1.

1 Врсте хартија од вредности

У нашем праву постоји много хартија од вредности: меница, чек

складишница, преносиви товарни лист(у друмском железничком и
ваздушном превозу робе), коносман (поморски и речни), акција,
обвезница, благајничи запис, државни запис, цертификат, комерцијални
запис, обвезница. Све те хартије, могу се поделити на неколико врста,
употребом различитих критеријума.
1) Према природи инкорпорисаног права хартије се деле на
стварноправне, облигационоправне и хартије са правом учешћа.
Стварноправне хартије од вредности су такве хартије од
вредности које у себи садрже неко стварно право – право својине или
заложно право. У ове хартије спадају коносман, складишница и
преносиви товарни лист.
Облигационоправне хартије од вредности су хартије које у себи
садрже право потраживања њиховог законитог имаоца према њеним
дужницима. У ове хартије спадају на пример, меница, чек, обвезница,
благајнички запис, комерцијални запис, цертификат.
Хартије са правом учешћа (корпорациони папири или
личноправне хартије) су такве хартије које у себи садрже неко
имовинско право (на пример, право на учешће у добити издаваоца,
дивиденди) и лично право учешћа у органима издаваоца хартије.
2) Према односу са основним послом хартије се деле на каузалне
и апстрактне
Каузалне хартије од вредности су такве хартије код којих се
основни посао, поводом кога су хартије издате, види из саме хартије.
На пример, из коносмана се види основни посао поводом кога је
коносаман издат (основни посао је уговор о поморском превозу робе).
Такође, основни посао се види и из преносивог товарног листа
(основни посао је уговор о превозу робе друмским или ваздушним
путем). Најзад, основни посао се види и из складишнице (основни
посао је уговор о ускладиштењу).
Апстрактне хартије од вредности су такве хартије од вредности
из којих се не види основни посао ради кога је хартија издата.
Најтипичнија апстрактна хартија од вредности је меница.
3) Према начину нстанка права хартије од вредности се деле на
конститутивне и неконститутивне.
 Коснтитутивне хартије од вредности су оне код којих је право на
које се хартија односи настало тек издавањем хартије (на пример,
меница).
Неконститутивне хартије од вредности су оне у којима је
садржано неко право које је постојало и пре издавања хартије (то су све
остале хартије од вредности, осим менице).
4) Према карактеру потраживања хартије од вредности се могу
поделити на новачане и робне. Новачане хартије од вредности су оне
хартије које се односе на неко новчано потраживање (на пример,
меница, чек, обвезница, благајнички запис, комерцијални запис,
цертификат). Робне хартије од вредности су оне које се односе на
потраживање у роби (на пример, коносман, складишница, преносиви
товарни лист, комерцијални запис).
5) Према року доспелости хартије од вредности се деле на
краткорочне и дугорочне.
Краткорочне хартије од вредности су су оне које доспевају у року
од 30 до 365 дана. У ове хартије спадају чек, меница, благајнички
запис, акције, комерцијални запис, цертификат.
Дугорочне хартије од вредности су оне које доспевају са роком
дужим од једне године. У ове хартије од вредости спадају по правилу
цертификати.
6) Према начину одређивања имаоца права хартије се деле на
хартије од вредности на име, хартије од вредности по наредби, хартије
од вредности на доносиоца.
Хартије од вредности на име су такве исправе код којих је име
корисника (повериоца, законитог имаоца) означено на самој исправи од
стране издаваоца. Овакве хартје се називају још и „ректа хартије“ што
значи да издавалац има директну обавезу према издаваоцу хартије. По
правилу, у хартије од вредности на име спадају складишница, консоман
и преносиви товарни лист.
Хартије од вредности по наредби су такве код којих је, као и код
хартија на име, име корисника уписано на самој хартији, али за разлику
од хартија на име, ове хартије садрже и овлашћење означеном
кориснику да он може својом наредбом одредити и неко друго лице као
њеног корисника. Код ових хартија издавалац преузима обавезу из
хартије према лицу које је сам означио на исправи, као и према сваком
другом лицу на које је та хартија пренета од њеног ранијег законитог
имаоца. У ову врсту хартија од вредности спада меница.
Хартије од вредности на доносиоца су хартије које на себи не
садрже означено име корисника испараве, тако да се законитим
имаоцем сматра сваки доносилац. Пример за ову врсту хартија од
вредности је чек у коме није означено име корисника.

Облигационоправне хартије од вредности

1.2 Меница и меничне радње

1.2.1 Појам менице

Меница је хартија по наредби која овлашћује свог имаоца

(ремитента, корисника) да по доспелости наплати своту новца на
коју меница гласи (менична свота) од означеног дужника.
Особине менице су да је она облигациона, новчана и
апстрактна хартија од вредности
Улога менице је да буде кредитно средство. Њен издавалац не
мора да има покриће за исплату меничне своте у моменту издавања
менице, него тек у часу доспелости меничне своте. Осим тога, она је
средство обезбеђења јер даје сигурност њеном имаоцу да ће
наплатити своје потраживање, због тога што су сви њени
потписници солидарни дужници своте која је на њој исписана.
Најзад, она је и средство плаћања, јер њоме може да се исплати
сваки новчани дуг уместо готовим новцем.
Mеница може да буде трасирана и сопствена. Трасирана
меница је меница којом једно лице (трасант, издавалац) даје налог
другом лицу (трасату, исплатиоцу) да трећем лицу (ремитенту,
кориснику, исплатиоцу) исплати одређену новчану своту. Сопствена
меница је меница којом се једно лице (издавалац) обавезује да
исплати означену своту новца другом лицу (имаоцу).

1.2.2 Меничне радње

Меничнe радње су једнострани правни послови које предузимају

меничноправни субјекти у вези са одређеном меницом ради стварања,
мењања или укидања меничноправних односа. Све меничне радње су
формални правни послови зато што се предузимају само на прописани
начин у виду одговарајућих клаузула које се исписују на самој меници.
Ако се нека од ових клаузула погрешно испише не производи никакво
меничноправно дејство или производи неко другачије правно дејство од
намераваног.
Меничне радње су издавање, презентација, акцептирање, пренос,
авалирање, исплата, регрес, тужба, протест.
А) Издавање је радња стварања менице која се огледа у томе што
је трасант (то јест издавалац менице) исписује и предаје имаоцу.
Трасант као и сваки други менични дужник мора бити пословно
способно лице. Ималац менице не мора бити пословно способан,
довољно је да има правну спосбност, што значи да буде правни субјект.
Уместо трасаната меницу може да изда и заступник трасанта, под
условом да означи својство у којем потписује меницу.
Меница може да буде и тзв.“бланко меница“. Бланко меница је
меница која у тренутку издавања не садржи све прописане битне
састојке менице, под условом да се ти недостајући битни подаци
допуне пре доспелости обавезе сагласно споразуму из основног посла
поводом кога је меница издата. Блако меница мора да садржи три битна
услова која су потребна за њено издавање. Прво, меница у часу
издавања мора да садржи минимално два битна састојка: да садржи
ознаку меница и својеручни потпис. Друго, трасант мора да има намеру
да се обавеже издавањем бланко менице и да овласти имаоца да је
накнадно допуни. Треће, ималац менице мора да је у свему попуни у
складу саспоразумом из правног посла поводом кога је издата.
Б) Презентација менице је радња којом њен ималац тражи од
означеног лица на меници да изврши акцепт или исплату.
Презентација менице на акцепт се састоји од њеног подношења
трасату у његовом пребивалишту (седишту) пре њене доспелости, чиме
ималац тражи од трасата да прихвати трасантов налог за исплату суме
новца означене у меници када она буде доспела на исплату.
Презентацију менице на акцепт треба разликовати од презентације
менице на исплату. Презентација менице на исплату састоји се из њеног
подношења трасату или главном меничном дужнику по доспелости
меничне обавезе, чиме се захтева да исплати меничну своту имаоцу.
Презентација менице на исплату је обавезна менична радња, те се
њеним пропуштањем меница прејудицира, што значи да ималац губи
менична права према меничним дужницима.
В) Акцептирање менице је радања којом трасат прихвата
трасантов налог да о доспелости менице исплати означену своту
имаоцу. Састоји се из тога што трасат уписује клаузулу о акцепту на
лицу менице попреко меничног слога пошто му је ималац презентира
на акцепт. Основна последица акцептирања је промена главног
меничног дужника. Наиме, до акцептирања менице главни менични
дужник према имаоцу менице је трасант. Након акцептирања, главни
менични дужник постаје трасат, док трасант постаје споредни
( регресни) менични дужник.
Г) Пренос је радња којом ималац преноси меницу на друго лице
(стицаоца) чиме он постаје њен нови ималац (поверилац). Меница се
преноси на основу индосамента. Индосамент је клаузула на меници
којом ималац менице (преносилац, индосант) преноси менично право
на новог имаоца (стицаоца, индосатара). Индосирањем менице (тј.
уписивањем индосамента) индосант постаје дужник по тој меници
према индосатару и свим каснијим имаоцима менице.
Д) Авалирање је радња којом одређено лице (авалиста) јемчи
имаоцу менице да ће неки од постојећих дужника (хонорат) исплатити
меничну своту о доспелости. Авалиста је по правилу треће лице, које
није ни дужник, ни поверилац по тој меници. Меница се авалира
уписивањем клаузуле о авалу на лицу менице.
Ђ) Исплата је радња меничног дужника којом гаси меничну
обавезу плаћајући меничну своту њеном имаоцу. Ималац има право на
исплату меничне своте тек када доспе, при чему мора да је презентира
дужнику на исплату. Дужник коме је меница поднета на исплату мора
пре исплате да провери овлашћеност (легитимацију) подносиоца на
исплату. То значи да мора да провери да ли је лице које подноси меницу
њен законити ималац или је то лице његов законски заступник.
Дужникова менична обавеза се гаси само исплатом формално
овлашћеном имаоцу менице. Због тога, ако је платио меничну своту
лицу за које је знао или је морао знати да није законити ималац менице,
дужник остаје у обавези према њеном законитом имаоцу.
Е) Регрес је радња којом ималац (регресант) наплаћује меницу од
регресних дужника (регресата) у случају кад му трасат није акцептирао
меницу или када му главни менични дужник није исплатио меничну
своту. Регрес се редовно врши по доспелости менице. Изузетно регрес
се може вршити и пре доспелости када је трасат одбио да акцептира
меницу, када је трасат односно акцептант пао у стечај или ликвидацију,
када је трасат, односно акцептант обуставио плаћања, чак и када та
обустава није утврђена судском одлукаом и када је пао у стечај трасант
менице чије је акцептирање забрањено.
Ж) Тужба је радња којом законити ималац менице тражи
принудну наплату меничне своте од меничног дужника који одбија да
добровољно изврши њену исплату.
 З) Протест је менична радња којом ималац менице (протестант)
поуздано утврђује безуспешност свог покушаја да му други учесник
меничног протеста (протестат) учини одређену меничну радњу (да
акцептира меницу или да исплати меницу). Смисао протеста је у томе
што протестант спечава губитак меничних права према меничним
регресним дужницима. Наиме, у случају да трасат одбије да акцептира
меницу или када акцептант одбије да исплати меницу, упркос
благовременој и уредној презентацији, ималац менице има право да
затражи исплату меничне своте од осталих (регресних) дужника,
потписнка менице. Протестом менице ималац меничног права
обезбеђује доказ да је он заиста покушао да добије акцепт односно
исплату од трасата односно акцептанта.

1.3 Чек

Чек је хартија од вредности којом једно лице (издавалац, трасант)

даје налог другом лицу (исплатиоцу, трасату) да трећем лицу
(ремитенту, кориснику) исплати по виђењу означену своту новца.
Чек је као и меница једна хартија од вредности. Међутим, између
менице и чека постоје бројне разлике: 1) Меница је срество
кредитирања, а чек је средство плаћања; 2) Код менице трасат мора да
има покриће у часу доспелости меничне обавезе, код чека трасат треба
да има покриће већ у часу издавања чека; 3) Код менице, покриће може
да буде свака имовинска вредност, код чека покриће мора да буде у
новцу; 4) Меница гласи по наредби, а изузетно на име корисника, док
чек може да гласи или по наредби или на име корисника или на
доносиоца; 5) Меница доспева на наплату на један од четири законом
предвиђена начина, а чек увек доспева по виђењу; 6) Код менице трасат
може да буде свако пословно способно лице, а код чека само банка или
пошта; 7) Меница може да се акцептира, док је акцептирање код чека
забрањено, те су забрањене и све друге радње везане за акцептирање
( презентација, протест итд.); 8) Меница се не може опозвати, а чек
може.
 1.4 Акција

Акција је хартија од вредности коју издаје акционарско друштво

(или комадитно друштво на акције) са одређеном номиналном или
рачуноводственом вредношћу која представља део његовог основног
капитала.
Акција као хартија од вредности има три карактеристике: 1)
акција је преносива хартија од вредности; 2) акција даје чланска права
њеном имаоцу; 3) акција је део основног капитала привредног друштва
Акције се могу поделити у врсте према различитим
критеријумима.
А) Према начину одређења имаоца акције се деле на акције на
име и акције на доносиоца. Избор између ове две врсте препуштен је
издаваоцу акција, изузев када је законом одређено да акције морају
гласити на име. Изузетно акције на име се могу претворити у акције на
доносиоца и обрнуто, ако је тако предвиђено статутом акционарског
друштва које је издало акције.
Б) Према врсти улога акције се деле на акције на улог у натури и
акције за улог у новцу.
В) Према начину уплате акције се деле на привремене и сталне.
Г) Према способности преноса акције се деле на тржишне, тј.
екстерне, које се налазе на тржишту хартија од вредности и интерне,
које се могу прибавити бесплатно или по повлашћеној цени и не могу
циркулисати на тржишту хартија од вредности
Д) Према правима акције могу бити редовне (обичне),
приоритетне (повлашћене), акције са правом гласа, акције без права
гласа и ужитничке.
1) Редовне акције су акције које дају једнако право на управљање
и једнако право на суделовање у добити, а сразмерно номиналној
вредности поседованих акција.
2) Приоритетне акције су акције које њеним имаоцима дају
одређена повлашћена права у односу на имаоце редовних акција.
Повлашћена права могу се односити на право првенства у односу на
дивиденду и на право првенства наплате из стечајне или ликвидационе
масе након намирења поверилаца. Приоритетне акције се деле на
приоритетне кумулативне акције и приоритетне партиципативне акције
а) Приоритетне кумулативне акције дају право на наплату
кумулиране наплаћене дивиденде пре наплате дивиденде имаоца
обичних акција, у складу са одлуком о издавању акција;
 б) Приоритетне партиципативне акције су акције које дају право
на одређени фиксни износ у њој означене дивиденде, пре исплате
дивиденде осталим акционарима, ако се оствари добит, као и право на
учешће у расподели добити, у складу са одлуком о издавању акција.
3) Акције са правом гласа су акције које њиховом имаоцу дају
имовинска права и право да учествује у управљању акционарским
друштвом,
4) Акције без права гласа дају имаоцу акције само имовинска
права, али не и право да учествује у управљању акционарским
друштвом. Акције без права гласа су, по правилу, приоритетне, мада
изузетно и обичне акције могу бити без права гласа.
5) Ужитничке акције су акције које се издају приликом смањења
основног капитала друштва. Наиме, ако је тржишна вредност акција
изнад номиналне вредности по којој се исплаћују те акције, онда се
приликом њиховог повлачења издају ужитничке акције, које немају
номиналну вредност, али које дају право на учешће у добити и то тек
после исплате у одређеном проценту осталих акционара. Ужитничке
акције дају сва друга чланска права, као и акције уместо којих су
издате.

1.5 Благајнички запис

Благајнички запис је врста хартије од вредности којом се емитент

обавезује да ће њеном имаоцу у року доспећа платити номиналну
вредност назначену на хартији. БЗ издаје Народна банка или пословна
банка. НБ издаје записе у циљу регулисања новчане масе у оптицају
тзв. операције на отвореном тржишту.
Продајом благајничких записа пословним банкама НБ повлачи новац са
тржишта. Рокови доспећа ових записа су најчешће 15, 30 и 60 дана и
имају каматну стопу од 10 до 15 посто на годишњем нивоу.
Учешће у трговању овом хартијом представља до 10% укупног промета
на Београдској берзи. Пословне банке продају записе правним и
физичким лицима у циљу прикупљања додатних података.
Благајнички записи морају да садрже следеће основне елементе:

- ознаку да се ради о благајничком запису

- податке о издаваоцу бз
- податке о уписнику благајничког записа, односно ознаку да гласи на
доносиоца
- новчани износ на који благајнички запис гласи
- висину каматне стопе
- рок отплаћивања главнице и камате
- место и датум издавања
- серијски број са контролним бројем бз
- права имаоца
- факсимил потписа овлашћеног лица издаваоца.

1.6 Комерцијални записи

Комерцијални записи су дужнички вредносни папири које издају
предузећа у сврху прибављања краткорочних средстава, ради
обезбеђења ликвидности у условима поремећаја у приливима и
одливима средстава.

По својим карактеристикама и намени, комерцијални записи су готово

идентични са краткорочним обвезницама. Краткорочно финансирање
несклада у токовима готовине (енгл. cash-flow) предузећа могу
остварити:

• директно (емисијом комерцијалних записа или краткорочних

обвезница предузећа)
• индиректно (узимањем кредита од пословних банака).

Рокови на које се те хартије емитују су најчешће 180 дана. Каматне

стопе које носе комерцијални записи су на највишем нивоу од свих
хартија (код нас и крећу се између 0,5 и 3,50% на месечном нивоу), што
директно зависи од кредибилитета и бонитета компаније која их издаје.