www.pripreme-pomak.

hr 1PMB[OJL
Kata Mili
Kemija III
Zagreb, akademska godina 2010./2011.

Nakladnik
Pomak, Zagreb 1. Ferenica 45
tel.: 01/24 50 904, 01/24 52 809
mtel.: +385 (91) 513 6794
www.pripreme-pomak.hr


Za nakladnika
Branko Lemac


Dizajn ovitka
minimum d.o.o.























Pomak, Zagreb, 2009.
Intelektualno je vlasnitvo, poput svakog drugog vlasnitva, neotuivo, zakonom zatieno i
mora se potovati (NN 167/03). Nijedan dio ove skripte ne smije se preslikavati ni umnaati na
bilo koji nain, bez pismenog doputenja nakladnika. Skripta slui iskljuivo za internu
uporabu na teajevima koji se, u okviru Priprema Pomak, odravaju kao pripreme za
polaganje ispita iz kemije na Dravnoj maturi.

1 Pripreme za razredbene ispite
Periodinost kemijskih svojstava
Elementi u istoj grupi PSE imaju slina kemijska svojstva jer imaju ISTI BROJ elektrona u vanjskoj (valentnoj) ljusci.
Elementi u PSE poredani su prema porastu atomskog broja Z (protonski broj).
METALI su na lijevoj strani PSE - REDUCENSI, najjai je Li.
NEMETALI su na desnoj strani PSE OKSIDANSI, najjai je F
2
.
METALOIDI ili POLUMETALI su izmeu metala i nemetala.
METALNA SVOJSTVA su jae izraena u grupi s porastom atomskog broja JAI REDUCENSI.
METALNA SVOJSTVA SE SMANJUJU u PERIODI od lijeva prema desno.
NAJLAKE REAGIRAJU alkalijski metali s halogenim elementima pri emu nastaju HALOGENIDI (HALIDI).
SPOJEVI s i p bloka s vodikom HIDRIDI
VRSTA KEMIJSKE VEZE IONSKA I KOVALENTNA
IONSKA VEZA izmeu vodika, alkalijskih i zemnoalkalijskih metala osim Li, Be, Mg, tj. LiH, MgH
2
i BeH
2
su
MOLEKULE.
HIDRIDNI ION H:

je PROTON-AKCEPTOR:

+ + OH H O H H
2 2
-
HIDRIDI METALA su BAZINOG KARAKTERA jer otapanjem u H
2
O daju LUINE:
) g ( H ) aq ( NaOH O H ) s ( NaH
2 2
+ +
KOVALENTNA VEZA stvaraju svi ostali elementi s vodikom BeH
2
, MgH
2
, AlH
3
, GaH
3
, InH
3
, TIH
3
su
POLIMERNE KOVALENTNE MOLEKULE. B
2
H
6
je DIMER.
KEMIJSKA SVOJSTVA HIDRIDA
- BAZINI:
akceptor proton
) aq ( OH ) aq ( NH ) l ( O H ) g ( NH
4 2 3

+ +
+
- KISELI:
donor proton
) aq ( Cl ) aq ( O H ) l ( O H ) g ( HCl
3 2

+ +
+
- AMFOTERNI:
2 2 3
( ) ( ) ( ) ( ) H O l H O l H O aq OH aq
proton donor
i proton akceptor
+
+ +

VODA JE PROTON-DONOR I PROTON-AKCEPTOR tj. IMA AMFOTERNA SVOJSTVA (VODA JE

AMFIPROTONSKI SPOJ).
- NEUTRALNI: ) l ( O H ) g ( CH
2 4
+ NEMA REAKCIJE voda je dipol a ugljikovodici (SVI) su nepolarni
(svi ugljikovodici)
Dipol trajni dipol
Nepolaran inducirani dipol
SPOJEVI ELEMENATA s i p BLOKA S KISIKOM OKSIDI
VRSTA KEMIJSKE VEZE IONSKA I KOVALENTNA
IONSKA VEZA nastaje izmeu alkalijskih i zemnoalkalijskih metala s KISIKOM, osim BeO koji je AMFOTERAN.
IONSKI OKSIDI IMAJU BAZIAN KARAKTER, jer otapanjem u vodi daju LUINE (ANHIDRIDI):
) aq ( ) OH ( Ca ) l ( O H ) s ( CaO
2 2
+
IONSKA VEZA: In
2
O
3
, TI
2
O
3
KOVALENTNA VEZA nastaje izmeu KISIKA i B (B
2
O
3
) 13. grupa PSE, KISIKA i C, Si, Ge, (CO
2
, SiO
2
, GeO
2
)
14. grupa PSE, zatim KISIKA i elemenata iz 15. grupe PSE (N
2
O
5
, P
4
O
10
, As
2
O
5
, Sb
2
O
5
, Bi
2
O
5
), zatim KISIKA i 16.
grupe PSE (SO
3
, SeO
3
, TeO
3
, PoO
3
) i KISIKA i 17. grupe PSE (OF
2
, Cl
2
O
7
, Br
2
O
7
, I
2
O
7
, At
2
O
7
).
2 Pripreme za razredbene ispite
SVOJSTVA OKSIDA
- BAZINI ionska veza BAZINI KARAKTER
- KISELI kovalentna veza KISELI KARAKTER
- AMFOTERNI KOVALENTNA/IONSKA: BeO, Al
2
O
3
, Ga
2
O
3
, SnO, PbO (SnO i PbO ionska veza). Sn je
amfoteran.
Ako element ima promjenjivu valenciju kod manje valencije prevladava IONSKA veza, a kod vie
KOVALENTNA veza.
AMFOTERNI OKSIDI REAGIRAJU S KISELINAMA I LUINAMA. AMFOTERNI OKSID JE I ZnO!
- NEUTRALNI NE REAGIRAJU NI S KISELINAMA NI S LUINAMA NI S VODOM CO, NO, N
2
O
OKSIDACIJSKI BROJ KISIKA U OKSIDIMA JE II, OSIM U F
2
O GDJE JE II (FO
2
NE POSTOJI).
SPOJEVI ELEMENATA s i p BLOKA S KLOROM KLORIDI
VRSTA KEMIJSKE VEZE IONSKA I KOVALENTNA
IONSKA VEZA KLOR s alkalijskim i zemnoalkalijskim metalima osim BeCl
2
molekula: Cl Be Cl ,
molekulski kristal.
KOVALENTNA VEZA KLOR s elementima p-bloka, S RAZLIITIM UDJELOM IONSKE VEZE, npr. AlCl
3

ionska/kovalentna.
OKSIDACIJSKI BROJ U KLORIDIMA JE UVIJEK I
IONSKI KLORIDI U VODI DISOCIRAJU, A OTOPINA JE NEUTRALNA, NEMA HIDROLIZE:
) aq ( Cl 2 ) aq ( Mg ) s ( MgCl
) aq ( Cl ) aq ( Na ) s ( NaCl
2 O H
2
O H
2
2
+
+
+
+
KOVALENTNI KLORIDI u vodi HIDROLIZIRAJU i daju KISELE OTOPINE:
7 ph , H 3 ) OH ( Al O H 3 Al
) aq ( Cl 3 ) aq ( Al ) s ( AlCl
3 2
3
3 O H
3
2
< + +
+
+ +
+
Dijagonalna slinost: Li i Mg
Be i Al
B i Si
ALKALIJSKI METALI ns
1
, n = 2 - 7, n = broj ljusaka
Gustoa je manja nego kod vode; '(K)=0.86 gcm
-3
, '(Na)=0.97 gcm
-3
Li, Na, K, Rb, Cs, Fr
raste reaktivnost
Li je najjai reducens a Fr je radioaktivan.
SVI IMAJU MALU: Ei, Ea, ELEKTRONEGATIVNOST.
TALITE NISKO, NAJVIE t
t
ima LITIJ talite pada u grupi
GUSTOA MALA, Laki metali '<5 gcm
-3
, najmanji ' ima Li - '(Li)=0.53 gcm
-3
Ei najvea Ei je kod Litija a NAJMANJA kod Cezija
TVRDOA VRLO MALA najveu tvrdou ima LITIJ
REAKCIJA S VODOM: Li spora, Rb i Cs s vodom EKSPLODIRA!
KRISTALIZIRAJU U KUBINOM SUSTAVU.
3 Pripreme za razredbene ispite
ELEMENTARNA ELIJA VOLUMNOCENTRIRANA KOCKA: 2 1
8
1
8 ) A ( N = + = ATOMA
BROJ ATOMA JE DVA:
UVAJU SE: U PETROLEJU, OSIM Cs koji se uva u VAKUUMU.
OKSIDACIJSKI BROJ UVIJEK JE POZITIVAN I.
NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI zbog reaktivnosti.
DOBIVANJE ELEKTROLIZOM TALINE NJIHOVIH SOLI (KLORIDA).
MINERALI:
- KCl SILVIN
- KCl MgCl
2
6H
2
O KARNALIT
- KAlSi
3
O
8
ORTOKLAS
- NaCl HALIT ILI KAMENA SOL
- NaNO
3
ILSKA SALITRA
- Na
3
AlF
6
KRIOLIT
- Na
2
B
4
O
7
10H
2
O BORAKS
BOJE PLAMEN: Na uto, Cs plavo, kad e
-
emitira apsorbiranu energiju!
GORENJE ALKALIJSKIH METALA: daju okside Li
2
O, perokside Na
2
O
2
i superokside KO
2
, RbO
2
, CsO
2
HIDROKSIDI kristalne HIGROSKOPNE TVARI (veu vlagu), jako nagrizaju kou, dobro topljivi u vodi SVI
osim LITIJEVA i daju jake LUINE, 1 ~ o .
OTAPANJE HIDROKSIDA:
luina hidroksid
) aq ( OH ) aq ( M ) l ( O H ) s ( MOH
2
+
+ +
DOBIVANJE LUINA:
1. ) g ( H ) aq ( NaOH 2 ) l ( O H 2 ) s ( Na 2 : H luina voda metal
2 2 2
+ + + +
2. ) aq ( LiOH 2 ) l ( O H ) s ( O Li : luina O H oksid i ln meta
2 2 2
+ +
3. ) g ( O ) aq ( NaOH 4 ) l ( O H 2 ) s ( O Na 2 : O luina O H peroksid
2 2 2 2 2 2
+ + + +
4. ) g ( O 3 ) aq ( KOH 4 ) l ( O H 2 ) s ( KO 4 : O luina O H eroksid sup
2 2 2 2 2
+ + + +
5. ) g ( H ) aq ( NaOH ) l ( O H ) s ( NaH : H luina O H metala hidrid
2 2 2 2
+ + + +
6. elektroliza vodene otopine halogenida osim FLUORIDA, zbog reakcije HF 4 O O H 2 F 2
2 2 2
+ + , jai
oksidans istiskuje slabiji! PRODUKTI ELEKTROLIZE: H
2
, X
2
, luina. (X
2
= halogeni element)
7. OH NH ) l ( O H ) g ( NH
4 2 3
+
REAKTIVNOST alkalijski metali reagiraju s:
- halogenim elementima X
2
, nastaju halogenidi IONSKI.
) s ( MX 2 ) g ( X ) s ( M 2
2
+ - TOPLJIVI u H
2
O kao i druge soli.

X
halogenidni ion
- s vodikom, nastaju HIDRIDI HIDRIDI METALA SU IONSKI SPOJEVI JAKI REDUCENSI.
) s ( MH 2 ) g ( H ) s ( M 2
2
+
:
| |

H
hidridni ion
- s duikom reagira SAMO LITIJ dijagonalno slian sa magnezijem Mg
3
N
2
magnezijev nitrid
IONSKI NITRID litijev ) s ( N Li 2 ) g ( N ) s ( Li 6
3 2
+
3
N
:
:
:
:
nitridni ion
U PRIRODI IMA NAJVIE NATRIJEVIH I KALIJEVIH HALOGENIDA.
.
. .
.
. .
. .
.
4 Pripreme za razredbene ispite
R
e
g
e
n
e
r
a
c
i
j
a

N
H
3
NATRIJ Na 3s
1
elektronska konfiguracija zadnje (valentne) ljuske
Vrlo mekan, uva se u petroleju zbog velike reaktivnosti. Nakon rezanja no se spali u plamenu ili se pere u etanolu jer
nastaje natrijev etoksid:
0 H , H ONa H C 2 OH H C 2 Na 2
2 5 2 5 2
< A + + .
GORENJE: peroksid natrijev ) g ( O Na ) g ( O ) s ( Na 2
2 2 2
+
REAKCIJA S H
2
O: toplina ) g ( H ) aq ( NaOH 2 ) l ( O H 2 ) s ( Na 2
2 2
+ + +
DOBIVANJE NATRIJA elektrolizom TALINE NaCl uz dodatak CaCl
2
(60%) pri emu se t
t
(NaCl) snizi na oko
600
o
C. T
t
(NaCl) = 801
o
C.
Zadatak:
Prikai elektrolizu taline NaCl. Koji su produkti elektrolize?
SPOJEVI NATRIJA: NaCl, NaOH, Na
2
CO
3
, NaHCO
3
, NaH.
NaCl
Bijela vrsta tvar, dobro topljiva u vodi, proces je malo endoterman to znai da je entalpija kristalne reetke VEA od
entalpije hidratacije. Ako je obrnuto proces otapanja soli je EGZOTERMAN PROCES. Vodena otopina je neutralna.
Elementarna elija: PLONOCENTRIRANA, N(NaCl)=4
DOBIVANJE NaCl:
- sinteza: 0 H , ) s ( NaCl 2 ) g ( Cl ) s ( Na 2
2
< A +
- iz morske vode i kopanjem iz rudnika
NaOH
Bijela vrsta tvar, higroskopna (KAUSTINA SODA)
Reakcija NaOH na zraku:
) s ( NaHCO ) g ( CO ) s ( NaOH
ili O H ) s ( CO Na ) g ( CO ) s ( NaOH 2
3 2
2 3 2 2
+
+ +
pH od Na
2
CO
3
i NaHCO
3
je vei od 7.
LUNATIJA je i bolje topljiva u vodi Na
2
CO
3
nego NaHCO
3
:
2
2 3 2 3
3 2 3
3
2 Na CO H O Na CO
NaHCO H O Na HCO
smanjujelunatost H CO
+
+
+
+ +
+ +
+
|
DOBIVANJE Na
2
CO
3
(SODA) SOLVAYEV POSTUPAK
) aq ( HCO ) aq ( NH ) aq ( Cl ) aq ( Na ) l ( O H ) g ( NH ) g ( CO ) aq ( Cl ) aq ( Na
3 4 2 3 2
+ + +
+ + + + + + +
HLAENJEM prvo iskristalizira NaHCO
3
, najslabije topljivu sol.
ARENJEM
! ! ! otrovna soda
) g ( CO O H ) s ( CO Na ) s ( NaHCO 2
2 2 3 2 3

+ +
A
Proces se moe prikazati reverzibilno, tako se dobiva NaHCO
3
:
RBONAT HIDROGENKA NATRIJEV ili BIKARBONA SODA ) s ( NaHCO 2 ) g ( CO ) l ( O H ) s ( CO Na
3 2 2 3 2
+ +
REGENERACIJA amonijaka, potreban za dobivanje sode, iz NH
4
Cl, reciklira se:
! slabiju istiskuje baza jaa ) l ( O H ) aq ( CaCl ) g ( NH 2 ) OH ( Ca ili ) s ( CaO ) aq ( Cl NH
2 2 3 2 4
+ + +
Zadatak
Prikai strukturu:
1. oksidnog iona
O
2-
-II
,
| |
2
O
2. peroksidnog iona -
-I
2
2
O
,
| |

2
O O
3. superoksidnog iona -
2
1

2
O
,
| |

O O
.
. .
.
. .
. .
.
.
.
.
.
.
.
5 Pripreme za razredbene ispite
SUPEROKSIDI SU PARAMAGNETINE TVARI (prisutnost magneta izaziva magnetinost) JER IMAJU JEDAN
NESPARENI ELEKTRON.
Zadatak
Elektrolizom NaCl(aq) (odaberi toan odgovor):
1. na katodi se izlui Na
2. na katodi se reduciraju molekule vode
3. na anodi se izlui kisik
Zadatak
Koji su produkti termike disocijacije:
1. NaHCO
3
:
) g ( CO ) g ( O H ) s ( CO Na ) s ( NaHCO 2
2 2 3 2 3
+ +
A
2.

2 3 2 3 2 2
Na CO : Na CO (s) Na O(s) + CO (g),

o
t 2 3
t (Na CO ) = 851 C.
Na
2
CO
3
JE TERMIKI NAJSTABILNIJI KARBONAT, termiki se raspada tek pri 1800
o
C!!!
t
t
(Na
2
CO
3
)=851
o
C. SVI karbonati termikom disocijacijom daju CO
2
i OKSID METALA.
Zadatak
Natrijev hidrid moe se dobiti sintezom:
0 H , ) s ( NaH 2 ) g ( H ) s ( Na 2
2
< A + kristalizira u PLONO CENTRIRANOJ ELIJI (kao NaCl). Koliki mu je broj
formulskih jedinki? to nastaje otapanjem u vodi? Jednadba.
Zadatak
U 500 ml otopine otopljeno je 2 g NaOH. 100 ml te otopine razrjeeno je s 900 ml destilirane vode. Koliki je pH te
otopine:
1. 4
2. 6
3. 8
4. 10
5. 12
Zadatak
Dovrite jednadbe:
1. +
2
CO NaOH
2. + HCl CO Cs
3 2
3. + O H K
2
4. + O H RbO
2 2
5. + + O H CO KO
2 2 2
6. + O H NaH
2
Zadatak
Izraunaj masu kristalne sode (Na
2
CO
3
10H
2
O) potrebne za pripremu 0.5 m
3
10% vodene otopine gustoe
' = 1.04 gcm
3
.
Zadatak
Na temelju podataka energije kristalnih reetki odredi koji halogenid ima najnie talite:
1. NaCl 780 KJmol
1
2. KBr KJmol
1
3. NaBr 734 KJmol
1
4. KI 644 KJmol
1
| | d
6 Pripreme za razredbene ispite
ZEMNOALKALIJSKI METALI ns
2
, n = 2 - 7
Be, Mg, Ca, Sr, Ba, Ra (radioaktivan)
najrasprostranjeniji u prirodi (3.4 %) u mineralima
LAKI METALI KAO I ALKALIJSKI metali.
TALITE: najnie Mg, najvie Be
GUSTOA: LAKI METALI, ' < 5 gcm
3
VRELITE: NAJVIE Be, 2970
O
C
Ei:
- PRVA najmanja kod Ba, najvea kod Be
- DRUGA najmanja kod Ba, najvea kod Be
TVRDOA: najtvri Be, tvri od alkalijskih jer u metalnoj vezi sudjeluju 2e
-
REAKCIJA S H
2
O: Be nema reakcije, Ba reagira BURNO.
NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI zbog velike reaktivnosti kao i alkalijski metali. Preteno se nalaze u obliku
NETOPLJIVIH SILIKATA, KARBONATA, SULFATA I FOSFATA.
BOJE PLAMEN Ca crveno, Ba zeleno, Sr i Ra crveno
MINERALI:
- BERIL 3BeO Al
2
O
3
6SiO
2
(Be
3
Al
2
Si
6
O
18
) zelen (smaragd)
- MAGNEZIT MgCO
3
- DOLOMIT CaCO
3
MgCO
3
- KARNALIT KCl MgCl
2
6H
2
O
- VAPNENAC CaCO
3
- FOSFORIT Ca
3
(PO)
4
-
5 4 3
5 4 3
5 4 3
( )
APATIT ( )
( )
Ca Cl PO klorapatit
Ca F PO fluorapatit
Ca OH PO hidroksiapatit

- GIPS (SADRA) CaSO

4
2H
2
O
- ALABASTER ista formula kao i za gips, zrnata strukturam bijele boje
- FLUORIT CaF
2
- KLORIT CaCl
2
- CELESTIN SrSO
4
- ANHIDRIT CaSO
4
- BARIT BaSO
4
- VITERIT BaCO
3
KRISTALNI SUSTAVI:
- Be i Mg HEKSAGONSKI, atoma 6 3
2
1
2
6
1
12 ) A ( N = + + =
- Ca i Sr kubini sustav, plonocentrirana elementarna elija
- Ba kubini sustav, volumnocentrirana elementarna elija
Zbog razliitih kristalnih sustava gustoa im je razliita.
BERILIJ I njegovi spojevi su IZRAZITO OTROVNI.
BARIJEVI SPOJEVI topljivi u vodi takoer su otrovni.
ZEMNOALKALIJSKI METALI kao i alkalijski istiskuju VODIK IZ VODE pri emu nastaje LUINA i VODIK.
) g ( H ) aq ( OH 2 ) aq ( Ca O H 2 ) s ( Ca
0 H , ) g ( H ) aq ( OH 2 ) aq ( M ) l ( O H 2 ) s ( M
2
2
2
2
2
2
+ + +
< A + + +
+
+
VAPNENA VODA vodena otopina Ca(OH)
2
masenog udjela 0.13%.
NA ZRAKU ZEMNOALKALIJSKI metali se OKSIDIRAJU nastaje zatitni sloj oksida zbog ega su STABILNIJI
OD ALKALIJSKIH METALA, JEDINO na zraku BARIJ DAJE PEROKSID (IZNIMKA) BaO
2
.
7 Pripreme za razredbene ispite
r
a
s
t
e

t
o
p
l
j
i
v
o
s
t

GORENJE na zraku:
aa ) s ( C ) s ( MgO 2 ) g ( CO 2Mg(s)
0 H , ) s ( N Mg ) g ( N ) s ( Mg 3
0 H , ) s ( MgO ) g ( O ) s ( Mg 2
2
2 3 2
2
+ +
< A +
< A +
dijagonalna slinost s Li koji reagira na isti nain
Produkti gorenja Mg na zraku su: MgO, Mg
3
N
2
i C (aa).
SVI zemnoalkalijski metali OSIM Be daju NITRIDE, kod ALKALIJSKIH SAMO Li (Li
3
N).
OKSIDI zemnoalkalijskih metala otapanjem u H
2
O daju LUINE:
hidroksida otopina vodena LUINA O H HIDROKSID
) aq ( ) OH ( M ) l ( O H ) s ( ) OH ( M
) s ( ) OH ( M ) l ( O H ) s ( MO
2
2 2 2
2 2
= +
+
+
MgO s vodom reagira VRLO SPORO, CaO reagira bre.
Pitanje
Kako se mijenja topljivost:
1. hidroksida
2. sulfata
2
2
2
2
2
) OH ( Ba
) OH ( Sr
) OH ( Ca
) OH ( Mg
) OH ( Be
DOBIVANJE ZEMNOALKALIJSKIH METALA
SVI SE DOBIVAJU ELEKTROLIZOM TALINE SVOJIH (HALOGENIDA) SOLI OSIM Be koji se dobiva
REDUKCIJOM s Mg (zbog kovalentne veze u spojevima):
) s ( MgF ) s ( Be ) l ( Mg ) s ( BeF
2 2
+ +
Zadatak
Prikai elektrolizu taline kalcijeva klorida. Koji su produkti?
UPORABA Be, Mg, Ca za legiranje; Mg i Ca su biogeni elementi.
KALCIJ
SPOJEVI CaCO
3
kao KALCIT (heksagonski sustav) i ARAGONIT (rompski sustav) polimorfni oblici.
CaCO
3
NETOPLJIV U H
2
O, topljiv u H
2
O koja sadri CO
2
kisela.
+
< A + +
3
2
2 3 2 2 3
HCO , Ca SADRI VODA TVRDA
0 H , ) aq ( ) HCO ( Ca ) g ( CO ) l ( O H ) s ( CaCO
ZAGRIJAVANJEM TVRDE VODE TALOI se CaCO
3
KAMENAC:
0 H , ) l ( O H ) g ( CO ) s ( CaCO ) aq ( ) HCO ( Ca
2 2 3 2 3
> A + +
A
Na isti nain nastaju: SIGE (stalaktiti i stalagmiti).
TERMIKA DISOCIJACIJA: CaCO
3
(s)
A
CaO(s) + CO
2
(g), CaO(s) je ivo vapno.
CaO(s) + H
2
O(l) Ca(OH)
2
, H < 0 A Ca(OH)
2
je gaeno vapno.
Raste topljivost jer je Be
2+
najmanji, ima najveu
energiju hidratacije zbog
ega topljivost raste
! NEOTROVAN vodi u netopljiv BaSO
SrSO
CaSO
topljiv dobro MgSO
topljiv dobro BeSO
4
4
4
4
4

8 Pripreme za razredbene ispite

Gaeno vapno nastaje mijeanjem IVOG VAPNA i H
2
O i koristi se za dobivanje BUKE.
BUKA JE SMJESA PIJESKA, VODE I GAENOG VAPNA.
OVRAVANJE BUKE: O H CaCO CO ) OH ( Ca
2 3 2 2
+ +
Ista je reakcija izmeu gaenog vapna i produkata disanja (CO
2
i H
2
O).
GIPS - CaSO
4
2H
2
O netopljiv u H
2
O
kristalna voda
kalcijev sulfat dihidrat
Grijanjem gips gubi
4
3
KRISTALNE VODE i prelazi u PEENI GIPS:
O H 5 . 1 O H 5 . 0 CaSO O H 2 CaSO
2 2 4 2 4
C
o
130
+

prirodni gips peeni gips
KALCIJEV HIDRID CaH
2
dobiva se sintezom:
0 H , ) s ( CaH ) g ( H ) s ( Ca
2 2
< A +
CaH
2
jak reducens IONSKI SPOJ pa s H
2
O burno reagira, daje luina + H
2
:
) g ( H ) aq ( ) OH ( Ca ) l ( O H 2 ) s ( CaH
2 2 2 2
+ +
TEHNIKI VANI METALI
ELJEZO Fe valentna ljuska 4s
2
3d
6
, vanjska ljuska 4s
2
Fe je NAJRAPROSTRANJENIJI od svih metala na Zemlji, a u Zemljinoj kori po masenom udjelu je iza aluminija.
BIOGENI je element u sastavu hemoglobina.
ELEMENTARNO SAMO KAO METEORNO (IZ SVEMIRA) i TELURNO (VULKANSKO).
U PRIRODI se nalazi najee u OKSIDNIM, KARBONATNIM, SULFIDNIM I SILIKATNIM RUDAMA.
RUDE ELJEZA:
- HEMATIT Fe
2
O
3
oksidna ruda
- LIMONIT Fe
2
O
3
H
2
O oksidna ruda
- MAGNETIT Fe
3
O
4
(FeOFe
2
O
3
) oksidna ruda
- SIDERIT FeCO
3
karbonatna ruda
- PIRIT FeS
2
sulfidna ruda
PROIZVODNJA ELJEZA
Fe se proizvodi REDUKCIJOM OKSIDNIH RUDA KOKSOM (C) u VISOKOJ PEI.
SIROVINE:
- ruda hematit ili limonit
- talioniki dodaci reagiraju s primjesama i stvaraju trosku (jalovina)
- koks kao gorivo odnosno reducens
TALIONIKI DODACI mogu biti KISELI SiO
2
kremeni pijesak ili silicijev dioksid dodaje se ako je ruda bazina tj.
Ako sadri CaCO
3
ili MgCO
3
.
Ako je ruda kisela tj. Ako sadri SiO
2
ili SILIKATE dodaju se bazini dodaci tj. CaCO
3
ili MgCO
3
.
U KEMIJSKOJ REAKCIJI SUDJELUJU SVE NEISTOE (jalovina) PRISUTNE U SIROVINI. PROCES U
VISOKOJ PEI moe se prikazati jednadbama:
eljezo sirovo
) g ( CO 3 ) l ( Fe 2 ) g ( CO 3 ) s ( O Fe
0 H , ) g ( CO 2 ) s ( C ) g ( CO
! REDUCENSI SU CO i C 0 H , ) g ( CO ) g ( O ) s ( C
2 3 2
2
2 2
+ +
> A +
< A +
9 Pripreme za razredbene ispite
U gornjim dijelovima pei CO disproporcionira u CO
2
i C :
2CO(g) C(s) CO (g)
2
0 +2
+
+2
DISPROPORCIONIRANJE u kojem ISTI atom OKSIDIRA i REDUCIRA.
FINO RASPRENI ugljik C vee se u SPOJ CEMENTIT Fe
3
C.
GROTLENI PLINOVI vrua smjesa plinova 200
o
C, izlazi na VRHU PEI: N
2
, CO, CO
2
, H
2
.
BRZIM HLAENJEM nastaje BIJELO SIROVO ELJEZO za dobivanje ELIKA.
SPORIM HLAENJEM nastaje SIVO SIROVO ELJEZO za lijevanje jer je KRTO.
SIROVO Fe sadri: Mn, Si, S, P, C oko 4%.
FIZIKALNA SVOJSTVA ELJEZA
Srebrnobijeli metal, kovak, feromagnetian (kao Co i Ni), trajni magnet. Kristalna struktura mijenja se s promjenom
temperature:
elija . c volumno elija . c plono elija . c volumno
) Fe ( ) Fe ( ) fe (
C
o
1401 C
o
907
o o


t
t
(Fe) = 1535
o
C
| | | | | | Ar d 3 Ar d 3 Ar s 4 d 3
Fe e Fe e 2 Fe
5 6 2 6
3 2 + +

Fe
3+
stabilnija od Fe
2+
jer su orbitale d-polupopunjene.
Fe
2+
u vodenoj otopini lako oksidira u Fe
3+
uz jake oksidanse u kiselom, prema jednadbi:
O H 8 MnSO 2 SO K ) SO ( Fe 5 SO H 8 KMnO 2 FeSO 10
2 4 4 2 3 4 2 4 2 4 4
+ + + + +
Fe
3+
(aq) UKASTE BOJE
Fe
2+
(aq) ZELENKASTE BOJE
KEMIJSKA SVOJSTVA ELJEZA
ISTO Fe POSTOJANO je na SUHOM ZRAKU i U VODI U KOJOJ NEMA OTOPLJENOG O
2
(oksidans). NA
VLANOM zraku lako korodira i stvara HRU Fe
2
O
3
XH
2
O sloj koji je POROZAN, MEKAN, LAKO SE LJUTI,
UTO DO SMEE BOJE, KOROZIJSKI PRODUKT KOJI nema zatitnu ulogu. ZBOG negativnog E
O
Fe je kemijski
vrlo reaktivan i JAKO JE REDUKCIJSKO SREDSTVO. Istiskuje H
2
IZ KISELINE:
2 2
2 2
2 4 4 2
Fe(s)+2HCl(raz.) FeCl (aq)+H (g)
Fe(s)+2HCl(konc.) FeCl (aq)+H (g)
Fe(s)+H SO (raz.) FeSO (aq)+H (g)

}
2 4
2 4 2 4
3
( ) ( .) .
( .) ( ) !!! ( .)
( ) ( .
Fe s H SO konc NEMAREAKCIJE nastaje ZASTITNI OKSIDNI SLOJ koji SE NEOTAPA U KISELINI
H SO konc OKSIDANS jaki slijedi PASIVIZACIJA ZELJEZA ZATOSE H SO konc moze
prevoziti u celicnimspremnicima
Fe s HNO raz
+
+
2 4
3 2 4
) ( .)
( ) ( .) ( .)
PASIVIZIRAkaoi s H SO konc
Fe s HNO konc PASIVIZIRAkaoi s H SO konc +
Fe se zbog poboljanja FIZIKALNIH I KEMIJSKIH svojstava LEGIRA. Fe sa IVOM NE STVARA legure. iva
jedino sa eljezom ne stvara legure (slitine). Legure IVE zovu se AMALGAMI (Ag/Hg PLOMBA za zube).
ELIK slitina Fe sa 0.05 do max. 1.7% C (obini elik).
SLITINE su VRSTE OTOPINE DVAJU ILI VIE METALA.
OSIM metala slitine mogu sadravati i nemetale npr. C ili P.
LEGIRANI ELICI SADRE VIE OD 5% Ni, Mn, Si, Cr.
BAKAR Cu 4s
1
3d
10
stabilnija od 4s
2
3d
9
Metal crvenkaste boje, poslije Ag najbolji vodi elektriciteta, visoke toplinske vodljivosti. Prijelazni metal kao i eljezo.
ELEMENTARNOG U PRIRODI ima vrlo malo. Javlja se kao smjesa DVA IZOTOPA
63
Cu i
65
Cu.
RUDE BAKRA:
- HALKOPIRIT CuFeS
2
- HALKOZIN Cu
2
S
- KUPRIT Cu
2
O
- MALAHIT Cu(OH)
2
CuCO
3
ili Cu
2
(OH)
2
CO
3
10 Pripreme za razredbene ispite
PROIZVODNJA BAKRA
Cu se moe dobiti REDUKCIJOM OKSIDNIH ILI SULFIDNIH RUDA. Iz oksidnih RUDA Cu se proizvodi
REDUKCIJOM pomou koksa pri visokoj temperaturi: bakar sirovi Cu CO Cu O Cu
2
+ +
IZ HALKOPIRITA ruda se pri na zraku, a pojednostavljeni proces se moe prikazati jednadbama:
BAKAR SIROVI Cu 6 SO O Cu 2 S Cu
SO 2 O Cu 2 O 3 CuS 2
SO 8 O Fe 2 FeS 4 CuS 4 O 11 CuFeS 8
2 2 2
2 2 2 2
2 3 2 2 2 2
+ +
+ +
+ + + +
SIROVI Cu sadri oko 5% neistoe Fe, Zn, Pb, As, Ag, Au, Si i drugih.
ISTI Cu dobiva se ELEKTROLIZOM sirovog Cu. ELEKTROLIT je VRUA KISELA OTOPINA bakrovog(II)
sulfata.
2
( ) 2 AnodaCu sirovi e Cu
+

2
2 ( ) KatodaCu e Cu ist
+
+
Pri elektrolizi Fe, Zn i Cu se OKSIDIRAJU U Fe
2+
, Zn
2+
, Cu
2+
i odlaze u ELEKTROLIT. Ag i Au se ne oksidiraju
(zbog E
O
-pozitivan) i ostaju u ANODNOM MULJU.
Na katodi se od nastalih iona prvi reducira Cu
2+
(zbog pozitivnijeg E
O
) jai reducensi Fe, Zn ostaju u otopini u obliku
Fe
2+
, Zn
2+
.
PRI ELEKTROLIZI NA KATODI SE UVIJEK IZLUI SLABIJI REDUCENS A NA ANODI SE UVIJEK
IZLUI SLABIJI OKSIDANS.
Zadatak
U katodnom prostoru nalaze se Cu
2+
i Ag
+
, a u anodnom
- -
Cl i F . to e se izluiti na: a) katodi, b) anodi (napisati
jednadbe!)
FIZIKALNA SVOJSTVA BAKRA
Crvenkast metal, mekan, ilav i rastezljiv. KRISTALIZIRA U PLONOCENTRIRANOJ ELIJI.
3
gcm 9 . 8 ) Cu (

= p
KEMIJSKA SVOJSTVA BAKRA
| | | | | | Ar d 3 Ar d 3 Ar s 4 d 3
Cu e Cu e Cu
9 10 1 10
2+ +

Cu moe biti jednovalentno Cu
+
i dvovalentno Cu
2+
. Cu
2+
stabilniji od Cu
+
.
Cu
+
disproporcionira: ( ) ( ) ( ) s Cu aq Cu aq Cu 2
2
+
+ +
Zagrijavanjem Cu IZNAD 600
O
C nastaje CRNI PRAH CuO, a na NIOJ temperaturi nastaje CRVENI Cu
2
O. CuO je
korozijski produkt koji TITI BAKAR od KOROZIJE PASIVIZIRA BAKAR.
CuO bazian: ( ) ( ) ( ) ( ) cija neutraliza l O H 3 aq Cu aq O H 2 s CuO
2
2
3
+ +
+ +
Dodatkom luine gornjoj otopini taloi se MODRI Cu(OH)
2
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) | |
planaran - kompleks - ion akrov(II) tetraaminb
OH 2 NH Cu 3 NH 4 OH Cu
s OH Cu aq OH 2 aq Cu
2
4 3 2
2
2
+
+
+ +
+
+ 2
Cu
3
NH
N H
3
N H
3
3
NH
11 Pripreme za razredbene ispite
METAL iji je E
0
negativniji od E
0
bakra ISTISKUJE BAKAR iz njegovih SOLI:
V 77 . 0 V 337 . 0
Fe Cu Fe Cu
reakcije nema FeSO Cu
Cu FeSO CuSO Fe
Cu ZnSO CuSO Zn
reakcije nema ZnSO Cu
Cu FeO CuO Fe
2 2 3
4
4 4
4 4
4
+ +
+ +
+
+ +
+ +
+
+ +
+ + +
modra galica se ne moe drati u Fe spremniku zbog ove reakcije
KISELINE KOJE NEMAJU OKSIDIRAJUE DJELOVANJE (HCl(konc) i HCl(razrij.) i H
2
SO
4
(razrij.)) NE
OTAPAJU Cu!
reakcije nema .) razrij ( SO H Cu
reakcije nema .) konc ( HCl Cu
reakcije nema .) razrij ( HCl Cu
4 2
+
+
+
Cu REAGIRA S KISELINAMA koje imaju OKSIDACIJSKO DJELOVANJE tj. Kiseline koje osim vodika sadre i
element koji bakar moe REDUCIRATI:
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
3 3 2
2
3 3 2 2
2
2 4 4 2 2
3 ( ) 8 ( .) 3 2 4
4 . 2 2
2 . 2
Cu s HNO razrij Cu NO aq NO g H O l
Cu s HNO konc Cu NO aq NO g H O l
Cu s H SO konc CuSO aq SO g H O l
A
+ + +
+ + +
+ + +
DOBIVANJE modre galice:
( ) ( )
OKSIDANS
l O H 2 CuSO 2 O .) razrij ( SO H 2 s Cu 2
2 4 2 4 2
+ +
LEGURE BAKRA:
MJED ILI mesing je VRSTA OTOPINA CINKA (do 39%) u BAKRU (nije bakra u cinku, bakra ima vie
otapalo). Lako se obrauje, provodi el. struju i toplinu, otporna na koroziju. Na mjednim kvakama nema bakterija.
BRONCA legura bakra i kositra (Sn), uz dodatak P, Si, Al. Ima veliku tvrdou, vrstou i otpornost na koroziju.
ALUMINIJ Al 3s
2
3p
1
Al je najrasprostranjeniji metal u zemljinoj kori, otkriven poetkom 19.st.
FIZIKALNA SVOJSTVA ALUMINIJA srebrnobijeli metal, sjajan, male tvrdoe, ) metal laki ( gcm 7 . 2
3
= p , vrlo
vrst i jako rastezljiv. Dobar vodi el. struje i topline. Kristalizira u plonocentriranoj kocki. Otporan na koroziju jer se
pasivizira slojem oksida: pasivizira O Al 2 O 3 Al 4
3 2 2
+
KEMIJSKA SVOJSTVA ALUMINIJA Kako mu je E
O
mnogo negativniji od E
O
vodika istiskuje H
2
iz kiseline.
Reakcije s kiselinama:
3 2
3
3
2 4
2 6 2 3
( .) nema reakcije pasivizira Al stvaranjem oksidnog sloja netopljivog u oksidirajuim kiselinama
( .) nema reakcije (isto tako)
( .) n
Al HCl AlCl H
Al HNO razrij
Al HNO konc
Al H SO konc
+ +
+
+
+
( )
2 4 2 4 2
3
ema reakcije (isto tako)
2 3 ( .) 3 Al H SO razrij Al SO H + +
12 Pripreme za razredbene ispite
Reakcije s luinama reagira s luinama dajui ALUMINATE i vodik:
( ) | |
aluminat natrijev
H 3 OH Al Na 2 O H 6 NaOH 2 Al 2
2 4 2
+ + +
Reakcije Al
2
O
3
i Al(OH)
3
s kiselinama i luinama:
( ) | |
( ) | |
kompleks planarni
at(II) oksoalumin tetrahidr natrijev kompleks, anionski OH Al Na 2 O H 3 NaOH 2 O Al
oktaedar - klorid III) luminijev( heksaakvaa kompleks, kationski Cl O H Al 2 O H 9 HCl 6 O Al
4 2 3 2
3 6 2 2 3 2
+ +
+ +
AMFOTERNOST Al, Al
2
O
3
i Al(OH)
3
reagiraju s KISELINAMA i LUINAMA pa zato kaemo da imaju
amfoterna svojstva.
SA KISELINAMA NASTAJE KOMPLEKSNI KATION ( ) | | oktaedar O H Al
3
6 2

+
.
SA LUINAMA NASTAJE KOMPLEKSNI ANION ( ) | | planaran OH Al
4

.
Al LAKO REAGIRA S NEMETALIMA: Cl
2
, Br
2
, I
2
, O
2
, S, H
2
, N
2
.
3 3 2 3
3 2
3 2
NH ) OH ( Al O H 3 AlN
u vodi topljiv nitrid, aluminijev AlN 2 N 3 Al 2
AlBr 2 Br 3 Al 2
+ +
+
+
DOBIVANJE ALUMINIJA
NEMA ALUMINIJA ELEMENTARNOG U PRIRODI.
RUDE:
- BOKSIT - O XH O Al
2 3 2

BOKSIT JE SMJESA MINERALA BEMITA AlO(OH) i HIDRARGILITA Al(OH)
3
.
Boksit sadri i primjese minerala eljeza, silicija, titanija i drugih. Crvenosmea boja potjee od O H O Fe
2 3 2
-
hidratizirani oksid.
Obrada boksita s NaOH:
( ) ( ) | |
( ) | |
( ) | |( ) ( ) ( ) ( )
( )
GLINICA
O H 3 O Al OH Al 2
aq NaOH s OH Al aq OH Al Na
bemit
aluminat natrijev OH Al Na O H NaOH AlO(OH)
t hidrargili
aluminat natrijev OH Al Na NaOH OH Al
2 3 2
arenje ,
3
3
cija kristaliza hlaenje,
4
4 2
4
kPa 700 , C 120
3
O
+
+
+ +
+
A
ELEKTROLIZA GLINICE Al
2
O
3
Zbog visoke t
t
glinice (2050
O
C) glinici se dodaje kriolit Na
3
AlF
6
, da se snizi talite taljevine. Ako je maseni udio Al
2
O
3
5-7% talite smjese snizi se na 950
O
C.
ANODA i KATODA su od GRAFITA C
( )
3 2
2 3
2
2
2 3
2 4 / 3
Al O s Al O
A O e O
A +

+

3
3 / 4 K Al e Al
+
+
2
2
3
2 3
2
6 12 3
4 12 4
6 4 3 4
O e O
Al e Al
O Al O Al sirovi Al

+
+

+
+ +
13 Pripreme za razredbene ispite
Reakcija anode i kisika (anoda se troi).
( ) ( ) ( ) g CO 3 g O s C 3
2 2
+
ISTI Al istoe 99.99% dobiva se elektroliznom rafinacijom pri emu se dobije RAFINAL.
PRIMJENA Al
Al je JAKI REDUCENS i koristi se za dobivanje metala, proces se zove ALUMINOTERMIJA:
0 H , O Al 2 Mn 3 MnO 3 Al 4
3 2 2
< A + +
Al se koristi u domainstvu, graditeljstvu, strojarstvu.
Zadatak
TERMIT je smjesa PRAHOVA Al i Fe
2
O
3
. Koristi se za zavarivanje tramvajskih pruga. Zagrijavanjem smjese Al izgara
u Al
2
O
3
.
Jednadba: ( ) ( ) ( ) 0 H , s Fe 2 ) s ( O Al s O Fe s Al 2
3 2 3 2
< A + +
Na emu se temelji ova reakcija?
LEGURE Al:
- MAGNALIJ 10-30% Mg
- DURALUMINIJ Cu 2.5-5.5%
Mg 0.5-2%
Mn 0.5-1.2%
Si 0.2-1%
KORUND Al
2
O
3
mineral, nastaje dehidratacijom boksita. DRAGO kamenje na bazi korunda: rubin crveni, safir plavi,
topaz uti, smaragd zeleni, ametist ljubiasti.
ELOKSACIJA elektrolitiko nanoenje oksida na Al i legure aluminija u svrhu zatite od korozije.To je ANODNA
OKSIDACIJA. Elektrolit je H
2
SO
4
(aq).
Jednadba eloksacije:
3 2 2
O Al 2 O 3 Al 4 +
VODIK H
2
1s
1
Vodik se prouava posebno jer se po svojstvima razlikuje od ostalih elemenata. Od alkalijskih metala vodik ima veu Ei
i elektronegativnost a od halogenih elemenata manju Ea i elektronegativnost.
NAJRASPROSTRANJENIJI je element u svemiru.
Ima ga malo slobodnog, ali je najzastupljeniji element u mnogobrojnim spojevima HIDRIDIMA. Vodik je organogeni
element uz C, O, N.
IZOTOPI VODIKA
Procij H
1
1
- jedini atom koji nema neutron u jezgri, ima ga % 85 . 99 ~ .
Deuterij H
2
1
- ili D
2
1
ima ga u tekoj vodi D
2
O, ima ga 0.015%.
Tricij H
3
1
- ili T
3
1
RADIOAKTIVAN, nema ga u prirodi, sintetizira se.
Iz deuterija: o + + , , H H H H
1
1
3
1
2
1
2
1
.
Procij i deuterij grade vodu razliitih FIZIKALNIH SVOJSTAVA.
FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA VODIKA
Vodik je plin bez boje, okusa, mirisa, neotrovan, laki od zraka 14.5 puta:
( )
( )
( )
( )
5 . 14
2
29
H Mr
zrak Mr
H
zrak
2 2
= = =
p
p
Dvoatomna molekula H
2
. Duljina veze H-H je 74 pm. Vodik ima najvru jednostruku kovalentnu vezu jer je to
najkraa kovalentna veza. Za njezino kidanje potrebno je utroiti 436 KJmol
-1
: ( ) ( ) g H 2 g H
2
. Atomni (nascentni)
vodik je mnogo REAKTIVNIJI od molekule H
2
.
) g ( O H 2 ) g ( O ) g ( H 2
2 2 2
+ - reakcija je vrlo spora. Na poveienoj temperaturi reagiraju eksplozivno (prasak).
14 Pripreme za razredbene ispite
DOBIVANJE VODIKA
A Laboratorijska metoda
1. U KIPPOVOM aparatu: ) g ( H ) aq ( ZnCl ) aq ( HCl 2 ) s ( Zn
2 2
+ +
U Kippovom aparatu mogu se dobiti CO
2
i H
2
S.
plin otrovan vrlo ) g ( S H ) aq ( FeCl ) aq ( HCl 2 ) s ( FeS
) g ( CO ) l ( O H ) aq ( CaCl ) aq ( HCl 2 ) s ( CaCO
2 2
2 2 2 3
+ +
+ + +
2. Elektroliza: kiselina, luina, vode, vodenih otopina soli iji je kation iz I, II grupe PSE, Al, Mn, i drugi metali
iji je E
O
manji od 0.83V.
B Industrijsko dobivanje
1. Elektroliza vode
2. Iz vode redukcijom s koksom C: otrovan vrlo CO H O H C
2 2
+ +
3. Katalitikim raspadom ugljikovodika:
2 4
H 2 C CH +
A
4. Nepotpuno spaljivanje ugljikovodika:
2
kat
2 10 4
H 5 CO 4 O 2 H C + +
VODIK KAO REDUCENS:
UPORABA H
2
Za sintezu NH
3
i CH
4
za hidrogeniranje ulja i drugih organskih spojeva, kao gorivo, za punjenje balona jer ima malu
masu 14.5 puta laka od zraka.
Radioaktivne estice:
estice o - jezgra helija
+ 2 4
2
H
estice - elektroni iz jezgre jer se neutron raspada na proton, elektron i neutrino: neutrino e p n
0
+ +
+
estice - elektromagnetsko zraenje vrlo kratkih valnih duljina
NEUTRINO subatomska estica bez elektrinog naboja i veoma male mase, manje od stotog dijela mase elektrona.
Nastaje pri raspadu.
HALOGENI ELEMENTI ns
2
np
5
, n = 2 - 6
F, Cl, Br, I, At (radioaktivan)
NEMA IH ELEMENTARNIH U PRIRODI zbog izrazite reaktivnosti.
ELEMENTARNI SU DVOATOMNE MOLEKULE: X
2
, F
2
, Cl
2
, Br
2
, I
2
nepolarne izmeu kojih djeluju slabe Van der
Waalsove (Londonove sile).
Inducirani su dipoli. Zbog slabih privlanih sila imaju razliito agregatno stanje: F
2
i Cl
2
plin, Br
2
tekuina, I
2

vrsto, imaju nisko talite i vrelite, molekulski su kristali.
Halogeni imaju NAJVEI Ea prema e
-
, najveu elektronegativnost imamo kod F, najveu Ea kod klora,
NAJREAKTIVNIJI su nemetali, SKUPINA NAJSLINIJIH NEMETALA.
REAKTIVNOST: F
2
, Cl
2
, Br
2
, I
2
Raste reaktivnost
HALIDI spojevi s halogenim elementima ili HALOGENIDI.
F
2
NAJJAI OKSIDANS. Halogeni elementi spajaju se meusobno kao i sa svim elementima OSIM He, Ne, Ar.
F
2
reagira sa Kr i Xe | |
6 4 2 2
XF , XeF , XeF , KrF .
TALITE raste od F
2
do I
2
.
Vrelite raste od F
2
do I
2
. vidi stranicu 13.
Gustoa raste od F
2
do I
2
.
Koeficijent elektronegativnosti raste od joda do fluora (4.0).
E
O
raste od joda do fluora.
Oksidacijski broj 1. Svi osim fluora mogu imati oksid. broj: I, III, V, VII.
RASPROSTRANJENOST najrasprostranjeniji je KLOR.
) g ( O H ) s ( Cu ) g ( H ) s ( CuO
2 2
+ +
+2 -2 0 +1 0 -2
15 Pripreme za razredbene ispite
MINERALI HALOGENIH ELEMENATA:
- HALIT NaCl
- SILVIN KCl
- KARNALIT KClMgCl
2
6H
2
O
- KRIOLIT Na
3
AlF
6
- FLUORIT CaF
2
- KLORIT CaCl
2
- APATIT Ca
5
Cl(PO
4
)
3
, Ca
5
F(PO
4
)
3
KLOR
Biogeni element (npr. HCl u elucu). NEMA ga slobodnog u prirodi kao ni ostalih elemenata.
FIZIKALNA SVOJSTVA KLORA
Plin uto zelene bojem gustoe 2.5 puta vee od zraka, otar bockajui miris, vrlo otrovan, nadrauje sluznicu dinih
organa. Volumni udio 0.1% klora nakon nekoliko udisaja moe biti smrtonosan.
KEMIJSKA SVOJSTVA KLORA
Reagira sa svim metalima i nemetalima OSIM s plemenitim plinovima, duikom i ugljikom.
a) Sa metalima:
2
2 2
2 ( ) ( ) 2 ( )
( ) ( ) ( )
Na s Cl g NaCl s
Cu s Cl g CuCl s
+

b) Sa nemetalima:
2 5 2
2 3
2 ( ) 5 ( ) 2 u suviku Cl
2 ( ) ( ) 2 u suviku P
P s Cl g PCl
P s Cl g PCl
+

c) Sa vodom:
2 2
( ) ( ) ( ) nestabilno, raspada se Cl g H O l HCl aq HOCl + +

HOCl HCl O nascentni kisik, unitava mikroorganizme pa se koristi za sterilizaciju +
d) Sa luinama:
2 2
2 2
2
( ) 2 ( ) ( ) ( ) ( )
natrijev hipoklorit - VARIKINA - izbjeljivanje
NaOCl NaCl O
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) (
Cl g NaOH aq NaCl aq NaOCl aq H O l
Cl g KOH aq KCl aq KOCl g H O l
Cl g Ca O
+ + +
+
+ + +
+
2 2
) ( ) ( ) ( )
KLORNO VAPNO (KREC) - dezinfekcijsko sredstvo
H aq CaCl OCl H O l

2CaCl(OCl) + CO
2
(g) + H
2
O(l) CaCO
3
(s) + CaCl
2
(aq) + 2HOCl(aq)
HOCl HCl + O dezinficira povrine koje su zagaene
e) Sa vodikom:
slabiji! istiskuje oksidans jaci ) g ( Cl 2 O H 2 ) aq ( HCl 4 ) g ( O
2 2 2
+ +
SPOJEVI KLORA
KLOROVODINA (SOLNA) KISELINA HCl(aq)
Nastaje:
a) otapanjem: ) aq ( Cl ) aq ( O H ) l ( O H ) g ( HCl
3 2
+
+ +
b) iz NaCl(sol): slabiju istiskuje kiselina jaa HCl 2 SO Na SO H NaCl 2
4 2 4 2
+ +
REAGENS za dokazivanje klorida (i svih halogena) je AgNO
3
.
koloid - talog sirasti bijeli
) s ( AgCl ) aq ( Cl ) aq ( Ag ili ) aq ( NaNO ) s ( AgCl ) aq ( NaCl ) aq ( AgNO
3 3
+ + +
+
0 H ), g ( HCl 2 ) g ( Cl ) g ( H
2 2
< A +
1 : 1
KLORNI PRASKAVAC
16 Pripreme za razredbene ispite
O H 8 ) aq ( KCl 2 ) aq ( MnCl 2 ) g ( Cl 5 ) s ( KMnO 2 .) konc ( HCl 16
2 2 2 4
+ + + +
+7 +2
HALOGENOVODICI: - PLINOVI topljivi u vodi (dipoli) daju kiselinu: HF, HCl, HBr, HI
) aq ( X O H ) l ( O H ) g ( HX
3 2
+
+ +
Najvie vrelite ima HF(g), (t
v
=19.5
O
C) zbog vodikove veze
F
H H H H
F F F
140
o
DOBIVANJE KLORA
1. Laboratorijski iz spojeva koji sadre klor, HCl(konc.) uz jake oksidanse.
a) U kiselom se mangan iz +7 reducira u +2:
b)
kamen suri ili piroluzit
) g ( Cl ) l ( O H 2 ) aq ( MnCl ) s ( MnO .) konc ( HCl 4
2 2 2 2
+ + +
2. Industrijsko dobivanje klora elektrolizom vodenih otopina i taline klorida.
SVI HALOGENI ELEMENTI mogu se dobiti elektrolizom vodenih otopina halogenida osim FLUORA jer on
OKSIDIRA KISIK IZ VODE:
HF nastajanje ) g ( HF 2 ) s ( CaSO .) razrij ( SO H ) s ( CaF
bocici. plasticnoj u nego staklenoj u uvati moe ne HF se pa staklo (jetka) nagriza HF ) l ( O H 2 ) s ( SiF ) s ( SiO 4HF(g)
slabiji istiskuje oksidans jaci ) g ( HF 4 ) g ( O ) l ( O H 2 ) g ( F 2
4 4 2 2
2 4 2
2 2 2
+ +
+ +
+ +
OKSOKISELINE KLORA:
-
HClO
+1 -2 +1
hipoklorasta JAKOST KISELINE RASTE S PORASTOM BROJA ATOMA KISIKA!
-
HClO
2
+1 +3 -2
klorasta
-
HClO
3
-2 +5 +1
klorna
-
HClO
4
+7 +1 -2
perklorna
Oksidacijski broj klora: -1, +1, +3, +5, +7 (FLUOR SAMO 1).
REAKTIVNOST HALOGENIH ELEMENATA
Jai oksidans istiskuje slabiji:
reakcije nema F Cl
reakcija nepovratna Cl F 2 Cl 2 F
2
2 2

+
+ +
F
2
je najjai oksidans zato postoji kao

F a ne kao F
+
.
Zadatak
Industrijski se Cl
2
moe dobiti katalitikom oksidacijom HCl s O
2
(Deakonov postupak):
0 H ), g ( Cl 2 ) g ( O H 2 ) g ( O ) g ( HCl 4
2 2 2
< A + +

. Najvie klora moe se dobiti (odaberi toan odgovor):

a) visoka t i visoki p
b) visoka t i niski p
c) niska t i visoki p
d) niska t i visoki p
Zadatak
I
2
se moe dobiti prema jednadbi:
) l ( O H 2 ) aq ( MnSO ) aq ( NaHSO 2 ) s ( I ) s ( MnO .) raz ( SO H 3 ) s ( NaI 2
2 4 4 2 2 4 2
+ + + + +
Odredi oksidans i reducens!
HX(g)
+ o o
F
2
Cl
2
Br
2
I
2
ISTISKUJE
NE ISTISKUJE
17 Pripreme za razredbene ispite
Primjer
Jodna tinktura je:
a) otopina joda u vodi (W(I
2
)=1%)
b) otopina joda u alkoholu (W(I
2
)=1%)
Primjer
Perklorna kiselina nastat e otapanjem u vodi:
a) Cl
2
O
7
b) Cl
2
HALKOGENI ELEMENTI ns
2
np
4
, n = 2 - 6
O, S, Se, Te, Po
NEMETALI POLUMETALI
(radioaktivan)
TALITE, VRELITE I GUSTOA rastu s porastom atomskog broja.
KOEFICIJENT ELEKTRONEGATIVNOSTI smanjuje se s porastom atomskog broja.
GRAA MOLEKULE: O
2
, S
8
, najee Se
8
, lanci Te
n
OKSIDACIJSKI BROJ:
- O: +2 oksidi, -1 peroksidi,
2
1
superoksidi, +2 u
- S, Se, Te: -2, +2, +4, +6
-2 +6 +1 -2
H
2
S, SCl
2
, SO
2
, SO
3
+2 -1 +4 -2
MEUSOBNA SLINOST MANJA nego kod halogenih elemenata (najsliniji).
HIDRIDI svi grade spojeve s vodikom: H
2
O, H
2
S, H
2
Se, H
2
Te. Voda ima najvee vrelite zbog vodikovih veza.
Topljivi su u vodi jer su DIPOLI i tvore KISELINE. Kiselost raste porastom atomskog broja, H
2
Te najjaa.
KISIK O 2s
2
2p
4
Po rasprostranjenosti TREI u svemiru iza H
2
i He, DRUGI je u atmosferi a PRVI u Zemljinoj kori. VOLUMNI udio u
zraku je 21%.
FIZIKALNA SVOJSTVA KISIKA
Plin bez boje, okusa i mirisa, tei od zraka. Ne gori, podrava gorenje, snienjem temperature moe se UKAPLJITI pa
ak i prijei u vrsto stanje, pri emu postaje plaviasto obojen. U vrstom stanju tvori JEDNOSTAVNU KUBINU
REETKU kao P i Mn.
TOPLJIVOST u vodi slabo topljiv (nepolaran). Topljivost kisika kao i veine plinova egzoterman je proces
topljivost bolja u hladnijoj vodi, a topljivost se POVEAVA poveanjem tlaka p. Topljivost plinova je proporcionalna
tlaku plina iznad otopine Henryev zakon. Molekula O
2
,
O O
, paramagnetina (ima nesparene

e ).
DOBIVANJE KISIKA
I. Laboratorijsko dobivanje:
1. Iz spojeva bogatih kisikom:
) g ( O ) l ( Hg 2 ) s ( HgO 2
) g ( O ) l ( O H 2 ) aq ( O H 2
) g ( O ) s ( BaO 2 ) s ( BaO 2
) g ( O ) s ( KNO 2 ) s ( KNO 2
) g ( O 3 ) s ( KCl 2 ) s ( 2KClO
manganat kalijev
) g ( O ) s ( MnO ) s ( MnO K ) s ( KMnO 2
2
2 2
MnO
2 2
2 2
2 2 3
2
MnO ,
3
2 2 4 2 4
2
2
+
+
+
+
+
+ +
A
A
A
A
A
2. Elektroliza vode uz dodatak elektrolita koji ne sudjeluju u elektrolizi: KNO
3
, Na
2
SO
4
, H
2
SO
4
,
Na
2
CO
3
.
II. Industrijsko dobivanje kisika:
1. Elektroliza: H
2
O, vodenih otopina soli iji je anion sloen, luina, kiselina iji je anion sloen.
2. Frakciona destilacija zraka Lindeovim postupkom.
2
OF
+2 -1
18 Pripreme za razredbene ispite
KEMIJSKA SVOJSTVA KISIKA
Zbog velike reaktivnosti reagira s veinom metala i nemetala, daje OKSIDE.
) s ( O Fe 2 ) g ( O 3 ) s ( Fe 4
) g ( SO ) g ( O ) s ( S
3 2 2
2 2
+
+
S nemetalima kisik daje KISELE OKSIDE, a sa metalima BAZINE OKSIDE, PEROKSIDE I SUPEROKSIDE.
KISIK JE VRLO JAK OKSIDANS, na tome se temelji njegova uporaba.
2 2 3 2
Cl O O F > > > - poredak oksidacijskih svojstava.
OZON O
3
troatomna molekula kisika. O
2
i O
3
su ALOTROPSKE MODIFIKACIJE KISIKA. REZONANTNE
STRUKTURE:
O
O
O
+
-
O
O
O
+
-
117
o
O
O
O
ili
rezonantni hibrid
O
2
nepolarna, O
3
dipol jer ima FORMALNI NABOJ.
O
3
postoje delokalizirani

e .
O
3
je plavkasti plin, karakteristina, prodorna mirisa, u tekuem stanju je tamnomodre boje. U tekuem i vrstom stanju
je EKSPLOZIVAN, JAI JE OKSIDANS OD KISIKA, pa je tetan za ljudsko zdravlje. U vodi je slabo topljiv, poslije
FLUORA je najjai oksidans.
DOBIVANJE O
3
Laboratorijska metoda:
1. U ozonizatoru:
2
2 3
O (g) 2O(g) H 0
2O (g) 2O(g) 2O (g) H 0
,
,

A >
+ A <
2. 2KMnO
4
+ H
2
SO
4
(konc) K
2
SO
4
+ Mn
2
O
7
+ H
2
O
Mn
2
O
7
2MnO
2
+ O
3
VODIKOV PEROKSID H
2
O
2
Ima kiseli karakter i disocira u 2 stupnja. To je bezbojna tekuina koja se s vodom mijea u svim omjerima.
+1 -1
IONIRANJE DISPROPORC 0 H ), g ( O ) l ( O H ) aq ( O H 2
2 2
MnO
2 2
2
< A +
+1 -2 0
Iz ove reakcije moe se zakljuiti da je H
2
O OKSIDANS I REDUCENS.
oksidans reducens
) g ( O 5 ) l ( O H 8 ) aq ( MnSO 2 ) aq ( SO K .) razrij ( SO H 3 ) aq ( KMnO 2 ) aq ( O H 5
reducens oksidans
) l ( O H 2 ) aq ( SO K ) s ( I .) razrij ( SO H ) aq ( KI 2 ) aq ( O H
2 2 4 4 2 4 2 4 2 2
2 4 2 2 4 2 2 2
+ + + + +
+ + + +
H
2
O
2
je jak stanini otrov. Razgrauje ga enzim KATALIZA kojeg ima u jetri.
Uporaba: za izbjeljivanje i u medicini za dezinfekciju, a moe se koristiti i kao raketno gorivo.
Zadatak
Koji od spojeva su peroksidi: BaO, BaO
2
, H
2
O
2
, Na
2
O
2
, Na
2
O, RbO
2
, CsO
2
?
Zadatak
Cinkov oksid je amfoteran. Napii jednadbe koje pokazuju to svojstvo.
| |

+ +
+ +
+ +
2
4 2
2
2
) OH ( Zn O H OH 2 ZnO
O H Zn H 2 ZnO
Zadatak
Koji su produkti elektrolize: H
2
SO
4
(razrij.), Na
2
CO
3
(aq), HCl(aq), KOH(aq)?
19 Pripreme za razredbene ispite
SUMPOR S 3s
2
3p
4
Sumpor je krutina, svjetloute boje. Netopljiv u H
2
O i C
2
H
5
OH a topljiv u nepolarnim otapalima CCl
4
i CS
2
, C
6
H
5

CH
3
toluen.
STRUKTURA prstenasta, S atomi povezani jednostrukom kovalentnom vezom. Ima oko 30 alotropskih modifikacija,
na sobnoj temperaturi su stabilne ROMPSKA I MONOKLINSKA.
ROMPSKI S MONOKLINSKI S uz temperaturu 95,5
o
C
Ako se S zagrije do t
v
i naglo ohladi nastaje manje postojana plastina modifikacija ili AMORFNI S (bez oblika).
UPORABA medicina, proizvodnja H
2
SO
4
, proizvodnja igica, vulkanizacija gume, proizvodnja CS
2
, organske boje.
SPOJEVI SUMPORA
S je kemijski reaktivan element, ali manje od kisika. Na povienoj temp. reagira izravno s mnogim metalima pri emu
nastaju SULFIDI, u kojima je oksidacijski broj sumpora 2. Sumpor moe imati oksidacijski broj 2, +2 (u SF
2
, dipol
slian H
2
O), +4, +6 jer S ima d-orbitale.
Struktura H
2
S:
S H
2
+1 -2
+
o

o 2
S
H H
+
o
H
2
S plin, vrlo otrovan, neugodna mirisa (trula jaja), bezbojan. Dobiva se u Kippovom aparatu. Topljiv u H
2
O:
) aq ( S H ) l ( O H ) g ( S H
2 2 2
+ - slaba sumporovodina kiselina. Daje dvije vrste soli: sulfide i hidrogensulfide
( NaHS , S Na
2
).
H
2
S je REAGENS u ANALITIKOJ KEMIJI jer s ionima tekih metala daje karakteristino obojene NETOPLJIVE
SULFIDE, TALOGE.
talog crni ), s ( PbS ) aq ( S ) aq ( Pb
talog crni ), s ( S Ag ) aq ( S ) aq ( Ag 2
talog bijeli ), s ( ZnS ) aq ( S ) aq ( Zn
talog i narandast ), s ( S Sb ) aq ( S 3 ) aq ( 2Sb
talog uti ), s ( CdS ) aq ( S ) aq ( Cd
talog crni ), s ( HgS ) aq ( S ) aq ( Hg
2 2
2
2
2 2
3 2
2 3
2 2
2 2
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
MINERALI SUMPORA:
- PIRIT FeS
2
- SFALERIT ZnS
- HALKOPIRIT CuFeS
2
- GALENIT PbS
- CINABARIT HgS
- SADRA CaSO
4
2H
2
O
OKSIDI SUMPORA KISELI SO
2
i SO
3
SO
2
plin pri sobnoj temp., bezbojan, otra i neugodna mirisa.
Struktura:
S
O
+
-
S S
O
O
O O
O
REZONANTNI
HIBRID
ili
SO
2
je dipol, topljiv u vodi: ) aq ( SO H O H SO
3 2 2 2
+ .
SO
2
je uzronik kiselih kia.
SO
3
lako hlapljiva tekuina koja ne temp. nioj od 16.8
O
C prelazi u duge, ledu sline kristale. Moe nastati
oksidacijom SO
2
:
C 8 . 44 ) SO ( t , 0 H ), g ( SO ) g ( O ) g ( SO
o
3 v 3 2 2
= < A +
20 Pripreme za razredbene ispite
S
-
-
O
O O
O
+
+
H H
Struktura:
S
O
+
+
O O
- -
S
+
+
O O
O
-
-
S
+ +
O
O
O
-
-
SO
3
je nepolaran i slabo topiv u vodi.
) aq ( SO H ) l ( O H ) g ( SO
4 2 2 3
+
SO
3
uzrokuje kisele kie.
SUMPORNA KISELINA H
2
SO
4
H
2
SO
4
je najvaniji spoj sumpora a i najvanija kiselina.
H
2
SO
4
uljasta tekuina, bezbojna, gusta, vrlo higroskopna.
H
2
SO
4
konc. Slabo ionizira, dodatkom H
2
O ionizacija se poveava.
RAZRJEIVANJE H
2
SO
4
: KUV a ne VUK, 0 H < A .
PROIZVODNJA H
2
SO
4
Proizvodi se U TRI FAZE KONTAKTNI POSTUPAK
1. dobivanje SO
2
: ) g ( SO ) g ( O ) s ( S
2 2
+
) g ( SO 8 ) s ( O Fe 2 ) g ( O 11 ) s ( FeS 4
2 3 2 2 2
+ +
2. Katalitika oksidacija SO
2
u SO
3
:
0 H ), g ( SO 2 ) g ( O ) g ( SO 2
3
Pt ili O V
2 2
5 2
< A +
3. Apsorpcija SO
3
u H
2
SO
4
(konc):
) l ( O S H ) konc ( SO H ) g ( SO
7 2 2 4 2 3
+ - PIROSULFATNA ili OLEUM (DIMEA kiselina)
Da bi se dobila 98% H
2
SO
4
pirosulfatna kiselina se razrjeuje:
4 2 2 7 2 2
SO H 2 O H O S H +
SVOJSTVA H
2
SO
4
:
1. RAZRIJEENA SUMPORNA KISELINA
H
2
SO
4
(raz) djeluje kao kiselina.
Razrijeena H
2
SO
4
reagira samo sa metalim iji je E
O
negativniji od vodika ISTISKIVANJE VODIKA.
) g ( H ) aq ( FeSO ) razr ( SO H ) s ( Fe
2 4 4 2
+ +
2. KONCENTRIRANA SUMPORNA KISELINA
- oksidacijsko svojstvo:
Vrua H
2
SO
4
(konc) je OKSIDANS i reagira s metalima pozitivnog E
O
osim Pt i Au
) konc ( SO H Al
4 2
+
O H 2 ) g ( SO ) aq ( CuSO ) konc ( SO H 2 ) s ( Cu
2 2 4 4 2
+ + +
+6 +4
) konc ( SO H ) s ( Zn
) konc ( SO H ) s ( Ag
4 2
4 2
+
+
- dehidratacijsko djelovanje:
) (pougljeni ira karbrboniz secer a secera iz O H oduzima SO H , O H 11 C 12 ) s ( O H C
2 4 2 2
) konc ( SO H
11 22 12
4 2
+
- higroskopnost:
4 2
SO H konc. vee vodu na sebe pa se koristi kao sredstvo za suenje u eksikatorima.
DOKAZIVANJE SULFATNIH IONA:
REAGENS BaCl
2
:
) aq ( HCl 2 ) s ( BaSO ) aq ( BaCl ) aq ( SO H
) aq ( NaCl 2 ) s ( BaSO ) aq ( SO Na ) aq ( BaCl
TALOG topljivi teko bijeli ) s ( BaSO ) aq ( SO ) aq ( Ba
4 2 4 2
4 4 2 2
4
2
4
2
+ +
+ +
+
+
21 Pripreme za razredbene ispite
UPORABA H
2
SO
4
Za dobivanje umjetnih gnojiva, boja, pigmenta, sapuna, deterdenata, lijekova, plastinih masa, metalurgija, eksplozivi,
boje za tekstil, insekticidi, elektrolit u Pb-akumulatoru.
Zadatak
H
2
SO
4
(konc) ostala je otvorena na zraku. Nakon izvjesnog vremena (odaberi toan odgovor):
a) volumen kiseline se smanjio
b) volumen kiseline se poveao
c) volumen kiseline ostaje isti
d) nita nije tono
kiselina umporna peroksodis O S H
kiselina osumporna peroksomon SO H
8 2 2
5 2

Zadatak
Napii hidride halkogenih elemenata. Koji hidrid ima najvie vrelite, zato?
Zadatak
Prikai disocijaciju vodikovog peroksida. Daj naziv kiselinskim ostacima.
Zadatak
Odredi oksidacijski broj S u sljedeim molekulama: SCl
2
, S
8
, SO
3
, H
2
S. SO
2
. Koji od spojeva moe biti samo oksidans
ili samo reducens, a koji oboje?
Zadatak
U kojoj reakciji H
2
SO
4
djeluje kao oksidans a u kojoj kao dehidratacijsko sredstvo?
a) O H CO CaSO CaCO SO H
2 2 4 3 4 2
+ + +
b) O H 6 C 6 O H C
2
SO H
6 12 6
4 2
+
c) O H 2 SO CuSO Cu SO H 2
2 2 4 4 2
+ + +
DUIKOVA SKUPINA ELEMENATA ns
2
np
3
, n = 2 - 6
N, P nemetali
As, Sb polumetali
Bi metal, krt, relativno slaba vodljivost ukazuje na njegovu djelominu kovalentnu prirodu
NEKA FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA DUIKOVE SKUPINE
Pri sobnoj temperaturi jedino je N
2
plin,
N N : :
Ostali elementi grade vieatomne molekule i imaju vie
ALOTROPSKIH MODIFIKACIJA. Fosfor i nemetalne modifikacije As i Sb tvore etveroatomne molekule tetraedarske
strukture: bijeli fosfor P
4
, uti arsen As
4
. antimon Sb
4
.
TALITE najnie N
2
, najvie Sb, As sublimira
VRELITE najnie N
2
, najvie Sb, As sublimira (638
O
C)
GUSTOA najmanja N
2
, najvia Bi
KOEFICIJENT EL. najvii duik (3.0), Sb i Bi isto 2.0
OKSIDACJSKI BROJ: n 3, +1, +2, +3, +4, +5,
3
1
u HN
3
(AZIDNA KISELINA)
OSTALI ELEMENTI: -3, +3, +5
IMAJU 3 NESPARENA

e u p-orbitalama TE MOGU PRIMITI

e 3 nastaju
3
N i
3
P ili otpustiti

e 3 i nastaju
+ 3
Sb i
+ 3
B .
ZA ELEMENTE 15 grupe PSE karakteristina je KOVALENTNA VEZA.
HIDRIDI:
- NH
3
amonijak
- PH
3
fosfin
- AsH
3
arsin
- SbH
3
stibin
- BiH
3
bizmutin
22 Pripreme za razredbene ispite
Na sobnoj temperaturi svi su PLINOVI. Otrovni su svi osim NH
3
.
Oblik molekule KRNJA piramida.
Najvie vrelite ima NH
3
vodikove veze.
OKSIDI:
Stvaraju okside: KISELE N, P, As, Sb i BAZINE bizmut Bi
2
O
3
SPOJEVI S HALOGENIM ELEMENTIMA:
- NBr
3
- PCl
3
- PCl
5
- AsF
5
- SbCl
5
DUIK N 2s
2
2p
3
BIOGENI ELEMENT.
ELEMENTARAN u zraku ga ima njavie, % 78 = m volumni udio, % 51 . 75 ) N ( w
2
= maseni udio
MINERAL NaNO
3
ilska salitra
FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA DUIKA
N
2
je plin, bez boje, mirisa, NE gori, NE podrava gorenje ni disanje. Slabo topljiv u vodi, ne reagira s vodom,
nepolarna molekula, daje molekulske kristale.
KEMIJSKA REAKTIVNOST Elementaran N
2
je izrazito KEMIJSKI NEAKTIVAN zbog velike stabilnosti N
2
molekule.
DOBIVANJE N
2
1. LABORATORIJSKO DOBIVANJE N
2
Iz amonijeva NITRITA:

+
+ +
O H 2 ) g ( N ) s ( NO NH
) s ( NaCl ) s ( NO NH ) zas ( Cl NH ) zas ( NaNO
2 2

2 4
2 4 4 2
2. INDUSTRIJSKO DOBIVANJE N
2
FRAKCIONOM DESTILACIJOM ZRAKA KAO I O
2
AMONIJAK NH
3
Uz H
2
SO
4
najvaniji produkt kemijske industrije. Dobiva se po HABER-BOSCHOVOM POSTUPKU
KATALITIKA sinteza iz SINTEZNIH PLINOVA H
2
i N
2
, 3:1
Industrijski:
| |
| || |
ZDM ,
H N
NH
K , 0 H ), g ( NH 2 ) g ( N ) g ( H 3
3
2 2
2
3
p 3 2 2
= < A +

Uvjeti: t = 550
O
C, p = 150-400 bar, katalizator Fe + Al
2
O
3
(Al
2
O
3
je PROMOTOR pomae katalitiki proces)
NH
3
se vrlo lako ukapljuje jer je dipol, t = 33
0
C. Zbog toga se u procesu sinteze vrlo lako odvaja od plinova H
2
i N
2
.
Laboratorijsko dobivanje NH
3
Iz NH
4
Cl :
( ) ) g ( O H ) s ( CaCl ) g ( NH 2 OH Ca ili ) s ( CaO ) s ( Cl NH 2
2 2 3 2 4
+ + +
JAA BAZA ISTISKUJE SLABIJU IZ NJEZINE SOLI.
Ili: O H NaCl NH ) s ( NaOH ) s ( Cl NH
2 3 4
+ + +
NH
3
je bezbojan plin, otra mirisa, eksplozivan, izrazito dobro topljiv u H
2
O jer je dipol:
SLICNO OTAPA SLICNO , OH NH O H NH
4 2 3
+
23 Pripreme za razredbene ispite
AMONIJEVE SOLI
Uglavnom kao mineralno gnojivo.
( )
3 4 4 3
3 3 4 3
3 2 4 4 4
2
NH (g)+HCl(aq) NH Cl(s), sublimacija: NH Cl(s) NH (g) + HCl(g) - nastajenovi spoj
NH (g) + HNO (aq) NH NO (s)
2NH (g) + H SO (aq) NH SO (s)
A

NH
3
je REDUKCIJSKO SREDSTVO. Na visokoj temperaturi moe REDUCIRATI neke metalne okside do elemenata:
) l ( O H 3 ) g ( N ) s ( Cu 3 ) g ( NH 2 ) s ( CuO 3
2 2 3
+ + +
+2 -2 +1 -2 -3 +1 0 0
DUINA KISELINA HNO
3
Uz NH
3
najvaniji spoj duika. Jaka je kiselina, jaki oksidans, zbog ega pasivizira neke metale, jer stvara zatitni sloj
oksida.
( )
( )
3
3
3 3 2
2
3 3 2 2
2
3
3
Fe + HNO (konc) nema reakcije
Fe + HNO (raz) nema reakcije
3Cu(s) + 8HNO (raz.) 3Cu NO + 2NO(g) + 4H O(l)
Cu(s) + 4HNO (raz.) Cu NO + 2NO (g) + 2H O(l)
Al + HNO (konc) nema reakcije
Al + HNO (raz.) nema re

3 3 2 2
3 3 2
3
3
akcije
Ag + HNO (konc.) AgNO + NO + H O - rijei redoks
Ag + HNO (raz.) AgNO + NO + H O - rijei redoks
Zn + HNO (konc.) nema reakcije
Zn+HNO (raz.) nema reakcije

HNO
3
reagira sa SVIM metalima osim Au, Pt, Ir, Rh.
Au se otapa u zlatotopci (ili carska vodica):
O H 2 NO HAuCl HNO HCl 4 Au
2 4 3
+ + + +
HNO
3
(konc.) osim metala oksidira i NEMETALE npr. S i P:
) l ( O H 4 ) g ( NO 20 ) aq ( PO H 4 .) konc ( HNO 20 ) s ( P
) l ( O H 2 ) g ( NO 6 ) aq ( SO H .) konc ( HNO 6 ) s ( S
2 2 4 3 3 4
2 2 4 2 3
+ + +
+ + +
SOLI HNO
3
su NITRATI, takoer djeluju kao OKSIDANSI.
BARUT CRNI
S K N CO 3 C 3 S KNO 2
oksidans reducens
S K N I 3 HNO 6 .) raz ( HNO 8 KI 6
2 2 2 3
2 2 2 3 3
+ + + +
+ + + +
KNO
3
je OKSIDANS, odnosno izvor O
2
:
2 2 2 2
2 2 3
O N 2 O K 2 KNO 4
O KNO 2 KNO 2
+ +
+
A
A
DOBIVANJE HNO
3
Ostwaldov postupak. Proces se odvija u 3 faze:
1. oksidacija NH
3
:
0
kat. Pt-Ra mreica, 900 C
3 2 2
4NH + 5O 4NO + 6H O, H<0
2. oksidacija NO u NO
2
: 0 H ), g ( NO 2 O NO 2
2 2
< A +
3. reakcija NO
2
s H
2
O: 0 H ), se reciklira ( NO HNO 2 O H NO 3
3 2 2
< A + +
ista HNO
3
(w = 100%) bezbojna tekuina, t
v
= 83
0
C, neugodna mirisa. Na zraku se pri sobnoj temperaturi pod
utjecajem RASPADA.
) g ( O O H 2 ) g ( NO 4 HNO 4
2 2 2 3
+ + , zbog nastalog NO
2
oboji se utosmee i zove se DIMEA DUINA
KISELINA.
24 Pripreme za razredbene ispite
NITRIFICIRANJE Specifine vrste bakterija oksidiraju amonijeve soli u nitrite, tja se proces zove NITRIFIKACIJA.
Prelaenje

2
NO i

3
NO redukcijom u N
2
koji se ponovno vraa u zrak zove se DENITRIFIKACIJA, zbiva se u tlu.
UPORABA HNO
3
Dobivanje nitrata, nitriranje organskih spojeva npr. TNT i nitroglicerin, u industriji boja, mineralnih gnojiva i
farmaceutskoj industriji.
OSTALI VANI SPOJEVI DUIKA
OKSIDI DUIKA - N
x
O
y
- N
2
O rabi se kao anestetik, u malim koliinama izaziva smijeh
- NO
- N
2
O
3
- NO
2
- N
2
O
4
- N
2
O
5
anhidrid duine kiseline:
3 2 5 2
HNO 2 O H O N +
Svi oksidi duika su OTROVNI. Najmanje otrovan je N
2
O
AZIDNA KISELINA
3
1

HN
3
-1
, azidni ion

3
N
N N N = =
:
:
:
:
(Duikovodina kiselina)
FOSFOR P 3s
2
3p
3
P je jedini element 15 skupine PSE kojeg u prirodi NEMA elementarnog, nalazi se u stijenama u sastavu mnogih
minerala.
MINERALI:
- FOSFORIT ( )
2 4 3
PO Ca
- KLORAPATIT ( )
3 4 5
PO Cl Ca
- FLUORAPATIT ( )
3 4 5
PO P Ca
- HIDROKSIAPATIT ( )
3 4 5
PO OH Ca
DOBIVANJE FOSFORA
P se dobiva iz fosforita redukcijom sa koksom uz SiO
2
na 1300-1450
O
C.
( ) ) g ( P CO 10 CaSiO 6 C 10 SiO 6 PO Ca 2
4 3 2 2 4 3
+ + + +
A
NEKA FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA FOSFORA
Pri sobnoj temperaturi je KRUTA TVAR. Pojavljuje se u TRI ALOTROPSKE MODIFIKACIJE: BIJELI, CRVENI I
CRNI FOSFOR.
BIJELI FOSFOR P
4
- oblik pravilnog tetraedra. Ne otapa se u vodi i uva e u destiliranoj vodi zbog velike reaktivnosti.
Svjetluca u mraku jer postupno oksidira. To je FOSFORESCENCIJA. P je jak OTROV, latentna doza je 0.05 g.
Fosforescencija se koristi za dokazivanje tragova fosfora.
CRVENI FOSFOR - ( )
n 4
P - polimerna, lanana molekula, sastavljena od P
4
. To je prah svjetlocrvene ili tamnoljubiaste
boje. Manje reaktivan od bijelog fosfora, nije otrovan, ne otapa se u CS
2
, ne fosforescira. Dobiva se zagrijavanjem
bijelog fosfora na 260
O
C. Rabi se za proizvodnju igica.
CRNI FOSFOR nastaje zagrijavanjem bijelog fosfora bez prisustva zraka ali pri visokoj temperaturi. Sloenija je
POLIMERNA MOLEKULA od crvenog (UMREENI POLIMER). Postojan samo pri visokom tlaku. Nije otrovan.
GORENJE BIJELOG FOSFORA:
) s ( O P ) g ( O 5 ) s ( P
10 4 2 4
+ - pazi na agregatno stanje!!!
10 4
O P je kao snijeg bijela pahuljasta tvar, vrlo higroskopna, zato stvara gustu maglu. Zbog higroskopnosti koristi se za
suenje plinova. Reakcija P
4
O
10
s H
2
O:
) aq ( PO H 4 ) l ( O H 6 ) s ( O P
4 3 2 10 4
+
O
H
P
H
H
O
O
O
+ -
:
:
: :
:
:
:
:
:
25 Pripreme za razredbene ispite
H
3
PO
4
je srednje jaka kiselina, nije otrovna, bez boje, okusa i mirisa, kristalna tvar, mijea se s H
2
O u svim omjerima.
SOLI:
-

4 2
PO H dihidrogenfosfatni ion, ( )
2 4 2
PO H Ca - topljiv u vodi
-
2
4
HPO hidrogenfosfatni ion,
4
CaHPO - topljiv u vodi
-
3
4
PO fosfatni ion,
2 4
) PO ( Ca - NETOPLJIV u vodi
Upotreba za obradu metalnih povrina (korozija), za zakiseljavanje bezalkoholnih pia npr. Coca-Cole i neke piva.
FOSFORNA MINERALNA GNOJIVA
Fosfor, duik i kalij spadaju u biogene elemente, potrebne za razvoj biljke.
TRIPLEKS ili T SUPERFOSFA TROSTRUKI ) PO H ( Ca 3 PO H 4 ) PO ( Ca
T SUPERFOSFA
O H 2 CaSO 2 ) PO H ( Ca O H 4 SO H 2 ) PO ( Ca
2 4 2 4 3 2 4 3
2 4 2 4 2 2 4 2 2 4 3
+
+ + +
TRIPLEKS je kvalitetnije gnojivo od superfosfata jer ne sadri netopljivi gips O H 2 CaSO
2 4
.
BIOGENI ELEMENTI: Na, K, Ca, Mg, Fe, Co, Zn, Mo, Cu, Mn, Si, F, Mo, N, O, S, P.
MINERALNO GNOJIVO NPK iskazuje maseni omjer N:P
2
O
5
:K
2
O. Taj se omjer zove FORMULACIJA GNOJIVA.
Zakon minimuma ili Liebigovo pravilo glasi: Razvoj biljaka ovisi o elementu kojeg u tlu ima najmanje.
UGLJIKOVA SKUPINA ELEMENATA ns
2
np
2
, n=2-6
C nemetal, ima ga u prirodi elementarnog
Si, Ge polumetal (poluvodi), nema ih elementarnih u prirodi
Sn, Pb metali, ima ih u prirodi elementarnih
Najvei oksidacijski broj +4 a najmanji 4.
FIZIKALNA SVOJSTVA ELEMENATA UGLJIKOVE SKUPINE
TALITE grafit sublimira >3600
O
C, najmanje talite Sn, dijamant 3550
O
C
VRELITE grafit 3642
O
C, najmanje vrelite ima Pb
GUSTOA grafit 2.26 gcm
-3
, najmanja gustoa kod Si 2.33 gcm
-3
, najvea gustoa 11.35 gcm
-3
KOEFICIJENT ELEKTRONEGATIVNOSTI najelektronegativniji C 2.5, najelektropozitivniji Ge 1.8
vodljiva vrpca (prazna)
E A - energetska barijera
valentna vrpca (popunjena)
(i z o l a t o r)
UGLJIK C 2s
2
2p
2
ALOTROPSKE MODIFIKACIJE dijamant, grafit, fuleren te amorfni ugljik (nije alotropska modifikacija). Dijamant
je metastabilna modifikacija koja spontano i vrlo polagano prelazi u stabilnu modifikaciju grafit. Dakle grafit je
stabilniji od dijamanta ali je vea ENTROPIJA (nered) u grafitu jer ima delokalizirane elektrone.
DIJAMANT tetraedar, nema slobodnih

e , izolator, najtvri prirodni mineral, najvea toplinska vodljivost, visoko

talite i vrelite, netopljiv u svim otapalima,
3
gcm 51 . 3

= p . Kristalizira u plonocentrirnoj elementarnoj eliji (ima 8
atoma ugljika)
GRAFIT slojevita struktura meusobno sastavljenih pravilnih esterokuta, slojeve povezuju slabe Van der Waalsove
sile, sivo srebrne pa do crne boje, mekan, dobar vodi topline i struje, pri visokim temperaturama i atmosferskom tlaku
sublimira, topljiv u metalima,
3
gcm 26 . 2

= p
FULEREN C
60
, sastoji se od 12 peterokuta i 20 esterokuta. Sliniji je dijamantu (izolator, izrazito tvrd). Ako mu se
doda malo K, Rb ili Cs postaje supravodljiv (vodi bez otpora).
26 Pripreme za razredbene ispite
SPOJEVI UGLJIKA
CO ugljikov monoksid:
+ o o
CO O C : :
nastaje nepotpunom oksidacijom (gorenje):
0 H , CO 2 O C 2
2
< A +
CO je vrlo otrovan plin, bez boje i mirisa, laki od zraka, slabo topljiv u vodi, neutralni oksid (ne reagira s H
2
O), gori
2 2
CO 2 O CO 2 + . KORISTI SE KAO REDUCENS u metalurgiji za dobivanje metala iz oksidnih ruda:
pe visoka C CO CO 2
2
+ . Dobiva se u smjesi s drugim plinovima kao generatorski i vodeni plin:
plin vodeni
H CO O H C
plin ki generators k a r z
N 4 CO 2 O N 4 C 2
2 2
2 2 2
+ +
+ + +
vodeni i generatorski plin su gorivo!!!
CO gori:
2 2
CO 2 O CO 2 +
CO
2
ugljikov dioksid
CO2
O C O = =
: :
: :
- linearna, nepolarna molekula, inducirani dipol
CO
2
DOBIVANJE
1. SODA + HCl:
2 2 3 2
CO O H NaCl 2 HCl 2 CO Na + + +
2. U Kippovom aparatu:
2 2 2 3
CO O H CaCl HCl 2 CaCO + + +
3. Termika disocijacija karbonata:
0
0
0
1000
3 2
1800
2 3 2 2
469
3 2
CaCO CaO + CO
Na CO Na O + CO
MgCO MgO + CO
C
C
C
~
~
~

DOKAZIVANJE CO
2
:
( )
( )
3 2
2 3 2 2
CaCO od se zamuti i (0.03%) voda vapnena je ) aq ( OH Ca
) l ( O H ) s ( CaCO ) g ( CO ) aq ( OH Ca + +
SVOJSTVO CO
2
CO
2
je plin bez boje i mirisa, NE GORI, NE podrava gorenje. Tei je od zraka, ubraja se u zaguljivce. Koristi se za
gaenje poara. CO
2
(s) je SUHI LED ) s ( CO ) g ( CO
2
C 6 . 57
2
O

. Koristi se za uvanje namirnica. CO

2
je dobro
topljiv, ali kemijski slabo reagira, otopina je kisela:
kiselina slaba CO H O H CO
3 2 2 2
+
3 11
2
2
3 3 2 3
3 7
1 3 3 2 2
moldm 10 6 4 K CO O H O H HCO
moldm 10 1 3 K HCO O H O H CO
+
+
= + + +
= + +
H
2
CO
3
daje dvije vrste SOLI: hidrogenkarbonate KHCO
3
i karbonate K
2
CO
3
. Otopine soli su slabo bazine.
Termika disocijacija:
2 2 3 2 3
CO O H CO Na NaHCO 2 + +
A
Nasuprot hidrogenkarbonatima svi su karbonati osim alkalijskih SLABO TOPLJIVI U VODI.
K
2
CO
3
se zove POTAA.
KARBIDI
Spojevi ugljika s metalima i polumetalima koji imaju MANJU elektronegativnost, tako da C uvijek ima negativan
oksidacijski broj. Najvaniji su: CaC
2
| |
+

2 2
C C Ca
: :
Dobivanje CaC
2
:
CO CaC C 3 CaO
2
C 3000 2000
O
+ +

CaC
2
je ionski spoj, zbog neistoe sive boje.
) etin ( H C ) OH ( Ca O H 2 CaC
2 2 2 2 2
+ +
27 Pripreme za razredbene ispite
SILICIJEV KARBID SiC KARBORUND
SiC je kovalentni karbid. Zbog neistoa obojen zeleno, uto, plavo ili crveno.
Dobivanje SiC:
pijesak kremeni SiO
CO 2 SiC C 3 SiO
2
C 2000 1900
2
O

+ +

SiC ima izvanredna kemijska i fizikalna svojstva, mehanika, toplinska i elektrina. Ima veliku tvrdou, gotovo kao
dijamant. Koristi se za bruenje, poliranje i ienje povrina vrstih metala, vatrostalni je materijal.
SILICIJ Si
U prirodi se NE NALAZI U ELEMENTARNOM stanju ve u obliku SiO
2
i mnogobrojnih silikata.
RASPROSTRANJENOST u zemljinoj kori odmah iza kisika (25.7%)
isti silicij ima dijamantnu strukturu.
Dobivanje Si:
CO 2 Si C 2 SiO
2
+ +
Silicij ne reagira s kiselinama a sa luinama tvori SILIKATE oslobaajui H
2
:
2 3 2 2
H 2 SiO Na O H NaOH Si + + +
SiO
2
se u prirodi javlja u 20-ak razliitih kristalnih i amorfnih modifikacija. Najpoznatiji je KREMEN ili KVARC.
2
C 1710 C 1470 C 870
SiO TALJEVINA T KRISTOBALI TRIDIMIT KREMEN
O O O

Gorenavedeni procesi od kremena do taljevine su takoer reverzibilni.
OPAL amorfna modifikacija SiO
2
koja sadri 3-21% vode.
DIJATOMEJSKA ZEMLJA tvar nastala od amorfnog SiO
2
iz ljutura dijatomeja (alge kremenjaice).
KREMEN tvrd, krt, vrlo visokog talita. Otporan na djelovanje svih kiselina osim HF:
O H 2 SiF SiO HF 4
2 4 2
+ + pa se stoga HF uva u plastinim bocama.
SILIKATI
Soli silicijskih kiselina. Izgrauju gotovo 90% Zemljine kore.
silikat natrijev
O H ) l ( O Si Na NaOH 2 SiO 2
silikat natrijev
O H ) l ( SiO Na NaOH 2 SiO
2 5 2 2 2
2 3 2 2
+ +
+ +
Nastali slikati topljivi su u H
2
O za razliku od ostalih koji nisu topljivi u vodi, a njihovu vodenu otopinu nazivamo
VODENO STAKLO.
Reakcijom otopine vodenog stakla i HCl nastaje ortosilicijska kiselina:
kiselina jska ortosilici SiO H
NaCl 2 SiO H O H HCl 2 SiO Na
4 4
4 4 2 3 2

+ + +
HIDRIDI 14 grupe PSE:
- metan CH
4
- silan SiH
4
- german GeH
4
- stanan SnH
4
- plumban PbH
4
Ovo su tetraedarske molekule, tetraedarske strukture. Najvee vrelite ima PbH
4
. Ugljik s nemetalima uvijek stvara
kovalentnu vezu.
Si poluvodiki element (kao i germanij Ge otrovan)
Poluvodii n-tipa Si doniran s elementima 15 grupe PSE.
Poluvodii p-tipa Si doniran s elementima 13 grupe PSE.
Zadatak
Dovri jednadbe:
1. ! slabiju istiskuje kiselina jaca ) g ( CO ) l ( O H ) aq ( Ca ) COO CH ( ) aq ( COOH CH 2 ) s ( CaCO
2 2 2 3 3 3
+ + +
2. jacu! istisnuti moe ne kiselina slabija jer tece ne reakcija CO H Ca ) COO CH (
3 2 2 3
+
3. jacu istisnuti moe ne kiselina slabija jer tece ne reakcija CO H CaSO
3 2 4
+
4. slabiju istiskuje kiselina jaca CO O H ) s ( CaSO ) aq ( SO H ) s ( CaCO
2 2 4 4 2 3
+ + +
28 Pripreme za razredbene ispite
Djelovanje kiselina na pojedine metale:
Cu Fe Mg Al Ag Zn
HCl ne reagira H
2
H
2
H
2
ne reagira H
2
HNO
3
(konc) NO
2
/ ne reagira NO
2
/
HNO
3
(aq) NO / ne reagira NO /
H
2
SO
4
(konc) SO
2
/ / ne reagira / /
H
2
SO
4
(raz) H
2
O H
2
H
2
H
2
/ H
2
NaOH /
| |
4 2
) OH ( Al H +
H
2
O / / H
2
/ / /
Primjer
Topljivost magnezij-hidroksida u vodi iznosi 0,009 g/L. Koliki je produkt topljivosti magnezij-hidroksida u vodi.
Rjeenje: Ravnoteu izmeu krutog magnezij-hidroksida i otopine moemo prikazati jednadbom:
( ) ) aq ( OH 2 ) aq ( Mg ) s ( OH Mg
2
2
+
+
Molarna masa magnezij-hidroksida je 58,3 g/mol. Koncentracija zasiene otopine magnezij-hidroksida jest:
c=0,009 g L
-1
/5,83 g mol
-1
=1,5410
-4
mol L
-1
Koncentracija OH
-
iona u otopini je dva puta vea od koncentracije Mg
2+
iona, pa se za produkt topljivosti magnezij-
hidroskida dobiva:
K
pt
=| | | | ( )( )
3 3 11
2
1 4 1 4
2
2
L mol 10 46 , 1 L mol 10 08 , 3 L mol 10 54 , 1 OH Mg
+
= =
RAZMISLI I ODGOVORI:
1. Pozitivni pol galvanskog lanka je:
a) Anoda
b) katoda
2. Tono napisana shema galvanskog lanka je:
a) +
+ +
Ag / Ag // Pb / Pb
2
b) +
+ +
Ag / Ag // Pb / Pb
2
c) +
+ +
Ag / Ag // Pb / Pb
2
3. Spontani procesi su:
a)
2 2
Cl I 2 Cl 2 I + +

b)
2 2
Cl KF 2 KCL 2 F + +
c) O H NH NaCl NaOH Cl NH
2 3 4
+ + +
d) Fe CuSO Cu FeSO
4 4
+ +
4. S vodom nee reagirati:
a) C
2
H
2
b) CO
c) CO
2
d) O
2
e) N
2
O
5
f) Cl
2
O
7
g) N
2
O
5. Amfoterni karakter nema:
a) KH
b) SO
3
c) Al
2
O
3
d) ZnO
e) H
2
O
6. Termikom disocijacijom NaHCO
3
nastaje:
a) Na
2
O
b)
2 2 3 2
CO O H CO Na + +
c) Na+H
2
O+CO
2
29 Pripreme za razredbene ispite
7. Metalni hidridi su:
a) oksidansi
b) reducensi
8. Paramagnetinost je posljedica:
a) jednog ili dva nesparena e

b) sparenih e

9. Svi halogeni elementi mogu se dobiti elektrolizom vodenih otopina halogenida osim:
a) Br
2
b) Cl
2
c) I
2
d) F
2
10. Gorenjem magnezija na zraku mogu nastati:
a) MgO i Mg
3
N
2
b) MgO i C
c) MgO, Mg
3
N
2
i C (aa)
11. Termikom disocijacijom karbonata nastaju:
a) oksid metala + C + kisik
b) metal + ugljik + kisik
c) oksid metala + ugljini dioksid
d) nita nije tono
12. Svi hidridi alkalijskih metala imaju:
a) ionsku vezu
b) kovalentnu vezu
c) ionsku svi osim litija
13. Svi zemnoalkalijski metali dobivaju se elektrolizom taline osim:
a) Mg
b) Be
c) Ba
d) Ca
14. Entalpija otapanja soli ovisi o entalpiji:
a) kristalne reetke
b) hidratacije
c) kristalne reetke i hidratacije
15. Topljivija sol je:
a) NaHCO
3
b) Na
2
CO
3
16. Legure su:
a) spojevi dva ili vie metala
b) smjese dva ili vie metala ija se svojstva bitno razlikuju od svojstava istih tvari
17. U vodi nije topljiva sol:
a) CH
3
COONH
4
b) Na
2
S
c) ZnSO
4
d) MnS
18. Koji se oksid moe dalje oksidirati:
a) CO
2
b) CO
c) H
2
O
d) NO
30 Pripreme za razredbene ispite
19. Dobar reducens nije:
a) CO
2
b) CO
c) NH
3
d) H
2
20. Napon galvanskog lanka Zn/Zn
2+
i Ni/Ni
2+
je:
a) 1.01 V
b) 0.76 V
c) 1.01 V
d) 0.26 V
e) 0.51 V
21. Pri radu Leklanceovog lanka grafitni tapi se:
a) troi
b) ne troi
22. Proces stvaranja PbSO
4
u olovnom akumulatoru zove se ____________________________.
23. Nakon rezanja natrija noi se pere:
a) vodom
b) etanolom jer nastaje natrijev etoksid koji nije opasan (CH
3
CH
2
ONa)
24. Superoksidni ion je:
a)
2
2
O
b) O
2
c)

2
O
25. Redoks reakcija nije:
a)
2 2
H ZnCl HCl Zn + +
b) NaCl 2 ) s ( BaSO SO Na BaCl
4 4 2 2
+ +
c) O H 2 Cl MnCl HCl 4 MnO
2 2 2 2
+ + +
26. Olovni eer je:
a) olovni acetat
b) olovni karbonat
27. Formula minija je:
a) Pb
3
O
4
b) Pb(N
3
)
2
28. Talite istog srebra (otapalo) je 961
O
C. Kk(Ag)=34,5 K kg/mol. Odredi talite legure bakra (otopljena tvar) i
srebra ako je maseni udio bakra u leguri 0,2. | | K 1098 T , C 28 . 825 t
o
t
= =
29. Za neutralizaciju kiseline najefikasniji je:
a) Na
2
CO
3
b) CH
3
OH
c) NH
4
Cl
30. U reverzibilnoj reakciji

+ + OH HCN O H CN
2
. Bronstedova baza je:
a) O H , CN
2

b)

OH , O H
2
c)

OH , CN
d) HCN , O H
2
31. Konjugirana baza za

4
HSO anion je:
a)
2
4
SO
b) H
2
SO
4
c)
+
O H
3
31 Pripreme za razredbene ispite
32. Pri s.u. 1015 molekula nekog plina zauzima volumen:
a) 3,78x10
-20
dm
3
b) 0,00373 m
3
c) 22,4 m
3
d) 1 m
3
33. Zaokrui ispravnu tvrdnju. Brzina kemijske reakcije:
a) ne ovisi o kinetikoj energiji estica koje reagiraju
b) obrnuto je proporcionalna temperaturi na kojoj se reakcija izvodi
c) ne ovisi o koncentraciji tvari koje reagiraju
d) proporcionalna je promjeni koncentracije reaktanata i produkata u jedinici vremena
34. Koji je tip meudjelovanja izmeu estica:
a) CH
4
i CH
4
b) H
2
O i CH
3
OH
c) CO
2
i H
2
O
d) Li
+
i H
2
O
35. Izraunaj maseni udio aluminija u Al
2
O
3
!
36. Najvie vrelite ima:
a) HI
b) H
2
O
c) HBr
d) HCl
37. Peroksid pokazuje formula:
a) Na
2
O
b) BaO
2
c) KO
2
d) MgO
38. Otopina slabih kiselina:
a) sadri nedisocirane molekule te kiseline
b) sastoji se samo od iona
c) ne provodi elektrinu struju
d) ne reagira s luinama
39. Reakcijom KO
2
s vodom nastaje:
a) voda + vodik
b) luina + vodik
c) luina + kisik
40. U jednom od navedenih spojeva postoji ionska i kovalentna veza:
a) Li
2
O
b) CH
3
COONa
c) CHCl
3
d) AlCl
3
41. Lunato e zbog hidrolize djelovati otopine sljedeeg para soli:
a) CH
3
COONa i HCOONa
b) NH
4
Cl i NH
4
NO
3
c) Na
2
SO
4
i NaClO
4
42. Puferska otopina je vodena otopina:
a) HCl i NaCl
b) H
2
SO
4
i (NH
4
)
2
SO
4
c) NH
4
OH i NH
4
Cl
43. Plemeniti plinovi imaju svojstva:
a) ionskih
b) molekulskih
c) atomskih kristala
d) nita navedeno nije tono
32 Pripreme za razredbene ispite
44. Koji od nizova pokazuje jaanje oksidativnih svojstava halogenih elemenata:
a) F > Cl > Br > I
b) I > Br > Cl > F
c) F > Br > Cl > I
d) I > C > Br > F
45. pH vodene otopine soli je 8. Konc. H
3
O
+
u otopini iznosi:
a) 1,10
8
mol dm
-3
b) 1,10
6
mol dm
-3
c) 1,10
6
mol dm
-3
46. U 500 ml neke otopine otopljeno je 2 g NaOH. 100 mL te otopine razrijeeno je sa 900 ml vode. Koliki je pH
nastale otopine?
a) 4
b) 6
c) 8
d) 10
e) 12
47. Kolika je koncentracija H
3
O
+
u svjeoj otopini limunova soka ako je izmjereno da je pH te otopine 2,8. (1.5810
-3
mol dm
-3
)
48. Ako je stupanj disocijacije H
2
CO
3
17% za prvi stupanj disocijacije kiseline ija je mnoinska koncentracija 0,1 mol
dm
-3
. Izraunaj K
c
. (2.8910
-3
mol dm
-3
)
49. 0,131 mol eljeza zagrijavanjem reagira sa 6,30 g sumpornog praha. E
f
= ? (Empirijska formula)
50. Masa uzorka hidratne soli Na
2
CO
3
x XH
2
O iznosi 5,72 g. Zagrijavanjem soli masa se smanji za 3,6 g. Kako glasi
empirijska formula spoja? (Na
2
CO
3
10H
2
O)
51. Tlo sa pH manjim od 5,5 moe se uiniti manje kiselim dodatkom:
a) Mg(OH)
2
b) Ca
3
(PO)
2
c) NH
4
Cl
52. Koliko je pH vodene otopine H
2
SO
4
koncentracije 0,005 mol/dm
3
? (pH = 2)
53. Izraunaj konc. H
3
O
+
u destiliranoj vodi pri t = 37
0
C! (K
w
= 2.3910
14
mol
2
dm
-6
kod t = 37
0
C)
Zadatak: Uenik je trebao odrediti pH vrijednost odreenog broja otopina. Svoja mjerenja je prikazao u sljedeoj
tablici:
OTOPINA A B C D E F G
pH 3 4 7 5 8 9 6
Mijeanjem kojih otopina se moe dobiti nova otopina koja ima pH jednak pH(C) = 9?
a) A + B
b) D + E
c) E + F
d) A + B + D
e) B + D + G
Zadatak: Koja od navedenih kiselina jae disocira:
a) H
3
PO
4
, K
a
=
3
7.5 10

b) H
2
SO
3
, K
a
=
2
1.58 10

33 Pripreme za razredbene ispite

STRUKTURNE FORMULE NEKIH ESTICA
a) N
2
O,
N O
: :
:
:
N
b) N
2
O
4
,
N
: :
: :
: :
: :
+
O O
O O
- -
: :
N
+
c) P
2
O
5
,
P
:
:
:
:
O
O :
:
:
:
:
O
O :
O P
d) N
2
O
5
,
N O N
+ +
:
:
:
:
O
O :
:
:
:
:
O
O :
-
e) O
3
,
O
:
117
o
O
O
Dipol
Ili
O
O
O
Rezonantni hibrid
f) N
3
, azidni ion od HN
3
azidna kiselina
: :
: :
| |

N N N
g)
2
2
S - disulfidni ion,
: :
:
| |
2
S S
: :
:
h)
2
2
O peroksidni ion,
:
: :
:
: :
| |
2
O O
i) NO,
N O
:
:
.
j)

2
O - superoksidni ion,
:
:
:
| |

O O
:
:
.
k) NO
2
,
N
.
:
O :
:
:
:
O