12

nedeqa11.septembar2011.

dnevnik

E k s  l u z i v  o :  ZADNEV IKIZWU OR AGO O INO O A A INDrZO ANBU I LI A,FO EN I ARKO ISASVO IMTI OM k  n N J K V R V S \ N R D M J R Z ^ J J M JO[UVEKRA INAIDEN I I A I I@R A ATE O I TI^ OGNA A A11.SEP EM RA D T F K C J T V R R S K P D T B

De etgo i akoesu s d n j pro e i esvet m n l

kripti Memorijalnog bra: da posmrtni ostaci dobiju centra u Wujorku, koji }e ime i prezime. I da hiqadama podanas biti otvoren na rodica, ne samo u SAD, donesu kaprostoru sru{enih zgrada Svet- kav-takav spokoj. Koliko je taj poskog trgovinskog centra, planira- sao te`ak, svedo~i podatak koji no je da u skoroj budu}nosti, budu nam je naveo dr Budimlija: i uz vepolo`eni jo{ nesahraweni posmr- lika ulagawa u opremu i konstanttni ostaci `rtava teroristi~kog na inovirawa postupka identifinapada 11. septembra 2001. godine. kacije putem DNK, nedavno je Ipak, kripta barem jo{ neko vre- identifikovana tek 1631. `rtva. me ne}e biti zape~a}ena projek Ne}emo stati dok ne utvrdimo tovana je tako da bude omogu}en kome pripada i posledwi neidenpristup ekipama koje i daqe rade tifikovani deo qudskih ostataka, na identifikaciji `rtava terori- dakako, ako nam to nauka dozvoli sti~kog napada na SAD. Da, deset decidiran je dr Budimlija. godina nakon tragedije u kojoj je Na{ sagovornik je DNK analipoginulo blizu 3.000 qudi, taj po- zom po~eo da se bavi jo{ dok je rastupak jo{ uvek traje. dio kao sudski patolog na Insti Posmrtni ostaci u kripti bi- tutu za sudsku medicinu u Novom }e biolo{ki za{ti}eni od daqe Sadu. Zahvaquju}i energiji prodegradacije, a nama }e biti omogu- fesora Milo{a Tasi}a, ka`e dr }eno da im pristupimo kako bismo Budimlija, krajem devedesetih gomogli da pridina pro{log menimo nove, veka organizovaU potrazi za delovima na je laboratojo{ sofisticiranije meto- qudskih tela pregledano rija za forende identifikazi~nu DNK anaje ~ak 420.000 tona cije putem analizu u Novom Samaterijala lize DNK kadu. I dr Budi`e u ekskluzivmlija se po~etnom razgovoru za Dnevnik prof. kom marta 2001, tri dana nakon zadr Zoran M. Budimlija iz Depart- vr{ene i predate doktorske dimana za forenzi~nu biologiju pri sertacije, na{ao u Wujorku, jednoj kancelariji gradona~elnika Wu- od najpresti`nijih ustanova za jorka za sudsku medicinu (New York sudsku medicinu u svetu, gde je doCity Office of Chief Medical Exami- {ao na {estomese~ni trening, u ner). ~emu velike zasluge ima prof. dr Upravo ekipama iz te ustanove, Marina Staji}, ekspertkiwa svetu kojoj se pre 10 godina Novosa|a- skog glasa, direktorka Departmanin Zoran Budimlija na{ao na na za forenzi~nu toksikologiju stru~nom usavr{avawu, poveren je pri kancelariji wujor{kog gradonajte`i posao nakon 11. septem- na~elnika za sudsku medicinu.

c m y
Moj trening u toj ustanovi trebalo je da se slu`beno zavr{i u sredu 12. septembra 2001. Me|utim, dan ranije, oko 9 izjutra, dok smo radili u laboratoriji, a ja dovawe, znao sam da je ovo nova situacija u kojoj se moramo organizovati. Novi izazov. Ve} tog popodneva smo krenuli da reorganizura za brijawe, ~e{qeva i ~etaka za kosu, intimnog rubqaU slu~ajevima ako ni{ta od toga nije bilo dostupno, pribegavalo se

Napravommestu
Dr Budimlija je direktno na identifikacija `rtava 11. septembra radio ~etiri godine a onda je pre{ao na mesto rukovodioca grupe za forenzi~na patolo{ka istra`ivawa. Uporedo s tim poslom, danas predaje na tri univerziteta New York University, Yeshiva University I PACE University. Ostao sam u Wujorku jer sam 11. septembra shvatio na kakvoj se poziciji nalazim i da je to `ivotna prilika koja se ne propu{ta. Ne da sam se tog dana, {to se karijere ti~e, na{ao na pravom mestu u celom svetu, ve} sam se na{ao i na pravom spratu. Moja pozicija ovde mi daje mogu}nost da poma`em i mla|im kolegama iz na{e zemqe i regiona. Upravo je pre nedequ dana odavde oti{la koleginica dr Olivera Van|el, lekar iz Novog Sada, koja je kod nas uradila eksperimentalni deo svoje magistarske teze iz oblasti primewene molekularne genetike i laserske disekcione mikroskopije. jemo laboratoriju i da se spremamo za prijem biolo{kog materijala. Znali smo da se suo~avamo sa poduhvatom velikih razmera Prva tela `rtava, uglavnom pripadnika policije i vatrogasne slu`be, po~ela su da sti`u u popodnevnim satima 11. septembra. Iako je na Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu stekao zna~ajno iskustvo i odre|enu otpornost na prizore od kojih se obi~nom ~oveku okre}e stomak rade}i, pored ostalog, na identifikaciji `rtava rata ali i ratnih zlo~ina na prostorima biv{e Jugoslavije, dr Budimlija svedo~i da nije mogao da sakrije iznena|ewe nad prizorima, u prvom redu izmewenih oblika qudskih tela koja su im dono{ena. Primawe posmrtnih ostatataka morali smo da organizujemo na ulici i za tu potrebu bila je zatvorena 30. ulica na Menhetnu, isto~no od Prve avenije, i tako je bilo mesecima. Tu smo imali pro{ireno trija`no odeqewe koje se nalazilo pod industrijskim {atorima, obdukcione sale i kamionehladwa~e u kojima su se ~uvali posmrtni ostaci qudi poginulih u napadu. Sam proces identifikacije odvijao se, ka`e dr Budimlija, po dobro utvr|enoj shemi, koja je pretrpela nekoliko izmena u toku samog rada. U principu, pregled je po~iwao od strane sudskih patologa i stru~waka za uzimawe otisaka prstiju, zatim su antropolozi utvr|ivali pretpostavqeni broj osoba ili delova tela koji je bilo mogu}e na}i u jednom bloku tkiva i razdvajali ih. Naime, zbog efekta ogromne snage izazvanog mehanizmom ru{ewa kula, qudska tela, boqe re}i wihovi fragmenti, veoma su ~esto bili doslovno spojeni svojim delovima, bukvalno utisnuti jedni u druge, i stoga su morali da budu razdvojeni. Svaki deo je dobio svoj broj i potom je odno{en pod pratwom na RTG snimawe. Li~ni predmeti poginulih su posebno tretirani od strane policije, uzimani su uzorci, uglavnom DNK za daqe analize, da bi potom materijal bio odlagan u hladwa~e. S obzirom na to da je identifikacija tih razmera jedna od najve}ih ikada izvedenih u istoriji, razume se da je bilo problema i prepreka, ali smo se svi trudili da ih profesionalno i kreativno re{imo.. Na{ sagovornik obja{wava da je identifikacija obavqana na osnovu otisaka prstiju, telesnih karakteristika, RTG snimaka tela i zuba, naravno ako je to bilo mogu}e, i potom je svaka identifikacija potvr|ivana DNK analizom. Za to je bilo potrebno skupiti takozvane referente uzorke, koji se sastoje od tkiva poznatih osoba od pre smrti, ili, u ve}em broju slu~ajeva, od li~nih predmeta ~etkica za zube, pribouzimawu biolo{kih uzoraka od krvnih srodnika. Neposredno nakon napada, proceweno je da je nestalo 20.000 qudi, ali je sada{wi spisak ograni~en na 2.753 nestala lica ka`e

Prof.drZo anM.Bu i lia r d m j

li~no u~io za zavr{ni ispit, ~uli smo da se dogodila nesre}a da je avion udario u jednu od kula Svetskog trgovinskog centra. U prvi mah, nakratko, mislilo se da se radilo o malom avionu i da je to bio izolovani incident, ali smo vrlo brzo razuvereni. Kada smo shvatili {ta se de{ava, uspeo sam da nazovem svoje roditeqe, Du{icu i Milana u Novom Sadu, i da im ka`em da sam dobro. Od tog momenta narednih nekoliko dana napu{tao sam zgradu u kojoj smo radili tek da bih oti{ao u stan da se ispavam i dovedem u red. Nadam se da ne}e zvu~ati arogantno ako ka`em da se nisam upla{io. S obzirom na to da sam upravo do{ao iz zemqe u kojoj se dogodilo mnogo toga, ukqu~uju}i i NATO bombar-

aviona obja{wava na{ sagovornik. Slu~aj je, opet, hteo da smo imali i takvo iskustvo samo mesec dana nakon teroristi~kog napada na SAD. Naime, neposredno nakon poletawa sru{io se avion Ameriken erlajnsa na liniji Wujork Dominikanska republika. Kako je to opet bila na{a jurisdikcija ina~e, kancelarija gradona~elnika za sudsku medicinu nastavqala je svoje redovne aktivnosti i tokom identifikacije `rtava 11. septembra uradili smo DNK identifikaciju za ta~no 30 dana. No, pristup je bio druga~iji: s obzirom na to da je postojala lista putnika, bilo je dovoqno potvrditi prisustvo svakog od wih u listi upore|enih DNK profila. Dr Budimlija nam potvr|uje da ne postoji rok za zavr{etak kompletnog procesa identifikacije. U toku proteklih 10 godina vi{e puta su i retestirani svi neidentifikovani delovi tela novootkrivenim i/ili poboq{anim metodama, od kojih je za neke zaslu`na upravo wegova laboratorija. Ovaj projekat ko{ta, razume se, veoma mnogo. Mi ne samo da

Me o ial icen arpo ve en`r va a11.sep em ra2001.bi e m r j n t s } t m t b } otvo enda asuce e o iikooj}epri u tvo a isa opo o i e`r a a, r n r m n j j s s v t m r d c t v dok}ezajav ostbi iotvo enidu egda a.Poproek uizra l kog n t r } n j t e s ar i ek eMaj laAra a,skoimjesa a i aopej za niar i ek aPi er h t t k d j r | v s ` h t t t Vo er,Me o ial icen arsepro ti ena8hek a a,od o noza  u a k m r j n t s r t r n s uz m po o i ublo anaDo emMen et u,nakoemsedo2001.na a iokom leks l v n k w h n j l z p zgra aSvet kogtr o in kogcen ra.Name tugdesustaa e d s g v s t s j l ku ebli na i eSTC(se er aiju naku a)iz ra e isubazeni,na~iim l z k w v n ` l g | n j subron a imobo i ais i a aime a2.976oso akoesu11.sep em ra z n d m p s n n b j t b stra a euWuor u,napo a ipo ed[enksvi auPen il a ii,uuda u d l j k q n r l s v n j r avi  auPen a on,kaoiime a{e to ostra a ihueks lo iibom eu on t g n s r d l p z j b Svet komtr o in komcen ru1993.go i e. s g v s t d n

dr Budimlija. Od toga je do sada identifikovano 1.631 osoba. Ukupno je na|eno 21.817 delova qudskih tela, od ~ega je identifikovano 12.810, ali, na`alost, jo{ uvek nije identifikovano 9.007 delova. Ina~e, delovi qudskih tela, prevashodno kosti, pronala`eni su mesecima, pa i godinama nakon napada. Koliko je to bila opse`na operacija govori podatak da je pregledano 420.000 tona materijala me|u kojima su tra`eni qudski ostaci. Vizuelno pretra`ivawe se doslovno odvijalo na pokretnoj traci, nakon ~ega je materijal prosejavan kroz sita razli~ite veli~ine. U ovoj vi{eetapnoj akciji tokom vi{e godina u~estvovalo je oko 16.000 qudi. Operacija identifikacije `rtava 11. septembra je jedinstvena i po tome {to je to masovna katastrofa tzv. otvorenog tipa. Naime, iako postoji spisak nestalih lica, velika je verovatno}a da nisu svi prijavqeni. S obzirom na to da `rtve poti~u iz ~ak 67 zemaqa, teoretski je mogu}e, ocewuje sagovornik Dnevnika, da }e posledwi identifikovani deo qudskog tela biti i jedini od osobe koja do tada nije identifikovana. To je potpuno razli~ito u odnosu na nesre}e tzv. zatvorenog tipa, u {ta recimo spadaju padovi

smo dobili novu opremu, ve} i novu zgradu s opremom, projektovanu po na{im potrebama, {to }e re}i za oko 20.000 slu~ajeva godi{we. DNK laboratorija, koja fizi~ki zahvata polovinu gradskog bloka i ima 15 nivoa, najve}a je neprivatna DNK laboratorija u SAD i jedna od najve}ih u svetu. Me|utim, kako dobru laboratoriju ne ~ine samo zgrada i oprema, ponosni smo na ~iwenicu da pored rutinskog posla razvijamo nove metode koje }e se upotrebiti u svakodnevnoj praksi, i to ne samo u na{oj laboratoriji, ve} i u forenzi~kim krugovima {irom sveta. No, po nekima od metoda koje primewujemo jedinstveni smo u SAD. Razume se, sve ove metode su rigorozno proverene, jer se u na{em profesionalnom svetu gre{ke ne opra{taju. U krajwoj liniji, od rezulata na{eg rada zavise qudske sudbine. Tregedija od pre 10 godina, govorim na osnovu sopstvenog i iskustava mojih kolega, bila je ogroman izazov zakqu~uje dr Zoran Budimlija. I jo{ uvek jeste. Rekao bih, podsticaj je da se radi i ide daqe. Jer, kao {to izreka ka`e: ono {to nas ne ubije, ~ini nas ja~im! n Denis Kolunyija