Termin tok svesti (stream of consciousness) prvi je upotrebio 1890.

godine psiholog Vilijam Dejms, brat knjievnika Henrija Dejmsa, u delu Psiholoki principi. Svest se dakle ne pojavljuje iseckana na komadie. Rei kao lanac ili niz ne opisuju je pogodno, kako se ona isprva pojavljuje. U njoj nije nita sastavljeno, ona tee. Reka ili tok jesu metafore kojima je moemo najprirodnije opisati. Kad budemo odsada o njoj govorili, nazovimo je tokom misli, tokom svesti, tokom subjektivnog ivota. (Stjepan Krei, Pokuaj interpretacije, predgovor za roman Krik i bijes) Pojam svest ukljuuje celo podruje ovekove mentalne panje od besvesnosti po potpuno racionalno saoptive svesnosti. Unutranji ritam ovekovih misli opire se jezikoj ekspresiji i postoji nezavisno od izgovorene rei, pa se zato i ne moe prikazati konvencionalnim jezikim kalupima. Virdinija Vulf, u eseju Moderni roman iz 1919. godine, razmatra aktuelno stanje u knjievnosti, teoretski se obraunava sa svojim neposrednim prethodnicima, koje naziva materijalistima i snano ih protivstavlja novoj generaciji pisaca sa anglosaksonskog podruja, u koje se i sama ubraja, a koje naziva spiritualistima. Na taj nain ona se pobunila protiv tradicionalnog oblika romana koji fotografski reprodukuje stvarnost hronolokom naracijom, zapletom i raspletom kao u drami, kao i minuciozno ocrtanim spoljim osobinama likova. Materijalisti se interesuju za telo, a ne za duh, piu o beznaajnim stvarima, ulau ogoman trud nastojei da trivijalno i prolazno uine istinitim i trajnim, da kroz fabulu prikau slinost ivotu. Meutim, u stvarnom ivotu, kod obinog oveka u obinom danu, u svest ulaze milijarde utisaka, trivijalnih, fantastinih, prolaznih; urezuju se otrinom seiva. Zadatak romansijera je da prikae ovaj raznoliki ovaj nepoznati i neogranieni duh, taj neprekidan pljusak bezbrojnih atoma, ma koliko bio zagonetan i kompleksan, sa to je mogue manje tueg i spoljanjeg. Beleimo atome onim redom kojim dopiru do nae svesti, sledimo utiske, svejedno kako nepovezani i razjedinjeni izgledali, koje svaki prizor ili dogaaj urezuje u nau svest. (Virdinija Vulf, "Moderna Proza") Da bi se sve to izrazilo na nov nain, potrebne su i nove forme, uglavnom suprotne onim idejama koje su prevladavale do momenta raskida sa vladajuom tradicijom. Jedna od takvih formi uzima u obzir kategoriju ljudske svesti kao neega to zavreuje poetiko interesovanje. Tako ljudska svest postaje centralna figura mnogih romana tog vremena, a sam moderni roman zadugo e biti nazivan romanom toka svesti. Ve u samom nazivu roman toka svesti oslikava se prelazak od forme koja fotografski reprodukuje stvarnost, ka onoj koja u obzir uzima mentalne procese unutar oveka i mogue naine za njihovo predstavljanje. U elji da se neto toliko subjektivno kao to je tok ljudske svesti, prikae na objektivan nain, moderni autori se nadovezuju na zahteve Flobera i Henrija Dejmsa o depersonalizaciji. Za pisce XX veka postaje nuno da se iskljue iz teksta, da se povuku iza njega koliko god mogu, jer je to jedini nain da se pred oima italaca sauva iluzija svesti u pokretu. Autorski komentar se sada shvata kao nepotreban balast i relikt iz prolog vremena, zastareli metod koji ugroava eljenu instancu objektivnosti. Sve ono to je nekada tumaio pisac, bilo kao sveznajui pripoveda, ili na usta nekog od likova, sada se neposredno prikazuje i pokazuje, elementi pripovedakog postupka se dramatizuju, dok se lirsko kao kvalitet provlai kroz romane ak i neto ranije.

Vejn But naglaava da je veina pria predstavljena kao da prolazi kroz svest jednog pripovedaa. Da bi razreio problem nastao ukidanjem autorskog komentara, But uvodi teoriju centralne inteligencije: Najznaajniji nepriznati pripoveda u modernom romanu jesu oni centri svesti u treem licu kroz koje su pisci profilirali svoja pripovedanja. Ali to tree lice osloboeno je obaveze da objanjava i tumai, ve se njegova svest upotrebljava kao medijum neposrednog prikazivanja, postaje puki aparat koji registruje da se neto dogodilo. U eseju O umetnosti romana, Tomas Man kae: Roman e biti uzvieniji i plemenitiji, to vie prikazuje unutranji a manje spoljanji ivot... Nije zadatak romanopisca da nam pripoveda velike dogaaje, ve da nam neznatne uini zanimljivim.

U tom unutranjem ivotu, u neprekidnom toku ovekove svesti, pomeana su sva njegova uzbuenja i njegovi imaginativni predoseaji. Pisci psiholokih romana su poli od postavke simbolista da se svaki ulni utisak, intelektualni ili emocionalni doivljaj, nadovezuje na sve ono to je ovek ranije doiveo i da prema tome svaki pojedinac na drugi nain doivljava isti dogaaj. Poto govor toka svesti ne potuje ustaljena pravila, on oigledno ne sledi nikakvu priu, niti logiku izvoenja zakljuaka, pa se ini da mu je sukcesija sasvim strana. Ipak, italac se ne moe oteti iluziji simultanosti: takav govor, koji ne ''pria priu'', neminovno mora ''slikati sliku''. Meutim, takva proza se ne moe smatrati vernom slikom onoga to se zaista dogaa u ovekovoj svesti u toku jednog vremenskog razdoblja, ona ne prikazuje verodostojno itavu kompleksnost i haotinost pravog toka ljudske svesti. Kad bi to bilo mogue, u pitanju bi bio psihogram, a ne sa umetniko delo. To je tek nain da pisac neposrednije pokae subjektivni doivljaj sveta i da direktno, bez vrednovanja i komentara, predoi neki lik. Pisci toka svesti s jedne strane moraju to direktnije, neposrednije i realistinije prikazati svest svojih linosti, zadravajui njihove karakteristike: iracionalnost, isprekidanost, posebnost, tajnost, enigmatinost i haotinost, a s druge su prinueni da kroz jeziki medij u umetnikom delu objektivizuju i saopte itaocima tu svest. Da bi bili objektivni u prikazivanju rastrganih psihikih procesa svojih linosti, poeli su da primenjuju naela slobodne psiholoke asocijacije, tj. sposobnosti da nam jedna stvar preko pamenja, ula ili mate sugerie neku drugu. Prikazujui kretanje i krivudanje toka svesti u vremenu i prostoru, pisci se slue i standardnim retorikim figurama, kao i nekonvencionalnim impresionistikim slikama i simbolima. Okretanje romana XX veka individualnoj psihologiji, tj. prenoenje osnovne radnje u unutranjost, dovodi do razrada tehnike unutranjeg monologa, upotrebe lajtmotiva i psihoanalitikih metoda. S druge strane, pozajmili su i neke filmske pronalaske, pre svega montau (brzi sled slika, stavljanje slika jednih preko drugih ili okruivanje sredine slike srodnim slikama); ponavljanje kadrova, krupni plan, skraivanje prizora, postupno zatamnjenje predmeta... Koriste i mehanika sredstva: tipografska pomagala i interpunkciju zagrade, znakovi izostavljanja, kurziv... Konvencionalni romani umetniku formu postiu zapletom, jedinstvom radnje i linosti. Kako u romanima toka svesti nije toliko vana spoljanja, fizika radnja, koliko unutranji, psihiki procesi linosti u njima i nema zapleta u konvencionalnom smislu rei.

Modernistiki pisci se najee odriu uloge istoriara, tumaa ili uitelja, i pokuavaju da itaoca direktno suoi sa slikom ivotnih procesa emocija, utisaka, zaetaka misli, seanja i elja, pre procesa racionalizacije. Naglaavajui iracionalni ili predracionalni aspekt doivljavanja, zanemarie sintaksu i apstraktne ideje, i preteno se osloniti na poetska sredstva: asocijaciju, sugestiju i poetske stilske figure (metaforu i simbol). U elji da prikau tok svesti koriste etiri tehnike: direktni unutranji monolog, indirektni unutranji monolog, solilokvij i sveprisutna autorova deskripcija i naracija. Direktni unutranji monolog je ona vrsta monologa u kojem italac ima direktan pristup svesti odreene linosti, gotovo bez ikakve autorove intervencije, tumaenja ili razjanjenja, i u kojem se ne pretpostavlja nikakav slualac ili italac. (npr. kraj Uliksa, tok svesti Moli Blum, 8 reenica po 5.000 rei, 45 stranica teksta, ili prikaz toka svesti u snu Dojs Fineganovo bdenje). Indirektni unutranji monolog je onaj monolog u kome italac neprekidno osea autorovo prisustvo (dok je direktni iskljuuje potpuno ili veim delom). Sveznajui autor prikazuje neizgovorenu materiju kao da je proizala direktno iz svesti karaktera, pa komentarima i opisima vodi itaoca kroz tu materiju. (npr. Virdinija Vulf Gospoa Dalovej) Solilokvij je tehnika kojom sama linost, bez autorove prisutnosti, prikazuje itaocu svoje psihike procese, preutno pretpostavljajui da je neko slua (to nije sluaj kod unutranjeg monologa). Ta tehnika je blia povrinskom sloju svesti saoptava emocije i misli koje se odnose na zaplet i radnju. (npr. Dejson u romanu Buka i bes, ili itav roman Dok leah na samrti). Tehnika sveznajue deskripcije i naracije jeste konvencionalna, ali su je pisci toka svesti adaptirali da bi opisima i pripovedanjem prikazali psihike procese svojih linosti. Pr: roman Pilgrimage Doroti Riardson. Forma romana toka svesti zavrava svoje literarno istorijsko postojanje 1939.g, sa pojavljivanjem Fineganovog bdenja, okrenuvi se u potpunosti od itaoca u prostor nesaznatljivog. Dojsov ultrahermetini roman ubio je anr, ne ostavljajui ni traak nade u ma kakav kontinuitet, i ponovo zahtevajui promenu literarnog senzibiliteta na nivou opteg postupka. Pored ovog, postoji samo nekoliko dela adekavatne veliine, o kojima se i dalje moe s razlogom raspravljati kao o knjievnim vrednostima prvog reda. Kritika esto govori o tri velika pisca romana toka svesti. To bi bili Dejms Dojs, Virdinija Vulf i Vilijam Fokner. Iskljuivo dela ova tri autora danas imaju status klasinih u svojoj vrsti. Vilijam Fokner (1897-1962), ameriki romanopisac i pripoveda, pesnik i scenarista, dobitnik Nobelove nagrade, esto je citiran kao jedan od najvanijih pisaca u istoriji amerike knjievnosti i jedan od najuticajnijih pisaca dvadesetog veka. Fokner je dao svoj konani prilog anru time to je u svojim delima sintetizovao tradicionalni roman i roman toka svesti upotrebivi jedinstvo radnje, koje se ne nalazi u ostaloj literaturi toka svesti. Takoe, po pitanju depersonalizacije, koje je karakteristino za modernu prozu i ogleda se pre svega u iezavanju

autorskog komentara, Fokner se izdvaja po tome to je taj autorski komentar uinio sloenim. Po njemu, ne postoji neto to bi se zvalo objektivna realnost: postoji samo pojedinaan oseaj te realnosti. Spoljana struktura romana Buka i bes je jednostavna: etiri poglavlja u kojima su manje-vie isti dogaaji oslikani onako kako su se odrazili u svesti pojedinih protagonista trojice brae i jedne slukinje, sa svim devijacijama, izotrenjima i pretapanjima karakteristinim za svaki od tih pojedinanih uglova gledanja. Ono to iznenauje, jeste upravo neobinost tehnike. U klasinom romanu radnja sadri neki vor toga ovde nema. Svaka epizoda se otvara i otkriva za sobom druge epizode. Nita se ne dogaa, dok se pritom ispod svake rei otkriva istorija kao neko zgusnuto prisustvo. Fokner je razbio vreme svoje prie i ispremetao njegove delove, a prvi prozor koji se itaocu otvara na svet tog romana jeste svest jednog idiota. Ipak, Fokner nije prvo zamislio tu sreenu intrigu da bi je zatim izmeao kao pil karata. Njegov modernizam ogleda se u oslikavanju spoljanjeg u unutranjem i unutranjeg u spoljanjem. Zbog toga je Fokner od Dojsa pozajmio tehnike unutranjeg monologa, toka svesti, kinematografskih montanih efekata i (u prva dva poglavlja) postupak koji gotovo iskljuuje naraciju, a kakav-takav kontinuitet zasniva na asocijativnoj povezanosti simbola i ideja. esto se nalazi podatak da su prva tri poglavlja napisana u tehnici toka svesti, to je samo delomino tano, jer su varijacije u okviru samih poglavlja velike, a izuzeci esti. Npr: samo je jedan deo Kventinovog poglavlja napisan jezikom koji u itaocu stvara iluziju da se pred njim odvija asocijativni, nesreeni tok svesti u asu nastajanja, kad utisci i seanja naviru bez reda, prividno bez racionalnog opravdanja. Idiot iz prvog poglavlja treba da bude objektivan registrator dogaaja: nain na koji belei dogaaje zaista jeste objektivan, ali je izbor tih dogaaja krajnje subjektivan. Narativna tehnika njegovog poglavlja moe se nazvati tokom svesti zato to su prolost i sadanjost izmeane logikom psiholokog vremena. Tehnika treeg poglavlja moe se nazvati unutranjim monologom, koji se od klasinog monologa razlikuje samo po tome to nije izgovoren, a od toka svesti jer je sintaksiki sreen. U drugom poglavlju, odlomci koji izgledaju kao prikazivanje toka svesti esto se smenjuju s gramatiki vrlo sreenim pripovedanjem u prvom licu i jo sreenijim dramskim momentima (dijalozima). Sreeno pripovedanje u prvom licu najee se odnosi na sadanjost i preteno sadri detaljno, mehaniko opisivanje kretanja i radnji likova. Radi postizanja jasnoe, kad god se radi o promeni prizora, Fokner koristi kurziv. Takoe, itavu strukturu uslonjava injenica da je u Foknerovom romanu vrlo primetna upotreba neke vrste muziko-dramske tehnike, u kojoj se javlja odreena tema, zatim lajtmotivi, dolazi do razvijanja pojedinih motiva u pojedine scene, kontrapunktnog grananje ovih motiva i sl. Poto se kao modernista u pripovednom postupku Fokner izraava kroz zakone viestrukog ugla posmatranja i toka svesti, upotreba tih pripovednih tehnika podrazumeva i promenu vremenske perspektive: razlikovanje hronolokog od psiholokog vremena. Umesto tumaa dogaaja, Fokner nas direktno suoava sa slikom svesti, ponovo stvarajui ono skriveno to eka da bude formulisano. Zakoni viestruke take gledita i toka svesti su u suprotnosti s vanim konvencijama tradicionalnog romana, koje se odnose na to da pripovedanje sledi tok vremena merenog satom i kalendarom (hronoloko, za razliku od psiholokog vremena), da se u prikazivanju radnje (bez obzira da li je spoljna ili unutranja) jasno razlikuje pripoveda od onoga to se pripoveda, kao i to da pripovedanje mora imati obzira prema itaocu, pa samim tim i visok nivo sintaksike pravilnosti, racionalizacije i interpretacije.

Fokner je upravo na planu sintakse izvrio najambiciozniji i najradikalniji zahvat: stvorio je jednu novu sintaksu viestepenih relacija i poremeene interpunkcije, minuciozno iskalkulisanu i znatnih polifonijskih mogunosti, podeenu prenoenju dezintegrisanih tokova svesti kroz unutranji monolog, razbijanju vremenskog sleda i nagovetavanju onih stanja duha i onih trenutaka ljudskog trajanja koji pri jednoj konvencionalnijoj obradi ne bi mogli da budu ni nagoveteni. Zahvaljujui u prvom redu tim ingenioznim sintaksikim reenjima, kao i filigranski preciznoj strukturalnoj organizaciji materijala, uspeo je da ubedljivo ostvari nadmo psiholokog vremena nad satnim vremenom, da iskae neuhvatljive sadraje normalne i pomuene ljudske svesti, kao i da centralni lik romana oivi iskljuivo kroz fragmente misaonih i emocionalnih tokova svesti ostalih likova. Po tome je Fokner savreni primer modernistikog pisca koji je sa vrste obale realizma zakoraio unazad u romantiku, fantastiku i melodramu, a unapred u psiholoki roman viestruke take gledita, asocijacija i toka svesti, u poetski roman metafore i prostorne forme, pa ak i u maniristiki roman opsednut jezikom u kojem strukturalni principi naracije tee da postignu samostalnost.

Vremenski krug dogaaja u romanu obuhvata svega 4 dana, a ipak oni obuhvataju celokupnu emocionalnu povest porodice Kompson (i emocionalnu povest Juga). Roman je podeljen u etiri poglavlja, naslovljena datumima to ukazuje da vreme ima posebnu ulogu, i da e se radnja i odnosi izmeu likova oblikovati tako da prolost uslovljava zbivanje i daje mu puni smisao. Prvi deo ini tragedija Kompsonovih ispriana kroz tok svesti idiota Bendija, koji dodue ima 33, ali mentalno samo 3 godine. Drugi deo je unutranji monolog najstarijeg brata Kventina, opsednutog mislima o porodinoj asti i samoubistvu. Trei deo predstavlja solilokvij treeg brata, Dejsona, koji je u tom asu glava porodice. Svaka od te tri svesti ima svoj vlastiti lanac asocijacija, a sadanjost, tj. ono to se deava u toku samog dana za koji je vezan pojedini unutranji monolog, ima svoj tok i redosled brojnih dogaaja u kojem ostali ne uestvuju. etvrti deo se odnosi na njihovu sluavku Dilsi, staru crnkinju, i dat je u formi objektivnog pripovedanja. U foknerovskoj kompoziciji nikada ne postoji pripovest jednog lica, ve paralelna egzistencija vie lica koja su ravnopravna po vanosti. Sadraj unutranjih monologa samo je prividno takav tok asocijacija u kome se one niu bez nekog reda i izbora. Svaki monolog karakterie svoj lik i sadri ono to je tom liku bitno. Zanimljivo je da je sredinji lik romana Kedi, iako nju italac upoznaje samo kroz rei i misli njene trojice brae. Kao uzrok ljubavi, ona predstavlja sredite i Bendijevog i Kventinovog ivota, ali istovremeno i Dejsonovog, kao predmet njegove mrnje. Sva etiri poglavlja prikazuju postupni niz od najzatvorenije svesti koja ne moe saobraati s drugima, do sveta razgovora i ponaanja u javnosti. Prvo i etvrto poglavlje napisani su objektivno, bez vrednovanja i interpretacije govornika, a drugo i tree subjektivno, pristrasno iskrivljujui dogaaje o kojima govore. U svakom delu data je drugaija varijacija, jer je duevno stanje karaktera razliito, i svaka linost se izraava jezikom koji je svojstven njenom mentalitetu. Prvo se iznosi mutni istorijat porodice kroz tok svesti jednog idiota, iji je unutranji monolog najmanje pod kontrolom razuma. Kventinov sloj je drugaiji, jer je on svestan znaenja svoje borbe, pa hamletovski ralanjava i razmatra propast porodice. U Dejsonovom psihikom ivotu ne postoje sukobi, pa je njegov solilokvij tek slika sukoba u materijalnom svetu stvari i injenica. Dilsi je objektivan i nezainteresovan posmatra, koji unutranjom analizom pievog sveznanja iznosi uzroke i posledice propasti Kompsonovih.

Fokner je bio svestan da etiri puta ponovljena pria, koja se uvek izlae sa drugog stanovita, ali uvek fragmentarno, nikad nije sasvim gotova. Ne treba zaboraviti da je Fokner itavih petnaest godina nakon objavljivanja romana knjizi prikljuio i Dodatak, svojevrsni popis likova koji u neku ruku objanjava odreene aspekte prie i smeta itavu radnju u jedan iri kontekst. Fokner je tim povodom rekao da je za njega Dodatak zapravo dokaz da je knjiga i posle toliko vremena jo uvek iva. On navodi dva izvora motivacije: sliku djevojice blatom umrljanih gaica koja jedina ima hrabrosti da se popne na stablo i kroz prozor, iz detinjstva, pogleda u svet odraslih svet smrtim, i patos deje nevinosti koji je sublimirao u portretu idiota Bendija. Takoe, Fokner dodaje da je roman nastao zato to je morao da nekoliko puta ispria priu o tragediji dve ene: Kedi i njene erke Kventin. etvorodelnu strukturu Fokner koristi u elji da do najblie mogue istine o tragediji Kompsonovih doe kroz zbir razliitih i subjektivnih verzija iste prie. Bendi nagovetava ceo roman i sve njegove linosti u karakteristinim situacijama. Fokner je jednom prilikom izjavio sledee: Jedina emocija koju oseam prema Bendiju jeste tuga i samilost nad celim oveanstvom. Ne moete saoseati s Bendijem, jer on nije kadar oseati. ... Zamislio sam ga kao prolog tragediji ... odigrava svoju ulogu i nestaje.

Prvo poglavlje je u stvari pokuaj transkripcije sveta vienog pomuenim unutranjim okom 33-godinjeg idiota. Dakle, ne radi se ak ni o jednom hipotetino normalnom toku svesti, ve se problem uslonjava izborom poremeene, infantilne svesti koja nesigurno priziva mirise i dodire iz nevelikog registra trajno zabeleenih utisaka. Bendi je otelotvorenje svesti koje se sastoji od samog oseanja i psihike izvornosti, bez ikakve cenzure, kontrole ili meditacije. Pritom, Bendi ne miruje, ve se stalno kree i prima nove sadraje, koji se asocijativnim putem prepliu sa seanjima koja se proteu sve do ranog detinjstva. Idiot, osoba sa veoma niskim koeficijentom inteligencije, koja samo opaa stvari a i liena je moi govora te se izraava nerazumljivim kretanjem, ime se naglaava nemo verbalnog pred strahotama stvarnosti, Fokneru se inila kao idealno reenje, i zato on smatra da je verzija koji pria Bendi najuspenija. Bendijev tekst je uglavnom ist i jednostavan, jer on samo registruje pojedinosti koje neposredno vidi i uje, ili one koje je zapamtio iz prolosti, a koje mu se (po principu psiholokog povezivanja) vraaju u svest. Princip koji prati ta temporalna iaenja je naelo slobodne asocijacije. Slika koju posmatra u sadanjosti izaziva u njemu asocijaciju na slian ili isti dogaaj iz prolosti. Razne spoljanje pojave mogu biti njen izvor. Moe se izdvojiti i obiman skup mirisa i zvukova koji u Bendiju izazivaju lirske asocijacije na sestru. Sva su ova vremenska iskakanja oznaena tipografskom promenom (kurzivom). Rei koje su Bendiju uputila druga lica i koje povremeno uskrsavaju i njegovoj nemutoj svesti, iznesene su bez ikakve cenzure ili samoograniavanja. Pisac te reenice prenosi u autentinom obliku, onako kako su izgovorene, sa svim relativnim bogatstvom renika i sintakse normalnih ljudi. Na osnovu takvog postupka italac saznaje neto vie o relacijama izmeu lanova porodice Kompson, i prima odreene aluzije koje e podrati ili negirati sliku koja e se u ostalim poglavljima stvoriti o nekoj od linosti. Bendijev idiotizam naglaen je i time to on, neposoban za apstraktne misaone formulacije, misli jedino ulima. To dovodi do primitivnih intelektualnih formulacija slinih dejim (mrak je otiao, otac je uao u ogledalo) i daje smisla reenici da ima trideset godina da je Bendiju tri godine.

Bendi je verno, iako razbijeno ogledalo dogaaja. Lien je svake mogunosti da sam uoptava, da sintetizuje i zakljuuje, i da razlikuje percepciju od seanja; on ne razmilja, ne govori, ne komentarie, ne moralizuje. Njegove uspomene nisu oblikovane ni obojene, ve sirove i neposredne. ivi u blaenoj nevinosti, gde nema granica prostora i vremena on ne razlikuje prolost i sadanjost. Fokner je iskljuio iz upotrebe upitnik i uzvinik, a scena u kojoj Bendi opri ruku data je kroz najelementarnije senzacije, bez upotrebe glagola opriti se, koji je apstraktan i otuda Bendiju potpuno stran. Bendi samo reprodukuje ono to njegov mozak prima preko fizikih ula njegov izvetaj o nezgodi je tako objektivan i impresivan, kao da ga govori neki normalan posmatra. Kedi je jedina linost u odnosu na koju se moe uoiti Bendijeva subjektivnost: Nain na koji on belei dogaaje zaista moemo smatrati objektivnim. Njegov je princip selekcije, meutim, potpuno subjektivan, do kraja podreen injenici da je Kedi sredite njegovog sveta. Fokner nije ni pokuao da predoi svest idiota kakva ona zaista jeste, nego je stvorio jednu knjievnu tehniku koja itaocu pomae da zamisli idiota Bendijevo poglavlje je psiholoka i umetnika aproksimacija, artificijelni model njegove svesti koji je verodostojan zato to rigorozno ree svaki komentar ili apstrakciju koje idiot ne bi bio sposoban da formulie, a priu svodi na slike i opise najjednostavnijih radnji, predmeta i pojava. Ovaj na izgled halucinatorni, komarski tekst, zapravo otkriva milimetarsku preciznost organizacije. Najimpresivnije u ovom Foknerovom postupku je to to utisak razbijenosti i haosa ne predstavlja samo sliku Bendijevog duha, ve i sveta iji je on izdanak i simbol. Fokner dostie vrhunac vetine kada prikazuje aspekte golog svakodnevnog ivota; pritom, on moe da krene od realizma konkretnog i svakodnevnog, da preskoi nadgradnju i da s lakoom uplovi u simboliko i univerzalno. Ako je prvo poglavlje bilo savren pokazatelj majstorstva Foknerovog stila, njegove tehnike inventivnosti, naredno moe posluiti kao primer kako se on nosio s drugom velikom temom svog romana vremenom. Vreme je kod Foknera jedan od najjaih motiva, bilo da se javlja kao tema, stilska slika, ili kao element psiholokog zapleta. Postoji u dva vida: etape spoljanjeg, merivog, objektivnog toka dogaanja jasno su oznaene objektivnim pojavama i odnosima, ali u svesti samih junaka vreme esto ne postoji svet je doivljen kao nepromenljiva konstanta, formirana u asu poraza u graanskom ratu, uz osiromaenje, ukidanje ropstva i navalu beskrupuloznih profitera sa Severa. Graanski rat je za Foknerovog tragikog junaka najvaniji, herojski i istovremeno traumatini, istorijski dogaaj. Za ljude Joknapatofe, koji su opsednuti seanjima na graanski rat, vreme predstavlja pretnju. Sadanjost polako odmie, unitavajui stari poredak, jueranji drutveni, religiozni i etiki kod, ali ne stvara nove vrednosti. Struktura i sadrina romana Buka i bes nesumnjivo zavise od izuzetne apsorbovanosti njegovih junaka vremenom ili bezvremenou. Bendi u svojoj maloumnoj svesti moe samo nejasno da povezuje stvari, on ivi u svetu prisutnosti i odsutnosti, neposrednih senzacija koje su u isti mah i bive senzacije. I dok on uopte nije svestan vremena, njegov brat Kventin je opsednut vremenom kao apstrakcijom, jer u njemu gleda uzrok promene, propadanja, gubitka ideala, pa ga zato eli ukinuti i pretvoriti u trajnu nepominost. Pokuava da ga uniti tako to kida kazaljke sata time eli da uniti sadanjost. Meutim, to znai porei ivot, pa se Kventin na kraju ubija, jer nije u stanju da prihvati sadanjost i da se pomiri s prolou. Ono to idiot Bendi jo nema, jer nije razvio razlikovanje izmeu vremenskih dimenzija, Kventin vie nema, jer je samosvest razvio do tog stepena da ga se vremenske dimenzije vie ne tiu: ne tie ga se vie nita osim njega samoga i njegove vlastite smrti koju ima u vidu kao jedinu mogunost vlastite egzistencije.

I Dejson je opsednut vremenom, ali u njegovoj konkretnoj prisutnosti. On zna samo za mehaniko vreme, u njemu gleda novac, i stalno negde kasni. Dok je Kventin svestan jedino prolosti koja ga vue u ponor, Dejson je svestan samo sadanjosti koja mu sporo odmie. U domu Kompsonovih samo jedna osoba potpuno shvata vreme, pa prema tome i stvarnost - Dilsi. Ona paljivo slua otkucaje porodinog sata Kompsonovih i jedina zna da je, kada sat otkuca pet puta, zapravo osam sati ona ne misli na mehaniku, ve ivi spontano i prirodno, u prirodnom ritmu dana. Vremenska dislokacija u narativnoj strukturi paralelna je s haotinim poimanjem vremena u svesti Bendija i Kventina. Za Bendija vreme uopte nije postojalo, pa su pojedine sekvence ravnopravne meu sobom i sa sadanjou. I za Kventina su svi vremenski planovi ravnopravni, ali na suprotan nain: svi su vani, svi se odnose na zbivanja u onih nekoliko taaka prolosti ka kojima se uvek nanovo okree Kventinova svest. Kventinovo poglavlje donosi tok svesti veoma osetljivog inteligentnog neurotika, pa je splet asocijacija gui i sloeniji, a izmena vremenskih planova esto veoma brza. Sam dan unutranjeg monologa nije sluajan kao Bendijev Kventinov dan u sebi sabira sav smisao (ili besmisao) njegovog prethodnog ivota, pa samo iz te perspektive i ostali dani dobijaju svoj smisao. I Kventinov monolog je u gramatikom prolom vremenu, kao i Bendijev odvija se u prolosti i ima privid seanja. Postavlja se pitanje koji je to trenutak Kventinove sadanjosti iz kojeg njegova svest u agoniziranom gru baca pogled na prole dogaaje? Sartr napominje da Fokner u izvesnom smislu eli zaboraviti vreme: za njega je budunost, dimenzija izbora i ina, iskljuena. S obzirom na odsustvo samog ina samoubistva, i na opti odnos prema vremenu koji unapred iskljuuje budunost, Sartr smatra da tu strukturalno neophodnu taku sadanjosti predstavlja infinitezimalni trenutak smrti Kventin je ve mrtav. Dakle, posle prie idiota, Fokner nas suoava s inteligentnim bratom studentom, koji vrlo esto citira obrazovanog oca. Otac u satu vidi grobnicu, a ivljenje po satu kao nain da se ljudsko iskustvo svede na apsurd. Nesumljivo je da Kventin oca shvata smrtno ozbiljno i nema kritiki odnos prema oevoj upljoj retorici i defetizmu. ovek je suma svojih sopstvenih nesrea. Moglo bi se pomisliti da e se nesrea jednog dana konano umoriti, ali onda vreme postaje vaa sopstvena nesrea. to je pravi predmet romana. Motiv sata povezan je s motivom vremena. Tek kad sat stane, vreme opet oivi. Kventin ini sve da zaboravi vreme: kida kazaljke sata i tako simboliki ukida prolaznost. Vreme tee i dalje, ali vie nema mo nad ovekom. Ali, uporno kucanje sata i dalje ga prati i upozorava na neminovni udes svega ljudskog. ovek e biti potpuno slobodan tek kad prestane ono neno kucanje sitnog mehanizma to ga je ovek izmislio da bi ograniio sopstvenu slobodu. Tek onda e mu stvarno vreme postati dostupno. Kventinov duh je sloen i neprestano se odaje apstrakcijama, eleginim meditacijama, patetinim uspomenama i boleivoj introspekciji. Sadanjost za njega ne postoji, to je tek prola budunost, i pojavljuje se tek kada postane prolost. Jedino je prolost realna, jer jedino tako subjektivan i nestalan dogaaj postaje trajan. Fokner skoro nikad ne opisuje dogaaje u trenutku njihovog zbivanja, ve kasnije, kroz uspomene svedoka koji im daju smisao. Sadanjica slui samo kao odskok u prolost, u svejedno koji njen kutak. Foknerove linosti nikad ne misle o svojoj prolosti, ve je doivljavaju neposredno, utonuli u nju fatalno. Prolost je individualnija i neodreenija od istorije, ali se namee tako snano da ponekad prekrije i sadanjost i sadanjost se odvija u senci, pojavljujui se ponovo tek kada i sama postane prolost. Otuda apsurdnost hronologije:

redosled prolosti je zapravo redosled srca. U odlomku koji kao celina predstavlja deo iz prolosti nema nikakve interpunkcije, niti velikih slova pisac i spoljanjim oblikom daje iluziju prolih dogaaja. Reenice su eliptine, bez prelaza i veza uobiajenih u konvencionalnoj prozi, fraze su podrezane, sintaksa preokrenuta, rei amputirane, Kventinovim mislima filmskom brzinom bleskaju razne slike i asocijacije. Ni trea ni etvrta pria nisu oblikovane tsko da potpuno objasne smisao svih dogaaja; one ponovo, na drugaiji nain, ponavljaju veze ve poznatih motiva u kojima je celokupna sudbina likova prisutna opet samo u naznakama. Time je simultani metod zapravo zamenio sukcesivni. Tree poglavlje se smatra jednim od najuspelijih partija Foknerovog dela: lako razumljivo, vrlo blisko skazu, govoru iz ivota, koji je nekovencionalan i obojen dijalektom. Fokner ponovo uvodi drugaiju tehniku svesno sanjarenje na povrini svesti, najblie govornim mislima. Razlika izmeu te tehnike i one konvencionalne je u tome to je ovde izraz mnogo fluidniji, i manje se pokorava pravilima strukture reenica i znaenja rei. Dejson je potpun lik u tradicionalnom mislu realistinog stvaralatva. Njegov tok svesti je potpuno drugaiji od tokova svesti njegove brae, koji su introvertni tipovi, pa je zato njegov monolog lien intelektualnih apstrakcija i etikih merila izvan praktine svakodnevice, ali je i najbogatiji dogaajima i najkonkretniji u prikazivanju ivotnih situacija. Dejson baca novo svetlo na osnovne elemente porodine prolosti, a neke uvodi prvi put: okolnosti Kventinina roenja, Kedini pokuaji da vidi svoje dete, ucena, okrutnost prema sestriini. Za Dejsona, ni Kedi ni njena Kventin ne predstavljaju konkretna ljudska bia nego inkarnacije gubitka, njegove kompenzacije i ponovnog gubitka. On govori o sebi, pa njegove vrednosti treba rastumaiti ironijskim zaokretanjem vrednosnih sudova koje iskazuje. Njegov duhovni horizont je uzak, a sva delatnost mu je podreena naelu materijalnog bogaenja, krtog, zlovoljnog, sitniavog gomilanja, uz prezir prema oseanjima i privrenosti. On misli u vulgarnim terminima: pojavljuje se sa reima Kurva je kurva i to je raspon njegovog miljenja. Dejson je karikatura, on je pripoveda koji sam ne vidi svoju vlastitu ogranienost, dok su je itaoci svesni. Dejson je grubi realista i raundija, osetoljubiv, prost i krut, egoista i cinik. On nije toliko nemoralan, koliko uopte nema oseaj za moral. Neosetljivost, nesposobnost mate i uivljavanja, dovodi do toga da se ponaa kao sadista. S druge strane, odlikuje se izvanrednim smislom za porugu i podbadanje njegov uobiajeni nain govora je sarkazam. Sam Fokner je izjavio da je to najgori lik koji je ikada stvorio. Iako je Dejson naao svoje mesto u novom svetu, i on sam je opsednut uz Kedi ga vee mrnja, a ne ljubav. U svojoj duevnoj neporemeenosti, ne moe shvatiti razumevanje i naklonost koje povezuju pojedine lanove porodice (naroito Bendija i Kedi), pa iz mrnje prema svakom iskazivanju takvih oseanja mora unititi i poslednje ostatke porodine prolosti i tradicije. Dejson tako postaje simbol snopizma, tj. primitivizma sirove i surove klase skorojevia, koji su ne birajui sredstva preuzeli vlast na Jugu. Dejson se odrekao i kompsonovske asti i linog dostojanstva. Iako je jedino on od brae duevno i telesno zdrav, Fokner smatra da je Dejsonova degeneracija i degradacija najvea, jer je, prigrlivi trgovaki parazitizam, raskrstio s kompsonovskim standardima estitosti, s moralnom i duevnom snagom najboljih predstavnika svoje porodice. Budui da nema dece, s njim se zavrava kompsonovska loza.

Posle tri poglavlja koja prikazuju razliite delove istorije porodice Kompson, itaocu je potrebna ira perspektiva, kontekst ili obrazac pomou koga bi protumaio nesrene dogaaje. Prvo poglavlje je potpuno nerazumljivo pri prvom itanju. Drugo poglavlje je kompozicioni najsloenije, najbogatije simbolima i asocijacijama, i u njemu se moe pratiti kakva-takva okosnica naracije. Sledi znatno jednostavnija i sirovija svest treeg brata, a potom i svest sluavke Dilsi, koja prua jednu relativno zavrnu dimenziju i uspostavlja potrebne odnose iz jednog odvojenijeg ugla. Tek se pri ponovnom itanju u celinu slau razasuti parii slike, slojevi vremena i rastoene svesti junaka u itavom na izgled dekomponovanom i fragmentarnom tekstu nijedna reenica nije sluajna ni suvina, i svaka je re na svom mestu. etvrto poglavlje je objektivno, impersonalno ispripovedano. Pisac sasvim bezlino, sa stanovita sveznajueg i sveprisutnog pripovedaa, a ujedno i bez vrednovanja i autorskih uoptavanja, prikazuje uskrnji dan radnja se na neki nain zakljuuje. Brojne pojedinosti koje su ranije pominjane sada dobijaju svoj objektivni lik (zaputenost i oronulost kue, spoljanji opis pojedinih likova...). Takva preciznost i jasni obrisi opisanih pojedinosti su u otroj suprotnosti prema svemu to je prethodilo. To se moe rei i za postupnost dogaja, jer su prikazani strogo hronoloki, uz minimum opisa duhovnih radnji, koje nikada ne zalaze u prolost. Prethodna poglavlja predstavljaju jednostrane perspektive, od kojih ni jedna sama po sebi nije mogla biti merilo, a ni sve tri zajedno nisu ukazivale na neku zajedniku normu ponaanja i ljudskih vrednosti. etvrti odeljak to daje u osobi koja jeste deo sveta Kompsonovih, ali sama nije Kompson. italac je kroz tri line rekonstrukcije centralnog dogaaja (Kedinog moralnog posrnua) i centralne teme (propadanja i besperspektivnosti Kompsonovih) pripremljen za konani sud o porodici, sud koji iznosi Dilsi. Njeni ljudski i moralni kvaliteti nesumnjivo doprinose oseanju punoe, sloenosti i ravnotee njeno poglavlje i formalno i stilski zaokruuje roman. Nakon klaustrofobije i subjektivnosti unutranjih svetova, pisac na priu baca objektivan, suzdran pogled. Fokner je izjavio: Dilsi mi je jedna od najmilijih linosti, jer je neustraiva, odvana, plemenita, velikoduna i estita. Dilsi ima autoritet jedine pouzdane osobe u domu Kompsonovih, to se osea jo u prethodnim poglavljima. To je jedini lik koji otelotvorava ljubav i snagu, i iskazuje oseaj potovanja prema svakoj osobi u svojoj orbiti. Po sudbinskoj vezi, ona je najprisnije vezana za propast porodice Kompson. Ali, kako im ne pripada po krvi, nije osuena na propast kao oni, nego je po svojoj prirodnoj ivotnosti odreena da bude neka kobna prisutnost i sudija, odrivost suprotstavljena neodrivosti. Prikazana nesumnjivo s naklonou, predstavlja one koji su blii zemlji, sigurni i snani kao ona, koji e izdrati dok e Kompsonovi, bolesni i izgubljeni, nepovratno ieznuti. ivei u svetu gde su svi drugi izmueni nekakvim oblikom krnjeg oseaja vremena, jedino ona moe rei:videla sam poetak i kraj. Fokner stavlja snaan naglasak na Dilsinu snagu, njenu uljudnost, hriansku poniznost i njeno sveobuhvatno posmatranje vremena. Na taj nain zavrno poglavlje prua okvir za nesrene dogaaje i perspektivu iz koje se oni mogu posmatrati. Meutim, ova epizoda ne pomae itaocu da ita bolje shvati veinu pojedinosti prie o Kompsonovima. U prva dva poglavlja, italac posmatra Bendija i Kventina kao dva pojedinca koji pate, osea saaljenje i shvata ih ozbiljno iako Bendi kao idiot ne zahteva najviu vrstu saoseanja, a Kventinov krajnji

romanticizam ponekad deluje preterano patetino. U treem, Dejson deluje preteno komino, pa je italac mnogo vie ravnoduan, osim prema udesu Kventine da se tu roman zavrio, istorija porodice Kompson uglavnom bi odavala utisak prie o buci i besu koja znai kako je ljudska sudbina u sutini beznadna i ne mnogo vredna ni razmiljanja ni saaljenja. Poslednji deo romana istie Bendijevu bedu, ali i neosetljivost i razmetanje njegovog uvara, mladog crnca Lastera koji ga kinji. Panja se usredsreuje na Bendija, idiota sposobnog da oseti vedrinu ili patnju, u uasnoj agoniji, jer Laster unosi zbrku u celi njegov svet. Kada se svaka stvar vrati na svoje pravo mesto, italac osea privremeno olakanje jer je prestala Bendijeva patnja, ali mu smeta to je za to zasluan Dejson, kome je stalo samo do spoljanjeg i povrnog dostojanstva, dok s druge strane vedrina i poredak ne izazivaju zadovoljstvo, jer su to samo prazna oseanja jednog idiota. Ipak, taj prizor ne negira afirmativnost epizode s Dilsi, ve pre stoji u odnosu prema njoj kao komentar jednake snage. italac osea kako su dogaaji kojima je prisustvovao istovremeno i tragini i isprazni, znaajni i besmisleni. U romanu Buka i bes, Fokner je postigao jednu prividnu i prevashodno verbalnu celinu, uspeo je da raskomadane svesti svojih junaka reorganizuje na jednom drugaijem planu, i da im nametne sasvim nov, dosledan i racionalan red. Stvorio je jedan na izgled halucinatorni, ali u sutini vanredno lucidno komponovan tekst. I koliko god taj tekst liio na kombinaciju detektivskog romana, ukrtenih rei i ahovskog problema, italac nema potrebu da see, premeta i klasifikuje njegove delove, jer se Buka i bes moe i mora itati kao zaokrueno umetniko delo. ovek, po Fokneru, ne moe biti sveden na formulu. Nema konane istine, ni za ta nema konanog reenja. Svaki Foknerov veliki roman, svaki njegov junak u sebi nosi neto posebno, nesvodivo, nelogino, kontradiktorno i tajnovito. Veina njegovih likova kree se u okviru mitskih obrazaca. Njihove prie govore o ogromnoj, ali ipak uzaludno utroenoj snazi, o sukobima koje ne mogu reiti. To su prie o nepodnoljivo bolnim, esto iracionalnim, slepim oseanjima. Foknerovom pokrajinom vladaju ljubav, ponienje, mrnja, ast, usamljenost, ponos, zadata re sve to razdire likove. Meutim, nemaju pravo oni koji u Fokneru vide samo hroniara Juga i njegove istorije, kao ni oni koji ga smatraju pesnikom, vizionarom, tvorcem mitova... Fokner je stvorio svet prenaseljen ljudima gomilom udaka, ludaka, samoubica i divova... i to je jedan od najudesnijih, najhumanijih, ujedno i najneobinijih pripovedakih opusa modernog vremena.

Article Index Buka i Bes Sadrzaj lektire Analiza likova All Pages

Buka i bes

Beleke o piscu:

Vilijem Fokner rodio se 1897. godine u mestacu Nju Albaniju u saveznoj dravi Misisipi, kao praunuk Vilijema K. Foknera, trgovca koji je u istoriju knjievnosti uao svojim romanom Bela rua Memfisa. Sa pet godina seli se sa obitelji u gradi Oksford, u istoj dravi. Kratko je selovao u 1. svetskom ratu, kao zrakoplovac u Kanadskim dobrovoljcima. Poslije rata seli se u New Orleans, gde se drui sa Sherwoodom Andersonom, koji je imao znaajan utjecaj na njegovo stvaralatvo. Za to vrijeme je napisao nekoliko pjesama i crtica o New Orleansu, a sredinom 20-ih godina vraa se u Oxford, gde se eni, kupuje farmu i ostatak ivot provodi kao farmer, kojemu je pisanje hobi. Prvi roman, Vojnikova plaa, objavio je 1926., i tipino je delo predstavnika izgubljene generacije (Hemingway, Dos Pasos, Ficderald). Pravi proboj napravio je tek s romanom Buka i bes (1929.), koji je bio revolucionaran u istoriji romana. Ostala poznatija dela su mu:

- Romani: Dok leah na samrti, Svetilite, Svjetlo u avgustu, Abalome, sine moj

- Zbirka pripovijedaka Ovih 13

- Drama Rekvijem za opaticu

1950. godine Fokner je dobio Nobelovu nagradu - nakon brojnih amerikih knjievnih nagrada, konano priznanje njegove vrijednosti. Umro je 1962.

O delu:

Buka i bes se kao i veina Foknerovih romana odvija u izmiljenoj okrajini Yoknapatawpha, koja zajedno sa svojim sreditem, gradiem Defersonom, na podruju veem od 2400 km, ima 15611 stanovnika (6298 belaca i 9313 crnaca).

Roman je podijeljen na etiri poglavlja, i svako poglavlje prikazuje tok svijesti trojice brae Compson: Benjia, Quentina, i Jasona, uz jo jedno dodatno poglavlje koje je ispriano u treem licu. Fokner je kasnije napisao i dodatak kojim je bolje objasnio dogaanja prije, tijekom, i poslije radnje romana, ali on nije sastavni dio romana.

Vilijem Fokner o delu - Kako je nastao roman Buka i bes?

Prema mojoj ocjeni, ni jedna moja pria nije dosta dobra i zato sam trideset godina uvijek pisao novu, nadajui se da bi ta mogla biti dosta dobra. Pa bi tako moj osobni osjeaj valjda bio njenost prema onoj koja mi je prouzroila najvie zebnje, kakvu bi majka mogla osjeati za dijete, a ona koja je meni prouzroila najvie zebnje i za mene predstavlja najsjajniji neuspjeh jest Buka i bes... Poela je kao kratka pria, pria bez zapleta, o nekoj deci koju alju od kue za vrijeme bakina sprovoda. U toj su prii ona bila premlada da bi im se kazalo to se zbiva, i videla su te stvari samo usput, uz deje igre kojima su se zabavljala, a te su igre bile sumorni posao odnoenja lea iz kue itd. Tada mi se javila ideja da bih mogao mnogo vie izvui iz ideje slijepe samousredotoenosti nevinosti, to bi je pokazivala deca, ako bi jedno od te dece bilo istinski nevino, dakle, idiot. Tako se rodio idiot i onda sam se zainteresirao za odnos idiota prema svijetu u kojem se nalazio, ali s kojim nikad nee moi izai na kraj, i odakle e dobiti njenost, pomo da ga titi u njegovoj nevinosti. Mislim "nevinost" u tom smislu to ga je Bog pri roenju uinio slijepim, naime bez pameti, i on nikad nita nee moi uiniti da bi se to promijenilo. I tako se poeo javljati lik njegove sestre, a onda brata, tog Jasona (koji je za mene predstavljao potpuno zlo). On je najopakiji lik, ini mi se, koji sam ikada zamislio. Tada sam vidio da to ne mogu nikako izrei u kratkoj prii. Pa sam tako iskazao idiotovo doivljavanje toga dana, i bilo je nerazumljivo, ak ni ja ne bih bio mogao rei to se tada zbivalo, pa sam morao napisati jo jedno poglavlje. Tad sam odluio da Quentin dade svoju verziju tog istog dana, odnosno te iste prilike, i to je uinio. Onda je trebalo dati kontrapunkt, a to je bio drugi brat, Jason. Tada je ve sve bilo potpuno zamreno. Znao sam da je daleko od toga da bude gotovo, pa sam morao napisati jo jedan odeljak, s izvanjske perspektive, u kojemu netko izvana, pisac, govori o onomu to se dogodilo tog dana. I tako je nastala knjiga, tj. istu sam priu napisao etiri puta. Nijednom nije bilo kako treba, ali toliko sam se muio da nita od toga nisam mogao baciti i nanovo poeti, pa sam je tako tiskao u etiri odeljka...

Sadraj:

Prvo poglavlje je unutranji monolog Benjia, tridesettrogodinjeg idiota koji ne

govori, nego samo stenje ili zavija, ali je njegov tekst uglavnom ist i jednostavan, iako ne i lako razumljiv. Benji je uvijek u pratnji crnog deaka Lustera, unuka (ili najmlaeg sina?) stare Dilsey. Benji i Luster najprije gledaju kako se na susjednom zemljitu igra golf. Kasnije saznajemo da je i to igralite nekad bilo panjak Compsonovih, namijenjen da bude Benjievo vlasnitvo, ali prodan da bi se platili trokovi za vjenanje sestre Candance (skraeno Caddy) i trokovi studija brata Quentina. Za vrijeme igre, jedan od igraa zove Caddie, to Benjia asocira na sestru (iako se drugaije pie, izgovor te dvije rijei je isti). U sjeanje mu se vraaju prizori iz detinjstva u vezi sa sestrom, i tad Benji uvijek pone jaukati. Luster je itav dan zaposlen traei 25 centi koje je izgubio, kako bi mogao ii u cirkus. Traenje novca izaziva kod Benjia jo jednu, najstariju scenu, ili bolje sekvencu, u radnji romana, koja se zbiva 1898., za vrijeme bakiine smrti. Tad jo deca, Quentin, Caddy, Jason, Benji i crni Versh, koji je tad bio Benjiev pratioc, vrljaju po rukavu rijeke.Quentin i Caddy svaaju se jer ona eli svui svoju haljinu, a brat joj to neda. U svai, Caddy e se namoiti i zaprljati gaice. Jason se za to

vrijeme igra sam. Roskus, stariji crnac, vjerojatno Dilseyin mu i otac njene dece, zove ih na veeru. Jason odmah odaje ocu da su se Quentin i Caddy prskali, ali Caddy trai doputenje da bude glavna kod veere. Kasnije izlaze u dvorite prema kolibi crnake posluge i dok se Versh sa svojom sestrom Frony igra krijesnicama, Caddy, popevi se na drvo, gleda osvijetljenu kuu i misli da odrasli imaju drutvo. Deca vide da su joj gaice prljave. Kad Dilsey uspije da ih poalje u kuu, osim Quentina koji se povukao sam iza kue i kasnije u hambar - otac, g. Compson, na stubama ih upozorava da je mama blizu. Deca odlaze na spavanje, i to Benji i Caddy u jedan krevet. Idui sloj Benjijevih sjeanja potjee - a to opet saznajemo neizravno - iz studenog 1900.; a odnosi se na kini dan u knjinici kue kada se Caddy u majinu prisustvu bavi oko malog Benjija i kae mu da se od sada vie nee zvati Maury, nego Benji. Neurotina, neprijazna majka zatraila je tu promjenu imena, iako joj se kratica Benji ne svia, vie joj se svia formalniji biblijski oblik Benjamin (njegov brat Jason kasnije e ga zvati kratko Ben). Maury je brat gospode Compson (rodene Bascomb), a promjena imena treba simboliki znaiti odricanje majke, u ime svog porijekla, od sina degenerika, ploda njezinog zlosretna ulaska meu Compsonove. Njezin suprug, naprotiv, Jason Compson (trei tog imena na obiteljskom stablu), dobroudan i miran, tue i pomiruje posvaenu decu (Caddy je napala brata Jasona to je poderao Benjieve lutke od papira), prijatelj je s Quentinom (a taj je upravo uao u kuu poto se potukao s nekim deakom koji je pokuavao gurnuti abu u Caddynu kolsku klupu). Svi koji ulaze - otac, Quentin, Versh miriu Benjiju po kii. Ujak Maury i njegova ljubavna afera s gospoom Patterson u susjedstvu - deca su nosila njegove poruke k njoj, sve dok g. Patterson jednom nije uhvatio Benjija na ici ograde - tvore vjerojatno idui vremenski sloj. Vjerojatno, jer se ni sa ime ne moe pokazati ne dolazi li ta epizoda poslije. Benji se nje prisjea dok se s Lusterom provlai ispod ice. Pouzdanije se moe odrediti vrijeme idueg dogaaja u razvitku odnosa meu decom. Caddy upotrebljava miris uljepavajui se, stavljajui eir, ime izaziva Benjijev pla. Benjijev prvi doivljaj sestre, jo od dana bakiine smrti, jest da "mirii poput drvea". Caddy shvaa da se Benjiju ne svia parfem, pa ga poklanja Dilsey. Idui

doivljaj manje je neduan. Uspomenu njega izaziva u Benjijevoj sadanjosti sljedee otkrie: devojica Quentina sjedi na ljuljaci s nekim momkom s crvenom kravatom. ini se da taj pripada cirkusu koji bi Luster elio posjetiti te veeri. Tako je Benji i prije dvadesetak godina iznenadio na ljuljaci Caddy s nekim Charleyjem koji ju je pokuao ljubiti. Pogled na zaprepatenog Benjija uinio je da Caddy skoi i pobjegne s Benjijem u kuu. Tamo klekne, ljubi ga i obeava da "nee vie nikada". U kui Caddy ide da opere usta. S trinaest godina (1908.) Benji je velik toliko da ne smije spavati sa sestrom u postelji. A idue godine zbiva se dramatian dogadaj: vraajui se jednom kui, Caddy nailazi na Benjija koji, pogledavi je, pone zavijati. Caddy se pripija uza zid, Benji je hvata za haljinu i vue u kupaonicu. Gledajui se medusobno, plau. Iz sjeanja brata Quentina na taj isti dogaaj u iduem poglavlju knjige moemo rekonstruirati dan kad je Caddy izgubila devianstvo, a Benji osjetio da je izgubljena nevina istoa koja mu je bila utoite. Idui je dogaaj vezan za Caddyjino vjenanje, u travnju 1910. Vershov brat T. P. sada je Benjijev uvar i vodi ga u podrum da se napiju pjenuava vina "sasprilluh". Benji pada s bureta, s kojega je gledao nevjestu u kui. Zbog njegova urlikanja ona dolazi i grli ga, a Quentin tue T. P.-a i daje Benjiju neto toplo da se oporavi. Daljnji sloj sjeanja: Benji stoji kraj dvorinih vrata, a T. P. mu govori da je uzalud, da je Caddy otila daleko. Videi neke devojice, uenice, kako prolaze, Benji tri za njima. Jednom prilikom istri za devojicama - vrata nisu bila zakijuana - i uhvati jednu. Postao je opasnost: Jason kae ocu da e Benjija morati poslati u ludnicu Jackson ako ga, naposljetku, otac devojice sam ne ustrijeli. Benjija podvrgavaju operaciji kastracije. Uspomena na disanje pod anestezijom je kratko navedena, a o emu je zapravo rije, shvaamo samo iz ireg konteksta itave radnje. Sljedee etape su razgovori medu crncima, a Benjija su poslali k njima da ne bude nazoan kad se Quentinovo mrtvo tijelo dopremilo kui, te za umiranja i pogreba oca, g. Compsona. U ovoj drugoj prilici dvije godine poslije prve - sa sedamnaestogodinjim Benjijem prisutna je i mala devojica Quentina - Caddyjina ki. Roskus osuuje to se maloj ne smije spominjati majino ime. Caddy je, kasnije nam postaje jasno, naputena od mua - taj je vjerojatno shvatio da je ona bila nosea s drugim u asu vjenanja - ivi daleko od obitelji, ali joj je bilo doputeno da dijete poalje kui. Jedan je od prizora Benjijeva vonja na oevo groblje, s majkom koja se tui to Roskus ne moe upravljati kolima, nego to ini T. P. Prolaze kraj Jasonove radnje, ali ovaj odbija da ide s njima. Kasnije i Roskus umire. Shvaamo to po tome to Dilsey plae, a mali Luster ne eli Benjija i Quentinu voditi u hambar jer je tamo vidio njegovu prikazu. Nema daljnjih slojeva uspomena do samog dana zbivanja, a to je ba 33. roendan Benjija. Luster ga moe rastresti tatulom (bunikom) runa mirisa, koju mu je ubrao, a ima Benji i svoj alosni vrti, "groblje", kako ga zove Dilsey, koje se sastoji od jedne ili dvije tatule u boci. Kod kue, kad ga eli umiriti, Dilsey mu daje da se igra sa starom Caddyinom papuom. Dilsey je sada jedina koja donekle brine o Benjiu, ak mu radi i kola sa 33 svijee za roendan; majka je zabrinuta samo za svoj mir, a Jason i Quentina, oboje tvrdoglavi i sebini, u svai izmeu sebe osjeaju Benjia kao odbojni teret. Na kraju dana Benji plae svuen pred ogledalom, gledajui sebe osakaena; a kroz drugi prozor jedna spodoba, Quentina, sputa se niz drvo u no.

Kroz drugo poglavlje promatramo tok misli najstarijeg brata, neurotinog Quentina. Datum na koji ga pratimo izabran je zato jer je to posljednji dan njegova ivota (kao to se i Benjiev monolog odvija na poseban dan, njegov 33. roendan). Quentin je neurotian student na Harvardu, tako da su i njegove misle prilino zbrkane. Na dan koji je odredio za svoju smrt, Quentin kida kazaljke sa sata, ali on i dalje kuca u prazno. U toj gesti Quentin e se okrvaviti, ali je simboliki ukinuo prolaznost, iako ga otkucaji sata i dalje prate. Najstarije sjeanje u njegovu monologu odnosi se na isti dogaaj na koji i Benjievo. To je svaa s Caddy, prljanje blatom i sjedenje u rijeci. Caddy i devojica Natalija potukle su se u hambaru, Quentin priskae Nataliji i dodirnuvi je, pobuen je na seksualnu igru s njom, koju prekida Caddy. Natalija odlazi, a Quentin tri za Caddy po kii, prlja je blatom iz svinjca, oni se na trenutak potuku i pogrebu. Pomiruju se sjedei u rukavcu rijeke, a voda se die i odnosi prljavtinu s njihovih tijela. Kasnije, kad Caddy ima petnaest godina, Quentin je ljubomoran na deake s kojima se poljubila. Opet pljuska, bacanje na zemlju. Quentin kanjava Caddy, a ona mu kae da bar nije ljubila prljavu devojku poput Natalije. Sljedea epizoda od sredinje je vanosti i daje pun smisao prolima te je glavni sadraj Quentinove opsjednutosti do zavrnog trenutka njegovog ivota: Caddyin gubitak devianstva. Gospoa Compson (Majka, kako je zovu deca, Miss Cahline (Caroline) kako je zovu crnci) nareuje svom miljeniku Jasonu da uhodi Caddy koja se sastaje izvan kue s nepoznatim mladiem. Gospodin Compson (koji se takoer zove Jason, Otac) je protiv tog uhoenja. Kako kae Quentinu, njegovu majku ne zanima grijeh, nego joj je do morala, ato znai, dakle, do drutvene konvencije. Quentin je svjedok Benjijevu

susretu s Caddy naveer, kad se ona vraa kui izgubljena devianstva, a taj je susret, sjeamo se, predmet dirljive epizode u prvom dijelu knjige. Caddy opet izlazi i sjeda u rukavac rijeke, gde se sada odvija jo jedan siloviti prizor izmeu nje i Quentina. Brat navaljuje na sestru: da li voli zavodnika, je li ju taj prisilio da mu se dade, da njih dvoje, brat i sestra, zajedno pobjegnu s novcem kojim se Quentin treba upisati na sveuilite, sjea li se kako je uprljala gaice onog dana kad je bakica umrla. Vadi no, predlae da najprije preree grkljan njoj pa sebi, ona je na trenutak fascinirana, ali smjesta odbija. Poslije te egzaltirane scene odlaze zajedno, i Quentin se upoznaje s Daltonom Amesom, zavodnikom. Quentin se vraa na potok, a Caddy se poslije nudi Quentinu, koji to odbija. Zatim, koji dan poslije, ponovni susret i sukob Quentina s Daltonom: "jeste li ikada imali sestru" - "ne, ali one su sve kurve": Quentin nastoji udariti Daltona, Dalton puca u koru drveta koju je bacio u potok, nudi Quentinu pitolj. Caddy kae Daltonu neka vie s njom ne govori, a Quentinu, na ponovno pitanje dali voli Daltona, opet odgovara neka opipa kako joj krv udara u grlu. Gospodin Compson predlae eni da odvede Caddy u toplice French Lick da zaboravi Daltona, a gospoa Compson ispravno zakljuuje da bi tamo Caddy mogla nai supruga. Quentin ocu tvrdi da je on, a ne Dalton, posjedovao Caddy. Otac mu ne vjeruje: u enskoj potrebi za podavanjem vidi prirodan tijek stvari i smatra da enama devianstvo znai manje nego mukarcima. Proizlazi da Quentinovo priznanje rodoskvrnua koje nije poinio dolazi od elje da se prirodna ljudska ludost uzvisi do uasa i zatim oisti s pomou istine - dakle, da govorom nadomjesti ono to bi elio da

je istina i ime bi dogaaj ukinuo. Otac misli da to vrijedi i za Quentinov nagovjetaj da e poiniti samoubojstvo. Otac se ne boji da bi to Quentin napravio, jer je suvie ozbiljan u svojoj elji da time neto ispravi, i vjeruje da e se Quentin ubiti tek ako uvidi da Caddy nije zavrijedila njegov oaj, jer da Quentin misli na smrt kako bi izbjegao pomisao da njegov osjeaj moe biti prolazan. Predlae sinu da to prije ode na Harvard, na sveuilite, i da prije toga provede mjesec dana u Maineu, valjda radi oporavka. U razdoblju od Caddyna gubitka devianstva do dana Quentinove zakljune sadanjosti prikazane su jo samo okolnosti vezane uz jedan, Quentinu bitan dogaaj: Caddyno vjenanje. To je najprije obavijest uoi vjenanja, koju u svojoj sobi u Harvardu Quentin ostavlja izloenu tri dana kao lijes na odru, i zbog koje ga drug s kojim dijeli sobu, Shreve, zadirkuje. Dva dana pred vjenanje Quentin u Jeffersonu susree Herberta, koji je Caddy za vjenani dar dovezao automobil. Quentin se prema Herbertu ponaa neprijateljski i kae mu da zna da je u Harvardu varao na kartama. Idue veeri, uoi vjenanja, Quentin je s Caddy u njezinoj sobi, dok odozdo dopiru glasovi gostiju. Ona mu priznaje da je nosea, te da zato mora, a na njegovo pitanje da li ih je bilo mnogo, odgovara: "zar misli da ako kaem; onda nee biti". Sa samoga vjenanja Quentin se sjea kako je Benji urlao, a Caddy, a za njom otac, Quentin i brat trali k njemu. Ako su uspomene na ove razliite trenutke prolosti ispremijeane, ponavljane, iskidane u Quentinovu pamenju tijekom 2. lipnja 1910., zbivanja samoga tog dana prikazana su u kronolokom slijedu. Quentina budi ustajanje njegova druga, Kanaanina Shrevea. U osam sati slua zvono kapele, razbija svoj sat, pakuje kofer, kupa se, brije, pie dvije obavijesti i stavlja u kovertu klju kovega za oca. Na izlazu, poslavi pismo, ogleda se za crnim posluiteljem Deaconom; kojemu ostavlja dio odee. Odlazi u Boston tramvajem na doruak. Svraa u draguljarnicu; gde. razgovara o satovima. U eljezariji kupuje dva glaala, koja zamotana izgledaju kao cipele. Vraa se tramvajem u Cambridge (gradi gde se nalazi sveuilite Harvard) i opaa svog kolegu Geralda Blanda kako se vraa s veslanja. To ga podsjea na Geraldovu hvalisavu majku, bogataicu s Juga. Vidi da je Shreve obukao koulju namijenjenu Deaconu, a crncu predaje poruku koju Shreve treba dobiti sutra. U podne, promijenivi dva tramvaja, dolazi do kamenog mosta, uz koji se namjerava utopiti, i skriva svoja glaala. Promatra kako deaci pecaju i plivaju i uranja u svoja sjeanja. Svrativi

u pekarnicu da kupi dvije emlje, uzima u zatitu devojicu koju psuje trgovkinja, i zove je sekicom. Devojica ga prati, nee da mu kae gde stanuje, a on po savjetu dvojice ljudi trai policajca Ansea. Kod rijeke ga napada brat devojice, talijanski doseljenik Julio, koji je u drutvu Ansea, i tvrdi na loem engleskom da e tuiti Quentina to je htio oteti njegovu sestru. Quentin se histerino smije; odlazi na sud; poto je platio kaznu od est dolara i Juliu dao dolar, Quentin nailazi na gospou Bland i njezinog sina, veslaa i studenta Geralda, te drugu dvojicu svojih prijatelja, Shrevea i Spoadea, a s njima su dvije devojke. Voze se kolima

gospoe Bland na izlet. Quentin napada Geralda koji mu okrvavi nos, i ostavlja crnu masnicu pored oka. Prijatelji mu pomau u oblinjoj kui da se opere, a zatim se

Quentin sam, odbivi pratnju, vraa u Cambridge. Brine se da Shreve ne doe odmah za njim, ali se umiruje sjetivi se da je idui vlak tek za jedan sat. Mijenja odeu, pije vodu, provjerava adresu na pismu za Shrevea i svoj sat bez kazaljki ostavlja u staroj ladici. Pere zube i etka eir prije nego e ga staviti na izlasku.

Tree poglavlje pripada Jasonu, po Foknerovim rijeima najopakijem liku kojeg je ikada stvorio. On je nakon smrti oca i samoubojstva starijeg brata Quentina postao glava obitelji. S njim jo ivi i majka, te neakinja Quentina. On je i glavni predmet Jasonovog razgovora s majkom. Majka se jada Jasonu kako Quentina markira iz kole, i boji se da bi ravnatelj kole mogao pomisliti kako ona nema nikakve vlasti nad njom. Jason joj eli odrati prodiku, meutim osjetljiva majka se boji da bi on mogao biti pregrub. On gubi ice i odlazi iz njene sobe. Jason je inae neugodan prema svima u kui, i prema trgovcu kod kojeg radi, i prema telegrafistu na ije je izvjetaje pretplaen radi burzovne spekulacije, i prema muterijama. ekove koji dolaze od Caddy za njezinu ker zatajuje i sebi tedi novac, a krivotvorene novanice daje majci, koja ih zapaljuje, jer ne eli imati nikakve veze sa odmetnutom keri. Jason je majku prevario i time to nije, kao to ona vjeruje, uloio tisuu dolara u tvrtku svog

poslodavca, a taj ga ionako trpi samo zbog Jasonove majke. Najotvoreniji odnos Jason ima prema ljubavnici iz Memphisa koju skriva od obitelji i znanaca. Nema kod njega ni morala ni osjeaja; Quentinu proganja delomice zbog toga to njezina sloboda moe naruiti njegov ugled; a delomice i zato to ga je Caddyina rastava stajala obeanog namjetenja u banci. Jason, ne eli nikome priutiti veselje, on je sadista, to pokazuje i prizor na oevu pogrebu. Tada mu Caddy plaa sto dolara da joj dopusti da vidi ker, koja joj je oduzeta nakon rastave. Pohlepni Jason pristaje, ali joj doputa da vidi ker samo dok prolazi s njim u koiji pokraj nje, koja stoji na ulici. Time pokazuje svoju osvetoljubivost, iako je Caddynom zaslugom trebao dobiti mjesto u banci, on je krivi za gubitak tog mjesta. Njegov sadizam se vidi i u sceni sa deakom Lusterom. Luster spominje kako mu nedostaje 25 centi za predstavu, i toliko uporno to ponavlja nadajui se da e mu Jason dati novce, da je na kraju dosadio i Jasonu koji se odluuje malo zabaviti. On, naime ima dvije karte za predstavu, ali ih ne eli dati Lusteru besplatno. Kako Luster nema novac, Jason ih baca u pe. Dilsey razljuena takvim ponaanjem tjera Jasona iz kuhinje, i daje Lusteru 25 centi za kartu (koje e on izgubiti, i idui dan traiti sa Benjiem - vidi prvo poglavlje). Luster kasnije dobiva novac od Quentine u zamjenu za utnju o njenom susretu s mladiem sa crvenom kravatom.

etvrto poglavlje je kronoloki i posljednji dogaaj u knjizi, i slijedi nakon Benjieva monologa, kad se Quentin sputa preka drveta i bjei od kue sa Jasonovim novcem. Ovo poglavlje je najobjektivnije pisano, u treem licu, i bez flashbackova u prolost. Poglavlje je usmjereno na Dilsey, jedine normalne osobe u kui Compsonovih.

Prenesena je atmosfera u kui, Dilseyina brina poslovnost, Lusterovo nestano izvlaenje od dunosti, indolentno tuenje gospoe Compson, i neprijazno zapovjedaenje Jasona sve normalno i uobiajeno. A nestanak Quentine i novca dobiva svoju dramatinost upravo time to je dogaajima preputeno da se odvijaju sami. Na tu se epizodu nastavlja prikaz istinite puke pobonosti crnaca, koja kulminira impresivnim opisima gostujueg propovijednika. Jason ne uspijeva pridobiti erifa da mu pomogne u potjeri, i namrgoen se vraa kui. Na povratku sree Lustera i Benyja u koiji. Luster se pomalo okrutno igra s Benjiem; razdrauje ga vatrom,

rijeima, vonjom kola u neuobiajenom smjeru (Benji je naviknut da prolaze trgom lijevo od spomenika vojnika konfederacije), sve to navodi Benjia na urlanje. Jason tad prilazi, udara Lustera, i okree kola u pravom smjeru. Benji je tad zautio, i posljednja slika je prizor izdanka uglednih patricija, smirenog idiota s pokidanim cvijetom u ruci, spokojna u naviknutom, ustaljenom redu stvari.

Analiza likova:

Benjamin (Benji)

Rodio se kao Maury Compson ali kasnije su mu promijenili ime u Benji. Najmlae dijete u obitelji, gluhonijemi idiot, koji svoje reakcije i uzbuenja izraava zavijanjem, stenjanjem i jaukanjem. Nema dovoljno razbora ak ni za sebinost, on je poput ivotinje, ali poznaje njenost i ljubav, iako ne umije imenovati. Zbog svog idiotizma nije podvrgnut zakonima intelekta i volje, pa ne potpada pod strogi kodeks obiteljske etike. Benji dogaaje koje pria nie po naelu slobodne asocijacije. Pria idiota Benjia puna buke i besa nije samo uvodni dio, nego i jezgra romana. Benji zapravo nagovijetava cijeli roman i sve njegove likove u karakteristinim situacijama.

Quentin Compson III.

Najstarije dijete Compsonovih, neurotini student na Harvardu. On je prototip mladia kojega opsjedaju misli o incestu i samoubojstvu. Quentinov duh je sloen i neprestano se odaje apstrakcijama, eleginim meditacijama, patetinim uspomenama i boleljivoj

introspekciji. Quentin je glavni karakterni simbol etikih principa tradicionalnog humanizma svoje obitelji, ponosan i puritanski moralan.

Jason Compson IV.

Odgovoran i zreo, ali pokvaren glavar obitelji nakon oeve smrti. Jason je simbol svega to je Fokner nazvao snopesism (eng. = snobizam), on je moderni naturalizam i animalizam primitivne i surove klase skorojevia. Jasonovo delovanje pokree materijalno (konkretno novac), a krivca za svoj neuspjean ivot trai u drugima. Istovremeno on je i sadist, jer budui da on nije uspio u ivotu, namjerava ga svima oko sebe dodatno zagorati. Na kraju ga stie svojevrsna poetska pravda kad Quentina krade novac koji je ustvari njen, i bjei sa cirkusantom. To je ujedno i konaan udarac obitelji Compson, nakon kojeg poinje njeno sve bre propadanje.

Candace (Caddy) Compson

Samovoljna i putena nimfomanka, udaje se za jenkija i bankara Herberta Heada, meutim raanjem nezakonite keri Quentine poinila je grijeh protiv morala, protiv obiteljske tradicije, i protiv ekonomskih interesa obitelji. Razvodi se i odlazi u drugi grad, dok ker ostaje u kui Compsonovih. I prije je prilino esto mijenjala mukarce (Charlie, Dalton Ames), a ponudila se i bratu Quentinu.

Jason Compson III.

Glava obitelji, otac trojice brae i Caddy, po zanimanju odvjetnik, sklon piu. Hobi je pisnje o stanovnicima Jeffersona, i zapisivanje nekih, po njemu vrijednih filozofskih misli. U njegovo vrijeme poinje propadanje obitelji Compson, jer je on prodao sve posjede osim same kue sa vrtom, barakom za crnce, stajama i hambarima. Umire 1912., i nakon njega obitelj preuzima sin Jason.

Caroline Buscomb

Majka, neuravnoteena i melankolina ena, ovisna o lijekovima. Saalijeva sebe i svoju sudbinu, smatra da je njena obitelj (Buscomb) prokleta i da je ona unijela nesreu meu Compsonove, oekuje da je i drugi saaljevaju. Nije posebno brina za decu, vie se brine za sebe, i jedino joj je Jason koliko toliko drag, jer joj je najsliniji.

Najvie prezire Caddy koja ih je osramotila, a nasluuje i probleme u svezi s njenom kerkom Quentinom.

Teme za raspravu:

Tehnike pisanja u ovome romanu meusobno vrlo razlikuju; Benjievo i Quentinovo poglavlje pisano je u obliku toka svijesti - pisac precizno, bez prepravljanja ili ukraavanja biljei njihove misli, koliko god su zapetljane i nerazumne, dok se u Jasonovom poglavlju koristi solilokvij (tehnika kojom sama linost romana, bez autorove nazonosti, prikazuje itateljima

sadraj svoje psihe i svoje psihike procese, pretpostavljajui da je netko slua), a u zadnjem isti realizam. Ba zbog tehnike pisanja, prva dva poglavlja su dosta nerazumna, dok su zadnja dva puno laka za itati.

Podrijetlo naziva romana je iz poznate Shakespeareove tragedije Macbeth,

5. prizor, 5. in: ivot je sjen to luta, bedni glumac to se na pozornici ivota razmee, prodrhti Svoj sat, i ne uje se vie; on je bajka Koju idiot pria, puna BUKE I BESA A ne znai nita.

OBLICI MODERNE PROZE

Literatura koja se tie problema moderne proze : Crte moderne proze iezavanje autora, depersonalizacija (Floberov doprinos, Pisma, Henri Dejms), dramatizovanje svih crta narativnog prosedea (neposredno prikazivanje i pokazivanje), suprotstavljanje proze i drame, Nemci : roman mora da bude identian s dramom - bez svesti o anrovskoj diferencijaciji, defabulizovanje, naglaavanje siejnog sklopa umesto fabule, atak na lik, karakter - nasuprot 19-ovekovne

predstave o psiholokoj pozadini likova, kliea - shvatanje oveka kao sklopa raznih mogudnosti (npr.Blum misli misli Stivena Dedalusa).

Problem take gledita : Flober Dejms (iskljuio Tolstoja, osporio mu umetniku vrednost) Labok (normativnost). Forster : ''Aspects of the novel'', problem lika. But : ''Retorika proze'' reenje pitanja s tradicionalnog stanovita, prisustvo retorike dimenzije u romanu, problem itaoca. tancl most izmeu tradicionalnih i naratolokih izuavanja. Rimon Kenan : Umetnika proza i savremene poetike.

Moderne teorije romana raanje moderne knjievnosti zbornici o modernom romanu : Roman (Nolit) - V.Vulf, Fokner. Nortrop Fraj : ''Anatomija kritike'' (ipak je imao favorite - Dojs, podsticajna tumaenja Uliksa), Umberto Eko : ''Otvoreno delo'' (opet Dojs, velika pomod u tumaenju modernog romana). Naratololgija - enet : ''Figure II ''(proza kao oslonac teoriji), Todorov : ''Poetika'', Bart : ''Uvod u strukturalnu analizu pria'', Smrt autora (misli se na autora u prozi), Solar : ''Ideja i pria'', Bahtin. Poslednja 2 autora ne zaobilaze konstataciju o tekodama i razliitosti pristupa. Romanom se bave predstavnici razliitih struka antropolozi, psiholozi, semiotiari, informatiari, sociolozi - to uslovljava kontaminaciju terminima (enet). U svetu romana ne postoje egzemplarna dela, ne postoji roman kao takav. Postoji tendencija da se na osnovu realistikog romana konstituie predstava o romanu kao takvom, to je vrlo loe. Ovo je laika predstava o diskontinuitetu izmeu tradicionalnog i modernog romana. Ovakav pristup nikada ne uzima u obzir najvede pisce 19.v. Postoji i shvatanje da roman nema tradiciju, da nema poetike autorefleksivnosti, to je, na izvestan nain, tano. Stendal : svest o istorinosti, poetolokoj samosvesti romana (Roman je ogledalo...).

Literatura za pojedina dela : Pisac njim samim : an Pari, o Dojsovom pojmu epifanije, za Portret umetnika... Temporalnost kod Foknera : an Pol Sartr, predgovor Sretena Marida, Nolit, za Buku i bes. Prva 3 poglavlja kod Dojsa - Telemahija. 1982. - stogodinjica roenja Dojsa, eseji u svim asopisima. Riard Elman monografija o Dojsu, ali i Blejku, Jejtsu.

an Pari : Dojs njim samim (kao i Prust, Kafka, ehov). Point of view, stanovite, narativna tehnika, tancl, But. Raznorodne tehnike pisanja u Uliksu : tehnika po muzikom obrascu, fuga per canone, vrsta katehizisa, ni nalik pripovedanju, tehnika pitanja i odgovora, dramski oblik. Kotik Letajev: problem simbolizma, povezanost simbola i mita. Petrograd : prevod na engleski ili original, zbog problema intertekstualnosti, neverovatnog broja knjievnih reminiscencija iz Gogolja, Pukina... - na prevod je nekompletan. Morfoloko prouavanje naratologija, enet, osnovna oznaka je literarnost. Bart : ''Uvod u strukturalnu analizu pria'' kanonski tekst na temu naratologije. Interesovanje se okrede samo ka jeziku, naraciji. Veoma je bitna optost, ne pojedinana dela. Naratoloka istraivanja su najavangardnija i najmodernija, mada postoje i drugi modeli izuavanja (Amerika, uenje o svetskoj knjievnosti, Gete, prosvetiteljstvo, romantizam). Evropa nacionalne studije (germanistika, romanistika) u ijem prvom planu nije aksioloko (vrednosno), ved nacionalno. Tako Milovan Gliid ima prvenstveno kulturno istorijski znaaj. Pitanje nacionalnog prestia (kulturno knjigovodstvo). Roman toka svesti (tipoloki pojam). Pojam iz psihologije Viljema Dejmsa. Javlja se kod angloamerikih pisaca i dobija prvorazredni znaaj. Svi koji ne bi bili angloamerikanci navodno su bili izloeni uticaju (npr. Herman Broh). Tolstoj je tvorac unutranjeg monologa, a ernievski teorijske podloge za ovaj pojam. Sovjetska kola pojam dekadencije i socijalistikog realizma. Svi su ovi pojmovi u vlasti odreenih predrasuda. Glavni autori : Dojs, V.Vulf, Fokner, A.Beli, Rilke. Dojsov Uliks je analogija Petrogradu Andreja Belog uz potpuno razliite tendencije. Dojs je bio tomista, katolik, zapadnoevropljanin. Gogolj i Pukin su traili oblik proze koji bi obuhvatio sve postojede anrove i mistiku : ovo je konfuzan pojam, moda metafizika, poetkom 19.v. otvaraju se vrata filozofiji - Dostojevski. Rilkeov roman sadri esencijalno u oblicima modernog romana. Uliks je izaao 1922, Petrograd takoe, Portet umetnika u mladosti 1916, a Zapisi Maltea Lauridsa Brigea 1910. Verovatno je da je Beli itao Rilkea, a pouzdano se zna da se susreo sa Tolstojem. Nije najvanije to da li je Dojs itao Rilkea kod kog se uzima u obzir obnova lirskog. Uspostavlja se termin lirski roman. Prvi je ovo uoio

Fridman. Hese je takoe relevantan. Rilke takoe utie na dva glavna Foknerova romana : Abalom Abalom i Buka i bes. Ovde je re u funkciji stvaranja to sloenijih simbola, amblema - kao u poeziji, re kao gnezdo lirskih asocijacija, proza u prozi, proza o istoriji romana. Rilke kao uspean pesnik, prua nam priliku da pratimo transformaciju mimetike proze u lirsku, modernu. Odlian prevod Rilkea od strane B.ivojinovida, uz odline komentare : ukazivanje poezije na prozu i obrnuto. U Foknerovom romanu Svetlost u avgustu, kao i u prii Rua za Emiliju, stiemo uvid u temporalnu dimenziju moderne proze. Sartr : Temporalnost u modernom romanu. U hrvatskom prevodu Uliksa javlja se problem ne-objanjavanja katolikih obreda, te je po tom pitanju noviji hrvatski prevod bolji. Dojsov osedaj da je jezik ukraden, poniten, elja za razaranjem engleskog, mlaeg i primitivnijeg od keltskog. Igre reima : bastard-bosard, hvalisati se. Na prevod Petrograda je raen prema jednoj verziji koja je najvie skradena, u prevodu je najvie izgubljeno ono intertekstualno. Postoje navodni uzori u izboru paradigmatskih dela, pa bi to bili, po romanistima Diamel, Romen Rolan, Frans, id, a po anglistima D.H.Lorens, Darel, Konrad. U Portretu umetnika u mladosti javlja se i jedan od kljunih problema za razumevanje modernog romana, problem epifanije. Neverovatan broj pripovedakih tehnika u Uliksu, spoj postojedih i virtuelnih (mogudih) tehnika, enciklopedijski pristup : konstatovanje i opis narativnih tehnika. Problem telemahije : jutro Stivena Dedalusa i Blumov dan. Beli naslee simbolizma u svetu modernog romana, inae i jedan od tvoraca ruskog simbolizma. Dojs ne upuduje na prirodu simbolizma. Beli razjanjava proces simbolizacije, stvaranja simbola od vulgarnog, banalnog, objanjavanje odnosa knjievnosti i mita (Kotik Letajev). Petrogad : nova koncepcija autorskog lika (moda slina Gogolju, injel, slaba analogija, nain pojave autorskog lika je neuporediv, groteskan, farsian, nalik buncanju : Petrograd ne postoji, autorski lik ne moe da se konstituie, za razliku od realizma. Problem autorskog lika : u ovom romanu prisutna je sveukupna ruska knjievnost Pukin, Gogolj, Dostojevski, aluzije, epizode iz Brae Karamazovih, Neistih sila, politike teme.

Naratologija proistie iz morfolokih interesovanja (60-ih, 70-ih). Morfologija studije forme, oblika - Dibelijus u Nemakoj. Formalisti, Tibode, rodonaelno interesovanje u ovom pravcu H.Dejms - roman kao umetniko delo. Ustanovio bazinu terminologiju, osnovne pojmove modernog romana, introspekcija, relativizam. Njegova uvena tvrdnja : Roman ostaje najnezavisniji, najelastiniji... Kompozicija je jedina pozitivna lepota romana... Apsolutni raskid sa realizmom. Dejms kao autor raznih eseja o morfolokim istraivanjima.
The Craft of Fiction predgovori, od kojih je najbitniji onaj za Okretaj zavrtnja priroda fantastike u umetnikoj prozi sa stanovita formalnog eksperimenta. Ovi se predgovori mogu nadi u Tredem programu. Umetnost romana ivi od eksperimenata. Ovim Dejms nagovetava Bahtina. Umetnik nije naunik, ne opservira stvarnost, ne istrauje predmet. Valter Skot i Princeza od Kleva, esej u kom se ovo drugo delo tretira kao vrednije zato to ne prikazuje drutveno, istorijsko, ved razvoj strasti, srce. Stendal = srce Dejms = svest.

Pretpostavka Tolstojeve umetnosti je psiholoka dubina. Ljudska svest nije monolitna, ved iracionalna. Dakle, kod Dejmsa postoji trag realistike paradigme : dah realnosti, iluzija ivota. Ali, vie nema teza u kojima se govori o objektivnom prikazivanju ivota, insistira se na iluziji. Prizivanje organicistike teorije, poznate iz romantizma. Dejms je roman shvatao kao ivo bide, tvrdio da treba govoriti o funkcionalnosti delova romana. Insistirao na slobodi umetnikog stvaranja u pogledu predmeta, za razliku od realizma. Razbijanje predrasuda viktorijanstva i engleskog puritanizma (Dojs).

Kako ne izostaviti znaenje, ako se oslonimo na formu? Dejms reava ovaj problem uvoenjem kategorije intenziteta. To bi znailo da u umetnikom delu ne postoji nijedan deo koji bi bio nezavistan, sam za sebe. Opti kvalitet proze postaje dramatizovanje svih karakteristika dela. Ne iskazati, ved pokazati - intenzitet prikaza. Izbedi sveznajudi autorski komentar - ta teza je ogroman teorijski obrt od realizma do Dejmsa - sada se autorski komentar shvata kao izdaja svetog poziva. Dejms pre svega misli na viktorijanske autore Trolopa i Tekerija. Dejmsovo uputstvo shvadeno je doslovno. Rani Dojsovi radovi (Portret...) u velikoj meri obiluju autorskim komentarima, to je registrovao Vejn But. Uliks je takoe zaokruen autorskim komentarom kom je izuzetno teko dati ime. To je komentar koji nije inkorporiran u delo, on je vantekstualan, promenio je status.

Teze Henrija Dejmsa o indirektnom pristupu :

I pored kritika, pohvale na raun indirektnog pristupa kod Flobera, kao tvorca modernog prosedea. Dejms prvi uvia ovu perspektivu. Zola, savremenik Dejmsa, oslanja se na prirodne nauke, ne na knjievne teorije (Uvod u eksperimentalnu medicinu Kloda Bremona). Ako nema autorskog komentara, ostaje nam jedina pomod u vidu svesti lica koja se opaa u dramatikom tredem licu, POINT OF VIEW, taka gledita, teorija centralne inteligencije. Natprirodno takoe mora posedovati dah realnosti. Stav o hladnoj artistikoj kalkulaciji : beskrajno vaan paradoks. Kategorija haotinog, ovek u znaku haosa. Strahovita proraunatost (Fokner, samo ime romana Buka i bes preuzima iz ekspirovog Makbeta, sami izbori datuma - Veliki etvrtak, Veliki petak, Vaskrs).

ta podrazumevamo pod modernom prozom? Nema kanonskog obrasca za anr - kad se ne zna ta je roman, kako bismo znali ta je moderni roman. Visoka nasuprot ki literaturi, nerazjanjeni pojam anrovske literature. Kriminalistiki, radniki romani... Postoje dela sa filozofskom dimenzijom, na mnogo vie doslovan nain od Dostojevskog : Kamijeva Kuga (kuga = pobunjeni ovek), Sartr, Pekidevo Zlatno runo (argumentacija filozofije istorije balkanskog sveta), olohov... 1919, V.Vulf, u tekstu Moderna proza donosi manifest modernog romana u ijoj osnovi je sukob starih i novih. Pojam TOK SVESTI kao nevaljan, isprazan. Vels, Golsvordi, Meredit - V.Vulf tvrdi da se oni bave materijalnim, spoljanjim, trivijalnim opet Stendal. Za njihovu prozu kae da je u rukama tirana fabule komedije, tragedije kao istih kvaliteta. ak se i Uliks

razmatra kao travestija, parodija mita, kao komedija (a s istom argumentacijom se posmatra kao tragedija). ivot nije ni blizu takav - (kakvim ga smatraju navedena 3 autora). Ljudski ivot se mora izjednaiti sa ljudskom svedu. ''ivot nije niz simetrino sloenih tonova''. Novi romansijeri, kao Dojs, su spiritualni. Na kom terenu je V.Vulf zasnovala svoje teze na naturalistikom. Ali, menja se pojam rada ljudske svesti. Romansijera interesuje ceo prizor. Iz ovih razmiljanja se dolazi do pojma TOK SVESTI. Naturalizam ostaje se na mimetikom (referencijalnom) planu, samo se sada podraava svest. Postoji distinkcija izmeu teorije V.Vulf i njenih romana : - to vernije psihogramsko predstavljanje, podraavanje, to bolja proza - neispravno shvatanje. - Moderna proza je bez fabule, zapleta i konvencije. - Moderne zanima neto to lei u mranim kutovima psihologije - psihopatoloko. Tako kod Foknera jedino idiot Bendi uspeva da sauva odnos prema istoti ljubavi.

- Pred romansijerom se otvaraju bezbrojne mogunosti. ta je, zapravo, novina?

Rajner Marija Rilke : Zapisi Maltea Lauridsa Brigea (1910)

Kontekst nemake knjievnosti : Kafka = eksperimentalno, Man = intertekstualno. Ovaj se roman javlja u tradiciji pesnike proze, eksperimenta. Kontekst evropskog romana (ved egzistentnih - Dojs, Portret...), Tonio Kreger je ved objavljen : duhovni razvoj mladog oveka postaje rasprostranjena postavka (Beli, Prust). Nemaki roman, roman o umetnosti, razvoj umetnike svesti. Rilke se u svojoj prozi ne udaljuje od svojih lirskih motiva, ved cela knjiga predstavlja varijaciju u narativnom modusu istih tih motiva. Refleksi stihova u prozi, te je prevod lake izvriti. Sporni i neprevodivi Rilkeov odnos prema Bogu. Stihovi prepuni nejasnih i tamnih mesta, koja u prozi postaju jasnija. Npr. stih ''Svaki je aneo straan'' - iz Devinskih elegija, borba protiv Hrista. Roman je napisan u obliku dnevnikih zabeleaka mladog i siromanog Danca u Parizu (savremenost), sedanja, tzv.lektirska prolost = autobiografska, dublja istorijska prolost to su 3 nivoa na kojima se vode ovi zapisi. Rilke je uradio vie poetaka svog romana to pokazuje tenju ka eksperimentalnom. Ralph Friedman o Rilkeu (i Heseu, V.Vulf, idu) i problemu lirskog, pojam lyrical novel. ta je specifino u ovakvom romanu? Naracija = oekivanja uzrono posledinog odnosa. tajger i Kajzer govore o lirskom odnosu, lirskom zbivanju. Tradicionalno lirsko u prozi nalazi se u 2 sfere : a) ispovest (erotsko-lirski preliv) b) pesnika sredstva u najuem znaenju rei : figure.

Za tajgera je lirsko opta pojava, fundamentalna mogudnost ljudskog postojanja.

Stanje junaka prikazano je kao problem od koga moe da pone zaplet. Provodni motiv, figura koja generie vie slika (71), ponavljanja. Scena se deava na poklade relegiozna sveanost (primer za lirsko), tako se roman i zavrava, slika slepog prodavca novina, od uasa do religioznog ditiramba. Interakcija lirskog i narativnog. Rilkeova ideja o sopstvenoj smrti : plod - kotica, smrt je u oveku kao kotica u plodu, neto to raste u oveku, preobraava ga, ne moe se otuiti (fabrika smrt, dijagnoza str.37-8). Ideja o smrti je provodni motiv, ukljuuje motiv vradanja u detinjstvo, postaje osnova sledede narativne situacije. Sve to je u svojstvu lirske refleksije javlja se kao provodni motiv. Kako se povezuju fragmenti po lirskom principu? Dete koje je imalo osip znak fragmentacije, raspadanja, simbol Rilkeovog sveta, znak usuda koji nosi sopstvena smrt koja se razvija. Osip = schlag = konanost, drugi fragment sluh, tredi tiina. Protivrenost principa : bide-ne bide, ivot-smrt, buka-tiina, posredno i neposredovano se stie pojam koji nedostaje paroksizam, zgrada se rui, autor to ved unapred vidi. Autentino detinjstvo, autentina prolost, svako je sebi stvara, Rilkeova ideja bliska onoj o Bogu. Detinjstvo o kome se govori nije analogno empirijskom detinjstvu. Pria o dedi i deatvu ima u sebi elemente fantastike, naracija je ipak vie tradicionalna, autor hode da kae kako je fantastika zaista postojala u njegovom detinjstvu, da je to pesniko detinjstvo, na toj liniji je i poslednji fragment u romanu povratak zabludelog sina. Deda umire 10 nedelja koje nisu ispunjene dogaajima, ta za to vreme rade psi, ene, prostorije se rue, krave se tele. Svim ovim upravlja neki fantomski junak, antropomorfizovana smrt, metonimija : Smrt je dola na 10 nedelja (str.42). Princip -sve je svuda-, i najmanji delovi postaju vani za celinu. Motiv otuivanja sopstvenih ruku, javlja se i u Rilkeovoj poeziji, ima poetiki smisao : ''moja de aka pisati rei koje ja nemam na umu''. Bidu napisan! = krucijalna poetoloka zamisao, ne pie pesnik jezik, ved obrnuto, pesnik je napisan, koren dekonstrukcije. - ''Ja sam utisak koji de se preobraziti''. Kraj Zapisa je kao kraj stvaralakog ina. Motiv maske. Str.238, Brige kao sekundarna linost. Motivi se javljaju kao u muzici. Deak koji stavlja masku, kljuno mesto o licima, realnost koja menja poziciju (Stendal, roman-ogledalo). Ako se stane pred ogledalo, pravi Malte je onaj u ogledalu, a ne onaj koji gleda. Radi se o prastaroj temi ogledalskog odnosa (Narcis), crta demonskog, ideja dela kao umetnikog odraza. Preobraeni lik u Zapisima je stvarnost, a ne empirijski Rilke. Odnos Rilkea i Tolstoja, opisan je kod Fridmana. Prodavac novina, mir - sunce koje treba da preobrazi svet (puno metonimija, delova). Dve dimenzije religiozna (ruska ideja bogotraenja), ovekovo slepilo, ovek nije u stanju sa stvori samog sebe. Kod Rilkea se s punim oprezom mora koristiti pojam religioznog. Tolstoj jeste bogotraitelj, ali izvan svih religijskih kanona, bio je ak anatemisan od strane Ruske pravoslavne crkve. Rilke je kritian prema Hristu! megaev tekst o Rilkeu je lo, napisan je kao da Rilke nije dovoljno velik. Autocitatnost, citatnost, Rilke citira i Bodlera, i to bez navoda, Stari Zavet, Novi Zavet. Pria o smrti Malteovog oca je potpuno autobiografska kada ovek umre od srca - srce mu biva probodeno; Malte ima isto godina koliko i Rilke kad pie. Debela devojka koja umire u tramvaju groteska (zvualo bi nepodnoljivo cinino da nije povezano s idejom o sopstvenoj smrti).

Pesma Orfej, Euridika i Hermes, tradicionalni motiv je modifikovan, Euridika ima svest o sopstvenoj smrti (groteskni detalji dobijaju dubinu kada se poveu s motivima Rilkeove lirike). Lirski subjekt na jednoj, gomila na drugoj strani. V.Vulf, poetak Gospoe Delovej, nekoliko obinih ljudi imaju ekstaze prilikom svakodnevnog saobradanja. Od motiva -pedi koja dimi-, pa narednih 10-ak stranica, motiv zida, razdvojeni opis.

Rilkeov roman govori o modernom, urbanom haosu, koji je evidentan od prve reenice. ovekova unutranjost kao neizreciva, neiskazana. Autopoetiki iskazi, potreba za novom umetnodu. Autorski iskazi kao paradigma moderne proze, o kojoj on direktno ne govori, za razliku od Kafke, Dojsa, Prusta. Autobiografske izjave, perspektiva koja je izuzetno bitna, znaaj iskustva u pesnikom stvaranju. Nemogude je kao mlad ovek pisati veliku poeziju iskustvo je neophodno. Malteovi stavovi su i Rilkeovi on se odricao svoje mladalake poezije. Prisutno je odsustvo svesti o unutranjem, subjektivnom ''Sedim ovde i nisam nita''. itav spisak stvari koje ne valjaju i koje treba odstraniti iz moderne proze. Avangarda se zasniva na negaciji tradicije, (''da li je mogude da su ljudi ostali na povrini ivota...da, mogude je''). Treba se upitati o promenjenoj funkciji narativnosti. Motiv -pedi koja se dimi-, krajnje banalan, naturalistiki fiksiran momenat. Susret sa slepim ovekom koji gura kolica uz pomod jedne stare ene i prodaje karfiol. Insistira se na injenici da je ovek slep, naglaava se percepcija koja nedostaje objektu -video sam-. To sam video. Video. Otvaranje prie, u naturalistikom vidu, o nekom zidu, elementi biveg stanovanja, tragovi soba, prostorija, nusprostorija -video sam taj zid- opis zida se pretvara u izazivanje predstava o ivotu koji je tu tekao, sa svom svojom banalnodu. Formalizam : opis je vrsta koenja radnje. Rilke dinamizuje opis. To se vri na pesniki nain. Lirsko stanovite narativizuje prozu, to je paradoksalno. Taj paradoks je presudan u artikulisanju lirske proze. Lirsko postaje radnja. O Parizu : ''ja bih pre rekao da se ovde umire''. Brige kao siromah koji je znao i za bolje dane, izostala je socijalna motivacija pesimistikog stava i vizije. Insistiranje na vizuelnom aspektu ulnog iskustva. Razvijanje pseudonarativnih motiva, pominje se nekakav On : ko je On, kakav je to susret, pitanja koja ukazuju na linearni narativni niz. Pria nastaje iz narativnih mogudnosti iz kojih inae ne moe proizadi. Motiv pariske gomile koja stoji, Brige se krede dinamicizam. Utisak Brigea da on stoji, a da se gomila krede. Opis pansiona Voker, sublimacija ivotnih obrisa, obrisi socio-psiholokih elemenata, motiv make (demonsko u gospoi Voker) statino, motivi koji tek pokredu radnju, za razliku od visokog modernizma Vilijam Fokner Buka i bes : 4 odeljka, 4 stanovita u etvrtom se javlja neka vrsta objektivne naracije koja je privid, Fokner stvara prostor u kom se javljaju razni stihovi (motiv sata, kranje sata, kretanje ptica). Lirsko retorsko pitanje, lirska sutina Foknera. Interesovanje autora za glas, za usmenu naraciju. Teme : rasa, naslee prolosti, odos crnih i belih ljudi. Fokner i Ruso, odnos prema prirodi : ''kada je zemlja bila zajednika, a ne ograena''. Satpen ne moe da se seda vremena o kojima govori, on ivi u iluziji. Istorija kao arite iluzije, idealizacija prolosti kojoj bi se ovek vratio. Satpenov odnos prema enama, odnos prema eni uopte (Jedini cilj ene je da bude lepa, ili da zabavlja oveka). ene kod Foknera kao usedelice, device, majke, tzv.vene ene. Nijedan pripoveda ne moe pouzdano da kae kada se neto desilo. Moda bi Foknera trebalo dovesti u vezu s evropskom tradicijom, Balzak likovi koji se provlae kroz vie romana. Miljenje o stvarima koje niko u

stvari ne zna, ali koje zrae vrednost, da bi se ouvalo neto, ali niko ne zna ta (npr.Kosovo). Svetlost u avgustu proglaavanje za heroja juga oveka koji je poginuo u tuem kokoinjcu. Stvaranje fobinog. Meanje anrova u romanu Abalom, Abalom, kobno, tragino i junjaki humor. Neke od najlepih stranica hapenje Satpena (vestern scena), deo legendi juga o vrstini i muevnosti junjaka. Da li je Fokner pozitivno gledao na Satpena? Usamljenost kao obeleje modernog junaka. ta je autentino za jug, a ta deo mita? Tenja ka mitskoj dimenziji, Meletinski - remitologizacija knjievnosti. Prolost ne mitsko, fobino, iluzije koje imaju fobinu snagu. Foknerova veliina je u ideji da je svet fobian, u znaku fobija. To je foknerovsko dostignude, autentina ideja. Rua za Emiliju, koliko je Fokneru polo za rukom da jedan kliniki sluaj pretvori u umetniki opti znaaj? Psihopatoloko ide u red pojava koje imaju suenu vrednost, nikako univerzalnu ili reprezantativnu. Kako u knjievnosti reiti tu protivrenost? Psihopatoloko je jedno od kljunih obeleja Foknerove proze. To je oiglednije iskazano u manjim delima, pripovetkama, dok je u romanima puno kompleksnije. Odnos istorije i psihopatolokog, kako ono to je psihopatoloko i individualno postaje univerzalno, opte?

Rua za Emiliju : Odbijanje prihvatanja realnosti. Simptomi duevnog poremedaja; potonude u ludilo. Verenik severnjak koga Emilija ubija i dri u svojoj sobi. Gospoica Emilija kao predstavnik duevnog oboljenja. Kako se tematizuje ova pria o ludilu? Postoji nekoliko Foknerovih poteza koji tome doprinose : - nelinearno, ispreturano pripovedanje - ko pripoveda ovu priu? nema objektivog pripovedanja, nema nekog junaka, javlja se izvesno Mi; pitanje sredine u kojoj se pojavljuje ovakav sluaj i koji tu sredinu osvetljava. Takva sredina se koncipira na fobijama. Slika koja se poslednja javlja u prii je slika prolosti koja prua obrazac za socio-psiholoku sadanjost. Ova pripovetka dosta moe koristiti i za interpretaciju dela Franca Kafke.

Buka i bes : Najede navoeno, naizgled reprezentativno Foknerovo delo. Ipak, novija kritika misli da ovaj roman vremenom gubi na vrednosti. On je zaista najbitniji sa stanovita eksperimenta u Foknerovom opusu (tok svesti, koridenje tipografije u boji - 18, 19 boja, destrukcija sintakse i gramatike). Optimalno, u ovom delu se u najvedoj mogudoj meri vidi ono to je neko poput Foknera bio kadar da uini. Balzak : romansijer = predstavnik prirodnih nauka. Zola : insistirao na poistovedenju knjievnosti i prirodnih nauka - eksperimentalni roman. Naturalistima je i polo za rukom da se posao romansijera shvata ozbiljno, oficijelno; ovo je bilo ekstremno izraeno u Rusiji, kojoje romansijerima obradali nihilisti, teroristi. U Americi su Sinkler Luis i tajnbek bili institucije; tajnbek je

odlazio ak u Vijetnam ne bi li se ulo njegovo miljenje tim povodom. Moderni romansijeri su se trudili da povrate auru tajanstvenosti koja je na taj nain bila izgubljena. Romansijer je neko u vlasti iracionalnog. Etika, moral, moralne norme su tu da bi unesredile oveka (Fokner). Piev je zadatak da od svojih tema lokalnog znaaja predstavi mitsko. U Buci i besu, koliko god se govorilo o lokalnom, to lokalno se mora projektovati na iri plan. Na to nas upuduje naslov knjige (ekspir). Svi elementi eksperimenta, u svom punom obimu, javljaju se u Buci i besu. Dve hronoloke instance : 1810 (Abalom, Abalom) i 1828 (6., 7., 8. april, pred Uskrs). Ved su ovi datumi, tipografija i naslov opteredujudi i zahtevaju razjanjenje. Bendijeve 33 godine, Uskrs... Proza (roman) toka svesti nije verodostojno prikazivanje toka ljudske svesti u svojoj kompleksnosti i haotinosti, obuhvatanje tri vremenske kategorije kao nemogude. Ako bi to bilo mogude, imali bismo posla sa psihogramom, a ne sa umetnikim delom. Za Foknera, Bendi je izuzetan prenosnik lirskog (mirisi, biljke, leto, erotsko koje vodi ka fatalnom - miris kozije krvi - lirski kvalitet). Foknerovsko lirsko - ponavljanje suglasnika, samoglasnika. Drugo poglavlje : Kventin Kompson - najvanije poglavlje. Problem incesta, odvratnost prema svetu greha. Kventin bukvalno preuzima misli svog oca, za razliku od Hamleta koji je kontemplativan tip. Kventin je incestuozno opsednut svojom sestrom, kada sestra izgubi nevinost, za njega se rui itav jedan svet izgraen na moralnim naelima. Motiv incesta : kob nekada uglednih, starih porodica. Ima i poseban status, u dopisanom predgovoru Fokner pie jedno, a u romanu Abalom, Abalom, sasvim drugo. Tako, incest dobija jedno potpuno drugo znaenje. U pitanju nije bioloko, fiziko, ved saznajno opteredenje. Jo jedan vaan Foknerov tekst, objavljen 50-ih godina u Francuskoj, poetiki tekst na nivou manifesta, intervju apsolutno u onom duhu u kom je napisao svoje glavne romane (20-ih i 30-ih). Intervju je imao kultni status. Zola je izdejstvovao za romansijera do tada nevien status, status veoma uglednog, ali i angaovanog graanina (i u politikom smislu). Fokner : nova patetika, povratak romantizmu, iracionalnom, ukazivanje na povezanost romana i lirskog pesnitva (ranije iskljuivo Novalis, legel). U drugom delu intervjua govori se o etikoj funkciji romana (protivreno), o mitskom i legendarnom (lokalno), spoj mitskog i lokalnog kao kod Dojsa : radnja Uliksa je jedan trivijalan dablinski dan.

Simboli u Bendijevom svetu : ogledalo, vatra. On ne razlikuje prolost, sadanjost, mod govora nema, bez sposobnosti apstrakcije, pojaano ulo mirisa, sposobnost predvianja, instinktivnog. Simbol drveta. Dva problema, Bendi je na poetku i na kraju, tema ljubavi : Bendi jedini zadrava svoje prvobitne predstave. Prvi odeljak nam pomae da shvatimo svu pseudonaunost izraza roman toka svesti. Glavna karakteristika Bendijevog idiotstva je da ne moe da artikulie apsolutno nita. To je pokuaj da se predstavi neto to bi moglo biti kad bi bilo, a ne da se verodostojno predstavi bilo ta. - Umberto Eko : tumaenje toka svesti. S.Marid : najuspeniji zahvat u metafiziko-religijsku stranu.

Poglavlje drugo : samoubistvo Kventina Kompsona, ostala 3 poglavlja su dani oko Uskrsa i sam Uskrs. Samoubistvo - 02.06.1910, dan istrgnut iz svetog niza. Taj je odeljak namerno istrgnut iz konteksta praznika Lik

Kventina Kompsona kao izuzetno vaan za Foknerov opus. Misli se da je u drugom odeljku Fokner najbolje izrazio svoje poetske darove. Ovaj je odeljak gotovo najbolje to je napisao. Metafiziki aspekt dela (Kventin-Hamlet) Kventin, za razliku od Hamleta, ne misli i ne bira. Kventin kao da sebe ved vidi mrtvog. Drugi odeljak poinje u prolom vremenu. Lik koji ne poseduje svoje ja.

- Vreme-incest (Mari). Temporalnost : svako poglavlje poinje na nain vremenski karakeristian za odreenog junaka. Riker : Vreme i pria.
Sartr : esej iz 1939, Sartr u naponu svoje pripovedake snage. Tvorac jedne izuzetno uticajne struje egzistencijalizma. Otkrio gotovo sve bitne probleme moderne proze. Izbegava greke i nastranosti ostalih kritiara koji govore o toku svesti. Sartr prvi skrede panju na znaaj Foknera u optoj knjievnosti. Uvia da Fokner vreme shvata kao prolost. Kako tumaiti Foknera? Kao antropoloki nihilizam, ili s obzirom na hridanske vrednosti? Problem je i sa Foknerovim izjavama. Podrazumeva se postojanje nekakvog prvobitnog stanja u prolosti koje je koren sadanjosti. ta je zaista ugled Kompsonovih, ta je prvobitno rajsko stanje prema kom se odreuje sadanjost i koje je narueno? Prolost je fobina. Takva prolost izjeda i opseda Kventina. U romanu Abalom, Abalom vidimo da je prolost Kompsonovih jedna masivna fobija, da su predaci Komsonovih suprotno od onog to se misli da jesu. Vreme = bee. Istina i prolost ne mogu se odrediti. To jeste nihilizam, ali proet izvesnom mudrodu. Sartr zahteva kategoriju bududnosti, nade. Da li je istorija uiteljica ivota ili skup fobija.

Tredi odeljak : izlaganje se sve vie sreuje, manje vie hronoloko, ali i nekonvencionalno, manje vremenskih skokova. Pojam skaza, govora iz ivota, nekovencionalnog, obojeno dijalektom. Dejson je prostak, pria priu na sebi svojstven nain. Etika dolara i ekonomske modi, Dejson kao rigidan, krut ovek. Tenja da se napravi plan svog ivota, da se svet preuredi po svojim naelima. Propadu Dejsonovih ideja propada i porodica Kompson. Degradacija, deformacija Komsonovih. etvrti odeljak : Uskrs. Da li se roman i ovo poglavlje moe tumaiti u hridanskom kljuu? Bendijev 33-i roendan, Kventin naputa dom Kompsonovih u vreme u koje je Hrist napustio svoj grob. Hridanski moral, nihilistika filozofija. Kraj romana je nihilistiki. Lirsko kod Foknera, ukazivanje da hridanska nit nede biti neodriva. Poetna reenice poglavlja, opis vremena. Lik Dilsi, pojava 2 kreje. Dilsi nasuprot gi Kompson, ukazivanje na odnos crnaca i belaca. Izuzetna distinktivnost crnaca. Fokner nastoji na velikom kontrastu. Dilsi i njena porodica ive kod Kompsonovih po nekoj inerciji - Kompsonovi su toliko materijalno propali da nemaju im da plate svoje dojueranje robove. Dejson kao antipatian lik, ali koji jedini razume svoju materijalnu propast. Dilsi i Dejson se izuzetno razumeju. Odnos crnaca i belaca, problem na nivou fobinosti. Da li je Fokner reio rasni problem na pravi nain? Kompsonovi - metodisti. Poseta crkvi, potera Dejsona. Uesnici u ritualu, ritualni trans. Fokner : video sam, Dilsi : ja sam videla. Slika crnaca u transu kao oznaka predhridanskog. Belci nisu kadri za to, nesposobni su da vide poetak i kraj. Oko kao parodino i nihilistino u odnosu na belce. 4 dela poslednjeg poglavlja : uvod, poseta crkvi, Dejson, kraj (Bendi). Poslednji deo upuduje na poetak, ali i na kraj, propast Kompsonovih - put na groblje. Opis Bendijevih oiju. Uspostavljanje besmislenog bendijevskog reda. Ostaje otvorenost prie, i upuduje se na poetak ivot Komsonovih cirkulie, ali samo u sedanjima lanova familije. Slika kruenja Bendija oko spomenika vojniku konfederacije, izuzetan semantiki potencijal; spomenik oko koga krui idiot - to je kraj romana.

- 1. poglavlje sadanjost. - 2. poglavlje prolost. - 3. poglavlje bududnost (bez izlaza, povratak prolosti). - 4. poglavlje uobiajeno vreme, objektivan stav.

U poetku izuzetno subjektivna narativna perspektiva neto je sreenija u drugom odeljku, zatim skaz, pa objektivna naracija (gramatiko tree lice). Naracija garantuje znaenja da li je ovo tano? Postoji jedan jasno postuliran lirski kvalitet u vidu lajt motiva, ritma... Refrenska ponavljanja utisaka. Erotski utisci, mirisi, letnji vazduh. Kompleksan utisak stanja erotske napetosti. Komiki motivi, ljupkost. Odnos prema asovnicima. Lirsko stanovite ne doputa da se samo na osnovu kompozicije doe do znaenja. Strukturisanje naracije na nivou fabule. Uvoenje lirskog trai da se eksplicira jedna jaka tradicija (Eliot, objektivni korelat).
Problem znaenja, pievog miljenja (pridodati komentar). Insistiranje na znaaju lika crnkinje Dilsi. Nihilizam ili izvesna perspektiva, verovanje u mogudnost opstanka pojedinih vrednosti. Dilsi - Kompsonovi (jedno tumaenje, optimizam modernog romana). K.Bruks naslov kao klju za razumevanje osnovne tematske orijentacije (ivotna pria idiota = nita). Postoji i strukturalistika, tematska i morfoloka analiza, razliite narativne distance. Pripovedanje spolja, ekstradijegetiko. Problem ovog tumaenja je taj to mu izmie Foknerov naknadni predgovor koji negira nihilizam. Kakvo god da je ovo objanjenje, autorovo je. Posebno tumaenje : roman obeleen poremedajima prirodnog redosleda i kontinuiteta. Naruena hronologija. Osnovni dogaaji kao kob, opsesija - incestuoznost, Bendijevo kastriranje, Kventinovo samoubistvo, promiskuitetno ponaanje Kventine, istorija crnaca, Dilsi, nekadanji robovi a sada sluge, odnosi izmeu crnaca i belaca su nerazjanjeni, neobjanjivi. Heterogenost narativnih sredstava, tipografske promene, unutranji monolog - skaz, haotino izazivanje zabuna (Kventin-Kventina) bez objanjenja (dobro izvedeni prevod), imena se uvode tako da italac dugo vremena ne zna o kome je re, Dejson su i otac i sin (koji su potpuno razliiti). Bendi = Mori, majka Bendiju oduzima ime svog roenog brata. Programirane nedoumice, lajtmotivsko ponavljanje razliitih elemenata prie (novid, asovnik). Komiki, tragiki lajtmotivi. O kom liku je re, o kom vremenu je re? Napadna prenaglaenost, strukturiranost knjige.

(podela odeljaka romana) A B C B D C A B C Cerebralna, planirana komozicija. Depersonalizacija naracije - Povijesna poetika romana (mega). Umesto iluzije pripovedanja, svest, pieva tenja da nas ubedi kako smo suoeni sa samim radom svesti. Instanca aranera teksta ipak je neko odabrao naslov, isplanirao kompozicionu strukturu, neko ko uestvuje u romanu A

na sasvim poseban nain. Kod Dojsa je to mnogo komplikovanije i savrenije, araner se postavlja umesto transcedentnog, objektivnog pripovedaa. Ovakva analiza doputa da se shvata i Foknerov dodatak radi se o istom autoru, istom Fokneru. Odstupanja od knjievne norme, junjaki sleng. Tredi odeljak u znaku skaza. etvrti odeljak vradeni pripoveda, instanca koja posmatra sa strane. I ta prividno objektivna instanca je specifina. Lirski kvalitet : sumoran i hladan osvanuo dan ritminost, lajtmotivsko ponavljanje, ak i kod Bendija. U Kventinovom odeljku se taj kvalitet pojaava, ritmizovana proza koja je ponekad ak i pisana kao lirika. Pojedine slike kao izvorita lirskih motiva. Mnoge stvari u etvrtom odeljku javljaju se kao viene spolja mogud uticaj Gogolja. Modeli kao preuzeti iz nekog starinskog romana. Bendi kao odgurnut od itaoca da bismo ga bolje videli. Gogoljeve Mrtve due i komentar Nabokova o iikovu kao demonu, satani. Na kraju se, istim gestom, on vrada unutar realistikog kanona. Osnovni efekat ovakve naracije nije u povratku objektivne instance, ved ima jednu manipulativnu svrhu (tako se Gogoljev roman tumai u kljuu groteske, a ne realizma). Osnovni motivi kod Foknera su surovost i nasilje (Laster hrani Bendija, oglaava se sat). Ko je autor izvesnih konotacija, npr. kuda u raspadanju? Da li se radi o doivljenom govoru? Ali ovo ne moe da iskae Laster, jo manje Bendi. Razjanjenje je u sceni sa Lasterom i Dilsi. Ovde se javlja izvestan lirski subjekt, lirski govor. Neko je u tom svetu prisutan na sasvim odreen nain. Fokner o Melvilu (iskaz dat u toku pisanja romana). Foknerova namera nije bila razjanjenje izvesnog problema jednog sveta, ved prikaz jednog stanja. Moda se Fokner moe shvatiti kao mlai lan kruga pisaca tzv.izgubljene generacije (Stejn, Ficderald, Hemingvej, Anderson...). T.S.Eliot objektivni korelat. Sastojci Foknerove slike sveta, da su bili drugaije sloeni, mogli su se veoma lako pretvoriti u jednu naturalistiku sliku sveta. Istorija porodice, alkohol, nemoral, propast. Zola : deterministiki nizovi, u poetku alkohol ili polne bolesti, neumitno odreuju sudbinu porodice. Fokner koristi elemente takve slike da bi pobudio doivljaj jednog stanja beznaa i oaja. ak i u Pustoj zemlji postoji nekakav lirski subjekt. Obavezni smo da uvidimo postojanje nove narativne instance, tekstualnog aranera, koji nosi atribute lirskog subjekta koji se obelodanjuju na specifian nain. Lirski kvalitet u eksperimentalnom romanu je onaj koji najjasnije ukazuje na novinu modernog.

Dojs :

Literatura : - an Pari - Umberto Eko : Otvoreno delo - estetika kategorija izvedena iz Dojsa. - Kurcijus : Eseji iz evropske knjievnosti - Vilson : Akselov zamak - But : Retorika proze

Ozbiljnije studije : - Nabokov : knjiga o Uliksu, SKC, 1994, odbacuje mnoga tumaenja, dosta relevantnih zapaanja. - V.Izer : ogled o Uliksu, Knjievnost, br.12, 1987 (prevod A.Maretid), i pregled postojedih tumaenja. - Egon Naganovski : Telemah u lavirintu sveta (Tredi program, Sarajevo 1986, separat 26).

Knjige koje se pribliuju modernom : - Meletinski : Poetika mita (o Dojsu i remitologizaciji, Man) - Fraj : Anatomija kritike

1982-stogodinjica roenja Dojsa, asopisi, brojevi o Dojsu, Knjievna re 25.12., Gradina 3, 4

Neprevedene knjige autora kanonskih tekstova : - Richard Elman : monografija o Dojsu, ogroman autoritet autora

- Hary Levin : prvo ozbiljnije tumaenje - Valton Litz : izuavanje Dojsa preko rukopisa (Maja Herman Sekulid, Knjievnost i prestup, ne ba najbolje), neobine sveske u kojima su beleene epifanije, ogroman autobiografski knjievni znaaj, isto je i sa rukopisom samog Uliksa. Jedno vreme je ak Beket bio Dojsov sekretar. Veliki broj greaka koje su pronaene u zapisivanim tekstovima.

Vejn But : Retorika proze (autor je konzervativan, gotovo da ne razume modernu prozu, ali je koristan za analizu Portreta...). Neuspeh je to to su stihovi navedeni kod Dojsa (Dedalusovi stihovi) neodreeno vrednovani.

Epifanija, termin koji uvodi d'Anuncio (Oganj). Mora se voditi rauna o liku Stivena Dedalusa i autobiografskim konotacijama, kao i o poetikim iskazima razliitim od onih kod Stendala ili Dostojevskog. Termin epifanija ne postoji kod Dojsa, javlja se samo u odbaenoj prvoj verziji Portreta... (Stiven junak), koja je prevedena i kod nas.

Koji kvaliteti Dojsovog dela ukazuju na njegov visok status? Bitna teza iz Dojsove biografije jeste da je on bio apatrid. Autor kao dobrovoljni izgnanik, ne iz politikih ili bilo kakvih slinih razloga, ved po svom izboru. Bekstvo od porodice, domovine, crkve = sputavajude mree. Iskovati nestvorenu svest svoje rase (Portret...); na kakvu se ovde rasu misli, ljudsku ili irsku? Naputanje Irske sa 20-ak godina, naputanje jezuitske kole, katolianstva... Stiven Dedalus kao autobiografski junak. Nora Barnakl besramna pisma; dan kada ju je o prvi put sreo oznaava kao poetak Uliksa - sudbonosan dan. Dojsov poziv Nori da odu u Trst, na ta ona pristaje (Pula, Trst, vajcarska, Pariz). Niz beskrajno hrabrih odluka. Vrlo brzo poinje da oboleva od bolesti oiju. U prvoj verziji romana Portret umetnika u mladosti Stiven junak, moe se nadi klju za Dojsovo apatridstvo. Irska kultura se shvata kao sputavajudi faktor. Kao i kod Foknera, statusu pisca se vrada patetinost, za razliku od Zole, sa kojim nestaje aura maga i pisac se shvata kao dravni slubenik. Dakle, Dojsova paradigma predstavlja radikalan obrt, pisac se shvata kao mag rei, vidovnjak. Pria o apatridstvu ima i drugi lik : ono se uzima kao odbijanje pisca da se pozabavi problemima nacionalnog u univerzalnom. Ovde je u pitanju krupna greka! Dojs kae kako je o kao Irac propao. Jejts je, recimo, bio vie Britanac od obojice bio je Irac protestant, najmanje udaljen od Engleza. Treba biti Irac katolik, da bi se bilo u suprotnosti sa Britancima. Ali, itava prva polovina Jejtsovog rada je posvedena sutini gelskog. Ova polovina je uglavnom neuspena. Jejtsovi uzori su uglavnom Britanci. Jedna od Dojsovih radikalnijih izjava je ona o Irskoj kao krmai koja jede sopstvenu prasad. Kasnije se vradao Irskoj, to je znalo da bude veoma bolno. Ponekad je eleo da mu se poalju stvari iz Dablina, tramvajske karte, jelovnik... Nekog velikog prevrata nije bilo, niti nekog velikog gaenja pri odlasku. Odluka je ipak bila racionalna.

Dablinci knjiga koja nije nagovetavala nove narativne mogudnosti, osim u nekoliko momenata. Prvenstveno se misli na priu Mrtvi koja je napisana u drugaijem kljuu i nalazi se na kraju zbirke. Pitanje o Irskoj se u ovoj prii nigde ne postavlja kao takvo, ved u mnogobrojnim aluzijama. Zapad kako kada je Irska najzapadnija? Ona je zapad u odnosu na Englesku; s njihovog stanovita re ima negativnu konotaciju. Za Britance je negativno biti zapadnjak, jer to znai biti Irac. Zapadna Irska je najprimitivnija, govori se gelski (irski). Enormna semantika vrednost ovog kulturno geografskog pojma. Odnos prema nacionalnom je na sve strane u Dojsovom delu. Postoje i delovi koji se ne mogu potpuno funkcionalizovati u smislu otkrivanja Dojsovog stava. Nije re samo o odvajanju od nacionalistikih stavova o irskoj ugroenosti, o stavovima o nestanku irskog jezika. Radi se i o tatini za veliinom, opteredenodu Iraca oslobaanjem. U Uliksu samo neki Englez govori gelski, a Irci mu se rugaju. Odnos prema jeziku, mitu, arhetipu roman se i zove Uliks, a ne Blumov dan. Dojs je tvrdio da su halucinacije i komari u korenu sveta, i da dete sasvim dobro razumeti nekoga ko vam se u snu obrati na jeziku koji ne poznajete. Taj fenomen je, po Dojsu, carsko otkride o jeziku. Dojs Prust : kod Prusta je junak samo Marsel, kod Dojsa Stiven Dedalus; obojica su odvojeni od svojih autora. Dojs je kao mlad svoje prikaze u novinama potpisivao kao Stiven. Odnos Prusta i Marsela se moe razliito shvatiti. Epifanija re iz odbaenog rukopisa Stiven junak. U Uliksu se Stiven seda kako je nekad pisao po epifanijama i to u odbaenom delu : ovo mesto de biti jasno tek posle Dojsove smrti. enet : metalepsa, ekstratektualnost, izbacivanje itaoca iz teksta. Otvara se pitanje i o granicama dela, i o referencijalnom okviru : mimeza sopstvenih, i to neobjavljenih dela.

Portret umetnika u mladosti : Roman gotovo ni po emu inovativan, ali je proglaen za takav. Temom razvoja umetnika bavili su se skoro svi veliki pisci (Man, Gete...), pa se tako u Nemakoj stvara i termin kunstelroman. ta je novina u Dojsovom romanu? Prvo su izali Dablinci, pripovetke do te mere pisane u odreenom kljuu koji je odmah prepoznat : opta moralna paraliza Irske, Dojs je tvrdio da je pisao pod uticajem naturalizma. Imao dosta problema sa izdavanjem. Ipak, 3 pripovetke se izdvajaju : Sestre, Susret, ...nodi, prvo lice, iz ugla deteta, da li se radi o istom licu koje nije obuhvadeno paralizom? Prikazivanje neega od strane onog ko doivljava. Ovo stvara probleme prevodiocima. Prva reenica u Sestrama ''stroke'', prevedeno kao udar paralize, 3 razliita prevoda. Prevodioci nisu shvatili da treba da ouvaju matovitost deijeg shvatanja ivota. U prii Mrtvi javlja se neto to lii na objektivnu naraciju (trede lice), a to se pretvara gotovo u unutranji monolog (prvo lice). U Portretu umetnika u mladosti reenice evociraju nivo svesti, nivo iskustva, narativni gest kojim se prikazuje odvijanje infantilnog iskustva. Autobiografinost razliita od one u prozi 19.v, npr. Tolstoj = Ljevin... To nije neto to de se razvijati u prvom planu, niti de se tim razjasniti poetika sutina Dojsa. Moderni roman autobiografska projekcija (Man - Tonio Kreger, Smrt u Veneciji), Prust, Dojs; nije bitna sudbina pisca ved pitanje

poetike. Autobiografsko se moe razmatrati i kao obeleje proze visokog modernizma, kao njegova paradigma. itati ovaj Dojsov roman doslovce znai itati Dojsa. Postoje 2 sutinska problema : odnos izmeu pojedinih dela, povezanost koja nije ona balzakovska. Kod Dojsa, pojava istog lica znai neto bitno drukije. Uliks se inae ne oslanja na neto to mu je prethodilo, ali Dojs zahteva poznavanje svega onog to se u prethodnim romanima javilo. Porozna granica, premetanja s jednog na drugi narativni nivo. Kako je delo komponovano, spoljnje komponovano (5 odeljaka), sazrevanje estetske svesti = elementarni nivoi. Vejn But : geneza dela, od prve verzije Stiven junak, do krajnje verzije, koliko je Dojs zaista odustao od prve verzije? U 11.glavi Retorike proze, But govori o pouzdanosti pripovedanja, i o tome da dobre proze bez pouzdanog pripovedanja nema. Epifanija : Eko tvrdi da je Dojs ovaj termin naao kod D'Anuncija. Zna se da je Dojs pomno itao Voltera Pejtera (Renesansa), i stavlja ovog pisca u okvir najbitnije Dedalusove lektire. Epifanija u etvrtom odeljku (devojka koja odlazi u more) je doslovce pejterovska. Epifanija = eksplozija iskustva, iznenadni dogaaj. Devojica ptica, vizija koja dobija znaenje tek u kontekstu knjige. Epifanijska injenica moe da postane simbol. Za Tomu Akvinskog, epifanija ja sutina stvari. Stivenovo uspostavljanje 3 uslova lepog, toboe iz Aristotela i Tome Akvinskog. Opaanje prirodno lepog (claritas = smisao pojave). Odnos umetnika i prirodnog sveta. Dojsova namera nije bila da stvara konzistentnu estetiku teoriju. Pisac daje signal itaocu da ovakvu teoriju i ne trai. Epifanija dolazi ili iz vulgarnosti govora i prizora (predmeti iz objektivnog sveta se epifaniraju, sat u Dablinu), ili u upeatljivoj fazi samoga uma (subjektivno, objektivno je samo podsticaj uma, duha, imaginacije, pretvaranje neeg to je utisak i slika u simbol) : to su dve poetike 2 epifanijska modusa : 1.- naturalistiki u Dablincima 2.- ekspresionistiki i simbolistiki u kasnijim delima Dojs je pokazivao izvesnu vrstu naturalistikig divljenja prema Ibzenu, previao je njegov simbolizam i shvatao ga samo kao otrog moralistu i kritiara drutva. Kao mlad je pisao Ibzenu, a ovaj mu je odgovorio. Primetan je i uticaj simbolista Verlena i Malarmea...

- I odeljak : 2 sredine su prikazane kao simbol autoriteta : porodica - kola; 2 arita autoriteta. Ne sme se prekriti ovaj kodeks, motiv pobune Stiven se ali rektoru : problem religijskog, nacionalnog: boini ruak se pretvara u svau oko Parnela. - Vejn But, o kraju I, i poetku II odeljka. Lavirint ulica, asocijacija na Dedala, odlazak u javnu kuu = druga epifanija, otkrie telesnog greha. - III odeljak religiozne, mistine krize, san o sopstvenom paklu, Stivenova ispovest trea epifanija.
- IV odeljak vizija devojke, etvrta epifanija. Poglavlja se zavravaju epifanijom, a nova poinju prozaino, trenutkom potitenosti, potonudem u vulgarnost trenutka. Taj ritmiki momenat, ekstaza - potitenost, nagovetava Uliksa. Da li je kraj romana samo karika u lancu epifanija i smirivanja ili simbol slobode? Ritmom se relativizuje vanost ekstaza : ritam je probio granicu ovog romana i javlja se na poetku Uliksa. Lucifersko u Stivenu non servuum on ipak nije raskrstio sa katolianstvom, ved je borac, svestan te problematike.

ta sve moe da znai Dojsova odluka da svom junaku da ime Stiven Dedalus? Stiven = Stefan, prvi stradalnik u Hristovo ime, Dedalus = mitsko bide, tvorac lavirinta u ije ime se Stiven kune. Iz koje sfere datosti u romanu se moe izvudi prikaz irske svakodnevice, nadolazeda beda : postoji, recimo, i sfera razmiljanja, parafraza Stivenove lektire. U kojoj od ovih sfera nalazimo argumentaciju za Stivenovo odbijanje da se zaredi? Stivena pozivaju jezuiti da im se priblii, i time rei sve svoje materijalne probleme.

a) stanovite b) temporalnost c) remitologizacija - V.Izer o Uliksu, Knjievnost, 1987, br.12.

O posebnostima imenovanja, semantikim aluzijama. Stiven = prvi hridanski svetac, Dedalus = graditelj lavirinta (Dojsovo delo kao lavirint). Kako je motivisano Stivenovo odbijanje jezuitske ponude? But : nedovoljna motivacija; But izgleda ima u vidu realistiku motivaciju, moda vieznanost. Kako se Stivenov otac ismeva na raun popova (''uhranjeni, bogami, kao kljukane guske''). Stivenova literatura, filozofija pobune, to se vidi na kraju romana grof Monte Kristo, eli, Bajron, Ovidije, Ibzen, Parnel motiv mranih osvetnika, prognanika. Prvi odeljak kao drama 3 kvaliteta : vlano - hladno - belo. Od samog poetka se za ove kvalitete vezuju negativna iskustva, koja su i sama meusobno povezana : npr. ruka kod rektora je hladna i vlana, kraj I odeljka. Racionalno iracionalno : detinjstvo kao utoite iracionalnog nije vie edenski prostor ved moe postati i izvor nesrede, autoriteta, zabrana. Dojs poinje da pie uzimajudi u obzir ovu teoriju. Otud i toliki znaaj koji on pridaje detinjstvu tu se konstituie sve ono bitno za dalju ovekovu sudbinu. U IV odeljku nije do kraja izbegnuta realistika motvacija, tu Dojs iznosi misli koje bi trebalo da opravdaju postupak odbijanja, ali te misli dolaze naknadno. Ipak, Stiven jo uvek sebe ne razume, ved svoje postupke racionalizuje uz pomod retorike Voltera Pejtera. Do Dojsa nije bilo motivacije izvedene iz nesvesnog. U vezi sa svetenikim pozivom javljaju se negativno implikovani pojmovi belo, hladno, vlano : npr. ako je mir oltara beo, jasno je da de Stiven odbiti sveteniki poziv. U Stendalovom romanu Crveno i crno ilijen Sorel odustaje od pariskog uspeha, vrada se u Verije i puca u gospou de Renal kljuna scena ostavljena bez komentara, tumaenje je ostavljeno itaocima - kod Dojsa je u potpunosti promenjena vizura motivacijske strukture. Tu je ogroman znaaj novine Dojsovog postupka u istorijskoj perspektivi. But nije ovo delo izabrao sluajno; radi se o jednom od najvanijih delova njegove knjige. Dojsa uzima kao paradigmu postupka depersonalizacije. Flober Dejms Prust Dojs. Gubljenje ove narativne instance relevantne za pouzdan odnos, razumevanje onog to se pripoveda. But je ovo delo na taj nain shvatio kao reprezenttivno, ali zahteva da se razjasni da li je u pitanju autorska ironija ili neto njoj suprotno. Tu se otvara pitanje kako tumaiti lik Stivena, da li on nije uspeo da okona svoj duhovni razvoj kao stvaralac ili jeste? But tvrdi da se ne moe govoriti i o jednom i o drugom i to je simbol njegove tradicionalnosti. U Uliksu, meutim, Stiven je prikazan kao potiten i jalov stvaralac. Tolstoj je imao ogromne probleme zbog svog vienja junaka i u ironijskom i u realnom kljuu, ti su radovi odbaeni, jer

realistika poetika ne trpi takvu nedoumicu. Ali, drugi je kriterijum relevantan kod analize moderne proze tu je Butova pogreka! Stiven : re je o judeohridanskoj tradiciji, Irska kao zemlja sa najvie svetaca. Dedalus : helensko, pagansko, ne ostaviti junaka samo na jednom temelju, potreba da se leti, mogudnost da se leti zna se ko bi to mogao u hridanskoj tradiciji. Postoje razne jurodive, pseudonaune teorije kako Irci imaju helensko poreklo; u tom je ambijentu helensko pitanje izuzetno prisutno : helenizacija Irske (Uliks), pojava neke stare mlekarice = pojava helenske boginje. U.Eko ukazuje izuzetno jasno na uzore koje Dojs dodeljuje Stivenu pri kreiranju njegove estetike (Toma Akvinski, Aristotel); spoj termina koji bi organizovali izvesno shvatanje, ali, da li se ova teorija tie kreiranja lepog, percepcije lepog, prirodno ili umetniki lepog, ostaje nejasno. Kao da je hotimice ostavljana mogudnost da ovom problemu priemo s bilo koje strane; teorija je neizdiferencirana na estetskom planu. Postoji jedna oblast u kojoj je, meutim, sve jasno. To je duhovni razvoj Stivena Dedalusa. Percepcija sebe kao razliitog, svet kao re i ako su u pitanju deije rei, i ako odrasli tepaju deci. JA, kao neto to postoji drugaije od ostalih, neto to postoji mimo svega (Stiven... Irska, Zemlja, Vasiona... i da je on drugaiji od ostalih. On to najvie oseda kroz rei.). Bide koje je odreeno kao drukije dolazi preko sveta preko rei koje ne razume i ui napamet. Treba imati u vidu da je Dojs imao problema sa oima. Greh patnja oslobaanje. Prihvatiti i greh kao deo iskustva, i prihvatiti ga u zanosu. Vienje unutranjeg ustrojstva Stivena Dedalusa prihvatanje u punoj meri ivota onakvog kakav je na zemlji. Peti odeljak : claritas. Roman se moe itati kao ostvarenje jedne poetike koja funkcionie samo u njemu. Eko : obrazac implicitne poetike, definicija poetike kao sastavni deo romana. Man : roman o pisanju Dr Faustusa = lucidni ogled Mana o razlici izmeu njega i Dojsa u odnosu na poetoloku istoriju.

Uliks : Problematika bitno razliita od one koju sredemo u prethodnim Dojsovim delima. Ponovna pojava Stivena Dedalusa koja je na poetku romana jedini informativni faktor. Neophodnost itanja Portreta... Uliksa je mogude itati u kljuevima koji se meusobno iskljuuju (npr. komiki i tragiki prikaz sveta). Postoje podjednako validne analize koje ekspliciraju delo kao komiko (nitavna stvarnost u poreenju sa herojskim mitom), Leopold Blum oliava sveopte crte jednog prosenog graanina - sveovek, ali i Blum kao maarski Jevrejin-apatrid, Jevrejin iz Srednje Evrope, nastoji da prihvati svoju sredinu, ali i oseda da nije njen punopravni lan : nije Irac. Postoji ideja da je ovaj roman potpuno nov oblik apsolutne komedije. Dojs je imao interesovanja za hipotetiku Aristotelovu definiciju komedije, kao jo jedan argument vie. Tumaenje u tragikom kljuu : svet iz Stivenove perspektive, ugriz savesti kao neto to sputava njegovo stvaralatvo, smrt majke, potraga za duhovnim ocem, pitanje o jednodunosti oca i sina, o transsupstacijalnosti, otac i sin su jedno isto u svetom duhu; ne samo Telemah, ved i Hamlet, Stivenova reakcija na katolianstvo ved

objanjena u Portretu umetnika u mladosti, Stivenova tragina situacija situacija Hrista; spoznaja Bluma = spoznaja prosenog, obinog oveka oslobaa Stivenove stvaralake impulse, susret njih dvojice u sitne sate (ved je 17.06.) = katarza (po ovom tumaenju) da li je Dojs hteo da pokae kako se obnavljaju stvaralake modi oveanstva. Eliot prvi se oglasio povodom Uliksa, 1922. izlazi i Pusta zemlja, i on veoma dobro zna ta je uradio, i to zna vie nego Dojs. U Uliksu Eliot zastupa svoje intencije s osvrtom na koridenje mita : Dojsov metod ima karakter naunog otkrida, posle Dojsa niko vie ne moe pisati na nain na koji se do tada pisalo. Kurcijus - hronika, roman, drama, ep, parodija, satira, suma (sve epiteti pripisani ovom Dojsovom delu). Delo koje sadri svojstva koja se iskljuuju, to je i novi Inferno, i nova Ljudska komedija. Nagon za raskrinkavanjem ljudske prirode, reakcija na fizioloko i seksualno u oveku i to prva posle naturalizma. Eko - poznati medievalista, veza Dojsa sa srednjim vekom i Tomom Akvinskim, Uliks kao beskrajno sloeni mehanizam, nita ne znai samo ono to znai, lingvistiki neverovatno komplikovana struktura, nove rei, promene rei u narativnom tekstu, prva izgovorena re (pristupimo bojem oltaru) poetak liturgije. an Pari - shema, objanjena odeljaka koju je Dojs ostavio. - 1.odeljak : detinjasta, naivna naracija, najmanje opteredena aluzijama, a ved sadri izuzetne sloenosti. / 16.odeljak : Eumej tzv. zrela naracija, aluzije svih vrsta. - 2.odeljak : tzv. lini, katehizis, razgovor sa samim sobom, pitanja i odgovori, veoma znaajna pitanja o irskom nacionalizmu i antisemitizmu. / 17.odeljak : katehizam bezlini, takav je doslovce, tehnika preslikana iz katolikog rituala (takoe i D.Ki, Peanik). - 3.odeljak : monolog muki. / 18.odeljak : monolog enski, jedini kompletno u tehnici unutranjeg monologa, da li je Dojs hteo da kae da se ova tehnika moe koristiti samo u vezi sa enom (u potpunosti). Hari Levin - Kritiki uvod u Dojsa. Denifer Levi - esej o Dojsu. U asopisnim verzijama odeljaka postojali su podnaslovi koji su ukazivali na analogije sa Homerovim epom. Kasnije se Dojs odricao ovih podnaslova (to je bila skela, sada kad je graevina podignuta, skela mi ne treba), ali je ljudima skretao panju da ih obelodane. Sada se jednostavno ne moe bez tih podnaslova (Kalipso, Kirka, Nestor...). Komentatori uopte ne smatraju za shodno da je potrebno objanjavati ove komentare koji su ekstratekstualni. But : ono to je van teksta van teksta. itav sistem aluzija u prva 3 poglavlja : Bak itao sam negde o tome, ti si sin koji trai oca s kojim treba da se poistoveti. Niz aluzija se izgubio u prevodu. Umesto : ''I ja sam hladan kao led'', treba da stoji, ''I ja sam hiperborejac''. Atena mlekarica jedna stara ena = Irska.

Dojs se radovao svakoj mogudnosti za aluziju. Upadice stvarnosti; veza izmeu Dojsa i Beketa. Zvukovna strana rei, vrednost muzike rei odvojene od smisla (maka : mjau, mrgr, mrgrrr, mrgrr...) razliite fonemske prirode. Tvrdnja jednog nemakog filologa da su izdavai skradivali onomatopeje kod Dojsa.

Prve reenice u Uliksu i nisu toliko daleko od onog pripovedanja svojstvenog Dojsovim starijim delima, ali je nivo informativnosti znatno smanjen. Niz indicija koje ukazuju na mesto deavanja prve scene; sve se deava posredno, bez intervencije narativne instance. Od samog poetka postoje izvesne naturalistiko realistike sekvence, koje su tako uvedene da implikuju nizove, snopove izvesnog vieg znaenja. Stiven je obuen u crno : a)- umrla mu je majka, b)- da li Stiven stoji iza Hamleta, da li je njegova sudbina analogna sa Hamletovom? Hridanske predstave o ocu i sinu, pojava Hrista u hridanskoj civilizaciji. Da li su ovakve Dojsove paralele u funkciji parodije ili uzvienog (npr. Nestor = direktor kole, briga o bolesti papkara, kopitara, odnos prema nacionalnoj istoriji, najbrutalniji antisemitizam figura koja je u Odiseji predstavljena u uzvienom smislu, ovde je dobila sasvim drugu ulogu). Poreklo Leopolda Bluma, semitska crta. Paralela nije ravnomerno odvijana, nije jednako prikazana kroz 2 vremenska nivoa epska, velianstvena, antika prolost banalna savremenost. O Dojsovim namerama, sam Dojs je govorio : Roman dveju rasa jevrejske i irske, ciklus ljudskog tela, mala dnevna drama, moja fascinacija Odisejem i njegovom enciklopedinodu; on je i otac, mu, ratnik (teorija da je ovaj mit semitskog porekla), sve mora biti zahvadeno, sve to se moe artikulisati... Re istraiti ima posebno znaenje za mene (iz knjige Dojs njim samim)... Nastojao sam da beleim ono to ovek misli, govori i radi istovremeno. Lajtmotiv u potpunosti preuzet od Vagnera. Gria savesti Stivena Dedalusa zbog neispunjenja majine elje da se vrati crkvi motiv centralnog problema. Pitanje mogudnosti da se ponovo postane stvaralac, da se izae iz egzistencijalne krize Dedalus je reava kroz susret sa Blumom, prosenim ovekom, obinim ovekom NOMAN, EVERYMAN. Parodiranje stila Voltera Pejtera. Smatrao da de italac prepoznati parafraze i citate iz Pejtera. Kasnije de dodi celo jedno poglavlje (poseta porodilitu) u kom de se nadi sve same parodije i pastii. Nikada ne treba gubiti iz vida odnos prema Irskoj prvo poglavlje : ''Ja sluim 2 gospodara Engleza i Italijana'' (papa, Rim); ''Irska umetnost je nalik sluavkinom ogledalu''. Iz svake, pa i najobinije pojedinosti daju se izvudi analogije. Do 10. poglavlja postoji narativna instanca, od 10. je nema. Narativni registar, registar narativnih mogudnosti je kompletan, ali nisu svi njegovi delovi u prvom planu. Sputanje narativne instance, stepen po stepen, do gubljenja instance (kao kod Tolstoja : Sevastopolj u maju). Protej nije bitna sadrina ovog odeljka, ved forma, misli Stivena Dedalusa. Autor zahteva da se podsetimo ta je njegov junak itao u prethodnom romanu; problem je to mi to kraja ne znamo, mi vidimo reminiscencije i citate, ali pitanje je da li znamo koja su to dela? Uliks jednostavno zahteva tumaenje. Denifer Levi : pitanje anra? ta je Uliks? Roman, tekst, poema? Govori i o Dojsovoj potrebi za novim reima. Da li roman treba da nam govori o likovima? Da li je Uliks novi mit? Transformacije modela povezivanja nije sukcesivan, konsekventan, ved simultan, prostoran. Za razliku od Foknera, pojam lirskog je iri. Bahtin : roman je anr u nastajanju, on nema kanon, pogreno je shvatanje Levinove da je roman samo ono to je pisala Dejn Ostin, Dikens i Tekeri, tzv. klasini roman.

Zavrni susret Bluma i Dedalusa pripreman je dugo i oni se sredu mnogo ranije nego to se zaista sredu, indicira se niz uzajamnosti na nivou metafore, Blum misli Stivenove misli. Stream of consciousness, termin amerikog psihologa Viljema Dejmsa. Denifer Levi misli da je pravi put itati Uliksa kao tekst. Promene repera referencijalnosti ovo se uzima kao dokaz za to da je ovaj roman spona izmeu visokog modernizma i postmodernizma.

Zbog ega Uliks ima 18 delova ako znamo da Odiseja ima 24? Moda se misli na prireeno, deije izdanje Odiseje koje je Dojs itao, a koje bi moglo imati toliko odeljaka. Moda se ipak radi o ambivalentnosti paralele izmeu 2 dela; vremenom je Dojs moda pridavao manje panje ovoj paraleli. Generalno, Uliks ima 3 glavna dela : 1.- 3 niim obeleena odeljka : Telemahija 2.- 12 narednih odeljaka : Blooms day, Odisejeva lutanja 3.- 3 poslednja odeljka : Itaka, povratak kudi Dojsove se namere moraju uzeti kao dvosmislene. S jedne strane, to preciznije izraziti stanje svesti, a s druge strane enciklopedinost u svakom smislu. Ove 2 vrste izjava izgledaju protivreno i ne podrazumevaju se. Treba se setiti da ved u Dojsovim mladalakim teorijskim naporima kroz definiciju epifanije postoji registrovan predmet koji se epifanizuje kroz neto spoljno, ili u stvaraocu, upeatljiva faza uma. Postoje 2 modusa epifanije : - predstavljaka, mimetika - ekspresivna Mogudnosti tumaenja Uliksa : postoji neka vrsta fabuliranja od poetka, postoje izvesne dramatike okolnosti (majina smrt, gria savesti, stvaralaka sputanost, osujedenost, sukob izmeu Stivena i direktora kole, Stivena i Iraca, irskog nacionalizma). Takoe se na taj nain moe pratiti pria o Leopoldu Blumu koji je sahranio sina, koji negde ima kderku, enu Moli sklonu promiskuitetu (da li de Moli prevariti Leopolda, jedno od dramskih vorita). Dramsko sredite moe se tumaiti i kao plod Blumove ljubomore (ak i patoloke) Nabokov smatra da je ovo mesto najslabije u itavom romanu. Enigmatinost : da li je Blumova ljubomora opravdana ili ne : dramsko sredite koje nudi dinamine motive ipak sve ostaje u izmaglici, nita se ne deava nedvosmisleno. Ovako se moe izvriti analiza romana u predstavljakoj dimenziji, pradenje likova, toka radnje. U ovom pristupu se postavlja pitanje o defabulizaciji i ostalim pitanjima u vezi sa poetikom modernog romana. Problem iezavanja autora depersonalizacija, Flober, Dejms... Autor se povlai, odrie se svojih kompetencija stvaranje iluzije odsustva posrednika. Miljenje da je Dojs poeo da koristi razliite narativne tehnike tek u Uliksu. Ulazak u svet junaka prati se kao tok svesti. Nema samo 18 raznolikih narativnih modusa, ved bezbroj pr. poglavlje Kiklop, krma, skupljalite najtvrdokornijih irskih nacionalista, prikaz tog nacionalizma sa raznih stanovita = skaz, tehnika pomudene svesti (traganje za fokusom), pria o irskoj privredi, besmislena idealizacija Irske : Irska je najbogatija zemlja na svetu, iluzorna vizija irskih predaka; radi se o 2 stanovita o stanovitu manje obrazovanih Iraca, i o onom vie obrazovanih (koji ak tvrde kako je i Dante Irac). Ko je napisao novinske naslove za poglavlje Eol (ako autor iezava)? Za koga se to u romanu moe vezati? Ko postavlja pitanja u Itaci, a

ko odgovara (tehnika katihizisa)? ije su narativne finese ubaene u kafansko brbljanje? ije je zaprepadeno pripovedanje u Nausikaji (Blum u etnji na plai). Koridenje pria iz enskih asopisa, melodramatska opcija. Ko parodira engleske prozne stilove u poglavlju Helijeva goveda? To je istorija proznih stilova u engleskoj knjievnosti; teko je percipirati da se u stvari radi o odlasku u porodilite Leopolda Bluma samo je to predstavljaka dimenzija. Ko parodira englesku prozu? Koliko god da autor iezava u predstavljakoj dimenziji, toliko je prisutan araner koji je kao Bog nestao. Pojavljuje se neko neoekivano i do tada nepostojede stanovite. Mora se paziti i na ekspresivnu dimenziju epifanije. U drugom delu Uliksa, Dojs sa sve vedom estinom potiskuje predstavljako, da bi mu se pred kraj vratio.

Vofgang Izer : lanak o narativnim tehnikama u Uliksu (poglavlje Helijeva goveda). T.S.Eliot estetiki ideal : svet se vie ne moe zahvatiti monistikim, sveznajudim zahvatom reenje je odnos prema mitu. Objektivni korelat (Eliotov termin iz eseja o Hamletu, pesnik je neko ko bei od emocija, ideju je prvi izrazio Tomas Man : pesnik je bide bez emocija). Skup lica i dogaaja posrednika izmeu pisca i emocija. Ponavljanje tema : ljubav, stvaranje, raanje (geneza oveka, geneza engleske proze).

Andrej Beli : beleke povodom romana Kotik Letajev Erenburg, 27, poslednji pasus. Predgovor Belog kao reakcija. O specifinosti dejeg doivljaja i nastanku svesti. Nove teme, novi jezik, o jeziku Belog, stvaranje svesti iz bolesti, itko - vrsto, nerazumljivost koju ispoljavaju oni koji nisu doiveli... Str.31 : Mi deca...; 30: Taj sluaj... Lajtmotiv bunila, baba vs. Rodionov, 32 : Interesantno... Strah od neistraenog prostora, lavirint, bunilo : bolest, ozdravljenje, ivot s dadiljom (precizni podaci). 34 : Moji napori... Doktor = Minotaur, gubljenje itavog sloja doivljaja, deca koja se sedaju od etvrte godine su na gubitku, uskradena su. Treda godina deluje kao decenija u odnosu na etvrtu. ivot sa guvernantom (36 : Period s dadiljom...). Odnos otac majka (Moskva - Petrograd). 37 : Zajedno sa... Bajka, Raisa Ivanova, poezija : majka = muzika : otac = nauka, racionalno. 39 : Savlaivanje... Mit, muzika, simbol. 41 : Kod nas... Odnos univerzitet - crkva, dogaaji iz Zaveta kao muziki simboli, poistovedivanje sa Isusom. Dotad... (str.44) : muzika, ritam. 45 : poslednji pasus, 47 : Muzika...

Tekst Mile Stojnid : Brjusov, Merekovski, Ivanov. 21 : Teoretski... Beli je prvo pesnik, lirsko u prozi, moderni roman, Rilke. Simfonija??? Uticaji Niea, openhauera i Hartmana, kao i Solovjova. Merekovski, Ivanov, Berajev, Blok. Beli je eleo da teorija simbolizma postane filozofski sistem. 24 : Svoju ogromnu... Uticaj Kanta i Hegela, estetiara i filozofa. Teorija Belog u okvirima simbolizma, ali i van njega (do antagonizma). Simbolizam, Arabeske, Zelena livada, Ritam kao dijalektika. Simbolizam - realizam, 37. Moderna, bavljenje originalno ruskim. Odnos Belog i muzike (28). Za simboliste, muzika dokazuje mogudnost sinteze umetnosti. Beli je mislio da nije u sintezi umetnosti poetak umetnosti bududnosti. Umetnost menja filozofiju i religiju; njenim sredstvima saznajemo svet oko nas. 29 : Umetnik... Mit nam vie ne pomae da saznamo svet oko nas. Nauka se uzdigla iznad filozofije, religije i mita. Sadanjost je sloena. 30 : Prema... Po Belom, simbol je zbir forme i sadrine. Simbol se odreuje nalik Platonovoj ideji. S druge strane, razlikuje se simbol u umetnosti. On ima saznajni karakter. 31 : Zbog toga... 32 : Simbol nije... Sadraj umetnosti moe biti i van umetnosti, npr.Rusija. Poto se otro odvoji od alegorije, simbolizam se shvata kao samo stvaralatvo, iscrpljuje se sam stvaralaki akt. Umetniki simbol se oslanja na stvarnost. Simbolizam = umetnost uopte. Univerzalno objanjenje sveta kroz poeziju. Povezati nauno saznanje sveta sa emocionalnim poimanjem njegovih zakonitosti. 35 : Zbog toga... Postoje 2 plana ivota : umetniki i stvarni. Umetnost postoji naporedo s prirodom, nije njena kopija. Beli Majakovski. 36 : Objanjenje simfonija. 38 : Pored toga... (vaan citat!!!). Kraj 35 = Zamjatin. Postoji 5 simfonija Belog, prva je unitena u rukopisu. 1900 : Prva, Severna. 1901 : Druga, Dramatina. 1903 : Treda, Povratak. 1907 : etvrta. Prvo je tampana druga simfonija. Beli je ovako objanjavao svoju novu formu : 3 aspekta (muziki, idealistiko simboliki...). Simbolizam je kombinacija sva 3 aspekta. Uvod u etvrtu simfoniju : objanjenje da se htelo opisati unutranje doivljavanje. Beli je tvrdio da se susreo sa 2 problema, odnosno pitanjem da li je simfonija umetniko delo ili dokument o stanju svesti, to bi moglo zanimati budude psihologe. Simfonije se mogu shvatiti kao strukturalni eksperiment. Da li ma koje savremeno delo ima pravo da postoji? Tvrdio je da je pokuao da bude pre istraiva nego pisac. Treda simfonija ima 3 dela, a prva je najmanje karakteristina, i u njoj se oseda uticaj Griga. U njima je jo uvek malo neologizama. Kod Belog su neologizmi uglavnom pridevi. Deminutivi su odlika zrelog stila Belog. Spoljanje karakteristike romana Kotik Letajev : 6 glava, pogovor, epilog : Lavirint bunila, Dadilja Aleksandra, Bljesak nad bljescima, Doticaji kosmosa, Renesansa, Gnostiar. Citati su izvoeni iz Tjuteva, Feta, A.Tolstoja, Solovjova. Evidentan je manjak informativnosti. Ruenje narativne logike, nestanak ustanovljenih sintaksikih normi. Odnos proze i poezije

(ritmizovana proza). Forma prema sadrini : da li nova sadrina trai novu formu? Beli tvrdi da niko pre njega nije na takav nain tretirao detinjstvo : kako bi se uopte mogao opisati trenutak stvaranja svesti bez koridenja novih narativnih mogudnosti. Da li je delo Belog psihogram da li je njegova estetska vrednost veda od eksperimentalne? Stvaranje modifikovanog, deformisanog, oneobienog jezika jezika simbola. Baba Minotaur lopta lav. Bunilo doktor svest pas. Neologizmi : strmorezno, ostrmljeno, grebeniti se, ozvidano, starodavno, krilorogo, belotoko, zmijonogo, hiljadokrilo, neprobudljivost. Da li se ovaj roman moe itati kao poezija : da li se on moe prepriati (predgovor Mile Stojnid)? Teorija romana; ta bi bio najmanji zajedniki imenitelj koji spaja romane Belog sa klasinim romanom 19.v? Da li se moe ukazati na jedno delo i redi ta je paradigma romana? Teorija o romanu kao anru u nastajanju : evolucija anra. Ponavljanje narativnih fraza poput sekvenci u muzikom delu teorija simfonije zato ba simfonija (a ne muzika drama)? Odnos lirsko - dramsko; da li je lirsko ponitilo dramatski aspekt romana Belog? Moe se postaviti, i postavljaju se drame po romanima Dostojevskog koliko je smisleno i pomisliti da se roman Belog moe prikaati u pozoritu ak i u vidu monologa? Neprevoenje vedine dela Belog (simfonije). Gleb Struve, Erenburg, 50-e godine. Primedba francuskih komparatista da treba prouavati i dela manjih autora i slabija dela velikih autora. Koji su uticaji na Belog? Beli kao prvenstveno matematiar. Fraze : ''Starodavno, kao od iskona poznato'' (str.55), ''Lopta koja je nadivela sebe'' (str.55). Likovi : ujka Vasja (predugaki gmizavac), dr.Dorionov (Minotaur, uasni debeljko), teta Dotja (molska skala), Fundamentalikov emodanikov (bio je straan, u stvari uenik zanatske kole), Raisa Ivanovna (detinja sreda), Hristifor Hristiforovi Pompul (bio je nalik na bife), Lav Tolstoj, Brabago, Mrkti Avetovi (grbonja u mrkocrvenoj koulji, dobriina, veseljak), Rupreht (lutka). Citati : 55 (poetak), 69 (Lav), 82 (tata), 97 (pajac Petruka), 100 (Kotik Letajev : kao novi poetak, iz perspektive svesnog), 113 (Bleenski - izgore od pida), 34 (pao u nesvest), 175 (Sonja Dadarenko), 197 (Vladimir Solovjov), 214 (epilog).

Moderni roman inkorporira poetike teorije (npr.arobni breg). Autorefleksivnost, autopoetika crta. Francuski novi roman 40, 50-e godine 20.v, prati ga i teorija (Miel Bitor). Bahtin : O romanu (Re u romanu) : proza nije isto to i poezija, i roman je umetnost rei, jezik u romanu = sistem jezika. Literarnost umetnike proze definisana je onim to je nadverbalno : pripovedanje postoji iznad rei. Tehnoloki aspekt. Boris Uspenski, nastavak Bahtinove druge faze. Shlomitt Remon Kennan Narative fiction : knjiga koja je spoj Bahtina, Uspenskog i eneta. Dve teze : roman ima (nema) status umetnikog dela. enet je najvie odmakao u konstituisanju teorije knjievnosti kao nauke. Stvorio je poseban metajezik koji se mora nauiti terminoloki sistem, terminologija radi terminologije. Prvi pokuaj stvaranja metajezika, naune terminologije izveli su ruski formalisti.

Rolan Bart : Uvod u strukturalnu analizu pria (manifest naratologije), Smrt autora (nauno samoubistvo naratologije). Bahtin se takoe koristi veoma kompleksnom terminologijom. Pored naratologije postoji niz teorijskih pravaca koji ne pretenduju na opti karakter. To su takoe veoma ozbiljno teorijski zasnovani tekstovi. Tzv. tekstovi sa bone strane. Vrlo su bitna i izuavanja pojedinih tipova romana : pikarski roman, bildungsromman (Klaudio Giljen : Knjievnost kao sistem). Pitanja tipova romana dramsko, epsko, lirsko. Harvi : Roman i karakteri.

I semestar :

Fokner : - ''Buka i bes'' - analiza strukture - konstituisanje pojma romana toka svesti - Sartr o Fokneru - ''Svetlost u avgustu'' (hronoloko ustrojstvo)

H.Dejms : - predgovori : - o stvaranju modernog romana - III program o romanu

- pitanje o romanu je pitanje o njegovim oblicima : kompozicija je jedina pozitivna lepota

- Persi Labok : ''Vetina romana'' The Craft of Fiction pokuaj oblikovanja - normativne poetike romana - scensko-panoramino prikazivanje F.tancl - Forester : ''Vidovi romana'' (Nolit) - Kajzer : ''Nastanak i kriza modernog romana (instanca individualnog pripovedaa)'' (LMS, VI, '65.) - moderni roman odnos prema mitu

Oblici moderne proze uvod (Lj.Jeremid) :

Pojam modernog u knjievnosti kako odrediti oblike moderne proze? Tumaenje : moderno je ono to je dobro ovde je modernost odreena kao validnost, ali ovaj stav mora podledi kritici. Postoje dela koja zadovoljavaju princip modernosti, ali nisu valjana, vredna dela. Fineganovo bdenje Dojsa je moderno, ali njega ne moemo ni da proitamo, te stoga ne moemo redi da moemo redi da je najbolje (?). Princip po kojima prepoznajemo moderne romane : u modernom romanu je dolo do depersonalizacije, iezavanja jedinstvenosti fabule, teme, iezavanja autora; u modernom romanu iezava saznajni optimizam, bilo kakav saznajni svet treba razoriti, bilo koji nain saznanja se dekonstruie, razara. Iezavanje autora, defabulizacija : u Dojsovom Uliksu iezava sveznajudi autor, a nema ni fabule dve osobe kredu se Dablinom u jednom danu. U arobnom bregu ipak postoji niz dogaaja koje demo modi da poveemo fabula. To ne znai da nedemo arobni breg smatrati modernim to znai da ovi principi depersonalizacije (iezavanja autora) nisu dati tako otro da bi garantovali da je neko delo moderno. Manovi autorski komentari nisu onog karaktera kao kod Balzaka i Tolstoja. Kod Mana se zadrava obradanje itaocu ( koje je ) autorski komentar, ali u tako izmenjenom obliku da moramo govoriti o iezavanju autorskog komentara. To vie nije onaj autor koji de nas povudi za rukav, koji de idi na ruku itaocu. Zahtev za iezavanjem sveznajudeg pripovedaa poinje ved od Flobera, pa preko H.Dejmsa. Sada se umesto autorskom komentaru, italac okrede simbolima, slikama, epizodama koje de nositi znaenje, imade vedu

ulogu, dublja znaenja. Ovo unoenje ..... , ritam u ponavljanju simbol. (nagovetaja) zamenjuju onu vrstu fabule gde postoje autorski komentari. Ovi pasai podsedaju na lirsku pesmu ne samo pasai, ved cela dela, kao Fineganovo bdenje, mogu se tumaiti kao ogromna lirska pesma, jer nieg nema to karakterie naraciju; sve je u ritmu kao kod poezije. Ovde je roman prekoraio granicu prema lirskom tekstu, tj. prema poeziji. Taj pravac od koga de se izdvojiti (ono) to bi bila moderna proza depersonalizacija, dramatizovanje segmenata... bide valjan samo kad tano odredimo ta jeste depersonalizacija i kad vidimo da autora vie nema kod Dojsa Fineganovo bdenje ali ne moemo da zanemarimo zato Mana i da kaemo da to nije moderan roman. Autorska samosvest (anrovska samosvest) je odlika modernosti. Tomas Man ta je moderno delo? Najbolja dela naih stvaralaca ne predstavljaju in kreacije, ved evokacije dela treba da imaju slojeve kulture, mita. (Ni)je bitno obeleje modernosti kao to je Dojsovo delo - ...angada ved da su ta dela reminiscencija itave knjievne tradicije pre njega. Ne postoji vie stvarnost kao takva, ved predstava o stvarnosti. Odnos prema mitu je takoe oznaka modernosti, ali je ovo promenjen odnos prema mitu. Obnavlja se interesovanje za mit, ali ne mit ved za mitski klie Tomas Man.

Dve take na ijoj osnovi se govori o odlikama modernosti romana.

Tomas Man Dr.Faustus Proraunatost u formi, oslobaa se sada jezik. Postoji stroga formalna kompozicija, ali sada se oslobaa upotreba jezika. Fokner (govor idiota), Uliks bezbrojne sheme analogija Dojsovog Uliksa sa antikim epom (Odiseja). Ova odlika ostavlja slobodu u upotrebi jezika. Ove sheme (analogije) u formi ostavlja slobodu jeziku. Kad je re o odnosu prema mitu, on se menja od odnosa romantiara prema mitu, realisti ni ne razmiljaju o mitu, dok Kafka, T.Man, Dojs razmiljaju o odnosu prema mitu. E.Meletinski : Poetika mita. Letopis MS, br.1, '95.g. Analitika psihologija i problem porekla mitskog siea Meletinski

Logorska tema u knjievnosti 20.v. - Gorki pripovetke, naroito rane

- Babelj, Platonov prva decenija 20.v., 20-ih g.20.v. - Beli - H.Dejms : Ambasadori, Portret jedne dame, teorijska shvatanja - T.Man : priroda umetnikog procesa; pesnik je iz razdraenih ivaca, on nije iz toplih emocija; iz ovakve prirode pesnikog procesa Eliot de razviti svoju teoriju; roman o romanu.

Literature evropske margine kod njih se moe nadi mnogo toga to se nalazi u latino-amerikoj knjievnosti; kod pisaca iz afrikih sredina postoji isto kao kod Hispana. Proiriti Kortasarom, Sabatom, Ljosom; zatim i piscima iz afrike, japanske sredine...

Henri Dejms :

Dejms je prelazna pojava. Osnovna umetnika intencija je bila da roman bude nalik ivotu, a to obeleava intencija romana 19.v. Ali ima inovacija u tome kako objanjava stvaralaki proces. U knjievnoj kulturi 19.v. vlada pozitivizam, isticanje nauka, da se ovek moe tumaiti, objasniti; javlja se i suprotnost, pobuna pozitivizmu simbolizam u francuskoj knjievnosti, zatim u ruskoj simbolizam se suprotstavlja pozitivizmu : sumnja o konceptima rada ljudske psihe, o racionalnom tumaenju oveka. H.Dejms se suprotstavlja teorijskoj misli pozitivizma. Antipozitivistika tendencija dr(utvenog) vida : Volter Pejter javlja se u drugoj polovini 19.v., u nekim od tih s(tudija) daje dr. neantropoloku koncepciju knjievna renesansa - ... eseji o renesansnoj knjievnosti. Pie o Mikelaelovom pesnitvu. Tek de se takvo interesovanje javiti u ...v. Pejtera de interesovati ba .... poezija. Do tada su se ljudi interesovali samo za vajarska dela Mikelanela. Promena senzibiliteta, razmiljanje o oveku, o radu ljudske svesti. 1868.g. zakljuci o renesansi Anticipacija knjievnosti 20.v. u njegovom (osvrtu?), naglaavanju psiholokog ivota. Moderni svet tei da gleda na principe .... kao na nepostojane procese nije se to razlikovalo doivljaj stvarnosti mogu razlikovati emocije od racia. Pejter sada kae proces se sastoji tok strasti, struju svesti, tok misli vie nema govora o stabilnim segmentima ljudske svesti koji se pojedinano mogu analizirati na jednoj strani volja, na drugoj emocija... tok (?) sam termin anticipira kasniji (psih.?) termin struja svesti. Pejter kae da nema tog vida mentalnog ivota koji moemo analizirati racionalno. Termini su istovetni onima koje demo nadi kod V.Vulf.

Pejter kae da moramo razmiljati o svetu utisaka i o individualnom svetu, i to se ne da prevesti na nauni jezik, i pod njega se ne mogu podvesti utisci individualnog uma koji je stalno u toku. Ono to je stvarno u naem ivotu, to je vradanje na trenutke, promenljive u naem ivotu. V.Vulf kae da nije stvarni ljudski ivot niz poreanih rampi(?), neto to je stabilno, to se moe analizirati menja se pojam stvarnosti, sada je to proces, tok. Ali to ne znai da je to fantastika. Ovde se radi o primeni pojma mentalnog procesa, nije re o stabilnom, ved nepostojanom procesu. Status fantastike se menja. Ne odrie se stvarnosti, ved je taj pojam vidi drugaije, nejasno, jer graanin Dablina moe biti istovremeno i Uliks. Moderne zanimaju samo mentalni procesi, kako se formira iskustvo. Pejtera zanima sam stvaralaki proces. ak kad je i Emil Zola uvideo izvesnu potrebu menjanja realistikog prosedea Floberov prosede, depersonalizacija (to je kod Zole anket (?)) po toj crti Flober je moderan. Zola je govorio o subjektivnom izraaju. Javljaju se antipozitivistike tendencije. Dostojevski psiholoki motivi; Tolstoj unutranji motivi - sve su to anticipacije, tj. shvatanja ta jeste ovekov ivot => unutranji svet. Dejmsova shvatanja samo jedna od novina, Dejms je u nekoliko tekstova o romanu dao bazine termine moderne proze (to se tie stiha, ritma) u romanu se mora potraiti ono to je pozitivno, to ga ini umetnikim delom. Kao prvo je uzeo pojam kompozicije forme.

III program 88-89. : - tumaenje romana - umetnost romana zbornik romana - moderna kritika u Engleskoj i Americi Beker + predgovori njegovim romanima i pripovetkama.

Umetnost proze Dejms koristi termin fiction (proza). 1884. Dejmsov rani spis u kome je iskazao gledanje ne roman koje ima dve strane : jedna je ona koja se okrede anglosaksonskoj knjievnosti. Jedan deo tih razmiljanja protezade se kroz sva njegova dela. Ti termini nastaju prema Dejmsovom gledanju na anglosaksonsku prozu gde se razvijao vid daskanja sa itaocem. Taj italac je sasvim odreen, viktorijanac, njegov svet je odreen, tom itaocu pisci smatraju da treba

da se obrate to je za Dejmsa glavni nedostatak. Ovim je s jedne strane odreena jedna strana njegovih teorijskih shvatanja. Druga strana je gde Dejms pokuava da o romanu razmilja kao o umetnikom delu u onome to je u njemu umetnika forma. Dejms se bavi onim to demo kasnije nazvati naratologijom. Celokupno umetniko stvaranje moe biti bilo ta tj. u smislu seksualnih tema, jer je to bilo ranije zabranjeno. Tema nema nikakvog znaaja, svejedno da li je sitna ili krupna, da li je iz duhovne ili drutvene oblasti ovekovog ivota bitna je forma. Roman poredi sa slikom to zadovoljava tenju da roman ima vezu sa stvarnodu. Ako roman ved predstavlja stvarnost onda nema potrebe da se pripoveda direktno obrada itaocu, da mu kae da je to fikcija, a ne prava stvarnost. Roman treba da bude zanimljiv. On junaka vidi kao reflektor, njegova svest je dovoljno osvetljena da on oseda sve oko sebe, ta svest nije sveznajuda, ne zna zavretak svoje sudbine. Re je o najvanijoj komponenti romana do Flobera, re je o autorskom komentaru, postoji kod Stendala, Balzaka, Tolstoja sloj koji kontrolie sve to italac treba da zna. To je vana komponenta romana. Autorski komentar tei da obuhvati sve u romanu, da uspostavi kontrolu na itaoevu reakciju. Dejms kad govori o reflektoru, centralnoj inteligenciji, izbacuje autorski komentar. Novina Flobera javlja se kod Dejmsa teorijski obrazloena : roman ivi od eksperimenta - kae Dejms. Eksperiment izraz koji se javlja kod Zole, ali Zola je ovaj izraz uzeo iz naunog pristupa Bernara. Pojam experimenta je u sferi gde roman odreuju .... stvarnosti, kod Dejmsa je experiment u .... postupku tu je sutina umetnost eksperiment nema odnosa prema drutvenoj stvarnosti, ved u smislu umetnike forme zato je Dejms mogao da odbaci .... moralne kritike. Psiholoka analiza u tradicionalnom romanu je bila u rukama pisca u vidu autorskog komentara, to podrazumeva da se ovek moe racionalno objasniti, analizirati. Za Dejmsa je suprotno, im se unutranje iskustvo podvrgne autorskom komentaru ono gubi, to onda nije to. Zato se Dejmsova postavka uzima kao introspekcija unutranje iskustvo se gubi u autorskom komentaru, tek introspekcijom, njegovim prikazivanjem se moe dodi do potpunog znaaja unutranjeg iskustva.

Postavke naturalizma : naturalizam dolazi na kraju razvoja realizma, koji do krajnosti dovodi intencije realizma. To je jedna perspektiva naturalizma. Zola se prikazuje kao neko ko je dovrhunio realizam. Druga perspektiva otvara se u trenutku kad postanemo svesni koliko je naturalizam iva pojava. Jo i realizam se pojavljuje kao ivi termin. Naturalizam je to jo i vie. Naturalistika crta u filmu, pozoritu (npr. vulgarni, grubi jezik i dogaaji psovanje, sex). Druga stvar se ukazuje kad imamo u vidu ta kae Vilson (Vilson Akselov zamak ili o simbolizmu): ukazuje na 2 osnove moderne knjievnosti : jedna u naturalistikim korenima, druga u simbolizmu. Naturalistiko je fundirano u modernom romanu 1919.g. tekst o modernoj prozi V.Vulf.

Henri Dejms kao tvorac bazinih termina moderne knjievnosti. Prop Morfologija bajke ostavili su termine iz naratologije prouavanje.

V.Vulf razdelila englesku knjievnost na dve grane : 1.- Vels, 2.- Goldsvorti - materijalisti, jer veruju da de opisivanjem spoljanjosti dopreti do srca ''oni nastoje da trivijalno opiu'' ovo bi moralo zazvuati da je to vradanje herojskim romantiarskim temama. Manifest modernog romana V.Vulf : ''Beleimo atome svesti...'' Nije vradanje pouka istorije, ved je re o tome da se mogu razlikovati trivijalije trice i kuine a sa druge strane znaajno u malom (svakodnevni jedan dan). Vulf iznosi 2 vrste argumenata : 1.- literarnost prouavanje .... pojmova tie se samog dela, periodizacijsku to nas vrada naturalizmu. 2.-

1.- ne mogu da se odreknu fabule (za materijaliste) komedije tragedije. To treba odbaciti zato da bi se zapravo zahvatio ivot i to nas vrada naturalizmu ''zagledajte se, ivot ne izgleda ni blizu takav, ivot ne postoji u fabuli... u svet ulaze pisci'' kako verodostojno predstaviti ivot (to je naturalistiko) ''ivot je sjajan oreol, veo koji nas okruuje od poetka do kraja svesti''. ''Prava materija za umetniku prozu je drugaija''. Nije ivot u spoljanjosti, ved u unutranjosti, ali pitanje je o ivotu neem stvarnom a to je pitanje naturalizma. Kod Zole su iste postavke nije ivot to ved drugo ali bitka je na tom epistemolokom polju ta je ivot? Ovakve postavke V.Vulf ne umanjuju vrednost umetnike proze same V.Vulf (lirsko) nasuprot naturalizmu. Ovaj tekst V.Vulf je dragocen po tome to pisac oseda tako moderno te 1919.g. ''To to interesuje moderniste? (Dojs) to ono, vrlo verovatno lei '' u mranim putevima psihologije. Otkud da je to ono pravo zato ba tu .... to upuduje pravo ka naturalizmu, to nikada nije objanjavano. Zato ....ditarnost koju Zola postavlja mora biti naslee ludila, alkohola, bolesti zato nije genijalnost. To Zolu ne interesuje. Zolu interesuje mrana psihologija. V.Vulf priznavala ili ne priznavala svoj odnos prema naturalizmu ima postavke koje se naslanjaju na naturalizam. Ona se vezivala za impresionizam i u knjievnosti i u slikarstvu, ali mi moemo kod nje pronadi i naturalistike postavke (odn. date od Zole). Zola naturalizam nas zanima sa obzirom na ono to unosi u knjievnost 20.v., a ne naturalizam sam kao pravac. Predgovor za Terezu Raken moe da se uoi niz protivrenosti. Zola postavlja kao svoj cilj nauno bavljenje knjievnodu. Roman je nauno orue, orue ankete u smislu sociolokom anketa pisac prouava drutvo i ispituje. Razlikovanje karaktera i temperamenata njega interesuje temperament ljudska bida u vlasti ivaca i krvi to su ljudske ivotinje u kojima je dua odsutna kasnije ... ovakvu postavku kroz hereditarnost (?) ovek ovakav postaje zahvaljujudi nasleu i to bolesnom (alkoholizmu).

Ovo je determinizam u knjievnosti odreeno roman T.Raken je fizioloka studija

To znai da Zola eli da se bavi pojedinanim ljudima, posebnim ljudima kojima su ovladali mrani nagoni, a ne univerzalnim, optim, o oveku ali kasnije navodi da je obuzet tenjom za istraivanjem istine tj. hoe da kae da se upravo tu u prouavanju mranog u oveku moe nai istina o oveku.
Nije u pitanju pojedinano i posebno u oveku ved je tu puna istina. Zola se okrede sad drugom faktoru prouavanju drutva i sredine. Pojavljuju se 2 determinizma : 1.- ovek je odreen fiziolokim, ovek je u vlasti nagona i onda je tu u pitanju pesimizam ovek je ivotinja obolela antropoloki. 2.- faktor sredine socioloki otvoren prostor za antropoloki optimizam ako se promene uslovi, moe se neto poboljati u ivotu oveka. Ima smisla delovati na ljudsku sredinu to bi uticalo na ljudsku prirodu to je u punoj protivrenosti. To se moe reflektovati i na umetniko (samo kao takvo u romanu). Protivrenosti u unutranjoj strukturi dela jer ta dva motivacijska niza ne idu jedan uz drugi. 1. i 2. uticaj Zole Ova protivrenost se ne da objasniti na viem nivou na nivou gde se pitamo o raznorodnim sistemima vrednosti vrednost traenja istine uoava se da je u suprotnosti sa traenjem socijalne pravde. Zola je tu uoio tragiki konflikt koji de se razviti u punom jeku u 20.v. (u romanu 20.v.). razvoj sociolokog romana 2.odreenje fiziologije Zola je u daleko iroj lepezi uticao (V.Vulf da de ono to zanima moderniste lei u mranim kutkovima psihologije). Zola se dalje u tom predgovoru bavi naratolokim elementima. Junak mora biti tipian, prosek, jer roman je krika, iseak ivota sa svim onim to je runo i otud ne moe se uzeti natprirodno jak ovek... i karakter. Pojam sredine (I.Ten) suava se na nivo profesionalne sredine (piljari, rudari...) ali i oni kao odreen jezik (oni imaju svojstva). Romansijer bira sredinu, tanu situaciju, jezik... Ono to nas zanima to je da je Zola promenio odnos prema jeziku. Zola je inae davao takve izjave da pariska sredina bude okirana to se vidi iz njegovog zapisa o Floberu on je sve inio da Flober prizna da je naturalista (sam Flober je to odbijao pisac je za Flobera individualista). Preko Flobera kazuje svoja naturalistika shvatanja. 1.- pisac je skriveni reiser (u modernom romanu iezavanje naratora). - bezlino jedinstvo - depersonalizacija modernog romana

- suprotstavljajudi Flobera Balzaku bezlina umetnost delo koje ivi od vlastite lepote, ne vie da ivi u socijalnoj istini, ved od lepote. Naspram ovakvih Zolinih odreenja Floberu je nasuprot linom izraaju koji Zola stalno ponavlja to i nije u suprotnosti - prikazujudi iseak ivota, pisac uranja u ivot likova, progovara njihovim jezikom. Zapravo je Zola tako radio u erminalu rudarske sredine Pisac ima mogudnost linog izraaja, ali ne i autorskog komentara, ved uranja u svest lika (Buka i bes) - od Foknera da progovori iznutra neega identifikovanog kao objekt umetnikog predstavljanja. To pomeranje je znaajno za razvoj modernog romana ( i ak je korak dalje od obezlienog Flobera). Otkride oveka u zloj kobi vie se preko te strane oveka nije moglo predi, nije mogao ovek da se vie tretira bez ovoga (momenat oveka kao bolesne ivotinje). To je naturalistino potie od naturalizma, i to nije samo u spoljanjem odreenju vulgarnosti, ved ova shvatanja imaju naelan karakter o antropolokom shvatanju oveka (nihilistiki). Dojs ima 2 postavke : 1.- naturalistiku sa svim pojedinostima, svest ta sve proe kroz glavu oveku, banalno. 2.- drugo odreenje je da Uliks treba da bude ep o spoju jevrejske i irske rase i pria o svemu to se oveku deavalo. Dva pristupa, dve tradicije jasno ukazuje da je Dojs shvatio dvostrukost osnova na kojima radi pr. naturalistiku i drugu koja joj je suprotna, i ne samo tome ved i tei da ga razori.

Henri Dejms : Dejms de didi glas protiv potrebe pisca da raspravlja o romanu u romanu to je za Dejmsa povreda umetnike proze to je blisko naturalizmu. Dejms prvi govori o tome da roman ne treba da predstavi ivot, ved iluziju ivota. Prvi o iluzionizmu ivota u romanu govori Mopasan (predgovor njegovom romanu) nasuprot Zoli. Dejms je uspeo da iz toga izvede teorijske stavove, za razliku od Mopasana. Prvi njegov rad Umetnost romana je rani spis iz 1880.g. - Dejms def. roman - publika - teorija knjievnosti je isto tako era prouavanja, kao era stvaranja. Umetnost ivi od rasprave o sebi i otud takav znaaj teorije to je bilo vano zapaanje. To se uzima kao jedan od temelja modernog pristupa romanu. ( vano jer umetnost ivi od toga ne bavljenje kritiara ved je to vano za ivot romana ).

H.Dejms ostaje u tom nivou rasprave gde se pita o istini ...... ali se menja svest o mogudnostima i ogranienjima pokuaja da se dosegne istina. I to se javlja u sferi naratologije odnos naratora i lika. To se proiruje na epistemolokom nivou. On se nadovezuje na tradiciju miljenja da pisac mora da bude neko kome se veruje kao istoriaru (vrsti fakat) a drugi zahtev je zahtev pisca kao umetnika. Ovaj prvi od Servantesa pa do realista ne samo izmiljanje ved fakt pa ak i pseudofakt to de se kasnije uzeti i koristiti u knjievnosti. - knj / roman kao iluzija - ''utisak o ivotu'' - roman se stvara po sopstvenim principima - roman kao ivo bide organistika teorija roman je organizam svaki deo govori i o drugim delovima; ovde je od znaaja ak i najvedi pisci kao Dostojevski ne razmiljaju o romanu kao o organizmu, domiljaju se o romanu (preko tipa(?) i karaktera). Zato je vano Dejmsovo obnavljanje organistike teorije o romanu kao organskoj celini kao to je vano Dejmsovo obnavljanje modi mate priznati mati alhemijsku mod. Na drugoj strani su fakta. Dejms opet postavlja pitaja o odnosu morala i knjievnosti. Pitanja morala se ne mogu postavljati na nivou romana i u tom duhu daje definiciju ne malo vano za tu sredinu (jer jo uvek je u Engleskoj jaka ta moralistika tradicija romana). (Dejms) prava(?) moralna energija ogleda se u opaanju itavog polja (bez prenebegavanja nekih injenica). Dejms ukazuje da de roman biti to (vedi?) to de biti okrenut unutranjem. Domen umetnosti se usmerava u jednom pravcu u kom de progovoriti (?) V.Vulf. Dejms pokuava da uznese prouavanje romana iz epistemoloke ravni, odnos romana i istine i da ga uvede u polje izvoenja samog romana. Iz tih nekoliko postavki razvijade se Dejmsova teorija romana - pitanje narativne tradicije. - pitanje natprirodnog.

Re je samo o proceduri, umetnikoj ekonomiji.

Pojava natprirodnog u knjievnosti nije stvar metafizike, ved je stvar hladne artistike artikulacije. Na jednoj strani (umetnost romana) zastupa produbljenu psiholoku prozu to je u tradiciji romana 19.v., Gete, openhauer vide roman u produbljenoj psihologiji : otud je on u tradiciji i tu je njegovo

shvatanje i traenje sredinje inteligencije - a sa druge strane Dejms trai i proces depersonalizacije to je proces koji Dejms nastavlja od Flobera pisac je bezlian. Dejms trai sredinju inteligenciju koju de umesto naratora obaviti pisac : tu ne moe biti govora o novatorstvu. Problem narativnog sredita je Dejmsovo pitanje i vezano je za njegove romane. Ali i drugi su pisci pisali o problemima pisanja romana Dostojevski iz zabeleaka o pisanju Zloina i kazne.

Predgovor za Portret jedne Ledi. Nijedan od prozora ne obezbeuje potpun uvid u pozornicu ivota i to to je svaki od tih otvora, svaka od narativnih perspektiva ima svoja ogranienja koliko otvora toliko uvida i to to se zove pozorite ivota to je novina gnoseoloki nemogude je da saznaju istinu, svako stanovite je ovim ili onim uglom ogranieno (nema istine za kojom ezne roman 19.v.). Gnoseoloki relativizam je iri od prostog pitanja narativne perspektive i ono je otvoreno jo i danas pitanje o istinitosti i da li se moe postaviti u knjievnosti. Po Dejmsu moe se postaviti pisac je bezlian, a pitanje istinitosti se moe postaviti kao prozor (slika kude sa prozorima) i tu se uplide i narativno gledite likova kao mogudi uglovi otvori na kudi i samo iz tih uglova sagledavanje istine; u okviru saznajne vrednosti u naratologiji od Dejmsa pitanje o istini se postavlja kao pitanje o mogudnosti saznavanja istine to je novina. Glavni deo uenja Persija Laboka propada jer nije ovu temu Dejmsa uneo u svoja shvatanja (to je uneo samo Dejmsova novatorstva (naratoloka)), a nije uzeo i oblik pitanje mogudnosti saznavanja istine. Persi Labok se u potpunosti vezuje za Dejmsa ali menja i prirodu njegovih tvrdnji, tj. neke od njih podie do dogmi : - kad Dejms govori o ouvanju intenziteta iluzije Dejms govori o neophodnosti dramatizacije svih elemenata romana ka pribliavanju romana drami uklopljena je u celinu Dejsovih shvatanja mada je tenja romana ka drami moderna u to vreme pilhagen (?) : roman ima bududnost ukoliko se pribliava drami; tendencija je ila dotle da se pree granica roman bukvalno postaje drama. Ni u jednom trenutku se misao kod Dejmsa ne krede u tom pravcu da roman tei da pree granicu anra : ved samo postoji mogudnost iskoridavanja elemenata romana koji tee dramatizaciji. Ali, tendencija pribliavanja romana ka drami postoji uopte u Evropi. Labok : - pisac kao zanatlija. - jedna pria se moe ispriati na 100 naina, ali pisac mora biti svestan razlike izmeu tih naina. - prihvata Dejmsovo razlikovanje izmeu prikazivanja i pripovedanja Labok razvija razliku panorame (slike) i scene. - scena u romanu / scena u drami - ta razlika mora biti uoena,

- jer romansijer nikada ne moe u potpunosti nestati jer ukoliko on dovede do toga ne bismo vie mogli da govorimo o romanu. - nije sve u govoru junaka, on (romansijer) mora da sve to povee. - Labokova distinkcija izmeu panoramskog i sceninog prikazivanja je glavna stvar zbog ega se ladamo(?) Laboka. - tu se ukljuuje i ritam. - italac ne posmatra samu sutinu stvari ved njihov odraz u ogledalu Labok uzima za primer Tekerija to je autorski komentar panoramino prikazivanje. - kod dramskog prikazivanja italac je direktno postavljen pred zbivanja on ima utisak kao da prisustvuje nekom procesu; pripoveda je maskiran i govorimo o njegovom minimalnom uedu autora (za razliku od prvog sluaja gde je stalno naglaavano da je pisac prisutan). Ljubia : roman toka svesti poiva na ovoj Labokovoj distinkciji scensko predstavljanje stvara iluziju da nema posrednika re je o posebnoj tehnici stvaranje iluzije da nema naratora. Labok : 1.- treba to bezbolnije da se promeni taka gledita; 2.- u drugom sluaju, sve zavisi do koje mere de pisac idi do dramatizacije. I 1. i 2. sluaj imaju i prednosti i mana, mada prednost daje scenskom prikazivanju. Panoramsko prikazivanje moe biti od pomodi u vremenskom saimanju ali tu itaoci ne posmatraju stvari direktno, ved kao u ogledalu, tj. nema istode. Pitanje o stanovitu je pitanje forme romana to je stanovite bolje izabrano, to de biti bolja forma. Ova njegova knjiga uvede bezbrojne rasprave o razl. narat. stanovita sve do Vejna Buta (''Retorika proze'') on okrede pitanje na drugu stranu. Jedno je stvaranje iluzije, a drugo je kako de se to sprovesti. Izgleda de But to zakljuiti, dok de Francuzi to kasnije nastaviti erar enet. Labok svojim tumaenjem sceninog prikazivanja dao fundament pseudonaunom shvatanju, def. romana toka svesti (mada to jo ostaje u okvirima naturalistikog romana).

Fokner :

- predgovor Stjepana Kreida : - izvesna pseudonaunost - govori o neemu to nema vrstu zastupljenost; (u tumaenju romana toka svesti). - tipoloko odreivanje romana toka svesti. - opaanje da se u knjievnom delu prvo prikazuje jedno a onda drugo bez objanjenja to je poznato oduvek antiki ep. - film je dao otre rezove, to omoguduje neposrednost. U Uliksu 18 kratkih pria, kao filmska montaa ostvarena je ta simultanost. Veliki uticaj filmske montae tako da je ovo zapaanje validno. S tim to se ovde ne ispituje f., a f. je da se postigne naporednost. I koridenje tipografskih sredstava nije novo (Tristamendi) - roman koristi ovo sredstvo - pitanje je f.je : ta znai Fokneru da u prvom poglavlju koristi dva tipa slova i razliite boje (boje nisu uinjene zbog nedostatka boja mada je to bila Foknerova zamisao). Ovakvo tumaenje koje pokuava da oblikuje pseudonauni pojam romana toka svesti ne odgovara. Ako im je osnovna tenja naturalistika, onda nemaju potrebe za tehnikm sredstvima filma. Tehnika kojom se Dojs koristio. Dojs majstor upotrebe lajtmotiva. - ukazivanje na koridenje muzikih formi na izgraivanje ove vrste romana. Lajtmotiv nije prosto ponavljanje; re je o ponavljanju sa odreenim elementima : ponavljanje kod Vagnera vezuje se za odreeni instrument sa melodijskim sklopom te de on i bez pojave mitolokog bida oznaavati njegovu pojavu Slika mirisa vlanog pepela vezuje se za S.Dedalusa. Kasnije, kad se ne pojavljuje ni Stiven D. ni okolnost za miris vlanog pepela, pojavljuje se ova fraza i tu se od nas oekuje da vidimo sve ono to joj je prethodilo kao vrstu tematske strukture i raznovrsnost to je i postupak.

Njim su se koristili i Dojs i Vulf i Fokner. Ovakva tumaenja (predgovor) ne zadovoljavaju tumaenje ovog vida romana. Ako navedemo samo oblik koji Dojs koristi, ne govori nam i zato to koristi potrebno je navesti i f.ju potrebno je tumaenje. Kako se konstituie ova vrsta romana jeste nova teko da se novina i promena u pojmu romana moe tumaiti ovim pristupom (koje nije nauno : )

Definicija romana :
1.- roman kao psihogram 2.- roman - vid umetnikog postupka. - nedovoljno tumaenje da se nedovoljno koherentna graa tim postupcima uobliava; nita ne dobijamo time to su pisci teili da to bolje predstave ljudsku svest (ta bi znailo to to Fokner hode da izrazi svest idiota). To je knjievna konvencija; da je svrha da verodostojno predstavi svesti idiota onda bi on stavio samo slova. Fokner verbalizuje pokret Bendijev kada se opee stavlja ruku u usta. - pretpostavka je da se verbalizuju predlogina stanja svesti to znai da je Fokner hteo da verodostojno prikae svest. Preko tog pojma o toku svesti ne moemo dodi do pojma oblika umetnikog oblika (jer u tom tumaenju se kae da pisci koriste te umetnike oblike lajtmotiv da bi struktuirali tu nekoherentnu grau. Umberto Eko : Samo uslovno treba shvatati one f.je u delu koje treba samo prividno prikau strujanje toka svesti. Tolstoju je bila namera ne da napravi psihogram ved da evocira jednu temu (Sevastopolj u maju) smrt vojnika koji razmilja ta prolazi kroz svest : traginost trenutka.

Foknerovo mesto u modernom romanu je problematino. Kod njega ne nalazimo nita, nikakav odnos prema epohalnim temama. T.Man, arobni breg rasprava o epohalnim temama. Kod Prusta u tome kako se konstituie kao pripoveda imamo epohalne teme. Kod Foknera toga nema autorskog aspekta nema, pogotovu nema lica koja raspravljaju o neemu to bismo uzeli kao epohalnu temu. Kod Stjudenta (kod Foknera) mogude rasprave su viene kroz metafore. Foknerov odnos prema vremenu mora se tumaiti filozofskim putem s druge strane vie no drugi Fokner je prisutan u modernoj knjievnosti uticaj njega o njegovom uticaju govoride Markes za dobar deo latinoamerikanaca i Markesa, Fokner je uitelj.

Kod nas prevodi Foknera oznaili su promenu vienja nacionalne teme. Dobrica Dosid pie Daleko je sunce, a itajudi Foknera pie Korene. Foknerov status u SAD i u svetskoj knjievnosti je dvosmislen. Na jednoj strani on je slavljen kao ilustracija propasti kapitalizma u SSSR-u studije o Fokneru o zlu kapitalizma koje je on raskrinkao. U samom SAD-u Fokner je prihvatan sa jednom vrstom zazora. Foknera ima smisla uvaiti, ali nikako ga ne uzimati kao reprezentativnog amerikog pisca, zbog onoga kako on prikazuje tradiciju amerikog drutva (odnos prema porodici incest). Fokner govori o rasnom problemu. Sam Fokner je menjao stav o tome do Nobelove nagrade nije hteo sebe da objanjava nakon dobijanja nagrade, Fokner je insistirao na humanistikim interpretacijama svog dela. Humanistika f. literature. Foknerov govor u tokholmu ''ja verujem da ovek treba da izae kao pobednik''... Glavna dela : 1929-1936. Nastala su ona dela povodom kojih se moe govoriti o Fokneru kao velikom piscu Buka i bes, Dok leah na samrti, Svetilite... Tu je pokazao jednu konzistentnu viziju sveta. Kasnije izlaze romani, pripoved. drame, ak i basne, koje gotovo da su delo drugog pisca usred ovog drugog dela izlazi Uljez u praini koji podseda na onaj prvi deo. Fokner je koristio folklor (jezike) june amerike grae. Intruder in the dust uljez u prainu oskvrnitelj praha. Fokner je koristio patinirane rei (rei sa patinom) ovde sasvim drugo znaenje dust kao prah je re koja se izgovara pred otvorenim grobom. Posle 1936.g. je pria za sebe. Ovde de se govoriti o delu Foknera 1929-36. (Ljubia). pesimizam hereditarnost(?)(naturalizam)

Fokner povodom Melvilovog romana Mobi Dik - zbog samog junaka gonjenog mranom prirodom i surovim nasleem osuenog na samounitenje antropoloki nihilizam karakteristian za naturalizam ne moe bolje biti def.naturalizma. To to se pokriva pojmom izgubljene generacije karakteristino je i za film ta raspoloenja posle I sv.rata uticala su na Foknera. Foknerov intervju u Amerikaneru(?) 1950.g. Fokner de se ponovo vratiti svojem ranijem stvaralatvu i odrediti znaaj svog rada.

Literatura za Foknera : 1.- Leon Edel : Psiholoki roman 2.- ogled Sretena Marida (Nolit) - predgovor za Buka i bes. 3.- Gvozden Eror

4.- Vida Markovid

Fokner je reprezentativan (iako je doao poslednji) u tom svetom trojstvu Fokner-Dojs-Vulf. Fokner je paljivo koristio aspekte brojnih religijskih sekti i njihovog uzajamnog sukobljavanja (ak je koristio i specifian jezik), to je odlika amerikog juga.

Buka i bes : Dojs regionalno moe da postane mitsko. Spoj lokalnog i univerzalnog. Fokner je to izrazio.

Sadri 4 odeljka 3 su u prvom licu starija. Naracija u ova prva tri odeljka je i igra sa vremenom, ovde su datumi jer ukazuju na verski praznik, a to je Uskrs (4.odeljak) - 8.april 1928. prethodi Velika subota (7.april), Veliki petak (6.april); s tim to je drugi deo vraen u prolost, prilino duboku 1910.g. i pria je samoubica Kventin. Fokner istie da je radnja u sadanjosti (II u prolosti)
Buka i bes naslov iz ekspira (Makbet). Fokner daje naslov sa takvim nihilistikim asocijacijama. Na poetku de se odmah dati do znanja ..... uskrnjih dana, unosi se usred toga i niz podataka o figuri idiota Bendi, koji tih dana puni 33 godine (Hristove godine). U vezi sa tim pojava i nain predstavljanja Bendija izvedena je tako da se iz ovog odeljka (njegove perspektive) Kventinova, Dejsonova, a zatim iz 4.odeljka i iz svakog odeljka vidimo neto novo, kao iznenaenje. On jedini stalno voli Kedi iz drugih perspektiva dopunjavamo sliku o Bendiju. On sve vie postaje idiot na kraju 4.poglavlja uvedeno je bide koje je obezlieno da li ima delove spojene to je i tematsko obeleje. Da li u ovom romanu ima smisla traiti neko drugo znaenje osim nihilistiko 1.- Fokner je preuzeo iz romana 19.v. usred prepoznatljivog predela (istorijski) stavio izmiljenu pokrajinu Joknapatof, sa glavnim gradom Defersonom. 2.- prenoenje lica iz romana u roman ona time imaju nekakvu istoriju. Kao to postoji porodica Kompson, tako postoji i porodica Satoris (to je preuzeto od Balzaka u agrinskoj koi srednjih godina, a u ia Goriou mlad) tako i Kventin ovde samoubica, a pojavljuje se i u Absalome, Absalome (1936) Fokner je, po tome se vidi, umeo da se koristi tradicijom.

A 7.april 1928. - Bendi B 2.jun 1910. - Kventin (hridanska tematika) C 6.april 1928. - Dejson (dan uoi Uskrsa)

D 8.april 1928. - uskrnji dan : IV dela : I uvod - Dilsi; II - IV ponavljaju ova tri dela

- D II = B tragian zakljuak (u B se pojavljuje Kventin) ponavlja se hrid. usmerenost hrid. tematike u hrid. terminima samo to je to vrsta hrid.pesimizma to je zato to je Dilsi krenula u crkvu i povela Benija u vezi sa tim odlaskom moe se govoriti da se B ponavlja u delidu IV poglvlja. - D III Dejsonov odeljak se ponavlja (Dejson sklonost ka materiji, surovost, kinji nedaku, njegova ivotna projekcija je shvadena pod runim okolnostima da je iv zakinut, jer mu zet nije omogudio uspeh kao da mu je sueno. Dejson je to (IV odeljak) otkrio da ga je pokrala nedaka i krede u jurnjavu za njom. Za njega je to komino; za itaoca je to smeno : Dejson je u poloaju junaka crtanog filma (juri a ne moe da stigne). - D IV opet je Bendi na sceni, sa deakom iz crnake posluge pobesneo konj, pobesneo Bendi, zateen kako krui oko spomenika junjakom vojniku (zanimljivo je da se u ovom sredinjem odeljku moe primetiti sva tri odeljka (A,B,C ) B,C,A Cerebralna kompozicija romana ta vrsta promiljenosti upravo da se ovako moe nacrtati neviena je dosad tematsko obeleje Takva kompozicija prikazuje haos svet sa stanovita svesti koje nema (idiot). To pribliavanje suprotno svest idiota i izrada romana u nivou kompozicije takva smiljenost u tom komponovanju je glavna odlika i moe se uzeti kao tematska osobina i moe da taj kontrast znai o mogudnostima umetnikog oblikovanja, jo uvek ne tumaenja teksta ved o mogudnostima umetnikog oblikovanja. A B C B D C ABC A

Uskrnji dan : Dilsi, - uvod B, - ovde se obnavljaju hridanski termini, specifian hridanski pesimizam; 4 odeljak se ponavlja u delu 4 poglavlja. - Dejson se ponavlja ....... poloaj junaka iz crtanog filma - aktivira se tema prvog odeljka.

C, A.

U srednjem delu (sa obzirom na reaktiviranje teme) poslednjeg poglavlja romana opet se moe videti A,B,C. Vidi se ime promiljenog. Ovo je u sferi tradicionalnog romana nepoznato. Takvo geometrijsko osmiljavanje govori o Foknerovoj intenciji da uhvati ono to je xlogino(?), da prikae svet sa stanovita svesti, ak svesti koje nema, sa stanovita idiota. Taj kontrast onoga to je po prirodi (mentalni prizor) i

komponovanje romana, osmiljenost to se moe uzeti kao vana karakteristika ovog tipa romana. Tu treba traiti tematsko. Samim tim postupkom se neto ..... u smislu prirode umetnosti (ne u smislu tumaenja teksta).

1.- Fokner vidovi romana 2.- tancl narativna situacija Naelno razliita tumaenja Buke i besa, i moe se proiriti na roman iz prve decenije 20.v. Da li je on obeleen antropolokim nihilizmom, ili sadri neku vrstu pozitivne etike procene? Tumaenja ove druge vrste usredsreuju se na lik crnkinje. U takvom tumaenju ne nalazi se podrka u samom Foknerovom govoru u tokholmu, ved i u govoru samog lika Dilsi. Ona je ''jaka, celovita i neiskvarena'' (- u romanu se to za nju kae). Foknera je briga da uspostavi vrste postavke i da ih suprotstavi haosu i pometnji (s druge strane). Jedan primer je i da sat koji otkucava vreme i prema kome niko od Kompsonovih ne moe da se ravna jedino Dilsi korespondira sa objektima (kad otkuca 5 puta jedino Dilsi zna da je 8 sati). U II odeljku Kventin namera da se otkine vreme otkinuvi kazaljke. Meu nekoliko objektivnih portreta naracija sveznajudeg naratora (IV poglavlje). Dilsi je nadmodna i preko nje se uspostavlja pria o Kompsonovima. To treba tumaiti kao foknerovsku viziju to je i problem ukoliko je Dilsi data kao f. uporite, pribeite vrednosti toliko to jedina ona korespondira sa vremenom. Takoe ona trai Foknerovo tumaenje (pr: prisustvovanje u crkvi ) to je presudan pr. da li je Dilsi pribeite pozitivnih vrednosti ili je i ovaj lik problematizovan. U odgovoru na ovo pitanje odgovara se na pitanje mogudnosti romana : odnos prema vrednosti --mogudnost pozitivnih vrednosti. Teorija moderne proze : pitanje depersonalizacije je karakteristino za modernu prozu, za razliku od proze pre nje. To se ogleda pre svega u iezavanju autorskog komentara koji je, bar kada je re o Fokneru uinjen sloenim. (tekst) koji svedoi o depersonalizaciji Uz sam roman javljaju se specifini nezamislivi komentari : uz Buku i bes priljubljuje se tekst o Kompsonovima koji je autor sam dao : Foknerov pokuaj ne moemo da tumaimo drugaije do autorski komentar. Pridavanje znaaja liku Dilsi (zna za objektivno vreme), dok ostali ive u subjektivnom vremenu; + sam autorov tekst (da su crnci izdrali) iz ova dva aspekta izlazi ovaj stav o pozitivnim vrednostima

Dojsov Uliks ima takoe dodatak koji utie na tumaenje teksta. Dojs je samo rimskim brojevima oznaio odeljke - saznajemo da ih je on u prvoj verziji naslovljavao antikim imenima, a onda izbacio. Otud pravo .... kritiara da govore o odeljcima kao Nausikaji ili dr. kao posredovanim autorskim komentarima. Dojs sugerie nekom Gilbertu (pravnik) da napie shemu kako ja nastao Dojsov Uliks. To to Gilbert iznosi su Dojsove rei i otuda nijedan potonji tuma - ne poinje da objanjava zato se odreeni odeljci naslovljeni kao Sirena, Nausikaja : jer je to Dojs ''izdiktirao'' (mada posredno jer u dananjem izdanju tih naslova nema). Dojs to sam nije uradio jer se u samom tekstu narator pojavljuje potpuno depersonalizovan. On ak prenosi muziku strukturu (Nausikaja) i jedino kao ta instanca koja organizuje tu strukturu moemo govoriti o naratoru. Na drugoj strani upad u roman bezobziran drug., izmeten nain koridenja autorskog komentara (ovaj tekst o Dojsovom naslovljavanju odeljaka Gilbert) U modernom romanu, za razliku od romana 19.v., radi se o depersonalizaciji u romanu, ali opet na koji drugaiji nain : narator upada u tekst. Komentari koji stoje izvan dela, ali bez kojih ne moemo itati delo. Delo se javlja navodno zatvoreno, tj. ono jeste zatvoreno, ali se uz njega kao takvog javljaju intelektualni cerebralni komentari, koji dopunjuju tumaenje dela. B.Pekid fus-note autorski komentar. Intelektualni komentar obrazovanog oveka koji se zapitao i obavestio o nacistima... odatle do ukaza o tome da su fus-note vane (pr. da je naao kiobran svog lika) a znamo da je autoru, B.Pekid - i + iz fikcije u stvarnost.

Buka i bes : - cerebralna kompozicija, - teme se ponavljaju; u IV odeljaku Kventin, Dejson, Bendi. Njegova tematska analiza, tj. predstavljeno pitanje je li roman nihilistiki ili moe da se odri ovo drugo tumaenje da postoji mogude tumaenje pozitivnih vrednosti .............. bi u romanu bili olieni u liku Dilsi : 1.da li je tema nihilistika 2.- ili roman ima pozitivne vredosti

Tumaenje : - Dilsina blagoestivost - Dejsonov materijalizam ... ovo tumaenje otkriva najsitnije pojedinosti iz IV poglavlja. Dilsi, koja je inae humana, a u IV poglavlju ona je i realistiki detaljizovana : koje boje ona koristi u svom oblaenju oblast hrianske tematike. Ona ini da i sama Dilsi inodejstvuje (ovaj autor nalazi da ovakva Foknerova briga za njeno odelo ima slinosti, tj. da su to boje sa svetenike odore u odreenim praznicima).
II odeljak Kventin. Fokner se postarao da u Kventina i taj odeljak unese filozofsku dimenziju preko oevog lika i ta (( o vremenu, o oveku kao zbiru nesreda)) filozofska nit je krajnje nihilistika : vrvi nihilistikim elementima, to je pojaano i time da je re o samoubici. Pitanja na koja je Kventin negativno odgovorio, tematski ((hridanska tematika)) se razreavaju preko Dilsi u IV odeljku. Ta pitanja se negativno razreavaju kod Kventina, to je i prirodno jer je to lik samoubice.

U II odeljku ima najvie od lirskog kvaliteta, na doivljaju, mirisima, opaajima, pojava lica se vezuje za slike, Kedi (mirie kao drvede to je i u I, a u II najizraenije) kroz lirsko se insistira na prolom, formira se tema. Razgovor Kventina i Kedi tu se javljaju izrazi koji su dvosmisleni - incestuozni, Kventinovo insistiranje da je status Kedi neto to oliava stanje porodice, gubljenje njene asti je kraj ivota za Kventina. U odnosu na vreme to ima dve dimenzije : 1.- to je vezivanje za prolost (Kventin), bududnost ne postoji pre nego to je postala prolost, 2.- razlikovanje hronolokog vremena i vremena shvadenog kao venost. Za Foknerovog junaka to je najizrazitije za Kventina ta druga dimenzija, vreme kao venost ali je to negativna on zamilja sebe i Kedi kako gore u paklu. Izmeu ove dve dimenzije formira se tematika Kventina (kasn o venosti kao venosti pakla i njegova okrenutost prolosti) Dejson : njemu se u ovoj interpretaciji daje vii znaaj (filozofski) - da je predstavnik materijalizma. ((Ljubia ne smatra da je to tako. On nema mogudnosti da tako misli on misli u vulgarnim terminima : on se pojavljuje sa reima 'Kurva je kurva' to je raspon njegovog miljenja i pridajudi njemu termine ak i vulgarnog materijalizma, mnogo je). Dejson je karikatura i ak u IV odeljaku on se pojavljuje u znaku karikature (on ne moe da obuzda starca) kao u crtanom filmu. To ima komiki aspekt. I na komiku crtu treba obratiti panju jer i ona moe da pomogne pitanjima o ljudskoj sudbini : Laster deak crnac koji je izgubio novac u sva tri odeljka se pojavljuje Laster - i to kao provodni motiv lajtmotiv. Razreava se u poslednjem odeljku i tom komiom kljuu snop motiva je u kominom kljuu razreen (on svira na testeri). Kao to je motiv sata razreen u traginom kljuu da je izbijanje sata neto ukleto. Teko ih je razreiti. Koliko je u pravu tumaenje da se kroz Dilsi unosi hridanska tematika (i to pozitivna), jer je kod Kventina (II poglavlje) razreena negativno i jo ona vodi Bendija u crkvu i + tada mi vidimo Bendija tek tada spolja Dilsi se ne libi da ga takvog vodi u crkvu (belcima nije dobar jer je idiot, a crncima jer je beo). Kako se Dilsi prema crkvi uspinje, razvijaju se realistiki detalji crnaka crkva je postavljena kao puki dekor, ona je plotna, ima samo jednu stranu. Sam ritual (na crnaki nain) kroz odreeno pevanje, govor propovednika za Dilsi se pretvara u mistinu inkantaciju. Ona govori da je videla jagnje. Kroz nju Fokner predstavlja mogudnost ritualnog oivljavanja i doivljavanja. Nije Hrist davno raspet, ved se i sad raspinje. Meutim, kod hridana to nije tako, nema tog rituala. Zato tematiku hridanstva kod Dilsi ne moemo da proirimo na druge likove jer to nije hridanstvo 20.v. Dilsi ostaje u ritualu. Taj ritual Dilsi je crnkinja i to ne moe da se proiri kao znaenje na ceo roman ne moemo kroz nju otvoriti problem Foknerovog odnosa prema vrednostima i da se prihvati tumaenje da je kroz Dilsi to formulisano u pozitivnu dimenziju.

Fokner - 1.- taj problem otvara u drugoj dimenziji jasnog problema da crnci na belce gledaju kao na decu, 2.- Kventin crnac kao majmun sada posle slobode u terminima jasnog problema ne moe se govoriti o hridan. tematike. Fokner sa hridanske tematike prenosti pitanje na jasan problem : - stanovite naracije : I ichErzahlung, IV objektivna.

Kvalitet tog glasa je problematian. IV odeljak poetak : postepeno se uoblii tematika Dilsi i prema tom odnosu (unoenju lika Dilsi) moe se govoriti o objektivnoj naraciji tradicionalno. Ali tu se stvar problematizuje jer se ovaj ton pojavljuje kao emotivno obojen to unosi znaenja tematska : 1.- sat otkucava 5 puta. ''Krunili su se otkucaji sata sveani i duboki'' to jeste objektivno, ''moda je to raspadanje kude'' ovo vie nije objektivno, to je vrednosna ocena (( prividno objektivni narator)) : ona ne izbija racionalno objektivno, ved iracionalno. Kakav je to ton to nije objektivan ton taj odeljak nas povlai na poetak romana : Dejson, otac kae direktno da je kuda ukleta. Jedino to Dilsi odbacuje, ali svi ostali to prihvataju. Kventin samoubistvom to verifikuje, Dejson (kurva je kurva) i to ... tano : - Bendi slua muziku (testera). Tonalitet, to je tematska boja koju moemo da poveemo sa naslovom Buka i bes ivot je pria koju u istom duhu i tonalitetu kao Foknerov skaz. Ovo opet nije dovoljno da bismo prihvatili tumaenje da je knjiga nihilistika. Cela istorija Kompsonovih puna je fobija. Kada bi hteo da mi imamo nihilistiku viziju, mogao bi da naglasi bar jednu crtu istorijskog, ali on to ne kae ne objanjava se to u romanu. Sredina amerikog podneblja tog doba je robovlasniki sistem. Fokner eli da lirskim elementima predstavi odnos prema svetu koji ne moe racionalno da se izrazi. Fokner prednjai u iskazivanju tog raspoloenja (tamnog, nihilistikog). Onoliko koliko mu polazi u tekstu da obrazuje lirska sredstva. Posebno je tu interesantan II odeljak Kventin lirski pasai. ''Ali on nije imao sestru'' to se vidi da se to ponavlja kao pesniko sredstvo zar to nije refrensko ponavljanje. Ritmizirane reenice im se u Kventinovu svest uplidu teme o gubljenju asti, imanja. Fokneru je to posluilo da prozu ritmizuje. ''Ocu sam rekao (rue?).... draesne i vedre ( pozivnica za venanje Za razgovor sa ocem poinio sam rodoskrvnude'' - Te rei (rue, rue?) dobijaju ritmiki, pesniki kvalitet one de se kasnije objasniti, ali to njihovo ponavljanje daje ritminost. Tekst je pisan kao stih. Osim toga, Fokner insistira na tipografskom, na izgledu teksta kao stiha. Otuda foknerovski glas (objektivni glas IV odeljak) se pojavljuje kao glas koji je karakteristian za lirskog subjekta. Kada panju usmerimo na lirske kvalitete, onda nam se pitanje autorskog komentara koja se tampaju uz tekst otvara : nisu pisci ti koji su prvi tampali autorski komentar uz tekst, ved je to uinio Eliot (Pusta zemlja). On je tampao fus-note. Moglo bi da se kae : da se ukae da je upravo taj lirski kvalitet bio taj koji je traio komentar, ali sada promenjen komentar.

Sartr vreme i roman (esej) Sartrova kritika Buke i besa otvaranje rasprave kakva de se dalje voditi u tom veku - Sartr prvi otvara problem vremena, u romanu Buka i bes kakav de se dalje voditi. Roman je ispunjen svakovrsnim poremedajima, na nivou tampanog teksta, oblikom naracije u prvom licu (ide od skaza do unutranjeg monologa). Tog unutranjeg monologa trebalo bi da bude 4 vrste: direktan, indirektan, solilokvij i . Upadljivo je koliko je zatamnjenje. Zatamnjenja su metafora za zabune koje je Fokner unosio u svoj pripovedaki postupak. Svesno je unosio nejasnosti. 2.- nejasnode sa imenima Kventin mladid i Kventin njegova sestriina. Lica se meusobno presecaju. Kedi Kventinova i Bendijeva sestra, ali i deko koji nosi tapove za golf. 1.- a prva je ova nejasnoda u naraciji; druga u licima. Bendi prvo Mori, a onda Bendi. Zatamnjenja su unesena hotimino, sa planom kad se govori o hronolokoj sreenosti, tu su najveda zatamnjenja. Podela poglavlja : ide prvo 7., pa 6.april, pa 2.jun 1910, pa onda 8.april 1928. esto presecanje razliitih vremenskih dimenzija onako kako su zabeleene u svesti idiota, tj. Foknerovo nastojanje na poremedaju u vremenskom nizu. U II odeljku najuspelije je prikazano unutranje stanovite junaka tu se vreme uzima kao tema. (vreme kao tema, vreme kao hronoloko zatamnjenje). Temporalnost Sartr. Sartr je pisao o Foknerovom prvom romanu Sartoris nakon tog Sartrovog komentara u Americi se menja atmosfera i o Fokneru se pie ozbiljnije. Od Markesa dolazi priznanje o Foknerovim tehnikim inovacijama. ta je rekao Markes ako uzmete Foknerovu reenicu i rasklopite je, i probate ponovo da je sklopite, imadete utisak da je neto viak; i ta osobenost Foknerovog stila upuduje na ogroman znaaj onog to doivljavamo kao istumbano, ispremetano. Sartr : metafizika vremena. Temporalnost kao prava vrednost romana. Razlika izmeu temporalnosti i hronologije nije u pitanju Tolstojeva razlika subjektivno / objektivno vreme, ved je ovde u pitanju naelna razlika dva tipa usuda(?). 1.- prvi je unutranji 2.- drugi je trajanje u vremenu. - propadanje nema progresije (ne dolazi se do bududnosti) propadanje u samim stvarima ''Sve se dogaa iza kulisa, nita se ne dogaa, sve se ved dogodilo''.

Povezivanje problema vremena sa problemom stanovita (tj. take gledanja). Fokner otkriva jednu osobenost : ako je pripovedano o prolosti, onda je to stanovite (o prolosti) stanovite nekoga ko se ved ubio (Kventin pred samoubistvom pripoveda o prolosti a on se ved ubio). To je lirski subjekt tim gestom je stanovite preneto iz proze u poeziju. Temporalnost se ne moe izbedi ni u razmatranju take gledita. Kada Sartr kae za vodede pisce Dojs, Vulf, id da su osakatili vreme, govori sa filozofskog stanovita. Uputide kritiku i Fokneru da ne razume ta je vreme, ali i pohvalu na umetnikom planu to vreme naziva vreme (opsene?). Tek kad Sartr uputi na Foknera, Markes priznao da je ne samo u njegovom, ved za ceo latinoameriki bum Fokner znaajan. On se pita kakav je Foknerov pasus, reenica kad bi se rastavila i ponovo sastavila njegova reenica, uvek bi bio neki viak a upravo je u tom viku Foknerov stil. Markes upuduje da upravo i jeste stvar u tome to doivljavamo ono to je istumbano. Razlika temporalnosti i hronologije nije razlika subjektivno i objektivno vreme. Ovde je naelna mogudnost razlikovanja dva tipa doivljaja vremena : 1.- unutranja (koja je i vena) hronologija, 2.- temporalnost je u trajanju (odrastanje, smrt). Sartr : Fokner je ukazao na neophodnost povezivanja problema vremena sa problemom stanovita (sa koga se izvodi opaanje). On otkriva osobenost : ako je pripovedanje izvedeno sa stanovita samoubice, onda je to stanovite nekoga ko se ved ubio (jer Fokner pria samo o prolosti). To treba imati u vidu jer tim trenutkom sa koga se vodi naracija, stanovite je tim gestom preneseno iz carstva proze u carstvo poezije. Sada o tom subjektu govorimo kao o lirskom subjektu, gde vie ne govorimo o ovim odlikama (kao to je ova o stanovitu). Ovo prebacivanje nekoga ko o sebi pria u poslednjim trenucima pred smrt, a to je smeteno u prolost omogudava da se ovo prebaci iz proze u poeziju. Temporalnost (kod Foknera) povezana je sa problemom koji nije razraen kod samog Foknera (ved se samo na njega ukazuje) a bide razraen u 20.v. 20-ih god.) Sartr je filozof koji ima svoje projekte gde je i problem o vremenu o kome ima ta da kae. Kada kae da su Vulf, Fokner... osakatili vreme, to kae sa svog filozofskog gledita jer je njemu kao filozofu (angaovana knjievnost) vana bududnost. To je i narativna osuda (osakatiti) ali im priznaje da je to vreme vreme opsesije (ali to nije sa stanovita metafizikog). Slika (koju Sartr pronalazi) kao doivljaj vremena je dobra jer nam pokazuje kako Fokner predstavlja vreme kao fobino, opsesivno. Poigravanje instanci vremena u Svetlosti u avgustu : prvo 7 dana sadanjosti, onda 3 godine sadanjosti, onda jo dublja instanca sadanjosti (Do Kristmas kao dete), a onda jo dublja (o poreklu Do Kristmasa, pa .....Berden). Kao bunar vremenska organizacija je takva da podrazumeva instance sadanjosti koje nije obuhvadeno i fikcionalnim vremenom romana kao bunar sadanjeg vremena : sve dublje i dublje. Lica kod Foknera misle o bududnosti ali u znaku fatuma ako se pojavi pretpostavka da je neko neto zlo uinio, onda de se to i obelodaniti.

Mekeren (?) ako on poe sa slutnjom da de nadi Doa u kafani ne mora ni da gleda ved zna. Postoji dimenzija bududnosti, ali je ona u znaku fatalnosti. To se nije uklopilo u Sartrovu priu (angaman, i uote bududnost). Sartr voli Foknerovu umetnost, ali ne prihvata njegovu metafiziku. Sartr ukazuje na pitanje temporalnosti u romanu 20.v. : 1.- Kete Hamburger (?) : logika knjievnosti gde se razmatra sistem temporalnosti (ukazuje na znaaj epskog preterita(?) koji stie znaaj; prezent (uz oblik gramatiki .....? 2.- Pol Riker vreme i pria I tom 3.- or Pule 4.- Bahtin o romanu o hronotopu vreme u istorijskoj dimenziji (sa stanovita istorijske poetike) Shlomith Rimmon-Kenan pripovedna proza - definie pripovedanje kao sled izmiljenih dogaaja. - razlikuje priu i tekst. Pria je proizvod itaoeve apstrakcije kad se suoi sa tekstom. - govori o vremenu sa jedne strane u odnosu na priu, a sa druge strane u odnosu na pripovedanje. - prvo govori o vremenu nemogude je osloboditi se temporalnosti (ovek je kao to kae Sartr temporalno ogranien). - govori o pojmu ireverzibilnog (nepovratnog) vremena; vreme je paradoksalno ponavljanje u okviru jedne promenljive promene. - ona se ne slae sa Foreterovom (?) podelom na fabulu i priu : pria je da jedno dolazi iza drugog; fabula ili zaplet kad neto sledi iza drugog, ali zbog neeg. - priu ona shvata kao pripovedanje o sledu izmiljenih dogaaja. - vreme je prostorna a ne vremenska dimenzija, i ono je obavezno linearno, jer su i same rei teksta linearno odtampane. - enet razmilja o vremenu i ona te postavke ne prihvata 1.- redosled prvo jedno, pa drugo 2.- trajanje koliko dugo 3.- uestalost koliko esto

- enet govori o smenjivanju dogaaja u prii i njihovom linearnom predstavljanju (tekst) - vreme da se neka radnja dogodi umesto(?) da se ona predstavi u tekstu : nije ist pojam - analepsa (retrospekcija u tekstu je fenomen da se pripov. dogaaj nalazi u tekstu. A B C prirodan sled dogaaja B C A u tekstu je analeptino. Ovim se smisleno obogaduje tekst bogati se znaenjem koji tekstu odnos vreme hronologije i prie - ne bi bio tako bogat znaenjem. Osnovna vremenska temporalna ravan je osnovna Hipodijegetika je druga, koja je promena (ispod ove druge, glavne, ali bez nje ne bi mogla). Moramo imati u vidu referencijalnu ravan : da ono to mi prihvatamo kao egzistencijalno, iskustveno, nalazi se samo kao puka pretpostavka (naa), ali na toj pretpostavci izgraen je roman. (pretpostavka da postoji povezanost u istoriji Kompsonovih) Analepsa : 1.- homodijegetika krede od istog lika o kome se do tog trenutka govorilo (Delorije Sentimentalno vaspitanje) 2.- heterodijegetika koja se tie drugog lika (Svan Prust) vreme u

II semestar :

1.- tumaenje Vejna Buta Portret umetnika u mladosti 2.- Uliks prva tri odeljka imaju strukturu Telemahije - an Pari Dojs njim samim 3.- V.Izer prema njegovom tumaenju Uliksa Izer dolazi do tumaenja Dojsovog postupka (parodije). - an Pari kako se koriste teme i imena antikih junaka objanjenje na osnovu dela koridenja imena iz antike daje an Pari (jer u samom romanu nikakva imena iz antike se ne pominju). - epifanija se vezuje uz Dojsa re moe da se nae u ''Stivenu junaku'', a odbaeno je u portretu(?) Stivena Dedalusa (on u III poglavlju razmilja o svojim teorijskim pokuajima o epifanizovanju istih), a sama epifanija kao pojam odbaena je iz romana. - Uliks zahteva tumaenja (potrebno je itati na engleskom).

Vejn But uzima (poreenje?) o junaku i na osnovu toga dolazi do teorije moderne proze i problema tumaenja. But je konzervativac i za njega proza prestaje kada se pisac odrekao svojih (komentara?), tj. sveznajudeg autora to se odnosi na 19.v. Za Buta, to je problem etike on to i zamera Dojsu : etinost se ovakvim postupkom gubi. Za Buta, pojam proze se vezuje za 19.v. roman realistiki. Dr. oblik naracije ne uzima sloj naracije u kojoj bi se mogla dozvoliti etika kritika nekom ponaanju. Izer modernost kao takva.

Kajzer tancl tipine narativne situacije Ove studije, iako nisu poslednji krik, su znaajne za izuavanje modernog romana.

ta je to Uliks? uslovno je anrovski odreen kao roman Dojsov Uliks je neto drugo. Otuda je uputno krenuti od najosnovnijih postavki modernog romana. H.Dejms je formirao taj problem, Labok nastavlja, javlja se i Foster, buni se protiv propisivakog i (tvrdog?) u Dejmsovim postavkama i otvara nove zahvate - razlika prie i zapleta - uvodi pojmove kompozicije u emu moemo nadi slinu orjentaciju kao kod ruskih formalista. - formalisti razlika fabula / sie, a kod Forstera na drugoj teorijskoj osnovi razlika prie i zapleta sl. formalne razlike. Kod Kajzera i tancla ved razvijena svest o problemu ozbiljnije studije obojica piu rad na nivou izuavanja (?) svetske, uporedne knjievnosti. Kajzer se zaustavlja na raspravi koja dovodi problem do kraja govori se o smrti romana roman nestaje ovo je pitanje za Kajzera otvoreno kroz pitanje kako je roman nastao. Kajzer knjievno-istorijska perspektiva se ved ustalila dok Kajzer pie, poznata je studija Jana Vota (?) uspon romana. Kajzer se nadovezuje na tu tradiciju i pokazuje koje su odlike modernog romana u odnosu na tu tradiciju. Ranije (roman 17.v.) pripoveda se javlja kao bezlina instanca to dovodi do jednoznanosti jezika. Kajzerovo odreenje pojave modernog romana moderni roman se pojavljuje sa pojavom linog, individualnog pripovedanja. Pripoveda u starijim oblicima romana (u 17.v., i jo dalje do antikog romana), je klieirana instanca, nema prostora za individualni rad. Kajzer uzima primer Vilanda Vilandov ''Agaton'' (18.v.) prosvetiteljski realizam reprezentativno delo predrealizma, dosta cenjen u svoje vreme. Pojavljuje se dvosmislenost u postupku i jeziku : italac postaje svestan toga da pripoveda uvek ne govori istinu (tj. ono to on misli), ironija... Kajzer uzima primer Fildinga. Dok se ne javi lini pripoveda, pripoveda postoji formulaino. Tek kad se taj klie razbije, onda se pripoveda obrada itaocu i saoptava mu da ima svoje hirove (Filding govori o vremenu, ali lino).

Stern je to razvio. U ovakvim raspravama, problemi se pojednostavljuju. Nije tano da su svi romani starog oblika sa klieiranim pripovedaima. Leon Edel uspostavlja termin moderni roman prema realistikom romanu, i to opet nepravino. Za realistiki roman kae da je tu sveznajudi autor (ali nije uvek sveznajudi pripoveda), dok Barg(?) govori o glasu (p?)itanja (kod Balzaka) sa kojom komunicira italac kao sa glasom javnosti to nije lini pripoveda, ved formulaini pripoveda. M.G. u modernom romanu nije re samo o linom pripovedau, ved i o linom itaocu. U tome se vidi Kajzerovo(?) pribliavanje hermeneutikom krugu. - Lini pripoveda karakterie moderni roman u odnosu na prethodne romane. - Misli na eksperimentalni roman : kad govori da se pojavljuje instanca u novijim romanima da se uspostavi lini pripoveda. - Kajzer citira V.Vulf moderna proza. - Nema formalnih kategorija koje bi karakterisale moderni roman. Kajzer misli da se gubljenjem linog pripovedanja gubi i oblik romana oni de postati dosadni i gde smrt pripovedanja znai smrt romana. - nesigurnost, kae Kajzer, u doivljaju sveta ne treba da se oseda i na formalnom planu. - pripovedanje treba sauvati. - Kajzer reaguje na pojavu Flobera i pojavu njegovih pisama. - to je prvi potpuni odgovor na ono to je obeleilo istorijsku poetiku romana. Flober je zahtevao smrt naratora. - linija FloberH.Dejms vidi razvoj romana u ... odricanju instance koja bi nudila tumaenje, a ta instanca je pripoveda, i to je odlika modernosti. Gde postoji naratorovo tumaenje sveta, nema modernosti. - kod Foknera, antropoloki nihilizam sve je obezvreeno u Bendijevom pogledu na svet uz ovo se govori i o gnoseolokom nihilizmu o naelnoj nemogudnosti saznavanja sveta. - u tumaenju Dojsa, Foknera, V.Vulf stavlja se znak jednakosti izmeu gnoseolokog nihilizma i unutranjeg monologa. Tu se javlja i tenja naturalizmu iseak ivota beleiti atome koji padaju na svest (Vulf) pisac ne sme da intervenie. Tu Kajzer vidi zahtev modernog romana koji ga rui a to je izbacivanje naratora depersonalizacija se pojavljuje kao dramatizovanje svih komponenti naracije : pojavili su se pisci koji su teili da (proiste?) naraciju od svega to bi imalo karakter naratora pilhagen ima romane koji su postali vrsta neuspele drame.

Rene Velek u pilhagenu vidi neuspelu krajnost jednog zahteva Flober nije teio ka izbacivanju i dramatizovanju svih komponenti naracije. Kajzer istie da je narator komponenta bez koje naracije vie nema. Kajzer meutim ne .... da se ova instanca pripovedaa moe javiti u drugom obliku (kod Foknera konstituisanje lirskog subjekta nastoji da progovori iz unutranje atmosfere i da ga ovaploti kroz metaforu , kroz umetniku sliku). Taj lirski subjekt ne tei ka hronologiji dogaaja i tumaenju sveta, ved krede iz unutranje atmosfere. Pogotovu se to desilo u Svetioniku, romanu V.Vulf. Srednji deo je razvijena lirska pesma sad se mora govoriti o gnoseolokim kapacitetima to nisu racionalni gnoseoloki kapaciteti to je jedan drugi oblik saznanja tu se vie ne pitamo o antropolokom nihilizmu gnoseolokih mogudnosti jer je to pesma : mi se o gnoseolokim saznanjima kapacitetima pitamo tek 19.v. roman jer on tei tumaenju sveta. 1.- lirsko kao reenje u modernom romanu. 2.- druga instanca je pojava autorskog komentara koji je izmeten iz dela, vidljiv, a ne pojavljuje se u delu. Kod Eliota se pojavljuje komentar za Pustu zemlju (bez komentara se ne ita tekst) Najpre se u lirskom pesnitvu javlja priljubljivanje ovakvog komentara uz tekst, a onda se javlja u Dojsovom Uliksu jer nas o svemu tome (iz pripov. komentara) Dojs ne obavetava u samom romanu i to je oivljavanje (specifino oivljavanje) lika pripovedaa. Epizoda Sirene, epizoda Telemah otkud (tek iz komentara jer se bez toga u samu priu ne moe udi). Te dve pojave govore u prilog Kajzeru da bi smrt romana bila sa smrdu romana ovde se pripoveda javlja u specifinom obliku. Kajzer kad govori o romanu starijeg oblika : pojednostavljuje neki specifini oblici autorskog glasa pojavljuju se u 19.v. Donatan Keler daje tumaenje referencijalne funkcije koja je odreena narativnim stajalitem lini pripoveda. Referencijalna funkcija je odreena time to je lini pripoveda situiran u jeziku pripada ovom ili onom sloju, vremenu; to je stanov ..... javlja kao govornik. To stanovite se javlja na najviem mogudem nivou saznanja prirodno-drutvenih nauka : itaoci romana su od romana oekivali razne informacije, ak i geografske (.... radio, tv). Meutim to narativno stanovite kodifikuje itaoevo stanovite : realnost nekog prizora uspostavlja se time to se iz njega izvlai gledite tobo objektivnog posmatranja : ''moglo bi se redi, privlailo je panju...'' Karakteristian je glas itaoca koji taku gledita pripovedaa prebacuje sada na taku gledanja itaoca. itaoci to sada posmatraju. Kalen (?) o balzakovskoj prii govori kao o prii bez naratora (to je pria koja je sve se neto u....). Ovu osobenost Balzaka, Flober de razviti. Ne treba zaboraviti da se depersonalizacija kao proces poela razvijati u romanu 19.v.

Kajzer je dao tipoloku shemu romana ''Nastanak i kriza modernog romana''. Donatan Keler ''Poetika strukturalizma'' (odeljak Poetika romana).

tancl ''Tipine forme romana'' teoretiar romana ispitno pitanje ''Savremene knjievne teorije''. tancl uzima u obzir stanovite : kad govori o odsustvu svake poetoloke refleksije do Flobera, Stendala, roman se razvijao bez svesti o sebi, ali uz pomod dara pisaca to stanovite se ustalilo u prvoj polovini 20.v. Posmatra retrospektivno ta se deavalo sa romanom 17. i 18.v. Istorija romana se tumai retrospektivno. Ovo je bitno zato to se ustanovilo i drugo stanovite Bahtinovo : poao gledajudi napred, ali sa prvim poecima romana roman je za njega anr u razvoju to mu omogudava da sve posmatra sa stanovita parodije DonKihot pardija vitekog romana. - treba imati u vidu ovakve dve postavke koje se poriu.

- tancl roman kao zreo konstituisao se, svest o sebi dobio u 19.v. Bahtin drugaije stanovite. Bahtin obesnauje i tanclovo stanovite strukturalizma i poststrukturalizma.
- tancl iskazuje u ovom tekstu (uvod) da se zacrtavaju pravci razvoja romana. Bududnost romana je u jezikom formiranju i uobliavanju grae. tancl samo podvlai liniju onoga to su bile postavke ruskih formalista, stilistiara koji su traili da se umetniko delo ne tumai sa obzirom na sadaj, ved sa obzirom na oblike. - zakonitost forme u prozi samo zaokruuje. To stanovite je takvo da podrazumeva istoriju oblika i najplodnije tlo za konstituisanje ove (postavke?) je 19.v. Podrazumeva se onaj aspekt tumaenja koji rauna na dijahronijski, istorijski aspekt romana. 60-ih god. pojavljuje se ova studija romana. Tih istih godina potpuno drugaije se postavljaju (pravci) .. dr. pristupa francuski strukturalisti, pod uticajem lingvistike enet, Bart, Bremon, Todorov. Osnovni ciljevi poetike umetnike proze : tenja da se poetika pretvori u nauku. '68.g. - Todorov - svako delo je samo jedna od mogudih realizacija apstraktne strukture. Literarnost tancl vidi u aspektu istorijskog romana. Ovde je literarnost apstraktni supstrat koga se ne tie nijedno delo pojedinano. Pojedinano delo ne tie ga se, jer se tu trai najoptiji zakoni iz kojih proistiu pojedine manifestacije. Teoretiara zanima samo apstraktno i u tom smislu koriste se naracija, deskrip... (koji ved postoji). enet sl. Ovde je manje re o tome da se poetike konstituiu na osnovu postojedeg (?), ved konstituisanje gramatike, naracije, apstraktno uoptavanje to je prouavanje ne literature, ved literarnosti. Predmet teorije je ne samo realno, ved sveukupnost virtuelne relanosti.

Bremon de aktivirati Propove postavke osnovni element je funkcija. Iz ovakvog razmiljanja potedi de poststrukturalist dekonstrukcija. Kasnija prouavanja idu dalje od tancla, ali ne odbacujudi ga. Paradoks srtuktural je ne samo odbijanje pojedinanih dela, ved knjievnosti kao takve (Bart gde god postoji pria u filmu(?) analiza tog dela ... tancl iz perspektive Barta, eneta se aktivirao onoliko koliko je bilo potrebno za analizu dela, a analiza je uvek potrebna kad god je re o knjievnosti pristupu knjievnosti. - referat roman stie svoju svest u 19.v., Flober, a onda H.Dejms. Zapaanje F.tancla da italac nede zapaati sadraj odvojen od forme iz dananje perspektive je arhaino. Meutim, ovo zapaanje tancla je vano jer su ranije bile ..... rasprave o npr. Tolstojev stil, tema... Sad postaje vano kako je roman napravljen ovo se odvijalo u prvoj polovini veka kao znaajno otkride : roman se ne prouava s obzirom na znaaj teme, ved kako je to uraeno vie se ne pitamo kakav je znaaj teme Dojsovog Uliksa nikakav. Ovo stanovite, koliko god za nas izgledalo notorno poznato vrlo je vano bilo u prvoj polovini 20.v. Znaenje teme se postie oblikovanjem, ne postoji ....anje enet o fokalizaciji : struk. je aktivirana ...... pripovedanje i predstavljanje od Platona. tancl Kvintilijan razlikuje puko imenovanje od prikazivanja. Kao i Platon uvodi ovu osnovnu dihotomiju : predstavljanje i prikazivanje, scenino / mimetino. tancl : pripovedanje i scensko-mimetiko prikazivanje Labok : panoramino i scenino pripovedanje svoje gledite vezao za Dejmsa. tancl hode da svoje termine osvedoi kod starijih teoretiara Platona. Labok je tu nedovoljan, jer se oslanja na Dejmsa, ali termini su labokovski. tancl razlikuje pripovedake situacije : a) auktorijalna Servantes, Filding pripoveda, narator izvan prikazanog sveta b) pripovedaka situacija u 1.licu narator kao jedan od likova c) personalna pripovedaka situacija narator prima zbivanja svojim oima ili oima jednog od likova. Jo H.Dejms govori da je autorski komentar povreda svetosti romana to prihvata tancl. Vredno je panje da je tancl jedan od onih koji je uoio da je vano razlikovati autorov lik od autorove empirijske linosti. Bahtin de razlikovati primarnog i sekundarnog autora : primarni je empirijski, a sekundarni je autorski lik koji je stvoren kao neko ko moe da stvara i govori o drugim likovima.

Auktorska perspektiva vezana je najede za tradicionalni roman : tanclu je meutim stalo da pokae da ova perspektiva nije prevaziena i tancl citira Tomasa Mana. I 1) i 2) tip su mogudi celom dubinom razvojem romana, dok je 3) tip karakteristian samo za moderni roman od Dejmsa i Dojsa... Vana postavka : Tomas Man Josif i njegova braa ima u vidu tradiciju koja polazi od Dejmsa koji zahteva da komentara nema. Tomas man kae da komentar moe imati umetniki znaaj knjiga (danas kaemo tekst) to zna. Man je uoio mogudnost drugostepenog komentara, koji se ne moe formalizovati, ali postoji autorska re se priljubljuje i ima, ne direktno znaenje, ved umetniku dimenziju. Na taj autorski glas se ne moe prstom pokazati, ali on postoji.

2)- pripovedaka situacija u 1.licu : Romani gde je pripovedako stanovite u 1.licu tu je samo prerueni auktorijalni romani Ovde je vana napomena : od Laboka i Dejmsa mogudnost izbora narativnog stanovita postoji i to velika, i kad je jednom izabrana, onda mora biti sleena jer naruavanje tog stanovita utie na negativnu ocenu romana. Labok ne ceni Tolstoja (Rat i mir) jer nema vrstu, doslednu formu narativno stanovite ved vrada razliita stanovita. Kao to je Man ukazao da AnaKarenjina koliko god ima diskurzivni (sveznajudi) karakter, on je deo knjige i njom je komentarisan. Tako i auktorska perspektiva moe biti deo autorove namere (??).

Pitanje meanja, dodirivanja stanovita moe biti kao god i autorski roman (kod T.Mana) deo umetnike igre i moe biti tumaen knjigom.
--- jedan br. Rei : posvedem naratologiji

3)- personalna narativna situacija : Pripoveda ne postoji u smislu lika, ved je iza njih tu se sve prikazuje i iznosi... italac prati sve kroz ...... perspektivu ili perspektivu lika, tj. njegovu svest. Odreivanje dva prethodna tipa nije zasnovano na opaanju ..... iz ireg kulturnog miljea, filozof-saznajna ... Kad je re o personal., ta kulturoloka ravan je odluujuda, jer se upravo na idejno-saznajnoj perspektivi modernog romana negira mogudnost saznanja sveta i aksioloka negativna vrednost. Bitno je da vie ne postoji lini pripoveda kroz iju svest se sve prelama i objanjava. Ovde postoje razliite svesti kroz iju sudbinu se prelamaju razliite vrednosti i kroz njih saznajemo : - mogudnost utvrivanja istine o bilo emu istina je relativna sa obzirom na stanovita sa kog se opaa.

- tancl je ovde postavio tumaenje personalnog romana naturalistike tenje, sad modifikovane (gnoseologijom, aksiologijom, nihilizmom, pesimizmom, ali ostaje tenja da se prenese na naj naturalistiki nain ako se ne moe saznati, onda se prikazuje u segmentima). - onda je roman toka svesti najbolji kad postane naturalistiki psihograf. - naslee simbolizma pokazuje da su pisci (Dojs) u psiholokom romanu imali i druge namere i ne mogu se tumaiti na nivou personalnog romana. Dojs ima neki oblik autorskog komentara. tanclu je polo za rukom da izoluje problem personalnih oblika karakteristino za 20.v., ali za tumaenje tih oblika njemu nedostaje aparatura, jer tekst sad postaje realnost. Primarna realnost ne obraena stvarnost ovo se ne moe zahvatiti terminima tancla, prevazilazi njegove termine. Kajzer i tancl su slini jer uzimaju u obzir nacionalnu tradiciju T.Mana su svesni kako poinje arobni breg T.Man se autorskog komentara ne odrie, on poinje autorskim komentarom o vremenu. A Dojs i svi drugi su uili od H.Dejmsa, a on od Flobera francuska kola i nemaju takav autorski komentar. Ovi drugi su Nemci i imaju T.Mana. Nacionalni doprinosi igraju ogromnu ulogu mali broj mislilaca ima internacionalni vidokrug evropskog stvaralatva.

Knj.teor. shvata da se konstituiu prema onim problemima koje nacionalni vidokrug namee.
Naganovski (?) studija o Dojsu. Promena u koncepciji lika u romanu. Naganovski taj novi lik naziva ovek bez svojstava. Ved od Prusta krede struja koja de se zavriti sa Dojsom i posebno sa njegovim Fineganovim bdenjem. Kritika Naganovskog je idealizovana kritika moderne proze. problem autobiografinosti(?) u izrazu

50-ih god. pojavljuje se Milerova Rakova obratnica. Pojavljuje se E.Vilson kao kritiar i kae da je + H.Milera u portretisanju odreenog tipa linosti savremenog drutva. Miler porie Vilsonov sud tema i narator sam ja sam ja sam junak i knjiga sam ja sam bil obi lako da je knjievnost autobiografska ali na drugim mestima Miler govori da ne moe da se identifikuje sa junacima : on jeste on sam samo u odnosu na prethodnu tradiciju. Postoji drugi oblik romana u koem se ne moe govoriti o junaku. Na nov nain se oblikuje pr. Sredinja komponenta (Dojs i Prust) problem autobiografinosti romana : 1.- 1910.g. Vilhelm Dibelijus Morfologija junaka. Morfologija junaka pre Propa uvodi morfologiju. Dibelijus kao Nemac, anglista : studija o engleskom romanu nije naao odjeka kod Engleza, ved kod Rusa irmunski prevodi na ruski 20-ih god. irmunski pie preporuujudi Dibelijusa od pilhagenovog (?) vremena

razvija se teorija proze u kojoj se razvijaju postupci ceo spektar teorije problema. strukturu svesti, haos trenutka.

Sama V.Vulf ispituje

2.- Rimon-Kenanova studija. R-K. porie postojanje lika karaktera koji bi se mogli izvudi kao stvarni ljudi. Nasuprot tome real.pristup izviru ljudi koji se mogu posmatrati uz daljine. O Dedalusu se jo govori o junaku, ukoliko se o njemu moe govoriti kao o ljudskom bidu, o osobinama koje postoje. Nevolja ovog realistikog pristupa je u tome to prenosi transfer iz stvarnosti i zamenjuje se ono to je vano u romanu a to je verbalno. Junaci su modelovani (?prema ljudskom shvatanju ljudskih linosti), a sa druge strane tektualizovani junaci. R-K. istie da je potrebno nadi sredinu. Da bi opravdala (?vedu) vanost realistikog pristupa u liku se jo vidi ljudsko bide likova iz romana se moemo sedati kada smo zaboravili sve i jednu re iz romana kojom je on konstituisan, u kojem je ta tekstualna komponenta bila naglaena Dojs se trudi da ne zaboravimo da je pred nama tekst a opet kad je re o liku lika demo se sedati nezavisno od rei u kojima su se pojavili. 1.- Morfoloka evolucija knjievnog anra. D(ibelijus) daje sistematsku klasifikaciju umetnikih postupaka u romanu da ustanovi ono to je opte : D. pie o karakteru liku. Karakter se izmeu ostalih javlja u romanu (18. i 19.v.) uvek u odreenoj situaciji i odreenoj funkciji u odnosu na celinu - karakter u (?odreenoj) funkciji : jedan karakter u ulozi junaka, drugi prijatelja, tredi suparnika. Tako se dobija raspodela uloga koja je odreena tradicijom : ovde je postavljena osnova za Propa, pa onda i za francuske strukturaliste koji su se otvoreno pozivali na Propa. D. kae - postoje vidovi karakterisanja - ili kad lik govori o sebi u (pismu?) najmanje ulep? najstariji, ili kad drugi govore o njemu. Posredno i neposredno karakterisanje : posredno - kada se junak posredno, diskretno opisuje. Do ovih se ....... dolazi teorijski : traenje (logike?) proze - znaajno je za francuske strukturaliste. To je rani oblik izuavanja lika u romanu : 2.- Rimon-Kenan - 70-80.g. Savremeni pristupi kredu se izmeu redukcion. i dedukcion. pristupa -ideja o karakteru potie iz antropoloko psiholoke sfere : o ponaanju karaktera, o smrti karaktera. Nju zanima supstanca koja je kao krv, magma. D.Lorens ne eli da pie enu osedanja, ved ta ena jeste. R-K. ukazuje na teoriju razlikovanja (Forsterova) na reljefne (vie osobina, razvijaju se) i ravne (ne razvijaju se). R-K. ovo podvrgava kritici. Prvo ravan lik sugerie neto dvodimenzionalno, bez dubine, dok mnogi takvi likovi imaju dubinu - to to su tako dati ne znai da nemaju dubinu. Forster je opet i pomeao dva kriterijuma : za njega je nereljefan prost, a drugi sloeni, razvija se - a ima sloenih koji se ne razvijaju. Dojsov junak je sloen, a ne razvija se - oblikovanje Bluma podrazumeva sloenost, a ne razvija se.

Forsterova dihotomija ne odgovara : prihvatljivija klasifikacija koja se moe razviti prema tri osnove :

1.- na osnovu kompleksnosti : konstruisane oko jednog lika koji je (jednostavno?) alegorija (a na dr. Dostojevski - sloeni likovi) 2.- na osnovu razvojnosti - na jednom kraju likovi kao Teofrastovi karakteri, na suprotnom kraju potpuno razvijeni likovi - Dojsov Uliks : javljaju se nereljefne figure, ali i likovi koji su maksimalno razvijeni (Dedalus - duhovni razvoj u potpunosti). 3.- na osnovu prodora u psiholoki ivot : na jednom kraju - spolja, objektivizacija psihinost u gestu prikazana psiha, a na drugom kraju - likovi otkrivenog toka svesti Lik je apstrahovan konstrukt u apstrahovanoj prii. Konstrukt se oblikuje rasporeujudi tekstualne indikatore karaktera - direktna definicija od autora. ? indirektno predstavljanje - kako se junak konstituie u tekstu. Vani su tekstualni indikatori - oni su direktni ili indirektni, i oni su vani celom duinom teksta. U romanu postoji jo jedan lik, neko iza rei, ko definie, direktno ili indirektno, junaka. U starijim shvatanjima o romanu ovaj lik je identifikovan kao pisac. Pisac, Stendal, T.Bal. kae o romanu - tancl govori ne autorska ved autoktorijalna (lik - a ne Balzak sam o tome - pogotovo je to u modernom romanu - govori se o iezavanju autorskog lika - Dojsov Uliks - teko da .... nali autorski lik. Ako se ima u vidu lingvistika ingenioznost (Uliks) onda se mora ..... voditi rauna o prisustvu autorskog lika - u tom smislu u kom postoji Dojsov Uliks i Prust autobiograf. romana.

Tomaz Petruzo : Karakter u romanu : najstariji oblik savremenog romana (pikarski) - i on je oblik simulirane autobiografije (ovo su termini koje ovaj autor koristi) - simulirane autobiografije koja formalno pretenduje na istinitost pseudofaktualnost tei da garantuje istinitost; takav roman predstavlja tobonje injenice kao istine. U modernom romanu pojavljuje se similativni roman (?''tobonji'') - fikcionalizovana autobiografija - vrsta autentine biografije (Dojs, Prust). Obe vraste romana odnose se : Mol Flanders pria svoju priu, Dojs pria svoju autobiografsku projekciju, fikciju (sam Dojs se potpisuje kao S.Dedalus, a u L.Blumu se nalo dosta crta iz Dojsovog ivota).

I - izmiljene injenice kao istinite - pseudofaktorijalni roman II - fikcionalna autobiografija - stvarne injenice kao izmiljene - istura svoju umetniku tvorevinu u prvi plan - autor nas stalno podseda na tekst.

I - Mol Flanders - pseudofaktorijalna, simulirana biografija - ako bi se pojavio Defo, on bi samo naruio efekat ispovesti, autentinosti ispovesti, dok : II - naa svesnost o Dojsu iza pojedinih poglavlja je takva da proima utiske i narasta efekat tog dela treba da se prepozna vanost autobiografskog, ali da je to samo izgraeno za izgradnju umetnikog dela.

- pretumbavanje ivota i romana - tumaenje romana

U vezi sa tumaenjem lirskog pesnitva - lirsko ja koje romantiarima dozvoljava da progovore? prema svetu, koje se ne moe identifikovati sa Vordsvortom, ali se zna da su to bili konkretni doivljaji. Specifinost karaktera koji proistiu iz samog pisca - i to lirsko ja dobija svoju funkciju u modernom romanu (o tome smo govorili kod Foknera - stvara se lik koji nije vie junak tradicionalnog romana, ved je to blisko lirskom ja - koje je verbalno stvoreno, koje u susretu sa svetom formira svoj doivljaj reima.

Dojs :

Govoriti u optim terminima - status romana, romansijera, jezik - i onda u tim razmerama objanjavati Dojsovu vrlinu. Sam proces pisanja romana stekao je status - romansijer nije potcenjivan kao u prvoj polovini 19.v., jer je roman nov anr, nije kodifikovan. Tada je roman shvatan kao subverzivan anr. U drugoj polovini 19.v. roman i romansijer stiu status, skoro su meu najuglednijima : roman zalazi u pitanja filozofije, religije. Roman uspeva da savlada sve te specifinosti. Sa druge strane roman postaje unosniki posao - to je posao strogo instrumentalizovan : Zola pie itav instrumentarijum kako se pie roman : anketa. Koliko je odbacio subverzivnost i stekao status, toliko je izgubio auru pesninog, posebnog, da ga je teko napisati. Izmenjeni status romansijera : pisanje je neto to se da nauiti - to je neto to je racionalno savladano (kole pisanja u Americi). Dojs je ponovo pisac u duhu romantiarskog shvatanja, a ne inovnik. Dojs odbija da radi na univerzitetu pod patronatom jezuita - on odlazi iz zemlje. itav njegov ivot je potvrda da umetnik nije inovnik sa statusom, ved umetnik. Knjievno-istorijski trenutak : vreme kada se Dojs pojavljuje je modernizam i vreme avangardnih pravaca koji tee da ukinu sve to je bilo pre njih. Pitanje za avangardne umetnike je pitanje tradicije koje treba odbaciti - italijanski futuristi su bukvalno traili da se porue muzeji, i dive se tehnologiji. U istoriji nalazimo repere za obeleje pojedinih pisaca. - Eliot (kao moderni, novi pisac) - u vreme kad se trai da se tradicija uniti, on kae da je tradicija vana, ali na nov nain shvadena kao dinamian proces. - upravo i Dojsov odnos prema tradiciji nije kao kod avangardista. On naruava kanon romana 19.v. Dojs trai neto novo, ali u odnosu prema tradiciji ispoljava i drugo stanovite - on ne odbacuje tradiciju, ved svoj eksperiment zasniva na tradiciji - ali kao i kod Eliota shvadenoj na drugi nain - tradicija je odnos prema onome to je bilo. - avangardisti rue tradiciju. - nadrealizam daje dobru predstavu o odnosu prema tradiciji : oni obrazuju svoju tradiciju, to je antikanonina tradicija (?ved kanonizovanu tradiciju avang. rue grad nadreal. dolaze posle ))

Ovde pristup Dojsu - nevolja je u tome to nema nikakvih parametara koji su standardni : 1. primer - ne moe se dovesti u vezu ni sa im to se moe dovesti sa ranijem tipu stvaranja - knjievnoistorijskog karaktera. - 20-ih g. Dojs se naao u Parizu na pragu slave - 22.g. objavljen Uliks u Francuskoj - Pariz vrvi od avangardista; na sceni je ved i Prust, i on uiva visok status meu piscima koji tee novinama. Izmeu Dojsa i Prusta nije se uspostavio neki blii odnos. - Dojs se obrada Silviji Bu(?), Amerikanki koja mu pomae da izda roman - u tom pismu on reaguje tako to Prustove naslove parodira : ? kombre - umrella Marsela Projsa, a potpisao Dejms Dust. To je igra rei, ali sadri implikacije koje sadre razumevanje Prusta i modernog romana. - ta je time hteo da kae? Implikacije su sloene, teko racionalno prozirne i tumaive - iracionalno u dubini. - moda : vulgarnost - zna se za Prustovo opredeljenje - razumevanje nije racionalno napisan, ni tumaiv.

2. primer - tumaenje sopstvenog rada : ''A portrait of the artist'' ''A poor trait of the artless'' U Fineganovom bdenju se nalazi ova reenica - ''A poor...'' - ona zvui kao naslov ''A portrait...'', ali ova fraza znai drugo : a poor trait znai jadni trag umetnosti - Dojs se igra zvukovima - ako se trait of proita kao traitor - onda to moe da znai izdajnik umetnosti. Dojs igrom sa zvukom i znaenjem uspostavlja nov odnos : neko ko je uneo novinu, ali i izdao umetnost. Ovu reenicu (dr.) videdemo u kontekstu - ovde je izdvojena i daje aluziju na svoj prvi roman : Kod Dojsa nema nijednog iskaza koji znai ono to je reeno, ali nema romana u kojem je sve doslovno, ali kod Dojsa je to podignuto na jo vedi nivo. '' A portrait of the artist'' - Unosi zabunu lanom - ne umetnik kao takav, ved odreeni, takav umetnik - ovo se sad tie druge strane njegovog odnosa prema autobiografskom Dojsov odnos prema teoriji, poetici. Potreba da se ti principi i ekspliciraju, da budu uneti u delo - nikad toliko potrebe da se neko delo objasni.

Umberto Eko - ''Otvoreno delo'' - kako shvatiti Dojsov odnos prema poetici.

Sam Eko je medievista - izuavalac srednjeg veka, izuavao Tomu Akvinskog. Sam Dojs se obrazovao u katolikoj sredini, gde se dosta pominjao Toma Akvinski. Eko : ''Niko kao Dojs nije uinio da njegovi likovi govore o poetici i estetici - osim tvrdnji likova, razvijaju se iz konteksta problemi poetike''. Fineganovo bdenje je traktat o umetnosti.

Dojsova poetika ne vredi kao oslonac van dela i pomae njegovom tumaenju, ve je ona sama delo - sastojak samog dela.
Takav odnos prema poetici ini slinost Prusta i Dojsa. Dr. teoretiar : mi itamo Dojsa i Prusta - Prust i Dojs ne trae da se identifikujemo sa likovima, ved priznanje za njihovo ostvarenje - Stiven je tako sagraen da je u njemu problem identiteta i taj se njegov problem razreava umetnikim pozivom. On ima ?filijalni? problem - oca ne ..... je majku izneverio. Taj problem se moe tumaiti ind.psihol. Tumai se u tradiciji romana 19.v., ili se razreava na drugi nain poetoloki. S.Dedalus kreira odreenu poetiku koja mu omogudava da postane lik u romanu. Katolika doktrina ima ogromno poetoloko znamenje - ona nam kazuje ta sve moe biti procedura izgradnje lika, ovde je + i izgradnja poetike. Eko : ne moe li se itav Dojs smatrati dijalekt. poetikom; Dojsovo jezuitsko obrazovanje, otkride Ibzena u 17.g. - tj. znaaj naturalistike knjievnosti - tu fazu je Dojs prevaziao, ali je ona ostavila znaaj. U toj naturalistikoj fazi osetio znaaj drutvenog problema, ta faza ga je obeleila - drama je za njega ne samo knjievna vrsta, ved sagledavanje iskustva kroz umetnost - u Portretu, kada pravi podelu, on ima u vidu pod dramom i na Ibzena. III faza kod Dojsa (Eko) - otkride (ordano Bruno?) Verlena, Bodlera, simbolista - kad se nalazio u Parizu, pristup simbolistima iz blizine, 1903.g.

Zakljuak : Mogu se izvesti 3 velike linije uticaja : 1.- iz srednjeg veka - Toma Akvinski, ali ga privlai i ordano Bruno (jezuitsko) 2.- Ibzen - odnos problem drut. moral. prema umetnosti (naturalizam) 3.- uticaj simbolista, poetika, svetski ideal umetnosti.

Dojs je tvorac nove tradicije. Odnos prema tradiciji prema kojoj on izgrauje svoju tradiciju. On nalazi bliskost sa ljudima piscima, umetnicima, koji su napustili svoju sredinu.
Menja se paradigma romansijera. Dojs se ne okrede romantiarima 19.v., ved Danteu, .Brunu, Vagneru Dojs se oslanja na uenja Vagnera i na njegova muzika ostvarenja. Lajtmotivska procedura u Vagnerovim delima - za Dojsa postaje romansijerska. U tom smislu menja se paradigma umetnika.

Volter Pejter (?) - druga polovina 19.v. - knjiga ''Njegova renesansa'' 1868. - knjiga u koju se Dojs zaklinjao i naroito u njoj zakljuak. Dr. razumevanje iskustva i mogudnosti njegovog savladavanja, koje nisu vie racionalno savladive, koje nisu vie iskljuivo racionalne - u oblast racional. ''Moderni svet tei da sve stvari gleda kao neprozirne procese kao zamraivanja oka''. Podsticaj mu je kod Heraklita - a ako se okrenemo unutranjem ivotu - proces je jo zanimljiviji. Racionalni pristup nema pristupa oveku u unutranjem ivotu - autentinom ljudskom iskustvu. Odnos jezika i iskustva : jezik daje neem nesutastvenom sutastvenost - jezik kao racionalna pojava unitava nae iskustvo : otud potreba da se jezik rastvara ili potreba da se drugaije prie iskustvu.

Literatura : - nije odnos prema Uliksu isti kao prema Prustu, Manu, Kafki, ved stoga to je neprevodiv Dojs tei raznovrsnosti jezika - itajudi prevod o tematskom delu ne moemo redi nita : dva oveka bazaju gradom, da bi zavrili kod trede osobe, Moli Blum, koja sanja svoje erotine snove. Ovaj roman je zamiljen kao kratka pria. - u Dablincima - evocira sredinu, banalnu, u kojoj niko ne moe da uini ono to mora. - i u Uliksu - umalost, ali se razvija druga pria namenjena Dablincima - izvedena kao roman, i razgrauje se i menja jezik - zatim Dojsov odnos prema mitu, parodija - ovim postupkom nedemo dodi do pravog reenja u emu je veliina Dojsa. - moraju se upoznati - radi boljeg razumevanja Dojsa - kritike interpretacije : 1.- an Pari : Dojs njim samim 2.- Umberto Eko : Otvoreno delo 3.- E.Kurcijus : Eseji iz evropske knjievnosti (Prust, Dojs) 4.- Vilson : Akselov zamak 5.- Vejn But : Retorika proze

6.- Meletinski : Poetika mita (od 304.str) - paralela Dojsa i Mana u odnosu prema mitu - paralela n?ije kao suprotnost, a ne kao slinost - T.Man : Roman o romanu - o pisanju ''Fausta'' - toga svestan - o njihovom odnosu prema mitu.

11.- Ebon Natanovski : Telemah u lavirintu sveta (Tredi program, 1989.g.) 12.- Nabokov : O Uliksu (SKC) - Nabokov pokazuje neku vrstu mrzovolje prema Dojsu - i to doprinosi da dobijamo prvu pomod u romanu kao to je Uliks - kroz to prividno pojednostavljivanje olakava se pristup Dojsu. 13.- Gradina br. 3,4 (1982.g.) - Hju Kener, Miel Bitor 14.- Knjievna re - od 25.12.1982.g. - separat : Kener, Borhes 15.- Knjievne novine - o 29.07.1982.g. : Elman, Adams

Na engleskom : 16.- Richard Ellman : James Joyce 17.- uz njega stoji Harry Levin - kritiki uvod u Dejmsa Dojsa 18.- Walton Litz : Umetnost Dejmsa Dojsa. 19.- Derek Atridge 1990.g. - Izbor radova - vrsta prirunika - podrazumeva dekonstrukciju nov pristup tekstu - Dojs je bio otac za same poststrukturaliste - Deridela (?), glavnog meu poststrukturalistima. 20.- Ljubomir Doleel : Mimezis i mogudi svetovi

- Re br.30, 1997.g. - citat - posveden teorijskom problemu mimezis ali u okviru tog problema nadi demo pojam autentizacije - teorija autentizacije najbolje je demonstrirana u Er-formi u sveznajudem pripovedau autentizuje stvarnost, mogudnost fikcionalnog, ta god on kae dobija formu postojedeg - nasuprot ovome stoji samoporiude pripovedanje (postmodernizam) nema nijednog repera ta pisac smatra da italac treba da uzima kao stvarno u okviru njegovog fikcionalnog sveta. U ovim Dojsovim romanima postoje vantekstualne dimenzije koje ukazuju na postojanje figure - neko ko vri eksperiment - a to vie nije ni lik, ni narator : tek kad imamo vantektualnu komponentu moemo razumeti na osnovu ega se vri proces autentizacije.

Govori se o figuri aranera. Nema vie figure kao autora, ak ni traga autoru koji je iezao (Flober), a moemo voditi rauna o araneru - koji se igra sa smislom i zvukom rei.

Dojs : Tekoda u pristupu je predrasuda cerebralnosti a onda i neprevodivosti. Dojs je neprevodiv, a sa druge strane njegova proza zahteva prevoenje, tj. svako A iz Dojsovog Uliksa znai i B, C... Sam poetak znai i parodiju - i bilo ta dr. U svakom sluaju, inicijaciju ......rei na poetku su rei liturgije.

On je u jednom neprevodiv (neto od lirskog u njemu - kao lirska pesma to je neprevodiva), dok je u isto vreme njegova narativnost takva da trai - svaki element prevoenje, i dodatni rad.
Dablinci : Irska je paralitina zemlja, ive na malograanskom nivou, duhovo niski. I - pripovetka - ''Sestre'' - u njoj de paraliza biti i doslovna - svetenik je umro od paralize : za njega nije bilo nade, to je bio tredi udarac (''stroke'') - prevodilac ne moe da ne pre prevede Dojsa. 1.- prevod : 57.god. udar paralize; interpretirao u celu priu : 2.- prevod : 92.god. tredi put se oduzeo. Prevodilac je proitao i

Problem je to je to svest deaka - mimezis njegovog naratolokog stanovita je okrenuta siholokom. Premeta se naa panja ka deakovoj psihi i pogledu na svet - saznavanje sveta jednog deaka. U prvom odeljku javlja se gnomom i simonija (sat u geometriji) - a deak kae to je za nas bila simonija - i to je re deaku prisna i razreide se u deakovom snu. Dojs nije imao nameru da unese ovu usredsreenu crtu prevodilac unosi fus-notu, gde objanjava da je to simonija i ta je simonija. Druga pojedinost : svetenik je deaka uio da vidi dubinu, da svet tumai kao simbole. - s... .... u deaka pria im o nesvesticama i glistama (1.prevod) - priao im je o kondenzaciji i rashladnim ...... - proza je puna mimetikih suviaka, ovde je meutim re o detalju simbolinog znaenja: nagovetava se tajanstvenost sveta : Dojs aludira na to da je za deaka svet kao te izuvrtane skalamerije (arobnjake skalamerije). Poslednje deakovo otkride je otrina smrti (telo svetenikovo je takvo). To su tekode u tumaenju Dojsa.

U Dablincima - trebalo je da ovde pria o paralizi Dablina - ono to de kasnije postati oskudna osnovica za Uliks. Dojsu nije bila potrebna romaneskna fabula - Dojs je romaneskno traio u drugom pravcu. To to je romaneskno u doba ...... L.Bluma je vrlo kratka pria : ovde je i primer defabulazacije. Njegov moralistiki kritiki udar na Irsku danas ne deluje strano, bar ne toliko da se ne bi izdavali. Meutim u vreme izdavanja - to je bio problem : jedna pripovetka je izbaena (''Susret''), samo zato to nagovetava mogudnost homoseksualnosti i pedofilije - samo u aluzijama. Danas nam to zvui toliko u rukavicama i ne izgleda nam da je na temu pedofilije, ved sazrevanja deaka. Pria je na sasvim druge teme, ali je u prvo vreme izbaena. Dojs tad ved otpoinje ogroman posao - Portret umetnika - ovo svoje delo koje de se pojaviti kao roman, on ga nastoji ne samo sebe da objasni, nego da da i sopstvenu poetiku - da u svom prethodnom ivotu vidi crte prethodne poetike. Re je o licima za koje autor uverava itaoca da su autentini. Novina je : za Dojsa S.Dedalus nije Tonio Kreger; Tonio Kreger je objekt, figura koju Man posmatra, u poetiku Tonia Kregera Man unosi svoje misli, ali ukupno lik umetnika nije ni u kom smislu autobiografski - to je pripov. u T.Kregeru. To to radi Dojs druge je vrste u toj taki ovde je autobiografsko kao takvo predmet umetnikog oblikovanja : Dojs se sam potpisivao objavljujudi prve pripovetke kao Stiven Dedalus - za Irca je to jasno da je to Dojs. Dojs - S.Dedalus. Specifinost - fina igra izmeu autora i autobiografskog. Na to autobiografsko ne moemo raunati kod Tomasa Mana. Dojs je izneo stavove svog junaka sa merom autobiografskog meu kojima su stavovi o epifaniji. Ta re epifanija koju Dojs unosi - vana je za tumaenje modernog romana. Dojs je naao ovu re kod italijanskog pisca ''Plamen'' - .... se zove epifanija od pisca Danuncio. Epifanija se javlja nekoliko puta u ''Stivenu junaku''. Javlja se i kad S.Dedalus razmilja o umetnikom stvaranju, a sa druge strane umetnikog opaanja. ''Dua najobinijeg predmeta ini nam se da zrai i dostie svoju epifaniju''. Dojs kao da zaboravlja ono od ega je poeo - umetnost stvaranja - umetnost stvara, opaa taj predmet, dok taj predmet ne otvori svoju sutinu : mi opaamo predmet, lep predmet koji isijava svoju sutinu ovde u citiranoj reenici. Dua najobinijeg predmeta kao da zrai... kao da se sve svodi na opaanja, a ne na umetniko stvaralako opaanje. II mesto gde se epifanija javlja :

Epifanije u ''Stivenu junaku''. Pod epifanijom podrazumevao je iznenadnu duhovnu manifestaciju, bilo na prostotu gesta, govora (vulgarnost). Ovo se dovodi u vezu sa naturalizmom - umet. shvadena (ovo su sve poetoloke pretpostavke mladog Dojsa) grubo realistinu. Naspram toga - epifanija se odreuje kao upeatljiva faza samog uma. Na osnovu ovakvih stavova javlja se uenje da u prvim fazama Dojs je u vlasti dve suprotstavljene tendencije - kojoj moemo nadi traga u tradiciji : 1.- naturalistiki uticaj - Zola je tek izdao dr.roman - naturalizam kao preovlaujudi kontekst 2.- ali je na sceni i 2. tendencija - a to je simbolizam u pesnitvu Dojs se divi Ibzenu - Dojs se iskazuje jasno u duhu naturalizma - sve te stavove potpisao bi Zola. U isto vreme u Dojsu se javlja naklonost prema lirskom pesnitvu, ita Verlena, francuske simboliste - u to vreme objavljuje zbirku lirskih pesama - Dojs je tu prepoznao sam osrednjost svoga dara. Tad pie Dablince i Portret - tad formulie i naturalistike i simbolistike intencije - i verovatno da se suprotnosi u Portretu mogu tumaiti ovako ( - prevod Portreta iz Tredeg programa - ''odbaeni tekst''). Da li se moe redi da su Dablinci potpuno naturalistike tendencije, dok je u Portretu traio da spoji ove dve intencije? U Portretu - pokazuje se ritam sazrevanja - od deaka do mladida : dolazi do saznanja da bi ona na kraju postala epifanijska saznanja - da bi se na poetku sledede epizode pojavio ba u suprotnom stanju - potitenom : trenutak euforije (nede ga vie tudi nepravedno - to postie odlazedi kod direktora). Slededa epizoda potitenost grad naturalizam. Dojs pokuava da spoji dve tendencije - simboliku, koja je kad se upotrebljava epifanijsko uznoenje, a naturalistika epifanija je na delu kad je u pitanju njegovo rastrenjenje. Zavrava se potpunom epifanijom - uznoenjem (otkriva svoj cilj kao umetnika). Ismevanja Stivena o tim svojim uznoenjima u Uliksu - ritmiko povezivanje. (- citati iz Dojsovog odbaenog romana ''Stiven junak''). Dablinci bi se mogli tumaiti kao iskorak u naturalistiko. Stvar nije jednostavna. Dve pripovetke pokazuju da Dojs nije hteo da prikae sve Dablince u znaku paralize. Otkriva i drugaije intencije koje se ne daju sprovesti pod naturalizam. Teko da se celina Dablinaca moe podvesti pod naturalizam.

Portret umetnika u mladosti : Odnos prema engleskom jeziku sa distancom - svi deaci u internatu imaju takav odnos. Deak po imenu Etaj - neobino kao i Stiven Dedalus - koje deaci tumae kao latinsko (ustvari Dedal-leta). Etaj - govori o svom imenu : taj = bedro - pokrajina kao nogavica (?). Igra sa reima - jer to nije njegova re, njegov jezik, ved engleski

sa kojim se on igra - takav je i Dojsov odnos prema jeziku. Irski odnos prema engleskom jeziku; Dojsov ekspertiment odvija se na vie planova - sigurno je da je jedan plan i jezik. Postoje razliiti interpretativni okviri u tumaenju koji zavise od teorijskog polazita interpretatora. Jedan od tih okvira ima polazite u isticanju ranih Dojsovih teorijskih postupaka - on je u originalnoj verziji Portreta izdao naela miljenja o epifaniji pod kojom podrazumeva iznenadnu duhovnu manifestaciju, bilo u prostoti govora ili postupka ili gesta - to upuduje na naturalizam, a sa druge strane, bilo u kojoj fazi uma - to ukazuje na suprotnu orjentaciju, a to je simbolizam. Dve nesaglasne poetoloke orijentacije, jedna vie naturalistika, druga simbolistika. Modus koji istie vizionarsku fantaziju. Kae se da Dablincima dominira naturalistiki epifanijski modus - prikaz svetenika u grubom modusu - oni su u Dojsovom delu najvie nalik na neto to je ved postojalo - naturalistika pripovetka. Dojs kae da mu je namera da predstavi paralizu Iraca, drutvenu, ved na prvim stranama - govori se o paralizi kao bolesti; kasnije se Dojs oslanja na ova dva epifanijska modusa.

Ima neke osnove u ovakvom pristupu Dojsovom delu - jer mi moramo raunati na oba modusa proces kroz koji prolazi Dojsovo stvaralatvo - treba uoiti da stvari ne stoje jednostavno : i Dablince moramo shvatiti i izvan ovog okvira o dva modusa.
Dojs je u ovim pripovetkama usredsreen na obian ivot Dablinaca - tu se moe govoriti o naturalistikom epifanijskom okviru - kritiki sagledava paralizu Iraca; Ivlin (?) (4. po redu?) pokazuje Dojsova opredeljenja - da prikau kako sredina onemogudava duhovni razvoj i istrgnude iz tog sveta. Uvek je po sredi prikaz banalnog ivota koji sputava bilo kakav slobodniji pristup; to je repertoar motiva iz naturalistike pripovetke; ovo ne vai za uvodne tri prie i za poslednju (prvi), jer se u njima javljaju figure lica okje pokazuju svest o sebi i svojoj situaciji i mogudnim alternativama - ova svest je preduslov da se ...... razbije; dalje sredemo retrospektivnu orijentaciju - neko ko je ved sazreo opaa ta je tom sazrevanju prethodilo; retrospektiva znaajna za dalja Dojsova dela. Onda likovi u ove 4 pripovetke nisu duhovno zaokrueni; naprotiv, Ivlin je prikazana kao devojka koja nikada nede modi da se otrgne od te sredine. Ovde u ove 4 pripovetke ne zatvara se duhovna perspektiva. Deaci - ono to je dato kao njihov duhovni razvoj je istovetno - re je o jednom deaku i njegovom duhovnom razvoju t j (?) - fokalizator u prii nije istovetan sa instancom pripovedaa - postoji neko ko pripoveda o sebi iz ranijih dana - ovo je vano jer Dojs pokazuje nameru da i putem jezika pokae razvoj; prevodioci gree - deak je uo tredi (( Werthers - bombone )) udar - tek treba da shvati da je re o tredem udaru paralize, tj. smrti. Te su pripovetke razvoja deije svesti prikazane iznutra, ne spolja, ved na delu - Dojs proizvodi stil koji nastoji da evocira svest - deiju i taj jezik na delu; Dojs de ovo potpunije izraziti u Uliksu i pre Portretu. Takav stil (evociranja deije svesti) nastoji da bude ispunjen aluzijama - ne da nam se odmah kae da je re o paralitikom udaru - da se i mi prisedamo raznih stvari. Ovde se evocira rad deije svesti - ne samo duhovna specifinost uma deteta, ved i njegove verbalne mogudnosti. Dete tepa i ovde je to nagoveteno. (prve tri) ''Mrtvi'' (poslednja) ..... sloeni pristup - napisana u gramatikom 3.licu, ali blie kraju raste prisnost sa junakom - upoznajudi vie detalja koji postoje u njegovoj unutranjosti, ne objektivno, naracija stie nov kvalitet koji po meri subjektivnosti blii je naraciji u 1.licu, ali sadri i ono to ta naracija nema i ne moe da ima. Dojs

dovodi itaoca do instance koja samo korak dalje dovodi do unutranjeg monologa. Mogudnost prikazivanja u 3.licu, ali da on postane (njegova svest) jedini izvor opaanja - ono to je Dejms hteo! Zanimljivo - nije re o mrtvima - ved o klubovima koji imaju javne nastupe, u vreme boidnih praznika - ceo taj kontekst - ostajemo sa tim pitanjem zato mrtvi? Dojs uopte nije bio udaljen od Tolstoja - Tolstoj je bio Dojsov favorit (prema Dojsovim iskazima), itao ga je - i u ovoj pripovetci ''Mrtvi'' moemo videti Tolstojev uticaj - Konroj (?) de biti preveden iz kruga gde postoje razliiti junaci u status sredinjeg junaka iz ije perspektive poinjemo da pratimo dogaaje - kao kod Tolstoja. Najpre opaamo sve koji pristiu - (naturalistiki vid), a onda nas pripoveda obavetava o onom to Gabrijel misli da bi se intenzivirao taj lik - to je tolstojevski; ali stvar se dalje razvija netolstojevski. Taj proces pribliavanja svesti lika preko instance pripovedaa, koja postaje svest sredinjeg junaka. Lili, sluavka, prva dolazi u kontakt sa Gabrijelom - ene tetke poznavale Lili jo kada je bila mala ........ ....... su vieg nivoa, pomalo arogantno; sa devojine strane vidimo promenu. Dojs skrede u neoekivanom pravcu, neoekivano je kako devojka reaguje - a dalje i Gabrijel - mogude je u naturalistikom kljuu protumaiti - da je ona imala loe iskustvo sa mukarcima, a ta je sa Gabrijelom - jer njegova zbunjenost ostaje tajanstvena, neobjanjiva. Objasnide se - ne do kraja, ved razvoj; Gabrijelu prilazi i gica Ajrons - tipina Irkinja - stavljena u poloaj nekoga ko radi na nacionalnom pitanju (otcepljenja Irske - kolonija Engleske). On kritikuje to Gabrijel pie za probritanski list - on na ovo pitanje opet porumeni - ovde je kopa sa prvim crvenjenjem sa Lili - trai se od nas da ovo vidimo ved pretvoreno u motiv. On je pomislio da kae da je knjievnost iznad politike - tu misao Dojs razvija u Stivenu Dedalusu - ona kae : nisam znala da ste zapadni Britanac. Zapadni Britanac - za Irce zapad znai mnogo vie bolnih stvari (nego za nas - kao duhovna orjentacija i kao strana sveta). Gabrijel je neko kao vedina Iraca, obrazovan u zapadnoj Evropi - to je zapadna kultura, to je i kultura Engleza koji je kolonizovao Irsku - i kulturno - nametnuo je i engleski jezik; to je zapad kao kulturna formacija kojoj valja teiti kao razvijenijoj, ali za Irce zapad je britanski; sa stanovita Engleza, lojalni Irci su zapadni Britanci. Osim zapada kao kulturne formacije, vezano za Engleze, pojavljuje se jo jedno znaenje - da su lojalni Irci zapadni Britanci (izdajice za nacionaliste). Jo jedno znaenje pri kraju - to je zapad Irske - na zapadu Irske ostalo je jo Iraca, u kojoj je sputavana nacionalna mitologija, ........ jezikom (keltskim). To je treda instanca zapada. Ved onaj prvi gest da je pocrveneo daje mu vedi znaaj od ostalih lica; sve vie se upoznajemo sa unutranjim ivotom ovog lika - postaje sredinji. Tetke trae zdravicu i on se boji da li de im se dopasti. Ovo unutranje stanovite obuhvatide i njegovo razmiljanje o Irskoj - umesto da ide u Irsku on putuje u Francusku, Nemaku. Njegova supruga koja je pesme (melodije stare Irske) sa zapada Irske - sledi epizoda u kojoj je Gabrijel postao uveliko junak. Gabrijel stoji u predvorju i slua tu pesmu - gde opaa (prvi potez koji italac stanovite prema unutranjem ivotu junaka). Jedna ena stajala je u tami. Bila je to njegova ena. To je samo njegovo stajalite - samo njegova instanca koja ne prepoznaje enu.

Dojs nagovetava svoje dalje teme - da iz banalanog ivota prizori postaju simbolini. U njenom dranju bilo je neeg tajanstvenog - kao da je simbol neega - tu ved nema nieg od naturalizma, nieg od Tolstoja - ved je Dojsov doprinos knjievnosti. Objektivni pripovedal zvuao bi .... Gabrijel nije prepoznao svoju enu, a to je moglo biti simbol neega - to bi zvualo patetino, a ovim putem - svedu Gabrijela tematizuju se neke stvari iz obine vizije - simbol bolje (?) umet.zvui. Obrt u hotelu - otkriva da je njegova ena imala veliku ljubav sa Ircem iz nieg sloja, te nije mogla biti ostvarena - taj mladid je umro. Crvenilo - kad god se pojavi neto irsko. Kod njega to ne izaziva neprijateljstvo prema eni - ne ljubomora, s kim je bila pre njega ved ....., nego to kod Gabrijela izaziva provalu nenog osedanja - egzistenc. on sam nikada nije doiveo prema svojoj eni to osedanje ljubavi kao taj mladid; ved smo preuzeli njegovo stanovite od stepenita, sad se pojavljuje ljubav(?) koja sputa Gabrijelovu svest u dublje slojeve iracionalne. Dojs se pribliava poetici Uliksa - njegova dua se seli u oblast mrtvih (eto objanjenja za naslov). To nije subjektivno narativno stanovite - oigledno to vie nije objektivna instanca, ved lirsko stanovite, koji opeva doivljaje junaka, on ne tumai i objanjava, ved sublimira. Narativni obrt : umesto ljubavne supruinske nodi - Gabrijel shvata svoju enu i svoju nemod prema njoj i njegove ljubavi - shvata prirodu. Vreme je i da se on uputi u zapad (Irske) - magijski obrt okretanja ka zapadu; traenje da se iskuje(?) svest sopstvene rase, to je ovde naglaeno - a bide tema Dojsova kroz Portret i Uliks. Dojs bei iz sredine koja bi ga sputala duhovno; ali Dojs ne ostaje samo u toj fazi (Portret).

''Mrtvi'' su napisani kasnije, gde se vidi kako ga obuhvata ak i patetina nostalgija - i okretanje ka duhovnom okretanju zapadu Irske.
Suoavamo se sa specifinim Dojsovim uvoenjem tema : Dojs koji razvija svoj umetniki pravac ka sve vedem radikalnom eksperimentu - do Fineganovog bdenja gde ima delova koji su nedoitani(?). Postoji sloj koji se objanjava iz autobiografskog i znaenja autobiografskog Dojs je razvijao prolazio kroz razvoj - u najvedem mogudem odnosu prema autobiografskom materijalu; namerno Dojsov odnos prema mogudnosti autobiografskog je ona zona gde se razvija njegovo umetniko stanovite; pripovedati o sebi, o svojoj porodici, sestrinoj smrti; to se vidi iz odbaene verzije ''Umetnika''. Podi od toga, a ipak to pretvoriti u umetnost - to je prva i najvanija drama(?) u Dojsovom umetnikom postupku i stvaralatvu (to nam pomae i da tumaimo Uliks).

Pripovetke Dablinci se ne mogu tumaiti u okviru epifanijskog modusa bliskog naturalizmu, ved je tu duhovno sazrevanje - dete je u pitanju. Prve pripovetke su primer toga - tu je ved u procesu Dojsova namera da i rei prilagodi dejem svetu - stepen nerazumevanja onoga to se deava u svetu odraslih. U ''Mrtvima'' - Dojs, ostajudi u 3.licu, blizu objektivnog, uspeva da da subjektivni doivljaja lika - to je blizu unutranjeg monologa.

Dojs je ovde uneo nov odnos prema temi Irske. Irska je sve to je specifino za irski poloaj - izgubila je ne samo dravu ved i jezik - otvoreno je pitanje keltskog jezika. Ne treba gubiti iz vida da su gotovo sve pripovetke napisane pre Portreta - i pre verzije ''Stivena junaka'' odbaene verzije - dok su ''Mrtvi'' napisani u isto vreme kad i ''Stiven junak''. Moemo pratiti ? denje od upadica pripovedaa iz ''Stivena junaka'' i to uporediti sa pripovedakim prosedeom ''Mrtvih'' - dok je na prvim stranicama Dojs s....ao da se svega irskog (katolian. oblik porodice), tokom pisanja ''Stivena junaka'' i ''Mrtvih'' - Dojs dolazi do izmenjenih stanovita - izmenjen odnos prema nacionalnom pitanju - ta tema se oglaava tako da Konroj shvati da bekstva od svoje sudbine (Irske) nema. Za Irca je zapad kultura zapadne Evrope - mora sadrati i englesku kulturu, mada su Englezi na istoku (vano je uoiti specifinost irskog pitanja). Zapad je i za one Irce koji su prihvatili englesku kulturu - oni su zapadni Britanci; Konroj je na poetku okrenut zapadu, ukljuujudi i Britaniju, to mu ne dozvoljava da se spusti do nacionalizma. Jo jedno znaenje zapada : zapad Irske - valja se okrenuti zapadu Irske - da spozna neto o karakteru Iraca - okredu ga ka zapadu Irske. Sneg u Dablinu - vreme je da on krene ka zapadu. Ovakva izotrena svest o problemu nacionalnog pitanja znatno je uticala i bila razraena u Portretu. Ti iskazi o irenju vidokruga (promeni) prisutna su i u odeljaku Portreta - uz njih su iskazi o poetolokim stavovima lirsko, dramsko i oni zagluuju one prve, ali i njih moramo imati u vidu. U celini 5 odeljka provuena je ova nit drugaijeg odnosa prema Irskoj - kakvog nije bilo u ''Stivenu junaku''. Tu prvobitni stav zabeleen je u Portretu - to su rane godine - 20 godina sam Dojs je nastojao da se odrekne Irske i Dablina, i ta strana je zabeleena ovde. Dojsov junak se izjanjava u tom smislu - on ne eli da prihvati takvu Irsku - meutim problem je zabeleen i ire. Proirivanje teme (5.poglavlje) odnosa prema Irskoj nadi demo kroz uvoenje lika Dervina koji je poreklom iz izvorne Irske. On je kao neka vrsta podsetnika, da bi posluio kao reper ovog proirenog odnosa prema Irskoj. Na jednoj strani vidimo Stivena svesnog ta je sve optereduje u tome to je Irac : jo kao deak vidi da mora biti dobar katolik i dobar Irac i boriti se za Irsku - sa te strane Stiven eli te mere da izbegne - nede se dati ni katolikim ni nacionalnim ni uticajima iz porodice - po ceni da uini ivotnu greku on ide ka putevima slobode i nastojade da iskuje svest svoje nepostojede rase - rase Irske. Re je takva da oznaava i ljudsku rasu; Dojs namerno bira re koja oznaava i jedno i drugo - dvosmisleno Irce i ljude. To je jedna strana. Koliko se postavlja pitanje - nekoga ko se kao umetnik odnosi prema nacionalnom - iako odbacuje - jer de zauvek ostati Irac. Ako ne uoimo raspon njegove (Dojsove) svesti o irskom nacionalnom pitanju. Dojs je uspeo da izae (Trst, Pariz?) - ali on de ipak uvek imati da misli na ovo - da su velike zapadne kulture gde on, ta god radio, ostaje Irac.

Stiven o Benu Donsonu - njegov jezik bio je njegov pre nego to je postao moj - moj de uvek biti nauen; ovde poseban aspekt : U Dojsovom Uliksu moramo videti duu koja besni u tuem jeziku; eksperiment jezika uoljiv. Dojs je svestan da se valja boriti sa dva demona - jedan je irski a drugi ohlost zapadne kulture koja ne prihvata nekog ko nije pripadao tamo. Dablinci (''Mrtvi'') mogu nam pomodi u prelazu na Portret - kao to nam pomae i deije stanovite u prve tri. Takav primer fokalizacije nalazimo i kod Dikensa - zreo ovek koji pripoveda nastoji da evocira ono to je deak video. Portret poinje kao razvijena varijanta pripovedanja koje smo mogli nadi u prve tri pripovetke Dablinaca. Dojs ovde nastoji i da verbalno evocira stadijum (?) i stanovite deteta - u tom duhu moe se prouavati prvi odeljak. Ovde .... neto to nema u Dablincima - tamo udar uvodi zbunjenost u deiju svest - tek kasnije shvati da je to log. U Portretu nalazimo koliko tu - i jo jednu crtu - koja de biti vana za ceo Portret. Prva mogudnost intertekstualnog - to je parafraza deijeg odnosa prema bajci - uopte parafraza i odnos prema reima obeleava itava Portret. Na jednoj(?) strani raanje samosvesti deteta ije je iskustvo sebe kao odvojenog, jedinstvo sebe kao pojedinca - on kao zasebna taka - poinje beleku o sebi - S.Dedalus, adresa ... (Dablin). ak i ime je neobino : Stiven - Stefan - prvi hridanski svetac koji je stradao zbog svoje vere; Dedal - prvi leta. I ime ga razlikuje od drugih - i njemu je dato da opaa sebe kao odvojenog i u isto vreme njegova sposobnost da misli o sebi... Neko ga uoava da je zaseban i u isto vreme opaa sebe kako misli o tom i misli o rei, jer bog mora prepoznati Francuza (franc. re o bogu) (ovo je deija svest), ali bitno je uoiti ovo. Ovo je odnos prema iskustvu i on iskustvo prima kao rei preko kojih dolazi do iskustva - i on je naglaen u prvim odeljcima (?) inicijacije. Vano uoiti instancu jav. iskustva i sveta stvarnog - izmeu njih postoji instanca rei. S.Dedalus pokuava da preko rei koje ne zna znaenje shvati stvarnost oko sebe. Rei su ti znaci (ak i kad njihovo znaenje ne zna) su jedina instanca preko kojih moe dodi do stvarnog sveta. On sad poinje da doivljava sebe kao drugaijeg od ostalih - i to po specifinoj ravnodunosti i to ved u prvim koracima kad se potue sa drugovima - zbog toga to Stiven smatra Bajrona vedim od Tenisona; njegov bes vrlo brzo jenjava i on ak i tu oseda da je drugaiji. Dojs ovde inicira temu koja je razvijena kod T.Mana - umetnost drugaija od graanastva i ravnodunost (Tonio Kreger). T.Kreger govori da se pesnik mora odredi toplih ljudskih osedanja - ovu vrstu odnosa pesnikog stvaralatva prema stvarnosti - prisutna je u Dojsovom Portretu. S jedne strane drugaiji je od drugih svojim odnosom prema reima i svojom ravnodunodu prema ''toplim ljudskim osedanjima''. Kod T.Mana to je bolje razraeno. Meutim, upravo kroz rei dolazi do zbunjivanja i problema - taj problem se uslonjava.

U II odeljku opsednut je ponavljanjem svog imena (u I - Stiven Dedalus - do vasione). Sada je ved proces odmakao - odnos prema reima i osedanju sebe kao odvojenog sada se spaja. To je najuspeniji motivski splet - u vidu Bildungsromana - Stiven de u 5.odeljku znati sebe i znade da pokae ta hode dalje. Meutim, ovo je i roman o nastajanju jedne poetike - na osnovu koje de roman biti itan; staje na kraju - duhovno zreo pie roman koji mi itamo - to ga povezuje sa Prustom; Traganje je dovoenje Marsela do one take gde bi mogao da napie roman koji mi upravo itamo. Kada Portret tumaimo kao poetoloiki roman, Stiven sebe vidi preko rei - gde dospeva do toga da vidi svet preko imena - to je uoavanje neeg kao zasebnog - zatim da ima unutranju strukturu i takav predmet isija svoju sutinu - to je slino uenju T.Akvinskog - integritis do karitas (?)

Dojsu su ipak bitni samo termini.

Portret kao poetoloki roman moe tumaiti kao poetnu fazu.

Stiven sebe najpre vidi kao jedno, a onda odbacuje katoli. da bi se karitas isijavanje - dovodi u poglavlj
1.- novina : koridenje subjektivne perspektive. 1916. otvoriti roman - to je bila novina : unutranjost deteta koje je verbalizovalo svoje iskustvo (bajke). 2.- objektivna, spoljna sudbina S.Dedalusa - Irca u Dablinu, porodica koja propada; i poziv da se prikljui katolikom koledu koji ne moe znaiti nita drugo do reavanje svih materijalnih sredstava : on postaje dunik katolikom svetu (mora to propagirati), a moe se baviti im hode. To je ogromna privilegija u Dablinu. Da bismo to njegovo odbijanje prihvatili kao ubedljivo realiastini pisac bi morao ba da se potrudi da da objanjenje. To bi morala biti jaka motivacija da bismo ubedljivo doiveli odbijanje - nieg od toga nema kod Dojsa. Dojsov Stiven Dedalus naao se ispred svetenika koji sa njim poinje da vodi razgovor - morao je da da objanjenje rasprave na boid njegove porodice - jedna struja parnelovci (crkva izdala Parnela), a druga struja za crkvu - nita od ovog Dojs ne daje, ved S.Dedalus - uo je odjeke svojih uspomena, njegova dua bi neokaljana ula u beli mir oltara; hladnoda i red tog ivota su ga odbijali - on zna ta je taj red - kroz to je proao u katolikoj koli. Valja se setiti prisustva uspomena i sedanja. To su sedanja iz najranijeg detinjstva i ona su evocirana u pridevima belo, hladno, vlano. Na vie mesta u 1.poglavlju insistira se na svemu to je neprijatno belo, hladno i vlano i to je blisko smrti to je zamenilo (uspomene iz najranijeg detinjstva (iracionalno)) nalo se namesto realistike motivacije. Pisac se trudi da predstavi iracionalnu magmu koja se ne da objasniti - .... dalekosene posledice po dalji ivot. Mesto, uloga sveznajudeg autora realistine proze ukinuta je naelno - tek kad se on skloni moe se evocirati iracionalno, doivljaj te vrste imaju ulogu za dalji ivot S.D. i ostaje tek nagoveteno. U Uliksu, u vezi sa S.D., demo imati da se setimo neega to je reeno u Portretu (ne u Uliksu). Ovde se uspostavlja odnos intertekstualnosti Portreta i Uliksa; Dojs de podrazumevati da smo itali Portret - nema objanjenja za S.D. literaturu, rei i misli u Uliksu - ved moramo znati Portret.

Ovo je i naruavanje ideje o jedinstvu dela (na kojem insistira Kolrid ?jedino?). A ovde Dojs rauna da mi znamo Strivenove doivljaje iz Portreta ( ... na dogaaji vezani za belo, beivotno, neprijatno).

A jo dalje - Dojs rauna da znamo njegova shvatanja o epifaniji - a taj tekst je Dojs izbacio preraujui tekst o ''Stivenu junaku''. S.D. - na obali mora, Telemahija, razmilja ..... ..... eli da epifanizira svet. Dojs je primer za razvijanje intertekstualnosti. Vejn But ''Retorika proze''. Postavlja pitanje o mogunosti kontrole od strane autora - itaoevih utisaka - u kom obimu iezavanjem autora u modernoj prozi moe autor da kontrolie itaoeve utiske i u kom vrednosnom domenu.
Dojs je ostavio i mogudnost da je Stiven - predstavljen kao mogudnost sudbina promaaja Irca - drugo je kad sve sagledamo. Postoji itav sloj autoskih komentara u ''Stivenu junaku''. Osnov za prihvatanje drame (?) kao mogudnost pesnikog izraavanja (pesnik je iezao). To je floberovska slika (pesnik kao bog izvan dela) - ovde i ravnoduan - gricka nokte. Ti koji uzimaju da je Stivenov stav - Dojsov stav; oni koji su se drami najvie divili, tj. da se Dojs drami najvie divio - na toj osnovi se uzima da je Stivenovo stanovite i Dojsovo. Meutim, Dojsu nije namera da iznese poetiku(?) opteg vaenja, ved poetiku koja je iznedrila Portret : nema teorijske misli koja je iznedrila svekoliku knjievnost, ved vai za Portret. U.Eko ''Otvoreno delo'' But : Dojs nam ne daje prilike da se opredelimo da li su Stivenovi stihovi uspeli ili su mladalaki - to je za Buta pr nepouzdanog naratora. Ne moe se daleko stidi ako se teorija bazira na prolom iskustvu o romanu kao anru - pristup V.Buta. Nae moderno shvatanje romana nema anrovskih kanona - Bahtin - roman je anr u nastajanju. Zakoni tradicionalnog romana ne moraju vaiti u ovom sluaju. Ovde kod Dojsa - Portret - pokuaj da se poetika formira kao to delo kroz njega - onda se ne moramo pitati o tradicionalnim zakonima romana. Stihovi Stivena imaju fazu duhovnog razvoja lica koje ... ... napisati roman. To je bio Dojs - njegova duhovna faza - dok je pisao Portret; i to su ti stihovi (autobiografsko umeano). Aparat Vejna Buta je tradicionalan i najkomotniji je tako gde ima autorskog komentara : Dolazi se do pitanja uspenosti Portreta - publika(?) ga ? vidi kao korak ? ka Uliksu, ali kad se uzme u obzir razvoj modernog romana, onda je ono znaajno.

Kako se javljaju motivi - kao lajtmotivi : od teme istorije (razgovor sa profesorom - istorija kao komar), do tema drugog tonaliteta - autobiografsko - smrt majke. Kao god kako funkcionie fraze - miris vlanog pepela kao ono belo neprijatno. Kasnije de miris vlanog pepela praviti da se predstavi S.D. gria savesti.

ta znai lajt-motiv (precizno) - kao kod Vagnera fraze, sintagme imaju mesto koje zamenjuje neto.

Krajem 50-ih g. pojavljuje se Uliks na hrvatsko-srpskom u Rijeci; roman je tad priman iskljuivo kao roman toka svesti - i onda se itav roman itao naopake, jer ako demo pravo, onda je samo 18.poglavlje - norma(?) toka svesti - monolog Moli Blum; svet nastoji da se predstavi kao svest(?). Moglo je tako tumaenje da se zasniva i na injenicama postanka romana - knjiara u Parizu : 'U Uliksu sam zabeleio simultano ono to ovek vidi, opaa, misli, i tu je zabeleeno ono to vi frojdovci (ironino) nazivate nesvesno'. Ukupno odreenje kao da upuduje na novu orijentaciju - nova koncepcija - Pejtera kod V.Dejmsa - i to je moglo biti pravi put; drugo je injenica da se ovo javilo u zapadnoj sredini YU (Hrvatska). Dojs je u to vreme avangardni pisac - iako to sam Dojs ne voli - u Beogradu interesovanje je za Prusta. Prve reenice Dojsovog Uliksa su reenice bogosluenja (na lat) - u pravoslavlju to bi bio Oe na..., (to bi njima (katolicima) bilo strano).

Jednom svojom stranom koliko je jeretik - S.Dedalus ima upravo taj problem jeretika, a opet roman ima jednu stranu koja rauna na razumevanje katolianstva.
LJ.J. - nije doao do konzistentnog (?) stava o romanu Uliks, a tokom bavljenja Uliksom sretao je raznorodne interpretacije. Osvrtanje na mit - Eliot daje svoj sud o Dojsu - koridenje mita za tumaenje stvarnosti - onda se raspravljalo na nain na koji Dojs koristi mit da bi objasnio stvarnost - rasprava se vodila na tom nivou - da li mitska paralela eli da osvetli i obnovi mit - ili je Dojs koristio mit da bi savremeni svet osvetlio u satirinom svetlu, da bi mu se narugao : preovladalo je drugo stanovite - ostali su zapisi da je Dojs davao prednost komediji - te bi Uliks bio komedija - satira. Nestoru odgovaraju direktorid kole koji je ogranien na antisemitizam i dr. Za Nestora - mudrog stoji takav lik. Penelopa, olienje vernosti - ovde Moli Blum, olienje nevernosti - njen dan okrenut tj. snatrenje o mukarcima Dojs je masivna kritika i ruganje savremenosti. Javlja se drugo stanovite - da je Uliks olienje da je mit iv. ... Odisej je vean jer je u njemu olien humanitet kao takav - i trai u romanu u sadanjosti ono to je humanitet - ivo iz mita. Dojs kae da je u Uliksu trebalo da bude zabeleen ep o Jevrejima i ep o Ircima - ep dvaju rasa i da svako poglavlje oslikava boju i organ tela - namera mu je da mit nae savremenost - ne da bi se narugao. Mit u savremenosti - sub speciae tempo i i nostri - je suprotno ruganju savremenosti i u tom smislu koridenje mitom.

Dojs je u isto vreme hteo i jedno i drugo - tako da se tumaene moe izvesti iz naturalistike koncepcije (.... Luka ga ovako tumai). Nasuprot tome on se uzima suprotno - ne samo da Dojs nije naturalista, ved je izraz ekspresionizma - on je proirena lirska pesma - re sama nije u narativnoj, ved lirskoj funkciji. Iz te narativne funkcije prenosio je u drugu - postaje ogroman simbol; obrt dva oprena tumaenja. Dalje se javljaju opet nova tumaenja - 50.god. u engleskoj teoriji - Goldberg - etika koncepcija; uticajan tad Lavis - tu je popularan etiki pristup. Goldberg to prihvata - re je o Blumu, tj. Odisej (kroz koga pratimo oivljavanje Odisejevih lutanja). 4.odeljak - Blum je predstavljen problematino. Prvo saznajemo da je okrenut jelu - voli iznutrice, interesovanje mu je osrednje - a osim toga on je rogonja (svestan je da ga ena vara) - a osim toga neadekvatno reaguje - Blum je prikazan tako da ga ne moemo uzeti bide od nekog znaaja. Tokom romana sredemo ga drugaije - i ved od epizode postepeno Blum sa groblja (sa samoubistvom) akumulira etiki naboj. Blum - kao pria ta je pravi moral. Drugo tumaenje : Uliks kao pria o estetskom sazrevanju; Portret - pun novih ideja / S.D. entuzijasta. Na poetku Uliksa - S.D. je drugaiji - zastoj svih kreativnih modi - majka na samrti, susret sa Blumom je otkride svega obinog - to je dato katihizisom - pitanja i odgovora (poglavlja). Posle susreta sa obinim ivotom (Blumom) - utie na Stivena da bi mogao da krene u kreativno pisanje ...... tumaenja, a da se ne iskljuuju. U svakoj interpretaciji postoji niz argumenata koji su konzistentni i vode interpretaciju do kraja - ali Dojs se nije alio da bi njegov idealni italac bio onaj koji pati od idealne nesanice - ovo se moe uzeti i kao izraz njegove irske hirovitosti. Meutim, kad se vidi kako svako novo itanje obogaduje novim znaenjem - vidi se da se Dojs moda nije alio - hirovito.

16.jun 1904 - Bloomsday Ulis - autobiografsko - dan kada je uspeo da zakae sastanak sa svojom bududom enom

Gilbert

( - naracija mlada p...

- naracija stara kr... ) ( - monolog muki po... - monolog enski kra.. )

Simetrija. U 1.odeljaku - boje belo i zlatno su vezane i sa motivima. Vano je zapaziti da je pria cerebralna; pria tee ali kao da odgovara shemama. Naporednost misli S.D i Bluma - oigledno je da Dojs ne gradi likove neponovljivo individualno; Dojsu nije stalo do tradicionalne realistike motivacije; Dojs stavlja do znanja da sa

njima ima drugaiji raun - ne realistiku motivaciju - Blum ugleda S.D. - iz kola kad idu na groblje; poznaje, ali ga ne zna dobro. ...eal.. motiv indiv. psiholoko tumaenje - kod Tolstoja - poklapanje snova kod Ane i Vronskog znai nede biti dobro : ovde je to dr. Roman se zove Uliks. Zazivanje muze - tako poinje Odiseja - ovde katolika liturgija - zaziva se ovek da prie oltaru bojem I - paralela sa mitom II - upuduje na to da nije; + S.Dedalus nije samo Telemah, moemo da ga itamo i kao Hamleta, u crnini je, a i Hajns (?) kae da ga ....rac podseda na Elsinor. Ako se sasredimo na ovu taku otvaraju nam se drugaija tumaenja - itav niz novih tumaenja : sin koji trai oinsku domovinu. Lajtmotivski se ponavlja miris vlanog pepela i vlanog ruinog drveta (a miris vlanog pepela iri se od odra majke na samrti). Irkinja koja donosi mleko - S.D. obrada joj se na keltskom - ona ne zna da li on to na francuskom - i Hajns (Englez) govori keltski - ona ga pita je li on sa zapada. (trostruko znaenje zapada - za nju je to zapad Irske (ne zapad zapadne Evrope i Britanija)). Simbol irske umetnosti je naprslo ogledalo sluavke; ta sad znai - kako se produbljuje ovaj simbol : Irska je sluavka (u odnosu na Engleze) Stiven iako se odrekao (?) - ne prihvata nita od garderobe to nije u skladu sa crninom - nede ni suve pantalone. Taj ved prvi odeljak suoava nas sa injenicom da neka pria ipak postoji, lica postoje - tie se tradicionalne proze. Bak Maligan.... i dr. Onda aspekti prie ali ved tu postoji novina - u trenutku pisanja Uliksa bila je velika novina : u susretu sa tekstom objanjenja nema - treba da proe prvo poglavlje, a za neko objanjenje treba da proitamo celu knjigu : delovi objanjenja se ojavljuju sporadino : pretpostavka koja nije u tradicionalnoj prozi je da italac zna Stivena Dedalusa iz Portreta mada Portret nije vezan kao trilogija ili komplet - jer je Uliks roman za sebe. Vlano - belo hladno. Stivenova reakcija kao beslovesnog deteta. Dalje - to u Uliksu nede biti objanjeno, ved pisac podrazumeva da smo u svesti S.Dedalusa. (prva re - Bak Maligan nosi unakrst pribor za brijanje - mi ne znamo da li je to svetenik (poto izgovara one liturgijske rei) - tek kasnije to saznajemo). Dosta simbola. Zlatno i grimizno kao svetenika odora. Dojs je hteo da stvori i pokae ovo znaenje onoga katolikog taloga u Stivenovoj svesti. Zato tako puno elemenata katolianstva (od jezikih do drugih). Iza jakih izraza (naprslo ogledalo sluavke i sl.) izvesno je da neto stoji. Protej - v. na nemakom rei uzastopno - naporedno prozirno - neprozirno Ovde je konstituisan i novi odnos prema pisanju.

Iako se izraavamo skeptiki prema psihoanalizi - koristio se njome (krompir koji Blum zaboravlja) - teorija omake. Dojs sam kae da mu je teorija znaajna ako podstie njegovu imaginaciju : prima teoriju ne svesno ved imaginativno.

Dutanje, beanje i lukavstvo (za S.Dedalusa) - sam to kae - da de uvek to raditi. Kad je re o mitskoj paraleli, moemo uoiti dva nivoa : roman se zove Uliks; Stiven je u ulozi Telemaha - u tom nivou pomiljamo da je starica-mlekarica Atena. Paralela je provedena ali nije dosledno. Uliks 18 odeljaka, Odiseja 24. Dojs ne prati redosled kao u Odiseji, ali se prati analogija. Drugi nivo je jeziki - kad se pojavi mlekarica - u Stivenovoj svesti se javlja - nosilac poruke : Stiven definie Maligana kao uzurpatora - tj. prosce. To su dva nivoa na koja moemo naidi. Zato 18 poglavlja? Dojs je kasnije objasnio privrenost Odiseju - to je lik ljudske prirode, kae da je najranije itao Odiseju preraenu u 18 poglavlja - kao deak je to itao, skradena varijanta i ispretumbana poglavlja. Takav nain iao mu je na ruku - uvodi obrasce zapadne kulture : nije Stiven samo kao Telemah, ved i kao Hamlet - pa onda Lucifer, rei mu odzvanjaju kao Luciferu - stalno se ponavlja ..... non servum... - kao ideja veitog otpadnika - koji nede da slui bogu - nikome. U ulozi Hamleta doslovno je dat - u crnini, tako da se iri mogudnost analogije. Dojs je traio obrazac koji se iri - kao mogudnost naporednosti. Nije udo to se za Odiseju kae da je enciklopedija i Dojs se divi Blejku to je u zrnu peska mogao da sagleda itav svet - da uz pare slanine i olju indijskog aja sagleda sve te vizije dou mu posete duhova.

II odeljak : Nestor - g.Dejzi - lik gde se prvi put suoavamo je li ovaj roman parodija. ovek ruan, ogranien, stoji nasuprot Nestora, a tu je i lik Penelopa, Moli - koja je u svemu suprotna grkoj Penelopi. Dojs je koristio kritiku da je Odiseja u vezi sa legendama Starog Zaveta - da je sam lik Odiseja hebrejskog porekla - otud Blum jevrejskog porekla. Nestor ljubitelj ukrodenih konja - a Dejzi - .... konje, posebno kopitare (simbol ..... ..... je konj - us Gilbet) ??? Uvoenjem koljke uvode se ezoterine teme : u III odeljku Dojs nastoji da ujemo prtanje(?) koljki pod Stivenovim nogama. III odeljak - impersonalni katihizam - Dojs je koristio tehniku katehizma : itati Kiov Peanik - on je najbolje ukopao ta je Dojs hteo, a stvarao je svoje.

II odeljak - Nestor - o bogu.

To je bog - trenutak neartikulisanog uzvika na ulici (deca viu napolju uraaaaaa, dok igraju neto napolju (a S.D. sa Dejzijem)) - to je ono je to bog za S.D. (jer se on boga odrekao) nalaenje sveta u najsidunijem, najobinijem. S.D odnos prema velikim temama : bog, istorija... Istorija : 1.- kao komar, 2.- boji se velikih rei - one nas ine toliko nesrednim.

III odeljak - ved u njemu poinje sutina Dojsovog odnosa prema tekstu - koliko nas u I odeljku ne obavetava o mestu, onda se mi sami saznajemo, uspostavljaju se tematski akcenti - odnosi prema majci... U III odeljaku - on vie to ne pominje tematski akcenti samo kao fraze ne rei prema stvarnosti, ved rei u odnosu na prethodni tekst ...pesniki(?) odnos prema rei ne prema stvarnosti, ved prema Doj prethodnom tekstu - ne samo ova dva poglavlja, ved i Portret, pa ak i ''Stiven junak'' - to je sutina novog : 14. i 15. poglavlje imamo izraze sa kojima ne znamo ta da inimo - ne moemo to tumaiti u referencijalnom nivou - to nije dovoljno : treba itati rekapitulacija sveta kao teksta - vrsta gradnje teksta - u drugom kljuu realnosti - koju nije okrenut prema prirodi ved prema tekstu - kao realnosti. II - priroda je tu kao sistem znakova i S.D je tu da ih protumai. Dojs je skoro slep umro, njemu je svet bio dat preko znakova (auditivnih). Stivenu je svet dat preko rei : on je iz Portreta slabovid - ne moe da ita bez naoara. III - neizbena uslovljenost vidljivog - ovde sam da itam signature (znakove) svakojakih stvari.

XV poglavlje - L.B. se javlja kao ensko-muko-srednji rod - ta sa tim - onda tu je i dram prikazi - to se ita ne u referencijalnom okviru stvarnosti.

U III odeljaku nailazimo na ono to de biti karakteri za Dojsa - trai se od itaoca da se istovremeno krede i napred i nazad. Nazad - ka Portretu, napred - da smo proitali ceo roman Uliks. Kredudi se kroz Uliks - i napred i nazad - nov nain ponaanja u tekstu, jer de se mnogo reenica ponavljati i dopunjavati. Dojs upuduje na Portret - otac - S.D se stidi oca jo kao deak i ide sa ocem u njihovo rodno mesto gde de se otac nedolino ponaati. Upuduje na ''Stivena junaka'' govoredi o epifanijama. Ovde opet, u III odeljku, evocira se Stivenov boravak u Parizu. Ovde smo stavljeni u svest i pratimo kako se odvija svest Stivena. Morska obala u (?Portretu).... u Uliksu - isto ono mesto (4.odeljak - Portret) gde on izlazi kad odbije da se zaredi : Dojs je doveo S.D ponovo na ono mesto gde je sa 18 godina doiveo pozdrav ivotu; a ovde je stariji. Mada sistem misli je prenesen i podrazumeva se - tako je radostan i pozdravlja ivot - ovde je deprimiran : ali

nas sam Dojs upuduje da to mesto prepoznamo i da to sve to se sa S.D. deava poveemo ne samo sa Portretom i Uliksom, ved i sa epifanijom iz ''Stivena junaka'' - neizdato. Zavrna slika broda koji tiho plovi - taj brod ima svoju odiseju tokom celog romana - put kroz roman: posmatrade ga sa razliitih strana - sa njega de biti mornar (Eumenej).

IV poglavlje - Bloomsday. Aktivira se drugi niz - koji do sada nisu bili pomenuti - metempsihoza - seoba dua. Suoavamo se sa specifinim Dojsovim postupkom. Upravo uvoenjem te rei sa njenim lingvistikim segmentima uvodi se tema Bluma kao lutajudeg Jevrejina (mitska figura iz drugog konteksta) - Blum ima predstave da je u sred istonog dana (?) - kroz Dablin prolazi, ide da kupi bubreg. Jo re metempsihoza nije pomenuta - ali je pomenuta samo re methim - samo taj lingvistiki akcenat. Neku stranicu posle toga Moli pita ta je to metempsihoza. Takve rei postaju glavni signali - Dojs de tu prikazati svoj genije za lingvistiki genije verbalna duhovitost otkriva nova znaenja rei.

arobni breg :

Zamiljeno da se napie pria u kojoj de se govoriti o smrti, ali humoristiki. Nije est sluaj da se o smrti govori sa humorom, bilo da se ona shvata kao krajnja taka ivota (ovek je iv ali sa svedu da de umreti), bilo da se shvata kao pogibija, samoubistvo, kraj. U svim tim modalitetima najrei je sluaj da se govori sa humorom : a to radi Man kao pandan Smrti u Veneciji. Stvar vie ideoloka, esejistika, idejni fond debata Sentembrinija i Nafte prisutan je i u arobnom bregu - polifono se to razglaba na take dijaloga izmeu likova; mora se takoe uzeti u obzir uinak ironije. To je uestvovalo kao benotekst - sve ono to prethodi tekstu - sve to prethodi samom arobnom bregu (egzistencijalno iskustvo samog autora, vrlo vano za tekst - sve to je Man radio pre samog pisanja arobnog brega je velika esejistika priprema za tekst).

On kada je zapoeo nije mislio da e to ispasti jednim od njegovih najboljih dela.

Taj uspeh (pisanje arobnog brega i Nobelova nagrada) je presudno uticao da on postane znaajno evropsko ime; posle toga on ostaje na svetskoj sceni. U fazi arobnog brega - 1913-1924 - Man izrasta iz okvira nemake knjievnosti i dosee evropsku, i to zbog toga to i sam roman izvire na evropskoj sceni (radnja - sanatorijum). U tih 5 godina rata - odmah posle rata - mlada generacija de vreme doiveti kao propast sveta koji nije imao zamenu - izgubljena generacija. Srednje godine - rat shvataju kao kataklizmu. Prekid istorijskog toka - preureenje kulturnih koordinata : sada je neto nepovratno srueno, i ne moe se iveti vie kao pre 1914.g. Sa tom istorijskom svedu pisan je ovaj roman, kao i druge stvari koje su tada pisane : tefan Cvajg. 1.- kosmoloko vreme je sada vano, jer je prvi put javlja kao vreme koje se meri fiziki (asovnik, obrt oko sunca) 2.- postoji i istorijsko vreme - mereno istorijskim stanicama - tu je sada hijatus koji se ne moe tako lako prekoraiti. 3.- egzistencijalno vreme, pojedinano vreme - raliito od drugih ljudi - bez obzira to se njihovi ivoti odvijaju u istom iseku vremena : neko ko je to vreme proveo burno razlikuje se od onog koji je to vreme proveo mirno Neto to je ved doiveo ali potisnuo. Doivljaj o Hipeu - devojka koja je privlaila Hansa, stvari koje su nervirale Hansa, sada ne, jer su njene komentar autora - da mu je neko rekao da je to ljubav, on ne bi verovao : to je fascinantna rasplinutost (on uva olovku - Hipea). Madam oa je enska replika tog Hipea; Hans postaje svestan da se to to se onda egzistencijalno ucrtala u njega - (oiljak koji de ponovo otvoriti) - je sada izronilo u prvi plan jer je naila pre svega ena (i to dobija smisao) i drugo - naila da ono to je zapretano izae napolje : sluajno (pozlilo mu je i predavanje, on sluajno sedne pored oe) - mada nita nije sluajno u romanu. On dolazi na predavanje i tu se javlja lajtmotiv - kad posmatra njene miice u tilu (''Ah, boe moj'') - znak je njegovog potpunog predavanja njoj. To je racionalni razlog - pravi razlog nije tu da se on lei - pravi razlog je da ostane u njenoj blizini; tredi razlog je da se tu nalazi pria o njemu kao o oveku koji je sklon sanjarenju (mada je planiran za oveka brzog rada i zarade). Sanjarenje se kao osobina javlja i ranije (na veslanju se pita o smislu ivota - a svemir mu odgovara muklim dutanjem). Sada na arobnom bregu ponovo sanjarenje + sreivanje utisaka, ugovara sastanke da bi on video njene linije ruke, noge, -- i tad svemir odgovara muklim dutanjem - to ponavljanje ima smisla ne kao puko ponavljanje, ved asocira da ona dublje, egzistencijalno znai za njega -- ona postaje ne samo erotska strast, ved i taka smisla ivota za njega (bolja od drugih koji za njega samo verglaju).

Oni 7 meseci komuniciraju znakovima - ona zna, oseti da mu se svia (on namie zavesu, vrada se po maramicu). Sentembrini : - bolestan toliko da ne moe vie da se koristi vremenom : parodiran racionalistiki pokuaj da se tim putem (enciklopedija protiv patnje) - kao takav, nauen, obrazovan, on vidi ta je sa Hansom - i on nastupa protiv madam oe - i on skrede prilino grubo panju Hansu. Sluaj : Sentembrini pomodu aluzija pokuava da deluje na Hansa (azijatska poreenja... sve sama azijatska lica oko njih - kad se dele pisma). Sentembrini dolazi do Hansa, koji u mraku sanjari. Sentembrini shodno svojoj prosvetiteljskoj prirodi pali svetlo - simbolika je jasna. Razumski elementi sigurno gube bitku ukoliko dou u sukob sa stradu. Sve je te probleme T.Man tematizovao. Zato se kae da je vreme glavni junak, mada je to figurativno. Glavni junak je Hans Kastrop. T.Man je 1915.g. odluio da napie parodiju obrazovnog romana i time humorizuje smrt (sa aluzijom na prvi deo V.Majstera - godine uenja). O Hansu Kastropu govori u pismima kao o svom ''V.Majsteridu''. Esej ''Gete i Tolstoj'' : Man tu govori o Dostojevskom i ileru, da su njih dvojica sentimentalni, a Gete i Tolstoj naivni. Naroito obratiti panju na obrazovni roman - autorska refleksija - ta radi na svom romanu - tu se nalazi sr problema kako ga je Man postavio i gledao da rei. Likovi koji de okruivati Hansa i voditi ga ka cilju - ta je ovde parodija - tamo su to stvarno uitelji, ali ne direktni (V.Majster); a ovde su to ....cirani pedagozi (Sentembrini, borba oko neije due, gde se Hans vidi kao plen koji treba osvojiti) + uitelji koji su pod znacima navoda. Potrebno je dati tu aluzivnu nit koja se krede ka Geteu : Man rauna na to da de i italac osetiti tu tradiciju kojom se Man koristi : formiranje estetskog predmeta je drugaije kada je samo okrenut na sloj znaenja, a drugaije kad je prisutan tekst (fantomski) tekst na koji se upuduje, a koji se direktno ne nalazi u tekstu - to je relacija D i D. Prepoznavanje intertekstualnog materijala i u doivljaju, i u tumaenju igra veliku ulogu. Obrazovni roman se definie po tome to junak sazreva i to da bi se suoio sa svetom i to zbog toga da bi bio delatan. U arobnom bregu suprotno : ovek koji je obrazovan da bi se suouo sa svetom, povlai se iz tog sveta da bi tako u sanatorijumu proveo nekoliko godina. Ne delatno suoavanje sa svetom, ved izlazak iz njega : i tako poinje da ita humanorije(?) koje de mu pomodi ta je ovek i ivot i to prvo na egzistencijalnom nivou, pa do kosmolokog nivoa : ta je ovek u ivotu medicinskom smislu, pa do kosmolokog.

Drugo preokretanje je ne samo da bei od delatnog suoavanja sa svetom, ved i od samog sveta - odlazi na breg - (ravnica) iz sveta zdravlja i delatnosti odlazi u svet pasivnosti bolesti i smrti... jer tu ljudi poprilino umiru (mada se to skriva). Sa smrdu se postupa humoristiki (bob i sanke, Berens koji komentarie smrt). Humaniziranje smrti - o njemu se govori u smislu da Hans dolazi do smisla ivota u carstvu bolesti i smrti. Zato se Berens - naziva Radamant (carstvo podzemlja). Preokret je u tome to je ovde podzemlje - nadzemlje, vrh, a dole je delatni ivot. Preokret je i u tome - gde je ivot u normalnom toku (1907) - vee epohe, kraj veka - ivot koji se odvija kao normalan, dole, ne omogudava da se u njemu postavi pitanje o smislu ivota, a kamoli da se na njega odgovori. Tek kad se ivi nenormalno - moe se postaviti pitanje, ali tek pomalo i u toj pasivnosti : ali se ni do odgovora ne dolazi potpuno. Hans je doao do tog odgovora - njegova duboka simpatija prema smrti - on do toga dolazi postepeno i to posle raznih stvari koje mu se dogaaju (ljubav prema oi). 1.- Man - postavlja pitanja u relaciji parodije i to vrhova parodije (V.Majster). 2.- drugi moto zato je Hans gore - je eksperimentisanje. Hans je primer oveka koji je ''otvorenog uma'' (sintagma koja se danas koristi ....) Hans se nede olako prikloniti nijednom (Sentembriniju, Nafti). ''Prijatno eksperimentisati'' (to se onda zvalo - to se danas zove otvoreni um - ako jedna stvar moe da se usaglasi sa emocijama prema oi, onda de on lake prikloniti tom shvatanju nego da je u suprotnosti sa tim stvarima (iracionalno utie na racionalno). U tradicionalnom romanu nekad su drugi junaci vaniji, jer utiu i onda se slivaju sa glavnim likom - i onda se dobija rezultanta koja predstavlja ishodite tog obrazovnog puta - glasnici iz kule omoguduju da V.M. ne zaluta potpuno. Ovde Hans je izloen pod 7 uticaja (vaspitaa). Inae vlada simbolika broja 7 - soba 34 (3+4), doao da ostane 3 a ostao 7, Sentembini (7) ved u imenu. 7 godina i 7 vaspitaa. Presudna za njega je madam oa - jer da nije nje, on tamo ne bi ostao - mada ona nije neki bog-zna-kakav uitelj : mada ona deluje vrlo privlano : vano je da ona kao i Tao dolazi sa Istoka. T.Man je ovo preuzeo - latinski zapad i slovenski istok. Nemaka je u sredini - zemlja sredine. Zapad za Nemaku : zapadni svet (Francuska, Italija) je svet stroge uzviene forme (klasicizam), ali plitak, bez dubine. Slovenski istok ima duevnu dubinu, ali nema formu (razobruen, ali ima dubinu). Nemaka uloga - Lavdermitte Folkmitte - da spaja istonjaku dubinu i zapadnu formu. Man je ipak verovao da je slovenska dua iracionalna, duboka - takva (znao je da ne treba podlegati tim uoptavanjima o narodima - ovi su ovakvi, oni pevaju (Italijani), dr... (Srbi - ljubavnici) ), ali ipak veruje da ta slovenska dua postoji - + to kod Mana : opasna, neodoljiva lepota dolazi sa istoka : Tao je Poljak, oa Dagestan, Hipe... Distribucija poz. (negat.) u arobnom bregu nije po nacionalnom kljuu : arobni breg izlazi na evropsku scenu (on tu mea ljude razliitih nacija i zemalja). Ne zaljubljuje se samo Hans u ou, ved i Joahim u Marisju. (Man je daleko od toga da bi u Rusama video neto negativno)

On je video, kao i Dostojevski, da se ispod tog plemstva kao tanke pokorice nalazi sloj, ogromni, antropolokog pesimizma (primer tog antropolokog pesimizma je Nafta). Madam oa utie na Hansa u tom smislu to uopte ne eli da utie na njega, niti se u prvih 7 meseci oni upoznaju i drue. Mada on tu ne bi ostao da nije nje : on ima dvostruku motivaciju : s jedne strane tu je temperatura koja zahteva leenje; s druge strane, on se zaljubljuje. Cimsen, nasuprot, veoma se pridrava tog kudnog reda. Nema zaljubljivanja, ved zdravlje - i to utie na Hansa da se snebiva. Tek posle na poklada, kad se opusti - on joj izjavljuje ljubav i tu je i parodija jer joj pokazuje ta je sve nauio o ljudskoj prirodi (medicina). Madam oa - ne graanski tip ene, ena koja govori vie jezika i esto nepravilno (Wenn - kada, Wen koga) i pogrenog akcenta - Hans to doivljava kao njen dodatni arm. Meutim, to nije glavno : kako je video, bio je gotov, ali ne potpuno; ved kad ona aktualizuje - sve de on to sasluati, po neto de i prihvatiti, ali ne sve. Tu je i Cimsen, koji ga kao neka tetka vue za sobom i smeta mu da ue u vezu sa oom. Niti je on neki veliki ljubavnik, ona nije naivna (imala mua, ljubavnika). oa nije fatalna ena kao Gruenjka, Natalija Filipovna, ili Manon Lesko - ona je pre dobrodudna parodija fatalne ene, bez podsmeha : erotska fascinacija jaa je od razuma.

Junak sazreva ne kao u obrazovnom romanu (ne ide u svet, ved odlazi iz sveta) - sklanja se u sanatorijum. To sklanjanje je dvosmisleno : da li ima potrebe da se stvarno lei, ili je tamo zbog ge oa. U V.Majsteru su moda vanije figure oko njega nego sam junak : Kastorp je izloen instanci koja ga prati, a to je sveznajuda pripovedaka svest - ne bilo kakvi uticaji, ved onakvi kakvi jesu (?). oa ga svojom pojavom prikiva za to mesto bolesti i smrti, deo tog kompleksa je erotika, ak i razvrat, kao i u Smrti u Veneciji. Od Niea preuzet dualizam : duh - bolest, graanstvo - zdravlje. Ovde biti duhovan ne znai esto biti bolestan Sebastijan.

Vreme je izazov da ga ovek produktivno koristi : nije ivot kratak, ve vreme treba ekonomski koristiti : dangubljenje preputa Sentembrini najniim istonjacima - on je kivan to je Hans zaluen je da i ostale stvari preuzme od nje (tj. te loe - posebno to o vremenu - bez opsednutosti da vreme prolazi). U toj taki Sentembrini nije u skladu sa Naftom : u drugom je sporu - Sentembini (pop.optimizam? a i) antropoloki optimizam se ruga ivotu - suprotno antropolokom pesimizmu se hvali svojom realistinou.
Nafta je manje spreman na ustupke i uveren je u svoj antropoloki pesimizam. Zanimljivo da onaj ko veruje da ivot ima vrednosti, da se patnja moe pobediti, makar itanjem enciklopedije : je siromaan, a drugi koji ne veruje je bogat. Oni se raspravljaju - ne samo radi same istine, ved da za to pridobiju Kastropa : to je takoe komino. U tim raspravama se vidi Manova poleminost. Rasprave imaju vrednost po sebi, a sa druge strane pokazuju kominost (jer se bore za Kastropa).

Sve je povezano : u Kastropovom ivotnom razvoju - to se zbiva kao upredanje, susticanje. Sentembrini je ovek koji ima uticaja na njega : Sentembrini ipak previe govori - sa druge strane, ovek koji nema dubinu koju Kastrop otkriva kod drugih : Kastrop je voen idejom da treba eksperimentisati, otvorenog uma je.

Manova vetina je da je to Kastropovo opredeljavanje rezultat procesa koji pored intelektualnog ima i emotivne - ili da se o tamo proveden ivot ima proces u kom Kastrop uestvuje. Dodatna komplikacija je to Sentembrini i Nafta esto citiraju dr. + jo puno posla sa autocitatima. (Tonio Kreger - odgovara Ni...ovskim odgovorima). Potpuno ista stvar u arobnom bregu. Razlika je u tome - ovde isti korpus ideja i debata je strukturalno manje istaknut - nema tu teinu, a u ToniuKregeru ini sr dela - strukturalno je istaknuto u prvi plan. U arobnom bregu ne. Vidimo i to to ponekad Kastrop ljuti Sentembrinija zbog zaljubljenosti u ou (on, po Sentembriniju, gubi vreme to se unja po hodnicima ne bi li sreo ou). Sa drugog stanovita ne gubi vreme, jer moe sebi da postavi pitanje ta je ivot. Zbrka je u tome to nijedan od njih ne govori koherentno. Sentembrini i Nafta prvo jedno, pa drugo... Mnogo je bilo rasprava koja je koncepcija bolja za Kastropa. Meutim, to nije bitno : bitno je kako te ideje deluju na Kastropa (treba ih posmatrati funkcionalno). Bez obzira na Kastropovu otvorenost uma za obe koncepcije, Kastrop je blii Sentembriniju : pr. kad ide na skijanje (izvukao se, da bi se malo skijao) - on upadne u snenu oluju, izgubi se, pada u san - odsanja neto to je svojevrsni rezime boravka na bregu a tu se ponavlja komiki postupak koji je sproveden sa njim : ponavlja rei koje on sam nije rekao (kao to onda ponavlja ono o sibirskim rudnicima), tako ponavlja i ono to mnogi drugi ljudi - iz njega odjekuje ono to je od drugih uo - on to ne radi svesno - preuzima to kao asimilovano. To ponavljanje je deo umetnike igre, deo pripovedakog postupka u graenju ovog lika. Ovde se taj postupak ponavljanja die na vii stepen : pre toga smo svesni rasprave Nafte i Sentembrinija o smrti. Nafta obesmiljenje ivota. Za Sentembrinija - smrt kao prirodan kraj ivota, a opsednutost smrdu je pljakanje ivota : onemogudava da se ivi normalno, oputeno, kako treba... Sve to vodi vetakom odvajanju ivota i smrti - za Sentembrinija ne valja. Hans Kastrop u snegu doivljava viziju rajskih stada ljudskog roda - arkadijska slika lepog, blaenog, uspelog ljudskog ivljenja. Onda ulazi u pedinu i vidi vetice kako komadaju dete - obe scene imaju arhetipski karakter : kao kontrapunkt ovog blaenog stanja je ovaj jezoviti prizor - kao celina se to pojavljuje. To mi moemo videti kao suprotstavljanje apolonijskog (arkadijaki) i dionizijskog principa (kidanje, podzemno, u bakhantskom zanosu). To moemo videti i kao pripremu - kad se budi i dolazi do zakljuka koji je kljuni njegovog obrazovnog procesa - i to je jedna reenica koja je retko u kurzivu (Man se kurzivom retko sluio, za razliku od Dostojevskog). ta on sebi kae budedi se iz sna : zarad ljubavi i dobrote ne sme dozvoliti smrti da ovlada naim mislima to je parafraza koji je ved uo od Sentembinija : suvie opsesivnosti smrdu unitava ivot : dobrota i ljubav ne smeju da bude potisnute smrdu (u smislu egzistencijalnog kraja ivota) - zarad te sitnice ne smemo propustiti putovanje u kome je najbolji deo ljubav i dobrota. Ne smemo to pokvariti. U polunesvesnom stanju - celinom bida ipak se Hans Kastrop vie okrede Sentembriniju a ne Nafti : uzima on u obzir i vetice (kao stanje u koje ljudi stalno zapadaju, kao stanje varvarstva) s jedne strane, a sa druge ne

smemo dozvoliti da to stalno ovlada naim mislima - to nije novo - Montenj - smrt jeste kraj mog ivota, ali nije i sadraj mog ivota (sadraj je u ivotu, a ne u smrti). S druge strane, religijski mislioci - olieni u memento mori - opominju da se ne zaboravi smrt. Kastrop je izmeu ove dve relacije pozicije, ali pretee sentembrinijska : on oi poverava dva naina ivota - genijalni (svestan je smrti, ali joj nije podjarmljen : saznanje o smrti - da, ali ne destruktivno - jer se Nafta na kraju ubije), i drugi obian. Nije nijedno od ta dva stanovita obezvreeno, to se tie duhovne energije - ono to treba da nas opredeli za neku od njih, to je kako se to na Kastropa reflektuje. On je tu da bi se sve ove stvari u njemu meale, susticale i reflektovale. Potrebno je obratiti panju na njihovu motivacijsku funkciju, pa tek onda govoriti koja je pozicija ''bolja'' : jer ponavlja i Naftine rei, ne ponavlja samo Sentembrinijeve. Ako bi se pratilo ponavljanje, onda bi se uoilo da su kontekstualno destabilizovane Naftine rei koje H.K. ponavlja. Treba pratiti koliko se ponavljanja dotiu (?i drugih?), tu bi se stvorila interpretativna rezultanta : generalno bi se moglo redi da Hans Kastrop, s obzirom na svoju naivnost, nije mogao da uje ovakve probleme (i to epohalne evropske probleme), moglo bi se za arobni breg redi da je roman epohalnih evropskih problema ideja da de Nemci biti ti koji imaju i dubinu i formu - o tome se direktno ne govori, ved se ove ideje (razne ideje, ideje evropskog graanstva) reflektuju na glavni lik Hansa Kastropa (on treba da usisa ove ideje) i treba da pokae ta se dogaa kad jedan epropski graanin postie kad dozna za ove ideje : u tom smislu ovo je Manov najvedi roman. Meutim, to vie nije ni evropski, ved svetski roman. Prosean nemaki graanin se vidi da tamo gde ivi ne moe dodi sa ovom problematikom, dok se ne susretne sa strancima. Sentembrini je Italijan (moda zato to je renesansa - bitno u njoj : vezuje za ... a verovatno da je to Francuz, morao bi da nosi prtljag francuske revolucije iz 19.v.). Doba velikih internacionalnih carevina je prolo i doba dve velike carevine, Austrougarske i Osmanske one propadaju kada i u jednoj i u drugoj ima vie konfesno nal. ?? drugih (Austrougarska - Sloveni, Osmanska - vie hridana). Ono to nisu videli - da sa propadu jedne, Osmanske, mora da propadne i druga, Austrougarska. Tu je dolo do internacionalnih sukoba - koji se moe uporediti samo sa I sv.ratom. Toj generaciji pripada Man - oni su svesni velikih zaokreta na svetskoj sceni - i uoava se kako to deava, kako se razvijaju narodi, i kako se sve to reflektuje na pojedinca. Zato nije samo puki uticaj oa na Kastropa, ved se iri - epohalno (iri kontekst). Ideje kao takve nisu problem, ved je problem postupak - kakvu pripovedaku, umetniku funkciju imaju ideje - a ne same po sebi. 1.- obratiti panju kad ije rei ponavlja (ne grubo odsecanje, on se nikad odjednom ne priklanja, ved se to uoava postepeno i blago). 2.- iracionalne stvari jae utiu na njega, nego oni koji racionalno pokuavaju da deluju na njega.

H. mu je doao u posetu, na tri nedelje, a ostao 7 godina i posle Cimsenove smrti. Cimsen je priprost, i vojniki duh, neto jednoznano kao valjano i estito, ovek discipline, militaristiki duh, odbija da mnogo razmilja, ali ovde nije negativno konotiran. Hode da slui domovini, a ironija je to je bolestan i ne moe to da ostvari. Hans Kastrop je stalno pod budnim okom Cimsena kao da se ustee pred njim. Cimsenov stav je da nismo ovde da se provodimo, ved da se leimo, ali nismo doli ni da se obrazujemo - samo leenje. On je konica. Tek kad je doao gore, Hans Kastrop poinje da sebi postavlja poslednja pitanja, o ivotu, o smislu koje proseni evropljanin ni ne pomilja da postavlja i razreava. Nafta je konvertit - Jevrejin koji je postao jezuita. Nafta i Sentembrini tee da utiu na Kastropa a nisu tu samo da bi izloili svoje misli, sutina toga je borba za Kastropovu duu, a Kastrop se upravlja prema onoj misli da je prijatno eksperimentisati. Uzima s rezervom njihova miljenja (interesantno je sve to uti i znati, ali mene ipak vue neto drugo). Lajtmotiv koji mu se javlja u polusnu i zakljuak (to je lajtmotiv) : zarad ljubavi i dobrote ne smemo dozvoliti smrti da ovlada naim mislima. Ove rei uje od Sentembrinija, zapravo je to derivacija Sentembrinijeve misli, kako suvie misliti o smrti je pljakanje ivota, i Kastrop nesvesno prihvata tue i na svoj nain iterpretira, prihvata. Simpatiniji mu je Sentembrini jer je to lajtmotiv, pre nego Nafta. Uticaj na Kastropa : Joahim Cimsen; koliko god je spreman da ceni Sentembrinija i Naftu, malo de mu faliti da ih, kad doe Peperkorn, nazove brbljivcima; ga oa, ved i magija linosti : vano je videti ta je sve ulo u Kastropa i kakav amalgam to stvara.

Sanatorijum je tu da bismo se leili. Konica - Cimsen - to je njegova uloga. ( ? on je konica u odnosu na Cimsena) Kastrop se gotovo odmah zaljubio u gu oa - i predaje se toj fascinaciji koji ona budi : kad je re o Cimsenu deava se paralelni proces : ukazuje na romantiarski odnos blizine ljubavi i smrti : on je zaljubljen u Marisju - mada to ne priznaje i suzbija to - i to sve dotle dok se ne razboli : i tek u blizini smrti, on se odluuje da sa njom progovori : i Kastrop kad to vidi, da se ovaj odluio d progovori sa Marisjom, zna da de Cimsen umreti. Ta pria o Cimsenu ima funkciju i da karakterie Kastropa - on dolazi kao naivan, a posle postaje koliko-toliko iskusan (dobija slike i snimak od ge oa). Postaje ovek koji de razumeti ta znai da se Cimsen odluio da progovori. Cimsen je tu vrsta konice, a sa druge strane tu je da pokae kulturnu scenu tog vremena. Nemaka je tu zemlja sredine (da sjedine formu koju imaju, i da preuzmu dubinu koju nemaju). Potrebno je da se daju ne samo Nemci, ved internacionalno drutvo. Cimski je tu da bi se pokazao taj nemaki unitarizam, koji de se uvideti tek kasnije. U arobnom bregu T.Man de prikazati vojnika jo uvek kao vojnika reda i mira, a mana mu je to ne promilja, nije njegovo da misli, ved da slua - tada Man doivljava tu evoluciju od velikonemakog konzervativca ka demokrati.

Signal postoji i u samom tekstu - da je dolo do preokreta u njegovom miljenju - postoji esej o tome (u srcu ostaje monarhista, ali shvata razumom da ne moe to tako). Nemaka nazaduje - ako tako nastavi. Misaoni kontekst T.Mana u arobnom bregu. To postoji i u arobnom bregu. Ironizovanje Sentembrinija koji naivno hode da iskoreni patnju putem pisanja enciklopedije protiv patnje. Sentembrini kao sirotinja, vergla, koji ne moe nita korenito da promeni, jer je bolestan. Pr. za Sentembrinija je u tome to se aktualizovao u ovom liku misaoni kontekst T.Mana. Preko Cimsena T.Man pokazuje ogranienje ovog reda, poretka. Berens oseda potovanje prema Cimsenu zbog odlunosti (jer on nije da Cimsen napusti sanatorijum). H. Kastrop neto dublje od razumnog odluivanja odluuje da on sa Berensom bude u kontaktu. Pravi motiv njegovog ostanka je ga oa, a prikriveni motiv je da je i sam bolestan - koji mu pomae da objasni zato je tu. Stvari su jo sloenije zato to mi znamo da Berens koji tako komentarie : ono to H.Kastropa intrigira nije samo gde je mu ge oa - ona je u neku ruku parodija tih velikih zavodnica, ona je polufatalna (ne dolazi do stradanja, zloina) - N.Filipovna, Manon Lesko - topos - sukob morala, strasti, mazohizam. Man je bio svestan toposa - pa je Vezelu (?) dao taj mazohizam - sanja kako ga oa pljuje. Osim njenog statusa, Kastropa intrigira Berens - to otkriva da je ovaj bio u vezi sa oom. Distribucija motiva rasporeena je na vedi broj likova - jer taj motiv mazohizma je u Vezelovom sluaju, ne Kastropovom. Uslonjavanje motiva. - odnos prema Berensu i Peterkornu - ljubomora - Kastrop nije ljubomoran, mea se psiholoka motivacija (eka na nju). Druga motivacija je motivacija iz obrazovnog romana - svako iskustvo, makar i ovakvo, ima korist u njegovom zrenju - ak i takav Berens ima korist - jer pozajmljuje knjigu, a sa druge strane istrauje portret ge oa : dvostruki motivi H.Kastropa. - Berens se tu nalazi kao pedagog : njegovo ime u sanatorijumu je Radamant, ali on nije uvek ozbiljan u vezi sa smrdu - on se egai sa smrdu (smrt u arobnom bregu kao parodija u odnosu na ozbiljnost Smrti u Veneciji). Ti kalamburi, igre rei su meto to je po pravilu vezano za umiranje, smrt ((Moribundi(?), ponekad je to grub humor - ta se pravite, umrite kao ovek. - kako nalazitet (benifindet - gl. benefinden) cenjenog zdravlja.) ) - smrt se depatetizuje, a glavni motor koji tome slui je Berensov lik - i takav odnos prema smrti, on nije mogao da dobije u ravnici; sahrana kojoj je prisustvovao kao deak, zatim eir koji treba nositi da bismo ga u odreenim trenucima skinuli - na sahrani, pri pozdravu - od toga svega H.K odustaje na bregu. - Berensova uloga je da ironizuje tu patetiku pri smrti, taj pijetet prema smrti. Na Cimsena taj efekat (uticaj Berensovog parodiranja smrti) ne postoji, a Kastrop, koji eli da bude otvorenog uma, eli da bude otvoren za to.

- zanimljivost arobnog brega je dvostrukost motivacije. S jedne strane intrigira ga Berens kao mogudi ljubavnik ge oa, ali sve je to obrazloeno tom eljom za obrazovanjem - pozajmljuje knjigu. - ni to nije sve : sve je to parodirano. Kao to pokuava da spasi Cimsena, tako i ujak Tinapel dolazi da vidi ta je s Kastropom. Ponavlja se vrtoglavica, zapanjenost razgovorima sa brda, ta biva sa leom (Berens o tome govori) - zatim zaslepljen je dekolteom neke gospoe, ali Tinapel uspeva da pobegne. Tu se stvara obiman sloen sistem motivacije : ne moe se presedi - to je roman o vremenu, o Evropi, obrazovanju - ved je stvar o presecima motivacionih linijama, gde jedne druge ironizuju. Tu je onda Berensova uloga velika i kao obrazovanog oveka, doktora, efa podzemlja, ljubavnika ge oa, i onda njegov obrazovni uticaj na Kastropa (knjiga) + pomod da Kastrop shvati smisao ivota, da doe do nekih reenja. U tom smislu - po toj ivahnosti duha on je simpatian Kastropu. Iako je sam Berens dat karikaturalno (oi, zna sve jezike - maarski i turski). Duplet - Krokovski. Dri predavanja (duevna pitanja) bolest i eros - deli posao sa Berensom, utoliko to Berens uvodi Kastropa u sferu pitanja ta je ivot - pitanja fiziolokih, a Krakovski uvodi Kastropa u sferu duevnih pitanja o ivotu : mada je on dat mimo graanskog reda - on i leti i zimi nosi sandale sa vunenim arapama - ima neto avolsko u njemu - on uvek dolazi iz raznih pravaca (sa balkona) figurativno - kopanje po duama. Njegova uloga je katalizatorska - on dolazi do shvatanja o oi na jednom predavanju : posle sna o Hipeu - on ide na predavanje Krokovskog (koga nema u ravnici) i tu seda ''sluajno'' nita nije sluajno) iza ge oa i posmatra njene miice u rukavima od tila; til, tkanina je erotina : on tu moe da kae ''O, boe moj''. Krokovski je tu da bi imao ko da poui itavu tu publiku o ljubavi i smrti - da bi Kastrop upravo tu, na tom mestu i u tom trenutku, shvatio da on vie nede modi bez tih ruku ge oa. Dublet Berens - Krokovski vaan u njegovom ljubavnom i obrazovnom ivotu. Pitanje Peperkorna. Simbolizuje ivot, nasuprot Nafti i Sentembriniju : on nije za ideje, on ak ne izgovara ta hode, to je i ironizovano - odri govor pored vodopada pa niko od buke ne uje (parodiran govor Hrista na Maslinovoj gori) - komino dat (ne moe da zavri reenicu) ali pleni svojom ivotnodu. Peperkorn shvata da Kastrop nede da oi kae ti ili vi, ved trede lice. Peperkorn ga ak i pita ta to znai. Meutim, oni se zbliuju, tu je Man bio na granici da izneveri uverljivost Kastropa. On je odnos prema oi nazvao flegmatinom stradu (kakva je to strast) onda, da bi to obrazloio, ukrta dva motivaciona toka ljubavni i obrazovni : i onda Peperkorn ne moe biti isputen. ou nervira (?) to to se Kastrop zbliava (ona bi volela da bude ljubomoran). U sukobu te dve motivacione linije pobeuje obrazovna, ali je i parodirana, kao to ni oa nije prava fatalna. Peperkornovim likom Man je hteo da pokae da je u tom spletu likova, uticaja, ideja, postoji pandan gi oa : kao to oa prevladava sve ideje Sentembrinija, Berensa... tako je samo dovoljno da je on tu. On se pojavljuje kao veliki falus - potencija, ne samo muko, ved ivotna. Ironizuje se to to on ima groznicu svake nedelje.

Tragian je tu ukoliko ta potencija nestane, kad ne moe da zadovolji enski princip, on se ubija. Taj potencijal nije samo seksualni, ved i telesni (on mnogo jede, i posle gozbi koje su obilne u trpezariji), nije krt, on osvaja gu oa ne samo telesnodu, ved bogatstvom te njegove tedre linosti, preliv ivotne snage. Ona Kastropa ogovara, da nije vano da li ga ona voli, ved da ona oseda da je voljena. Ali i ovo je ironizovano (kad proe groznica modi de da ponovo zadovolji - potencija). Kad Peperkorn umre, Kastrop se pribliava oi, i to vie razgovorima : dva puta postoje (uticaj Sentembrinija - suvie razmiljanja o smrti je pljakanje ivota + drugi put - shvatanje ivota preko smrti). Rastanak sa oom, poljubac (tu se otkriva i pripovedaki postupak - jer pripoveda kae : nedemo komentarisati kakve prirode je bio taj poljubac, drugarski ili ljubavni, ved ruski - Rusi se ljube u usta i neka na tome ostane). oa : on mene voli - moemo da pretpostavimo kako to utie na Kastropa. To razraunavanje meu njima je vana stanica u njegovom ivotu : to neizreeno, nekomentarisano od pisca, utie na to da on promeni svoje bide u odnosu na to bide, kakav je bio pre toga. U tom smislu je re o karijeri, ali unutranjoj, razmicanju okvira u kojima je Kastrop i to je dokumentovano - on se promenio. Postavlj se pitanje zato Kastrop nije otiao kao je ona definitivno otila - meutim, to je ki-reenje: umetniko se tako ne bi videlo. Upravo u tom zavrnom delu, nema ljubavne prie, nema formalnog razloga za ostanak, nita bitno u obrazovanju se ne menja - onda se postavlja pitanje - emu? Man ponavlja iskustvo ljubavi prema oi, koje vie nije egzistencijalno, ved je iskustvo umetnike stilizacije ljubavi : i to je razmicanje unutranjih okvira ge oa : zrenje njegove linosti - jer u ravnici ne bi mogao da doe do takvih shvatanja o ljubavi. Kastrop - iskustvo umetnike stilizacije ljubavi i muzike. Pojavljuje se gramofon - deava se to da se Kastrop oseda oputeno, kao kod kude i kad svi odu na spavanje, on slua muziku. Poglav. Vollaot (?) - obilje harmonije - daje se dosta obiman opis njegovog doivljaja harmonije (ta Kastrop slua - dve opere ''Aida'' i ''Karmen'' - umetnost graanskog sveta) ''Aida'' - nema srede u ljubavi, mogu se spojiti jedino u smrti : nije sam libreto ono to deluje na Kastropa, ved ta pria pradena muzikom - emocije koje se bude - ideja je romantiarska. ''Aida'' je neto to je opte poznato - nije Kastrop doao u dodir sa neim nepoznatim - ono to je vano je to to je doao u vezu ba sa tim, a ne neim drugim - i on to doivljava potpuno (ne slua sa pola uva, ved u dubini nodi?). Njegov doivljaj je autentian : u punoj koncentraciji, sam, on proivljava tragiku ljudi koji ne mogu da ostvare ljubav i koji to prelaze u smrti. ''Karmen'' - je opet neto popularno : fatalna ciganka zbog koje oficir izgubi karijeru, i koja ga izdaje vano je : uzdah Kastropa - ja, ja, das ist so - umetnika stilizacija ljubavi nije neto to mu se tek otkriva, ved se utvruje kao neto to je on ved doiveo - i samim tim obogaduje njegov duh. Kod Kastropa je to da nije sueno ljubavi da uspe u svetu - to je pitanje odreene kulture - gde se sreda tretira kao lana, nego to je to ukorenjeno

u ljudskoj prirodi : pored sebinosti, ovek je i altruista, graanska kultura na koju se Man oslanja je kultura nesrede : gde se ne moe postidi sreda i idila. (pria se moe tretirati punktualno (?) pitanje je gde se, na kojoj taki da se zaustavimo, ali i kao celinu (moemo da tretiramo )) Nezavisno od toga, postoji jedan trenutak ushidenja (Hoze Karmen). Nije Kastropu vano samo ta mu se desilo sa oom, ved i zrenje koje doivljava - umetnika stilizacija ljubavi - zrenje, iskustvo ljubavi u dui, a ne fasciniranost njenom koom. Moe se debatovati o duini tog odeljka u kome dolazi do ovakvog shvatanja Kastropa. Zbog ove oduenosti - umetniki uspele - Velek i Voren nisu u pravu kad kau da je ovaj odeljak predugaak i neumetniki uspeo. Lied - je treda stvar koju Kastrop slua = pesma koja se peva, muziki se prati pesma, komponovana pesma za glas i muziku. Pri tom, to je kamerno (izvodi se u kudi), peva se uvee - nema atribut opere. Hugo Volf, ne bi imao to mesto u muzici, da nije konponovao Lied. Vidimo Kastrop kako slua Ajhedorfove stihove, ubertovu muziku - nemaka romantika. I ova muzika ne otkriva neto nepoznato, ved on otkriva neto zapretano ved u njemu i to zapretano mu dolazi do svesti - ali ovde nije u pitanju umetnika stilizacija ljubavi koju je ved doiveo, ved je ovde neto dublje i onda poto to nije jasno javlja se pripoveda - i tu se javlja poenta : da je Kastrop voen dubokom romantinom simpatijom prema smrti od poetka, i toga on sad postaje svestan. Nije ovek samo ono to on o sebi vidi, ved ta drugi vide o njemu - to treba spojiti : Kastrop shvata da je istina koja je zapretana u njemu od poetka, zapravo romantiarska simpatija prema smrti : i ovakav stav daje ozbiljnost vienju smrti (koja je u ovom romanu depatetizovana). Tek posle ovoga Kastrop moe da ode u svet. 4 vrhunca ove motivacione linije - daje mogudnost interpretacije : 1.- poljubac - preko arterije (izjava ljubavi) 2.- san u snegu 3.- vienje oveka (?) 4.- njegov................. ... koordinate ovako umetniki kontekstualizovane, tek tada se moemo upustiti u interpretaciju arobnog brega. arobni breg : mehanizmi lajtmotiva, ironije, simfonijski ovde dati. arobni breg je u tom smislu najvedi roman 20.v. - pripada toj prvoj seriji velikih romana 20.v.

1.- Adorno : Zvezde padaju sa neba (Tredi program)

2.- Sartr

Kod hridana nema sudbine (ved je tu svemogudi bog u ijim rukama je sve) - nema mesta za susticaj okolnosti. Kajanje - nije u smislu da je cilj hridanstva ''pokaj se'' i to je. Kajanje u izvornom smislu : napusti zlog sebe zarad boljeg sebe. (Faust - budi se osveen na poljani, oiden od krivice). Svi se bore za Kastropovu duu, neki svesno, neki ne. Sentembrini svesno hode da od njega naini inenjera, praktinog, za svet. Nafta - da ga privede antropolokom pesimizmu. Berens se poigra sa njim - kad vidi njegovu + asocijacije za oa - a i sam je u tom poloaju. Peperkorn - sam ne utie svesno ni na ta - samo je tu. Seanse - Krokovski - kao neko ko se pojavljuje u arapama i sandalama... Inae, senase se pojavljuju i kao problem tog vremena (Raspudin pred I sv.rat - nije bitan on, ved samo vreme u kome se on prihvata). Man prikazuje spiritizam kao dekadentnu osedajnost tog vremena - doaravanje celine atmosfere jednog doba. Za T.Mana, I sv.rat nije samo rat, ved slom itavog sveta, graanskog sveta kao takvog - od renesanse do 19.v.; posle rata, moderna vremena. (( T.Man je uenik Niea (Aenbah nede da kopa sa tuim duama - Nie se opire prevelikom znanju za istinom - nije potrebno sve znati.)) Osedajudi da je to blasfemian odnos prema smrti, Kastrop pali svetlo - priziva se bolnoj pameti. Nije hridanski ..... iz groba, ved potovanje prema smrti. 4 vrhunca : 1.- razgovor sa oom (Valpurgina nod) 2.- kad ponovo oa doe posle tri godine - razgovor sa oom - razgovor sa Peperkornom posle nje 3.- njegov san u snegu 4.- muzika - umetnika stilizacija muzike. Ga tern prototip prostatva, tj. jednaina Nieova je relativizovana. Lajtmotivski (traenja olovke) - kad trai od oe olovku (7 meseci ranije traio je od Hipea). Ga oa je replikant Hipea (sedanje na detinjstvo : na pokladama - neformalno, karnevalsko ponaanje). Na isti nain sad prilazi oi, kao to je nekad Hipeu.. Ponavlja se ne samo duevni, ved i stvarni gest : izjavljivanje ljubavi na komian nain (na francuskom) i u tome je parodija obrazovnog romana : mea nauene stvari, depatetizuje (mea nauene stvari sa izjavom ljubavi) - treba da se bavi prouavanjem anatomije ... i to mea sa ljubavi. oa mu izlazi u susret i simpatije i sutradan odlazi : daje mu rengenski snimak; za njega je bitno to to je bolesna : ona ne bi imala takav stav prema ivotu da nije bolesna. U prevodu je pogreno, upotrebljavaju se

biblijski termini - zabuna da li je bilo neeg meu njima. Genije tog mesta koji je on tu upoznao i stekao - pravi prevod je poznao i posedovao (umesto upoznao i stekao). Telesna i duevna ljubav prema oa ponavlja se kao ljubav prema Hipeu. Sedanje na Hipea izaziva ljubav prema oi; kad se vrati ga oa, u pratnji je Peperkorna (prepreka). Peperkorn je prepreka. Ponovo poinje da razmilja o ivotu gledanjem u noge ge oa (i ranije je svemir dutao i sada duti). Gledanje u noge je inicijator razmiljanja o svemiru. Ranije je bio neobrazovan, a sada drugaije metafiziki kroz razmiljanja - preko slike. Erotska opsesija gom oa - podzemlje na krovu sveta. Kastrop je predisponiran za takva pitanja - ima potrebu da sanjari. Da bi sanjario bilo je potrebno da bude izbaen u drugaiju atmosferu - u Hamburgu ne bi imao tu priliku da sanjari (tupa(?) graanska atmosfera). II strana koje se preplide sa erotskom dri ga prikovanog za mesto : obrazovna strana je II (?) - sreo je ljude koje u Hamburgu ne bi mogao sresti i uti. Taj podsticaj druge vrste (obrazovni) (pored oa) bio je potreban da bi se dobio takav Hans Kastorp. Erotska + obrazovna strana.

7 uticaja : 1.- oa 2.- Sentembrini - Italijan, dat kao simpatian ovek, humanista, obrazovan. ? liberalna demokratska misao (Sentembrini) naslov knjige u opoziciji prema antropolokom pesimizmu (Nafta) - tretira taj problem. Bilo je pokuaja da se za prototip nafte uzme er Luka (diskutabilno), ali je izvesno da je za lik Peperkorna sluio Hauptman.

Sve t oSentembrini govori je panegirik ideja napretka, ideja nacionalnog osloboenja garibaldijevske ideje (nita nije to novo). Prikazan kao zapadnjak, najelokventniji : potomak italijanske tradicije, klasicistike; napada muziku kao politiki sumnjivu, jer je nejasna. Koncert je tu zbog prekida u vremenu, treba da postoje cenzure u vremenu koje je stalno isto.
Sentembrinijevo poimanje vremena : vreme treba koristiti, treba postaviti osedanje za rokove, za razliku od istoka gde je sve usporeno, klaj-klaj. Stav pre protestantski nego katoliki, vreme je izazov da ga ovek koristi.

Doktor Faustus : ( ( on je tu shvatio i to je vano) da je pakao i raj od istih nota. ))

Faustus - prakticira se u postupku neto karakteristino za dela koja se po formi (parodira se (jedino)) ne odvajaju od tradicije - ali je tematski moderno. Mana je ova tema sudbine umetnika zanimala celog ivota - javlja se i u drugim delima. Prezir graanskog sveta kod T.Kregera - kod Leverkina to postaje ekstremni prezir i odbijanje kontakta. Nekoliko vremena : 1.- vreme naratora - zbivanja vremena pisanja )ii svet. rada= 2.- vreme o kome narator govori - vreme Leverkinovog ivota - ne ivi svesnim ivotom od 1930.g. ovim se pokriva tema Manovog stvaralatva - provala istorije u delo. I vreme - Unutranja zbivanja u Nemakoj - daje Cajtblom - Nemaka nije samo fiziki ved i u duevnom sloju. Povradena umetnika pozicija je u tome to de se dogoditi - on proivljava unapred - u terminima umetnikim. II vreme - obrauje prvo vreme. Dva tumaenja: Cajtblomov stav : buni se protiv zavoenja Nemake - ivi u dubokoj unutranjoj emigraciji, ali je i patriota. Tu dvosmislenost demo pronadi u prvom vremenu. Ta ambivalencija se zavrava porazom - uprkos patriotizmu, on kae da nita nije vredno - a da se ne uniti taj prostaki ljam - Nemaka kao takva, nacistika, treba da se uniti. T.Man kao emigrant govorio je da bi se Nemaka oslobodila nacista, trebalo bi zbrisati najmanje milion ljudi, a to se nede desiti, jer bi trebalo upotrebiti njihove metode (ausmerzen - izbrisati). Cajtblom uzima u razmatranje ovakvo razmiljanje i kae : Eto, redi de neko da je zlo uvek zlo - pa se desilo slino u Nemakoj, ali ne treba prevideti injenicu da su Nemci uinili to zlo, a ne ljudi kao takvi: nemaki narod nije bio samo takav, ved je voljno krenuo u tu ...... Dva itanja su moguda 1.- da se poistovetimo sa Cajtblomom 2.- da i Cajtbloma podvrgnemo nekom tumaenju - taj Cajtblom u drugom vremenskom toku nije mislio uvek isto - u I sv.ratu bio je uz Nemce : do antinacistikog stava doao je evolucijom. Treba voditi rauna o vezama 1. i 2. sloja - i verovati bukvalno svemu to kae : da je narod zaveden. Treba tu uzeti da je i sam bio zaveden - kopa je tamo gde govori o poetku I sv.rata - on govorio prodoru i pored toga Leverkinovog prodora(?) : samorazumljivo mu je da Leverkina nisu pozvali (prava motivacija je da A.Leverkin nosi demonsko u sebi (avolsko, kao avolsko u ratu). I rat nosi ideju prodora - da se Nemci nametnu epohi koja nastupa (kao Francuzi pre toga u 19.v.) i time se pravda postupak Nemake (V.Jorovid : odnosi Srbije i Austrougarske za vreme I sv.rata - pr. ako je Princip ubio Ferdinanda, to nije razlog da Nemaka okupira druge gradove - da ideja prodora (durchbroha) - da Nemci moraju

da izau iz svoje aure - ne moe da bude pokride za okupaciju prema drugim gradovima - durchbruh - prodor nemci(?)naciji(?) je tesno i moraju da izvre prodor. DrFaustus je knjiga koja nudi reenje - kako je tako neto mogude. Man je jo 1903.g. zabeleio u svoj notes : sifilistiki umetnik kao Faust - to nije ideja nova - 43 - ved je nosi 30.g. Ved tada se javlja ideja da napie Fausta a sa druge strane to je i Nieova sudbina (bolestan - cerebralno, ali produktivno - skoro svakog meseca nova knjiica). 1902. Nie umro - onda je to meu evropskim intelektualcima koje je postalo tema : i to je na Mana uticalo - dolazi na ideju da napie svog fausta, koji nede biti naunik, i nede teiti saznanju, ved je umetnik. Bolest A.Leverkina - kao petljanje sa avolom - na tom nivou se moe govoriti - da bolest drutva (nacizam) korespondira sa boledu njihovog reprezentativnog lana - koji bolje od drugih zna ta je njihova vrlina : i to je ideja prodora : Cajtblom kae da umetnik da bi bio originalan, mora stvoriti novo, ali to je izluujude za umentika - teror originalnosti + cenzura, koenje upotrebe odreenih postupaka kao ovetalih - i onda ta cenzura vodi u sterilnost - i nikakav genije mu tu ne pomae. Zato se Leverkin koristi reima einfall (neto to nekome pada na pamet) - umesto inspiracije. Ovo einfall ima vie veze sa intelektom - bei iz kravlje(?) toplote muzike - kao Leverkin. To je izraeno ba dosta - on ukida i tonsku lestvicu - gde vie ulogu ne igra inspiracija ved raunica. Narator nam komentarie u 1.vremenu vezu prodora i drugog sloja vremena (I sv.rat - kako se nacizam pripremao), i onoga to Leverkin govori o neophodnosti da se iz sterilisanosti izae uz pomod sad demonske inspiracije i da se stvori nova umetnost, koja de sadravati dotinu(?) tradiciju, i postade kultura sama (ono to ovek nosi u sebi). Paradoks knjige je u tome to je Leverkin, koji ne moe biti vie hladan, nosi ba tu ideju (a ne Cajtblom koji je humanista). Ovaj prvi sloj vremena pored razvoja nacizma komentarie graanski ivot. Man je eleo da napie graanski roman (da prikae ivot visokog graanstva - Drezden) - Man nije napisao taj roman - koji je onda proitao Aenbahu (ali veliki deo tog romana je iskoriden ovde - i to je sad postala siejna graa - gde se opisuje graansko okruenje u kojem umetnik ivi i to u izolaciji, koji gaji prezir prema tom svetu - i pitanje je kome je umetniko delo upudeno; a sa druge strane tu je naglaeno ono to de postati sloj Man je dobro uoio da do velikih katastrofa ne dolazi odjednom - mogu se pratiti naznake kako se javlja antisemitizam - kod Ridigera, prevodilac - sve ideje su stalno, svuda - pitanje je koje od njih imaju prolaz. To sve postoji u DrFaustusu primer kako to arhajsko, narod se dopusti da sklizne u nacizam + tenja ka novcu. I kad Leverkin patedi u bolesti ita spise o propasti svega, dotle se ovaj stvarni svet tetura ka stvarnoj propasti - ali umetnik nije vidovnjak, ved je on u dosluhu sa vremenom i to u istom stanju : taj graanski svet nam se prikazuje kao dosta odbojan u knjizi ''Kako je nastao DrFaustus''. T.Man govori za taj svet da je to akvarijum grotesknih figura u zbilji - sestre Rode(?), njihovi prijatelji... vi vidite da iza tog boljeg sveta, socijalno boljeg, stoji neto odurno (taj svet je ovde dat karikaturalno jae nego kod Prusta). U tom svetu ima neto kretenasto i sa druge strane neto to ga ini avolski odurno (bedno).

Izuzev Mari Godo i Cajtbloma - sve ostalo su groteskne karikature iz akvarijuma. Sam Man se osedao odvojen od tog sveta, ali taj cinizam ublaen je humorom (kombinacija (narator) parodije i tragedije nigde se ne moe nadi kao u DrFaustusu). Leverkin ne haje za ist uspeh svojih dela u javnosti, ali simptomatino je da on na ivici nervnog sloma poziva sve to drutvo da bi im se obratio lino - i da izvede svoje delo (samo 1 akord - i onda se slama). Taj odnos kompozitor - publika treba dopuniti odnosom Faust - Mefisto. Mefisto je ovde Fiptelberg - vodi ga u Pariz, nain njegovog govora - prikazuje ga kao parodiju Mefista - novi Faust odbija njegovu pomod - ako se ta scena povee sa ovim izvoenjem, dobija se problem umetnik-publika. Dvosmisleno, i tee za interpretaciju. Umetnik kri put ka novom stvaralatvu - ili ponavljanje starog, ili originalno, potpuno novo (bez tonske lestvice - kod A.Leverkina). Ne treba se identifikovati sa Cajtblomom - ime se sve to zavrilo u 1. vremenskom sloju ved treba gledati 1. i 2. sloj zajedno jer vidimo(?) relativnost i genezu interpretatorovih stavova, jer vidimo kako je do tih stavova doao - da oni nisu oduvek u njemu, ved da je do njih doao procesom, i vidimo njegovo mesto, kao i mesto A.Leverkina, koji je to video i odbolovao to ranije i tu patnju ugradio u svoje delo (treba voditi rauna o spojnim takama ovih vremena ). Koji vremenski sloj jo postoji ? Vano za analizu : razgovori na slami - veza njih sa onim to de Cajtblom redi ta je ispalo sa Nemakom na kraju - zanimljivo je da Andrid pie o razgovorima mladih ljudi - i to u isto vreme (uprija). 3.- prisutan ne preko likova, ved preko umetnikih dela - vreme graanske umetnosti nastaloj u celini u 19.v. koje preko tragova (umetnikih dela) ine pritisak na 20.v. Jevrejin uzima u obzir tradiciju (upudeni smo da je on zna, preko krmara?) - vidimo da je ta muzika od Betovena do Malera - stalno prisutan u njihovo vreme - ti kompozitori i njihova dela - prisutna su - priom o Betovenu (Kremar) i delima - i utiu na formiranje Leverkinovog umetnikog lika - ovi znaci fantomski su prisutni ovde - iz ovog 19.v. sveta postoje mnoge stvari koje su direktno upletene u njegov ivot - tajanstvena dama koja mu se divi; prsten sa simbolom strele (to je pria o ajkovskom i nekoj gi Fon Mok). Oseda se i bez znanja da je re o ajkovskom u toj prii prisustvo neeg iz prethodnog vremena - romantiarskog nasuprot drugom vremenskom sloju - Leverkinov ivot. Sifilistiki momenat - tu je Hugo Volf (+ uman) pored Niea : kad Leverkin pie - dosadno mi je da ivim da doe ret i oisti sve - to je pisao H.Volf (u svojoj ved poslednjoj sifilistikoj fazi) - itaocu je dato da oseti neto dekadentno iz te epohe bel epok (?) - i 19.v. koji utie na 20.v. Svuda gde se govori o ranijoj muzici dolazi do zgrunjavanja znaenja, gde se vidi kako se formira ovaj 3. sloj, otvoreno ili preko aluzija skrivenih (na HugoVolfa) i onda se to ita dvostruko : 1.- kako to utie na Leverkina da on postane takav kakav je

2.- kako se na taj nain (govorom o 19.v. muzici, govor K o Betovenu i njihova dela) formira vremenski sloj. - obini italac ostade na nivou impresije. Profi italac bi trebalo da tei da tu vidi i oseti vie, da analitiki usmeri(?) i razlikuje stvari - jedna od tih stvari izvan muzike, kao tragovi umet i kulture 19.v. su citati o Nieu (ne pominje se ime Nieovo - ved preko tragova) - citiraju se Nieovi naslovi kao deo retorike koja je ved postala patetina. recepti za dijetu preuzeti su iz Nieovih pisama - razgovor sa avolom (Nieove rei) - karneval u Minhenu - razgovor (sukob estetskog i moralnog) to upuduje na Manovo tumaenje sukoba estskog i moralnog kod Niea. 3. sloj - Iz svega toga formira se III sloj (muzika + ovi tragovi to se konketizuje u II sloju Leverkinov ivot - a pria se o tome u prvom sloju (narator pria (Cajtblom)). 4.sloj : 1.- vreme naratora 2.- vreme graanske kulture - tu problem prototipova Niea i enberga (?) (muzike)

Nedeljkovid i Radovid - ''Umetnost tumaenja poezije'' Hugo Prat - ''Struktura moderne lirike'' - uzeti II izdanje. S.M.Bauer - ''Naslee simbolizma'', ''Stvaralaki eksperiment'' - Marsel Remon - ''Od Bodlera do naturalizma'' - Kirilo Taranovski - ''Knjiga o Mandeljtamu'' Viktor irmunski - ''Od simbolizma do akmeizma'' Antologije francuske i amerike poezije Ivana V.Lalida Svetozar Brkid i Miodrag Pavlovid - Antologija engleske poezije (Brkidev predgovor) Milica Nikolid i Nana Bogdanovid - Antologija ruske poezije Aleksandar Petrov - -//B.ivojinovid - najbolji prevod Rilkea T.S.Eliot - itati u izdanju SKZ i Jovan Hristid

III program - zbornik Vitman i Henri Dejms Malarme - Milidevid (prevod) Rembo - Bertolino (prevod) Koutid - francuski pesnici

Knjievnost od romantizma je bila usmerena na beleenje tih ulnih utisaka - naroito ''Princeza od Kleva'' i ''Ga Bovari''

Parnasovci : 1830.g. - Francuska julska revolucija 1815-1830 - doba restauracije u Francuskoj (mrano, represivno doba) - Stendal ''Crveno i crno'' Viktor Igo, Teofil Gotje (Igoov pristalica)

Boris Uspenski - ''Poetika kompozicije'' Dojsova pisma an Pari - ''Dojs njim samim'' - citati iz Dojsovih pisama Andrej Beli - ''O simbolizmu'', '' Koti Kotertajev(?)'' - pojam temporalnosti - Fokner, Dojs, Vejn But - shvatanje Persija Laboka, tancla

Simbolizam - orije : U antici su knj. sudovi esto izraavani u epigramima. Aleksis Prou(?) - Francuska, 17.v. - napisao epigram o sebi Reminiscencija (sedanje)

Aluzija - okolini nain upudivanja na neto pri emu se to direktno ne spominje. - esta figura u poeziji 20.v. Eruditska poezija se esto koristila aluzijama. Dosta aluzija ima i kod Dostojevskog. U Riardsonovoj knjizi ''Naela knj. kritike'' ima jedan dodatak o T.S.Eliotu (Riards ovde dobro formulie ta je aluzija kod Eliota). Ezra Paund je skratio ''Pustu zemlju00 Crnjanski ''Strailovo'' - aluzije na B.Radievida i ''aki rastanak'' 70-e, 80-e g. - intertekstualnost - u okviru toga se mnogo ispitivalo na polju aluzije i reminiscencija. Pasti - verno preslikavanje stila (majstor u tome je Prust) i parodija - pokazivanja stila u krivom ogledalu - podrazumeva dvostruku vetinu : vetinu analize tog teksta i njegovo parodiranje. Sredinom 30-ih g. izdvajaju se dve kole: - kola intimistike intimne poezije - Mise - kola ivopisne poezije - proistekla iz Igoovih Orijentalki

1866.g. - zbornik ''Savremeni Parnas'' - tada je ve parnasovska kola bila razvijena.

- Teofil Gotje - knjievnik, umetniki kritiar - Emaji i kameje - 1851.g. - Leon de Lil - Antike pesme - 1852. - Teodor de M...... Karijatide - 1842., Stalaktite - 46, Male ode - 56., Cirkuske ode - 57. - Hose Marija Deredija - Trofeji (1842-1905) Parnasovci - umetnost radi umetnosti : ovu ideju izneo je Gotje 1834. kao predgovor za knjigu ''Gica Motje'' - u sutini ovo je kantovska ideja : lepo je ono to se dopada bez interesa. Osim toga ova ideja predstavlja suprotstavljanje parnasovaca romantizmu.

Viktor Kuzen - 1818.g. - ''Teaj filozofije'' (umetnost je sama sebi cilj) Maksim Dikan - Floberov prijatelj - bestrasnost, ravnodunost - impasitilite - ravnodunost - vrlo vana za Flobera, za njegovo knjievno stvaralatvo. - Sloboda umetnosti od pravila - to parnasovci nisu zahtevali.

- Sloboda umetnosti od spoljnih prinuda(?) - crkva, dogme, lani moral - to je ved neto drugo. Teodor de Barvil : ''Mala raprava o francuskoj versifikaciji'' - averzija prema ispovednoj sentimentalnoj poeziji (misli na romantiarske pesnike) Za parnasovce pesnik je pre svega majstor - trai se savrenstvo, ljubitelji pesnikih pravila - zbog toga su voleli utvrene oblike, npr. sonet. Sonet su stavljali na 1 mesto, zatim triolet (takoe utvreni oblik : 8 stihova, 1. i 4. i 7. istovetni, 2 = 8). Cenili te male, kamerne oblike, ode. Njihova poezija je opisna (opisno =/= narativno) - suprotno romantiarskoj narativnoj poeziji koji je verovao u oivljavanje epa (pr. Pukinov Evgenije Onjegin). Na osnovu ovoga parnasovci su se trudili da podvuku razliku u odnosu na romantizam.

Opisi - teili da budu objektivni, plastini, tj. vizuelno konkretni (otuda se ova poezija stalno orjentisala na slikarstvo).
Parnasovci se prepoznaju i po izboru predmeta poezije. (romantizam je bio usmeren na prirodu) Kod parnasovaca je to : metal, minerali, kamenje (mermer); slike, skulpture, egzotine ivotinje (npr. slonovi). stalaktiti i Karijatide,

Smatrali da poezija treba da zae u muzeje da se dotakne arheologije, kulturne istorije. Zanimanje za paganstvo i stare evropske civilizacije to podrazumeva jedan vid otpora prema hridanstvu. Kod nekih postoji i zahtev da se poezija priblii nauci (Lukrecije) - Parnas je bio blizak i pozitivnom (30-e god.) Re Parnas (mesto gde borave Muze, gr.) podrazumeva otpor prema hridanstvu, a sem toga upuduje i na geopoetiku emu (hteli su da budu pesnici juga (katoliki), a ne severa (protestantski)) - ima veze sa izmom) Maks Veber - kapitalizam je nastao na severu u protestantskim zemljama. Odnos severa i juga je uvek bio suprotstavljen. Parnasovstvo je bilo blisko ..... idejama koje su vladale u Francuskoj 50-ih god. - Renan (?) - radio na istraivanju religije, i bio zbog toga progonjen - podstakao istorijsko prouavanje Jevanelja, i on je sa parnasovcima delio oduevljenje za pagansko, za ono to je izvan hridanstva. Graansko drutvo u Francuskoj posle revolucija vrdalo se hridanstvu, vrlinama, pa je ova parnasovska ideja bila prilino ..... .... .... ... ... .......

Posle 70-ih g. parnasovci poinju da se razlikuju od simbolista i dolaze u sukob, slabi im popularnost u Francuskoj, ali zato postaju dominantni u drugim zemljama (npr. u Rusiji - ruski akmeizam je zapravo

parnasovsko / rusko), zatim imaizam u Engleskoj blizak je Gotjeu (vizuelna percepcija - T.S.Eliot, Ezra Paund). Naturalizam u knjievnosti vrlo blizak impresionizmu u slikarstvu. Bodler : ''Sumrak'' - u stihu, ''Sumrak'' u prozi - korespondiraju sa ''Pribiranjem'' pantum(?) - utvreni pesniki oblik (''Harmonija veera'' - nije potpuni pantum(?)) Proza 20.v. - Stojanovid :

Tonio Kreger - porteret umetnika u mladosti. Smrt u Veneciji - umetnik koji je svoj opus zavrio. Man je eleo da napie roman o Fridrihu Velikom. I ovaj roman je, pored ostalog, pripisan Aenbahu kao njegovo delo. Aenbah je postao plemid - fon Aenbah. Aenbah - ovek velike kontrole i velike stvaralake pribranosti (''stegnut kao pesnica''), apolonijski umetnik. Proitati : Nie - Roenje tragedije, Zaratustra, Sumrak idola.

Bio mu je odvratan vladajui psihologizam tog vremena (Aenbahu ) - direktna aluzija na Niea. U strogosti ove .... lei i klica propasti umetnika.
ovek je slab, a umetnik je slab na lepotu. Tu se mea i erotski (?) element. Aenbah zove Jug romantiarskim - to je izvesna slutnja. Sa izvesnom nelagodnodu oseda potrebu za tim odmorom. Simbolika i realistika motivacija - u ovim domenima se pria i razvija. On prvo odlazi na Brione, luta, krede iz Pule za Veneciju brodom. Scena na brodu kad mladidi izguraju vetaki podmlaenog starca (neprilino i nedolino). Aluzija na amdiju i reku Stiks. Sam Aenbahov put do Venecije je prepun simbolinih likova i deavanja. Poslednji u tom nizu je svira od kojeg Aenbah saznaje za zarazu. Tao - predmet Aenbahove ljubavi. Aenbah se unja za Taom to izgleda prilino poniavajude za oveka u tim godinama. Posrnude velikog duha koji se poniava, lomi pred fizikom lepotom - nema tog duha i te veliine koji de modi da odoli tome - u tome Man vidi tragino za takvog oveka. Aenbahu se prua prilika da se spase smrti (greka sa prtljagom - dvostruka motivacija) - na simbolikm planu motivacije on ne umire od zaraze ved od lepote koja ga je dovela na ivicu ludila. Satisfakcija povratka u razoren grad - blizina bolesti i blizina smrti daje mu mogudnost da prie Taovoj majci i da dotakne Taovu kosu. To je cena koju on plada, nakon ega tone u prljavtinu i opinjenost gde gubi i poslednju trunku dostojanstva. Farba kosu, podmlauje se...

San koji Aenbah sanja dok je na vrhuncu groznice : bahanalije, iz dubine njegovog bida izbija Dionisije, on je ubio sebe kakav je bio do tad. Tao samo postoji i to je dovoljno, on ne zavodi direktno. Posle ove tragedije umetnika Man je hteo da napie satirsku igru gde de se smrt tretirati komino - arobni breg - znai Man je ovu priu hteo da vidi kao tragediju umetnika.

''Evropska nova kritika '' - poglavlje o metafizikim kvalitetima; Problem metafizike : 1.- svet u kome se ovaj svet ......, metafiziki i svet natulni(?) , jedini pravi - superioran. 2.- stvari metafiziki obraene

openhauer :
- Metafiziki svet je hipostaza(?) samog oveka, nije ontoloki utemeljeno. - Metafiziki stvoreno bide - kontigentno / moe da postoji i da ne postoji. Nie : Stvarni svet je jedini svet koji postoji. Metafizika suzbija oveka o mora biti prevladana.

Vulf - Izlet na svetionik 1.- lik slikarke - kao epizodna figura 2.- sredinji deo - umrla je ga Remzi 3.- nakon 10 god. dolazi do izleta na svetionik - a slikarki je polo za rukom da naslika sliku. Tu je data sjajna pr....ika lirsk. moder. romana. Kontrast - gvozdena ....ija / neuhvatljivost boja na leptirovim krilima.

- Nidifor Naumov - Vida Markovid 1.- teorija 2.- interpretacija njenog romana.