1 1

D
D
efinic
efinic
i
i
je
je
osnovnih
osnovnih
SI
SI
jedinica
jedinica
MKSA
MKSA
sistema
sistema
2 2
D Definic efinici ije je osnovnih osnovnih jedinica jedinica MKSA MKSA SI SI
Prva definicija metra iz 1889. godine (1. CGPM) bila je
zasnovana na meunarodnom prototipu od platine i iridijuma;
Prototip metra se danas uva kao muzejski eksponat u BIPM u
uslovima koji su jo tada utvreni;
1. 1. Jedinica Jedinica du du ine ine - - METAR ( m) METAR ( m)
I st orij skil st andard duine 1m
od legure plat ina-iridiuma
Met alna Met alna ipka ipka od 1m od 1m
( ( 1889 1889- - 1960 1960) )
3 3
D Definic efinici ije je osnovnih osnovnih jedinica jedinica MKSA MKSA SI SI
Druga Druga definicija definicija metra metra koja koja je je zasnovana zasnovana na na talasnoj talasnoj du du ini ini
zra zra enja enja kriptona kriptona 86 u 86 usvojena svojena je je n na 11. a 11. zasedanju zasedanju CGPM (1960) CGPM (1960); ;
Aktuelna l Aktuelna legalna egalna definicija definicija metra metra, , usvojena usvojena na na 17. 17. zasedanju zasedanju
CGPM ( CGPM (1983 1983) ), , z zasnovana asnovana je je na na ta ta nijem nijem i i pouzdanijem pouzdanijem merenju merenju
vremen vremena i a i glasi glasi: :
METAR METAR je je du du ina ina putanje putanje koju koju u u vakuumu vakuumu pree pree svetlost svetlost za za
vreme vreme od od 1/299 792 458 1/299 792 458 sekunde sekunde. .
Nesigurnost Nesigurnost odreivanja odreivanja standarda standarda metra metra u u direktnoj direktnoj je je vezi vezi sa sa
nesigurno nesigurno u u merenja merenja vremenskog vremenskog intervala intervala: : 3,33564... x10 3,33564... x10
9 9
. .
1. 1. Jedinica Jedinica du du ine ine - - METAR ( m) METAR ( m)
4 4
Ilustracija SI metra
Ilustracija SI metra
Laserski int erferomet ar - st andard 1m (1983)
Iodine stablized HeNe laser
5 5
Sl.2
Sl.1
D Definic efinici ije je osnovnih osnovnih jedinica jedinica MKSA MKSA (2) (2)
Definicija Definicija kilograma kilograma usvojena usvojena je je na na 1. 1. zasedanju zasedanju
CGPM (1889) CGPM (1889), , koja koja je je i i danas danas na na snazi snazi: :
KILOGRAM je jednak masi meunarodnog KILOGRAM je jednak masi meunarodnog
prototipa kilograma. prototipa kilograma.
Nesigurnost Nesigurnost odreivanja odreivanja kilograma kilograma je je reda reda 1x10 1x10
8 8
. .
Internacionalni prototip izraen je od legure Internacionalni prototip izraen je od legure
platina platina- -iridijum; iridijum;
uva se u BIPM pod specificiranim uslovima, uva se u BIPM pod specificiranim uslovima, sl.1 sl.1. .
Sredstvo merenja mase je vaga, sl. 2. Sredstvo merenja mase je vaga, sl. 2.
2. 2. Jedinica Jedinica mase mase - - KI LOGRAM ( KI LOGRAM ( kg kg) )
6 6
D Definic efinici ije je osnovnih osnovnih jedinica jedinica MKSA MKSA (3) (3)
3. 3. Jedinica Jedinica vremena vremena - - SEKUNDA (s) SEKUNDA (s)
D Do 1967. o 1967. godine godine jedinica jedinica za za vreme vreme - - sekunda sekunda bila bila je je definisana definisana kao kao
1/86400 1/86400 deo deo srednjeg srednjeg sun sun anog anog dana dana. .
Z Zbog bog nepravilnosti nepravilnosti u u rotaciji rotaciji Zemlje Zemlje, , Meunarodna Meunarodna astronomska astronomska unija unija je je
predlo predlo ila ila novu novu definiciju definiciju sekunde sekunde na na bazi bazi tropske tropske godine godine ( (vreme vreme izmeu izmeu
dve dve uzastopne uzastopne prole prole ne ne ravnodnevnice ravnodnevnice), ), koju koju je je usvoj usvojena ena 1960 1960. na . na 11. 11.
CGPM. CGPM.
Pojava Pojava kvantnih kvantnih oscilatora oscilatora sa sa kojima kojima se se pouzdanije pouzdanije i i ta ta nije nije mo mo e e
definisati definisati vremenski vremenski interval interval uslovila uslovila je je uvoenje uvoenje nove nove definicije definicije sekunde sekunde, ,
koja koja je je usvojena usvojena na na 13. CGPM 13. CGPM, , 1967 1967. godine . godine: :
SEKUNDA je trajanje od 9 192 631 770 perioda zra SEKUNDA je trajanje od 9 192 631 770 perioda zra enja koje enja koje
odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja
atoma cezijuma 133. atoma cezijuma 133.
Nesigurnost Nesigurnost reprodukcije reprodukcije frekvencije frekvencije cezijumskog cezijumskog oscilatora oscilatora je je bolja bolja od od
5x10 5x10
13 13
, , to to predstavlja predstavlja vrhunsku vrhunsku metrolo metrolo ku ku sigurnost sigurnost jedne jedne fizi fizi ke ke
veli veli ine ine. .
7 7
Cezijumski atomski sat u NPL ( Cezijumski atomski sat u NPL (National Physical National Physical
Laboratory Laboratory- -UK) iz 1955 UK) iz 1955
Frekvencija cezijumskog oscilatora je Frekvencija cezijumskog oscilatora je
9,192,631,770 9,192,631,770 Hz; Hz;
Stabilnost vremena: Stabilnost vremena:
1s u 300 godina! ili ~1,45x10 1s u 300 godina! ili ~1,45x10
- -10 10
Ta Ta nosti frekvencije cezijumskih nosti frekvencije cezijumskih
asovnika su od asovnika su od 2 2 do do 3 3 x x10 10
- -14 14
, , odnosno odnosno
do do 0.00000000000002 Hz; 0.00000000000002 Hz;
Ta Ta nost merenja vremena je od nost merenja vremena je od 2 2
n nanosekunde po danu anosekunde po danu ili ili 1 sekunde u 1 sekunde u 1 1
400 400 000 000 godina godina, , to je to je ak ak 3x10 3x10
- -14 14
. .
Ovo je do sada najve Ovo je do sada najve a ta a ta nost realizacije jedinice nost realizacije jedinice
mere koju je mere koju je ove ove anstvo postiglo! anstvo postiglo!
Muzej ski eksponat iz 1955
8 8
Cezijumski atomski Cezijumski atomski asovnici asovnici
Postoje dva tipa atomskih Postoje dva tipa atomskih asovnika asovnika: :
1. laboratorijski (ili primarni) standard, 1. laboratorijski (ili primarni) standard,
2. komercijalni (ili sekundarni) standard 2. komercijalni (ili sekundarni) standard
Laboratorijske standarde za merenje frekvencije najve Laboratorijske standarde za merenje frekvencije najve e ta e ta nosti nosti
poseduje samo nekoliko institucija: poseduje samo nekoliko institucija:
National Institute of Standards and Technology (NIST National Institute of Standards and Technology (NIST) ), , Boulder, CO Boulder, CO
Physikalisch Physikalisch- -Technische Technische Bundesanstalt Bundesanstalt (PTB) (PTB), Germany, , Germany,
Paris Observatory Paris Observatory, France , France
U.S. Naval Observatory U.S. Naval Observatory, , USNO USNO. .
9 9
Cezijumski atomski Cezijumski atomski asovnici asovnici
Laborat orij ski st andard
Komercij alni st andard HP5071A
10 10
Komercijalni standard vremena Komercijalni standard vremena HP5071A HP5071A
11 11
D Definic efinici ije je osnovnih osnovnih jedinica jedinica MKSA MKSA sistema sistema (4) (4)
4. 4. Jedinica Jedinica ja ja ine ine elektri elektri ne ne struje struje AMPER (A) AMPER (A)
Definicija Definicija ampera ampera u MKSA sistemu u MKSA sistemu usvojena usvojena je je na na 9. 9.
zasedanju zasedanju CGPM CGPM 1948. 1948. godine godine i i glasi glasi: :
AMPER AMPER je ja je ja ina stalne elektri ina stalne elektri ne struje koja kada proti ne struje koja kada proti e e
kroz dva beskona kroz dva beskona no duga pravolinijska provodnika no duga pravolinijska provodnika
zanemarljivog popre zanemarljivog popre nog preseka na rastojanju od 1m, nog preseka na rastojanju od 1m, u u
vakuumu, izaziv vakuumu, izaziva izmeu njih elektrodinami a izmeu njih elektrodinami ku silu 2x10 ku silu 2x10
7 7
njutna po metru (Nm njutna po metru (Nm
- -1 1
) du ) du ine. ine.
Ovakvom definicijom ampera uspostavljena je veza izmeu Ovakvom definicijom ampera uspostavljena je veza izmeu
mehani mehani kih i elektri kih i elektri nih veli nih veli ina; ina;
Oblast elektromagnetike pokrivena je sa prve Oblast elektromagnetike pokrivena je sa prve etiri etiri
osnovne jedinice koje spadaju u podoblast MKSA u osnovne jedinice koje spadaju u podoblast MKSA u
jedinicama SI, to su jedinicama SI, to su metar, kilogram, sekunda i amper metar, kilogram, sekunda i amper; ;
12 12
Podsistemi SI jedinica Podsistemi SI jedinica
Skup Skup od od sedam sedam osnovnih osnovnih jedinica jedinica pokriva pokriva sve sve poznate poznate
oblasti oblasti merenja merenja koje koje se se mogu mogu podeliti podeliti u pet u pet zna zna ajnih ajnih
podoblasti podoblasti veli veli ina ina ( (podsistema podsistema SI) SI): :
MKS mol m, kg, s, mol molekularna fizika
MKS cd m, kg, s, cd optika
MKS K m, kg, s, K termodinamika
MKS A m, kg, s, A elektromagnetika
MKS m, kg, s mehanika
Naziv Osnovne jedinice SI Oblast primene
Programom Programom ovog ovog kursa kursa obuhva obuhva ene su samo ene su samo
jedinice MKSA sistema, odnosno jedinice jedinice MKSA sistema, odnosno jedinice
elektromagnetizma! elektromagnetizma!
13 13
Izvedene Izvedene jedinice jedinice SI u elektromagnetici SI u elektromagnetici
Izvedene Izvedene jedinice jedinice se izra se izra avaju avaju pre preko ko primenjeni primenjenih h
osnovni osnovnih h jedinica jedinica, ili preko drugih izvedenih jedinica , ili preko drugih izvedenih jedinica; ;
Primeri izvedenih jedinica: Primeri izvedenih jedinica:
jedinica jedinica ja ja in ine e magnetskog magnetskog polja polja henri henri ( (H H) predstavlja ) predstavlja
amper amper po po metru metru ( (A A m m
1 1
) ); ;
jedinica magnetne indukcije jedinica magnetne indukcije tesla tesla ( (T T) jeste ) jeste veber po veber po
metru kvadrat metru kvadratn nom om (Wb/m (Wb/m
2 2
); );
jedinica dielektri jedinica dielektri ne propustljivosti ( ne propustljivosti (c c
0 0
) je ) je farad po metru farad po metru
( (Fm Fm
1 1
), gde je ), gde je farad farad izvedena jedinica za kapacitivnost izvedena jedinica za kapacitivnost
kondenzatora; kondenzatora;
I Izvedene zvedene jedinice jedinice se se dalje dalje mogu mogu razvrstati razvrstati prema prema tome tome da da
li li su su im im naziv nazivi i i i oznak oznake e posebno posebno dati dati, , bilo bilo da da su su iskazane iskazane
isklju isklju ivo ivo preko preko osnovnih osnovnih jedinica jedinica SI, SI, ili ili kombinovano kombinovano; ;
14 14
3.
3.
Materijalizacija
Materijalizacija
jedinica
jedinica
mera
mera
u
u
MKS
MKS
(
(
A
A
)
)
sistemu
sistemu
15 15
Cilj: Sve osnovne jedinice definisati stabilnim, Cilj: Sve osnovne jedinice definisati stabilnim,
fundamentalnim prirodnim pojavama fundamentalnim prirodnim pojavama - - prirodnim fizi prirodnim fizi kim kim
konstantama. konstantama.
Postavljeni cilj nije u potpunosti ostvarljiv, sve dok se Postavljeni cilj nije u potpunosti ostvarljiv, sve dok se
koristi prototip kilograma za definisanje jedinice mase. koristi prototip kilograma za definisanje jedinice mase.
O Oblast blast elektromagnetizma elektromagnetizma bila bila je u po je u po etku etku vrsto vrsto
oslonjena oslonjena na na zakonima zakonima sile i energije (mehani sile i energije (mehani ki rad); ki rad);
Za jasniju predstavu Za jasniju predstavu prirod prirode e elektriciteta elektriciteta bilo je bilo je
n neophodno eophodno da se uvede da se uvede reprezentativna reprezentativna elektri elektri n na a
veli veli inu inu sa sa novom novom jedinic jedinicom om mere mere; ;
P Prv rva a elektri elektri n na a veli veli ina sa ina sa jedinic jedinicom mere om mere bila je bila je koli koli in ina a
elektriciteta elektriciteta - - k kulon ulon, , sa kojom je bio sa kojom je bio problem problem kako kako
uspostaviti relaciju izmeu uspostaviti relaciju izmeu sistema sistema jedinica jedinica mehanike mehanike i i
jedinica jedinica elektromagnetizma elektromagnetizma; ;
Mat erij alizacij a j edinica mera u oblast i Mat erij alizacij a j edinica mera u oblast i
elekt romagnet izma elekt romagnet izma
16 16
Mat erij alizacij a j edinica mera u oblast i Mat erij alizacij a j edinica mera u oblast i
elekt romagnet izma elekt romagnet izma
U U MKS MKS sistem sistemu u jedinic jedinica a pridodata pridodata je je jedinica z jedinica za a ja ja inu inu
elektri elektri ne ne struje struje, , a amper mper, , ija je definicija zasnovana na ija je definicija zasnovana na
osnovnim jedinicama mehanike osnovnim jedinicama mehanike; ;
D Definicija efinicija ampera ampera zasniva zasniva se se na na uspostavljanju uspostavljanju veze veze
izmeu izmeu mehani mehani ke ke sile sile, , F F , , i i ja ja ine ine elektri elektri ne ne struje struje, , I I, ,
posredstvom posredstvom
magnetne magnetne propustljivosti propustljivosti, ,
0 0
= =4 4t t x 10 x 10
7 7
NA NA
- -2 2
, ili , ili
dielektri dielektri ne ne konstante konstante, ,
0 0
= =8,854 8,854... ...x10 x10
12 12
Fm Fm
1 1
. .
Izborom Izborom ampera ampera za osnovnu jedinicu, nastao je p za osnovnu jedinicu, nastao je potpuni otpuni
sistem sistem jedinica jedinica u u oblasti oblasti elektromagnetizma elektromagnetizma - - MKSA MKSA sistem sistem
jedinica jedinica, , koji koji je je i i danas danas u u upotrebi; upotrebi;
Sa stanovi Sa stanovi ta metrologije, amper i nije najbojli izbor, zato ta metrologije, amper i nije najbojli izbor, zato
to je definicija to je definicija isto teorijska i isto teorijska i to se njena vrednost mo to se njena vrednost mo e e
reprodukovati jedino eksperimentalno, i reprodukovati jedino eksperimentalno, i to takav standard to takav standard
nije prenosni; nije prenosni;
17 17
Mat erij alizacij a j edinica mera u oblast i Mat erij alizacij a j edinica mera u oblast i
elekt romagnet izma elekt romagnet izma
Druge elektri Druge elektri ne jedinice mogu se dobiti, na primer, posredstvom ne jedinice mogu se dobiti, na primer, posredstvom
snage snage P P= =VI VI= =RI RI
2 2
, odakle se mo , odakle se mo e dobit jedinica elektri e dobit jedinica elektri ne otpornosti ne otpornosti
kao kao
Merenje snage ili termi Merenje snage ili termi ke energije otpornika je nedovoljne merne ke energije otpornika je nedovoljne merne
nesigurnosti, tako da je ograni nesigurnosti, tako da je ograni ena i nesigurnost odreivanja jedinice ena i nesigurnost odreivanja jedinice
otpornosti otpornosti - - oma; oma;
Zato se Zato se om om materijalizuje posredno preko jedinica induktivnosti, materijalizuje posredno preko jedinica induktivnosti, L L, i , i
frekvencije, frekvencije, f f, koje ne zavise od jedinice elektri , koje ne zavise od jedinice elektri ne struje; ne struje;
Prakti Prakti no, no, otpornost otpornost se se materijalizuje preko materijalizuje preko meusobne induktivnosti meusobne induktivnosti, ,
M M, odnosno preko jedinice du , odnosno preko jedinice du ine, ine, [ [m m] ] i vremena, i vremena, [ [s s] ], posredstvom , posredstvom
vrednosti konstante vrednosti konstante
0 0
; ;
Tako materijalizovana Tako materijalizovana jedinica otpornosti jedinica otpornosti lako je prenosiva veli lako je prenosiva veli ina, ina,
to je veliko preimu to je veliko preimu stvo u postupku obezbeenja sledivosti stvo u postupku obezbeenja sledivosti mera; mera;
| |
| |
| |
2
A
W
I
P
R = O
18 18
Mat erij alizacij a j edinica mera u oblast i Mat erij alizacij a j edinica mera u oblast i
elekt romagnet izma elekt romagnet izma
L
v(f)
L
1
v(f)
M
L
2
R=|Z
L
|=L=2fL
Isto tako, re Isto tako, reaktansa kondenzatora pri odreenoj aktansa kondenzatora pri odreenoj
u u estanosti napona mo estanosti napona mo e uspe e uspe no da se iskoristiti za no da se iskoristiti za
odreivanje jedinice otpornosti odreivanje jedinice otpornosti, gde se kapacitivnost , gde se kapacitivnost
dobija na bazi du dobija na bazi du ine i vremena, posredstvom dielektri ine i vremena, posredstvom dielektri ne ne
konstante konstante
0 0
; ;
C
v(f)
fC C
Z R
C
t
=
e
= =
2
1 1
2 1
2 2 L L fk fM M Z R
M
= = = =
19 19
Omov zakon
[A]=[
-1
][V]
Vrhunski
standardi
Relacij e izmeu prirodnih konst ant i i
mat erij alizovanih j edinica MKSA sist ema
Vrhunski
standardi
[ A]
( 3x10
6
)
[ V]
( 3x10
6
)
c
0

0
h/ e
Strujna
vaga
( 3x10
6
)
Raunski
kondenzator
( 1x10
7
)
Josephson-ov
naponski
standard
( 1x10
8
)
[ kg]
( 1x10
8
)
[ m]
( 4x10
9
)
[ s]
( 1x10
13
)
[]
( 1x10
7
)
MKS
Prirodne
konstante
Maxwell-ova
j ednaina:
2
0 0
0
c
1

=
20 20
Brojne vrednosti konstanti od zna Brojne vrednosti konstanti od zna aja za oblast aja za oblast
elektromagnetike elektromagnetike
Naziv Simbol Vrednost Jedinica Tanost
Brzina svetlosti u
vakuumu
c; c
0
299 792 458 m s
1
(Apsolutna)
Magnetna
konstanta
vakuuma

0

4 x 10
7

12,566 370 614 ...x10
7

N A
2
(Apsolutna)
Dielektrina
konstanta, 1/ u
0
c
2

8,854 187 817 ...x10

12
F m
1
(Apsolutna)
Plankova
konstanta
h 6 ,626 068 76(52) x10
34
J s 7,8 x 10
-8

Kvant
elektriciteta
e 1,602 176 462(63) x10
19
C 3,9 x 10
8

Odnos, e/h 2,417 989 491(95) x10
14
A J
1
3,9 x 10
8

Klitzing-ova
konstanta
R
K
25 812,807 572(95) O 3,7 x 10
9

Josephson-ova
konstant 2e/h
K
J
483 597,898(19)x 10
9
Hz V
1
3,9 x 10
8

21 21
Teorij ski osnovi definicij a i mat erij alizacij a j edinica mera Teorij ski osnovi definicij a i mat erij alizacij a j edinica mera
elekt romagnet izma elekt romagnet izma
Fundamentalne zakonitosti u oblasti elektromagnetizma
zasnivaju se na uzajamnom dejstvu mehanikih sila:
izmeu naelektrisanih tela (Kulonov zakon, 1785),
izmeu magneta i elektrinih struja (Erstedovo otkrie, 1820), i
izmeu vodova sa elektrinom strujom (Amperov zakon, 1820).
Coulomb
Ampere
Oersted
22
Teorij ski osnovi definicij a i mat erij alizacij a j edinica
mera elekt romagnet izma
KULONOV ZAKON:
AMPEROV ZAKON:
23 23
Otkri Otkri e magnetnog efekta elektri e magnetnog efekta elektri ne struje ne struje 1820 1820. godine . godine
predstavljalo je epohalni napredak, iako je predstavljalo je epohalni napredak, iako je Oersted Oersted ovaj ovaj
svoj izum u elektromagnetizmu prepustio drugima. svoj izum u elektromagnetizmu prepustio drugima.
Andr Andr - -Marie Marie Amp Amp re re je ubrzo ponovio je ubrzo ponovio Oersted Oersted- -ov ov
eksperiment i uo eksperiment i uo eni efekat matemati eni efekat matemati ki formulisao. ki formulisao.
Oerst ed demonst rira svoj izum
24 24
Pojava Pojava sile sile izmeu provodnika izmeu provodnika rezultat rezultat je je dejstva dejstva magnetnog magnetnog
polja polja koje koje stvara stvara jedan jedan od od provodnika provodnika sa sa strujom strujom ( (Oersted Oersted- -ov ov
zakon zakon, , 1820 1820.god .god.) .) na na pokretna pokretna slobodna slobodna naelektrisanja naelektrisanja u u
drugom drugom provodniku provodniku ( (Lorentz Lorentz- -ova ova sila sila). ).
Ja Ja ina ina struje struje u SI u SI sistemu sistemu jedinica jedinica definisana definisana je je na na bazi bazi
uzajamnog uzajamnog dejstva dejstva struja struja kroz kroz dva dva provodnika provodnika prema prema Amp Amp r r- -
ovom ovom zakonu zakonu ( (1820.god 1820.god) ); ;
Time Time je je utvrena utvrena jednozna jednozna na na relacija mehani relacija mehani ke ke sile sile
izmeu izmeu provodnika provodnika i i struja struja koje teku koje teku kroz kroz te te provodnike provodnike. .
25 25
Lorentz je otkrio i dokazao postojanje
sile na provodnik u magnetnom polju
iji smer dejstva zavisi od smera struje
kroz provodnik
26 26
Mat erij alizacij a Mat erij alizacij a j edinice j edinice ampera ampera - - A A ( ( 1 1) )
Da bi se materijalizovao standard ampera potrebno je Da bi se materijalizovao standard ampera potrebno je
brojati elektrone u zadatom vremenu od 1s. brojati elektrone u zadatom vremenu od 1s.
Iako se na tome intezivno radi, do danas takav sistem Iako se na tome intezivno radi, do danas takav sistem
nije ostvaren. nije ostvaren.
Zato se amper materijalizuje preko sile izmeu Zato se amper materijalizuje preko sile izmeu
provodnika sa strujom, odnosno preko jedinice mase. provodnika sa strujom, odnosno preko jedinice mase.
Definicija elektrine struje:
dt
t dq
t i
) (
) ( =
Stacionarna struja od 1A je:
elektrona N
N Ne
19
19
10 6 1
1s
C 10 6 1
s 1
A 1 =

= =

,
,
27 27
I
1
I
2
dB( I
1
)
dF
dl
2
r
) (
1 2 2
I dB dl I dF

=

x
3
1
1
0
1
4
) , (
r
r dl
I

r I dB


=
x
dl
1
Mat erij alizacij a Mat erij alizacij a j edinice j edinice ampera ampera ( ( 2 2) )
Ampr-Laplace-ov zakon za j ainu magnet ne indukcij e dB
u okolini element a provodnika dl kroz koj i prot ie st ruj a I
dl
1
r
dB(I
1
)
dl
1
dB(I
1
)
dF
28 28
r
dF
I
1
I
2
dB( I
1
)
dl
1
dl
2
Materijalizacija Materijalizacija jedinice jedinice ampera ampera ( ( 3 3) )
Zamenom relacije za Zamenom relacije za dB dB u relaciju za u relaciju za
silu silu dF dF dobija se izraz za vektor sile dobija se izraz za vektor sile d dF F
oblika oblika
.

1 2
3
2 1
3
2
1
2 1
0
4
l l
r
dl dl
r
r
r dl
dl I I F

odnosno,
3
1 2
2 1
0
4
r
r x dl x dl
I I

dF

=
) (
Kako j e


=
3
2 1
2 1
0
4
r
d d
r I I

0
2
=

r dl

29 29
dl
1
I
2
r
1
a
r
y
x
dl
2
r
2

I
1
y
Mat erij alizacij a Mat erij alizacij a j edinice j edinice ampera ampera ( ( 4 4) )
,
2 1
2 1 2 1
r r r
i d d d d

=
=
Apsolutna vrednost sile izmeu
provodnika sa strujom po pravcu a,

=
2 1
2
2
1 2 1
0
4

d
r
d I I F

sin
S Sistem istem pravolinijskih pravolinijskih paralelnih paralelnih provodnika provodnika na na konstantnom konstantnom
rastojanju rastojanju, , a a: :
30 30
Kako j e r
2
= y
2
+ a
2
i d
1
= dy, t o se izraz z silu moe napisat i u obliku
Sila j e proporcionalna duini provodnika

2
= , pa se dobij a izraz za podunu silu
izmeu provodnika d
2
( )

= + =

+

.
/
2 2 1
0 2 2
2 2 1
0
2
4 4
2 3

d
a
I I dy y a a d I I F

a
I I
F
2 1 0
2

Mat erij alizacij a j edinice ampera ( ( 5 5) )

d
2
d
1
I
2
r
1
a
r
y
x
r
2

I
1
y
Sl.2.
31 31
Ako Ako se u se u predhodnoj predhodnoj relaciji relaciji za silu za silu zamene zamene vrednosti vrednosti za za
I I
1 1
=I =I
2 2
=1A =1A, ,
0 0
=4 =4t t 10 10
- -7 7
H/m H/m i i a=1m a=1m, , onda je onda je vrednost vrednost za silu za silu
po jedinici du po jedinici du ine ine
1 - 7
-1 7
Nm 10 2
1m 2
1A 1A Hm 10 4

=


=

F
t o j e u skladu sa dat om definicij om ampera u SI sist emu
j edinica.
Konano, j aini elekt rine st ruj e od 1A kroz dva paralelna
duga provodnika, u vakuumu, zanemarlj ivog poprenog
preseka i na konst ant nom rast oj anj u od 1 m odgovara
poduna sila izmeu provodnika od 210
-7
Nm
-1
.
Mat erij alizacij a j edinice ampera ( ( 6 6) )
32 32
J Ja a in ina a elektri elektri ne ne struje struje od od 1A 1A dobija se dobija se merenje merenjem m
mehani mehani ke ke sile sile koja koja se se javlja javlja izmeu izmeu dva dva paralelno paralelno duga duga
provodnika provodnika zanemarljivog zanemarljivog popre popre nog nog preseka preseka i i na na
konstantnom konstantnom rastojanju rastojanju od od 1 m 1 m, , u vakuumu, u vakuumu, kao kao na na sl slici: ici:
Mat erij alizacij a j edinice ampera ( ( 7 7) )
Podu Podu na sila izmeu provodnika sa strujom na sila izmeu provodnika sa strujom, , F, F, meri se meri se
ureajem za merenje mase ureajem za merenje mase, , m m, odnosno te , odnosno te ine, ine, mg mg
vagom vagom. .
F= 1x10
7
N
1 m
1 m
1 A
1 A
F= 1x10
7
N

0
33 33
U U realnom realnom fizi fizi k kom om okru okru enju, enju, potrebni potrebni uslovi uslovi, kao , kao to su: to su:
provodnik provodnik beskona beskona ne ne du du ine ine, ,
provodnik provodnik zanemarljivog zanemarljivog popre popre nog nog preseka preseka, i , i
apsolutno apsolutno vakum vakumirani prostor, irani prostor,
su idealni i prakti su idealni i prakti no se ne mogu ispuniti; no se ne mogu ispuniti;
U praksi U praksi se umesto pravolinijskih provodnika koriste se umesto pravolinijskih provodnika koriste
namotaji kalemova namotaji kalemova odreene odreene konstrukcije konstrukcije izmeu kojih se izmeu kojih se
mer meri i mehani mehani ka ka sil sila a p pomo omo u u strujn strujne e vag vage e; ;
U metrolo U metrolo kim institucijama u svetu koriste se razli kim institucijama u svetu koriste se razli iti iti
tipovi strujnih vaga, m tipovi strujnih vaga, meu kojima je n eu kojima je najpoznatija ajpoznatija Rayleigh Rayleigh- -
ova ova strujna strujna vaga vaga; ;
Mat erij alizacij a j edinice ampera ( ( 8 8) )
34 34
Mat erij alizacij a j edinice ampera ( ( 9 9) )
y
dy
L
1
1
L
2
L
3
Rayleigh-eva strujna vaga
I
I
+
-
Q=mg
F
Izgled realizovane strujne vage
35 35
Energija Energija magnetnog magnetnog polja polja sistema sistema
kalemova kalemova: :
Mat erij alizacij a j edinice ampera ( ( 10 10) )
gde gde su su: :
L L
1 1
+L +L
2 2
+L +L
3 3
= =L L - - sopstvene sopstvene induktivnosti induktivnosti svih svih kalemova kalemova, ,
M M
12 12
+M +M
1 13 3
+M +M
23 23
= =M M - - meusobne meusobne induktivnosti induktivnosti izmeu izmeu
pokretnog pokretnog (L (L
2 2
) ) i i nepokretnih nepokretnih kalemova kalemova
(L (L
1 1
i L i L
3 3
) ). .
Kada se vaga uravnot ei, vai relacij a
( ) ( )
2 2
23 13 12
2
3 2 1
2
2
1
2
1
MI LI M M M I L L L I W + = + + + + + =
y
M
I MI LI
y y
W
F
c
c
=
|
.
|

\
|
+
c
c
=
c
c
=
2 2 2
2
1
36 36
Iz Iz uslova uslova ravnote ravnote e e sile sile tega tega mase mase m m pri pri ubrzanju ubrzanju zemljine zemljine
te te e e g g, , Q Q = =mg mg, i , i elektri elektri ne ne sile sile F F, , dobija dobija se se izraz izraz za za struju struju
kroz kroz kalemove kalemove u u obliku obliku
Mat erij alizacij a j edinice ampera ( ( 11 11) )
Vrednosti Vrednosti za za m m i i g g mogu mogu se se odrediti odrediti sa sa vrlo vrlo visokom visokom ta ta no no u, u,
a a vrednost vrednost za za c cM M/ /c cy y odreuje odreuje se se ra ra unskim unskim putem putem na na bazi bazi
poznate poznate geometrije geometrije sistema sistema kalemova kalemova; ;
U U izrazu izrazu za za meuinduktivnost meuinduktivnost ulazi ulazi i i vrednost vrednost konstante konstante
magnetne magnetne propustljivosti propustljivosti
0 0
, , koj koja a je je odreena odreena sa sa apsolutnom apsolutnom
ta ta no no u u; ;
Materijalizacija i reprodukcija ampera ostvaruje se pomou
strujne vage sa relativnom nesigurnou od 3x106, ili 3uA/A;
y
M
mg
I
c
c
=