Peat srpskog kneza Strojimira iz devetog veka Srbija je dobila novo najstarije obeleje svoje dravnosti - peat srpskog

kneza Strojimira iz devetog veka, koji je dokaz o postojanju srpske drave pomerio za tri stolea unazad. Ministarstvo kulture kupilo je peat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula. Za postojanje ovog vrednog predmeta, za koji niko iz Srbije nije znao ni da postoji i koji je bio u privatnom vlasnitvu, nai kolekcionari saznali su od svojih ruskih kolega. Inae, najstarija materijalna svedoanstva, koja Srbija poseduje i koja svedoe o njenoj dravnosti, bila su dokumenta ostala od vladara iz loze Nemanjia, koja datiraju iz dvanaestog veka. - Imali smo potekoa da doemo do ovog najstarijeg sauvanog obeleja srpske dravnosti. Kataloka cena peata najpre je bila 6.500 evra. Meutim, Bugari, kojima je iz istorijskih razloga ovaj peat veoma znaajan, ponudili su 15.000 evra da taj predmet uopte ne bude na aukciji toga dana. Sreom, na konzulat iz Minhena izdejstvovao je da tako ne bude i kupili smo peat za 16.000 evra. Uraunavanjem provizije aukcijske kue, koja je posredovala, dolazak do ovog znaajnog predmeta za nau istoriju i kulturu kotao nas je skoro 20.000 evra. To je mala cena ako imamo u vidu koliki znaaj ima ovaj peat za srpsku istoriju - kae za Glas ministar kulture Dragan Kojadinovi. DELO VIZANTIJSKIH ZLATARA IZ ATINE, SOLUNA ILI CARIGRADA Profesor Jankovi objanjava i da su peat, verovatno, sainili vizantijski zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada, to svedoi o politikim vezama Srbije sa Carstvom, koje su bile vane zbog sukoba s Bugarima. Postojanje peata dokazuje da je srpski knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju koja prati dravu. Knez je, oigledno, bio hrianin, kao i njegovi preci. Dakle, ovaj peat je jednak otkriu rukopisa devetog veka (a nema ih sauvanih pre 12. veka) ili svedoanstvu o dravi (kao neki natpis u kamenu, kakvi su kod Slovena poznati samo kod Hrvata i Srba, pisani latinski), zakljuuje profesor Jankovi. BOE, POMOZI SRBIJI Peat kneza Strojimira je zlatan, teine 15,64 grama, visok je 1, 9 centimetara, kupastog oblika i sa alkom na vrhu. Ima kruno natpisno polje sa krstom, oko koga je grki natpis Boe, pomozi Srbiji . Naoj javnosti e za nekoliko dana biti prikazan ovaj peat i objanjen njegov istorijski i kulturni znaaj. - Voleo bih da predstavljanju prisustvuju i predsednik i premijer Boris Tadi i Vojislav Kotunica i ef diplomatije Vuk Drakovi. Peat emo uvati u Istorijskom muzeju Srbije, koji e biti premeten u Vlajkovievu ulicu - objanjava Kojadinovi.

Dr ore Jankovi, predsednik Srpskog arheolokog drutva i ef Katedre za nacionalnu arheologiju Srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u materijalu koji je poslat premijeru Srbije, objanjava da je knez Strojimir bio sin srpskog kneza Vlastimira, koji je vladao sredinom devetog veka, i jedan od trojice brae koji su podelili Srbiju i njome vladali. Strojimira i brata Gojnika, zatim je proterao u Bugarsku najstariji brat Mutimir, koji je vladao Srbijom do 892. godine. Knez Strojimir je i direktni potomak kneza koji je oko 610-640 godine predvodio Srbe u seobi iz takozvane bele Srbije, odnosno dananje Poljske, Slovake i Ukrajine. Takoe, on je bio i deda kneza aslava, koji je vladao Srbijom od 927. do posle 950. godine. Dakle, knez-vlasnik ovog peata je pripadao najstarijoj poznatoj dinastiji srpskih vladara. Nije iskljueno da od iste dinastije potiu i potonje dinastije Vojislavia, velikih upana, pa i samih Nemanjia, pie u objanjenju koje je prosleeno Kotunici. J. Jevremovi