Poglave 2

Izrada prvog crtea

U OVOM POGLAVU upoznaete neke od osnovnih funkcija programa AutoCAD. Imaete priliku da vebate u grakom editoru. Crtaete jednostavan crte koji ete koristiti u kasnijim vebaima. Nauiete kako da unosite podatke u AutoCAD, da tumaite zahteve za unos i da u sluaju potrebe traite pomo. Ovo poglave obuhvata i koriee koordinatnog sistema koji slui za precizno zadavae dimenzija objektima u AutoCAD-u. Videete kako da izaberete objekte koje ste nacrtali i kako da zadate osnovne take za pomerae i kopirae. Ako niste poetnik u AutoCAD-u, moda ete eleti da odmah preete na sloenije teme u poglavu 3. Koristite datoteke s prateeg CD-a da biste nastavili obuku. U ovom poglavu su obraene sledee teme:
u u u u u u u

Upoznavae s paletom Draw Poetak rada na prvom crteu Zadavae rastojaa pomou koordinata Kursori razliitih oblika i zahtevi za unos Izbor objekata Pomo tokom rada Ako elite da eksperimentiete...

Upoznavae s paletom Draw

Prvi zadatak tokom obuavaa za crtae u AutoCAD-u jeste da nacrtate liniju (du). Pre nego to ponete crtati, zadraemo se za trenutak na paleti alatki koja se koristi vie od svih ostalih paleti Draw: 1. Pokrenite AutoCAD kao to ste radili u prvom poglavu pritisnite Start All Programs Autodesk AutoCAD 2005 AutoCAD 2005. Ako se otvori okvir za dijalog Startup, pritisnite Cancel i podrazumevano e se otvoriti dokument Drawing1. Kasnije u ovom poglavu nauiete vie o ovom okviru za dijalog.

36

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

2. U prozoru AutoCAD postavite kursor na ikonicu na vrhu palete Draw (to je vertikalna paleta uz levu ivicu prozora AutoCAD) i zadrite ga na tom mestu dok se ne pojavi ime alatke. 3. Polako pomerajte kursor nadole preko ostalih alatki palete Draw i proitajte kratak opis svake od ih. U veini sluajeva prepoznaete funkciju svake alatke ve po izgledu ene ikonice. Sliica lka, recimo, govori da se alatka koristi za crtae lukova; sliica elipse govori da alatka slui za crtae elipsa itd. Smo ime alatke boe e objasniti enu funkciju. Osim toga, statusna traka na dnu prozora AutoCAD daje obavetea o alatkama. Na primer, ako pokaete alatku Multiline Text na dnu palete Draw, na statusnoj traci moi ete da proitate objaee Creates a multiple-line text object (Pravi okvir za unos vierednog teksta). Ovo vam takoe govori ime komande: MTEXT. Upiite ime komande: MTEXT u komandni prozor, ako vam se vie dopada da tako pokrenete ovu alatku nego pritiskom ikonice na paleti alatki. Ukoliko piete makro ili pravite svoje alatke, koristite MTEXT.

Tabela 2.1 pomoi e vam u radu s dve osnovne palete, Draw i Modify. Tokom uea uz ovu kigu, imaete priliku da isprobate mnoge AutoCAD-ove alatke.

Tabela 2.1: ALATKE S PALETA DRAW I MODIFY I IHOVE POTPALETE PALETA DRAW PALETA MODIFY

IKONICA

ALATKA
Line linija (du) Construction Line (Xline) prava Polyline (Pline) sloena linija (polilinija) Polygon poligon Rectangle pravougaonik Arc lk Circle krug

IKONICA

ALATKA
Erase brisae Copy Object kopirae objekata Mirror preslikavae Offset paralelno kopirae objekata Array viestruko kopirae objekata (matrica) Move translatorno pomerae objekata Rotate rotirae objekata

UPOZNAVAE S PALETOM DRAW

37

Tabela 2.1: ALATKE S PALETA DRAW I MODIFY I IHOVE POTPALETE (NASTAVAK)

PALETA DRAW IKONICA ALATKA

Revcloud zatvorena sloena linija sastavena od jednakih lunih segmenata koji formiraju oblak Spline sloena linija tipa spline (krive vieg reda) Ellipse elipsa Ellipse Arc eliptini lk (prvi put u verziji 2000) Insert Block umetae blokova Make Block pravee blokova Point taka Hatch rafura Region oblast Table tabela Multiline Text vieredni tekst

PALETA MODIFY IKONICA ALATKA

Scale linearno uveae ili umaee objekata Stretch istezae objekata Trim odsecae objekata Extend produavae objekata Break At Point prekidae objekata u zadatoj taki Break prekidae objekata Chamfer obarae ivica Fillet zaobavae ivica Explode rastavae sloenih objekata

Kao to ste nauili u poglavu 1, pritiskaem ikonice alatke aktivirate komandu. Neke alatke moete izabrati i vui, ime otvarate potpaletu na kojoj se nalaze dodatne opcije te alatke. Ako alatka ima potpaletu, videete mali trougao u doem desnom uglu ikonice alatke. Sada ete malo provebati koriee potpaleta: 1. Pritisnite i povucite alatku Zoom Window, koja se nalazi na paleti Standard. Pojavuje se potpaleta s nizom dodatnih alatki. Te alatke omoguavaju da podesite prikaz na razliite naine.

38

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

2. Pomerajte kursor niz potpaletu ka posledoj alatki sve dok ne vidite natpis Zoom Extents, a zatim otpustite taster mia. Umesto ikonice alatke Zoom Window sada je tu ikonica koja predstava komandu Zoom Extents.

Pritiskaem ikonice alatke Zoom Extents aktivirate istoimenu komandu koja podeava prikaz tako da elementi crtea ispune prostor za crtae. Poto crte sada ne sadri nijedan element, prikaz se nee promeniti. U poglavu 3 upotrebiete ovu komandu Zoom Extents i videti kako ona deluje na elemente crtea. 3. Da bi alatka Zoom Window ostala vidiva na paleti Standard, pritisnite i povucite ikonicu alatke Zoom Extents, a zatim izaberite ikonicu alatke Zoom Window, koja se nalazi na vrhu potpalete. Pritisnite taster Esc da biste prekinuli komandu Zoom Window (koju ete koristiti u poglavu 3). AutoCAD omoguava brz pristup najee korienim komandama s potpaleta tako to posledu izabranu opciju smatra podrazumevanom. Ta osobina moe da zbuni poetnike u AutoCAD-u. Isto tako, grupisae opcija u potpaleti nije uvek samo po sebi razumivo, ak ni iskusnima u radu sa AutoCAD-om.

SAVET

Ako se ispostavi da ee radite s nekom potpaletom, lako je moete pretvoriti u plutajuu paletu alatki da bi vam bila dostupna im jednom pritisnete taster mia. Na primer, potpaletu Zoom, koju ste malopre koristili, moete otvoriti kao paletu alatki tako to ete desnim tasterom mia pritisnuti bilo koju paletu alatki, a zatim iz prirunog menija koji se pojavi izabrati Zoom.

RAD S PALETAMA ALATKI

U sklopu vebi iz kige pokazau vam grafike simbole alatki koje treba da izaberete, te paletu i potpaletu koje sadre tu alatku. Nemojte se brinuti ako paleta alatki iz primera ne izgleda isto kao paleta koju vidite na ekranu. Radi tede prostora na stranama, na nekim mestima su slike paleta i potpaleta postavene horizontalno; one koje vidite na ekranu mogu biti postavene vertikalno, poput paleta Draw i Modify, koje se nalaze na levoj, odnosno desnoj strani prozora AutoCAD. Bez obzira na razliit oblik paleta i potpaleta na ekranu i u kizi, ihov sadraj je isti. Kada posmatrate grafiki znak koji predstava alatku, vano je da obratite pau na samu ikonicu sa imenom alatke i na paletu u kojoj se ta alatka nalazi.

Poetak rada na prvom crteu

U poglavu 1 videli ste uzorak crtea koji ste dobili uz AutoCAD. Samostalan rad poeete crtaem vrata koja e se koristiti i u kasnijim vebama. Prvo morate nauiti kako da saoptite AutoCAD-u ono to elite i, to je vanije, morate razumeti ta AutoCAD trai od vas.

POETAK RADA NA PRVOM CRTEU

39

SAVET

U ovom poglavu videete uputstva i za britanski i za metriki sistem. Uglavnom e prvo biti data uputstva za britanski sistem, a posle ih i za metriki. Meutim, jo se neete baviti inima i centimetrima. Zasad se samo upoznajete sa sistemom AutoCAD-a.

Ponite tako to ete otvoriti okvir za dijalog Create New Drawing. Ovaj okvir za dijalog pomoi e poetniku pri brzom podeavau crtea. 1. Izaberite Tools Options. Otvorie se okvir za dijalog Options.

2. Pritisnite jeziak kartice System. 3. U grupi opcija General Options, pritisnite padajuu listu Startup i izaberite Show Startup Dialog Box. 4. Pritisnite OK da biste potvrdili nov parametar i izaite iz okvira za dijalog. Biraem opcije Show Startup Dialog Box, AutoCAD e otvoriti okvir za dijalog Create New Drawing kad god budete poiali nov crte. Ovaj okvir za dijalog koristiete na poetku poglava. Ako odluite da vam ne treba arobak, poto ste se boe upoznali sa AutoCAD-om, lako ga moete iskuiti ponavajui prethodne korake. Umesto da izaberete Show Startup Dialog Box u koraku 3, izaberite Do Not Show A Startup Dialog.

NAPOMENA

Kada je ukuena opcija Show Startup Dialog Box, okvir za dijalog Startup e se prikazivati i pri pokretau AutoCAD-a. Okvir za dijalog Startup je vrlo slian okviru New Drawing.

Napravimo sada novu datoteku. 1. Izaberite File Close da biste zatvorili tekuu datoteku. U okviru za dijalog Save Changes izaberite No. Palete alatki nestaju i pojavuje se AutoCAD-ov prozor za crtae koji je prazan, jer nijedan crte nije otvoren. 2. Izaberite File New da biste otvorili okvir za dijalog Create New Drawing.

40

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

3. Pritisnite dugme Use A Wizard (sliica papira s podvijenim vrhom i arobnim tapiem). U pou s listom Select a Wizard pojavuju se dve nove opcije: Advanced Setup i Quick Setup.

4. Izaberite opciju Quick Setup, a zatim pritisnite OK. Pojavuje se okvir za dijalog Quick Setup Units.

5. Zasad ete koristiti standardne decimalne jedinice, kao to je i naznaeno izabranim radio-dugmetom. O ovim opcijama bie vie rei u sledeem poglavu. Pritisnite Next i pojavuje se okvir za dijalog Quick Setup Area. 6. Ako u pou Width nije ve upisan broj 12, upiite ga. Oni koji koriste metriki sistem trebalo bi da unesu 40. 7. Pritisnite taster Tab da biste preli u poe za unos Length i upiite 9. Oni koji koriste metriki sistem trebalo bi da unesu 30. 8. Izaberite Finish. U AutoCAD-ovom prozoru pojavuje se nova datoteka.

POETAK RADA NA PRVOM CRTEU

41

9. Izaberite View Zoom All s linije menija. Na taj nain ete zadati da prikaz zauzme celokupan prostor koji ste denisali u koracima 6 i 7.

10. Izaberite File Save As da biste svojoj novoj datoteci dali jedinstveno ime. Otvorie se okvir za dijalog Save Drawing As. 11. Otkucajte Vrata. Dok kucate, ime se pojavuje u pou File Name. 12. Dvaput pritisnite direktorijum Sample s glavne liste datoteka u okviru za dijalog da biste otvorili poddirektorijum Sample. 13. Izaberite Save. Sada imate datoteku Vrata.dwg, koja se nalazi u poddirektorijumu Sample direktorijuma AutoCAD2005. Datoteka je jo prazna. Popuavaem ete se baviti kasnije. Kada otvorite novu datoteku, pred vama se na ekranu nalazi povrina za crtae, iroka otprilike 12 ina i visoka oko 9 ina (40 30mm, u metrikom sistemu). To je vaa radna povrina, mada niste ogranieni samo na u. Nikakvi vidivi podaci ne odreuju veliinu te povrine. Tane dimenzije saznaete ako pomerite kursor do goreg desnog ugla ekrana i proitate vrednost koja se pojavuje u pou koordinata, u doem levom uglu prozora programa AutoCAD. To je standardna povrina AutoCAD-a za izradu novih crtea.

42

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

UPOZOREE Pokaziva koordinata nee pokazivati tano 12 9 ina, odnosno 40 30 mm, zato to proporcije povrine za crtae najverovatnije ne iznose tano 12 9 ili 40 30. Kada izaberete View Zoom All, AutoCAD e pokuati da prilagodi prikaz vaoj povrini za crtae.

Pratite sledee korake da biste zapoeli crte: 1. Izaberite alatku Line s palete Draw ili otkucajte L. Upravo ste zadali komandu Line. AutoCAD na to odgovara na dva naina. Prvo ete u komandnom prozoru ugledati poruku:
Specify first point: (zadajte prvu taku)

koja trai da izaberete poetnu taku linije. Kursor je promenio oblik; krsti vie nema kvadrati u centru. Na osnovu toga znate da treba izabrati jednu taku za poetak linije.

SAVET

Radei vebe iz ove kige, moi ete da koristite i preice s tastature da biste zadali komande. Na primer, komandu Line zadajete i ako upiete L u komandnom prozoru.

2. Levim tasterom mia izaberite taku u blizini centra ekrana. Naredna poruka glasi:
Specify next point or [Undo]: (zadajte sledeu taku ili [Ponitite])

Dok pomerate kursor, prati ga linija koja je drugim krajem uvrena za odabranu taku (gori crte na slici 2.1). Takve linije nazivamo rastegive (engl. rubberbanding).

POETAK RADA NA PRVOM CRTEU

43

SLIKA 2.1
Rastegiva linija.

Prva taka

Rastegiva linija

Rastegiva linija

Segment linije

3. Ako kursor pomerite levo ili desno od poloaja koji je u visini izabrane take, uz kursor e se pojaviti horizontalna takasta linija i poruka koja daje savet o alatkama. Isto se dogaa i kada kursor pomerite vertikalno iznad ili ispod izabrane take. U stvari, izgledae kao da kursor skae u horizontalan ili vertikalan poloaj.

Opisana osobina se naziva praee po polarnim koordinatama (engl. polar tracking). Ta opcija pomae da liniju nacrtate tano u horizontalnom ili vertikalnom pravcu, kao kad crtate pomou T-leira i trougla. Moete da je ukuite ili iskuite tako to ete pritisnuti dugme Polar na statusnoj traci. Ako je ne vidite, najverovatnije je iskuena. O ovoj opciji bie vie rei u poglavu 3.

44

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

4. Nastavimo rad s komandom Line. Pomerite kursor do neke take ispod i desno od prve take koju ste izabrali i ponovo pritisnite levi taster mia. Prva rastegiva linija sada je privrena izmeu dve take koje ste izabrali i pojavuje se druga rastegiva linija (drugi crte na slici 2.1). 5. Liniju neodgovarajue duine moete promeniti dok je komanda Line aktivna. Izaberite Undo s palete Standard ili upiite U. Linija koju ste prethodno nacrtali postaje ponovo rastegiva, kao da uopte niste bili izabrali drugu taku i ksirali enu duinu.

SAVET

Alatka Undo s palete Standard nudi padajuu listu Undo sa koje moete izabrati tano onu komandu koju treba izbrisati. Pogledajte izdvojeni odeak koji sledi, Kako da se izvuete iz nevoe.

Upravo ste nacrtali i obrisali liniju proizvone duine. Komanda Line je jo uvek aktivna. To potvruju dva pokazatea: ne vidite re Command na dnu komandnog prozora, a kursor je obian krsti bez malog kvadrata u centru.

SAVET Od sada emo krsti bez kvadratia zvati kursor za izbor taaka (engl. point selection mode of the cursor). Na slici 2.7 videete razliite oblike kursora za crtae. KAKO DA SE IZVUETE IZ NEVOE
I poetnici i iskusni korisnici ponekad gree. Pre nego to nanemo ozbinije teme, nabrojaemo nekoliko monih alatki koje e vam pomoi ako se naete u nevoi. Backspace () Ako pogreite pri kucau, tasterom Backspace obriite greku i ponovo upiite komandu ili odgovor. Ovaj taster se nalazi u gorem desnom uglu osnovnog dela tastature. Escape (Esc) Ovo je verovatno najvaniji taster na tastaturi. Kada treba brzo, bez ikakvih izmena izai iz komande ili iz okvira za dijalog, pritisnite taster Esc u gorem levom uglu tastature. Pre AutoCAD-a 2000, u nekim sluajevima trebalo je dvaput pritisnuti taster Esc. U novijim verzijama dovono je pritisnuti Esc samo jedanput, a nee biti tete ni ako ga pritisnete dvaput. (Pritisnite taster Esc pre nego to ponete da meate crte koristei vorove (engl. grips) ili da zadajete komande preko tastature.) U Ako sluajno izmenite deo crtea pa hoete to da ponitite, pritisnite alatku Undo s palete Standard (ikonica sa strelicom savijenom ulevo). Isto tako, U moete upisati i u komandni prozor. Kad god to uradite, AutoCAD ponitava jednu po jednu operaciju i to redosledom obrnutim od onog kojim ste ih izveli posleda zadata komanda ponitava se prva, zatim pretposleda itd. U komandnom prozoru se pojavuje ime komande koja se ponitava, a crteu se vraa izgled koji je imao pre primene komande. Tako moete ponititi sve to ste izmenili i crteu vratiti izgled s poetka radne sesije. Undo Ako odluite da se vratite nekoliko koraka od operacije koju ste upravo izveli, moete upotrebiti alatku Undo (strelica savijena ulevo) s palete Standard ili otkucajte Undo. Svaki put kada pritisnete alatku Undo, vraate se jednu operaciju unazad. Isto tako, moete tano izabrati komandu koju elite da izbriete koristei padajuu listu Undo. Ovu listu moete otvoriti pritiskaem strelice nadole, koja se nalazi desno od alatke Undo.

ZADAVAE RASTOJAA POMOU KOORDINATA

45

Redo Ako komandom Undo sluajno ponitite previe prethodnih radi, posledu ponitenu komandu moete vratiti pomou alatke Redo (strelica savijena udesno) sa palete Standard; ili upiite Redo. U AutoCAD-u 2005, Redo omoguava da vratite nekoliko operacija koje ste mogli da izbriete komandom Undo. Isto tako, moete izabrati tano onu komandu koju hoete da vratite koristei padajuu listu Redo. Da biste otvorili ovu listu, pritisnite strelicu nadole koja se nalazi desno od alatke Redo.

Zadavae rastojaa pomou koordinata

Nastaviemo rad s komandom Line i nacrtati ortogonalnu projekciju (pogled odozgo) vrata proizvonih dimenzija. Kasnije ete crteu zadati prave dimenzije, potrebne za naredne vebe. Neka duina vrata bude 3.0 jedinice, a debina 0.15 jedinica. U metrikom sistemu mera, duina vrata bie 9 jedinica, a debina 0.5 jedinica. Da biste precizno zadali ove mere, u AutoCAD-u moete koristiti relativni polarni ili relativni Dekartov koordinatni sistem.

UPOZOREE

U vebama u ovom poglavu vrednosti britanskih i metrikih jedinica nisu ekvivalentne. Na primer, 3 jedinice na crteu raenom u britanskom sistemu mera nije isto to i 9 jedinica u metrikom sistemu. Te vrednosti su proizvone, a koje e biti zadate zavisi od toga kako e izgledati na slikama u ovom poglavu.

Zadavae polarnih koordinata

Da biste nacrtali liniju duine tri jedinice (odnosno, 9 u metrikom sistemu) nadesno od poslede zadate take, uradite sledee: 1. Otkucajte @3<0. Oni koji koriste metriki sistem neka upiu @9<0. Dok kucate, slova se pojavuju u komandnom prozoru. 2. Pritisnite . Pojavuje se linija koja poie od prve odabrane take i zavrava se tri jedinice dae udesno (slika 2.2). Upravo ste zadali relativne koordinate u polarnom koordinatnom sistemu.

46

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

SLIKA 2.2
Rastegive liniije sada poiu od poslede izabrane take. To govori da moete dodavati jo linijskih segmenata.

Rastegiva linija

Segment linije dug 3 jedinice, odnosno 9 jedinica u metrikom sistemu

Znak et (@) obavetava AutoCAD da se rastojae koje ste naveli rauna relativno od poslede izabrane take. Broj 3 (ili 9 u metrikom sistemu) oznaava duinu, a znak mae od (<) obavetava AutoCAD o uglu pod kojim crtate liniju. Posledi broj je veliina ugla, u ovom sluaju 0. Na taj nain AutoCAD-u saoptavate duinu i smer linije u relativnom polarnom koordinatnom sistemu.

SAVET

Ako ste navikli da na neki drugi nain oznaavate nulti smer, AutoCAD moete prilagoditi tako da koristi vertikalni smer ili smer nadole za nulti. Detae potraite u poglavu 3.

Uglovi su dati kao to je prikazano na slici 2.3, gde 0 stepeni oznaava horizontalan smer sleva nadesno, 90 stepeni je pravo nagore, 180 stepeni je horizontala zdesna nalevo itd. Moete da zadate stepene, minute i sekunde lka ako je takva preciznost potrebna. Formate jedinica za uglove obradiemo detanije u poglavu 3. SLIKA 2.3
AutoCAD-ov standardni sistem za denisae uglova.

ZADAVAE RASTOJAA POMOU KOORDINATA

47

Zadavae relativnih Dekartovih koordinata

Nacrtajmo sledeu liniju pomou druge metode preciznog denisaa duine. 1. Upiite @0,0.15. Za metriki sistem, upiite @0,0.5. Pojavuje se kratka linija iznad kraje take prethodne linije. Kao i malopre, znak @ obavetava AutoCAD da se navedena duina meri relativno u odnosu na posledu taku. U ovom primeru duinu zadajemo kao x i y vrednosti. Zadata je prvo vrednost duine za x, 0, odvojena zarezom, a zatim vrednost duine za y, 0.15. Na taj nain se deniu duine u relativnom Dekartovom koordinatnom sistemu.
Prvim korakom je naznaeno da bi oni koji koriste metriki sistem mera trebalo da unesu @0,0.5 za duinu. Moete uneti i 0,.5. Nula na prvom mestu stoji radi jasnoe. Oni koji koriste evropski metriki sistem trebalo bi da znaju da se zarez koristi da razdvoji x i y koordinatu. Zarez se ne upotrebava za decimale. U AutoCAD-u se decimale razdvajaju takom.

SAVET

2. Upiite @-3,0 (@-9,0). Duina je takoe iskazana vrednostima X,Y, ali ovde ste koristili negativnu vrednost za zadavae duine X. Rezultat je crte kao na slici 2.4. SLIKA 2.4
Ove tri strane vrata nacrtane su alatkom Line. Take su zadate pomou relativnih Dekartovih koordinata, ili relativnih polarnih koordinata.
Rastegiva linija

Pozitivne vrednosti u Dekartovom koordinatnom sistemu odreuju pravac linije sleva nadesno i odozdo nagore (slika 2.5). (Ovog se moda seate sa asova geometrije iz srede kole!) Ukoliko elite da nacrtate liniju zdesna nalevo, morate uneti negativan predznak. Takoe je korisno znati gde se nalazi poetna taka na crteu. Na novom crteu, poetak, tj. koordinata 0,0, nalazi se u doem levom uglu crtea.

SAVET

Crtae niza linija moete zavriti, a da ne zatvorite konturu; pritisnite Esc, ili razmaknicu (taster za razmak).

3. Otkucajte C. C oznaava opciju Close kojom se zatvara niz linija. Nacrtali ste liniju koja povezuje prvu i posledu taku niza linija i zavrili crtae komandom Line (slika 2.6). Nestaje i rastegiva linija, to govori da je AutoCAD zavrio crtae linija. Rastegivom linijom moete zadati smer, dok u isto vreme unosite rastojae preko tastature. Pogledajte sledei izdvojeni odeak.

48

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

SLIKA 2.5
Pozitivni i negativni smerovi koordinata u Dekartovom sistemu.

Prostor za crtae novootvorene datoteke. Koordinate 5, 4 Koordinatni poetak O, O

Koordinate -5, -4

SLIKA 2.6
Unoee rastojaa i smera za crte vrata. Rastojaa za korisnike Zatvarae metrikog sistema data su u zagradama.

@-3,0 [ @-9,0 ] @0,.15 [ @0,0.5 ] @3<0 [ @9<0 ]

NAIN ZA BRZO UNOEE RASTOJAA

Trei nain na koji moete uneti rastojae jeste da pokaete smer rastegivom linijom, a zatim upiete rastojae preko tastature. Na primer, da biste nacrtali liniju dugu 3 jedinice sleva nadesno, izaberite alatku Line s palete Draw. Nakon toga izaberite poetnu taku i kursor pomerite nadesno za proizvonu duinu. Drite kursor i dae u eenom smeru, a zatim otkucajte 3. Rastegiva linija postaje fiksirana linija duine 3 jedinice. Objekte odreenih duina brzo ete nacrtati koristei ovu metodu, nazvanu metoda direktnog rastojaa (engl. Direct Distance method), u reimima rada Ortho (ortogonalni reim rada) ili Polar Snap koji su opisani u poglavu 3. Kada treba da unesete rastojaa pod uglovima koji nisu horizontalni, ili vertikalni, koristite standardni Dekartov ili polarni koordinatni sistem.

UKLAAE NEPOTREBNIH MARKERA SA EKRANA

U nekim situacijama, AutoCAD-ov parametar Blipmode moe biti ukuen i tada se na mestima na kojima ste izabrali take pojavuju mali markeri u obliku krsta (engl. blips). Ti markeri pokazuju gde se na ekranu nalaze take koje ste izabrali.

KURSORI RAZLIITIH OBLIKA I ZAHTEVI ZA UNOS

49

Markeri nisu deo crtea i nee se pojaviti kada crte tampate, ali mogu da smetaju. Da biste uklonili markere sa ekrana, otkucajte R. Na ekranu ostaje samo crte, bez markera. Isto ete postii i ako izaberete View Redraw View. Kao to ete kasnije videti, ova alatka moe ukloniti i neke druge probleme koji se pojavuju na ekranu. Marker se moe ukloniti sa ekrana i komandom Regen, samo to ona uz to aurira i bazu podataka crtea to znai da brisae nepotrebnih elemenata sa ekrana traje due. Ova komanda se koristi za aurirae odreenih promena na crteu. Pozabaviemo se ome u poglavu 6. Da biste ukuili ili iskuili reim rada Blip, u komandnom prozoru otkucajte blipmode, a zatim on, ili off.

Kursori razliitih oblika i zahtevi za unos

Da bi se uspeno radilo u AutoCAD-u, kuno je razumeti nain uzajamne komunikacije. U ovom odeku saznaete kako AutoCAD trai odreene podatke ili informacije. Kada shvatite format poruka u komandnom prozoru i prepoznate druge dogaaje na ekranu, lake ete nauiti program. Kao to poruka u komandnom prozoru pomae reima, tako kursor pomae vizuelno. Na slici 2.7 prikazani su razliiti oblici kursora i dat je kratak opis uloge svakog od ih. Prouite tu sliku. SLIKA 2.7
Razliiti oblici kursora.
Standardni kursor

Kursor za izbor taaka

Kursor za izbor objekata

Marker Osnap sa opisom alatke

Vektor za praee s pokazivaem koordinata

Standardni kursor saoptava da program eka va nalog. Kada vidite taj kursor, moete meati objekte koristei vorove (engl. grips). vorovi su kvadrati koji se pojavuju u takama na krajevima ili u sredini objekata kada su izabrani. (Moda ih prepoznajete kao markere iz nekih drugih grakih programa.) Kursor za izbor taaka (engl. Point Selection cursor) pojavuje se svaki put kada AutoCAD oekuje da izaberete taku, a moe se pojaviti i zajedno s rastegivom linijom. Tada taku moete izabrati miem ili tako to ete preko tastature uneti koordinatu.

50

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

Kursor za izbor objekata (engl. Object Selection cursor) govori da morate izabrati objekat miem ili pomou opcije za izbor objekata. Opcija Osnap (engl. object snap), kao i kursor za izbor taaka, pojavuje se kada ste u reimu rada Osnap. Tada moete precizno izabrati karakteristinu taku na objektu, kao to su take na krajevima ili u sredini objekta. Vektor praea (engl. tracking vector) pojavuje se kada upotrebite opcije Polar Tracking ili Object Snap Tracking. Opcija Polar Tracking pomae pri crtau ortogonalnih linija, a opcija Object Snap Tracking pomae da poravnate take u prostoru u odnosu na geometriju postojeih objekata. Opcija Object Snap Tracking radi u sprezi sa opcijom Osnap. O vektorskom praeu bie vie rei u poglavima 3 i 4.
Ako ste iskusan korisnik AutoCAD-a i vie volite krsti koji prelazi preko celog ekrana, izaberite Tools Options. Otvorie se okvir za dijalog Options, pa pritisnite karticu Display. Postavite vrednost opcije Crosshair Size, levo u doem delu okvira za dijalog, na vrednost 100 i kursor e izgledati kao u prethodnim verzijama AutoCAD-a. Kao to vam opcija govori, veliinu kursora moete podesiti na bilo koji procenat ekrana. Uobiajeno je 5%.

SAVET

Izbor komandnih opcija

Mnoge komande u AutoCAD-u imaju nekoliko opcija o kojima vas program obavetava prikazujui ihova imena u komandnom prozoru u formatu zahteva za unos. U vebi kojom to ilustrujemo, koristiete komandu Arc. U crteima u ortogonalnoj projekciji u SAD, lk se obino crta da bi se oznaio smer otvaraa vrata. Na slici 2.8 prikazani su jo neki standardni simboli koji se obino koriste u arhitektonskim crteima. Ovo je deo simbola koji se nalaze na prateem CD-u. Sada dodajmo lk malopreaem crteu vrata. 1. Izaberite alatku Arc s palete Draw. Pojavuje se poruka Specify start point of arc or [Center]: (Zadajte poetnu taku lka ili [centar]), a kursor postaje kursor za izbor taaka. Ispitajmo zahtev za unos Specify start point of arc or [Center]:. Podrazumevana opcija (engl. default) navedena je u glavnom delu zahteva za unos. U ovom sluaju, podrazumevana je ona opcija kojom se zadaje poetna taka lka. Ako postoje jo neke opcije, one se pojavuju u zagradama. Kada izaberete komandu Arc, vidite re Center u zagradama, to govori da lk moete poeti i tako to ete izabrati centralnu taku umesto poetne. Ako postoji vie opcija, one se pojavuju u zagradama i odvojene su kosom crtom (/). Ukoliko izriito ne zahtevate neku opciju, AutoCAD nudi onu opciju za koju pretpostava da ete je koristiti. 2. Upiite C da biste izabrali opciju Center. Pojavuje se zahtev za unos Specify center point of arc:. Upisali ste samo C, a ne re Center.

SAVET

Kada se u komandnom prozoru pojavi skup opcija, obratite pau na velika slova. Ako na zahteve za unos odgovarate preko tastature, kada zadajete opciju samo upiite velika slova. Ukoliko vie opcija poie istim slovom, velikim slovom se piu prva dva slova da bi se napravila jasna razlika izmeu opcija. Takav je sluaj s komandama LAyer i LType.

3. Sada izaberite taku koja predstava centar lka, kod goreg levog ugla vrata (crte 1 na slici 2.9). Pojavuje se zahtev za unos Specify start point of arc: (Zadajte poetnu taku lka).

KURSORI RAZLIITIH OBLIKA I ZAHTEVI ZA UNOS

51

SLIKA 2.8
Primeri standardnih simbola koji se koriste u arhitektonskim crteima.
SIJALICA TELEFON UTINICA UTINICA OD 220 V

OBIAN LAVABO

LAVABO S POSTOLJEM

SUDOPERA

OVALNI LAVABO

KADA

WC OLJA

PISOAR

JEDNOKRILNA VRATA

DVOKRILNA VRATA

HARMONIKA VRATA

KLIZNA VRATA KOJA ULAZE U ZID

KLIZNA VRATA

PROZOR

4. Upiite @3<0. Korisnici metrikog sistema treba da upiu @9<0. Pojavuje se zahtev za unos Specify end point of arc or [Angle/chord Length]: (Zadajte kraju taku lka ili [ugao/duinu tetive]). 5. Pomerite mia i pojavuje se privremeni lk koji polazi iz take udaene 3 jedinice nadesno od centralne take koju ste izabrali i rotira oko tog centra, kao na gorem crteu slike 2.9. (Korisnici metrikog sistema videe privremeni lk koji polazi iz take udaene 9 jedinica nadesno od centralne take.) Kako poruka u zahtevu za unos pokazuje, na raspolagau su vam tri opcije. Moete zadati ugao, duinu tetive ili taku na kojoj se lk zavrava. Ponueni parametar je kraja taka lka. Kursor je promenio oblik u kursor za izbor taaka, a to znai da program oekuje da zadate taku. Ako se opredelite za ovu opciju, samo izaberite taku na ekranu i tako pokaite gde lk treba da se zavri. 6. Kursor pomerite tako da pokazuje take u pravcu vertikalno od centra lka. Videete kako vektor Polar Tracking prelazi u vertikalan poloaj.

52

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

7. Pritisnite levi taster mia i zadajte kraju taku luka. Lk je sada ksiran na mestu, kao na treem crteu slike 2.9. SLIKA 2.9
Koriee komande Arc.

Zadajte mesto centra lka

Poetna taka lka

Kraja taka lka

U upravo zavrenoj vebi nauili ste da radite sa zahtevima za unos preko komandnog prozora i unosom komandi preko tastature to su neophodne vetine za rad sa sloenijim funkcijama programa AutoCAD.

KURSORI RAZLIITIH OBLIKA I ZAHTEVI ZA UNOS

53

AutoCAD ima potpuno denisanu strukturu zahteva za unos. Prvo zadajete komandu koja za uzvrat nudi opcije u obliku zahteva za unos. Zavisno od opcije koju tada izaberete, moe se desiti da dobijete drugi skup opcija, ili da zahtev za unos naloi da neto uradite (recimo, da izaberete taku, objekat ili da unesete vrednost). Kao to je prikazano na slici 2.10, redosled komandi podsea na granae drveta. Vebajte, i sasvim ete se sroditi sa ovim, u sutini rutinskim postupcima. Poto potpuno savladate rad s paletama alatki, komandnim prozorom i okvirima za dijalog, ostatak programa moi ete nauiti i sami. SLIKA 2.10
Tipina struktura komandi na primeru komande Arc. Videete razliite poruke, zavisno od opcije koju izaberete dok napredujete kroz komandu. Ova slika pokazuje kako sve moete nacrtati lk.
Specify start point of arc or [CEnter]: Specify second point of arc or [CEnter/ENd]: Specify end point of arc:

Specify center point of arc: (pick a center point) Specify start point of arc: (pick a start point) Specify end point of arc or [Angle/chord Length]: Specify length of chord:

Specify end point of arc: (pick an endpoint location) Specify center point of arc or [Angle/Direction/Radius]:

Specify Included angle:

(Indicate a chord length) (Indicate an angle) (Pick a point for the end of the arc)

Specify radius of arc: Specify tangent direction for the start point: of arc: Specify included angle of arc: Specify center point of arc: (Pick an endpoint location) Specify end point of arc or [Angle/chord Length]: Specify length of chord: Specify included angle: (Indicate a chord length) (Indicate an angle) (Pick a point for the end of the arc) (Indicate a radius) (Indicate a direction angle) (Indicate an including angle)

(Pick a point for the end of the arc)

BIRAE OPCIJA IZ PRIRUNOG MENIJA

Sada znate da moete izabrati opcije komandi tako to ete ih otkucati. Isto tako, moete pritisnuti desni taster mia u bilo kom stadijumu komande da biste otvorili priruni meni koji sadri te iste opcije. Na primer, u koraku 2 iz prethodnog vebaa, uneli ste C da biste AutoCAD-u saoptili da birate centar lka. Umesto da to otkucate, moete pritisnuti desni taster mia da biste otvorili priruni meni sa opcijama koje u tom trenutku moete primeniti na komandu Arc.

Pored opcija prikazanih u zahtevu za unos komandi, priruni meni nudi i jo neke opcije, na primer, Enter, Cancel, Pan i Zoom. Opcija Enter jednaka je pritiskau . Opcija Cancel ponitava tekuu komandu. Opcije Pan i Zoom omoguavaju da podeavate prikaz dok radite s tekuom komandom. Tokom rada u AutoCAD-u, otkriete da u bilo kom trenutku moete pritisnuti desni taster mia da biste dobili spisak opcija, poznat kao priruni meni (engl. shortcut menu). Ovaj meni zavisi od konteksta, tako da ete videti samo one opcije koje se odnose na odreenu komandu ili aktivnost koja je u toku. Ako pritisnete desni taster mia kada AutoCAD oekuje taku, izbor objekta ili numeriku vrednost, nee se pojaviti priruni meni. AutoCAD e u tom sluaju pritiskae desnog tastera mia tretirati kao .

54

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

Imajte na umu da poloaj kursora u trenutku kada pritisnete desni taster mia odreuje sadraj prirunog menija. Ve ste videli da moete pritisnuti desnim tasterom mia neku paletu alatki da biste dobili spisak ostalih paleta. Ako pritisnete desnim tasterom mia u komandnom prozoru, prikazae se spisak operacija koje moete primeniti, kao to je ponavae jedne od posledih pet komandi koje ste koristili, ili kopirae posledih komandnih aktivnosti na Clipboard.

Ako pritisnete desnim tasterom mia povrinu za crtae kada nijedna komanda nije aktivna, prikazae se skup osnovnih funkcija za unoee izmena u datoteku, a neke od ih su Cut, Paste, Undo, Repeat (ponavae poslede komande), Pan i Zoom.

Kada se naete u nedoumici ta da uradite u AutoCAD-u, pritisnite desni taster mia i pogledajte spisak funkcija. Kasnije u kizi bie vie rei o tim funkcijama. Zasad, pozabavimo se problemom izbora objekata.
Ako ste iskusan korisnik AutoCAD-a i vie biste voleli da svako pritiskae desnog tastera mia bude jednako pritiskau (kao u verzijama koje su prethodile AutoCAD-u 14), podesite ponaae AutoCAD-a. U dodatku A nai ete detae o tome kako da podesite desni taster mia. Imajte na umu da su vebaa u kizi podeena tako da se podrazumeva da e se, kad pritisnete desni taster mia, otvoriti priruni meni.

SAVET

Izbor objekata
AutoCAD raspolae mnogim opcijama za izbor objekata. Ovaj odeak je podeen na dve celine. U prvoj razmatramo izbor objekata na nain specian za AutoCAD. Druga celina se bavi metodom izbora objekata koja se koristi u najpopularnijim grakim programima Noun/Verb. Dobro je da se sa ovim metodama upoznate na samom poetku jer one imaju jednu od najvanijih uloga u radu sa AutoCAD-om.

IZBOR OBJEKATA

55

SAVET

Ako objekte treba da birate po ihovim karakteristikama umesto po ihovom poloaju, koristite alatke Quick Select and Object Selection Filters (brz izbor i ltri za izbor objekata) opisane u poglavu 12. Ove alatke omoguavaju da lako izaberete skup objekata na osnovu ihovih osobina, ukuujui tip objekta, boju, dodeene slojeve itd.

Izbor objekata u AutoCAD-u

Mnoge komande AutoCAD-a daju zahtev za unos Select objects: (izaberite objekte). Pored ovog zahteva za unos, i kursor mea oblik u mali kvadrat (slika 2.7). Uvek kada vidite ovakav zahtev za unos objekata i etvrtasti kursor za izbor objekata, na raspolagau je nekoliko opcija za izbor. esto se deava da se predomislite dok birate objekte na ekranu ili da sluajno izaberete objekat koji niste hteli. Pogledaemo veinu raspoloivih opcija za izbor u AutoCAD-u i nauiti ta treba da radite ako izaberete pogrean objekat. Pre nego to nastavite, iskuite opcije Running Osnap i Osnap Tracking. Iako veoma korisne, one mogu da zbuuju poetnike. S ihovim osobinama detanije ete se upoznati kasnije u kizi. Zasad upotrebite ove korake da biste ih iskuili: 1. Najpre proverite da li su opcije Running Osnap i Osnap Tracking ukuene. Da biste to uradili, pogledajte dugmad na kojima pie Osnap i Otrack, na statusnoj traci pri dnu AutoCAD-ovog prozora. Ako su opcije ukuene, ihova dva dugmeta izgledaju kao da su pritisnuta. Ukoliko izgledaju kao na sledeoj slici, nastavite.

2. Da biste iskuili opcije Running Osnap ili Osnap Tracking, pritisnite dugme Osnap, odnosno Otrack oba su na statusnoj traci. Kada su iskuena, izgledae kao da nisu pritisnuta. Nastavimo i pogledajmo kako da izaberemo objekat u AutoCAD-u. 1. Izaberite ikonicu Move s palete Modify ili otkucajte M. 2. Na zahtev za unos Select objects: izaberite dve horizontalne linije koje ine crte vrata. Kao to znate, uvek kada AutoCAD trai da izaberete objekat, kursor mea oblik u mali kvadrat. To znai da ste u reimu rada za izbor objekta (engl. object selection mode). Izabrani objekat se na ekranu prikazuje takastom linijom (slika 2.11). SLIKA 2.11
Prikaz izabranog objekta (vrata) predstaven je takastim linijama.

56

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

3. Poto ste izabrali objekte, moete ponititi izbor nekih od ih. Pritisnite U na tastaturi. Jedna od linija vie nije prikazana kao takasta. Kada pritisnete U, ponitavate izbor objekata, jednog po jednog, obrnutim redosledom od onog kojim ste ih birali. 4. Postoji jo jedan nain da ponitite izbor objekata: drite pritisnut taster Shift i izaberite liniju koja je ostala takasta. Linija opet postaje puna, to znai da nije vie izabrana. 5. Dosad ste verovatno ponitili izbor obe linije. Pokuajmo s jo jednom metodom izbora grupe objekata. Da biste obuhvatili objekte prozorom, otkucajte W. Kursor mea oblik u kursor za izbor taaka, a zahtev za unos se mea u:
Specify first corner: (Zadajte prvi ugao)

6. Izaberite taku ispod i levo od pravougaonika koji predstava vrata. Dok pomerate kursor preko ekrana, pojavuje se prozor koji se iri preko povrine za crtae. 7. Poto prozor potpuno obuhvati vrata (ali ne i lk), pritisnite taster mia i izabrali ste vrata. Pomou prozora birate samo objekte koji su potpuno obuhvaeni ime, kao to je prikazano na slici 2.12. SLIKA 2.12
Birae objekta vrata obuhvaenih prozorom.
Drugi ugao prozora

Prvi ugao prozora

SAVET

Nemojte da pobrkate prozor za izbor iz prethodne vebe s prozorom Zoom, koji ste koristili u poglavu 1; prozor Zoom denie povrinu crtea koju treba uveati. Zapamtite da opcija Window komande Zoom radi razliito od prozora drugih komandi za ureivae.

Kada koristite mia, a niste sasvim ovladali ime, veoma lako se moe desiti da sluajno pritisnete desni taster mia umesto levog tastera za izbor, i obratno. Ako pritisnete pogrean taster, dobiete pogrean rezultat. Ukoliko mi ima dva tastera, desni taster e se ponaati ili kao taster ili ete ime otvarati priruni meni, u zavisnosti od tekue rade. Kao taster ponaae se pri izboru objekata, a u ostalim sluajevima pojavuje se priruni meni.

UPOZOREE

8. Poto ste izabrali cela vrata, bez lka, pritisnite . Na taj nain obavetavate AutoCAD da ste izabrali objekte. Nemojte zaboraviti da pritisnete odmah poto izaberete objekte koje hoete da meate. Pojavuje se nov zahtev za unos, Specify base point or displacement: (zadajte baznu taku ili pomerae), a kursor mea oblik u kursor za izbor taaka.

IZBOR OBJEKATA

57

Sada znate kako se biraju objekti u AutoCAD-u, ali jo smo usred komande Move. U sledeem odeku govoriemo o zahtevu za unos koji se upravo nalazi na vaim ekranima, i o unoeu baznih taaka i rastojaa za pomerae objekta.

DEFINISAE BAZNIH TAAKA

Kada pomerate ili kopirate objekte, AutoCAD trai da zadate baznu taku (engl. base point). AutoCAD-u morate posebno zadati odakle i dokle se objekat pomera. Bazna taka je precizno odreeno mesto i u odnosu na u deniete rastojae i smer pomeraa. Poto deniete baznu taku, AutoCAD-u moete zadati pravac pomeraa objekta u odnosu na u. Isprobajte sledei postupak da biste uvebali koriee baznih taaka: 1. Da biste izabrali baznu taku, drite pritisnut taster Shift i pritisnite desni taster mia. Na ekranu se pojavuje meni Object Snap (Osnap).

UPOZOREE

Kada pritiskate desni taster mia, proverite da li se kursor nalazi unutar povrine za crtae. U suprotnom, neete dobiti rezultate opisane u kizi.

2. Iz menija Osnap izaberite Intersection. Meni Osnap nestaje. 3. Pomerite kursor do doeg desnog ugla vrata. Primetiete da se u uglu pojavuje malo x. To je marker Osnap. 4. Kada se pojavi marker Osnap, ne pomerajte mia nekoliko sekundi. Dobiete poruku da je AutoCAD izabrao taku Osnap. 5. Sada pritisnite levi taster mia da biste izabrali presek oznaen markerom Osnap. Kada marker Osnap vidite na taki koju hoete da izaberete, ne morate kursorom pokazati tano mesto. Samo pritisnite levi taster mia i taka Osnap je precizno izabrana (slika 2.13). U ovom sluaju, izabrali ste tano presek dve linije. 6. Na zahtev za unos Specify second point of displacement or <use first point as displacement>: (zadajte drugu taku pomeraa ili <upotrebite prvu taku kao pomerae>), drite taster Shift i ponovo pritisnite desni taster mia. Ovog puta, pojavie se Endpoint Osnap. Umesto da opciju izaberete pomou mia, otkucajte slovo E.

58

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

SLIKA 2.13
Koriee kursora Osnap.
Marker preseka

7. Sada izaberite doi desni kraj lka koji ste ranije nacrtali. (Upamtite, kursor treba samo da pribliavate krajoj taki dok se ne pojavi marker Osnap.) Vrata se pomeraju tako da se izabrani presek vrata precizno spaja s krajom takom lka (slika 2.14). SLIKA 2.14
Pravougaonik u novom poloaju posle koriea opcije Endpoint Osnap.

Marker kraje take

Kao to vidite, opcija Osnap omoguava da izaberete odreene take na objektu. U ovoj vebi koristili ste opciju za izbor kraje take (Endpoint) i opciju za izbor preseka (Intersection), ali na raspolagau imate i druge opcije koje u objasniti kasnije, u poglavu 3. Moda ste primetili da je marker Osnap drugaiji za svaku opciju koju ste koristili. O tome e biti vie rei u poglavu 3, a sada nastavimo sa izborom taaka.

IZBOR OBJEKATA

59

KONTROLA PRIKAZA NA STATUSNOJ TRACI

Na krajoj desnoj strani statusne trake videete strelicu nadole. Ona otvara meni kojim kontroliete prikaz statusne trake. Ovaj meni koristite da biste funkcije koje se nalaze na statusnoj traci ukuili ili iskuili. Ako se pored naziva funkcije nalazi znak za potvrdu, znai da je funkcija aktivna. Ukoliko, iz nekog razloga, ne vidite dugmad koju smo pomenuli u prethodnoj vebi, proverite u ovom meniju jesu li sve opcije na statusnoj traci ukuene. Verzija LT nema opciju Otrack na statusnoj traci.

Verovatno ste primetili poruku Use first point as displacement u zahtevu za unos u koraku 6. To znai da e se, ako pritisnete umesto da izaberete neku taku, objekat pomeriti na osnovu koordinata take koju ste izabrali kao baznu. Ako je, na primer, taka koju ste izabrali na koordinati 2,4, objekat e se pomeriti 2 jedinice po x osi i 4 jedinice po y osi.

SAVET

Ako precizno rastojae i smer pomeraa ili kopiraa objekta upisujete preko tastature, izaberite bilo koju taku na ekranu kao baznu taku. Moete i samo upisati znak @ i pritisnuti kao odgovor na zahtev za unos; zatim upiite relativne koordinate druge take. Upamtite, @ oznaava posledu izabranu taku. U sledeoj vebi pomeriete cela vrata za 1 jedinicu, pod uglom od 45 stepeni. Korisnici metrikog sistema pomerie vrata za 3 jedinice, pod uglom od 45 stepeni. Sledite ove korake: 1. Izaberite alatku Move s palete Modify. 2. Unesite P. Skup objekata koje ste obuhvatili prethodnom vebom postaje izabran. P je opcija koja bira prethodno izabran skup objekata. 3. Poto jo radite u reimu za izbor objekata (engl. object selection mode), izaberite lk da i ega ukuite u izabrane objekte. Cela vrata, ukuujui i lk, postaju izabrana. 4. Pritisnite da biste obavestili AutoCAD da ste zavrili izbor. Kursor postaje kursor za izbor taaka. 5. Pojavuje se zahtev za unos Base point or displacement: (bazna taka ili pomerae). Izaberite baznu taku na mestu izmeu vrata i leve strane ekrana (slika 2.15).

60

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

SLIKA 2.15
Izabrana vrata i bazna taka levo od vrata. Bazna taka se ne mora nalaziti na objektu koji pomerate.

Bazna taka

6. Polako pomerajte kursor i primetiete da se pomeraju i vrata, kao da je bazna taka koju ste izabrali privrena za ih. Vrata se pomeraju s kursorom, na stalnoj udaenosti od take, to ilustruje odnos bazne take i izabranog objekta. 7. Upiite @1<45. Korisnici metrikog sistema neka upiu @3<45. Vrata se pomeraju na nov poloaj na ekranu, na udaenost od jedne jedinice (tri jedinice) od prethodnog poloaja i pod uglom od 45 stepeni.

SAVET

Ako AutoCAD eka da zadate komandu, posledu zadatu komandu moete ponoviti tako to ete pritisnuti razmaknicu ili taster . Isto tako, moete pritisnuti desnim tasterom mia povrinu za crtae i izabrati opciju s vrha spiska. Ako desnim tasterom mia izaberete komandni prozor, priruni meni e ponuditi poslede koriene komande.

Veba pokazuje da se bazna taka ne mora nalaziti na objektu na kome radite, ona moe biti bilo gde na crteu. Videli ste da moete ponovo da izaberete skup objekata koji su ve bili izabrani, a da ne ponavate postupak biraa.

OSTALE OPCIJE ZA IZBOR

Postoji jo nekoliko opcija za izbor koje niste isprobali. U vebama koje slede videete kako rade, a ako ste nestrpivi, isprobajte ih i sada. Da biste upotrebili te opcije, upiite ihove skraenice preko tastature (ispisane su u zagradama) na svaki zahtev za unos Select object:. All [all] Ovom komandom birate sve objekte s crtea, izuzev slojeva koji su zamrznuti ili zakuani (vie detaa o slojevima nai ete u poglavu 4). Crossing [c] Slina je opciji Select Window, samo to se pomou e biraju svi objekti koji su u celosti ili delimino obuhvaeni prozorom. Crossing Polygon [cp] Ponaa se slino opciji Window Polygon, s tim to se, kao i kod opcije Select Crossing, biraju svi objekti koji su u granicama poligona ili prelaze preko. Fence [f] Pomou ove opcije biraju se objekti preko kojih prelazi privremena linija koja se zove ograda (engl. fence). Izgleda kao da ste linijom precrtali objekte koje hoete da izaberete. Kada aktivirate ovu komandu, take moete birati na isti nain na koji to radite kada crtate niz linijskih segmenata. Po zavrenom radu sa ogradom pritisnite , a zatim birajte druge objekte ili ponovo pritisnite da biste zavrili birae.

IZBOR OBJEKATA

61

Last [l] Pomou ove opcije birate objekat koji ste posledi nacrtali. Multiple [m] Omoguava da izaberete nekoliko objekata unapred, pre nego to ih AutoCAD istakne. Kada radite s velikim datotekama, a pojedinano birate objekte, AutoCAD pravi pauzu posle svakog izbora jer mu treba vremena da locira i istakne svaki objekat. Opcija Multiple ubrzava postupak dozvoavajui da prvo brzo oznaite sve objekte, a zatim ih izaberete pritiskom na . Ova opcija nema svoj ekvivalent u menijima. Previous [p] Ova opcija omoguava da izaberete posledi objekat ili skup objekata koji su prethodno bili meani ili samo izabrani. Window [w] Pomou ove opcije moete prikazati standardan prozor za izbor. Ona je prigodna kada je prozor za crtae ispuen brojnim elementima crtea tako da se opcijom Autoselect ne moe obuhvatiti skup eenih objekata (pogledajte stavku Auto). Primena standardnog prozora spreava da sluajno izaberete objekat koji niste hteli. Window Polygon [wp] Objekte birate obuhvatajui ih poligonom nepravilnog oblika. Kada koristite ovu opciju, pojavuje se zahtev za unos First polygon point: (Prva taka poligona). Tada birate take kojima su definisane granice poligona. Dok birate take, pojavuje se poruka Undo/<Endpoint of line>: (Poniti/<Kraja taka linije>). Izaberite onoliko taaka koliko vam je potrebno da biste zadali granice. Delove granine linije moete tokom rada ponititi tako to ete pritisnuti alatku Undo s palete Standard ili tako to ete pritisnuti taster U na tastaturi. Kada definiete granice, pritisnite . Obuhvaeni objekti bie izabrani i vraa se zahtev za unos Select object omoguavajui da upotrebite i druge opcije za izbor. Sledee dve opcije za birae takoe su dostupne, ali se veoma retko koriste. Nameene su formirau prilagoenih opcija menija ili prilagoenih alatki s paleta. Auto [au] Ako izaberete taku izvan objekta, aktivira se standardni automatski prozor (engl. window) ili preseni prozor (engl. crossing window) pogledajte odeak Upotreba opcije za izbor Autoselect u ovom poglavu. Standardni prozor se aktivira kada se dva ugla prozora biraju sleva nadesno. Preseni prozor se aktivira kada se dva ugla izaberu zdesna nalevo. Ako izaberete ovu opciju, ona ostaje aktivna dok ne izaberete sledeu komandu. Opcija Auto je nameena upotrebi u sistemima kada je funkcija automatskog izbora iskuena. Single [si] Ova opcija primorava tekuu komandu da izabere samo jedan objekat. Ako je upotrebite, moete izabrati jedan objekat; tada se tekua komanda odmah izvrava kao da ste pritisnuli im ste izabrali objekat. Ova komanda nema ekvivalent u menijima.

Izbor objekata metodom Noun/Verb

Danas gotovo svi graki programi omoguavaju izbor objekata metodom Noun/Verb. Ta metoda zahteva da objekte izaberete pre nego to zadate komandu za ihovo ureivae. To znai da treba da identikujete imenicu (engl. noun, u ovom sluaju objekta na kojem ete raditi), pre nego to deniete glagol (engl. verb, ovde je to akcija koju ete sprovesti). U sledeim vebama pokazau kako se ova metoda koristi u AutoCAD-u. Videli ste da AutoCAD prikazuje krsti s malim kvadratom kada oekuje komandu. Taj kvadrat, koji je pridodat kursoru, oznaava da pomou kursora moete birati objekte. Program obavetava da kursorom moete birati objekte iako na komandnoj

62

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

liniji, koja se nalazi na dnu ekrana, nijedna komanda nije aktivna. Kvadrat nestaje istog trenutka kada aktivirate komandu koja trai da izaberete take.

SAVET

Pored ove metode za izbor objekata, AutoCAD nudi i druge opcije za izbor koje vam omoguavaju da koristite poznate tehnike grakog radnog okruea. U dodatku B saznaete kako se uprava metodama izbora objekata. U tom dodatku opisano je i kako da promenite veliinu standardnog kursora (engl. standard cursor).

Pokuajmo sada da pomerimo objekte. Prvo emo ih izabrati, a zatim upotrebiti komandu Move. 1. Najpre dvaput pritisnite taster Esc da biste bili sigurni da AutoCAD nije usred komande koju ste moda sluajno zadali. Zatim izaberite lk. Dok birate lk, na egovoj sredoj taki i na egovim krajim takama pojavuju se kvadratii. Ve smo pomenuli da se ti kvadratii zovu vorovi (engl. grips). Neto kasnije bie prilike da radite s ima. 2. Izaberite Move s palete Modify. Kursor se pretvara u kursor za izbor taaka. Obratite pau na to da vorovi na lku nestaju, ali je lk i dae izabran. 3. Na zahtev za unos Base point: (bazna taka), izaberite bilo koju taku na ekranu. Pojavuje se zahtev za unos To point: (do take). 4. Upiite @1<0. Korisnici metrikog sistema neka unesu @3<0. Lk se premeta na nov poloaj, udaen jednu jedinicu (3 jedinice) nadesno.
Ako je rezultat vebe drugaiji nego to je ovde opisano, moda je u vaoj kopiji AutoCAD-a metoda Noun/Verb iskuena. Da biste je aktivirali, uradite sledee: izaberite Tools Options i otvorie se okvir za dijalog Options. Zatim izaberite karticu Selection. U grupi Selection Modes ukuite metodu izbora Noun/Verb. Pritisnite OK kada zavrite.

UPOZOREE

U ovoj vebi lk ste izabrali pre nego to ste zadali komandu Move. Kada ste izabrali alatku Move, nije se pojavila poruka Select object:. Umesto toga, AutoCAD pretpostava da ste izabrani lk hteli da pomerite i odmah prelazi na zahtev za unos Base point:[.

UPOTREBA OPCIJE ZA IZBOR AUTOSELECT

U sledeem koraku, pomou opcije Autoselect pomeramo ostatak vrata u istom smeru. 1. Izaberite ispod i levo od pravougaonika koji predstava vrata. Proverite da niste sluajno izabrali i sama vrata. Pojavuje se prozor za izbor koji moete razvlaiti po ekranu dok pomerate kursor. Ukoliko kursor pomerite levo od poslede izabrane take, konture prozora bie prikazane takastim linijama (gori crte sa slike 2.16). Ako kursor pomerite desno od izabrane take, konture prozora ponovo postaju pune (doi crte sa slike 2.16). 2. Sada izaberite taku ispod i desno od vrata, tako da vrata ostanu potpuno obuhvaena prozorom (doi crte na slici 2.16). Vrata postaju izabrana (ponovo moete videti vorove koji se pojavuju na krajim takama i sredinama izabranih linija). 3. Aktivirajte ponovo alatku Move. Pojavuje se zahtev za unos bazne take kao i u prethodnoj vebi. 4. Izaberite bilo koju taku na ekranu, zatim upiite @1<0 (@3<0 za korisnike metrikog sistema). Vrata se spajaju s lkom.

IZBOR OBJEKATA

63

SLIKA 2.16
Takasti prozor (gori crte) ukazuje na to da je aktivirana opcija za izbor metodom presenog prozora; prozor punih ukazuje na to da je aktivirana opcija za izbor standardnim prozorom.

Preseni prozor

Standardni prozor za izbor

Dva razliita prozora za izbor takasti prozor i prozor punih linija predstavaju preseni prozor (engl. crossing window) i standardni prozor (engl. standard window). Ukoliko koristite standardni prozor, bie izabrano sve to je u celini ime obuhvaeno. Ako koristite preseni prozor, bie izabrano sve to prolazi i ono to je u prozoru. Te dve vrste prozora pokreu se automatski kada standardnim kursorom ili kursorom za izbor taaka pritisnete bilo koji prazan deo povrine za crtae; otud naziv Autoselect. Sada ete objekte birati pomou automatskog presenog prozora. 1. Izaberite taku ispod i desno od vrata. Dok pomerate kursor nalevo, pojavuje se preseni (takasti) prozor. 2. Izaberite sledeu taku tako da prozor obuhvati vrata i deo lka (slika 2.17). Izabraete cela vrata zajedno s lkom. 3. Izaberite alatku Move. 4. Izaberite bilo koju taku na ekranu i upiite @1<180 (@3<180 za korisnike metrikog sistema). Vrata se vraaju u prvobitni poloaj.

64

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

SLIKA 2.17
Vrata obuhvaena presenim prozorom.

Tokom rada postae jasno da su, u veini sluajeva, za birae objekata jedino potrebni standardni prozor i preseni prozor opcije za izbor Autoselect. Oni tede vreme, pa bi vaalo da dobro savladate rad s ima. Pre nego to nastavimo, upotrebite komandu File Save da biste snimili datoteku Vrata. Nije potrebno da sauvate izmene koje emo uneti u sledeoj vebi, te zato crte snimite sada i sauvajte ga u sadaem obliku.

Ograniea za izbor objekata metodom Noun/Verb

Ako objekte radije birate metodom Noun/Verb, treba da znate da se ona koristi sa odreenom podgrupom AutoCAD-ovih komandi. Nabrojaemo ih po abecednom redosledu: Array Block Change Chprop Copy Dview Erase Explode Hatch List Mirror Move Rotate Scale Stretch Wblock

Kada primeujete komandu kojom se bira vie od jedne grupe objekata, ne moete koristiti metodu Noun/Verb. Ovu listu ne morate pamtiti zato to ete odmah znati da li komanda prihvata izbor objekata metodom Noun/Verb. Komande koje ga ne prihvataju obrisae izbor, a zatim prikazati zahtev za unos Select object:. Sada je pravi trenutak da napravite pauzu. Izaite iz AutoCAD-a i kasnije se vratite na ovo mesto u kizi. Kada budete eleli da nastavite, pokrenite AutoCAD i otvorite datoteku Vrata.

Upotreba vorova za ureivae objekata (funkcija Grips)

Dok ste birali vrata, videli ste vorove na krajim i sredim takama linija i lukova. vorovi se mogu koristiti za neposredno meae oblika objekata ili za brzo premetae i kopirae objekata.

UPOTREBA VOROVA ZA UREIVAE OBJEKATA (FUNKCIJA GRIPS)

65

UPOZOREE

Ako se u prethodnoj vebi nisu pojavili vorovi na vratima, moda je u vaoj verziji programa AutoCAD-a iskuena funkcija Grips. Kako ete je ukuiti, saznaete u tekstu o vorovima u poglavu 12.

Dosad ste nauili da se rad u AutoCAD-u obava postupno, u koracima. Na primer, da biste nacrtali lk, prvo zadajete komandu Arc, zatim prolazite kroz niz radi koje ukuuju i odgovarae na zahteve za unos i izbor taaka. Kada sve to zavrite, lk je gotov i AutoCAD je spreman za sledeu komandu. Funkcija Grips ima drugaiju ulogu. vorovi nude mali ali moan skup funkcija za ureivae koje ne podleu dosad korienom redosledu komanda/zahtev za unos/ unos. Lake ete raditi u sledeoj vebi ako funkciju Grips zamislite kao podskup standardnih naina rada sa AutoCAD-om. Da biste vebali upotrebu vorova, moraete privremeno izmeniti sadai crte vrata (Vrata.dwg).

Rastezae linija pomou vorova

U ovoj vebi rastegnuete jedan ugao vrata hvatajui dve linije za vorne take. 1. Pritisnite taster Esc da biste bili sigurni da nijedna komanda nije aktivna. Izaberite taku ispod i levo od vrata da biste aktivirali prozor za izbor. 2. Pritisnite iznad i desno od pravougaonog dela vrata koja treba izabrati. 3. Postavite kursor na doi levi vor pravougaonika, ali ne pritiskajte taster mia. Obratite pau na to kako kursor skae na mesto na kome se nalazi vor i kako vor mea boju. 4. Premestite kursor do drugog vora. Vidite da kursor opet skae na vor. Kada se postavi na vor, kursor se smeta tano u egov centar. To znai da kursor koji se postavi na vor, recimo kraje take, precizno pronalazi centar kraje take objekta. 5. Pomerite kursor do vora u gorem levom uglu pravougaonika i izaberite ga. vor mea boju, pa za ega kaemo da je aktivan vor (engl. hot grip). Pojavuje se zahtev za unos:
**STRETCH** Specify stretch point or [Base point/Copy/Undo/eXit]: (Razvucite do take ili [bazna taka/kopirae/ponitavae/ izlaz])

Ovaj zahtev obavetava da je komanda Stretch aktivna. Pregledajte opcije koje su vam na raspolagau. Dok pomerate kursor, ugao prati egovo kretae, a linije pravougaonika se rasteu (slika 2.18).

SAVET

Veliinu i boju vorova moete meati preko okvira za dijalog Grips. Detanija objaea pogledajte u poglavu 12.

6. Pomerite kursor prema gorem kraju lka i izaberite taku tako to ete pritisnuti taster mia. Pravougaonik se deformie, a uglovi se poklapaju sa izabranom takom (slika 2.18).

66

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

SLIKA 2.18
Rastezae linija pomou aktivnih vorova. Gori crte prikazuje pravougaonik iji se jedan ugao rastee navie. Doi crte pokazuje nov poloaj ugla na vrhu lka.

U ovoj vebi upoznali ste komandu STRETCH. Nju zadajete tako to miem birate vor. Kao to ete videti, na raspolagau su vam mnoge druge komande za aktivne vorove. 1. Vidite da vorovi i dae postoje na objektu. Miem izaberite vor koji ste ranije pomerili da bi ponovo postao aktivan. 2. Pritisnite desni taster mia i pojavuje se priruni meni sa opcijama za meae vorova.

UPOTREBA VOROVA ZA UREIVAE OBJEKATA (FUNKCIJA GRIPS)

67

SAVET

Ako izaberete vor u uglu, AutoCAD bira oba vora na linijama koje se preklapaju. Kad rastegnete ugao od egovog poetnog mesta, prate ga kraje take obe linije.

3. S liste izaberite Base Point i miem pritisnite taku desno od aktivnog vora. Ako sada pomerite kursor, pomerie se i aktivni vor, ali e zadrati isti odnos prema kursoru. 4. Ponovo pritisnite desni taster mia i zatim izaberite opciju Copy iz prirunog menija pa onda upiite @1<-30 (@3<-30 za korisnike metrikog sistema). Umesto da pomerite aktivni vor i promenite linije, pravite kopiju dveju linija ije su kraje take za 1 jedinicu (3 jedinice) ispod i desno od prethodnih. 5. Izaberite jo jednu taku, tano ispod poslede. Napraviete jo kopija. 6. Pritisnite ili upiite X da biste zavrili rad s komandom Stretch. Isto moete uraditi i ako ponovo pritisnete desni taster mia i izaberete opciju Exit iz prirunog menija. U ovoj vebi pokazali smo kako se biraju bazne take koje nisu aktivni vorovi. Videli ste i kako moete zadati relativne koordinate za kopirae ili premetae aktivnih vorova. Najzad, ako ste ranije izabrali vorove na nekom objektu, pa pritisnuli desni taster mia, videli ste da se otvara priruni meni koji pokazuje opcije meaa pomou vorova.

Premetae i rotirae pomou vorova

Funkcija Grips nudi jo jedan nain da promenite crte. Ve znate kako se rasteu kraje take, ali sa vorovima moete uraditi i vie od toga. U sledeoj vebi nauiete i druge mogunosti. Ponite tako to ete ukloniti izmene koje ste uneli u prethodnoj vebi. 1. Pritisnite alatku Undo s palete Standard ili upiite U. Kopije razvuenih linija nestaju. 2. Pritisnite ponovo . Deformisana vrata dobijaju prethodni oblik.

SAVET

Ako pritisnete u odgovoru na zahtev za unos, nalaete AutoCAD-u da ponovi posledu izvrenu komandu u ovom sluaju U.

3. Da biste izabrali cela vrata, postavite kursor u prazan prostor dole i desno od ih, a zatim pritisnite levi taster mia. 4. Pomerite kursor iznad i levo od pravougaonog dela vrata i pritisnite taster mia. Poto ste kursor pomerili zdesna nalevo, napravili ste preseni prozor. Setite se da tako moete izabrati sve to je obuhvaeno prozorom i sve preko ega prozor prelazi. 5. Izaberite doi levi vor pravougaonika da biste ga aktivirali. Kao i ranije, ugao se rastee kada pomerate kursor. 6. Pritisnite desni taster mia, a zatim u prirunom meniju za meae vorova izaberite opciju Move. U komandnom prozoru pokazuje se sledee:
**MOVE** <Move to point>/Base point/Copy/Undo/eXit: (<Pomeriti u taku>/bazna taka/kopirae/ponitavae/izlaz)

Sada, kako pomerate kursor, tako se pomeraju i cela vrata.

68

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

7. Postavite vrata blizu centra ekrana i pritisnite taster mia. Vrata se pomeraju u centar ekrana. Ponovo se pojavuje zahtev za unos, a vrata ostaju izabrana, to znai da moete prei na sledeu operaciju. 8. Izaberite ponovo doi levi vor, pritisnite desni taster mia i iz prirunog menija izaberite opciju Rotate. U komandnom prozoru pojavuje se:
**ROTATE** <Rotation angle>/Base point/Copy/Undo/Reference/eXit: (<ugao rotacije>/bazna taka/kopirae/ponitavae/referentni pravac/izlaz)

Kada pomerate kursor, vrata rotiraju oko take koja se nalazi na izabranom voru. 9. Postavite kursor tako da se vrata rotiraju otprilike za 180 stepeni (slika 2.19). Zatim, drei taster Shift, pritisnite taster mia kojim birate. Pojavuje se kopija vrata, a originalna vrata ostaju na mestu. 10. Pritisnite da biste zavrili rad u reimu za meae pomou vorova. SLIKA 2.19
Rotirae i kopirae vrata pomou aktivnih vorova. Vie objekata se mea pomou vorova iako je aktivan samo jedan vor.

SAVET

Videli ste kako se komanda Move drukije ponaa kada se koristi uz primenu aktivnih vorova. I ostale komande za rad sa aktivnim vorovima (Stretch, Rotate, Scale i Mirror) imaju odgovarajue komande u standardnom skupu AutoCAD-ovih komandi. U poglavima 9 i 11 saznaete kako one rade.

Kada zavrite bilo koju operaciju sa aktivnim vorovima, objekti i dae ostaju izabrani, a vorovi su im i dae aktivni. Da biste ponitili izbor vorova, pritisnite taster Esc. U ovoj vebi videli ste da se komande za aktivne vorove pojavuju u prirunom meniju. Jo neke opcije dostupne su iz ovog menija, ukuujui Exit, Base Point, Copy i Undo. Osobine objekata moete meati i koristei opciju Properties. Mnoge od ovih opcija za meae vorova moete izabrati i ako pritisnete razmaknicu ili taster kada je vor izabran. Svaki put kada pritisnete neki od tih tastera, aktivira se sledea opcija. Opcije se ponavaju sve dok pritiskate . Taster Shift se ponaa kao preica za komandu Copy. Upotrebite ga samo jedanput i svaki sledei put kada izaberete taku pritiskajui taster mia, pravi se kopija.

POMO TOKOM RADA

69

KRATAK PREGLED MOGUNOSTI FUNKCIJE GRIPS

U vebama u ovom poglavu radite sa samo nekoliko opcija funkcije Grips. U poglavima koja slede radiete i sa ostalim komandama za aktivne vorove. Zasad dajem pregled mogunosti funkcije Grips.
u u u

u u

Kad izaberete vorove krajih taaka, rasteete kraje take. Ako izaberete vorove srede take, premetate celu liniju. Ukoliko se krajevi dva objekta spajaju a vi miem izaberete preklopene vorove, birate oba vora u isto vreme. Da biste izabrali vie vorova drite taster Shift dok miem birate odgovarajue vorove. Kada su vorovi aktivni, na raspolagau su opcije Stretch, Move, Rotate, Scale i Mirror. Aktivirate ih tako to pritisnete desni taster mia. Moete ciklino birati opcije Stretch, Move, Rotate, Scale i Mirror tako to ete pritisnuti taster kada su vorovi aktivni. Sve opcije za aktivne vorove omoguavaju da pravite kopije izabranih objekata, bilo da birate opciju Copy ili da drite taster Shift dok birate take. Sve opcije za aktivne vorove omoguavaju da birate baznu taku nezavisno od prvog izabranog aktivnog vora.

Pomo tokom rada

Moda ete se dvoumiti oko AutoCAD-ovih funkcija a prirunik vam nee biti pri ruci. AutoCAD ima ugraenu pomo (Help) koja sadri podatke o temi koja vas zanima. Evo kako da pronaete pomo: 1. Izaberite Help Help s linije menija. Pojavuje se prozor AutoCAD 2005 Help. 2. Izaberite karticu Contents ako ve nije izabrana. Ova kartica pokazuje sadraj. Postoje jo etiri kartice oznaene sa Index, Search, Favorites i Ask Me koje pomau da pronaete odreene teme.

SAVET

AutoCAD-ov prozor Help otvarate i tako to pritisnete taster F1.

70

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

3. Pomerajte sadraj ekrana dok ne ugledate stavku Command References dvaput pritisnite taster mia. Oba okvira Help Window meaju se i prikazuju vie tema. 4. Na desnom okviru pritisnite tasterom mia stavku C s desne strane liste Commands. Okvir se proiruje i pokazuje listu imena komandi koja poiu sa C. 5. Pomerajte se niz listu i izaberite re Copy. Pojavie se detaan opis komande Copy u okviru na desnoj strani. 6. Izaberite stavku Display All Hidden Text On This Page. Proirie se okvir u kome su detaniji podaci o komandi Copy. Taj proireni prikaz moete zatvoriti ako, pomerajui se nadole, izaberete Collapse All Hidden Text On This Page. Na vrhu desnog panoa nalaze se i kartice Concepts, Procedures i Reference. Te opcije sadre detanije podatke o izabranim stavkama. Ako hoete da se vratite na neki od koraka koji ste upravo obavili, pritisnite dugme Back na paleti alatki.

Upotreba kartice Search

Kada traite obavetea o nekoj temi na osnovu kune rei (engl. keyword), moete upotrebiti karticu Search iz okvira za dijalog Help. Primenite sledee korake: 1. Izaberite karticu Search koja se nalazi u levom okviru prozora Help. Ako prvi put birate ovu karticu, videete poruku kojom AutoCAD saoptava da aktivira indeks za pretraivae. 2. Upiite re Change u poe na vrhu kartice Search, a zatim pritisnite List Topics ili . U okviru se prikazuje spisak svih stavki u sistemu Help koje sadre re change.

Ova lista je prenatrpana. Moete upotrebiti logike operacije AND, OR, NEAR i NOT sa ostalim kunim reima da biste u pretraivau primenili ltre, kao kad koristite obian pretraiva Weba. Kada naete temu, izaberite je s liste Select topic, i pritisnite dugme Display da biste u okviru na desnoj strani dobili obavetea o temi.

POMO TOKOM RADA

71

Kartica Ask Me je jo jedna alatka u okviru za dijalog Help koja e vas zanimati. Ona dozvoava da postavate pitaa svakodnevnim (engleskim) jezikom. Pratite sledee korake da biste videli kako radi opcija Ask Me. 1. Izaberite karticu Ask Me (pitaj me). 2. Upiite How do I zoom into my view na vrhu okvira za unoee teksta. Spisak ispod poa za unoee teksta mea se i prikazuje nekoliko stavki koje se odnose na podeavae prikaza u AutoCAD-u. 3. Izaberite stavku pod naslovom Magnify A View (Zoom). Desni okvir se mea i prikazuje kako radi komanda Zoom.

Desno od svake stavke u listi kartice Ask Me nalazi se troslovni akronim. Na taj nain vas program obavetava o nazivu izvornog dokumenta za svaku opciju s liste. Na primer, stavka Magnify A View (Zoom) nalazi se u kizi AutoCAD Users Guide (Uputstvo za korisnike AutoCAD-a) skraenica je AUG. Uz druge stavke prikazano je ACR, to je skraenica od AutoCAD Command Reference (Komande u AutoCAD-u). Pretraivae moete ograniiti i na odreene izvorne dokumente tako to izvorni dokument izaberete iz padajue liste List of components to search. Ako se pomerate ka dnu liste Ask Me, nai ete opciju Search The Web For:. Ukoliko ne naete zadovoavajui odgovor u sistemu pomoi AutoCAD-a, moete izabrati ovu opciju da biste zapoeli pretraivae Web stranice u okviru na desnoj strani. Ako koristite ovu opciju, morate biti povezani s Internetom. Kartica Index omoguava da naete odreene teme u sistemu pomoi AutoCAD-a tako to ete upisivati rei u poe List of components to search. Kartica Favorites omoguava da upamtite lokacije sistema pomoi koje esto poseujete.

72

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

Koriee pomoi za tekui kontekst

AutoCAD ima i pomo u vezi s tekuim kontekstom. Ona vas vodi do tema koje se odnose na aktivnu komandu. Da biste videli kako to funkcionie, uradite sledee: 1. Zatvorite ili smaite prozor Help i vratite se u prozor AutoCAD. 2. Pritisnite alatku Move s palete Modify da biste pokrenuli komandu Move. 3. Pritisnite taster F1 ili izaberite Help s linije menija. Otvara se prozor Help i prikazuje opis komande Move u okviru s desne strane.

4. Pritisnite dugme Close ili taster Esc. 5. Pritisnite taster Esc da biste izali iz komande Move. Ako poznajete osnove AutoCAD-a, verovatno ete eleti da instalirate AutoCAD Learning Assistant (pomo pri ueu). Ta alatka nudi kratke savete i uputstva za mnoge teme, ukuujui i timski rad i maksimalno iskoriee Windowsovog okruea. Learning Assistant se nalazi na CD-u koji je deo paketa AutoCAD 2005.

Dodatni izvori za traee pomoi

Alatka Help Topics je vodei izvor referentnog materijala, ali odgovore na pitaa moete pronai i u meniju Help. Sledi kratak opis opcija menija Help: Info Palette Prozor koji nudi trenutni odziv na zadatu komandu. U verziji LT, prozor Info Palette se otvara podrazumevano. Ova opcija moe da bude korisna za poetnike, ali nekim korisnicima smeta. Da biste je iskuili, pritisnite dugme za zatvarae (dugme X) u gorem desnom uglu palete. Moete je ponovo ukuiti ako izaberete Help Info Palette. Developer Help Posebni podaci nameeni osobama koje rade na razvoju programa. To obuhvata i osobe koji se bave prilagoavaem AutoCAD-a.

POMO TOKOM RADA

73

New Features Workshop Lekcije i opisi novih mogunosti u AutoCAD-u 2005. Ovu alatku moete aurirati preko Autodeskove Web prezentacije. Online Resources Dodatne opcije koje pokreu va ita Web-a i ae vas na Autodeskovu Web lokaciju PointA. Preko ovih opcija moete pronai najsveije informacije o podrci i obuci za rad u AutoCAD-u. About Podaci o verziji AutoCAD-a koju koristite.

Informiite se preko centra za komunikaciju

Funkcija centar za komunikaciju (engl. Communication Center) omoguava da budete u toku sa svim novinama u AutoCAD-u. Na kraju desne strane statusne trake, videete ikonicu Communication Center, kao i poruku u oblaiu koja pokazuje na u.

Pritisnite levim tasterom mia ovu ikonicu i otvorie se okvir za dijalog Communication Center.

Pritisnite dugme Settings. Otvorie se okvir za dijalog Conguration Settings. U oblasti Country moete izabrati svoju zemu s padajue liste Country, da biste bili sigurni da informacija vai za vau zemu. Opcija Check for New Content omoguava da izaberete uestalost kojom e centar za komunikaciju proveravati da li ima novih informacija. Moete izabrati jednu od opcija: Daily, Weekly, Monthly ili On Demand (dnevno, nedeno, meseno ili na zahtev). Ako elite da iskuite prikazivae poruke u oblaiu koja ukazuje na ikonicu Communication Center na statusnoj traci, iskuite poe za potvrdu Enable Balloon Notication for new announcements na dnu okvira za dijalog. Kada prvi put izaberete zemu, videete dugme Refresh Content levo od dugmeta Settings u okviru za dijalog Communication Center. Ako ste prikueni na Internet, moete u bilo koje vreme pritisnuti ovo dugme i tako proveriti da li ima informacija. Ako postoji bilo kakva nova informacija, pojavie se upozoravajua poruka u okviru za dijalog.

74

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

Communication Center radi najboe ako koristite stalnu vezu sa Internetom kao to je DSL ili veoma brzu kablovsku vezu. Ukoliko nemate ovakve mogunosti, moete podesiti opciju Check For New Contents na On Demand. Tako ete proveravati da li ima nekih novosti kada ste prikueni na Internet.

Prikazivae podataka u prozoru Text

Radei u AutoCAD-u mogli ste da pratite poruke prikazane u prozoru Command. Ponekad je korisno pogledati informacije koje su pomerene iz vidivog dela komandnog prozora. Na primer, moete pregledati aktivnosti s komandama u svojoj prethodnoj sesiji da biste proverili ulazne vrednosti ili neke druge unete podatke. Uradite sledeu vebu da biste saznali kako radi prozor Text. 1. Izaberite Tools Inquiry List. 2. Na zahtev za unos Select objects: izaberite jedan od lukova i pritisnite . U AutoCAD-ovom prozoru Text (slika 2.20) prikazuju se informacije o lku. Pri dnu se nalazi spisak svojstava lka. Ne brinite ako ne razumete svako svojstvo sa ove liste. Tokom rada uz kigu, nauiete ta znae razliita svojstva nekog elementa. 3. Pritisnite taster F2. AutoCAD-ov prozor Text se zatvara.

SAVET
i obrnuto.

Pomou funkcijskog tastera F2 brzo prelazite iz editora za crtae u prozor Text

Traka za pomerae koja se nalazi desno od prozora Text vodi vas do nekih ranijih dogaaja. Moete podesiti ak i broj redova koje e AutoCAD zadrati u ovom tekstualnom prozoru koristei okvir za dijalog Options. Uz to, AutoCAD moe da snimi informacije iz prozora Text u obliku tekstualne datoteke. Kada je vie dokumenata otvoreno u isto vreme, prozor Text e prikazati listu trenutno aktivnog crtea.

PRIKAZIVAE SVOJSTAVA OBJEKTA

75

SLIKA 2.20
AutoCAD-ov tekstualni ekran pokazuje podatke posle primene alatke List.

Prikazivae svojstava objekta

Dok razmatramo prikazivae informacija, upoznaete se i s paletom Properties. U prethodnoj vebi videli ste da je komanda List prikazivala neke informacije o svojstvima objekta, kao to je mesto na kome se nalaze centar i kraje take lka. Osim toga, moete dvaput pritisnuti objekat da biste prikazali paletu Properties koja sadri sline informacije. (U stvari, ponekad i sluajno aktivirate paletu Properties.) Da biste saznali emu slui ta paleta, uradite sledeu vebu. 1. Dvaput pritisnite lk u crteu. Otvorie se paleta Properties u kojoj je prikazan spisak svojstava tog lka.

76

POGLAVE 2

IZRADA PRVOG CRTEA

Ne brinite ako ne moete rastumaiti mnoge stavke u ovoj paleti. Nauiete vie o oj tokom vebaa u prvih nekoliko poglava ove kige. Zasad se uverite da se ova paleta pojavuje svaki put kada dvaput pritisnete miem neki objekat i da su u oj prikazana svojstva objekta. 2. Pritisnite malo poe Auto-Hide koje se nalazi na dnu palete Properties, sleva. To je sliica dvostruke strelice. Postae jedna strelica. Opcija Auto-Hide omoguava da paleta bude prikazana, a da ne oduzima mnogo od povrine za crtae. Ovo moe biti korisno pri podeavau svojstava mnogih objekata.

3. Udaite kursor od palete Properties. Ona e nestati i ostae samo naslovna traka. 4. Postavite kursor na ovu naslovnu traku. Otvorie se paleta Properties i ponovo prikazati sve opcije. 5. Pritisnite ponovo poe Auto-Hide da biste ukuili stalan prikaz palete. 6. Zatvorite paletu Properties tako to ete pritisnuti X u gorem uglu (X se pojavuje u gorem levom ili desnom uglu, zavisno od toga gde je u prozoru AutoCAD-a smetena paleta Properties). Takoe moete pritisnuti desnim tasterom mia naslov na levoj strani palete Properties i izabrati sa Close iz prirunog menija. 7. Poto ste zavrili crte vrata, izaberite File Close. 8. U okviru za dijalog Save Changes izaberite dugme No. (Ranije ste snimili ovu datoteku, pa sada ne morate ponovo da je snimate.)

SAVET

Paleta Properties moe se otvoriti i ako izaberete objekat, a zatim pritisnete desni taster mia i s menija koji se pojavi izaberete Properties.

Ako elite da eksperimentiete...

Treba da nacrtate rezu sa slike 2.21. 1. Pokrenite AutoCAD, otvorite novu datoteku i nazovite je Reza. 2. Iz grakog editora izaberite komandu Line da biste nacrtali prave delove reze. Ponite liniju kako je pokazano na slici, zatim zadajte relativne koordinate preko tastature. Na primer, za prvi segment linije upiite @4<180 da biste nacrtali segment duine 4 jedinice, zdesna nalevo. 3. Izaberite alatku Arc s palete Draw. Nacrtajte lk za zakriveni deo. 4. Upotrebite opciju Endpoint Osnap i izaberite kraju taku prikazanu na slici da biste zapoeli lk. 5. Upiite E da biste izabrali opciju End komande Arc. 6. Ponovo upotrebite Endpoint Osnap i izaberite kraju taku iznad mesta na kome ste zapoeli crtae linije. Pojavuje se rastegiva linija i privremeni lk. 7. Upiite D da biste zadali opciju Direction komande Arc. 8. Postavite kursor tako da istaknuti lk izgleda kao na slici 2.21. Pritisnite taster mia i nacrtajte lk.

AKO ELITE DA EKSPERIMENTIETE...

77

SLIKA 2.21
Pokuajte da nacrtate rezu. Dimenzije su zadate.
1.0

Ovde zaponite crtae linije

1.0

4.0 Ovde zaponite crtae lka