1462 Preciscen Tekst

SLU@BENI LIST
GRADA NOVOG SADA

Godina XXVI - Broj 39
GRAD NOVI SAD Skup{tina
NOVI SAD, 25. oktobar 2006.

- ~lan 6. koji glasi:
primerak 320,00 dinara
"Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom listu Grada Novog Sada". 5. U pre~i{}en tekst unete su izmene koje su proistekle iz prihva}enih primedbi posle javnog uvida, na osnovu Izve{taja Komisije za planove o izvr{enom javnom uvidu o Nacrtu odluke o izmenama i dopunama Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine, broj 35-9/05-I-3 od 3. marta 2006. godine. 6. U pre~i{}en tekst unete su i izmene koje su posledica izmene propisa i terminolo{kog uskla|ivawa zbog statusnih promena. REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA GRAD NOVI SAD SKUP[TINA GRADA NOVOG SADA Komisija za propise Broj:06-1/2006-703-I 9. oktobar 2006. godine NOVI SAD Predsednik Prof. dr Milijan Popovi}, s.r.
466
Na osnovu ~lana 55. stav 5. Poslovnika Skup{tine Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada", br. 3/2005 i 4/2005) i ~lana 5. Odluke o izmenama i dopunama Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 10/2006), Komisija za propise Skup{tine Grada Novog Sada na XXVIII sednici 9. oktobra 2006. godine, utvrdila je pre~i{}en tekst Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine. Pre~i{}en tekst Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine, obuhvata: 1. Generalni plan grada Novog Sada do 2021. godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj 24/2000), koji je stupio na snagu 25. novembra 2000. godine. U pre~i{}en tekst nisu uneti st. 8. i 9. odeqka "3.0. PRIMENA GENERALNOG PLANA", koji glase: "Stupawem na snagu ovog generalnog plana prestaje da vaì Generalni urbanisti~ki plan Novog Sada do 2005. godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj 16/85 i 15/94) i Odluka o sprovo|ewu Generalnog urbanisti~kog plana Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 16/85, 18/90, 15/91, 15/94 i 24/98)", "Generalni plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom listu Grada Novog Sada"; 2. Zakqu~ak Skup{tine Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj 18/2001). U pre~i{}en tekst nije uneta ta~ka 3. koja glasi: "Ispravku Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine objaviti u "Slu`benom listu Grada Novog Sada"; 3. Odluku o odre|ivawu delova Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine, koji nisu u suprotnosti sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni list Grada Novog Sada broj 12/2003) koja je stupila na snagu 26. jula 2003. godine. U pre~i{}en tekst nije unet ~lan 3. koji glasi: "Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom listu Grada Novog Sada"; 4. Odluku o izmenama i dopunama Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj 10/2006) koja je stupila na snagu 22. aprila 2006. godine. U pre~i{}en tekst nisu uneti: - ~lan 5. koji glasi: "Ovla{}uje se Komisija za propise Skup{tine Grada Novog Sada da utvrdi pre~i{}en tekst Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine", i
GENERALNI PLAN GRADA NOVOG SADA DO 2021. GODINE (PREÎ[]EN TEKST) I. OSNOV ZA IZRADU GENERALNOG PLANA I USLOVI U KOJIMA ]E SE REALIZOVATI
1.0. UVOD
Novi Sad je grad sa bogatom tradicijom planirawa. Planovi su dono{eni da bi bili po{tovani i sprovo|eni, a mewani su i dopuwavani kada bi se procenilo da treba krenuti brè ili zastati, da se moè boqe i savremenije graditi i ure|ivati prostor. Generalni urbanisti~ki planovi Novog Sada su, kao po pravilu, dono{eni u vreme koje je predstavqalo prekretnice dru{tvenog razvoja (ustavne promene, reforme sistema, promene privrednog sistema, raspad dràve, rat). Me|utim, ovaj generalni plan se donosi u vreme kada su uni{tene decenijama stvarane vrednosti od vitalnog zna~aja za funkcionisawe grada. Svaki od planova je morao da anticipira uticaj predstoje}ih promena na prostorni razvoj i da omogu}i novi ciklus dono{ewa planova za neposrednu realizaciju, {to je nametalo da se obra|iva~i generalnog plana svaki put,
950. strana - Broj 39
SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA
25. oktobar 2006.
iznova, suo~avaju sa te{ko}ama sli~ne prirode, koje je potrebno razre{iti. Pa, ipak, ~ini se da je, kao nikada do sada, te{ko proceniti u kom pravcu }e krenuti prostorni razvoj Novog Sada. Demografski razvoj, diktiran masovnim prisilnim preseqewem stanovni{tva, tranzicioni procesi koji se usporeno odvijaju, neusagla{eno zakonodavstvo, sve to ~ini razvoj neizvesnim. Agresiji i razarawima koja su naneta gradu, ve} nekoliko godina prethodi op{ti diskontinuitet (u pona{awu, po{tovawu propisa, padu morala, nepo{tovawu vrednosti ove sredine, posebno u graditeqskom izrazu), koji preti da obezvredi decenijski napor na o~uvawu postoje}ih i stvarawu novih vrednosti, te je budu}i odrìvi razvoj u izmewenim uslovima i politika kojom }e se takav razvoj usmeravati, od strate{kog zna~aja za budu}nost Novog Sada. U takvim okolnostima treba se vratiti stvarawu nove strategije, koja }e poku{ati da ublaì posledice, a u planirawu grada iskoristi sva pozitivna iskustva. Me|utim, istorija nas u~i da je Novi Sad nakon svake od katastrofa koje je doìvqavao, uspevao ne samo da obnovi svoje vrednosti, ve} i da to obnavqawe donese novi kvalitativni pomak. Tako i ovog puta, nakon obnove uni{tenih dobara, planira se razvoj koji }e na najboqi mogu}i na~in sa~uvati i unaprediti potencijale kojima grad raspolaè.
javni interesi u trì{nom urbanom poretku; kako ograni~iti nekontrolisan rast gradova, kako spre~iti prenaseqenost stanovni{tva i kako suzbiti superkoncentraciju aktivnosti u prostoru. Tro{kovi urbanog na~ina ìvota, sve sloènije okolnosti upravqawa urbanim razvojem, potreba za pove}anim u~e{}em gra|ana, nepredvidivi uticaj neodredivih ~inilaca, saradwa javnog i privatnog sektora i ure|ewe urbane sredine, predstavqaju samo neka od pitawa na koja moderna urbana dru{tva nalaze, ili su na{la, odgovore. Istovremeno prethodna Jugoslavija ulazi u sredwu fazu urbanizacije. Problemi ure|ewa naseqa se vi{estruko uve}avaju i gradovi se suo~avaju sa promenama koje vode pogor{awu kvaliteta ìvota, naru{avawu uslova stanovawa, saobra}aja, vodosnabdevawa, obezbe|ewa potrebne urbane opreme. Ve} tada je uo~eno da je ure|ewe gradova uslovqeno stabilnim funkcionisawem kompleksnih urbanih tehni~kih sistema, {to iziskuje obimna ulagawa, a izraèni trendovi ukazuju da je ne samo ugroèn napredak ve} i prosto funkcionisawe jugoslovenskih gradova. Tim upozorewima sada se moè dodati jo{ samo to da je krajem 90-ih godina, nakon nepredvidivih i dramati~nih promena dràvnog entiteta, sveobuhvatne i najdubqe ekonomske, dru{tvene i politi~ke krize, i, kona~no, ratnih razarawa, aktuelno stawe jugoslovenskih gradova i uop{te urbanog poretka ve} duboko u kriti~noj fazi, i skoro se sa izvesno{}u moè pretpostaviti prete}im posledicama. U preure|enoj dràvi, uz mnoge nepovoqne me|unarodne, dràvne, ekonomske, socijalne, kulturne, politi~ke i druge okolnosti, nasle|en je i urbani poredak koji se morao redefinisati. Postalo je o~igledno da je raspoloìv prostor nu`no ure|ivati polaze}i ne samo od celine interesa u dràvi, nego i od konkretnih specifi~nosti u lokalnoj zajednici i lokalnoj samoupravi. Time su se, zbog kardinalnih istorijskih, dràvnih i dru{tvenih promena i tektonskih poreme}aja temeqa dru{tva, u istom istorijskom periodu stekla dva bitna dru{tvena procesa: dru{tveni preobraàj u tranzicionom periodu sredwe faze urbanizacije u kome su, ina~e, urbani problemi u svakom dru{tvu sveobuhvatni, najizraèniji i najsloèniji, i tranzicija iz prethodnog socijalisti~kog u kapitalisti~ki dru{tveni, ekonomski i dràvni poredak. U tim okolnostima dru{tvo u celini je su~eqeno sa najdubqim promenama, a gradovi sa najdubqom krizom urbanog poretka. Nepovoqne okolnosti i mnogobrojna ograni~ewa poèqnog preobraàja urbanog poretka, okvira u kome se ostvaruje svaki urbanisti~ki plan, isti~u nu`nost da se i u postoje}em (koji nestaje) i u novom urbanom poretku (koji se tek naslu}uje) otvaraju mnoga, nezaobilazna i najzna~ajnija pitawa su{tine urbanog poretka na koja jo{ uvek nisu dati konzistentni odgovori. Koji su dru{tveni ciqevi urbanog razvoja u budu}nosti; kako se utvr|uju i kako se ostvaruju privatni interesi i wima su~eqeni javni interesi u urbanom razvoju i urbanom poretku? Kakav je i kako funkcioni{e trì{ni model urbanog poretka i kako osnovni svojinski koncept dru{tva dominantne privatne svojine uti~e na urbani poredak i ostvarivawe urbanisti~kog plana? Kakve su poèqne fizi~ke strukture gradova i naseqa i {ta je su{tina racionalnog ure|ewa prostora (susteinable developement)? Kako se u trì{nom urbanom poretku oblikuju i garantuju zahtevi demokratskog odlu~ivawa; u kojoj meri i kako takav poredak pruà garancije za ostvarivawe ustavnosti, zakonitosti i pravne sigurnosti u ure|ewu
2.0. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU GENERALNOG PLANA

Skup{tina Grada Novog Sada, na sednici odrànoj 9.12.1992. godine, na osnovu ~lana 21. stav 2. Zakona o planirawu i ure|ewu prostora ("Slu`beni list SAP Vojvodine", broj 1/76, 2/80 i 26/83) i ~lana 31. ta~ka 3. Statuta Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 1/91), donela je odluku o pristupawu reviziji vaè}eg Generalnog urbanisti~kog plana, odnosno izradi novog, koja je objavqena u "Slu`benom listu Grada Novog Sada", broj 21/92. Postupak izrade Generalnog plana grada Novog Sada (u daqem tekstu - generalni plan) zapo~et je pre stupawa na snagu Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 44/95, 16/97 i 46/98), ali kako je ~lanom 69. stav 1. navedenog zakona utvr|eno da }e se zapo~eti postupak dono{ewa prostornih i urbanisti~kih planova nastaviti po odredbama ovog zakona, neophodno je bilo da se postupak dono{ewa i sadràj generalnog plana prilagodi novom zakonu. U tom smislu obuhvat je pro{iren na rubni predeo Novog Sada.
3.0. DRU[TVENI USLOVI KOJI UTIÛ NA RAZVOJ GRADA

Dosada{wi generalni planovi grada Novog Sada su se ostvarivali u relativno transparentnim i ~vrstim dru{tvenim, dràvnim, ekonomskim i politi~kim okolnostima. Ali, ve} sredinom 80-ih godina postaje uo~qivo da je globalni urbani poredak izloèn do tada nepoznatim fenomenima, velikim promenama i isku{ewima. Razvijena urbana dru{tva se i u zavr{noj fazi urbanizacije suo~avaju sa mnogim kontroverzama koje se odnose na osnove urbanog razvoja: kakav je poèqan trì{ni mehanizam urbanog razvoja a kako se {tite
25. oktobar 2006.
Broj 39 - Strana 951
prostora i regulaciji naseqa? Kako u takvom poretku funkcioni{e sistem upravqawa urbanim razvojem (urban management): {ta je uloga pravne dràve, a kakvi su poloàj i funkcije lokalne samouprave? Odgovore na ta (i druga, nepomenuta) pitawa tek }e dati dru{tvene reforme, a okviri, uslovi i okolnosti ostvarivawa urbanisti~kog plana u bliòj i daqoj budu}nosti, do 2021. godine i nakon toga, tek }e se uobli~avati o~ekivanim ustavnim zakonodavnim reformama. Pri tome se nikako ne sme zanemariti zna~aj jedne kqu~ne ~iwenice: u ekonomskoj osnovi dru{tva se intenzivno i nedovoqno regulisano odvija akumulacija kapitala, proces koji sam po sebi, u nepostojawu pravnih ograni~ewa, uzrokuje destrukciju u urbanom poretku. Kada taj proces u|e u stawe ravnoteè i ostvari se koncentracija kapitala, pravna dràva }e, naravno, suzbiti destrukciju u urbanom poretku, ali }e posledice ostati kao hipoteka koju }e morati da plate naredne generacije. Izloène globalne okolnosti i procesi ukazuju da }e se novi generalni plan ostvarivati u, po mnogo ~emu, za sada nepotpuno poznatim okolnostima. Posledice po koncepciju i re{ewe generalnog plana }e, naravno, biti negativne i pozitivne. U po~etnom, moè se pretpostaviti da }e u znatno duèm periodu tranzicije postoje}e dru{tvene institucije ostvarivawa generalnog plana slabiti; wih }e bezuslovno potiskivati ekonomska nu`nost da se procesi akumulacije i koncentracije kapitala u sferi urbanog sve vi{e ubrzavaju i ~iniocima nasilnog, vanekonomskim faktorima podsticane akceleracije. Osnovne postavke generalnog plana bi}e znatno ugroène mnogostrukim neregularnim dejstvima i aktivnostima aktera akumulacije gradskog prostora. U periodu koji }e uslediti (ali, za koji je sada neizvesno predvi|ati kada) funkcionisawe osnovnih dru{tvenih i ekonomskih procesa zahteva}e regularnost, transparentnost, pravnu utemeqenost, pravnu za{titu i pravnu sigurnost kapitala opredme}enog u strukturama grada. To }e poja~ati potrebu sa fakti~kom i pravnom rehabilitacijom koncepcije i re{ewa generalnog plana sa ciqem da se negativne posledice, ako i koliko to bude mogu}e, saniraju.
5. Uredba o za{titi specijalnog rezervata prirode "Koviqsko- petrovaradinski rit" ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 27/98).
1.1. Prostorni plan Republike Srbije ("Slu`beni glasnik RS", broj 13/96)
Prostornim planom Republike Srbije, kao strate{kim razvojnim dokumentom, utvr|ena je dugoro~na osnova organizacije, kori{}ewa i ure|ewa prostora, kao i osnovne pretpostavke za dugoro~ni demografski, ekonomski i socijalni razvoj Republike. Pored razvojne koncepcije i osnova za razvoj pojedinih funkcija, oblasti i delatnosti, prostornim planom su utvr|ene i smernice za pripremu i izradu prostornih i urbanisti~kih planova. U nizu prednosti koje je Grad Novi Sad dobio u Prostornom planu Republike, izdvajaju se posebno wegov poloàj na Dunavsko-Savskoj osovini razvoja koja ima poseban zna~aj i prioritet u razvoju Republike i uloga u mreì centra Srbije. Svojim poloàjem na razvojnoj osovini, zajedno sa Ni{om, spada u gradove na koje se oslawa strategija demotropolizacije Republike. Regionalizacijom Srbije utvr|eno je {est makroregiona. Me|u wima je i region Vojvodine sa Novim Sadom kao makroregionalnim centrom i regionalnim centrima Suboticom, Somborom, Zrewaninom, Kikindom i Vr{cem koji gravitiraju Novom Sadu. Subregionalno podru~je Novog Sada obuhvata op{tine: Ba~, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej, Vrbas, @abaq, Novi Sad, Oxaci, Temerin, Titel, In|ija, Stara Pazova, Irig i Srbobran. Karakteristika ovog podru~a, koja je planom predvi|ena, je preraspodela stanovni{tva koja rezultira koncentracijom stanovni{tva u subregionalnom podru~ju i Gradu Novom Sadu. I pored pove}awa broja stanovnika u subregionalnom podru~ju, wihov udeo u ukupnom broju stanovnika smawi}e se sa 7,13% na 6,93% 2001. godine, odnosno 6,72% 2011. godine, dok }e udeo stanovni{tva Novog Sada sa 2,72% koliko je bio 1991. godine, porasti na 2,88%. Planom se usmerava raspored industrijskih aktivnosti. Beograd i Novi Sad bi imali intenzivan rast u smislu pove}awa produktivnosti, uvo|ewa novih tehnologija i uspostavqawa dinamike zapo{qavawa. Osnovni pravci dugoro~nog razvoja industrije usmereni su na daqi razvoj energetike, metalnog i hemijskog kompleksa i proizvodwu "biolo{ki vredne hrane". Koncepcijom usmerene policentri~ne koncentracije predvi|ena je koncentracija proizvodnih kapaciteta u priobaqu Dunava i Save i to u pojasu povr{ine od 360 ha prostora Beograda, Smedereva, Pan~eva, Kovina i Novog Sada. Novom Sadu je u oblasti razvoja turizma dato zna~ajno mesto. Osnovni kriterijumi u konceptu razvoja turizma odnose se na izraènu turisti~ku tra`wu, prvenstveno inostranu, a zatim i doma}u, zatim na stvorene i prirodne uslove i resurse, na mogu}nost kori{}ewa aktivnosti i sadràja turisti~ke ponude tokom cele godine. Novi Sad je centar turisti~ke zone koja obuhvata Vojvodinu, centar regije Fru{ke gore i Dunava. Pripada najzna~ajnijem centru drugog stepena i drugi je po zna~aju emitovani centar turisti~ke ponude Srbije sa me|unarodnim i nacionalnim zna~ajem.
II. STRATEGIJA URE\EWA I GRA\EWA NOVOG SADA

1.0. SMERNICE I USLOVI ZA RAZVOJ, IZGRADWU I URE\EWE PROSTORA NOVOG SADA IZ PROSTORNIH PLANOVA [IRIH PROSTORNIH CELINA
Planovi {irih prostornih celina koji uti~u na re{ewa generalnog plana su: 1. Prostorni plan Republike Srbije ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 13/96); 2. Prostorni plan Grada Novog Sada i Op{tine Sremski Karlovci ("Slu`beni list op{tine Novi Sad, broj 5/74 i "Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 9/95); 3. Prostorni plan podru~ja posebne namene Fru{ke gore do 2022. godine ("Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine", broj 16/2004); 4. Prostorni plan podru~ja posebne namene za rekreaciju Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 16/85);
25. oktobar 2006.
Javne slu`be su jedan od elemenata za kvalifikovawe uloge u mreì centara. S obzirom na gravitaciono podru~je, povoqne saobra}ajne uslove, tradiciju, demografska obele`ja, u Novom Sadu }e se i daqe razvijati raznovrsne javne slu`be saglasno wegovim funkcijama i {irem okruèwu (Univerzitet, zdravstvo, kultura). U pogledu mogu}nosti kori{}ewa prirodnih resursa proceweno je da Novi Sad ima dobar potencijal i da je kao deo Panonske nizije (izuzev Fru{ke gore), prirodno predisponiran za ratarsku proizvodwu. Prostornim planom Republike Srbije se rezervi{e prostor za izgradwu hidroelektrane Dunav: HEPS "Novi Sad" (1.056 KWh). Realizacijom ove hidroelektrane omogu}ava se iskori{}avawe preostalog potencijala Dunava, uzvodno od uspora HE "\erdap" do ma|arske granice. Uspor od 80 m nadmorske visine uglavnom se zadràva u granicama postoje}ih nasipa. Hidroelektrana treba da bude proto~na. Lokacija nije detaqno utvr|ena, ali je izvesno da je izvan obuhvata generalnog plana. U okruèwu Novog Sada (Fru{ka gora, Beo~in) ra~una se na nalazi{ta za eksploataciju sirovina za cement. Saobra}ajnu infrastrukturu karakteri{e veoma vaàn saobra}ajni pravac, transevropski put, granica Ma|arske-Subotica-Novi Sad-Beograd i daqe prema Atini, odnosno Sofiji, koji na podru~ju Vojvodine ima definisanu trasu. Magistralna putna mreà je izgra|ena, a planom se predvi|a weno unapre|ewe. Magistralna pruga za velike brzine Beograd - Novi Sad - Subotica - dràvna granica - Ma|arska u delu od Subotice do Novog Sada (Petrovaradina) bi}e u koridoru postoje}e pruge i modernizovana, dok }e se u delu od Petrovaradina do In|ije izgraditi na novoj trasi. Planirana je i dogradwa pruge Zrewanin - @abaq (Novi Sad), izgradwa ranìrne stanice i uskla|ivawe èlezni~kog ~vora sa zahtevima pruga za velike brzine. U oblasti vodenog saobra}aja planom je predvi|eno intenzivno kori{}ewe postoje}ih plovnih puteva i wihovo ukqu~ivawe u evropsku plovnu mreù plovnim putem Rajna - Majna - Dunav. Luka u Novom Sadu sa svojom infrastrukturom, pretovarnim i skladi{nim kapacitetima, jedna je od strate{kih ta~aka u razvoju vodenog saobra}aja. U svrhu kori{}ewa komparativnih prednosti poloàja Republike Srbije, prioritet se daje izgradwi robno-transportnih centara me|u kojima je i izgradwa RTC-a u Novom Sadu. U Prostornom planu Republike Srbije su nazna~ene lokacije kao rezervacija prostora za budu}e aerodrome. Na êneju je planirana rekonstrukcija i dogradwa postoje}eg aerodroma za sportsku i poqoprivrednu avijaciju i javni prevoz u regionalnom saobra}aju. Sportski aerodrom je planiran u Beo~inu. U ciqu razvijawa sistema savremenih komunikacija, u Republici je planirano {est tranzitnih centrala od kojih je jedna instalirana u Novom Sadu. U pogledu za{tite prirodnih dobara, i daqe ostaje za{ti}ena prostorna celina Nacionalnog parka "Fru{ka gora" iako je region Fru{ke gore suo~en sa ozbiqnim investicionim zahvatima (radne zone, infrastruktura i sl.) koji mogu u znatnoj meri da ugroze specifi~ne vrednosti ovog podru~ja. Planom je predvi|eno sticawe me|unarodnog statusa za{tite za prostor Podunavqa, Koviqsko-petrovaradinskog rita.
Zna~aj Fru{ke gore istaknut je i za{titom kulturnih dobara. Kao sredwovekovna prostorna celina sa monumentalnim spomenicima republi~kog zna~aja, predloèna je za upis u listu svetske kulturne ba{tine.
1.2. Prostorni plan Grada Novog Sada i Op{tine Sremski Karlovci ("Slu`beni list op{tine Novi Sad", broj 5/74 i "Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 9/95)
Regionalni prostorni plan op{tine Novi Sad donet je 1974. godine i obuhvatio je period do 2000. godine. Osnovne postavke tog plana utvr|ene su na osnovu rezultata studija i istraìvawa, kao i na osnovu procena mogu}nosti razvoja op{tine Novi Sad, u sklopu ukupnog dru{tveno-ekonomskog razvoja {ireg okruèwa. Realizacija Regionalnog prostornog plana op{tine Novi Sad (1974 - 1994. godine) bitno je odstupila u odnosu na planirani obim i dinamiku ukupnog, pa time i prostornog razvoja. Osnovne pretpostavke privrednog i demografskog rasta nisu ostvarene, jer je umesto dinami~kog razvoja u duèm periodu ispoqena stagnacija i opadawe privrednog razvoja, pa je u skladu sa tim do{lo do odstupawa u planiranom prostornom razvoju na celom prostoru op{tine Novi Sad. Iz tih razloga ovaj plan je 1995. godine mewan i dopuwavan. Izmene su se, u najve}oj meri, odnosile na saobra}ajnu i drugu infrastrukturu, na mreù naseqa, a najbitnija izmena koja uti~e na Generalni plan Novog Sada je uvaàvawe tendencije kontinualnog prostornog razvoja dela Novog Sada na levoj obali Dunava i pro{irewe novosadske konurbacije prema zapadu, do ~ega je do{lo neplanski.
1.3. Prostorni plan podru~ja posebne namene Fru{ke gore do 2022. godine ("Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" broj 16/2004)
Planom je obuhva}en u celosti sremski deo grada (op{tina Petrovaradin). Deo op{tine se nalazi u sastavu Nacionalnog parka, a preostali u wegovoj za{titnoj zoni. Na prostoru katastarskih op{tina Bukovac, Ledinci i Sremska Kamenica izvr{ena je izmena granica ~ime se Nacionalni park pro{iruje na jednom delu za 53,57 ha, a na drugom smawuje za 32,12 ha. Nakon dono{ewa zakona kojim se utvr|uju ove granice, izvr{i}e se izmene u svim planovima koji obuhvataju ovaj prostor (Prostornom planu Grada Novog Sada, Generalnom planu Grada i planovima kojima se ovi planovi razra|uju). Za primenu plana na prostoru Grada posebno su va`ni uslovi koji se odnose na izgradwu na gra|evinskom zemqi{tu: u zonama vinogradarskih i ku}a za odmor i rekreaciju, priobaqu Dunava, privrednih objekata, kao i ure|ewe i oblikovawe pejsaà u za{titnoj zoni Nacionalnog parka. Kako se u Planu Fru{ke gore konstatuje, uslovi koji su utvr|eni planovima za prostore Grada koji su obuhva}eni i ovim planom, u potpunosti su uskla|eni, te ih ne treba posebno usagla{avati.
25. oktobar 2006.
1.4. Prostorni plan podru~ja posebne namene za rekreaciju grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 16/86)
Ovim planom definisani su lokaliteti vikend i vinogradarskih zona, uslovi za wihovu organizaciju i ure|ewe, kao i uslovi za izgradwu vikend i vinogradarskih objekata. Za vikend-zone definisana je obaveza daqe razrade, izrada planova detaqne regulacije kao osnove za izdavawe urbanisti~ke dokumentacije. Ova obaveza je preuzeta iz Regionalnog prostornog plana Fru{ke gore. Re{ewa ovog plana, koji je u znatnoj meri ve} i realizovan, uvaàva}e se kod izrade uslova za izgradwu i ure|ewe rubnog predela grada na desnoj obali Dunava.
op{tinama Novi Sad 1, Novi Sad 3 i Novi Sad 4 obuhva}en samo koridor autoputa u ukupnoj povr{ini od 234 ha. U Gradu Novom Sadu plan }e se primeniti u Prostornom planu, Generalnom planu Grada Novog Sada, kao i planovima detaqne regulacije uìh teritorijalnih celina. Pored po{tovawa kriterijuma, standarda i normativa, planovima }e se prihvatiti svi tehni~ki elementi, saobra}ajnica i infrastrukturnih sistema, wihovo povezivawe sa postoje}im delovima sistema i na~in povezivawa, odnosno ukr{tawa bez direktnog kontakta i sl.
2.0. POLO@AJ, MESTO I ULOGA GRADA U OKRU@EWU Novi Sad u mreì gradskih centara u Srbiji
Novi Sad pripada grupi podunavskih gradova i nastao je na mestu gde je suèno korito Dunava omogu}ilo da se krajem XVII veka naspram Tvr|ave podigne mostobran koji bi spre~io upade turske vojske na podru~je Austrije. Nalazi se na 19 i 20' isto~ne geografske duìne i 45 i 46' severne geografske {irine, na nadmorskoj visini od 75 do 238 m, {to je odredilo i wegove klimatske karakteristike, daju}i mu odlike umereno kontinentalne klime. Ekonomski, dru{tveni i prostorni razvoj Novog Sada opredelili su brojni ~inioci: izuzetan poloàj na raskrsnici va`nih evropskih puteva, spoj razli~itih prirodnih vrednosti, raznolike geografske celine, plodna ba~ka ravnica na levoj obali, naspram pitomih obronaka pod vo}wacima i vinogradima na desnoj obali Dunava. Novi Sad je zahvaquju}i svom povoqnom geografskom poloàju u Vojvodini i dobrim saobra}ajnim vezama, koje su rezultat dugog procesa razvoja, kontinuirano preuzimao i formirao centralne funkcije za celokupno podru~je Vojvodine. To je drugi grad po veli~ini u Republici Srbiji i u wemu su locirane zna~ajne nau~ne, razvojno-istraìva~ke i stru~ne organizacije za podsticawe razvoja i krupni proizvodni kapaciteti u oblasti naftne, hemijske, prehrambene industrije, trgovine, saobra}aja, poslovnih usluga itd. U wemu su se razvile zna~ajne ustanove visokog obrazovawa, zdravstvene ustanove vrhunske medicine i specijalizovanih usluga, ustanove iz oblasti kulture, socijalne ustanove itd. U Novom Sadu su se, tokom wegovog istorijskog razvoja, proìmale razli~ite kulture, stvaraju}i uslove za raznovrsne oblike saradwe i formirawe sopstvenog identiteta. Gravitacioni uticaji Novog Sada su u najve}oj meri orijentisani na podru~je Vojvodine, gde wegov poloàj predstavqa zna~ajnu prednost za razvoj centralnih funkcija, s obzirom da smawuje tro{kove komunikacija i pove}ava efikasnost regionalnog razvoja. Intenzitet uticaja Novog Sada znatno je ja~i u okviru subregionalnog podru~ja koje obuhvata op{tine: Ba~, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej, Vrbas, @abaq, Oxaci, Temerin, Titel, In|ija, Stara Pazova, Irig i Srbobran. Ja~e funkcionalne veze uspostavqene su na
1.5. Uredba o za{titi specijalnog rezervata prirode "Koviqsko-petrovaradinski rit" ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 27/98)
Ovom uredbom podru~je Koviqsko-petrovaradinskog rita stavqeno je pod za{titu kao prirodno dobro od izuzetnog zna~aja i svrstano u I kategoriju za{tite kao specijalni rezervat prirode. Na podru~ju rita ustanovqena su tri reìma za{tite, a deo KO Petrovaradin, koji se nalazi u rubnom predelu Novog Sada, potpada pod reìm za{tite II stepena. Ovaj prostor se ure|uje saglasno uslovima kori{}ewa, o~uvawa i unapre|ewa, kao i odre|enih zabrana na podru~ju rita.
1.6. Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridora auto-puta E-75 Subotica - Beograd (Batajnica) ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 69/2003)
PPP infrastrukturnog koridora E-75 Subotica-Beograd predstavqa krak Panevropskog koridora "10", odnosno wegov krak "10 B".
1
Pored osnovnog ciqa - povezivawa delova ju`ne i jugoisto~ne Evrope sa sredwom i severnom preko teritorija Republike Srbije, planom se inicira i podsti~e razvoj podru~ja kroz koja prolazi, kao i razvoj u blièm okruèwu kroz ostvarivawe maksimalnih komercijalnih efekata. Osim tekstualnog dela u kome se utvr|uju (1) ciqevi i zadaci prostornog plana, (2) funkcije i zna~aj infrastrukturnog koridora za integraciju prostora, (3) uticaj infrastrukturnog koridora na okruèwe, (4) poloàj magistralnih infrastrukturnih sistema u koridoru, (5) funkcionalni sadràji auto-puta i prate}i sadràji za potrebe korisnika auto-puta, (6) za{tite ìvotne sredine, (7) organizacija, ure|ewe i kori{}ewe prostora i (8) primena prostornog plana. Plan sadrì tri referalne karte: Plan namene povr{ina, Plan infrastrukturnih sistema i Reìmi ure|ewa, kori{}ewa i za{tite prostora i tematsku kartu "Plan saobra}ajne infrastrukture". Planom su obuhva}ene u celini katastarske op{tine ênej, Kisa~, Rumenka, Ka}, Koviq i Budisava, dok je u
____________________
1
U daqem tekstu: autoput Subotica - Beograd.
25. oktobar 2006.
uèm gravitacionom podru~ju gde je intenzitet uticaja Novog Sada najve}i i gde postoje izraèni ekonomski interesi za uspostavqawe zajedni~kih sistema u oblasti saobra}aja, infrastrukture, javnih slu`bi itd. Takve funkcionalne veze uspostavqene su u najve}oj meri sa susednim op{tinama, koje usled koncentracije odre|enih funkcija na podru~ju Novog Sada i povoqnih saobra}ajnih veza znatan deo svojih potreba zadovoqavaju u Novom Sadu, a deo infrastrukturnih, saobra}ajnih sistema i javnih slu`bi organizovan je zajedni~ki. Razvojna uloga Novog Sada kao makroregionalnog centra bitno je umawena usled dugogodi{we ekonomske krize koja je zahvatila ne samo Novi Sad nego i wegovo {ire okruèwe. Kako intenzitet i karakter funkcionalnih veza Novog Sada sa okolinom zavisi od ukupnog nivoa wegove razvijenosti i obima koncentracije aktivnosti u wemu, to je pad ekonomske snage Novog Sada bitno umawio kvalitet, nivo i intenzitet funkcionalnih veza sa gravitacionim okruèwem. Svoju funkciju makrogregionalnog centra i jednog od nosilaca razvoja u Republici Srbiji Novi Sad moè uspe{no ostvariti samo ukoliko se u {to kra}em roku uspostavi efikasan ekonomski sistem, zasnovan na trì{noj privredi, otvorenoj prema svetu.
U Novom Sadu je ostvaren visok nivo koncentracije javnih slu`bi, trgovinskih kapaciteta i drugih sadràja koji opsluùju ne samo prigradska naseqa nego i znatno {ire podru~je. Jedinstveni saobra}ajni infrastrukturni sistemi za Novi Sad i prigradska naseqa samo su delimi~no realizovani. Posledwih desetak godina na podru~jima bliè gradu do{lo je do bespravne izgradwe stambenih objekata ~ije se posledice ogledaju u zaposedawu poqoprivrednog zemqi{ta u okolini grada, degradaciji prirodnih vrednosti, izgradwi na povr{inama od javnog interesa, nastajawu nehigijenskih naseqa sa septi~kim jamama, izgradwi na geolo{ki nestabilnim terenima, bez odgovaraju}e opremqenosti objektima suprastrukture itd. Intenzivnom bespravnom izgradwom, naro~ito na zapadnom pravcu sa obe strane Dunava, naru{en je koncept razvoja grada i metropolitenskog podru~ja. Umesto vi{e naseqa na ovom prostoru, sve vi{e se stvara jedinstvena konurbacija koju ~ine Novi Sad sa Veternikom i Futogom na levoj i Bukovcem i Ledincima na desnoj obali Dunava. U daqem razvoju metropolitenskog podru~ja oblici i intenzitet veza izme|u Novog Sada i prigradskih naseqa razvija}e se tako da se obezbede maksimalni efekti i ostvari uskla|en razvoj podru~ja. U skladu sa tim, stvara}e se uslovi i pretpostavke da se: - obezbedi ve}e zapo{qavawe radno aktivnog stanovni{tva u naseqima, - uspostave zajedni~ki infrastrukturni i drugi sistemi za koje postoje tehni~ki uslovi i ekonomske povoqnosti, - za{titi poqoprivredno zemqi{te i druge proizvodne vrednosti od uzurpacije i bespravne izgradwe, a izgradwa usmeri na prostor u okviru gra|evinskih rejona naseqa. Procesom {irewa gradskog na~ina ìvota na prigradska naseqa obezbedi}e se kvalitetan demografski razvoj i raspored stanovni{tva, kao i ravnomerniji ukupni i socijalni razvoj podru~ja.
Odnos grada i prigradskih naseqa

Novi Sad zajedno sa najbliìm naseqima u wegovom okruèwu (Bege~, Budisava, Bukovac, Veternik, Ka}, Kisa~, Koviq, Ledinci, Rumenka, Stepanovi}evo, Futog i ênej) ~ini ne samo jedinstveno administrativno (metropolitensko) nego i funkcionalno povezano podru~je sa zajedni~kim razvojnim konceptom ~iji je ciq da ostvari efikasan razvoj, zasnovan na valorizaciji prirodnih i stvorenih vrednosti podru~ja. Dominantnu ulogu u razvoju metropolitenskog podru~ja ima Novi Sad, koji svojom ekonomskom snagom aktivira ekonomske potencijale u naseqima mawe ekonomske snage, {to u me|usobnim odnosima dovodi do dinamizirawa razvoja podru~ja. Time se postiè da se optimizacija ekonomske strukture, umesto na nièm nivou, realizuje na nivou podru~ja kao ekonomske celine, ~ime se elimini{u mogu}e neuskla|enosti izme|u mawih prostornih celina, ekonomski i nedovoqno homogenih. Koncept razvoja metropolitenskog podru~ja Novog Sada, koji je utvr|en Regionalnim prostornim planom Op{tine Novi Sad iz 1974. godine, zasnivao se na usmeravawu razvoja naseqa sa ciqem da se razvijaju razli~iti tipovi u zavisnosti od wihovog poloàja i uloge u mreì naseqa. Ovaj koncept nije u potpunosti ostvaren, ali je do{lo do odre|ene diferencijacije naseqa tako {to su naseqa bliè Novom Sadu, po svojim demografskim, prostornim i drugim karakteristikama, poprimila karakteristike urbanih naseqa (Veternik, Futog, Bukovac, Ka}). Svojom privla~nom snagom Novi Sad je uticao da ova naseqa imaju visok demografski rast i urbanu strukturu stanovni{tva, iako ova naseqa nisu formirala odgovaraju}i obim i strukturu privrede. Proces deagrarizacije, koji se pod uticajem Novog Sada odvijao veoma ubrzano, nije bio pra}en odgovaraju}im razvojem privrede u prigradskim naseqima, pa se najve}i deo radno aktivnog stanovni{tva zapo{qavao u Novom Sadu. U~e{}e dnevnih migranata iz naseqa kre}e se od 50 do 80% ukupnog aktivnog stanovni{tva u pojedinim naseqima.
3.0. OSNOVNI PRAVCI PROSTORNOG RAZVOJA 3.1. Ciqevi prostornog razvoja

Generalni plan je koncipiran na na~in da Novi Sad ostvari svoju ulogu u sopstvenom i {irem okruèwu, tako {to }e se razvijati u sredwoevropski grad sredwe veli~ine koji }e iskoristiti sve prednosti svog poloàja, razvijati tradicionalne vrednosti i pri tome po{tovati savremene principe razvoja i potpisane me|unarodne konvencije. U dràvnim okvirima }e razviti one sadràje kojima ostvaruje ulogu pokrajinskog i makroregionalnog centra. U svom metropolitenskom podru~ju obezbedi}e zadovoqavawe svakodnevnih potreba ~itavog stanovni{tva kompletirawem dnevnog urbanog sistema. Takav razvoj je mogu}e ostvariti na principima odrìvog razvoja koji podrazumeva usagla{en ekonomski, socijalni i prostorni razvoj i smawewe konflikata izme|u ukupnog rasta i kvaliteta, odnosno kulture ìvqewa. O~uvawe svih neobnovqivih resursa, zaustavqawe prostorne ekspanzije, tretman zemqi{ta kao najzna-
25. oktobar 2006.
~ajnijeg u resursima Novog Sada, racionalnost kori{}ewa uz uvaàvawe raznovrsnosti u oblicima kori{}ewa statusu zemqi{ta, spadaju u osnovne postulate odrìvog razvoja. Razvoj ekolo{ki i energetski efikasnih sistema, rekonstrukcija, revitalizacija i decentralizacija industrije, komplementarni su osnovnim principima. Ekolo{ki kriterijumi postaju osnova planirawa i razvoja prirodne i ukupne ìvotne sredine. Urbana memorija koja podrazumeva o~uvawe identiteta i negu specifi~nosti koje grad poseduje predstavqa posledwi, i ne mawe vredan, u nizu ciqeva razvoja grada. Konkretizovano na Novi Sad, to podrazumeva da se kriterijumima ekolo{ke odrìvosti na lokalnom nivou utvr|uje poèqan, odnosno obavezuju}i odnos izme|u zauzetog (izgra|enog u kontinuitetu) i slobodnog (poqoprivrednog, {umskog, vodenog) zemqi{ta; unutar zauzetog zemqi{ta opredeqen je na~in kori{}ewa tako da ekonomski i socijalni kriterijumi budu ~inilac ekolo{kih, ~ime se obezbe|uje odgovaraju}e prisustvo namena koje podiù kvalitet ìvqewa, iako uvek ne donose profit. Svojom op{tom ure|eno{}u i opremqeno{}u gradskih prostora, posebno javnih povr{ina, Novi Sad }e predstavqati grad op{tih kulturnih vrednosti, a ne samo skup tradicionalnih i pojedina~nih sadràja i ustanova kulture, nauke i obrazovawa. Saobra}ajna dostupnost i prohodnost, na~in obezbe|ewa sanitarne vode, raspoloìvi energetski izvori uskla|eni su sa populacionom i prostornom veli~inom grada. Posebne vrednosti ove zajednice - Dunav i wegovo priobaqe, Nacionalni park "Fru{ka gora", regionalni parkovi i ritske {ume, izuzetno plodno poqoprivredno zemqi{te, kao i bogato kulturno nasle|e, specifi~ni oblici graditeqstva, dostignuti sklad u pojedinim delovima grada, ~uvaju se i koriste u skladu sa globalnim ciqevima razvoja. Kvalitet vazduha, voda i zemqi{ta ~uva se pa`qivim locirawem potencijalnih zaga|iva~a, tehni~kim i tehnolo{kim sredstvima ili, u krajwem slu~aju, preseqewem zaga|iva~a na nove lokacije. Re{ewa Prostornog plana Republike Srbije operacionalizovana su tako da proces demetropolizacije u kome je Novi Sad jedno od glavnih upori{ta, prioritet razvoja dunavske osovine i druga planska re{ewa ne ugroze ni na koji na~in vrednosti i prednosti Novog Sada. Selektivan odabir aktivnosti koje odgovaraju populacionim karakteristikama, posebno obrazovnoj strukturi, i ekolo{ka pouzdanost i pa`qivo locirawe, uz proveru uticaja na okolinu, predstavqaju obavezu u sprovo|ewu generalnog plana. Politika kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta zahteva pa`qivo odmeravawe i razgrani~ewe op{tih i pojedina~nih interesa, utvr|uju}i pravu meru, na~in i kvalitet wihovog zadovoqavawa. Pri tome racionalnost pojedina~nog (objekta, parcele) mora biti posmatrana u kontekstu racionalnosti {ireg podru~ja i podre|ena harmoni~nim prostornim odnosima. Unikatnim sadràjima, visokospecijalizovanim institucijama nauke, zdravstva, kulture, obrazovawa, kao i sadràjima kojima se razvijaju tradicionalne manifestacije - sajamske, turisti~ke, sportske i sl., posve}uje se posebna pa`wa i otvaraju mogu}nosti za razvoj novih sli~nog kvaliteta.
Lokacije ovih objekata su pa`qivo odabrane i po pravilu pripadaju specijalizovanim centrima. Ostalim javnim slu`bama lokalnog nivoa opsluìvawa (osnovno obrazovawe, osnovna zdravstvena za{tita, de~ija za{tita, kultura) grad treba da bude ravnomerno opremqen. Urbanisti~ki normativi i standardi prilago|eni su gradskim potrebama i uslovima, a teè najvi{im stepenima kvaliteta. Socijalni i kulturni aspekt stanovawa je dimenzija odrìvog razvoja od posebnog zna~aja i uticaja na razvoj Novog Sada zbog wegovog nasle|a i sastava stanovni{tva. Po{tuju se op{ta civilizacijska prava na upotrebu jezika, obrazovawe i dr., i daqe }e se prou~avati i negovati mogu}i na~ini integracije, od kojih je prostorna integracija vi{ezna~na i slojevita. Jedan od aspekata integracije je formirawe i uobli~avawe grada, pri ~emu je va`no da nacionalni izrazi graditeqstva stvaraju zajedni~ka obele`ja ovog podnebqa. Stanove i stanovawe treba prilagoditi razli~itim potrebama, èqama i mogu}nostima kupaca i korisnika. To zna~i da, uz sada{wu, prili~no raznovrsnu ponudu, treba obezbediti i stanove prilago|ene starima, odnosno mladima, studentima i |acima, zaposlenima koji deo vremena provode u Novom Sadu, zatim stanove prilago|ene vi{egeneracijskim porodicama, hendikepiranim licima i drugim kategorijama stanovni{tva. Stanovawe siroma{nih trebalo bi da se razlikuje samo po na~inu finansirawa od drugih oblika stanovawa i ne bi trebalo da predstavqa razlog za bilo kakvu segregaciju u prostoru. Ulogu javnog, privatnog i tre}eg sektora, koji ~ine razne neprofitne organizacije, dràva }e regulisati propisima. U okviru zakonskih mogu}nosti izna|ena su re{ewa koja odgovaraju gradu i na najboqi na~in obezbe|uju wegovo funkcionisawe. U urbanisti~kim planovima ovakva re{ewa se moraju uvaàvati i ponuditi ona koja odgovaraju sektoru koji se u vreme realizacije u konkretnim uslovima stimuli{e. Grad treba da bude ravnomerno opremqen komunalnom infrastrukturom na na~in koji odgovara specifi~nostima pojedinih podru~ja. Pitawe je kako bi tako usmeravan i razvijan grad izgledao? Pre svega kao grad dovoqno veliki da se u wemu rehabilituju i neguju sve vrednosti gradskog (gra|anskog) na~ina ìvota, a dovoqno mali da te vrednosti ne budu degradirane dugim putovawima, neprimerenim delatnostima, velikim koncentracijama qudi, aktivnosti i dr. To bi, tako|e, bio grad koji je iskoristio prednosti poloàja i razvio se na obe obale reke, sa~uvav{i pri tome wihove prirodne, ve}im delom, neizmewene vrednosti. Zgrade velikih visina, skromnih stanova ostale bi kao neizbe`na, ali ipak, epizoda u wegovom prostornom oblikovawu. Tradicionalni gradski na~in izgradwe, u kome dominiraju prostori sa zgradama niìh spratnosti sa ìvim negovanim centrima, sa savremenom, efikasnom privredom, Tvr|avom koja se razvila u zna~ajan centar sa specifi~nim, atraktivnim sadràjima, re{ewa su generalnog plana zasnovana na utvr|enim ciqevima razvoja.
3.2. Osnovni programski elementi razvoja stanovni{tva i delatnosti

Demografska kretawa, koja }e karakterisati Novi Sad u planskom periodu, posledica su ukupnih demo-
25. oktobar 2006.
grafskih kretawa u {irem okruèwu, koja ve} dugo imaju nepovoqan trend, pa bez pozitivnih promena demografskih kretawa na {irem prostoru ne mogu se ostvariti dugoro~na povoqna demografska kretawa ni na podru~ju Novog Sada. Novi Sad }e u planskom periodu, prvenstveno kao posledica znatnog priliva izbeglog stanovni{tva, ostvariti izvestan porast broja stanovnika. Doseqeno stanovni{tvo utica}e na porast i strukturu stanovnika
u prvom delu planskog perioda, dok }e kasnije taj uticaj oslabiti, tako da }e do}i do postepenog opadawa ukupnog broja stanovnika. Nepovoqna demografska kretawa ima}e za posledicu starewe stanovni{tva Novog Sada, porast izdràvanog, starijeg, na ra~un radno aktivnog stanovni{tva. To zahteva da se odgovaraju}om populacionom politikom na naj{irem nivou preduzmu odgovaraju}e mere u ciqu zaustavqawa nepovoqnih demografskih kretawa.
Razvoj i starosna struktura stanovni{tva Novog Sada za period do 2021. godine Popis 2002. broj 9.887 10.600 11.508 14.184 96.403 29.314 12.804 31.882 216.583 % 4,6 4,9 5,3 6,5 44,5 13,6 5,9 14,7 100,00 Registar 2003. broj 10.230 11.200 13.100 15.300 108.640 34.200 15.500 38.590 246.760 % 4,2 4,5 5,3 6,2 44,0 13,9 6,3 15,6 100,00 Prognoza 2011. broj 9.950 11.100 13.000 15.100 104.040 35.910 15.600 39.000 243.700 % 4,1 4,6 5,3 6,2 42,7 14,7 6,4 16,0 100,00 Prognoza 2021. broj 9.600 11.050 12.800 14.900 102.180 36.080 15.760 39.200 241.570 % 3,5 4,6 5,3 6,2 42,3 14,9 6,6 16,2 100,00
Starost 1 2 3 4 5 6 7 8 0-4 5-9 10 - 14 15 - 19 20 - 49 50 - 59 60 - 64 65 i vi{e Ukupno:
Razvoj Novog Sada u planskom periodu odvija}e se u potpuno izmewenim dru{tveno-ekonomskim uslovima, a kqu~ni ~inilac koji }e odlu~uju}e uticati na tempo razvoja jeste brzina kojom }e se ostvariti reformske promene, odnosno uspostaviti trì{ni sistem privre|ivawa. Prelazak na trì{nu privredu podrazumeva kompletnu izmenu karaktera ekonomskog sistema i uspostavqawe novog sa institucijama koje su primerene takvom sistemu. Samo pod uslovom da se ostvare sveobuhvatne promene privrednog i politi~kog sistema i uspostavi trì{na ekonomija, moè se ostvariti najva`niji ciq ukupnog razvoja, odrìvi razvoj, kojim se postiè ravnoteà ekonomskog razvoja, za{tite i o~uvawa okoline i socijalnog razvoja. Zapo~eti proces tranzicije i modernizacije oblikova}e dru{tveni sistem zasnovan na demokratiji i trì{noj ekonomiji, usagla{en sa dru{tvenim i ekonomskim sistemom razvijenih zemaqa. To }e omogu}iti trans-
fer tehnologije, znawa i kapitala i ubrzati dugoro~no odrìv dru{tveni i ekonomski razvoj. Intenzivirawe razvoja privatnog sektora i preduzetni{tva, malih i sredwih preduze}a, predstavqa}e kqu~ne poluge razvoja. Preduzetni~ka aktivnost uslovi}e preobraàj i modernizaciju dru{tvenih struktura {to }e podsta}i razvoj tehnike i komunikacija i ubrzati integracione procese privrede {ireg okruèwa. U takvim uslovima strategija razvoja Novog Sada zasniva}e se na intenzivnom aktivirawu potencijala koji se mogu valorizovati na {irem evropskom prostoru. Predvi|a se da }e u prvom delu planskog perioda biti ostvarene neophodne dru{tveno-ekonomske promene i uspostavqen stabilan privredni razvoj, ~ime bi se stvorili uslovi da se u drugom delu planskog perioda ostvari dinami~niji razvoj koji bi doveo do izmene privredne strukture u korist tercijarnih delatnosti, porasta zaposlenosti i ukupnog standarda stanovni{tva.
Osnovni programski elementi razvoja Novog Sada do 2021. godine Red. br. 1 2. 3. 4. 5. 6. 7. 7.1. 7.2. 7.3. 7.4. Opis Broj stanovnika Broj doma}instava Prose~na veli~ina doma}instva Broj stanova Prose~na neto povr{ina stana po stanovniku Radni kontigent Broj zaposlenih Primarni sektor Sekundarni sektor Tercijarni sektor Neprivreda 2002. 216.583 81.134 2,7 80.888 20,8 155.481 93.650 2.300 34.500 29.200 27.650 2011. 243.700 90.001 2,7 88.000 21,6 152.855 121.000 2.500 40.500 43.200 34.800 2021. 241.570 92.640 2,6 93.000 23,4 146.200 127.500 2.600 40.900 49.000 35.000
25. oktobar 2006.
3.3. Pravci ure|ewa grada - koncept prostornog razvoja

Novi Sad se, kao i ve}ina gradova biv{e Jugoslavije, vi{e decenija posle Drugog svetskog rata razvijao u uslovima ubrzane urbanizacije. To je vidqivo u urbanoj slici grada u kojoj su zastupqeni zna~ajni delovi sa visokim objektima i sa velikom koncentracijom stanovnika i kompleksima privrede. Organizacija i ure|ewe prostora grada usmeravani su tako da se ostvari koncept prostornog razvoja kojim bi se Novi Sad, Petrovaradin i Sremska Kamenica socijalnom, saobra}ajnom, funkcionalnom integracijom razvijali kao jedinstveni grad na Dunavu. U ovom konceptu Mi{eluk, sredi{ni plato na sremskoj obali, imao je vi{estruku ulogu: da se izgradwom na wemu poveù Petrovaradin i Sremska Kamenica, kao i da se koncentracijom poslovnih sadràja na wemu ostvari ravnomerniji razvoj na razli~itim obalama. Bulevar oslobo|ewa i Most slobode predstavqali su osnovni deo sistema koji je omogu}avao ovakav razvoj. Ovakav koncept, koji je prisutan u svim generalnim urbanisti~kim planovima Novog Sada od 1950. godine, posledwih godina se bespravnom izgradwom prema zapadu, severu, istoku i na samom Mi{eluku naru{ava. Generalni plan Novog Sada do 2021. godine, nastoji da taj koncept sa~uva i usaglasi sa nastalom situacijom, a da prostor Mi{eluka, u ~iju su pripremu za izgradwu uloèna znatna sredstva, sa~uva za razvoj koji }e se protegnuti i na postplanski period. Potencijali gradskog prostora su ve}i od potreba koje su iskazane prema projekciji demografskog i ekonomskog razvoja u skladu sa ciqevima, prema kriterijumima koji su utvr|eni prema uslovima iz ovog vremena. Prema re{ewima generalnog plana u centralnom podru~ju grada izme|u Dunava, èlezni~ke pruge i trase biv{e Suboti~ke pruge bi}e nastaweno oko 150.000 stanovnika, severno od kanala oko 20.000, zapadno od Suboti~ke pruge oko 60.000, a na sremskoj strani oko 45.000 stanovnika, {to je za oko 25.000 stanovnika vi{e od projekcije demografskog razvoja. Ovakav pristup omogu}ava brì i kvalitetniji razvoj, ukoliko se uslovi izmene izvan dana{wih o~ekivawa, i omogu}ava Skup{tini Grada da sredworo~nim programima usmerava razvoj na odre|ena podru~ja, u skladu sa tada{wim zahtevima. Saobra}ajno re{ewe iz prethodnog plana uglavnom se zadràva. Korekcije nastaju u delovima gde se obnovom poru{enih mostova mogu poboq{ati saobra}ajna re{ewa i organizacija prostora Petrovaradina, a posebno Katastarska op{tina Novi Sad I Novi Sad II Novi Sad III Novi Sad IV ênej Povr{ina KO (ha) 1860,01 1177,89 3092,88 1527,40 8611,16 Uk. povr{. obuhva}ena planom 1860,01 1177,89 3092,88 1527,40 24,24
Tvr|ave. Tako|e se dobijaju kvalitetnije veze sa zapadom. Koriguju se prikqu~ci i obilaznice u ciqu jednostavnijeg povezivawa sa regionalnim saobra}ajnicama i prilago|avawa nastalom stawu. @elezni~ki koridori omogu}avaju modernizaciju pruge, ~emu }e biti prilago|ena i obnova biv{eg @eèqevog mosta. Do korekcija u drugim infrastrukturnim sistemima do{lo je iskqu~ivo zbog prilago|avawa na~inu i mogu}nostima obnove. Ostvaren je kontinuitet sa osnovnom namenom prostora. Razvoj javnih slu`bi je usagla{en sa ulogom Novog Sada i uskla|en sa programima razvoja tih slu`bi, sa standardima i normativima za pojedine delatnosti. Zadràva se koncept razvoja centara i istovremeno nadogra|uje ja~awem centara na svim ulaznim pravcima, a posebno prema zapadu, po{tuju}i nastale tendencije. U odnosu na prethodni plan, bliè je utvr|ena namena priobaqa Dunava u kome se, ne naru{avaju}i wegovu prirodnost i prisustvo zelenila, planiraju turisti~ki, rekreativni, sportski i sli~ni sadràji. U ve}ini namena omogu}ena je ili ~ak uslovqena izgradwa komplementarnih sadràja. U nemogu}nosti formirawa zna~ajnijih novih zelenih prostora, uslovqava se za{tita i revitalizacija postoje}ih i ozelewavawe slobodnih prostora u svim namenama. U oblikovawu grada osnovna te`wa je da se ne stvaraju novi visinski reperi i da se u postoje}im delovima grada ostvare harmoni~ni odnosi izme|u postoje}ih objekata i celina i onih {to }e se graditi. Tako|e se planira da se na odgovaraju}i na~in urede zna~ajni gradski prostori: trgovi, skverovi, saobra}ajna ~vori{ta, ulazi u grad. Za{tita graditeqskog nasle|a sprovedena je u planu saglasno Zakonu o kulturnim dobrima i urbanisti~koj za{titi starog gradskog jezgra, dok je za{tita sredine inkorporirana u sva re{ewa generalnog plana.
4.0. OBUHVAT PLANA

Generalni plan obuhvata u celini katastarske op{tine Novi Sad (I, II, III, IV) i Sremska Kamenica i delove katastarskih op{tina Petrovaradin (10,42 ha pripada gra|evinskom rejonu naseqa Bukovac), Veternik (Adice i Veterni~ka rampa), Ledinci, Bukovac ,ênej i Futog. Deo KO u rubnom predelu Povr{. (ha) 0,00 0,00 332,64 176,09 0,00 Namena
Deo KO u gra|evinskom rejonu 1860,01 1177,89 2760,24 1351,31 24,24
{ume poqoprivredno zemqi{te
958. strana - Broj 39 Katastarska op{tina Petrovaradin Sr. Kamenica Ledinci Bukovac Veternik Rumenka Futog UKUPNO: Povr{ina KO (ha) 2591,16 3049,10 1894,00 1391,09 1940,78 2823,89 8326,65 38286,01
SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Uk. povr{. obuhva}ena planom 2580,74 3049,10 35,56 20,40 410,89 16,35 0,31 13795,77 Deo KO u gra|evinskom rejonu 1986,88 1264,13 35,56 20,40 410,89 16,35 0,31 10908,21
25. oktobar 2006. Deo KO u rubnom predelu
Povr{. (ha) 593,86 1784,97 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 2887,56
Namena spec.rez.prirode nacionalni park za{t. zona nac. par.
Rubni predeo Novog Sada, koji ~ine delovi KO Sremska Kamenica i KO Petrovaradin, pripada Nacionalnom parku "Fru{ka gora", odnosno za{titnoj zoni Nacionalnog parka kao podru~je rekreacije sa vikend i vinogradarskim zonama. Petrovaradinski rit je sa Koviqskim progla{en za specijalni rezervat prirode. Mawi deo KO Novi Sad III je {umsko zemqi{te, a KO Novi Sad IV poqoprivredno zemqi{te izvan granica gra|evinskog rejona.
Opis granice gra|evinskog rejona

Za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejona odre|uje se prese~na ta~ka isto~ne regulacije èlezni~ke pruge Novi Sad - Senta i severne regulacije èlezni~ke pruge Novi Sad - Zrewanin, {to ~ini trome|u parcela broj 4191, 3809 i 4184, koje pripadaju KO ênej. U pravcu istoka granica se poklapa sa severnom regulacijom pruge (parcela broj 4184) do mesta preseka sa produènim pravcem me|e parcela broj 6 i 7/1 KO Novi Sad III. U toj ta~ki granica se lomi ka jugoistoku, preseca parcele broj 4184 i 4187 KO ênej i prelazi na podru~je KO Novi Sad III, pri ~emu preseca parcelu broj 7/1 do trome|e parcela broj 7/1, 6 i 3175/1 (kanal Vrbak). Idu}i ka jugozapadu granica se poklapa sa severozapadnom me|om parcele kanala Vrbak (parcela broj 3175/1) do ta~ke broj 1 ~ije su koordinate Y1 = 408955,14; X1 = 19144,04. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu severoistoka preko ta~ke broj 2 ~ije su koordinate Y2 = 409007,39; X2 = 19142,98 dolazi do ta~ke broj 3 ~ije su koordinate Y3 = 409181,35; X3 = 19239,59, a na isto~noj granici puta (parcela broj 3220). Daqe granica prati jugoisto~nu granicu parcele broj 3220 do trome|e parcela broj 3220, 95/1 i 90, zatim skre}e u
4.1. Granica gra|evinskog rejona Novog Sada

Povr{ina gra|evinskog rejona grada Novog Sada pove}ana je za 37,19 ha. Pove}awe usled usagla{avawa opisa granice i grafi~kog prikaza je 17,95 ha, a usled izmene granice je 19,24 ha. Na teritoriji KO Novi Sad III povr{ina se pove}ava za 1,23 ha zbog pristupne saobra}ajnice deponiji. Ju`no od Rumena~kog puta, u KO Novi Sad IV, gra|evinski rejon se pove}ava za 18,70 ha. U KO Veternik povr{ina je smawena za 1,00 ha usled pomerawa granice na osovine planiranih saobra}ajnica. U Tabeli su prikazane izmene povr{ina gra|evinskog rejona po katastarskim op{tinama.
Katastarska op{tina Novi Sad I Novi Sad II Novi Sad III Novi Sad IV ênej Petrovaradin Sr. Kamenica Ledinci Bukovac Veternik Rumenka Futog UKUPNO:
Deo KO u gra|evinskom rejonu GP 2021 1860,01 1177,89 2754,20 1325,27 22,19 1987,51 1264,02 35,56 20,95 407,07 16,35 0,31 10871,02 +17,95 +19,24 -0,55 +4,82 - 1,00 +4,81 +7,34 +2,05 -0,63 +0,11 + 1,23 +18,70 *1 *2 izmene GP 1860,01 1177,89 2760,24 1351,31 24,24 1986,88 1264,13 35,56 20,40 410,89 16,35 0,31 10908,21
*1 razlika u povr{ini usled usagla{avawa opisa i grafi~kog prikaza granice *2 razlika u povr{ini usled izmene gra|evinskog rejona
25. oktobar 2006.
pravcu jugoistoka, prati zapadnu granicu parcela broj 90 i 109/3 do ta~ke na trome|i parcela broj 90, 109/3 i 106/3. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu severoistoka, prati jugoisto~nu granicu puteva (parcele br. 109/3 i 137) pri ~emu preseca kanal Vrbak (parcela broj 3175/1) do preseka sa granicom KO Novi Sad III i KO ênej na potesu Nemanovci. Idu}i u pravcu jugoistoka granica se poklapa sa linijom koja razdvaja katastarske op{tine Novi Sad III i ênej, pa Novi Sad III i Ka} do me|e parcela broj 3279 i 3223/3 KO Novi Sad III. U ovoj ta~ki granica se lomi ka jugozapadu po me|ama parcela broj 3279 i 3223/3; 3279 i 212/2, preseca parcelu broj 213, pa se poklapa sa me|om parcela broj 3280 i 215/7, zatim preseca kanal (parcela broj 214) i daqe se poklapa sa me|om parcela broj 3281 i 215/1 do severoisto~ne regulacije magistralnog puta Subotica - Beograd koja je trome|a parcela broj 3281, 215/1 i 3295. Od ove trome|e granica se u pravcu jugoistoka poklapa sa severoisto~nom me|om magistralnog puta (parcela broj 3295), zatim prati granicu katastarskih op{tina Novi Sad III i Ka}, tj. isto~nu granicu magistralnog puta (parcela broj 6520), zatim prelazi u KO Novi Sad III, nastavqa da prati isto~nu granicu magistralnog puta (parcela broj 3294), zatim prelazi raskrsnicu po severoisto~nim granicama parcela broj 3291/2, 3231/6 i 3287 do granice katastarskih op{tina Novi Sad III i Ka}, tj. do isto~ne obale Subi} Dunavca (parcela broj 3277/2). Idu}i od ove ta~ke granica se pruà ka jugu po isto~noj obali Subi} Dunavca, koja je granica katastarskih op{tina Novi Sad III i Ka}, pa Novi Sad III i Koviq do leve obale reke Dunav (parcela broj 3278/2). Od ove ta~ke granica se lomi u pravcu severozapada uzvodno po levoj obali Dunava do preseka sa jugoisto~nom regulacijom magistralnog puta (prikqu~ak iz pravca Petrovaradina), zatim se lomi ka jugozapadu po toj regulaciji i prelazi Dunav do desne obale do uliva Rokovog potoka u Dunav na podru~ju KO Petrovaradin. Na podru~ju Petrovaradina granica se poklapa sa ju`nom me|om Rokovog potoka (parcela broj 2863) do isto~ne me|e poqskog puta (parcela broj 6628/1), zatim skre}e ka jugu po isto~noj me|i pomenutog puta i produàva po isto~noj me|i odbrambenog nasipa oko radne zone "Istok" do isto~ne me|e èlezni~ke pruge Subotica - Beograd i daqe se u pravcu jugoistoka poklapa sa severoisto~nom regulacijom pruge, preseca put (parcela broj 6613) do linije koja razdvaja katastarske op{tine Petrovaradin i Sremski Karlovci. Idu}i ka jugozapadu granica se poklapa sa linijom razdvajawa pomenutih katastarskih op{tina do trome|e katastarskih op{tina Petrovaradin, Sremski Karlovci i Bukovac. Od me|ne ta~ke koja ozna~ava trome|u katastarskih op{tina granica se pruà ka zapadu po liniji koja razdvaja katastarske op{tine Petrovaradin i Bukovac do me|e parcela broj 5817 i 5818 KO Petrovaradin, zatim se lomi ka severu po isto~noj granici parcele broj 5818 do isto~ne me|e poqskog puta (parcela broj 5852) i daqe u pravcu severa poklapa se sa isto~nim me|ama poqskih puteva (parcele br. 5852, 5871 i 5888) do trome|e parcela broj 5881, 5882 i 5888. Od pomenute trome|e parcela granica se lomi u pravcu me|e parcela broj 5874 i 5875, pri ~emu preseca poqski put (parcela broj 5888) i izlazi na put Petrovaradin - Bukovac, parcela broj 6627. Iz trome|e parcela broj 5874/2, 5875 i 6627 granica se lomi ka severoistoku poklapaju}i se sa isto~nom re-
gulacijom puta Petrovaradin - Bukovac do preseka sa poqskim putem (parcela broj 6653). U toj ta~ki granica skre}e ka zapadu i poklapa se sa ju`nom ivicom poqskog puta (parcela broj 6653), preseca Bukova~ki potok (parcela broj 6612) i ju`nom ivicom puta (parcela broj 6652) dolazi u ta~ku preseka sa kanalom (parcela broj 6158). Daqe se granica poklapa sa ju`nom obalom kanala (parcela broj 6158) do trome|e parcela broj 6158, 6157i 6156, zatim se poklapa sa me|om parcela broj 6156 i 6157, u tom pravcu preseca put (parcela broj 6649) i skre}e ka jugu do me|e parcela broj 6212/1 i 6214. Idu}i ka zapadu granica se poklapa sa me|ama parcela broj 6212/1 i 6214; 6212/2 i 6214; 6213 i 6215/1, zatim se lomi ka jugozapadu poklapaju}i se sa isto~nim me|ama parcela broj 6216, 6241, 6242, 6251, 6254, 6255, 6256, 6257, 6258, 6261, 6262, 6265 i 6266, a zatim sa ju`nim granicama parcela broj 6266, 6267, 6268, 6269, 6270, 6271, 6272/1, 6272/2, 6272/3, 6328, 6327, 6326, 6567, 6575, 6577, 6581/2, 6581/1, 6584 i 6586 do asfaltnog puta (parcela broj 6652). U pravcu me|e parcela broj 6586 i 6585/3 granica preseca put (parcela broj 6652) i wegovom isto~nom ivicom ide ka severu do me|e parcela broj 6593/1 i 6594/2. U toj ta~ki granica skre}e ka istoku me|ama parcela sa leve strane parcela broj 6594/2, 6594/1, 6596, 6593/2, 6595/1, 6317, 6316, 6315, 6313, 6310, 6304, 6305 i 6306, a sa desne strane parcela broj 6593/1, 6593/3, 6598, 6597, 6309 i 6308 do granice KO Petrovaradin i KO Bukovac. Na podru~ju KO Bukovac granica je odre|ena me|ama parcela, sa leve strane parcela broj 1155, 1171, 1170, 1167, 1164, 1162, 1153, 1150/2, 1142, 1141, 1135, 1134, 1131, 2000, 2001, 2004, 2005, 2009, 2012, 2014, 2016, 2019, 2020, 2023, 2024, 2027, 2028 i 2032, preseca poqski put (parcela broj 3320), parcele broj 2037, 2041, 2051, 2050, 2054, preseca puteve (parcela broj 2055), zatim parcele broj 2056, 2083, 2082, 2058, 2077/1, 2076, 2071, 2070, 2068 i 2066, a sa desne strane parcele broj 1154, 1123, 1130, 2013, 1128, 1127, 1126, 1125, 1105, 2038, 2040, 2051, 2052, 2053, 2057, 2061 i 2062 do me|ne ta~ke broj 5 koja razdvaja KO Bukovac od KO Sremska Kamenica. Na podru~ju Sremske Kamenice granica je odre|ena od me|ne ta~ke broj 5 po granici KO Bukovac i KO Sremska Kamenica do preseka sa produènim pravcem me|e parcela broj 1151 i 1152, preseca put (parcela broj 1143) i me|om parcela broj 1151 i 1152 izlazi na severnu me|u poqskog puta (parcela broj 1158). Idu}i ka zapadu granica se poklapa sa severnom ivicom poqskog puta (parcela broj 1158), preseca poqski put parcela broj 3982, produàva severnom ivicom puta (parcela broj 1163) i u tom pravcu preseca put (parcele broj 1094/1 i 1094/2) do granice parcele broj 3375. U ovoj ta~ki granica se lomi ka jugu po me|i parcela broj 3375 i 1094/2 do preseka sa me|om parcela broj 3375 i 3376/3. Idu}i ka zapadu granica je odre|ena severnim me|ama parcela broj 3376/3, 3376/4, 3377, 3404, 3409, 3410 i 3414, preseca put (parcela broj 3983) i skre}e ka jugu po zapadnoj me|i puta (parcela broj 3983), poklapa se sa zapadnim me|ama parcela broj 3284/1, 3284/2, 3275, 3276, 3277/3 i 3280, preseca put (parcela broj 3984) i skre}e ka jugu do puta (parcela broj 3162), zatim se lomi ka zapadu po severnim me|ama parcela broj 3162, 3161, 3160, 3159 i 3158. Potom se lomi ka jugu po zapadnim me|ama parcela broj 3158, 3169/3, 3171, 3170, 3552 i u pravcu zapada poklapa se sa severnom me|om parcele
25. oktobar 2006.
broj 3074/5 do magistralnog puta Novi Sad - Ruma (parcela broj 3988) i preseca ga do zapadne regulacije. Iz te ta~ke granica se lomi ka jugu do poqskog puta (parcela broj 3030) i wegovom severnom ivicom izlazi na Novoselski potok, preseca ga u pravcu me|a parcela broj 2993 i 2990 i severnom stranom puta (parcele broj 2990) i severnom stranom parcela broj 2991 i 2992 izlazi na isto~nu regulaciju industrijske pruge (parcela broj 4010/1), preseca je do zapadne regulacije i lomi se ka jugu do severne me|e parcele broj 2841. Idu}i ka zapadu granica se poklapa sa ju`nom me|om parcele broj 2822/1, preseca put (parcela broj 2824), poklapa se sa me|om parcela broj 2837 i 2836/2; 2833/2 i 2834/2; 2834/1 i 2834/2, sa ju`nom stranom poqskog puta (parcela broj 2775), a zatim sa me|om parcela broj 2773/2 i 2774/11; 2773/3 i 2774/11; 2773/4 i 2774/11; 2773/5 i 2774/11; 2773/5 i 2861; 2773/1 i 2861/1 do puta (parcela broj 3990) i preseca ga. Zapadnom linijom puta (parcela broj 3990) granica se lomi ka severu do trome|e parcela broj 2656, 2651/2 i 3990. Iz ove trome|e granica se lomi ka zapadu poklapaju}i se sa ju`nom granicom parcela broj 2656 i 2654 do preseka sa jarugom (parcela broj 4012). Idu}i ka severu granica se poklapa sa isto~nom obalom jaruge do trome|e parcele broj 2662, puta (parcela broj 3977) i jaruge (parcela broj 4012). Od ove trome|e granica se poklapa sa zapadnom ivicom poqskog puta (parcela broj 3977) do trome|e parcela broj 2412, 2413 i 3977. U ovoj trome|i granica se lomi ka zapadu me|om parcela broj 2412 i 2413, preseca jarugu (parcela broj 4012) i izlazi na severnu me|u parcele broj 2411 do poqskog puta (parcela broj 2399) i wegovom severnom ivicom dolazi do trome|e parcela broj 2399, 2397 i 2398/1. Iz ove trome|e granica se lomi ka severu me|om parcela broj 2398/1 i 2397; 2398/1 i 2396 do me|e parcela broj 2395 i 2396 i poklapa se sa wom do puta (parcela broj 2394), zatim se poklapa sa isto~nom ivicom poqskog puta (parcela broj 2394) i u tom pravcu preseca put (parcela broj 3991). Idu}i ka severu granica se poklapa sa zapadnom ivicom puta (parcela broj 3992), zatim se poklapa sa me|om puta (parcela broj 3992) i izlazi na put (parcela broj 3974) i preseca ga. Idu}i daqe granica se poklapa sa zapadnom ivicom puta (parcela broj 3974) do preseka sa ju`nom ivicom poqskog puta (parcela broj 2145), lomi se ka zapadu ju`nom ivicom puta (parcela broj 2145), izlazi na poqski put (parcela broj 2150), preseca ga, kao i jarugu (parcela broj 1742) u pravcu me|e parcela broj 1745 i 1749/1. Iz ove me|e granica se lomi ka zapadu poklapaju}i se sa severnom me|om jaruge (parcele br. 1741 i 1742) i sa ju`nom me|om jaruge (parcela broj 1741), dolazi do poqskog puta (parcela broj 3994) i wegovom isto~nom ivicom dolazi u me|nu ta~ku broj 19 koja deli KO Sremska Kamenica i KO Ledinci. Na podru~ju KO Ledinci granica polazi od me|ne ta~ke broj 19 i idu}i ka severozapadu poklapa se sa severnom ivicom poqskog puta (parcela broj 1202) do trome|e parcela broj 1142, 1202 i 1119. Od ove trome|e granica ide ka severu poklapaju}i se sa zapadnim me|ama parcela broj 1119, 1118, 1101, 1084/1, 1083, 1082, 1081, 1078, 1077, 1076, 1075, 1074 i 1072, {to je u isto vreme granica gra|evinskog rejona Ledinaca, zatim preseca put Novi Sad - Beo~in u pravcu me|ne ta~ke broj 2. Od me|ne ta~ke broj 2 granica se poklapa sa severnom regulacijom puta Novi Sad - Beo~in do me|ne ta~ke broj 28 koja razdvaja KO Ledinci i KO Sremska Kamenica. U ovoj ta~ki granica se lomi ka severu poklapaju}i
se sa granicom KO Ledinci i KO Sremska Kamenica do ~etvorome|e KO Sremska Kamenica, KO Ledinci, KO Veternik i KO Novi Sad II na osovini reke Dunav. Od ~etvorome|e katastarskih op{tina granica se poklapa sa osovinom Dunava idu}i ka zapadu u duìni oko 900 m koja je i granica KO Veternik i KO Ledinci. U ovoj ta~ki granica se lomi ka severozapadu presecaju}i reku Dunav u pravcu me|e parcela broj 2990/2 i 2990/3 i poklapa se sa tom me|om, kao i sa me|om parcela broj 2988/2 i 2988/3; 4284/2 i 4284/3 do nasipa (parcela broj 4280) i preseca ga do severne regulacije u trome|i parcela broj 4280, 3971/4 i 3971/15. Od ukrsne ta~ke granica ide ka zapadu pomenutom linijom nasipa do preseka sa me|om izme|u parcela broj 3985 i 3984, gde se lomi i skre}e ka severu me|ama parcela broj 3985, 3989, 3993/1, 3993/2, 3993/3, 3994/6, 4276/2, 3997/1 i 4002/3 sa leve strane i 3984/1, 3984/2, 3984/3, 3984/4, 3984/5, 3990/1, 3990/5, 3991/1, 3991/2, 3992/1, 3992/2, 4276/1, 4000/1, 4000/2, 4001/1 i 4001/8 sa desne strane, do preseka sa zapadnom regulacionom linijom novoprojektovanih ulica. Od preseka, granica nastavqa ka severu tom zapadnom regulacijom nove ulice, a preko parcela broj 4002, 4003, 4004, 4007, 4008, 4009, 4010, 4011/1, 4011/2, 4012, 4016, 4017, 4030 (poqski put), 4028, 4027, 4026, 4025, 4024, 4023 i 4022 do ukr{tawa sa jugoisto~nom granicom parcele broj 4279. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu severoistoka, prati jugoisto~nu granicu parcele broj 4279 do osovinske ta~ke broj 284, a zatim skre}e u pravcu istoka, poklapa se sa osovinama ulica koje su definisane osovinskim ta~kama broj 835, 836, 401 i 402 do ta~ke na preseku sa pravcem koji je paralelan sa severnom granicom parcele broj 3769/4 na rastojawu od 7,50 m. Od ove ta~ke granica nastavqa prethodno opisanim pravcem do ta~ke na preseku sa osovinom ulice definisane osovinskim ta~kama broj 405 i 516. Daqe granica skre}e u pravcu severa, prati osovinu ulice do osovinske ta~ke broj 516, zatim skre}e u pravcu zapada do osovinske ta~ke broj 690, daqe skre}e u pravcu severoistoka do osovinske ta~ke broj 691. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu istoka do preseka osovine ulice i produènog pravca granice parcela broj 3080/1 i 3078/2. Daqe granica skre}e u pravcu severoistoka prethodno opisanim produènim pravcem, a zatim prati zapadnu granicu parcela broj 3078/2, 3078/1, 3079/6, 3079/5, 3079/1, 3079/3, 3079/4 i 3079/2 do preseka sa granicom KO Novi Sad IV. Idu}i ka severozapadu, pa ka severoistoku granica se poklapa sa linijom koja razdvaja katastarske op{tine Veternik i Novi Sad IV, zatim prelazi na podru~je KO Novi Sad IV po jugoisto~noj me|i poqskog puta parcele broj 10227 do me|ne ta~ke broj 8 koja je na me|i parcela broj 9171 i 9958, zatim skre}e ka severozapadu po pomenutoj me|i do poqskog puta parcela broj 10226/2 i preseca ga. U toj ta~ki granica skre}e u pravcu severoistoka do trome|e parcela broj 10226/2, 9219 i 9223, a zatim u pravcu severozapada prati granicu parcela broj 9219 i 9223, tim pravcem se~e parcele broj 10225/2 i 9248 do preseka sa zapadnom regulacijom planiranog puta. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu severoistoka, prati planiranu regulaciju puta do preseka sa granicom parcela broj 9240 i 9241, tim pravcem se~e parcelu broj 10224, prelazi u KO Futog, se~e parcele broj 9950 i 10222 i dolazi do severozapadne granice parcele broj 10222. Daqe granica skre}e u pravcu severoistoka, prati severozapadnu granicu parcele broj 10222, i u tom
25. oktobar 2006.
pravcu preseca parcele broj 8948 i 8951, nastavqa daqe severozapadnom me|om parcele broj 10223, preseca put Novi Sad - Vrbas do trome|e parcela broj 9956, 4065 i 4432 odakle se poklapa sa severnom me|om parcele broj 4432 do mesta u kojoj ona skre}e na sever, a granica nastavqa na istok presecaju}i parcelu broj 4336 i ponovo se ukqu~uje na severnu me|u parcele broj 4432, poklapaju}i se sa wom do grani~ne ta~ke broj 4 na me|i KO Novi Sad IV i KO Rumenka, u kojoj skre}e na sever poklapaju}i se sa granicom KO do grani~ne ta~ke broj 8 na jugozapadnoj me|i èlezni~ke pruge Novi Sad Subotica. Idu}i u pravcu severoistoka granica preseca prugu Novi Sad - Subotica i poklapa se sa severozapadnom me|om èlezni~ke pruge Novi Sad - Zrewanin, tako da prelazi preko podru~ja katastarske op{tine ênej, zatim preseca èlezni~ku prugu Novi Sad - Senta, do trome|e koja je odre|ena za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejona."
i izlazi ponovo na put broj parcele 4002 do ukr{tawa sa putem broj parcele 3997. Sa zapadne strane granica je utvr|ena isto~nom ivicom puta broj parcele 3997 do trome|e parcela broj 2514, 2515 i 3997, a daqe se poklapa sa isto~nom i ju`nom ivicom puta broj parcele 2515, zatim se lomi ka severu, preseca pomenuti put u pravcu zapadne me|e parcele broj 2506 i poklapa se sa wom kao i sa severnom me|om te parcele idu}i u pravcu istoka. Daqe se poklapa sa severnim me|ama parcela broj 2507, 2508 i 2515; preseca parcelu broj 2509 do zapadne me|e parcele broj 2494, zatim se lomi u pravcu severa po zapadnim me|ama parcela broj 2494, 2495 i 2496, zaobilazi parcelu broj 2496 sa severne strane i produàva u pravcu severa po zapadnim me|ama parcela broj 2490 i 2488 pa skre}e ka severozapadu po jugozapadnim me|ama parcela broj 2475/1 i 2475/3 do poqskog puta broj parcele 3997. Idu}i u pravcu severa granica se poklapa sa isto~nom me|om poqskog puta broj parcele 3997 do ukr{tawa sa poqskim putem broj parcele 3996. Idu}i ka zapadu granica preseca put broj parcele 3997 i poklapa se sa ju`nom ivicom puta broj 3996 do ukr{tawa sa poqskim putem broj parcele 3995. Idu}i od juga prema severu granica se poklapa sa zapadnom ivicom puta broj parcele 3995 do poqskog puta broj parcele 3991 a daqe se poklapa sa isto~nom ivicom puta broj parcele 3991 do trome|e koja je usvojena za po~etnu ta~ku opisa granice.
Opis granice vikend zone "Glavica" u KO Sremska Kamenica

Vikend zona se sa severne strane grani~i ju`nim me|ama parcela broj 3278, 3277, 3276, 3273 i 3271; sa isto~ne strane grani~i se isto~nom ivicom poqskog puta broj 3983 od pravca me|e parcela broj 3271 i 3270 na severu do pravca me|e parcela broj 3245/2 i 3243/3 na jugu; sa ju`ne strane grani~i se severnim me|ama parcela broj 3243/3, 3208, 3205 i 3206; sa zapadne strane grani~i se isto~nom me|om parcele broj 3200, severnom me|om parcele broj 3200, preseca put broj 3984 do wegove zapadne ivice i idu}i ka severu poklapa se sa wom do pravca me|e parcela 3278 i 3268.
Opis granice Nacionalnog parka "Fru{ka gora" u KO Sremska Kamenica2

Granica Nacionalnog parka "Fru{ka gora" u KO Sremska Kamenica po~iwe od Dubokog potoka i ide wime severno 850 metara da bi skrenula ponovo prema istoku parcelama broj 4018, 3949, 2309, 8015, 2480/7, 2480/6, 2497. Skre}e prema jugu parcelama broj 2499, 2496, 2500, 2501, 3949, 3853, a zatim ponovo ide prema istoku grani~nim parcelama broj 3836, 3838, 3839, 3840,3843, 3845, 3846, 3847, 3859, 3861/2, 3870, 3871, 3863, 3867, 3886/1, 3902, 3906, 3916, 3922, 3918, 3645, 3644, 3638, 3637, 3636, 3613, 3614, 3616, 3615, 3617, 3610, 3609, 3608, 3605, 3604. Izme|u parcela broj 3583 i 3580 prelazi put Novi Sad - Ruma, preseca parcelu broj 3580 i skre}e prema severu katastarskim ~esticama broj 3561, 3559, 3560, 3553, 3053, 3552, 3063, 3072, a zatim ponovo se vra}a prema jugu parcelama broj 3052, 3181, 3182, 3184, 3200, 3206, 3207, 3552. Ovde granica ponovo skre}e prema istoku katastarskom ~esticom broj 3965/1 i preseca parcele broj 3533, 3965/1.
Opis granice vikend zone "Artiqevo - Popovica" KO Sremska Kamenica

Od trome|e parcela broj 3991, 2395 i 2394, granica se utvr|uje me|om parcela broj 2395 i 2394, zatim se lomi ka severoistoku zaobilaze}i sa ju`ne strane parcele broj 2395 i 2398 do zapadne ivice jaruge broj parcele 4012, zatim se lomi ka jugu poklapaju}i se sa zapadnom ivicom jaruge broj parcele 4012 do trome|e parcela broj 2417/3, 2436/1 i 4012. Od ove trome|e granica se lomi ka istoku i poklapa sa ju`nom me|om parcele broj 2654, 2655 i 2656 do puta broj parcele 3990 i poklapa se sa wegovom zapadnom me|om u pravcu juga. U daqem toku, granica preseca put broj parcele 3990 zatim se poklapa sa ju`nom me|om puta broj parcele 3676 do puta broj parcele 3652, zatim se poklapa sa zapadnom ivicom puta broj parcele 3652, preseca put broj parcele 3912 u pravcu zapadne ivice puta broj parcele 3917 i poklapa se sa wom do puta broj parcele 4002 i preseca ga. Sa ju`ne strane granica se poklapa sa ju`nom ivicom puta broj parcele 4002 do isto~ne me|e parcele broj 3947, lomi se ka jugu isto~nom me|om parcele broj 3947 zatim se lomi ka zapadu poklapaju}i se sa ju`nom me|om parcele broj 3947 i skre}e ka severu zapadnom me|om iste parcele do ju`ne ivice puta broj parcele 4002. Idu}i ka zapadu poklapa se sa ju`nom ivicom puta broj parcele 4002 do isto~ne me|e parcele broj 3948, lomi se ka jugu isto~nom me|om parcele broj 3948, zatim se poklapa sa ju`nom i zapadnom me|om parcele broj 3948
____________________
2
III. GENERALNA URBANISTI^KA RE[EWA

1.0. NAMENA PROSTORA NA PODRU^JU OBUHVA]ENOM GENERALNIM PLANOM 1.1. Poqoprivredno zemqi{te u rubnom predelu
Rubni predeo Novog Sada obuhvata veoma mali deo ukupnih poqoprivrednih povr{ina na teritoriji grada Novog Sada i to u KO Novi Sad IV i KO Sremska Kamenica. Karakteristike i na~in kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta svrstava novosadsko podru~je u ratarsko-
Zakon o nacionalnim parkovima, Sl. glasnik RS broj 39,31. maja 1993.
25. oktobar 2006.
-sto~arski mikrorejon, a fru{kogorsko prigorje u vo}arsko-vinogradarski mikrorejon. Rubne zone grada, koje su prete`no poqoprivredne povr{ine su neobnovqiv prirodni resurs i, osim funkcije produkcije, imaju i ulogu u poboq{awu ìvotnog prostora i vrednovawu autenti~nih pejza`nih karakteristika. Nekim od na~ela ure|ewa rubnog predela i wegove detaqnije razrade na pojedinim potezima planira se zadràvawe vla`nih stani{ta i postavka zelenih za{titnih pojaseva (umreàvawe prostora) u ciqu za{tite od vetra, snega, podizawa ~estica pra{ine i dr. Na taj na~in strate{kom koncepcijom ekolo{kog planirawa izdvaja se funkcionalni tip, prete`no poqoprivrednog kori{}ewa zemqi{ta. Predeoni obrazac ravni~arskog ba~kog dela je vizuelno i strukturno ujedna~en, dok se padine Fru{ke gore karakteri{u ve}om ekolo{kom raznovrsno{}u, usitwenijom granulacijom pejzaà (vo}waci, vinogradi) i postavkom izduènih zelenih za{titnih pojaseva. Vo}waci i vinogradi KO Sremska Kamenica predstavqaju za{titnu zonu Nacionalnog parka a koriste se kao prostori za rekreaciju u kojima se, prema Prostornom planu Grada Novog Sada i Op{tine Sremski Karlovci, nalaze lokaliteti vikend-zona Popovica i Glavica i vinogradske zone.
Podru~je Nacionalnog parka "Fru{ka gora" ima izuzetnu va`nost kao globalno vegetaciona celina koja uti~e na kori{}ewe i planirawe podru~ja Novog Sada. Potpuno prirodan i prirodi blizak prostorni tip {umskog ekosistema ~ini podru~je fino strukturisanim, sa visoko vizuelnim i ekolo{kim vrednostima. Za{titne {ume u gra|evinskom rejonu i rubnom predelu ~ine celoviti sistem prigradskih, imisionih {uma i {umskih poteza uz autoput Novi Sad - Beograd. Imisione {ume zahvataju podru~ja, neposredno uz radnu zonu, deponiju otpadaka i poteze uz kanal Dunav-TisaDunav. Najzna~ajnije prostore za{titnih {uma u gra|evinskom rejonu ~ine podru~ja namewena park-{umama: Kameni~ka i Petrovaradinska ada, koje su u funkciji rekreacije, sporta i za{tite izvori{ta. Deo za{titnih {uma rubnog predela na severoisto~nom delu Novog Sada predstavqaju topolici Instituta za topolarstvo. Osim za{titne, ove {ume imaju nau~noistraìva~ku ulogu.
1.3. Gra|evinsko zemqi{te

Gra|evinsko zemqi{te obuhvata sve izgra|eno i neizgra|eno, ure|eno i neure|eno, javno i ostalo zemqi{te u gra|evinskom rejonu Novog Sada. Van gra|evinskog rejona tako|e ima gra|evinskog zemqi{ta; vikend i vinogradske zone koje se ure|uju prema Prostornom planu podru~ja posebne namene za rekreaciju Grada Novog Sada.
1.2. [umsko zemqi{te

Na podru~ju Novog Sada u ravni~arskom i fru{kogorskom delu zastupqeni su izdiferencirani tipovi {uma. Planinske {ume zahvataju severnu i ju`nu padinu Fru{ke gore. Nizijske {ume nalaze se u ravni~arskom delu Ba~ke, dok se ritske {ume nalaze neposredno uz Dunav u plavnom podru~ju. Na teritoriji Grada {ume zauzimaju prostor od 12% od ukupne povr{ine3. Na sremskoj strani najvi{e je {uma u katastarskoj op{tini Sremska Kamenica i to 1.416 ha ili 46%. Prema statusu i na~inu gazdovawa evidentirane su: proizvodne {ume, za{titne {ume i {ume sa posebnom namenom. Najve}i deo proizvodnih {uma nalazi se u aluvijalnoj ravni uz Dunav i izloèn je ~estim plavqewima. Ritski karakter zemqi{ta usmerio je proizvodwu na podizawe monokultura topola i proizvodwu drveta namewenog za proizvodwu celuloze. [ume sa posebnom namenom ~ine {ume Nacionalnog parka "Fru{ka gora". Predeo Fru{ke gore odlikuje se bogatstvom prirodnih retkosti, istorijskim i turisti~kim lokalitetima. Same {ume kao najizraàjniji biolo{ki element ujedno predstavqaju granicu Nacionalnog parka, odnosno reìm stroge za{tite prirodnih vrednosti. [umama i zemqi{tem Nacionalnog parka gazduje se u skladu sa odredbama Zakona o nacionalnim parkovima. Planom o ure|ivawu Nacionalnog parka "Fru{ka gora", Zakonom o za{titi ìvotne sredine i posebnim {umsko-privrednim osnovama, kao i jednogodi{wim i vi{egodi{wim planovima i programima za{tite i unapre|ewa Nacionalnog parka "Fru{ka gora". Reìm za{titne zone Nacionalnog parka ima podru~je fru{kogorskog prigorja na podru~ju od desne obale Dunava do {umovite granice stroge za{tite Nacionalnog parka "Fru{ka gora".
____________________
3
1.4. Vodeno zemqi{te

Na podru~ju grada Novog Sada izdiferencirana je hidrografska mreà koju ~ini reka Dunav, osnovna kanalska mreà hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav i fru{kogorski potoci. Reka Dunav proti~e kroz podru~je grada Novog Sada dele}i ga na ba~ki i sremski deo. Prose~na {irina vodnog ogledala vodotoka je oko 500 m i u direktnoj je zavisnosti od vodostaja. Pri visokim vodostajima reka je ome|ena odbrambenim nasipom, odnosno visokim terenom. Kanal Savino Selo - Novi Sad, kao deo hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, uliva se u Dunav. Na 4 + 300 km stacionaè kanala nalazi se prevodnica "Novi Sad". Uzvodno od prevodnice je kontrolisan reìm oticawa sa prose~nom {irinom vodnog ogledala kanala od oko 70 m. Nizvodno je vodostaj pod direktnim uticajem vodostaja Dunav sa prose~nom {irinom vodnog ogledala u kanalu od oko 110 m. Fru{kogorski potoci spadaju u buji~ne potoke sa velikim padovima koji uzrokuju eroziju obala i dna. Na podru~ju Grada Novog Sada fru{kogorski potoci su: [andorovac, Kamenarski, Kameni~ki, Novoselski, Rokov i Seli{te. Svi potoci se ulivaju u Dunav.
2.0. NAMENA PROSTORA U GRA\EVINSKOM REJONU NOVOG SADA Urbanisti~ke celine

Osnovna karakteristike prostoru daje wegova namena, a unutar namene izdvajaju se karakteristi~ne celine
Prostorni plan Grada Novog Sada i Op{tine Sremski Karlovci
25. oktobar 2006.
prema poloàju, na~inu izgradwe, prirodnim osobenostima okruèwa, morfolo{koj slici. U gra|evinskom rejonu Novog Sada prostor je namewen za javne povr{ine, stanovawe, poslovawe, poqoprivredne, {umske i prirodi bliske namene. U nameni stanovawa izdvajaju se slede}e karakteristi~ne celine: - zone porodi~nog stanovawa, - op{te stambene zone sredwih i visokih gustina, i - zone vi{eporodi~nog stanovawa visokih gustina. Unutar op{tih stambenih zona izdvajaju se karakteristi~ne celine sa vrednim objektima, ulicama, blokovima, koje predstavqaju posebno vredne delove Novog Sada i deo wegovog identiteta koji ne sme biti naru{en neprimerenom izgradwom. Deo trajne slike Novog Sada predstavqaju i podru~ja Limana, Bistrice i podru~je oko Bulevara oslobo|ewa. Takav na~in izgradwe, koji je bio karakteristi~an i neophodan u vreme ubrzane urbanizacije, se ne planira. Delovi na sremskoj strani, posebno Mi{eluk, na~inom izgradwe }e odràvati karakteristike prirodnog okruèwa, a sklopovi fizi~kih struktura svojom rastresito{}u i malim visinama doprineti specifi~nom izgledu grada na desnoj obali Dunava. U okviru prostora namewenog poslovawu izdvajaju se karakteristi~ne celine i pravci: gradski centri, ulazni pravci i radne zone. Tvr|ava sa podgra|em, stari gradski centri i linijski centri na pravcima najstarijih ulica koje se susti~u u centar predstavqaju najvredniji deo nasle|a i razvija}e se na principima koji koriste i unapre|uju prednosti poloàja, uz po{tovawe matrice, morfolo{kih karakteristika i selektivnih kariterijuma za izbor sadràja. Novi centri formira}e se tako da prema sadràjima i oblikovawu predstavqaju sliku vremena u kojem }e nastajati. Ulazni pravci u grad ure|iva}e se ne samo za locirawe delatnosti koje }e koristiti lokacione prednosti ve} i za oblikovawe ulaza u grad, stvarawe prvih utisaka na ulazu u gradsko podru~je. Radne zone se razlikuju po preovla|uju}oj vrsti delatnosti koje se u wima razvijaju, veli~ini kompleksa i objekata, na~inu wihovog grupisawa, prilago|enosti okruèwu. Zone "Sever I" i "Sever II" su izgra|ene kompaktno i koristile su ih uglavnom veliki potro{a~i prostora, nasuprot zoni "Sever IV" u kojoj su va`na preduze}a locirana u velikim zelenim prostorima. Zona "Sever III" kao robno-transportni centar sa slobodnom zonom, bi}e najracionalnije kori{}en privredni prostor kojim se grad prepoznaje, pa treba da bude i pa`qivo ure|en i oblikovan. Zapadna zona je prava gradska radna zona, a zona "Istok" u Petrovaradinu, zbog svog poloàja, pruà znatne prednosti za locirawe, ali i zahteva pa`wu u projektivawu i ure|ewu prostora. Javne povr{ine sadrè zna~ajne poteze i pravce, komplekse i posebno specijalizovane centre, na kojima se naj~e{}e zadovoqava op{ti interes, razvijaju specifi~ni zna~ajni sadràji koji ~esto prevazilaze gradski, pa sadrè prostorne, sadràjne, oblikovne repere koji uti~u na stvarawe slike grada. Veliki delovi ovih prostora nisu realizovani, pa kao razvojni potencijali, odnosno prostori na kojima se
zadovoqavaju va`ne potrebe stanovnika i korisnika iz {ireg okruèwa ~uvaju se i grade prema posebnim programima. Za svaku od karakteristi~nih celina utvr|uju se uslovi za izgradwu i ure|ewe.
Prioritetne urbanisti~ke celine

Unutar svake od namena utvr|ene su celine od strate{kog zna~aja za razvoj grada i kao takve prioritetne za gra|ewe i ure|ivawe. Kao povr{ine od strate{kog zna~aja za razvoj grada utvr|uju se stari centar, Tvr|ava se podgra|em, radna zona "Sever III", priobaqe Dunava, Mi{eluk i specijalizovani centri sa sadràjima od posebnog zna~aja za grad. Od strate{kog zna~aja, pa, prema tome, i prioritetni za realizaciju su i delovi saobra}ajnog i drugih infrastrukturnih sistema: mostovi na Dunavu, severna obilaznica, prikqu~ci na regionalne puteve, kompletirawe sistema za snabdevawe vodom i trafostanica sredweg napona u centru. U prioritetne zadatke spadaju i re{ewa za deponovawe i preradu sme}a, za{tita izvori{ta, za{tita terena od bespravne izgradwe, obezbe|ewe javnih povr{ina i koridora za neposredni i dugoro~ni razvoj.
Prostorne celine u gra|evinskom rejonu

Prostor grada ~ine dve velike prostorne celine: - deo grada na levoj obali Dunava - ba~ki deo i - deo grada na desnoj obali Dunava. U ba~kom delu grada izdvajaju se: zapadno i severno podru~je, a u sremskom: uè podru~je Sremske Kamenice i Petrovaradina sa Mi{elukom i {ire podru~je ovih naseqa. Ovaj nivo podele na prostorne celine sluì za generalno planirawe razma{taja stanovnika, prostora u kojima se zadovoqavaju razli~ite potrebe stanovnika, posebno javne slu`be i povr{ine gradskog i zna~aja za {ire okruèwe, saobra}ajni i infrastrukturni sistemi. Zone (podru~ja) stanovawa, centara i radne zone predstavqaju tradicionalne ili celine koje }e se formirati izme|u zna~ajnih saobra}ajnih pravaca. Kao planerska jedinica, zona u celosti moè predstavqati prostor sa homogenim obele`jima (po nameni, na~inu izgradwe i sl.), ili pak biti sastavqena od delova koji imaju takva obele`ja. Na nivou zone utvr|eni su prostorni potencijali, razme{taj javnih slu`bi osnovne namene i kriterijumi koji se primewuju unutar namene. Gra|evinski blok je u generalnom planu osnovna jedinica u kojoj se prate sve informacije o prostoru. Agregirawem blokova formiraju se odgovaraju}e celine u procesu sprovo|ewa generalnog plana. Blokovi se identifikuju preko sopstvenog broja ili broja u okviru odre|ene mesne zajednice. U generalnom planu grada Novog Sada do 2021. godine o~uvan je kontinuitet sa podelom grada na zone iz prethodnih planova, uz neophodne korekcije koje proizilaze iz planskih re{ewa. Prostorna celina broj XXXIX "Jugovi}evo" - zona me{ovite namene obuhvata vi{eporodi~no stanovawe
25. oktobar 2006.
"Majevica", porodi~no stanovawe "Sajlovo", Novo grobqe, parkovske, sportske i komunalne povr{ine na prostoru koji je koristila Vojska Srbije i Crne Gore, odnosno ukupan prostor "specijalne namene" i za{titne zone oko ovog prostora.
2.1. Prostor za javne potrebe

Na povr{inama namewenim za javne potrebe ostvaruje se op{ti interes izgradwom objekata javnih slu`bi i komunalnih delatnosti, izgradwom i ure|ivawem saobra}ajnih povr{ina i objekata ostale infrastrukture. Javno kori{}ewe prostora obezbe|uje se izradwom i koncentracijom sadràja za javnu upotrebu i ure|ivawem prostora na na~in koji odgovara takvoj upotrebi.
rije, arhivi, biblioteke, Matica srpska, Novosadski otvoreni univerzitet, izdava~ke organizacije, RTV i za razne kulturne manifestacije; u oblasti sporta - Sportski i poslovni centar "Vojvodina" i drugi specijalizovani sportski centri; u oblasti socijalne za{tite; De~je selo "Dr Milan Pavlovi}" u Sremskoj Kamenici i Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku i planirani dom za narkomane. Dobra saobra}ajna povezanost olak{ava stanovnicima funkconalnog podru~ja kori{}ewe javnih slu`bi u Novom Sadu.
Javne slu`be od posebnog zna~aja za razvoj grada Novog Sada

U Novom Sadu su koncentrisane institucije ~ija je delatnost zna~ajna ne samo za Grad i Pokrajinu ve} i za Republiku, a pojedine su stekle i me|unarodni ugled. To su odeqewe Srpske akademije nauka Novi Sad, Univezitet u Novom Sadu sa nau~nim institutima, Klini~ka bolnica sa poliklini~kim centrom, Medicinskim fakultetom i institutima u Sremskoj Kamenici koji objediwuju nau~ni rad sa osnovnom delatno{}u obrazovawa, odnosno zdravstva. Zbog kompleksnosti rada i specifi~nih zahteva u prostoru, ove institucije razvija}e se u posebnim specijalizovanim centrima. Prostor sada{we lokacije Univerzitetskog centra je skoro u potpunosti realizovan. Pojedini fakulteti, vi{e i visoke {kole razvijaju se izvan ovog centra. Preostala je izgradwa Elektrotehni~kog fakulteta i zavr{avawe Rektorata sa bibliotekom i Ekonomskog fakulteta. Medicinski fakultet }e i daqe koristiti objekte na postoje}em kompleksu Klini~ke bolnice, gde se planira i otvarawe Farmaceutskog fakulteta. Drugi fakulteti se, prema posebnim programima, mogu razvijati na lokacijama Univerziteta, kao i izvan wih ako se mogu zadovoqiti posebni zahtevi ovih institucija. Za Vi{u ma{insku {kolu i Vi{u grafi~ku {kolu potrebni su novi prostori, uz fakultete ili uz sredwe {kole. Likovna akademija je planirana u Sremskim Karlovcima ili na Petrovaradinskoj tvr|avi, a Muzi~ka se, uz pro{irewe postoje}e, zadràva na Petrovaradinskoj tvr|avi. Studentski domovi se planiraju za 30% studenata koji nemaju prebivali{te u Novom Sadu, uz postoje}e domove na Limanu IV ili na drugim lokacijama, a restorani na odgovaraju}im lokacijama u gradu. Objekat studentsko-kulturnog centra planiran je na kompleksu Univeziteta na Limanu I, pored studentskih domova. Prioriteti u razvoju nau~nih institucija u Novom Sadu su u oblasti poqoprivrede, energetike, naftne industrije, informatike, gra|evinarstva i, sve vi{e, iz oblasti urbanizma, i arhitekture. Institucije }e se razvijati uz odgovaraju}e fakultete, odnosno na prostorima koji odgovaraju zahtevima istraìvawa. Klini~ki centar u Novom Sadu }e se razvijati prema posebnom programu, na postoje}oj lokaciji bolnice, zavr{avawem i izgradwom predvi|enih objekata. Na kompleksu Instituta u Sremskoj Kamenici planira se pove}awe kapaciteta za specijalisti~ku bolnicu sa jo{ 1.200 posteqa.
2.1.1. Objekti i povr{ine od op{teg interesa Javne slu`be

Javnim slu`bama ostvaruje se kvalitet ìvqewa u gradu i wima Novi Sad ostvaruje svoju ulogu u metropolitenskom i funkconalnom podru~ju. Posebnim institucijama, u skladu sa svojom tradicijom i prednostima poloàja i nasle|a, Novi Sad }e ostvariti razvoj koji }e ga ~initi zna~ajnim i prepoznatqivim u {irem okruèwu. Ve}i deo javnih slu`bi planira se u skladu sa projekcijama demografskog razvoja, te promene u broju i strukturi stanovni{tva neposredno uti~u na razvoj ovih slu`bi. Najbitnije promene u strukturi stanovni{tva date su u poglavqu 3.2. "Osnovni programski elementi generalnog plana". Osnovnu karakteristiku stanovni{tva predstavqa wegovo starewe. Prema klasifikaciji Ujediwenih nacija, populacije sa vi{e od 7% stanovnika preko 65 godina smatraju se starim. U funkcionalnom podru~ju u~e{}e starog stanovni{tva }e se u 2021. godini pove}avati na oko 18%. Ostarelo stanovni{tvo (80 i vi{e godina) }e 2021. godine biti vi{e nego duplo brojnije u odnosu na 1991. godinu, {to }e imati velikog uticaja na planirawe svih oblasti ìvota, posebno javnih slu`bi. Javne slu`be se razvijaju prema normativima i standardima koji su utvr|eni odgovaraju}im propisima: minimalni (obavezni) standard je u generalnom planu prilago|en distribuciji stanovni{tva i lokalnim i lokacijskim uslovima planiranih slu`bi. Pad privrednih aktivnosti tokom devedesetih godina, koji je karakteristi~an ne samo za Novi Sad ve} i za ~itavu dràvu, uticao je na to da se nije bitnije promenilo u~e{}e Novog Sada u strukturi zaposlenih u javnim slu`bama Vojvodine. I daqe je zadràno visoko u~e{}e, znatno iznad u~e{}a u broju stanovnika. Tako je u~e{}e stanovni{tva Novog Sada u stanovni{tvu Vojvodine 1995. godine bilo 14,6% ukupno zaposlenih 22%, a zaposlenih u neprivredi 30,6% . Institucije javnih slu`bi koje }e koristiti i stanovnici funkcionalnog podru~ja Novog Sada su slede}e: u oblasti obrazovawa - sredwe stru~ne {kole, gimnazije i umetni~ke {kole, vi{e i visoke {kole, u oblasti zdravstva - poliklini~ke slu`be, porodili{ta i bolnice; u oblasti kulture - pozori{ta, muzeji, gale-
25. oktobar 2006.
Kompleks Instututa je u isto vreme i park pod za{titom. Od svog nastanka Novi Sad je razvijao institucije kulture koje su imale poseban zna~aj za kulturu srpskog naroda, ali je negovao i kulture narodnosti nastawenih u Pokrajini. Generalnim planom se ostavqa prostor ne samo za razvoj postoje}ih ve} i za osnivawe novih slu`bi koje bi doprinele razvoju kulture u Novom Sadu. To su, pre svih, Matica srpska sa bibliotekom, Srpsko narodno pozori{te i ostala pozori{ta, Sinagoga koja se pored uloge hrama, koristi i kao koncertna dvorana, zatim galerije, muzeji, arhivi grada i Vojvodine. Kompleks Matice srpske u starom jezgru Grada, u okviru koga }e se dovr{iti izgradwa biblioteke Matice srpske, mora se o~uvati u ambijentu najstarijeg dela Novog Sada. U biblioteci (koja raspolaè velikim fondom kwiga, ~asopisa, listova i dr.) obavqaju se poslovi centralne mati~ne biblioteke u AP Vojvodini. Godi{wi bibliote~ki fond koristi oko 26.000 ~italaca. Srpsko narodno pozori{te u svom sastavu ima dramu, operu i balet, sa Vojvo|anskom filharmonijom. Sme{teno je u novoj zgradi na Pozori{nom trgu. Ma|arsko novosadsko pozori{te koristi prostor u zgradi pozori{ta "Ben Akiba". Pozori{te mladih, sme{teno u zgradi Doma kulture, najstarije je pozori{te ove vrste u zemqi i, pored lutkarske, ima i tzv. "ìvu scenu". Vojvo|anski muzej, Istorijski muzej Vojvodine, Vojvo|anski arhiv, Muzej grada Novog Sada i Biblioteka grada Novog Sada koriste prostor u starom jezgru Novog Sada i na Petrovaradinskoj tvr|avi. Wihov razvoj je uskla|en sa uslovima za{tite kulturnih dobara. U sastavu Muzeja grada Novog Sada su Gradski muzej Sremskih Karlovaca, Zmajev muzej u Sremskoj Kamenici i Zbirka strane umetnosti. Muzej poseduje gra|u o kulturno-istorijskom razvoju grada i, pored stalne postavke, organizuje i tematske izlo`be. Istorijski arhiv Novog Sada na Petrovaradinskoj tvr|avi nalazi se u neuslovnim prostorijama, pa se planira wegovo preseqewe. Zavod za za{titu prirode Srbije, Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture i Op{tinski zavod za za{titu spomenika kulture, kao institucije koje se staraju o posebno va`nim elementima grada i wegovog okruèwa saglasno svom zna~aju, dobijaju, odnosno ve} imaju adekvatne uslove za razvoj. Galerije su skoncentrisane u centru grada. Galerija Matice srpske je najve}a i najzna~ajnija galerijska ustanova u gradu i posluje kao nau~no-umetni~ka institucija kulture. Od ostalih galerija u Novom Sadu najpoznatije su slede}e: Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Galerija likovne umetnosti -poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Galerija savremene umetnosti u SPC "Vojvodina", Mali likovni salon, Velika galerija kulturnog centra u okviru Novosadskog otvorenog univerziteta i dr. Gradu nedostaje prostor za galeriju savremene likovne umetnosti. Galerija }e se graditi na Trgu galerija ili drugoj pogodnoj lokaciji (obale Dunava, gradski centar). [iri zna~aj od gradskog imaju i institucije koje organizuju razli~ite kulturne i druge manifestacije, kao {to su Sterijino pozorje, Zmajeve de~je igre, Brankovo kolo, razli~iti festivali, sportske priredbe i
takmi~ewa. U zavisnosti od karaktera manifestacije, koriste se prostori Srpskog narodnog pozori{ta, drugi pogodni izgra|eni prostori (bioskopi, Sajam, Skup{tina Grada), trgovi, ulice i drugi otvoreni prostori. Sportski i poslovni centar "Vojvodina" omogu}uje najvi{i nivo za odràvawe veoma razli~itih manifestacija. U oblasti informisawa i izdava{tva najve}i zna~aj imaju Radio televizija Novi Sad i velike novinske ku}e, posebno "Dnevnik" i "Forum". Radio Novi Sad je sme{ten u zgradi pored Dunavskog parka gde je sala Studio M u kojoj se odràvaju koncerti i snimawa. Kompleks Televizije Novi Sad, gde se nalaze razoreni objekti, zadràva istu ili }e dobiti namenu drugih sadràja centra. Osnovne aktivnosti Novosadskog otvorenog univerziteta su: osnovno obrazovawe odraslih, u~ewe stranih jezika, kulturni centar sa svojim aktivnostima, izdava~ka delatnost i sredwo{kolsko obrazovawe odraslih. Zgrada otvorenog univerziteta nakon utvr|ivawa stepena o{te}ewa i stawa konstrukcije, sanira}e se prema posebnom projektu. U Novom Sadu, kao centru Autonomne Pokrajine Vojvodine i Ju`noba~kog okruga, posebno imaju}i u vidu pravce u kojima }e se razvijati lokalna samouprava (podela Grada na op{tine), planira se i pove}awe administrativnog prostora i poboq{awe kvaliteta postoje}eg kako za rad organa vlasti, uprave, tako i sudstva, tuìla{tva, politi~kih stranaka i dr. Wihovo locirawe poèqno je u gradskom centru, ali je mogu}e i u drugim namenama. Prostorne celine u kojima je sme{ten ve}i broj javnih slu`bi, kao {to su Petrovaradinska tvr|ava i staro gradsko jezgro razvija}e se pod posebnim uslovima za{tite na na~in da se omogu}i poboq{awe uslova radi pomenutih institucija. U starom gradskom jezgru Novog Sada sme{tene su brojne institucije kulture i obrazovawa, kao i verski objekti. Ve}ina postoje}ih crkava je za{ti}ena kao kulturno dobro. Tu su i Vladi~anski dvor u Zmaj Jovinoj ulici, najstarija novosadska gimnazija "Jovan Jovanovi} Zmaj", ~etiri sredwe {kole, muzeji, arhivi, galerije, pozori{ta. Ovaj deo grada se {titi kao zona urbanisti~ke za{tite koja }e se pa`qivo ure|ivati i rekonstruisati. Petrovaradinska tvr|ava je za{ti}ena kao kulturno dobro od velikog zna~aja, a nalazi se na prostoru gde se preklapaju turisti~ke zone Dunava i Fru{ke gore. Dunav je turisti~ka zona sa me|unarodnim rangom I stepena u kojoj se Novi Sad sa Fru{kom gorom planira kao turisti~ki centar na nacionalnom nivou sa preovla|uju}om letwom rekreacijom i ostalim aktivnostima: izletni~kim, nauti~kim, spomeni~kim, ekolo{kim i dr. Na Tvr|avi se uz turisti~ke objekte i povr{ine planiraju sadràji iz oblasti obrazovawa, kulture, turizma i rekreacije, kao {to su: akademija umetnosti, ateqei, letwe pozornice, planetarijum, hotel i dr. Na gorwem platou, pored kulturnih institucija i objekata ugostiteqstva, nalaze se i prostori pogodni za zabavu mladih za disko-klubove i priredbe. Podru~je sredweg platoa ili Hornverka ure|iva}e se za potrebe akademije umetnosti i za otvarawe letwe pozornice uz primereno hortikulturno ure|ewe, a mogu}e je i ure|ivawe sportskih i rekreacionih terena.
25. oktobar 2006.
Prostor Suburbijuma zadràva svoju nasle|enu tradicionalnu funkciju centra uz mogu}nost da pojedini objekti ili celi blokovi dobiju namenu ugostiteqstva - hoteli, hosteli, pansioni i drugo, {to }e biti omogu}eno redukcijom saobra}aja kroz Beogradsku ulicu i izgradwom parkinga. Prostor Tvr|ave je pogodan i za velika skloni{ta (za nekoliko hiqada qudi) i za sklawawe materijalnih dobara i dobara kulture. Osnovni problemi koje treba re{iti na Petrovaradinskoj tvr|avi su: - iseqewe vojske iz objekta kulture od velikog zna~aja sa prostora Vaser{tata; razre{ewe saobra}aja kroz podgra|e Tvr|ave, obezbe|ewe pristupa Tvr|avi; izgradwa malog pristana na Dunavu koji bi omogu}io prilaz gliserima, brodi}ima, jahtama i ~amcima na najpogodnijem mestu ispod Tvr|ave, u blizini mosta ili na drugom mestu. Saobra}aj kroz samu Tvr|avu sve{}e se na minimum, a prioritet u re{avawu sada{wih problema na Tvr|avi je rekonstrukcija instalacija vodovoda, kanalizacije, grejawa i elektri~ne struje za sve potceline na Tvr|avi. Obale Dunava, izuzetnih prirodnih vrednosti, Nacionalni park "Fru{ka gora" i wegova za{titna zona do Dunava, predstavqaju prostorni potencijal za razvoj specifi~nih javnih slu`bi koje }e sa turisti~kim i drugim sli~nim sadràjima, posebno pa`qivim oblikovawem u~initi Novi Sad zna~ajnijim turisti~kim centrom. Prirodne lepote Koviqskog rita i Petrovaradinskog rita koristi}e se kao izvanredne zone rekreacije na domaku Novog Sada. Sve navedene institucije i prostori predstavqaju potencijale budu}eg razvoja Novog Sada koje treba, u najve}oj mogu}oj meri, sa~uvati i razvijati.
U periodu devedesetih godina, kao posledica promena u zakonskoj regulativi, do{lo je do pove}awa u~e{}a javnih slu`bi privatnog sektora, prvenstveno u oblasti zdravstva. Razvoj javnih slu`bi u Novom Sadu u narednom periodu bi}e u velikoj meri optere}en problemima koji su se naro~ito ispoqili posledwih godina. Nivo ukupnih investicija u javne slu`be bi}e i daqe znatno ispod potreba koje obuhvataju eliminisawe ranijih zastoja u razvoju i dostizawe potreba u skladu sa normativima i standardima. U oblasti zdravstvene za{tite zavr{i}e se zapo~ete aktivnosti na izgradwi Poliklini~kog centra sa hirurgijom na kompleksu Klini~kog centra u Novom Sadu. U zoni Mali Beograd - Veliki rit planira se i izgradwa novog porodili{ta koje }e opsluìvati Ju`noba~ki region. Novi domovi zdravqa se planiraju na Detelinari, u Petrovaradinu, na podru~ju Mali Beograd - Veliki rit i Klisi. Zdravstvena stanica u Sremskoj Kamenici }e se pro{iriti svim neophodnim slu`bama. Na prostoru Alibegovca omogu}ava se adaptacija postoje}ih i izgradwa novih objekata za razli~ite oblike zdravstvene za{tite u nameni stanovawa, centara. Nedostatak {kolskog prostora za osnovno obrazovawe, koji je izraèn zbog toga {to skoro 20 godina nije izgra|ena nijedna osnovna {kola, potenciran je prisustvom oko 3.800 u~enika izbeglica. Postoje}i objekti {kola }e se najpre sanirati, potom prema mogu}nostima, u skladu sa normativima, dogra|ivati, a kod izgradwe novih objekata prioritet ima izgradwa novih {kola, kapaciteta 700-800 u~enika, na Klisi, u Petrovaradinu, na Bistrici, Limanu IV, Malom Beogradu (podru~na {kola) i na Mi{eluku, kao i dogradwa sportske dvorane uz postoje}u {kolu na Klisi. Daqa izgradwa {kola utvr|iva}e se sredworo~nim programima. Nedostatak prostora za sredwe {kole je posledica dvadesetogodi{weg neulagawa u izgradwu novih {kola. Adaptacije i dogradwe nisu dovele do znatnijeg poboq{awa uslova, koji su prisustvom oko 1.600 u~enika, izbeglica, samo potencirani. Problemi prevelikog broja u~enika u tri sredwe {kole od po 2.400 u~enika po {koli izraèni su kod sredwe {kole elektrostruke "Mihajlo Pupin", sredwe {kole "Svetozar Mileti}" i sredwe tehni~ke {kole "Jovan Vukanovi}", te se u slede}em periodu problemi moraju razre{iti dogradwama i smawivawem broja u~enika na postoje}im lokalitetima i izgradwom jedne nove zgrade sredwe {kole na Bistrici ili Detelinari. Kao prioriteti planiraju se: izgradwa novog objekta sredwe {kole za dizajn "Bogdan [uput" na Limanu; izgradwa sportskih dvorana uz {kole: Elektrotehni~ku {kolu "Mihajlo Pupin", Gimnaziju "Isidora Sekuli}", [kolu "Svetozar Mileti}", kao i dogradwa gimnazije na Telepu. Za potrebe sredwo{kolaca planira se izgradwa jednog doma. Kapaciteti i normativi za izgradwu i ure|ewe utvr|eni su propisima.
Javne slu`be lokalnog nivoa

Slu`bama lokalnog nivoa u kojima se zadovoqavaju svakodnevne potrebe ukupnog ili dela stanovni{tva pojedinih delova grada dostiè se odre|eni kvalitet ìvqewa. Ove slu`be (dru{tvene brige o deci osnovnog obrazovawa, dela slu`bi u okviru zdravstvene i socijalne za{tite, kulture) planiraju se ravnomerno u gradu prema kriterijumima kao {to su: dozvoqeni radijus opsluìvawa, obuhvat odre|ene kategorije stanovni{tva, dozvoqeni kapacitet i dr. u saglasnosti sa normativima koji su utvr|eni za odgovaraju}e slu`be. Ne iskazuju se posebnom namenom, ve} pripadaju preovla|uju}oj nameni stanovawa ili op{tegradskih centara. U generalnom planu su iskazane mreè odgovaraju}ih simbola. Generalnim planom su utvr|eni prioriteti za zavr{avawe postoje}ih objekata izgradwom sportskih dvorana, kabineta, laboratorija i sl. mogu}nosti za pove}awe kapaciteta ili izgradwu novih objekata. Slu`be koje zadovoqavaju potrebe ve}ih podru~ja u gradu (30-50.000), ili dela stanovnika celog grada, susednih op{tina, funkcionalnog podru~ja, ~esto i {ire u generalnom planu su nazna~ene odre|enom namenom obrazovawa (sredweg, visokog i vi{eg), zdravstva, sporta i rekreacije. Planiraju se prema posebnim mreàma i programima Republike Srbije.
25. oktobar 2006.
U oblasti socijalne za{tite planira se za{tita ostarelog stanovni{tva koja zahteva razli~ite oblike starawa i pomo}i. Na lokalnom nivou planiraju se objekti prihvatili{ta i prihvatnih stanica. Domovi za stare i penzionere planiraju se na Telepu, Klisi, Podbari, u Sremskoj Kamenici i na Mi{eluku, prema vaè}im normativima. Klubovi za stare se planiraju na oko 10.000 stanovnika tamo gde ih nema. Veliki broj primalaca socijalne pomo}i (od 10.000 qudi, 30.000 nezaposlenih i 54.000 izbeglica od 1996. godine) veoma oteàva rad Centra, pa je neophodno da se dogradi Centar za socijalni rad u Zmaj Ogwena Vuka. Izgradi}e se i prihvatna stanica u gradu. "DES" - Preduze}e za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe lica defektnih sluhom i drugih lica izmesti}e se sa sada{we lokacije u ulici Bogdana Garabantina na novu lokaciju, u radnu zonu "Sever II". Dru{tvena briga o deci uslovqava da plan mreè pred{kolskih ustanova obuhvati 50% dece jaslenog doba (do 3 godine) i 100% dece pred{kolskog uzrasta (od 4 do 6 godina) i da ravnomerno pokriva sve delove grada. Novi objekti, kapaciteta 200 dece, planiraju se za prioritetnu izgradwu i to: na Bistrici dva de~ja vrti}a i po jedan na teritoriji mesne zajednice "Vidovdansko naseqe", na Detelinari, na Adicama ili na Telepu i na Podbari. Mogu}a je izgradwa prostora za dnevni boravak i pred{kolsko obrazovawe (strani jezici, muzika, balet i sl.) u sastavu stambenih objekata, prema normativima i standardima za izgradwu ove vrste sadràja. Za potrebu javnog informisawa koristi}e se prostor na pogodnim lokacijama u stambenim i centralnim zonama grada. Azil za ìvotiwe, ~ija realizacija je zapo~eta, spada u prioritetne potrebe kako bi se otklonili problemi koje izazivaju napu{tene ìvotiwe i obezbedio human odnos prema takvim ìvotiwama. U oblasti sporta i rekreacije u gradu se planiraju ~etiri gradska sportska centra: Sportski i poslovni centar "Vojvodina", "Jugovi}evo", "Streli{te", "Mi{eluk" (autodrom na Alibegovcu). Ostali sportski centri - zonski centri - prvenstveno zadovoqavaju potrebe odre|enih delova grada, odnosno odre|ene strukture stanovni{tva. Pored kompletirawa postoje}ih sportskih centara "Univerzitet" (\a~ko igrali{te), "Klisa", "Telep" i "Bistrica", planira se sportski centar "Adice" i sportski i poslovni centar "Petrovaradin". S obzirom na potrebe stanovni{tva za bavqewem sportom i rekreacijom, kao i sportskih organizacija grada Novog Sada za formirawem vi{enamenskih sportskih povr{ina, koje bi se mogle koristiti i za takmi~ewa, planira se zavr{etak zapo~etih aktivnosti i izgradwe i to: sportskog parka na Bistrici, sportskog centra "Bistrica", sportsko-rekreacione povr{ine u okviru radne zone "Istok" u Petrovaradinu, sportskog centra "Sajmi{te" (severni deo). U okviru aktivnosti, vezanih za Sportski i poslovni centar "Vojvodina", treba planirati centar za odbojku ({kola odbojke). Dvo-
rana za borila~ke ve{tine, otvoreni i zatvoreni bazeni treba da su sadràni u ve}im sportskim centrima pored drugih sportskih sadràja. Pojedine grane sporta mogu imati svoje posebne centre, a mogu se razvijati unutar centara ili su sastavni deo vi{enamenskih otvorenih prostora i dvorana. Za atletski stadion sa tartan-stazom, tribinama i halom za atletiku potrebna je ve}a povr{ina. Sportski centri na lokalitetima Telep, Klisa ili Petrovaradin imaju uslove za izgradwu ovakvog stadiona. Hipodrom se planira u okviru sportskog centra "Jugovi}evo". Ukoliko do izgradwe do|e pre dislocirawa kompleksa Vojske iz sportskog centra "Hipodrom" se moè graditi na prostoru turisti~ko-sportskorekreativne namene izme|u Temerinskog puta i puta za Zrewanin. Za sportove na vodi planira se ure|ewe obale Dunava na potezima [odro{, Liman III, Liman IV i Kameni~ka ada. Glavna gradska marina predvi|a se na prostoru Kameni~ke ade. U zonama rekreacije van priobaqa zadràvaju se postoje}i objekti (fudbalski teren u Pionirskoj {umi, FK "Kabel" i dr.) i planiraju novi sadràji nameweni sportu. To su uglavnom otvoreni sportski tereni, sportski objekat sa potrebnim prate}im sadràjima. Na podru~ju grada pored objekata u okviru planiranih sportskih centara postoje i planiraju se i sportski objekti u drugim namenama. Zadràvaju se postoje}i objekti: Partizan I, II i III, Ko{arka{ki klub u ulici Antona êhova, FK "Petrovaradin" uz prugu, sportska dvorana na Sajmi{tu, rukometni i tenis centar u Dunavskom parku i dr. Sportovi u ovim namenama razvijaju se u objektima koji ne zahtevaju ve}e povr{ine i velike gabarite objekata. Takvi objekti se mogu graditi zasebno ili u kombinaciji sa drugim sadràjima kao vi{enamenski objekti (stoni tenis, kuglana, bilijar, {ah, borila~ki sportovi, tereni fitnes centra, streqane i sl.) U delovima grada sa velikim brojem stanovnika i ve}im gustinama (Bistrica i Limani I, II, III i IV, Detelinara, centralni delovi grada) planira se ure|ewe de~ijih igrali{ta i sportskih terena. Omogu}ava se izgradwa sportskih terena u privatnom vlasni{tvu (teniski tereni, kuglawe, streqa{tvo, i fitnes-klubovi i dr.) u svim delovima grada. Predlaè se formirawe mreè biciklisti~kih staza u ciqu povezivawa saobra}aja i rekreacije, kao i ure|ewe pe{a~kih, trim staza i {etnih pravaca prema Fru{koj gori i du` obale Dunava. Sa stanovi{ta demografske prognoze, ocena je da }e mreà sportskih centara i wihova povr{ina (7,0 m2/st.) kao i raspored na podru~ju grada zadovoqiti potrebe za razvoj sportskih aktivnosti.
Komunalne delatnosti
Grobqa Grobqa u Novom Sadu, Petrovaradinu i Sremskoj Kamenici zauzimaju povr{inu od oko 85,56 ha. Na levoj obali Dunava nalazi se Gradsko grobqe (62 ha) i deset konfesionalnih grobaqa, a na desnoj obali Dunava nalazi se {est grobaqa povr{ine 9 ha.
25. oktobar 2006.
Za novi planski period planira se pro{irewe Gradskog grobqa, a za potrebe dela grada na desnoj obali Dunava planira se izgradwa grobqa na potezu [irine, povr{ine od oko 40 ha (sa rezervnim prostorom za mogu}a potrebna pro{irewa) Grobqa za ku}ne qubimce U blizini Gradskog grobqa u Novom Sadu, i pored planiranog lokaliteta za grobqe na [irinama, planiraju se kompleksi grobqa za ku}ne qubimce. Povr{ina pojedina~nog kompleksa iznosi 2 ha, odnosno ukupno 4 ha.
Kapta`no podru~je "Petrovaradinska ada" u Petrovaradinu ima neposrednu zonu za{tite od 100 m, du` linije bunara. Uà zona za{tite obuhvata pojas {irine 540 m. [ira zona za{tite, odnosno podru~je osmatrawa zauzima pojas {irine 1.000 m. U uù zonu za{tite ulaze: dowa Tvr|ava, mali deo stanovawa Petrovaradina i po{umqeni inundacioni pojas. U {iru zonu za{tite ulaze: dowa i gorwa Tvr|ava, deo stanovawa, fabrika "Pobeda" i budu}e postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda kod Rokovog potoka. Preventivno, da bi se spre~ilo zaga|ewe podzemnih voda, potrebno je o~istiti {an~eve dowe Tvr|ave i onemogu}iti proce|ivawe otpadnih voda iz naseqa i radne zone u podzemqe, kao i eliminisati mogu}i uticaj budu}eg postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda na izvori{te. Kanalizaciona crpna stanica "Rokov potok" locirana je izvan granica podru~ja, ali ispusni kolektor kanalizacije op{teg sistema Petrovaradina prolazi kroz ovo podru~je paralelno sa Rokovim potokom na rastojawu od oko 100 m. U mere sanacije spada nivelisawe terena pojasa neposredne za{tite i cele za{titne zone sa blagim padom prema Dunavu. Izvori{te "[trand" Postoje}e kapta`no podru~je "[trand" nalazi se na levoj obali Dunava izme|u kilometraè Dunava 1255 + 600 - 1257 + 100, ukupne duìne 1.500 m. Na prostoru "[tranda" nalazi se {est reni-bunara. Reni-bunari su postavqeni na odstojawu od 200 m i zauzimaju inundacioni deo obale. Ovim objektima treba da se prikupqa voda iz podzemqa i transportuje na postrojewe za preradu vode. Iznad bunara nalazi se pumpna stanica za prebacivawe sirove vode na postrojewe za preradu vode. Izvori{te "Adice" Izvori{te "Adice" je van funkcije i ima ulogu rezerve u vanrednim prilikama. Tretira se kao uslovno izvori{te a ukoliko istra`ni radovi dokaù da ga treba ukinuti dobi}e namenu stanovawa. Izvori{te "Adice" nalazi se u zoni Adice na odstojawu od oko 100 m od odbrambenog nasipa "Novi Sad - Futog". Sirova voda sa ovog lokaliteta transportuje se na postoje}e postrojewe za preradu vode "[trand".
Izvori{ta
Izvori{te "Ratno ostrvo" Podru~je "Ratno ostrvo" nalazi se severoisto~no od grada i zauzima prostor izme|u Dunava, kanala DTD, sekundarne odbrane od visokih voda Dunava i puta E-5. Izvori{te "Ratno ostrvo" nalazi se na duìni od oko 3 km od u{}a kanala u nebrawenom prostoru. Okruèno je sadràjima radne zone "Sever IV" u kojoj dominiraju kompleksi Rafinerije Novi Sad i Termoelektrane - toplane. Izme|u navedenih kompleksa nalazi se naseqe [angaj. Ukupan prostor "Ratnog ostrva" odvodwava se preko melioracionog sliva "Ratno ostrvo" i pumpnom stanicom "Kali{te", {to omogu}ava drenirawe vode u podzemqe u zoni koja ima "prqavu industriju". Posledice ratnog razarawa i drenirawe zaga|ene vode u podzemqe u zoni predstavqa potencijalnu opasnost za izvori{te u smislu pogor{awa kvaliteta podzemnih voda. Pored navedenog, i postoje}i ulivi otpadnih i atmosferskih voda neposredno u zoni izvori{ta name}u naophodnu za{titu izvori{ta od mogu}ih zaga|ewa. Istraìvawa hidrogeolo{kih karakteristika u priobaqu Dunava i utvr|ivawe izvori{nih kapaciteta podzemnih voda, kao i odluka o otvarawu izvori{ta "Ratno ostrvo" usledili su nakon realizacije privrednih objekata u radnoj zoni "Sever IV" - Rafinerije i TE-TO. Zale|e izvori{ta, odnosno sadràji u zoni "Sever IV" predstavqaju veliku opasnost za zaga|ewe podzemnog resursa izvori{ta, zbog ~ega su neophodne stalne kontrole kvaliteta izvori{ta. Izvori{te "Petrovaradinska ada" Izvori{te "Petrovaradinska ada" nalazi se u Petrovaradinu u duìni od 2.500 m i zauzima inundacionu povr{inu u priobaqu podru~ja u koritu velikih voda Dunava. Podru~je izvori{ta zauzima prostor od drumsko-èlezni~kog mosta do u{}a Rokovog potoka. To je neizgra|eno zemqi{te pod {umom eksploatacionog karaktera. Namene obodnih povr{ina Petrovaradinske ade su: pojas èlezni~ke pruge Novi Sad - Beograd, Tvr|ava sa za{titnim zelenilom, zone stambene izgradwe - radna zona "Istok", za{titno zelenilo i vodena povr{ina Dunava. Izvori{te sa planiranom preradom "Petrovaradinska ada" u Petrovaradinu drugo je izvori{te po kapacitetu i predstavqa veoma vaàn deo sistema.
Deponija otpadaka u Novom Sadu

Postoje}a deponija komunalnih otpadaka nalazi se u depresiji Veliki rit, severoisto~no od naseqa Klisa, oko 7 km udaqena od centra grada. Planira se {irewe deponije u pravcu istoka na povr{inu od oko 19 ha. Centralni poloàj deponije u odnosu na grad i okolna naseqa omogu}ava organizovawe zbriwavawa komunalnog otpada kao dugoro~nog re{ewa za sva naseqa na teritoriji Grada Novog Sada.
25. oktobar 2006.
Planira se sanitarno deponovawe do iskori{}ewa deponije. Sa stanovi{ta mogu}nosti kori{}ewa ovog prostora, postoje uslovi kako za deponovawe, tako i za locirawe postrojewa za reciklaù otpadaka. Kori{}ewe postoje}e deponije na prostoru Velikog rita uslovqeno je posebnim reìmom kori{}ewa jer se u neposrednoj blizini nalazi naseqe Klisa i proizvodna preduze}a. Izme|u saobra}ajnica i deponije planiran je zeleni za{titni pojas. Na postoje}oj deponiji je predvi|eno deponovawe iskqu~ivo komunalnog otpada. Na prostoru deponije se mogu tretirati i druge vrste otpada. Strategija upravqawa komunalnim otpacima obuhvati}e spre~avawe stvarawa otpadaka, izvorno sortirawe, preradu i ponovno kori{}ewe i deponovawe, u prvoj fazi celokupnog, a u drugoj neiskori{}enog dela otpada. Time se smawuje potreban prostor, opasnost i toksi~nost na ìvotnu sredinu.
Objekti i povr{ine za obavqawe ostalih komunalnih delatnosti

Zavisno od prirode komunalnih delatnosti (proizvodwe, isporuke komunalnih proizvoda i pruàwa komunalnih usluga), od lokalnog interesa i konkretnih uslova i potreba, obezbedi}e se povr{ine za wihovo trajno obavqawe i razvoj na prostorima ulaznih pravaca u grad, kao i u okviru radnih zona, odnosno u namenama stanovawa i centara. Planirani prostori omogu}avaju locirawe gra|evinskih objekata sa ure|ajima, instalacijama i opremom, kao i drugih objekata za proizvodwu komunalnih proizvoda, odnosno pruàwe odgovaraju}ih usluga gra|anima. Na zna~ajnim saobra}ajnim pravcima (magistrala na trasi biv{e Suboti~ke pruge, raskrsnica Rumena~ke sa ulicom Kornelija Stankovi}a, Temerinska ulica i put) prostori komunalnih delatnosti }e se ure|ivati tako da svojim sadràjima (poslovni objekti, objekti me{ovite namene javnog karaktera) i izgledom objekata odgovaraju karakteru saobra}ajnica i wihovom oblikovawu.
Postrojewe za tretman animalnog otpada

Postrojewe za tretman animalnog otpada planira se u okviru radne zone "Sever IV" ili na kompleksu deponije komunalnog otpada.
Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda

Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda planira se u okviru radne zone "Sever IV". Mikrolokacijski, lokalitet se nalazi u severnom delu zone, zapadno od puta za Zrewanin, uz put Beograd - Subotica. Povr{ina lokaliteta je oko 36 ha.
Saobra}ajne povr{ine i infrastrukturni koridori

Javne povr{ine na kojima se odvija saobra}aj definisane su prema vrsti, intenzitetu saobra}aja i rangu saobra}ajnica u mreì. Unutar popre~nih profila saobra}ajnica nalaze se podzemne instalacije. U posebnim koridorima planiraju se energetski dalekovodi, kanali za odvodwavawe, vodotoci i, izuzetno, druge instalacije. Koridori se utvr|uju prema propisima kojima se obezbe|uje izgradwa i za{tita i omogu}ava wihovo odràvawe i {titi od {tetnog dejstva odre|enih instalacija. U koridorima se utvr|uje odre|eni reìm zabrane izgradwe, a zemqi{te se koristi kao poqoprivredno, parkovsko i sli~no. Posebno zna~ajne javne povr{ine predstavqaju trgovi, skverovi, raskrsnice, ~vori{ta u koja se susti~e vi{e saobra}ajnih pravaca, terminali javnog prevoza, pe{a~ke ulice i dr. Za ove prostore se, u razradi generalnog plana, utvr|uju posebni uslovi za sadràj, izgled i visinsku regulaciju objekata koji ih formiraju. Ovi prostori su predodre|eni za postavqawe skulptura, fontana, specifi~nog mobilijara, pa`qivo ozelewavawe, a ure|uju se, po pravilu, na osnovu konkursa.
Pijace
Mreà distributivnih centara tr`nice na veliko kvanta{ke pijace i zelene pijace osnovni su oblici snabdevawa stanovnika Novog Sada i naseqa koja gravitiraju podru~ju Novog Sada. Planirana mreà tr`nica - kvanta{kih pijaca za snabdevawe prehrambenom robom na veliko obuhvata: - zapadni pravac - Suboti~ka ulica na Bistrici (biv{a ranìrna stanica); - severni pravac - Najlon pijaca na uglu Temerinske i Primorske ulice; - isto~ni pravac - Petrovaradin na potezu "Pobede"; - ju`ni pravac - potez na Mi{eluku. Organizovawem prodaje na veliko na ulaznim pravcima u grad, obezbe|uju se vi{estruki pozitivni efekti u snabdevawu: elimini{e se kamionski saobra}aj na uli~noj mreì u gradu; reguli{e se parkirawe te{kih kamiona i dobavqa~a u celini; prodaja se omogu}ava i bez istovara; omogu}ava se znatno ve}i priliv proizvoda na ovo podru~je i iz udaqenijih krajeva. Tr`nice na veliko svojim savremenim vidom prodaje obavqa}e funkciju za grad i {iri region Vojvodine. Na podru~ju Novog Sada u funkciji iskqu~ivo zelenih pijaca je osam lokacija sa svojim gravitacionim podru~jem, a planira se i zelena pijaca u Somborskoj ulici. [irewem mreè pijaca u kontaktnim podru~jima Novog Sada ostvari}e se povezanost sa pijacama u naseqima i obezbedi}e se kontinuitet i ravnomerna disperzija mesta za snabdevawe.
2.1.2.
Objekti i povr{ine za javnu upotrebu
Povr{ine gradskih centara i drugih na kojima su koncentrisani objekti za javnu upotrebu bilo da su od op{teg ili pojedina~nog interesa, ure|uju se kao povr{ine za javno kori{}ewe. To podrazumeva da su prizemqa objekata namewena vanstambenim sadràjima, da su trotoari prilago|eni zadràvawu pe{aka, i, po mogu}nosti, sadrè elemente urbanog mobilijara i sl. Posebno zna~ajne objekte za javno kori{}ewe predstavqaju bogomoqe i hramovi sa svojim portama. Wihov orijentacioni razme{taj je utvr|en mreòm, a ta~an poloàj i prostor koji koriste ure|uje se prema pravilima ustanovqenim unutar konfesija kojima pripadaju, uz obavezu o~uvawa ure|enih zelenih povr{ina.
25. oktobar 2006.
To su, po pravilu, oblikovni i visinski reperi koji odre|uju karakter i specifi~nost prostora na kojima se predvi|aju. Ve}ina postoje}ih bogomoqa i hramova su za{ti}ena kulturna dobra i izvo|ewe bilo kakvih radova na wima i wihovoj za{ti}enoj okolini podleè prethodnoj izradi konzervatorskih uslova. Sajam, kao specijalizovani centar, pijace, rekreativni prostori pored Dunava tako|e imaju status povr{ina za javno kori{}ewe. Takav status imaju i zajedni~ka dvori{ta - parking, igrali{ta, zelenilo vi{eporodi~nih stambenih zgrada na Limanu, Bistrici, na Bulevaru oslobo|ewa i drugim delovima grada u kojima stambenim zgradama pripadaju samo parcele identi~ne gabaritima objekata.
Oblici stanovawa
Oblici stanovawa proizilaze iz karakteristika stambenih zgrada, a u gradskim celinama iz me|usobnih odnosa i sklopova zgrada. Na taj na~in se stvaraju prostori sa homogenim obele`jima ili, ako me|usobni odnosi zgrada nisu uskla|eni, ostaju prostorne celine heterogenih obele`ja. Osnovni oblici stanovawa su: - porodi~no i - vi{eporodi~no stanovawe Ako se osim broja stanova u zgradi uvedu i drugi kriterijumi: veli~ina i oblik parcele, stepen zauzetosti i indeks izgra|enosti, odnos prema regulacionoj i gra|evinskoj liniji i susednim objektima, unutar osnovnih oblika, dobije se razvijenija klasifikacija koja uvaàva stvorene, odnosno modalitete koji }e se razvijati. Oblik stanovawa, uslovi i pravila za izgradwu i ure|ewe iskazuju se na nivou zone ili za ve}e prostore unutar zone. Ako se unutar zone ne mogu iskazati homogene celine na prostorima koje ~ine grupe blokova, zona se defini{e kao op{ta stambena zona. U op{tim stambenim zonama u kojima se planira obnova i rekonstrukcija objekata, dominiraju prostori sa objektima vi{eporodi~nog stanovawa sredwih gustina. Celine sa nasle|enim kvalitetnim objektima porodi~nog stanovawa se zadràvaju, a mogu}e je planirati i nove. Objekti vi{eporodi~nog stanovawa visokih gustina planiraju se na va`nim pravcima, odnosno istaknutim lokacijama ili drugim lokacijama koje zahtevaju posebno oblikovawe, i radi prilago|avawa izgra|enim objektima. Na parcelama u okviru ovog vida stanovawa, koje su ugroène bukom (va`ne raskrsnice, sadràji u susedstvu koji predstavqaju mogu}i izvor buke), preporu~uje se izgradwa poslovnih objekata. Stanovawe u centralnim i najstarijim delovima grada pripada ovoj zoni, unutar koje se na nivou podru~ja - zone primewuju kriterijumi utvr|eni za vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina, dok }e se, pri razradi, na nivou homogenih celina, odnosno na gra|evinskoj parceli primewivati kriterijumi konkretnog tipa stanovawa. Svaki od oblika, u zavisnosti od vremena nastanka i karakteristika koje uslovqavaju mofrolo{ke i strukturne pravce transformacije, poloàja u gradu, ima vi{e modaliteta. U okviru porodi~nog stanovawa utvr|ene su celine: (1) tradicionalno stanovawe sa porodi~nom ku}om karakteristi~ne osnove poloàja na parceli i gra|evinskoj liniji koja se poklapa sa regulacionom (panonska ku}a). Delovi Sremske Kamenice, Petrovaradina i Klise zadràli su ovaj vid stanovawa; (2) novije porodi~no stanovawe u prekinutom nizu, koje zauzima najve}i deo podru~ja namewenog porodi~nom stanovawu; (3) stanovawe u prekinutom ili neprekinutom nizu, koje je prisutno u mawim celinama porodi~nog stanovawa. Deo Avijati~arskog naseqa i Klise izgra|en je zgradama u nizu, a prostori za pro{irewe namene
2.2. Prostor za stanovawe

Pod pojmom "stanovawe" podrazumevaju se svi prostori na kojima je dominantno u~e{}e stanova i stambenih zgrada (preko 50% bruto izgra|enog prostora). Namenom stanovawa obuhva}ene su javne slu`be, lokalnog nivoa opsluìvawa, odnosno one koje prema generalnom planu ne pripadaju specijalizovanim centrima poslovno-komercijalne i druge delatnosti. Proizvodne delatnosti ukoliko pojedina~no ili grupno (locirane u kontinuitetu) ne prelaze 1 ha obuhva}ene su, tako|e, ovom namenom.
Status podru~ja (zona) stanovawa

Podru~ja stanovawa, odnosno podru~ja u kojima stanovawe nije preovla|uju}a namena, dobijaju status na osnovu koga su utvr|eni reìmi u generalnom planu i to: (1) - podru~ja sa zavr{enim celinama osnovne ili preovla|uju}e namene, odnosno - podru~ja u kojima se prostor ure|uje prema vaè}oj dokumentaciji (Liman I- IV, Detelinara I - II, Sremska Kamenica, Klisa, Bistrica); (2) - podru~ja permanentne - spontane rekonstrukcije, ili - podru~ja u koja se (opremawem, stimulacijom, naknadama i dr.) usmerava izgradwa i rekonstrukcija (podru~ja me{ovitih zona stanovawa, odnosno podru~ja vi{eporodi~nog stanovawa sredwih gustina); (3) - podru~ja u kojima su izraène ekstremne vrednosti pojedinih kriterijuma (naj~e{}e prevelike gustine naseqenosti), kao i morfolo{ki heterogene celine (Bulevar III i pojedini blokovi u gradu). U ovom celinama je potrebno preispitivawe vaè}e dokumentacije u ciqu poboq{avawa uslova stanovawa ili postizawe harmoni~nih odnosa u prostoru; (4) - podru~ja na kojima je neophodno sprovesti mere sanacije (bespravno zaposednuti tereni); (5) - podru~ja pro{irewa stanovawa (izgradwa na slobodnim terenima Mi{eluka, Velikog rita); (6) - ugroèna podru~ja na kojima su izgra|eni stambeni objekti ([angaj, Ribwak). Unutar ovih, utvr|uju se prioritetne celine kao celine od posebnog zna~aja za grad zbog svojih vrednosti, vrednosti koje proisti~u iz poloàja povoqnosti za izgradwu s obzirom na sada{wi na~in kori{}ewa (Stari centar, Alma{ki kraj, delovi Podbare, Salajke, Stare Detelinare i na va`nim gradskim pravcima pojedina podru~ja nestambene namene).
25. oktobar 2006.
stanovawa pruàju mogu}nost za razvoj razli~itih savremenih oblika porodi~nog stanovawa.
Na podru~ju vi{eporodi~nog stanovawa velikih gustina zastupqeni su:

Starije vi{eporodi~no stanovawe nastalo izme|u dva svetska rata Delovi podru~ja XII (Centar - Mali Liman), XV (Stari centar) i XVI (Podbara), najbliì Dunavu, odnosno tada{woj granici izgra|enog podru~ja prema pruzi i industijskoj zoni izgra|eni su vi{eporodi~nim zgradama mawih i sredwih spratnosti (P+2 do P+4). Svaka zgrada je na sopstvenoj parceli. U novije vreme (posle Drugog svetskog rata) pojedina~nim intervencijama, koje nisu promenile osnovni karakter: matricu, preovla|uju}u visinu zgrada (nisu nametnuti novi visinski ili oblikovni reperi), pojedini blokovi su rekonstruisani, ali opet tako da se ivi~nim postavqawem zgrada blokovi zatvaraju. Znatno je u~e{}e vanstambenih sadràja u prizemqima objekata koji se nalaze na va`nim pravcima, a brojni objekti u celini imaju poslovne sadràje. Po kvalitetu pojedina~nih objekata, zavr{enosti celina ovi delovi spadaju u vredno nasle|e Novog Sada, ~iji karakter ne treba naru{avati. Novije vi{eporodi~no stanovawe sa celinama formiranim shemati~no postavqenim objektima Delovi podru~ja VII (Liman I), XI (Detelinara), IV (Bistrica i Satelit), X i XIII (Stani~no podru~je) izgra|enih krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina gra|eni su uglavnom u zate~enoj uli~noj matrici. Objekti su locirani na zajedni~koj parceli prema pravilima (ritmu) koji su bili podre|eni orijentaciji, geometrijskoj igri, prostornoj ravnoteì - nemerqivim i ~esto, neuhvatqivim pravilima. Novije vi{eporodi~no stanovawe u poluotvorenim ili zatvorenim blokovima je sa zgradama postavqenim tako da neke nagove{tavaju, a zatim u mawoj ili ve}oj meri, postiù povratak ivi~noj - blokovskoj izgradwi. Parcele - dvori{ta su zajedni~ka, zgrade su re|e sredwih, a ~e{}e velikih i izuzetno velikih visina, sa svim kriterijumima koji prate takav na~in izgradwe. Stanovawe u najnovijim delovima centra koji se formiraju na zna~ajnijim saobra}ajnim pravcima U svim celinama na va`nim pravcima (Bulevar oslobo|ewa, Bulevar cara Lazara, Somborska pruga, Rumena~ka ulica i drugi) objekti se grade tako da se wihova funkcija i oblikovawe u potpunosti podre|uje poloàju, te visinom, pravcem pruàwa i oblikovawem formiraju pravac, pa se na taj na~in stvaraju linijski centri. Za sada u ovim objektima, koji prostirawem i volumenom formiraju pravce na kojima se nalaze, preovla|uju stanovi, dok se vanstambeni sadràji nalaze u wihovim prizemqima ili iskqu~ivo poslovnim objektima. O~ekuje se da se pod uticajem trì{ta vanstambeni sadràji pove}avaju na ra~un stanova. Op{te stambene zone sadrè: - stanovawe sa o~uvanim karakteristikama nasle|a u centrima Novog Sada, podgra|u Petrovaradina i centru Sremske Kamenice;
- stanovawe u kontaktnim podru~jima centra; - stanovawe na va`nim pravcima - ulaznim pravcima i pravcima povezivawa centara sa drugim delovima grada (Jevrejska, Futo{ka, Jovana Suboti}a, Temerinska, Preradovi}eva, @elezni~ka) i u podru~jima koja se oslawaju na centre (Alma{ki kraj, Masarikova, Qudevit dol). Zajedni~ka obele`ja za sve ove delove je da su o~uvani: uli~na matrica, oblik i veli~ina parcela, da je zastupqen karakteristi~an razvoj na parceli (tradicionalna ku}a), ograni~ena visina objekta. Visoko je u~e{}e nestambenih namena u ukupnom prostoru, tako da podru~ja imaju karakter preovla|uju}e namene centra ili me{ovite namene sa te`wom da kori{}ewe bude podre|eno javnoj upotrebi uz odgovaraju}e u~e{}e stanovawa. Kriterijumi (SZ, II, GN, u~e{}e poslovnog u ukupnom prostoru) se razlikuju u zavisnosti od poloàja, zna~aja, stepena transformisanosti svakog od podru~ja. U Novom Sadu su dostignute (i planirane) vi{e vrednosti odgovaraju}ih kriterijuma nego u Petrovaradinu i Sremskoj Kamenici. Objekti su malih spratnosti, izuzetno su vi{i od P+2, P+3 sprata. Naru{avawe ambijentalnih karakteristika (duìnom trakta, brojem ulaza - stepeni{ta u zgradi, visinom, nepo{tovawem zate~ene parcelacije) de{avalo se u svim periodima, naj~e{}e pred Drugi svetski rat i prvih godina posle wega (Tanurxi}eva i Klajnova palata, ulica Ilije Ogwanovi}a), kao i u najnovije vreme (Dunavska ulica, Dani~i}eva ulica i dr.). Stanovawe je vi{eporodi~no i porodi~no. Zgrade su postavqene na regulacionoj liniji, izuzev u Sremskoj Kamenici, u neprekinutom, re|e prekinutom nizu. Prekinuti niz je prisutan u ve}oj meri na podru~jima na kojima je razvoj bio usporeniji, te nije do{lo do znatnijih transformacija. Planovi kojima se razra|uje generalni plan nastoja}e da se o~uvaju i unaprede karakteristike celina i podrè poèqni pravci transformacije ja~awe centraliteta, oblikovawe podre|eno zna~aju i karakteru pojedinih prostora.
Stanovawe nasle|a u procesu transformacije

Prostorne celine sa heterogenim obele`jima Podru~je VIII oko ulica Mi{e Dimitrijevi}a i Cara Du{ana i delovi podru~ja XII izme|u ulica Petra Drap{ina i Vojvo|anskih brigada i X "Rotkvarija" obuhvataju starije i novije porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe sa znatnim u~e{}em nestambenih sadràja, koji su grupisani u potceline ili tradicionalne, odnosno pravce koji sti~u obele`ja poslovno-stambenih (@elezni~ka - Lasla Gala, Cara Du{ana, Bra}e Ribnikara). Ova podru~ja pripadaju onoj kategoriji me{ovitog stanovawa, koja obuhvata vi{e osnovnih oblika i wihovih varijeteta, koji ~esto nisu u me|usobnom skladu. To se posebno odnosi na podru~je oko ulice Mi{e Dimitrijevi}a, gde su na slobodnim delovima velikih parcela po obodu ili u dubini blokova izgra|eni soliterno - shematski postavqeni objekti. U ovim celinama su prisutne i veoma kvalitetne potceline, kao {to su: potceline gradskog porodi~nog stanovawa (ulice Antona êhova, Vojvo|anskih brigada i Pavla Simi}a, ulice koje se oslawaju na ulicu Cara Du{ana u zale|u Mi~urinove ulice i dr.), vi{eporodi~nog stanovawa u ulici Vase Staji}a i wenom okruèwu.
25. oktobar 2006.
Rekonstrukcijama iz najnovijeg doba se ~esto postiè veliki kontrast po visini i arhitektonskom izrazu, te sli~ne pojave razradom generalnog plana treba spre~avati. Uslovi za daqi razvoj i transformacije se ne mogu utvrditi za prostornu celinu, ve} vode}i ra~una o celini, za svaku homogenu potcelinu ponaosob. Nasle|eno stanovawe po obodu uèg gradskog podru~ja U delovima podru~ja XVI (Podbara), XIV (Salajka), V (Ju`ni Telep) i IX (Sajam - Detelinara) preovla|uju prizemne zgrade izgra|ene na velikim parcelama. To su prostori za formirawe stanovawa sredwih gustina koje sledi karakteristi~an na~in izgradwe i stanovawa u Novom Sadu (u neprekinutom ili isprekidanom nizu), ograni~enih spratnosti, ~ime se postiè ve}i stepen zauzetosti parcela, sa indeksom izgra|enosti koji odgovara stanovawu sredwih gustina. Kako }e se proces transformacije odvijati u veoma dugom periodu (i izvan planskog horizonta ovog generalnog plana), teì se da se objekti zamewuju novima ograni~enih visina (P + 1 + Pk do P + 2). Objekti koji se grade u okruèwu izgra|enih objekata neprimerenih visina, prilago|avaju se visinama i volumenom tako da se taj nesklad ublaì. Stanovawe na Mi{eluku U skladu sa karakteristikama terena, lokacijskim prednostima, potrebom za sanacijom stawa na Mi{eluku razvija}e se svi oblici savremenog stanovawa, porodi~nog i vi{eporodi~nog sredwih gustina. Na Mi{eluku se dozvoqava izgradwa uz mogu}a odstupawa od kriterijuma utvr|enih Pravilnikom o op{tim pravilima regulacije i parcelacije, {to }e se utvrditi planovima detaqne regulacije. Stanovawe u zoni "Jugovi}evo" Prostor koji koristi Vojska Srbije, predvi|en je za me{ovitu namenu: stanovawe, sportski centar, poslovawe na ulaznim pravcima.
Planira se porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe u op{tim stambenim zonama sredwih gustina. Program na osnovu koga }e se razra|ivati generalni plan donosi Skup{tina Grada u sporazumu sa Vojskom Srbije. Zone i lokacije sa atipi~nim oblicima stanovawa Kao atipi~ni se smatraju slede}i oblici stanovawa: - sezonsko stanovawe, - stanovawe u funkciji obavqawa delatnosti, - sama~ko stanovawe, - stanovawe u domovima (studentskim, |a~kim, za stare, De~ijem selu). Atipi~ni oblici stanovawa re{ava}e se, bilo kao na~in privremenog stanovawa, bilo kroz planove detaqne regulacije, odnosno urbanisti~ke projekte, prema posebnim zahtevima investitora. Sezonsko stanovawe moè biti privremenog karaktera i ure|uje se prema posebnim zahtevima (za izvo|ewe gra|evinskih, poqoprivrednih i sli~nih radova). Vikend - ku}e u podru~jima porodi~nog stanovawa u KO Sremska Kamenica mogu egzistirati sa takvim na~inom kori{}ewa. Kada se neki od oblika pojavquje kao vid socijalne za{tite (npr. stanovawe starih, hendikepiranih, stanovi za siroma{ne), oni }e biti odre|eni lokacijski mreòm ili se za wih u razradi generalnog plana utvr|uju kriterijumi koji se primewuju u skladu sa strukturom i mogu}nostima investitora, odnosno korisnika. Sama~ko, kao vrlo zahtevno stanovawe, kada se realizuje koncentracijom malih stanova, realizova}e se po posebnim kriterijumima, s obzirom da zahteva prostor za parkirawe, energetske, komunikacijske uslove, razne prate}e sadràje u istom ili pove}anom obimu u odnosu na stanove u sklopu zgrade sa uobi~ajenom (prose~nom) strukturom doma}instva.
Br. zone
Naziv zone
Broj stanovnika* 1995. 2005. 2021.
1. Ba~ki deo grada

1.1. Centralno gradsko podru~je 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Ukupno Liman 3 i 4 Liman 1 i 2 Bul. revolucije, Bul. cara Lazara Sajam - Detelinara Banati} - Futo{ki put Detelinara - Avijati~arsko naseqe Centar @itni trg Salajka Stari centar Podbara 22.000 12.400 13.900 5.800 19.900 15.200 12.500 13.500 4.800 4.500 10.400 135.000 22.000 12.000 18.500 8.200 20.000 16.700 10.000 12.800 4.100 3.000 13.600 140.900 23.000 13.000 15.000 6.600 22.000 17.000 14.500 14.000 7.000 5.000 13.000 150.100
25. oktobar 2006. Br. zone
SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Naziv zone
Broj 39 - Strana 973 Broj stanovnika*
1995.
2005.
2021.
1.2. Zapadno gradsko podru~je 4, 5, 14 Telep, Bistrica, Adice 28.000 48.200 60.500
1.3. Severno gradsko podru~je 1, 2, 3, 23 [angaj, Klisa, Vidovdansko naseqe, Mali Beograd - Veliki rit 23.100 186.100 20.300 209.400 20.000 230.600
Ukupno Ba~ki deo grada
2. Sremski deo grada

15, 17, 19, 21, 22 Petrovaradin, Sr. Kamenica, Mi{eluk, ârdak-Staroiri{ki put-Bocke, Bukova~ki put 19.500 19.500 205.600 90.500 90.500 ~ 300.000 ~ 45.000 ~ 45.000 275.600
Ukupno Sremski deo grada
Ukupno u gra|evinskom rejonu

* 1995. Prema Registru stanovni{tva 2005. Prognoza iz GUP-a Novog Sada do 2005. 2021. Prognoza iz GP-a Novog Sada do 2021. S obzirom na to da se ne o~ekuje znatniji demografski razvoj i da }e se stanovawe razvijati u okviru ve} formiranih struktura koje diktiraju i oblik stanovawa, noviji i druga~iji oblici (npr. terasasto stanovawe, razni oblici niskog stanovawa velikih gustina) mogu se pojaviti na delovima pro{irewa podru~ja stanovawa. Prema posebnim zahtevima investitora u nekim delovima grada (Mi{eluk, stanovawe na Alibegovcu unutar turisti~ko-rekreativne namene, zone porodi~nog stanovawa u KO Sremska Kamenica) moè se odstupiti od pojedinih kriterijuma (ve}e parcele, a mawi SZ i II na tim parcelama).
2.3.1. Gradski centri

Kod odre|ivawa namene centra polazi se od toga {ta gra|ani Novog Sada podrazumevaju pod pojmom centra, a zatim od toga na kojim prostorima se, koncentracijom razli~itih sadràja ili specifi~nim ure|ewem, ostvaruje uloga centra. Centrom grada smatra se stari centar, odnosno prostor izme|u Bulevara Mihajla Pupina i ulica [afarikove, Jovana Suboti}a, Toze Markovi}a, Pa{i}eve i ulice @arka Zrewanina. U tom se prostoru koji je, istorijski posmatrano, prvi nastao i ima ulogu gradskog jezgra, nalaze se veoma va`ni sadràji kulture, poslovawa, administracije, hramovi, najstarije ulice Zmaj Jovina i Dunavska, Trg slobode, Katoli~ka porta, Trifkovi}ev trg, Pozori{ni trg, karakteristi~ni sklopovi ku}a i blokova, pro{irene regulacije ulica, crkvene porte. To su sve prostori koji su stvorenim ambijentalnim vrednostima, ili mogu}no{}u da se nove vrednosti dodaju postoje}im od prioritetnog zna~aja za grad, elementi wegovog ne samo prostornog ve} i istorijskog, kulturnog i geografskog identiteta. Pored ovog prostora sadràji centra obuhvataju i podru~je - Trga mladenaca, prostore oko Sinagoge, Trga galerija, Banovine sa parkovskim okruèwem, Dunavski park, Ribqu pijacu i drugo, {to sve predstavqa isto tako zna~ajne prostore, svaki sa svojim specifi~nostima po kojima je grad prepoznatqiv. Me|utim, pojam centra je daleko {iri i obuhvata ~itav sistem povr{ina, sadràja, objekata.
2.3. Prostor za poslovawe

Re{ewa u generalnom planu zasnivaju se na konceptu da se razli~iti oblici poslovawa mogu razvijati na ukupnom prostoru grada. Kao prostori nameweni poslovawu podrazumevaju se oni prostori na kojima postoji koncentracija nestambenih sadràja: sadràja od op{teg interesa i drugih za javno kori{}ewe, razli~itih komercijalnih, uslu`nih i proizvodnih sadràja, tako da wihova razvijena povr{ina prelazi polovinu ukupno izgra|enih povr{ina odre|enih prostornih celina. Prema poloàju, sadràju aktivnosti, wihovim karakteristikama, prostori nameweni poslovawu su: - gradski centri; - prostori za poslovawe na izlaznim pravcima i - radne zone. Na prostoru namewenom stanovawu, u zavisnosti od zahteva za prostorom i uslova pod kojima se odvijaju, mogu se razvijati razli~ite aktivnosti. U~e{}e takvih aktivnosti daje stambeni ili stambeno-poslovni karakter odre|enom prostoru stanovawa, a prostore drugih namena ~ini atraktivnijim za kori{}ewe ili prikladnije oblikovanim. Specifi~nu vrstu poslovawa predstavqaju komunalne delatnosti koje se odvijaju na javnim povr{inama, odnosno u sastavu radnih zona.
Sistem centara
Op{tegradski centri Op{tegradske centre ~ine prostori na kojima se sadràji mogu organizovati u polifunkcionalne prostorne celine, a prema vrsti, zna~aju objekata i podru~ju ~ije stanovni{tvo zadovoqavaju, dele se na primarne (glavni centar) i sekundarne. Ovu podelu treba shvatiti uslovno, po{to se koncept razvoja centara zasniva na uspostavqawu sistema u
25. oktobar 2006.
kome se iz gradskog jezgra, du` glavnih gradskih saobra}ajnica formira prsten primarnih centara iz kojih se u kontinuitetu na postoje}im i planiranim magistralnim i drugim va`nim saobra}ajnim pravcima, stvaraju prostori za razvoj sekundarnih centara. Glavni centar na povr{ini od oko 250 ha i sa mogu}no{}u izgradwe preko 660.000 m2 razli~itih sadràja poslovawa, formiraju: stari centar, novi centar, centar Mi{eluka i Tvr|ava sa podgra|em. Novi centar }e se razvijati na prostoru izme|u starog centra i Bulevara oslobo|ewa, uz Jevrejsku i @elezni~ku ulicu, zatim linijski du` Bulevara oslobo|ewa, i prema zapadu du` Futo{ke ulice. Centar Mi{eluka }e se razvijati du` bulevara i va`nih saobra}ajnih pravaca koji }e se formirati na prostoru Mi{eluka. Tvr|ava sa podgra|em kao kulturno-istorijski, rekreativni, turisti~ki i ugostiteqski centar razvija}e se kao poseban zna~ajan deo primarnih centara. Prsten koji formiraju primarni centri ima tendenciju otvarawa ka zapadu prate}i tako prostorni razvoj ostalih gradskih funkcija. Otvarawe prstena ka zapadu ostvaruje se na svim va`nijim komunikacijama od kojih je najzna~ajniji pravac Futo{kog puta. Razvojem primarnog centra na Mi{eluku, moè se o~ekivati razvoj centra na desnoj obali ka centru u Sremskoj Kamenici i wihovo povezivawe u sistem. Razvoj sekundarnih centara planiran je na ve} zapo~etim lokalitetima Limana, Bistrice i Detelinare i novim na Klisi i delu Mi{eluka kojem }e gravitirati stanovni{tvo Petrovaradina i Sremske Kamenice. Otvarawe prstena primarnih centara ka zapadu podrazumeva i zna~ajno ja~awe centra na Bistrici. Lokalni centri }e se razvijati oslawaju}i se na postoje}e centralne sadràje, formirawem mawih kompleksa ili centara trakastog tipa du` zna~ajnih saobra}ajnih pravaca. Potreba za povezivwem centara u jedinstven sistem centara grada, uslovqava formirawe "zona povezivawa" koje prerastaju u linijske centre. Vezni pravci su sa Limanom Bulevar oslobo|ewa, ulica Fru{kogorska, Narodnog fronta i Bulevar cara Lazara; sa Bistricom, ulica Futo{ka, Futo{ki put, Bulevar Jovana Du~i}a; sa Detelinarom, ulica Rumena~ka; sa Klisom, Temerinski i Sentandrejski put. Petrovaradin }e preko ulice Preradovi}eve biti povezan sa centrom Mi{eluka. U Sremskoj Kamenici o~ekuje se razvoj trakastog tipa du` ulice Vojvode Putnika. Pored toga, osnovni sadràji (snabdevawe, usluge i dr.) razvija}e se dispergovano na celoj teritoriji Grada. Sadràji op{tegradskih centara Saglasno zna~aju delova centra, ulozi u sistemu, specifi~nostima poloàja utvr|uje se i struktura sadràja koji }e se razvijati u wima. Tvr|ava sa podgra|em }e se razvijati prema posebnim programima, a prostor }e se ure|ivati u reìmu za{tite. Dominantan sadràj ostalih delova glavnog centra treba da bude poslovno-trgova~kog i ugostiteqskog karaktera sa sadràjima javnih slu`bi: kulture, nauke, organa lokalne samouprave i teritorijalne autonomije i dr.
U starom gradskom centru koji uìva reìm urbanisti~ke za{tite, primewuju se selektivni kriterijumi koji odgovaraju tom reìmu: iskqu~uju se sadràji koji zahtevaju posebne saobra}ajne usluge, trgovine kabastom robom, objekti koji se oblikovawem ne mogu uklopiti u ambijent centra. Po obodu centra planiraju se javne garaè, ~ijom izgradwom }e se ublaìti problem stacionirawa vozila. Centar na Mi{eluku }e se graditi sadràjima kojima se postiè odgovaraju}i stepen decentralizacije gradskih funkcija, kao i sadràji koji zahtevaju ve}e povr{ine, mawa ograni~ewa u regulaciji prostora i sl. Struktura sekundarnih centara se ne razlikuje bitno od strukture glavnog centra, s tim {to se zna~aj i kapaciteti javnih slu`bi planiraju prema mreì i prilago|avaju gravitacionom podru~ju koje opsluùju. Novi centri koji }e se formirati na planiranim saobra}ajnicama }e etapno dobijati karakteristike centra dostizawem odre|ene koncentracije stanovnika, stvarawem celovitog saobra}ajnog pravca i sl. Stanovawe je obavezan sadràj op{tegradskih centara. U~e{}e stambenog u ukupno izgra|enom prostoru po objektima ili blokovima kre}e se u rasponu od 0 do 100%, s tim {to je na {irem prostoru (u blokovima me{ovite namene, delovima centra) min. 30%. U delovima novog centra i centara koji }e se tek formirati odgovaraju}i odnos stanovawa i sadràja centra dostiè se vremenom. U fazi izgradwe kao minimalna se utvr|uje namena prizemqa za sadràje centra i ure|ewe prostora prilago|eno javnom kori{}ewu. Specijalizovani centri Specijalizovani centri su prostorno-funkcionalne celine u okviru kojih su sme{tene slu`be, odnosno delatnosti ~iji je zna~aj po pravilu {iri od gradskog: Klini~ki centar, Univerzitetski centar, Novosadski sajam, @elezni~ko-autobuski i PTT terminal, Sportski i poslovni centar "Vojvodina", centralno grobqe, RTV centar. Svi prostori na kojima se formiraju specijalizovani centri imaju status javnih povr{ina, a ve}ina je od op{teg interesa. Specijalizovani centri }e se razvijati u okviru postoje}ih i generalnim planom predvi|enih kompleksa i u skladu sa programima razvoja pojedinih oblasti. Prostorno definisawe specijalizovanih centara omogu}ava razvoj potrebnih programskih sadràja koji }e doprineti ja~awu centraliteta grada u celini. Wihov razvoj }e biti podràn odgovaraju}im merama kako lokalnog, tako pokrajinskog i republi~kog nivoa; programski usmeren i kontrolisan i sadràjno odre|en shodno ulozi Novog Sada kao makroregionalnog centra. Ure|ewe kompleksa treba da bude prilago|eno osnovnoj funkciji centra. Poèqno je da se po obodu kompleksa realizuju op{tegradski sadràji kako bi se obezbedilo nu`no povezivawe specijalizovanih centara sa sistemom centara i strukturom grada u celini. Obim i struktura op{tegradskih sadràja ne mogu ugroziti osnovnu namenu centra. Stanovawe, po pravilu, nije sadràj specijalizovanih centara (izuzev ako je predvi|eno planom detaqne regulacije). U kompleksima specijalizovanih centara moraju se re{iti potrebe u miruju}em saobra}aju.
25. oktobar 2006.
Na planiranim kompleksima specijalizovanih centara po pravilu se ne dozvoqava izgradwa privremenih objekata.
razvoj privrede gradi}e se sadràji trgovine i uslu`nog zanatstva, ugostiteqstva i saobra}aja prete`no za autoservise. Pravac za Zrewanin obuhvata prostor sa obe strane puta M -7 od mosta do puta E-75. Najve}i deo ovog prostora je slobodno neizgra|eno zemqi{te, ispresecano infrastrukturnim koridorima, {to je ograni~avaju}i faktor kod izgradwe. U okviru ovog prostora nalazi se èlezni~ka stanica "Podbara". Prostor je namewen za trgovinu, servise, proizvodno zanatstvo, ugostiteqstvo i za poqoprivrednu proizvodwu (plastenici, staklenici i sl.). Pravac uz autoput E-75, unutar radne zone "Sever IV" namewen je za poslovawe na ulaznim pravcima, koje podrazumeva delatnosti iz oblasti tercijarnog sektora koje ne zaga|uju ìvotnu sredinu. Za pristup lokalitetu potrebno je izgraditi reìjsku saobra}ajnicu. Pravac uz ulicu Koste [okice planira se za kombinovanu namenu poslovawa i vi{eporodi~nog stanovawa uz po{tovawe uslova koji proisti~u iz poloàja pruge. Prostori na ulaznim pravcima nameweni su tercijarnom sektoru, odnosno delatnostima iz oblasti trgovine, ugostiteqstva, uslu`nog zanatstva, saobra}aja i komunalnih delatnosti. Pored tercijarnog sektora, postoji mogu}nost locirawa i objekata proizvodnog zanatstva iz oblasti industrije, gra|evinarstva i zanatstva, pod uslovom da su u skladu sa propisanim ekolo{kim parametrima, odnosno da nisu zaga|iva~i ìvotne sredine. Minimalna veli~ina parcela za ve}inu delatnosti je 2.500 m2, a za trgovinu i saobra}ajno-prostorne delatnosti 4.000 m2. Maksimalna veli~ina parcela se ne utvr|uje. Minimalna {irina parcele je 25 m. Za ugostiteqstvo nema ograni~ewa u minimumu i maksimumu veli~ine parcela. U kompleksima je obavezno da se obezbedi min. 25% zelenih povr{ina. Pored toga, obavezno je podizawe visokog zelenila na parkinzima i uz sve saobra}ajnice koje uokviruju komplekse.
2.3.2.
Ulazni pravci u grad
Ulazni pravci u grad: Sentandrejski put, Temerinski put, put za Veternik i pravci za Zrewanin i Rumenku predstavqaju vrlo privla~ne prostore za poslovne aktivnosti, naro~ito za razvoj tercijarnih delatnosti i proizvodnog zanatstva, kao i za delatnosti koje po svom karakteru predstavqaju sadràj centra. Ovi prostori se nalaze na najva`nijim putnim pravcima, opremqeni su infrastrukturom ili imaju mogu}nost da se na wu prikqu~e, {to ih ~ini privla~nim za razvoj preduzetni{tva koje traì prostore koji se mogu u kratkom roku privesti nameni. Pravac Sentandrejski put obuhvata i prostor uz bo~ne prate}e (paralelne) saobra}ajnice gde, pored porodi~nog stanovawa, postoje prostori za razvoj poslovnih aktivnosti iz oblasti trgovine, zanatskih usluga i ugostiteqstva (sportski centar "Klisa", sportski centar "Slavija", stanice za snabdevawe gorivom, prostor uz ulicu Pere Popadi}a i dr.). Sentandrejskim pravcem obuhva}en je i deo prostora uz magistralni put E - 75 izme|u Sentandrejskog puta i planirane gradske saobra}ajnice koja ide trasom Suboti~ke pruge, u {irini do granice sa planiranim porodi~nim stanovawem. Prilaz ovom prostoru planiran je sa Sentandrejskog puta. Namena prostora je ista kao i za ostale prostore obuhva}ene ovim ulaznim pravcem, uz uslov da se posebno vodi ra~una o wegovom urbanisti~ko-arhitektonskom oblikovawu. Temerinski pravac. Uz ovu saobra}ajnicu, pored porodi~nog stanovawa, nalazi se niz mawih pojedina~nih lokaliteta za poslovne aktivnosti, posebno iz oblasti proizvodnog i uslu`nog zanatstva. Prostori koje je mogu}e povezati u ve}e celine nameweni su za komercijalne centre sa nizom prodajnih i servisnih sadràja. Temerinski ulazni pravac ubuhvata i prostor ju`no od magistralnog puta E - 75 izme|u Temerinskog puta i puta M - 7 za Zrewanin u {irini oko 200 m {to }e zavisiti od saobra}ajnog re{ewa odnosno od daqe razrade ovog prostora. Namena prostora je za poslovne aktivnosti iz oblasti trgovine, ugostiteqstva i zanatstva. Ovaj ulazni pravac obuhvata i deo prostora uz produètak ulice Paje Radosavqevi}a, povr{ine oko 142,0 ha, namewen poslovnim sadràjima. Veterni~ki pravac obuhvata stanicu za snabdevawe gorivom, niz mawih privrednih objekata (skladi{ta, servisne radionice) i prostore "Rasadnika" i JGSP "Novi Sad". Najve}i deo ostalog prostora organizovan je kao porodi~no stanovawe. Ovaj pravac u celini se planira za kombinovanu namenu, porodi~no stanovawe i poslovne aktivnosti. Rumena~ki pravac obuhvata prostor na Rumena~kom putu od kompleksa "TAM servisa" do kraja gra|evinskog rejona, prostor ju`no od Rumena~kog puta do granice gradskog grobqa i izme|u gradskog grobqa i sportskog centra "Jugovi}evo" ukupne povr{ine od oko 106,0 ha. Uz prostor namewen grobqu obavezno je da se formira za{titni pojas {irine 50 m zasa|en visokim rastiwem. Pored objekata koji su realizovani prema vaè}oj dokumentaciji, izgra|eno je vi{e bespravnih, prete`no proizvodnih objekata. Na slobodnim lokacijama za
2.3.3.
Radne zone
Najve}i prostor za razvoj privrednih aktivnosti planira se u okviru formiranih radnih zona, koje se ure|uju: za razvoj sekundarnih i tercijarnih delatnosti (Sever I, II i deo zone Sever IV); za razvoj luke, robno-transportnog centra i delatnosti kojima je neophodna i mogu}nost vodnog transporta, i razvoj komunalnih delatnosti (Sever III, deo zone Sever IV), Specifi~ne radne zone su: zapadna kao gradska industrijska zona, Rimski {an~evi sa delatnostima orijentisanim na povoqnu drumsku vezu i zona "Istok" - zona me{ovite namene. Izgradwa u radnim zonama odvija}e se na slobodnim prostorima, ali }e usled strukturnih, tehnolo{kih, svojinskih i drugih promena, koje }e se ostvariti u narednom periodu, do}i do wihovog intenzivnijeg kori{}ewa, {to }e izazvati promene u kori{}ewu prostora i u okviru ve} formiranih kompleksa. Radna zona "Sever I" se nalazi severno od kanala Dunav-Tisa-Dunav. U zoni je slobodan prostor od oko 90 ha. Obezbe|en je drumski saobra}aj, deo kompleksa ima èlezni~ku vezu preko stanice "Gorwe Sajlovo". Snabdevawe vodom je oteàno i ne zadovoqava sada{we korisnike, a odvo|ewe otpadnih voda nije re{eno.
25. oktobar 2006.
Kapaciteti elektroenergije zadovoqavaju potrebe zone, a toplotnom energijom zona se snabdeva iz individualnih energetskih objekata. Postoji osnovna gasna mreà u Primorskoj ulici. Slobodne povr{ine su ve}im delom u dràvnom vlasni{tvu. Zona je pogodna za locirawe industrije koja zahteva ve}e povr{ine i velike koli~ine vode. U zoni se ne moè graditi industrija koja stvara tehnolo{ki otpad koji bi se deponovao i neutralizovao na podru~ju zone. Radna zona "Sever II" nalazi se ju`no od kanala Dunav-Tisa-Dunav. U zoni je slobodno oko 45 ha. Zona je uglavnom vezana za drumski saobra}aj, ali se oslawa i na èlezni~ki ~vor, {to joj daje mogu}nost za intenzivnije kori{}ewe ove vrste saobra}aja. Poreme}aji u snabdevawu vodom de{avaju se zbog kori{}ewa sanitarne vode u tehnolo{ke svrhe. Za kvalitetno napajawe elektri~nom energijom potrebno je izgraditi planiranu TS 110/20 kV "Klisa". Snabdevawe toplotnom energijom nije re{eno, pa se napajawe vr{i individualno sa tendencijom {irewa gasne mreè. Zemqi{te je ve}inom u privatnom kori{}ewu. U ovu zonu moè se locirati industrija koja zahteva ve}e prostore i velike koli~ine vode. Na lokalitetu ove zone ne mogu se locirati tehnologije koje imaju tehnolo{ki otpad koji bi se deponovao i neutralizovao na ovom prostoru. Radna zona "Sever III" se nalazi na severoisto~nom delu grada ju`no od kanala Dunav - -Tisa - Dunav. U zoni je slobodno oko 10 ha. Najve}i deo zone pripada kompleksu pristani{ta i u woj se nalaze najzna~ajniji skladi{ni prostori. Zona je povezana sa tri vrste transporta. Trasa industrijskog koloseka prolazi kroz zonu, a preko operativne obale postoje zadovoqavaju}i uslovi za odvijawe vodenog transporta. U zoni postoje svi uslovi za prikqu~ewe na infrstrukturne sisteme. Zona je namewena za pristani{te i skladi{ta, kao i za slobodnu carinsku zonu. U zoni se ne mogu locirati kapaciteti koji zaga|uju sredinu. Radna zona "Sever IV" nalazi se na severoistoku grada, severno od kanala Dunav - Tisa - Dunav i Dunava. Od oko 700 ha koliko prostora obuhvata angaòvano je oko 274,60 ha. Najve}i deo slobodnog prostora planira se za izgradwu regionalnog pristani{ta (oko 560 ha). Zona ima drumsku vezu sa putem M-7, èlezni~ka se odvija preko stanice "Podbara", a vodna putem kanala Dunav - Tisa - Dunav. Deo zone, povr{ine 246,10 ha dobija specijalnu namenu. Usled blizine izvori{ta vode u zoni }e se primewivati posebne mere za{tite. Najve}i deo novih sadràja locira}e se uz planiranu saobra}ajnicu.
Radna zona "Rimski [an~evi" se nalazi na najsevernijem delu gra|evinskog rejona Novog Sada. U zoni je slobodno oko 13 ha. Zona je orijentisana na drumski i delom na èlezni~ki saobra}aj. Slobodno zemqi{te je ve}im delom u privatnom kori{}ewu. U ovu zonu locira}e se delatnosti koje imaju pribli`no iste lokacione zahteve kao i postoje}a privreda. Radna zona "Zapad" obuhvata prostor severno i ju`no od Futo{kog puta. Ve}i deo zone oslawa se na stanovawe. Slobodno je oko 34 ha. U ovu zonu ne lociraju se delatnosti koje mogu ugroziti okolinu, prvenstveno stanovawe. Radna zona "Istok" se nalazi u jugoisto~nom delu grada, uz obalu Dunava u Petrovaradinu. Slobodno je oko 85 ha. Orijentisana je na drumski i èlezni~ki saobra}aj preko èlezni~ke stanice u Petrovaradinu. Ova zona planira se za me{ovite namene (privreda, sport, rekreacija, ugostiteqstvo) i stanovawe, odnosno kombinacija rada i stanovawa, pa se zbog toga, kao i usled blizine stanovawa i za{ti}ene prirode u woj moraju primewivati stroge mere za{tite, a zbog poloàja u odnosu na èlezni~ku prugu i planirane saobra}ajnice, utvrdi}e se i posebni uslovi oblikovawa.
2.3.4. Poslovawe u okviru drugih namena

Pored posebno izdvojenih prostora za razvoj privrednih aktivnosti (radne zone), deo poslovawa obavqa se i u okviru drugih funkcija, prvenstveno u okviru stanovawa i centara. Ve}i privredni kapaciteti, koji se nalaze u gradskom tkivu, a koji zadovoqavaju prostorne, infrastrukturne i ekolo{ke kriterijume, zadràvaju se na postoje}im lokacijama, uglavnom kao zavr{ene celine: "TAM servis", KRO "Novi Sad", "Elektroporcelan", "Univerzal", Servis "Agrovojvodine", "Navip". Privredni kapaciteti koji se nalaze u gradu a ne zadovoqavaju prostorne, ekolo{ke i druge kriterijume predvi|aju se za preseqewe na nove lokacije: "Brodogradili{te", GP "Neimar", "DES", "Vagar" i "Agrohem". Razvojem preduzetni{tva sve vi{e se angaùju prostori za poslovawe u okviru namene stanovawa i to na parceli i u objektu kod porodi~nog stanovawa i u objektima kod vi{eporodi~nog stanovawa. Poslovawe na ovim prostorima obavqa}e se u skladu sa uslovima utvr|enim za podru~je stanovawa. Poslovne aktivnosti odvija}e se i na prostorima gradskih centara gde }e u najve}oj meri biti zastupqene tercijarne delatnosti privrede i neprivredni sadràji.
25. oktobar 2006.
(ha)
.-
.-
1.
94,2
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
* *
* *
* *
* * * * * * * * * * * * * * * * *
2.
II
44,8
3.
III
10,1
4.
IV
558,0
5.
13,5
6.
84,9
7.
33,9
25. oktobar 2006.
2.4. Gradsko zelenilo

Razvoj gradskog zelenila orijentisa}e se u prvom redu na potpuno ure|ewe postoje}ih parkova podizawem zelenih povr{ina u izgra|enom tkivu grada, kao i formirawem novih i po tematici specifi~nih parkova u {irem gradskom podru~ju. Osnovni koncept podizawa zelenila u Novom Sadu, uz maksimalno o~uvawe postoje}e vegetacije je slede}i: - pove}awe parkovskih povr{ina, pre svega uz obale Dunava; - povezivawe zelenila u celovit sistem; - obezbe|ewe ravnomernog rasporeda. Od izuzetne va`nosti za celinu grada je povezivawe gradskog sistema zelenila sa globalnim vegetacionim celinama regionalnog karaktera: Podunavqem i {umama Fru{ke gore. U sremskom delu grada preko re~nih dolina, grebena, puteva i dr. poveza}e se {umsko podru~je Nacionalnog parka sa priobaqem u kome su Kameni~ki park, Ribwak, Tvr|ava i petrovaradinska {uma kao kontaktna zona. Na levoj obali Dunava povezanost }e se sprovesti preko ozelewenih saobra}ajnica {irih regulacija i klinova koji uvode zelenilo sa obale Dunava. Spoqni pojas zelenila koji se formira du` granica gra|evinskog rejona je diferenciran po svojoj strukturi i namenama (grobqe, rasadnik, vo}waci, rekreacija i dr.). U wemu }e se podi}i visoka vegetacija u {irini od 100 do 500 m. Na taj na~in, postavqen u kontinuitetu, zeleni za{titni pojas, uz ostalo zastupqeno zelenilo rubne zone (kanal, putevi, poqoza{titni pojasevi i sl.) obezbe|uje svoju funkciju, uz najracionalnije kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta.
skulptura, park prijateqstva, park zabave, specifi~no ure|eni botani~ki vrtovi. Zonski parkovi se podiù u pojedinim podru~jima gradskog prostora. Pored postoje}ih parkova u gradu Futo{kog, Dunavskog, Limanskog i parka kod èlezni~ke stanice, planira se ure|ewe Univerzitetskog parka i parkova na Bistrici, Adicama, Alibegovcu i Pionirske {ume na Klisi. Sportski parkovi planirani su na: Detelinari, Klisi, Bistrici, Limanu IV i Alibegovcu. Za potrebe rekreacije, naro~ito u letwem periodu obezbe|ena su kupali{ta "[trand", "Oficirska plaà", "[odro{" i Dunavac sa odgovaraju}im zelenim otvorenim povr{inama i rekreativno-turisti~kim sadràjima.
Parkovi specifi~ne namene

Park Instituta u Sremskoj Kamenici za{ti}en je kao izuzetno oblikovana parkovska celina u funkciji okruèwa bolni~kog kompleksa. U okviru gradskog Rasadnika izdvojena je povr{ina za bio-ba{tu zna~ajnog i nau~nog hortikulturnog karaktera. Prirodwa~ki vrt oformqen je neposredno uz Zavod za za{titu prirode sa primercima flore i faune vojvo|anskog areala. Za formirawe botani~ke ba{te kao institucije, na osnovu posebnih programa za ovakvu vrstu zelene povr{ine, utvr|en je lokalitet (6 ha) uz severoisto~ne bedeme Petrovaradinske tvr|ave. Memorijalni park (aleja pesnika Miroslava Anti}a) locirana je na potezu od Sportskog i poslovnog centra "Vojvodina" do keja, odnosno obale Dunava. Gradsko grobqe na Rumena~kom putu predstavqa vrednu i pejza`no oblikovanu zelenu povr{inu. Ure|ewe starih grobaqa kao zona mira, odnosno spomen-parka obuhvata stara grobqa u delovima koji se ne koriste aktivno (Vojno-avijati~arsko, Rusinsko-Grkokatoli~ko, Vojno grobqe u Petrovaradinu).
Kategorije javnih zelenih povr{ina

Kategorije javnih zelenih povr{ina su: - gradsko zelenilo (parkovi, zelenilo saobra}ajnica, zelenilo stambenih blokova, za{titno zelenilo, zelenilo ostalih namena), - prigradsko zelenilo - vangradsko zelenilo
Park-{uma
Ure|ewe slobodnih povr{ina po tipu park-{ume na najnièm pojasu uz Dunav vr{i se u skladu sa uslovima za ure|ewe prostora namewenih za odmor i sportske aktivnosti. Prostor Ribarskog ostrva, poluostrva u Dunavcu, i pejza`ni park "Jugovi}evo" ima istaknutu rekreativnu, za{titnu i ambijentalnu ulogu u odnosu na gradsku teritoriju. Promenu na~ina kori{}ewa i gazdovawa postoje}im {umskim kompleksima treba usmeriti u pravcu stvarawa rekreativnih sadràja, usagla{enih sa autohtonim, podunavskim pejzaòm, posebno na podru~jima {uma-parkova na Kameni~koj i Petrovaradinskoj adi.
Parkovi
Prema poloàju, veli~ini, nameni i na~inu ure|ewa, generalnim planom se utvr|uju slede}e vrste parkova: centralni gradski park, parkovski ure|eni prostori Tvr|ave, zonski i sportski parkovi. Kameni~ki park predstavqa centralni gradski park u kome }e se organizovati sadràji u okviru tri celine: pejza`nog, mirnog parkovskog prostora; zone aktivnih sadràja (rekreacija gra|ana, kupali{te) i zone za{tite oko Mosta slobode. Petrovaradinska tvr|ava svojim istaknutim prirodnim poloàjem, zna~ewem i sadràjima, predstavqa najlep{u parkovsku povr{inu grada. Veli~ina i specifi~nost prostora utica}e na koncept hortikulturnog zahvata. Sa sada{wih 6 ha ure|enih povr{ina prostor koji se ure|uje treba daqe sukcesivno {iriti na sredwi i dowi plato Tvr|ave (oko 50 ha). U okviru zelenog za{titnog pojasa oko bedema Tvr|ave planira se ure|ewe sa diferenciranim sadràjima kao {to su: park
Zelenilo saobra}ajnica
Primarne saobra}ajnice sa ~etvororednim drvoredima i prate}im zelenilom (travwak, {ibqe) ostvari}e povezivawe zelenila grada u sistem. Sekundarne saobra}ajnice (sem u nekim delovima starog centra) u svojim popre~nim profilima sadrà}e obostrane drvorede. Sve povr{ine miruju}eg saobra}aja treba da sadrè visoko zelenilo.
Zelenilo stambenih blokova

Unutar stambenih blokova }e se podizati povezane zelene povr{ine u ciqu za{tite stanovawa od saobra}aja i drugih uticaja.
25. oktobar 2006.
Ozelewenom povr{inom smatra se i povr{ina ispod kro{we odraslih stabala u zavisnosti od vrste drve}a (orijentacije slobodnog dela parcele, gabarita objekta i sl.). Kod stanovawa sredwih gustina mogu}e je dosti}i 15 do 30% zelenih povr{ina, a kod stanovawa ve}ih gustina 10 do 25% povr{ine parcele. Ve}e vrednosti je mogu}e dosti}i u zavisnosti od re{ewa stacionarnog saobra}aja, poloàja objekta na parceli i dr. Uslovi ozelewavawa su sastavni deo odobrewa za izgradwu.
ni~kih pruga iz odre|enih podru~ja Pokrajine. Me|u wima najzna~ajniju ulogu ima me|unarodna pruga, koja grad povezuje sa zemqama Evrope i Azije, {to na odre|en na~in predstavqa osovinu razvoja novosadskog regiona i samog grada. Generalnim planom se predvi|a modernizacija svih èlezni~kih pruga, stani~nih postrojewa i prate}e infrastrukture, ~ime }e se stvoriti uslovi za intenzivnije kori{}ewe ovog vida prevoza. Sve postoje}e pruge zadràvaju se u sada{wim koridorima, a zna~ajnije izmene o~ekuju se u zoni èlezni~ke stanice u Novom Sadu nakon realizacije pruge za vozove velikih brzina. To se odnosi na korekciju dela trase pruge Novi Sad - Bogojevo ispod regionalnog puta Novi Sad - Vrbas (uslovqene izgradwom pruga za vozove velikih brzina). Da bi se rehabilitovao i preuzeo vode}u ulogu, pre svega u robnom transportu, predvi|ene su zna~ajne dopune postoje}eg sistema u ~emu }e najzna~ajniju ulogu imati èlezni~ke pruge za vozove velikih brzina od Beograda preko Novog Sada do Subotice i povezivawe sa evropskim sistemom "brzih pruga". Pruge }e se nalaziti u neposrednoj blizini postoje}ih i ne}e zahtevati znatnije intervencije u prostoru, ni zauzimawe gra|evinskog zemqi{ta. Za pruge je planirana izgradwa trokolose~nog (dvokolose~nog) mosta na mestu poru{enog drumsko-èlezni~kog, ~ija }e se realizacija odvijati u etapama, u skladu sa razvojem transportnih potreba. Veoma je zna~ajno da se zavr{i èlezni~ki ~vor u Novom Sadu, ~ija izgradwa traje ve} ~etrdesetak godina. To podrazumeva preseqewe teretne stanice na trajnu lokaciju, izgradwu dela pruge od stanice "Novi Sad" do stanice "Podbara", ~ime }e se ostvariti najkra}a veza sa Banatom i severoisto~nim delovima Ba~ke. Generalnim planom se predvi|a povezivawe radnih zona "Sever I", "Sever II", "Sever IV" i "Istok", {to }e upotpuniti i postoje}i sistem industrijskih koloseka u zonama na levoj i desnoj obali Dunava. Iako u sada{wim uslovima èlezni~ki saobra}aj ima neznatnu ulogu u prevozu putnika (zbog visokog nivoa usluga) predvi|a se wegovo pove}ano u~e{}e, posebno u prigradskom prevozu koji }e sa tramvajskim predstavqati jedinstven sistem. Sve pru`ne prelaze koji se nalaze u nivou sa kolovozom postoje}e magistralne i regionalne putne mreè, potrebno je obavezno denivelisati, a ostale, gde god to prostorni uslovi omogu}avaju.
Za{titno zelenilo
Linijsko postavqawe zelenila u gradu ima posebnu ulogu u funkcionisawu povezivawa (umreàvawa) zelenih povr{ina gradske strukture i neposrednog vezivawa sa vegetacionim celinama rubnog podru~ja. Za{titni zeleni pojas ure|uje se u skladu sa funkcionalnim potrebama namene koja se {titi ili od koje se {titi kao: {umski zeleni pojas, vetrobrani pojas, vegetacija na klizi{tima, linearno zelenilo uz kanale, potoke i saobra}ajnice, odnosno koristi se kao rekreativno podru~je, vo}wak, vinograd, povrtwak, poqoprivredno zemqi{te (prigradsko i vangradsko zelenilo).
Zelenilo ostalih namena

Vegetacijska i prostorna podvajawa naro~ito su zna~ajna izme|u stambenih i industrijskih zona, èleznice, saobra}ajnica i dr. U Novom Sadu takvi pojasevi se proteù sa obe strane kanala Dunav - Tisa - Dunav, èlezni~ke pruge, otvorenog kanala na Telepu i u okviru pojedinih radnih zona. Sam koncept ozelewavawa je jednostavan po oblikovawu i floristi~kom sastavu. Minimalna povr{ina pod zelenilom u radnim zonama je 25% kompleksa.
3.0. GENERALNO RE[EWE SAOBRA]AJNOG SISTEMA

Prognoza razvoja Novog Sada do 2021. godine, predvi|a nisku stopu demografskog i umeren trend privrednog razvoja i porasta nacionalnog dohotka. Ovakve pretpostavke neposredno uti~u i na projekciju razvoja saobra}ajnog sistema, ali se on mora posmatrati (zbog svojih karakteristika) i u posleplanskom periodu. Iz navedenih razloga saobra}ajno re{ewe grada pretpostavqa razvoj pojedinih vidova transporta i u periodu posle 2021. godine kako bi se stvorili preduslovi za formirawe i rezervisawe prostora za odre|ene vidove saobra}aja. Kao parametri razvoja saobra}ajnog sistema su, pored vremena i cene transporta, ekolo{ki uslovi i mogu}nosti optimalnog kori{}ewa zemqi{ta. Novi Sad je tipi~an primer grada koji je svoj razvoj bazirao na sabra}ajnim pogodnostima, koje mu pruà vodeni, èlezni~ki i re~ni transport. Wihovom integracijom u me{oviti vid prevoza znatno }e se umawiti vreme i tro{kovi prevoza, {to je i jedan od osnovnih ciqeva u ostvarewu generalnog plana.
3.2. Drumski saobra}aj

Ciqevi razvoja ovog vida transporta, koji predstavqa osovinu funkcionisawa svih aktivnosti u gradu, su: kra}e vreme putovawa, cena transporta, racionalna mreà u prostoru, mogu}nosti realizacije od po~etnog ka kona~nom, uticaji na okolinu i povezivawe sa vangradskom saobra}ajnom mreòm. Ovakvi zahtevi u su{tini opredequju izbor drumskog saobra}ajnog sistema i mreè, koji se i do sada{weg vremena razvijao na osnovama planova i saobra}ajnih istraìvawa. Prognoza demografskog i ekonomskog razvoja pokazuje da }e do kraja planskog perioda stepen motorizacije u Novom Sadu iznositi 33 automobila na 100 stanovnika (jedan automobil na porodicu), {to zna~i da }e u gradu biti registrovano oko 83.000 putni~kih automobila.
3.1. @elezni~ki saobra}aj

Novosadski èlezni~ki ~vor predstavqa jedan od zna~ajnijih u Srbiji, po{to se u wega uliva {est èlez-
25. oktobar 2006.
Mobilnost stanovni{tva iznosi}e tri putovawa na dan, od toga 30% pe{a~ewem, 45% sredstvima javnog prevoza i 25% putni~kim automobilima. Ova prognoza zasniva se na dosada{wim istraìvawima, ali zavisi i od nivoa usluga, {to zna~i da se moè o~ekivati pove}awe u~e{}a putni~kih automobila u prevozu. Navedenim parametrima, u odnosu na stvorene uslove i konfiguraciju mreè u prostoru, opredelilo se i za izbor saobra}ajnog re{ewa u Novom Sadu. U vangradskoj mreì predvi|a se izgradwa obilaznice oko Petrovaradina (pored èlezni~ke pruge Novi Sad - Beograd), izgradwa prikqu~ka od raskrsnice bulevara na Mi{eluku sa putem za Rumu do magistralnog puta Beograd - Novi Sad (kod Petrovaradinske ~esme), obilaznica oko Sremske Kamenice i povezivawe puta M - 21 (Ruma - Novi Sad) sa budu}im mostom preko Dunava u Petrovaradinu, {to se predvi|a u posleplanskom periodu. Na levoj obali Dunava (u Novom Sadu) me|u najzna~ajnije magistralne saobra}ajnice spada put du` Suboti~ke pruge od autoputa E-75 do Dunava (sa vezom na most koji se predvi|a posle planskog perioda), zavr{etak magistrale kao dela magistralnog puta M-7 od ulice Partizanske do ulice Kornelija Stankovi}a (obilaznica oko Alma{kog grobqa), povezivawe Bulevara Ja{e Tomi}a sa Temerinskom ulicom (ulicom Koste [okice) i Alma{ke ulice sa ulicom Marka Miqanova. Ostale intervencije na mreì predstavqaju zavr{etak sistema u pojedinim saobra}ajnicama (wihovo pro{irewe, izgradwu i rekonstrukciju), me|u kojima su prioritetni: ulica Jovana Suboti}a, Bulevar kraqa Petra I, Somborska ulica i ulica Kornelija Stankovi}a. Iako se ne nalazi na podru~ju obuhva}enom generalnim planom (delimi~no), zbog zna~aja u saobra}ajnom sistemu, izdvaja se deonica magistralnog puta M-7 (Novi Sad - Futog), ~ija realizacija treba da bude u prioritetu, i delovi mreè u starom gradskom centru i wegovom neposrednom okruèwu.
Biciklisti~ki saobra}aj
Novi Sad kao ravni~arski grad ima izuzetne uslove za razvoj ovog vida prevoza. Iako nije konkuretan automobilskom i javnom , predvi|a se realizacija zapo~etih biciklisti~kih staza. One su izgra|ene van kolovoza u velikom broju magistralnih saobra}ajnica, glavnih gradskih saobra}ajnica i saobra}ajnica, koje u celini predstavqaju primarnu mreù grada. Najve}im delom proteù se van kolovoza, izuzev na delovima mreè gde za to ne postoje prostorne mogu}nosti. Staze se grade i planiraju na osnovama analize mreè biciklisti~kih staza u Novom Sadu, a zna~ajan deo obra|en je i glavnim projektima.
Parkirawe i garaìrawe
U robnom transportu drumski prevoz, zbog visokog nivoa usluga, u duèm periodu ima}e zna~ajnu ulogu, ali veliki problemi se, pored organizacije, stvaraju pri parkirawu vozila (kamiona). Za re{avawe ovog zna~ajnog komunalnog problema predvi|a se izgradwa terminala kod "Univerzala" na Podbari, na Temerinskom putu i u radnim zonama. Postoji mogu}nost za izgradwu parkirali{ta i u drugim delovima grada, pod uslovima koje zahtevaju propisi o negativnim uticajima na okolinu. Stacionarni (miruju}i) saobra}aj predstavqa jedan od zna~ajnijih komunalnih problema. Da bi se re{ilo parkirawe i garaìrawe putni~kih automobila, neophodna je primena kriterijuma i mera za wihovo sprovo|ewe. To zahteva odgovaraju}e povr{ine zemqi{ta, {to u su{tini uslovqava planirawe broja stanova i poslovnog prostora u pojedinim delovima, naro~ito u starim delovima grada, gde su ograni~ene mogu}nosti izgradwe parkirali{ta na terenu. Iz tih razloga, kao najracionalnije re{ewe, planiraju se vi{espratne (javne garaè), za ~iju realizaciju grad treba da defini{e konkretne aktivnosti. Generalnim planom je utvr|en poloàj samo onih javnih garaà bez kojih ne mogu da funkcioni{u pojedini delovi grada i odre|eni sadràji. Razme{taj i kapacitet ostalih garaà utvr|iva}e se planovima detaqne regulacije.
Javni prevoz
Sistem javnog prevoza putnika razvija}e se u dva vida: kao autobuski i tramvajski. Prvi, koji je dostigao izuzetno visok nivo usluga (pokrivenost grada linijama, kvalitet usluga prevoza, intervali putovawa u uslovima normalnog snabdevawa gorivom, cene prevoza...), funkcionisa}e u duèm periodu (pretpostavqa se do 2015. godine), kada se o~ekuje uvo|ewe {inskog prevoza na zna~ajnim koridorima (Liman - centar, Liman - èlezni~ka stanica, Novo naseqe - centar - Petrovaradin), odnosno Bulevarom cara Lazara, Straìlovskom ulicom, Bulevarom oslobo|ewa, Bulevarom kneza Milo{a, Futo{kim putem, Futo{kom ulicom, Jevrejskom ulicom, Bulevarom Mihajla Pupina, preko Varadinskog mosta, Beogradskom ulicom, Preradovi}evom ulicom, preko Mosta slobode i dr. Predvi|a se izme{tawe terminala na Ribqoj pijaci na lokaciju kod èlezni~ke stanice ili na ranìrnu stanicu (na trasi Suboti~ke pruge) koja se moè planirati i za izgradwu tramvajskog depoa. Planirana lokacija tramvajskog depoa je u blizini postoje}eg autobuskog depoa na Futo{kom putu. U me|uvremenu je neophodno da se izrade Studija opravdanosti i idejni projekti za uvo|ewe tramvaja u Novi Sad.
3.3. Vodeni saobra}aj

Razvoj Novog Sada bio je pod uticajem Dunava, kojim se u daqoj pro{losti odvijao transport robe i putnika. U savremenom transportnom sistemu ovaj vid preuzima zna~ajnu ulogu, pre svega u robnom i turisti~kom saobra}aju. Dosada{wa istraìvawa pokazuju da }e Novi Sad, svojim poloàjem na Dunavu i plovnom kanalu, predstavqati regionalni re~ni transportni centar, a da treba u skladu sa potrebama planirati odgovaraju}a pristani{ta, luke i prate}u infrastrukturu. U tom smislu analizirani su postoje}i kapaciteti, naro~ito luke na u{}u kanala. Ti kapaciteti }e zadovoqiti potrebe u planskom periodu, ali je neophodan razvoj operativne obale, pre svega pro{irewe vertikalnog keja i RO-RO sistema. O~ekuje se da }e ovaj vid prevoza, koji je u transportu rasutih tereta jeftiniji i do 15 puta od drumskog, u racionalnoj ekonomiji imati zna~ajnu ulogu. Sidri{te je u prvoj fazi planirano nizvodno od izvori{ta "Petrovaradinska ada". Zimovnici i daqe ostaju u Dunavcu i kanalu, sve do izgradwe budu}e luke.
25. oktobar 2006.
Alternativno re{ewe ne postoji, po{to grad nema druge akvatorije sli~nih karakteristika. Opremawe luke infrastrukturom, operativnom obalom, vertikalnim kejom za pojedine korisnike }e se re{avati prema neposrednim zahtevima investitora.
Planira se jedinstven tehnolo{ki vodovod sa dva lokaliteta zahvata i prerade povr{inske vode i to "Kanal" na kanalu DTD i lokalitet "êrevi}ka ada" ili "Koviqski rit". Uloga rezervoara Tranxament u konceptu snabdevawa vodom bi}e bliè utvr|ena tokom izrade analize potro{we vode i kroz razradu generalnog plana. Sistemi odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih i atmosferskih voda Planira se optimalno podru~je budu}eg kanalizacionog sistema, koje obuhvata podru~je Novog Sada sa prihvatawem otpadnih voda dela naseqa na teritoriji Grada Novog Sada i omogu}avawem realizacije mesnih i grupnih postrojewa za pre~i{}avawe za preostala naseqa. Mati~ni kanalizacioni sistem na levoj obali podru~ja Novog Sada i na delu niskih terena u Petrovaradinu je op{ti. Na ostalim delovima i u naseqima na teritoriji Grada Novog Sada primewen je separacioni kanalizacioni sistem. Atmosferske vode podru~ja Novog Sada na levoj obali Dunava i otpadne vode Novog Sada i dela naseqa na teritoriji Grada Novog Sada dovode se putem pumpnih stanica na glavne pumpne stanice (postoje}u GCI i GCII i planiranu GCIII). Na ovim ta~kama prebacuju se atmosferske vode u Dunav, a otpadne vode se transportuju preko kanala DTD na planirani lokalitet centralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda "Sever IV". Na centralno postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda u Novom Sadu mogu}e je, pored otpadnih voda Veternika i Futoga, usmeriti otpadne vode Bege~a, kao i Ka}a i Budisave. Grupna postrojewa mogu}e je formirati na levoj obali za naseqa Stepanovi}evo, ênej, Kisa~ i Rumenka, a na desnoj za naseqa Sremska Kamenica i Ledinci. Otpadne vode naseqa Koviq }e se pre~istiti na mesnom postrojewu ili }e se, preko odvodnih sistema Budisave i Koviqa, dovesti na centralno postrojewe. Atmosferske vode na desnoj obali Dunava prihvataju fru{kogorski potoci, Dunav i op{ti kanalizacioni sistem u Petrovaradinu koji, pored atmosferskih voda prihvata i otpadne vode niskih delova Petrovaradina. Kanalizacijom prihva}ene vode odvode se na planirano postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda "Rokov potok". Pumpna stanica "Rokov potok" prebacuje atmosferske vode iz op{teg kanalizacionog sistema u Dunav, a otpadne vode se odvode na postrojewe za pre~i{}avawe "Rokov potok". Koncept odvo|ewa atmosferskih i otpadnih voda na prostoru grada Novog Sada rezultat je prostorne organizacije naseqa Grada u 2021. godini, a razvoj sistema baziran je na slede}im smernicama: - sistem odvo|ewa atmosferskih i otpadnih voda treba da prati realizaciju stambene izgradwe i realizaciju sistema snabdevawa vodom; - na prostorima gde predstoji izgradwa kanalizacije, u izuzetno te{kim geomaheni~kim uslovima, mogu}a je, pored gravitacionog kanalizacionog sis-
Integralni transport
Savremeni transportni sistemi podrazumevaju efikasan i jeftin prevoz robe, {to zahteva uvo|ewe integralnog prevoza, gde postoje mogu}nosti neposredne veze vodenog, èlezni~kog i drumskog saobra}aja. U tom smislu se predvi|a formirawe robno-transportnog centra u Luci "Novi Sad", i na lokaciji "Novi Sad-ranìrna" uz mogu}nost realizacije sekundarnih centara u delovima grada gde su povezane èlezni~ke i drumske komunikacije, kao {to su: teretne stanice u Novom Sadu, Petrovaradinu, Sajlovu, Podbari i sl.
4.0. GENERALNO RE[EWE INFRASTRUKTURNIH SISTEMA 4.1. Hidrotehni~ki sistemi

Sistem snabdevawa vodom Predvi|en je fleksibilan regionalan sistem snabdevawa vodom sa centralnim konzumnim korisnikom Novim Sadom. Regionalni sistem }e nastati grupisawem postoje}ih i planiranih pojedina~nih vodovodnih sistema (mesnih, grupnih i regionalnih), koji }e se u toku funkcionisawa, prema potrebi, mo}i razdvajati na delove i spajati u jedinstven sistem. Na prostoru grada Novog Sada tro{ilo bi se oko 90% od ukupne potro{we, a ostalih 10% u susednim op{tinama, koje iz prostornih razloga ima smisla obuhvatiti planiranim sistemom. U naseqima Grada Novog Sada tro{ilo bi se oko 15%, a na uèm gradskom podru~ju Novog Sada oko 75% vode. Glavna karakteristika koncepta snabdevawa vodom na uèm podru~ju Novog Sada je postavqawe dva nezavisna sistema: sanitarnog i tehnolo{kog vodovoda. Terenske prilike i prostorni razme{taj korisnika na uèm gradskom podru~ju Novog Sada uslovili su vi{e visinskih zona. Celokupna prethodno pre~i{}ena koli~ina vode sa razli~itih lokaliteta izvori{ta transportuje se u rezervoar "Institut", odakle se stepenasto prebacuje u vi{e zone. Dnevno izravnawe potro{we vode u okviru vi{ih zona obavqa se iz sopstvenih rezervoara. Izvori{ta kao vitalni delovi sistema od bitnog su uticaja na postavqeni koncept. Koncept je prilago|en izvori{tima "[trand", "Ratno ostrvo" i "Petrovaradinska ada", ali se generalnim planom omogu}ava prilago|avawe i prelazak i na druga mogu}a izvori{ta (zahvatawe i prerada dunavske vode, brana na Dunavu, priobaqe Drine i Save i dr.). Od ukupne potro{we vode u industriji 15% se obezbe|uje iz sistema sanitarne vode, a ostalih 85% putem posebnog tehnolo{kog vodovoda. Tehnolo{ki vodovod obuhvata sve radne zone na podru~ju Novog Sada i snabdeva vodom korisnike koji u tehnolo{kom procesu ne zahtevaju sanitarni kvalitet vode.
25. oktobar 2006.
tema, gradwa kanalizacionih sistema pod pritiskom ili vakuum; - naseqa na teritoriji Grada Novog Sada, ~ije otpadne vode nisu orijentisane prema Novom Sadu, u skladu sa optimalnom dispozicijom treba orijentisati na planirana grupna i mesna postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Sistem odbrane od poplava Zakonom o vodama utvr|eno je da je zabraweno sa|ewe drve}a u za{titnom pojasu nasipa prema brawenom terenu u {irini od 50 m, a u pojasu {irine 100 m od noìce nasipa zabraweno je kopawe bunara, materijalnih rovova i paralelnih kanala du` nasipa. U ciqu racionalnog kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta, na podru~ju Novog Sada predlaè se za{titni pojas nasipa u kome nije dozvoqena gradwa u {irini od 50 m mereno od postoje}e noìce nasipa prema brawenom terenu. Ovaj pojas moè biti i uì, prema uslovima Javnog vodoprivrednog preduze}a "Vode Vojvodine" Novi Sad. Za{titni pojas se predvi|a za realizaciju potpune odbrane od visokih voda Dunava povratnog perioda jednom u sto godina(1% visoka voda), koja }e svojom {irinom omogu}iti formirawe nadvi{ewa za odbranu od visokih voda Dunava verovatno}e pojave jednom u hiqadu godina (0,1% visoka voda). Planiranim stepenom za{tite treba da se formira glavni odbrambeni nasip na deonici; lokalizacioni nasip "Veternik" - prevodnica u Novom Sadu na kanalu, lokalizacioni nasip "Ratno ostrvo" na levoj obali i deonica nasipa Varadinski most - Rokov potok na desnoj obali. Lokalizacioni nasip "Veternik" {titi deo podru~ja Novog Sada od uzvodnih prodora i predvi|a se wegovo nadvi{ewe. Lokalizacioni nasip "Ratno ostrvo" {titi deo podru~ja Novog Sada od nizvodnih prodora i predvi|a se wegova rekonstrukcija i dogradwa. Realizacija hidroenergetskog objekta uzvodno od Novog Sada uslovqena je izgradwom potpune za{tite od visokih voda Dunava i za{titom podru~ja Novog Sada od podzemnih i procednih voda. Infrastrukturni kompleksi, koridori i objekti Prerada vode za potrebe sanitarnog vodovoda odvija}e se na postoje}em lokalitetu "[trand" i planiranom "Petrovaradinska ada", a ukoliko postoji potreba moè se na lokalitetu rezervoara "Institut" realizovati mawe postrojewe za kondicionirawe vode. Za tehnolo{ki vodovod prerada vode se predvi|a na lokalitetu "Kanal". Ostavqa se mogu}nost realizacije prerade vode i na lokalitetima van podru~ja Novog Sada. Tehnolo{ke linije prerade vode koncipira}e se prema zahtevanom kvalitetu vode, odnosno potrebi potro{a~a. Prostori na kojima su izgra|ena izvori{ta u potpunosti se zadràvaju i planira se pro{irewe izvori{nih prostora za izvori{ta "Petrovaradinska ada" i "Ratno ostrvo".
Pre~i{}avawe otpadnih voda u skladu sa konceptom postavqene kanalizacione mreè predvi|a se na lokalitetima "Sever IV" i "Rokov potok". Kvalitet otpadnih voda doveden na postrojewa za pre~i{}avawe vode mora biti ujedna~en, {to }e se posti}i prethodnom obradom otpadnih voda nestandardnih zaga|iva~a u krugu, pre svega, industrijskih kompleksa.
4.2. Energetski sistem

Na podru~ju grada Novog Sada razvijeno je nekoliko sistema za snabdevawe energijom. Snabdevawe elektri~nom energijom je iz jedinstvenog elektroenergetskog sistema. Grad se snabdeva toplotnom energijom iz dva centralizovana sistema: toplifikacionog i gasifikacionog. Potro{a~i koji nisu prikqu~eni na jedan od ovih sistema snabdevaju se energijom potrebnom za grejawe putem individualnih loì{ta. Toplifikacioni sistem je razvijen na podru~ju grada u kome preovla|uju poslovni sadràji i vi{eporodi~ni stambeni objekti velikih gustina. Ovaj sistem snabdeva toplotnom energijom oko 65% od ukupnog broja stanova u gradu. Gradski gasifikacioni sistem je posledwi uveden sistem u gradu i razvijao se posledwih trideset godina. U prvoj fazi izgradwe na gasifikacioni sistem su prikqu~ene gradske toplane i deo industrije. Posledwih pet godina ovaj sistem se intenzivnije razvija na podru~jima grada sa preovla|uju}im porodi~nim stanovawem i na wega je trenutno prikqu~eno pribli`no 12.000 stanova, {to ~ini oko 15% od ukupnog broja stanova u gradu. Snabdevawe grada elektri~nom energijom Novi Sad }e se snabdevati elektri~nom energijom iz jedinstvenog elektroenergetskog sistema preko TS "Novi Sad III" 380/220/110 kV. U sastavu elektroenergetskog sistema nalazi se i Termoelektrana - toplana "Novi Sad", koja je i najzna~ajniji energetski objekat na teritoriji grada. Snaga ovog energetskog objekta je 235 MW na wegovom pragu. Novi Sad }e se snabdevati elektri~nom energijom i sa budu}ih energetskih objekata koji }e se graditi u wegovoj blizini (hidroelektrana na Dunavu) i ukqu~iti u elektroenergetski sistem. Termoelektrana-toplana "Novi Sad" je povezana direktno na 110 kV dalekovodni sistem grada i kao autonomni izvor moè snabdevati elektri~nom energijom grad. Gradski elektroenergetski sistem se bazira na trostepenoj (110/35/10/0,4 kV) i dvostepenoj (110/20/0,4 kV) transformaciji. Daqi razvoj elektroenergetskog sistema bazira}e se na dvostepenoj transformaciji. Na teritoriji Novog Sada u pogonu je osam TS prenosnog odnosa 110/35 kV ili 110/20 kV, koje su nadzemnim vodovima (pod naponom) 110 kV povezane sa ~vornom TS "Novi Sad III" i sa TE-TO "Novi Sad". Od ukupno osam pomenutih TS, sedam je locirano u gradu (dve na desnoj obali Dunava, pet na levoj obali Dunava), dok se osma TS nalazi u Futogu.
25. oktobar 2006.
Ve}i broj 35/10 kV transformatorskih stanica radi na granici svojih instalisanih kapaciteta. Deo elektrokonzuma ovih transformatorskih stanica preuzimaju novoizgra|ene 110/20 kV transformatorske stanice "Ju`ni Telep", "Detelinara", "Rafinerija" i "Mi{eluk", i na taj na~in razvojem distributivne 20 kV mreè dolazi do ukidawa 10 kV naponskog nivoa. Transformatorske stanice su me|usobno povezane odgovaraju}im dalekovodima. Postoje}i 110 kV-ni i 35 kV-ni dalekovodi su izvedeni kablovski do onih transformatorskih stanica koje se nalaze u samom gradu. Distributivne transformatorske stanice su kablovskim izvodima povezane na 110/20 kV i 35/10 kV transformatorske stanice preko kojih su i vezane na jedinstveni elektroenergetski sistem. Snabdevawe elektri~nom energijom bi}e iz TS "Novi Sad III" sa ~ije }e 110 kV-sabirnice polaziti 110 kV dalekovoda koji formiraju energetski prsten oko grada. Sa ovih dalekovoda }e se napajati sve 110/20 kV transformatorske stanice. Svi 110 kV dalekovodi koji }e se graditi nadzemno oko grada bi}e sme{teni u energetske koridore. 110 kV dalekovodi koji }e biti gra|eni za povezivawe TS 110/20 kV "Centar" sa TS 110/20 kV "Novi Sad 4", TS 110/20 kV "Novi Sad 5" i TS 110/20 kV "Novi Sad 7", kao i za povezivawe TS 110/20 kV "Novi Sad 5" sa TS 110/20 kV "Novi Sad 7", gradi}e se podzemno (kablirawem). Na energetski prsten grada 110 kV vodom prikqu~ena je i TE-TO "Novi Sad". Sa 20 kV sabirnica 110/20 kV transformatorskih stanica direktno }e se napajati 20/0,4 kV transformatorske stanice. Postoje}a nadzemna mreà po isteku eksploatacionog veka i distributivna elektroenergetska mreà na teritoriji grada bi}e kablirana. U delovima grada sa novom porodi~nom gradwom niskonaponska mreà se moè graditi i kao nadzemna. U skladu sa Prostornim planom Republike Srbije omogu}i}e se pro{irewe TS "Novi Sad III", kao i izgradwa 400 kV dalekovoda od ove transformatorske stanice do TS "Sombor III". Postoje}a TS 110/35 kV "Novi Sad II" rekonstruisa}e se u TS 110/20 kV. Gradi}e se i pet novih trafostanica 110/20 kV: na Rimskim [an~evima, u Petrovaradinu ("Pobeda"), u ulici Pap Pavla ("Centar"), u Veterniku severno od puta Novi Sad-Veternik i u radnoj zoni Sever I. Sredwonaponska 20 kV mreà grada gradi}e se kao podzemna kablovska mreà, a nadzemni vodovi se mogu graditi samo na vanstambenim prostorima. Na urbanim podru~jima grada planirane 20/0,4 kV distributivne transformatorske stanice gradi}e se od monta`no-betonskih elemenata, a u specijalnim slu~ajevima, kao zidani objekti, ili u sklopu poslovnih objekata, a na ostalim podru~jima mogu se graditi kao stubne transformatorske stanice. Sistem snabdevawa toplotnom energijom Snabdevawe toplotnom energijom se vr{i iz: - centralizovanih sistema (toplifikacionog i gasifikacionog), - individualnih loì{ta (lokalno).
Delovi grada i naseqa sa mawom gustinom stanovawa i ve}i deo industrije snabdeva}e se toplotnom energijom iz gasifikacionog sistema, a iz toplifikacionog sistema delovi grada sa ve}om gustinom stanovawa i poslovni delovi grada. Neznatan broj potro{a~a }e se snabdevati toplotnom energijom iz individualnih loì{ta. Toplifikacioni sistem grada Toplifikacioni sistem grada sastoji se od osnovnog toplotnog izvora TE-TO "Novi Sad" i od ~etiri toplotna izvora na levoj obali Dunava i to: TO "Istok", TO "Zapad", TO "Sever" i TO "Jug" i dva toplotna izvora na desnoj obali Dunava: TO "Petrovaradin" i TO "Mi{eluk I" kod RTV centra. Izgradwom poveznog vrelovoda od TE-TO "Novi Sad" do GRS (glavne razdelne stanice), a kasnije i od GRS do toplana "Istok" i "Jug", od sistema daqinskog grejawa sistem se pretvorio u toplifikacioni. Toplane uglavnom koriste prirodni gas kao osnovni energent. Samo TO "Sever" i TO "Jug" delimi~no, a TE-TO "Novi Sad" alternativno koriste mazut. Na daqinski sistem JKP "Novosadska toplana" prikqu~eno je oko 54.000 potro{a~a, od toga je oko 51.500 stambenih i oko 2.500 poslovnih potro{a~a. Stambeni potro{a~i ~ine 68% konzuma, dok na poslovne potro{a~e otpada 32%. Ukupna instalisana snaga toplotnih izvora je 433 MW, dok je instalisana snaga sistema 647 MW. Najve}a disproporcija izme|u instalisane snage i veli~ine konzuma je na podru~jima toplana "Zapad" i "Jug". Za kvalitetno snabdevawe Novog Sada toplotnom energijom neophodan je rad Termoelektrane-toplane, koja pokriva nedostaju}i kapacitet toplana "Jug" i "Istok". Od ukupno potrebne koli~ine energije za snabdevawe dela grada koji je prikqu~en na toplifikacioni sistem oko 70% isporu~i se iz TE-TO "Novi Sad", {to pokazuje koliki je zna~aj TE-TO. Kvalitet snabdevawa toplotnom energijom iz toplifikacionog sistema nije isti u svim zonama. Pojedine zone imaju prakti~no zavr{en sistem za snabdevawe toplotnom energijom i to sa kvalitetnim snabdevawem postoje}ih sadràja i mogu}no{}u prikqu~ewa na wega svih planiranih sadràja. U pojedinim zonama }e se dograditi toplotni izvori, zatim izgraditi primarni magistralni vodovi i razdelne blokovske mreè. Planirana izgradwa na podru~ju grada uslovi}e i rast toplotnog konzuma sistema. O~ekuje se pove}awe toplotnog konzuma sistema u planskom periodu na oko 900 MW. Rast ovog konzuma se mora pratiti izgradwom potrebnih kapaciteta u toplanama. Da bi se postiglo kvalitetno snabdevawe toplotnom energijom potro{a~a prikqu~enih i planiranih za prikqu~ewe na toplifikacioni sistem, potrebno je izvr{iti zna~ajne intervencije na sistemu. Kao prioritetno se planira izgradwa poveznog voda od GRS do TO "Sever" wena rekonstrukcija, kao i dogradwa toplane "Zapad". U ciqu sigurnijeg i kvalitetnijeg snabdevawa toplotnom energijom, poveza}e se korisni~ka podru~ja toplana "Zapad" i "Jug" magistralnim vrelovodom koji
25. oktobar 2006.
}e se graditi du` Suboti~ke ulice i tako omogu}iti snabdevawe toplotnom energijom svih planiranih potro{a~a. Izgradi}e se deo magistralnog vrelovodnog prstena na Bulevaru oslobo|ewa na deonicama gde do sada nije zavr{en. Postoje}a toplana, izgra|ena kod RTV centra, planirana je za snabdevawe toplotnom energijom delova Mi{eluka sa vi{om kotom terena od 140 m. Do ovih podru~ja izgradi}e se odgovaraju}i vrelovodi. Za ostali deo Mi{eluka izgradi}e se novi toplotni izvor (toplana), zatim novi gasovod od GMRS (glavne merno-regulacione stanice) "Mi{eluk" do planirane toplane i odgovaraju}a vrelovodna mreà od ove toplane do potro{a~a. Na podru~ju Petrovaradina izgra|ena distributivna gasovodna mreà smawila je potrebu pro{irewa toplifikacionog podru~ja, pa nije neophodno graditi novu termoelektranu-toplanu na desnoj obali Dunava. Alternativa za snabdevawe toplotnom energijom Petrovaradina su autonomne toplane sa mazutom kao gorivom. Na taj na~in }e se re{avati grejawe za pojedine objekte ili grupu objekata na levoj obali Dunava. Gasifikacioni sistem grada Novog Sada Generalno opredeqewe u snabdevawu toplotnom energijom grada je usmereno prema kori{}ewu gasa kao primarnog goriva (u~e{}e 90%), s tim da se ra~una da }e osnovno energetsko gorivo i u gradskim toplanama biti gas. Grad se snabdeva gasom iz glavne merno-regulacione stanice (GMRS) "Novi Sad" izgra|ene u radnoj zoni "Sever IV". Ova merno-regulaciona stanica je povezana ogrankom 12 3/4" na magistralni gasovod, a sa we polazi gasovod sredweg pritiska za snabdevawe grada gasom. Od ovog gasovoda pre prelaska kanala izvedena su dva ogranka i to prvi za potrebe snabdevawa gasom radne zone "Rimski [an~evi" i drugi za snabdevawe Klise. Pred ulazak u grad gasovod se grana na zapadni i ju`ni krak. Na ju`nom ogranku gasovoda spojene su toplane "Jug" i "Istok", kao i deo industrije u radnoj zoni "Sever III". Na zapadni krak gasovoda povezane su toplane "Sever" i "Zapad", potro{a~i u radnoj zoni "Sever I" i "Sever II", kao i delovi grada sa porodi~nim stanovawem, Salajka i Telep. Posebni ogranci magistralnog gasovoda su izgra|eni za podru~je Srema dimenzije 8 5/8", kao i do TE-TO "Novi Sad" dimenzije 12 3/4". Na gasovod izgra|en za podru~je Srema od gradskih potro{a~a su prikqu~eni radna zona "Istok", TO "Petrovaradin", TO "Mi{eluk", kao i Sremska Kamenica. Na ovaj gasovod je u toku 1997. godine prikqu~en i Petrovaradin putem svoje dve merno-regulacione stanice. U sklopu Petrovaradina re{i}e se i snabdevawe toplotnom energijom Petrovaradinske tvr|ave. Mali Beograd i Veliki Rit su planirani za prikqu~ewe na gradski gasifikacioni sistem, pa je za potrebe napajawa budu}ih potro{a~a, na ovom podru~ju, toplotnom energijom izgra|en i gasovod sredweg pritiska do samog lokaliteta. Za daqu izgradwu potrebno je izgraditi distributivnu gasnu mreù. Izgradwa gasne mreè planira se na podru~ju Adica, kao i na prostoru zapad-
no od Klise, delovima Mi{eluka, Petrovaradina i ostalim podru~jima grada gde je predvi|ena porodi~na izgradwa. Glavni pravci pro{irewa gasovodne mreè sredweg pritiska odvija}e se na podru~jima Klise, Avijati~arskog naseqa, Sajlova, Adica i Mi{eluka. Da bi se obezbedilo kvalitetno snabdevawe gasom sremskog dela grada, s obzirom da je izgra|en podvodni gasovod maweg kapaciteta od potrebnog, potrebno je izgraditi gasovod visokog pritiska direktno od glavne razdelne stanice u Gospo|incima do Futoga i od Futoga do Beo~ina. Na ovaj na~in bi se potrebne koli~ine gasa dopremile do sremske strane i poboq{ala sigurnost u snabdevawu gasom ovog dela grada. Na ovaj gasovod bi se prikqu~io postoje}i gasovod visokog pritiska koji je izgra|en od Futoga do Ba~ke Palanke. Mogu}nost kori{}ewa alternativnih toplotnih izvora O~ekuje se da }e u narednom periodu aktivnu primenu dobiti i sun~eva energija kod porodi~nog stanovawa i to prete`no za dobijawe tople potro{ne vode, pa i za grejawe objekata. Kod vi{eporodi~nog stanovawa imala bi primenu samo za dobijawe tople potro{ne vode. [ira primena kori{}ewa sun~eve energije najvi{e zavisi od tehno-ekonomskih parametara. Drugi izvori toplotne energije (toplotne pumpe, energija vetra, geotermalna energija, energija biomase, energija i sme}a) ima}e male mogu}nosti za prakti~nu primenu i nisu od su{tinskog zna~aja za sam sistem snabdevawa grada toplotnom i elektri~nom energijom, mada mogu da doprinesu znatnim u{tedama primarnog goriva. U{teda }e se posti}i poboq{awem regulacije i merewa potro{we toplotne energije, primenom savremenih izolacionih materijala kod objekata koji su u izgradwi, kao i izolacija postoje}ih objekata povoqnom orijentacijom i rasporedom otvora na objektu. PTT i kablovsko-distributivni sistem Generalnim planom predvi|a se razvoj sistema, pre svega izgradwa osnovnih objekata - telefonskih automatskih centrala i po{tanskih centrala. Me|u najzna~ajnije spada PTT centar kod èlezni~ke stanice, rekonstrukcija postoje}e po{te na Limanu i izgradwa automatske telefonske centrale na Mi{eluku. Tehnolo{ki razvoj ovog sistema znatno uti~e i na prostorne zahteve za magistralnu i distributivnu kablovsku mreù uvo|ewem opti~kih i drugih vrsta kablova. Pored toga, u mreì centrala zna~ajnu ulogu u sistemu ima}e male centrale (produèni stepen), ~iji se poloàj utvr|uje detaqnom razradom (planovima detaqne regulacije) pojedinih delova grada. Generalnim planom se predvi|a uvo|ewe jedinstvenog distributivnog (kablovskog) sistema, ~ije }e se instalacije nalaziti u koridorima telekomunikacione mreè. Ovaj sistem, pored uloga u kablovskoj televiziji, omogu}i}e sve vrste komunikacije i informacija u savremenim aktivnostima gra|ana. Prema broju stanovnika i ostalim sadràjima (namenama) planirano je da krajem planskog perioda u gradu bude oko 125.000 telefonskih prikqu~aka.
25. oktobar 2006.
5.0. GENERALNA, REGULACIONA, TEHNI^KA I NIVELACIONA RE[EWA

Saobra}ajno re{ewe definisano generalnim planom, pored osnovnih karakteristika kolovoza, trotoara, parkirali{ta i biciklisti~kih staza, defini{e i regulaciono re{ewe. To podrazumeva {irinu i poloàj svih saobra}ajnih povr{ina, podzemnih i nadzemnih komunalnih instalacija. U hijerarhiji mreè najzna~ajniju ulogu imaju magistralne i glavne gradske saobra}ajnice, ~ije se {irine popre~nih profila kre}u od 30 do 60 m, glavnih gradskih od 15 do 50 m, a saobra}ajnica od 15 do 30 m. Ove {irine predstavqaju osnovu, a wihov definitivan profil odredi}e se razradom delova teritorije obuhva}ene generalnim planom. Tehni~ke karakteristike saobra}ajnica, koje podrazumevaju poloàj u prostoru, dimenzije pojedinih sadràja u wihovim profilima, detaqno su prikazane u dokumentacionoj osnovi generalnog plana pojedinih delova grada (planovima detaqne regulacije, mreòm osovinskih ta~aka i popre~nim profilima saobra}ajnica). Nivelaciono re{ewe Reqef Novog Sada karakteri{e razli~ita konfiguracija i geolo{ki sastav terena, ~iju granicu najve}im delom predstavqa Dunav. Teren na desnoj obali Dunava (ba~ka strana) je ravni~arski i leì na nadmorskoj visini od 75 do 78 m u inundacionoj ravni du` Dunava i od 78 do 83 m na aluvijalnoj trasi, koja obuhvata severozapadni deo Novog Sada. Teren na desnoj obali Dunava, od ravni~arskog u delu Petrovaradina i priobaqa sa kotom od 75 do 80 m, prelazi u breùqkast, a u pravcu Nacionalnog parka brdovit i kre}e se od 238 m nadmorske visine. Podru~je je ispresecano dolinama i potocima, koji se ulivaju u Dunav, tako da su na nekim delovima nagibi terena i preko 20%, {to neposredno uti~e na mogu}nosti i uslove za izgradwu objekata. Najpovoqniji tereni su lesne zaravni, me|u kojima su: Mi{eluk, Tranxament, Vezirac, ârdak, delovi Alibegovca i podru~je jugozapadno od Sremske Kamenice. Razli~ite prirodne osobine terena zahtevaju da se putem razli~itih uticajnih elemenata defini{e nivelacioni plan grada, koji treba da posluì kao osnova za realizaciju supra i infrastrukturnih sistema grada. Pri utvr|ivawu nivelacionog re{ewa podru~ja na desnoj obali Dunava najzna~ajniji uticaj imali su nivoi maksimalnih podzemnih voda, formirawe kanalskog sistema za odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda, vodostaj Dunava i mogu}nosti prilago|avawa planiranih sa postoje}im terenom, odnosno delovima grada koji se zadràvaju bez ve}ih rekonstrukcija. U priobalnom pojasu je sistemom za{titnih nasipa gradsko podru~je za{ti}eno od visokih voda Dunava, tako da su tereni za izgradwu na nekim delovima i do
2 m niì od merodavnog vodostaja Dunava. Tehni~ko re{ewe kanalizacije grada, u kojem egzistiraju razdvojeni podsistemi, omogu}ava u nekim delovima grada zadràvawe postoje}ih niveleta terena, a u nekim (niskim) smawewe nasipawa za izgradwu objekata. Uzdu`ni nagibi saobra}ajnica i povr{ina sa kojih se odvode atmosferske vode kre}u se i do 0,2%, ~ime se znatno uti~e na smawewe tro{kova nasipawa terena. Planirane kote terena na levoj obali Dunava kre}u se od 76,50 m (u starim delovima grada) do 80 m (u priobalnom pojasu i krajwim zapadnim delovima grada). Na severozapadnom podru~ju grada (aluvijalnoj terasi) planirane nivelete uklopqene su u postoje}i teren i kre}u se od 78 do 83 m nadmorske visine. Znatnije nasipawe terena bi}e u delovima radne zone "Sever IV", podru~ja isto~no od Temerinskog puta, delu Ju`nog Telepa i u pojasu uz Dunav, kao delu odbrambenih nasipa od katastrofalnog vodostaja Dunava. Nivelaciono re{ewe dela grada na desnoj obali Dunava u neposrednoj je vezi sa mogu}nostima kori{}ewa terena. Tako se na delovima gde se ne predvi|a stambena izgradwa u najve}oj meri zadràva postoje}a konfiguracija terena, s tim da se na wima planira izgradwa saobra}ajnica i ostalih tehni~kih sistema, uz neznatne intervencije na postoje}em reqefu. Izuzetak su magistralni i regionalni putevi, koji moraju zadovoqiti kriterijume date propisima o projektovawu puteva, tako da se na nekim deonicama planiranog puta Novi Sad - Ruma, Novi Sad - Beo~in i drugih primarnih saobra}ajnica predvi|a izgradwa ve{ta~kih objekata (useka, nasipa, nadvo`waka i podvo`waka). Trase planiranih puteva prilago|ene su mogu}nostima koje pruà teren, s tim da ne remete uslove za izgradwu i razvoj grada prema jugu. Pojedini delovi budu}ih stambenih zona neposredno su povezani sa postoje}im gradskim i vangradskim saobra}ajnicama, ~ime se obezbe|uje nesmetan razvoj, bez potrebe za izgradwom novih puteva i intervencijama na terenu. Podru~je Mi{eluka leì na zaravni na koti od 110 do 160 m i prose~nom nagibu terena od 2,5%. Planirano nivelaciono re{ewe prilago|eno je postoje}em terenu. Vezirac i Bukova~ki put gotovo u potpunosti zadràvaju terenske karakteristike. ârdak i deo grada jugozapadno od Sremske Kamenice ima specifi~ne karakteristike: ve}im delom je izgra|eno, tako da nivelaciono re{ewe treba prilagoditi stawu na terenu, {to }e znatno uticati na mogu}nosti slobodnog vo|ewa planiranih ulica. Pri planirawu kori{}ewa prostora na desnoj obali Dunava posebno je vo|eno ra~una o prirodnim padinama i vodotocima kojima oti~u atmosferske vode, tako da se generalnim nivelacionim re{ewem predvi|a po{tovawe ovih uslova, ~ime se pozitivno uti~e na o~uvawe stvorenih prirodnih vrednosti. Tehni~ke karakteristike infrastrukturnih sistema, uslovi za izgradwu objekata na terenima razli~itih nagiba i nosivosti, uskla|eni su sa propisanim, {to je u znatnoj meri uticalo i na osnovni koncept namene i kori{}ewa prostora.
25. oktobar 2006.
6.0. BILANS POVR[INA U GRA\EVINSKOM REJONU

Generalni plan grada Novog Sada do 2021. Namena prostora Prostor obuhva}en planom Gra|evinski rejon Uè gradsko podru~je* 1. Porodi~no stanovawe Vi{eporodi~no stanovawe Stanovawe u zonama me{ovite izgradwe Vikend naseqa Stanovawe u me{ovitoj nameni (sa radnim aktivnostima) UKUPAN PROSTOR ZA STANOVAWE 2. Op{tegradski centri Stari centar i Tvr|ava Univerzitet** Klini~ki centar** Sajam Gradski sportski i poslovni centar** UKUPNI PROSTOR ZA OP[TE I SPECIJALIZOVANE CENTRE 3. Zone sekundarnih i tercijarnih delatnosti Luka, RTC Poslovawe na ulaznim pravcima Poslovawe u me{ovitoj nameni UKUPNO RADNE ZONE UKUPNO PROSTOR ZA POSLOVAWE (2+3) 4. Sredwe {kole Sportski centri Parkovi Grobqa Hidrotehni~ki zahvati (izvori{ta, rezervoari) Pre~i{}avawe otpadnih voda Kupali{ta Ostale komunalne delatnosti UKUPAN PROSTOR ZA JAVNE SLU@BE I KOM. DELATNOSTI 5. Saobra}ajni i infrastrukturni koridori 6. Prostor za turisti~ko-rekreativne sportske i specifi~ne delatnosti 7. Specijalna namena** 8. Za{titno zelenilo 9. Vodne povr{ine
1) 2) 3) * **
1)
Veli~ina prostora u ha 13.797,00 10.910,00 7.825,11 1.787,66 321,34 532,42 9,17 110,68 2.726,63 381,54 51,57 23,36 62,99 17,77 17,73 491,97 996,85 80,57 619,21 122,10 1.696,63 2.188,6 41,78 128,91 304,27 162,37 353,26 51,09 31,18 141,28 1.214,04 1.369,36 621,22 261,53 1.605,19 670,66
U~e{}e u gra|. rejonu 100,00% 71,34% 16,38% 2,94% 4,88% 0,08% 1,01 % 24,99% 3,50% 0,47% 0,21% 0,58% 0,16% 0,16% 4,51% 9,13% 0,74% 5,68% 1,12% 15,55% 20,06% 0,38% 1,18% 2,79% 1,49% 3,24% 0,47% 0,28% 1,29% 11,13% 12,55% 5,69% 2,40% 14,71% 6,15%
U~e{}e u uèm grad. rejonu
100,00% 22,84% 4,11% 6,80% 0,12% 1,41% 34,84% 4,88% 0,66% 0,30% 0,80% 0,23% 0,22% 6,29% 12,74% 1,03% 7,91% 1,56% 21,68% 27,97% 0,53% 1,65% 3,89% 2,07% 4,51% 0,65% 0,40% 1,81% 15,51% 17,50% 7,94%
2)
2)
3)
Promena karaktera namene (op{te zone stanovawa) Zona "Istok" u kojoj je omogu}ena legalizacija porodi~nih stambenih objekata ostaje preovla|uju}e poslovna zona. Povr{ine specijalne namene bi}e izmewene u skladu sa promenama u Vojsci Srbije. Podru~je kontinualne izgradwe i urbanih aktivnosti (gra|evinski rejon bez vodnih povr{ina, za{titnog zelenila i prostora za specijalnu namenu) Javne povr{ine od op{teg interesa.
25. oktobar 2006.
IV. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE I UNAPRE\EWA @IVOTNE SREDINE

Uvaàvawem ekolo{kih i razvojnih posebnosti pojedinih prostora Novog Sada ili {irih prostornih celina, kao i upravqawem prirodnim resursima, ostvarivawe kvalitetne ìvotne sredine obezbedi}e se mehanizmima sistema za{tite, identifikacijom uzroka poreme}aja u ìvotnoj sredini, procenom rizika, ocenom mogu}eg kapaciteta ìvotne sredine za razvojne delatnosti, ukqu~uju}i neizbeàn stepen zaga|ewa i sanirawem izvora prekomernog zaga|ivawa i degradiranih podru~ja. Sagledavawem postoje}ih uticaja i promena koje su se ispoqile u gradskoj sredini kao posledica raznih aktivnosti na uslove ìvota, sistematizacijom saznawa o postoje}im i potencijalnim zaga|iva~ima na podru~ju Novog Sada izdvojena su: (1) podru~ja koja moraju biti za{ti}ena, (2) podru~ja koja traè specijalan tretman, (3) podru~ja u kojima je pove}awe kapaciteta i intenzitet kori{}ewa ograni~en (4) podru~ja koja }e se graditi i uvoditi nove izmene. Analizom brojnih indikatora razme{taja aktivnosti po privrednim zonama, problema u prostornom rasporedu zaga|iva~a (prostoje}e lokacije), utvr|ivawem kriterijuma za locirawe registrovanih zaga|iva~a vazduha, voda i zemqi{ta i kategorizacijom prostora grada, generalnim planom se predvi|a slede}e: - stimulisawe odre|enih delatnosti; - restriktivan odnos prema izboru delatnosti koje su zaga|iva~i ìvotne sredine; - selektivan izbor rada integrisanog u stanovawe. U skladu sa dru{tveno-ekonomskim razvojem privrede preduzima}e se mere za{tite ìvotne sredine poboq{awem tehnologije, izgradwom novih objekata, eliminisawem negativnih efekata zaga|ewa ìvotne sredine na postoje}im izvorima zaga|ivawa, postepenom zamenom tehnolo{ki zastarelih pogona i obezbe|ivawem da svi novi planirani investicioni objekti moraju zadovoqiti nivo kvaliteta sredine prema odgovaraju}im standardima i propisanim normama. Aktivnosti u oblasti unapre|ivawa rada i za{tite ìvotne sredine, svrstane po redosledu va`nosti i mogu}nosti sprovo|ewa, podrazumevaju: (1) spre~avawe i ograni~avawe novih zaga|ewa; (2) odobravawe rekonstrukcija samo uz otklawawe svih nedostataka tehnologije koja {tetno deluje na sredinu; (3) ekonomske i druge mere koje obezbe|uju uslove da svi zaga|iva~i izmene tehnologiju; (4) obnovu i revitalizaciju onoga {to je do sada devastirano. Pravila i uslovi za{tite sredine posebno se utvr|uju za: - racionalnu upotrebu resursa zemqi{ta, a posebno poqoprivrednog, {umskog i gra|evinskog, obezbe|ivawem optimalnog na~ina kori{}ewa saglasno karakteristikama prostora, primenom kriterijuma racionalnog kori{}ewa u skladu sa kriterijumima kvalitetnog kori{}ewa u odre|enim namenama;
- o~uvawe kvaliteta vode u vodonosnim slojevima, povr{inskim tokovima i staja}im vodama usagla{avawem izbora lokacija, vrste i obima proizvodwe i tehnologije industrijskih pogona sa vodoprijemnicima, otklawawem negativnih posledica na kvalitet vode iz izgra|enih privrednih objekata i uvo|ewem tehnolo{kih procesa proizvodwe koji }e omogu}iti recirkulaciju upotrebqenih voda. Izuzetan zna~aj koji se pridaje za{titi Dunava u evropskim razmerama obavezuje da se posebna pa`wa posveti za{titi prirodnih vrednosti priobaqa i na~inu ure|ewa i kori{}ewa obala koje su neposredno povezane sa izgra|enim povr{inama. Posebno se utvr|uju zone za{tite izvori{ta: - formirawem uè zone za{tite oko izvori{ta koju ~ini povr{ina zemqi{ta pod sanitarnim nadzorom, na kojoj nije dozvoqena izgradwa objekata, postavqawe ure|aja i vr{ewe radwi koje mogu na bilo koji na~in zagaditi vodu, upotreba opasnih materija (nafte, mazuta, kiselina i dr.), iskop zemqe i vr{ewe drugih radwi koje za posledicu imaju smawewe za{titnog povlatnog sloja. U ovoj zoni postavqeni su osmatra~ki objekti (pijezometri) za sistematsko pra}ewe kvaliteta podzemnih voda; - zona neposredne za{tite nalazi se unutar uè zone za{tite. Podru~ja uè zone za{tite i zone neposredne za{tite utvr|uju se tehni~kom dokumentacijom u skladu sa hidrogeolo{kim i drugim karakteristikama zemqi{ta: - u {iroj zoni za{tite mogu se graditi objekti, iz oblasti privrede i vanprivrede, samo ako je u wihovom projektovawu i izvo|ewu obezbe|eno kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda prema posebnim tehni~kim propisima. U ovoj zoni je neophodno ukloniti sve direktne zaga|iva~e podzemnih voda i sprovoditi kontrolu i unapre|ewe kvaliteta podzemnih voda. Uslovi za{tite izvori{ta "Ratno ostrvo" zbog prisustva brojnih zaga|iva~a (objekata i izliva) lociranih na obalama Dunava i kanala DTD, trasama kolektora otpadnih voda na odstojawima od svega 200 m i izlivima u samom izvori{tu, a posebno posledicama razarawa naftnog kompleksa Rafinerije, podrazumevaju: - povezivawe u jedinstven kolektor svih cevovoda za evakuaciju otpadnih voda (kanalizacije Klise i [angaja, zauqenih otpadnih voda Rafinerije, otpadnih voda "Agrohema", "TE - TO" i kanalizacione vode iz grada, izlivi GC1 i GC2) i transport svih otpadnih voda do postrojewa za tretman, a zatim u Dunav; - mogu}nost formirawa za{tite postoje}ih i planiranih izvori{ta tehni~kim re{ewima prema karakteristikama izvori{ta i u zavisnosti od karaktera mogu}eg zaga|ewa; - za{titu zemqi{ta i ugroènih podru~ja koja zahteva realizaciju planiranih sadràja na terenima koji imaju prirodna ograni~ewa ili uslove, a odnose se na fundirawe objekata, zamenu tla, obezbe|ivawe fleksibilnih veza pri izgradwi podzemne infrastrukture i obezbe|ivawe pravilnog izbora konstruktivnih sistema koji se odnose na uslove seizmike podru~ja.
25. oktobar 2006.
Izvo|ewe posebnih mera i poboq{awa tla obuhvataju prostore u inundaciji Dunava i ve}i deo radne zone ("Sever IV"). Zabrana izgradwe na vrlo nepogodnim terenima - nestabilni sa aktivnim klizi{tima u podru~ju Fru{ke gore, kao i teren sa nagibima ve}im od 8% (strmi odseci i klizi{ta). Odsek na Dunavu, Ribwak, je teren sa potencijalnim klizi{tima, pa je na wemu rizi~na izgradwa svih objekata. Na povr{inama sa izrazitim nagibima terena, u dolinama potoka spre~avawe erozije i bujica ostvari}e se zabranom skidawa biqnog pokrova, se~e {uma, izgradwom protiverozivnih i hidromelioracionih sistema. Na podru~jima ugroènim podzemnim vodama planira se nasipawe terena i izgradwa kanala za odvodwavawe. Na izgra|enim prostorima koji su ugroèni podzemnom vodom uslovqava se gradwa poda prizemqa iznad maksimalno osmotrenog nivoa podzemne vode kao i posebni uslovi temeqewa objekata, na~ina izgradwe i sl. Na podru~jnima ugroènim otpadnim vodama izgradi}e se zatvorena kanalska mreà za odvo|ewe otpadnih voda. U re~nom koritu Dunava na desnoj obali izme|u Mosta slobode i Varadinskog mosta treba smawiti rad vode koji se ogleda u usecawu korita, odno{ewu zemqi{ta i razarawu obale. Obezbediti stabilizaciju re~nog korita i obezbediti pozitivnu stagnaciju kliznih i urvinskih procesa u Ribwaku. Na podru~ju eksploatacionog poqa (povr{inski kopovi eksploatacije opekarske zemqe) neophodno je sanirati teren, obezbediti stabilnost tla, prostor ozeleniti trajnim zasadama i sprovesti druge mere za spre~avawe {tetnih posledica. Degradirano zemqi{te na prostoru gradske deponije otpadaka koristi}e se pod uslovom sanitarnog deponovawa prema utvr|enim tehni~kim i prostornim zahtevima - kasetirawem delova deponije, izgradwom obodnih nasipa, obezbe|ewem nepropusne podloge cele deponije, drena`nog sistema sa bazenima za mehani~ko taloèwe i biolo{ko samopre~i{}avawe obodnih kanala. Planirawe i upravqawe komunalnim i opasnim otpadom zasniva}e se na minimizirawu otpadaka na mestu nastajawa, maksimizirawu ponovne upotrebe i reciklaì otpadaka pod uslovima bezbednim za ìvotnu sredinu. - Smawewe prekomerne zaga|enosti vazduha u narednom periodu bazira}e na funkcionalnoj nameni prostora i zadràvawu dosada{we lokacione strategije u okviru kojih }e se industrijski objekti - potencijalni zaga|iva~i locirati u zonama severno i severoisto~no od grada, gde su ve} sme{teni zna~ajni zaga|iva~i. Komunalni objekti - sanitarna deponija otpadaka i sistemi za pre~i{}avawe otpadnih voda planiraju se na prostorima udaqenim od stambenih zona. Oko ovih objekata formira}e se sanitarne zone za{tite od 500 do 1000 m. Svo|ewe buke u normativne granice obezbedi}e se rekonstrukcijom i korekcijom postoje}eg sistema uli~ne mreè i kanalisawem saobra}aja prema kapacitetu saobra}ajnica, razdvajawem daqinskog i lokalnog saobra}aja i izgradwom novih saobra}ajnica. Odre|ena poboq{awa postiù se i regulisawem postoje}eg reìma saobra}aja (zabrana prolaza tehni~kim vozilima kroz centralnu zonu i druge osetqive delove grada,
zabranom prolaza vozilima u pojedine ulice u odre|ene sate) iskqu~ewem motornih vozila iz uskih ulica (stari gradski centar), uvo|ewem ve}eg broja jednosmernih saobra}ajnih pravaca, koordinacijom odvajawa motorizovanog saobra}aja uvo|ewem "zelenog talasa", korekcijom pojedinih saobra}ajnih tokova, stvarawem pe{a~kih zona i planskim re{avawem stacionarnog saobra}aja. Planira se upotreba saobra}ajnih sredstava sa elektri~nim pogonom. Posebna grupa mera za{tite odnosi se na pra}ewe posledica NATO bombardovawa na ìvotnu sredinu grada, sanaciju i revitalizaciju prostora koji su bili izloèni ratnim dejstvima (Rafinerija nafte i izvori{te "Ratno ostrvo"). U okviru ovih mera neophodno je poboq{awe postoje}eg monitoring sistema za{tite ìvotne sredine i uspostavqawe adekvatnih monitoring programa koji se odnose na podzemne vode rafinerije nafte i kretawe naftnih derivata, reni bunare, kvalitet poqoprivrednog zemqi{ta, radioaktivnost, kao i monitoring procene rizika od opasnih materija.
1.0. PRAVILA ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIH OPASNOSTI U MIRU I RATU 1.1. Za{tita od elementarnih i drugih ve}ih katastrofa
Pod elementarnim nepogodama koje nastaju delovawem prirodnih sila podrazumeva se slede}e: poplave od spoqnih i unutra{wih voda, nagomilavawe leda na vodotocima, zemqotresi, olujni vetrovi, grad, su{a, sne`ni nanosi, odrowavawe i klizawe zemqi{ta, posledice i sli~ne pojave koje mogu ugroziti ìvote stanovni{tva i naneti materijalne {tete ve}eg obima. Sa elementarnim nepogodama, ukoliko su ve}ih razmera, izjedna~uju se i slede}e katastrofe: eksplozije, poàri, epidemije, hemijska i radioaktivna zaga|ewa vazduha, vode i namirnica i sl. Teritorija Vojvodine je u pogledu elementarnih nepogoda najvi{e izloèna negativnom dejstvu poplava, bilo od re~nih tokova ili usled podzemnih voda. Tako|e su mogu}i zemqotresi u Vojvodini do 8o MCS, zatim {teta od grada, sne`nih nanosa , jakih oluja, snega i klizawa zemqi{ta i oburvavawe terena. Od ostalih katastrofa mogu}i su poàri ve}ih razmera u naseqima i gradovima, zatim medicinske katastrofe, kao {to su epidemije i razli~ita zaga|ewa vode, zemqi{ta i vazduha. U dosada{wem periodu u Vojvodini su najve}e materijalne {tete bile usled poplava i poàra, a u ve}im gradovima Vojvodine su velike nepogodnosti usled nere{enog pitawa kanalizacije otpadnih voda i visokih podzemnih voda. Mere za{tite u slu~aju zemqotresa Poja~ana seizmi~ka aktivnost na teritoriji biv{e Jugoslavije u posledwih desetak godina pokazuje da je na{a zemqa ugroèna od zemqotresa u ve}oj meri. Teritorija grada Novog Sada (kao i ceo Srem) spada u zonu ugroènu zemqotresima ja~ine 8o MCS, dok jedan deo Grada Novog Sada u Ba~koj spada u zonu od 7o MCS.
25. oktobar 2006.
Iako nema karte seizmi~ke mikrorejonizacije Grada Novog Sada, mogu se pretpostaviti odre|eni negativni uticaji na strukture grada u skladu sa postoje}im poznatim podacima i propisima iz obe oblasti. Tako se za podru~ja ugroèna zemqotresom ja~ine 8o MCS procewuje slede}e: nastaju te{ka razarawa na 1/4 objekata, pojedini objekti se ru{e, a mnogi postaju neupotrebqivi za stanovawe. Nastaju pukotine na ovlaènom zemqi{tu i na strmim padinama. Posebne uticaje na poja~ano negativno dejstvo zemqotresa imaju visoke podzemne vode, {to je tako|e slu~aj na teritoriji Grada Novog Sada (Telep, Klisa, Detelinara). Na obroncima Fru{ke gore, na desnoj obali Dunava (Sremska Kamenica, Petrovaradin i Mi{eluk), mogu}e je pokretawe zemqi{ta usled zemqotresa na aktivnim klizi{tima, kao i na uslovno stabilnim terenima. Tereni nasuti peskom (Liman I, II, III, IV i Bistrica) tako|e poja~avaju negativno dejstvo zemqotresa. Sve ovo ukazuje na veliku ugroènost Grada Novog Sada u slu~aju zemqotresa ve}eg intenziteta (8o MCS). Sremska strana grada (Sremska Kamenica, Petrovaradin i Mi{eluk) u ve}oj meri je ugroèna od ba~kog dela Novog Sada, jer je ispresecana re~nim dolinama sa uslovno stabilnim zemqi{tem uz obale potoka i wihove doline, sa strmim delovima terena i sa slabim postoje}im gra|evinskim fondom (stari delovi Sremske Kamenice i Petrovaradina). Posledice zemqotresa od 8 MCS mogu biti razorne za ceo Grad Novi Sad i to: usled probijawa nasipa na Dunavu i poplave grada, usled mogu}ih poàra ve}ih razmera, izlivawa vodovoda i kanalizacije, kidawa elektroinstalacija, zaru{avawa uskih ulica, ru{ewa visokih fabri~kih dimwaka, ru{ewa slabog gra|evinskog fonda i mogu}ih qudskih `rtava i ogromne materijalne {tete. Zemqotresi mogu biti izazvani i nuklearnom eksplozijom. Veoma su sli~ne posledice zemqotresa ja~eg intenziteta sa posledicama nuklearnih eksplozija. Urbanisti~ke mere za{tite u slu~aju zemqotresa ugra|ene su u sama prostorna re{ewa u generalnom planu. Zonirawe, decentralizacija i disperzija kao op{te mere za{tite ugra|ene su u re{ewe prostora. Urbanisti~ki faktori koji su od uticaja na smawewe povredqivosti teritorije grada u slu~aju zemqotresa od 8o MCS su slede}i: izgra|enost zemqi{ta, gustina naseqenosti, sistemi izgradwe, spratnost objekata i mreà neizgra|enih povr{ina. Svi ovi faktori su u granicama dozvoqenih vrednosti kojima se neposredno uti~e na smawewe povredqivosti teritorije. U slu~aju zemqotresa ove slobodne povr{ine u okviru stambenih zona neophodne su za izme{tawe i zbriwavawe stanovni{tva, za potrebe bolnice, za {atore i monta`ne objekte za sme{taj ugroènog stanovni{tva. Velika pogodnost su prose~eni {iroki bulevari kroz grad, izuzev centra, gde su postoje}e {irine ulica male i gde su mogu}a brojna zaru{avawa. Sve ulice sa izgra|enim objektima na regulacionoj liniji, {irine mawe od 15 i do 15 m, izloène su zaru{avawu i bi}e neprohodne u slu~aju velikih katastrofa. Ugroènost od sne`nih nanosa, leda i grada i mere za{tite Teritoriju Grada Novog Sada karakteri{e umereno kontinentalna klima sa preovala|uju}im vetrovima iz
o
pravca jugoistoka i severozapada. Teritorija grada se nalazi u Podunavqu u kome je naro~ito jako dejstvo ko{ave, jugoisto~nog vetra. Maksimalna ja~ina vetra u Novom Sadu moè se o~ekivati i do 10o Boforove skale (26,6 m/s, ili 96 km/h) i to se odnosi na 6 m iznad terena, dok se kod ve}ih visina brzina vetra poja~ava i do 100 - 105 km/h. Preventivne gra|evinsko-urbanisti~ke mere, su: stati~ki prora~uni na maksimalno negativno dejstvo vetra, dendrolo{ke mere sa zelenim za{titnim pojasevima koji umawuju {tetno dejstvo vetra i topografske mere pri planirawu poloàja ulica i objekata u odnosu na vetar. Prostornim re{ewima namene povr{ina planirani su za{titni zeleni pojasevi uz glavne saobra}ajne pravce na desnoj obali Dunava radi spre~avawa sne`nih nanosa. Za{titni zeleni pojas oko grada i mreà za{titnog zelenila treba da {tite i od olujnih vetrova. Ugroènost saobra}ajnica na sremskoj strani u zimskom periodu je evidentna, ali se planiraju dozvoqeni padovi za saobra}ajnice prema propisima, tako da se ugroènost saobra}aja smawi u zimskom periodu. Objekti i instalacije protivgradne za{tite grade se na osnovu urbanisti~kih projekata. Ugroènost i mere za{tite od klizawa zemqi{ta Ove pojave su re|e, ali mogu biti katastrofalne ako se pokrene ve}a masa zemqe, {to je mogu}e na severnim padinama Fru{ke gore, gde uz poto~ne doline i usled {tetnog dejstva erozije i podzemnih i atmosferskih voda dolazi do klizawa zemqi{ta. Deo terena u Ribwaku kod Sremske Kamenice predstavqa klizi{te koje moè da se aktivira ukoliko do|e do izgradwe i ve}eg optere}ewa zemqi{ta. Prema inèwersko-geolo{koj karti Novog Sada iz 1974. godine, na sremskom delu gra|evinskog rejona grada postoje lokaliteti aktivnih klizi{ta, uslovno stabilni tereni i nestabilni tereni. Ove povr{ine su uglavnom uz poto~ne doline i uz obale Dunava. Podru~je Ribwaka i Kameni~kog parka je na uslovno stabilnom i nestabilnom terenu a u delu prema Tvr|avi pojavquje se i aktivno klizi{te. Doline uz potoke (Novosadski potok kod Sremske Kamenice, Rokov potok i Bukova~ki potok) imaju po obodu svojih strmih obala uslovno stabilne terene. U ju`nom delu gra|evinskog rejona grada nalaze se i nestabilni tereni na kojima su naj~e{}e vikend-zone i bespravna izgradwa. Celokupna teritorija u gra|evinskom rejonu na sremskoj strani ugroèna je erozionim dejstvom prirodnih sila, vodom, vetrovima i neregulisanim potocima. Prilikom ja~ih pquskova i ve}ih atmosferskih padavina dolazi do urvina na pojedinim delovima ovih terena, pogotovo u re~nim dolinama i na terenima sa nagibom ve}im od 30%. Povredivost prouzrokuje rastresito zemqi{te, tj. slabo vezane stene - les. Klizi{ta evidentirana na sremskoj strani, kao {to su Ribwak i doline potoka moraju se posebno ozelewavati i na ovim terenima treba spre~avati izgradwu (ovo se prvenstveno odnosi na Ribwak) i re{iti odvodwavawe otpadnih voda. Izgradwa sistema napera na Dunavu kod Mosta slobode spre~ava}e daqe negativno dejstvo vode Dunava na obalu kod Sremske Kamenice. Fru{kogorske potoke na sremskoj strani potrebno je regulisati i putem regulacija ozelewavati i po{umqavati.
25. oktobar 2006.
Uslovno stabilni tereni se ne planiraju za intenzivnu izgradwu. Ugroènost i mere za{tite od poplava Gradsko podru~je Novog Sada pripada grupi najugroènijih naseqa od poplava povr{inskim, podzemnim, procednim, provirnim i visokim dunavskim vodama. Povr{inskim vodama i usporenom kanalizacionom vodom uroèna su nivelaciona niska podru~ja grada u kojima funkcioni{e stari kanalizacioni sistem ili nije izgra|en ili nije u funkciji sistem za odvo|ewe povr{inskih voda. Povr{inskim vodama su ugroèni prostori: Podbare, Salajke, deo Telepa ju`no od ulice Heroja Pinkija i niski delovi Klise. Podzemnim, procednim i provirnim vodama ugroèni su niì prostori uz primarni odbrambeni nasip na prostoru: Telepa, Limana, Klise, niskih delova Petrovaradina i Sremske Kamenice. U slu~aju visokog vodostaja Dunava koji se javqa jednom u sto godina, ukoliko bi bila naru{ena postoje}a odbrana, ugroèno je oko 80% uèg gradskog podru~ja. Za{tita od povr{inskih voda sprovodi se preko kanalizacionog sistema. Dimenzionisawe kanalizacione mreè treba da odgovara pojavi dvogodi{we i trogodi{we ki{e i prema tim pojavama dimenzionisati crpne stanice. Pojedina gradska podru~ja odvodwavaju se preko otvorenih melioracionih kanala koji nisu u stawu da odvedu povr{inske vode nastale od pomenutih merodavnih pojava padavina. U ciqu efikasnog odvo|ewa povr{inskih voda, treba rekonstruisati otvorene meliorativne kanale i izgraditi uli~nu otvorenu kanalsku mreù gde se povr{inske vode odvode preko ovog sistema. Za{tita od podzemnih voda re{ava se nasipawem, izgradwom kanalizacije atmosferskih voda i rekonstrukcijom i odràvawem otvorene kanalske mreè melioracionih sistema: "Telep", "Sajlovo", "Vrbak" i "Ratno ostrvo". Za{titu priobalnih prostora od procednih voda treba sprovesti nasipawem na prostorima gde to do sada nije ura|eno. Eksploatacija vodonosnih slojeva na izvori{tu "[trand" doprinela je za{titi priobalnog pojasa od procednih i providnih voda u zoni izvori{ta. Ova za{tita u narednom periodu zavisi}e od duìne eksploatacionog perioda pomenutog izvori{ta. Za{tita od prodora dunavskih voda re{ava se primarnim i sekundarnim nasipima. Postoje}e odbrambene linije sa dana{wim stepenom odbrane nastale su rekonstrukcijom posle 1965. godine. Gradsko podru~je treba da se odbrani od visokih voda Dunava verovatno}e pojave jednom u hiqadu godina, i u tom ciqu treba nadvisiti postoje}u odbranu na deonicama koje ne omogu}avaju ovaj stepen za{tite. Jedna od prvih mera za za{titu od poplava u zimskom periodu je osmatrawe leda, intervenisawe u slu~aju da do|e do zastoja leda na pojedinim kriti~nim deonicama toka. Odbrana od poplava sprovodi se na re~nom toku razbijawem leda i omogu}avawem prolaska leda na najugroènijim deonicama.
Ugroènost i mere za{tite od poàra Jedna od vrlo ~estih tehni~kih katastrofa je poàr. Ugroènost od poàra zavisi od konfiguracije terena, od stepena zauzetosti, gustine naseqenosti i kvaliteta objekata. Na sremskoj strani postoji ugroènost od {umskih poàra. Koncept urbanisti~kih re{ewa uti~e na smawewe ugroènosti od poàra. U zavisnosti od visine objekta (ve}a ili mawa kod 22 m) postavqaju se jedan ili dva protivpoàrna prilaza na odgovaraju}oj udaqenosti i sa propisanim tehni~kim elementima, u skladu sa tehni~kim normativima prema vaè}im zakonima i propisima. Vatrootpornost objekata zavisi od otpornosti konstrukcija i materijala prema vatri, pa je u tu svrhu izvr{ena klasifikacija vatrootpornosti zgrada (minimalna vatrootpornost izraèna u ~asovima). Najve}i deo zgrada pripada II stepenu gde su svi delovi konstrukcije od nesagorivog materijala. Slab kvalitet objekata je kod prizemnih zgrada, a posebno u starim delovima grada koji pripadaju V kategoriji vatrootpornosti, gde su svi delovi konsturkcije sagorivi. U Novom Sadu postoji niz pojedina~nih lokaliteta koji su opasni s obzirom na veli~inu koncentracije zapaqivih materijala. To je, pre svega, kompleks "Naftagasa" sa Rafinerijom, "Naftagas-prometom", punionicom te~nog - naftnog gasa, kao i glavnom merno-regulacionom stanicom za gasovod koja se naslawa na kompleks "Naftagasa". To su kompleksi a tehnologijama koje pripadaju kategoriji A sa velikom opasno{}u od poàra i eksplozije. Ovoj kategoriji pripadaju i stanice za snabdevawe gorivom. U kategoriji B postoji opasnost od poàra i eksplozije ("HINS", "NIT"), a u kategoriji C postoji opasnost od poàra ("NIVA" i stovari{ta drvene gra|e). Velika gustina u uèm centru grada, uske ulice, vi{espratni objekti, visine preko 22 m, oteàn pristup postoje}oj protivpoàrnoj tehnici su oteàvaju}e okolnosti za pruàwe protivpoàrne za{tite. Prostornom organizacijom grada, u ciqu smawewa povredqivosti od poàra, grad je podeqen na mawe prostorne celine koje su me|usobno odvojene neizgra|enim povr{inama, odnosno protivpoàrnim pregradama. Postoje tri reda protivpoàrnih pregrada u zavisnosti od visine objekata i {irine izme|u wih. Prvim (N1 + N2 + 20 m) i drugim (N1 + N2 +10 m) redom {irine pored spre~avawa {irewa poàra, omogu}ena je i prohodnost pri zaru{avawu, za razliku od tre}eg reda (N1 + N2) kojim je samo oteàno preno{ewe poàra. Glavne protivpoàrne prepreke su kanal DTD i Dunav. Grad je ispresecan bulevarima, {irokim ulicama i parkovima koji smawuju opasnost od preno{ewa poàra. Generalnim planom prostor za stanovawe (mawe ugroèn) odvojen je od radnih zona, s tim da izme|u wih postoji zeleni za{titni pojas. Jedino se u radnoj zoni "Zapad" te dve funkcije proìmaju. S obzirom da dominantni vetrovi duvaju paralelno sa kanalom, {irewe poàra iz radne zone "Sever IV" bilo bi spre~eno {irokim zelenim pojasom prema Klisi. Kod svih gradskih funkcija glavni soabra}ajni pravci moraju imati i svoje alternativne pravce da bi se u slu~aju zaru{avawa mogao odvijati transport vatrogasnim vozilima.
25. oktobar 2006.
Preispita}e se poàrna sigurnost velikih javnih zgrada, kao i wihova seizmi~ka otpornost. Kod izgradwe parkinga treba voditi ra~una o me|usobnom rastojawu izme|u grupe vozila. Predlog je da se parkinzi grupi{u za 5 - 7 vozila sa razmakom izme|u grupa od jedne duìne parking mesta. Tako|e, planirane zelene povr{ine u gradu du` saobra}ajnica, kao i u ve}im grupacijama u okviru parkova i sportskih terena ~ine deo jedinstvenog sistema za{tite od {irewa poàra. Magistralne saobra}ajnice u gradu su protivpoàrne pregrade I reda {irine, dok su ostale gradske saobra}ajnice II i III reda {irine. U centralnim delovima grada pojedini delovi saobra}ajnica ne predstavqaju protivpoàrnu pregradu, pa su najvi{e ugroèni od {irewa poàra. U stambenim delovima grada gustine treba da su u granicama mawim od 500 st/ha da bi se osigurali da se poàr ne}e {iriti sa objekta na objekat. Sva skladi{ta lakozapaqivih materijala, osim stanica za snabdevawe gorivom, locirati van povr{ina za stanovawe i gradskih centara. Pored ubranisti~kih, pri gradwi objekata treba primeniti i sve gra|evinsko-tehni~ke mere za{tite od poàra u skladu sa propisima o izgradwi objekata. U ciqu obezbe|ewa sprovo|ewa navedenih mera utvr|uje se lokacija vatrogasno-spasila~ke stanice na trasi autoputa E-75 Subotica-Beograd, koja }e se precizirati planom detaqne regulacije, a planovima detaqne regulacije mogu se utvrditi i druge lokacije. Epidemije Uticaji naru{enih odnosa u ìvotnoj sredini odraàvaju se na zdravqe stanovni{tva putem kontaminirane pija}e, otpadne i povr{inske vode i tla, a posledice su zaraze i intoksikacije organskog i neorganskog porekla. [irokoj listi patologije doprinose i lo{i uslovi vodosnabdevawa i dispozicija ~vrstih i te~nih otpadaka koji uslovqavaju nizak nivo li~ne i komunalne higijene. Posledi~no, uticaji naru{enih odnosa u ìvotnoj sredini ispoqavaju se kao vidovi aerozaga|ewa i akutnih efekata polutanata iz aerozaga|ewa, zatim posledice kontaminirane hrane kao uzro~nika toksiinfekcija i intoksikacija. U zavisnosti od stepena razarawa stambenog fonda, vodovoda i kanalizacije, kao i od higijensko-epidemiolo{ke situacije na teritoriji grada pre katastrofe, javqa}e se razli~iti uzro~nici i razni tipovi bolesti. Prema dejstvu pojedina~nih faktora fizi~ke, hemijske i biolo{ke ìvotne sredine, u uslovima mira, elementarnih katastrofa i ratnih razarawa, treba prou~avati i pratiti {tetne uticaje. Spre~avawe izbijawa epidemija, kao i bolesti u domenu profilakti~kih mera podrazumeva aktivni zdravstveni nadzor, higijensko-epidemiolo{ko izvi|awe i rano otkrivawe svih {tetnih faktora koji mogu ugroziti zdravqe stanovni{tva. U otklawawu katastrofa koristi}e se pokretne zdravstvene ustanove sa ekipama za pruàwe pomo}i na ugroènom terenu, privremene zdravstvene ustanove za podru~ja gde ne postoji zdravstvena baza ili sanitetska
slu`ba oruànih snaga koja je van re{avawa zadataka operativne armije. Od izuzetnog zna~aja je snabdevawe stanovni{tva ispravnom vodom za pi}e, sme{taj ugroènog stanovni{tva i problemi sanacije sredine i otklawawe otpadnih materija. Generalnim planom su predvi|ene komunalne povr{ine za sahrawivawe umrlih i poginulih, povr{ine za tretman animalnog otpada i bezbedno uklawawe opasnih materija i otpadaka razli~itog porekla.
1.2. Za{tita od interesa za narodnu odbranu

Mere za{tite od interesa za narodnu odbranu ugra|ene su u sva prostorna re{ewa, od namene povr{ina, mreè infrastrukture do mreè dru{tvenih i ostalih komunalnih objekata. Sva planirana tehni~ka re{ewa u hidrotehnici obezbe|uju umawewe negativnih posledica mogu}ih u izuzetnim situacijama (planirana kanalizacija, rezervna izvori{ta, dupli sistem saobra}aja, pristup obalama Dunava i dr.): formirawe posebnih samostalnih urbanih celina u gradu (Liman, Bistrica, Mi{eluk, Klisa, Telep) omogu}uje, uz planiranu disperziju objekata dru{tvenog standarda ({kole, zdravstvene ustanove, objekti trgovine i ugostiteqstva), ìvot i rad u ovim gradskim podru~jima i u slu~aju mogu}ih katastrofa. Mreà slobodnih povr{ina, u vidu skverova, parkova, parkinga, za{titnih zona, sportskih centara i sl., omogu}ava organizaciju teritorije grada u slu~aju neposredne opasnosti od rata i u ratu. Aneks mera za{tite je sastavni deo generalnog plana.
2.0. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE PRIRODE

Prirodna dobra na podru~ju Novog Sada koja su stavqena pod za{titu Zakonom o za{titi ìvotne sredine, obuhvataju: - Nacionalni park "Fru{ka gora"; - specijalni rezervat prirode "Koviqsko-petrovaradinski rit"; - strogi prirodni rezervat "Ma~kov sprud"; - park prirode - Park Instituta za grudne bolesti i TBC; - spomenike prirode - Dunavski park i 10 pojedina~nih stabala i to: - bela topola (Populus alba) u ulici Joè Vlahovi}a broj 22, - koprivi}i (Celtis australis) ugao ulica Modene i Ilije Ogwanovi}a, - platan (Platanus occidentalis) Rumena~ki put broj 45, - stablo platana (Platanus acerifolia) u dvori{tu kasarne na Futo{kom putu, - tri stabla mo~varnog ~empresa (Taxodium distichum) u Futo{kom parku, - piramidalni hrast (Quercus robur var fastigiata) u Dunavskom parku. Nacionalni park "Fru{ka gora", kao predeo koji se odlikuje bogatstvom prirodnih retkosti i lepota vi{estrukog zna~aja, obuhvata delove teritorije Grada Novog Sada i op{tina Beo~in, Ba~ka Palanka, [id, Sremska Mitrovica, Irig, In|ija i Sremski Karlovci. Za{titna zona Nacionalnog parka utvr|ena Prostornim planom Nacionalnog parka "Fru{ka gora" do 2000. godine silazi do obala Dunava i obuhvata i deo gra|evinskih rejona naseqa Stari i Novi Ledinci, Bukovac i Sremska Kamenica.
25. oktobar 2006.
Specijalni rezervat prirode "Koviqsko-petrovaradinski rit" stavqen je pod za{titu kao prirodno dobro od izuzetnog zna~aja i svrstano je u I kategoriju za{tite kao specijalni rezervat prirode, koji sa svojom za{titnom zonom ~ini jedinstvenu celinu. Nalazi se na podru~ju Grada Novog Sada (Petrovaradin i Koviq) i op{tini Sremski Karlovci, ôrtanovci, Gardinovci, Be{ka. Za{ti}en je zbog o~uvawa kompleksa barsko-mo~varnih ekosistema sa raznovrsnim orografskim i hidrografskim oblicima ritova (ostrva, ade, vodeni rukavci, meandri, ritske bare, mo~vare) i za wih vezanim ìvotnim zajednicama ({evari, trstici, ritske {ume i livade), prirodnim retkostima i tipi~nim panonskim elementima flore i faune. Na podru~ju specijalnog rezervata "Koviqskopetrovaradinski rit" ustanovqen je: 1) reìm za{tite I stepena koji obuhvata Kozjak; 2) reìm za{tite II stepena koji obuhvata podru~je Hrqaka i Arkawa; 3) reìm za{tite III stepana koji obuhvata podru~je Dunavca u okviru Kali{ta i Kurja~ke grede. Na celom podru~ju specijalnog rezervata zabrawena je izgradwa objekata i izvo|ewe hidrotehni~kih radova, kojima bi se onemogu}ilo periodi~no plavqewe, izazvalo snièwe nivoa podzemnih voda (naro~ito izgradwom reni-bunara) i trajnih promena orografskih i hidrografskih karakteristika prirodnog dobra, kao i pretvarawe mo~varno-barskih ekosistema u suvozemne i ugroàvawe zone prirodnih mrestili{ta. Park "Instituta za grudne bolesti i TBC" ima specifi~ne odlike koje ga izdvajaju iz niza parkova na teritoriji Vojvodine i biv{e Jugoslavije. Institut }e se razvijati tako da ne ugrozi parkovsku povr{inu, a na prostoru parka nisu dozvoqeni radovi koji bi mogli ugroziti za{ti}eno prirodno dobro, posebno radovi koji bi mogli o{tetiti dendrofloru. Dunavski park, kao dobro od velikog zna~aja je u II kategoriji za{tite kao spomenik prirode. Na za{ti}enoj povr{ini Dunavskog parka ustanovqava se reìm za{tite III stepena kojim se: 1. zabrawuje promena namene povr{ina; izvo|ewe radova i aktivnosti koje ne bi bile u funkciji za{tite i unapre|ewa parka: se~a i lomqewe drve}a i {ibqa, uni{tavawe cvetwaka, ruì~waka i travwaka: upotreba hemijskih sredstava, osim onih koja se koriste za za{titu i prihrawivawe biqa: loèwe vatre i organizovawe masovnih aktivnosti na travwacima i drugim delovima parka, i 2. obezbe|uje odràvawe i o~uvawe dendroflore i ostalih vrsta flore: unapre|ivawe flornih i ostalih pejza`nih vrednosti parka wegovim preure|ewem i rekonstrukcijom na osnovu planske i tehni~ke dokumentacije: kontrola i pra}ewe stawa osnovnih elemenata parka i prirodnih vrednosti: kori{}ewe parka za odmor i rekreaciju qudi i wegova prezentacija. Rekreaciono vikend i vinogradarsko podru~je u rubnom predelu Novog Sada, izme|u granice gra|evinskog rejona Novog Sada i granica Nacionalnog parka "Fru{ka gora", ure|uje se u skladu sa Planom podru~ja posebne namene za rekreaciju Grada Novog Sada.
3.0. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA

Elementi graditeqskog nasle|a na teritoriji grada (objekti, zone, spomenici itd.) za{ti}eni su dvema vrstama za{tite: (1) za{titom po Zakonu o kulturnim dobrima i (2) urbanisti~kom za{titom. Koncepcija urbanisti~ke za{tite zasniva se na principima "aktivne" za{tite, {to podrazumeva: - da urbanisti~ko i arhitektonsko nasle|e, koje je od najve}eg zna~aja za stvarawe svesti o zajedni~koj pro{losti i zajedni~koj budu}nosti stanovnika, odnosno za o~uvawe kontinuiteta i identiteta svakog grada, bude integrisano u savremene tokove ìvota i postane faktor ukupnog razvoja. Zona urbanisti~ke za{tite sadrì mnoge razli~itosti (vrste, oblike i nivoe urbanog nasle|a), ali je definisana kao jedna celina s obzirom da za svaki objekat postoji detaqno ura|ena kategorizacija na koju se kod odre|ivawa zone oslawalo. Pored toga, za Podbaru i neposredno susedstvo Petrovaradinske tvr|ave odre|ena je zona nadzora (ograni~ewa), posebna zona kojom se defini{u neke od komponenata za{tite, iako ne i za{tita u celini. Zona urbanisti~ke za{tite Ova zona obuhvata one ulice, trgove i blokove koji kao celina, svojim prostorom i objektima, predstavqaju najvrednije kulturno-istorijsko svedo~anstvo o genezi Novog Sada. Urbanisti~ka za{tita u ovoj zoni podrazumeva: o~uvawe i revitalizaciju svih elemenata koji formiraju urbane vrednosti za{ti}enog podru~ja (objekti, uli~ni prostor, urbani mobilijar, zelenilo). To, tako|e, podrazumeva: - zadràvawe postoje}ih ulica i trgova sa regulacionim i gra|evinskim linijama, odnosno o~uvawe postoje}ih blokova, izuzev u slu~ajevima gde to zahtevaju saobra}ajni ili drugi uslovi zna~ajni za {iri prostor grada; - zadràvawe bez promena (ili sa minimalnim promenama) svih visokovrednih objekata i usagla{avawe ostalih sa wima; - zadràvawe prose~nog stepena zauzetosti na nivou ve} postignutom u zoni urbanisti~ke za{tite; - zadràvawe ivi~ne blokovske izgradwe na parceli; - kori{}ewe (po pravilu) autohtonih materijala u izgradwi i rekonstrukciji objekata. Pojedina~na kategorizacija objekata zone urbanisti~ke za{tite defini{e tri kategorije objekata: Kategoriju A - ~ine najvredniji objekti kod kojih mora ostati nepromewen horizontalni i vertikalni gabarit. Ne dozvoqava se dogradwa i nadogradwa. izuzetno, dvori{ni delovi objekata mogu biti dogra|eni ili nadogra|eni, ali ne iznad visine uli~nog gabarita objekta. Uli~na fasada se ne moè mewati izuzev kada to nova namena kori{}ewa neminovno zahteva (lokali) ili kada je o{te}ena ranijim izmenama, u kom slu~aju
25. oktobar 2006.
promene moraju doprinositi povratku fasade na izvorno stawe, i to kako u smislu oblikovawa, tako i u primewenim materijalima. Isto se odnosi na oblik i nagib krova i na vrstu krovnog pokriva~a. Dozvoqene su (i poèqne) sve vrste osavremewavawa i boqeg kori{}ewa objekta, a to podrazumeva unutra{we adaptacije i rekonstrukcije (uz o~uvawe konstrukcionog sistema), uvo|ewe savremenih instalacija, aktivno kori{}ewe tavana i podruma (tamo gde je to mogu}e) i promene namene (objekta ili delova objekta) ukoliko su nove sa stanovi{ta Zone urbanisti~ke za{tite povoqnije od prethodnih. Etaà suterena se ne moè koristiti za stanovawe, a prizemqe i vi{e etaè mogu biti stambeni ili poslovni prostor, s tim da vrsta poslovnog prostora mora biti takva da ne ugroàva susede. Skloni{te se ne predvi|a. Dvori{ni prostor mora biti u svemu uskla|en sa objektom. Mogu}e je natkrivawe (zastakqivawe) atrijumskih dvori{nih prostora. Kod objekta me{ovite namene u prizemnim dvori{nim etaàma nije poèqno stanovawe. Ostali objekti na parceli (ako ih ima) ne podleù reìmu glavnog A objekta, re{avaju se slobodno u skladu sa svojom valorizacijom, ali tako da ne ugroze glavni objekat. Preparcelacija se ne predvi|a, ali je (izuzetno) mogu}a. Kategoriju B - ~ine objekti koji su vredni, ali ipak ne{to mawe vrednosti i koji se mogu zadràti onakvi kakvi jesu, mogu se dograditi i mogu se nadograditi. Izuzetno, ukoliko su gra|evinski lo{eg kvaliteta, mogu se potpuno rekonstruisati (zameniti). Uslovqava se, me|utim, u svim ovim slu~ajevima: o~uvawe fasade ukoliko je kvalitetna, ili rekonstrukcija izvorne fasade, ili kori{}ewe samo nekih elemenata stare (ili sli~ne) fasade. O~uvawe i nekih drugih elemenata, kao {to su unutra{we stepeni{te, kaqeve pe}i, elementi od kovanog gvo`|a i drugo, poèqno je. Poèqno je tako|e, kod rekonstrukcija, o~uvawe osnovnih elemenata konstrukcionog sistema. Visina nadogradwe limitirana je kotom venca prvog susednog (u nizu ili bloku) objekta koji je definisan kao reperni. Ukoliko se objekat koji se nadogra|uje (ili zamewuje) nalazi izme|u dva vredna objekta, koriste se kote vi{eg. Uli~na gra|evinska linija se ne moè mewati, ili samo izuzetno ako su susedni objekti ve} pomereni na novu gra|evinsku liniju, ili ako se gra|evinska linija pomera radi pro{irewa regulacije saobra}ajnice. Krov i krovni pokriva~ se usagla{avaju sa repernim objektom. U slu~aju dogradwe ili nadogradwe, oblikovawe mora biti takvo da objekat ~ini skladnu celinu. Dogra|eni i nadogra|eni delovi treba da budu podre|eni, ili odgovaraju}e usagla{eni sa osnovnim objektom koji se nadogra|uje. Namene iste kao kod kategorije A. Skloni{te se mora graditi ukoliko je u pitawu potpuna rekonstrukcija (zamena). Ukoliko je u pitawu samo dogradwa ili (i) nadogradwa, skloni{te se ne predvi|a, koristi se oja~awe dela podruma. Parcela se koristi po {irini u celini, ako je tako i ranije bilo, ali se, ukoliko je duboka, moè skratiti, preparcelisati. Poèqni su u kolski pasaì, a ukoliko su postojali, obavezni su. Dvori{te i dvori{ni objekti isto kao kod kategorije A.
Kategoriju C - ~ine objekti koji se (ukoliko postoji ekonomski ili drugi interes) mogu sru{iti. Umesto wih se moè izgraditi novi objekt, a ne mora. Ako se gradi novi objekat: - visina mu se odre|uje na nivou ulice ili bloka u skladu sa visinom repernog objekta. Poloàj na parceli se odre|uje u odnosu na gra|evinsku liniju ulice ({to obavezno ne zna~i da ostaje ista), ali se ivi~na izgradwa (zbijena ili ne), u ~ijoj je osnovi parcela ili zbir parcela, uslovqava; - gabarit se po dubini moè re{avati slobodno u skladu sa funkcijom objekta. Kolski prolaz je veoma poèqan zbog re{avawa parkirawa i garaìrawa, izno{ewa sme}a i iz protivpoàrnih razloga; - oblikovawe treba da bude uskla|eno sa karakteristikama uè zone u kojoj se objekat nalazi i ogleda se u: broju i obliku otvora (prozora i vrata), odnosu punog i praznog na fasadi, oblikovawu krova, primerenim materijalima i drugom; - namena moè biti - stambena, poslovna i me{ovita, s tim da sadràj poslovawa mora biti takav da ne ugroàva okolne sadràje ili je javni prostor zone. Kod me{ovitih objekata poslovawe treba da je na niìm etaàma, a stanovawe na vi{im. Ukoliko se objekat nalazi u centru, uli~ni deo prizemqa mora imati javne lokale. Etaà suterena se ne moè koristiti za stanovawe; - skloni{ta se grade u skladu sa propisima za 50% stanovnika ili (i) 2/3 od najve}e smene zaposlenih. Objekti koji imaju lokale moraju imati skloni{te re{eno na takav na~in (povu~eno od ulice) da se neposredna veza javnog uli~nog prostora (trotoara) i lokala nesmetano ostvaruje (bez mnogo stepenica). Ukoliko je skloni{te potpuno ispod nivoa terena, poloàj mu se ne uslovqava; - objekat mora zadovoqiti potrebe hendikepiranih; - dvori{ta moraju biti odgovaraju}e ure|ena - poplo~ana i ozelewena. Ukoliko ima prostora, dvori{ta treba da prihvate miruju}i saobra}aj korisnika zgrade. Preparcelacija je mogu}a. Kategorizacija objekata koju je uradio Op{tinski zavod za za{titu spomenika kulture, u okviru studije "Osnovi za{tite graditeqskog nasle|a gradskog jezgra Novog Sada" 1994. godine, preuzeta je u okviru zone urbanisti~ke za{tite bez ikakve promene. Grafi~ki prikaz ove kategorizacije je sastavni deo generalnog plana. Odre|uje se, me|utim, da se, ukoliko se posle usvajawa generalnog plana (u vremenu realizacije generalnog plana), do|e do saznawa da neki od objekata nema vrednost odre|enu svojom kategorijom ili da je ta vrednost mawa, automatski primewuje reìm niè kategorije, odnosno umesto A primewiva}e se B ili C, odnosno umesto B primewiva}e se odredbe kategorije C, {to }e sporazumno utvrditi slu`be urbanizma i za{tite kulturnih dobara. Zona nadzora (ograni~ewa) ili zona drugog stepena urbanisti~ke za{tite Zona obuhvata Podbaru i deo Petrovaradina uz Petrovaradinsku tvr|avu sa Qudevit dolom.
25. oktobar 2006.
Ciq formirawa zone je o~uvawe matrice i ograni~ewe visine objekata, stoga se odre|uje slede}e: - o~uvawe karakteristi~ne uli~ne regulacije i po mogu}nosti nasle|ene parcelacije; - zadràvawe na~ina izgradwe na parceli i zadràvawe preovla|uju}e spratnosti od P+1+Pk, izuzetno maks. spratnosti moè biti do P+2+Pk; - o~uvawe preovla|uju}ih i za tu celinu karakteristi~nih krovova; - o~uvawe karakteristi~nih arhitektonskih detaqa; - ~uvawe i primena autohtonih materijala u izgradwi, adaptaciji i rekonstrukciji objekata.
17. Ul. cara Du{ana, seoba naroda, slu~ajni nalaz. 18. Industrijska zona, sredwi vek, slu~ajni nalaz. 19. Adice, kat. parc. br. 2586 i susedne, praistorija, rekognoscirawe. 20. Trg Marije Trandafil br. 5, sredwi vek, iskopavawe. 21. Potes ênej kat. parc. br. 3859 KO ênej. Sremska strana grada 1. GORWA I DOWA PETROVARADINSKA TVR\AVA SA PODGRA\EM, kulturno dobro od velikog zna~aja. 2. Ul. Preradovi}eva br. 146, sredwi vek, slu~ajni nalaz. 3. Ul. Preradovi}eva br. 160, praistorija, slu~ajni nalaz. 4. Molinarijev park, antika i novi vek, slu~ajni nalaz.
3.1. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA KOJU OBUHVATA GENERALNI PLAN Arheolo{ki lokaliteti
Ba~ka strana grada 1. Potes Slana Bara, praistorija i sredwi vek, iskopavawe. 2. Potes Klisa, mesto zvano "Barutni magacin" Temerinska petqa autoputa E-75, praistorija i sredwi vek, iskopavawe. 3. Ul. Matice srpske br. 3, gradili{te nove zgrade Biblioteke Matice srpske, praistorija i sredwi vek, iskopavawe. 4. Potes Sajlovo - Jugovi}evo, aerodrom u krugu kasarne, praistorija i sredwi vek, slu~ajni nalaz i iskopavawe. 5. Potes Sajlovo - Jugovi}evo, praistorija, rekognoscirawe. 6. Potes Sajlovo - Jugovi}evo, praistorija, slu~ajni nalaz. 7. Bistrica (Novo naseqe), ul. Mileve Mari}, sredwi vek, iskopavawe. 8. Telep, mesto zvano "Vele|ijev breg", ul. Vatroslava Jagi}a br. 21, sredwi vek, slu~ajni nalaz i interventno iskopavawe 9. Ul. Janka ^melika br. 36, antika, slu~ajni nalaz. 10. Pozori{ni trg br. 8, sredwi vek, iskopavawe. 11. Ul. Laze Tele~kog br. 6/8, sredwi vek, interventno iskopavawe. 12. Ul. Nikole Pa{i}a br. 19, sredwi vek, iskopavawe. 13. Ul. Nikole Pa{i}a br. 16-18, sredwi vek, iskopavawe. 14. Trg slobode br. 5, sredwi vek, iskopavawe. 15. Ul. Wego{eva br. 10, sredwi vek, iskopavawe. 16. Leva obala Dunava kod nekada{weg @eèqevog mosta, praistorija i antika, slu~ajni nalaz.
5. Potes Kip, uni{tena kasnoanti~ka grobnica, slu~ajni nalaz. 6. Ul. Svetozara Markovi}a br. 14, Sremska Kamenica, sredwi vek, slu~ajni nalaz. 7. Kameni~ki park, praistorija i sredwi vek, slu~ajni nalaz.
Nepokretna kulturna dobra

Ba~ka strana grada I. Spomenici kulture: 1. ALMA[KA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVA SVETA TRI JERARHA, kulturno dobro od izuzetnog zna~aja ul. Alma{ka br. 15 Re{ewe o za{titi ikonostasa br. 1280/48 Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Narodne Republike Srbije Re{ewe o progla{ewu za kulturno dobro od izuzetnog zna~aja "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 16/90 2. USPENSKA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVA USPEWA BOGOGORODICE, kulturno dobro od izuzetnog zna~aja ul. Uspenska br. 12 Re{ewe o za{titi ikonostasa br. 1281/48 Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Narodne Republike Srbije Re{ewe o progla{ewu za kulturno dobro od izuzetnog zna~aja "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 16/90
25. oktobar 2006.
3. SABORNA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVA SVETOG \OR\A, kulturno dobro od velikog zna~aja ul. Nikole Pa{i}a br. 2 Re{ewe br. 1279/48 Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Narodne Republike Srbije Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91 4. NIKOLAJEVSKA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVA SVETOG NIKOLE, kulturno dobro od velikog zna~aja Nikolajevska porta bb Re{ewe o za{titi ikonostasa br. 1282/48 Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Narodne Republike Srbije Re{ewe o za{titi crkve br. 118/59 od 18. maja 1959. Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Autonomne Pokrajine Vojvodine Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91 5. PLEBANIJA - RIMOKATOLI^KI @UPNI URED, kulturno dobro od velikog zna~aja Katoli~ka porta br. 3 Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 761/61 od 10. jula 1973. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91 6. ZGRADA SREDWE PRIRODNOMATEMATI^KE GIMNAZIJE "JOVAN JOVANOVI] ZMAJ", kulturno dobro od velikog zna~aja ul. Zlatne grede br. 4 Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 02-697/5-81 od 3. marta 1973. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91 7. SEDI[TE MATICE SRPSKE, kulturno dobro od velikog zna~aja ul. Matice srpske br. 1 Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 01-130/2-73 od 12. februara 1973. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91
8. ZGRADA /nekada{weg/ DOMA JNA NA TRGU SLOBODE, kulturno dobro od velikog zna~aja Trg slobode br. 5 Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 01-245/3-83 od 22. juna 1973. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91 9. SPOMENIK SVETOZARU MILETI]U NA TRGU SLOBODE, kulturno dobro od velikog zna~aja Trg slobode Re{ewe br. 879/49 Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Narodne Republike Srbije Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91 10. KU]A U UL. VOJISLAVA ILI]A BR. 15, kulturno dobro od velikog zna~aja Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 664/64 od 26. novembra 1973. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91 11. GRADSKA KU]A - MAGISTRAT Trg slobode br. 1 Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 12. GALERIJA MATICE SRPSKE Trg galerija br. 1 Odluka o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 24. maja 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 17/92 Odluka o ispravci Odluke o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 16. novembra 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 19/92 Re{ewe o utvr|ivawu mere za{tite zgrade i okoline br. 6-67/94-I-9 od 19. maja 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 9/94 13. GALERIJA SPOMEN-ZBIRKE "PAVLE BEQANSKI" Trg galerija br. 2 Odluka o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 24. maja 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 17/92 Odluka o ispravci Odluke o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 16. novembra 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 19/92 Re{ewe o utvr|ivawu mere za{tite zgrade i okoline br. 6-67/94-I-9 od 19. maja 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 9/94
996. strana - Broj 39 ul. Vase Staji}a br. 1
SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 23. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 18
25. oktobar 2006.
14. GALERIJA POKLON ZBIRKE "RAJKO MAMUZI]" Odluka o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 24. maja 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 17/92 Odluka o ispravci Odluke o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 16. novembra 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 19/92 Re{ewe o utvr|ivawu mere za{tite zgrade i okoline br. 6-67/94-I-9 od 19. maja 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 9/94 15. "PLATONEUM" - SANU, odeqewe u Novom Sadu ul. Nikole Pa{i}a br. 6 Odluka o progla{ewu br. 6-84/92-I-9 od 24. novembra 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 17/92 Odluka o ispravci Odluke o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 16. novembra 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 19/92 Re{ewe o utvr|ivawu mere za{tite zgrade i okoline br. 6-66/94-I-9 od 19. maja 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 9/94 16. ZGRADA MATIÂRSKOG ZDAWA Trg mladenaca br. 7 Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 17. KOMPLEKS STAROG BIOSKOPA ul. Zmaj Jovina br. 4 / Ilije Ogwanovi}a br. 22 Odluka 05 br. 633-2231/97-010 od 18. juna 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 27/97 18. KU]A U UL. GR^KO[KOLSKOJ BR. 2 Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 19. KU]A U UL. GR^KO[KOLSKOJ BR. 3 Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 20. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 1 Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 21. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 6 Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 22. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 7 Odluka 05 br. 633-1167/97-8 od 9. aprila 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 17/97
Odluka 05 br. 633-2231/97-025 od 18. juna 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 27/97 24. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 20 Odluka 05 br. 633-2231/97-025 od 18. juna 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 27/97 25. KU]A U UL. ZMAJ JOVINOJ BR. 23 Odluka 05 br. 633-2655/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 26. KU]A U UL. KRAQA ALEKSANDRA BR. 14 Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 27. KU]A SA OKU]NICOM U UL. KRAQEVI]A MARKA BR. 37 Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 01-603/4-77 od 20. decembra 1968. Re{ewe o utvr|ivawu granica za{ti}ene okoline br. 6-57/93-I-9 od 22. aprila 1993, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 5/93 28. KU]A U UL. PATRIJARHA ÂRNOJEVI]A BR. 7 Odluka 05 br. 633-609/97-18 od 20. februara 1998, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 8/98 29. KU]A NA POZORI[NOM TRGU BR. 2 Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 30. KU]A NA TRIFKOVI]EVOM TRGU BR. 2 Odluka 05 br. 633-2655/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 31. KU]A NA TRGU MARIJE TRANDAFIL BR. 5 Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 32. KU]A U UL. KARA\OR\EVOJ BR. 69 /u me|uvremenu sru{ena!/ Odluka 05 br. 633-1167/97 od 9. aprila 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 17/97 33. KU]A U UL. PETRA DRAP[INA BR. 48 Privremeno re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskog nasle|a i za{titu spomenika kulture Novi Sad, u osnivawu o utvr|ivawu spomeni~kog svojstva br. 01-270/3-85 od 16. oktobra 1986. Re{ewe Op{tinskog suda u Novom Sadu Posl. br. Dn. 7204/86 od 12. decembra 1986.
25. oktobar 2006.
34. "Ê[KI MAGACIN" NA BULEVARU DESPOTA STEFANA BR. 7 Odluka 05 br. 633-7457/2001-2 od 24. jula 2001, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 48/2001 35. ZGRADA "SOKOLSKOG DOMA" U UL. IGWATA PAVLASA BR. 4 Odluka 05 br. 633-15048/2002 od 31. oktobra 2002, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 73/2002 36. KOMPLEKS PASTEROVOG ZAVODA U UL. HAJDUK VEQKOVOJ BR. 1 Odluka 05 br. 633-7457/2001-1 od 24. jula 2001, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 48/2001 37. PORODI^NA KU]A MILEVE MARI] AJN[TAJN Kisa~ka br. 20 Odluka 05 br. 633-6939/2005 od 3. novembra 2005., "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 48/2001 38. NADGROBNI SPOMENIK ARMENSKE PORODICE ÊNAZI Bul. Mihajla Pupina / ul. Narodnih heroja Odluka 05 br. 633-2655/97-10 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 Odluka o izmenama br. 633-2659/97-27 od 20. februara 1998, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 8/98 39. NADGROBNI SPOMENIK STEVANA MILOVANOVA NA ALMA[KOM GROBQU Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 01-236/4-72 od 4. maja 1972. - u sklopu Prostorno kulturno-istorijske celine "Grobqa van upotrebe" 40. 30 NADGROBNIH SPOMENIKA ISTAKNUTIH POLITI^KIH, KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA NA ALMA[KOM GROBQU Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 115/68 od 10. aprila 1968. - u sklopu Prostorno kulturno-istorijske celine "Grobqa van upotrebe" 41. 24 NADGROBNA SPOMENIKA ISTAKNUTIH POLITI^KIH, KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA NA USPENSKOM GROBQU Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 114/68 od 10. aprila 1968. - u sklopu Prostorno kulturno-istorijske celine "Grobqa van upotrebe" 42. GROBNO MESTO SA NADGROBNIM SPOMENIKOM JOVANA HRANILOVI]A NA RUSINSKOM (GRKOKATOLI^KOM) GROBQU Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 117/68 od 2. aprila 1968. - u sklopu Prostorno kulturno-istorijske celine "Grobqa van upotrebe"
43. GROBNA MESTA SA NADGROBNIM SPOMENICIMA ZNAÂJNIH LI^NOSTI IZ ISTORIJE NOVOG SADA, PETROVARADINA, SREMSKIH KARLOVACA I SREMSKE KAMENICE SAHRAWENIH NA GROBQIMA U PETROVARADINU, SREMSKIM KARLOVCIMA I SREMSKOJ KAMENICI
II. Prostorne kulturno-istorijske celine 1. KOMPLEKS SINAGOGE, [KOLE I JEVREJSKE OP[TINE, kulturno dobro od velikog zna~aja ul. Jevrejska br. 7-11 Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture 02-163/4-83 od 16. maja 1983. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 25/91 2. KOMPLEKS OBJEKATA "JODNE BAWE", kulturno dobro od velikog zna~aja ul. Futo{ka br. 68 Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskog nasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-262/6-86 od 30. jula 1986. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 25/91 3. GROBQA VAN UPOTREBE (ALMA[KO, USPENSKO, KATOLI^KO SA EVANGELISTI^KIM I JEVREJSKO GROBQE), kulturno dobro od velikog zna~aja Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskog nasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-262/6-86 od 30. jula 1986, " Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 21/85 Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 25/91 4. SPOMEN-GROBQE BORACA NOR-A, kulturno dobro od velikog zna~aja Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskog nasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-1/5-85 od 28. januara 1985. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 25/91 5. KU]E TR[ÂRE U UL. KRAQEVI]A MARKA ul. Kraqevi}a Marka br. 24, 26, 26a, 28, 30 Odluka 05 br. 633-609/98-25 od 20. februara 1998, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 8/98
998. strana - Broj 39 III. Znamenita mesta
25. oktobar 2006.
5. KU]A IZ XVIII VEKA U SREMSKOJ KAMENICI, kulturno dobro od velikog zna~aja ul. Kara|or|eva br. 21 Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 02-317/8-82 od 8. novembra 1982. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91 6. ZGRADA IZ SREDINE XVIII VEKA U SREMSKOJ KAMENICI ul. Dunavska br. 5 Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 01-378/1-75 od 28. maja 1982. 7. DVA NADGROBNA SPOMENIKA NA SRPSKOM PRAVOSLAVNOM GROBQU U SREMSKOJ KAMENICI (SPOMENICI JOVANU JOVANOVI]U ZMAJU I NOVAKU RADONI]U) Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 118/68 od 2. aprila 1965. 8. SPOMENIK JOVANU JOVANOVI]U ZMAJU U SREMSKOJ KAMENICI Zmajev trg Odluka 05 br. 633-2659/97-8 od 22. jula 1997, "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97 II. Prostorne kulturno-istorijske celine 1. GORWA I DOWA PETROVARADINSKA TVR\AVA SA PODGRA\EM, kulturno dobro od velikog zna~aja Petrovaradin Re{ewe br. 227/49 Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Narodne Republike Srbije Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 25/91 2. DVORAC I PARK KOJI OKRU@UJE DVORAC U SREMSKOJ KAMENICI, kulturno dobro od velikog zna~aja ul. Dvor bb Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture br. 01-297/2-72 od 22. februara 1982. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 25/91 III. Znamenita mesta 1. SPOMENIK NA BRDU "VEZIRAC" IZME\U PETROVARADINA I BUKOVCA, kulturno dobro od izuzetnog zna~aja Petrovaradin
1. SPOMENIK @RTVAMA RACIJE, kulturno dobro od velikog zna~aja Kej `rtava racije Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskog nasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-151/1-88 od 5. maja 1988. Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91
Sremska strana grada

I. Spomenici kulture 1. KU]A SA OKU]NICOM U UL. PATRIJARHA RAJAÎ]A BR.14 U PETROVARADINU Odluka br. 6-55/93-I-9 od 22. aprila 1993, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 5/93 (progla{ewe) 2. @UPNA CRKVA SV. JURJA I @UPNI DOM U PETROVARADINU ul. [trosmajerova br. 20 Re{ewe br. 915 od 4. decembra 1954. Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Autonomne Pokrajine Vojvodine; istovremeno u sklopu Prostorno kulturno-istorijske celine Gorwe i Dowe Petrovaradinske tvr|ave sa podgra|em 3. PRAVOSLAVNA CRKVA RO\EWE PRESVETE BOGORODICE U PETROVARADINU, kulturno dobro od velikog zna~aja ul. Kara|or|eva br. 19 Re{ewe br. 1029/49 Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Narodne Republike Srbije Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91 4. KU]A U SREMSKOJ KAMENICI U KOJOJ JE @IVEO I UMRO JOVAN JOVANOVI] ZMAJ - ZMAJEV MUZEJ, kulturno dobro od velikog zna~aja ul. Zmaj Jovina br. 1 Re{ewe br. 771/48 Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture Narodne Republike Srbije Odluka o progla{ewu za kulturno dobro od velikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" br. 28/91
25. oktobar 2006.
Re{ewe br. 116/68 Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture od 2. aprila 1968. Re{ewe o progla{ewu za kulturno dobro od izuzetnog zna~aja "Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 16/90".
Ipak, dominantnost Petrovaradinske tvr|ave ni~im nije ugroèna. Na uzdignutoj steni, na drugoj strani reke, sa povoqnim vizurama i okruèna zelenilom, Tvr|ava je sa~uvala onu specifi~nost i dominantnost koje je uvek imala. Generalnim planom utvr|uju se uslovi koji uti~u na celinu (global), odnosno oni koji mogu dati jasna uputstva za daqu razradu. Ovi osnovni uslovi su slede}i: - uslovi za zone urbanisti~ke i spomeni~ke za{tite i za{tite prirode; - uslovi za organizaciju i na~in izgradwe - na parceli, u bloku, u okviru prostora ulice; - uslovi za ure|ewe zna~ajnih saobra}ajnih pravaca, posebno wihovih ukr{tawa; - uslovi za zna~ajne slobodne povr{ine gradskih trgova i delove zelenih povr{ina; - uslovi za visinske regulacije - ograni~ewa i usmerewa spratnosti objekata prema zonama na nivou grada; - uslovi o~uvawa vidikovaca (pogled na Tvr|avu i Fru{ku goru) i - posebni uslovi oblikovawa. Svi ovi uslovi su definisani i u drugim oblastima, ali se ovde, sa stanovi{ta oblikovawa, defini{e slede}e: Uslovi za za{titu urbanog nasle|a, pa i za oblikovawe u zonama urbanisti~ke za{tite ili u za{ti}enim spomeni~kim celinama odre|eni su u posebnom poglavqu generalnog plana. Organizacija i na~in izgradwe objekata - na parceli, u zbijenom uli~nom nizu i u zatvorenom bloku ili izgradwa slobodnostoje}ih objekata bez definisanih parcela u otvorenim ili poluotvorenim blokovima, veoma mnogo uti~e na oblikovawe grada. Ovo je zna~ajno kako za mawe prostore, za doìvqaj grada iz vizure pe{aka, tako i za oblikovawe celine grada, za wegov panoramski izgled. Generalnim planom se predvi|a vra}awe izgradwi objekata na parceli - u neprekinutom i prekinutom nizu ili kao slobodnostoje}i objekti, a sve u skladu sa vaè}im propisima. Time se rehabilituju ulica, blok i trg - tradicionalni oblici grada. Zna~ajni saobra}ajni pravci, saobra}ajni koridori grada, pored svoje osnovne funkcije saobra}aja, imaju velikog udela i u oblikovawu grada. Stoga se generalnim planom odre|uje da svuda gde to prostorne mogu}nosti dozvoqavaju, regulaciona {irina zna~ajnijih saobra}ajnica bude minimum 45 m. Profil ovih saobra}ajnica, pored zadovoqewa potreba svih vidova saobra}aja, treba da sadrì i znatno u~e{}e zelenila, posebno drvorede. Objekti uz ove saobra}ajnice treba da su vi{e (ve}e spratnosti) od objekata okruèwa, ~ime se nagla{ava zna~aj, pa i oblikovni aspekt saobra}ajnice. Posebna pa`wa se mora posvetiti ukrsnicama, odnosno raskrsnicama velikih saobra}ajnica grada. Ovo su prostori gde je oblikovni aspekt veoma zna~ajan. Preporu~uje se stoga da se do re{ewa za ve}e raskrsnice grada do|e putem konkursa.
4.0. USLOVI OBLIKOVAWA GRADSKIH CELINA, PRAVACA, ZNAÂJNIH LOKACIJA U GRADU

Oblikovawe grada prati ukupan razvoj grada i wegove prostorne transformacije, te se kao dinami~ki proces moè pratiti na svim prostornim nivoima: od makrocelina, poteza, pa sve do pojedina~nih zgrada i urbanog mobilijara. U slici grada desilo se niz promena od wegovog nastanka do danas. Osnovan 1694. godine kao naseqe uz mostobran, kao "[anac" Petrovaradinske tvr|ave, Novi Sad je u po~etku imao sve karakteristike sela, da bi sve do po~etka Drugog svetskog rata bio tipi~no ravni~arsko mesto sa preovla|uju}om niskom prizemnom izgradwom i ne{to izdignutijim (vi{im) centralnim podru~jem. Prostorne dominante naseqa su bile torwevi novosadskih crkava i sna`ni volumen Petrovaradinske tvr|ave. Izme|u grada i Dunava prostiralo se neizgra|eno, barovito zemqi{te novosadskih limana. U posleratnom periodu je do{lo do velikih promena. Grad se naglo razvio, od 70.000 stanovnika odmah posle rata, dostigao je 230.000 stanovnika danas, od mirnog ravni~arskog naseqa transformisao se u, za na{e uslove, veliki grad koji se razvija na dve obale, sa tri mosta preko Dunava. Promenio se i na~in izgradwe, visina objekata, kori{}ewe i organizacija prostora. Tradicionalni na~in izgradwe na parceli, u zatvorenim blokovima i sa formiranim ulicama, zamewen je u novim delovima grada slobodno stoje}im objektima, otvorenim blokovima, novim saobra}ajnim pravcima i visokom spratno{}u objekata. Na nivou celine grada promene su dovele do stawa koje karakteri{e: - niska ili prete`no niska i usitwena izgradwa sa spratno{}u od P do najvi{e P+3 zadràla se na najve}em delu nasle|enog prostora grada. Izuzetno, pojavquju se pojedina~ni ve}i gabariti ili vi{i akcenti koji, po pravilu, nisu dobro uklopqeni (zgrada SNP-a, kule na mestu stare svilare na obali Dunava i sl.); - sredinom grada, u pravcu sever - jug, pro{la je nova sna`na struktura Bulevara oslobo|ewa. Ovaj potez koji je nastao prosecawem Bulevara oslobo|ewa i rekonstrukcijom okolnog gradskog tkiva karakteri{u objekti velikih gabarita i visoke spratnosti - od P+6 do P+18; kao novi saobra}ajni koridor, kao prostorna celina i kao fizi~ka struktura, Bulevar oslobo|ewa je formirao novu prostornu ki~mu grada i uticao na formirawe ukupnog oblikovawa grada, na wegov panoramski izgled; - izgradwa na novim terenima - Limanu i Bistrici, sa objektima visokih i sna`nih volumena preovla|uju}e spratnosti P+8 (P+4 - P+18), sa otvorenim ili poluotvorenim blokovima i sa mnogo zelenila formirala je tako|e posebnu novu prostornu strukturu, tre}i bitan element oblikovawa grada.
25. oktobar 2006.
Gradski trgovi i zelene povr{ine, posebno ve}e zelene povr{ine imaju, pored ostalog, izuzetan zna~aj za oblikovawe grada. To su pro{irewa u, po pravilu, preizgra|enom tkivu, to je odmor i promena likovnog motiva, posebnost i specifi~nost koja doprinosi raznolikosti i u celini kvalitetu oblikovawa grada. Generalnim planom se predvi|a zadràvawe postoje}ih gradskih trgova i uslovqava planirawe novih u novim delovima grada, odnosno u svim delovima grada koji ih nemaju. Zelene povr{ine, posebno javne zelene povr{ine gradski parkovi i drugo, zadràvaju se bez promene i u wima se zabrawuje bilo kakva izgradwa, a u novim delovima grada se planiraju nove parkovske povr{ine odgovaraju}ih povr{ina. Priobalno zelenilo i zelene povr{ine oko Petrovaradinske tvr|ave defini{u se kao javne zelene povr{ine, s tim da se u okviru wih zabrawuje bilo kakva izgradwa, izuzetno za javne ili op{te potrebe (ì~ara, pristani{te i sli~no). Reka oivi~ena zelenilom je potreba u oblikovawu grada. Spratnost objekata je jedan od osnovnih i najva`nijih elemenata oblikovawa celina grada. Generalnim planom se stoga odre|uje slede}e: - nasle|eni niski delovi grada - Telep, Klisa, Podbara, Salajka, Sremska Kamenica i ve}i deo Petrovaradina, ostaju niski sa spratno{}u do P+1, odnosno do najvi{e P+2. Samo izuzetno, uz ve}e saobra}ajnice - Temerinsku, Kisa~ku, Somborsku i druge, spratnost moè biti i vi{a, ali ne vi{a od P+4; - spratnost novih delova grada - Limana, Bistrice, podru~ja oko èlezni~ke stanice i dela Petrovaradina, zadràva se onakva kakva jeste, bez mogu}nosti nadogradwe ili bilo kakvog pove}awa spratnosti; - spratnost poslovnih objekata na podru~ju Bulevara oslobo|ewa, u delu koji jo{ nije formiran, ograni~ava se na najvi{e P+10 a na Bulevaru cara Lazara do P+12. Za stambene i objekte me{ovite namene spratnost objekata je do P+6; - za podru~je starog centra vaì princip ujedna~avawa visina. Ovo zna~i da novi ili rekonstruisani i nadogra|eni objekti ne mogu biti vi{i od ve} dostignutih visina ranije izgra|enih objekata koji se smatraju repernim. Time se ograni~ava spratnost starog centra na pribli`no sada{we spratne visine (P+3 do P+4). Sa stanovi{ta oblikovawa grada, ovako definisana spratnost objekata obezbe|uje: - ujedna~enost po pojedinim zonama, - jasnu ~itqivost i prepoznatqivost pojedinih delova grada, i - o~uvawe postoje}ih dominanti, pre svega o~uvawe dominantnosti i posebnosti Petrovaradinske tvr|ave. Posebni uslovi oblikovawa: - uslovqava se da fasade objekata ( na nivou grada) budu svetle - u svetlim tonovima boja; - ne dozvoqava se izgradwa la`nih mansardi, mansardi bez odgovaraju}eg suèwa gabarita i sa tamnim, ~esto crnim krovnim pokriva~em;
- ne dozvoqava se izgradwa strmih i vrlo visokih krovova sa vi{e potkrovnih etaà, i - ne preporu~uje se, pa i ograni~ava, izgradwa lo|a ili balkona na uli~nim fasadama objekata, posebno kod zna~ajnijih saobra}ajnih pravaca ili u okviru prostora centra.
V. SPROVO\EWE GENERALNOG PLANA

1.0. PRAVILA, USLOVI I OGRANIÊWA URE\EWA PROSTORA I GRA\EWA U KARAKTERISTI^NIM URBANISTI^KIM CELINAMA I ZONAMA 1.1. Ostvarivawe koncepta i kontinuiteta sprovo|ewa generalnog plana
(1) U ciqu obezbe|ewa realizacije koncepta razvoja utvr|enog generalnim planom obavezno je dono{ewe sredworo~nih programa pripreme i ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta. Podr{ku sprovo|ewu generalnog plana predstavqa}e i programi (strategija) uskla|enog ekonomskog, socijalnog i prostornog razvoja i dokumentaciona osnova generalnog plana. Zbog ostvarivawa op{tih interesa i obezbe|ewa uslova za ostvarivawe generalnog plana neophodno je da se u prvoj etapi realizacije generalnog plana izvr{i obnova premera katastarskih op{tina Novi Sad I, II, III i IV, Petrovaradin, Sremska Kamenica, ênej, Veternik, Ledinci, Bukovac i Rumenka, obuhva}enih generalnim planom. (2) Ostvarivawe generalnog plana bi}e podràno daqim istraìva~kim radom u ciqu operacionalizacije odrìvog razvoja na prostoru grada, saglasno socijalno-ekonomskom razvoju. Daqa razrada infrastrukturnih sistema uslovqava se izradom planova detaqne regulacije. Daqa razrada hidrotehni~kih sistema uslovqena je izradom analize potro{we vode, kao zna~ajnog elementa za razradu. U prvoj etapi realizacije generalnog plana izradi}e se planovi detaqne regulacije komunalnih povr{ina. Za zna~ajne prostore kao {to su prostori na gradskoj magistrali na trasi biv{e Suboti~ke pruge, planovi detaqne regulacije }e se pripremati na osnovu urbanisti~ko-morfolo{kih analiza kojima }e se utvrditi adekvatni sadràji, organizacija i morfologija prostora. (3) Problem substandardnog stanovawa }e se re{avati posebnim odlukama Skup{tine Grada, kojima }e se bliè utvrditi oblici i dinamika realizacije procesa sanacije.
1.2. Osnov za izgradwu i ure|ewe prostora

Prostor se moè ure|ivati na osnovu generalnog plana ili na osnovu plana detaqne regulacije, urbanisti~kog projekta ili plana parcelacije koji se donose u skladu sa generalnim planom.
25. oktobar 2006.
Po pravilu prostor se ure|uje na osnovu plana detaqne regulacije. Generalni plan je osnov za izdavawe urbanisti~ko-tehni~kih uslova u zonama formiranog porodi~nog stanovawa u kojima se ne mewa regulacija (delovi Klise, Sremske Kamenice, Petrovaradina) i u zonama u kojima se omogu}ava legalizacija bespravne stambene izgradwe, promenom namene "za{titno zelenilo" u namenu "porodi~no stanovawe", pod uslovom da nije potrebno ustanovqavati novu saobra}ajnu i infrastrukturnu mreù, odnosno nije potrebno odvajati javno od ostalog gra|evinskog zemqi{ta, ili ukoliko ne postoje drugi objektivni razlozi. Kada generalni plan ne pruà dovoqno elemenata za realizaciju pojedinih objekata i povr{ina u zonama iz prethodnog stava, izgradwa i ure|ewe se moè vr{iti na osnovu plana detaqne regulacije ili urbanisti~kog projekta, odnosno plana parcelacije. Za najve}i deo prostora planovi detaqne regulacije se donose prema pravilima i ograni~ewima utvr|enim za pojedine namene, ukoliko za wih nisu utvr|eni posebni reìmi ili uslovi, kao {to su: - za{tita graditeqskog nasle|a i prirodnih vrednosti (Petrovaradinska tvr|ava, zona urbanisti~ke za{tite, za{ti}ena prirodna dobra); - posebni programski i oblikovni zahtevi (op{tegradski i specijalizovani centri, ulazni pravci u grad, radna zona uz Futo{ki put, radna zona "Istok", sportski centri i parkovi); - sanacija zate~enog stawa - lokaliteti bespravne izgradwe; - posebni uslovi koje utvr|uje Vojska Srbije ili druga nadle`na institucija. Za pojedine prostore koji predstavqaju prioritetne celine za ~iju realizaciju postoji poseban interes grada utvr|uje se obaveza dono{ewa programa na osnovu kojih }e se pristupiti izradi plana detaqne regulacije. Programi se utvr|uju prema kriterijumima za na~in kori{}ewa prostora, posebnim zahtevima ure|ewa i oblikovawa. Za pojedine prostore koji su va`ni za stvarawe slike grada uslovqava se sprovo|ewe odgovaraju}e vrste konkursa. Bliì uslovi za realizaciju utvr|eni su za pojedine prostore u okviru odre|enih namena. Parcelacija i preparcelacija gra|evinskog zemqi{ta radi stvarawa gra|evinskih parcela vr{i se na osnovu plana koji je utvr|en kao osnov za izgradwu objekata.
U~e{}e poslovnog prostora u ukupno izgra|enom od preko 50% odre|uje pripadnost prostora preovla|uju}oj nameni centara, a odre|uje se najmawe na nivou bloka (dela bloka), poteza. Javne zelene povr{ine obezbe|uju se u svim namenama, zavisno od karakteristika stawa putem planova detaqne regulacije i urbanisti~kih projekata. Kriterijumi za utvr|ivawe karakteristi~nih celina i zona su wihova namena, poloàj, vreme nastajawa i specifi~nosti nastale iz toga. Za utvr|ivawe uslova za izgradwu objekata i ure|ewe prostora utvr|uju se pravila i pokazateqi. Pravila su: povr{ina parcele, {irina uli~nog fronta i visina objekta, a pokazateqi stepen zauzetosti (Sz) i indeks izgra|enosti (II). Pravila i pokazateqi primewuju se kumulativno. Ukoliko, zbog karakteristika stawa, oblikovnih i drugih razloga, dolazi do odstupawa, merodavni pokazateq je II. Gustina naseqenosti, odnosno gustina zaposlenosti koriste se kao korektivni kriterijum, u pojedinim oblicima namene. Kriterijumi se primewuju na nivou homogene celine koju moè predstavqati podru~je, grupa blokova, blok ili deo bloka. Kriterijumi se primewuju i na parceli, unutar odgovaraju}eg oblika stanovawa, vrste centra, delatnosti, uz mogu}a odstupawa koja }e se utvrditi planom detaqne regulacije. Za iskazivawe pokazateqa ra~unaju se gabariti, odnosno razvijene bruto izgra|ene povr{ine nadzemnih etaà objekata. Prilazi, parkinzi, bazeni, igrali{ta (de~ja, sportska), otvorene terase i druge poplo~ane povr{ine, krovovi (polu) ukopanih garaà koji nisu vi{i od 1,20m od nulte kote objekta i koriste se za neku od navedenih namena, ne ulaze u obra~un pokazateqa. Svaka od generalnim planom utvr|enih namena ima i specifi~ne uslove za izgradwu i ure|ewe.
Posebni uslovi u karakteristi~nim celinama

Javne povr{ine Povr{ine od op{teg interesa Saobra}ajni i drugi infrastrukturni koridori, uslovi ({irine, nagibi i dr.) utvr|uju se, zavisno od zna~aja saobra}ajnice, u skladu sa normativima i prilago|avaju nasle|enom stawu, a osnov za realizaciju je plan detaqne regulacije. Rekonstrukcija saobra}ajnica i infrastrukturnih sistema u koridorima ~ija se regulacija ne mewa realizuje se na osnovu generalnog plana. Mostovi se obnavqaju ili grade uz po{tovawe svih standarda koje iziskuje vrsta saobra}aja, saobra}ajno optere}ewe, uslovi plovidbe i drugo prema urbanisti~kim i arhitektonskim projektima, po mogu}nosti na osnovu sprovedenog konkursa. Poseban zna~aj imaju ulice u za{ti}enim zonama grada, sve ulice na kojima se razvijaju op{tegradski i specijalizovani centri, kao i novi saobra}ajni pravci koje treba graditi, ili izgradwom du` wih oblikovati (magistrale na trasi biv{e Suboti~ke i Somborske
1.3. Op{ti uslovi

Namene prostora u gra|evinskom rejonu grada mogu biti osnovne, preovla|uju}e i me{ovite. Karakter preovla|uju}e ili me{ovite namene imaju namena stanovawa, centara i drugih namena ako je to izri~ito odre|eno generalnim planom. U~e{}e nestambenog u ukupno izgra|enom prostoru odre|uje karakter namene stanovawa i centara. U~e{}e do 20% poslovnog prostora odre|uje stambenu namenu, 20-50% stambeno-poslovnu, 50-70% poslovnostambenu, a preko 70% poslovnu.
25. oktobar 2006.
pruge, bulevar u zoni Mi{eluka i dr.). Ovi prostori se obavezno razra|uju urbanisti~kim projektima, a za pojedine delove poèqno je raspisivawe konkursa. Postoje}e trgove u skladu sa wihovom namenom (manifestacioni, porte, saobra}ajni i dr.), treba ure|ivati na osnovu konkursa. Formirawe novih trgova obezbedi}e se kroz planove detaqne regulacije i urbanisti~ke projekte. Zna~ajne raskrsnice (Futo{ka - Jevrejska i Bulevar oslobo|ewa; sve neoformqene raskrsnice na Bulevaru cara Lazara; Hajduk Veqkova i Bulevar kraqa Petra I; Temerinska, Kisa~ka i Trg Toze Markovi}a i dr.), karakteristi~ni prostori na saobra}ajnicama (levkasta pro{irewa, nekarakteristi~ni profili) koji doprinose izgledu i oblikovawu prostora, razra|uju se urbanisti~kim projektom, a za zna~ajne objekte (prema poloàju, sadràju, volumenu) obavezno je raspisivawe konkursa. Za prostor izme|u Bulevara oslobo|ewa, Bulevara cara Lazara i SPC "Vojvodina" preporu~uje se raspisivawe anketnog urbanisti~ko-arhitektonskog konkursa pre izrade plana detaqne regulacije. Stanice za snabdevawe gorivom na prostorima preduze}a, u ciqu obavqawa delatnosti, mogu se graditi na osnovu generalnog plana, uz po{tovawe saobra}ajnih i propisa koji reguli{u bezbednost wihovog kori{}ewa i spre~avawe ugroàvawa okruèwa. U svim drugim slu~ajevima zahteva se izrada plana detaqne regulacije ili izrada urbanisti~kog projekta, ukoliko je planom detaqne regulacije tako predvi|eno. Pod pojmom "uì sadràj stanice za snabdevawe gorivom", podrazumevaju se slede}i sadràji: - istaka~ka mesta za sve vrste goriva, - manipulativna povr{ina, - cisterne, - sistem cevovoda, - otvori za puwewe i pregled cisterni, - prodajni i poslovni prostor u funkciji stanice za snabdevawe gorivom, - nadstre{nica. Pod pojmom "{iri sadràj stanice za snabdevawe gorivom", podrazumeva se "uì sadràj stanice za snabdevawe gorivom", uz dodatak slede}ih sadràja: - perionica, - servisna radionica, - ugostiteqstvo, - parking. Na svim ulaznim pravcima u grad mogu}a je izgradwa stanice za snabdevawe gorivom sa {irim sadràjem. Za sve ostale prostore mogu}a je izgradwa stanice za snabdevawe gorivom sa uìm sadràjem, uz uslov da je wihov me|usobni poloàj takav da se izme|u dve susedne stanice za snabdevawe gorivom, sa iste strane ulice, nalazi raskrsnica. Najmawa udaqenost prilaza stanici za snabdevawe gorivom od susedne raskrsnice je 30 m. Javni parkinzi se obrazuju ili u profilu saobra}ajnica ili na posebnim povr{inama koje iziskuju specifi~no ure|ivawe, ozelewavawe, obradu, kontrolu i
dimenzioni{u se prvenstveno za korisnike javnih sadràja, prema normativima za odre|ene vrste objekata. Generalnim planom se utvr|uje razme{taj javnih garaà, ~ija je realizacija obavezna zbog funkcionisawa pojedinih delova grada. Poloàj i kapacitet ostalih garaà utvr|uje se planom detaqne regulacije ili urbanisti~kim projektom. Parkirawe i garaìrawe putni~kih vozila i vozila za obavqawe delatnosti obezbe|uje se, po pravilu, na parceli, izvan javnih povr{ina i realizuje istovremeno sa osnovnim sadràjima na parceli. Broj mesta za stacionirawe, koji je mogu}e ostvariti na parceli, korespondira se brojem stanova i poslovnih jedinica, te uslovqava strukturu stanova i vrstu poslovnog prostora. Ukoliko se ovaj uslov ne moè zadovoqiti u planu detaqne regulacije, prilikom izdavawa urbanisti~ko-tehni~kih uslova, investitor se obavezuje da taj uslov ostvari na na~in koji se precizira (lokacijski, kapacitetno) i obezbe|uje istovremeno sa izgradwom glavnog objekta. Infrastrukturni koridori se formiraju ili u profilima ulica ili u samostalnim koridorima, prema standardima propisanim za odre|eni vid infrastrukture i uz mere za{tite koje iziskuje svaki od wih. Na prostoru obuhva}enom za{titnim infrastrukturnim pojasom nije dozvoqeno graditi objekte ili vr{iti radove suprotno svrsi zbog koje je uspostavqen za{titni pojas. Ukoliko takvi objekti postoje omogu}uje se samo wihovo teku}e odràvawe. Javne slu`be Objekti javnih slu`bi i drugi koji se grade u namenama stanovawa i gradskim centrima prilago|avaju se tim preovla|uju}im namenama, a prema normativima i programima koje donose institucije nadle`ne za wihov razvoj. Mreà (prostorni raspored) ovih objekata je sastavni deo generalnog plana i predstavqa minimum koji finansira dràva. Izgradwa objekata javnih slu`bi koje finansira privatni sektor mogu}a je i izvan utvr|ene mreè, a u skladu sa planovima detaqne regulacije i urbanisti~kim projektima. Ostali objekti i povr{ine koji su generalnim planom definisani kao prostori za sredwe {kole, parkove, sportske, obrazovne i zdravstvene institucije koje se razvijaju u okviru specijalizovanih centara, grade se i ure|uju prema posebnim programima. Kako ovi objekti znatno uti~u na morfologiju grada, ne samo svojom povr{inom ve} naj~e{}e i poloàjem, oblikovawe objekata i ure|ewe kompleksa uslovqava se razradom urbanisti~kim projektima. Osnov za rekonstrukciju i dogradwu objekata je generalni plan. Na izgra|enim objektima za sklawawe stanovni{tva u slu~aju neposredne ratne opasnosti (skloni{ta) sve intervencije: utvr|ivawe druge namene, promena namene, nadzi|ivawe i dogradwa vr{i}e se na osnovu planova detaqne regulacije.
25. oktobar 2006. Komunalni objekti i povr{ine
Realizacija komunalnih objekata i povr{ina (izvori{ta, prerada vode, pre~i{}avawe otpadnih voda, deponija, ve}e trafostanice, toplane, merno-regulacione stanice i dr.), odvija se na osnovu planova detaqne regulacije prema programima javnih komunalnih preduze}a, uz prethodnu izradu analiza uticaja i po{tovawe svih utvr|enih mera za{tite. Radi za{tite voda od zaga|ivawa i spre~avawa mogu}eg delovawa spoqnih faktora koji bi mogli uticati na promenu fizi~kih, hemijskih, bakteriolo{kih i biolo{kih osobina, utvr|uju se zone za{tite oko objekata za snabdevawe vodom i potencijalnih izvori{ta vodosnabdevawa: zone neposredne za{tite, uè zone za{tite i {ire zone za{tite. Zone neposredne za{tite moraju se obezbediti ogra|ivawem. Ove zone mogu se koristiti kao senokos bez materijala koji mogu zagaditi vodu. U uòj zoni za{tite nije dozvoqena izgradwa objekata van vodovodnog sistema, kao i obavqawe radwi koje na bilo koji na~in mogu zagaditi vodu. U {iroj zoni za{tite nije mogu}a izgradwa industrijskih i drugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadne materije mogu ugroziti izvori{te vodosnabdevawa. Povr{ine za javno kori{}ewe Pijace, kupali{ta, rekreativne i druge povr{ine unutar namena stanovawa, centara i drugih, realizuju se na osnovu planova detaqne regulacije i urbanisti~kih projekata. Na osnovu generalnog plana mogu se vr{iti samo radovi privremenog ure|ewa zelenih i rekreativnih povr{ina i rekonstrukcije i dogradwe postoje}ih objekata ako su u funkciji osnovne namene. Op{tegradski centri Op{tegradski centri kao prostori na kojima grad ostvaruje svoju ulogu u mreì gradova i kojima se najzna~ajnije uti~e na stvarawe i o~uvawe identiteta i wegove urbane slike, realizuju se na osnovu planova detaqne regulacije, urbanisti~kih projekata i konkursa za pojedine delove prostora. U starom gradskom centru i drugim ve} formiranim centrima programi investitora se prilago|avaju planiranim volumenima, na~inu izgradwe i uslovima oblikovawa. U centrima ~ija realizacija tek predstoji, programi investitora mogu uticati na re{ewa u planovima detaqne regulacije, a u okvirima datim generalnim planom. Petrovaradinska tvr|ava sa podgra|em, koja po svom zna~aju predstavqa potencijal za razli~ite atraktivne namene i sadràje, ure|uje se prema odgovaraju}em planu uz kriterijume za{tite kulturnih dobara. Specijalizovani centri Specijalizovani centri kojima Novi Sad ostvaruje svoju ulogu makroregionalnog centra, ili centra {ireg zna~aja kao {to su Univerzitet, Klini~ki centar, Institut u Sremskoj Kamenici, Sajam, Sportski i poslovni centar "Vojvodina" i dr., izgra|uju se i ure|uju na osnovu
planova detaqne regulacije i urbanisti~kih projekata, a prema progamima razvoja tih institucija. Osnov za rekonstrukciju i dogradwu postoje}ih objekata je generalni plan. Stanovawe Stanovawe koje je generalnim planom planirano kao dva osnovna vida - porodi~no i vi{eporodi~no i u razli~itim kombinacijama u op{tim stambenim zonama, po pravilu se razvija prema uslovima i kriterijumima koji su usagla{eni sa op{tim pravilima parcelacije i regulacije. Do odstupawa od pojedinih uslova iz pravilnika (veli~ina parcele, stepen zauzetosti) dolazi zbog karakteristika izgra|enih celina, specifi~nih zahteva za oblikovawe, reìma utvr|enih generalnim planom. Izgradwa u zonama stanovawa se, po pravilu, odvija na osnovu planova detaqne regulacije, izuzev u zonama formiranog porodi~nog stanovawa, gde se izgradwa dozvoqava na osnovu generalnog plana. Zona u generalnom planu je iskqu~ivo planerska jedinica koja obuhvata delove gradske teritorije koji su tradicionalna ili nova celina koja se tek formira i u kojoj se zadovoqava znatan deo svakodnevnih i povremenih potreba stanovnika. Generalnim planom je za svaku zonu utvr|en potencijal, orijentacioni broj stanova i stanovnika, u~e{}e poslovnog prostora i kapaciteti javnih slu`bi koji se uvaàvaju pri izradi planova detaqne regulacije. Najmawa povr{ina stana (garsowere) iznosi 24 m2 korisne povr{ine, a prose~na veli~ina, kao obra~unska (normativna vrednost) utvr|uje se sredworo~nim programima ure|ewa. Reìm sanacije bespravno sagra|enih naseqa (zona) utvr|iva}e se planovima detaqne regulacije, pri ~emu }e se pravila regulacije i parcelacije prilago|avati zate~enom stawu uz nastojawe da se pravila generalnog plana u najve}oj meri zadovoqe. Do realizacije planirane namene na podru~ju postoje}e stambene zone [angaj, u ovoj zoni su dozvoqene intervencije na postoje}im objektima u skladu sa uslovima za izgradwu porodi~nih objekata. Uslovi za izgradwu i ure|ewe u KO Sremska Kamenica, na povr{ini koja je u Generalnom urbanisti~kom planu Novog Sada do 2005. godine, imala specijalnu namenu, utvr|iva}e se planom detaqne regulacije, u skladu sa uslovima Vojske Srbije. Na ovom prostoru, kao i na ârdaku, Staroiri{kom putu, Maloj Kamenici, Provalijama, vikend-stanovawe postepeno dobija obele`ja porodi~nog stanovawa. Vikend-naseqe u priobaqu u KO Sremska Kamenica zadràva postoje}i status, sa mogu}no{}u izgradwe vikend ku}a na slobodnim parcelama, pod istim uslovima pod kojima su gra|ene postoje}e. Mogu}e je odràvawe i rekonstrukcija postoje}ih objekata i komunalno opremawe. Na podru~ju Ribwaka, Alibegovca na postoje}im objektima omogu}ava se samo teku}e odràvawe, odnosno rekonstrukcija legalno izgra|enih objekata koji su skloni padu.
25. oktobar 2006.
OBLIK STANOVAWA Porodi~no stanovawe Zone i parcele sa: - slobodnostoje}im objektima - objektima u prekinutom nizu 1) - dvojni objekti 300 200 200 600 300 400 Veli~ina 2 parcele m min. maks.
PRAVILA [irina uli~nog fronta min. maks. ne uslovqava se Spratnost
POKAZATEQI SZ (%) II
12 10 8
30-40 P do P + 1 + Pk 50-75 30-40 uslovi i pokazateqi se koriguju prema pravilniku

2)
0.25-0.80
dozvoqeno odstupawe do 10%
Neprekinuti nizovi se planiraju prema posebnim uslovima (prilago|ena {irina i veli~ine parcele projektu zgrada.) Ukoliko je parcela ve}a od maks. predvi|ene za odre|eni na~in izgradwe, pokazateqi se iskazuju u odnosu na najve}u datu u rasponu. Maksimalna razvijena korisna povr{ina na parceli porodi~ne ku}e iznosi 480m2. Ve}e ku}e (odnosno povr{ine) pripadaju vi{eporodi~nom stanovawu. 1) 2) 3) Tradicionalna panonska ku}a, porodi~na ku}a na granici prema susedu. Niz poluatrijumskih, atrijumskih ku}a kada na parceli postoji samo jedna ku}a. U planiranim zonama porodi~nog stanovawa, ukqu~uju}i i porodi~no stanovawe koje se nalazi u op{tim stambenim zonama, planom detaqne regulacije moè se planirati maksimalni broj od ~etiri stana u objektu.
PRAVILA Vi{eporodi~no stanovawe Veli~ina parcele m2 min. A. vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina Zone i parcele sa: ne uslovqava se - slobodnostoje}im objektima - objektima u prekinutom nizu - objektima u neprekinutom nizu B. vi{eporodi~no stanovawe visokih gustina Zone i parcele sa: ne uslovqava se - slobodnostoje}im objektima - objektima u prekinutom nizu - objektima u neprekinutom nizu 600 20 15 N.U. N.U. 15 20 P+ 3 + Pk P + 6 + Pk 600 20 15 N.U. N.U. 15 20 P + 2 do P + 3 + Pk maks. [irina uli~nog fronta min. maks.
POKAZATEQI
Spratnost
SZ (%)
II
40 1) 50 2) 75 3) 0.5 - 1.6
25 4) 70 1) 75 3) 1.0 - 3.0
25. oktobar 2006.
1) U podru~jima vi{eporodi~nog stanovawa koje nastaje na slobodnom terenu 2) U podru~ju rekonstrukcije 3) Niz poluatrijumskih i atrijumskih ku}a, kad na parceli postoji samo jedan objekat 4) U podru~jima vi{eporodi~nog stanovawa na zajedni~koj parceli (javnoj) povr{ini. OBLIK STANOVAWA Me{ovita stambena izgradwa u preovla|uju}oj nameni stanovawa Me{ovita stambena izgradwa u preovla|uju}oj nameni centara, ili dr. u ~ijoj je funkciji NIVO PLANIRAWA Podru~je stanovawa zona, parcela Podru~je namene zona, parcela stanovawa POKAZATEQI Vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina 1) pokazateqi konkretnog oblika stanovawa Pokazateqi odre|ene namene; pokazateqi konkretnog oblika stanovawa
1) Pokazateqi se, u zavisnosti od stawa i specifi~nosti prostora, pribliàvaju (u okviru raspona) obliku stanovawa koji dominira u prostoru koji se planira
Mogu}a odstupawa od utvr|enih pravila

Veli~ina parcele Odstupawe kod stanovawa sredwih gustina moè iznositi 20%, a kod stanovawa ve}ih gustina 15%. Ve}a odstupawa se toleri{u samo izuzetno (ve} izgra|eni susedni objekti, mogu}nost etapne izgradwe i sl.).
Izgradwa i ure|ewe ugaonih parcela Kod ugaonih objekata, u skladu sa veli~inom i oblikom parcele, planiranim sadràjima i ciqevima oblikovawa moè se odstupiti od pravila kojima se odre|uje spratnost i pravila urbanisti~ke regulacije. Svi izuzeci od predloènih veli~ina primewuju se u postupku dono{ewa planova detaqne regulacije kada postoje razlozi, kao {to su: poloàj objekta, oblikovawe, prilago|avawe okruèwu i stvarna nemogu}nost po{tovawa uslova".
Minimalna {irina parcela kod slobodnostoje}ih objekata ili objekata u prekinutom nizu moè odstupiti za ssa 10% u odnosu na pravila. Planom detaqne regulacije ili urbanisti~kim projektom moè se usloviti maksimalna {irina parcele kako se ne bi naru{ile ambijentalne vrednosti okruèwa i po{tovao ritam postavqawa objekata. Spratnost objekata U zonama vi{eporodi~nog stanovawa sredwih gustina maksimalna spratnost je P+3+Pk, odnosno P+4. U zonama vi{eporodi~nog stanovawa ve}ih gustina ve}a spratnost od P+6 nadzemnih etaà primewuje se izuzetno, kada je to utvr|eno planom detaqne regulacije. Indeks izgra|enosti U stanovawu sredwih gustina indeks se moè pove}ati na 2,0, izuzetno ve}i u ciqu prilago|avawa okruèwu, a u stanovawu ve}ih gustina indeks je 3,2. Stepen zauzetosti U zonama sredwih gustina utvr|en je raspon od 40 do 75, a u zonama ve}ih gustina utvr|en je raspon od 25 do 80. Rasponi se primewuju u skladu sa na~inom postavqawa, oblikom i spratno{}u objekata.
Vikend zone "Artiqevo - Popovica" i "Glavica" u KO Sremska Kamenica

Zadràvaju se postoje}e, izgra|ene parcele, i slobodne koje su formirane do 1980. godine, ~ija je povr{ina min. 800 m2. Za izgradwu novih objekata minimalna povr{ina parcele je 1500 m2. Minimalna {irina parcele je 20 m. Objekti su ukupne povr{ine 56 m2, a spratnosti do P+Pk. Ne postavqaju se na regulacionoj liniji. Na parceli se ne mogu graditi nikakvi drugi objekti. Zona seizmike iznosi 80 MCS. Opremawe vikend zona komunalnom infrastrukturom je prema Prostornom planu podru~ja posebne namene za rekreaciju Grada Novog Sada.
Vinogradarska zona u rubnom predelu KO Sremska Kamenica

- Parcela na kojoj se gradi vinogradarska ku}ica ne moè biti mawa od 2500 m2, - poloàj vinogradarske ku}ice na parceli se odre|uje tako da bude povu~ena od ograde najmawe 10 m, - osnova vinogradarske ku}ice ne moè biti ve}a od 10 m2, a visina ne ve}a od 4 m,
25. oktobar 2006.
- vinogradarska ku}ica moè imati samo jednu etaù bez ukopavawa. Na parceli na kojoj se gradi vinogradarska ku}ica ne moè se dozvoliti izgradwa bilo kakvih drugih objekata.
Prema stvorenim uslovima, radne zone imaju posebne pogodnosti za obavqawe pojedinih delatnosti koje treba uvaàvati kod izrade planova detaqne regulacije i predo~avati ih novim investitorima prilikom ponude zemqi{ta za izgradwu. Planom detaqne regulacije se za pojedine delove zona moè uslovqavati izrada urbanisti~kih projekata. Za realizaciju radne zone "Sever III" sa planiranom lukom, carinskom zonom i robno-transportnim centrom neophodno je da program razvoja utvrdi Skup{tina Grada Novog Sada. Razvoj razli~itih delatnosti u zonama stanovawa mogu} je uz po{tovawe ekolo{kih i sanitarnih kriterijuma. Kameni~ka ada i priobaqe uz Dunav, izme|u Mosta slobode i Kamewara, kao izuzetan potencijal za razvoj turisti~kih, sportskih, rekreativnih i drugih komplementarnih sadràja, realizova}e se prema selektivnim kriterijumima za namenu (transport i dostupnost), status oblikovawa objekata uz visoko u~e{}e vegetacije. Urbanisti~kim planovima i projektima, na osnovu kojih }e se realizovati, prethodi}e konkursi. - Objekti koji se grade u centru mogu biti poslovni, poslovno-stambeni ili stambeni. SZ i II se odre|uju na niovu parcele i na nivou homogenih celina u odre|enim delovima centra. Po pravilu se kre}u do 75%, odnosno 3,0. Kod poslovnih sadràja, ako su svi drugi uslovi zadovoqeni (protivpoàrna za{tita, stacionirawe vozila, snabdevawe) SZ moè dosti}i vrednost od 100%, a II zavisi od visinske regulacije neposrednog okruèwa. U novim delovima centra u kojima je stanovawe u duèm periodu preovla|uju}a namena, uslovi ure|ewa se prilago|avaju odre|enom vidu stanovawa. - Pri izgradwi novih objekata u centru mora biti istovremeno obebe|en pripadaju}i parking-prostor (po pravilu na sopstvenoj parceli) prema normativima za odgovaraju}e delatnosti. Oblikovawe objekata je jedan od najva`nijih uslova za izgradwu objekata u centrima. U starom centru oblikovawe se podre|uje karakteristikama ambijenta koje ga ~ine vrednim, a u delovima novog centra posebno }e se usloviti stvarawe novih oblikovnih ili visinskih repera. - Zelenilo }e se razvijati u skladu sa raspoloìvim prostornim mogu}nostima, sa akcentom na uli~ne koridore. Sadràji centara }e se prostorno i oblikovno ukomponovati sa zelenilom koje treba da preuzme ulogu kako funkcionalnog, tako i estetskog elementa u prostoru. Na prostorima novih centara treba potencirati ure|ewe mawih trgova, pjaceta i slobodnih blokovskih povr{ina. Pri rekonstrukciji objekata u op{tegradskim centrima treba voditi ra~una o slede}em: - Mogu}e je pretvarawe niìh etaà, pa i celih objekata iz stambene u poslovnu namenu. - Poèqno je i potrebno aktivno kori{}ewe suterenskih etaà i potkrovqa. - Dvori{ne pomo}ne objekte treba koristiti za zanate ili druge aktivnosti koje ne smetaju drugim namenama.
Poslovawe
Prostori za poslovne delatnosti gradi}e se i ure|ivati u gradskim centrima, na pravcima Temerinskog, Sentandrejskog, Rumena~kog, Zrewaninskog puta, pored autoputa i planirane magistrale, kao i u radnim zonama i podru~jima stanovawa. U gradskim centrima poslovawe }e se razvijati prema selektivnim kriterijumima za izbor delatnosti (bez potreba za ve}im skladi{tima, ograni~enim uslovima transporta i dr.), prema pravilima regulacije koja se utvr|uju u ovoj nameni. Na ulaznim pravcima u grad uslovi poslovawa utvr|iva}e se planovima detaqne regulacije. Programi za izradu planova detaqne regulacije, kojima se obezbe|uje prvenstveno razvoj komercijalno-uslu`nih delatnosti, utvr|iva}e se u saglasnosti sa karakteristikama prostora i zna~ajem saobra}ajnice. U ovim podru~jima mogu}e je i stanovawe u funkciji tih delatnosti. U radnim zonama locira}e se preduze}a ~ija delatnost zahteva ve}e prostore i koja svojim radnim procesom mogu negativno uticati na okolinu. Realizova}e se na osnovu planova detaqne regulacije, uz obavezu izrade analize uticaja na ìvotnu sredinu za potencijalne zaga|iva~e. U radnim zonama primewiva}e se: - Stepen zauzetosti u radnim zonama je do 50% od ukupne povr{ine kompleksa. 50% se odnosi na povr{ine koje su pokrivene i namewene za rad i poslovawe; - Oko 25% od ukupne povr{ine kompleksa je pod za{titnim zelenilom, rekreativnim povr{inama i miruju}em saobra}aju; - Oko 25% povr{ine kompleksa je pod saobra}ajnim, manipulativnim povr{inama, spoqnim tehnolo{kim razvodom, otvorenim skladi{tima i sl.; - Indeks izgra|enosti je od 0,5 do1,5 u zavisnosti od tehnolo{kih zahteva. Administrativni objekti su bez ograni~ewa visine; - Spratnost objekata je u ve}ini slu~ajeva visoko prizemqe sa ~istom visinom od 4,0 do 6,0 m; - Minimalna veli~ina parcela u radnim zonama je 1000 m2. U zonama me{ovite namene primewuju se slede}i kriterijumi: - Stepen zauzetosti do 50%; - Indeks izgra|enosti 0,5 do 1,5; - Odnos izgra|enih povr{ina za rad i stanovawe oko 50% : 50%; - min. veli~ina parcele - 500 m2. Na osnovu generalnog plana mogu}a je izgradwa, rekonstrukcija i dogradwa u funkciji osnovne namene, kada to predstavqa zavr{avawe zapo~etog kompleksa.
25. oktobar 2006.
Na ulaznim pravcima u grad parcele se prilago|avaju zahtevima odre|enih delatnosti, a wihova minimalna povr{ina je 500 m2. Stepen zauzetosti na tim parcelama je do 50%, a indeks izgra|enosti 0,5 - 2. Radni prostori podleù i ekolo{koj proveri a u skladu sa vaè}im propisima. Neizgra|eni prostori u radnim zonama privodi}e se nameni prema tehni~ko-tehnolo{kim i ekolo{kim parametrima usagla{avawem lokacionih uslova zone i zahteva delatnosti. Minimalna veli~ina parcele za locirawe radnog prostora u radnim zonama je 1.000 m2. Maksimalna povr{ina se ne uslovqava. Uz po{tovawe svih tehnolo{kih, saobra}ajnih, ekolo{kih i protivpoàrnih uslova, dozvoqeni stepen zauzetosti pojedina~nih parcela je do 40%, ra~unaju}i samo objekte visokogradwe. Indeks izgra|enosti kod radnih zona je od 0,4 do 1,2. Uobi~ajena spratnost proizvodnih i servisnih objekata je visoko prizemqe sa ~istom visinom od 4 do 6 m. U radnim zonama, zavisno od tehnologije, gradi}e se i spratni objekti prema datim kriterijumima. Sve radne zone }e se razra|ivati planovima detaqne regulacije, osim specifi~nih prostornih celina, koje }e se iz tehnolo{kih razloga razra|ivati i urbanisti~kim projektima. Osim osnovnih kriterijuma kojima se odre|uje karakter zone, ne utvr|uju se drugi uslovi koji bi u vreme realizacije mogli predstavqati ograni~ewe. Razme{taj delatnosti koji se daje u tabeli ukazuje na pogodnost zone za locirawe pojedinih delatnosti i sluì investitorima kao informacija, odnosno smernica pri razradi generalnog plana. U okviru drugih namena mogu se locirati novi radni prostori pod uslovom da ne budu ve}i od 1 ha, da se oslawaju prvenstveno na drumski saobra}aj, da ne zahtevaju velike koli~ine vode i energije i da nemaju negativan ekolo{ki uticaj na osnovne gradske funkcije u kojoj se nalaze. Zavisno od tehni~ko-tehnolo{kih i saobra}ajnih uslova, kao i osnovne funkcije u kojoj se nalazi, za ove radne prostore stepen zauzetosti je do 50% a indeks izgra|enosti 0,5 - 2.
Realizacija ostalih prostora odvija}e se prvenstveno na osnovu generalnog plana, izuzev ukoliko se na tim povr{inama planira i izgradwa objekata koja nije u suprotnosti sa osnovnom namenom. Na osnovu plana detaqne regulacije u zonama za{titnog zelenila koje se koriste kao poqoprivredno zemqi{te, mogu se graditi objekti koji su u direktnoj funkciji poqoprivredne proizvodwe, uz uslov da postoji mogu}nost opremawa objekta potrebnom infrastrukturom i uz po{tovawe uslova utvr|enih vaè}im propisima iz oblasti za{tite ìvotne sredine. Parcela za izgradwu objekata iz prethodnog stava ne moè biti mawa od 1 ha, a stepen zauzetosti do 10%. U zonama za{titnog zelenila mogu se, na osnovu plana detaqne regulacije, graditi i sportski i ure|ivati rekreativni tereni sa neophodnim objektima za funkconisawe, pod uslovom da ne ugroàvaju kori{}ewe susednih prostora (bukom, iscrpqivawem podzemnih voda i sl.).
Uslovi za parkirawe i garaìrawe

U zonama vi{eporodi~nog stanovawa obezbe|uje se parkirawe vozila prema normativu: parking ili gara`no mesto na svakih 70 m2 bruto povr{ine. Vozila se, po pravilu, parkiraju na parceli stambene zgrade, odnosno na na~in utvr|en planom detaqne regulacije. Prilikom izrade planova detaqne regulacije potrebno je ispitati mogu}nost objediwavawa pojedinih parcela radi formirawa ostalog gra|evinskog zemqi{ta na kojem bi se gradili parkinzi ili garaè za potrebe korisnika tog prostora. Ukoliko mogu}nost postoji, re{ewe ugraditi u plan detaqne regulacije. U planovima detaqne regulacije treba dati mogu}nost za formirawe parkinga i sa tzv. "perforiranim plo~ama", "prefabrikovanim tankostenim plasti~nim" ili sl. elementima koji obezbe|uju uslove stabilnosti podloge, dovoqne za navoèwe vozila i istovremeno omogu}avaju odràvawe niskog rastiwa. Sredworo~nim programima ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta utvr|iva}e se, za period u kome se program realizuje, odnos izme|u mesta za parkirawe na javnim parkirali{tima (garaàma) i onih koji se u, pojedinim delovima grada, obezbe|uju na parcelama stambenih zgrada. Promena namene objekta mogu}a je samo u slu~aju da se za novu namenu moè obezbediti ispuwewe navedenih uslova za parkirawe i garaìrawe. Za ostale planirane objekte vaè slede}i normativi:
Prostori za poqoprivredne, {umske i prirodi bliske namene

Prostor Nacionalnog parka "Fru{ka gora" ure|uje se na osnovu Regionalnog prostornog plana Fru{ke gore do 2000. godine, a u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotne sredine.
25. oktobar 2006.
Tabela: Normativi za parkirawe po objektima Jedno parking mesto na: 70 70 1 40-60 5-7 23-35 7-9 25-35 3-5 45-60 7-9 30-45 5-7 7-12 10-15 5-10 5-10 3-8 8-12 30-45 100-150 15-50 30-60 4-6 60-80 3-5 3-5 100-150 25-60 50-80 20-40 30-60 40-80 20-30 4-6 25-50 8-12 3-5 3-5 5-8 40-100 5-10 7-20 30-70 3-7 30-45 5-10
Objekti
Tip objekta - stambeni blok - vi{eeta`na zgrada van bloka - P+1 porodi~na - upravno-administrativni objekat - komunalna preduze}a - agencije - poslovni prostor - banke, po{te - osnovne {kole, obdani{ta i jasle - sredwe i stru~ne {kole - univerziteti - pozori{ta, bioskopi, koncertne dvorane - objekti za velike zborove - sportski objekti - biblioteka - industrija - elektroservis - zanatske radwe - magacini i skladi{ta - robne ku}e - supermarketi - me{ovita trgovina - mlekara, prodavnica hleba - poslasti~arnica - duvan, novine - pijaca - tehni~ka roba - restoran, gostionica, kafana - disko klub - hoteli A i B kategorije - bolnice
Jedinica mere m2 m2 stan m2 zaposlen m2 zaposlen m2 zaposlen m2 zaposlen m2 zaposlen u~enika u~enika studenti sedi{ta sedi{ta gledalaca prema maks. kapacitetu m2 m2 zaposlen m2 zaposlen 2 m zaposlen zaposlen m2 zaposlen 2 m m2 m2 m2 m2 tezga m2 sedi{ta stolovi sobe kreveti m2 zaposleni kreveti 2 m zaposleni m2 kreveti
Stanovawe
Administracija, industrija, zanatstvo, obrazovawe, rekreacija
Prodavnice
Ugostiteqski objekti
Zdravstveni objekti
- ambulante - apoteka - domovi za stare
25. oktobar 2006.
Prostori za specifi~no kori{}ewe

Podru~je Alibegovca predstavqa rezervisan prostor za izgradwu objekata turizma, zdravstva, obrazovawa, sporta i rekreacije sa specifi~nim zahtevima i mogu}no{}u stanovawa u skladu sa tim zahtevima, uz mogu}nost odstupawa od uslova utvr|enih generalnim planom i pravilnikom. Izradi plana detaqne regulacije na ovom podru~ju prethodi}e program koji }e utvrditi Skup{tina Grada Novog Sada. Zone specijalne namene koriste se prema uslovima Vojske Srbije. Prostor "Jugovi}evo" (kasarna "Majevica") ure|iva}e se prema posebnom programu koji }e sporazumno utvrditi Skup{tina Grada Novog Sada i Vojska Srbije. Planom detaqne regulacije }e se, u skladu sa tim programom, utvrditi kapaciteti i dinamika realizacije.
po{tovawe me|unarodnih konvencija i sl.) i izgledom koji ne mora biti identi~an pre|a{wem, ali ne moè naru{avati vrednosti okruèwa. Ukoliko izgradwa ne zadovoqava ove kriterijume, re{ava se ili privremenim objektima ili zahteva izmenu generalnog plana. Apsolutni prioritet imaju svi poslovi i mere koji se preduzimaju u ciqu za{tite zdravqa, prvenstveno izvori{ta, kao i dr. koji zaga|ewa tla, voda i vazduha svode na dozvoqeni nivo. Obnavqawe objekata, odnosno izgradwa u ciqu otklawawa rizika u funkcionisawu treba da se sprovodi po slede}em redosledu: (1) Uspostavqawe neophodnih komunikacija obnavqawem - Varadinskog i - drumsko-èlezni~kog mosta, - re~ne plovidbe. (2) Kompletirawe sistema obnavqawem - Mosta slobode, - stavqawem u funkciju rezervoara. (3) Pove}awe sigurnosti sistema - izgradwom nove fabrike vode i poboq{awem procesa prerade u postoje}oj fabrici "[trand", - izgradwom poveznog gasovoda izme|u Futoga i Beo~ina. (4) Ja~awe policentri~nosti izgradwom na desnoj obali objekata obrazovawa, komunalnih objekata i povr{ina, zdravstvene i socijalne za{tite; (5) Otklawawe delova procesa koji sadrè rizik i dislocirawe preduze}a koji ugroàvaju okruèwe. Redosled realizacije moè biti i druga~iji, posebno ukoliko se pojave investitori koji bi bili zainteresovani za re{avawe pojedinih pitawa. Da bi se moglo blagovremeno zapo~eti sa obnovom, odnosno da bi se zainteresovanim investitorima mogle otvoriti mogu}nosti ulagawa, neophodno je da se pripremi dokumentacija koja podrazumeva: (1) pripremne radove (istraìvawa, analize, ispitivawa razorenih i preostalih delova objekata i sistema, provera tehni~kih i tehnolo{kih re{ewa i sl); (2) sprovo|ewe konkursa, pripremu generalnih re{ewa; (3) izradu odgovaraju}ih analiza uticaja na ìvotnu sredinu; (4) izradu urbanisti~ke dokumentacije; (5) izradu investiciono-tehni~ke dokumentacije. U zavisnosti od vrste i specifi~nosti objekta, nije neophodno obavqawe svih navedenih poslova, kao {to je mogu}a i izmena redosleda, koji }e se prilago|avati specifi~nostima, organizaciji ukupnog posla na obnovi pojedinih objekata i sl. Paralelno s obnovom realizova}e se i ona re{ewa generalnog plana koja su u pojedinim namenama utvr|ena kao prioriteti, a konkretizovano sredworo~nim programima pripreme i ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta.
1.4. Pravila i uslovi za kori{}ewe prostora do realizacije planiranih namena

Prostori na kojima izgra|eni objekti imaju privremeni status su: [angaj sa koga }e se stanovnici preseliti na bezbedna podru~ja. Ribwak na kome su zbog aktivnog klizi{ta ugroèni objekti, a izgradwa instalacija i izvo|ewe svih gra|evinskih radova mogu biti rizi~ni po stabilnost terena. Lokaliteti bespravne izgradwe koji nisu dobili namenu koja odgovara vrsti i drugim karakteristikama objekata. Objekti i kompleksi preduze}a koja se dislociraju ("Brodogradili{te", "Agrohem", "Des"), objekti u koridoru saobra}ajnica i infrastrukture, kao i svi objekti koji su izgra|eni suprotno generalnom planu (sadràj, kapacitet, visina). Izuzev u zoni [angaj, u kojoj se dozvoqavaju svi radovi koji se dozvoqavaju u podru~jima porodi~nog stanovawa, na objektima u podru~jima koja mewaju namenu dozvoqava se teku}e odràvawe ukoliko Skup{tina Grada ne odredi druga~ije posebnom odlukom. Radovi teku}eg odràvawa u skladu sa generalnim planom su radovi na malterisawu, podzi|ivawu radi izolacije od vlage, zamena krovnog pokriva~a i stolarije i bojewe objekata, izuzev u podru~jima urbanisti~ke za{tite I stepena i postavqawe plitkog kosog krova nagiba 10%. Sredworo~nim programima ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta mogu se predvideti i drugi radovi koji ne}e ugroziti privo|ewe prostora planiranoj nameni i sam program ure|ewa.
2.0. ETAPE REALIZACIJE GENERALNOG PLANA

Prvu etapu realizacije generalnog plana predstavqa}e obnova razorenih objekata i sistema. Pod obnovom se podrazumeva izgradwa trajnih objekata istog zna~aja (regionalnog, gradskog, uè lokalnog), i sa istom ulogom u sistemu, mreì i nameni. Objekti koji se obnavqaju planiraju se na istom ili pribli`no istom mestu, sa istim ili poboq{anim tehni~kim karakteristikama (kapacitet, vid prevoza,
25. oktobar 2006.
S obzirom da substandardno stanovawe predstavqa ne samo dru{tveni, ve} i prostorni i urbanisti~ki problem, neophodno je u prvoj etapi sprovo|ewa plana zapo~eti sanaciju substandardnih stambenih naseqa (Mali Beograd - Veliki rit, izme|u ulica Ive Andri}a i Sime Matavuqa, Banglade{ i druge pojedina~ne objekte). Naseqe [angaj izgra|eno na vi{estruko ugroènom podru~ju, odnosno na podru~ju sa koga se moè ugroziti izvori{te vode na Ratnom ostrvu, tako|e ima prioritet u realizaciji planskog re{ewa. Da bi se ovako utvr|ena etapnost ostvarila, neophodno je da Grad Novi Sad razli~itim stimulativnim merama usmerava razvoj u prioritetne urbanisti~ke celine (lokalna finansijska politika, zemqi{na, komunalna, saobra}ajna, investiciona, stambena, socijalna, ekolo{ka politika i dr.)
6.
7. 8. 9. 10.
- Sistem za odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda - Sistem odbrane od poplava Energetski sistem - Plan snabdevawa elektri~nom energijom - Plan snabdevawa toplotnom energijom Javne povr{ine 1:20.000 Uslovi ure|ewa prostora i gra|ewa ({ema) Generalna regulaciona i nivelaciona re{ewa Za{tita urbanog nasle|a
3.0. PRIMENA GENERALNOG PLANA

Sastavni deo generalnog plana su slede}i grafi~ki prikazi: 1. Podru~je obuhva}eno generalnim planom 1:20.000 2. Prostorne celine u gra|evinskom rejonu grada 1:20.000 3. Namena prostora 1:20.000 4. Saobra}ajni sistem grada: vidovi saobra}aja, koridori, javne garaè 1:20.000 5. Hidrotehni~ki sistem 1:20.000 - Sistem snabdevawa vodom
Grafi~ki prikazi elaborata Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine, izra|eni su u pet primeraka originala i po overi }e se ~uvati u Skup{tini Grada Novog Sada, Gradskoj upravi - Sekretarijatu za urbanizam, stambene poslove i za{titu ìvotne sredine i Sekretarijatu za inspekcijske poslove, Javnom preduze}u "Zavod za izgradwu Grada" u Novom Sadu i Javnom preduze}u "Urbanizam" Zavod za urbanizam Novi Sad. Svi doneti urbanisti~ki planovi delova grada koji nisu u skladu sa ovim generalnim planom, usaglasi}e se sa wim u roku od pet godina. Do usagla{avawa planova iz prethodnog stava sa ovim generalnim planom, u delovima u kojima su sa wim u suprotnosti, primewiva}e se direktno re{ewe ovog generalnog plana. Dokumentaciona osnova generalnog plana primewuje se u wegovoj razradi.

1462 Preciscen Tekst

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1462 Preciscen Tekst

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SLU@BENI LIST

GRADA NOVOG SADA

NOVI SAD, 25. oktobar 2006.

primerak 320,00 dinara

950. strana - Broj 39

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

25. oktobar 2006.

2.0. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU GENERALNOG PLANA

3.0. DRU[TVENI USLOVI KOJI UTI^U NA RAZVOJ GRADA

25. oktobar 2006.

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

Broj 39 - Strana 951

II. STRATEGIJA URE\EWA I GRA\EWA NOVOG SADA

952. strana - Broj 39

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

25. oktobar 2006.

25. oktobar 2006.

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

Broj 39 - Strana 953

U daqem tekstu: autoput Subotica - Beograd.

954. strana - Broj 39

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

25. oktobar 2006.

Odnos grada i prigradskih naseqa

3.0. OSNOVNI PRAVCI PROSTORNOG RAZVOJA 3.1. Ciqevi prostornog razvoja

25. oktobar 2006.

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

Broj 39 - Strana 955

3.2. Osnovni programski elementi razvoja stanovni{tva i delatnosti

956. strana - Broj 39

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

25. oktobar 2006.

Starost 1 2 3 4 5 6 7 8 0-4 5-9 10 - 14 15 - 19 20 - 49 50 - 59 60 - 64 65 i vi{e Ukupno:

25. oktobar 2006.

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

Broj 39 - Strana 957

3.3. Pravci ure|ewa grada - koncept prostornog razvoja

4.0. OBUHVAT PLANA

Deo KO u gra|evinskom rejonu 1860,01 1177,89 2760,24 1351,31 24,24

{ume poqoprivredno zemqi{te

25. oktobar 2006. Deo KO u rubnom predelu

Namena spec.rez.prirode nacionalni park za{t. zona nac. par.

Opis granice gra|evinskog rejona

4.1. Granica gra|evinskog rejona Novog Sada

25. oktobar 2006.

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

Broj 39 - Strana 959

960. strana - Broj 39

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

25. oktobar 2006.

25. oktobar 2006.

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

Broj 39 - Strana 961

Opis granice vikend zone "Glavica" u KO Sremska Kamenica

Opis granice Nacionalnog parka "Fru{ka gora" u KO Sremska Kamenica2

Opis granice vikend zone "Artiqevo - Popovica" KO Sremska Kamenica

III. GENERALNA URBANISTI^KA RE[EWA

Zakon o nacionalnim parkovima, Sl. glasnik RS broj 39,31. maja 1993.

962. strana - Broj 39

SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA

25. oktobar 2006.

1.3. Gra|evinsko zemqi{te

1.2. [umsko zemqi{te

1.4. Vodeno zemqi{te