GALEB D ONATAN LIVINGSTON

Richard Bach

PRVI DEO Bilo je jutro i mlado se sunce zlatasalo na namre kanoj povr ini mirnog mora. Milju daleko od obale iz ribarskog amca bacali su mamce - poziv Jutarnjem jatu irio se vazduhom, sve dok mno tvo od hiljadu galebova ne nasrne otimaju i se za komadi e hrane. Zapo e novi radni dan. A onde, na pu ini, potpuno sam, daleko od amca i obale, ve bao je galeb D onatan Livingston. Na visini od trideset metara pru io je svoje opnaste no ice i uzdigao kljun silno se upinju i da krilima izvede bolno te ak okret izvijenog tela. Taj okret je zna io da e leteti polagano, pa je usporavao let sve dok mu vetar nije postao apat u lice, dok okean nije postao nepomi an pod njim. Stisnuo je o i da bi usmerio pa nju, zadr ao je dah, napregnuo sve snage da izvede jo samo dva-tri santimetra tog okreta A onda mu perje zalepr a, on izgubi brzinu i padne. Kao to znamo, galebovi ne znaju za nesigurnost u letu ni za gubljenje brzine. Gubljenje sigurnosti i brzine u vazduhu za njih je sramotno i ne asno. Ali galeb D onatan Livingston, ne stide i se, ra iri krila i ponovi onaj isti drhtav te ak okret usporavaju i sve vi e let, jo jednom izgubi brzinu - jer nije bio obi na ptica. Ve ina galebova ne haje da nau i ne to vi e do osnove letenja - kako da stigne od obale do hrane i natrag. Jer, ve inu galebova ne zanima let, ve jelo. A ovog galeba nije zanimalo jelo, ve let. Galeb D onatan Livingston najvi e je voleo leteti. Takav na in razmi ljanja, uvideo je, ne pridonosi popularnosti me u pticama. ak su i njegovi roditelji o ajavali posmatraju i D onatana kako provodi dane usamljen, uve bavaju i niske letove, eksperimenti u i. Nije mogao shvatiti za to, na primer, pri udaljenosti od vode manjoj od polovine raspona svojih krila mo e ostati u vazduhu du e i s manje napora. Njegova sletanja nisu zavr avala uobi ajenim pljuskanjem ispru enih no ica po povr ini vode, ve duga kim ravnim tragom to bi ga ostavljao za sobom kada bi dodirnuo povr inu mora nogama vrsto priljubljenim uz telo. Ali, kada je po eo sletati na obalu klize i i ne odvajaju i noge od tela i ostavljaju i tako dug trag klizanja na pesku, njegovi su se roditelji u asavali. - Za to, D one, za to? - pitala ga je majka. - Za to ti je toliko te ko biti kao ostale ptice iz jata? Prepusti niske letove pelikanima i albatrosima. to ne jede ? Sine, sav si kost i perje! - Nije va no to sam omr aveo, majko. Ho u samo da znam ta mogu u vazduhu, a ta ne, to je sve. Samo to ho u da znam. - Slu aj, D onatane - re e mu otac prili no ne no. - Zima tek to nije stigla. Ne e vi e biti amaca, a povr inske e ribe zaroniti duboko. Ako ve eli u iti, prou avaj hranu i na in kako mo e do i do nje. Nemam ni ta protiv tvojih majstorija u vazduhu, ali zna i sam da te to ne e prehraniti. Ne zaboravi da letimo da bismo se prehranili. D onatan je poslu no klimnuo glavom. Nekoliko slede ih dana nastojao je da se vlada kao ostali galebovi; zaista se trudio, borio se i kri ao s jatom oko gatova i ribarskih brodi a i zaranjao za ostacima ribe i hrane. Ali to mu nekako nije uspevalo. "Sve je to besmisleno" - mislio je namerno ispu taju i te ko izborenu sardelu gladnom i ostarelom galebu to ga je pratio. "Sve ovo vreme mogao sam uve bavati letenje. Toliko toga treba jo nau iti!" Nedugo zatim D onatan se ponovo usamio. U io je daleko na pu ini, gladan i sretan. Cilj mu je bila brzina, i ve posle nedelju dana ve banja znao je o brzini vi e nego ijedan ivi galeb. S visine od trista metara, zamahuju i krilima najsna nije to je mogao, munjevito se sunovratio ravno prema talasima. Tada je shvatio za to galebovi ne zamahuju krilima pri strmom poniranju. Ve za est sekundi postigao je brzinu od sto trideset kilometara na sat, brzinu pri kojoj krila gube sigurnost kod ponovnog penjanja. To mu se dogodilo bezbroj puta. Uz svu opreznost, lete i na granici svojih mogu nosti, gubio je kontrolu pri velikoj brzini. Uspinje se do visine od trista metara. Punom snagom leti ravno, zatim se okre e zamahuju i krilima i strmo ponire. I svaki put bi mu levo krilo zatajilo i sna no bi se zaneo

nalevo, te bi se desnim krilom izvukao, a onda bi se strelovito sunovratio nadesno. Ni ovaj put nije bio dovoljno oprezan. Deset puta je poku ao i svaki put, dostigav i brzinu od sto trideset kilometara na sat, pretvorio bi se u nekontrolisanu i uskovitlanu gomilu perja i stropo tao se u more. "Re enje je u tome", razmi ljao je dok se voda cedila sa njega, "da treba zadr ati krila potpuno nepomi na pri velikoj brzini - zamahivati samo do brzine od sto kilometara, a onda ih sasvim umiriti". Poku a jo jednom s visine od est stotina metara, zaroni u dubinu, istegne kljun nadole, ra iri i stisne krila onog asa kad pre e brzinu od sto kilometara. Zahtevalo je to silnu snagu, ali je uspeo. Za deset sekundi dosti e brzinu od sto ezdeset pet kilometara na sat. D onatan je postigao svetski rekord u brzinskom letu za galebove! Ali, radost je bila kratkog veka. Onog trenutka kada se poku ao izviti, onog trenutka kada je promenio nagib krila - pri brzini od sto ezdeset pet kilometara oseti udar kao od eksplozije. D onatan prsne usred vazduha i surva se u more, koje mu se u ini tvrdo poput stene. Bila se ve spustila no - kada se osvestio plutao je po mese inom obasjanim okeanom. Krila su mu bila te ka poput olova, ali je mnogo te e podnosio neuspeh. Pri eljkivao je da ga breme neuspeha odvu e na dno i da se tako sve zavr i. Ali, dok je lagano tonuo, odjekne u njemu neki udan, nepoznat glas. " to jest, jest. Ja sam galeb. Mogu nosti su mi ograni ene. Da sam stvoren da besprekorno letim, imao bih navigacione karte umesto mozga. Da sam stvoren da letim velikim brzinama, imao bih sokolova kratka krila i hranio bih se mi evima, a ne ribom. Otac je imao pravo. Moram zaboraviti ovu ludost. Moram odleteti natrag svome jatu i pomiriti se s onim to jesam, jadni, ograni eni galeb". Glas umukne, a D onatan se saglasi s njim. No u je galebu mesto na obali. Zarekao se sam sebi da e ubudu e biti obi an galeb. Svi e biti znatno sretniji. Umorno se otisne od tamne vode i poleti prema obali iznad same vode, sretan zbog svega to je nau io o niskim letovima. "Ali ne", pomisli. "Vi e nisam ono to sam bio, moram zaboraviti sve to sam nau io. Ja sam galeb kao i svaki drugi i lete u kao i ostali". Jedva se nekako popne na visinu od trideset metara, te ko mlataraju i krilima, i udari prema obali. Ose ao se bolje posle odluke da bude kao i svi drugi galebovi iz jata. Vi e ga ni ta ne e terati da u i kao do sada, ne e vi e biti ni prkosa ni neuspeha. Bilo je prijamo ne misliti ni na ta i leteti kroz mrak prema svetlima iznad ala. Mrak! Onaj potmuli glas najavi uzbunu. Galebovi nikada ne lete po mraku! D onatan se nije obazirao na to. "Ba je lepo", mislio je. "Mesec i svetla trepere u vodi, isijavaju zrakaste odbleske kroz no , i sve je tako mirno i blago" Sleti! Galebovi nikada ne lete po mraku! Da si stvoren da leti po mraku, imao bi o i poput sove. Imao bi u glavi navigacione karte! Imao bi sokolova kratka krila! Tu u no i, na visini ne to vi e od trideset metara, galeb D onatan Livingston - zatrepta. Bol i odluka za as i eznu e. Kratka krila! Sokolova kratka krila! "To je re enje! Kakva sam bio budala! Potrebna su mi samo mala kratka krila, valja ih, dakle, presaviti i leteti samo vrhovima krila! Kratka krila! Uzdi e se do visine od est stotina metara iznad povr ine tamnog mora, ne pomi ljaju i ni na trenutak na neuspeh ili smrt, uvu e prednje delove krila i priljubi ih uz telo i tako izlo i vetru samo uzan pojas kratkih bode a na vrhovima krila, pa zaroni strmo u dubinu. Vetar mu je zaglu uju e hu ao oko glave. Sto trideset kilometara na sat, sto ezdeset, dvesta dvadeset, i jo br e... Pri brzini od dvesta ezdeset kilometara nije ose ao optere enje krila ni pribli no onako sna no kao nekad pri brzini od sto trideset kilometara. Sasvim blago skrenuv i vrhove krila, izvi se i sunu iznad talasa, nalik na sivo topovsko tane obasjano mese inom. Stisnu o i da se odbrani od vetra i obuze ga radost. "Dvesta ezdeset kilometara na sat! I ni ta! Ako se sunovratim s visine od hiljadu petsto

metara, ko zna koliku bih brzinu postigao..." Zaboravi svoje malopre a nje zavete, odnela ih je silina vetra. ak se nije ose ao kriv to je prekr io obe anje. Takva obe anja, uostalom, vrede samo za galebove to prihvataju svakodnevicu. Nekome ko je dotakao savr enstvo u u enju nisu potrebna sli na obe anja. im je sunce izi lo, galeb D onatan Livingston ponovo je ve bao. S visine od hiljadu petsto metara ribarski amci izgledalu su kao ta kice na mirnom plavom moru, a jato pri svom jutarnjem obroku izgledao je kao oblak uzvitlane pra ine. Bio je iv, jedva je primetno drhtao od odu evljenja, ponosan to je savladao strah. A onda je, bez velikih priprema, uvukao prednji deo krila, izbacio kratke, kose vrhove i sunovratio se pravo prema moru. Ve na visini od hiljadu trista metara postigao je kona nu brzinu vetar je, poput vrstog zvu nog zida, onemogu avao dalje ubrzanje. Leteo je vratolomnom brzinom od trista devedesest est kilometara na sat. Stegne ga u grlu pri pomisli da bi pri ovoj brzini s ispru enim krilima prsnuo i pretvorio se u milion sitnih komadi a. Ali brzina je snaga, brzina je ushi enost, brzina je ista lepota. Zapo e se izvijati na visini od trista metara. Vrhovi krila tresli su se i trepereli na strahovito sna nom vetru, a brodi i jato, to su mu bili ba na putu, titrali su i rasli meteorskom brzinom. Nije se mogao zaustaviti. Nije znao ni kako da skrene pri ovakvoj brzini. Sudar bi zna io trenutnu smrt. Zato zatvori o i. Tog jutra, ubrzo posle izlaska sunca, galeb D onatan Livingston prohuja posred Jutarnjeg jata brzinom od trista sedamdeset kilometara na sat, zatvorenih o iju, a vetar mu je estoko fijukao u perje. Galeb sre e mu se ovaj put nasme io - niko nije stradao. Kad je ponovo uperio kljun prema nebu, jo je jurio brzinom od dvesta osamdeset kilometara. Po to je smanjio brzinu na etrdeset i najzad ispru io krila, brodi to se nalazio hiljadu dvesta metara ispod njega bio je kao ta kica na moru. Likovao je. Krajnja mogu a brzina! Galeb koji leti trista dvadeset est kilometara na sat! Bio je to rekord, jedinstven, veliki trenutak u istoriji jata, trenutak koji ozna ava po etak novog razdoblja u D onatanovom ivotu. Lete i prema svom usamljenom ve bali tu, savi krila, spreman za novi spust s visine od dve hiljade etiri stotine metara, i odlu i da danas savlada skretanje. Pomakom samo jednog perca sa vrha krila dva-tri santimetra u stranu, mo e se posti i, shvati, glatko i iroko skretanje pri vratolomnoj brzini. Me utim, pre toga je nau io, ako pri toj brzini pomakne vi e od jednog perca, zavrte e se poput pu anog taneta... i tako je D onatan postao prvi galeb koji izvodi akrobatske letove. Tog dana nije gubio vreme na razgovore s drugim galebovima - leteo je sve do sumraka. Otkrio je petlju, polagani valjak, le ni kovitlac i letenje na no . Kad se D onatan pridru io jatu na obali, ve se bila spustila no . Bio je umoran i vrtelo mu se u glavi. Ipak je u svojoj ushi enosti izveo pri sletanju petlju, a trenutak pre nego to je dodirnuo tlo, valjak na razdele. "Kad saznaju", pomisli "za moj rekord, polude e od sre e. Koliko je sad ivot bogatiji! To je smisao ivota, a ne ono sumorno vucaranje do ribarskih amaca i nazad! Mo emo se izdi i iz neznanja, mo emo postati ve ta, pametna i savr ena bi a. Mo emo biti slobodni! Mo emo nau iti leteti!" Godine to su bile pred njim obe avale su sre u i zadovoljstvo. Kada je sleteo na obalu, ugleda zbor galebova i u ini mu se da su sakupljeni ve du e vreme. Zapravo su ga ekali. - Galebe D onatane Livingstone! Stani u sredinu! - Re i Stare ine zazvu ale su izrazito sve ano. Stajati u sredini zna ilo je ili veliku sramotu ili veliku ast. Na taj se na in iskazivala ast vo ama galebova. "Naravno", pomisli, "Jutarnje jato videlo je moj rekord. Ali ja ne elim po asti. Ne elim postati vo a. Samo elim podeliti s njima svoje otkri e i upozoriti ih na nove mogu nosti za sve nas". Stupio je napred. - D onatane Livingstone - oslovi ga stare ina - stani u sredinu - na svoju sramotu, tako da te sva bra a galebovi vide!

Kao da ga je neko tresnuo daskom po glavi. Kolena su mu zaklecala, perje mu se obesilo, a u u ima mu je umelo. "Zar ja da stojim u sredini na svoju sramotu? Nemogu e! A moj rekord? Oni to ne razumeju! To je zabuna, pogre ka!" - ...zbog svoje nepromi ljene neodgovornosti - ozbiljni je glas odjekivao - zbog povrede dostojanstva i tradicije galebova... Biti pozvan u sredinu zbog nekog sramnog ina zna ilo je biti odba en iz dru tva galebova, prepu ten samotni kom ivotu na Dalekim Hridima. - Jednog e dana, D onatane Livingstone, shvatiti da se neodgovornost ne isplati. ivot je neizvestan, i nepoznat, a mi smo stvoreni samo da jedemo i da opstanemo to du e mo emo. Galeb se nikad ne suprotstavlja zboru jata, ali D onatan ipak digne glas: - Neodgovornost? Bra o! - uzvikne. - Ko je odgovorniji od galeba koji prona e i sledi smisao i vi i cilj ivota? Hiljadu godina mu imo se da do emo do ribljih glava, a sad imamo razloga da ivimo - da u imo, da otkrivamo i postanemo slobodni! Dajte mi priliku, dopustite mi da vam poka em ta sam nau io... Jato je stajalo nepomi no, kao ukopano. - Bratstvo je razvrgnuto - povika e galebovi u jedan glas i jednodu no se oglu i e i okrenu e mu le a. Ostatak ivota D onatan je proveo u samo i, ali je odleteo jo mnogo dalje od Dalekih Hridi. Nije ga toliko bolela samo a koliko saznanje da njegova bra a nisu htela poverovati u uzvi enost letenja; nisu hteli da otvore o i i vide. Svakim je danom u io sve vi e. Nau io je da poniru i punom brzinom mo e dohvatiti vrlo retku i ukusnu ribu to se kre e u jatu tri metra ispod povr ine okeana - vi e mu nisu bile potrebni ribarski brodi i ni ustajali hleb da bi pre iveo. Nau io je da spava u vazduhu za vreme dugih no nih letova, koriste i se vetrom to je dolazio s kopna i prelaze i tako po dvesta kilometara od zalaska do izlaska sunca. Vladaju i savr eno samim sobom, leteo je kroz guste morske magle i penjao se iznad njih, do blistavog vedrog neba... dok su drugi galebovi stajali na zemlji i znali jedino za sumaglicu i ki u. Nau io je da se slu i vetrovima u visinama da odleti duboko u unutra njost i onde se pogosti ukusnim kukcima. Sve to je nekad eleo jatu, sad je inio sam za sebe; nau io je leteti i nije mu bilo ao cene koju je platio. D onatan je otkrio da su dosada, strah i gnev glavni razlozi zbog kojih galebovi ive kratko, a budu i da se svega toga oslobodio, po iveo je zaista dugo i lepo. Stigli su uve e i ugledali D onatana kako spokojno klizi po svom voljenom nebu. Dva galeba to su se pojavila tik uz njega bili su isti poput zvezdanog sjaja zra e i blago u i prijateljstvom u tamnim no nim visinama. Ali najlep e od svega bio je njihov let, ve tina s kojom su vrhove svojih krila dr ali na odre enom i stalnom razmaku od njegovih. Bez re i, D onatan ih podvrgne ispitu koji jo nijedan galeb nije bio polo io. Iskrivi krila i uspori let tako da se jedva micao u vazduhu. Dve blistave ptice uspore istovremeno let, bez po muke, ne udaljavaju i se od njega. Umele su da lete sporo. Zatim on presavije krila, obrne se i zaroni u dubinu brzinom od trista pedeset kilometara na sat. Oni se strmoglave s njim u besprekornoj formaciji. Najzad se on istom brzinom izvi i polete gore izvode i kosi polagani valjak. Oni su leteli uz njega sme kaju i se. On nastavi leteti u horizontali a posle nekoliko trenutaka zausti: - Dobro - re e. Ko ste vi? - Mi smo iz tvog jata, D onatane. Mi smo tvoja bra a. - Re i su zvu ale sna no i mirno. Do li smo da te povedemo jo vi e, da te odvedemo ku i. - Nemam ja ku e. Nemam ni jata. Ja sam prognanik. I ja svoje ostarelo telo ne mogu podi i jo vi e od stotinu metara. - Moze , D onatane, mo e . To si nau io. Zavr io si jednu kolu, i sad je vreme da stupi u drugu. D onatanu se u iini da je taj trenutak pun razumevanja i svetlosti nosio u sebi celog ivota. Imaju pravo. On zna leteti, vi e, do ao je trenutak da po e ku i.

Jo jednom obuhvati pogledom nebo, ono prekrasno, srebrnasto prostranstvo gde je nau io tako mnogo. - Spreman sam - re e na kraju. I D onatan Livingston, sa dva galeba sjajna kao zvezde, uzdigne se i nestane u sasvim tamnom nebu. DRUGI DEO ,,Ovo je, dakle, nebo," pomisli i licem mu preleti osmeh. Nije bilo ba doli no razglabati o nebu u trenutku kad se pribli avao njegovim dverima. Napu tajuci Zemlju i njene oblake, lete i sa dva blistava galeba pored sebe, primeti da i njegovo telo postaje sjajno kao njihovo. Istina, jo je bio onaj isti mladi galeb D onatan kakav je oduvek bio ispod zla anih o iju, samo mu se spolja nji lik izmenio. Telo kao da je ostalo galebovo, ali je sada mogao leteti mnogo bolje nego ikad pre. "Tako," mislio je, "sad u s upola manje truda posti i dvostruku brzinu, dvostruko ve i uspeh od onog na Zemlji u svojim najboljim danima!" Perje mu je blistalo poput brilijanata, a krila su mu bila poput savr eno glatkih plo ica ugla anog srebra. Odu evljeno po e prou iavati i ispitivati snagu svojih novih krila. Pri brzini od dvesta sedamdeset pet kilometara na sat oseti da se pribli ava najve oj brzini koju je ikada postigao u horizontalnom letenju. Pri brzini od petsto pet kilometara shvati da leti najbr e to mo e, pa ipak be e malo razo aran. Zna i da je i njegovo novo telo ograni eno. Iako je prema io svoj raniji rekord u horizontalnom letenju, znao je da bi iziskivao veliki napor da ga obori. "Na nebu" - pomisli - "ne bi trebalo biti ograni enja." Oblaci se razmaknu e a pratioci mu doviknu e: - Sretno sletio, D onatane - i nestado e. Leteo je iznad mora, prema razvedenoj obali. Nekolicina galebova povremeno je uzletalo s hridi. Dalje, prema severu, na samom horizontu, letelo je jo nekoliko galebova. Novi prizori, nove misli, nova pitanja. Za to je tako malo galebova? Za to sam odjednom ovako umoran? Nebo bi moralo vrveti od galebova! Galebovi ne bi smeli ovde biti pospani i umorni. Gde je to ve uo? Se anja iz ivota sa Zemlje polako su bledela. Naravno, onde je nau io mnogo toga, ali su mu se pojedinosti nekako izme ale - se ao se mutno kako su se borili za hranu i kako je bio proteran. Desetak galebova doleti s obale da ga pozdravi, ali ni jedan ne progovori ni re i. Samo oseti da mu je ovo novi dom i da je dobrodo ao. Bio je to za njega veliki dan, ali se izlaska sunca vi e nije se ao. Skrene prema obali udaraju i krilima da bi se na as zaustavio, a zatim se lagano spusti na pe ani al. I drugi su galebovi sleteli, ali nijedan nije zamahnuo ni jednim percem svojih krila. Njihali su se na vetru iroko ispru enih sjajnih krila, a onda nekako udno promenili nagib perja, sve dok se ne zaustavi e, a u istom asu dodirnu e tlo nogama. Bila je za u uju a ve tina, ali je D onatan bio suvi e umoran da i sam poku a. u e i na obali, i dalje bez re i, zaspi. Slede ih dana D onatan shvati da ovde mo e nau iti o letu isto onoliko koliko i u ivotu to ga je ostavio za sobom. Samo na drugi na in. Ovde su galebovi mislili kao i on. Svaki od njih smatrao je najva nijim u ivotu dosti i i dotaknuti savr enstvo u onome to su najvi e voleli - u letenju. Te veli anstvene ptice provodile su sate i sate uve bavaju i letove i usavr avaju i akrobatiku u vazduhu. Dugo D onatan nije mislio na svet iz kog je stigao, svet u kome je njegovo jato ivelo gluvo i slepo za lepotu i radost letenja, upotrebljavaju i krila samo za borbu i tra enje hrane. Ipak bi ga se kad-kad setio, makar na trenutak. Setio ga se i jednog jutra, dok se sa svojim instruktorom odmarao na alu, posle uve bavanja valjka na razdele iz le nog polo aja. - Gde su ostali, Sulivane? - upita ga nemo, slu e i se ve sasvim lako telepatskim sporazumevanjem kakvim su se ovi galebovi slu ili umesto kre tanja i kri anja. - Za to nas

nema vi e? Onde odakle sam do ao bilo je... - na hiljade galebova. Da, znam. -Sulivan klimne glavom. - Odgovor je u tome to si ti, D onatane, retka ptica, jedan me u hiljadama galebova. Svi smo mi prevalili dug put dok nismo stigli ovamo. Prelazili smo iz jednog sveta u drugi, koji se nije mnogo razlikovao od prethodnog, zaboravljaju i odmah odakle smo stigli, ne razmi ljaju i gde hrlimo, ne misle i na sutra. Zna li koliko smo ivota pro iveli dok nismo shvatili da nam se ivot ne sastoji samo od hrane, borbe i premo i u jatu? Hiljadu ivota, D one, deset hiljada! Pa jo stotinu ivota dok nismo naslutili da postoji ne to to se zove savr enstvo, a onda jo stotinu ivota dok nismo nau ili da je svrha ivljenja u tome da otkrijemo to savr enstvo i da ga poka emo drugima. Sada, naravno, vredi jednako pravilo za sve nas: biramo svoj idu i svet prema onom to smo nau ili u ovom. Ne nau i li ni ta, idu i ti je ivot jednak sada njem, ista ograni enja i iste pote ko e koje treba savladati. On ra iri krila i okrenu se prema vetru. - Ali ti, D one - nastavi - ti si nau io sve odjednom i nisi morao pro iveti hiljadu ivota da bi stupio u ovaj ivot. Ve idu eg trenutka ponovo su uzleteli i nastavili da ve baju. Izvo enje valjka na razdele u formaciji bila je neobi no te ka jer, dok je leteo na le ima, morao je raditi sve obrnuto od onog to je radio njegov nastavnik. - Poku ajmo jo jednom - ponavljao je Sulivan. - Poku ajmo jo jednom. - Na kraju re e: Dobro. - I tada stado e uve bavati spolja nju petlju. Jedne ve eri galebovi koji nisu po li na no no letenje le ali su na pesku, zami ljeni. D onatan skupi hrabrost i pri e stare ini koji je, kako mu neko re e, imao uskoro napustiti ovaj svet. - jang - oslovi ga pla ljivo. Stari ga galeb blago pogleda. - ta je, sinko? Stare ina je s vremenom postajao sve sna niji pa je sad leteo bolje od bilo kog galeba iz jata, jer je savladao sve ve tine koje su drugi galebovi tek u ili. - jang, ovo nije nebo, zar ne? Stare ina se nasme io na mese ini. - Ti jo u i , D onatane - re e naposletku. - ta e biti posle ovoga? Gde idemo? Zar nebo uop te postoji? - Ne, D onatane, ne postoji. Nebo nije ni mesto ni vreme. Nebo je savr enstvo. - Zastade za trenutak pa re e: - Ti leti veoma brzo, zar ne? - Pa... u ivam u brzini - odgovori D onatan, iznena en, ali ponosan to je stare ina to primetio. - Dodirnu e nebo, D onatane, kad dostigne savr enu brzinu. To ne zna i leteti hiljadu kilometara na sat, ni milion, niti leteti brzinom svetlosti. Jer, svaki je broj ograni en, a savr enstvo nema granica. Savr ena brzina, dete moje, zna i biti onde. Iznenada jang nestade, a u idu em trenutku pojavi se uz sam rub vode, dvadesetak koraka dalje. Onda se ponovo izgubi, ali se za as na e pored D onatanovog ramena. - To me zabavlja - re e. D onatan se zbunio. Zaboravio je da ga upita za nebo. - Kako to posti e ? Kako se tada ose a ? Mo e li daleko sti i? - Mo e oti i bilo gde i bilo kada, samo ako eli - objasni mu stare ina. - Ja sam bilo gde god i kad god sam po eleo. - Pogleda preko mora. - udno je to. Galebovi koji preziru savr enstvo radi putovanja, putuju polako i nikad ne stignu na odredi te. Oni koji se odreknu putovanja radi savr enstva, mogu sti i svuda, u tren oka. Zapamti, D onatane! Nebo nije ni mesto ni vreme, jer su i mesto i vreme bezna ajni. Nebo je - Mo e li me nau iti da tako letim? - D onatan zadrhti pri pomisli da e nau iti ne to novo. - Naravno, ako eli . - elim. Kada bi mogli po eti?

- Odmah, ako ho e . - elim nau iti tako leteti - ponovi D onatan, a o i mu zasija e udnim sjajem. - Reci mi ta moram da uradim. jang je polako govorio i pomno posmatrao mladog galeba. - Da bi odleteo bilo gde brzinom misli - re e - mora po eti od saznanja da si ve stigao na eljeno mesto Po jangovim recima, stvar je u tome da se oslobodi ose anja da si sputan ograni enim telom kome je raspon krila metar i pet santimetara i da su ti mogu nosti ta no odre ene. Stvar je u tome da zna da je tvoja prava priroda, savr ena kao i neispisan broj, istovremeno svugde u vremenu i prostoru. D onatan je revnosno ve bao, od ranog jutra pre izlaska sunca pa do posle pono i. Uz sav napor, nije nau io ama ba ni ta novo. - Ostavi se vere - jang mu je ponavljao. - Vera ti nije trebala dok si u io leteti, ne treba ti ni sada, kad eli da shvati ta je letenje. To je jedno te isto. Poku aj ponovo A onda, jednog dana, dok je zatvorenih o iju stajao na obali, koncentri u i se, D onatan iznenada shvati ta mu je jang govorio. - Pa to je istina! Ja jesam savr eni ga leb, bez ograni enja. - Oseti svu silinu sre e. - Bravo - re e jang s prizvukom pobede u glasu. D onatan otvori o i. Stajao je sam sa stare inom na potpuno nepoznatoj obali - drve e se pru alo sve do ruba vode, a dva uta sunca blizanca plovila su nebom. - Kona no si shvatio - re e jang - ali jo mora usavr iti tu ve tinu - Gde smo? - iznenadi se D onatan. Potpuno ravnodu an prema novoj okolini, stare ina otkloni to pitanje. - O igledno na nekoj drugoj planeti sa zelenim nebom i sa dve zvezde umesto sunca. D onatan klikne od sre e i oglasi se prvi put otkako je napustio Zemlju. - UPALILO JE! - Naravno da je upalilo, D one - objasni mu jang. - Uvek uspemo kad znamo ta radimo. Nego, da se vratimo na tvoju ve tinu. Kad su se vratili, mrak je ve pao. Ostali galebovi su pratili D onatana zla anim o ima punim strahopo tovanja, jer su ga videli kako je nestao iz sveta u kome je bio prikovan tako dugo. utke je primio njihove estitke, a onda re e: - Ja sam novajlija! Po etnik! Moram jo mnogo toga da nau im od vas! - Ne bih se slo io, D one - prekide ga Sulivan koji je stajao pored njega. - Ti u i bez straha, kao ni jedan od svih galebova koje sam video u deset hiljada godina. Jato naglo utihne, a D onatan se prome kolji od neugodnosti. - Mo emo po eti od vremena, ako eli - obrati mu se jang - i ve bati let u pro lost i budu nost. Tek posle to ga bi e spreman da nau i ono najte e, najmo nije, ali i najzgodnije. Tada e mo i uzleteti i spoznati smisao dobrote i ljubavi. Pro lo je mesec dana, mo da i vi e. D onatan je neobi no brzo napredovao. Jo dok je u io iz sopstvenog iskustva, bio je dobar i brz u enik, a sad, kada ga je podu avao stare ina glavom, u io je i pamtio kao kakav aerodinami ni pernati ra unar. A onda, jednog dana, jang nestane. Sa svima je tiho razgovarao, savetovao ih da ne napuste u enje, ve banje i nastojanje da spoznaju vi e o savr enom nevidljivom na elu ivota. Dok je govorio, perje mu je postajalo sve sjajnije i sjajnije, a na kraju je postalo tako blistavo da ga ni jedan galeb nije vi e mogao gledati. - D onatane - odjeknu e njegove poslednje reci - prou avaj i dalje ljubav! Kad su ponovo otvorili o i, janga vi e nije bilo. Kako su dani prolazili, D onatan je sve e e mislio na Zemlju s koje je do ao. Da je tamo znao samo deseti, samo stoti deo onoga to je ovde nau io, koliko bi mu ivot vi e zna io! Stajao je na pesku razmi ljaju i postoji li mo da onde dole galeb koji poku ava da savlada ograni enja i otkrije smisao letenja izvan uobi ajenog prikupljanja mrvica hleba sa brodi a.

Mo da su prognali jo nekoga zato to je rekao istinu jatu u lice. I to je D onatan du e ve bao kako da bude dobar, i to je vi e prou avao pravu prirodu ljubavi, to je vi e te io da se vrati na Zemlju. Iako je njegova pro lost bila ispunjena samo om, bio je stvoren da postane u itelj, te je i svoju ljubav iskazivao tako to je hteo preneti deo istine, koju je spoznao, galebu koji bi pokazao makar samo elju da tu istinu i sam spozna. Sulivan, koji je znao da leti kao u mislima, te je i druge tome u io, izrazi mu svoju sumnju: - D one, ti si nekada bio prognan. Zar misli da e te ptice tvoga jata hteti saslu ati? Zna li onu uzre icu: Onaj ko leti najvi e vidi najdalje. Galebovi koje si napustio u e na zemlji, kri e i bore se me u sobom. Oni su hiljadu kilometara udaljeni od neba - a ti bi hteo da ga odande vide! D one, pa oni ne mogu videti ni vrhove svojih krila! Ostani ovde! Pomozi novim galebovima, onima koji su dovoljno visoko da vide ono to im eli pokazati. - Utihne na trenutak, pa nastavi: ta bi bilo da se jang vratio u svoje prethodne svetove? ta bi danas bilo s tobom? Poslednje pitanje ga uveri da Sulivan ima pravo. Galeb koji leti najvi e vidi najdalje. D onatan je ostao i radio s prido licama koji su svi odreda bili pametni i u ili. Ali pomisao da onde dole, na Zemlji, ipak postoji jedan ili dva galeba koji bi mogli sve to nau iti, nije ga nikako napu tala. Koliko bi tek on nau io da mu je jeng do ao onog dana kada je isteran iz jata! - Suli, moram se vratiti - re e naposletku. - Tvoji u enici vrlo dobro napreduju. Oni e ti pomo i oko prido lica. Sulivan uzdahne, ali mu se ne usprotivi. - Nedostaja e mi, D onatane - samo re e. - Suli, zaboga - obrati mu se D onatan prekorno - ne budi budalast! ta mi to svakodnevno uve bavamo? Kada bi na e prijateljstvo zavisilo od vremena i prostora, onda bismo, savladav i vreme i prostor, upropastili i na e bratstvo! Savladamo li prostor, ostaje nam samo OVDE. Savladamo li vreme, ostaje nam samo SADA. Zar ne misli da e mo se na tom putu, izme u Sada i Ovde, ipak povremeno sretati? Galeb Sulivan se i nehotice nasmeja. - Ti luda ptico - re e blago. - Ako je iko kadar da poka e nekome dole na zemlji kako se mo e videti na hiljadu kilometara, onda je to galeb D onatan Livingston. - Zagleda se u pesak. - Zbogom, D one, prijatelju moj! - Zbogom, Suli! Do vi enja. Tim recima se D onatan oprosti i prenese u mislima me u veliko jato galebova, na obalu nekog drugog vremena, i shvati s uve banom lako om da nije samo kost i perje, ve ni im neograni en, savr en simbol slobode i leta. Galeb Fle er Lind bio je jo sasvim mlad, ali je ve znao da jato nije nikad nikog tako o tro i nepravedno kaznilo kao njega. "Ba me briga ta pri aju," mislio je ljutito, a pogled mu se sve vi e zamu ivao dok se primicao Dalekim Hridima. "Kao da leteti zna i samo mlatarati krilima od jednog mesta do drugog! To... to... mo e svaki komarac! Napavi jedan mali valjak-bure oko stare ine, onako od ale, a oni te izbace iz jata! Zar su slepi? Zar ba ni ta ne vide? Zar nikako ne mogu da shvate kakvo e to biti slavlje kada zaista nau imo leteti?" "Ba me briga ta misle. Pokaza i ja njima ta zna i leteti. Bi u pravi prognanik, ako ba tako ele. A posle e im biti ao..." U glavi mu odjeknu ne iji glas, koji je bio vrlo blag, ali ga toliko upla i da zaglavinja u vazduhu. - Nemoj biti tako strog prema njima, galebe Fle eru! Time to su te proterali naudili su sami sebi i jednoga e dana i sami to spoznati, jednoga e dana i sami videti ono to ti sad vidi . Oprosti im i pomozi da im se otvore o i. Dva-tri santimetra od njegovog desnog krila leteo je najsjajniji beli galeb na svetu, klize i sasvim lako, ne pokre u i nijedno perce, brzinom koju je Fle er jedva mogao da prati. Mlada ptica se potpuno zbuni. - ta se ovde doga a? Jesam li lud? Ili mrtav? ta je ovo?

Tih i miran glas ponovo se ispreplete s njegovim mislima, zahtevaju i odgovor. - Galebe Fle eru, eli li leteti? - Da, ELIM LETETI! - Fle eru Linde, je li tvoja elja za letenjem toliko jaka da e oprostiti jatu i da e mu se ponovo vratiti kad nau i , kako bi i njima pomogao da nau e? Nije mogao da la e to arobno ve to bi e, ma koliko bio ponosan i povre en. - elim - re e tiho. - Dakle, Fle e - nastavi sjajno stvorenje vrlo blagim glasom - po nimo horizontalnim letenjem TRE I DEO D onatan je lagano kru io iznad Dalekih Hridi i posmatrao. Mladi i neobuzdani galeb Fle er bio je skoro savr en u enik. Bio je sna an, lagan i brz u vazduhu i, to je najva nije, imao je vru u elju da nau i da leti. Upravo u tom trenutku jedva vidljiva siva spodoba strelovito se penjala posle poniranja i proletela pored svog nastavnika brzinom od dvesta sedamdeset pet kilometara na sat. Zatim se sasvim neo ekivano odlu io na jo jedan kosi polagani valjak na esnaest razdela, odbrojavaju i glasno: -osam devet deset vidi -D ona-tane-gubim-brzinu jedanaest hteo-bih- sezaustaviti-naglo-kao-ti dvanaest ali-do-vraga-ne u-uspeti... trinaest posled-nja-triokreta bez etrnaest u-u-uh! Od besa i nezadovoljstva zbog neuspeha, Fle er nije uspeo izvesti sve u s padom u zvono. Pao je natra ke, okrenuo se nekoliko puta i plahovito se bacio u obrnuti kovitlac da bi se na kraju, sav zadihan, povratio u horizontalni let trideset metara ni e od svog nastavnika. - Tro i vreme sa mnom, D onatane! Ja sam tupav! Glup sam! Poku avam ponovo i ponovo, ali nikakve koristi od toga! D onatan ga pogleda i klimne glavom. - Naravno da ne mo e uspeti kad se penje tako te ko. Fle eru, izgubio si sedamdeset pet kilometara samo na pripremu! Uspon mora biti lak! vrst, ali lak, shvata ? Sleti do mladog galeba. - Poku ajmo sada zajedno, u formaciji. I pripazi malo na uspon. Ulazimo glatko i lagano Posle tri meseca D onatan je imao jo est u enika, sve same prognanike to su do li sa eljom da lete radi puke radosti letenja. Ipak, bilo im je lak e savladati tehniku letenja nego shvatiti njegov pravi smisao. - Svako od nas, u su tini, simbol Velikog Galeba, neograni en simbol slobode - govorio im je D onatan kada su se uve e spu tali na obalu. - Pravilno letenje korak je bli e mogu nosti da izrazimo svoju pravu prirodu. Moramo odbaciti sve to nas ograni ava. Radi toga uve bavamo brzinsko i polagano letenje, akrobacije u vazduhu... A njegovi bi u enici zaspali iscrpljeni od napornog letenja. Voleli su da ve baju jer je to bilo povezano s brzinom i uzbu enjem, izazivalo im glad za znanjem to je rasla posle svakog novog asa letenja. Ali ni jedan od njih, pa ak ni galeb Fle er Lind, nije mogao verovati da let ideja mo e biti isto tako stvaran kao i let vetra i perja. - Celo va e telo, od vrha jednog krila do drugog - govorio im je D onatan - nije ni ta drugo nego va a misao, u formi koja se mo e videti. Ne savladate li svoju misao, ne mo ete vladati ni svojim telom. Ali, ma kako im je to poku avao da objasni, sve je to zvu alo kao prijatno ma tanje, a njima je bio potrebniji san. Samo mesec dana kasnije D onatan im re e da je do ao trenutak da se vrate svom jatu. - Nismo jo spremni! - re e galeb Henri Kalvin. - Oni ne ele da se vratimo! Mi smo prognanici! Ne mo emo se prisiliti da idemo tamo gde nas ne ele, zar nije tako? - Slobodni smo da po emo gde elimo i da budemo ono to jesmo - odgovo ri mu D onatan, uzlete s pe anog ala i krenu na istok, prema stani tu svog jata. Me u njegovim u enicima zavlada strepnja, jer se po zakonu jata prognanik ne srne nikada

vratiti, a taj zakon nije niko prekr io u deset hiljada godina. Zakon je govorio: "Ostani!"; D onatan je rekao: "Idi!" - i sada je bio ve kilometar-dva daleko od obale. Ako budu jo dugo ekali, D onatan e se na i pred neprijateljski raspolo enim jatom potpuno sam. - Mi se ne moramo pridr avati zakona jer ne pripadamo jatu, zar ne? - re e Fle er prili no samouvereno. - Osim toga, ako do e do borbe, bi emo potrebniji onde nego ovde. I tako njih osmorica uputi e tog jutra sa zapada u formaciji dvostrukog romba, skoro pokrivaju i jedan drugome vrhove krila. Doleteli su do ala, gde se sastajao zbor jata, brzinom od dvesta pedeset kilometara na sat; D onatan je bio na elu, Fle er je lagano klizio zdesna, a Henri Kalvin se trudio da odr i brzinu sleva. A onda u istoj formaciji, svi kao jedan, izvedo e polagani valjak nadesno... pa ravno... pa na leda... pa... ravno, a vetar je fijukao oko njih. Kri anje i kre tanje svakodnevnog ivota jata utihnu, kao odse eno velikim no em, i osam hiljada galebovih o iju posmatrali su netremice ta se de ava. Osam galebova po e e se pojedina no naglo penjati, svaki izvede punu petlju, pa se u irokom krugu sasvim polagano spusti na pe ani al. Kad slete e, galeb D onatan iznese im svoje primedbe na letenje, mimo, kao da se ovakvi doga aji de avaju svaki dan. - Kao prvo - zapo e osmehuju i se kiselo - svi ste malko kasnili u priklju ivanju... Misao sevne jatom poput munje. Ove su ptice prognanici! I vratile su se! A to... to se ne sme dogoditi! Fle erova predskazivanja o borbi rasplinula su se u op toj pometnji. - Pa dobro, prognanici su, to stoji - javi se jedan mladi galeb - ali, da mi je samo znati gde su nau ili ovako da lete? Tek posle sat vremena odjeknu e re i Stare ine: - Ne osvr ite se na njih. Galeb koji razgovara s prognanikom i sam e biti prognan. Galeb koji se divi prognaniku kr i zakon jata. U tom trenutku ptice okrenu e D onatanu svoja siva pernata leda, ali se on pravio da to ne prime uje. Nastavi podu avanje upravo iznad zbora jata i prvi put po e terati svoje u enike do samih granica njihovih mogu nosti. - Galebe Martine - vikao je izdaleka - ka e da si savladao nisko letenje! Poverova u ti tek kada mi to doka e ! LETI! I tihi maleni galeb Martin Viliam, zate en neo ekivanom estinom svog instruktora, na svoje veliko udo, poka e se pravim arobnjakom u niskom letenju. Po laganom povetarcu uspeo je uzleteti s peska i vratiti bez ijednog zamaha krilima, samim nagibanjem perja. Sli no je bilo i s galebom arlsom Rolandom, koji je leteo no en velikim planinskim vetrom na visini od sedam hiljada petsto metara, a zatim je sleteo sav modar od hladnog, retkog vazduha. Zbunjen i sretan, vrsto je odlu io da sutra uzleti jo vi e. Galeb Fle er, koji je najvi e od svih voleo akrobacije, savladao je kosi polagani valjak na esnaest razdela, a ve sutradan je uz to izveo jo jednu majstoriju. Perje mu je slalo bele odbleske sun evog sjaja na al odakle su ga pratili mnogi skriveni pogledi. Sate i sate D onatan je pratio svoje u enike lete i uz njih, pokazuju i im i tuma e i, vode i ih i bodre i esto na jo ve e podvige. Leteo je s njima kroz no i oluju, radi iste zabave, dok je jato mrzovoljno stajalo dole, na kopnu. Kada bi zavr ili asove letenja, u enici bi se odmarali na pesku i slu ali D onatana sve pa ljivije. Neke njegove ideje bile su lude i nikako ih nisu mogli razumeti, ali neke su bile dobre i razumljive. No u se, postepeno, stvarao nov krug slu alaca oko D onatanovih u enika - krug znati eljnih galebova koji su ga sate i sate slu ali u mraku, pretvaraju i se da ne vide jedan drugoga i razilaze i se pre svitanja. Od povratka je pro lo mesec dana kada je prvi galeb iz jata pre ao zabranjenu granicu i zamolio ih da ga nau e leteti. Zbog tog ina galeb Teren Lovel progla en je izdajicom i prognanikom - i tako postao osmi D onatanov u enik. Slede e im je no i pri ao i galeb Kirk Majnard, kre u i se nesigurno po pesku, vuku i levo krilo za sobom, a na kraju je pao D onatanu pred noge. - Pomozi mi - re e sasvim tiho, samrtni kim glasom. - elim vi e od svega nau iti leteti...

- Dobro, do i - re e mu D onatan. - Otisni se od zemlje sa mnom, pa emo po eti. - Ali, ti me ne razume . Moje krilo. Ne mogu ga ni pomaknuti. - Galebe Majnarde, slobodan si da bude svoj, zaista svoj, ovde i sada, i ni ta te u tome ne mo e spre iti. To je zakon Velikog Galeba, to je jedini pravi zakon. - Misli da mogu leteti? - Ka em ti samo da si slobodan. Jednostavno i brzo, bez po muke, Kirk Majnard ra iri krila i vinu se u tamni no ni vazduh. Neobi no glasni krik s visine od sto pedeset metara prenu jato iz sna. - Mogu leteti! ujte me! MOGU LETETI! Do izlaska sunca sakupilo se skoro hiljadu ptica. Stajale su u krugu oko u enika i znati eljno posmatrale Majnarda. Ne haju i da li ih ko vidi, slu ale su i upijale re i galeba D onatana. A on im je pri ao o vrlo jednostavnim stvarima - kako je pravo svakog galeba da leti, kako je sloboda njihova prava priroda i kako sve ono to se ispre i toj slobodi treba odbaciti, bilo da je posledica propisa, praznoverja ili ograni enja ma koje vrste. - Odbaciti - javi se glas iz mno tva - zar i zakon jata? - Jedini je pravi zakon onaj to vodi do slobode - odgovori mu D onatan. - Nema drugog zakona! - Kako mo e misliti da bismo i mi mogli leteti kao ti? - dopre i drugi glas, - Ti si posebno, obdarena i nadprirodna ptica, iznad svih ptica. - Pogledajte Fle era! Lovela! arls-Rolanda! D udi Li! Zar su i oni posebne, obdarene i nadprirodne ptice? Ni ta vi e nego svi vi, ni ta vi e nego ja. Razlika je samo u tome, jedina razlika, to su oni shvatili ta zaista jesu i po eli to da sprovode u delo. Njegovi se u enici, svi osim Fle era, po e e me koljiti od neprijatnosti. Nisu bili svesni da je to ono to ine. Skup se pove avao iz dana u dan, neki su dolazili da pitaju, neki da izraze divljenje, a neki da ih ismeju. - U jatu se pri a, ako nisi sin Velikog Galeba - re e Flefier D onatanu jednog jutra, posle uve bavanja brzinskog letenja - da si hiljadu godina is pred svog doba. D onatan uzdahne. "To je cena nesporazuma," pomisli. "Ili te proglase bogom ili vragom." ta ti misli , Fle eru? Jesmo li mi ispred svog doba? Nastade dugo utanje. - Pa, ovako letenje sigurno je postojalo oduvek i mogao ga je nau iti svako ko ga je eleo otkriti; to nema nikakve veze s vremenom. Mi smo, mo da, ne to ispred onog to je uobi ajeno. Ispred uvre enog shvatanja letenja. - Da, tako nekako - slo i se D onatan okre u i se polako na le a. - To nije ni upola tako lo e kao biti ispred svog doba. Dogodilo se to ve idu e nedelje. Fle er je tuma io elemente brzinskog leta skupu novajlija. Upravo se izvijao posle poniranja s visine od dve hiljade metara, nalik na duga ku sivu traku to je vijorila nekoliko santimetara iznad ala, kad se jedno mladun e, otisnuv i se na svoj prvi let, ispre i ba na njegovoj putanji, dozivaju i majku. U desetinki sekunde, da bi izbegao sudar, galeb Fle er Lind o tro skrenu udesno, brzinom ve om od trista pedeset kilometara na sat, i udari o granitnu stenu. Stena mu se u ini kao gigantska, te ka vrata to vode na drugi svet. Oseti silan strah i uzbu enje i sve se zacrne kad udari, a onda zaplovi udnim, udnim prostranstvom naizmeni no zaboravljaju i, se aju i se i zaboravljaju i, upla en i tu an, i bese mu ao, silno ao. Glas, sli an onom to ga je uo kada je prvi put sreo D onatana Livingstona, dopre do njega: - Stvar je, Fle eru, u tome da nastojimo savladati svoja ograni enja postupno i strpljivo. Let kroz stenu tako e je u programu, ali tek ne to kasnije. -D onatane! - Poznat i kao sin Velikog Galeba - nadove e njegov instruktor ravnodu no.

- ta ti radi tu? Stena! Zar nisam... nisam li mrtav? - Hajde, Fle eru, saberi se! Razmisli. Ali sad razgovara sa mnom, nemo e biti mrtav, zar ne? Uspeo si samo da naglo i neo ekivano promeni nivo svesti. Sad mo e birati. Mo e ostati ovde i dalje u iti na ovom nivou - koji je, uzgred budi re eno, mnogo vi i od onog koji si napustio - ili se vratiti i nastaviti rad s jatom. Stare ine su pri eljkivale nekakvu nesre u, ali ovo to si im ti priredio nadma ilo je sva njihova o ekivanja. - elim se, naravno, vratiti jatu. Pa, tek sam zapo eo rad s novim skupom. - U redu, Fle eru. Se a li se ta smo govorili o telu, da nije ni ta drugo osim sama misao? Fle er klimne glavom, ra iri krila i otvori o i na podno ju hridi i ugleda celo jato oko sebe. Kad se pokrenu, razle e se zaglu uju e kri anje i tropot sitnog kamenja to se odronilo. - iv je! iv je onaj koji je umro! - Dodirnuo ga je vrhom krila! Povratio mu ivot! Sin Velikog Galeba! - Ne, on to ne priznaje! On je vrag! VRAG! Do ao je da uni ti jato! etiri hiljade galebova, zaprepa teni onim to se desilo, izvikivalo je VRAG! Vrisak se irio, sli an olujnom morskom vetru. Staklenog pogleda, o trog kljuna, primicali su mu se da ga satru. - Ho e li da odemo, Fle eru? - upita ga D onatan. - Ne bih imao ni ta protiv U tili as na o e se zajedno, kilometar daleko, a kljunovi nasrnulih ptica okomi e se na prazno. D onatan re e: - Za to je najte e uveriti pticu da je slobodna i da to mo e sama sebi dokazati, samo ako malo ve ba? Za to je to tako? Fle er je jo malo mirkao zbog promene prizora. - ta si uradio? Kako smo stigli ovamo? - Rekao si da eli pobe i od gomile, zar ne? - Da, ali kako si - Kao i sve drugo, Fle eru. Ve bom. Do jutra je jato zaboravilo svoje bezumlje, ali Fle er nije. - D onatane, se a li se ta si jednom davno rekao o tome kako moramo voleti jato, vratiti mu se i pomo i mu da u i? - Svakako. - Ne razumem kako mo e voleti rulju koja te je malopre htela ubiti. - Oh, Fle e, to se ne voli. Ne volimo mr nju i zlo, dabome. Treba u iti da se shvati istinski galeb, ono dobro u svakom galebu i pomo i im da i sami to vide u sebi. To je ljubav o kojoj sam ti govorio. Sasvim je zgodno kad prokljuvi u emu je stvar. - Se am se, na primer, mladog i neobuzdanog galeba, Fle era Linda, tako se zvao. Upravo je bio proteran, spreman da se bori s jatom do poslednjeg daha, odlu an da stvori svoj pakao na Dalekim Hridima. A danas, evo, umesto to ga gradi svoj raj, predvode i celo jato na tom putu. Fle er se okrene svom instruktoru, a u o ima mu se pojavi trun straha. - Zar da ih ja vodim? Kako to misli ? Pa, ti si instruktor ovde. Ne mo e nas napustiti. - Ne mogu? Zar ne misli da postoje i druga jata, dragi Fle eru, kojima je instruktor potrebniji nego vama, jer ste vi ve nadomak svetlu? - Zar ja? D one, ja sam obi an galeb, a ti si - jedinac Velikog Galeba, zar ne? - D onatan uzdahne i pogleda prema pu ini. - Tebi vi e nisam potreban. Mora pronalaziti sebe, svaki dan po malo, istinskog, neograni enog galeba Fle era. On e biti tvoj instruktor. Tre ba da ga razume i da njime ovlada . Trenutak kasnije D onatanovo telo zalepr a vazduhom, svetlucaju i, i uskoro postade sasvim nevidljivo. - Ne dopusti da ire glupe glasine o meni, niti da me proglase bogom. Jasno, Fle ere? Ja sam galeb. Volim leteti, mo da... - D ONATANE!

- Jadni Fle e! Ne veruj svojim o ima. Njihove su mogu nosti ograni ene. Gledaj pomo u razumevanja, istra i ono to ve zna i tada e shvatiti kako se leti. Svetlucanje prestade. Galeb D onatan iz eznu u vazduhu. Posle nekog vremena galeb Fle er vinu se do neba i na e potpuno nov skup u enika to su jedva ekali svoju prvu lekciju. - Za po etak - obrati im se setno - morate znati da je galeb neograni en simbol slobode, oli enje Velikog Galeba, a va e telo, sve do vrha krila, nije ni ta drugo osim sama va a misao. Mladi su ga galebovi podrugljivo gledali. "Eh" mislili su "ovo ba ne zvu i kao uputstvo za petlju." Fle er uzdahne i po e od po etka. - Hm, da... dakle, ovako - re e i pogleda ih kriti ki. - Po nimo od horizontalnog letenja. Izgovori to, odjednom shvati da njegov prijatelj nije bio nimalo neprirodniji od njega. "Nema granica, D onatane?" - pomisli. "E, pa onda e uskoro do i vreme kad u se iznenada pojaviti na tvojoj obali i pokazati ti kako se leti!" Iako se trudio da bude strog prema svojim u enicima, u jednom ih trenutku Fle er ugleda onakvima kakvi su zaista bili - a to to je video zaista je voleo. "Nema granica, D onatane?" - pomisli jo jednom sme e i se. I tako zapo e njegova trka za znanjem.