Nada u mogunost leenja ljudskog zla

LJUDI LAI

Dr SKOT PEK
PREVOD SA ENGLESKOG EMILIJA KIEHL

IP SVETOVI / N O V I SAD 1995.

IZVORNIK: M. Scott Peck, M. D. A l i right reserved People of the Lie Rider London, Sydney, Auckland, Johanesburg, 1989.

ZA LILI posveenoj mnogim putevima, od kojih je samo jedan borba sa demonima.

RUKUJ PALJIVO
Ovo je opasna knjiga. Napisao sam je jer verujem da je potrebna. Verujem da e njen opti efekat biti lekovit. A l i pisao sam je i sa strepnjom. Ona moe i da po vredi. Nekim itaocima e naneti bol. A to je jo gore, bie i onih koji e informacije iz nje zloupotrebi ti da bi nekome nakodili. Zamolio sam nekoliko preliminarnih italaca u ije miljenje i ispravnost imam veliko poverenje da mi odgo vore na sledee: Da li mislite da je ova knjiga o ljudskom zlu i sama zla? Odgovor je bio ne, mada je jedan dodao: U naoj crkvi se kae: Cak i Deva Marija moe da poslui za seksualne fantazije. Koliko god da mi se ovaj grub ali jezgrovit odgovor inio realistinim, nije me ba umirio. Stoga molim svoje itaoce i javnost za izvinjenje zbog tete koju ova knjiga moe da nanese i molim vas da njome rukujete paljivo. Jedan od oblika panje je ljubav. Ako zbog neega napisanog u ovoj knjizi osetite bol, ponaajte se prema se bi neno i sa ljubavlju. I molim vas, imajte ljubavi i za one svoje blinje za koje ete moda otkriti da su zli. Budite paljivi puni panje. Lako je mrzeti zle ljude. A l i setite se saveta sv. A v 1 gustina da treba mrzeti greh, ali grenika treba voleti. Kada otkrijete da je osoba zla, setite se: Ja sam ovakav zbog milosti Boje. Obeleavajui neke ljude kao zle, ja oigledno dono sim surovo kritian sud o njima. Moj Gospod je rekao: N e sudi, da ti se ne bi sudilo. Ovom izjavom, toliko puta
1

Avgustin, Boji grad, Bourke (Image books 1958, 3. 304).

citiranom van konteksta, Isus nije mislio da kae da ni kada ne treba suditi o svom blinjem. Jer je rekao i ovo: Licemjere, izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa e on da vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoga.* Ono to je ovim mislio da kae jeste da drugima treba da sudimo sa mo sa velikom panjom a da panja prema drugima poi nje preuivanjem samom sebi. Nema nikakve nade da emo izleiti ljude od zla ako nismo u stanju da se sa njim direktno suoimo. Ono ne predstavlja ba lep prizor. Moju prvu knjigu: Put kojim se rede ilo9 mnogi ljudi smatraju lepom knjigom. Ova knjiga nije lepa. Ona govori o naoj mranoj strani i veli kim delom o najmranijim lanovima ovog naeg ljudskog drutva ljudima koje ja sasvim otvoreno smatram zlim. To nisu lepi ljudi. A l i sud se mora stvoriti. Osnovna teza ovog rada je da ove ljude a i ljudsko zlo uopte treba pod vrgnuti naunom ispitivanju. Ne apstraktnom. Ne ni samo filozofskom. Ve naunom. A da bismo to uradili, moramo biti spremni da sudimo. Opasnosti od ovakvih sudova bie izloene na poetku zavrnog dela knjige. A l i za sada vas molim da ne isputate iz vida da se donoenja sudova o drugima ne smemo prihvatati ako nismo sposobni da po emo od presuivanja sebi i pokuaja da sebe leimo. Bor ba za izleenje od ljudskog zla uvek poinje od nae kue. A samooienje e nam uvek biti najjae oruje. Ovu knjigu je bilo veoma teko napisati iz vie razlo ga. Glavni meu njima bio je taj to je to knjiga o procesu. Jo uvek ne mogu da kaem da znam sve o ljudskom zlu; tek uim. U stvari, tek sam poeo da uim. Naslov jednog od poglavlja je U pravcu psihologije z l a . Ovako sam ga nazvao upravo zbog toga to jo nemamo materiju nau nog znanja o zlu dovoljno obimnu da bismo je mogli na zvati psihologijom. Zbog toga bih ovde dodao jo jedno upozorenje: nita to je ovde napisano nemojte smatrati zavrnom reju. Pravi cilj ove knjige jeste da nas dcfvede
2

Jev. po Mateju 7:

15.

* Simon & Schuster, 1978.

10

u stanje u kome emo biti nezadovoljni zbog toga to o ovoj misteriji ne znamo apsolutno nita. Neto ranije sam Isusa nazvao svojim Gospodom. P o sle mnogo godina nejasne identifikacije sa budizmom i is lamskim misticizmom, najzad sam se vrsto predao hrianstvu, to je opunovaeno 9. marta 1980. g. kada sam se u etrdeset i treoj godini krstio. Bilo je to mnogo pre ne go to sam zapoeo rad na ovoj knjizi. Seam se nekog pisca koji mi je uz rukopis koji mi je poslao na itanje poslao i izvinjenje zbog svoje hrianske pristrasnosti. Ja se ne izvinjavam. Da hrianstvo smatram pristrasnim, ne bih ga prihvatio. Niti mi pada na pamet da pri krivam svoje hrianske stavove. U stvari, to ne bih ni mogao. Moja posveenost hrianstvu je najvanija stvar u mom ivotu, ona je totalna i sve proima. Brine me jedino to u sluajevima kada su najizrae niji, ovi stavovi mogu da izazovu nepotrebnu prisutnost kod nekih italaca. Velika su zla kroz vekove bila poinje na i jo uvek se ine od takozvanih hriana i esto u ime Hrista. Vidljiva Hristova crkva je potrebna i ak spaava, ali je oigledno puna mana i ja se zaista izvinja vam i za njene kao i svoje line grehe. Krstaki ratovi i inkvizicija nemaju nikakve veze sa Hristom. Rat, muenja i progonstva nemaju nikakve veze sa Hristom. Oholost i osveta nemaju nikakve veze sa Hris tom. Prve rei koje je Isus izgovorio u besedi koja je jedi na' zabeleena, bile su: Blaeni siromani duhom jer je njihovo carstvo nebesko. Ne oholi. A dok je umirao, mo lio je da njegovim ubicama bude oproteno. U pismu svojoj sestri, sv. Tereza Lisijska pie: A k o si voljna da spokojno podnosi iskuenje da bude samoj 4 sebi neprijatna, onda e Isusu biti prijatno utoite. P o kuaj da se definie pravi hrianin u sebi nosi rizik. A l i , ako bih morao, pravog hrianina bih definisao kao sva koga ko je za Isusa prijatno utoite. Hiljade i hiljade ljudi svake nedelje idu u hriansku crkvu, ali nisu ni naj4 Sabrana pisma sv. Tereze Lisijske, prev. F. J. Sheed (Sheed & W a r d , 1949, s. 303).

11

manje spremni da budu sami sebi neprijatni, spokojno ili ne, i koji prema tome nisu za Isusa prijatno utoite. N a suprot tome, milioni Hindusa, muslimana, Jevreja, ateista i gnostika bili bi sposobni da izdre ovo iskuenje. U ovoj knjizi nema niega to bi moglo da uvredi ove druge. A l i one prve, mnogo toga e uvrediti. Oseam potrebu za jo jednim neizvinjenjem. Mno g i m mojim itaocima se nee dopasti to o Bogu govorim u mukom rodu. Cini mi se da razumem i cenim ovaj stav. O tome sam mnogo razmiljao. enski pokret za borbu pro tiv seksitikog jezika u meni ima jaku podrku. A l i , pre svega, Bog nije bespolan. On je krcat ivotom i ljubavlju pa ak i nekom vrstom seksualnosti. Prema tome, ne moemo o njemu govoriti kao da je t o ili o n o . Boga svakako smatram androgenim. On je nean, on nas hrani i odgaja kao to bi najbolja majka. Meutim, i moe biti da je to samo posledica kulture u kojoj ivim, ja subjek tivno doivljavam njegovu realnost kao vie muku nego ensku. Dok nas, s jedne strane, odgaja, on isto tako eli i da prodre u nas, i dok mi poput nevoljne device esto beimo od njegove ljubavi, on nas juri energijom lovca koju inae asociramo sa mukim polom. Kako je C. S. Lewis re kao, u odnosu na Boga, svi smo mi ene. 5 Sta vie, bez obzira na svoj pol ili svesnu teologiju, svima nama je du nost obaveza da, uzvraajui njegovu ljubav poku amo da rodimo, kao Marija Hrista, u sebi i drugima. Sto se tie satane, ovde u zaobii tradiciju i govoriti o njemu u srednjem rodu. Iako znam da je satana poudan da pro dre u nas, nikada to nisam doiveo kao seksualnu ili krea tivnu elju ve samo kao destruktivnu i punu mrnje. T e ko je odrediti pol zmije. Sve istorije sluajeva iznetih u ovoj knjizi puno puta sam detaljno prekrojio. Kamen temeljac psihoterapije i nauke 9U potenje i tanost. Ipak, principi ponekada dou u sukob i u sluaju ove knjige opravdanje poverenja paci jenata prevagnulo je nad iznoenjem irelevantnih podata ka u potpunosti. Zbog toga e istunci moda posum5

Ta grozna snaga Macmillan ( N e w Y o r k , 1965, s. 316).

12

njati u moje podatke. S druge strane, ako vam se uini da ste prepoznali neku odreenu osobu u mojim pacijenti ma ovde opisanim, prevarili ste se. Meutim, u osobenim karakteristikama koje u opisati, verovatno ete prepo znati mnoge ljude. To je zbog toga to moja mnogobrojna prekrajanja istorija sluajeva nisu po mom miljenju ozbiljno poremetila njihovu ljudsku dinamiku. A ova knjiga je i napisana zbog toga to nam je ta dinamika za jednika a i zbog toga to mi, ljudska bia, treba da je sa gledamo i razumemo. Spisak ljudi kojima treba zahvaliti na podrci pri stvaranju ovog dela bio bi suvie dug, ali ipak u navesti one koji posebno zasluuju da budu pomenuti: moja verna sekretarica, Ana Pat, koja je bez kompjutera, u periodu od pet godina, kao saradnik kucala na izgled beskrajne ruko pisne verzije i revizije; moja deca, Belinda, Dulia i Kristofer, koja su propatila zbog oca koji je radio kao lud; mo je kolege koje su mi dale podrku svojom hrabrou da se i sami suoe sa uasnom stvarnou ljudskog zla; posebno moja supruga, Lili, kojoj je ovo delo posveeno, moj dragi prijatelj, ateista, Riard Sloun; moj urednik Ervin Glajks, ije mi je verovanje da za ovakvom knjigom po stoji potreba dalo podstreka; svi hrabri pacijenti koji su se podvrgli mom nespretnom tretmanu i time bili moji uitelji i, najzad, dvojica velikih savremenih prouavalaca ljudskog zla i moji mentori, Erih From i Malahi Martin. Dr Skot Pek Novi Preston, Konektikat, 06777

13

OVEK KOJI JE SKLOPIO PAKT SA AVOLOM

Dord je oduvek bio bezbrina osoba ili je bar tako mislio sve do onog popodneva poetkom oktobra. Dodue, imao je briga uobiajenih za jednog trgovca, su pruga, oca troje dece i vlasnika kue gde je krov povre meno prokinjavao a bata uvek morala da se kosi. A mo ra se rei da je bio i neobino pedantan i uredan ovek koji je brinuo moda vie od ostalih ako bi trava u bati malo vie narasla ili bi se farba negde u kui malo ogulila. Tano je i da je u predveerje, u zalazak sunca, uvek oseao udnu meavinu tuge i straha. Dord nije voleo za laske sunca. A l i to je trajalo samo nekoliko minuta. Pone kad, kada bi bio zauzet prodavanjem ili ako je nebo bilo oblano, ne bi uopte ni primetio zalazak sunca. Dord je bio roeni trgovac. Umean, artikulisan, je dnostavan i obdareni pripoveda, osvojio je jugoistone drave kao meteor. Prodavao je plastine poklopce za ku tije, onu vrstu koja se lako natakne na teglu sa kafom. Bi lo je to trite velikih rivala. Dordova kompanija je bila jedna od pet nacionalnih proizvoaa takvih artikala. U roku od pet godina otkako je preuzeo teritoriju od oveka koji ni sam nije bio za potcenjivanje, Dord je svojom genijalnom pedanterijom utrostruio prodaju. U trideset etvrtoj godini zaraivao je skoro ezdeset hiljada dolara 14

godinje u plati i proviziji mada nije ak morao ni mnogo da radi. ovek koji je uspeo. Neprilike su poele u Montrealu. Kompanija je pred loila da on tamo otputuje na skup proizvoaa plastike. Poto je bila jesen, a ni on, ni njegova supruga, Glorija, nikada nisu videli jesenje lie severa, odluio je da je po vede. Lepo su se proveli. Skup je bio kao i svi drugi, ali lie je bilo predivno, restorani odlini a i Glorija je bila u pristojnom raspoloenju. Svoje poslednje popodne u Montrealu odluili su da provedu u obilasku katedrale. Ne zato to su bili naroito religiozni; Glorija bi se u najbo ljem sluaju mogla nazvati mlakim protestantom, a on je, poto je detinjstvo proveo pored fanatino religiozne maj ke, oseao izrazitu antipatiju prema crkvama. Ali, kako god bilo, katedrala je spadala u turistike objekte, a oni su bili turisti. Tamo mu je bilo sumorno i neinteresantno i jedva je ekao da Glorija kae da joj je dosta. Idui prema izlazu obasjanom suncem, on krajikom oka spazi kutijicu za prilog katedrali odmah pored masivnih vratnica. Zastao je neodluno. S jedne strane, nije oseao nikakvu iskrenu elju da pokloni ni centa ovoj ili bilo kojoj drugoj crkvi. A l i , s druge, oseao je mali nerazumni strah da e, ako ne da nita, stabilnost njegovog ivota biti ugroena. Postideo se ovog straha; on je razuman ovek. A l i onda pomisli da bi bilo sasvim razumno i ako bi dao mali doprinos isto kao to je razumno platiti ulaznicu za muzej ili zabavni park. Odluio je da da sav sitan novac ako ga nema previe. I nije ga bilo. Izbrojao je pedeset pet centi u noviima i ubacio ih u kutiju. To je bio trenutak u kome ga je epala prva pomisao. Udarila ga je kao grom, pravi udarac, potpuno neoekivan, ostavljajui ga oamuenim i zbunje nim. Kao da je neko iznenada u njegovom mozgu ispisao rei: UMRECE K A D A TI BUDE B I L O 55 G O D I N A . Dord izvadi novanik iz depa. Najvei deo novca koji je imao bio je u putnikim ekovima. A l i imao je i jed nu novanicu od pet i dve od po jednog dolara. Skoro ih je iupao iz novanika i ugurao u kutiju. Onda, zgrabivi Gloriju za ruku, gotovo je izbacio kroz vrata. Pitala ga je 15

ta mu je. Rekao je da mu je iznenada pozlilo i da bi hteo da se vrati u hotel. Nije se seao ni silaska niz stepenice katedrale, ni taksija. Tek u hotelskoj sobi, dok je leao u krevetu pretvarajui se da je bolestan, panika je poela da poputa. Ve sledeeg dana, na letu kui, u Severnu Karolinu, Dord je opet oseao mir i samouverenje. Onaj incident je bio zaboravljen. Dve nedelje kasnije, vozei na slubeni put u Kentaki, doe Dord do znaka za skretanje s puta i smanjenje br zine na etrdeset pet milja na sat. Dok je prolazio pored znaka, doe mu druga misao i ureza mu se u mozak, veli kim otro isklesanim slovima, kao i proli put: U M R E ES U ETRDESET PETOJ. Celog tog dana Dord se oseao nelagodno. Meutim, ovoga puta bio je sposoban da posmatra ovo svoje iskustvo sa malo vie objektivnosti. Obe misli imaju veze sa brojevima. A brojevi su samo bro jevi i nita vie, male apstrakcije bez znaenja. Da imaju znaenje, zar bi se menjale? Prvo 55 pa onda 45. Da su ostali isti, onda bi bilo razloga za zabrinutost. A ovo su samo brojevi bez vanosti. Ve sledeeg dana, opet je to bio onaj stari Dord. Prolo je nedelju dana. Dok je vozio u pravcu nekog malog sela, Dord prime ti tablu koja je oznaavala da je uao u okrug Aptona, Severna Karolina. Doe mu trea misao: U B I E TE C O V E K PO I M E N U A P T O N . Dord se ozbiljno zabrinuo. Dva dana kasnije dok je vozio kraj neke stare naputene eleznike stanice, ponovo mu zasvetlee one rei: K R O V TE KUE E SE S R U I T I D O K SI TI U N U T R A I UBIE T E . Od tada pa nadalje ovakve misli su mu dolazile skoro svakog dana i uvek dok bi vozio na terenu. Dord je po eo da se uasava jutara pred slubeni put. Na poslu nije mogao da se skoncentrie. Izgubio je smisao za humor. Hrana je izgubila ukus. Nou bi teko uspeo da zaspi. Ipak, sve je to bilo jo nekako podnoljivo do jutra kada je vozio preko reke Roanok. Samo to je preao reku, pomisli: 16

 O V O T I J E BIO POSLEDNJI P R E L A Z A K P R E K O OVOG M O S T A . Dord je razmiljao da, moda, sve ispria Gloriji. Da ona ne pomisli da je poludeo? Nikako nije mogao da natera sebe da to uradi. A l i te noi, u krevetu, dok je Glo rija pored njega meko hrkala, on ju je mrzeo to je tako smirena dok se on bori sa svojom dilemom. Most na reci Roanok je prelazio skoro stalno. Ako bi poeo da ga zao bilazi, morao bi svakog meseca da putuje po nekoliko sto tina milja izvan svoje marrute ili da potpuno otkae ne kolicini svojih klijenata. Bestraga, ovo je bilo potpuno apsurdno. Zar da dozvoli da mu ivot bude rukovoen ne kakvim pomislima najobinijim izmiljotinama, tvorevina ma izvitoperene mate. Nije bilo nikakvih dokaza da su te misli predstavljale bilo kakvu realnost. A l i opet, s druge strane, otkuda on zna da nisu stvarne? Aha, on bi, u stva ri, mogao da dokae da nisu. Ako se preveze preko mosta na Roanoku i ne umre, to e dokazati da su misli bile la ne. Meutim, ako su istinite U jedan sat posle ponoi Dord donese odluku da stavi ivot na kocku. Bolje i da umre nego da se mui ova ko. Tiho se obukao i iskrao iz kue. Sedamdeset i tri milje natrag na most na Roanoku. Vozio je vrlo paljivo. Kada se most najzad pomolio pred njim, u noi, tako ga je steglo u grudima da je jedva disao. A l i nastavio je. Preko mosta. Dve milje niz put. Onda je okrenuo i odvezao se opet preko mosta ka kui. Uspeo je. Dokazao je da je ona pomisao bila netana. Blesava, smena, pomisao. Poeo je da zvidue. Do kue je ve bio u stanju ekstaze. Ovo je bio prvi put u poslednja dva meseca da se oseao dobro. Straha vie nije bilo. Sve do tri noi kasnije. Vraajui se kui jednog popodneva sa jednodnevnog poslovnog puta, on proe pored nekakve duboke jame iskopane kraj puta u blizini Fajetvila. P R E NEGO STO BUDE Z A T R P A N A , TVOJ A U T O E SE Z A L E T E T I P R A V O U O V U J A M U I TI E P O G I N U T I . U poetku, Dord se skoro nasmeja na ovu po^ednju pomisao. Misli su samo misli, zar to nije dokazao? Ipak, te noi opet nije mogao da zaspi. Tano je da je do17

kazao da je misao o mostu na Roanoku bila lana. Moda je ova ba ona prava. Moe da ispadne da je misao o mostu na Roanoku samo posluila da ga ututka u lano stanje si gurnosti. Moda njegova sudbina ba jeste da se zaleti autom u tu jamu. Sto je vie razmiljao, postajao je sve uznemireniji. O spavanju nije bilo ni govora. Moda bi se bolje oseao ako bi se vratio do jame kao one noi kada se vratio na Roanok. Morao je da prizna da to ne izgleda ba razumno; ak i ako bi otiao do jame i sreno se vratio ku i, mogao bi kasnije da sleti s puta u nju kao to je bilo predvieno. Ipak, toliko je bio uznemiren da bi, moda, vredelo pokuati. Jo jednom se Dord obukao i usred noi, neujno iskrao iz kue. Oseao se kao budala. Meu tim, na sopstveno iznenaenje, po povratku sa puta do Fajetvila, gde je zastao na samoj ivici jame, osetio se znat no bolje. Vratilo mu se pouzdanje. Ponovo se oseao go spodarom svoje sudbine. Zaspao je im se vratio kui. Sledeih nekoliko sati imao je mira. Dordovo oboljenje je sada ve uzelo maha i ustalilo se. Svakih nekoliko dana dok je vozio auto-putem, name tala mu se nova pomisao o svojoj smrti. Odmah zatim bi usledila uznemirenost koja bi rasla do stepena nepodnoljivosti. U toj fazi bi osetio neodoljivu potrebu da se vrati na mesto gde ga je misao prvi put spopala. Posle toga bi se ponovo dobro oseao sve do sledeeg dana i do sledee misli. Onda bi ciklus ponovo poeo. Dord je ovo izdrao est nedelja. Svake druge noi vozio se unaokolo po Karolini. Spavao je sve manje i ma nje. Izgubio je sedam kilograma. Uasavao se izlaska na put i suoavanja sa svojim poslom. Radna sposobnost mu je znatno opala. Neki klijenti su poeli da se ale na nje ga. Postao je nervozan sa decom. Konano, jedne veeri u februaru, doiveo je slom. Plaui oajniki, ispriao je Gloriji svoje muke. Ona me je poznavala preko nekog pri jatelja. Sledeeg jutra me je pozvala i tog popodneva sam prvi put video Dorda. Objasnio sam mu da je oboleo od klasine opsesivno kompulzivne neuroze; da su misli koje ga uznemiravaju ono to mi u psihijatriji nazivamo opsesijom a da je nje18

gova potreba da se vrati na lice mesta tih misli, kompulzija. U pravu ste! povikao je. T o je stvarno pri sila. Ja ne elim da se vratim na mesto gde sam imao te misli. Znam da je sve to glupo. Hteo bih da zaboravim celu stvar i da zaspim. A l i ne mogu. Kao da me neto prisilja va da razmiljam o tome i da usred noi ustajem i vraam se na ona mesta. Ne mogu da se obuzdam. Neto me vue da se vratim. Znate, to je ono najgore. Da su to samo misli, ini mi se da bih mogao da ih podnesem, ali ova prisila da se vraam na ona mesta je ono to me ubija, ne da mi da zaspim i izluuje me jer sate provodim raspravljajui se u sebi da li da se vratim ili ne. Moje kompulzije su gore od mojih kako ste ih nazvali? opsesija. One su to to me izluuje. Ovde je Dord zastao gledajui me uznemi reno. Da li mislite da sam poludeo? N e , odgovorio sam. Ja vas jo uvek vrlo malo poz najem, ali posmatrajui stvar sa povrine, ne vidim nikak ve znake da ste poludeli ili da ste oboleli od bilo ega go reg od veoma jake neuroze. Mislite da i drugi ljudi imaju nekakve 'misli* i kom pulzije?, pitao je Dord ivo, drugi ljudi, koji nisu ludi? Tano, odgovorio sam. Njihove opsesije ne moraju biti o smrti a i njihove kompulzije mogu biti drugaije. A l i neeljene misli i preduzimanje neeljenih radnji je isto. Onda sam Dordu opisao neke od eih opsesija od kojih ljudi pate. Spomenuo sam mu ljude iji je problem u tome to kada treba da krenu na put, ne mogu da prestanu da brinu da li su zakljuali vrata pa moraju da se vrate da provere. T o i ja radim!, uzviknuo je Dord. Ponekad moram po tri ili etiri puta da proverim da li sam isklju io poret. Odlino. Znai, vi mislite da sam ja kao svi drugi? N e , Dorde, vi niste kao svi drugi, rekao sam. Iako ima ljudi i to esto meu onima koji su uspeli u ivotu koji pomalo pate zbog svoje potrebe za sigurnou i bezbednou, oni ipak ne ostaju budni po celu no cimani unaokolo svojim kompulzijama. Vi imate ozbiljnu neurozu koja vam osakauje ivot. Ona je izleiva, ali leenje 19

psihoanalitika terapija bie prilino teko i dugotraj no. Vi niste poludeli, ali zaista mislim da imate ozbiljan problem i mislim da ete nastaviti da budete nesposobni za ivot ako se ne podvrgnete temeljnom tretmanu. Kada je tri dana kasnije Dord ponovo doao da me vidi, bio je to drugi ovek. Za vreme nae prve seanse bio je plaljiv dok mi je opisivao svoju agoniju i skoro pate tino vapio da mu se kae da je sve u redu. Sada je zraio samopouzdanjem. U stvari, ponaao se kao da je mrtav hladan. Ovu njegovu lanu predstavu smo kasnije naz vali nema problema. Moj pokuaj da saznam neto o nje govim ivotnim okolnostima ostao je bez rezultata. Nisam imao za ta da se uhvatim. Ja, u stvari, nemam na ta da se poalim, dr Pek, osim onih malih opsesija i kompulzija, a ni njih nisam imao od naeg poslednjeg susreta. Naravno, priznajem da ima stvari kojima pridajem znaaj, ali to ne znai i da imam nekih velikih problema. Na primer, vano mi je da li emo kuu kreiti ovog ili sledeeg leta. A to je samo razmiljanje o neemu a ne i briga. U banci imamo puno novaca. Tie me se i kakva su mi deca u koli. Najstarija, Debora, koja ima trinaest godina, najverovatnije e mo rati da ispravlja zube protezom. Dord junior, kome je jedanaest, ne dobija ba najbolje ocene. Nita mu ne fali, nego je jednostavno vie zainteresovan za sport. A Kristofer, kome je est godina, tek je poao u kolu. On je ne kako najzgodniji. Moj miljenik. Priznajem da ga u dubini due volim vie od ono dvoje, ali se trudim da to ne poka zujem i ini mi se da uspevam, tako da to nije problem. Mi smo stabilna porodica. Dobar brak. Dobro, Glorija ima svojih raspoloenja. Ponekad mi se ini kao prava vetica, ali takve su, valjda, sve ene. Znate, menstruaciia i te stvari. Na seksualni ivot? sasvim je u redu. Tu, zaista, nema problema. Osim, naravno, kad Glorija upadne u je dno od onih raspoloenja pa ni meni, ni njoj nije do toga ali to je normalno, zar ne? 20

Moje detinjstvo? Pa, ne bih mogao da kaem da sam ba uvek bio srean. Kada mi je bilo devet godina, otac mi je doiveo nervni slom. Zadrali su ga u dravnoj bolnici. izofrenija ili tako neto. Verovatno sam zbog toga pro log puta brinuo da ete rei da sam i ja lud. Priznajem da mi je pao kamen sa srca kad ste rekli da nisam. Moj otac se nikada nije izleio, znate. Dodue, nekoliko puta su ga pustili kui na privremeno odsustvo iz bolnice, ali je to uvek bilo bez uspeha. Da, umeo je da bude ba lud, ali ja se svega toga vrlo malo seam. Seam se da sam morao da ga obilazim u bolnici. To sam mrzeo. Umirao sam od stida. Kada sam bio negde na polovini srednje kole, odbio sam da ga i dalje poseujem. Umro je kada sam poao na ko led. Da, umro je mlad. Pravi blagoslov, rekao bih. A l i ne mislim da me j e ita od toga zaista uznemiri lo. Moja dve godine mlaa sestra i ja uivali smo punu panju nae majke. Bila je uz nas sve vreme. Bila je dobra majka. Moda malo suvie religiozna za moj ukus. Veito nas je vukla u crkve, to sam zaista mrzeo. A l i to je jedi no to mogu da joj zamerim, a i to je prestalo kada sam krenuo na studije. Nismo bili ba imuni, ali bilo je do voljno novca da se provuemo. Moji baba i deda, sa maj ine strane imali su para i dosta su nas pomagali. Sa njima smo bili zaista bliski. Cak smo i iveli sa njima jedno vre me kada je moj otac prvi put odveden u bolnicu. Ja sam naroito voleo baku. Aha, da ne zaboravim. Neega sam se setio posle na eg prolog sastanka. Prianje o kompulziji me je podsetilo da sam to ve imao kada mi je bilo trinaest godina. Ne znam kako je sve to poelo, ali dobio sam kao neki oseaj da e mi baka umreti ako svakog dana ne dodirnem je dan kamen. To nije bio problem. Taj kamen bio mi je us put od kue do kole i trebalo je samo da se setim da ga dodirnem. Jedini problem je bio vikend, jer sam morao da pamtim da treba da izaem specijalno radi toga. Bilo kako bilo, posle oko godinu dana jednostavno sam to prerastao; valjda je to bila neka faza ili tako neto. Zbog toga imam utisak da u i iz ovih opsesija i kompulzija koje me mue u poslednje vreme isto tako izai. Ve sam vam rekao, otka21

ko smo se videli, nisam imao nita od toga. Mislim da je, moda, i prolo. Moda je onaj na mali razgovor poet kom nedelje bio sve to mi je bilo potrebno. Na tome sam vam, zaista, zahvalan. Ne moete ni da zamislite koliko me je umirilo to to znam da nisam poludeo i da i drugi ljudi imaju iste smene misli. Mislim da je to saznanje, u stvari, i sredilo celu stvar. Sumnjam da mi je potrebna ta ka ko je ono zovete? psihoanaliza. Slaem se, moda je ra no donositi bilo kakve zakljuke, ali sve mi to izgleda kao preduga i suvie skupa procedura za neto to po svoj pri lici mogu i sam da prebrodim. Zato radije vie ne bih do lazio. Hajde ba da vidimo ta e se desiti. Ako mi se kom pulzije i opsesije vrate, nastaviu, ali za sada, radije bih prestao sa terapijom. Pokuao sam blago da se suprotstavim Dordu. Re kao sam da se meni ne ini da se u njegovom ivotu bilo ta znaajno promenilo. Oekivao sam da se njegovi sim ptomi pre ili kasnije vrate u ovom "ili onom obliku. Ali, rekao sam da potpuno razumem njegovu elju da vidi ta e se desiti i da u ga rado primiti ako bude ponovo eleo da me vidi. On je svoju odluku doneo i oigledno nije imao namere da prihvati terapiju dokle god se bude dobro oseao. Nije bilo nikakve svrhe suprotstavljati mu se. Naj pametnije je bilo da sedim i ekam. Nisam morao dugo da ekam. Dva dana kasnije, Dord me je panino pozvao: Bili ste u pravu, dr Pek, one pomisli su mi se vratile. Jue u povratku sa poslovnog sastanka, nekoliko milja posle jed ne otre okuke, iznenada mi doe misao: N A ONOJ O K U CI JE S T A J A O A U T O - S T O P E R I TI SI GA P R E G A Z I O D O K SI Z A O K R E T A O . Bio sam svestan da je to bila samo jedna od mojih ludih misli. Da sam stvarno nekoga udario, osetio bih udarac ili bih ga uo. A l i misli nikako nisam mogao da se oslobodim. Pred oima mi je nepresta no lebdela slika tela kako lei u jarku pored puta. Pomi ljao sam da ovek, moda, nije mrtav i da mu je potrebna pomo. Brinuo sam da u biti optuen da sam pregazio oveka i pobegao. Najzad, kada sam ve skoro stigao kui, vie nisam mogao da izdrim. Odvezao sam se natrag do 22

one okuke, itavih pedeset milja. Naravno, nije bilo ni tra ga od tela, krvi ili bilo kakvog udesa. Odmah mi je bilo bolje. A l i ovako vie ne mogu. Izgleda da ste imali pravo. Izgleda da mi je zaista potrebna ta psihoanaliza. I tako je Dord ponovo zapoeo psihoterapiju i to zbog toga to su se njegove opsesije i kompulzije nastavi le. Tokom sledea tri meseca za koje vreme je dolazio da me vidi dva puta nedeljno, imao je jo mnogo takvih mi sli. Veina je bila o smrti, njegovoj ili, ponekad, nekog drugog, ili o tome kako je optuen za neko krivino delo. I svaki put bi, posle duge borbe sa opsesijom, najzad po pustio i vratio se na mesto gde mu se misao prvi put poja vila da bi mogao da se smiri. Njegova agonija se nas tavlja. Tokom ta prva tri meseca terapije polako sam otkri vao da je Dord imao puno razloga za zabrinutost i da su njegovi simptomi samo jedan od njih. Njegov seksualni i vot, za koji je rekao da je sasvim u redu, bio je, u stvari, oajan. Glorija i on su imali odnose jednom u est nedelja i to uvek silovito, kratko, gotovo ivotinjski poto bi pre toga oboje malo popili. Glorijina vetiija raspoloenja su, kako se ispostavilo, trajala po est nedelja. Prilikom jednog susreta sa njom otkrio sam da je u stanju priline depresije i puna mrnje prema Dordu, koga je nazvala slabiem i cmizdravom mrcinom. Dord je sa svoje strane postepeno poeo da izraava strahovitu ogorenost prema Gloriji, u kojoj je video egocentrinu, hladnu enu, bez imalo ljubavi ili podrke. Od svoje starije dece, Debore i Dorda, bio je potpuno otuen. Gloriju je optuivao da ih je okrenula protiv njega. Od cele porodice samo je sa Kristoferom bio u nekakvom odnosu i shvatao je da je deaka verovatno razmazio pokuavajui da ga zatiti od Glorijinih kandi. Mada je jo u poetku priznao da njegovo detinjstvo nije bilo idealno, Dord je tek sada, na moje insistiranje da se seti to vie detalja iz tog vremena, postepeno poeo da uvia da mu je sve to mnogo vie nakodilo i zaplailo ga vie nego to je eleo da prizna. Na primer, uspeo je da se seti kako je na njegov sedmi roendan njegov otac ubio 23

sestrino mae. Dord je sedeo u krevetu pre doruka i sanjario o poklonima koje e moda dobiti, kad mae, posrui, ue u sobu. Odmah za njim ulete otac izbezumljen od gneva, sa metlom u ruci. Ispostavilo se da je mae ispr ljalo tepih u dnevnoj sobi. I dok ga je Dord, zgren u krevetu, vritei preklinjao da prestane, njegov otac je na stavio da udara mae sve dokle ga u uglu sobe nije ubio. Bilo je to godinu dana pre nego to e biti zadran u bol nici. Isto tako, Dord je uspeo da shvati da ni njegova majka nije bila u mnogo boljem stanju nego otac. Jednom, kada mu je bilo jedanaest godina, naterala ga je da prove de celu no na kolenima molei se za njihovog mesnog svetenika, koji je doiveo srani udar. Dord je mrzeo i tog popa i Pentakostnu crkvu u koju ga je majka godinama vukla svake srede uvee a nedeljom na ceo dan. Setio se i kako ga je bilo uasno sramota kada bi pala u ekstazu, po ela da govori raznim jezicima i vikala O , Isuse. A ni i vot sa babom i dedom nije uopte bio onako idilian kako je eleo da ga se sea. Tano je da je njegov odnos sa ba kom bio topao i zatitniki, ali je isto tako esto bio ugro en. Prve dve godine poto mu je otac bio zadran u bol nici, Dord i njegova sestra su iveli sa babom i dedom. Za sve to vreme deda je tukao babu skoro svake nedelje i Dord je svaki put strahovao da e je ubiti. Cesto se bo jao da napusti kuu mislei da e svojim bespomonim prisustvom uspeti da sprei ubistvo. Ove i sline informacije sam jedva izvlaio iz Dorda. esto se alio da ne vidi nikakvog smisla u uputanju u njegove, na izgled, nereive probleme iz sadanjosti i u vraanju na bolne uspomene iz prolosti. Jedino to ho u, govorio je, to je da se oslobodim ovih misli i kompulzija. Uopte ne vidim kako e mi prianje o stvarima koje su bile i prole pomoi u tome. A o opsesijama i kompulziiama je priao bez prestanka. Svaku novu misao je opisivao do detalja i skoro sa uivanjem priao o svojoj agoniji oko odluivanja da li da se vrati na mesto doga aja ili ne. Uskoro mi je postalo jasno da Dord, u stvari, koristi svoje simptome da se ne bi suoavao sa onim to 24

mu se stvarno deava u ivotu. Jedan od razloga iz kojih imate te simptome, objasnio sam mu, jeste injenica da oni mogu da se upotrebe kao dimna zavesa. Vi ste toliko zauzeti prianjem i razmiljanjem o svojim opsesijama i kompulzijama da nemate vremena za one osnovne proble me koji ih izazivaju. Sve dok ne odluite da prestanete da se koristite tom dimnom zavesom i sve dok se mnogo dub lje ne posvetite reavanju problema svog oajnog braka i Postalo je, takoe, jasno i da Dord izbegava da se suoi sa pitanjem smrti. Ja znam da u jednoga dana umreti, ali zato da o tome razmiljam? To je morbidno. A i ta tu ovek moe da uradi? Razmiljanje o tome sigurno nita nee promeniti. Pokuao sam, mada bez mnogo uspeha, da pokaem Dordu da je ovakav stav gotovo smean. V i , zapravo, sve vreme razmiljate o smrti, rekao sam. Sta mislite da je tema vaih opsesija i kompulzija ako ne smrt? Vi ste prestravljeni od smrti. A uznemirenost u predveerje? Zar vam nije jasno da zalaske sunca mrzi te zato to predstavljaju smrt dana a to vas podsea na sopstvenu smrt? Vi ste prestravljeni od smrti. I to je u redu. I ja sam isto tako. A l i vi pokuavate da taj uas izbegnete umesto da se sa njim suoite. Va problem nije u tome to razmiljate o smrti, ve kako o njoj razmiljate. Dokle god niste u mogunosti da, bez obzira na svoj uas, dobrovoljno razmiljate o smrti, razmiljaete o njoj pro tiv svoje volje, u obliku opsesija. A l i Dordu se nije u rilo da se pozabavi ovim pitanjem iako sam se trudio da ga to bolje izloim. A istovremeno je bio u velikoj urbi da se oslobodi svojih simptoma. Bez obzira to je vie voleo da pria o njima nego o smrti i svojoj otuenosti od ene i dece, nije bilo nikakve sumnje da je Dord veoma patio zbog svojih opsesija i kompulzija. Telefonirao bi mi ak i iz automo bila kada bi ga napale. D r P e k , rekao bi, ja sam u Reliju i pre nekoliko sati sam opet imao jednu od onih misli. Obeao sam Gloriji da u stii kui na veeru. A l i neu uspeti ako se vratim tamo gde sam ono pomislio. Ne znam ta da radim. Hteo bih da idem kui, ali oseam da moram 25
uasnog detinjstva, simptomi e nastaviti da v a s m u e .

da se vratim tamo. Molim vas, dr Pek, pomozite mi. Recite mi ta da radim. Kaite mi da se ne vraam. Kaite da ne treba da se predajem kompulziji. U svakoj od ovakvih prilika strpljivo bih mu obja njavao da ja neu da budem taj koji odluuje ta on treba da radi, da nemam moi za tako neto, da je on jedini koji je ima i da to to trai da ja donosim odluke umcsto njega uopte nije zdravo. A l i to mu nije nita znailo. Uvek bi se bunio: A l i , dr Pek, ja znam ako biste vi rekli da se vie ne vraam na ona mesta, ja bih to prestao da radim. T o liko bih se bolje oseao. Uopte ne razumem zbog ega ne ete da mi pomognete. Stalno ponavljate da nije na vama da mi govorite ta da radim, a ja dolazim kod nas upravo radi toga, da biste mi pomogli, a vi neete. Ne znam zato ste tako surovi. Kao da ak i ne elite da mi pomognete. Stalno ponavljate da moram sam da odluujem. Pa zar ne vidite da ba u tome i jeste problem? Da je to ba ono to nisam u stanju? Zar ne vidite koliko se muim? Zar, za ista, ne elite da mi pomognete? zapomagao bi on. I tako iz nedelje u nedelju. I Dordu je, oigledno, bilo sve gore i gore. Dobio je dijareju. Oslabio je i poeo da izgleda vrlo izmueno. Postao je i plaljiv. Pitao se da li da promeni psihijatra. I sam sam poeo da se pitam da li ispravno vodim ovaj sluaj. Poelo je da izgleda da e Dord uskoro morati u bolnicu. A onda, kao da se neto iznenada promenilo. Jednog jutra, neto manje od etiri meseca otkako je poeo tera piju, Dord se pojavio zviduui, u oigledno veselom raspoloenju. Odmah sam prokomentarisao tu promenu. Da, sloio se, danas se oseam zaista dobro. Ne znam tano zbog ega. Moda ima neke veze sa tim to ve puna etiri dana nisam imao nijednu od onih pomisli, niti sam morao da odlazim na ona mesta. Moda mi se polako uka zuje svetlost na kraju tunela. Meutim i pored toga to vie nije bio preokupiran svojim simptomima, Dord i dalje nije izgledao voljan da se pozabavi bolnom istinom o svom porodinom ivotu i detinjstvu. Poto se vratio na svoj stil oveka nema problema, pristajao je da o to me pria ali bez pravih oseanja. A onda, pred sam kraj 26

seanse, iznenada me je upitao: D r Pek, da li vi verujete u avola? T o je udno i vrlo komplikovano pitanje, odgovorio sam. Zato pitate? O , tek onako. Iz radoznalosti. Izbegavate da odgovorite suprotstavio sam mu se. Mora da postoji razlog. Pa, ne znam, moda je razlog u tome to ovek esto ita u novinama o onim kultovima posveenim satani. Zna te, kao grupe onih udaka u San Francisku. Ovih dana su novine pune napisa o njima. T o je tano, sloio sam se, ali zato vam je to palo na pamet? Zato ba ovog jutra za vreme ba ove seanse? Otkud ja znam? pitao je Dord i kao da se izner virao. T o mi je palo na pamet i ja sam vam rekao. Sami ste mi rekli da vam uvek kaem sve to mi padne na pa met i to sam i uradio. Upravo ono to mi je reeno da tre ba da radim. Neto mi je palo na pamet i ja sam vam saoptio. Otkuda da ja znam kako to da mi je ba to palo na pamet? Izgledalo je nemogue nastaviti u bilo kom pravcu. Morali smo da zavrimo seansu i ostavimo celu tu stvar. I sledeeg puta se Dord dobro oseao. Malo se ugojio i v i e nije izgledao izmuen. P r e dva dana sam opet imao j e dnu od onih pomisli, prijavio je, ali nije me uopte uz nemirila. Rekao sam sebi da neu da dozvolim da me tak ve gluposti vie uznemiravaju. Te pomisli oigledno nita ne znae. U redu, jednoga dana u umreti pa ta? N i sam ak imao ni elju da se vratim na mesto gde sam to pomislio. Jedva da mi je to uopte palo na pamet. Zato bih se vraao bilo gde zbog neega to je tako glupavo. i ni mi se da sam najzad okonao ovaj problem. I ovoga puta, poto vie nije bio opsednut svojim sim ptomima, pokuao sam da mu pomognem da se malo udubi u svoje brane probleme. A l i bilo je nemogue prodreti u njegovo nema problema; svi odgovori koje je davao bili su povrni. Oseao sam se nelagodno. Jeste da je izgledalo da je Dordu mnogo bolje. I obino bih u takvim sluaje27

vima bio vie nego srean, ali ovde nikako nisam mogao da vidim uzrok tom poboljanju. Nita se nije promenilo ni u njegovom ivotu, ni u njegovom pristupu ivotu. Pa, onda zato mu je bolje? Odluio sam da potisnem svoju nelagodnost. Naa naredna seansa je bila uvee. Dord je uetao izgledajui dobro i u stilu nema problema vie nego ikad. Kao i obino, pustio sam njega da pone. Posle kra e tiine, sasvim neobavezno i bez ikakvog znaka zabrinu tosti, on izjavi: Mislim da bi trebalo neto da vam pri znam. Molim? P a , eto, u poslednje vreme se bolje oseam, a nisam vam rekao zbog ega. Da? Seate se da sam vas prilikom jedne od naih pret hodnih seansi pitao da li verujete u avola! I vi ste hteli da znate zato mi je to palo na pamet! E tu nisam bio ba iskren prema vama. Ja sam znao zato, ali nisam hteo da vam kaem da ne bih ispao smean. Nastavite. Evo i sada se oseam pomalo smenim. A l i znate, vi mi ba mnogo ne pomaete. Neete da uinite nita to bi me spreilo da se vraam na mesta gde su mi one pomisli pale na pamet. Zato sam sam morao da preduzmem neto to e me odbraniti od mojih kompulzija. I preduzeo sam. Sta ste preduzeli? pitao sam. Sklopio sam pakt sa avolom. Ja, u stvari, ne veruj e m u avola, ali neto sam morao da uinim zar ne? I onda sam se dogovorio: ako popustim kompulziji i vratim se na ono mesto, avo e se potruditi da se moja pomisao ostvari. Razumete? N e ba, odgovorio sam. Evo, na primer, pre neki dan, dok sam vozio pored Capel Hila, doe mi pomisao: , K A D A SLEDEEG P U T A BUDE O V U D A V O Z I O , SLETEES S P U T A I P O G I N U ES\ Obino bih se u takvoj situaciji jedno sat, dva pe kao na tihoj vatri borei se sa prisilnom eljom da se vra tim tamo gde mi je misao prvi put pala na pamet ne bih 28

li dokazao da nije bila istinita. I na kraju bih popustio. Je 1' tako? A l i poto sam sklopio ovaj pakt, ja ne mogu da se vratim, jer u jednom delu ugovora stoji: ako to uinim, avo e se potruditi da zaista sletim s puta i poginem. I po to znam da e se to desiti, nemam razloga da se vraam. U stvari, nemam ni elje da se vratim. Da li sada razumete? Otprilike, uzdrano sam odgovorio. U svakom sluaju, izgleda da pali, rekao je Dord veselo. D o sada sam ve dva puta imao one pomisli i ni jednom nisam morao da se vraam. Jedino to me pomalo mui je savest. Savest? Znate, ono kada se oseate krivim. Mislim, nije lepo da ljudi sklapaju paktove sa avolom, zar nije tako? Osim toga, ja, u stvari, i ne verujem u avola. A l i poto izgleda da stvar funkcionie, nije vano. Ja sam utao. Nisam imao pojma ta da kaem Dordu. Bio sam potpuno ophrvan kompleksnou i ovog slu aja i sopstvenih oseanja. Buljei u svetlost lampe na stolu to je razdvajala nas dvojicu koji smo zajedno sedeli ovde u mojoj tihoj, na izgled bezbednoj ordinaciji, bio sam svestan stotine misli koje su mi nepovezane jurile kroz glavu. Oseao sam se nemonim da se snaem u ovom lavirintu opsesivnog razmiljanja, da shvatim ovaj funkcio nalni pakt sa avolom koji ne postoji, a koji treba da anu lira kompulziju da bi se odbacile pomisli koje same po se bi nisu stvarne. Znajui da sam nemoan da vidim umu od drvea, nemo sam sedeo buljei u lampu dok su minuti glasno otkucavali sa mog zidnog asovnika. Pa, kako vam se ini sve ovo?, upita Dord najzad. N e znam, Dorde, odgovorio sam. N e znam kako mi se ini. Moram jo da razmislim. Za sada ne znam ta da vam kaem. Nastavio sam da buljim u svetlost lampe i sat je nas tavio da otkucava. Izgledalo je da Dordu prilino smeta tiina. Najzad ju je prekinuo. U stvari, nisam vam ba sve rekao. I postoji jo jedan razlog za to to se oseam po malo krivim, rekao je. Znate, postoji jo neto U dogo29

voru koji sam sklopio sa avolom. Zbog toga to, u stvari, ne veruj em u avola, nisam mogao tek tako da poverujem da e on uiniti da zaista budem ubijen ako se vrati na ona mesta. Da bi stvar funkcionisala, moralo je da postoji ne kakvo osiguranje, neto to e me zaista spreiti da se vra am. Pitao sam se ta bi to moglo da bude. Onda sam po mislio kako od svega na svetu najvie volim mog sina K r i stofera. Zato sam u dogovor sa avolom ubacio deo po ko me e avo, ako se vratim na neko od onih mesta, uiniti da Kristofer umre pre vremena. Ne samo da u ja umreti, nego i Kristofer. Sada vam je jasno zato vie ne mogu da se vraam na ona mesta. ak i ako avo nije stvaran. Su vie volim Kristofera da bih rizikovao njegov ivot. P a ste zato ubacili i njegov ivot u pregovaranje? pitao sam tupo. T o ne zvui ba lepo, je V da? Zato se i oseam kri vim. Ba zbog tog dela. Ponovo sam uutao, polako sreujui misli. Stigli smo skoro do kraja seanse. Dord je poeo da se sprema da krene. N e jo, Dorde, zapovedio sam. O v o je na poslednji sastanak. Zeleo bih da vam dam svoj odgovor i oseam da sam skoro spreman za to. Ako nemate nekog vanog razloga da idete, zamolio bih vas da ostanete i sa ekate dok ne budem u stanju da vam kaem neke stvari. Dord je ekao. Postao je nervozan. Nisam eleo da ga uznemirim. Kao psihijatar bio sam nauen, a i samog sebe sam trenirao da ne sudim ljudima. Jedini nain da terapija funkcionie jeste ako se pacijent osea da ga je terapeut prihvatio. Jedino u takvoj atmosferi se od njega moe oekivati da se otvori i poveri terapeutu svoje tajne da bi onda mogao da izgradi oseanje sopstvene vrednosti. Tano je da sam u svojoj dugogodinjoj praksi nauio da je ponekad potrebno, ak neophodno, suprotstaviti se pa cijentu, i u pogledu neke odreene stvari i iskritikovati ga. A l i sam isto tako znao da je najbolje ako se do te take doe to kasnije, kada je odnos izmeu pacijenta i tera peuta ve vrsto oformljen. Sa Dordom sam radio tek etiri meseca i meu nama jo uvek nije bilo nekog pra v o g odnosa. Nisam eleo da rizikujem da ga u ovako ranoj 30

fazi ve podvrgnem kritici i to na nivou koji bi ga mogao povrediti. To mi se inilo vrlo opasnim. A i ne uiniti to izgledalo je vrlo opasno. Dord vie nije mogao da podnese tiinu. Usred moje agonije oko toga ta treba da uradim, on upade: Pa, ta mislite? Pogledao sam ga. Ono to ja mislim, Dorde, jeste da mi je drago to se, kako vi kaete, pomalo oseate N a ta mislite? Mislim da vi i treba da se oseate krivim. Uinili ste neto zbog ega treba da se oseate krivim. Bio bih veoma zabrinut za vas kada se ne biste oseali krivim zbog onoga to ste uinili. Dord smesta postade obazriv. Ja sam mislio da psi hoterapija pomae ljudima da se oslobode oseanja kri vice. Da, ali samo u sluajevima kada tome nema mesta, odgovorio sam. A k o se ovek nepotrebno osea krivim zbog neega to, moda, i nije ravo, znai da je bolestan. A l i je isto tako bolestan i onaj ko se ne osea krivim, a ra di stvari koje jesu rave. Mislite da sam ja rav ovek? Mislim da je taj va pakt sa avolom neto veoma ravo. Neto zlo. A l i ja, u stvari, nita nisam uradio, uzviknu Dord. Z a r ne vidite? To je sve samo u mojoj glavi. Vi ste mi sami rekli da ne postoji rava pomisao, elja ili oseanje. Rekli ste da, samo ono to ovek zaista uini moe da bude ravo'. Nazvali ste to ,prvim zakonom psihijatrije'. E pa, ja nita nisam uinio. Nikog nisam ni pipnuo. A l i , Dorde, vi jeste neto uinili, odgovorio sam. A ta? Sklopili ste pakt sa avolom. P a to nije nita. Nita? Naravno da nije nita. Kako ne razumete? To je sve samo u mojoj glavi. Plod moje mate. Ja ne verujem u avola. U stvari, ne verujem ni u Boga a kamoli u avola. 31
krivim.

Ako ne verujem u Boga, kako mogu da verujem u avola? Da sam napravio pakt sa pravom osobom, to bi bilo neto drugo. A l i to nisam uradio. Davo ne postoji. Kako moe da se sklopi pravi pakt sa nekim ko ne postoji? To nije bio stvarni in. Hoete da kaete da vi niste sklopili pakt sa a volom? Bestraga, jesam. Rekao sam vam da jesam. Ali to ni je stvarni pakt. Pokuavate da me sapletete igrom rei. N e , Dorde, odgovorio sam. V i ste taj koji se igra recima. Ja o avolu ne znam nita vie nego vi. Ne znam koga je pola, ne znam da li ima telo ili je nekakva ener gija ili moda samo koncept. A l i to nije ni vano. injeni ca je da, ta god da je, vi ste sa njim sklopili ugovor. Ovde je Dord promenio pravac. P a ak i da jesam, taj ugovor ne vai. Poniten je. Svaki pravnik zna da ugo vor potpisan pod prinudom nije punovaan. Niko ne odgo vara za ono to je potpisao pod pretnjom pitolja. A bog zna pod kakvom prinudom sam ja bio. Vi ste i sami videli koliko sam se muio. Mesecima sam vas preklinjao da mi pomognete, a vi ni prstom niste hteli da mrdnete. Jeste da vas moj sluaj zanima, ali iz nekog razloga nita neete da uinite da me oslobodite muka. I ta sam mogao da ura dim kad vi niste hteli da mi pomognete? Ovih poslednjih nekoliko meseci bio sam izloen pravoj torturi. Pravoj tor turi. Ako to nije prinuda, onda ne znam ta jeste. Ustao sam i priao prozoru. Ceo minut sam tako sta jao, zagledan u praznu tminu. Pravi trenutak je doao. Okrenuo sam se da se suoim sa njim. Okej, Dorde, rekao sam. Rei u vam neke stvari. Hou da me paljivo sluate. Jer je veoma vano. Nita nije vanije. Ponovo sam seo i nastavio, jo uvek gledajui u njega. U vaem karakteru postoji defekt slabost, rekao sam. T o je vrlo bazina slabost i ona je uzrok svih vaih te koa o kojima smo do sada razgovarali. Ona je glavni uz rok vaeg loeg braka. Ona je uzrok i vaih simptoma i kompulzija i opsesija. A sada je prouzrokovala i taj va pakt sa avolom, pa ak i nain na koji to pokuavate da opravdate. 32

 S v e u svemu. Dorde, vi ste, u stvari, jedna kuka vica, nastavio sam. C i m se pojave problemi, vi se izvla ite. Kad god se suoite sa injenicom da ete jednog dana umreti, vi pokuate da pobegnete od nje. Odbijate da o to me razmiljate j e r je morbidno'. Kada se suoite sa bol nom istinom da vam je brak propao, ponovo beite. Umesto da se zaista suoite sa tim i pokuate neto da uradite, vi ni o tome neete da mislite. Pa poto se od tih stvari ne moe pobei jer su realne, one se vraaju i proganjaju vas u formi vaih simptoma, opsesija i kompulzija. Ti simpto mi bi, u stvari, mogli da vas spasu. Mogli biste da kaete: ,Ovi simptomi znae da me neto proganja. Moram to pre da pronae te duhove i iistim ih iz svoje kue'. A l i vi to ne kaete, jer bi to znailo pravo suoenje sa nekim stvarima koje su bolne. Zato beite i od simptoma. Umesto da pokuate da shvatite i njih i njihovo znaenje, vi po kuavate da ih se otresete. A poto to nije lako, obraate se bilo emu to bi moglo da vam prui olakanje, ma ko liko bilo ravo, destruktivno ili zlo. Smatrate da niste odgovorni za svoj pakt sa avolom jer ste ga sklopili pod prinudom. Pa naravno da je sklop ljen pod prinudom. Zato bi se iko uputao u pakt sa a volom ako ne iz nade da e ga osloboditi patnje? A k o je tano ono to kau da avo iz zasede trai due koje e mu se prodati, siguran sam da najveu panju pridaje onima koji su pod nekom prisilom. Neko izdri i prevazie je oplemenjen. A neko propadne i proda se. Vi ste se prodali i to, moram rei, prilino olako. Olako. Lako. To je kljuna re za vas, Dorde. V o lite da se predstavljate kao bezbrian ovek, tip 'nema pro blema'. Moda vi zbilja sve olako shvatate, ali ne vidim gde vas to vodi osim u pakao. Za sve traite lako reenje. Ne pravo reenje. Lako reenje. Ako treba da se izaberete izmeu lakog i pravog reenja, opredeliete se za lako. Be zbolno. U stvari, uiniete sve to moete da bi ste doli do lakog izlaza iz situacije, ak i ako to zahteva da prodate svoju duu i rtvujete svoga sina. Zbog toga mi je drago to se oseate krivim. Da se ne oseate nimalo loe zbog toga to ste mislili samo na 33

sebe kada ste traili izlaz iz svoje situacije, ne bih uopte bio u mogunosti da vam pomognem. Kao to i sami pola ko otkrivate, psihoterapija nije lak izlaz iz situacije. Ona nas suoava sa stvarnou ma koliko ta stvarnost bila bol na. Ona ne dozvoljava beanje. Ona je pravi izlaz. Ne laki izlaz. Ako ste voljni da se suoite sa bolnom istinom o svom ivotu vaim stravinim detinjstvom, vaim a losnim brakom, vaom smrtnou vaim kukavilukom moi u da vam pomognem. A l i ako je najlaki nain da se oslobodite muka sve to traite, onda ste, moda, zaista avolov ovek i ne vidim kako bi psihoterapija mogla da vam pomogne. Sada je doao red na Dorda da bude bez rei. P o novo su minuti otkucavali. Na sastanak je sada trajao ve dva sata. Najzad je progovorio. U vicevima, kada o vek jednom sklopi pakt sa avolom, vie ne moe iz njega da izae. Kada jednom proda duu, avo mu je vie ne vraa. Moda je za mene suvie kasno da se promenim. N e znam, Dorde, odgovorio sam. D o sada nisam sreo osobu koja je sklopila takav pakt. Vi ste prva. Ni ja, kao ni vi, ne znam da li avo zaista postoji. Ali na osnovu iskustva sa vama usuujem se da pretpostavim o emu se zapravo radi. Ja mislim da ste vi zaista sklopili pakt sa avolom i zbog toga mislim da je za vas on postao stvaran. Mislim da ste ga u elji da izbegnete patnju prizvali u egzistenciju. I zbog toga to ste pokazali mo da ga prizovete u egzistenciju, mislim da imate moi i da tu egzi stenciju okonate. Duboko u sebi, intuitivno oseam da je mogue preokrenuti ovaj proces. Mislim da moete da se vratite tamo gde ste bili. Mislim, ako se predomislite i pri hvatite teret prisile, ya pakt sa avolom e biti poniten i on e morati da potrai nekog drugog da ga uini stvar nim. Dord je izgledao vrlo tuan. Poslednjih desetak da na, rekao je, oseao sam se bolje nego mesecima pre to ga. Imao sam ponekad poneku od onih pomisli, ali me uopte nisu uznemiravale. Ako sada preokrenem proces, znai da u morati da se vratim tamo gde sam bio od pre dve nedelje. U agoniju. 34

Tako nekako, sloio sam se. V i od mene traite da se dobrovoljno vratim u sta nje muenja. T o je ono to predlaem da uradite, Dorde. Ne zbog mene, ve zbog sebe. I, ako mislite da e vam biti lak e ako vas ja zamolim da to uradite, zamoliu vas. Da sam izaberem stanje muenja, Dord je glasno razmiljao. N e znam. Nisam siguran da to mogu. Nisam siguran ni da hou. Ustao sam. Da li ete doi u ponedeljak, Dorde? pitao sam. Da, doi u. Dord je ustao. Priao sam da se rukujem sa njim. Onda, dovienja u ponedeljak. Laku no. To vee je bilo prekretnica u Dordovoj terapiji. Do ponedeljka njegovi simptomi su se vratili u punoj snazi. A l i desila se promena. Vie me nije molio da mu govorim da se ne vraa na ona mesta. Postao je i malo vie voljan da dublje ispita svoj strah od smrti i ogroman jaz izmeu njega i njegove supruge. Kako je vreme prolazilo, pokazi vao je sve vie dobre volje za to. Na kraju je, uz moju po mo, ak uspeo da predloi Gloriji da se i sama podvrgne terapiji. Nju sam poslao kod kolege sa kojim je veoma do bro napredovala. Njihov brak je poeo da se popravlja. Jednom prilikom kada je Glorija prisustvovala mom radu sa Dordom, tema naeg zajednikog sastanka su bile Dordove negativne emocije oseanje ljutnje, frustriranosti, uznemirenosti, depresije i vie od svega, tu ge i alosti. Tu je uspeo da shvati da je on prilino senzitivna osoba, ovek koji duboko osea smenu godinjih do ba, odrastanje svoje dece i prolaznost egzistencije. Shvatio je da u tim negativnim oseanjima, njegovoj mekoi, osetIjivosti na bol i generalnoj osetljivosti, lei njegova huma nost. Vie nije u onolikoj meri bio tip nema problema, a istovremeno je postao sposobniji da podnosi patnju. Zalas ci sunca su ga i dalje boleli, ali ga vie nisu uznemiravali. Njegovi simptomi opsesije i kompulzije polako su 35

poeli da, nekada manje, nekada vie, poputaju u intenzi tetu i to nekoliko meseci posle one noi kada smo rasprav ljali o njegovom paktu sa avolom. Krajem sledee godi ne, potpuno su prestali. Dordova terapija je trajala uku pno dve godine. Po njenom zavretku, mada jo uvek ne ba najjai ovek na svetu, Dord je bio jai nego pre.

36

2
U PRAVCU PSIHOLOGIJE ZLA

O MODELIMA I MISTERIJI
Stvari se mogu posmatrati na razne-naine. Psihijatri najee posmatraju ljudska bia kroz po jam zdravlja i bolesti. Ovaj nain posmatranja je poznat kao medicinski model. To je zaista koristan i efektivan nain posmatranja ljudi. Posmatran na taj nain, Dord je, znai, oboleo od vrlo specifine bolesti koju nazivamo opsesivno-kompulzivnom neurozom. Ova bolest nam je dobro poznata. Dordov sluaj je umnogome bio tipian. Na primer, opsesivno-kompulzivna neuroza potie iz ranog detinjstva i skoro uvek poinje od situacije u kojoj je dete na pogrean na in ueno da ide na nou. Dord nije mogao da se seti kako su ga tome uili. Meutim, iz toga to je njegov otac nasmrt pretukao mae zato to je isprljalo tepih moe se pretpostaviti da je Dordu bilo sasvim jasno da bi bilo bolje da kontrolie svoja creva da ne b i . . . Nije udo to je Dord izrastao u tako pedantnu i metodinu osobu, to je, inae, est sluaj kod obolelih od opsesivne kompulzije. Druga tipina karakteristika ovog oboljenja je ono to mi u psihijatriji nazivamo magikim miljenjem. Magi37

ko miljenje se pojavljuje u raznim oblicima ali u osnovi predstavlja verovanje da misli same od sebe mogu prouz rokovati dogaaje. Kod male dece ovakvo miljenje je normalno. Na primer, petogodinjak poeli da njegova mlaa sestra umre. Onda se uznemiri jer poinje da se boji da e se to zaista i dogoditi zbog toga to je on to poeleo. Ili, ako se sestra razboli, osea se krivim jer veruje da su to izazvale njegove misli. Covek obino preraste ovu tendenciju i do puberteta ve shvata da njegove misli sa me po sebi nisu u stanju da kontroliu spoljanje dogaa je. Meutim, esto se deava da deca koja su pretrpela ne ku traumu ne prerastu stadijum magikog razmiljanja. Ovo je naroito sluaj kod obolelih od opsesivno-kompulzivne neuroze. Verovanje da e njegove misli postati re alnost bilo je deo same sri Dordove neuroze. Ono je bi lo to to ga je teralo da prelazi milje i milje da bi se vra ao na mesta na kojima ih je prvo pomislio ne bi li ih anu lirao i oduzeo im mo. Posmatrajui stvar na ovaj nain, doi emo do za kljuka da je i Dordov pakt sa avolom samo jo jedna od manifestacija njegovog magikog miljenja. To mu je izgledalo kao zgodan potez koji e ga izbaviti iz patnje, ba zbog toga to je verovao da e se ostvariti. Iako je pakt bio samo u njegovoj glavi, Dord je verovao da e i on i njegov sin zaista umreti kao to stoji u ugovoru. Ograni avajui se na medicinski model, o Dordovom paktu sa avolom bismo mogli da kaemo da se radi o obinom primeru jednog od mnogih oblika koje magiko miljenje moe da primi, a da je magiko miljenje tipina posledica inae prilino estog mentalnog oboljenja. I poto se ceo pomenuti fenomen moe objasniti na ovaj nain, nema potrebe za daljom analizom. Sluaj je zavren. Problem je u tome to, posmatran u ovom svetlu, Dordov odnos sa avolom izgleda prozaian i nevaan. A kako bi izgledao kada bismo ga posmatrali sa stanovita tradicionalnog hrianstva? Sa ovog stanovita, celokupno oveanstvo je (a mo da i ceo kosmos) zatvoreno u titansku borbu izmeu dobra i zla, izmeu Boga i avola. Individualna ljudska dua je 38

poprite ove bitke. Celokupan smisao ovekovog ivota kree se oko te borbe. Jedino pitanje od vanosti jeste da li e duu pridobiti Bog ili avo. Stupajui, putem svog pakta, u odnos sa avolom, Dord je svoju duu izloio najveoj opasnosti za koju ovek zna. To je oigledno bila kritina taka u njegovom ivotu. Moda je i sudbina celog oveanstva zavisila od njegove odluke. Horo vi anela i armije demona su pratile svaku njegovu misao neprekid se pakta sa avolom, Dord se izbavio iz pakla u slavu Boga i nadu za oveanstvo. I koje je znaenje Dordovog pakta: samo jo jedan od neurotinih simptoma ili kritina taka u njegovoj egzi stenciji, sa kosmikim znaenjem? Moja namera nije da u ovoj knjizi omalovaim medi cinski model. Od svih moguih modela a ima ih mnogo ovaj je svakako jedan od najkorisnijih za razume van je mentalnih oboljenja. Meutim, u nekim specifinim slua jevima i u specifinom trenutku, neki drugi model moe biti podesniji. U takvim momentima moramo da pronaemo adekva tan ugao. Kada mi je Dord ispriao o svom paktu sa a volom, moj izbor je bio da ili celu stvar smatram samo ti pinim neurotinim simptomom ili trenutkom moralne krize. Ako izaberem prvu mogunost, od mene se nee zahtevati nikakva bra intervencija. A ako izaberem drugu, biu duan Dordu i elom oveanstvu da se svim sila ma bacim u moralni okraj. Sta da radim? Odluka da Dordov pakt sa avolom pa makar i bio samo u nje govoj glavi smatram nemoralnim i da ga nateram da se suoi sa svojom nemoralnou, svakako je bila dramati nija alternativa. Verujem da u tome i lei osnovno naelo. Ako se naemo u situaciji da moramo da se odluimo za odreeni model posmatranja, izgleda da treba da izabere mo onaj dramatiniji, tj. onaj koji objektu naeg proua vanja daje najvei mogui znaaj. Meutim, u velikom broju sluajeva nije ni neophod no a ni preporuljivo drati se samo jednog modela. Na primer, mi u Severnoj Americi, kada gledamo u Mesec vi39
no se molei za o v a j ili o n a j ishod. I na k r a j u , o d r e k n u v i

dimo oveje lice, a kau da u Centralnoj Americi ljudi vide zeca. I ko je u pravu? Naravno, i jedni i drugi, jer je u pitanju razliito stanovite, kako kulturno tako i geo grafsko. Ono to nazivamo modelima, u stvari, samo su razni aspekti posmatranja. Znai, ako zaista elimo to v i e da saznamo o Mesecu, ili bilo kom drugom fenomenu, moramo ga ispitati sa to vie razliitih aspekata. Zbog toga e ova knjiga biti mnogostrana. To se nee dopasti onim itaocima koji vie vole pojednostavljene stvari. A l i ova tema zasluuje vie od nepotpunog poja njenja. Ljudsko zlo je suvie vano da bi se posmatralo sa mo sa jedne strane. A i suvie je velika njegova stvarnost da bi se moglo shvatiti samo na jedan nain. U stvari, ono je toliko sutinsko da postaje inherentno i misteriozno. Razumevanje sutinske realnosti nije neto to se moe po stii; njoj se samo moe pristupiti. I to joj blie priemo, sve nam je jasnije da je ne razumemo da stojimo pred misterijom koja nas ispunjava strahopotovanjem. Pa zato onda pokuavati da razumemo? To je ono pi tanje koje izreeno jezikom nihilizma, od poetka sveta iz govora avolski glas.6 Zato bismo bilo ta radili ili uili? Odgovor je jasan: mnogo je bolje istovremeno ispunjavajue i konstruktivno i m a t i b a r z r a a k r a z u m e v a n j a o

tome ta smo i emu sluimo, nego vui se kroz ivot u to talnom mraku. Mi ne moemo ni potpuno da shvatimo ni da kontroliemo realnost, ali kako J. R. R. Tolkin kae: N i j e na nama da vladamo svetom, ve da iskoristimo vreme koje nam je dato da pomognemo u borbi za iskorenjivanje zla iz polja koja su nam poznata da bi budua pokolenja nasledila istu zemlju za obraivanje. Nije na nama da odluujemo kakvo e vreme oni imati. 7 I tako nauka tei da koliko god moe prodre u miste riju sveta. A naunici postepeno ue da u svoje metode ukljuuju razne modele. Fiziarima vie ne smeta da s v e tlost posmatraju istovremeno i kao esticu i kao talas. A u
6 Demonski glasovi koji nagovaraju na nihilizam pominju se u bezbroj svedoanstava egzorcizama. 7 J. R. Tolkien, Povratak kralja (Ballantine Books 1965, s. 190).

40

psihologiji sada imamo niz modela: bioloki, psiholoki, psihobioloki, socioloki, sociobioloki, frojdovski, racionalno-emotivni, bihevioristiki, egzistencijalni itd. I dok nauka trai novatore koji e pronai nov, najnapredniji, jedinstveni model za upotrebu u prouavanju, pacijentima koji tee za to potpunijim razumevanjem svoje situacije savetujem da potrae terapeuta koji je u stanju da miste riji ljudske due prie sa svih strana. Nauka jo uvek nije ba irokih pogleda. Ovom po glavlju sam dao naslov U pravcu psihologije zla zbog to ga to jo uvek ne raspolaemo dovoljnom materijom na unog znanja o ljudskom zlu koje bi se moglo nazvati psi hologijom. A zato ne? Pojam zla je ve milenijumima u centru religiozne misli oveanstva. A u nauci psihologije, gde bi se oekivalo da ovaj koncept ima vitalan znaai, skoro da ga uopte nema. Glavni razlog za ovo udno sta nje stvari je u tome to su se do sada religiozni i nauni modeli smatrali meusobno nekompatibilnim, kao ulje i voda supstance koje se ne meaju i meusobno od bijaju. U kasnom sedamnaestom veku, poto je afera sa Galileom pogodila i jednu i drugu, nauka i religija su sklo pile nepisani ugovor o neodnosu. Svet je vrlo proizvoljno bio podeljen na prirodni i natprirodni. Religija je pri hvatila da natprirodno postane njena suverena teritori ja. Za uzvrat, nauka je pristala da ne zabada nos ni u ta to je duhovno i isto tako ni u ta to ima veze sa siste mom vrednosti. U stvari, nauka je sebe definisala kao osloboenu od vrednovanja. I tako, u poslednja tri veka, nauka i religija ive u stanju duboke podvojenosti. Iz ovog, ponekad unog ali uglavnom veoma prijateljskog razvoda, potie sporazum da problem zla u potpunosti potpadne pod domen religioz nih mislilaca. Osim nekoliko izuzetaka, naunici nisu ak traili ni pravo poseivanja, ako ni zbog ega drugog, verovatno iz razloga osloboenosti od vrednovanja. Sama re z l o predstavlja vrednovanje a priori. Prema tome, bu dui striktno osloboena od vrednovanja, nauci ak nije ni dozvoljeno da se bavi tom temom.
41

Ipak, sve se to sada menja. Krajnji rezultat nauke bez religioznih vrednosti izgledao bi kao ludilo dr Strejndlava u njegovoj trci za naoruanje; krajnji rezultat religije bez samokritike i ispitivanja bio bi raspuinovsko ludilo Dounstauna. Raskol izmeu religije i nauke vie nije produk tivan iz vie razloga. A mnogo je razloga za njihovo po novno ujedinjenje. Jedan od njih je i sam problem zla ko ji, moda, treba da dovede ak i do stvaranja nauke koja vie nije osloboena od vrednovanja. Ovo ponovno ujedi njavanje ve je poelo da se ostvaruje u protekloj dece niji. I to je najuzbudljiviji dogaaj u intelektualnoj istoriji dvadesetog veka. Drugi razlog zbog koga se nauka dri podalje od pro blema zla je dubina misterije koja je u to ukljuena. To nije toliko zbog toga to naunici nemaju ukusa za miste riju koliko zbog njihovog generalno redukcionistikog pri stupa i metodologije. Oni rade po principu analitike, leve strane mozga. Njihova standardna procedura je da svaki put odgrizu po komadi problema i onda ga relativno izolovanog ispituju. Oni vie vole male misterije nego velike. Teolozi to sebi ne mogu da prebace. Njihov apetit je velik kao Bog. injenica da je Bog mnogo vei nego to oni mogu da svare ni najmanje ih ne sputava. Naprotiv, dok jedni u religiji trae izlaz iz misterije, drugi u njoj vide put kojim e joj se pribliiti. Ovi poslednji se ne ustruavaju da koriste redukcionistike metode nauke i istovremeno, bez oklevanja, ukljue i sredstva integrativnije desne strane mozga kao to su: meditacija, intuicija, oseanja, vera, otkrovenja. Sto se njih tie, to je vea mi sterija, to bolje. Problem zla je zaista velika misterija. Nju je teko podvrgnuti redukcionizmu. A l i kao to emo videti, neka pitanja na temu ljudskog zla mogue je svesti na meru u kojoj je mogue ispitivati ga na pravi nauni nain. Meu tim, mora se voditi rauna o injenici da su delovi te zago netke toliko isprepleteni da je bilo kakvo njihovo izdvaja nje i teko izvodij ivo a i moe da dovede do izobliavanja cele slike. Sta vie, veliina cele zagonetke je tolika, da se moemo nadati samo traku svetlosti u pravcu te ogrom42

ne slike. I slino naem ranijem pokuaju da stvar posmatramo nauno, zavriemo sa vie pitanja nego odgovora. Na primer, problem zla se teko moe razdvojiti od problema dobra. Kada na svetu ne bi bilo dobra, ne bismo ni razmiljali o problemu zla. To je zaista udno. Razni poznanici ili pacijenti me esto pitaju: D r Pek, zato zlo postoji? A nikada me niko nije pitao: Zato postoji dobro? Kao da se automatski namee zakljuak da je svet po prirodi dobar, ali je neka ko oboleo od zla. U ovom sluaju, u stvari, lake je objas niti zlo sluei se onim to znamo u nauci. Raspadanje ma terije se lako moe objasniti prirodnim zakonima fizike. Meutim, nije tako lako razumeti zato se sve razvija i prelazi u sve kompleksnije forme. Na svakom koraku se mogu sresti deca koja kradu, lau i varaju. A l i ono to, i ni se, zaista privlai panju je injenica da poneka od njih izrastu u potene ljude. Po pravilu smo vie lenji nego vredni. Ako ozbiljno porazmislimo o svemu, verovatno e mo zakljuiti da ima vie smisla smatrati da je svet pri rodno zao i nekako oboleo od dobra, nego obratno. Miste rija dobra je jo vea od misterije zla. 8 A te je misterije nemogue razdvojiti. Cak i sam na slov ovog poglavlja daje krivu sliku. Trebalo bi da se zove U pravcu psihologije dobra i z l a . Problem ljudskog zla ne moemo legitimno ispitivati ako istovremeno ne ispitu jemo i ljudsko dobro. U stvari, kao to u izneti u poslednjem poglavlju, bavei se iskljuivo problemom ljudskog zla, ispitiva svoju duu izlae izuzetno velikoj opasnosti. Ne zaboravite ni to da isto kao to pitanje ljudskog zla neizbeno vodi do pitanja avola, tako i neodvojivo pi tanje ljudskog dobra neizbeno vodi do pitanja Boga i stvorenog sveta. Dok verujemo da moemo i treba da gric kamo komadie misterije i vaemo ih zubima nauke, pri bliavamo se materiji koja po grandioznosti i velianstvenosti potpuno prevazilazi mo naeg rasuivanja. Znali mi to ili ne, mi bukvalno hodamo po svetoj zemlji. Oseaj
8 Vidi diskusiju o entropiji, lenjosti i prvobitnom grehu u knjizi Put kojim se rede ilo S. Peck (Simon & Schuster, 1978).

43

strahopotovanja je sasvim na mestu. Pred licem tako sve te misterije ne treba da zaboravimo da hodamo s panjom koju raaju zajedno strah i ljubav.

PITANJE IVOTA I SMRTI

Da bismo nastavili, moramo da postavimo bar radnu definiciju. To to nemamo nikakvu usvojenu definiciju zla pravi je odraz ogromne misterioznosti tog pojma. Pa ipak, mislim da u srcu svi mi imamo nekakvo razumevanje nje gove prirode. Trenutno ne mogu da se setim nieg podesnijeg od odgovora moga sina, karakteristinog za viziju osmogodinjaka: P a , tata, to ti je ,iv' napisan naopako. 9 Zlo je u opoziciji ivotu. To je ono to se suprotstavlja sili ivota. Ukratko, kod zla se radi o ubijanju. I to o bezraz lonom ubijanju, onome koje nije neophodno za bioloko odranje. Ne zaboravimo da neki ljudi piu o zlu u toliko inte lektualnoj formi da ono na kraju izgleda irelevantno. Ubistvo nije apstraktno. Ne zaboravimo da je Dord zaista bio spreman da rtvuje ivot sopstvenog deteta. Kada kaem da se kod zla radi o ubijanju, ne mislim da se ograniim na telesno ubijanje. Zlo je i ono to ubija duh. Postoje razni esencijalni atributi ivota, naroito ljud skog, kao na primer: ulna percepcija, pokretljivost, svesnost, odrastanje, autonomija, volja. Sasvim je mogue ubi ti jedan ili vie ovih atributa, a da se ne uniti telo. Tako moemo da slomimo dete ili konja, a da mu ne fali ni dlaka s glave. Erihu Fromu je ovo bilo potpuno jasno kada je odluio da pojam nekrofilije proiri tako da on sada ukljuuje i elju nekih ljudi da kontroliu druge, da ih potine, da jaaju njihovu zavisnost a slabe njihov kapa citet da sami odluuju, da unite njihovu nepredvidljivost i originalnost, da ih dre u koloseku. Za razliku od ovih, ljudi koje je nazvao biofilima su oni koji cene i podra9 Re zlo, na engleskom evils re iiv, na engleskom live (prim. prev.).

44

vaju razliite forme ivota u svoj njihovoj individualnosti i jedinstvenosti individue. Suprotno ovome, tip nekrofilnog karaktera je onaj kome je cilj da izbegava neprijat nost u ivotu tako to druge pretvara u poslune automate oduzimajui im ono to ih ini ljudima. 10 Znai, za trenutak emo zlim nazvati ono to u ljudi ma ili oko njih tei da ubije ivot ili ivotnost. A dobro mu je u suprotnosti. Dobro je ono to podstie ivot i i votnost. U poslednje vreme mnogo priam i pridikujem. N e davno sam se zapitao ta, u stvari, pokuavam da kaem. Da li u ovim mojim predavanjima i razgovorima ima cen tralne poruke? Ima. Shvatio sam da na svaki nain, bez obzira na te mu razgovora ili predavanja, pokuavam da kako god mo gu, pomognem ljudima da Boga, Hrista i sebe shvate mno go ozbiljnije nego to obino ine. Jo u poetku su nam rekli da nas je Bog stvorio po svom liku. Da li to ozbiljno shvatamo? Da li prihvatamo odgovornost da smo boanska bia? Da je ljudskj ivot od svete vanosti? Govorei o svom odnosu sa nama, ljudskim biima, 11 Hristos je rekao: Ja dooh da imaju ivot i izobilje. Izobilje. Kakva divna re! Taj udan ovek, koji je oi gledno uivao u svadbama i vinu, finim uljima i dobrom drutvu i ipak dozvolio da ga ubiju, nije mario za duinu ivota koliko za njegovu ispunjenost. Ljudske marionete ga nisu zanimale. O njima je jednom rekao: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace. 1 8 Umesto toga, zanimao ga je ivotni duh u ivotnosti. A o satani, tom duhu zla, Isus je rekao: On je krvnik ljudski od poetka. 121 Zlo nema nikakve veze sa prirodnom smru. Ono je povezano samo sa neprirodnom smru, sa ubistvom tela ili duha.
10 Erich Fromm, ( H a r p e r & Row, 1964). 11 Jev. po Jovanu 12 Jev. po Mateju 13 Jev. po Jovanu

Coveje 10 :1 0. 8:22. 8 :44.

srce:

Njegov

dar

za

dobro

zlo

45

Cilj ove knjige je da nas podstakne da ovaj svoj ljud ski ivot shvatimo toliko ozbiljno da ak i ljudsko zlo shvatimo mnogo ozbiljnije toliko ozbiljno da se potru dimo da pokuamo da ga shvatimo koristei se svim sred stvima koja su nam na raspolaganju ukljuujui i naune metode. Moja namera je da nas podstaknem da zlo shvati mo kao ono to ono jeste u svoj svojoj odvratnoj realnosti. U toj mojoj nameri nema niega morbidnog. Naprotiv, ovo radim u ast ivota i izobilja. Jedini pravi razlog za pro nalaenje sluajeva ljudskog zla je ako postoji nada za izleenje; ako takve nade nema (to je trenutno najei slu aj), onda bar moemo da ih prouavamo i, moda, kas nije pronaemo lek, u poetku samo za specifine slua jeve. A zatim i da, moda, jednog dana uspemo rugobu zla sasvim da zbriemo sa lica zemlje. Pretpostavljam da je jasno da podstiui nas da raz vijamo psihologiju zla, ne uzimam u obzir nikakvu apstrak ciju ni u pojmu zla, ni u psihologiji, ve ga posmatram u kontekstu vrednosti ivota i ivotnosti. Covek ne moe da prouava bolest bez namere da je leci osim ako nije neka kav nacista. Psihologija zla mora biti psihologija leenja od zla. Leenje je rezultat ljubavi. Ono je funkcija ljubavi. Gde god ima ljubavi, ima i leka. A tamo gde je nema, ima vrlo malo ako ne nimalo leka. Paradoksalno, psihologija zla mora biti psihologija ljubavi. Ona mora biti do vrha ispunjena ljubavlju prema ivotu. Svaki korak njene me todologije mora biti podreen ne samo ljubavi prema isti ni nego i prema ivotu: toplini, svetlosti, smehu, sponta nosti, radosti, pomaganju i ljudskoj brizi. Moda na ovaj nain ve prljam nauku. Dozvolite da je jo malo zaprljam. Da nauna psihologija koju pred laem ne bi bila sterilna, mrtva i sama zla ve bogata, plodna i ljudski produktivna, ona mora u sebe da ukljui mnogo toga to se trenutno ili uopteno smatra nenaun i m . Na primer, ona mora ozbiljno da se pozabavi knji evnou, naroito mitologijom. Borei se sa zlom kroz mnoge vekove, ljudi su svesno ili nesvesno upisali lekcije 46

koje su nauili u mitoloke prie. Mitologija je ogromno skladite takvih lekcija koje mi jo uvek piemo. Mislim da je Golum, jedan od karaktera popularne Tolkinove tri logije Hobiti Gospodar prstenova, moda najbolji primer zla koji je ikada opisan.14 Njegov autor, J. R. R. Tolkin, profesor knjievnosti, oigledno poznaje ljudsko zlo bar isto toliko koliko i neki psihijatar ili psiholog. Sa druge strane spektruma, da bi se zlo ispitalo, po trebni metodi t v r d e nauke: ne samo Rorsakov ve i najsavremenije biohernijske procedure i preiene statistike analize naslea. Kada sam nekom izdavau dao jednu od prvobitnih kopija ovog rukopisa na itanje, poto ga je pregledao, uzviknuo je: A l i , koti, zar stvarno misli da zlo moe biti genetsko ili biohemijsko ili ak na neki na in fiziko? A isti izdava dobro je znao da skoro sva obo ljenja imaju i fizike i emocionalne korene. Dobra nauka, dobra psihologija ne srne biti uskih pogleda. Treba ispitati sve puteve, prevrnuti svaki kamen. I najzad, psihologija zla mora svakako biti religiozna psihologija. Time ne mislim na neku specifinu teologiju. Ono to hou da kaem jeste da u nju moraju biti uklju eni ne samo svi verifikovani uvidi iz raznih religija nego i ono to se naziva natprirodnim. I kao to sam ve re kao, ovo mora biti nauka koja je podreena ljubavi i sve tosti ivota. Ona ne moe biti isto svetovna psihologija. Postoji niz razliitih teolokih modela zla. Ono to im je, izgleda, zajedniko je nemo da razlikuju ljudsko zlo kao to je ubistvo od prirodnog kao to su smrt i unitenje prouzrokovano vatrom, poplavom ili zemljotresom. Zna jui da piem knjigu o zlu, jedan moj prijatelj je rekao: Moda moe da mi pomogne da shvatim cerebralnu pa ralizu moga sina. Ne mogu. Problem prirodnog zla je najbolje opisan u knjizi rabina Harolda S. Kusnera Kada se loe stvari dogaaju dobrim ljudima*.1* Ova knjiga se
14 15

Ballantine Books, 1965. Schocken Books, 1981.

47

bavi iskljuivo ljudskim zlom i njen fokus je na loim ljudima. Ona nije zamiljena kao iscrpna analiza ove materije. Moja elja nije ni da budem uen ni temeljan ve da, ako mogu, pogodim u sr problema da bih sve nas podstakao da ga se prihvatimo ueno i temeljno. Dok i druge religije mogu mnogo da ponude psihologiji zla, kreui se u prav cu njenog osnivanja, ja u govoriti svojim, specifino hrianskim glasom. 16 Ova knjiga nee davati pregled teorija o zlu koje ve postoje u psihologiji. Pomenuu samo da, iako jo uvek ne raspolaemo naunom materijom dovoljno bogatom da bi smo ono to znamo o ljudskom zlu mogli da unapredimo u psihologiju, bihevioristi su postavili temelje na kojima je mogue takvu nauku razviti. I Frojdovo otkrie podsvesnog i Jungov koncept senke su u tim temeljima. Jedan drugi psiholog ipak zasluuje da bude posebno pomenut. Poto je uspeo da pobegne od Hitlerovog progo na Jevreja, psihoanalitiar Erih From je proveo najvei
16 Postoje tri glavna, razliita, i v a teoloka modela zla. Jedan od njih je hinduistiki i budistiki nondualizam, po kome se zlo posmatra jednostavno kao druga strana medalje. Za ivot mora da postoji smrt; za rast, raspadanje; za kreaciju, destrukcija. P o sledica ovoga je da se u nondualizmu razlika izmeu dobra i zla smatra iluzijom. Ovaj stav je naao mesta i u nekim navodno hrianskim sektama, kao to su Hrianska nauka i odskora popularno Uenja uda, ali ga hrianski teolozi smatraju jeretikim. Po drugom modelu, zlo je izdvojeno od dobra, ali ga je ipak B o g stvorio. Da bi nam podario slobodnu volju (bez koje ne bismo bili stvoreni po njegovom liku) B o g mora da nam doputa da sami biramo izmeu dobra i zla i time, ako nita drugo, doz voli zlo. Za ovaj model, koji sam nazvao integrisanim dualiz mom, zalagao se Martin Buber. On je zlo nazvao kvascem u testu, fermentom koji je B o g stavio u duu i bez koga ljudska dua ne moe da se uzdigne (Bog i zlo, Charles Scribner's sons, N e w Y o r k 1953, s. 94). I konano, tradicionalni hrianski modei koji sam nazvao avolskim dualizmom. O v d e se zlo ne smatra Bojom kreacijom ve odvratnim rakom koji je izvan njegove kontrole. Iako ovaj model (o kome u govoriti u 6-om poglavlju) ima svojih slabih strana, od pomenuta tri, jedino on adekvatno tretira pitanje ubistva i ubice.

48

deo ivota prouavajui zlo nacizma. On je bio prvi i je dini naunik koji je jasno identifikovao tip zle osobe, pri hvatio se izuavanja zlih ljudi i dao ideju da se oni jo dublje prouavaju. 17 Fromov rad se zasniva na njegovoj studiji izvesnih nacistikih voa Treeg rajha i studiji genocida nad Jevrejima. Njegova prednost nad mojim radom je istorijska verifikacija zla o kome govori. Zbog toga to nikada nije upoznao ljude koji su predmet njegovog istraivanja, zbog toga to su to bili ljudi na pozicijama velike politike moi u odreenom trenutku odreenog reima i odreene kul ture, ovek je ostavljen pod utiskom da su istinski zli lju di negde tamo i nekad b i l i . italac je naveden da veruje da zla nikako nema u nekoj majci troje dece ili u po pu crkvice preko puta. Meutim, moje lino iskustvo je pokazalo da su zla ljudska bia vrlo esta pojava i da posmatrau najee izgledaju kao sasvim obini ljudi. Veliki jevrejski teolog Martin Buber razlikuje dva ti pa mitova o zlu. Jedan tip se bavi ljudima koji srljaju u zlo. Drugi se odnosi na one koji su ve posrnuli, pale rtve radikalnog zla koje ih je obuzelo. 18 U Dordovom primeru vidimo istinitu ivotnu priu koja odgovara prvom tipu mita. On jo uvek nije postao zao, ali je bio na putu da to postane. Njegovo pregovara nje sa avolom predstavlja prekretnicu u njegovom ivotu. Da se nije odrekao pakta koji je sklopio sa avolom, po stao bi zbilja zao. A l i on to jo nije bio, i zahvaljujui blagoslovenom oseanju krivice, uspeo je da krene drugim pravcem. Hajde da sada razmotrimo sluaj jednog para, koji bi, po Fromu, potpao pod kategoriju drugog tipa mita ljudi koji su ve preli crtu i spustili se u radikalno, moda ak i nepovratno zlo.
17 Coveje srce: njegov dar za dobro ili zlo; vidi takoe Ana tomiju ljudske destruktivnosti (Holt, Reinhart & Winston, 1973) opirniji ali manje plodan rad. 18

Dobro i zlo s. 139140.

49

SLUAJ BOBIJA I NJEGOVIH RODITELJA

Bilo je to jednog februara, usred prve godine moje psihijatrijske prakse. Radio sam sa stacioniranim pacijen tima. Bobi, deak od petnaest godina, prethodne noi je bio primljen kao hitan sluaj sa dijagnozom depresije. Pre nego to sam ga primio, proitao sam beleku deurnog psihijatra u Bobijevom kartonu: Bobijev stariji brat, Stjuart (16 godina), prolog juna je izvrio samoubistvo tako to je sebi pucao u glavu iz 22 kalibarske puke. U poetku je izgledalo da Bobi dobro podnosi smrt jedinog brata. A l i od septembra je poeo da poputa u koli. On, koji je jednom bio vrlo dobar ak, sada pada na svim ispitima. Do Praz nika zahvalnosti (etvrti etvrtak u novembru) 1 9 ve je postalo jasno da je u depresiji. Njegovi vrlo zabri nuti roditelji su pokuavali da razgovaraju sa njim, ali on je sve manje komunicirao sa njima, naroito posle Boia. Iako nema isto rij u asocijalnog ponaa nja, Bobi je jue ukrao automobil, slupao ga (nikada pre toga nije vozio) i na kraju ga je uhvatila policija. Dvadeset etvrtog marta treba da se pojavi na sudu. Zbog toga to je m a l o l e t a n , policija ga je p r e d a l a ro diteljima uz savet da odmah potrae psihijatra koji e ustanoviti ta je sa njim. Sestra uvede Bobija u moju ordinaciju. Bio je graen kao tipini petnaestogodinjak koji je tek idikljao: duge, vretenaste ruke, noge kao tapovi i mrav torzo koji jo nije poeo da se popunjava. Nosio je neupadljivu, loe skrojenu odeu. Podua, neoprana kosa padala mu je pre ko oiju pa je bilo teko videti mu lice tim pre to su mu oi bile uprte u pod. Protresao sam njegovu mlitavu ruku i pokazao mu da sedne. Ja sam dr Pek, Bobi, rekao sam. Ja u biti tvoj doktor. Kako se osea? Bobi nije odgovorio. Samo je buljio u pod. Jesi li dobro spavao?, pitao sam.
19

Prim. prev.

50

Valjda jesam, promrmljao je. Poeo je da kopa po nekakvoj ranici na ruci. Primetio sam da ima nekoliko takvih ranica na akama i rukama. Da li te uznemirava to to si ovde u bolnici? Nema odgovora. Sada je Bobi ve ozbiljno kopao po onoj ranici. U sebi sam se grio posmatrajui ta radi sa mom sebi. S v i su manje vie nervozni kada prvi put dou u bolnicu, prokomentarisao sam, ali videe, ovo je bezbedno mesto. Da li mi moe rei kako si uopte doao ovamo? Doveli su me roditelji. Zbog ega su to uinili? Zbog toga to sam ukrao auto i u policiji su rekli da treba da doem ovamo. Ja ne mislim da su rekli da treba da doe ba u bolnicu, objasnio sam. Oni su samo hteli da te pregleda neki doktor. A onda je doktor koji te je sino pregledao zakljuio da si u takvoj depresiji da bi za tebe bilo najbo lje da ostane u bolnici. Kako to da ukrade automobil? N e znam. Ukrasti automobil je prilino strana stvar, naroito ako si sam i ne ume da vozi, a ti ak nema ni dozvolu. Mora da te je neto jako vuklo da to uradi. Da li zna ta bi to moglo da bude? Nema odgovora. A nisam ga ni oekivao. Od petnaes togodinjeg deaka koji je prvi put kod psihijatra ne moe se oekivati da bude naroito razgovoran, naroito ako je u depresiji. A Bobi je, sasvim oigledno, bio u tekoj de presiji. Do tada sam uspeo bar nekoliko puta da bacim brz pogled na Bobijevo lice u trenucima kada bi nehotice po digao pogled sa poda. Bilo je to prazno, bezizrazno lice. Njegove oi i usta su bili bez ivota. Takva lica sam viao u filmovima o rtvama koncentracionih logora ili prirod nih katastrofa, lica ljudi koji su gledali kako im nestaju domovi zajedno sa elom porodicom: zbunjena, apatina, bez nade. Jesi li tuan?, pitao sam. N e znam. 51

Verovatno zaista i ne zna, mislio sam. Mlade osobe u razvoju tek poinju da ue da identifikuju svoja oseanja. Sto su oseanja jaa, to su oni njima vie obuzeti i manje sposobni da im daju ime. ini mi se da ti ima dobar raz log da bude tuan, rekao sam. Znam da je tvoj brat, Stjuart, prolog leta izvrio samoubistvo. Da li ste bili bliski? Jesmo. Priaj mi o vama dvojici. Nema ta da se pria. Njegova smrt te je sigurno pogodila i zbunila, re kao sam. Bez obzira. Osim to je, moda, malo dublje zario prst u jednu od ranica na ruci. Bilo je oigledno da nije spre man da govori o samoubistvu svoga brata ve u toku prvog susreta. Odluio sam da to vie ne spominjem za neko vre me. A tvoji roditelji?, pitao sam. Sta moe da mi ka e o njima? Dobri su prema meni. Ba lepo. A kako su to dobri prema tebi? V o z e me na sastanke izviaa. T o je stvarno lepo od njih, primetio sam. Naravno, to je neto to roditelji i t r e b a da r a d e k a d g o d mogu. K a ko se slae sa njima? Dobro. Bez problema? Ponekad sam zao prema njima. Zbilja, a kako? Povredujem ih. K a k o ih to povreuje, Bobi?, pitao sam. P a , na primer, kada sam ukrao auto. To ih je povredilo, rekao je Bobi, ne pobedonosno, ve turobno, sa beznadenom teinom. Da li misli da je to bio razlog da ukrade auto da bi njih povredio? Ne. P a da, verovatno nisi hteo da ih povredi. Da li mo e da se seti jo nekih stvari kojima si povredio rodi telje? 52

Bobi nije odgovorio. Posle due pauze, rekao sam: I ? Tako, ja jednostavno znam da ih povreujem. A l i , kako zna?, pitao sam. N e znam. Da li te kanjavaju? N e , oni su dobri prema meni. P a , kako onda zna kada si ih povredio? Oni viu na mene. Aha, a zbog kakvih stvari viu na tebe? N e znam. Sada je Bobi grozniavo kopao po svojim ranicama spustivi glavu koliko god je mogao. Osetio sam da bi bilo bolje da krenem u pravcu nekih neutralnih tema. Moda e se malo otvoriti pa emo moi da ponemo da uspostav ljamo odnos. Da li kod kue ima neku ivotinju? Psa. K a k v o g psa? Vujaka. Kako mu je ime? N j o j , Bobi me je ispravio. Inge. Zvui nemaki. Da. Nemako ime za nemakog psa, prokomentarisao sam, pokuavajui nekako da se izvuem iz uloge ispitiva a. P a , ta radite ti i Inge? Nita. Da li je pazi? Da. A l i ne deluje naroito zainteresovan za nju. Ona pripada mom ocu. A ipak ti mora da vodi rauna o njoj. Da. T o ba nije fer. Da li te to ljuti? Ne. Ima li neku svoju ivotinju? Nemam. Poto oigledno nismo mnogo postigli diskusijom na temu kunih ljubimaca, odluio sam da zaponem jednu 53

koja obino zanima mlade ljude. Jo malo, pa e Boi, rekao sam. Sta si dobio za Boi? Nita naroito. Sigurno si neto dobio od roditelja. Sta su ti poklo nili? Puku. Puku? Ponovio sam tupo. Da. Kakvu puku? polako sam pitao. Od dvadeset dva. Pitolj od dvadeset dva? N e , puku od dvadeset dva. Usledila je duga tiina. Oseao sam da gubim tle pod nogama. Poeleo sam da prekinem ovaj razgovor. Hteo sam da idem kui. Najzad sam naterao sebe da progovorim i kaem ono to se moralo rei. K a k o sam razumeo, tvoj brat se ubio pukom od dvadeset dva kalibra. Jeste. Da li si ti traio da ti poklone puku za Boi? Nisam. A ta si traio? Teniski reket. A l i si umesto toga dobio puku? Da. K a k o si se oseao kada si dobio puku koja je istog tipa kao ona kojom je tvoj brat izvrio samoubistvo? N i j e to isti tip. Poeo sam da se oseam malo bolje. Moda sam se sa mo zbunio. I z v i n i , rekao sam, pomislio sam da je u pi tanju isti tip puke. Nije to isti tip puke, rekao je Bobi. T o je ona ista puka. Ona ista puka? Da. Misli, puka tvog brata? Sada mi se strano ilo kui. Da. Hoe da kae da su ti roditelji za Boi poklonili puku tvog brata, onu kojom je izvrio samoubistvo? 54

Da. K a k o si se oseao kada su ti je dali?, pitao sam. N e znam. Skoro sam zaalio to sam ga to pitao. Kako moe da zna? Kako moe da odgovori na ovakvo pitanje? Pogledao sam ga. Razgovor o puci nije doneo nikakvu promenu u njegovom izgledu. Nastavio je da kopa po svojim ranica ma. Inae, izgledao je, kao da je ve mrtav, oiju bez sja ja, rezigniran, apatian do beivotnosti, ve daleko izvan domaaja uasa. P a da, rekao sam. K a k o da zna. N e go, da li via baku i dedu? N e , oni ive u Junoj Dakoti. Da li via bar neke roake? Poneke. Da li voli neke od njih? V o l i m tetku Helen. Uinilo mi se da sam otkrio traak poleta u njegovom odgovoru. Da li bi voleo da te tetka Helen poseti dok si ovde, u bolnici? Ona ivi prilino daleko. A l i kada bi ipak dola? Kako hoe. Ponovo sam osetio da se u njemu probudio traak na de. A i u meni. Potraiu tetku Helen. Dolo je vreme da zavrim ovaj terapijski sastanak. Vie nisam mogao da iz drim. Upoznao sam Bobija sa bolnikim redom, rekao sam mu da u ga sutra ponovo videti, da e bolniari o nje mu dobro voditi rauna i da e mu uvee dati pilulu za spavanje. Onda sam ga odveo u bolniku sobu. Poto sam sestrama napisao tretman za njega, izaao sam iz bolnike zgrade, u dvorite. Padao je sneg. To mi je prijalo. Pus tio sam da sneg pada na mene. Posle nekoliko minuta vra tio sam se u svoju ordinaciju i svom snagom se bacio na dosadne rutinske poslove. I to mi je prijalo. Sledeeg dana sam se video sa Bobijevim roditeljima. Oni su, kako su sami rekli, bili radni ljudi. On je bio maj stor za pravljenje boja i alatki i ekspert mainista, veoma ponosan na svoj zanat. Ona je bila sekretarica u zavodu za 55

osiguranje i ponosna na urednost njihove kue. Svake nedelje su odlazili u luteransku crkvu. On je vikendom pio umerene koliine piva. Ona je pripadala enskom klubu za kuglanje, gde je odlazila svakog etvrtka uvee. Obine grae i spoljanosti, bili su ni runi ni lepi, via klasa rad nikog stalea, mirni, solidni, ljudi od reda. inilo se da nije bilo apsolutno nikakvog razloga da ih snae takva tragedija. Prvo Stjuart, a sada i Bobi. 2iva sam se isplakala, doktore, kazala je majka. Stjuartovo samoubistvo nije bilo neoekivano? pitao sam. Apsolutno. Pravi ok, odgovorio je otac. On se ta ko dobro snalazio u svemu. Bio je dobar ak. Voleo je iz viae. Voleo je da lovi mrmote u polju iza kue. Bio je miran deak, svi su ga voleli. Da li je izgledao depresivan pre nego to se ubio? N i najmanje. Izgledao je isto kao i uvek. Naravno, bio je povuen i nije ba mnogo govorio o stvarima o koji m a j e razmiljao . . . Da li je ostavio neko pismo? Ne. Da li je neko u vaim familijama patio od ozbiljne depresije ili mentalnog poremeaja ili izvrio samo ubistvo? K o d mene, niko odgovorio je otac. Moji rodite lji su emigrirali iz Nemake, tako da tamo imamo dosta rodbine, ali o njima ne znam ba mnogo. Moja baba je bila senilna, pa smo morali da je smestimo u bolnicu, ali niko nije patio ni od kakvih mentalnih poremeaja, dodala ja majka. I , naravno, niko se nije ubio. Oh, doktore, da ne mislite, moda, da bi B o b i . . . mogao sebi da nakodi? Mislim, odgovorio sam. Mislim da je to vrlo mo gue. Oh, Boe, to ne bih mogla da podnesem, majka je tiho zajeala. Da li se te stvari mislim, to da ovek eli samom sebi da nakodi da li se to prenosi i na druge lanove porodice? 56

Svakako. Prema statistikim podacima, najvei rizik od samoubistva postoji kod ljudi kojima su se ubili brat ili sestra. Oh, B o e , ponovo zajea majka, mislite da bi i Bo bi mogao to da uini? Vama nije palo na pamet da Bobi moe da bude u opasnosti?, pitao sam. D o sada, n e , odovori otac. A l i , kako sam razumeo, Bobi je ve neko vreme u depresiji, primetio sam. Zar vas to nije brinulo? Naravno da nas je brinulo, odgovorio je otac. A l i mislili smo da je to prirodno, mislim zbog toga to mu se ubio brat i sve to. Mislili smo da e vremenom proi. N i j e vam padalo na pamet da ga povedete nekom psihijatru?, nastavljao sam ja. Naravno da nije, ponovo je odgovorio otac sada ve pomalo iznervirano. V e smo vam rekli da smo mislili da e to samo proi. Nismo ni pretpostavljali da moe da bu de ovako ozbiljno. K a k o sam razumeo, Bobi je prilino popustio u ko l i , primetio sam. Da, to je velika teta, odgovori majka, bio je tako dobar ak. T o je sigurno zabrinulo njegove nastavnike, rekao sam. Da li su vas pozvali na razgovor? Majci kao da je bilo malo neugodno. Da, jesu. Narav no, i ja sam bila zabrinuta. Cak sam i odsustvovala sa po sla da bih otila u kolu na sastanak. Zeleo bih da mi dozvolite da, ako bude bilo potrebno, razgovaram sa Bobijevim nastavnicima. To bi moglo dosta da pomogne. K a k o da ne! Da li je neko na tom kolskom sastanku predloio da Bobi ja pregleda psihijatar? N i j e , odgovorila j e majka. Tako se brzo povratila od malopreanje neugodnosti da je izgledalo kao da toga nikada nije ni bilo. Pomenuli su da bi bilo dobro da Bobi poe na savetovanje, ali ne kod psihijatra. Naravno, da je 57

iko predloio psihijatrijski pregled, mi bismo odmah neto preduzeli. P a da, po tome bismo zakljuili da je stvar ozbiljna, dodao je otac. Meutim, poto su rekli da treba da ide na savetovanje, mislili smo da je to samo zbog ocena. Narav no i ocene su nas zabrinjavale, ali mi nismo roditelji koji vre veliki pritisak na decu, osim u sluajevima kada je to zaista neophodno. Nije dobro vriti pritisak na decu, zar ne, doktore? Meni se ne ini da je odvesti Bobi ja u savetovalite isto to i vriti pritisak na njega, odgovorio sam. Ima tu jo neto, doktore, nastavila je majka, vie napadajui nego se branei. N i j e tako lako vodati Bobija tamo-amo u toku radnog vremena. Mi smo oboje radni lju di, znate. A ta savetovalita ne rade ni uvee, ni preko vikenda. Mi ne moemo tek tako, svakog dana da izlazimo s posla. Mi moramo da zaradimo svoj hleb, znate. Izgledalo je da raspravljanje sa Bobijevim roditelji ma o tome kako su, da su hteli, mogli da nau deja save tovalita koja rade uvee i za vreme vikenda, ne bi donelo nikakve rezultate. Odluio sam da pokrenem pitanje tetke Helen. Z n a t e , rekao sam, moe da se desi da moji pret postavljeni i ja odluimo da je Bobiju potrebno neto vie od kratkotrajnog bolnikog leenja. Da bi, moda, trebalo da promeni ambijent i to, moda, za due vreme. Da li imate neke roake kod kojih bi mogao da bude? N a alost, n e , odgovori otac smesta. N e verujem da bi bilo ko od njih eleo da se prihvati deaka u puber tetu. Svi oni imaju svoj ivot. Bobi je pomenuo tetku H e l e n , rekao sam, moda bi ona elela da ga primi. Ovde je majka upala zapovednikim tonom: Da li to Bobi pria da nee da ivi sa nama? N e , o tome jo nismo razgovarali, odgovorio sam. Ja samo pokuavam da ispitam razne mogunosti. Ko je tetka Helen? Moja sestra, odgovori majka. A l i ona ne dolazi u obzir. Ona stanuje bar nekoliko stotina milja odavde. 58

 T o nije daleko, uzvratio sam. I ja o tome raz miljam u kontekstu promene ambijenta za Bobija. Takva razdaljina moe da bude ba ono to je potrebno. Dovoljno je blizu da moe da vas poseuje, a opet dovoljno daleko od mesta gde je njegov brat izvrio samoubistvo i gde je izloen raznim pritiscima. Ja jednostavno ne verujem da bi to urodilo plodom, rekla je majka. Zbilja tako mislite? Pa, Helen i ja nismo ba bliske. U stvari, nismo ni malo bliske. Sta je razlog tome? Jednostavno se nikada nismo slagale. Ona je strano uobraena. Mada stvarno ne znam ta to ima da bi bila uobraena. Ona je obina istaica. Ona i njen mu on nije ba mnogo pametan, znate sve to oni imaju to je servis za ienje. Stvarno ne vidim ta zamiljaju, ko su oni, da se tako superiorno ponaaju. V i d i m da se vi i ona zaista ne slaete, prihvatio sam. Z a r nemate nekih drugih roaka kod kojih bi Bobiju moda bilo bolje? Nemamo. Iako vi ne volite svoju sestru, ini mi se da Bobi ima nekih pozitivnih oseanja prema njoj, a to je ono to je vano. Sluajte, doktore, umeao se otac. N e znam na ta ciljate. Ispitujete nas tu kao neki policajac ili tako neto. Mi nita loe nismo uinili. Vi nemate prava da odvajate dete od roditelja ako je to ono to ste naumili. Mi smo te ko radili za tog deaka. Mi smo dobri roditelji. Bilo mi je sve vie muka u stomaku. Brine me po klon koji ste dali Bobiju za Boi, rekao sam. Poklon za Boi? izgledali su zbunjeno. K a k o sam razumeo, poklonili ste mu puku. Da, jesmo. Je li vam to on traio? Otkud ja znam ta je on traio? povikao je otac. Odmah zatim je promenio ton i postao snishodljiv. N e
5*

mogu da se setim ta je traio. Toliko nam se toga dogo dilo, znate. Bila je to teka godina za nas. T o vam verujem, rekao sam, ali zato ste mu dali puku? Zato? A zato da ne? To je dobar poklon za deaka njegovih godina. Veina deaka njegovih godina bi sve dala da ima puku. udi m e , rekao sam, s obzirom na to da se va pr vi sin ubio pukom, to ste i dalje naklonjeni prema pu kama. Znai, vi ste jedan od onih protivnika oruja, rekao je otac, opet pomalo ratoborno. P a , budite takvi, ako ho ete. Ni ja nisam ba lud za orujem, ali, ini mi se, prob lem nije u oruju; problem je u ljudima koji ga koriste. Donekle se slaem sa vama, rekao sam. Stjuart se nije ubio samo zbog toga to je imao puku. Za to je mo rao da postoji neki ozbiljni razlog. Da li znate koji je to razlog? N e znamo. Ve smo vam rekli da nismo znali ni da je u depresiji. Da, tano. Stjuart je bio u depresiji. Ljudi se ne ubi jaju ako nisu u depresiji. A kako vi niste znali da je u de presiji, moda i niste imali razloga da brinete zbog toga to ima puku. Meutim, znali ste da je Bobi u depresiji. To ste znali dugo pre Boia, dugo vremena pre nego to ste mu poklonili puku. A l i , doktore, molim vas, poe majka udvorno, po to je preuzela ulogu roditelja od svoga mua. M i , zbilja, nismo znali koliko je stvar ozbiljna. Mi smo mislili da je on samo nesrean zbog svoga brata. P a ste mu zato dali oruje kojim mu se brat ubio. Ne bilo koju puku. Ba onu istu puku. Ovde je otac ponovo preuzeo vodstvo. Nismo imali para za novu puku. Ne znam zbog ega nas stalno napa date. Dali smo mu najbolji poklon koji smo bili u mogu nosti da mu damo. Znate, novac ne raste na drveu. Mi smo tu puku mogli da prodamo i da zaradimo na njoj. A l i to nismo uinili. Zadrali smo je da bismo mogli Bobiju da damo dobar poklon. 60

 D a li ste se upitali kako e Bobiju izgledati taj po klon? N a ta mislite? Mislim da je njemu moglo da izgleda kao da hoete da i on krene stopama svoga brata. Kao da ste mu rekli da i on ode da se ubije. Nikada mu tako neto nismo rekli. Naravno da niste. A l i zar vam nije palo na pamet da moda, njemu to ba tako izgleda? N e , to nam nije palo na pamet. Mi nismo obrazovani kao vi. Mi nismo ili na fakultet gde se ue svakojaki po modni naini razmiljanja. Mi smo obini radni ljudi. Od nas ne moete oekivati da mislimo na sve te stvari. Buljili smo jedni u druge jedno due vreme. Pitao sam se kako se oseaju. Sigurno ne krivim. Ljutim? Zaplaenim? Maltretiranim? Nisam znao. Nisam nimalo saoseao sa njima. Znao sam samo kako se ja oseam. Bili su mi odvratni. I bio sam jako umoran. e l e o bih da mi potpiete saglasnost da stupim u kontakt sa vaom sestrom Helen u vezi sa Bobijem i nje govom situacijom, rekao sam obraajui se majci. I vi takoe, rekao sam ocu. Boga mi, od mene je neete dobiti, rekao je on. Neu vam dozvoliti da ovo iznosite van nae familije, vi koji se ponaate tako superiorno kao da ste neki sudija ili tako neto. N a p r o t i v , objasnio sam racionalno. Ja ba pokua vam da stvar zadrim u familiji koliko god je to mogue. Trenutno smo vi, Bobi i ja, jedini koji znamo o tome. M i slim da je potrebno ukljuiti i Bobijevu tetku, bar u meri koja je neophodna da bismo videli da li ona moe da po mogne. Ako mi veete ruke, morau stvar detaljno da prodiskutujem sa svojim pretpostavljenim i postoji opasnost da oni i ja odluimo da sluaj predamo Drutvu za zatitu dece. A k o to budemo uradili, imaete posla sa pravim sudijom. U stvari, to ionako moe da se desi. Meutim, ako Helen bude mogla da pomogne, moda emo uspeti da izbegnemo da se stvar razmatra na drutvenom nivou. Sve 61

zavisi od vas. Potpuno ste slobodni da sami odluite da li ete mi dozvoliti da kontaktiram sa Helen ili ne. Ma, moj mu je luckast, doktore, uzviknula je Bobijeva majka veselo, uz armantan osmeh, to je sve zbog toga to ga je zaista pogodilo da vidi naeg sina na men talnoj klinici. Osim toga, mi nismo navikli da razgovaramo sa tako visoko obrazovanim svetom kao to ste vi. Narav no da emo potpisati saglasnost. Ja nemam apsolutno nita protiv toga da se i moja sestra ukljui u ovo. Mi samo ho emo ono to je najbolje za Bobija. Potpisali su i otili. Te veeri, moja supruga i ja smo otili na zabavu organizovanu za osoblje bolnice. Popio sam malo vie nego obino. Sledeeg dana sam stupio u kontakt sa Helen. Ona i njen suprug su odmah doli da me vide. Situaciju su brzo shvatili i izgledalo je da ele da pomognu. Oboje su bili radni ljudi, ali nisu imali nita protiv toga da Bobi neko vreme ivi sa njima, pod uslovom da su trokovi leenja podmireni. Na sreu, poslodavci Bobijevih roditelja su pla ali socijalno osiguranje koje je pokrivalo i neobino dobre psihijatrijske usluge. Stupio sam u kontakt sa vrlo kom petentnim psihijatrom u gradu u kome je ivela Helen i on je pristao da primi Bobija na due vanbolniko leenje. Bobi uopte nije shvatao zbog ega je bilo potrebno da ivi sa tetkom i teom i inilo mi se da nije bio spre man za pravo objanjenje. Rekao sam mu samo da bi to bilo dobro za njega. Ve posle nekoliko dana se prilagodio promeni. U stvari, njegovo stanje se rapidno poboljalo ve posle ne koliko Heleninih poseta za vreme kojih su priali o njego vom buduem ivotu kod nje, a i zahvaljujui nezi osob lja. Tri nedelje posle dolaska u bolnicu Bobi je otputen i poslat kod Helen na dalju negu. Kada je odlazio ak se i alio sa osobljem, a ranice na rukama su sada bile samo oiljci. Posle est meseci Helen me je obavestila da su se njegovo stanje i uspeh u koli poboljali. Od psihijatra sam saznao da su uspostavili dobar terapeutski odnos, pun poverenja, ali da je Bobi tek poinjao polako da se suoava sa psiholokom istinom o svojim roditeljima i njihovom po62

naanju prema njemu. Posle ovoga, vie nisam imao ni kakvih vesti. Njegove roditelje sam video samo nekoliko puta dok je Bobi jo bio u bolnici i to na samo nekoliko minuta. Vie od toga nije bilo potrebno. Kada se dete dovede na psihijatrijski tretman, mi ga obino nazovemo identifikovanim pacijentom. Pod time mi, psihoterapeuti, podrazumevamo nekoga koga su rodi telji ili neki drugi identifikatori oznaili kao bolesnika ko me je potrebno leenje. Ovaj termin koristimo zbog toga to nas je iskustvo nauilo da treba da budemo skeptini u odnosu na validnost ovakvog procesa identifikacije. Vie nego esto, kada bismo se malo bolje upoznali sa sluajem, otkrili bismo da nije bolesno dete nego roditelji koji su ga doveli ili familija, kola ili drutvo. Jednostavno reeno, obino bismo doli do zakljuka da su bolesniji roditelji nego dete. Bez obzira na to to su roditelji okarakterisali dete kao nekoga kome treba leenje, esto su ba oni ti koje zaista treba leiti. Trebalo bi da oni budu pacijenti. Ovo je najbolje pokazao Bobi jev sluaj. Iako je on sam zaista bio u stanju ozbiljne depresije i pomo mu je bila neophodna, poreklo i razlog te depresije nije leao u nje mu, ve u njegovim roditeljima i njihovom odnosu prema njemu. Iako depresivan, on, u stvari, nije bio bolestan. Svaki petnaestogodinjak u njegovoj situaciji moe da po stane depresivan. Sutinska obolelost situacije nije leala u njegovoj depresiji ve u njegovim porodinim okolnosti ma na koje je depresija bila manje-vie prirodna reakcija. Svoj deci ak i onoj u pubertetu roditelji se i ne kao bogovi. Oni zbilja veruju da njihovi roditelji sve rade onako kako treba. Retka su deca koja su u stanju da svoje roditelje uporeuju sa drugim roditeljima. Ona nisu sposobna da daju objektivnu procenu ponaanja svojih ro ditelja. Ako ga loe tretiraju, dete e, u veini sluajeva, zakljuiti da je to zbog toga to ono nije dobro. Ako se prema njemu ponaaju kao da je runo, glupo, drugoraz redno, ono e odrasti mislei da je zaista takvo. Podizana bez ljubavi, deca vremenom poinju da veruju da je njih nemogue voleti. Evo jednog uoptenog zakona o razvitku deteta: kad god u roditeljskoj ljubavi postoji ozbiljan ne63

dostatak, u najveem broju sluajeva dete e zakljuiti da je ono za to krivo i zbog toga razviti nerealno negativnu sliku o sebi. Kada je Bobi prvi put doao u bolnicu, on je bukvalno kopao rupe po sebi, unitavajui deo po deo sopstvene po vrine. Kao da je mislio da u njemu, ispod povrine postoji neto zaista ravo i zlo to on mora da iskopa. Zato? A k o se dogodi da neko ko nam je blizak izvri samou bistvo, naa prva reakcija posle oka, ako smo normalno ljudsko bie sa normalnom ljudskom saveu, bie da se upitamo u emu smo mi pogreili. Tako je sigurno bilo i sa Bobijem. U danima koji su usledili odmah posle Stjuartovog samoubistva, Bobi se priseao malih incidenata: na primer, da je samo nedelju dana pre toga nazvao brata glupom mrcinom; da ga je pre mesec dana utnuo dok su se tukli; da je esto, kada bi ga Sajuart napao, poeleo da ovaj nestane sa lica zemlje. Bobi se oseao bar delimino krivim za Stjuartovu smrt. U tom trenutku, da je iveo u zdravoj porodici, nje govi roditelji bi poeli da mu pomau da shvati da on nije kriv za ono to se dogodilo. Oni bi sa njim razgovarali o Stjuartovom samoubistvu. Objasnili bi mu da je, iako to ni sami nisu znali, Stjuart, po svemu sudei, patio od nekog mentalnog oboljenja. Rekli bi mu da ljudi ne izvravaju samoubistvo zbog svakodnevnih zaevica i rivalstva meu braom. Trebalo je svakako da mu kau da, ako je iko odgovoran za ono to se desilo, to su oni, roditelji, jer su oni imali najveeg uticaja na Stjuartov ivot. Meutim, koliko sam shvatio, Bobi nikada nije dobio podrku ove vrste. Kako nikakva podrka nije dolazila ni sa koje strane, Bobi je postao vidno depresivan. Popustio je u koli. U to vreme, jo je bilo nade da njegovi roditelji poprave situa ciju ili da, ako nisu u stanju to sami da uine, potrae strunu pomo. Ali oni to, iako im je predloeno u koli, nisu uinili. Sasvim je mogue da je Bobi to to niko nije obraao dovoljno panje na njegovo stanje protumaio kao potvrdu svoje krivice. Naravno da se nikoga ne tie to je 64

on u depresiji, mislio je; nita drugo nije ni zasluio. Za sluuje da se osea bedno. I treba da se osea krivim. I naravno, do Boia, Bobi je sebe ve uveliko smatrao zlim kriminalcem. A onda mu je urueno i sredstvo izvr enja. Kako da protumai ovaj poklon? Da li da pomi sli: moji roditelji su zli ljudi i zbog toga ele da me unite kao to su unitili moga brata? Teko da bi to pomislio. Njegov um petnaestogodinjaka ne bi doao ni na pomisao: roditelji su mi poklonili ovu puku iz lenjosti, nerazmiljanja i tvrdiluka. Znai, ne vole me ba mnogo, pa ta? A l i poto je sebe ve smatrao zlim i poto zbog svoje ne zrelosti nije bio u stanju da sagleda istinu o svojim rodite ljima, postojala je samo jedna mogua interpretacija: verovao je da puka nosi poruku: E v o ti oruje kojim ti se brat ubio, pa uini isto to i on. Ti zasluuje da umre. Na sreu, on to nije odmah uinio. Uinio je neto to je verovatno bilo jedina psiholoka alternativa: da sebe ozvanii kao kriminalca koji e biti kanjen za svoje zlodelo i zatvoren da bi se drutvo zatitilo od njega. Ukrao je automobil. To je uinio da bi, u pravom smislu rei, sa uvao svoj ivot. Sve je ovo pretpostavka. Ja ne znam ta se tano de avalo u Bobijevoj glavi. Pre svega, deca u pubertetu su veoma zatvorena. Ona se teko poveravaju bilo kome, a naroito nekom strancu u belom mantilu. A ak i da je bio voljen da se poveri, Bobi ne bi bio u stanju da ispria ta osea jer ni njemu samom mnogo toga nije bilo jasno. Kod odraslih, veliki deo misaonog procesa se odvija u podsvesti. Kod dece i mladih u razvoju skoro celokupna men talna aktivnost se odvija u podsvesti. Oni oseaju, zaklju uju i postupaju sa veoma malo svesti o sebi. Zbog toga mi jedino posmatrajui njihovo ponaanje moemo da zaklju imo o duevnim procesima kroz koje prolaze. A ve zna mo da takvo zakljuivanje moe da donese odline re zultate. Iz ovoga proizilazi drugi zakon o razvoju deteta, ovo ga puta specifino na temu zla: suoeno sa velikim zlom u svojim roditeljima dete e u najveem broju sluajeva po65

greno interpretirati njemu.

situaciju

zakljuiti

da

je

zlo

Suoena sa zlom, i odrasla osoba, ma koliko samouverena, osetie se zbunjenom. Zamislite onda kako se osea dete kada se sa time sretne u ljudima koje najvie voli i od kojih zavisi. Ako tome dodamo da zli ljudi, odbijajui da priznaju sopstvene nedostatke, u stvari, ele da projek tu ju svoje zlo na druge, bie nam potpuno jasno zbog e ga deca pogreno tumae situaciju i na kraju mrze sama sebe. Jasno je i zbog ega je Bobi kopao rupe po sebi. Sada je jasno i to da se kod Bobija, identifikovanog pacijenta, nije toliko radilo o oboljenju, koliko o reakciji na udovino oboljenje od zla kod njegovih roditelja, u emu se nije razlikovao od veine svojih vrnjaka. Iako je on bio taj koji je oznaen kao pacijent, prava lokacija zla situacije u celini nije bila u njemu ve drugde. Zbog toga mu je pre svakog leenja bila potrebna zatita. Pravo leenje bi nastupilo kasnije i bilo bi dugotrajno i teko kao to je uvek sluaj kada u nekome treba preobratiti nere alnu sliku koju ima o sebi. Hajde da za trenutak ostavimo identifikovane paci jente i pozabavimo se roditeljima, pravim uzrokom prob lema. U stvari, oni su ti koje je trebalo formalno progla siti bolesnim. Njih j e trebalo leiti. A l i to nije uinjeno. Zbog ega? Za to postoje tri razloga. Prvi i najvaniji je da oni nee da se lece. Da bi se ovek leio, on to mora da eli, bar na nekom nivou. A da bi eleo da se leci, on pret hodno mora da prizna da mu je to potrebno. Drugim reci ma, on ili ona, moraju bar na nekom nivou da priznaju da nisu savreni. Na svetu postoji ogroman broj ljudi sa oz biljnim psihijatrijskim problemima koje bi bilo lako utvr diti i koje, po miljenju psihijatara treba to hitnije leiti, ali oboleli to ne prihvataju. I tako ti ljudi nikada ne dou u situaciju da se lece ak i kada im se pomo nudi na sre brnom tanjiru. Nisu svi ti ljudi zli. U stvari, ogromna ve ina nije. A l i u tu kategoriju onih koji sa najveom esti nom odbijaju psihijatrijsku pomo spadaju upravo oni koji zaista jesu zli. 66

Bobijevi roditelji su mi na vie naina stavili do zna nja da bi odbili bilo kakvu ponudu da im pomognem. Nisu se ak ni pretvarali da oseaju imalo krivice zbog Stjuartovog samoubistva. Na moju primedbu da su uinili qzbiljan propust to za Bobi ja nisu ranije potraili strunu po mo i da su, najblae reeno, pogreili pri izboru boinog poklona za njega, reagovali su iskljuivo racionalistiki i ratoborno. Bez obzira to u njima nisam osetio nimalo is krene brige za Bobija i sama pomisao da bi za njega bilo bolje da ne ivi sa njima, bila je prava anatema, jer bi predstavljala oiglednu kritiku njih kao roditelja. Umesto da priznaju svoje nedostatke, odbijali su bilo kakvu kri tiku na osnovu toga to su bili radni ljudi. Uprkos svemu tome, moda sam ipak mogao da im predloim terapiju. To to bi oni tu ponudu najverovatnije odbili, samo po sebi nije dovoljan razlog da se i ne pokua da im se prui ansa da ponu da odrastaju u ljude koji imaju razumevanja i saoseanja za druge. Meutim, imao sam neki oseaj da ak i da su nekim udom prihvatili da se podvrgnu terapiji, ona u njihovom sluaju ne bi donela nikakve rezultate. To je alosno stanje stvari. A l i injenica je da je naj lake leiti i najvie koristi od psihoterapije imaju ljudi koji su najzdraviji najpoteniji, oni iji je nain mi ljenja najmanje iskrivljen. Nasuprot tome, to je pacijent bolesniji to je nepoteniji u ponaanju i njegovo mi ljenje iskrivljeni je to ga je tee leiti i postii neki zna ajniji uspeh. Kod onih koji su zaista vrlo nepoteni i iz vitopereni leenje izgleda nemogue. Psihoterapeuti meu sobom esto govore da se sa ovakvim pacijentima oseaju skrhanim. I to misle bukvalno. Mi se zaista ponekada oseamo nadvladanim u tim lavirintoznim masama lai, iz vitoperenih motiva i poremeene komunikacije u koje bi vamo uvueni kada pokuamo da radimo sa ovim ljudima putem intimnog odnosa psihoterapije. Mi esto, sasvim op ravdano, oseamo da su ne samo nai pokuaji da ih izvu emo iz movare njihove bolesti osueni na propast, nego da se moe dogoditi da i sami budemo uvueni. Mi smo su vie slabi da bismo mogli da pomognemo takvim pacijen67

tima, suvie slepi da bismo mogli da vidimo gde se zavra vaju isprepletani hodnici kojima nas vode, suvie mali da bismo uspeli da odrimo svoju ljubav pred licem njihove mrnje. Takav je bio sluaj sa Bobijevim roditeljima. Ose ao sam se nadvladanim boleu koju sam osetio u njima. Nije stvar bila samo u tome to bi oni, verovatno, odbili moju ponudu da ih leim, ve je bilo i veliko pitanje da li bih ja za to imao dovoljno snage. Postoji jo jedan razlog iz koga nisam pokuao da ra dim sa Bobijevim roditeljima. Jednostavno mi se nisu svi ali. U stvari, vie od toga: bili su mi odvratni. Da bi mo gao da prui psihijatrijsku pomo, terapeut mora da ima u sebi bar trunicu pozitivnog oseanja prema pacijentu, da bar malo saosea sa njegovom situacijom, da ima bar malo samilosti za njegovu patnju, izvesno potovanje prema njegovoj linosti i nadu u njegov ljudski potencijal. Nita od toga nisam oseao. Nisam mogao ni da zamislim da sa Bobijevim roditeljima provodim sate, dane, nedelje, mesece i da to vreme bude posveeno mojoj brizi za njih. Na protiv, jedva sam podnosio da budem sa njima u istoj pro storiji. U njihovom prisustvu sam se oseao neistim. Je dva sam ekao da izau iz moje ordinacije. Deavalo se da se ponekad upustim u sluaj koji izgleda beznadean nada jui se da je moja procena, moda, bila netana ili, ako ni ta drugo, da bih neto nauio. A l i to nije bio sluaj i sa Bobijevim roditeljima. K o d njih se nije radilo samo o to me da bi oni odbili moju pomo ja bih odbio njih. Ljudi oseaju jedni za druge. Ono to psihoterapeuti osea ju prema pacijentima obino nazivamo kontratransferom. Kontratransfer obuhvata itavu skalu ljudskih emocija od intenzivne ljubavi do intenzivne mrnje. O kontratransferu su napisani itavi tomovi: on moe da bu de ili od ogromne pomoi ili da nanese ogromnu tetu terapeutskim odnosima. A k o se dogodi da su oseanja terape uta prema pacijentu neprikladna, kontratransfer e postati konfuzan i ceo proces leenja izbaciti iz koloseka. Meu tim, ako je kontratransfer prikladan, on moe da poslui kao najkorisnije mogue orue za razumevanje pacijento vog problema. 68

Od presudnog je znaaja da psihoterapeut bude u sta nju da utvrdi da li je kontratransfer izmeu njega i paci jenta prikladan ili ne. Da bi u ovome uspeo, on mora ne prestano da analizira i sebe i pacijenta. Ako pri tom otkri je da je kontratransfer neprikladan, obavezan je da pre svega izlei sebe od onoga to je prouzrokovalo problem ili da pacijenta poalje drugom terapeutu, nekome ko e biti u stanju da u tom konkretnom sluaju bude objektivniji. Pri susretu sa zlom osobom, zdrava osoba vrlo esto osea odvratnost. U sluajevima kada je zlo oigledno, re akcija e uslediti istog trenutka. Meutim, ako se radi o suptilnijem zlu, oseanje odvratnosti se moe razviti po stepeno, u toku produbljivanja odnosa sa zlom osobom. Oseanje odvratnosti moe da bude od ogromne pomo i terapeutu. Ono moe da bude dijagnostiko sredstvo par ekselans. Ono moe bre i tanije nego bilo ta drugo da upozori terapeuta da se nalazi u prisustvu zle osobe. A l i se njime, isto kao i otrim skalpelom, mora rukovati izuzet no paljivo. A k o se dogodi da je oseanje odvratnosti izaz vano nekim problemom kod samog terapeuta a ne kod pa cijenta, mogue su v r l o teke posledice, ukoliko terapeut nema dovoljno skromnosti da to uvidi. A l i ta je to to ini da je odvratnost zdrava reakcija? Zbog ega bi ona bila prikladan kontratransfer emocional no zdravog terapeuta? Odvratnost je snano oseanje koje nas nagoni da se smesta povuemo i izbegnemo dalji kon takt sa onim to nam je odvratno. A to jeste najadekvatnija stvar koju zdrava osoba moe da uini kada se u obi nim okolnostima nae licem u lice sa zlom: da se smesta udalji. Zlo je odvratno zbog toga to je opasno. Ono e za raziti ili ak unititi onoga ko dugo ostane u njegovom pri sustvu. A k o niste u situaciji da zaista znate ta radite a naete se licem u lice sa zlom, najbolje je da odmah beite. Kontratransfer je instiktivni ili ako hoete, bogomdani radar koji nas na vreme upozorava. 20
20 Postavlja se pitanje da li jedna zla osoba osea odvratnost u prisustvu druge. Ne znam. O v o pitanje je fascinantno za prour avaoca jer bi odgovor na njega mogao da otkrije dosta od pri rode i geneze zla u ljudskim biima. Osobama koje su postale zle

69

Iako o kontratransferu postoji bogata struna litera tura, u njoj nikada nisam naao nita o samoj odvratnosti. Za ovo postoji nekoliko razloga. Odvratnost kao kontra transfer je tako usko povezana sa zlom da je nemogue pisati o jednom, a ne spomenuti drugo; a poto je zlo do sada obitavalo izvan granica psihijatrijskog istraivanja, to je i ovaj kontratransfer doiveo istu sudbinu.21 Sta vie, psihoterapeuti su obino blagonakloni ljudi pa bi ta, tako dramatino negativna reakcija sa njihove strane ugrozila sliku koju imaju o sebi. Zatim, zbog intenziteta negativnosti te reakcije, psihoterapeuti najee izbegavaju dub lje odnose sa klijentima koji su zli. I najzad, kao to sam ve napomenuo, vrlo je malo zlih ljudi koji bi pristali da budu stavljeni u situaciju klijenta psihoterapije. Oni, osim u izuzetnim okolnostima, ine sve to je u njihovoj moi da pobegnu od osvetljavanja svoje linosti koja je u procesu psihoterapije neizbena. Zbog toga psihoterapeuti vrlo te ko uspevaju da sa zlim ljudima provedu dovoljno dugo vreme za koje bi mogli da prouavaju i njih i sopstvene reakcije. Postoji jo jedna reakcija koju zli ljudi izazivaju u nama: zbunjenost. Pokuavajui da opie svoj susret sa nekom zlom osobom, jedna ena je napisala: Bilo je to 2 kao da sam iznenada izgubila sposobnost miljenja.' I jo jednom se radi o sasvim adekvatnoj reakciji. Lai zbunjuju. Zli ljudi su ljudi lai, oni, laui druge, grade i slojeve samoobmane. A k o se u odnosu na pacijenta ose a zbunjenim, terapeut e prvo pomisliti da je razlog tome
usled detinjstva provedenog sa zlim roditeljima, ti roditelji se ine potpuno normalnim i to samo po sebi moe da sprei razvijanje radarnog sistema. A moda je i stalna bliskost deteta sa zlim ro diteljima dovoljna da vremenom uniti takav mehanizam ako je nekada i postojao. 21 Odvratnost se moe osetiti i u prisustvu nekih fizikih b o lesti. To je bila uobiajena reakcija na obolele od lepre, a prou ava se i u primerima odnosa prema ljudima koji su doiveli am putaciju ili neku drugu deformaciju. I mada su psihijatri svesni ovih reakcija, oni ipak ne piu kako se ovaj problem odraava u okviru dugotrajnih terapeutskih odnosa. " 22 N e w Yorker 3. juli 1978, s. 9.

70

njegovo neznanje. A l i e se istog trenutka zapitati i: da pacijent ne radi neto da bi me zbunilo? Moj rad sa paci jentom koga u opisati u etvrtom poglavlju mesecima ni je davao nikakve rezultate upravo zbog toga to sebi ni sam postavio to pitanje. Kao to sam ve rekao, odvratnost kao kontratransfer je sasvim prikladna ak spasonosna reakcija na zle lju de. Meutim, postoji jedan izuzetak. A k o psihoterapeut uspe da prodre kroz veo konfuzije i uspostavi dijagnozu zla i ako odlui da pacijenta leci, dobro zna sa ime ima posla i ta treba da radi, onda i samo onda, kontratransfer odvratnosti treba ostaviti po strani. To je puno uslova koji se moraju zadovoljiti. Leenja zla se ne treba olako p o hvatati. Ono mora da se sprovodi sa pozicija izuzetne psi holoke i duhovne snage. Jedino to takvo leenje uopte ini moguim jeste to to psihoterapeut koji poseduje takvu snagu zna da i po red toga to je sasvim ispravno oseati strah od zlih ljudi, njih istovremeno treba i saaljevati. Neprestano beei od glasa sopstvene savesti i istine o sebi, od svih ljudskih bi a, oni su najzastraeniji. Njih nema potrebe osuivati na pakao. Oni su ve u njemu.** Zbog toga je rad na njihovom izbavljenju iz pakla u kome ive ne samo u interesu drutva ve i njih samih. A l i kako trenutno vrlo malo znamo o prirodi zla, to ni na e mogunosti da ga leimo nisu velike. Teko da se moe mo smatrati kompetentnim na ovom polju kada do sada jo nismo uspeli ak ni da izdvojimo zlo kao specifino oboljenje. Teza ove knjige je da se zlo moe definisati kao specifina forma mentalnog oboljenja i da kao takva tre23 N a s ne kanjava B o g ; mi sami sebe kanjavamo. Oni koji su u paklu, tamo su po sopstvenom izboru. Zbilja, oni bi iz njega mogli jednostavno da ietaju kada god hoe, samo Sto su njihove vrednosti takve da im se put iz pakla ini strahovito opasnim, zastraujue bolnim i nemogue tekim. I tako ostaju u paklu j e r im se ini da je to lake i bezbednije. To im se vie dopada. O v a situacija i psihodinamika koja je u nju ukljuena, tema su sjajne knjige C. S. Luisa Veliki razvod. Ideja da su ljudi koji ive u paklu tamo po sopstvenom izboru nije nairoko poznata, ali ona svakako predstavlja i dobru psihologiju i dobru teologiju.

71

ba da se podvrgne naunom ispitivanju bar onog intenzi teta kojim se ispituju ostala glavna psihijatrijska obo ljenja. U normalnim okolnostima svakako se treba drati to dalje od zmijske jame. Meutim, naunik iskusni herpetolog treba da zalazi upravo na takva mesta ako hoe da ui i da doe do ekstrakta otrova na osnovu koga e stvoriti serum za zatitu oveanstva i moda ak i pomoi samoj zmiji u njenoj evoluciji. Zmijama mogu da porastu krila pa da postanu zmajevi, a zmajevi mogu da se pripi tome pa da postanu Boje sluge, istovremeno surove i bla gorodne. A k o smo u stanju da zle ljude posmatramo kao obolele od alosne mada opasne bolesti i ako tano znamo ta radimo, treba da pokuamo da svoju odvratnost pretvo rimo u briljivu samilost da bismo mogli da im pristupimo u leenju. Sada, posle dvadeset godina, uz sve iskustvo koje sam u meuvremenu stekao, sluaj Bobija i njegovih roditelja ne bih mnogo drugaije tretirao. I sada bih smatrao da je najvanije Bobija to pre odvojiti od roditelja i za ostvare nje tog cilja posluio bih se svim sredstvima, ukljuujui i moju drutvenu poziciju. Dvadesetogodinje iskustvo me je nauilo da je sirova snaga ono to ima najbri i najefi kasniji efekat na zle ljude. Oni uopte ne reaguju (bar ne u kratkom roku) ni na kakvo blagonaklono ili ljubazno do govaranje to je inae meni blizak nain. Meutim, ne to se zaista promenflo za ovih dvadeset godina. Sada znam da su Bobijevi roditelji zli. Tada to nisam znao. Oseao sam njihovo zlo, ali nisam znao kako da ga nazovem. Moji pretpostavljeni nisu mogli da mi pomognu da pronaem ime za ono sa ime sam bio suoen. Takvog imena nije bilo u naem strunom reniku. Poto smo bili naunici a ne svetenici, nije ni trebalo da razmiljamo na taj nain. Dajui neernu adekvatno ime, mi nad njime stiemo 24 mo. U vreme kada sam upoznao Bobijeve roditelje, ni sam nita znao o sili sa kojom sam imao posla. Oseao sam
24 Vidi Ursula Le Guin arobnjak iz Zemljomora (Parnassus Press, 1968), gde je sjajno opisana mo imenovanja.

72

odvratnost ali ne i radoznalost. Moj otpor prema radu sa njima nije bio samo posledica zdravog oseanja respekta prema toj sili ve i straha koga nisam bio svestan. Taj strah oseam i danas samo to to vie nije slepi strah. Zna jui njeno ime, sada znam i neto o dimenzijama te sile. A to malo sigurnog terena omoguava mi da se pozabavim i samom njenom prirodom. Mogu sebi da dozvolim i da joj se pribliim. Zbog toga bih danas neke stvari drukije tre tirao. Poto bih Bobija udaljio iz roditeljske kue, pokuao bih da im, ako se ukae prilika, to ljubaznije i sa to vie okolienja objasnim da se nalaze u vlasti sile koja je des truktivna ne samo po njihovu decu ve i po njih same. I ako bi se desilo da za to imam vremena i snage, ponudio bih i da radim sa njima na savlaivanju te sile. Ako bi se oni kojim sluajem sa tim sloili, prihvatio bih se tog po sla, ne zbog toga to bi mi se oni danas vie sviali pa ak ne ni zbog toga to bih sada imao vie samopouzda nja ve jednostavno zbog toga to, znajui ime proble ma, sada imam vie snage da uim i radim. A to nam je i zadatak: da obraujemo polja koja poznajemo.

ZLO I GREH
Da bismo u potpunosti shvatili Bobijeve roditelje i njima sline ljude koji e biti opisani u sledeem poglav lju, moramo pre svega da razgraniimo pojmove zla i obi nog greha. Ono to je karakteristino za zle ljude nisu njihovi gresi kao takvi, ve prikrivenost i istrajnost kojim ih ine. A to je zbog toga to osnovni defekt zlih ljudi nije 25 njihova grenost ve odbijanje da priznaju. Bobijevi roditelji, isto kao i ljudi opisani u sledeem poglavlju, ako se izuzme njihovo zlo, predstavljaju sasvim obine ljude. Ima ih svuda. Oni mogu biti bogati ili siro mani, obrazovani ili neobrazovani. U njima ima vrlo ma lo dramatinog. Nisu obeleeni kao kriminalci. Najee
25 Jung sasvim ispravno zlo pripisuje propustu da se sret nemo sa Senkom.

73

su to solidni graani uitelji, policajci, bankari, la novi kolskih saveta roditelja. Kako je to mogue? Kako neko moe da bude zao, a da ne bude obeleen kao kriminalac? Obeleen je ovde kljuna re. Oni jesu kriminalci jer izvravaju zloin nad ivotom i ivotnou. A l i , osim u retkim sluajevima kao to je bio Hitler kada im na raspolaganju stoji velika politika mo zahvaljujui kojoj imaju slobodu delanja koju drugi nemaju, to su zloini tako suptilni i pri kriveni da se ne mogu obeleiti kao zloini. Skrivanje i prikrivanje su tema koja e se provlaiti kroz celu ovu knjigu. To je osnova naslova Ljudi lai. U svojoj dugogodinjoj praksi rada sa zatvorenicima gotovo da nisam sreo nijednu zlu osobu. To su oigledno bili destruktivni ljudi i njihova destruktivnost se esto po navljala. A l i , ona je istovremeno i nekako sluajna^ Sta vie, iako pred vlastima najee poriu bilo kakvu odgo vornost za svoja zlodela, oni ipak ne zatvaraju oi pred svojom zloudnou. Oni e prvi to primetiti i tvrditi da su bili uhvaeni ba zbog toga to su poteni kriminalci. Istinski zli ljudi, rei e vam oni, ive van zatvorskih zi dina. Jasno je da ovakve izjave daju da bi se opravdali. A l i meni se ini da u tome to govore, uglavnom, ima i is tine. Zatvorenike je u gotovo svim sluajevima mogue svr stati pod ovu ili onu psihijatrijsku dijagnozu. Te dijagnoze pokrivaju veoma irok spektar oboljenja koje bismo lai kim renikom mogli nazvati: razuzdanou ili impulsivnou, agresivnou ili nesvesnou. Ljudi o kojima u govo riti nemaju, kao ni Bobijevi roditelji, takvih oiglednih nedostataka i ne mogu se lako svrstati u bilo koju od uobi ajenih psihijatrijskih kategorija. Ovo nije zbog toga to su zli ljudi zdravi, ve jednostavno zbog toga to jo uvek nemamo definiciju njihove bolesti. I kao to pravim razliku izmeu zlih ljudi i obinih kriminalaca, tako razlikujem i zlu linost od zlog dela. Drugim recima, nisu zla dela ono sto oveka ini zlim. Da je tako, svi bismo mi bili zli, jer svi ponekad radimo ono to ne treba.
74

Greh se, najuoptenije reeno, moe definisati kao promaaj. To znai da smo svaki put kada promaimo poinili greh. Greh nije ni manje ni vie, nego kada ne uspemo da budemo neprekidno savreni. A kako je nama nemogue da neprekidno budemo savreni, mi smo svi grenici. Mi rutinski proputamo da damo sve od sebe u sva koj situaciji a svaki takav propust je neka vrsta zloina prema Bogu, naem blinjem ili prema samom sebi, ako ne ba pred zakonom. Kao to znamo, ima teih i lakih zloina. Meutim, o zlu je pogreno razmiljati na taj nain. Tu nema grada cije. Moda se prevariti bogatog ini manje loim delom nego prevariti siromaha, ali i jedno i drugo je prevara. Pred zakonom postoje razlike u tretmanu privrednog kri minala, utaje poreza, korienja ceduljica na ispitu, prie za vau enu da morate da ostanete due na poslu a u stva ri je varate, ili kada kaete svome muu (ili sebi) da niste imali vremena da podignete njegovo odelo sa hemijskog ienja jer ste bili prezauzeti, dok ste, u stvari, ceo dan proveli na telefonu sa susetkom. Za neke od ovih sluaje va svakako ima vie opravdanja nego za druge, naroito u odreenim okolnostima, ali ostaje injenica da su sve to lai i izdaje. Ako ste toliko skrupulozni da niste nita sli no skoro uinili, onda se zapitajte da moda ne laete sami sebe. Ili se, moda, zavaravate u vezi sa neim. Ili ne da jete sve od sebe to je samoizdaja. Budite savreno po teni prema sebi i videete da inite grehe. Ako to ne vi dite, onda niste sasvim poteni prema sebi, a to je samo po sebi greh. Od toga se ne moe pobei. Svi smo mi grenici.26
26 I pored toga to je tako esto i ak zlobno zloupotreblja vana, lepota hrianske doktrine lei ba u njenom, punom razumevanja, pristupu grehu. Taj pristup je dvostran. S jedne strane, on insistira da je ljudska priroda grena. Prema tome, svaki pra vi hrianin sebe smatra grenim. injenica da mnogi nazovi hriani, koji od svoje pobonosti prave predstavu, u dubini due ne misle da su greni, ne znai da postoje propusti u doktrini, ve da ih ima u ljudima koji nisu u stanju da po toj doktrini ive. Kasnije emo govoriti vie o zlu preruenom u hrianstvo. S druge strane, hrianska doktrina isto tako insistira na tome da je

75

Ako se zli ljudi ne mogu definisati prema nezakonito sti njihovih dela ili teini njihovih grehova, kako ih onda definisati? Odgovor je po njihovoj doslednosti u grehu. Njihova destruktivnost je obino suptilna i neverovatno dosledna. To je zbog toga to je osnovna karakteristika onih koji su preli crtu u tome to apsolutno odbijaju da toleriu oseanje sopstvene grenosti. Ve sam rekao da je Dord, zahvaljujui blagoslovenom oseanju krivice, uspeo da izbegne da postane zao. Zbog toga to je bar donekle bio voljan da podnosi osea nje sopstvene grenosti, uspeo je da odbaci pakt sa avo lom. Da nije oseao bol krivice zbog tog pakta, njegova moralna deterioracija bi se nastavila. Oseanje sopstve ne grenosti je ono to nas, vie nego bilo ta drugo, uva od sline deterioracije. Kao to sam na drugom mestu na pisao: Blaeni siromani duhom, poeo je Isus kada je do lo vreme da se obrati masama. Sta je hteo da kae ovim uvodom? . . . Zbog ega da sebi umanjujemo vrednost emu slui oseanje sopstvene grenosti? A k o se ovo pitate, setite se fariseja. Oni su u Isusovo vre me bili m a r k e . Sebe nikako nisu smatrali siroma nima duhom. Naprotiv, oni su bili ti koji sve znaju i razumeju oni koji zasluuju da budu kulturne v o e Jerusalima i Palestine. A oni su bili i ti koji su Isusa ubili. Siromani duhom ne ine zla. Zlo nee poiniti ovek koji nije siguran u svoju ispravnost, onaj ko is pituje svoje motive, ko se boji da ne izneveri samog sebe. Zlo ovoga sveta ine duhovne marke, dananji
svima nama oproteno ako smo u stanju b a r da se pokajemo. Pot puna spoznaja nae grenosti moe da nas dovede u stanje gotovo nepodnoljive bespomonosti ako istovremeno ne verujemo u mi lostivog hrianskog Boga. P r e m a tome, Crkva, ako postavi stvari na pravo mesto, treba da smatra da je beskrajno bavljenje grehom (proces inae poznat kao preterana skrupuloznost) isto tako greh. K a d a nam ve B o g prata, ne pratati sebi znai postavljati sebe iznad B o g a i time se podavati grehu izvitoperenog oblika gordosti.

76

fariseji, uvereni u svoju ispravnost, koji ne vide svoje grehe zbog toga to nee da se podvrgnu neugodnosti dubljeg samoispitivanja. Ma koliko neugodan, taj oseaj line grenosti upravo je ono to tu grenost spreava da potpuno izmakne naoj kontroli. To ponekada zaista boli, ali je i veliki blagoslov jer je to najefikasnije sredstvo kojim moe mo da se zatitimo od sopstvene sklonosti ka grehu. Sv. Tereza Lisijska to tako lepo, na svoj blagorodan nain, kae: A k o si voljna da spokojno podnosi isku enje da samoj sebi bude neprijatna, onda e Isusu biti prijatno utoite. 2 7 Zli ljudi spokojno ne podnose iskuenje da budu sami sebi neprijatni. U stvari, oni to nikako ne podnose. Na primer, kod Bobijevih roditelja nisam otkrio ni traak samoprekora. I ba iz tog odbijanja da se stave na optue niku klupu proistie njihovo zlo. Ljudska zloudnost je raznolika. Nepodnoenje sopstvenog oseanja grenosti ove ljude pretvara u nepoprav ljive vree gr eha. Na primer, moje iskustvo je pokazalo da su to neverovatno pohlepni ljudi. Zbog toga su i krtice takve krtice da njihovi darovi mogu da budu ubistveni. U knjizi Put kojim se rede ilo naveo sam lenjost kao j e dan od najosnovnijih grehova. U drugom delu istog po glavlja navodim gordost jer svi se gresi mogu ispraviti osim grenog verovanja da smo bez greha. A l i , moda je pitanje o tome koji je greh najgori na nekom nivou spor no. Svi gresi izdaju i dre nas izdvojenim i od boanskog i od drugih ljudskih bia. Kao to jedan duboki religiozni mislilac kae, svaki greh moe da otvrdne u pakao: . . . Dua moe da zapadne u stanje u kome ak ni sa ma ljubav ne moe da joj pomogne jer je otvrdnula prema ljubavi. U sutini, pakao je stanje bia koje sa mi sebi stvaramo: stanje konanog rastanka sa Bogom do koga nije dolo zbog toga to se Bog odrekao oveka, ve zbog toga to se ovek odrekao Boga i to odri27

M a r y l i n von W a l d e n e r i Scott Peck, Kako da uzvratim?

77

canje je za sva vremena jer ga je nemogue uzdrma ti. U ljudskom iskustvu postoje ovakve analogije: mr nja koja je toliko lepa, toliko mrana, da je ljubav samo ini jo eom; ponos koji je toliko okamenjen da ga skromnost ispunjava prezirom; i najzad, inert nost inertnost koja moe u tolikoj meri da ovlada linou da je ni najvea kriza ili bilo kakav spoljni uticaj ne moe pokrenuti, ve je samo jo vie zako pava u i onako duboku nepokretljivost. Tako je i sa duom i Bogom; ponos moe da otvrdne u pakao, sva ki od sedam osnovnih oblika ravog delanja moe da otvrdne u pakao a isto tako i duhovna lenjost koja je, ustvari, oseanje dosade prema boanskim stvarima, inertnost koju mrzi da se pokaje ak i kada sama vidi ambis u koji dua srlja zato to se vremenom, kroz male propuste, navikla da odbija sve to bi je kotalo bilo kakvog napora. Neka nas Bog, u milosti svojoj, sauva od toga. 28 Meutim ono to je glavna karakteristika ljudi koje nazivam zlim, jeste izvlaenje na raun drugih. Usled toga to sebe, u dubini due, vode iznad svake kritike, oni ne milosrdno napadaju svakoga ko se usudi da im neto pri govori. Oni rtvuju druge da bi ouvali verovanje u sopstvenu savrenost. Evo jednog primera: deak pita oca: Tata, zato si baku nazvao kukom? Rekao sam ti da me ostavi na miru! ria to zaurla otac. E , sad e da vidi. Oduiu te ja od tog prostakog renika. Isprau ti usta sapunom. Moda e onda prestati da govori rune rei i znae kada da uti. Odvlai ga u kupatilo da ga kazni. I tako je, u ime ispravnosti i discipline, poinjeno zlo delo. Prebacivanje krivice na drugoga obavlja se kroz me hanizam koji se u psihijatriji naziva projekcijom. Kako zli ljudi smatraju da su u sutini bez mana, oni neizbeno u svakoj konfliktnoj situaciji sa spoljanjim svetom dolaze do zakljuka da je krivica do sveta. Poto moraju da poriu
25

lishers,

Gerald Vann, Hristov bol i Boja tuga (Temple Gate P u b Illinois, 1947, s. 5455).

78

sopstvenu ravost, oni moraju ravost da vide u drugima. Sopstveno zlo projektuju na svet oko sebe. O sebi nikada ne misle da su zli, ali zbog toga to misle o drugima. U na em primeru, otac u sinu vidi nevaspitanje i prostakluk i preduzima mere da ga dovede u r e d . A mi znamo da je on, otac, taj koji je nevaspitan i prost. Otac je na sina projektovao sopstveni prostakluk i onda ga napao u ime do brog roditeljskog odgoja. Prema tome, zlo se najee ini da bi se krivica sva lila na drugoga i kod ljudi koje nazivamo zlim, to je hronina pojava. U knjizi Put kojim se rede ilo zlo sam definisao kao: iivljavanje politike moi, to jest, nametanje sopstvene volje drugima, bilo otvorenim, bilo prikrivenim prisiljavanjem u cilju spreavanja... duhovnog razvoja (s. 279). Drugim recima, zli ljudi napadaju druge umesto da priznaju sopstvene nedostatke. Duhovni razvoj zahteva, pre svega, da ovek prizna da mu je to potrebno. Ako ni smo u stanju da dopustimo sebi da priznamo da imamo mana, ne preostaje nam nita drugo nego da na svakom koraku unitavamo dokaze o njihovom postojanju." Ono to je zaista udno jeste da su zli ljudi esto de struktivni zbog toga to pokuavaju da unite zlo. Meu tim, problem je u tome to oni zlo pogreno lociraju. Ume sto to unitavaju druge, trebalo bi da unitavaju bolest u
29 Ernest Becker u svom poslednjem delu Bekstvo od zla (Macmillan, 1965) istie sutinsku ulogu koju izvlaenje na tu raun igra u genezi ljudskog zla. Mislim da grei kada smatra da je strah od smrti glavni razlog iz koga zli ljudi uvek druge krive za sve. Ja mislim da je u pitanju strah od samokritike izjednaavao sa strahom od smrti. Samokritika je poziv na menjanje linosti. Cim sebi priznam da je neki deo moje linosti za kritiku, odgo voran sam da ga menjam. A l i proces menjanja linosti je bolan. To je kao smrt. Stara ema linosti mora da se menja da bi je zamenila nova. Zli ljudi su patoloki vezani za status kvo svoje linosti koju u svom narcizmu svesno smatraju savrenom. Mislim da je sasvim mogue da zli ljudi smatraju da je i najmanja izmena u voljenoj im linosti ravna totalnom unitenju. U tom smislu opasnost od samokritike moe zloj osobi zaista da izgleda kao sinonim opasnosti od istrebljenja. Z b o g ega je to tako, postae jasnije kada se budemo malo dublje pozabavili pitanjem narcizma.

79

sebi. Poto ivot esto nanosi udarce njihovoj uobrazilji (da su savreni), oni mrze ivot i pokuavaju da ga unite, obino u ime ispravnosti. U stvari, njihova krivica, moda, i nije toliko u tome to mrze ivot, koliko u tome to ne mrze greni deo sebe. Sumnjam da su Bobijevi roditelji namerno hteli da ubiju Stjuarta ili Bobija. Imam utisak da bih, da sam imao prilike da ih bolje upoznam, doao do zakljuka da je njihovo ubistveno ponaanje bilo u potpu nosti diktirano ekstremnim oblikom samozatiivanja, ko je neumitno vodi ka rtvovanju svih pre nego sebe. Sta je uzrok tom nedostatku samomrnje? Tom odbi janju da ovek samom sebi bude neprijatan, to je izgleda bazini greh ljudi koje nazivamo zlim i u korenu je njiho vog konstantnog svaljivanja krivice na druge? Ne veru jem da se radi o nesvesnosti. Ima ljudi i po zatvorima i na slobodi koji kao da uopte nemaju svest ili super-ega. Psihi jatri ih nazivaju psihopatama ili sociopatama. Bez ikakvog oseanja krivice, oni ne samo to izvravaju zloine, ve to ine i bez ikakve rezerve. Njihova zloinstva nemaju neku odreenu formu ili znaenje; za njih se ne bi moglo rei da za svoje zlo svaljuju krivicu na druge. Bez svesti o ono me to rade, psihopate kao da nije mnogo briga ni za ta pa ni za sopstvena zloinstva. Izgleda da im je manje-vie sve jedno da li su zatvoreni ili na slobodi. Tano je da i oni pokuavaju da prikriju svoje zloine, ali napori u tom cilju su im obino vrlo povrni i loe isplanirani. Ovakve ljude ponekad nazivamo moralnim imbecilima, U njiho vom nedostatku brige za bilo ta postoji gotovo neka vrsta bezazlenosti. A to nikako nije sluaj sa ljudima koje nazivam zlim. Budui potpuno posveeni ouvanju svoje umiljene savr enosti, oni su bez prestanka zaokupljeni naporom da sa uvaju svoj dobar glas i sebe kao primer moralne istote. O tome mnogo brinu. Imaju istanano uho za drutvene norme i ono to drugi misle o njima. Ba kao i Bobijevi roditelji, oni se lepo oblae, ne zakanjavaju na posao, plaaju porez i spol ja posmatrano, njihovom nainu ivota se nita ne moe zameriti. 80

Rei kao to su: i m i d , pojava, spoljanji klju ne su za razumevanje moralnosti zla. Dok, s jedne strane, nemaju nikakve motivacije da budu dobri, oni intenzivno ele da izgledaju dobri. Njihova dobrota postoji samo na nivou pretvaranja. Ona je, u stvari, la. Zbog toga su oni ljudi lai. U stvari, ta la je smiljena, ne toliko da obmane dru ge, koliko sebe same. Oni ne mogu i nee da podnose bol samoprekora. Dekor u kome ive postavljen je tako da o njima daje sliku ispravnosti. A ipak, kada u samom zlu ne bi postojalo oseanje dobrog i ravog, ovo samoobmanjiva nje ne bi bilo potrebno. Mi laemo samo onda kada znamo da neto nije onako kako bi trebalo da bude. Mora biti da samom inu laganja prethodi neka rudimentarna forma savesti. Potrebu da neto sakrijemo ne bismo oseali ako prethodno nismo osetili da to neto treba sakriti. Ovde dolazimo do paradoksa. Ve sam rekao da zli ljudi smatraju da nemaju mana. Meutim, mislim da oni istovremeno u sebi imaju oseanje sopstvene zle prirode, one koji ne priznaju. Ono od ega tako frenetino pokua vaju da pobegnu jeste upravo to oseanje. Sutinska kom ponenta zla nije odsustvo oseanja sopstvenog greha ili imperfekcije, ve odbijanje da se to oseanje tolerie. Kod zlih ljudi se istovremeno pojavljuje i svesnost o sopstve nom zlu i oajnika borba da se ta spoznaja izbegne. Za razliku od blaenog nedostatka moralnosti kod psihopate, ovi ljudi su neprestano zauzeti sakrivanjem dokaza o sop stvenom zlu, pod tepihom svoje savesti. Za sve to su ra dili, Bobijevi roditelji su imali racionalan razlog izgo vor, koji ako mene nije, njih je svakako zadovoljavao. Pro blem nije u nedostatku savesti, ve u naporima da se savest sprei da obavlja svoj posao. Kada pokuavamo da se sakrijemo od samih sebe, mi postajemo zli. Zlodela zlih ljudi se ne izvravaju direktno, ve indirektno i deo su procesa njihovog zatakavanja. Zlo ne potie iz odsustva krivice, ve iz napora da se od nje pobegne. Zbog toga se esto deava da zlo prepoznamo ba zbog toga to je prerueno. Ispred loeg ina moe se primetiti 81

la koja je smiljena da bi ga prikrila. Vidimo osmeh koji skriva mrnju, uglaenu masku koja prikriva bes, satensku rukavicu koja pokriva pesnicu. Zbog toga to su takvi eksperti u preruavanju, zlonamernost zlih ljudi je vrlo teko jasno odrediti. U veini sluajeva im je nemogue skinuti maske sa lica. A l i ono to moemo jeste bar u ne kim trenucima spazimo jezovitu igru murki u obskurnosti due, u kojoj ona, sama ljudska dua, samu sebe zaobi lazi, izbegava i sama se od sebe skriva. 8 0 U knjizi Put kojim se rede ilo izloio sam pretpostav ku da je lenjost ili elja da se izbegne bilo kakva legi timna patnja u korenu svih mentalnih oboljenja. Ovde, takoe, govorimo i o izbegavanju bola. Meutim, ono u emu se zli ljudi razlikuju od nas, ostalih mentalno boles nih grenika, jeste to to oni bee od specifinog oblika bo la. Uopteno govorei, oni nisu lenjivci koji izbegavaju bol. Naprotiv, oni e dati sve od sebe i mnogo vie od drugih da bi dostigli i odrali predstavu visokog ugleda. Oni su spre mni na velike napore i podnoenje velikih tekoa da bi postigli status u drutvu. Samo jednu stvar ne mogu da podnesu: bol sopstvene savesti, bol spoznaje da nisu savr eni i da su greni. Zbog toga to ine sve to mogu da bi izbegli taj bol koji donosi samoispitivanje, pod uobiajenim okolnostima, zli ljudi su poslednji koji bi ikada doli kod psihoterapeu ta. Oni mrze svetlost svetlost dobrote koja pokazuje ka kvi su, svetlost ispitivanja koja ih razotkriva, svetlost isti30 Buber, Dobro i zlo, s. 111. Budui da je pretvaranje pri marna motivacija zlih ljudi, mnoge od njih ete nai u crkvi. Z a r ima boljeg naina da se sopstveno zlo sakrije pred sobom i pred drugima nego da ovek postane akon ili da ima neko drugo vidljivo hriansko obeleje koje je dobro imati u naoj kulturi? Pretpostavljam da se u Indiji zli ljudi ponaaju kao primeri d o b rih Hindusa ili dobrih muslimana. Ovim ne elim da kaem da su zli ljudi bilo ta drugo do majuna manjina meu religioz nim ljudima ili da religioznim motivima veine ljudi ima ta da se prebaci. Hou samo da kaem da zli ljudi imaju tendenciju da gravitiraju pobonosti zbog toga to u njenom okrilju mogu do bro da se skrivaju i preruavaju.

82

ne koja prodire u njihovu obmanu. Psihoterapija je pro ces osvetljavanja par ekselans. Osim ako nema nekih izvi toperenih razloga, zla osoba e se opredeliti za bilo koje reenje pre nego za psihijatrijski kau. Pokoravanje disci plini samoposmatranja koju psihoanaliza zahteva ini im se kao samoubistvo. Glavni razlog za postojanje tako ma log naunog znanja o zlim ljudima jednostavno je u tome to oni ne dozvoljavaju da budu prouavani. Ako centralni nedostatak zlih ljudi nije stvar savesti, onda ta jeste? Ja mislim da je sutinski psiholoki prob lem ljudskog zla jedna posebna vrsta narcizma.

NARCIZAM I VOLJA
Narcizam ili preokupiranost samim sobom pojavljuje se u vie oblika. Neki od njih su normalni. Neki su normal ni kod dece, ali ne i kod odraslih. Neki su vie patoloki, a neki manje. Cela stvar je veoma kompleksna i vana. Meutim, kako cilj ove knjige nije izlaganje o celokupnom problemu, prei emo odmah na patoloku varijantu, onu koju Erih From naziva zloudnim narcizmom. Za zloudni narcizam karakteristina je volja koja se niemu ne podreuje. Svaka mentalno zdrava osoba se na ovaj ili onaj nain podreuje neemu viem od sebe, bilo da je to Bog, istina, ljubav ili neki drugi ideal. Oni ine ono to Bog od njih zahteva, a ne ono to sami hoe ili e le. Da bude volja Tvoja, ne moja, kae ovek koji se po korava Bogu. On veruje u ono to je istina, a ne u ono to on eli da bude istina. Za razliku od Bobijevih roditelja, takvim ljudima su vanije potrebe onih koje vole od sopstvenih. Ukratko, svi mentalno zdravi ljudi podreuju svo ju volju zahtevima sopstvene savesti. Ali ne i zli. U su kobu izmeu njihove krivice i volje, krivica je ta koja mora da popusti, a volja da pobedi. itaocu e naroito pasti u oi neverovatna svojevoljnost zlih ljudi. To su osobe izrazito jake volje, uporne u
83

sprovoenju svojih namera. U nainu na koji pokuavaju da kontroliu druge pokazuju izrazitu snagu.31 Teolozi govore o zlu kao posledici slobodne volje. Ka da nas je Bog stvarao po svom liku, dao nam je slobod nu volju i samim tim dozvolio mogunost da se opredelimo za zlo. Isti problem moe da se posmatra i sa as pekta svetovne teorije o evoluciji. Izgleda da je v o l j a manje razvijenih bia u velikoj meri pod kontrolom nji hovih instinkata. Meutim, u svojoj evoluciji od majmuna, ovek se u velikoj meri oslobodio takve kontrole i na taj nain stekao slobodnu volju. Evolucija je oveka sta vila u situaciju u kojoj je, ako sam ne pronae naina za samokontrolu kroz podreivanje nekom viem prin cipu, postao totalno samovoljan. Pitanje zbog ega su neki ljudi sposobni da dostignu takvu podreenost, a drugi nisu jo uvek je bez odgovora. Ponekad se zaista ini da problem zla lei u samoj volji. Mogue je da se zli ljudi raaju sa tako jakom vo ljom da im je nemogue da je bilo emu podrede. Isto vremeno, izgleda mi da je izuzetno jaka volja za dobro ili zlo karakteristina za sve velike ljude. Jaka vo lja mo i autoritet Isusa zrai iz Svetog pisma b a kao i Hitlerovih iz Mein Kampfa. Meutim Isusova vo lja je bila volja njegovog oca, a Hitlerova, lino njego31 Preterana potreba za kontrolom kod zla, dobro je izraena u mormonskom miru po kome su Hristos i satana imali zadatak da naprave, svako svoj plan za odgajanje ljudske rase u povoju. Satanin plan je bio jednostavan (na slinu ideju bi i danas dola veina vojnih ili poslovnih voa): Bog je raspolagao armijom an ela. Treba samo odrediti po jednog anela svakom ljudskom biu i nee biti problema da se dre na liniji. Hristov plan je bio radi kalno razliit i matovitiji (i biofilniji): Daj im slobodnu volju da idu putem koji sami odaberu, predloio je on, ali dozvoli da ja ivim i umrem kao jedan od njih to e im dati primer ne samo toga kako treba da ive, ve i KoliKa je tvoja briga za njih. Bog je, kao to znamo, izabrao Hristov plan, kao kreativniji, a satana se pobunio protiv te odluke. Ta kontroliua priroda zla takoe je opirno opisana i u neobjavljenoj disertaciji Marguerite Shustei Mo, patologija i paradoks (Fuller Theological Seminary, 1977).

84

va. Izmeu voljnosti i samovolje postoji presudna ra zlika." Ova samovoljna nesposobnost za pokoravanje karak teristina je za zloudni narcizam i nai emo je opisanu u priama o satani i Kainu i Avelju. Satana je odbio da se pokori Bojem sudu po kojemu je Isus iznad njega. A k o je Isus omiljen, znai da satana nije. On je, znai, u Bojim oima manji od Isusa. Ako prihvati ovaj Boji sud, prihvatie i sopstvenu nesavrenost. A to ne dolazi u obzir. Nemogue je zamisliti da on nije savren. Zbog toga nikakva pokornost nije dolazila u obzir, pa su po buna i pad bili neizbeni. Isto je bilo i s Kainom i A v e ljom; Bog je prihvatanjem Aveljeve rtve izrazio kritiku na raun Kaina: Kain je bio manji od Avelja u Bojim oi ma. I poto je odbio da prizna da je nesavren, bilo je neizbeno da, isto kao satana, i Kain uzme zakon u svo je ruke i izvri ubistvo. Na slian, mada suptilniji na in, zli ljudi uzimaju zakon u svoje ruke kada u ljudima oko sebe unitavaju ivot ili ivotnost, sve u odbranu nar cisoidne predstave koju imaju o sebi. Kae se da gordost stupa ispred pada, a kao to je poznato, ono to laici nazivaju jednostavno gordou, mi u psihijatriji pomodno zovemo zloudnim narcizmom. Budui da je u korenu zla, nije udo to Crkva smatra gordost prvom meu gresima. Pod gordosti ne misli se na ponos koji ovek moe da oseti posle dobro obavlje nog posla. I ako u ovoj gordosti kao i kod normalnog narcizma ima zamki, ona ipak predstavlja i deo zdravog samopouzdanja i realistinog oseanja za sopstvenu vrednost. Ono na ta se misli jeste ona vrsta gordosti koja sasvim nerealno negira nau uroenu grenost i nesa vrenost neka vrsta razmaene gordosti i arogancije ko ja ljude nagoni da odbijaju ili ak napadaju sud svakodnevice koji ukazuje na njihovu neadekvatnost. Bobijevi roditelji nisu videli nikakav propust u nainu odgajanja svoje dece bez obzira na oigledne rezultate. Po Buberovim recima, ljudi koji pate od zloudnog narcizma insis32

Gerald D. May., VoI;a i duh (Harper & Row, 1982).

85

tiraju na potvrivanju bez obzira na ono to govore i njenice. 3 3 Sta je uzrok ovoj razmaenoj gordosti, ovoj arogant noj predstavi o sopstvenoj savrenosti, ovom naroito zlo udnom obliku narcizma? Zato napada samo neke ljude, dok veina uspeva da se spase njegovih kandi? To ne znamo. Poslednjih petnaest godina psihijatri sve veu pa nju posveuju fenomenu narcizma, meutim nae pozna vanje ovog predmeta jo uvek je u povoju. Na primer, jo nismo uspeli da ustanovimo razliku izmeu razliitih ti pova preterane okupiranosti sobom. Ima puno primera lju di koji su oigledno i ak i preterano narcisoidni u ovom ili onom smislu, pa ipak nisu zli. Jedino to u ovom tre nutku mogu da kaem jeste da je ono to je karakteris tino za kategoriju narcizma od koje pate zli ljudi da on napada volju. A l i zbog ega su neki ljudi rtve ove ili one kategorije, ili nijedne od njih, mogu samo da nagaam. Iz iskustva sam nauio da se zlo prenosi u porodici. Osoba koju u opisati u etvrtom poglavlju imala je zle roditelje. Meutim, ma koliko bila verodostojna, slika po rodine situacije ne baca nikakvu svetlost na reenja sta re polemike o prirodi protiv prirode. Da li se zlo pre nosi u porodici zbog toga to je g e n e t s k o ili n a s l e d n o ? Ili ga deca ue imitirajui roditelje? Ili ga ak koriste kao odbranu od roditelja? I kako objasniti veliki broj dece zlih roditelja, koja, mada zaplaena, esto nisu i sama zla? To ne znamo, a neemo ni znati sve dok ne zavrimo ogroman posao mukotrpnog naunog istraiva nja ove oblasti. Ipak, po vodeoj teoriji geneze patolokog narcizma, on predstavlja odbrambeni fenomen. Kako skoro sva ma la deca pokazuju itav niz narcisoidnih odlika, moe se pretpostaviti da je narcizam neto to ljudi obino pre rastu tokom normalnog razvoja i stabilnog detinjstva uz panju brinih roditelja koji nas vole i razumeju. Meu tim, ako su roditelji okrutni i bez ljubavi ili je detinjstvo traumatino iz nekih drugih razloga, veru je se da
33

Dobri i zlo s. 136.

86

infantilni narcizam ostaje kao neka vrsta psiholoke tvr ave kojom se dete brani od neuravnoteenosti svog ne podnoljivog ivota. Ova teorija bi lako mogla da se primeni i na genezu ljudskog zla. Graditelji srednjevekovnih katedrala su iznad stubova postavljali groteskne figure de mona simbola zla da bi njima odbili duhove v e eg zla. Na isti nain deca mogu da postanu zla da bi se odbranila od napada svojih zlih roditelja. Prema to me, ljudsko zlo se moe posmatrati kao neka vrsta psi holokog graditeljstva te vrste. Genezu ljudskog zla moemo posmatrati na dva na ina. injenica je da su neki od nas vrlo dobri ljudi, a neki vrlo zli; ipak veina nas je negde u sredini. Prema to me, ljudsko dobro, kao i ljudsko zlo moemo smatrati nekom vrstom kontinuuma. Kao individue, mi moemo da se kreemo u ovom ili onom pravcu, du tog konti nuuma. I kao to kod bogatih ljudi postoji tendencija da se jo vie obogate, a kod siromanih da jo vie osiro mae, tako isto izgleda da kod dobrih ljudi postoji tenden cija da postanu jo bolji, a kod loih jo gori. Evo ta o tome kae Erih From: Na kapacitet izbora se neprestano menja kroz i votnu praksu. Sto vie pogrenih odluka donesemo, to nam vie srce postaje tvrdo; to vie ispravnih odluka, to je srce meke ili jo bolje, punije i votom. .. Svaki korak u mom ivotu koji ojaava moju samouverenost, moj integritet, moju hrabrost, moja ubeenja, takoe poveava i moj kapacitet iz bora izmeu eljene i neeljene alternative, sve dok mi najzad ne postane tee da se odluim za neelje nu nego za eljenu radnju. Nasuprot tome, svaka predaja, kukaviluk ili slabost otvara put ka daljim predavanjima i najzad, do gubitka slobode. Izmeu dva ekstrema u kojima ili vie nisam u mogunosti da povuem pogrean potez ili vie ne posedujem sloboduxda povuem pravi, postoji bezbroj stepena slo bode izfcora. U ivotnoj praksi stepen slobode izbo ra varira u svakom trenutku. Ako je stepen slobode
87

izbora visok, manje je napora potrebno da bi se donela ispravna odluka. Ako je mali, potreban je ve liki napor, pomo drugih ljudi i pogodne okolnos ti. .. Veina ljudi ne uspeva u umetnosti ivota ne zbog toga to su uroeno ravi ili nemaju dovolj no volje da bi vodili bolji ivot; razlog njihovog neuspeha je u tome to se ne probude u trenutku kada stoje na raskrsnici na kojoj treba da donesu odlu ku. Nisu svesni u trenutku kada im ivot postavlja pitanje i kada jo mogu da dou do alternativnih od govora. Posle toga, uz svaki novi korak na pogre nom putu postaje im sve tee da priznaju da je on zaista pogrean, esto zbog toga to to znai i prizna ti da treba da se vrate tamo gde su skrenuli u po grenom pravcu i da su u meuvremenu gubili vre me i energiju. 84 Ljudsko zlo From vidi kao razvojni proces: mi nismo stvoreni zli ili primorani da budemo zli, nego to posta jemo, postepeno, vremenom, kroz dugi niz pogrenih iz bora. Divim se ovoj postavci naroito tome to veliku vanost pridaje izboru i volji. Mislim da je to donekle zaista tako. A l i ne mislim da se na tome stvar zavrava. S jedne strane, ona ne ukljuuje sve one mone sile koje imaju tendenciju da oblikuju bie malog deteta pre ne go to je ono u mogunosti da upotrebi svoju volju i slo bodu izbora. A sa druge, kao da ne pridaje dovoljno zna aja snazi same volje. Video sam sluajeve gde bi se individua odluila da uini neto ravo bez ikakvog razloga ve iz iste elje da upotrebi slobodu samoodluivanja. Takva osoba e re i: Ja tano znam ta bi bilo ispravno uiniti u ovoj situaciji, ali ne pada mi na pamet da se sputavam zbog nekakve moralnosti, pa ak ni svoje savesti. Ako postu pim ispravno, bie to zbog toga to je tako dobro. Ali, ako postupim ravo, to e biti iskljuivo zato to ja to hou. Prema tome, postupiu ravo jer sam slobodan ovek i na to imam pravo.
34

Coveje srce: Njegov dar za dobro i zlo, s. 173178.

88

Malahi Martin, govorei o oveku koji se bori pro tiv neega to ga je obuzelo, daje, po meni, najbolji opis slobodne ljudske volje u akciji: U trenutku je spoznao ta je ta snaga. To je bila njegova volja. Njegova autonomna volja. A on, sam, slobodno bie pred izborom. Jednim pogledom isko sa, izbacio je iz svog uma jednom zauvek celokupnu izmiljotinu mentalnih iluzija o psiholokim motiva cijama, bihevioristikim stimulacijama, obrazloenji ma, mentalistikim ogradama, situacionoj etici, dru tvenim lojalnostima i stalekim normama. Sve je pre tvoreno u ljaku i skoro se ve raspalo, progutano plamenovima ovoga iskustva koji su jo mogli i nje ga da progutaju. Samo njegova volja je ostala. Odr avala ga je jo samo sloboda njegovog duha da sam odlui. Ostala je jo samo agonija slobodnog izbo ra. .. posle se dugo pitao koliko je odluka u ivotu slobodno doneo pre te noi. Jer ono to je sada posedovao je agonija slobodnog odluivanja totalno slo bodnog. Tek tako, zato to moe. Bez ikakvih spoljanjih stimulansa. Bez ikakve pozadine u seanju. Bez ikakvog pritiska od strane nauenih ideja i ukusa. Bez ikakvog razloga, uzroka ili motiva koji bi prevagnuli. Bez ikakvog nagona za ivotom ili smru-jer u ovom trenutku bio je indiferentan u odnosu na oboje. P o stao je na neki nain, kao Buridanovo magare srednjevekovnih filozofa, pred totalno slobodnim izborom. Slobodan da prihvati ili odbije. Korak u tamu. Sve kao da je iekivalo njegov sledei korak. Njegov lini. Samo njegov.8* Po mom miljenju, pojam ^lobodne volje je kao to like velike istine paradoks. | jedne strane, slobodna volja jeste realnost. Mi moemo da donosimo odluke os loboeni od normi ili raznih drugih uticaja. A l i s druge, mi ne moemo da izaberemo slobodu. Postoje samo dva stanja bia: podreivanje Bogu i dobrom ili odbijanje da
35

avolov talac (Bantam Books, 1977) s. 193193.

89

se podredimo bilo emu osim svojoj volji to automat ski vodi u podreivanje zlu. Mi na kraju krajeva uvek pripadamojli Bogu ili avolu. Ovaj paradoks je, kao to zna mo, izrazioTHrltos kada j e rekao: Koji uva duu svo ju, izgubie j e : a ko izgubi duu svoju mene radi, nai e j e . 8 8 Ovo j e izrazio i junak Dajsert u zakljunim re dovima drame Pitera Safera Equus: N e mogu da ka em da je ovo od Boga: toliko daleko ne mogu da idem. Ali, potu u mu odati. U mojim je ustima sada otar lanac. I vie ga ne mogu izvaditi. 8 7 .C. S. Luis kae: Nema u univerzumu neutralnog terena, svaki kvadratni centimetar je u svakoj sekundi posed Boji koji avo poku ava ponovo da osvoji. 3 8 Pretpostavljam da je jedina pra va sloboda ona kada se ovek nalazi tano na sredini iz meu Boga i avola, neposveen ni dobrom ni potpunoj sebinosti. A l i ta sloboda znai biti pocepan. Ona je ne podnoljiva. Kako Martin ukazuje, mi moramo da se opredelimo. Ili jedno ropstvo ili drugo. Sasvim adekvatno, zakljuujui ovaj odeljak o kon ceptima iz psihologije, ostajemo licem u lice sa pojmom ljudskog zla. Ne mislim da treba da izaberemo jedan koji sma tramo pravim, a druge da odbacimo. U psihijatriji posto ji pravilo da svi vaniji psiholoki problemi imaju ne koliko determinanti tj. vie od jednog uzroka, ba kao to biljke esto imaju vie korenja. Siguran sam da pro blem zla nije izuzetak. Ipak, dobro je zapamtiti da se meu tim faktorima nalazi tajanstvena sloboda ljudske volje.

36

A v o n Books, 1974. Hrianstvo i kultura sadrano u Hrianskim refleksijama. Objavio W a l t e r Hooper, B. Eerdmans Publishing Co., Grand R a pids, 1967, s. 33.
38

9 : 24.

Jev. po Mateju

10 :39, 16 :25; po M a r k u 8 :35;

po Luki

37

90

SUSRET SA ZLOM U SVAKODNEVNOM IVOTU

U Dordovom sluaju imali smo prilike da posmatramo osobu koja nije zla, ali je u smrtnoj opasnosti da to postane. Zatim smo, kao ilustraciju principa o kojima govorimo, u prethodnom poglavlju posmatrali sluaj bra nog para koji je, iz ko zna kojih razloga, preao tu lini ju. Sada u nastaviti sa opisivanjem ljudi koji su, jedno stavno, zli. Govoriu, takoe, i o leenju onih koji su, kao to je bio sluaj sa Bobijem, njihove rtve. Poto sam mukarce, ene i porodice koje opisujem upoznao kroz svoju psihijatrijsku praksu, brine me da italac ne po misli: Dobro, to su posebni sluajevi. Ti ljudi, moda, i jesu zli, ali ja ne poznajem nikog ko je takav. On ne go vori o mojoj vrsti ljudi mojim kolegama, poznanicima, prijateljima ili roacima. Meu neupuenima postoji ten dencija da ljude koji poseuju psihijatra smatraju ne normalnim; da misle da su ti ljudi potpuno drugaiji od obinog sveta. A to nije tano. Svialo se to nama ili ne, psihijatar vidi isto toliko psihopatologije na koktel-partijama, konferencijama i u velikim kompanijama, koliko i u svojoj ordinaciji. Ne kaem da nema apsolutno ni kakve razlike izmeu ljudi koji odlaze kod psihijatra i onih koji to ne ine, ve da su razlike meu njima veo ma suptilne i esto na tetu onih normalnih. Proces iv91

ljenja je teak i komplesan ak i u najpovoljnijim okol nostima. Svi mi imamo problema. Da li ljudi odlaze kod psihijatra zbog toga to su njihovi problemi vei od uobi ajenih ili zato to imaju vie hrabrosti i mudrosti da se sa njima suoe? Ponekada je motiv za to ono prvo, ponekada drugo, a ponekad i jedno i drugo. Iako su po daci izneti u ovoj knjizi sakupljani kroz moju psihijat rijsku praksu, oni u veini sluajeva vie govore o ljud skim biima uopte nego o psihijatrijskim pacijentima. Na primer, sluaj Bobijevih roditelja je neobian samo u jednom pogledu: to je ishod bio relativno uspean. Bobijeva srea je bila u tome to je ukrao auto i time na sebe skrenuo panju pre nego to se ubio. Srea je bila i to to je imao rodbinu koja je pristala da preuzme te ret brige oko njega. I najzad, srea je bila i u tome to je kroz socijalno osiguranje njegovih roditelja bilo dovolj no novca za njegovo leenje. Veina rtava zla nema to liko sree. A to se tie ostalog, Bobijev sluaj nije bio nimalo neobian. ak i ja, meu svojom malobrojnom kli jentelom, skoro svakog meseca sretnem poneki primer ro ditelja kao to su Bobijevi. Isto je i sa ostalim psihijatri ma. Nai susreti sa zlom nisu jednom ili dva puta u i votu, ve gotovo rutinski, tamo gde postoji ljudska kri za. I smatram da zlo svakako treba da nae mesta u na em leksikonu, ba pod tim imenom. Tano je da opas nosti od upotrebe ovakvog naziva nisu male i o njima u govoriti u zakljunom poglavlju. A l i bez imena nikada neemo sasvim jasno znati ta radimo u takvim slua jevima. Nae mogunosti da pomognemo rtvama zla ostae ograniene, a za leenje onih koji su sami zli, nee biti nikakve nade. Jer kako da leimo neto to se ne usu ujemo ni da prouavamo? Dok e italac, moda, i prihvatiti da se kod Bobi jevih roditelja zaista radilo o neemu zlom, za veliki broj neupuenih ljudi to e biti samo primer neega to nije normalno. To to ja kaem da se mi, psihijatri, redovno susreemo sa zlom, ne potvruje njegovo prisustvo kao injenicu. Na kraju krajeva, sigurno nema mnogo rodi telja koji deci za Boi poklanjaju samoubilako oruje! 92

Zbog toga u sada prei na sluaj jednog drugog petna estogodinjeg deaka, koji je bio i identifikovani paci jent i rtva zla. Vrednost ovog sluaja je, moda, ba u onome u emu se razlikuje od Bobijevog. Jer ovde emo govoriti o deaku iji su dobrostojei roditelji, mada nisu pokazivali otvorenu elju da ga bukvalno ubiju, iz nekog razloga, bili reeni da ubiju njegov duh.

SLUAJ R O D E R A I NJEGOVIH R O D I T E L J A U jednoj fazi svoje karijere radio sam u vladinoj admini straciji to je znailo da sam se manje bavio psihotera pijom. Ipak, s vremena na vreme sam primao pacijente na kratku konsultaciju. To su esto bili lanovi porodica visokih politikih funkcionera. Jedan takav sluaj je bio gospodin R., imuni pravnik, koji je u to vreme bio na plaenom odsustvu za vreme kojega je radio kao gene ralni savetniku velikom federalnom odseku. Bio je juni. Gospodin R. mi se javio u vezi sa svojim sinom, Roderom, koji je mesec dana ranije napunio petnaest godina. Inae dobar ak jedne privatne kole u predgrau, Roder je u toku devetog razreda poeo ozbiljno da popu ta u uspehu. Na kraju godine, kolski savetnik je pred loio da Roder, i pored toga to e mu dozvoliti da upi e narednu godinu, ode kod psihijatra da bi se utvrdilo ta je dovelo do njegovog slabog uspeha tokom celog prethodnog razreda. Po svom obiaju, prvo sam se video sa Roderom kao identifikovanim pacijentom. U mnogome me je podsetio na Bobija. Razlikovali su se jedino po drutvenoj klasi. Bez obzira na kravatu i lepo skrojeno odelo, delovao je ne zgrapno, sa licem izgubljenog, starijeg pubertetlije. I kao i Bobi, govorio je malo, ne podiui pogled sa poda. Nije kopao po rukama i nisam oseao da je depresivan onoliko koliko je to bio Bobi. Ali oi su mu bile podjednako bei votne. Roder oigledno nije bio srean deak. 93

Kao i sa Bobijem, ni razgovor sa Roderom nigde ni je odveo. Nije znao zbog ega je popustio u koli. Nije bio svestan svoje depresije. Rekao je da je u njegovom ivotu sve u redu. Najzad, odluih da sa njim krenem u igru koju inae praktikujem sa manjom decom. Podigao sam sa stola ukraenu vazu. Zamisli da je ovo arobna lampa, rekao sam, i ako je protrlja, pojavie se duh koji e ti ispuniti tri elje. Moe da poeli ta god hoe. Sta bi poeleo? Pa, valjda stereo-ureaj. D o b r o , rekoh. T o je pametan izbor. Ima jo dve elje. Zato hou da sada smisli neto zaista veliko. Ne bri ni ako izgleda nemogue. Seti se, ovaj duh je svemoan. Zato trai da ti ispuni neto to najvie eli. Motocikl? pitao je Roder bez oduevljenja, ali je postao malo manje apatian nego do tada. Izgledalo je da mu se naa igra dopadala, ako nita drugo, bar vie ne go sve ostalo do tada. F i n o , rekao sam. T o je odlian izbor. A l i ostala ti je samo jo jedna elja. Zato, seti se, treba da smisli neto zaista veliko. Trai neto to ti je zaista vano. Pa, eleo bih da idem u kolu u kojoj postoji in ternat. Zapanjeno sam buljio u Rodera. Neoekivano smo preli na neto realno i lino. U mislima sam stegao pes nice. T o je veoma interesantan izbor, prokomentarisao sam. Da li bi mogao da mi kae neto vie o tome? Nema ta da se kae, promrmljao je Roder. Pretpostavljam da eli da promeni kolu zbog toga to ne voli ovu u koju ide, rekao sam. kola je u redu, odgovorio je Roder. Ponovo sam pokuao: Onda, moda, eli da ode od kue. Moda ti tamo neto smeta. K o d kue je u redu, rekao je Roder, ali kao da se u njegovom glasu pojavio traak straha. Jesi li rekao roditeljima da bi eleo da ivi u inter natu? pitao sam. Prole jeseni. Roderov glas se skoro pretvorio u apat. 94

Kladim se da ti je zato trebalo hrabrosti. I ta su rekli? Rekli su, ne moe. O , pa zato su to rekli? N e znam. K a k o si se oseao kada su ti rekli da ne moe? U redu, odgovorio je Roder. Osetio sam da smo postigli sve to je bilo mogue u jednom susretu. Roderu je trebalo dosta vremena da iz gradi poverenje u terapeuta koje je potrebno da bi se za ista otvorio. Rekao sam mu da u porazgovarati sa njego vim roditeljima pre nego to ukratko ponovo porazgovaram sa njim. Gospodin i gospoa R. bili su zgodan par, ranih etr desetih godina, besprekorno obueni, oigledno iz dobrih porodica. Tako je lepo od vas to ste nas primili, doktore, re kla je gospoa R. otmeno, skidajui bele rukavice. Sigur na sam da ste veoma zauzeti zahvaljujui svojoj visokoj reputaciji. Zamolio sam ih da mi kau u emu je, po njihovom miljenju, problem sa Roderom. Upravo zbog toga smo i doli kod vas, doktore, re kao je gospodin R., smeei se uglaeno. M i ne znamo ta da mislimo. Da znamo, ve bismo neto preduzeli i ne bi bilo potrebe da se konsulrujemo sa vama. Brzo, lako, gotovo kao da vodimo konverzaciju, teno se smenjujui u svojim odgovorima, skicirali su mi celu priu. Roder je proveo divno leto u teniskom kampu sve do poetka kolske godine. U porodici nije bilo nikakvih promena. On je oduvek bio normalno dete. Trudnoa je bila normalna. Poroaj takoe. Kao beba, Roder je nor malno primao hranu i lako nauio da ide na nou. Sa vr njacima se normalno druio. U kui je retko kada bilo problema. Sto se tie njih dvoje i njihovog braka bez problema. Naravno, tu i tamo bi se oko neega sporekali, ali nikada pred decom. Roder je imao desetogodinju ses tru koja je bila dobra u koli. Njih dvoje su se ponekada svaali, ali ne vie nego to je uobiajeno meu decom. 95

Dobro, Roderu sigurno nije lako da bude starije dete, ali to ipak nita ne objanjava, zar ne? N e , njegovo poputa nje u koli je prava misterija. Bilo je pravo zadovoljstvo razgovarati sa ljudima koji su toliko inteligentni i kulturni da odgovaraju na moja pi tanja i pre nego to ih postavim. Ipak, oseao sam se po malo neugodno. B e z obzira to ne znate ta mui Rodera, rekao sam, siguran sam da imate bar nekakvu predstavu o emu bi moglo da se radi. Naravno. Pomiljali smo da je, moda, u pitanju ko la, odgovorila je gospoa R. Meutim, zbog njegovog do sadanjeg uspeha, nisam sigurna da je u tome problem. S druge strane, deca se menjaju, zar ne? Moda mu je sada potrebno neto drugo. D a , gospodin R. j e priloio svoj komentar. Pomi ljali smo da ga upiemo u oblinju katoliku parohijsku kolu, koja je maltene iza ugla a i veoma jevtina. V i ste katolici? pitao sam. N e , episkopijanci, odgovorio je gospodin R. A l i mi slili smo da bi disciplina parohijske kole Roderu dobro inila. Ta kola uiva veoma dobru reputaciju, dodala je gospoa R. Recite mi neto, da li ste ikada pomiljali da Rodera poaljete u neku kolu sa internatom? pitao sam. N i s m o , odgovori gospodin R., ali naravno, ako je to neto to vi predlaete, doktore, onda emo svakako raz misliti. Samo to bi to bila zaista skupa solucija, zar ne? Prosto je neverovatno koliko takve kole danas kotaju. Usledila je kratka tiina. Roder mi je rekao da vas je prole jeseni pitao da li moe da ide u kolu sa interna tom, rekao sam. Je li? Gospodin R. je za trenutak izgledao zbunjen. Sea se, dragi, glatko upade gospoa R., u to vre me smo o tome ozbiljno razmiljali. Da, da, svakako, prihvatio je gospodin R. Ja sam mislio da pitate da li smo o tome razmiljali nedavno, ot96

kako je Roder popustio u koli. A ono onda kada je pitao, ba smo dobro o tome razmislili. I koliko znam, odluili ste se protiv te mogunosti? Ovde je gospoa R. uzela loptu. Moda imamo pred rasuda o tome, ali i moj suprug i ja smatramo da decu u tako ranom dobu ne treba slati od kue. ini irii se da v e liki broj dece odlazi u kole sa internatima samo zato to ih roditelji nee. Smatram da je za decu najbolje da rastu u dobrom, stabilnom, porodinom domu. Zar nije tako doktore? Moda bi trebalo ponovo da razmislimo o tome, du o, ako nam doktor to savetuje, umeao se gospodin R. Sta mislite doktore? Da li mislite da e Roderov problem biti reen ako ga poaljemo u internat? Bio sam na muci. Oseao sam da sa gospodinom i go spoom R. neto ozbiljno nije u redu. Ali to se jedva primeivalo. Kako su mogli da zaborave da ih je sin pitao da li moe da ode iz kue i ivi u internatu? A onda su se kao setili. To je la. Posumnjao sam da neto prikrivaju. A l i nisam bio siguran. A i ta onda? Zar u ceo sluaj izgra diti na temelju tako male lai? Zamiljao sam da u Roderovoj kui neto nije u redu i to neto toliko vano i veli ko da^ je on iz oajanja traio da ide u internat. A l i to su samo moja razmiljanja. Sam Roder mi nije rekao nita loe o situaciji u kui. Na prvi pogled, gospodin i gospoa R. su bili visoko obrazovani, inteligentni, brini i odgovor ni roditelji. Meutim, neto mi je ipak govorilo da bi za Rodera bilo zdravije da ivi u internatu. A opet za to ni sam imao nikakvih dokaza. Kako da to obrazloim njego vim roditeljima, koji, bez obzira na svoje bogatstvo, toliko razmiljaju o novcu? I zbog ega toliko razmiljaju o nov cu? Nije bilo naina da im garantujem da e se Roderov uspelv popraviti ako ode u neku od tih kola, a ni da e on tamo zaista biti sreniji. A opet, ako mnogo okoliim, moeda se desi neto to e ga povrediti? Poeleo sam da budem na nekom drugom mestu. J ? upitao je gospodin R., oekujui moj odgovor. P r e svega, rekao sam, ini mi se da je Roder u depresiji. Ne znam zbog ega. Petnaestogodinjaci naje97

e ne umeju da kau zbog ega su u depresiji i obino je potrebno uloiti puno vremena i rada da bi se uzrok otkrio. A l i to to je popustio u koli dokazuje da je u depresiji, a to to je u depresiji govori da neto nije u redu. Neto mo ra da se promeni. To nee proi samo od sebe. Niti je to neto to e Roder da preraste. Mislim da e se situacija pogorati ako se ne uradi ono to treba. Da li imate neto da pitate? Nisu imali. Zatim, mislim da bi Roderov odlazak u internat bio ono to treba da se uradi ili bar jedna od stvari koje treba uraditi, nastavio sam. Meutim, u ovom trenutku ne mogu sa sigurnou da tvrdim da je to zaista tako. P o vodim se, uglavnom, samo za onim to on eli. A l i to nije malo. Iz iskustva znam da deca njegovog doba ne postav ljaju takve zahteve olako. Sta vie, iako moda nisu u sta nju da izraze svoje razloge, ona esto instinktivno oseaju ta je za njih dobro. Roder i sada, est meseci posle raz govora sa vama, jo uvek eli da ide u internat i ja mislim da to treba ozbiljno da shvatite i potujete njegovu elju. Da li sada imate neto da pitate? Ima li neega to ne razumete? Rekli su da razumeju. A k o bi trebalo da odluite sada, ovog trenutka, na stavio sam, rekao bih vam da ga poaljete u internat. A l i ne ini mi se da morate odmah da odluite. Mislim da ima vremena za malo dublje razmiljanje. A poto u ovom tre nutku nisam u stanju da vam garantujem da e se njegov uspeh u koli popraviti i ako i sami elite da o svemu ovo me prvo dobro razmislite, predlaem da tako i uinite. Kao to sam vam rekao telefonom, ja radim samo kratke kon sultacije pa ne bih mogao da uinim nita vie. Osim toga, nisam ni prava osoba za to. Obino kada radimo sa tinej derima koji nisu u kontaktu sa svojim oseanjima, primenimo najbolje orue za tu svrhu psiholoki test. Za to bih vas uputio da sa Roderom odete kod doktora L e vensona. On je psiholog koji ne samo to radi testove, nego je i specijalista za psihoterapiju adolescenata. 98

Levenson? gospodin R. je pitao. T o je jevrejsko ime. zar ne? Pogledao sam ga sa iznenaenjem. N e znam. Moda je. Polovina ljudi u naem poslu su verovatno Jevreji. Za to pitate? Onako, odgovorio je gospodin R., iz radoznalosti. Nemam predrasuda ili tako neto. Kaete da je taj ovek psiholog? pitala je gospo poverenja da Rodera poverim nekome ko nije psihi jatar. Reputacija doktora Levensona je besprekorna, re kao sam. U njega moete imati poverenja koliko i u bilo kog psihijatra. Ja mogu da vas uputim na nekog psihija tra ako je to zaista ono to elite, ali iskreno reeno, u ovom kraju ne znam nijednog ije miljenje potujemo vi e kada se radi o sluajevima kao to je ovaj. Osim toga, svaki psihijatar e ionako Rodera uputiti kod psihologa da uradi psiho-test. I najzad, rekao sam gledajui u go spodina R., psiholozi naplauju manje nego psihijatri. Novac nije vaan kada su u pitanju naa deca, od govorio je gospodin R. Ja sam sigurna da doktor Levenson sasvim odgova r a , rekla je gospoa R. navlaei rukavice. Napisao sam ime i broj telefona doktora Levensona na praznom papiru za recepte i pruio ga gospodinu R. A k o nemate nikakvih pitanja, ja bih sada porazgovarao sa Roderom, rekao sam. Ovo kao da je izazvalo uzbunu. Sa Roderom? Zato hoete ponovo sa njim da razgovarate? pitao je gospo din R. Rekao sam mu da u se posle razgovora sa vama po novo videti sa njim, objasnio sam. Ja to rutinski radim sa svim adolescentnim pacijentima. Na taj nain imam pri liku da im kaem ta sam preporuio njihovim rodite ljima. Gospoa R. je ustala. N a alost, sada moramo da ide mo. Nismo oekivali da e ovo toliko potrajati. Vi ste za99
a R. K a k v e je r e p u t a c i j e ? Nisam s i g u r n a da bih i m a l a

ista ljubazni to ste nam poklonili toliko vremena, dok tore. Pruila mi je ruku u rukavici. Prihvatio sam njenu ruku i pogledavi je u oi, re kao: Trebalo bi uskoro da vas vidim. Nee potrajati due od nekoliko minuta. Gospodinu R. kao da se nije urilo. Jo uvek sedei rekao je: Ja ne vidim zbog ega treba ponovo da vidite Rodera. Sta se njega tie ta ste nam vi preporuili? Na kraju krajeva, mi smo ti koji odluuju, zar ne? On je sa mo dete. Konana odluka jeste vaa, sloio sam se. V i ste roditelji i vi plaate raune. A l i radi se o njegovom ivotu. Njega se najvie tie ta se ovde odluuje. Ja u mu rei da je moj predlog da poe u kolu sa internatom i, moda, i kod doktora Levensona, samo predlog, a da ste vi oni ko ji odluuju. U stvari, rei u mu da ste vi u mnogo boljoj poziciji da znate ta je za njega najbolje jer ga vi pozna jete ve petnaest godina, a ja manje od jednog sata. A l i on ima pravo da zna ta mu se deava i pod pretpostavkom da ete ga odvesti kod doktora Levensona, mislim da je fer da mu se kae ta da oekuje. Bilo bi prilino nehumano to ne uraditi. Zar ne mislite? Gospoa R. pogleda u svoga mua. Pusti doktora da uradi onako kako smatra da je najbolje, dragi. A k o se sad upustimo u filozofsku diskusiju, jo vie emo zakasniti. I tako sam ponovo porazgovarao sa Roderom. Ukrat ko sam mu rekao ta sam preporuio njegovim roditelji ma. Rekao sam mu i to da e, ako bude odlazio kod dokto ra Levensona, najverovatnije raditi neke psiho-testove. Objasnio sam mu da nema ega da se plai i da veina ljudi misli da su ti testovi vrlo zabavni. Roder je odgo vorio da je sve to u redu. Nije imao pitanja. Na kraju, instinktivno, uinio sam neto neuobiajeno. Dao sam mu svoju posetnicu i rekao da moe da mi se javi ako eli. On ju je uzeo i paljivo stavio u novanik. Te veeri sam pozvao Levensona da mu kaem da sam Rodera i njegove roditelje uputio kod njega. Rekao sam mu i da nisam siguran da e se zaista pojaviti. 100

Mesec dana kasnije video sam se sa Levensonom na nekom sastanku i pitao ga ta je bilo sa Roderom. Odgo vorio je da mu se njegovi roditelji nikada nisu javili. To me nije naroito iznenadilo. Mislio sam da vie nita neu uti o Roderu. Prevario sam se. Sedam meseci kasnije, krajem januara, gospodin R. me je po drugi put potraio. Roder je ovoga puta zaista preterao, rekao je. Taj deak je sada u zaista ozbiljnoj neprilici. Rekao je da e mi upravnik Roderove kole napisati pismo u vezi sa tim incidentom i da e ono verovatno stii za dan-dva. Zakazali smo konsultaciju za sledeu nedelju. Pismo je stiglo sledeeg popodneva. Napisala ga je se stra Meri Rouz, upravnica kole sv. Toma Akvinski, koja se nalazila u kraju u kome stanuje Roderova porodica. Potovani dr Pek, Kada sam gospodinu i gospoi R. predloila da potra e savet psihijatra za svoga sina, odgovorili su mi da ste ga ve jednom ranije leili i zamolili da vam poaljem ovaj i z vesta j . Roder je kod nas doao prole jeseni iz lokalne pri vatne kole u kojoj je poputao u uspehu. Ni ovde nije po stigao bolji akademski uspeh, zavrivi polugoe sa samo dobrim uspehom. Meutim, njegovo drutveno prilagoavanje je bilo odlino. Zavoleli su ga i aci i profesori. Na roito nas je impresionirao svojim radom u naem pro gramu za drutveno zalaganje. Za svoj udeo u programu Roder se prijavio da posle kole radi sa retardiranom de com. Ne samo da je preda mnom pokazivao veliki entuzi jazam za ovakvu vrstu rada, ve su i njegovi nadzornici u svom izvetaju podvukli njegovu neobinu oseajnost i predanost u odnosu sa decom. U stvari, ak su izglasali i fond iz koga e ga poslati na konferenciju o mentalnoj re tardaciji, koja se odravala u Njujork-Sitiju za vreme Bo inih praznika. Incident o kome elim da vam piem se dogodio 18. januara. Tog popodneva je Roder zajedno sa jo jednim akom provalio u sobu Oca Deroma, starog, penzionisa101

nog svetenika, koji stanuje u koli, i ukrao mu sat i jo neke stvari. Obino bismo takvog aka odmah iskljuili iz kole. To smo zaista i uinili sa onim drugim detetom. Ali ceo incident nam se ini izrazito nekarakteristinim za Rodera, pa smo na sastanku kole glasanjem odluili da ga zadrimo usprkos svemu i njegovim slabim ocenama ako vi potvrdite da je to u njegovom interesu. Mi svi oi gledno veoma volimo tog mladia i mislimo da imamo ta da mu pruimo. Dodau jo neto to e vam moda biti od pomoi. Na sastanku sam ula od nekoliko profesora da je Roder izgledao u velikoj depresiji po povratku sa Boinog ras pusta, a to je bilo jo pre pomenutog incidenta. Molim Vas da mi se bez oklevanja obratite ukoliko vam bude potrebno jo nekih informacija. U oekivanju vaeg odgovora, S potovanjem, Meri Rouz upravnik I ovoga puta sam, kada je porodica dola na konsulta ciju, prvo primio Rodera. I kao i prolog puta, on je iz gledao depresivan. A l i bilo je i neke razlike. Kao da je malo otvrdnuo. Njegovo ponaanje je pokazivalo meavinu gorine i lane kurai. Nije znao zbog ega je provalio u sobu starog svetenika. K a i mi neto o Ocu Deromu, zamolio sam ga. Roder kao da se malo iznenadio. Nema ta da se ka e , rekao je. Da li je to fini ovek ili nije fini ovek? Navaljivao sam. Da li ti je simpatian ili ti nije simpatian? Pa, on je onako, u redu, odgovorio je Roder kao da o tome nikada nije razmiljao. Imao je obiaj da nas zo ve na aj i biskvite. Ne znam. Simpatian je, valjda. Pitam se zbog ega si pokrao oveka koji ti je sim patian. N e znam zbog ega. To sam ve rekao. Da nisi, moda, traio biskvite? bila je moja pret postavka. 102

 A ? Roder se postideo. Ili si, moda, traio ljubaznost. Moda je tebi potreb na sva ljubaznost do koje moe da doe. Ma, ne! uzviknuo je Roder tvrdo. Traili smo neto da ukrademo. Promenio sam temu. Kada sam te prolog puta video, Rodere, predloio sam da ode kod psihologa, doktora L e vensona. Da li si ikad otiao? Nisam. Zato nisi? N e znam. Da li su tvoji roditelji ikada o tome sa tobom raz govarali? Nisu. I ta ti o tome misli? Zar ti se ne ini udno da ti i tvoji roditelji nikada niste ni razgovarali o onome to sam vam savetovao? N e znam. Prolog puta smo razgovarali i o tvom eventualnom odlasku u internat, rekao sam. Da li ste ti i tvoji rodi telji posle toga jo nekada razgovarali o tome? N e . Samo su mi rekli da u da poem u kolu sv. Tome. K a k o si se oseao kada su ti to rekli? U redu. A k o bi se sada ukazala prilika da pree u jednu od tih kola, da li bi to jo uvek eleo? N e . elim da ostanem u koli sv. Tome. Molim vas, doktore Pek, pomozite mi da ostanem. Bio sam iznenaen i dirnut Roderovom iznenadnom spontanou. kola mu je oigledno postala vana. Zbog ega hoe da ostane? Za trenutak, Roder je delovao zbunjeno i zamilje no. N e znam, rekao je posle kratke pauze. Tamo me vo le. Oseam da me tamo vole. I ja tako mislim, Rodere, odgovorio sam. Sestra Meri Rouz mi je sasvim jasno napisala da te svi vole i e le da ostane u koli. Pa poto i ti to eli, ja u i predlo iti i njoj i tvojim roditeljima. Kad smo ve kod toga, ses103

tra Meri Rouz kae da si veoma dobro radio sa retardira nom decom. Kako je bilo u Njujorku? Roder je izgledao zbunjen. U Njujorku? Pa, da, ono kada si iao na konferenciju o retarda ciji. Sestra Meri mi je rekla da je kola glasala da te po alje na taj put. To je velika ast za nekog ko jo nema ni esnaest godina. I kako je bilo na konferenciji? Nisam otiao. Nisi otiao? ponovio sam glupavo. Onda je po eo da me obuzima uas. Intuitivno sam oseao ta sledi. Zato nisi otiao? Roditelji me nisu pustili. A zbog ega? Rekli su da je moja soba neuredna. K a k o si to primio? U redu, rekao je Roder tupo. Odluio sam da dopustim nijansu besa u svom gla su. U redu? kola te nagradi uzbudljivim putovanjem u Njujork na osnovu tvog linog uspeha, a roditelji ne dozvole da ide, i ti mi kae da je to 'u redu\ To je sranje. Roder je izgledao vrlo nesrean. Moja soba jeste bila neuredna. I ti misli da je kazna bila adekvatna prestupu? Mi sli da je to to ti soba nije uredna dovoljan razlog da ti se ne dozvoli takav uzbudljiv put put koji si zasluio, put na kome bi neto nauio? N e znam; Roder je samo tupo sedeo ne znajui ta da kae. Da li si bio razoaran ili ljut? N e znam. Da li misli da, moda, jesi bio razoaran i ljut i da moda to ima neke veze sa tvojim provaljivanjem u so bu Oca Deroma? N e znam. Naravno da nije znao. Kako je mogao da zna? Sve je to bilo nesvesno. Rodere, da li ti se ikada desi da se naljuti na svoje roditelje? upitao sam paljivo. 104

Roder je nastavio da gleda u pod. Oni su u redu, rekao je. Roderova depresija je bila bez promena. Isto je va ila i za uglaenu sabranost njegovih roditelja. 2ao nam je to vas ponovo uznemiravamo, doktore, izjavila je go spoa R. dok sam ih uvodio u ordinaciju posle vienja sa Roderom. Sela je i skinula rukavice. Nemamo nita protiv toga to smo opet ovde, rekla je smeei se, ali, naravno, nadali smo se, za Roderovo dobro, da neto ovako nee ponovo biti neophodno. Pretpostavljam da ste primili pismo od upravnika kole? Odgovorio sam da jesam. Moja supruga i ja veoma brinemo da je taj deak sada ve duboko zagazio na put obinog kriminalca, re kao je gospodin R. Moda je trebalo da posluamo va savet i poaljemo ga onom doktoru. Kako se ono zvao? Znam da je bilo neko strano ime. D r Levenson. Da. Kao to rekoh, moda je trebalo da ga poa ljemo kod tog vaeg dr Levensona. A zato niste? Oekivao sam dobro pripremljen od govor. Poto su mi se ponovo obratili, znali su da e se to pitanje neizbeno postaviti. I naravno, nisu gubili ni trenutka, nego su ga ak i sami spomenuli. Ba me je za nimalo ta e rei. Pa, eto, vi ste nas ostavili u ubeenju da sve zavisi od Rodera, odgovorio je gospodin R. pomirljivo. Seam se da ste rekli neto kao da se radi o njegovom ivotu ili neto tako. A znam da ste posle nas o tome razgova rali i sa njim. Pa poto on nije pokazivao naroito oduev ljenje za odlazak kod tog vaeg dr Levensona, odluili smo da ne vrimo pritisak na njega. Osim toga, bili smo zabrinuti i za Roderovo samo pouzdanje, pridruila se gospoa R. K a k o je ve imao slabe ocene u koli, brinuli smo da e odlazak kod psi hologa loe uticati na njegovo samopouzdanje. Samopouz danje je veoma vano kod mladih ljudi, zar ne doktore? . . . A moda smo se i prevarili, dodala je uz armantni smeak. 105

Ovo je bilo stvarno dobro smiljeno. U nekoliko rei su uspeli da izokrenu celii situaciju tako da je ispalo da smo za to to oni nisu posluali moj savet krivi Roder i ja. Nije bilo nikakvog smisla da o tome nastavim sa njima da raspravljam. Da li imate bilo kakvu ideju o tome ta je moglo da navede Rodera da se upusti u kra u? pitao sam. Nikakvu, doktore,, odgovorio je gospodin R., m i smo, naravno, pokuali da razgovaramo sa njim, ali on nita nije hteo da nam kae. Potpuno smo izgubljeni. Kraa je esto izraz ljutnje, rekao sam. Da li imate neku ideju ta je moglo Rodera da naljuti? Neto u svetu oko njega, neto u koli ili neto kod vas? Nita o emu mi znamo, doktore, odgovorila je go spoa R. Da li se neto desilo izmeu vas i njega otprilike mesec dana pre nego to se odluio na krau, a to je moglo da ga razljuti ili povredi? N e , doktore, ponovo je odgovorila gospoa R. K a o to smo vam ve rekli, mi smo potpuno izgubljeni. K a k o sam razumeo, Roderu niste dozvolili da ot putuje u Njujork na konferenciju o mentalnoj retardaciji za vreme Boinjih praznika, rekao sam. Oh, pa nije, valjda, da se Roder zbog toga potresao? uzviknula je gospoa R. N i j e izgledao potresen kada smo mu rekli da ne moe da ide. Roder ima velikih tekoa u izraavanju ljutnje, rekao sam. Veliki deo njegovog problema lei ba u tome. Nego, recite mi, da li ste vi mislili da ete ga potresti time to mu neete dozvoliti da ide? K a k o smo mogli da znamo? Otkud mi moemo da predvidimo takve stvari? odgovorila je gospoa R. pomalo ratoborno. M i nismo psiholozi, znate. Mi smo samo uinili ono to smo smatrali ispravnim. Pred oima mi se pojavila slika gospodina R. na bez brojnim politikim sastancima na kojima se saveti moni ka bave razmatranjima i primenama ba takvih predvia nja. A l i jo jednom, nije bilo nikakve svrhe boriti se sa 106

njima. Zbog ega ste mislili da je ispravno ne dozvoliti Roderu da ode na taj put? pitao sam. Zbog toga to nee da spremi svoju sobu, odgovo rio je gospodin R. Neprestano mu govorimo da sobu mora da dri urednom, ali on to jednostavno nee. Zato smo mu rekli da nije podesan da bude ambasador u inostranstvu kad nije u stanju ni sopstvenu kuu da dri u redu. N e vidim kakve veze ima ambasador u inostranstvu sa kratkim putovanjem do Njujork-Sitija, rekao sam, ve pomalo razdraeno. Osim toga, mislim da su vaa oe kivanja od njega u ovom pogledu potpuno nerealna. Vr lo je malo petnaestogodinjih deaka koji svoje sobe dr e urednim. U stvari, bilo bi zabrinjavajue da nije ta ko. Meni ne izgleda da je to adekvatan razlog da se mla dom oveku ne dozvoli da ode na uzbudljiv put na kome e neto nauiti i koji je zasluio sopstvenim zalaganjem na vrednom polju rada. I o tome smo hteli da porazgovaramo sa vama, dok tore, rekla je gospoa R. ljubazno i ak slatko. Ja uopte nisam sigurna da Roder treba da nastavi da radi sa tom retardiranom decom. Na kraju krajeva i neka od te dece su mentalno obolela. Oseao sam se bespomono. Moemo mi ovako lepo da priamo koliko hoemo, progovori gospodin R., ali neto moramo to hitnije da preduzmemo. Ako se neto odmah ne uini, taj deak e postati obian kriminalac. Letos smo neto govorili o koli sa interantom. Da li to jo uvek preporuujete, dok tore? N e , odgovorio sam. Kada smo u junu o tome raz govarali, nisam bio potpuno siguran da je to dobra ideja i zbog toga sam predloio da Roder pre svega ode kod dr Levensona. Takva kola je i dalje jedna od mogu nosti, ali sada sam jo manje siguran da je prava. Roder voli svoju novu kolu. U njoj se osea voljenim i mislim da bi za njega bilo prilino traumatino ako bi ga iz nje iznenada ispisali. Ne vidim nikakvu potrebu za donoenjem 107

brzih, nepromiljenih odluka i zato bih vam, jo jed nom, preporuio da Rodera povedete kod dr Levensona. Znai, opet se vraamo na poetak, uzviknuo je go spodin R. oigledno iznerviran. Z a r ne moete da nam preporuite nita konkretnije? Pa, imao bih jo neto da preporuim, rekoh. A ta? Ozbiljno vam savetujem da vas dvoje, takoe, poe te na terapiju. Mislim da je Roderu ozbiljno potrebna pomo. A isto tako mislim da je potrebna i vama. Usledio je trenutak ledene tiine. A onda se gospodin R. osmehnuo malim osmehom koji je govorio da ga sve ovo zabavlja. T o je veoma zanimljivo, doktore, rekao je sta loeno. Ba me interesuje zbog ega smatrate da je na ma potrebna ta, kako ste je nazvali, terapija? Drago mi je to vas interesuje, odgovorio sam. Ja sam mislio da e vas, moda, uzrujati. Mislim da vas dvoje treba da se podvrgnete psihoterapiji zbog toga to izgleda da nemate saoseanja za Rodera. Psihoterapija za vas same mi se ini kao neto to bi moglo da vam pomog ne da Rodera bolje razumete. Doktore, nastavio je gospodin R. staloeno i ugla eno, va savet me zbilja intrigira. Neu da se hvalim, ali izgleda da sam prilino uspean u svojoj profesiji. M o ja supruga je takoe uspena u svojoj. Nemamo nikakvih problema sa svojim drugim detetom. Moja supruga je ak i jedna od vodeih linosti u naoj optini. Ona je lan odbora i veoma aktivno ukljuena u crkvene aktivnosti. Zaista me intrigira zbog ega nas smatrate mentalno obolelim. Hoete da kaete, parafrazirao sam ja, da je Ro der onaj koji je bolestan, a da ste vi zdravi. Istina. Roderovi problemi su vidljiviji. Ali, pre svega, Roderovi problemi su i vai problemi. A sa mog stanovita, sve to ste u prolosti uinili da bi se ti problemi resili bilo je pogreno. Roder je eleo da se upie u kolu u kojoj po stoji internat. Vi ste ga odbili i vie o tome niste ni raz miljali. Ja sam vam savetovao da ga povedete kod dr 108

Levensona. Odbili ste taj savet. I sada, kada ga je nje gov mali kolektiv nagradio za lino zalaganje, vi mu niste odobrili da primi nagradu, bez ikakvog razmiljanja o tome kako e se to na njega odraziti. Ja ne kaem da vi svesno pokuavate da povredite Rodera. A l i kaem da, sa stanovita psihologije, vae ponaanje odaje oseanje velikog neprijateljstva prema njemu. Drago mi je to ste istakli da je to tako samo sa vaeg stanovita, doktore, rekao je gospodin R. nastupa jui u svojoj najboljoj ulozi vetog advokata. Jer to i jeste tako samo sa samo vaeg stanovita, zar ne? A po stoje i druga stanovita, zar nije tako? Priznau vam da zaista poinjem da oseam izvesno neprijateljstvo prema Roderu, sada, kada je na putu da postane obian krimi nalac. A znam i da smo sa vaeg, psiholokog stanovita, mi, njegovi roditelji, odgovorni za svako njegovo i najsit nije zlodelo: A l i lako je vama da upirete prstom u nas. Niste vi onaj koji u znoju svoga rada pokuava da mu prui najbolje obrazovanje i najstabilniji mogui dom, ne go smo to mi. Vi sa tim nita nemate. Ono to moj suprug pokuava da kae, doktore, pridruila se gospoa R. jeste da, moda, postoji i ne ko drugo objanjenje. Na primer, moj ujak je bio alkoho liar. Zar nije mogue da je Roderov problem genetske prirode, da je, moda, nasledio neki defektni gen i da bi ispao ovakav bez obzira na to kako se mi prema njemu ponaamo? Gledao sam ih oseajui sve vei uas. Mislite, zar nije mogue da je Roder, moda, neizleiv to je ono to pokuavate da kaete, zar ne? Pa, nama Jri bilo strano da pomislimo da je on za ista neizleiv. Ja se svakako nadam da negde moda i postoji neki lek ili neto to bi moglo da mu pomogne mirno j e rekao gospodin R. A l i mi ni u kom sluaju ne moemo oekivati da vi, doktori, pronaete lek ba za sve, zar nije tako? Sta sam mogao da kaem? Morao sam da zadrim naunu distancu. Postoje brojna psihijatrijska stanja ko ja su potpuno ili delimino zasnovana na nasleu i gene109

tici. Meutim, u Roderovom sluaju ne postoji nita to bi govorilo u prilog pretpostavci da su njegove tekoe deo jednog takvog stanja. Moja dijagnoza za problem koji ima va sin je depresija koja nije ni nasleena, ni neizleiva. Na protiv, smatram da su njegove tekoe apsolut no izleive pod uslovom da mu se pomogne da shvati svo ja oseanja, a vama, da promenite nain na koji se odno site prema njemu. Ja ne mogu da garantujem da je moja dijagnoza tana. Ona je zakljuak do koga sam doao na osnovu svog iskustva i rasuivanja. Izraeno u procen tima, rekao bih da je devedeset osam procenata tana. Ako nemate poverenja u moju dijagnozu, treba da potraite miljenje jo nekog psihijatra. Ja mogu da vam prepo ruim, a moete i sami da potraite nekog koga vi hoete. A l i moram da vam kaem da nemate mnogo vremena. Iako smatram da se radi o neemu to se moe izleiti, ako neto hitno ne preduzmete, to kasnije moe i da se promeni. A l i to j e samo vae miljenje, doktore, zar ne? Go spodin R., je navaljivao na mene na nain na koji vodi svoje najbolje sudske procese. Jeste, sloio sam se. T o je samo moje miljenje. I zato nema naunih dokaza, zar ne? Vi mislite da je to problem kod Rodera, ali vi ne znate. Tako je, zar nije? Tako j e . Znai, potpuno je mogue da Roder pati od neke nasledne bolesti iju dijagnozu vi u ovom trenutku niste u stanju da uspostavite. Jeste, to je mogue, ali vrlo malo verovatno. Zastao sam da bih zapalio cigaretu. Ruke su mi se tresle. Pogle dao sam ih. Znate, rekao sam, meni se ini da ste vi spremniji da poverujete da Roder ima neku neizleivu bolest da ga otpiete nego da poverujete da je i vama samima potrebna terapija. U njihovim oima se za deli sekunde pojavio strah, pravi ivotinjski strah. A l i skoro istog momenta su po vratili svoju uglaenost. 110

 M i samo pokuavamo da uspostavimo injenice, dok tore. Teko da nas moete kritikovati zbog toga to eli mo da razluimo injenice od fikcije, zar nije tako?, ob jasnio je gospodin R. Mnogi ljudi se boje da pristupe psihoterapiji, re kao sam oseajui se kao neko ko pokuava da u Kremlju prodaje Biblije. T o je sasvim prirodno. Niko nije tek tako spreman da dopusti da neko ispituje njegove unutarnje misli. A l i kada jednom krenete, vie nije tako zastra ujue. Ako mislite da bi pomoglo, ja u se sam pri hvatiti da radim sa vama. To bi naruilo moje pravilo da radin? samo konsultacije, ali uinio bih sve to mogu da biste vi i Roder dobili svu potrebnu pomo. Nisam uopte oekivao da prihvate moju ponudu i jednim delom sebe sam se i nadao da nee. A l i oseao sam se obaveznim da bar pokuam. Koliko god da bi mi bilo muno da radim sa njima, nisam mogao tek tako da ih uputim na nekog drugog. Sada, sedam godina posle Bo bi jevog sluaja, bar sam znao sa ime imam posla. Oh, ja sam sigurna da ste u pravu doktore, rekla je gospoa R. prijateljski kao da askamo uz popodnevni aj. Bilo bi zaista prijatno priati o samom sebi i imati nekoga na koga ovek moe da se osloni. A l i to zahteva puno vremena a i veoma je skupo, zar ne? Ja bih, zaista, elela da smo bolje plaeni i da imamo mogunosti sebi to da priutimo. A l i mi imamo dvoje dece koju treba ikolovati. Na alost, mi jednostavno nismo u mogunosti da godinama dajemo hiljade dolara na nekakvu umetnost. Ja ne znam da li ste dobro plaeni ili n e , odgovo rio sam joj, ali znam da ste najverovatnije pokriveni ne kom vrstom socijalnog osiguranja to znai da biste pla tili samo petinu od ukupne cene tretmana. A ako mislite da je i to mnogo, razmislite o porodinoj terapiji gde bi vas va terapeut primao zajedno sa Roderom. Ovde je gospodin R. ustao. O v o je bio zaista inte resantan razgovor, doktore. Da, zbilja ste nas prosvetlili. A l i dosta smo vas zadrali, a i ja moram da se vratim u kancelariju. 111

A ta emo sa Roderom? upitao sam. Sa Roderom? gospodin R. me je zbunjeno po gledao. Da. On je provalio u tuu sobu. Popustio je u koli. U depresiji je. Zaplaen je. U neprilici je. Sta e biti sa njim? Pa, o Roderu emo morati duboko da razmislimo, odgovorio je gospodin R. Da, zaista duboko. A i vi ste nam dali dosta materijala za razmiljanje, doktore. Zbilja ste nam pomogli. Ja se nadam da jesam, rekao sam ustajui i sam. Razgovor je oigledno bio zavren, svialo se .to meni ili ne. I nadam se da ete o mom predlogu dobro da razmislite. Pa, naravno, doktore, rekla je gospoa R. mazno, o svemu to ste rekli emo ozbiljno razmisliti. I kao i prolog puta, gospodin i gospoa R. su poku ali da me spree u nameri da ponovo razgovaram sa R o derom. O n nije deo nametaja, insistirao sam. On ima pravo da zna ta se dogaa. I tako sam proveo jo nekoliko kratkih momenata sa Roderom. Otkrio sam da u novaniku jo uvek dri moju podsetnicu. Rekao sam mu da u pozvati sestru Meri i preporuiti joj da ga primi da nastavi kolovanje u koli sv. Tome. Rekao sam mu da sam ponovo preporuio da ode kod dr Levensona. Takoe sam mu rekao da sam njegovim roditeljima preporuio da se i sami podvrgnu terapiji. Zna, Rodere, rekao sam, ja ne mislim da je sve ovo samo tvoj problem. Mislim da tvoji roditelji imaju psiholoki problem koji je veliki bar koliko i tvoj. Imam utisak da se ba mnogo ne trude da te razume ju. I ne znam ak ni da li e se zaista potruditi da nau po mo koja ti je potrebna. Roder se, kao to sam i oekivao, ni u ta nije upu tao i tako smo se rastali. Tri nedelje kasnije u poti sam naao ek uz pisamce gospoe R., napisano na elegantnom papiru, sa njenim linim zaglavljem: 112

Potovani dr Pek, -Bilo je veoma ljubazno od Vas to ste nas prolog me seca primili iako nismo na vreme zakazali. Moj suprug i ja veoma cenimo Vau brigu za Rodera. elim da Vas obavestim da smo posluali va savet i poslali Rodera u kolu u kojoj postoji internat. To je vojna akademija u Severnoj Karolini, koja ima odlinu reputaciju u pogledu rada sa decom koja imaju problema u ponaanju. Sigurna sam da e sada sve krenuti nabolje. Puno vam hvala za sve to ste uinili za nas. Sa iskrenim potovanjem G-a R. To se odigralo pre deset godina. Nemam pojma ta je sa Roderom. Trebalo bi da mu je sada dvadeset pet godina. Ponekad se setim da se pomolim za njega. Ono to oteava pisanje o zlu je njegova suptilnost. Poeo sam sa opisivanjem sluaja Bobi ja i njegovih rodi telja, jer je tu bar sve bilo oigledno. Dati detetu oruje kojim je njegov brat izvrio samoubistvo primer je tako neuvene i sramne okrutnosti da e svako doi do zaklju ka da se zaista radi o zlu. Ali Roderovi roditelji nisu po inili nita tako strano; u njihovom sluaju se radi samo o izboru kole, putovanjima i uopte, o uobiajenim od lukama koje roditelji donose rutinski. To to se moj sud o tim pitanjima razlikovao od njihovog nije dovoljno da Roderove roditelje oznai kao zle. U stvari, moda sam ja taj koji je zao kada svoje pacijente koji se ne slau sa mojim miljenjem i ne prihvataju moje savete smatram zlim? Da, moda, ne zloupotrebljavam koncept zla ako ga olako primenjujem na svakome ko se suprotstavi mom sudu? Ovaj problem zloupotrebe koncepta zla je sasvim re alan i o njemu e se due govoriti u zakljunom delu knji ge. Ja sam svakako duan da opravdam svoj zakljuak da je Roder rtva zla. To mi je naroito vano zbog toga to je od dva sluaja, Bobijev i Roderov, Roderov tipiniji. Kod Bobijevih roditelja smo videli zlo u sasvim oiglednoj manifestaciji; meutim takvi sluajevi su veoma retki. 113

Ono se inae najee pojavljuje u mnogo suptilnijem ob liku i ini sasvim obino, izgleda na prvi pogled normalno pa ak i racionalno. Kao to sam ve rekao, zli ljudi su majstori u pretvaranju; oni se retko pokazuju u pravoj boji bilo drugima, bilo samima sebi. Nije zmija bez raz loga uvena po svojoj suptilnoj lukavosti. Zbog toga, osim u veoma retkim sluajevima, nismo u stanju da donesemo sud o zloj osobi posmatrajui je samo u jednoj situaciji; umesto toga, na sud se mora zasnivati na itavom nizu opservacija njihovog ponaanja kao i nji hovog stila i naina delanja. Nije stvar bila samo u tome to su Roderovi roditelji odluili da ga poalju u kolu koju im nisam savetovao; u periodu od godinu dana oni su doneli tri takve odluke, jednu za drugom. Nisu samo u je dnoj odreenoj situaciji postupili ne obazirui se na to ka ko se Roder oseao; oni su stalno tako postupali, u svakoj situaciji. Bili su neverovatno dosledni u svojoj bezobzir nosti prema njemu kao osobi. Pa ipak, da li je to zlo? Zato umesto toga ne bismo mogli da kaemo da su gospodin i gospoa R. bili izrazito neosetljivi ljudi i ostavimo stvar na tome? Zbog toga to oni nisu neosetljivi. Veoma inteligentni, oni su imali rafi niran oseaj za drutvene nijanse. Mi ovde ne govorimo o siromanim seljacima iz Apalaije, ve o visoko obrazova nom, kulturnom, prefinjenom paru iz visokih politikih krugova, koji se podjednako dobro snalazi na sastancima odbora i na partijama koktela. Oni ne bi postali ono to jesu da su bili bez oseaja. Gospodinu R. nije moglo da se desi da donese nepromiljenu zakonsku odredbu, a gospo a R. ne bi nikada zaboravila da poalje cvee tamo gde treba. A l i Rodera su zaboravljali i nisu ga uzimali u ob zir. Ta njihova neosetljivost prema njemu bila je, u stvari, selektivna. Svesno ili nesvesno, oni su je sami izabrali. Zato? Zbog ega su to izabrali? Da li je to bilo zbog toga to jednostavno nisu hteli da se gnjave sa Roderom pa su zato sve svoje reakcije na njega sveli na ono to bi bilo najjevtinije ili najlake bez obzira na njegove stvarne potrebe? Ili su, moda, na neki mraan nain, u stvari, hteli da ga unite? Ne znam. I nikada neu znati, Cini mi 114

se da kod zla postoji neto to je u sutini neshvatljivo. Ili ako ne neshvatljivo, onda bar, na sebi svojstven naii; zagonetno. Zli ljudi uvek svoje motive prikrivaju laima. A k o se italac sada vrati na onaj deo u knjizi gde opi sujem svoje interakcije sa gospodinom i gospoom R., nai e neto izmeu jednog i dva tuceta laL Tu se ponovo sreemo sa tom neverovatnom doslednou. Ne radi se o jednoj ili dvema laima. Roderovi roditelji su me lagali konstantno, rutinski. Bili su to ljudi lai. To nisu bile ogromne lai. Zbog njih ne bi ili na sud. A l i je tim laima sve bilo proeto. Cak i njihovo dolaenje kod mene je bi la la. Zbog ega su traili moj savet kada, u stvari, nisu is kreno bili zabrinuti za Rodera, niti ih je moj savet zaista zanimao? Odgovor je, to je bio deo njihovog pretvaranja. Oni su hteli da izgleda kao da zaista pokuavaju da po mognu Roderu. Poto su im u njegovoj koli to savetovali svaki put kada je bilo problema, izgledalo bi nemarno sa njihove strane da mi se nisu obratili. Za sluaj da ih neko pita: V i ste ga, svakako, ve vodili kod psihijatra, zar ne? gospodin i gospoa R. su hteli da zvue uverljivo kad kau: O , da, nekoliko puta, ali izgleda da nita ne pomae. Jedno vreme sam se pitao zbog ega su Rodera po drugi put doveli kod mene kada na prvi susret za njih ni je bio naroito prijatan i kada su znali da e morati da objasne zbog ega me nisu posluali. Izgledalo mi je to kao udan izbor. A l i , sam se setio da sam im jo tada jasno re kao da pacijente primam samo na kratke konsultacije. Znai, nee biti izloeni nekom velikom pritisku da poslu aju ono to im budem savetovao. Vrata za bekstvo su im bila irom otvorena. Moj radni raspored je savreno odgo varao za njihovo pretvaranje. Sasvim prirodno, budui da je smiljeno da prikrije ono to mu je suprotno, ono to zli ljudi najee glume je ljubav. Poruka koju su gospodin i gospoa R. odailjali trebalo je da glasi: Zbog toga tcjjsmo dobri roditelji koji vole svoje dete, mi smo duboko zabrinuti za Rodera. Kao to sam naglasio u prethodnom poglavlju, kada se zli 115

ljudi pretvaraju, oni to rade da bi zavarali sebe bar isto onoliko koliko i druge. Potpuno sam spreman da poverujem da su gospodin i gospoa R. iveli u ubeenju da su zaista inili sve to su mogli za Rodera. I kada bi rekli a siguran sam da su to govorili Nekoliko puta smo ga vodili kod psihijatra, ali niko nije mogao da mu pomogne, oni bi zaboravili detalje koji su sainjavali istinu. Svaki iskusni psihoterapeut zna da ima zaista mnogo roditelja koji ne vole svoju decu i da se meu njima, og romna veina pretvara da ih voli. Valjda nisu svi ti ljudi zasluili da ih nazivamo zlima? Pretpostavljam da nisu. Pretpostavljam da se tu radi o gradaciji, gde u skladu sa dva tipa mita Martina Bubera, u jedan spadaju oni koji padaju, a u drugi oni koji su p a l i . Ne znam tano gde je linija koja ih razdvaja. A l i znam da su je gospodin i gospoa R. preli. Pogledajmo pre svega do koje mere su ti ljudi bili spremni da rtvuju Rodera da bi sauvali narcisoidnu predstavu o sebi. Izgledalo je da tu sebi nisu postavili ni kakve granice. Nimalo se nisu ustruavali da o svom sinu govore kao o genetskom kriminalcu, da ga lagano vode putem koji vodi do zakljuka da mu nema pomoi, da je neizleiv i deformisan, sve u odbranu od mog predloga da se i sami podvrgnu terapiji. Oseao sam da je njihova spremnost da se, ako treba, poslue Roderom da bi skinu li krivicu sa sebe, bila bez granica. Sledea stvar je stepen dubina i izopaenost nji hovih lai. Gospoa R., pie: e l i m da Vas obavestim da smo posluali Va savet i poslali Rodera u kolu u kojoj postoji internat. Kakva neverovatna izjava! Ona tvrdi da sam im ja savetovao da Rodera ispisu iz kole sv. Tome, a ja sam bio izriito protiv toga. I tvrdi da su posluali moj savet, a to nikako nisu, jer sam im ja savetovao da se pre svega i sami podvrgnu terapiji. I najzad, jo treba da za kljuimo da su tako postupili zbog toga to sam im ja tako savetovao, dok su, u stvari, moj savet smatrali potpuno irelevantnim. Ne samo jedna la, ne ak ni dve, ve tri la i isprepletene jedna u drugu, u jednoj jedinoj, kratkoj 116

reenici. To gotovo lii ak neku vrstu genijalnosti ija je neverovatna izvitoperenost gotovo za divljenje. Pretpo stavljam da je gospoa R. i sama verovala u ono to je napisala: Posluali smo Va savet. Buber je to lepo opi sao kada je govorio o jezovitoj igri murki u opskurtnosti due, u kojoj ona sama, ljudska dua, samu sebe zao bilazi, samu sebe izbegava i sama se od sebe skriva. 3 9 Najtipinija rtva zla je dete. To se moe i oekivati ne samo zbog toga to su deca najslabiji i najpovodljiviji lanovi drutva, ve i zbog apsolutne moi koju roditelji imaju nad njihovim ivotima. Dominacija gospodara nad robom se mnogo ne razlikuje od dominacije roditelja nad detetom. Nezrelost deteta koja rezultira u njegovoj zavis nosti daje roditeljima veliku mo, ali ne negira mogu nost da ta mo, kao i svaka druga, bude zloupotrebljavana ili u razliitim stepenima zlonamerna. Stavie, odnos de teta i roditelja stavlja dete u poziciju nametnute intimno sti. Gospodar moe uvek da proda roba ako mu se neto u njihovom meusobnom odnosu ne dopada. Meutim, isto kao to deca ne mogu da se oslobode roditelja, ni roditelji, ne mogu da se oslobode dece i pritiska koji ona vre na njih. 40 Druga tipina i prilino intrigirajua karakteristika i Bobijevog i Roderovog sluaja je neverovatno jedinstvo njihovih roditelja. I jedan i drugi par su funkcionisali kao tim. Ne moemo da kaemo da je Bobijev otac bio zao, a majka nije ili da je majka bila zla, a otac je samo bio uz nju. Kako se meni inilo, oni su oboje bili zli. Tako je bilo i sa gospodinom i gospoom R. Oboje su delovali podjed nako neiskreno; oboje su uestvovali u donoenju destruk tivnih odluka; oboje su pokazali podjednaku spremnost da
39 40

Dobro i zlo (Charles Scribner's sons, 1953, s. 111).

A k o neko hoe da krene u potragu za zlim ljudima, naj bolje neka pone od njihovih rtava. Na primer, meu roditeljima dece i adolescenata koji pate od emocionalnih poremeaja. Time ne elim da kaem da su sva takva deca rtve zla ili da su svi takvi roditelji zloudne linosti. Konfiguracije zla prisutne su samo u manjem broju sluajeva. Meutim, taj broj je ipak znaajan.

117

Rodera otpiu kao neizleivog im se postavilo pitanje njihovog udela u njegovom problemu. 41 Deca ipak nisu jedine rtve zla sa kojim se sreemo u svakodnevnom ivotu. Pogledajmo sada sluaj Hartli ja i Sare, para bez dece, oboje u zrelim etrdesetim godinama. Opisau jedan jedini razgovor koji sam imao sa njima. On pokazuje da izmeu stradanja deteta izloenog zlu i zrele osobe u istoj situaciji postoje, u nekim oblicima, velike razlike. Dae nam takoe i jo jedan klju za razumevanje fenomena zlog para o kome smo upravo govorili. I naj zad, ovaj sluaj e otkriti jo jednu, novu zagonetnu di menziju problema psihijatrijske klasifikacije ljudskog zla.

SLUAJ H A R T L I J A I SARE
Primio sam ih nedelju dana poto je Hartli bio otpu ten iz dravne bolnice. Mesec dana pre toga, jedne subote u 11 sati ujutru, Hartli je sebi brijaem isekao vrat sa obe strane. Razgolienih grudi, uao je u sobu u kojoj je Sara svodila raune i izjavio: Upravo sam ponovo pokuao da se ubijem. Sara se okrenula i videla njegov okrvavljeni torzo. Pozvala je policiju, a policija hitnu pomo. Hartlija su odvezli u odeljenje za hitne sluajeve. Posekotine su bile re lativno plitke; nije uspeo da povredi ni vratne ile, ni ar terije. Poto su mu previli rane, prebacili su ga u dravnu bolnicu. Ovo je za poslednjih pet godina bio njegov trei pokuaj samoubistva i trei boravak u dravnoj bolnici.
41 O v o roditeljsko jedinstvo mnoge psihijatre nee iznenaditi. U ispitivanju sluajeva dece koja su tuena nailazimo da po pra vilu oba roditelja uestvuju u zloinu. Cak i u sluajevima incesta izmeu oca i kerke obino otkrijemo da je i majka b a r delimino saraivala. Jo jednom, ne elim da kaem da su svi rodi telji koji tuku svoju decu ili su sa njima u incestualnom odnosu obavezno zli. O v e primere sam uzeo samo kao ilustraciju injenice da gotovo uvek oba roditelja snose krivicu za stvaranje psihopa tologije kod svoje dece. Oni koji su itali knjigu Sybil od Flore Schreiber ( W a r n e r Books, 1974), podsetie se na istinitost ovog principa.

118

Hartli i Sara su se nedavno doselili u kraj u kome sam radio, pa je on, po izlasku iz bolnice bio upuen kod mene na dalju terapiju. Otputen je sa dijagnozom involutivna depresivna reakcija. Bio je na jakoj dozi antidepresanata i pilula za smirenje. Kada sam izaao da se pozdravim sa njim, Hartli je sedeo pored svoje ene, beivotnim oima nemo buljei u prazno. Bio je sedokos, srednjeg rasta, ali je izgledalo kao da se smanjio, kao da je bio silom zgnjeen u vrlo mali prostor. Zamaralo me je ak i da ga gledam. Boe, pomi slio sam, kada e ove dravne bolnice prestati da izbacuju ljude pre nego to ih bar malo dovedu u red. On je jo uvek depresivan kao Crna rupa Kalkute. Ipak, pokuao sam da budem srdaan. Ja sam dr P e k , rekao sam mu. Izvolite kod mene. M o e li da poe i moja supruga? prozborio je Hartli moleivim glasom. Pogledao sam u Saru. Mrava, koata ena, iako ma nja rastom od Hartlija, izgledala je nekako vea. A k o ne mate nita protiv, doktore, rekla je slatko se smeei. Od njenog osmeha mi nije bilo nita bolje. Nekako nije iao uz pomalo gorak izraz koji su odavale bore zbijene oko njenih usana. Nosila je naoare sa elinim okvirima i podseala me na neku misionarku. Uveo sam ih oboje u svoju ordinaciju. Kada smo posedali, pogledao sam u Hartlija. Zbog ega ste hteli da poe i vaa supruga? pitao sam. Oseam se ugodnije ako je ona pored mene, tromo je odgovorio. Bez naroite topline; ovo je bila samo izjava o injeninom stanju. Verovatno sam ih pogledao ispitivaki. Hartli je takav ve due vremena, doktore, izja vila je Sara smeei se veselo. N e da mi da ga ostavim ni za momenat. Je li to zbog toga to ste ljubomorni? pitao sam Hartlija. N i j e , rekao j e tupo. P a onda, zbog ega? Bojim se. 119

Cega se bojite? pitao sam. N e znam ega. Jednostavno se bojim. Ja mislim da je to zbog njegovih misli, doktore, upala je Sara. Hajde, Hartli, njemu moe da pria o tvojim mislima, pouila ga je. Hartli nita nije rekao. O kakvim to mislima ona govori? pitao sam. O mojim mislima o ubistvu, odgovorio je Hartli mo notono. Ubistvu? ponovio sam. Hoete da kaete da raz miljate o ubijanju? N e . Samo. ubij. Nita ne razumem, nemono sam rekao. T o je samo pomisao na r e , objasnio je Hartli bez emocija. Pada mi na pamet re ,ubij\ Kao da je neko iz govara. Moe da se pojavi bilo kada, ali to najee bude ujutru. Kada ujutru ustanem i poem da se brijem, dok se gledam u ogledalu, to je ve tu. ,Ubij\ Skoro svakog jutra. Mislite isto kao halucinacija? zapitkivao sam. ujete glas koji vam kae da ubijete. N e , odgovorio j e Hartli. T o nije glas nego samo re u mojoj glavi. Dok se brijete? Da. Ujutru mi je uvek najgore. Da li za brijanje koristite brija? iznenada mi je proradila intuicija. Hartli je klimnuo glavom. Zvui kao da biste hteli nekoga da ubijete brijaem, nastavio sam. Hartli je izgledao zaplaen. To je bio prvi znak emo cije koji je pokazao: N e , odluno j e rekao. Nikoga ja ne elim da ubijem. Nije to oseanje to je samo re. Da, ali izgleda da ste pokuali da ubijete sebe, primetio sam. Zbog ega? Oseam se tako grozno. Niko od mene nema nikakve koristi. Sari sam samo teret u ivotu. Njegov glas se svom teinom navalio na mene. ivot sa njim sigurno nije pesma. Je li vam on teret u ivotu? pitao sam Saru. 120

Ma, ja se ne bunim, odgovorila je ona ivahno. V o lela bih da imam malo vie vremenna za sebe. I naravno, da imamo malo vie para. Znai jeste vam na teretu? Gospod mi daje snagu, Sara je odgovorila. K a k o to da nemate dovoljno para? pitao sam. Hartli ne radi ve osam godina. Toliko je depresi van, siroto srce. A l i provuemo se nekako zahvaljujui mom poslu u telefonskoj kompaniji. Nekada sam bio trgovac, upao je Hartli alosnim glasom. Da, uspeo je da radi prvih deset godina naeg bra k a , sloila se Sara, A l i nikada nije bio dovoljno agresi van je T tako, duo? One godine kada smo se venali, zaradio sam preko dvadeset hiljada dolara samo na proviziji, pobunio se Hartli. Da, ali to je bilo pedeset este. To je bila izuzetna . godina za prodaju elektrinih prekidaa, objasnila je Sa ra strpljivo. Svako ko je te godine prodavao elektrine prekidae mogao je da zaradi te pare. Hartli je utao. Zbog ega ste prestali da radite? pitao sam ga. Moja depresija. Tako sam se grozno oseao ujutru da vie nisam mogao da radim. Zbog ega ste bili toliko depresivni? Hartli je izgledao zbunjen. Kao da neega nije mogao da se seti. Mora da je to bilo zbog onih mojih rei, naj zad je progovorio. Mislite, one rei u vaoj glavi, kao ,ubij'? Klimnuo je glavom. Rekli ste, rei u mnoini. Da li je bilo jo nekih re i? pitao sam. Hartli je utao. Hajde, duo, rekla je Sara, ispriaj doktoru i o drugim recima. Pa, jeste. Ponekad se pojave i druge rei, priznao je oklevajui. Kao, ,seci' i ,eki\ I ta jo? 121

Ponekad ,krv\ T o su sve ljutite reci, primetio sam, mislim da vam one ne bi dolazile da niste vrlo ljuti. Ja nisam ljut, tupo je insistirao Hartli. Sta vi mislite? pitao sam okreui se Sari. Da li je Hartli ljut? Oh, ja mislim da me on m r z i , odgovorila je uz svoj veseli osmeh kao da govori o simpatinom nestaluku komijskog deteta. Buljio sam u nju u neverici. I sam sam poinjao da sumnjam da je u tome stvar, ali nisam oekivao da je ona toga potpuno svesna i tako mirna. Zar se ne bojite da moe da vas povredi? pi tao sam. O , ne. Hartli ni muvu ne bi zgazio je l' da, duo? Hartli nije odgovorio. Ozbiljno, rekao sam Sari, on razmilja o krvi i ekiu. Cini mi se da, kada bih bio na vaem mestu, prili no bih se bojao da ivim sa muem koji me mrzi i razmi lja o takvim stvarima. A l i v i ne shvatate, doktore, bezbrino je Sara ob jasnila. On nikako ne moe da me povredi. On je takav slabi. Bacio sam brz pogled na Hartli ja. Na njegovom licu nije bilo apsolutno nikakvog izraza. Sedeo sam tako zapa njen, u tiini, skoro ceo minut, pokuavajui da smislim kako da nastavim. Najzad sam ga upitao: K a k o se osea te kada ujete da vas vaa ena naziva slabiem? Ima pravo. Ja jesam slabi, promrmljao je. A k o ona ima pravo, onda kako se oseate zbog toga? Voleo bih da sam jai, odgovorio je bez oduev ljenja. Hartli ak ne moe ni da v o z i , upala je Sara. N e usuuje se bez mene ni iz kue da izae. Ne srne da ode ni do samousluge ili bilo kog mesta gde ima puno ljudi je l' tako, duo? Klimnuo je u znak tupog odobravanja. 122

 V i se, izgleda, u svemu slaete sa vaom suprugom primetio sam. Ona je u pravu. Ja nigde ne mogu da idem bez nje. Zbog ega? Plaim se. K o g avola se plaite? pitao sam pokuavajui da ga razmrdam. N e znam, ponizno je odgovorio. Jedino to mogu da kaem jeste da se uplaim uvek kada treba neto sam da uradim. Plaim se kad god Sare nema u blizini da mi pomogne. Govorite kao da ste malo dete, primetio sam. Tu se Sara samozadovoljno osmehnula. On i jeste de te u nekom smislu, rekla je. T i nisi ba sasvim odrastao, je li, duo? Moda vi ne elite da on odraste, rekao sam brzo se okreui ka njoj. Sara me je iznenada oinula pogledom punim mrnje. e l i m ? dreknula je. Kada je iko pitao ta ja elim? Moje elje nisu vane. Moje elje nikada nikome nisu bile vane. Ne radi se o tome ta ja elim ili ne elim, ve ta moram da radim, ta Gospod od mene zahteva da radim. Koga je briga to je Hartli takav teret? Koga je briga to ja moram sve da radim, svuda da vozim, da obavljam sve kupovine? A l i ja se ne alim. N e . Kakvog prava imam da se alim? N e . Sara nema nikakvih prava. Sara se ne ali. Hartli je u depresiji. Ja ne treba da se alim. Hartli je crv od oveka. A l i koga je briga za Saru? Ja samo podnosim teret koji mi je Gospod odredio. Sara samo radi ono to mora. Bio sam iznenaen njenom otrinom i nisam bio sigu ran da elim ponovo da se upletem u istu stvar. Ali, na stavio sam, vie iz radoznalosti nego zato to sam verovao da mogu bilo kako da pomognem u toj situaciji. K o l i k o znam, vas dvoje nemate dece, rekao sam. Da li ste to sa mi odluili? Hartli nije sposoban da ima dece, izjavila je Sara. Zbilja? Da li se zna zbog ega? 123

Sara me je pogledala kao da ni o emu nemam pojma. Zbog toga to sam ja bila na ginekolokom pregledu i doktor je rekao da je sa mnom sve u redu. Jeste li i vi bili na pregledu? pitao sam Hartlija. Odmahnuo je glavom. Zbog ega? A zato da idem? usprotivio se kao da sam ne sposoban da vidim ono to je oigledno. A k o Sari nita ne fali, znai da meni fali. Hartli, vi ste najpasivniji ovek koga sam u ivotu v i d e o , rekao sam. V i pasivno uzimate zdravo za gotovo ono to vam vaa ena kae, kao da to mora da bude isti na. Vi pasivno prihvatate da to to je sa njom sve u redu, automatski znai da sa vama nije. Ima puno sluajeva gde je i kod mua i kod ene sve potpuno normalno, pa ipak nemaju dece. Moda je i kod vas sve sasvim u redu. Zato ne proverite? T o nema svrhe, doktore, odgovorila je Sara umesto njega. M i smo suvie stari za decu. A nemamo ni para za jo testova. Vi ste zaboravili da sam ja jedina koja za raujem. Osim toga, dodala je smeei se, zar moete da zamislite Hartlija u ulozi oca? On ak ne moe ni da zarauje za ivot. A l i zar ne bi vredelo da Hartli bar zna da fiziki nije nesposoban da ima decu? Sara je u pravu, rekao je Hartli branei izjavu svo je ene da je nesposoban. T o nema nikakve svrhe. Sada sam ve bio vrlo umoran. Moj sledei pacijent je bio na redu kroz dvadeset minuta, ali imao sam jaku elju da ovde prekinem ovaj razgovor. Nije bilo nikakve nade za bilo kakvu promenu. Nisam video nikakvu mogu nost da pomognem Hartliju. Suvie je duboko zagazio. A l i zbog ega? Sta i kako je, za ime Boga, dovelo do ovakve nesree? Priajte mi o svom detinjstvu, rekao sam. Nema ta da se kae, promrmlja Hartli. Dokle ste stigli u obrazovanju? pitao sam. Hartli je studirao na Jelu, ponovo je Sara odgovo rila umesto njega, ali je popadao na ispitima, je V da duo? 124

Hartli je klimnuo glavom. Razboleo sam se od pomisli da je ovaj crv od oveka, kako ga je Sara sasvim tano i grubo nazvala, jednom bio bistar student univerziteta. K a k o ste uspeli da se upiete na Jel? pitao sam. Moja porodica je bila bogata. A l i mora da ste i vi bili prilino inteligentni, prime tio sam. Biti inteligentan nita ne vredi ako ovek ne radi, opet se umeala Sara. Ja uvek kaem: koliko radi, toliko i vredi. Okrenuo sam se njoj. Da li ste svesni da svaki put kada sam pokuao da upravim panju na dobre strane va eg supruga, vi ste upadali da ga kastrirate? Ona je poela da sike: Ja ga kastriram? Ja sam ta koja ga kastriram? Svi ste vi doktori jednaki. Kau, mo da ga vi kastrirate. Ja sam za sve kriva, je T? O, da, Sara je kriva za sve. On je bez posla, on ne vozi, on nita ne radi, ali sve je to Sarina krivica. Ja u neto da vam ka em, bio je on kastriran i pre nego to je mene upoznao. Majka mu je bila alkoholiarska mrcina. Otac mu je bio slabi isto kao i on. Nije bio sposoban ni kolu da zavri. A onda su jo priali da sam se udala za pare. Ha! K o j e pare? Ta drolja, njegova majka, sve je pare potroila na ljokanje. Ja nikakve pare nisam videla. Mene nikada niko nije pomagao. Saru niko ne pomae. Sara sve sama radi. A l i zato mogu da je optuuju da ga kastrira. Mislite da ikoga od njih ja zanimam? N e . Nikoga. Mene samo optu uju. Mene biste mogli da zanimate, Saro, rekao sam bla go i dodao, ako mi to dozvoljavate. Zato mi ne priate o sebi? Kaite mi neto o svojoj porodici i detinjstvu? Znai, sada sam ja pacijent, je li? pitala je ogor eno. E, pa ao mi je, ali odbijam da budem vae zamore. Ne treba mi vaa pomo. Meni nita ne fali. Za sve to mi treba uvek mogu da se obratim mom popu. On me ra zume. On shvata tekoe kroz koje prolazim. Bog mi daje svu potrebnu snagu. Ja sam ovde dovela Hartlija da bi se 125

njemu pomoglo. On je taj kome treba pomo. Njemu vi pomozite ako ste u stanju. Saro, ja vam ozbiljno govorim, rekao sam. V i ste potpuno u pravu kada kaete da Hartliju treba pomo i mi emo mu pomoi koliko god budemo mogli. A l i ja mislim da i vama treba pomo. Vi se nalazite u veoma tekoj situ aciji i vidim da vas ona ponekad prilino potrese. Mislim da biste se mnogo bolje oseali kada biste sa nekim mogli da razgovarate ili kada biste mi dozvolili da vam dam neko blago sredstvo za umirenje. A l i dotle se Sara ve sabrala. Zavalivi se u stolici, smeila se na mene kao da sam neki simpatian, ali po malo izgubljen mladi ovek. Hvala vam, doktore, veoma ste ljubazni, rekla je, ali na alost, ja nisam potresena. Vrlo je malo toga na ovom svetu to moe mene da po trese. Usuujem se da se ne sloim sa t i m , usprotivio sam se. Mislim da ste se malopre ba potresli. Vrlo potresli. P a , moda ste i u pravu, doktore, odgovorila je Sa ra, ne dozvoljavajui sebi da se ponovo uzbudi. Hartlijeva bolest je za mene veliki teret. Bilo bi mi mnogo lake kada on ne bi postojao. U sebi sam se zgrio. Sve ovo, kao da nije imalo ni kakvog efekta na Hartlija. On je ve bio u takvoj depre siji i toliko izgaen da ga vie nita nije pogaalo. Zato ga onda ne ostavite? pitao sam. Mislim da bi vam bi lo bolje bez tog tereta. A moda bi na kraju krajeva bilo bolje i za Hartlija jer bi ga to primoralo da stane na svoje noge? A h , bojim se da sam Hartliju suvie potrebna da bi tako neto uopte dolo u obzir, doktore, odgovorila je Sara uz materinski osmeh. Okrenula se svom muu: T i ne bi mogao da ivi bez mene, zar ne, duo? Hartli je izgledao prestravljen. T o bi svakako bilo veoma teko za njega, sloio sam se. A l i , mogli bismo da sredimo da provede neko vreme u bolnici. Vi ete znati da je on tamo na dobroj nezi i da moe da ostane sve dok mu ne bude bolje. 126

Misli da bi to voleo, duo? pitala ga je Sara. Da li bi voleo da opet ode u bolnicu i da ja opet moram $a te ostavim? M o l i m t e , zakuka Hartli, molim te, nemoj. K a i , duo, doktoru zbog ega nee da te ostavim, naredila mu je. Ja te v o l i m , zacvileo je Hartli. Eto vidite, doktore, pobedonosno je objasnila Sa ra. Ja ne mogu da ga ostavim zato to me v o l i . A l i , da li vi volite njega? pitao sam. V o l i m ? pitala je Sara gotovo zabavljajui se. Sta tu ima da se voli? N e , mislim da bi to najbolje moglo da se nazove oseanjem dunosti, doktore. Ja imam du nost da vodim o njemu rauna. Nisam siguran ta je tu dunost, a ta potreba sa va e strane, rekao sam suprotstavljajui joj se. Gledano odavde, meni se ini da u vama postoji duboko ukorenjena potreba za teretom koji Hartli predstavlja. Moda je to zbog toga to nikada niste imali dece. Moda od Hartlija pokuavate da napravite dete koje niste mogli da imate. Ne znam. A l i znam da iz nekog razloga imate neodoljivu elju da njime dominirate isto kao to i on ima neodoljivu elju da od vas zavisi. Ovaj udni brak podmiruje vae potrebe isto koliko i njegove. Sara se neprijatno nasmejala udnim, upljim kikotom. Babe i abe, doktore, rekla je. Ili, jabuke i pomorande. Ne moete ih uporeivati. Ne moete uporeivati mene sa Hartlijem; mi smo kao jabuke i pomorande. A l i vi ne znate ko je ko je 1' tako? Jesam li ja jabuka ili pomoranda? Je li moja koa glatka ili hrapava? Ili moda debela? Ponovo se onako zakikotala. Da, ja sam verovatno debelokoac. Mi, koje proganjaju, moramo da bude mo debelokoci. Vi ste pseudonauni progonitelji. Ali to je u redu. Znam ja kako treba sa onima koji vole da ljute pomorande i seckaju jabuke. Gospod me voli. Naa je mo na nebesima. Moete vi da mislite i priate ta god hoete. Sve je to ubre, siktala je. I tako e i zavriti, zar ne? Kore od pomorandi i krike jabuka u ubritu. 127

A i vi ete tamo zavriti, vi pseudonauni progonitelji. U ubritu. Sa ostalim voem, zavrila je pobedonosno. Uplaio sam se da, moda, nisam pogreio to sam se konfrontirao sa Sarom i sluao je dok je gubila kontrolu. Bilo je sasvim dovoljno to je Hartli pokuavao da izvri samoubistvo i ivotario svoju bednu, patetinu egzisten ciju. Sta ako oboje zavre u bolnici? Ona se verovatno oseala priteranom uza zid. Bolje da joj dam dosta prostora da se ponovo pribere. E , pa doli smo do kraja naeg da nanjeg sastanka, rekao sam, i moramo da napravimo plan za terapiju. Kako mi se ini, vi, Saro, ne smatrate da vam je u ovom trenutku potrebna terapija i meni se ini da sasvim dobro funkcioniete. Ali, izgleda, da je Hartliju definitivno potrebna pomo, ta vi mislite? Jeste, jadni Hartli nije ba u najboljem stanju, slo ila se Sara kao da se proteklih nekoliko minuta nikada nisu dogodili. Moramo uiniti sve to moemo da mu nekako pomognemo. U sebi sam odahnuo. Izgleda da moje uplitanje u nji hov brak nije pogoralo situaciju, mada nita nije ni po moglo. Da li mislite da treba da nastavite sa uzimanjem lekova? pitao sam Hartlija. On je nemo klimnuo glavom. T v o j e misli mogu da budu jo gore ako ne uzima lekove, je T da duo? rekla je Sara. On je opet klimnuo. Verujem da je tako, rekao sam. Sta mislite o psi hoterapiji? Da li biste voleli da sa nekim detaljno razgo varate o sebi? Hartli je odmahnuo glavom. Od toga mi bude loe, promrmljao je. N j e g o v proli pokuaj samoubistva je bio u vreme kada su pokuavali da mu daju psihoterapiju, potvrdila je Sara. Napisao sam recept za isti lek u istoj dozi koju je Hartli primao u bolnici i rekao da bih kroz tri nedelje eleo ponovo da ga vidim da bismo proverili da li u tret manu treba neto da se izmeni. A l i sledei sastanak nee biti ovako dug, rekao sam, u stvari, bie veoma kratak. 128

Naravno, doktore, rekla je Sara, poto smo sve troje ustali. V i ste ve toliko uinili za Hartlija. Zaista ne znam kako da vam se zahvalimo. Dva minuta kasnije, poto sam u Hartlijev karton upi sao kratku beleku, poao sam na kafu. Hartli i Sara su upravo zavrili plaanje kod sekretarice i dok su ili pre ma izlazu, uo sam Saru kako kae: Ovaj doktor je mno go simpatiniji od onog na drugoj klinici, je 1* da? Bar je Amerikanac. Onoga nita nismo razumeli kad je pri ao, je T da duo? Moda je najinteresantniji aspekt ovog sluaja ne to liko Sarino zlo, koliko Hartlijev odnos prema njemu. Hartli je bio Sarin rob. Tema ropstva se neretko pojavljuje u bajkama i mitovima, gde su princ, princeza ili neka dru ga bia zarobljeni zlom silom neke vetice ili demona. Kao i ostali mitovi o zlu i za ove treba dublje prouavanje. A l i za razliku od junaka takvih mitova, ja Hartlija nisam mo gao da spasem ropstva. On je svojom voljom bio u rop stvu. On je dobrovoljno prodao Sari svoju duu da je ona uva. Zbog ega? U jednom momentu tokom seanse re kao sam Hartliju da je najpasivniji ovek koga sam u ivotu v i d e o . Pasivna osoba znai neaktivna osoba osoba koja uzima umesto da daje, onaj koji prati umesto da vodi, prima umesto da ini. Mogao sam da upotrebim i neku drugu re: zavistan, infantilan, lenj.* 2 Hartli je bio monumentalno lenj. Njegov odnos sa Sarom je bio odnos deteta koje se vezalo za majku. On ak nije mo gao ni da doe sam v, moju ordinaciju, a kamoli da rizikuje da utroi energiju u nezavisno, sopstveno razmi ljanje. Zbog ega je Hartli bio tako ekstremno lenj, ne zna mo. Sarini komentari o njegovoj majci-alkoholiaru i ocu-slabiu govore o mogunosti da su bili lenj i roditelji koji se nisu mnogo zauzimali oko ispunjavanja Hartlijevih po treba u ranom detinjstvu. Moemo da pretpostavimo da je u vreme kada je sreo Saru Hartli ve bio veoma lenja osoba, dete u odei odraslog, koje nesvesno trai jaku majku koju nikada nije imao, da o njemu vodi brigu. Sara je potpuno odgovarala njegovim zahtevima, ba kao to je 129

on odgovarao njenoj potrebi da ima potencijalnog roba. Kada je jednom odnos meu njima bio uspostavljen, po elo je vrzino kolo koje je, prirodno, pojaavalo inten zitet njihovih bolesti. Njena dominacija je jo vie podsticala njegovu podreenost, a njegova slabost je pothra njivala njenu elju da ima mo nad nekim. Prema tome, Hartli nije bio samo nevoljna rtva Sarinog zla. Ovo je vano, jer predstavlja dobar primer opteg pravila: mi nikada sluajno ne postanemo partneri zla. To to nas, odrasle osobe, uteruju u zamke zla nije sud bina; mi te zamke sami postavljamo. Ovaj princip emo videti u akciji u jednom od sledeih poglavlja, gde emo se baviti fenomenom grupnog zla i pokuati da razmotrimo ta je to to ini da se ogroman broj ljudi tako lako ud rui u primerima najodvratnijeg ponaanja. A l i za sada emo ostati na najmanjoj od grupa ^ jednom paru i posmatrati kako dvoje ljudi zajedno uestvuju u zlu. Sluaj Hartlija i Sare je interesantan delimino i zbog toga to izgleda nemogue odrediti ko je u tom paru onaj koji je zao. Oba Bobijeva roditelja su iz gledala zla. Gospodin i gospoa R. su izgledali podjednako upleteni u unitavanje Roderovog duha. Usled same pri rode njihovog zla nije mi bilo mogue da im se dovoljno pribliim da bih ih dobro upoznao. Moja pretpostavka je da oni nisu bili ba podjednako zli kao to su izgledali. Sumnjam da je mogue da dvoje podjednako zlih ljudi op stanu zajedno u tako bliskoj zajednici kao to je brak. Bili bi suvie destruktivni za bilo kakvu kooperaciju. Zbog toga verujem da je u sluaju Bobijevih roditelja, jedno do njih dvoje bilo dominantni je u njihovom zajednikom zlu i verujem da je to bio sluaj i sa gospodinom i gospo om R. Mislim da bismo, kada bismo bili u situaciji da ih izbliza ispitamo, nali da je u svakom paru zlih ljudi jedna osoba manje ili vie u ropstvu druge, mada ne do one mere u kojoj je to bio Hartli. A k o se itaocu Sarin i Hartlijev odnos ini bizar nim, ja u se sloiti. Njihov sluaj sam izabrao ba zbog toga to su bili najbolesniji par koji sam sreo u dugogo dinjoj psihijatrijskoj praksi. Ma koliko bizaran, njihov 130

odnos je dobra ilustracija tipa odnosa koji je zapravo vrlo est. Fenomen branog ropstva uopte nije retkost. itao ci koji su i sami psihijatri viali su u svojoj svakodnev noj praksi na desetine takvih sluajeva. A i ostali itaoci e, ako razmisle, sigurno prepoznati ovaj tip braka bar kod nekih ljudi koje poznaju. Zlo je definisano kao upotreba moi da bi se unitio duhovni razvoj drugih u cilju odbrane i ouvanja integri teta nae obolele linosti. Ukratko, to je iskoriavanje drugih. Mi ne iskoriavamo jake ve slabe ljude. Jer da bi zli ljudi koristili svoju mo, znai da moraju pre svega da je imaju. Oni moraju da imaju bar nekakvu dominant nost nad svojim rtvama. Najuobiajeniji primer dominant nosti je dominantnost roditelja nad decom. Deca su sla ba, bespomona i ne mogu da se izbave iz odnosa sa ro diteljima. Zbog toga i nije udo to deca kao to su Bobi i Roder predstavljaju veinu rtava zla. Oni jednostavno nemaju ni dovoljno slobode ni snage da se izbave. A i ka da odrasli poslanu rtve zla, to znai da nemaju snage da se izbave. Oni mogu biti nemoni u situaciji kada im neko prisloni revolver uz glavu, ili kada ih, kao to je bilo sa Jevrejima, u gomili sprovode u gasnu komoru ili kada ih, kao stanovnike Milaja, poredaju na streljanje. A mogu biti nemoni i usled sopstvenog nedostatka hrabrosti. Za razliku od Jevreja ili stanovnika Milaja i za razliku od dece, Hartli je fiziki bio u stanju da se izbavi. U teo riji, on je mogao jednostavno da napusti Saru. A l i on se za nju vezao lancima lenjosti i zavisnosti i mada je imao zvanje odrasle osobe, pristajao je da bude nemono dete. Kada god odrasla osoba, osim ako nije pod pretnjom pito lja, postane rtva zla, to je zbog toga to je na ovaj ili onaj nain napravila Hartlijevu pogodbu.

MENTALNA BOLEST I IMENOVANJE ZLA

Pojam imenovanja je tema ovog rada. Nje smo se u nekoliko navrata ve dotakli: nauka je propustila da zlo imenuje jednim od predmeta prouavanja; taj se na131

ziv nc pominje ni u psihijatrijskom leksikonu; mi se us truavamo da neke ljude nazovemo zlim; zbog toga u nji hovom prisustvu ponekad oseamo bezimeni uas i odboj nost; meutim, imenovanje zla nije bez opasnosti. Kad neto nazovemo pravim imenom, mi nad njime stiemo izvesnu mo. Mi ga kroz to ime identifikujemo. Bespomoni smo pred boleu kojoj ne znamo taan na ziv, kao to je, na primer, pneumokokna pneumonija ili pluna embolija. Bez ovakve identifikacije smo izgub ljeni kada treba da odredimo nain leenja. Velika je ra zlika i sa stanovita terapije i sa stanovita prognoze da li emo poremeaj kod pacijenta oznaiti kao izofreniju ili psihoneurozu. Cak i kada nemamo efikasan nain leenja, dobro je imati bar ime oboljenja. Pitirijaza je runa i ponekad neugodna kona bolest za koju ne po stoji adekvatna terapija. A l i pacijent e rado platiti der matologa ako mu ovaj kae: Ma, to je samo pitirijaza. N i je lepra. Za nju nemamo leka, ali ne brinite, nee vam nakoditi i za dva do tri meseca e proi sama od sebe. Mi ne moemo ak ni da ponemo da se bavimo ne kom boleu dok je ne identifikujemo pomou njenog ade kvatnog imena. Leenje oboljenja poinje od njegove dijagnoze. A l i da li je zlo bolest? Mnogi e rei da nije. Postoje brojni razlozi iz kojih ovek okleva da zlo stavi u kategoriju bolesti. Neki od njih su emocionalni. Na primer, navikli smo da prema obolelim ljudima oseamo saaljenje i razumevanje, ali emocije koje u nama budi zlo su ljutnja i odvratnost ako ne i mrnja. Da li treba da oseamo saaljenje i razumevanje prema roditeljima koji za Boi svom detetu poklanjaju oruje kojim je nje gov stariji brat izvrio samoubistvo? Da li treba sa blago naklonou da gledamo na svakog ubicu, osim u sluaje vima kada se radi o onima koji su oigledno ludi, sili s uma. Ljudi koje smo ovde oznaili kao zle nisu ludi u uobiajenom smislu rei. Oni nisu mahniti, oni ne tra bunjaju. Oni su usklaeni ljudi kulturnog ponaanja, koji rade odgovorne poslove, zarauju novac, koji, na izgled, glatko funkcioniu u okviru svojih drutvenih sistema i veoma ih je teko u povrnoj analizi otkriti i oznaiti kao 132

i malo poremeene. Meutim, to to kada imamo posla sa zlim ljudima, mi teko da oseamo i deli razumevanja, govori samo o naoj emocionalnoj reakciji a ne daje odgovor na pitanje da li je zlo bolest ili nije. Lepru smo smatrali boleu i u vreme kada smo se jo plaili i ga dili gubavaca. Ako sada zanemarimo nae emocionalne reakcije na zlo, doi emo do tri racionalna razloga koji nas sputavaju da zlo smatramo boleu. Iako su sva ta tri razloga na svoj nain ubedljiva, ja u ipak ostati na poziciji da zlo treba da se smatra mentalnim oboljenjem. To u potkrepiti analizom onoga to je pogreno u svakom od njih. Po prvom, obolelim ljudima smatramo samo one koji pa te od neke vrste nesposobnosti ili bola ne postoji bo lest bez patnje. Ovaj vrlo stari argument je jo uvek, kao i u stara vremena, izloen otrim napadima. Cak i sama re bolest znai patnju. Kao to je poznato, mi sebe definiemo kao bolesne kada smo u stanju patnje koja nije neophodna i koju ne elimo. A zli ljudi koje smo opisali sebe ni u kom sluaju ne smatraju obolelim i ne bi se reklo da pate. Oni sebe sigurno ne bi identifikovali kao. pacijente. U stvari, kao to sam ve rekao, za zle ljude je karakteristino da, u svojoj narcisoidnosti, veruju da im nita ne fali i da su primer ljudske psiholoke savrenosti. Znai, ako su ne prikrivena patnja i lina svest o svojoj obolelosti ono po emu odreujemo da li je neko bolestan ili nije, onda su zli ljudi poslednji koje treba smatrati mentalno obolelima. A l i u ovom argumentu postoje ogromni propusti. P o stoji itav niz oboljenja koje su u poetnim stadijumima potpuno asimptomatina. Neki biznismen je, prilikom ru tinskog pregleda otkrio da ima pritisak 200/120, a oseao se potpuno zdravim. Da li da mu prepiemo lek za sni avanje pritiska (koji e najverovatnije uiniti da se ose a manje zdravim)? Ili da ekamo da doivi fatalni srani udar pa da onda njegovu hipertenziju okarakteriemo kao bolest? Papanikolau-test je postao deo rutinskog gineko lokog pregleda zbog toga to moe da otkrije rak na ma133

terici u vreme kada ga je jo mogue leiti, a to moe biti godinama pre nego to ena oseti bilo kakve 'tegobe. Da li treba da odgaamo bolnu hirurku intervenciju sve dok ona ne pone da se osea zaista loe to e verovatno nastati u vreme kada bude ve umirala od propadanja bubrega jer joj je ureter blokiran tumorom? A k o zaista tvrdimo da bolest definiu tekue tegobe koje izaziva, on da izmeu ostalih, visok krvni pritisak ili rak, u stvari, nisu bolesti. To mi se ini apsurdnim. Kao to je poznato, ako nam doktor kae da smo oz biljno bolesni, mi mu verujemo na re i ponemo da se smatramo bolesnim bez obzira na to da li nas neto boli ili ne. Mi prihvatamo njegovu definiciju da smo bo lesni i zatim i sami sebe definiemo kao bolesne, prem da se, moda, uopte tako ne oseamo. A l i nije uvek tako. Uzmimo za primer sluaj seljaka koji usled ozbiljnog sranog udara gubi svest i hitno ^e prenet u bolnicu. Sledeeg dana, kada se sasvim osvestio u ok-sobi, on po svaku cenu hoe da se oslobodi sra nog monitora koji mu je privren na grudi i ode kui. Bolniari pokuavaju da mu objasne d a j e imao srani udar i da mora da lei da ne bi dobio jo jedan. Gluposti, ur la on, jo ee se otimajui. Nita meni ne fali. Srce mi je zdravo kao dren. Ne znam kako ste me skleptali, ali sada me pustite jer moram da pomuzem krave. Poto je pozvan doktor i ni nekoliko sledeih pokuaja nisu uro dili plodom, da li treba da ga pustimo da se obue i ode da radi na svojoj njivi? Ili treba da ga obuzdamo kako znamo i umemo, damo mu sedativ i onda pokuamo da mu objasnimo i damo mu vremena da prihvati injenino stanje? Ili, uzmimo sluaj alkoholiara u delirijum-tremensu, koji tri dana nije spavao, trese se kao prut, ima tem peraturu 40C, puls 145 i teko je dehidrirao. On je ubeen da je bolnica, u stvari, japanski logor smrti i da mora po svaku cenu odatle da se izbavi inae e ga ubiti. Da li da ga pustimo da izjuri iz bolnice i izbezumljeno jurca po ulicama krijui se iza automobila sve dok ne padne mrtav od iznurenosti, konvulzija ili dehidratizacije? Ili da ga sa134

vladamo i protiv njegove volje damo mu jake doze librijuma da bi najzad pao u san koji mu je bio oajno potre ban, da bi posle toga mogao da pone da se oporavlja? Naravno, u sva tri sluaja emo primeniti drugu al ternativu jer znamo da su ti ljudi ozbiljno bolesni iako oni sami to ne misle niti prihvataju nau definiciju. Jasno nam je da je njihova nemogunost da sami sebe definiu kao bolesne, bez obzira ne injenice koje oigledno vode tome u prilog, i sama deo njihove bolesti. Zar nije tako i sa onima koji su zli? Ne kaem da zle ljude treba fi ziki savlaivati i protiv njihove volje liavati ih njihovih graanskih prava u normalnim tokovima ivota. A l i po navljam ono to sam ve rekao da je to to ti ljudi ne vide da su zli integralni deo njihovog stanja. I kaem i to da je svaka bolest, bilo da je to zlo, delirij um, dijabe tes ili hipertenzija objektivna realnost i da se ne moe definisati na osnovu subjektivnog priznavanja ili nepri znavanja. I u konceptu po kome se bolest definie na osnovu emocionalne patnje takoe ima propusta. Kao to sam izneo u knjizi Put kojim se rede ilo, esto se deava da ba oni koji su duhovno najzdraviji i napredniji meu nama budu izloeni mnogo veim patnjama nego obini ljudi. Veliki voi, ako su dobri i mudri, esto prolaze kroz pat nje i muke koje su obinom oveku nepoznate. Nasuprot tome, u samom korenu mentalnih oboljenja obino lei od bijanje da se proe kroz neku emocionalnu patnju. Oni koji u potpunosti dozive depresiju, sumnju, konfuziju i oaj mogu biti neuporedivo zdraviji od onih koji su, ug lavnom, sigurni, samouvereni i samozadovoljni. Negiranje patnje, u stvari, bolje definie bolest nego njeno prihvatanje. Zli ljudi negiraju patnju koju donosi oseaj krivice bolna spoznaja o sopstvenoj grenosti, neadekvatnosti i nesavrenosti i sruuju svoj bol na druge, projektujui na njih svoje nedostatke i okrivljujui njih za sve. Ako oni sami ne pate, ljudi koji sa njima ive esto pate. Zli ljudi prouzrokuju patnju. Oni za ljude koji ive pod 135

njihovom dominacijom stvaraju minijaturno bolesno dru tvo. Nae postojanje u realnosti nije samo individualno ve i drutveno; mi smo integralni delovi veeg organiz ma koji se zove drutvo. ak iako insistiramo da bolest definiemo na osnovu patnje, nije ni neophodno ni mudro zadrati se iskljuivo na planu individue. Moda rodite lji koje smo opisali sami nisu patili, ali njihove porodice sigurno jesu. Simptomi poremeaja u porodici depre sija, samoubistvo, poputanje u koli ili kraa mogu se pripisati njihovom vodstvu. Sluei se terminologijom teorije sistema, patnja dece nije bila simptom njihove obolelosti ve obolelosti njihovih roditelja. Da li da indi viduu smatramo zdravom samo na osnovu toga to sama ne pati ni od kakvih tegoba, bez obzira na to koliko pat nje i tegoba stvara ljudima oko sebe? I najzad, ko moe da kae od ega zli ljudi pate? Oni, svakako, ne izgledaju kao da duboko pate. Oni moraju tako da izgledaju jer nisu u stanju da dopuste sebi da priznaju bilo kakav nedostatak. Oni moraju pred sobom da izgledaju kao da su uvek na nivou, da sve stalno dre u svojim ru kama. To od njih zahteva njihova narcisoidnost. Meutim, mi znamo da oni nisu zaista na nivou. Ma koliko sebe smatrali kompetentnim roditeljima, mi znamo da oni, u stvari, nisu kompetentni. Njihov kompetentan izgled je samo to: izgled: Pretvaranje. Umesto da budu u sopstvenoj vlasti, oni su u vlasti svoje narcisoidnosti koja ih si lom tera da se bez prestanka lano predstavljaju kao dob ri i zdravi ljudi. Zamislite samo koliko je psihike energije potrebno da bi se to pretvaranje, toliko karakteristino za zle lju de, neprestano odravalo! Oni verovatno u svoje neiskrene racionalizacije i destruktivne kompenzacije utroe bar ono liko energije koliko i najzdravija osoba u iskreno delovanje iz ljubavi. Zbog ega? Sta je to to ih dri u vlasti i tera ih? U osnovi, to je strah. Oni su prestravljeni od mo gunosti da budu raskrinkani pred svetom i pred so bom. Oni ive u konstantnom strahu od suoavanja sa 136

sopstvenim zlom. Strah je najbolniji od svih emocija. Ma koliko se dobro pretvarali da su mirni i sabrani u svako dnevnim zbivanjima, zli ljudi provode ivot u strahu. Taj strah i patnja su toliko hronini i toliko utkani u njiho vo bie da ih ni, moda, vie i ne prepoznaju kao takve. A i ako bi ih prepoznali, njihov uvek prisutni narcizam bi im zabranio da to priznaju. Cak i ako prema zlim lju dima ne oseamo saaljenje zbog grozne starosti koja ih oekuje ili zbog stanja u kome e njihove due biti posle smrti, siguran sam da je njihov ivot u stanju neprekidne obazrivosti zaista za aljenje. Bez obzira da li zli ljudi pate ili ne, doivljaj patnje je toliko subjektivan a njeno znaenje toliko kompleksno da mislim da bolest uopte ne treba definisati na osnovu nje. Umesto toga, bolest i tegobu bih definisao kao svaki defekt u strukturi tela ili linosti koji nas spreava da is punimo svoj ljudski potencijal. Priznajem, moda se naa miljenja razlikuju kada se radi o tome ta, u stvari, ini ljudski potencijal. Meutim, u svim kulturama i vremenima, uvek je bilo dovoljno mu karaca i ena koji su u svom odraslom dobu dostigli neku vrstu blaenstva egzistencije zbog ega za njih moemo da kaemo da su postali uistinu ljudi. Time mislimo na one iji ivoti kao da dodiruju boanske Te ljude moemo pro uavati i ispitivati njihove karakteristike. 43 Ukratko, to su ljudi koji su svesni i mudri; oni uivaju u ivotu, a spo sobni su da se suoe sa smru; oni nisu samo produktivni
42 Erih F r o m je smislio termin ince9tuozna simbioza za jed nu od tri komopnente sindroma propadanja, ili zao tip karak tera. Iako nije u sebi imao druge dve komponente, Hartli je bio ivi primer, pokretna definicija incestiozne simbioze. Moja pret postavka je da je uao u odnos podreenosti zlu upravo zbog toga Sto je sam bio delimino zao. Tano je da mu je bilo sasvim udob no u ropstvu. Nejasno svestan injenice da je zarobljen u uasnoj stupici, on se opsesivno bacakao izmeu dva najlaka naina da se izbavi: da ubije Saru ili da ubije sebe. Ali je bio suvie lenj da ak i pomisli na jedini legitimni izlaz koji je stajao otvoren pred njim: oigledan, tei izlaz psiholoke nezavisnosti. 43 Vidi opis samoostvarenih linosti koji daje A b r a h a m M a s low u knjizi Motivacija i linost (Harper Bros., 1954).

137

ve i kreativni i oigledno imaju ljubavi za ostala ljudska bia koja predvode dobrotom i namere i ishode. Meutim, veina ljudi je toliko osakaena i u telu i u duhu da, bez ogromne psihoterapeutske pomoi, nikada nee dostii to uzvieno stanje. U tim legijama bogalja masi oveanstva koja pati ive zli, koje moda jo i po najvie treba saaljevati. Rekao sam da postoje jo dva razloga iz kojih oklevamo da zlo okarakteriemo kao bolest. Njima moemo da se suprotstavimo sa manje reci. Jedan je postavka da je svako ko je bolestan samim tim i rtva. Mi imamo tenden ciju da bolest posmatramo kao neto to nas je snalo, kao okolnost nad kojom mi nemamo nikakvu kontrolu, kao nesrean sluaj koji nam je nametnula besmislena sudbi na, kao prokletstvo u ijem stvaranju mi nismo uestvo vali. Mnoge bolesti zaista tako izgledaju. A l i , ini mi se da za mnoge, ili moda ak veinu, to uopte ne vai. Je li de te koje istri na ulicu iako mu je bilo reeno da to ne ura di rtva ako ga udari automobil? Ili ovek koji doivi sao braajnu nesreu, a jurio je daleko iznad dozvoljene brzine da ne bi zakasnio na sastanak? Ili da pogledamo za trenutak ogroman spisak psihosomatskih oboljenja i bole sti prouzrokovanih stresom? Da li su ljudi koji pate od glavobolja zbog toga to ne vole svoj posao, rtve? rtve ega? 2ena koja dobije napad astme kad god se nae u si tuaciji u kojoj se osea zapostavljenom, izolovanom i ne voljenom. Je li ona rtva? Na ovaj ili onaj nain, svi ovi ljudi i brojni drugi su sopstvene rtve. Njihovi motivi, promaaji i opredeljenja u ivotu duboko i intimno su po vezani sa stvaranjem njihovih povreda i oboljenja. I ma da su donekle sami odgovorni za svoje stanje, mi ih ipak smatramo bolesnim. Ovo pitanje, sa posebnim osvrtom na alkoholizam, ne davno je bilo tema debate u kojoj su jedni energino tvr dili da je alkoholizam bolest, a drugi da nije jer mu se lju di sami predaju. Uesnici nisu bili samo lekari ve i razna pravna lica i na kraju su zakljuili da alkoholizam jeste 138

bolest iako alkoholiari esto nisu rtve nikoga do sa mih sebe. Slino je i sa zlom. Zlo individue gotovo uvek bar do nekle ima veze sa okolnostima pod kojima je rasla, sa gresima njenih roditelja i sa onim to su oni sobom doneli Meutim, zlo je ipak stvar linog izbora i to ne jednog, ve itavog niza izbora. injenica da je svako od nas od govoran za zdravstveno stanje svoje due ne znai da je slabo zdravlje neto razliito od bolesti. Jo jednom, mi slim da stojimo na sigurnom i zdravom tlu ako u pokuaju da definiemo bolesno stanje zanemarimo pojam rtve i odgovornosti i umesto toga, vrsto se drimo ponuene definicije, po kojoj je bolest svaki defekt u strukturi tela ili linosti koji nas spreava da ispunimo svoj ljudski po tencijal. I najzad, poslednji argument protiv definisanja zla kao oboljenja je verovanje da se ono ne moe leiti. Zato neto emu se ne zna ni lek ni nain leenja oznaiti kao bolest? Da u svojoj doktorskoj tani kojim sluajem imamo eliksir mladosti, bilo bi smisla da starost smatramo bole u, ali tako uglavnom ili bar trenutno, ne mislimo. Starost prihvatamo kao neizbean deo ljudske situacije, kao pri rodni proces koji nam je dodeljen i protiv koga je glupo buniti se. Meutim, ovaj argument zanemaruje injenicu da po stoji itav niz poremeaja, od skleroze multipleks do ma loumnosti, za koje ne postoji ni lek ni nain leenja, pa ih ipak, bez oklevanja nazivamo bolestima. Moda ih tako nazivamo jer se nadamo da emo nai naina da ih savla damo. A l i zar to nije sluaj i sa zlom? Tano je da trenut no ne raspolaemo nekim izvodijivim ili efikasnim nai nom da leimo ljude koji su teko oboleli od mrnje i de struktivnosti. U stvari, sama dosadanja analiza zla otkri va razliite razloge iz kojih je izuzetno teko ak i pristu piti tom stanju a da i ne govorimo o njegovom leenju. Ali, da li je leenje uopte mogue? Da li da pred teko ama koje nas oekuju jednostavno dignemo ruke i uzdahnemo da je stvar izvan naih moi? Cak i pored toga to je u pitanju najvei problem ljudskog roda? 139

Umesto da bude efektni protivargument, injenica da trenutno ne znamo kako da leimo zlo u ljudskoj linosti, najbolji je razlog da ga nazovemo boleu. A to je zbog toga to oznaka bolesti podrazumeva da taj poremeaj ni je neto to se ne moe izbei, da je leenje mogue, da ga treba nauno posmatrati i izuavati a da treba istraivati metode leenja. A k o je zlo bolest, znai da ga treba sma trati predmetom naunog istraivanja isto kao to su to izofrenija ili neurastenija. Osnovna tvrdnja ove knjige je da fenomen zla moe i treba da postane predmet naunog istraivanja. Mi moemo i treba da izaemo iz stanja to talnog neznanja i bespomonosti u kome se trenutno nala zimo i krenemo u pravcu istinske psihologije zla. Ako smo zlo oznaili kao bolest, onda treba da mu prilazimo sa oseanjem samilosti. Po svojoj prirodi, zli lju di u nama bude elju da ih unitimo pre nego leimo, da ih mrzimo pre nego saaljevamo. Dok ove prirodne reak cije slue za zatitu neupuenih, one istovremeno sprea vaju i bilo kakvu soluciju. Ne verujem da emo se imalo pribliiti eventualnom razumevanju i, kako se nadam, leenju ljudskog zla sve dok lekarske profesije ne odlue da zlo nazovu boleu koja spada u domen njihove profesio nalne odgovornosti. U planinama Severne Karoline ivi jedan mudri, stari svetenik u penziji koji je u svom veku ratovao protiv mranih sila. Poto mi je uinio uslugu da pregleda prvi rukopis ove knjige, dao je ovaj komentar: Drago mi je to ste zlo nazvali boleu. Ono nije samo bolest; ono je bolest nad bolestima. A k o zlo nazovemo psihijatrijskim poremeajem, da li je ono dovoljno jedinstveno da bude zasebna kategorija ili spada u neku od kategorija koje ve postoje. Ono to iz nenauje, imajui u vidu meru u kojoj je bilo zaputeno, jeste da zlo bez problema moe da se doda u na postojei sistem klasifikacije psihijatrijskih oboljenja kao potkategorija. Postojea, iroka kategorija poremeaja linosti u ovom trenutku pokriva ona psihijatrijska stanja u kojima negiranje line odgovornosti predstavlja osnovnu karakte ristiku. T i m e to vrlo nerado prihvataju bilo kakvo osea-

140

nje linog greha i negiraju svoju nesavrenost, zli ljudi se lako mogu ubrojati u ovu iroku dijagnostiku kategoriju. U ovoj klasi ak ve postoji podkategorija koju nazivamo narcisoidnim poremeajem linosti. Ja mislim da bi bilo sasvim adekvatno zle ljude klasifikovati kao specifinu va rijantu narcisoidnog poremeaja linosti. S tim u vezi, ovde moram neto da dodam. Seamo se da je Sara, kada sam se sa njom sukobio u pitanju njene odgovornosti za njen brak, potpuno skrenula. Trabunja jui o jabukama i pomorandama i pseudonaunim pro goniteljima, ne samo da je izgubila kontrolu nad sobom nego i sposobnost da prati sopstvene misli, to je vie ka rakteristino za izofreniju nego za poremeaj linosti. Da Sara nije, moda, patila od izofrenije? Psihijatri meu sobom esto spominju neto to zovu prolaznom izofrenijom. Pod time podrazumevamo ljude kao Sara, koji uglavnom dobro funkcioniu u drutvu, koji nikada u potpunosti ne obole od izofrenije niti moraju da se lece u bolnici, ali koji pokazuju dezorganizaciju u mi ljenju naroito u trenucima stresa koja podsea na oigledniju klasinu izofreniju. Ovo, meutim, nije for malna dijagnostika kategorija i to iz dobrog razloga to o tom stanju jo uvek dovoljno ne znamo. Ne znamo, u stva ri, ni da li izmeu toga i prave izofrenije zaista postoji 44 veza. Ali bez obzira na nejasnou, ovo pitanje se mora raz motriti zbog velikog broja sluajeva gde psihijatri zlim
44 Odnos izmeu zla i izofrenije nije samo predmet za fas cinantnu spekulaciju ve i za veoma ozbiljno istraivanje. Izgle da da mnogi (ali svakako ne svi) roditelji izofrenine dece pate ili od povremene izofrenije ili od zla ili od oboje. O izofrenogeninim roditeljima je dosta napisano i obino su to primeri ili prolazne izofrenije ili zle linosti. Da li ovo znai da je pro lazna izofrenija jedna od varijanti prave izofrenije i radi li se o obinoj genetskoj transmisiji? Ili je izofrenija deteta psiholoki produkt zle destruktivnosti njegovih roditelja? Da li, moda, i samo zlo ima genetsku osnovu kao to je, izgleda, sluaj kod naj veeg broja obolelilh od izofrenije? Ne znamo i neemo znati sve dok psihobiologija ljudskog zla ne postane predmet opsenog na unog istraivanja.

141

ljudima daju dijagnozu prolazne izofrenije. Nasuprot tome, mnogi ljudi koje nazivamo prolaznim izofreniarima jesu, u stvari, zli. Iako nisu identine, izgleda da se ove dve kategorije u velikoj meri preklapaju. Takoe bi imalo smisla uvesti i element dijagnostike konfuzije. Pra va istina je da je imenovanje zla jo uvek u poetnom sta dij umu. Bilo kako bilo, ja mislim da je doao trenutak da psi hijatrija prepozna jedan novi zaseban tip poremeaja li nosti koji obuhvata one koje sam nazvao zlim ljudima. P o red odricanja odgovornosti, to je inae karakteristino za sve poremeaje linosti, ovom tipu bi se mogle dodati jo neke specifinosti po kojima se izdvaja od ostalih: (a) upornost u destruktivnom ponaanju i izvlaenju na raun drugih, to je esto vrlo prikriveno; (b) preterana, mada esto prikrivena, netolerantnost prema kritici ili bilo kakvoj drugoj formi povrede narciso idnosti; (c) pridavanje velike vanosti miljenju drugih ljudi a i sopstvenom miljenju kada se radi o njihovoj reputa ciji ljudi od reda, to doprinosi stabilnosti njihovog na ina ivota, ali ih isto tako i podstie da budu pretenciozni i da negiraju u sebi postojanje oseanja kao to su mrnja ili osvetoljubivost i (d) intelektualna neiskrenost, sa pojaanom mogu nou blagih izofrenikih poremeaja miljenja u trenuci ma stresa. Do sada sam o neophodnosti da se zlo nazove njego v i m pravim imenom govorio sa stanovita samih zlih ljudi da bismo mogli to bolje da shvatimo prirodu njihove bo lesti, da bismo nauili kako da je suzbijemo i, nadam se, jednog dana i leimo. A l i postoji jo jedan razlog da se zlo nazove svojim imenom: leenje njegovih rtava. Da je zle ljude lako prepoznati, identifikovati i da je njima lako upravljati, ne bi bilo potrebe za ovom knjigom. A l i kako stvari zaista stoje, od svih problema, sa ovim je najtee izai na kraj. Ako je nama, objektivno nezavisnim i zrelim osobama toliko teko da se pomirimo sa injeni com zla, zamislite kako je tek detetu koje je primorano da 142

ivi u njegovoj sredini. Jedini nain da dete emocionalno preivi je masivna fortifikacija njegove psihe. I dok je ta kva fortifikacija psiholoke odbrane neophodna za njegov opstanak u detinjstvu, ona neizbeno donosi poremeaj ili kompromis u kasnijem ivotu. I zbog toga se esto deava da deca zlih roditelja u zrelo doba uu sa znaajnim psihijatrijskim poremeajima. Mi ve godinama radimo sa takvim rtvama i esto vrlo uspeno, a da nikada nismo morali da upotrebimo re z l o . A l i sumnjam da bi neki od njih mogli u potpunosti da izlee oiljke od zajednikog ivota sa nekim ko je zao ako se uzrok njihovog problema ne nazove pravim imenom. Pomiriti se sa zlom u sopstvenim roditeljima moda je najtei i najbolniji ispit koji je postavljen pred oveka. Najvei broj na njemu padne i zbog toga nastavi da bude rtva. Oni koji uspe ju da dostignu taj neophodni bolni uvid u situaciju u stanju su i da zlo nazovu njegovim ime nom. Jer, da bismo se sa neim pomirili, moramo prvo da znamo kako mu je i m e . Kao terapeuti, mi imamo du nost da rtvama zla pomognemo da dou do pravog imena za ono to ih mui. U vinjetama dva sluaja o kojima u sada govoriti takva pomo ne bi uopte bila mogua da te rapeut nije prepoznao lik i izgovorio ime zla.

SLUAJ VUDU SNA

Anela nije mogla da govori. Terapiju je poela kada joj je bilo trideset godina zbog toga to nikako i ni sa kim nije uspevala da uspostavi blizak odnos. Bila je kompetentna uiteljica koja je uspe no drala panju uenika svojom tenom elokvencijom. A l i onog momenta kada je trebalo da pone da radi sa mnom, jezik joj se vezao. Dugi periodi tiine bi povreme no bili isprekidani kratkim spazmovima i skoro potpuno nerazumljivim govorom. Kad bi pokuala da govori, esto bi ve posle nekoliko rei, drui briznula u pla. U po etku sam mislio da je taj pla izraavao duboku tugu, ali sam postepeno shvatio da je to, u stvari, bio mehanizam 143

koji je trebalo da je sprei da se artikulisano izraava. Podsetila me je na dete koje plaui pokuava da protes tu je protiv nepravednog tretmana i za to jo dobije grd nju to odgovara. Anela je priznala da sline probleme ima u svim svojim bliskim odnosima, ali da je sa mnom najgore. Ja sam za nju predstavljao figuru autoriteta figuru roditelja. Anelin otac je napustio porodicu kada joj je bilo pet godina. Majka ju je sama podigla. To je bi la udna ena. Kada je Aneli, koja je inae Italijanka, b ; lo jedanaest godina, majka je njenu crnu kosu obojila u plavo. Anela nije htela da menja boju kose. Ona je volela svoju crnu kosu. A l i njena majka je iz nekog razloga htela da ima plavokoso dete, i to je i dobila. Ovaj incident je bio tipian za njihov odnos. Anelina majka kao da nije mogla ili nije htela da u njoj vidi za sebno ljudsko bie sa linim pravima. Na primer, Anela nije imala nikakvu privatnost. Iako je imala svoju sobu, po nareenju majke, morala je uvek da dri otvorena vra ta. Aneli nikada nije bio jasan smisao ove naredbe, ali je znala da nema svrhe da se raspravlja. Jednom, kada joj je bilo etrnaest godina, pokuala je da zatvori vrata svoje sobe; majka je pala u teku depresiju koja je trajala vie od msec dana pa je Anela morala sve to vreme da kuva i vodi rauna o svom malom bratu. Prvi izraz do koga smo doli pokuavajui da definiemo tip osobe koji je pred stavljala Anelinina majka, bio je nametljiva. Ona je bila nepopravljivo nametljiva. Nije se nimalo ustruavala da uzurpira Anelininu linost i privatnost i nije dozvo ljavala da je ita u tome spreava. U toku druge godine Aneline terapije uspeli smo da uspostavimo vezu izmeu njenog utanja i nametljivosti njene majke. utanje je bilo jaz koji njena majka nije mo gla da premosti. Koliko god da je majka pokuavala da pro dre u njenu linost i misli, Anelina ih je utanjem bra nila. U odgovor na svaki majin pokuaj invazije, Aneli bi se vezao jezik. Otkrili smo, takoe, da ovaj jaz utanja nije sluio samo da odbije napade moje majke izvana, Ve i da Anelin bes zadri unutra. Znala je da nema svrhe ni da pokuava da se suprotstavi majci; kazna za taj zloin 144

bila je surova. Onda je jezik poeo da joj se vezuje kad god bi bila u opasnosti da izrazi srdbu. .Kao to je poznato, psihoterapija je veoma napadan proces i terapeut neumitno predstavlja autoritet. Imajui u vidu da sam kod nje igrao ulogu roditelja i da sam poku avao da prodrem u najskrivenije uglove njenog uma, ni je udo da je u odnosu na mene Anela tako dramatino reaktivirala jaz utanja kojim se sluila kroz celo detinjstvo. Tek kada je shvatila da izmeu njene majke i mene postoji sutinska razlika, bila je u stanju da se otrese tog jaza. I mada sam i ja pokuavao da saznam njene misli i ak i da utiem na njih, Anela je poste peno uvidela da, za razliku od njene majke, ja oseam potovanje prema njenoj linosti i jedinstvenoj indivi dualnosti njene due. Prole su dve godine pre nego to je bila u stanju da sa mnom slobodno razgovara. A l i od majke jo uvek nije bila slobodna. Poto se udala za oveka koji ju je, kao i njen otac, napustio, A n ela je, ostavi sama sa detetom, morala povremeno da se obraa majci za finansijsku pomo. Sto je jo vanije, na stavila je da se nada da e se njena majka jednoga dana promeniti i poeti da je ceni onakvu kakva jeste. U to vreme, tri godine otkako je poela terapiju, Anela mi je ispriala sledei san. Bila sam kao u nekoj zgradi. Pojavila se neka okult na grupa u belim odorama. Trebalo je da ja budem deo nekakvog stranog, okultnog rituala. I sama sam imala okultne moi. Mogla sam da se uzdignem sve do tavanice i lebdim. A l i bila sam i deo tog nekakvog rituala i to pro tiv svoje volje. Bila sam zarobljena u toj situaciji. Bilo je vrlo neprijatno. Sta vi mislite o tom snu? pitao sam. O , meni je potpuno jasno odakle sve to dolazi, od govorila je Anela. Prole nedelje sam na nekoj zabavi upoznala par koji se upravo vratio sa Haitija. Opisali su nam svoju posetu nekom mestu gde se izvodi vudu. To je bio umski proplanak. Videli su okrvavljeno kamenje i kokoi je perje razbacano unaokolo. Sluala sam ih sa ua som. Sigurna sam da sam zbog toga imala taj san. To je 145

isto bio kao neki vudu-ritual u kome sam morala neto da ubijem. A istovremeno bila sam i rtva. Uh, bilo je groz no. Neu vie o tome da govorim. Sta mislite, na ta bi jo mogao da se odnosi taj san? Ovo je izgleda nerviralo Anelu. N i na ta. Jedini razlog za taj san je bio to to su oni ljudi priali o vuduu. A l i to samo po sebi ne objanjava san, insistirao sam. Od svega to ste doiveli u poslednje dve nedelje izabrali ste ba o tome da sanjate. Za to mora da postoji neki razlog. Mora biti da vam vudu-rituali neto znae iz nekog odreenog razloga. Vudu-rituali me uopte ne interesuju, izjavila je Anela. Ne volim ak ni da mislim na taj san. Bio je tako ruan i odvratan. Sta vas je najvie uznemirilo u tom snu? pitao sam. Bilo je tamo neto zlo. Zbog toga ne elim o tome da razgovaram. Moda trenutno u vaem ivotu postoji neto z l o , primetio sam. N e , n e , protestvovala je Anela. T o je samo glup san i elela bih da promenimo temu. Da li mislite da u vaoj majci postoji neto zlo? pitao sam. Bolesno, ne z l o , odgovorila je Anela. U emu je razlika? Anela nije direktno odgovorila na ovo pitanje. U stvari, ba sam sada ljuta na majku, rekla je umesto odgovora, po stomilioniti put. Zaista? Priajte mi o tome. Pa, eto, kao to znate, prolog meseca mi je crkao auto. Od banke sam mogla da pozajmim novac za drugi, ali ne bih mogla da platim kamatu. Zato sam pozvala majku i pitala da li bi mi pozajmila hiljadu dolara bez kamate. Bila je puna razumevanja. A l i poto novac ni kako nije stizao, posle dve nedelje sam je ponovo pozva la. Ona mi je ispriala neku priu kako mora da saeka 146

jo dve nedelje inae e izgubiti kamatu u banci. Uopte mi nije bilo jasno u emu je problem i poela sam da sum njam da ona, u stvari, ne eli da mi pozajmi novac, ali nee to otvoreno da kae. A onda me je prole nedelje pozvao brat. Priali smo o tome kako ona uvek koristi njega kad hoe da mi porui neto to nee da mi kae. Bilo kako bilo, on je nazvao samo da mi kae da majka, moda, ima neki otok na dojci i da e, moda, morati da ide na operaciju. Rekao je, majka se brine da u starosti nee imati dovoljno para za lekare. Sada je slika ve bi la potpuno jasna. I najzad, pre tri dana sam primila formular za pozajmicu, koji mi je poslala da potpiem. Znam da ne oekuje da u ga potpisati. Do pre godinu da na i ne bih. A l i ko je jebe. Novac mi je potreban, nemam odakle da ga dobijem i, prema tome, potpisala sam. A l i zato se sada oseam krivom. Kaete, da se ovo dogodilo pre godinu dana vi ne biste potpisali? pitao sam. Oseala bih se suvie krivom. A l i svi ovi razgovori o mojoj majci koje smo vodili tokom terapije pomogli su mi da uvidim da je ovo samo jo jedna od njenih tipinih igara. Ona je stalno bolesna, stalno se sprema da ide u bolnicu i uvek je pred nekom operacijom. Stalno mi ne to prua desnom rukom, a uzima levom. Sta mislite koliko puta je do sada vaa majka sa vama igrala ovakve igre? N e znam. Stotine puta. Moda ak i hiljade. T o je kao neka vrsta rituala, zar ne? N e g o ta! Znai, u poslednje vreme ste bili uesnik u nekom zlom ritualu, zar ne? primetio sam. Anela me je gledala polako poinjui da shvata. Mislite da je san bio o tome? M i s l i m , odgovorio sam. I pored toga to ste sto tine puta bili izloeni ovakvim ritualima i pored toga to znate da ona eli da se oseate krivom, ona i dalje u to me uspeva, zar ne? Vi se i dalje oseate krivom? 147

Da. Mislim, kako mogu da znam da ovog puta za ista nema neto na dojci? Da nisam, u stvari, okrutna prema njoj? I tako nikada ne znate da li ste vi rtva ili tiranin u tom ritualu, ba kao u snu. U pravu ste, sloila se Anela. Ja se stalno oscam krivom. Izgleda da je kljuni element u vaem snu zla pri roda tog rituala, primetio sam. Sta mislite ta je to to je zlo u vaem odnosu sa majkom? Izgledalo je da je Anelina na muci. N e znam. To to sam moda okrutna prema njoj? Anela, koliko para ima vaa majka? pitao sam. Zaista nemam pojma. N e pitam vas da mi kaete tanu cifru .rekao sam. A l i znate da je vlasnica tri zgrade apartmana u ikagu, je li tako? Da, ali nisu ba velike, protestovala je Anela. U redu, rekao sam, nisu ba oblakoderi, ali ako se dobro seam, u svakoj od njih ima po deset apartma na, nalaze se u dobrom kraju i vaa majka je jedini vlas nik bez ikakvih dabina sa njene strane. Je l' to tano? Anela klimnu glavom. I ta mislite, koliko vrede samo te tri zgrade ako zaboravimo ta ima u banci bar pola miliona dolara? Pa, valjda, nerado je odgovorila Anela. A l i zna te ja nemam ba jasnu predstavu o novcu. D a , sloio sam se. T o j e jedan od naina da se izbegne ono to je oigledno. Sta mislite, moda te zgrade vrede i milion dolara? Pa, mogue je da vrede, Znai, vi znate da vaa majka ima bar neto izme u pola miliona i milion dolara na svom imenu, nasta vio sam matematikom logikom. P a ipak, kada je zamo lite za pozajmicu da biste kupili auto u kome ete se v o ziti vi i njeno unue, ona se ponaa kao da je to za nju veliki izdatak. Ona je, zaista, prilino bogata ena, a go vori o siromatvu. A kada govori o siromatvu, ona govo ri lano, je li tako? 148

Da. Valjda je to i razlog to se toliko ljutim na nju, prihvatila je Anela. Anela, gde god ima zla ima i lai, rekao sam. Z l o je uvek u vezi sa laima. Ono to ritualni odnos iz meu vas i vae majke ini zlim je to to je zasnovan na laima. Ne vaim laima. Laima vae majke. A l i moja majka nije zla, povikala je Anela. Zato to kaete? Zato to . . . zato to nije, eto zato. Mislim, ona je moja majka; znam da je bolesna, ali ne moe biti da je zla. Vratili smo se na stvar. U emu je razlika izmeu bolesti i zla? pitao sam. Nisam sigurna, odgovorila je Anela izgledajui prilino utueno. Nisam ni ja, Anela, rekao sam. U stvari, mi slim da je zlo verovatno neka vrsta bolesti. A l i sasvim odreena vrsta bolesti. I to to ga zovemo boleu ne ini ga manje zlim. Bolest ili ne, ja mislim da je zlo vrlo rerlno. I mislim da vi morate da se priviknete na tu real nost. Va san govori da ste kroz vezu sa vaom majkom u vezi i sa zlom. A poto vezu sa majkom ne moete da prekinete, potrebno je da tano znate ta radite. Mislim da vi i ja zajedno moramo odluno da se suoimo sa pi tanjem da li je vaa majka zla ili nije i ta je sve to za vas znailo u prolosti i ta e znaiti u vaoj budunosti. Da bismo u potpunosti shvatili sile koje su bile pri sutne u sluaju Anele i moda jo vie u sluaju mlade ene koja e biti opisana u sledeoj vinjeti, moramo po novo da se vratimo na fenomen narcizma. Svi mi imamo tendenciju da sebe vidimo u centru svojih odnosa sa dru gima. Obino svaku situaciju gledamo sa aspekta kakav efekat ima na nas lino pa tek onda na ostale eventualne uesnike u istoj situaciji. Meutim, naroito ako nam je stalo do te druge ili drugih osoba, mi obino moemo i najee uspemo da pomislimo i na to kako sve to izgleda sa njihovog aspekta, koji moe biti sasvim razliit od naeg. 149

A l i kod zlih ljudi to nije tako. Tip narcizma od koga oni pate je, izgleda, toliko totalan, da oni, neko delimino f a neko u potpunosti, pate od nedostatka kapaciteta da se uive u druge. Anelina majka nije stala da se upita da li, moda, Andjela nee da bude plavokosa. N i ta vie se ni Bobijevi roditelji nisu pitali kako e se on oseati ako mu za Boi poklone oruje kojim mu se brat ubio. I moe se pretpostaviti da se ni Hitler nije nita vie pitao kako su se oseali Jevreji dok su ih gu rali u gasne komore. Znai, vidimo da ono to zlo ini opasnim nije samo to to ono motivie zle ljude da iskoriavaju druge, ve i to to ih ono liava potrebne discipline koja je posledica empatije i potovanja prema drugima. Povrh toga to zli ljudi stalno trae rtve za svoj narcizam, on im jo dozvoljava i da ignoriu injenicu da su njihove rt ve ljudska bia. Isto kao to im daje motiv za ubistvo, on im daje i neosetljivost prema inu ubistva. Slepilo narcizma prema drugima moe da ide ak i dalje od ne dostatka empatije; narcisoidni ljudi mogu ak i da uop te ne v i d e druge ljude. Svako od nas je jedinstven. Osim u mistikom pog ledu, svako od nas je zasebna jedinka. Naa jedinstve nost svakoga od nas ini jednim j a i svakome od nas daje zaseban identitet. Svaka individualna dua ima svo je granice. I u medjusobnim odnosima, mi uglavnom po tujemo te granice. Karakteristika i preduslov za men talno zdravlje je i da granice naeg ega budu jasno oz naene i da smo u stanju da raspoznamo te granice kod drugih. Mi moramo da znamo dokle se prostiremo mi, a dokle poinju drugi. Andjelina majka oigledno nije posedovala ovakvo znanje. Kada je obojila Andjelinu kosu, postupila je kao da Andjela i ne postoji. Andjela, kao zasebna, jedinstve na individua sa sopstvenom voljom i sopstvenim uku som za njenu majku nije imala nikakvu realnost. Ona nije priznavala validnost Andjelinih granica. U stvari, i sama mogunost postojanja takvih granica bila je za 150

nju anatema to je bilo simbolizovano odbijanjem da joj dozvoli da zatvori vrata svoje sobe. Da se Andjela nije krila iza svog jaza utnje, njena majka bi je potpu no pretopila u svoj narcisoidni ego. Odrastajui u takvoj situaciji, Andjela je uspela da razvije i ouva granice svog ega samo kroz odbranu od nasrtljivih uplitanja svoje narcisoidne majke. Na neki nain, ona je to uspela i zahvaljujui tome to su te gra nice bile ire nego to je bilo potrebno, ali je to platila cenom izolovnosti i od drugih ljudi. Drugi oblik razaranja koji narcisoidna nametljivost moe da donese je simbiotiki odnos. Ono to mi u psi hijatriji nazivamo simbiozom nije medjusobno korisna medjuzavisnost. U mesto toga, to je medjusobno para zitsko i destruktivno sparivanje. U simbiotikom odnosu ni jedna ni druga strana nee da se odvoje i pored toga to je oigledno da bi to bilo bolje za obadve. Dobar primer jednog takvog odnosa su Hartli i Sa ra. Hartli, slabiji deo para, ne bi bio u stanju da prodje kroz svoj stadijum deteta da Sara nije donosila sve od luke umesto njega. A l i ni Sara psiholoki ne bi mogla da opstane bez Hartlijve slabosti koja je hranila njenu elju za dominacijom i superiornou. Oni su funkcionisali kao jedna jedinka a ne kao dve zasebne individue. Zajednikim sporazumom Sara je Hartlija guila do te mere da on vie nije imao nikakve line volje ili identiteta osim kada se radilo o njegovim slabanim pokuajima samoubistva. On je u velikoj meri napustio granice svog ega i ona ih je pretopila u svoje. A k o su Sara i Hartli, dve sredovene, odrasle osobe uspeli da zasnuju simbiotiki odnos, nije ni udo to to lako polazi za rukom zlim narcisoidnim roditeljima, gde je deci sueno da potpadnu pod njihovu dominaciju. V i njeta sluaja o kome u sada govoriti opisuje dugotrajno leenje koje je dovelo do postepenog odvajanja jednog ta kvog deteta iz simbiotikog odnosa sa majkom. 151

SLUAJ FOBIJE OD PAUKA

Ni do dana dananjeg nije mi jasno kako to da je Bili do kraja istrajala u terapiji. Sama injenica da je istrajala predstavlja ogromno priznanje i za terapeuta i za samu Bili. To je bilo, u nekom smislu, pravo udo. Bili je majka odvela kod mog kolege zbog slabog uspeha u koli. Tada joj je bilo esnaest godina, bila je ve oma bistra, i slaba u koli. Posle est meseci terapije, ma lo se popravila. U to vreme je postalo jasno i da se Bili u meuvremenu na izvestan nain vezala za terapeuta, zre log, blagonaklonog oveka, beskrajnog strpljenja. Tu je njena majka poela da govori da je problem reen. Bili je elela da nastavi sa terapijom. Njena majka je odbi jala da plati trokove. Terapeut je snizio ve ionako mi nimalnu cenu tretmana, na pet dolara po seansi. Bili, ko ja je primala deparac od pet dolara nedeljno i imala oko d vest a dolara uteevine, poela je da plaa od svojih pa ra. Uskoro je majka prestala da joj daje deparac. Bili je pred kraj kolovanja odluila da se prvi put zaposli da bi mogla da nastavi da plaa terapiju. To je bilo pre se dam godina. Bili je jo uvek na terapiji, ali kraj se uka zuje na vidiku. Ta njena izuzetna istrajnost u terapiji, koju je sama plaala od svog deparca i kasnije od svoje mrave pla te, zasluuje posebnu panju, naroito zbog toga to to kom prve tri godine Bili nije smatrala da joj bilo ta fa li. Mora biti da je na nekom nesvesnom nivou oseala da neto ozbiljno nije u redu, dok je na svesnom bila potpu no ravnoduna u odnosu na svoj problem. Imala je neku neodreenu elju da popravi uspeh u koli, ali je i spre mno priznavala da skoro uopte ne radi domae zadatke. O v o je sa podsmehom pripisivala lenjosti, i na kraju krajeva, zar to nije est sluaj kod srednjokolaca? Je dina stvar koja bi uopte mogla da se smatra simptomom bio je njen strah od pauka. Bili je mrzela pauke. Sve pa uke. Kad god bi videla pauka, ona bi bukvalno pobegla, u panici. Ako bi pauka primetila u kui, bez obzira ko liko mali ili bezopasan bio, pobegla bi i ne bi se vraala 152

dok ga neko ne ubije i ne ukloni. A l i to je bila egosinotina fobija. Dobro je znala da je njen strah o pauka ^e^i^negosto je uobiajeno, ali to je pripisavala neosetljivosti drugih ljudi. Kada bi samo shvatili koliko su pa uci jezivi i oni bi se plaili isto koliko i ona. Poto nije svesno oseala da sa njom bilo ta nije u redu, nije udo to je Bili esto izostajala sa terapije. Ali, kako je njen terapeut te prve tri godine nastavio da v i si u ordinaciji i Bili je nekako nastavljala da dolazi. U tom periodu estoko je mrzela svoga oca i oboavala maj ku. Njen otac je radio kao bankarski inovnik. Bio je to stidljiv i uzdran ovek i Bili se inio dalekim i hladnim isto onoliko koliko joj se majka inila bliskom i toplom. Jedinica, Bili i njena majka su bile drugarice. Poveravale su jedna drugoj i najskrivenije tajne. Njena majka je u svakom trenutku imala bar po nekoliko ljubavnika i Bili je oboavala da slua prie o tim njenim izletima. Nije izgledalo da u tome ima bilo ega loeg. Majka je za sve krivila nedostatak nenosti i topline u karakteru svoga mua. To je izgledalo kao sasvim prirodna reakcija na njegovu nezainteresovanost za nju. Bili joj se pridru ila u mrnji prema njemu. Uivale su u svojoj maloj konspiraciji. Njenu majku je veoma zanimalo da slua detalje iz seksualnog i romantinog ivota svoje kerke, a i Bili su isto tako interesovali detalji njenoga. Bili je mislila da zaista ima sree to je majka toliko razume i voli. Nije mogla da objasni zbog ega je odbila da plaa njenu te rapiju, ali nikako nije mogla a ni htela zbog toga da je kritiku je. I kada god bi terapeut pokuao da govori o to me, ona bi energino promenila temu. Kada bi doao red na Bili da sa majkom pria o mla diima, imala je svata da joj kae. Otvoreno govorei, Bili je spavala s kim je stigla. Majka je zbog toga nije kritikovala; na kraju krajeva i sama je imala puno lju bavnika. Meutim, to nije bilo ono to je Bili zaista hte la. Ona je, u stvari, udela za dubokom, trajnom vezom sa mukarcem. A l i u tome iz nekog razloga nije uspevala. Ludo bi se zaljubila u nekog oveka i gotovo istog 153

trenutka uselila u njegov stan, ali bi ve posle nekoliko dana ili nekoliko nedelja veza poela da se hladi i Bili bi se vratila roditeljima. Lepa, inteligentna i armantna, Bili nije imala nikakvih tekoa u nalaenju novih ljubavni ka. U roku od nedelju dana, ponovo bi bila zaljubljena. A l i , kao i uvek, poto bi prola jo koja nedelja, njena no va veza bi bila mrtva. Bili je poela pomalo da se pita da moda ona ne ubija te svoje veze. To pitanje i njen bol zbog toga to nije mogla da se zadri uz svoje ljubavnike uinili su da Bili pone ozbilj nije da radi terapiju. Vrlo postepeno, poeo je da se uka zuje osnovni ablon. Bili nije mogla da podnese da bude sama. Poto bi se u nekoga zaljubila, insistirala bi da ide svuda gde on ide. Po pravilu bi sa njim spavala bez obzi ra da li joj se to radi ili ne jer je to garancija da e os tati sa njom bar za tu no. Ujutru, kada bi se probu dili, molila bi ga da ne ide na posao. Covek bi morao da se bori da se otrgne od nje. Poeo bi da osea da ga gui. Poeo bi da otkazuje sastanke. Ona bi onda udvostruila napore da uvrsti vezu. Time bi ga jo vie guila. I naj zad bi on, pod ovim ili onim izgovorom vezu prekinuo. Bili bi se odmah ponovo zaljubila u prvog oveka koga bi nala, bez obzira na to kakve je inteligencije ili ka raktera. Nesposobna da bude sama, ona nije mogla da sa eka da se na sceni pojavi neko ko vredi. Zaljubljivala se makar u koga i momentalno se vezivala za njega, i tako se vrzino kolo ponavljalo. Poto je njen strah od samoe razotkriven, postalo je jasno i zbog ega je Bili bila slaba u koli. Za itanje i pisanje je potrebna samoa. Bili nije mogla da radi do mae zadatke zbog toga to se nerado odvajala od ljudi naroito svoje majke koja je uvek bila spremna za priu, dugu bar onoliko koliko je potrebno da se uradi jedan zadatak. I mada je to sada bilo ustanovljeno kao problem, Bili se oseala potpuno bespomonom da bilo ta uradi. U v i ala je da je njen strah od samoe na neki nain ograni ava, ali ta da se radi? To je deo njene prirode. Ma ko liko bilo autodestruktivno, to je bila ona. Nije mogla ni 154

da zamisli da bude drugaija. I tako, nita se nije promenilo, osim to je njena fobija od pauka postala jo gora. Vie se nije usuivala da se sa svojim mladiima eta kroz umu, pa ak ni kroz neosvetljene ulice, da sluajno ne bi naila na nekog pauka. Ovde je njen terapeut odluio da preduzme odluan korak. Isistirao je da Bili, koja je oduvek ivela ili sa svo j i m ljubavnicima ili sa roditeljima, nae stan i pone da ivi sama. Ona je odbila. To bi bilo isuvie skupo. Na ravno, imalo bi i prednosti: ljubavnike bi mogla da do vodi kui, mogla bi da slua muziku kada god hoe, mo gla bi da se osea slobodnijom. A l i , odakle joj novac? Po to je sada imala stalan posao, terapeut joj je podigao cenu tretmana sa minimalnih pet dolara na standardnih dva deset i pet. Meseno mu je plaala sto dolara, to je bilo etvrtina njene mesene plate. Ponudio joj je da ponovo spusti cenu na pet dolara po satu. To je dirnulo Bili, ali rekla je da i pored toga nee imati dovoljno para za stan. Osim toga, ta ako se jedne noi pojavi pauk u stanu, a ona je potpuno sama? Sta onda? N e , zaista nije dolazilo u obzir da ona ivi sama. Moj kolega joj je skrenuo panju da ne ini apso lutno nita da bi se oslobodila svog straha od samoe. Ako ne preduzme neto to e dovesti do toga da sama izabere samou, rekao je, njena terapija e biti beznadena. M o ra da postoji neko drugo reenje, protivila se ona. On je predloio da ga ona sama smisli. To nije mogla, ali je nastavila da tvrdi da on od nje suvie zahteva i da tu ideju mora jednostavno da zaboravi. On je na to rekao da e odbiti da je i dalje via ako sebi ne nae stan. Ona je besnela zbog njegove okrutnosti. A l i on nije poputao. I tako, najzad, tokom etvrte godine terapije, Bili je iz najmila stan za sebe. Odmah su se dogodile tri stvari. Jedna je bila ta da je Bili postala svesnija kolika je snaga njenog straha od samoe. Jedne noi u kojoj nije bila sa nekim ljubavni kom, sedei u svom praznom stanu, postala je vrlo uz nemirena. Izdrala je do devet sati, a onda je morala da se odveze kod majke, gde je ostala da pria i prespava. 155

A k o preko vikenda nije imala ta da radi, sve vreme bi provela sa roditeljima. Tokom prvih est meseci otka ko je iznajmila stan u njemu nije prespavala vie od pet-est puta. Plaala je stan koji se nije usuivala da koristi. To je bilo apsurdno. Poela je samu sebe da ner vira. Poela je da se pita da, moda, sluajno ipak nije normalno to se toliko boji samoe. Druga stvar koja se dogodila je bila promena kod njenog oca. Kada je Bili nerado saoptila da se seli u svoj stan, on je predloio da joj pokloni neki nametaj koji je nasledio i koji je leao neupotrebljen u skaditu. Onda je, na dan njene selidbe, od nekih prijatelja pozaj mio kamion i pomogao joj da se preseli. Za useljenje joj je poklonio flau ampanjca. Kada se jednom smestila, poeo je redovno da joj odnosi poklone za kuu. Otprilike svakog meseca bi od njega dobila ili lampu, ili neku gra fiku da okai na zid, ili iniju za voe, ili komplet ku hinjskih noeva. Sve bi to on bez pompe, uvijeno u obi nu braon hartiju, tik stavljao na njeno radno mesto. A l i Bili je shvatala da je birano s panjom. Sve je pokazi valo dobar ukus. Nikada ranije nije pomiljala da njen otac ima ukusa. I znala je da nema ba puno para za takve stvari. I mada je i dalje bio stidljiv i malo je go vorio, veoma je dirnuo Bili svojim interesovanjem za nju. Pitala se da li, moda, to interesovanje, tako skrive no, odavno postoji. Koliko je njen otac bio predusretljiv u vezi sa nje nim novim stanom, toliko je majka bila sve suprotno od toga. Bili ju je u nekoliko navrata zamolila da joj da neke sitnice koje u kui niko nije koristio, ali njena majka im je odmah izmislila namenu. Nikada je nije pitala kako joj je u njenom novom stanu. U stvari, Bili je poela da primeuje da, kad god pone da pria o stanu, njena majka se iznervira i ak je i prekida. Z a r ne misli da si pomalo egocentrina kad stalno pria o tom tvom stanu, tvoj stan ovo, tvoj stan ono? rekla je jednom prilikom. To je bila trea stvar koja se dogodila. 156

A onda, kada se jednom zakotrljala, ta stvar je p o ela da raste, kao lavina. U poetku je Bili prilino pri jalo to to je njena selidba toliko oneraspoloila majku. Zar to nije bio najbolji dokaz koliko je majka voli? I zar nije bilo lepo biti uvek tako dobrodoao u roditeljskom domu i imati majku kod koje moe da ode kad god hoe na male none razgovore, znati da je njena soba uvek eka da, ako nee, uopte ne mora da se vrati u svoj prazan stan, gde je moda neki pauk eka u mra ku. Meutim, kako je vreme prolazilo, sve ovo je imalosve manje ari. Pre svega, ona i njena majka vie nisu. imale njenog oca za predmet ogovaranja. Sada, kada bi majka poela sa nekim od njenih uobiajenih napada.. Bili bi rekla: Hajde, mama, pa nije on ba toliko lo. Meni je ponekad ba sladak. Ovakvim odgovorom bi jo vie raspalila majku. Poela bi jo ee da ga na pada i klevee ili bi se okrenula protiv Bili i poela nju da optuuje da nema saoseanja. Ovakve situacije su po stajale sve neprijatnije dok, najzad, Bili nije morala da zamoli majku da prestane u njenom prisustvu da o g o vara oca, jer bi se na kraju uvek posvaale. Ona je uvreeno pristala. A l i ostavi bez zajednikog neprijatelja, Bili i njena majka su sada imale mnogo manje zajednikih te ma. A onda, i one srede uvee. Bili je radila kao jedan od poslovoa neke male izda vake kue. Svakog etvrtka ujutru morala je da bude na poslu ve u est sati da bi organizovala veliku nedeljnu poiljku u druge delove zemlje. Ako bi prethodnu no provela u roditeljskoj kui, uvek bi nekako ispalo da Bili, umesto da legne ranije, bar do ponoi sedi i pria sa majkom i da se zbog toga, u etvrtak ujutru uvek osea umornom i neispavanom. Uz pomo terapeuta, od luila je da sebi zada re da e svake srede bar tu jednu no u nedelji sigurno prespavati sama u svom stanu i da e kod kue biti najkasnije do devet sati uvee. Svake nedelje terapeut je pitao da li je odrala re i svake nedelje je Bili morala da prizna da nije. U poetku je bila besna na terapeuta. Onda je poela da se ljuti na samu sebe zbog toga to nije u stanju da se 157

dri svoje odluke. Poela je ozbiljno da ispituje tu svoju slabost. Nekoliko sledeih seansi, govorila je o svojoj am bivalentnosti u pogledu toga, o svom strahu od samotnosti njenog stana, o elji da ostane u toplini porodi nog doma. Tu je terapeut pitao da li misli da bi njena majka mogla da joj pomogne da odri svoj zavet. Bili je bila oduevljena ovom idejom. Odmah je is priala majci o zavetu i zamolila da joj pomogne da ga odri, tako to e svake srede uvee da je podseti da naj kasnije do osam i trideset treba da krene svojoj kui. Ona je odbila. T o to radite ti i tvoj terapeut je vaa stvar, a ne moja, rekla je. Bili se u sebi sloila da njena majka donekle ima pravo to tako misli, ali je, takoe, po ela sumnja da ona iz nekih linih razloga ne eli da Bili odri svoju re. Ta sumnja je sve vie rasla. Bili je poela da posmatra ponaanje svoje majke sredom uve e. Primetila je da je uvek ba oko osam i trideset za poinjala neku naroito provokativnu temu za diskusiju. Poto je otkrila ovu emu, Bili je pokuala da je pokva ri. U osam i etrdeset pet, usred jedne takve diskusije, ona je ustala i izjavila da mora da krene. Z a r ne misli da si nevaspitana? pitala je majka. Bili je podsetila na re koju je sebi zadala i rekla ako njena majka ne vidi razlog da joj u tome pomogne, mogla bi bar da ima potovanja prema njoj i onome to pokuava. Poele su da se svaaju. Majka je plakala. Bila je ve prola pono kada se Bili vratila kui. Posle toga, Bili je primetila da, ako majstorstvo nje ne majke da uvek oko osam i tridset zapone neku pro vokativnu diskusiju ne donese eljene rezultate, ona e, isto tako majstorski, umeti da zapone svau. Posle e trnaest nedelja bezuspenog pokuavanja da se dri svog zaveta, Bili je prozrela i ovu emu svoje majke. Te sre de uvee majka je poela jednu od svojih pria. Bili je ustala rekavi da joj je ao, ali nee imati vremena da je saslua. Njena majka je poela da se svaa. Bili je izjavila da ni za svau nema vremena. Pola je prema vratima. Majka ju je bukvalno vukla za rukav. Bili joj se otrgla. Stigla je u svoj stan tano u devet sati. Posle pet 158

minuta zazvonio je telefon. Bila je to njena majka. Bili je tako urno otila, rekla je ona, da je zaboravila da joj kae da joj je doktor rekao da, moda, ima kamen u ui. Sada su pauci plaili Bili jo vie nego ranije. U to vreme, Bili je jo uvek oboavala majku. Za vreme terapije je sada bila u stanju da je kritikuje sa svim slobodno i precizno, ali jo uvek se uopte nije lju tila na nju i jo uvek je koristila svaku priliku da bude sa majkom. Izgledalo je kao da je dobila dva mozga novi, koji je bio u stanju da objektivno posmatra njenu majku, nesmetano je iveo pored starog, koji je ostao potpuno neizmenjen. Terapeut je stvar terao dalje. Ne radi se samo o sre di uvee, govorio je; moda njena majka ne eli da Bili razvije zasebnu egzistenciju ni u jednoj dimenziji. Podsetio je da je njena majka prestala da plaa terapiju im se pokazalo da je vana za Bili. Da nije, moda, bila lju bomorna zato to se Bili vezala za neto drugo, neto to nije ona? I zbog ega joj je toliko smetalo to je Bili sebi iznajmila stan? Da joj, moda, ne smeta to to se Bili po lako razvija i odvaja od nje? Moda, odvratila je Bili, ali majka joj nikada nije branila da ima mladie i lju bavnike. Zar to nije dokaz da nije tano da je pokuavala po svaku cenu da je vee za sebe. Mogue, slagao se te rapeut, ali je isto tako mogue da je to bilo zbog toga to je njena majka pokuavala da od Bili napravi kopiju sebe. Moda se majka sluila promiskuitetom kerke da bi opravdala sopstveni. U stvari, to su slinije, to je ma nja opasnost da e se ikada razdvojiti. I tako su se bo rili i- nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, napred, na zad, uvek na istu temu, bez rezultata na vidiku. A l i u toku este godine terapije, dogodila se suptilna ali ogromna promena. Poela je da pie poeziju. Svoje pesme je prvo pokazala majci. Majku nisu naroito zani male. A l i Bili se i pored toga njima ponosila. Bila je to nova, zauujua dimenzija nje same. Neto to je bila samo ona, neto samo njeno. Svoje pesme je beleila u lepoj svesci, sa elegantnim konim povezom. Potreba za
159

pisanjem joj nije dolazila esto, ali kada bi dola, bila je snana. Prvi put u ivotu, piui pesme, Bili je ot krila da joj je lepo kada je sama. U stvari, morala je da bude sama. U roditeljskoj kui nije mogla da se skoncentrie na ono to pie, jer je majka stalno prekidala. Zbog toga bi, im bi osetila potrebu za pisanjem, iznenada us tala i rekla da mora da ide kui. A l i danas nije sreda, vritala je njena majka. I Bili bi ponovo morala da se otima iz njenih ruku. I dogodilo se da je, opisujui te rapeutu jednu od ovakvih borbi u kojoj je majka nije putala, Bili prokomentarisala: Ponaala se kao neki prokleti pauk. Ja ve dugo ekam da te ujem da to kae, uz viknuo je njen terapeut. Sta da kaem? Da je tvoja majka kao pauk. Pa? Pa, ti mrzi pauke. Ja ne mrzim svoju majku. I ne plaim je se. A moda bi trebalo. A l i ja to neu. P a se umesto toga plai pauka i mrzi njih? Sledee nedelje Bili nije dola na t e r a p i j u . Kada se nakon toga pojavila, terapeut je rekao da misli da pret hodne nedelje nije htela da doe jer je bila ljuta na nje ga zbog toga to je njenu fobiju od pauka povezao sa njenom majkom. Bili nije dola jo ni dva sledea puta. A l i kada se najzad pojavila, bila je spremna za suoa vanje. U redu, rekla je, znai patim od fobije. Sta je to uopte? I kako radi? Fobije su posledica zamene mesta, objasnio je tera peut. Do njih dolazi kada se neki normalni strah ili od vratnost prema neemu premesti i upravi na neto drugo. Ljudi to rade u sluajevima kada nee da priznaju ta je pravi predmet njihovog straha ili odvratnosti. U sluaju Bili, ona nije htela da joj majka bude zla. To je sasvim prirodno. Koje dete pristaje da misli da mu je majka zlonamerna i destruktivna? Kao i svako dete, Bili je htla da misli da je njena majka voli, da je dobra, nena 160

i da u njoj ima zatita. A l i da bi u to mogla da veruje, ona je nekako morala da se oslobodi oseanja straha i odvratnosti prema zlu koje je u majci instinktivno oseala. To je uinila tako to je taj strah i odvratnost usmerila prema paucima. Pauci su zli a ne njena majka. A l i moja majka nije zla, Bili je izjavila. Tano je da je nije podravala u naporima da se osamostali i da se sluila svakojakim trikovima i smicalicama da bi je spreila da razvije potpuno nezavisnu egzistenciju. A l i to nije zlo. Njena majka se tako ponaala zbog toga to je bila usamljena. A ona, Bili, potpuno razume ta zna i biti usamljen. Biti usamljen je strano. A i ljudski. Ljudi su drutvena bia; oni su potrebni jedni drugima. To to je njena majka nije putala od sebe teko da se moe nazvati zlom; to je samo deo ljudske prirode. T o to je usamljenost deo ljudske prirode, odgo vorio je njen terapeut, ne znai da je nesposobnost da se ona podnosi neophodan deo stanja u kome se ljudi na laze. Onda je nastavio da joj objanjava da je zadatak svih roditelja da pomau svojoj deci da se osamostale i odvoje od njih. Da bi u tome uspeli, roditelji moraju biti u stanju da podnose svoju samou i ak da podstiu decu da ih jednog dana napuste. A k o umesto toga ro ditelj pokuava da osujeti ovo razdvajanje, on pokazuje ne samo nesposobnost u ispunjavanju roditeljskih zada taka, ve i spremnost da rtvuje odrastanje svog deteta u korist sopstvenih nedoraslih, egocentrinih elja. To je destruktivno. Da, on misli da je to zlo. I da je Bili u pravu to ga se plai. Bili je postepeno poela da uvia istinu. I to je vi e uviala, oi su joj se sve vie otvarale. Sve je vie primeivala stotine malih naina na koje je majka jedva primetno pokuavala da njen duh zadri u ropstvu svojih kandi. Jedne veeri, Bili je napisala u svojoj koom po vezanoj, svesci: Zbunjenost i krivica Mogu da uine da ovek zaista poludi U isto rublje 161

Koje si za mene oprala, Stavlja prvi jesenji list. Manipulacija? Krivica? . . . Tvoj metod zaista radi. Ipak, malo se toga promenilo. Bili je sada bilo dva deset i tri godine i jo uvek je najee spavala u rodi teljskoj kui i provodila najvei deo slobodnog vreme na sa majkom. Bez obzira na to to je bila u velikom zaostatku sa plaanjem terapije, troila je veliki deo za rade da majku izvodi na ruak u najskupljem resto ranu u njenom kraju. A ni u njenom odnosu prema mu karcima se nita nije promenilo isto zaljubljivanje, isto preterano vezivanje, isto guenje, isto raskidanje, ista frenetiina potraga, pa ponovno zaljubljivanje jedan mukarac za drugim, i tako u nedogled. Tekoe su tek sledile. Nita se ne deava, poalila se Bili jednog dana za vreme terapije. I meni se tako ini, odgovorio je terapeut. A l i zbog ega? zahtevala j e Bili da zna. D o lazim kod vas ve sedam godina. Sta kog avola jo treba da uradim? Probaj da otkrije zbog ega se jo uvek boji pau ka. V e znam da je pauk moja majka, odgovorila je Bili. Zbog ega onda jo uvek upada u njenu mreu? Znate zbog ega. Zbog toga to sam usamljena kao i ona. Terapeut je pogledao Bili. Nadao se da je sprem na. Znai mogue je da si delimino i ti pauk, rekao je. ' B i l i je proplakala preostalo vreme terapije. A l i sledee nedelje se pojavila tano na vreme i ak jedva ekala da se prihvati mukotrpnog rada koji je ekao. Tano je; ponekad se zaista oseala kao pauk. Kad god bi neki mukarac poeo da je naputa, ona bi se za nje162

ga zakaila kao njena majka za nju. Mrzela ih je zato to je naputaju. Nije je bilo briga kako su se oni oseali. Nije je bilo briga za njih. Htela ih je samo za se be. Da, bilo je to kao neko zlo u njoj, neki zao nagon, kao da je zao deo nje uzimao stvar u svoje ruke. Fobijom od pauka se nije sluila samo da bi negirala zlo svoje majke, ve i sopstveno. Sve je bilo tako povezano i isprepleteno. Ona je sebe identifikovala sa majkom. Kako da se istinski bo ri sa zlom u majci ako se istovremeno ne uhvati u ko tac i sa sopstvenim? Kako da osuuje majku zbog toga to joj ne dozvoljava da se osamostali, a da ne osuuje i sebe zbog toga to odbija da podnosi sopstvenu usam ljenost? Kako da prestane da pokuava u svoje mree da zarobljava mukarce koji, isto kao i ona, treba da budu slobodni i samostalni i jaki? Problem vie nije bio u tome kako da se izbavi iz mree svoje majke, jer je identitet njene majke sada ve u velikoj meri bio i njen; problem je bio kako sebe da oslobodi od sebe. I kako se za boga to radi? A l i Bili to ve radi. U ime Boga ili njenog istinskog bia ona nekako poinje da se razdvaja od svoje majke i zauvek oslobaa njihovog simbiotikog odnosa. Evo ta je nedavno zapisala u svojoj svesci sa konim povezom: Neverovatno mi je kako tvoja bolest Neprestano izbija u meni, Deo mog sopstvenog bia, A ja ga ak i ne znam. Tako je teko boriti se Protiv neprijatelja koji se ne vidi. Tako je zastraujue znati da si u meni. Toliko urasla u moje misli i oseanja Da te je nemogue razluiti Od mene. T o sam ja. 163

Oseam se kao mulat koji je Deo Kju Kluks klana, Mrzim deo sopstvene sutine, Radim na tome da ga se oslobodim. Moda je to najtea stvar Koju u ikada uraditi. Ponekad se oseam tako neprirodnom. Cesto se pitam kako to da sam ja Postala od tebe razliita; Da imam volje da hou da budem Od tebe razliita. Izgleda da Bili poinje da kida lanac.

SARLINA: POUAN SLUAJ

Ranije sam istakao koliko je teko ozbiljno prou avati zle ljude zbog toga to oni prirodno izbegavaju svetlost. Negirajui svoju nesavrenost, oni bee i od sa mo vaspitan ja i od bilo kakve situacije u kojoj bi drugi mogli blie da ih ispitaju. Meutim, u ovom poglavlju u opisati enu koja je iako je izgledalo da je do izvesne mere zla ipak odluila da se podvrgne obimnoj psi hoanalitikoj psihoterapiji. Ovo je jedan od retkih sluajeva, ali nije jedini. Sam sam ve imao prilike da pokuam da leim jednog od takvih pacijenata a i da nadgledam neverovatno sli ne sluajeve. I svaki od njih se i pored dugotrajnog rada, zavrio neuspehom. Neuspeh nije prijatan. A l i moe da bude veoma pou an i u psihoterapeutskom poslu i u ivotu uopte. Verovatno vie moemo da nauimo iz svojih neuspeha nego uspeha. Ono to je sigurno jeste da me nijedan pacijent nije nauio toliko koliko ovaj koga u opisati. Nadam se da e posluiti i drugima. Pokuavajui da razume mo pre svega zbog ega je uopte odluila da se pod vrgne terapiji, zbog ega je istrajala u nekih etiri sto165

tine seansi i zbog ega nita od svega toga nije imalo bilo kakvog efekta na nju, moda emo na kraju doi do ne kog dubljeg razumevanja na osnovu koga emo biti u stanju da pomognemo i leimo ostale Sarline ovog sveta.

U POETKU- KONFUZIJA
U poetku Sarlina nije pokazivala nita po emu bi bila neobina. Kod mene je dola kada joj je bilo trideset i pet godina sa albom na depresiju koja je usledila posle raskida sa njenim mladiem. Nije izgle dalo da je u jakoj depresiji. Bila je sitna i dopadljiva, ali ne naroito lepa. Ima la je smisla za humor i bila oigledno vrlo inteligentna. Meutim, u igri ivota nije mnogo postizala. Iz razloga koji su mi u poetku bili nejasni, stalno je padala na is pitima u koledu u kome se od uenika nije mnogo zahtevalo. Bez obzira na to, posle godinu dana volonterskog rada, bila je primljena za direktora verskog obrazova nja u njenoj episkopalnoj crkvi. Sest meseci kasnije, rek tor ju je otpustio. To je pripisala njegovoj kapricioznosti. A l i ema se nastavljala. Izgubila je jo sedam poslova pre nego to se zaposlia kao telefonistkinja, to je ra dila i u vreme kada je prvi put dola kod mene. Slino tome, i njen skoranji raskid sa mladiem bio je samo jedan u nizu njenih neuspeha u romantinim vezama. U stvari, Sarlina nije imala nijednog pravog prijatelja. Ipak, ljudi obino pristupaju terapiji zbog ove ili one vrste neuspeha, tako da Sarlinina neuspenost, iako pri lina, nije izgledala neobina. Nisam imao pojma da e se ispostaviti da je ona najpakleniji od svih pacijenata sa kojima sam ikada radio. Ispitujui njeno poreklo, otkrio sam da Sarlina nije imala iluzija o svojim roditeljima. Osim prilinih suma novca, izgledalo je da joj nisu ba mnogo pruili. Pre okupiran svojim velikim nasledstvom, otac nije vodio naroitu brigu o Sarlini i njenoj mlaoj sestri Editi. Nji hova majka, fanatina episkopalka, koja je neprestano 166

ponavljala rei Isusa, pokazivala je neskrivenu mrnju prema svom muu. Da mi nije vas dve devojice, odavno bih ja njega napustila, govorila im je bar jedanput nedeljno. N a ravno, suvo joj se podsmevala Sarlina, Edi i ja smo otile od kue pre vie od deset godina, a ona ga jo uvek nije napustila. Edi je postala lezbijka. Sarlina je sebe smatrala biseksualnom. Edi je bila prilino uspena na svom pos lu u banci, ali nije bila naroito srena. Kada god bi smatrala da ima neki problem, Sarlina se nije ustrua vala da za to krivi svoje roditelje. Oni su nas stvarno zajebali moj otac, koji je zaljubljen samo u svoje akcije i deonice, i moja majka u svoj plinski poret i molitvenik. Njeni roditelji su zaista zvuali kao nebriljivi i ak gadni i zlobni ljudi. A l i mnogi pacijenti imaju zlobne roditelje. A ni Sarlinina neoubiajena religioznost je nije naroito izdva jala od ostalih. Poto je bila otputena iz crkve, Sarlina je odlutala u nekakav kult koji se izdavao za meavinu hindustike, budistike, hrianske i ezoterine teologije zajedno sa verovanjem u ljubavne vibracije i meditaci j u . A l i ovakvih kultova ima bezbroj i nije izgledalo da ovaj podstie fanatizam ili zavisnost. Ako se uzme u ob zir kako je njena majka zloupotrebljavala hrianstvo i koliko je Sarlina bila besna kada su je otpustili iz crkve, njeno uestvovanje u jednom takvom kultu izgle da sasvim prirodno. Ono to je, meutim, predstavljalo razliku izmeu ovog i ostalih sluajeva, bila je moja zbunjenost u od nosu na Sarlinu. Posle pet ili est sati provedenih sa pacijentom, psi hijatri uglavnom steknu bar povrnu predstavu o njego vom problemu i dou bar do probne dijagnoze. Posle pe deset asova sa Sarlinom ja jo uvek nisam imao pojma ta sa njom nije u redu. Da je neuspena u ivotu, to smo znali. A l i zbog ega, to nismo. Obeshrabren, u glavi sam prevrtao po listama di jagnostikih kategorija postavljajui joj vrlo specifina 167

pitanja. Pitao sam se da, na primer, ne pati od opsesivno-kompulzivne neuroze i ispitivao je da vidim da li ima neki od moguih simptoma, kao na primer, ritualistiko ponaanje. Sarlina je potpuno razumela o emu go vorim. Sa prilinom dozom entuzijazma krenula je da mi opisuje nekolicinu manje znaajnih rituala koje je obavljala u doba puberteta u doba kada je uobia jeno i gotovo normalno tako se ponaati. Na primer, imala je obiaj da pre spavanja poreda stvari po sobi po odreenom rasporedu i redosledu da bi mogla nesmetano da spava. Kao detetu bilo joj je reeno da vojnici u kasarnama kada nametaju krevete, moraju tako da zategnu pokriva da novi mora sa njega da odskoi kada ga oficir prilikom pregleda na krevet baci. Tako je Sarli na, kada joj je bilo trinaest godina, svakog jutra, pre ne go to opere zube, bacala novi na krevet da vidi da li e da odskoi. A l i kada mi j e bilo petnaest godi na, rekla je, shvatila sam da su te stvari blesavo gub ljenje vremena i jednostavno sam prestala da ih radim. Od tada vie nisam imala nijedan ritual. Ponovo sam bio zbunjen. I takav sam ostao. Prolo je jo oko tridesetak seansi pre nego to sam poeo da dobij am prve nagovetaje Sarlininog karaktera. Jednog dana, devet meseei od poetka terapije, kada mi je pruila ek za prethodni mesec, primetio sam zaglavlje druge banke. Promenili ste banku? pitao sam neobavezno. Sarlina je klimnula glavom. Da, morala sam. Morali ste? nauljio sam ui. P a , da, istroila sam ekove. Istroili ste ekove? ponovio sam glupavo. Sta, zar niste primetili? Sarlina je zvuala poma lo uvreeno. Svaki ek koji sam vam do sada dala imao je drukiji dizajn. N e , nisam primetio, priznao sam, ali kakve veze to ima sa menjanjem banke? V i ne kapirate ba brzo, je l i ? odvratila je Sar lina, poto sam iskoristila sve dizajne za ekove koje 168

izdaje moja stara banka, morala sam da otvorim raun u novoj. Zbunjen vie nego ikada, postavio sam pitanje: A zbog ega morate uvek da imate drugi dizajn na eku? Z b o g toga to je to ljubavno uzdarje. Ljubavno uzdarje? opet sam ponovio, zapanjen. P a , da. Kad god za nekoga ispisujem ek, upitam se koji bi dizajn u tom trenutku toj osobi odgovarao. Znate, u pitanju su vibracije. Pomou ljubavi ja se uk ljuujem u njihove vibracije i onda napravim selekciju. A l i nikada ne volim da jedan dizajn dam vie nego jed nom, a moja banka je imala samo osam razliitih vrsta. U stvari, ovog puta sam zbog vas morala da menjam ban ku jer je ovo deveti ek koji sam vam napisala. A iona ko bih morala da je promenim zbog elektrine distribuci je. Samo to su oni prilino bezlini. Od njih je zbilja teko dobiti vibracije. Ostao sam zapanjen. Moda je trebalo odmah da se uhvatim za pitanje ljubavi. A l i bio sam preneraen bizarnou ove male ali repetativne interakcije. T o mi pomalo lii na neki ritual, bio je najbolji komentar koji sam mogao da smislim. P a , moglo bi se rei da je tako. A l i , vi ste rekli da vie nemate rituala. O , imam ja puno rituala, veselo je odgovorila Sar lina. I imala je. Tokom sledeih nekoliko seansi opisala mi je bar tuce rituala. Skoro sve to je radila bilo je na ovaj ili onaj nain povezano sa nekim ritualom. Postalo jje vie nego jasno da Sarlina zaista pati od neke vrste opsesivno-kompulzivnog poremeaja. K a k o to da ste mi pre nekoliko meseci rekli da uopte ne patite od rituala kada ih imate na desetine? Ispitivao sam je. Jednostavno nisam htela da vam kaem. Moda ni sam u vas imala dovoljno poverenja. A l i vi ste lagali. Naravno. I z kog razloga mi plaate pedeset dolara na sat da bih vam pomogao ako onda laete da biste me stavili u 169

situaciju da ne znam kako da vam pomognem? pitao sam. Sarlina mi je uputila prepreden pogled. Nita vam neu rei dok ne budem sigurna da ste spremni da zna t e , odgovorila je. Sada kada mi je ispovedila svoje rituale, nadao sam se da e se Sarlina u naem zajednikom radu sve vie otvarati i da u samim tim i ja biti manje zbunjen. Meutim, to nije bilo sueno. Sasvim postepeno mi je po stajalo jasno da je ona osoba l a i . I pored toga to je htela-ne htela, tokom meseci i godina otkrivala po koji aspekt svoje linosti, Sarlina je i dalje ostajala vrlo enigmatina. A ja sam ostajao zbunjen. Sta je, u stvari, htela? Sve do kraja je od mene krila informacije ako ni zbog ega drugog, onda zato to je htela da vlada situa cijom. I kako se moje razumevanje njene linosti poste peno produbljivalo, tako je raslo i moje strahopoto vanje prema njenoj sutinskoj neshvatljivosti.

JEDNO I L I DRUGO: DETE I L I ODRASLA OSOBA

Ubrzo poto mi je otkrila svoje rituale, Sarlina je po ela da otkriva jo neto: da me intenzivno eli. To me i nije udilo u poetku. Ja sam brinuo o njoj. Ona nije proputala terapijske sastanke i redovno je za njih plaala, po emu sam zakljuio da joj je stalo do svog razvoja. Na sve njene napore predusretljivo sam od govarao svojima. Sve to je govorila, sve to joj se dea valo, za mene je bilo od dubokog znaaja. Prirodno je da pacijent pone da osea romantinu naklonost prema terapeutu ako je suprotnog pola kao odgovor na panju koju mu dosledno ukazuje. To je naroito sluaj kod pa cijenata koji u detinjstvu nisu uspeli da prerastu edipovsku dilemu. Sva zdrava deca prou kroz stadijum seksualne elje prema roditelju suprotnog pola. Ta elja obino kulminira izmeu etvrte i pete godine i poznata je kao edipovska 170

dilema. Ona stavlja dete u oajnu situaciju. Njegova ro mantina ljubav prema roditelju je beznadena ljubav. Ono u sebi govori roditelju: Ja znam da mi govori da sa tobom ne mogu da imam seksualni odnos zbog toga to sam dete, ali ako samo pogleda kako se odraslo po naam, promenie miljenje. Ovo odraslo ponaanje zahteva ogromnu energiju koju dete u jednom trenutku vie nije u stanju da odrava. Ono je iscrpljeno. Dilema se konano reava time to iscrpljeno dete prihvata real nost da ne moe i vie i ne eli da izgleda kao da je odraslo. Istovremeno, ono saznaje jo jednu stvar: da u ivotu ne moe sve da ima; ne moe istovremeno i da seksualno poseduje roditelja i da bude dete. Zbog toga se odluuje za prednosti koje ima kao dete i odrie se svoje preuranjene seksualnosti.45 U psihoterapiji se deava da pacijent koji je propus tio da razrei edipovsku dilemu kao dete, po pravilu, mora da proe kroz isti proces u odnosu na terapeuta u svom odraslom dobu. On ili ona mora da naui da u datom trenutku prestane terapeuta da posmatra kao ob jekt svojih romantinih i seksualnih elja i da se zado volji time to e na simbolikom nivou postati njegovo dete. Kada jednom doe do ovoga, sve poinje da ide glatko. Pacijent moe da se opusti i da se neometano prepusti roditeljskoj brizi, mudrosti i ljubavi koje mu prua terapeut. Samo to izmeu Sarline i mene to nije bilo ba tako. Prvi nagovetaj da u pogledu te faze terapije ona nije dobro napredovala bio ye moj oseaj sve vee od vratnosti prema njoj. To je, inae, bilo vrlo neuobiajeno. U sluajevima kada bi neka privlana pacijentkinja po ela da osea seksualnu elju prema meni, moj problem
45 Jedan od razloga iz kojih Edipov kompleks ima toliku va nost za psihologiju jesu tekoe koje odrasle osobe, koje ga se nisu resile na vreme, imaju kada treba neega da se odreknu, to je, inae, potrebno za uspeno ivotno prilagoavanje. To su ljudi koji nisu nauili da je nemogue uvati svoj kola i jesti ga u isto vreme.

171

bi obino bio kako da joj ne uzvratim na isti nain. I sam bih poeo da dobijam seksualne elje i fantazije u odnosu na nju i morao bih sve da uinim da se one ni na koji nain ne umeaju u stvaranje mojih sudova i moju obavezu prema ulozi terapeuta. U svakom sluaju, obino oseam toplinu prema pacijentima koji mi po klone svoju ljubav. A l i sa Sarlinom to nije bilo tako. O njoj nisam imao nikakvih seksualnih fantazija. Naprotiv, bilo mi je muka i od same pomisli na seks sa njom. Cak i mo gunost neseksualnog dodirivanja izazivala mi je nejasnu muku u elucu. I to nikako nije prolazilo. Kako je vre me odmicalo, oseao sam sve jai poriv da se drim to dalje od nje. Mogue je da se taj moj oseaj sve jae od vratnosti nije odnosio samo na seks. I nisam ja bio je dini koji ga je imao. Jedna druga pacijentkinja, prilino inteligentna i perceptivna ena, zapoela je seansu pi tanjem: Znate onu gospou koja dolazi da vas vidi pre mene? Klimnuo sam glavom. Mislila je na Sarlinu. E pa, od nje me hvata jeza. Ne znam zbog ega nikada nismo ak ni razgovarale. Ona samo ue u e kaonicu, uzme svoj kaput i ode. Nikada mi ni re nije rekla, ali ja se jeim od nje. Moda vam se ini neljubaznom, pretpostavio sam. N i j e to ja ba i ne volim da razgovaram sa os talim pacijentima. U pitanju je neto drugo. Neto kao ne znam kako bih to nazvala kao da u njoj postoji neto zlo. Ona ne izgleda udno, zar ne? pitao sam, pot puno fasciniran. N e , izgleda ba kao i svako drugi. Lepo se oblai. Moda je ak i zaposlena. A l i od neega u njoj me podi laze marci. Ne znam tano ta je to. A l i ako sam ikada srela osobu koja je zla, to je ona. Bez obzira na to da li je moja odvratnost prema Sarlini bila primarno seksualna ili ne, njeno seksualno ponaanje za vreme terapije bilo je zaista neverovatno. Obino, kad bi se desilo da neka od mojih pacijentkinja 172

poinje prema meni da gaji nena oseanja, postala bi stidljiva i pokuavala da to prikri je. A l i ne i Sarlina. Ona, koja je redovno zadravala prave informacije o sebi, nimalo se nije ustruavala da mi otvoreno stavi do znanja svoje seksualne namere. V i ste hladni, optuivala me je. N e vidim zbog ega neete da me zagrlite. Da vam je potrebna uteha, moda bih vas i za g r l i o , odgovorio sam, ali vaa elja za zagrljajem je, ini mi se, seksualna. V i i vae pedantne kategorizacije, vikala je Sar lina. K a k v e veze ima da li je meni potrebna seksualna ili bilo kakva druga uteha? Vano je da mi je potrebna uteha. Vama nije potreban seksualni odnos sa mnom, iz nova sam pokuavao da joj objasnim. T o moete sa sva kim da imate. Ono za ta mene plaate je specijalna vrs ta panje. E , pa ja ne mislim da je vas i malo briga za me ne. Vi ste kruti i distancirani. Niste topli. Uopte ne v i dim kako ete da mi pomognete kada prema meni ne oseate ak ni toplinu. To sam i sam poeo da se pitam. Sarlina je uvek i nila da se pitam da li sam pravi terapeut za nju. U Sarlininoj elji prema meni bilo je neeg nedo zvoljenog, podmuklog i nasrtljivog. Leti bi ranije dola zila na terapiju i sedela u naoj bati. Da me je pitala da to radi, verovatno je ne bih odbio. Ja volim da ljudi uivaju u cveu koje je hobi i moje supruge i moj. A l i ona nikada nije pitala. Deavalo se nekih veeri kada nis mo imali zakazanu terapiju da pogledam napolje i vidim Sarlinin auto, parkiran ispred nae kue, i nju kako sedi u mraku i slua tihu muziku sa radija. Bilo je stravino. Kada sam je pitao ta to znai, jednostavno je odgovo rila: V i znate da ste ovek koga volim. Sasvim je pri rodna elja da budemo u blizini onoga koga volimo. Jednoga dana kada nismo imali zakazanu terapiju, naao sam je u naoj biblioteci kako sedi i ita jednu od 17a

mojih knjiga. Pitao sam je ta tu radi. O v o je ekaonica, zar nije? odgovrila je. T o je ekaonica onih dana kada primam pacijente kojima sam zakazao, rekao sam. U danima kada ne primam pacijente, to je privatna soba u mojoj kui. E pa, za mene je ekaonica, odgovorila je Sarlina bez imalo ustruavanja. sKo ima kancelariju u kui mo ra da oekuje da izgubi malo od svoje privatnosti. Poto sam ustanovio da nije imala nikakvog oprav danog razloga da me vidi, morao sam bukvalno da je izbacim iz kue. Vie nego ikada u ivotu, lino sam doiveo ono to verovatno osea ena koja je u situaciji da joj se udvara neko koga ona ne eli i ko ak moe i da je siluje. U stvari, Sarlina me je u dva navrata, na kraju seanse, bukvalno zgrabila i pokuala da me zagrli pre nego to sam uspeo da je odgurnem. Glavni razlog iz koga se deava da deca ne uspe ju da ree edipovsku dilemu jeste to u doba pre etvrte go dine ivota, u tzv. preedipovsko doba, nisu dobij ala ade kvatnu roditeljsku ljubav. Reavanje edipovske dileme je kao gradnja prvog sprata na kui. To se jednostavno ne moe uraditi pre nego to se postave temelji. Mnogi znaci su govorili da je to verovatno bio sluaj sa Sarlinom. M o gue je da je ona bila emocionalno osiromaena jo od poetka. Njena majka oigledno nije bila ena koja moe da prui ljubav. Sarlina se nije seala zagrljaja nijednog od roditelja. esto je sanjala dojke. Ritualno se drala dijete koju je prepisivao njen kult zbog ega je bila u neprestanoj potrazi za neobinim organskim hranama i kada bi jela u drutvu, njena hrana je uvek bila druk ija od ostalih uvek neto posebno. Sa psihoanaliti kog stanovita, Sarlinin osnovni problem nije bila nereena edipovska diema, ve stanje pre toga, preedipovska oralna fiksacija. Sarlinina enja za mojim zagrljajem i dodirom bila je, u stvari, potreba za materinskom top linom i maenjem koje joj nikada nije bilo prueno. Ja sam njenu elju za dodirom doivljavao kao odvratnu i preteu. A zar to nije bilo ba ono to joj je bilo tako oajno potrebno? Zar za njeno leenje ne treba da ura174

dim ba ono to me ispunjava oseanjem takve munine? Moda treba da je stavim na krilo i mazim, milujem i ljubim sve dok se najzad ne smiri? Moda je tako, a moda i nije. O tome sam ozbilj no razmiao. A l i , dok sam razmiljljao, otkrio sam jo neto. Shvatio sam da, iako sam ja bio voljan da negujem Sarlinu kao da je gladna beba, ona nije bila volj na da u odnosu na mene prihvati ni ulogu deteta, a jo manje bebe. Sutina mog gaenja prema njenom dodiru leala je u tome to je insistirala da taj dodir bude seksualan. Ona sebe nije smatrala gladnim detetom ve sazrelom osobom koja uiva u seksualnom lovu. Nepre stano sam, raznim sredstvima, ukljuujui i psihijatrijski kau, iznova pokuavao da joj pomognem da zauzme pa sivniju poziciju, poziciju deteta koje ima poverenja. A l i svaki od tih pokuaja je propao. Tokom sve etiri godine koliko je radila sa mnom Sarlina je insistirala da kontro la bude u njenim rukama. Da bi postala kao dete, morala bi meni da preda uzde i dozvoli mi da o njoj brinem kao roditelj. Morala bi da prestane da zahteva od mene seks. A l i ona na to nije pristajala. Htela je da uzde u svakom trenutku budu u njenim rukama. Proces dubinskog leenja, bar u okvirima psihoana lize, zahteva da se pacijent na nekom nivou i do nekog stepena vrati unazad. To* je teak i zastraujui zahtev. Nije lako odrasloj osobi, koja je navikla da ivi u neza visnosti i psiholokoj opremi zrelosti, da dozvoli sebi da ponovo postane zavisno i tako lako povredivo dete. I to je uznemirenije linosti dublje, to je u detinjstvu pacijenta bilo vie izgladnelosti, bola i ranjavanja, to je tee, u okvirima psihoterapeutskog odnosa, vratiti ga u detinjistivo. Jer to je kao smrt. A ipak nije neizvodljivo. I kada se postigne, dolazi do leenja. A k o ne, temelj se ne moe rekonstruisati. Bez povratka, nema leenja; to je ba tako. Ako bi trebalo tano da oznaim ta je uinilo da Sarlina ne bude izleena ni posle onolikih godina koje je provela sa mnom, bio bi to njen neuspeh u vra anju. Pacijenti koji u tome uspeju dobiju potpuno novu 175

crtu u ponaanju. Kod njih se pojavi neka smirenost koju ranije nisu imali. Oni dobiju neku vrstu nevinog po verenja koje u svakom trenutku, ako je potrebno, moe da se povue, ali koje isto tako moe lako da se vrati. Od nos izmeu pacijenta i terapeuta postaje ne samo uravno teen ve i razigran i pun radosti. To je idealno partner stvo majke i deteta. Da se takvo stanje uspostavilo i kod Sarline, siguran sam da bih je, ako bi izgledalo da je to neophodno, stavio na krilo i pruio joj sve to treba. A l i do toga nikada nije dolo. Bez obzira to je u su tini oigledno bila dete, u njoj nikada nije bilo nieg nevinog i istinski potenog. Nastavila je do kraja da igra ulogu odrasle osobe. Jo uvek ne vidim zbog ega, rek la je Sarlina odjednom, u treoj godini terapije. Sta ne vidite? pitao sam. Z b o g ega dete ne treba da ima seks sa svojim ro diteljima. Jo jednom sam joj strpljivo objasnio da je dunost roditelja da detetu pomau da se osamostali, a da su incestualne veze uvek prepreka na tom putu. A l i ovo ne bi bio incest, rekla je Sarlina. V i niste moj otac. Ja, moda, nisam va pravi otac, odgovorio sam, ali moja uloga, kao vaeg terapeuta, jeste uloga rodi telja. Moj posao je da vam pomognem da odrastete, a ne da zadovoljavam vae seksualne elje. Seks moete da dobijete bilo gde, meu svojim vrnjacima. A l i ja sam vaa vrnjakinja, uzviknula je. Sarlina, vi ste moj pacijent. Vi imate svakojakih velikih problema za koje vam je potrebna pomo. Ja hou da vam pomognem u reavanju tih problema. Ja ne elim da spavam sa vama. A l i to to sam va pacijent ne znai da vam nisam ravna. Sarlina, vi meni niste ravni i to je injenica. Vi niste u stanju ak ni da zadrite najobiniji posao due od nekoliko meseci. Niste jo nauili da se orijentiete ak ni usred dana. Sa psiholoke take gledita, vi ste, u stvari, beba. I to je u redu. Imali ste loe roditelje 176

i ima svakojakih razloga koji ine da jo uvek budete beba. A l i prestanite da se pravite da ste jednaki sa mnom. Zato se ne opustite i dozvolite da vam uka zujem panju kao roditelj? Ja, zaista, hou da vas volim na taj nain. A l i , molim vas, prestanite da pokuavate da me posedujete seksualno. Zaboravite to, Sarlina. Neu da zaboravim. Hou da vas imam i nameravam to da ostvarim. Iako nije mogla da bude otvorenija u iskazivanju svojih namera prema meni, jo uvek sam oseao da su arlinini nasrtaji, u stvari, neiskreni. Ona je htela da bude podojena, ali da to bude prerueno u seks. Traila je detinju hranu preruenu u seksualnost to samo po sebi nije tako redak fenomen, samo to je Sarlina uporno odbijala da skine masku. Stalno sam iznova, na ovaj ili onaj nain, ponavljao: V i , u stvari, hoete da vam ja budem majka. To je u redu. To je lepo. I ja bih to voleo. Vama je to potrebno. Vi to, u stvari, i zasluu jete. U prolosti su vas prevarili i nisu vam pruili ono to je trebalo zato to sada treba da vam se nadoknadi. Zaboravite taj seks. Niste vi jo spremni za to. Suvie ste mladi. Opustite se. Leite i uivajte u toplini koju mogu da vam pruim. Dozvolite mi da vas nahranim. A l i ona to nije uinila. Ovo je u izvesnoj meri bilo i zbog toga to je moju ponudu smatrala zamkom: to nije udno, jer je materinska nega koju je kao dete dobijala od svoje majke zaista bila zamka. Meutim, da je ovaj strah bio jedini izvor njenog otpora, jo bi bilo mogue da ga radom prevazie. A l i druga stvar je tu bila od mnogo vee vanosti. Pitanje moi. Nije se radilo samo o njenom strahu da mi dozvoli da nad njom steknem materinsku mo. Stvar je vie bila u tome to je htela po svaku cenu da zadri svu mo za sebe. Htela je da se leci, ali da u tom procesu nita od sebe ne da i da se niega ne odrekne. Kao da mi je nareivala: Leci me,
177

ali nemoj da me menja. Ona nije htela samo da je hra ne, nego i da bude ef onome ko je hrani.4* Kada je htela da me prekori zbog toga to sam hla dan i ne elim da je zagrlim, Sarlina je govorila: Ja od vas samo hou potvrivanje. Kako terapeut koji nee ak ni da me potvrdi kao osobu moe uopte da me leci? Ovo je bila vana re. Sutina materinske ljubavi prema malom detetu jeste afirmacija. Svaka obina, zdrava maj ka voli svoje malo dete bez ikakvog odreenog razloga, jednostavno zato to ono postoji. Dete ne mora nita da radi da bi tu ljubav zaradilo. To je ljubav bez ikakvih obaveza. Bezuslovna ljubav. Ona dete voli onakvo kakvo je, zbog njega samog. Ta ljubav je izjava afirmacije; ona kae: T i si dragocen ve samo zato to postoji. U toku druge i tree godine ivota deteta majka od njega poinje da oekuje sve vie stvari, kao na primer, da naui da ide na nou. I kada to pone, njena ljubav, bar do izvesnog stepena, postaje uslovljena. Sada ona ka e: Ja te volim, a l i . . . , ali htela bih da prestane da cepa knjige, ali hou da prestane da vue lampu sa stola, ali htela bih da mi malo pomogne time to e da kae kada hoe da ide na nou da vie ne moram po ceo dan da perem pelene. Dete poinje da ui rei dobro ili l o e . I ui da mora da bude dobro dete ako hoe da i dalje bude potvrivano. Sada svoju afirma ciju mora da zaradi. I od tada pa nadalje, tako i ostaje. Period bezuslovne afirmacije traje samo koliko i rano detinjstvo. Kao psiholoki odrasle osobe mi smo svi, u
46 elja za regresijom u stanje jedinstva sa majkom jedna je od tri karakteristike na koje je Erih From naiao u svojoj ana lizi zle linosti, ili sindroma propadanjac (Coveje srce: njegov dar za dobro ili zlo [ H a r p e r & Row, 1964,]). O v u elju je oznaio kao incestuoznu simbiozu. N j u sam svakako naao kod Sarline. Ali sam je, takoe, naao i kod mnogih drugih. Meutim, mislim da kod zla postoji jedan bitan faktor, a taj je da se tu ne radi jednostavno o regresivnoj enji za majkom (to moe biti od koristi u leenju), ve o pokuavanju da se majka dobije bez re gresije o insistiranju da se dobije ono to majka prua a d a ' s e ne izgubi nita od onoga to spada u ulogu odrasle osobe i moi koju ona u sebi nosi.

178

manjoj ili veoj meri, nauili da ako hoemo da nas vole, naa je dunost da od sebe inimo dragu osobu. Kljuni element u Sarlininom ponaanju je bila nje na molba ne zahtev da je volim bez obzira na to ta radi, da je potvrdim ne kao onu to bi mogla da po stane, ve kao onu to je bila sa boleu i svim osta lim. Time bih joj pruio ono to je od mene elela ljubav majke prema malom detetu, doslednu, bezuslovnu ljubav koja se moe doiveti samo u ranom detinjstvu. To nimalo nije udno jer smo imali jasnu evidenciju da u ranom detinjstvu od majke nikada nije dobila tu bez uslovnu, afirmativnu ljubav koja treba da bude naslee svakog deteta. Ona je bila prevarena u pogledu tog naslea. A l i meni je bilo nemogue da joj to nado knadim. Jer od mene je zahtevala da je bezuslovno v o lim kao bolesnu odraslu osobu. Insistirala je da je volim kao to majka voli malo dete, ali je isto tako insistirala i da se prema njoj ponaam kao da mi je ravna. A k o ne iz nekog drugog razloga, ovaj zahtev mi je bilo ne mogue da ispunim zbog toga to je to bio zahtev da afirmiem njenu bolest. 47 Sarlina nije htela da bude leena. Ona je htela da bude voljena, ali da se ne menja. Htela je da bude voljena onakva kakva jeste s neuro zom i svim ostalim. I mada to nikada ne bi rekla, poste peno sam uviao da je razlog to je nastavljala terapiju bila njena namera da zadobije moju ljubav bez terapije to jest, da poseduje i moju ljubav i svoju neurozu: i. da uva svoj kola i da ga jede.

SAMA SEBI ZAKON

Sada je Sarlinina samovolja ve postala oigledna. A l i sve do tree godine terapije nisam bio svestan ko like su dubine te samovolje. A onda sam otkrio da je Sarlina, u stvari, bila autistina.
47 Po recima Martina Bubera, zli ljudi insistiraju na afir maciji bez obzira na injenice (Dobro i zlo [Charles Schribner's sons, 1953; s. 1361).

179

Mentalno zdravlje nalae da se ovekova volja pod redi neemu viem od sebe. Da bismo bili u stanju da pristojno funkcioniemo u ovom svetu, mi moramo sebe da podredimo nekom principu koji ima prednost nad onim to bismo mi u datom momentu hteli. Za religiozne ljude, taj princip je Bog i zato kau: Da bude volja Tvoja, ne moja. A l i ako su normalni, ak i oni koji nisu re ligiozni, podredie se, znali to oni ili ne, nekoj vioj sili bilo da je ljubav ili istina, potrebe drugih ljudi ili zahtevi stvarnosti. Kao to sam definisao u knjizi Put kojim se rede ilo mentalno zdravlje je kontinuirani proces posveivanja stvarnosti po svaku cenu. Potpun neuspeh u podreivanju sebe stvarnosti na ziva se autizmom. Ova re potie od grke rei auto to znai sam. Autistina osoba nema nikakve svesti o nekima od sutinskih dimenzija stvarnosti. Takvi ljudi ive bukvalno u svom svetu gde je svako od njih sam apsolutni vladar. Kad god sam Sarlinu pitao zbog ega hoe seks sa mnom, njen odgovor je uvek bio sasvim jednostavan: Zbog toga to vas volim. Iako sam uvek iznova postav ljao pitanje istinitosti te tvrdnje, za Sarlinu je njena lju bav bila n e p o s r e d n a . A za m e n e je, m e u t i m , bila autistika. Kada mi je svakog meseca davala ek sa novim dizajnom, ona je mislila da to ini za mene. Ona je u svojoj glavi videla vezu izmeu mene i odreenog di zajna koji je na eku tog meseca. A l i to je tako bilo samo u njenoj glavi. A stvarnost je bila drukija: ne samo to mene uopte nije bilo briga za dizajn na ekovima, nego to ni njen izbor dizajna nije imao nikakve veze sa mo jom stvarnou. Sarlina je, po njenom miljenju, volela sve ljude. Kult kome je pripadala se, kao osnovni princip svoje doktrine, zalagao za ljubav prema oveanstvu. Sarlina je sebe videla kao osobu hoja hoda kroz ivot prosipajui darove i milosre na sve strane. Meutim, ja sam njenu ljubav doivljavao kao neto to potpuno iskljuuje stvar nost mene, kao osobe. Jedne zimske noi, nekoliko mi nuta poto smo zavrili terapiju, napravio sam sebi mar180

tini i otiao u dnevnu sobu da se, za ta sam retko imao vremena, opustim i pregledam nagomilanu potu. Spol ja se zauo zvuk automobila koji je neko bezuspeno po kuavao da pokrene. Izaao sam da pogledam, bila je to Sarlina. N e znam o emu se radi, rekla je, ne mogu da upalim. Da niste ostali bez benzina pitao sam. N e verujem da je u tome problem, ona je odgo vorila. N e verujete? Sta pokazuje mera? Pokazuje da je rezervoar prazan, veselo je odgo vorila Sarlina. Nasmejao bih se da se nisam iznervirao. P a , poto vam mera pokazuje da je rezervoar prazan, po emu ste zakljuili da niste ostali bez benzina? O , pa on uvek pokazuje da je prazan. K a k o to mislite 'uvek pokazuje da je prazan', je li polomljen? N i j e , bar koliko ja znam. Znate, ja nikada ne ku pim vie od dva galona benzina. Na taj nain znam si gurno da ga ne troim bez veze. Osim toga, ba je za bavno kad pokuavam da pogodim kada u ostati bez benzina. U tome sam prilino dobra. K o l i k o esto vam se desi da ne pogodite i naete se bez benzina? pitao sam zauen otkriem ovog novog, zaista neobinog rituala. O , ne tako esto. Moda tri ili etiri puta godinje. I pretpostavljam da je nemogue da je ovo jedan od tih sluajeva? pitao sam, pomalo sarkastino. Sta ete sada? Mogla bih da uem kod vas i telefoniram deur noj slubi. Sarlina, sada je devet sati uvee i nalazimo se u seoskom kraju. Sta mislite, ta oni mogu da urade? Pa, nekada dou i nou. Jedina druga stvar koju bih mogla da uradim jeste da od vas pozajmim malo benzina. 181

Ja, na alost, nemam nikakve rezerve benzina, od govorio sam. Z a r ne bismo mogli da izvuemo malo iz vaeg au tomobila? Sarlina je pitala. T o bismo, moda, i mogli, pristao sam, samo to nemamo ime. Imam ja crevo kojim to moe da se uradi, rekla je ivahno. D r i m ga u gepeku. Volim da uvek budem pripremljena. I tako sam poao da potraim kofu i levak. Ustima sam povukao mlaz benzina iz mog automobila da bi mogao da krene kroz crevo koje mi je dala. Dao sam joj jedan galon. Njen automobil je odmah proradio i ona se odvezla. Bilo mi je veoma hladno kada sam ponovo uao u kuu. Moj martini se ugrejao i postao bljutav. Zbog benzina mu nisam oseao ukus. Cele veeri nisam mogao da osetim ukus niega drugog osim benzina. U mo jim ustima je bukvalno ostavila neprijatan ukus. Dva dana kasnije Sarlina je dola na sledeu seansu. Niim nije pomenula debakl kojim se zavrila prethodna. Najzad, ja sam je upitao kako se oseala zbog onoga to se desilo. O , bilo je cakano. Ba sam uivala. Uivali ste? ispitivao sam je. Naravno. Bilo je uzbudljivo. Kao neka avantura, ono smiljanje kako da izvuemo benzin i pokrenemo au to. I u tome smo bili zajedno. Da li znate da je to bila prva stvar koju smo nas dvoje zaista zajedno uradili? Bilo je zabavno raditi sa vama, tamo u mraku. Sta mislite, kako sam se ja oseao?, upitao sam. N e znam. Pretpostavljam da je i vama bilo lepo. Sta vas navodi na tu pretpostavku? N e znam ta. Zar vam nije bilo lepo? Sarlina, rekao sam, zar vam nije palo na pamet da sam ja, moda, imao neto drugo da radim te veeri, osim da vama pomaem da upalite auto, neto to mi se vie radilo? N i j e . Ja sam mislila da ljudi vole jedni drugima da pomau. Bar ja sam takva. Zar vi niste? 182

Sarlina, ponovo sam je pitao, da li ste se bar u jednom trenutku osetili neugodno ili neprijatno? Da li vam je imalo bilo nezgodno to sam ja morao da vam pomognem da se iz vuete iz neprilike za koju ste sami bili odgovorni? Nita ja tu nisam bila kriva. Niste? N e , glatko j e izjavila Sarlina. U rezervoaru je bi lo manje benzina nego to sam mislila. To nije moja kri vica. Moda ete rei da je trebalo bolje da predvidim kada e nestati, ali to najee sasvim dobro radim. Ve sam vam rekla da mi se samo tri ili etiri puta godinje dogodi da ostanem bez benzina. To je sasvim dobar pro ek. Sarlina, rekao sam, ja vozim tri puta due nego vi i nikada mi se nije desilo da ostanem bez benzina. Pa, izgleda da je vama strano vano da li imate benzina ili nemate. To je za vas, zaista, velika stvar. Sta vam ja tu mogu? Digao sam ruke od daljeg pokuavanja da udaram glavom o neprobojni zid Sarlinine nesvesnosti. Sto se nje tie, moja oseanja, u stvari, nisu postojala. Autizam je narcizam krajnje vrste. Za potpunog narcisoida, drugi ljudi imaju psiholoku realnost isto koliko i komad nametaja. Jedini odnos koji narcisoid moe da uspostavi je onaj koji Martin Buber naziva odnos ja-ja. 4 8 Sarlina je, bez sumnje, zaista verovala da me vo li, meutim ta njena ljubav je postojala samo u njenoj glavi. Ona nije postojala ni u kakvoj objektivnoj stvar nosti. Za samu sebe ona je bila svetlost oveanstvu, neko ko iri sreu i radost gde god se pojavi. Meutim, sve to su drugi od nje doivljavali bilo je nerviranje, haos i konfuzija, koje je redovno ostavljala za sobom. Sarlina se nije spoticala o nametaj, ali njena nesvesnost se nije ograniavala samo na mene ili druge
44 Vidi Ja i sons, 1970).

Ti, prev. W a l t e r

Kaufman (Charles Scribner's

183

ljude. Ona se, na primer, redovno gubila ako bi vozila neko malo due vreme. Ovaj simptom dugo nisam shvatao moda ba zbog toga to je odgovor bio tako oi gledan. A l i , im sam postao svestan njenog autizma, za gonetka je postala vrlo jednostavna. Kada se jednom pri likom alila da je zavrila u Njubergu umesto u Njujork-Sitiju, primetio sam: T o zvui kao da ste promaili skretanje sa auto-puta osamdeset etiri na put esto osam deset etiri. T a n o , radosno je uskliknula Sarlina. Ba sam traila esto osamdeset etiri. Ali, toliko ste puta ve tuda vozili za Njujork-Siti i skretnice su svuda jasno obeleene. Kako ste mogli da promaite? Pa, neto sam pevuila i pokuavala sama da izraunam u glavi kada da skrenem. Znai, niste bili skoncentrisani. T o je ono to sam vam upravo sama rekla, zar ni j e ? Sarlina je odgovorila iznervirano. Budui da se stalno gubite u putu, bio sam upo ran, moda je problem uvek isti. Moda jednostavno ne vodite dovoljno rauna. E , pa ja ne mogu da radim dve stvari odjednom. Ne mogu i da smiljam pesmu i da se koncentriem na sao braajne znake. T a n o , rekao sam. N e moete, takorei da pevate svoju pesmu i da oekujete da ministarstvo saobraaja po njoj igra. A k o neete da se izgubite, morate da v o dite rauna o saobraajnim znacima. Ako se izgubite u svojim fantazijama, izgubiete i vezu sa spoljanjim sve tom. Zao mi je, Sarlina, ali to je zaista tako. Sarlina je skoila sa kaua. Ovaj sastanak se ne od vija onako kako sam ja elela, rekla je hladno. Nemam namere da leim ovde i da sluam da mi neko dri pridiku kao nekom detetu. Videemo se sledee nedelje. Ovo nije bilo prvi put da je Sarlina prekinula te rapijski sastanak. Ipak, molio sam j e : Sarlina, ostalo vam je jo pola sata. Molim vas, ostanite i hajde da po kuamo da radimo na ovome. Ovo je vrlo vano pitanje. 184

A l i vrata moje kancelarije su se sa treskom za tvorila. U to vreme sam poeo da razumem jo jedan od Sarlininih simptoma: njenu nesposobnost da se zadri na jed nom poslu vie od nekoliko meseci. Sada smo njenu te rapiju radili ve dve i po godine i Sarlina je za to vreme promenila etiri radna mesta, izmeu kojih je du e periode bila bez zaposlenja. Pred poetak njenog petog zaposlenja pitao sam j e : Jeste li nervozni? Ona je izgledala iskreno iznenaena. Zato bih bila nervozna? Da ja poinjem nov posao, bio bih nervozan, re kao sam. Naroito ako sam pre toga toliko puta bio otputen. Bojao bih se da neu imati uspeha. U stvari, ja se pomalo bojim pred svakom novom situacijom gde ne znam pravila. A l i ja znam pravila, odvratila je Sarlina. Pogledao sam je zapanjeno. K a k o moete da znate pravila posla koji jo niste ni zapoeli? Moj posao j e da pomaem u dravnoj koli za retar dirane. ena koja me je zaposlila rekla mi je da su ti pacijenti kao deca. Ja odlino znam da vodim brigu o deci. Na kraju krajeva, imam mlau sestru, a i radila sam u crkvenoj koli, zar nisam? Daljim ispitivanjem ovog problema poeo sam da shvatam da Sarlina nikada nije bila nervozna pred stu panje na novo radno mesto zbog toga to je pravila uvek znala unapred. Zbog toga to je pravila uvek sama stva rala. injenica da ta pravila nisu bila i pravila onoga ko ju je zaposlio nije bila ni od kakve vanosti. A nije bila vana ni konfuzija koja bi zbog toga neizbeno nastala. Igrajui po svojim pravilima, koje je unapred odredila, rie obazirui se nimalo na ono to trae njeni poslodavci, ona nikako nije mogla da razume zbog ega je vrlo brzo poinjala da nervira ljude oko sebe i zbog ega bi se svima za kratko vreme popela na glavu ako ne i sasvim smuila. Ljudi su tako neljubazni, objasnila bi ona. Stalno je ponavljala da sam i ja neljubazan. Sarlina je mnogo polagala na ljubaznost. 185

I razlog iz koga nije uspela da zavri kolu uskoro je postao jasan na slian nain. Sarlina je retko uspevala da na vreme zavri pismene radove, a ako bi ih uradila, oni bi retko imali veze sa zadatom temom. Psiholog kod koga sam je uputio na konsultaciju rekao je da ima koe ficijent inteligencije kojim bi mogla da potopi ratni brod. A ipak je propala u vrlo osrednjem koledu. Uvek sam iznova pokuavao da joj objasnim nekad neno, nekad ubeivanjem da je njena nebriga za druge lju de ono to ini samu sr njenih neuspeha i da je njen ekstremni narcizam autodestruktivan. A l i najblii odgo vor na to koji sam od Sarline dobio bio je: Svet nije nimalo fleksibilan i vrlo je neljubazan. Pred kraj terapije problem je bio osvetijen i sa as pekta teologije kao i psihologije. S v e izgleda besmisleno, poalila mi se Sarlina jed nog dana. U emu je smisao ivota? pitao sam je sa izgle dom nevinosti. Otkud ja znam? odgovorila je oigledno izner virana. V i ste osoba posveena religiji, primetio sam. V a a religija sigurno ima neto da kae o smislu ivota. V i pokuavate da me uhvatite u zamku uspro tivila se Sarlina. U pravu ste, priznao sam. Ja pokuavam da vas uhvatim u zamku u kojoj ete jasno sagledati svoj pro blem. U emu je po vaoj religiji smisao ivota? Ja nisam hrianka, izjavila je Sarlina. Moja reli gija govori o ljubavi, a ne o znaenju. A ta hriani kau o znaenju ivota? ak iako to nije ono u, ta vi verujete, ipak je model. M e n e ne interesuju modeli. V i ste odgajani u Hrianskoj crkvi. Proveli ste skoro dve godine kao profesionalni nastavnik hrianske doktrine, nastavio sam da je izazivam. Valjda niste toliko glupavi da nemate pojma o tome ta je za hriane smisao ivota, svrha ljudske egzistencije. 186

 M i postojimo u slavu Boga, izgovorila je Sarlina ravnim, monotonim glasom kao da mrzovoljno ponavlja neki strani katehizam, koji je nauila napamet i koji joj izvlae pod pretnjom pitolja. Svrha ivota je da se sla vi Bog. I ? pitao sam. Nastala je tiina. Za trenutak sam pomislio da e se zaplakati prvi put otkako radimo. Ja to ne mogu. U tome nema mesta za mene. To bi bilo kao moja smrt, drhtavim glasom je rekla. A onda, sa iznenaenjem koje me je uplailo, ono to je zazvualo kao prigueni jecaj pretvorilo se u riku. Ja neu da ivim za Boga. Neu. Ja hou da ivim za sebe. U svoje ime. Ovo je bio jo jedan sastanak sa koga je Sarlina izala pre kraja. Oseao sam strahovito saaljenje prema njoj. 2eleo sam da plaem, ali mi suze nisu dolazile. O , Boe, ona je tako sama, bilo je sve to sam uspeo da proapuem.

SAN O VELIANSTVENOJ M A I N I
Sarlina je tokom cele terapije ostala pri svojoj tvrnji ne samo da mene voli, ve i da bi htela da joj bude d o b r o . Ja sam ve due vremena sumnjao u istinitost i jednog i drugog mada je sasvim mogue da je ona sama verovala u to. 4 9 A l i podsvest ima divan i uporan obiaj da govori istinu. I tako je i Sarlinina podsvest, pred kraj naeg zajednikog rada, odluila da progovori i sa zapanjujuom preciznou mi otkrije kakav je, za ista, njen odnos prema meni. Prole noi sam neto sanjala, priseala se jed nom Sarlina. Bila je to etvrta godina njene terapije. S v e se deavalo na drugoj planeti. Moj narod je bio u
49 Moda nije bez znaaja to to Malahi Martin u avolovom taocu, prvi, najdui i najtei stadij um u egzorcizmu naziva p r e t varanjem. Bila ona zaista posednuta ili ne, u Sarlinino pretvaranje je uspela da prodre samo njena podsvest. Nikada ga svesno nije priznala.

187

ratu sa nekom tuom rasom. Dugo se nije znalo ko e pobediti. A l i ja sam konstruisala zaista velianstvenu ma inu koja je bila istovremeno i za napad i za odbranu. Bila je ogromna i veoma komplikovana. Imala je razne vrste naoruanja. Mogla je da izbacuje torpeda kroz v o du, ispaljuje rakete na velike daljine, iri hemijske ot rove i da radi mnoge druge stvari. Znali smo da sa njom moemo da poDedimo. Ba sam bila u zavrnoj fazi rada na maini kada u laboratoriju ue neki ovek. Bio je stranac, jedan od neprijatelja. Znala sam da je doao sa namerom da uniti moju mainu pre nego to ponemo da je upotrebljavamo. A l i to me nije zbunilo. Oseala sam se nadmonom, punom samopouzdanja. Imali smo dosta vremena. Pomislila sam da bih mogla da vodim ljubav sa njim, a onda ga uklonim pre nego to se do kopa jnoje maine. U jednom uglu moje laboratorije bio je kau. Legli smo i otpoeli. A l i onda, ba kada je sve krenulo, on je iznenada skoio, zaleteo se prema mojoj maini i poeo da nasre na nju. Dojurila sam i poela da pritiskam dugmad za odbranu, koja e ga ubiti i razneti. A l i ona nisu radila. Nisam stigla sve da proverim i isprobam pre toga. Frenetino sam pritiskala dugmad i povlaila poluge. Usred toga sam se probudila veoma uz rujana. Nisam sigurna da li sam na kraju uspela da odhijem njegov podmukli napad ili je on uspeo da uniti moju divnu mainu. Jedna od veoma zanimljivih stvari u vezi sa ovim snom bila je Sarlinina mahnita reakcija na moju inter pretaciju. Sta ste najvie oseali u odnosu na taj san? pitao sam, im ste se probudili? Bes. Bila sam besna. N a ta ste najvie bili besni? N a onog prevaranta, odgovorila je Sarlina. Taj ovek me je obmanuo. Izgledalo je da hoe da spava sa mnom. A onda, ba kada su mi se ula probudila, on je prestao i poeo da napada moju mainu. Pretvarao se da mu je stalo do mene a, u stvari, zanimala ga je samo maina. On me je prevario. Iskoristio. 188

 A l i zar niste i vi njega isto toliko obmanjivali? pitao sam. K a k o to mislite? V i ste od poetka znali da je on doao pre svega radi vae maine, objasnio sam. Nije mi jasno zbog ega vas je njegovo ponaanje toliko potreslo kada je on samo radio ono radi ega je doao i to ste vi od po etka znali. Meni se ini da ste vi njega hteli da obmanete time to ste hteli sa njim da spavate. I mada iz gleda kao da ste ga seksualno eleli, iz onoga to go vorite, ne vidim da vam je stalo do njega. U stvari, ak ste planirali da ga uklonite i, moda, ak i ubijete im zavrite sa seksom. Mislili ste da ete to lako izvesti. N e , on je mene obmanuo, insistirala je Sarlina. Pretvarao se da me voli, a to nije bila istina. Sta mislite, koga on predstavlja? upitao sam. Moda vas. Pomalo je liio na vas, bio je tako plavokos i visok, odgovorila je. Pomislila sam da ste to, verovatno, vi im sam se potpuno razbudila. Znai, vi ste ljuti na mene zbog toga to vas ob manjujem? Sarlina me je pogledala kao da sam idiot koji izjav ljuje neto to je oigledno. Naravno da sam ljuta na vas. Vi to dobro znate. Stalno vam govorim da vam nije dovoljno stalo do mene. Skoro nikada ne saoseate sa mnom. Vrlo se malo trudite da razumete moja oseanja. I odbijam da na odnos pretvorim u seksualni. Da, ni to neete da uinite. A l i vas ja u tom pogledu ne obmanjujem, prime tio sam. Jasno sam vam stavio do znanja da nemam namere sa vama da stupim u seksualni odnos. A l i se zato pretvarate da vam je stalo do mene, nastavljala je Sarlina. Sasvim je mogue da vi iskre no mislite da vam je stalo. A l i time samo obmanjujete samog sebe. A i uvek ste tako samozadovoljni. Ne biste bili takvi da vam je zaista stalo do mene. A k o ovek u vaem snu predstavlja mene, pitao sam, ta mislite, ta predstavlja maina? Maina? 189

Da, maina. Pa, o tome nisam razmiljala, odgovorila je Sar lina, pomalo zbunjeno. Valjda moju inteligenciju. V i , zaista, posedujete visoku inteligenciju, rekao sam. I ja zaista mislim da vi i vaa terapija pokuavate da potkopate moju inteligenciju. Sarlini se oigledno do padala ova interpretacija. T o sam vam ve rekla. Pone kad me navedete ak da ponem da.verujem u stvari u koje ne verujem. Vi, zaista, pokuavate da mi otmete moju inteligenciju i moju, volju. A l i vaa inteligencija je u snu sluila samo u rat ne svrhe, primetio sam. Krcata je orujem za napad i odbranu. Slui vam samo kao oruje. Pa, bogami, sa vama moram stalno da budem sprem na na sve, razdragano je odgovorila Sarlina. I vi ste vrlo inteligentni... Prilino jak protivnik. Zbog ega sam vam ja protivnik? upitao sam. Ovo je zbunilo Sarlinu. P a , u snu ste mi protiv nik, zar niste? Najzad je rekla: I pokuavate da uni tite moju mainu. Pretpostavimo da umesto vae inteligencije maina predstavlja vau neurozu. Sasvim je tano da ja poku avam da unitim vau neurozu. Sarlina j e zaurlala: N E ! Bilo je to tako snano NE da sam se skupio u sto lici. N e ? slabano sam pitao. N E . To nije moja neuroza. Ponovo sam bio baen u stolicu. Ni danas ne znam koliko je glasno Sarlina ovo izgovorila, ali oseao sam se kao da je na mene vritala svom snagom za koju je ljudski glas sposoban. Zbog ega kaete da nije vaa neuroza? naj zad sam pitao strepei od njenog besa. Zbog toga to je bila tako divna, zajaukala je Sarlina. Poela je da opisuje izgled maine, gotovo kao u hvalospevu. Moja maina je bila pojam lepote. Bila je komplikovana. Komplikovana do neverovatnih grani ca. Mogla je da radi tako puno stvari. Bila je konstrui190

sana sa toliko panje i genijalnosti. Imala je toliko ni voa i operacija. Bila je pravo remek-delo. On nikako ni je smeo da pokua da je uniti. To je bila najlepa stvar koja je ikada napravljena. A l i nije radila, dodao sam tiho. Sarlina je ponovo zavritala. Jeste. Radila je. Mog la je da radi. Ja samo nisam imala dovoljno vremena da je testiram. Sve to joj je bilo potrebno bilo je jo malo vremena za testiranje. Radila bi boanstveno. Trebalo je samo da je jo malo doteram. Ja zaista mislim da ta maina predstavlja vau neurozu, Sarlina, rekao sam. Vaa neuroza je velika i komplikovana. Vi ste godinama radili na njenom konstruisanju. Ona, zaista, obavlja brojne funkcije, ali je i glomazna, stalno vas spotie i ne radi kada treba. I jo vas spreava da se pribliite ljudima zbog toga to je sagraena u ratne svrhe da bi vas zatitila od ljudi, to je verovatno i bilo potrebno u odnosu na vae rodi telje. A l i vama vie nije potrebna takva zatita. Vi treba da budete otvoreni prema ljudima, a ne da ratujete sa njima. Ta maina vam ne treba. Ona vam je samo pre preka. Ona nije nita drugo do sistem naoruanja, ija je jedina svrha, rat dranje ljudi na odstojanju. N i j e rat bio njena jedina svrha, zavijala je Sar lina kao ranjena zver. Ona je radila i druge stvari. Imala je i puno mirnodopskih funkcija. K a o na primer? pitao sam. Sarlina je opet izgledala zbunjena. Za momenat je izgledalo kao da pretura po seanju, a onda je potpuno ozbiljno izjavila, P a , na primer, dole pri dnu je ima la mainicu za doterivanje zanoktica znate, kao za nokte na nogama. Bila je vrlo korisna u tom smislu. Gotovo protiv svoje volje uinio sam neto to v e rovatno nije trebalo da uinim. Nasmejao sam se. Sarlina je skoila sa kaua. T a maina nije neu roza, objavila je u hladnom, carskom besu. V i je vie neete tako nazivati i ovaj sastanak je sada zavren. I u roku od jedne sekunde, pre nego to sam mogao da se pobunim, ona je ve izala iz ordinacije. 191

Sarlina je na sledei sastanak dola u zakazano vre me. I nastavila je terapiju jo est meseci. A l i nikada nismo odmakli dalje od interpretacije onog sna. Bez uspeha smo radili na ovome ili onome, i sve moje poku aje da se vratimo na san, odluno je odbijala. Mislila je sasvim ozbiljno kada je rekla da mi nee dozvoliti da o tome ponovo govorim.

NEMA REENJA
Sarlinin san me je okarakterisao kao tuinca. U stvarnosti, ja joj nisam bio nimalo stran. Viala me je dva do etiri puta svake nedelje u periodu od preko tri godine. Verujem da sam se potrudio koliko sam mogao da joj pruim ljubav i pomo i da sam u potpunosti za radio priline svote novca koje mi je platila. Ona je tvr dila da me voli. A l i njena podsvest taj rezervoar istine u svima nama obeleila me je kao tuinca i nepri jatelja. I ja sam nju video na slian nain. Kada sam se povlaio iz njenih zagrljaja, mislim da sam to radio, iz meu ostalog i iz straha za linu bezbednost. Zar to ne znai da sam i ja nju, na nekom nivou, video kao neprijatelja? Osim toga, u Sarlini je postojalo neto to, ma koliko da sam pokuavao, nikada nisam potpuno razumeo i prema emu nikada nisam bio u stanju da ose am empatiju. Pretpostavljam da je ona meni bila tua isto koliko i ja njoj. Ona me je neprestano optuivala da sam neosetljiv prema njoj i ja sam se esto pitao da, moda, nije u pravu, da, moda, treba da je uputim ne kom drugom terapeutu koji, moda, vie osea. A l i nisam poznavao nikoga ko bi vie odgovarao u njenom slu aju. Osim toga, ni sa terapeutom pre mene nije po stigla nikakav uspeh, pa bi, verovatno, bilo isto i sa ne kim posle. Bilo kako bilo, ponekad je izgledalo da Sarlinu po kreu strasti koje su bile potpuno van domaaja mog razumevanja tako mrani motivi da mi se inilo da su 192

izvan domena ljudskog iskustva. Vie nego ita drugo, ja sam to neto neljudsko, neto van domaaja obinog psihodinaminog poimanja tano ili netano oznaio kao z l o . A l i ne mogu biti apsolutno siguran da li mi je to bilo tako tue zbog toga to je zlo ili sam ga nazvao zlom zbog toga to mi je tue. Ne mogu da smislim bolji nain da sumiram to nera zumljivo to tue neto, nego da opiem Sarlinin odnos prema vremenu. Ona nije oseala nikakvo oduev ljenje za sunane prolene ili jesenje dane ili za najlepe zalaske sunca. Volela je samo kada je sivo vreme. Tada bi uetala zviduui. Sarlina je volela sive dane. Ne meke, magliaste jesenje dane, kada lie neujno pada. Ne letnje dane na obali kada vetar donosi vazduaste kop rene izmaglice. Ve obine, najdosadnije sive dane. Kao sredinom marta u Novoj Engleskoj, kada zima za sobom ostavlja otpatke: polomljene i poluistrulele udove drvea, blatnjavu zemlju i prljave komade snega u raspadanju. Dane beznadenog sivila. Oajne dane. Zato? Zato je Sarlina volela najrunije dane koje su svi drugi mrzeli? Da li ih je volela zbog toga to su sve nas bacali u oaj? Ili ih je volela zbog same njihove rugobe i reagovala na neto u njima to je nama toliko tue da za njega nemamo ni ime? Ne znam. Bojaljivo jer to nikada do tada nisam uradio sa pacijentom jednoga dana sam Sarlinu konfrontirao sa onim to sam smatrao njenim zlom. Bilo je to u toku poslednje godine njene terapije. Prva takva konfrontacija se odigrala nekoliko meseci pre njenog sna o velianstve noj maini. Sarlina, rekao sam joj, v i na sve strane stvarate haos i konfuziju, ak i ovde u satima vae te rapije. Jedno vreme ste govorili da je to sluajno. Sada znamo da vi to esto namerno radite. Ali ja jo uvek ne razumem zbog ega biste imali takve namere? Zbog toga to je zabavno. Zabavno? Pa, da. Zabavno je vas zbunjivati. Ve sam vam rekla. To mi daje oseaj moi. 193

 Z a r ne bi bilo jo zabavnije oseati mo zbog neke sposobnosti koju zaista posedujemo? Ja tako ne mislim. Z a r vam ne smeta to to se zabavljate na raun . drugih ljudi? N e . Moda bi. ako bih nekoga ozbiljno povredila. Ali to ne inim, zar ne? Sarlina je bila u pravu. Koliko ja znam, nikada nije nikoga ozbiljno povredila. Samo je sve oko sebe ner virala do ludila. A povreivala je samu sebe. Zato je u tome uivala? inilo mi se da treba da nastavim u istom pravcu. Sarlina, rekao sam, bez obzira to vaa de struktivnost izgleda minorna, meni se ipak ini da u to me to vi u njoj uivate ima neega, rekao bih, zlog. P a , mogue je da je tako, odgovorila je Sarlina bezbojno. Sarlina, prosto ne mogu da verujem, otro sam rekao, ja sam vas zamalo nazvao zlom, a vi se zbog twga uopte niste uznemirili. P a , ta hoete da radim? M o g l i biste da ponete time to ete se oseati lo e zbog mogunosti da ste zli. Da nemate, moda, nekog dobrog isterivaa avola u susedstvu? upitala je Sarlina iznenada. Za ovo pitanje sam bio potpuno nepripremljen. N e , nemono sam priznao. E , pa onda, emu uzbuivanje? pitala je veselo. Osetio sam nesvesticu. Bio sam skoro oamuen, kao da sam upravo izgubio rundu u boks-meu protiv neuporedivo superiornog protivnika. Povukao sam se. A l i sam zato, prvi put u ivotu, poeo ozbiljno da prouavam fe nomen posednutosti i egzorcizma. Sve je to izgledalo bi zarno. Zaista, nisam znao ta da mislim o onome to sam itao. Meutim, saznao sam da su bar neki meu ljudima koji su o tome pisali bili ne samo normalni, ve i odgo vorni i brini. Odluio sam da ponovo pokuam posle e tiri meseca. 194

Sarlina, da li se seate da ste me pre nekoliko meseci pitali da li poznajem nekog egzorcistu? upitao sam. Naravno, uvek se seam svega o emu razgovaramo. Eto, ja jo uvek ne poznajem nijednoga. A l i u meuvremenu sam dosta itao na tu temu. Ako hoete, verujem da bih mogao da vam pomognem da ga na ete. Hvala, ali trenutno me interesuje bioenergetika. Doavola, Sarlina, gotovo sam eksplodirao, m i ovde govorimo o zlu, ne nekoj maloj tenziji ili uznemi renju. Ne radi se o maloj bubuljici. Mi govorimo o ne emu zaista groznom. I ja vam kaem, otro je rekla Sarlina, da me zanima bioenergetika. Egzorcizam me ne zanima i taka. Pitam se, meutim, kako vi uopte moete da radite sa mnom ako mislite da sam zla? Kako ete da me po tvrdite? Kako ete da mi pruite potrebno saoseanje? To je upravo ono to ja od poetka govorim: vas, u stva ri, nije briga za mene. Ponovo sam se povukao. I iznova sam se vraao na konfrontacije sa njenom svojeglavou, egocentrinou, autodestruktivnou i promaenou. Opet sam od po etka pokuavao da je navedem da se vrati unazad, da mi dozvoli da je volim kao dete, da je pazim onako kako najbolje znam i umem i na nain koji jedini izgleda zdrav. To je bilo sve to sam umeo da radim. A l i kao to sam sada i oekivao nita se nije promenilo. N i sam vie znao ta da radim osim da ekam udo za koje je bilo sve manje i manje nade. Mada je u psihijatrijskom smislu bila bolesna, za Sarlinu se teko moglo rei da je labilna. Naprotiv, bila je zastraujue stabilna. Nepristupana u svom autizmu. Nepromenljiva. Meu ostalim stvarima koje se kod nje nisu promenile, bilo je i njeno odbijanje da se pokori pravilima terapije i zahtevima potenja. Iako se dea valo da s vremena na vreme odlui da otkrije poneto, 195

do kraja je nastavila da zadrava za sebe najvanije de talje bez kojih je istinska terapija nemogua. Kontrola je na skoro svim terapijskim sastancima ostala u nje nim rukama sve do kraja. Zbog toga sam se, zaista, zapanjio kada je jednog po podneva, doavi na sto dvadeset i prvu seansu, legla na kau i sledeih pedeset minuta mi glatko i iskreno ispri ala tano ta je mislila i oseala. Nikada to niko nije bo lje uradio. Tih pedeset minuta bila je savreni pacijent. Osim to je, a to tada nisam znao, za sebe zadrala naj vaniji podatak. Pet minuta pretkraj sastanka, izrazio sam svoje veliko iznenaenje i priznanje za ono to je uradila. I mislila sam da e vam se dopasti, rekla je. A l i ta se dogodilo, pitao sam, to je dovelo do to like promene u vaem ponaanju da mi tako slobodno priate umesto da se borite i napadate? Htela sam da vam pokaem da ja to mogu, odgo vorila je, da mogu slobodno da asociram i sledim pravila ba onako kako vi hoete. I zaista moete, odgovorio sam. Bilo je divno. Na dam se da ete moi tako da nastavite. N e , neu. Sta neete? pitao sam tupavo. Vie to neu raditi. Ovo je na poslednji sastanak. Odluila sam da vie ne dolazim. Vi niste terapeut koji je meni potreban. Ostalo je jo tridest sekundi do kraja sastanka. P o kuao sam da se usprotivim. Ne, ona o tome vie nije hte la da razgovara. ekao me je sledei pacijent. Ostavio sam ga da eka jo petnaest minuta. A l i nije poputala. Odluila je da joj je potreban terapeut koji nije toliko krut i gotovo. Najzad sam morao da je pustim da ode. Napisao sam joj nekoliko pisama, ali je nikada vie ni sam video. Bila je to neverovatna predstava. 196

ZLO I MOC
A bila je i neverovatno beznaajna. Sarlinina elja da me osvoji, pobedi, igra se sa mnom, da potpuno kontrolie na odnos, bila je bez gra nica. Izgledalo je da je ta elja za moi bila bez granica. Izgledalo je da je ta elja za moi bila sama sebi cilj. Ona nije elela mo da bi doprinela drutvu u kome ivi, iz brige za svoju porodicu, da bi od sebe uinila sposobnu osobu ili da bi na bilo koji drugi nain ostvarila neto kreativno. Njena e za moi nije bila podreena niemu viem od nje same. I zbog toga je bila vrlo neukusna. Ona je posedovala neku vrstu vetine i njome se sluila, na primer, njen talenat za pravi trenutak koji je upotrebila kada je raski dala nau vezu. A l i u toj njenoj umetnosti nije bilo ni kakve organizacije. Poto se nije podreivala ak ni zahtevima scenarija, bila je bez jedinstva. Cela predstava je, u stvari, bila bez smisla. Zbog toga to su njen ivot sainjavale ovakve bez naajne gluposti, moe se pomisliti da je Sarlina sasvim nevaan karakter. Jedini uticaj uloge koju ona igra u drami ivota je bio niz manje-vie malih nerviranja koje je prireivala svojim poslodavcima. Ali, zamislite da je ona poslodavac a ne slubenik, da je nasledila ne neku malu zadubinu nego itavu korporaciju koju treba da vodi svojom izvitoperenom destruktivnou. Ili to je vi e verovatno, jednostavno, zamislite da Sarlina postane majka. U tom sluaju, ta komina trapava lakrdija od njenog ivota iznenada bi prerasla u groznu tragediju. Zlo sam u jednom trenutku definisao kao upotrebu politike moi tj. nametanje svoje volje drugima otvo renim ili prikrivenim prisiljavanjem da bi se izbegao . . . duhovni razvoj. Ono zbog ega je Sarlinin ivot bio vie komina farsa nego jeziva tragedija bila je i njenica da nije imala nad kim da koristi politiku mo. Da je imala mua, verovatno bi se pretvorila u Saru. Da je imala dete, verovatno bi postala gospoa R. Da je ima la narod, verovatno bi postala Hitler ili Idi Amin. 197

Zbog njihove neverovatne samovolje koju uvek prati udnja za moi mislim da zli ljudi vie nego ve ina drugih inkliniraju ka politikom uzdizanju. U isto vreme, ta ista ekstremna samovolja koja se niemu ne pokorava esto ih vodi pravo u politiki debakl. Sasvim je mogue da je negde u dubinama Sarlinine linosti, u stvari, postojao neki sakriveni instinkt za dobro i da ju je on naveo da izbegne stvaranje porodice ili sticanje au toriteta nad drugima. Zaista znam puno ljudi koji su se podvrgli medicinskoj ili drutvenoj sterilizaciji upravo zbog toga to su bili svesni da ne bi bili kompetentni ro ditelji. Zbog toga ne znam da li je Sarlinina politika impotencija nastala zbog toga to je manje ili vie zla. Sve je govorilo u prilog tome da je njena krajnja samo volja jedini razlog to njena zloba nije imala vie efekta. A l i voleo bih da joj ostavim prostora za mogunost da, moda, i nije tako. Bilo kako bilo, Sarlina je bila promaena osoba. Bez obzira na to ta je bio razlog koji je spreavao da postane veliki zlikovac, ona je bila potpuno nesposobna za krea tivnost. I bez obzira na to to je to, moda, bilo i dobro, nesposobnost je ipak nesposobnost. A nesposobnost nije za podsmeh. Ranije sam koristio metaforu lakrdije da bih opisao njenu neefektivnost. Poto je ta metafora ispunila svoju svrhu, sada u je povui. Ne mislim da je Sarlini na nesposobnost smena. Ne mislim da je iko ko nije spo soban da bude ovek u onoj meri u kojoj bi to mogao, smean. Intelektualno briljantna, Sarlina je bila daleko ispod sopstvenog nivoa. I mada je izgledala srena dok je sebi krila put kroz ivot i za sobom ostavljala tragove malih haosa i mada je izgledala neverovatno zadovoljna svojom nesposobnou, mislim da je ona najalosnija oso ba koju sam ikada upoznao. I alostan sam to nisam mogao da joj pomognem. Bez obzira na to da li je njen dolazak za pomo bio la, ona je ipak meni dola. Bilo joj je potrebno i time je i zasluivala vie nego to sam u to vreme mogao da joj pruim. Njena nesposobnost i promaaj su i moji. 198

KADA B I H PONOVO MORAO DA POKUAM

U vreme kada sam radio sa Sarlinom nisam znao praktino nita o radikalnom ljudskom zlu. Nisam vero vao ni u avola, ni u fenomen posednutosti. Nikada ni sam prisustvovao egzorcizmu. Nikada nisam uo za re oslobaanje. Samo ime zla nije postojalo u mom pro fesionalnom reniku. Nikada nisam o tome nita uio. Ono nije bilo priznato kao polje rada ni za psihijatra a ni za bilo koga drugog ko se smatra naunikom. Prema ono me to sam uio, sva psihopatologija se moe objasniti pomou bolesti koje ve poznajemo ili putem psihodinamike, i sve je adekvatno zabeleeno i sadrano u stan dardnom Dijagnostikom i statistikom priruniku. inje nica da je amerika psihijatrija skoro u potpunosti ignorisala ak i osnovnu realnost ljudske volje, u to vreme mi jo nije izgledala apsurdna. Nikada mi niko nije ispri ao sluaj kao to je bio Sarlinin. Nita me nije pripre milo za nekoga kao to je ona. Bio sam kao malo dete. Na Sarlininom sluaju sam otrio zube. Ona je bila jedan od najvanijih preduslova za ovu knjigu. Ono to sam nauio kroz rad sa Sarlinom i u toku svih ovih godina, beznaajno je kada se uporedi sa onim to treba da se zna o ljudskom zlu. A l i dovoljno je to to, kada bih to ponovo morao, sa Sarlinom bih radio potpuno drukije. I mogue je da bi taj rad, moda, bio i uspean. Pre svega, uspostavio bih dijagnozu Sarlininog zla mnogo bre i sa mnogo vie sigurnosti. Ne bih se poveo za njenim opsesivno-kompulzivnim crtama i po njima za kljuio da se radi o obinoj neurozi, niti bih zbog njenog autizma mesecima mislio da sam otkrio neku udnu vari jantu izofrenije. Ne bih proveo devet meseci u konfuziji ili beskorisnim interpretacijama edipovske dileme. Kada sam, najzad, ustanovio da je Sarlinin najosnovniji prob lem zlo, sve je to jo uvek bio samo eksperiment i kada sam je konfrontirao sa tim zlom, inio sam to bez ikakvog autoriteta. Ne smatram da dijagnozu zla treba olako po stavljati. Meutim, sve to sam u meuvremenu nauio samo je potvrdilo moje eksperimentalne zakljuke. Kada 199

bih to opet morao da uradim, verujem da bih bio u sta nju da oznaim Sarlinin problem u roku od tri meseca a ne tri godine, i to sa nepokolebljivou koja bi je, moda, i izleila. U poetku bih bio zbunjen. Sada znam da je jedna od osnovnih karakteristika zlih ljudi elja da zbunjuju. U poetku rada sa Sarlinom, posle mesec dana postao sam svestan svoje zbunjenosti, ali sam to pripisivao sopstvenoj gluposti. Tokom cele prve godine nikada mi nije palo na pamet da sam, moda, zbunjen zbog toga to ona hoe da me zbunjuje. Danas bi to bila jedna od mojih moguih hipoteza i odmah bih poeo da je proveravam. Da sam tu proveru izvrio sa Sarlinom, vie nego verovatno njena dijagnoza bi se vrlo brzo pokazala. A l i , zar takva hladna kompetencija u rukovoenju njenim sluajem ne bi Sarlinu potpuno odbila od terapi je? Da, to je vrlo mogue. Moramo da se zapitamo zbog ega je ona uopte do la kod mene. Ono to je ona tvrdila da je razlog e lja da joj se pomogne nije se nigde manifestovalo. Ono to se jasno videlo bila je njena elja da se sa mnom igra i da me napastvuje. Zatim, treba da se zapitamo zbog ega je toliko dugo ostala na terapiji. I ovde je odgovor, izgleda, u tome to sam ja u svojoj naivnosti i elji da joj pomognem prihvatio njenu priu da zaista trai po mo i time joj pruao trajno zadovoljstvo da se igra sa mnom i nastavi da se nada da e na kraju uspeti da me zavede, poseduje ili osvoji. Na kraju, treba da se zapita mo i zbog ega je ba tada odluila da prekine terapiju. Najoigledniji razlog bi mogao da bude to to sam poeo sve vie i vie da je itam, zbog ega je mogunost da me zavede bivala sve manja i njeno igranje sa mnom sve vi e i vie ogranieno. Da je jo u poetku bilo jasno da ja ne samo to sam u stanju da prepoznam njeno zlo, nego jo imam i mo da se sa njim uhvatim u kotac, zaista je sasvim mogue da bi se Sarlina vrlo brzo povukla iz veze u kojoj ne mo e da pobedi. A l i zar to ne bi, bilo i bolje nego ono kako se stvar na kraju zavrila? Bar bi joj utedelo hilja200

de dolara. Ne vidim da je bezuspeno leenje koje traje etiri godine bolje nego bezuspeno leenje koje se za vri posle etiri meseca. Meutim, verujem da su posto jale ozbiljne anse da Serlina ipak ostane na terapiji. To verujem iz tri razloga. Jedan od razloga je taj to mislim da postoji mogu nost da Sarlina nije bila neizleivo zla. Ne smemo da za boravimo da je za zle ljude karakteristino da izbegavaju da se podvrgnu otrom osvetljavanju psihoterapije. Mo gue je da je Sarlina prihvatila ovaj rizik iz jake elje da me potue. Isto je tako mogue da je rizik prihva tila zbog toga to je jednim delom koji je sigurno vrlo mali zaista traila pomo; postoji mogunost da njeno zlo nije istokrvne rase. U stvari, ove dve mogunosti uopte ne iskljuuju jedna drugu. Ljudi se esto dvou m e i moda su bar neki od zlih ljudi u tom smislu am bivalentni. Moja vodea hipoteza je da je Sarlina dola na terapiju i iz elje da me osvoji i iz elje da se leci. Ipak, izgledalo je da je deo kojim je htela da me osvoji bio vei. I to me onda navodi na sledeu pretpo stavku; da sam u odnosu prema njoj pokazao vie zna nja, ona bi dozvolila da ona bude osvojena da li bi ikada dozvolila da izgubi bitku da bi dobila svoju duu? Jedan od razloga za ovu moju pretpostavku lei u pojmu autoriteta. U poslednjih nekoliko godina sam nauio da je zlo bilo demonsko, bilo ljudsko iznenaujue po korno pred autoritetom Zbog ega je to tako, ne znam. Ali znam da je tako. Ovde moram da naglasim da se autoritet nad zlom teko postie. Do njega se dolazi kroz ogromne napore i uz veliko znanje. Ti napori su mogui samo tamo gde ima ljubavi. Verujem da sam u radu sa Sarlinom imao lju bavi, ali bez znanja i ona je bila beskorisna. Sada kada imam znanja, rado bih se ako bi za to bilo prilike ponovo prihvatio rada sa njom, ali uzdrhtim kada pomi slim koliko bi mi energije za to bilo potrebno. Istinska ljubav je uvek krajnje portvovana. Nema rei koje bi bile dovoljno jake da to opiu. Ja nikada nisam imao do voljno pouzdanja da bih se uhvatio u pravi okraj sa 201

Sarlininim zlom. Sada znam da svako ko hoe da krene u okraj sa zlom mora oekivati da e biti iscrpljen vie ne go to moe da zamisli moda ak i nepovratno. Tako bih danas brzo (mada ne lako) preuzeo autoritet nad Sar lininim zlom. I zahvaljujui svom novosteenom znanju, uinio bih jo neto to tada nisam uinio: obratio bih se njenom strahu. Ranije sam ve rekao da mislim da zle ljude treba saaljevati ne mrzeti zbog toga to ive u stanju pra vog uasa. Sarlina je na povrini izgledala neustraiva. Nije se bojala da ostane bez benzina, da promai skreta nje na autoputu ili kako e se pokazati na novom poslu. A l i ja sada znam da je ta njena povrna, skoro blesava hladnokrvnost bila maska kojom je pokrivala dubine ua sa, poznatog samo malom broju ljudi. Njeno insistiranje da ona kontrolie svaki aspekt naeg odnosa bio je ukorenjen u paninom strahu da tu kontrolu ne izgubi. Bog zna ta bi moglo da joj se desi ako bi dozvolila da o njoj brine neki tuinac. Njeno zahtevanje da je potvrdim poticalo je iz straha da se ona ne moe potvrditi, a zahte vanje da je volim dolazilo je iz straha da ja to, po svojoj volji, ne bih prema njoj oseao. Znai, pokuao bih da se dokopam njenog straha. R a zotkrio bih ga pred njom. Saoseao bih sa njom. Boe. Sarlina, rekao bih, ja zbilja ne znam kako moete da ivite sa tim strahom. Ba ne bih voleo da sam na vaem mestu. Nimalo vam ne zavidim na tom konstantnom ua su. U ono vreme nisam bio sposoban da pruim Sarlini simpatije koje je esto traila. Danas bih bio. Naravno, sasvim je mogue da bi ona to potpuno odbacila zbog uslova pod kojima bi bilo dato. S druge strane, ono to bih joj pruio bilo bi iskreno saoseanje i moda bi ona na kraju ipak shvatila da joj je zaista oajno potrebno le enje. I najzad, ponudio bih joj da je leim. U vreme kada sam radio sa njom oseao sam se gotovo savladan Sarlininom boleu. Nisam bio siguran da sam imao moi da je izleim. Sada, u stvari, znam da ja sam tada nisam imao moi zaista, a nemam je ni sada, da je sam leim i 202

da psihoanalitiki metod koji sam koristio nije imao u potpunosti adekvatan pristup njoj. Tada nisam znao ni za jedan drugi put. Danas je drukije. Sada znam za jedan drugi pristup, daleko adekvatniji i, moda, i efektivniji u takvim sluajevima. Danas, ako bih se uverio da zdravi deo nje hoe da se celina izlei, sa ubeenjem i autorite tom, ponudio bih Sarlini sredstvo mogueg izbavljenja: oslobaanje i egzorcizam.

203

5
O POSEDNUTOSTI I EGZORCIZMU

DA LI AVO POSTOJI?
Kada sam pre pet godina poeo da piem ovu knjigu, vie nisam mogao da zaobilazim pojam demonskog. Slu ajevi Dorda i arline uinili su da se eksperimentalno pozabavim ovim pitanjem, ali nijedan od njih nije zahtevao reenje. Meutim, pisanje o samom pojmu zla, to je neto sasvim drugo. Poto sam vremenom poeo da ve rujem u realno postojanje dobrog duha, ili Boga, i isto ta ko u realno postojanje ljudskog zla, naao sam se licem u lice pred neizbenim intelektualnim pitanjem: da li posto ji zao duh? Naime, avo? Mislio sam da ne postoji. Zajedno sa jo 99 posto psi hijatara i veinom svetenstva nisam mislio da avo po stoji. Ipak, budui ponosan na to to sam sebe smatrao naunikom irokih pogleda, mislio sam da bi trebalo da ispitam i svedoanstva koja, moda, osporavaju moj stav. Pomislio sam da u, ako svojim oima budem video neki primer dobre starinske posednutosti, moda i promeniti miljenje. Naravno, nisam verovao da posednutost uopte po stoji. Za vreme svoje petnaestogodinje prakse u kojoj sam imao veliki broj pacijenata, nikada nisam sreo nije dan sluaj koji bi imalo na to podseao. Moram ipak da

204

priznam i da je sasvim mogue da sam u toku prvih de set od tih petnaest godina naleteo na neki od njih, ali ga zbog svojih tadanjih predrasuda nisam prepoznao. Ali u toku onih pet godina otkako sam upoznao Dorda i Sar linu, postao sam malo otvoreniji prema tom pitanju, iako jo uvek nisam bio u prilici da sretnem neki konkretan primer. I sumnjao sam da u ga ikada sresti. Meutim, to to ja nisam video nijedan takav sluaj nije znailo da je iskljueno da ih je bilo, u prolosti ili sadanjosti. Otkrio sam da o tome postoji bogata literatura, ali nita u njoj nije bilo nauno. Sve je uglavnom bilo naivno, suvie pojednostavljeno i puno izmiljotina i senzacionalizama. Meutim, jedan manji broj autora delovao je misaono i verodostojno i svi su bez izuzetka tvrdili da su sluajevi prave posednutosti veoma retki. Prema tome, vie nisam mogao, samo na osnovu svog ogranienog iskustva, da za kljuujem da uopte ne postoje. Zato sam odluio da krenem u istraivanje. Pisao sam na sve strane i stavljao raznim ljudima do znanja da sam zainteresovan da upoznam neki sluaj osvedoene po sednutosti da bih ga prouio. Odgovori su poeli da stiu. Za prva dva se ispostavilo da su primeri standardnih psi hijatrijskih poremeaja kao to sam i sumnjao. Poeo sam da udaram recke na svom naunikom pitolju. Za trei sluaj se ispostavilo da je pravi. Od tada sam bio ukljuen u jo jedan sluaj istinske posednutosti. U oba sam imao privilegiju da prisustvu jem njihovom uspenom egzorcizmu. Ogromna veina sluajeva koji su opisani u toj vrsti literature govori o posednutosti niim demonima. Ova dva su bila vrlo neobina jer se i u jednom i u drugom radilo o satanskoj posednutosti. Sada znam da satana postoji. Ja sam ga upoznao. itaoca e, sasvim prirodno, razoarati ak kod njega izazvati i skepsu to to se neu uputati u podrobno opisivanje nijednog od ova dva sluaja. Ali za ovo moje uzdravanje postoje brojni i jaki razlozi. Glavni meu njima je, da bi ak i opisivanje samo jednog potpuno poremetilo ravnoteu ove knjige. Oba 205

su bila neobino kompleksna daleko vie nego kada se radi o obinim psihijatrijskim pacijentima. Bilo bi potrebno napisati zasebnu malu knjigu samo za uvod u razmatranje jednog od njih. Koliko znamo, istinska posednutost je veoma retka pojava. S druge strane, ljud sko zlo je esta. Kako je odnos izmeu obinog zla i po sednutosti u najmanju ruku nejasan, nema smisla po sveivati mu polovinu ove knjige. Ipak, moda bih i bio u iskuenju da to pokuam, da ve ne postoji knjiga ko ja vrlo dobro opisuje pet sluajeva posednutosti jDavplov talac*9, od Malahi Martina. Celokupno moje is kustvo potvruje^tanost i dubinu razumevanja Martinovog rada, tako da opisivanje jednog od mojih slua jeva ne bi donelo nita novo. Skeptini italac e rei: K a k o moete da oekuje te da ete me ubediti da avo postoji kada neete ak ni da izloite svoje dokaze? U odgovoru na ovo rei u da ja i ne pokuavam da ubedim itaoca u satanino postojanje. Da bi se ovek preobratio i poeo da v e ruje u Boga, u veini sluajeva potrebno je da doivi neku vrstu susreta sa njim neko lino iskustvo Bo jeg postojanja. Isto je potrebno i da bi poverovao u po stojanje satane. Martinovu knjigu sam itao u vreme kada jo nisam bio svedok egzorcizma, i pored toga to sam bio vrlo zaintrigiran, nisam ba poverovao da avo zaista postoji. A l i sve se to promenilo otkako sam se sa satanom sreo licem u lice. Ne postoji nain da svoje iskustvo pretoim u vae. Meutim, eleo bih da moje iskustvo poslui da itaocima iji um nije dovoljno ot voren u odnosu na pojam zlog duha, malo proiri vidike. I najzad, ja jednostavno nisam u stanju da samo na osnovu dva sluaja ponudim podrobnu naunu pre zentaciju na temu zlog duha, posednutosti i egzorcizma. Stara nauna maksima kae da onoga momenta kada se nae odgovor na jedno pitanje, drugo je ve zauzelo njegovo mesto. U poetku sam imao samo jedno pitanje: da li avo postoji? Sada, kada se na moje lino zado50

Bantam Books,

1977.

206

voljstvo ispostavilo da je odgovor potvrdan, imam de setine novih pitanja koja nikada ranije nisam imao. To je ogromna misterija. Meutim, oseam se obaveznim da iznesem neto od onoga to mi se ini da sam nauio iz svojih neverovatnih iskustava na ovom polju. Ne samo to sam ubeen u realnost demonske posednutosti, ma kako se ret ko deavala, ve sam isto tako siguran da svetenstvo, psihoterapeuti i institucije za pruanje pomoi viaju takve sluajeve a da to, moda, i ne znaju. Da bi mogli da pomognu rtvama posednutosti, potrebna im je sva pomo do koje mogu da dou. Martinova knjiga je sva kako dobar poetak. Meutim, iako su njegovi opisi slu ajeva dobri bar koliko i moji, on ipak nije psihijatar, pa mislim da mogu da dodam neke zaista vane uvide. Ti uvidi su usredsreeni na psihijatrijske aspekte posed nutosti i psihoterapeutske aspekte egzorcizma. Sta v i e, ma koliko bila nejasna, ja zaista verujem da postoji veza izmeu satanske aktivnosti i ljudskog zla. Ova knji ga ne bi bila kompletna ako u njoj ne bismo prikazali bar ono malo to znamo o ocu lai.

PANJA: V I S O K I NAPON
Moglo bi se pomisliti da su egzorcizam i psihotera pija dva sasvim razliita pristupa koji jedan drugog is kljuuju. Meutim, dva sluaja egzorcizma kojima sam prisustvovao meni su izgledala kao psihoterapeutski pro cesi u smislu metoda kao i rezultata. U stvari, nedelju dana posle egzorcizma, jedan pacijent koji je pre toga godinama odlazio psihijatru, uzviknuo j e : Svaka psihoterapija je neka vrsta egzorcizma! A i moje is kustvo govori da sve to dobra psihoterapija radi, u stvari, jeste borba protiv lai. Razlike izmeu psihoanalitike psihoterapije i eg zorcizma mogu se svrstati u dve kategorije: konceptual ne take gledita i upotreba moi. 207

O konceptualnim takama gledita u hrianstvu i psihoanalizi napisani su itavi tomovi, pa je sada na redu malo dublje upoznavanje sa tom temom. Ono to treba da se istakne jeste da ove dve take gledita ne moraju meusobno da se iskljuuju. Ja ih u obinoj psihoterapeutskoj praksi ve godinama kombinujem i kod velikog broja pacijenata to, izgleda, daje prilino dobre rezultate. 51 Sve je vei broj terapeuta koji rade to isto. A l i kada se radi o upotrebi moi, tu se psihoanali tika psihoterapija i egzorcizam radikalno razlikuju. Tra dicionalna psihoterapija bilo da je orijentisana psi hoanalitiki ili ne namerno koristi vrlo malo ili ni malo moi. Ona se izvodi u atmosferi totalne slobode. Pacijent je slobodan da prekine terapiju kada god hoe. On, u stvari, moe, ako hoe, ak i da izae usred te rapijskog sastanka, to je Sarlina esto inila. Osim pretnje da ga nee ponovo primiti (to zaista nikada nije konstruktivno uraditi), psihoterapeut nema apsolutno ni kakvog orua izvan sugestivnih snaga sopstvenog uma, razume van ja i ljubavi. Kod egzorcizma to je sasvim drukije. Ovde izleitelj poziva sve ozakonjene snage dobra i ljubavi, koje su u tom trenutku slobodne, da se uhvate u borbu pro tiv bolesti pacijenta. Pre svega, koliko mi je poznato, on se uvek izvodi u timu od bar troje ili vie ljudi. Tim se na neki nain udruuje protiv pacijenta. Za raz liku od tradicionalne psihoterapije gde je odnos jedan prema jedan, kod egzorcizma, pacijent je u manjini. Duina egzorcizma nije unapred odreena, ve za visi od odluke voe tima. Kod obine psihoterapije sa stanak ne traje vie od jednog sata i pacijent to zna. A l i egzorcizam moe da potraje tri, pet, pa ak i deset ili dvanaest sati koliko god tim smatra da je po trebno za konfrontaciju sa problemom. Osim toga, esto se deava i da pacijent bude nasilno sputan za vreme _
( sijMoje predavanje profesionalnim terapeutima koje se naj ee irai ima naslov U p o t r e b a religijskih koncepata u psiho logiji.

208

izvoenja egzorcizma to je jedan od razloga za rad u timovima. Ovde on ne moe, kao Sarlina, jednostavno da ode kad god stvari postanu neprijatne. I najzad, ono to je najvanije, tim egzorcista se, kroz molitvu i ritual, obraa sili Boga za pomo u leenju. Nekome ko ne veruje u Boga ovo e izgledati kao mera bez efekta, ili bi njenu efektivnost objasnio kao posledicu iste snage sugestije. Govorei kao neko ko veruje, ja samo mogu da ponudim svoje lino is kustvo prisutnosti Boga u sobi u kojoj sam bio svedok egzorcizma." U stvari, za hrianskog egzorcistu, Bog je taj koji proces leenja sprovodi do uspenog zavretka, a ne on. Cela svrha molitve i rituala je da dovedu do toga da se sila Boja umea u okraj. I tako, ono to rade egzorcisti posmatraju sa as pekta duhovnog rata. Njihova strategija nije, ja se bar nadam, da je u ratu sve dozvoljeno. Ali oni zaista veruju da je sasvim opravdano da se koriste svim sred stvima ljubavi i da se obraaju za pomo svim silama ljubavi koje se mogu prizvati i ukljuiti u borbu. Kljuna re je ljubav. Zbog toga to ne samo da dozvoljava, ve insistira na upotrebi moi, egzorcizam smatram opasnim. Mo uvek lako moe da se zloupotrebi. A l i to samo po sebi nije dovoljan razlog da se zabrani. Bila je opasna i neurohiruka operacija kojoj sam se pre tri godine podvrgao da bih se oslobodio pritiska diska i kosti na kimeni stub. Trajala je etiri sata. A l i mi je i omoguila da sada nesmetano piem ove redove umesto da budem pri kovan za postelju paralizom udova ili ludim od hroninog bola. Sa mog stanovita, egzorcizam je u odnosu na obi nu psihoterapiju isto to i radikalna hirurgija u odnosu na ceenje bubuljice. Radikalna hirurgija moe ne samo da izlei ve i da spase ivot i, u stvari, nekada bude
** Jedan ubeeni ateista koji je prisustvovao istom egzorciz mu nije imao isto iskustvo iako mnoge stvari nije mogao da ob jasni. Za mene je, meutim, Boja snaga u svakoj od ovih prilika bila opipljiva.

209

jedini nain leenja za sluajeve koji ne reaguju na kon zervativniju terapiju. Jedna stvar kojoj treba posvetiti panju kada se radi o egzorcizmu jeste pojam ispiranja mozga. Dugo sam se borio sa ovim pitanjem i na kraju doao do za kljuka da egzorcizam zaista jeste oblik ispiranja moz ga. Jedna osoba ijem sam egzorcizmu prisustvovao, posle zavretka se oseala vrlo ambivalentno istovre meno osloboenom, duboko zahvalnom i silovanom. U godinama posle toga, oseanje olakanja i zahvalnosti su postajali jai, a oseanje da je bila silovana poste peno je nestalo isto kao trauma posle operacije. Ono to spreava da egzorcizam zaista bude silova nje je, kao i kod hirurkih zahvata, dobrovoljni pristanak individue da mu se podvrgne. Jedan od naina da se egzorcizam zatiti od zloupotrebljavan ja moi jeste da se nikako ne zaboravlja izuzetna vanost pitanja pristanka. Cini mi se da neki egzorcisti ovo pitanje suvie olako tretiraju. I moda je ono u emu mi, koji se bavimo tradicionalnom medicinom i hirurgijom, moemo da do prinesenu) egzorcizmu, nae insistiranje na informisanom pristanku. On se sastoji u tome to pacijenta pre svake operacije formalno i zakonski informiemo o nje govim pravima tj. nizu prava kojih se svojim pri stankom odriu. U toku egzorcizma pacijenti se u veli koj meri odriu svoje slobode. Ja vrsto verujem da ovo treba da potpadne pod zakonske odredbe i vodi se na zakonit nain. Pre poetka pacijent treba da potpie ne jednostavan, ve iscrpan i opiran formular. On tre ba tano da zna u ta se uputa. Ako pacijent oigledno nije u stanju da primi informacije, treba da postoji za konski staratelj koji e umesto njega doneti razumnu 63 odluku.
53 Moda je ovo poslednje na granici idealistinog i neprak tinog. U nekoj specifinoj traginoj situaciji moda bih ga i zaobiao. Konzervativni pravnici bi smatrali da pacijent koji b o luje od posednutosti ili mu je potreban egzorcizam moe da bude nekompetentan da da takvo odobrenje. A ni sudovi, verovatno, ne bi

210

Jo neke mere bezbednosti bi trebalo uvesti. Tre balo bi da o elom procesu postoji objektivan izvetaj koji pacijent ili njegov staratelj, ako ele, mogu da dobiju na uvid. Sve bi trebalo da bude snimljeno bar na magnetofonskoj traci. Bilo bi jo bolje da se belei na video-traci. 5 4 Takoe bi trebalo da bude prisutan je dan od roaka koji je u stanju da bude miran posmatra. Ali, najjaa mera bezbednosti je ljubav. Samo lju bavlju moe egzorcist jasno da razlikuje intervenciju koja je f e r i neophodna od one koja je manipulativna i zaista nasilna. Samo ljubav moe da uini da on pred sobom neprestano dri interese pacijenta i ne dozvoli da se povede za uvek prisutnom ljudskom tendencijom ka beskrupuloznosti i zaljubljenosti u mo. Zaista, za sve ozbiljne sluajeve potrebno je neto vie od znanja i umea; ljubav je jedina koja moe da izlei. Egzorcizam nije magina procedura osim ako se ljubav ne smatra maginom. On, isto kao i psihotera pija, koristi analizu, preciznost u odreivanju razlika iz meu pojedinih sluajeva, interpretaciju, podsticaj i kon frontaciju iz ljubavi. Od tradicionalne psihoterapije se razlikuje samo onoliko koliko i operacija srca od opera cije krajnika. Egzorcizam je psihoterapija snanog za maha. I kao i sve to je snanog zamaha, on je i poten cijalno opasan, zbog ega mu treba pribegavati samo u sluajevima koji su toliko teki da je jasno da e svi
dozvolili da se egzorcizam legalno izvodi osim ako njegovoj potrebi ne posvedoe tradicionalni psihijatri koji u njega ionako ne veru ju. 54 O v a mera predostronosti nema samo moralno-zakonsku namenu; ona je potencijalna pomo od neprocenjive vrednosti za proces leenja. O n a moe da poslui da tim podseti na dogaaje u toku razjarene bitke neemocionalnim belekama sa trake. T r a k e mogu da budu od velike pomoi i pacijentima koji esto ne mogu da veru ju da se sve to zbilja dogodilo a i da poslue kao vrlo efektno orue u obinijoj psihoterapiji koja obavezno mora da usledi posle egzorcizma. I najzad, ako pacijent to dozvoli, ovakve trake mogu da budu od neprocenjive vrednosti kako u istraivanju, tako i u pouavanju.

211

laki oblici psihoterapije biti bez uspeha. Sta vie, treba ga smatrati eksperimentalnom procedurom sve dok se ne podvrgne naunoj istrazi. U egzorcizmu ovek ima posla sa veoma visokim naponom. Cela svrha egzorcizma jeste da se kod pacijenta ot kriju i izoluju demonske sile da bi zatim mogle da se odstrane. Demonska sila moe u sebi da sadri ogromne koliine energije. Mogue je da je u nekim sluajevima ta energija suvie jaka da bi pacijent ili egzorcist mogli da je podnesu. Ili pacijent ne eli, uistinu, da je se oslo bodi. U takvim sluajevima moe da se dogodi da paci jentu bude jo i gore nego pre. Rezultat moe da bude ak i fatalan. I bolje bi bilo da te energije visokog na pona nisu ni bile otkrivene i da se u njih nije diralo. Pre oba sluaja egzorcizma kojima sam prisustvovao, pa cijenti su potpisali pristanak i obznanili da su svesni u ta se uputaju, da postoji mogunost da pokuaj ne uspe i da rezultat moe da bude ak i njihova smrt. (Ovo e itaocu pomoi da shvati kolika je hrabrost i koliko oa janje ovih ljudi). Zatim postoji i opasnost za samog egzorcistu i ostale lanove njegovog tima. Iz svog ogranienog iskustva, re kao bih da je Martin moda malo preuveliao fizike opasnosti. A l i psiholoke opasnosti su sasvim realne i og romne. Oba egzorcizma kojima sam prisustvovao, zavrila su se uspehom. Uzdrhtim od pomisli ta bi se dogodilo sa egzorcistom ili ostalim lanovima tima i sa mnom T- da je pokuaj propao. Bez obzira na to to su lanovi tima bili paljivo odabrani meu ljudima velike psiho loke snage i kapaciteta za oseanje ljubavi, cela proce dura je sve nas podvrgla veoma jakom pritisku. I mada je rezultat bio uspean, veina je jo nekoliko nedelja posle toga morala da se bori sa sopstvenim emocionalnim reakcijama. Ovde bih dodao jo neto: za egzorcizam se ne bi moglo rei da je procedura koja je rentabilna. Za prvi (laki) sluaj kome sam prisustvovao, bilo je potrebno se dam visoko treniranih profesionalaca koji su (besplatno) radili etiri dana, po dvanaest do esnaest sati. Na dru212

gom je radila slina ekipa od devetoro ljudi, po dvanaest do dvadeset sati dnevno u periodu od tri dana. Nije uvek potrebno toliko ljudi i vremena. Podseam itaoca da se ovde radilo o neuobiajenim sluajevima satanske posed nutosti. Ma koliko bili teki i opasni, i jedan i drugi sluaj su bili uspeno okonani. Ne mogu da zamislim nijedan drugi nain da se ta dva pacijenta izlee. Danas su obo jica ivi i zdravi. vrsto sam ubeen da bi, da se nisu podvrgli egzorcizmu, do sada obojica ve bili mrtvi.

ASPEKTI DIJAGNOZE I LEENJA

Dve osobe ijem egzorcizmu sam prisustvovao bili su dramatino razliiti ljudi. Jedan je bio hipomanian i po vremeno psihotian; drugi neurotino depresivan ali, uglavnom, normalan. Jedan je bio osrednje, a drugi su periorne inteligencije. Jedan je bio roditelj koji je svoju decu voleo, a drugi maltretirao. Onaj koji je izgledao bo lesniji patio je od lakeg egzorcizma; kod onoga koji je izgledao normalniji posednutost je bila dublja i borba za izleenje strasnija. Svaka od ovih linosti imala je jedin stvenu specifinu boju. A l i neki od aspekata njihove posednutosti i egzorciz ma pokazivali su neverovatnu slinost. O ovim slinosti ma u govoriti kroz ceo ovaj deo poglavlja jer mislim da bi mogle da poslue kao putokazi ka boljem razumevanju same prirode posednutosti i egzorcizma. Meutim, moram i da upozorim da dva sluaja ne ine nauku i da ostale sluajeve ne treba ravnati po njima. Iz oba sam izvukao zakljuak da posednutost nikada ne dolazi sluajno. Sumnjam da se deava da ovek eta ulicom a neki demon iznenada iskoi iz bunja i ue u njega. Izgleda da se radi o postepenom procesu u kome osoba sebe iznova prodaje iz ovog ili onog razloga. Glavni razlog iz koga su se oba pomenuta pacijenta prodavala bio je usamljenost. I jedan i drugi su bili uasno usam ljeni i svaki je vremnom prihvatio demonsko kao neku 213

vrstu zamiljenog druga. A l i postojao je jo jedan razlog razlog koji, ini mi se, moe da se oekuje i u dr ^im sluajevima. Kod jednog pacijenta proces je, izgleda, ^ o eo kada je kao dvanaesto godinjak poeo da uestvuje u okultu. 55 K o d drugog, kada mu je bilo pet godina i u vezi sa neim uasnijim od onoga to se obino naziva okultom. U oba sluaja je izgledalo da je posednutost stvorila ono to u psihijatriji nazivamo fiksacijom na ivotno doba u kome je poela. U toku egzorcizma, jedan od pacijenata je, u trenutku kada je njegova zdrava strana progovorila, rekao: Ja nita nisam nauio za ovih poslednjih dvade set godina. U stvari, imam samo dvanaest godina. Kako u uopte moi da funkcioniem posle egzorcizma. Suvie sam mlad za brak i decu, kako u da imam seks i da bu dem roditelj kada mi je samo dvanaest godina? Drugi pacijent, ija posednutost je poela kada mu je bilo pet godina, morao je posle egzorcizma da se podvrgne inten zivnoj psihoterapiji da bi se oslobodio raznih vrsta stra55 Iz literature o posednutosti jasno se vidi da je veina slu ajeva bila u nekoj vezi sa oku 1 tom i to mnogo ee nego to bi se oekivalo. Teko je razluiti ta emu prethodi: da li uestvo vanje u okultu ili posednutost. O v i m ne elim da kaem da e veina ljudi koji se bave okultom pre ili kasnije biti posednuta. A l i mi se zaista ini da sebe stavljaju pod vei rizik. Tradicio nalna crkva govori o opasnostima od okulta jo od poetka svoje knjievnosti. Crkva je od poetka priznavala da izvesna ljudska bia mogu da poseduju neke natprirodne moi, kao to je, na primer, natulna percepcija ili predskazivanje. O n a je takve moi ozna ila kao karizme ili darove. Heju d a r Crkva hoe da istakne da su ovakve moi darovi koje B o g daje pojedinim ljudskim biima u trenucima i iz razloga koje je on sam odabrao.^Osoba koja se upusti u okult, znajui to ili ne, pokuava da doerzadri i povea te moi za line ciljeve. O v o C r k v a naziva magijom. Ljudi koji se bave okultom obino to zovu i magijom, i dele je na belu i crnu. Oni koji se b a v e belom magijom osuuju one crne zbog toga to svoju umetnost koriste iz niskih pobuda, dok se istovre meno osea ju sasvim udobno u svojoj beloj magiji j e r su ubeeni u svoj uzvieni motiv ljubavi prema oveanstvu. A l i tako je lako prevariti se u sopstvene motive. I zbog toga, to se Crkve tie, magija je magija i sva je crna, ili je b a r potencijalno takva.

214

hova, miskoncepcija, pojmova i transfera koji su karakte ristini za petogodinjake. Oba pacijenta su bila visoko predisponirana za po sednutost velikim brojem stresova koje su doivljavali pre i posle poetka posednutosti. Obojica su bili rtve i demonskog i ljudskog zla. Dogodilo se da su obojica, dok su u manjoj meri bili ukljueni u tradicionalnu crkvu, doiveli teke povrede, i u ogromnoj meri, od zlih ljudi koji su se prerueni, krili pod okriljem iste crkve. Sama posednutost je proces, kao to je i egzorcizam, takoe, proces. U stvari, egzorcizam poinje jo, ne samo pre pravog egzorcizma, ve i pre nego to se pacijent i video sa egzorcistom. Psihoterapeuti e ovo razumeti. Obino jnajvei korak ka izleenju kod obinih sluajeva predstavljfljjama pacijentova odluka da se leci. U takvim sluajevima ljudi su sebe ve identifikovali kao obolele, odluili da se bore protiv bolesti i da za tu svrhu potrae profesionalnu pomo. Oba ova pacijenta su u jednom tre nutku odluila da se bore protiv svoje posednutosti. Obo jica su shvatili da, ma koliko se u poetku inilo da im je ono to je demonsko u njima bilo prijatelj, da to, u stva ri, nije tako. I tako je poela borba. Zaista se ini da se samo zahvaljujui toj bici posednutost uopte i pojavljuje na svetlosti dana. Upravo zbog te bitke izmeu netaknute ljudske due i zarazne demonske energije Martin sasvim tano navodi da sve sluajeve onoga to nazivamo posednutou treba adekvatnije nazivati deliminom posednutou ili nesavrenom posednutou.** Dijagnozu posednutosti nije lako postaviti. Nijedan od ovih sluajeva nije imao ni izbuljene oi, niti je pokazivao bilo kakve jasne znake natprirodnih fenomena, sve do samog ina egzorcizma. Obojica su pokazivali mno tvo manifestacija rutinskog mentalnog oboljenja kao to su depresija ili histerija ili slabljenje asocijacija. Pri su sretu sa ovakvim sluajevima razni izvrni organi esto vole da pitaju: Je li pacijent posednut ili mentalno obo leo? Ovo pitanje nema smisla. Koliko sam trenutno u
36

avolov

talac.

215

stanju da razumem ovaj problem, da bi se dolo do po sednutosti, mora pre svega da postoji znaajan emocio nalni problem. Sama posednutost onda taj problem uve ava i stvara nove. Znai, pitanje koje treba da postave je: Da li je pacijent samo mentalno oboleo ili je i posednut? Moj prvi sluaj je bio pacijent koji je pre toga od lazio kod drugog psihijatra jer se alio da je posednut. Psihijatar neobino iskusan, irokih pogleda i veoma paljiv ovek nije poverovao u ovu samodijagnozu i upor no je pokuavao da mu pomogne psihoterapijom i lekovima, ali bez uspeha. (Treba istai da je taj vrlo mudri o vek bio od velike pomoi istom pacijentu i pre i posle egzorcizma.) Cak i kada sam godinu dana kasnije bio po zvan da pogledam ovaj sluaj, tek posle puna etiri sata sam poeo da dobij am prve nagovetaje da se radi o ne emu to je izvan standardne psihopatologije. Moj drugi sluaj je bio u prilino intenzivnoj anali tiki orijentisanoj psihoterapiji sa jednom neobino iskus nom i duhovno orijentisanom enom vie od godinu i po dana pre nego to je kao terapeut uopte posumnjala da se radi o posednutosti. U ovom sluaju terapeutkinja je prva postavila to pitanje. U stvari, o n a veruje da je po sednutost otkrivena zahvaljujui napretku koji je paci jent postigao u toku psihoterapije. Vreme koje je proteklo izmeu prve specifine procene da se radi o posednutosti i samog ina egzorcizma bilo je est meseci u prvom sluaju i devet u drugom. U oba sluaja dijagnoza nije postavljena na osnovu jednog otkria, ve na osnovu itavog konglomerata i ema mno gih otkria tokom vremena. I u jednom i u drugom sluaju postojale su dve mo gunosti dijagnoze: posednutosti ili viestruki poremeaj linosti. Izmeu ove dve mogue dijagnoze postojale su dve osnovne razlike. Kod sluajeva viestrukog poreme aja linosti bazina linost je potpuno nesvesna posto janja sekundarne linosti sve dok pacijent bar ne pone da se pribliava kraju dugotrajnog i uspenog leenja. Drugim recima, postoji istinska disocijacija. Meutim, u
216

ova dva sluaja, oba pacijenta su ili jo od poetka bili svesni ili ubrzo postali svesni ne samo da u njima po stoji deo koji je autodestruktivan, ve i da taj deo ima zasebnu i njima rudu linost. Ovo ne znai da ih ta se kundarna linost nije zbunjivala. Naprotiv, vrlo brzo se ispostavilo da ta druga linost eli da ih zbuni. Ona kao da je predstavljala personifikaciju otpora. Druga dife rencijacija je bila u tome to se kod sluajeva viestru kog poremeaja linosti sekundarna linost esto pojav ljuje u ulozi kurve ili agresora ili nezavisnog ili nekoga ko poseduje neke druge, do tada nepoznate crte ali ih nikada niko nije okarakterisao kao zle. Meu tim, u oba sluaja o kojima ovde govorimo, pre egzorciz ma se otkrilo da je sekundarna linost bila nesumnji vo zla. Presudni deo ovog dijagnostikog procesa otkrivanja bio je pokuaj oslobaanja. Oslobaanje je neka vrsta j>mini egzorcizma koji u poslednje dve decenije esto koriste karizmatiki hriani za leenje ljudi koji pate od opresije (definisane kao neto izmeu demonskog isku avanja kome smo po karizmaticima svi izloeni i iste posednutosti). 67 U jednom takvom sluaju samo os lobaanje je bilo bezuspeno, ali kada se kasnije deo tima (koji je u poetku brojao etiri lana) energino konfron tirao sa pacijntom, iz njega se promolila krajnje zla li57 Opresija i oslobaanje predmet su velike kontroverzije. M n o g i karizmatici praktikuju oslobaanje u sluajevima u kojima ja nisam video nikakvih tragova posednutosti. Oni se b a v e ak isterivanjem duha alkoholizma, duha depresije, duha osve te. Po njihovim izvest a j ima, u tome su vrlo uspeni. Meutim, postavlja se pitanje koliko traju efekti ovakvog leenja, koliko sluajeva nije zabeleeno i da li ove gotovo neobavezne inter vencije uglavnom nestrunog kadra mogu da budu, u stvari, tet ne. To neemo znati sve dok se rad ljudi koji praktikuju osloba anje ne podvrgne naunoj analizi. U meuvremenu, mislim da treba b a r donekle da usvojim miljenje jednog od mojih mentora koji smatra da je opresija pogrena kategorija da moe da se radi samo o posednutosti ili neposednutosti i egzorcizmu ili neegzorcizmu. Po njegovim recima, karizmatici uglavnom nemaju posla ni sa kakvim demonima, mada se povremeno dogodi da uhvate i po neku pravu ribu.

217

nost. Tim od tri osobe je u jednom drugom sluaju posle est sati rada uspeo da identifikuje zao duh nieg demo na i istera ga. Pacijent (nimalo histerian tip osobe) doiveo je dramatino poboljanje tokom sledeih est nedelja. A l i , onda je sve izalo na videlo. Pacijent je preko noi upao u stanje ivotne opasnosti i ubrzo poeo da uje glasove Lucifera. Mogu samo da nagaam ta je dovelo do privremenog uspeha ovog oslobaanja. To je na kraju krajeva misterija. A l i je posluilo da u nama ojaa ubeenje da je neto demonsko igralo veoma vanu ulogu kod oboljenja o v e osobe. Ovde moram da naglasim neto to je od velike vanosti. Dok su oba ova pacijenta po kazivala nesumnjivo zlu sekundarnu linost, oni nisu bili zli ljudi. Nikada ni za jednog od njih nisam osetio da j e zao. I mada sam rekao da je Sarlina mogla da bude slu aj za egzorcizam, mogue je i da ne bi bila. Mislim da ak i da sam uspeo da razdvojim njenu zdravu linost od bolesne, moda bih otkrio da je u njenom sluaju sekun darna linost ona koja je zdrava a bazina linost zla. Nisam siguran da se egzorcizam moe izvesti kod takve konfiguracije. A l i ova dva sluaja su bila potpuno drugaija. Ne samo da je bazina linost izgledala zdrava, ve je poka zivala i neobinu dobrotu, pa ak i potencijalnu svetost. Ja sam im se, u stvari, divio jo i pre egzorcizma. Kao to sam ve rekao, oni su traili egzorcizam ba zbog svo je dugogodinje borbe sa posednutou. Jedan iskusni psihijatar, lan tima, posle jednog egzorcizma je rekao: Nikada nisam sreo osobu tolike hrabrosti. I zaista, ja sam uveren da je, moda, ba ta potencijalna svetost tih ljudi bila jedan od razloga njihove posednutosti. O ovo me emo kasnije vae govoriti. Martin je prvi, obino najdui stadij um egzorcizma oznaio kao pretvarnje. Moje iskustvo to potvruje. Ono to je mislio pod pretvaranjem jeste da se demon sko skriva unutar linosti i iza nje. Da bi egzorcizam mogao da se sprovede, ovo pretvaranje mora da se pro bije: demonsko mora da se razotkrije i izvede na istinu. Meutim, Martin ne komentarie razvojnu prirodu eg218

zorcizma. Glavno pitanje koje se neprestano postavljalo u toku oba egzorcizma bilo je da li je ova osoba uistinu posednuta. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje i prelo na sam in egzorcizma, mora se bar donekle zaci u samo pre tvaranje. Kritina taka perioda procenjivanja je ovaj pe riod delimine penetracije pretvaranja. A l i to nije jedini aspekt. U toku procenjivanja po trebno je upuivati i ohrabriti bazinu linost. Ohrabren je je naroito vano pri kraju, jer, po mom iskustvu, iz oba sluaja, pribliavanje trenutka samog ina egzorcizma iza ziva zagrejavanje demonske aktivnosti i pacijent poi nje da se mnogo mui. Jedan od mnogih rizika egzorcizma jeste da se bez apsolutne, totalne sigurnosti u dijagnozu posednutosti i nu samog egzorcizma ne srne pristupati. U stvari, ne treba da se pone sa totalnom sigurnou. Jer sam in egzorcizma nije nita drugo do svlaenje pretvaranja da bi se dolo licem u lice sa demonskim. A u to se nikako ne treba uputati bez podrke dobro pripremljenog tima ljudi koji u sebi imaju ljubav i opseno, briljivo planira nje. Jedan od dva pacijenta je morao da bude svezan za vreme dva sata izvoenja samog egzorcizma; drugi skoro ceo dan! Ova situacija je analogna izvoenju teke ope racije mozga gde se sumnja na postojanje tumora. Ope raciju ne treba poinjati ako ne postoji sigurnost da se ra di o tumoru. A l i , esto je nemogue biti apsolutno siguran u ono to e se nai, pre nego to se glava otvori i ope racija zapone. Zbog toga bih savetovao da se postupi ona ko kako su postupili timovi u dva sluaja kojima sam pri sustvovao: polako i neumorno raditi na proceni sve dok se ne doe do 95 procenata sigurnosti da je u pitanju po sednutost, ali ne ii dalje od te take pre nego to pone da se izvodi sam egzorcizam. Kada se jednom, uz odgovarajue molitve i ritual, krene u sam in egzorcizma, u oba sluaja je izgledalo da je za vreme finalne penetracije pretvaranja, od raz nog orua koje postoji za tu svrhu, najbolje bilo tiina. T i m je razgovarao ili samo sa zdravim delom primarne linosti ili samo sa demonom (demonima), ali je odbijao 219

da razgovara sa nejasnim meavinama ova dva. Bilo je potrebno dosta vremena da se lanovi timova u oba slu aja iz veste u ovome j e r je izgledalo da je sam demon pokazivao veliku sposobnost da ih uvlai u konfuzne raz govore koji nigde nisu vodili. A l i . kako je vreme prolazi lo, i tim je postajao perceptivniji i odluno odbijao da bude uvuen u igru, kod oba pacijenta su poele da se smenjuju dve linosti od kojih je bazina postajala sve zdravija, a sekundarna sve runija, sve dok na kraju se kundarna linost nije iznenada primila potpuno neljudske crte to je znailo da je pretvaranje probijeno. Budui tvrdoglavi naunik kakvim sebe smatram ja mogu 95 procenata od onoga to se dogaalo u oba sluaja da objasnim terminologijom tradicionalne psihi jatrijske dinamike. Na primer, za objanjenje pomenutog tretmana tiinom nisu potrebni nikakvi demoni. Mo da naroito zbog toga to se u oba sluaja radilo o usam ljenim ljudima koji su udeli za drutvom, pa je ova teh nika podstakla pojavljivanje raznih linosti (sa kojima se moglo komunicirati) i otuda neophodnost da se napravi izbor meu tim linostima. Mogu da govorim u smislu podvajanja i psihike introjekcije. A to se tie eg zorcizma, o tome mogu da govorim kao o ispiranju moz ga, deprogramiranju, reprogramiranju, katarzi, maraton skim grupnim terapijama i identifikacijama. A l i ostalo mi je jo onih 5 procenata koje na ovaj nain ne mogu da objasnim. Ostalo mi je natprirodno ili moda jo bo lje, potprirodno. Ostalo mi je ono to Martin naziva pre tvaranjem. Kada je u jednom od dva sluaja demonsko najzad jasno progovorilo, na pacijentovom licu se pojavio izraz koji bi mogao da se nazove samo satanskim. Bio je to neverovatno prezriv osmeh koji je izraavao krajnju ne prijateljsku zlobu. Proveo sam sate pred ogledalom po kuavajui da ga imitiram, ali bez imalo uspeha. Takav izraz sam video samo jo jednom u ivotu, na licu jednog pacijenta, u trajanju od samo nekoliko sekundi tokom poodmakle faze procenjivanja. Meutim, kada se demon sko sasvim razotkrilo u toku egzorcizma jednog od dva

220

sluaja koje opisujem, njegov izraz je bio jo uasniji. Pacijent je iznenada dobio izgled otrovne zmije koja se sklupala i spremala da uz ogromnu snagu napadne i izujeda lanove tima. Jo strasnije od sklupanog tela bilo je njegovo lice. Oi su mu bile prekrivene lenj im reptilskim mrtvilom osim u trenutku kada se reptil ustremljivao da napadne; tada bi mu se oi iznenada irom ot vorile, pune mrnje, koja je sevala kao munja. Uprkos lim uestalim momentima kada se ustremijivalo da na padne, ono to me je jo vie uzrujalo bilo je oseanje neverovatne teine od pedeset miliona godina postojanja ovog zmijolikog stvora. Oajavao sam od pomisli da ovaj egzorcizam moda nee uspeti. Skoro svi lanovi timova u oba sluaja su bili ubeeni da su se u tim trenucima nalazili u prisustvu neega potpuno neljudskog. Signal za zavretak samog ina egzorcizma bio je izlazak Prisustva i iz pacijenta i iz sobe. Kritini momenat je ono to Martin naziva isterivanjem. Sa time se ne srne uriti. U oba sluaja kojima sam prisustvovao to je pokuano da se izvede pre vre mena. Ne bih mogao tano da objasnim ta se u tom tre nutku deava, ali mogu da tvrdim da je uloga egzorciste tada najmanje vana. Ono to postaje vano jesu oaj nike molitve lanova tima. Te molitve su upuene Bogu ili Hristu da doe u pomo i oba puta sam osetio da je Bog upravo to i uinio. Kao to sam ve rekao, Bog je taj koji izvrava egzorcizam. Ali, dozvolite mi da ovde neto ispravim. Ljudska volja je od osnovne vanosti. Ona ima prvenstvo u od nosu na leenje. ak ni Bog ne moe da izlei osobu koja ne eli da se izlei. U momentu isterivanja, oba pacijenta su dobrovoljno prihvatila krst i drei ga na grudima molila se za osloboenje. Oba su u tom trenutku odluila da sve prepuste Bogu. Na kraju krajeva, uvek je paci jent taj koji je, u stvari, egzorcist. Ja ne elim da potcenim oveka (nikada nisam uo da postoji ena-egzorcist, mada ne vidim razloga da ih ne bude i to to pre) koji je oznaen kao egzorcist, v e samo elim da dam ocenu njegove moi u samom procesu 221

egzorcizma. Njegova uloga je uistinu herojska. A l i suti na te uloge nije nikakva magina mo u momentu isterivanja. Blagost, briljivost, strpljivost, razboritost i voljnost da prihvati patnju su ono ime on vodi ceo proces egzorcizma od poetka do kraja. Na njegovim leima lei teret konane odluke da li je pacijent zaista posednut i da li se krene u sam egzorcizam. On je taj koji mora da sakupi tim i bude u stanju da razlikuje ljude koji odgo varaju od onih koji ne odgovaraju za pojedine sluajeve. On je taj koji priprema i tim i pacijenta, pothranjujui, najbolje to moe, njihovu hrabrost i znanje. On je taj koji donosi kritine odluke o tome ta e se, kada i kako raditi tokom celog izvoenja egzorcizma. On je taj koji mora da podnosi najei bol sukobljavanja sa demon skim isto kao to je on i taj koji snosi punu odgovornost ako egzorcizam ne uspe. I najzad, on je taj koji mora po sle samog ina egzorcizma sve ponovo da postavi na svo je mesto, ne samo vodei brigu o emocionalnim reakcija ma svih lanova tima, ve i nadgledajui pacijenta za vreme ekstremno kritinog perioda u kome su on ili ona u stanju krajnje ranjivosti pa im je potrebna intenzivna nega pre nego to pone da ih vodi putem konane bezbednosti. Oba sluaja o kojima govorim zahtevala su nekoliko nedelja svakodnevne psihoterapije koja je trajala najma nje po dva sata. To je, zaista, vreme velike iscrpljenosti. Satana ne poputa lako. Posle isterivanja, on izgleda nastavlja da se mota unaokolo pokuavajui ponovo da ue. U stvari, u oba sluaja je u jednom trenutku izgle dalo kao da je sam in egzorcizma propao. Pacijenti su se u velikoj meri vratili u stanje u kome su bili pre egzor cizma. Svi stari kompleksi su se vratili tamo gde su i bi li, ali je izgledalo kao da je energija otila iz njih. Meu tim, ve posle nekoliko sati, bilo je mogue primetiti sup tilnu, ali ogromnu razliku. Ta razlika sastojala se u tome to su sada obojica bili u stanju da sluaju i da ono to uju ima na njih efekta. U jednom od sluajeva psihote rapija je bila mogua jo od prvog puta. U drugome, u pedeset sati intenzivne psihoterapije posle egzorcizma po222

stiglo se vie nego u pet stotina pre njega. Oba pacijenta su se veoma brzo oporavljala. Izgledalo je kao da poku avaju da nadoknade sve izgubljene godine. A l i ta brzina je verovatno inila da njihova terapija bude burna i da postavlja velike zahteve pred terapeuta. Hteo bih jo da upozorim: moje iskustvo sa satanom je pokazalo da ono zaista teko poputa. Ne samo to paci jentu stalno govori da je jo uvek u blizini, ve ga je u jednom sluaju u nekoliko navrata navelo da poveruje da je jo uvek u njemu. Ono to u ovakvim sluajevima mo e da bude najkobnije iskuenje i za pacijenta i za egzor cistu jeste da poveruju da je pokuaj egzorcizma bio neuspean, a on je u stvari uspeo. inilo mi se da sam in egzorcizma, u stvari, premeta pacijenta iz stanja demonske posednutosti u stanje demonskog napada. Svi smo mogli da ujemo iste one glasove koji su pretili, iskuavali i zastraivali pre egzor cizma, kako su i posle njega bili bar isto onoliko aktivni. Ili, kako je jedan od pacijenata rekao: Ranije sam bio kao neki mali embrion, totalno okruen i skriven tim gla sovima tako da ja nisam mogao da budem ja. Sada ja je sam ja i mada i dalje ujem glasove, oni sada dolaze iz van mene. Ili, kako je rekao drugi: Raniji su ti glasovi imali kontrolu nada mnom; sada ja imam kontrolu nad njima. Ti glasovi su vrlo postepeno nestajali iz ovih pacije nata. A l i ono to nije bilo nimalo postpeno, bilo je opo ravljanje ljudi. Uzimajui u obzir teinu njihove psihopa tologije pre egzorcizma, brzina kojom su se oporavljali je neobjanjiva u smislu onoga to znamo iz oblasti obi nih psihoterapeutskih procesa. lanovi oba tima zasluuju da jo jednom budu pomenuti. Svaki od njih je doao ne toliko iz radoznalosti, koliko iz oseanja ljubavi. Svaki je, zajedno sa egzorcis tom, bio izloen velikom linom riziku i portvovanju. Uzmite za primer one koji su za tu svrhu ponudili i sopstvenu kuu. Ako ovek krene u potragu za mestom gde e se obaviti egzorcizam ako ne u kui samog pacijen ta, to ni u jednom od ova dva sluaja nije bilo izvodiji223

vo poee da shvata puno znaenje izraza j e r im ne bjee mjesta u gostionici. Psihijatrijske bolnice trenutno ne ele da se to deava u njihovoj sredini. Isto vai i za manastire. Tako je na lanovima timova ostalo da izmeu sebe nau dve hrabre osobe koje su bile voljne da dopri nesu ne samo svojim linim ueem ve i domovima. Ve sam rekao da je prisustvo Boga bilo zaista primetno u sobi. I mislim da to nije bilo sluajno. Verujem da je svuda gde se sedmoro do desetoro ljudi okupi, na lini rizik, pod motivacijom ljubavi i leenja, Bog tu (kao to nas je njegov sin uveravao) i da e doi do izleenja. Spomenuo sam da je glavni razlog iz koga su se ova dva pacijenta nekada prodala demonu bila njihova usam ljenost. Oni nisu bili samo usamljeni, ve su se i privukli na usamljenost i kada su pristupili egzorcizmu i jedan i drugi su jo uvek bili u sutini usamljenici. Njihova hra brost da uopte dou jo vie je bila istaknuta injeni com da ni jedan ni drugi nisu imali poverenja u ljude. Glavni razlog iz koga je tim odigrao presudnu ulogu je u tome to je za vreme oba egzorcizma pacijentima bila pruena prilika da prvi put osete ta znai prava zajed nica." Nimalo ne sumnjam da je to bio osnovni faktor uspeha oba egzorcizma. Borba protiv demonskog zahteva mnotvo kvaliteta: analitiku distancu, intuitivan uvid, duhovnu razboritost, saoseajno uestvovanje, intelektualnu formulaciju, du boko razumevanje teologije, podrobno poznavanje psihi jatrije, veliko iskustvo u molitvi i druge. Nijedna osoba ne moe sama da poseduje sve ove kvalitete. Pretpostav ljam da, kod lakih sluajeva tim slui samo da sputava pacijenta. A l i u sluajevima o kojima govorim, dok je eg zorcist bio glavni koordinator, istinski timski pristup je
58 Danas se u hrianskim krugovima mnogo govori o hrianskoj zajednici. Samo to grupa nominalnih hriana ne ini hriansku zajednicu. S druge strane, uprkos tome to su neki od lanova timova bili samodefinisani ateisti ili (po sopstvenim r e cima) mlaki hriani, za mene nema nikakve sumnje da je svaki od egzorcistikih timova u koje sam bio ukljuen, predstavljao istinsku hriansku zajednicu.

224

bio apsolutno neophodan. Korieni su talenti svakog po jedinog lana tima. Osetio sam, takoe, i da su nae slabosti i greke bi le isto tako upotrebljene. Kae se da Hristos moe da ko risti ak i nae grehe. Govorio sam o Bojem prisustvu u onim sobama. Moda zvui mistino, ali kad se setim sve ga to se odigravalo, ini mi se da su Bog ili Hristos v o dili koreografiju cele predstave. Ono to ini najeu reakciju lanova timova po za vretku egzorcizma, najbolje je izrazila jedna ena kada je rekla: N e bih volela da ikada vie proem kroz ova ko neto, ali ni za ta na svetu ne bih propustila iskustvo koje sam upravo doivela. Na udan nain, egzorcizam je leio i neke od lanova tima isto kao i pacijente. Jedan drugi lan tima, mukarac, dve nedelje kasnije izjavio je: V i ne znate, ali ja sam oduvek imao jedno malo, hladno mesto u srcu. To je sada otilo. I oseam da sam postao bolji terapeut. U stvari, ak i neki od ljudi koji nisu pri sustvovali egzorcizmu, ali su se molili za njegov uspeni zavretak, iskusili su izvesno leenje. Govorei ponovo sa mistikog stanovita, ja polako poinjem da oseam da ovi egzorcizmi nisu bili izolovani sluajevi, ve su na neki na in bili gotovo kosmiki dogaaji. Ipak, pacijenti su ti koji su posluili kao sam centar i fokusna taka ovih dogaaja. Njih pozdravljam. Kroz muke i junatva u svojoj borbi sa satanom oni su izvoje van veliku pobedu ne samo za sebe ve i za mnoge dru ge ljude.

PROUAVANJE I POUAVANJE
I pored toga to sam uinio sve to sam mogao da budem objektivniji, ostaje injenica da su opisi dva pomenuta sluaja posednutosti i egzorcizma moj lini, sub jektivni doivljaj. Siguran sam da bi svaki pojedinani lan timova napisao razliitu priu. Verujem da je pot rebno da se fenomeni posednutosti i egzorcizma nauno izuavaju. U pitanju je neto to zasluuje mnogo vie 225

od dokone naune radoznalosti. I mada je istinska posed nutost. moda, redak fenomen, ona predstavlja pravi neiskorieni rudnik zlata za nauno iskopavanje. I hemofilija je retka bolest, ali je njeno prouavanje osve ti ilo celokupnu fiziologiju zgruavanja krvi. Na isti na in e prouavanje posednutosti i egzorcizma baciti no vu svetlost ne samo na psihologiju zla ve i na samo ra zumevanje znaaja oveka. Protiv ovakvog naunog izuavanja postoji otpor deo opteg otpora u nauci protiv onoga to se smatra duhovnim ili natprirodnim. Interesantno, iako se posed nutost i egzorcizam nikada nisu nauno izuavali ni u Americi ni u Evropi, koliko znam zapadni antropolozi pu no piu o ritualima slinim egzorcizmu koji se izvode u cilju leenja u dalekim, stranim, primitiviiim kultura ma. Iz nekog razloga, sasvim je u redu da se takve stvari prouavaju tamo negde u daljini, samo da ne zahteva da pogledamo u ono to je u naoj okolini, meu nama samima. Ne mislim da omalovaim ova antropoloka istrai vanja. Naprotiv, mislim da nam treba jo toga. U dva sluaja kojima sam prisustvovao radilo se o posednutosti duhom koji je u hrianskoj literaturi opisan kao satana. Da li bi isti duh mogao da se identifikuje, pod drugim imenom, i kod egzorcizama u Hindusa i Hotentota? Da li je satana samo duh koji napada iskljuivo Judeo-hriane ili je to univerzalni neprijatelj koji prevazilazi gra nice kultura? Ovo je vano pitanje. Otpor prema naunom izuavanju ovih pojava u na oj sredini dolazi i od mnogih religiozno orijentisanih ljudi isto koliko i od onih koji su nauno orijentisani. Jed nom prilikom sam jednoj organizaciji, koju su sainja vali i religiozno i nauno orijentisani ljudi i stalno se meusobno prepirali, predloio da se osnuje institut za prouavanje oslobaanja. Prvi put posle mnogo godina oni su uspeli da se ujedine i to protiv mog predloga da se religiozno leenje, od molitve pa sve do oslobaanja i eg zorcizma, podvrgne naunom istraivanju. U tome ima suvie mnogo promenljivih vrednosti: vae operativne 226

definicije su suvie nejasne; nemogue je ispitati i h , rekao je jedan od nauno orijentisanih. Svako zna da molitva pomae i verom se ne treba igrati, izjavio je jedan od religioznih. U stvari, postoje drugi, realniji zabrinjavajui pro blemi za stvaranje takvog instituta. Duboko sumnjam da e proces egzorcizma ikada biti institucijalizovan. Rekao sam da su u oba sluaja koja sam opisao lanovi ti mova prihvatili veliki lini rizik i veliku rtvu i zaista sam duboko ubeen da je to jedan od razloga to je eg zorcizam bio uspean. Nisam uopte siguran da bi isto moglo da se postigne radom u smenama lica koja to ra de za platu. Osim toga, veliko je pitanje kako egzorcizam uopte moe nauno da se izuava. Da ja treba da vodim eg zorcizam, ne bih iz svog tima iskljuio nijednog Hin dusa, budistu, muslimana, Jevrejina, ateistu ili agno stika ako su ljudi koji su istinski u stanju da oseaju ljubav i takav utisak i ostavljaju. A l i bih bez odlaganja odstranio svakog nominalnog hrianina ili bilo koga drugog ko ne poseduje taj kvalitet. Jer, prisustvo samo jedne neosetljive osobe u sobi moe da uini ne samo da egzorcizam ne uspe, ve i ozbiljno da povredi i pacijenta i lanove tima. A k o je saoseanje i oseanje ljubavi pre ma ljudima kompatibilno sa naukom, onda ne moe i ne treba da postoji neto to je nauno posmatranje i pra enje egzorcizma. U egzorcizmu jedini posmatrai su uesnici. Ipak, bilo bi lepo kada bi postojala bar nekakva institucijalizovana podrka i pomo ovakvim pokuaji ma leenja. Oba pacijenta o kojima sam govorio bila su sa psihijatrijske take gledita teko bolesna pre eg zorcizma. Bilo bi mnogo lake da je postojala neka psihijatrijska bolnica u kojoj bi se sluajevima dokazane posednutosti pruala odgovarajua nega. I bilo bi Amogo lake kada bi Crkva bila malo otvorenija prema tome i ponudila svoje jemstvo, blagoslov i usluge. I dok su u oba sluaja neki crkveni ljudi zaista bili od pomoi, sama Crkva je uglavnom pokuavala da izbegne bilo kakvo 227

uee. Strah Crkve od reperkusije u ovakvim slua jevima je sasvim prirodan i razumljiv, ali to ne znai da je i ovean. Ako nita drugo, potreban je bar centar za infor macije i izuavanje. Tu bi mogli da se alju svi izvetaji sa egzorcizama, zabeleeni na video-trakama. Ovlaeni bihevioristiki naunici bi, pod merama stroge poverljivosti, tu mogli da dolaze da prouavaju podatke. I ma da bi mnogo od samog iskustva i duhovne energije u tim podacima bilo izgubljeno, oni bi ipak bili dovoljna osnova za mnoga vredna nauna istraivanja. Ovaj centar bi, takoe, mogao da slui i za studira nje. On bi mogao da razvije standarde za dijagnoze i nain leenja ime bi se suzbio broj sluajeva nedovoljno odgovornih egzorcizama i oslobaanja. Tu bi mogli i da se odravaju seminari za adekvatno izabrane ljude. Iako su sluajevi istinske posednutosti moda retki, mi zna mo da ih ima vie nego to ih moe leiti broj kompe tentnih egzorcista kojima trenutno raspolaemo.

OTAC LAI
Pred kraj jednog egzorcizma, u odgovor na komentar da duh sigurno mrzi Isusa, pacijent ije je lice u tom trenutku imalo satanski izraz u punom zamahu, odgovorio je mekim, svilenim, uljanim glasom: M i ne mrzimo Isusa; mi ga samo testiramo. U sredini drugog egzor cizma, na pitanje da li je posednut mnotvom duhova, pacijent je sa poluzatvorenim zmijskim oima tiho re kao, gotovo prosiktao: S v i oni pripadaju meni. I kao to naslov jednog nedavno tampanog lanka 59 pita K o je doavola u paklu satana? ne znam ni ja. Iskustvo dva egzorcizma teko da moe da razot krije svu misteriju duhovnog sveta. Ni stotine takvih iskustava to ne bi mogle. A l i mislim da sada znam ne koliko stvari o satani, a imam i osnove za izvesna nova razmiljanja.
59

U. S. Catholic, feb. 983, s. 711.

228

Iako moje lino iskustvo nije dovoljno veliko da bi moglo da dokae judeo-hrianski mit i doktrinu o satani, ^sve to sam do sada nauio bezuslovno im ide u prilog. Mit i doktrina ue da je u poetku satana bilo Boji dru/gi oficir, poglavar svih njegovih anela, prelepi i voljeni Lucifer. Njegovo zaduenje je bilo da u Boje ime podstie duhovno odrastanje ljudskog roda upotrebom tes tiranja i iskuavanja ba kao to i mi testiramo decu u koli da bismo podstakli njihovo odrastanje. Prema tome, satana je, pre svega, bilo uitelj oveanstva i zbog toga su ga zvali Lucifer, svetlonosac.* 0 Meutim, kako je vreme prolazilo, satana se toliko zaljubilo u svoje pro tivnike delatnosti, da je poelo da ih koristi vie iz linog zadovoljstva nego iz zaduenja koje mu je Bog dodelio. Ovo se vidi u Knjizi o Jovu. Istovremeno se do godilo i to da je Bog odluio da je za uzdizanje ljud skog roda potrebno neto vie od obinog testiranja i is kuavanja; potreban je bio i primer njegove ljubavi i primer kako treba da ive. I tako je poslao svoga sina da ivi i umre kao jedan od nas. Satanu je Hristos zamenio i u njegovoj funkciji i u Bojem srcu. Budui veoma za ljubljeno u sebe, satana je ovo videlo kao nepodnoljivu linu uvredu. Naduveno ponosom, ono je odbilo da se po kori Bojem sudu po kome je Hristos sada zauzimao vii poloaj. Pobunivi se protiv Boga, satana je stvorilo situa ciju u kojoj nebesa bukvalno nisu bila dovoljno velika za njih oba. Zbog toga je, sopstvenim zaslugama moralo smesta biti baeno u pakao, gde ono, koji je nekada bio nosilac svetlosti, sada obitava u mraku kao otac lai i neprestano sanja kako e se osvetiti Bogu. Uz pomo an ela koji su mu se pridruili u pobuni i padu ono je u
< Prvobitno znaenje rei satana i a v o nije bilo peorativno kao to je danas. a v o ili dijabolino potie od grkog glagola diabalein, Sto znai jednostavno suprotstavljati se. Re satana je obino znaila protivnik. U Knjizi brojeva sam B o g kae da se V a l a m u suprotstavio kao satana. Videvi da je oveanstvu potrebno testiranje i iskuavanje neim to se suprotstavlja njegovoj volji, Bog je dodelio svoju opozicionu (dijabolinu) i pro tivniku (satansku) funkciju efu svojih arhanela.

229

neprestanom ratu protiv Bojeg plana. Ono to je ne kada postojalo da bi duhovno uzdizalo oveanstvo, sada postoji da bi nas duhovno unitilo. U borbi za due, ono pokuava da se suprotstavlja Hristu na svakom koraku. Satana smatra Hrista linim neprijateljem. I kao to Hristos ivi u duhu, tako ivi i satana kao antihrist. Duh ijoj pojavi sam prisustvovao u oba egzorcizma bio je, oigledno, totalno, do krajnjih granica protiv nik ljudskog ivota i odrastanja. I jednom i drugom pacijentu je govorio da se ubiju. Kada je u toku jednog egzorcizma bio upitan zbog ega je antihrist, odgovorio j e : Zbog toga to Hristos ui ljude da se vole. Kada smo ga dalje pitali zbog ega mu se ljudska ljubav ini tako neukusnom, odgovrio j e : Ja hou da ljudi rade na stvarima koje izazivaju rat. Na dalje ispitivanje, jed nostavno je rekao: Hou da te ubijem. U njemu nije bilo apsolutno niega kreativnog ili konstruktivnog: bio je potpuno destruktivan. Jedan od najveih problema u teologiji verovatno predstavalja pitanje zbog ega Bog, koji je pre svega sam stvorio satanu, jednostavno nije ovoga zbrisao kad se pobunio. Ovo pitanje podrazumeva da je Bog neko koji bi neto tako uinio. Ono podrazumeva da Bog moe da kanjava i ubija. Moda je odgovor na to da je Bog satani dao slobodnu volju i da Bog ne moe da unitava; on moe samo da stvara. Stvar je u tome da Bog ne kanjava. Da bi nas stvo rio po svom liku, dao nam je slobodnu volju. Da je ura dio drukije, mi bismo bili kao marionete ili prazne lutke iz izloga. Ali da bi nam dao slobodnu volju, Bog je moraod a se odrekne upotrebe sile nad nama. Mi ne mamo slobodnu volju kada nam neko uperi revolver u lea. Ne mora da znai da Bog nema moi da nas uniti, ve da je iz ljubavi prema nama doneo stranu i bolnu odluku da tu mo nikada ne upotrebi. On mora da osta ne uz nas i u agoniji nas pusti da radimo ta hoemo. Hrianski Bog je Bog uzdravanja. Poto se odrekao upotrebe sile protiv nas, u sluajevima kada mi odbijamo 230

njegovu pomo on ne moe nita do da nas sa tugom posmatra kako sami sebe kanjavamo. Ovo nije naroito jasno u Starom zavetu. Tamo je Bog opisan kao onaj koji kanjava. A l i dolaskom Hrista sve postaje jasno. U Hristu, sam Bog je nemono podneo smrt pod rukom ljudskog zla. On nije podigao ruku na svoje progonitelje. Posle toga, kroz Novi zavet se jo mo gu uti odjeci Starog zaveta koji na ovaj ili onaj nain govore o 'kazni koja e stii rave'. Ali to su samo od jeci; Bog koji kanjava vie se ne pojavljuje na sceni. I mada mnogi nominalni hriani i danas svog Boga vide kao gigantskog policajca na nebu, stvarnost hrianske doktrine je da je Bog zauvek odbacio policijsku snagu. esto se na temu stradanja Jevreja kao i nekih ma njih zala postavlja pitanje: K a k o Bog, koji voli oveanstvo, moe da dozvoli takve stvari? To je surovo i brutalno pitanje. Hrianski odgovor, moda, nije po v o lji svima, ali bar je jasan. Poto se odrekao upotrebe sile, Bog je nemoan da sprei zloinstva koja mi izvr avamo jedni nad drugima. On moe samo da nastavi da nas oplakuje. On e nam ponuditi sebe i svu svoju mud rost, ali nas ne moe naterati da ih prihvatimo. I zbog toga, za sada, Bog nas u mukama eka, dok mi prolazimo iz jednog oblika unitenja u drugi. I moda nam se ini da smo osueni na propast pod ovim udnim Bogom koji vlada slabou. A l i hrianska doktrina nudi reenje: Bog e u svojoj slabosti pobediti zlo. U stvari, ta bitka je ve dobijena. Hristovo vaskrsenje znai ne samo da je zlo bilo pobeeno pre dva milenij uma, ve da ga je on pobedio za sva vremena. Raspinjanje nemo nog Hrista na krstu bilo je Boje presudno oruje. Ono je osiguralo pobedu nad zlom. Od ivotne je vanosti da se mi bez prestanka svim svojim moima borimo protiv zla. A l i presudna pobeda je odneta jo pre dve hiljade godina. Ma koliko neophodne ak opasne i razarajue nae line bitke protiv zla bile, ono to mi ne znamo jeste da su to samo operacije raiavanja protiv neprijatelja u povlaenju koji je odavno izgubio rat. 231

Ta ideja da je satana (i sva njegova dela) bez ob zira na to kako sve to izgleda, u stvari u bekstvu, nudi odgovor na jedno od mojih glavnih pitanja. Spomenuo sam faktore koji su uinili da dva pomenuta pacijenta budu u predispoziciji za posednutost. A l i ta da kaemo o mnogo veem broju usamljenih rtava ljudskog zla meu decom, koja zbog toga esto pate od jo ozbiljnijih ne dostataka u karakteru, a ipak, izgleda, da se ne deava da budu posednuta? Zato ne? Pomenuo sam, takoe, i kvalitet svetlosti koji sam video kod oba pacijenta. P i tam se da ba ta potencijalna svetost, moda, nije bila glavni razlog za njihovu posednutost. Pitam se da li je satana namerno izabralo da uloi energiju u napad ba na njih zato to su predstavljali posebnu opasnost za njegove planove. Moda satana vie nema snage da ide gde god se pokae neka ljudska slabost. Moda on samo frenetino pokuava da gasi vatre. Bilo kako bilo, kao to Martin istie, izuzetno je vano shvatiti da je satana duh. Ja sam rekao da sam ga sreo i to je istina. Ali, ono nije bilo opipljivo na nain na koji je materija opipljiva. Nije imalo ni rogove, ni kopita, ni ravast rep, nita vie nego to Bog ima belu bradu.*1 Cak i ime satana je samo ime koje smo mi nadenuli neemu to je u osnovi bezimeno. Kao i Bog, sa tana moe da se manifestu je kroz materijalna bia, ali samo po sebi ono nije materijalno, a to nisu ni njegove ma nifestacije. U jednom od sluajeva ono se manifestovalo kroz pacijentovo sklupano zmijoliko telo, iskeene zube i poluzatvorene reptilske oi. A l i nije imalo ni krljuti, ni krila. Ono je u pacijentovom telu postalo neverovatno, dramatino ak i natprirodno zmijoliko. A l i ono samo nije zmija. Ono je duh. ini mi se da ovde lei odgovor na pitanje koje se postavlja ve vekovima: zbog ega se demonski duhovi
61 John A. Sanford smatra da slika rogatog satane vodi po reklo od prehrianskog rogatog mukog boga kod Britanaca: B o govi starih religija uvek postanu avoli novih (Zlo: tamna strana stt.amosti [Crossroad, 1981, s. 1181).

232

toliko vezuju za tela? Za vreme jednog od egzorcizama prisustvovao sam trenutku kada je egzorcist pokuao to liko da razbesni satanu da je ovo odluilo da napusti telo pacijenta i napadne telo samog egzorciste. Taj ma nevar nije uspeo. Bez obzira na oiglednu ubistvenu razjarenost prema egzorcistu, nita se nije dogodilo. I po lako je postajalo jasno da taj duh ili nije mogao ili nije hteo pod tim uslovima da napusti telo pacijenta. To nas je navelo na dva zakljuka. Jedan od njih, da na kraju krajeva sam pacijent mora da postane egzorcist, ve smo ranije pomenuli. Drugi je da satana ne poseduje nikakvu mo ako nije u ljudskom telu. Satana moe da ini zla samo kroz ljudsko telo. Iako je krvnik ljudski od poetka, on ne moe da izvri ubistvo bez ljudskih ruku. On samo po sebi nema moi da ubije pa ak ni da povredi. Za svoje avoltine mora da ko risti ljudske ruke. Iako je neprestano ponavljalo svoje pretnje da e ubiti i pacijenta i egzorcistu, njegove pretnje su bile uplje. Satanine pretnje su uvek uplje. One su la. U stvari, satana moe da ima mo samo kroz ljudsko verovanje u njegove lai. Oba pacijenta su postala posednuta zbog toga to su poverovala u la o njegovim pri jateljskim namerama. Posednutost se zatim odraavala njihovim verovanjem u satanine pretnje da e bez nje umreti. I posednutost je okonana onda kada su obojica odluili da prestanu da veruju u lai i da se uzdignu iz nad svog straha pomou vere u vaskrslog Hrista i mole se Bogu istine da ih oslobodi. Za vreme oba egzorcizma dolo je do konfrontacije sa laima. I svaka se zavrila nekom vrstom preobraanja promene sistema vrednosti. Sada znam ta je Isus mislio kada je rekao: Vjera te je tvoja spasla. I tako smo se opet vratili na la. Bez obzira kakav odnos moda ima sa ljudima lai, ja zaista ne znam adekvatnij i epitet za satanu nego otac lai. Kroz sve vre me oba egzorcizma ono je lagalo bez prestanka. Cak i ka da se, najzad, razotkrilo, uinilo je to poluistinama. Kao 233

antihrist se otkrilo kada je reklo, M i ne mrzimo Isusa, mi ga samo testiramo. A, u stvari, ono zaista mrzi Isusa. Spisak lai koje je izgovorilo bio je beskrajan po nekad je to bila ak dosadna povorka. Glavne kojih se se dam bile su: ljudi moraju da se brane da bi preiveli i u tome nemaju na ta da se oslone osim na same sebe i svoju odbranu; sve se moe objasniti u smislu negativne i pozitivne energije (to bude ravno nuli) i na svetu nema misterije; ljubav je misao i nema objektivne realnosti; nauka je sve to ovek odlui da nazove tim imenom; smrt je apsolutni kraj ivota posle nje nema niega; svi ljudi su motivisani pre svega novcem i, ako se kod nekih ne ini da je tako, to je zbog toga to su hipokrite; drugim recima, trka za novcem je jedini inteligentan na in ivljenja. Satana moe da upotrebi svaku ljudsku slabost na primer, pohlepu i ponos. Upotrebie sve mogue taktike: napastvovanje, nagovaranje, laskanje, intelektualne argu mente. A l i , glavno njegovo oruje je strah. I za vreme perioda postegzorcizma svelo se na to da je oba pacijenta proganjalo ponavljanjem jednih istih dosadnih pretnji: Ubiemo te. Muiemo te. Ubiemo te. Pored toga to je otac lai, za satanu bi se moglo rei i da je duh mentalne obolelosti. U knjizi Put kojim se re de ilo definisao sam mentalno zdravlje kao neprekidni proces posveivanja stvarnosti po svaku cenu. Satana je potpuno posveen suprotstavljanju tom procesu. U stvari, najbolja definicija koju imam za satanu je da je on stvarni duh nestvarnosti. Paradoksalna realnost ovog du ha se mora uzeti u obzir. Iako je nedodirljiv i nematerija lan, on poseduje linost, istinsko bie. Moramo da pribegnemo odbaenoj doktrini sv. Avgustina o privatio boni, po kojoj j? zlo definisano kao odsustvo dobrog. Satanina linost se ne moe okarakterisati jednostavno kao odsus tvo, nitavilo. Istina je da u njegovoj linosti ima odsus tva ljubavi. A l i je isto tako istina i da je ta linost proe ta aktivnim prisustvom mrnje. Satana hoe da nas uni ti. Vano je da ovo razumemo. U nae vreme postoje pri lino popularni sistemi miljenja, kao to su hrianska 234

nauka i uenje uda, koji zlo definiu kao nerealnost. Ovo je poluistina. Duh zla jeste duh nerealnosti, ali je samo po sebi realan. On zaista postoji. Misliti drukije znai biti na pogrenom putu. I, zaista, kao to su neki ljudi ve nekoliko puta primetili, moda je satanina najuspelija varka u tome to uglavnom uspeva da prikri je svoju stvarnost pred ovejim umom. Iako ima stvarnu mo, satana ima i upadljivih sla bosti onih zbog kojih je proteran sa nebesa. Martin je zabeleio da egzorcizam moe da otkrije ne samo neverovatnu demonsku briljantnost, ve i isto tako neverovatnu glupost. Moje opservacije ovo potvruju. Da nije toliko narcisoidno i ponosno, satana se verovatno ne bi ni poka zivalo. Njegov ponos prevazilazi njegovu inteligenciju, ta ko da je demon prevare takoe i razmetljivac. Da je bilo zaista pametno, napustilo bi ona dva pacijenta mnogo pre njihovog egzorcizma. A l i ono sebi ne moe da dozvoli da gubi. Ono hoe samo da dobija, i zbog toga je u oba slua ja ostalo tamo gde je bilo sve do gorkog kraja zahva ljujui emu ja i ostali sada poznajemo njegovu stvarnost. Na isti nain video sam da sataninu inteligenciju ugroavaju jo dve mrtve take. Jedna od njih je da usled svoje ekstremne egocentrinosti ono nije u stanju da shvati fenomen ljubavi. Ono shvata da je ljubav realnost protiv koje se treba boriti i ak je imitirati, ali poto je u sebi nimalo nema, ono je uopte ne razume. Realnost ljubavi se satani ini kao neslana ala. Pojam rtve mu je apsolutno stran. Kada ljudi za vreme egzorcizma po nu da govore jezikom ljubavi, on ne razume ta priaju A kada se, ponaaju s ljubavlju, satana nema pojma o os novnim pravilima. Ono to je jo interesantno, naroito ako se ima u vidu cilj ove knjige, jeste da satana ne razume ni nauku. Nauka je antianarhistiki fenomen. Ona na sebe preuzi ma duboku ljudsku tendenciju ka samozavaravanju, upranjava naune metode da joj se suprotstavi i istinu po stavlja na nivo iznad svih linih elja. Budui da je pre varant samog sebe isto koliko i drugih, satana ne moe da razume da ima bia koja ne ele da se zavaravaju. Za235

ljubljen u sopstvenu volju i mrzei svetlost i istinu, ono ljudsku nauku, u stvari, smatra nerazumljivom. Satanine slabosti nas ne smeju navesti da previdimo njegovu snagu. U svojim laima ono pokazuje neverovatnu mo ubeivanja. U injenici da je dve opisane osobe zaposelo u vreme kada su bile usamljena deca ne pokazuje neku znaajniju snagu. A l i u oba sluaja, u toku egzor cizma, lino sam bio svedok kako je egzorcist jak, zreo ovek i vernik zapadao u stanja privremene nemoi zbog konfuzije u jednom sluaju i oajanja u drugom, sve zbog snage sataninih lai. Mislim da je neophodno da satanu mrzimo isto koliko ga se i bojimo. Meutim, mislim da ga isto kao i zle lju de na kraju krajeva vie treba aliti. U hrianskoj eshaiologiji (uenje o poslednjim danima) za satanu postoje dva scenarija. Po jednom, poto su sve ljudske due preobraene u svetlost i ljubav, pruaju ruku prijateljstva i duhu mrnje i lai. Uviajui konano da je potpuno po tuen, da vie nema ljudskih tela kojima bi mogao da se koristi, da vie nema nikakve moi, krajnje usamljen, on se prelama i prihvata prijateljstvo i tako na kraju ak i satana bude spaeno. Za ovaj scenario se ja molim. Ali kao to sam rekao, slobodna volja ima prednost nad izleenjem. Po drugom scenariju, poto do kraja odbija da gubi, satana zauvek odbija poniavajuu ponudu prijatelj stva i ostaje u ledenoj usamljenosti za sva vremena. Je dan moj prijatelj, koji je uestvovao u jednom od egzor cizama, kasnije je rekao: Zna, koti, kada si mi govorio da je zlo turobna stvar koju treba vie aliti nego mrzeti, nisam ti verovao. Meutim, jedan od mojih najjaih uti saka za vreme egzorcizma bio je da je sve to strano do sadno taj beskrajni niz lai. I kada sam video onu be tiju kako se previ ja u glupoj veitoj agoniji, znao sam na ta si mislio. Moda sam, u nameri da stvari uinim to jasnijim, o satani govorio sa suvie odreenosti. Oba egzorcizma sam objasnio kao procese razdvajanja. Pa ipak, ak i u momentima kada je sve izgledalo potpuno jasno, esto je bilo nemogue razlikovati glas koji je govorio iz podsve-

236

sti pacijenta od istinski demonskog. Moda i nije mogue povui jasno odreenu granicu pred kojom se ljudska senka zavrava, a princ tame poinje. Mislim da ovo po glavlje treba da zavrimo sa fokusom na natprirodnu mi steriju satane. Svedoenja egzorcizama kojima sam pri sustvovao bila su dovoljna da uine da po verujem u nje govo postojanje i ne mogu da negiram realnost izleenja koje je usledilo, ali sam i pored toga ostao pred velikim brojem pitanja, mnogo veim nego to sam imao ranije. Ima ih previe ak i da ih samo navedem. Jedno od vanijih pitanja odnosi se na postojanje ni ih demona. U oba sluaja kojima sam bio svedok radilo se o satanskoj posednutosti, dok su skoro svi koji su opi sani u literaturi bili primeri posednutosti niim demoni ma. Da li je moje iskustvo bilo sluajnost ili deo nekog misterioznog plana? U stvari, izgledalo je da smo u oba sluaja sreli i neke nie demone. U jednom od njih, tim je prvo proao kroz itavu listu imena niih demona (od kojih svaki predstavlja pojedinu la) da bismo na kraju doli do antihrista. U drugome, pacijent je prvo bio oslo boen niih duhova, emu je usledilo dramatino, ma da samo privremeno poboljanje, da bi se tek onda L u c i f e r misteriozno pojavio. Sta se deavalo? Da li su oni nii duhovi bili nezavisni individualni entitet ili su jednostavno bili refleksija satane koje je stajalo iza njih? Ne znam. Meutim, postoji evidencija po kojoj bi se mo glo zakljuiti da u svetu demona ima manje slobode nego u ljudskom da zbog svog kukaviluka, strahovlade i verovanja u sopstvene lai nii demoni ive u stanju striktne pokornosti prema svojim pretpostavljenima zbog ega im nedostaje individualnost, u naem uobiajenom smislu rei. Ali najvanije od svih pitanja je uloga satane u ljud skom zlu. Kakvog uticaja ono ima na potpuno zle ljude kao to su Bobijevi ili Roderovi roditelji ili Sarlina? Kao to sam ve rekao, nijedan od dva pacijenta ijem sam egzorcizmu prisustvovao nije delovao kao zla osoba; i Martin je u pravu kada kae da retke sluajeve posed nutosti treba tanije oznaavati kao delimine, nepot237

pune ili nesavrene posednutosti. Martin daje hipotezu da je mogue da postoje i ljudi koji jesu savreno posednuti i da ih ak moda ima u velikom broju, ali pod vlai da je to samo hipoteza i to vrlo eksperimentalna. Da li bi potpuno zli ljudi koje sam ranije opisao mogli biti primeri savrene opsednutosti? Ne znam. Moda ovo i jeste sporno pitanje. Kako su, zaista, zli ljudi poslednji koji bi se podvrgli psihoanalizi, jo su manje anse da e se ikada podvrgnuti egzorcizmu koji bi mogao u potpuno sti da razotkrije demonsko u njima. A k o savrena posed nutost uopte postoji, vrlo je verovatno da ono spreava svaku mogunost da bude razotkriveno. I tako, ja, u stvari, nemam pojma da li satana aktivno regrutu je obine zle ljude da rade za njega. Uzimajui u obzir dinamiku greha i narcizma, pretpostavljam da se oni sami regrutuju. A l i sve dok o satani nemamo vie znanja, moje razumevanje toga e ostati bledo.

238

ISPITIVANJE GRUPNOG ZLA

MILAJ:

P r e nego to su (delimino svojom zaslugom) u naoj eri nauke i racionalizacije pali u nemilost, egzorcisti su sasvim otvoreno uivali status u crkvenoj hijerarhiji. O njima su govorili kao o niem redu i nalazili su se pri dnu statusne strukture. Mislim da je to za njih bilo a i danas je pravo mesto. Ma koliko portvovanosti i ener-. gije zahtevala, ulogu egzorciste poinjem da smatram re lativno lakom. Mislim da je susretanje sa zlom u obliku u kome ga je mogue izolovati i isterati neobina i nagraujua privilegija. Poloaj obinog parohijskog popa ili svetenika mno go je manje povoljan. Zlo koje oni obino sreu u kontaktti sa svjim parohijanima na sastancima u sakristiji, kao i u drutvu, nije tako izdvojeno ili izleivo. Ono je suptilnije i dublje zadire i razara. I ma koliko takvo crk veno lice imalo u sebi ljubavi i inteligencije, ono mora samo da vodi lepu bitku protiv sila tame. U tome svetenici imaju vrlo malo, a moda i nimalo konkretnog uspeha. Samo emo se osvrnuti na jedan takav sluaj irenja kanceroznih sila u naem drutvu. komuenici i neopevani heroji ne ine nau vojsku. Naprobolje biti psihotian nego zao). 239

ZLOINSTVA
U jutro 16. marta 1968. g., jedinice Udarne grupe Barker upale su u malu grupu naseobina poznatu pod za jednikim imenom Milaj, u provinciji Kuang Ngaj u Ju nom Vijetnamu. Namera im je bila da obave tipinu mi siju trai i uniti to jest, da amerike trupe tragaju za vojnicima Vijetkonga da bih ih ubili. U poreenju sa ostalim jedinicama koje su izvodile ratne operacije u Vijetnamu, Udarna grupa Barker je bi la malo na brzinu obuena i sastavljena. U toku prethod nih meseci nije postigla nikakve vojne uspehe. Nemona da protivnika uvue u borbu, ona je sama pretrpela broj ne gubitke od mina i zamki. Smatralo se da je pomenuta provincija u rukama Vijetkonga i da je njeno civilno sta novnitvo bilo u velikoj meri pod kontrolom i uticajem komunistike gerile. Vladalo je opte miljenje da su ci vili pomagali i podsticali gerilce do te mere da se vie ni je znalo ko je borac, a ko nije. Zbog toga su Amerikanci poeli da gaje mrnju i nepoverenje prema svim Vijetnamcima tog kraja. Vojna informativna sluba je ukazala da su se pri padnici Vijetkonga u to vreme skrivali u Milaju. Udarna grupa Barker je trebalo da oekuje da tamo naie na bor ce. Uoi same operacije, meu vojnicima je vladala atmo sfera iekivanja; najzad e moi da uvuku neprijatelja u borbu i poeti da rade ono radi ega su doli. Instrukcije koje su vii oficiri te veeri dali niim oficirima i vojnicima bile su po svojoj prirodi u najmanju ruku nejasne to se tie razlika izmeu boraca i neboraca. Trebalo je da su svi ve bili upoznati sa enevskom kon vencijom, po kojoj je zloin nanositi povrede bilo kome ko nije borac, a to vai ak i za borce ako su poloili oru je, zbog toga to su ranjeni ili bolesni. Da li su ovi v o j nici zaista bili upoznati sa konvencijom, drugo je pita nje. Meutim, verovatno je da bar neke od trupa nisu bile upoznate sa Pravilima kopnenog ratovanja iz ameri kog Vojnog prirunika, gde je jasno naznaeno da je pro240

tiv zakona i ne treba se pokoravati bilo kojoj naredbi ko ja nije u saglasnosti sa enevskom konvencijom. Iako su, u stvari, svi elementi Udarne grupe Barker bili na ovaj ili onaj nain ukljueni u ovu operaciju, gla vni deo teritorijalnih trupa koje su bile direktno ukljue ne bila je Ceta C 1-og bataljona 20-te peadije 11-te bri gade lake peadije. Kada su pripadnici Cete C uli u na seobine Milaja, nisu nali nijednog jedinog borca. Bili su tamo samo nenaoruani starci, ene i deca. Neto od onoga to je usledilo ostalo je nejasno. M e utim, ono to jeste jasno, to je da je Ceta C pobila naj manje pet do est stotina od tih nenaoruanih seljana. Ubijali su ih na razne naine. U nekim sluajevima trupe bi jednostavno stale na vrata kolibe, izreetale je meci ma, slepo ubijajui sve unutra. U drugim sluajevima bi u njih i njihovu decu pucali dok su pokuavali da pobegnu. Ubijanje je eskaliralo najvie u naseobini Milaj .4. Tu je 1-vi vod ete C pod komandom porunika Viljema K e lija Juniora saterao seljane u grupe od dvadeset do e trdeset i onda ih ubijao vatrom iz puaka i mainki ili granatama. Ono to je vano zapamtiti jeste da je tog is tog dana znatan broj civilnog stanovnitva bio pobijen i u drugim naseobinama Milaja od strane drugih trupa dru gih vodova pod komandom drugih porunika. Ubijanje je dugo trajalo. Nije prestalo celog jutra. Samo je jedna osoba pokuala da ga zaustavi. Bio je to pilot helikoptera, specijalni oficir koji je nadletanjem te ritorije pomagao u misiji trai i uniti. On je ak iz vazduha mogao da vidi ta se dogaalo. Sleteo je i poku ao da razgovara sa trupama, ali bez ikakvog rezultata. Ponovo je uzleteo i preko radija obavestio glavni tab o onome to se deavalo, ali njih se, izgleda, nije ticalo. Na kraju je digao ruke i otiao svojim poslom. Broj vojnika koji su uestvovali u ovome moe samo da se pretpostavi. Moda je bilo samo pedesetak onih ko ji su, u stvari, pritisli obarae. Oko dve stotine ih je di241

rektno svedoilo o ubijanjima.*1 Moemo da pretpostavi mo da je u roku od nedelju dana bar pet stotina ljudi iz Udarne grupe Barker saznalo o poinjenim ratnim zlo inima. Propust da se prijavi zloin i sam po sebi je zloin. U toku godine koja je usledila, niko iz Udarne grupe Berker nije pokuao da prijavi zloinstva poinjena u Milaju. O ovom zloinu se govori kao o zatakanom sluaju. Amerika javnost je saznala za Milaj samo zahvalju jui Ronu Rajdenhoru, koji je krajem marta 1969. g. pi sao nekolicini lanova Amerikog kongresa o zloinima, poinjenim vie od godinu dana pre toga. Sam Rajdenhor nije bio lan Udarne grupe Barker, ali je kasnije uo o zloinima u jednom neobaveznom razgovoru sa prijate ljima koji su bili u Milaju i ona pisma je napisao tri me seca po svojoj demobilizaciji. U prolee 1972. g., postavljen sam za predsednika ko misije od tri psihijatra koju je na zahtev naelnika V o j nog taba, naelnik Vojne hirurgije zaduio da preporui metode istraivanja koji bi mogli da osvetle psiholoke uzroke Milaj a u cilju spreavanja slinih dogaaja u bu dunosti. Metod koji smo predloili naelnik taba je od bio, navodno zbog toga to nije omoguavao da stvar os tane u tajnosti i mogao je da izazove neprijatnosti za ad ministraciju, a da su dalje neprijatnosti u tom trenutku bile nepoeljne. Ovo odbijanje predloga naeg komiteta za istragu simbol je brojnih pojava. Jedna od njih je da svako pro uavanje ljudskog zla moe da izazove neprijatnosti ne samo za one koji su oznaeni kao subjekti ve i za same prouavaoce. Jer, ako hoemo da prouavamo ljudsko zlo, sumnjam da moemo da postavimo jasne granice izmeu njih i sebe; jer ono to prouavamo najverovatnije je, u stvari, naa sopstvena priroda. Nesumnjivo je da je ta potencijalna neprijatnost i jedan od razloga iz koga do
62 Na kraju je poveden postupak protiv dvadeset dvojice od kojih su samo estorica izvedena pred sud. Jedan, porunik Keli, bio je osuen.

242

sada nismo uspeli da razvijemo psihologiju ljudskog zla. To to je ef Vojnog taba odbio da prihvati metode istraivanja koje smo predloili ukazuje i na injenicu da za izuavanje zla u Milaju isto va,i i za prouavanja svih drugih pojava zla mi jednostavno patimo od ne dostatka naunog znanja. Mi samo moemo, na osnovu onoga to je prethodilo, da pretpostavljamo mnogo od onoga to je usledilo. I ostaemo ogranieni na pretpos tavke sve dotle dok ne budemo u stanju da, putem nau nog istraivanja, razvijemo materiju znanja koja e sa injavati pravu psihologiju zla.

UVOD U GRUPNO ZLO

Obarae povlae pojedinci. Pogubljenja nareuju i izvravaju pojedinci. Svaki ljudski in analiziran u pret hodnom delu poglavlja bio je stvar individualnog izbora. Nijedan od pojedinaca koji su na bilo koji nain uestvo vali u zloinima u Milaju ili njihovom zatakavanju nije bez krivice. ak i pilot helikoptera jedini ovek koji je bio dovoljno hrabar da bar pokua da zaustavi masakr moe da snosi krivicu zbog toga to incident nije pri javio nekom od viih ealona nego se zadrao na svom direktno pretpostavljenom. Do sada je fokus nae analize bio na specifinim pojedincima koje sam oznaio kao z l e i izdvojio ih iz ogromne veine onih koje sam oznaio kao n e z l e . Cak i ako dozvolimo da ova otra distinkcija bude donekle proizvoljna da postoji itav kontinuum izmeu onih koji su potpuno zli i onih koji to uopte nisu ostajemo pred problemom: kako to da je oko pet stotina ljudi, me u kojima veina na individualnom nivou nesumnjivo nije zla, moglo da uestvuje u inu tako monstruozno zlom kao to je Milaj? Jasno je, da bismo shvatili Milaj, fokus nae analize ne srne biti ogranien samo na indivi dualno zlo i individualne izbore. Zbog toga je ovo po glavlje koncentrisano na fenomen grupnog zla koje, iako je donekle razliito, ipak ima i puno slinosti sa fenome243

nom individualnog zla. Odnos izmeu grupnog i indivi dualnog zla nije nova tema za prouavanje. Postoji ak i knjiga koja se bavi specifinim prouavanjem istog do gaaja: Individualna i kolektivna odgovornost: masakr u Milaju.** Meutim, ovo je delo filozofa i nije pisano sa psiholokog stanovita. Ve godinama imam utisak da ljudske grupe imaju tendenciju ponaanja vrlo slinog individualnom osim to je nivo tog ponaanja primitivniji i manje zreo nego to bi se oekivalo. Zbog ega je to tako zbog ega je ponaanje grupe tako upadljivo nezrelo, zbog ega je grupa, sa psiholokog stanovita, neto nie od zbira nje nih inilaca pitanje je koje prevazilazi moje moi da odgovorim.* 4 Meutim, u jedno sam siguran: postoji vie od jednog odgovora. Fenomen grupne nezrelosti je da upotrebimo psiholoki izraz preprouzrokovan, to e rei da mu ima vie uzroka. Jedan od tih uzroka je pro blem specijalizacije. Specijalizacija je jedna od najveih prednosti grupe. Postoje razni naini na koje grupa moe da funkcionie sa vie efikasnosti nego pojedinac. Na primer, Deneral motors moe da proizvodi ogroman broj automobila zahvaljujui svojim slubenicima koji su specijalisti za voenje poslova ili dizajn i radnicima koji su specijalisti za pravljenje alatki, boja, lananu proizvodnju itd. Na neobino visok standard ivota u potpunosti se zasniva na specijalizovanosti naeg drutva. injenica da ja imam vremena i znanja da piem ovu knjigu direktan je rezul tat moje speci jalizovanosti u okviru nae zajednice, a is tovremeno sam potpuno zavistan od seljaka, mehaniara, izdavaa i prodavaa knjiga. Teko da bih mogao da kaw

Peter A.

French

(Cambridge, Mass:

Schenkman

pub. Co.,

63 Meutim, ovo pitanje je od izuzetne vanosti i zasluuje duboko razmiljanje i istraivanje. Tu se ne radi iskljuivo o grupnom zlu uopte kao da ono samo po sebi ne bi bilo do voljno ve je od presudnog znaaja za razumevanje svih ljud skih grupa od meunarodnih odnosa pa sve do prirode po rodice.

1972).

244

em da specijalizovanost smatram zlom. A l i , s druge stra ne, duboko sam uveren da su mnoga od zala naeg vre mena povezana sa specijalizovanou i da je preko pot rebno da prema njoj zauzmemo stav sumnjiave obazrivosti. Mislim da prema specijalizovanosti treba da se od nosimo sa isto toliko nepoverenja i rezervisanosti koliko inae imamo prema nuklearnim reaktorima. Speci jalizovanost doprinosi nezrelosti grupe i poten cijalnom zlu u njima kroz nekoliko razliitih meha nizama. Za trenutak u se ograniiti na razmatranje samo jednog od takvih mehanizama: fragmentaciji sve sti.. Da sam u vreme Milaja, etajui hodnicima Penta gona zastao da porazgovaram sa ljudima zaduenim za proizvodnju napalma i njegovog transportovanja u V i jetnam u vidu bombi i da sam nekoga od tih ljudi ispi tivao na temu moralnosti rata i samim tim i moralnosti onoga ime se bave, sigurno bi mi odgovorili: Oh, mi zaista cenimo vau zabrinutost, ali, na alost, doli ste' u pogrean odsek. Mi nismo ti sa kojima o tome treba da razgovarate. Ovo je odsek borbene tehnike. Mi samo snabdevamo orujem ne odluujemo kako i gde e biti upotrebijeno. To se radi u odseku za odreivanje politike. Sa njima treba da razgovarate. Oni su dole, du istog ovog hodnika. I ako bih, prihvativi ovaj predlog, otiao da razgovaram sa ljudima koji rade u odseku za odreivanje politike, odgovor bi bio: Oh, mi shvatamo da su ovde ukljuena mnoga pitanja, ali, na alost, ona su izvan naeg domena. Mi samo odreujemo kako e se rat voditi, a ne da li e se voditi. Vidite, vojska je samo agent izvrnih organa. Vojska samo ra di ono to joj se kae. O pitanjima ireg domena odlu uje se na nivou Bele kue, ne ovde. Tamo bi trebalo da se obratite u vezi sa stvarima koje vas zabrinjavaju. I tako bi to ilo dalje. Kad god se neki lanovi grupe za neto specijalizuju, odmah postaje mogue i lako da se individualna od govornost lananom vezom prebaci na neki drugi deo grupe. Na taj nain ne samo to se individualni lanovi 245

odriu svoje savesti. nego i savest grupe postaje toliko fragmentirana i razvodnjena da gotovo i ne postoji. Ovu fragmentaciju emo videti na ovaj ili onaj nain iz nova opisivanu kroz diskusiju koja sledi. Jedna stvar je potpuno jasna: svaka grupa e neizbeno ostati po tencijalno zla i bez savesti sve do onog vremena kada e svaki njen lan primiti na sebe direktnu odgovor nost za ponaanje cele grupe organizma iji je deo. Do te take mi jo nismo ni poeli da stiemo. Uzimajui u obzir psiholoku nezrelost grupe, ispitaemo aspekte oba zloina u Milaju: sama zloinstva i njihovo zatakavanje. Ova dva zloina su prilino ispre pletena. I mada se zatakavanje zloina moda ini ma njim zverstvom od samih zverstava, i jedno i drugo su deo iste stvari. Kako je mogue da toliko individualnih lanova uestvuje u tako monstruoznom zlu a da nikoga od njih savest ne natera da prizna? Zatakavanje ovog zloina predstavlja gigantsku grupnu la. Laganje je istovremeno jedan od simptoma i jedan od uzroka zla, jedan od njegovih cvetova i je dan od korenova. Zbog toga je naslov ove knjige Ljudi lai. Do sada smo govorili o individualnim ljudima la i. Sada emo govoriti i o zlu ljudi u celini. lanovi Udarne grupe Barker su svojim neverovatnim zajed nitvom u pogledu zatakavanja svojih zverstava, sva kako ljudi l a i . Do zavretka ove analize moda e mo doi do zakljuka da je ak i ameriki narod, bar u vreme tih ratnih godina, bio, takoe, narod lai. Kao to je uvek sluaj sa laima, i razlog za ovo zatakavanje bio je strah. Pojedinci koji su izvrili zlo in oni koji su povukli obarae ili izdali nareenja oigledno su imali razloga da se plae pokretanja pi tanja njihove odgovornosti. ekao ih je vojni sud. A l i ta je sa ogromnom veinom onih koji su bili samo svedoci zverstava, a ipak ni oni nisu rekli nita o ne emu prilino mranom i krvavom? 8 * ega su se oni bojali?
65

Fraza iz pisma Rona Rajdenhoura.

246

Svako ko malo bolje razmisli o prirodi pritiska ko ji grupa vri na pojedince shvatie da bi lanovima Udarne grupe Barker bila potrebna velika hrabrost da prijave zloin bilo kome ko ne pripada njihovoj grupi. Svako ko bi se usudio da uini tako neto bio bi obeleen kao cinkaro i drukator. Od ovih etiketa, nema gorih. Drukatore esto i ubiju. U najboljem slu aju budu odbaeni. Obinom, civilnom Amerikancu ovo moda i ne izgleda tako strana sudbina. P a ta, utnu te iz jedne grupe, a ti lepo pree u drugu, verovatno bi bila njihova reakcija. A l i setite se, vojnik nema slo bodu da tek tako pree u drugu grupu. Or uopte ne moe da izae iz vojske dok mu ne istekne rok. A de zerterstvo je ogroman zloin. Tako se on u vojsci, a naroito u svojoj grupi, nalazi u situaciji bez izlaza, osim ako njegovi pretpostavljeni ne odlue drukije. Pored ovoga, vojska sasvim namerno ini i razne druge stvari u cilju pojaavanja grupnog pritiska u svojim redovima. Sa stanovita grupne dinamike, a naroito sa stano vita vojne grupne dinamike, to to nijedan od lanova Udarne grupe Barker nije prijavio zloin nije bizarno. Niti iznenauje to to jedini ovek koji je na kraju po stavio pitanje odgovornosti za sve to se dogodilo, nije bio u Udarnoj grupi Barker, pa ak ni u vojsci u vreme kada je podneo izvetaj. Ipak, ini mi se da postoji jo jedan vaan razlog zbog koga zloini Milaja nisu bili tako dugo vremena prijavljeni. Kako nisam imao prilike da razgovaram ni sa jednim od pojedinaca koji su u tome uestvovali, ovo to navodim samo je moja pretpostavka. A l i jesam razgovarao sa mnogim vojnicima koji su bili u Vijet namu u to vreme, tako da sam vrlo dobro upoznat sa stavovima koji su tada preovladavali u vojsci. Zbog toga sam duboko uveren da veliki broj lanova Udarne grupe Barker nije prijavio zloine iz jednostavnog raz loga to nisu bili svesni da su ih poinili. Oni su, na ravno, znali ta su uradili, ali da li su shvatali znaenje i prirodu toga to su uradili, to je sasvim drugo pi tanje. Pretpostavljam da mnogi od njih ak nisu smat247

rali ni da su poinili zloin. Nisu priznali zbog toga to mi smatrali da nemaju ta da priznaju. Neki su, nesumnjivo, krili svoju krivicu. A l i drugi, verovatno, nisu ni imali krivice koju bi otkrili. Kako je to mogue? Kako normalan ovek moe da izvri ubistvo i da ne zna da je ubio? Kako osoba koja u sutini nije zla moe da uestvuje u monstruoznom zlu bez ikakve svesti o onome to je uinila? Ovo pita nje e posluiti kao fokusna taka u naoj diskusiji o odnosu izmeu individualnog i grupnog zla. U pokuaju da odgovorim na to pitanje, poeu posmatranjem zla uz lestvicu koja se prostire od nivoa pojedinca preko nivoa male grupe (Udarna grupa Barker) sve do nivoa veli kih grupa.

UZ LESTVICU KOLEKTIVNE ODGOVORNOSTI

Pojedinac pod stresom Kada mi je bilo esnaest godina, za vreme prolenog raspusta, bili su mi izvaeni svi umnjaci. Sledeih pet dana, ne samo to me je vilica strano bolela, ve je bila i toliko natekla da se zatvorila. Nisam uopte mogao da jedem vrstu hranu samo tenu ili nezainjenu hranu za bebe. U ustima sam stalno oseao ukus ustajale krvi. Na kraju tih pet dana, nivo mojih psihi kih funkcija se sveo na nivo trogodinjeg deteta. P o stao sam krajnje egocenterian. Bio sam nervozan i cmi zdrav prema ljudima oko sebe. Od njih sam oekivao da me neprestano slue. A k o se i najmanja stvar ne bi do godila ba onako kako sam ja hteo, udarile bi mi suze i bio bih strano nezadovoljan. Verujem da e svako ko je ikada proveo jednu ili dve nedelje u stanju hroninog bola ili nelagodnosti pre poznati iskustvo koje sam opisao. Svaka situacija pro longirane neudobnosti ini da mi, ljudi, prirodno kre nemo unazad. Nae psiholoko odrastanje doivljava pre okret; naa zrelost je naputena. Vrlo rapidno postajemo 248

detinjasti i primitivniji. Nelagodnost je stres. Ono to opisujem, prirodna je ljudska tendencija ka regresu, kao odgovoru na stres. ivot vojnika u borbenoj zoni je ivot u hroninom stresu. I pored toga to je vojska uinila sve to je mogla da stres pod kojim su ivele trupe u Vijetnamu svede na minimum (obezbeujui im zabavu kada god je bilo mogue, odmor, rekreaciju i druge oblike oputanja), i njenica je da su trupe Udarne grupe Barker bile u hronino stresnoj situaciji. Njihove porodice su bile na dru gom kraju sveta. Hrana je bila bedna, insekata je bilo na milione, vruine nepodnoljive, a spavaonice neudob ne. Osim toga, tu je bila i opasnost, moda ne tako v e lika kao u drugim ratovima, ali vrlo nepredvidljiva. Do lazila je u obliku nonih napada iz minobacaa u vreme kada su vojnici mislili da su bezbedni, zamki na koje su naletali na putu za W C , mina koje bi nekom vojniku raznele noge dok je etao lepim puteljkom. injenica da Udarna grupa Barker nije naila na oekivanog ne prijatelja onog nezaboravnog dana u Milaju simbolina je za prirodu ratovanja u Vijetnamu; neprijatelj se po javljivao onda i tamo gde su ga najmanje oekivali. Osim regresa, postoji jo jedan mehanizam kojim ljudska bia reaguju na stres. To je mehanizam odbra ne. Robert Dej Lifton, koji je prouavao preivele rtve Hiroime i drugih nesrea, ovo je nazvao psihikim trnjenjem. U situacijama kada su naa emocionalna oseanja suvie bolna ili neprijatna, mi smo u stanju da sebe anesteziramo. To je prilino jednostavna stvar. Pri zor jednog tela, raskomadanog tela, uasava nas. Ali, ako takva tela gledamo svuda oko sebe, dan za danom, ono to je uasno postaje normalno i mi gubimo osea nje uasa. Mi ga jednostavno iskljuimo. Naa sposob nost da oseamo uas potpuno otupi. K r v vie ne zndimo, ona za nas vie nema mirisa, ne oseamo vie njenu agoniju. Nesvesno, mi poinjemo da ivimo pod anestezijom. Ova sposobnost za emocionalnu autoanesteziju oi gledno ima dobrih strana. Ona je nesumnjivo tokom evo249

luci je ugraena u nas da bi ojaala nau sposobnost za ivot. Ona nam omoguuje da nastavimo da funkcioniemo u situacijama koje su toliko grozne da bi nas ina e, ako bismo ostali pod uticajem svoje normalne senzitivnosti, potpuno slomile. Meutim, problem kod ovog autoanestetikog mehanizma je u tome to izgleda da nije dovoljno specifian. Ako zbog toga to ivimo okru eni ubritem naa senzitivnost prema runom poinje da nestaje, znai da postoji verovatnoa da emo i sami uskoro poeti da bacamo ubre na sve strane. Neosetlji vi prema sopstvenoj patnji, mi postajemo neosetljivi i prema patnji drugih ljudi. A k o nas drugi nedostojno tretiraju, mi ne gubimo samo oseanje sopstvenog dos tojanstva ve i dostojanstva drugih. A k o nas prizor ras komadanih tela vie ne uzrujava, nee nas uzrujati ni mogunost da i sami ponemo da ih komadamo. Veoma je teko selektivno zatvarati oi pred odreenim tipom brutalnosti a da ih pri tom ne zatvaramo za sve tipove brutalnosti. Kako da izvedemo da postanemo neosetljivi za brutalnosti, a da i sami ne postanemo brutalni? Prema tome, moemo da pretpostavimo da posle mesec dana slabe ishrane, neispavanosti, gledanja kako mu drugovi ginu ili postaju bogalji obian vojnik Udarne grupe Barker postaje psiholoki nezreliji, pri mitivniji i brutalniji nego to bi bio u uslovima manjeg stresa. Ve sam govorio o vezi izmeu narcizma i zla i re kao da je narcizam stanje koje ljudska bia normalno sazrevanjem, prerastaju. O zlu bismo mogli da razmi ljamo kao o nekoj vrsti nezrelosti. Nezreli odrasli ljudi vie su skloni zlu nego zreli. Ono to pada u oi kod de ce nije samo njihova nevinost nego i okrutnost. A k o od rasla osoba uiva da muvama upa krilca, mi je sasvim korektno smatramo sadistom i sumnjiimo da je zla. A k o to uini etverogodinje dete, moda emo ga malo iz grditi, ali zakljuak e biti da je to uradilo iz radozna losti; ako istu stvar uini dete od dvanaest godina, imaemo razloga za zabrinutost. 250

A k o prerastemo zlo i narcizam, ali u stresnoj situ aciji normalno krenemo u regres, zar to ne znai da izizgleda da u situaciji stresa postoji vea verovatnoa da e ljudska bia postati zla nego u normalnim situacija ma? Ja mislim da je tako. Pitamo se kako je dolo do toga da grupa od pedeset ili pet stotina pojedinaca od kojih je verovatno samo mali deo zaista zao moe da poini tako monstruozno zlo kao to su bili zloini u M i laju? Jedan od odgovora jeste da su zbog hroninog stresa pod kojim su iveli pojedinci Udarne grupe Bar ker postali nezreliji i samim tim vie zli nego to bi se oekivalo u normalnoj situaciji. Posledica stresa je da se normalna distribucija dobra i zla poremeti u korist zla. Meutim, kao to emo videti, ovo je samo jedan od mnogih faktora koji su prouzrokovali zlo u Milaju. Poto smo razmotrili odnos izmeu stresa i zla, sada bi trebalo da pogledamo i kakav je odnos izmeu stresa i dobra. Onaj ko se u dobrim vremenima uvek ponaa kul turno takozvani prijatelj u srei moda ne bi bio isto toliko kulturan u tekim vremenima, jer, na muci se poznaju junaci. Stres je test dobrote. Ljudi koji su uisti nu dobri, u stresnim situacijama ne prestaju da budu po teni, zreli i senzitivni. Kultura bi mogla^da se definie kao sposobnost da se na degradaciju ne reaguje regresom, da se na bol ne reaguje neosetljivou ve da se patnja podnosi i da ovek ostane netaknut. Kao to sam na dru gom mestu ve rekao, jedna od mera moda i najbo lja mera ovekove veliine je njegova sposobnost za pod noenje patnje. 8 6 Grupna dinamika: zavisnost i narcizam Pojedinci ne regresu ju samo u trenucima stresa, ve i kada su u grupi. A k o mi ne verujete, pogledajte samo sa stanak nekog kluba fudbalskih navijaa ili proslavu godi njica mature. Jedan od aspekata ove regresije je fenomen zavisnosti od voe. To je uistinu zanimljivo. Sakupite bi* Put kojim se rede ilo (Simon & Schuster, 1978, s. 76)

251

lo kakvu grupicu recimo dvanaestoro ljudi koji se ne poznaju i jedna od prvih stvari koje e se dogoditi bi e da e se jedna ili dve osobe vrlo brzo prihvatiti uloge voe. Ovo se ne deava racionalnim procesom svesnog iz bora; do toga dolazi sasvim prirodno spontano i nesvesno. Zbog ega se to deava tako brzo i lako? Jedan od razloga je, naravno, da su neki pojedinci sposobniji da bu du voe ili bar to vie ele od ostalih. A l i osnovni razlog je u suprotnom: veina ljudi vie voli da bude voena. Razlog ovome je najverovatnije lenjost, vie nego bilo ta drugo. Vrlo je lako biti sledbenik, mnogo lake nego biti voa. Sledbenik ne mora da se mui oko donoenja kompleksnih odluka, planira unapred, rizikuje da bude nepopularan ili da se istie hrabrou. Problem je u tome to je uloga sledbenika slina ulo zi deteta. Odrasla individua je individualni gospodar svog broda i upravlja svojom sudbinom. A l i , kada se prihvati uloge sledbenika, ona svoju mo predaje u ruke voi svoj autoritet nad sobom i svoju zrelost osobe koja sama donosi odluke. Ona psiholoki postaje zavisna od voe isto kao to dete zavisi od roditelja. Iz ovoga kod obinog pojedinca nastaje duboka tendencija ka emocionalnom re gresu im postane lan neke grupe. Sa stanovita psihoterapeuta koji vodi grupnu tera piju ova regresija nije dobrodola zbog toga to je jedan od osnovnih zadataka terapeuta da podstakne, ojaa i ra zvije zrelost svojih pacijenata. I zato se veliki deo rada grupnog terapeuta sastoji upravo iz konfrontacije i upu ivanja izazova zavisnosti pacijenata da bi se zatim tera peut povukao i omoguio pacijentu da preuzme rizik vod stva; na taj nain ui upotrebu snage zrelosti u grupnoj situaciji. Uspeno voena grupna terapija je ona u kojoj svi lanovi podjednako dele vodstvo grupe u skladu sa svojim individualnim sposobnostima. U idealno zreloj te rapijskoj grupi svi lanovi su voe. Meutim, grupe najee nisu formirane u cilju psi hoterapije ili linog odrastanja. Cilj 1-og voda Cete Carli Udarne grupe Barker nije bio da trenira voe, ve da ubija pripadnike Vijetkonga. U stvari, da bi ostvarila 252

svoje ciljeve, vojska je razvila stil grupnog vodstva koji je, u sutini, suprotan onome u terapijskoj grupi. Postoji stara maksima po kojoj vojnici ne treba da misle. Voe nisu izabrane izmeu lanova grupe ve su odreene sa viih nivoa i namerno zaogrnute simbolima autoriteta. Poslunost je lan broj jedan vojne discipline. Zavisnost nije samo neto na ta se vojnik podstie, ve se to od njega zahteva. 07 Po prirodi svoje misije, vojska namerno i izgleda u velikoj meri pothranjuje prirodnu regresivnu zavisnost pojedinca u grupi. U situaciji kao to je Milaj, individualni vojnik je u gotovo nemoguoj poziciji. S jedne strane, on se, moda, i prisea da su mu u uionici govorili da se od njega ne zahteva da se odrekne svoje savesti i da treba da zadri zrelu nezavisnost donoenja sopstvenih sudova, da mu je ak dunost da odbije da poslua nezakonitu zapovest. S druge strane, vojna organizacija i dinamika grupe ine sve da bilo kakav pokuaj nezavisnog donoenja sudova ili neposlunost vojnika bude to bolniji, tei i neprirodniji. Nije sasvim jasno da li je Ceta Carli imala nareenje da pobije sve to se mie ili da sela sravni sa zemljom. A l i ako jeste, zar je udno to su trupe posluale naree nje svojih voa? Zar smo oekivali da se umesto toga ma sovno pobune? A k o se masovna pobuna ini malo preteranom, zar ne bismo mogli da oekujemo da bar neki pojedinci budu dovoljno hrabri da se pobune protiv vodstva? Ne mora da znai. Ve sam podvukao injenicu da se oblici ponaa nja grupe neverovatno podudaraju sa ponaanjem poje* 7 Cak i civili sa neverovatnom lakoom izvrgavaju zloine ako im se to naredi. T a k a v sluaj opisuje David M y e r s u svom odlinom lanku Psihologija zla (Druga strana, april 1982, s. 291). Najoigledniji primer daju eksperimenti poslunosti Stanley Miligrama. Suoeni sa vrlo naredbodavnim komandantom, ez deset pet procenata njegovih odraslih podanika u potpunosti su posluali instrukcije. Na komandu, oni bi zadavali elektrine o kove nevinoj rtvi koja je vritala iz susedne sobe. To su bili sve obini ljudi, meavina radnika, slubenika i ljudi sa viim zva njem. Gadili su se svog zadatka. Ipak, poslunost je prevagnula nad njihovim linim oseanjem za moralno.

253

dinca, zbog toga to je grupa organizam. Ona ima tenden ciju ponaanja kao da je jedan entitet. Grupa pojedinaca se ponaa kao jedinka zbog onoga to nazivamo grupnom kohezijom. U okviru grupe operiu snane sile koje indi vidualne lanove dre na liniji. Kada kohezivne sile pro padnu, grupa poinje da se dezintegrie i prestaje da bude grupa. Jedna od verovatno najmonijih kohezionih sila gru pe je narcizam. U svojoj najprostijoj i najdobroudnijoj formi, ovo se manifestuje kroz grupni ponos. Kao to se lanovi ponose svojom grupom, tako se i grupa ponosi sa mom sobom. I jo jednom, od svih organizacija, vojska je ona koja namerno ini najvie to moe da ojaa osea nje ponosa u okviru svojih grupa. Ona to ini upotrebom razliitih sredstava, kao to su, na primer, grupne oznake zastave pojedinih jedinica, ordenje, pa ak i specijalna odstupanja od uobiajenih uniformi kao, na primer, zele ne beretke i podsticanje na grupna takmienja, od sportova do uporeivanja broja lanova. Nije udo to opteprihvaeni termin za oznaavanje grupnog ponosa potie iz vojske: esprit de corps. Manje dobroudan, ali veoma rasprostranjen oblik grupnog narcizma jeste ono to bismo mogli da nazovemo stvaranjem neprijatelja ili mrnjom prema spoljanjoj grupi. Ovo moemo da vidimo kako se prirodno do gaa kod dece kada ponu da ue da se udruuju u gru 88 pe. Grupe postaju klike. Oni koji ne pripadaju grupi (ili klubu ili kliki) preziru se i smatraju inferiornim ili zlim ili i jednim i drugim. A k o grupa ve nema neprijatelja, ona e ga sama ubrzo stvoriti. Naravno, Udarna grupa Barker je imala predodreenog neprijatelja: Vijetkong. A l i Vijetkong su, uglavnom, sainjavali pripadnici naroda Junog Vijetnama i esto ih je bilo nemogue izdvojiti. Bilo je gotovo nemogue izbei proirenje ideje spcifi68 K a d a su sline grupe dvanaestogodinjaka, koje su vale bez sputavajueg vodstva odraslih, bile podstaknute usobno takmienje, dobroudno takmienje se vrlo brzo ralo u nasilniki rat u razmerama dvanaestogodinjakac Psihologija zla, s. 29).

kampona me pretva (Myers,

254

nog neprijatelja na sve Vijetnamce, tako da obian A m e rikanac nije mrzeo samo pripadnike Vijetkonga, ve uop te sve G u k o v e . Gotovo svi znaju da je najbolji nain da se kohezovanost grupe zacementira raspaljivanjem grupne mrnje prema spoljanjem neprijatelju. Propuste i nedostatke u samoj grupi lako je i bezbolno prevideti ako se panja upravi na nedostatke i g r e h e spoljanje grupe. Na taj nain je nemaki voa Hitler uspevao da ignorie unu tranje probleme u zemlji izvlaei se na Jevreje. A ka da su amerike trupe za vreme drugog svetskog rata gu bile u borbama u Novoj Gvineji, komanda je ojaavala esprit de corps svojih trupa time to im je prikazivala filmove japanskih ratnih zloinstava. Ovakvo korienje narcizma je potencijalno zlo bez obzira da li je svesno ili nesvesno. Mi smo ve opirno ispitali naine na koje pojedinci izbegavaju samoispitivanje i krivicu tako to optuuju druge i pokuavaju da unite sve i svakoga ko istakne njihove nedostatke. Sada vidimo da se isto zlo udno narcistiko ponaanje prirodno javlja i u grupama. Iz toga bi trebalo da bude oigledno da e grupa ko ja propada biti najpodlonija zlu. Promaaj vrea na ponos, a povreena ivotinja je zloudna. U zdravom or ganizmu promaaj predstavlja stimulans za samoispitiva nje i samokritiku. A l i poto zli pojedinac ne moe da pod nese samokritiku, on ili ona e u vreme nekog svog pro maaja na drugima iivljavati svoje nezadovoljstvo. A ta ko je i sa grupama. Grupni promaaj i stimulacija grupne samokritike vrea njen ponos i kohezionost. Zbog toga su voe grupa kroz sva vremena i na svim mestima, uvek, za uvrivanje grupne kohezije koristili raspaljivanje mrnje prema strancima i neprijatelju. Vraajui se na predmet naeg prouavanja, setiemo se da je u vreme operacije u Milaju Udarna grupa Bar ker bila vrlo neuspena. Posle vie od mesec dana na te renu neprijatelj jo uvek nije bio uvuen u borbu. A m e rikanci su i pored toga polako i redovno doivljavali gu bitke. A neprijatelj nije doiveo nijedan. Doivljavajui neuspeh u svojoj misiji koja je, inae, bila da ubijaju 255 1

 voe grupe su postajale sve krvolonije. Pod odree nim okolnostima ta krvolonost gubi mo diskriminacije i trupe je nasumce zadovoljavaju. Specijalizovana grupa: Udarna grupa Barker

Ve sam spomenuo prisustvo potencijalnog zla u spe cijalizaciji. Tada sam govorio o tome kako je specijalizovani pojedinac u situaciji da moralnu odgovornost prebaci na neki drugi specijalizovani zavrtanj u maini ili na sa mu mainu. ak i kada sam govorio o regresiji pojedina ca kada na sebe prime uloge sledbenika u grupi, govorio sam o speci jalizovanosti. Sledbenik nije cela osoba. Onaj ija prihvaena uloga podrazumeva da niti misli, niti v o di, u stvari, izbegava da koristi svoju sposobnost za vod stvo. I poto miljenje i vodstvo vie ne spadaju u njego vu specijalnost ili dunost, on obino u tom trgovanju iz gubi i savest. A k o se sada okrenemo sa posmatranja specijalizovanog pojedinca na posmatranje specijalizovane grupe, videemo iste opasne sile u poslu.. Udarna grupa Barker je bila specijalizovana grupa. Ona nije postojala iz mno tva razloga kao to su bili: fudbalska utakmica ili iz gradnja brane ili ak, sopstvena ishrana. Ona je postojala samo radi jednog, vrlo specijalizovanog cilja: da 1968. go dine pronae i uniti pripadnike Vijetkonga u provinciji Kuang Ngai. Jedan vaan faktor specijalizovanosti koji treba ima ti u vidu jeste da do nje vrlo retko sluajno dolazi. Ona je esto vrlo selektivna. Nije sluajno to sam ja psihi jatar. Ja sam sam izabrao da to postanem i selektivno sam obavljao zadatke koji su bili neophodni da bih se pri premio za ovu specijalizovanu ulogu. ta vie, ne samo da sam ja izabrao ovu ulogu, ve je i drutvo mene iza bralo za nju. Bio sam kroz razliite stadijume ispitivan da bi se utvrdilo da li posedujem neophodne kvalifikaci je za ukljuivanje u k l u b . Svaka specijalizovana grupa je poseban soj to je rezultat kako samoodabiranja, tako 256

i grupnog odabiranja. Kada biste se kojim sluajem nali na nekom sastanku psihijatara i posmatrali njihovo obla enje, dranje, dikciju i specifinu vrstu polemike, za kljuili biste da smo zaista udan soj. Pogledajmo jo jedan, jo tipiniji primer: policiju. Covek ne postaje sluajno policajac. Odreena vrsta lju di se prijavljuje za posao policajca samo zbog toga, i pre svega zbog toga, to to hoe. Na primer, mlad ovek iz nie srednje klase koji je istovremeno i agresivan i kon vencionalan, verovatan je kandidat za ovakvu vrstu zapo slenja. Stidljivi intelektualac nije. Priroda posla u po liciji dozvoljava izraavanje izvesne doze agresivnosti u slubi zakona i istovremeno podstie uzdravanje od ag resivnosti kroz vrlo strukturiranu organizaciju, posvee nu potovanju zakona. Ovo sasvim odgovara psiholokim potrebama pravog mladog oveka. On sasvim prirodno gravitira ka tome. A k o bi se u toku njegovog treninga i prvih dunosti ispostavilo da nije podesan za tu vrstu po sla ili da se ne uklapa dobro sa rangom ili redom ostalih policajaca, on e ili dati ostavku, ili e biti otputen. K a o rezultat ovoga, policija esto predstavlja prilino homo genu grupu ljudi koji imaju mnogo zajednikog meu so bom i koji se kao grupa bitno razlikuju od ostalih tipova grupa, kao to su uesnici antiratnih demonstracija ili stu denti anglistike. Iz ovih primera moemo da izdvojimo opte principe specijalizovanih grupa. Prvi od njih je grupni karakter koji se neizbeno razvija i koji sam sebe ojaava. Drugi je narcizam kome su speci jalizovane grupe naroito sklo ne a koji se odraava tako to se sopstvena grupa doiv ljava kao jedina ispravna i superiorna u odnosu na druge homogene grupe. I najzad, samo drutvo delom kroz opisani proces samoodabiranja zapoljava specifine "tipove ljudi za obavljanje specifinih uloga, na primer, agresivna, konvencionalne ljude zapoljava da obavljaju policijske funkcije. Ve smo pomenuli da je Udarna grupa Barker bila specijalizovana grupa koja je postojala iskljuivo u ci lju sprovocnja misije traiti i unititi u provinciji 257

Kuang Ngai. Ono to je itaocu verovatno nepoznato jeste koliki je proces odabiranja i samoodabiranja prethodio stvaranju ove grupe. Iako su u ono vreme graani bili obavezni da slue vojni rok, Udarna grupa Barker teko da predstavlja riasumice napravljen uzorak amerikog sta novnitva. Pravi pacifisti su se oslobaali vojne obaveze tako to su odlazili u Kanadu i izjanjavali se za pri govor savesti. Oni koji su bili manje pacifisti, ali su ipak eleli da izbegnu borbu, obino su se prijavljivali kao dobrovoljci umesto da budu obveznici jer su dobrovoljci mogli da biraju dunosti u avijaciji ili mornarici ili ne koj drugoj neborbenoj specijalnosti u armiji, za koju je bilo malo verovatnoe da e zavriti u Vijetnamu. Udarnu grupu Barker sainjavali su vojni profesionalci koji su namerno odabrali borbenu jedinicu ili mladi p e aci koji su uinili istu stvar (ili iz nekog razloga nisu uspeli da izbegnu ulogu peaka, koju. je, inae, bilo pri lino lako izbei). Sve do kraja 1968. g., dugo posle Milaja, rat u V i jetnamu su sa amerike strane vodili, uglavnom, dobro voljci. Za mnoge karijeriste meu vojnim personalom bo ravak na vojnoj dunosti u Vijetnamu bio je vrlo poe ljan i traen. On je znaio medalje, uzbuenja, poviicu i obavezno napredovanje. U to vreme je postojao i vrlo je dinstven sistem primanja mladih dobrovoljaca. Skoro sva ko ko bi se dobrovoljno prijavio da ide u Vijetnam mo gao je odmah da rauna na tri stvari: momentalni premetaj, momentalno odsustvo i nagradu. Ovaj podstrek je obezbeivao dovoljan broj topovske uladi do sledee eskalacije uea amerikih trupa u ratu posle Milaja. Posluiemo se sluajem prototipnog pojedinca da bi smo ilustrovali neke aspekte odnosa izmeu amerikog drutva 1968. g., njegove vojske i podgrupe vojnih je dinica koje su se borile u Vijetnamu. T o m prototipu emo dati ime L a r i i za njegovo mesto roenja uzeti Ajovu. Najstarije od estoro dece najamnog farmera, alkoholia ra, i njegove umorne ene, Lari je otkako je uao u pu bertet, postao prava napast. Kada mu je 1965. g., bilo es naest godina, bio je izbaen iz kole i jedva se nekako 258

izdravao radei tu i tamo poneto, ali nikako ne za raujui dovoljno za njegov nain ivota koji se sastojao iz napijanja i jurcanja autom za koji je morao da ku puje benzin i plaa osiguranje. U novembru 1966. bio je uhvaen u pokuaju da opljaka lokalnu benzinsku pum pu. Drutvo se radovalo to e se osloboditi Larija, ali nije imalo elje da poveava broj zatvorenika u drav nom zatvoru ili da plaa vei porez. Na kraju krajeva, novac koji je Lari ukrao bio je vraen i nije bilo nikakve tete. Zbog toga je sudija za prekraje dao Lari ju da bira: da ide u vojsku ili u zatvor. Od tada pa nadalje, sve je ilo lako. Vojna regrutna kancelarija se nalazila u istoj zgradi gde i okruni sud. Ne moramo ni da kaemo da je bilo mesta u peadiji. Lari se prijavio za Nemaku, jer je uo da su devojke tamo lake i u roku od nedelju dana ve je bio na putu za osnovni trening u Fort Leonard Vudu u dravi Misuri. Osnovni i vii trening peadije uzimali su mu toliko vre mena da nije stizao da ini neprilike. Ali u Nemakoj je bilo drukije. Devojke su bile stvarno dobre kao to se prialo, a pivo odlino. Samo to su cene bile visoke. P o zajmljivao je novac, ali ubrzo nije mogao da ga vrati. P o malo je prodavao hai za veeg dilera, ali onda je nje gov snabdeva dobio premetaj. Dugovi su mu se nago milavali. Lari, kome je sada bilo devetnaest godina, mo gao je i sam da vidi kuda je sve to vodilo. Ili e ga nje govi kreditori isprebijati, ili e ga druknuti za hai. A l i postojao je izlaz. Ne rekavi nikome, on se prijavio za Vijetnam i u roku od tri dana ve je bio u avionu za Sjedinjene Drave, van domaaja svojih neprilika. Oseao se dobro. Dobio je nagradno odsustvo od deset dana ko je e provesti u Ajovi obilazei staro drutvo i impresio nirajui devojke. A to se tie onoga to sledi, nije ga bilo briga. uo je da su ene u Namu jo bolje nego u Nemakoj, a osim toga ba e biti uzbudljivo da najzad za promenu vidi malo prave akcije. Mora da je zabavno upucati pokojeg Guka. Na alost, uprkos oiglednom doprinosu koji bi na em razumevanju mogla da donese, socioloka analiza sa259

stava Udarne grupe Barker nikada nije sainjena. Zbog toga ne mogu da kaem nita nauno. Ne mislim da ka em da je cela grupa bila sainjena od sitnih kriminalaca poput Larija. A l i ono to bih hteo da kaem jeste da ne mislim da su eta arli i Udarna grupa Barker primer preseka amerikog naroda. Njihovi lanovi su tog marta 1968, stigli u Milaj iz razloga line istorije i samoodabi ranja, i takoe kroz sistem odabiranja amerike vojske i amerikog drutva u celini. To nije bila grupa nasumce sakupljenih ljudi. To je bila visoko specijalizovana gru pa ne samo u pogledu svoje misije, ve i u pogledu svog jedinstvenog sastava. Specijalizovan ljudski sastav Udarne grupe Barker (i bezbroj drugih grupa) namee tri znaajna pitanja. P r v o je pitanje fleksibilnosti koja se moe oekivati od specijalizovanih ljudskih bia. eta arli je bila grupa spe ci jalizovanih ubica. Pojedinci u toj grupi su iz ovog ili onog razloga i sami gravitirali ka ulozi ubice, a i sistem ih je namerno zavodio da tu ulogu prihvate. Povrh toga, mi smo ih jo i trenirali za tu ulogu i dali im oruje u ruke. Zar je onda iznenaujue, uzimajui u obzir i niz drugih okolnosti koje su tome doprinele, da su ti ljudi ubijali ne pravei nikakvu razliku? Ili je, moda, udno to nisu osetili nikakvu krivicu zbog onoga to smo im dozvolili da uine? Zar je realno manipulisati ljudima i podsticati ih u speci jalizovane grupe, a istovremeno oe kivati da oni, bez ikakvog ozbiljnijeg treninga, zadre irinu pogleda koja u velikoj meri prevazilazi granice nji hove specijalnosti? Sledee pitanje je suptilno ali definitivno izvlaenje na tu raun. Na prototip, Lari, bio je sitni prevarant i lopua, neprijatan tip prema kome nije lako oseati velike simpatije. A l i na njega se moemo izvlaiti. Kada ga je njegova zajednica gurnula u vojsku, nikome nije padalo na pamet da se pozabavi ljudskim, drutvenim pro blemom koji je pred njih bio postavljen; oni su jedno stavno hteli da se ree problema. Oni su svoju zajednicu odravali istom tako to su svoju prljavtinu bacali u vojsku; Larija su rtvovali bogu rata. I vojsku su takoe 260

iskoriavali. Kao to znamo, postoji nepisano pravilo po kome vojska slui kao smetlite za neke od promae nih amerikih omladinaca kao neka vrsta nacionalnog popravnog doma. A l i injenica da taj sistem prilino glat ko funkcionie ne treba da nam zatvara oi pred inje nicom da se tu radi o iskoriavanju i izvlaenju na tu raun. Poto ga je zavela da ide u Vijetnam, vojska je, na ravno, nastavila da iskoriava Larija. S jedne strane, ovo u sebi ima neku vrstu drutvene logike. Zato da neprilagoeni pojedinci koji drutvu samo stvaraju nepri like ne budu najprikladniji kandidati za topovsku ulad? A k o ve neko mora da bude ubijen, zato da to ne budu oni sa malom drutvenom vrediiou? A l i odluku da se ubija nije doneo Lari. To nije bio ni porunik Keli. Ni njegov pretpostavljeni, kapetan Medina. Ni potpukov nik Barker. Tu odluku je donela Amerika. Amerika je iz nekakvog razloga odluila da treba ubijati i, to se ovih ljudi tie, oni su samo posluali naredbu Amerike. Oni su, moda, delovali prljavije i nekulturnije od prosenog Amerikanca, ali injenica je da smo ih mi, ameriko drutvo, namerno izabrali i zaposlili da ubijaju umesto nas da prljaju svoje ruke umesto nas. Na ovaj na in, mi smo ih iskoristili. Ovo iskoriavanje se naroito vidi u istoriji antiratnog pokreta. Sve je poelo 1965. g., kada su lanovi intelektualne levice poeli da kritikuju meanje A m e rike u politiku Vijetnama. Ali, brojni protestni mitinzi i antiratni marevi nisu dobili znaajniju podrku sve do 1970. g*. Zato se toliko odugovlailo? Tome su svakako doprineli brojni faktori. A l i , moda je jedan od najzna ajnijih bio onaj na koji se obraalo najmanje panje da je tek posle 1969. g., mobilisan i veliki broj onih koji se nisu dobrovoljno prijavili da idu u Vijetnam. Prirodno je, bar do izvesne mere, to se amerika javnost nije naroito uzbuivala dok su u Vijetnam od lazili oni koji su to sami hteli. Tek, kada su poeli da alju i njihovu brau, sinove i oeve, koji nisu hteli nita da imaju sa ratom u Vijetnamu, lanovi drutva su se, 261

prirodno, uznemirili. I tada je antiratni pokret prvi put poeo da dobij a podrku. Stvar je u tome da su prvih est godina razbuktali rat u Vijetnamu vodili brojni specijalci, obuene ubice, pa ameriko drutvo u celini nije moralo da bude u veoj meri ukljueno. I poto nije lino bila ukljuena u rat, amerika javnost je bila sasvim zadovoljna da pusti da ubice koje je stvorila rade svoj posao. Javnost je po ela na sebe da prima odgovornost za ovaj rat tek po to smo potroili sve specijalce. Ovo je tree pitanje koje treba da razmotrimo. Ono pred nas postavlja jednu uas nu stvarnost koju ne smemo da zanemarimo. A ta je stvarnost da su velike grupe sasvim u stanju i ak vrlo lako i prirodno dolaze u situaciju da ine zla bez uea linih emocija, jednostavno tako to svojim specijalcima daju odreene ruke. To se dogodilo u Vijetnamu. To se dogodilo u nacistikoj Nemakoj. I bojim se da e se opet dogoditi. Ono to moramo da nauimo jeste da kad god ofor mimo neku veliku grupu, mi automatski stvaramo uslove za opasnu mogunost da naa desna ruka ne zna ta ra di leva. Ne kaem da specijalizovane grupe ne treba uop te da postoje, jer to bi bilo isto kao kada bismo bebu izbacili zajedno sa vodom iz korita. A l i moramo da shva timo ovu potencijalnu opasnost i uinimo sve to moemo da strukture naih specijalizovanih grupa budu takve da se ta opasnost svede na minimum. To jo uvek ne inimo. Na primer, zbog toga to nas to kao celinu ne pogaa, nae drutvo je razvilo i trenutno i sprovodi politiku potpuno dobrovoljake vojske. U odgovoru na antiratno raspoloenje koje je izazvao rat u Vijetnamu, stvorili smo jo vie specijalizovanu vojsku, potpuno previajui pomenutu opasnost. Naputanjem koncepta vojnika-podanika u prilog plaenika, stavili smo sebe u smrtnu opasnost. Kroz dvadeset godina, kada Vijetnam bude uglavnom za boravljen, zbog toga to nam vojsku sainjavaju sve sa mi dobrovoljci, bie vie nego lako ponovo se uplesti u neku stranu avanturicu. Takve avanture su uvek dobro dole da nam vojsku dre u pripravnosti, one joj pru262

aju mogunost za prave ratne igre u kojima rnogu da oprobaju svoje junatvo, a da proseni Amerikanac ne bude ni na koji nain ukljuen sve dok np bude suvie kasno. Jedina stvar koja je u stanju da ouva normalnost nae vojske jeste obavezni vojni rok. Bez toga, ona e neizbeno postati specijalizovana ne samo u pogledu svo je funkcije, ve, sve vie, i u pogledu svoje psihologije. Kroz nju nee strujati sve vazduh. Postae priroena i zatvorena u sopstveni sistem vrednosti koji e zbog toga sve vie jaati. I kada ponovo bude putena, pobesnee isto kao u Vijetnamu. Vojna obaveza boli. A l i boli i ka da plaamo osiguranje; a obavezni vojni rok je jedini na in da osiguramo normalnost nae vojne l e v e ruke. Stvar je u tome da, ako moramo da imamo vojsku, ona i 'treba da boli. Kao narod, mi ne treba da se igramo sredstvima masovnog unitavanja ako nismo voljni da snosimo linu odgovornost za njihovo posedovanje. Ako moramo da ubijamo, hajde da za taj prljavi posao ne odabiramo i obuavamo ubice, koje e ga obaviti ume sto nas, tako da moemo da zaboravimo da je pala krv. Inae emo se izolovati od sopstvenih dela i kao cela na cija postati isto to i pojedinci, ranije opisani: zli. Jer zlo se raa iz odbijanja da priznamo svoje grehe.

Velika

specijalizovana

grupa:

vojska

Do sada sam govorio o individualnim vojnicima u peadiji i regresu kao njihovom odgovoru na stres. P o menuo sam i tendenciju ka regresu koju pokazuje po jedinac u situaciji grupe. Zatim smo ispitivali sile istovetnosti i narcizma koje operiu u malim grupama, na roito vojnim, kao to je Udarna grupa Barker. Odatle smo nastavili da istraujemo odnose izmeu takvih, malih specijalizovanih grupa i veih grupa koje se iz njih raa ju, sa osvrtom na aspekte iskoriavanja u tom odnosu. Hajde da se sada okrenemo samoj velikoj grupi u ovom sluaju to je vojska Sjedinjenih Drava. 263

Jezgro vojske ine profesionalni vojnici, ljudi od dvadeset-trideset godina, podoficiri ili oficiri. To su ljudi koji u najveoj meri odreuju prirodu vojne organiza cije. Istina, ta organizacija mora u nekom smislu da se prilagoava vojnim obveznicima i da podstie dobrovoljce. Ona, takoe, mora da uzima u obzir i direktive svog ci vilnog vodstva kome predsedava ministar odbrane. A l i , ministri odbrane dou i odu. Vojni obveznici i dobro voljci koji se prijavljuju na etiri godine, takoe, dou i odu. A l i oni profesionalni ostaju i oni su ti koji vojsci daju ne samo njen kontinuitet, ve i njenu duu. Sa nekih aspekata, vrednost due vojske Sjedinjenih Drava je velika i ak duhovna. Graanstvo ima mnogo toga da naui od vojske kada se radi o tradiciji, disci plini i stilovima vodstva. Meutim, moj cilj nije da opiem vojsku sa svih strana, ve da ispitam jedan od njenih nedostataka, kao primer fenomena grupnog zla. Zbog toga e biti neophodno da se zadrimo na manje do padljivim aspektima vojnog uma i due. Mi, ljudska bia, konstituisani smo tako da nam je potrebno oseanje drutvenog znaaja. Nita nam ne daje vie zadovoljstva nego oseanje da smo eljeni i korisni. Nasuprot tome, oseanje da nas niko ne eli i da smo beskorisni baca nas u najdublji oaj. U mirno dopskim vremenima vojnik se smatra, u najboljem slu aju, nunim zlom, a ne retko i patetinim parazitom drutva u kome ivi. Meutim, ako doe do rata, on, zbog uloge koju igra, odmah ponovo postaje ne samo potreban, ve apsolutno neophodan. Onaj ko je do jue bio obina gnjavaa, sada je heroj. Zbog toga rat donosi ne samo psiholoko zadovo ljenje oveku vojne karijere ve i ekonomsko. U vreme mira nema unapreenja i vojska se plevi od korova. Da bi uopte bilo u stanju da ekonomski i psiholoki pre ivi mirnodopski period, vojno lice mora da poseduje ne ku vrstu emocionalne izdrljivosti, veu nego drugi. On mora, nepriznat i naputen, da eka da doe do rata da bi opet postao ono to jeste. Odgovornosti odmah poinju dramatino da se poveavaju. Unapreenje brzo sledi. I 264

jo jednom, on je ovek na dunosti, van domaaja du gova i oaja, neosporno vaan i znaajan. Zbog toga obino vojno lice, svesno ili nesvesno, e li, ezne za ratom. Rat je njegovo ispunjenje. Nekolicina vojnih lica, izuzetno velikih ljudi na duhovnoj visini uspevaju da prevaziu ogromne prirodne inklinacije svoje karijere i da se zaista zalau za mir. A l i ovi retki velikomuenici i neopevani heroji ne ine nau vojsku. Napro tiv, ono to uvek treba, bez neprijateljstva i prebaciva nja da oekujemo, jeste da naa vojna lica uvek glasaju i budu na strani rata. Oekivati bilo ta drugo bilo bi detinjasto i nerealno. Jedna stvar koja ovo potvruje jeste da je amerika vojska 1968, drage volje ula u Vijetnam. Opte raspolo enje meu profesionalnim personalom nije odraavalo sumnju, opreznost ili uzdranost. Naprotiv, bili su odu evljeni i krenuli u stilu ura, idemo drugari, u bla goslov efa vojnih snaga, koji je i sam poao u Vijet nam i trupama dao instrukcije da se ne vraaju bez plena. Jo jedan faktor koji treba uzeti u obzir je tehno loka priroda amerike vojske 60-tih godina. Ona nije oduvek bila tehnoloki orijentisana, ali u to vreme, naa vera u tehnologiju uopte, a naroito u ameriku teh nologiju, dosegla je svoj vrhunac. U tom smislu, ame rika vojska je bila odraz opte zaluenosti naeg drutva za maine, ureaje i opremu koja sve, ukljuujui i ubi janje, mogu da uine lakim i efikasnijim. U stvari, ni je samo Vijetnam u to vreme vien kao idealno polje na kome vojna tehnologija moe da se isprobava, ve se sma tralo da sama vojska predstavlja vanu snagu koja is pravno obavlja funkciju glavnog faktora u razvijanju inovativne nove tehnologije koja e koristiti amerikom drutvu u celini. Jedna od posledica ovoga bila je teh noloko ludilo u koje smo za vreme rata u Vijetnamu upali, upotrebljavajui buldoere, najsavremenije naoru anje, precizno bombardovanje, hemijske otrove koji uni tavaju rastinje i si., zanosom doktora Strejndlava. Dru ga posledica je bilo nae emocionalno distanciranje od 265

naih rtava, koje esto ak nismo ni videli. Napalm je palio tela Vijetnamaca, a ne mi. Avioni, tenkovi, bombe i minobacai su ubijali, a ne mi. U Milaju ubijanja su se vrila licem u lice, ali mislim da je upotreba tehno logije dovela do umrtvljavanja nae senzitivnosti. Godine postavljanja svakojakih naprava izmeu nas i naih r tava dovele su do izolacije nae savesti. Mislim da e sva ka slina upotreba tehnologije uvek dovesti do istog ovog rezultata. Pa ipak, sva naa kolektivna tehnologija, vojna eks pertiza i amerika vetina nisu donosile eljene rezulta te. Amerika je bila najmonija nacija na planeti. Nika da u svojoj istoriji nije izgubila rat. A l i sada, dogaalo se ono u ta niko nije mogao da poveruje. U toku 1967. i 1968. g., prvi put smo poeli da primeujemo nagovetaje realnosti koja je bila toliko monstruozna da na nju, kao mogunost, nikada ranije nismo ni pomiljali: pobeda nam nije polazila za rukom. Uz svu nau tehnologiju, u siunoj zemlji, protiv neindustrijalizovanog i navodno primitivnog naroda, mi, najmonija nacija na planeti, gu bili smo rat. Budui u centru zbivanja, vojska je bila ta koja je prva poela da doivljava ono na ta se nije moglo ni pomisliti. Vojska je, takoe, morala da podnese i najei od ve nepodnoljivog bola Amerike zbog ponienja koje je doivela. Nepobediva vojska nije uspevala da opravda smisao sopstvenog postojanja. Sada vie nije bila u sta nju da postigne cilj zbog koga postoji. Ono to je treba lo da bude njen najsjajniji trenutak, iznenada i neobja njivo, pretvaralo se u vreme oaja. Sav njen kultivisani esprit de corps, njena ponosna tradicija, odlazili su niz reku. w
69 Jedna siuna vinjeta iz mog linog ivota moe da po slui da kao dobar prikaz psihologije amerike vojske tih godina. N e m a potrebe da naglasim da je prolo izvesno vreme pre nego to je oajanje zbog toga to smo pretrpeli poraz uspelo da se proiri izvan granica Vijetnama i dopre do psiha vojnih lica koja nisu bila direktno uvreena. U periodu od 1968. do 1970. moja porodica i ja smo iveli u vojnoj naseobini u Okinavi. Nai su-

266

Poetkom 1968, u vreme Milaja, vojska je bila kao neka ogromna samouverena ivotinja kojoj su odjednom poeli da nanose povrede. Stotine strelica su je napadale sa svih strana, a ona ak nije znala ni odakle dolaze. Poela je da rie besna i zbunjena. Po poznatom aksiomu, ranjena ivotinja ili ona koja je priterana uza zid, postaje naroito zloudna. Amerika vojska te, rane 1968. g., u Vijetnamu nije bila ni oz biljno priterana uza zid, ni pod nekom ozbiljnom pretnjom, ali je, svakako, bila ranjena u osetljivo mesto, a naroito je njen ponos bio teko ranjen. Ve smo u ne koliko navrata zapazili da se zlo raa iz situacija ugro enog narcizma. Za ameriku vojsku uslovi za raanje zla su bili potpuno zreli. Isto kao to je zao pojedinac u svakom trenutku spreman da napadne i uniti sve to ugroava njegovu ili njenu predstavu o sopstvenoj savr enosti, tako je i te, kasne 1967, amerika vojna organi zacija visoko narcisoidna grupa, kao to je sluaj kod grupa poela da napada sa neuobiajenom zloudnou i prepredenou prema vijetnamskom narodu, koji je nanosio tako teke povrede njenom samopotovanju. Ljude osumnjiene za pijunau podvrgavali su muenju. Tela pripadnika Vijetkonga, mrtva, a ponekada i iva, vukli su kroz blato privezana za nosae oruja. Dolo je vreme prebrojavanja. Laganje i falsifikovanje koji su bili karakteristini za nae uee u vijetnamskom ratu,
sedi su bili uglavnom aktivni oficiri u vojsci. Na Badnje vee 1968, krenuli smo sa grupom prijatelja da od kue do kue pevamo boine pesme. Bio je to veseo, magian doivljaj. D o k smo pevali, susedi su otvarali vrata, pozivali nas na posluenje, izra avali veliko zadovoljstvo a neki su nam se ak i pridruili. Podstaknuti tako velikim uspehom, odluili smo da ponovimo stvar i na Badnje vee 1959. Nai glasovi su zvuali uglavnom isto k a o i prethodne godine i bili smo puni iekivanja. A l i neto se r a dikalno izmenilo. Kue su uglavnom bile u mraku. N i k o nije otvorio prozor. N i k o nije izaao na vrata. N i k o nije rekao da mu se svia kako pevamo. N i k o nam se nije pridruio. D o k smo se razoarani vraali kui, moja supruga i ja smo prokomentarisali: Izgleda kao da je celo naselje u depresiji. U to vreme naa slika nije bila kompletna, ali sada u retrospektivi znamo da je nae naselje zaista bilo u depresiji. A znamo i zbog ega.

267

sada su eskalirali. I mada su zverstva poinjena u M i laju bila nesumnjivo jedinstvena po broju rtava, ubeen sam da su u to vreme amerike trupe inile manje zlo ine te vrste svuda po Vijetnamu. Mislim da moemo sa svim uvereno da kaemo da se Milaj dogodio u kontekstu atmosfere zverstava i zla koja se u to vreme nije oseala samo u okviru Udarne grupe Barker, ve kroz celokupno prisustvo Amerike u Vijetnamu. Meutim, i pored svoje otrine, ova pretpostavka o zloinakoj atmosferi ostaje pretpostavka. Kao to sam ve rekao, ja sam bio jedan od nekolicine ljudi koji su zamoljeni da predloe metode istraivanja koje bi moglo da doprinese razumevanju psiholokih aspekata Milaja. Iako smo znali da na predlog nee biti prihvaen, po tenje je nateralo na komitet da u taj predlog ukljuimo, izmeu ostalog, i istragu o zloinstvima amerikih trupa i u ostalim krajevima Vijetnama i da se ti zloini, koliko je to mogue, uporede sa onima koje su poinile u dru gim ratovima, protiv drugih nacija. Ne postoji nikakva dokumentacija o amerikim zverstvima i ratnim zloin stvima u periodu izmeu pobune na Filipinima 1899.70 i Milaja. Da li iz toga treba da zakljuimo da ameriki deaci jednostavno nisu vrili takve brutalnosti u K o reji ili za vreme drugog svetskog rata? Ima jo mnogo takvih pitanja. Da li su zloinstva u drugim ratovima bila isto toliko uestana, ali se o njima nije znalo zbog toga to su to bila drugaija vremena? Da li je u drugim krajevima Vijetnama (osim Milaja) poinjeno vie ili manje zloinstava nego to se misli? Da li je nivo zver stava u Vijetnamu bio jedinstven? Da li je vea verovatnoa da e Amerikanci initi takva zverstva prema ori jentalnim narodima nego pripadnicima bele rase, kao to su, na primer, Nemci? Bez odgovora na ovakva pitanja, nikada neemo u potpunosti shvatiti grupno zlo Milaja. Do tih odgovora moemo doi samo naunim i istorijskim istraivanjem. I mada bi se tu pojavile neke tehnike tekoe (i onima
*> Vidi Mali smei brat, I.eon Wolff (Doubledav, 1961).

268

koje bismo ispitivali morao bi se obezbediti zakonski imu nitet), ovakva istraga je teorijski, sasvim izvodljiva. A l i , da li je izvodljiva i politiki, to je drugo pitanje. U v r e me naeg pokuaja, 1972, klima za nju nije bila naroito pogodna. Moje je predvianje da e sva gornja pitanja ostati bez odgovora, ne zbog toga to ne bi vredelo tru da pokuati da se na njih odgovori, ve jednostavno zato to mi, kao narod, radije ne bismo otkrivali prave i njenice. Potencijalne neprijatnosti su suvie velike. Mi rade ne bismo, ni sebe, ni svoje drutvo ba podrobno ispitivali na tu temu. Na potencijal za grupno zlo jo uvek je dovoljno veliki da ini da izbegavamo da se di rektno suoimo sa ovim pitanjem. Razlog iz koga smo 1972. bili zamoljeni da preporu imo nain istraivanja psiholokih aspekata Milaja bio je da bi se spreilo ponavljanje takvih zverstava u bu dunosti. A l i , kako je na predlog bio neopozivo odbi jen, ja danas ne raspolaem konkretnom naunom ba zom na kojoj bi moja diskusija o spreavanju slinih in cidenata u budunosti bila zasnovana. Meutim, jedna i roka avenija koja vodi u tom pravcu, ini mi se jasno ocrtanom. A k o zaista moramo da imamo vojnu organizaciju, on da predlaem da nae drutvo zaista ozbiljno razmotri mo gunost despecijalizacije njenih lanova do krajnjeg mo gueg stepena. U tom smislu bih predloio kombinaciju nekoliko starih ideja: korpus univerzalnog roka i nacio nalnog roka. Umesto vojske kakvu sada imamo, imali bi smo nacionalni vojni korpus koji bi vrio vojne funkcije, ali bi isto tako bio u velikoj meri angaovan i u mirno dopskim funkcijama kao to su: raiavanje sirotinj skih naselja na periferijama gradova, zatita ovekove sredine, obrazovanje i obuavanje za razne poslove i dru ge izuzetno vane civilne potrebe. Umesto da bude vojska dobrovoljaca ili da je popunjavaju obveznici koji su tu dovedeni na osnovu nekog nepravednog sistema poziva nja, ova bi se vojska zasnivala na sistemu obaveznog v o j nog roka za sve mlade Amerikance oba pola. Oni ne bi sluili kao topovska ulad, ve bi bili ukljueni u itav 269

niz neophodnih zanimanja. Zahtev da svi mladi slue vojsku bi istovremeno posluio i da do izvesne mere suz bije vojni avanturizam i olakao bi optu mobilizaciju za sluaj da je neophodna. Poto bi imali ta da rade u doba mira, manje specijalizovani vojni kadrovi bi bili manje eljni rata. Ma koliko dalekosene, ove mere nisu ne izvodljive. Najvea grupa: ameriko drutvo 1968. g.

Tano je da je amerika vojska u Vijetnamu razarala sve oko sebe kao razbesnela zver. A l i ta bezumna ivo tinja nije tamo otila i razularila se sopstvenom odlu kom, ve ju je poslala vlada Sjedinjenih Drava u ime amerikog naroda. Zbog ega? Zato smo se uopte upu stili u taj rat? Osnovni razlog je kombinacija tri stanovita: (1) ko munizam je monolitna sila zla koja je neprijatelj ljudske slobode, a naroito amerike; (2) Amerika je bila duna, kao najjaa svetska ekonomska sila, da vodi opoziciju protiv komunizma; i (3) komunizmu se treba suprotstav ljati gde god se pojavi, bilo kojim s r e d s t v i m a koja u tom trenutku bude bila neophodna. Ova kombinacija stanovita koja je sainjavala ame riki stav u meunarodnim odnosima potekla je iz doga aja krajem etrdesetih i poetka pedesetih godina. Od mah po zavretku drugog svetskog rata, komunistiki So vjetski Savez, neobinom brzinom i agresivnou, namet nuo je svoju politiku dominaciju nad gotovo svim zem ljama istone Evrope: Poljskom, Litvanijom, Estonijom, Istonom Nemakom, ehoslovakom, Maarskom, Bugar skom, Rumunijom, Albanijom i verovatno i Jugoslavi jom. Izgledalo je da samo ameriki novac, ameriko nao ruanje i vodstvo mogu da spasu ostatak Evrope od ko munistikih kandi. A onda, dok smo upravo postavljali podlogu za odbranu od komunizma sa zapadne strane, on je gotovo preko noi planuo na Istoku i 1950. g. zahvatio celu Kinu. Sile komunizma su ve uveliko pretile da se 270

proire kroz Vijetnam i Milaju. To je moralo da se za ustavi. Imajui u vidu eksplozivnu ekspanziju komuniz ma kroz sve krajeve SSSR-a, nije udo to smo tu zem lju 1945. g. doivljavali kao zlu monolitnu silu, koja je toliko opasno pretila elom svetu da smo morali da se upustimo sa njom u borbu na ivot i smrt, u kojoj nije bilo mnogo mesta za moralne skrupule. Meutim, problem je bio u tome to se relativno brzo, za nepunih dvanaest godina, ispostavilo da je vie nego oigledno da komunizam vie nije (ako je to zaista ikada i bio) sila ni monolitna, ni neumitno zla. Jugo slavija je bila sasvim jasno nezavisna od SSSR-a, a i Albanija je to postajala. Kina i SSSR nisu vie bili sa veznici, ve potencijalni neprijatelji. A to se tie V i jetnama, svaki iole znaajniji osvrt na njegovu istoriju otkrivao je tradicionalno neprijateljstvo prema Kini. Sila koja je pokretala vijetnamske komuniste u tom trenutku njihove istorije nije bila ekspanzija komunizma ve na cionalizam i otpor prema kolonijalnoj dominaciji. Osim toga, postalo je, takoe, jasno i da su uprkos ograni enim graanskim pravima, narodi u komunistikim dru tvima iveli, uglavnom, bolje nego u vreme svojih prekomunistikih ureenja. A bilo je jasno i to da su na rodi mnogih zemalja sa ijim vladama smo bili savez nici iveli u uslovima ogranienih ljudskih prava koji su bili isti kao oni u Kini ili SSSR-u. Nae vojno uee u Vjetnamu poelo je u periodu izmeu 1954. i 1956. g., kada se ideja o monolitnoj ko munistikoj pretnji jo inila realnom. Desetak godina kasnije, vie nije bila realna. I ba u vreme kada je pre stala da bude realna, kada je trebalo da menjamo stra tegiju i povlaimo se iz Vijetnama, prisustvo naih vojnih snaga je eskaliralo i to u odbranu nekakvih preivelih stavova. Zbog ega? Zbog ega je poetkom 1964. g. po naanje Amerike u Vijetnamu postajalo sve vie nerealno i neprikladno? Iz dva razloga: lenjosti i jo jednom narcizma. Stavovi pate od neke vrste inertnosti. Kada se jed nom oforme, oni e nastaviti da budu isti ak i pred liy 27i

cem injenica koje ih pobijaju. Stav moe da se izmeni samo uz prilian trud i patnju. Ovaj proces mora da po ne ili kroz napor neprestanog samoproveravanja i samo kritike, ili kroz bolno priznavanje da je neto to smo smatrali ispravnim, sve to vreme, moda, bilo potpuno pogreno. Ovde se raa stanje konfuzije. Ovo stanje je prilino neugodno; mi vie ne znamo ta je ispravno, a ta nije ili kojim putem da krenemo. A l i to je, takoe, i stanje otvorenosti i samim tim stanje u kome uimo i odrastamo. Jedino iz ivog blata konfuzije moemo da se odbacimo u pravcu nove i bolje vizije. Mislim da ameriku vladu u vreme Milaja Donsonovu administraciju moemo sasvim ispravno da smatramo lenjom i samozadovoljnom. Ona, kao i veina obinih pojedinaca, nisu mnogo voleli ukus intelektualne konfuzije, a ni napor koji je potreban za odravanje sta va neprestanog samoproveravanja i samokritike. Smat rali su da su njihovi stavovi na temu monolitne komu nistike napasti, koji su bili oformljeni dve decenije ra nije, jo uvek bili ispravni. I mada su se dokazi protiv takvih stavova oigledno nagomilavali, oni su uspevali da ih ignoriu. Da nisu tako postupili, morali bi da se stave u bolnu i teku poziciju preispitivanja svojih sta vova. Lake je bilo slepo nastaviti u istom pravcu kao da se nita nije promenilo. Do sada je naa panja bila upravljena ka lenjosti ko ja se uvek pojavljuje u dranju za stare mape i za-, starele stavove. 7 1 Hajde da sada ispitamo i flgrggam NnSi stavovi smo mi. A k o neko kritiku je neki od mojih sta-, vova, ja se oseam kao da kritiku je mene. A k o se neko moje miljenje pokazalo kao neispravno, onda sam ja ne ispravan. Moja predstava samosavrenosti je uzdrmana. Pojedinci i narodi se dre svojih zastarelih i preivelih ideja, ne samo zbog toga to bi za svaku promenu u tom smislu morali da uloe napor, ve i zato to, u svom nar cizmu, oni ne mogu ni da zamisle da njihove ideje ili po gledi mogu biti pogreni. Oni verujti da su u pravu. Oh,
71

Vidi Put kojim se rede ilo s. 4451.

272

svi smo mi spremni da, ako treba, na povrini lano po vuemo svoje pravo na nepogreivost, meutim, veina nas, a naroito ako na izgled imamo mo i uspeh, duboko u sebi, u stvari, smatra da je uvek u pravu. Ovaj oblik narcizma, koji smo manifestovali svojim ponaanjem u Vijetnamu, senator Vilijem Fulbrajt je nazvao arogan cijom moi. Obino, ako nam neko zabije nos u svedoanstvo na e krivice, mi smo sposobni da otrpimo povredu koju ovo nanosi naoj narcisoidnosti i priznamo da neto kod sebe treba da promenimo. Meutim, kao to je sluaj i sa ne kim pojedincima, narcizam celih naroda moe ponekad da prevazie normalne granice. Kada do toga doe, narod umesto da ispravi ono u emu dokazano grei kree da unitava dokaze. To je bila Amerika do ezdesetih go dina. Situacija u Vijetnamu je pred nas postavila oi gledne dokaze da je u naim pogledima na svet bilo pro pusta i da je naoj moi bilo granica. I tako, umesto da je ponovo razmotrimo, mi smo krenuli da unitimo situ aciju u Vijetnamu i, ako treba, i ceo Vijetnam. A to je bilo zlo. Zlo smo najjednostavnije definisali kao upotrebu politike moi za unitavanje drugih u ci lju odbrane i ouvanja celovitosti svoje bolesne linosti. Otkako je zastareo, na monolitni stav prema komunizmu postao je deo nae nacionalne bolesne linosti, postao je neprilagodljiv i izgubio je vezu sa realnou. U propasti Dijemovog reima, koji smo mi pomagali, u promaaju svih savetnika, zelenih beretki i ogromne ekonomske i vojne pomoi za borbu protiv ekspanzije Vijetkonga, po kazalo nam se koliko je rava i bolesna bila naa politi ka. Meutim, umesto da izmenimo tu politiku, mi smo po krenuli silovit rat da bismo je ouvali netaknutom. Ume sto da priznamo ono to je 1964. jo mogao da bude mali propust, mi smo krenuli u rapidno eskalirajui rat da bi smo dokazali da smo u pravu, na tetu vijetnamskog na roda i njihovih linih aspiracija. Vie se nije radilo o to me ta je ispravno za Vijetnam, ve o naoj nepogreivo sti i ouvanju nae nacionalne asti. 273

Ono to je najudnije, to je da su na nekom nivou predsednik Donson i lanovi njegove administracije zna li da je ono to su radili bilo zlo. Inae, zbog ega bi ono liko lagali? Bilo je to toliko bizarno i izgledalo toliko nekarakteristino da je teko prizvati ga u seanje iako je od tada prolo tek petnaest godina. Izgleda da je ak i izgovor pod kojim je predsednik Donson dao nareenje za bombardovanje Severnog Vijetnama i eskalaciju rata 1964. g. incident u Tonkinkom zalivu bio smiljena prevara. Zahvaljujui ovoj prevari, on je uspeo da od Amerikog kongresa dobije odobrenje da povede rat koji Kongres nije zvanino objavio (to je protiv ustava). Onda je poeo da pozajmljuje novac za ratne potrebe iz dravne kase uzimao je novac koji je bio odreen za dru ge svrhe i nametnuo tedne obveznice koje su se odbi jale od plata federalnih slubenika sve to da amerika javnost ne bi odmah poela da plaa vee poreze i na taj nain osetila teret eskalacije rata. Ova knjiga se zove Ljudi lozi zbog.toga to je laga nje istovremeno i uzrok i manifestacija zla. Z l e ^ j u e prepoznajemo delimino zbog toga to lau. Predsednik Donson oigledno nije eleo da ameriki narod zna i ra zume sve to je radio u Vijetnamu u ime tog naroda. Znao je da bi mu to bilo neprihvatljivo. Njegovo obma njivanje glasaa ne samo to je samo po sebi bilo zlo, ve je otkrivalo i da je bio svestan svojih zlih poduhvata i zbog toga oseao da treba da ih zatakava. A l i ako bismo za sve to se dogaalo krivili iskljuivo Donsona i njegovu administraciju, i sami bismo pogreili zbog te potencijalno zle racionalizacije. Moramo da se
72 Jedan od testova kriminalne odgovornosti je pitanje da li optueni pravi razliku izmeu dobrog i ravog dela. A k o krimi nalac na bilo koji nain pokua da prikri je svoj zloin, smatra se da je u stanju da pravi tu razliku da zna da je ono to je ui nio zloin i da nije trebalo da ga poini. Sama injenica da je predsednik Donson preduzeo razne mere i smiljao svakakve lai da bi prikrio svoja dela navodi na pretpostavku da je znao ta radi ili je b a r bio svestan da su njegova dela neprihvatljiva za drutvo kome se zakleo da ga predstavlja.

274

upitamo zbog ega nas je Donson tako uspeno varao? Zbog ega smo dozvolili da nas tako dugo obmanjuje? Bilo je i onih koji nisu bili prevareni. Jedan mali broj ljudi je vrlo brzo shvatio da su nam prodavali rog za svecu, dok je naa nacija izvravala zloin koji je bio neto prilino mrano i krvavo. Zbog ega veina nas nije ustala da izrazi svoju sumnju ili bar neku veu zainteresovanost za prirodu tog rata? Jo jednom se susreemo sa naom tako ljudskom lenjou i narcizmom. Sve je to jednostavno zahtevalo su vie napora. Mi smo bili prezauzeti sopstvenim ivotima odlaenjima na posao, kupovinama novih automobila, kreenjem kua, kolovanjem dece. I isto kao to je vei na lanova svake grupe sasvim zadovoljna da vodstvo prepusti nekolicini, tako smo i mi, kao graanstvo, sa za dovoljstvom prepustili vladi da radi svoj posao. Donsonov posao je bio da vodi, a na da sledimo. Graanstvo je jednostavno bilo suvie letargino da bi se pokrenulo. Osim toga, mi smo delili Donsonov narcizam, ogroman kao Teksas. Naravno da nai nacionalni stavovi i politika nisu mogli da budu pogreni. Naravno da je naa vlada znala ta radi: na kraju krajeva, mi smo je sami izabra li, zar nismo? I naravno da su svi oni bili dobri i poteni ljudi j e r ih je stvorio na divni demokratski sistem, u ko me nikako ne moe biti nekih ozbiljnijih propusta. I na ravno, svaki reim koji su nai vladari, eksperti i vladini specijalisti smislili, morao je biti onaj pravi za Vijetnam, jer, zar mi nismo najvea od nacija, vodilja slobodnog sveta? Dozvolivi da nas tako lako i oigledno prevare, mi smo kao celina postali uesnici zla Donsonove adminis tracije. To zlo godine laganja i manipulacije Donso nove administracije direktno je doprinosilo optoj at mosferi laganja, manipulacije i zla kojima je u to vreme bilo proeto nae prisustvo u Vijetnamu. U toj atmosferi se u martu 1968. g., odigrao Milaj. Udarna grupa Barker jedva da je bila svesna da je tog dana bila potpuno po divljala, a ni Amerika nije bila mnogo svesnija da je ta da, poetkom 1968, gotovo zauvek izgubila dostojanstvo. 275

Ubijanje

ljudi

I Moramo da se podsetimo na injenicu da je sama Amerika samo grupa, a ne celina. Da budemo specifini, ona je jedna od mnogih politikih podgrupa ljudske rase koje nazivamo nacionalnim dravama. A naravno, sama ljudska rasa je samo jedan u ogromnom broju oblika i vota na naoj planeti. (To to na ovo uopte treba da se podseamo, odraz je naeg ljudskog narcizma zbog koga smo skloni da razmiljamo iskljuivo u kontekstu sop stvene vrste.) Takoe moramo da se podsetimo da se kod zla radi 0 ubijanju da je zlo ivot napisan naopako. 78 Milaj smo uzeli za primer grupnog zla zbog naroite vrste ubi janja koja su se tako odigrala. A l i ta vrsta ubijanja bila je samo jedan pogrean korak u ritualnoj igri smrti koju nazivamo ratom. Rat je ubijanje velikih razmera koje mi, ljudi, smatramo prihvatljivim instrumentom nacionalne politike. Sada moramo da ispitamo pojam ubijanja uopte 1 specifino, ubijanje ljudi. Sve ivotinje ubijaju i ne uvek iskljuivo radi hrane ili u samoodbrani. Nae dve, dobro uhranjene make, re dovno nas uasavaju kada u kuu donesu izlomljena tela mrtvih veverica koje su ubile iz istog lovakog zadovolj stva. A l i kod ubijanja ljudi postoji neto jedinstveno. Ubijanje ljudi nije instinktivno. Jedna od manifestacija neinstinktivnosti prirode ljudskih bia je neverovatna ra znolikost njihovog ponaanja. Neki su kopi, a neki grli ce. Kada se radi o bilo kakvom ubijanju, neki vole lov, drugi ga se klone, a trei su, opet indiferentni prema e lo j stvari. To nije sluaj kod maaka. Sve make e po kuati da love veverice ako im se za to ukae prilika. Najznaajniji aspekt ljudske, prirode je gotovo tota lan nedostatak instinkata. Umesto toga, nae ponaanje odlikuju razraene, unapred smiljene sheme. Upravo taj nedostatak instinkata je odgovoran za neverovatnu raz nolikost i promenljivost nae prirode i ponaanja. Ume73

'i

Vidi notu br. 9, G l . II (prim. prev.).

276

sto instinkata koji vladaju svim ostalim vrstama, nae po naanje uslovljava naueni individualni izbor. Svako od nas je na kraju krajeva slobodan da odabere nain na ko ji e se ponaati. Mi ak imamo slobodu i da odbacimo ono to su nas nauili i to je normalno za nae drutvo. Moemo da odbacimo i ono malo instinkata koje imamo, kao to je sluaj sa onima koji se odlue za celibat ili mueniku smrt. Slobodna volja je vrhunac ljudske stvarnosti. Setimo se koliko teologa je govorilo: zlo je neizbeni sauesnik u slobodnoj volji, cena koju plaamo za svoju jedinstvenu, ljudsku mo izbora. Poto je mo izbora na a, mi smo slobodni da napravimo pametan ili glup izbor, ispravan ili rav, da se opredelimo za dobro ili zlo. Po to imamo ovu ogromnu gotovo neverovatnu slobodu, nije ni udo to je tako esto zloupotrebljavamo i to ljudsko ponaanje, u poreenju sa ponaanjem niih bi a, tako esto izgleda potpuno otkaeno. Mnoge ivotinje ubijaju da bi zatitile svoju teritoriju. A l i samo ovek je u stanju da izda nareenje za masovno ubijanje pripadni ka sopstvene vrste da bi zatitio svoje interese u dale koj zemlji koju nikada nije ni video. Znai, kod ljudi ubijanje je stvar izbora. Da bismo preiveli, ne moemo da ne ubijamo. A l i moemo da iza beremo kako, kada, gde i ta ubijamo. Moralne kom pleksnosti ovakvih izbora su ogromne i esto prilino pa radoksalne. Neko moe da odlui da postane vegetarija nac da ne bi ni indirektno bio sauesnik u ubijanju, a ipak, da bi preiveo, mora da snosi odgovornost za sasecanje ivih biljaka iz korenja da bi posle njihova mrtva tela pekao u rerni. Pitamo se da li vegetarijanac treba da jede jaja (potencijalno neroenu decu divnih ptica) ili pi je mleko (uzeto od krava ija su telad ubijena za nicle)? Pa onda pitanje abortusa. Da li ena mora da prihvati brigu za ivot deteta koje niti eli, niti ima kapciteta da odgaja? A opet, da li ima prava da ubije taj isti potenci jalno sveti plod? Zar nije udno da su mnogi pacifisti pri stalice abortusa? Ili da su mnogi od onih koji se bore da 277

se ljudima oduzme pravo na abortus, pod parolom da je ivot svetinja, istovremeno voe kampanje u prilog smrtne kazne? I kada smo ve kod toga, kakvog etikog smisla ima ubiti ubicu da bi se drugima pokazalo da je ubijanje nemoralno? Ma koliko etika naeg izbora da ubijamo ili ne ubi jamo bila kompleksna, postoji jedan faktor koji oigled no doprinosi nepotrebnom i nemoralnom ubijanju: nar cizam. Ponovo, narcizam. , Jedna od manif taci ja naeg narcizma je u tome to smo mnogo spremniji da ubijamo ono to se razlikuje od nas, nego ono to nam je slino. Vegetarijanac se osea krivim zbog ubijanja drugih ivo tinja, ali ne i biljaka. Ima vegetarijanaca koji jedu ribe, ali ne i meso; drugi jedu piletinu, ali ne i meso sisara. Ima ribara koji sa odvratnou gledaju na lovce i lovaca koji lako ustreljuju ptice, ali ne bi ubili jelena jer su mu oi suvie sline ovejim. Isti princip se pojavljuje i ka da ljudi ubijaju druge ljude. M i , belci, manje se ustrua vamo da ubijamo crnce ili Indijance ili Azijate, nego pri padnike nae rase. Belcu je lake da linuje crnju nego crvenovratog. Pretpostavljam da isto vai i za Azijate; njima je verovatno lake da ubiju belca nego svog A z i jata. A l i to ne znam zasigurno. Rasistiki aspekt meurasnog ubijanja je jo jedno pitanje koje zasluuje dub 74 lju naunu istragu.
74 Pitanje meurasnog ubijanja sadri u sebi izvesne nijanse koje ne samo da zasluuju da se prouavaju, ve su i apsolutno fascinantne. Jedan od predloga koje smo dali naelniku Vojnog taba (i koji je bio odbijen in toto) odnosio se na istraivanje meurasnfh i meukulturnih razlika i neverbalno ponaanje.

Jednom, dok smo vozili nekim sporednim putem u Okinawi, neko malo dete je iznenada istralo na put, tano ispred naeg automobila. G u m e su zakripale i jedva smo se na vreme zausta vili da ga ne udarimo. Tresli smo se uznemireni od uasa zbog strahovite povrede koju smo zamalo naneli. Deakova majka, mlada ena iz Okinawe, stajala je pored puta i gledajui nas, po ela da se kikoe. I dalje smeei se i kikoui se odvela je svoje dete. Osetili smo talas najeeg besa. Mi se tresemo od uasa zbog onoga to je moglo da se dogodi njenom deteta, a ona se kiKoe kao da je uopte nije briga. K a k o moe da bude tako bez-

278

Rat je danas stvar nacionalnog ponosa bar isto ono liko koliko i rasnog. Ono to nazivamo nacionalizmom e e je zloudni nacionalni narcizam, nego to je zdravo oseanje zadovoljstva zbog dostignua svoje kulture. U stvari, nacionalizam je ono to u velikoj meri doprinosi odranju sistema nacionalne drave. Pre jednog veka, ka da je bilo potrebno nekoliko nedelja da bi neka poruka iz Sjedinjenih Drava stigla do Francuske i nekoliko meseci da stigne do Kine, sistem nacionalne drave je jo imao smisla. A l i u nae doba globalne komunikacije i mo gunosti momentalnog unitenja, mnogo toga to je jo uvek prisutno u meunarodnom politikom sistemu po stalo je zastarelo. A l i zbog svog nacionalnog narcizma, mi se i dalje drimo preivelih pojmova suverenosti i spre avamo razvoj efektivne meunarodne mainerije za ou vanje mira. Svesno ili nesvesno, mi i svoju decu, u stvari, uimo nacionalnom narcizmu. Linearna mapa sveta koja se pro stire nad bezbrojnim tablama po naim uionicama po kazuje Sjedinjene Drave manje-vie u centru mape. A na mapama iz kojih ue mala deca u SSSR-u, njihova ze mlja je manje-vie u centru. Rezultati ovakvog pouava nja mogu ponekada da budu zaista smeni. Seam se 1. maja 1964, kada je moja supruga sa jo dve stotine ljudi dobila ameriko dravljanstvo na sveaduna? Ti prokleti orijentalci uopte ne mare za ljudski ivot, ak ni kada se radi o njihovoj deci. N j u bi trebalo da zviznemo autom pa da vidimo kako bi se onda osealal T e k poto smo se odvezli jo nekoliko milja niz put, dovoljno smo se smirili da bismo mogli da se podsetimo na injenicu da se ljudi u Okinavi uvek smekaju i kikou kada se postide ili se uplae. O n a ena je bila uplaena isto koliko i mi samo to smo mi pogreno protumaili njeno ponaanje. Pitam se kakvo je bilo neverbalno ponaanje Vijetnamaca kada su ih kao stoku sprovo dni na streljanje u Milaju. Da li su se bacili na kolena i plaui preklinjali kao to bismo mi, belci uinili u slinoj situaciji, to bi, moda, omekalo srca vojnika? Ili su se, moda, kao ona ena iz Okinave smekali i kikotali i time, verovatno, jo vie razdraili Amerikance, koji su, moda, mislili da im se podsmevaju? Ne znamo. A l i je potrebno da znamo takve stvari.

279

nosti kojoj su u centru Honolulua prisustvovale njihove porodice i uvaene linosti. Sveanost je poela paradom. T r i ete dobro izglancanih vojnika sa pukama prola js u bletavom maru preko poljane i zauzela pozicije iza sedam topova. U to vreme sveanosti su esto uveliavali topovi sa svojim 21 poasnim plotunom. Onda je guver ner Havaja stupio na podij um, tano ispred haubica koje su se jo uvek puile. Dananji dan zovemo Majskim danom, poeo je, ali za na narod to je dan zakona. Ovde, na Havajima, poigrao se recima, mogli bismo da ga nazovemo i danom za dokolicu. Bilo kako bilo, ono to je vano jeste da mi ovaj dan proslavljamo cveem, a oni u komunistikim zemljama vojnim paradama. Niko se nije nasmejao. Kao da je ova apsurdnost ovo ludilo prolo neopaeno: ovaj nesumnjivo inteli gentan, svakako uvaen ovek, sa tri ete vojnika u sta vu mirno iza njega, dok se dim iz sedam topova vijorio iznad njegove glave, Rusima dri pridiku zbog prirode njihovih proslava. Organizovano, grupno ubijanje unutar vrste rat jedinstven je ljudski oblik ponaanja. Zbog toga to je ovakvo ponaanje bilo odlika skoro svih kultura od pra skozorja istorije, mnogi smatraju da u ljudima postoji in stinkt za rat da je ratniko ponaanje nepromenljivi faktor ljudske prirode. Pretpostavljam da je to razlog zbog koga kopi sebe smatraju realistima, a grlice idea listima kojima su glave u oblacima. Idealisti su ljudi koji veruju u potencijal ljudske prirode da se transformie. A l i ja sam ve podvukao da je najsutinskiji atribut ljud ske prirode upravo njena promenljivost i sloboda od in stinkata da je u naoj moi da izmenimo svoju priro du. Prema tome, u stvari, idealista je onaj koji je na dobrom putu, a realista je onaj koji je zalutao. Svako ko tvrdi da je voenje rata bilo ta drugo do posledica izbo ra, ne uzima u obzir ni realnost zla ni svedoanstva o ljudskoj psihologiji. Ratovanje, moda, i nije uvek zlo, ali uvek jeste stvar izbora. 280

Lino sam u velikom iskuenju da pojednostavim razmiljanja o ratu. Voleo bih estu Boju zapovest da shvatim bukvalno, da verujem da N e ubij znai ba to ne ubij bar druga ljudska bia. Isto tako sam u isku enju da verujem u potpunu univerzalnost velikog eti kog principa da cilj ne opravdava sredstvo. A l i ne polazi mi za rukom da izbegnem zakljuak da je u ranijoj ljud skoj istoriji bilo retkih momenata u kojima je bilo neop hodno i moralno ubiti da bi se spreilo dalje ubijanje. Ovo ini da se oseam veoma neugodno. Ipak, nije sve tako zamreno. Ostajem i dalje pri j e dnostavnom ubeenju da kad god doe do rata, neka ljudska bia izgube ravnoteu, a druga (verovatno mno ga) podlegnu zlu. Gde god ima rata, neko je kriv. Ili jed na, ili druga, ili obe strane su krive. Neko je negde na pravio pogrean izbor. Ovo je veoma vano j e r je u dananje vreme postalo obiaj da se obe zaraene strane predstavljaju kao rtve. U stara vremena, kada su ljudska bia imala manje skru pula, jedno pleme bi bez ustruavanja napalo drugo, iz sasvim otvorenog motiva osvajanja. A l i danas se svi pre tvaraju da njima nema ta da se prebaci. Cak je i Hitler izmiljao lane izgovore za svoje invazije. Mogue je da su on i veina Nemaca ak i verovali u sopstvene lai. I jo uvek je tako. Svaka strana veru je da je rtva, a ona druga agresor. Pred licem ove bilateralne retorike i kompleksnou meunarodnih odnosa mi smo skloni da dig nemo ruke od svega i ponemo da mislimo da za rat, mo da, zbilja niko nije kriv, da neko zaista nije agresor, da niko nije uinio pogrean izbor da se rat jednostavno sam od sebe deava. Ja optuujem ovo stanje etikog beznaa, ovo uki danje naeg kapaciteta za moralno rasuivanje. Ne znam nita to e satanu ispuniti veim zadovoljstvom ili bolje oznaiti njegovo konano osvajanje ljudske rase, nego ljudsko stanovite po kome je zlo nemogue identifikovati. 281

Rat u Vijetnamu se nije tek tako dogodio. Njega su inicirali Britanci 1945.75 Nastavili su ga Francuzi sve dok 1954. nisu bili poraeni. Onda, kada se mir ukazivao na horizontu, ponovo su ga pokrenuli Amerikanci i nastavili sledeih osamnaest godina. I mada ima mnogo onih koji su jo uvek spremni na polemiku, po mom sudu a v e rujem da e to biti i sud istorije Amerika je svih tih godina bila agresor. Naa opredeljenja su bila za najveu osudu. Mi smo bili zlikovci. A l i kako je mogue da mi, Amerikanci budemo zlikovci? Nemci i Japanci 1941. g. svakako jesu. Rusi, ta koe. A l i Amerikanci? Mi, sigurno, nismo zlikovaki na rod. A k o i jesmo poinili neka zla, mora biti da nismo bili svesni ta radimo. Ovo i mogu da prihvatim; mi j e smo bili vrlo malo svesni. A l i kako dolazi do toga da po jedinac ili grupa, pa ak i cela nacija bude nesvesni zli kovac? Ovo pitanje je od presudnog znaaja. Njega sam, na razliitim nivoima ve razmatrao. Dozvolite mi da se sada vratim na pitanje narcizma i lenjosti i razmotrim ih na ovom najirem nivou. Izraz nesvesni zlikovac naroito je prikladan zbog toga to uzrok naeg zlikovstva lei u naoj nesvesnosti. Postali smo zlikovci upravo zbog toga to nismo razmi ljali. Re svest u ovom sluaju znai znanje. Mi smo bilr zlikovci iz neznanja. Isto kao to je ono to se dogcdilo u Milaju bilo zatakano itavih godinu dana, uglav nom zbog toga to pripadnici Udarne grupe Barker nisu
75 Britaniji je, na zavretku drugog svetskoc rata, dogovorom na Jalti, palo u udeo da sprovede razoruavanje i repatrijaciju Japanaca kao i da ponovo uspostavi r e d u Junoj Indokini. O n a je odluila da taj zadatak interpretira tako to e ponovo uspos taviti kolonijalni reim Francuske (uprkos injenici da se radilo o reimu Viija koji je saraivao sa japanskim okupatorima). B r i tanske trupe su nale da su Japanci ve bili razoruani, a Vijet nam ujedinjen pod kontrolom Vijetnama. O n d a su poeli Japance da naoruavaju da bi ojaali sopstvene trupe i silom oteli kon trolu nad Sajgonom od Ho Si Minovih snaga. Tu su ostali kao okupatori sve dok tri meseca kasnije nisu poele da pristiu fran cuske trupe. Poto su Saj gon predali Francuzima, Britanci su se povukli. Poeo je rat izmeu Francuske i Indokine.

282

znali da su poinili neto radikalno pogreno, tako je i Amerika vodila rat jer nije znala da je ono to je radila bilo podlo. Imao sam obiaj da pitam trupe koje su bile na putu za borbe u Vijetnamu ta znaju o tom ratu i njegovom odnosu prema vijetnamskoj istoriji. Dobrovoljci nisu znali nita. Devedeset odsto niih oficira nisu znali nita. Ono malo to su znali vii oficiri i nekolicina niih bilo je uglavnom ono to su ih nauili u vrlo pristrasnim progra mima njihovih vojnih kola. Bio sam zgranut. Najmanje devedeset pet procenata ljudi koji su odlazili da riziku ju svoje ivote nisu imali nikakvu predstavu o ratu u koji su ili. Razgovarao sam, takoe, i sa Odsekom za naoru anje graanstva, koji je izdavao ratne direktive i otkrio slino, skandalozno nepoznavanje vijetnamske istorije. U stvari, mi kao nacija, nismo znali ak ni zbog ega ra tujemo. Kako je to bilo mogue? Kako je mogao jedan ceo narod da ode u rat, a da ne zna zbog ega? Odgovor je jednostavan. Kao narod, mi smo bili suvie lenj i da neto nauimo i suvie arogantni da i pomislimo da imamo ta da nauimo. Smatrali smo da sve mora biti upravo onako kako se nama ini i da nema nikakve potrebe za daljim prouavanjem situacije. Takoe smo smatrali i da je sva ki na in na mestu i da nema o emu da se razmilja. Toliko smo greili zbog toga to nam nikada ozbiljno nije padalo na pamet da, moda, nismo u pravu. Sa naom lenjou i narcizmom, koji su jedan drugog pothranjivali, mi smo umarirali u Vijetnam da vijetnamskom narodu nametnemo svoju volju kroz krvoprolie, a da gotovo uopte nismo imali pojma o tome ta, u stvari, radimo. Tek kada smo mi najmonija nacija na planeti pretrpeli poraz od strane Vijetnamaca, poveao se broj onih meu nama koji su se potrudili da saznaju neto o onome to smo uinili. I tako je naa hrianska nacija postala nacija zli kovaca. Tako je bilo i sa drugim nacijama u prolosti i tako e biti sa drugim nacijama ukljuujui ponovo i nau u budunosti. Kao nacija i rasa, neemo biti imu283

ni na rat sve do vremena kada budemo napravili progres ka oslobaanju nae ljudske prirode od dvojnih praotaca zla: lenjosti i narcizma.

SPREAVANJE GRUPNOG ZLA

Kao primer grupnog zla, Milaj ne predstavlja ni sluajnost koja se ne moe objasniti, ni skretanje koje se nije moglo predvideti. On se dogodio u kontekstu rata koji je sam po sebi zao kontekst. Zverstva je poinila strana agresora, koja je samim tim to je bila agresor, ve pala u zlo. Zlo male grupe Udarne grupe Barker oigledno je bilo odraz zla celokupnog vojnog prisu stva Amerike u Vijetnamu. A naim vojnim prisustvom u Vijetnamu upravljala je lukava, narcisoidna vlada koja je izgubila dostojanstvo i koju je izabrala naa nacija, du boko zapala u tromost i aroganciju. Masakr kao to je bio Milaj samo je ekao da se dogodi. Setimo se da smo Milaj razmatrali kao primer grup nog zla. Grupno zlo nije samo neto to se dogodilo jed nog jutra 1968. g. na drugom kraju sveta. Ono se jo uvek dogaa na svim stranama zemaljske kugle. Ono se dogaa i danas. Kao i zlo pojedinca, i grupno zlo je vrlo esta pojava. U stvari, mnogo ea toliko, da je skoro postala normalna. Mi ivimo u doba institucije. Pre jednog veka veina Amerikanaca je samu sebe zapoljavala. Danas svi, osim jednog malog broja, provedu svoj radni sta u slubi sve veih organizacija. Ovu diskusiju sam poeo zapaanjem da u grupama dolazi do difuzije odgovornosti i to do tolike mere da u velikim grupama ona gotovo prestaje da postoji. Zami slite neku veliku korporaciju. Cak i predsednik ili predsedavajui saveta e rei: Moda ono to radim ne deluje ba sasvim etiki, ali na kraju krajeva nisu u pita nju moji lini interesi. Ja, znate, moram da mislim na potrebe deoniara. U njihovom je interesu da se povo dim za onim to e doneti profit. I ko onda odreuje 284

ponaanje korporacije? Zajedniki fond na drugom kraju nacije? Koji zajedniki fond? K o j e zastupnitvo? Koja banka? I tako, postajui sve vee i vee, nae institucije po staju potpuno bezline. Bezdune. A ta se dogaa tamo gde nema due? Da li se jednostavno stvara vakuum? Ili se, moda, satana useljava tamo gde je nekada ivela du a? Ne znam. A l i mislim da su antiratne aktivnosti i bra a Berigan u pravu kada kau da je zadatak koji je pred nama nita manje nego metaforiki egzorcizam svih in stitucija. Ne postoji re koja bi adekvatno opisala koliko je preko potrebno obaviti ovaj zadatak. Vojnoindustrijski kompleks koji je odigrao tako v e liku ulogu u Vijetnamu i nastavlja da bude primarni kre ator u grotesknoj trci za naoruanjem ne podlee niemu osim motivu profit^. A to znai da ne podlee niemu. Sledi iskljuivo sopstvene interese. Ja nisam neprijatelj ka pitalizma kao takvog. Ja verujem da je mogue da motiv profita moe da ispunjava svoju funkciju a da istovre meno bude podreen viim vrednostima istine i ljubavi. Teko, ali mogue. A k o ne uspemo nekako da uspostavi mo ovu podreenost i hristijanizujemo na kapitalizam, onda smo kao kapitalistiko drutvo osueni na propast. Totalni neuspeh u podreivanju neemu viem od sebe uvek donosi zlo grupi, instituciji ili drutvu isto kao i po jedincu. A k o se kroz tu podreenost ne izleimo, sile zla i smrti e odneti konanu pobedu i mi emo jedni druge pojesti u sopstvenom zlu. Iako nije sprovedena istraga koja bi uspostavila pot puno naunu osnovu za spreavanje grupnog zla, mislim da, zahvaljujui prouavanju Milaja i nekih slinih feno mena, mi ve znamo u kom pravcu bi trebalo okrenuti preventivne snage. Nae prouavanje Milaja otkrilo je postojanje strahovite intelektualne lenjosti i patolokog narcizma na svim nivoima. Zadatak preventive protiv grupnog zla ukljuujui i sam rat oigledno je za datak odstranjivanja, ili bar u znaajnijoj meri suzbija nja lenjosti i narcizma. 285

A l i kako to da postignemo? Iako pored postojanja fe nomena kao to su grupni identitet, grupni narcizam i grupni duh, ne postoji nain da se na njih izvri bilo ka kav uticaj osim uticanjem na pojedine lanove grupe. Obino, kada hoemo da izvrimo uticaj na neku grupu, mi to inimo najefikasnijim moguim sredstvom: utica njem na individualne grupne voe. Ako nam je put do voa blokiran, moramo da se okrenemo najniim lanovi ma grupe i pokuamo da dobijemo podrku iz korena. U oba sluaja, obraamo se pojedincu. Jer grupni u m je na kraju krajeva sainjen od pojedinaca koji sainjavaju grupu. Kao to za rezultate u predsednikim izborima je dan jedini glas moe da bude presudan, tako i ceo tok istorije moe da zavisi od izmene stava jednog jedinog, moda ak i skromnog pojedinca. Ovo je poznato onima koji su uistinu religiozni. Upravo iz ovog razloga nijedna ljudska aktivnost se ne moe smatrati vanijom od spaa vanja svake ljudske due. Zbog toga je svaki pojedinac svet. Jer u usamljenom umu i dui pojedinca se vodi rat izmeu dobra i zla i tu e, na kraju, biti dobijen ili iz gubljen. Prema tome, pokuaj preventive grupnog zla u koje spada i rat treba usmeravati ka pojedincu. To je, naravno, proces obrazovanja. A obrazovanje se najlake moe sprovoditi u postojeim tradicionalnim okvirima na ih kola. Ova knjiga je napisana u nadi da e jednoga dana i u naim svetovnim kolama, kao i u religioznim, svoj deci biti pruena mogunost da budu sa velikom panjom pouavana o prirodi zla i principima njegovog spreavanja. Nedavno sam na nekoj veeri uo kako jedan od go stiju, opisujui poznatog filmskog radnika, kae: O n je ostavio peat u istoriji. Sasvim spontano, ja sam prime tio: Svako od nas ostavi peat u istoriji. Drutvo me je pogledalo kao da je ono to sam rekao bilo ne samo neumesno ve i pomalo nepristojno. Da li emo u istoriji os taviti peat u ime dobra ili zla, naravno, stvar je linog izbora svakog pojedinca. Jedan od zgodnih naina da se nauimo svojoj potencijalnoj odgovornosti za grupno zlo 286

i istoriji, odigrava se u nekim crkvama na Veliki petak, gde, oivljavajui stradanje Hrista po vStpm Marku, kongregacija igra ulogu gomile i vie: RaspUi g a ! Sanjam da jednoga dana decu uimo da su lenj ost i narcizam u samom korenu ljudskog zla i zbog ega je to tako. Uiemo decu da je svaki ovek individua od svete vanosti. Ona e doi do saznanja da kod pojedinaca u grupi postoji prirodna tenja da svoje etiko rasuivanje prepuste voi grupe i da se toj tenji treba suprotstav ljati. I najzad, deca e videti i da je dunost svakog poje dinca da sebe neprestano proverava i da, ako u tim proveravanjima naie na lenj ost ili narpizam, od njih treba da se proisti. To e initi u saznanju da je takvo lino proiavanje potrebno ne samo za spasenje njihovih in dividualnih dua, ve i za spas njihovog sveta.

287

7
OPASNOST I NADA

OPASNOSTI PSIHOLOGIJE ZLA

Postoje brojni razlozi iz kojih do sada nismo razvili psihologiju zla. Psihologija je vrlo mlada nauka i ne mo e se oekivati da u svom kratkom veku sve postigne. Osim toga, psihologija deli naune tradicije ostalih nau ka, kao to su potovanje pravila o miljenju osloboenom od vrednovanja i nepoverenje prema religijskim koncep tima, kakav je onaj o zlu. I najzad, i samo svetovno dru tvo je tek nedavno poelo da poklanja ozbiljniju panju drutvenim manifestacijama zla. Posedovanje robova je ukinuto tek u prolom veku. Zlostavljanje dece se pri malo zdravo za gotovo sve do dananje generacije. A l i moda je najvaniji razlog zbog koga do sada nismo nauno ispitali fenomen zla na strah od posle dica. Za to, zaista, imamo razloga. Razvitak psihologije zla u sebi nosi istinske opasnosti. Ova knjiga je napisana pod pretpostavkom da su od ovih opasnosti jo vee one koje nam prete ako psihologiju zla ne budemo razvili. Ipak, svako ko tei da uestvuje u poduhvatu koji e fenomen zla podvrgnuti naunome ispitivanju treba dav pone od ozbiljnog razmatranja injenice da ve i taj poduhvat, sam po sebi, potencijalno moe da izazove zlo. 288

Opasnost moralnog preuivanja Ve je ranije bilo istaknuto da je za zle ljude ka rakteristino da druge smatraju zlim. Poto su nespo sobni da priznaju sopstvenu nesavrenost, oni svoje pro.puste objanjavaju tako to okrivljuju druge. A k o treba, spremni su druge ljude ak i da unitavaju u ime isprav nosti. Koliko smo samo ovakvih primera videli kroz istoriju: muenike smrti svetaca, inkvizicija, stradanje Jevreja, Milaj! Ima ih dovoljno da nas uvere da, kad god 0 nekome donesemo sud da je zao, postoji mogunost da time sami izvravamo zlo delo. ak i ateisti i agnostici veruju u Hristove rei: N e sudi da ti se ne bi sudilo. 7 * Zlo je moralni sud. Ja predlaem da postane takoe 1 nauni sud. A l i stvaranje naunog suda nee ga uklo niti iz moralne sfere. Sama re, zlo, peorativna je. A k o nekoga nazovemo zlim samo na osnovu sopstvenog mi ljenja ili na osnovu standardizovanih psiholokih testova, u oba sluaja mu izriemo moralnu presudu. Zar ne bi bilo bolje da se ne uputamo ni u jedno, ni u drugo? M o ralno presuivanje je samo po sebi dovoljno opasno. Ka ko se usuujemo da, u svetlosti Isusove opomene, meajno ova dva suda? Meutim, ako stvar malo poblie razmotrimo, videemo da je nemogue i ak samo po sebi i zlo, apso lutno se uzdravati od moralnog presuivanja. Stavu: ja sam u redu, ti si u redu moda ima mesta u olak avanju naih drutvenih odnosa, ali samo u ogranie nim okvirima. Je li Hitler bio u redu? Porunik Keli? Dim Douns? Jesu li medicinski eksperimenti nad Jevrejima u koncentracionim logorima bili u redu? I eks perimenti L S D koje je izvodila CIA? Hajde da pogledamo i svakodnevno ivot. A k o e lim nekoga da zaposlim, da li treba da uzmem prvu osobu koja se prijavi ili treba da intervjuiem nekoliko kandidata i donesem sud o njima? Kakav bih otac bio, kada bih, ako otkrijem da moj sin lae, krade ili vara,
76

Jev. p o Mateju 7 : 1 .

289

propustio da ga iskritikujem? Sta da kaem prijatelju koji se sprema na samoubistvo ili pacijentu koji pro daje heroin? V i ste u redu? Postoji neto kao preterana simpatija, preterana tolerancija i preterano do putanje. U stvari, mi ne moemo da vodimo pristojan ivot a da ne donosimo opte, a naroito moralne sudove. M o ji pacijenti mi plaaju za ono to se pretpostavlja da je moj ispravan sud o njima. Kada je meni potrebna za konska pomo, ja sam zainteresovan za kvalitet suda koji e doneti moj advokat. Da li emo potroiti pet hiljada dolara na godinji odmor ili emo ih uloiti u tednju za kolovanje svoje dece? Da li da utajim porez ili ne? Vi i ja svakog svog dana moramo da donosimo ovakve odluke koje su, u stvari, sudovi i od njih, naj vei broj ima moralne tonove. Mi ne moemo da izbegnemo donoenje sudova. Reenicu N e sudi da ti se ne bi sudilo obino ci tiraju izvan konteksta. H ris tova opomena nije znaila da nikada ni o kome ne treba da sudimo. Jer je u sledea etiri stiha nastavio da sebi treba da sudimo pre nego drugima ne da uopte ne treba da sudimo. L i c e mjere, rekao je, p r v o izvadi brvna iz oka svoga, pa 77 e onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svoga. U v i ajui potencijalno zlo u moralnom presuivanju, on nas pouava ne da izbegavamo da stvaramo sudove, ve da se pre svakog od njih sami oistimo. A to je ono to zli ljudi nisu u stanju. Oni izbegavaju samokritiku. Ne smemo zaboravljati ni cilj radi koga donosimo moralne sudove. A k o je cilj izleenje, onda je dobro. A k o je cilj pothranjivanje naeg samopouzdanja, naeg ponosa, onda nije. Ja sam ovakav po milosti Bojoj, treba uvek da nam bude u mislima kada donosimo sud o zlu drugih ljudi. Mislim da nauno ispitivanje ljudskog zla potvru je ovu refleksiju. Razmotrite samo neka od pitanja ko ja postavlja ova knjiga: mogunost genetske kauzalnosti
77

Jev. po Mateju

7 : 5.

290

ili predispozicije; dokaz vanosti uloge roditelja koji ne vole svoju <scu i izraene patnje u detinjstvu; miste rioznu prirodu ljudske dobrote. Sto se vie udubljujemo u ovaj predmet, otkrivamo sve manje razloga za lini ponos. Po nekim intrpretacijama, istinsko znaenje reflek sije Ja sam ovakav po milosti Bojoj daje razloga za fatalizam. A k o je ve Bog taj koji odluuje koga e da spase, a koga nee, i kako je stepen do koga nam je mo gue sami sebe da spasemo vrlo nejasan, zato se uopte uputati? A l i fatalizam je ba to: fatalan. Treba da dig nemo ruke i umremo. Bez obzira to moda nikada ne emo spoznati pravo znaenje ljudskog postojanja ukljuujui i pitanje zbog ega su neki ljudi dobri a drugi zli jo uvek smo odgovorni da ivimo kako najbolje uraemo. A to znai i da nastavimo da stvaramo moralne sudove koji ivotu daju neophodnu podrku. * I dozvoljeno nam je da sami izaberemo da li emo iveti u stanju veeg ili manjeg neznanja. Prema tome, nije pitanje da li treba da sudimo: to moramo. Pitanje je kako da sudimo mudro. Nai veliki duhovni voi dali su nam osnovna uputstva. A l i poto na kraju treba da donesemo moralni sud, ima smisla da nastavimo u pravcu produbljivanja nae mudrosti kroz primenu naunih metoda razotkrivanja zla tamo gde tre ba ako ne zaboravimo da se pridravamo osnovnih uputstava. Opasnost naunog od skrivanja autoriteta moralnog presuivanja iza

Ovo je glavna zamka. Zamka je zbog toga to nau ci pripisujemo mnogo vie autoriteta nego to zaslu uje. Ovo radimo iz dva razloga. Jedan je da je meu nama malo onih koji razumeju ogranienost nauke. Dru gi je da smo inae suvie zavisni od autoriteta. Kada su nam deca bila bebe, imali smo sree da upoznamo najboljeg meu pedijatrima, blagorodnog, v e 291

oma posveenog oveka i velikog eruditu. Kada smo ga posetili, mesec dana po roenju naeg prvog deteta, preporuio nam je da manje-vie odmah ponemo da mu dajemo vrstu hranu jer je potreban dodatak maj inom mleku. Godinu dana kasnije, kada smo ga posetili mesec dana po roenju nae druge kerke, rekao nam je da to kasnije ponemo da joj dajemo vrstu hranu da bi to due provela na majinom mleku koje u sebi sadri neverovatne koliine hranljivih sastojaka. Stanje nauke se promenilo! U vreme kada sam studirao me dicinu uili su nas da je za leenje divertikuloze naj vanije preporuiti dijetu u kojoj ima malih koliina krmnog bilja. Dananji studenti medicine ue da je naj vanije u dijetu ukljuiti to vee koliine krmnog bilja. Ovakva iskustva su me nauila da je ono to pa radira kao nauna injenica esto samo ono to u tom trenutku smatraju neki naunici. Mi smo navikli da smatramo nauku istinom, sa velikim I. A ono to nau no znanje, u stvari, jeste, to je najbolja pretpostavka o istini u okviru suda koji je u datom trenutku donela veina u grupi naunika koji rade na nekom specijalizovanom polju. Istina nije neto to moemo da po sedujemo; ona je cilj ka kome, nadam se, teimo. Ono to je ovde zabrinjavajue jeste mogunost da naunici posebno psiholozi mogu da ponu javno da proglaavaju neke ljude ili dogaaje zlim. Mi, naunici, na alost, nismo imuni mnogo vie od svih drugih na prebrzo donoenje neprikladnih zakljuaka. Mnogo je psihijatara koji su Beri Goldvotera 1964. g. oznaili kao psiholoki nepodesnog da bude predsednik iako ga nikada nisu ak ni upoznali. U SSSR-u psihijatri siste matski zloupotrebljavaju svoju profesiju time to poli tike disedente obeleavaju kao mentalno obolele i ti me slue interesima drave, a ne istine i leenja. Ono to problem ini jo veim je to to javnost ba voli da bude voena izjavama naunika. Kao to smo ranije ve izneli u diskusiji na temu grupnog zla, veina ljudi vie voli da bude voena nego da vodi. Sasvim smo zadovoljni i ak i volimo da autoriteti misle 292

umesto nas. K o d nas postoji izraena tendencija da na unike posmatramo kao mudre kraljeve i da njima preputamo da nas vode kroz intelektualne lavirinte, a om esto ni sami nisu nita manje izgubljeni nego mi. U svojoj intelektualnoj lenjosti mi zaboravljamo da je nauna misao skoro isto toliko pomodna koliko je i na ukus. Kako je svako tekue miljenje naunog eslablimana samo najnovija ali ne i poslednja re, mi smo odgovorni da iz razloga kako line tako i javne bezbednosti budemo skeptini prema naunim proglaa vanjima. Drugim recima, ne smemo se odricati prava na svoje individualno vodstvo. Ma koliko to od nas zahtevalo, treba svi da pokuamo da budemo naunici bar u onoj meri koja je potrebna da bismo doneli sopstveni sud na temu dobra i zla. I mada je pitanje dobra i zla suvie vano da ne bude ukljueno u nauno is traivanje, ono je takoe i suvie vano da bi se potpu no prepustilo naunicima. Sreom, u naoj kulturi naunici vole da se meu sobno raspravljaju. Uzdrhtim od pomisli da bi moglo da postoji nauno jevanelje o prirodi dobra i zla o kome ne bi moglo da se polemie. Ovde sam nauno stavio pod znake navoda jer polemika je kamen teme ljac istinske nauke, a nauka bez debate i obilja skepse uopte i nije nauka. Naa najbolja zatita od zloupo trebe koncepta zla u nauci je da osiguramo da nauka ostane nauna i zasnovana na principima demokratske kulture u kojoj se podstie otvorena polemika. Opasnost od zloupotrebe nauke Najgori primeri zloupotrebe nauke mogu se pripi sati ne onim naunicima koji oglaavaju svoja lina miljenja preruena u naune istine, ve javnosti in dustriji, vladi i neinformisanim pojedincima koji nauna otkria koriste u sumnjive svrhe, lako su atom sku bombu pronali naunici, politiari su doneli odluku da se ona napravi, a vojska da se upotrebi. Ovo ne zna i da naunici ne podleu nikakvoj odgovornosti za na293

in na koji se njihovi pronalasci stavljaju u upotrebu. A l i znai da oni nemaju kontrolu nad situacijom. Kada se neko nauno otkrie jednom objavi (a to uglavnom mora, j e r nauka zavisi od objavljivanja njenih otkria kao i od slobodne razmene informacija), ono postaje deo drutvene svojine. Nauna otkria svako moe da ko risti i naunici u tome nemaju nita vea prava nego bilo koja drugo grupa. Javnost ve uveliko i na razliite naine zloupotreb ljava materiju naunog znanja psihologije. Njeno korienje kao i do kog stepena je treba koristiti u pravosuu je diskutabilno i u naoj zemlji, a u SSSR-u i da ne govorimo. I pored toga to su psiho-testovi esto od velike vrednosti za uitelje, oni esto sasvim pogre no klasifikuju pojedinu decu. Slini testovi se koriste i u odabiranju kandidata za posao ili vie obrazovanje zbog ega mnogi ljudi nepravedno gube priliku za dalje obrazovanje ili zaposlenje. Na partijama koktela moete uti mukarce i ene kako se razbacuju izrazima kao to su zavist zbog penisa, strah od kastracije i ak narcizam, a da imaju vrlo malo pojma o onome o e mu govore i bez mnogo razmiljanja o moguim posledicama njihovog avrljanja. Zbog toga pomalo zastrauje zamiljanje scenarija onoga to bi se dogaalo kada bi se javnost dokopala naunih informacija na temu zla. Zamislite, na pri mer, da postoji psiholoki test koji moe da identifikuje zle osobe. Mnogi bi hteli da ga koriste u neaka demske svrhe: kolama bi mogao da pomogne da odlue koga da ne prime na upis, sudovima da ustanove ko je kriv a ko nevin, advokati bi mogli da ga koriste u brakorazvodnim parnicama za borbu oko toga kome e pripasti deca, i tako dalje. Zamislite, takoe, i kako bi ljudi u svakodnevnom ivotu traili znake i simptome zla u svojoj tati, poslodavcu, nekom protivniku i kako bi olako takvim igosanjem prljali svoje protivnike bilo javno bilo neformalno. Meutim i pored toga to bi zaista bilo nemogue zadrati informacije o zlu pred okom javnosti, stvar ni294

je onako mrana kako se na prvi pogled ini. Psihi jatrijska informacija o pojedincima se moe drati u poverljivosti. Formalna dijagnoza zla koju bi doiteli psi holozi i psihijatri mogla bi da ima ogranienu, striktno kontrolisanu namenu za nauno istraivanje. A to se tie injenice da javnost esto zloupotrebljava opte psi holoke informacije, ni to ne mora da znai da nam nanosi neku veliku tetu uzimajui u ob-i'r o kakvim se informacijama radi. U stvari, ja vrsto verujem da sve vea psiholoka upuenost nae javnosti u toku poslednjih nekoliko decenija predstavlja dramatian korak napred u moralnom i intelektualnom smislu.78 I mada ima ljudi koji vole bez veze da brbljaju unaokolo o Frojdu, injenica da su mnogi zaista doli do otkria realnog postojanja svoje podsvesti (i poinju ak i da primaju na sebe odgovornost za nju) moe da bude seme naeg spasenja. Naa skorojevika zainteresovanost za postojanje i izvor naih predrasuda, prikrivenih ne prijateljstava, iracionalnih strahova, mrtvih taaka u percepciji, mentalnih koloseka i otpora prema odrasta nju poetak je jednog evolutivnog skoka. I najzad, sve vee obrazovanje javnosti u oblasti psihologije zla i samo e posluiti kao sredstvo za pre ventivu protiv zloupotrebe te psihologije. Iako nam je potrebno istraivanje da bismo o zlu vie znali, mi ve sada znamo neke stvari sa sigurnou. Jedna od njih koje su nam sada poznate je tendencija zlih ljudi da svoje zlo projektu ju na druge. Poto nisu sposobni ili voljni da se suoe sa sopstvenom grenou, oni tu grenost moraju da opravdaju nedostacima koje vide u dru gima. Kada budemo razvili psihologiju zla, ova inje nica inae dobro poznata uenim ljudima bie objavljena na sva zvona. Postae nam lake umesto tee da prozremo one koji se bacaju kamenjem na druge.
78 Ima ih koji se, kao na primer, Martin N. Gross u Psiho lokom drutvu (Random House 1978) ale na trenutnu psiholoku orijentisanost drutva, ali, i ako su elokventni u svojim napadima, oni previaju dobre strane. Njihova predstava nije dovoljno i roka a njihov stav dovoljno balansiran.

295

Kako se nauno interesovanje za fenomen zla bude preiavalo i dosezalo, javnost i nai pogledi na taj fe nomen e postajati sve misleniji. Opasnost za naunika i terapeuta Do sada smo govorili o nainima na koje bi rad naunika na temu zla mogao da ugrozi nau javnost. A l i ta se deava sa samim naunicima? Zar njihova istraivanja na ovom polju ne mogu i njih same da izloe opasnosti? Ja mislim da mogu. Najosnovniji istraiva zla e uvek biti terapeut. Nijedan metod za posmatranje i ispitivanje jezgra li nosti, po dubini i pronicljivosti, ne moe ni da prie psihoanalizi. Nema naina da bilo ko prodre u preruenost zlih ljudi osim onih koji se pojavljuju u ulozi izleitelja onih koji su u interesu leenja spremni da se kao psihoterapeuti uhvate u kotac sa. zloudnom linou ili kao egzorcist; bore sa demonom koji se krije iza pretvaranja. Borba sa zlom, prsa u prsa, bie izvor naih najosnovnijih podataka o njegovoj prirodi. Neka dela iz literature o egzorcizmu istiu opas nost kojoj je u toku borbe izloen egzorcist. Pri tom se obino misli na fiziku opasnost jer je konkretna i o njoj je lako govoriti. A l i meni se ini da je od opas nosti po njegov ivot ili fiziku deformaciju jo vea ona koju nosi rizik da mu dua bude oteena ili za gaena. Mislim da se psihoterapeut koji se istinski upu sti u rad sa nekom zlom osobom u neku ruku izlae slinom riziku. O tome ne znamo ba mnogo zbog toga to se zli ljudi vrlo retko podvrgavaju psihoterapiji. A l i , ako ova knjiga uspe da podstakne interesovanje psihi jatara za fenomen zla, bie sve vie terapeuta koji e biti voljni da eksperimentiu sa moguim nainima le enja. Njima savetujem da budu paljivi. Bie u situa cijama u kojima mogu da budu vrlo ugroeni. Mislim da mladi terapeuti, koji jo ue kako se treba boriti sa obinijim otporima i kontratransferima, ne treba da se 296

prihvataju takvog eksperimentisanja. U to ne bi tre balo da se uputaju ni oni koji jo nisu izvadili brvno iz svoga oka, jer su terapeuti slabih dua najranjiviji. Opasnost postoji ne samo za terapeute, egzorciste i lekare, ve i za svakoga ko je preokupiran temom zla. Uvek postoji rizik od kontaminacije na ovaj ili onaj nain. Sto se vie pribliimo zlu, vee su anse da e mo i sami postati zli. Svima naunicima ak i oni ma iji je rad ogranien na biblioteku ili sterilnu labo ratoriju ozbiljno savetujem da svoje istraivanje po nu itanjem knjige avoli iz Ludona od Oldosa Hakslija (iz koje sledi citat). 7 9 Sve dok razvijanjem psiho logije zla ne steknemo vie znanja, neemo nai bolji rad napisan na temu zle kontaminacije od ove istorijske analize tih zlokobnih dogaaja u francuskom gra du sedamnaestog veka. Neka se istraiva ili terapeut seti: Efekat koji prati konstantnu i intenzivnu koncen traciju na zlo uvek je katastrofalan. Oni koji kre u u krstaki pohod ne za Boga u sebi, ve protiv avola u drugima, nikada nee uiniti svet boljim, ve e ga ostaviti onakvim kakav je bio, a ponekad ak i vidno gorim nego to je bio pre nego to su zapoeli pohod. A k o uglavnom razmiljamo o zlu, mi, bez obzira koliko odline bile nae namere, stvaramo uslove da se zlo manifestuje (s. 192).

Ne postoji ovek koji moe da koncentrie svoju panju na zlo, ili moda ak i samo na ideju zla, a da to na njega samog nema efekta. Biti vie protiv avola nego za Boga neverovatno je opas no. Svaki rsta je u opasnosti da poludi. Njega proganja zloba koju pripisuje svojim neprijate ljima; ona na neki nain postaje deo njega sa mog (s. 260).
79

H a r p e r & Row, 1952.

297

Opasnost

perspektivi

I najzad, jo jedna stvar u vezi sa naunim istrai vanjem ljudskog zla koja bi mogla da nas zabrinjava j e ste opasnost kojoj moe da bude izloena sama nauka. Nauna tradicija slobode od vrednovanja nala bi se pod velikom pretnjom. A k o ovu tradiciju smatramo os novom nauke, zar nauka zla koja je, kao to zna mo, zasnovana na apriornim sudovima nee potkopati sam temelj nauke kakvu sada znamo? A l i , moda ovaj temelj nauke i treba da se menja. Osim u veoma retkim sluajevima, nauno istraivanje se vie ne odigrava u jednostavnoj laboratoriji i ne obavlja ga samotni, nezavisni naunik koji za istinom traga radi nje same. U dananje vreme nauno istrai vanje uglavnom finansiraju vlada ili industrija u ob liku grupnih poduhvata i po planu rukovodilaca. Tehno logija koja je potrebna za savremeno istraivanje po stala je toliko komplikovana da moe biti i opasna. U stvari, savremena nauka je postala toliko nerazdvojivo isprepletena sa velikim biznisom i velikom vladom da ista nauka vie i ne postoji. A ono to izgleda da je krajnji produkt nauke koja je potpuno odvojena od religijskog uvida i istina, to je strejndelajansko ludilo trke za naoruanjem, isto kao to je krajnji produkt religije koja ne podlee naunoj podozrivosti i samoispitivanju raspuinsko ludilo Dounstauna. , Postoje zaista opravdani razlozi za sumnju da tra dicionalna nauka osloboena od vrednovanja vie ne zadovoljava potrebe oveanstva za sumnju da nau ka vie ne moe ili ne treba da ignorie pitanje vred novanja. Najoiglednije od tih vrednovanja se odnosi na pojam zla. Dok smo iveli u neprestanoj opasnosti od divljih ivotinja, poplava, sua, gladi i infektivnih bo lesti, nae odranje je zavisilo od toga u kolikoj meri je naa rasa mogla da kontrolie ove ogromne spoljanje sile. Nismo imali ni mnogo vremena, a ni potrebe za nekom introspekcijom. A l i poto smo te spoljanje opasnosti suzbili naom naukom (tradicionalno slobod298

nom od vrednosti) i tehnologijom (koja je iz nje proizala), pojavile su se unutarnje opasnosti i to s pro porcionalnom brzinom. Glavna opasnost za nae samo odranje vie nije priroda spolja, ve naa sopstvena. ljudska priroda, iznutra. Ono to svet stavlja u veliku opasnost su naa nebriga, naa neprijateljstva, naa se binost, na ponos i nae samovoljno neznanje. I ako sada ne budemo u stanju da suzbijemo i preobrazimo potencijal za zlo u ljudskoj dui, biemo izgubljeni. A kako emo to uspeti ako nismo voljni da se pozabavimo sopstvenim zlom sa istom onakvom temelj itou i nepristrasnom razboritou kojom inae posmatramo spoljanji svet? Opasnosti kojima je protkan razvitak psihologije zla su veoma realne. One nikako nisu za potcenjivanje. Stvaranje moralnih sudova, meanje miljenja sa na unim injenicama, zloupotreba naunih informacija od strane zlobnih i neupuenih ljudi i rizici koje donose bliski kontakti sa zlom nisu samo teoretske opasne zamke. U toku procesa razvitka psihologije zla neki e u njih upasti. Bez obzira to je, na naine koji su ra nije opisani, u prilinoj meri mogue izbei ove zamke, nimalo ne sumnjam da e rtava ipak biti. A l i u svetu konglomerata i neutronske bombe, stradanja Jevreja i Milaja, put izgleda ist. Opasnosti koje moe da donese razvijanje psihologije zla po svojoj veliini ne mogu ni prii onoj koja nam preti ako ljudsko zlo ne podvrgnemo napornoj i koordiniranoj naunoj istrazi. I, ma koliko bile potencijalne opasnosti koje psihologija zla moe da donese, jo su vee one koje nam prete zbog toga to tu psihologiju nemamo.

METODOLOGIJA LJUBAVI
Zlo je runo. Do sada smo se, sasvim ispravno, koncentrisali na njegove opasnosti i destruktivnost. A l i postoji jo jedan 299

aspekt njegove rugobe koji treba pomenuti. To je, sit na, jevtina, neukusna dosadnost. Umiljeno zlo je romantino i raznovrsno, pie Simon Veil u svom eseju Kriterijumi mudrosti; pravo zlo je turobno, monotono, jalovo i dosadno. Nije udo to ga je C. S. Luis, kada je opisivao pakao, uporedio sa sivim, dosadnim gradom u britanskom Midlandsu. 80 M o ja najnovija vizija pakla dobila je novu sliku posle ne davne posete Las Vegasu; beskrajni emporijum maina za kockanje, potpuno izdvojen iz raznolikosti dana i no i, monotono buan zbog neprestane galame koju stva raju zvui kada maine oglase neiji besmisleni dobitak, zakren ljudima beivotnih oiju koji grevito ali siste matski cimaju poluge maina i to e initi za sva vre mena. Zaista, sav neukusni sjaj Las Vegasa samo je varka, smiljena da prikri je njegovu uasnu turobnost. Covek koji ima sree da doivi da upozna nekog sveca, upoznao je nekog apsolutno jedinstvenog. Iako nji hove vizije mogu da budu vrlo sline, linosti svetaca se meusobno veoma razlikuju. Ovo je zbog toga to su sveci ljudi koji su u potpunosti postali sopstveno bie. Bog svaku duu stvori razliitom od ostalih, tako, kada se sve blato sa nje konano spere, njegova svetlost e kroz svaku od njih zablistati u divnoj, koloritnoj, to talno novoj formi. Kits je ovaj svet opisao kao d o linu gde se due stvaraju i, znali to oni ili ne, kada svojim pacijentima pomau da se oiste od blata, psiho terapeuti uestvuju u inu stvaranja svetaca. Psihote rapeuti, naravno, znaju da je njihov osnovni zadatak da svoje pacijente oslobaaju da bi postali sopstvena bia. Na suprotnom kraju ljudskog spektruma od svetaca nalaze se oni najmanje slobodni, zli ljudi. Od njih se vidi samo blato. A ono izgleda uvek jednako. U treem poglavlju dao sam kliniki, nosoloki opis zle linosti. Neverovatno je kako su svi zli ljudi na isti kalup. Ko upozna jednu zlu osobu, u sutini ih je sve upoznao. Veliki razvod (New York: Macmillan, 1946). 300

ak i psihotici, koje obino smatramo najozbiljnije po remeenim, interesantniji su od njih. (U stvari, ima razloga da se smatra da je u nekim sluajevima ak i bolje biti psihotian nego zao). I kako je onda mogue da su psihijatri sve do sada proputali da prepoznaju ovaj oigledan, izdvojen tip? To je zbog toga to su naseli na lanu predstavu o ispravnosti i potenju ovih ljudi. Prevarilo ih je ono to Harvi M. Klekli naziva maskom normalnosti 8 1 , a moj prijatelj, svetenik, prokomentarisao je da je z l o bolest nad bolestima. Uprkos njihovom pretvaranju da su normalni, zli ljudi su najnenormalniji od svih. Na neverovatno turobno ludilo raznih Adolfa Ajhmana ovoga sveta mislila je Hana Arent kada je go vorila o banalnosti z l a . Tomas Merton to ovako vidi: Ono to meu podacima sa sudskog procesa Ajhmanu najvie uznemiruje je injenica da ga je psihijatar posle pregleda proglasio savreno nor malnim. Pod normalnou podrazumevamo oseaj za pravednost, humanost, razboritost, sa kapaci tetom za ljubav i razume van je drugih ljudi. Na normalne ljude ovoga sveta se oslanjamo da nas sauvaju od varvarstva, ludila i unitenja. A sa da poinjemo da shvatamo da su ba normalni lju di oni koji su i najopasniji. Ti normalni, drutve no prilagoeni, jesu oni koji bez ustruavanja i bez oseanja munine alju dirigovane projektile i pritiskaju dugmad za otvaranje velikih festivala uni tenja koje su oni, normalni ljudi, pripremili. 8 I ta da radimo sa zlim ljudima kad je njihova maskarada normalnosti toliko uspena i njihova destruk tivnost toliko normalna? Pre svega, treba da presta81

1964).
82

Maska normalnosti 4-to Izdanje (St. Louis: C. V. Mosby (New Directions Publishing corp.,

Prepadi na neizrecivo 1964, s. 4546).

301

nemo da nasedamo na tu maskaradu i pretvaranje. Ja se nadam da ova knjiga moe da nam pomogne u ostva renju tog cilja. A l i ta onda? Stara maksima kae: Poznaj svog ne prijatelja. Mi moramo, ne samo da prepoznamo, ve i da prouavamo ove jadne, preplaene ljude. I moramo po kuati ili da ih leimo ili da ih lokalizujemo. A kako to sprovesti kada znamo koje su glavne opasnosti psihologije zla? Kada znamo da postoji opas nost da u tom procesu i sami budemo zaraeni? Ja mis lim da je jedini bezbedan nain da se prouava pred met koji smo a priori oznaili kao negativan upotre ba metodologije pozitivnih vrednosti. Specifino, smat ram da zlo moemo bezbedno da prouavamo samo me todom ljubavi. Jedan dvadesetosmogodinjak je proveo nekoliko go dina kod mene na terapiji radei na zlu koje mu je u detinjstvu naneo otac. Jedne noi usnio je san koji je oznaio kao poetak prekretnice u procesu svoga le enja: Bio je rat. Ja sam bio u uniformi borca. Stajao sam ispred kue Moristoun znate, to je ona kua u kojoj sam proveo najgore godine detinjstva. Moj otac je bio unutra. Imao sam voki-toki i razgovarao sa minobacakim vodom. Poruniku sam davao koordinate kue i traio da je zaspe vatrom. Znao sam da u, kada pone bombardovanje kue, verovatno i ja poginuti zajedno sa mojim ocem i to me uopte nije uzrujavalo. A l i porunik mi je zadavao muke: Imamo suvie mno go takvih zahteva. Sumnjao je da e njegov vod uspeti sve da postigne. To me je veoma potreslo. Preklinjao sam ga. Cak sam mu obeao i sanduk viskija ako uniti moju kuu. Najzad je pristao. Rekao je da e videti ta moe da uini. To me je oraspoloilo. A l i onda je moj otac istrao iz kue da razgovara sa mnom. Ne seam se tano 302

ta je rekao, ali znam da je bilo neto o nekakvim gostima ili posetiocima ili drugim ljudima. Vratio se u kuu. Pogledao sam na put i stvarno, poja vila se neka grupa ljudi koja je ila u pravcu kue. Nisam ih poznavao. Nisu bili iz nae familije. Samo posetioci. Iznenada sam shvatio da e i oni nastradati kad pone pucnjava. Panino sam po zvao porunika, ali ovoga puta sam ga molio da ne puca u nas. Rekao sam da sanduk viskija moe da zadri. On je obeao da e zaustaviti vatru i tu sam se probudio sa ogromnim olakanjem. Znao sam da sam na vreme uspeo da se probijem do porunika. Svi smo mi u borbi protiv zla isto kao pacijent u snu. U trenutku usijanje, vrlo lako nam doe pomisao na jednostavno reenje kao na primer, da sve te ljude jednostavno dignemo u vazduh. I ako su nam strasti zaista jake, biemo voljni ak i sami da na stradamo, samo da zlo bude* izgaeno. A l i ovde smo pred licem starog problema da cilj ne opravdava sred stvo. Iako je zlo protiv ivota, ono je samo po sebi oblik ivota. A k o ponemo da ubijamo one koji su zli, i sami emo postati zli; postaemo ubice. Ako problem zla ponemo da reavamo putem unitavanja, na kraju emo unititi i sami sebe, ako ne fiziki, onda duhovno. I sa sobom emo verovatno povesti i neke nevine ljude. Pa ta onda da radimc? Kao i pomenuti pacijent, moramo da ponemo tako to emo se odrei jedno stavne ideje da se zlo efektivno moe pobediti unite njem. A l i ovo nas ostavlja u nekoj vrsti nihilistikog vakuuma. Da li treba da dignemo ruke od svega da zakljuimo da je problem zla inherentno nereiv? Ne bih rekao. To bi zaista bilo besmisleno. Jer upravo u bor bi izmeu dobra i zla lei smisao ivota i u nadi da dobro moe pobediti. Zlo se moe pobediti dobro tom. A k o ovo prevedemo, shvatiemo ono to smo oduvek nejasno znali: zlo se moe pobediti samo ljubavlju.

303

Znai, metodologija naeg napada naunog ili bilo kakvog drugog mora da bude ljubav. Ovo zvui tako jednostavno da se namee pitanje zbog ega to nije oiglednija istina. U stvari, ma kako jednostavno zvuala, metodologiju ljubavi je toliko teko sprovoditi u praksi, da se zbog toga usteemo da je koristimo. Na prvi pogled izgleda ak i nemogua. Kako je mogue voleti ljude koji su zli? Pa ipak, to je ba ono to mislim da moramo. Da bismo mogli bezbedno da prouavamo zle ljude, to moramo da radimo iz ljubavi. Naa poetna taka mora a priori da bude oseanje ljubavi prema tim ljudima. Dozvolite mi da se vratim na moju dilemu sa Sarli nom. Ona je insistirala da je volim bezuslovno, kao da je odoje bez mrlje. A l i ona nije bila odoje. I ja ni sam mogao od srca da njoj i njenom zlu pruim afir maciju koju je toliko oajno traila. Zar nije zlo voleti zle ljude? Reenje ove dileme je paradoks. Put ljubavi je di namina ravnotea suprotnosti, bolna kreativna tenzi ja nesigurnosti, kao da hodamo po uetu koje je ra zapeto izmeu ekstremnih ali lakih postupaka. P o mislite na podizanje deteta. Netolerantnost prema detetovom ravom vladanju je pokazivanje nedostatka ljubavi. Tolerisanje njegovog ravog vladanja je takoe nedostatak ljubavi. Mi moramo da budemo na neki na in i tolerantni i netolerantni i da prihvatimo i da zahtevamo, da budemo i strogi i fleksibilni. I moramo da budemo gotovo boanski samilosni. Evo kako jedan svetenik opisuje takvu samilost Boga prema oveku stavljajui ove rei u Boja usta: Ja te znam. Ja sam te stvorio. Voleo sam te iz materice tvoje majke. Ti si pobegao kao to sada zna od moje ljubavi, ali ja te volim bez obzira na to to si, i ma koliko daleko od mene pobegao. Ja sam onaj koji ti daje mo da bei i nikada ti neu dati da nasvim pobegne. Ja te prihvatam onakvim kakav jesi. Opratam ti. Ja znam 304

sve tvoje patnje. Znao sara ih oduvek. Kada ti pati i ja patim, daleko, daleko izvan granica tvog poimanja. A znam i sve male trikove kojima se trudi, od sebe i drugih da sakrije rugobu koju si od svog ivota nainio. A l i ti si prelep. Tvoja lepota je suvie duboko u tebi da bi mogao da je vidi. Prelep si zato to si to ti, jedinstvena li nost koja si samo ti i u kojoj se ve odraava ne to od lepote moje svetosti kojoj nema kraja. Pre lep si i zbog toga to ja, i samo ja, vidim lepotu koja e postati. Kroz preobraznu mo moje lju bavi koju slabost dovodi do savrenstva postae savreno lep. Postae savreno lep na jedinstven, nezamenljiv nain, koji nee biti ni samo tvoj, ni samo moj, jer emo na njemu raditi zajedno. M Nije lako prigrliti runou ako je naa jedina mo tivacija to to se nadamo da na neki nepoznat nain ona moe da se preobrazi u lepotu. A l i mit o poljupcu za abu-princa jo uvek postoji. Samo to nam nije jasno kako to poljubac moe abu da pretvori u princa. Kako metodologija ljubavi funkcionie? Kako leci? Ne znam tano. Ne znam zbog toga to ljubav moe da funkcionie na mnogo naina i svi su oni nepredvidljivi. Znam da je prvi zadatak ljubavi samoienje. Kada se ovek, po milosti Bojoj, proisti toliko da je u stanju da zaista voli svoje neprijatelje, dogodi se divna stvar. Kao da granice njegove due poslanu toliko iste da su skoro providne i iz oveka pom* da zrai jedinstvena svetlost. Efekat ove svetlosti je raznolik. Neke koji su na putu svetosti podstai e da se bre kreu. Drugi, koji su na putu prema zlu, u dodiru sa njim e promeniti pravac. Sam nosilac svetlosti (koji je ^ m o sredstvo; jer svetlost je Boja), najee nee biti svestan uticaja koji izvrava. I najzad, oni koji mrze svetlost, na83

vembra s. 44).

Iz Z n a n o od Preasnog dr Charles K. Robinsona, 4. no 1973 (Duke Divinity School Review, zima 1979, tom 44,

305

pae ga. Meutim, njihova zla dela kao da nestaju progutana svetlou. Na taj nain se zloudna energi ja unitava, suzbija i neutralie. Ovaj proces za nosioca svetlosti moe da bude bolan i ponekad ak i fatalan, to. meutim, ne znai da je zlo pobedilo. Naprotiv, ono se vraa poiniocu. Ve sam rekao u knjizi Put kojim se rede ilo: Z l i ljudi su raspeli Hrista na krstu tako da svi moemo izdaleka da ga vidimo. 8 4 Najbolji nain da pruim specifian prikaz metodo logije ljubavi bie ako citiram rei jednog starog svetenika koji je proveo mnoge godine borei se sa zlom: V e l i k i je broj naina na koji se moe postupati sa zlom i nekoliko na koje se moe pobediti. Svi su oni razne ravni jedne istine da je jedini pravi nain da se pobedi zlo ako se ono ugui unutar voljnog, ivog ljud skog bia. Kada se tamo apsorbuje kao to suner upi ja krv ili srce koplje koje ga probija, ono gubi mo i 8 dalje ne ide. * Leenje zlih ljudi bilo nauno, bilo na neki dru gi nain moe da se postigne samo uz ljubav po jedinaca. Potrebna je voljna rtva. Individualni izleitelj mora da dozvoli da njegova ili njena dua postane bojno polje. On ili ona mora rtveno da apsorbuje zlo. I ta onda uva duu od unitenja? A k o ovek u svoje srce primi zlo kao koplje, kako da preivi nje gova dobrota? Cak i ako se zlo u tom procesu pobedi, zar nee biti isto i sa dobrim? Sta e se postii osim nekakve besmislene trgovine? Na ovo mogu da odgovorim samo jezikom misticiz ma. Mogu da kaem samo da postoji misteriozna alhemija kojim rtva postaje pobednik. Kako C. S. I^uis pi e: Kada je voljna rtva, koja nije poinila nikakvo zlodelo bila ubijena umesto zloinca, sto je pukao i sa ma smrt je poela da se kree unazad. 8 6
Simon & Schuster, 1979, s. 279. Gale D . W e b b e , No i nita ( N e w York: Seabury press, 1964, s. 109) 86 Lav, vetica i orman (Collier? Macmillan, 1970, s. 160)
85 M

306

Ne znam kako do ovoga dolazi. A l i znam da je tako. Znam da dobri ljudi mogu sebi da dozvole da ih probode zlo drugih da na taj nain budu probijeni a opet nekako neprobijeni da ak na neki nain budu i ubijeni, a ipak nekako preive i ne predaju se. I uvek kada se to dogodi, doe do male promene ravnotee sna ga u svetu.

307

SADRAJ

UVOD

RUKUJ

PA2UIVO

9 14

G L A V A 1. C O V E K KOJI JE S K L O P I O P A K T SA A V O L O M

GLAVA 2. U P R A V C U P S I H O L O G I J E Z L A O modelima i misteriji Pitanje ivota i smrti Sluaj B o b i j a i njegovih roditelja Z l o i greh Narcizam i volja GLAVA 3 . S U S R E T I S A Z L O M VOTU

37 37 44 50 73 83

U SVAKODNEVNOM I

91 93 118 131 143 152 165 166 170 179 187 192 197 199

Sluaj Rodera i njegovih roditelja Sluaj Hartlija i Sare Mentalna bolest i imenovanje zla . Sluaj vudu-sna Sluaj fobije od pauka GLAVA 4. SARLINA: POUAN SLUAJ osoba

U poetku, konfuzija Jedno ili drugo: dete ili odrasla S a m a sebi zakon San o velianstvenoj maini N e m a reenja Z l o i mo

K a d a bih ponovo morao da pokuam

G L A V A 5. O P O S E D N U T O S T I I E G Z O R C I Z M U Da li avo postoji? Panja: visoki napon

204 204 207 213 22* 228 239 240 243 248 248 251 256 263 270 276 284 288 288 289 291 293 296 298 299

Aspekti dijagnoze i leenja Prouavanje i pouavanje Otac lai

G L A V A 6. M I L A J : I S P I T I V A N J E G R U P N O G Z L A Zloinstva van U v o d u grupno zlo

Uz lestvicu kolektivne odgovornosti Pojedinac pod stresom

G r u p n a dinamika: zavisnost i narcizam Velika specijalizovana grupa: Ubijanje ljudi Spreavanje zla vojska

Specijalizovana grupa: U d a r n a grupa B a r k e r Najvea grupa: ameriko drutvo 1968. g. grupnog

G L A V A 7. O P A S N O S T I N A D A

Opasnosti psihologije zla Opasnost moralnog presuivan Opasnost od skrivanja moralnog unog autoriteta Opasnost od zloupotrebe nauke Opasnosti u perspektivi Metodologija ljubavi

ja presudi

ja iza na

Opasnost za naunika i terapeuta