Geodetska astronomija

Vukan Ogrizovi Beograd, 27.9.2007.

Sadraj
1 Uvod 1.1 1.2 Podela astronomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uloga geodetske astronomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 7 8 9 9 9 9 10 11 12 12 13 15 15 15 16 16 17 17 18 19 20 21 21 22 23 23 25 26

2 Osnovne formule 2.1 2.2 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sferni trougao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1 2.2.2 2.2.3 2.2.4 2.2.5 2.3 Elementi sfernog trougla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sferne polarne koordinate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Formule sferne trigonometrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravougli sferni trougao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Reavanje sfernog trougla primenom obrazaca sferne trigonometrije . . . . . . . . .

Nebeska sfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3 Koordinatni sistemi 3.1 Vrste koordinatnih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.1 3.1.2 3.1.3 3.1.4 3.1.5 3.2 3.2.1 3.2.2 3.2.3 3.2.4 3.2.5 3.2.6 3.3 3.3.1 3.3.2 3.3.3 Mesni horizontski sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesni ekvatorski sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nebeski ekvatorski sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nebeski ekliptiki sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koordinate take na Zemlji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Transformisanje koordinata mesnog horizontskog sistema u mesni ekvatorski sistem Transformisanje koordinata mesnog ekvatorskog sistema u mesni horizontski sistem Transformacija koordinata nebeskog ekvatorskog u ekliptiki koordinatni sistem . . Transformacija koordinata ekliptikog u nebeski ekvatorski sistem . . . . . . . . . Transformacija upotrebom matrica rotacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prolaz nebeskog tela kroz meridijan (gornja i donja kulminacija nebeskog tela) . . Izlaz i zalaz nebeskog tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prolaz nebeskog tela kroz prvi vertikal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Veze izmeu koordinatnih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Transformisanje koordinata mesnog ekvatorskog sistema u nebeski ekvatorski sistem 20

Specijalni poloaji nebeskih tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4 3.3.4 3.3.5 3.3.6 3.3.7 3.4 3.4.1 3.4.2 4 Vreme 4.1 4.2

SADRAJ Najvea digresija (elongacija) nebeskog tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prolaz nebeskog tela kroz zadati almukantar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prolaz nebeskog tela kroz zadati vertikal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Raunanje paralaktikog ugla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prirataji horizontskih koordinata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Diferencijalne relacije izmeu ekvatorskih i ekliptikih koordinata . . . . . . . . . . 27 28 29 29 30 32 33 35 35 35 35 36 41 41 41 42 43 43 44 45 46 47 47 49 49 50 51 53 54 54 55 55 56 57 58 59 59 60 62

Diferencijalne promene poloaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Tipovi vremenskih skala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prirodne vremenske skale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.1 4.2.2 4.2.3 Zvezdano vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravo, srednje i svetsko vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Julijanski dan i modikovani julijanski dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Efemeridsko vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Savremene dinamike vremenske skale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Statistike vremenske skale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Raunanje i distribucija vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zonsko i ukazno vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Julijanski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gregorijanski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Milankovieva reforma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.3

Teorijske (dinamike) vremenske skale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.1 4.3.2 4.3.3 4.3.4 4.3.5

4.4

Kalendari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4.1 4.4.2 4.4.3

5 Promene poloaja nebeskih tela 5.1 Refrakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.1.1 5.1.2 5.1.3 5.2 5.2.1 5.2.2 5.2.3 5.3 5.3.1 5.3.2 5.4 5.4.1 5.4.2 5.4.3 Ravanski model refrakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sferno-simetrini model atmosfere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tablice refrakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Geocentrina paralaksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj geocentrine paralaksa na ekvatorske koordinate . . . . . . . . . . . . . . . Godinja paralaksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Godinja aberacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dnevna aberacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lunisolarna precesija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Planetna precesija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Paralaksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Aberacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Precesija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SADRAJ 5.4.4 5.4.5 5.5 5.6 5.5.1 5.6.1 5.6.2 5.6.3 Opta precesija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izvoenje tanih formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj nutacije na ekvatorske koordinate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Komponente zvezdanog kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sopstveno kretanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Baricentrina radijalna brzina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5 63 64 65 68 69 69 70 72 75 75 75 76 76 78 78 79 80 80 80 83 83 84 84 85 85 86 89 89 89 91 91

Nutacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zvezdano kretanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6 Srednji i prividni poloaj nebeskog tela 6.1 6.2 6.3 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Potrebni podaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Raunanje prividnih mesta zvezda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.3.1 6.3.2 6.3.3 6.3.4 6.4 6.4.1 6.4.2 Raunanje geocentrinog vektora poloaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Raunanje popravki za gravitaciono odstupanje svetlosti i godinju aberaciju . . . Precesija i nutacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Raunanje prividnog mesta zvezde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zvezdani katalozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Astronomski godinjaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zvezdani katalozi i astronomski godinjaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 Zemljina rotacija 7.1 7.2 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Elementi Zemljine rotacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.2.1 7.2.2 7.2.3 7.3 Odreivanje Svetskog vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Komponente polarnog kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nebesko kretanje pola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Svoenje sa trenutnog (pravog) pola na CIO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8 Meunarodne slube i organizacije 8.1 Meunarodni servis za Zemljinu rotaciju i referentne sisteme (IERS) . . . . . . . . . . . . 8.1.1 8.1.2 8.1.3 Struktura IERS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opaake tehnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proizvodi IERS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SADRAJ

Poglavlje 1

Uvod
1.1 Podela astronomije

Astronomija je nauka o zvezdama, a posmatrano u irem kontekstu, nauka o nebeskim telima. Osnovni zadaci astronomije su: odreivanje poloaja i kretanja nebeskih tela, izuavanje njihovog zikog sastava, sjaja i temperature, kao i nastanka i razvoja. Discipline koje se izuavaju u okviru astronomije mogu se podeliti na dve grane: klasinu astronomiju i moderne grane astronomije. U klasine astronomske discipline spadaju: poziciona astronomija ili astrometrija, nebeska mehanika i teorijska astronomija. Astrometrija se, dalje, deli na dve oblasti: sfernu astronomiju, koja se bavi odreivanjem poloaja nebeskih tela na nebeskoj sferi, denisanjem odgovarajuih koordinatnih sistema. Osim toga, u okviru ove oblasti izuavaju se i promene koordinata nebeskih tela i praktinu astronomiju, u okviru koje se opisuju metode merenja i metode ispitivanja astronomskih instrumenata. Nebeska mehanika se bavi teorijskim ispitivanjem kretanja nebeskih tela, koristei zakone mehanike i rezultate raznorodnih merenja. U teorijskoj astronomiji se raunaju orbite nebeskih tela iz prethodno opaanih prividnih poloaja, kao i raunanje efemerida (ekstrapoliranih prividnih poloaja) na osnovu pravih poloaja nebeskih tela. U narednim poglavljima bie detaljno objanjena razlika izmeu pravih i prividnih poloaja. U moderne grane astronomije spadaju: astrozika ili zika astronomija, koja prouava ziki i hemijski sastav nebeskih tela, kao i uslove koji na njima vladaju. Deli se na (1) praktinu astroziku, koja izuava instrumente i metode ispitivanja i (2) teorijsku astroziku, koja daje objanjenje zikih i hemijskih pojava na nebeskim telima, 7

POGLAVLJE 1. UVOD

zvezdana astronomija, kako joj i samo ime govori, prouava zvezde i zvezdane grupe, njihov nastanak, uslove i ivotne cikluse, a deli se na zvezdanu statiku i zvezdanu dinamiku, kosmogonija, koja se bavi prouavanjem nastanka i razvoja nebeskih tela, kosmologija, koja izuava svemir kao celinu, radio astronomija, koja se bavi prouavanjem zraenja sa nebeskih tela u radio delu spektra, instrumentima i metodama za merenje u ovom delu spektra i opta astronomija, koja ini osnovu svih gore navedenih disciplina.

1.2

Uloga geodetske astronomije

Geodetska astronomija pripada oblasti sferne astronomije. U vreme pre razvoja globalnih sistema za pozicioniranje, osnovna uloga geodetske astronomije sastojala se u pozicioniranju i orijentisanju dravnih trigonometrijskih mrea najviih redova. Kako su sva terestrika geodetska merenja, po svojoj prirodi, relativna, jedini nain za uspostavljanje veze izmeu trigonometrijske mree i primenjenog elipsoida bilo je odreivanje astronomskih (geografskih, prirodnih) koordinata take na Zemlji (irine i duine). Da bi se trigonometrijska mrea orijentisala u pravcu paralelnom osi primenjenog elipsoida, mereni su astronomski azimuti odreenog broja trigonometrijskih strana opaanjem Sunca, Polare (Severnjae) ili drugih nebeskih tela. Sada se koordinate taaka referentnih dravnih mrea odreuju metodama globalnog pozicioniranja. Meutim, znaaj odreivanja astronomskih koordinata se ovim nije umanjio, naprotiv. Poznavanjem astronomskih (dobijenih iz astrogeodetskih merenja) i geodetskih (dobijenih primenom GPS) koordinata na istoj stanici, mogue je izraunati otklon vertikale, veliinu veoma vanu u postupku aproksimacije stvarnog oblika Zemlje, geoida. Astronomski azimuti se odreuju znatno manje nego u prolosti. Njihov aktuelni znaaj je kod odreivanja baza za kalibraciju iro-teodolita. Osim toga, u poslednje vreme se vre merenja astronomskih azimuta u cilju njihovog uporeivanja sa geodetskim azimutima odreenim u odnosu na geocentrini elipsoid. Ovi podaci su od naunog interesa, poto omoguavaju praenje orijentacije geocentrinog elipsoida u odnosu na Zemljinu obrtnu osu. Geodetska astronomija pripada oblasti referentnih geodetskih mrea i aproksimacije gravitacionog polja i u tesnoj je vezi s: zikom geodezijom, matematikom geodezijom i gravimetrijom.

Poglavlje 2

Osnovne formule
2.1 Uvod

U geodetskoj astronomiji, odreivanja poloaja i azimuta objekata na Zemlji vre se opaanjem nebeskih tela. Rastojanja do udaljenih nebeskih tela, zvezda, ne mogu se izmeriti toliko tano da bi se mogla koristiti za potrebe pozicione astronomije. Mogue je jedino meriti periodine promene njihovih poloaja i odatle izvoditi zakljuke o udaljenosti. Za potrebe geodetske astronomije najpogodnije je pretpostaviti da se sva nebeska tela nalaze na jednakoj udaljenosti i meriti samo uglove izmeu njih. Da bi se problem dalje uoptio, pretpostavimo da sfera po kojoj se kreu zvezde ima jedinini poluprenik. Tako denisana sfera naziva se nebeskom sferom. Na njoj se poloaj svakog nebeskog tela moe izraziti pomou dve uglovne koordinate. Osim uglovnih merenja, zbog prividnog pomeranja nebeske sfere neophodno je vrlo precizno meriti i vreme registrovanog trenutka prolaska nebeskog tela kroz horizontalni ili vertikalni konac konanice instrumenta, s obzirom na metodu merenja.

2.2

Sferni trougao

Sfera se denie kao geometrijsko mesto taaka podjednako udaljenih od centra sfere. Sfera je dvodimenzionalna povr, to zvui paradoksalno, poto su objekti na povri sfere rasporeeni u trodimenzionalnom prostoru. Ipak, kako se objekti prividno kreu samo po povri sfere, njihov poloaj je mogue jedinstveno odrediti upotrebom samo dve uglovne koordinate. Svaka ravan koja sadri centar sfere see je po velikom krugu. Polovi velikog kruga su krajnje take prenika sfere upravnog na ravan velikog kruga. Presek sfere i ravni koja ne prolazi kroz centar sfere je mali krug.

2.2.1

Elementi sfernog trougla

Posmatrajmo tri take na sferi, A, B i C (slika 2.1) i povucimo lukove velikih krugova AB, AC i BC. Time smo denisali sferni trougao ABC. Obeleimo jo lukove malim abecednim slovima koja odgovaraju nazivima temena trougla, a = BC, b = AC i c = AB. Uglove emo obeleavati velikim latininim slovima njihovih temena. Postoji odreena analogija sa pojmom trougla u ravanskoj trigonometriji. Slinosti i razlike ravnog i sfernog trougla prikazani su u tabeli 2.1. Poluprenik sfere na kojoj je uoen sferni trougao ima vrednost l.

Zbir uglova u sfernom trouglu nema konstantnu vrednost, kao ugao u ravni. Zbir uglova sfernog trougla se kree u granicama od 180 do 540 . Poto se i strane izraavaju u uglovnim jednicima, moe se sraunati i njihov zbir. On je, takoe, promenjiv i uvek manji od 360 . 9

10

POGLAVLJE 2. OSNOVNE FORMULE

1 B a

1 C

Slika 2.1: Sferni trougao Osobina Zbir uglova Zbir strana Zbir bilo koje dve strane je vei od tree strane Strane se izraavaju u Uglovi se izraavaju u Trougao u ravni 180 da linearnoj meri uglovnoj meri Sferni trougao 180 < < 54 < 360 da uglovnoj meri uglovnoj meri

Tablica 2.1: Ravni i sferni trougao

2.2.2

Sferne polarne koordinate

Postavimo na jedininoj sferi desni pravougli Dekartov koordinatni sistem gde su take X, Y, Z, redom, presene take osovina koordinatnog sistema i sfere. Neka se taka A nalazi na povri sfere i neka su njene koordinate A (x, y, z). Radijalna koordinata take A je radijus vektor r, polarna koordinata je ugao ZOA, a azimutna koordinata je ugao izmeu ravni ZXZ i ZAZ. Sa slike 2.2 se moe zakljuiti da polarna i azimutna koordinata moraju biti u opsegu: 0 0 2. (2.1)

Ako se jedinini vektori u pravcu osa x, y, i z obelee, redom, sa i , j i k , tada se vektor poloaja take A moe napisati kao: t A =x i +y j +zk, (2.2) koji je, takoe, jedinini vektor, s obzirom na sferu jedininog poluprenika. Poto su pravougle koordinate, izraene preko lukova velikih krugova: x = cos XA y z = cos Y A = cos ZA, (2.3)

uvoenjem sfernih polarnih koordinata dobijamo: x = sin cos y = sin sin z = cos . (2.4)

Dekartove koordinate su zgodan nain predstavljanja poloaja take na nebeskoj sferi, poto pruaju mogunost upotrebe matrinog rauna, ime se dobija na preglednosti i jednostavnosti raunanja.

2.2. SFERNI TROUGAO

Z

11

S r

Slika 2.2: Sferne polarne koordinate Svi sferni koordinatni sistemi koji se koriste u astronomiji mogu se predstaviti Dekartovim koordinatama. Razlike su jedino u izboru poetnog pravca i smeru raunanja uglova.

2.2.3

Formule sferne trigonometrije

Za potrebe reavanja optih sfernih trouglova, dovoljno je upamtiti svega tri obrasca: sinusni, kosinusni i sinusno-kosinusni. Sinusni obrazac glasi: sin b sin c sin a = = . sin A sin B sin C (2.5)

Lako je uoiti slinost sa sinusnom teoremom u ravanskoj trigonometriji; umesto odnosa strane i sinusa naspramnog ugla, u sfernoj trigonometriji su odnosi sinusa strane i sinusa naspramnog ugla konstantni. Kosinusni obrazac, takoe, donekle lii na obrazac kosinusne teoreme u ravanskoj trigonometriji: cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. (2.6)

Trea formula nema odgovarajuu analogiju u ravanskoj trigonometriji, ali postoji jednostavan algoritam za njeno pamenje. Teorema se zove sinusno-kosinusna i oblika je: sin a cos B = sin c cos b cos c sin b cos A. (2.7)

Ova teorema se odnosi na stranu i njen susedni ugao. Pamti se prema smeru reanja elemenata sfernog trougla. Teorema se, dakle, zove, sinusno-kosinusna. Ako se krene od strane a preko ugla B, pie se (shodno nazivu teoreme), sin a cos B =. Sledea dva elementa od interesa su strane c i d i njima se, takoe, istim redosledom dodaju sin i cos. Znai, stigli smo do sin a cos B = sin c cos b . . . Dodaje se znak minus (to nije teko upamtiti, poto je to jedina od tri osnovne formule koja u sebi sadri oduzimanje), posle ega slede ista dva elementa (c i b), samo sa obrnutim sledom funkcija (cos c sin b). Ovaj poslednji sabirak ima i trei inilac, zahvaeni ugao A, kome je dodeljen kosinus, to se moe upamtiti po naizmeninom smenjivanju sinusa i kosinusa u sabircima sinusno-kosinusne teoreme. Kad skupimo ceo algoritam u jednu formulu, dobijamo izraz 2.7.

12

POGLAVLJE 2. OSNOVNE FORMULE

Iz sinusno-kosinusnog i sinusnog obrasca izvodi se jo jedna vana formula sferne trigonometrije, tangensna teorema. Napiimo jednainu 2.5 u obliku: sin a sin B = sin b sin A. Deljenjem jednaine 2.8 sa 2.7 dobija se: sin b sin A sin a sin B = . sin a cos B sin c cos b cos c sin b cos A Skraivanjem sa sin a leve strane jednaine (2.9) dobija se: tan B = sin b sin A , sin c cos b cos c sin b cos A (2.10) (2.9) (2.8)

to je, istovremeno, i denitivan oblik tangensnog obrasca. Kod upotrebe tangesnog obrasca treba obratiti panju na kvadrant u kome se dobija rezultat, s obzirom na injenicu da raunari, obino, daju kao rezultat ugao u opsegu [180 ; +180]. Kvadrant je lako odrediti analizom znakova brojioca i imenioca izraza 2.10. Jednainu (2.10) moemo, nalaenjem njene reciprone vrednosti, izraziti i kao, tzv, etvoroelementni obrazac:

2.2.4

Pravougli sferni trougao

Pravougli sferni trougao je poseban sluaj sfernog trougla, kod koga jedan od tri ugla iznosi 90 . Za reavanje elemenata pravouglog sfernog trougla koriste se posebni obrasci, koji se nazivaju Neperovim pravilima. Neperova pravila se mogu izraziti na sledei nain: 1. Kosinus svakog elementa pravouglog sfernog trougla jednak je proizvodu kotangesa njemu susednih elemenata, kao i proizvodu sinusa njemu suprotnih elemenata; 2. Umesto kateta pravouglog sfernog trougla, u formule iz prvog pravila unositi njihove komplemente (dopune do 90 ) i 3. Prav ugao nije element pravouglog sfernog trougla. Poto se, shodno treem pravilu, prav ugao ne smatra elementom pravouglog sfernog trougla, ukupan broj elemenata je pet (hipotenuza, dve katete i dva ugla). Znai, elementi koji naleu na neki posmatran element su susedni, a preostala dva su suprotni. Kako je zbir uglova u sfernom trouglu promenljiv, proizlazi da sferni trougao moe imati jedan, dva ili, ak, sva tri prava ugla.

2.2.5

Reavanje sfernog trougla primenom obrazaca sferne trigonometrije

Slino kao u ravanskoj trigonometriji, i u sfernoj trigonometriji potrebno je poznavati tri elementa trougla, da bi se mogla reiti preostala tri. U skoro svim sluajevima sferni trougao se moe reiti direktnom primenom obrazaca 2.5, 2.6, 2.7 i 2.10. Jedino u sluaju kada su poznate dve strane i ugao naspram jedne od njih, koristi se indirektna metoda reavanja sfernog trougla. Sutina metode je u sputanju visine na treu, nepoznatu stranu, ime se sferni trougao deli na dva pravougla sferna trougla, gde je u jednom od dva novoformirana trougla poznato dva elementa: jedan ugao i hipotenuza. Primenom Neperovih pravila ree se ostali elementi prvog pravouglog trougla, ukljuujui i zajedniku katetu, pa se ostali elementi drugog pravouglog trougla ree daljom primenom Neperovih pravila. Ukoliko se u reavanju sfernog trougla koristi tangensna teorema, treba obratiti panju na kvadrant u kome se nalazi ugao koji se rauna njenom primenom.

2.3. NEBESKA SFERA

E s

13

Z
E s Es

P
N
E n

E n En

P Z

Slika 2.3: Nebeska sfera

2.3

Nebeska sfera

Odreeni pravci, veliki i mali krugovi na nebeskoj sferi koriste se u denisanju koordinatnih sistema. U zavisnosti od toga gde postavljamo poetak koordinatnog sistema, razlikujemo: topocentar, mesto posmatraa na povri Zemlje, geocentar, centar mase Zemlje, heliocentar, centar mase Sunca i baricentar Sunevog sistema, koji predstavlja centar mase Sunevog sistema. Na nebeskoj sferi mogu se uoiti elementi prikazani na slici 2.3. Vertikala (ZOZ ), osnovni pravac, materijalizuje pravac sile Zemljine tee u datoj taki. Strogo posmatrano, vertikala nije prava linija, zbog nehomogenosti gistine Zemljine unutranjosti, ve je linija dvostruko zakrivljena u prostoru. Ipak, poto ovde razmatramo pravac vertikale u datoj taki, vertikalu emo pravolinijski produiti navie i nanie do preseka sa nebeskom sferom. Dve take u kojima vertikala preseca nebesku sferu zovu se zenit i nadir. Zenit Z je najvia taka na nebeskoj sferi iznad opaaa, dok se nadir Z denie kao druga presena taka vertikale i nebeske sfere. Pravi horizont (NESW ) je veliki krug nebeske sfere upravan na vertikalu, koji prolazi kroz mesto opaaa. Pravi (ili matematiki) horizont treba razlikovati od linije koja razdvaja zemlju i nebo. Pravi horizont je tangentna ravan na pravac sile tee u mestu opaaa, dok je linija razdvajanja zemlje i neba nepravilnog oblika (usled topograje), koja je, uz to, zakrivljena zbog zakrivljenosti Zemlje. Zenit se, prema horizontu, moe denisati kao primarni, a nadir kao sekundarni pol pravog horizonta. Mali krug paralelan pravom horizontu zove se almukantar ili almukantarat (S N ). Ovaj krug se moe materijalizovati ksiranjem durbina teodolita na odreeno zenitno odstojanje z. Njegovim okretanjem oko alhidadine osovine na nebeskoj sferi se, tada, opisuje almukantar z. Polarna osa (POP ) je prava koja materijalizuje Zemljinu osu rotacije. Nebeski ekvator je velilki krug nebeske sfere koji je upravan na polarnu osu i prolazi kroz centar nebeske sfere. Take prodora polarne ose kroz nebesku sferu nazivaju se severnim i junim nebeskim polom. Severni nebeski pol je primarni, a juni nebeski pol sekundarni pol nebeskog ekvatora. Severni nebeski pol se nalazi u blizini zvezde

14

POGLAVLJE 2. OSNOVNE FORMULE

Ursae Minoris, koja se zbog toga naziva jo i Severnjaom ili Polarom. U blizini junog nebeskog pola nema takve zvezde, pa se za orijentaciju koristi, takozvani, juni krst, odnosno etiri zvezde koje se nalaze u takvom meusobnom poloaju da se, spajanjem suprotnih zvezda, na nebeskom svodu iscrtava krst. Dnevni paralel (Es En ) je mali krug paralelan ekvatoru. Tokom svog prividnog kretanja po nebeskoj sferi, zvezda opisuje dnevni paralel. Vertikal je veliki krug nebeske sfere koji sadri pravac vertikale. Od svih vertikala koji se mogu postaviti kroz pravac vertikale (a njih ima beskonano mnogo), dva imaju posebno znaenje: nebeski meridijan i prvi vertikal. Nebeski meridijan (ZSZN P)je vertikal koji sadri polarnu osu i vertikalu. Naziva se jo i mesnim meridijanom, zbog toga to se odnosi na konkretno mesto posmatranja. Presene take nebeskog meridijana i pravog horizonta nazivaju se severnom (N )i junom takom horizonta (S ). Juna taka se nalazi suprotno od severnog nebeskog pola, posmatrano u odnosu na zenit, dok je severna taka horizonta sa iste strane kao i severni nebeski pol. Vertikal koji je postavljen pod uglom od 90 u odnosu na nebeski meridijan naziva se prvim vertikalom (ZWZE ). Prvi vertikal preseca horizont u istonoj (E ) i zapadnoj taki horizonta (W). Deklinacijski krug (PP ) je veliki krug nebeske sfere upravan na ravan ekvatora i on sadri polarnu osu. Ekliptika, veliki krug po kojem se Zemlja kree oko Sunca; Osa ekliptike, prava upravna na ravan ekliptike; Take prolene i jesenje ravnodnevnice, presene take ekvatora i ekliptike. Oigledno je da se uglovi na nebeskoj sferi mogu meriti u dva smera: u pravcu kazaljke na satu i obrnuto. Prema konvenciji, pravac suprotan kratanju kazaljke na asovniku naziva se direktnim smerom, to odgovara pravcu kretanja Zemlje oko svoje ose. Pravac kretanja kazaljke na asovniku naziva se obrnutim ili retrogradnim smerom.

Poglavlje 3

Koordinatni sistemi
3.1 Vrste koordinatnih sistema

Koordinatni sistemi u geodetskoj astronomiji se, prema svojim osnovnim pravcima koji ih ine, dele na sledee sisteme: Mesni horizontski sistem (A, z); Mesni ekvatorski sistem (,t); Nebeski ekvatorski sistem (, ); Galaktiki sistem.

Nebeski ekliptiki sistem (,) i

Dalje, svaki od ovih sistema se moe posmatrati u odnosu na svoj referentni poetak, prema emu razlikujemo: Topocentrine;

Geocentrine; Baricentrine

Heliocentrine i

koordinatne sisteme. Tako, na primer, mesni horizontski koordinatni sistem sa centrom na mestu opaaa zove se topocentrini mesni horizontski sistem, a ekvatorski sistem sa centrom u baricentru (koji se koristi u izradi zvezdanih kataloga) naziva se baricentrinim nebeskim ekvatorskim sistemom.

3.1.1

Mesni horizontski sistem

Mesni horizontski koordinatni sistem formiraju ravni pravog horizonta i mesnog meridijana (odreenog pravcima lokalnog zenita i Zemljine polarne ose). To su, istovremeno, pravci koje je i najlake materijalizovati, odnosno, uoiti (slika 3.1). Koordinate u mesnom horizontskom sistemu su azimut i zenitno odstojanje. Azimut A je ugao koji ravan mesnog meridijana zaklapa sa ravni vertikala zvezde i meri se u retrogradnom smeru (u smeru kazaljke na satu). U geodetskoj astronomiji se koristi juni azimut, koji se meri od june take. Azimut uzima vrednosti od 0 do 360 . Zenitno odstojanje z je ugao u ravni vertikala izmeu zenita i nebeskog tela i moe imati vrednosti od 0 (mesto zenita) do 180 (nadir). Umesto zenitnog odstojanja moe se koristiti i visina h, koja predstavlja komplement zenitnog odstojanja, odnosno: h = 90 z. (3.1)

Zbog Zemljine rotacije, obe koordinate mesnog horizontskog sistema se menjaju tokom vremena, to ih ini nepodobnim za tablienje. 15

16
Z

POGLAVLJE 3. KOORDINATNI SISTEMI

A z

h N O S

Slika 3.1: Mesni horizontski sistem

3.1.2

Mesni ekvatorski sistem

Koordinate u mesnom ekvatorskom sistemu su deklinacija i asovni ugao (slika 3.2). Deklinacija je ugao koji se meri u ravni deklinacijskog kruga, od ekvatora na sever i jug. Uzima vrednosti od -90 do +90. asovni ugao t je ugao koji zaklapaju ravni mesnog meridijana i deklinacijskog kruga nebeskog tela. Meri se u retrogradnom smeru i uzima vrednosti od 0 do 360 . Zbog svoje veze sa zvezdanim vremenom, asovni ugao se izraava u satima, pa tako, uzima vrednosti od 0 h do 24h . Deklinacija je koordinata koja se ne menja tokom vremena onim tempom kao koordinate u mesnom horizontskom sistemu. Svoenjem deklinacije na odreenu referentnu epohu, mogue je vriti tablienje ove veliine za svaku zvezdu. asovni ugao se, pak, menja usled Zemljine rotacije, to mesni ekvatorski sistem koordinata ini nepogodnim za upotrebu u tablicama.

3.1.3

Nebeski ekvatorski sistem

Videli smo u 3.1.2 da, zbog zavisnosti asovnog ugla od Zemljine rotacije, mesni ekvatorski sistem nije mogue iskoristiti u sastavljanju tablica poloaja zvezda. Meutim, ako bi se ugao merio poev od uvek istog deklinacijskog kruga koji bi se pomerao zajedno sa prividnim pomeranjem cele nebeske sfere, ouvala bi se njegova nepromenljivost tokom vremena. Kao taka iji se deklinacijski krug moe usvojiti za poetni pravac izabrana je taka prolene ravnodnevnice , kao presena taka ekvatora i ekliptike (slika 3.3). Iako se ne radi o objektu vidljivim golim okom, pravac prema taki se uvek moe odrediti. Tako se dobija rektascenzija, ugao izmeu deklinacijskog kruga take i deklinacijskog kruga zvezde. Rektascenzija se obeleava grkim slovom , a meri se u direktnom smeru, pri emu moe uzeti vrednosti od 0 do 360 . Zbog svoje linearne veze sa asovnim uglom i zvezdanim vremenom, ova veliina se najee izraava u asovima, pa tako uzima vrednosti od 0h do 24h . Druga koordinata u nebeskom ekvatorskom sistemu koordinata je deklinacija , koja se denie i meri kao to je opisano u 3.1.2. Poto obe koordinate u nebeskom ekvatorskom sistemu koordinata odravaju svoju stalnost, upravo se one koriste u katalozima i godinjacima. Zvezdano vreme je, prema deniciji, asovni ugao take i

3.1. VRSTE KOORDINATNIH SISTEMA

Z t Es

17

En Z

Slika 3.2: Mesni ekvatorski koordinatni sistem rauna se prema izrazu: s = + t. Ova jednostavna linearna veza je i graki prikazana na slici 3.3. (3.2)

3.1.4

Nebeski ekliptiki sistem

Koordinate u ekliptikom sistemu koordinata su nebeska latituda i nebeska longituda (slika 3.4). Nebeska latituda je ugao koji se meri u ravni ekliptikog meridijana, od ekliptike do ekliptike normale nebeskog tela, pri emu moe uzeti vrednosti od -90 do 90 . Nebeska longituda se meri u ravni ekliptike, od ekliptikog meridijana take prolene ravnodnevnice do ekliptikog meridijana nebeskog tela i moe imati vrednosti od 0 do 360 . Umesto nebeske latitude, moe se koristiti i nebeska kolatituda , koja se rauna kao komplement nebeske latitude, odnosno: = 90 . (3.3)

3.1.5

Koordinate take na Zemlji

U geodeziji se u pozicioniranju koriste razliite referentne povri i sistemi koordinata, u zavisnosti od toga koja vrsta merenja se koristi za njihovo odreivanje. Na primer, rezultati GPS (Globalni sistem za pozicioniranje) merenja se odnose na geocentrini elipsoid WGS-84 (Svetski geodetski sistem). Elipsoid kao aproksimacija Zemljinog oblika se koristi i u postupku redukovanja duina i uglova merenih na zikoj povri Zemlje. U zavisnosti od upotrebljenog sistema visina, kao datum se koriste geoid, kvazigeoid ili sferoid. Prirodne koordinate Rezultati merenja u geodetskoj astronomiji se vezuju za geoid, odakle se i dobija sistem prirodnih koordinata. Astronomske ili geografske, kako se jo nazivaju, koordinate su:

18
Z P

POGLAVLJE 3. KOORDINATNI SISTEMI

Es s

En

Slika 3.3: Nebeski ekvatorski koordinatni sistem Astronomska (geografska) latituda (irina) , ugao izmeu ekvatora i normale na realnu nivosku povr (vertikala) i Astronomska (geografska) longituda (duina) , ugao izmeu poetnog meridijana i meridijana take na koju se longituda odnosi. Meridijan je ravan koja sadri Zemljinu osu rotacije. Ekvator je ravan upravna na Zemljinu osu rotacije. Vertikala je dvostruko zakrivljena linija u prostoru. Ona je u svakoj svojoj taki upravna na geopotencijalnu povr. Usled nehomogenosti gustina Zemljine kore sledi i nepravilna zakrivljenost vertikala. Geodetske koordinate Datumska povr za linearna, uglovna i GPS merenja je obrtni elipsoid. Na Zemljinom obrtnom elipsoidu deniu se koordinate: Geodetska latituda (irina) , ugao izmeu ekvatora i normale na normalnu nivosku povr; Geodetska longituda (duina) , ugao izmeu poetnog meridijana i meridijana take i Elipsoidna visina h, odseak normale od povri elipsoida do take.

Normala je linija zakrivljena prema severu u ravni meridijana obrtnog elipsoida. Bitno je napomenuti da je elipsoidna visina geometrijskog karaktera i da u njeno odreivanje nisu ukljuena zika svojstva Zemlje. Veza izmeu elipsoidne visine i zikih sistema visina prouava se detaljno u zikoj geodeziji. Usled razliitosti vertikale i normale, u svakoj taki zike povri Zemlje moe se odreivati otklon vertikale, to spada meu najvanije zadatke Geodetske astronomije. Pregled nebeskih koordinatnih sistema sa njihovim osnovnim karakteristikama dat je u tabeli 3.1.

3.2

Veze izmeu koordinatnih sistema

U svim izvoenjima u ovom poglavlju, smatraemo da su poznate astronomske koordinate take na Zemlji, i . Time obezbeujemo stalno poznavanje tri elementa osnovnog sfernog trougla, kao neophodnog uslova za odreivanje ostala tri nepoznata elementa.

3.2. VEZE IZMEU KOORDINATNIH SISTEMA

P


19

O
  

U A

Slika 3.4: Nebeski ekliptiki sistem Sistem Horizontski Mesni ekvatorski Nebeski ekvatorski Ekliptiki Referentna ravan Primarna Sekundarna Nebeski Nebeski horizont meridijan Nebeski asovni ekvator krug Nebeski Deklinacijski ekvator krug Ekliptika Ekliptiki meridijan Parametri merene od referentne povri Primarni Sekundarni Zenitno Azimut odstojanje Deklinacija asovni ugao Deklinacija Rektascenzija Ekliptika latituda Ekliptika longituda

Tablica 3.1: Nebeski koordinatni sistemi

3.2.1

Transformisanje koordinata mesnog horizontskog sistema u mesni ekvatorski sistem

Za zapadnu zvezdu, deklinaciju moemo izraunati primenom kosinusne teoreme na opti sferni trougao (slika 3.5): cos (90 ) = cos (90 ) cos z + sin (90 ) sin z cos (180 A) . (3.4) Sreivanjem izraza 3.4, sledi: Za istonu zvezdu, polazimo od jednaine: sin = sin cos z cos sin z cos A. (3.5) (3.6)

to, posle sreivanja, takoe dovodi do 3.5. Da bismo izraunali asovni ugao, napiimo kosinusnu jednainu za zenitno odstojanje z : cos z = cos (90 ) cos (90 ) + sin (90 ) sin (90 ) cos t. Sreivanjem jednaine 3.7 i njenim reavanjem po asovnom uglu t, dobija se: cos t = cos z sin sin , cos cos (3.8) (3.7)

cos (90 ) = cos (90 ) cos z + sin (90 ) sin z cos (A 180 ) ,

to predstavlja i denitivan izraz za raunanje asovnog ugla.

20
Z
$ # " %!!!

POGLAVLJE 3. KOORDINATNI SISTEMI

t
3 1) ' 420(&

A Es S


P N
6

Slika 3.5: Transformacija koordinata

3.2.2

Transformisanje koordinata mesnog ekvatorskog sistema u mesni horizontski sistem

Za obrnutu transformaciju, posluiemo se, takoe, slikom 3.5. Zenitno odstojanje nebeskog tela se, iz mesnih ekvatorskih koordinata, rauna preko kosinusne jednaine 3.7. Njenim sreivanjem dobija se: cos z = sin sin + cos cos cos t. Napiimo, dalje, sinusnu jednainu za zapadnu zvezdu u obliku: sin (90 ) sin z = . sin t sin (180 A) (3.10) (3.9)

Sinusno-kosinusna jednaina za stranu z i ugao 180o-A (unutranji ugao kod zenita Z pri zapadnom prolasku zvezde) glasi: sin z cos (180 A) = sin (90 ) cos (90 ) cos (90 ) sin (90 ) cos t. (3.11)

Deljenjem jednaine (3.10) jednainom (3.11) i sreivanjem njihovog kolinika dobija se tangensna jednaina za (180 -A): tan (180 A) = sin t . cos tan sin cos t (3.12)

Jednaina (3.12) se moe napisati u raznim oblicima.

3.2.3

Transformisanje koordinata mesnog ekvatorskog sistema u nebeski ekvatorski sistem

Ova transformacija je veoma jednostavna. Umesto asovnog kruga zvezde vezane za mesni meridijan, koristi se asovni ugao take. Po deniciji, asovni ugao take je zvezdano vreme. Kako se taka

En

3.2. VEZE IZMEU KOORDINATNIH SISTEMA

P
A

21

O
8 C

U A

Slika 3.6: Transformacija koordinata iz ekvatorskog u ekliptiki koordinatni sistem prividno pomera zajedno sa svim ostalim nebeskim telima, ugao izmeu njenog deklinacijskog kruga i deklinacijskog kruga bilo koje zvezde je konstantan. Dakle, umesto da se meri asovni ugao zvezde u retrogradnom smeru, uvodi se merenje veliine koja se naziva rektascenzija, koje predstavlja ugao izmeu deklinacijskog kruga take i deklinacijskog kruga zvezde i meri se u direktnom smeru. Veza izmeu asovnog ugla i rektascenzije data je relacijom: = s t, (3.13)

gde je s zvezdano vreme. Kako je osnovna koordinata (deklinacija ) ista u oba sistema, tu nije potrebna nikakva posebna transformacija.

3.2.4

Transformacija koordinata nebeskog ekvatorskog u ekliptiki koordinatni sistem

Prelazak sa nebeskih ekvatorskih na ekliptike koordinate vri se primenom sledeih jednaina (slika 3.6): sin cos cos cos sin gde je = cos sin sin cos sin , = cos cos , = sin sin + cos cos sin , (3.14)

nagib ekliptike. Formule za raunanje nagiba ekliptike bie date u narednim poglavljima.

Odatle se nebeska longituda moe izraunati preko tangensne formule, deljenjem tree jednaine (3.14) drugom, odakle sledi: tan = sin tan + cos sin . cos (3.15)

3.2.5

Transformacija koordinata ekliptikog u nebeski ekvatorski sistem

Obrnuta transformacija, prelaz sa ekliptikih na nebeske ekvatorske koordinate, ostvaruje se primenom jednaina: sin cos cos cos sin = cos sin + sin cos sin , = cos cos , = sin sin + cos cos sin . (3.16)

V S

22

POGLAVLJE 3. KOORDINATNI SISTEMI

Rektascenzija se dobija deljenjem tree jednaine (3.16) drugom, pa je: cos sin sin tan . cos (3.17)

tan =

3.2.6

Transformacija upotrebom matrica rotacije

Savremeni nain transformisanja koordinata iz jednog sistema u drugi je upotrebom matrica rotacije. Ova metoda je naroito pogodna za implementaciju u raunarima, pa se, stoga, preporuuje njena upotreba u svakodnevnom radu. Zamislimo Dekartov koordinatni sistem sa centrom u masi Zemlje. Neka je z osa upravna na osnovnu ravan koordinatnog sistema (tabela 3.1) i pozitivna prema primarnom polu, x osa presek primarne i sekundarne ravni i pozitivna u pravcu sekundarnog pola, a y osa upravna na x i z i zarotirana za 90 u smeru pozitivnom za dati nebeski sistem. Tada se moe uspostaviti veza izmeu krivolinijskih koordinata (, ) i pravouglih Dekartovih koordinata (x, y, z) primenom matrine jednaine: cos cos x y (3.18) = cos sin . sin z , Ovi izrazi vae za sluaj sfere jedininog poluprenika, a kao to smo videli u poglavlju 2.3, ovde je upravo to sluaj. Ako bismo eleli da zarotiramo sistem za ugao oko neke od osa, primeniemo ortogonalne tranformacione matrice, koje emo obeleiti sa R1 () za rotaciju oko x ose, R2 () za rotaciju oko y ose i R3 () za rotaciju oko z ose. Matrice rotacije se raunaju na sledei nain: 1 0 0 sin , (3.19) R1 = 0 cos 0 sin cos cos 0 sin , 1 0 (3.20) R2 = 0 sin 0 cos cos sin 0 R3 = sin cos 0 . (3.21) 0 0 1 Primena ortogonalnih transformacija na prethodno opisane transformacije koordinatnih sistema bie data u nekoliko narednih pasusa. Da bi se mesne horizontske koordinate transformisale u mesne ekvatorske, potrebno je sistem mesnih horizontskih koordinata zarotirati za ugao od 180 oko z ose i za ugao (90 ) oko y ose. Iskazano matrino, ova transformacija glasi: x x y = R2 ( 90 ) R3 (180) y . (3.22) z A180 ,90o z z t, Pretvaranje mesnih ekvatorskih u nebeske ekvatorske koordinate se, takoe, sastoji iz dva koraka: prevoenja levo-orijentisanog u desno-orijentisani sistem i rotacije za -s oko ose z : x 1 0 0 x y = R3 (s) 0 1 0 y . (3.23) z t, 0 0 1 z ,

3.3. SPECIJALNI POLOAJI NEBESKIH TELA

23

Do ekliptikih koordinata se moe doi preko nebeskih ekvatorskih vrlo jednostavno, rotacijom sistema nebeskih ekvatorskih koordinata za ugao (nagib ekliptike u odnosu na ekvator) oko x ose: x x y = R1 () y . (3.24) z , z , Do obrnutih relacija moe se lako doi upotrebom pravila za ortogonalne matrice: x = Rx (Ri Rj ) R1 ()
1

x = R1 x = =

Rj 1 Ri 1 . R ()

(3.25)

Primenjujui pravila 3.25 na matrine jednaine 3.22, 3.23 i 3.24, dobijaju se jednaine za transformaciju mesnih ekvatorskih u mesne horizontske koordinate: x x y (3.26) = R3 (180 ) R2 (90 ) y , z t, z A180 ,90o z za transformaciju nebeskih ekvatorskih u mesne ekvatorske koordinate: x 1 0 0 x y = 0 1 0 R3 (s) y i z , 0 0 1 z t, za transformaciju ekliptikih u nebeske ekvatorske koordinate: x x y = R1 () y . z , z ,

(3.27)

(3.28)

3.3

Specijalni poloaji nebeskih tela

Tokom svog prividnog kretanja po nebeskog sferi, nebesko telo prolazi kroz nekoliko karakteristinih poloaja u odnosu na opaaa. Specijalni prolasci se, u mernim kampanjama, koriste za izbor najpovoljnijeg trenutka opaanja nebeskog tela, a u zavisnosti od veliine koja se meri (azimut ili zenitno odstojanje). U svim narednim izvoenjima, smatraemo da su poznate sledee veliine: geografske (astronomske) koordinate mesta opaanja (latituda i longituda) i nebeske ekvatorske koordinate nebeskog tela (rektascenzija i deklinacija). Zadatak je izraunati horizontske koordinate nebeskog tela (azimut i zenitno odstojanje) i zvezdano vreme. U svakom od navedenih primera raunaemo nepoznate elemente osnovnog sfernog trougla na osnovu datih veliina i posebnih uslova koje diktira specijalni poloaj nebeskog tela.

3.3.1

Prolaz nebeskog tela kroz meridijan (gornja i donja kulminacija nebeskog tela)

Tokom svog prividnog kretanja, dnevni paralel nebeskog tela dva puta see ravan mesnog meridijana. Ovi poloaji se nazivju gornjom i donjom kulminacijom nebeskog tela. U zavisnosti od toga da li zvezda u gornjoj kulminaciji kulminira juno ili severno od lokalnog zenita, razlikujemo june i severne zvezde. June zvezde su one za koje je ispunjeno: < . (3.29)

24
Es P Z

POGLAVLJE 3. KOORDINATNI SISTEMI

Es Es

En

En En Z Z P

zd

Slika 3.7: Gornja i donja kulminacija nebeskog tela Za severne zvezde vai: > . I severne i june zvezde u donjoj kulminaciji kulminiraju severno od zenita. U ovom sluaju, umesto sfernog trougla, horizontske koordinate se raunaju u ravni mesnog meridijana, prema oznakama na slici 3.7. U gornjoj kulminaciji, severna zvezda ima horizontske koordinate: AN zN dok je za june zvezde: AN zN = 180 = . (3.33) (3.34) = 180 = , (3.31) (3.32) (3.30)

U donjoj kulminaciji, jednaine za severne i june zvezde su iste i glase: AD zD = 180 = 180 .

Zvezdano vreme u gornjoj i donjoj kulminaciji se rauna kao: sG sD = + t = + 0h = = 12h . (3.37) (3.38)

Svaka zvezda, tokom svog dnevnog kretanja po dnevnom paralelu, dva puta prolazi kroz mesni meridijan. Trenuci ovih prolazaka nazivaju se gornjom i donjom kulminacijom. Zadatak je izraunati mesne horizonske koordinate zvezde u ovim trenucima. Kao to se moe uoiti na slici, razlikujemo dva sluaja: U gornjoj kulminaciji, zvezda prolazi juno od zenita i

zg

I G PHF

U T R VSSQ

Es

(3.35) (3.36)

3.3. SPECIJALNI POLOAJI NEBESKIH TELA U gornjoj kulminaciji, zvezda prolazi severno od zenita. Za zvezde koje u svojoj gornjoj kulminaciji prolaze juno od zenita, vai uslov: < .

25

(3.39)

Pri prouavanju kulminacije zvezde, cela nebeska sfera se moe projektovati na ravan mesnog meridijana, pa zatim sve take projektovati na pravi horizont, ime se sve take (zenit, severna i juna taka, severni pol i zvezda) preslikavaju na pravu, odakle se horizontske koordinate dobijaju jednostavnim merenjem odreenih dui. Naime, za june zvezde, u gornjoj kulminaciji, zenitno odstojanje se rauna kao:
j zG = ,

(3.40)

dok je azimut:

Aj = 0 . G

(3.41)

Za severne zvezde, zenitno odstojanje i azimut imaju vrednosti:

s zG As G

= = 180 .

(3.42) (3.43)

asovni ugao u trenutku gornje kulminacije zvezde (severne ili june, svejedno) je: tG = 0 h . Poto se zvezdano vreme rauna prema formuli 4.2, u gornjoj kulminaciji ima vrednost: s = . (3.45) (3.44)

U donjoj kulminaciji, i za severne i za june zvezde, horizontske koordinate se raunaju na isti nain: zD AD = 180 ( + ) = 180 , (3.46) (3.47)

a, poto je asovni ugao t = 12h , mesno zvezdano vreme je: s = + 12h . (3.48)

3.3.2

Izlaz i zalaz nebeskog tela

Trenuci izlaza i zalaza nebeskog tela se dobijaju kao presene take dnevnog paralela nebeskog tela sa ravni pravog horizonta (slika 3.8). Presena taka sa zapadne strane mesnog meridijana je taka zalaza, dok se istona presena taka naziv takom izlaza nebeskog tela.Take preseka zvezdinog dnevnog paralela i ravni mesnog horizonta su take izlaza i zalaza. Da bi takve take postojale, potrebno je da bude ispunjen uslov: < 90 . (3.49) Nebesko telo se nalazi u trenutku izlaza (zalaza) kada je zenitno odstojanje jednako nuli. Napiimo, stoga, kosinusnu jednainu za stranu 90 : cos (90 ) = cos Z cos (90 ) + sin Z sin (90 ) cos (180 A) . Sreivanjem (3.50), zamenom z = 90 i izraavanjem po A sledi: cos A = sin . cos (3.51) (3.50)

Jednaina (3.51) vai za trenutak zalaza. Azimut izlaza se dobija kao: AE = 360 A. (3.52)

26
Z

POGLAVLJE 3. KOORDINATNI SISTEMI

En P

Slika 3.8: Zalaz nebeskog tela asovni ugao moemo izraunati primenom kosinusne jednaine za z : cos z = cos (90 ) cos (90 ) + sin (90 ) sin (90 ) cos t, odakle se, posle sreivanja, dobija denitivni izraz za t: cos t = tan tan . Zvezde koje ispunjavaju uslov 3.49 nazivaju se cirkumpolarnim, a zvezde za koje vai: < (90 ) dobile su naziv anticirkumpolarne. Dodatna informacija o mestu izlaza i zalaza nebeskog tela moe se dobiti na osnovu znaka deklinacije. Ako je deklinacija pozitivna, tada je cos A u jednaini (3.51) negativno, odakle proizlazi da e zvezda izlaziti izmeu severne i istone take horizonta, a zalazie izmeu zapadne i severne. Ako je, pak, deklinacija negativna, tada e cos A biti negativno, to znai da e zvezda izlaziti izmeu istone i june take, a zalaziti izmeu june i zapadne take horizonta. (3.55) (3.54) (3.53)

3.3.3

Prolaz nebeskog tela kroz prvi vertikal

Prvi vertikal je denisan azimutom vertikala zvezde od 90 i 270 , to znai da je ovde zadatak izraunati elemente pravouglog sfernog trougla prikazanog na slici 3.9. Prolazak kroz prvi vertikal imaju samo nebeska tela za koje je ispunjen uslov: < . (3.56) Da bismo izraunali zenitno odstojanje nebeskog tela u njegovom prolasku kroz prvi vertikal, primenimo Neperova pravila: cos (90 ) = sin (90 z) sin . (3.57) Sreivanjem (3.57), sledi: cos z = sin . sin (3.58)

i g ed phf4c b a (YW ` X
Z

Es

Z=90

3.3. SPECIJALNI POLOAJI NEBESKIH TELA

Z

27

N W

En P

Slika 3.9: Prolazak nebeskog tela kroz prvi vertikal Azimut nebeskog tela ima, shodno uslovima ovog prolaska. vrednosti: i z AE AW asovni ugao emo sraunati iz: cos t = cot (90 ) cot = odakle se zvezdano vreme dobija iz: s = + t. (3.62) Jednaina (3.62) predstavlja osnovni nain za raunanje zvezdanog vremena iz rektascenzije i asovnog ugla i primenjuje se za opti sluaj paralaktikog sfernog trougla, tako da vai i za sve ostale specijalne prolaske. tan , tan (3.61) = 270 = 90 . (3.59) (3.60)

3.3.4

Najvea digresija (elongacija) nebeskog tela

S druge strane, zvezde koje kulminiraju severno od lokalnog zenita, za koje je ispunjen uslov: > , (3.63)

ne prolaze kroz prvi vertikal, ve se moe posmatrati njihovo maksimalno udaljenje od ravni mesnog meridijana. Ove take se nazivaju takama maksimalne digresije ili elongacije nebeskog tela. U trenutku najvee digresije, paralaktiki ugao u osnovnom sfernom trouglu je jednak 90 , pa se zenitno odstojanje rauna primenom Neperovih pravila: cos (90 ) = sin sin (90 z) , odakle se, posle sreivanja i izraavanja z, dobija: cos z = sin . sin (3.65) (3.64)

w t r xv usq

i g ed phf4c
t E Z

A=90

Es

28
Es Z

POGLAVLJE 3. KOORDINATNI SISTEMI

En

En Z

Slika 3.10: Najvea digresija nebeskog tela Azimut zapadnog prolaska se rauna iz jednaine: cos = sin (90 ) sin (180 AW ) , odakle sledi: sin AW = Azimut istonog prolaska je: AE = 360 AW asovni ugao se rauna iz izraza: cos t = cot (90 ) cot = tan . tan (3.69) (3.68) cos . cos (3.66)

3.3.5

Prolaz nebeskog tela kroz zadati almukantar

Prolazak kroz almukantar z za nebesko telo se moe izraunati pod uslovom da je vrednost z izmeu vrednosti zenitnih odstojanja gornje i donje kulminacije, odnosno, treba da bude ispunjen uslov: zG < z < z D . U tom sluaju, asovni ugao se moe izraunati iz kosinusne jednaine (slika 3.11): cos z = cos (90 ) cos (90 ) + sin (90 ) sin (90 ) cos t, odakle, posle sreivanja, sledi: cos t = Azimut se rauna preko tangensne jednaine: tan A = sin t . sin cos t cos tan (3.73) cos z sin sin . cos cos (3.72) (3.71) (3.70)

Iy G YpHF

i g ed phf4c
t

z A q=90

Es

(3.67)

3.3. SPECIJALNI POLOAJI NEBESKIH TELA

Z
H

29

t
VHu

A z q

Es Es

En En

Slika 3.11: Prolazak kroz dati almukantar

3.3.6

Prolaz nebeskog tela kroz zadati vertikal

Reavanje sfernog trougla kada je poznat azimut vertikala nebeskog tela moe se izvesti sputanjem visine na vertikal iz temena P, ime se paralaktiki trougao deli na dva pravougla sferna trougla. Obeleimo presenu taku visine i vertikala sa H, a ostale elemente kao na slici 3.12. Tada se elementi pravouglog trougla ZPH raunaju primenom Neperovih pravila: tan t1 1 , sin tan (180 AW ) cos (180 AW ) , tan x = tan sin h = cos sin (180 AW ) . =

(3.74)

Poto su, sada, u drugom pravouglom sfernom trouglu, takoe, poznata dva elementa (visina h i komplement deklinacije), mogu se sraunati i ostali elementi: cos t2 cos y Tada je zenitno odstojanje: z = x + y, a asovni ugao: t = t1 + t2 . (3.77) U zavisnosti od kvadranta u kome se nalazi nebesko telo, visina moe pasti unutar ili van osnovnog paralaktikog sfernog trougla, na osnovu ega treba prilagoditi i primenjene formule. (3.76) = tan tan h, sin = cos . h (3.75)

3.3.7

Raunanje paralaktikog ugla

Paralaktiki ugao je ugao pod kojim nebesko telo ulazi u vidno polje durbina. On se moe sraunati iz horizontskih ili ekvatorskih koordinata. Iz horizontskih koordinata paralaktiki ugao se rauna preko

30
Z

POGLAVLJE 3. KOORDINATNI SISTEMI

En Z

Slika 3.12: Prolazak kroz zadati vertikal jednaina: cot (90 ) sin z cot q sin (180 A) = cos z cos (180 A) , sin t tan q = cos z cos A+sin z tan . Raunanjem iz ekvatorskih koordinata, primenjujemo formule: cot (90 ) cot q sin t = cos (90 ) cos t, tan q = sin cossin t tan . t+cos Ukoliko se nebesko telo nalazi u prvom vertikalu, izraz (3.79) se pojednostavljuje i glasi: sin q = cos . cos (3.80) (3.79) (3.78)

3.4

Diferencijalne promene poloaja

Osim transformacija koordinata, razmatra se i problem malih promena sfernih koordinata jednog koordinatnog sistema u funkciji koordinata nekog drugog sistema. Ovde e biti opisane veze izmeu horizontskih i ekvatorskih koordinata, kao i veza izmeu ekvatorskih i ekliptikih koordinata. U Geodetskoj astronomiji je esto potrebno izraunati odreene uticaje na ekvatorske koordinate nebeskog tela. Bez obzira na razlog njihovog nastanka, moe se uoiti da se promene manifestuju kao mala pomeranja po rektascenziji i deklinaciji, u pravcu neke take u prostoru. Taka u prostoru kod, na primer, godinje paralakse uvek je usmerena prema Suncu. U sluaju dnevne aberacije, radi se o istonoj taki horizonta. Promene koordinata objekata na nebeskoj sferi se mogu uoptiti, to omoguava izvoenje optih formula za promenu koordinata u pravcu neke proizvoljne take. Uoimo, stoga, na slici 3.13 objekat X sa svojim nebeskim ekvatorskim koordinatama i . Zbog nekog uzroka taka je pomerena u taku X ( + d, + d). Znak promena po rektascenziji i deklinaciji moe biti i pozitivan i negativan. Neka se pomeranje vri du luka velikog kruga OX, gde je taka O ( 0, , 0 ). Oznaimo, jo luk OX sa i ugao OXP = . Tada je promena poloaja du luka OX d, to odgovara

p h

i g ed phf4c
t1 t2 t

A y Es S

3.4. DIFERENCIJALNE PROMENE POLOAJA

P
0

31

90

Slika 3.13: Promena poloaja nebeskog tela rastojanju XX. Uvedimo, jo, pretpostavku da je d mali ugao, ne naruavajui time optost zakljuka. Pomeranje d napiimo u obliku: d = k sin , (3.81) gde je k konstanta proizvoljnog znaka. Neka je taka U presena taka luka velikog kruga PX i malog kruga XU sa polom u taki P. Uoimo, dalje, sferne uglove P X = i P X = . Odatle je U P X = d. Sa slike se vidi da je P X = P U = ( + d) , pa je, kao luk malog kruga: U X = d cos ( + d) = d cos . (3.82)

Ako je P X = , onda je U X = d. Trougao UXX nije sferni, poto jedna strana trougla nije luk velikog, ve malog kruga ali, s obzirom na injenicu da je ovaj trougao mali, moe se uvesti takva aproksimacija. U tom sluaju, UXX je pravougli trougao sa pravim uglom kod temena U. Tada se mogu napisati jednaine: U X = XX cos (2 ) = XX cos (3.83) U X = XX sin (2 ) = XX sin . Uvodei (3.81) sledi: cos d = k sin sin d = k sin cos . (3.84)

Konano, posmatrajmo sferni trougao OPX. Sa slike se moe videti da je P X = i P O = 0 . Imajui to u vidu, zakljuuje se da je OP X = 0 . Formirajmo sinusnu jednainu za sferni trougao OPX : sin sin = . sin ( ) sin ( 0 ) Sinusno-kosinusni obrazac za stranu i nalegli ugao ima oblik: sin cos = sin ( ) cos ( 0 ) cos ( ) sin ( 0 ) cos ( 0 ) . (3.86) (3.85)

Sreivanjem (3.85) i (3.86) i njihovom zamenom u (3.84), dobija se konani rezultat za promene nebeskih ekvatorskih koordinata: d d
sin(0 ) = k cos 0cos = k (sin cos 0 cos ( 0 ) cos sin 0 ) .

Da bi se na opisani nain raunale promene d i d, potrebno je samo poznavati koordinate take O i u jednaine (3.87) uneti koecijent k, posle ega se, ako je k izraeno u radijanima, promene d i d

k jh g i
U X 90 L

f d e o p mn l q

(3.87)

32

POGLAVLJE 3. KOORDINATNI SISTEMI

dobijaju, takoe, u radijanima. Da bismo promene ekvatorskih koordinata dobili u jedinicama koje inae koristimo za ovu vrstu koordinata (asovi za rektascenziju i stepeni za deklinaciju), identitet (3.87) dobija sledeu formu: 0 sin( ds = k cos15 cos 0 ) (3.88) d = k (sin cos 0 cos ( 0 ) cos sin 0 ) . Ako je koecijent k izraen u lunim sekundama, d se dobija u sekundama, a d u lunim sekundama. Kao to je u naslovu i reeno, ovaj postupak se, zbog uvedenih aproksimacija, koristi kada su promene koordinata male. Ako su promene takve da tanost prvog reda nije dovoljna, potrebno je primeniti neku drugu metodu.

3.4.1

Prirataji horizontskih koordinata

Prirataji horizontskih koordinata izraavaju male promene horizontskih koordinata u vremenu. Da bismo iz izraunali, napiimo kosinusnu jednainu za z (3.53) u implicitnom obliku: F : cos z sin sin cos cos cos t = 0, naimo njen totalni diferencijal i izrazimo, odatle, dz : dz = + + Kako je, iz sinusne teoreme: cos sin t = sin z sin A, zanemarivanjem promene zenitnog odstojanja u funkciji od deklinacije i irine, sledi: dz = cos sin Adt, (3.92) (3.91) sin cos cos t cos sin d + sin z cos sin cos t sin cos d + sin z cos cos sin t dt. sin z (3.89)

(3.90)

ime je diferencijalna promena zenitnog odstojanja izraena u funkciji asovnog ugla. U prvom vertikalu je promena zenitnog odstojanja: dz = cos dt, (3.93) dok je u meridijanu jednaka nuli: dz = 0, to znai da se zvezda kree po horizontalnom koncu instrumenta. Raunanje diferencijalne promene azimuta izvodimo iz implicitno napisane sinusno-kosinusne jednaine za osnovni paralaktiki trougao: sin z cos (180 A) = sin (90 ) cos (90 ) cos (90 ) sin (90 ) cos t. Sreivanjem (3.95) i raunanjem parcijalnih izvoda, dobija se: dA = + + cos z cos A cos z dz d + sin z sin A sin z sin A cos cos + sin sin cos t d + sin z sin A sin cos sin t dt. sin z sin A (3.95) (3.94)

(3.96)

3.4. DIFERENCIJALNE PROMENE POLOAJA

33

Uvoenjem smene (3.92) u prvi sabirak sa desne strane jednaine (3.96), smenom (3.91) u poslednji sabirak i zanemarivanjem lanova uz d i d, dobija se konani izraz za diferencijalnu promenu azimuta: dA = sin + cos cos A tan z dt. (3.97)

Promena azimuta u prvom vertikalu je, tada: dA = sin dt. Prirataj azimuta za zvezde koje kulminiraju severno od zenita rauna se zamenom izraza: cos cos q = sin z sin + cos z cos cos A u jednainu (3.97), odakle, posle sreivanja, sledi: dA = cos cos q dt. sin z (3.100) (3.99) (3.98)

Analizom relacije (3.100) vidi se da severne zvezde imaju najmanju promenu u prvom vertikalu (kada je q = 90 ), kada se zvezda kree po vertikalnom koncu konanice. Kod primene jednaina: (3.92), (3.97) i (3.100), treba obratiti panju na jedinice koje se koriste. Poto se asovni ugao, najee, izraava u vremenskim jedinicama, a zenitno odstojanje i azimut u lunim, prema tome treba prilagoditi i jedinice, odakle slede formule pogodne za raunanje diferencijalnih promena horizontskih koordinata: dz dA = 15 cos sin Adts cos cos A = 15 sin + tan z cos cos q s = 15 dt . sin z dts

(3.101)

3.4.2

Diferencijalne relacije izmeu ekvatorskih i ekliptikih koordinata

Diferencijalne relacije izmeu nebeskih ekvatorskih i ekliptikih koordinata se dobijaju diferenciranjem jednaina (??) - (??), odakle se dobija: d d Obrnute relacije glase: d d = cos r cos d + sin rd + sin cos d cos = sin r cos d + cos rd sin d , (3.104) (3.105) cos r cos d sin rd sin cos d cos = sin r cos d + cos rd + sin d . = (3.102) (3.103)

gde je r ugao kod temena u sfernom trouglu ija su temena: severni nebeski pol (P ), severni ekliptiki pol () i zvezda (), kao na slici 3.14.

34

POGLAVLJE 3. KOORDINATNI SISTEMI

P
w v x0u t z yw v {Yx(u ~ yw v Yx(u r

r
s

Slika 3.14: Ekliptiki trougao

} yw v Y|0u

Poglavlje 4

Vreme
4.1 Tipovi vremenskih skala

Generalno, vremenske skale koje se koriste u Astronomiji moemo podeliti u tri grupe: prirodne, teorijske i statistike. Prirodnim vremenskim skalama se nazivaju one koje se mogu dobiti iz direktnih astronomskih merenja. To su, istovremeno, skale koje su prve i nastale i koje su se prve koristile za merenje vremena. Napredak ljudske zajednice je zahtevao veu tanost merenja vremena, to prirodne vremenske skale nisu mogle da zadovolje, pa su uvedene teorijske skale vremena, uvodei dinamike teorije. Problem koji se pojavio bila je injenica da se dinamiko vreme nije moglo dobiti u realnom vremenu, ve samo a posteriori. Konano, problemi su prevazieni uvoenjem atomskih vremenskih skala, koje su, uvodei duinu sekunde jednaku trajanju sekunde dinamikog vremena, problem merenja prenele na subatomski nivo, to je drastino povealo ukupnu tanost merenja i odravanja vremena. Sistemi vremena koji se koriste u Astronomiji prikazani su na slici 4.1.

4.2

Prirodne vremenske skale

Prirodne vremenske skale se mogu dalje podeliti na: zvezdana i suneva (pravo, srednje i svetsko) vremena. Vremenski trenuci u prirodnim vremenskim skalama se mogu dobiti direktnim merenjima i, stoga, su dugi niz godina predstavljali osnovu svih vremenskih sistema.

4.2.1

Zvezdano vreme

Zvezdano vreme se denie kao asovni ugao take. Tako je zvezdano vreme u Greenwichu dato kao: S = tG () . (4.1)

Ako se u jednaini 4.1 koristi pravi ekvinocij (prava taka), radi se o pravom zvezdanom vremenu (GAST). Ukoliko se uzme u obzir nutacija i za raunanje zvezdanog vremena koristi srednja taka, kojom 35

36

POGLAVLJE 4. VREME

prirodne vremenske skale

suneva vremena

LAST GAST LMST GMST UT1D

zvezdana vremena

UT0 UT1 UT2

WOZ

MOZ UT1R

MJD
statistike vremenske skale

JD T puls

UTC TAI

TZ TGPS ET

TLOC

teorijske vremenske skale

Slika 4.1: Vremenski sistemi je denisan srednji ekvinocij, dobijeno zvezdano vreme se naziva srednjim zvezdanim vremenom (GMST). Ako bi se zvezdano vreme raunalo za proizvoljni meridijan, odgovarajue oznake za pravo i srednje mesno zvezdano vreme bile bi, respektivno, LAST i LMST. U formulama se mesno zvezdano vreme obeleava sa s. Zvezdani dan predstavlja vremenski interval izmeu dve gornje kulminacije take. Zvezdano vreme zavisi od Zemljine rotacije i, u manjoj meri, od precesije. Usled tih uticaja, ova vremenska skala je neravnomerna. Mesno zvezdano vreme se, ako su poznate rektascenzija i asovni ugao t, rauna prema izrazu: s = + t. (4.2)

Veza izmeu mesnog i Greenwichkog zvezdanog vremena je linearna i zavisi od geografske duine meridijana mesta opaanja: S = s . (4.3)

4.2.2

Pravo, srednje i svetsko vreme

Srednje zvezdano vreme je ravnomerna vremenska skala, ukoliko zanemarimo male promene do kojih dolazi usled neravnomernosti Zemljine rotacije. Ipak, ova vremenska skala se ne koristi u svakodnevnom ivotu, ve samo u meridijanskim posmatranjima, zbog injenice da se kulminacije take deavaju u razliito doba dana, u poreenju sa kulminacijama Sunca. Usled toga, ustanovljeno je merenje vremena prema kretanju Sunca. Tokom svog godinjeg prividnog kretanja oko Zemlje, Sunce menja svoj poloaj u odnosu na zvezde i prolazi kroz razliita sazvea. Skup sazvea kroz koje Sunce prividno prolazi naziva se zodijakom ( - ivotinja). Putanja po kojoj se Sunce prividno kree opisuje veliki krug na nebeskoj sferi koji se naziva ekliptikom. Ekliptika i koordinatni sistem vezan za nju opisani su u poglavlju 3.1.4. Promene ekvatorskih koordinata Sunca tokom godine prikazane su na slici 4.3, odakle se vidi da se Suneva deklinacija kree

LOC

TCG

TDT TT

Tgal

TCB

TDB

TB

4.2. PRIRODNE VREMENSKE SKALE

R

37

C E

Slika 4.2: Zemljina eliptina putanja od -23.5 do +23.5, koliko iznosi nagib ekliptike u odnosu na ekvatorsku ravan. Trenutak poetka leta, kada Sunce ima najveu deklinaciju, naziva se letnjim solsticijem, dok je zimski solsticij trenutak poetka zime, kada Sunce ima minimalnu deklinaciju. Take preseka ravni ekvatora i ekliptike, kada je Suneva deklinacija nula, nazivaju se takama ravnodnevnice ili ekvinocijima. Trenutak poetka prolea je odreen trenutkom prelaska znaka deklinacije Sunca iz negativnog u pozitivni znak, kroz taku prolene ravnodnevnice. U taki jesenje ravnodnevnice deklinacija Sunca prelazi iz pozitivnog u negativni znak i tada poinje jesen. Poeci godinjih doba, kao to je opisano, odnose se na posmatraa na severnoj polulopti. Prema 1. Keplerovom zakonu, planete se oko Sunca kreu po eliptinim putanjama. U jednoj od dve ie eliptine putanje nalazi se Sunce (taka S na slici 4.2). Taka na kojoj je Zemlja najudaljenija od Sunca naziva se afel, oznaimo je sa B, dok se najblia taka putanje naziva perihel (taka A na slici 4.2). Ako posmatramo prividno Sunevo kretanje oko Zemlje, moemo uoiti take perigeuma i apogeuma, najblie i najdalje take Suneve putanje od Zemlje. Srednje rastojanje Zemlja-Sunce naziva se astronomskom jedinicom i iznosi 1, 496 108 kmi vrlo se esto koristi za izraavanje velikih rastojanja. Prvi Keplerov zakon se, matematiki, izraava jednainom: r= gde je: r - radijus-vektor planete, - prava anomalija (polarni ugao raunat od perihela), p - parametar elipse i e - ekscentrinost putanje. Zemljina putanja oko Sunca ima vrlo mali ekscentricitet koji iznosi svega 0,016. Merenjem vremena izmeu dve gornje kulminacije sredita Sunevog diska dobijamo pravi Sunevi dan. asovnim uglom pravog Sunca meri se pravo vreme. Pravo vreme, meutim, ne ispunjava uslov stalnosti, poto se njegova duina menja tokom godine. Prema 2. Keplerovom zakonu, radijus-vektor Sunce-planeta opisuje jednake povrine u jednakim vremenskim intervalima, drugim reima, planeta se kree konstantnom sektorskom brzinom. Usled toga, prirataji longitude Sunca se menjaju tokom godine, tako da najvei prirataj ima u perihelu, a najmanji u afelu, to dovodi do promene duine dana tokom godine. Ovo se moe i graki prikazati, kao na slici 4.2. Ako se Zemlja nalazi u taki C u trenutku prolene ravnodnevnice, posle proizvoljnog vremenskog intervala doi e u poloaj E, kome odgovara longituda Sunca p , Sunce e se nalaziti u pravcu zvezde R. Odavde se vidi da je Zemljina ugaona brzina promenljiva. p , 1 + e cos (4.4)

38
h
+2327

POGLAVLJE 4. VREME

0 20.III

6 21.VI

12 22.IX

18 22.XII

24 20.III

2327

Slika 4.3: Promene ekvatorskih koordinata Sunca tokom godine

P

V S
p

U A

Slika 4.4: Prirataji rektascenzije i longitude Sunca Osim toga, usled nagiba ekliptike u odnosu na ekvatorsku ravan, rektascenzija i longituda Sunca imaju razliite prirataje. Posmatrajmo sliku 4.4. Neka je severni nebeski pol oznaen sa P, a severni ekliptiki pol sa . Tada je deklinacija Sunca p = T S, rektascenzija p = T , a longituda p = S. Ako je nagib ekliptike oznaen sa , rektascenzija se, iz trougla T S moe izraunati iz jednaine: tan p = cos tan p , (4.5)

odakle se vidi razlika u priratajima rektascenzije i longitude. Najvee prirataje Sunce ima u ekvinocijima, a najmanje u solsticijima. Matematika interpretacija drugog Keplerovog zakona je: 1 2 d r = C. 2 dt (4.6)

U prouavanju kretanja nebeskih tela znaajan je i 3. Keplerov zakon koji glasi: Kvadrati vremena obilaenja planeta oko Sunca srazmerna su kubovima poluosa njihovih putanja, to se izraava relacijom: a3 = const. T2 (4.7)

4.2. PRIRODNE VREMENSKE SKALE

39

Stoga je uvedena ktivna taka koja se ravnomerno kree po ekliptici, uz dodatni uslov da zajedno sa pravim Suncem prolazi kroz apogej i perigej, to znai da je njegova longituda jednaka srednjoj longitudi pravog Sunca. Ova taka je nazvana srednjim ekliptikim Suncem. Meutim, zbog nagiba ekliptike, ravnomerna promena longitude srednjeg ekliptikog Sunca uzrokovae razliite promene rektascenzije pravog Sunca. Zbog toga se uvodi pojam srednjeg ekvatorskog Sunca ili, krae, srednjeg Sunca, kao take koja se ravnomerno kree po ekvatoru i zajedno sa srednjim ekliptikim Suncem prolazi kroz taku prolene ravnodnevnice, to znai da je rektascenzija srednjeg Sunca jednaka longitudi srednjeg ekliptikog Sunca. Vremenski interval izmeu dve gornje kulminacije srednjeg Sunca naziva se srednjim danom. Srednje vreme se meri asovnim uglom srednjeg Sunca. Poto se srednje vreme meri izmeu dve gornje kulminacije srednjeg Sunca, da se prelazak izmeu dva datuma ne bi deavao u podne, usvojena je jedinica za merenje vreme koja se naziva svetsko vreme, koje poinje u pono (dakle, u trenutku donje kulminacije srednjeg Sunca): UT= ts 12h , gde je sa ts oznaeno srednje vreme. Razlika izmeu pravog i srednjeg vremena se naziva vremenskim izjednaenjem: = t p ts , (4.9) (4.8)

gde su tp i ts pravo i srednje vreme, respektivno. Ako vremensko izjednaenje izrazimo preko rektascenzija: = s p , (4.10)

videemo da se ono ne moe izraunati unapred, s obzirom da se odnosi na dve razliite vremenske skale; srednje vreme se moe izraunati u svakom trenutku UT, dok se pravo vreme moe izraunati samo preko efemeridskog vremena, koje se dobija a posteriori (o efemeridskom vremenu bie rei u posebnom poglavlju). Stoga se u godinjacima publikuje, takozvano, efemeridsko vremensko izjednaenje: = E p . (4.11)

Efemeridsko vremensko izjednaenje moemo izraziti preko efemeridskog asovnog ugla Sunca u trenutku efemeridske kulminacije, to predstavlja efemeridsko vreme prolaska Sunca kroz efemeridski meridijan, to dovodi do: = tE tE = tE ET + 12h . (4.12) p p U zavisnosti od toga koji astronomski dogaaj posmatramo, duina godine se razlikuje, to dovodi do razliitih denicija pojma godine. Tropska godina predstavlja srednji vremenski interval izmeu dva prolaska Sunca kroz taku prolene ravnodnevnice ( taku), odnosno, vremenski interval tokom kojeg longituda Sunca priraste za 360 . Siderika godina je period Suneve revolucije u odnosu na zvezde. Beselova godina je period tokom koga rektascenzija srednjeg Sunca priraste za 24 h . Ovaj vremenski interval se poklapa sa duinom tropske godine, ukoliko se vekovne promene ne uzmu u razmatranje. Stvarna razlika izmeu Beselove i tropske godine (usled vekovnih promena) iznosi 0 s , 148T , gde je T vreme izraeno u julijanskim vekovima, raunato od 1900. godine. Za poetak Beselove godine uzima se trenutak kada je rektascenzija Sunca: s = 18h 40min = 280 , (4.13)

to uvek pada blizu poetka kalendarske godine. Beselova epoha se koristila kao fundamentalna epoha za izradu zvezdanih kataloga sve do 1976. godine, kada je uveden julijanski sistem.

40 Naziv Tropska Julijanska Siderika Anomalistika Eklipsna Duina [dan] 365,2422 365,2500 365,2564 365,2596 346,6201

POGLAVLJE 4. VREME

Tablica 4.1: Duine denisanih godina Julijanska godina uvodi jednostavniji sistem, gde je duina godine 365,25 dana. Kao i kod Beselove godine, trenuci u godini se daju u decimalnom zapisu. Od 1976. godine IAU uvodi novi sistem konstanti, u okviru kojeg je julijanska epoha J2000.0 uvedena kao fundamentalna. Anomalistika godina je vremenski interval tokom kojeg Zemlja obie oko Sunca u odnosu na perihel svoje putanje. Eklipsna godina (godina pomraenja) je period izmeu dva prolaska Sunca kroz uzlazni vor Meseeve putanje. Kao to se moe videti iz tabele 4.1, duina eklipsne godine se znatno razlikuje od ostalih. Platonska godina je vremenski period tokom kojeg trenutni nebeski pol opie precesioni krug oko pola ekliptike. Trajanje platonske godine je oko 25700 godina. Pregled duina opisanih denisanih godina dat je u tabeli 4.1. Ovom tabelom nije obuhvaena platonska godina. Tropska godina se moe iskoristiti za nalaenje veze izmeu zvezdanog i srednjeg vremena. Poto tropska godina predstavlja interval tokom kojeg rektascenzija srednjeg Sunca priraste za 24 h , dnevni prirataj se moe izraunati iz: 24h = 3min 56s , 55536 (4.14) ds = 365, 2422 to je, istovremeno, vrednost za koju je srednji dan dui od zvezdanog dana. Na godinjem nivou, odnos izmeu srednjeg i zvezdanog dana je: 1 srednji dan = 366, 2422 1 =1+ = (1 + ) zvezdanih dana 365, 2422 365, 2422 (4.15)

Posmatrajui vezu (4.2), merei rektascenziju od srednje take i korienjem srednjeg Sunca, moemo napisati: S = UT 12h + s . (4.16) Konano, zvezdano vreme u Greenwichu je: S = S0 + (1 + ) UT, gde je S0 srednje vreme u pono u Greenwichu i rauna se iz jednaine: S0 = 6h 41min 50s , 54841 + 8640184, 812866T + 0s , 093104T 2 6s , 2 106 T 3 . Vreme izraeno u julijanskim vekovima je, ovde, oznaeno sa T. U upotrebi je nekoliko varijanti svetskog vremena. Vremenska skala dobijena direktno iz astronomskih merenja, na primer, meridijanskih posmatranja zvezda, oznaava se sa UT0 i odnosi se na trenutni poloaj nebeske polarne osovine, to implicira i trenutnu vrednost geografske longitude mesta . Uzimanjem u obzir uticaja kretanja Zemljinih polova na longitudi posmatraa, dolazi se do vremenske skale UT1, vremena odreenog rotacijom Zemlje. Odgovarajua relacija koja povezuje skale UT0 i UT1 glasi: UT1 = UT0 (x sin 0 + y cos 0 ) tan 0 , gde je: (4.19) (4.18) (4.17)

4.3. TEORIJSKE (DINAMIKE) VREMENSKE SKALE x i y, uglovne vrednosti odstupanja pravog od srednjeg pola, 0 i 0 , vrednosti geografske latitude i longitude u odnosu na srednji ekvinocij.

41

Ukoliko se, dodatno, uraunaju i neravnomernosti Zemljine rotacije koje nastaju usled sezonskih promena brzine, dolazi se do skale UT2. Ipak, najee se u raunicama koristi varijanta UT1 i, uopte, ako u formulama nije naznaeno na koju se skalu svetskog vremena odnosi, oznaka UT obino znai UT1. O promenama u Zemljinoj rotaciji e biti govora u posebnom poglavlju. Vremenska skala UT1 je vreme Zemljinog asovnika, koja napravi pun obrt za, otprilike, 24h . Kratkotrajna nestabilnost ove skale je reda 108 , dok se trajanje dana produava za oko 0, 002 s . UT1 je jedan od proizvoda IERS i bazivek rana je na opaanjima dugobazisne interferometrije (Very Long Basis Interferometry - VLBI). Njome se odreuje pravac IERS referentnog meridijana u meunarodnom nebeskom referentnom sistemu (International Celestial Reference System - ICRS).

4.2.3

Julijanski dan i modikovani julijanski dan

Raunanje proteklog broja dana izmeu dva datuma moe biti komplikovano, zbog toga to je potrebno voditi rauna o prestupnim godinama ili mesecima razliitog trajanja. Iz tog razloga uveden je pojam Julijanskog dana. Svi dani su numerisani sukcesivno, poev od julijanskog dana 0, koji poinje u podne 1. januara 4713. godine pre nove ere. Tako, na primer, podne 1. januara 2000. godine je JD 2451545. Julijanski dan se odnosi na svetsko vreme (UT). asovi i delovi asa posle podneva pretvaraju se u decimalni deo dana. Na primer, pono 2. januara 2000. godine ima JD 2451545.5. Istorijski posmatrano, Julijanski dan nema nikakve veze sa julijanskim kalendarom. Ideja je potekla od strane francuskog uenjaka Josepha Justusa Scaligera (1540-1609). U svom radu Opus de emendiatane tempore (Studija unapreenja vremena) uporeivao je prethodne kalendare, ispravljajui njihove greke i uvodei red u hronoloki sistem. Uveo je pojam Julijanske epohe, sa trajanjem od 7980 godina, ija je duina nastala kao proizvod tri ciklusa: (1) Metonovog ciklusa, prosene duine od 6939.6 dana, to iznosi oko 235 uzastopnih meseevih i 19 solarnih ciklusa, (2) solarnog ciklusa, perioda posle koga poetak nedelje pada u isti dan i (3) 15-godinjeg skalnog ciklusa, vezanog za naplaivanje taksi u Egiptu. Scaliger je izraunao da se, u prolosti, ova tri ciklusa sastaju 4713. godine p.n.e, pa je, usvajajui 1. januar te godine, predloio sukcesivno brojanje dana upravo od tog datuma. Naziv Julijanska epoha je u ast njegovog oca Julija. I pored toga to julijanski dan nema veze sa astronomskim dogaajima, zadrao se u upotrebi zbog svoje pogodnosti raunanja duih vremenskih intervala. Poto je vrednost julijanskog dana prilino veliki broj, iz praktinih razloga uveden je i pojam modikovanog julijanskog dana, koji se dobija oduzimanjem 2 400 000 dana od julijanskog dana. Pored toga, poetak modikovanog julijanskog dana pomeren je u pono, pa konana veza glasi: MJD = JD 2 400 000, 5, to znai da se dani u MJD dobijaju od ponoi, 17. novembra 1858. godine. (4.20)

4.3
4.3.1

Teorijske (dinamike) vremenske skale

Efemeridsko vreme

Poto su ustanovljene neravnomernosti u Zemljinoj rotaciji, uoena je potreba za uvoenjem nove vremenske skale koja bi ispunjavala osnovni uslov ravnomernosti. Stoga je 1958. godine usvojeno da se za zvaninu vremensku skalu ustanovi efemeridsko vreme, koje se zasniva na periodu Zemljinog obilaska oko Sunca. Od 1960. godine ova vremenska skala se koristi za izraavanje vremena u astronomskim godinjacima. Kao polazna jedinica za merenje efemeridskog vremena usvojena je tropska godina za 12 h efemeridskog vremena 0. januara 1900. godine. Efemeridska vremenska skala je denisana Newtonovom mehanikom i smatrana je apsolutnom. Relativistike popravke su uvoene kao Newtonovi poremeaji.

42

POGLAVLJE 4. VREME

Odreenu analogiju izmeu Sunevih vremenskih skala i efemeridskog vremena mogue je izvesti denisanjem efemeridskog vremena kao efemeridskog asovnog ugla tE srednjeg efemeridskog Sunca, ktivne take koja se ravnomerno kree po srednjem ekvatoru brzinom koja odgovara srednjem kretanju pravog Sunca. Efemeridski asovni ugao se meri od efemeridskog meridijana, koji bi se poklapao sa Greenwichkim meridijanom da je rotacija Zemlje ravnomerna. Poto to nije sluaj, efemeridski meridijan se malo pomera ka istoku. Stoga je efemeridsko vreme, matematiki izraeno: ET = 12h + tE . (4.21)

Rektascenzija efemeridskog srednjeg Sunca je, u stvari, srednja longituda Sunca L, koja se moe izraunati iz izraza: L = 27941 48 , 04 + 129 602 768 , 13T + 1 , 089T 2, (4.22)

gde je T vreme izraeno u julijanskim vekovima od 12h 0. januara 1900. godine. Tropska godina moe da se podeli na: N= efemeridskih sekundi. Veza izmeu efemeridskog i svetskog vremena je jednostavna i denie se preko popravke T kao: T = ET UT. (4.24) 1 296 000 36 525 86 400 = 31 556 925, 9747 129 602 768, 13 (4.23)

Popravka T se rauna aposteriori, poto se popravke za neravnomernost kretanja Zemlje ne mogu unapred predvideti.

4.3.2

Savremene dinamike vremenske skale

Efemeridsko vreme je zasnovano na Newtonovoj predrelativistikoj teoriji. Uz tu injenicu, bitno je napomenuti da se efemeridsko vreme dobija aposteriori, odnosno, nije trenutno dostupno. Iz tih razloga, od 1984. godine se vie ne koristi kao osnovna astronomska skala vremena u godinjacima. Zamenjuje je skala terestrikog dinamikog vremena (TDT), odreena tako da se ouva kontinuitet sa dotadanjom referentnom skalom. TDT je, formalno, uvedeno jo 1977. godine, ali se ova skala nije u godinjacima koristila sve do 1984. Duina sekunde skale TDT se ne razlikuje od ET, ali je njena teorija osavremenjena relativistikim aspektima. TDT se implementira preko atomske skale TAI, koja se dobija, praktino, u realnom vremenu sa visokom preciznou i ravnomernou. Poto se odreuje na osnovu merenja na Zemlji i odnosi se na posmatraa na Zemlji, TDT spada u sopstvena vremena i koristi se za geocentrine efemeride. Kako se baricentar Sunevog sistema koristi kao referentni poetak za veliki broj razliitih merenja, potrebno je denisati i baricentrino dinamiko vreme (TDB), radi svoenja vremenskih trenutaka na vreme koje bi imao posmatra u baricentru. TDB je koordinatno vreme koje se, za razliku od sopstvenih vremena, moe koristiti za bilo koju taku na heliocentrinoj putanji. Iako se ne moe direktno izmeriti, moe se koristiti kao nezavisna promenljiva, to znai da odgovara zahtevima koji se trae od jednog dinamikog sistema vremena. Veza izmeu terestikog i baricentrinog dinamikog vremena izvodi se iz jednaina Keplerovog kretanja, modikovanog tako da prati relativistike postulate [Gre98]: TDB = TDT + 0s , 001 658 sin E, (4.25)

gde je E ekscentrina anomalija Zemljine putanje oko Sunca. Kompletno izvoenje jednaine (4.25) dato je u [Gre98]. Eliminisanje ekscentrine anomalije iz (4.25) moe se sprovesti primenom izraza:

4.3. TEORIJSKE (DINAMIKE) VREMENSKE SKALE

43

e sin E = e sin (M + e sin M ) posle ega se dobija:

1 e sin M + e2 2M, 2

(4.26)

TDB = TDT + 0s , 001 658 sin M + 0s , 001 014 sin 2M, gde je M prava anomalija.

(4.27)

4.3.3

Statistike vremenske skale

Jedinica za merenje vremena u SI sistemu je SI sekunda koja se denie kao vremenski interval tokom kojeg se izvri 9 192 631 770 prelazaka elektrona sa jednog hipernog energetskog nivoa na drugi u pobuenom stanju atoma cezijuma 133. Osnovna atomska vremenska skala se naziva meunarodnim atomskim vremenom (International Atomic Time - TAI) i vezana je za skalu efemeridskog vremena izrazom: ET = TAI + 32s , 184. (4.28)

S obzirom na identitet skala ET i TDT, u formuli (4.28) se, umesto, ET moe koristiti i TDT. Osim ove male razlike, izmeu sistema TDT i TAI nisu ustanovljene sistematske razlike. Naime, duina SI sekunde je odreena, upravo, prema dinamikom vremenu. Time je merenje i odravanje vremena prelo na subatomski nivo. Poetak skale TAI je tako odreen da je razlika UT1-TAI 1. januara 1958. godine bila jednaka nuli. Nestabilnost skale TAI je za 6 redova veliina manja od nestabilnosti UT1. S obzirom na pojavu usporenja Zemljine rotacije i na veliku postojanost atomskog vremena, vremenom dolazi do udaljavanja skala svetskog vremena UT od atomskog vremena TAI. Da se ova razlika ne bi nagomilavala, uvodi se skala svetskog koordiniranog vremena (Coordinated Universal Time - UTC). UTC predstavlja varijantu atomskog vremena i razlikuje se od TAI za ceo broj sekundi. U skalu UTC se uvode prestupne sekunde tako da razlika izmeu skala UT1 i UTC bude uvek manja od 0, 9 s . Dogovorom je ustanovljeno da se prestupne sekunde uvode, po potrebi, 30. juna i 31. decembra, pri emu se unapred publikuje datum kada e prestupna sekunda biti uvedena. Odluku o uvoenju prestupne sekunde donosi Meunarodni servis za Zemljinu rotaciju i referentne sisteme (International Earth Rotation and Reference System Service - IERS) i publikuje je u svom Biltenu C.

4.3.4

Raunanje i distribucija vremena

Opisane atomske vremenske skale odrava oko 260 atomskih asovnika u 60 laboratorija irom sveta. Sva merenja se skupljaju u zajednikom centru, Meunarodnom birou za mere i tegove (Bureau International des Poids et Mesures - BIPM) gde se, ocenom svih merenja, dobija plivajua vremenska skala EAL. Primenom linearne funkcije na dobijeni model izraunava se vreme TAI, na koje se, konano, dodaje aktuelan broj prestupnih sekundi. Na taj nain izraunato vreme se publikuje nacionalnim slubama za odravanje vremena. Shema raunanje vremena UTC je data na slici 4.5. Osim navedenih vremenskih skala, postoje jo dva sistema atomskog vremena u praktinoj upotrebi: TGPS i TGLONASS. Ova dva sistema vremena nastaju po slinom principu kao i TAI, osim to se za njihovo raunanje koriste atomski asovnici na satelitima sistema GPS i GLONASS, respektivno. Mada su, po svojoj prirodi, atomske vremenske skale, njihova vremena se, zbog relativistikih efekata, malo razlikuju od TAI. Meutim, njihova veza sa TAI je poznata, publikuje se na dnevnoj osnovi i veoma lako je prei sa jednog na drugi sistem. Na primer, za poetak TGPS vremena usvaja se pono izmeu subote i nedelje, 6. januara 1980. godine. Tada, na poetku prve GPS nedelje, razlika izmeu skala TGPS i TAI je bila 19s . Poto se u skale TGPS i TGLONASS ne uvode prestupne sekunde, i one se udaljavaju od UTC. Distribucija vremena zainteresovanim korisnicima se vri na razne naine: putem radio signala,

44
... APL AOS USNO VSL
prestupne sekunde

POGLAVLJE 4. VREME

EAL
linearna funkcija

TAI

UTC

GPS

Slika 4.5: Raunanje vremena emitovanjem sa posebnih geostacionarnih satelita, preuzimanjem sekundnih impulsa sa GPS prijemnika, preko raunarskih mrea primenom NTP itd. Vei broj opservatorija emituje, po odreenom algoritmu, signale atomskog vremena na posebnim talasnim duinama, uglavnom u opsegu kratkih talasa. Da bi se prihvatali i koristili ovi signali, potrebno je, pre svega, poznavati algoritam kojim se emituju, a tu se misli na identikovanje sekundnih impulsa kojima se oznaavaju: ceo minut, deseti i stoti delovi sekunde razlike UT1-UTC. Osim toga, potrebno je uz sebe imati i asovnik kojim e se vriti uporeivanje vremena. Jedan savremeniji nain prihvatanja atomskog vremena je korienje poruka sa geostacionarnih satelita, na primer, nemakog DCF77. asovnici sa ugraenim prijemnicima za ovu vrstu signala se proizvode u raznim formatima, ukljuujui i ISA, PCI i PCMCIA za ugradnju u stone i prenosne raunare. Upotreba signala sa geostacionarnih satelita je ograniena na podruje iznad koga se sateliti nalaze. Nakon ekspanzije jeftinih GPS prijemnika, otvorila se i mogunost veoma preciznog prihvatanja atomskog vremena bilo gde gde je mogue primati GPS signale. Za ovakvu sinhronizaciju asovnika potrebno je imati GPS prijemnik sa izvedenim izlazom za 1PPS (1 Pulse Per Second ). On se izvodi, obino, u vidu BNC prikljuka, mada se u prodaji nalaze i razvojni GPS sistemi u formi ipa, gde se 1PPS izvodi kroz jednu od noica mikrokontrolera. U zavisnosti od tanosti GPS prijemnika, impulsi 1PPS su tanosti 60-100 ns. Ako se bilo koji od navedenih izvora atomskog vremena prikai na raunar, dobija se sistem za distribuciju tanog vremena preko raunarskih mrea, preko protokola za distribuciju vremena (Network Time Protocol - NTP). U jednoj NTP mrei razlikuju se (1) serveri i (2) klijenti. Server je ureaj na koji je povezan primarni vremenski etalon, a klijenti su raunari koji svoje kvarcne asovnike sinhronizuju na osnovu korekcija koje dobijaju preko NTP. Primenom NTP se vreme u raunarskoj mrei moe sinhronizovati sa tanou od 0,02 s, za najudaljenije raunare u mrei. Vreme se na NTP serveru meri sa tanou reda s. Jedan jednostavni sistem za distribuciju tanog vremena upotrebom GPS i NTP je prikazan na slici 4.6.

4.3.5

Zonsko i ukazno vreme

S obzirom na vezu merenja vremena sa kretanjem Zemlje oko Sunca, kroz istoriju se postavljao problem usklaivanja vremenskih skala izmeu razliitih drava, poto su za dravna vremena obino usvajana srednja vremena u glavnom gradu drave. Iz tog razloga je, meunarodnim sporazumom, 1884. godine uveden sistem zonskog vremena, prema kome je planeta podeljena na 24 zone, irine 15 . Za poetni meridijan je usvojen meridijan koji prolazi

4.4. KALENDARI

45

UTC

N TP

GPS>UTC

(1)

NT

P
UTC

Slika 4.6: Distribucija vremena kroz astronomsku opservatoriju u Greenwichu, a nulta zona se prostire 7,5 na istok i zapad od njega. Izmeu dve susedne zone gurie razlika od jednog asa. Svaka zona je dobila i svoj naziv. Tako, na primer, vreme u nultoj zoni se naziva srednjim greenwichkim vremenom (GMT - Greenwich Mean Time), a vreme u prvoj zoni, kojoj pripada i Srbija, srednjeevropskim vremenom (CET - Central European Time). Smer raunanja vremena je takav da se iznosi vremena poveavaju kretanjem ka istoku, a smanjuju prema zapadu. Meridijan koji se nalazi na 180 od poetkog naziva se datumskom granicom, to se naroito odnosi na putnike koji prelaze taj meridijan. Ukoliko se prelazak vri sa zapada na istok, dva puta se rauna isti dan, a u sluaju prelaska sa istoka na zapad, preskae se jedan dan. Linije izmeu vremenskih zona nisu potpuno prave, kako bi pratile granice drava koje seku granine meridijane. Vei broj drava u svetu se uklopio u ovakvu zonsku podelu. Izuzetak su one iji je geografski poloaj takav da nalaze izmeu dve vremenske zone. Primer takve drave je Indija koja je, zbog svog geografskog poloaja, usvojila vremensku zonu 5,5 asova udaljenu od GMT. Raspored vremenskih zona je dat na slici 4.7 [cia06]. U prethodnom veku je razmatrana potreba pomeranja satova za jedan, dva ili tri asa u odreeno doba godine, radi poveanja ekonomskih privrednih efekata. U drugoj polovini prolog veka je ustanovljeno pravilo u veem broju zemalja da se u letnjem periodu asovnici pomeraju za jedan as unapred. Poto se dravno vreme menjalo ukazom dravnih organa, takva vremenska skala je dobila naziv ukazno vreme. U naoj zemlji ovo vreme se naziva letnjim vremenom, dok se u anglo-saksonskom govornom podruju koristi termin daylight savings. Krajem marta meseca satovi se pomeraju za jedan as unapred, a krajem oktobra se vraaju unazad, takoe za jedan as. Ovo pravilo nisu usvojile sve zemlje, a i u onima koje koriste ukazno vreme, u poslednje vreme se razmatra opravdanje njegovog daljeg korienja.

4.4

Kalendari

Za merenje duih vremenskih intervala koriste se kalendari. Istorijski osmatrano, kalendari se mogu podeliti na verske i civilne, pri emu se odreeni kalendari mogu koristiti za obe svrhe. Prema nebeskim pojavama na kojima su bazirani, kalendari se dele u tri osnovne grupe: lunarni, solarni.

lunisolarni i Lunarni kalendari su najstariji. Baziraju se na ciklinom ponavljanju Meseevog izgleda. Pokazalo se da su nepodesni za upotrebu u svakodnevnom ivotu, poto je, tokom duih vremenskih perioda, dolazilo do pomeranja pojava vezanih za godinja doba.

UTC

(2)

UTC

(2)

(2)

46

POGLAVLJE 4. VREME

Slika 4.7: Vremenske zone Zbog toga se prelo na upotrebu lunisolarnih kalendara (na primer, jevrejski), ali ni ova grupa kalendara nije uspela da uskladi ponavljanje Meseevih mena i godinjih doba. Tako se dolo do solarnih kalendara kod kojih se panja obraa samo na godinja doba, a ne vie na Meseeve mene.

4.4.1

Julijanski kalendar

Julijanski kalendar je nastao na osnovu starog rimskog kalendara, koji je bio lunarni. S obzirom na tekoe do kojih je dolazilo tokom njegove upotrebe, osetila se potreba za redenisanjem kalendara. Julijanski kalendar, nazvan u ast Julija Cezara, projektovao je egipatski astronom Sosigen, po ugledu na egipatski solarni kalendar, koji je imao 365 dana. Prema njegovom predlogu, radi unapreenja kalendara, posle tri proste godine uvodi se jedan prestupni dan, ime je prosena duina godine dovedena na 365,25 dana, to je bolje priblienje duini tropske godine od egipatskog kalendara, poto se greka od jednog dana ini na 128 godina. Prestupna godina je ona iji je broj deljiv sa etiri.

4.4. KALENDARI Godina 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 Prolee 21.3. 20.3. 20.3. 20.3. 21.3. 20.3. 20.3. 20.3. 21.3. 20.3. Leto 21.6. 21.6. 21.6. 21.6. 21.6. 21.6. 21.6. 21.6. 21.6. 21.6. Jesen 23.9. 22.9 22.9. 23.9. 23.9. 22.9. 22.9. 23.9. 23.9. 22.9. Zima 22.12. 21.12. 21.12. 22.12. 22.12. 21.12. 21.12. 22.12. 22.12. 21.12.

47

Tablica 4.2: Poeci godinjih doba

4.4.2

Gregorijanski kalendar

Ipak, posle dueg vremenskog perioda, julijanski kalendar je poeo da zaostaje za prirodnim pojavama, to se najbolje uoavalo po datumu ravnodnevnice, koji se pomerao sve vie prema poetku godine. Da bi se greka u kalendaru anulirala, predloena je nova reforma kalendara. Papa Grgur XIII je, na predlog Italijana Lilija reformisao kalendar, pri emu se reforma odnosi na sledee: 4. oktobar 1582. e se raunati kao 15. oktobar i prestupne godine e se uvoditi svake etvrte godine, a u sluaju da prestupna godina treba da padne u godinu zavretka veka (1800, 1900, 2000,...), ona e biti prestupna samo ako je njen broj vekova deljiv sa etiri. Ovakve godine se nazivaju sekularnim. Ovaj kalendar se naziva gregorijanskim kalendarom. Taniji je od julijanskog, poto se greka od jednog dana pravi na 3300 godina. Gregorijanski kalendar su usvojile sve katolike zemlje, dok se u ostale zemlje uvodio postepeno. Danas je ovaj kalendar opti zvanini kalendar. U tabeli 4.2 su prikazani poeci godinjih doba u poslednjih deset godina. Iz tabele se, donekle, uoava nesavrenost gregorijanskog kalendara, na osnovu pomeranja ravnodnevnice unapred.

4.4.3

Milankovieva reforma

Na saboru pravoslavnih crkava, odranom u istambulu 1923. godine, usvojena je reforma julijanskog kalendara koju je predoio Milutin Milankovi. Ova reforma se sastojala u sledeem: dovesti kalendar na isti datum sa gregorijanskim, to je znailo izbacivanje 13 prekobrojnih dana i kao prestupne godine raunati sve one iji su brojevi deljivi sa 4 bez ostatka, a u sluaju da se radi o godini kojom se zavrava vek, ona je prestupna samo ako broj njenih vekova podeljen sa 9 daje kao ostatak 2 ili 6. Milankoviev kalendar ima jo manje odstupanje od gregorijanskog, meutim, iako je predlog prihvaen, kalendar nikad nije uao u primenu.

48

POGLAVLJE 4. VREME

Poglavlje 5

Promene poloaja nebeskih tela

5.1 Refrakcija

Zemljina atmosfera je sastavljena od slojeva razliitih gustina. Pri prolasku elektromagnetnog talasa kroz takvu sredinu, dolazi do zakrivljenja njegove putanje. Pojava skretanja elektromagnetnog talasa kroz atmosferu zove se astronomska refrakcija. Pojava postoji, kako u vidljivom delu spektra, tako i u opsegu radio-talasa. Razlika u tretiranju refrakcije u vidljivom i radio delu spektra je u tome to, kod prouavanja refrakcije optikih pravaca, najvei uticaj ima troposfera, najgui atmosferski sloj koji se prostire do visine od svega nekoliko kilometara iznad povri Zemlje. Putanja radio-talasa se, meutim, menja prilikom prolaska kroz jonizujui sloj atmosfere (jonosferu), pa je izvoenje izraza za uticaj refrakcije radio-talasa, donekle, drugaije. U zavisnosti od potreba za koje se vri obraun uticaja refrakcije, moemo posmatrati dva modela atmosfere. U prvoj aproksimaciji, smatraemo da su atmosferski slojevi rasporeeni u vidu planparalelnih pojaseva, ime se zanemaruje uticaj zakrivljenosti Zemlje. U preciznijem tumaenju ove pojave, atmosferu emo modelirati po principu sfernosimetrinih slojeva, ime formule postaju komplikovanije, ali se tanost tako izraunatih refrakcija poboljava. Konano, s obzirom na lokalne atmosferske i gravitacione uticaje, za radove najvie tanosti koriste se tablice refrakcija, iji su elementi dobijeni eksperimentalnim putem.

z N =z nN=1 nN1 zi

n i+1 ni n i1

z i1

n1 n0

z0

Slika 5.1: Planparalelni model atmosfere 49

50

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

5.1.1

Ravanski model refrakcije

Aproksimirajui atmosferu modelom planparalelnih slojeva (slika 5.1), moe se primeniti Snellov zakon koji povezuje indekse prelamanja razliitih slojeva sa sinusima upadnih uglova zraka: ni sin zi = ni1 sin zi1 , gde je: ni indeks prelamanja i-tog sloja atmosfere, a zi zenitno odstojanje svetlosnog zraka koji dolazi na povr sloja i. Indeks prelamanja opada sa poveanjem visine iznad povri Zemlje. Ako indeks prelamanja atmosferskog sloja na povri Zemlje oznaimo sa n0 , indeks prelamanja najvieg sloja sa n, uz pretpostavku da postoji N slojeva, onda vai relacija: n0 > n1 > n2 > > nN 1 > n = 1. (5.2) Razvojem (5.1) sledi: n0 sin z0 = n1 sin z1 = = nN 1 sin zN 1 = sin z. (5.3) Kao to se moe videti iz jednaine (5.3), prostiranje zraka kroz planparalelne slojeve atmosfere ne zavisi od naina podele slojeva, pa se moe napisati: n0 sin z0 = sin z. (5.4) (5.1)

Zenitno odstojanje z iz izraza (5.4) se naziva topocentrinim zenitnim odstojanjem, to predstavlja zenitno odstojanje na kome bi se pojavio (svetlosni ili radio) izvor u odsustvu atmosfere. Obeleimo ugao refrakcije sa: R = z z0 . Zamenom (5.5) u (5.4), sledi: sin (z0 + R) = n0 sin z0 . Razvijanjem (5.6) dobija se konani izraz za ugao refrakcije R: R = (n0 1) tan z0 , (5.7) (5.6) (5.5)

gde se R dobija u radijanima. Jednaina (5.7) dobro aproksimira uticaj refrakcije za izvore bliske zenitu. U sluaju veih zenitnih odstojanja, pretpostavljanje planparalelnih slojeva atmosfere dovodi do greke u raunanju refrakcije, pa se u tim sluajevima mora uzeti u obzir zakrivljenost Zemlje. Kao to se iz izraza (5.7) moe videti, on zavisi samo od vrednosti indeksa prelamanja i zenitnog odstojanja, oba merena na zikoj povri Zemlje. Za standardne uslove atmosfere, koji pretpostavljaju atmosferski pritisak od 1013,24 mbar (760 mmHg) i temperaturu od 0 C, indeks prelamanja je: n0 = 1, 0002927. Usvajanjem ove vrednosti indeksa prelamanja, iz (5.7) moemo izraunati: K = 60 , 4, (5.9) (5.8)

vrednost koja se naziva konstantom refrakcije. Prema Dale-Gladstoneovom zakonu o proporcionalnosti indeksa prelamanja sa gustinom vazduha, moe se napisati formula za refrakciju za nestandardne uslove atmosfere: R=K gde je: P/1013.24 tan z0 , 1 + t/273 (5.10)

5.1. REFRAKCIJA
Z Z Q z0+R A P h0 z0 r

51

rS

r0

Slika 5.2: Sferno-simetrina atmosfera K - konstanta refrakcije P - atmosferski pritisak, izraen u mbar t - temperatura, izraena u C z0 - zenitno odstojanje. Refrakcija se dobija u lunim sekundama, ako se konstanta refrakcije izrazi, takoe, u lunim sekundama. S obzirom na kompleksnu prirodu svetlosti, dodatno poboljanje jednaine za refrakciju moe se ostvariti uvoenjem talasne duine opaanog izvora. Prelamajui se kroz Zemljinu atmosferu, sloena svetlost takastog lika izvora se rasipa du linije lokalne vertikale. Zato uvodimo sledei izraz za raunanje promene indeksa prelamanja: n0 1 = 2, 871 104 a + 0, 00567 , 2 (5.11)

gde je talasna duina izraena u m. Uvoenjem (5.11) u (5.10) dobija se priblina formula za refrakciju popravljena za talasnu duinu: R = 21 , 3 P 1 + 0, 00567/2 tan z0 . 273 + t (5.12)

5.1.2

Sferno-simetrini model atmosfere

U sluaju kada se posmatrani izvor nalazi na veim zenitnim odstojanjima, primena pribline formule za refrakciju ne daje dovoljno tane rezultate. Stoga se uvodi model sferno-simetrine atmosfere (slika 5.2). Opaa se nalazi u taki O na zikoj povri Zemlje, na geocentrinoj udaljenosti r 0 od centra C. Pravac lokalnog zenita denisan je polupravom COZ. Udaljeni izvor koji je predmet posmatranja nalazi se u taki S, na geocentrinoj udaljenosti rS . Putanja zraka denisana je krivom OPS, gde je taka P proizvoljna taka izlomljene putanje zraka. Povucimo kroz taku P geocentrini vektor i produimo ga do take Q u produetku putanje. U taki P povucimo polupravu PZ, paralelnu sa pravcem lokalnog zenita. Ako je ugao = OCP , tada je i ugao ZPQ takoe jednak ,kao ugao sa paralelnim kracima. Konstruiimo, dalje, asimptotu na putanju zraka, koja see pravac lokalne vertikale u taki A, a ugao ASC obeleimo sa S . Posmatra u taki O udaljeni izvor vidi pod uglom z0 . Zenitno odstojanje osloboeno uticaja

d d

S
S

52

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

ni+1 ni R
i

ri ri+1 C

Slika 5.3: Prelamanje svetlosti u sferno-simetrinom modelu refrakcije je z = z0 + R, a to je ono zenitno odstojanje koje bi izmerio posmatra u taki A, koja se nalazi na pravcu lokalne vertikale, na visini h0 iznad take O. Obeleimo, na kraju, ugao QPS sa . Polarne koordinate take P su, tada (r, ). Zadatak se svodi na reavanje jednaine: = (r) . Zenitno odstojanje je, prema slici 5.2: z =+ Poto je ugao ugao izmeu radijalnog pravca i tangente na krivu (5.13), sledi: tan = r d . dr (5.15) (5.14) (5.13)

Izvoenje zakona refrakcije u sluaju atmosfere aproksimirane sferno-simetrinim slojevima sprovodi se na osnovu slike 5.3, na kojoj su prikazana dva proizvoljna paralelna sloja atmosfere i i i+1, sa indeksima prelamanja ni i ni+1 ,geocentrinim poluprenicima ri i ri+1 i upadnim uglovima i i i+1 , respektivno. Ako prelomni ugao kroz sloj i+1 obeleimo sa = RP C, iz zakona prelamanja svetlosti sledi: ni+1 sin i+1 = ni sin i . (5.16)

Poto se prelamanje svetlosti vri u ravni vertikale, trougao RPC je ravanski, pa se iz njega ugao moe eliminisati primenom sinusne teoreme: sin ri+1 sin r = . sin ( i ) sin Sreivanjem jednaine (5.17), izraavanjem u funkciji i zamenom u (5.16), sledi: ri+1 ni+1 sin i+1 = ri ni sin i , (5.18) (5.17)

odakle se vidi da proizvod rn sin ostaje ouvan sve do granice kontinualne promene indeksa prelamanja. Zato se, za indeks prelamanja na povri Zemlje, moe napisati: rn sin = r0 n0 sin z0 , s obzirom na to da je na zikoj povri Zemlje (u taki O, na slici 5.2), = 0 i = z0 . Da bi se izvela formula za diferencijalnu promenu refrakcije, nai emo totalni diferencijal funkcije (5.15), pri tome uvodei smenu (5.14): dr dz = d + tan . (5.20) r Totalni diferencijal funkcije (5.19) je: n sin dr + r sin dn rn cos d = 0. (5.21) (5.19)

i+1

5.1. REFRAKCIJA Razvijanjem (5.21) i primenom (5.20) sledi: dz = Primenjujui identitet: dn tan . n

53

(5.22)

1 = 1 + cot2 sin2

(5.23)

i uvodei ga u (5.19), dobija se izraz: tan = r0 n0 sin z0

2 r2 n2 r0 n2 sin2 z0 0

(5.24)

Ukoliko izraz za tan iz jednaine (5.24) zamenimo u (5.22), njegovim integraljenjem dobija se izraz za raunanje refrakcije: n0 dn R = r0 n0 sin z0 . (5.25) 2 1 n r2 n2 r0 n2 sin2 z0 0 Raunanje refrakcije je, takoe, mogue izvesti i integraljenjem putanje zraka, to se vri integraljenjem jednaine (5.15), to rezultuje sledeim integralom:
r

= r0 n0 sin z0
r0

dr r
2 r2 n2 r0 n2 sin2 z0 0

(5.26)

Kada je putanja zraka udaljenog izvora odreena, ostaje jo problem odreivanja visine h 0 , koja je zanemarljiva za mala zenitna odstojanja. Za izvore bliskim zenitu, meutim, vrednost ove veliine se znaajno poveava, da bi za izvore na samom horizontu imala vrednost od h 0 1, 5 km. Korekcije za h0 se uvode samo pri opaanju Meseca na malim visinama, kao i kod opaanja vetakih Zemljinih satelita, gde se njen uticaj ne moe zanemariti. Preciznije razmatranje refrakcije u sferno-simetrinom modelu predvia uvoenje i analizu promene gustine atmosfere sa udaljavanjem od zike povri Zemlje. Postoje razliiti modeli promene gustine sa poveanjem r. Na primer, hipoteza Simpsona i Bougera predlae opadanje gustine s visinom u aritmetikoj progresiji. Geometrijsku progresiju objanjava hipoteza Newtona i Bessela, dok model Laplacea i Guldina pretpostavlja kombinaciju aritmetike i geometrijske progresije.

5.1.3

Tablice refrakcije

Ipak, sve pomenute hipoteze ne nude dovoljno dobra reenja za izvore koji se nalaze blizu horizonta. Za tretiranje izvora koji se nalaze tano na horizontu, mada je nepoznata, obino se usvaja standardna vrednost od R = 34 , koja se naziva horizontskom refrakcijom. Sledea aproksimacija se odnosi na Sunce: s obzirom da je prividna veliina Sunevog diska oko 16, izlazak Sunca se rauna za gornji rub Sunevog diska. Ako se uzme u obzir vrednost horizontske refrakcije, centar Sunca se u trenutku izlaska, u stvari, nalazi na 50 ispod horizonta. Tablice refrakcije se koriste u najpreciznijim radovima. Na primer, tablice Pulkovske opservatorije [Aba85] su izraunate prema sloenoj Guldinovoj teoriji. Za srednje vrednosti zenitnih odstojanja vrednosti u tablicama predstavljaju kombinaciju razvoja indeksa prelamanja i lokalnih uslova dobijenih iz merenja. Za velika zenitna odstojanja, uslovi prelamanja svetlosti su nepoznati i promenljivi, pa su vrednosti u tablicama skoro iskljuivo rezultat merenja. Refrakcija se, prema [Aba85], rauna sledeom formulom: log r = log r0 + + AB + C + D + F + H, (5.27)

gde je r0 vrednost normalne (srednja) refrakcije, koja je jednaka refrakciji pri temperaturi od 0 C i 1013,24 mbar. Ako se uzmu obzir mereni temperatura i pritisak na stanici, govori se o pravoj refrakciji. Objanjenja ostalih parametara jednaine (5.27) data su u [Aba85].

54

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

Z

r p

z C

Slika 5.4: Geocentrina paralaksa Najvei problem u astrogeodetskim odreivanjima predstavljaju anomalije refrakcije, kao rezultat odstupanja od teorijskog modela refrakcije. Posmatrajui, kao priblinu, tako i formulu refrakcije u sferno-simetrinom modelu, refrakcija se smanjuje kako se pribliavamo zenitu. Ipak, refrakcija nema vrednost 0 u samom zenitu, ve u taki bliskoj lokalnom zenitu koja se naziva zenitom refrakcije. Sama pojava se naziva zenitskom refrakcijom, a uzrokovana je nagibom atmosferskih slojeva.

5.2

Paralaksa

Posmatranja nebeskih tela se vre iz topocentra, koji se kree usled dnevnog kretanja Zemlje. Da bi se merenja izvrena na razliitim mestima na Zemlji mogla uporeivati, vre se svoenja na geocentar. Meutim, zbog kretanja geocentra, usvaja se baricentar Sunevog sistema kao poetak inercijalnog koordinatnog sistema. Paralaksa se denie kao ugao pod kojim se vidi neki objekat. Iz prethodnog paragrafa, zakljuuje se da se uticaj paralakse moe podeliti na dva dela: (1) geocentrinu paralaksu, koja se obraunava tokom svoenja merenja sa topocentra na geocentar i (2) godinju paralaksu, kojom se merenja sa geocentra svode na baricentar. Za geocentrinu paralaksu se u literaturi esto sree i naziv dnevna paralaksa.

5.2.1

Geocentrina paralaksa

Posmatrajmo sliku 5.4 i uoimo na njoj taku topocentar u taki O. Ako je C geocentar, tada je poluprava CZ pravac geocentrinog zenita. geocentrini radijus vektor topocentra je r 0 . Udaljeni izvor se nalazi u taki S, iji je geocentrini radijus vektor r. Posmatra u topocentru meri zenitno odstojanje z u odnosu na geocentrini zenit Z . Oznaimo vektor OS sa r . Ugao z se formalno naziva geocentrinim zenitnim odstojanjem. Tada se ugao p naziva geocentrinom paralaksom. Sa slike se uoava identitet: z = z + p. (5.28) Take O, C i S se nalaze u istoj ravni, koja ne predstavlja ravan mesnog meridijana. Primenimo na trougao OCS sinusnu jednainu za ravanski trougao: sin ( z ) sin z sin p = = , r0 r r (5.29)

5.2. PARALAKSA odakle se, posle sreivanja izraza, dobija: sin p = r0 r0 sin z = sin z. r r

55

(5.30)

Analizom jednaine (5.30) moe se uoiti da paralaksa p raste sa poveanjem geocentrinog zenitnog odstojanja z, kao i da je za udaljenije izvore iznos paralakse manji. Takoe, poto je trougao OCS ravanski, geocentrina paralaksa ne utie na azimut izvora. Za izvor koji se nalazi na horizontu (z = ) 2 i posmatraa na ekvatoru (r0 = a), paralaksa ima iznos: sin P = a r (5.31)

i naziva se ekvatorskom horizontskom paralaksom, ili skraeno, horizontskom paralaksom. Sada se geocentrina paralaksa izvora u proizvoljnom poloaju moe izraziti preko horizontske paralakse kao: sin p = r0 sin P sin z . a (5.32)

Treba napomenuti da se geocentrina paralaksa ne obraunava za izvore izvan Sunevog sistema, poto ima zanemarljiv iznos (0,00003) u odnosu na tanost merenja (0,5 - 0,01). S druge strane, za izvore u Sunevom sistemu, geocentrina paralaksa ima znatan uticaj i obavezno se uzima u obzir. Zbog kretanja Zemlje i objekata Sunevog sistema, iznos horizontske paralakse se menja. Tako, na primer, horizontska paralaksa Meseca, zbog ekscentrinosti njegove putanje, varira od 54 do 61.

5.2.2

Uticaj geocentrine paralaksa na ekvatorske koordinate

Ako se pretpostavi da je geocentrina paralaksa dovoljno mala, tada se jednaina (5.30) moe napisati kao: r0 dz = sin z. (5.33) r Ako primenimo opte formule za mala pomeranja du nebeske sfere, usvojimo za koecijent k = r 0 /r i identikujemo geocentar kao taku O (0 , 0 ), tada je 0 = geocentrina irina mesta opaanja, a 0 = s, mesno zvezdano vreme. Odatle je t = 0 asovni ugao izvora. Primenom jednaina za mala pomeranja, dobija se: sin d = r0 cos t r cos (5.34) r0 d = r (cos cos t sin sin cos ) . Ove formule su tane do prvog reda (r0 /r), pa se ne mogu koristiti za raunanje paralakse Meseca, ve samo za raunanje paralakse objekata na heliocentrinim putanjama dalje od Zemlje.

5.2.3

Godinja paralaksa

Neka je (slika 5.5) takom C oznaen baricentar Sunevog sistema, takom E proizvoljni poloaj Zemlje na putu oko Sunca i takom X udaljeni izvor iju godinju paralaksu treba izraunati. Baricentrini radijusvektor Zemlje oznaimo sa R, baricentrini radijus-vektor udaljenog izvora sa r, a njegov geocentrini radijus-vektor sa r. Tada se iznos godinje paralakse dobija iz jednostavne vektorske jednaine: r = r + R. (5.35)

Za tela Sunevog sistema ova jednaina e se koristiti u tanom obliku, dok su za udaljene izvore dovoljene izvesne aproksimacije. Elongacija izvora u odnosu na Sunce je ugao kod temena E u ravnom trouglu CEX. Primenjujui sinusnu jednainu, sledi: sin E sin p = . R sin r Matematika interpretacija godinje paralakse data je sledeom jednainom: sin = 1 , r (5.37) (5.36)

56

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

X

r r

Slika 5.5: Godinja paralaksa gde se baricentrini radijus-vektor izvora r izraava u astronomskim jedinicama, to odgovara godinjoj paralaksi za R = 1 i E = 90 . Poto su paralakse zvezda veoma male, sa dovoljnom tanou se moe napisati: r = 1 . (5.38) Praktina jedinica za iskazivanje velikih rastojanja zove se parsek i odgovara paralaksi od jedne lune sekunde. Uticaj paralakse na nebeske ekvatorske koordinate moe se izvesti direktnom primenom izraza za male promene koordinata nebeskih tela du nebeske sfere. Taka O, u ovom sluaju, predstavlja Sunce, a koecijent k je iznos godinje paralakse. Ako za koordinate Sunca usvojimo ( S , S ), primenom obrazaca za raunanje malih pomeranja sledi: ds d = sin(S ) cos S 15 cos = [sin cos S cos ( S ) cos sin S ] , (5.39)

gde je paralaksa izraena u lunim sekundama. U optim izrazima za mala pomeranja formule su izvedene za pozitivne vrednosti d i d, odnosno, pomeranje se vrilo od take O. Kako se u sluaju godinje paralakse pomeranje vri prema Suncu, promene imaju suprotan znak.

5.3

Aberacija

Otkrivanje pojave aberacije vezuje se za britanskog astronoma Jamesa Bradleyja, koji je, istraivajui uoenu promenu deklinacije zvezde Draconis od oko 20, primetio da je promena deklinacije usmerena ne u pravcu Sunca, kako bi se oekivalo da promena dolazi usled paralakse, ve u pravcu ija se longituda razlikuje za 90 u odnosu na longitudu Sunca. Prouavajui pojavu, pronaao je njen uzrok i obrazloio ga. Do pojave aberacije dovodi kretanje Zemlje, ija je brzina reda 30 km/s, to iznosi 10 4 od brzine svetlosti, pa se ne moe zanemariti. Kada bi se Zemlja kretala u pravcu posmatranog izvora, pojava aberacije se ne bi mogla uoiti. Meutim, kako se Zemlja kree u proizvoljnom smeru u odnosu na izvor, svetlosni zrak koji iz durbina stigne do izvora, u povratku ne pada u inu ravan objektiva, ve je pomeren za odgovarajui iznos. Taka na nebeskoj sferi prema kojoj se kree Zemlja zove se apeks. Skretanje pristiglog zraka u odnosu na inu ravan objektiva zavisi od pravca kretanja Zemlje. Ako je ovo kretanje upravno na izvor koji se posmatra, iznos aberacije je najvei, a ugao skretanja zraka se, u tom sluaju, naziva konstantom aberacije. Konstanta aberacije se moe izvesti posmatranjem kretanja Zemlje u odnosu na neku zvezdu. Za razliku od geocentrine paralakse, koja se mogla zanemariti za udaljene izvore, svako Zemljino kretanje prouzrokuje aberaciono pomeranje reektovanog zraka izvora,

5.3. ABERACIJA
A

57

R
S

Slika 5.6: Aberacija svetlosti pa se zato uraunavaju za sva nebeska tela. Dnevno Zemljino kretanje oko svoje ose prouzrokuje dnevnu aberaciju, dok se godinjom aberacijom naziva pojava koja nastaje usled Zemljinog godinjeg kretanja oko Sunca.

5.3.1

Godinja aberacija

Da bismo izveli formulu za godinju aberaciju, pretpostavimo da se posmatra nalazi u taki E (slika 5.5). Oznaimo njegov pravac ka udaljenom izvoru X sa s . Ne ulazei podrobnije u njeno izvoenje, primeniemo formulu za aberacionu korekciju prvog reda [Gre98, (8.16)], zamenjujui, pri tome, brzinu Zemlje sa R, to dovodi do jednaine: ds = s s = c1 s s R . Ukoliko jedinini vektor s zamenimo sa s, sledi: ds = c1 R R s s . Iz prethodnih jednaina se mogu izvesti promene ekvatorskih koordinata usled godinje aberacije: d = d
Y cos X sin c cos 1

= c

Z cos X cos sin Y sin sin .

Ovde je brzina svetlosti izraena u astronomskim jedinicama po danu, da bi bila u skladu sa ostalim elementima jednaine (5.42): c = 173, 14 AJ/d. (5.43) Priblini vektor poloaja Zemlje u ekliptikom sistemu koordinata se moe izraziti kao [Gre98, (8.19)]: R = ( cos S , sin S , 0) , gde je S longituda prava ekliptika longituda Sunca. Ako se brzina Zemlje napie vektorski kao: R = V0 + V1 , gde je: V0 =
a(1e2 )

- transverzalna komponenta brzine Zemlje

%%4
S

(5.40)

(5.41)

(5.42)

(5.44)

(5.45)

58

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA V1 = eV0 - konstantna brzina paralelna maloj osi Zemljine eliptine putanje

tada se vektori V0 i V1 mogu napisati kao: V0 V1 = V0 (sin S , cos S , 0) = eV0 ( sin , cos , 0) . (5.46)

Koristei se rezultatima (5.42) i prelaskom na ekliptike koordinate sledi: d d Konstanta aberacije je, odatle: = gde je: k - Gausova konstanta; m - masa Zemlje; c - brzina svetlosti; a - velika poluosa Zemljine putanje i e - prvi brojni ekscentricitet putanje Zemlje. Konstanta aberacije se dobija kao bezdimenzioni broj. Primenjujui sistem konstanti Meunarodne astronomske unije, sledi da je: = 20 , 49552. (5.49) Zamenom vrednosti za komponente brzine vektora Zemlje u (5.42) i uvoenjem konstante aberacije , dobijamo konane izraze za uticaj godinje aberacije na nebeske ekvatorske koordinate: d = sin S sin +cosS cos cos cos d = [sin S cos sin cos S cos (tan cos sin sin )] . (5.50) k V0 = c c 1+m , a (1 e2 ) (5.48) = cos(S ) cos = sin sin ( S ) . (5.47)

Kako je napred reeno, pravac apeksa je, u sluaju godinje aberacije, uvek taka ija je longituda za manja od longitude Sunca. Graki je poloaj apeksa prikazan na slici (5.6) takom A, dok je pravac prema taki prolene ravnodnevnice oznaen sa . Longituda Sunca (taka S ) je S , a pravac ka apeksu ima longitudu s 90 .

5.3.2

Dnevna aberacija

Dnevna aberacija nastaje usled Zemljinog dnevnog kretanja oko svoje ose. Zbog ekvatorske brzine rotacije Zemlje od 1, 6 106 , ovaj uticaj nikad ne prelazi 0,3. Stoga se relativistiki efekti mogu zanemariti i dozvoliti klasian pristup. Ako za vektor promene poloaja izvora u pravcu s usvojimo [Gre98, (4.65)]: ds = V s (s n) , c (5.51)

gde je brzina posmatraa V n (n - jedinini vektor u pravcu kretanja posmatraa), a za promene nebeskih ekvatorskih koordinata primenimo izraze za mala pomeranja po nebeskoj sferi, sledi: d = d =
V cos 0 sin(0 ) c cos V c [cos sin 0

sin cos 0 cos (0 )] , `

(5.52)

5.4. PRECESIJA
K1 P

59

Ekliptika

Slika 5.7: Precesija, nutacija i sopstveno kretanje gde su 0 i 0 koordinate apeksa koji se nalazi u pravcu jedininog vektora n. Ako sa oznaimo ugaonu brzinu Zemlje, a posmatra se nalazi na geografskoj irini i geocentrinom rastojanju R, tada je brzina posmatraa u odnosu na centar Zemlje: V = R cos . (5.53)

Brzina posmatraa je uvek usmerena ka istoku, to znai da je vektor n usmeren ka istonoj taki horizonta, pa je: 0 = s + 6 h (5.54) 0 = 0. Primenjujui (5.54) na (5.52) i zamenjujui t = s , izrazi za promenu ekvatorskih koordinata su: d d = =
R cos cos t c cos R cos sin sin t . c

S obzirom na malu vrednost ovog uticaja, mogu se uvesti i dodatne aproksimacije, ne naruavajui, pritom, tanost. Zamenom geocentrine irine astronomskom i zamenom vrednosti ugaone brzine Zemlje: = 7, 292115 105 rad/s, (5.56) moemo napisati nalne izraze za uticaj dnevne aberacije na nebeske ekvatorske koordinate: d d s = 0 ,0213 cos cos t cos = 0 , 320 cos sin sin t. (5.57)

5.4
5.4.1

Precesija
Uvod

Precesija je pojava do koje dolazi usled promene poloaja polova ekvatora i ekliptike. Pojava je bila poznata jo u staroj Grkoj, otkrio je astrononom Hiparh, merei duinu tropske godine i uporeujui je sa podacima od pre 150 godina. Za duinu tropske godine dobijao je vrednosti za oko 22 minuta manje od onih u prethodnom opaakom materijalu. Na osnovu izmerenih poloaja zvezda, primetio je da se oni razlikuju od prethodnih. Iz toga je izveo zakljuak da se taka prolene ravnodnevnice pomera po ekliptici prema Suncu, zbog ega je pojavu i nazvao precesijom, to znai prednjaenje. Razlika u duini tropske godine od 22min odgovara precesiji od oko 50. Zajedniko razmatranje precesije, nutacije i sopstvenog kretanja se moe izvesti sa slike 5.7. Obeleimo severni nebeski pol sa P, severni pol ekliptike sa K i sa X nebesko telo u proizvoljnom poloaju. Tada

Ekvator

x
X

P 1

% e

(5.55)

60

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

n P n pn tn Tn Rn F n F Is T F s a Ts ts Rs Q S a In P n

Slika 5.8: Uticaj privlane sile Sunca na Zemlju su: ugao P K = , P X = i KX = uglovi u sfernom trouglu PKX. Severni nebeski pol se, 2 2 od ove tri take, najvie pomera i to usled planetne precesije i nutacije. Pol ekliptike se pomera usled lunisolarne precesije, dok se sama taka X pomera usled sopstvenog kretanja zvezde. Uopte, precesija i nutacija su dva vezana efekta, gde se precesija odnosi na ravnomerno kretanje nebeskog pola, a nutacija na periodino kretanje pravog oko srednjeg pola.

5.4.2

Lunisolarna precesija

Mehaniki posmatrano, do lunisolarne precesije dolazi usled torzionog privlaenja Zemlje od strane Meseca i Sunca. Da je Zemlja homogena sfera, do torzije ne bi dolazilo. Meutim, usled Zemljinog ekvatorijalnog ispupenja i spljotenosti na polovima, privlane sile Meseca i Sunca stvaraju spreg sila. Mehanika ove pojave se moe objasniti tako to emo Zemlju zamisliti kao sferu kojoj su dodata ispupenja na ekvatoru (slika 5.8). Neka je Sunce u taki S, a taka Q neka predstavlja centar mase sistema ZemljaSunce. Teita ekvatorijalnih ispupenja su, tada, u takama Tn i Ts . Zemljina polarna osa je pn ps . Centrifugalna sila Zemlje i privlana sila Sunca, koje su uvek u ravnotei, stvaraju spreg sila ije rezultante u teinim takama ispupenja iznose Rs i Rn . Ove rezultante su prikazane paralelnim sa pravcem TS zbog velike udaljenosti Sunca. U stvari, pravac sila Rs i Rn je usmeren ka Suncu, dok im je smer suprotan, kao to i prikazuje slika 5.8. Rastavljanjem rezultanti na dve komponente, od kojih je jedna upravna, a druga paralelna Zemljinoj osi rotacije, anuliranjem upravnih komponenti, ostaje samo spreg sila paralelnih Zemljinoj osi rotacije, koji tei da Zemlju obrne oko ose u taki T i dovede ekvator do poklapanja s ekliptikom. Ovde je prikazano samo dejstvo Sunca. Na isti nain se moe tretirati i privlano dejstvo Meseca, koje se od Sunevog, praktino, razlikuje samo u intenzitetu, s obzirom na poloaj Meseeve putanje oko Zemlje, koja je nagnuta za svega 5 u odnosu na ravan ekliptike. tavie, zbog svoje blizine Zemlji, 2/3 ukupnog iznosa lunisolarne precesije otpada na Mesec. Ukoliko zajedniki uticaj Sunca i Meseca predstavimo silom F i uoimo da se Zemljina osa po inerciji ve kree oko svoje ose, torziju moemo smatrati poremeajem osnovnog sprega sila. Ako spreg Zemljine rotacije prikaemo vektorom Pn , slaganjem sa silom F , dobiemo rezultantni vektor Zemljine rotacije, P n. Matematiku formu lunisolarne precesije emo dobiti na osnovu slike 5.9. Neka je severni nebeski pol u trenutku t u taki P, pol ekliptike u K, a nebesko telo neka je predstavljeno takom X, koja ima nebeske ekvatorske i i ekliptike koordinate i . Rektascenzija je, tada, KP X = , a deklinacija P X = . Srednji ekvinocij za epohu t obeleimo sa . Taka P1 je poloaj pola u trenutku t + . 2 Lunisolarna precesija se, grubo posmatrano, moe zamisliti kao kretanje pola po malom krugu P P 1 R. Pun precesioni krug polarna osa obie oko ose ekliptike za oko 25700 godina. Ovaj period se naziva platonskom godinom. Godinje pomeranje take P po ovom malom luku oznaimo sa , to odgovara

5.4. PRECESIJA
h
2 2

61
P

K R

Slika 5.9: Lunisolarna precesija vrednosti od oko 50. Kako pravac srednje torzije mora leati, istovremeno, u ravnima ekvatora i ekliptike, izvodi se zakljuak da je pravac torzije usmeren ka taki. Nagib ekliptike oznaimo sa , to odgovara luku velikog kruga KP. Luk P KP1 = oznaava duinu pomeranja pola du luka P P1 R. Pomeranjem nebeskog pola, dolazi i do promene poloaja ekvatora u odnosu na ekliptiku, a sledstveno tome, do promene poloaja take u 1 . Poto je P K = P1 K1 1 = , izvodi se zakljuak da je ugao 1 = . 2 Izvedimo promene ekliptikih koordinata usled lunisolarne precesije. Za sada emo pretpostaviti da je pol ekliptike nepokretan. Stoga se promena deava samo u nebeskoj longitudi, pa sledi: d d = = 0. (5.58)

Izvoenje izraza za promenu ekvatorskih koordinata je, donekle, sloenije. Moramo se posluiti sfernom trigonometrijom, primenjujui kosinusnu teoremu na trougao PKX i deklinaciju: cos = cos cos + sin sin cos . 2 2 2 2 (5.59)

Naimo totalni diferencijal funkcije (5.59). Poto se promena deava samo u latitudi, diferenciranje se vri samo po i , posle ega se dobija: cos d = sin cos cos d. Uvedimo ekvatorske koordinate primenom sinusne teoreme: sin sin
2 2

Zamenom (5.61) u (5.60) i primenom (5.58) dovodi do izraza za promenu deklinacije: d = sin cos . (5.62)

Promenu rektascenzije moemo dobiti nalaenjem totalnog diferencijala (5.61). Posle diferenciranja (5.61), zamenom (5.58) i (5.62) i primenom sinusno-kosinusne teoreme na rezultat, dobija se konaan izraz za promenu rektascenzije: d = (cos + sin sin tan ) . (5.63)

Posledica lunisolarne precesije je promena izgleda zvezdanog neba. Usled promene poloaja nebeske polarne osovine, pomera se i poloaj svetskog pola i to u pravcu zvezde Vege, gde e se i nai za nekih 12.000 godina.

Ekliptika

sin = sin

U U1

Poetni

ekvator

HY
X V1 V
Novi ek vator

2 p!

P 1

(5.60)

. +

(5.61)

62

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

P K

K1

N d

U U1

a Poetna ekliptik tika va eklip No

Slika 5.10: Planetna precesija

5.4.3

Planetna precesija

Ekliptika se denie kao srednja ravan putanje baricentra Zemlja-Mesec. Osim lulnisolarne precesije, postoji jo jedan efekat koji menja poloaj ekliptike, a koji dolazi usled privlanih sila planeta Sunevog sistema. Menjajui, donekle, nagib ekliptike u odnosu na ekvator, u precesionom kretanju deluje u direktnom smeru. Ova posledica promene koordinatnog sistema se oznaava kao planetna precesija. Promena poloaja pola ekliptike usled planetne precesije kree se u granicama od 4 . Pomeranje take po ekliptici, kao posledica ovog efekta, iznosi oko = 0 , 13 na godinjem nivou. Za priblino izvoenje planetne precesije posluiemo se slikom 5.10. Jednostavnosti radi, pretpostaviemo da su nebeski pol (a, samim tim i ekvator) nepokretni. Sa K i oznaimo pol ekliptike i ekvinocij za neku epohu t, a sa K1 i 1 njihove poloaje za epohu t + . Tada je ekliptika za epohu t data kao UV, dok je poloaj ekliptike posle vremenskog intervala dat sa U1 1 V1 . Neka su N i N1 presene take ekliptika u dve epohe. Promena nagiba ekliptike se moe zamisliti kao njihanje ekliptike oko preseka N N1 . Ovu rotaciju oznaimo sa , ugao V1 N V = , a poloaj take N u odnosu na ekvinocij kao N = . Poto je pretpostavljeno da se nebeski pol ne kree, uticaj planetne precesije na ekvatorske koordinate je jednostavno izraunati. Poto se pomeranje ekvinocija vri du ekvatora, nema promene po deklinaciji, pa je: d = 1 , (5.64) d = 0, gde se 1 naziva godinjim iznosom planetne precesije, koji predstavlja pomeranje ekvinocija po luku 1 . P 1 se moe izraunati iz sfernog trougla 1 N . Napiimo sinusnu teoremu za trougao 1 N : sin sin 1 = . sin ( ( + d)) sin Poto je mali ugao, posle sreivanja se dobija: 1 = sin . sin (5.66) (5.65)

Promena nagiba ekliptike se izvodi iz etvoroelementnog obrasca: cos cos 1 = sin 1 cot + sin cot ( + d) , (5.67)

odakle se, sreivanjem, primenom aproksimacija za male uglove i uvoenjem izraunatog izraza za 1 iz (5.66) dobija: d = cos . (5.68)

Ekvator

%
X V1 V

5.4. PRECESIJA

63

Promene ekliptikih koordinata usled planetne precesije se izvode iz kosinusne jednaine za trougao KPX, uz primenu diferencijalnih promena rektascenzije i deklinacije, izvedenih ranije: sin = cos sin sin cos sin . Diferenciranje (5.69) i izraavanje ekliptikih koordinata u funkciji ekvatorskih dovodi do: d = sin ( ) . (5.70) (5.69)

Promena longitude se moe izvesti diferenciranjem (5.61), eliminacijom proizvoda cos sin primenom sinusne jednaine, posle ega se dobija: d = [tan cos ( ) sin cot ] . Konano, uticaj planetne precesije na ekliptike koordinate dat je jednainama: d d = 1 cos + tan cos ( ) , = sin ( ) . (5.72) (5.71)

Numerike vrednosti parametara i se raunaju metodama nebeske mehanike, primenom izraza: = 174, 8764 + 0 , 9137T, = 0 , 4700 0 , 0007T, gde je T vreme izraeno u julijanskim vekovima, raunato od epohe J2000,0. (5.73)

5.4.4

Opta precesija

Superponovanje lunisolarne i planetne precesije naziva se optom precesijom. Ona proizlazi iz kombinovanog kretanja ekvatora i ekliptike. Promene nebeskih ekvatorskih koordinata usled opte precesije se mogu izraunati iz ranije izvedenih izraza za promene usled lunisolarne i planetne precesije. Njihovim sabiranjem sledi: d = m + n sin tan , (5.74) d = n cos . Konstante m i n imaju sledee vrednosti: m = cos 1 , n = sin , (5.75)

gde je m godinji iznos precesije u rektascenziji, a n godinji iznos precesije u deklinaciji. Promene ekliptikih koordinata se raunaju iz izraza: d d = p + tan cos ( ) , = sin ( ) . (5.76)

Faktor p se naziva godinjim iznosom opte precesije (u longitudi) i rauna se kao: p = 1 cos . (5.77)

Parametri p, m i n nisu konstantni, ve imaju male sekularne promene. Njihove vrednosti se, u funkciji od julijanskih vekova raunatih od referentne epohe J2000,0, mogu izraunati kao: p = 50 , 2910 + 0 , 0222T, m = 3s , 07496 + 0s , 00186T,

n = 1s , 33621 0s , 00057T = 20 , 0431 0 , 0085T.

(5.78)

64

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

P0

P 180+ zA

U0 U

Slika 5.11: Precesioni uglovi

5.4.5

Izvoenje tanih formula

Stroge formule za precesiju se mogu izvesti na osnovu slike 5.11. Neka su, za epohu t 0 , denisani nebeski pol P0 i ekvinocij 0 , a za epohu t = t0 + nebeski pol P i ekvonocij . Takom X je prikazano proizvoljno nebesko telo, ije su ekvatorske koordinata za epohu t0 (0 , 0 ), a posle vremenskog intervala , (, ). Ugao A = P P0 0 je mali ugao za koji se nebeski pol kretao du velikog kruga P0 0 . Ugao 0 P0 X = 0 , pa je ugao kod temena P0 = A + 0 . Komplement deklinacije za epohu t0 je 0 = P0 X. Neka 2 je ugao P P0 = + zA , gde je zA mali ugao. Oznaimo, jo, u sfernom trouglu ugao kod temena P sa P0 P X = ( zA ). Luk izmeu nebeskog pola u dve epohe obeleimo sa P0 P = A . Poto su sad poznati svi elementi sfernog trougla P0 P X, moe se pristupiti nalaenju veze izmeu koordinata dve epohe. Napiimo, najpre, sledee dve sinusno-kosinusne i kosinusnu jednainu, kojom emo ekvatorske koordinate za epohu t izraziti u funkciji koordinata referentne epohe t0 : cos cos ( zA ) = cos A cos 0 cos (0 A ) sin A sin 0 , cos sin ( zA ) = cos 0 sin (0 + A ) , sin Obrnuta transformacija se moe dobiti iz izraza: cos 0 cos (0 + A ) = cos A cos cos ( zA ) + sin A sin , cos 0 sin (0 + A ) = cos sin ( zA ) , sin 0 = sin A cos cos ( zA ) + cos A sin . (5.80) (5.79)

= sin A cos 0 cos (0 + A ) + cos A sin 0 .

Koecijenti A , zA i A se raunaju iz teorije precesije, kao stepeni razvoji redova vremenskog intervala do treeg reda. Ako se vreme proteklo od poetne epohe J2000,0 oznai sa T, sledi: A zA A = 0 , 640 616 1T + 0 , 000 083 9T 2 + 0 , 000 005 0T 3, = 0 , 640 616 tT + 0 , 000 304 1T 2 + 0 , 000 005 1T 3, = 0 , 556 753 0T 0 , 000 118 5T 0 , 000 011 6T .
2 3

Koecijenti A , zA i A deniu poloaj trenutne epohe ekvinocija u odnosu na referentni ekvinocij 0 . Poloaj nebeskog pola za referentnu epohu se moe denisati preko nagiba ekliptike, koji se, iz teorije precesije, rauna primenom identiteta: = 23 26 21 , 448 46 , 815T 0 , 001T 2 + 0 , 002T 3. (5.82)

Primena formula za raunanje precesije se znaajno pojednostavljuje uvoenjem matrinog rauna, gde emo sferne ekvatorske koordinate izraziti u sistemu Dekartovih pravouglih koordinata. Ako se vektorom s0 oznai vektor poloaja take X u referentnoj epohi, a vektorom s poloaj iste take za epohu t, imamo: x0 cos 0 cos 0 s0 = y0 cos 0 sin 0 . (5.83) z0 sin 0

d e

V V0

(5.81)

5.5. NUTACIJA Za epohu t vai: x cos cos s = y cos sin . z sin

65

(5.84)

Primenimo na z koordinatu jednaine (5.84) treu jednainu (5.79): z = cos A sin A x0 sin A sin A y0 + cos A z0 . (5.85)

Kombinovanjem prve dve jednaine (5.79) i njihovim sreivanjem dobijaju se i preostale dve Dekartove koordinate: x = (cos A cos zA cos A sin A sin zA ) x0 (cos A sin zA + sin A cos zA cos A ) y0 cos zA sin A z0, y = (sin A cos zA + cos A sin zA cos A ) x0 + + (cos A cos zA sin A sin zA cos A ) y0 sin zA sin A z0 . Precesiona matrica je, tada, oblika: P11 P = P21 P31 P12 P22 P32 P13 P23 , P33 (5.87)

(5.86)

gde se odgovarajui elementi raunaju primenom sledeih jednaina: P11 P12 P13 = sin A sin zA + cos A cos zA cos A ,

= cos zA sin A ,

= cos A sin zA sin A cos zA cos A ,

P21 P22 P23

= sin zA sin A ,

= sin A cos zA + cos A sin zA cos A , = cos A cos zA sin A sin zA cos A ,

(5.88)

P31 P32 p33

= cos A sin A , = sin A sin A , = cos A .

Matrino, obraun uticaja precesije izmeu referentne epohe s0 i epohe s se vri jednostavnom jednainom: s = Ps0 , gde je P precesiona matrica. (5.89)

5.5

Nutacija

Precesija i nutacija su deo istog kretanja nebske polarne osovine. Razdvajanje ova dva kretanja je izvreno u prolosti, nakon to je astronom Bredli uoio periodinu promenu u optoj precesiji , kao i u nagibu ekliptike . Pojava je nazvana astronomskom nutacijom. Kao i u sluaju precesije, i ovde se radi o promenama ekvatorskih koordinata nebeskih tela usled promene koordinatnog sistema. Kasnije je nutacija denisana kao periodino kretanje pravog oko srednjeg pola.

66

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

P y

Slika 5.12: Nutaciono kretanje Kretanje tela u Sunevom sistemu je sloeno. Zbog nagiba Zemljinog ekvatora u odnosu na ekliptiku, Sunce menja svoj poloaj u odnosu na ekvator. Mesec, takoe, svojim kretanjem, menja svoj poloaj u odnosu na Zemlju. Osim toga, Sunce i Mesec menjaju svoj meusobni poloaj, kao i poloaj u odnosu na Zemlju. Usled oga, dolazi do torzionog privlaenja Sunca i Meseca u odnosu na Zemlju. Primenjujui model vrste Zemlje, ovo torzino kretanje je proporcionalno sa sin 2 , to znai da nestaje u takama ekvinocija, poto je, tada, sin 2 = 0. Vektor torzionog kretanja, obeleimo ga sa R, lei u ravni ekvatora, u pravcu . Napisan u funkciji pravouglih ekvatorskih koordinata, vektor Rje: 2 R = K0 sin 2 cos , sin ,0 , 2 2 (5.90)

gde je K0 proizvoljna konstanta. Primenjujui osnovne trigonometrijske identitete, jednaina (5.90) se moe napisati i u obliku: R = 2K0 sin [sin cos , cos cos , 0] . (5.91)

Jednaina (5.91) se moe pojednostaviti prevoenjem ekvatorskih u ekliptike koordinate. Pri tome emo koristiti sliku 5.12, na kojoj je talasastom linijom prikazano nutaciono kretanje Zemljinog pola. Osim ravni ekvatora i ekliptike, na slici je prikazana i putanja Meseca, koji u znaajnoj meri utie na prirodu kretanja Zemljinog pola. Nagib ekliptike je i ovde oznaen sa . Uzlazni vorovi Meseeve putanje u odnosu na ekvator i ekliptiku su obeleeni sa M i N, respektivno, dok su odgovarajui nagibi putanje oznaeni, redom, sa I i i. Rektascenzija uzlaznog vora Meseeve putanje na ekliptici iznosi . Nutaciono kretanje se moe podeliti na vei broj lanova razliitog perioda. Neki su isto solarni, drugi, pak, zavise od vrlo sloeno Meseevog kretanja. Ovde emo izvesti samo solarne lanove. Koristei se jednainama sferne trigonometrije za transformaciju ekvatorskih u ekliptike koordinate, dolazimo do sledeih izraza: cos cos sin sin cos Uvodei (5.92) u (5.91), sledi: R = K0 sin [cos (1 cos 2L) , sin 2L, 0] (5.93) = cos L = sin L sin = sin L cos .

Kretanje pola se moe dobiti integraljenjem jednaine (5.93). Postavimo poetak koordinatnog sistema u srednji pol i neka je:

Ekliptika Meseca Putanja

Ekvator

S i N I
1

(5.92)

5.5. NUTACIJA

67

s = (x, y, z)

(5.94)

vektor poloaja nebeskog tela u odnosu na srednji pol. Tada su komponente vektora kretanja pola usled solarne nutacije:

x sin y z

= 1 t = 1 1 2 = 1.

1 2

dL dt
1

sin 2L

(5.95) (5.96) (5.97)

dL dt

tan cos 2L

Faktor 1 u jednainama (5.95) i (5.96) je konstanta, koja odraava uticaj Sunca u lunisolarnoj precesiji, na koji otpada, otprilike, 1/3 ukupnog iznosa. Osim ovog uticaja, postoje jo dva lana, nutacija u longitudi i nutaciju u nagibu ekliptike, iji periodi iznose est meseci. Meseevo kretanje je veoma sloeno i izvoenje nutacionih lanova koji zavise od Meseca prevazilazi sadraj ove knjige. Napomenuemo samo da precesioni lan sa najduim periodom ima period od 18,6 godina i to je zbog retrogradnog pomeranja linije vorova Meseeve putanje. Po vaeoj nutacionoj teoriji Meunarodne astronomske unije (IAU - International Astronomical Union) iz 2000. godine, uzima se u obzir 108 nutacionih lanova u longitudi i nagibu. Uopteno posmatrano, pomeranje pravog nebeskog pola u odnosu na srednji usled nutacije deli se na dve komponente: - nutaciju u longitudi i - nutaciju u nagibu ekliptike. Ovi elementi se raunaju na osnovu sledeeg izraza: gde su: M - srednja Meseeva anomalija, M - srednja anomalija sunca, F - srednji argument Meseeve putanje, D - srednja elongacija Meseca raunata u odnosu na Sunce i - rektascenzija uzlaznog vora Meseeve putanje, parametri Meseeve putanje. Celobrojne konstante i, j, k, l i m su denisane IAU konstantama prema nutacionoj teoriji 2000. Njihovim uvoenjem u (5.98) izrazi za nutacione elemente glase: = 17 , 1996 sin 1 , 3187 sin (2F 2D + 2) 0 , 2274 sin (2F 2) = 9 , 2025 cos + 0 , 5736 cos (2F 2D + 2) + 0 , 0927 cos (2F 2) (5.99) = = aijklm sin (iM + jM + kF + lD + m) bijklm cos (iM + jM + kF + lD + m) , (5.98)

Putanja kretanja pravog oko srednjeg pola usled nutacije je elipsa, sa konkavnim delom uvek okrenutim ka polu ekliptike.

68

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

P P 1

Slika 5.13: Uticaj nutacije na ekvatorske koordinate

5.5.1

Uticaj nutacije na ekvatorske koordinate

Izvoenje jednaina za uticaj nutacije na ekvatorske koordinate zapoeemo od jednaina za lunisolarnu precesiju. Ako je = , onde je, na osnovu (5.62) i (5.63): d d = (cos + sin sin tan ) = sin cos (5.100)

Posmatrajmo sliku 5.13. Uoimo srednji pol u taki P, pravi pol, pomeren za iznos nutacije u nagibu u taku P i nebesko telo X. Ekliptiki pol je u taki K. Take K, P i X ine sferni trougao koji emo razmatrati u nastavku. Pomeranje pola u taku P ne utie na ekliptike koordinate, ali e zato ekvatorske koordinate biti promenjene. Napiimo sinusnu jednainu za stranu 90 -: sin = sin cos + cos sin sin i naimo njen totalni diferencijal: cos d = ( sin sin + cos cos sin ) d . (5.102) (5.101)

Diferenciranje se vri samo po i , poto su, kako smo gore ustanovili, ekvatorske koordinate nepromenljive usled pomeranja pola. Napiimo i sinusno-kosinusnu jednainu: sin (90 ) cos (90 + ) = sin cos (90 ) cos sin (90 ) cos (90 ) . Njenim sreivanjem i uvoenjem u (5.102) sledi: d = sin . Napiimo, dalje, sinusnu jednainu: cos cos = cos cos i naimo njen totalni diferencijal: sin cos d + cos sin d = 0. (5.106) (5.105) (5.104) (5.103)

Reavanjem sistema jednaina (5.104) i (5.106) dobijaju se denitivni izrazi za prirataje u rektascenziji i deklinaciji:

h x e

5.6. ZVEZDANO KRETANJE

69

d d

= cos tan = sin

(5.107)

Za raunanje su pogodnije vektorske jednaine. Neka je s = (x , y , z ) vektor pravog, a s = (x, y, z) vektor srednjeg poloaja nebeskog pola. Tada je: s s = ds = (dx, dy, dz) (5.108)

pomeranje srednjeg nebeskog pola usled nutacije. Napiimo diferencijalne promene ekvatorskih koordinata u vektorskom obliku: sin cos cos sin s s = d cos cos + sin sin , 0 cos

(5.109)

odakle slede pravougle komponente:

dx = (y cos + z sin ) dy dz = x cos y = y sin + y .

(5.110) (5.111) (5.112)

Uticaj nutacije se, tada, moe napisati vektorski, kao: s = Ns, gde je N matrica nutacije, koja se rauna na sledei nain: 1 N = cos sin cos 1 sin 1 (5.113)

Ovako izraen uticaj nutacije moe se vrlo jednostavno kombinovati sa primenom precesije. Zajedno izraena ova dva uticaja glase: s = NPs0 gde je P matrica precesije izraunata iz jednaine (5.89). (5.115)

(5.114)

5.6
5.6.1

Zvezdano kretanje
Komponente zvezdanog kretanja

Pored svih uticaja na ekvatorske koordinate do kojih dolazi usled promene koordinatnog poetka, ostaje jo jedan efekt, iji je uzrok relativna promena poloaja nebeskih tela u odnosu na koordinatni poetak. Posmatranjem prostorne komponente etvorodimenzinog prostorno-vremenskog kontinuuma, promenu poloaja nebeskog tela moemo uvek razloiti na dve komponente: Vr s, radijalnu i VT , transverzalnu komponentu.

70

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

X r S

V A

Slika 5.14: Zvezdano kretanje u pravcu Sunca U Geodetskoj astronomiji, gde se bavimo merenjem relativnih uglovnih poloaja nebeskih tela projektovanih na nebesku sferu jedininog poluprenika, moemo uoiti samo transverzalnu komponentu. Baricentrina radijalna brzina nebeskog tela se moe izmeriti iz Dopplerovog pomaka, merenjem spektralne slike zvezde. Zvezde koje se udaljavaju imae spektralnu sliku pomerenu ka crvenom delu spektra (otuda i naziv crveni pomak), dok e izvori koji se pribliavaju baricentru Sunevog sistema pokazivati plavi pomak, odnosno, pomeranje spektralne slike ka plavom delu spektra. Ukupno zvezdano kretanje se, vektorski, moe prikazati jednainom: V = V r s + VT , (5.116)

gde je s jedinini vektor pravca prema nebeskom telu ije zvezdano kretanje posmatramo. Odavde se mogu komponente izraziti prema jednainama:

Vr VT

= V s = s V s .

(5.117) (5.118)

Komponente zvezdanog kretanja moemo izraunati posmatrajui sliku r5.14. Neka je sa S oznaeno Sunce, u taki X se nalazi zvezda, a taka A se nalazi u presenoj taki putanje zvezde i normale na njenu putanju povuenu iz Sunca. Neka se zvezda du putanje AX kree brzinom V, pri tome opisujui ugao u trouglu SAX. Zvezda se od Sunca nalazi na rastojanju r. Tada e se, primenom trinogonometrijskih izraza na pravougli trougao SAX dobiti: 1 dt n dt 1 d = V cos = r , n dt = V sin =

Vr VT

(5.119) (5.120)

gde je n broj sekundi u jednoj godini, ime su komponente zvezdanog kretanja dobijene u km , pod s uslovom da je r izraeno u km, a u radijanima.

5.6.2

Sopstveno kretanje

Prvi pojam koji emo denisati u vezi sa sopstvenim kretanjem je godinje sopstveno kretanje. Pod ovim pojmom se podrazumeva ukupno pomeranje nebeskog tela u odnosu na nepokretni ekvator i taku prolene ravnodnevnice. Izraeno u lunim sekundama po godini, iznosi: = 1 d . sin 1 dt (5.121)

5.6. ZVEZDANO KRETANJE

P

71

V U

Slika 5.15: Komponente sopstvenog kretanja Ako se rastojanje zvezde izrazi preko njene godinje paralakse : r= 1 a sin 1 (5.122)

Astronomska jedinica a iznosi 1, 496 108 i predstavlja srednje rastojanje Zemlja-Sunce. Uvoenjem (5.122) i (5.121) u (5.120) dobija se denitivan izraz za transverzalnu komponentu zvezdanog kretanja: VT = Uvoenjem numerikih vrednosti, sledi: VT = 4, 74 km . s (5.124) a . n (5.123)

Sopstveno kretanje se, dalje, moe razdvojiti na dve komponente (slika 5.15): - komponentu po rektascenziji i

- komponentu po deklinaciji.

Neka se zvezda brzinom V kree od take X (, ) prema taki X ( + d, + d). Uoimo poloaj srednjeg pola u taki P i sferni trougao PXX. Obeleimo ugao kod temena X sa i nazovimo ga poloajnim uglom sopstvenog kretanja. Ako pretpostavimo da je zvezdi potrebno dt godina da iz take X stigne u taku X, tada je XX = dt. Povucimo visinu iz take X na stranu PX i presenu taku obeleimo sa U. Strana UX je mali krug na nebeskoj sferi, ali zbog svojih diferencijalnih karakteristika, bez gubitka u tanosti, trougao UXX smatraemo pravouglim trouglom u ravni. Tada je: U X = d cos ( + d) , odnosno, d cos d = dt sin = dt cos (5.126) (5.125)

Komponente sopstvenog kretanja su prvi izvodi ekvatorskih koordinata po vremenu, pa je: = =

d dt d dt 1 = 15 sin cos = cos

(5.127)

72

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

P

Ekvator

Horizont

Slika 5.16: Radijalna brzina zvezde

5.6.3

Baricentrina radijalna brzina

Kao to je ranije napomenuto, u praktinom delu Geodetske astronomije neemo se baviti merenjem radijalne brzine nebeskih tela, ali e biti prouena sa teorijskog aspekta. Radijalna brzina predstavlja veliinu koja oznaava brzinu kretanja izvora u pravcu neke referentne take. Zbog toga, razlikovaemo: Vr , topocentrinu, Vr , geocentrinu i Vr , baricentrinu radijalnu brzinu, u zavisnosti od toga koju referentnu taku posmatramo. Doplerov efekt z se moe izraziti jednainom: 1+z = , 0 (5.128)

gde je 0 frekvencija laboratorijskog, a frekvencija merenog izvora. Poto direktno moemo meriti samo topocentrinu radijalnu brzinu, izrazimo Doplerov pomak kao: z= Vr , c (5.129)

gde je c brzina svetlosti. Meutim, merenje treba svesti na baricentar Sunevog sistema. Ako se nebesko telo kree u pravcu jedininog vektora s, onda se, redom, geocentrina i baricentrina radijalna brzina tog nebeskog tela mogu izraziti jednainama: Vr Vr = Vr + v s = Vr + v s, (5.130)

gde je v brzina posmatraa u odnosu na geocentar, a v brzina geocentra u odnosu na baricentar Sunevog sistema. Izrazi za raunanje brzine v su izvedeni u poglavlju 5.3.2. Posmatrajmo sliku 5.16. Apeks dnevne aberacije je istona taka horizonta, ovde prikazan u taki E. Nebesko telo X ima mesne ekvatorske koordinate (t, ). Severni nebeski pol je predstavljen takom P, a lokalni zenit je u taki Z. Ugao XP Z = t, dok je ugao XP E = 90 + t. Konano, komplement deklinacije nebeskog tela X je 90 = P X.

5.6. ZVEZDANO KRETANJE

73

Ako u formulu za radijalnu topocentrinu brzinu (5.53) zamenimo veliinu ugaone brzine i geocentrini poluprenik Zemlje, sledi da je: v km = 0, 465 cos , s (5.131)

gde je geocentrina irina posmatraa. Iz trougla XPE, posle primene kosinusne teoreme, sledi: v s = v cos XE = v cos sin t, pa geocentrinu radijalnu brzinu moemo izziti u funkciji topocentrine radijalne brzine kao: Vr km = Vr 0, 465 cos cos sin t. s (5.133) (5.132)

Konano, baricentrina radijalna brzina se rauna iz jednaine: X Y , Z

V = Vr + 1731, 5

(5.134)

gde su, redom, X, Y i Z komponente brzine kretanja Zemlje, dok su: X, Y i Z pravougle ekvatorske koordinate Zemlje. Ovi podaci se preuzimaju iz JPL (Jet Propulsion Laboratory) efemerida DE405/LE405.

74

POGLAVLJE 5. PROMENE POLOAJA NEBESKIH TELA

Poglavlje 6

Srednji i prividni poloaj nebeskog tela

6.1 Uvod

U prethodnim poglavljima se raspravljalo o uticajima koji menjaju koordinate nebeskih tela. Ovde emo sumirati sve pomenute efekte, a na kraju izvesti praktine formule za svoenje koordinata nebeskih tela. Pre svega, treba napraviti razliku izmeu pojmova datim u naslovu ove glave: (standardni, kataloki) srednji poloaj ekvatorske koordinate za referentnu epohu (J2000), srednji ekvinocij i baricentrinu nebesku sferu prividni poloaj ekvatorske koordinate za epohu merenja, pravi ekvinocij, pravi ekvator i geocentrinu nebesku sferu. U literaturi se pominje jo i pojam pravog poloaja, koji se odnosi na pravi ekvinocij i pravi ekvator na baricentrinoj nebeskoj sferi. Ovo je samo prelazna veliina pri svoenju srednjeg na prividni poloaj. Raunanje prividnog mesta zvezde se moe uraditi na dva naina: primenom Beselovih brojeva i primenom matrica rotacije. Kako je druga metoda savremenija i pogodna za upotrebu raunara, ovde e ona i biti opisana. Na slici 6.2 graki je prikazan postupak svoenja srednjeg poloaja nebeskog tela na prividni. Kao to se sa slike vidi, koriste se podaci iz kataloga Hipparcos i podaci JPL efemerida DE405/LE405. Iz Hipparcosa se dobijaju, s jedne strane, srednje koordinate zvezde (0 , 0 ), koje se koriste za raunanje geocentrinog vektora poloaja zvezde, i, s druge strane, komponente sopstvenog kretanja , paralaksa i radijalna brzina v, odakle se izraunava vektor sopstvenog kretanja m. Kada se ovim podacima pridodaju: vektor baricentrinog poloaja Zemlje EB , vektor brzine Zemlje E B i Zemljine heliocentrine koordinate E, primenom vektora sopstvenog kretanja i baricentrinih koordinata sraunava se geocentrini vektor poloaja P . Uzimanjem u obzir popravke za gravitaciono odstupanje svetlosti dolazimo do poboljanog geocentrinog vektora poloaja p1 . Sledei korak je uvoenje popravke za godinju aberaciju V , to dovodi do sledeeg poboljanog geocentrinog vektora poloaja p 2 . Konano, uraunavanjem precesije P i nutacije N, dolazimo, konano, do prividnog mesta zvezde p3 , odakle se, standardnom transformacijom pravouglih Dekartovih u krivolinijske koordinate dobijaju prividne koordinate zvezde (, ).

6.2

Potrebni podaci

Za svoenje srednjeg poloaja zvezde na prividni poloaj za datu epohu potrebno je posedovati sledee izvore: 75

76

POGLAVLJE 6. SREDNJI I PRIVIDNI POLOAJ NEBESKOG TELA srednje koordinate nebeskog tela i baricentrine i heliocentrine koordinate Zemlje, kao i vektor brzine Zemlje.

Srednje koordinate se preuzimaju iz nekog od fundamentalnih kataloga. Prema preporukama IAU, referentni katalog za astrometriju u vidljivom delu spektra je Hipparcos. Baricentrine koordinate raunaju se iz JPL efemerida. Takoe prema preporuci IAU, za opaanja u vremenskom intervalu 2000-2020 godina treba da se koriste solarne DE405 i lunarne LE405 efemeride. Iz fundamentalnog kataloga, za datu zvezdu, potrebno je izvui sledee podatke: Nebeske ekvatorske koordinate (0 , 0 ); Komponente sopstvenog kretanja po rektascenziji i deklinaciji ( , d ); Paralaksu i Radijalnu brzinu v. Iz JPL efemerida koriste se sledei podaci: vektor baricentrinog poloaja Zemlje EB = (EBX , EBY , EBZ ), vektor brzine Zemlje E B = EBX , EBY , EBZ , vektor heliocentrinog poloaja Zemlje E = (EX .EY , EZ ) i elementi matrice nutacije (, ). Svi elementi JPL efemerida se mogu izraunati korienjem FORTRAN, C ili Java programa, koji su javno dostupni na portalu Jet Propulsion Laboratory.

6.3
6.3.1

Raunanje prividnih mesta zvezda

Raunanje geocentrinog vektora poloaja

U katalogu Hipparcos dati su srednji poloaji zvezda u nebeskom ekvatorskom koordinatnom sistemu, koordinatama 0 i 0 . Najpre je potrebno iz nebeskih ekvatorskih koordinata sraunati baricentini vektor poloaja q (qx , qy , qz ) prema jednaini: cos 0 cos 0 qx (6.1) q0 = qy = sin 0 cos 0 . sin 0 qz Posmatrajmo sliku 6.1. Uoimo na slici taku G, koja predstavlja baricentar Sunevog sistema. Taka E je Zemlja na svojoj eliptinoj putanji oko Sunca i njen radijus-vektor iznosi R. Baricentrini radijusvektor nebeskog tela X u poloaju X0 je r0 = rq. Geocentrini radijus-vektor istog nebeskog tela u taki X1 iznosi r1 = rP . Pri tome, nebesko telo iz poloaja X0 do pooaja X1 putuje brzinom Vt u odnosu na baricentar Sunevog sistema. Sa slike 6.1 se lako moe izraunati: r1 = r0 + VT R. Vektor sopstvenog kretanja zvezde rauna se preko izraza: m=+ VT q, 4, 74 (6.3) (6.2)

6.3. RAUNANJE PRIVIDNIH MESTA ZVEZDA

X0 Vt X1

77

r0 r
1

R E

Slika 6.1: Godinja aberacija gde je = r1 iznos godinje paralakse koji se dobija u sekundama kada se r0 izrazi u AJ. Uvoenjem (6.3) 0 u (6.2), dobijamo: r1 p = q + mT R. Napisano matrino, sopstveno kretanje se rauna kao [Da98]: mx sin 0 cos 0 cos 0 sin 0 + v cos 0 cos 0 m = my = cos 0 cos 0 sin 0 sin 0 + v sin 0 cos 0 , mz cos 0 + v sin 0 (6.4)

(6.5)

gde je:

v Radijalna brzina zvezde, izraena u AJ/100 god. Poto je v dato u km/s, potrebno je ovu veliinu transformisati u AJ/100 god, imajui u vidu da je 1km/s = 21,09495 AJ/100 g; Paralaksa; v radijalna brzina zvezde svedena na jedinino rastojanje; 0 Sopstveno kretanje po rektascenziji i 0 Sopstveno kretanje po deklinaciji. Svi ovi podaci su dati u katalogu Hipparcos, odakle se mogu preuzeti. Konano, geocentrini vektor poloaja zvezde za trenutak T rauna se primenom sledee matrine jednaine: P = q + T m EB , gde je: T = [JD 2 451 545, 0] 36 525 (6.7) (6.6)

vremenski interval izmeu trenutka za koji se rauna poloaj i referentne epohe J2000,0, izraen u julijanskim vekovima. Jedinini vektor poloaja p se dobija deljenjem geocentrinog vektora poloaja (6.6) sa njegovim intenzitetom. Jednaina glasi: P p= , (6.8) P0 gde se intenzitet rauna primenom formule: P0 =
2 2 2 Px + Py + Pz ,

(6.9)

78

POGLAVLJE 6. SREDNJI I PRIVIDNI POLOAJ NEBESKOG TELA

a Px , Py i Pz komponente geocentrinog vektora poloaja. Jedinini vektor heliocentrinog poloaja Zemlje se dobija iz jednaine: E , (6.10) e= E a njegov intenzitet se rauna kao: E =
2 2 2 Ex + Ey + Ez .

(6.11)

6.3.2

Raunanje popravki za gravitaciono odstupanje svetlosti i godinju aberaciju

Uvoenjem popravke za gravitaciono odstupanje svetlosti dobija se popravljeni izraz za jedinini vektor geocentrinog poloaja zvezde: 2 [e (p e) p] , (6.12) p1 = p + c2 E (1 + p e) gde je: = 9, 87 109 [AJ] . c2

(6.13)

Proizvod (p e) rauna se kao skalarani proizvod vektora p i e: (p e) = px ex + py ey + pz ez . Uvoenjem aberacije sledi: p2 = gde se 1 rauna primenom jednaine: 1 = a proizvod p1 V kao skalarni proizvod: p1 V = p 1 x Vx + p 1 y Vy + p 1 z Vz . (6.17) 1 VT V, (6.16) 1 p1 + V + ( p1 V ) V
1+ 1

(6.14)

1 + p1 V

(6.15)

Vektor V predstavlja vektor brzine Zemlje i dobija se iz jednaine: V= EB = 0, 005 775 5 EB. c (6.18)

6.3.3

Precesija i nutacija

Precesiona matrica je oblika: cos z sin z 0 cos 0 sin cos 0 sin 0 0 sin 0 cos z 0 0 1 0 cos 0 0 = P = sin z 0 1 sin 0 cos 0 0 1 0 cos z cos cos 0 sin z sin 0 cos z cos sin 0 sin z cos 0 cos z sin = sin z cos cos 0 + cos z sin 0 sin z cos sin 0 + cos z cos 0 sin z sin , sin cos 0 sin sin 0 cos

(6.19)

6.3. RAUNANJE PRIVIDNIH MESTA ZVEZDA gde se uglovi rotacije 0 , z i raunaju prema formulama: 0 z = 2306, 2181t + 0, 30188t2 + 0, 017998t3 = 2306, 2181t + 1, 09468t2 + 0, 018203t3 = 2004, 3109t 0, 42665t 0, 041833t .
2 3

79

(6.20)

Trenutak t se rauna prema (6.7). Nutaciona matrica se dobija kao proizvod tri matrice rotacije: N = p ( ) r () p () , to u razvijenom obliku glasi: cos 1 0 0 N = 0 cos ( + ) sin ( + ) sin 0 0 sin ( + ) cos ( + ) sin cos 0 (6.21)

gde pojedini elementi uzimaju sledee vrednosti: n11 n12 n13 n21 n22 n23 n31 n32 n33

Mnoenjem ove tri matrice rotacije dobija se denitivni oblik matrice nutacije: n11 n12 n13 N = n21 n22 n23 , n31 n32 n33 = cos = sin cos = sin sin = cos ( + ) sin = cos ( + ) cos cos + sin ( + ) sin

1 0 0 0 0 0 cos sin . (6.22) 0 sin cos 1

(6.23)

(6.24)

= cos ( + ) cos sin sin ( + ) cos = sin ( + ) sin = sin ( + ) cos cos cos ( + ) sin = sin ( + ) cos sin + cos ( + ) cos .

Uglovi i se izraavaju u radijanima i mogue ih je dobiti iz JPL efemerida DE405. Srednji nagib ekliptike se dobija iz reda: = 84 381, 448 46, 8150t 0, 000 59t2 + 0, 001 813t3.

Poto su vrednosti vrlo male, zanemarivanjem lanova drugog reda, mogue je uvesti odreene aproksimacije, posle ega se dobija pojednostavljen oblik matrice nutacije: 1 cos sin . 1 (6.25) N = cos sin 1

(6.26)

6.3.4

Raunanje prividnog mesta zvezde

Uvoenjem uticaja precesije i nutacije dobija se prividni geocentrini poloaj zvezde kao: x3 p3 = y3 = NPp2 . z3 Konano, prividne ekvatorske koordinate se izraunavaju preko izraza:
y = arctan x3 3 = arctan z3 . 2 x2 +y3 3

(6.27)

(6.28)

80

POGLAVLJE 6. SREDNJI I PRIVIDNI POLOAJ NEBESKOG TELA

6.4

Zvezdani katalozi i astronomski godinjaci

Zvezdani katalozi i astronomski godinjaci su izvori odakle preuzimamo potrebne podatke u vezi s koordinatama nebeskih tela.

6.4.1

Zvezdani katalozi

Zvezdani katalozi sadre podatke o nebeskim telima za odreenu referentnu epohu. Nazivaju se jo i fundamentalnim katalozima. Postoji generalna podela na: posmatrake kataloge i opte fundamentalne kataloge. Posmatraki katalozi su, po pravilu, proizvodi odreenih opservatorija, koji sadre opaaki materijal sakupljan na opservatoriji tokom odreenog vremenskog perioda, to znai da su vezani da odreenu epohu merenja (epohu kataloga). Opti fundamentalni katalozi nastaju uklapanjem i kombinovanjem podataka iz manjeg ili veeg broja posmatrakih i optih kataloga. Svi podaci su svedeni na odreenu standardnu epohu merenja. Postoji veliki broj optih fundamentalnih kataloga. Najvaniji su: Fundamentalni katalog 5 (FK5), Hipparcos i Tycho 2. FK5 je, do skora, bio referentni katalog za astrometrijska odreivanja. Nastao je kao naslednih fundamentalnih kataloga FK3 i FK4, uoavanjem i ispravljanjem, tzv. sistematskih greaka kataloga. Sadri, u osnovnom delu i aneksu, oko 6000 zvezda. Referentna epoha ovog kataloga je J2000.0. Od vanijih podataka, sadrani su: srednje koordinate za epohu J2000.0 i B1950.0 (Beselova epoha), sopstveno kretanje, radijalnu brzinu, paralaksu (za neke objekte), magnitudu, spektralni tip zvezde, kao i podatke o tanosti odreivanja srednjih poloaja. Prema odluci IAU, kao novi referentni katalog za astrometriju u vidljivom delu spektra treba koristiti Hipparcos. Ovaj katalog nastaje spajanjem podataka iz veeg broja kataloga (izmeu ostalog i FK5), ali glavni dodatak predstavljaju opaanja Hubbleovim teleskopom. Sadri sve podatke kao i FK5. Referentna epoha kataloga je J1991.25, ali se katalog u verziji 2 moe preuzeti i sa podacima svedenim na J2000.0, u cilju ostvarivanja kontinuiteta sa FK5. Sadri podatke o oko 180000 zvezda, pri emu su podaci podaljeni (slino kao kod FK5) na glavni deo i anex, gde su u aneksu dati, mahom, dvojni sistemi. Tycho 2 je preporuen kao referentni katalog za radioastronomiju, s obzirom na veoma veliki broj katalogiziranih radio-izvora.

6.4.2

Astronomski godinjaci

Astronomski godinjaci sadre podatke o: efemeridama Sunca, Meseca, planeta Sunevog sistema, kao i odreen broj manjih tela unutar Sunevog sistema. Efemeride su date za UTC ili TT pono svakog dana u godini. Osim ovih podataka, dati su i podaci o poecima godinjih doba, Meseevim menama i sl. Vei broj opservatorija izdaje svoje astronomske godinjake, a pomenuemo: Astronomical Almanac, Hvezdarska Roscenka, Astronomiceskii Jezeodnik i dr.

6.4. ZVEZDANI KATALOZI I ASTRONOMSKI GODINJACI

81

HIPPARCOS

vektor poloaja q

vektor sopstvenog kretanja m

P = q + Tm + EB

gravitaciono odstupanje svetlosti

popravljeni geocen. vektor poloaja p 1

godinja aberacija V

popravljeni geocen. vektor poloaja p 2

Precesija P Nutacija N

prividni vektor poloaja p 3

Slika 6.2: Shema svoenja sredneg na prividni poloaj nebeskog tela

DE405/ LE405

44

xx!u244u24!40uH2u!!4!4

% %x 2V

82

POGLAVLJE 6. SREDNJI I PRIVIDNI POLOAJ NEBESKOG TELA

Poglavlje 7

Zemljina rotacija
7.1 Uvod

Do relativne promene vektora Zemljine rotacije u odnosu na telo Zemlje ili inercijalni prostor dolazi usled sledeih uzroka: gravitacionog privlaenja Meseca, Sunca i planeta, neravnomernog rasporeda masa unutar Zemlje i ostalih uzroka razliitog porekla. Oscilacije u Zemljinoj rotaciji se mogu meriti i objasniti sledeim pojavama: elastinou Zemljine kore, spljotenou Zemlje, strukturom i osobinama graninog podruja omotaa i atmosferskim promenama vremena i klime. Merenja Zemljine rotacije se vre u formi vremenskih serija pod nazivom Zemljini orijentacioni parametri (EOP - Earth Orientation Parameters), koje ine sledee komponente: Svetsko vreme UT, polarno kretanje i nebesko kretanje pola (precesija/nutacija). Svetsko vreme i polarno kretanje odreuju se dugobazisnom interferometrijom (VLBI - Very Long Basis Interferometry), dok se brze promene UT odreuju tehnikama GPS, SLR i DORIS. Ova merenja se vre u okviru IERS. Zemljini orijentacioni parametri opisuju neravnomernosti Zemljine rotacije. Tehniki posmatrano, ove promene predstavljaju parametre rotacije ITRS u ICRS u funkciji vremena. 83

84

POGLAVLJE 7. ZEMLJINA ROTACIJA

Slika 7.1: Varijacije UT 1-TAI (levo) i LOD (desno) [IER]

7.2
7.2.1

Elementi Zemljine rotacije

Odreivanje Svetskog vremena

Priroda Svetskog vremena i njegova veza sa ostalim sistemima vremena je obraena u poglavlju 4.2.2. Ovde je dat princip njegovog odreivanja, kao i detaljnija veza sa atomskim vremenskim skalama. UT 1 je vezano za Greenwichko srednje zvezdano vreme GMST, vezom (4.17). Koristei oznaku iz ovog poglavlja, ova veza se moe napisati i kao: GM ST = S0 + (1 + ) U T 1. (7.1)

Svetsko vreme odreuje pravac IERS referentnog meridijana unutar Meunarodnog nebeskog referentnog sistema ICRS, u odnosu na osu nebeskog efemeridskog pola CEP. Izraava se kao razlika UT 1-UTC ili UT1 -TAI. Razlika izmeu astronomski odreene duine dana i 86400 SI sekundi se naziva i duinom dana (LOD - Length of Date). Veza izmeu ugaone brzine Zemlje sa duinom dana je: = 72 921 151, 467 064 0, 843 994 803 LOD, (7.2)

gde je izraeno u picorad/s, a LOD u ms. Varijacije u vrednosti UT 1 - TAI i LOD su prikazane na slici 7.1. Do razlike izmeu Svetskog i atomskog vremena i promene u duini dana dolazi usled sledeih uzroka: varijacije u zonalnim plimama (< 2, 5 ms u apsolutnom iznosu), okeanskih plima (< 0, 03 ms u apsolutnom iznosu), cirkulacija u Zemljinoj atmosferi, unutranjih efekata i prenosa ugaonog momenta Meseevog orbitalnog kretanja. Promena duine dana se moe podeliti u nekoliko komponenti, saglasno uzrocima nastajanja (slika 7.2). Prvi grakon na slici 7.2 prikazuje ukupnu promenu LOD, bez oscilacija uzrokovanih plimom Zemljine kore i okeana, koje su prikazane posebno, razdvojeno na kratkoperiodine i dugoperiodine lanove. Dinamiki uticaj tene kore okeana i klimatske promene u atmosferi pokazuju trend prikazan u prvom grakonu. Ostatak atmosferskih uticaja se moe razdvojiti na sezonske i rezidualne oscilacije, to ukljuuje 50-to dnevne oscilacije, kao i velike anomalije uzrokovane velikim klimatskim poremeajima (uragani i cunami).

7.2. ELEMENTI ZEMLJINE ROTACIJE

85

Slika 7.2: Promena LOD

7.2.2

Komponente polarnog kretanja

Kretanje Zemljine ose rotacije relativno u odnosu na koru sastoji se iz tri glavne komponente [IER]: 1. slobodne oscilacije sa periodom od oko 435 dana, tzv. Chandlerov period 2. godinje oscilacije pod uticajem sezonskih premetanja vazdunih i vodenih masa i 3. nepravilno sekularno pomeranje. Na slici 7.3 prikazano je kretanje Zemljine ose rotacije za period 1900-1997. godine. Takama su prikazani poloaji pravog pola na petodnevnim intervalima. Odstupanje od Chandlerovog perioda se uoava iz karakteristinih oscilacija u takastoj liniji. Sekularno pomeranje pola od 1900. do 1996. godine je prikazano punom linijom. Slika 7.4 prikazuje kretanje pola razloeno po koordinatnim osama za ceo period praenja. Gornja kriva prikazuje ukupno kretanje sa izvuenim trendom; sledea daje Chandlerov lan; na treoj krivi su iskljueni trend i Chandlerov period, to znai da ostaju samo sezonski lanovi, dok je na etvrtoj krivi prikazan ostatak oscilovanja pola, do kojeg dolazi, uglavnom, zbog premetaja atmosferskih masa. Ovi lanovi imaju periode razliite duine, od dnevnih, do viegodinjih.

7.2.3

Nebesko kretanje pola

Kretanje nebeskog pola je opisano precesiono-nutacionim modelom, to za rezultat daje nutaciju u longitudi i nutaciju u nagibu ekliptike . Razlike u odnosu na precesiono-nutacioni model su prikazane

86

POGLAVLJE 7. ZEMLJINA ROTACIJA

Slika 7.3: Kretanje Zemljinog pola [IER]

Slika 7.4: Komponente pola: x (levo) i y (desno) [IER] na slici 7.5. Gornji grakon nutaciju u longitudi, a donji nutaciju u nagibu ekliptike. Promene u odnosu na model IAU su prikazane graki na slici 7.6. Ove razlike se objanjavaju, pre svega, razlikama u manjem broju lanova modela IAU (lanovi sa periodima od 18,6 godina, 1 godine, 6 meseci i 14 dana). Korienjem modela predloenog u Preporukama IERS 1996. ova razlika se moe smanjiti do 0, 001.

7.3

Svoenje sa trenutnog (pravog) pola na CIO

Usled Zemljine rotacije i uticaja opisanih u prethodnom poglavlju dolazi do posrednih promena ekvatorskih koordinata nebeskih tela, kao i do direktnih promena astronomskih koordinata take na Zemlji. Da bismo izveli jednaine za svoenje dobijenih trenutnih koordinata na Konvencionalni inercijalni koordinatni poetak (CIO - Conventional Inertial Origin), posmatrajmo sliku [B81]. Uoimo pooaj srednjeg pola u taki P0 i njegov poloaj P posle vremenskog intervala . Postavimo pravougli koordinatni sistem sa poetkom u srednjem polu tako da osa x bude usmerena prema tangenti Greenwichkog meridijana, a y osa zapadno od ose x. Neka su, dalje, p i polarne koordinate pola. Nebesko telo je, usled promene poloaja pola, promenilo svoj azimut za A. Nebesko telo i dva poloaja pola ine serni trougao sa stranama P0 = 90 0 i P = 90 . Sputanjem visine z temena P na stranu P0 dobijamo i odseak = P0 H, koji predstavlja iznos promene latitude. Longituda se, usled promene poloaja pola, promenila za = 0 . Tako smo formirali dva pravougla sferna trougla, P H i P0 H, koji dele zajedniku stranu PH. Izraavanjem ove strane iz oba pravougla sferna trougla i njihovim izjednaavanjem, dobijamo:

7.3. SVOENJE SA TRENUTNOG (PRAVOG) POLA NA CIO

87

Slika 7.5: Nebesko kretanje pola

Slika 7.6: Razlika nutacije od modela IAU

P Q = p sin ( ) = x sin + y cos = cos , ` odakle se promena azimuta moe izraziti kao: A = x sin + y cos . cos

(7.3)

(7.4)

Posmatrajmo sad pravougli sferni trougao EE0 . Napiimo Neperovo pravilo za stranu : sin = sin sin A. Aproksimirajui sinuse malih uglova njihovim vrednostima, sledi: = sin A. (7.6) (7.5)

Uvodei (7.4) u (7.6), dobijamo konani izraz za promenu longitude usled pomeranja Zemljinog pola: = (x sin + cos ) tan . Iz trougla P P0 , primenom kosinusne teoreme, dobijamo izraz: cos (90 ) = cos (90 0 ) cos p + sin (90 0 ) sin p cos ( ) . Zbo blizine srednjeg i trenutnog pola, sinuse male uglova moemo zameniti njihovim vrednostima: (7.8) (7.7)

88
P0
x

POGLAVLJE 7. ZEMLJINA ROTACIJA

E
0

Slika 7.7: Svoenje na CIO [B81]

sin = sin 0 + p cos 0 cos ( ) . Razvijanjem kosinusa razlike uglova, sledi: sin = sin 0 + p cos cos cos 0 + p sin sin cos 0 . Aproksimiranjem pravouglih koordinata pola sa:

x y

= p cos = p cos .

Zamenom (7.11) i (7.12) u (7.10) i deljenjem cele jednaine sa cos 0 , sledi: sin = tan 0 + x cos + y sin . cos 0 Poto se i 0 vrlo malo razlikuju, dozvoljeno je napisati: tan = tan 0 + x cos + y sin , odakle se dobija konaan izraz za promenu astronomske latitude usled pomeranja pola: 0 = x cos + y sin . (7.15) (7.14) (7.13)

 

 

A


%f

G0

(7.9)

(7.10)

(7.11) (7.12)

Poglavlje 8

Meunarodne slube i organizacije

8.1 Meunarodni servis za Zemljinu rotaciju i referentne sisteme (IERS)

Meunarodna astronomska unija (IAU) i Meunarodna unija za geodeziju i geoziku (IUGG) su, pod prvobitnim imenom, Meunarodni servis za zemljinu rotaciju, 1987. godine ustanovili IERS. Godine 2003. IERS menja svoj naziv u Meunarodni servis za Zemljinu rotaciju i referentne sisteme, zadravajui istu skraenicu. Osnovne oblasti bavljenja IERS su: Meunarodni nebeski referentni sistem (ICRS)1 i njegova realizacija; Meunarodni nebeski referentni okvir (ICRF)2 ; Meunarodni terestriki referentni sistem (ITRS)3 i njegova realizacija; Meunarodni terestriki referetni okvir (ITRF)4 ; Parametri Zemljine rotacije potrebnih za izuavanje promena u Zemljinoj orijentaciji i transformaciji izmeu ICRF i ITRF; Geoziki podaci za interpretaciju vremensko-prostornih promena u ICRF, ITRF ili parametrima Zemljine orijentacije i modeliranje tih promena i Standardi, konstante i modeli.

8.1.1

Struktura IERS

IERS sainjavaju sledee komponente: Tehniki centri; Proizvodni centri; Kombinatorni centri; Analitiki koordinator; Centralni biro i
Celestial Reference System Celestial Reference Frame 3 International Terrestrial Reference System 4 International Terrestrial Reference Frame
1 International

Bord direktora.

2 International

89

90 Tehniki centri

POGLAVLJE 8. MEUNARODNE SLUBE I ORGANIZACIJE

Tehniki centri su autonomni nezavisni servisi koji sarauju sa IERS. Odgovorni su za razvoj i organizovanje aktivnosti svake grupe opaanja koja se koriste u proizvodima IERS. Tehnike centre ine: Meunarodni GPS servis (IGS); Meunarodni servis za lasersko merenja duina (ILRS); Meunarodni servis za dugobazisnu interferometriju (IVS) i Meunarodni DORIS servis (IDS). Proizvodni centri Proizvodni centri su odgovorni IERS za proizvode koji se publikuju. Proizvodne centre ine: Centar za Zemljinu orijentaciju; Centar za predikciju; Centar za konvencije; ICRS centar; ITRS centar; Centar za globalne geozike uide sa svojim biroima za: atmosferu, okeane, plime, hidrologiju, mantle, Zemljinu koru, gravitaciju/geocentar i loading. Kombinatorni centri Kombinatorni centar ITRS je odgovoran za odravanje ITRF proizvoda dobijenih iz ITRF ulaznih podataka, kombinovanih sa rezultatima Tehnikih centrala i drugih segmenata IERS. Kombinatorni istraivaki centri su zadueni za kombinovanje postojeih podataka sa onima dobijenih razliitim opaakim tehnikama. Centri razvijaju preporuene metode, obezbeuju detaljne opise i obezbeuju neophodnu softversku podrku Analitikom koordinatoru. Analitiki koordinator Analitiki koordinator je odgovoran za dugotrajnu i internu saglasnost IERS referentnih okvira i drugih proizvoda. Odgovoran je, takoe, za obezbeivanje odgovarajue kombinacije proizvoda Tehnikih centara i jedinstven skupu zvanihnih proizvoda IERS i arhiviranje proizvoda u Centralnom birou ili na drugom mestu. Centralni biro Cenralni biro ima izvrnu ulogu u IERS, to znai da je zaduen za upravljanje IERS u skladu sa direktivama i politikom Borda direktora. Centralni biro obezbeuje komunikaciju, koordinira aktivnosti, prati operacije, odrava dokumentaciju, arhivira proizvode i relevantne informacije, sastavlja izvetaje i organizuje sastanke i radionice. Savet direktora Bord direktora vri glavnu kontrolu nad aktivnostima servisa i modikuje organizacije tako da ona odraava ekasnost i pouzdanost, pri tome ostvarujui puni napredak u tehnologiji i teoriji.

8.1. MEUNARODNI SERVIS ZA ZEMLJINU ROTACIJU I REFERENTNE SISTEME (IERS)

91

8.1.2

Opaake tehnike

Proizvodi koje odrava IERS rezultat su raznorodnih geodetskih merenja. Rezultati se dobijaju kombinovanjem sledeih mernih tehnika: Globalni sistem za pozicioniranje (GPS)5 ; Lasersko merenje duina do satelita (SLR)6 ; Lasersko merenje duina do Meseca (LLR)7 ; Dugobazisna interferometrija (VLBI)8 i Doplerska orbitograja radiopozicioniranjem integrisanim na satelitu (DORIS) 9 . GPS Za potrebe IERS, mrea od 30 permanentnih GPS stanica neprekidno prikuplja podatke na obe frekvencije. Dnevno kretanje Zemljinog pola se odreuje sa tanou od 0 , 0002. Tanost dnevnog odreivanja visokofrekventnih varijacija u svetskom vremenu UT je 60 ms.Glavna prednost GPS za potrebe IERS je mogunost poguavanja terestrikog okvira sa tanou od cm,povezivanjem regionalnih kampanja sa mreom permanentnih stanica. Takoe, mogunost upotrebe GPS je i u tehnikama preciznog odreivanja orbita postojeih i buduih geonaunih kosmikih misija, kao i uspostavljanje veza sa raznim referentnim sistemima. SLR Tehnika SLR se odnosi na merenje vremenskog intervala potrebnog da impuls, emitovan od strane laserskog transmitera, stigne do satelita i vrati se do transmitera. Rastojanje izmeu satelita i mesta opaanja je, otprilike, jednako jednoj polovini dvostruke duine puta pomnoene sa brzinom svetlosti. Nekoliko satelita je opremljeno posebno konstruisanim reektorima koji mogu da vrate laserski zrak natrag do mesta emitovanja. Za IERS potrebe, najee se koriste sateliti Lageos-1 i Lageos-2. Oni se nalaze na visini od 5900 km, ali u razliitim orbitalnim ravnima. Danas je mogue izmeriti duinu do ovih satelita sa preciznou veom od 1 cm. Poto je za obradu SLR merenja potrebno uvesti odgovarajuu popravku za prolazak zraka kroz troposferu, u trenutku merenja se na stanici mere i atmosferski parametri: atmosferski pritisak, temperatura i relativna vlanost vazduha. Od 1976. godine, kada je lansiran Lageos-1, vie od 100 stanica je ostvarilo SLR merenja.

8.1.3

Proizvodi IERS

Kombinujui rezultate opaakih tehnika opisanih u poglavlju 8.1.2, IERS publikuje sledee rezultate: Podatke orijentacije Zemlje; Konvencije; Meunarodni nebeski referetni sistem; Meunarodni nebeski referentni okvir; Meunarodni terestriki referentni sistem; Meunarodni terestriki referentni okvir i Podatke geozikih uida.
Positioning System Laser Ranging 7 Lunar Laser Ranging 8 Very Long Baseline Radio Interferometry 9 Doppler Orbitography by Radiopositioning Integrated on Satellite
6 Satellite 5 Global

92

POGLAVLJE 8. MEUNARODNE SLUBE I ORGANIZACIJE

Popis slika
2.1 2.2 2.3 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 3.7 3.8 3.9 Sferni trougao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sferne polarne koordinate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nebeska sfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesni horizontski sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mesni ekvatorski koordinatni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nebeski ekvatorski koordinatni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nebeski ekliptiki sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Transformacija koordinata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Transformacija koordinata iz ekvatorskog u ekliptiki koordinatni sistem . . . . . . . . . . Gornja i donja kulminacija nebeskog tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zalaz nebeskog tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prolazak nebeskog tela kroz prvi vertikal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 11 13 16 17 18 19 20 21 24 26 27 28 29 30 31 34 36 37 38 38 44 45 46 49 51 52 54 56

3.10 Najvea digresija nebeskog tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.11 Prolazak kroz dati almukantar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.12 Prolazak kroz zadati vertikal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.13 Promena poloaja nebeskog tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.14 Ekliptiki trougao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 Vremenski sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zemljina eliptina putanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Promene ekvatorskih koordinata Sunca tokom godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prirataji rektascenzije i longitude Sunca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Raunanje vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Distribucija vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vremenske zone . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Planparalelni model atmosfere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sferno-simetrina atmosfera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prelamanje svetlosti u sferno-simetrinom modelu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Geocentrina paralaksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Godinja paralaksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

94 5.6 5.7 5.8 5.9

POPIS SLIKA Aberacija svetlosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Precesija, nutacija i sopstveno kretanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj privlane sile Sunca na Zemlju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lunisolarna precesija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 59 60 61 62 64 66 68 70 71 72 77 81 84 85 86 86 87 87 88

5.10 Planetna precesija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.11 Precesioni uglovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.12 Nutaciono kretanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.13 Uticaj nutacije na ekvatorske koordinate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.14 Zvezdano kretanje u pravcu Sunca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.15 Komponente sopstvenog kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.16 Radijalna brzina zvezde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.1 6.2 7.1 7.2 7.3 7.4 7.5 7.6 7.7 Godinja aberacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Shema svoenja sredneg na prividni poloaj nebeskog tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . Varijacije UT 1-TAI (levo) i LOD (desno) [IER] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Promena LOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kretanje Zemljinog pola [IER] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Komponente pola: x (levo) i y (desno) [IER] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nebesko kretanje pola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razlika nutacije od modela IAU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Svoenje na CIO [B81] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Popis tablica
2.1 3.1 4.1 4.2 Ravni i sferni trougao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nebeski koordinatni sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Duine denisanih godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poeci godinjih doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 19 40 47

95

Indeks
asovni ugao, 16 aberacija, 56 dnevna, 57 godinja, 57 konstanta, 56, 58 afel, 37 almukantar, 13 Anomalistika godina, 40 anticirkumpolarna zvezda, 26 apeks, 56, 59 apogeum, 37 astronomska jedinica, 37, 71 azimut, 15 baricentar Sunevog sistema, 13 Beselova epoha, 80 Beselova godina, 39 BIPM, 43 CEP, 84 CIO, 86 cirkumpolarna zvezda, 26 crveni pomak, 70 dan julijanski, 41 modikovani julijanski, 41 pravi Sunevi, 37 srednji, 39 zvezdani, 36 danjJulijanski, 41 deklinacija, 16 deklinacijski krug, 14 distribucija vremena, 43 dnevni paralel, 14 duina dana, 84 efemeridski asovni ugao, 42 efemeridski meridijan, 42 eklipsna godina, 40 ekliptika, 14, 36 nagib, 23 elipsoidna visina, 18 EOP, 83 FK5, 80 geocentar, 13 geocentrino zenitno odstojanje, 54 GMST, 84 godina sekularna, 47 tropska, 40 GPS, 17 gravitaciono odstupanje svetlosti, 78 heliocentar, 13 Hipparcos, 80 ICRS, 41 Julijanska godina, 40 kalendar gregorijanski, 47 julijanski, 46 lunarni, 45 lunisolarni, 46 solarni, 46 katalog fundamentalni, 80 posmatraki, 80 zvezdani, 80 koordinate geodetske, 18 prirodne, 17 kretanje pola, 83 latituda astronomska, 18 geodetska, 18 nebeska, 17 LOD, 84 longituda astronomska, 18 geodetska, 18 nebeska, 17 matrica rotacije, 65 mesni ekvatorski sistem, 16 mesni horizontski sistem, 15 nadir, 13 nagib ekliptike, 64 nebeska kolatituda, 17 nebeska sfera, 9 nebeski ekliptiki sistem, 17 nebeski ekvator, 13 nebeski ekvatorski sistem, 16 nebeski meridijan, 14 96

INDEKS Neperova pravila, 12 nutacija, 60, 65, 83 otklon vertikale, 8, 18 paralaksa, 54 geocentrina, 54 godinja, 54 horizontska, 55 parsek, 56 perigeum, 37 perihel, 37 planetna precesija, 62 godinji iznos, 62 platonska godina, 40, 60 polarna osa, 13 pravi horizont, 13 pravi poloaj, 75 precesija, 59, 83 lunisolarna, 60 opta, 63 planetna, 60, 62 prividni poloaj, 75 radijalna brzina, 77 ravnodnevnica, 37 refrakcija anomalije, 54 astronomska, 49 horizontska, 53 konstanta, 50 normalna, 53 prava, 53 zenitska, 54 sfera mali krug, 9 pol, 9 veliki krug, 9 sferna trigonometrija, 11 sferni trougao, 9 elementi, 9 pravougli, 12 reavanje, 12 siderika godina, 39 solsticij, 37 sopstveno kretanje, 60, 70, 76 godinje, 70 poloajni ugao, 71 srednji poloaj, 75 Sunce pravo, 42 srednje, 39 srednje efemeridsko, 42 srednje ekliptiko, 39 svetsko vreme, 83 tablice refrakcije, 53 topocentar, 13 topocentrino zenitno odstojanje, 50 tropska godina, 39 Tycho 2, 80 UT1, 84 vertikal, 14 vertikala, 13 VLBI, 41, 83 vreme baricentrino dinamiko, 42 efemeridsko, 39, 41 koordinatno, 42 meunarodno atomsko, 43 pravo, 36, 37 pravo zvezdano, 35 sopstveno, 42 srednje, 36, 39, 40 srednje zvezdano, 36 svetsko, 36, 39, 40 svetsko koordinirano, 43 terestriko dinamiko, 42 zvezdano, 20, 35, 40 vremenske skale, 35 atomske, 35 prirodne, 35 teorijske, 35 vremensko izjednaenje, 39 WGS-84, 17 Zemljini orijentacioni parametri, 83 zenit, 13 zenit refrakcije, 54 zenitno odstojanje, 15 zodijak, 36 zvezdano kretanje, 69

97

98

INDEKS

Bibliograja
[Aba85] V. K. Abalakin (ed.), Refraction tables of pulkovo observatory, Nauka, St. Petersburg, 1985. [cia06] The world factbook, Central Intelligence Agency, Washington D.C., 2006.

[Da98] M. Dai, Analiza uticaja greaka koordinata zvezda na rezultate odreivanja geodetske astronomije, Doktorska disertacija, Graevinski fakultet, Beograd, 1998. [Gre98] M. R. Green, Astronomija, klasika u novom ruhu, Vesta company, Beograd, 1998. [IER] [B81] IERS, Measuring the irregularities http://www.iers.org/iers/earth/rotation. of the earths rotation,

B. evarli and Z. Brki, Opta astronomija, Nauna knjiga, Beograd, 1981.

99

100

BIBLIOGRAFIJA

Spisak skraenica
1PPS AAM ADU AVAR CIO CCD CGI FK5 FM GAST GMST GPS IAU ICRF ICRS IERS ITRF ITRS IUGG JD LAST LMST LLR MJD MVAR NMEA NTP QE (One Pulse Per Second) Jedan impuls u sekundi (Atmospheric Angular Momentum) Atmosferski ugaoni moment (Analog to Digital Unit) Pokazatelj kvaliteta digitalizacije slike (Allan Varianse) Alanova varijansa (Conventional International Origin) Konvencionalni meunarodni poetak (Charged Coupled Device) Integralno kolo za generisanje digitalne slike (Common Gated Interface) (Fundamental Catalogue 5) Fundamentalni katalog, verzija 5 (Frequency Modulation) Frekventna modulacija (Greenwich Apparent Sideral Time) Greenwichko pravo zvezdano vreme (Greenwich Mean Sideral Time) Greenwichko srednje zvezdano vreme (Global Positioning System) Globalni sistem za pozicioniranje (International Astronomic Union) Meunarodna astronomska unija (International Celestial Reference Frame) Meunarodni nebeski referentni okvir (International Celestial Reference System) Meunarodni nebeski referentni sistem (International Earth Rotation Service) Meunarodna sluba za Zemljinu rotaciju (The International Terrestrial Reference Frame) Meunarodni terestriki referentni okvir (The International Terrestrial Reference System) Meunarodni terestriki referentni sistem (International Union of Geodesy and Geophysics) Meunarodna unija za geodeziju i geoziku (Julian Day) Julijanski dan (Local Apparent Sideral Time) Mesno pravo zvezdano vreme (Local Mean Sideral Time) Mesno srednje zvezdano vreme (Lunar Laser Ranging) Lasersko merenje duine do Meseca Modikovani julijanski dan (Modied Allan Varianse) Modikovana Alanova varijansa (National Marine Electronics Association) (Network Time Protocol) Mreni protokol za prenos tanog vremena (Quantom Eency) Kvantna ekasnost. Odnos broja primljenih fotona i generisanih elektrona 101

102 RGB RPC SLR TVAR UT UTC VLBI WGS-84

BIBLIOGRAFIJA (Red-Green-Blue) Tri osnovne boje (crvena-zelena-plava) iz kojih se dobijaju ostale boje iz vidljivog dela spektra (Remote Protocol Call) Protokol za upravljanje ureajima preko spoljnih poziva (Satellite Laser Ranging) Lasersko merenja duina do satelita (Time Varianse) Vremenski modikovana Alanova varijansa (Universal Time) Svetsko vreme; vremenska skala bazirana na duini srednjeg sunevog dana (Universal Coordinated Time) Svetsko koordinirano vreme; atomska vremenska skala (Very Long Basis Interferometry) Dugobazisna interferometrija (World Geodetic System) Svetski geodetski sistem