Milan Uzelac

FENOMENOLOGIJA

Novi Sad 2009

Milan Uzelac

Fenomenologija

Sadraj 1. Uvod 2. Temeljni pojmovi fenomenologije 3. Fenomenologija kao prva filozofija 4. Metoda fenomenologije 5. Kritika fenomenologije

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

Uvod Nit vodilja ovog teksta iskristalisala se u stavu da je filozofija danas mogua samo kao metafizika i da je njena najadekvatnija forma postojanja fenomenologija. Nesporno je da danas filozofija ne preivljava svoje najsrenije trenutke. Mada se tokom svoje duge istorije nalazila i u daleko teim uslovima posebno onda kad je preivljavala i surovija osporavanja no to su dananja, kad je u svojim redovima imala daleko vetije i beskompromisnije oponente filozofija danas preivljava svoje najpresudnije trenutke. Filozofija je danas ugroena, kako od onih koji za nju usled svog neznanja nemaju nikakvog razumevanja, tako i od onih koji su se uili filozofiranju, ali na pogrean i krajnje neadekvatan nain. I dok je prvi osporavaju nalazei se u prirodnom stavu, zarobljeni najgrubljim empirijskim uvidima, ovi drugi, apologeti te iste empirije, svoj osnovni zadatak vide u njenom osporavanju tako to e se, opstruirajui je, maksimalno za nju zalagati. Ako u prvu grupu njenih protivnika spadaju svi oni ija se argumentacija protiv prava na opstanak filozofije svodi na nedelotvornost i antikvarnost filozofije, u drugoj grupi se nalaze oni koji je osporavaju ili iz animoznosti ili iz svesti o svojoj krajnjoj inferiornosti pred rezultatima koje je ona dostigla, a posebno pred otvorenim horizontom novih izazova pred savremenim ovekom kakav se u ranijim epohama nije mogao ni naslutiti a kamo li otvoriti.
www.uzelac.eu 3

Milan Uzelac

Fenomenologija

Miljenje samo, tokom istorije ispunavalo je one zadatke koji su se pokazivali kao mogui za svoje realizovanje, zavisno od stadija kulture na kojem su se oni koji mislei pitaju nalazili. Uprkos ogranienom broju pitanja, koja su se u svakoj epohi pokazivala u razliitoj meri, esto promenljivo, dominantna, filozofija je nalazila nain da se, zahvaljujui slobodi kao pretpostavki svakog miljenja, izbori za pravo na ivot onih odgovora koje je smatrala najadekvatnijim duhu svoga vremena. U vreme starih Grka filozofija je ivela u dijalozima u senci kiparisa, ili na simposionima organizovanim u asovima kad utihne vreva ljudi na trgu; u srednjem veku filozofija je provodila svoje vreme u manastirskoj tiini ili u disputima kojima su zatitu pruale debele zidine univerziteta; na poetku novog doba filozofija je izala iz univerziteta i ivela svetskim ivotom, da bi se u vreme nemake klasine filozofije trijumfalno vratila na univerzitete. U nae doba, jo uvek zasenjenom rezultatima pozitivnih nauka i njihovom primenom ije efekte oseamo na svakom koraku, filozofija je odgurnuta u prikrajak a s prekorom da joj se niko ne obraa ko od nje hoe vie od utehe ili isprazne igre pojmovima. A sve je vie onih koji se ne zadovoljavaju ni ideolokom neutralnou antimetafizikih pobrojavanja razliitih smislova pojmova i naina njihove upotrebe, ni utehom koja bi trebalo da doe od filozofije. Uteha je uvek bila traena na kraju odreene istorijske epohe: na kraju helenske epohe nju je davala epikurejska filozofija, na kraju helenistike epohe
www.uzelac.eu 4

Milan Uzelac

Fenomenologija

filozofija Severina Boetija. Ali, mi nismo na kraju stare, ve na poetku nove epohe. Nama je blizak Nikola Kuzanski, kao to nam je blizak Edmund Huserl od kojeg nas deli skoro itavo stolee (ako se ima u vidu njegov prvi veliki rad Logika istraivanja, 1900-1901). Mi se nalazimo na jednom radikalno novom poetku ije okvire ne vidimo, a sva svojstva ne poznajemo. Ono to se pred nama deava nepoznato je ranijim epohama, i za to nema adekvatnih pojmova. U novonastaloj situaciji mi se moramo osloniti i na minulu tradiciju, ali s pogledom uprtim u neprozirnu budunost. Tako se miljenje starog pokazuje kao priprema novog. U potrazi za novim odgovorima, znajui stare, mi vie utimo no to govorimo, vie gledamo no to govorimo, vie nagaamo no to tvrdimo. Zato, miljenje metafizikih pitanja ne moe biti prevazieno i neim drugim zamenjeno. Postoje udobniji oblici ivota, ali oni po svojoj prirodi nisu ni filozofski ni najvredniji naeg truda. I zato u izvesnom smislu, neto nam je jo uvek ostalo u naslee, neto to nosimo sa sobom i ega ne treba da se oslobodimo: jer svako bira filozofiju zavisno od toga kakav je ko ovek, ali, isto tako i filozofija ima pravo na izbor i ona bira onog koga ona hoe. Bavljenje filozofijom nije stoga nuno ni privilegija, ni namet; ako je privilegija, onda je privilegija malog broja odabranih, istinske duhovne aristokratije, ako je namet, onda je prokletstvo sitnih dravnih inovnika. Filozofija ivi nesputano, u aktu miljenja, u svetu slobode. Njena sudbina je u
www.uzelac.eu 5

Milan Uzelac

Fenomenologija

preivljavanju svih nedaa. Ona ne zavisi od neke konkretne osobe, ve od skupa svih okolnosti koje proizvode njen prostor. I to je osnovni razlog njenog opstanka: ma koliko se nalo zlobivih, toliko e se nai i uvek makar jedan vie ovek koji ce stati u odbranu filozofije. Ovaj tekst samo je jedan od mnogih koji s najiskrenijom namerom danas govori njoj u prilog. O filozofiji je mnogo pisano, no to ni u kom sluaju ne znai da su svi tekstovi o njoj doprineli nedvosmislenom razumevanju njene unutranje prirode. Istinsko rasvetljavanje njene biti oteano dubokim nerazumevanjem, kako njenog predmeta tako i njenih problema. Ve jedan od njenih starih naziva, meta-fizika, ukazuje na neto iza (gr. meta), na neto to je u prostoru duha iza fizike, ali i na to, da u pokuajima njenog odreenja poivaju izvesne nesavladive tekoe. Kod starih Grka to to je stajalo iza physis odreivalo e i kao psyche, pa bi se u prvi mah s odreenim prevom moglo pomisliti kako tu imamo pred sobom razliku prirode i svesti, realnog i idealnog, opteg i posebnog. Sam pojam physis uvodi u naunu terminologiju Aristotel i on je tematski pojam njegove filozofije1. Istina, taj pojam pominju i raniji filozofi, ali
Nije na odmet jo jednom istai kako pojam priroda kao physis dospeva u naunu misao zahvaljujui Aristotelu; u vreme Platona i u njegovoj koli taj pojam teko da je postojao. Platon koristi pojam kosmos i nekakva filozofija prirode mogua je kod Platona kao deo uenja o bivstvujuem; ako je bivstvujue upravo bivstvujue a ne neto drugo tada je ono i ivopisno bivstvujue a
1

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

u Aristotelovoj interpretaciji i njegovim jezikom. Ostaje otvoreno ta su to oni zapravo govorili, i ta su zapravo mislili, odnosno: u kojoj meri su svi mislioci pre Platona stvarno mislioci, a koliko su junaci velike Aristotelove prie izloene u fragmentima sabranim pod ajednikim naslovom Metafizika. Kako naspram psyche kao forme (eidos morphe) ivota iji je najvii oblik um (nous) i koji se manifestuje kao temelj, svrha i smisao (en-tel-echeia), stoji physis kao nain bivstvovanja, kao nain na koji neko bie postoji i deluje, meta-fizika bi za svoj

u tom smislu i kosmos. To nadalje znai: ako je bivstvujue kao bivstvujue tema prve filozofije, onda je kosmos (u smislu predstavljivog bivstvujueg) tema kosmologije, odnosno filozofije prirode (koja je bliska tada i estetici) jer ivopisno bivstvujue shvaeno kao izraz jeste lepo. Za Platona kosmos je bio iv, uman, identian s bogom koji nije bio ni dua ni um ni jedno; za Aristotela nije postojala nikakva kosminost jer je on kao jedini fakt postojanja uma priznavao physis; drugim reima: za razliku od platonovskog tvarnog kosmosa kod Aristotela sreemo ne-tvarni physis; za razliku od Platonovog kosmosa koji nije sve-vremen jer nastaje sa vremenom, Aristotelov physis je nestvoren, vean, ali ne vean jer bi mu bili veni poela i eidosi ve je ulno vean. Gubei svoju ivopisnost kosmos kod Aristotela postaje physis, dobija svoju boansku samodovoljnost kao prvi pokreta. I ako se esto, mada pogreno, priroda izjednauje s kosmosom, odnosno s physis-om, a to dovodi do neadekvatnog jednaenja kosmosa i physis, jo je tea greka kada se nekritiki uvodi pojam prirode koji sasvim posebno mesto zauzima kod Plotina, da bi se, jo kasnije, pod prirodom mislio poslednji princip delatnosti i ispoljavanja ivota, dakle, ono, kroz ta hipostaza deluje (principium quo) dok je hipostaza ono ta deluje (principium quod).
www.uzelac.eu 7

Milan Uzelac

Fenomenologija

predmet trebalo da ima to to je u "pozadini" bivstvenosti physis-a a to se nalazi u psyche, a to se oznaava kao temelj, svrha, smisao. Na taj nain pitanje bia koje postavlja individualna svest izjednaava se s pitanjem o tome kako sebe vidi to isto bie naavi se u prilici da tematizuje svoje postojanje, a to vie no jasno potvruje da postoji razlika izmeu akta saznanja i konkretnog bia kao predmeta saznanja. Budui da i saznanje i njegov predmet imaju svoju "pozadinu", pitanje o predmetu metafizike biva dvojako, zavisno od toga da li je njen predmet (1) osnova, svest i smisao bia do kojeg se dospeva refleksijom2 o aktu saznanja (i tada je re o jednoj meta-noetici o znanju kao znanju) ili je predmet

Refleksija. Pojam refleksija dolazi od poznolatinskog izraza reflexio, to znai okretanje unazad, poput svetlosnog zraka koji se odbija od ogledala. To okretanje unazad, samoosmiljavanje, jeste osnovno znaenje ovog pojma koji kasnije ukazuje na formu teorijske delatnosti oveka usmerenu na osmiljavanje njegovog sopstvenog delovanja. Kasnije taj pojam podrazumeva razmiljanje o svom unutranjem svetu, samosaznanje, samoposmatranje; analizu sopstvenih misli i preivljavanja. U procesu refleksije dolazi do usvajanja onog to je saznato. Ovaj pojam dobija posebno znaenje u novovekovnoj filozofiji. Dok je Rene Dekart refleksiju identifikovao sa sposobnou individue da se usredsredi na sadraje svojih misli tako to e ih apstrahovati od sveg spoljanjeg i telesnog, engleski filozof Don Lok razlikovao je pojmove oseanja i refleksije i ovu poslednju smatrao je posebnim izvorom znanja, unutranje iskustvo, za razliku od spoljanjeg koje se zasniva na svedoenju ula. Ovo tumaenje je kasnije postalo aksiom introspektivne psihologije.
2

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

metafizike (2) predmet saznanja (a tada je re o jednoj meta-ontici koja se pita o biu kao biu). Ovde istaknuta razlika izmeu noetikog i ontikog odjek je razlike izmeu nous i on3. Pojmom nous obuhvaeni su tchne, epistem i frnesis (Nik. et., 1139b) pa je i dianoia trojaka i obuhvata praktik (dobro), poietik (lepo) i teoretik (istinito). Noetiko stoga podrazumeva jedinstvo scijentistikog, etikog i poietikog obrazovanja svesti. Naspram toga, meta-ontiko ima u vidu on ali ne kao neto to bi bilo faktiki dato, budui da je ve kod Platona i Aristotela taj pojam sinonim pravog postojanja istinitog-dobrog-lepog. Ova poslednja tri pojma srednjevekovna filozofija odreuje kao transcendentalije i vidi ih ne kao sinonimne ve kao analogne spram on (ens); iako su po svojoj prirodi transcendentalije4 vieznane, one se u razliitim epohama razliito tumae: u antiko vreme one su meta-ontike, a u Kantovom transcendentalizmu, meta-noetike, tj. transcendetalije su novo doba

U novovekovnoj filozofiji razlika izmeu ova dva kljuna tematska pojma antike filozofije manifestuje se u obliku dualizma ratio natura. 4 Iako je transcendentalijama kao nadilaznim kategorijama bia (ens) posveeno posebno poglavlje u ovoj knjizi nalazim za potrebno da ve ovde ukaem na neophodnost razlikovanja ontikih transcendentalija (istinito-dobro-lepo) kao svojstava stvari (esse) i noetikih transcendentalija (Istina-Dobro-Lepo = intellectus-voluntas-memoria) kao onog na ta je usmerena svest (anima).
3

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

unuturanje forme akta istog uma (istina), praktinog uma (dobro) i sintetiue moi suenja (lepo)5. Ovo pomeranje naglaska s ontikog na noetiko (a do ega je dolo u novom veku) dovelo je do toga da se tematizuje i pitanje transcendentalizma same metafizike. Ako se u jednom trenutku i pokazalo kako je mogue jedinstvo transcendentalizma i klasine metafizike u formi metafizike kao meta-noetikog transcendentalizma, a za ta je najizrazitiji primer imanentna metafizika Kantovog transcendentalizma ovde u se ograniiti na to da ukaem na meta-ontiki transcendentalizam olien usvojevrsnoj metafizici transcendentalija, metafizici iji su disciplinarni delovi etika (dobro) i estetika (lepo) a to je posledica Aristotelovog razlikovanja theoretikn, praktikn, poietikn. Bez i najmanje namere da se unapred daje bilo kakav sud mora se ipak ve na samom poetku rei da pitanje transcendentalizma i njegovih formi, na nain kako ga postavlja ve sholastika filozofija, nije sve do naih dana ni izdaleka reeno i ako se to pitanje u veini sluajeva ve deklarativno odbacuje, time se ono ni iz daleka ne reava.

U novom veku, ali pod odluujuim uticajem Tome Akvinskog koji lepo jednom odreuje uz pomo istinitog (S.th., 1q 6) a drugi pot uz pomo dobrog (de ver., q 22a), nastaje estetika kao sinteza metafizike (u strogom logikom smislu istine) i etike kao to je to sluaj kod Kanta, a to potom slede kako romantiari, tako poetkom XX stolea Anri Bergson i Maks eler.
5

www.uzelac.eu

10

Milan Uzelac

Fenomenologija

Mogue je, i bilo je vie takvih pokuaja, da se meta-noetika problematika nazove gnoseolokom, a meta-ontika ontolokom, pa se s dosta opravdanja moe u tom sluaju govoriti o gnoseologiji i ontologiji (to bi u izvesnom smislu imalo i moderni prizvuk), kao to se sve ee pitanje bivstvovanja prevodi u pitanje o svetu i tako inaugurie nova ravan miljenja, kosmoloka i nova disciplina koja joj odgovara a to je kosmologija. Ali, pitanje metafizike pritom i dalje tvrdokorno ostaje otvoreno. Onom ko nastoji da razume temeljne probleme filozofije nije dovoljno samo kritiko suprotstavljanje filozofiji Dekarta, Spinoze, Kanta ili Hegela, budui da svekolika novovekovna filozofija za svoju pretpostavku ima niz problema koji su inili ivot sholastike filozofije (a iji je zavretak, olien u metafizici Franciska Suaresa, koja je vrhunac dotadanje filozofije i vrhunac svekolike ontologije)6. Ve u antiko vreme metafizikoj problematici se pristupa na dva razliita naina apriorno i

Hegelova predavanja iz istorije filozofije nisu stoga nita drugo do posebna forma protestantske teologije s tom razlikom to kod njega na mesto vere (credo) stupa miljenje (intelligere). Sama Hegelova namera ostaje pritom neostvarljiva budui da on hoe da zauzme poziciju kakvu moe imati samo bog. O tome opirnije u knjizi: Przywara, E: Analogia entis, J. Ksel & F. Pustet, Mnchen 1932, S. 29-30. Ovde nije mesto da se raspravlja o odnosu protestanske i katolike teologije jer tako neto zahteva vie od jedne knjige a jo manje je prilika da se otvori pitanje odnosa katolike i pravoslavne metafizike.
6

www.uzelac.eu

11

Milan Uzelac

Fenomenologija

aposteriorno, pa je mogue razlikovati i dve orijentacije koje bi se mogle nazvati apriorna metafizika (Platon) i aposteriorna metafizika (Aristotel). Platon polazi od nadvremene ideje svari i ide ka unutarsvetskim pojavnim formama, njegov pristup je apriorni jer on polazi od eidos-a (kao u sebi vaee sutine a koji vidi kao temelj, cilj i svrhu) i kree se ka pragma (pod kojim se misli postojanje stvari), kao ono to je poslednje, dato, odreeno. Apriornoj metafizici Platona, kao istoj eidetici, koja nije nita drugo do samo teorijski izraz tadanjeg aristokratskog individualizma, na predmetnoj strani Aristotel suprotstavlja "miljenje po sebi" (noesis noeseos) koje je nezavisno u odnosu na razlike koje postoje meu individuama, budui da on polazi od katolon, od opteg kao naina na koji svi ljudi misle i tako ustaje protiv platonovskog aristos. itava metafizika problematika nastaje na tragu Platonovog nastojanja da izmiri princip protivrenosti i princip identiteta i tako svojim uenjem o "pokretnoj nepokretnosti" izgradi jedno "jedinstvo suprotnosti"; on utvruje kako Heraklit i Parmenid, od kojih prvi insistira na protivrenosti, a drugi na jednom, ine jedinstvo suprotnosti i govore u osnovi jedno te isto7. Platon kritikuje kako apsolutno kretanje
To omoguuje Aristotelu da stvarnost vidi kao u-delopostavljanje (en-erg-eia) mogunosti koja ne oznaava nita drugo do u delo postavljanje izbora njene suprotnosti. Ako je u suprotnosti zdrav-bolestan prva mogunost stvarna, druga je iskljuena. To nadalje znai da nema jedinstva suprotnosti kada se u delo stavi mogunost. Mogunost i stvarnost (energeia/actus
7

www.uzelac.eu

12

Milan Uzelac

Fenomenologija

(Theait., 152d-183b) tako i apsolutni identitet (Parm., 137c-162b) i istie sredinu (mesn) meu njima (Theait., 180c). To on postie suprotstavljanjem praslike i odraza (pardeigma eikn) pri emu su praslike forme (ede) koje prodiru u prirodnu tvar. Na taj nain Platon dospeva do pojma granice (pras) koja stoji naspram neodreenog (peiron). Delovanjem granice na neogranieno dolazi do oblikovanja prirode kao ritmike mere8 (Phileb., 26ab). Izmeu ogranienog i neogranienog, izmeu ideje i njenog lika - jeste mera kao broj, mera kao izraz boanskog, kao ritam koji odreuje sav kosmos; ritmiko je boansko (Zakoni, 716cd) a stvaralako u toj ritmici je boanska igra (Zakoni, 803c) koja ne moe biti drugaija do harmonina. Otud sledi samo jedan mogui i pravi zakljuak: istinska filozofija prirode mogua je samo kao filozofija muzike9. Metafizika problematika nije izgubila svoj znaaj ni u novovekovnoj filozofiji ostajui podsticajna u najrazliitim oblicima, budui da pitanje "same stvari" nijednog asa tokom istorije nije gubilo na svojoj aktuelnosti. U jednom trenutku, na mesto pojma

dynamis/potentia) su meusobno analogni; oni se meusobno odnose kao beskonano i konano. Stavljanje-u-delo je nain da se beskonane mogunosti ostvare. 8 Ritam (mtron) ima kod Platona pitagorejsko poreklo i to kao unutranja korelacija izmeu protivrenosti i broja pri emu je protivreje materija a broj forma. Broj je izraz jedinstva, jednog, onog to je veno i zato je ritmiko isto to i boansko. 9 O tome opsirnije videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Filozofija muzike, Stylos, Novi Sad 2007.
www.uzelac.eu 13

Milan Uzelac

Fenomenologija

metaphysica generalis javlja se pojam phaenomenologia generalis10, noto nije uticalo na predmet same metafizike. Sasvim je razumljivo to u pismu upuenom nemakom filozofu Lambertu11, Imanuel Kant pie da metafizici treba da prethodi jedna specifina, ak negativna nauka u kojoj principi ulnosti treba da budu odreeni s obzirom na njihov znaaj kako ne bi zbog njih ostajali nejasni sudovi o predmetima istog razuma12. U kasnijim Kantovim spisima pojam fenomenologija dobie drugo znaenje13.
Kantovo pismo Lambertu od 2. septembra 1770. godine. U knjizi: Kant, I.: Briefwechsel. Hamburg 1989, S. 71. Istoriografi istiu da se sam pojam fenomenologije po prvi put javlja upravo kod Lamberta. 11 Lambert, J.G. (1728-1777), nemaki astronom, matematiar, fiziar i filozof. lan akademija nauka u Minhenu i Berlinu. U filozofiji bio je pod uticajem Volfa, Malbrana i Loka. Blizak kritikoj filozofiji, posebno uenjem o prividu, tj o takvoj predstavi koja je uslovljena stanjem saznajueg subjekta. Kant ga je izuzetno cenio i bio s njim u prepisci do njegove prevremene smrti. Pored filozofskih spisa, posebno su znaajni njegovi radovi iz astroomije (istraivanje orbita kometa, kretanja Saturna i Jupitera, uveo pojam dvojnih zvezda), jedan je od osnivaa fotometrije, dao dokaz o iracionalnim brojevima, uveo sinus i kosinus u trigonometriji, izuavao hiperbolike funkcije, nagovestio mnoge ideje algebarske logike D. Bula. 12 U pomenutom pismu Kant ima u vidu neku propodeutiku disciplinu iji predmet istraivanja bi bili prostor i vreme (kao to je to sluaj sa njegovom transcendentalnom estetikom kojom poinje Kritika istoga uma) i koja bi mogla nositi naziv fenomenologija. 13 U spisu Metafizike osnove prirodnih nauka pojam fenomenologija se korisati u smislu uenje o kretanju. Videti: Kant.
10

www.uzelac.eu

14

Milan Uzelac

Fenomenologija

Hegel pojam fenomenologija preuzima od Fihtea, koji se u veoj meri, u tom sluaju oslanja na Herdera, budui da ovaj, za razliku od Kanta, nastoji da lepo nae u spoljanjim predmetima; sam pojam fenomen Fihte ne vezuje samo za datost do koje se dolazi posredstvom ula, on ga proiruje na bie svesti i samosvesti. Zato fenomenologija, kao uenje o pojavi i iluziji, ini drugi deo Fihteovog Uenja o nauci, dok prvi deo ini uenje o istini i umu. To znai da predmet fenomenologije, po shvatanju Fihtea, nije isto bie posebi, ve bie u njegovoj pojavnosti svest. Hegel u spisu Fenomenologija duha pojam fenomenologija koristi u daleko razvijenijem obliku i pod njom misli put koji prelazi svest od svog neposrednog znanja (ulne samorazumljivosti) do apsolutnog znanja. Fenomenologija je nauka o iskustvu kao dijalektikom kretanju svesti kako u odnosu na sopstveno znanje, tako i u odnosu na njegov predmet. Naspram sve te arolikosti u upotrebi pojma fenomenologija, sa pojavom Edmunda Huserla, poetkom XX stolea, taj pojam dobija precizno znaenje i postaje do te mere popularan da se moe smatrati lozinkom jedne nove, potpuno originalne filozofije. Svestan toga, istu fenomenologiju, Huserl u uvodnom delu spisa Ideen I, odreuje kao sutinski novu nauku koja se nalazi daleko od obinog miljenja, i koja tek u njegovo vreme poinje intenzivno da se
I.: Metaphysische Anfangsgrnde der Naturwissenschaft, Hamburg 1997, S. 14.
www.uzelac.eu 15

Milan Uzelac

Fenomenologija

razvija. Ona jeste "nauka o fenomenima" ali u njoj pojam "fenomen" je bitno modifikovan; to znai da re vie nije o pojmu fenomena kakav zatiemo u njegovom svakodnevnom znaenju u prirodnom stavu, ve da je on putem refleksije uzdignut do fenomenolokog stava i da je momenat naune svesti. Fenomenologija se bavi problemom svesti, kao to to ini i psihologija, ali se od ove bitno razlikuje. Ona nije psihologija, kao to nije ni geometrija, budui da nije prirodna nauka. Fenomenologija se bavi raznim vrstama doivljaja, aktima svesti i njihovim korelatima, ali nije iskustvena nauka kao psihologija koja ostaje nauka o injenicama, nauka o realnosti. Psihologija, kao psiholoka "fenomenologija", bavi se fenomenima kao realnim dogaajima, koji su kao takvi, ako realno postoje, zajedno s realnim subjektima (kojima pripadaju), deo jednog te istog prostorno-vremenskog sveta. Naspram takve psihologije, ista fenomenologija14 nije nauka o injenicama, ve nauka o sutinama, nauka o eidosima te se stoga odreuje i kao "eidetska nauka", kao nauka koja se bavi iskljuivo saznanjem sutina15 a ne

Pridev "ist" koji koristi i Kant u smislu apriornog, Huserl, izbegavajui izraze kao to su apriorno i apostriorno, esto zamenjuje pridevom strog to biva posebno vidno u njegovom programskom spisu iz 1911. godine Filozofija kao stroga nauka. 15 Huserl istie da je sutina (eidos) predmet posebne vrste, da kao to je datost u individualnom neposrednom iskustvu individualni predmet, tako datost u sutinskoj refleksiji ista sutina. Naspram empirijskog opaanja koje saznaje individualne predmete, predmet ideacije, odnosno, transcendentalne refleksije, jesu
14

www.uzelac.eu

16

Milan Uzelac

Fenomenologija

injenica. To znai da fenomenologija (kao uenje o sutinama) nema za svoj predmet realne, ve transcendentalno redukovane fenomene. Ti fenomeni nisu realni, ve "irealni" i oni se nalaze izvan granica realnog sveta te su zato, kao pojedinane injenice, predmeti metafizike. Na taj nain moglo bi se pokazati da autentina, istinska filozofija nije nita drugo do ista fenomenologija; shvaena kao prva filozofija, ona je uslov svake metafizike i svake filozofije koja istupa s ambicijom da bude nauka. Kritikujui u to vreme vladajui psihologizam16 u filozofiji, Huserl pojmom fenomenologija zamenjuje dotadanji pojam "deskriptivna psihologija". U tom asu on istupa kao kritiar sve dotadanje filozofije koja nije videla razliku izmeu (a) predmeta koji stoji spram svesti (tj. forme u kojoj je predmet dat svesti) i (b) ulnih sadraja samih doivljaja svesti. Oslanjajui se na istraivanja u oblasti matematike i posebno logike, otro se suprotstavljajui redukovanju logike na injeninu nauku, Huserl na prelazu XIX u XX stolee insistira na eidetskom karakteru logike ukazujui na to da izvor pojma nije u
sutine, ejdetski predmeti. To je posledica dve sutinski razliite vrste posmatranja: predmet jedne je egzistencija, individualni predmet, injenica (fakt), a druge, esencija, sutina, eidos. O tome videti posebno: , E.: Ideen I, 3. 16 Osnovna greka psihologizma po shvatanju Huserla bila bi u tome to se pojava predmeta shvatala kao sam predmet koji se pojavljuje. Neophodno je razlikovati predmet i njegovu pojavu u opaaju.
www.uzelac.eu 17

Milan Uzelac

Fenomenologija

refleksiji njime odreenih akata ve u samim predmetima tih akata (Husserl, 1980a, II/2, 141), a da zakoni miljenja nisu istovremeno i zakoni psihikog toka miljenja, ve da su to zakoni miljenog, to za posledicu ima razlikovanje realnog suenja i idealnog sadraja suda. Zalaui se tako za utemeljenje logike kao apriorne, od psihologije potpuno nezavisne discipline, Huserl istu (to e rei, "formalnu") logiku smatra samo uvodnim delom filozofijske logike koju kao filozofsku disciplinu treba razumeti u kontekstu njene istorijske tradicije i u njoj ve prisutnih tendencija. U prvi mah ini se nejasnom (a iz dananje perspektive jo zagonetnijom) potreba za bespotednom kritikom jedne takve orijentacije u filozofiji i nauci kakvom se krajem prolog i poetkom ovog stolea inio psihologizam17; neophodnost kritike psihologizma poivala je u dogmatizmu psihologije i njenom ostajanju u prirodnom stavu. Kritikom psihologije Huserl je nastojao da zasnuje filozofiju na tragu pitanja o strukturi svesti koja se javlja kao jedna nova, dotad neistraena regija.

Husserl e, kao to je poznato, u kasnijim svojim spisima isticati kako je njegova borba protiv psihologizma (koja polazi od Brentanovog uenja o sadraju suda) usmerena protiv Erdmanovog /J. Erdmann/ subjektivizma i relativizma (Husserl, 1980a, I/136-154), ali e njegovom kritikom biti pogodjen kako njegov uitelj F. Brentano, tako i Teodor Lips /Th. Lipps/ koji e se ve 1902. nai prinuen da rediguje svoje stanovite, premda e se uskoro pokazati da ta navodno nova logika pozicija Lipsa ne prevladava pozicije psihologizma (Heidegger, 1978, 126).
17

www.uzelac.eu

18

Milan Uzelac

Fenomenologija

Zato, pomenuto Huserlovo opovrgavanje tada vladajueg psihologizma ne treba shvatiti kao napad na psiholoko utemeljenje logike metodologije, ili kao kritiku deskriptivno-psiholokog tumaenja izvora logikih pojmova, ve, kako borbu protiv jedne saznajno-terijske pozicije koja je, kao logiki postupak, imala u to doba veoma rav uticaj (Husserl, 1979, 154); psihologija nije vie nastupala kao nauka o dui kao supstanciji, ve prevashodno kao nauka o duevnim pojavama, tj., kao nauka o onom to se nalazi u unutranjem duevnom iskustvu; svoj najvii zadatak Huserl je u tom asu video u izradi jedne sasvim odreene deskriptivne fenomenologije doivljaja miljenja18.
U prvo vreme Huserl se bavi problemima psihologije (Brentano, Stumpf, Wundt, James, Sigwart) i empirizma (Locke, Berkeley, Hume, Mill) i da pod uticajem Natorpovog spisa O objektivnom i subjektivnom pojmu saznanja (Ueber objektive und subjektive Begruendung der Erkenntnis) (1887) Huserl poinje radikalno da naputa sopstvenu raniju psihologistiku poziciju. Jednako vanu ulogu u ovome ima i Fregeov spis Filozofija aritmetike (Philosophie der Arithmetik). Natorpov stav da sfera objektivnologikog nije utemeljena u sferi subjektivno-psiholokog bie odluujua za razvijanje spisa Logische Untersuchungen kojim se nastoji istovremeno osvetliti i paradoksalna pozicija u kojoj se krajem prolog stolea nala psihologija. Ako su Marburka kola i njen vodei filozof P. Natorp pozdravili prvi tom Huserlovih Logikih istraivanja Logische Untersuchungen, 1900/1901) kao potvrdu svoje teze da se logika ne moe utemeljiti u psihologiji, ne treba smetnuti iz vida da su oni drugi deo istog Huserlovog spisa videli kao pad u psihologizam. Za to je delimino kriv i sam Huserl koji je u uvodu drugog dela svojih Logische Untersuchungen istakao kako je tu re o "fenomenologiji kao deskriptivnoj
18

www.uzelac.eu

19

Milan Uzelac

Fenomenologija

Tako bi osnovna zabluda psihologizma, kako smo ve istakli, a po reima samoga Huserla, bila u tome to se previa fundamentalna razliku izmeu istih i empirijskih optosti, a to ima za posledicu da se isti logiki stavovi tumae kao empirijsko-psiholoki, to je on smatrao potpuno pogrenim. Istovremeno, ne treba gubiti iz vida da, unutar same psihologije, koja je u to doba postojala kao fizioloka psihologija i nastojala, pod uticajem engleskog empirizma, da bude nauka o svesti, postoji izrazita tendencija da upravo takva psihologija postane temeljna filozofska nauka. * Nakon nekoliko decenija, u spisu (ija osnovna namera i dalje bee uvoenje u fenomenoloku filozofiju) Huserl e, u sedmom paragrafu svog poslednjeg zamiljenog a nedovrenog dela Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija, pisati o novim mogunostima filozofije, o tome kako se "bude nikada pitana pitanja, kako se pokazuju nikada dosad utrta radna polja, nikada dosad radikalno razumljene i shvaene korelacije" (Husserl, 1990, 24); novi smisao filozofije to se javlja sa novim dobom bacie istovremeno i svetlo na, kako Huserl kae, tragini promaaj novovekovne psihologije: "postae razumljiv njen istorijski opstanak u protivrenosti: da je ona (u njenom istoriografski nastalom smislu)

psihologiji". Po reima Hajdegera Huserl tada (1901) moda i nije bio u stanju da sagleda o emu se u njegovom delu zapravo radi; taj svoj stav on e ispraviti tek dve godine kasnije.
www.uzelac.eu 20

Milan Uzelac

Fenomenologija

morala postaviti zahtev da bude temeljna filozofska nauka, a to je imalo oigledno protivrene posledice kojima dominira pad u "psihologizam""19. Kritika psihologizma imala je za posledicu jasnu diferencijaciju dveju meusobno nezavisnih oblasti: oblasti psihikog i naspram nje: oblast logikog. Postalo je oigledno da se logiki sud ne moe nai u psihologiji kao predmet istraivanja, budui da psihologija i logika pred sobom imaju predmete razliite prirode20. Ono to
(Husserl, 1990, 24). U svom doktorskom radu Uenje o sudu u psihologizmu (Die Lehre vom Urteil im Psychologismus, 1913) M. Hajdeger vreme s kraja prolog i poetka ovog stolea odreuje kao vreme psihologije za koje je karakteristino da se osobitost logikog kao i stvarnost logikih predmeta posmatraju polazei od psihike realnosti; ovo stanovite bilo bi posledica shvatanja da je (naspram prirodnih nauka kao nauka spoljanjeg iskustva) filozofija nauka unutranjeg iskustva (T. Lips), a budui da u nju spadaju psihologija, logika, etika i estetika, da su njeni objekti predstave, opaaji kao i voljni akti, pa bi se moglo uiniti da je meu filozofskim disciplinama psihologija ona disciplina na kojoj se mogu temeljiti sve ostale discipline (M. Heidegger, 1978, 70); meutim, psihologizam je u svojoj biti stanovite koje se karakterie pogrenim shvatanjem specifine stvarnosti logikog predmeta i za njega je karakteristino "nepoznavanje logike stvarnosti" jer sudove odreuje kao osnovne klase psihikih fenomena (M. Heidegger, 1978, 64, 103, 163), a injenica je da problem suda ni u kom sluaju ne lei u onom psihikom. Po miljenju Hajdegera to bi imalo za posledicu da se svako logiko istraivanje suda (eli li ono da se oslobodi pozicije psihologizma) mora prethodno osloboditi pitanja koja su usmerena na prosuivanje kao psihiki proces, pa stoga zadatak logike teorije suda ne moe biti klasifikacija psihikih fenomena. 20 Kritika psihologizma ne zapoinje s Huserlom. Istoriari filozofije istiu (JV Dove) da jo poetkom XIX stolea J. F. Friza
19

www.uzelac.eu

21

Milan Uzelac

Fenomenologija

je logiko u samom sudu otelotvoruje se u njegovom smislu, pa je s punim pravom u to vreme, u svom ranom radu iz 1913, Hajdeger kao bit logikog suda iizdvojio njegov smisao, to je potom omoguilo da se i pitanje smisla bivstvovanja reava unutar suda21. U ve pomenutom spisu Uenje o sudu u psihologizmu Hajdeger se u nekoliko navrata poziva na Huserla i oslanja na njegovo opovrgavanje psihologizma, ali to se deava trinaest godina nakon objavljivanja Huserlovog prvog velikog spisa nastalog u radikalnom razraunu upravo s ovim problemom. Budui da se prevladavanje psihologizma javlja kao temeljni motiv svih Huserlovih spisa (od Logische Untersuchungen pa do poznog dela Krisis), ima osnova za zastupanje teze da se ovaj problem nije dao reiti jednostavnim odbacivanjem psihologizma, tada jo uvek veoma popularne i dominantne pozicije u filozofiji; bliom analizom Huserlovih spisa, ustanovie se da ni
(System der Metaphysik, 1824) i F.E. Beneke (Die Philosophie in ihrem Verhaeltnis zur Erfahrung, zur Spekulation und zum Leben, 1833) polemiui sa Hegelom, tim izrazom nastoje da odrede svoju antihegelovsku poziciju; u jednom promiljenom obliku ovaj izraz nalazimo kod J.E. Erdmanna koji njime oznaava svoenje svih filozofskih, posebno saznajno-teorijskih istraivanja na psihologiju. Podsticaj u dolazi od Karla tumpfa koji u spisu Psihologija i teorija saznanja (Psychologie und Erkenntnistheorie, 1891) kae da je istraivanje izvora pojma stari zadatak psihologije, jer jedan pojam ne moe se misliti po sebi ve uvek u vezi s nekom konkretnom predstavom; K. tumpfu e, kao to je poznato, Huserl i posvetiti svoj prvi veliki spis. 21Pod bivstvovanjem tu se ne misli na realno egzistiranje, ve na vaenje (Heidegger, 1978, 172-8).
www.uzelac.eu 22

Milan Uzelac

Fenomenologija

njegovi kljuni tematski pojmovi kao to su psihologizam ili epoche ne znae uvek isto22; ovaj prvi izraz obino ima pejorativno znaenje i njim se odreuje jedna filozofija ne-iste subjektivnosti, dok se drugim pojmom ukazuje na metodu ienja subjektivnosti, a to je neophodno da bi se moglo zaposesti polje transcendentalne subjektivnosti i pojmiti njegova struktura (Dove, 1974, 608). Ako se sad vratimo Huserlovom tematizovanju ovog problema i pokuamo da damo jednu preliminarnu definiciju psihologizma, rekli bismo da je osnovna karakteristika psihologizma u tome to logiku svodi na psihologiju odreujui je pritom kao psihologiju miljenja a da potom sve logike istine vidi samo kao empirijske istine. Istovremeno treba imati u vidu da ne treba identifikovata pojmove psihologizam i

22Ovde

treba konstatovati da je i sama terminologija kojom se Huserl i njegovi prethodnici slue proizvela znatne tekoe: tako e do nesporazuma dovoditi razliita upotreba izraza sadraj suda; kod Karla tumfa /K. Stumph/ ovim se pojmom oznaavaju sadraji usmereni na fenomenalne tvorevine, Majnong tim istim pojmom ukazuje na ono to je objektivno, a kod Huserla to je ve temelj itave njegove fenomenologije koja hoe da uspostavi apodiktiki pojam istine neugroen od psihologizma (MayerHillebrand, 1959, 320); isto tako, ne manje tekoa, izaziva neodreena upotreba pojmova kao to su pojava /Erscheinung/ ili opaaj /Wahrnehmung/. Ve je E. Fink upozoravao na pet znaenja pojma fenomen kod Huserla a koje sve moemo sresti u horizontu prirodnog stava (Fink, 1976, 198); ovo je moglo biti rezultat prethodne dvoznane upotrebe istog pojma kod Brentana koji pod njim jednom podrazumeva psihiku stvar, a drugi put ono ta ovaj pojam po svom sadraju oznaava.
www.uzelac.eu 23

Milan Uzelac

Fenomenologija

psihologija budui da bi tako neto bilo krajnje pogreno; ako je tendencija transcendentalne filozofije da istoriju psihologije posmatra kao jednu istoriju krize (Hua, VI/207), ne treba smetnuti s uma da termin psihologizam ne mora uvek imati negativno obeleje, budui da se jo u XIX stoleu tim izrazom oznaavala odreena filozofska metoda, a to nalazimo kod Mila i Zigvarta. Za Huserla je irelevantno da li se psihologizmom oznaava transcendentalna psihologija ili empirijska psihologija; u oba sluaja (bilo da je re o svesnom ili nesvesnom psihologizmu) injenica je da ovaj vodi u relativizam a u relativizmu, po miljenju ovog filozofa ne moe poivati zahtev za istinom23. Ako Huserl od samog poetka stremi tome da se samo jednom istom fenomenologijom moe prevladati psihologizam (Husserl, 1980a, II/1, str. VII), moglo bi ostati i dalje nejasnim zato je priroda pomenutog spora i nakon nekoliko decenija bila predmet neprestanih nesporazuma, zato je opovrgavanje psihologizma bila i dalje za neke filozofe aktuelna trma, a nekima i dalje sigurno uporite. U svakom sluaju to je nagnalo tadanjeg Huserlovog asistenta Eugena Finka da brani od napada sa stanovita

(Dove, 1974, 609). Razlikovanje filozofije i psihologije sree u Vindelbandovom /W. Windelband/ spisu ta je filozofija? (Was ist Philosophie? 1882) gde se istie kako "predstave dolaze i teku a da to ta one ine moe objasniti samo psihologija, dok filozofija istrauje kakva vrednost tim predstavama pod kritikim stanovitem istine pripada (Windelband, 1924, 25).
23

www.uzelac.eu

24

Milan Uzelac

Fenomenologija

psihologizma Huserlovu filozofiju i da u njegovo ime odgovara na prigovore kriticizma24. ini se da je ulog u ovom sporu ipak mnogo vei no to se u prvi mah ini posebno iz nae dananje perspektive: sa spisom Logische Untersuchungen, koji veina filozofa danas vidi kao jedno od najveih dela poslednjeg stolea, a s kojim ono simboliki zapoinje, omoguen je jedan potpuno novi put u filozofiji iz radikalno nove pozicije kakva je nepoznata i itavoj dotadanjoj njenoj istoriji25. Huserlov napad na tada svevladajui psihologizam bio je istovremeno i napad na Brentanovu teoriju evidencije: psihologizam nastupa kao
24Fink,

E.: Die phnomenologiesche Philosophie Edmund s in der gegenwrtigen Kritik, Kant-Studien, 1933. 25 U vie navrata tokom istorije deavalo se da tvorci novog prodora u nekoj oblasti, zahvaljujui emu su se otvorile potpuno nove, esto nesluene perspektive, u prvi mah ni sami nisu bili svesni radikalnosti i novine svog otkria. U tom smislu ni Huserl nije izuzetak; novina fenomenologije kao nove orijentacije u filozofiji bila je iznenaujua i za njega samog, koji je u poetku u njoj video samo metodu. U pismu P. Natorpu 1. maja 1901. godine Huserl pie sa primetnom dozom zabrinutosti (tada on ima ve 42 godine) da se osea kao poetnik u filozofiji. Dvadesetak godina kasnije (na poetku predavanja pod naslovom Prva filozofija (Erste Philosophie) on e to ponoviti ali u jednom pomalo drugaijem smislu i svakako s veom sigurnou kad je re o samoj fenomenologiji. Za prodor nainjen u njegovom prvom velikom spisu trebalo mu je 10 godina; Ideen I, trinaest godina kasnije, napisae za samo 6 nedelja; pozicija koju on tu gradi u velikoj meri je pripremljena kako dugogodinjim sistematskim suprotstavljanjem stanovitu psihologizma, tako i decenijama razraivanom problemu fenomenoloke redukcije.
www.uzelac.eu 25

Milan Uzelac

Fenomenologija

orijentacija koja u psihologiji vidi temelj teorije saznanja poto se evidencija smatra jedinim kriterijumom istine. To znai da stanovite psihologizma pretpostavlja psihologiju koja utemeljuje sve nauke i logiku, pri emu se logika bavi predstavama, sudovima i pojmovima kao psihikim fenomenima, to podrazumeva da psihika delatnost determinie logike i saznajno-teorijske zakone (MayerHillebrand, 1959, 329). Huserl upravo utemeljivanje ovakve pozicije ne eli da dozvoli; on smatra da tako odreeno psihologistiko stanovite u svakom svom obliku vodi u relativizam, a to se moe izbei samo ako se logika zasniva na ne-psihikim temeljima. Naspram shvatanja da logika treba da se bavi psihikom delatnou (a psihologisti pod tim misle na dokazivanje, suenje, zakljuivanje, pa shodno tome logika istraivanja treba za svoj predmet da imaju empirijske strukture ljudskoga duha, ili takvo jedno istraivanje samo impliciraju26, Huserl logiku vidi kao "tehno-logiju" (Kunstlehre) naunog saznanja; ona je mogua samo kao ista logika izgraena na sopstvenim temeljima i koja stoji naspram psihologije kao injenine, empirijske nauke. Davanjem primata logikom spram psiholokog, apriornom spram empirijskog, formalnom spram materijalnog, objektivnom naspram subjektivnog, ili, kako bi Natorp rekao, isticanjem idealnog naspram realnog - Huserl izgrauje posve specifinu filozofsku poziciju.
26

Sukale, 1988, 65.

26

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Fenomenologija

U sledeem koraku, postavljanjem pitanja predmeta kao centralnog pitanja transcendentalne logike Huserl e se uveliko ve nalaziti na tlu filozofije i njenog temeljnog metafizikog pitanja. Ukazivanje na logiku kao "tehno-logiju" nalazimo dve godine nakon publikovanja spisa Logische Untersuchungen u Huserlovoj recenziji studije T. Elzenhansa Odnos logike i psihologije (Das Verhltnis der Logik zur Psychologie, 1897) u kojoj se kao centralna tema javlja misao "da nema drugog puta da se problemi logike ree osim daljeg razvijanje psihologizma"; pomenuti autor smatra da logika obrauje duhovne pojave, i da njen predmet mora biti deo predmeta kojim se bavi psihologija u kojoj se temelji pojam trebanja, a da se logiki zakoni pritom pokazuju samo kao norme. Iz toga sledi da ako predmet logike nisu norme i trebanje, ve samo injenice, zakoni i hipoteze (poto grupa injenica koju obrauje logika pripada psihologiji), nuno je da logika bude deo psihologije. Huserl otro napada ovo stanovite sledeom argumentacijom: ako bi se logika posmatrala kao normativna i praktina disciplina onda bi se ona mogla smatrati delom psihologije, ali, to je nemogue jer logiku treba videti kao istu logiku iji sadraj ine zakoni miljenja utemeljeni u kategorijama i odatle izgraenim "formalnim" teorijama. Oblast iste logike (u koju spadaju tradicionalna silogistika, isto uenje o broju, ili Kantorovo uenje o mnotvu) niko nee smestiti u oblast psihologije. ista aritmetika ne moe se saznati aritmetiki kao to ni
www.uzelac.eu 27

Milan Uzelac

Fenomenologija

ista silogistika nije predmet silogistike; istovremeno, ovo ne spada ni u zadatak psihologije jer kao to su prirodne nauke empirijske nauke o telesnim injenicama tako je psihologija empirijska nauka o duhovnim injenicama, pa obe, po reima Huserla, ostaju nekritike sve dok modificiraju sadraj izvorne predstave sveta (Husserl, 1979, 206). Po Huserlovom shvatanju logiki zakoni nisu normativni stavovi u smislu propisa, tj. stavova kojima bi pripadao neki sadraj. Zato se moraju razlikovati zakoni (koji slue normiranju saznajne delatnosti) i pravila (koja u sebi sadre misli ovog normiranja izraavajui ih pritom na opti i obavezujui nain)27. U spisu Logische Untersuchungen Huserl istie da logiki zakoni ne odreuju akte suenja, ve da se odnose na sam sadraj suda, to e rei da je tu re o zakonima koji poseduju idealno znaenje. Posebna predrasuda psihologista bila bi u njihovom uverenju kako sva istina poiva u sudu (Husserl, 1980a, 180) i da sud istinski moemo spoznati samo u sluaju njegove evidentnosti; sama evidentnost izvodi u prvi plan unutranje iskustvo i ima psihiki karakter, osobit oseaj koji skriva istinu suda koja je nita drugo do ideja (iji je svaki pojedinani sluaj u evidentnom sudu
Polazeci od toga da normativni sudovi saznanja ne mogu biti utemeljeni u psihologiji saznanja (Husserl, 1980a, 154), Huserl smatra da postoji temeljna razlika izmeu logikih normi i tehnikih pravila: logiki sudovi se, s obzirom na svoj izvorni sadraj, odnose na idealno i svoj izvor imaju u neposredno oiglednim aksiomima, dok se pravila miljenja odnose na empirijske i psiholoke injenice.
27

www.uzelac.eu

28

Milan Uzelac

Fenomenologija

istovremeno aktuelni doivljaj); u tom smislu evidentni sud je samo izraz svesti izvorne datosti28. U odreeno vreme neke ideje prosto lebde u vazduhu; kasnije se s mnogo truda tvrdi ko je zapraavo njihov autor, ko je na koga uticao. U veini sluajeva deava se da greimo. Prosto zaboravljamo da treba razlikovati one istinski prve i one kojima se posreilo da neku ideju proslave a njom proslave i sebe. Vie autora je nekoliko decenija pre Maljevia islikalo crni kvadrat, ali na njih nije obraena panja; ostali su zaboravljeni, zapostavljeni a danas govorimo samo o Maljeviu. Tako, kad je re o ovoj naoj temi, kritici psihologizma (a koji je kritikovan jer je vodio u relativizam), nezavisno od Huserla na istim pozicijama u kritici nalazi se i matematiar Gotlib Frege koji u svom spisu Temelji aritmetike (Grundlagen der Arithmetik), sa sasvim drugih pozicija kritikuju psihologizam; on ukazuje na redukovanje predmeta miljenja na ideje, predstave, opaaje, ali pritom ne ispituje objektivnost logikih zakona, smatrajui da se temeljni stavovi logike (logiki aksiomi) ne mogu

Drugim reima: evidencija nije nita drugo do "doivljaj" istine (Husserl, 1980a, 190); kako Heideger kasnije primeuje, evidenciju treba razumeti kao odreen intencionalni akt, kao univerzalnu funkciju svih predmetno datih akata i ne moe se ograniiti samo na sudove (Heidegger, 1979, 68). Kritikujui predrasude psihologizma Huserl hoe da utemelji logiku nezavisno od psihologije; insistiranje na tome da logika ne poiva na psiholokim principima on vidi kao odbranu od pada u subjektivizam i relativizam.
28

www.uzelac.eu

29

Milan Uzelac

Fenomenologija

utemeljiti. (Sukale, 1988, 68). Za razliku od Fregea koji psihologizam smatra pogrenim ali svoj stav pritom dalje ne obrazlae, Huserl nastoji da problem u potpunosti rei, i to tako to ukazuje na apsurdnost konsekvenci koje slede u sluaju ako se prihvati psihologija za temelj logike, pri emu psihologizam nuno vodi u skeptiki relativizam. Logiki sudovi, upozorava Huserl, nisu empirijska uoptavanja, ve egzaktni stavovi, koji se, budui da nisu verovatni ve apriorni, ne mogu odnositi na psiholoke injenice29. Nakon Logikih istraivanja Huserl je publikovao nekoliko spisa koji su potom bili i poznatiji i daleko vie diskutovani, pre svega mislim na Ideje za istu fenomenologiju, Kartezijanske meditacije, Krizu evropskih nauka, ali, ini se da nijedan od njih ne premauje Logika istraivanja kojima i bukvalno i vremenski u filozofiji poinje XX stolee radikalnom kritikom psihologizma.30 Meu prvim recenzentima
Moe se ostaviti otvorenim pitanje da li je mogue jedno striktno opovrgavanje psihologizma a da se istovremeno ne opovrgne i idealizam; smatram da obuhvatnost i svestranost kritike psihologizma koju sprovodi Huserl, daje dovoljno elemenata za tvrdnju da Huserl ne stupa na tlo filozofije sa tematizovanjem pojma sveta (Ideen I, 1913) kako je to smatrao E. Fink, ve da do odluujueg prodora dolazi mnogo ranije, sa Logische Untersuchungen koja se onda pokazuju Huserlovim utemeljujuim delom. Ve tu ovaj filozof istie da se mora doi do jasnog znanja ta je idealno u sebi kao i u svom odnosu prema realnom, tj. kako se idealno odnosi prema realnom i kako se moe saznati (Husserl, 1980a, I/188). 30 Ne treba ipak misliti kako je ova kritika psihologizma neki "privatni" ov problem, naprotiv: ova kritika (za koju on sam kae u
29

www.uzelac.eu

30

Milan Uzelac

Fenomenologija

Huserlovog spisa Logische Untersuchungen bio je Paul Natorp koji kao osnovno pitanje koje se tu javlja izdvaja pitanje logike metode, i s pravom uvia da se tu osnovno pitanje zapravo glasi: da li je logika teorijska ili praktina disciplina, da li je nezavisna od drugih nauka, kao to su to psihologija i metafizika, da li se odnosi samo na formu ili i na materiju saznanja, da li do svojih stavova dolazi apriorno ili induktivno, tj. empirijski31. Taj prvi period Huserlovog filozofskog rada, (kojim dominira spis Logische Untersuchungen, 19001901) i koji je istovremeno i prvi prodor fenomenologije kao fenomenologije logikog, odreuje se kao deskriptivna fenomenologija. To je vreme kad Huserl tei tome da subjektivnu delatnost saznanja opie kao fenomen i to ini tako to saznajno-kritiki nastoji da razjasni iste logike temeljne pojmove i stavove

pismu E. Machu od 18. VI 1901. da se moe nai ve u Millovom razlikovanju relations of ideas i matters of fact (Thiele, 1956, 1356)) i koja se istovremeno nadovezuje na radove T. Lipsa koji je u tom delu video poboljanu psihologiju) Vunta Zigvarta i drugih savremenih teoretiara, naila je na izuzetan odjek meu njegovim savremenicima. 31Rezultat do kojeg Huserl dolazi u spisu Logische Untersuchungen bio bi u tome da ne postoji ista psihologija kao pozitivna nauka, da, iako bi se fenomenologija mogla pokazati kao neka posebna vrsta psihologije, neophodno je da se razgranie fenomenologija i psihologija (ukoliko se ova poslednja shvata u njenom naturalistikom obliku time to zahteva istu objektivnost kao i fizika). To ne znai da je protiv psihologije; naprotiv, on se zalae za psihologiju ali, za transcendentalnu psihologiju koja je identina s transcendentalnom filozofijom.
www.uzelac.eu 31

Milan Uzelac

Fenomenologija

jednom obuhvatnom deskriptivno-psiholokom, odnosno, fenomenolokom analizom; cilj ovakve fenomenoloke analize je adekvatno opisivanje znanja. Pokazuje se da tu kantovsko razlikovanje imanentnog i transcendentnog nije od primarnog znaaja jer se naglasak stavlja na mogunost pristupa saznanju iji elementarni akt Huserl naziva intencionalni akt. Istovremeno, jasno je i da pred sobom imamo pokuaj utemeljenja sasvim osobene transcendentalne filozofije poput one Kantove, s tom razlikom to Huserl smatra da Kant nije u svom nastojanju bio dovoljno radikalan, da nije uspeo istu svest da zahvati u njenom totalitetu, ve da je, ostavi zarobljenik tradicionalne formalne logike, s pitanjem: kako su mogui sintetiki sudovi a priori, zastao na pola puta, jer je ostao na istraivanju ljudske moi koja ima mogunost da stie iskustvo i dela iz slobode; datosti iskustva i delatnost slobode ostali su izvan njegovog interesovanja, dok se, s druge strane, Kantovi transcendentalni pojmovi (transcendentalna apercepcija, razne transcendentalne moi, stvar po sebi), po Huserlovom miljenju, opiru poslednjem razjanjenju. Zato Huserl sebi u zadatak stavlja da fenomenolokom deskripcijom obuhvati istu svest u svoj njenoj osobitosti te da pomou transcendentalne filozofije prevazie subjek-objekt odnose; tako se, zahvaljujui i plodotvornim rezultatima Kanta, fenomenologija razvija u pravcu jedne transcendentalne ontologije svesti. ***
www.uzelac.eu 32

Milan Uzelac

Fenomenologija

Posve je razumljivo da sve ovo ne bi bilo mogue bez istraivanja posebnih karakteristika psihikog spram fizikog koja je sproveo Huserlov profesor Franc Brentano; upravo kod njega nalazi se ukazivanje na jednu posebnu osobitost svesti za koju on koristi jedan sholastiki pojam koji ce uskoro postati izrazito popularan: intencionalnost; Brentano je time hteo rei da svaka nauka o psihikim fenomenima uvek ima posla s doivljajima svesti. Poavi od tog uvida Huserl je na nov nain odredio pojmove intencionalnosti, evidencije, apriorija i nagovetajem problematike korelacije zapoeo novo istraivanje u filozofiji, otvorio jedan novi put koji svoju veliinu kao i dubinu pokazuje posebno u vreme kad oivljava fizikalizam kao naturalistiki objektivizam. U poslednjem paragrafu spisa Die Krisis der Europischen Wissenschaften und die transzendentale Phnomenologie Huserl je pisao da nas fenomenologija oslobaa od starog objektivistikog ideala naunog sistema, od teoretskog oblika matematike prirodne nauke i prema tome oslobaa nas od ideje neke ontologije due koja bi mogla biti analogon fizici; to, konano znai da samo slepoa za transcendentalno ini moguim ponovno oivljavanje fizikalizma u nae doba. Ako je dovoljno ubedljivo pokazano da kritikujui psihologiju injenica (zarobljenu empirijskim dualizmom), Huserl otvara bitna pitanja filozofije XX stolea i, ako se obrati panja na koincidenciju sadranu u tome da se njegov spis Logische Untersuchungen pojavljuje iste godine kad i Frojdovo
www.uzelac.eu 33

Milan Uzelac

Fenomenologija

delo Tumaenje snova, onda tu treba videti vie od puke sluajnosti: oba su dela proistekla iz problematike kojom je bilo bremenito prethodno stolee, ali su svojim uticajem bitno odredili itavo stolee koje se otvaralo pred njima. Kada je o fenomenologiji kao prvoj filozofiji re, treba poi od toga da nam fenomeni nisu dati od samog poetka i da se njihovo istraivanje pokazuje kao trajni nedovriv zadatak i da se ne mogu jednom za uvek odrediti kao to se ne moe jednoznano, nedvosmisleno i zanavek odrediti i put kojim se do njih dolazi. Treba imati u vidu da fenomenologija nema za cilj samo istraivanje i opisivanje datosti iste svesti, budui da istovremeno, sve vreme, jednaki znaaj pridaje promiljanju svog sopstvenog opisivanja i istraivanja i da se tako sve vreme nalazi u stanju stalne refleksije o sopstvenoj metodi32. To znai da je fenomenoloko istraivanje uvek dvojako: s jedne strane, fenomenolog istrauje same datosti svesti, a s druge, on kritiki promilja nain istraivanja i vienja tih istih datosti. Ovaj poslednji, refleksivni momenat obezbeuje fenomenologiji njen transcendentalan karakter 33.

LU, 38 Zahvaljujui uvoenju pojma intencionalnosti Huserl je uspeo da prevlada dotad vaeu subjekt-objekt razliku i transcendentalni status dao onom to se do tog asa smatralo transcendentnim; po shvatanju fenomenologa transcendentno nije vie apsolutno nesaznatljivo, ve samo nije neposredno saznatljivo; na taj nain svest dobija status apsolutne svesti i za fenomenologiju ne postoji kako nesvesno tako ni granice svesti a time i sve ono to bi moglo biti s one strane svesti.
32 33

www.uzelac.eu

34

Milan Uzelac

Fenomenologija

Kako je od svojih poetaka fenomenologija istupala i kao svojevrsna metoda filozofiranja nije sluajno to nakon viedecenijskih istraivanja fenomena i same fenomenologije dospevamo do zakljuka da ne postoji jedno jedino merodavno istraivanje fenomenologije i referisanje o rezultatima obavljenog istraivanja, ve da svako mora istraivanje zapoeti iznova, svako mora izgraditi sopstveni put u fenomenologiju i svako mora u miljenju s fenomenologijom nakon to je sebe prethodno izgubio, iznova da pronae; zato ima fenomenologij onoliko koliko ima i fenomenologa. Ja u ovde govoriti o fenomenologiji kao prvoj filozofiji i o tome kako se ona pokazuje na delu kad misli temeljne probleme naeg opstanka.

www.uzelac.eu

35

Milan Uzelac

Fenomenologija

2. Temeljni pojmovi fenomenologije Miljenje je pojmovno razumevanje bivstvovanja sveta i unutarsvetskih bivstvujuih; zato, svaka filozofija nastoji da izgradi sopstvene pojmove koji su intencionalno usmereni ka samoj stvari, a po svojoj prirodi su takvi da u njima miljenje moe ono to je zamiljeno da fiksira i realizuje; takve pojmove nazivamo tematskim i oni ine bit svake filozofije; takvi su pojmovi idea kod Platona, ousia, dynamis i energeia kod Aristotela, hen kod Plotina, monada kod Lajbnica, transcendentalno kod Kanta, duh ili apsolutna ideja kod Hegela, volja za mo kod Niea, a transcendentalna subjektivnost kod Huserla. Ovi pojmovi obino ostaju do kraja neodreeni, ali se sve vreme moraju promiljati, uvek iznova, u susretu sa novim izazovima, a posebno, kad hoemo da ostanemo u dimenziji odreenog miljenja, kad hoemo da razumemo nain na koji odreeni mislioc nastoji da postavli svoje osnovno pitanje. Meutim pri obrazovanju tematskih pojmova svaki mislioc koristi, kako to primeuje E. Fink neke druge pojmove, neke misaone modele, te on operie s nekim intelektualnim shemama koje nisu potpuno fiksirane; takvi pojmovi, takve misaone predstave mogu se odrediti kao operativni pojmovi i oni su, po reima pomenutog filozofa, senka jedne filozofije (Fink, 1976, 185-6). Kada se govori o vremenu onda se uvek mogu razlikovati stvari u vremenu i vreme samo. To biti-uvremenu samog vremenitog bivstvujueg ima svojstvo
www.uzelac.eu 36

Milan Uzelac

Fenomenologija

kretanja i mirovanja; kretanje i mirovanje su mogui naini toga kako bivstvujue boravi u vremenu, i ako elimo pojmovno da obuhvatimo/odredimo mirovanje, tad operiemo u horizontu pojmova kretanja, i obrnuto. Ako je kretanje mogu nain bivstvujueg u vremenu, s kojim pravom, pita Fink, mi govorimo o kretanju vremena samog, o toku vremena? S kojim pravom pojmove koji pripadaju biti bivstvujueg u vremenu, mi primenjujemo na vreme samo? Ako iz vremena razumevamo kretanje a iz kretanja vreme, nije li to neki lani krug? Nije li moda neophodno vreme objanjavati iskljuivo iz vremena, a kretanje iz kretanja? U ovakvim situacijama filozofija pribegava metaforama, pa se govori o vremenu koje tee, a pritom smo svesni toga da vreme ne tee kao voda u potoku. Kao najpoznatiji i najupeatljiviji primer za odnos operativnog i tematskog, Fink navodi Platonov dijalog Parmenid, gde se na promenljiv nain zbiva fiksiranje on i hen, bivstvujueg i jednog. Odredi li se on i stoji li ono u svetlu, hen ostaje u senci - misli li se hen, tematski, miljenje on biva "operativno" (Fink, 1976, 189). Ta napetost operativnih i tematskih pojmova pripada nemiru ljudske filozofije koja hoe da dospe nad svoju sopstvenu senku i ta napetost jeste tema Huserlovog miljenja, jer, ako se prosvetljavajua mo miljenja hrani onim to je skriveno u njegovoj senci, ako ono neposredno i dalje trajno deluje na svenadvisujuu refleksivnost, onda se pokazuje kako se miljenje temelji u nemiljenom; sve ovo lako je rei, moda je malo tee to i razumeti, ali veoma je teko iveti sa tim. Kako iveti filozofiju koja ne moe
www.uzelac.eu 37

Milan Uzelac

Fenomenologija

pojmovno do kraja da se iskae, zapitao bi se neko. Ali, filozofija upravo ivi u toj tenji za dosezanjem onog neiskazivog, u nastojanju da se uini nemogue. Niz pojmova, kao to su fenomen, epoche, konstitucija, izvrenje, transcendentalna logika, mogu se vie operativno koristiti no to su sami tematski jasni. ini se da u samoj biti bivstvovanja lee i svetlo i tama, sjaj pojavljivanja i zatvoren bezdan. I upravo kad se sve hoe izveti na svetlo, odnekud senka se stvori, i natkriljuje stvari. Moda je to sudbina ljudske filozofije, ljudske, jer onu drugu, boansku, gde sve je bezsenkovito, mi ne posedujemo; nae konano miljenje uvek je u senci konane istine koju ve Platon tematizuje na poetku metafizike. Ovde e biti rei o nekima od pojmova kojima je odreena Huserlova filozofija; re je pojmovia koji se u filozofiju ne uvode po prvi put, neke nalazimo jo u srednjem veku, ali, za sve njih je zajedniko potpuno novo odreenje, potpuno nova upotreba. Huserl je svim ovim pojmovima izmenio prethodno znaenje i njihovim novim znaenjem izgradio jedan poseban svet u kome se kree njegovo miljenje. Ovde e biti rei o nekoliko za fenomenologiju vanjih i za nju specifinih pojmova, a to su: (a) intencionalnost, (b) kategorijalni opaaj i (c) apriori. 1. Problem intencionalnosti Pojam intencionalnost ima dugu istoriju budui da se po prvi put javlja ve u vreme sholastike; svoj novi ivot i izuzetnu popularnost kao jedan od kljunih
www.uzelac.eu 38

Milan Uzelac

Fenomenologija

operativnih pojmova fenomenoloke filozofije termin intencionalnost u velikoj meri zahvaljuje plodotvornom uticaju austrijskog filozofa i psihologa Franca Brentana (1838-1917) na Huserla, kod kojeg je ovaj studirao dve godine filozofiju. Ovde imamo priliku da jo jednom naglasimo taj odluujui uticaj Brentana, budui da je upravo on Huserlu, u vreme totalne vladavine dominantne a neproduktivne filozofije, ukazao na mogunosti "naune" filozofije, to je za Huserla, budui da je filozofijom poeo da se bavi nakon studija matematike (i pokuaja da filozofski osmisli njene temelje), bilo do krajnosti prihvatljivo. Na taj nain, Huserl je delom i dalje ostao na tlu osnovnih pitanja matematike, koja je video kao jedan od odluujuih problema, ali je, istovremeno, stupio i na tlo filozofije. Tako se analiza strukture broja, kao temeljnog predmeta matematike, nala u sreditu Huserlovih istraivanja; razumljivo je to je pojamubroja tema njegovog habilitacionog rada (1887) u Haleu kod nemakog filozofa, psihologa i muzikologa Karla tumpfa (1848-1936), najstarijeg uenika Franca Brentana. Taj rad nastao je nakon upoznavanja s bitnim problemima deskriptivne psihologije kako je ovu u to vreme definisao Brentano. Jasno je da se Huserl na tome nije mogao zadrati te je proirivanjem horizonata zapoeo izuavanje osnovnih pojmova miljenja uopte a posebno predmetnosti samoga predmeta, ime se jo vie naao na tlu filozofije. Franc Brentano je krajem ezdesetih godina studirao katoliku teologiju u Gracu i Berlinu; prvi njegovi radovi inspirisani su filozofijom Aristotela i
www.uzelac.eu 39

Milan Uzelac

Fenomenologija

njegovih srednjevekovnih interpretatora kao i engleskom psihologijom. Posebno je interesantno to to je Brentano, bavei se grkom filozofijom, u vreme vladajueg pozitivizma, dospeo do onih izvornih horizonata unutar kojih je tek postalo mogue postavljanje odluujuih filozofskih pitanja, a re je o Aristotelovom uenju o kategorijama, pisanom pod uticajem nemakog filozofa i logiara, ranog kritiara Hegelovog sistema i njegove logike, a bliskog filozofiji Aristotela - Fridriha Trendelenburga (1802-1872), . Ako se ima u vidu da se Brentano uz pomo Dekartove filozofije oslobaao stega naslea tradicije, sasvim je jasno da tu treba traiti uticaj i na pozniji razvoj Huserlove filozofije. U svakom sluaju, treba istovremeno konstatovati da je Brentanova filozofija zapravo svojevrsna meavina sholastikog aristotelizma i dekartovske filozofije. Sva ta istraivanja a posebno ona izloena u njegovom glavnom delu Psihologija viena s empirijskog stanovita (Psychologie vom empirischen Standpunkt, 1874) dovela su Brentana do uverenja da istinska reforma kako logike i teorije saznanja, tako etike i estetike treba da poiva na isto deskriptivnoj analizi logikih kao i svih ostalih datosti svesti koje se nalaze u unutranjem iskustvu, tj. da akcenat svakog budueg istraivanja treba da bude na deskriptivnoj analizi unutranjih opaaja. Brentano psihologiju shvata kao nauku od posebnog znaaja jer ona omoguuje da se uspostavi opta taka posmatranja koju on odreuje kao intencionalnost; ovaj pojam Brentano u to vreme koristi kao kriterijum za razlikovanje psihikih i
www.uzelac.eu 40

Milan Uzelac

Fenomenologija

fizikih fenomena, ili, drugim reima: temeljnu strukturu psihikog, tj. injenicu da svaki doivljaj ima u sebi neto predmetno, Brentano odreuje kao intencionalnu inegzistenciju (intentionale Inexistenz). Drugim reima, Brentano polazi od toga da ovek u iskustvu sree dve vrste pojava: fizike (zvuci, boje) i mentalne. Osnovna karakteristika mentalnih pojava bila bi u tome da su oni uvek usmereni na neki objekt. Ne moe se misliti a da se pritom ne misli neto, ne moe se gledati a da se neto ne vidi, niti voleti a da se ne voli neto. To svojstvo fenomena svesti da su uvek svest-o neem, a kakvo ne poseduju fiziki objekti, Brentano je odredio kao intencionalnost34. Pojmom intencionalnost svesti Brentano odreuje psihiki odnos miljenja prema onom to se misli kao svom sadraju ili objektu i shvata je kao "intencionalno-mentalnu imanentnu egzistenciju" (Paanin, 1968, 26-7).

Intentio je zapravo sholastiki izraz kojim se odreuje usmerenost na neto. Zato Brentano govori o intencionalnoj inegzistenciji predmeta. Svaki doivljaj usmeren je na neto, i razlian je po svom karakteru. S obzirom na temeljnu strukturu psihikih fenomena razlikuje Brentano razline naine usmerenosti na predmete i pritom razlikuje tri mogue klase odnoenja: predstavu u smislu predstavljanja, suenje, i usmerenost /Interesse/. O predstavi se govori uvek tamo gde se neto pojavljuje i predstava podrazumeva posedovanje neega; suenje Brentano shvata kao "prihvatanje neeg za istinito ili odbacivanje neeg kao lano"; usmerenost ima u sebi karakter zainteresovanosti: re je o neem za ta moda i ne postoji neki adekvatan i precizan izraz, a radi se zapravo u vrednovanju, odnosno uspostavljanju vrednosti.
34

www.uzelac.eu

41

Milan Uzelac

Fenomenologija

U prvi mah intencionalnost je oznaka za strukturu kojom se izraava istinska priroda nekog psihikog fenomena (koji nije ni fiziki ni psiholoki), kao i osnovna crta sveg psihikog ivota, odnosno: svest kao svest o neem; intencionalnost odreuje temeljni karakter bivstvovanja kao svesti, odnosno, kao pojave neeg; posedujui nereflektovanu svest o ma kom predmetu mi smo na njega usmereni, naa svest je uvek svest o neem, ona uvek ima neto za svoj predmet pa e pojmom intencionalnosti Huserl odrediti ne neko duevno stanje koje bi se pridodavalo stvarnosti ve samu strukturu doivljaja kao takvog. Fenomenoloki usmeren pogled pokazuje da je ta usmerenost imanentna, bitna crta svakog doivljaja, te da su stoga svi doivljaji - intencionalni doivljaji. Jasno je da, insistiranjem na intencionalnosti kao intencionalnosti, Huserl zapravo nastoji da se na neki nain priblii samoj predmetnosti koja je u aktu saznanja transcendentna. Sve to ima za posledicu da je svaki doivljaj, svaki duevni stav uvek usmeren na neto, i kao to smo rekli, predstava je uvek predstava neeg, sud je uvek sud o neem, slua se, nada ili voli uvek neto. To, kako kae Hajdeger (1979, 37), u prvi mah izgleda krajnje trivijalno i nije jasno zato bi intencionalnost bila neko veliko otkrie, posebno kad se zna da je re o jednom starom terminu znanom jo srednjovekovnim sholastiarima, a na ta ukazuje i sam Huserl kad konstatuje kako Brentano "sholastiki pojam intencionalnosti (a u sholastici je re o "intenzionale Inexistenz eines Gegenstandes") pretvara u
www.uzelac.eu 42

Milan Uzelac

Fenomenologija

deskriptivni pojam psihologije" (Logische Untersuchungen, II/1, 366) ime se samo jo jednom podvlai kako se sve psihike pojave razlikuju od fizikih time to imaju jednu zajedniku osobinu: usmerenost prema objektu. Intencionalnost nije stoga neka osobina koja bi pripadala opaaju, tako to bi mu bila pridodata, ve je opaaj, oduvek, kao takav, sam po sebi, intencionalan. Meutim, zasluga Brentana bila bi u tome to on, polazei od sasvim odreeno formulisane deskriptivne psihologije (jo uvek naturalistiki usmerene), smatra da razluivanje psihikog i fizikog biva omogueno upravo pozivanjem na pojam intencionalnosti kao na bitnu crtu psihikog. To za posledicu ima jedno posve drugaije shvatanje psihologije kao iste deskriptivne nauke o psihikom ivotu, tj. kao deskriptivne nauke o intencionalnosti, o mnotvenosti oblika svesti kao svesti o neem (Husserl, 1962, 33). Naspram Brentana, koji nastoji da rei odreena psiholoka pitanja, Huserl je krenuo drugim putem: on nastoji da razrei odreena optefilozofska pitanja i to ini tako to u intencionalnosti vidi bitnu karakteristiku svesti uopte; tako se intencionalnost shvata kao odnos svesti prema predmetu u njegovom pojavljivanju u aktima saznanja (Paanin, 1968, 26-7). Ovde, i to je vano istai, akt ne treba razumeti kao delatnost, ve iskljuivo kao intencionalni odnos pa se na osnovu toga moe zakljuiti da se kao akti mogu oznaiti samo oni doivljaji koji se odlikuju intencionalnou.
www.uzelac.eu 43

Milan Uzelac

Fenomenologija

Ovakvo shvatanje nije moglo smesta biti prihvaeno zdravo za gotovo, budui da je otvaralo itav niz problema, pre svega: kako razumeti svest kao takvu u nekom konkretnom sluaju istraivanja unutranjeg iskustva, zatim, kako izvoditi intencionalnu analizu i kakav stepen optosti se pritom moe imati u vidu, te, konano, kako utemeljiti psihologiju kao injeninu nauku psihofizikog realnog duevnog ivota. Kada je o ovim stvarima re, Brentano je jo uvek u velikoj meri ostajao naturalist i nije mogao videti intencionalnu analizu kao analizu ulnih datosti. Naspram njega, ija je predavanja sluao dve godine (1884-1886) i koja se bila odluna u Huserlovom kolebanju izmeu matematike i filozofije, Huserl e u svom prvom velikom delu Logische Untersuchungen nastojati da pokae kako deskriptivno istraivanje nikako ne moe imati karakter isto empirijskog psiholokog istraivanja, a to je znailo da opisivanje nema ni prirodni ni psihofiziki smisao. Jedina tema ovih istraivanja bile bi (kako to Huserl kasnije konstatuje) predmetnosti svesti, mnotvenost psihikih naina u kojima se (u istoj imanentnosti psihikog ivota) oblikuju pojmovi, sudovi i teorije kao idealna identina ulna jedinstva (Husserl, 1962, 37). Ovo se pokazuje centralnom temom V. logikog istraivanja koje za svoj predmet ima intencionalne doivljaje i njihove sadraje, te se tu intencionalni odnos, osobitost

www.uzelac.eu

44

Milan Uzelac

Fenomenologija

pouzdanog doivljaja, shvata kao bitna odrednica psihikog fenomena (odnosno akta saznanja)35. Ako i preuzima od svog uitelja pojam intencionalnosti, Huserl ovom pojmu od samog poetka menja temeljni smisao: dok Brentano govori o intencionalnom odnosu, o odnosu svesti prema nekom sadraju, tj. o usmerenosti svesti na objekt a da pritom ne dodiruje saznajno-teorijsku i konstitutivnu problematiku, Huserl opsnovni naglasak stavlja na svest i problematizuje odnos intencionalnog predmeta prema odista egzistirajuim objektima i s pravom upozorava da iz toga to je jedan predmet isto intencionalan ne znai da nuno i egzistira (Logische Untersuchungen, II/1, 425) te bi se moglo govoriti o egzistenciji intencije a ne predmeta. To Huserlu omoguuje da ne ostane (kao Brentano) u sferi intencionalnosti predmeta, ve govori o intencionalnosti akta (Logische Untersuchungen, II/1, 366-9). Tako dospevamo do presudno, a za fenomenologiju kljunog zakljuka: intencionalnost je uslov mogunosti transcendentalne filozofije; bez njenog otkria, bez svesti o intencionalnosti i njenoj bitstvenoj strukturi bilo bi nemogue prevazii naivnost prirodne, naune i logike svesti, jer, da bi se nauka mogla utemeljiti na apsolutnim, prvim uvidima, neophodno je da se najpre iskljui naivnost a upravo to

Psihiki fenomeni su, po ve poznatoj Brentanovoj definiciji, oni fenomeni koji u sebi intencionalno sadre odreen predmet, kae Huserl (Husserl, 1980a, II/1, 358).
35

www.uzelac.eu

45

Milan Uzelac

Fenomenologija

omoguuje intencionalnost koja svest otkriva kao transcendenciju, kao prevladavanje svake pozicije koju karakterie izbivanje iz sebe i ostajanje kod stvari. Zadatak fenomenologije nije u tome da konstatuje kako je neka stvar prirodni objekt, kako je to neki predmet naeg okolnog sveta (a time se ne bi mogla zadovoljiti nijedna nauka, ma kako elela biti ortodoksna), niti da raspravlja o stvarovitosti neke stvari, tj. o onom po emu je neka stvar upravo ta stvar. Fenomenologija ne smera ni tome da ono opaeno istrauje kao ono opaeno bivstvujue kakvo je ono po sebi samom, ve akcenat stavlja upravo na ono opaeno nekog bivstvujueg, ili jo preciznije: na opaljivost odreenog objekta. Nain na koji je neka stvar opaena razlikuje se strukturno od toga kako je ona predstavljena u svesti. Ukazivanjem na ono to je opaenost, tj. na ono "opaeno kao takvo", misli se na nain bivstvovanja tog opaenog (a ne na nain bivstvovanja samog objekta opaanja). To to je opaeno ne pripada opaenoj stvari ve strukturi opaajnosti, opaanju kao takvom, tj. intencionalnosti (Heidegger, 1979, 53). Tako se razlikuje bivstvujue kao takvo i bivstvujue odreeno njegovim intendirajuim biem, biem opaanja, odnosno predstavljanja; to samo znai da ni u kom sluaju tu nije re o nekoj stvari ve o nainu na koji nam je ona u opaanju data; samo opaanje ima svojstvo telesnosti ime se prezentuje bivstvujue kao ono to je opaeno (Heidegger, 1979, 53); pokazuje se da treba praviti razliku izmeu samodatosti i telesne datosti nekog objekta, jer je telesnost tek jedan od
www.uzelac.eu 46

Milan Uzelac

Fenomenologija

modusa samodatosti odreenog bivstvujueg. Iz tog bi sledilo da se opaeno bivstvujue u opaanju manifestuje u sopstvenoj telesnosti, odnosno u prisutnosti telesnog. Ovo znai da je odluujui momenat opaljivosti ono opaljivo u opaanju, telesna prisutnost opaljivog bivstvujueg; sledea karakteristika pomenutog telesnog opaljivosti jeste da svaka opaena stvar uvek biva zahvaena u njenoj stvarstvenoj celovitosti, dok pri ulnom gledanju svaki opaljiv objekt biva vien na odreen nain i samo iz jednog odreenog ugla. Ovaj prvi sluaj "vieugle istovremene vidljivosti" karakteristika je nove umetnosti koja se vie ne vezuje za renesansni diktat centralne perspektive; kubisti upravo "raskrivaju" stvar tako to je gledaju istovremeno iz vie uglove. Za rodonaelnika kubizma (uz svo uvaavanje ora Braka (G. Braque), koji e ostati najreprezentativniji predstavnik ovog pravca) moemo smatrati Pabla Pikasa (P. Picasso) koji na slici "Gospoice iz Avinjona" po prvi put demonstrira ovaj novi nain gledanja i to est godina posle objavljivanja Logische Untersuchungen. Temeljna struktura intencionalnosti ogleda se u obostranoj predmetnoj pripadnosti intencije i onog intendiranog; Hajdeger e kasnije govoriti o tome kako je intentio obuhvaeno miljenjem (Vermeinen), te postoji veza izmeu miljenja i miljenog (Vermeinung), odnosno izmeu noesis i noema. Noein znai misliti, jednostavno zahvatiti samo saznavanje (Vernehmen) i ono saznato (Vernommene) na nain njegove saznatosti (Vernommensein) (Heidegger, 1979, 60-61).
www.uzelac.eu 47

Milan Uzelac

Fenomenologija

Uvoenjem ovih pojmova sprovodi se svojevrsna interpretacija ideje intencionalnosti, odnosno, njenog temeljnog svojstva koje se ogleda u usmerenosti-na (neto) i svaka takva usmerenost-na (neto) ima karakter odreenog samoodnoenja-na (neto) (Sichrichten-auf) a to Edmund Huserl odreuje izrazom noesis. Sve to vie no jasno potvruje da intencionalnost treba razumeti kao sa-pripadnost intencije i onog intendiranog. Samo otkrie intencionalnosti Huserl smatra odluujuim istorijskim dogaajem koji omoguuje prevladavanje krize to se manifestuje u tendencijama olienim u psihologizmu (videti: Hua, VI/207). U spisu Logische Untersuchungen Huserl intecionalnost odreuje kao "osobitu fenomenoloku formu jedinstva" (Husserl, 1980a, II/2, 33). Na taj nain, uvoenjem pojma intencionalnost kao kljune karakteristike toka svesti, Huserl prevladava pozitivistiko tumaenje subjekta kao snopa predstava, a karakteristika transcendentalne filozofije je transcendiranje sveg pozitivnog to karakterie stanovite stvari. Da bi se tako netzo moglo razviti i utemeljiti, neophodno je konstituisanje transcendentalne logike kao sistema i to u smislu ontologije svesti u kojoj se onda mogu utemeljiti: odreenja bivstvovanja, intencionalnost i mogunost transcendiranja. Smo otkrie intencionalnosti ovde nije dovoljno: ono se po miljenju fenomenologa moe razumeti tek u svojoj konkretizaciji: u kategorijalnom opaaju. Pritom, treba imati u vidu da za razliku od Brentana, koji u intencionalnosti vidi samo onaj prvi momenat (intentio,
www.uzelac.eu 48

Milan Uzelac

Fenomenologija

tj. noesis), Huserl uvodi u razmatranje i ovome suprotstavljeni pojam - noemu (tj. intentum). Dok je Brentano jo uvek nesiguran u tome ta bi trebalo da odredi kao "intencionalni objekt" (tj. da li je to bivstvujue samo u svom bivstvovanju, ili nain na koji se objekat zahvata, mada, nain zahvatanja objekta koji je razliit od njega kao bivstvujueg), a to ima za krajnju posledicu da se intencionalnost ne istie u njenoj strukturnoj celovitosti (Heidegger, 1979, 62), ve se identifikuje sa onim psihikim pri emu samo psihiko ostaje neodreeno, dakle, naspram Brentana, Huserl sad intencionalnost tumai kao optu strukturu uma (pri emu se um ne ograniava na ono psihiko). Konano, ne treba izgubiti iz vida jo jednu injenicu, koja se po miljenju Hajdegera, mora imati u vidu: do veeg razumevanja pojma nitencionalnosti nee se doi daljim spekulisanjem o intencionalnosti, ve prvenstveno u njenom konkretnom izvoenju (Heidegger, 1979, 63). Premda Hajdeger smatra da je intencionalnost mogua samo na tlu transcendencije, on podvlai da ova s njom nije identina niti kao takva omoguuje transcendenciju. U spisu O biti razloga (Vom Wesen des Grundes) transcendencija je izraz za transcendentalnost; pritom, treba imati u vidu da ovaj filozof, nalazei da je nain bivstvovanja ljudskoga opstanka potpuno razliit od naina opstajanja svih drugih bivstvujuih, u svom ve od samog trenutka objavljivanja slavnom delu Bivstvovanje i vreme, nastoji da pokae kako opstanak sadri u sebi mogunost transcendentalne konstitucije kao centralnu
www.uzelac.eu 49

Milan Uzelac

Fenomenologija

mogunost egzistencije svog faktikog sopstva (Selbst). Tako je transcendentalna mogunost istovremeno mogunost odreene, posebne subjektivnosti. ** Fenomenoloka refleksija svako saznavanje (cogitatio) pokazuje u njenoj saznatljivoj okolini jer ova budui da je potencijalno data sa drugima, istovremeno i sa-odreuje sebe; na taj nain se otkriva horizontna intencionalnost. Kako je sve dato unutar jednog horizonta (pa se horizont pokazuje kao deo njegove mogunosti i strukture) istovetan nain vaenja imamo i u sluaju doivljaja koji se kontinuirano vezuju za druge doivljaje i to zahteva odgovarajuu strukturu iste svesti za iji opis Huserl koristi pojam "polje" (Feld). To ukazuje na (a) svest kao vremensko jedinstvo toka doivljaja (koji stupaju u vidno polje), pri emu taj tok doivljaja nije samo izraz postojane promene intencionalnog spoljnog horizonta nekog doivljaja ve forma svedoenja o nadolasku i trajanju novog doivljaja. Svest nadalje ima i (b) svoj unutranji horizont odreen blizinom akata svesti, a to se moe dokazati tek naknadnom intencionalnom analizom (Strcker, 1989, 82). Kada je, nakon opteg iskljuenja vaenja bivstvovanja sveta, dospeo do transcendentalnog egoa, Huserl je ubrzo utvrdio da je to ja prazno i da nije jasno ta bi se s njim zapravo moglo zapoeti; kako Gadamer primeuje, Huserl je dospeo u situaciju da kao kjluno postavi pitanje: kakav je odnos transcendentalnog ja i ljudske zajednice (tj. drugih ja); budui da fenomenologija ne moe jasno da odgovori na pitanje
www.uzelac.eu 50

Milan Uzelac

Fenomenologija

kako se pomou transcendentalnog egoa moe konstituisati bivstvovanje onog ti i mi, pitanje intersubjektivnosti ostalo je i dalje otvoreno (Gadamer, 1987, 125-6). Naavi se u situaciji da ak ni suspenzija teze o svetu nije dovoljna, Huserl je bio prinuen da postavi tezu o horizontu sveta, tj. o horizontu koji obuhvata itav na intencionalni ivot. Odatle je bilo potrebno nainiti samo jedan korak i doi do problematike sveta ivota kao sveta naeg svakodnevnog iskustva, do problematike koja je potom dominirala itavim poznim Huserlovim miljenjem. Sve ovo jasno pokazuje da stavljanje akcenta na svet ivota nije ni u kom sluaju naputanje kartezijanske pozicije, ve pre oblik njenog konsekventnog sprovoenja, a s namerom da se jo jednom promisle skrivene pretpostavke na kojima poivaju moderne nauke; u ovoj poslednjoj fazi svog rada Huserl je dospeo do uverenja da nijedan od njegovih prethodnika, kritikujui objektivizam i naivnu veru u bivstvovanje, a u koje je pre svih, ubrajao Dekarta, Hjuma i Kanta, nije doveo u pitanje univerzalno verovanje u svet i stavio ga u sredite svojih filozofskih istraivanja. Zato ima mnogo razloga za isticanje dva kljuna pojma koji se, s pojavom fenomenologije, poinju intenzivno sretati: to su svet i stvarnost. Tematizovanjem prvog Huserl, u spisu Ideen I, stupa na tlo filozofije, a uvoenje drugog, omoguuje istraivanje odnosa fenomenoloke filozofije i sveta umetnosti; korienje izraza kao to su stvarna
www.uzelac.eu 51

Milan Uzelac

Fenomenologija

stvarnost, istinska stvarnost ili prava istinska stvarnost ima poreklo kako u snu o moguem razotuenom svetu tako i u isticanju lepog privida u susretu stvarnog i nestvarnog u svetlu pitanja o stvarnosti predmeta i njegovog odnosa prema svesti. Sve to navodi H.G. Gadamera da istupi sa tezom kako bi prava istorija fenomenolokog pokreta mogla zapoeti zapravo s Brentano, na tragu njegovog pozivanja na Aristotela (de an., 425b 12ff, Met., XII, 9: hen parergo), odnosno sa razlikovanjem "unutranjeg oseanja" i "unutranjeg opaanja". Drugim reima: Brentano prvi uvia da svaka svest nije istovremeno i svest predmeta, da zapravo treba razlikovati ton koji sluamo (to je primarni objekt) i nae sluanje tona (koje nije dato kao objekt ali kojeg smo svesni); ovo je omoguilo Huserlu da razvije uenje o sa-datosati unutranje svesti, da opie njenu horizontnu strukturu traei uporite u uenju o retencionalnom horizontu i da tako prevlada Brentanovo uenje o seanju. Za opisivanje te horizontne strukture svesti Huserl koristi pojmove: intencionalnost svesti, konstitucija toka svesti kao i pojam svet ivota (Gadamer, 1987, 127). ** Ako na prvi pogled Huserlove analize polja svesti izgledaju poznate i ve odavno u literaturi apsolvirane, lako e se pokazati da je to ispravno samo u literaturi (i to u literaturi veoma uskog dijapazona) a da su ove analize u tumaenjima umetnosti i strukture umetnikih dela sve do naih dana ostale relativno neiskoriene. Ne bi se moglo rei da je to zbog njihovog nepoznavanja (u tom smislu filozofija E. Huserla bila je
www.uzelac.eu 52

Milan Uzelac

Fenomenologija

jedno vreme velika moda), ve prevashodno stoga to nije postojalo tlo na kojem bi ove analize imale plodno uporite. Da bi se analiza umetnikog dela uopte mogla pozivati na rezultate fenomenoloke filozofije ini se neophodnim da postoje dela takve strukture koja e doi u korespondenciju sa otkrivenom strukturom svesti. Tek ona dela koja modus svoje egzistencije nalaze podudarnim s nainom egzistencije svesti, kao tlom svake subjektivnosti unutar horizonta sveta, mogu dovesti ovu problematiku u novo obzorje. Vreme koje neposredno sledi nakon Huserlobih otkria sve vie stavlja naglasak na momenat egzistencije koja se pokazuje kao posledica intencionalnosti. U ovom pojmu, kljunom za veinu fenomenologa, moda se nalazi klju i za razumevanje nekih od poslednjih pokuaja nove umetnosti: ako delo nastoji da bude poruka, kao to to pokazuje niz dela na 45. likovnom bijenalu u Veneciji leta 1993, onda ima razloga da se istrai kako temelj tako i mogunost njihove upuenosti potencijalnim sagovornicima. Usmerenost ugraena u njih iste je strukture kao i ona ugraena u svest recipijenata; samo iz opte saglasnosti mogue je razumevanje i neko budue delovanje. 2. Kategorijalni opaaj Otkriem intencionalnosti kao temeljne odlike svesti naen je klju za otvaranje potpuno novih filozofskih perspektiva. U prvi plan dospevaju pojmovi opaanja (kao aktivnosti subjekta i njegovog
www.uzelac.eu 53

Milan Uzelac

Fenomenologija

neposrednog odnosa prema svetu) i oseta, te doivljaji svesti (shvaeni kao akti svesti); ovi akti kao intencionalni doivljaji svesti pokazae se u daljim istraivanjima kao "prave stvari" fenomenologije. Kako Huserl intencionalne doivljaje nije video samo kao akte svesti, ve istovremeno i kao njene oblike, logino je to se s raznovrsnim nainima svesti postavilo i pitanje njima odgovarajuih razliitih predmeta (na koje svest bee nuno usmerena), pa se, sa obnavljanjem starog pitanja o odnosu psihikog i fizikog, javlja, sada u novom svetlu, i stara ontoloka problematika koja subjekt i njegovo neposredno iskustvo dovodi u centar svih odnosa opaanja; to je ona kljuna taka na koju e se (s pitanjem o mogunosti jedinstva predmeta i njihovog razumevanja) usmeriti sve fenomenoloke analize. Kako je ve u Logische Untersuchungen obnovljeno pitanje slobode ljudskog subjekta i kako se odgovor u daljim istraivanjima poeo traiti ukazivanjem na pojedinano predmetno bivstvovanje, nije nimalo sluajno to e Huserl kao jedan od bitnih zadataka svoje nove filozofije videti potrebu povesnog prevladavanja relativizma, pa ce se stoga kao centralni problem njegove filozofije javiti pitanje transcendencije predmeta saznanja. Huserlov put prema slobodi moe se razumeti kao put prema sopstvenoj praznini, kao put u poetak fenomenoloke istorije; drugim reima, tu se, samo na drugi nain, postavlja staro pitanje o temelju bivstvovanja i istine (Metzger, 1966, 162). **

www.uzelac.eu

54

Milan Uzelac

Fenomenologija

Ve u VI Logikom istraivanju Huserl pokazuje kako su opaanje i predmet meusobno povezani pojmovi koji tek u povratnom meuodnoenju dobijaju svoj pravi smisao. Razume se, i ovde Huserl govorei o opaanju ili gledanju pomenute izraze koristi u jednom iz osnova izmenjenom, posve drugaijem znaenju. Opaanje ima za cilj da obuhvati celinu predmetnih sadraja i dokui apriornu evidentnost zakonitosti (tj. uvianja). U strogom smislu rei, opaanje podrazumeva zahvatanje sveg predmetnog to moemo dokuiti spoljnim ali i unutranjim ulima. Ako je ulno opaanje pre svega usmereno na zahvatanje spoljanjih stvari ono, konsekventno gledajui, mora podrazumevati i opaanje svih unutranjih objekata koje subjekt u sebi doivljava. Ako se ovako shvati ulno opaanje jasno je da pojam bivstvovanje nema svoj objektivni korelat i da se ne moe ispuniti u aktima takvog opaanja. Isto vai i za sve druge kategorijalne forme koje sreemo koristei izraze (to, i, ili, kad, tako, ne, sve, neto, nita); sve su ovo elementi suda ije predmetne korelate uzalud traimo u sferi realnih predmeta koja nije nita drugo no sfera predmeta mogueg ulnog iskustva (Logische Untersuchungen, II/2, 139). Po Huserlovom miljenju kategorije nisu jednostave forme, elementi kojima bi se oznaavali predmeti, ve su one sadraji, tj. materijalni momenti odreenosti nekog predmeta. Njihov izvor lei u vezi stvari. Kategorijalno opaanje pretpostavlja postojanje nove predmetnosti, pri emu deskriptivna fenomenologija nastoji da spozna delovanje ljudske
www.uzelac.eu 55

Milan Uzelac

Fenomenologija

svesti, nain na koji se objektivnost koreni u transcendentalnoj subjektivnosti, budui da fenomenologiju stalno mui pitanje: kako saznanje, koje je po svojoj prirodi subjektivno, susree objektivno bie (Sein) koje je, po sebi, nezavisno od subjektivnosti. Pojam bivstvovanja (u smislu kopule) ne moe se sresti u refleksiji o sudu ili u prosuivanju, ve njegov izvor lei u suenju samom: dakle, ta afirmacija nije u aktu kao predmetu ve u predmetu pojedinih akata u kojima je apstrakcioni temelj za realizovanje pomenutog pojma bivstvovanja. Da bi se bivstvovanje moglo videti kao predikativno bivstvovanje mora biti dato odreeno stanje stvari koje je analogon opteg ulnog opaaja i ovo vai za sve kategorijalne forme, odnosno za sve kategorije (op. cit., II/2, 141). isto ulnog oseta zapravo ne postoji, budui da on postoji samo u jedinstvu s kategorijalnim opaajem. Pod isti kategorijalni opaaj (koji iz sadraja predmeta iskljuuju sve ulno pa su ovi predmet iste logike), Huserl podvodi jedinstvo, mnotvo, odnos. Kategorijalno opaanje kao intencionalni postupak moemo razumeti kao nain konkretizovanja intencionalnosti, te se, uvoenjem pojma kategorijalnog opaaja koji nalazimo u Logische Untersuchungen, Huserl nadovezuje na vievekovnu raspravu o univerzalijama i taj pojam se moe razumeti u novom svetlu zahvaljujui, pre svega, otkriu intencionalnosti koje se sada pokazuje kljuni momenat celokupne fenomenoloke filozofije. Huserlovo tumaenje opaaja polazi od Brentanovog razlikovanja realnih i ne-realnih
www.uzelac.eu 56

Milan Uzelac

Fenomenologija

predmeta: kao to imamo realne predmete (koji su vremeniti) i idealne (koji - bezvremeni i opti - obrazuju sferu iste svesti), tj. transcendentalno ili apsolutno bivstvujue koje tvori regiju bivstvovanja razliitu od "prirodne stvarnosti" -tj. sferu transcendentnog (relativnog) bivstvujueg - tako se mogu razlikovati empirijski, ili individualni opaaji usmereni na realne predmete i opaaji sutine, odnosno ideacije (Ideation) pomou kojih nam idealni predmeti dolaze do svesti (Husserl, 1980b, 10). Sve to moglo bi znaiti da fenomenoloka ideacija smera sutini stvari, onom objektivnom u njima; tako bi i bilo da Huserl imam u vidu metafiziki, a ne predmetno-teorijski pojam sutine; stvar je u tome to ovde sutina nema visok ontoloki rang kao neka pojedinana sutina, ve se moe razumeti kao fenomen (Fink, 1994, 161). Pitanje sutine za Huserla je pitanje o tome kako se jedan predmet saznaje, te se kljunim javlja predmetno fiksiranje, odnosno, pitanje metode opredmeenja nepredmetnog u emu je i osnovni smisao njegovog uenja o ideaciji. Samo "ideiranje", odnosno sagledanje sutine, mogue je po Huserlovom miljenju kao konsekventna operacija fantaziranja, opredmeenja predmeta, odnosno regije predmeta i ovo je mogue za sve oblasti bivstvujueg pa je za svaku od ovih oblasti mogue obrazovati njoj odgovarajuu apriornu ontologiju biti kojom se mogu zahvatiti sve u njoj mogue egzistirajue stvari. Sa uenjem o sagledanju sutina, pri emu se pod sutinom misli struktura fenomena, Huserl naputa Brentanov put i usmerava se na
www.uzelac.eu 57

Milan Uzelac

Fenomenologija

istraivanje unutranjeg iskustva a tu se onda pod iskustvom misli na ono to se obino oznaava izrazom svet. Istovremeno treba imati u vidu da su idealni predmeti, o kojima inae govori Huserl, u velikoj meri nalik na Platonove ideje: zajednike su im odlike: optost i nunost, neprostornost, samostalna postojanost, stvarno i istinsko postojanje. Treba rei da je u ranoj fazi svog filozofskog razvoja Huserl bio pod velikim uticajem Platonovog uenja o idejama. Loceova (H. Lotze) interpretacija ovog problema (iz ije Logike on preuzima izraz idealno), omoguuje Huserlu da se oslobodi strane mu i konano nerazumljive (a pritom fenomenoloki naivne) Bolcanove koncepcije o stavovima po sebi pod kojima ne treba misliti nita drugo do smisao izraza (Husserl, 1979, 156). Ako se ulnom, u Huserlovoj terminologiji, suprotstavlja kategorijalno, onda ovo moemo razumeti kao nad-ulno, kao neto to nije ni spoljanje ni sluajno ve kao ono to lei u temelju same stvari (Sache). Uvoenjem kategorijalnih formi naputa se oblast individualnog opaanja. Svako opaanje direktno zahvata predmet, no ovo "zahvatanje" moe imati dvojak karakter: ono moe biti ulno ili kategorijalno, zavisno od toga da li je re o realnim ili idealnim predmetima. ulne ili realne predmete moemo okarakterisati kao predmete nieg ranga mogueg opaaja dok su kategorijalni ili idealni predmeti predmeti vieg ranga (Logische Untersuchungen, II/2, 145). Huserl sve vreme insistira na fenomenalnom karakteru sutine, pa, po reima E. Finka, fenomen uopte, ono pojavljujue, ono to se
www.uzelac.eu 58

Milan Uzelac

Fenomenologija

samo sobom pojavljuje jeste osnovna problemska oblast itave fenomenologije (Fink, 1994, 161). Neki predmet, u smislu ulnog opaanja, moe biti direktno obuhvaen, odnosno prezentan, tek ako je u aktu opaanja konstituisan na neposredan nain, i ta mogunost, da mi neki predmet moemo zahvatiti na jednostavan nain, karakterie neki predmet kao ulni predmet; istovremeno, to znai da su delovi koji ga konstituiu ve u njemu (mada ne uvek na eksplicitan nain). S druge strane, kategorijalno opaanje podrazumeva i drugaije kategorijalno reprezentovanje: imaginaciju kao tlo konstituisanja kategorijalnih formi. Ve je u vie navrata ukazano na to da Huserl niz pojmova (kao to su kategorija, transcendentno, transcendentalno ili um) koristi na drugi nain no Kant ili kasnija nemaka idealistika filozofija. Dok su za Kanta kategorije pojmovi razuma (a svest se konstituie tako to biva od stvari spolja aficirana), Huserl izvor kategorija vidi u istom umu koji se nalazi u transcendentalnom egou, a to za posledicu ima sasvim drugaije postavljanje transcendentalnog pitanja. Huserl ne govori o spoljanjem opaanju (u kome su nam date psihike stvari), niti o unutranjem opaaju (u kome se mi odnosimo prema sebi i prema naim stanjima svesti), ve uvodi izraze kao to su transcendentno i imanentno opaanje (Husserl, 1980b, 68). Ovde se moe konstatovati kako Huserl, sa otkriem kategorijalnog opaaja, utire sasvim novi put istraivanja kategorija ija e struktura omoguiti da
www.uzelac.eu 59

Milan Uzelac

Fenomenologija

se razvije ideja objektivnosti koja u sebi nosi mogunost opte ontologije, a po Huserlu, ontologija nije nita drugo do fenomenologija za koju je transcendentalna svest praregija sveg bivstvovanja budui da su za nju vezane sve ostale regije bivstvovanja. Tako se izmeu transcendentalne i transcendentne regije bivstvovanja pomalja duboka, i ini se, istovremeno, i najfundamentalnija razlika (Husserl, 1980b, 141). Ako je oblast koju omoguuje fenomenoloka redukcija samo oblast iste svesti, ima razloga da se postavi pitanje: ta znai izraz moja ista svest? Ustrajemo li na doslednom propitivanju ovog problema, onda emo morati, poput drugih istraivaa Huserlovog dela, doi do zakljuka da niko ne zna ta zapravo taj izraz treba da znai (Fellmann, 1989, 27), jer ukoliko je ta svest moja, utoliko je ona empirijska i nije ista, a ukoliko je ista, onda nije empirijska. Moda se tu nagovetava skrivena dilema transcendentalne fenomenologije koja ne eli da bude introspekcija (jer, to bi bila, u krajnjoj liniji, stvar psihologije, koja kao svoj osnovni zadata vidi sprovoenje empirijske analize duhovnog ivota). Ono to za nas ostaje od odluujueg znaaja, svakako je tematizovanje kategorijalnog opaaja na ijem tlu izrasta pojam imaginacije a tako i stvaralake fantazije; istovremeno, raslojenost predmeta to ih sreemo na razliitim nivoima i unutar razliitih regiona, omoguuje da se raskrili sfera estetskog kao posebna predmetna oblast unutar koje tek sintetike moi svesti zadobijaju pravu slobodu.

www.uzelac.eu

60

Milan Uzelac

Fenomenologija

3. Problem apriorija Formalno gledano apriori podrazumeva ono to prethodi, ono prvo, i ovaj pojam od vremena Kanta prvenstveno se koristi kad je re o saznanju; apriorno saznanje bilo bi ono koje se ne moe svesti na empirijsko saznanje do kojeg subjekt dospeva u refleksiji odnosei se prema samom sebi: a priori je svako subjektivno odnoenje kao takvo i ovakvo shvatanja apriorija sreemo ve kod Dekarta. Kod Kanta ovaj pojam je karakteristika subjektivne sfere: apriorno je ono saznanje koje nije empirijsko, ono koje se ne temelji na induktivnom iskustvu. U oba sluaja apriorno je ono to je zapretano u subjektu; suprotno bi bilo ono spoljanje, ono aposteriorno, ono to nastupa kasnije: saznanje objekta. Ovakva jedna koncepcija podrazumeva primat subjektivnosti i njen tok moemo pratiti od Dekartovog nastojanja da suprotstavi cogito sum i res cogitans. Ako se i prihvati da Huserl svim pojmovima daje novo, specificno znaenje, ovakvo shvatranje apriorija (koji pretpostavlja genezu iskustva to dolaze iz pojedinanih ulnih utisaka to se formiraju pomou aktivnosti formi ulnosti a potom aktivnou kategorijalnih funkcija)u prvi mah mora izgledati krajnje besmisleno. Fenomenologija smatra da se apriori ne ograniava na sferu subjektivnosti, da ak nema nita sa subjektivnou, pa apriori nije vie oznaka postupka ve bivstvovanja samog (Heidegger, 1979, 101). **
www.uzelac.eu 61

Milan Uzelac

Fenomenologija

Da bi se razumelo ta pod pojmom apriorija razume Huserl, treba poi od toga da se njegov pojam apriorija razlikuje od onog kakav sreemo kod Kanta i u tradicionalnoj filozofiji; to je prvenstveno stoga to, osnovna razlika koju Huserl hoe da izvede u prvi plan, poiva u napetosti naunog sveta i sveta ivota, a to je napetost koju Kant nije imao u vidu. Kant unapred pretpostavlja i svakodnevni svet ivota kao i svet nauke te kad se govori o matematici i prirodnim naukama, govori se samo u tom smislu to pita kako su one mogue. Razlika kakvu nalazimo kod Huserla poiva na razlici sutine i bivstvujueg koji se temelje u transcendentalnosti. Ova razlika lei u osnovi krize moderne, do ega dolazi zato to se refleksija, koja pita za temelj nauke, uporno zadrava na tlu objektivnog sveta ime se ne dotie pitanje transcendentalnosti kao transcendentalnosti (Eley, 1962, 6). Vano je istai da se prevladavanjem krize ne prevladava i napetost na koju se ukazuje: mi se stalno moramo preputati naunom svetu, gubiti se u njemu i stalno sebe iznova zadobijati na tlu transcendentalne antitetike. Kada je re o ranom odnosu Huserla prema Kantu i njegovom uenju o sintetikim sudovima a priori, onda treba ukazati kako je ovaj upravo nezadovoljan uenjem koje nalazi kod Kanta (a u Brentanovoj interpretaciji) prinuen da uvede jo jedan pojam: pojam evidencije. Koren ovom treba traiti u Brentanovom neprihvatanju Kantovog uenja o sintetikim sudovima a priori u kojem je Huserlov beki uitelj video samo mistiki zaostatak; za Brentana sintetiki sudovi a priori, kao
www.uzelac.eu 62

Milan Uzelac

Fenomenologija

temelj nauka, jesu slepi i prividni. Brentana, kako to primeuje I. Kern, najverovatnije nije mnogo uznemiravala Kantova transcendentalna dedukcija, a upravo tu se pokazuje kako nije re o ma kakvim proizvoljnim predrasudama ve se pre svega radi o uslovima mogunosti subjektivnosti i objektivnosti (Kern, 1964, 6). Premda Huserl nije sluao Brentanova predavanja o Kantu, nema sumnje da mu je miljenje ovoga o Kantu bilo poznato, pa je to moda i bio razlog prvobitno negativnog Huserlovog stava o Kantu, te se za filozofiju kenigsberkog mislioca Huserl u prvo vreme nije mnogo interesovao; ako je to i inio, onda se Kant nalazio u prilino negativnom kontekstu (tako, Huserl kritikuje Kantovu tezu o vremenu kao temelju pojma broja: on smatra da vreme ne moe biti sadraj broja, a to znai ni predmet aritmetike). U svakom sluaju, nije nimalo sluajno to u poetku Huserl nastoji da odredi specifinost sutine onog to je specifino matematiko: to je, pre svega, posledica injenice to je horizont njegovog miljenja determinisan napetou koja postoji izmeu psihologizma i matematizma (odnosno, objektivizma); u napetosti transcendentalizma i objektivizma naznaka je loma do kojeg dolazi u novom veku i koji se odreuje kao kriza; ovu krizu vidimo kao krizu apriorija odnosno kao krizu sutine. Ovde naznaena napetost pokazuje se kao napetost egzaktnog apriorija i sveta ivota (tehnikog sveta i sveta ivota), odnosno u pojmu istorinosti, tj. u odnosu empirijskog i spekulativnog u Huserlovoj fenomenologiji (Eley, 1962, 26-7).

www.uzelac.eu

63

Milan Uzelac

Fenomenologija

Kad je re o aprioriju, Huserl e prihvatiti negativno odreenje ovog pojma koji nalazi kod Kanta a koji upuuje na nevezanost za empirijsko: apriornost apriornog saznanja za Kanta znai nevezanost za posebni materijal ili sadraj koji dolazi iz iskustva (nevezanost za sadraj uopte) te bi za njega neto kao materijalni apriori bio contradictio in adjecto; za Huserla, koji smatra da materijalni apriori postoji i da su to zapravo zakoni koji odreuju odnose meu sutastvima to se temelje u strukturi samih stvari (Kern, 57-8), apriori je zapravo apriori sutine, odnosno veza sutine i transcendentalnosti. Vezu sutine i egzistencije (Dies-da) i njima pretpostavljene transcendentalnosti, Huserl negira u procesu miljenja tako to u rezultatu pokazuje kako se sutina i egzistencija degradiraju na predmetnosti te se transcendentalnost moe predstaviti tek na tlu ovakvog oprisutnjenja; zato se transcendentalnost shvata na osnovu subjektivnosti a apriori ima u ovoj svoj poslednji temelj (iako sam pritom nije neto to bi bez ostatka bilo subjektivno). Borba objektivizma i transcendentalizma poiva na tlu odredjenja same biti ukoliko se ova odnosi prema neposrednom postojanju (Dies-da) na transcendentalan nain. Ono to bi ovde bilo od znaaja jeste uvid da se do sutine same sutine moe dospeti bez blieg razlikovanja egzaktne i svetonazorne sutine (Eley, 1962, 32). Huserl u Ideen I odreuje sutinu kao samostalno bivstvovanje pojedinanog individuuma koje se (bivstvovanje) odreuje kao ta onog to individuumu prethodi (Hua, III/13). Istovremeno, same
www.uzelac.eu 64

Milan Uzelac

Fenomenologija

sutine mogu da grade jedinstvo s drugim sutinama i za takve nesamostalne, apstraktne sutine koje postoje samo u jedinstvu s drugima Huserl koristi izraz apstraktnost (Abstraktum). Naspram ovih postoje i apsolutno samostalne sutine, one koje s drugima nisu ni u kakvoj vezi, i to su konkretnosti (Hua, III/36). Moglo bi se rei da su sutine zapravo predmeti i da se meusobno razlikuju po tome da li s drugim sutinama ine jedinstvo ili ne. Huserl istie da je pojmovima individuum i konkretum definisan na analitiki nain naunoteorijski pojam region. Region je vie rodno jedinstvo koje pripada odreenoj konkretnosti i sve realno je nuno vezano za ontoloki apriorne regione; skup sintetikih istina utemeljenih u regionalnim sutinama ini sadraj regionalnih ontologija (Hua, III/38). Individuum oznaava ono konkretno (Dies-da), dakle ono ija je realna bit - konkretum. Ovaj konkretum o kojem govori Huserl odnosi na ono neposredno prisutno (Dies-da) ali, kao zahvaeni konkretum mora se istovremeno tog odnosa odrei i to stoga to stvarnost i sutina (shodno Huserlovom uenju o sutinama) pripadaju razliitim oblastima (Eley, 1962, 38). Javljajui se u horizontu sveta, sutina je ono to pripada individuumu kao njegovo ta. Mogue je govoriti o dve karakteristike Huserlovog uenja o sutini koje stoje u meusobnoj napetosti: (1) saznanje sutina prethodi saznanju injeninog kao njegova konkretna logika i otud mogunost da se uspostavi veza sutine i onog to je pristupano (Dies-da); (2) sutina i injenino su dva neposredna predmeta tematizovanja.
www.uzelac.eu 65

Milan Uzelac

Fenomenologija

Savremeni nemaki filozof, uenik Ludviga Landgrebea, Lotar Elaj ukazuje na to da Huserlovo uenje o sutinama nije prost zbir ovih suprotstavljenih momenata ve rezultat njihovog sukoba (44). To znai da kod Huserla na povrinu iznova izranjaju dve stare razlike: ontoloka i transcendentalna, ali u posve drugoj formi: dok prva (ontoloka razlika) odreuje odnos sutine i neposrednog postojanja (Dies-da), druga (transcendentalna razlika) tematizuje razliku sutine i faktinosti. Iz toga to postoji analogan odnos transcendentalne sutine i faktinosti, s jedne strane, i ontoloke sutene, i neposredno prisutnog, s druge, mogue je uoiti dve "vrste" sutine: ontoloku i transcendentalnu. Sve ovo postaje jasnije ako se ima u vidu razlikovanje etiri razliita stava na koja ukazuje Oskar Beker (O. Becker), a to su: (a) prirodni, (b) eidetski, (c) isto fenomenoloki i (d) transcendentalnofaktini (metafiziki) (Becker, 1930, 140). Ovde je neophodno uvoenje pojma sveta: ovaj se javlja kao rezultat pomenutog sukoba; u horizontu sveta bivstvovanje se izlae kao sutina onog neposredno prisutnog (Dies-da). Ako se pritom ima u vidu da je razlika sutine i neposredno prisutnog jedna transcendentalna razlika, posve je jasno da ona svoj temelj ima u subjektivnosti, da je sukob koji pripada sutini, zapravo sukob kojim se odreuje transcendentalnost /57/ te da ova prethodi svakoj analizi vremena /69/. Transcendentalnost se ne nalazi u neposrednom obzorju, ve je pretpostavljena u naivnom stavu pa se
www.uzelac.eu 66

Milan Uzelac

Fenomenologija

uvek s razlogom postavlja pitanje kako je transcendentalnost u naivnom ivotu mogua. To se ini stoga to izmeu transcendentalnosti i naivnosti lei pravi pravcati bezdan (kao izmeu sutine i pojedinano prisutnog (Dies-da). Moda emo se pribliiti odgovoru na ovo pitanje ako istaknemo da postoje dve vrste apriorija kod Huserla: s jedne strane on razlikuje apriori objekta a s druge apriori sveta ivota u kojem prvi nalazi svoj osnov. Ova podvojenost samo odslikava napetost u pojmu sutine koja postoji kod Huserla: jednom se pod ovom misli ono to se isto (neempirijski) stvara u intuiciji, drugi put misli se regionalni okvir to povezuje odreena iskustva. Napetost izmeu ova dva oblika sutine manifestuje se u pojmu apodiktike evidencije. Do apriorija sveta ivota dospeva se samo kroz epoche; tematizovanjem objektivno-logikog apriorija, apriori sveta ivota pada u zaborav; tako imamo dva mogua stava: naivni i transcendentalni: naivni ivot faktiki ne poznaje transcendentalnost, ali je on ipak ono u njemu transcendentalno konstituiue, jer se u njemu nalazi na skriven nain; zato filozofiju i moemo razumeti kao kretanje, kao latentno kretanje (oveku) uroenog uma do samorazumevanja svojih mogunosti. Ako je za Hegela zadatak filozofije spoznaja onog to jeste, dakle uma, za Huserla je to spoznaja transcendentalnosti i njeno postupno dovoenje do prezentnosti. To potvruje da postoji nastojanje zajedniko i Hegelu i za Huserlu: dok prvi u apsolutno metodskom progresu destruie apsolutno znanje, dotle drugi nastoji da sam put destruie; njemu se krize
www.uzelac.eu 67

Milan Uzelac

Fenomenologija

moderne pokazuje u podvajanju sveta tehnike i izvornog sveta odreenog obiajnou i tradicijom. I dok Hegel, polazei od konstitucije tehnikog sveta, istoriju vidi kao istoriju sveta, Huserl, da bi dospeo do zakljuka da je svet jedan i u svetu ivota i u tehnikom svetu, u prvi plan stavlja redukciju shvaenu kao transcendentalnu refleksiju i kritikujui pozitivistiki pojam nauke (koji vie ne polazi od iskustva) kao simptom krize moderne, kao izraz novovekovne krize nauke i ljudstva to nije neka sluajnost ve pre svega svrha povesti zapada, zalae se za novo utemeljenje filozofije koje e istovremeno biti i temelj novovekovnog ljudstva. Kriza moderne manifestuje se u suprotstavljanju nauke i ivota. Ne dovodei u obzorje iskustvo, pozitivne nauke, posebno matematika i fizika (za koje Huserl koristi zajedniko ime mathesis) do izraza dovode nita. Tako nauke gube svoj znaaj za ivot, no ne u tom smislu to ne bi mogle da poput tehnikih nauka slue ivotu ve prvenstveno to se otuuju od izvornog ivota koji je odreen obiajima i tradicijom. ** Na mesto uma kod Huserla se u sreditu njegovog filozofijskog interesa nalazi sama metoda jer ono umno, to nastoji da dospe do samoga sebe, ini to tako to se na svom putu redukuje i destruira pretvarajui se pritom u miljenje odreene metode, u metodu koja dospeva do svesti o sebi samoj. U tome lei smisao prvobitnog Huserlovog shvatanja fenomenologije kao metode; krajnje opravdano on istie da fenomenologiju ne treba razumeti kao "deskriptivnu
www.uzelac.eu 68

Milan Uzelac

Fenomenologija

psihologiju" jer se njene deskripcije ne odnose na doivljaje i klase doivljaja neke empirijske linosti; fenomenoloka deskripcija se usredsreuje samo na ono to je dato u strogom smislu - na doivljaj kakav je on po sebi (Husserl, 1979, 206). Za nju je karakteristino da se bavi apriorijem ukoliko je ovaj u ravni izvornog, u ravni onog to je apsolutno dato; stoga je razumljivo to se opaaj apriorija ne vezuje za ulne datosti ve za istinu sveta (Szilasi, 1959, 47). U fenomenologiji, kako primeuje i Ferdinand Felman (F. Fellmann), posebnost apriorizma ne lei u tome da se ovaj ogranii na apstraktne forme saznanja, a to nadalje znai da apriori nije vezan za pojmove i sudove, ve se on odnosi na sadraje prirodne svesti. U tom smislu apriori oznaava konstante svesti koje su vezane s njenim neposrednim datostima: stvar, boja, poloaj itd. ine takav konkretni apriori (Fellmann, 1989, 37); tako se pokazuje da specifinost fenomenolokog pojma apriorija nije u njegovoj nevezanosti za iskustvo ve u njegovoj konstantnosti spram empirijskih predstava. Ovakvo jedno shvatanje apriorija razlikuje se i od neokantovskog pojma apriorija kao funkcionalnog elementa naunog miljenja, odnosno metodskog pojma ili postupka, kako je to mislio Herman Koen (H. Cohen). Apriori treba u sebi da sadri uslove mogunosti iskustva a ovi se ne mogu dokuiti empirijskom analizom. Tako, apriori opaanja sadri pregled mogunosti: ista geometrija je opaajni apriori pravila moguih kretanja u prostoru. Na taj nain Huserl prostor i prostornost kao formu kategorijalnog opaaja
www.uzelac.eu 69

Milan Uzelac

Fenomenologija

tumai na osnovu ulnih datosti, a to se, kako istie Vilhelm Silai (W. Szilasi), svodi na pitanje: da li neko slep, gluvonem i bez ula oseta moe posedovati predstavu prostora, tj. da li neko bez ulnih datosti moe izgraditi geometriju? Huserl je na ovo povremeno odgovarao pozitivno, a odgovor bi morao biti negativan jer geometrijskoj predstavi prostora pripada ulni apriori koji se ne zadobija roenjem ve opaanjem stanja stvari (Szilasi, 1959, 49-50). Psihologija za koju se Huserl zalae trebalo bi istovremeno da bude i opisna i apriorna; ovi pak apriorni momenti ne mogu se ni dedukovati ni konstruisati ve dokuiti postupkom sagledanja sutina. O kakvoj je to novoj psihologiji re? Odlikujui se apriornou ova psihologija u prvom planu cilja na bitne optosti i nunosti pa nastoji da podvue sve ono bez ega su nezamislivi kako bit psiholokog, tako i sam ivot. Sam izvor apriorija nalazi se u intuiciji, odnosno deskripciji (Husserl, 1962, 46). Intuicija, po Huserlovom miljenju, treba da se usmeri na logike doivljaje koje mislei mi ne vidimo; onaj ko misli ne zna nita o doivljajima miljenja, ve samo o mislima koje miljenje proizvodi (op. cit., 21). 4. Problem intersubjektivnosti Meu najozbiljnijim prigovorima upuenim Huserlu nakon publikovanja spisa Ideen I bilo je to da njegovo uenje o transcendentalnom subjektu nije nita drugo do povratak u solipsizam. Jer, posle sprovoenja fenomenoloke redukcije dolazi se do apodiktikog znanja o transcendentalnom subjektu, ali, znanje o
www.uzelac.eu 70

Milan Uzelac

Fenomenologija

ljudskom svetu, o onom to se nalazi van transcendentalnog subjekta ostaje problematino. Na pitanje kako se o ljudskom svetu moe dobiti apodiktiko znanje Huserl u pomenutom spisu nije dao odgovor; meutim, uzrok prigovorima Huserl nalazi u nedovoljnom razumevanju fenomenologije i prirode fenomenoloke redukcije; Izlaz iz solipsizma Huserl vidi u nekoliko metodskih koraka koji podrazumevaju do kraja sprovedenu redukciju kojom se dospeva do transcendentalnog egoa a potom u istraivanju fenomena koje subjekt konstatuje van svoga egoa uz istovremeno saznanje o udvojenosti svoje psiholoke strukture. Tematizovanjem ego cogito kao apodiktikog sigurnog i poslednjeg tla rasuivanja na kome treba zasnovati radikalnu filozofiju, bila bi, po Huserlovom miljenju, smesta pogoena unutarsvetska egzistencija svakog drugog jastva ako bi se svet shvatao samo kao izraz puke pretenzije na postojanje; u tom sluaju bi bilo nemogue govoriti u komunikativnom pluralu, jer drugi (ostajui samo kao ulne datosti na ije se vaenje ne moemo pozivati, te bismo sa njima gubili i celokupnu graevinu drutvenosti i kulture, ne samo evidentnost telesne prirode ve i sav konkretni okolni svet ivota) nije vie za mene neko bivstvujui ve je samo fenomen bivstvovanja (Hua, I/58-9). S druge strane, inilo se da bi prevashodni smisao transcendentalne redukcije bio u tome da se potvrdi kako ona ne moe postaviti kao bivstvujue nita osim egoa i onog to je u njega ukljueno, te ona, zapoinjui kao ista egologija, iako shvaena kao
www.uzelac.eu 71

Milan Uzelac

Fenomenologija

dosledno sprovedeno samoizlaganje mog ega kao subjekta svakog mogueg saznanja, osuuje nas, kako se ini, po reima Huserla, na transcendentalni solipsizam, budui da se ne moe videti opravdanost postojanja drugih egoa. Uviajui opasnost takvog misaonog hoda, Huserl je smatrao da nas to ne bi smelo uplaiti, jer se moe desiti da redukcija na transcendentalni ego nosi sa sobom samo privid trajno solipsistike nauke, a da njeno konsekventno sprovoenje (u skladu s njenim smislom) otvara put fenomenologiji transcendentalne intersubjektivnosti pa tako put i do transcendentalne filozofije uopte. Ovde je, po miljenju Huserla, re o jednoj posebnoj vrsti transcendentalnog idealizma: ne radi se tu o psiholokom idealizmu koji iz ulnih datosti nastoji da izvede smisaoni svet (Berkli), ve je re o transcendentalnom idealizmu takve vrste iji je zadatak izlaganje smisla svakog zamislivog tipa bia, odnosno, izlaganje transcendencije prirode, kulture, sveta uopte - sistematsko otkrivanje i razvijanje konstituiue intencionalnosti. Pokazae se, nastavlja Huserl, da je transcendentalni solipsizam samo filozofski podstupanj i da se kao takav mora ograditi kako bi se u igru mogla staviti problematika transcendentalne intersubjektivnosti kao problematika vieg stupnja. Do ove poslednje problematike on dolazi u Kartezijanskim meditacijama tematizovanjem transcendentalnog egoa, i transcendentalnog polja iskustva, te i opravdanim ukazivanjem na konstitutivnu problematiku stvarnosti
www.uzelac.eu 72

Milan Uzelac

Fenomenologija

i samog transcendentalnog egoa, da bi u Petoj meditaciji, ija je tema Otkrivanje transcendentalne sfere bivstvovanja kao monadoloke intersubjektivnosti na najpregnantniji nain bila tematizovana upravo toliko u to vreme diskutovanu problematiku drugog. Ovo Huserl u prvom nacrtu Pete meditacije formulie na sledei nain: "Kako naime transcendentalno redukovani ego u zatvorenom spoznajnom krugu svojih transcendentalnih datosti moe ikada (preko mnogostrukosti svojih "predstava" o drugima i mnotva jedinstava sinteze, koja se u tim predstavama konstituiu) doi do samih drugih, koji premda u ego-u svesni, u najboljem sluaju iskuani, i saglasno iskuani, ipak jesu druga ego. Kada se ja, kao meditirajue Ja, fenomenolokom epoche redukujem na svoj apsolutni, transcendentalni ego, ne postajem li tad solus ipse i ne ostajem li to sve dok pod naslovom fenomenologije vrim dosledno samoizlaganje?" (KM II/13). Posve je jasno da se tu kao osnovna tekoa javlja problem kako da se iz mog apsolutnog ego dospe do drugih ego, koji nisu u meni stvarni ve sam ih ja samo svestan. Premda moje transcendentalno saznajno polje ne prevazilazi moju transcendentalnu iskustvenu sferu i ono to je u njoj iskustveno sadrano, ovim se putem, po miljenju Huserla, ipak ne dospeva u solipsizam. Polazei od toga da je transcendenatalni ego neodeljiv od svojih doivljaja i da on jeste to to jeste samo u odnosu na intencionalne predmetnosti, da on, bivstvuji za samog sebe u konstituiranoj oividnosti, kontinuirano sebe konstituie (u samom sebi) kao neto
www.uzelac.eu 73

Milan Uzelac

Fenomenologija

bivstvujue, mora se istai da ego nije samo ivot koji tee, ve ja koje ovo ili ono doivljava i proivljava (I/100). To znai da ego moe biti ego samo u tekuoj mnogolikosti njegovog intencionalnog ivota i u predmetima koji se u tom ivotu zamiljaju kao bivstvujui konstituisani predmeti (102). Na poetku Pete meditacije Huserl pitanje formulisano u Prvom nacrtu izlae u saetijem obliku: Kad ja, meditirajue ja, sebe kroz fenomenoloko epoche, redukujem sebe na svoj apsolutni ego, nisam li ja tada solus ipse, i ne ostajem li to i dalje sve vreme dok sprovodim konsekventno svoje samoizlaganje? Drugim reima, ne bi li fenomenologija, koja pretenduje da rei probleme objektivnog bivstvovanja i koja nastupa kao filozofija, mogla biti igosana kao transcendentalni solipsizam (I/121)? Nedvosmisleno se moe tvrditi kako je ova poslednja formulacija vremenski nastala nakon prethodne: ovde Huserl ne sledi samo misaoni metodski put ve istovremeno misli i moguu sudbinu fenomenologije ukoliko bi se ova nala u tekoama koje itavu graevinu dovode u pitanje. Ako transcendentalna redukcija ograniava ego na tok njegovih istih doivljaja svesti i jedinstava koja su se konstituisala njihovim aktivnostima i ako su ta jedinstva neodvojiva od egoa (i tako pripadaju njegovoj konkretnosti), kako stvar stoji kad je re o drugim subjektima (ego) koji nisu puka predstava, ili neto tek u mom egou predstavljeno kao neko sintetiko jedinstvo, ve su po svom smislu upravo drugi? Odnosno: kako ja iz mog apsolutnog ego dolazim do

www.uzelac.eu

74

Milan Uzelac

Fenomenologija

drugog ego, odnosno do drugih, koji ipak kao drugi nisu u meni stvarni ve sam ih ja samo svestan (I/121-2). U transcendentalno redukovanom istom svesnom ivotu iskuava ego svet zajedno s drugima, i taj svet nije neka privatna sintetika tvorevina ve egou strani za svakog prisutan i svojim predmetima pristupaan intersubjektivni svet. Iako svako ima svoja iskustva, pojave i njihova jedinstva - fenomen sveta, iskuani svet po sebi je naspram svih iskusivih subjekata i njihovih fenomena sveta (I/123). To je mogue tako to svaki smisao jeste smisao po tome to on odista jeste u mom intencionalnom ivotu i njegovim konstitutivnim sintezama. Na taj nain problem prisutnosti drugih za mene postavlja se kao tema transcendentalne teorije iskustva drugih ime se omoguuje utemeljenje transcendentalne teorije objektivnog sveta kao primordijalne transcendencije. injenica je da problem "prisutnosti drugih za mene" kao tema jedne transcendentalne teorije iskustva stranog, podrazumeva i sa-utemeljenje jedne transcendentalne teorije objektivnog sveta; da se Huserlova pozicija razlikuje od one kakvu nalazimo kod Berklija vidi se i po tome to on smatra da redukcija na moju transcendentalnu sferu vlastitosti, na moje transcendentalno ja-samo (apstrakcijom od svega to mi transcendentalna konstitucija iskazuje kao strano), dakle, apstrahovanje drugih u tom smislu to bi preostalo "samo" moje ja, nije u dovoljnoj meri radikalno jer to "biti-sam" ne ukida mogunost iskustava-za-svakog, pa i u sluaju da ostaje otvorenim pitanje kako "ego unutar svoje vlastitosti, pod
www.uzelac.eu 75

Milan Uzelac

Fenomenologija

naslovom iskustva drugog, moe konstituisati upravo tog drugog, a pogotovo neke druge ego (a time i sva smislena odreenja - jedan objektivni svet u pravom i punom znaenju) /KM, II/16). Razlog tome je u injenici da u moj vlastiti ego (kao konkretnu "monadu") spada i ukupnost doivljaja opaaja drugog, koji nastaju unutar mog ivota; da bi se to razumelo treba imati u vidu da su ta ego drugih jedna posebna vrsta transcendencija, pa su prve transcendencije "druga" ego. To ima za svoju posledicu razlikovanje primordijalnog egoa (sa njegovim primordijalnim iskustvima i uopte vlastitostima, ukljuujui i njegove primordijalne transcendencije) i onoga to pripada takoe transcendentalnom podruju ego i to mu u jednom drugaijem smislu postaje vlastito na doivljajima. Kako je iskustvo izvorna svest, drugi se nalazi pred nama ali iskustvo tog "nalaenja" nije primordijalno. Premda drugog mogu iskuavati kao onog to izvorno doivljava, njegovi doivljaji nisu moji izvorni doivljaji. Ono to je drugom ego-u vlastito, to se ne moe a priori neposredno iskusiti jer bi u protivnom drugi postao momenat mene samog i vie ne bi bio drugi. Drugi znai drugo ja no taj drugi podrazumeva moju vlastitost koja se tu ukljuuje na intencionalan nain. Re je o apercepciji kao samoapercepciji mene samog. Drugi je primordijalna transcendencija kao to je to moje telo i on s mojim telom i ostalim transcendencijama ini "okolinu mog istog ego".

www.uzelac.eu

76

Milan Uzelac

Fenomenologija

Alter ego postoji zajedno sa mojim primordijalnim ego ali nije u njemu u njegovoj primordijalnoj izvornosti, nego je u njemu, na najizvorniji nain iskuan ime se potvruje prisutnost drogog ego. Ego i drugi uvek se nalaze u izvornom paru obuhvaeni intencionalnom sintezom; ja i drugi dati su, kae Huserl, ujedno, "mada posebno ne obraam panju ni na sebe ni na drugog ni na obojicu, ukoliko se samo jedan i drugi za mene pojavlju u "iskustvenom polju"" (KM, II/22). Ja sam jeste moje primordijalno ja, pramonada za sve druge monade koje se u meni potvruju; to isto vai i za druge monade u koje su opet, ukljuene druge monade kao sintetika jedinstva potvrivanja, ali tako da primordijalno postoje same za sebe. Na taj nain se transcendentalna subjektivnost proiruje na intersubjektivnost. Intersubjektivnost je zapravo transcendentalna subjektivnost, tj. primordijalna monada koja u sebi intencionalno nosi druge monade. Te druge, odnosno druge monade, transcendentalna subjektivnost mora postaviti kao transcendentalno druge tako to e se ostvarivati saglasnost iskustva a time istovremeno i izvesnost bivstvovanja (KM, II/234). Intersubjektivnost je intencionalno ukljuena u transcendentalni ego kao ego koji iskuava objektivni svet na osnovu pretpostavki. Na taj nain transcendencije, u sebi kontinuirane kao primordijalne, mogu se meusobno identifikovati i svako moe konstituisati intersubjektivni svet kao objektivni svet, kao svet u kome je svaki ego objektivan kao telesnoduevna realnost, kao animal, kao ovek. Ovo vai kako
www.uzelac.eu 77

Milan Uzelac

Fenomenologija

za realni svet tako i za sve idealne svetove (KM, II/24). Na taj nain se na tlu transcendentalne subjektivnosti kao intersubjektivnosti konstituie jedan svet za svakoga satkan od konstitutivnih sinteza koje sav svoj smisao crpe iz monada koje su i same sintetiki isprepletene. Tako nestaje privid solipsizma, ali, samo privid, jer se i dalje zadrava stav da "sve to za mene jeste moe svoj bivstveni smisao crpsti iskljuivo iz samog mene, iz moje sfere svesti". Ovo omoguuje Huserlu da istakne kako fenomenoloko izlaganje, ostaje daleko od svake "metafizike konstrukcije" jer ne operie s preuzetim pretpostavkama ili mislima preuzetim iz metafizike tradicije. Kako svaka subjektivnost podrazumeva postojanje vlastitih izvornih ostvarenja i u njima uvek iznova iskuava sintetiko jedinstvo koje se u stvarnoj ili moguoj intencionalnosti nuno pojavljuje, ne sme se izgubiti iz vida da je neophodno posredovanje intencionalnosti koja polazi od primordijalnog sveta pokazujui se kao saprisutnost, jer, ono prvo to se konstituie u obliku drutva a to je osnova svih drugih intersubjektivnih drutava jeste zajednitvo prirode i zajednitvo tuih tela i tuih psihofizikih ja; sve ovo ima za cilj omoguavanje koegzistencije mog ja i tueg ego, mog i njegovog intencionalnog ivota, mojih i njegovih realnosti - vremensko zajednitvo monada uslovljeno konstitucijom sveta i svetovnou vremena. Ovo omoguuje Huserlu da tvrdi kako bivstvujue moe da se nae sa bivstvujuim samo u intencionalnom zajednitvu i tu je tad re o osobitoj povezanosti, o
www.uzelac.eu 78

Milan Uzelac

Fenomenologija

stvarnom drutvu koje bivstvovanje sveta (sveta ljudi i stvari) ini transcendentalno moguim (I/157). Tako se pokazuje da je teorija iskustva drugog samo izlaganje njegovog smisla, i to, polazei od konstitutivnog delovanja drugog; na taj nain se dospeva do saznanja da ono to zapravo treba spoznati kao stvarnost to je da u transcendentalnom stavu postoje drugi i to unutar iskuavajue intencionalnosti mog egoa. To je opet stoga to u svom sopstvenom iskustvu ne iskuavam samo sebe, ve i drugog; transcendentalno shvaeni ego ne razumeva samo sebe ve i druge, druge transcendentalne subjekte (na nain transcendentalnog iskustva stranog) date u oevidnosti spoljanjeg iskustva. U sebi doivljavam i iskuavam drugog i u meni se on konstituie. Dok sebe shvatam kao solus ipse nedokuiva mi je itava problematike transcendentalne intersubjektivnosti - polja na kome se manifestuje mo egoa kao egoa. Postavlja se pitanje o kakvoj se moi tu radi i kakav je odnos dveju intersubjektivne drugosti; kako se taj odnos moe ispitati ne ispadajui iz ravni transcendentalnog i ne naputajui oblast koju je ve ranije uspostavila fundamentalna ontologija. U svakom sluaju, neophodno je sauvati izvorni smisao fenomenoloko-transcendentalnog idealizma pred kojim nestaje privid solipsizma premda se moe zadrati stav da sve to za mene jeste moe smisao svog bivstvovanja imati iskljuivo u samom meni; ovo ne spreava postojanje transcendentalne intersubjektivnosti shvaene kao svimir monada koji se u razliitim oblicima podrutvljuje.
www.uzelac.eu 79

Milan Uzelac

Fenomenologija

Unutar faktike monadike sfere pojavljuju se i problemi sluajne faktinosti, kao to su smrt, sudbina, ili, problem jednog autentinog ivota; na tom tlu izrastaju odnosi koji nas posebno interesuju; ali ti odnosi ve su odreeni samom strukturom tog konstituisanog kosmosa koji smo otkrili unutar transcendentalne subjektivnosti.

www.uzelac.eu

80

Milan Uzelac

Fenomenologija

3. Fenomenologija kao prva filozofija Fenomenoloka filozofija je najvii izraz i vrhunac novovekovne filozofija iji je zaetnik bio Rene Dekart. Iako je nesporno da upravo s Dekartom poinje jedan nov stil filozofiranja, da sa njim nastaje jedna posve nova i drugaija filozofija, isto je tako izvesno da je on i veliki "dunik" ranije filozofije, da nalazei se u senci problema koje u svojoj Metafizici razmatra Francisko Suares, nereena pitanja stare filozofije Dekart nastoji da prevazie njihovim drugaijim formulisanjem. Odbacivanje ili osporavanje fenomenologije danas, nije samo znak pomodnosti i "postmodernosti" naih savremenika koji su za stvar filozofije izgubili svaki interes, ve izraz najdubljeg nerazumevanja itave novovekovne filozofske tradicije, a koje za samu filozofiju ima krajnje tragine posledice. Atak na fenomenologiju, od strane nedoobrazovahih danaznjih filozofa, jeste najoigledniji simptom ve dugo prisutne, a sve menje skrivene tenja da se filozofija i platonovski eros koji ju je nadahnjivao ukinu na najdrastiniji nain. Samo na tragu fenomenologije i u plodotvornom dijalogu sa delima njenih najznamenitijih predstavnika mogue je ouvanje smisla filozofije. Transcendentalnom fenomenologijom su od samog poetka dominirala dva pitanja: pitanje sutine i pitanje transcendentalnog ja, te se mnogima s pravom inilo da se fenomenologija, shvaena kao nauka o biti (Wesen) moe odrediti kao ontologija ali i kao teorija
www.uzelac.eu 81

Milan Uzelac

Fenomenologija

saznanja. U tom smislu njene intencije poklapale su su se s intencijama filozofije od samih njenih poetaka, od njenih po prvi put nedvosmisleno formulisanih tema u spisima Aristotela. Sam Huserl isticao je kako on nema nameru da filozofiju redukuje na teoriju saznanja i optu kritiku uma. Transcendentalna fenomenologija je eidetska nauka o transcendentalnoj istoj svesti i njenim korelatima koji nadilaze sve druge eidetske nauke, a da ih pritom u sebe ne ukljuuju. Transcendentalna fenomenologija je potpuni eidetski temelj, uslov mogunosti jedne naune filozofije shvaene kao istinske metafizike koja nema za posla s idealnim mogunostima ve sa samom stvarnou. Huserl pod metafizikom razume posebnu nauku o realitetu koja se nalazi unutar granica stroge nauke. Tako shvaena transcendentalna fenomenologija je eidetika metafizike, apsolutna nauka o faktikoj stvarnosti iji se osnov nalazi u svesti koja se moe shvatiti kao heraklitovska reka. Imajui u vidu da je transcendentalna fenomenologija zapravo opta ontologija koja pita za temelj pojedinih predmetnih, regionalnih ontologija, da je ona nauka o poslednjem temelju, nauka o apsolutu koja za osnovni princip svojih neutralnih istraivanja uzima bezpretpostavnost, vie se no jasno pokazuje kako Huserlovo uenje od samog poetka nije bilo istog ranga s drugim "filozofijama" poetka XX stolea; re je o prvom adekvatnom izrazu krize ontologije; istina, o tako neem govorio je ve Kant i stoga se pitanja obojice mislilaca kreu u horizontu krize onotologije i kod obojice se zapravo radi o "temelju mogunosti"
www.uzelac.eu 82

Milan Uzelac

Fenomenologija

ontologije (metafizike). Za razliku od Kanta koji ontologiju nastoji da konstituie kao transcendentalnu filozofiju tako to krizu ontologije vidi kao krizu dotadanje ontologije, Huserl postavljajui pitanje o izvornom pristupu idealnosti, postavlja pitanje temelja znanja i znanja temelja (Metzger, 1966, 160). Ne treba se bubutu iy vida da je vreme u kome nastaje fenomenologija odreeno, s jedne strane, napretkom pozitivnih nauka i optimizmom koji ulivaju rezultati do kojih ova dolazi, a s druge strane, optim iskustvom krize koja se manifestuje u beztemeljnosti istorijske situacije u kojoj se Hegelov sistem povesti vie ne moe oposredovati. U nastojanju da se suprotstavi pozitivnim naukama i njihovoj nesposobnosti da kritiki osvetli svoje temelje, filozofija na prelazu XIX u XX stolee nastoji da dospe do samorazumevanja i to u asu kada se ini da je vreme metafizike i velikih filozofskih sistema nepovratno prolo. Tako se neokantovska kritika obnova transcendentalnih istraivanja (a u kantovskom smislu) moe razumeti kao oblik otpora istraivanjima to ih determinie duh pozitivnih nauka. Nimalo sluajno, upravo e se pojam ivota nai u sreditu interesa kako kod Diltaja (koji u centar svojih istraivanja ne stavlja teoriju nauke o istoriji, ve tendenciju na osnovu koje bi stvarnost povesnog dola do izraaja i kako bi se odatle omoguio nain interpretacije iste), tako i niza filozofa meu kojima znaajno mesto zauzima Huserl, posebno svojim programom formulisanim u spisu Filozofija kao stroga nauka (Philosophie als strenge Wissenschaft) gde se
www.uzelac.eu 83

Milan Uzelac

Fenomenologija

kroz suprotstavljanje naturalizmu, psihologizmu i filozofiji pogleda na svet javlja zahtev za novim poetkom u filozofiji koji e dve godine kasnije biti razvijen u spisu Ideje za istu fenomenologiju i fenomenoloku filozofiju (Ideen zu einer reinen Phaenomenologie und phaenomenologischen Philosophie, 1913). Posve je razumljivo to Diltaj, kao najprei zadatak, vidi utemeljenje jedne psihologije kao nauke o svesti, ali ne u smislu neke prirodnonaune psihologije, ve kao nauke koja e sam ivot shvatiti kao temeljnu stvarnost povesti u svim njegovim oblicima. Budui da Huserl postulat poslednjeg utemeljenja nalazi unutar opte teorije saznanja, posebno logikog saznanja, jasno je zato fenomenologija nastaje sa zahtevom da se reformie logika; uskoro njene ambicije postaju daleko vee pa se trai izmena itave dotadanje filozofije koja se Huserlu uinila samo kao predigra za pravu, tek nadolazeu filozofiju; za razliku od nauka koje se, kao iskustvene nauke, bave datostima u prostoru i vremenu, fenomenologija u vidokrug svog interesa uvodi isto logike nadulne sutine stvari i u svom istraivanju koristi odreenu, upravo za te potrebe oformljenu metodu koja ne nastoji da neto kae o stvarima ve prvenstveno o njihovoj sutini. Istraivanje se pritom ne zaustavlja kod pojedinih objekata, ve se usmerava oblasti celokupne stvarnosti i totalitet takve stvarnosti osnovni je predmet fenomenolokog posmatranja.

www.uzelac.eu

84

Milan Uzelac

Fenomenologija

Ono to svakako treba konstatovati jeste injenica koja vai jednako za Brentanove uenike Edmunda Huserla i Aleksiusa Majnonga: suprotstavljajui se dogmatskoj poziciji koja postoji usred neokantovstva (a nakon novog Brentanovog itanja Aristotela i sholastike, pri emu, razume se, ne treba gubiti iz vida uticaj Fridriha Langea i Hermana Helmholca na Brentanovu interpretaciju Imanuela Kanta), oni ine jedan novi most izmeu Kanta i Lajbnica (sterreich, 1924, 376) time to u prvi plan stavljaju pitanje realnih fakata unutar sveta zasnivajui tako optu teoriju predmeta a to e se kasnije pokazati od odluujueg znaaja za itavu fenomenoloku estetiku. Nov fenomenoloki nain miljenja prve svoje prodore pravi na tlu psiholokih istraivanja; krajem prolog stolea psihologija je raspeta izmeu dekartovskog dualizma i preteeg fizikalizma koji dolazi iz prirodnih nauka, te se pad u psiholoki naturalizam izbegava restituisanjem pojma iskustva u smislu izvornog prirodnog iskustva (Strcker, 1989, 22); na taj nain u prvi plan istraivanja dolazi verna deskripcija psihikih fenomena, a s njima i pitanje o objektima na koje je svest intencionalno usmerena. Dovesti fenomene do izraza tada je zapravo znailo: izbei svaku nedokazivu konstrukciju i kritiki ispitati dignitet svake filozofske teorije. Huserl je sebi stavio u zadatak promiljanje jednog novog fundamenta koji je video kao transcendentalnu subjektivnost, kao tlo na kome bi se filozofija mogla iznova oblikovati na jedan radikalno
www.uzelac.eu 85

Milan Uzelac

Fenomenologija

novi nain, prevashodno kao stroga nauka36, u emu je, opet, po njegovom miljenju, poivao najvii interes ljudske kulture. U predavanju Zum Problem der ontologischen Erfahrung (Mendoza, Argentina, 1949) Eugen Fink je rekao da savremena filozofija stoji pred nunou jednog obrata, da ona, upravo zato to obuhvata vreme u mislima, nije samo izraz epohe, niti simptom rastue ili opadajue kulture, ve je misao u temelju veka gde se nalazi dospevi u blizinu bivstvovanja (Fink, 1976, 127). Ta blizina ne zavisi od ovekovog slobodnog izbora i nije izraz neke njegove elje; filozofsko miljenje, kao smeo in, mogue je kao sudbina, kao sudbina da se bivstvovanje samo oveku otkriva, te filozofsko miljenje moe biti dato samo na tlu ontolokog iskustva. Poslednja velika misao koja je poimala bivstvovanje bio je, po reima Finka, Hegelov sistem; tu je, smatra ovaj filozof, poslednji put promiljeno ta je stvar, svojstvo, opte, pojedinano, mnotvo, postojanje, bit, stvarnost, mogunost, ta je celina stvari, ili ono najbivstvenije u svem bivstvujuem (Seiendste in allem Seienden), ta je bit istine (Fink, 1976, 128). Hegel je na taj nain stvorio ontoloku osnovu Zapada, jedno nenadmano gigantsko delo, i od
36Ako

bi tu bilo mesta prigovoru ovoj Huserlovoj nameri, onda bi to bio prigovor one vrste koji nalazimo kod Adorna: "Ne treba Huserlu, kao to se to uobiavalo za njegova ivota, prebacivati nenaunost kategorijalnog zrenja kao iracionalnu - njegovo delo kao celina oponira iracionalizmu - ve kontaminaciju naukom" (Adorno, 1979, 76).
www.uzelac.eu 86

Milan Uzelac

Fenomenologija

tada preko stotinu godina poimajua misao bivstvovanja stoji te je posve prirodno to njegova filozofija izgleda kao kraj, kao kraj zapadne metafizike. Moda se danas, posle vie od jednog i po veka ini nespornim, ili, bolje rei, sasvim transparentnim da se ve kod filozofa nakon Hegela, pre svega Kjerkegora i Niea najavljuje jedna nova izvornost, da su oni glasnici jednog novog ontolokog iskustva, vesnici jednog novog oseanja ivota, jednog dubokog otkrivanja opstanka; meutim, nesporno je da na samom poetku dvadesetog stolea, u vreme dok Nie jo uvek nije bio shvaen kao metafiziki mislioc (ili eventualno kao filozof koji prevazilazi granice zapadne metafizike) i kad se neokantovstvo sve vie preobraa u jednu metodologiju pozitivnih nauka - imamo jedno prazno vreme. U tom praznom vremenu nastala je fenomenologija odbijajui da bude puka obnova ranije metafizike ali ni negovanje takvog tipa miljenja koje bi pretpostavljalo rezultate tadanje filozofije prirode ili filozofije istorije - dakle, ni metafizika ni naknadno opravdanje scijentizma - ve filozofija kao stroga nauka utemeljena na posve novim osnovama. Poreklo Huserlovom zalaganju za jednu radikalnu nauku koja poinje odozdo i, zasnivajui se na sigurnim fundamentima, napreduje po najstrooj metodi svakako treba traiti kod Kanta koji je svoje prvo veliko delo video kao kritiki pokuaj obezbeenja tla za graevinu filozofije. Zato "arhitektonici" prethodi "arheologija" u bukvalnom znaenju te rei: samo

www.uzelac.eu

87

Milan Uzelac

Fenomenologija

prethodnim obezbeenjem i osiguravanjem tla mogue je zapoeti gradnju filozofije. Ako fenomenologija nastaje u doba krize i ako je ova njen najmanifestniji istorijski izraz, neosporna je injenica da u njoj istovremeno treba videti nov nain postavljanja pitanja o utemeljenju ontoloke istine pa se ona tako moe razumeti kao "deavanje i istorija obnove pitanja o temelju". Stoga je neosporno da Huserlova fenomenologija kao nauka o temelju filozofije zauzima posebno mesto kako u odnosu na vladajue filozofske pravce njegovog vremena (pozitivizam, neokantovstvo), tako i u kontekstu novovekovne filozofije racionalizma, budui da on isticanjem prefiksa ist postulira i jedan posve novi tip racionalnosti. Fenomenologija je isto deskriptivna nauka utemeljena u neposrednom opaanju, apsolutno bezpretpostavna nauka. Ona ne operie hipotezama ve fenomenima kakvima se ovi pokazuju u istom opaanju opisujui ih u njihovoj opaajnoj datosti to je mogue vernije37. Za razliku od Rene Dekarta (R. Descartes), koji je otkrio a potom ubrzo napustio stanovite cogitoa, Huserl utemeljujui fenomenologiju stavlja ovoj u zadatak da ostane u polju iste svesti i da njene sadraje (osloene transcendentnih pretpostavki) uzme za predmet istih deskripcija pa stoga predmet

37Ovo

je zapravo smisao "principa svih principa", koji naslazimo u 24 spisa Ideen I.

www.uzelac.eu 88

Milan Uzelac

Fenomenologija

fenomenolokog istraivanja nije nain postojanja predmeta koji se saznaje, ve nain njegove datosti. Krajem XIX stolea "nauna" filozofija je u svim smerovima svojih istraivanja utvrdila kako se upravo svest javlja kao centralna tema filozofije. Sve takve orijentacije imale su uporite u filozofiji Dekarta koji je res cogitans odredio kao sredinje pitanje filozofije. Ovakva orijentacija pozivala se od sredine prologa stolea na Aristotela, a bila je u opoziciji prema Hegelu oslanjajui se posebno na rezultate Fridriha lajermahera; predstavnik takve filozofije bio je Fridrih Trendelenburg a njegovi uenici behu Diltaj i Brentano (Heidegger, 1979, 22-3). Sama svest nije nekakvo polje ili prostor koji bi se mogao tumaiti primenom aksiomatsko-deduktivnog tumaenja kakvo imamo u prirodnim naukama; svest je heraklitovska reka u kojoj bi se nalazile postojane stvari, ali ona nije ni haos, ve u doivljajima i aktima utemeljen apriorni sistem elemenata. U nastojanju da razrei problem sveta i metafiziki princip sa kojeg se ovaj moe sagledati, filozofija je tokom svoje istorije u vie mahova nastojala da bude nauka o totalitetu bivstvujueg; zahvaljujui Huserlovim naporima dospelo se do saznanja da, postane li filozofija i stroga nauka, ona ipak ne moe dospeti do krajnjih izvesnosti, poto e se pred njom obrazovati beskrajni horizont otvorenih problema, ali koji imaju dragoceno svojstvo da nikada ne mogu dozvoliti da umine nagon za saznanjem; unutar tog horizonta moi e se otkriti razni nedostaci sred ve zaposednute oblasti naunog saznanja, mada e pitanje
www.uzelac.eu 89

Milan Uzelac

Fenomenologija

samog horizonta ostati ona poslednja granica koja se definitivno ne moe prevladati. Tako se filozofsko pitanje sveta inaugurisalo na najpregnantniji nain i nije nimalo sluajno to je pitanje sveta osnovno filozofsko pitanje ovog stolea; konano, to je jo jedan razlog to se filozofija E. Finka pokazuje kao krajnje iva filozofija, jer upravo Fink pitanje sveta stavlja u prvi plan svojih istraivanja. To e, konano biti i razlog njegovog udaljavanja od Huserla: tu se naime radi o svojevrsnom "iskoraku" iz fenomenologije kao ontologije u kosmologiju. Transcendentalna fenomenologija, kao nauka o istim mogunostima, kao nauka o moguem bivstvovanju (Sein) - jeste univerzalna ontologija; kao takva, kao konkretna logika bivstvovanja, ona je univerzum nauka iz apsolutnog utemeljenja, totalna nauka o aprioriju, temelj prve injenine nauke i univerzalne filozofije u kartezijanskom smislu, dakle, univerzalna nauka o injeninom, konkretnom bivstvujuem iz apsolutnog uverenja (Hua, I/181). Sve to omoguilo je Huserlu da eidetsku transcendentalnu fenomenologiju odredi kao prvu filozofiju; naspram transcendentalne fenomenologije shvaene kao univerzalne ontologije, kao logike bivstvovanja, jeste druga filozofija, nauka o svetu injenica (Hua, IX/298). Da bi empirijska filozofija o injenicama bila savren, sistermatian univerzum pozitivnih nauka, neophodno je da prethodno bude metodski utemeljena od strane eidetske fenomenologije (Hua, IX/298). To znai da injenine nauke mogu biti metafizika pod uslovom da se fenomenoloki
www.uzelac.eu 90

Milan Uzelac

Fenomenologija

preobrate pomou eidetske fenomenologije (Ideen, S. 119). Tako se na tlu fenomenologije moe otvoriti jedna nova problematika: iracionalnost transcendentalne injenice kakvu nalazimo pri konstituciji faktikog sveta i faktikog ivota duha; re je o metafizici u jednom novom smislu (Hua, VII/188). Pitanje iracionalnosti injenica u racionalnom svetu (Hua, VIII/385, 394) na karakteristian nain se tematizuje u Kartezijanskim meditacijama unutar faktike monadike sfere i kao idealna mogunost biti, u svemu zamislivom gde se sreu problemi sluajnog fakticiteta, smrti, sudbine... (Hua, I/182). Na ovo se nadovezuje uveni Huserlov stav: Istorija je velika injenica apsolutnog bivstvovanja; i poslednja pitanja, poslednja metafizika i teoloka pitanja, jesu jedinstveno povezana s apsolutnim smislom istorije (Hua, VIII/506). Metafizika u jednom novom znaenju te rei ne moe vie biti samo transcendentalna eidetska interpretacija empirijskih injenica, i nije stoga nimalo sluajno to u poslednjim svojim spisima Huserl dovodi u pitanje prvenstvo eidetske mogunosti razlike prve i druge filozofije nainjene s obzirom na stvarnost. Bit eidosa, bit eidetskih mogunosti i univerzum tih mogunosti, nezavisni su od bivstvovanja ili nebivstvovanja ma koje od realizacija tih mogunosti, a to e rei: taj univerzum eidetskih mogunosti nezavisan je od svake stvarnosti koja bi joj mogla biti odgovarajua. Ali, eidos transcendentalnog ja je nemisliv bez faktikog transcendentalnog ja (Hua, XV/385).
www.uzelac.eu 91

Milan Uzelac

Fenomenologija

Drugim reima: ne moe se preobraziti sopstveno faktiko bivstvovanje kao ni intencionalno zatvoreno sa-bivstvovanje drugog apsolutna stvarnost. Apsolutno ima temelj u samome sebi, i u njegovom beztemeljnom bivstvovanju sopstvenu nu-nost kao apsolutnu supstanciju (Hua, XV/385).

www.uzelac.eu

92

Milan Uzelac

Fenomenologija

4. Metoda fenomenologije Otvaranjem rasprave o biti fenomenoloke filozofije pitanje metode nuno dospeva u prvi plan; stoga nije nimalo sluajno to e i estetika upravo iz fenomenologije (koja u vreme svog nastajanja prvenstveno nastupa ne kao filozofija ve kao metoda) dobiti najplodotvornije podsticaje, a filozofija E. Huserla poetkom XX stolea biva dominantna u toj meri da, kako je to konstatovao i R. Ingarden "menja i sam stil istraivanja" (Ingarden, 1959, 459) u tadanjoj filozofiji. Ako u Huserlovom meditativnom stilu imamo samopotvrivanje volje, koja miljenje shvata kao princip delanja, to je stoga to je on uvek filozofiju video kao princip sopstvene egzistencije. Nastojei da proivi jedan filozofski uzbudljiv ivot u svoj njegovoj ozbiljnosti, on je vizionarski izgradio jednu specifinu metodu i sa njom svojevrsnu filozofiju o kojoj e se ovde govoriti. "Ko ozbiljno eli da postane filozof - istie on u svojim Pariskim predavanjima - mora se jednom u ivotu pozvati na samog sebe i pokuati u sebi da izvri prevrat svih zadatih nauka i njihovo novo izgraivanje". To ne znai nita drugo no to da je filozofija sasvim lina stvar onog koji filozofira, pa pitanje puta u filozofiju, pitanje metode filozofije, postaje centralno pitanje i nije nimalo sluajno da je svest o znaaju metode prisutna kod Huserla jo u njegovim ranim spisima posveenim problemima matematike.
www.uzelac.eu 93

Milan Uzelac

Fenomenologija

Istie li se da sa spisom Logische Untersuchungen poinje epoha fenomenologije u pravom smislu te rei, da ova, prihvaena od niza mislilaca, ubrzo postaje dominantim smerom savremene filozofije, treba, makar preliminarno, ukazati na ono ime je od prvog asa ona plenila svoje savremenike: to je, pre svega, kako novi instrumentarijum, tako i nov nain pristupa predmetima koji inaugurie sam Huserl; prednost ove nove, fenomenoloke metode pokazae se u njenoj sposobnosti ugraivanja u razliite oblasti istraivanja gde e se upravo njenom primenom postii znaajni rezultati; ovde se prvenstveno misli na rana ispitivanja sprovoena u oblasti psihologije, psihijatrije, sociologije, umetnosti kao i nauke o knjievnosti. Fenomenolokom utemeljenju teorije saznanja, koja je poetkom ovoga stolea postavljena na posve nove temelje, prethodilo je tematizovanje predmetnih naina datosti, a to je znailo da u prvi plan dospeva problem istine, odnosno, evidencije. Evidenciju ovde treba razumeti kao iskustvo o bivstvujuem; evidentno se sree sa istinom u onom to je samorazumljivo; ono oznaava ono razumljivo i ono to je stvarno, i to stvarno ne u smislu egzistentnosti, ve stvarno kao ono to se iskuava; pri tom istina nije tek objektivni korelat evidencije ve samodatost predmeta. Kako su evidencije funkcije, i kako se njima potvruje stvarnost, budui da stvar moe biti evidentna ako je istovremeno i stvarna, evidencija, kao istinski temelj istine, istovremeno je i njen kriterijum. Stavovi su istiniti ukoliko stanja stvari (obuhvaena stavovima)
www.uzelac.eu 94

Milan Uzelac

Fenomenologija

jesu datosti ili postoje na nain datosti (Metzger, 1966, 190). Evidencija je zapravo bila shvaena kao adequtio opteg i datog. Stoga ovde, po reima A. Mecgera, ne dolazi u pitanje bivstvovanje ve saglasje istine i bivstvovanja, tj. "legitimnost vaenja (istinitosti) stavova (o neem), radi se dakle, o bivstvovanju, sutini, odnosno egzistenciji odreenog bivstvujueg" (Metzger, 1966, 191). Tematizovanje evidencije vodi iskuavanju same strogosti tematizovanja, odnosno njegove naunosti. Naukama, s druge strane, nije stalo do ma kakve ve apodiktike evidencije, a pod ovim izrazom Huserl misli apsolutnu sigurnost; tek na tlu transcendentalne refleksije dolazimo do saznanja da je apodiktiko znanje mogue kao stroga nauka. U tom asu vri se skok u transcendentalnost (Eley, 1962, 80). Ovde je potrebno jo jedno razjanjenje: koliko god u poetku Huserl bio oduevljen mogunostima koje je pruao matematiki formalizam prirodnih nauka za konstruktivno ovladavanje stvarnou, u jednakoj meri u prvi plan izbijaju problemi opaanja i telesne datosti opaenog kao takvog pa pored evidenticije, do koje se dospeva matematikom dedukcijom, Huserl je prinuen da filozofski problematizuje i stanovite prirodnog stava kojeg bivamo svesni tek u transcendentalnom stavu. Na taj nain on biva prinuen na prvi korak (eidetska redukcija) pa tako dospeva do istih fenomena ijim se tematizovanjem tek otvara osnovna ravan za postavljanje fenomenolokog pitanja; tu e se zapravo na najotriji nain postaviti pitanje tla i
www.uzelac.eu 95

Milan Uzelac

Fenomenologija

pitanje izvesnosti (apodiktike evidencije) i to e uzrokovati naredni korak na tragu Kanta i neokantovaca (transcendentalna redukcija) koji e ukazati na nunost ego cogitoa kao poslednjeg fundamenta. Huserl smatra da upravo njegova metoda omoguuje duhu da se vrati sebi iz svoje izgubljenosti u svetu i samootuenja, da se, otkrivi sebe kao transcendentalni ego iz kojeg su sve svetske vrednosti iskljuene, samodokae i ostvari sebe u dubini sopstvenog transcendentalnog ivota. Ne treba prevideti kako pojam duha u fenomenolokoj redukciji iskuava temeljnu izmenu, te da se stoga sama ideja fenomenoloke filozofije ne moe zasnovati u horizontu koji omoguuje tradicionalna ideja filozofije. Ako i ne treba podseati da Huserl ideju redukcije nalazi kod Dekarta kojeg e kritikovati to je ne sprovodi na pravi nain, pa ne ini odluujui korak od empirijskog ka transcendentalnom egou, ime zadrava "ostatak sveta" u vidu supstancije, s razlogom se moe postaviti pitanje u kojoj je meri predloena reduktivna metoda zapravo radikalna. U svakom sluaju, danas vie no ranije, vidi se ispravnost Huserlovog uverenja da sa fenomenologijom zapavo i nije re o nekoj arhitektonski zatvorenoj filozofiji, a jo manje o estetski privlanom pesnitvu, ve pre svega o specifinoj radnoj filozofiji koja pred sobom ima beskonanost analitikog rada, beskonano otvoreni horizont istraivanja. Svaki predmet koji bivstvuje na ma koji nain (kao egzistirajui ili ne-egzistirajui, bio realan ili idealan, verovatan ili hipotetiki stvaran) predmet je
www.uzelac.eu 96

Milan Uzelac

Fenomenologija

koji se u nerefleksivnom, prirodnom stavu nalazi neposredno pred nama i koji pretpostavlja da bi filozofska refleksija bila mogua kao korelativna veza izmeu datog predmeta i njemu usmerenih akata svesti koji ga zapravo postavljaju; na osnovu njih on vai i na osnovu njih je odreen nain njegovog bivstvovanja. Sva ta vaenja i sve naine bivstvovanja fenomenoloka redukcija zapravo iskljuuje i na taj nain dovodi u vidno polje dotadanja postavljanja (dotad nekritiki date pretpostavke) i naivno izvrene akte. Nije nimalo sluajno to ovde kao osnovni problem iskrsava verovanje u svet koje bez prethodnog propitivanja uzima "zdravo za gotovo" egzistenciju sveta; zadatak fenomenoloke redukcije bio bi da egzistenciju sveta stavi u zagrade, da svet ogranii tako to e ga redukovati na "ist" fenomen svesti. Tu nije re o "ukidanju" sveta, jer ovaj nije dat u mnotvu iskustava bivstvujueg kao stvari spoljnoga sveta, niti u injenicama unutranjeg sveta, budui da je "svet" pred-data osnova stvarnog i mogueg iskustva, celina datoga horizonta (Fink, 1966, 169); stvar je naprosto u tome da se vera u svet vidi kao vera, da u sredite istraivanja dospe ono to je dotad uvek bilo nekritiki pretpostavljano, a da se svet zapravo mora i moe razumeti iskljuivo iz samoga duha, iz transcendentalne subjektivnosti. Drugim reima, redukcija ne negira postojanje datog ve ga otkriva kao neto vaee, a ne kao neto egzistentno. Tako fenomenoloka redukcija slui prevoenju prirodnog u transcendentalni stav kroz
www.uzelac.eu 97

Milan Uzelac

Fenomenologija

epoche (kao istu mogunost posmatranja); tokom ovog "prevoenja" nita se ne gubi ve se ono to je ostajalo netematizovano (sveu neoposredovano), tematizuje kao postojanje dato u vaenju. Time se fenomenoloka redukcija (kao metoda otkrivanja transcendentalne subjektivnosti koja se sprovodi konsekventnim samoosveenjem) pokazuje kao permanentna temeljna tema fenomenoloke filozofije, kao stanje trajnog postavljanja pitanja o izvorno datom ivotu. Tematizovanje uslova mogunosti vaenja bivstvovanja pokazuje se zapravo kao koncipiranje fenomenoloke filozofije. Fenomenoloka refleksija do koje se tako dospeva moe se razumeti kao promena stava, kao promena naina doivljavanja datog objekta (Hua, III/144). Zato bi filozofski smisao transcendentalne fenomenoloke redukcije bio u otkriu pa time i razumevanju strukture subjektivnosti na kojoj zapravo i poiva mogunost epoche; time se postupak fenomenologa pokazuje u svoj dvoznanosti: nije re samo o obrazovanju odreene posve nove metode, metode fenomenoloke redukcije ve se rad fenomenologa u krajnjoj instanci usmerava na "fenomenologiju fenomenoloke redukcije" (Hua, VIII/164). Ova Huserlova tvrdnja e odluujue delovati na njegovog poslednjeg asistenta Eugena Finka koji e ranih tridesetih godina, kritiki se odnosei spram itavog dotadanjeg ovog napora, zahtevati da se pristupi promiljanju mogunosti fenomenologije same fenomenologije. **
www.uzelac.eu 98

Milan Uzelac

Fenomenologija

Svoje zakonitosti fenomenoloka metoda ne izvodi niti iz nekog najvieg principa, niti iz induktivnog gomilanja pojedinih primera, ve sagledanjem optih zakonitosti i optih biti na jednom primeru (Geiger, 1976, 280). Prva oznaka fenomenoloke metode bila bi, po miljenju Morica Gajgera, ostajanje kod fenomena, kao osnove intencionalne svesti, jer tu se u prvom redu, radi o istraivanju samih fenomena svesti. Druga karakteristika ove metode jeste da se istraivanjem fenomena ne ostaje kod njihovih individualnih, sluajnih uslovljenosti, ve se tei obuhvatanju bitnih momenata fenomena, pa situacija iz koje samoosveenje fenomenoloke metode proistie, nije neka sluajna situacija, ve pra-situacija koja nosi na sebi sve druge promenljive situacije. Imajui to u vidu, Fink s pravom konstatuje kako se tu zapravo radi o samonalaenju duha u svetu (Fink, 1966, 169). Ovom metodom, duh, razarajui samotumaenja i samorazumevanja kojima je do toga asa bio zastrt, dospeva do svog univerzalnog sopstvenog bia kao osnove apercepcije. Kao tree, ova bit, o kojoj govori Gajger, ne obuhvata se ni dedukcijom, ni indukcijom ve intuicijom. To znai da se metoda o kojoj je ovde re ne svodi samo na opaanje kompleksa predmeta ve oznaava njihovu analizu, ali ne da bi pritom istraila pojedino delo (odreenu pesmu ili sonatu), ve da utvrdi ta je pesma uopte, ta je sonata uopte. Time Gajger podvlai da se u sreditu fenomenolokog interesa nalaze ne pojedini predmeti ve opte strukture.
www.uzelac.eu 99

Milan Uzelac

Fenomenologija

Kada je o Huserlovoj "metodi" re, onda se obino govori o "povratku stvarima", to se, u prvi mah, moe uiniti neim veoma jednostavnim i neproblematinim, da bi ve narednog asa bilo koliko problematino toliko i malo razumljivo; fenomenoloka metoda nastoji da predmete svojih istraivanja dovede do datosti u odgovarajue formiranom iskustvu i da potom ove datosti iskustva budu verno opisane (Ingarden, 1975, 310); ali, postavlja se pitanje o kojim je predmetima ovde re, koji smisao oni imaju kao stvari postajui tematski objekt fenomenologije? Stvari o kojima je ovde re, jesu zapravo idealni predmeti: okretanje samoj stvari, jeste okretanje aprioriju kao predmetu, pa je svet apriorija oblast sui generis koju otkriva upravo fenomenologija. Tako, ovde okretanje stvarima podrazumeva njihovo tematizovanje u njihovoj samodatosti osloboenoj prateih predrasuda. Treba podsetiti na jedno zapaanje K. Helda, a ono je da Hajdeger Huserlovu devizu "povratka stvarima" (Zu den Sachen selbst) zamenjuje devizom "povratka stvari" (Zur Sache selbst), i da postoji naime samo jedna stvar, a to je svet (Held, 1988, 118). Svet kao jedinu temu fenomenologije, kao dimenziju otvorenosti, nakon Huserla e tematizovati Hajdeger a potom E. Fink koji e ovaj pojam dovesti u sredite svoje filozofije. Usmerenost stvarima, kako Huserl istie, podrazumeva umno i nauno suenje o stvarima koje je osloboeno mnjenja (Husserl, 1980b, 35). Isticanje nunosti povratka stvarima ima metodski znaaj (izraen u uvenom "principu svih principa") i namera
www.uzelac.eu 100

Milan Uzelac

Fenomenologija

mu je da obezbedi apriorne fundamente nauke. Pitanje: u kojoj meri ono najmetodskije jezgro Huserlove fenomenologije "princip svih principa" jeste i danas inspirativno za istraivanje umetnosti, ovde ostaje trajno otvoreno. Principom svih principa uvodi se u igru pitanje opaaja, pitanje izvornosati, pitanje postavljanja bivstvujueg, pitanje njegove datosti, pitanje doivljaja, pitanje izvorne samodatosti bivstvujueg u doivljaju, tj. pitanje opaanja kao "temeljnog oblika svesti uma" (Husserl, 1980, 282). To opaanje jeste pradoivljaj evidencije, a ova u svojoj izvornosti ini konstitutivni karakter opaanja. Na taj nain pokazuje se da izvorna evidentnost ima karakter postavljanja bivstvujueg. U tom nainu postavljanja, a na tragu svih gore pomenutih pitanja, dospevamo u blizinu umetnikog. U osnovi ovakvog filozofskog stanovita, kakvo sreemo kod Huserla, lei ideja univerzalne racionalnosti filozofiranja koja se ogleda u mogunosti da se svi posebni problemi vide kao pokuaj odgovora na sveobuhvatno pitanje o smislu ivota (Fellmann, 1983, 8), koji se posmatra kao oblik umetnosti determinisan raspoloivim materijalima karakteristinim za odreenu epohu. Ovde se ne ide za tim da se hipostazira pojam ivota i ovaj proglasi za jedinu stvarnost ve se hoe sam ivot (nezavisno od pojma) videti kao tlo sa kojeg izrasta umetnost i njena sveobuhvatajua stvarnost koju uspevamo zahvatiti zahvaljujui mogunosti predrazumevanja onog to je dokuivo; umetnost je, kako to primeuje Valter Bimel, neto izvan-uobiajeno, neto
www.uzelac.eu 101

Milan Uzelac

Fenomenologija

to ne pripada podruju uobiajenih poslova (Biemel, 1980, 223); ne treba ii daleko da bi se videlo kako se ovakav pristup moe temeljiti upravo u Kantovom nastojanju da probleme filozofije istorije, estetike i etike misli na tragu miljenja subjektivnosti (Kaulbach, 1991, 131). U umetnosti ovek hoe da uini vidljivim svoj odnos spram sveta ali isto tako i prirodu tog sveta; rezultat ovog nastojanja zahteva tumaenje. Umetnost treba prevoditi iz jezika u jezik i ma koliko bilo problematino ovo "prevoenje" ono to zasluuje posebnu panju jeste nunost prevoenja. Umetniko delo nam uvek otvara odreen svet jo-ne-vienog i jone-iskazanog; i ono, tome nas je pouio Hajdeger, jeste u istini bez koje ne moe biti ni istinito ni lano. Tu istinu treba da razumemo u smislu otvorenosti koja ima prvenstvo u odnosu na sve drugo. ** Vratimo li se prvom pitanju koje smo ovde postavili, pitanju metode, vraamo se pokuaju da odgovorimo na pitanje ta je zapravo osnovna namera fenomenologije, ili jo preciznije: ta je zapravo fenomenologija? Kao najbolji put pokazae se tumaenje fenomenoloke redukcije koja omoguuje da se fenomenologija razume kao uenje o istom sagledanju apodiktikih samodatosti. Kod E. Huserla ovo je saznanje eksplicitno izloeno ve 1907: smisao fenomenoloke redukcije lei u iskljuivanju ne samo onog to je reelno transcendentno, ve u iskljuivanju onog to je transcendentno uopte, tj. transcendentno kao
www.uzelac.eu 102

Milan Uzelac

Fenomenologija

egzistencija koju treba prihvatiti, a u tom sluaju fenomenoloka redukcija u prvom redu podrazumeva iskljuivanje svega to nije evidentna datost u pravom smislu, apsolutna datost istog sagledanja (Hua, II/9), kretanje to vodi unatrag bivstvovanju istoga egoa, tj. transcendentalnom tlu bivstvovanja koje logiki prethodi prirodnom i koje prirodno tlo bivstvovanja nuno pretpostavlja. Ako kod Kanta (koji je u kritici dogmatskog objektivizma na tragu Dekartovog reduktivnog postupka) nedostaje pojam fenomenoloke redukcije, to ne znai da, kad je o ovom problemu re, njegova filozofija nema jedan od odluujuih uticaja na Huserla a to se nagovestava ve u uvodu njegovih predavanja o stvari, (1907) gde e u tematizovanju poetka filozofije u njenoj apsolutnoj evidenciji odluujue mesto dobiti upravo Dekart. Pitanje mogunosti saznanja kao i kritike uma koja omoguuje metafiziku svakako ima poreklo kod Kanta (Kern, 1964, 26), ali ono to se ini odluujuim u tom sluaju jeste kako tematizovanje poetka filozofije tako i tematizovanje sveta koje se po nainu postavljanja pitanja, takoe moe nazreti na tragu Kanta. Lajtmotiv itavog Huserlovog miljenja nalazi se u pojmu redukcije koja nije cilj filozofiranja, ve metodski temeljni pojam zahvaljujui kome dospeva na videlo "skriveni, anonimni ivot svesti" (Biemel, 1959, 203). Re je zapravo o posledici jednog refleksivnog stava koji Huserl na odluujui nain inaugurie ve u svojim ranim spisima, posebno u Philosophie der
www.uzelac.eu 103

Milan Uzelac

Fenomenologija

Arithmetik; ako se u Predavanju o stvari (Dingvorlesung, 1907) ini naredni korak u razvoju konstitutivne problematike to je istovremeno u velikoj meri stoga to se tu otvara mogunost budue fenomenologije iskustva, a upravo na tlu analize sveta iskustva kao pretpostavke naunog sveta iskrsnue centralni pojam pozne Huserlove filozofije - pojam Lebenswelt-a, ija prethodna konstitucija omoguuje konstituisanje naunog sveta. Ovo pozivanje na utemeljivaa transcendenalne filozofije nije sluajno: tu se postavlja pitanje predmeta koje e biti odluujue i za potonje razumevanje estetskog predmeta. Kao to je Kant pokazao, mogue je transcendentalne momente objekta videti kao iste proizvode subjektivne moi pa se stoga razlikuju predmeti kao pojave i predmeti kojima subjekt nita ne moe dodati - stvari po sebi; u drugom sluaju, naglasak se stavlja na momenat konstitucije i tu je od odluujueg znaaja konstitutivna delatnost subjekta koja postavlja transcendentalne predmete, pri emu ova delatnost ne sledi subjektivne zakonitosti ve one koje po sebi vae za predmete. Pokazae se da su oba ova pristupa u kasnijim Huserlovim spisima od presudnog znaaja i to kad bude re o konstituciji sveta, a za to istraivanje odluujue su i pretpostavke od kojih se polazi kada se analizira konstitucija umetnikog predmeta. Istovremeno, treba imati u vidu da od samog poetka, od Logische Untersuchungen, gde Huserl po prvi put radikalno problematizuje konstituciju idealnih predmeta, pojam konstitucije izaziva nesporazume: esto se ovaj izjednaava s
www.uzelac.eu 104

Milan Uzelac

Fenomenologija

proizvoenjem a ne uvia da tu zapravo nije re o konstituciji u pravom smislu, ve prvenstveno o restituciji i to u onoj meri u kojoj subjekt moe da restituie ono to je ve prisutno. * Fenomenoloka redukcija omoguuje da se predmet jasnije odredi sa svim svojim individualnim obelejima, te po miljenju francuskog fenomenologa Mikela Difrena, nita se, to pripada predmetu, ne gubi kada, posmatran na nekoristoljubiv i nov nain, postane intencionalni predmet; redukovati, ovde znai "otkloniti uticaj verovanja, ne oduzimajui bilo ta samoj stvari. Precizno reeno, realnost i dalje pripada opaenom predmetu, irealnost imaginarnom predmetu, a idealnost pojmljenom predmetu kao tetiko obeleje noeme" (Difren, 1971, str. 182-3). Posledica toga je da sad sva vaenja izvedena iz hipoteza, injenica i aksioma, kao i sva stvarnost mogu biti samo pojave. Rezultat redukcije je polje apsolunih znanja van kojeg ostaju svet, bog, objektivnosti nauke, mnogoznanosti matematike (koji su i dalje tu ali ne kao temelj ve kao pojave) (Hua, II/9). U uvodnom spisu za predavanja o stvari, Huserl redukciju odreuje kao jedan saznajno-teorijski princip: u svakom saznajno-teorijskom istraivanju, smatra on, mora se sprovesti saznajno-teorijska redukcija, a to podrazumeva da svu transcendenciju koja se tu nalazi treba iskljuiti, ili, kako on kae, zahvatiti indeksom nuliteta; a to e rei da se van igre stavlja egzistencija transcendencije (Hua, II/39).

www.uzelac.eu

105

Milan Uzelac

Fenomenologija

Redukcijom, koju ovde Huserl u treem predavanju naziva fenomenolokom, dobija se apsolutna datost nezavisna od svake transcendencije (Hua, II/44). Unutar nje sreemo iste fenomene ija je imanentna sutina apsolutna datost. Time se fenomenologija razlikuje od psihologije (koja kao prirodna nauka objektivizuje transcendentno). * Mnogo godina posle Huserlove smrti, a ve na kraju svoje nastavnike karijere, poslednji Huserlov asistent E. Fink, sabirajui svoja razmiljanja o fenomenologiji, u jednom predavanju dranom u Luvenu, potvrdio je, po ko zna koji put kako je u Huserlovoj filozofiji odluujua misao - misao o fenomenolokoj redukciji (Fink, 1976, 301). Pomou nje stupa se u "dimenziju izvora"; kritino pitanje, koje ovde otvara Fink, glasi: kako moe jedna misaona operacija da menja nau subjektivnu svest i da tako otvara jednu dotad nepoznatu dimenziju koja stoji spram sveg bivstvujueg u svetu i naspram samoga sveta. Moda tu Fink nastupa s jednom hajdegerovskom sumnjom, naime: ne nosi li Huserlovo transcendentalno filozofsko usmerenje u sebi opasnost zapadanja u ve znanu nam novovekovnu subjektfilozofiju? Radi li se tu, pita Fink, o odreenom boanskom skoku u apsolutni temelj, ili u temelj apsoluta? Huserl, primetie on, nije u poetku imao tako velike ambicije, ve je pokuavao da promisli mogunost o domaaj Dekartove metodske sumnje.

www.uzelac.eu

106

Milan Uzelac

Fenomenologija

Ovde treba imati u vidu da se u osnovi univerzalne sumnje u svet, koju sreemo kod Dekarta, ne nalazi zahtev za sistematskim utemeljenjem znanja na jednoj novoj filozofskoj evidenciji, budui da francuski mislioc zapravo nastoji da obezbedi legitimnost matematikim prirodnim naukama kao posebnom saznanju "objektivnog sveta" (Gadamer, 1987, 150); zato u Dekartovom ego ostaje "ostatak sveta" i ovaj ne dospeva do transcendentalnog egoa kao tla evidencije koje e Huserlu potom omoguiti izgradnju filozofije kao iste fenomenologije, jer samo studijem transcendentalne subjektivnosti u kojoj se konstituiu svet i teorija sveta na transcendentalnosubjektivan nain mogue je dospeti do potpunog saznanja onog to zapravo odreuje svet i njegovu istinsku teoriju (Hua, VIII/27). Ako se Huserlovo nastojanje u prvo vreme moglo razumeti kao pokuaj "preureenja svesti", kasnije je to sve vie prevoenje reflektujueg oveka u "transcendentalni subjekt" i to Huserl ini uz pomo transcendentalnih pojmova kao to su prirodni stav, generalna teza, epoche, transcendentalna refleksija (302-3); tako se fenomenoloka redukcija pokazuje kao napad na uobiajeno shvatanje bivstvovanja kakvo imamo u prirodnom stavu i ona je potres, odnosno eksces, kako Fink kae u jo nepublikovanoj jednoj beleci iz 1931. godine. Redukcija je jedan metodski put unazad, sistematski filozofski program kojim se hoe obezbediti sigurno tlo. Pitanje je: kako Huserl dospeva do tog uvida, kako ga osigurava i kako ga napokon opravdava
www.uzelac.eu 107

Milan Uzelac

Fenomenologija

pozivanjem na iskustvo istorije filozofije? Re je o pokuaju da se razrei zagonetka bivstvovanja u lavirintu sveta; ako Huserl i operie ovim pojmom on ga ne tematizuje (pa bivstvovanje ovde moe biti shvaeno kao bivstvovanje predmeta u svetu, kao bivstvovanje oveka kao subjekta, i potom, bivstvovanje samog sveta (Fink, 1976, 306)). Re je o svetu koji se konstituie u subjektivnom iskustvu i koji treba razumeti ne kao svet matematiki opisivog apriorija ve kao svet "drutva" s njegovim normama i pravilima igre, kao oblast unutar horizonta sveg poznatog. Da bi mogao kroz epoche (kao inicijalni momenat redukcije) da otvori izvornu dimenziju Huserl je bivstvovanje shvatio kao vaenje, kao zakonitost postavljajueg subjekta, kao "tetiki karakter na predmetu svesti", pri emu svest bee isto to i imanentno bivstvovanje a ovo nita drugo do nain izvornog pojavljivanja predmeta. Saglasno sa tim, u Kartezijanskim meditacijama Huserl podvlai da nas fenomenoloka epoche, kao stavljanje u zagrade objektivnog sveta, ne dovodi pred neko nita, ve naprotiv: ono to nam pritom postaje blisko to je na isti ivot sa svim svojim istim doivljajima i sa svim svojim istim mnjenjima (par. 8); kroz epoche biva nam dat univerzum fenomena pa stoga nju treba shvatiti samo kao radikalnu univerzalnu metodu pomou koje sebe shvatamo kao isto ja pri emu sve svetovno, svekoliko prostorno vremensko bivstvovanje za mene i dalje jeste, pa je za mene u vaenju i kao takvog ga iskuavam. Misao vodilja pritom ostaje ona to nalazimo u zakljunom
www.uzelac.eu 108

Milan Uzelac

Fenomenologija

delu pomenutih Meditacija: "Treba najpre svet izgubiti kroz epoche da bi on potom mogao ponovo biti zadobijen u univerzalnoj samorefleksiji". * Prvi eksplicitni nagovetaj fenomenoloke redukcije kod Huserla nalazimo u njegovoj beleci iz 1905. u kojoj stoji da se u tada nastalim spisima (a danas poznatim pod nazivom Zeefeldski rukopisi o individuaciji (Seefelder Manuscripte ber Individuation, 1905) ve "nalazi pojam fenomenoloke redukcije" u njegovoj konkretnoj upotrebi. Huserl upravo tu, nastojei da dospe do istih datosti svesti, po prvi put nalazi i primenjuje fenomenoloku redukciju svestan toga da sad ima uporinu taku iz koje moe krenuti u dubinu same filozofije. Dve godine kasnije on uvia da put filozofije ide u dubine, "da u dubinama lee nejasnosti, a u nejasnostima problemi" (Hua, II/10). Kako se dogodilo ovo otkrie o neophodnosti jednog reduktivnog puta u temelj filozofije? Ve iz naslova vidimo da se Huserl u vreme intenzivnog bavljenja problemom vremena okree jednom dugo diskutovanom pojmu sholastike filozofije: problemu individuacije. On, i to je za njega karakteristino, ni u jednom asu ne eli da reava neka od pitanja to ih otvara istorija filozofije; injenica je da on ostaje uvek okrenut svojim problemima koje je nastojao da dokui u njemu svojstvenom dubokom unutranjem monologu. Moda je tako dospeo do pojma individuacije, do pitanja o formalnom razlogu individualiteta koji e on kasnije videti kao monadu koja sobom nosi svoj
www.uzelac.eu 109

Milan Uzelac

Fenomenologija

horizont svih moguih iskustava, svoj okolni svet a to e ga onda odvesti shvatanju sveta kao jedne temeljne strukture iskuavanja onog to je prvo i neposredno iskustvo. Svet je celina, tvorevina slobodne aktivnosti subjekata kao monada. U ovoj taci nimalo sluajno, javlja se problem individuacije formulisan u stavu: ta individuumu daje temelj da bude to to jeste, odnosno: u emu je osnov individuuma? Svaka pojedina stvar je pojedinanost na osnovu svog sadraja bivstvovanja, a kad je o ovom poslednjem re, ini se da Huserl u svojim izlaganjima nije bio ni dosledan ni do kraja jasan. Istovremeno, treba rei da je nastojao da polazei od injenice prostiranja vremena konstatuje kontinuitet identinog, odnosno, kontinuitet bivstvovanja koje se manifestuje kao jedno, kao individuum. Kako u svakom kontinuitetu ivi identitet (Hua, X/241) svest kontinuiteta uvek je svest jednog i ta svest nije nita drugo do svest o vremenu kao vremenu. Ako je individuum ono to je u vremenu identino, to je jedno, ono to se pomou vremena utemeljuje nevezano od toka vremena, odreenje individuuma treba traiti u identinosti punine vremena. To nadalje pokazuje kako se Huserl, u ovim za ivota ne publikovanim analizama, nalazi na pragu otkria redukcije: neprestano je vrei, a pritom jo uvek ne tematizujui, on nastoji da osvetli preoblem temelja i tako faktiki stupa u sredite filozofije. Koliko je ovakva Huserlova pozicija zapravo jo uvek zavisna od Kanta, a koliko je tu na delu jedno

www.uzelac.eu

110

Milan Uzelac

Fenomenologija

posve novo, izvorno shvatanje vremena to ponie na tlu starog uenja o individuaciji? Pokazuje se da u principu individuacije Huserl nalazi klju za osnovno pitanje fenomenologije: kako se individualno ja sa svim "njegovim" fenomenima, ulnim i psiholokim doivljajima odnosi spram fenomenoloke individualnosti; tu se pita ta je zapravo ova potonja, kako se do nje dospeva, ta ini ono specifino, fenomenoloko toga ja. Moe li se do njega doi ako se vremenost i prostornost shvate fenomenoloki (dakle strogo iz iste subjektivnosti) a ne empirijski transcendentno? Ima li se pak u vidu da su mesto i vreme principi individuacije kako kod Majstora Ekharta (M. Eckhart) tako i kod Artura openhauera, jasnijim biva uzglobljivanje problema individuacije u Huserlov spis o jedinstvu stvari vremena (Zeitding) koji poinje pitanjem o temelju na kojem poiva evidencija fenomenolokog opaaja (Hua, X/237). * U naknadnim tumaenjima problematike fenomenoloke redukcije obino se istie kako se do istih opaaja sutina dolazi fenomenolokom redukcijom iji je prvi korak fenomenoloko epoche. Taj prvi korak, istie se, vri se potpunim iskljuivanjem prostorno-vremenske egzistencije u svakom sudu, tj. stavljanjem u zagrade generalne teze prirodnog stava; to znai eliminisanjem egzistencijalnih sudova koje nadalje vidi samo kao pretpostavke. Ako nam se sve ovo ini kao neto to je samo po sebi razumljivo, ima

www.uzelac.eu

111

Milan Uzelac

Fenomenologija

razloga da se zapitamo zato je to tako? Kako je do te samorazumljivosti uopte moglo doi? Prirodni stav ne oznaava svakodnevni stav koji ovek ima spram sveta, odnosno bivstvujueg u celini, niti on ukazuje na odreen, ontoloki relevantan modus egzistencije; prirodni stav nije konstitucija takozvanog "prirodnog pojma sveta", ivotni stav, ve pre svega ono to sve "stavove" proima, to ih nosi, ono to ih omoguuje (Fink, 1966, 11). Prirodni stav obuhvata sve stavove, to je bitni stav koji pripada ljudskoj prirodi, stav koji izraava ljudska bit, to je, kako istie Fink, stav mundanizovane subjektivnosti: prirodno bivstvovanje u svetu i bivstvovanje usmereno svetu u svim njegovim modusima (11); to je nain na koji ovek prebiva u svetu. Svet za onoga koji ga iskuava uvek je ve prisutan, jednostavno dat, pretpostavljen. No, to pred-postavljanje nije isto to i stavljanje, ono je temeljna struktura sveta koju previamo. Tu stalnu, latentnu pretpostavku Huserl naziva "generalnom tezom prirodnog stava"; re je dakle o jednom optem postavljanju, odnosno o pred-postavljanju bivstvovanja sveta a to Huserl nastoji da prevlada upravo fenomenolokom redukcijom. Tako se fenomenoloka redukcija javlja ne kao prirodni ve kao transcendentalni stav u kojem se ostvaruje konsekvento i radikalno stavljanje u zagrade pomenute "prirodne teze"; dotad naivno shvatan svet, uziman kao takav, sad se vidi kao fenomen i njegovo postojanje je sa-pripadno fenomenalnom postojanju: to stavljanje u zagrade prirodnog stava razlikuje se od stavljanja u zagrade neke odreene tvrdnje.
www.uzelac.eu 112

Milan Uzelac

Fenomenologija

Zato se svo prethodno znanje poniklo u prirodnom stavu sad vidi kao znanje satkano samo od pretpostavki. Istovremeno jasno je da odbacivanjem egzistencije vie nisu mogua odreenja biti. Saznavanje osobitosti nekog predmeta vie ne zavisi od njegove egzistentnosti. Bit predmeta definie se kao skup njegovih nesluajnih momenata. Apstrahovanje od egzistencije pogaa sluajno i bitno. Kako razumeti ovaj izraz sutina? * Za fenomenoloku metodu, odnosno, za metodu transcendentalno-filozofskog istraivanja uopte, sistematsko uenje o fenomenolokoj redukciji je od izuzetne vanosti i zato ovom pitanju Huserl posveuje posebno poglavlje u spisu Ideen zu einer reinen Phnomenologie und phnomenologischen Philosophie, iji je prvi deo objavljen 1913, napisan za svega est nedelja. Ovo poslednje se istie stoga to je ovo prvo vee Huserlovo delo publikovano posle Logische Untersuchungen I-II (1900-1901). Iako, uprkos vie pokuaja prerade, drugi i trei deo ovog spisa (a u kojima se izmeu ostalog govori i o konstituciji duhovnog sveta) nisu objavljeni za njegova ivota, ovo delo ostaje za fenomenologiju od izuzetnog znaaja posebno stoga to je neposredno nakon objavljivanja postalo mesto razilaenja fenomenologa unutar fenomenologije. Dok e jedan broj uenika, posebno oni iz Getingena, tvrditi kako je tu naputanje pozicije uspostavljene prethodnom knjigom (1900/1901) i pad u jedan "platonistiki idealizam" i kriticizam, drugi e
www.uzelac.eu 113

Milan Uzelac

Fenomenologija

Huserlovi uenici (E. Fink, L. Landgrebe), podstaknuti i njim u velikoj meri, poetkom tridesetih godina XX stolea, tvrditi kako ovde imamo samo dalje konsekventno razvijanje ranije naznaenog uenja. Ako nam se danas ova druga teza ini bliom to je ponajpre stoga to su u meuvremenu, nakon nekoliko decenija, objavljeni Huserlovi spisi nastali u tom periodu u ijem svetlupomenuto delo biva daleko jasnije i razumljivije. Pomenuti spis posebno je znaajan stoga sto tu na najjasnije mogu nain Huserl izlae problem fenomenoloke redukcije koja je klju za razumevanje itave Huserlove filozofije kao izvorne nauke. Put koji vodi do transcendentalne fenomenologije jeste put fenomenoloke redukcije kojim se dospeva u oblast jednog novovrsnog, transcendentalnog iskustva. Kako se na taj nain dolazi do najdubljeg temelja filozofije? Huserl polazi od sledeeg uvida: ako se fenomenologija hoe razumeti kao jedna izvorna nauka onda u njenu bit spada distanciranje od svih naivnih (dogmatskih) nauka; ovo samoizgraivanje fenomenologije, suprotstavljanjem naukama to se nalaze u prirodnom stavu, zapoinje iskljuenjem prirodnog sveta, a onda iskljuenjem fizikih i psihofizikih predmetnosti kao i svih individualnih predmeta koji se konstituiu u vrednujuem i praktinom delovanju svesti; takoe, iskljuuju se i sve vrste kulturnih tvorevina, zatim i svi proizvodi tehnikih nauka i umetnosti, rezultati nauka, svi oblici estetskih i praktinih vrednosti, kao i iskljuivanjem

www.uzelac.eu

114

Milan Uzelac

Fenomenologija

onih vidova stvarnosti kao to su drava, obiaji, pravo, religija (Husserl, 1922, 108). Na taj nain, smatra Huserl, iskljuene su sve prirodne i duhovne nauke kao i saznanja dobijena pomou njih. Iskljuene su sve nauke koje se nalaze u prirodnom stavu i tako nekritiki, bez prethodnog promiljanja, prihvataju egzistentnost sveta i teorijskosaznajne posledice koje iz takve pozicije slede. To, meutim nije i jedini korak koji treba uiniti; Huserl smatra da je nakon toga neophodno, i to, nakon iskljuenja "drutvene dimenzije" linosti, iskljuiti i isto personalno ja time to e se redukovati sm tok iste svesti, tj. mnotvo doivljaja koji ostaju u svesti kao jedan transcendentalni rezidijum, da bi nam tako ostalo isto ja, ista svest. Nakon fenomenolokog iskljuenja sveta i empirijske subjektivnosti ostaje isto ja koje nije doivljaj meu drugim doivljajima; isto ja je razliito od svakog toka doivljaja: sa njim se dobija jedna osobita transcendencija, jedna nekonstituisana (ve odreena redukcijom dobijena) transcendencija u imanenciji (Husserl, 1922, 110). No, ini se da na izvestan nain, transcendencija sveta biva zadrana u imanenciji svesti - to je ono to e Huserl na mnogo mesta oznaavati paradoksalnim izrazom imanentna transcendencija. Ako se vratimo korak unazad, videemo da je nakon iskljuenja prirodnog stava i neposrednog odnosa spram sveta, bila ostala jo jedna transcendencija koja ne bee neposredno data s potom redukovanom sveu, a do koje se dolazi veoma
www.uzelac.eu 115

Milan Uzelac

Fenomenologija

posrednim saznanjem: to je transcendencija boga koja stoji naspram sveta. Huserl smatra da je jednako neophodno iskljuiti i izvansvetsko boansko bie (Sein) koje bi inae bilo transcendentno ne samo svetu ve jednako i apsolutnoj svesti. Iako je apsolutnost boga apsolutnost u jednom sasvim drugom smislu, no to je to apsolutnost svesti, i mada je transcendentnost boga, transcendentna u jednom sasvim drugom smislu no to je to transcendentnost sveta, ipak je neophodno i tu izvriti redukciju (stavljanjem u zagrade egzistencije boga) i time dospeti do polja same iste svesti. Kao to se iskljuuje pojedinana realnost u svakom smislu, tako se iskljuuju i neki drugi oblici transcendencije, tj. neki drugi momenti koji su zateeni s one strane iste svesti, a to su "opti" predmeti, odnosno, sutine, no koji su u odnosu na istu svest takoe transcendentni. Huserl upozorava da iskljuivanje takve vrste ne moe biti potpuno, jer bi se u tom sluaju, iskljuenjem svih transcendencija dobila ista svest, ali bez mogunosti da se pritom uzgradi bilo kakva nauka o istoj svesti; stoga se iskljuuju sve materijalne ontologije, ali ne formalna ontologija i opta noetika; kako se fenomenologija koristi deskriptivnom analizom koja se temelji u istoj intuiciji i kako je ona stoga isto deskriptivna disciplina koja oblast transcendentalne iste svesti zahvata intuicijom, mogue je u zagrade staviti i sve matematike discipline kao i teorije oblika. Tako se u zagrade stavlja formalna logika kao mathesis universalis.

www.uzelac.eu

116

Milan Uzelac

Fenomenologija

Zahtev koji Huserl postavlja pred fenomenologa glasi: ni na ta ne polagati pravo to se ne moe nai u istoj svesti, to u istoj imanenciji nije evidentno (Husserl, 1922, 113). Tako se utemeljuje fenomenologija kao eidetska nauka, kao uenje o sutini transcendentalno oiene svesti a princip evidencije istie kao njen osnovni princip; evidencija kao izvorna datost temelj je intencionalnosti svesti a to opet znai da svaka svest stoji u intencionalnom odnosu prema predmetima pri emu intencionalnost ne oznaava nita drugo do odnos evidencije (Held, 1988, 111). Ako hoemo da se kreemo unutar fenomenologije kao isto deskriptivnog uenja o sutinama (svesti imanentnih) oblika, moramo, dakle, iskljuiti transcendentne sutine kao to su: stvar, boja stvari, kretanje, prostorni oblik, ovek, ljudski opaaj, dua, duevni doivljaj, linost, karakterna osobina i tome slino. To znai: da bi se dolo u polje iste svesti, neophodno je iskljuiti (1) fiziku prirodu, (2) empirijske prirodne nauke kao i (3) eidetske nauke (racionalna psihologija i sociologija); drugim reima: iskljuuju se kako (1) empirijske iskustvene nauke o animalnoj prirodi i sve (2) duhovne nauke o sutini linosti, o vezama izmeu linosti kao i o oveku kao subjektu istorije, tj. kao nosiocu kulture, tako isto i svi (3) oblici kulture. Time se iskazuje nezavisnost fenomenologije od svih materijalno-eidetskih nauka (Husserl, 1922, 115). Moda ovde treba istai jo jedan prigovor Husrlu kakav nalazimo kod Manfreda Ridla (M.
www.uzelac.eu 117

Milan Uzelac

Fenomenologija

Riedel) u spisu Prautemeljenje hermeneutike fenomenologije (Die Urstiftung der hermeneutischen Phnomenologie, 1988): iako s Huserlom deli nesklonost dijalektikoj sistemskoj filozofiji, Hajdeger kritikuje njegovu odluku da se ide povratno na izvorno date fenomene jer u tom sluaju imamo zapravo proterivanje svih fenomena. Huserlovo upuivanje na opaaj nije izvorno dovoljno, jer stalno postoji opasnost da se fenomenoloko opaanje izjednai sa ulnim opaanjem, a to se ve vidi i u tome to je korelat fenomenolokog opaaja neto objektivno; to pak za posledicu ima izjednaavanje pojmova bia i roda sa imanentnom refleksijom doivljaja koji sreemo u obliku teorijskog stava o objektu (Riedel, 1990, 93). Opasnost zapravo lei u tome to se doivljaji zahvataju na nain stvari. *** Huserl je u vie navrata drao predavanja iz istorije filozofije; svakako s najveom ambicijom jesu ona odrana tokom 1923/24. u vie navrata preraivana, a objavljena tek posthumno 1956-59. a danas nam poznata pod naslovom Prva filozofija (Erste Philosophie). Dok je u prvom semestru izlagao istoriju filozofije, drugi je semestar u celosti bio posveen problemu fenomenoloke redukcije koja (iako je po optem miljenju sredite njegove iste (odnosno transcendentalne) fenomenologije), ovde, po miljenju mnogih autora, ipak ostaje relativno malo osvetljena (Spiegelberg, 1965, I/136). Na samom poetku Huserl istie da naslov predavanja preuzima od Aristotela i time izbegava
www.uzelac.eu 118

Milan Uzelac

Fenomenologija

kasnije udomaen izraz metafizika kako ne bi preuzeo i sve potonje naslage koje sa sobom nosi ovaj drugi naziv. Izraz prva filozofija treba da istakne kako se tu radi o jednoj naunoj disciplini koja tematizuje poetak i s ovako shvaenom prvom filozofijom stupa na videlo jedna stroga filozofija, jedna philosophia perennis. Prva filozofija, po miljenju Huserla, ima za cilj da ostvari jedno univerzalno uenje nauke, jer tu se ni o emu drugom ne radi do o reformi itave filozofije, a time i o reformi svih nauka. Tako se prva filozofija javlja kao nauka o izvoru, odnosno nauka o transcendentalnoj subjektivnosti i tek u njoj mogu sve prave nauke da imaju izvor svih svojih temeljnih pojmova i temeljnih stavova, odnosno principe svoje metode (Hua, VIII/4). Istovremeno treba rei da Huserl ni u ovim predavanjima nema nameru da izlae samo istoriju filozofije; on ovu prvenstveno vidi kao jednu kritiku istoriju ideja, koja polazei od Platona i Dekarta kao utemeljivaa ideje filozofije, oblikuje sa zahtevom za samoosveenjem i samoodreenjem onog koji saznaje; Huserl, kao i dva pomenuta a kljuna njegova prethodnika, smatra da onaj koji filozofira mora prvo samoga sebe da uzme za temu filozofiranja. To da se rezultati ranije filozofije prikazuju kao put prema svojoj filozofskoj poziciji, ako i nije neto novo (na taj nain je izlaganju filozofskih ideja pristupali kako Aristotel tako i Hegel), ovde ipak treba istai stoga to Huserl nije u ranijim svojim spisima toliko teio istorijskom utemeljenju svoje filozofije. injenica je da on ovde, dvadesetak godina po publikovanju Logische Untersuchungen pokuava da u
www.uzelac.eu 119

Milan Uzelac

Fenomenologija

kontekstu itave filozofske tradicije pronae mesto metodi fenomenoloke redukcije i to ini tako to se po prvi put obraa za pomo istoriji. Sasvim je razumljivo to e se Huserl pritom oslanjati na Dekartove Meditationen u kojima e videti klicu transcendentalne filozofije; kod Dekarta on e spoznati izvornu tenju za radikalnim utemeljenjem nauke. To je mogue pak uiniti univerzalnim prevratom svih prethodnih ubeenja koji filozof "jednom u ivotu" mora da izvri (Hua, VIII/23) jer svako pozitivno saznanje ukoliko je isto i evidentno zapravo je velika zagonetka te to, da takvo saznanje uopte moe da vai zapravo je zadatak koji pre svih drugih mora biti istraen. Ako na poetku imamo neposredno saznanje onda onaj koji sebe shvati "poetnikom" u filozofiji, "poetnikom" u smislu da se pita za mogui poetak filozofije, mora staviti van vaenja sve nauke i doi do toka ivota i sopstvenih neposrednih iskustava u kojima se potvruje postojanost onog ko to ini i sveta u kojem on ivi; neprestano istie kako je pre svih nauka koje se stavljaju van vaenja svet ve dat i to u izvornom iskustvu, u spoljnim opaajima. Da bi se to isto iskustvo, ivot subjekta kao takav mogao sagledati neophodno je da se egzistencija celine sveta stavi izvan vaenja; ponavljamo: ne svet, ve njegova egzistencija. Tako se dospeva do evidentnosti kao to su "ja jesam" i "ovaj svet jeste", pa se tu javlja i jedino pravo pitanje: kako se u takve apodiktinosti moe sumnjati. Svet je prisutan u svakom iskustvu i on je ono to bi moglo biti najmanje sumnjivo. S druge strane, ja, s
www.uzelac.eu 120

Milan Uzelac

Fenomenologija

njegovom egzistencijom i neposrednou, nalazi se u svetu i ako bi ono pritom negiralo svet negiralo bi pre svega sebe; drugim reima, stavljanje sveta izvan vaenja istovremeno je i stavljanje izvan vaenja subjekta kao osvetovljene apercepcije. To omoguuje Huserlu da jo naglasi kako je u stavu "ja jesam" sadran zapravo princip svih principa koji mora biti prvi stav svake prave filozofije (Hua, VIII/42). Istovremeno sve ovo jeste metoda, put da subjekt dospe do saznanja kako on u njegovoj poslednjoj, pravoj stvarnosti ivi apsolutno zatvoreni sopstveni ivot, ivot koji je slep za mundano iskustvo, da je to ivot koji u samom sebi obrazuje objektivni svet kao fenomen, kao fenomen u poslednjoj subjektivnosti (VIII/78). Rezultat redukcije na ego, na sopstveni ivot, tako to e se kroz transcendentalno epoch iskljuiti kako celina sveta, tako i sva ostala tela i prostorne stvari, istovremeno se pokazuje kao transcendentalna egologija iji je zadatak istraivanje mogue transcendentalne subjektivnosti uopte. Fenomenoloka redukcija je redukcija na transcendentalnu subjektivnost; ona se vri tako to se iskljuuje prirodno postavljanje sveta, tj. egzistencija sveta i svi ontiki sudovi o njemu. To je zapravo put kojim se dospeva do iste subjektivnosti uopte i njene svesti (koju ine naini, oblici i sintetika jedinstva cogitoa). Tako se fenomenologija pokazuje kao radikalna teorija saznanja jer pita za naine saznanja mogueg sveta u istoj imanenciji. Moda e iznenaujue delovati da se u usputnim belekama za predavanja o prvoj filozofiji
www.uzelac.eu 121

Milan Uzelac

Fenomenologija

nalazi mesto koje e potom biti isticano kao putokaz za dalje Huserlovo kretanje; na kraju beleke uz 24. predavanje, nastojei da istakne monadoloku prirodu egoa, Huserl istie kako apsolutno posmatrajui svaki ego ima svoju istoriju i da svaka komunikativna zajednica koju ine apsolutne subjektivnosti (kojima pripada konstituisanje sveta) poseduje "pasivnu" i "aktivnu" istoriju i da ta komunikativna zajednica postoji samo unutar istorije: istorija je velika injenica apsolutnog bivstvovanja (Die Geschichte ist das grosse Faktum des absoluten Seins); stoga on zakljuuje da poslednja pitanja (poslednja metafizika i teleoloka pitanja) jesu zapravo pitanja o apsolutnom smislu istorije (Hua, VIII/506). Tako e postepeno u prvi plan Huserlovih istraivanja izbiti pojam istorinosti no to ne znai da toga ranije on nije bio svestan, naprotiv; kao to ve u ranim istraivanjima nalazi svoje mesto svet ivota (iako se ne pokazuje dominantnim) tako i Huserlovo shvatanje istorije svoje poreklo ima ve u njegovim analizama vremena. ** Krajem pedesetih godina H.G. Gadamer u pregledu rezultata do kojih je doao fenomenoloki pokret istie kako ovo uenje o svetu ivota treba zapravo da ispravi greke transcendentalne redukcije, to, samo po sebi, ne znai da je put redukcije bio pogrean38.

(Gadamer, 1958-9, 31). Gadamerove rezerve, kad je u pitanju procenjivanje rezultata fenomenolokog pokreta, posledica su kako
38

www.uzelac.eu

122

Milan Uzelac

Fenomenologija

Pored niza ovih spisa tog asa bee nepristupana i Finkova VI. Kartezijanska meditacija (1932) koja bi tada moda mnogima uinila razumljivim potonje Finkovo udaljavanje od Huserla; re je o radu nastalom jo 1932. a koji je Fink predao kao svoj habilitacioni spis Univerzitetu u Frajburgu39. Rezultat pet Huserlovih meditacija Fink je video kao prvi stepen regresivne fenomenologije koju bitno odreuje fenomenoloka redukcija kao postupak kojim se hoe pojmovno dokuiti svet i bivstvujue u njemu iz njegovih poslednjih transcendentalnih izvora u konstituiuoj subjektivnosti. Fenomenoloka redukcija omoguuje da se prevlada naivnost sveta ali nas istovremeno vodi u jednu novu, transcendentalnu naivnost, pa se tu postavlja pitanje ispravnosti same reduktivne metode: ako se redukcijom jedne naivnosti dospeva u drugu, nije li neophodna tad jedna nova redukcija, i tako u beskonanost. Na taj nain problematizuje se sam temelj metode i dovodi u pitanje itava dotad izvedena zgrada fenomenologije. Zato je, po miljenju Eugena Finka,

stanja i pokretu tako i razumevanja ovog na osnovu tada fenomenolozima pristupanih spisa. 39 Pomenuti spis nastao je pri pokuaju da se iznova obrade Huserlovih Kartezijanskih meditacija (koje su trebalo da budu objavljene kao zajedniko delo Huserla i Finka a s namerom da ono bude osnovno i temeljno delo itave fenomenologije). To nije i jedini neuspeo Huserlov pokuaj: Kriza evropskih nauka takoe je pisana kao uvod u fenomenologiju. Isto se moe rei i za Ideje za istu fenomenologiju.
www.uzelac.eu 123

Milan Uzelac

Fenomenologija

potrebno promisliti celokupnu sistematiku fenomenolokog postavljanja pitanja i tako podvri analizi, kako dignitet tako i stil transcendentalnog saznanja i same transcendentalne nauke; to bi onda bio predmet transcendentalnog uenja metode koje ne eli nita drugo, za svoj predmet do fenomenologiju fenomenologije. Ako Fink, dve decenije kasnije, nastoji da izgradi osobitu filozofsku antropologiju, onda metodu kojom se ova u svojoj osnovi rukovodi, treba sagledati u njegovom spisu iz 1932. gde on pita za ono metodsko same metode, a to je kod Huserla sve vreme ostalo netaknuto. Huserl, primetie Fink 1938, uprkos sveg filozofskog radikalizma refleksije nikad nije svoju volju za miljenjem dovodio u pitanje (Fink, 1976, 95). Voen strau miljenja on nikada nije miljenje svog miljenja video kao predmet mogueg istraivanja. Tako smo, istie Fink, zahvaljujui Huserlovoj strasti istraivanja dobili itav niz dragocenih analiza u ravni transcendentalnog. Oseajui da osloboenje od naivnosti vodi u jednu drugu naivnost, da su prirodni stav i svest o njemu mogui samo u transcendentalnom stavu, Fink postavlja pitanje transcendentalnog pitanja, pitanje tla koje nakon redukcije zaposeda transcendentalni ego. Zahvaljujui fenomenolokoj redukciji ovek postaje svestan potrebe za odreenom transcendentalnom konstitucijom sveta ija je egzistencija bila dotad samo pretpostavljana i to na apodiktiki nain: njegova konstutivna aktivnost usmerena je jednoj transcendentalnoj kosmogoniji koju
www.uzelac.eu 124

Milan Uzelac

Fenomenologija

omoguuje ovek kao fenomenoloki posmatra, kao transcendentalni reflektujui subjekt. Vrenjem fenomenoloke redukcije transcendentalno bivstvovanje se ne otkriva i otvara, ve razvija u samostalno transcendentalno bivstvovanje koje transcendentalno iskuavanje sveta shvata kao konkretizovanje ovekove imanencije i zato se tu kao poslednji proizvod konstitutivnog procesa javlja svet, odnosno bivanje sveta kao konstitutivni proces u kojme se obrazuje bivstvovanje smo, budui da ovo ve poseduje tendenciju prema ostvarivanju sveta. Transcendentalno uenje o metodi postaje problem nakon regresivnog i konstitutivnog "koraka": njena tema tada vie nije konstitucija sveta ve sam transcendentalni posmatra, a kritika metode mora staviti u pitanje upravo ono to u ranijim postupcima nije injeno: opaajni karakter fenomenologizujueg saznanja samog (Fink, 1988, 29), njegov karakter evidencije. Zato bi osnovna tekoa itavog reduktivnog postupka, po miljenju Finka, bila u opasnosti da se uvoenjem redukcije otvori "beskonani regres", jer svi fenomenoloki postupci bi u tom sluaju i dalje ostali u znaku fenomenoloke redukcije, pa stoga fenomenologija fenomenoloke redukcije mora biti i fundamentalni problem ove filozofije. Tu se, mislei mogunost filozofiranja, moramo zapitati za poetak fenomenologije ne u smislu kako se fenomenologizuje, ve zato se to ini. Sa zato pitamo za osnov, za razlog to prisiljava filozofa "poetnika" da napusti prirodni stav i zapone redukciju (Fink, 1988, 33).

www.uzelac.eu

125

Milan Uzelac

Fenomenologija

Ne lei li moda taj osnov ve u prirodnom stavu pa nas na redukovanje nagone neki mundani motivi? Fink smatra da priroda transcendenalnog radikalizma lei u tome da se u pitanje stavlja ono to nikad nije problematino u prirodnom stavu; meutim, da li je mogu put u fenomenologiju u smislu jedne kontinuirane motivacije iji je poetak u prirodnom stavu? Ishodite je u ideji radikalnog samoosveenja koje omoguuje transcendentalno osvetljenje. Nije tu sporan nain puta (koji moe poi od logike, psihologije ili sveta ivota), ve karater, odnosno mogunost da se takav put uopte prevaljuje. Ako puta ima, kakvo ga to fenomenoloko predznanje osvetljava da moe uopte da bude zapaen kao put? Izgleda da fenomenoloka redukcija samu sebe pretpostavlja, to znai da nikada ne moemo sve predstave staviti u zagrade; jedan od takvih (preostalih) sudova bio bi i stav o bivstvovanju sveta ije nam jedinstvo vaenja ostaje neproblematino, pa je univerzalno epoche nemogue poto za granicu ima bivastvovanje onog to dovodi u pitanje. Moe li se stavljanje u pitanje staviti u pitanje? Ako se ovaj problem, nastao oigledno u polju analize transcendentalnog, hoe razreiti na tlu prirodnog stava, konstatovae se analitika protivrenost, no nije stvar u tome: tekoa samopretpostavljanja fenomenoloke redukcije nastaje kad se na ekstreman i radikalan nain dovodi u pitanje znanje transcendentalnog, pa Fink s punim pravom pita: ne

www.uzelac.eu

126

Milan Uzelac

Fenomenologija

pretpostavlja li svako traenja ve unapred neko znanje o onom traenom (Fink, 1988, 41). Krug razumevanja, o kojem se toliko govori, jeste po miljenju Finka, temeljna struktura razumevanja utoliko ukoliko se ostaje u prirodnom stavu, jer je preddatost pred-datost ve u prirodnog stavu. Transcendentalna redukcija pretpostavlja prethodno osvetljujue transcendentalno razumevanje, ali to pretpostavljanje nije predrazumevanje u smislu znanja onog to je pred-dato, budui da transcendentalni subjekt nije ni dat ni pred-dat, pa stoga nije dat ni u kom smislu (Fink, 1988, 42). Kao osnovna razlika ovde se javlja razlika izmeu mundane pred-datosti (koja obuhvata i pomenuti krug razumevanja) i jednog drugaijeg dospevanja do fenomenolokog predznanja transcendentalne subjektivnosti koja se raa u transcendentalno radikalizovanom postavljanju pitanja. Stoga pitanje redukcije naglaava sad zato a ne kako samog fenomenologizovanja. Poznato je da redukcija u osnovi podrazumeva dva glavna koraka: (a) epoch (iskljuivanje verovanja u egzistenciju sveta) i (b) smo redukovanje (transcendentalni uvid o ukidanju vaenja generalne teze prirodnog stava); pritom treba podvui da se kroz epoch ne gubi svet, ve naa vezanost za njega, gube se ogranienja koja nam namee prirodni stav. Prema tome: tema fenomenologije, odnosno, tema fenomenologije fenomenologije, nije u zaposedanju jedne nove oblasti bivstvovanja (tj. transcendentalnog bivstvovanja), ve u tome da se kroz suprotstavljanje svetu shvati konstitutivni proces (Fink, 1988, 49) kojim
www.uzelac.eu 127

Milan Uzelac

Fenomenologija

se samoostvaruje konstituiui subjekt u ostvarivanju sveta. U transcendentalnom stavu se ne uspostavlja odnos prema bivstvujuem ve odnos prema transcendentalnoj konstituciji sveta pa se fenomenologizovanje shvata kao iskustvo transcendentalnog bivstvovanja, kao transcendentalno deavanje, odnosno, kao transcendentalno samokretanje konstituiueg ivota; taj odnos izmeu mundanog i transcendentalnog bivstvovanja kao odnos bivstvujueg i pred-bivstvujueg treba razumeti u transcendentalnom a ne ontikom smislu, pa tu imamo jednu analogiju vieg reda (transcendentalis analogia entis). Karakteristino za poziciju koju ovde postavlja Fink bilo bi isticanje dinamikog a ne vie statinog tumaenja subjektivnosti, a koje nije nita drugo do bivstvujui proces. Osnovnu tekou tu ini razumevanje prirode prirodnog stava koji i sam obrazuje jednu transcendentalnu situaciju samim tim to poseduje transcendentalnu egzistenciju. Prirodni stav je transcendentalan po sebi ali ne i za sebe; on je samo (na odreen nain) situacija spoljanjeg bivstvovanja i transcendentalne subjektivnosti. Zato je problematina i priroda transcendentalne subjektivnosti jer redukciju ne moe vriti ovek, poto bi se on kroz nju morao osloboditi i svoje ljudskosti, a to nije u njegovoj moi; redukciju moe vriti tek samosvesni, probueni transcendentalni subjekt; svojim povratkom u prirodni stav on tematizuje svet kao svoj korelat koji je samo sloj njegovog
www.uzelac.eu 128

Milan Uzelac

Fenomenologija

konstitutivnog bivanja, relativni univerzum, naspram mundanog pojma apsoluta kao ontolokog pojma kojim se obuhvata totalitet bivstvujueg. Fenomenoloki pojam apsoluta otkriva transcendentalnu subjektivnost kao sintetiko jedinstvo sveta koji kao primordijalnu konstitutivnu tvorevinu realizuje transcendentalna zajednica monada. Kako se sve bivstvujue principijelno konstituie u procesu ivota transcendentalne subjektivnosti, svet, kao bivstvovanje, u transcendentalnom stavu, jeste samo momenat apsoluta. Tako tek fenomenologija otkriva pravi smisao sveta: on nije jedinstvo prirode u ontolokoj formi, ve veno promenljiv proizvod beskonane refleksije transcendentalne subjektivnosti; tako se svet pretvara u fenomen, u sadraj nae situacije i prestaje biti samorazumljivi horizont predmetne datosti kakav nam se pokazuje u prirodnom stavu. Kao slobodno ali istovremeno i konano bie, ovek egzistira kao projekt; on se odnosi spram stvari ali i spram svoje konanosti, spram svesti o smrtnosti i smrti, i jedino odnoenjem spram smrti on se odnosi spram vremena kao vremena. Samo kroz smrt ovek se odnosi spram konane celine svoga ivota, samo znanje o smrtnosti vodi znanju o smislu ljubavi. Tako se smrt i ljubav pokazuju kao smisaoni horizont unutar kojeg vaspitanje uopte moe delovati. Ako se ima u vidu stav da je i obrazovanje jedan od temeljnih fenomena ljudskog opstanka (Fink, 1995, 119) to ne znai da se spisak s pet ranije (Fink, 1979) opisanih temeljnih fenomena (rad, borba, ljubav, igra,
www.uzelac.eu 129

Milan Uzelac

Fenomenologija

smrt) sada proiruje; uvoenje obrazovanja kao temeljnog fenomena samo razotkriva deficijentnost ranije pozicije - bivstvenu statinost fenomena. Obrazovanje je dinamini fenomen i pozivajui se na njega Eugen Fink donekle prevazilazi horizont koji je ranije sam naznaio. Re je o uvoenju dinaminog motiva u statinu sliku sveta. Na taj nain Fink iznova poinje da misli onaj heraklitovski momenat svake refleksije koji u novovekovnoj filozofiji tematizuje Hegel. Kao novi nain filozofiranja fenomenoloka filozofija u ijem se okrilju razvijao i E. Fink, u prvo vreme se inila anti-spekulativnom pa je pathos itavog fenomenolokog pokreta bio odreen strasnim odbacivanjem nasilja spekulativne interpretacije sveta; to je imalo za posledicu da se pitanje o legitimnosti i granicama fenomenologije sve ee postavljalo kroz naelno suprotstavljanje intencionalne analize i spekulativnog miljenja (Fink, 1976, 140), a to je vodilo tematizovanju samog problema metode; isticanjem intencionalne analize itav fenomenoloki pokret se dovodio u protivstav naspram celokupne filozofske tradicije koja je jo uvek ivela u znaku spekulativne metafizike i nije bio redak sluaj da se insuficijentnost Huserlove pozicije isticala s pozicija koje su pretpostavljale prvenstvo Hegelove filozofije. Sa pitanjem: da li se razvijanjem fenomenoloke redukcije vri i uzdravanje od svake spekulacije, tj. ne sree li se kod Huserla ipak, moda u skrivenoj formi, spekulativna misao (i to, pre svega, upravo u uenju o fenomenolokoj redukciji i u uenju o
www.uzelac.eu 130

Milan Uzelac

Fenomenologija

transcendentalnom idealizmu?), otvaralo se i kritiko pitanje opravdanosti same fenomenologije: da li je uopte mogua fenomenoloka analiza bez spekulativnog miljenja, odnosno: da li je razlika izmeu intencionalne analize i spekulativnog miljenja neto vie nego samo razlika u postupku, neto vie no samo jedna metodska razlika (Fink, 1976, 141)40.

Sasvim je jasno da ovde imamo dovoljni razlog da, tematizovanjem razlike izmeu intencionalne analize i spekulativnog mijenja, postavimo centralno, osnovno pitanje, budui da tu nije vie re o razlici u pristupu, ili tek o nekoj metodskoj razlici ve o bitnom odnosu kojim se odreuje priroda samog filozofskog pitanja; od odgovora na ovo krajnje kritiko pitanje zavise i istorijsko mesto same fenomenologije, jedne od vodeih filozofskih orijentacija XX stolea, opravdanost naina na koji se njena bitna pitanja odnose spram velikih pitanja nemake klasine filozofije, spram Platonove dijalektike, Aristotelove hermeneutike, konano, ka Kantovom transcendentalnom postavljanju pitanja i Hegelovom spekulativnom miljenju (Fink, 1976, 141), tj. naspram celokupne filozofske tradicije Zapada.
40

www.uzelac.eu

131

Milan Uzelac

Fenomenologija

5. Kritika fenomenologije Ako fenomenologiju odlikuje uverenje o mogunosti jednog novog radikalnog poetka (to je izraz eksplicitne kritike kako metafizike predaje tako i neprihvatanje fakta istorinosti), kao i elja da se filozofija zapone potpuno iznova, razvijanjem jednog neposrednog odnosa spram same stvari, upotrebom jedne posve nove, originalne metode, kritino pitanje i dalje glasi: da li je fenomenologija u pravu kada ne prihvata metafiziku tradiciju? Moe li ona sebe da stavi na mesto filozofije Platona, Dekarta, ili Hegela, odnosno, moe li intencionalna analiza metafiziku uiniti suvinom? Videli smo da je pod uticajem Brentana Huserl doao do uverenja da se psihiki fenomeni razlikuju od fizikih svojom intencionalnou - a time se hoe rei da je svest uvek svest o neem: gledajui neto vidimo, sluajui neto ujemo, mislei neto mislimo; intencionalnost je opta forma svesti. Predmeti (realni ili idealni) jesu to to jesu u aktima svesti sluanja, miljenja oseanja... Tako polje korelativnih odnosa predmeta i svesti, polje nae subjektivnosti, postaje predmet filozofskih istraivanja. Do tog polja dospeva se oienjem svesti od empirijsko-psiholokih sadraja - drugim reima redukcijom noetsko-noematskih korelativnih odnosa. Metodom intencionalne analize Huserl je nastojao da obuhvati svest o svetu i svest o svim sadrajima sveta; tom metodom on je hteo da preformulie sve probleme tradicionalne filozofije koji
www.uzelac.eu 132

Milan Uzelac

Fenomenologija

su postojali unutar filozofskih disciplina kao to su logika, ontologija, metafizika i da ih, prevedene u oblast istraivanja svesne konstitucije idealnih istih formi, da ih istrauje u oblasti bivstvovanja unutarsvetskih stvari, kao momente egzistencije sveta. To je imalo za posledicu da Huserl pojam sveta odredi subjektivno, da svet shvati kao horizont predmetnih ulnih tvorevina, kao misao sveta rastvorenu u horizontu vremena. Spram takvog subjektivistiki odreenog sveta, moemo se zapitati: da li se horizont temelji u svetu ili se svetskost sveta temelji u horizontu fenomena? injenica je da Huserl vreme i svet subjektivizuje, da ih uvlai u apsolutno dato bivstvujue i da tako istie nadsvetski karakter konstituisane transcendentalne subjektivnosti; isto tako, sasvim je razumljivo da u tom sluaju ovekova ljudskost kao konstitutivni smisao nema krajnju istinu. Zato kod Huserla neemo nai fenomenoloku osnovu za samokonstituciju ljudske konanosti i zato su, po reima E. Finka, vreme - svet - konanost neobraeni i nesavladani problemi njegove velike zamisli istorije znanja, koja svoju dramatinu visoku taku ima u obratu matematike, objektivistike ideje nauke u transcendentalno samorazumevanje konstituisanog ivota (Fink, 1976, 171). Nesporno je da odluujua misao itave Huserlove filozofije bee misao o fenomenolokoj redukciji, o nainu njenog izvoenja; za tumaenje ovog pojma, shvaenog kao tematskog, on koristi itav niz

www.uzelac.eu

133

Milan Uzelac

Fenomenologija

operativnih pojmova kao to su prirodni stav, generalna teza, ili epoh. Prirodni stav je transcendentalni pojam koji izraava stanje u kome se prvobitno nalaze svi ljudi; on ukazuje na samozaboravljenost, subjekta koji se nalazi izvan sebe u svetu. To istovremeno znai da prirodni stav nije neki fenomen meu fenomenima ve fundamentalna pozicija ljudskog razumevanja bivstvovanja. Generalna teza prirodnog stava izraava uverenje koje ljudska svest (nalazei se u prirodnom stavu, pre svake filozofije) poseduje o tome da svi iskusivi i iskuani predmeti jednostavno jesu. To je uverenje koje postoji pre svake filozofije i teorije o tome da je bivstvujue takvo kakvo je i ta jeste (305-6); re je o jednom naem zaboravljenom temeljnom odnosu spram stvarnosti, ka svemu bivstvujuem pa konano i prema bivstvovanju. Epoch je inicijalna faza fenomenoloke redukcije kojom se predmetni sadraji koje dobijamo iskustvom stavljaju u zagrade i tako se bivstvujue (za nas) pretvara u fenomen, ali fenomen koji nije neto to sebe pokazuje, ve je neutralno bivstvujue osloboeno tetikog karaktera. Ono to se naknadno pokazuje kao tekoa Huserlove filozofije, svakako je injenica da epoch i redukcija prvenstveno imaju funkciju operativnih pojmova, ali da ih u Huserlovom poznom miljenju sreemo i kao tematske pojmove, to na itavu njegovu fenomenologiju, po reima Finka, baca operativnu senku (Fink, 1976, 198), jer u tumaenju i oblikovanju tematskih pojmova jedne filozofije (a to je za Huserla
www.uzelac.eu 134

Milan Uzelac

Fenomenologija

pre svega transcendentalna subjektivnost), koriste se drugi pojmovi i misaoni modeli te se tako operie intelektualnim shemama koje nisu u potpunosti predmetno fiksirane i zato su senka filozofije koja se njima slui. Fink navodi za to sledei primer: ako govorimo o vremenu, razlikujemo stvari u vremenu i vreme samo. To biti-u-vremenu vremenitog bivstvujueg ima karakter mirovanja i kretanja. Kretanje i mirovanje su mogui naini kako bivstvujue "prebiva" u vremenu. Ako elimo mirovanje pojmovno da obuhvatimo, operiemo u horizontu pojma kretanja, i obrnuto. Ako je kretanje mogu nain bivstvovanje bivstvujueg u vremenu, s kojim pravom mi govorimo o kretanju vremena samog o toku vremena (Fluss der Zeit) i zato, i s kojim pravom primenjujemo pojmove koji pripadaju biti bivstvujueg u vremenu na vreme samo? Mora li kretanje toka vremena opet biti u vremenu, jer u tom sluaju to je onda vreme vremena vremena itd. Iz vremena razumevamo kretanje, a iz kretanja vreme. Nije li to lani krug, moemo se zapitati. Branei se od prigovora te vrste, moe se rei da filozofija ima pravo da se slui metaforama; budui da znamo kako vreme ne tee kao voda u potoku, premda se ipak govori o teenju... Huserl je nepokolebljivo verovao da se fenomenolokom redukcijom otvara prostor za istu svest, za izvornost svakog predmetnog odnosa stvari spram druge stvari, ili nekog procesa u svetu i zato je istraujui nauku u njoj samoj, a shvatajui pritom filozofiju kao radikalno delovanje teorijskog interesa,
www.uzelac.eu 135

Milan Uzelac

Fenomenologija

neprestano ispitivao sam pojam znanja.Tu je re o jednom novom pojmu nauke koji nam ne dolazi iz arsenala scijentistikih teorija, niti se temelji na poznatim naukama pa je sasvim razumljivo zato ni matematika ni teorija saznanja ne mogu biti uzor Huserlovim istraivanjima (Fink, 1976, 287); analitika svesti za kakvu se on zalae (radikalizujui je do te mere da izgrauje jednu teoriju konstrukcije sveg unutarsvetski bivstvujueg) zahteva rang jedne posve nove, temeljne nauke o samom pojmu nauke. Ako se i danas istie kako s tumaenjem prirodnog stava u Ideen zapoinje Huserl svoj put u filozofiju41, injenica je da daj put nije bio i jedini mogui put; usled postojanja vie puteva koji smeraju istom cilju, Huserl je decenijama, uvek na nov nain, teio da sam put, taj methodos razvije u jednu posve specifinu metodu koja nee biti tek neka metoda ve neto daleko vie: nain miljenja sveta ali isto tako i nain odgovornog ivljenja u tom svetu. Tako se izborom i izgraivanjem metode ne odluuje samo o nekom pukom misaonom tehnikom postupku, ve o nainu temeljnog osveenja, koje bi bilo obezbeeno postupkom fenomenoloke redukcije, a koji je Huserl video kao sredinju misao svoje filozofije, kao jedini

41Ako

za Hajdegera filozofija poinje fundamentalnom ontologijom, kao ontolokom interpretacijom onog bivstvujueg ijem biu razumevanje bia pripada, za Huserla se moe rei da na tlo filozofije stupa tematizovanjem prirodnog stava, odnosno pitanjem sveta, shvaenim kao pitanje tla (Boden) a koje sreemo u ve razvijenom obliku u Ideen I.
www.uzelac.eu 136

Milan Uzelac

Fenomenologija

mogui put njenog problemskog razvoja (Fink, 1976, 100-101). Fenomenoloka redukcija omoguava da se prevlada naivnost sveta i dospe pred problemsko polje filozofije; redukcija oslobaa od zarobljenosti dogmatizmom prirodnog stava, kao i spekulativnog "preletanja" problema sveta tako to omoguuje "kopernikanski put" prevladavanja ogranienosti prirodnog stava kao horizonta naih ljudskih mogunosti, put u izvornu dimenziju sveg bivstvovanja, u konstitutivni izvorni temelj sveta - u sferu transcendentalne subjektivnosti. Re je dakle, o tome da se svet i bivstvujue dokue iz njihovih poslednjih transcendentalnih izvora a to je mogue samo sprovoenjem fenomenoloke redukcije koja zapoinje "egolokom" redukcijom ("proizvoenjem" transcendentalnog posmatraa i reduktivnim povratkom u "poslednji" ivot koji poseduje i iskuava svet), a zavrava se intersubjektivnom redukcijom (razvijanjem, u transcendentalnom egou implicirane, sakonstituiue intersubjektivnosti) (Fink, 1988, 4). U spisu Ideen I Huserl je jasno izloio nov metod; novi put do apodiktikog znanja - metod fenomenoloke redukcije a koji se sastojao u uzdizanju od suenja o svemu u ta se moe sumnjati. Taj metod bio je slian onom koji nalazimo ve kod Dekarta i nije nimalo sluajno to je Huserl odluio da priznajui slinost svoje i Dekartove metode jasno ukae i na razlike, a o emu nalazimo njegovo jasno samosvedoenje u Kartezijanskim meditacijama. Dekart je po Huserlovom miljenju dospeo do sfere
www.uzelac.eu 137

Milan Uzelac

Fenomenologija

transcendentalne subjektivnosti ali ali je pred njom i ostao, jer nije uspeo da naini razliku izmeu transcendentalne i empirijske svesti te nije iskljuio individualnu empirijsku svest, a to je bio uslov da se dospe do transcendentalne subjektivnosti (svesti uopte). Tako Dekart nije bio u mogunosti da istrai strukturu i delatnost transcendentalne subjektivnosti, a upravo u tome Huserl je video osnovni zadatak fenomenologije. Transcendentalna subjektivnost daje apodiktiki temelj svim prirodnim i drutvenim naukama, ukljuujui psihologiju i pedagogiju; u prva tri dela Kartezijanskih meditacija izlau se rezultati do kojih je Huserl ve dospeo ranije, da bi se u IV i V meditaciji dali odgovori na ranije iznete prigovore; tu Huserl nastoji da ukae na isto subjektivnu stranu transcendentalnog subjekta, odbija prigovore za solipsizam, tj. prigovore kako je mogue apodiktiko znanje o objektivnom svetu i da li se ono uopte moe dobiti. Tu se razvija uenje o intersubjektivnosti i apodiktikom postojanju drugog. Nakon pet meditacija postavlja se zadatak prevladavanja naivnosti sveta, ali, ispostavilo se, u jednoj novoj, transcendentalnoj naivnosti; meutim, ako nas put vodi u jednu novu, transcendentalnu naivnost, s pravom se mora postaviti pitanje ispravnosti same reduktivne metode, jer, ako se redukcijom jedne naivnosti dospeva u drugu, nije li potrebna tad jedna nova redukcija, i tako, u beskonanost. Na taj nain problematizuje se sam ve postavljen temelj i dovodi u pitanje itava do tog asa
www.uzelac.eu 138

Milan Uzelac

Fenomenologija

izvedena zgrada fenomenologije, pa je po Finkovom miljenju potrebno promisliti i celokupnu sistematiku fenomenolokog postavljanja pitanja i tako analizi podvri dignitet i stil transcendentalnog saznanja i same transcendentalne "nauke" a to je onda predmet jednog transcendentalnog uenja metode koje ne eli nita drugo za svoj predmet do jednu fenomenologiju fenomenologije - ostvarenje fenomenologije u poslednjem transcendentalnom samorazumevanju od strane nje same (Fink, 1988, 8-9). Sam pojam identiteta ovde se moe pokazati vieznanim; u svom prvobitnom i najviem znaenju on ukazuje na identitet sveta i boga kako to vidi tomistika filozofija; to je izvorni identitet apsolutnog i konanog bia, odnosno, tu se zapravo radi o izvornom samosaznanju saznanja (noesis noeseos), ukoliko je ono transcendentalno kao predmet tvorevog boanskog miljenja. Bivstvovanje je tu identino s duhom, a subjekt sa umom. U tom identitetu jeste temelj svake stvari i istine.

www.uzelac.eu

139

Milan Uzelac

Fenomenologija

Napomena Dugo sam mislio da u ovaj tekst preraditi tako, da u jednom novom obliku moe biti izraz stanja savremene fenomonologije. Nakon to sam pristupio preradi teksta, shvatio sam da treba da napiem jednu posve drugaju knjigu, a kako se ovde nalaze delovi koji su svojevremeno bili tampani u mojoj knjizi Kosmologija umetnosti (Novi Sad 1995) odluio sam da objavim tekst u ovom obliku (sa svim njegovim objektivnim i subjektivnim nedostacima), budui da odslikava stanje i pravce fenomenolokih istraivanja kraja osamdesetih godina i poetkom devedesetih, odnosno, vremena kad je poela da biva sve prisutnija kritika fenomenologije od strane Eugena Finka (zahvaljujui njegovim posthumno objavljenim spisima). Ali i ta kritika pripada tridesetim i etrdesetim godinama XX stolea, a njena recepcija kasni skoro pola stolea. Decembra 2005. na meunarodnom skupu u Frajburgu, odranom povodom stogodinjice roenja Eugena Finka, pokuao sam da objasnim da je vreme odreenih sporova oko temeljnih pojmova fenomenologije prolo, i da se pred fenomenologijom nalaze potpuno novi izazovi, da je deplasirano nastavljanje sporova starih vie od pola stolea i da je Fink iv da bi dakon tekst Epikurov vrt napisao tekst o poruenim mostovima u Novom Sadu, budui da je o fenomenolokoj redukciji odavno sve napisao. Ono to je ipak na mene najvie uticalo da se odluim na ovaj korak, jeste primedba upuena savremenoj filozofiji da se velikim delom svodi na filozofski govor, a da je mnogo manje nain zivota. Filozofija se u nae vreme u velikoj meri svodi na formiranje profesionalaca koji pouavaju budue profesionalce i moda je zato do te mere marginalizovana.

www.uzelac.eu

140

Milan Uzelac

Fenomenologija

Pre nekoliko decenija, na samom poetku svog bavljenja fenomenologijom, shvatio sam da filozofija ne moe biti samo teorija ili nain saznanja, ve izraz preivljene mudrosti, nain ivota koji je u saglasju s umom. To sam naao i u reima ostarelog Huserla koji je rekao da je filozofiju u svom ivotu proiveo s punom odgovornou. Tako neto je mogue samo u sluaju kad bavljenje filozofijom ostaje neto vie od puke teorije, budui da ne bira samo ovek filozofiju ve i filozofija oveka. Shvatio sam to, iako se o tome eksplicitno nije na mnogo mesta govorilo, ponajpre stoga to, najvei deo onog po na ivot najvanijeg, lei u sferi pretpostavljenog, u oblasti podrazumevajueg, u onom neposrednom. Huserl je u fenomenologiji video metod, ali ne metod koji bi smisao imao ne samo u sopstvenom samoizgraivanju, ve u stvaranju novog oblika ivota u naporu da se preobrazi ovek. ivim u uverenju da e mi se pruiti prilika da rasvetlim i tu stranu fenomenologije kojom ona istupa kao nain ivota i vienja sveta, da nakon njene teorijske, istaknem i njenu praktinu stranu i na taj nain pokaem da je jedna filozofija iva ne samo onoliko koliko budi pitanja, ve i onoliko koliko ostaje najvii nain ivota. A to je tema jedne nove, sasvim drugaije knjige.
11. 02. 2009. Autor

www.uzelac.eu

141

Milan Uzelac

Fenomenologija

Izabrana literatura
Biemel, W.: Gesammelte Schriften I-II, frooman-holzboog, Stuttgart-Bad Cannstatt 1996. Fellmann, F.: Gelebte Philosophie in Deutschland, Alber, Freiburg/Mnchen 1983. Fellmann, F.: Phnomenologie als aesthetische Theorie, Alber, Freiburg/Mnchen 1989. Fink, E.: Die Entwiklung der Phaenomenologie Edmund s, in: Nhe und Distanz, Alber, Freiburg/Mnchen 1976, S. 45-74. Fink, E.: Operative Begriffe in Husserls Phnomenologie, in: Nhe und Distanz, Alber, Freiburg/Mnchen 1976, S. 180204. Fink, E.: Sein und Mensch. Vom Wesen der ontologischen Erfahrung, Freiburg/Mnchen 1977. Fink, E.: Einleitung in die Philosophie, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1985. Fink, E.:Welt und Endlichkeit, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1990. Fink, E.: Natur, Freiheit, Welt, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1992. Fink, E.: Philosophie des Geistes, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1994. Fink, E.: Pdagogische Kategorienlehre, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1995. Gadamer, H.G.: Istina i metoda, V. Maslea, Sarajevo 1978. Geiger, M.: Beitraege zur Phnomenologie des sthetischen Genusses, in: "Jahrbuch fr Philosophie und phnomenologiesche Forschung", Bd. 1, 1913, S. 567684. Heidegger, M.: Die Lehre vom Urteil im Psychologismus, in: GA, Bd.1, V. Klostermann, Frankfurt/M 1978, S. 58-188. Heidegger, M.: Prolegomena zur Geschichte des Zeitbegriffs, GA, Bd. 20, V. Klostermann, Frankfurt/M. 1979. Heidegger, M.: Grundbegriffe der Metaphysik, V. Klosterman, Frankfurt/M. 1983.
www.uzelac.eu 142

Milan Uzelac

Fenomenologija

Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tbingen 1984. Heidegger, M.: Beitraege zur Philosophie, V. Klostermann, Frankfurt/M. 1989. Husserl, E.: Ideen zu einer reinen Phnomenologie und phnomenologischen Philosophie I, (Hrsg. W. Biemel), Husserlinana III, M. Nijhoff, Den Haag 1950. Husserl, E.: Phnomenologische Psychologie, M. Nijhoff, Husserliana IX, Den Haag 1962. Husserl, E.: Aufsatze und Rezensionen (1890-1910), M. Nijhoff, Husserliana XXII, Den Haag 1979. Husserl, E.: Phnomenologische Psychologie, M. Nijhoff, Husserliana IX, Den Haag 1962. Husserl, E.: Aufsaetze und Rezensionen (1890-1910), M. Nijhoff, Husserliana XXII, Den Haag 1979. Husserl, E.: Logische Untersuchungen I-II, M. Niemeyer, Tbingen 61980 (U tekstu 1980a). Husserl, E.: Ideen zu einer reinen Phaenomenologie und phaenomenologischen Philosophie, M. Niemeyer, Tbingen 41980 (U tekstu 1980b). Husserl, E.: Kriza evropskih znanosti i transcendentalna fenomenologija, Globus, Zagreb 1990; prilozi se navode prema knjizi: E. Huserl: Kriza evropskih nauka, Deje novine, Gornji Milanovac 1991, str. 267-438. Janssen, P.: Existenz-Dasein-Mensch. Vom Anschein bezeichnenden Sprechens und eines ihm folgenden Wissens aus der Perspektive geschichtlicher Zeit, in: "Journal of the Faculty of Letters, Tokyo, Vol. l9, 1994, S. 13-32. Kern, I.: Husserl und Kant. Eine Untersuchung ber Husserls Verhltnis zu Kant und zum Neukantianismus, M. Nijhoff, Den Haag 1964. Metzger, A.: Phnomenologie und Metaphysik, Neske, Pfullingen 1966. Siewerth, G.: Der Thomismus als Identittssystem, Gesammelte Werke, Bd. 2, Patmos, Dseldorf 1979.

www.uzelac.eu

143

Milan Uzelac

Fenomenologija

Siewerth, G.: Das Schicksal der Metaphysik (von Thomas zu Heidegger), Gesammelte Werke Bd. 4, Patmos, Dseldorf 1987. Tugendhat, E.: Der Wahrheitsbegriff bei Husserl und Heidegger, W. de Gruyter, Berlin 1970. Ulmer, K.: Philosophie der modernen Lebenswelt, J.C.B. Mohr (Paul Siebeck), Tbingen 1972. Uzelac, M.: Die Philosophie der Welt und die Welt der Philosophie, in: JTLA (Journal of the Faculty of Letters, The University of Tokio, Aesthetics), Vol. 17, 1992, S. 7998. Uzelac, M.: Art and Phenomenology in Edmund Husserls, in: Phenomenological Aesthetics, Axiomathes,Vol. IX, Nos. 1-2, 1998, pp. 7-26.

www.uzelac.eu

144

Milan Uzelac

Fenomenologija

Izdava: Veris Studio doo Novi Sad Edicija: Filozofija 8 FENOMENOLOGIJA Milan Uzelac Za izdavaa: Boris Veri, direktor tampa: Veris, Novi Sad Tira: 20 primerka Novi Sad 2009. ISBN 978-86-7858-052-9 Na naslovnoj strani Kolapsirajua zvezda u sistemu HD44179
CIP , 165.62 , Fenomenologija / Milan Uzelac . Novi Sad : Veris, 2009 (Novi Sad : Veris). str. 151 ; 21 cm. (Biblioteka: Filozofija 8 ; ) Tira 20 . Beleka o autoru: str. 151. Bibliografija. ISBN 978-86-7858-052-9 a) Fenomenologija

COBISS.SR-ID 237795079
www.uzelac.eu 145