Uiteljski fakultet, Beograd

Referat iz predmeta Opta pedagogija Tema: Opte metode i sredstva vaspitanja

Profesor: Ivica Radovanovid Asistent: Aleksandar Tadid

Student: Marija Momilovid 0007/2011

Opte metode i sredstva vaspitanja

Metoda je osmiljen i ustaljen postupak usmeren na postizanje nekog cilja u nauci ili praktinoj delatnosti. Kada se radi o postupku dolaenja do novih otkrida i saznanja tada govorimo o nauno istraivakim metodamai njima se bavi metodologija a kada se radi o putevima, nainima i reenjima za realizaciju vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka tada govorimo o metodama vaspitanja i njima se bavi opta metodika vaspitanja. Metode nam odgovaraju na pitanje kako postupati da bi se cilj vaspitanja praktino ostvario. Metode oznaavaju relativno ustaljene modele ponaanja koji su se pokazali efikasnim. Metode u sebi sadre karakteristike najracionalnijih i najdelotvornijih nauno dokazanih i praktino proverenih sistema vaspitnog postupanja. Monometodizam je tenja da se jedan postupak proglasi najvanijim i jedino ispravnim i efikasnim. Suprotna tendencija je ametodizam tj. zalaganje da se odustane od bilo kakvog osmiljenog i trajnijeg naina vaspitnog postupanja i definisanja bilo kakve metodike vaspitanja. Metode objedinjuju sve vaspitne postupke kojima je cilj razvoj i oblikovanje ljudske linosti. Postoje razliite klasifikacije metoda koje se koriste u vaspitanju ili posebno u nastavi. Kao opte metode vaspitanja najede se pominju : -metoda ubeivanja i uveravanja -metoda vebanja i navikavanja -metoda podsticanja -metoda spreavanja

Ubeivanje i uveravanje u vaspitanju

Stvaraju se takvi uslovi i vaspitne situacije u kojima vaspitanik svesno, aktivno i kritiki prima nova znanja. Ubeivanje i uveravanje je proces iji su rezultat izgraena ubeenja i uverenja usvojene vrednosti , stavovi i pogled na svet. Pravilna upotreba ove metode omoguduje uspostavljanje jedinstva izmeu misli-rei-razumevanja-osedanja-postupanja. Metoda ubeivanja i uveravanja nede uvek za osnovu imati znanja, fakte, lako vidljive injenice i podatke. Vrlo esto de se zadovoljiti i verovanjem. Zato se u njoj dosta koriste snaga rei, emocionalno intonirani iskazi, mod umetnikog izraavanja, vrednosno angaovane interpretacije i slino. Uveravanje treba da bude prirodno, neusiljeno i bez

presije u bilo kojoj formi. Pravilnim i uspenim koridenjem metode ubeivanja i uveravanja nastavnik usmerava uenika u pozitivnom pravcu, pomae u razvitku njegovih osobina, volje i karaktera i utie na stvaranje osnovnih kontura njegovog pogleda na svet. U savremenom vaspitanju metoda ubeivanja i uveravanja podrazumeva dvosmernu i viesmernu komunikaciju u kojima uenici sopstvenom snagom i iskustvom dolaze do odreenog ivotnog uverenja. Sredstva ubeivanja i uveravanja su vrlo raznovrsna: Istinite injenice, podaci i nauna znanja - Usvajanje tih znanja treba da bude sistemano,temeljno i sa razumevanjem. Uenik koji je stekao nauno proverena znanja i koji ima sreenu i celovitu sliku sveta oko sebe ima vede anse da izgradi stabilan sistem ubeenja i uverenja o tom svetu i ivotu koji ga okruuje. Sistem vrednosti - Sistem vrednosti je polazna osnova za vrednovanje sopstvenih i tuih stavova, odlika, svojstava, ubeenja i uverenja. Bez tog sistema uenik se ne moe odnositi prema okolnom svetu procenjivaki i samostalno a takve linosti su zavisne i nesamostalne. Drutveni obiaji, navike, obredi i zakoni- Predstavljaju jedan sredinski okvir u koji se linost uklapa. Uticaj sredine ne treba da bude automatski, mehaniki i bez razumevanja i emocionalne prerade, ved lini stvaralaki in linosti kojoj preraeni sistem normi za ponaanje u socijalnom okruenju. Situaciono uticanje Podrazumeva raznovrsno i neposredno ukljuivanje uenika u aktuelna zbivanja u njegovom ivotnom i radnom kolektivu, lokalnoj sredini, pa i ire, u zemlji i svetu. Kroz linu aktivnost i druenje sa drugovima i prijateljima, najprirodnije tee proces usvajanja vrednosti, ideja, stavova, ubeenja i uverenja. ivotne situacije su ak i pogodnije od nastavnih situacija jer su direktni ivot, a ne uenje o njemu. Predavanja, javne rasprave i polemike esto se praktikuju, ne samo u koli, vedi tzv.neformalnim oblicima vaspitanja i uticaja na ljude.Svi koji ele da na formiranje javnog mnjenja, organizuju razne tribine, javna predavanja, zborove, mitinge, diskusije i polemike. U koli takoe treba da postoji razvijena mrea predavanja i javnih razgovora i javnih razgovora. Predavanja ovog tipa su obino emocionalno obojena, iva, dinamina i za uenike interesantna. Objanjenja nastavnika Predstavljaju posrednika izmeu onoga to uenik uje, sazna, vidi ali dovoljno ne razume i ne oseda kao svoje. Nastavnik u ovom inu predstavlja drutvo (svet odraslih i iskusnih).

Ugledanje Ima svoju osnovu u podraavanju i imitiranja, ali se ne sme na njima zadrati. Ugledanjem vaspitanici slede druge. Ukazademo na dve varijante : ugledanje na primere i ugledanje na stvorene ideale (uzore). Primeri su prema miljenju mnogih teoretiara i praktiara, osnovno i najvanije sredstvo ubeivanja i uveravanja. Osnovni primer sa najvanijim dejstvom jeste primer vaspitaa-roditelja i nastavnika. Ugledanje na drugove takoe predstavlja vaspitanje na osnovu primera iz najblie okoline. Ugledajudi se na svetle primere iz tradicije kole ili zaviaja uenici posnosno prihvataju obaveze da brane ugled kole, grada ili svog naroda. U praktinom vaspitnom radu esto se koristi konkretni postupak uporeivanja i surotstavljanja dobrih i loih primera. To je esto neophodno ali ne sme da se pretvori u pojavu stvaranja crno-bele slike sveta jer ona uglavnom nije takva. Stvaranje ideala je postupak usmeravanja uenika prema uzoru odnosno modelu. U vaspitanju s ekoriste primeri i deali iz ivota, istorije, literature, umetnosti, filma, sa televizije i slino. Ideali su odreeni sklop osobina, odlika vrednosti koje bi uenik eleo da stvori kod sebe. Saveti direktne pouke vaspitaa, roditelja i drugova kao i posebni etiki razgovori primenjuju se u cilju upudivanja, upozoravanja, savetovanja i poduavanja onih koji su u procesu vaspitanja. Pojedini autori izvode metodu pouavanja kao posebnu vaspitnu metodu. U direktnom i neposrednom razgovoru uenicima otovreno na jasan i jednostavan nain trebda ukazati na injenice, pojave, dogaaja i ponaanja u kojima se oni ne snalaze kada se dvoume ili kada su na odreenim ivotnim raskrsnicama.Nagovaranje je takoe sredstvo vaspitanja ali opravdano samo ako u sebi sadri postupak obrazlaganja i razumevanja tj. ako su se nastavnik i uenik u potpunosti razumeli. Upozorenje, kritika i samokritika su takoe sredstva koja uestvuju u ubeivanju i uveravanju linosti ali prvenstveno kao zajednika aktivnost nastavnika i uenika u procenjivanju i vrednovanju ved formiranih uverenja, ubeeja i sistema vrednosti. Metoda ubeivanja i uveravanja ne sme da se pretvori u moralisanje, pridikovanje, popovanje, pojednostavljeni propagandizam ili politiziranje.

Vebanje i navikavanje u vaspitanju

Izmeu ubeenja i praktinog postupanja postoji sloen proces vebanja i navikavanja. Vaspitanik treba da proe kroz liu aktivnost, kroz napore reavanja problema i tekoda. Metoda vebanja i navikavanja istovremeno je i nain proveravanja efekata metode ubeivanja i uveravanja, tj. da li postoji protivurenosti izmeu usvojenih ubeenja i ivota, izmeu onoga to linost zna kako treba i kako stvarno moe da uradi. S druge strane metoda vebanja i navikavanja ne moe imati svoje prave efekte ako uenik predhodno nije shvatio i razmeo ta i zato na odreeni nain treba da uradi. ak i one najjednostavnije radnje koje se obavljaju skoro automatski sa minimalnim ueda svesti u toku uenja moraju se dobro razumeti i njima se mora dobro ovladati. Metoda vebanja i navikavanja se ne odnosi samo na navike i umenja, ved na sve to linost usvaja vaspitanjem. Navike i umenja su u ovom procesu samo u sreditu. Navike su automatizovane jednostavne radnje koje se obavljaju lako i brzo sa neznatnim uedem svesti, snage i enerige. Umenja se odnose na sloenije radnje u ijem vrenju je neophodno vede uede svesti i koje se mogu samo delimino automatizovati. U vaspitanju se naroita panja posveduje higijenskim,kulturnim, radnim i profesionalnim navikama. Mada se kod metode vebanja i navikavanja tei to viem stepenu uvebanosti i automatizovanosti odreenih radnji i ponaanja, sam proces uvebavanja ima odreeni redosled i pod punom je kontrolim svesti. Prvo se o neemu daju obajnjenja i proverava da li je uenik razumeo, zatim nastavnik pokazuje kako se pojedina randnja vri,potom uenik pokuava da samostalno obavi uenu radnju uz pravovremene nastavnikove ispravke. Vebanje i navikavanje zahtevaju sistematski i uporan vaspitni rad. Efekti su vedi ukoliko se ostvaruje u pravo vreme, tj. na uzrastu koji je pogodan za uenje pojedinih oblika ponaanja. Doslednost, upornost i stalni nadzor su neophodni, jer jednom steena navika postaje unutranja potreba uenika. Sredstva vebanja i navkavanja su raznovrsna, meusobno povezana i treba da ine jednu skladnu celinu: Rad, praksa i lina aktivnost- Predstavlja osnovu i sutinu vebanja i navikavanja. Oni su jedini put do praaktine osposobljenosti. kolski red, reim ivota i rada uenika, pa propisi i drutvena pravila u irem smislu- Stvaraju okvir u kome se uenik svakodnevno uvebava. Za ovu metodu je vano da se pojedine aktivnosti ponavljaju i u duem periodu uporno izvravaju.

Gradacija- Moe imati velikog udela u procesu vebanja i navikavanja, naroito u pogledu doslednog potovanja nekih sistema vrednosti bitnih za tu sredinu ili kolu. Za tradiciju se moe redi da je navika jedne sredine. Organizovanost procesa vaspitanja- Obezbeuju odreenu trajnost ponavljanja radnje i ponaanja u slinim okolnostima. Bez organizovanosti i relativne ustaljenosti nema ni sistematinosti, koja je bitna odlika vaspitanja. ivot i rad u kolektivu- Viesmerna kontaktiranja i druenje dece upravo omoguduju vebanje, kojeg je malo u nastavi. Ispunjavanje obraveza koje namede svakodnevni ivot i druenje su direktni oblik uenja, ali i najbolja mogudnost za proveru usvojenosti odreenih znanja, umenja, navika i ubeenja. Igra, zabava i kulturna razonoda- Bili su potcenjivani kao ambijent za vebanje i navikavanj,prvenstveno zbog odsustva sistematinosti i smanjene mogudnosti kontrole. U savremenim formama vaspitanja, gde se sve vie udaljujemo od oblika dresure, igra i zabavne aktivnosti sve vie de biti cenjene i koridene. Nastavnikova kontrola- Pravovremenom ispravljanje pogreno nauenih postupaka ili predupreivanje nepoeljnog ponaanja spreava mogudnost uvrdivanja pogrenih navika. Da navikavanje ne bi dobilo karakteristike drila i dresure, najbolje je metode ubeivanja i vebanja ostvarivati uporedo tj. sa postupkom svedivanja i emocionalnog obogadivanja onoga to se veba i primenjuje.

Posticanje u vaspitavanju
Primena ove metode podrazumeva jedan opti stav pedagokog optimizma, vere u mogudnost razvijanja svake linosti.. Podrazumeva potovanje svakog uenika i poverenje u njegove mogudnosti i snage. Metoda podsticanja se primenjuje onda kada uenik pokazuje uspeh, ime se pojaava njegova motivacija, ali i onda kada se nadje pred tekodama, kada se koleba i posustaje. Metoda podsticanja ima jednu emocionalnu poruku i usmerena je na meusobnu simpatiju i pridobijanje poverenja izmeu vaspitaa i vaspitanika. Poverenje ohrabruje i na osnovu njega vaspitanik zna da nije sam i da o njemu neko brine, ali obavezuje da se uloi krajnji napor da se u neemu istraje i uspe. Pojedinac, jednostavno eli da bude prihvaden od ue i ire okoline, pa od toga moemo podi i u vaspitanju.

Metoda podsticanja dovodi vaspitanika u situaciju da se oduevi za neki vaspitni rad i da kroz njega doivljava uzbuenje koje pojaava kvalitet tog uenja. Vaspitanika treba stavljati u situaciju da otkrije skrivena osedanja, omoguditi mu da se raduje svome razvoju i napretku. Ko oseda neto ivo i snano, taj de i uiniti neto, pre nego onaj koji samo misli o tome. Pored ostalog, metoda podsticanja pozitivno vrednuje i selektionie ono to je drutveno prihvatljivo, a odbacuje i ignorie ono to je tetno i neprihvatljivo za okolinu. Time se vaspitanik i usmerava i navikava da svoje napore uloi u ono to je korisno i za vaspitni rad znaajno. Sa manje rei, opomena, pretnji i zabrana, ostvaride se isti ciljevi i zadaci. Osnovna sredstva podsticanja su: Izraena briga i razumevanje za ono to vaspitanik radi i stalna tenja da on shvati da uloeni napor ima smisla, da ga neko primeduje i ceni. Blago i pravino postupanje,odanost i iskren odnos prema vasoitaniku su izraz vaspitaeve naklonosti prema njemu. Bodrenje i hrabrenje na sve vede i vede postignude predstavlja izraz vere u snage i mogudnosti i vaspitanika. Pohvale su najstarije i najede sredstvo podsticanja. Radi se o vrsti moralne nagrade, koja moe biti neposredna ili javna, lina i kolektivna, izreena uz rad ili u posebnim okolnostima. Obedanja mogu biti sredstvo podsticanja jedino ako su realna i ako se izvravaju. U obedavanju treba imati dosta takta, odmerenosti i promiljenosti. Iskustvo uspeha moe biti znaajno sredstvo podsticanja. Obino se kae da je najbolji motiv za postizanje uspeha- sam uspeh. To posebno vai za rad sa vaspitanicima koji su esto izloeni neuspehu. Bitno da svaki uenik iskusi koristi ili tete, prijatnosti ili neprijatnosti od razliitih oblika ponaanja. Priznanja mogu biti brojna i raznovrsna : od pismenih priznanja, pohvalnih listova, diploma, povelja, plaketa, medalja pa do pobednikih pehara. Nagrade, takoe, mogu biti raznovrsne. Najede su prilagoene vrsti aktivnosti i uzrastu vaspitanika na primer : knjige, kolski pribor, predmeti koje vole vaspitanici odreenog uzrasta. Nagrade mogu biti u formi omogudivanja da se uenik jo intenzivnije bavi aktivnodu u kojoj se istie : stipendije, uplate za

kurseve stranih jezika, letnju novinarsku kolu, upudivanje u deju slikarsku koloniju i tako dalje. Novane nagrae su relativno retke u procesu vaspitnog rada, mada i one mogu da imaju svoje opravdanje u odreenim okolnostima. Takmienja podstiu na marljivost, urednost, kolektivnu saradnju, postignude iznad prosenih rezultata, upornost,a istovremeno su za vaspitanike interesantna i zabavna. Ocene su, takoe, znaajno sredstvo podsticanja, mada ih u kolskoj praksi vedina uenika i nastavnika doivljava kao sredstvo opomene, pretnje i prinude. Za sva sredstva podsticanja vai napomena da ih izricati objektivno i prema zasluzi, ne preesto, ne svima, javno, sa tenjom da vaspitanici shvate da im nije cilj nagrada, ved steena osobina. Da im je navanije unutranje zadovoljstvo od uspeha i vrenja odreene dunosti, nego spoljanji simbol tog priznanja ili poraz protivnika.

Spreavanje u vaspitanu
Metodu spreavanja ne treba shvatiti kao represiju ili kao oblik spoljanjeg pritiska na linost u razvoju, ved samo kao pedagoki opravdanu intervenciju u cilju spreavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponaanja. Smisao metode spreavanja je u stalnom traganju vaspitaa za onim to je dobro u linosti, a elementi eventualnog pritiska se odnose samo na ispoljene negativnosti. Metodski postupci su u osnovi humani jer se pomodu njih pokuava da pomogne u savlaivanju i odolevanju slabosti. Vaspitaeva dunost je da struno i sistematski prati razvoj vaspitanika, da reaguje blagovremeno i u skladu sa okolnostima, prvo sredstvima prevenrive, pa tek na kraju, u krajnjoj nudi, sredstvima prisiljavanja i kanjavanja. Metodski postupak mora biti promiljen i razloan. Ono to je neprihvatljivo i negativno, treba vaspitaniku objasniti, pa tek potom insistirati na primeni eventualne kazne. Uporedo, treba otkriti prave uzroke takvog ponaanja vaspitanika jer nikakve vaspitne mere ne mogu pozitivno dejstvovati, ako se predhodno ne uklone uzroci koji dovode do negativnog ponaanja. Promena uslova ivota, rada i uenja, najede je prvi preduslov za svaku pedagoku akciju korektivnog tipa. Sredstva spreavanja su etii opravdana i izabrana sredstva, osim ako ih sami vaspitai ne primenjuju pogreno. Ukazademo posebno na znaaj slededih vaspitnih sredstava :

Primedbre, prigovori, zamerke, pokude i opomene esto mogu biti dovoljne, ako se radi o blaim prekrajima i poetnim oblicima negativnog ponaanja. Oni u sebi sadre podsedanje na dunosti, upudivanje na pravi nain rada i ponaanja i objanjenja kako treba, a kako ne treba neto raditi. Supstitucijom tj. skretanjem ili zamenom motiva, navodimo uenika da neku aktivnost zameni drugom koja je korisnija. Kritika je jedno od najmodnijih sredstava spreavanja i zasniva se na potrebi oveka da bude prihvaden od svoje okoline i da u njoj doivljava svoju linu afirmaciju. Individualna kritika je direktna, lina i sa jasnim i konkretizovanim obrazloenjem. Ona moe biti i javna pred kolektivom ili roditeljima, ime dobija u snazi i u efikasnosti. Javno mnjenje predstvlja javno izraeno miljenje okoline o neijim postupcima i ima ton otre kritike. Pretnja, zahtev, osuda, zapovest, zabrana i nareenje su, po tonu i nainu formulisanja, otrija i imperativnija sredstva spreavanja. Izriu se retko, jasno i direktno, sa insistiranjem na promeni ponaanja. Ova sredstva se koriste i u sluajevima kada vaspitanik nije u mogudnosti da shvati i razume pogrenost i tetnost svojih postupaka. Ocene su i sredstvo podsticanja, ali i sredstvo opomene. Ocene vladanja u praksi imaju prvenstveno upozoravajudu funkciju. Ova ocena je esto povezana i sa izricanjem odreenih vaspitno-disciplinskih mera odeljenskih ili nastavnikog veda. Kazne su najede precizirane kolskim i drugim propisima i danas imaju karakter samo moralne kazne. Danas su u kolskoj pedagogiji i zabranjene kazne koje su nekada primenjivane mada ih jo uvek moemo sresti u nekim naim kolama. Primena tih kazni uglanom predstavlja izraz pedagoke nemodi nastavnika. Zabranjene su sledede kazne : -telesne kazne -kazne glau -kazne zasnovane na strahu -kanjavanje radom koji nije prijatan -izlaganje prirodnim posledicama svoje greke

-oduzimanje stvari -zapisivanje u dnevnik rada, upudivanje kod direktora kole i slino -kazne koje omalovaavaju i poniavaju vaspitanikovu linost (javno ismejavanje, vreanje, sramodenje, nadevanje pogrdnih imena i nadimaka, izdvajanje u zasebna mesta kao to je bila magareda klupa i tome slidno). Nije dobro da se vaspitni proces odvija u uslovima preeste primene metode i sredstava spreavanja i kanjavanja. U postupku kanjavanja nastvanik treba da se pridrava nekih elementarnih zahteva i normi : da ono bude postupno, pravino, dosledno, blago i prema prekraju, prirodno i bez ljutnje i saaljevanja, prilagoeno uzrastu, polu, zdravlju, temperamentu i ostalim individualnim karakteristikama vaspitanika i da traje samo onoliko dugo koliko je najneophodnije.

Vano je istadi vezu metode spreavanja i kanjavanja i zahteva humanosti. Osnovna namera vaspitaa, pa i onda kada primenjuje najotrija sredstva spreavanja, jeste dobro vaspitanika, njegovo preusmeravanje ka pozitivnim oblicima ponaanja i razvoj njegove linosti kao humane.