1

Studio JI Free edition

2012

Jadranka Ahlgren

Bezpredmetnost //, kao likovna oseajnost u radu IVANE KALEZI, slikar, 31, Beograd .. Non-objective // visual sens in work of IVANA KALEZIC, 31, painter, Belgrade
Esej/ Essay, Novembar 2012

Jadranka Ahlgren Likovnost bespredmetnosti //- apstrakcije i uoseavanje Ivane Kalezi, 31, slikar, Beograd

Ivana Kalezi je rodjena u Beogradu 1981, gde je diplomirala slikarstvo na FLU, 2007, u klasi profesorke Anelke Bojovi, i 2008 upisala specijalistike studije na predmetu crte. lan je ULUSA od 2010. Odrasla je u kui u kojoj se visoko cenila re, uz tri filologa: majku, oca i sestru, otac joj je pisac Dragia Kalezi, te se radi o autorki koja je puno itala jo iz detinjstva, to e mo videti kasnije da je imalo uticaja na njen rad. Ako uporedmo tri prve izlobe ove autorke: Kolai i crtei, 2007, Galerija Remont ; Blou up, 2009, Art galerija SKC-a; i Crtei, jula 2011 u Galeriji Stare Kapetanije u Zemunu; sa dve poslednje: Crtei i kolai, februar 2012, Dom kulture Studentski grad; i Kolai, august 2012, Kua Djure Jakia (sve u Beogradu); primetiemo veliki iskorak u njenom radu i to ni manje ni vie, nego pravo u bespredmetnost // - otinako kako je istu tumaio ruski slikar Kazimir Maljevi/ , 1878- 1935/, kad je rekao da sa njom radi jer mu je dosadila banalnost predmeta stvari. Ivana Kalezi radi slike, crtee, kolae, redymade i druge objekte malog formata, kao i fotografije, ali fotografije ovog puta nee biti predmet analize poto autorka sa njima radi tek odnedavno. Neke od svojih radova ona kasnije obradjuje i digitalno, u Photoshop-u. Njeni radovi se mogu videti na Facebook -u, http://www. Facebook .com/ Ivana Kalezi, njenoj strani ove drutvene mree. U zadnje vreme ona radi apstrakcije, zapravo bespredmetnost //, i ima vie stotina radova uradjenih u ovom opusu, koji e biti predmet dalje analize ovog tekstu. . Dok Maljevi apstrakciji prilazi neutralno, u virtuelnom svetu iste geometrije, Ivana joj prilazi uz obilje emocija i filozofsko-psiholoih naslaga, i uz uoseavanje, to je naizgled kontradiktorno samom pojimu apstrakcije, ali u stvari i nije. Ova autorka, ovaj put, jer ona je ranije radila, a pretpostavljamo da e to raditi i ubudue, neto drugo, uoseava apstrakciju uvodei u nju svoju re, emociju, priu, svesno ili ne, kroz likovni jezik, formirajui tako radove bogate asocijativnim naslagama, konotacijama i metaslikama, i to do te mere, da oni postaju lako itljivi svima, skoro kao tekst. Ono to pri tom iznenadjuje, i najvie povezuje njen rad sa Maljevievim, je tema istraivanja prostor! Apstraktni, beli ili crni prazni prostor, i postor raznih obojenih ili crnobelih geometrijskih tela u njemu, ili samo oblika i formi, takozvana geometrijska apstrakcija. Prostor se sve vreme ita kao osnovna tema njenih apstrakcija, i to primordijalni / kosmiki/ prostor, neka vrsta duhovnog, virtuelnog ekrana na kome se odvija sav na ivot, i koji se izgleda nalazi u pozadini sveg naeg vidjenja i procena, pitanje je samo da li taj prostor zaista postoji u naoj kolektivnoj svesti/kolektivnoj svesti oveanstva/ili ne, ali, bilo kakav da je odgovor na to pitanje, ono to o njemu sigurni znamo je to da on nije optereen banalnou postojanja i trivijalnou umnoavanja besmislenih stvari, ve je ogromno potentan, i kreativan. Te forme, koje u njemu postoje i lebde / po Maljeviu/, Maljevi je opisao kao svet bespredmetnosti i prvi je pokuao da ih

3 naslika, ime je svojom uvenom slikom Crni kvadrat na belom, jo 1905, zasnovao novi likovni pravac geometrijske apstrakcije, da bi kasnije taj svoj novi likovni pravac nazvao suprematizam. Bespredmetnost Ivane Kalezi, medjutim, nema iste odlike ovih pravaca jer njena geometrijska apstrakcija nije striktna, ve ima u sebe ugradjene i razne druge elemente likovnosti, preuzete iz kasnije moderne, kao to su: igra, sluaj, Dada; ili jo kasnije: redy-made i minimalizam, pri emu ona manipulie i emocijama, i dubljim slojevima nae psihe, sa podsveu i optim simbolikim slikama u njoj - arhetipovima, kako ih naziva Karl Jung1 (Karl Gustav Jung,1875-1961), kao i kolektivnim nesvesnim, koje se po Jungu najvie emanira kroz mit, ija je glavna tema heroizam oveka spram ogromnosti i tajanstvenosti Kosmosa. . Ivana radi puno sa kolaima, asamblaima i teksturom slike, kao i sa objektima. U kompoziciji se javljaju ponavljanja i dominirjui geometrijski red, ali ima i nereda, nepravilnosti, sluaja, fleka. Javlja se i sluajni odabir poloaja raznih elementa na slici, kolau ili objektu, ili odabir pomeranjem, to se dobija eksperimentisanjem. Potuje se dakle i sluaj. U radu sa rady-maid-om se potuje i duh stvari, kao to je to radio Marsel Dian /Marcel Duchamp, 1887 196/, otac rady-maid-a, a u tome osetiti duh stvari, ima puno toga i pesnikog. To zapravo i mogu samo pesnici. Zato je dobar rady-made redak, a ovde imamo jedan upravo takav. Ovo je rad u kome ima puno inspiracije, iskrenosti i nadahnua. Radi se o izvornom umetniku koji stvara sa lakoom, u serijama, i koji eksperimentie. Deo radova bavi se sitnicama, ali od kojih pravi znaajne likovne dogadjaje, dok se deo radova bavi mitskim temama, generalizovanim i uoptenim velikim poetskim temama, kao recimo borbom svetla i tame, crnog i belog. Moemo ak rei da se veina Ivaninih radova bavi ovom temom. Na granici svetla i tame radjaju se oblici i boje, kao prelazni elementi koje je iznedrila sama ta granica, jer u tami nema oblika, oblik se opaa tek na svetlu. Boja je kod Ivane malo, ali kad se jave, one su kao i prostor primordijalne. To su boje neba: svetlo i tamno plava, uvek sjajne i paljivo birane kao sjajni svetli tirkizi na primer; boje izlaska sunca: roze, svetlo lila, ljubiasto; boje zalaska sunca: crveno kao krv, oran; i boje noi: indigo plava, tamno plava. Javljaju se i ponovljeni, multiplikovani motivi sa radovima na kojima varira jedino boja. Tu se radi obino o prikazima solitudnih, svedenih geometrijskih formi kao kvadrat, pravougaonik, krug, trougao, ija boja varira, obogaena nekim, uvek istim, dodatkom, kao belim koncem, na primer, koji pravi mreu, pravilan kockasti raster po formi U ovim radovima boje su uvek paljivo birane i nose u sebi skrivena znaenja. Uopte uzevi, ova autorka izuzetno naglaava boju, mada je malo koristi, poto njenim radom dominira crno-belo!

Karl G.Jung, vajcarski psihijatar, osniva analitike psihologije. O njegovoj teoriji arhetipova vidi u knjizi Arhetipovi i kolektivno nesvesno /Die Archetypen und das kolektive Umbewusste, publikovana prvi put 1970/, prevod Bosiljka Milakara i Duica Leid Toevski, Atos, Beograd.

4 Isto se moe rei i za teksture radova: crtea, kolaa, slika, gde se pojavljuju razni dodaci a pri tom su i same slike kolai i crtei uradjeni kombinovanom tehnikom: olovkom, kredom, tuem, gvaem, akrilom, i to, etkom, pahtlom, eljem, tapom i slino, dok se po njima neki slojevi materijala dodatno lepe, kao i predmeti, i uopte, povrina potpuno slobodno tretira - po njoj se posipa, proliva , ona se grebe i bui, u nju se utiskuje i slino. Kod veine kolaa zasebni, geometrizovani delovi, segmenti, slau se pravilno po slici u odredjenim redovima i lepe samo delimino za podlogu, tako da delimino i odstoje i prave reljefne strukture. Plohom tako dominiraju razni kodovi. Ima i redanja po hijerarhiji, veliini, i igre, nepravilnosti Ono to medjutim zadivljuje je to to ponekad, i svoje najkomplikovanije strukture, ova autorka dobija iskljuivo od najobinijeg papira. Papir u sebi nosi odredjenu plemenitost i toplinu, to ove radove posebno oplemenjuje. Plohom esto vijuga i zalepljen ili proiven konac, Arijadnine niti ispletaju zapis, are, a na geometrijskim ukrtanjima lepe se dugmad Sve je napravljeno od veoma jednostavnih, prirunih materiala. Slojevi paus papira nadvisuju jedan drugog, briljivo iseeni po odredjenim emama i transparentno prekrivaju podlogu, ili se kockice kartona u boji slau i time dobija struktura i red. Lepi se karton na karton, letvice na karton, i dobija tektonika slike, u karton se usecaju rupice i u njih ukapava vosak i boja Izbor materijala, slog i generalna kompozicija kolaa esto su misteriozni ali uzbudjujui, i teko ih je protumaiti. Javljaju se ornamentalna polja koja se ponavljaju, slino klasinom ornamentu, samo ne-klasino obojena, esto samo zamazana bojom ili mestimino obojena crnim tuem, iscrtana linijama, ali ima tu i pravilno iscepkanih papiria, puno lepljenja i raznih drugih stvari, sve do potpuno pravilne ornamentike. Za ove kolae, formata do 100x70cm, moemo slobodno rei da su monumentalni. Potpuna sloboda u radu ove autorke pleni. I pored toga, svaki rad odie merom. Deo radova, posebno objekti, bavi se problemom transparentnosti i sjaja materije, kao i slojevima Tu se javljaju i zlatna i srebrna boja, bakarna boja, sedef Objekte ove autorke posebno izdvajamao jer su zaista neto novo. Oni su uglavnom uradjeni od vodenog stakla, nalivajem u kalupe sloj po sloj, uz bojenje, ili ne, a u slojeve su postavljani razni sitni predmeti, recimo bele plastine kuglice, drvca i slino. Ovi predmeti su postavljani u odredjenom strukturalnom redu ili namernom neredu, igrom sluaja ili paljivim odabirom. Na taj nain dobijeni su transparentni predmeti sa vidljivim unutranjimn sadrajem. Autorka je esto koristila i vosak, ili boju, tako da je dobijala mleno belu boju osnovnog sloja svojih objekata, u koji je zatim potapala bele, ili crne predmete, tako da ovi objekti zaista ponekad deluju nadrealno i mada su vrlo malih dimenzija, od 3x5cm do 10x20 cm., oni deluju kao da su mnogo vei, zapravo pitanje njihove veliine se uopte i ne postavlja, njihova intrigantnost je do te mere velika da im uveava dimenzije. Jer, oni su puni tajanstvenosti i uzbudjenja, mada sastavljeni od najobinijih kunih stvari i potreptina: kutija i drvaca ibica, istopljene svee, bakarnih punjenja za heftalice sloenih u blokove, kuglica sa ogrlice od arafa i njihovih podloki koje vie i ne prepoznajete kao podloke, jer odjednom primeujete samo njihov savren krug i sjaj, od raznobojnih trakica

5 kartona uvijenih u spiralice, sliica, ofarbane ambalae namirnica i slino. Po svojoj funkciji i znaenju, ovi objekti su bespredmetni ne predstavljaju ba nita nama poznato, ni jedan poznati predmet ili stvar, svaki komad je jedinstven do te mere da predstavlja neku vrstu jedinke, linosti, ali nas istota pojedinih geometrijskih formi i boja, tek sad oslobodjena ropstva predubedjenja svojih bivih funkcija kojima je bila zamaskirana, fascinira. Neki od ovih objekata deluju ak i monumentalno, i bilo bi ih idobro uraditi vee, to se autorka sprema i da uradi, u kliritu. ........................ Rad ove autorke nosi u sebi generika svojstva uoseavanja, a pri tom se ne radi o poetskoj apstrakciji intimistike prirode, ve o prenosu emocija i saznanja, o razgovoru i dijalogu. Ovde stupaju na scenu i knjika predznanja ove autorke, a to smo spominjali ranije, njena obrazovanost i erudicija. Kontemplirati na ovako interesantan nain ne moe svako, za to je potrebno veliko predznanje. Njen rad zato i prija. Deo tog znanja se kroz likovnost prenosi i na nas, i mi to oseamo. Izabrani likovni jezik, apstrakcija, pogodan je za to, kao najoptiji, svima blizak jezik. Taj jezik barata naim vizuelnim opaajem, primarnim izgleda za nae poimanje prostora, ukljuujui tu i prostor naeg uma, na duhovni prostor - tim virtuelnim mestom gde uvamo i nau poeziju i mitove, mestom svih naih mogunosti i nemogunosti, emocija, kreativnosti, na kom se kuju moral i nemoral, i nastaju sve nae odluke zaista misteriozno mesto, to ovoj umetnici nije promaklo, te mu je posvetila ceo jedan svoj ciklus i opus. Doivljaj prostora vezan je i za doivljaj Prirode, to posebno istie Volfgang Gete (Johann Wolfgang von Goethe 1749-1832) opisujui naa opredeljenja za svetlo i tamu, crno i belo, kao simbolino opredeljenje za dobro i zlo, moral ili nemoral. Sve emocije koje pri tom slede: ljubavi, bol, zavist, bes, strah, milosrdje, samo su deo te igre crnog i belog. I Ivana to zna, njeni kolai, slike i crtei najvie se bave dinamikom crnog i belog. Gete je tvrdio da su crno i belo boje, a ostali fiari da je to samo prisutnost ili izostanak svetla, da bi se danas u fizici ponovo razmatrala fizika crnog i spominjali crna materija i energija, nevidljive dodue, ali koje god tumaenje crnobelog da je tano, crno i belo imaju za nas simboliko znaenje i predstavljaju svetlo i tamu, dobro i zlo, mir i nemir, polaritet i sukob. Interes za transparetnost, sjaj i boje, medjutim, interes je samo za svetlo, i, izmedju ostalog, nadovezuje se i na tradiciju slikanja ikona Srpske pravoslavne crkve. Drago nam je zato da kod ove autorke sreemo i taj interes, a koji je obeleio i Maljevievo delo. Bespredmetnost koju ova autorka istrauje u ovom svom ciklusu, teko je bilo razumeti u vreme njenog nastanka, ali sada, sto godina kasnije, to je mnogo lake. Danas, u doba zatrpanosti potroaa stvarima, u dobu konzumenata, svima je ve jasno da je potrebno prestati sa beskonanom multiplikacijom, proizvodnjom i konzumacijom stvari i proizvoda, i da je potrebno ponovo se okrenuti onom intelektualnom i emotivnom u nama, kao jedinom pravom izvoru emocija i saznanja. Stasale su i nove generacije koje problem apstrakcije i bolje razumeju, budui da su odrasle uz virtuelni prostor TV ekrana. Te generacije, danas, se ne boje da u apstrakciju unesu i uoseavanje, to je bilo nezamislivo za staru kolu. Ohrabruje i misao da su nova istraivanja tek

6 pred nama. Jer ko je u postmoderni verovao da e istraivanja apstraktnog zamreti, taj je pogreio, ona izgleda tek poinju.

Ivana na jednom od svojih radova iscrtava krug koji putujui kroz prostor prelazi u trapez . Pri tom su razliiti delovi trapeza, razliito obojeni. Krug koji putuje je beo, senka njegovog kretanja je siva, a ostatak trapeza irafiran belo-sivo. Zato je sve ba tako niko ne zna, a verovatno ni sama autorka, jer je radla intuitivno. Ista polja su mogla biti tretirana i u nekoj drugoj kombinaciji, ali onda bi to bila i neka druga slika, koja bi zraila i nekom drugom mentalnom energijom, nekim drugim emocijama, jer, Ivana nam poruuje, apstrakcije govore i o njima i geometrija je emotivna. Upravo takva pitanja i odgovori daju apstrakciji svu njenu ar, zato to o njima moemo ramiljati denim a nema formule sa tanim odgovorom istim za sve, jer umetnost nije matematika, u njoj samo sami sebe odslikavamo, kao u ogledalu, i ogledamo se, pitamo i razmatramo, sami traimo i nalazimo odgovore. Ono to nas pri tom vezuje je samo naa znatielja, a ona je izgleda ogromna, to nam potvrdjuje i ova autorka, iji rad toplo preporuujemo.

Objekat / vodeno staklo, bele plastidne kuglice/ 15x6 cm

Objekat / rady-made, vodeno staklo, tu, akril /, 4x5 cm

Iz ateljea autorke, 2012

Crte- kola, kombinovana tehnika

Slika, akril

Crte, kombinovana tehnika

Slika, akril

10

Slika / akril, paus papir, kanap/

Beograd, nov. 2012

11

O autorki:

adranka Ahlgren, rodjena 1952, arhitekta, radi u okviru svog neformalnom studija, Studio JI, u Beogradu. Ima vie objavljenih naslova u periodici iz domena umetnike kritike, organizovala je javne diskusione tribine iz domena arhitekture i umetnosti, i radila kao umetnik pod prezimenima Mihid /devojako/ i Bunuevac. ....................................... Kontakt: jadrankaahlgren@yahoo.com; www.Scribd.com/Jadranka Ahlgren www.Linkedin.com/Jadranka Ahlgren