UNIVERZITET U NISU FILOZOFSKI FAKULTET DEPARTMAN ZA FILOZOFIJU

SEMINARSKI IZ PREDMETA ISTORIJA SREDNJOVEKOVNE FILOZOFIJE II

Tomas Mor- Utopija

De optimo reip. statv, deque noua insula Vtopia, libellus uere aureus, nec minus salutaris quam festiuus

Student: Filip Stojanovic

0

Mentor: dr Sladjana Ristic Gorgiev

Tomas Mor- Utopija

Morova knjiga opisuje udaljenu naciju koja zivi na zamisljenom ostrvu negde u Atlantskom okeanu, i koja je organizovana na cisto razumskim principima i nazvana Utopija, sto na grckom znaci dobro mesto ili nepostojece mesto. Izvoriste ideje o idealnoj drzavi se svakako nalazi kod Platona. Naime, u njegovoj Drzavi je prvi put opisano jedno drustvo koje ima tendenciju da bude idealno. Mor uzima za svoju polaznu tacku ekonomske odnose. Privatna svojina je, naime, izvor svih problema svakog drustva. U jednom takvom drustvu uvek ce postojati razlika izmedju siromasnih i bogatih koji ce biti u vecnom raskolu. U jednom takvom drustvu nije moguc srecan zivot ljudi. Resenje takvog problema Mor pokusava da iznese postavljanjem teorije drustvene svojine koja bi omogucila jednakost svim ljudima. Naime, Mor se vodi idejom da u drustvu koje bi bilo jednako u pravima i ekonomskom statusu, ne bi bilo potrebe za razdorima, svadjama, osvajanjima i slicnim negativnim drustvenim pojavama. Da li je Mor uspeo da postavi jednu zadovoljavajucu teoriju? Svakako da jeste, kao i mnogi utopisti koji ce doci posle njega, ali svaka teorija jeste u teoriji dobra, problem naravno lezi u ljudima. Skoro svaka pojedinacna pozitivna drustvena teorija jeste dobra i moguca. Mor je dao, ili jos bolje podsetio evropu tog vremena da covecanstvo ima jedan cilj, a to je dostizanje vrhovnog blazenstva koje se moze ostvariti samo kroz mir i blagostanje u drzavama i van njih.

Knjiga Prva
U prvoj knjizi Mor izlaze, preko svojih likova, trenutno stanje Engleske drzave i uopste stanje evropskih drzava. U raspravi izmedju Rafaela Hitlodeja, koji je opisan kao filozof i izuzetan poznavaoc drustava, i jednog pravnika drzave se vodi rasprava o trenutnom uredjenju i slabosti drzave. Rafael kritikuje potrebe kraljeva za odrzavanjem vojske radi ratovanja, pogubljenje kao kaznu za kradju, govoreci da bi lopovi lako mogli da ubiju onoga koga pljackaju da bi uklonili svedoke, ako bi kazna bila ista. Prva knjiga je napisana u stilu nalik drevnim diialozima. U ovim dijalozima su izmesani stvarni i izmisljeni likovi koji razgovaraju o filozofskim idejama. Doduse, Rafael je toliko pricljiv da prva knjiga tesko izgleda kao rasprava ili dijalog, sto je bio uglavnom slucaj sa Sokratom u platonovim dijalozima. Rafael takodje odbija mogucnost da on postane savetnik kraljevima kako mu Mor nalaze, jer se kraljevi bave vise ratovima i stvarima koje su van njihove zemlje, ne koncentrisuci se na probleme koji su ukorenjeni u drzavi. Naime, on takodje navodi da bi njega kralj iskoristio ili proterao, i da ne bi uvazio njegove stavove, bas kao sto je s Platonom postupao Dionisije. Kroz prvu knjigu samo u naznakama navodi neke odlike drustva u Utopiji, i razne odlike drugih drustava s kojima se u toku svog zivota susretao. Na kraju prve knjige Rafael zapocinje duzu pricu o ostrvu Utopija. Dakle u prvoj knjizi Mor pokusava da predstavi trenutno stanje u evropskom drustvu, s posebnim naglaskom na Englesku. Primetno odstupa od raznih stavova drzava
1

tog vremena, a najvise od stajacih vojski koje su sluzile kraljevima kao odlika moci i rasipnistva. Da bi utemeljio jedno pravo i idealno drustvo Mor je morao da se osvrne na sve one probleme koji su cinili nemogucim dostizanje jednog takvog drustvenog poretka koje bi se moglo iskazati kao idealno. Tako bi se prva knjiga mogla nazvati negativnom, po tome sto odredjuje sve one lose odlike trenutnog drustva, a pokusavajuci da ih obrazlozi, i na kraju objasnjavajuci da ih je moguce resiti samo ako je vodeci covek u drzavi kralj-filozof.

Knjiga Druga
Druga knjiga zapocinje navodjenjem podataka o Utopiji. Kaze se da zahvata po svojoj sirine dve stotine hiljade koraka, da je ulazak u luku izuzetno opasan i da cak i onaj ko poznaje te morske puteve nije u stanju da sam prodje bez odgovarajuce signalizacije. Navodi se da, po predanju, je Utopija nekad bila poluostrvo, i da je angazmanom osvajaca Utopa razrusen zemljouz koji je spajao poluostrvo s kopnom. Ostrvo Utopija ima 54 gradova koji su simetricno rasporedjeni duz celog ostrva, a glavni grad Amaurot se nalazi na sredini ostrva.

O gradovima Utopije, a posebno o gradu Amaurotu

Ko bi upoznao jedan grad upoznao bi sve ostale, jer su svi isti, ukoliko to priroda mesta dozvoljava.1 Svaki grad je slicno zamisljen i izgradjen u Utopiji. Glavni glad Amaurot je glavni grad i uzor svim ostalim gradovima. Cetvorouglast, izgradjen u podnozju brda iz kojeg izvire sveza voda, blizu reke, opasan bedemom ovaj grad predstavlja ideju o idealnom gradu kakvim ga je Mor zamislio. Izuzetno sredjene, uglavnom trospratne, nanizane niz ulicu, kuce cine jednu perfektnu proporcijalnu harmoniju u gradu. Iza svake kuce se nalazi basta u kojoj sade raznovrsne biljke od kojih i zive. Oni su veoma raspolozeni da rade u jednom tako organizovanom drustvu jer, naime, uz minimalan napor ostvaruju najvise i najbolje prinose.

O Magistratima
U svakom gradu, na svakih trideset porodica bira se staresina, ili sifogrant. Na celu deset sifoganata i njihovih porodica jeste tranibor. Svi sifoganti koji ukupno cine 200 ljudi, tajnim glasanjem biraju vladara, i to jednog od cetvorice koje je predlozio narod. Vladarska vlast traje dozivotno, osim u slucaju sumnjanja da vladar tezi tiraniji. Ovo podseca na komunisticke drzave koje su svojim vladarima takodje davale dozivotne mandate na mestu vodeceg coveka u drzavi. Na sednicama, kna kojima prisustvuju uvek po dva sifogranta, se raspravlja o problemima i poslovima u drzavi. O predlogu koji se iznese pred sednicu nikada se ne raspravlja istog dana, vec se diskusija odlaze za narednu sednicu da bi svi mogli da promisle o iznesenom predlogu.
1

Tomas Mor, Utopija, KULTURA, Beograd, 1964, str. 93.

O Zanimanjima
Zemljoradnja je zanimanje kojim se bave svi, i osnovno je zanimanje. Deca se jos od malena uce teorijski, preko nastave, a i prakticno posmatraju i ucestvuju u poljskim radovima. Ostala zanimanja, od kojih svaki stanovnik bira barem jedan, su prerada vune i lana, zidarstvo, drvodeljstvo i kovanje. Svaki stanovnik obicno prihvata zanat od svog oca, sto je jedna zanimljiva koncepcija o genetskom nasledjivanju i unapredjivanju jedne sposobnosti u okviru te porodice kako bi se ostvarivali maksimalni ucinci. Samo pet stotina stanovnika Utopije su oslobodjeni od rada. Medju njima su sifogranti i ljudi od nauke. Sifogranti imaju za zadatak da brinu o tome da svako radi svoj posao kako treba, pa cak i pored svog prava da ne rade, oni se neretko hvataju posla da bi bili primer drugima. Dnevno se radi ukupno sest sati, tri ujutru, tri popodne. Ovakva podela rada, bilo drustvena, bilo vremenska, je izuzetna ideja koju je Mor istakao. Nerad je bio veliki problem tadasnjeg drustva u Engleskoj, zato je Mor smatrao da bi jedno ovakvo uredjenje rada moglo doprineti razvitku drzave i resenju trenutnog problema nezaposlenosti.

O uzajamnim odnosima
Porodice u Utopiji su sastavljene od ljudi koji su blisko povezani jedni s drugima. Zene se udaju van svojih kuca, a muskarci, njihova deca i unucadi ostaju da zive u istoj kuci. Svi su potcinjeni najstarijem rodjaku ciji um nije oslabio. Maksimalni broj porodica po gradu je sest hiljada. Cesto se moze desiti da se ljudi preseljuju iz jedne porodice u drugu ako je to potrebno da bi se odrzao minimalni broj ljudi u porodici (deset). Takodje, porodice mogu biti preseljene iz jednog grada u drugi radi odrzavanja balansa izmedju broja stanovnika u gradovima. Ipak, ako ostrvo postane prenaseljeno, porodice se salju da zive na kopnu kao kolonije. Ako kojim slucajem opadne broj stanovnika na ostrvu, ljudi iz kolonija se vracaju da zive na ostrvu. Odnos u porodicama je da zene slusaju svoje muzeve, deca roditelje i uopste mladji starije. Svaki grad u Utopiji je podeljen na cetiri dela, svaki sa sopstvenim trzistem gde ocevi idu i uzimaju sta im je potrebno od drugih, i dostavljaju ono sto su proizveli. Ljudi ne uzimaju vise nego sto je potrebno zato sto znaju da ce biti jos zaliha kad god da se vrati, i nikada im se nista ne odbija zato sto ima svega u izobilju. Van gradova, postoje mesta predodredjena za ubijanje zivotinja. Ubijanje zivotinja obavljaju robovi. O bolesnima se staraju bolnice koje su izuzedno opremljene, sa dobim osobljem i nalaze se van centra da se infekcija ne bi sirila. Svi ljudi na znak trube odlaze na zajednicki rucak i veceru. Sifogrant i njegova zena sede u sredini prvog stola sa dva najstarija clana zajednice. Oni su postovani i njima se prvo sluzi hrana. Pre vecere stari ljudi drze neku vrstu predanja, obicno moralnog karaktera. Muzika uvek prati obed. Za razliku od gradova, ljudi na selu jedu kod kuce.

O putovanjima utopljana
Kada ljudi izraze zelju da putuju van grada, oni moraju da dobiju dozvolu od sifogranta, koja utvrdjuje gde mogu da putuju i do kada. Kada ostaju u nekom mestu duze od jednog dana oni moraju da praktikuju njihov zanat i tako koriste zajednici. Ako osoba putuje bez dozvole vise od jednog puta, ona se osudjuje na ropstvo. Svaki grad mora da ima dovoljno zaliha za dve godine. Ako neki grad ima vise, on daje nekom drugom gradu koji nema dovoljno. Novac, zlato i srebro utopljaji ne cene visoko. Novac im sluzi kao sredstvo za uvoz, ili u krajnjem slucaju za unajmljivanje strane vojske u slucaju rata, jer utopljani nikako ne zele da njihovi ljudi stradaju u ratu. Njihovo neinteresovanje za zlato je produkt odgajanja i poducavanja utopljana. Ne poznaju grcku filozofiju, ali su napravili izuzetna otkrica na polju muzike, logike, aritmetike i geometrije. Glavno pitanje u raspravi o moralu kod utopljana jeste u cemu se sastoji ljudska sreca, da li u jednoj ili vise stvari?2 Po tom pitanju Mor odgovara kako su oni pristalice ovozemaljskog uzivanja, koje ima svoju suspenziju u razumu, ali i u veri. Nije svako uzivanje za utopljane pravo, vec samo ono koje je razumno i casno, a to je vrlinsko. Definicija vrline je, naime, ziveti prema prirodi, posto nas je za takav zivot stvorio sam bog3. Utopljani dele zadovoljstvo u dve kategorije: zadovoljstva uma i zadovoljstva tela. Telesno zadovoljstvo se moze podeliti u jos dve kategorije: zadovoljstvo u culima, koje ukljucuje slusanje muzike, ishranu i pice, i zadovoljstvo zdravlja. Ovo se smatra najvecim zadovoljstvo svih telesnih zadovoljstva posto cini zivot lakim i pozeljnim, i bez ovog zadovoljstva, nijedno drugo ne bi uistinu moglo biti uzivano. Ipak, najvrednije od svih zadovoljstava lezi u umu i proizlazi iz vrline, a zavrsava kao dobra savest. Utopljani se takodje ne slazu s konceptom suzdrzavanja od hrane. Oni, takodje, ne odobravaju ni lenjost. To je zato sto sve ove stvari oslabljuju telo coveka i odbijaju zadovoljstva zivota, kao sto je hranjenje i zdravlje. Oni koji spadaju u pomenutu kategoriju su, naime, nezahvalni stvaraocu prirode. Utopljani vole da uce i neverovatni su u inventovanju alata koji bi im mogli pomoci da uce. Pri prvom susretu s knjigom, i s kratkim objasnjem kako se ona pravi, oni su lagano ali sigurno savladali tehnike stampanja knjiga.

O robovima
Utopljani ne smatraju robovima ni ratne zarobljenike, sem u slucaju da ovi podignu pobunu, ni decu robova, niti, najzad ijedno lice koje bi mogli da kupe kao tudjeg roba. Kod njih postaje robom ili gradjanin koji je zbog pocinjenog zlocina osudjen na robiju ili oni koji su u nekoj tudjoj zemlji osudjeni na smrt zbog zlocina.4 Sa urodjenicima robovima stroze postupaju zato sto nisu mogli da se uzdrze od zlocina, iako su vaspitanjem poduceni da zive posteno. Poslednja vrsta robova s kojom se najbolje
2 3

Tomas Mor, Utopija, KULTURA, Beograd, 1964, str. 118. Tomas Mor, Utopija, KULTURA, Beograd, 1964, str. 119. 4 Tomas Mor, Utopija, KULTURA, Beograd, 1964, str. 132.

postupa i ona moze da napusti drzavu kad god zeli, mada to retko radi. To su, naime, siromasni nadnicari iz drugih zemalja koji dobrovoljno dolaze da sluze u Utopiji. O bolesnima se dobro staraju i za njih se ne moze uraditi nista vise od onoga sto je vec uradjeno. Ljudi ih cesto posecuju, i da im olaksaju zivot. Za one koji pate od neizlecivih bolesti, samovoljna smrt je opcija. Zenama nije dozvoljeno da se udaju pre osamnaeste, a muskarcima pre dvadeset druge godine. Ako se desi da neko bude uhvacen u opstenju pre stupanja u brak, kazna moze biti cak i zabrana imanja bracnog druga. Ovakvi dogadjaji narusavaju reputaciju porodice i smatraju se greskom roditelja. Poligamija je zabranjena, kao i razvod, osim u retkim slucajevima. Ropstvo se smatra kao gora kazna od smrti, zato sto ce osoba sluziti drzavi ostatak svog zivota. To je drzavi vise odgovarajuce, jer smrt jedne osobe za drzavu ne cini nista dobro, dok njihov rad jeste veoma koristan. Ako se rob pobuni kazna je smrt, ali ako su strpljivi i pokazuju znake dobrog karaktera, bivaju oslobodjeni.

O vojnoj vestini
Iako Utopljani preziru rat i pokusavaju da ga izbegnu po svaku cenu, svi ljudi svakodnevno imaju vojne vezbe. Veruju da ne postoji nista neslavnije od slave koja se pridobije ratovanjem. Ne ulaze u ratove osim ako to nije nuzno, pogotovo ako se radi o ofanzivnim ratovima. Po njihovom misljenju, slavni rat je pobeda u kome krv nije prolivena, dok im je krvava pobeda ogavna. U skladu sa svojim uverenjem da u ratu treba proliti sto manje krvi, ili nimalo krvi, Utopljani odmah pri objavi rata tajno podmetaju pisma u protivnickoj zemlji koja garantuju velike nagrade za ubistvo kralja ili visokog cinovnika te drzave. Duplo vise isplacuju ako se navedena osoba dovede pred senat Utopljana. Utopljani koriste svoje bogatstvo za unajmljivanje vojnika. Zemlja iz koje unajmljuju najvise vojnika je Zapolet, koja je udaljena 500 milja od Utopije. Razlog zbog kojeg unajmljuju vojsku iz te drzave jeste da su oni ratni narod, naime, vesti i prirodni u ratu. Neretko se desava da se Zapoleti bore na dve suprotne strane u ratu. Ako se neki Utopljanin bori u ratu, on je obicno glavni komandant. Kada sastvaljaju vojsku oni uzimaju sto vise dobrovoljaca. Utopljani ce radije umreti nego sto ce se predati neprijatelju, jer znaju da ce se drzava starati o njegovoj deci. Utopljani koriste mnoge ratne tehnike, kao sto su zaseda, kopanje rovova i izgradnja zidova oko kampova. Ako sklope primirije sa neprijateljem, nikada ga nece prekrsiti.

O verama u Utopiji
U Utopiji postoje razne religije. Ali, svi se slazu oko jednog principa da postoji jedno uzviseno bice, koje oni na svom jeziku zovu Mitar. Mnogi su se preobratili u Hriscanstvo posto su spoznali doktrinu hriscanskog ucenja i kako je par mucenika dalo svoje zivote da bi rasirilo religiju. Kada je Utop osnovao Utopiju, napisao je zakon koji drzi da ni jedan covek ne sme biti kaznjen zbog svoje ispovesti, i da svaki covek moze da bude bilo koje veroispovesti. I jos, samo kroz ubedjenjivanje i argumente drugi ljudi
5

smeju da uticu na druge da se pridruze odredjenoj religiji. Tako je jedan novi Hriscanin iz Utopije bio previse arogantan i govorio gorke reci protiv drugih religija i zbog toga bio proteran. Naime, zakon nalaze da niko ne bi trebao da bude osudjen na ropstvo zbog religije. Utopljani su bili ubedjeni da ce svi dobri ljudi biti mnogo srecniji u njihovom narednom stanju. Niko ne bi trebao da prilazi smrti bezvoljno zato sto time Bogu pokazuje da je nezahvalan. Utopijanski ekvivalent za monahe su butreski. Postoje dve vrste: oni koji se ne zene, zive cedno, ne jedu meso niti ucestvuju u bilo kakvim zadovoljstvima zivota, i one koji se zene, imaju dece i uzivaju u zadovoljstvima zivota sve dokle im se ne preplece s poslom. U svakom gradu ima ukupno trinaest svestenika. Oni su odgovorni za edukaciju mladih. Ne vide previse koristi od slova, i preferiraju razvitak ideja i principa kod mladih, tako da bi njihovi umovi bili korisni zajednici. Zene svestenika su nekad toliko izvanrede, da nekad i one postanu svestenici. Postoje dva razloga zasto postoji tako malo svestenika. Prvi je da povecanjem broja svestenika smanjuje se njihovo dostojanstvo kao svestenika. Drugi je da je izuzetno tesko naci coveka koji je dostojan da postane svestenik. Za vreme rata, neki svestenici se prikljucuju armiji i mole se u toku bitke.