ISOPLUS Montazni Deo

PREPORUKE ZA MONTAU
Transportovanje cevi ................................................................................. Skladitenje cevi .......................................................................................... Graevinski radovi ..................................................................................... Dubina rova .................................................................................................. irina rova .................................................................................................... Posteljica od peska ...................................................................................... Zagrtanje rova .............................................................................................. Debljina nasutog sloja zemlje iznad gornje povrine cevi .......................... Izrada cevovoda ......................................................................................... Tehnika spajanja sekcija cevi ...................................................................... Ukrojeni komadi cevi ................................................................................... Z-pomeranja i U-lukovi ................................................................................ Kuni prikljuak / Montani luk, Nepokretna taka cevovoda-betonski blok ................................................. Armatura za zatvaranje cevovoda ............................................................... Vezni mufovi ............................................................................................... Klizni muf ...................................................................................................... Stezni muf .................................................................................................... Limeni muf ................................................................................................... Jednostruki kompenzator ......................................................................... Odvajanje cevi od glavnog cevovoda kroz izbueni otvor .................... Pokrivna kapa cevovoda ........................................................................... Prolaz cevovoda kroz zid .......................................................................... Nadziranje (stanja) cevovoda ................................................................... Termiko prednaprezanje cevovoda ....................................................... Vazduno postavljeni cevovodi ................................................................ Lista potrebnih kontrola na gradilitu ..................................................... Uslovi izvoenja montae ......................................................................... M 1.0 M 1.1 M 2.0 M 2.1 M 2.2 M 2.3 M 2.4 M 2.5 M 3.0 M 3.1 M 3.2 M 3.3 M 3.4 M 3.5 M 4.0 M 4.1 M 4.3 M 4.5 M 5.0 M 6.0 M 7.0 M 8.0 M 9.0 M 10.0 M 11.0 M 12.0 M 13.0
TRANSPORTOVANJE / ISTOVAR CEVI

Transportovanje cevi
Transportovanje Isoplus-cevi kao i drugih sastavnih delova i pribora cevovoda, do gradilita ili do skladita, izvodi se pomou kamionskog transporta. Prilazne saobraajnice moraju odgovarati za teka transportna sredstva, kao i za transportne kamione sa tovarnim sandukom duine 12m tj 16 m. Radi zatite unutranje cevi, kroz koju treba da struji radni medij, krajevi cevi su u fabrici, nakon proizvodnje, zatvoreni utim kapicama. Ove zatitne kapice moraju ostati na krajevima cevi sve do ugradnje cevi u cevovod. Ni prilikom pretovara Isoplus-cevi ove se kapice ne smeju skidati sa cevi. Pri tom dodatno treba paziti na to, da cevi budu ravnomerno oslonjene u podunom pravcu. Povrina tovarnog sanduka kamiona mora se proveriti u odnosu na prisustvo treih, vrstih predmeta. Ukoliko su ovakvi predmeti prisutni, moraju se demontirati radi spreavanja pojave oteenja cevi, a posebno plastinog PEHD-omotaa cevi. Svi mufovi i materijal za zaptivanje spojeva cevi, kao i pribori, pokrivne kape za krajeve cevi, zaptivai itd, isporuuju se upakovani u zatitnu foliju (kese) i/ili u kartonsku ambalau. I ova pakovanja se ne smeju odstraniti tj otetiti sve do samog izvoenja montae.
Istovar cevi
Istovar sa kamiona izvodi se na gradilitu od strane izvoaa radova na polaganju cevovoda ili od strane neke tree firme. Pri tome treba obezbediti primenu svih vaeih propisa i drugih uslova vezanih za bezbednost i sigurnost pri radu. Sve Isoplus-cevi, delovi i pribori moraju se istovariti na prikladan nain, kojim se uva istovarana roba, i ne smeju se nikako bacati sa transportne platforme kamiona na zemlju. Cevi manjih dimenzija poeljno je istovarati runo. Kod cevi veih nazivnih otvora istovar se izvodi uz primenu krana, koji treba da stoji na raspolaganju radi istovara. Pri ovome treba kao priveznice koristiti tekstilne trake irine 10-15 cm.
Kod cevi duine 16 m treba koristiti najmanje 3 tekstilne trake. Time se spreava pojava nedozvoljeno velikog progiba cevi, kao i mogue kidanje ica za nadzor stanja cevovoda. Nije dozvoljeno vuenje i kotrljanje cevi po podlozi, kao ni primena elinih uadi ili lanaca kao priveznica za kuku krana. Neravnine na tlu prouzrokuju ulegnua ili ogrebotine na omotau cevi.
M 1.0
Isoplus-cevi i druge delove treba skladititi na ravnim, suvim povrinama, bez prisustva kamenja, po mogunosti razvrstane po dimenzijama. Ne dozvoliti skladitenje na terenu koji je ugroen podzemnom vodom ili na kojem dolazi do zadravanja atmosferske vode. Kao podloga za slaganje cevi mogu da poslue nasuti pesak ili drvene gredice. Zavisno od nazivne dimenzije cevi, gredice bi trebale da budu iroke izmeu 10 i 25 cm i rasporeene sa razmakom od 2 m.
Iz razloga bezbednosti, visinu slaganja cevi treba ograniiti na maksimalno 2,5 m. Raspored cevi moe da bude u vidu trapeza ili u obliku pravougaonika. Pri tome je u svakom sluaju potrebno da se cevi osiguraju u odnosu na skliznue u bonom pravcu, za ta se mogu primeniti koevi, nasloni ili drveni klinovi.
Trapezni oblik
Pravougaoni oblik
Naslon
Gredica
Pesak
Gredica
Ukoliko skladitenje treba da se vri tokom dueg perioda vremena, potrebno je primeniti odgovarajue mere radi zatite od atmosferskih uticaja, kao to su ultraljubiasto zraenje, mraz i kia. U toku perioda sa temperaturama ispod nule, plastini omota cevi mora se dodatno zatititi u odnosu na neprikladno rukovanje, kao to su izlaganje savijanju, pritisku ili udarima.
M 1.1
Drveni klin
SKLADITENJE CEVI
Pribori i sitni delovi, kao to su mufovi, stezne manetne, pokrivne kape i dilatacioni oslonci (jastuci), moraju se takoe skladititi u sortiranom stanju, na suvom, bez izlaganja smrzavanju i zatieno od direktnog sunevog zraenja. Komponente za dobijanje PUR-pene moraju da budu uskladitene, a ranije pomenuti delovi i pribori bi trebalo da budu uskladiteni u prostoriji ili u kontejneru koji se mogu zakljuati, uz temperaturu izmeu +15oC i +25oC.
PUR PENA
PUR-pena, koja se dobija na licu mesta-na gradilitu, isporuuje se u vidu dve odvojene kom-ponente: komponente A, Polyol-svetle boje, i komponente B, Isocyanat-tamne boje, u pako-vanjima od 1 l, od 5 l ili u kanisterima od 10 l. Ovi kanisteri smeju da se otvore samo neposredno pre upotrebe pomenutih komponenti. Kod temperatura ispod 0oC dolazi do kristalizacije PUR-pene. Smrznuta, odnosno kristalizovana pena, ne sme se koristiti za izvoenje toplotne izolacije spojeva cevovoda. Za korektno uskladitenje svih komponenti Isoplus-sistema, iskljuivo je odgovorna firma koja vri izradu cevovoda, odnosno trea firma. Ove firme vre i proveru korektnosti obima isporuene robe, kao i kontrolu izdavanja materijala u toku izvoenja radova. Materijal, koji je neophodan za izvoenje toplotnog izolovanja spojeva cevi u sastavu cevovoda, mora se, onda kada radovi treba da se izvode, izdati monterima firme Isoplus, koji imaju BFW-certifikate.
M 1.1.1
GRAEVINSKI RADOVI
Opte napomene Zemljane radove treba izvesti u skladu sa opte vaeim preporukama i normama koje vae za niskogradnju. Dodatno, treba voditi rauna o posebnim odredbama, koje su specifine za svaku komunalnu sredinu. Rovove za polaganje cevovoda treba da izradi za to osposobljeno preduzee iz oblasti niskogradnje, u skladu sa odredbama standarda DIN 18300 i DIN 19630, a zagrtanje treba da se izvri u skladu sa odeljcima 3.09 i 3.11, standarda DIN 18300. to se tie irine rova, merodavan je odeljak 5.2 iz standarda DIN 4124. Da li e rovovi biti izraeni sa nagnutim bonim stranama i poev od koje dubine rova e biti potrebno da se vri razupiranje bonih strana, moe se nai u DIN-u 4124, odeljak 4.1 do 4.3. Iz datog standarda se mogu videti i potrebni uglovi nagiba bonih strana rova, zavisno od prisutnih karakteristika zemljita. Obavezno se mora ispotovati dubina polaganja cevi, odnosno debljina nasutog sloja iznad gornje povrine cevi, koje su definisane pri projektovanju cevovoda i statikom proraunu. Potrebno stanje dna rova propisuju odeljci 4.1 do 4.3, DIN 4033. Neophodno je da dno rova po celoj duini rova bude sposobno da podnese optereenje i da ne budu prisutni komadi kamena. U skladu sa odeljkom 5.3 DIN-a 4033, firma koja vri polaganje cevovoda mora, radi obezbeenja kvaliteta celokupnog sistema, sve do zavretka radova na toplotnom izolovanju zavarenih spojeva cevi da obezbedi odvodnjavanje i dranje rovova u istom stanju. Rovovi kod kojih je dolo do odronjavanja bonih strana, moraju se oistiti runim radom. Od toga da li e rovovi biti izvedeni u skladu sa DIN-preporukama u mnogome zavisi napredovanje pro-cesa montae, kao i kvalitet radova koji treba da budu izvedeni, a time i vek trajanja koji se moe oekivati od date trase toplovoda. Kote koje su date na crteima firme Isoplus, koji definiu trasu cevovoda, vae kao dimenzije ose rova pri iskopu rova za polaganje cevovoda. Preporuke u vezi radova koje treba izvesti, date u narednom tekstu, pokazale su se u praksi kao posebno svrsishodne, ali ni u kom sluaju se ne moe smatrati da predstavljaju zaokruenu celinu. U posebnim situacijama, obratite se, molimo, firmi Isoplus, iji e inenjeri, koji se bave planiranjem i montaom cevovoda, razraditi reenja koja odgovaraju Vaem konkretnom sluaju.
M 2.0
GRAEVINSKI RADOVI
Dubina rova glavne trase cevovoda Dubina dna rova T izraunava se na bazi zadate debljine nasutog sloja zemlje iznad cevi H, prenika PEHD-omotaa cevi Da i visine podmetaa na koji je postavljena cev, odnosno debljine posteljice od peska. Standardna debljina nasutog sloja zemlje iznad cevi, iznosi kod gradnje toplovoda 0,8 m.
Povrina terena
Povrina peska Posteljica od peska
Podmeta za montau
Prenik omotaa cevi Da u [mm] Dubina dna rova T u [m] Prenik omotaa cevi Da u [mm] Dubina dna rova T u [m]
90 0,99
110 1,01
125 1,025
140 1,04
160 1,06
180 1,08
200 1,10
225 1,125
250 1,15
280 1,18
315 1,215
355 1,255
400 1,30
450 1,35
500 1,40
560 1,46
630 1,53
670 1,57
710 1,61
800 1,70
900 1,80
1000 1,90
U tabeli navedene vrednosti vae za standardnu debljinu sloja nasute zemlje iznad cevi od 0,80 m, uz podmeta ispod cevi debljine 0,10 m. Kada se radi o veoj debljini nasutog sloja zemlje, datom podatku za dubinu rova T treba dodati razliku izmeu vaee debljine i vrednosti 0,80 m.
M 2.1
GRAEVINSKI RADOVI
Dubina rova trase ogranka cevovoda Zbog proizvodno-tehniki uslovljene visine kod T-grananja cevovoda pod 45o i kod paralelnog grananja, kod ogranaka cevovoda se dubina rova T menja za razliku DT. Zavisno od toga da li se grananje izvodi prema gore ili prema dole, dimenzija DT mora da se oduzme ili da se doda na dubinu glavne trase T. Dimenzija h moe da se nae na stranama B 2.1 - B 2.4 u poglavlju koje obrauje sastavne delove cevovoda.
Paralelno odvajanje
Razlika dubine DT moe da se izrauna na bazi sledee jednostavne formule: DT = Da1 + h [m] (35)
M 2.1.1
GRAEVINSKI RADOVI
irina rova - standardna

irina dna rova B izraunava se na bazi prenika PEHD-omotaa cevi Da i najmanjeg, montaom uslovljenog, rastojanja cevi M, koje je zavisno od nazivnog prenika cevi.
Povrina terena
Posteljica od peska
Podmeta za montau
Prenik omotaa cevi Da u mm Najmanje rastoj. M u mm irina dna rova B u mm Prenik omotaa cevi Da u mm Najmanje rastoj. M u mm irina dna rova B u mm
90
110
125
140
160
180
200
225
250
280
315
70
70
70
120
120
120
120
120
120
120
220
390
430
460
640
680
720
760
810
860
920
1290
355
400
450
500
560
630
670
710
800
900
1000
220
220
320
320
320
320
420
420
420
520
520
1370
1460
1860
1960
2080
2220
2600
2680
2860
3360
3560
irina dna rova B, navedena u tabeli, odnosi se na ostavljanje dve cevi istog prenika omotaa.
M 2.2
GRAEVINSKI RADOVI
U drugim sluajevima, kada se npr polae vei broj cevi x, potrebna irina dna rova izraunava se prema sledeoj jednostavnoj formuli:
B = x * Da + (x + 1) * M [m]
irina rova u zoni dilatacionih oslonaca
(36)
U zoni dilatacionih oslonaca na L-, Z- ili U-lukovima, kao i kod paralelnog grananja cevovoda i Tgrananja pod 45o, irina dna rova mora da se povea, isto kao i najmanje potrebno rastojanje cevi M. Proirenje je zavisno od debljine dilatacionih oslonaca, navedene u crteima trase cevovoda firme Isoplus. Duina proirenog dela rova ravna se prema zadatoj duini dilatacionih oslonaca.
L - luk
DPL Mx My Bx
= Duina dilatacinog oslonca u skladu sa planom trase cevovoda [m] = Najmanji razmak cevi M + 2 Debljina dilat. oslonca u skladu sa planom trase. = Najmanji razmak cevi M + 1 Debljina dilat. oslonca u skladu sa planom trase. = Ukupna irina dna rova
Paralelno odvajanje
BX = 2 * (D2 + MY) + MX [ mm ]
(37)
M 2.2.1
GRAEVINSKI RADOVI
Posteljica od peska Nakon zavretka svih radova na ugradnji toplotne izolacije i na zaptivanju spojeva cevi cevovoda, kao i nakon montae svih dilatacionih oslonaca, potrebno je izvriti sve kontrole koje su definisane ugovorom. Pri tome posebno treba obratiti panju na sledee take: Da li postavljeni cevovod prati plan trase definisan od strane firme Isoplus? Da li su strogo ispotovane debljine nasutog sloja zemlje iznad cevi cevovoda? Da li su dilatacioni oslonci montirani sa zadatom debljinom i duinom i da li su obezbeeni u odnosu na pritisak zamljita? Da li su svi mufovi ispunjeni PUR-penom i da li je o tome sainjen potrebni zapisnik? Da li su zatvoreni prolazi oko cevi na mestima uvoenja cevovoda u zgrade i ahtove? Da li su pri termikom prednaprezanju postignute propisane dilatacije i da li je o tome sainjen zapisnik? Da li je sistem za kontrolu stanja cevovoda bio podvrgnut kontroli i da li je o tome sainjen odgovarajui zapisnik? Pre nego to se izradi posteljica od peska za cevi, trasa cevovoda mora da bude odobrena za dalji rad od strane odgovornog rukovodioca izgradnje.
Povrina terena
Povrina peska Posteljica od peska
Podmeta za montau
Nakon toga se vri zasipanje cevi sa plastinim PEHD-omotaem sa svih strana, sa najmanje 10 cm debelim slojem peska, krupnoe zrna od 0 do 4 mm, u slojevima i vrlo paljivo, uz sabijanje runim alatom. Pri tome se posebna panja mora posvetiti meuprostoru izmeu cevi i dilatacionim osloncima, kako bi se spreila pojava upljina. Time se spreava kasnije nedozvoljeno sleganje cevi cevovoda. Za vreme izvoenja ovih radova, moraju se istovremeno odstraniti korieni podmetai u vidu gredica, postavljeni ispod cevi.
M 2.3
GRAEVINSKI RADOVI
Karakteristike peska
Debljina posteljice od peska Vrsta peska Opseg dimenzija zrna peska Vrsta zrna
sa svih strana najmanje 100 mm pesak sa srednjim do krupnim zrnom, nevezan 0 - 4 mm sa zaobljenim ivicama (bez otrih ivica)
Krive prosejavanja u skladu sa EN 489
Veliina zrna u mm
Udeli pojedinih frakcija
Pesak sa finim zrnom (prainasti pesak) Pesak sa sitnim zrnom 0,0-0,5 mm Pesak sa srednjim zrnom 0,5-2,0 mm Pesak sa krupnim zrnom 2,0-4,0 mm
max. 8 % max. 12 % 65% max. 15 %
M 2.3.1
GRAEVINSKI RADOVI
Zagrtanje rova
Nakon zavretka izrade posteljice od peska, rov moe da se zagre materijalom koji je iskopan pri izradi rova, pri emu je neophodno vriti nasipanje i sabijanje po slojevima. Vee komade kamena i kamen sa otrim ivicama, treba izbaciti. Da bi se izbeglo pomeranje i deformisanje cevovoda, zagrtanje i sabijanje treba vriti istovremeno sa obe strane cevi. Nakon to je ugraen sloj zemlje debljine od oko 20 cm, moe se otpoeti sa korienjem ureaja za sabijanje u vidu vibracionih ploa ili eksplozionih odskonih nabijaa (aba, mase do 100 kg).
Povrina terena/ulica
Trake za upozorenje Posteljica od peska
Podmeta za montau
Pri tome dozvoljeno optereenje zemljita iznosi 40 N/cm ukoliko je cevovod hladan. Ukoliko se cevovod u toku zagrtanja ve nalazi u radu, dozvoljeno optereenje zemljita se smanjuje na 20 N/cm. Na prvi sloj se ugrauju drugi slojevi debljine 20-30 cm, da bi se zavrilo sa predvienim pokrivnim slojem. Dodatno treba primenjivati i zahteve definisane u okviru Dodatnih tehnikih uslova i preporuka za iskop i zemljane radove kod gradnje puteva, skraeno oznaavane kao ZTV A i ZTV E. Na bazi ZTV E-StB 94 potrebno je obezbediti sledee stepene sabijenosti DPr:
Zona zgrtanja
Zona cevovoda
M 2.4
GRAEVINSKI RADOVI
Najmanje dozvoljene debljine nasutog sloja zemlje iznad cevi
Uticaj optereenja od prisutnog kretanja saobraajnih sredstava iznad cevovoda raste sa smanje- njem debljine nasutog sloja zemlje iznad cevi cevovoda. Stoga su od strane Zavoda koji se bave ispitivanjem materijala istraene i definisane najmanje dozvoljene debljine nasutog sloja zemlje u zavisnosti od optereenja zemljita od strane saobraajnih sredstava (klase optereenja de-finisane za proraun mostova) i nazivnog prenika cevi. isto raunskim putem, dolazi se do izuzetno malih potrebnih debljina nasutog sloja zemlje. U sluaju sabijene povrine zemlje, kakva je prisutna kod puteva, optereenje kojim toak deluje na podlogu raspodeljuje se na veu povrinu, jer toak ne deluje direktno na nasuto zemljite iznad cevovoda, tj plastini omota cevi cevovoda je izloen manjem optereenju. U tabeli navedene vrednosti debljina nasutog sloja zemlje iznad cevovoda treba, meutim, ispotovati, zbog prisutne opasnosti od gnjeenja i izboavanja plastinog omotaa cevi, radi spreavanja propadanja toka vozila u podlogu u sluaju nesabijene povrine, kao i zbog postojanja opasnosti od mogueg prekoraenja dozvoljenog naprezanja prstenastog preseka cevi na savijanje
Nazivni prenik:
Klasa optereenja:
DN 20-125 0,4 0,4 0,4
DN 150 0,4 0,4 0,5
DN 200 0,4 0,4 0,5
DN 250 0,4 0,4 0,6
DN 300 0,4 0,5 0,6
DN 350 0,5 0,5 0,6
DN 400 0,5 0,5 0,7
DN 450 0,5 0,6 0,8
DN 500 0,6 0,7 0,9
DN 550 0,8 0,9 1,0
DN 600 0,8 0,9 1,0
SLW 12 SLW 30 SLW 60
Debljina nasutog sloja zemlje data je u tabeli u metrima [m]. Iznad nazivnog prenika cevi od DN 700, potreban je dodatni statiki proraun.
Klasa optereenja prema DIN 1072
Optereenje toka u kN
Radijus optereenja u cm
Optereena povrina u cm2
Pritisak na optereenoj povrini u N/cm2
Ekvivalentno optereenje u kN/m2
SLW 12 SLW 30 SLW 60
40 50 100
18 20 30
1020 1260 2825
39,2 39,6 35,4
6,7 16,7 33,3
M 2.5
GRAEVINSKI RADOVI
Najvee dozvoljene debljine nasutog sloja zemlje iznad cevi

Sa porastom dubine na koju su ugraene cevi cevovoda, poveava se i optereenje od teine zemlje koje deluje na cevi. Na bazi dozvoljenog napona smicanja PUR ograniena je i najvea debljina nasutog sloja zemlje iznad cevi. Nazivni prenik: Standardna izolacija 1 x pojaana izolacija 2 x pojaana izolacija DN 20 1,1 0,9 0,8 DN 25 1,4 1,2 1,0 DN 32 1,5 1,3 1,2 DN 40 1,7 1,5 1,3 DN 50 1,9 1,7 1,4 DN 65 2,1 1,8 1,6 DN 80 2,2 1,9 1,7 DN 100 2,2 2,0 1,8 DN 125 2,4 2,2 1,9 DN 150 2,6 2,3 2,0 DN 200 2,7 2,4 2,1
Nazivni prenik: Standardna izolacija 1 x pojaana izolacija 2 x pojaana izolacija
DN 250 2,6 2,3 2,1
DN 300 2,7 2,5 2,2
DN 350 2,7 2,4 2,1
DN 400 2,7 2,4 2,3
DN 450 2,7 2,6 2,4
DN 500 2,9 2,7 2,4
DN 550 3,0 2,6 2,3
DN 600 2,8 2,5 2,2
DN 650 2,7 2,4 2,2
DN 700 2,9 2,6 2,3
DN 800 3,0 2,7 2,4
Debljina nasutog sloja zemlje data je u tabeli u metrima [m].
U tabeli navedene vrednosti vae za zemljita sa specifinom teinom od 19 kN/m3 i uglom unutranjeg trenja od 32,5o.
M 2.5.1
GRAEVINSKI RADOVI
Ploe za raspodelu optereenja

Kada se iznad cevovoda vri nasipanje sloja zemljita manje debljine od minimalno dozvoljene, ili vee debljine od maksimalno dozvoljene, potrebno je preduzeti mere za osiguranje cevovoda od nedozvoljenih optereenja. Ovim merama mora biti mogue da se sprei prekoraenje maksimalnog dozvoljenog pritiska na gornju povrinu plastinog omotaa cevovoda u iznosu od 20 N/cm. Kao mogua sredstva za raspodelu optereenja mogu da budu primenjene eline ploe, koje treba zatitit od korozije, ili ploe od armiranog betona, sa kvalitetom betona B 25. I jedne i druge ploe moraju biti najmanje 100 cm due od zone KMR-cevovoda koju treba zatitit. Utvrivanje tane debljine ploa, potrebne armature i eventualno potrebnih temelja, predstavlja zadatak za graevinskog statiara. Pre pristupanja izvoenju zatite cevovoda, potrebno je da se dobije odobrenje projektanata firme Isoplus.
Ploe za raspodelu optereenja

Ove ploe slue za raspodelu visokih takastih optereenja (optereenja od strane tokova vozila) pri manjoj debljini nasutog sloja od minimalno dozvoljene. Ove ploe moraju biti toliko iroke da, uz ugao raspodele optereenja od 32,5o, linije toka optereenja ne idu kroz plastini omota cevovoda.
Optereenje od tokova Konstrukcija kolovoza U skladu sa stat. pror. Posteljica od peska Povrina ulice Raspodela optereenja
Posteljica od peska
Podmeta za montau
Ploe za prijem optereenja

Radi smanjenja visokih optereenja (opte reenja od prisutnog saobraaja ili usled prekoraenja maksimalno dozvoljene debljine sloja nasutog zemljita), pogodna je primena ploa za prijem opte reenja. Ove ploe moraju na obe strane da budu oslonjene na raslo (vrsto) zemljite. Ukoliko ovo ne moe da bude obezbeeno, treba izraditi dodatne linijske ili takaste fundamente. Ploa mora biti bar 50 cm ira od zone koju treba da pokriva.
Posteljica od peska Povrina terene/ulice. Konstrukcija kolovoza/ zagrnuti materijal Prema gra. statistici
Zona zgrtanja
Zona cevovoda Raslo zemljite Podmeta za mont. ili Temelj u skladu sa gra. statistikom
M 2.5.2
IZRADA CEVOVODA
Podmetai pri montai cevovoda / ahtovi za izvoenje spajanja cevi
Montaa cevovoda izvodi se uz postavljanje cevi na podmetae u vidu gredica od drveta, gredica od tvrde pene, dakova sa peskom ili na nasutu posteljicu od peska debljine 10 cm. Kod direktnog postavljanja cevi na posteljicu od peska neophodno je na mestima gde e biti vreno spajanje krajeva cevi ostaviti ahtove koji obezbeuju dovoljan radni prostor pri spajanju. Pomone oslonce cevi treba postaviti sa razmakom od 2 m, tj kod cevi duine 6 metara potrebna su 3, a kod cevi duine 12 m, 6 oslonaca (podmetaa). Radi omoguavanja besprekorne montae mufova za izolaciju, prvi oslonac mora biti udaljen najmanje 1 m od kraja cevi, odnosno od mesta izvoenja zavarivanja krajeva cevi.
Muf Dno rova Muf
Muf Posteljica od peska
Muf
aht
aht
Ukoliko se primenjuju podmetai od drvenih gredica, iste treba odstraniti pre pristupanja zasipanja cevovoda peskom. Time se spreava pojava nedozvoljeno visokog lokalnog optereenja plas-tinog PEHD-omotaa cevi na pritisak.
Drugi cevovodi
Kod toplovoda koji se postavljaju na izgraenom prostoru, mora se delimino raunati sa znatnim potekoama pri postavljanju trase cevovoda, usled prisutnih drugih cevovoda, vodova i postrojenja, npr za gas, vodu, kanalizaciju, struju, telekomonikacije itd. Pre otpoinjanja sa radovima, treba, na bazi crtea i druge dokumentacije dobijene na nadlenim mestima, utvrditi poloaj moguih prepreka i rezultat dokumentovati u vidu zapisa. Ukoliko ne vae druge lokalne odredbe, neophodno je obezbediti sledea rastojanja izmeu cevovoda: Najmanja rastojanja cevovoda kod ukrtenog ili paralelnog postavljanja, sa duinom do 5 m 20-30 cm 30 cm 60 cm 100 cm kod paralelnog postavljanja, sa duinom preko 5m 40 cm 30 cm 70 cm 150 cm
Vrsta drugog cevovoda ili voda: Vodovi za gas i vodu Strujni vodovi do 1 kV, signalni ili merni kabeli Kabeli 10 kV ili 30 kV Vei broj kabela od 30 kV, ili kabel preko 60 kV
M 3.0
IZRADA CEVOVODA
Tehnika spajanja sekcija cevi

Pre pristupanja zavarivanju sekcija cevi ili drugih delova cevovoda, mora se izvriti navlaenje veznih mufova, sa pripadajuim steznim (zaptivnim) manetnama, na omota cevi koje e se zavarivati (uz mesto zavarivanja). U toku izvoenja zavarivanja treba, pomou vlanih krpa ili reflektujuih blendi koje se natiu na cev, zatititi eone povrine toplotne izolacije cevi od negorevanja. Spojevi crnih elinih cevi mogu do veliine DN 80 da se izvode autogenim zavarivanjem, ali bi bilo poeljno, a od ND 100 to je generalno vaee pravilo, da se zavarivanje izvodi elektroluno. Pocinkovane eline cevi mogu do nazivne veliine od 2 1/2 da se spajaju mufovima sa navojem, ali bi u optem sluaju trebalo da se spajaju specijalnim postupkom tvrdog lemljenja. Iznad dimenzije od 3, treba svakako koristiti lemljenje. Bakarne cevi moraju u principu da se spajaju pomou kapilarnih fitinga za lemljenje, u skladu sa DIN 2856, iste debljine zida kao i same cevi. Spojeve treba do nazivne veliine od 28 mm obino lemiti, a iznad toga tvrdo lemiti. Nije dozvoljeno proirivanje niti skupljanje krajeva bakarnih cevi pri spajanju. Moraju se potovati preporuke i/ili odredbe proizvoaa fitinga u vezi postupka lemljenja i primenjenog lema. Kod spajanja industrijskih ili specijalnih cevi za medije, npr od nerajueg elika, od PP, PVC, PEHD itd, treba potovati odgovarajue preporuke proizvoaa.
Ispitivanja zavara
Nakon izvoenja zavarivanja, zavare treba ispitati na nain i u obimu koji je ugovoren izmeu investitora i izvoaa radova. Nedostaci zavara koji se mogu vizuelno otkriti klasifikovani su u okviru ISO 6520. Celokupna trasa cevovoda, eventualno po sekcijama, mora se podvri probi na pritisak, uz primenu vode kao medija. Ispitni pritisak mora biti odravan najmanje tokom 8 sati. Ovo ispitivanje se mora izvesti uz povieni pritisak, koji iznosi 1,3 puta radni pritisak, koji moe da iznosi maksimalno 32,5 bara, a najmanje je ravan nazivnom pritisku cevovoda. Probe na pritisak treba izvesti u skladu sa Vd TUV 1051 ili sa DVGW-radni list 469, postupak ispitivanja B1, kao i u skladu sa DIN 4279. Pre pristupanja ispitivanju na pritisak svrsishodno je ispitati hermetinost zavara pomou vazduha pod nadpritiskom od 0,2 bara. Uz primenu sapunjave vode ili drugog sredstva koje stvara mehure, mogue je sa sigurnou otkriti nehermetinost zavara. Ukoliko ugovor predvia kontrolu zavara prozraivanjem, treba najmanje 10% zavara prekontrolisati u skladu sa DIN 54111, u vezi sa im treba sainiti zapisnike, a zatim rezultate treba obraditi prema DIN 8563, deo 3.
M 3.1
IZRADA CEVOVODA
Ukrojeni komadi cevi
Zbog individualnog toka svake trase cevovoda, neophodno je da se od isporuenih cevi sa standardnom duinom izrade komadi cevi manje duine, radi ukrajanja u cevovod. Na taj nain je mogue realizovati cevovod proizvoljne duine. Radi izrade komada cevi sa eljenom duinom, potrebno je primeniti sledee korake: Potrebna duina komada cevi izmeri se i oznai na jednoj cevi standardne duine. Levo i desno oz ove oznake izmeri se pojas irine 200 mm, na kojem e biti izvreno skidanje izolacije sa cevi.
Zona skidanja oplatne cevi
Duina ukrojenog komada
Izvri se prosecanje plastinog omotaa cevi na oznaenim mestima, po celom obimu, a zatim se ova dva kruna reza spoje kosim rezom. U sluaju niskih temperatura mora se, pre pristupanja seenju plastinog omotaa cevi, izvriti njegovo zagrevanje. Panja ! Pri seenju plastinog omotaa i PURpene ispod njega ne sme se izvriti presecanje ica koje slue za kontrolu ispravnosti cevovoda. Nakon izvrenog prosecanja, treba uz primenu prikladnog alata odstraniti plastini omota sa cevi.
Kosi rez
Rezovi po obimu
Nakon toga se, pomou ekia ili slinog alata, odstrani PUR-pena, a ice za signalizaciju se preseku na sredini (gde pada rez za presecanje metalne cevi). Ostatke PUR-pene treba temeljito oistiti sa eline cevi, npr uz primenu mirgle, a zatim treba presei elinu cev.
Presecanje
Duina ukrojenog komada
Duina preostalog komada
M 3.2
IZRADA CEVOVODA
Z-pomeranja linije cevovoda

Ovakva Z-pomeranja izvode se pomou dva fabriki izraena luka, po pravilu od 90o, i jednog ukrojenog komada cevi. Ukrojeni komad P1 mora biti dugaak najmanje 1,50 m, kako bi na njega mogli da se navuku mufovi za povezivanje plastinog omotaa cevi.
U-lukovi uz primenu ukrojenih komada cevi

Kod U-lukova se duina ukrojenog komada cevi P1 odreuje na bazi statikih uslova. Ukupno pomeranje cevovoda A moe da se nae na crteu trase cevovoda, koji daje firma Isoplus. Ukrojeni komadi P2 i P3 u sastavu glave U-luka imaju razliitu duinu, pri emu duina unutranjeg komada cevi P2 mora iznositi najmanje 1,50 m. Time se omoguava da se na ovaj komad cevi mogu navui oba mufa za spajanje plastinog omotaa cevi.
U-lukovi uz primenu lukova sa kracima 1x1 m

Kod manjih nazivnih otvora cevi, do DN 200, na bazi statikih uslova je uglavnom dovoljno pomeranje cevovoda A od 2,00 m. Kod primene 8 komada U-lukova sa dugakim kracima (1x1 m), potreban je samo jedan ukrojeni komad cevi P1 na spoljnom cevovodu. Njegova duina zavisi od dimenzije i rastojanja cevi koje treba povezati. Duina krakova U-lukova od 1 m omoguava da se na njih izvri navlaenje mufova za spajanje plastinog omotaa cevi.
M 3.3
IZRADA CEVOVODA
Kuni prikljuak
Ukoliko se ispod kue ne nalazi izraen podrum, kao kuni prikljuci se koriste lukovi sa duinom krakova 1x1 m. U sluaju potrebe, mogu da budu isporueni i lukovi sa veom duinom krakova. Na taj nain je obezbeeno da se, u zoni temelja i u zoni ploe poda zgrade, ne nalazi postavljen spoj sa mufom (za spajanje izolacionog omotaa cevi).
Zid Prostorija Povrina poda
Povrina terena
Podna ploa
Temelj
Montani luk
Ukoliko ugao skretanja trase cevovoda ne moe u fazi projektovanja da bude tano odreen, postoji mogunost da se primeni montani luk. Radi toga, izvoa radova na polaganju cevovoda mora da primeni jedan luk za zavarivanje prema DIN-u, sa odgovarajuim uglom izmeu krakova, koji se zavaruje izmeu cevi sa plastinim omotaem. Ovo neizolovano mesto se, u toku izvoenja izolovanja pomou mufova, izoluje pomou PEHD-cevi, a zatim se zaptiva u odnosu na prodor vlage. Tani ugao luka za spajanje, kao i radijus savijanja cevi moraju se pravovre- meno dostaviti firmi Isoplus.
Stezna manetna
Luk za zavarivanje
Nepokretna taka cevovodabetonski blok

Pesak
Betonske blokove treba po mogunosti ugraditi u raslo zemljite (vrstu podlogu). Potrebni aht se izrauje pre postavljanja cevi cevovoda. Izrada bloka treba da bude realizovana uz primenu betona klase B 25 K II, prema DIN 1045, ukljuujui i armaturu od elika BSt 4 RK, prema DIN 488. Pre putanja trase cevovoda u rad, beton mora biti potpuno zreo, jer on tek nakon 28 dana postie svoju punu vrstou. Veliina betonskog bloka, kao i podaci o potrebnoj armaturi, mogu se nai na crteima trase cevovoda firme Isoplus.
Armatura
Povrina terena
elina prirubnica
M 3.4
IZRADA CEVOVODA
Armatura za zatvaranje cevovoda
Armatura za zatvaranje cevovoda (ventili) ugrauje se zavarivanjem u cevovod, kao jedan komad pravolinijske cevi. Radove na zavarivanju treba, da bi se spreilo oteivanje zaptivaa, izvriti kada se ventil nalazi u otvorenom poloaju. Nije dozvoljena ugradnja ventila u krakove cevovoda ispred L-lukova , Z-pomeranja ili U-lukova, jer moe da se pojavi nedozvoljeno napreza- nje na savijanje.
T- klju Povrina terena ili ulice PEHD zatitna cev
Zatitna PEHD-cev, koja ulazi u obim isporuke armature i koja sa unutranje strane ima postavljen Dilatacioni "jastuk" dilatacioni jastuk, skrauje se na duinu koja zavisi od dubine na kojoj se nalazi cevovod, a njen gornji kraj zavrava u ahtu ili u komori koja se pokriva odgovarajuom kapicom. Ot- varanje i zatvaranje ventila izvodi se pomou T-kljua, koji se natie na etvrtku na ventilu, ili pomou natinog prenosivog pogona, koji bi, poev od nazivne veliine DN 150, po pravilu trebalo da se koristi. 1. Kapa prima DIN-DWGV 3580 2. Ploa za raspodeljivanje Kod ugradnje produetka vretena trebalo bi, zbog optereenja prisutnih aksijalnih dilatacija, paziti na to da se obezbedi dovoljno slobode za dilatiranje. Produ- etak se postavlja na konusnu etvrtku na ventilu, tako da bude normalan na osu cevi ventila, i tamo se privruje. Produetak vretena se takoe zavrava sa jednom konusnom etvrtkom, na koju moe da se postavi T-klju ili natini pogon, radi aktiviranje ventila.
Natini prenosnik Povrina terena ili ulice
Kada je montaa ventila zavrena, prvi proces Produetak zatvaranja ventila bi trebalo da usledi tek nakon vretena izvrenog ispiranja trase cevovoda, kako bi iz cevi bila PEHD odstranjena neistoa, koja bi mogla da dovede do zatitna cev oteenja zaptivaa ventila. Zatvaranje ventila se izvodi uz okretanje za 90o u desnu stranu (u smeru kazaljki na Dilatacioni "jastuk" satu), do naleganja na graninik hoda. Otvaranje se izvodi okretanjem u suprotnom smeru. Prilikom otvaranja i zatvaranja ne treba preoptereivati graninike hoda. Otvara- nje i zatvaranje treba vriti polagano, kako bi se spreila pojava skokovitih promena pritiska u ce-vovodu. Meupoloaje, kojim se utie na veliinu protoka, ne treba koristiti, zbog mogue pojave oteenja zaptivaa. Primena neodgovarajuih natinih pogona za aktiviranje ventila, 1. Poklopac ahta prema DIN 4271 ili neodgo-varajue produenih T-kljueva za runo 2. Nasloni postern prema DIN 4034 aktivi-ranje, zabranjena je, i dovodi do gubitka prava na 3. Vrat ahta prema DIN 4034 garanciju. 4. Prsten ahta prema DIN 4034 5. Ploa za raspodeljivanje optereenja od posnog betona
M 3.5
VEZNI MUFOVI
Opte napomene
Nakon izvoenja zavarivanja svih spojeva cevi u okviru cevovoda i nakon formiranja zapisnika o izvrenim ugovorenim ispitivanjima i kontrolama, mesta zavara se toplotno izoluju pomou veznih mufova i PUR-pene i zaptivaju se u odnosu na prodor vlage. Iz razloga ostvarenja prava na garanciju, ove radove bi trebalo da izvedu montaeri firme Isoplus, koji imaju BFW-certifikate. Na sve spojeve koje obrade montaeri firme Isoplus stavljaju se cifarske kodne oznake. Ove oznake omoguavaju identifikovanje montera koji je izvrio obradu mesta spajanja cevi, ime se obezbe-uje vii kvalitet izvedenih radova. Ukoliko obrada spojeva treba da bude izvedena od strane neke tree firme, osposobljenost montera te firme treba proveriti pre otpoinjanja radova traenjem da se podnesu na uvid njihovi BFW-certifikati. Ovo predstavlja izuzetak, koji mora da bude odobren od strane inenjera firme Isoplus, ije se instrukcije moraju imati u vidu i kojih se obavezno treba pridravati. Meutim, treba se obavezno pridravati opte vaeih uslova firme Isoplus za izvoenje montae, datih na stranama M 13.0 i M13.1.
Montaa standardnog kliznog mufa

1.
Na krajevima cevi iskopati PUR-penu koja je prevuena slojem parafina, do dubine od oko 1 cm. Vlaga, koja je prisutna sa ela izolacio-ne PUR-pene, kao i eventualno pri zavarivanju nagorela PUR-pena, moraju kompletno biti odstranjeni.
2. Izbuiti na PEHD-plastinoj cevi otvor za ulivanje komponenti za stvaranje PUR-pene, a ice za sistem za alarmiranje (signalizaciju) spojiti u skladu sa opisanim na strani M 9.0..
3. Na plastinim omotaima spojenih sekcija cevi naneti oznake za centriranje mufa po irini (radi dobijanja istog preklopa), a zatim muf fiksirati klinovima u poloaju koji omoguava pristup otvoru za ulivanje komponenti za dobijanje PUR-pene.
M 4.0
VEZNI MUFOVI
4. Meavinu za dobijanje PUR-pene, izmeanu u skladu sa datim u tabeli Z 7.1 u smeru kazaljki na satu, pri emu ne smeju da se primeuju tragovi meanja (dobro izmeanu), uliti kroz izbueni otvor.
5. Muf odmah centrirati i ponovo fiksirati klinovima.
6. Kada doe do isticanja PUR-pene na zazorima izmeu mufa i cevi, odstraniti klinove za centriranje i pustiti da meavina za dobijanje PUR-pene izreaguje tokom oko 120 minuta.
7. Ovrsle ostatke PUR-pene odstraniti pomou trouglastog strugaa (abera).
8. Prelaze mufa prema plastinim omotaima cevi temeljito odmastiti pomou uobiajenog rastvaraa za ienje delova od polietilena (PE), i to na obe strane, u irini od oko 250 mm.
M4.1
VEZNI MUFOVI
9. Pomou mirgle nahrapaviti prelazne zone, najmanje u irini koja odgovara irini manetne + 50 mm, a zatim odstraniti estice polietilena nastale pri mirglanju.
10. Nahrapavljene zone zagrejati najmanje na 60oC pomou blagog (mekog) propanskog plamena i prekontrolisati temperaturu pomou termometra.
11. U okviru jednog zahvata pozicionirati manetnu sa koso odseenim krajevima i fiksirati je, labavo je postaviti oko cevi i pravi kraj manetne ponovo fiksirati. Pri tome istovremeno odstraniti zatitnu foliju, pazei da se menetna ne zaprlja. Pozicioniranje se izvodi tako da 40% irine manetne bude na plastinom omotau cevi, a 60% na cevi veznog mufa. Koso odseeni kraj manetne, a zatim i kraj koji se preko njega preklapa, zagreju se kratko plamenom, u trajanju oko 1 sekunde, i fiksiraju se izmeu poloaja 10.00 i 14.00 asova (poloaj od 12.00 asova nalazi se na gornjoj taki cevi - prim. prev.). 12. Veznu traku pozicionirati na preklopu manetne, zagrejati je blagim plamenom i zatim je pritisnuti po celokupnoj njenoj povrini, tako da se zalepi.
M 4.2
VEZNI MUFOVI
13. Proces stezanja (skupljanja) manetne otpo-eti na sredini manetne, na cevi mufa, i nastaviti ga po celom obimu. Tek nakon toga izvriti stezanje manetne po celom obimu plastinog omotaa sekcije cevi. Time se spreava zaostajanje ukljuaka vazduha. Istopljeni lepak, koji izlazi na mestu zagrevanja, pokazuje da je dolo do neophodnog prog-revanja manetne. Dodatno se manetna moe probati tako to e se pomeriti aksijalno pomou palca, da se nabere, a nakon putanja se dobro progrejana manetna ponovo ispravi i povrina joj postane glatka. Time je proces stezanja manetne zavren i moe se, na opisani nain, pristupiti stezanju druge manetne. Opisani nain montae kliznog mufa vai i za mufove na mestima redukcije cevovoda i za krajnje mufove.
Montaa steznih mufova

1. Izvesti korak 1 kao to je opisano kod kliznog mufa i povezati ice sistema za signalizaciju (alarm) u skladu sa opisanim na strani M 9.0. Na plastinim omotaima spojenih sekcija cevi naneti oznake za centriranje poloaja mufa (po irini) i na 50 mm od oznaka (prema zavarenom sastavu cevi) naneti zaptivnu traku od butil-kauuka (po celom obimu plastinog omotaa). 2. Stezni muf centrirati uz pomo nanetih oznaka i u poloaju koji odgovara 12.00 asova naneti dve oznake za buenje otvora za ulivanje i otvora za odzraivanje. Kako bi se postiglo dobro evakuisanje vazduha i time spreila pojava mehura vazduha u PUR-peni, otvore treba izbuiti to je mogue blie krajevima mufa. Oba kraja mufa treba zagrejati blagim plamenom propana na najmanje 60oC, ime se postie stezanje krajeva mufa oko plastinih cevi. Pustiti da se muf ohladi.
M 4.3
VEZNI MUFOVI
3. Na jednom od oznaenih mesta izbuiti otvor prenika 10 mm radi ispitivanja zaptivenosti.
4. Sada se muf podvrgava ispitivanju zaptivenosti pomou vazduha pod pritiskom od 0,3 bara. Na spojeve krajeva mufa i plastinih omotaa cevi nanosi se sapunjava voda, kontrolie se da li se formiraju mehuri zbog curenja vazduha pod pritiskom, a rezultat se unosi u zapisnik.
5. Zatim se, analogno taki 3, bui otvor za odzraenje i zatvara se uvrtnim epom za odzraenje. Meavinu za dobijanje PUR-pene, izmeanu u skladu sa datim u tabeli Z 7.1 u smeru kazaljki na satu, pri emu ne smeju da se primeuju tragovi meanja (dobro izmeanu), uliti kroz izbueni otvor za nalivanje. Nakon ulivanja, ovaj otvor takoe zatvoriti uvrtnim epom za odzraenje.
6. Nakon to je pena izreagovala tokom oko 120 minuta, oba epa za odzraenje se odstranjuju i otvori u kojim su bili se obrauju pomou konusnog razvrtaa veliine M3, koji odgovara za polietilenske (PE) epove za zavarivanje. Sada se oba otvora zatvaraju pomou epova koji su zagrejani u aparatu za zavarivanje epova. Zavrno zaptivanje se izvodi pomou pokrivnih epova (Fops), koji se, nakon kratkog zagrevanja blagim plamenom, lepe pritiskanjem na muf, sluno lepljenju vezne trake pri postavljanju steznih manetni.
M 4.4
VEZNI MUFOVI
7. Zatim treba izvesti korake od 8 do 13, analogno onom to se radi kod kliznog mufa. Opisani nain montae steznog mufa vai i za mufove na mestima redukcije cevovoda i za krajnje mufove. Kod izvoenja jednodelnog steznog mufa, vae take od 1 do 6, date kod steznog mufa.
Montaa limenog mufa

Ovi mufovi se koriste kod vazduno postavljenih toplovoda, izraenih uz primenu SPIROFALZ-cevi (cevi sa limenim omotaem izolacionog sloja, izraenim spiralnim uvijanjem limene trake, uz ljebljeni spoj du ivica trake). Najpre se na krajevima sekcija cevi izvri iskopavanje PUR-pene do dubine od oko 1 cm, a zatim se oko limenog cevnog omotaa (po celom obimu) postave zaptivne trake od butil-kauuka. Raseeni limeni muf se centrino fiksira pomou dve stezne trake, tako da se otvor za nalivanje komponenti za dobijanje PUR-pene i otvor za odzraivanje nau u poloaju od 13.00 asova, a da se poduni spoj mufa nae u poloaju 12.00 asova. Zatim se poduni spoj mufa, kao i dva spoja po obimu, spoje pomou POP-zakovica, sa rastojanjem od 5-8 cm. Meavinu za dobijanje PURpene, izmeanu u skladu sa datim u tabeli Z 7.1 u smeru kazaljki na satu, pri emu ne smeju da se primeuju tragovi meanja (dobro izmeanu), uliti kroz otvor za nalivanje. Otvor za nalivanje i otvor za odzraenje provizorno zatvoriti lepljivom trakom (izolir-bandom). Nakon to meavina za dobijanje PUR-pene izreaguje tokom oko 120 minuta, izolir-band treba odstraniti i otvore zatvoriti komadima lima, spojenim POP-zakovicama, tako da se dobije zaptiven spoj. Na kraju, sva tri ava kao i poklopce na otvorima za nalivanje i odzraenje, zadihtovati uz primenu silikona. Opisani nain montae limenog mufa vai i za mufove na mestima redukcije cevovoda i za krajnje mufove.
Presek Traka za zaptivanje
PUR-pena
Limeni muf
Limeni muf Zakovice za spajanje
Otvor za nalivanje tj. odzraenje sa zaptivenim poklopcima od lima Pogled od gore
M 4.5
JEDNOSTRUKI KOMPENZATOR
5. Putanje trase u rad, tj termiko prednaprezanje cevovoda

Pre pristupanja zagrevanju cevovoda moraju se osloboditi (obrusiti) take koje su priheftane na EKOkompenzatoru, kako bi se omoguilo da kompenzator prihvati dilatacionu promenu duine cevi. Pri zagrevanju cevovoda, treba paziti na to, da se zagrevanje izvodi ravnomerno i polagano, kao i da se ne pojave temperaturni okovi. Kada je dostignuta temperatura prednaprezanja od 85oC, mora se prekontrolisati podeena i izraunavanjem dobijena dilatacija ut. Ukoliko jo nije dostignut krajnji poloaj EKO-kompenzatora, to se moe konstatovati na bazi toga to se ivica spoljne cevi za voenje ne poklapa sa zarezom ukopanim po obimu unutranje cevi za voenje, treba povisiti temperaturu cevovoda. PANJA : Krajnji poloaj EKO-kompenzatora mora biti dostignut !
6. Zavrni radovi, tj zavrna montaa

Kada je dostignut krajnji poloaj EKO-kompenzatora, temperatura medija za zagrevanje cevovoda mora se odravati sve dok se ne izvri spajanje zavarivanjem po obimu obe cevi za voenje. Time je postignut materijalni spoj, koji omoguava prenoenje sila, i sada se EKO-kompenzator moe smatrati samo jednim krutim delom cevi cevovoda. Time je izvreno prednaprezanje cevovoda. Sada se spojni zavar EKO-kompenzatora mora jo podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti pomou vazduha pod pritiskom. Radi toga se mora izvriti uvrtanje ventila, koji je isporuen kao pribor, u otvor koji se nalazi na gornjoj treini EKO-ureaja. Kao pritisak pri ispitivanju odgovara pritisak vazduha od 0,2 do 0,5 bara. Nakon izvrenog ispitivanja, vri se odvrtanje ventila, a otvor u koji je ventil bio zavrnut zatvara se uvrtanjem takoe isporuenog epa i osigurava zavarivanjem. Sada se EKO-kompenzator termiki izoluje pomou prethodno navuenog mufa, to je posao koji bi trebali da urade monteri firme Isoplus. Na kraju se u jami, u kojoj se nalazi EKO-ureaj, formira peana posteljica, koja se sabije, a jama se zagre i takoe sabija pri zagrtanju.
M 6.0
ODVAJANJE CEVI OD GLAVNOG CEVOVODA KROZ IZBUENI OTVOR

Pripreme za izvoenje buenja cevi cevovoda tre-ba da se izvedu u skladu sa AGFW-preporukama. Nije dozvoljeno vriti buenje na mestu gde je postavljen muf ili na mestu gde je izvreno zava-rivanje cevovoda. Zasuni koji se koriste pri buenju moraju se skladititi uz temperaturu od 5oC do +30oC, uz relativnu vlanost vazduha < 70%. Navoji i zaptivne povrine ne smeju se otetiti. Kraj zasuna koji nema navoj na sebi, mora se prilagoditi spoljnoj povrini cevi glavnog cevovoda, bez da se pri tome izvri skraenje cevi u sastavu zasuna. Zasun se zavaruje elektroluno za povrinu cevi glavnog cevovoda, pod uglom od 45o, ako odvajanje treba da se izvede pod tim uglom, a pod uglom od 90o, ako treba da se izvede paralelno odvajanje sporednog cevovoda. Ploica zasuna se privruje na rukohvat i zaulji se. Uvlaenjem i izvlaenjem ploice zasuna u ljeb na telu zasuna, kontrolie se da li zasun besprekorno funkcionie. Pre pristupanja buenju cevi glavnog cevovoda, moe se izvriti kontrola zaptivenosti izvedenog zavara. Odgovarajua testera za prosecanje rupa montira se na ureaj za buenje. Vratilo za buenje se sputa dok testera sa ureajem za prihvatanje (iseenog dela cevi) ne dodirne zid cevi. Sada se na ureaj za buenje montira pogonska jedinica, a buenje se izvodi uz broj obrtaja i pritisak na zid cevi koji odgovaraju dimenziji cevi cevovoda. Nakon zavrenog buenja, testera se zajedno sa vretenom polako podigne u gornji poloaj, nakon ega se ploica zasuna uvue u ljeb (lic) na telu zasuna. Sada se izvri demontaa pogonske jedinice i ureaja za buenje. Sada se na zasun zavarivanjem nadovee cev koja vodi dalje od glavnog cevovoda. Zaptivenost ovog zavara moe da se ispita pomou probe na pritisak, uz ugraenu ploicu zasuna, koja i dalje zatvara vezu sa glavnim cevovodom. Sada se ploica zasuna polagano izvue iz lica na telu zasuna, kako bi se izbegla pojava piceva pritiska, a zatim se elektrolunim zavarivanjem izvri zatvaranje ovog lica. Na kraju se prikljuak termiki izoluje pomou PEHD-oplate za mesta ravanja cevovoda, to bi trebalo prepustiti monterima firme Isoplus. Detaljnija uputstva u vezi montae mogu da se dobiju na poseban zahtev.
Stezna manetna Luk za zavarivanje od 450
Zasun za zatvaranje
Stezna manetna
Zasun za zatvaranje
Stezna manetna
M 6.0
POKRIVNA KAPA CEVOVODA
Za postavljanje pokrivnih kapa na cevovod, u zgradama i u ahtovima, pre izvoenja prikljuenja na konvencionalne cevovode, odgovoran je izvoa radova na montai cevovoda. Nije dozvoljeno zaziivanje krajeva KMR-cevi bez postavljene pokrivne kape. ice sistema za signalizaciju (alarm), koje tre iz PUR-pene, ne smeju se ni zaziivati, ni kidati, a do naknadne montae se moraju ostaviti u takvom stanju da budu pristupane. Pokrivne kape ne smeju biti prorezane, a kod izvoenja zavarivanja treba ih zatitit od uticaja toplote i nagorevanja. Raseene pokrivne kape ne smeju se ugraivati.
Spoljna strana
Zid
Unutranja strana
Pre izvoenja stezanja pokrivnih kapa oko pokrivne plastine cevi cevovoda, povrina ovih PEHDcevi se mora oistiti pomou rastvaraa koji se moe koristiti za ienje delova od polietilena (PE). Zatim treba pomou mirgle nahrapaviti oplatnu cev i elinu cev na duini od oko 100 mm. Nahrapavljene delove cevi treba oistiti od estica plastike i metala. Uz primenu blagog propanskog plamena, od najmanje 60oC, treba zagrevati kapu po obimu, tako da se ona stegne oko oplatne plastine cevi na cevovodu, nakon ega treba pustiti da se kapa malo ohladi. Sada se proces stezanja kape izvodi na mestu naleganja kape na elinu cev. Kada doe do isticanja lepka na ivicama kape, proces zagrevanja radi stezanja kape je zavren. Da bi se ostvarilo pravo na garanciju, proces montae pokrivnih kapa bi trebalo prepustiti monte-rima firme Isoplus, koji imaju BFW-certifikat.
Najmanja veliina prepusta A:
Spoljni prenik PEHD-cevi Da [mm] Prepust A PEHD-cevi [mm]
65-225 100
250-500 125
> 500 150
M 7.0
PROLAZ CEVOVODA KROZ ZID

Dimenzije probijenog otvora na zidu, tj izbuenog otvora pomou builice za vaenje jezgara, zavise od broja cevi cevovoda, od prenika cevi i od vrste korienog zaptivaa za zaptivanje na mestu prolaza kroz zid.
Standardni zaptivni prsten

Neoprenski prsten se mora navui na cev, tako da se nae na sredini irine zida, a ne sme nalegati na zidove probijenog otvora. Navedene dimenzije probijenog otvora omoguavaju besprekorno zalivanje otvora pomou betona. Kod dimenzija cevi DN 400, preporuuje se da se na svaku cev navuku po dva zaptivna prstena, a da se meu prostor izmeu prstena ispuni masnom trakom. Dozvoljeni ugao iskoenosti ose cevi u odnosu na zid iznosi maksimalno 30o. Navedene dimenzije je potrebno obavezno ispotovati, a ukupne potrebne dimenzije izraunavaju se na sledei nain:
B = x * Da + M (x - 1) + 200 [mm] H = Da + 200 [mm] (38) (39)
Zaptivni prsten
Zaptivni prsten
gde je: x = broj cevi cevovoda, Da= spoljni prenik oplatne cevi u mm, M = svetli razmak za montau izmeu omotaa cevi, u skladu sa tabelom na strani M 2.1. Kod provoenja cevovoda kroz betonski zid, otvor za cev moe da se izbui pomou builice za vaenje jezgara. Kod ugradnje standardnog zaptivnog prstena, prenik otvora mora biti bar za 150 mm vei od prenika plastinog omotaa cevi. O K = Da + 150 [mm]
Spoljna strana Zid
Unutranja strana
Najmanja veliina prepusta A: Spoljni prenik PEHD-cevi Da [mm] Prepust A PEHD-cevi [mm] 65-225 100 250-500 125 > 500 150
M 8.0
PROLAZ CEVOVODA KROZ ZID

Uloak za zaptivanje
Uloak za postizanje hermetikog zaptivanja ugrauje se ili u meu-cev, ili u otvor izbuen bui-licom za vaenje jezgara. Navedene prenike otvora treba strogo potovati, jer je uloak svojim dimenzijama prilagoen prstenastom zazoru koji se dobija oko cevi. Uloak zaptiva naleganjem spoljne strane na povrinu otvora zida, a pritezanje vijaka uloka moe se izvriti sa strane prostora zgrade, ili iz ahta u koji je cev uvedena. Dozvoljena iskoenost ose cevi u odnosu na zid iznosi maksimalno 8o. to se tie potrebnog prepusta cevi, vae preporuke date u tabeli na strani M 8.0.. Kod korienja uloka za zaptivanje potrebno je dobro sabiti zemlju oko cevi na mestu uvoenja u zgradu, kako bi se spreilo sleganje i pomeranje cevi. Dodatno, cev koja je uvedena u zgradu treba mehaniki fiksirati. Uloci za zaptivanje mogu da podnesu samo mala aksijalna pomeranja.Radijalna optereenja, koja su vezana za sleganje zemljita na ulazu u zgradu ili u aht, dovode do pojave nezaptivenosti. Ona se moraju spreiti dobrim sabijanjem zemljita i primenom nosee konstrukcije cevovoda nakon uvoenja u zgradu ili aht. Linijski fundament, koji se postavlja ispred ivice zida zgrade, omoguava da se postigne odgovarajue rastereenje uloka od pritiska.
Prenik omotaa cevi Da u mm Prenik otvora za cev K u mm Prenik omotaa cevi Da u mm Prenik otvora za cev K u mm
Buenjem izvaeno jezgro
Spoljna strana
Unutranja strana
65 125 280 350
75 125 315 400
90 150 355 450
110 200 400 500
125 200 450 600
140 200 500 700
160 250 560 700
180 250 630 800
200 300 670 900
225 300 710 900
250 350 800 1000
Meu-cevi (cevni uloci) izrauju se od sintetikih vlakana i cementa (materijal skraeno oznaavan kao KFZ), prema DIN 19800, sastoje se od cevi koja moe da podnese pritisak PN 6, spolja je oljebljena, postojana je u odnosu na koroziju i elektrino nije provodljiva. Ona mora biti pozicionirana i fiksirana u toku izvoenja graevinskih radova. Unutranji prenik cevi D odgovara preniku otvora koji se bui builicom za vaenje jezgara K. Duina cevnog uloka L ravna se prema debljini zida u koji se ugrauje. Ova cev se moe nabaviti sa standardnim duinama od 200, 240, 250, 300, 365, 400, 500, 650 i 1000 mm.
Ugraena cev Zid
Spoljna strana
Unutranja strana
M 8.1
NADZIRANJE STANJA CEVOVODA (SISTEM ZA ALARMIRANJE)

IPS- analogni i digitalni
U izolacioni omota cevi i drugih delova cevovoda ulivene su, pri proizvodnji u fabrici, dve neizolovane bakarne ice, koje se, prilikom izvoenja toplotne izolacije mesta sastava cevi od strane kvalifikovanih montera firme Isoplus, meusobno povezuju. Da bi se izbegle greke prilikom povezivanja, jedna od tih ica je kalajisana, tako da postoji mogunost vizuelnog razlikovanja ica.
Pri montai cevi, ice treba dovesti u poloaj od 11.00, odnosno od 13.00 sati. Mora se postii da kalajisana ica bude naspram druge kalajisane ice, a nekalajisana naspram nekalajisane. To znai da se polaritet ica ne sme menjati. Kod povezivanja, treba krajeve ica oistiti i nahrapaviti mirglom, da bi se nakon toga krajevi spojili pomou aurica koje se gnjee kletama. Po svakom mufu treba montirati po dva odstojnika za dranje ica na rastojanju. Kako bi se spreila pojava velikog prelaznog otpora na mestu spajanja pomou gnjeenih aurica, ta mesta treba nak-nadno zalemiti. Kod povezivanja ica na mestima grananja cevovoda, treba se pridravati sledeeg pravila: Posmatrano sa strane cevi koja se odvaja od glavnog cevovoda (u smeru ucrtane strelice) mora se nekalajisana ica uvek povezati prema desno, sa isto tako nekalajisanom icom glavne trase cevovoda, a kalajisana ica uvek prema levo, sa nekalajisanom icom glavne trase, bez obzira da li je grananje cevovoda izvedeno prema dole ili prema gore. Kalajisana ica u sastavu glavne trase povezuje se pravo kroz mesto na kojem se vri odvajanje grane cevovoda. Po potrebi treba pruanje ica, u okviru rave koja je ve zalivena PURpenom, proveriti uz primenu OM-metra. Radi ostvarenja prava na garanciju, zavrno povezivanje, tj montaa, svih analognih ili digitalnih pri-bora i ureaja, treba da bude izvedeno iskljuivo od strane montera firme Isoplus. Nakon zavretka ovih radova, treba da se napravi zapisnik o izvr-enom merenju i primopredaji sistema.
Bakarna ica gola Bakarna ica gola Grananje
Bakarna ica kalajisana Bakarna ica gola
Prolaz Bakarna ica kalajisana
M 9.0
TERMIKO PREDNAPREZANJE CEVOVODA
1. Polaganje cevovoda i ispitivanje zavarenih spojeva

Trasa cevovoda se montira, u skladu sa preporukama firme Isoplus, ili na podmetaima, ili direktno na posteljici od peska. Nakon zavretka zavarivanja spojeva cevi, zavare treba ispitati u obimu koji je ugovoren izmeu investitora i izvoaa radova.
2. Radovi na toplotnom izolovanju i zaptivanju spojeva

Nakon zavretka ispitivanja i pravljenja odgovarajueg zapisnika, zavareni spojevi se toplotno izoluju pomou prethodno na cevi navuenih veznih mufova, to bi trebalo da izvedu monteri firme Isoplus, koji imaju BFW-certifikate, ali ne treba izvriti toplotno izolovanje na mestima eventualno potrebnih ukrojenih komada cevi i na mestima gde se vri prikljuenje mernih ureaja.
Merni ureaj
Sedlo od peska
Merni ureaj
Milimetarska skala Portal sa kanapom
3. Pripremni radovi
Sekciju cevovoda koja treba da se prednapree morate, nakon postavljanja toplotne izolacije, obavezno ispitati u odnosu na postojanje eventualnih prepreka, kao npr korenje drvea ili sl, koje bi mogle da spree neometanu dilataciju. Ove prepreke se moraju ukloniti. Ukoliko se u okviru sekcije cevovoda koja treba da se prednapree nalaze odvajanja grana cevovoda, iste, ukoliko je to mogue, ne treba ukljuiti u proces dilatacije.T-ravanja cevovoda mogu svrsishodno da se iskoriste kao dodatna mesta na kojim se moe vriti merenje. Ukoliko grane cevovoda moraju da budu prikljuene u toku dilatiranja cevovoda, takoe treba paziti na to da ne doe do ograniavanja mogunosti dilatiranja glavnog cevovoda.
M 10.0

Radi omoguavanja formiranja tanog zapisnika u vezi prednaprezanja cevovoda, potrebno je instalisati merni ureaj u vidu portala sa zategnutim kanapom, kako je to definisano u okviru tehnike dokumentacije firme Isoplus. Pogodno je da se na oplatnu plastinu cev zalepi milimetarska skala, koja je otporna na uticaj atmosferilija, kako bi se mogli oitavati tani rezultati merenja. Nakon toga treba sekciju cevovoda, koja treba da se ispita, zagrnuti peskom granulacije 0-4 mm do nivoa ose cevi, tj do nivoa 3.00 9.00 asova, i to u slojevima, uz runo sabijanje. Pri tome posebno obratiti panju na montani prostor ostavljen izmeu cevi. Ne vri se, meutim, zagrtanje mesta sa ukrojenim komadima cevi i mesta na kojim treba da se prikljue merni ureaji.
Povrina terena
Posteljica od peska Podmeta
Nakon toga mora sedlo od peska, tj pomona nepokretna taka cevovoda, u skladu sa konceptom ispitivanja, da se naspe do nivoa povrine zemlje, tj puta, i da se izvri sabijanje zemlje.Sedlo bi trebalo da bude predvieno kod raskrsnica puteva ili kod eventualno prisutnih lukova cevovoda. Ovo ima tu prednost, da ovi delovi cevovoda mogu kompletno da se naspu peskom i da se zatim zagrnu do gornjeg nivoa iskopanim zemljanim materijalom. Ukoliko se sedlo ne moe napraviti na delu sa luno voenim cevima, samo u toj zoni treba izvriti zagrtanje peskom do nivoa 10 cm iznad gornje povrine cevi. Dodatno, mora se luk cevovoda bono osloniti. Na taj nain se obezbeuje da se dilatiranje cevovoda moe bez smetnji preneti preko dela sa luno voenim cevima, a da ne doe do izvijanja cevi. Ukoliko je predvieno da se slobodna dilatacija izvri samo na jednu stranu, npr kada se prednaprezanje vri pomou radnog medija iz postojee toplane, sedlo od peska mora se napraviti na kraju cevovoda koji se nalazi na suprotnoj strani od kraja na kojem se vri merenje. Da bi se obezbedilo neometano jednostrano dilatiranje, ovaj kraj treba dodatno bono fiksirati (osloniti). Kod prednaprezanja uz primenu postojeeg radnog medija, sedlo od peska moe da bude postavljeno samo na jednom kraju cevovoda, a ne u sredini sekcije koja se prednapree.
4. Termiko prednaprezanje i formiranje zapisnika

U ovom odeljku koriene veliine duina i mera, kao npr Lr, ML itd, mogu se nai u do-kumentaciji trase, izraenoj od strane firme Isoplus i u konceptu izvoenja prednaprezanja. Kod zagrevanja cevovoda treba paziti na to, da se cevi zagrevaju ravnomerno i polako, kako ne bi dolo do pojave temperaturnih okova. Kada se dostigne temperatura prednaprezanja, mora se ista odravati konstantnom. Pomou mernog ureaja vri se kontrola proraunom odreene neometene dilatacije Lr, a oitana stvarna dilatacija Lt unosi se u zapisnik. PANJA: Temperatura prednaprezanja mora se ispotovati. Stvarne vrednosti dilatacije mogu da se razlikuju od proraunskih !
M 10.1
Nakon toga treba na celoj prednapregnutoj sekciji, sa izuzetkom mesta gde su merni ureaji, izvriti formiranje posteljice od peska, shodno opisanom na strani M 2.3, nakon ega se rov zagre zemljom, shodno opisanom na strani M 2.4. Pri tome se stalno odrava temperatura prednaprezanja cevovoda. Ukoliko zagrtanje celokupne prednapregnute sekcije ne moe da se izvri odjednom, na oba kraja prednapregnute sekcije treba obavezno izvriti zagrtanje na najmanjoj potrebnoj duini zagrtanja ML. Nije dozvoljeno zemlju, koja je za ovo potrebna, raspodeliti po celoj duini cevovoda. Preostala duina sekcije cevovoda RL treba da bude popunjena nakon toga, ali se rov moe u toj zoni nasuti do kraja i neto kasnije. Duinska dilatacija Lr kontrolie se jo jednom na mernom ureaju, a oitana stvarna dilatacija Lt se jo jednom unosi u zapisnik. Nakon toga se moe iskljuiti agregat za prednaprezanje cevovoda. Meutim, merni ureaji ostaju da stoje i dalje, kako bi se nakon hlaenja sekcije cevovoda proverila duinska kontrakcija Kr, a oitana stvarna kontrakcija Kt se unosi u zapisnik. Kod prednaprezanja veeg broja sekcija cevovoda, koje se nalaze jedna iza druge, mora se na veliinu neometene dilatacije L dodati kontrakcija K, kako bi se dobila ukupna promena duine Lg. Dodatno se kod etapnog prednaprezanja mora voditi rauna o tome, da se nakon svake deonice ponovo moraju definisati podruja klizanja. Radi formiranja validnog zapisnika o svim dilatacijama, neizostavno je potrebno da od strane investitora bude delegiran odgovorni rukovodilac gradilita, koji e pratiti izvoenje prednap-rezanja i svojim potpisom u zapisniku i konceptu merenja potvrditi verodostojnost podataka.
5. Zavrni radovi tj zavrna montaa

Nakon zavretka prednaprezanja, koje je dokumentovano u okviru koncepta i zapisnika, vri se odstranjivanje mernih ureaja i zavarivanje predgrejanih ukrojenih komada cevi. Ukrojeni komadi cevi bi trebali da budu to je mogue krai. Ovo se postie kada se pri postavljanju cevi sa plastinim omotaem pazi na to, da prostor za ukrojene komade cevi bude ravan 1,5 puta neometana dilatacija L. Na kraju se, uz pomo prethodno na cev navuenih mufova, vri toplotno izolovanje ukrojenih komada cevi, kao i montaa dilatacionih oslonaca cevovoda u ovim zonama, da bi se zatim pristupilo zasipanju peskom i zagrtanju preostalog dela cevovoda.
M 10.2
Prednaprezanje cevovoda sa dilatacionim kracima tj dila-tacionim osloncima

Tok realizovanja ove metode prednaprezanja moe da bude analogan takama 1. odnosno 2. prethodno opisanog postupka. Meutim, ovde se ne primenjuju ukrojeni komadi cevi. Nakon toga se na celokupnoj trasi cevovoda, sa izuzetkom zona sa dilatacionim osloncima, vri formiranje peane posteljice shodno opisanom na strani M 2.3, a zatim zagrtanje rova, shodno opisanom na strani M 2.4. Delove rova, koje je potrebno zagrnuti odnosno ostaviti otvorenim, moete nai na dokumentaciji trase cevovoda, izraenoj od strane firme Isoplus. Cevovod se puta u rad, ili se zagreva uz primenu mobilnog agregata za prednaprezanje cevovoda. Kada se dostigne temperatura prednaprezanja, otpoinje se sa formiranjem peane posteljice na jo otvorenim delovima rova, da bi se na kraju izvrilo zagrtanje. Pri tome se temperatura prednaprezanje TV mora odravati konstantnom. Za razliku od termikog predna-prezanja uz otvoren rov, kod prednaprezanja cevovoda sa dilatacionim kracima, odnosno dila-tacionim osloncima, nije potrebno formiranje nikakvog zapisnika.
M 10.2.1

Isoplus-agregat (sa vakuum pumpom i generatorom pare)
U praksi se dobro pokazalo prednaprezanje cevovoda uz primenu mobilnog agregata za zagrevanje cevovoda, jer je pri tome, za razliku od postupka zagrevanja sa primenom medija za grejanje iz toplane, potrebna vrlo mala koliina vode. Ovo je od posebnog znaaja kod zagrevanja cevovoda velikih prenika ili kod sekcija cevovoda velikih duina. Pomou ovog agregata, na raspolaganju stoje sve potrebne pumpe i armature za proizvodnju vakuuma, kao i potrebna koliina lo-ulja za zagrevanje. Radi prikljuenja vakuum-pumpe i generatora pare, mora stajati na raspolaganju prikljuak za struju od 380 V - 16 A, kao i prikljuak na vodovodnu mreu od 1/2 ili 3/4, to obezbeuje izvoa radova na postavljanju cevovoda. Dodatno se, na oba kraja sekcije cevovoda, moraju zavariti konveksni poklopci cevi. Na kraju sekcije suprotnom od onog na kojem se nalazi agregat za zagrevanje, moraju se krajevi cevi povezati bajpas-vodom za omoguavanje cirkulacije pare. Na tom kraju, radi povezivanja, konveksni poklopci cevi imaju u poloaju 6.00 asova postavljene prikljuke od 1 1/2 do 2.Na kraju cevovoda gde je agregat, konveksni poklopci, u svrhu uvoenja pare ija se temperatura regulie i za prikljuenje vakuum-pumpe, moraju imati u poloaju 12.00 asova zavarene mufove sa unutranjim navojem od 5/4. Na najniim takama sekcije cevovoda, u poloaju koji odgovara 6.00 asova, montiraju se takoe takvi mufovi sa navojem od 5/4- na bajpas-vodu jedan komad ili na mestu gde je agregat, po svakom konveksnom zatvarau cevi po jedan komad. Pomou ovih prikljuaka vri se montaa ventila za isputanje kondenzata. Pomou ovog postupka se moe, bez problema, prednaprezati vei broj sekcija cevovoda koje su postavljene jedna iza druge. Jedino mora biti obezbeeno da kraj 1. sekcije cevovoda VA uvek ostane jedan kraj sekcije koja se prednapree.
Bajpas 1. sekcije Mesto napajanja parom kod 1., 2. i 3. sekcije 1. sekcija 2. sekcija
Bajpas 2. sekcije
Bajpas 3. sekcije
3. sekcija
Ukoliko treba da se prednapree cevovod koji ima samo jednu cev, generator pare mora biti prikljuen na suprotnom kraju od onog na kojem je postavljena vakuum-pumpa. Time se na konveksne poklopce cevi prikljuuju samo tri mufa sa unutranjim navojem od 5/4- dva puta u poloaju od 12.00 asova, a na najniem delu cevovoda jednom u poloaju 6.00 asova.
M 10.3

ema prikljuenja agregata za prednaprezanje cevovoda
Mufovi od 5/4" za prikljuenje pare tj. vakuma
Mufovi od 5/4" samo ako je ovde najnia taka za kondenzat Prikljuak za struju 380V - 16A Mufovi od 5/4" u poloaju 12.00, a ako je ovde najnia taka i u poloaju 6.00 Prikljuak na vodovodnu mreu 1/2"ili 2"
Prikljuak vakum-pumpe Konveksni poklopac Plastini PEHD-omota
Prikljuak za paru Konveksni poklopac Cev za radni medij
Povratni vod
Potisni vod
Konveksni poklopac Bajpas 1 1/2" do 2" za cirkulaciju pare, u poloaju 6.00 asova
Muf sa unutranjim navojem od 5/4" u poloaju od 6.00 asova, samo ako je ovde najnia taka, za prikljuenje ventila za isputanje kondenzata
Bajpas 1 1/2" do 2"
M 10.3.1
Mufovi od 5/4" samo ako je ovde najnia taka za kondenzat
VAZDUNO POSTAVLJENI CEVOVODI

Cevi za cevovode koji se postavljaju unutar ili izvan zgrada, isporuuju se od strane firme Isoplus kao pred-izolovane cevi, pri emu se omota cevi sastoji, u standardnoj izvedbi, od pocinkovane SPIROFALZ-cevi (videti stranu R 4.1). Ove cevi, u odnosu na cevovode sa uobiajenom izolacijom, skrauju potrebno vreme za mon-tau, a na bazi dobre toplotne izolacije pomou ovrsle PUR-pene, znaajno smanjuju gubitke toplote. Usled privrenja elni direktno na spoljni cevni omota, ne javljaju se toplotni mostovi preko kojih bi se gubila toplota. Pri montai ovih cevi posebno treba paziti na cevni omota, koji je osetljiv na udare. Skele za montau cevovoda mora da obezbedi izvoa radova na postavljanju cevovoda i to do zavretka svih radova na izradi cevovoda i izolovanju mesta spajanja cevi. Poto se oslanjanje cevovoda moe izvriti pomou konstrukcije koja omoguava klaenje ili klizanje pri dilatiranju, mora se voditi rauna o potrebnom razmaku sa kojim se postavljaju elne, kao i o potrebnoj irini elni.
Klatno veanje cevovoda Klizno oslanjanje na nosae
Cevi se veaju o noseu konstrukciju ili o tavanicu, tj krovnu konstrukciju. Dozvolje-no optereenje limene oplatne cevi na pri-tisak je 0,3 N/mm.
Dimenzije eline cevi DN elina cev [mm] Prenik SPIROFALZ cevi u mm Razmakoslonaca pri progibu 2 mm u m
Kod oslanjanja cevovoda na konzole, treba paziti na to da klizni oslonci ne ometaju slobodnu aksijalnu dilataciju cevovoda.
irina elni pri progibu 2 mm u mm Razmak oslonaca pri progibu 4 mm u metrima irina elni pri progibu 4 mm u mm
20 25 32 40 50 65 80 100 125 150 200 250 300 350 400 450 500
26,9 33,7 42,4 48,3 60,3 76,1 88,9 114,3 139,7 168,3 219,1 273,0 323,9 355,6 406,4 457,2 508,0
80 100 100 100 125 160 160 200 225 250 315 400 450 500 560 630 670
2,30 2,60 3,00 3,30 3,60 4,00 4,40 4,90 5,40 5,90 6,70 7,30 8,00 8,20 8,80 9,20 9,50
5 10 10 10 15 20 20 25 30 40 60 75 95 105 125 140 160
2,70 3,10 3,60 3,90 4,30 4,80 5,20 5,90 6,40 7,00 7,90 8,70 9,50 9,80 10,50 10,90 11,30
10 10 10 15 15 20 25 30 40 50 70 85 110 120 150 170 195
M 11.0
LISTA POTREBNIH KONTROLA NA GRADILITU

Kod realizacije gradnje na gradilitu, neophodno je da postoje preporuke u vezi kvalitativnog vrednovanja svih pojedinanih operacija gradnje, kako bi se postigla optimizacija procesa ugradnje cevi sa plastinim omotaem. Ove preporuke su od jednake vanosti i za izvoaa graevinskih radova, i za izvoaa radova na polaganju cevovoda, i za proizvoaa cevi sa plastinim omotaem. U narednoj tabeli su dati najvaniji parametri koji podleu kontroli, poreani po hronolokom redosledu, vezanom za napredovanje gradnje. Tok izvoenja gradnje Skladitenje cevi sa plastinim omotaem i pribora cevovoda M 1.0 + M 1.1 Radna operacija
Uskladitenje cevi sa plastinim omotaem van rova u koji treba da budu polagane Uskladitenje lukova, ravi itd Uskladitenje pribora zaptivaa, mufova, dilatacionih oslonaca itd Uskladitenje kanistera sa komponentama za dobijanje PUR-pene i materijala za zaptivanje spojeva cevi
Nain realizovanja i rezultat

Slaganje cevi na posteljici os peska ili na irim gredicama, koje nee dovesti do utiskivanja plastinog omotaa vevi. Osiguranje naslaganih cevi u bonom pravcu u zavisnosti od visine slaganja. Sortirano po dimenzijama, na terenu na kojem nema komada kamena, u horizontalnom poloaju. Skladitenje u kontejnerima ili zatieno ud atmosferskih uticaja. Skladitenje pri sobnoj temperaturi, zatieno od direktnog sunevog zraenja.
Stvaranje optimalnih uslova za polaganje cevi i Izvoenje graevinskih Kontrola dimenzija rova: irina i dubina rova treba da budu za rad montera koji e montirati mufove sa radova M 2.0 M 2.5 u skladu sa dimenzijama cevi koje toplotnom izolacijom. Treba obezbediti e biti polagane Kontrola iskopanog rova dovoljno prostora u zoni lukova cevovoda, u zoni di-latacionih oslonaca i tamo gde je potrebno montirati mufove na spojeve cevi. Stvaranje ravne povrine na koju e se vriti polaganje cevi cevovoda, bez prisustva komada kamena, uz osiguranje bonih strana rova i sa zonama montae bez prisustva vode ili blata u toku celokupnog trajanja montae. Kvalitetna i struna obrada moe da bude realizovana samo uz primenu odgovarajueg alata. Transport prilagoen transportovanim cevima, uz primenu tekstilni traka (gurtni) za vezivanje na traverzu krana. Oslanjanje cevi na gredice, dakove sa peskom ili na gredice od PUR-pene. Obezbediti zazor od najmanje 10 cm u odnosu na dno rova. Moe se koristiti i posteljica od peska, uz obezbeenje ahtova za montau manetni na mestima sastavljanja cevi. Bakarne ice za sistem za praenje stanja cevovoda dovesti u poloaj koji zahteva proizvoa cevi. U zoni mesta zavarivanna delova cevovoda, navui mufove pre zavarivanja. Voditi rauna o zahtevima u ugovorenom planu gradnje i tehnikim uslovima, koji su u skladu sa kasnijim uslovima korienja cevovoda. Iskoenost rezova najvie 3o u zoni klizanja, a najvie 5o u zoni mirovanja (prianjanja). Zavare kontrolisati i odobriti dalji rad.
Korieni alati za pojedine Ispitivanje funkcionalne sposobnosti i prilagoenosti alata radnoj radne operacije Izrada cevovoda M 3.0 M 3.5
operaciji Sputanje KMR-cevi sa plastinim omotaem i drugih sastavnih delo-va cevovoda Centriranje cevi i drugih delova cevovoda (ravi itd) u rovu
Zavarivanje cevi meusobno i zavarivanje sa ravama, lukovima itd
M 12.0
Tok izvoenja gradnje Izrada cevovoda M 3.0 M 3.5
Radna operacija
Obezbediti radni prostor za montau veznih mufova

Podmetai ispod cevi moraju biti udaljeni najmanje 1 metar od zavara. ahtovi za montau mufova moraju biti tako pripremljeni da omoguavaju neometano izvoenje postavljanja izolacije i mufa, shodno zahtevima proizvoaa KMR-cevi. Struno izolovati krajeve cevi na najmanje 150 mm, bez da se pri tome otete bakarne ice sistema za signalizaciju (alarm). Ne dopustiti ispitivanje cevovoda punjenjem hlad-nom vodom. Temperatura cevi kroz koju tee radni medij iznosi maksimalno 45oC, a najmanje 15oC. Rave i ukrojene komade cevi ne skraivati nepotrebno mnogo, kako bi se obezbedila potrebna duina za naleganje mufova pri njihovoj montai. Take razgranavanja cevovoda moraju biti tako izvedene, da monteri mufova mogu da postave potrebne mufove. Stoga paziti na dovoljan prostor za rad i na tehniku izvodljivost montae. Funkcionalna sposobnost celokupnog sistema u velikoj meri zavisi od pridravanja datih preporuka za montau mufova. Plan povezivanja ica i izvedeno povezivanje pri izradi cevovoda moraju se u potpunosti podudarati, kako bi se kasnije omoguilo tano odreivanje mesta nastanka otkaza (greke). Izmerene vrednosti po sekcijama cevovoda moraju se uneti u zapisnik. Dobija se individualna referentna vrednost za trasu cevovoda, to omoguava da se izvri vrednovanje kasnije izvrenih izmena na trasi. Mora biti obezbeen tok struje bez prisustva greke du celokupnog postrojenja (cevovoda). Ovim se spreava da se u mufovima nae vlaga koja je dospela na ovu izolaciju u toku montae cevovoda. Ispitati da li je prisutna zahtevana sposobnost reagovanja komponenti i kakav je kvalitet dobijene PUR-pene, to se postie izradom probe od pene, pre pristupanja termikoj izolaciji mesta spajanja cevi cevovoda. Spoljna temperatura sme da bude najmanje 15oC, a elina cev toplovoda ne sme da bude zagrejana iznad 45oC. Kod odstupanja temperature od ovog opsega, potrebno je uvesti posebne mere. Radovi na ispunjavanju mufova PUR-penom ne smeju se izvoditi kada je temperatura vazduha ispod +5oC i kada je relativna vlanost vazduha iznad 90%. Na otvorenom prostoru se ne sme raditi kada pada kia. Ukoliko ovi uslovi ne mogu da budu ispunjeni, moraju se primeniti posebne mere, kao npr zatita od atmosferskih uticaja i predgrevanje cevovoda, za iju realizaciju treba da se pobrine nalogodavac..
Formiranje ukrojenih komada cevi Kontrola trase cevovoda radi pre-daje monterima koji montiraju vezne izolacione mufove
Montaa veznih mufova M 4.0 M 4.5 Nadziranje stanja cevovoda M 9.0
Voditi rauna o instrukcijama za montau odgovarajueg proizvoaa sistema Voditi rauna o povezivanju ica sistema za nadziranje cevovoda Izvoenje merenja trase cevovoda po sekcijama
Montaa mufova M 4.0 M 4.5 vrsta PUR-pena M 1.1.1
Iskopavanje PUR-pene sa ela fabriki izraene izolacije na cevi-ma i na drugim delovima (rave) Kontrola datuma kada istie rok trajanja komponenti i ispitivanje reaktivnosti komponenti za dobijanje PUR-pene Ispunjenje uslova u pogledu potrebne temperature kod ispunjavanja mufova PUR-penom
M 12.1
Tok izvoenja gradnje Montaa mufova M 4.0 M 4.5 Nalivanje PUR-pene M 1.1.1 Zaptivne manetne kod kliznih i steznih mufova M 4.2
Radna operacija
Proba razaranjem kod pojedinih mufova,na bazi uzimanja uzoraka pene u vidu izbuenih konusa prenika 30 mm ili na bazi raza-ranja celokupne PURpene iz mufa Izrada odmaene i nahrapavljene povrine plastinog omotaa cevi i povrine cevi mufa, u zoni gde se postavljaju stezne manetne, uz primenu mirgle (trake za bruenje) Zagrevanje cevi mufa i cevi plas-tinog omotaa, radi poboljanja sposobnosti prianjanja, kao i zagrevanje manetne Proba pomou palca

Ispunjenje preporuka u vezi kontrole kvaliteta PUR-pene izraene na gradilitu, iz EN 253 i EN 489, u vezi gustine pene, veliine elija, upijanja vode i vrstoe na pritisak. Stvaranje optimalnih uslova za prianjanje manetni na povrinu PEHD-cevi.
Pravilan prelazak topivog lepka u teno stanje i bono isticanje lepka predstavljaju znake po kojim se moe prepoznati da je izvedeno zagrevanje celokupne povrine. Pomeranjem manetne pomou palca dolazi do faltanja manetne, ali se, nakon putanja manetne, usled plivanja iste po istopljenom lepku, falte odmah ispravljaju i manetna zatee. Manetna treba podjednako da pokriva cev mufa i cev plastinog omotaa. Kontrola prianjanja manetne na podlogu. Vri se pokuaj skidanja manetne u hladnom stanju. Manetnu sme biti mogue skinuti samo kidanjem na male komade. Nikako se ne sme desiti da se moe svui cela manetna. Dokazivanje hermetinosti svih funkcionalnih zaptivnih povrina i avova. Obezbeenje ravnomerno progrejanog i dobro ispunjenog zavara vrsto lepljenje dilatacionih traka na PEHDomo-ta cevovoda Kasnije zagrtanje ne sme dovesti do razlabavljenja dilatacionog oslonca. Dilatacioni jastuk mora biti potpuno omotan oko cevi i sa ela mora dobro nalegati na cev, tako da pesak ne moe da dospe izmeu cevi i dilatacionog jastuka Potrebno je dobro preklapanje ivica jastuka. Zagrtanje peskom koji ne sadri komade kamena, sa svih strana cevi cevovoda, sa debljinom od najmanje 10 cm. Pre zagrtanja peskom, moraju se ukloniti gredice za oslanjanje cevovoda pri montai. Granulacija peska 0-4 mm. Treba ispotovati tanu krivu prosejavanja peska. Nevezani materijal, bez sadraja komada kamena, pogodan za sabijanje. Materijal nasipati i sabijati u slojevima. Jo jedno merenje na trasama cevovoda u radnom stanju prua konanu sliku, koja treba da se koristi kod kasnijeg izvoenja uporednih merenja.
Udeo irine manetne na cevi mufa i na cevi plastinog omotaa Kontrola razaranjem
Stezni mufovi Zavareni mufovi M 4.3 PEHD-zavari kod montanih delo-va cevovoda (rave, lukovi) i kod zavarenih mufova Montaa dilatacionih oslonaca (jastuka)
Ispitivanje pomou vazduha pod pritiskom od 0,3 bar, uz primenu sredstva koje stvara mehure (penu) Vizuelna kontrola i ispitivanje pod unutranjim pritiskom svih izve-denih avova (zavara) Nanoenje dilatacionih oslonaca u vidu trakastih oslonaca Postavljanje dilatacionih oslonaca u vidu traka, sa laminatnim omotaem, ili potpuno omotavanje cevi dilatacionim jastukom Zagrtanje peskom
Zagrtanje rova M 2.3 M 2.4
Materijal za dalje zagrtanje rova
Nadziranje cevovoda M 9.0
stanja Kontrola celokupnog postrojenja

cevovoda nakon izvrenog zagrtanja rova.
M 12.2
USLOVI IZVOENJA MONTAE

toplotne izolacije i zaptivanja spojeva na toplovodu, od strane montera firme Isoplus, koji imaju BFW-certifikate
1. Da bi se osigurao optimalni kvalitet i terminski tano usklaeno izvoenje toplotne izolacije spojeva cevi cevovoda, potrebno je da se izvoenje eljenih radova najavi najmanje pet radnih dana ranije, a za vreme meseca juli, avgust, septembar i oktobar, najmanje osam radnih dana ranije. Za izvoenje radova na toplotnom izolovanju i zaptivanju spojeva cevi, treba ukalkulisati otprilike isto onoliko vremnena, koliko je bilo potrebno za postavljanje i zavarivanje cevi cevovoda. 2. Ispunjenje termina zavretka radova zavisi od tanosti sa kojom se navede obim potrebnih radova. Za prekoraenje termina koje nastane usled nedovoljno detaljno datih podataka, ne preuzimamo nikakvu odgovornost. 3. Za pripremu svih pribora sistema, neophodnih za izvoenje naknadne izolacije spojeva cevi (PURpena, stezne manetne, dilatacioni jastuci itd), kao i za njihovo uskladitenje na suvom mestu, bez opasnosti od smrzavanja i bez direktnog sunevog uticaja, u prostoru koji se moe zakljuati ili u kontejneru na gradilitu, odgovoran je iskljuivo izvoa radova na polaganju cevovoda. PURpena se mora skladititi pri temperaturi izmeu +15oC i +25oC. Maksimalni period skladitenja iznosi 3 meseca. 4. Kod uvoenja cevovoda u zgrade, moraju se, pre pristupanja izvoenju zavarivanja, navui na cevi neoteene pokrivne tj stezne kape, koje je u toku zavarivanja potrebno zatitit od uticaja toplote i od nagorevanja.Ukoliko ovo ne bude sluaj, moraju se kasnije poruiti i montirati dvodelne, tzv rajsferlus-kape. Standardne pokrivne kape ne smeju se rasecati. 5. Kompletnost svih isporuenih pribora mora se proveriti od strane izvoaa radova i o tome se mora izdati potvrda. Reklamacije se prihvataju samo u okviru roka od tri dana. Za materijal koji nestane u toku izvoenja cevovoda, odgovornost snosi iskljuivo izvoa radova na polaganju cevovoda. 6. Do zavretka radova na toplotnom izolovanju i zaptivanju spojeva cevi, u skladu sa DIN 4033, odeljak 5.3, u optem sluaju je izvoa radova na postavljanju cevovoda odgovoran za drenau i odravanje rovova za cevovod u stanju koje omoguava rad. Rovove treba iskopati, odravati i zagrnuti u skladu sa vaeim DIN-normama, kao i u skladu sa propisima strukovnog udruenja. Pri tome dodatno treba potovati preporuke date od strane firme Isoplus. Od toga da li e rovovi biti izvedeni u skladu sa propisima i preporukama, u mnogome zavisi napredovanje montae, kao i kvalitet svih radova koje treba izvesti, a time i vek trajanja koji se moe oekivati od neke trase toplovoda. 7. Korienje montanih (po meri izraenih) delova PEHD-cevovoda (rave itd) zbog tehnikih uslova montae treba svesti samo na izuzetke, a pre njihovog korienja treba omoguiti da ih nai statiari provere i da daju saglasnost za njihovu primenu. Kod prenika plastinog omotaa cevi iznad 280 mm, izrada ovakvih delova se vri samo na izriiti pismeni zahtev. Da bi se montani delovi mogli izraditi na licu mesta, mora stajati na raspolaganju dovoljno prostora za to, a cevovod na obe strane mora biti oslonjen na odgovarajue oslonce.
M 13.0
8. Kod izrade vazduno postavljenih cevovoda, firma koja vri postavljanje cevovoda mora, sve do zavretka svih radova na postavljanju cevovoda i toplotnom izolovanju spojeva cevovoda, besplatno da postavi i odrava neophodne skele, u skladu sa DIN 4420, kao i da obezbedi striktno ispunjenje svih propisa u vezi zatite na radu, koje definie odgovarajue strukovno udruenje. 9. Radovi na toplotnom izolovanju spojeva cevi u ahtovima, zgradama ili kanalima izvode se samo onda, ako je obezbeeno odgovarajue provetravanje i ventilacija. Ako ovo nije ispunjeno, ne mogu se izvesti radovi na tolotnom izolovanju. 10. Ispunjavanje mufova PUR-penom ne sme da se izvodi uz temperaturu vazduha ispod +5oC i pri vlanosti vazduha iznad 90%, kao ni po kii. Ukoliko ovi uslovi ne mogu da budu ispunjeni, moraju se primeniti posebne mere, kao npr zatita od atmosferskih uticaja i predgrevanje cevovoda, za iju realizaciju treba da se pobrine nalogodavac. Temperatura komponenti sistema, PEHD-plastinog omotaa i eline cevi kroz koju treba da struji radni medij, mora biti najmanje +15oC, ali ne sme prekoraiti +45oC. Kao firma koja izvodi radove na toplotnom izolovanju i zaptivanju, zadravamo pravo da, u sluaju nepovoljnih uslova ili nepovoljnih vremenskih prilika, prekinemo radove i da ih pomerimo za kasnije. 11. Uklanjanje svih otpadaka koji se pojave u toku izvoenja radova na toplotnom izolovanju i zaptivanju spojeva cevi vri se na teret firme koja izvodi radove na postavljanju cevovoda. Monteri firme Isoplus spakovae otpatke u vree za smee i odnee ih na mesto predvieno za sakupljanje smea. Zbrinjavanje otpadaka od PUR-pene bie izvedeno, u skladu sa katalogom vrsta otpadaka Saveznog zavoda za ekoloka pitanja od 26.03.1990., prema kodnoj oznaci otpada 57110 za ovrslu PUR-penu, preko deponije za smee iz domainstava. Teni Polyol i Isocyanat se, u skladu sa kodnom oznakom 57202, moraju predati deponiji koja skuplja specijalno smee. 12. Kod instalisanja krajnjih komponenti sistema za nadziranje stanja cevovoda, firma koja izvodi radove na polaganju cevovoda mora obezbediti da sve prikljuene zgrade i sl budu otkljuane i sa moguim pristupom unutranjosti. 13. Ulaganje dodatnog rada, koje ne pada na na teret, po pravilu se posebno obraunava. Ovde spadaju: Dodatni trokovi putovanja na i sa gradilita, kao i trokovi prenoita, koji su nastali usled nepotpunosti datih podataka ili usled nedovoljno dobro izvedene pripreme za montau. Trokovi vremena ekanja, koji nastanu jer se radovi ne mogu izvoditi kontinualno, odnosno jer jo uvek ne postoji osloboen prostor za izvoenje radova na izolaciji. Trokovi koji nastanu usled nepridravanja Isoplus-preporuka u vezi naina polaganja cevovoda, posebno u odnosu na dovoljni raspoloivi prostor za ugradnju izolacije i izvoenje zaptivanja u zoni mufova i dilatacionih oslonaca. Trokovi ienja delova pribora i mesta zavarivanja, koji nastanu usled neodgovarajueg skladitenja ili usled toga to odravanje rovova nije bilo u skladu sa preporukama DIN-normi. Trokovi usled otklanjanja oteenja na komponentama sistema, koja su prouzrokovana od strane treih (lica, firmi,...). Trokovi uklanjanja otpadaka nastalih pri montai, koji su obraunati na teret nae firme. Trokovi za ekstra odlaske na velika gradilita, kada moe da se izoluje manje od 8 veznih mufova.
14. Nalogodavac je obavezan da, nakon zavretka radova na toplotnom izolovanju i zaptivanju spojeva cevi, u vezi toga potpie odgovarajue izvetaje.
M 13.1

ISOPLUS Montazni Deo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ISOPLUS Montazni Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PREPORUKE ZA MONTAU

TRANSPORTOVANJE / ISTOVAR CEVI

Povrina peska Posteljica od peska

irina rova - standardna

Povrina peska Posteljica od peska

Krive prosejavanja u skladu sa EN 489

Udeli pojedinih frakcija

max. 8 % max. 12 % 65% max. 15 %

Trake za upozorenje Posteljica od peska

DN 20-125 0,4 0,4 0,4

DN 150 0,4 0,4 0,5

DN 200 0,4 0,4 0,5

DN 250 0,4 0,4 0,6

DN 300 0,4 0,5 0,6

DN 350 0,5 0,5 0,6

DN 400 0,5 0,5 0,7

DN 450 0,5 0,6 0,8

DN 500 0,6 0,7 0,9

DN 550 0,8 0,9 1,0

DN 600 0,8 0,9 1,0

SLW 12 SLW 30 SLW 60

Klasa optereenja prema DIN 1072

Optereena povrina u cm2

Pritisak na optereenoj povrini u N/cm2

Ekvivalentno optereenje u kN/m2

SLW 12 SLW 30 SLW 60

1020 1260 2825

39,2 39,6 35,4

6,7 16,7 33,3

Najvee dozvoljene debljine nasutog sloja zemlje iznad cevi

Nazivni prenik: Standardna izolacija 1 x pojaana izolacija 2 x pojaana izolacija

DN 250 2,6 2,3 2,1

DN 300 2,7 2,5 2,2

DN 350 2,7 2,4 2,1

DN 400 2,7 2,4 2,3

DN 450 2,7 2,6 2,4

DN 500 2,9 2,7 2,4

DN 550 3,0 2,6 2,3

DN 600 2,8 2,5 2,2

DN 650 2,7 2,4 2,2

DN 700 2,9 2,6 2,3

DN 800 3,0 2,7 2,4

Debljina nasutog sloja zemlje data je u tabeli u metrima [m].

Ploe za raspodelu optereenja

Ploe za raspodelu optereenja

Ploe za prijem optereenja

Muf Posteljica od peska

Tehnika spajanja sekcija cevi

Zona skidanja oplatne cevi

Duina ukrojenog komada

Duina ukrojenog komada

Duina preostalog komada

Z-pomeranja linije cevovoda

U-lukovi uz primenu ukrojenih komada cevi

U-lukovi uz primenu lukova sa kracima 1x1 m

Nepokretna taka cevovodabetonski blok

T- klju Povrina terena ili ulice PEHD zatitna cev

Natini prenosnik Povrina terena ili ulice

Montaa standardnog kliznog mufa

5. Muf odmah centrirati i ponovo fiksirati klinovima.

7. Ovrsle ostatke PUR-pene odstraniti pomou trouglastog strugaa (abera).

Montaa steznih mufova

Montaa limenog mufa

Presek Traka za zaptivanje