Ekoloki aspekti procesa domestifikacije

Domestifikacija Ukljuivanje divljih organskih vrsta potpuno ili delimino u kulturne zajednice ljudi . Shodno tome, domestifikacija je proces koji je daleko sloeniji od obinog pripitomljavanja ivotinja i kultivisanja biljaka. Proces koji ostavlja trajne promene i po domestifikatora (oveka i njegove socijalane zajednice) kao i na domestifikovanu organsku vrstu . Domestifikacija obuhvata organske vrste odvojene od delovanja mehanizama prirodne selekcije. Interspecijski odnos Neke vrste ne mogu da se domestifikuju: 1. Specifian nain ishrane 2. Niska stopa nataliteta i dug period izmeu dva raanja 3. Nepodobnost za odgajanje u zatoenitvu 4. Nedostatak hijerarhije (u smislu voe) 5. Nezgodna narav 6. Sklonost ka panici u zatvorenom prostoru (Zebra,bufalo,hrast npr) Domestifikacija kao proces: Od neolita do danas, traje generacijama, menja se ekonomski znaaj, reverzibilna, mogunost domestifikovanja potencijalnih vrsta (biotehnologije, lekovite vrste, agensi, ukrasne) Starost domestifikovanih vrsta : Sisari: pas, ovca, koza, govee, svinja, magarac, konj, lama, kamila, kuni, maka Ptice: golub, kokoka, guska, patka, urka Insekti: pele, svilene bube Biljke Uglavnom vrste domestifikovane pre nove ere (Azija,severna Afrika)

Centri domestifikacije

Poreklo domestifikovanih biljaka i ivotinja

Da li je domestifikacija jedinstven dogaaj? 2 pretpostavke: -Vrste su domestifikovane jednom, u okviru odreenog geografskog podruja; - Vrste su domestifikovane na vie razliitih podruja, u razliito vreme, pri emu su ovi dogaaji nezavisni jedni od drugih . - Motivi razlozi zbog kojih je ovek domestifikovao: Hrana, Pie, Lekovi, Biotehnologije, Eksperimentalni i test organizmi, Ukrasne biljne i ivotinjske vrste. Promene kod ivotinja: Promene veliine tela, Promene spoljne morfologije, Anatomske promene i promene dentacije, Fizioloke promene, Promene ponaanja . Promene kod biljaka: Gigantizam, Supresija mehanizama irenja, Supresija (seksualne) reprodukcije, Promena forme rasta i ivotne forme, Promena naina oploenja, Gubitak produenog klijanja, Biohemijske i fizioloke promene . Diverzitet domestifikovanih organizama Genetiki diverzitet: o Genetika varijabilnost jedinki unutar populacija o Genetika varijabilnost populacija unutar vrste o Diverzitet vrsta Domestifikovani taksoni: Vie biljke, Gljive, Kimenjaci, Beskimenjaci, Akvakulturni organizmi, Mikroorganizmi Od viih biljaka : 511 familija 173 familije domestifikovano. Najvie je domestifikovano: Gramineae 379 sp (15.2 %), Leguminosae 337 sp (13.5 %), Rosaceae 158 sp (5.2 %), Solanaceae 115 sp (4.6 %), Compositae 86 sp , Cucurbitaceae 52 sp . Od kimenjaka : 50000 sp 30-40 domestifikovano; Osim psa i make koriste se za hranu i dr.; Rasprostranjeni globalno (osim Antarktika); Uz itarice imaju najvei znaaj za proizvodnju hrane. Akvakultura : 200 sp 136 zemalja; Gaje se: ribe, rakovi, mekuci (koljke), abe, kornjae i akvatine biljke; Perspektiva je velika jer se smatra da je samo nekoliko vrsta stvarno domestifikovano . Gljive : Ishrana; U proizvodnji hrane (sir, jogurt, fermentacija mleka, maslac Lactobacillus, Lactococcus, Streptococcus); U proizvodnji pia (pivo Saccharomyces cerevisiae, S. carlsbergensis, vina, sakea-Aspergillus oryzae); U proizvodnji farmaceutskih preparata (Penicillium). Mikroorganizmi : Proizvodnja hrane i pia (fermentacija); Biopesticidi (Bacillus thuringiensis); Bioloki agensi, Eksperimentalni organizmi (E. coli), Biotehnologije . Beskimenjaci : Puevi, Insekti (medonosna pela, svilena buba, opraivai), Bioloki agensi u biotehnologijama Zatita diverziteta domestifikovanih vrsta: Ex situ In situ Zatita na nivou: vrste (podvrste, rase, soja, varijeteta), genetikom, ekosistemskom Gubitak genetikog diverziteta domestifikovanih biljaka

Ekoloki otisak
Ciljevi: 1. Pokuaj pristupa proceni otiska sa ekolokog stanovita analiza naeg odnosa prema prirodi sa neutralne strane. Analiza faktora koji utiu na veliinu otiska. 2. Analiza i kritika ljudske potronje naina ivota I ljudski uticaj (human impact) 3. Izraunavanje ekolokog otiska i kritika P veliina populacije
A potronja the consuption per capita (affluence) Mera ljudskog uticaja na planetu Zemlju: I = PAT T tehnologija P rast populacije (population growth): Opteprihvaena veliina populacije 9 milijardi ljudi 2050. godine Trend: eksponencijalni rast . A potronja po glavi stanovnika: Potronja: ukupna potronja po glavi stanovnika. Veza sa bruto nacionalnim dohotkom (ukupno ostvaren domai dohodak) i ivotnim standardom; Trend: eksponencijalno raste, zavisi od ekonomskog sistema i drutvenog ureenja . T Tehnologija : Naini prerade, proizvodnje i potronje resursa i proizvoda od strane ljudske populacije; Tehnologija u slubi vee proizvodnje ; Tehnologija u slubi iste proizvodnje i prerade (0 waste).

Ljudski pritisci na biodiverzitet: HIPPO (H-habitat destruction, I-invasive species, P-pollution, P-population growth, O-overexploatation,overhunting) Ekoloki otisak - Mera ljudskih zahteva prema ekosistemima Zemlje; Predstavljen je koliinom bioloki produktivnog zemljita i mora koje je neophodno da bi se regenerisali resursi koje ljudi troe i da se apsorbuje i uini ne opasnim po ljude nastali otpad, uz pomo aktuelne tehnologije i naina upravljanja resursima ; Koliina resursa potrebna za ivot jedne osobe, mesta, oblasti, nacije, regiona ili cele ljudske populacije; Izraava se u globalnim hektarima (gha) Izraunavanje ekolokog otiska : Utvruju se prosene potrebe svakog stanovnika jedne zemlje (20-50 parametara iz 5-10 osnovnih kategorija ljudskih potreba); Svaka potreba se preraunava u povrinu obradive povrine ili vodene povrine (tj. ekosistema)

per capita otisak

-

totalni otisak broj stanovnika

totalni otisak

potronja prinos

6 osnovnih potreba (za drave i vee regione): Obradive povrine, Povrine za stoarstvo, ume, Vode, Zemljite za izgradnju, Zemljite za potrebe fosilnih goriva .

Biokapacitet
Biokapacitet raspoloiva produktivna povrina planete Izraava se u jedinicama povrine po glavi stanovnika Pretnja za siromane i nerazvijene drave jesu potrebe razvijenih zemalja degradacija prirodnih stanita

Karbonski otisak predstavlja ukupnu koliinu emitovanih gasova staklene bate proizvedenih direktno i indirektno od strane pojedinca, organizacije, dogaaja ili produkta Karbonski otisak je mera naeg uticaja na ivotnu sredinu i klimatske promene, a izraava se u tonama (kilogramima) ekvivalenata ugljen-dioksida.

Genetiki modifikovani organizmi i njihov uticaj na ivotnu sredinu -GMO

Genetski materijal - deo biljke, ivotinje, gljive, mikroorganizma, virusa ili viroida koji sadri naslednu informaciju Genetiki modifikovan organizam (GMO) - organizam iji je genetiki materijal promenjen metodama savremene biotehnologije Metode savremene biotehnologije obuhvataju: a) in vitro tehnike nukleiskih kiselina, ukljuujui i rekombinantnu DNK i direktno unoenje nuklenskih kiselina u elije ili organele b) fuziju elija iznad taksonomskog nivoa familije koje prevazilaze prirodne reproduktivne ili rekombinacione barijere i koje nisu tehnike koje se koriste u tradicionalnom oplemenjivanju i selekciji Proizvod od GMO - svaki proizvod koji se sastoji i/ili sadri i/ili je dobijen od jednog ili vie GMO, bez obzira na stepen njegove obrade Modifikovani ivi organizam (Living Modified Organism) - svaki GMO ili proizvod od GMO sposoban za razmnoavanje i prenos genetskog materijala, ukljuujui i sterilne organizme sposobne za rast Upotreba GMO u zatvorenim sistemima - svaka operacija kojom se GMO ili proizvodi koji sadre i/ili se sastoje ili su dobijeni od GMO, koriste, uzgajaju, razmnoavaju, skladite, transportuju, odlau, unitavaju ili na bilo koji drugi nain koriste u objektu ili instalaciji, odnosno u prostoru odvojenom fizikim preprekama ili kombinacijom fizikih sa hemijskim i/ili biolokim preprekama, koje onemoguavaju kontakt GMO sa spoljnjom sredinom ili njihov uticaj na nju Namerno uvoenje GMO u ivotnu sredinu je ogranieno uvoenje u svrhu izvoenja ogleda, demonstracionih ogleda i razvoja novih varijeteta Nenamerno uvoenje u ivotnu sredinu je sluajno isputanje modifikovanog ivog organizma u ivotnu sredinu usled nepredvienog dogaaja, nesree, nepravilnog rukovanja, skladitenja i drugo Procena rizika od GMO ili proizvoda koji sadre i/ili se sastoje ili su dobijeni od GMO - nauna procena i identifikacija moguih tetnih efekata GMO ili proizvoda koji sadre i/ili se sastoje ili su dobijeni od GMO, na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, do kojih moe doi pri upotrebi GMO u zatvorenim sistemima, namernom uvoenju u ivotnu sredinu ili stavljanju u promet; procena rizika mora biti nauno zasnovana, a sprovodi se na bazi sluaj-po-sluaj i uz potovanje principa predostronosti Praenje stanja (monitoring) - planirano i sistematsko praenje i nadziranje genetiki modifikovanog organizma, njegove upotrebe u zatvorenim sistemima, praenje postupka namernog uvoenja u ivotnu sredinu, praenje i nadziranje ivotne sredine u koju je genetiki modifikovan organizam uveden, kao i moguih tetnih efekata na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi

Organizam koji sadri DNK drugog organizma se naziva transgeni (transgenic) organizam, a geni koji su tom prilikom transportovani, transgeni (transgenes) Stvaranje transgenih organizama je tip biotehnologije Zabrana stavljanja u promet - Nijedan modifikovan ivi organizam kao ni proizvod od genetiki modifikovanog organizma ne moe da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije Genetiki modifikovan organizam ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji koliinski sadri do 0,9% primesa genetiki modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetiki modifikovanog organizma. Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetiki modifikovanim organizmima ukoliko koliinski sadre do 0,1% primesa genetiki modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetiki modifikovanog organizma.

(ceo istorijat na prezentaciji,celih 5 slajdova ) 1982 god. FDA (The U.S. Food and Drug Administration) je odobrila prvi genetiki modifikovan lek - Humulin . 1998 god. EU donosi odluku da GM hrana mora biti oznaena kao takva .

Zagovornici GMO : GM usevi mogu da pomognu u suoavanju sa nekim od najveih globalih izazova (obezbeivanje hrane, visoka cena hrane, odrivost, smanjenje siromatva i gladi i izazovi koje nam predstoje kao posledica globalnih klimatskih promena) Ouvanje biodiverziteta (GM usevi su smanjili potrebu za dodatnom obradivom povrinom od 43 miliona ha) Suoavanje sa globalnim klimatskim promenama i smanjenje efekta gasova staklene bate (smanjenje emisije CO2 kroz smanjenje upotrebe fosilnih goriva koje je povezano s smanjenjem korienja insekticida i herbicida) Razvijanje varijeteta i hibrida koji e biti znatno otporniji na nagle klimatske promene Protivnici GMO : GM organizmi su umnogome drugaiji od onih koji su dobijani ukrtanjem Selektivno ukrtanje se deavalo in vivo i u tome je uestvovao itav organizam, dok se genetiki ininjering odvija u in vitro uslovima (u laboratorijama, gde se manipulie genetikim materijalom) Tradicionalno ukrtanje je dobijeno kobinacijom samih gena, dok GI stvara potpuno nove kobinacije. GM hrana pomae jedino velikim korporacijama da se jo vie obogate, dok nas istovremeno izlau nepoznatom riziku za zdravlje ljudi, pretei genetikim promenama divljih vrsta i utiui negativno na ekosisteme GM hrana moe, takoe, da predstavlja rizik koji jo nije sasvim prouen Princip predostronosti - ne sme se preduzimati dalja akcija, sve dok se ne razumeju sve posledice te akcije