ZAKLJUCENJE UGOVORA 4 obavezna uslovsa i 1 koji je fakulativan Obavezni uslovi su: 1) 2) 3) 4) 5) Sposobnost ugovaranja Saglasnost volje Predmet Kauza

a (p. osnov) Fak. Uslov je uslov koji se trazi za nasl. Samo neki ugovori, a to je forma

1) Sposobnost ugovaranja jednog ug. Lica da izj. Svoje volje zakljuci ugovor. Ne proznaje se svim licima, nego samo onima kojima p. priznaje da mogu imati svest nameru da zakljuce ugovor. U nasem pravu potpunu ug. Sposobnost mogu imati: a) punoletna lica; b) maloletna lica koja su navrsila 16 god. Zivota i kojima je odlukom suda dozvoljeno da stupe u brak i maloletna lica koja su navrsila 16 godina i dozv. Suda im je priznata poslovna sposobnost, zbog toga sto su postali rodiltelji i sposobna su da se sama staraju o svojim pravima i interesima Nasuprot ug. Sposobnih stoje ugovorno nesposobna lica. U nasem pravu postoje dve kategorije, a to su: A) Potpuno ugovorno nesposobna lica B) Delimicno ug. Nesposobna lica (lica do 14g. starosti I punoletna lica potpuno lisena posl. Sposobnosti) A) Ne moze samostalno da zakljuci ni 1 ugovor; izuzetak su: ug. Malog znacaja, pod kojima treba podrazumevati ugovore kojima ova lica raspolazu sredstvima koja su neznatna u odnosu na vrednost njihove imovine; Ug. O poklonu na osnovu koga sticu potpuno pravo znaci mogu biti poklonoprimci sve sto zakljuce van ovoga, tj. Svi ugovori su apsolutno nistavi sto znaci da ih pravo smatra kao da nisu ni zakljuceni, ne priznaje im nikakva pravna dejstva. Umesto ovih lica ug. Mogu da zakljuce njihovi zakonski zastupnici, a u nasem pravu to su: roditelji i staratelj, koji maloletnom licu ili punoletnom licu koje je liseno posl. Sposobnosti na osnovu zakona i odluke organa starateljstva. Ovlascenje roditelja na zastupanje zasnivace se na zakonu Kada roditelj zakljuci ugovor, maloletno lice, do 14g. osim ug. Zastupa roditelj, ali im je potrebna saglasnost staratelja I to kada raspolazu nep. Stvarima deteta i pokretnim stvarima vece vrednosti. Saglasnost moze biti data prethodno (pre zaklj. Ug.,) ili naknadno, posto je ug. Vec zakljucen, *Staratelj koji zastupa pun. Lica pod c.post. spos. Njihovo ovlascenje za zastupanje je uze od ovl. Roditelja .je pot. Saglasnost organa starateljstva, uvek kada u ime i za racun sticenika zakljucuje ugovor koji prevazilazi okvir redovnog upravljanja imovinom, to znaci da im je sagl. Potrebna za sve ugovore kojima raspolazu imovinom I za sve ugovore koji izlaze iz okvira redovnog upravljanja. Saglasnost mora biti prethodna, mora biti u vidu dozvole za zakljucenje, a ne kao kod roditelja, gde moze biti pretodna I naknadna. *Delimicno ugovorno nesposobna lica mal. Lica, stariji od 14g. I punoletna lica koja su delimicno lisena posl. Sposobnosti. Ova lica mogu samostalno da zakljuce iste one ugovore koje mogu I potpuno ugovorno nesposobna lica, ali imaju pravo da zakljuce I svaki drugi ugovor, ali im je z ate druge ugovore potrebna saglasnost roditelja ili staratelja. A kada se radi o ug. Kojima raspolazu sv. Imovinom, jos i saglasnost organa starateljstva. (vrednosti pok. Imovine). Ovi

ugovori zakljucujeni bez saglasnosti su rusljivi postoje I proizvode pravno dejstvo ali je njihova sudbina neizvesna, nj. Vaznost je lebdeca, zavisi od toga da li ce ovaj ugovor biti ponisten. Sudbina ovih ugovora moze biti resena na 1 od 3 nacina: 1) ili radnjom roditelja 2) ili radnjom saugovaraca ovog lica 3) ili radnjom samog delimicno ugovorno sposobnog lica 1) Kod res. Sudbine ugovora ako daje saglasnost u tom slucaju ug. Definitivno ostaje punovazan, ako odbiju saglasnost ugovor vise nece proizvoditi pravno dejstvo 2) Saugovarac koji nije znao za delim. Nesposobnost ima pravo da u roku od 30 dana odustane od ugovora. To pravo on ima kada je je znao za del. Nesposobnost ali je bio prevaren u pogledu postupanja sagl. Roditelja ili staraoca. Onaj saugovarac koji je ZNAO za del. Ug. Nesposobnost, moze I da pozove roditelje da se izjasne o tome da l ice dati saglasnost ili nece. Ako se oni ne izjasne po njegovom pozivu u roku od 30 dana, smatrace se da su ODBILI da daju saglasnost. 3) Samo ug. Nesposobno liceako to nije ucinjeno ni na 1 od prethodnih nacina. Ima pravo u roku od 3 meseca od dana sticaja potpune ug. Sposobnosti da zahteva od suda ponistenje ugovora. PRAVNE POSLEDICE PONISTENJA UGOVORA SU: a) Restitucija b) Naknada stete Pravo na Restituciju saugovaraca je u izvesnom smislu ogranicena jer on ima pravo da zahteva dam u se vrati samo ono sto se jos nalazi u imovini, ograniceno ugov. Sposobnog lica I onoga sto je Namerno liseno ili otudjeno. Isto tako ograniceno je I pravo na naknadu stete pa ima pravo samo ako je lukavstvom ograniceno ugov. Sposobnog lica, bio naveden na zaklj. Ug. (Saugovarac naravno). Drugi opste bitan uslov je izj. Saglasnost volja, znaci da je izmedju ug. Str. Postignut sporazum I da su se izj. Volje sjedinile, do sagl. Volje po pravilu dolazi tako sto prvo jedna strana izjavi svoj pristanak. Ono se dakle sastoji iz dve izjave ponude I prihvata ponude. I) II) Ponuda je izjava koja prethodi, ona je . Kojom zapocinje zaklj. Ugovora. Prihvat ponude je izjava volje koja sledi, II po redu izjava I kojom se zakljucenje ugovora dovrsava. (II faze) Pre zaklj. Ugovora postoji 1 na prethodna faza u kojoj je priprema zaklj. Ugovora: pregovori cine tu prethodnu fazu. Mogu se definistati kao vremensko razdoblje u kome se zaklj. Ugovora priprema I u kome pregovaraci, tj. Buduce ugovorne strane, polazeci od po pravilu suprotstavljenih interesa nastoje d ate razlike prevazidju. U toku pregovora pregovaraci razmenjuju predloge u nameri da dodju do zakljucka saglasno sadrzini buduceg ugovora. U savremenoj praksi vazi pravilo da pregovori ne obavezuju strane koje su vodile pregovore, sto znaci da strane koje su vodile pregovore nemaju obavezu da zakljuce ugovor. Taj princip vazi u svim pravima samo sto ima razlicit domasaj u pogledu .. U gradj. Pravu pregovori su potpuno subjektivna ,, nema .. U gr. Pravu se smatra da pregovaraci imaju sledece duznosti u pregovorima, pre svega duznost da se uzdrzavaju od svake prevare u toku pregovora, zbog ovih duznosti pregovori nisu potpuno slobodni. Zbog povrede tih duznosti iz pregovora moze da nastane pravna obaveza da se nadoknadi steta drugoj strani. Ob ZOO moze da nastane u 2 slucaja: 1) 1 strana vodic pregovora bez namere da zakljuci ugovor pa time prouzrokuje 1-na strana pregovara samo da bi saznala kakvu ce cenu dobiti za stvar koju namerava da proda; 2

2) Kada je 1 strana vodila pregovore u nameri da zakljuci ugovor ali je kasnije od te namere Odustala bez osnovanog razloga. U ova dva slucaja moze nastati obaveza da se nadoknadi steta ali je neophodno da budu ispunjena 3 uslova, koja se traze u nasem pravu za gradj. P odgovornost, a to su: postojanje stete; postojanje uzrozno posledicne veze; c) postojanje krivice koja se ogleda u tome sto je doslo do skrivljenog prekida pregovora postojanje krivice se pretpostavlja, a i b mora da dokaze osteceni ugovarac. Ova odgovornost se naziva preugovorna odgovornost i razlikuje se od ugovorne odgovornosti, koja je posledica povrede neke obaveze koja nastaje iz ugovora. TEST za nalogom zavestenje PONUDA se razlikuje od pregovora svom odnosu prema dok ponudom zaklj. Ug. Zapocinjne. Druga razlika je u tome sto ponuda obavezuje, ona stvara obavezu za ponudioca da je odrzi i da ug. Zakljuci pod uslovima koji su u ponudi navedeni P O N U D U ZOO definise kao predlog za zakljucenje ugovora, koji sadrzi bitne elemente buduceg ugovora, tako da njegovim prihvatanjem ug. Nastaje. Iz ovog pojma moze se izvesti 5 obelezja koje ima ponuda: 1) Ponuda je konacan predlog za zakljucenje ugovora, a to znaci da je inicijativa. U toku pregovora pregovaraci mogu upucivati 1 2 ome razlicite inicijative tj. Predloge, ali ti predlozi se razlikuju od ponude sto oni nisu konacni. Ponuda je zavrsni predlog i moze biti prihvacena samo takvo znaci da ponudjeni ne moze delimicno prihvatiti a del. Odbiti to niti u ponudi bilo sta izmeniti, po tome se ponuda razlikuje od poziva na ponudu. Ponuda kao konacan predlog mora da sadrzi nameru zakljucenja ugovora animus contra hendi znaci da ponudilac izrazava volju da zakljuci ugovor i da prihvati pravnu definiciju tog ugovora. Nameru zakljucenja ugovora treba razlikovatii od namere obavezivanja, animus, koja znaci nameru 1og ugovornika da sadrzi animus contrahendi aliu ne mora animus _______ Upr. Poslovi, ima animus contrahandi ali nema namene obavezivanja Ug. O zakupu, ostavio rok za prihvatanje ponude 1 mesec. Moze se desiti da se .promene u tih mesec dana, teh. Moze da se desi da zakupodavac odustane od namere zakljucenja I odustaje tako sto izjavljuje novu ponudu. 1. Ponuda - papir 2. II papir odustajanje, naknadna izjava kojom se odustaje od namere da se ugovor zakljuci Kakvo je dejstvo naknadne izjave? Ono zavisi od toga kada je naknadna izjava stigla ponudjenom. Ako je ta naknadna izjava stigla pre ili istovremeno sa ponudom ima tada karakter POVLACENJA PONUDE. Izjava ponudioca kojom odustaje od namere I ciji je cilj da spreci da ponuda proizvede pravno dejstvo. Ona sprecava da ponuda stvori obavezu za ponudioca, tako da se smatra da ponuda nije bila ni upucena. U nasem ZOO povlacenje ponude je UVEK DOZVOLJENO. Ako je izjava stigla posle onda ona ima karakter OPOZIVANJA PONUDE. je izjava volje ponudioca ciji je cilj da ponudi oduzme pravno dejstvo koje je ona vec stvorila. Da li ce ova izjava proizvesti p. dejstvo zavisi od toga da li je u ..p. ponuda OPOZIVA ILI JE NEOPOZIVA, sto znaci da izjava volje ponudioca koja je stigla ponudjacu nakon dostavljanja ponude, NE P|ROIZVODI NIKAKVO PRAVNO DEJSTVO. To je pravilo dispozitivne prirode sto znaci da njegovu primenu ponudjac moze otkolniti svojom voljom. On

moze u ponudi REZERVISATI ZA SEBE pravo da ponudu opozove I u tom slucaju njegova ponuda je uvek OPOZIVA. Ako to nije ucinio ponuda se moze opozvati. II obelezje ponude PONUDA JE PREDLOG koji sadrzi bitne sastojke buduceg ugovora. Bitni sastojci su objektivno bitni, a to su oni koji su ZAKONSKIM NORMAMA koje uredjuju posebne imenovane ugovore, propisani kao neophodni da bi ugovor nastao, napr. Kod prodaje obj. bitni sastojci su stvar I cena. KOD ZAKUPA stvar I zakupnina, ug. O delu ili posao posrdnika I nagrada/ Ponuda ne mora da sadrzi subj. bitne sastojke ug., a to su oni sastojci koje provibitna stvar smatra bitnim za nju. III obelezje ponude je ona je u principu neformalna I moze se izjaviti na bilo koji nacin usmeno, pismeno, opste usvojenim znacima, kojima se volja izrazava, ili na bio koji pogodan nacin. Princio od koga postoje 3 odstupanja; 1) Mora imati odredjenu formu kada je upucena, na zaklj. Nekog ugovora,,, te koji je zakonom propisana forma; 2) Mora biti pismena onda kada je zakon odredio da ponuda bude ucinjena u odredjenoj formi I ako sam ugovor nije formalan .ponuda za zaklj. Ugovora o osig. Mora da bude ucinjena pismeno I ako za taj ug. Nije predvidjena nikakva forma 3) Odustajanje postoji kada se ug. Strane u toku dogovora da firma bude USLOV za zaklj. Ug. 1 Zakon propisuje formu 2 - Dogovaraju se o formi saglasnost da ug. Sporazum o formi je zaklj. U odredj. Formi I mora biti postignut pre sporazuma o SADRZINI to je saglasnost o bitnim sastojcima ug. I on logicki iza sporazuma o formi, nakon sagl. O sadrzini izvrsenje onih formalnosti koje su predvidjene sporazumom o formi, napr. Ug. O prodaji pok. Stvari (Neformalan) *Npr. Pismena isprava da bude uslov za punovaznost ugovora. Overe kod advokata I sv da . Potpise u sudu ne dodje kod advokata moze da nastane samo ob. Ne nakn. Stete I nista drugo jer ug. Nije zakljucem, a ponuda ne obavezuje tj. Oni su jos u fazi pregovora, To ako je usmeno. Ako je pismeno smatra se da je Ug. Zakljucen jer su postigli saglasnost ali ne moze da ga tuzi sudu sto nije dosao petitum bi glasio da ga sud obaveze na cinidbu, tj. Na to da ode kod advokata onda ce u slucaju presude biti dokaz o tome da treba da izvrse obavezu. Tuzba za izvrsenje a ako ne pristupi izvrsenju ugovora presuda ce biti dokaz odn, zameniti ispravku ,,, Da ponuda bude dokaz o sadrzini Ugovora IV Obelezje ponude mora da bude upucena od strane odredj. Lica NE MOZE OD STRANE III lica ponudilac treba da bude u trenutku Zaklj. Ug. Posl. Sposobnost koja se trazi za taj ugovor. Momenat upucivanja ponude I momenat zaklj. Ugovora u nasem pravu se RAZLIKUJU. *Momenat zakljucenja ugovora trenutak kada ponudilac primi izjavu ponudjaca da prihvate ponudu. Moze se desitida u momentu upucenja ponude ponudilac nije posl. Sposoban ali da posl. Sposobnost stekne u momentu zaklj. Ug. U tom slucaju kasnije sticanje posl. Sposobnosti KONVALIDIRA raniji nedostatak. Moze I obrnuta situacija ima posl. Sposobnost ali je u momentu zaklj. Ug. Izgubi gubitak posl. Sposobnosti nece uticati na pravno dejstvo ponude. - Ponuda ce obavezivati ponudioca I ako je u ,,,, izjavi o posl. Sposobnosti. Ako umre onda ponuda obavezuje nasledne sto znaci da ako ponudjeni prihvati ponudu I ug. Nastane, postojace I obavezivati nasledne ponudioce I ponudjenog.

I Obelezje mora biti upucena odredjenim licima. Po pravilu se upucuje tom odredj. Licu 1-om . Licu I tom licu sa kojim je ponudilac pregovarao. Medj. U nasem pravu postoje I situacije u kojima se PREDLOZI za zaklj. Ugovora upucuju nedredjenim licima. 1) . Je OPSTA PONUDA je predlog je predlog za zaklj. Ug.- upucuje neodredj. Licima, a to znaci da se upucuje licima neodredjenih svojstava I unapred neodredjenog . napr. Ponuda Elektodistribucije mob. Telefonije, za pruzanje PTT usluga, itd. ZOO ovi predlozi smatraju se ponudom za zaklj. Ug. Ukoliko ne proizilazi iz okoln. Slucaja ili obicaja 2) Izlaganje robe sa oznacenjem cene je prikazivanje odredjene robe uz koju stoji oznaka o ceni te robe. Prema ZOO taj akt je ponuda.. pravo je dispozitivno sto znaci da I ono lice koje je izrazilo . I oznacilo cenu moze tom svom aktu da oduzme karakter ponude tako sto ce napisati da koji je izvrsen nije na prodaju ili na neki drugi nacin (ograda) 3) Slanje cenovnika, kataloga, ili oglasi ucinjeni putem stampe, radija, Tv ZOO sve njih naziva OBAVESTENJIMA a ona prema ZOO nisu ponuda nego predstavljaju poziv na ponudu. To nije konacan predlog svim zainteresovanim licima da oni ucine ponudu za zakljucenje. Ovde je ponudilac strana koja ..prima oglase a pozivalac je ponudjeni (tj. Nudilac) poziva na ponudu ne mora da to prihvati STRANA KOJAje uputila poziv na ponudu moze da odg. Za stetu ako neosnovano odbije da zakljuci ug. Pod uslovima koji su bili navedeni u obavestenju Pravno dejstvo ponude se sastoji u tome sto prihvatanjem I ..dej. nezavisno od prihvata a ono se ogleda u tome sto ponuda obavezuje ponudjaca da je o.. a ta obaveza je vremenski ogranicena / rok/ pa se postavlja pit. Koliko dugo ponuda obavezuje ponudioca da je odrzi. .onoliko dugo koliko on sam odredi u ponudi napr. 8 dana, 15 dana, itd. U tom slucaju ona obavezuje ponudioca od datuma koji je odredio u ponudi, a ako datum nije odredjen onda od datuma prijema ponude od strane ponudjenog. Ako nije odredjen rok primenjuju se dopunska dispoz. Ponude, zakona I pravi se ,,,,,,,,,, I) prisutnom licu, onda se smara da je ponuda odbijena, ukoliko nije odmah prihvacena prakticno rok ne postoji II) Odsutnom licu upucuje ponuda znaci nije u istom mestiu ponudioca vazi pravilo onoliko koliko je redovno potrebno da ponuda stigne do ponudjenog da je razmotri I uputi svoju ponudu (ugovor) u samoj ponudi dodaje napomenu