ORGANIZACIONA STRUKTURA

Sastavni deo svakog organizma, organizacije i institucije. Pokazuje kako su organizovani pojedinci i grupe u odnosu na zadatke koje obavljaju Dinamina komponenta koja se menja pod dejstvom uticajnih faktora Organizaciona struktura predstavlja temelj i stub svake organizacije Turbulentno okruenje izaziva este promene poetne organizacione strukture. Savremene - fleksibilne organizacije ee menjaju svoju organizacionu strukturu Struktura je najvaniji segment organizacije. Pored strukture tu su i organizaciona sredstva i organizacioni postupci

DIZAJNIRANJE ORGANIAZCIJE

Proces oblikovaja formi i modela koji odslikavaju komponente organizacije, njihov izgled, oblike i
interakcije Struktura ini gradju, sastav i strukturu preduzea, kao i delova koji sainjavaju preduzee Dizajniranje Dizajniranjem se formira organizaciona struktura. Predstavlja upravljaku aktivnost i deo menadment procesa preduzea. Organizacioni dizajn predstavlja i proces koordiniranja strukturnih elemenata organizacije na najefektniji i najbolji nain Moe se razliito iskazivati: opisom komponenata i veza organizacije, odgovarajuom organizacionom emom ili slikom. Organizaciona struktura Organizaciona struktura je dinamina komponenta organizacije i menja se pod dejstvom spoljnih i unutranjih faktora. Nestabilni uslovi okruenja zahtevaju fleksibilne organizacije koje esto menjaju svoju unutranju strukturu. Organizacionu strukturu preduzea sainjavaju raspored i odnosi komponenata preduzea: Organizaciona struktura Nije dovoljno samo da postoje sve neophodne komponente, ve je potrebno obezbediti odgovarajui sklad i odnose tih komponenata. Komponente organizacije se uskladjuju u procesu delatnosti i obavljanja radnih procesa i zadataka preduzea iri i kompleksniji zadaci se dele i ralanjuju na vei broj posebnih i pojedinanih zadataka. Dinamina kategorija u okviru koje se uspostavljaju odnosi izmedju pojedinih komponenata, ljudi i njihovih aktivnosti ili funkcija u organizaciji Definie se i postavlja unutranjim pravilima i aktima preduzea i obuhvata sveukupnost veza i odnosa izmedju postojeih komponenata preduzea i u okviru svake od njih pojedinano. Temelj i stubovi organizacione strukture preduzea dobijaju se procesom ralanjavanja, odnosno podelom ukupnih poslova i zadataka na vei broj pojedinanih i grupnih zadataka Ralanjivanje obuhvata podelu poslova i zadataka radnog procesa na pojedince, grupe i timove i podelu poslova i upravljakih zadataka po uim organizacionim delovima preduzea Organizacionom strukturom se pojedinani, grupni ili timski zadaci i operacije povezuju u efikasan radni i poslovni proces sistemom unutranje koordinacije. Organizaciona struktura se moe posmatrati: kao ustrojstvo, odnosno svrsishodan raspored organizacionih komponenata i resursa preduzea, kao snimak organizacije u odredjenom trenutku, slika njenog trenutnog stanja 1

odraz radnih i poslovnih procesa u slici strukturne eme preduzea.

Oblikovanje strukture Izgradnja strukture predstavlja jednu od najznaajnijih upravljakih odluka Brojni autori Fayol, Taylor, Urwick, Mooney, Reiley i dr. pokuali su da definiu naela strukturisanja organizacije To su pravila koja bi se bez izuzetaka primenjivala u svakom preduzeu. Ona se odnose na komponente organizacije i njihove odnose. ORGANIZACIONA STRUKTURA STRATEKI DEO Top management SREDNJI DEO Midle management OPERATIVNI DEO izvrioci procesa 1. TEHNOSTRUKTURA - strunjaci 2. TABNO OSOBLJE pratei deo, pomono osoblje

Ralanjavanje zadataka (diferencijacija, segmentacija) Povezivanje zadataka (koordinacija, integracija) Sastav strukture
Organizacionu strukturu sainjavaju Materijalne komponente Ljudski faktor (zaposleni) Poslovi i zadaci Raspored i dinamika obavlljanja poslova Upravljanje i menadment Instrumenti i organizacioni metodi Formalna o neformalna organizaciona struktura 1. Formalna organizaciona struktura-unapred utvren raspored poslova i sistem meusobnih veza ljudi u organizaciji. Nastaje kao rezultat procesa organizovanja 2. Neformalna organizaciona struktura- nastaje spontano u procesu funkcionisanja formalne organizacione strukture Sa funkcionisanjem organizacije poveava se raskorak izmedju formalne i neformalne strukture

1.Formalna struktura Formalnom organizacionom strukturom se utvrdjuju, opisuju i povezuju poslovi koje treba obaviti u procesu rada i poslovanja preduzea, spajaju i povezuju komponente rada u ue i ire organizacione celine (grupe, timovi, pogoni, odeljenja i sl.). 2

U okviru formalne strukture propisuju se procedure, pravila i norme ponaanja u organizaciji,

odredjuje status i pozicije zaposlenih i odnosi izmedju organizacionih delova 2.Neformalna struktura Neformalna organizacija se vezuje za ljude, njihovo ponaanje i medjuodnose. Neformalna organizacija je u sutini stvarna i realna organizacija koja funkcionie u praksi preduzea. Svaka stvarna i realna organizacija ne mora biti neformalna. Cilj kome preduzee tei je uskladjenost formalne i neformalne organizacije, odnosno pribliavanje formalne organizacione strukture stvarnoj organizaciji. Naela modeliranja strukture Modeliranje strukture je znaajna upavljaka aktivnost u preduzeu Brojni klasini autori su definisali naela sa ciljem da igrade univerzalno primenljiv model organizacije Savremeni teoretiari polaze od pretpostavke da ne postoji univerzalni model, ve da svaki ima prednosti i nedostatke u zavisnosti od konkretne organizcije, situacije i uslova okruenja PRISTUPI I NAELA MODELIRANJA ORGANIZACIONE STRUKTURE KLASINI PRISTUP Odozgo prema dole Odozdo prema vrhu BIPOLARNA STRATEGIJA STRATEGIJA KLINA Promene od srednjeg nivoa STRATEGIJA VEEG BROJA NUKLEUSA istovremenost Klasini pristupi modeliranju Klasini pristup organizacionom modeliranju polazi od principa "odozgo na dole" ili"top down" sistema. Oblikovanje organizaacione strukture "odozdo prema vrhu" (basis-upward sistem) oznaava izgradnju i postavljanje (sastavljanje) makro organizacione strukture preduzea, od ve izgradjenih i postojeih funkcionalnih mikro elemenata i delova (funkcije, odeljenja, sektori, poslovne jedinice). Bipolarni pristupi modeliranju U praksi postavljanja i oblikovanja organizacije najee se primenjuje kombinacija navedenih pristupa, putem tzv. "bipolarne strategije". Ona podrazumeva istovremeno strukturiranje mikro i makro organizacionih elemenata strukture preduzea i njegovih delova, na svim organizacionom nivoima.

"Strategija klina" oznaava da promene u organizaciji preduzea zapoinju od srednjih nivoa

menadmenta, gde se najee uoavaju i iskazuju organizacioni problemi preduzea, "strategija veeg broja nukleusa" (multiple nucleus) zasnovana je na pristupu da se organizacione promene i postupci organizovanja u preduzeu istovremeno sprovode na razliitim nivoima i u razliitim delovima preduzea. Svi modeli se u praksi najee primenjuju u razliitim medjusobnim kombinacijama

Organizaciona struktura se zasniva na: Ostvarivanju ciljeva organizacije Optimalnoj podeli rada i poslova 3

Efikasnoj upotrebi svih raspoloivih resursa Fleksibilnosti Efikasnom sistemu ovlaenja i odgovornsoti Iskustvu i znanju zaposlenih Timskom radu i odluivanju Informacionom sistemu i sistemu komunikacija
Izbor organizacione strukture Izbor organizacione strukture preduzea najee je zadatak top menadmenta preduzea. Praksa organizacije pokazuje da je potrebno formirati strukturu koja je primerena: konkretnom preduzeu (delatnosti)i zaposlenima, njegovoj snazi i trinoj poziciji. Struktura se pri tome, mora zasnivati na strategiji i ciljevima preduzea. Stabilnost i fleksibilnost U procesu oblikovanja i izgradnje organizacione strukture potrebno je obezbediti ravnoteu izmedju zahteva stabilnosti i fleksibilnosti organizacije. Stabilnost obezbedjuje planiranje razvoja na dui rok, racionalizaciju poslova, zadataka i funkcija, manje trokove i specijalizaciju. Fleksibilnost omoguuje elastinost i brzo prilagodjavanje organizacije promenama okruenja. Naela organizovanja Na jednom organizacionom nivou preduzea moe se primeniti samo jedan pristup ralanjavanju poslova i zadataka. Na svakom postojeem organizacionom nivou vri se homogenizacija poslova i uskladjivanje komponenata. Kod velikih kompanija, zbog sloenosti i razudjenosti njihove delatnosti, strukture delatnosti i raznovrsnosti poslova, ovaj princip u praksi nije mogue dosledno primeniti. Dinamika strukture Oorganizaciona struktura je dinamina kategorija koja se neprekidno menja, usavrava i aktuelizuje Dinamika promena organizacione strukture uslovljena je rastom i razvojem preduzea i drugim uticajnim faktorima faza kada je kompanija mala, faza kada je srednja i faza kada je velika (J.Galbraith, l987). A. Chandler navodi sledee faze: a) mala kompanija, b) integrisana kompanija, c) diverzifikovana kompanija Promene strukture Organizaciona struktura preduzea se menja i pri najmanjim promenama bilo koje komponente u preduzeu. Ona je posledica organizacione izgradnje, a organizaciona izgradnja je proces postavljanja nove ili zamene i usavravanja postojee organizacione strukture

Faktori oblikovanja organizacije

UNUTRANJI FAKTORI pod kontrolom preduzea

4

SPOLJANJI FAKTORI preduzee im se mora prilagodjavati Faktor ili grupa faktora iji je uticaj dominantan u konkretnoj situaciji oblikovanja strukture preduzea
odredie izbor i karakter njegove organizacione strukture. Unutranji i spoljni faktori Najznaajniji unutranji faktori koji utiu na oblikovanje organizacione strukturesu: ciljevi i strategija, veliina preduzea, vrsta tehnologije koja se primenjuje, zadaci preduzea, ivotni ciklus, proizvod ili usluga, lokacija i zaposleni. Spoljni ili eksterni faktori su: kupci, konkurencija, drutveno-kulturni, politiki i pravni uslovi i inioci

Ciljevi i strategija Cilj eljeno stanje u budunosti

CILJ Pri utvrivanju organizacionih ciljeva treba imati u vidu -HIJERARHIJA CILJEVA MISIJA - osnovni cilj organizacije razlog njenog postojanja MERLJIVOST CILJEVA- najvanije obeleje oni su nedvosmisleni i jasni Ciljevi Ciljevi najvanije obeleje organizcije. Odredjuju budunost organizacije Hijerarhija ciljeva odredjuje odnos delova i celine. Ciljevi ire organizcije odredjuju okvire ciljevima organizcionih jedinica Postavljanje ciljeva je jedan od najznaajnijih zadataka Top menadmenta Ciljevi i strategija Ciljevi pokazuju i odredjuju- ta organizacija eli da ostvari, a strategija daje odgovor na pitanje kako to postii, STRATEGIJA i uticaj na strukturu: Odreuje zadatke organiazacije Utie na izbor tehnologije i ljudi u skladu sa zadacima Utie na okruenje u kome preduzee posluje Struktura i strategija zakljuak istraivanja A.Chandlera je da struktura sledi strategiju P.Kotler zakljuuje da je polazna taka strategija, a ne struktura. To znai da preduzee, odnosno kompanija najpre odluuje o buduim pravcima razvoja, a zatim formira i razvija organizacionu strukturu koja e to podrati i realizovati. Ciljevi preduzea, njegova strategija i struktura su vrsto medjusobno povezani i uslovljeni. 5

VELIINA PREDUZEA Broj zaposlenih Visina ukupnog prihoda Visina profita Vrednost osnovnih sredstava Visina kapitala Pojam veliine je relativan. Sa veliinom raste i sloenost organizacije. Veliina preduzea Podela rada i broj organizacionih nivoa dublji su u velikim, nego u malim preduzeima Velika preduzea imaju dublju i sloeniju strukturu, mala pliu i jednostavniju Raspon rukovodjenja se poveava sa veliinom preduzea Decentralizacija i specijalizacija rastu sa veliinom preduzea Manja preduzea su elastinija i fleksibilnija zbog plitke i jednostavne strukture ivotni ciklus preduzea Rast i razvoj se ne odvijaju linearno. Organizacije prolaze kroz razliite faze koje sainjavaju njihov ivotni ciklus Po koncepciji ivotnog ciklusa, preduzee se radja, ivi i eventualno umire. Svaka faza ima svoje specifinosti u pogledu oblikovanja strukture, menadmenta i vodjenja, ciljmeva, inovacija i sl. IVOTNI CIKLUS PREDUZEA (Prema R. Daftu) PREDUZETNIKA FAZA- FORMIRANJE PREDUZEA (vie 16 strana dodatka) FAZA KOLEKTIVNOG UINKA ILI FAZA RASTA (vie 16 strana dodatka) FAZA FORMALIZACIJE (vie 17 strana dodatka) FAZA ELABORACIJE I USAVRAVANJA (vie 17 strana dodatka) Svaku fazu karakteriu razliite organizacione strukure+ ivotni ciklus Posle etvrte faze, preduzee je u dilemi: povratak na filozofiju male kompanije, kontinuirano sazrevanje i razvoj ili smanjivanje i nazadovanje. Nazadovanje se moe pojaviti u bilo kojoj fazi ivotnog ciklusa Svaka faza ima svoje karakteristike i krize

Ljudski faktor (kadrovi) Najznaajniji resurs preduzea Ljudski faktor utie na oblikovanje organizacione strukture - ZNANJE, VETINE I SPOSOBNOSTI Utiu na oblikovanje strukture na 2 naina. Prema kompoziciji, odnosno strukturi radne snage Prema vrednostima, stavovima i potrebama zaposlenih Uticaj zaposlenih je presudan na izgradnju, ustrojstvo i promenu organizacije Dublja ili plia organizacija, ui ili iri raspon kontrole zavise od znanja i sposobnosti rukovodilaca i izvrilaca. Oni utiu na odnos zaposlenih prema poslu, stepen zadovoljstva ili nezadovoljstva. Organizaciona struktura se uvek modelira prema raspoloivim kadrovima Vrsta proizvoda (usluge) (vie strana 20 dodatka) Razvnovrsnost proizvoda Nain proizvodnje proizv.tehnol.linije Namena proizvoda (za poznatog kupca, po narudbini, za trite) Slinost i srodnost proizvoda Za jedan proizvod sa istom tehnologijom primeren je funkcionalni model Za vei broj raznovrsnih proizvoda s razliitim tehnologijama primenie se predmetna struktura i sl. Lokacija Lokacija je relativno stabilna komponenta Makro i mikro lokacija, promene najee u mikro lokaciji(pogon,sluba), retko makro pomeranje fabrike Razmetaj organizacionih jedinica (vie strana 21 dodatka) 7

Lokacija neproizvodnih funkcija (vie strana 21 dodatka) Izbor organizacione strukture zavisi od toga da li je preduzee smeteno na jednoj lokaciji ili su
organizacioni delovi dislocirani Kod dislokacije se primenjuje teritorijalna organizaciona struktura Lokacija utie na kadrovsku strukturu, odnsno pojavu fluktuacije zaposlenih FAKTORI OKRUENJA (J. Hatch) (vie strana 22 dodatka) Interorganizaciona mrea (najblie poslovno okruenje) Opte okruenje (socijalno, kulturno, pravno, politiko, tehnoloko i sl.) Globalno okruenje (svi aspekti izmedju nacionalnih drava) Multinac.kompanije stvaraju, oblikuju i menjaju svoje okruenje Faktori okruenja Spoljni faktori sve vie jaaju i utiu na oblikovanje i promene strukture Globalizacija poveava medjuzavisnost preduzea Sa novim IT pomera se teite sa tvrdih na meke varjabile i strukture Okruenje moe biti stabilno i nestabilno. Nestabilnije okruenje izaziva ee promene organizacione strukture

*Faktori okruenja* (Burnes i Stalker) Stabilnost i sloenost okruenja Jednostavna +stabilna =niska nestabilnost Sloena+stabilna = uveana nestabilnost Jednostava+nestabilna= visoka nestabilnost Sloena+nestabilna= vrlo visoka nestabilnost

Faktori okruenja Stabilnom okruenju vie odgovaraju klasine i mehanicistike strukture, a promenljivom tzv. organske strukture i uee organizacije Emery i Trist izuavaju etiri vrste okruenja: okruenje koje miruje, sloenije okruenje, uznemireno i turbulentno Ansof: Stabilno, reaktivno, anticipativno, istraivako i kreativno Okruenje i oblici organizacije Stabilno okruenje zahteva formalnu i centralizovanu strukturu Nestabilno okruenje favorizuje adaptivne i organske strukture Dinaminom okruenju odgovara organska struktura, kompleksnije okruenje zahteva divizionalnu organizaciju Neprijateljsko okruenje zahteva centralizovanu organizacionu strukturu Mere drave (su eksterni faktori) Regulativa Mere privrednog sistema Ekonomska politika Zakonski i drugi propisi Integracioni procesi Predstavljaju Spoljni faktor organizacije Izazivaju organizacione promene Fuzije i Pripajanja - vrsti oblici integracije (vie strana 25-26 dodatka) Partnerski odnosi i strateke alijanse meki oblici. Preduzea se orijentiu na osnovni program (Core business), a ostale funkcije se obavljaju preko eksternalizacije (Outsourcing), povezivanjem izvan matinog preduzea Trite (moe se posmatrati sa aspekta organizacije trite nabavke i trite prodaje) Sa aspekte prodaje robe i usluga imamo: Lokalna Regionalna Nacionalna Meunarodna Najznaajniji Faktori trita koji utiu na organizacionu strukturu su: KUPCI KONKURENCIJA DOBAVLJAI RADNA SNAGA Razvoj nauke i tehnologije Raspoloiva i dostupna tehnika Nova tehnologija Nauna dostignua Ulaganja u nove tehnologije postaje uslov opstanka preduzea IT izaziva povezivanje poslova u mree to izaziva novu organizaciju poslova

Kumulativno delovanje faktora Faktori ne deluju izolovano ve istovremeno, stvarajui matricu sa velikim brojem veza i odnosa Oblikovanje strukture mora biti uskladjeno sa faktorima koji su najbitniji za konkretno preduzee U praksi ne postoji univerzalni model organizacione strukture Uglavnom se koristi situacioni pristup gde razliitim situacijama odgovaraju razliiti oblici organizacije

Novi oblici i strukture Potrebni su novi oblici i strukture koji sadare: umreavanje, ukidanje hijerarhije, vei stepen decentralizacije i timove, decentralizaciju odluivanja, smanjivanje veliine preduzea, primenu procesnih mogunosti Fleksibilna specijalizacikje i masovno prilagodjavanje novim zahtevima i mogunostima informatikog, naunog i tehnolokog razvoja Vrste i oblici organizacionih struktura Oblik organizacione strukture odraava nain sprovoenja unutranje podele rada u preduzeu i sonivanje uih organizacionih delova i jedinica na svim nivoima preduzea Vrste i oblici organizacionih struktura Funkcionalna Diviziona Projektna Matrina inovativna Savremeni oblici Kombinovana i hibridna struktura- KONGLOMERATSKE ORGANIZACIJE AMORFNE STRUKTURE AD HOC STRUKTURE ___________________________________________________________ Funkcionalna struktura Grupisanje i ogranizovanje poslova kao i formiranje organizacionih jedinica obavlja se prema poslovnim funkcijama Nabavka, proizvodnja, prodaja, finansije Poetni oblik Standardni oblik Razvijeni oblik Tipian oblik Procesna organizaciona struktura Zasniva se na toku radnog, odnosno poslovnog procesa, kao kriterijuma za formiranje organizacionih jedinica ili radnih timova ekonominije oblikovanje radnih i poslovnih procesa Divizionalna organizaciona struktura PREDMETNA TERITORIJALNA ORGANIZACIONA STRUKTURA PREMA POTROAIMA 10

Predmetna organizaciona struktura Podela rada u kompaniji kao igrupisanje srodnih ili slnih poslova i formiranje organizacionih jedinica vri se prema proizvodima ili uslugama Koncepcija stratekih poslovnih jedinica Nezavisna poslovna jedinica

Matrina organizaciona struktura Maksimiziraju dobre strane, a minimiziraju slabosti funkcionalne i proizvodne strukture Dominatni poslovi istraivanjai razvoja Kombinuje vretikalne linije komunikacije i autoriteta sa horizontalnim linijama Teritorijalna organizaciona struktura Podela rada, grupisanje i povezivanje srodnih poslova i osnovanje organizacionih jedinica vri se prema geografskim podrujima ili po teritorijalnomprincipu Dodatna organizaciona struktura pojedinih poslovnih funkcija Struktura prema potroaima i kupcima Grupisanje poslova prema grupama potroaa ili kategorijama kupaca Velike kompanije Primenjuje se na niim organizacioniom jedinicama Projektna organizaciona struktura 60-tih XX veka godina u SAD Privremena organizaciona formakoja se osniva za realizaciju nekog sloenog zadatka ili projekt Projekat- zaokruen, celovit poduhvat ije karakteristike i cilj se mogu jasno i precizno odrediti i koji se mora zavriti u odreenom vremenskom periodu Projektna organizaciona struktura Privremena Stalna Individualna ista Hibridna organizaciona struktura -na istom organizacionom nivou kombinuju se funkcionalne i multidivizionalne komponente Decentraliazcija divizije Odnos klasine i organske strukture Odnos klasine i organske strukture Mehanistika struktura Organska struktura Uticaj tehnologije Ciljevi organizacije Zadaci organizacije Organizaciona struktura 11

4 vrste tehnologija: Rutinska Zanatska Inenjerska nerutinska

12