Realni i nerealni strahovi

Autor: ass dr Olivera iki Postavljeno: 16.02.2007

Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremeaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva oseanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kaemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba straljivo isekuje neku opasnot u budunosti. U svakom sluaju, priroda nam je podarila i ugradila reakciju straha i anksioznosti u nae gene kako bi nam dala alarmne sisteme koji e nas upozoriti i tititi u sluaju opasnosti. Uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost i kada se na "alarmni sistem" ukljui, na organizam se za veoma kratko vreme pripremi za odbranu ili bekstvo. Recimo, ako nam u susret juri kamion dok smo na peakom prelazu i procenimo da nee moi da se zaustavi, na organizam e u deliu sekunde pripremiti nae telo da pobegne na sigurnu stranu ulice. Znai, kada nam se javi strah ili anksioznost, javlja se i niz veoma svrsishodnih promena u naem telu koje imaju za cilj da nam pomognu da neutraliemo opasnost.

ta se sve deava u naem telu kada se strah javi?

Ono to je preduslov za svaku aktivnost u naem telu je da imamo dovoljno energije. Zato nae telo oslobaa eer iz telesnih magacina u krvotok, jer je on jedan od glavnih energetskih sastojaka u organizmu. Takoe, za pojaane zahteve tela u sluaju borbe ili bekstva iz opasnosti, potrebna je vea koliina kiseonika, te poinjemo ubrzano da diemo. Ubrzava nam se i rad srca i raste na kratko vreme i krvni pritisak, a sve u cilju da se krv sa neophodnim materijama dopremi u to veoj koliini do onih delova tela koji su nam tada neophodni. Takoe, javi se i preraspodela krvi, tako da se krvotok u onim delovima koji nam nisu u trenutku opasnosti neophodni neto malo redukuje, dok se u drugim delovima pojaava. Zato kada osetimo strah prebledimo i osue nam se usta. U isto vreme se i usporavaju neki procesi bez kojih u tom kritinom trenutku moemo, da bi se sauvala energija za odbrambene aktivnosti. Tako se recimo usporava rad creva, pa kad imamo strah oseamo nelagodnost u stomaku. Svi se miii malo zategnu da bi bili startniji. To nam pomae u odbrani, ali ako strah potraje, kao posledica moe se javiti glavobolja i bol iza grudne kosti jer se tamo nalaze miii ija zategnutost dovodi do neprijatnog oseaja. Da se telo usled oslobaanja vee koliine energije ne bi pregrejalo, ukljuuju se nove svrsishodne reakcije koje slue da snize temperaturu tela, a to su drhtanje i preznojavanje. Ono to je najvei problem sa strahom kao zatitnim alarmom je u tome to povremeno kod nekih osoba taj alam moe biti znatno osetljiviji, kao kod alama u kolima koji se oglasi kada dune jai vetar bez obzira to provalnika, tj. opasnosti nema. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglaena. Takvi strahovi se nazivaju patolokim, nerealnim ili bolesnim strahovima i osnov su mnogih oboljenja u psihijatriji, ali dominantno anksioznih poremeaja. Bez obzira to se bolesni strahovi javljaju bez adekvatnog razloga, oni se ispoljavaju na potpuno isti nain kao i realni strahovi te i kod njih postoje potpuno iste telesne izmene u organizmu i ponaanje koje je usmereno ka tome da se opasnost otkloni (izbegavanje i beanje iz odreenih situacija). Na alost, nerealni strah koji se javlja u okviru anksioznih poremeaja ne slui da nas izbavi iz opasnosti (jer nje u sutini nema) te nam samo oteava normalan ivot, remeti kvalitet ivota, utie na nae sposobnosti da radimo, da se druimo, da obavljamo svakodnevne aktivnosti, a ispred svega, dovodi do velike patnje osobe koja ih ima.

U dosadanjoj klasifikaciji, u grupu anksioznih poremeaja ubrajamo sledea psihijatrijska oboljenja:

Panini poremeaj Generalizovani anksiozni poremeaj Agorafobija Socijalna fobija

Jednostavna fobija Opsesivno - kompulzivni pormeaj

Kako prepoznati anksiozne poremeaje?

Panini poremeaj se karakterie pojavom paninih napada i takozvane anticipatorne anksioznosti. Panini ataci su uglavnom iznenadni napadi straha koji se javljaju "kao grom iz vedrog neba". Strah poinje polako da raste, dostigne maksimum za nekih desetak sekundi, traje jedno odreeno kratko vreme u najizraenijem obliku (koje se meri u minutima), a onda spontano opada. U trenutku najaeg straha osoba obino ima utisak da joj preti neposredna opasnost uz est oseaj ivotne ugroenosti. Imaju utisak da se sa njima u tom trenutku deava neto strano, poput infarkta miokarda, loga, veruju da e da se ugue, izgube svest ili polude. Imaju izraene telesne simptome koje prate strah, ali je najee prisutan ubrzan srani rad, preskakanje srca i ubrzano disanje. Deava se da tokom straha diu otvorenim ustima i duboko, ili brzo i plitko, to zbog poremeenog odnosa kiseonika i ugljendioksida u naem telu dovodi do neprijatnog oseanja trnjenja ili mravivanja po telu kao i oseanja nestabilnosti i vrtoglavice. esto kau da imaju oseaj kao da su im noge od gume i da imaju neprijatan oseaj iza grudne kosti u vidu pritiska. esta tegoba je i drhanje i preznojavanje. Anticipatorna anksioznost je strepnja, zebnja, slutnja da se ovakav panini atak ne ponovi. Ona je prisutna izmeu dva napada i dodatno iscrpljuje. Mogu se javiti i noni panini ataci, a prepoznajemo ih tako to se osoba budi u toku noi u strahu, preznojena i uznemirena, a da prednodno nije imala none more ili teke snove. Oni su znak da je bolest uznapredovala. Generalizovani anksiozni poremeaj se karakterie pojavom strepnje, zebnje, slutnje povezane sa najmanje dve ili vie svakodnevne i uobiajne situacije. To su osobe koje tokom veeg dela dana stalno slute da e se neto loe dogoditi. Stalno im je u glavi prisutna misao koja poinje sa "ta ako.....". Recimo, dete izae da se igra a majka provede strahujui par sati - "ta ako se oklizne i udari nezgodno glavu", "ta ako mu ode lopta na put i zgazi ga auto", ta ako ga neko stavi u kola i odveze u nepoznatom pravcu", "ta ako se preznoji i prehladi, pa dobije zapalenje plua i umre" i sl. Slutnje su uvek katastrofine. Mora se imati na umu da su to strepnje koje su prisutne kontinuirano tokom dana, i to vie od 60% vremena. Uz to, takvog su intenziteta da ometaju osobu da normalno funkcionie, iscrpljuju je i dovode do velike patnje. Ono to je takoe karakteristino za generalizovani anksiozni pormeaj je da osoba ima utisak da ne moe da kotrolie strepnju i da je ona preplavlja. Ako due traje, osoba kao po pravilu postaje i depresivna. Agorafobija je strah koji se javlja najee kao posledica predhodnih paninih ataka ili neke traumatske situacije. Glavna karakteristika je da se osoba plai da ue u odreene situacije, ili, ako ue i javi se strah, bei iz tih situacija. To je zbog utiska da e joj se desiti neto strano (najee, da e da se onesvesti, ugui, da dobije log, infarkt) i da nee moi da joj se na vreme prui adekvatna pomo. Zato, uglavnom, ne izlaze sami iz kue ve mora neko da bude sa njima. Ono to najee izbegavaju je da se voze gradskim prevozom, prelaze mostove, idu na mesta gde je guva (poput pijace, velikih marketa), da budu na irokim i otvorenim prostorima i sl. Obino sa sobom nose lekove za smirenje, flau vode i mobilne telefone kako bi ih iskoristili u sluaju da im pozli. Biraju ulice gde ima klupa ili one koje prolaze pored medicinskih ustanova. Agorafobija je najee udruena sa paninim atacima. Socijalna fobija se karakterie neadekvatnim i intenzivnim strahom od negativne procene drugih ljudi. Javlja se u situaciji kada se osoba nalazi u socijalnim relacijama. Postoje dva obilaka - generalizovan i negeneralizovan. Osobe koje su obolele od generalozivanog oblika socijalne fobije imaju strah od negativne procene u skoro svim socijalnim situacijama. Deava se da im je tee sa odreenim osobama - sa mlaim ili starijim, sa istim polom ili suprotnim polom, sa autoritetima, sa poznatim ili nepoznatim osobama. Uvek je sutina njihove strepnje i straha da e ih ljudi loe proceniti i da e ih u kranjem sluaju odbaciti, da ih nee potovati i uvaavati pa ak i ismejavati. Zbog toga izbegavaju da odlaze na urke, slave, ako se i nau u drutvu, izbegavaju da zaponu razgovor, da se ukljue u diskusiju i sl. Drugi oblik socijalne fobije je negeneralizovan ili jednostavni oblik kada osoba ima probleme u tano odreenoj socijalnoj situaciji recimo, dok jede, kad treba da se potpie, poslui goste ili da odri neku javnu prezentaciju ili govor. est je strah od crvenjenja i drhtanja ruku. Za razliku od drugih anksioznih poremeaja kod kojih se ono od ega se plae ne dogaa, kod socijalne fobije takvo to se moe desiti. Recimo, ako osoba ima strah da e joj zadrhtati ruka dok slui kafu goste, zbog stalnog negativnog isekivanja, odnosno porasta anksioznosti,

moe se kao jedan od prateih telesnih simptoma javiti i drhtanje ruku. Treba znati da se ne radi o srameljivim ljudima koji nisu mnogo aktivni u socijalnim situacijama, ve o osobama koje zbog ovog straha imaju visok stepen patnje i nefunkcionalnosti. Meu njima je velik broj onih koji zbog tegoba nisu dostigli akademska stremljenja, znaajan je broj koji su bez partnera i bez zaposlenja. Ono to je takoe vano, imaju veoma mali broj poznanika i prijatelja iako su im elje potpuno suprotne. Jednostavna fobija je strah koji se javlja od jedne odreene situacije ili objekta. Recimo strah od vonje liftom ili avionom, strah od visine, insekata, psa, krvi. Kao kod svih fobija i ovde postoji karakteristino ponaanje beanja i izbegavanja. To znai da recimo osoba koja se boji visine izbegava da gleda kroz prozor, da prie prozoru, da ide kod prijatelja koji stanuju na viim spratovima. Ako i poe i javi se strah, pobegne iz te situacije. Opsesivno kompilzivni poremeaj je najtei od svih anksioznih poremeaja. Karakteriu ga opsesije i kompulzije. Opsesije su nametljive neprijatne misli, slike i impulsi. One se umeu u normalan mislaoni tok, prekidaju ga, veoma su neprijatne i za osobu najee neprihvatljive sadrine. Zbog toga dovode do veoma visoke napetosti i straha da se to to im je polo napamet i ne desi, te pokuavaju da takve misli zaustave i otklone. Meutim, to im uspeva samo na kratko, s obzirom da se one veoma brzo vraaju i uznemiravaju ponovo. Sadraj opsesivnih misli je obino povezan sa boleu, smru, sa nekim agresivnim ponaanjem. Recimo, misao da osoba nije dobro isprala ruke nakon sredstava za ienje i da e preneti otrovnu hemikaliju na hleb i hranu te tako ugroziti zdravlje i ivote svojih ukuana. Ili nametnuta slika kako uzima makaze i ubada sebe u ruku. Na sreu, iako imaju utisak da mogu da izgube kontrolu i tako neto urade, to se nikada ne dogaa. Postoje i opsesije religiozne sadrine, seksualne sadrine i opsesije simetrije. Kompulzije su radnje pomou kojih osoba pokuava da sprei eventualne posledice. Recimo, ako osoba ima opsesiju da e zbog toga to je sredstvo za pranje kupatila ostalo na rukama zagaditi hranu i teko poremetiti zdravlje ukuana, ona e u pokuaju da sprei tako neto prati ruke i po nekoliko sati dnevno. Kompulzije se uglavnom ritualno rade, recimo, uvek na tano odreen nain, odreen broj puta i istim redosledom. Postoje i takozvane mentalne kompulzije, kada osoba pokuava da sprei "katastrofu" tako to zameni neprijatnu sliku ili misao nekom drugom, suprotnog ili prijatnog znaenja.

Anksiozni poremeaji se lee!

Leenje anksioznih poremeaja je mogue na dva naina. Najpre, mogu se leiti lekovima. Ranije se smatralo da se mogu otkloniti davanjem lekova za smirenje tipa Benzedina, Bromazepama, Lorazepama i sl. Danas je terapijski pristup leenju anksioznih poremeaja u potpunosti drugaiji. Naime, osnovni lekovi za sanaciju tegoba su antidepresivi i to dominantno oni koji spadaju u grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina. Lekovi za smirenje se ukljuuju samo u poetku i veoma brzo izbacuju iz terapije obzirom da imaju veoma izuzetan potencijal za razvoj zavisnosti ako se dugo i bez kontrole uzimaju. Ako se razvije zavisnost, to postaje nov problem i bolest koju je, naalost, znatno tee leiti od samog anksioznog poremeaja. Za leenje anksioznih poremeaja kognitivno bihejvioralna terapija je metod izbora u odnosu na sve ostale psihoterapije. Kod znaajnog broja pacijenata mogue je pomoi mu samo pomou ove psihoterapijske metode. Meutim, najbolji rezultati se postii kombinacijom medikamentozne i kognitivno bihejvioralne terapije, s obzirom da medikamenti bre oslobaaju pacijenta od patnje, dok im kognitivno bihejvioralna terapija daje mogunost da naue kako da kontroliu strahove i bez lekova, produavaju remisiju i smanjuju verovatnou nastanka nove epizode bolesti.