teorijski modeli i razliiti instrumenti nisu pronaene polne razlike u vezivanju ni na deijem uzrastu (Ainsworth, 1978), ni kod odraslih (Davies et al, 2004; Davis, Shaver & Vernon, 2004; Hazan & Shaver, 1987; Levy & Davis, 1988; Feeney & Noller, 1990; Kirpatrick & Hazan, 1994; Waldinger et al, 2003). Meutim, u veini istraivanja u svetu (Bartholomew & Horowitz, 1991; Scharfe & Bartholomew, 1994; Brennan, Shaver & Tobey, 1991; Brennan, Clark & Shaver, 1998; Schmitt et al, 2003) i kod nas (Schmitt et al, 2003) koja su koristila instrument RQ (Bartholomew, 1991) pronaene su polne razlike. Rezultati ovih istraivanja pokazuju da su mukarci skloniji odbacujuem stilu vezivanja koji umanjuje znaaj veze, a da su ene sklonije preokupiranom i bojaljivom stilu vezivanja za koje je karakteristina velika potreba za bliskou. U poslednjem velikom istraivanju koje je uraeno instrumentom RQ (Schmitt et al, 2003) u 62 zemlje sveta na uzorku od 17.000 ispitanika, takoe i u Srbiji, pronaene su polne razlike. U veini zemalja je dobijeno da su mukarci skloniji odbacujuem stilu vezivanja. Kao to vidimo iz Tabele 3, i kod nas su u veini istraivanja pronaene polne razlike u vezivanju, bilo da je korien instrument RQ (Schmitt et al, 2003), skala ECR (uvela, 2002; Niki, 2003) ili UPIPAV (Hanak, 2004). Mukarci su skloniji odbacujuem, a ene bojaljivom stilu vezivanja. Na dimenzijama afektivnog vezivanja (Hanak, 2004) uoeno je da ene imaju vii skor na dimenzijama Korienje spoljanje baze sigurnosti i Strah od gubitka spoljanje baze sigurnosti.

11

Tabela 3: Rezultati istraivanja polnih razlika u afektivnom vezivanju u naoj sredini

Autor uvela, 2002 Niki, 2003 Travica, 2004 Schmitt, 2003 Hanak, 2004 Niki, 2006 Instrument ECR ECR ECR RQ UPIPAV ECR Veliina uzorka 231 280 150 100 555 447 Uzorak Studenti Studenti 70 % u vezi, studenti studenti srednjokolci opta populacija uzras t 17-19 21-27 2333 19-25 17-18 18-35 POL M Odbacujui Odbacujui Nema razlika Odbacujui Odbacujui Nema razlika Bojaljivi Nema razlika Bojaljivi Bojaljivi Nema razlika

Vie istraivaa polazi od pretpostavke da su ene sklonije da se emotivno oslanjaju na druge, te da potrebu za sigurnou zadovoljavaju kroz odnos, odnosno vezivanjem za drugu osobu. Tako, npr. Kouven i Kinder (Cowen i Kinder, 1985) smatraju da se ene van partnerskih odnosa oseaju nesigurno, dok mukarcima prija sloboda i oni bolje podnose samou. Ovi autori smatraju da razlike izmeu mukaraca i ena ostaju i u braku i da su posledica razliitog emotivnog razvoja mukog i enskog deteta, to je u suprotnosti sa pretpostavkama teorije afektivnog vezivanja. ejver i saradnici (2002) utvrdili su na uzorku u paniji da su prediktori emotivne zavisnosti enski pol, enska rodna uloga i dimenzija anksioznosti. Istraivanja tek treba da utvrde koliko na stil vezivanja, pored pola, utiu i druge varijable, kao to su rodne uloge, femininost i maskulinost. Budui da u istraivanjima obrazaca afektivnog vezivanja na dejem uzrastu nisu utvrene polne razlike, vano je istraiti kako se razlike izmeu mukaraca i ena razvijaju tokom odrastanja i pod uticajem kojih inilaca. Zadovoljstvo u partnerskim odnosima: uticaj individualnih razlika i razlika izmeu mukaraca i ena u afektivnom vezivanju, brinosti i seksualnosti U istraivanjima se kao srna taka konflikata kod mnogih parova pokazala upravo razlika u potrebi za bliskou i vezanou, s jedne strane, odnosno potrebe za autonomijom i slobodom, s druge strane. Ove potrebe su u velikoj 12

meri odreene i polom, rodnom ulogom i stilom vezivanja (Davies, 2004; Feeney, 1999; Waldinger et al, 2003). Kao najbolji prediktori nezadovoljstva vezom u brojnim istraivanjima pokazali su se visoko izbegavanje kod mukaraca (odbacujui stil) i visoka anksioznost kod ena (preokupiran stil). (Rodriguez, 2000) pokazali su da Fini (Feeney, 1999) i Rodrigez preokupiranog i mukarci ene

odbacujueg stila imaju konflikt na dimenziji bliskost/daljina (Collins & Read, 1990; Waldinger & al., 2003). S druge strane, istraivanja su pokazala da su ovakvi parovi veoma esti. Verovatno je to posledica nesvesnog izbora partnera, jer svesno svi biraju sigurnog ili onog koji ima slian stil vezivanja (Pietromonaco, 1994). Najzadovoljniji su parovi u kojima je bar jedan od partnera sigurno vezan i oni u kojima partneri imaju slian stil vezivanja, odnosno slina oekivanja od partnerskog odnosa (Collins & Read, 1990; Hazan & Shaver, 1987, 1990; Kirpatrick & Davis, 1994; Levy & Davis, 1998; Rodriguez, 2000). Iako moe delovati da je za osobu najzdraviji izbor sigurnog ili, po stilu vezivanja, slinog partnera, postoje i drugaija shvatanja. Npr. Hendriks (Hendrix, 2000) smatra da se parovi razvijaju kroz konflikt stilova. Ovaj pristup lei u osnovi Imago terapije parova. Osnovna pretpostavka IMAGO pristupa je da smo svi roeni celoviti i da eznemo da povratimo celovitost koja nam je naruena u toku ivota. Sve nae psiholoke povrede su nastale u ranom bliskom emocionalnom odnosu i samo se u slinom odnosu mogu i isceliti. Svako lepo ili bolno iskustvo u detinjstvu je ostavilo svoj trag u psihi. Ti tragovi stvaraju nesvesnu sliku Imago, koja nam slui kao model kada kreemo u potragu za savrenim partnerom. Koliko god da je nesvesna slika koju nosimo u sebi izvor nae najvee sree ona istovremeno sadri i seme naih najveih razoaranja. Ali, upravo u toku krize u odnosu imamo ansu da otkrijemo njegov duboki i skriveni potencijal za na razvoj i za dostizanje doivljaja celovitosti. Ono to pri tome ne smemo da zaboravimo je da razvoj podrazumeva svestan napor, veliku hrabrost i spremnost da se menjamo. Pored stila afektivnog vezivanja, vaan prediktor zadovoljstva i stabilnosti partnerskih odnosa predstavlja i funkcionisanje sistema brinosti i seksualnosti. Sve je vie dokaza da veze u kojima, zahvaljujui senzitivnosti 13

jedne osobe prati i empatino odgovara na ponaanje afektivne vezanosti ili signale potreba romantinog partnera, vode do pozitivne emocionalne reakcije i kod osobe koja je u nevolji (oseanje da je voljena i potovana, zahvalnost, sigurnost) i kod negovatelja (oseanje kompetencije i poveano zadovoljstvo). Kotler (Kotler,1985) otkrio je da sumarni rezultat senzitivnouzvraajue brinosti u braku predstavlja taniji prediktor brane snage od linosti ispitanika, materijalnih okolnosti ili zdravlja porodice. Kao to seksualno zadovoljstvo doprinosi stabilnosti i ojaavanju veze, disfunkcije seksualnog sistema predstavljaju glavni izvor konflikata u vezi. Ove disfunkcije mogu da izazovu sumnje u to da je osoba voljena i da voli partnera, da poveaju brige za vezu, interesovanje za druge seksualne partnere i na kraju da poremete afektivnu vezu. Doprinos teorije afektivnog vezivanja izuavanju partnerskih odnosa Najvaniji doprinos teorije afektivnog vezivanja je u tome to je dala proverljive pojmove i hipoteze o emocionalnom razvoju individue, te metodologiju i instumente za proveru tih hipoteza. Iz teorije afektivnog vezivanja proizala su brojna empirijska istraivanja irom sveta koja imaju primenu u savetodavnoj i psihoterapijskoj praksi (Clulow, 2000). Saznanja o razlikama izmeu mukaraca i ena u stilovima partnerske afektivne vezanosti mogu da doprinesu stvaranju metoda i tehnika kojima e da se razvijaju meusobno razumevanje i prihvatanje razliitosti. Razlike u oekivanjima i eljama u odnosu, u stavovima i verovanjima o sebi i drugima, drugim reima razlike u unutranjim radnim modelima sebe i drugih, lee u osnovi brojnih interpersonalnih konflikata, tako da je svest o njima i njihovom poreklu prvi korak u konstruktivnom reavanju interpersonalnih konflikata, posebno u partnerskim odnosima.

Literatura Ainsworth, M. D. S. (1978). Patterns of Attachment. Hillsdale, New Jersey.

14

Ainsworth, M. D. S. (1982). Attachment: Retrospect and prospect. In C. M. Parkes & J. Stevanson-Hinde (Eds.). The place of attachment in human behavior (pp. 3-30). New York: Basic Books. Ainsworth, M. D. S. & Marvin, R. S. (1995). On the shaping of attachment theory and research: An interview with Mary S. Ainsworth (Fal1, 1994). In: E. Waters, B. Vaughn, G. Posada, & K. Kondo-Ikemura (eds.), Cultural, Caregiving, and Cognitive Perspectives on Secure Base Behavior: New Growing Points in Attachment Theory and Research. Monographs of the Society for Research in Child Development, 60 (Nos. 2-3; Serial no. 244), 324. Alonso-Arbiol, I., Shaver, P. R. & Yarnoz, S. (2002). Insecure attachment, gender roles and interpersonal dependency in the Basque Country. Personal relationships, Vol 9, 479-490. Bartholomew, K. & Horowitz, M. L. (1991). Attachment styles among young adults: A test of a four-category model. Journal of Personality and Social Psychology, 61, 226-244. Bartholomew, K. (1993). Peer Attachment Prototypes. http://www2.sfu.ca/psychology/groups/faculty/bartholomew/research/attachm ent/prototypes.htm Bowlby, J. (1972). Attachment Harmondsworth: Penguin books. and loss. Volume I: Attachment.

Brennan, K. A., Clark, C. L., & Shaver, P. R. (1998). Self-report measurement of adult attachment. An integrative overview. In J.A. Simpson & W.S. Rholes (Eds.), Attachment theory and close relationships (pp. 46-76). New York: Guilford Press Brennan, K. A., Shaver, P. R., & Tobey, A. E. (1991). Attachment styles, gender, and parental problem drinking. Journal of Social and Personal Relationships ,20(1), 55 79 Buss, L. W. (1987). The Evolution of Individuality. Princeton University, Princeton, NJ. Clulow, C. (2000). Adult Attachment and Couple Psychotherapy: The Secure Base in Practice and Research. Brunner-Routledge. New York. Collins N.L.&Read, S. J. (1990). Adult attachment, working models, and relationship quality in dating couples. Journal Of Personality and Social Psychology, 41, 330-339 Collins, N.L.& Feeney, B. C. (2000). A safe haven: An attachment theory perspective on support seeking and caregiving in intimate relationships. Journal of Personality and Social Psychology, 78, 1053-1073.

15

Cooper, M. L.; Pioli, M.; Levitt, A.; Talley, A. E.; Micheas, L. & Collins, N. L. (2006). Attachment Styles, Sex Motives, and Sexual Behavior. In Dynamics of Romantic Love: Attachment, Caregiving and Sex, Mikulincer, Mario and Goal, S. Goodman (Eds.). Guilford Publications. Corcoran C., Fischer J. (1987). Measures for Clinical Practice: A Source book. The Free Press, New York Cowan, C. & Kinder, M. (1985). Smart women, foolish choices: Finding the right men. Avoiding the wrong ones. New York: Signet. Davies C. L. (2004) The association between attachment style and uni- and bi- directional pursuer-distancer patterns in couples: a clinical sample of couples in counseling. Master 's thesis. Tha Faculty of the Virginia Polytehnic and State University, Virginia. Davis, D. Shaver, P. R. & Vernon, M. L. (2004). Attachment style and subjective motivations for sex. Personality and Social Psychology Bulletin, 30, 1076-1090. Dion, K. K. & Dion, K.L. (1993). Individualistic and collectivistic perspectives on gender and the cultural context of love and intimacy. Journal of Social Issues, 49, 53-69. Feeney, J. A. (2002). Attachment-related dynamics: What can we learn from self-reports of avoidance and anxiety? Attachment and Human Development, vol 4, No 2, 193-200. Feeney, J. A. (1999). Adult romantic attachment and couple relationships. In J. Cassidy & P. R. Shaver (Eds.), Handbook of attachment: Theory, research, and clinical applications (pp. 355-377). New York: Guilford Press. Feeney, B. C. & Collins, N. L. (2001). Predictors of caregiving in adult intimate relationships: An attachment theoretical perspective. Journal of Personality and Social Psychology, 80, 972-994. Feeney J. & Noller P. (1990). Attachment Style as a Predictor of Adult Romantic Relationship. Journal of Personality and Social Psychology, vol.58, No.2. 281-291. Feeney, J. A., Noller, P. & Callan, V. J. (1994). Attachment style, communication and satisfaction in the early years of marriage. In K. Bartholomew & D. Perlman (Eds.), Advances in personal relationships: Vol. 5 Attachment process in adulthood (pp. 269-308). London: Kingsley. Fraley, R. C. & Davis, K. E. (1997). Attachment formation and transfer in young adults close frendships and romantic relationships. Personal Relationships, 4, 131-144.

16

Fraley, R. C. & Waller, N. G. (1998). Adult attachment patterns: A test of the typological model. In J. A. Simpson & W. S. Rholes (Eds.), Attachment theory and close relationships (pp. 77-14). New York: Guilford Press. Fraley, R. C. & Shaver, P. R. (1998). Airport separations: A naturalistic study of adult attachment dynamics in separating couples. Journal of Personality and Social Psychology, 75, 1198-1212. Fraley, R. C. & Shaver, P. R. (2000). Adult romantic attachment: Theoretical developments, emerging controversies, and unanswered questions. Review of General Psyhology, 4, 132-154. Fraley, R. C. & Spieker, S. J. (2003). Are infant attachment patterns continuously or categorically distributed? A taxometric analysis of strange situation behavior. Developmental Psychology, 39, 387-404. Fraley, R. C., W., N. G., & Brennan, K. A. (2000). An item-response theory analysis of self-report measures of adult attachment. Journal of Personality and Social Psychology, 78, 350-365. http://tigger.uic.edu/~fraley/measures/ecrr.htm Freud, S. (1910). A special type of choice of object made by men. Standard Edition, 11, pp. 163- 176. Fricker, J. & Moore, S. (2002). Relationship satisfaction: The role of love styles and attachment styles. Current Research in Social Psychology, 7, 82205. Hanak, N. (2004). Konstruisanje novog instrumenta za procenu afektivnog vezivanja kod odraslih i adolescenata UPIPAV. Psihologija 37/1, 123-141. Hazan C. & Shaver P. (1987): Romantic Love Conceptualized as an Attachment Process. Journal of Personality and Social Psychology, Vol.52, No.3, 511-524 Hazan, C. & Zeifman, D. (1994). Sex and the psychological tether. In K. Bartholomew & D. Perlman (Eds.), Advances in personal relationships: Vol. 5. Attachment processes in adulthood (pp. 151-177). London: Kingsley. Hendrick C. & Hendrick S. (1986). A Theory and Method of Love. Journal of Personality and Social Psychology, vol.50, No. 2, 392-402. Hendriks H. (2000): Ljubav koju trai. Alnari book, Beograd . HudsonW.W. (1987). Index of sexual satisfaction. In K. Corcoran & J.Fischer, Measures for Clinical Practice: Vol. 2 Adults. New York:The Free Press Kirkpatrick, L. A. & Hazan, C. (1994). Attachment styles and close relationships: A four-year prospective study. Personal Relationships, 1, 123142.

17

Kotler T. (1985). Security and autonomy within marriage. Human Relations, 38, 299-321. Kouven K. i Kinder M. (1990). ene koje mukarci vole. Milena Trobovi, 21 divizije 9, Beograd Kunce, L. J. & Shaver, P.R. (1994) An attachment-theoretical approach to caregiving in romantic relationships. In K. Bartholomew & D. Parlman (Eds.), Advances in personal relationships (Vol. 5, pp. 205-237). London: Kingsley. Lee A. J. (1973): Lovestyles. J. M. Dent & Sons Ltd.,London Lee A. Kirpatrick & Davis E. K. (1994): Attachment Style, Gender, and Relationship Stability: A longitudinal Analysis. Journal of Personality and Social Psychology, vol.66, No. 3, 502-51. Levy, M. B. & Davis, K. E. (1988). Lovestyles and attachment styles compared: Their relations to each other and to various relationship characteristics. Journal of Social and Personal Relationships, 5, 439-471. Mladenovi uvela B. (2002). Afektivna vezanost adolescenata u partnerskim odnosima. Magistarski rad, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd. Mikulincer M. (2006). Attachment, Caregiving, and Sex within Romantic Relationships. Mikulincer. M. and Gail S. Goodman (Eds.) Dynamic of Romantic Love: Attachment, Caregiving, and Sex Guilford Publications Niki G. (2003) Dva pristupa u izuavanju bliskih partnerskih odnosa. Magistarski rad, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd. Pietromonaco, P. R. & Carnelley, K. B. (1994). Gender and working models of attachment: Consequences for perceptions of self and romantic relationships. Personal Relationships, 1, 63-82. Rodriguez J. R. (2000). Attachment styles, relationship satisfaction and demand/withdraw interaction pattern. Dissertation abstracts International Section Section B: the Sciences & Engineering, 61(5-B) 2820. Scharfe, E. & Bartholomew, K. (1994). Reliability and stability of adult attachment patterns. Personal Relationships, 1, 23-43. Shaver, P. R. (2006). Comments, Questions and Future Directions. In, Mikulincer, Mario and Goal, Goodman S. Dynamics of Romantic Love: Attachment, Caregiving and Sex (Eds.) Guilford Publications. Shaver, P.R., Hazan, C., & Bradshaw, D. (1988). Love and attachment: The integration of three behavioral systems. In R. J. Sternberg & M. Barnes (Eds.), The psychology of love (pp. 68-99). New Haven, C T - Yale University Press. 18

Shaver, P.R. & Hazan C. (1988). A biased overview of the study of love. Journal of Social and Personal Relationships, 5, 473-501. Shaver P.R. & Mikulincer M. (2002). Psychodynamics of Adult Attachment: A Research Perspective. Attachment and Human Development, 4, 133-161. Shaver P. R. & Mikulincer M. (2002). Dialogue on adult attachment: Diversity and Integration. Attachment and Human Development, Vol 4 , No 2, 243257. Sternberg, R. J. (1986). A triangular theory of love. Psychological Review, 93, 119-135. Schmitt, D. P et al. (2003). Are men universally more dismissing than women? Gender differences in romantic attachment across 62 cultural regions. Personal Relationships, 10, 309 - 333 Stefanovi-Stanojevi T. (2002): Bliske partnerske veze u svetlu teorije afektivnog vezivanja. Doktorska disertacija, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd. Tracy, J. L., Shaver, P. R., Albino, A.W. & Cooper, M.L. (2003). Attachment styles and adolescent sexuality. In. P. Florsheim (Eds.), Adolescent romance and sexual behavior: Theory, research, and practical implications (pp 137159). Mahwah, NJ: Erlbaum Travica V. (2004): Stilovi vezivanja i stilovi ljubavi u partnerskim odnosima u periodu ranog odraslog doba. Diplomski rad, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd. Zeifman, D. & C. Hazan. (1997) Attachment: The bond in pair-bonds. In Simpson J. and Kenrick, D. eds Evolutionary Social Psychology,. Mahwah, N.J.: Lawrence Erlbaum. Waldinger R.J., Seidman E.L., Gerber A.J., Liem J.H., Allen J.P., (2003) Attachment and core relationship themes: wishes for autonomy and closeness in the narratives of securely and insecurely attached adults. Psychother. Res. 13. 77-98

19