II kolokvijum 8. Bilansi banke i profitabilnost 1.ta predstavlja bilans stanja banke?

Bilans stanja u formalnom smislu predstavlja dvostrani raun, na ijoj jednoj strani je prikazano stanje sredstava, odnosno imovine (na strani aktive), a na drugoj strani stanje obaveza, odnosno fondova (na strani pasive). U slucaju ostvarenog negativnog finansijskog rezultata nepokriveni gubitak se pojavljuje kao pozicija na strani aktive. Klasifikacija sredstava i obaveza banke u bilansu stanja grupisana je prema stepenu njihove likvidnosti i rocnosti. Tako, na strani aktive postoje kratkorocni i dugorocni plasmani, a na strani pasive kratkorocna i dugorocna sredstva. 2. ta predstavlja bilans uspeha banke? U bilansu uspeha prikazani su prihodi i rashodi banke u toku odreenog perioda, kao i finansijski rezultat nerasporeeni profit ili nepokriveni gubitak. Bilansiranje pozicija u bilansu uspeha vri se prema osnovnim vrstama prihoda i rashoda koje se svrstavaju u tri pod bilansa: 1) Poslovni prihodi i rashodi i rezltata banke (funkcionalni podbilans u kome se nalaze prihodi i rashodi od kamata, naknada i provizija i drugi prihodi i rashodi, kao sto su dividende, ucesca i sl.) 2) Neposlovni i vanredni prihodi ii rashodi i rezultat banke(kapitalni dobitak ili gubitak, prihodi i rashodi iz ranijeg perioda, viskovi, manjkovi, otpisi potrazivanja itd) 3) Revalorizacioni prihodi i rashodi i rezultat banke(efekti revalorizacije os, nematerijalnih ulaganja, kapitala, kursnih razlika itd). 3. Kakav je analitiki znaaj bilansa banke? Bilans banke ima anlitiku vrednost jer omoguava brojne analize strukture i odnosa izmeu relevantnih pozicija i na taj nain obezbeuje informacionu osnovu za donoenje finansijskih odluka na mikro i makro finansijskom planu. Poseban aspekt analize bilansa banke zasniva se na analizi troskova i izvora prihoda. Analiza bankarskog bilansa se zasniva na fundamentalnoj raunovodstvenoj identinosti aktive i obaveza plus kapitala gde je: aktiva = obaveze + kapital ili neto vrednost. Na osnovu bilansnih pozocija, fundamentalna ravnoteza banke se moze prikazati na l.nacin:1)Aktiva=obaveze+fondovi(kapital);2)Fondovi(kapital)=aktivaobaveze;3)Obaveze=aktiva-fondovi(kapital). 4.Koji su bankarski agregati? Najznaajni bankarski agregati su finansijki potencijal i finansijski plasmani. Finansijski potencijal se moe definisati kao ukupnost izvora sredstava koje banka transferie u razliite vrste plasmana finansijke plasmane. Finansijski potencijal i finansijski plasmani predstavljaju dve strane bilansa banke, poto se finansijski potencijal moe poistovetiti sa sa ukupnom pasivom, dok se finansijski plasmani identifikuju sa ukupnom aktivom. Ui bankarski agregati su kreditni potencijal i kreditni plasmani. Kreditni potencijal se definie kao kvantum raspoloivih sredstava banke, koja ona moe plasirati u vidu kredita ili drugih plasmana, a da pri tom ne ugrozi svoju likvidnost i solventnost, odravajui stopu obaveznih rezervi. 5. ta je to ALM koncept? Banka je u trinom okruenju primorana da permanentno odrava dnevnu likvidnost u svom poslovanju kao i solventnost koja predstavlja dugoroni aspekt likvidnosti strukturnog karaktera. Cilj upravljanja rizikom likvidnosti jeste da se izbegne situacija da banka ima negativnu neto likvidnu aktivu, to se u savremenim uslovima postie kroz upravljanje aktivom i pasivom ALM konceptom. Upravljanje aktivom i

pasivom podrazumeva analiziranje i planiranje gepa u likvidnosti kako bi se on blagovremeno anticipirao i preduzele se na vreme odgovarajue radnje od kupovine sredstava preko noi do dugoronijih aranamana. 6. Kako se meri pofitabilnost banke? Profitablinost merena stopom prinosa po jedinici akcijskog kapitala, predstavlja najznaajniji sintetiki pokazatelj performansnih mogunosti banke. Koristi se 6 kljunih pokazatelja koji akcenat stavljaju na razliite aspekte profitabilnosti banke: 1. prinos na akcijski kapital (vaan je za akcionare) 2. prinos na aktivu (koliko se efikasno upravlja aktivom u smislu ostavarivanja profita; najbolje merilo efikasnosti banke) 3. kamatna mara (predstavlja sposobnost menadmenta da obezbedi prihod po osnovu kamata na razliite plasmane uz istovremeno korienje najjeftinijih izvora kamatosnosne aktive) 4. nekamatna (proviziona) mara 5. operativni profit 6. prihod po (obinoj) akciji 7. ta su ROA, ROE i EPS? ROA (prinos na aktivu) - dobija se kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa ukupnom aktiom i on pokazuje u kojoj meri su menaderi u banci efikasni u upravljanju aktivom banke, u smislu ostvarivanja neto profita posle oporezivanja. Najbolje je merilo efikasnosti. ROA od 1% -2 % je dobra efikasnost , dok vea od 2,5% pokazuje visoko rizini portfolio li neki izuzetni dogaaj (prodaju filijale). ROE (prinos na akcijski kapital) - dobija se kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa akcionarskim kapitalom, najvaniji je pokazatelj za akcionare banke, jer pokazuje koliki prinos mogu oekivati na knjigovodstvenu vrednost investiranog kapitala u datu banku. Kada je ROE preko 20%-25% to ukazuje da je banka pribegla ekstremno velikom zaduenju na fin. tritu. EPS (prihod po (obinoj) akciji) - dobija se kada se neto profit posle oporezivanja podeli brojem (obinih) akcija. Ako se u broj akcija raunaju i neizdate akcije onda se dobija potpuno razloeni prihod po akciji. 8. Kako se odreuje cena finansijskih sredstava? Kod formiranja cene bankarskih sredstava mogua su dva pristupa: 1) Istorijski proseni trokovi sredstava dobijaju se sabiranjem svih rashoda banke u vezi sa depozitima i drugim zaduenjima, s tim da se taj iznos deli sa zbirom sredstava koje je banka pozajmila (primljeni depoziti plus dobijeni kredit). 2) Marginalna cena bankarskih sredstava primeranije je da banka koristi sadanje cene raznih izvora sredstava tj. reprodukcionu cenu bankarkih sredstava cena po kojoj bi u sadanjoj situaciji na finansijskom tritu banka mogla pribaviti zadati obim izvora sredstava. Reprodukciona cena bankarskih sredstava moe se posmatrati i kao marginalna cena cena dodatne jedinice sredstava 9. Upravljanje bankarskim rizicima 1.ta predstavlja upravljanje rizikom u bankarskom poslovanju? Razvilo se iz delatnosti osiguranja. Predstavlja deo poslovne politike banke, a saglasno tome upravljanje rizikom se moe definisati kao banina funkcija osiguranja od rizika, odnosno pod upravljanjem rizikom se podrazumeva skup aktivnosti: 1. indentifikaciju izloenosti riziku za sve kategorije sredstava uz procenu potencijalnih gubitaka

2. procenu rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u prolosti, kako bi se procenile varijable koje e uticati u budunosti 3. kontrolu rizika, u smislu smanjenja ili eliminisanja rizika gubitka primenom svih vrsta obezbeenja 4. finansiranje rizika obezbeenjem rezervi, ukljuujui i osiguranje 5. razvoj administrativnih tehnika i korienje strunih znanja (upravljanje rizikom). Generalni cilj je optimizacia rizika i prinosa. Ima dva osnovna cilja: 1. da se izbegne nesolventnost banke 2. da se maksimizira stopa prinosana kapital uz korekciju za rizik. Upravljanje rizicima je kvalitativno(ocena bankarskih eksperata za rizike koji se ne mogu kvalifikovati) i kvantitativno (za one koji se mogu kvantifikovati). 2. Koje su osnovne vrste bankarskih rizika? To su: kreditni rizik-rizik neizvrsenja obaveze po osnovu nastalog duga,tj.neplacanja glavnice i kamate od strane duznika., likvidonosni rizik-rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirivanje dospelih obaveza ili da dodje do neocekivanih odliva likvidnih sredstava, rizik plaanja-nastaje ukoliko jedna strana placa novcem ili dostavlja sredstvo pre primanja sopstvene gotovine ili sredstava izlazuci ih potencijalnom gubitku, kamatni rizik-rizik smanjenja profita usled promena u visini kamatnih stopa, devizni ili valutni rizik-rizik da banka ostvari gubitke u svom poslovanju usled promena u deviznim kursevima, rizik zemlje-mogucnost da dodje do neizvrsenja obavez\a prema banci usled postupaka vlasti ili dogadjaja u zemlji duzniku, trini rizik-odnosi se prevashodno na promene kamatnih stopa, deviznih kurseva i cene akcija, operativni rizik-rizik direktnog ili indirektnog gubitka koji proistice iz neadekvatnih ili pogresnih internih procesa, ljudi i sistema ili iz eksternih dogadjaja. 3. Kako se operativno upravlja rizikom u banci? Upravljanje rizikom obuhvata: identifikaciju, merenje, praenje i kontrolisanje rizika kako bi se obezbedilo da: 1. osoba koja preuzima rizik ili njima upravlja jasno sagledavaju taj rizik 2. da je ukupna izloenost org. riziku u okviru limita koji je odredila uprava 3. da su donete odluke o preuzimanju rizika u skladu sa poslovnom strategijom i ciljevima koje je utvrdila uprava 4. da e oekivani dobitak biti adekvatna kompenzacija za preuzeti rizik 5. da su odluke o preuzimanju rizika jasne 6. da postoji dovoljno kapitala koji e amortizovati preuzeti rizik. Na nivou banke mogu se u operativne svrhe organizovati komiteti za upravljanje rizikom kao to su: 1) komitet za kreditni i trini rizik 2) komitet za investicije 3) komitet za praenje poslovnih performansi 4) komitet za upravljanje aktivom i pasivom 5) komitet za nadzor operativnog rizika 6) komitet za strukturne/proizvodne transakcije 10. Upravljanje osnovnim bankarskim rizikom 1.Sta je kamatni rizik i kako se njime upravlja? Rizik smanjenja profita usled promena u visini kamatnih stopa predstavlja kamatni rizik. Bazicnu meru ovog rizika predstavlja koeficijent izmedju stavki aktive osetljivih na promenu kamatne stope i stavki

pasive osetljivih na promenu kamatne stope. Danas, banke koriste 3 modela za procenu kamatnog rizika:1)revalorizacioni model-polazi od rocne neravnoteze pozicija na strani aktive i pasive, tj.sredstava i obaveza banke, imajuci u vidu da te velicine mogu da budu revalorizovane u narednom periodu usled promena kamatnih stopa;2)model rocnosti se zasniva na promeni trzisnih vrednosti aktiva i obaveza banke koje nastaju usled promene kamatnih stopa.;3)duracioni model meri ponderisano prosecno vreme rocnosti aktive i obaveza putem koriscenja relativnih sadasnjih vrednosti novcanih tokova kao pondera. 2.Staje devizni rizik i kako se njime upravlja? Devizni ili valutni rizik je rizik da banka ostvari gubitke u svom poslovanju usled promena u deviznim kursevima.Operativno upravljanje ovim rizikom se moze sprovoditi na nekoliko nacina. Jedan je da se odredi visina valutnog rizika koji banka prihvata u skladu sa svojom poslovnom politikom. Tada postoji diling pozicija, tj.devizna pozicija nastala na osnovu tekuceg deviznog priliva i odliva i strukturna devizna pozicija koja je dugorocnijeg karaktera i rezultat je delovanja menadzmenta banke.U praksi banka bira izmdeju dve osnovne strategije, tj. Izmedju koriscenja hedzing transakcija kojima se pokriva valutni rizik ili namernog formiranja kontrolisanog nivoa devizne izlozenosti sa namerom da se ostvari spekulativna dobit iz ocekivane promene dev.kurseva. 3. ta je kreditni rizik i kako se njime upravlja? Kreditni rizik se definie kao rizik neizvrenja obaveze po osnovu nasatalog duga tj. neplaanja glavnice i kamate od strane dunika. Kreditni rizik je najvaniji rizik, jer je glavni uzrok nesolventnosti banke. Da bi se smanjio rizik, potrebna je odgovarajua standardizacija procedura i dokumentacije koja se trai. Kada se ulazi u kreditne aranmane sa novim komitentima sa kojima se do sada nije poslovalo mora se proveriti kreditna sposobnost komitenta. Danas se koriti sistem kriterijuma sa zbirom poena za razmatranje zahteva za odobravanje kredita. Kreditni rejting sistem banke (ocene od 1 do 10) zasnovane su na kvalitetu zajmoprimaoca odnosno oceni njegove kreditne sposobnosti ( npr. bez rizika,rizik ispod poseka,potencijalna slabost,gubitak...). Kada je kredit odobren treba i dalje pratiti kreditnu sposobnost zajmoprimca tj. pratiti stanje i razvoj kreditnog rizika u periodu kada je kredit odobren i iskorien, a pre nego to je zapoeta njegova otplata. Za merenje kreditnog rizika na nivou ukupnog kreditnog portfelja mogu se koristiti modeli: KMV model, CreditMetrics, CreditRise+. Pored ovih modela postoji i Altmanova ZETA analiza, Chesser-ov credit scoring system. 4. Kako se odreuje kreditni rejting? Veina kreditora danas koristi sisteme kriterijuma sa zbirom poena za razmaranje zahteva za odobrenje kredita. Sistem kriterijuma sa zbirom poena ima prednost zbog toga to moe brzo da obradi veliki broj kreditnih zahteva uz minimalni rad, ime se smanjuju operativni trokovi, a ovi sistemi mogu biti i efikasna zamena za odluivanje za odobravanje kredita. Neki od faktora za odreivanje kreditne sposobnosti su: profesija klijenta, stambeni status, depozitni rauni, broj izdravanih lica. Menadment struktura u bankama koristi razne strategije u cilju zatite od kreditnog rizika. Bonitet, zatitne klauzule, odgovarajue obezbeenje. 5. Kako se utvruje kreditna sposobnost? Kreditna sposobnost zajmoprimca moe se utvrditi modelom 5 K kredita: 1) Character (karakter) karakteristike traioca kredita (moralni rizik) 2) Capacity (kapacitet) sposobnost plaanja (poslovni rizik) 3) Capital (kapital) veliina kapitala traioca kredita (imovinski rizik) 4) Collateral (obezbeenje) uslovi obezbeenja kredita (rizik zaloge) 5) Conditions (uslovi) uslovi poslovanja traioca kredita (trini rizik) Pored 5K koriste se i akronimi CAMPARI i PARSAR, kao i ocena kreditnog rejtinga.

6. ta je likvidnosni rizik i kako se njime upravlja? Likvidonosni rizik predstavlja rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirivanje dospelih obaveza ili da doe do neoekivanih odliva likvidnih sredstava. Kod ovog rizika banka se suoava sa dva problema: manjkom likvidnih sredstvava ili nemogunou da na tritu mobilie likvidna sredstva. Uspeno poslovanje banke pretpostavlja upravljanje depozitima sa razliitim rokovima dospea i njihovo plasiranje sa razliitim rokovima dospea, pri emu se mora voditi rauna da se rokovi dospea prikupljenih i plasiranih sredstava slau tj. da su usklaeni. Banka treba da izbegava situaciju da ima negativnu neto likvidnu masu i iz tog razloga proistie upavljanje aktivom i pasivom ALM koncept. ALM karakterie: prognoziranje toka gotovine, strateko planiranje, odravanje adekvatnog pula visoko kvalitetnih lako utrivih stavki i diverzifikaciju u pogledu likvidnosti. 11. Upravljanje ostalim bankarskim rizicima 1. ta je rizik zemlje i kako se njime upravlja? Rizik zemlje je mogunost da doe do neizvrenja obaveze prema banci usled postupaka vlasti ili dogaaja u zemlji duniku. Upravljanje rizikom zemlje se sastoji u usvajanju formalnih politika vezanih za upravljanje rizikom zemlje, internog monitoringa i mehanizma izvetavanja rukovodstva banke. Upravljanje rizikom zemlje je obino integrisano sa upravljanjem kreditnim rizikom, a u nekim sluajevima ukljueno je u proces ukupnog upravljanja rizikom. Vre se analize ekonomskih, politikih, socijalnih pitanja i rizika sainjenih na osnovu internih izvora i eksternih analiza dobijenih od konsultanata. Uglavnom se ima formalno rangiranje zemalja sa aspekta rizika zemlje (ili numeriki ili slovnim oznakama - AAA). Rizik zemlje prestavlja znaajnu komponentu cene kredita, odnosno kamatne stope koja se naplauje zajmoprimaocu iz razliitih zemalja, na koji nain se banka titi od rizika, ukljuujui i kupovinu osiguranja od dravnih agencija za osiguranje izvoznih kredita i investicija, gde se troak premije osiguranja kroz kamatnu stopu prevaljuje na zajmoprimaoca. 2. ta je operativni rizik i kako se njime upravlja? U bazelskom sporazumu iz 2001. operativni rizik se definie kao rizik direktnog ili indirektnog gubitka koji proistie iz neadekvatnih ili pogrenih internih procesa, ljudi i sistema ili iz eksternih dogaaja. U irem znaenju ove definicije moe se rei da je banka izloena operativnim rizicima zbog niza inilaca i faktora kao to su ljudski faktor, tehniki faktor, procesne radnje i informaciona tehnologija. Meriti operativni rizik znai oceniti koja je verovatnoa da se desi nepoeljan sluaj kao i koji je troak koji ga prati, a troak operativnog rizika u raznim vidovima moe biti veoma veliki. 3. Koje su prevare u bankarstvu? Od insajderskih prevara najopasniji je pekulativni trgovac (ulazi u vrlo rizine investicije sa HoV). Lani kredit su kreditne transakcije banke sa pravim emitentom koji ima sauesnika u banci koji odobrava kredite iako ne postoji kreditna sposobnost. Kada dou do kredita emitent proglaava bankrot i zajedno sa sauesnikom nestaje sa novcem. Prevare kod transfera sredstava su takoe uestale kod elektronskog prenosa novca. eme gde se prikupljaju depoziti od strane institucije koja uopte nema dozvolu za bankarsko poslovanje ili nemaju propisno osiguranje depozita. Postoje i razne prevare sa ekovima. Gde se na ek od npr. 100 din dodaju 3 nule i podigne se toliki novac sa rauna rtve ili se kradu blanko ekovi i kasnije unovavaju. Banke se suoavaju i sa prevarama od strane emitenta koji lano prikazuju svoje fin. izvetaje.

Prevare sa instrumentima prvoklasnih banaka - predstavljaju trgovinu instrumentima za koje se neistinito tvrdi da su ih izdale banke. Najpoznatiji instrumenti koji se koriste u ovim prevarama su: stend baj akreditivi, garancije prvoklasnih banka, i note (zapisi). Prevaranti sa ovim instrumentima uglavnom trae dve vrste rtava: investitore koji trae nove mogunosti, one kojima je potreban kredit. Uglavnom su to bogati graani koji se boje da pokau svoju nestrunost u prirodi transakcija. Klju uspeha prevaranata je lani kredibilitet koji se stvara otvaranjem rauna kod renomiranih banaka sa malim ulogom, korienjem usluga advokatskih firmi (koje i same uestvuju u prevari) i izradom lanih fin. izvetaja. Prevare zbog odsustva adekvatne kontrole banaka od stane revizora ili dravnih organa. Slab sistem interne kontrole, neadekvatna procedura prilikom promene revizora, odreeni sukobi interesa, neadekvatan odnos izmeu revizora i Centralne banke. 4. ta je pranje novca? Pranje novca moe biti u raznim vidovima, putem raznih transakcija, predstavlja pretvaranje nelegalno steenih sredstava u sredstva koja imaju legalnu formu sticanja i raspolaganja. U fin. sistemu perai novca pored banaka koriste nebankarske institucije: institucije za odobravanje potroakih kredita, hipotekarne korporacije, lizing kompanije, firme koje se bave izdavanjem kreditnih kartica, faktoring i forfeting kompanije, firme koje se bave robom i kamatnom arbitraom, menjakim poslovima itd. U cilju suzbijanja pranja novca trebaju se sprovesti zakoni, da je ovo krivino delo, da se oduzme imovina steena ovim putem, znaajan je i fin. sistem u suzbijanju pranja novca. Osnovno oruje u suzbijanju peraa novca je obaveza banke i nebankarskih institucija da prijave sumljive transakcije, odnosno da prijave sve transakcije preko odreene koliine novca. 5. Koji su rizici u elektronskom bankarstvu i kako se njima upravlja? Glavni rizici povezani sa elektronskim bankarstvom su: 1. strateki rizik 2. reputacioni rizik 3. operativni rizik (ukljuujuci i sigurnoni i pravni rizik) 4. kreditni rizik 5. trini rizik 6. rizik likvidnosti Bankarske aplikacije su ranije detaljno bile proveravane i koristile su se na dug vremenski rok, ali danas banke trpe velike konkurentske pritiske da spreme nove aplikacije u relativno kratkom roku to zadaje potekoe u stratekoj proceni, analizi rizika i istraivanju sigurnosti. Internet poveava znaaj kontrole sigurnosti, zatite podataka, privatnost korisnika. Online hakeri mogu da preuzmu komunikaciju legitimno ovlaenog pojedinca metodom prislukivanja telekomunikacionog saobraaja, hvatajui asvorde i podatke u tranzitu. Od kljunog je znaaja da banke imaju formalnu politiku i procedure kojima identifikuju odgovarajue metodologije za autentifikaciju identiteta i ovlaenja odreenog pojedinca ili sistema, ukljuujui PIN, pasvord, smart kartice, biometriju i digitalne certifikate. 12. Kontrola bankarskog poslovanja i preudencijalno regulisanje bankarskih rizika 1. Kako se ostvaruje prudencionalno regulisanje banaka?

Prudencionalno regulisanje je uspostavljenje zahteva i limita u odnosu na poslovanje banaka sa ciljem da se obezbedi sigurnost i pouzadnost bankarskog sistema. Ovo je kljuni element spreavanja, ograniavanja ili prestanka gubitaka nastalih zbog loeg upravljanja bankom od strane njenog rukovodstva. Banke moraju potovati sledee prudencijalne zahteve: 1.odravanje minimalne likvidnosti 2.ograniavanje kreditnog rizika 3.ograniavanje koncentracije rizika 4.ograniavanje trinog rizika 5.ograniavanje operacionog rizika 6.obezebenje adekvatne visine kapitala. 2. Koji su osnovni elementi Bazelskog sporazuma o adekvatnosti kapitala? Ovaj sporazum je postavio set pravila za vrednovanje adekvatnotsi kapitala i minimum standarda koje nacionalni organi supervizije treba da propiu u svojim zemljama. Bazelski sporazum je indentifikovao kljunu ulogu kapitala prihvatljivog nivoa kreditnog rizika, postavio zajedniku definiciju kapitala, identifikovao pondere rizika bilansnih pozicija, faktore kreditne konverzije vanbilansnih pozicija i precizirao nain izraunavanja adekvatnosti kapitala. Pod kapitalom kao jedinim sigurnim i stabilnim i\vorom raspolozivim za pokrice gubitaka koji mogu proisteci iz preuzetih rizika, podrazumeva se zbir kapitala I, II i III reda. I red-primarni kapital>obicne akcije, preferencijalne akcije neogranicenog roka trajanja i nerasporedjeni profit, II red-sekundarni kapital>subordinirane obveznice, preferncijalne akcije ogranicenog roka trajanja i rezerve za pokrice eventualnih gubitaka, III red>kratkorocne subordinirane obaveze do 2 godine do 250% kapitala I reda. 3. ta je IRB pristup? IRB prisup zasnovan na internom rejtingu banaka za ocenu kreditnog rizika Koncept IRB pristupa bazira se na tri osnovna elementa: Komponentama rizika za svaku klasifikovanu aktivu Ponderima rizika za svaku klasifikovanu aktivu i kategoriju dunika Skupu minimalnih zahteva koje banka treba da ispuni da bi bila prihvaena za IRB tretman, ukljuujui i obavezu javnosti podataka kao i kontrolu pridravanja usvojenih kriterijuma. IRB pristup poznaje 4 komoponente rizika: 1.verovatnoa neizvrenja obaveze od strane dunika 2.verovatnoa mogueg gubitka 3.izloenost gubitka u momentu neizvrenja 4. ronost. 13. Bankarski menadment 1. ta je bankarski menadment? Bankarski menadment je upravljanje bankom, njenim poslovanjem (bilansom, agregatima, poslovnim funkcijama, bankarskim proizvodima/uslugama, organizcijom) odnosima sa poslovnom sredinom, a sve u funkciji to boljeg pozicioniranja banke na tritu i makimizacije profita uz podnoljivi nivo rizika.Upravljanjem i rukovodjenjem procesima vrsi se ostvarivanje poslovnog plana, a izvrsavanje ciljeva definisanih poslovnim planom prati se verifikovanjem ucinaka poslovnog sistema kroz ekonomske i druge pokazatelje.

2. Kako se vri strateko planiranje u bankama? U savremenom bankarskom menadmentu strateko planiranje je sredstvo za pozicioniranje banke u konkurentnom trinom okruenju i traenju najboljeg modela za jaanje svoje trine pozicije u buduem periodu. Stateko planiranje u bankama se sastoji od kreiranja vizije, izbora strategije i razrade akcionih programa. Strateki plan se donosi za period od 3 do 5 godina, ali takoe i na 10 godina. Pri tome se analiziraju razliite opcije kao to su orjentacije na nove proizvode, nova trita, esto uz korienje SWOT analiza. 3. Kako se ralizuje bankarski marketing? Strateko planiranje u savremenim bankama tesno je povezano sa marketinkom strategijom koja je fokusirana na bolje razumevanje sadanjih i potencijalnih potreba komitenata banke, kao i na satisfakciju komitenata, tj. potroaa svim uslugama koje banka prua. Pri formiranju svoje marketinke strategije banke imaju uglavnom na raspolaganju tri strateke opcije: 1) strategiju masovnog trita 2) strategiju diferenciranih segmenata komitenata 3) strategiju koncentracije aktivnosti. Bankarski marketing podrazumeva istraivanje svih vrsta bankarskih poslova (aktivnih, pasivnih, neutralnih). U razvijenim trinim privredama celokupna aktivnost svih privrednih subjekata odavno se zasniva na marketing konceptu koji podrazumeva kompletno istraivanje trita, osvajanje novih podruja aktivnosti i utvrivanja profitabilnosti za svaku pojedinanu aktivnost. 4. Koja je uloga informacionog sistema u bankama? Za uspean savremeni bankarski menadment je od vitalne vanosti finansijski informacioni sitem. Bez informacionog sistema nema elektronskog prenosa podataka i sredstava, elektronskog bankarstva, on line poslovanja, internet bankarstva tj. nema savremenog i sofisticiranog poslovanja koje je poslednjih decenija kljuni faktor konkurentnosti i diferencijacije bankarske ponude na tritu u cilju zadravanja postojeih komitenata i pridobijanja novih koji postaju sve zahtevniji u pogledu zadovoljavanja svojih potreba. 5. Kakva je organizacija savremene banke? U savremenoj banci primenjenija je trino orjentisana struktura koja uvaava zahteve trita i pojedinih trinih segmenata, odnosno potreba korisnika bankarskih usluga, iji je cilj da banka bude na pravom tritu, u pravo vreme i sa pravim proizvodom. Ovakva struktura je relativno nespecijalizovana, decentralizovana i neformalna. 6. Kako se upravlja kvalitetom u bankama? Upravlja se preko TQM koncepta koji usvaja pravilo da je jeftinije posao obaviti na vreme dobro, a ne vriti naknadne dorade, jer se na taj nain gube resursi. Odgovornost se delegira na najnii instancu tamo gde se susreu zaposleni u banci i klijenti, a zaposlenima se daje vie prostora za donoenje odluka. Prema tome, TQM je u funkciji upravljanja, isto kao planiranje i kontrola, a primena TQM je klu za poveanje profitabilnosti, jer su trokovi povezani sa neuspehom da se zadovolje standardi kvaliteta u uslugama i proizvodima mnogo vei nego to su trokovi TQM-a. U kontekstu primene TQM-a u bankarstvu, govori se o upravljanju: 1) kvalitetom pruanja usluga izvravanja plaanja 2) kvalitetom usluga prikupljanja depozita 3) kvalitetom pruanja ostalih finansijskih usluga i brzina promene.

7. ta predstavlja dobro koorporativno upravljanje u banka? Koorporativno upravljanje u sutini predstavlja (interni) sistem kojim se vodi i kontrolie kompanija (korporacija). Ono predstavlja skup odnosa izmeu uprave kompanije, njenog odbora, njenih akcionara i drugih nosilaca materijalnih interesa, a ujedno obezbeuje strukture kroz koje se uspostavljaju ciljevi kompanije i utvruju sredstva za ostvarivanje tih ciljeva i nadgledanje rezultata. Dobro koorporativno upravljanje omoguava kompaniji da povea pristup spoljnim izvorima finansiranja, da smanji cenu kapitala, s obizrom na, veu vrednost firme, da ostvari bolje operativne performanse kroz bolju alokaciju sredstava i bolje upravljanje sredstvima, da smanji rizik finansijske krize i da ostvari bolje odnose sa svim nosiocima materijalni interesa 8. Koje su perspektive bankarskog menadmenta? Banke koje ele visoke stope rasta uz odravanje profitabilnosti i likvidnosti moraju permanentno da uvode nove proizvode/usluge kojima e zadravati stare i prilvaliti nove komitente. Perspektiva bankarskog menadmenta u najveoj vezi sa evolucijom primene raunara i informacione tehnologije u bankrastvu a posebno donoenju odluka u bankarstvu. Tu su jo mogunost za razvoj finansijskog inenjeringa, kao i porast korienja bankarskih derivata. 14. Banke na finansijskim tritima i u poslovanju sa hartijama od vrednost 1. ta je finansijsko trite? Finansijsko trite u irem smislu postoji svuda gde se obavljaju fin.transakcije. U uem smislu finansijsko trite je organizovano mesto na kome se sreu ponuda i tranja za razliitim oblicima aktive i fin.instrumenta. Finansijsko trite je organizovano mesto i prostor na kome se trae tj.nude finansijskonovana sredstvana kome se zavisno od ponude i tranje formira cena tih sredstava. Fin.trite se prema predmetu svog poslovanja uobiajano deli na novano trite, trite kapitala i devizno trite. Tu je i trite finansijskih derivata, kao i Evrovalutno trite. 2. Koje vrste finansijskih trita postoje? Fin.trite se prema predmetu svog poslovanja uobiajano deli na 1)novano tritena njemu se nude i traze kratkorocna novcana sredstva i ono predstavlja ukupnost svih novcanih transakcija u okviru jedne nacionalne ekonomije iz osnova ponude i traznje kratkorocnih slobodnih sredstava, 2)devizno trziste je deo novcanog trzista na kome se vrsi kupovina i prodaja stranih sredstava placanja, uskladjuje ponuda i traznja deviza i utvrdjeje kurs za devize koje su predmet poslovanja; 3)trite kapitala na njemu se trguje dugorocnim novcanim sredstvima kapitalom i dugorocnim HoV i finansijskim instrumentima ciji je rok dospeca duzi od jedne godine.Deli se na emisiono ili primarno i sekundarno trziste. devizno trite. Tu je i trite finansijskih derivata, kao i Evrovalutno trite. 3. ta je berza? Berza je institucija finansijskog trita vezana za tano odreeno mesto na kome se trguje standardizovanim materijalom, po utvrenim pravilima trgovanja.N berzama se trguje HoV, devizama i finansijskim derivatima(efektne berze), a na drugima robom-berzanskim proizvodima(robne ili produktne berze), a na trecima se trguje svim navedenim (mesovite berze).One su po valsnickoj strukturi na jcesce akcionarska drustva, s tim da znacajno mesto pored akcionara zauzimaju njeni clanovi koji zakupljuju mesta za trgovanje u berzi. 4. Kakve uloge banke mogu imati na finansijskim tritima? Banke se pojavljuju u poslovanju sa HoV u nekoliko osnovnih uloga, kao sto su:1)mogu davati savete uz

naknadu u vezi sa kupovinom HoV;2)mogu kao komisionar uz naknadu upravljati sredstvima svojih komitenata, kroz ulaganje u razlicite HoV;3)mogu trgovati na berzi u svoje ime i za svoj racun preko svog brokera(direktno) ili preko brokersko-dilerske firme HoV u cilju plasmana raspolozivih viskova likvidnih sredstava i ostvarivanja zarade;4)mogu organizovati emisiju HoV za svoje komitente emitente i vrsiti upis dela emisija na bazi prethodnog sporazuma sa emitentom;5)banke se pojavljuju na berzi kao neposredni emitenti sopstvenih HoV i nata j nacin prikupljaju sredstva za sopstveno poslovanje. 5. Kako posluju investicione banke na finansijskim tritima? Investicione banke obavljaju poslove vezane za prvu emisiju hartija od vrednosti i u tom kontekstu mogu prutii poslove konslatinga, registracije emisije, kao i garancije njene uspenosti. Savetodavne usluge se daju u pripremnoj fazi kod pripreme emitenta, izrade preliminarnog prospekta i registracije emisije kod nadlenog dravnog organa, a kasnije kod izrade finalne verzije prospekta (ili memoranduma ukoliko se vri direktan plasman). 6. Kako posluju komercijalne i univerzalne banke na finansijskim tritima? Komercijalne banke su vezane za berzansko poslovanje na nekoliko nacina. Najdirektniji je kupovina i prodaja na berzama, tamo gde je njihovo pojavljivanje na parketu berze dozvoljeno.Komercijalne banke su vezane za berzansko poslovanje i posredno preko HoV , bilo da su u pitanju emisije sopstvenih HoV, bilo kod onih gde se pojavljuju u ulozi akceptanata i avaliste, tj.potpisnika emisije.One na sekundarnom trzistu HoV vrse dilerske i brokerske poslove. Univerzalne banke se pojavljuju na primarnom trzistu gde pruzaju savetodavne usluge, pokroviteljstvo emisije, davanje jemstva i distribuciji novoemitovanih HoV. Na sekundarnom trzistu obavljaju brokerske(kupoprodaja HoV za racun komitenta uz proviziju) i dilerske poslove (kupoprodaja HoV za svoj racun radi sticanja dobiti i snosenja rizika) preko svojih specijalizovanih odeljenja. 7. Kako se osvtaruje bankarski portfolio menadment? Portfolio u najirem ekonomskom smislu rei znai kombinaciju razliitih vrsta aktive. Portfolio menadment predstavlja upravljanje izborom razliite aktive u okviru portfolija. On predstavlja kontinuirano procenjivanje, menjanje i prilagoavanje portfolia postavljenim ciljevima investitora. Sastavni deo ovog kontinuiranog i dinaminog procesa su portfolio analiza i portfolio selekcija. Ulaganjem u vei broj HOV, banka moe napraviti portfolio koji smanjuje rizik investiranja. Banka e odabrati onaj portfoli HOV koji joj omoguava navei prinos u odnosu na postojei rizik, koristei osnovnu karakteristiku portfolia disperziju ulaganja koja dovodi i do smanjenja rizika ulaganja. Ovim aspektima portfolio menadmenta se u bankama bave specijalizovana odeljenja i posebno obueni bankarski strunjaci.