Igru emo prepoznati po njenim optim karakteristikama ljudske igre, za koju je utvreno da je dobrovoljna ( igra u nju stupa svojom

voljom i pridrava se pravila prema sopstvenoj odluci ), slobodna ( pre svega vrsto odreenog cilja i pretnji koje dolaze iz sredine, rizika od neuspeha ), izdvojena ( ograniena prostorno i vremenski ), neizvesna ( po toku i ishodu jer moe da istrauje, zamenjuje, obrauje i pronalazi nebrojene mogunosti postupanja ), neproduktivna ( s` obzirom da je proces vaniji od produkta, a igra osloboena tenje da stvara dobra i bogatstva, kao rad i umetnost ), propisana ( podvrgnuta odredbama koje ukidaju obine zakone i postojeu rutinu, uvodei za trenutak novu, jedino vaeu zakonitost ) i fiktivna ( u odnosu na tekui ivot ).

1. Funkcionalne igre
-su igre u kojima vrenje pokreta nema neposrednu svrhu. -oblici funkcionalnih igara: *Senzomotorne aktivnosti sopstvenim organima; *Igre posveene rukovanju materijalom; *Pokretne igre uz korienje rekvizita; *Igre glasovima, slogovima i reima.

2. Igre uloga ( igre mate )

-za ove igre se jo koriste nazivi igre imitacije, igre iluzije, dramske igre, igre fikcije itd. -oblici u kojima se javljaju: *Oponaanje postupaka; *Simbolika imitacija; *Simbolika igra uloga sa sieom; *Dramske igre uloge.

3.Igre sa gotovim pravilima

-pravila nastaju u samom procesu igranja, zahvaljujui dogovoru igraa, nastalom u toku razvoja igara kao kulturne batine, koje se prenose sa jedne generacije na drugu, kao i od igara sa pravilima smiljenim da unaprede razvoj i uenje. Ova pravila mogu biti preneta deci na razliite naine, na osnovu: *perceptivno motornih aktivnosti; *zdravstveno higijenskih aktivnosti; *drutvenih aktivnosti; *ekolokih aktivnosti...

4.Konstruktorske igre
-u ovim igrama dete uobliava materijal ( za razliku od rukovanja njime i korienja materijala ) da bi postiglo odreen cilj koji prevazilazi vrenje pokreta karakteristino da se stvori neto to igra doivljava kao rezultat svog napora. -to to se stvara moe biti sasvim bez funkcije i znaenja ( mozaik ), ili sa znaenjem i nalik na neki objekat iz stvarnosti ( zgrada, most ). -konstruktorske igre, sa uzrastom karakterie prelazak sa metaforikog na logiki nain miljenja.

Igra ima izuzetno znaajnu ulogu u razvoju i uenju predkolskog deteta. Deca se igraju iz zadovoljstva, ali igra za njih nije puka zabava kao za odrasle, ve aktivnost kojom zadovoljavaju svoje osnovne potrebe, razvijaju umne i stvaralake sposobnosti, ue, jaaju zdravlje i socijalizuju se. Nasuprot predrasudi da je deja igra lako, zabavno, besciljno i beskorisno gubljenje vremena, ona se javlja kao izraz napora malog deteta da prevazie raskorak izmeu sopstvenih mogunosti i obrazaca ponaanja, koje mora da usvoji, da bi se uspeno ukljuilo u drutvenu sredinu, i u nju deca ulau svu svoju snagu, pamet, vetinu i strpljenje, to se retko zapaa u nekim drugim aktivnostima. Igre pruaju mogunost za unapreivanje i vebanje skoro svih sposobnosti, od perceptivno motornih (koordinacija oka i ruke, kretanje, spretnost), intelektualnih (pamenje, zakljuivanje, reavanje problema), socio emocionalnih (drutvenost, potovanje pravila) kao i sposobnosti komunikacije i kreativnosti (u svim vidovima i uz korienje medijuma svih umetnosti).

* Igra se, u predkolskom detinjstvu, smatra za vodeu aktivnost i to ne toliko zbog toga to dete najvei deo svog vremena provodi igrajui se, ve to je ona usmerena na zadovoljavanje aktuelnih potreba deteta koje se razvija.
* Posle igre dobro je porazgovarati sa decom o njenom toku i rezultatima, to je i prilika za stavljanje naglaska na ono to je bitno u vaspitnom i obrazovnom pogledu, kao i za davanje sugestija u vezi sa planiranjem novih igara.

3. faze unutar igre:

Saznajna delatnost je neodvojiva od igre

Igra slui kao izvor i sredstvo saznavanja koje poinje da se formira kao samostalan proces

Igra ima samo motivacionu ulogu, a sam proces usvajanja znanja se ostvaruje nezavisno od igre

IGRE PREDMETIMA
*Podsticaji za deju aktivnost treba da dolaze, pre svega iz igre. Igra e angaovati dete u celini, pod uslovom da se, prilikom njene organizacije, vaspita oslanja na deja interesovanja, emocionalne sklonosti, voljne procese, elju za prestiom u odnosu na samoga sebe i ostalu decu, otkrivako ponaanje i ve steena ivotna i igraka iskustva. *Osnovni motivi za bavljenje odreenim aktivnostima treba da budu interesovanje, radoznalost i radost otkria, sticanje oseanja sopstvene kompetentnosti u nekoj oblasti, kao i takmiarski duh povezan sa njime.

***Nai svog para ***Odnesi list do drveta ***Prikupi na gomilu ***Obucimo lutku ***Vee manje ***ta se izmenilo ***Pogodi po mirisu

NEKE IGRE, SAME PO SEBI ZAHTEVAJU SARADNJU I VOENJE RAUNA O PARTNERU (KRETANJE USKLAENO SA SUIGRAEM, U OBRUU, DREI SE ZA JEDNU ILI OBE RUKE, ZAGRLJENI, SA JEDNOM NOGOM PRIVEZANOM ZA NJEGOVU DRUGU NOGU ITD.)

IGRA SA VRNJACIMA PODRAZUMEVA MEUSOBNE ODNOSE JEDNAKIH. TO JE, SA JEDNE STRANE, OSLOBAAJUE, JER SE DETE OSLOBAA POTINJENOSTI ODRASLOM, ALI SA DRUGE ZAHTEVA POSEBNE NAPORE U OSTVARIVANJU SOPSTVENOG IDENTITETA I SOCIJALNOG POLOAJA MEU DRUGIMA, KOJI SE TAKOE BORE ZA TO.

ZA DETE JE POZIV DA SE UKLJUI U IGRU VIE NEGO PRILIKA ZA BAVLJENJE PRIVLANOM AKTIVNOU, ONA IMA EGZISTENCIJALNI SMISAO ZA NJEGA. BITI IZVAN GRUPE ZNAI BITI IZVAN IVOTA; UKLJUIVANJE U IGRU ZNAI STICANJE IDENTITETA I STATUSA MEU ONIMA KOJIMA SE VERUJE I KOJI VERUJU, TO JE OD CENTRALNOG ZNAAJA ZA PROBLEM SOCIJALIZACIJE. OSIM TOGA, STIE SE I PRIPADNOST GRUPI.

Najira definicija igrake obuhvatila bi sva sredstva kojima se dete slui u igri.

Najuniverzalniji materijali za igru, prisutni u svim epohama i kulturama su voda, vazduh, zemlja, kamenje, pesak, svetlost, kao i produkti biljnog i ivotinjskog porekla. Tome se pridruuju i njihove preraevine obogaene sintetikim materijama, kao to je tekstil, razni konci i vrpce, karton, daice, razliite vrste ambalae itd. Svedoanstvo o igrakama nalazimo jo iz vremena kada je na predak poeo da ostavlja svoje tragove na zidovima peina i pravi umanjene kopije svog orua i oruja.

Kai mi ime se igra i rei u ti kako ivi

-glasi jedna izreka. O ogromnom znaaju igraaka za deji razvoj svedoi misao E.Seguena, koji kae: Knjige ne mogu da naue ono to igrake mogu da uliju u dete; narodi koji imaju vie igraaka imaju vie individualnosti, idealizma i junatva, i, ako kaete kakvim se igrakama zabavljaju vaa deca, mogue je predvideti kakvi e ljudi od njih postati
Mala deca razgovaraju sa igrakama, govorei u njihovo ime, to treba ozbiljno shvatiti. Nekoj deci posedovanje odreenih igraaka, koje za njih imaju posebno znaenje, pomae da se smire i osete sigurnijim. To, pored mece, moe biti ebence iz ranog detinjstva ili neki drugi objekat za koji su se vezala. Takvi predmeti za njih imaju simboliko znaenje, zbog ega treba potovati odnos koji su izgradila prema njima, ne pokuavajui da se prekine ili da se oni zamene nekim drugim predmetima, ma koliko bili lepi i noviji.

Kriterijum za klasifikaciju igraaka

Od 3 4 godine, to su slikovnica, lutke, kreveti ili kolevka za lutku, kuhinjski nametaj, telefon, boje, etkice, papir, glina, puzle, lopte, ljuljaka, bubanj, truba... Od 5 6 godine, kao i prethodno, samo sa vie materijala za crtanje, slikanje i modelivanje, muzike igrake, konstruktorski materijali, mozaici, stone tampane igre, domine, vijaa, igra... Od 6 7 godina, to su tkaki pribor, igle i konac, rekviziti za badminton, igrake za gaanje, zmaj, tule, muziki instrumenti, igrake koje pripremaju decu za kolu, didaktike igre...

U onoj meri u kojoj predstavljaju ljudske odnose i iniciraju ih kod igraa, razvijajui kod njih drutvenost, igrake doprinose i njihovoj socijalizaciji. To su igre kojima se zadovoljava deja potreba da dublje razumeju i doive sebe, da stupaju u kontakte sa ljudima iz okoline, ispoljavaju empatiju, grupnu solidarnost i saradnju, da saznaju i primenjuju etnike norme.

Igrake koje doprinose razvoju inteligencije i uenju Ove igrake su smiljene, podrazumevaju planiranje i korienje ema ili modela, ukljuujui takve postupke kao to je indukovanje, uvianje i razumevanje, to se sve najbolje moe ilustrovati primerima reavanja igrovnih problema.

Igrake koje doprinose razvoju komunikacije i stvaralatva Dete ima potrebu da se izraava i to ini na razne naine u igri medijumima koji mogu biti bliski umetnikim. U ove igre ono unosi fantaziju i imaginaciju, a rekviziti su im isti ili slini onima koji slue i za razne vrste umetnosti, od lutaka i likovnih igraaka, preko pribora za likovno i muziko izraavanje, do pribora za dramske i govorne igre