Biblioteka Izvetaji 13

Biblioteka Izvetaji

LJUDSKA PRAVA U SRBIJI 2009 PRAVO, PRAKSA I MEUNARODNI STANDARDI LJUDSKIH PRAVA

Izdava Beogradski centar za ljudska prava Beogradska 54, Beograd, Tel/fax. (011) 308 5328, 344 7121 e-mail: bgcentar@bgcentar.org.rs; www.bgcentar.org.rs

Za izdavaa dr Vojin Dimitrijevi

Urednik Dina Dobrkovi

Korektor Jasmina Alibegovi

ISBN 978-86-7202-118-9

Priprema i tampa Dosije studio, Beograd

LJUDSKA PRAVA U SRBIJI 2009

PRAVO, PRAKSA I MEUNARODNI STANDARDI LJUDSKIH PRAVA

Beogradski centar za ljudska prava Beograd, 2010

Objavljivanje ovog izvetaja finansijski su pomogli Delegacija Evropske unije u Beogradu i Ambasada Savezne Republike Nemake. Stavovi izneti u Izvetaju su stavovi saradnika Beogradskog centra za ljudska prava.

Sadraj
Skraenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ljudska prava u pravnim propisima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ljudska prava u primeni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15 19 21 29
29 35

LJUDSKA PRAVA U PRAVNIM PROPISIMA. . . . . . . . . . . . . .

1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Ustavne odredbe o ljudskim pravima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Meunarodna zajamena ljudska prava i Srbija . . . . . . . . . . . . . .

41 41
41 42 42

1. Ljudska prava u pravnom poretku Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Pravo na delotvoran pravni lek za krenje ljudskih prava . . . . . .

2.1. Redovni pravni lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Ustavna alba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Sprovoenje odluka meunarodnih organa. . . . . . . . . . . . . . . . . .

46
46 47 49

3. Ogranienja i derogacija ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.1. Ogranienja ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Odstupanja (derogacije) u vreme izvanredne opte javne opasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Derogacije u vreme ratnog stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vanredno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

50
51 53
53 53 54

4. Posebna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1. Zabrana diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.1. 4.1.2. 4.1.3. 4.1.4. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakon o zabrani diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. . . . Ravnopravnost polova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

54
54
55 57 60 61

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.2. Pravo na ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.2.1. 4.2.2. 4.2.3. 4.2.4. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Samovoljno liavanje ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zatita ivota pritvorenika i zatvorenika . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveza drave da titi ivot od rizika po ivot . . . . . . . . . . . .
4.2.4.1. 4.2.4.2. Rizik po zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ivot u zdravoj ivotnoj sredini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

62
64 65 66 66
66 66

4.2.5.

Pobaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

71

4.3. Zabrana muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.3.1. 4.3.2. 4.3.3. 4.3.4. 4.4.1. 4.4.2. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krivino zakonodavstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krivini postupak i izvrenje kazni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upotreba prinude od strane policije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Trgovina ljudskim biima i krijumarenje ljudi . . . . . . . . . . . .
4.4.2.1. 4.4.2.2. 4.4.2.3. Trgovina ljudima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Trgovina ljudskim organima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krijumarenje ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

71
72 73 75 77

4.4. Zabrana ropstva i prinudnog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

79
80 81
81 83 84

4.4.3. 4.4.4.

Oduzimanje koristi steene kriminalom i obeteenje rtava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prinudni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

85 85

4.5. Pravo na slobodu i bezbednost linosti i postupanje s licima lienim slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.5.1. Pravo na slobodu i bezbednost linosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.5.1.1. 4.5.1.2. 4.5.1.3. 4.5.1.4. 4.5.1.5. 4.5.1.6. Zabrana samovoljnog hapenja i lienja slobode . . . . . . . . . Pravo na obavetenje o razlozima hapenja i o optubi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izvoenje pred sudiju u najkraem roku i pravo na suenje ili oslobaanje u razumnom roku . . . . . . . . . . . . . . . Pravo na albu sudu zbog lienja slobode . . . . . . . . . . . . . . . Pravo na naknadu tete zbog nezakonitog lienja slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravo na bezbednost linosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obaveza ovenog postupanja i potovanja dostojanstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razdvajanje okrivljenih i optuenih, maloletnika i odraslih. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

87
88
88 91 92 93 93 94

4.5.2.

Postupanje s licima lienim slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.5.2.1. 4.5.2.2.

94
94 95

4.6. Pravo na pravino suenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.6.1. Sudski sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

95
97

Sadraj

4.6.2.

Nezavisnost i nepristrasnost sudova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.6.2.1. 4.6.2.2. 4.6.2.3. 4.6.2.4. 4.6.2.5. 4.6.2.6. 4.6.2.7. 4.6.2.8. 4.6.2.9. Izbor sudija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stalnost sudijske funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prestanak sudijske funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Princip nepremestivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izuzee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kontrola i zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nespojivost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravo na sluajnu dodelu predmeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obuka sudija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

99
99 103 104 104 104 104 105 105 106

4.6.3. 4.6.4. 4.6.5. 4.6.6.

Pravinost postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suenje u razumnom roku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javnost rasprave i javnost presude. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Garantije optuenima za krivina dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.6.6.1. 4.6.6.2. Pretpostavka nevinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obavetenje o optubi, bez odlaganja i na jeziku koji optueni razume . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.6.6.3. Dovoljno vremena i mogunosti za pripremu odbrane i pravo na kontakt s braniocem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.6.6.4. Zabrana suenja u odsustvu i pravo na odbranu . . . . . . . . . . 4.6.6.5. Pravo na pozivanje i ispitivanje svedoka. . . . . . . . . . . . . . . . 4.6.6.6. Pravo na prevodioca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.6.6.7. Zabrana samooptuivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.6.6.8. Pravo na albu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.6.6.9. Pravo na odtetu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.6.6.10. Ne bis in idem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

107 109 110 112

113 114 115 115 117 118 119 119 119 120

4.6.7. 4.7.1. 4.7.2.

Ustavno sudstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Pristup i prikupljanje linih podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
4.7.2.1. 4.7.2.2. 4.7.2.3. 4.7.2.4. 4.7.2.5. Opta pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakon o tajnosti podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Otvaranje dosijea slubi bezbednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ovlaenja slubi bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krivinopravna zatita privatnog ivota . . . . . . . . . . . . . . . . 122 125 127 128 129

4.7. Pravo na zatitu privatnog ivota, porodice, stana i prepiske . . . 122

4.7.3. 4.7.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.8.1. 4.8.2.

Stan (dom) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prepiska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Porodini ivot i porodica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Seksualna autonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

130 131 133 134

4.8. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti . . . . . . . . . . . . . . 134

Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Odvojenost crkve od drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.8.3. 4.8.4. 4.8.5. 4.8.6. 4.9.1. 4.9.2. 4.9.3.

Versko organizovanje i ravnopravnost verskih zajednica . . . . . Verska nastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravo na prigovor savesti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Restitucija imovine verskih organizacija. . . . . . . . . . . . . . . . . .

137 140 140 142

4.9. Sloboda izraavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Zakon o javnom informisanju Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Osnivanje i rad elektronskih medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
4.9.3.1. 4.9.3.2. Zakon o radiodifuziji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Dozvola i postupak izdavanja dozvola za emitovanje programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

4.9.4. 4.9.5. 4.9.6.

Odredbe krivinih zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Zabrana propagande rata i pozivanja na nacionalnu, rasnu ili versku mrnju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 Slobodan pristup informacijama od javnog znaaja . . . . . . . . . 152

4.10. Pravo na slobodu mirnog okupljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

4.10.1. Ogranienja slobode okupljanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 4.10.2. Zabrana javnog skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 4.10.3. Spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

4.11. Sloboda udruivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

4.11.1. 4.11.2. 4.11.3. 4.11.4. 4.11.5. 4.12.1. 4.12.2. 4.12.3. 4.12.4. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnivanje i prestanak rada udruenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ogranienja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Udruivanje stranaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ogranienje slobode udruivanja javnih slubenika . . . . . . . . . 159 160 161 162 162 164 165 166 166 168 169 171

4.12. Pravo na mirno uivanje imovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Eksproprijacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nadziivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Povraaj bespravno oduzete imovine i obeteenje ranijih vlasnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.12.5. Stanarsko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.13.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.13.2. Ustavna zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.13.3. Zabrana izazivanja i podsticanja rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.13.4. Izraavanje nacionalne pripadnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.13. Prava pripadnika manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

174 175

Sadraj

4.13.5. Ouvanje identiteta manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.13.6. Zabrana asimilacije i vetakog menjanja strukture stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.13.7. Voenje javnih poslova i nacionalni saveti . . . . . . . . . . . . . . . . 4.13.8. irenje duha tolerancije i meukulturnog dijaloga . . . . . . . . . . 4.13.9. Upotreba jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

175 176 176 181 181

4.14. Politika prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

4.14.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 4.14.2. Uee u upravljanju javnim poslovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
4.14.2.1. Ogranienja u obavljanju javne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . 184

4.14.3. Politike stranke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

4.14.3.1. Finansiranje politikih stranaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187

4.14.4. Aktivno i pasivno birako pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 4.14.5. Izborni postupak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
4.14.5.1. 4.14.5.2. 4.14.5.3. 4.14.5.4. Organi za sprovoenje izbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Utvrivanje rezultata izbora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prestanak mandata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravna zatita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 190 191 191

4.15. Posebna zatita porodice i deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

4.15.1. Zatita porodice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 4.15.2. Brak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 4.15.3. Posebna zatita deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
4.15.3.1. 4.15.3.2. 4.15.3.3. 4.15.3.4. 4.15.3.5. Opte. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zatita dece od zlostavljanja i zanemarivanja . . . . . . . . . . . . Predlog zakona o zatitniku prava deteta . . . . . . . . . . . . . . . Zatita maloletnika u krivinom pravu i postupku . . . . . . . . Roenje i lino ime deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 198 200 200 202

4.16. Dravljanstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

4.16.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 4.16.2. Sticanje dravljanstva Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

4.17. Sloboda kretanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

4.17.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 4.17.2. Azil. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
4.17.2.1. Ustavni okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210 4.17.2.2. Zakonski okvir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

4.17.3. Ogranienja slobode kretanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 4.17.4. Sporazum o readmisiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

4.18. Ekonomska, socijalna i kulturna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

4.18.1. Opte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.18.2. Pravo na rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218

4.18.2.1. Zabrana diskriminacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 4.18.2.2. Zlostavljanje na radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 4.18.2.3. Prava radnika u vezi s prestankom radnog odnosa . . . . . . . . 223

4.18.3. Pravo na pravedne i povoljne uslove rada. . . . . . . . . . . . . . . . . 223

4.18.3.1. 4.18.3.2. 4.18.3.3. 4.18.3.4. Pravina zarada i jednaka nagrada za rad . . . . . . . . . . . . . . . Napredovanje u poslu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zatita na radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravo na odmor, razonodu i ogranieno radno vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sloboda sindikalnog organizovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zatita radnikih predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravo na trajk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opti kolektivni ugovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 226 226 228 229 231 231 233

4.18.4. Sindikalne slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

4.18.4.1. 4.18.4.2. 4.18.4.3. 4.18.4.4.

4.18.5. Pravo na socijalno obezbeenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 4.18.6. Pravo na zatitu porodice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 4.18.7. Pravo na odgovarajui ivotni standard. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240
4.18.7.1. Pravo na stanovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 4.18.7.2. Pravo na adekvatnu ishranu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

4.18.8. Pravo na najbolje fiziko i mentalno zdravlje. . . . . . . . . . . . . . 244

4.18.8.1. 4.18.8.2. 4.18.8.3. 4.18.8.4. Opte. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zdravstveno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zdravstvena zatita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prava pacijenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 245 245 247

4.18.9. Pravo na obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

4.18.9.1. Univerzitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

4.18.10. Prava osoba s invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

4.18.10.1. Pravo na rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 4.18.10.2. Pravo na socijalno obezbeenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 4.18.10.3. Pravo na obrazovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254

II LJUDSKA PRAVA U PRIMENI ODABRANE TEME . . . . . . 255 1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255

1.1. Domai mediji kao izvor podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 1.2. Ostali izvori podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

2. Odabrane teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

2.1. Funkcionisanje institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
2.1.1. Politike institucije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

10

Sadraj
2.1.1.1. 2.1.1.2. 2.1.1.3. 2.1.1.4. 2.1.1.5. Rad Skuptine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Narodne inicijative . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Politike stranke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izbori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sluaj Miladin Kovaevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Broj sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izbor sudija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izbor tuilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Meanje izvrne vlasti u rad pravosudnih organa . . . . . . . . . Napadi na sudije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kaznena politika sudova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Trajanje sudskih postupaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zatitnik graana (ombudsman) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dravna revizorska institucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Agencija za borbu protiv korupcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 258 259 259 260 262 262 266 268 269 269 270 271 273 274 275

2.1.2.

Pravosue . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261
2.1.2.1. 2.1.2.2. 2.1.2.3. 2.1.2.4. 2.1.2.5. 2.1.2.6. 2.1.2.7.

2.1.3.

Nezavisne institucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

2.1.3.1. 2.1.3.2. 2.1.3.3. 2.1.3.4.

2.2. Poloaj branitelja ljudskih prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 2.3. Zabrana diskriminacije i poloaj manjina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
2.3.1. Diskriminacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
2.3.1.1. 2.3.1.2. 2.3.1.3. 2.3.1.4. 2.3.1.5. Ispitivanje javnog miljenja o diskriminaciji. . . . . . . . . . . . . Tuba zbog diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . igosanje HIV pozitivnih osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Diskriminacija LGBT osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ravnopravnost polova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 279 280 280 282

2.3.2.

Poloaj nacionalnih manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

2.3.2.1. 2.3.2.2. 2.3.2.3. Miljenje Savetodavnog komiteta o Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 Meuetniki odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 Poloaj Roma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287

2.4. Pravo na ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

2.4.1. 2.4.2. 2.4.3. 2.4.4. 2.4.5. 2.4.6. 2.4.7. Rad na rasvetljavanju ubistava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravo na ivot i policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nestruno i nesavesno leenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ivot u zdravoj ivotnoj sredini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opasni otpad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Divlje deponije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bor i Panevo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 293 294 295 296 297 298

11

Ljudska prava u Srbiji 2009.

2.5. Zabrana muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
2.5.1. 2.5.2. 2.5.3. 2.5.4. Stanje u zatvorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Postupanje policije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Psihijatrijske i socijalne ustanove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Duhovno-rehabilitacioni centar Crna Reka . . . . . . . . . . . . . . . . 299 301 303 303

2.6. Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i krijumarenje ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 2.7. Sloboda misli, savesti i veroispovesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
2.7.1. Registracija netradicionalnih crkava i verskih zajednica posledice primene Zakona o crkvama i verskim zajednicama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izvetaji o verskim slobodama u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sukob u islamskoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporuka zatitnika graana Ministarstvu odbrane zbog naruavanja prava na dostojanstvo i lini integritet vojnika na sluenju vojnog roka u civilnoj slubi . . . . . . . . . . . . . . . . . Privatizacija i raspodela frekvencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pretnje i napadi na novinare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Suenja i pritisci na medije i novinare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Neprofesionalno ponaanje novinara i medija. . . . . . . . . . . . . . Govor mrnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 308 309

2.7.2. 2.7.3. 2.7.4.

311 312 313 315 317 318

2.8. Sloboda izraavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312

2.8.1. 2.8.2. 2.8.3. 2.8.4. 2.8.5.

2.9. Sloboda okupljanja i sloboda udruivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320 2.10. Ekonomska, socijalna i kulturna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
2.10.1. 2.10.2. 2.10.3. 2.10.4. 2.10.5. 2.10.6. 2.10.7. 2.10.8. 2.10.9. Ekonomska kriza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Siromatvo i ivotni standard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nezaposlenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . trajkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Protesti ratnih veterana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Socijalno stanovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zdravstveno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Korupcija u zdravstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 324 325 325 327 327 328 328 329

2.11. Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji zakondavstvo i odabrana praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330
2.11.1. Zakonodavstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 2.11.2. Sudski postupci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331

12

Sadraj

2.12. Presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima protiv Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334
Crnianin i drugi protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grievi i drugi protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dori protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Simi protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Felbab protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Miloevi protiv Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bodroi i Vujin protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bodroi protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stojanovi protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . M. V. protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Salontaji-Drobnjak protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Popovi protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vini protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nemet protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Molnar Gabor protiv Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bijeli protiv Crne Gore i Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334 335 336 337 337 338 339 340 342 343 344 346 347 348 348 349

2.13. Suoavanje s prolou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350

2.13.1. Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju . . . . . . . . . 351
2.13.1.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.13.1.2. Saradnja Srbije sa Hakim tribunalom . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.13.1.3. Istraivanje javnog mnenja o stavovima graana prema MKTJ i suenjima za ratne zloine u Srbiji . . . . . . . . . . . . . 2.13.1.4. Izvetavanje medija u Srbiji o MKTJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.13.1.5. Presude MKTJ u 2009. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Milutinovi i drugi (IT-05-87) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Momilo Krajinik (IT-00-39) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mrki i drugi (IT-95-13/1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Luki i Luki (IT-98-32/1). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dragomir Miloevi (IT-98-29/1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Presude zbog nepotovanja suda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Florens Artman (Florence Hartmann) (IT-02-54-R77.5) . . . . . . . . . Vojislav eelj (IT-03-67-R77.2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dragan Joki (IT-05-88-R77.1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.13.2.1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.13.2.2. Presude u sudskim postupcima za ratne zloine . . . . . . . . . . Drugostepene odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet Zdravko Pai Slunj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet Zvornik 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 353 353 355 356 356 359 360 361 362 363 363 363 364 364 368 368 368 368

2.13.2. Suenja za ratne zloine u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 364

13

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Predmet Boro Trbojevi Velika Peratovica . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet Aleksandar Medi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prvostepene presude. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet Ovara 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet Damir Sireta Ovara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet Suva Reka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet Podujevo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet Ubistvo brae Bitii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet Ilija Jurii Tuzlanska kolona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet Nenad Mali Stari Majdan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 370 371 371 371 372 372 373 374 375

Dodatak I
Najvaniji ugovori o ljudskim pravima koji obavezuju Srbiju . . . . . . . 377

Dodatak II
Indeks propisa u Srbiji koji se pominju u ovoj knjizi . . . . . . . . . . . . . . 383

14

Skraenice
AI Amnesty International APV Autonomna Pokrajina Vojvodina BIA Bezbednosno informativna agencija BIH Bosna i Hercegovina CeSID Centar za slobodne izbore i demokratiju CoE Savet Evrope CPD Centar za prava deteta CPT Evropski komitet za spreavanje muenja dok. UN dokument Ujedinjenih nacija DRI Dravna revizorska institucija DS Demokratska stranka DSS Demokratska stranka Srbije DVT Dravno vee tuilaca ESLJP (ECHR) Evropski sud za ljudska prava ECmHR Evropska komisija za ljudska prava EKPS Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda od 4. novembra 1950. ESP revidirana Evropska socijalna povelja EU Evropska unija EULEX Misija vladavine prava Evropske unije Evropski sud Evropski sud za ljudska prava u Strazburu FHP Fond za humanitarno pravo FNRJ Federativna Narodna Republika Jugoslavija GSA Gej Strejt Alijansa HRW Human Rights Watch Izvetaj 1999 Ljudska prava u Jugoslaviji 1999, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2000. Izvetaj 2000 Ljudska prava u Jugoslaviji 2000, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2001.

15

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Izvetaj 2003 Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2003, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2004. Izvetaj 2004 Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2004, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2005. Izvetaj 2005 Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori 2005, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2006. Izvetaj 2006 Ljudska prava u Srbiji 2006, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2007. Izvetaj 2007 Ljudska prava u Srbiji 2007, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2008. Izvetaj 2008 Ljudska prava u Srbiji 2008, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2009. JNA Jugoslovenska narodna armija JS Jedinstvena Srbija JSO Jedinica za specijalne operacije KEBS Konferencija za evropsku bezbednost i saradnju KESK Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava KPZ Kazneno-popravni zavod KZ Krivini zakonik Srbije LDP Liberalno demokratska partija MKTJ Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju MMF Meunarodni monetarni fond MOR Meunarodna organizacija rada MSP Meunarodni sud pravde MUP Ministarstvo unutranjih poslova NATO Severnoatlantski pakt NS Nova Srbija NUNS Nezavisno udruenje novinara Srbije NVO Nevladina organizacija ili nevladine organizacije ODIHR Biro za demokratske institucije i ljudska prava OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju OIPV Odluka o izboru poslanika u Skuptinu AP Vojvodine OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju PESK Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima od 16. decembra 1966.

16

Skraenice

PGP Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima od 16. decembra 1966. PJP Posebne jedinice policije Povelja Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama SCG PUPS Partija ujedinjenih penzionera Srbije PZ Porodini zakon REKOM Regionalna komisija za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i tekim krenjima ljudskih prava na teritoriji bive SFRJ RIK Republika izborna komisija RRA Republika radiodifuzna agencija RS Republika Srbija RTS Radio televizija Srbije SCG Srbija i Crna Gora SDP Socijaldemokratska partija SE Savet Evrope SFRJ Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija Sl. glasnik Slubeni glasnik Sl. list Slubeni list SNS Srpska napredna stranka SPC Srpska pravoslavna crkva SPS Socijalistika partija Srbije Srbija Republika Srbija SRJ Savezna Republika Jugoslavija SRS Srpska radikalna stranka SUS Savezni ustavni sud SVM Savez vojvoanskih Maara UN Organizacija ujedinjenih nacija Univerzalna deklaracija Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Rezolucija Generalne skuptine UN br. 217 A(III) od 10. decembra 1948. UNHCR Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu

17

Ljudska prava u Srbiji 2009.

UNS Udruenje novinara Srbije USS Ustavni sud Srbije Ustav Srbije Ustav Republike Srbije Venecijanska komisija Evropska komisija za demokratiju putem prava Saveta Evrope VJ Vojska Jugoslavije VSS Vrhovni sud Srbije YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava ZIKS Zakon o izvrenju krivinih sankcija ZINP Zakon o izboru narodnih poslanika ZLI Zakon o lokalnim izborima ZKP Zakonik o krivinom postupku ZOE Zakon o eksproprijaciji ZOIPKD Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela ZOO Zakon o obligacionim odnosima ZOP Zakon o prekrajima ZOR Zakon o radu ZOS Zakon o strancima ZPP Zakon o parninom postupku ZUS Zakon o Ustavnom sudu ZVP Zakon o vanparninom postupku ZZO Zakon o zdravstvenom osiguranju ZZZ Zakon o zdravstvenoj zatiti

18

Predgovor
Beogradski centar za ljudska prava ve dvanaest godina objavljuje svoj sintetiki i sveobuhvatan izvetaj o stanju ljudskih prava u zemlji, ija je svrha da se prikau i ocene ustavna i zakonska reenja u oblasti ljudskih prava. Srbiju obavezuju mnogi meunarodni ugovori, izmeu ostalih i oni kojima drava preuzima dunost da potuje i osigura potovanje ljudskih prava. Zato se analiza usredsredila na utvrivanje obima u kome je domae zakonodavstvo usaglaeno sa standardima iz dva najvanija univerzalna meunarodna ugovora usvojena u Ujedinjenim nacijama i ratifikovana od strane nae drave Pakta o graanskim i politikim pravima i Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, kao i s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, poto je Srbija kao lanica Saveta Evrope u obavezi da uskladi svoje zakonodavstvo s ovom konvencijom i praksom Evropskog suda za ljudska prava. Ove godine Srbija je ratifikovala i revidiranu Evropsku socijalnu povelju, pa je znaajna panja posveena i usaglaenosti domaeg zakonodavstva s ovim dokumentom. Izvetaj sadri dva dela. U prvom delu analiziraju se i blie objanjavaju zakonska reenja koja se tiu ljudskih prava. Analizirane su ustavne odredbe, najvaniji vaei zakoni i neki podzakonski akti koji mogu da utiu na puno uivanje ljudskih prava. Komentariu se i neki vani zakoni koji e tek stupiti na snagu, kao i predlozi i nacrti zakona koji zadiru u oblast koja se obrauje. Odgovarajue odredbe domaih zakona porede se sa lanovima paktova UN i Evropske konvencije o ljudskim pravima i tumaenjima koja prua praksa komiteta UN i Evropskog suda za ljudska prava. U pojedinim zakonima koji se analiziraju koristi se terminologija koja nije u skladu s postojeim stanjem, jer zakoni, bilo republiki, bilo nekadanji savezni zakoni, odnosno zakoni dravne zajednice, nisu prilagoeni novim okolnostima. Tako, u pojedinim zakonima pominju se npr. jugoslovenski dravljani, ili granice Srbije i Crne Gore. U Izvetaju se koristi terminologija koju poznaju zakoni, iako je ona, kao to smo rekli, ponegde zastarela. Drugi deo izvetaja posveen je stvarnom uivanju, ogranienjima ili krenjima ljudskih prava koja su garantovana meunarodnim ugovorima i Ustavom i zakonima Srbije. Odeljak Ljudska prava u primeni Odabrane teme, pored tekstova koji govore o nivou potovanja pojedinih ljudskih prava u praksi, obuhvata i posebne tematske celine koje obrauju vei broj onih pojedinih ljudskih prava koje odgovarajua tema najvie povezuje, kao i one zasebne teme iji je izbor, kao i u prethodnim izvetajima, uslovljen time to imaju snane politike implikacije, a istovremeno utiu na stanje ljudskih prava u zemlji.

19

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Saradnici Beogradskog centra sistematski su pratili medije i izvetaje i saoptenja meunarodnih i domaih nevladinih organizacija. Iz obimne grae izdvojene su one pojave koje ukazuju da se pojedina prava ozbiljno kre. U Izvetaju se ne daju konane ocene, ve se samo prenosi ono to su mediji ili izvetaji o stanju ljudskih prava objavili. Objavljivanje Izvetaja podrali su Delegacija Evropske unije u Beogradu i Ambasada Savezne Republike Nemake. Izvetaj je objavljen u okviru ireg projekta koji finansira Delegacija Evropske unije, a koji ima za cilj unapreenje izvetavanja o ljudskim pravima kroz saradnju s nevladinim organizacijama iz zemlje. Izvetaj su izradili saradnici Beogradskog centra za ljudska prava: Andrea olak, Danilo uri, Nevena Dii, Dina Dobrkovi, Bojan Gavrilovi, Anelka Markovi, arko Markovi, Marina Mijatovi, Damir Milutinovi, Milica Pavievi, Nenad Petkovi, Ivan Proti, Milo Stojkovi, Milo Stopi, Duka Tomanovi i Jovana Zori. U tome im je mnogo pomogla i Una Proti.

20

Uvod
Od 2006. godine Srbija nije vie deo jedne ire drave. Postala je opet nezavisna tako to je iz poslednje verzije Jugoslavije, dravne zajednice Srbija i Crna Gora, istupila Crna Gora.1 Krajem te godine na referendumu je prihvaen novi Ustav Republike Srbije. On je po miljenju mnogih izraen i usvojen u velikoj brzini i zato dovodi do nedoumica i tekoa u primeni. I tokom 2009. esto su se iz politikih i strunih krugova ule kritike na postojei Ustav i predlozi da se pojedine njegove odredbe izmene. Isto tako, neki su se zakonodavni akti i dalje osporavali kao neustavni. Iako su protekli rokovi za prilagoavanje zakonodavstva Ustavu, sve potrebne zakonske izmene jo nisu usvojene ili se usvajaju sa zakanjenjem, a i to prate kritike za brzopleta i nepromiljena reenja. Ustavni sud Republike Srbije, koji treba da reava povodom brojnih inicijativa za ocenu ustavnosti i jo brojnijih ustavnih albi ni 2009. nije bio potpuno osposobljen za rad. Naime, u njemu je, umesto petnaest sudija, kako to predvia Ustav, jo uvek bilo samo njih deset: Vrhovni kasacioni sud, koji je trebalo da imenuje treinu sudija Ustavnog suda, nije taj posao mogao da obavi jer ni sam nije bio konstituisan. S tim u vezi, ni predviena velika reforma pravosua u Srbiji nije bila u potpunosti izvrena u toku 2009. godine. Tanije, tek 16. decembra Visoki savet sudstva saoptio je rezultate svoga rada. Sve sudije bile su dovedene u poloaj da konkuriu na nova sudijska mesta u okviru nove strukture sudstva, koja je podrazumevala reorganizaciju postojee pravosudne mree i stvaranje novih sudova. Odluke Visokog saveta sudstva izazvale su burne reakcije, zasnovane na proirenom miljenju da kriterijumi kojima je trebalo da se rukovodi Visoki savet nisu bili ispravno primenjeni i da je zbog toga mnogo kvalifikovanih sudija ostalo bez slube, dok meu novoizabranim sudijama ima onih koji to ne zasluuju zbog pomanjkanja strunosti i loeg obavljanja sudijske funkcije u prolosti. Do kraja 2009. Visoki savet nije uruio neuspelim kandidatima pojedinana obrazloena reenja od kojih zavisi i pravni lek koji im je na raspolaganju. Ovo pitanje nije bilo zadovoljavajue razreeno. Slino se desilo i s izborom tuilaca i njihovih zamenika. Jedno od pitanja koje je izazvalo estoke politike rasprave, praene optubama za krenje Ustava, bilo je usvajanje Statuta Autonomne pokrajine Vojvodina i zakona o utvrivanju nadlenosti te pokrajine. Statut je Skuptina AP Vojvodine usvojila jo 2008. godine, ali je, da bi stupio na snagu, bilo potrebno da ga potvrdi
1 Za prethodni razvoj videti uvode u ranije izvetaje Beogradskog centra za ljudska prava, objavljivane od 1998. godine pod naslovima Ljudska prava u Jugoslaviji, Ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori i Ljudska prava i Srbiji.

21

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Narodna skuptina Republike Srbije. Skuptini je trebalo vrlo mnogo vremena da ga potvrdi; to je uinila tek 30. novembra.2 Usvajanje Statuta nailo je na vrlo jake otpore desnih i nacionalistikih snaga, koje su smatrale da su ovlaenja koja tako dobija ova pokrajina isuvie velika i da vode osamostaljenju i moguem otcepljenju Vojvodine od Srbije. Meu najeim kritiarima Statuta bila je i Demokratska stranka Srbije (DSS), iji je predsednik od 2003. do 2008. godine bio na elu Vlade Srbije. Pored politikih argumenata, protivnici usvajanja i odobravanja Statuta tvrdili su da je ovaj akt protivan Ustavu Srbije od 2006. Oni su i do kraja 2009. pretili odgovarajuom inicijativom pred Ustavnim sudom Srbije. Druga zvanino postojea autonomna pokrajina u Srbiji je Kosovo i Metohija. Teritorija ove pokrajine je od 1999. godine pod meunarodnom upravom na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999) i Kumanovskog sporazuma od iste godine, koji je Savezna Republika Jugoslavija prihvatila jo dok je na njenom elu bio Slobodan Miloevi. Na Kosovu, pored uprave koju su uspostavile meunarodne organizacije, u prvom redu Ujedinjene nacije i Evropska unija, postoje i organi koje su posle 1999. godine ustrojili kosovski Albanci. Tako izabrana Skuptina jednostrano je proglasila nezavisnost Kosova 17. februara 2008. godine. Do kraja 2009. godine Kosovo je priznalo 65 zemalja i s njim uspostavilo diplomatske odnose. Na ove poteze Vlada Republike Srbije reagovala je energino ostajui pri tvrdnji da je jednostrana odluka o secesiji Kosova i Metohije protivna meunarodnom pravu, a da to pravo kre i one drave koje priznaju kosovsku dravu. Vlada Srbije se uzdravala od prejakih reakcija i izriito se odrekla vojnih mera. Zbog priznanja Kosova iz zvanine Srbije nijednom nije usledila protivmera u vidu prekida diplomatskih odnosa. U veini sluajeva, srpski ambasadori su povlaeni i pozivani na konsultacije da bi se ipak vratili na dunost, mada su u odnosu na susednu Makedoniju i Crnu Goru povueni i otriji potezi, koji su pogodili njihove diplomatske predstavnike u Beogradu: bili su proglaeni za nepoeljna lica i morali su da napuste zemlju. Meutim, odnosi su popravljeni tako to su prihvaeni akreditivi novih ambasadora Crne Gore i Makedonije. Novo zaotrenje odnosa s Crnom Gorom usledilo je poto je ona razmenila diplomatske predstavnike s Kosovom. Tokom 2009. nastavljeni su napori da se proglaenje nezavisnog Kosova ospori i pred Meunarodnim sudom pravde. Prethodne godine Srbija je postigla diplomatski uspeh time to je uspela da veina u Generalnoj skuptini UN odlui da ovaj organ od Suda zatrai savetodavno miljenje o saglasnosti jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova s meunarodnim pravom. Svoje podneske u kojima se osvru na pitanje postavljeno u zahtevu za savetodavno miljenje podneli su Srbija, kosovske vlasti i neke zainteresovane drave. Decembra 2009. je pred Sudom voena usmena rasprava, na kojoj su izneti glavni argumenti suprotstavljenih strana. Kao to se moglo oekivati, predstavnici drava koje su priznale Kosovo tvrdili su da je ono nastalo u skladu s vaeim meunarodnim pravom, dok su diplomate i pravnici
2 Zakon o utvrivanju nadlenosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, Sl. glasnik RS, 99/09.

22

Uvod

onih zemalja koje nisu dale priznanje tvrdili suprotno. Oekuje se da e Sud objaviti savetodavno miljenje 2010. godine. Situaciju na Kosovu komplikovala su i druga dogaanja. U skladu s tendencijom da se organi Ujedinjenih nacija postepeno povuku s teritorije Kosova i da se meunarodno prisustvo preteno poveri Evropskoj uniji, obrazovana je i sluba koja treba da doprinese jaanju zakonitosti na teritoriji Kosova, poznata pod skraenim nazivom EULEX. Posle izvesnog natezanja vlasti Republike Srbije pristale su da sarauju s EULEX-om, mada se i dalje dre pravila da jedini organ koji moe da zastupa Kosovo predstavlja UNMIK (United Nations Interim Administration Mission in Kosovo). Predstavnici Srbije i dalje bojkotuju sve skupove na kojima Kosovo predstavlja nova vlada u Pritini i pristaju da ulaze u meunarodne aranmane samo s UNMIK-om. Uz to, na Kosovu i dalje postoje paralelni organi lokalne samouprave. Jedni su nastali na osnovu zakona Srbije i izabrani su na izborima koje je organizovala i finansirala Srbija, a druge je organizovala vlast u Pritini a izabrani su na odgovarajuim lokalnim izborima. Konano, nove vlasti samoproglaene Republike Kosovo de facto ne kontroliu severni deo Kosova oko Kosovske Mitrovice, dok, s druge strane, organi vlade Srbije, koja u svom sastavu ima i posebno Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, imaju tekoa da ostvare prisustvo na ostatku kosovske teritorije. Pobeda proevropske koalicije na parlamentarnim izborima 2008. godine i jaka podrka veine stanovnitva pridruenju Srbije Evropskoj uniji doveli su 2009. do vanih koraka u tom pravcu. Dodue, Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju Srbije i EU nije stupio na snagu zbog protivljenja nekih lanica EU, u prvom redu Holandije, koje kao glavni razlog navode nespremnost Srbije da Meunarodnom krivinom tribunalu za bivu Jugoslaviju (MKTJ) izrui dva preostala optuenika, Ratka Mladia i Gorana Hadia. Ipak je 7. decembra prihvaen prelazni trgovinski sporazum Srbije s EU. S obzirom da je Evropska unija svojevremeno ukinula carinske dabine za proizvode iz Srbije, a da je Srbija ve bila poela da jednostrano primenjuje trgovinski sporazum, praktini efekti prihvatanja Prelaznog sporazuma nisu upadljivi, ali je vano da se u ovoj oblasti odnos izmeu Srbije i EU postavlja na vrste ugovorne osnove. Drugi vaan uspeh, s nesumnjivim psiholokim dejstvom na stanovnitvo Srbije, bila je odluka zemalja obuhvaenih engenskim sporazumom da ukinu vize za dravljane Srbije (sem onih s prebivalitem na teritoriji Kosova). Bezvizni reim stupio je na snagu 19. decembra 2009. Iako nije dolo do hapenja dvojice preostalih optuenika, odnosi Srbije s Meunarodnim krivinim tribunalom za bivu Jugoslaviju nalaze se po optoj oceni na uzlaznoj liniji. Glavni tuilac MKTJ je i 2009. nekoliko puta posetio Beograd i u svojim izvetajima povoljno ocenio odnose s partnerima u Srbiji. Prema njemu, Srbija ispunjava sve druge obaveze prema MKTJ. Ova ocena je povezana s jaanjem autoriteta Vea za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu i odgovarajueg tuilatva, koji s uspehom obavljaju svoje funkcije, ukljuujui tu i dobru saradnju

23

Ljudska prava u Srbiji 2009.

s odgovarajuim organima u susednim zemljama. Najnovije istraivanje Beogradskog centra za ljudska prava o stavu graana prema MKTJ, obavljeno u periodu od aprila do juna 2009, pokazalo je, meutim, da je veina graana Srbije jo uvek podozriva prema Tribunalu, koga i dalje smatra pristrasnom politikom ustanovom, nenaklonjenom Srbima i Srbiji. Narodna skuptina Srbije je 2009. godine pokazala da se oporavlja od opstrukcije koja je bila naroito pojaana posle razdora u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS). Oni poslanici SRS koji je nisu napustili da bi preli u novostvorenu Srpsku naprednu stranku (SNS) jedno vreme su se trudili da na razne naine paraliu rad parlamenta. Sledei nekadanju praksu svog voe Vojislava eelja, koji je i 2009. ostao u pritvoru MKTJ jer mu suenje nije zavreno, poslanici SRS su nastojali da privuku panju i incidentima. U meuvremenu je poslovnik parlamenta izmenjen, to je olakalo usvajanje veeg broja zakonskih predloga. S druge strane, da bi se posao bre obavljao mnogi su se zakonski projekti usvajali bez ozbiljne debate i uz neprekidnu sumnju u njihovu ustavnost. Primer za to je i brzo donoenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju, koji moe imati tetne posledice po slobodu izraavanja i rad medija. I reforma pravosua povezuje se s neadekvatnom zakonodavnom delatnou postoji miljenje da je poreklo tekoa nastalih pri izboru sudija u samim zakonima koji se tiu reorganizacije sudstva. Prilikom donoenja Zakona o zabrani diskriminacije ispostavilo se da i izvrna i zakonodavna vlast zaziru od toga da se suprotstave snanim konzervativnim tendencijama u drutvu i monim faktorima koji ih zastupaju. Nacrt ovoga liberalnog zakona bio je privremeno povuen iz procedure zbog protivljenja Srpske pravoslavne crkve (SPC), kojoj su se u toj stvari pridruile i druge tradicionalne crkve. Po proirenom miljenju, otpor prema ovom nacrtu bio je u prvom redu izazvan odredbama koje su osobe drugaije seksualne orijentacije titile vie nego do sada. Jo jedan primer snane netrpeljivosti prema ljudima drugaije seksualne orijentacije bili su dogaaji vezani za organizovanje Parade ponosa u Beogradu. Prva i jedina takva parada u Beogradu bila je 2001. godine i loe se zavrila po svoje uesnike. Sledbenici raznih krajnje desniarskih i nacionalistikih grupa fiziki su napali uesnike, a malobrojni pripadnici policije nisu mogli ili nisu hteli da ih zatite. Posle osam godina trebalo je organizovati paradu uz bolje pripreme i uz prethodnu saradnju s vlastima. Organizatori su uz savetovanje s policijom pripremili plan za njeno odravanje, predvieno za 20. septembar. Predstavnici istih onih pokreta koji su prekinuli manifestaciju 2001. godine, uz sadejstvo nekih crkvenih velikodostojnika, poveli su estoku kampanju protiv parade, praenu i pretnjama fizikim nasiljem. Policijski organi su pokazali izrazitu neodlunost. Neki su oigledno smatrali da se parada ne moe dozvoliti iz raznih razloga, prvenstveno bezbednosnih, dok su drugi savetovali da se ona ne odri u centru grada ve u njegovom slabo naseljenom delu gde bi se navodno garantovao vei stepen bezbednosti, ali bi i ostala neprimeena. Taj prostor, uz reku Dunav, ostao je zapamen kao mesto na koje je reim Slobodana Miloevia pokuavao (bez uspeha) da preusmeri sve demonstracije koje

24

Uvod

mu nisu bile po volji. I ova seanja doprinela su tome da organizatori parade otkau manifestaciju. Ova epizoda je ostala vrlo neprijatna za vlast i za reputaciju zemlje, pa su se u kasnijem delu godine umnoila obeanja iz Vlade da e 2010. parada biti odrana bez smetnji. Otkazivanje Parade ponosa bilo je samo jedan znak sve vee agresivnosti registrovanih i neregistrovanih organizacija krajnje desnice, povezanih s raznim drugim interesnim grupama, od kojih one vezane za organizovani kriminal nisu najbeznaajnije. To se posebno dramatino ispoljilo kada je do izraaja dola sprega takvih organizacija sa sportskim klubovima i njihovim navijaima. Naroiti znak za opasnost bilo je surovo ubistvo 17. septembra, u samom centru Beograda, jednog mladog francuskog dravljanina koji je doao kao navija svog fudbalskog kluba. Policijska istraga je ustanovila da su glavni osumnjieni za ubistvo pripadnici navijakih grupa koje uz sportske emocije ispoljavaju i snane nacionalistike i rasistike poglede. Ovo je neke medije podstaklo da se ozbiljnije pozabave stanjem u podzemlju koje okruuje neke sportske klubove i sastavom navijakih grupa, kojima su esto na elu lica za koja se veruje da su povezana s kriminalom. U tome se naroito istakla novinarka televizijske stanice B92 Brankica Stankovi. Reakcije na njena otkria i sugestije da za incidente nisu odgovorni obini navijai nego organizovane navijake grupe i njihovi voi bile su vrlo agresivne. Poela je da dobija pretnje smru, a na stadionima su protiv nje u nekoliko prilika prireivane neukusne i uvredljive predstave. Suenje okrivljenima za ovo ubistvo do kraja godine nije poelo. Kao i u svim zemljama u tranziciji, pitanje sistemske korupcije je i 2009. bilo na redu i u Srbiji. Postoji uverenje da borba protiv ovog drutvenog zla nije bila ni odluna ni dosledna. Savet za borbu protiv korupcije i dalje je opstao kao udan hibrid vladine i nevladine ustanove. Njega je jo 2001. osnovala vlada kao svoje savetodavno telo, sastavljeno od uglednih pojedinaca, ali mu nikada nije dala nikakvu stvarnu mo ni podrku, dok su ga neki ministri ak otvoreno nipodatavali kao skup nekompetentnih ljudi. Konano je 2009. na osnovu posebnog zakona obrazovana Agencija za borbu protiv korupcije, iji Upravni odbor takoe sainjavaju nezavisni pojedinci, ali koja ima vea ovlaenja i jau administrativnu podrku. Agencija treba da pone s radom poetkom 2010. Patrijarh srpski Pavle umro je 15. novembra. On je vrlo dugo bio na elu Srpske pravoslavne crkve u toku dogaaja koji su potresali celu Jugoslaviju, Srbiju i samu SPC. Njegova sahrana okupila je velik broj obinih graana i sve politiki znaajne figure. Panja javnosti bila je preteno usredsreena na privatni lik patrijarha, poznatog po skromnosti, pri emu je dola do izraaja elja da se on kao moralni uzor postavi i crkvenim i dravnim velikodostojnicima. Do kraja godine nije izabran njegov naslednik. S obzirom na velik uticaj koji u Srbiji u poslednje vreme ima SPC, za ovaj izbor vlada veliko interesovanje. Posle dugog odlaganja, Narodna skuptina je 8. jula donela Zakon o udruenjima, koji treba da unese vie sigurnosti u delovanje nevladinih organizacija. Pre-

25

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ma njemu, sva udruenja graana treba da se preregistruju. to se tie opteg stava prema nevladinim organizacijama, on je i dalje ambivalentan. U mnogim medijima i u dobrom delu javnosti, kao i u oima lidera nacionalistikih stranaka i pokreta, nevladine organizacije koje se zalau za unapreenje ljudskih prava, suoavanje s prolou i pomirenje naroda jo trpe od predrasuda koje su protiv njih stvarane u vreme reima Slobodana Miloevia. One se smatraju nacionalno sumnjivim, pa ak i subverzivnim, i insinuira se da su pod uticajem inostranstva. Predstavnici vlasti se, za razliku od ranijih vremena, ipak uvaju od neumesne kritike civilnog sektora. S druge strane, broj udruenja nacionalne i krajnje desne orijentacije porastao je i njihovi voi se uporno trude da privuku panju. Neka od tih udruenja nisu ni registrovana, to vlastima oteava postupanje prema njima, naroito onda kada proizvode incidentne situacije. Ustavnom sudu je 2008 upuen zahtev da se zabrani organizacija Nacionalni stroj, ali Sud o tome jos nije doneo odluku. Republiki javni tuilac ove godine najavio je inicijativu za zabranu jo dve organizacije, Srpskog narodnog pokreta 1389 i Obraza. Predvodnik Nacionalnog stroja osuen je na godinu dana zatvora zbog napada, krajem 2004, na uesnike jedne antifaistike tribine, ali mu nije bio oduzet paso pa se 2009. nalazio u Italiji, u koju je pobegao da bi izbegao izdravanje kazne. Ekstradicioni postupak je poveden, ali on jo nije izruen zbog albe koju je podneo na odluku o izruenju. I dalje se ima utisak da sindikati i profesionalna udruenja jo ne igraju u potpunosti svoju drutvenu ulogu. To se pokazalo i prilikom raznih ispoljavanja socijalnog nezadovoljstva gde udeo sindikata nije bio jasan ili je bio sluajan. Pored toga, na elo nekih navodno nevladinih udruenja i dalje stiu ljudi koje nameu politike stranke. Primer za to je postavljanje na mesto generalnog sekretara Automoto saveza Srbije lica povezanog sa Socijalistikom partijom Srbije, koje se pamti po predanom uestvovanju u likvidaciji nezavisnih medija u doba dominacije te stranke i njenog voe Slobodana Miloevia. Posmatrajui sva zbivanja u Srbiji u 2009. godini mora se imati u vidu da je nju, kao i celi svet, potresala ekonomska kriza. I pored oekivanja nekih politiara da e njeni efekti u Srbiji biti blai, recesija je dovela do loe ekonomske situacije i do osetnog pogoranja standarda. Ispostavilo se da nesrazmerno veliki deo stanovnitva ivi ispod granice siromatva, a da, s druge strane, socijalne nejednakosti postaju sve upadljivije. Jedno od ispoljavanja krize bilo je sve vee nezadovoljstvo radnika, od kojih su mnogi izgubili posao i nemaju izgleda da ga uskoro dobiju. Ove su godine naroito dramatine bile posledice loe obavljene privatizacije dravnih i drutvenih preduzea, koja su esto dospevala u ruke nesposobnih ili korumpiranih vlasnika. Oni ili nisu znali njima da upravljaju ili su povoljno kupovali preduzea, ne da bi u njima razvijali proizvodnju ve da bi povoljno rasprodali zgrade i postrojenja koje su tako stekli, a da ne ispune svoje obaveze prema zaposlenima. Posloprimci su esto otkrivali da novi vlasnici ne uplauju obavezne doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje, a da se izgovaraju da nisu u stanju da isplauju zarade zbog malih prihoda. Nezadovoljstvo zaposlenih se okretalo protiv drave i

26

Uvod

izraavalo na naine koji izazivaju velike opte tete, kao to su blokade eleznikih pruga i puteva. Ispostavljalo se da Vlada esto nema prave odgovore za socijalne tenzije tako da se reenja opet trae u podravljenju privatizovanih preduzea, to ometa ekonomske reforme i oteava Srbiji prilagoavanje uslovima koje treba da ispuni radi pristupanja Evropskoj uniji. Delegacija Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) posetila je Srbiju u oktobru i sa svojim partnerima se dogovarala o korienju kredita koji je MMF odobrio Srbiji na osnovu stand by aranmana s njom. Predstavnici Vlade obeali su da e ispuniti uslove vezane za aranman, od kojih je najvaniji drastino smanjene javne potronje, koja se prvenstveno ispoljava u izdacima za glomazni administrativni aparat i za penzije. U skladu s tim, prihvaene su mere za redukciju broja javnih slubenika, snienje ili ograniavanje njihovih plata, kao i zamrzavanje penzija. Ostalo je pitanje hoe li se one u potpunosti sprovesti s obzirom da koaliciona Vlada mora da usklauje razliite partikularne interese koje zastupaju stranke zastupljene u njoj.

27

Rezime
Ljudska prava u pravnim propisima
1. Tokom 2009. intenzivirana je zakonodavna aktivnost Skuptine, ali je nastavljena praksa donoenja zakona po hitnom postupku, to se negativno odraava na kvalitet zakona. Prilikom usvajanja zakona ne vodi se odgovarajua javna rasprava o sadrini i uticaju predloenih zakonskih reenja. Skuptini Srbije od 2001. godine dostavljeno je devet narodnih inicijativa u formi predloga zakona, ali Skuptina ih ignorie. Jedina narodna inicijativa ikad razmatrana u Skuptini je inicijativa iz maja 2006. koja se odnosila na zahtev sindikata za besplatnu podelu akcija javnih preduzea. Za razliku od prethodne dve godine, zakonodavna aktivnost u Srbiji u 2009. godini bila je veoma intenzivna. Usvojeno je preko 160 zakona, od kojih ne mali broj sasvim novih zakona, uz zakone o izmenama i dopunama ranije usvojenih zakona. Ratifikovan je i veliki broj meunarodnih konvencija i sporazuma, od kojih su sa stanovita ljudskih prava najznaajniji Konvencija UN o pravima osoba s invaliditetom i Opcioni protokol uz ovu Konvenciju, revidirana Evropska socijalna povelja, Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih preko raunarskih sistema, dve konvencije MOR (Konvencija br. 167 o bezbednosti i zdravlju u graevinarstvu i Konvencija br. 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu), Konvencija Saveta Evrope o akciji protiv trgovine ljudskim biima, Konvencija o zatiti i unapreenju raznolikosti kulturnih izraza i Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine. Ove godine, izmeu ostalog, usvojen je novi Zakon o upravnim sporovima, a od januara 2010. godine stupie na snagu odredbe koje reguliu rad prekrajnih sudova i ovi sudovi e poeti s radom, ime e biti otklonjeni nedostaci zbog kojih je Srbija (u to vreme dravna zajednica Srbija i Crna Gora) prilikom ratifikacije Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda stavila rezerve. Kako se rezerve odnose na zakonske odredbe koje vie nee vaiti, drava bi rezerve trebalo to pre da povue. 2. Krajem decembra 2008. godine Narodna skuptina je usvojila set pravosudnih zakona. Iako e novousvojeni zakoni poeti da se primenjuju tek od sledee godine, odreene odredbe pojedinih zakona, neophodne za izbor i imenovanja, kao i za organizacione promene u pravosuu, primenjivane su tokom 2009. godine kako bi pravosudni sistem od 2010. godine poeo da funkcionie na radikalno promenje-

29

Ljudska prava u Srbiji 2009.

nim osnovama i pravilima. Odluka o izboru sudija na stalnu funkciju u sudovima opte i posebne nadlenosti objavljena je 16. decembra 2009. godine. Broj sudija je smanjen, i pilagoen smanjenom broju sudova na teritoriji Srbije. Postavlja se pitanje da li e znatno manji broj sudija, meu kojima i veliki broj onih koji prvi put stupaju na funkciju, moi da odgovori izazovima reforme i osnovnom cilju pravinom i efikasnom suenju. Drutvo sudija Srbije podnelo je inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o sudijama koje se odnose na prestanak sudijske funkcije i izbor sudija, a Ustavni sud je ovu inicijativu odbio. Jedan od velikih problema u vezi s reformom pravosua je i pitanje pravnog leka koji bi mogle da koriste sudije koje nisu ponovo izabrane, koje, naalost, nije reeno do kraja reizbora i preti da ugrozi itavu reformu. Kao jedino pravno sredstvo koje oni koji nisu izabrani za sudije imaju na raspolaganju ostaje ustavna alba Ustavnom sudu, ali se mora obezbediti da ova alba bude delotvoran pravni lek koji omoguava da Ustavni sud odluuje na osnovu injenica svakog pojedinog sluaja. Ove godine usvojenim Zakonom o Pravosudnoj akademiji ureuje se poetna i stalna obuka sudija, javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca, obuka sudijskih i tuilakih pomonika i pripravnika i obuka sudskog i tuilakog osoblja. Ideja koja stoji iza osnivanja Akademije je da se doprinese profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i tuilake funkcije i strunom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i tuilakog osoblja. 3. Ustavom je u pravni poredak Srbije uveden institut ustavne albe, kao sredstva za zatitu ljudskih prava. Do kraja 2007. godine, deset od petnaest lanova Ustavnog suda je izabrano, a Ustavni zakon dozvoljava mogunost da on pone s radom i u dvotreinskom sastavu. U februaru 2008. godine usvojen je Poslovnik Ustavnog suda i Ustavni sud je poeo da reava o ustavnim albama. Sud je do sada odluivao po preko 500 ustavnih albi. albe su veinom zbog procesnih nedostataka odbacivane, ali je jedan broj, ne zanemarljiv, reen i meritorno. Evropski sud za ljudska prava ove godine je zakljuio da se, poev od avgusta 2008. godine, ustavna alba u pravnom poretku Srbije moe smatrati delotvornim pravnim lekom koji se mora iscrpeti pre podnoenja predstavke Evropskom sudu. Ipak, treba napomenuti da je i ove godine Ustavni sud funkcionisao u nepotpunom sastavu, jer preostalih pet sudija na svoj izbor mora da saeka formiranje Vrhovnog kasacionog suda, dakle 2010. godinu. 4. U pravnom poretku Srbije jo uvek ne postoji efikasan i zakonom definisan mehanizam za izvravanje obavezujuih odluka meunarodnih tela za zatitu ljudskih prava. Dosadanje izrazito nepovoljno iskustvo nesprovoenja nekih odluka komiteta UN pokazuje da je neophodno usvajanje itavog paketa izmena koje e u brojnim zakonima, a ne samo procesnim, obezbediti uslove za efikasno i potpuno izvravanje odluka meunarodnih tela. Izazovi s kojima e se dravni organi suoiti u postupku izvravanja odluka Evropskog suda za ljudska prava morali bi da budu putokaz za pripremanje i usvajanje takvih reenja.

30

Rezime

5. Domae zakonodavstvo ne predvia efikasan pravni lek protiv neopravdano dugog trajanja postupka i povrede prava na suenje u razumnom roku, garantovanog lanom 6, st. 1 Evropske konvencije, to je jedan od najveih problema koji u Srbiji postoji povodom prava na pravino suenje. Primedbe graana na duinu postupka meu najeima su u predstavkama protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, koji je i ove godine u najveem broju presuda naao da je dolo do povrede prava na pravino suenje, uglavnom zbog predugog trajanja postupka ili zbog neizvrenja pravnosnane odluke. 6. Ove godine najzad je usvojen Zakon o zabrani diskriminacije, na ije se usvajanje dugo ekalo. Zakon o zabrani diskriminacije predstavlja opti antidiskriminacioni zakon koji ostavlja prostora za posebno ureenje pojedinih oblasti gde se diskriminacija najee pojavljuje. Takav zakon postoji u oblasti zatite prava osoba sa invaliditetom i u tom sluaju se primenjuju odredbe posebnog zakona. Ipak, opti antidiskriminacioni zakon menja njegove odredbe o sudskoj zatiti koje su ranije bile kritikovane zbog neefikasnog pristupa pravdi. Zakon predvia dvostruki put za ostvarivanje zatite graana ako doe do povrede predvienih prava, i to putem podnoenja tube sudu, u kom sluaju se vodi hitan postupak prema pravilima parninog postupka ili putem podnoenja pritube povereniku za zatitu ravnopravnosti, novom telu koje ustanovljava ovaj zakon u cilju efikasnije zatite. Normativno ureenje zabrane diskriminacije unapreeno je ove godine i usvajanjem Zakona o ravnopravnosti polova. Ovim zakonom se blie definie zabrana diskriminacije po osnovu pola i prava oba pola u oblasti zapoljavanja, socijalne i zdravstvene zatite, porodinih odnosa, politikog i javnog ivota, obrazovanja, kulture, sporta i sudske zatite. Od kljunog je znaaja to to se u Zakonu navodi da organi javne vlasti moraju da vode aktivnu politiku jednakih mogunosti kako bi se spreila diskriminacija. Meutim, usvajanjem Zakona o ravnopravnosti polova proputena je prilika da se u oblasti rodne ravnopravnosti graana ode korak dalje od obaveza koje su utvrene Ustavom. U Srbiji nema pravne zatite rodnog identiteta jer srpski pravni propisi nastavljaju da uvaavaju dva pola, muki i enski, pri tom zahtevajui od onih drugaijeg seksualnog identiteta da se opredele. 7. Zakon o zatiti podataka o linosti usvojen u novembru prole godine poeo je da se primenjuje od 1. januara ove godine. Ovim zakonom detaljnije su odreeni uslovi za prikupljanje i obradu linih podataka. Zakon proiruje ulogu poverenika za pristup informacijama od javnog znaaja i on postaje poverenik za pristup informacijama od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti. Najznaajnije za uspean nadzor je njegovo pravo na pristup i uvid u podatke koji se prikupljaju, ali i u dokumentaciju, akte i prostorije lica ovlaenih za prikupljanje podatatka. Skuptina Srbije u decembru ove godine usvojila je Zakon o tajnosti podataka koji e se primenjivati od naredne godine. Zakon ureuje nain odreivanja i zatite tajnih podataka, pristup tim podacima i prestanak njihove tajnosti, nadzor nad sprovoenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od znaaja za tajnost podataka. Usvajanje ovog zakona bilo je potrebno kako bi se zaokruila oblast zatite podataka o linosti.

31

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Znaajno je da je ovim zakonom ukinuta odredba lana 45, st. 2 Zakona o zatiti o linosti, kojom je uloga poverenika bila ozbiljno ograniena. Kada je u pitanju pravo na privatnost, treba pomenuti da ni ove godine nije uinjen pomak u pogledu otvaranja dosijea slubi dravne bezbednosti. 8. Krajem oktobra 2009. godine usvojen je Zakon o civilnoj slubi koji prvi put na sistematian nain regulie civilno sluenje vojnog roka za regrute koji uloe prigovor savesti. Donoenjem ovog zakona najzad je uklonjena pravna nesigurnost u ovoj oblasti. Najvea zamerka koja se moe uputiti ovom zakonu jeste da civilno sluenje vojnog roka i dalje traje tri meseca due od sluenja vojnog roka pod orujem. 9. Ove godine izmenjeno je i usvojeno vie zakona relevantnih za slobodu izraavanja. Izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju u ovaj zakon unete su mnoge sporne odredbe. Ove odredbe predmet su i postupka pokrenutog pred Ustavnim sudom Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji proirena su ovlaenja Odbora za kulturu i informisanje Narodne skuptine, to moe imati negativan uticaj na nezavisnost Saveta RRA, i posredno na poloaj medija u Srbiji. Zabrana govora mrnje regulisana je odredbama vie zakonskih akata, od kojih su neke ove godine izmenjene u pravcu jaanja ove zabrane. Usvojen je i Zakon o zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih organizacija i udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i obeleja, kojim je uvedena zabrana za pripadnike ili pristalice neonacistikih i faistikih organizacija i udruenja da organizuju manifestacije, istiu simbole ili deluju na drugi nain, propagirajui neonacistike i faistike ideje. Usvajanjem Zakona o potvrivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih preko raunarskih sistema u Srbiji je zabranjeno korienje raunarskih sistema za promociju ideja ili teorija koje zagovaraju, promoviu ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje protiv pojedinaca ili grupa, zasnovano na rasi, boji koe, naslednom, nacionalnom ili etnikom poreklu i veri. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja unosi odreene pozitivne promene u Zakon, koje se ogledaju u tome to su maksimalno skraeni rokovi za dobijanje traene informacije, i omogueno je dobijanje podataka u obliku u kojem su zatraeni. Meutim, proputena je prilika da se Zakon u celosti popravi, jer Narodna skuptina nije usvojila amandman zatitnika graana kojim je bila predviena zatita tzv. Insajdera. 10. Usvojen je, najzad, i dugo oekivani Zakon o udruenjima. Zakonom o udruenjima ureuje se osnivanje, pravni poloaj, upis i brisanje iz Registra, lanstvo, organi, statusne promene, prestanak rada i druga pitanja od znaaja za rad udruenja, kao i status i delovanje stranih udruenja. Ureivanje poloaja stranih

32

Rezime

udruenja je naroito vano, jer je do donoenja Zakona u tom pogledu u Srbiji postojala pravna praznina. Za slobodu udruivanja znaajno je i usvajanje Zakona o politikim strankama kojim se ureuje osnivanje, pravni poloaj i prestanak politikih stranaka i druga pitanja znaajna za njihov rad. Zakonom se predvia preregistracija stranaka, ime se praktino vri ponovno osnivanje ve osnovanih i registrovanih politikih stranaka. 11. Zakonom o jedinstvenom birakom spisku, usvojenim ove godine, predvia se uvoenje jedinstvenog birakog spiska. Za sprovoenje ovog zakona potrebno je uspostaviti adekvatan informacioni sistem, stvoriti tehnike uslove za korienje ovih reenja od strane nadlenih organa u lokalnim samoupravama i obuiti korisnike u nadlenim organima lokalnih samouprava. Za zadovoljenje ovih potreba je neophodno izdvajanje znaajnih sredstava iz republikog budeta, ali nije unapred utvreno kolika e se sredstva izdvajati iz budeta lokalnih jedinica samouprave i Nacionalnog investicionog plana. Ukoliko oni ne obezbede potrebna sredstva (makar i samo jedna jedinica lokalne samouprave), reenja uvedena ovim zakonom mogu biti u potpunosti obesmiljena. 12. Tokom 2009. godine usvojeno je vie zakona relevantnih za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, od kojih je, pored Zakona o zabrani diskriminacije, najznaajniji Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Za oblast zatite manjina znaajno je i usvajanje Statuta AP Vojvodine, kojim je, izmeu ostalog, propisano da AP Vojvodina prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava (individualnih i kolektivnih) i obezbeuje njihovo ostvarivanje i zatitu kada ta zatita nije obezbeena na republikom ili lokalnom nivou, ime se za pripadnike nacionalnih manjina koji ive u Vojvodini uvodi vii stepen zatite u odnosu na pripadnike nacionalnih manjina u ostalim delovima Srbije. Jo uvek nije usvojen zakon koji bi regulisao priznavanje pravnog subjektiviteta pravno nevidljivih lica, to je problem koji u najveoj meri pogaa interno raseljene Rome. 13. Ove godine usvojeni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja postavlja osnove za razvoj inkluzivnog obrazovanja, ali zadrava i specijalne kole, koje e od sad pohaati samo deca sa tekim smetnjama koja ne mogu da pohaaju redovne kole. Zakon zabranjuje fiziko kanjavanje dece u kolama, ali u Srbiji jo uvek nije zabranjeno telesno kanjavanje dece u porodici. Ministar rada i socijalne politike formirao je radnu grupu za izradu predloga za izmenu i dopunu Porodinog zakona s ciljem da se telesno kanjavanje dece u porodici izriito zabrani. Izmenama i dopunama Krivinog zakonika usvojenim ove godine uneta su na normativnom planu odreena poboljanja kad je u pitanju krivinopravna zatita dece. Do kraja 2009. godine zakon o zatitniku prava deteta nije usvojen, ali je 2008. u okviru kancelarije zatitnika graana na funkciju zamenika zatitnika graana za prava deteta izabrana Tamara Luki-Orlandi.

33

Ljudska prava u Srbiji 2009.

14. Srbija je ove godine ratifikovala revidiranu Evropsku socijalnu povelju, najvaniji dokument Saveta Evrope u oblasti ekonomskih i socijalnih prava, i dve konvencije MOR koje se odnose na bezbednost na radu. Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti usvojenim ove godine ureuje se rad Nacionalne slube za zapoljavanje, agencija za zapoljavanje i saveta za zapoljavanje. Dalje, Zakon precizira prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca, ureuje aktivnu politiku zapoljavanja, osiguranje za sluaj nezaposlenosti i druga pitanja od znaaja za zapoljavanje, poveanje zaposlenosti i spreavanje dugorone nezaposlenosti. Usvajanjem Zakona o socijalnom stanovanju ureuje se na sistemski nain podrka drave domainstvima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mogu da obezbede stan po trinim uslovima. Ove godine usvojen je i set tzv. zdravstvenih zakona, odnosno posebnih zakona u oblasti zdravstva kojima se reguliu neki postupci u okviru zdravstvene zatite i utvruju obaveze za ouvanje javnog zdravlja. Vlada Srbije podnela je Narodnoj skuptini Predlog zakona o spreavanju zlostavljanja na radu, ali ovaj zakon do kraja godine nije usvojen. Opti kolektivni ugovor u Srbiji potpisan je prole godine izmeu predstavnika dva reprezentativna sindikata (UGS Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije) i Unije poslodavaca, a resorni ministar potpisao je sporazum kojim je dobio proireno dejstvo na sve zaposlene i poslodavce na teritoriji Republike Srbije. Finansijske odredbe suspendovane su privremeno odlukom Socijalno-ekonomskog saveta, zbog uticaja svetske ekonomske krize na privredu Srbije. Tokom 2009. godine donet je nov Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Odredbama novog zakona se radi praenja, razvoja i unapreenja sistema obrazovanja osnivaju Nacionalni prosvetni savet, nadlean za predkolsko, osnovno i srednje opte i umetniko obrazovanje i Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, nadlean za srednje struno, specijalistiko i majstorsko obrazovanje i obrazovanje za rad, struno osposobljavanje i obuku. Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta ostao je sporan u delu kojim se propisuje da se jedan lan Saveta imenuje iz reda Srpske pravoslavne crkve, a jedan lan iz svih ostalih tradicionalnih verskih zajednica i crkava. I po novom zakonu u Nacionalni savet od ukupno 43 lana se imenuje samo jedan lan iz reda svih nacionalnih manjina. Novim zakonom su predviene licence za nastavnike, vaspitae i strune saradnike (l. 122). Osnovno kolovanje 8 godina. 15. Korpus pravnih akata koji tite prava osoba s invaliditetom u Srbiji je u porastu poslednjih godina. Pored Zakona o zabrani diskriminacije osoba s invaliditetom iz 2006. godine, sada je usvojeno nekoliko znaajnih dokumenata koji se odnose na zatitu i unapreenje njihovih prava. Ratifikovanjem Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom Srbija je dobila pravni okvir za punu ravnopravnost i aktivno uee osoba sa invaliditetom u drutvenom ivotu kod nas, kao i njihovo efektivno uivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali je vano da drava obez-

34

Rezime

bedi i dovoljno sredstava za sprovoenje ove konvencije. Ratifikovanjem Opcionog protokola uz Konvenciju Srbija je prihvatila nadlenost Komiteta za zatitu prava osoba sa invaliditetom da razmatra individualne predstavke. Izmenjeni su procesni nedostaci postojeeg zakona za zatitu od diskriminacije. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba s invaliditetom usvojen ove godine otklanja dosadanje nedostatke zakonskih reenja koji su regulisali oblast zapoljavanja i osposobljavanja osoba s invaliditetom.

Ljudska prava u primeni

1. Skuptina je radila skraeno vie dana za redom tokom janura 2009. godine kada poslanici, izuzev predstavnika LDP i DS, nisu uestvovali u njenom radu zbog toga to je RTS odbijao da emituje zasedanja u vreme prenosa sportskih dogaaja, a poslanici nekih poslanikih grupa nisu hteli da zasedaju ukoliko se zasedanje ne prenosi direktno. Upotreba zapaljivih izraza, iznoenje uvreda na raun politikih protivnika i branitelja ljudskih prava i drugi vidovi nedolinog postupanja poslanika nastavljeni su do kraja 2009. godine. Ovi problemi u radu najvieg zakonodavnog tela trebalo bi da na trajniji nain budu reeni usvajanjem novog poslovnika i zakona o Narodnoj skupini, koji je trebalo da budu usvojeni tokom 2009. godine. Skuptini je dostavljen izvetaj na osnovu koga se moglo utvrditi da je RIK tokom prole godine na plate lanova potroio vie od 20 miliona dinara. Ovako visoke naknade izazvale su veliku panju medija i javnosti, te je usled pritiska javnosti etrnaest lanova RIK podnelo ostavke Skuptini. 2. Veliki problem u zatiti i ostvarivanju ljudskih prava i dalje predstavlja loe funkcionisanje institucija nadlenih da tite ljudska prava. Javno tuilatvo se veoma retko oglaavalo kada su u pitanju povrede ljudskih prava, a policija i dalje vodi veoma duge istrage, koje ne daju zadovoljavajue rezultate. Sudski postupci takoe traju neopravdano dugo. Veliki raspon propisanih kazni omoguava sudovima znatnu diskreciju pri njihovom izricanju, to je jedan od uzroka veoma neujednaene kaznene politike. 3. Reforma pravosua otvorila je mnotvo pitanja, koja i deset godina od otvaranja teme lustracije ostaju nereena. Ovo je bila jedinstvena prilika da se pojedinci koji su vrili krivina dela, zloupotrebljavali svoj poloaj i uruili ugled pravosua kazne za svoje postupke. Ta prilika je proputena, a mnogi od njih su se uspeno zaklonili iza nemogunosti dravnih organa da potuju procedure koje su sami propisali. Pored svih propusta Ministarstva pravde, Narodne skuptine, Visokog saveta sudstva, ipak mora da se postavi i pitanje uloge Drutva sudija Srbije koje nije uspelo da identifikuje loe sudije meu svojim lanovima i tako pokrene itav proces u pravom smeru. Bilo bi mnogo legitimnije braniti one koji su nepravedno razreeni ukoliko bi se ukazalo na one koji su neopravdano reizabrani. Sigurno je da

35

Ljudska prava u Srbiji 2009.

su i sudije svesne da postoje oni koji su uestvovali u uruavanju pravosua, samo je pitanje zato niko na njih ne eli da ukae. I pored toga to su postojali zvanino utvreni kriterijumi, do danas je ostala sumnja u nain na koji su se kandidati zaista procenjivali. Sam rad Visokog saveta tekao je tako da se u javnosti odmah stekao utisak da je njihov rad tajan i, do objavljivanja imena sudija potpuno skriven za iru javnost, ali to je jo neprihvatljivije, i za same sudije, koje nisu imale uvida u rad Visokog saveta niti u nain kako su se donosile odluke. 4. U 2009. godini nije dolo do znaajnijih pozitivnih pomaka kada je u pitanju poloaj nezavisnih institucija. Kontinuirano ignorisanje potrebe da im se obezbede elementarni uslovi za rad i neophodna finansijska sredstva ostala je dominantna karakteristika odnosa izvrne vlasti prema nezavisnim kontrolnim telima. Osim toga, omalovaavanje ovih institucija nastavljalo se kroz otvoreno suprotstavljanje vlade da, na zakonom propisan nain, usvoji i sprovede odluke koje su ta tela donosila. 5. Branitelji ljudskih prava konstantno su izloeni riziku od napada, kako od strane dravnih organa, tako i neformalnih grupa, a vlasti im ne pruaju adekvatnu zatitu. Na lo poloaj branitelja ljudskih prava ukazao je poetkom godine i Marko Karadi, dravni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Meutim, upravo zbog ovakvih njegovih stavova i nastupa u kojima se jasno zauzimao za zatitu ljudskih prava i sloboda svih graana Srbije, Karadi je ove godine i sam u nekoliko navrata dobijao pretnje. Ove godine naroito su na meti napada bili predstavnici LGBT populacije, pre svega Gej Strejt Alijansa. Pred najavljenu Povorku ponosa, napadi i pretnje upueni LGBT osobama i organizacijama posebno su se intenzivirali. Vlasti ne istrauju ove napade i pretnje smru, i napadai na branitelje ljudskih prava u velikom broju sluajeva ostaju nekanjeni. Pored toga to im se ne prua dovoljna zatita od fizikih napada, njihov poloaj oteavaju i dravni organi, kao i vodee javne linosti, koji pokretanjem postupaka pred sudovima protiv branitelja ljudskih prava pokuavaju da ih zastrae i onemogue im rad. 6. I pored usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije, to je svakako vrlo znaajno, u praksi i dalje postoje brojni problemi kad je u pitanju diskriminacija. U Skuptni Srbije ene su zastupljene s 21,6 procenata. Pored toga, u sektoru obrazovanja radi tri puta vie ena nego mukaraca, u zdravstvu i socijalnim ustanovama broj ena je 4,5 puta vei, a u sektoru trgovine i usluga 1,5 puta. U Srbiji je dva puta vie ena sudija nego mukaraca, a u optinskim sudovima na 100 predsednika dolazi 75 predsednica sudova. Meutim, ene ni u jednoj oblasti nemaju dominantnu ulogu u smislu donoenja odluka, kontrole sredstava i radnog procesa. Netrpeljivost i diskriminacija prema LGBT osobama u velikoj meri su i dalje izraene, ak i unutar dravnih organa koji protiv takvih pojava treba da se bore.

36

Rezime

Romi su i dalje daleko najugroenija nacionalna manjina u Srbiji, izloena irokoj diskriminaciji u itavom nizu oblasti, a najvie u oblastima zapoljavanja, obrazovanja, zdravstva i stanovanja. Uz to, govor mrnje usmeren ka Romima je esta i rasporostranjena pojava, koja se retko i neadekvatno kanjava. Etniki motivisani napadi u kojima su rtve bili Romi, a koji su zabeleeni ranijih godina, nisu istraeni i sankcionisani na odgovarajui nain, to je svakako zabrinjavajue. Materijalni uslovi u kojima Romi ive su izuzetno teki, i verovatno ne postoji manjinska grupa koja ivi u teim uslovima. Nedostatak linih dokumenata je samo jo jedan od problema koji postoje ve godinama i koji dovodi do nemogunosti ostvarivanja nekih od osnovnih ljudskih prava ove populacije. Brojne probleme u praksi i dalje proizvodi sporni Zakon o crkvama i verskim zajednicama. Problem registracije manjinskih verskih zajednica i dalje je aktuelan. Postupak registracije je esto arbitraran i dovodi do toga da se jedna verska zajednica registruje a druga ne, a da pri tome uopte razlozi i kriterijumi nisu jasni. U donoenju odluke esto dolazi do toga da preovladaju politiki ili kanonski razlozi, a ne razlozi pravne prirode. Diskriminacija je najizrazitija kada su u pitanju manje protestantske crkve i, naroito, u pogledu juno-azijskih kultova. Jedan od problema ostaje i problem praktikovanja vere vlake zajednice. Sukob izmeu dve frakcije u islamskoj verskoj zajednici, koji je esto rezultirao meusobnim verbalnim napadima dvojice poglavara, ali i fizikim napadima u kojima je bilo i povreenih, kao i napadima na imovinu, i dalje je aktuelan. Drava nije na vreme i adekvatno reagovala, pa su se ovi sukobi nastavili nesmanjenom estinom. 7. Prenaseljenost zatvora, loi uslovi boravka u policijskim stanicama i vie nego loi uslovi boravka u psihijatrijskim i socijalnim ustanovama u kojima se nalaze lica liena slobode krajnje su zabrinjavajue injenice i preduslovi za ozbiljno krenje prava lica lienih slobode. Posebno je zabrinjavajua injenica da sluajevi muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja i kanjavanja zabeleeni prethodnih godina nisu adekvatno istraeni, a poinioci kanjeni. Nezavisnost zdravstvene slube u zatvorima nije obezbeena. Ova sluba se i dalje nalazi u nadlenosti Uprave za izvrenje krivinih sankcija, odnosno Ministarstva pravde, a ne Ministarstva zdravlja, to bi bilo preporuljivo. Deava se da zatvori neredovno izmiruju obaveze prema bolnicama i apotekama, to je u nekim sluajevima rezultiralo uskraivanjem zdravstvenih usluga zatvorenicima. Broj pritubi zbog fizikog zlostavljanja je manji nego prethodnih godina, ali ih ipak i dalje ima. Komitet Ujedinjenih nacija protiv muenja je 8. maja 2009. godine raspravljao o sluaju nasilja i rasno motivisanog zlostavljanja Besima Osmanija, po nacionalnosti Roma, i doneo odluku kojom je utvrena odgovornost Srbije za krenje odredbi Konvencije protiv muenja i drugih surovih, neovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka.

37

Ljudska prava u Srbiji 2009.

8. Sudei prema izvetajima medija, nevladinih i meunarodnih organizacija, situacija na polju borbe protiv trgovine ljudima i krijumarenja ljudi u Srbiji je napredovala u odreenoj meri u 2009. godini. Ipak, primena zakona i dalje se smatra problematinom. Broj pravosnanih presuda u ovoj oblasti i dalje je nizak, a broj maloletnih rtava nastavlja da raste, to je zabrinjavajue. Jedan od problema u uspenom suprotstavljanju trgovini ljudima u Srbiji jeste sekundarna viktimizacija do koje dolazi po izlasku rtve iz lanca trgovine ljudima kada ona pokuava da se vrati svom starom ivotu. 9. I tokom 2009. uestalost krenja slobode izraavanja i broj prekraja profesionalnih standarda u medijima je u porastu, to je nastavak trenda zapoetog 2004. godine. Godinu su obeleili problemi s privatizacijom medija i dodelom frekvencija radio i tv stanicama, vei broj napada na medije i novinare i pritisaka na njih i esti i ozbiljni prekraji profesionalnih standarda. 10. Ove godine najavljeno je da e LGBT populacija ponovo organizovati Povorku ponosa. Od trenutka objavljivanja da e se organizovati Povorka ponosa poele su javne pretnje nasiljem usmerene prema uesnicima Povorke. Dravni organi, u celini, nisu pruili nedvosmislenu podrku odravanju ovog skupa, ve se njihova podrka uglavnom svodila na tehnike dogovore policije s organizatorima, ime su posredno ohrabrili nasilnike da otvoreno prete nasiljem na ulicama. Povorka ponosa najavljena za 20. septembar otkazana je samo 24 asa pred odravanje reenjem MUP Srbije. Ovim reenjem MUP formalno nije zabranio skup, nego je odredio izmetanje Povorke ponosa na prostor Ua ili ispred platoa Palate Srbije, ali jasno je da je Povorka de facto zabranjena. Zabrana skupa koji je zajedno s policijom planiran mesecima unapred, uz opravdanje da se to ini zbog pretnji neformalnih grupa, nije prihvatljiva. Zbog de facto zabrane skupa i proputanja dravnih organa da uine sve to je u njihovoj moi da spree nasilje prema uesnicima najavljenog mirnog okupljanja, podneta je alba Ustavnom sudu. Otkazivanje Povorke ponosa bilo je, pored nedovoljne volje drave da jasno i otvoreno stane iza ugroenih grupa i prui im podrku, rezultat i sve intenzivnijeg i agresivnijeg angamana organizacija krajnje desnice, do ega je, opet, dolo jer drava ve godinama ne pokazuje dovoljno zainteresovanosti i odlunosti da se s ovim grupama obrauna. Netrpeljivost prema svemu to je drugaije imala je za posledicu i vie brutalnih napada na strance. U kratkom vremenskom periodu nekoliko stranaca je pretueno i povreeno u Beogradu. Svakako je najstraniji primer mladog francuskog dravljanina Brisa Tatona, koji je tako izgubio ivot. 11. Ekonomska i socijalna prava su i dalje meu najvie ugroenim slino kao i u drugim zemljama koje prolaze kroz politiku i ekonomsku tranziciju. U Srbiji je situacija specifina jer je, zbog dugogodinjeg sistematskog ugroavanja graanskih i politikih prava, glavna panja bila usredsreena na krenja ovih prava,

38

Rezime

pa je borba za puno uvaavanje i zatitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava bila zapostavljena. Zbog toga su sindikati i profesionalna udruenja nerazvijeni i neobueni da na efikasan nain ukazuju na povrede i da tako vre pritisak na izvrnu i zakonodavnu vlast. Ekonomska kriza u Srbiji, kao i u svetu, lagano jenjava i privreda polako ide putem oporavka. Uticaj ekonomske krize odrazio se, pre svega, na poveanje stope nezaposlenosti, ali i na sve druge ekonomsko-socijalne aspekte. Penzije i plate u dravnom sektoru bile su zamrznute tokom cele godine, a moe se oekivati da e se ove mere nastaviti i u sledeem periodu. Veliki broj graana Srbije ivi ispod granice siromatva, a taj broj je u porastu. 12. Broj predmeta koje procesuira Specijalno tuilatvo za organizovani kriminal i koji se nalaze pred Specijalnim sudom je u porastu, ali praksa ukazuje na nedostatak mogunosti ili elje da se krivinim postupkom obuhvate sva lica koja su bila pripadnici odreene kriminalne grupe. Specijalno tuilatvo za organizovani kriminal ni tokom 2009. nije podiglo optunice protiv pripadnika JSO za pokuaj dravnog udara oruanom pobunom 2001. godine, niti je bilo kakav napredak postignut na rasvetljavanju politike pozadine ubistva premijera inia. 13. Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu do sada je podneto oko 3.150 predstavki protiv Srbije. Ove godine doneto je 16 presuda u predmetima protiv Srbije. 14. Kada je u pitanju proces suoavanja s prolou u Srbiji, tokom 2009. godine bilo je nekoliko dogaaja koji se mogu izdvojiti kao vrlo znaajni. Savet bezbednosti je krajem godine produio mandat MKTJ. Pred tim sudom je u februaru izreena prvostepena presuda estorici bivih visokih politikih, vojnih i policijskih zvaninika Jugoslavije i Srbije, optuenim za zloine na Kosovu 1999. godine, to je prva presuda Tribunala zbog zloina nad kosovskim Albancima. Dvojica optuenih pred MKTJ, Ratko Mladi i Goran Hadi, i dalje su nedostupni Tribunalu, iako je tuilac MKTJ Ser Bramerc (Serge Brammertz) u svom poslednjem obraanju Savetu bezbednosti UN ocenio da je u saradnji Srbije sa Tribunalom ostvaren napredak, to je omoguilo i izvestan napredak Srbije na putu evropskih integracija. U postupcima za ratne zloine pred srbijanskim pravosuem ostvaren je napredak. Podignuto je nekoliko novih optunica, a presude protiv nekoliko okrivljenih postale su pravosnane. Izvren je reizbor sudija, a stupio je na snagu set pravosudnih zakona kojim je izmenjena organizacija sudova, tako da e postupci za ratne zloine u prvom stepenu biti u nadlenosti Posebnog vea za ratne zloine Vieg suda u Beogradu, a u drugom stepenu u nadlenosti novoformiranog Apelacionog suda u Beogradu. Kada su u pitanju reparacije za rtve masovnih krenja ljudskih prava tokom raspada SFRJ, jo uvek ne postoje, ni na meunarodnom, ni nacionalnom nivou, delotvorni institucionalni mehanizmi putem kojih bi rtve mogle da zahtevaju odtetu

39

Ljudska prava u Srbiji 2009.

za povrede koje su im nanete tokom ratnih sukoba. U tom smislu, vredna je panje inicijativa predsednika MKTJ Patrika Robinsona (Patrick Robinson) za osnivanje komisije za odtete, koju je pokrenuo tokom 2009. godine. Poto je krajem 2008. godine osnovana Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i tekim krenjima ljudskih prava na teritoriji bive SFRJ (KOREKOM) krajem maja je odrana prva Skuptina koalicije na kojoj je usvojen Statut Koalicije i imenovani su njeni organi. Koalicija za REKOM e do kraja 2010. godine predati vlastima drava nastalih raspadom SFRJ model REKOM i zatraiti od njih da formiraju tu komisiju.

40

I LJUDSKA PRAVA U PRAVNIM PROPISIMA

1. Ljudska prava u pravnom poretku Srbije
1.1. Uvod
Pravo Srbije se u ovom izvetaju posmatra u odnosu na graanska, politika, ekonomska, socijalna i kulturna prava zajemena meunarodnim ugovorima koji obavezuju Srbiju. Pre svega, razmatra se njegova saglasnost s pravima u Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima (PGP), Evropskoj konvenciji o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (EKPS) i njenim protokolima, kao i standardima koje je ustanovio Komitet UN za ljudska prava, odnosno Evropski sud za ljudska prava kroz praksu.3 Takoe, na odgovarajuim mestima uzeti su u obzir i standardi iz Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK), iz meunarodnih ugovora koji se bave pojedinim oblastima zatite ljudskih prava (npr. UN Konvencija protiv muenja i Konvencija o pravima deteta), kao i iz pojedinih ugovora Meunarodne organizacije rada (MOR). U izvetaju se razmatraju svi propisi relevantni za odreeno zajemeno pravo; analiza se ne zadrava samo na tekstu propisa, nego obuhvata i njihovo tumaenje u sudskoj praksi (ako je ima). Usklaenost propisa s meunarodnim standardima procenjuje se kroz sledee elemente: da li je pravo uopte zajemeno; ako je tako, kako je formulisano u domaim propisima i da li se, i u kojoj meri, ta formulacija razlikuje od formulacije PGP i EKPS; da li jemstva odreenog prava u domaim propisima, kao i njihovo tumaenje od strane dravnih organa, obezbeuju isti obim i isti sadraj prava kao PGP i EKPS; da li su ogranienja predviena domaim propisima ira ili ua nego to dozvoljavaju PGP i EKPS;
3 SCG je ratifikovala EKPS 26. decembra 2003. godine, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03. Dravna zajednica Srbije i Crne Gore primljena je u Savet Evrope 3. aprila 2003. Vidi www.press.coe.int/cp/2003/178a(2003).htm.

41

Ljudska prava u Srbiji 2009.

da li postoje delotvorni sudski pravni lekovi za zatitu odreenog prava? Izvetaj se odnosi na propise koji su bili na snazi tokom 2009. godine, mada su komentarisani i zakoni koji e stupiti na snagu u 2010. godini, kao i predlozi zakona ije se usvajanje tek oekuje.

1.2. Ustavne odredbe o ljudskim pravima

Ustav Srbije sadri irok katalog ljudskih prava, ali ipak, moda i zbog brzine prilikom usvajanja novog najvieg akta drave,4 ili iz nekih drugih razloga, u nekim odredbama javljaju se odreeni propusti i nejasnoe, a neke odredbe nedostaju.5 Ustav, ipak, sadri jednu odredbu koja omoguuje da se odreene mane u pogledu garantovanih ljudskih prava tumaenjem isprave. Naime, stavom 3 lana 18 predvieno je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje.6 To znai da se prilikom tumaenja odredbi ljudskih prava u obzir moraju uzeti stavovi npr. Evropskog suda za ljudska prava ili ugovornih tela osnovanih meunarodnim ugovorima o ljudskim pravima koji su usvojeni u okviru UN. Moe se pretpostaviti da bi tumaenje koje uzima u obzir stavove meunarodnih tela za zatitu ljudskih prava (to je, prema tekstu Ustava, obaveza onih koji tumae ove odredbe) ilo u prilog unapreenju ljudskih prava. Ipak, ne treba izgubiti iz vida da, i pored toga to Ustav sadri bolja reenja u odnosu na ljudska prava od svog prethodnika, to i dalje ne umanjuje problem legitimnosti ovog akta koji je usvojen bez javne rasprave.

1.3. Meunarodna zajamena ljudska prava i Srbija

Srbiju obavezuju svi meunarodni ugovori koji su obavezivali dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora, SRJ i SFRJ.7 Prema Ustavu Srbije, opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori ine sastavni deo domaeg pravnog poretka i neposredno se primenjuju (l. 16, st. 2). Pored toga, lan 18 predvia da se neposredno prime4 5 6 7 O postupku donoenja Ustava vidi Izvetaj 2006, III.2. Odredbe novog Ustava koje se odnose na ljudska prava analizirane su u delu Izvetaja u kom se nalaze komentari pravnih propisa koji se odnose na pojedinana prava. Vidi R. arevac, Pitanje poverenja i prakse, Evropski forum br. 10 (objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 825 od 26. oktobra 2006). Prema tumaenju Komiteta za ljudska prava, PGP bi u svakom sluaju obavezivao sve drave nastale iz SFRJ, jer kada se PGP jednom ratifikuje, prava garantovana u njemu pripadaju ljudima koji ive na teritoriji drave ugovornice, bez obzira na to da li se ona raspala na vie drava. Vidi stav 4 Opteg komentara br. 26 o pitanjima vezanim za kontinuitet obaveza prema PGP, Komitet za ljudska prava, dok. UN CCPR/C/21/Rev.1/Add.8.

42

Ljudska prava u pravnim propisima

njuju ljudska prava zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima. Meutim, Ustav sadri i jedno sporno reenje, prema kome se meunarodni ugovori u hijerarhiji propisa nalaze iznad zakona, ali ispod Ustava, jer potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom (l. 16, st. 2 i l. 194, st. 4).8 To znai da meunarodni ugovori koji od ranije vae vie ne bi mogli da se primenjuju ukoliko nisu saglasni s novim Ustavom. Na meunarodnom planu, ipak, drava ne moe da se odrekne obaveza koje je prihvatila meunarodnim ugovorom tako to e izmeniti pravila u domaem pravnom sistemu, pa makar to bile i ustavne odredbe, tako da se postavlja pitanje kakve praktine posledice nastaju ukoliko neki ranije potvren meunarodni ugovor zaista nije u skladu s Ustavom. Kad su u pitanju meunarodni ugovori koji tek treba da budu potvreni, oni ne bi mogli da budu ratifikovani ako nisu saglasni s Ustavom. Ovde treba primetiti da se trai samo da potvreni meunarodni ugovori moraju da budu u skladu s Ustavom, dok se ovaj uslov ne postavlja za opteprihvaena pravila meunarodnog prava, za koja se takoe izriito kae da su deo pravnog poretka Srbije. SFRJ je ratifikovala sve vanije univerzalne meunarodne ugovore o ljudskim pravima: Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Meunarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Meunarodnu konvenciju o ukidanju diskriminacije prema enama, Konvenciju o pravima deteta, Konvenciju o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, Konvenciju protiv muenja i drugih svirepih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka itd. (Vidi Dodatak I). Ove godine ratifikovana je i UN Konvencija o pravima osoba s invaliditetom.9 Meutim, dravni organi i sudovi u Srbiji jo uvek ne obraaju dovoljno panju na meunarodno garantovana ljudska prava iako je poslednjih godina uoena tendencija pozivanja na odredbe EKPS u obrazloenjima nekih sudskih presuda. SCG je tokom 2003. podnela periodine izvetaje o sprovoenju PGP10 i 11 nadlenim ugovornim telima. Komitet za ljudska prava je razmatrao izvePESK taj u julu 2004. godine i objavio svoje zakljuke o sprovoenju PGP u SCG,12 a izvetaj Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava o sprovoenju PESK u SCG objavljen je u maju 2005.13 Drava je 2008. godine podnela Komitetu za
8 I Venecijanska komisija je u svom Miljenju o Ustavu Srbije konstatovala da ovakva odredba pokree vana pitanja. Vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007, st. 1517. Sl. glasnik RS, 42/09. Dok. UN CCPR/C/SEMO/2003/1. Dok. UN E/1990/5/Add.61. Dok. UN CCPR/CO/81/SEMO. Dok. UN E/C.12/1/Add.108, Komitet je, pored dravnog, uzeo u razmatranje i izvetaje koje su mu podnele neke nevladine organizacije.

9 10 11 12 13

43

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ljudska prava svoj periodini izvetaj, ali e Komitet ovaj izvetaj razmatrati tek tokom sledee godine. Poetkom 2007. godine Komitet UN za eliminaciju svih oblika diskriminacije ena razmatrao je inicijalni izvetaj Srbije podnet za period od 1992. do 2003. godine. Posle dueg zakanjenja, Srbija je 2007. godine Komitetu za prava deteta podnela Inicijalni izvetaj o ostvarivanju Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji za period 19922005. Komitet je razmatrao izvetaj prole godine i dao svoju ocenu.14 Prole godine podneti su inicijalni izvetaji koji se tiu primene fakultativnih protokola uz Konvenciju o pravima deteta. Prole godine inicijalni izvetaj Srbije razmatrao je i Komitet UN protiv muenja i dao svoje preporuke.15 U decembru 2008. godine Srbija je predstavila Savetu za ljudska prava UN svoj izvetaj za Univerzalni periodini pregled o stanju ljudskih prava. Radna grupa zaduena za Univerzalni periodini pregled objavila je svoj konani izvetaj ove godine.16 Jo je SFRJ priznala pravo na podnoenje individualnih predstavki Komitetu protiv muenja na osnovu lana 22 i mogunost meudravne predstavke na osnovu lana 21 Konvencije protiv muenja i drugih svirepih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka. Opcioni protokol uz Konvenciju protiv muenja kojim se ustanovljava efikasan sistem nadgledanja zatvorskih i pritvorskih jedinica SCG je ratifikovala decembra 2005. godine.17 SRJ je 22. juna 2001. godine ratifikovala Fakultativni protokol uz PGP i time prihvatila pravo na individualnu predstavku Komitetu za ljudska prava UN. Takoe, SRJ je 22. jula 2001. donela Zakon o potvrivanju Drugog fakultativnog protokola uz PGP, koji ima za cilj ukidanje smrtne kazne.18 Savezna vlada je 7. juna 2001. godine na osnovu lana 14, stav 1 dala Izjavu o prihvatanju nadlenosti Komiteta za ukidanje rasne diskriminacije da prima i razmatra pojedinane i kolektivne albe zbog krenja prava garantovanih Konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije.19 SRJ je 2002. godine ratifikovala Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena20 kojim se prihvata nadlenost Komiteta zaduenog za nadzor nad sprovoenjem ove Konvencije da prima i razmatra predstavke podnete od strane ili u ime pojedinaca ili grupe pojedinaca zbog krenja prava zajemenih ovom konvencijom. Ove godine ratifikovan je i Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom, kojim se priznaje mogunost podnoenja individualnih predstavki Komitetu za prava osoba s invaliditetom.
14 15 16 17 18 19 20 Vidi I.4.15.3.1. Vidi I.4.3. Dok. UN A/HRC/10/78, dostupno na http://lib.ohchr.org/HRBodies/UPR/Documents/Session3/ RS/A_HRC_10_78_Serbia_E.pdf. Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 16/05. Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 4/01. Multilateral Treaties Deposited with the Secretary-General of the United Nations, www.untreaty.un.org/ENGLISH/bible/englishinternetbible/partI/chapterIV/treaty2.asp. Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 13/02.

44

Ljudska prava u pravnim propisima

SCG je 26. decembra 2003. ratifikovala EKPS i njenih trinaest protokola. EKPS i protokoli br. 1 i 4 uz EKPS su za SCG stupili na snagu 4. marta 2004. godine. Protokol br. 6 stupio je na snagu 1. aprila 2004; Protokol br. 7 1. juna 2004, Protokol br. 13 1. jula 2004. godine, a Protokol br. 12 1. aprila 2005. godine. Srbija i Crna Gora ratifikovala je i Protokol br. 14,21 ali on e stupiti na snagu tek poto ga ratifikuju sve strane ugovornice EKPS. Na Konvenciju je stavljeno nekoliko rezervi, od kojih su neke u meuvremenu povuene, a i dalje su na snazi one koje se odnose na odredbe o javnosti upravnog spora i na odreene odredbe Zakona o prekrajima. Prilikom stavljanja rezervi, drava je izjavila da e rezerve biti povuene im relevantne odredbe u domaem zakonodavstvu budu usaglaene s evropskim standardima. S obzirom na to da je ove godine usvojen novi Zakon o upravnim sporovima i da e od januara 2010. godine poeti da se primenjuju odredbe koje reguliu rad prekrajnih sudova,22 rezerve su postale bespredmetne, jer se odnose na lanove koji su sada nevaei, pa bi drava ove rezerve trebalo da povue u to skorije vreme. Uredbom o zastupniku SCG pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu23 i Uredbom o izmenama i dopunama ove uredbe24 regulisan je postupak izbora i razreenja, ovlaenja i nain postupanja zastupnika. Za zastupnika je imenovan Slavoljub Cari. Skuptina SCG je takoe 26. decembra 2003. godine ratifikovala i Evropsku konvenciju o spreavanju muenja i neovenih ili poniavajuih postupaka i kanjavanja.25 Konvencija je stupila na snagu 1. jula 2004. godine. Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima Skuptina SCG je ratifikovala 21. decembra 2005.26 Jo 1998. godine je tadanja SRJ ratifikovala Okvirnu konvenciju za zatitu nacionalnih manjina.27 Tokom 2007. godine Srbija je ratifikovala veliki broj meunarodnih konvencija,28 a u 2008. godini ratifikovan je Dodatni protokol uz Konvenciju o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu linih podataka.29 Ove godine srbijanski parlament bio je daleko aktivniji nego prethodne, pa je ratifikovan vei broj meunarodnih konvencija i sporazuma, od kojih su sa stanovita ljudskih prava najznaajniji Konvencija UN o pravima osoba s invaliditetom i Opcioni protokol uz ovu Konvenciju,30 revidirana Evropska socijalna
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 Sl. list SCG, 5/05. Vidi l. 88 Zakona o ureenju sudova, Sl. glasnik RS, 116/08. Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 7/05. Sl. glasnik RS, 49/06. Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03. Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 18/05. Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 6/98. Vidi Izvetaj 2008, I.1. Sl. glasnik RS, 98/08. Sl. glasnik RS, 42/09.

45

Ljudska prava u Srbiji 2009.

povelja,31 Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima,32 Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih preko raunarskih sistema,33 dve konvencije MOR (Konvencija br. 167 o bezbednosti i zdravlju u graevinarstvu i Konvencija br. 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu),34 Konvencija Saveta Evrope o pranju, traenju, zapleni i oduzimanju prihoda steenih kriminalom i o finansiranju terorizma,35 Konvencija o zatiti i unapreenju raznolikosti kulturnih izraza36 i Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine.37

2. Pravo na delotvoran pravni lek za krenje ljudskih prava

2.1. Redovni pravni lekovi
Pravo na delotvoran pravni lek zatieno je lanovima 22 i 36 Ustava Srbije. lan 22 Ustava ureuje pravo na sudsku zatitu:
Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

lan 36 Ustava regulie pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo:

Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Pored toga, Ustav je uveo u pravni poredak Srbije institut ustavne albe, koji omoguava da o pojedinanim krenjima ljudskih prava konanu re uvek ima Ustavni sud.
31 32 33 34 35 36 37 Ibid. Sl. glasnik RS, 19/09. Ibid. Sl. glasnik RS, 42/09. Ibid. Ibid. Sl. glasnik RS, 38/09.

46

Ljudska prava u pravnim propisima

to se krivinog postupka tie, srbijanski parlament je u avgustu usvojio Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku, kojim je ukinut Zakonik o krivinom postupku usvojen 2006. godine, ija primena je vie puta odlagana. Ovaj zakonik tako nikad nije stupio na snagu, a do usvajanja novog zakona, primenjivae se i dalje ZKP iz 2001. godine.38 U pogledu pokretanja krivinog postupka, za izvesna krivina dela postupak je mogue pokrenuti samo po privatnoj tubi, dok za ostala dela, koja se gone po slubenoj dunosti, to moe initi samo javni tuilac. U drugom sluaju, tek ako javni tuilac nae da nema osnova za krivino gonjenje, oteeni moe da preuzme gonjenje (l. 61 ZKP), to u praksi moe dovesti, i nekad i dovodi, do toga da oteenima bude uskraeno pravo da pokrenu krivini postupak usled nemarnosti ili zle namere dravnog tuioca.

2.2. Ustavna alba

Ustavna alba je specifian pravni lek za zatitu ljudskih prava, koji je postojao u nekadanjem Ustavu SRJ i u Ustavu Crne Gore, a Ustavom iz 2006. godine po prvi put je uveden u pravni poredak Srbije. Ustavna alba se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom, ako su iscrpena ili nisu predviena druga pravna sredstva za njihovu zatitu (l. 170 Ustava), a podnosi se Ustavnom sudu Srbije. Iako se ni lanom 170 Ustava ni lanom 82 Zakona o ustavnom sudu izriito ne zahteva da pravni lek koji mora biti iscrpen pre podnoenja ustavne albe mora da bude delotvoran, praksom Evropskog suda, koja je relevantna i za domae pravo, ovaj kriterijum dobro je ustanovljen. Treba primetiti da lan 170 Ustava ne pominje da se i prava zatiena meunarodnim ugovorima mogu tititi putem ustavne albe, to je u nesaglasnosti sa lanom 18, st. 2 Ustava, koji propisuje da se ustavom jeme i kao takva neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zagarantovana meunarodnim pravom. Ovaj nedostatak nije otklonjen ni usvajanjem Zakona o Ustavnom sudu39 u novembru 2007. godine. Ustavni sud bi ovu nesaglasnost trebalo da rei sistemskim tumaenjem lana 170 u vezi sa lanom 18 Ustava, tako da dozvoli i ustavne albe koje se neposredno zasnivaju na ratifikovanim meunarodnim ugovorima o ljudskim pravima. Time bi se obezbedila zatita pred Ustavnim sudom i onih ljudskih prava, pre svega ekonomskih i socijalnih, koje sam Ustav ne garantuje, poput prava na vodu, hranu ili adekvatne uslove stanovanja.
38 39 Sl. list SRJ, 70/01 i 68/02 i Sl. glasnik RS, 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 20/09 i 72/09. Sl. glasnik RS, 109/07.

47

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Za povrede ljudskih prava optim aktima (zakonima, uredbama i sl.) nije mogue podneti ustavnu albu, ak ni ako ti akti samim svojim postojanjem neposredno kre ustavom garantovana ljudska prava. Jedina mogunost da se oni napadnu jeste da se podnese inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, koju Ustavni sud nije obavezan da prihvati (l. 168 Ustava). Ustav sada uvodi i jo jednu mogunost za apstraktnu kontrolu ustavnosti, putem zahteva za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu, koji moe podneti najmanje jedna treina narodnih poslanika (l. 169). Ovi razliiti postupci za apstraktnu kontrolu ustavnosti ne mogu se sami po sebi smatrati delotvornim pravnim lekovima za konkretna, pojedinana krenja ljudskih prava. U skladu s praksom biveg Saveznog ustavnog suda, ustavna alba predviena Ustavom SRJ bila je potpuno nedelotvorna, s obzirom na to da je Sud odbacivao ustavne albe ako je i samo formalno postojao neki drugi oblik pravne zatite.40 Novi Ustav sutinski menja ovaj zahtev za prihvatljivost ustavne albe time to propisuje da se ona moe podneti ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva (kurziv na) za zatitu odreenog prava (l. 170). Ovakvo reenje omoguava podnoenje ustavne albe posle iscrpljivanja svih drugih delotvornih pravnih lekova, i samim tim i centralizaciju odluivanja o krenjima ljudskih prava, za koje e Ustavni sud predstavljati konanu instancu koja se mora iscrpeti pre obraanja meunarodnim telima. Time su obezbeeni formalni uslovi da ustavna alba postane istinski delotvoran pravni lek, a da obraanje Ustavnom sudu Srbije postane preduslov za obraanje Evropskom sudu za ljudska prava. Sud je poeo da reava o ustavnim albama po stupanju na snagu Poslovnika o radu Ustavnog suda, donetog 28. februara41 i u 2008. godini je doneo prve odluke na osnovu ovog pravnog leka, a tokom 2009. godine broj reenih predmeta po ustavnim albama znaajno se uveao. U najveem broju sluajeva ustavne albe su odbaene, ali nije zanemarljiv ni broj meritorno reenih predmeta. U decembru je Evropski sud za ljudska prava u predmetu Vini i ostali protiv Srbije42 zauzeo stav da se, imajui u vidu ovlaenja Ustavnog Suda i njegovu praksu, kao i nadlenost Komisije za naknadu, moe smatrati da ustavna alba u srbijanskom pravnom sistemu u naelu ispunjava uslove da se moe smatrati delotvornim pravnim sredstvom. To znai da e od sada biti nuno iscrpeti i ovo pravno sredstvo pre nego to se podnese predstavka Evropskom sudu za ljudska prava. Naravno, podnosioci predstavke i dalje imaju slobodu da tvrde da u njihovom konkretnom sluaju ovo pravno sredstvo nije delotvorno, ali e to morati u svakom pojedinom sluaju i da dokau.
40 41 42 Vidi npr. reenje U.. br. 21/95, Odluke i reenja SUS, 1995, str. 265. Sl. glasnik RS, 24/08 i 27/08. Vini i ostali protiv Srbije, ECHR, App. Nos. 4698/06, 44700/06, 44722/06, 44725/06, 49388/06, 50034/06, 694/07, 757/07, 758/07, 3326/07, 3330/07, 5062/07, 8130/07, 9143/07, 9262/07, 9986/07, 11197/07, 11711/07, 13995/07, 14022/07, 20378/07, 20379/07, 20380/07, 20515/07, 23971/07, 50608/07, 50617/07, 4022/08, 4021/08, 29758/07 i 45249/07.

48

Ljudska prava u pravnim propisima

Treba napomenuti da je Evropski sud istakao da se ustavna alba smatra delotvornim lekom od 7. avgusta 2008. godine, tj. od dana kada su objavljene prve meritorne odluke Ustavnog suda po ustavnim albama, tako da se za predstavke podnete pre ovog datuma nee smatrati da nisu iscrpena domaa pravna sredstva ukoliko se podnosioci pre Evropskog suda nisu obratili Ustavnom sudu. Ukoliko Ustavni sud nae da su u krivinom postupku povreena prava osuenog, a povreda je takva da je imala uticaja na zakonito i pravilno donoenje presude, prema najnovijim izmenama ZKP iz avgusta ove godine moe se podneti zahtev za ponavljanje krivinog postupka.43 Izmenama i dopunama ZPP iz decembra uneta je odredba prema kojoj se postupak moe ponoviti ako Ustavni sud u postupku po ustavnoj albi utvrdi da je u postupku povreeno ili uskraeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda koje garantuje Ustav.44

2.3. Sprovoenje odluka meunarodnih organa

Uloga meunarodnih organa kao korektiva i vodia domaih vlasti mora se na pravi nain uvaiti u osnovnim procesnim zakonima Srbije. Ovakva koncepcija ve je prihvaena u Zakonu o parninom postupku45 (ZPP), koji predvia da se postupak koji je odlukom suda pravosnano okonan moe ponoviti po predlogu stranke, ako je Evropski sud za ljudska prava, po pravosnano okonanom postupku pred domaim sudom, doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu protiv Republike Srbije (l. 422, st. 1, ta. 10). Odredba ZKP potpunija je od odgovarajue odredbe u ZPP, jer predvia da je ponavljanje postupka dozvoljeno ne samo posle odluke Evropskog suda za ljudska prava, ve posle odluke meunarodnog suda.46 Ipak, i ovde se govori o sudu, to preporuke komiteta UN ostavlja van domena ovih odredaba. Zakon o upravnim sporovima (ZUS) usvojen poslednjih dana 2009. godine sadri odredbu kojom se predvia da se moe podneti zahtev za ponavljanje postupka ako stav iz naknadno donete odluke Evropskog suda za ljudska prava u istoj stvari moe da bude od uticaja na zakonitost okonanog sudskog postupka (l. 56, ta. 7). ZUS, dakle, usvaja restriktivniji pristup koji postoji i u ZPP, gde se ponavljanje postupka omoguuje samo kad postoji odluka Evropskog suda za ljudska prava, a ne i odluka nekog drugog meunarodnog tela.
43 44 45 46 lan 109 Zakona o izmenama i dopunama ZKP, Sl. glasnik RS, 72/09. lan 41 Zakona o izmenama i dopunama ZPP, Sl. glasnik RS, 111/09. Sl. glasnik RS, 125/04. lan 109 Zakona o izmenama i dopunama ZKP, Sl. glasnik RS, 72/09.

49

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Ipak, izrazito nepovoljno iskustvo nesprovoenja odluka nekih drugih meunarodnih tela (Komiteta protiv muenja, Komiteta za ljudska prava) pokazuje da e biti neophodno usvajanje itavog paketa zakonskih izmena koje e u brojnim zakonima (a ne samo procesnim) obezbediti uslove za efikasno i potpuno izvravanje odluka meunarodnih tela. Izazovi sa kojima e se dravni organi suoiti u postupku izvravanja odluka Evropskog suda za ljudska prava morali bi da budu putokaz za pripremanje i usvajanje takvih reenja.

3. Ogranienja i derogacija ljudskih prava

lan 4 PGP:
1. U sluaju da izuzetna opta opasnost ugrozi opstanak nacije i da je to objavljeno slubenim aktom, drave lanice ovog pakta mogu da preduzmu, u onom strogom obimu u kojem to stanje zahteva, mere koje odstupaju od obaveza predvienih ovim paktom, pod uslovom da te mere ne budu u nesaglasnosti s ostalim obavezama koje im namee meunarodno pravo i da nemaju za posledicu diskriminaciju zasnovanu samo na rasi, boji, polu, jeziku, veri ili socijalnom poreklu. 2. Prethodna odredba ne doputa nikakvo odstupanje od lanova 6, 7 i 8, t. 1 i 2, 11, 15, 16 i 18 ovog pakta. 3. Drave lanice ovog pakta koje se koriste pravom odstupanja moraju odmah da preko generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, saopte ostalim dravama lanicama odredbe od kojih su odstupile, kao i razloge ovog odstupanja. One e istim putem ponovo obavestiti o tome kada budu prestale s ovim odstupanjima.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 15 EKPS:

1. U doba rata ili druge javne opasnosti koja preti opstanku nacije, svaka Visoka strana ugovornica moe da preduzme mere koje odstupaju od njenih obaveza po ovoj Konvenciji, i to u najnunijoj meri koju iziskuje hitnost situacije, s tim da takve mere ne budu u neskladu s njenim drugim obavezama prema meunarodnom pravu. 2. Prethodna odredba ne doputa odstupanja od lana 2, osim u pogledu smrti prouzrokovane zakonitim ratnim postupcima, ili lana 3, 4 (st. 1) i 7. 3. Svaka Visoka strana ugovornica koja koristi svoje pravo da odstupi od odredbi Konvencije obavetava u potpunosti generalnog sekretara Saveta Evrope o merama koje preduzima i razlozima za njih. Ona takoe obavetava generalnog sekretara Saveta Evrope kada takve mere prestanu da deluju i kada odredbe Konvencije ponovo ponu da se primenjuju u potpunosti.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

50

Ljudska prava u pravnim propisima

3.1. Ogranienja ljudskih prava

Ustav propisuje da se njime zajemena ljudska i manjinska prava mogu ograniiti ako to on doputa i to samo u onoj meri koja je neophodna da bi se u demokratskom drutvu zadovoljila svrha zbog koje je ogranienje dozvoljeno. Ogranienja se ne smeju uvoditi u druge svrhe osim onih koje Ustav doputa, ali treba imati u vidu da Ustav ne koristi formulaciju koja postoji u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, naime da ogranienje mora imati legitimni cilj, ve je dozvoljena svaka svrha koju doputa sam Ustav. Ustav propisuje da pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava i tumaenju ovih ogranienja svi dravni organi, a naroito sudovi, imaju obavezu da vode rauna o sutini prava koje se ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu izmeu ogranienja i njegove svrhe i o tome da li postoji nain da se ta svrha postigne manjim ogranienjem prava, dok ogranienje ni u kom sluaju ne sme da zadire u sutinu zajemenog prava (l. 20),47 ali ne pominje izriito da cilj ogranienja mora biti legitiman. Ovaj propust donekle moe da se nadomesti optom odredbom o tumaenju sadranom u lanu 18, prema kojoj se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae ... u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje, pa bi imajui u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava legitimni cilj morao da bude uslov za prihvatljivost ograniavanja ljudskih prava. Prema lanu 18, st. 2 Ustava, nain ostvarivanja pojedinih sloboda i prava oveka moe se zakonom propisati u dva sluaja: 1) kada je to ustavom izriito predvieno, i 2) kada je to neophodno za ostvarivanje pojedinog prava zbog njegove prirode. U prvom sluaju, priznaje se da odreena prava nisu neposredno sprovodiva i da sam Ustav na to moe izriito da ukae kada odreuje da se nain njihovog sprovoenja odreuje zakonom. To ne mora nuno da znai ogranienje prava, iako injenica da Ustav ostavlja zakonu da razradi ostvarenje nekog prava stvara mogunost izvesnog suavanja polja primene tog prava. U drugom sluaju, za razliku od prethodnog, Ustav ne odreuje izriito koja su prava neposredno sprovodiva a koja nisu, ve se ta ocena ostavlja parlamentu. Time se donekle otvara mogunost zloupotrebe i ograniavanja neposredno sprovodivih prava putem zakona.
47 U svom miljenju o Ustavu Venecijanska komisija je komentarisala lan 20 Ustava koji se odnosi na ogranienja ljudskih i manjinskih prava (st. 2830 Miljenja). Pored ukazivanja na injenicu da se Ustavom ne zahteva postojanje legitimnog cilja kako bi ogranienje bilo dozvoljeno, ovaj lan je kritikovala i zbog toga to je preterano komplikovano formulisan, pa otvara mogunost da se jave mnoga pitanja u vezi s tumaenjem razliitih vrsta ogranienja. Vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007.

51

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Ustav izriito propisuje da zakon kojim se ureuje ostvarivanje prava ni u kom sluaju ne sme da zadire u sutinu samog prava. lanom 20 propisano je kad se prava zajemena Ustavom mogu ograniiti zakonom. Najpre, ogranienje mora biti doputeno Ustavom. On propisuje posebna ogranienja ljudskih prava u onim odredbama u kojima se o tim pravima govori. Na primer, Ustav dozvoljava ograniavanje slobode mirnog okupljanja zakonom ako je to neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije (l. 54), kao i ograniavanje slobode kretanja ako je to neophodno radi voenja krivinog postupka, zatite javnog reda i mira, spreavanja irenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije (l. 39). Svrha ogranienja mora biti doputena Ustavom, a ogranienje ne sme da zadire u sutinu zajemenog prava. lanom 20 Ustava princip proporcionalnosti je jasno definisan, kao i merila po kojima se pre svega sudovi moraju rukovoditi pri tumaenju ogranienja ljudskih i manjinskih prava.48 Princip proporcionalnosti je dosta strogo postavljen. Merila ocenjivanja proporcionalnosti su u skladu s praksom Evropskog suda za ljudska prava.49 Za razliku od Povelje o ljudskim i manjinskim pravima, Ustav ne sadri odredbu kojom se izriito zabranjuje ograniavanje ljudskih i manjinskih prava zajemenih opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, meunarodnim ugovorima i zakonima i drugim propisima na snazi, ve samo sadri uopteniju odredbu kojom se propisuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe smanjivati. U lanovima koji se odnose na slobodu misli, savesti i veroispovesti (l. 43) i na slobodu izraavanja (l. 46), kao razlog za ogranienje pominje se i jedna, u meunarodnoj praksi nepoznata, kategorija. Naime, sloboda misli, savesti i veroispovesti, kao i sloboda izraavanja, mogu biti ograniene ako je to potrebno, izmeu ostalog, radi zatite morala demokratskog drutva. Nije jasno ta se pod ovim podrazumeva. U meunarodnim instrumentima za zatitu ljudskih prava (npr. EKPS), da bi ogranienje bilo dozvoljeno potrebno je da bude nuno u demokratskom drutvu, a moe imati za svrhu, izmeu ostalog, zatitu javnog morala. U odredbi Ustava ini se da su ova dva uslova pomeana, pa smo dobili novi pojam moral demokratskog drutva. Ostaje da se vidi kakve e to posledice imati za uivanje prava garantovanih u ova dva lana Ustava.
48 Formulacija Ustava u velikoj meri se poklapa s Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima, kojom je prvi put uveden princip proporcionalnosti u na pravni sistem. Do usvajanja novog Ustava u Srbiji je na snazi bio Ustav iz 1990. godine s daleko loijim katalogom ljudskih prava od novog Ustava, kao i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima koja se do prestanka postojanja SCG u junu 2006. primenjivala i u Srbiji. Nakon toga, postavilo se pitanje koji e katalog ljudskih prava ubudue vaiti za stanovnitvo Republike Srbije. Ovo pitanje, u stvari, nikada nije ni reeno ve je usvojen novi Ustav Srbije. Vidi Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 5493/72 (1976); Informationsverein Lentia protiv Austrije, ECHR, App. Nos. 13914/88, 15041/89, 15717/89, 15779/89 i 17207/90 (1993); Lehideux i Isorni protiv Francuske, ECHR, App. No. 24662/94 (1998).

49

52

Ljudska prava u pravnim propisima

3.2. Odstupanja (derogacije) u vreme izvanredne opte javne opasnosti

3.2.1. Opte
Ustav predvia da su, po proglaenju ratnog ili vanrednog stanja, dozvoljene mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemenih Ustavom, i to samo u onom obimu u kome je to neophodno (l. 202, st. 1). Ova formulacija je blaa od one iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja dozvoljava odstupanja samo u najnunijoj meri koju iziskuje hitnost situacije, a moe se postaviti pitanje i zato se jo neke odredbe nisu nale na listi onih od kojih odstupanja nisu dozvoljena (l. 202, st. 4).50 Ustav predvia dva uslova za derogaciju ljudskih i manjinskih prava proglaenje ratnog ili vanrednog stanja (formalni uslov) i nunost mera derogacije u datoj situaciji (materijalni uslov). Uslovi su blae postavljeni nego to je to bilo u Povelji, jer Ustav ne postavlja ugroenost opstanka drave kao uslov za ogranienje prava. Ipak, postojanje javne opasnosti koja ugroava opstanak drave ili graana jeste uslov za proglaavanje vanrednog stanja (l. 200, st. 1), pa se praktino za doputenost odstupanja od ljudskih prava prema Ustavu trai i ovaj uslov, bar kada je u pitanju vanredno stanje. Mere derogacije imaju privremeni karakter i prestaju da vae kad prestane vanredno ili ratno stanje (l. 202, st. 3). Odstupanje od pojedinih ljudskih prava za vreme ratnog i vanrednog stanja u skladu je s obavezom iz lana 4 PGP i lana 15 EKPS da do derogacije moe doi kada opstanak nacije ugrozi izvanredna javna opasnost. U Ustavu su nabrojana prava od kojih nikada nije dozvoljeno odstupanje (l. 202, st. 4). Lista ovih prava u skladu je s PGP i EKPS.

3.2.2. Derogacije u vreme ratnog stanja51

Prema Ustavu, ratno stanje proglaava Narodna skuptina, koja tom prilikom moe propisati mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava zajemenih Ustavom (l. 201, st. 1 i 3). Ako Skuptina nije u mogunosti da se sastane, odluke o proglaenju ratnog stanja i derogaciji ljudskih i manjinskih prava donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade (l. 201, st. 2 i 4). Skuptina potvruje sve mere propisane u periodu ratnog stanja kad bude u mogunosti da se sastane (l. 201. st. 5), to je u skladu sa standardima
50 51 Vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, st. 9798. U vezi s uredbama koje su ograniavale pojedina prava i slobode za vreme ratnog stanja u SRJ 1999. godine, vidi Izvetaj 1999, I.3.2.4.

53

Ljudska prava u Srbiji 2009.

OEBS u ovoj oblasti.52 Nije, meutim, propisano ta se deava u sluaju da ih Narodna skuptina ne potvrdi. Logino je pretpostaviti, i treba pretpostaviti da u tom sluaju, posle sednice Skuptine, ove mere prestaju da vae. Povelja o ljudskim i manjinskim pravima je ovo izriito predviala, i trebalo je da i tvorci novog Ustava predvide ovakvu odredbu, a ne da nepotrebno ovo pitanje ostave da bude podlono tumaenju.

3.2.3. Vanredno stanje53

Narodna skuptina proglaava vanredno stanje kada javna opasnost ugroava opstanak drave ili graana i tada moe propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava (l. 200, st. 1 i 4). Odluka o proglaenju vanrednog stanja vai najdue 90 dana, posle ega se moe produiti za jo 90 dana (st. 2). Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, odluku o proglaenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade, dok odluke o merama kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava u tom sluaju donosi Vlada uz supotpis predsednika Republike (st. 5 i 6). Ove odluke moraju da se podnesu Narodnoj skuptini da ih potvrdi u roku od 48 sati od donoenja odluke, odnosno im Skuptina bude u mogunosti da se sastane. U sluaju vanrednog stanja, izriito je propisano da, ukoliko Narodna skuptina ne potvrdi oduku, odluka o proglaenju vanrednog stanja prestaje da vai zavretkom prve sednice Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja, a mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava 24 sata posle poetka prve sednice Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja (st. 8 i 9). Mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava mogu se primenjivati najdue 90 dana, posle ega se mogu obnoviti pod istim uslovima (st. 7).

4. Posebna prava
4.1. Zabrana diskriminacije
lan 2, st. 1 PGP:
Drave lanice ovog pakta obavezuju se da potuju i garantuju svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja potpadaju pod njihovu nadlenost, prava prizna52 Vidi Dokument moskovskog sastanka KEBS o ljudskoj dimenziji, 1991, st. 28.2. Vidi takoe Pariske minimalne standarde o normama ljudskih prava u vanrednom stanju, Odsek A, st. 2, ILA, Report of the Sixty-First Conference Held at Paris, London, 1985. Vanredno stanje je u Srbiji uvedeno 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana inia, na osnovu Odluke o proglaenju vanrednog stanja vrioca dunosti predsednika Republike, a na predlog Vlade. Vidi Izvetaj 2003, IV.1. i Izvetaj 2004, I.3.2.3.

53

54

Ljudska prava u pravnim propisima ta ovim paktom bez obzira naroito na rasu, boju, pol, jezik, veru, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovno stanje, roenje ili svaku drugu okolnost.

lan 26 PGP:
Sva su lica jednaka pred zakonom i imaju pravo bez ikakve diskriminacije na podjednaku zatitu zakona. U tom smislu, zakon mora da zabranjuje svaku diskriminaciju i da obezbedi svim licima podjednaku i uspenu zatitu protiv svake diskriminacije, naroito u pogledu rase, boje, pola, jezika, vere, politikog ili drugog ubeenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja, roenja ili svakog drugog stanja.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 14 EKPS:

Uivanje prava i sloboda predvienih u ovoj Konvenciji obezbeuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status.

lan 1 Protokola br. 12 uz EKPS:

1. Svako pravo koje zakon predvia ostvarivae se bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao npr. polu, rasi, boji koe, jeziku, veroispovesti, politikom i drugom uverenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu, povezanosti s nacionalnom manjinom, imovini, roenju ili drugom statusu. 2. Javne vlasti nee ni prema kome vriti diskriminaciju po osnovima kao to su oni pomenuti u stavu 1.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.1.1. Opte
U pogledu zabrane diskriminacije, Srbiju obavezuju, osim odredaba PGP, PESK, EKPS i Protokola br. 12 uz EKPS i Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije protiv ena, Konvencija MOR br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja,54 kao i Konvencija UNESCO protiv diskriminacije u oblasti obrazovanja.55 U predmetu Sejdi i Finci protiv Bosne i Hercegovine56 presuenom ove godine, ESLJP je prvi put naao povredu lana 1 Protokola br. 12 koji sadri optu zabranu diskriminacije. Sud je naao da je nemogunost graana BiH, osim pripadnika tzv. konstitutivnih naroda (Bonjaci, Hrvati i Srbi), da se kandiduju za Pred54 55 56 Sl. list FNRJ (Dodatak), 3/61. Sl. list SFRJ (Dodatak), 4/64. ECHR, App. Nos. 27996/06 i 34836/06 (2009).

55

Ljudska prava u Srbiji 2009.

sednitvo Bosne i Hercegovine, diskriminatorna. U dosadanjoj praksi ESLJP je, bavei se zabranom diskriminacije na osnovu lana 14, utvrdio da diskriminacija predstavlja drugaije tretiranje osoba u slinim situacijama bez objektivnog i razumnog opravdanja, a u odluci u predmetu Sejdi i Finci protiv Bosne i Hercegovine Sud je naglasio da ovakvo znaenje diskriminacija ima i u kontekstu lana 1 Protokola br. 12, te da pojam diskriminacije, i pored razliitog opsega ovih odredbi, treba tumaiti na isti nain u oba sluaja. Ustav Srbije zabranu diskriminacije regulie u lanu 21:
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima.

lan 21 Ustava oigledno je zasnovan na lanu 3 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima SCG, s tim to je ustavopisac promenio terminologiju stava 4 ovog lana, koji je izvorno propisivao da je dozvoljeno privremeno uvoenje posebnih mera koje su neophodne za ostvarivanje ravnopravnosti, posebne zatite i napretka lica ili grupe lica koje se nalaze u nejednakom poloaju, da bi im se omoguilo puno uivanje ljudskih i manjinskih prava pod jednakim uslovima. Ustavopisac je takoe potpuno izostavio odredbu iz lana 3, st. 5 Povelje da se posebne mere iz stava 4 ovog lana mogu primenjivati samo dok se ne ostvare ciljevi zbog kojih su preduzete. Ove izmene u pogledu mera afirmativne akcije naalost ne predstavljaju nikakvo unapreenje u odnosu na Povelju. Nedostatak vremenskog ograniavanja mera afirmativne akcije posebno je problematian poto je u pitanju kriterijum koji je apsolutno neophodan za povoljnu ocenu proporcionalnosti ovih mera, mada se moe oekivati da e ovaj nedostatak biti otklonjen kroz sudsku praksu. Priroda diskriminacije u lanu 21 Ustava formulisana je kao u meunarodnim instrumentima. Prema Ustavu, zabranjena je svaka neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu, to znai da Ustav, kao i PGP i EKPS, ostavlja mogunost zabrane diskriminacije i po osnovima koji nisu izriito navedeni. Diskriminacija je predviena kao krivino delo u Krivinom zakoniku57 (l. 128, 317 i 387). Antidiskriminatorne odredbe sadre i brojni drugi zakoni Zakon o crkvama i verskim zajednicama58 (l. 2), Zakon o radu59 (l. 1823), Zakon o
57 58 59 Sl. glasnik RS, 85/05. Sl. glasnik RS, 36/06. Sl. glasnik RS, 24/05 i 61/05.

56

Ljudska prava u pravnim propisima

zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti60, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,61 Zakon o zdravstvenoj zatiti62 itd. Najnovijim izmenama Krivinog zakonika63 izmenjen je i lan 387 koji zabranjuje rasnu i drugu diskriminaciju. Izmene su motivisane pre svega situacijom u drutvu i politikom voljom za obraun sa ekstremnim neofaistikim grupama ije delovanje je znaajno ojaalo u prethodnom periodu.64 Dodata su dva nova stava koji inkriminiu promociju i pozivanje na mrnju, nasilje i diskriminaciju (st. 4) i javne pretnje za izvrenje krivinih dela prema licu ili grupi lica na osnovu nekog njihovog linog svojstva (st. 5). Takoe, postojeem krivinom delu kojim se inkriminie razlikovanje na osnovu rase, boje koe, nacionalnosti, etnikog porekla ili nekog drugog linog svojstva, kao osnov koji se posebno naglaava dodata je verska pripadnost. Verska pripadnost je u dosadanjoj odredbi neopravdano bila izostavljena.

4.1.2. Zakon o zabrani diskriminacije

Narodna skuptina Republike Srbije u martu ove godine usvojila je Zakon o zabrani diskriminacije.65 Samom usvajanju prethodila je viegodinja rasprava i izrada tri modela zakona66 od kojih je poslednji i usvojen, a predstavljao je, u sutini, neku vrstu kompilacije prethodna dva predloga. Izradi i usvajanju ovog zakona umnogome su doprinele aktivnosti nevladinih organizacija koje se bave unapreenjem ljudskih prava i zatitom prava ugroenih grupa, a koje su proteklih osam godina uloile mnogo napora da bi dolo do usvajanja zakona kojim, po prvi put u Srbiji, opta zabrana diskriminacije dobija zakonsku potporu. Izradu Predloga zakona pratila je javna rasprava, posle koje je Predlog upuen u skuptinsku proceduru na usvajanje. Tek tada usledila je otra reakcija Srpske pravoslavne crkve, odnosno tradicionalnih crkava i verskih zajednica,67 na iji je zahtev, putem telefonske sednice Vlade, predlog povuen iz procedure (Danas, 5. mart, str. 3). Sporni lanovi za verske zajednice bili su, pre svega, lanovi 18 i 21 prvim se zabranjuje da se uskrauje pravo na promenu vere ili uverenja, dok drugi propisuje da su rodni identitet i seksualna orijentacija privatna stvar, i da niko ne moe biti pozvan da se javno izjasni o tome. Primedbe verskih zajednica podr60 61 62 63 64 65 66 67 Sl. glasnik RS, 36/09. Sl. glasnik RS, 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04. Sl. glasnik RS, 107/05. Sl.glasnik RS, 72/09. Vidi Izvetaj 2008, II. 2.6.1. Sl. glasnik RS, 22/09. O modelima anti-diskriminacionih zakona vidi Izvetaj 2008, I.4.1.2. i Izvetaj 2007, II. 2.7.7.2. Sedam verskih zajednica protestovalo je povodom Predloga zakona (Srpska pravoslavna crkva, Katolika crkva, Islamska zajednica Srbije, Jervrejska zajednica Srbije, Slovaka Evangelika crkva, Hrianska reformatska crkva i Hrianska evangelika crkva).

57

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ali su i predstavnici nekih politikih stranaka: vladajue Jedinstvene Srbije (JS) i opozicionih Demokratske stranke Srbije (DSS), Nove Srbije (NS), Srpske napredne stranke (SNS) i Srpske radikalne stranke (SRS) (Veernje novosti, 6. mart, str. 4). Zahtevano je i da se iz zakona briu termini seksualna orijentacija i rodna ravnopravnost (Veernje novosti, 12. mart, str. 3). Povlaenje Predloga zakona, koji je ve proao javnu raspravu, izazvalo je veliku panju medija, nevladinih organizacija i graana. Nakon nekoliko dana razmatranja, Vlada je, bez veih izmena, vratila Predlog zakona u proceduru za usvajanje. Na zakon je stiglo vie od 500 amandmana, od ega su preko 400 uloili poslanici SRS (Politika, 19. mart, str. A7). Usledila je ustra rasprava izmeu predstavnika konzervativne Srbije i reformista, iji je rezutat bio odustajanje od koncepta rodne ravnopravnosti, ali zadravanje prava na izraavanje seksualne orijentacije, to je bila kljuna taka protesta tradicionalista i itave medijske panje. Uz druge manje izmene koje su unapredile zakonsko reenje, konano je 26. marta na sednici Narodne skuptine usvojen Zakon o zabrani diskriminacije. Za usvajanje zakona glasalo je 127 poslanika iz vladajue koalicije i opozicion Liberalno demokratske partije (LDP), a protiv je glasalo 59 opozicionih poslanika iz SRS, DSS, NS, kao i etiri poslanika vladajue koalicije tri iz JS-a i jedan iz (Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Poslanici SNS nisu prisustvovali glasanju (Politika, 27. mart, str. 7). Ovaj zakon predstavlja izuzetno vaan korak u borbi protiv diskriminacije kao rairene pojave u srbijanskom drutvu. Takoe, usvajanje Zakona protiv diskriminacije bilo je neophodan, a ujedno i poslednji pravni uslov za stavljanje Srbije na tzv. belu engensku listu, odnosno za ukidanje viza graanima Srbije za putovanje u zemlje engenskog prostora. U narednom periodu uspena implementacija zakona bie znaajna prilikom ocenjivanja nae zemlje u procesu pridruivanja EU. Zakon o zabrani diskriminacije predstavlja opti antidiskriminacioni zakon koji ostavlja prostora za posebno ureenje pojedinih oblasti gde se diskriminacija najee pojavljuje. Takav zakon postoji u oblasti zatite prava osoba sa invaliditetom68 i u tom sluaju se primenjuju odredbe posebnog zakona. Ipak, opti antidiskriminacioni zakon menja njegove odredbe o sudskoj zatiti koje su ranije bile kritikovane zbog neefikasnog pristupa pravdi.69 Zakon je odredio optu zabranu diskriminacije propisujui, u lanu 4, naelo jednakosti:
Svi su jednaki i uivaju jednak poloaj i jednaku pravnu zatitu, bez obzira na lina svojstva. Svako je duan da potuje naelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

Predvien je irok krug zabranjenih oblika diskriminacije. Pre svega, zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija, nepotovanje naela jednakih prava i obaveza, udruivanje radi vrenja diskriminacije, govor mrnje, uznemiravanje ili
68 69 Vidi I.4.1.3. Vidi Izvetaj 2008, I.4.1.3.

58

Ljudska prava u pravnim propisima

poniavajue postupanje. Zabranjeno je pozivanje na odgovornost zbog prijavljivanja diskriminacije (viktimizacija), to predstavlja nov oblik zatite rtava i onih koji prijavljuju diskiminatorno postupanje. Odreeni su teki oblici kada je diskriminacija prisutna po vie osnova, ponavlja se ili se kontinuirano deava i sl. Mere afirmativne akcije se ne smatraju diskriminacijom (l. 14). Posebni sluajevi diskriminacije navedeni su u Zakonu kako bi se osiguralo da se sluajevi u kojima se diskriminacija najee deava prepoznaju i da se prui zatita i to: u postupcima javnih vlasti (l. 15), na radu i u vezi sa radom (l. 16), kod pruanja i korienja javnih usluga (l. 17), u sistemu obrazovanja (l. 19), na osnovu vere (l. 18), pola (l. 20), seksualne orijentacije (l. 21), starosnog doba (l. 22 i 23), nacionalne pripadnosti (l. 24), sindikalne ili politike pripadnosti (l. 25), invaliditeta (l. 26) i zdravstvenog stanja (l. 27)), pri tom, ostavljajui prostora za primenu i u drugim sluajevima (l. 4). Ovakav nain nabrajanja posebnih sluajeva diskriminacije je est u zakonskim reenjima drugih zemalja i zadovoljava standarde efikasne zatite od diskriminacije, zato to daje jasne smernice i ne ostavlja prostora za nedoumicu oko primene u odreenim sluajevima. Zakon predvia dvostruki put za ostvarivanje zatite graana ako doe do povrede predvienih prava, i to putem podnoenja tube sudu, u kom sluaju se vodi hitan postupak prema pravilima parninog postupka, uz primenu posebnih odredbi predvienih ovim zakonom, ili putem podnoenja pritube povereniku za zatitu ravnopravnosti, novom telu koje ustanovljava ovaj zakon u cilju efikasnije zatite. Svakako, ovi modeli zatite moraju biti komplementarni i u funkciji olakavanja pristupa pravdi. Poverenik za zatitu ravnopravnosti se ustanovljava kao samostalan dravni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrenih zakonom (l. 1, st. 2). Finansijska sredstva za rad celokupne slube obezebeuju se u budetu Republike Srbije, na predlog poverenika. Poverenika bira Narodna skuptina na predlog Odbora za ustavna pitanja. Kandidat mora biti stuno lice sa desetogodinjim iskustvom i visokim moralnim kvalitetima. Poverenik, pored toga to prima i razmatra pritube graana koji smatraju da su bili rtve diskriminatornog postupanja, ima iroku nadlenost u oblasti informisanja i zatite prava graana, kao i mogunost mirenja sukobljenih strana. Sutina uspostavljanja ovakvog tela jeste jaanje poloaja diskriminisanih graana kojima se omoguava da imaju jo jedan vid pravne zatite pored redovne sudske. Poverenik podnosi izvetaje o stanju u oblasti zatite ravnopravnosti Narodnoj skuptini Republike Srbije.70 Za sudski postupak zatite od diskriminacije nadlean je sud opte mesne nadlenosti (sud na ijem je podruju sedite ili prebivalite tuenog), ali moe biti nadlean i sud na ijem je podruju sedite, odnosno prebivalite tuioca (rtve
70 Primena ovih odredbi odloena je, samim Zakonom, do 1. januara 2010. godine. Rok za izbor poverenika je 60 dana od poetka njihove primene.

59

Ljudska prava u Srbiji 2009.

diskriminatornog postupanja) (l. 42), to predstavlja izuzetak u odnosu na pravila parninog postupka i olakava rtvi pristup zatiti. Tubu, pored oteenog, mogu podneti poverenik i organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava. Mogunost da postupak pokreu trea lica, odnosno udruenja graana koja se bave zatitom ljudskih prava je izuzetno znaajna, i svakako e uticati na broj pokrenutih postupaka zbog diskriminacije. Jedino ogranienje u ovom sluaju postoji ako se diskriminatorno postupanje odnosi iskljuivo na jedno lice. U tom sluaju, poverenik i organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava mogu da podnesu tubu samo uz pismeni pristanak tog lica. Posle prve presude za diskriminaciju na osnovu KZ, potvrene odlukom VSS,71 u kojoj su sudovi odobrili upotrebu tzv. situacionog testiranja, odnosno da tubu moe podneti lice koje se svesno izloilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom sluaju, sada za situaciono testiranje postoji i zakonski osnov (l. 46). Tubom se moe zahtevati zabrana izvrenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vrenja takve radnje, utvrenje da je tueni postupao diskriminatorno, izvrenje radnje kojom se uklanjaju posledice diskriminacije, naknada materijalne i nematerijalne tete i objavljivanje pojedinih presuda (l. 43). Privremenu meru tuilac moe zahtevati u toku postupka i po okonanju postupka da bi se otklonila opasnost od nasilja ili vea nenadoknadiva teta. Da bi sud odobrio ovakvu meru potrebno je da tuilac uini verovatnim da je takva mera potrebna radi otklanjanja opasnosti od nasilja ili vee nenadoknadive tete (l. 44). Ukoliko tuilac uini verovatnim da je tueni izvrio akt diskriminacije, teret dokazivanja snosi tueni (l. 45). Ova odredba, takoe, predstavlja odstupanje od parninog postupka i u cilju je olakanja poloaja rtve nasuprot naelu da teret dokazivanja snosi tuilac, i primenjuje se i na Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Nadzor nad primenom ovog zakona vri Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

4.1.3. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom72

Skuptina Srbije je u aprilu 2006. usvojila Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.73 Zakon izmeu ostalog propisuje obavezu dravnih organa da uine dostupnim javne usluge i objekte osobama sa invaliditetom i zabranjuje diskriminaciju u posebnim oblastima, poput radnih odnosa, zdravstva i obrazovanja (l. 1131). Posebno su znaajne odredbe zakona koje ustanovljavaju pozitivne obaveze dravnih organa i organa lokalne samouprave da preduzimaju posebne mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom (l. 3238). Mada
71 72 73 Vie o prvoj presudi za diskriminaciju na osnovu KZ vidi Izvetaj 2007, II. 2.7.7. Vie o pravima osoba s invaliditetom vidi I.4.18.10. Sl. glasnik RS, 33/06.

60

Ljudska prava u pravnim propisima

Zakon definie ove mere samo u najoptijim okvirima, s obzirom da one moraju biti mnogo blie odreene u svakom konkretnom sluaju, proputanje nadlenih institucija da ovakve mere uvedu predstavljalo bi krenje jedne utuive obaveze i dovelo do odgovornosti drave, odnosno jedinice lokalne samouprave. Zakonom se uvodi posebna tuba za zatitu od diskriminacije, kojom se moe zahtevati zabrana izvrenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vrenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; izvrenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; utvrenje da je tueni prema tuiocu diskriminatorski postupao; kao i naknada materijalne i nematerijalne tete (l. 42 i 43). Nedostaci ovog zakona, o kojima smo pisali ranijih godina,74 ispravljeni su usvajanjem opteg Zakona o zabrani diskriminacije koji u lanu 26 propisuje naelo potovanja jednakih prava i sloboda osoba s invaliditetom i primenu posebnog zakona s odgovarajuim izmenama procesnih nedostataka u postupku sudske zatite.

4.1.4. Ravnopravnost polova

Na osnovu Ustava i meunarodnih obaveza, posebno obaveza koje proistiu iz Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena,75 Pekinke deklaracije i Platforme za akciju usvojene uz deklaraciju,76 Srbija je usvojila Zakon o ravnopravnosti polova.77 Pored demokratizacije zemlje i potovanja ljudskih prava, razlozi za donoenje ovog zakona bili su poraavajui pokazatelji koji govore da postoji znaajna neravnopravnost u svakodnevnom ivotu izmeu ena i mukaraca. Osnovna svrha zakona je stvaranje uslova za voenje politike jednakih mogunosti i ostvarivanja prava i ena i mukraca, preduzimanje posebnih mera i spreavanje i otklanjanje diskrimincije koja bi bila zasnovana na polu. Ovim zakonom se blie definie zabrana diskriminacije po osnovu pola i prava oba pola u oblasti zapoljavanja, socijalne i zdravstvene zatite, porodinih odnosa, politikog i javnog ivota, obrazovanja, kulture, sporta i sudske zatite. Od kljunog je znaaja to to se u Zakonu navodi da organi javne vlasti moraju da vode aktivnu politiku jednakih mogunosti kako bi se spreila diskriminacija (l. 3). Zakon kao novinu za poslodavce predvia obavezu voenja evidencije i dokumentacije o polnoj strukturi zaposlenih (l. 12) i obavezu planiranja mera za ublaavanje ili otklanjanje neravnomerne zastupljenosti polova, kao i izvetavanje o preduzetim postupcima (l. 13). Primena Zakona trebalo bi da unapredi poloaj ena kao slabije zastupljenog pola, i omogui efikasniju zatitu njihovih prava.
74 75 76 Vidi Izvetaj 2008, I.4.1.3. Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 11/81. Dokumenti usvojeni na etvrtoj specijalnoj sesiji Ujedinjenih nacija o pravima ena, 1996. godine. U vreme usvajanja ovih dokumenata SR Jugoslavija nije bila lanica Ujedinjenih nacija, ali su 2002. godine izjavom ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore prihvaene sve meunarodne obaveze nastale u tom periodu, ukljuujui i Pekinku deklaraciju i Platformu za akciju. Sl. glasnik RS, 104/09.

77

61

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Zakon o zabrani diskriminacije u lanu 20 zabranjuje diskriminaciju u odnosu na pol ili zbog promene pola. Takoe je zabranjeno nasilje, eksploatacija, izraavanje mrnje, omalovaavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podravanje i postupanje u skladu s predrasudama, obiajima i drugim drutvenim obrascima ponaanja koji su zasnovani na ideji podreenosti ili nadreenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Meutim, usvajanjem Zakona o ravnopravnosti polova proputena je prilika da se u oblasti rodne ravnopravnosti graana ode korak dalje od obaveza koje su utvrene Ustavom. U Srbiji nema pravne zatite rodnog identiteta jer srpski pravni propisi nastavljaju da uvaavaju dva pola, muki i enski, pri tom zahtevajui od onih drugaijeg seksualnog identiteta (transseksualci,78 interseksualci79) da se opredele.

4.2. Pravo na ivot

lan 6 PGP:
1. Pravo na ivot je neodvojivo od ovekove linosti. Ovo pravo mora da bude zakonom zatieno. Niko ne moe da bu de proizvoljno lien ivota. 2. U zemljama gde smrtna kazna nije ukinuta, smrtna presuda se moe izrei samo za najtee zloine, shodno zakonodavstvu na snazi u asu kada je delo poinjeno i ne moe da bude u suprotnosti s odredbama ovog pakta ni s Konvencijom o spreavanju i kanjavanju zloina genocida. Ova kazna se moe primeniti samo na osnovu pravnosnane presude koju je doneo nadleni sud. 3. Kada lienje ivota predstavlja zloin genocida, podrazumeva se da nijedna odredba ovog lana ne ovlauje dravu lanicu ovog pakta da odstupi na bilo koji nain od bilo koje obaveze preuzete na osnovu odredaba Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida. 4. Svaki osuenik na smrt ima pravo da zatrai pomilovanje ili zamenu kazne. Amnestija, pomilovanje ili zamena smrtne kazne mogu se odobriti u svim sluajevima. 5. Smrtna kazna se ne moe izrei za zloine koje su poinila lica koja nisu navrila 18 godina i ne moe se izvriti nad bremenitim enama. 6. Nijedna odredba ovog lana se ne moe uzeti kao razlog za odlaganje ili spreavanje ukidanja smrtne kazne od strane drave lanice ovog pakta.

(Sl. list SFRJ, 7/71)

78 Transseksualna osoba je osoba ije se polne karakteristike i polni identitet ne poklapaju, usled ega ima elju i nameru da promeni svoj pol, ili je delimino ili u potpunosti modifikovala (ukljuuje fiziku i/ili hormonalnu terapiju i operacije) svoje telo i prezentaciju, izraavajui svoj rodni i/ili polni identitet i oseaj sebe. Interseksualna osoba je osoba roena sa fizikim karakteristikama koje su i muke i enske.

79

62

Ljudska prava u pravnim propisima

lan 1 Drugog fakultativnog protokola uz PGP:

1. Niko u nadlenosti drave ugovornice ovog Protokola ne moe biti pogubljen. 2. Drave ugovornice e preduzeti sve neophodne mere u okviru svoje nadlenosti u cilju ukidanja smrtne kazne.

(Sl. list SRJ, 4/01) lan 2 EKPS:

1. Pravo na ivot svake osobe zatieno je zakonom. Niko ne moe biti namerno lien ivota, sem prilikom izvrenja presude suda kojom je osuen za zloin za koji je ova kazna predviena zakonom. 2. Lienje ivota se ne smatra protivnim ovom lanu ako proistekne iz upotrebe sile koja je apsolutno nuna: (a) radi odbrane nekog lica od nezakonitog nasilja; (b) da bi se izvrilo zakonito hapenje ili spreilo bekstvo lica zakonito lienog slobode; (c) prilikom zakonitih mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja nereda ili pobune.

Protokol br. 6 uz EKPS: lan 1

Smrtna kazna se ukida. Niko se ne moe osuditi na smrtnu kaznu ili pogubiti.

lan 2
Drava moe u svom zakonodavstvu da predvidi smrtnu kaznu za dela izvrena u doba rata ili neposredne ratne opasnosti; takva kazna primenie se samo u sluajevima predvienim zakonom i u skladu s njegovim odredbama. Drava obavetava generalnog sekretara Saveta Evrope o odgovarajuim odredbama tog zakona.

lan 3
Nijedna odredba ovog Protokola ne moe se ukinuti na osnovu lana 15 Konvencije.

Protokol br. 13 uz EKPS: lan 1

Smrtna kazna se ukida. Niko se ne moe osuditi na smrtnu kaznu ili pogubiti.

lan 2
Nijedna odredba ovog Protokola ne moe se ukinuti na osnovu lana 15 Konvencije.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

63

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.2.1. Opte
Pravo na ivot garantovano je svim osnovnim meunarodnim i regionalnim instrumentima za zatitu ljudskih prava koji vae u Srbiji. Ono se nikako ne sme tumaiti restriktivno.80 Dravne organe bi trebalo ee podseati na pozitivnu obavezu drave da usvoji i preduzme sve mere koje dovode do efektivnog obezbeivanja i uivanja prava na ivot, kako u smislu procesnih obaveza i preduzimanja efikasne istrage okolnosti ubistva, tako i preduzimanja svih razumnih koraka kako bi zatitila osobe u svojoj nadlenosti od opasnosti za koje je znala da postoje.81 Ustav Srbije propisuje neprikosnovenost ljudskog ivota (l. 24, st. 1) i konano zabranjuje smrtnu kaznu (st. 2), koja je u krivinom zakonodavstvu ukinuta jo 2002. godine.82 Meunarodni dokumenti ne dozvoljavaju derogacije prava na ivot (l. 4 PGP; l. 15 EKPS), s tim to EKPS predvia izuzetak u pogledu smrti prouzrokovane zakonitim ratnim postupcima. Ustav Srbije zabranjuje mere odstupanja od prava na ivot u vreme vanrednog ili ratnog stanja (l. 202), ime ispravlja nedostatak ranijeg Ustava, koji nije ak ni pominjao prava koja se ne mogu ograniiti. Krivini zakonik83 (KZ) sadri krivina dela kojima se titi pravo na ivot, a nadleni javni tuilac ima obavezu da ih goni po slubenoj dunosti. To su pre svega krivina dela protiv ivota i tela (l. 113127), krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, kao to su genocid (l. 370), zloin protiv ovenosti (l. 371), ratni zloin protiv civilnog stanovnitva (l. 372), protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja (l. 378) i podsticanje na agresivni rat (l. 386). KZ sadri i grupe krivinih dela kojima se moe ugroziti ivot ljudi, kao to su dela protiv zdravlja ljudi, opte sigurnosti, bezbednosti javnog saobraaja, protiv ivotne sredine, itd. KZ u lanu 119 sankcionie krivino delo navoenja na samoubistvo i pomaganja u samoubistvu, za koja se, u zavisnosti od oblika, moe izrei kazna zatvora od tri meseca do 10 godina. KZ (l. 117) ne dekriminalizuje eutanaziju (ak ni pasivnu), ali je predvia kao zasebno i lake krivino delo u odnosu na ubistvo.84 Ustav Srbije izriito zabranjuje kloniranje ljudskih bia (l. 24, st. 3), a ono se smatra i krivinim delom prema KZ. Zakonik predvia krivino delo protivprav80 81 82 Opti komentar br. 6 Komiteta za ljudska prava UN. Vidi Mahmut Kaya protiv Turske, ECHR, App. No. 22535/93 (2000); L.C.B. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 23413/94 (1998). Vidi Izvetaj 2003, I.4.2.1. Zakonom o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima (Sl. glasnik RS, 20/09) u lanu 16 stav 8 je kao jedan od uslova za izruenje predviena obaveza drave koja trai izruenje da da garancije da smrtna kazna koja je propisana za krivino delo povodom kojeg se zahteva izruenje nee biti izreena, odnosno izvrena, to je u skladu s obavezama koje je Srbija preuzela ratifikacijom Evropske konvencije o ekstradiciji (Sl. list (Meunarodni ugovori) SRJ, 10/01). Sl. glasnik RS, 85/05. Vidi Izvetaj 2005, I.4.2.1.

83 84

64

Ljudska prava u pravnim propisima

no vrenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka, gde propisuje da e se kaznom zatvora od tri meseca do pet godina kazniti i ko vri kloniranje ljudi ili vri eksperimente u tom cilju (l. 252, st. 2).

4.2.2. Samovoljno liavanje ivota

PGP i EKPS nalau dravama obavezu da zatite ivot ljudi od samovoljnog, odnosno namernog liavanja, a posebno bi trebalo da preduzmu mere zatite ivota kada je re o postupcima dravnih bezbednosnih snaga.85 Meutim, ne smatra se krenjem prava na ivot svaka upotreba sile od strane policije sa smrtnom posledicom. Neophodna upotreba sile u cilju samoodbrane, krajnja nuda, hapenje ili spreavanje bekstva, spreavanje nereda i pobuna, ne mogu se smatrati namernim ili samovoljnim liavanjem ivota sve dok zadovoljavaju kriterijume apsolutne nunosti, odnosno proporcionalnosti.86 Meutim, prema praksi Komiteta za ljudska prava i Evropskog suda za ljudska prava, sluajevi nenamernih ubistava od strane dravnih agenata bi mogli predstavljati krenje prava na ivot, ako je upotreba sile u momentu ubistva bila neopravdana ili nije bila u skladu s procedurom predvienom domaim zakonodavstvom.87 Komitet zahteva da zakoni drava moraju strogo kontrolisati i ograniiti okolnosti u kojima bi graanin mogao biti lien ivota akcijom organa drave. Ipak, s obzirom da i samo nacionalno zakonodavstvo moe biti arbitrerno i davati preiroka ovlaenja dravnim organima, Komitet je ak i situaciju koja je zadovoljavala domae kriterijume proglaavao krenjem prava na ivot.88 Zakon o policiji89 propisuje ovlaenja pripadnika policije da upotrebe sredstva prinude, koja se mogu primeniti samo ako se na drugi nain ne moe izvriti zadatak i to suzdrano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zatienom dobru i vrednosti, odnosno teini dela koje se spreava ili suzbija (l. 84, st. 2). Slubeno lice ima pravo da upotrebi vatreno oruje, samo ako primenom drugih sredstava prinude nije mogue postii rezultat prilikom izvravanja zadatka, i to samo ako je to apsolutno nuno da bi se ostvario jedan od taksativno pobrojanih ciljeva (l. 100).90 Nije jednostavno zatititi odreena lica ili objekte u praksi, a ne prei pri tom prag striktne proporcionalnosti,91 tako da bi trebalo pratiti implementaciju ovog zakona.
85 86 87 88 89 90 91 Opti komentar br. 6 Komiteta za ljudska prava UN, napomena 1, st. 3. McCann i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 18984/91 (1995); Suarez de Guerrero protiv Kolumbije, Communication No. 45/1979, (1985), dok. UN CCPR/C/OP/1. Burrel protiv Jamajke, Communication No. 546/93, dok. UN CCPR/C/53/D/ 546/1993 (1996); Stewart protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECmHR, App. No. 10044/82. Suarez de Guerrero protiv Kolumbije, Communication No. 45/1979, (1985), dok. UN CCPR/C/ OP/1. Sl. glasnik RS, 101/05. O ovlaenjima pripadnika policije vidi Izvetaj 2005, I.4.2.2. Stewart protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR App. No. 10044/82, (1982); McCann i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 18984/91 (1995); Kelly i drugi protiv

65

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.2.3. Zatita ivota pritvorenika i zatvorenika

Drava ima posebne obaveze da preduzme sve potrebne i dostupne mere kako bi zatitila ivot svih lica koja su liena slobode ili se nalaze na izdravanju zatvorske kazne. Nepruanje medicinske pomoi, liavanje hrane, muenje, nespreavanje samoubistva lica lienih slobode ili neadekvatna istraga u sluaju smrti mogu da predstavljaju povredu prava na ivot.92 U tom smislu, Ustav Srbije proklamuje da se prema licu lienom slobode mora postupati oveno i s uvaavanjem dostojanstva njegove linosti, te da je svako nasilje i iznuivanje iskaza zabranjeno (l. 28).93 Zakon o izvrenju krivinih sankcija Srbije94 (ZIKS) propisuje uslove za primenu prinude nad osuenicima (l. 128132) i garantuje besplatnu zdravstvenu zatitu osuenom, u obimu u kom tu zatitu imaju i osiguranici na slobodi (l. 101).95 Kako bi se ovaj zakon dalje sprovodio u praksi, potrebno je hitno pristupiti donoenju podzakonskih akata. Za sada je usvojen Pravilnik o merama za odravanje reda i bezbednosti u zavodima za izvrenje zavodskih sankcija.96

4.2.4. Obaveza drave da titi ivot od rizika po ivot

4.2.4.1. Rizik po zdravlje. Drava ima obavezu da preduzme i aktivne mere za spreavanje neuhranjenosti, poboljanja zdravstvene zatite i druge mere socijalne politike usmerene na smanjenje smrtnosti i produenje ivotnog veka.97 Ustav Srbije prua posebnu zatitu porodici, majkama, samohranim roditeljima i deci (l. 66, st. 1), a deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji s decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nain (l. 68, st. 2).98
4.2.4.2. ivot u zdravoj ivotnoj sredini. Ustav Srbije u lanu 74 jemi svima pravo na zdravu ivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obavetavanje o njenom stanju. Prema Ustavu, posebnu odgovornost za zatitu ivotne sredine imaju Republika Srbija i autonomna pokrajina, a propisana je i obaveza svih ljudi da uvaju i poboljavaju ivotnu sredinu.
Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 30054/96 (2001); Gul protiv Turske, ECHR, App. No. 22676/93 (2000). Keenan protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECmHR, App. No. 27229/95, (1999); Dermit Barbato protiv Urugvaja, Komitet za ljudska prava UN, Communication No. 84/1981, st. 9.2. Vidi I.4.3. Sl. glasnik RS, 85/05. O zatiti ivota pritvorenika i zatvorenika vidi Izvetaj 2006, I.4.2.3. Sl. glasnik RS, 105/06. Vidi I.4.3. Opti komentar br. 6 Komiteta za ljudska prava UN. Vidi I.4.18.

92 93 94 95 96 97 98

66

Ljudska prava u pravnim propisima

Zakonski okvir za zatitu ivotne sredine u Srbiji do maja 2009. godine inila su etiri opta zakona: Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, i Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine.99 Tokom 2009. godine usvojeno je 14 zakona i ratifikovane tri meunarodne konvencije koji se odnose na oblast zatite ivotne sredine. Usvojenim zakonima pojedini zakoni su bitno izmenjeni, a usvojen je i veliki broj novih, neophodnih u procesu harmonizacije naeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske Unije. Usvojeni zakoni su: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zatiti ivotne sredine, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o ambalai i ambalanom otpadu, Zakon o zatiti od buke, Zakon o zatiti vazduha, Zakon o zatiti prirode, Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda, Zakon o hemikalijama, Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja, Zakon o biocidnim proizvodima, Zakon o fondu za razvoj republike Srbije i Zakon o Fondu za zatitu ivotne sredine.100 Zakon o zatiti ivotne sredine ureuje integralni sistem zatite ivotne sredine kojim se obezbeuje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotne sredine (l. 1). Zakon propisuje da je nadleno Ministarstvo za ouvanje ivotne sredine duno da obavesti javnost i donese akt o uvoenju posebnih mera u sluajevima neposredne opasnosti ili prekoraenja propisanih graninih vrednosti zagaenja (l. 42, st. 1). U sluaju kad je zagaenje ogranieno na teritoriju lokalne samouprave, organ jedinice lokalne samouprave ima istu obavezu (st. 2). Takoe, u sluaju udesa i procene njegovih posledica koje mogu izazvati direktnu ili indirektnu opasnost po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, mora se proglasiti stanje ugroenosti, preduzeti potrebne mere i o ovome obavestiti javnost (l. 62). Zakonom se predvia uspostavljanje i funkcionisanje sistema monitoringa stanja ivotne sredine, na osnovu koga Republika Srbija, Autonomna Pokrajina i jedinica lokalne samouprave imaju obavezu da obezbede kontinualnu kontrolu i praenje stanja ivotne sredine (l. 69), dok je Vlada Republike Srbije nadlena za donoenje programa monitoringa za period od dve godine.101 Ovi organi, kao i ovlaene i druge organizacije, duni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obavetavaju javnost o stanju ivotne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa imisije i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagaenja koja mogu predstavljati opasnost za ivot i zdravlje ljudi (l. 78, st. 1).
99 100 101 Sl. glasnik RS, 135/04. Sl.glasnik RS, 72/09. Vidi Pravci zatite ivotne sredine u Srbiji, Beogradski centar za ljudska prava, 2009.

67

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Fond za zatitu ivotne sredine inicijalno je osnovan Zakonom o zatiti ivotne sredine, kao pravno lice, radi sticanja finansijskih sredstava za finansiranje programa i projekata iz oblasti prevencije i zatite ivotne sredine. Nakon usvajanja posebnog Zakona o Fondu za zatitu ivotne sredine utvren je integralni sistem upravljanja i zatite ivotne sredine, a predvieno je i da se fond puni sredstvima zagaivaa. Tokom rasprave o zakonu osnovne primedbe odnosile su se na njegovu netransparentnost i nemogunost adekvatne kontrole Skptine nad njim, jer e Fond podnositi izvetaj samo nadlenom ministarstvu. Izmenama Zakona o zatiti ivotne sredine predvieno je pootravanje kaznene politike (l. 6470). Najvia kazna nije uveana i iznosi 3.000.000 dinara, ali je minimalna kazna za privredni prestup iz lana 116 poveana sa 150.000 dinara na 1.500.000 dinara, to e znatno uticati na kaznenu politiku sudova koji imaju praksu blage kaznene politike.102 Takoe, u lanu 16 Zakona vidi se namera zakonodavca da propie otrija pravila za sanaciju i remedijaciju tete nastale degradacijom ivotne sredine, tako da vie nije dovoljno sprovoditi mere zatite i prevencije, ve je neophodno izvriti sanaciju i remedijaciju u potpunosti. Otrije mere propisane su i za zatitu zemljita i vode. Izmenjen je i detaljnije objanjen nain postupanja operatera u sluaju postupanja s opasnim materijama (l. 2935). Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu regulie postupak procene uticaja za projekte koji mogu da imaju znaajne uticaje na ivotnu sredinu, sadraj studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, uee zainteresovanog organa i organizacija i javnosti, prekogranino obavetavanje za projekte koji mogu da imaju znaajne uticaje na ivotnu sredinu druge drave, kao i nadzor i druga pitanja znaajna za procenu uticaja na ivotnu sredinu. Izmenama i dopunama ovaj zakon znatno je promenjen. Izmeu ostalog, uvedene su norme koje skrauju period do dobijanja saglasnosti na studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (l. 15), to itav proces ini efikasnijim i transparentnijim. Prema novom reenju nadleni organ ima desetodnevni rok da obrazuje tehniku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja od dana prijema zahteva za saglasnost. Kako rok pre izmena i dopuna nije bio propisan takvo reenje je bilo osnov za nepotrebna odugovlaenja u procesu dobijanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Takoe, zakonom se daje mogunost nadlenom organu da kroz reenje o oslobaanju od izrade studije o proceni uticaja odredi minimalne mere zatite ivotne sredine (l. 5). Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu regulie uslove, nain i postupak vrenja procene uticaja planova i programa na ivotnu sredinu i unapreenje odrivog razvoja. Procena se vri za sve planove i programe u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacijama, turizma, ouvanja prirodnih stanita divlje flore i faune.
102 Ibid.

68

Ljudska prava u pravnim propisima

Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ureuje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu da imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, kao i nadzor i druga pitanja koja mogu da budu od znaaja za spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine. Ovim zakonom regulisan je postupak izdavanja integrisane dozvole, kako za postojea postrojenja, tako i za nova postrojenja, kao i postupak praenja sprovoenja izdatih dozvola. Pored obaveza dravnih organa, garantovano je i pravo javnosti na pristup registrima i evidencijama koje sadre informacije i podatke koje se odnose na zatitu ivotne sredine, pod odreenim uslovima (l. 78, st. 2 i l. 7980 Zakona o zatiti ivotne sredine). Obaveza organa javne vlasti da informacije o stanju ivotne sredine uini dostupnim javnosti predviena je i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja. Ovim zakonom propisano je da opravdan interes javnosti da zna postoji uvek kada se radi o informacijama koje se odnose na ugroavanje, odnosno zatitu zdravlja stanovnitva i ivotne sredine (l. 4), kao i da ove informacije moraju biti dostavljene u roku od 48 asova (l. 16). Trebalo bi revnosnije pratiti ispunjavanje ovih obaveza drave, jer se iskazuju sumnje da drava preduzima preventivne mere kako bi blagovremeno spreila situacije opasne po zdravlje i ivot ljudi, odnosno obavestila ih na vreme o takvim stanjima. U maju 2009. godine usvojen je Zakon o potvrivanju Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (Arhuska konvencija).103 U cilju pravovremenog i adekvatnog obavetavanja graana o pitanjima od znaaja za ivotnu sredinu neophodno je i donoenje podzakonskih akata kojima se u domai pravni poredak integriu odredbe pojedinih uputstava EU o dostupnosti informacija u vezi sa ivotnom sredinom (2003/4/ Z), o standardizovanju i racionalizaciji izvetaja o implementaciji odreenih uputstava (91/692/Z) i o osnivanju Evropske agencije za ivotnu sredinu i Evropske mree za informacije i osmatranje (EIONET). Zakon o upravljanju otpadom definie prava i obaveze svih inilaca u lancu upravljanja otpadom, od proizvoaa do reciklera otpada. Primena ovog zakona treba da suzbije neadekvatno postupanje s otpadom i uspostavljanje integralnog upravljanja otpadom, s ciljem da se razvojem istijih tehnologija stvore uslovi za smanjenje nastajanja otpada. Zakon posebno regulie upravanje razliitim grupama otpada.104 Jedna od najvanijih novina je propisivanje obaveza i odgovornosti proizvoaa elektrine i elektronske opreme, tako da se oni obavezuju da prilikom plasiranja opreme na trite plaaju novanu nadoknadu za upravljanje elektrinim i ektronskim otpadom, ija je namena pokrivanje trokova sakupljanja, obrade i upotrebe tog otpada. Proizvoa je pored plaanja nadoknade duan da obezbedi da sva oprema koja
103 104 Sl. glasnik RS, 38/09. Zakon o upravljanju otpadom, Glava VII, Sl. glasnik RS, 36/09.

69

Ljudska prava u Srbiji 2009.

se plasira na trite bude proizvedena s minimalnom upotrebom opasnih materija. Obavezan je, takoe, da proizvede opremu koja moe da se rastavi i reciklira, i koja ak ni kao otpad nee predstavljati opasnost ni tetu po ljudsko zdravlje i zatitu ivotne sredine (l. 50). Zakon predvia donoenje regionalnih, nacionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom (l. 1113). Zakonom o zatiti vazduha utvruju se mere zatite kvaliteta vazduha i smanjenja emisije tetnih materija po zdravlje kroz precizno praenje zagaenja vazduha. Kvalitet vazduha merie se po zonama (deo teritorije sa vie od 250 000 stanovnika). Zakonom su tano propisane zagaujue materije u pogledu kojih se vri ocenjivanje kvaliteta vazduha (l. 8). Kada se prekorai odreena koncentracija zagaujue materije proposana zakonom (l. 18) nadleni organ mora putem radija, televizije, dnevnih novina, interneta ili na drugi pogodan nain da obavesti javnost o tome. Kazne za krenje ovog zakona prate izmene Zakona o zatiti ivotne sredine, tako da je zakonski minimum za privredni prestup u ovoj oblasti 1.500.000 dinara (l. 79). Zakon o zatiti prirode utvruje osnove zatite prirodnih dobara, mere zatite prirode, planiranje, ureenje i korienje prostora, prirodnih resursa i zatienih podruja. Zakon uspostavlja sistem praenja prirodnih vrednosti i zatienih prirodnih dobara, donoenje programa upravljanja prirodnim resursima, kao i razvijanje svesti o potrebi zatite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja. Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini utvruje mere za spreavanje i smanjenje tetnih efekata buke na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Zakon predvia izradu stratekih karata buke na nivou Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i izradu akcionih planova koji treba da odrede mere za smanjenje izloenosti buci. Zakon o ambalai i ambalanom otpadu predvia uspostavljanje standarda zatite ivotne sredine koje ambalaa mora da ispunjava. Takoe se uspostavljaju uslovi integrisanog upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom i predvia izgradnja postrojenja za preradu fiziko-hemijskog otpada. Kjoto protokolom, koji je Srbija ratifikovala 2007. godine,105 za Srbiju se, kao zemlju u razvoju, ne propisuje obaveza smanjenja odreene koliine gasova sa efektom staklene bate.106 Skuptina je tokom 2009. godine, pored Arhuske konvencije, usvojila jo dve vane konvencije: Roterdamsku konevenciju o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obavetenja za odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini107 i amandmane na aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju o promeni klime.108
105 106 107 108 Zakon o potvrivanju Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, Sl. glasnik RS, 88/07. O Kjoto protokolu vidi Izvetaj 2008, I.4.2.4.2. Sl. glasniik RS, 38/09. Ibid.

70

Ljudska prava u pravnim propisima

KZ ima posebnu glavu o krivinim delima protiv ivotne sredine u kojoj su predviena nova krivina dela usmerena upravo na zatitu ivotne sredine, kao to su: nepreduzimanje mere zatite ivotne sredine (l. 261), protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagauju ivotnu sredinu (l. 262), oteenje objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine (l. 263), oteenje ivotne sredine (l. 264).

4.2.5. Pobaaj
Ni u PGP ni u EKPS ne definie se poetak ivota koji se titi.109 Evropski sud je potvrdio da embrion/fetus moe imati status ljudskog bia u smislu zatite ljudskog dostojanstva, ali ne status individue koja uiva zatitu lana 2 EKPS. Pobaaj je regulisan Zakonom o postupku prekida trudnoe u zdravstvenoj ustanovi Srbije.110 Prema ovom zakonu, prekid trudnoe se moe izvriti samo na zahtev bremenite ene,111 a trai se i izriita pismena saglasnost. Zahtev bremenite ene da prekine trudnou dovoljan je uslov do desete nedelje gestacije (l. 6), a izuzetno i posle 10, odnosno 20 nedelje. KZ (l. 120) predvia krivino delo nedozvoljenog prekida trudnoe, odnosno pobaaja izvrenog, zapoetog ili pomognutog protivno propisima.112

4.3. Zabrana muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja

lan 7 PGP:
Niko ne moe biti podvrgnut muenju ili svirepim, neovenim ili poniavajuim kaznama ili postupcima. Posebno je zabranjeno da se neko lice lice podvrgne medicinskom ili naunom eksperimentu bez njegovog slobodnog pristanka.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 3 EKPS:

Niko ne sme biti podvrgnut muenju, ili neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

109 Re svako iz lana 2 EKPS ostavlja mesto tumaenjima da li je zatien i ivot fetusa, ali je Evropska komisija za ljudska prava zakljuila da kontekst u kojem je korien termin svako u lanu 2 ne ukazuje da je postojala namera da se zatiti i neroeno dete (X. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 8416/78 (1980)), a 2004. je i Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u predmetu Vo protiv Francuske, (ECHR, App. No. 53924/00 (2004)), gde je zauzeo stav da je pitanje kada ivot poinje u nadlenosti drava lanica, s obzirom da u Evropi ne postoji konsenzus o naunoj i pravnoj definiciji poetka ivota. Sl. glasnik RS, 16/95. Ustav Srbije propisuje da svako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece, te da drava podstie roditelje da se odlue na raanje dece i pomae im u tome (l. 63). O pobaaju vidi Izvetaj 2006, I.4.2.5.

110 111 112

71

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.3.1. Opte
Pored obaveze o zabrani muenja koju ima prema lanu 7 PGP i lanu 3 EKPS, Srbiju obavezuje i Konvencija UN protiv muenja i drugih svirepih, neovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka (dalje: Konvencija protiv muenja). Prilikom ratifikacije Konvencije protiv muenja SFRJ je priznala nadlenost Komiteta protiv muenja u odnosu na prijem i razmatranje meudravnih (l. 21, st. 1) i pojedinanih predstavki (l. 22, st. 1). Decembra 2002. Generalna skuptina UN usvojila je Opcioni protokol uz Konvenciju protiv muenja kojim se ustanovljava sistem nadgledanja mesta na kojima se nalaze ili se mogu nalaziti lica liena slobode. SCG je ratifikovala ovaj protokol decembra 2005. godine,113 a na snagu je stupio 22. juna 2006. Protokolom je ustanovljena obaveza drava da na nacionalnom nivou osnuju, imenuju ili sauvaju jedno ili vie tela koja vre posete mestima na kojim se nalaze ili se mogu nalaziti lica liena slobode, radi spreavanja muenja i drugih svirepih, neovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka nacionanlni preventivni mehanizam (l. 3). Iako je imala obavezu da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Protokola ustanovi jedan ili vie preventivnih mehanizama (l. 17), Srbija to jo uvek nije uinila. Pod okriljem Saveta Evrope, osim EKPS, Srbiju obavezuje i Evropska konvencija o spreavanju muenja i neovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka114 koja detaljnije predvia obaveze drave u tom pogledu, kao i efikasan sistem nadgledanja sprovoenja obaveza u zatvorskim ustanovama. Osim toga, Statut Meunarodnog krivinog suda (l. 7) odreuje muenje kao zloin protiv ovenosti.115 Ustav Srbije izriito zabranjuje muenje (l. 25):
Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv. Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naunim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Posebno su precizirane garantije zabrane muenja tokom krivinog postupka i u drugim sluajevima lienja slobode (l. 28). Ozbiljna zamerka moe se uputiti na nepostojanje opteg prava na pristup lekaru u sluaju lienja slobode. Ustav Srbije, odredbom lana 202, st. 4, onemoguuje ukidanje ili ogranienje zabrane muenja ak i u vreme ratnog ili vanrednog stanja. Prema miljenju Evropskog komiteta za spreavanje muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja (CPT) u okviru Saveta Evrope,116 posebno bitne garantije licima lienim slobode su pravo da bez odlaganja o lienju slobode obavesti lice po svom izboru, pravo da njegovom sasluanju prisustvuje
113 114 115 116 Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 16/05. Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03. Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 5/01. Drugi opti izvetaj Komiteta, www.cpt.coe.int/lang/srp/srp-standards-s.pdf.

72

Ljudska prava u pravnim propisima

advokat koga sam izabere i pravo da bude pregledan od strane doktora po svom izboru. Ustav Srbije priznaje prva dva navedena prava (l. 27, st. 2 i 29, st. 1), ali ne poznaje pravo na pristup doktoru. Ipak, Zakonik o krivinom postupku garantuje pravo lica lienog slobode da ga, ukoliko to zahteva, bez odlaganja pregleda lekar kojeg samo izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi organ lienja slobode, odnosno istrani sudija (l. 5, st. 3, ta. 3). Ustav garantuje pravo na delotvornu sudsku zatitu u sluaju krenja prava na nepovredivost fizikog i psihikog integriteta, kao i pravo na uklanjanje posledica takvog krenja, to podrazumeva i pravo na odtetu u sluajevima muenja i slinog postupanja bez obzira na lice koje je preduzelo akte zlostavljanja (l. 22).

4.3.2. Krivino zakonodavstvo

Konvencija protiv muenja predvia obavezu drave da inkriminie akte muenja, pokuaj izvrenja muenja i sve druge postupke bilo kog lica koji predstavljaju sauesnitvo u nekom inu muenja, kao i da propie odgovarajue kazne srazmerne teini dela (l. 4). KZ prepoznaje zlostavljanje i muenje kao posebno krivino delo (l. 137). S obzirom da lan 1 Konvencije protiv muenja predvia kao izvrioca slubeno lice ili neko drugo lice koje deluje po slubenoj dunosti ili na osnovu izriitog naloga ili pristanka slubenog lica, relevantna su prvenstveno krivina dela protiv sloboda i prava oveka i graanina. Odredba lana 137 KZ zamenjuje i proiruje ranije postojeu inkriminaciju zlostavljanja u vrenju slube. Krivino delo protivpravnog lienja slobode predvieno je krivinim zakonodavstvom. Vri ga slubeno lice koje u vrenju slube drugog protivpravno zatvori, dri zatvorenog ili mu na drugi nain oduzme slobodu kretanja. Izvrilac osnovnog oblika moe biti svako lice, a izvrenje od strane slubenog lica predstavlja tei oblik dela. Odredba KZ kao radnju izvrenja osnovnog oblika dela navodi i protivpravno ogranienje slobode kretanja. Osnovni oblik ovog krivinog dela, zavisno od naina izvrenja, predstavlja inkriminaciju neovenog ili poniavajueg postupanja, a njegovi tei oblici bi mogli odgovarati pojmu muenja ako bi bili praeni nanoenjem veih fizikih ili psihikih patnji (l. 132). Iznuivanje iskaza kao krivino delo predvieno je u lanu 136 KZ. Pod osnovni oblik ovog krivinog dela u praksi e najee biti podvedeni neoveni ili poniavajui postupci kod kojih intenzitet sile i ozbiljnost pretnje nisu takvi da za posledicu imaju teke fizike ili duevne patnje. Ako bi iznuivanje iskaza bilo praeno tekim nasiljem onda bismo mogli govoriti o aktima muenja koji odgovaraju pojmu muenja iz lana 1 Konvencije protiv muenja. Zabrana iznuivanja iskaza drugim nedoputenim sredstvom ili nedoputenim nainom odnosi se prvenstveno na zabranu podvrgavanja nekog lica medicinskim ili naunim eksperimentima.

73

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Domae krivino zakonodavstvo inkriminie i one akte zlostavljanja koji predstavljaju delovanje privatnih subjekata, kroz krivina dela: izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje, razdora ili netrpeljivosti (l. 317), genocid (l. 370), ratni zloini (l. 371374), surovo postupanje s ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima (l. 381), teka telesna povreda (l. 121), laka telesna povreda (l. 122), prinuda (l. 135), otmica (l. 134), kleveta (l. 171), uvreda (l. 170), krivina dela protiv dostojanstva linosti i morala (l. 103110), krivina dela protiv polne slobode (l. 178182), trgovina ljudima (l. 388), zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica (l. 193), nasilje u porodici (l. 194), nasilniko ponaanje (l. 344) itd. Konvencija protiv muenja zabranjuje ne samo akte muenja izvrene od strane slubenog lica ili nekog drugog lica koje deluje po slubenoj dunosti, ve i sve oblike zlostavljanja izvrene na osnovu izriitog naloga ili pristanka slubenog lica. Izriit nalog slubenog lica u domaem krivinom zakonodavstvu kanjava se kao umiljajno podstrekavanje (l. 34), a za odgovornost slubenog lica koje je pristalo da se izvri akt zlostavljanja osnov se moe nai u nekom od sledeih krivinih dela: zloupotreba slubenog poloaja (l. 359), nesavestan rad u slubi (l. 361), neprijavljivanje krivinog dela i/ili uinioca (l. 332) ako se za takvo delo po zakonu moe izrei pet godina zatvora ili tea kazna. U skladu s obavezom iz lana 4 Konvencije protiv muenja, prema naem krivinom zakonodavstvu kanjivi su svi oblici sauesnitva u nekom inu muenja. Osim toga, jedino je kod krivinog dela protivpravno lienje slobode (l. 132, st. 5) jasno navedeno da e se kazniti za pokuaj, dok kod iznuivanja iskaza i zlostavljanja i muenja iz lana 137 KZ takvo odreenje ne postoji. U tom smislu Srbija ne ispunjava obavezu iz lana 4, st. 1 Konvencije protiv muenja kod svih inkriminacija sa elementima muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja, pa se reenje moe nai jedino u izriitom propisivanju kanjavanja i za pokuaj ovih krivinih dela. S obzirom na ozbiljnost akata muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja, ini se da zapreena kazna za krivino delo zlostavljanje i muenje (laki oblici zlostavljanja ili postupanja kojim se vrea ljudsko dostojanstvo i zlostavljanje ili postupanje kojim se vrea ljudsko dostojanstvo od strane slubenog lica u vrenju slube) do jedne godine, odnosno od tri meseca do tri godine zatvora, nije adekvatna. Na neprimereno niske kazne ukazao je u svojim preporukama i Komitet protiv muenja UN.117 Iako je izmenama i dopunama Krivinog zakonika118 pootrena kaznena politika i poveane zapreene kazne za veliki broj krivinih dela, ukljuujui i dela protiv sloboda i prava oveka i graanina (glava XIV KZ), gde spadaju i krivina dela iznuivanje iskaza (l. 136) i zlostav117 118 Komitet protiv muenja UN, Zavrne napomene, dok. UN CAT/C/SRB/CO/1. Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakonika, Sl. glasnik RS, 72/09, usvojen 31. avgusta 2009, stupio na snagu septembra 2009.

74

Ljudska prava u pravnim propisima

ljanje i muenje (l. 137), zapreene kazne za ova dela su ostale nepromenjene. Sudska kaznena politika je takoe neprimereno blaga.

4.3.3. Krivini postupak i izvrenje kazni

Odredbe o potovanju linosti osumnjienog i okrivljenog sadrane su u Zakoniku o krivinom postupku (ZKP). Zabranjeno je i kanjivo svako nasilje nad licem lienim slobode i licem kojem je sloboda ograniena, kao i svako iznuivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili drugog lica koje uestvuje u postupku (l. 12). Prema okrivljenom se ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana, obeanje, iznuda, iznurivanje ili druga slina sredstva (l. 89, st. 8), da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja ili nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz. Takoe, ZKP predvia zabranu primenjivanja prema osumnjienom, okrivljenom ili svedoku medicinske intervencije ili takvih sredstava kojima bi se uticalo na njihovu svest i volju pri davanju iskaza (l. 131, st. 4). Meutim, dozvoljeno je da se telesni pregled osumnjienog ili okrivljenog preduzme i bez njegovog pristanka ako je to potrebno radi utvrivanja injenica vanih za krivini postupak. Ovakva zakonska reenja nisu zabrinjavajua sa stanovita zabrane muenja, neovenog ili poniavajueg postupanja, jer se svode samo na odreivanje telesnog pregleda koji sam po sebi ne dosee najnii nivo zlostavljanja, a koji vri lekar po pravilima medicinske nauke. Uzimanju uzorka krvi i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize i utvrivanja drugih injenica vanih za krivini postupak, moe se pristupiti i bez pristanka lica koje se pregleda, izuzev ako bi zbog toga nastupila kakva teta po njegovo zdravlje (l. 131, st. 2 ZKP). Uzimanje uzorka krvi predvieno je na ovom mestu prvenstveno radi utvrivanja alkoholisanosti uesnika u saobraaju, pa kao dijagnostika mera ne predstavlja eksperiment u smislu lana 7 PGP. Najvie kontroverzi izaziva suvie neodreen pojam druge medicinske radnje. Prema ZKP, sudske odluke ne mogu se zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema nainu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrenim meunarodnim ugovorom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izriito zabranjeni (l. 18). ZKP sadri i posebne odredbe o potovanju linosti pritvorenika. U toku pritvora se ne sme vreati linost i dostojanstvo pritvorenika i prema njemu se mogu primenjivati samo ona ogranienja koja su potrebna da se sprei bekstvo i obezbedi nesmetano voenje krivinog postupka (l. 148). Pritvoreniku se obezbeuju, uz odobrenje sudije, posete branioca, bliskih srodnika, a po njegovom zahtevu lekara i drugih lica, diplomatskih i konzularnih predstavnika. Dozvoljena je prepiska pritvorenika sa licima van zatvora pod nadzorom sudije, ukoliko nije tetna za voenje postupka (l. 150). Obavezan je obilazak pritvorenika najmanje jedanput nedeljno radi provere uslova u pritvoru i naina na koji se sa pritvorenicima postupa. ZIKS u velikoj meri otklanja nedostatke dosadanjih zakonskih reenja u pogledu nekontrolisanih diskrecionih ovlaenja ministra, upravnika i slubenih lica,

75

Ljudska prava u Srbiji 2009.

iskljuivanja mogunosti sudske kontrole krenja prava osuenih lica, nepredvianja kaznenih odredaba za slubena lica odgovorna za krenje zakona i nepredvianja obaveznih periodinih kontrola i sainjavanja izvetaja. ZIKS predvia da se sankcija izvrava na nain kojim se jemi potovanje dostojanstva lica prema kome se ona izvrava i propisuje izriitu zabranu i kanjavanje postupaka kojima se lice prema kome se izvrava sankcija podvrgava bilo kakvom obliku muenja, zlostavljanja, poniavanja ili eksperimentisanja, kao i kanjavanje prinude koja je nesrazmerna potrebama izvrenja sankcije (l. 6). Predviena je zabrana diskriminacije osuenih lica i njihovo pravo na zatitu osnovnih prava propisanih Ustavom, ratifikovanim meunarodnim ugovorima, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i tim zakonom (l. 7 i 8).119 Pravilnik o merama za odravanje reda i bezbednosti u kazneno-popravnim zavodima120 ne predvia izriitu zabranu zlostavljanja i zadovoljava se odredbom da se prilikom upotrebe mera za odravanje reda i bezbednosti potuje ljudsko dostojanstvo i vodi rauna o zdravstvenom stanju (l. 7, st. 1). Posle upotrebe sredstava prinude obavezan je lekarski pregled (koji se ponavlja jo dva puta u naredna 24 asa). O primeni prinude se podnosi izvetaj upravniku ustanove (l. 12, st. 2). Drava ne sme da vrati u drugu dravu lica ako ona tamo mogu biti izloena zlostavljanju (naelo non-refoulement). Ta zabrana se odnosi i na proterivanje (deportaciju) i na postupak ekstradicije. Proizlazi iz PGP,121 a eksplicitno je predviena i lanom 3 Konvencije protiv muenja.122 Slinu odredbu sadri i lan 33 UN Konvencije o statusu izbeglica.123 Ovo pravilo bilo je vie puta potvreno i pred Evropskim sudom za ljudska prava. Isti princip je Evropski sud za ljudska prava izveo i za proterivanje.124 Kako se izruenje okrivljenih i osuenih lica sprovodi po odredbama meunarodnih multilateralnih i bilateralnih ugovora, vlasti su obavezne da prilikom zakljuivanja ovakvih ugovora potuju navedeno pravilo. Ukoliko meunarodni ugovor ne postoji ili ako njime odreena pitanja nisu regulisana, domai ekstradicioni postupak sprovodi se po odredbama Zakona o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima.125 Stupanjem na snagu ovog zakona126 prestale su da vae odredbe ZKP koje su regulisale postupak izdavanja (Zakon o meunarodnoj pravnoj pomoi koristi termin izruenje). ZKP je, u skladu sa lanom 3 Konvencije protiv muenja,127 izriito propisivao da nee biti dozvoljeno izdavanje stranca ako posto119 120 121 122 123 124 125 126 127 O odredbama ZIKS vidi Izvetaj 2006, I.4.3.3. Sl. glasnik RS, 105/06. Komitet za ljudska prava UN naglaava ovu obavezu u Optem komentaru br. 20, st. 9. Konvencija protiv muenja namee ovu obavezu dravi samo ako postoji pretnja da e osoba biti izloena muenju, ali ne i blaim oblicima zlostavljanja. Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/60. Vidi Izvetaj 2005, I.4.3.3 Sl. glasnik RS, 20/09. Stupio na snagu 26. marta 2009. Nijedna drava lanica nee proterati, isterati niti izruiti jedno lice drugoj dravi ako postoje ozbiljni razlozi da se posumnja da moe biti podvrgnuto muenju.

76

Ljudska prava u pravnim propisima

je ozbiljni razlozi da se veruje da e u dravi koja trai izruenje stranac biti izloen nehumanom postupanju ili torturi (l. 548, st. 2). Zakon o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima ne sadri ovakvu odredbu, to svakako predstavlja ozbiljan propust zakonodavca. KZ propisuje mogunost izricanja mere bezbednosti proterivanje stranca sa teritorije Srbije uz svaku sankciju koja je strancu izreena u krivinom postupku, s tim to je njeno trajanje ogranieno na najvie deset godina (l. 88). Ova mera se ne moe izrei uiniocu koji uiva zatitu u skladu sa ratifikovanim meunarodnim ugovorima (l. 88, st. 4).

4.3.4. Upotreba prinude od strane policije

Zakon o policiji128 u lanu 12, st. 2 sadri zabranu muenja i primene neovenih i poniavajuih postupaka pri obavljanju policijskih poslova, a u lanu 13, st. 2 propisuje obavezu policijskih slubenika da u obavljanju svojih poslova postupaju profesionalno, odgovorno i humano, potujui ljudsko dostojanstvo, ugled i ast svakog lica i druga njegova prava i slobode. U lanu 31, st. 5 propisano je da prilikom primene policijskih ovlaenja ovlaeno slubeno lice postupa u skladu sa zakonom i drugim propisom i potuje standarde postavljene Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Osnovnim principima UN o uoptrebi sile i vatrenog oruja od strane slubenih lica koja sprovode zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i drugim meunarodnim aktima koji se odnose na policiju. Sredstva prinude mogu se upotrebiti samo ako se na drugi nain ne moe izvriti zadatak i to suzdrano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zatienom dobru i vrednosti, odnosno teini dela koje se spreava ili suzbija (l. 84, st. 2). O svakoj upotrebi sredstava prinude podnosi se izvetaj nadreenom policijskom slubeniku (neposrednom stareini), i to najkasnije 24 asa od upotrebe sredstava prinude (l. 86). Nadreeni stareina je duan da u svakom sluaju proceni da li je sredstvo prinude upotrebljeno opravdano i pravilno. Kada je upotrebljeno vatreno oruje ili kada su sredstvom prinude nekome nanesene teke telesne povrede ili je izazvana smrt ili kad je sredstvo prinude upotrebljeno protiv vie od tri lica, direktor policije, odnosno naelnik podrune policijske uprave u kojoj radi slubenik koji je upotrebio sredstvo prinude, obrazuje komisiju u sastavu od najmanje tri policijska slubenika koja razmatra okolnosti upotrebe sredstava prinude, sainjava zapisnik i daje miljenje o tome da li je sredstvo prinude zakonito i struno upotrebljeno (l. 25 Pravilnika o tehnikim obelejima i nainu upotrebe sredstava prinude129). Ranije vaei Pravilnik o uslovima i nainu upotrebe sredstava prinude130 predviao je da se o ovakvim situacijama (kada je nastupila smrt, teka telesna povreda, materijalna teta ili uznemirenost graana) obavetava Sluba generalnog inspektora (da128 129 130 Sl. glasnik RS, 101/05. Sl. glasnik RS, 19/07 i 112/08. Sl. glasnik RS, 133/04.

77

Ljudska prava u Srbiji 2009.

nas Sektor unutranje kontrole), koja je onda, zajedno sa neposrednim stareinom, shodno svojoj proceni, vrila utvrivanje opravdanosti upotrebe sredstava prinude (l. 35, st. 2). Treba istai da je ovaj pravilnik daleko detaljnije od trenutno vaeeg regulisao postupak ocene opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstava prinude, propisujui i rokove u kojima nadlene stareine moraju preduzeti konkretne radnje radi ispitivanja svih okolnosti relevantnih za opravdanost i pravilnost upotrebe sredstava prinude. Novim pravilnikom predvieno je da e o nainu izvetavanja o upotrebi sredstava prinude i ocenjivanja opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstava prinude biti data obavezna instrukcija. Kodeks policijske etike,131 zasnovan na Evropskom kodeksu policijske etike, propisuje da nikome u Ministarstvu nije dozvoljeno da naredi, izvri, izaziva ili tolerie muenje ili kakvo drugo surovo i nehumano postupanje kojim se poniava linost oveka (l. 34), a pripadnik Ministarstva koji bi bio prisutan prilikom vrenja neke od ovih zabranjenih radnji duan je da na takav sluaj ukae svom pretpostavljenom, Sektoru unutranje kontrole i organima spoljnjeg civilnog nadzora. Nedovoljno razvijen sistem nadgledanja mesta na kojima se sprovodi policijsko zadravanje svakako je smetnja efikasnijem spreavanju i kanjavanju muenja od strane policije. Na ovaj problem ukazali su u svojim preporukama Komitet protiv muenja UN, koji je jo na sednici u novembru 2008. zakljuio da bi drava trebala da obezbedi nezavisnu spoljanju kontrolu rada svih svojih organa,132 kao i Evropski komitet za spreavanje muenja,133 koji je bio konkretniji u svojim preporukama i preporuio unapreivanje sistema nadgledanja mesta namenjenih za smetaj lica kojima je odreeno policijsko zadravanje od strane nezavisnih tela, insistirajui na tome da telima za nadzor treba dati neophodna ovlaenja mogunost da nasamo razgovaraju sa licima lienim slobode i istrauju sva pitanja relevantna za njihov tretman. Posete ovih tela bi morale biti este i nenajavljene.134 U odgovoru koji je Srbija uputila Evropskom komitetu za spreavanje muenja navodi se da je Ministarstvo pravde poetkom 2008. pokrenulo inicijativu za osnivanje skuptinskog tela za nadzor nad radom Uprave za izvrenje zavodskih sankcija, ije bi iskustvo bilo iskorieno za osnivanje drugog, slinog tela, koje bi vrilo nadzor nad izvravanjem mere policijskog zadravanja.135 Nijedno od ova dva tela jo uvek nije osnovano. Zakonom o policiji136 ustanovljen je Sektor unutranje kontrole koji vri kontrolu zakonitosti rada policije, a naroito u pogledu potovanja i zatite ljud131 132 133 134 135 136 Sl. glasnik RS, 92/06. Stav 6 Zavrnih napomena. Vie o Izvetaju Evropskog komiteta za spreavanje muenja vidi II.2.5. Stav 32 Izvetaja Evropskog komiteta za spreavanje muenja, http://www.cpt.coe.int/documents/srb/2009-01-inf-eng.htm. Stav 22 Odgovora Vlade Srbije na Izvetaj Evropskog komiteta za spreavanje muenja o poseti Srbiji novembra 2007, http://www.cpt.coe.int/documents/srb/2009-02-inf-eng.htm. Sl. glasnik RS, 101/05.

78

Ljudska prava u pravnim propisima

skih prava pri izvravanju policijskih zadataka i primeni policijskih ovlaenja (l. 172, st. 1). Kontrola rada policije mogua je i kroz postupak reavanja pritubi protiv policijskih slubenika. Zakon o policiji u lanu 180 kae: Svako ima pravo da Ministarstvu podnese pritubu protiv policijskog slubenika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radnjom policijskog slubenika povreena prava i slobode. Pritubu prvo razmatra i sve okolnosti u vezi s njom proverava rukovodilac organizacione jedinice (ili slubenik koga on ovlasti) u kojoj radi policijski slubenik na koga se prituba odnosi, nakon ega, u roku od 15 dana od dana prijema pritube, sastavlja zapisnik o razmatranju pritube. Ukoliko se podnosilac pritube ne saglasi sa stavovima rukovodioca jedinice ili ako iz pritube proizlazi sumnja o uinjenom krivinom delu za koje se goni po slubenoj dunosti, celokupni spisi se ustupaju komisiji koja dalje vodi postupak po pritubi. Komisija u Ministarstvu ima tri lana jedan je naelnik Sektora unutranje kontrole ili lice koje on ovlasti, jedan je predstavnik policije ovlaen od strane ministra, a jedan je predstavnik javnosti koga na predlog organizacija strune javnosti i nevladinih organizacija bira ministar, koji ga moe i razreiti. Pored komisije u Ministarstvu, za svaku od 27 policijskih uprava postoji komisija iji su lanovi po jedan predstavnik policije, Sektora unutranje kontrole i javnosti. Postupak reavanja pritubi detaljnije je regulisan Pravilnikom o postupku reavanja pritubi.137 Kako je ovaj vid kontrole policije relativno skoro uspostavljen, jo uvek je teko proceniti njegovu efikasnost,138 ali ovakav nain imenovanja lanova komisije stvara sumnju u njenu nezavisnost u odnosu na policiju, uzimajui u obzir da, na osnovu Pravilnika, lan komisije koji je predstavnik javnosti ima ua ovlaenja od preostala dva lana u pogledu pristupa dokumentima i mogunosti razgovora sa licima koja mogu imati saznanja od znaaja za postupak reavanja pritube (l. 11 Pravilnika), a posebno imajui u vidu da ovog lana imenuje i razreava ministar policije. Nezavisnost, transparentnost i efikasnost u reavanju pritubi zbog nezakonitosti u radu policije su neophodni preduslovi za zatitu ljudskih prava,139 a ini se da ih ovakvo zakonsko reenje ne obezbeuje na zadovoljavajui nain.

4.4. Zabrana ropstva i prinudnog rada

lan 8 PGP:
1. Niko se ne moe drati u ropstvu; ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim svojim oblicima. 2. Niko se nee drati u zavisnom poloaju. 3. (a) Niko se ne moe primorati na obavljanje prinudnog ili obaveznog rada.
137 138 Sl. glasnik RS, 54/06. Izvetaj Komesara za ljudska prava SE Tomasa Hamarberga o poseti Srbiji oktobra 2008, https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1417013&Site=CommDH&BackColorInternet=FEC65B& BackColorIntranet=FEC65B&BackColorLogged=FFC679#P554_106037. Ibid., stav 76.

139

79

Ljudska prava u Srbiji 2009. (b) Taka (a) ovog stava ne moe se tumaiti kao da zabranjuje izvenje kazne prinudnog rada, izreene od strane nadlenog suda, u zemljama gde se za neki zloin moe izrei kazna lienja slobode s prinudnim radom. (c) Ne smatra se kao prinudan ili obavezan rad u smislu ovog stava: (i) svaki rad ili sluba, na koji se odnosi taka (b), a koji se normalno trae od lica lienog slobode na osnovu redovne sudske odluke ili koje se na osnovu takve odluke nalazi na uslovnom otpustu, (ii) svaka sluba vojne prirode, u zemljama gde je dozvoljen prigovor savesti, svaka nacionalna sluba koja se trai na osnovu zakona od takvih prigovaraa, (iii) svaka sluba koja se trai u sluaju vie sile ili nesree koje ugroavaju ivot ili blagostanje zajednice, (iv) svaki rad ili sluba koje ine deo normalnih graanskih obaveza.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 4 EKPS:

1. Niko se ne sme drati u ropstvu ili ropskom poloaju. 2. Ni od koga se ne moe zahtevati da obavlja prinudni ili obavezni rad. 3. Za svrhe ovog lana izraz prinudni ili obavezni rad ne obuhvata: (a) rad uobiajen u sklopu lienja slobode odreenog u skladu sa odredbama lana 5 ove Konvencije ili tokom uslovnog otpusta; (b) slubu vojne prirode ili, u zemljama u kojima se priznaje prigovor savesti, slubu koja se zahteva umesto odsluenja vojne obaveze; (c) rad koji se iziskuje u sluaju kakve krize ili nesree koja preti opstanku ili dobrobiti zajednice; (d) rad ili slubu koji ine sastavni deo uobiajenih graanskih dunosti.

lan 1 Protokola br. 4 uz EKPS:

Niko se ne moe liiti slobode zato to nije u stanju da ispuni ugovornu obavezu.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.4.1. Opte
U pogledu zabrane ropstva i prinudnog rada, Srbiju obavezuje, osim odredaba PGP, i veliki broj meunarodnih ugovora o zabrani ropstva i dranja u ropskom poloaju.140 Ratifikacijom ovih ugovora preuzeta je obaveza zatite odreenih pra140 Konvencija o ropstvu (Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, 234/29), Konvencija MOR br. 29 o prinudnom radu (Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, 297/32), Konvencija o suzbijanju trgovine odraslim enama (Sl. list FNRJ, 41/50), Konvencija o suzbijanju i ukidanju trgovine licima i eksploataciji drugih (Sl. list FNRJ, 2/51), Dopunska Konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i ustanova i prakse slinih ropstvu (Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/58), Meunarodni pakt o ekonomskim i socijalnim pravima (Sl. list SFRJ, 7/71), Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 11/81), Konvencija o pravu mora

80

Ljudska prava u pravnim propisima

va, uz obavezu suzbijanja i kanjavanja svih oblika ropstva, poloaja slinih ropstvu, prevoza lica u ropskom poloaju, trgovine ljudskim biima i prisilnog rada.

4.4.2. Trgovina ljudskim biima i krijumarenje ljudi

lan 4, st. 2 PGP zabranjuje derogaciju prava nabrojanih u lanu 8, st. 1 i 2, jer se ona odnose na ukupan poloaj oveka, dok se druga prava navedena u ovom lanu odnose na rad koji nije dobrovoljan, ali nije ni trajan ni stalan. Danas dranje u ropskom poloaju ponovo postaje predmet interesovanja jer se masovno javlja u vidu trgovine ljudskim biima. Savremeni meunarodni standard u ovoj oblasti predstavljaju Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i pratei protokoli.141 4.4.2.1 Trgovina ljudima. Poslednjih godina preduzeti su vani koraci da se kaznena politika u pogledu najteih krivinih dela izmeni.142 U ovoj godini u regulativi vezanoj za suprotstavljanje trgovini ljudskim biima uinjen je znaajan napredak.143 Ustav Republike Srbije izriito je predvideo zabranu ropstva i dranja u poloaju slinom ropstvu, kao i zabranu svakog oblika trgovine ljudima (l. 26, st. 1 i 2). Izriita zabrana trgovine ljudima u najviem pravnom aktu predstavlja znaajan korak napred u zatiti osnovnih prava i sloboda. Krivini zakonik sadri krivino delo trgovine ljudima (l. 388) i, kao posebno, krivino delo trgovine decom radi usvojenja (l. 389).144 Izmenama i dopunama KZ usvojenim 31. avgusta145 poviene su zatvorske kazne za osnovni oblik krivinog dela trgovine ljudima (l. 388, st. 1) i povien
(Sl. list SFRJ (Dodatak), 1/86), Konvencija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunski protokoli (Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 6/01), Konvencija o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom (Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 7/02, 18/05), Fakultativni protokol o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji, uz Konvenciju o pravima deteta (Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 7/02), Konvencija MOR br. 105 koja se odnosi na ukidanje prinudnog rada (Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 13/02), Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 13/02), Konvencija MOR br. 182 o najgorim oblicima dejeg rada (Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 2/03), Konvencija Saveta Evrope o akciji protiv trgovine ljudskim biima (Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 19/09). U lanu 3, st. 1 Prvog protokola za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudskim biima, naroito enama i decom, uz Konvenciju protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (u daljem tekstu Prvi protokol), definisana je trgovina ljudskim biima. lan 3, st. 1 Drugog protokola protiv krijumarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji predstavlja dopunu Konvencije protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (u daljem tekstu Drugi protokol), definie krijumarenje ljudi. Vidi Izvetaj 2003, I.4.4.3, Izvetaj 2004, I.4.4.2.1 i Izvetaj 2005, I.4.4.2.1. O prethodnim reenjima vidi Izvetaj 2008, I.4.4.2. Vidi Izvetaj 2005, I.4.4.2.1. Sl. glasnik RS, 72/09.

141

142 143 144 145

81

Ljudska prava u Srbiji 2009.

zakonski minimum ukoliko je delo uinjeno prema maloletnom licu (l. 388, st. 3) ili je rezultiralo tekim telesnim povredama (l. 388, st. 4). Postojea odredba dopunjena je propisivanjem minimalne kazne od 10 godina zatvora ukoliko delo uini organizovana kriminalna grupa (l. 388, st. 7). Dopunom je, takoe, propisano da se pristanak rtve na eksploataciju ima smatrati irelevantnim, ukoliko je upotrebljen bilo koji od nabrojanih naina izvrenja ovog krivinog dela (l. 388, st. 10). Postojeoj odredbi dodat je i stav kojim je propisano kanjavanje zatvorom od 6 meseci do 5 godina za iskoriavanje poloaja rtve ili omoguavanje korienja drugom tog poloaja radi eksploatacije, ukoliko je uinilac znao ili mogao znati da je lice rtva (l. 388, st. 7) i kaznom od jedne do 8 godina zatvora ukoliko je uinilac znao ili mogao znati da je rtva maloletna (l. 388, st. 7). Intervencijom zakonodavca relevantna odredba je znaajno unapreena i pribliena meunarodnim standardima. Krivino delo trgovine decom radi usvojenja (l. 389) je pomenutim izmenama i dopunama preimenovano u krivino delo trgovine maloletnim licima radi usvojenja, to bi trebalo da znai da je opseg zatite prava u odnosu na prethodno zakonsko reenje proiren na sva lica mlaa od 18 godina. Meutim, ve u prvom stavu lana 389 zakonodavac kae da se delo ima odnositi na lice koje nije navrilo 16 godina, to u primeni zakona moe stvoriti nesigurnost ako su rtve lica uzrasta izmeu 16 i 18 godina. Stoga, iako dopuna ove odredbe kae da e ako se delo izvri od strane organizovane kriminalne grupe minimalna kazna zatvora biti 5 godina, to predstavlja pozitivan pomak, smatramo da i dalje postoji odstupanje od meunarodnog standarda prema kome se detetom smatra svako lice mlae od 18 godina. Izmenama i dopunama KZ poviena je kazna na minimum 6 meseci do 5 godina zatvora uz novanu kaznu za krivino delo posredovanja u vrenju prostitucije (l. 184), ime je ispravljena i unapreena odredba prethodnog zakonskog reenja koja je predviala novanu kaznu ili zatvor do 3 godine. Vano je istai pozitivne pomake koji su uinjeni sa ciljem da se kazne trgovci i oni koji svesno iskoriavaju poloaj rtve trgovine ljudima, ali je takoe potrebno naglasiti i da je vaeim Zakonom o javnom redu i miru i dalje propisana kazna od 30 dana zatvora i za lice koje se bavi prostitucijom.146 To znai da se kaznama preti kako onima koji ine krivino delo, tako i onim licima koja mogu biti i rtve trgovine ljudima i s obzirom da je seksualna meu najzastupljenijim oblicima eksploatacije na prostituciju prisiljena, to predstavlja svojevrstan pravni apsurd. Dve i po godine od poetka rada na izradi viegodinjeg plana za borbu protiv trgovine ljudskim biima, Vlada je krajem 2006. godine usvojila Strategiju borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji.147 Strategija je operacionalizovana Nacionalnim planom akcije za period 20092011. usvojenim na sednici Vlade odranoj 30. aprila.148
146 147 148 lan 14, st. 1, Sl. glasnik RS, 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 85/05 i 101/05. Sl. glasnik RS, 111/06. Vidi i Izvetaj 2005, I.4.4.3. i Izvetaj 2006, I.4.4.2.1. Sl. glasnik RS, 35/09.

82

Ljudska prava u pravnim propisima

Skuptina je u oktobru 2008. godine usvojila Zakon o strancima (ZOS)149 koji, izmeu ostalog, u lanu 28, predvia da e se rtvi prekogranine trgovine ljudima odobriti privremeni boravak bez prilaganja odreenih dokaza (koji su inae potrebni na osnovu stava 1 lana 28 ZOS), ako je to u interesu voenja krivinog postupka za krivino delo trgovine ljudima. Zakon nije pojasnio da li e ove olakice rtva uivati i ukoliko krivini postupak nije pokrenut ili ukoliko rtva ne eli ili nije u mogunosti da u njemu uestvuje. U tom smislu, podzakonski akt iz 2004. godine,150 donet na osnovu ranijeg Zakona o kretanju i boravku stranaca, pruao je iru zatitu od one predviene u pomenutoj odredbi novog ZOS. U stavu 5 lana 28 ZOS propisano je da e odgovarajui smetaj, ishrana i osnovni ivotni uslovi biti obezbeeni strancu iz stava 5. ovog lana, ukoliko je to neophodno. Ova odredba predstavlja oigledan propust, jer se u pomenutom stavu uopte ne pominje stranac, niti bilo koje drugo lice. Ciljnim tumaenjem se moe zakljuiti da su smetaj i ishrana neophodni strancu koji je rtva trgovine ljudima iji se opis ne nalazi u petom, ve u etvrtom stavu lana 28. Meutim, doslovno tumaenje formulacije ove odredbe ZOS e onemoguavati sprovoenje obaveza obezbeivanja smetaja, ishrane i osnovnih ivotnih uslova, propisanih na teret budeta drave. U pravnom sistemu Srbije, pa ni u ZOS, ne postoje zakonske odredbe koje bi regulisale siguran povratak rtve prekogranine trgovine ljudima u zemlju porekla, kao ni odredbe o tome ko bi takav povratak sprovodio. Izvetaji relevantnih meunarodnih organizacija belee napredak u pogledu sadrine propisa, ali istiu nedovoljno uspeno sprovoenje zakona kao izazov efikasnom suzbijanju trgovine ljudskim biima na podruju Srbije.151 4.4.2.2. Trgovina ljudskim organima. U domaem zakonodavstvu deo relevantne odredbe o trgovini ljudima kao svrhu vrenja krivinog dela predvia i oduzimanje organa ili dela tela (l. 388, st. 1 KZ). Zakon o transplantaciji organa usvojen 31. avgusta,152 izmeu ostalog, inkriminie prinudu nad licem kako bi ono dalo pristanak da se njegovi organi ili organi drugog lica za ivota daju radi transplantacije i ako uzimanje organa bude obavljeno, kao i prinudu nad licem kako bi ono dalo saglasnost za uzimanje organa, njegovih ili drugog lica, posle smrti (kazna zatvora od 2 do 10 godina za uinioca) (l. 78); takoe, istom zatvorskom kaznom
149 150 Sl. glasnik RS, 97/08. Ministar unutranjih poslova Republike Srbije je u julu 2004. godine doneo Instrukciju o uslovima odobrenja privremenog boravka stranim dravljanima rtvama trgovine ljudima, prema kojoj se rtvi trgovine ljudima moe odobriti privremeni boravak iz humanitarnih razloga u trajanju od: 3 meseca, u cilju pruanja zatite i pomoi u oporavku i povratku u zemlju porekla ili prethodnog prebivalita; 6 meseci ukoliko sarauje sa organima vlasti u otkrivanju krivinih dela i izvrilaca; jedne godine ukoliko aktivno uestvuje u sudskom postupku kao svedok ili oteeni, kao i u sluaju kada to zahtevaju razlozi njene line bezbednosti (vidi Izvetaj 2004, I.4.4.3). Vidi II.2.6. Sl. glasnik RS, 72/09.

151 152

83

Ljudska prava u Srbiji 2009.

kaznie se onaj ko uz bilo kakvu naknadu da svoj organ ili organ drugog lica radi transplantacije ili nudi svoj ili organ drugog lica uz naknadu radi transplantacije ili vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji ili posreduje na bilo koji drugi nain u transplantaciji organa ili uestvuje u postupku transplantacije koji je predmet komercijalne trgovine (l. 79), isto kao i onaj ko obavi presaivanje organa ili uestvuje u postupku presaivanja organa licu koje nije dalo pismeni pristanak za presaivanje organa ili uzme organ od umrlog lica, odnosno uestvuje u uzimanju organa od umrlog lica kod koga nije dijagnostikovana i utvrena modana smrt, ili ako obavi uzimanje organa ili uestvuje u postupku uzimanja organa od lica koje je za ivota zabranilo davanje organa u sluaju svoje smrti (l. 80). Oznaavanjem pomenutih dela kao krivinih i navoenjem relevantnih dela kao prekrajnih (l. 8183), zakonodavstvo u ovoj oblasti je upotpunjeno, osavremenjeno i usaglaeno s relevantnim meunarodnim standardom.153 4.4.2.3. Krijumarenje ljudi. KZ u stavu 2 lana 350 predvia zabranu krijumarenja ljudi, odreujui da e se onaj ko u nameri da pribavi kakvu korist omoguava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljen boravak ili tranzit kroz Srbiju licu koje nije dravljanin Srbije, kazniti zatvorom. Izmenama i dopunama KZ kazna je poviena sa minimum 3 meseca do 6 godina na minimum 6 meseci do 5 godina zatvora. Stavom 3 istog lana propisuje se ugroavanje ivota ili zdravlja lica iji se prelazak omoguava kao oteavajua okolnost za uinioca i propisuje kazna zatvora od jedne do 10 godina. Izmenama i dopunama KZ ureeno je i da ukoliko je delo uinjeno od strane organizovane kriminalne grupe uinilac bude kanjen zatvorskom kaznom od 3 do 12 godina. Meutim, ova odredba, uprkos uinjenim izmenama i dopunama, i dalje ne uspostavlja adekvatnu zatitu prava krijumarenih lica nehumano ili poniavajue postupanje i eksploatacija krijumarenih migranata, nisu predvieni kao kvalifikovani oblik krivinog dela, to predstavlja odstupanje od standarda postavljenog u Drugom protokolu (l. 6, st. 3). KZ nije propisao da migranti nee biti krivino odgovorni ako postanu rtvom krivinog dela krijumarenja ljudi ili ako u cilju omoguavanja krijumarenja poseduju lane putne ili identifikacione dokumente ili ostaju u datoj dravi bez is153 Konvencija Saveta Evrope o ljudskim pravima i biomedicini (l. 21) i njen Dodatni protokol o transplantaciji organa i tkiva ljudskog porekla (l. 21 i 22) i Preporuka 1611 (2003) Parlamentarne skuptine Saveta Evrope o trgovini organima (l. 12 i l. 14, st. (iii), t. (e)) insistiraju na zabrani korienja ljudskog tela i organa u cilju sticanja materijalne koristi, zabrani oglaavanja prodaje ili potrebe za organima ili tkivima uz nuenje ili traenje materijalne ili njoj sline koristi, na izmeni krivinog zakonodavstva u cilju utvrivanja odgovornosti trgovaca, posrednika, lekara, medicinskih tehniara, laboranata i drugih ukljuenih u proceduru ilegalne transplantacije, kao i medicinskog osoblja koje daje informacije i ohrabruje na proces ilegalne transplantacije ili koje je angaovano da prua negu u procesu oporavka licu koje je kupac organa, a ne obavesti nadlene organe da je u pitanju sluaj ilegalne transplantacije. Vidi http://assembly.coe.int/Main.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta03/EREC1611.htm, http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/Html/164.htm, http://conventions.coe.int/Treaty/ EN/Treaties/Html/186.htm.

84

Ljudska prava u pravnim propisima

punjenja potrebnih zahteva za zakonit ostanak, to takoe predstavlja odstupanje od standarda postavljenog u Drugom protokolu (l. 5).

4.4.3. Oduzimanje koristi steene kriminalom i obeteenje rtava

SCG je 16. maja 2005. potpisala Konvenciju Saveta Evrope o pranju, istrazi, zapleni i oduzimanju sredstava steenih kriminalom i o finansiranju terorizma.154 Skuptina Republike Srbije je 18. marta ratifikovala ovu Konvenciju.155 U oktobru 2008. godine su usvojeni Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela156 i Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela (ZOIPKD)157 to predstavlja znaajan korak napred. ZOIPKD propisuje da e sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine biti uplaena u dravni budet i potom raspodeljena u procentu 80% za pobrojane organe sprovoenja zakona i 20% za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova, u skladu sa aktom Vlade (l. 49, st. 1 i 2). Ipak, odredbe ovog zakona se nee primenjivati u sluaju krivinih dela vezanih za trgovinu ljudima ako imovinska korist pribavljena krivinim delom, odnosno vrednost predmeta krivinog dela ne prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara (l. 2, st. 2 ZOIPKD). Ovo ogranienje moe biti pravdano trokovima takvog postupka, ali je problematino u svetlu injenice da za brojne preventivne i mere zatite u borbi protiv trgovine ljudima u Srbiji drava do skoro uopte nije izdvajala bilo kakva sredstva.158

4.4.4. Prinudni rad

Prinudni ili obavezan rad podrazumeva svaki rad izvren pod pretnjom ili kaznom.159 Prema lanu 6, st. 1 PESK, fizika lica se ne smeju terati na rad, tj. postoji pravo na rad, ali ne i dunost da se radi. Ustav izriito zabranjuje prinudni rad (l. 26, st. 3). Ovo reenje proiruje zatitu prava u odnosu na meunarodni standard, propisujui da e se seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatrati prinudnim radom. U stavu 4 lana 26 Ustava pojanjeno je koje se vrste rada nee smatrati prinudnim radom i te situacije se poklapaju s onim predvienim u lanu 8, st. 3 (c) PGP.
154 155 156 157 158 Vidi http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/ChercheSig.asp?NT=198&CM=7&DF=1/31/2 009&CL=ENG. Sl. glasnik RS, 19/09. Sl. glasnik RS, 97/08. Ibid. U Srbiji nije regulisano postojanje posebnog fonda za obeteenje rtava trgovine ljudima, niti se usluge SOS linija, pravne pomoi i reintegracije koje pruaju NVO finansiraju sredstvima iz budeta drave. lan 2, st. 2 Konvencije MOR br. 29, definisao je prinudni rad kao svaki rad ili uslugu koji se zahtevaju od jednog lica pod pretnjom ma koje kazne i za koje se to lice nije dobrovoljno prijavilo (Vidi i predmet Van der Mussele protiv Belgije, ECHR, App. No. 8919/80 (1983)).

159

85

Ljudska prava u Srbiji 2009.

lan 8, st. 3 (b) PGP propisuje da se zabrana prinudnog ili obaveznog rada ne moe tumaiti kao zabrana izvrenja kazne prinudnog rada koju je izrekao nadleni sud. ZKP propisuje da pritvorenik moe da radi u krugu zatvora na odreenim poslovima, ali samo dobrovoljno, na svoj zahtev, a za taj rad mu pripada naknada koju propisuje upravnik zatvora (l. 181 ZKP). U pogledu rada osuenih lica, Evropski sud za ljudska prava je u predmetu De Wilde, Ooms, Versyp protiv Belgije160 zauzeo stav da zatvoreniki rad koji u sebi ne sadri elemente rehabilitacije nije u skladu sa lanom 4, st. 2 EKPS. U odredbama o radnoj obavezi osuenika ZIKS (l. 86100) istie se rehabilitacioni element rada osuenih lica. Relevantne odredbe domaeg zakonodavstva su u tom smislu usklaene s meunarodnim standardima. Ustavom nije propisana opta vojna obaveza. Zakonom o Vojsci Srbije161 propisano je da dravljani Republike Srbije stupaju u vojsku na osnovu akta ovlaenih organa o upuivanju u vojsku po osnovu vojne obaveze ili na osnovu akta o prijemu u vojnu slubu, odnosno u vojnu kolu (l. 32). Obaveza propisana u Zakonu o Vojsci Srbije ne smatra se prinudnim radom,162 ali samo ako je isto vojnikog karaktera (l. 2, st. 2 (a) Konvencije MOR br. 29 o prinudnom radu). Zakon o odbrani163 propisuje radnu obavezu graana u vreme ratnog i vanrednog stanja (l. 50, st. 1). Predvieno je da se radna obaveza ne moe nametnuti licima koja su u zakonu nabrojana kao posebno osetljiva kategorija, npr. roditelju deteta do 15 godina starosti iji je brani drug na izvravanju vojne obaveze, eni za vreme trudnoe, poroaja i materinstva, licu nesposobnom za rad (l. 55, st. 3), to je u skladu sa meunarodnim standardom. Meutim, Zakon o odbrani ne predvia duinu trajanja radne obaveze pojedinca. PGP ne predvia apsolutnu zabranu derogacije odredbi iz stava 3, lana 8 PGP. U skladu s tim je i lan 26, st. 4 Ustava koji odreuje koje se situacije nee smatrati prinudnim radom i tu nabraja obavljanje rada ili slube lica na vojnoj slubi kao i obavljanje rada ili slube za vreme ratnog ili vanrednog stanja, u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja. Meutim, proputanjem da se tano odredi duina trajanja obaveze prinudnog rada u Zakonu o odbrani stvoren je prostor za proizvoljno odreivanje trajanja radne obaveze graana u vreme ratnog i vanrednog stanja, to predstavlja odstupanje od meunarodnog standarda. Odredbe ovog zakona je stoga neophodno uskladiti s Konvencijom MOR br. 29 o prinudnom radu koja u lanu 12, st. 1 propisuje
160 161 162 ECHR, App. No. 2832/66 (1971). Sl. glasnik RS, 116/07. Vojni rok ne predstavlja dranje u poloaju zavisnosti, ak ni u sluajevima kada je vojni rok dug i kada nema izgleda za njegovo skraenje (Predmet W. X. Y. i Z. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECmHR, App. No. 3325/67 (1967)). Sl. glasnik RS, 116/07.

163

86

Ljudska prava u pravnim propisima

maksimalan period od 60 dana u periodu od 12 meseci kao vreme tokom kojeg lice moe biti primorano na prinudan ili obavezan rad.164 U pogledu redovnih graanskih obaveza, u domaem zakonodavstvu je propisano pruanje besplatne pravne pomoi (l. 17, st. 2 Zakona o advokaturi165), to je u skladu sa standardom postavljenim u lanu 8, st. 3, ta. c (iv) PGP.166

4.5. Pravo na slobodu i bezbednost linosti i postupanje s licima lienim slobode

lan 9 PGP:
1. Svaki pojedinac ima pravo na slobodu i na bezbednost svoje linosti. Niko ne moe biti proizvoljno uhapen ili pritvoren. Niko ne moe biti lien slobode osim iz razloga i shodno postupku koji je predvien zakonom. 2. Svako uhapeno lice obavetava se u trenutku hapenja o razlozima hapenja kao to se u najkraem roku obavetava pismenim putem o svakoj optubi koja je podignuta protiv njega. 3. Svako lice koje je uhapeno ili pritvoreno zbog krivinog dela bie u najkraem roku predato sudiji ili nekoj drugoj vlasti zakonom ovlaenoj da vri sudske funkcije, i mora u razumnom roku da bude sueno ili osloboeno. Pritvaranje lica koja ekaju na suenje nije obavezno, ali putanje na slobodu moe biti uslovljeno garantijama koje obezbeuju dolazak lica u pitanju na pretres, kao i svim drugim radnjama postupka a, u datom sluaju radi izvrenja presude. 4. Svako lice koje je lieno slobode usled hapenja ili pritvora ima pravo da podnese albu sudu kako bi ovaj reavao bez odlaganja o zakonitosti pritvora i naredio njegovo putanje na slobodu ako pritvor nije zasnovan na zakonu. 5. Svako lice koje je rtva nezakonitog hapenja ili pritvora ima pravo na naknadu tete.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 5 EKPS:

1. Svako ima pravo na slobodu i bezbednost linosti. Niko ne moe biti lien slobode osim u sledeim sluajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom: (a) u sluaju zakonitog lienje slobode na osnovu presude nadlenog suda; (b) u sluaju zakonitog hapenja ili lienja slobode zbog neizvrenja zakonite sudske odluke ili radi obezbeenja ispunjenja neke obaveze propisane zakonom;
164 Konvencija u stavu 2 istog lana indirektno ukazuje da rad iz stava 1 spada u predviene izuzetke od zabrane prinudnog rada, jer propisuje da bi svaki takav radnik morao da dobije uverenje u kome se naznaava period u kome je bio podvrgnut obaveznom radu. Sl. list SRJ, 24/98, 26/98, 69/00, 11/02 i 72/02. Obaveza pruanja besplatne pravne pomoi, kao deo advokatske prakse, ne smatra se prinudnim radom (vidi predmet Van der Mussele protiv Belgije, ECHR, App. No. 8919/80 (1983)), kao ni poslovi pravne pomoi uz nisku nadoknadu (vidi predmet X. i Y. protiv Nemake, ECmHR, App. No. 7641/76 (1976)).

165 166

87

Ljudska prava u Srbiji 2009. (c) u sluaju zakonitog hapenja ili lienja slobode radi privoenja lica pred nadlenu sudsku vlast zbog opravdane sumnje da je izvrilo krivino delo, ili kada se to opravdano smatra potrebnim kako bi se predupredilo izvrenje krivinog dela ili bekstvo po njegovom izvrenju. (d) u sluaju lienja slobode maloletnog lica na osnovu zakonite odluke u svrhu vaspitnog nadzora ili zakonitog lienja slobode radi njegovog privoenja nadlenom organu. (e) u sluaju zakonitog lienja slobode da bi se spreilo irenje zaraznih bolesti, kao i zakonitog lienja slobode duevno poremeenih lica, alkoholiara ili uivalaca droga ili skitnica. (f) u sluaju zakonitog hapenja ili lienja slobode lica da bi se spreio njegov neovlaeni ulazak u zemlju, ili lica protiv koga se preduzimaju mere u cilju deportacije ili ekstradicije. 2. Svako ko je uhapen bie odmah i na jeziku koji razume obaveten o razlozima za njegovo hapenje i o svakoj optubi protiv njega. 3. Svako ko je uhapen ili lien slobode shodno odredbama iz stava 1 (c) ovog lana bie bez odlaganja izveden pred sudiju ili drugo slubeno lice zakonom odreeno da obavlja sudske funkcije i imae pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude puten na slobodu do suenja. Putanje na slobodu moe se usloviti jemstvima da e se lice pojaviti na suenju. 4. Svako ko je lien slobode ima pravo da pokrene postupak u kome e sud hitno ispitati zakonitost lienja slobode i naloiti putanje na slobodu ako je lienje slobode nezakonito. 5. Svako ko je bio uhapen ili lien slobode u suprotnosti s odredbama ovog lana ima utuivo pravo na naknadu.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.5.1. Pravo na slobodu i bezbednost linosti

Zakonik o krivinom postupku167 koji je usvojen 2006. i koji je predviao uvoenje modela tzv. tuilake istrage, a ija je primena vie puta odlagana, prestao je da vai septembra 2009. kada je Narodna skuptina usvojila Zakon o izmenama i dopunama ZKP iz 2001.168 Ovim se, bar trenutno, odustalo od uvoenja modela tuilake istrage, to znai da nije dolo ni do znaajnih promena koje bi se ticale i ostvarivanja prava na slobodu i bezbednost linosti. 4.5.1.1. Zabrana samovoljnog hapenja i lienja slobode. Osnovni smisao lana 9 PGP je obezbeenje proceduralnih garantija koje e spreiti samovoljno i nezakonito lienje slobode. Drava potpisnica mora precizno da definie sluajeve u kojima je lienje slobode opravdano, kao i da obezbedi sudsku kontrolu zakonitosti
167 168 Sl. glasnik RS, 46/06, 49/07 i 122/08. Sl. glasnik RS, 72/09.

88

Ljudska prava u pravnim propisima

lienja slobode. Uz to, prema tumaenju Komiteta za ljudska prava, ovaj lan jami i pravo na linu bezbednost, koje dravama namee obavezu da preduzmu razumne i odgovarajue mere da zatite lini integritet svakog pojedinca od povreda koje mu drugi mogu naneti.169 Ustav Srbije garantuje svakom licu pravo na linu slobodu i bezbednost (l. 27, st. 1). Pored neposredne odgovornosti za delovanje svojih organa, drava je duna da obezbedi i da fizika lica svojim delima ne kre prava koja garantuje PGP.170 U sluaju prava na slobodu i bezbednost linosti, drava je duna da zabrani, na odgovarajui nain istrai i kazni svako protivpravno lienje slobode i onda kada izvrioci oigledno nisu agenti drave. U tom smislu, Krivini zakonik predvia krivina dela protivpravnog lienja slobode (l. 132), otmice (l. 134) i trgovine ljudima (l. 388 i 389). Zahtev za zakonitim lienjem slobode i zabrana samovolje iz lana 9, st. 1 PGP ne odnose se samo na lienje slobode u krivinom postupku, nego na sve sluajeve lienja slobode, npr. usled duevne bolesti, skitnje, zavisnosti od alkohola ili narkotika itd. Ustav Srbije doputa lienje slobode samo iz razloga i u postupku koji su predvieni zakonom (l. 27, st. 1). ZKP uspostavlja pravilo da jedino nadleni sud moe odrediti pritvor i to samo u zakonom odreenim sluajevima i pod rezervom opte odredbe da se to moe uiniti samo ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom merom (l. 141143). Odluku o odreivanju pritvora donosi istrani sudija ili vee, i to po sasluanju okrivljenog, izuzev ako poziv za sasluanje nije mogao da mu bude uruen zbog nedostupnosti ili neprijavljivanja promene adrese ili ako postoji opasnost od odlaganja. Reenje o odreivanju pritvora predaje se licu na koje se odnosi u asu lienja slobode, a najdocnije u roku od 12 sati od asa lienja slobode, odnosno privoenja istranom sudiji. Protiv ovog reenja pritvoreni moe izjaviti albu veu. alba ne zadrava izvrenje (l. 143, st. 3). O albi se odluuje hitno u roku od 48 sati. Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkrae potrebno vreme. ZKP dozvoljava zadravanje osumnjienog od strane organa unutranjih poslova ili tuioca, ali samo kao meru koja se izuzetno primenjuje (l. 229). Lice prema kojem se odreuje ova mera uiva sva prava koja pripadaju osumnjienom, a posebno pravo na branioca. Organ unutranjih poslova ili tuilac moraju odmah, a najkasnije u roku od 2 sata izdati i uruiti reenje o zadravanju. Trajanje zadravanja limitirano je na najvie 48 asova od asa lienja slobode, odnosno odazivanja na poziv. Istrani sudija o ovome mora biti odmah obaveten uz mogunost da
169 170 Vidi sluaj Delgado Paz protiv Kolumbije, Komitet za ljudska prava UN, dok. UN CCPR/ C/39/D/195/1985 (1990), st. 5.5. Komitet za ljudska prava UN, Opti komentar br. 31: Priroda opte pravne obaveze koju Pakt namee dravama ugovornicama, dok. UN CCPR/C/21/Rev.1/Add.13 (2004).

89

Ljudska prava u Srbiji 2009.

zahteva da mu se lice bez odlaganja sprovede (l. 229, st. 4). Zadrano lice moe izjaviti albu na reenje o zadravanju. Izjava albe ne zadrava izvrenje. Istrani sudija po ovoj albi mora da odlui u roku od 4 asa od prijema albe. Ipak, najvanija garantija poloaja osumnjienog u ovoj situaciji je nemogunost da on bude sasluan bez prisustva branioca. Naime, sasluanje osumnjienog odloie se do dolaska branioca, a najdue osam sati. Ako ni tada prisustvo branioca nije obezbeeno, policija e lice odmah osloboditi ili ga sprovesti nadlenom istranom sudiji. Lice koje je od strane organa unutranjih poslova pozvano radi prikupljanja obavetenja, a nije se odazvalo, moe se prinudno dovesti samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno (l. 226 ZKP). Prikupljanje obavetenja od istog lica moe trajati najdue 4 sata (l. 226, st. 3). Ukoliko u toku prikupljanja obavetenja organ unutranjih poslova oceni da se pozvani graanin moe smatrati osumnjienim, duan je da ga odmah obavesti o delu za koje se tereti i o osnovama sumnje, o pravu da uzme branioca i ostalim pravima koja ima osumnjieni, u skladu sa odredbama ZKP (l. 226, st. 8). U praksi se pokazalo da u ovakvim situacijama (kada u toku prikupljanja obavetenja organ unutranjih poslova donese odluku da pozvano lice postane osumnjieni) meu policijskim slubenicima ne postoji jedinstveno tumaenje u pogledu toga da li se vreme koje je utroeno za prikupljanje obavetenja pre nego to je lice steklo status osumnjienog (najvie 4 sata) uraunava u vreme odreeno za zadravanje (najvie 48 sati) ili ne, to je prilikom posete Srbiji primetio i Evropski komitet za spreavanje muenja.171 Kako ZKP u lanu 229, st. 1 odreuje da zadravanje radi prikupljanja obavetenja ili sasluavanja osumnjienog (ukljuujui i osumnjienog koji je to svojstvo stekao u toku prikupljanja obavetenja) moe trajati najdue 48 sati od asa lienja slobode, odnosno odazivanja na poziv, smatramo da vreme zadravanja za lice za koje je organ unutranjih poslova u toku prikupljanja obavetenja ocenio da se moe smatrati osumnjienim treba raunati od trenutka odazivanja na poziv, to bi znailo da od tog trenutka poinje tei rok (48 sati) u kom lice mora biti izvedeno pred istranog sudiju. Ipak, ova nejasnoa u zakonu najee u praksi ne proizvodi znaajnije probleme jer se osumnjieni uglavnom izvode pred istranog sudiju vrlo brzo, tako da se rok od 48 sati potuje (to je zakljuio i CPT). Zakon o policiji u lanu 53 predvia mogunost zadravanja lica koje remeti ili ugroava javni red ako javni red nije mogue drukije uspostaviti, odnosno ako ugroavanje nije mogue drukije otkloniti. Zadravanje se odreuje reenjem na koje zadrano lice ima pravo albe nadlenom sudu, a moe da traje najdue 24 asa. Zakon o prekrajima172 u lanu 166 propisuje da okrivljeni moe biti zadran sudskom naredbom u sledeim sluajevima: 1. ako se ne mogu utvrditi njegov identitet ili prebivalite odnosno boravie, a postoji osnovana sumnja da e pobei;
171 172 http://www.cpt.coe.int/documents/srb/2009-01-inf-eng.htm. Sl. glasnik RS, 101/05, 116/08 i 111/09.

90

Ljudska prava u pravnim propisima

2. ako odlaskom u inostranstvo moe izbei odgovornost za prekraj za koji je predviena kazna zatvora; 3. ako je zateen u izvrenju prekraja, a zadravanje je potrebno da bi se spreilo dalje vrenje prekraja. Zadravanje ne moe odrediti organ uprave koji vodi postupak ve samo sud.173 Meutim, i novi zakon ima odredbe o zadravanju koje nisu u skladu s meunarodnim standardima. Naime, u lanu 168, propisano je obavezno zadravanje alkoholisanih lica, vozaa motornih vozila sa 1,2 g/kg ili vie alkohola u krvi ili pod uticajem omamljujuih sredstava, kao i lica koja odbiju da se podvrgnu ispitivanju na prisustvo alkohola ili drugih omamljujuih sredstava. Opti je standard da lienje slobode mora da bude uvek opravdano i tu opravdanost treba da ceni sud u svakom konkretnom sluaju. Gotovo identinu odredbu onoj iz lana 168 Zakona o prekrajima sadri i Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima,174 koji je poeo da se primenjuje decembra 2009, i to u lanu 283 kojim propisuje da se voza kod koga je utvrena teka, veoma teka ili potpuna alkoholisanost i/ili je pod dejstvom psihoaktivnih supstanci moe zadrati po naredbi policijskog slubenika do otrenjenja, a najdue 12 sati. Mera zadravanja moe se primeniti i na vozaa pod dejstvom alkohola kod koga je utvrena i manja sadrina alkohola u krvi ako izraava nameru, odnosno ako postoji opasnost da e nastaviti sa upravljanjem vozilom nakon to je iskljuen iz saobraaja (lan 283, st. 2) i na vozaa koji odbije da se podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola i/ili drugih psihoaktivnih supstanci (l. 283, st 3). Ni ovde, kao ni u sluaju predvienim lanom 168 Zakona o prekrajima nije predvieno da opravdanost lienja slobode ceni sud. U lanu 284 odreeno je da se voza koji je zateen u injenju prekraja i koji izraava nameru za dalje injenje prekraja, odnosno koji je nastavio sa injenjem tog prekraja, dovodi nadlenom organu za prekraje, a ako dovoenje nije mogue izvriti odmah, teritorijalno nadlena jedinica MUP ovo lice moe zadrati najdue 24 sata. 4.5.1.2. Pravo na obavetenje o razlozima hapenja i o optubi. Drugi stav lana 9 PGP garantuje pravo svakog uhapenog lica da bude obaveteno o razlozima lienja slobode u trenutku hapenja i pravo na obavetenje o ma kakvoj optubi protiv njega, i to bez odlaganja, odnosno u najkraem roku (promptly). Ustav propisuje da se lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah ..., na jeziku koji razume, obavetava o razlozima lienja slobode, o optubi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lienju slobode obavesti lice po svom izboru. to se tie obaveze saoptavanja optube u najkraem roku, ini se da su odredbe ZKP u skladu s meunarodnim standardima, poto okrivljeni, odnosno
173 174 Organ uprave ima mogunost da od suda zatrai odreivanje ove mere (l. 166, st. 2). Sl. glasnik RS, 41/09.

91

Ljudska prava u Srbiji 2009.

osumnjieni ima pravo da u najkraem roku, a najkasnije na prvom sasluanju podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optube i dokazima koji su protiv njega prikupljeni (l. 4, st. 1, taka 1). Osumnjienom koji to zahteva mora biti omogueno da neposredno pre prvog sasluanja proita krivinu prijavu, zapisnik o uviaju, nalaz i miljenje vetaka i zahtev za sprovoenje istrage (l. 89, st. 3). Lice lieno slobode ima mogunost da pokrene postupak pred sudom, odnosno da izjavi albu sudu koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lienja slobode (l. 5, st. 3, taka 4). Ova odredba zadovoljava zahteve PGP (l. 9, st. 4) i EKPS (l. 5, st. 4). 4.5.1.3. Izvoenje pred sudiju u najkraem roku i pravo na suenje ili oslobaanje u razumnom roku. Ovo pravo se primenjuje samo na krivine sluajeve i njime se garantuje izvoenje, u najkraem roku, pred sudiju ili nekog drugog slubenika zakonom ovlaenog da vri pravosudne funkcije, a potom i suenje u razumnom roku ili oslobaanje. ta znai termin u najkraem roku teko je odrediti, ali se ini da taj rok ni u izuzetnim sluajevima ne moe biti dui od etiri dana, a u normalnim okolnostima on mora biti mnogo krai.175 Termin neko drugo lice zakonom ovlaeno da vri pravosudne funkcije znai da to mora biti neki nezavisan i nepristrasan organ, nezavisan pre svega od izvrne vlasti i tuioca, i koji ima ovlaenje da uhapeno lice oslobodi ili uputi u pritvor.176 U pravu Srbije, po pravilu, pritvor odreuje ili istrani sudija ili vee, na predlog javnog tuioca, pa se moe smatrati da je ispunjen standard da odluuje sudija ili neki drugi slubenik zakonom ovlaen da vri pravosudne funkcije.177 Tokom pretkrivinog postupka ovlaena lica organa unutranjih poslova mogu da lie slobode lice ako postoje razlozi za odreivanje pritvora, ali su duna da takvo lice bez odlaganja sprovedu nadlenom istranom sudiji, osim izuzetno, kada organ unutranjih poslova moe lice lieno slobode ili osumnjienog zadrati radi prikupljanja obavetenja ili sasluavanja najdue 48 sati od asa lienja slobode, odnosno odazivanja na poziv (l. 227, st. 1 i 229, st. 1). Ako je zbog neotklonjivih smetnji sprovoenje lica trajalo due od osam sati, istranom sudiji ovo zakanjenje mora biti obrazloeno. Istrani sudija e o ovome sainiti beleku, odnosno zapisnik. U zapisnik e biti uneta izjava lica lienog slobode o vremenu i mestu lienja slobode (l. 227, st. 3). Ustav propisuje da pritvor moe da traje najdue tri meseca po odluci prvostepenog suda i da se moe produiti odlukom vieg suda jo za tri meseca. Rok trajanja pritvora poinje da tee od dana pritvaranja, a ako se do isteka tih rokova ne podigne optunica, okrivljeni se puta na slobodu (l. 31, st. 1). ZKP detaljnije regulie pitanje trajanja pritvora u redovnom postupku (l. 142 i 144), dok u skra175 176 177 Brogan protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 11209/84 (1988), st. 33. Schiesser protiv vajcarske, ECHR, App. No. 7710/76 (1979), st. 31. Vidi mutatis mutandis odluku Evropskog suda za ljudska prava u sluaju Bezicheri protiv Italije, ECHR, App. No. 11400/85 (1989), st. 20.

92

Ljudska prava u pravnim propisima

enom postupku trajanje pritvora do podnoenja optunog predloga ograniava na osam dana bez mogunosti produenja, a posle podnoenja optunog predloga vae opta pravila. Lice kome je odreen pritvor ima pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude osloboeno. Trajanje pritvora vremenski je ogranieno na sledei nain: na osnovu reenja istranog sudije pritvor moe trajati najvie mesec dana, a odlukom vea o produenju pritvora on moe biti produen za najvie dva meseca. Reenjem neposredno vieg suda (ako se postupak vodi za krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko pet godina ili tea kazna), doputeno je produenje za jo najvie tri meseca. Ako do isteka ovih rokova nije podignuta optunica, pritvorenik se puta na slobodu (l. 144, st. 4 ZKP). 4.5.1.4. Pravo na albu sudu zbog lienja slobode. Pravo na albu sudu zbog lienja slobode se odnosi na one sluajeve u kojima je do lienja slobode dolo odlukom nekog drugog organa, a ne suda.178 Prema stavu Komiteta za ljudska prava, sudska kontrola mora biti obezbeena odmah, a ne tek posle odluke drugostepenog upravnog organa.179 Ustav Srbije garantuje pravo svakog lica koje je lieno slobode da se obrati sudu koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lienja i naredi putanje na slobodu ako je ono nezakonito (l. 27, st. 3). Zakon o vanparninom postupku180 (ZVP) predvia ustanovu zadravanja u neuropsihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa. Ona se primenjuje na lica kod kojih je zbog prirode bolesti neophodno da budu ogranieni u slobodi kretanja i optenja sa spoljnim svetom (l. 45, st. 1). to se postupka u ovoj vanparninoj stvari tie, sud moe reenjem odrediti da lice prema kome se vodi postupak za lienje poslovne sposobnosti, privremeno ali najdue tri meseca, bude smeteno u odgovarajuu zdravstvenu organizaciju, ako je to po miljenju lekara neophodno da se utvrdi njegovo duevno stanje, osim ako bi time mogle nastupiti tetne posledice po njegovo zdravlje (l. 38, st. 3). albu na ovakvo reenje suda moe izjaviti lice prema kome se postupak vodi, i to bez obzira na svoje duevno stanje, kao i njegov staralac ili privremeni zastupnik u roku od tri dana od dostavljanja prepisa reenja (l. 39, st. 1 i 2). 4.5.1.5. Pravo na naknadu tete zbog nezakonitog lienja slobode. Lice koje je bez osnova lieno slobode ima pravo na rehabilitaciju, pravo na naknadu tete od drave, kao i druga prava utvrena zakonom (glava XXIV ZKP).181 Pravo na naknadu tete i rehabilitaciju izriito je garantovano i Ustavom (l. 35).
178 179 180 181 De Wilde, Ooms i Versyp protiv Belgije, ECHR, App. Nos. 2832/66, 2835/66 i 2899/66, st. 76. Ins Torres protiv Finske, Komitet za ljudska prava UN, dok. UN CCPR/C/38/D/291/1988 (1990), st. 7.2. Sl. glasnik RS, 25/82, 48/88, 46/95 i 18/05. O detaljima postupka za naknadu tete vidi Izvetaj 2005, I.4.5.1.5.

93

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.5.1.6. Pravo na bezbednost linosti. Pored odgovornosti za bezbednost lica koja su, na bilo koji nain, liena slobode i tako dospela u neposrednu nadlenost dravnih organa, drava ima obavezu da zatiti i lica na slobodi ijoj bezbednosti se ozbiljno preti. U tom smislu, ona mora da sprovede istragu o upuenim pretnjama i preduzme sve mere ako objektivna potreba, odnosno ozbiljnost sluaja to nalau.182 U skladu s ovim zahtevom, KZ poznaje krivino delo ugroavanja sigurnosti (l. 138).

4.5.2. Postupanje s licima lienim slobode

lan 10 PGP:
1. Sa svakim licem koje je lieno slobode postupa se humano i sa potovanjem dostojanstva neodvojivog od oveije linosti. 2. a) Okrivljena lica su, osim u izuzetnim sluajevima, odvojena od osuenih lica i podvrgnuta posebnom reimu koji odgovara njihovom statusu neosuivanih lica; b) mladi okrivljeni su odvojeni od odraslih i o njihovim sluajevima se reava to je mogue pre. 3. Kazneni reim obuhvata postupak s osuenicima iji je glavni cilj njihovo popravljanje i socijalna rehabilitacija. Mladi prestupnici su odvojeni od odraslih i podvrgnuti reimu koji odgovara njihovim godinama i njihovom zakonskom statusu.

(Sl. list SFRJ, 7/71) 4.5.2.1. Obaveza ovenog postupanja i potovanja dostojanstva. Sva ogranienja koja nisu inherentna samoj prirodi lienja slobode, odnosno ivotu u zatvorenom okruenju, zabranjena su. lan 10 PGP, u stvari, dopunjava lan 7, koji sadri optu zabranu muenja, surovog, neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja.183 Ustav nalae da se prema licu lienom slobode mora postupati oveno i s uvaavanjem dostojanstva njegove linosti. Nasilje i iznuivanje iskaza su zabranjeni (l. 28). U krivinom postupku je zabranjeno i kanjivo svako nasilje nad licem lienim slobode i licem kojem je sloboda ograniena, kao i svako iznuivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili drugog lica koje uestvuje u postupku (l. 5, st. 4 ZKP). Tokom trajanja pritvora ne sme se vreati linost i dostojanstvo pritvorenika. Zakon o izvrenju krivinih sankcija u posebnom delu o sudskoj zatiti garantuje osuenom mogunost da protiv konane odluke kojom je osuenom ogranieno ili povreeno neko pravo ostvaruje zatitu u upravnom sporu. O albi odluuje nadleni sud u roku od 15 dana. alba ima suspenzivno dejstvo, osim u sluajevima koji su izriito predvieni zakonom (l. 165 i 166).
182 183 Jimenez Vaca protiv Kolumbije, Komitet za ljudska prava UN, dok. UN CCPR/C/74/D/859/1999 (2002). Vidi I.4.3.

94

Ljudska prava u pravnim propisima

4.5.2.2. Razdvajanje okrivljenih i optuenih, maloletnika i odraslih. Prema PGP (l. 10, st. 2), optuena i osuena lica moraju se razdvojiti osim u izuzetnim okolnostima, dok se optuena maloletna lica moraju, bez izuzetka, odvojiti od punoletnih, uz zahtev da se o njihovom sluaju odlui to je mogue pre. ZKP propisuje da se pritvorenici smetaju u posebno odeljenje zavoda, organizovano kao odeljenje zatvorenog tipa, odvojeno od osuenih (l. 237, st. 1), to je u potpunosti u skladu s meunarodnim standardima. Meutim, ZIKS sadri i opte pravilo da pritvorenik boravi u zavodu pod istim uslovima kao i osueno lice, ako ZKP nije drukije odreeno, koje dovodi u pitanje zahtev PGP (l. 10, st. 2a in fine) da se optuena lica u naelu podvrgavaju posebnom postupku koji odgovara njihovom poloaju neosuenih lica.

4.6. Pravo na pravino suenje

lan 14 PGP:
1. Svi su jednaki pred sudovima i sudovima pravde. Svako lice ima pravo da njegov sluaj bude raspravljan pravino i javno pred nadlenim, nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovljenim na osnovu zakona koji odluuje o osnovanosti svake optube podignute protiv njega u krivinim stvarima ili o osporavanju njegovih graanskih prava i obaveza. Moe se narediti iskljuivanje javnosti za vreme trajanja cele rasprave ili jednog dela u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom drutvu, ili ako to interes linog ivota stranaka zahteva, ili jo ako to sud smatra apsolutno potrebnim iz razloga posebnih okolnosti sluaja kada bi javnost tetila interesima pravde, ipak, svaka presuda doneta u krivinim ili graanskim stvarima bie javna, osim ako interes maloletnika zahteva da se postupa drukije ili ako se rasprava odnosi na brane sporove ili na starateljstvo dece. 2. Za svako lice koje je optueno za krivino delo pretpostavlja se da je nevino dok njegova krivica ne bude zakonski ustanovljena. 3. Svako lice koje je optueno za krivino delo ima, uz potpunu ravnopravnost, prava bar na sledee garantije: (a) da bude obaveteno u najkraem roku, na jeziku koji razume i u pojedinostima, o prirodi i razlozima optube koja je podignuta protiv njega; (b) da raspolae potrebnim vremenom i olakicama u vezi s pripremanjem svoje odbrane i da opti s braniocem koga ono bude izabralo; (c) da mu bude sueno bez velikog zakanjenja; (d) da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je izabralo; ako nema branioca, da bude obaveteno o svom pravu da ga ima i, svaki put kad to zahtevaju interesi pravde, da mu se dodeli branilac po slubenoj dunosti besplatno, ako nema mogunosti da ga nagradi; (e) da saslua ili da predloi da drugi sasluaju svedoke koji terete optuenog i da izdejstvuju dolazak i sasluanje svedoka odbrane pod istim uslovima kao i svedoka optube;

95

Ljudska prava u Srbiji 2009. (f) da dobije besplatno pomo tumaa ako ne razume ili ne govori jezik na kojem se vodi rasprava; (g) da ne bude prinueno da svedoi protiv samoga sebe ili da prizna krivicu. 4. Postupak koji se primenjuje na mladie koji nisu punoletni prema krivinom zakonu vodie rauna o njihovim godinama i o interesu njihovog prevaspitavanja. 5. Svako lice oglaeno krivim za poinjeno krivino delo ima pravo da zatrai da, shodno zakonu, vii sud ispita odluku o krivici i presudi. 6. Ako konano izreena krivina presuda bude docnije ponitena ili ako je dato pomilovanje zbog toga to nova ili naknadno otkrivena injenica dokazuje da se radilo o sudskoj greci, lice koje je izdralo kaznu na osnovu ove osude bie obeteeno shodno zakonu, ukoliko se ne dokae da je ono u potpunosti ili delimino krivo za neblagovremeno otkrivanje nepoznate injenice. 7. Niko ne moe biti gonjen ili kanjen zbog krivinog dela u vezi kojeg je ve bio osloboen krivice ili osuen pravnosnanom presudom prema zakonu i krivinom postupku svake zemlje.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 6 EKPS:

1. Svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj optubi protiv njega, ima pravo na pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izrie javno, ali se tampa i javnost mogu iskljuiti s celog ili s dela suenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom drutvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zatita privatnog ivota stranaka, ili u meri koja je, po miljenju suda, nuno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da nakodi interesima pravde. 2. Svako ko je optuen za krivino delo smatrae se nevinim sve dok se ne dokae njegova krivica na osnovu zakona. 3. Svako ko je optuen za krivino delo ima sledea minimalna prava: (a) da u najkraem moguem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima za optubu protiv njega; (b) da ima dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje odbrane; (c) da se brani lino ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomo, da ovu pomo dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju; (d) da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i sasluanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji vae za one koji svedoe protiv njega; (e) da dobije besplatnu pomo prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.

lan 7 EKPS:
1. Niko se ne moe smatrati krivim za krivino delo izvreno injenjem ili neinjenjem koje, u vreme kada je izvreno, nije predstavljalo krivino delo po unutra-

96

Ljudska prava u pravnim propisima njem ili meunarodnom pravu. Isto tako, ne moe se izrei stroija kazna od one koja je bila propisana u vreme kada je krivino delo izvreno. 2. Ovaj lan ne utie na suenje i kanjavanje nekog lica za injenje ili neinjenje koje se u vreme izvrenja smatralo krivinim delom prema optim pravnim naelima koja priznaju civilizovani narodi.

Protokol br. 7 uz EKPS: lan 2

1. Svako ko je odlukom suda osuen za krivino delo ima pravo da njegovu osudu ili kaznu preispita vii sud. Ostvarivanje ovog prava, ukljuujui i osnove za njegovo korienje, ureuje se zakonom. 2. Ovo pravo moe trpeti izuzetke kada je re o delima manjeg znaaja, koja su odreena zakonom, ili u sluajevima kada je licu u pitanju u prvom stepenu sudio najvii sud ili je bilo osueno na osnovu albe na oslobaajuu presudu.

lan 3
Ako je neko lice bilo pravnosnanom presudom osueno zbog krivinog dela i ako je kasnije njegova presuda bila ukinuta ili je bio pomilovan zbog toga to neka nova ili novootkrivena injenica neosporno ukazuje da se radilo o sudskoj greci, lice koje je pretrpelo kaznu kao posledicu takve osude dobie naknadu u skladu sa zakonom ili praksom dotine drave, osim ako se ne dokae da je ono u potpunosti ili delimino odgovorno za to to nepoznata injenica nije blagovremeno otkrivena.

lan 4
1. Nikome se ne moe ponovo suditi niti se moe ponovo kazniti u krivinom postupku u nadlenosti iste drave za delo zbog koga je ve bio pravnosnano osloboen ili osuen u skladu sa zakonom i krivinim postupkom te drave. 2. Odredbe prethodnog stava ne spreavaju ponovno otvaranje postupka u skladu sa zakonom i krivinim postupkom date drave, ako postoje dokazi o novim ili novootkrivenim injenicama, ili ako je u ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla da utie na njegov ishod. 3. Ovaj se lan ne moe staviti van snage na osnovu lana 15 Konvencije.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.6.1. Sudski sistem

Nova mrea sudova i tuilatava bie uspostavljena 1. januara 2010. godine kada e poeti i da se primenjuju svi pravosudni zakoni usvojeni krajem decembra 2008. godine: Zakon o ureenju sudova, Zakon o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o Dravnom veu tuilaca i Zakon o javnom tuilatvu. U isto vreme delimino je izmenjen i Zakon o prekrajima.184 Iako e novousvojeni zakoni poeti da se pri184 Svi zakoni su objavljeni u Sl. glasniku RS, 116/08.

97

Ljudska prava u Srbiji 2009.

menjuju tek od sledee godine, odreene odredbe pojedinih zakona, neophodne za izbor i imenovanja, kao i za organizacione promene u pravosuu primenjivane su tokom 2009. godine kako bi pravosudni sistem od 2010. godine poeo da funkcionie na radikalno promenjenim osnovama i pravilima. Nova mrea sudova predvia postojanje sudova opte i posebne nadlenosti. Sudovi opte nadlenosti su osnovni, vii i apelacioni sudovi, kao i Vrhovni kasacioni sud, kao najvii sud u zemlji. Sudovi posebne nadlenosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekrajni sudovi, Vii prekrajni sud i Upravni sud (l. 11 Zakona o ureenju sudova). Prema Zakonu o seditima i podruijima sudova i javnih tuilatava postoje 34 osnovna suda, 26 viih sudova, etiri apelaciona suda (u Beogradu, Niu, Novom Sadu i Kragujevcu), 16 privrednih sudova, jedan Upravni sud (koji ima tri odeljenja u Niu, Novom Sadu i Kragujevcu) i Vrhovni kasacioni sud. U osnovi, dosadanje nadlenosti optinskih sudova prenose se u nadlenosti buduih osnovnih sudova. Nadlenost novih viih sudova bie, meutim, znaajno drugaija nego to je to bio sluaj kod sada postojeih okrunih sudova. Vii sud, za razliku od okrunog, nee biti albeni sud u odnosu na odluke osnovnih sudova, osim za neke specifine odluke u postupku. Vii sud e u drugom stepenu odluivati o albama na odluke osnovnih sudova o odreivanju mera obezbeenja prisustva okrivljenog; o albama na reenja u graanskopravnim sporovima; o albama na presude u sporovima male vrednosti i u izvrnim i vanparninim postupcima. Vii sud vodi i postupak za izdavanje okrivljenih i osuenih lica, izvrava krivinu presudu inostranog suda, odluuje o priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka ako nije nadlean drugi sud, odluuje o sukobu nadlenosti osnovnih sudova sa svog podruja i vri druge poslove odreene zakonom (l. 23).185 Zakon o ureenju sudova definie Apelacioni sud kao sud druge instance. Apelacioni sud odluuje o albama: na odluke viih sudova; na odluke osnovnih sudova u krivinom postupku, ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud; na presude osnovnih sudova u graanskopravnim sporovima, ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud. Apelacioni sud odluuje i o sukobu nadlenosti niih sudova sa svog podruja ako za odluivanje nije nadlean vii sud, o prenoenju nadlenosti osnovnih i viih sudova kad su spreeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vri druge poslove odreene zakonom (l. 24). Ovim zakonom se konano preciznije ureuje i nadlenost Vrhovnog kasacionog suda, prvi put uvedenog u sudski sistem posle usvajanja Ustava iz 2006. godine. Vrhovni kasacioni sud ima dve vrste nadlenosti: u suenju i izvan suenja (l. 30 i 31). Sud u suenju odluuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima odreenim zakonom, kao i o sukobu nadlenosti izmeu sudova, ako za odluivanje nije nadlean drugi sud,
185 Zakon o ureenju sudova, Sl. glasnik RS, 116/08 i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ureenju sudova, Sl. glasnik RS, 104/09.

98

Ljudska prava u pravnim propisima

i o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg voenja postupka ili drugih vanih razloga (l. 30). Nadlenost Vrhovnog kasacionog suda izvan suenja se odnosi na utvrivanje naelnih pravnih stavova radi jedinstvene sudske primene prava; razmatranje primene zakona i drugih propisa i rada sudova; imenovanje sudije Ustavnog suda, davanje miljenja o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i druge nadlenosti odreene zakonom (l. 31). Postupci za krivina dela organizovanog kriminala, za ratne zloine, kao i za dela visokotehnolokog kriminala vode se pred posebnim odeljenjima Vieg suda u Beogradu, dok e u albenom postupku biti nadlean Apelacioni sud u Beogradu.

4.6.2. Nezavisnost i nepristrasnost sudova

Ustav u lanu 4 sadri odredbe o podeli vlasti i o nezavisnosti sudske vlasti. Zakon o ureenju sudova sadri odredbu kojom se izriito zabranjuje korienje javnog poloaja, sredstava javnog obavetavanja ili bilo koje javno istupanje kojim se utie na sudski postupak, kao i svaki drugi uticaj na sud (l. 6). Meutim, nezavisnost sudova ne zavisi toliko od ustavnih i zakonskih odredbi, koliko od same prakse. 4.6.2.1. Izbor sudija. Odluka o izboru sudija na stalnu funkciju u sudovima opte i posebne nadlenosti objavljena je 16. decembra 2009. godine. Broj sudija je smanjen,186 i prilagoen smanjenom broju sudova i pomenutoj pravosudnoj mrei na terotoriji Srbije. Pre reizbora bilo je 2400 sudija sudova opte nadlenosti,187 dok e ih sada biti 1870. Opravdano se postavlja pitanje da li e znatno manji broj sudija, meu kojima i veliki broj onih koji prvi put stupaju na funkciju, moi da odgovori izazovima reforme i osnovnom cilju pravinom i efikasnom suenju. O rezultatima dugo oekivane i neophodne reforme jo je rano govoriti, ali svakako paljivo treba analizirati postupak izbora sudija kao i zakonske uslove za ovu veliku reformu. Postupak izbora sudija bio je prilika da se na transparentan i efikasan nain pone s reavanjem problema pravosua, ali se ini da je proputena ansa da se kroz novi izbor sudija vrati poverenje graana u sudski sistem i povea ugled sudija u drutvu.188 Izbor sudija i tuilaca obavljen je u skladu s ustavnim odredbama. Ustav ustanovljava dva tela nadlena za izbor sudija i zamenika javnih tuilaca, Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilatva.189 Ovlaenja Visokog saveta sudstva pri izboru sudija vea su od onih koja je imao Visoki savet pravosua,190 jer sudije samo pri prvom izboru, kada se biraju na tri godine, bira Narodna skuptina na predlog Visokog saveta sudstva, a sledei iz186 187 188 189 190 Vidi Odluka o broju sudija u sudovima, Sl. glasnik RS, 43/09 i 91/09. Podaci Drutva sudija Srbije, www.sudije.org.yu. O samom postupku izbora i rezulatitima vidi II.2.1.2. Javne tuioce bira Narodna skuptina na predlog Vlade. O Visokom savetu pravosua vidi Izvetaj 2005, I.4.6.2.1.

99

Ljudska prava u Srbiji 2009.

bor, kad se sudije biraju na stalnu funkciju, u nadlenosti je Visokog saveta sudstva (l. 147 Ustava). Ipak, Narodna skuptina i dalje ima presudnu ulogu pri tom prvom izboru, koji je moda i najznaajniji. Iako je Visoki savet sudstva telo u kome veinu lanova ine sudije, presudnu ulogu u formiranju Visokog saveta sudstva ipak ima Narodna skuptina, jer ona bira 8 od 11 lanova. U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine, kao lanovi po poloaju, i osam izbornih lanova koje bira Narodna skuptina. Izborne lanove ine est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom i dva ugledna i istaknuta pravnika s najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta191 (l. 153). Kao to je primeeno u miljenju Venecijanske komisije, ovim putem se izbor sudija stavlja pod dvostruku kontrolu Skuptine prvi korak gde dolazi do izraaja uticaj Narodne skuptine je to predloge daje Visoki savet sudstva koga je ta Skuptina u veini izabrala, a zatim odluke po tim predlozima donosi opet ta ista Skuptina.192 Ustav nije predvideo opti izbor sudija. On je zadrao princip stalnosti sudijske finkcije, ali je uveo pravilo da se pre prvog izbora na stalnu sudijsku funkciju lice bira na tri godine. Ipak, Ustavnim zakonom za sprovoenje ustava193 omoguen je opti reizbor svih sudija. S obirom na to da nikakva javna rasprava nije prethodila usvajanju ovih akata, i da su oni doneti u velikoj brzini, ni sudijama, a ni ostatku javnosti, nije pruena prilika da regauju blagovremeno i da utiu da se ovo reenje ne usvoji. S obzirom na to da je u Srbiji proputena ansa da se izvri lustracija kojom bi se iz pravosua udaljile sudije koje su se kompromitovale u vreme prethodnog reima, ovako sveobuhvatna reforma ne treba se smatrati u osnovi loom, ali i zakonodavac i dravni ogani koji reformu sprovode morali su biti svesni da njen uspeh zavisi iskljuivo od naina na koji se postupak reforme sprovodi. Zbog toga je vano odgovoriti na pitanja: kako su postavljeni kriterijumi za reizbor i da li su potovani, kakva su obrazloenja sudije i javnost dobili, da li sudije imaju na raspolaganju efikasan pravni lek, kako je dolo do toga da budu ponovo izabrane pojedine sudije koje su se kompromitovale za vreme reima Slobodana Miloevia (npr. tako to su uestvovale u poznatim izbornim kraama ili u nekim suenjima koja su u javnosti ocenjena kao politika suenja). Nadleni organi moraju da daju jasne odgovore na ta pitanja, jer e u protivnom ostati utisak stvoren u javnosti da je postupak izbora sudija i tuilaca bio pod uticajem politikih stranaka. Kriterijumi za izbor sudija. Visoki savet sudstva doneo je, na osnovu Zakona o sudijama, Odluku o utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu strunosti,
191 192 193 lan Visokog saveta sudstva iz redova profesora pravnih fakulteta nije nikada izabran, vidi II.2.1.2. Vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007. st. 70. Vidi i st. 65. Sl. glasnik RS, 98/06.

100

Ljudska prava u pravnim propisima

osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.194 Odluka ima pet delova: izbor novih sudija, izbor zateenih sudija, izbor na stalnu funkciju sudija koji su prvi put birani, napredovanje sudija i izbor predsednika sudova. Najvie panje privuklo je svakako najdelikatnije pitanj, pitanje izbora zateenih sudija. Kako se radi o sudijama koje su birane po ranijim propisima s mandatom do kraja radnog veka, postavilo se i pitanje ustavnosti ovog kriterijuma, kao i izbora uopte. Drutvo sudija Srbije podnelo je inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o sudijama koje se odnose na prestanak sudijske funkcije i izbor sudija, a Ustavni sud je ovu inicijativu odbio. Drutvo sudija Srbije smatra da Zakon o sudijama kri steena prava sudija izabranih u skladu s ranije vaeim zakonima jer iz njega proizlazi da je sudijama koje obavljaju sudijsku funkciju, a nisu izabrane u skladu s ovim zakonom, sudijska funkcija prestala po sili zakona 1. januara 2010. godine. U inicijativi se dalje navodi da su osporene odredbe Zakona nesaglasne i s meunarodnim ugovorima kojima se utvruje pravo svakog da njegov sluaj bude raspravljen pravino, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji e odluiti o njegovim pravima i obavezama i o osnovanosti optube koja je protiv njega podignuta. Takoe, Drutvo sudija smatra da odredba koja predvia da odluku o broju sudija i sudija porotnika donosi Visoki savet sudstva uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za pravosue naruava nezavisnost i samostalnost Visokog saveta sudstva. Ustavni sud je ocenio da izbor na funkciju sudije ne predstavlja steeno subjektivno pravo, ve pravo koje se stie i gubi na nain i pod uslovima utvrenim vaeim Ustavom i zakonima koji su doneti na osnovu njega. Prema tome, garancije u smislu steenih prava ne moe biti kada je re o potpuno novom ustrojstvu mree i organizacije sudova i delimino novoj nadlenosti sudova. U pogledu tvrdnje da sudovi koji budu sastavljeni posle opteg izbora sudija nee biti nezavisni i nepristrasni, te da nee suditi javno, pravino i u razumnom roku samo zbog toga to e sudije prethodno biti podvrgnute optem izboru, Sud je utvrdio da bi ona mogla biti testirana tek nakon to budu donete prve odluke novoformiranih sudova i novoizabranih sudija. Sud je utvrdio da odredba kojom je predvieno da Visoki savet sudstva uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra pravde donosi odluku o broju sudija i sudija porotnika, ne dovodi u pitanje funkcionalnu i personalnu nezavisnost sudova, kao ni Visokog saveta sudstva. Kako drava Srbija kao celina mora da obezbedi da sudski sistem bude efikasan i delotvoran, pitanje broja sudija mora biti izraz realnih potreba koje zajedniki procenjuju Visoki savet sudstva i ministarstvo nadleno za pravosue. Ministrastvo pravde zatrailo je u maju 2009. godine miljenje Venecijanske komisije o nacrtu Kriterijuma i merila za izbor sudija i predsednika sudova, i o nacrtu Pravilnika o kriterijumima i merilima vrednovanja strunosti, osposobljeno194 Sl. glasnik RS, 49/09.

101

Ljudska prava u Srbiji 2009.

sti i dostojnosti kandidata za nosioce funkcija javnog tuioca. Miljenje Venecijanske komisije195 protumaeno je kao znak odobravanja reforme pravosua. Iako miljenje Venecijanske komisije posmatrano u celini dozvoljava takav zakljuak, potrebno je posebno obratiti panju na pojedine stavove Komisije u kojima se istie da Nacrt kriterijuma za sudije ima za svrhu da utvrdi objektivne kriterijume za angaovanje i imenovanje sudija. Sam izbor sudija, meutim, i dalje utvruje Ustav i zakoni koje je ranije procenjivala Venecijanska komisija, a miljenje Komisije o odredbama sadranim u ovim pravnim aktima sadralo je mnoge zamerke, od kojih su samo pojedine ispravljene. Najvie zamerki Komisija je, oekivano, imala u pogledu izbora zateenih sudija. U stavu 1 Kriterijuma iznose se opte definicije u kojima se kao uslovi za funkciju sudije (i predsednika suda) navode strunost, osposobljenost i dostojnost, i drugi, kvantitativno merljivi kriterijumi, kao to su broj ukinutih presuda ili broj zavrenih predmeta. Opravdano se postavlja pitanje zato sudije kod kojih je strunost, dostojnost i osposobljenost dovedena u pitanje nisu dobile priliku da pre donoenja konane odluke odgovore na primedbe Visokog saveta sudstva. Na taj nain mogle su da se izbegnu kritike vezane za transparentnost sprovedenih izbora, i uklonila bi se mogunost da pojedinana loa reenja ugroze itavu reformu. U tekstu Nacrta kriterijuma koji je dostavljen Venecijanskoj komisiji pisalo je da se kandidatu mora omoguiti da se izjasni o dokazima kojima se obara pretpostavka o njegovoj dostojnosti, strunosti ili osposobljenosti. U poslednjem tekstu Kriterijuma, kojim se Visoki savet sudstva vodio pri odluivanju, ova mogunost nije pruena, ona je jednostavno izbrisana.196 Takoe, ovo je i u suprotnosti s ustavnom normom iz lana 32, kojom je utvreno pravo svakog da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega.197 Preporuka Venecijanske komisije je bila i da se s kvantitativno merljivim kriterijumima postupa paljivo. Ne mora nuno biti da sudija nije postupao struno i profesionalno ako mu je u nekoliko navrata ukinuta odluka. Razumljivo je da se strunost sudije koji je imao prekomeran broj ukinutih odluka dovode u pitanje. Ipak, bilo kakvu konanu odluku treba zapravo doneti na osnovu procene datih predmeta, a ne na osnovu prostog prebrojavanja predmeta u kojima je odluka ukinuta. Isto tako, Venecijanska komisija je napomenula da, kada je u pitanju broj
195 196 197 Miljenje Venecijanske komisije br. 528/2009, http://www.venice.coe.int/docs/2009/CDL-AD (2009)023-e.asp. Vidi Zoran Ivoevi, Montirani reizbor sudija, Peanik, 27. 12. 2009, dostupno na http:// www.pescanik.net/content/view/4232/1098/. Vidi Vesna Raki Vodineli, Re na skuptini Drurva sudija, Peanik, 28. 12. 2009, dostupno na http://www.pescanik.net/content/view/4236/90/.

102

Ljudska prava u pravnim propisima

reenih predmeta, ne moe se iskljuiti mogunost da se nekim sudijama dodeljuju tei predmeti nego to je to sluaj s drugima, usled ega se ini da je njihov uinak manji nego njihovih kolega. Najvanije primedba Venecijanske komisije odnosi se na pitanje pravnog leka, koje na alost nije reeno do kraja reizbora i preti da ugrozi itavu reformu. Nedostatak javnosti u radu u ovom pitanju s pravom daje prostor skepticima da dovode u pitanje itavu reformu. S obzirom na izuzetnu prirodu procedure reizbora, svakog zateenog sudiju sa stalnom funkcijom (bilo da se prijavljuje ili ne za reizbor) bi trebalo razreiti jedino putem razlone odluke, protiv koje se moe podneti alba sudu.198 Kao jedino pravno sredstvo koje oni koji nisu izabrani za sudije imaju na raspolaganju ostaje ustavna alba Ustavnom sudu, ali se mora obezbediti da ova alba bude delotvoran pravni lek koji omoguava da Ustavni sud odluuje na osnovu injenica svakog pojedinog sluaja.199 4.6.2.2. Stalnost sudijske funkcije. Prema Ustavu, sudije se prilikom prvog izbora biraju na tri godine, a po isteku tri godine vri se ponovo izbor, ovaj put doivotno. Zakon o sudijama regulie da e se izbor na stalnu funkciju posle tri godine vriti po odreenom postupku ocene rada i kvaliteta svakog sudije, tako da to u sutini predstavlja probni rad za sudije (l. 52 Zakona o sudijama). Ovo reenje moe da dovede u pitanje nezavisnost sudija koje jo nisu prole izbor za stalnu funkciju. U momentu kada je Ustav jo nije bio usvojen, odredbe predloga Ustava koje se odnose na pravosue podnete su Venecijanskoj komisiji kako bi dala svoje miljenje o njima. U miljenju Venecijanske komisije ovo reenje se kritikuje i istie se da je, ukoliko ono ipak bude usvojeno, potrebno pruiti dodatne garantije za nezavisnost sudija koje jo uvek nisu izabrane za stalno. I pored negativnog miljenja Venecijanske komisije, ovo reenje ipak je usvojeno u novom Ustavu.200 Venecijanska komisija je ipak, i pored ponovo izraene bojazni u pogledu nezavisnosti sudija koje su na probnom periodu, u Miljenju o Ustavu pozdravila to je u tekstu Ustava usvojeno reenje prema kome se sudije prvi put biraju na period od 3 godine, umesto na 5 godina, kako je bilo predvieno u ranije komentarisanom Nacrtu Ustava, kao i to to sudije prema usvojenom reenju za stalni izbor u zvanje bira Visoki savet sudstva, a ne Narodna skuptina.201
198 199 200 201 Miljenje Venecijanske komisije br. 528/2009, http://www.venice.coe.int/docs/2009/CDLAD(2009)023-e.asp. Vidi Vesna Raki Vodineli, Novo sudstvo u najnovijoj Srbiji, Peanik, 23. 12. 2009, dostupno na http://www.pescanik.net/content/view/4221/90/. Miljenje Venecijanske komisije br. 349/2005, http://www.venice.coe.int/docs/2005/CDL-AD (2005)023-e.asp. O stavu Venecijanske komisije u pogledu probnog perioda na koji se biraju sudije vidi u Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007, st. 64.

103

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.6.2.3. Prestanak sudijske funkcije. Ustav propisuje da sudiji funkcija prestaje na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova, razreenjem i ako ne bude izabran na stalnu funkciju (l. 148, st. 1 i l. 57 Zakona o sudijama). Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva (l. 57). Ustav ne predvia razloge za razreenje, ve ostavlja da oni budu odreeni zakonom, ime se umanjuje zatita sudija u odnosu na zakonodavnu vlast.202 Precizniju listu osnova za razreenje uvodi Zakon o sudijama. Sudija se razreava ako je osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim sudijske funkcije, ako nestruno vri funkciju ili zbog uinjenog tekog disciplinskog prekraja (l. 62). Nestrunim se smatra nedovoljno uspeno vrenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu ne zadovoljava, shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija (l. 63). Inicijativu za razreenje moe podneti svako lice. Postupak se pokree predlogom predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, organa nadlenih za vrednovanje rada sudije i Disciplinske komisije. Postojanje razloga za razreenje utvruje Visoki savet sudstva (l. 64). U inicijalnom zakonskom reenju stlo je da postupak za razreenje moe pokrenuti i ministar nadlean za pravosue, ali je Ustavni sud odluio da to nije u saglasnosti sa Ustavom, jer bi takvo reenje bilo u suprotnosti s odredbama Ustava koje utvruju da ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku i da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu. 4.6.2.4. Princip nepremestivosti. Ustav garantuje tzv. princip nepremestivosti sudije (l. 150 Ustava i l. 2, st. 2 i l. 18 Zakona o sudijama). Sudija moe biti premeten ili upuen u drugi sud samo ako se s tim saglasi. Saglasnost se izuzetno ne trai ako sud za koji je izabran bude ukinut ili mu bude ukinut preteni deo nadlenosti. 4.6.2.5. Izuzee. Kao garantija nepristrasnosti suda, u pravu Srbije predvieno je vie razloga zbog kojih se sudija moe izuzeti iz postupka. Razlozi za izuzee uglavnom se odnose na sukob interesa. Izuzee trai sam sudija, a mogu ga traiti i stranke. O zahtevu za izuzee odluuje predsednik suda.203 4.6.2.6. Kontrola i zatita. Disciplinska odgovornost sudija regulisana je glavom VII Zakona o sudijama. Disciplinski prekraj je nesavesno vrenje sudijske funkcije ili ponaanje sudije nedostojno sudijske funkcije. Disciplinski prekraji navedeni su u lanu 89 Zakona o sudijama. Neki od njih su: povreda naela nepristrasnosti; proputanje sudije da trai izuzee u predmetima u kojima postoji razlog za izuzee; neopravdano kanjenje u izradi odluka; uestalo kanjenje na zakazana roita ili pretrese; neopravdano odugovlaenje postupka itd. Disciplinske sankcije za prekraje mogu biti: javna opomena, umanjenje plate do 50% u periodu do go202 203 O postupku za razreenje sudija vidi Izvetaj 2005, I.4.6.2.2. Vidi Izvetaj 2006, I.4.6.2.5.

104

Ljudska prava u pravnim propisima

dinu dana i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. Kada utvrdi odgovornost sudije za teak disciplinski prekraj, Disciplinska komisija pokree postupak za razreenje sudije. Disciplinski organi su disciplinski tuilac i njegovi zamenici i Disciplinska komisija, koje postavlja Visoki savet sudstva. Po sprovedenom disciplinskom postupku, Disciplinska komisija moe da odbije predlog disciplinskog tuioca ili da usvoji predlog i izrekne disciplinsku sankciju. Protiv odluke Disciplinske komisije disciplinski tuilac i sudija protiv koga se vodi disciplinski postupak mogu izjaviti albu Visokom savetu sudstva Ukoliko je sudiji povreeno pravo za koje ovim zakonom nije predvien poseban postupak zatite, sudija moe Visokom savetu sudstva izjaviti pritubu (l. 29). Ako je prituba osnovana, Visoki savet sudstva preduzima mere radi zatite prava sudije. 4.6.2.7. Nespojivost. Sudijama se zabranjuje politiko delovanje, a zakonom se odreuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom (l. 152 Ustava). Iako se moe smatrati pozitivnim zabrana sudijama da budu lanovi politikih stranaka, formulacija politiko delovanje je suvie uoptena i ostavlja iroke mogunosti za tumaenje, a samim tim i zloupotrebu. Prema Zakonu o sudijama, sudija ne moe biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvrne vlasti, javnim slubama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. Sudija ne moe biti lan politike stranke, niti politiki delovati na drugi nain, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaenim poslom, niti pruati pravne usluge ili savete uz naknadu. Sudija moe biti lan Republike izborne komisije, odnosno izborne komisije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tete ugledu suda. Visoki savet sudstva odluuje koji su postupci opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i tetni po ugled suda, na osnovu Etikog kodeksa. U sluajevima odreenim zakonom, sudija moe, tokom radnog vremena, da obavlja nastavnu i naunu delatnost u instituciji nadlenoj za obuku u pravosuu (l. 30). 4.6.2.8. Pravo na sluajnu dodelu predmeta. U skladu s Preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope,204 Zakon o sudijama propisuje da se predmeti dodeljuju iskljuivo na osnovu oznake i broja predmeta, prema redosledu koji se unapred utvruje za svaku kalendarsku godinu. Izriito se propisuje da redosled predmeta ne zavisi od linosti stranaka i okolnosti predmeta. Niko nema pravo da sudska vea obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema (l. 24). U skladu sa Sudskim poslovnikom, sudiji predmet moe biti oduzet samo ako due odsustvuje ili ako mu je pravnosnano izreena disciplinska sankcija zbog disciplinskog prekraja neopravdanog odugovlaenja postupka (l. 25, st. 2).
204 Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija, br. R (94) 12.

105

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.6.2.9. Obuka sudija. Zakonom o Pravosudnoj akademiji205 u srbijansko pravosue uvedena je jedna apsolutna novina. Ovaj zakon propisuje da e budue sudije i tuioci posle staa i poloenog pravosudnog ispita i morati da pohaaju dodatnu obuku. Zakonom se ureuje poetna i stalna obuka sudija, javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca, obuka sudijskih i tuilakih pomonika i pripravnika i obuka sudskog i tuilakog osoblja (l. 1). Ideja koja stoji iza osnivanja Akademije je da se doprinese profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i tuilake funkcije i strunom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i tuilakog osoblja (l. 2). Uslovi za prijem na Pravosudnu akademiju su: poloen pravosudni ispit, ispunjavanje optih uslova za rad u dravnim organima, poloen prijemni ispit za poetnu obuku (l. 28). Posle polaganja prijemnog ispita polaznik akademije je jo dve godine u obavezi da radi u praksi i da stie odreena struna i praktina znanja, da bi na kraju polagao zavrni ispit. Poetna obuka podrazumeva pripremu kandidata za budue sudije i tuioce, koji bi kroz dvogodinju obuku bili osposobljeni da samostalno, struno i efikasno obavljaju sudijski ili tuilaki posao. Predlog zakona predvia da e broj kandidata iz osnovnih sudova koji e pohaati akademiju odreivati Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca (lan 26). Broj korisnika poetne obuke Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca utvrivae na osnovu procene broja slobodnih sudijskih mesta u prekrajnim i osnovnim sudovima, odnosno mesta zamenika u osnovnom javnom tuilatvu, u godini koja sledi nakon godine u kojoj korisnici zavravaju poetnu obuku, uveanom za 30%. Ova odredba trebalo bi da slui tome da broj kandidata za sudijska mesta bude adekvatan broju slobodnih mesta, ali ostaje pitanje koliki e to broj biti u sledeim godinama, s obzirom na to da je pravosue u procesu reforme znatno podmlaeno. Po zavretku poetne obuke, korisnici poetne obuke polau zavrni ispit, na kome se proveraju iskljuivo praktina znanja i sposobnosti steene na poetnoj obuci. Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilatva bie obavezni da kandidate koji su zavrili poetnu obuku na akademiji prema uspehu ostvarenom na poetnoj obuci predloe za izbor sudija prekrajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika tuilaca (l. 40). Iako Pravosudna akademija predstavlja instituciju koja treba da unapredi pravosue u Srbiji, postavlja se pitanje da li je to u ovom trenutku najbolji model. Problem u pogledu itavog koncepta uvoenja Pravosudne akademije je to ovaj zakon uvodi potpuno novi sistem obrazovanja sudija, kao i vrednovanja njihovog rada, a da prethodno nije reeno pitanje dosadanjeg sistema. Naime, u Srbiji ve postoji neka vrsta reenja obrazovanja buduih sudija u vidu pravosudnog ispita. Da bi jedan diplomirani pravnik mogao da polae pravosudni ispit mora prvo da radi kao pripravnik, mora da poloi pravosudni ispit i tek tada ima pravo da konkurie za odreena slobodna sudijska, odnosno tuilaka mesta.
205 Sl glasnik RS, 104/09.

106

Ljudska prava u pravnim propisima

S obzirom da stari sistem nije ukinut, trenutna zakonska situacija deluje kao da Akademija predstavlja samo potvrdu ve ranije steenog strunog znanja kandidata koje je kandidat stekao tokom svog kolovanja i, u stvari, predstavlja nain ograniavanja budueg broja sudija. Svakako bi jedno od moguih poboljanja bilo da se pravosudni ispit ukljui u okvir Pravosudne akademije. Druga zamerka je ta da komisija od pet lanova Pravosudne akademije, pred kojom kandidat polae prijemni ispit i koja odluuje o tome ko e biti primljen na Pravosudnu akademiju, praktino vri prethodnu selekciju buduih sudija i tuilaca, mada je ostala i mogunost da se za sudiju odnosno tuioca izabere neko van Akademije ukoliko se za to mesto niko nije prijavio od kandidata sa Akademije. Ve izabrane sudije e stalno usavravati teorijska i praktina znanja i vetine radi strunog i efikasnog vrenja sudijske i tuilake funkcije. Ova obuka e uglavnom biti dobrovoljna izuzev u sluajevima kada Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca ocene suprotno (l. 43).206 Delatnosti Akademije su razliite tako da e se ona pored edukacije baviti i uspostavljanjem i odravanjem saradnje s domaim, stranim i meunarodnim institucijama, organizacijama i udruenjima, izdavanjem publikacija i obavljanjem istraivako-analitikih poslova, saraivae sa naunim institucijama, prikupljae i analizirati sudsku praksu (l. 5).

4.6.3. Pravinost postupka

Pravinost podrazumeva razliite garantije, meu kojima su naroito pravo na pristup sudu, usmenost i kontradiktornost rasprave, donoenje odluke u razumnom roku, suenje od strane nezavisnog i nepristrasnog suda i javnost rasprave. Pravo na pristup sudu nije izriito predvieno ni u EKPS ni u PGP, ali je ono ugraeno u odredbe koje garantuju pravo na pravino suenje.207 Ustav Srbije garantuje svakome pravo na jednaku zatitu prava u postupku pred sudom, drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se reava o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (l. 36). Meutim, nije dovoljno da se pravo na pristup sudu samo proklamuje. Tako je, ako je pomo advokata neophodna kako bi se pristup sudu zaista i omoguio, drava duna da je obezbedi.208 Jo jedan problem predstavlja imunitet pojedinih lica, koji ponekad moe dovesti do krenja prava na pristup sudu.209
206 U sluaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvoenja novih tehnika rada, radi otklanjanja nedostataka u radu sudije i zamenika javnog tuioca uoenih prilikom njihovog rada, kao i za sudije i zamenike javnih tuilaca koji se prvi put biraju na sudijsku, odnosno tuilaku funkciju, a nisu pohaali program poetne obuke. Vidi Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 4451/70 (1975). Vidi Airey protiv Irske, ECHR, App. No. 6289/73 (1979), st. 26. Vidi Osman protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 23452/94 (1998) i Ashingdane protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 8225/78 (1985). U pogledu imuniteta naro-

207 208 209

107

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Pravo na pristup sudu moe biti oteano ili ak onemogueno suvie visokim sudskim taksama. Mada se te takse u Srbiji ne smatraju visokim u poreenju s taksama u drugim zemljama regiona, s obzirom na lo ekonomski poloaj stanovnitva ak i one mogu ugroziti pravo na pristup sudu.210 Srbija nije postigla napredak u reavanju pitanja besplatne pravne pomoi.211 Vlada Srbije je formirala radnu grupu za pravnu pomo, koja bi trebalo da izradi nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoi i da izradi strategiju za njegovu buduu primenu. Vlada predvia formiranje fonda za pravnu pomo iz kojeg e se vriti finasiranje onih organizacija koje pruaju pravnu pomo. Potovanje prava na pristup sudu se mora obezbediti i u toku parninog postupka ograniavanjem arbitrernosti sudova i sudija u pogledu prekida postupka. U Zakonu o parninom postupku ne stoji vie odredba da sud moe odrediti prekid postupka ako odluka o tubenom zahtevu zavisi od toga da li je uinjen privredni prestup ili krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, ko je uinilac i da li je on odgovoran. U praksi su sudovi po pravilu prekidali graanski postupak kada se paralelno vodio krivini postupak iz istog injeninog osnova. Prekidi bi trajali i po nekoliko godina i onemoguavali efikasno okonanje graanskog postupka. Jedan od najvanijih elemenata koje zahteva garantija pravinosti suenja je kontradiktornost postupka (audiatur et altera pars). Prema ZKP, okrivljeni ima pravo da se izjasni o svim injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve injenice i dokaze koji mu idu u korist (l. 2 Zakona o izmenama i dopunama ZKP). Ovo naelo je razraeno u nizu odredbi. Propisno sastavljena optunica mora se bez odlaganja dostaviti okrivljenom, a ako se nalazi u pritvoru u roku od 24 sata po prijemu (l. 270 ZKP). Isti smisao ima i odredba lana 372 ZKP o obaveznom dostavljanju primerka albe protivnoj strani na odgovor. Nepotovanje ovih odredbi predstavlja bitnu povredu krivinog postupka. Princip kontradiktornosti predvien je i u Zakonu o prekrajima (l. 81). U parninom postupku ovaj princip je predvien u lanu 5 ZPP u kome se kae da e sud svakoj stranci pruiti mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne strane, a samo izuzetno kada je to zakonom odreeno, sud je ovlaen da o zahtevu odlui i ako protivnoj strani nije bila pruena mogunost da se izjasni. To se pre svega odnosi na donoenje odluka o privremenim merama u kom postupku se princip hitnosti stavlja iznad principa kontradiktornosti.
dnih poslanika vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007, st. 54. Vidi Kompatibilnost jugoslovenskog zakonodavstva sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima, SE, Savezno ministarstvo pravde, 2002, str. 128. Izvetaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2009. godinu, http://www.europa.rs/upload/ documents/key_documents/2009/sr_rapport_2009_en.pdf.

210 211

108

Ljudska prava u pravnim propisima

4.6.4. Suenje u razumnom roku

Donoenje odluke u razumnom roku jedan je od kljunih elemenata prava na pravino suenje. Prilikom procene da li je postupak okonan u razumnom roku u obzir se uzimaju sloenost sluaja, ponaanje optuenog, odnosno strane u postupku (da li je sama prouzrokovala kanjenje), kao i interes podnosioca da se postupak to pre okona. Posebno se brzina u postupanju oekuje u krivinim postupcima, kao i u parnicama koje se tiu starateljstva nad decom, radnih sporova, sporova u vezi sa fizikim povredama i uopte u sluajevima kada je brzina od sutinskog znaaja, kao to je to, na primer, u sluajevima kada lice zaraeno HIV-om putem transfuzije krvi povede postupak za naknadu tete.212 Ustav propisuje da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud pravino i u razumnom roku raspravi i odlui o njegovim pravima, obavezama i o optubama protiv njega (l. 32, st. 1). Prema ZKP, okrivljeni ima pravo da u najkraem roku bude izveden pred sud i da mu bude sueno bez bilo kakvog neopravdanog odlaganja (l. 16). Pored toga, ZKP (l. 16), ZPP (l. 10) i Zakon o prekrajima (l. 83) propisuju da sud ima obavezu da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlaenja i da onemogui svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja uestvuju u postupku. Ovo naelo razraeno je u nizu odredbi ZKP. Zakon o sudijama uvodi dunost sudije da predsednika suda obavetava o razvoju postupka u smislu potovanja zakonskih rokova. Svi procesni zakoni u Srbiji predviaju instruktivne rokove koji obavezuju sudije i administrativno osoblje. Vie odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupuku213 usmereno je na poveanje efikasnosti suda i smanjenje duine trajanja postupka. Tako e sada drugostepeni sud, koji odluuje po albama na presude prvostepenog suda, biti u obavezi da odri pretres i sam presudi ako je ve jednom ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na novo suenje prvostepenom sudu (l. 103). Na taj nain ne samo da e se skratiti trajanje sudskog postupka, nego e se i poveati stepen odgovornosti drugostepenog suda. Takoe su poveana ovlaenja suda u izricanju sankcija zbog naruavanja reda na glavnom pretresu i precizirane su i odredbe Zakonika koje se odnose na odlaganje i prekid glavnog pretresa (l. 78). Poto je Zakon o parninom postupku donet 2004. godine, pre novog Ustava i uspostavljanja nove mree sudova, bilo je neophodno izvriti njegovo prilagoavanje novom sistemu. Osnovna namera izmena i dopuna214 je da se sprei namerno odugovlaenje postupka, to se do sada najee inilo estim podnoenjem zahteva
212 213 214 Vidi X. protiv Francuske, ECHR, App. No. 18020/91 (1992), stavovi 4749. Sl. glasnik RS, 72/09. Sl. glasnik RS, 111/09.

109

Ljudska prava u Srbiji 2009.

za izuzee sudije ili prenoenjem postupka u drugi sud. Sada sudija u nekim sluajevima moe sam da odlui da li je takav zahtev doputen ili ne (l. 15). Reforma Zakona o parninom postupku mora da se kree u pravcu smanjenja broja pravnih lekova. Predlog radne grupe je da se ukine zahtev za zatitu zakonitosti zbog toga to je parnini postupak dispozicija stranaka, koje slobodno raspolau pravima i obavezama. U oceni ovog pitanja cenjena je i praksa Evropskog suda za ljudska prava koji svojim odlukama utvruje krenje prava na pravino suenje (l. 6 Konvencije) u sluaju kada tuilac koristi ovaj pravni lek. Svoja ovlaenja u pogledu zatite pravnog poretka i zakonitosti, javni tuilac e moi da koristiti, ukoliko za to ima pravni interes, meanjem tokom postupka u parnicu, shodno svojim zakonskim ovlaenjima. Takoe, predloena je i promena pravne prirode revizije. Predloeno je da ovaj, do sada vanredni pravni lek, postane izuzetan i restriktivni redovni pravni lek. eljeni cilj je da se postigne razumni rok u odluivanju po ovome leku, koji e sada po pravilu odlagati izvrenje, ali e na ovaj nain obezbediti pravnu izvesnost. ESLJP je uspostavio standard pravne izvesnosti, koji znai da od suda doneta konana odluka nikada ne bi smela da se dovodi u pitanje. Odluke Vrhovnog suda Srbije kojima se ukidaju pravnosnane odluke niestepenih sudova po inicijativi tuioca, povreuju naelo pravne izvesnosti, pa samim tim i pravo na pravino suenje.215 Pretvaranje revizije u redovan pravni lek ukinue pravnu nesigurnost koju u parnini postupak uvode vanredni pravni lekovi zbog toga to oni i pravosnane, izvrne presude u odreenoj meri ine neizvesnim. Porodini zakon takoe predvia hitnost postupka u vezi sa porodinim odnosima vezanim za dete ili roditelje koji vre roditeljsko pravo (l. 204). U reavanju problema vezanih za suenje u razumnom roku pomoi e i Zakon o mirnom reavanju radnih sporova,216 a i Zakon o posredovanju medijaciji217 koji regulie mirno reavanje i drugih vrsta sporova. Svrha ovih zakona je da se stranama u sporu omogui da uz manje trokova i za daleko manje vremena ree sporne odnose mimo sudske procedure u jednom neformalnom postupku u kome suprotstavljene strane donose same odluku putem pregovora u kojima im pomae trea neutralna osoba. Namera zakonodavca je bila i da se broj sluajeva koji se reavaju pred sudovima smanji, kako bi se sudovima omoguilo da budu efikasniji.

4.6.5. Javnost rasprave i javnost presude

Ustav Srbije garantuje javnost rasprave pred sudom (l. 32), ali ne garantuje izriito javnost prilikom objavljivanja presude. U Ustavu su taksativno nabrojani sluajevi u kojima se, u skladu sa zakonom, moe iskljuiti javnost radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog
215 216 217 Vida Petrovi kero, Reformisanje graanske procedure, Pravni informator, dostupno na http://www.informator.co.yu/tekstovi/tema_909.htm. Sl. glasnik RS, 125/04. Sl. glasnik RS, 18/05.

110

Ljudska prava u pravnim propisima

reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa zakonom, pa se postavlja pitanje koliko su vaei zakoni u ovom pogledu u skladu s Ustavom, jer kao osnov za iskljuenje, pored navedenih, predviaju npr. i uvanje tajne. Ovo je, u stvari, propust ustavopisca, jer kako je Ustav stariji od zakona, prema postojeim odredbama to bi znailo da se javnost ne moe iskljuiti kad je to potrebno npr. radi uvanja tajne, to svakako nije dobro reenje.218 U krivinom i graanskom postupku vai opte pravilo da su glavni pretres odnosno glavna rasprava javni i da im mogu prisustvovati punoletna lica (l. 291 ZKP; l. 307 ZPP; l. 88 ZOP). Prema ZKP, sud moe, po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka, iskljuiti javnost s glavnog pretresa ako je to potrebno radi zatite morala, zatite javnog poretka, zatite nacionalne bezbednosti, zatite maloletnika ili zatite privatnog ivota uesnika u postupku, ili kada je to, po miljenju suda, neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde (l. 76 Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku). Ovi osnovi su opte gledano u skladu s meunarodnim standardima. U postupku prema maloletnicima javnost se uvek iskljuuje (l. 75 Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica219). Zakon o prekrajima propisuje iskljuenje javnosti ako to zahtevaju opti interesi ili razlozi morala i kada se postupak vodi protiv maloletnika (l. 296). Iskljuenje javnosti na glavnom pretresu protivno zakonu predstavlja bitnu povredu odredbi krivinog i parninog postupka i osnov je za albu na presudu (l. 368, st. 4 ZKP i l. 361, st. 2, t. 11 ZPP). ZPP predvia da se u parninom postupku javnost moe iskljuiti za celu glavnu raspravu ili jedan njen deo ako to zahtevaju interesi uvanja slubene, poslovne ili line tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala (l. 308, st. 1 ZPP). Javnost se moe iskljuiti i kada se merama za odravanje reda ne bi moglo obezbediti nesmetano odravanje rasprave (l. 308, st. 2 ZPP). U skladu s lanom 6, st. 1 EKPS, ZKP i ZPP propisuju da se izreka presude mora uvek javno proitati, bez obzira da li je tokom postupka javnost bila iskljuena (l. 357, st. 4 ZKP; l. 340, st. 3 ZPP). Ustav uopte ne propisuje da e se presude javno objavljivati, to je neshvatljiv propust, posebno kada se ima u vidu da EKPS ak ne predvia nikakve izuzetke u ovom pogledu.220 Prema ZKP i ZPP saoptava218 219 220 Vidi M. Gruba, Pravosue u Predlogu novog ustava Srbije, Srpska pravna revija br. 5 (2006, vanredno izdanje), str. 34. Sl. glasnik RS, 85/05. Ipak, kada je re o odstupanju od pravila javnog saoptavanja presude, treba imati u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava, a ne samo tekst Konvencije, koji ne predvia izuzetke od javnog izricanja presude. Naime, u nekoliko navrata Sud je naglasio da su okolnosti sluaja presudne i da u skladu s predmetom i svrhom lana 6, st. 1, tj. obezbeivanjem pravinog suenja, treba ceniti da li je zadovoljen zahtev javnosti rasprave (vidi Sutter protiv vajcarske, ECHR, App. No. 8209/78 (1984), st. 33; za postupke prema maloletnicima vidi B. i P. protiv

111

Ljudska prava u Srbiji 2009.

nje razloga presude zavisi od toga da li je javnost bila iskljuena; ako jeste, vee e odluiti da li e iskljuiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude (l. 357, st. 4 ZKP; l. 340, st. 3 ZPP). ZKP poznaje jo jedan izuzetak od pravila da optueni ima pravo na javno suenje. Naime, kod nekih lakih krivinih dela (dela kanjivih novanom kaznom kao osnovnom kaznom ili kaznom zatvora do 3 godine) sudija moe odluiti bez odranog suenja, a po zahtevu javnog tuioca (l. 449 ZKP). Okrivljeni moe osporavati ovu odluku i, ako po njegovom prigovoru bude pozitivno reeno, zakazae se javno suenje. Ova norma je u skladu s Preporukom Saveta Evrope o pojednostavljenju krivinog prava iz 1983.221 Novim Zakonom o upravnim sporovima222 uklonjena je nesaglasnost naeg prava s pravom na javnu raspravu iz lana 6, st. 1 EKPS, koja je postojala prema dosadanjem ZUS, koji je javnost sednice u upravnim sporovima propisivao kao izuzetak, zbog ega je prilikom ratifikacije EKPS bila stavljena i rezerva. Novi ZUS predvia javnost sednice kao pravilo, i utvruje razloge za iskljuenje javnosti koji su u skladu s EKPS (l. 35), pa bi rezervu trebalo povui jer je postala bespredmetna.

4.6.6. Garantije optuenima za krivina dela223

Evropski sud za ljudska prava uspostavio je kriterijume na osnovu kojih se moe utvrditi da li neka optuba spada u krivine.224 Pre svega, ako je domaim pravom optuba klasifikovana kao krivina, lan 6 EKPS automatski se primenjuje. Meutim, to ne znai da drava moe da izbegne obaveze koje proistiu iz lana 6 tako to e jednostavno odluiti da se pojedina dela po domaem pravu nee smatrati krivinim.225 Pored klasifikacije prema domaem pravu, priroda dela i otrina kazne utiu na odreivanje optube kao krivine.226
Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. Nos. 36337/97 i 35974/97 (2001)). Ako ne bi postojali izuzeci od obaveze javnog izricanja presude, svrha lana 6 ne bi bila ispunjena onda kada je javnost bila iskljuena u raspravi pred sudom. Vidi Kompatibilnost jugoslovenskog zakonodavstva sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima, SE, Savezno ministarstvo pravde, 2002, str. 139. Sl. glasnik RS, 111/09. O zatiti maloletnika u krivinom postupku i o Zakonu o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica vidi I.4.15.3.3. i vidi Izvetaj 2006, I.4.15.3.3. Ovi kriterijumi prvi put su uspostavljeni u predmetu Engel i ostali protiv Holandije, ECHR, App. Nos. 5100/71, 5101/71, 5102/71, 5354/72 i 5370/72 (1974), a kasnije u praksi. Ibid., st. 81. Da bi se norma smatrala krivinom, treba da ima opte dejstvo i da njom propisana sankcija ima kaznenu i vaspitnu svrhu. Vidi Kompatibilnost jugoslovenskog zakonodavstva sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima, SE, Savezno ministarstvo pravde, 2002, str. 130; N. Mole i C. Harby, Pravo na pravino suenje, Savet Evrope, Beograd, 2003, str. 3035; V. Dimitrijevi, emu nas ue meunarodni sudovi za ljudska prava, Re, 2004, str. 85 i dalje.

221 222 223 224 225 226

112

Ljudska prava u pravnim propisima

U pravu Srbije postoje tri vrste kanjivih dela. To su krivina dela, prekraji i privredni prestupi. Dok za krivina dela nije sporno da predstavljaju krivine optube u smislu meunarodnih standarda, prekraji predstavljaju posebnu ustanovu delom kaznene, a delom administrativne prirode. Zbog neusaglaenosti s meunarodnim standardima, Srbija i Crna Gora je prilikom ratifikacije EKPS stavila odgovarajuu rezervu. Posle uspostavljanja nove pravosudne mree i ukljuivanja prekrajnih sudova u redovan sistem sudstva, i ova rezerva bi trebalo da bude ukinuta. Zakonom o ureenju sudova otklonjeni su dosadanji nedostaci prekrajnih sudova, a njihov poloaj je u potpunosti promenjen.227 Prema do sada vaeim propisima, status organa za prekraje bio je specifian. Imali su karakteristike i redovnih sudova i organa uprave, a sudije je birala Vlada. Nove sudije za prekraje su izabrane i imaju isti poloaj kao redovne sudije. Za pojedine prekraje e i dalje biti nadlean organ uprave, to je opravdano, jer nije neophodno pokretati sudsku maineriju za svaki prekraj. Tako, opravdano je organu uprave dodeliti nadlenost za dela koja pre spadaju u administrativnu sferu, dok bi nadlenost morala pripadati sudovima u sluajevima kada se odluuje o optubama koje se pre imaju smatrati krivinim. Problem je, meutim, to se prema Zakonu kao kriterijum za dodeljivanje nadlenosti organu uprave uzima injenica da li je za prekraj u pitanju propisana samo novana kazna. Naime, kako novane kazne predviene za prekraje imaju za svrhu kanjavanje, a ne naknadu materijalne tete, i kreu se u rasponu koji se donekle podudara s onim iz krivinog zakona, prema kriterijumima Evropskog suda bar neki od prekraja koji se kanjavaju samo novano mogli bi pre da spadaju u domen krivinog nego upravnog prava i za njih bi trebalo da bude nadlean sud. Isti problemi postoje i u vezi s privrednim prestupima. Privredni prestupi su povrede pravila o privrednom i finansijskom poslovanju koje mogu prouzrokovati tee posledice. Meutim, iako su po svojoj prirodi kanjiva dela, za njih nisu nadleni krivini, ve privredni sudovi, a sam postupak regulisan je Zakonom o privrednim prestupima,228 a ne ZKP. Zakon o privrednim prestupima predvia primenu nekih odredbi ZKP, meutim, one nisu dovoljne da prue svu zatitu predvienu lanom 6 EKPS. 4.6.6.1. Pretpostavka nevinosti. Pretpostavka nevinosti za posledicu ima da je okrivljeni osloboen tereta da dokazuje da nije kriv, a sud se obavezuje da, ako nije s izvesnou utvrdio krivicu, postupi onako kako je povoljnije za okrivljenog. Ustav i ZKP u skladu su s meunarodnim standardima. Oni predviaju da e se svako smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom nadlenog suda (l. 34, st. 3 Ustava; l. 3, st. 1 ZKP).
227 228 Novim zakonom o ureenju sudova formirani su prekrajni sudovi i Vii prekrajni sud. Sl. list SFRJ, 4/77, 36/77, 14/85, 10/86, 74/87, 57/89 i 3/90; Sl. list SRJ, 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/01.

113

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ZKP, u skladu s evropskim standardima,229 predvia da nije samo sud u obavezi da potuje pretpostavku nevinosti, ve da i svi dravni organi, sredstva javnog obavetavanja, udruenja graana, javne linosti i druga lica imaju obavezu da svojim javnim izjavama ne vreaju prava okrivljenog (l. 3, st. 2 ZKP). Ovogodinjim izmenama i dopunama Krivinog zakonika230 uvedena je odredba koja predvia da e krivino delo ubudue biti i javno komentarisanje sudskih postupaka i ometanje pravde u sluaju da je davanje izjava u vezi sa sudskim postupkom, u nameri povrede pretpostavke nevinosti i nezavisnosti suda, kao i pozivanje na neizvrenje sudskih odluka i spreavanje nosilaca pravosudnih funkcija u vrenju dunosti (l. 336 st. a).231 Iako po reima predstavnika izvrne vlasti ova odredba ne predstavlja pretnju nezavisnom novinarstvu, njena nejasna sadrina ostavlja tu sumnju. Udruenja novinara traila su izmenu ili brisanje ove odredbe,232 dok su, s druge strane, predstavnici tuilatva i Ministarstva pravde isticali da ova odredba nije usmerena protiv novinara, ve da je njen cilj zatita pretpostavke nevinosti i ogranienje izvrne vlasti da se mea u sudske postupke. Sama sadrina odredbe koja propisuje da ovo krivino delo vri onaj ko daje izjave a ne neko ko ih prenosi, koristi ili citira u nekoj meri moe da potvrdi ove tvrdnje, ali uzimajui u obzir atmosferu u kojoj novinari u Srbiji rade, reenje treba da bude formulisano na nain koji vodi rauna o slobodi i nezavisnosti medija. Svakako da je neophodno kazniti one koji kre pretpostavku nevinosti, ali iz razloga stalne nesigurnosti novinara u Srbiji bilo je neophodno ovu odredbu formulisati tako da ne ostavlja prostor za zloupotrebe ili dileme. 4.6.6.2. Obavetenje o optubi, bez odlaganja i na jeziku koji optueni razume. Ustav u lanu 33 garantuje svakome ko je okrivljen za krivino delo pravo da u najkraem roku bude obaveten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i dokazima prikupljenim protiv njega, podrobno i na jeziku koji razume. Prema ZKP, koji podrobno regulie ovo pravo, okrivljeni mora biti obaveten o krivinom delu koje mu se stavlja na teret i o dokazima na kojima je zasnovana optuba ve na prvom sasluanju (l. 4, st. 1). Takoe, kad policija prilikom prikupljanja obavetenja oceni da graanin koga sasluava moe biti osumnjieni, duna je da ga obavesti da se smatra osumnjienim, o delu za koje se tereti i osnovama sumnje (l. 226, st. 8). Optunica se dostavlja okrivljenom koji je na slobodi bez odlaganja, a ako se nalazi u pritvoru, u roku od 24 sata po prijemu (l. 270, st. 1). Optunica mora
229 230 231 Vidi Allenet de Ribemont protiv Francuske, ECHR, App. No. 15175/89 (1995). Sl. glasnik RS, 72/09. Ko za vreme trajanja postupka pred sudom, a pre donoenja pravosnane sudske odluke, u nameri da povredi pretpostavku nevinosti i nezavisnosti suda, daje izjave u sredstvima javnog informisanja, kaznie se zatvorom do est meseci i novanom kaznom. Dozvoljenja kritika suda, ne i maliciozno pisanje, Blic, 29.12.2009. http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/170526/Dozvoljena-kritika-suda-ne-i-maliciozno-pisanje.

232

114

Ljudska prava u pravnim propisima

da sadri, izmeu ostalog, opis dela i okolnosti koje blie odreuju krivino delo, kao i predlog o dokazima koje treba izvesti na glavnom pretresu (l. 266, st. 5). Obavetenje o optubi garantovano je i u prekrajnom postupku (l. 85, st. 2 i l. 86 ZOP). 4.6.6.3. Dovoljno vremena i mogunosti za pripremu odbrane i pravo na kontakt s braniocem. Obaveza osiguranja dovoljnog vremena za pripremanje odbrane okrivljenom predstavlja jedno od osnovnih naela ZKP (l. 285, st. 3). Meutim, minimalni rokovi koje ZKP predvia za pripremanje odbrane isuvie su kratki (u redovnom postupku dovoljno vremena (...), a najmanje osam dana, odnosno za tea krivina dela najmanje petnaest dana (l. 285, st. 3); u skraenom postupku dovoljno vremena, a najmanje osam dana (l. 442, st. 3 ZKP)). U praksi ovo nije problem, jer se suenja zakazuju na due rokove zbog velikog broja predmeta koje sudije imaju u radu. Ukoliko tuilac podnese novu optunicu u toku glavnog pretresa, sudsko vee je u obavezi da optuenom i njegovom braniocu ostavi dovoljno vremena za pripremanje valjane odbrane (l. 341, st. 2). Kada je re o drugostepenom postupku, odredba lana 373 ZKP predvia obavezu dostavljanja albe protivnoj stranci i mogunosti podnoenja odgovora u roku od 8 dana. Ove garantije sadrane su i u Zakonu o prekrajima (l. 85, st. 1, 3 i 4, l. 108 i 109). 4.6.6.4. Zabrana suenja u odsustvu i pravo na odbranu. Ustav propisuje da svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i da ne moe biti kanjen ako mu se ne omogui prethodno da bude sasluan i da se brani (l. 33, st. 4). Prema ZKP, suenje in absentia je doputeno samo izuzetno, i to onda kada je do odsustva dolo krivicom optuenog, na primer, ako je on u bekstvu ili inae nije dostian dravnim organima, a postoje naroito vani razlozi da mu se sudi iako je odsutan (l. 304, st. 1; l. 445). Osim toga, okrivljeni kome se sudi u odsustvu mora imati branioca, im se donese reenje o suenju u odsustvu (l. 71, st. 3). Na zahtev lica koje je osueno u odsustvu ili njegovog branioca, krivini postupak e se ponoviti (l. 413, st. 1 ZKP). U ovom delu propisi Srbije su u skladu s meunarodnim standardima. Ipak, stie se utisak da se ovaj institut koristi u praksi suvie esto, i kada i nisu u potpunosti iscrpene sve mogunosti da se obezbedi prisustvo nekog lica, iako se mogunost za suenje u odsustvu, prema meunarodnim standardima, mora koristiti restriktivno. Ustav garantuje pravo na odbranu (l. 33), koje je blie regulisano ZKP. Cilj Ustavom zajemenog prava na odbranu je da se okrivljenom obezbedi mogunost da dobija odgovarajuu pravnu pomo tokom itavog postupka. Pravo okrivljenog da se sam brani nije apsolutno pravo.233 Okrivljeni moe sam da se brani samo
233 Vidi Croissant protiv Nemake, ECHR, App. No. 13611/88 (1992).

115

Ljudska prava u Srbiji 2009.

onda kada zakon nije predvideo da je odbrana obavezna. U svakom sluaju, sud ima obavezu da ga obavesti da ima pravo na branioca (l. 13 i l. 89, st. 3). Sud je duan da okrivljenom dodeli postavljenog branioca u dva sluaja: kada je re o obaveznoj odbrani a okrivljeni nije uzeo branioca i kada se okrivljeni koristi siromakim pravom. Zakon izriito nabraja sluajeve u kojima okrivljeni mora da ima branioca, i od kog momenta u postupku: ako je nem, gluv ili nesposoban da se sam uspeno brani ili se postupak vodi zbog krivinog dela za koje se moe izrei kazna zatvora preko deset godina ili tea kazna okrivljeni mora imati branioca ve prilikom prvog sasluanja; ako se okrivljenom sudi u odsustvu, im se donese reenje o suenju in absentia; ako je okrivljenom odreen pritvor, on mora imati branioca od trenutka kada mu je pritvor odreen i dok je u pritvoru (l. 71, st. 13 ZKP). Umesto branioca postavljenog po slubenoj dunosti, okrivljeni uvek moe uzeti drugog branioca (l. 73, st. 1 ZKP). Osim toga, predsednik suda moe razreiti postavljenog branioca koji neuredno izvrava dunost.234 to se siromakog prava tie, Ustav izriito garantuje pravo na besplatnu pravnu pomo okrivljenom koji ne moe da snosi trokove branioca, ako to zahteva interes pravinosti, u skladu sa zakonom (l. 33, st. 3). ZKP predvia da se okrivljenom koji prema svom imovnom stanju ne moe snositi trokove odbrane na njegov zahtev postavlja branilac, kada se postupak vodi za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko 3 godine ili ako to zahtevaju interesi pravinosti (l. 72). ZKP proiruje pravo na angaovanje branioca i na osumnjienog. Tako, osumnjieni koji je pozvan od strane policije radi prikupljanja obavetenja (l. 226, st. 7) ima pravo da bude pouen o svojim pravima to podrazumeva i pravo na branioca. Posle donoenja reenja o sprovoenju istrage ili posle neposrednog podizanja optunice, a i pre toga, ako je osumnjieni sasluan po odredbama o sasluanju okrivljenog, branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda prikupljene predmete koji slue kao dokaz (l. 74, st. 1). Prema ZKP omogueno je braniocu da neposredno pre prvog sasluanja osumnjienog proita krivinu prijavu i zahtev za sprovoenje istrage (l. 74, st. 2). to se samog osumnjienog tie, njemu e se, ako to zahteva, omoguiti da neposredno pre prvog sasluanja proita krivinu prijavu, odnosno obavetenje o krivinom delu (l. 89, st. 3). Posebno se regulie nadzor nad voenjem razgovora osumnjienog/okrivljenog i branioca. Branilac ima pravo na poverljiv razgovor s osumnjienim koji je li234 Ovo je u skladu s praksom Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvreno da se od vlasti zahteva ne samo da obezbede odbranu, ve i da ta odbrana bude delotvorna, a u sluaju da postavljeni branilac ne prua delotvorno zastupanje, od vlasti se zahteva da interveniu. Vidi Kamasinski protiv Austrije, ECHR, App. No. 9783/82 (1989) i Artico protiv Italije, ECHR, App. No. 6694/74 (1980).

116

Ljudska prava u pravnim propisima

en slobode i pre nego to je osumnjieni sasluan, kao i s okrivljenim koji se nalazi u pritvoru. Kontrola ovog razgovora pre prvog sasluanja i tokom istrage doputena je samo posmatranjem, ali ne i sluanjem (l. 75, st. 2 ZKP). Poto zadovoljavajue reguliu pravo odbrane na pristup svim materijalnim dokazima i bezuslovnu obavezu tuioca da joj sve dokaze stavi na uvid, kao i kontakt okrivljenog i branioca, ove odredbe su u skladu sa standardima EKPS.235 Zakon o prekrajima garantuje pravo na odbranu u lanu 85. Odbrana se moe izneti i u pisanoj formi (l. 177) ako sud ili organ uprave koji vodi prekrajni postupak nae, s obzirom na znaaj prekraja i podataka kojima raspolae, da neposredno usmeno sasluanje nije potrebno. Sud moe da odlui da pretres odri u odsustvu okrivljenog koji je uredno pozvan ako je on ve sasluan, a sud nae da njegovo prisustvo nije neophodno (l. 208). Pravo na branioca je garantovano u odredbama lanova 109 i 167 ZOP. 4.6.6.5. Pravo na pozivanje i ispitivanje svedoka. Okrivljeni mora imati mogunost da pozove i ispita svedoke za koje smatra da su relevantni za njegovu odbranu. Takoe, okrivljenom se mora omoguiti da ispita svedoke optube. ZKP predvia da tokom itavog postupka okrivljeni moe zahtevati da se pozovu novi svedoci ili vetaci ili da se pribave drugi novi dokazi (l. 286 i 333, st. 2 ZKP i l. 211 ZOP). Novina u zakonu je to svedoku i vetaku neposredno postavljaju pitanja stranke, predsednik vea i lanovi vea. Ako se stranke ne saglase o drukijem redosledu, pitanja najpre postavlja stranka koja je predloila svedoka ili vetaka, zatim suprotna stranka, posle nje predsednik i lanovi vea, a zatim oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, saoptueni i vetaci. Ako je sud odredio izvoenje dokaza bez predloga stranaka, pitanja prvi postavljaju predsednik i lanovi vea, zatim tuilac, optueni i njegov branilac, oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik i vetaci. Stranka koja je predloila svedoka ili vetaka moe posle svih da postavi dopunska pitanja. Na ovaj nain uvedeno je unakrsno ispitivanje i date su mnogo vee mogunosti strankama prilikom ispitivanja svedoka (l. 331 ZKP i l. 88 Zakona o izmenama i dopunama ZKP). Ako se svedok sasluava van samog suenja, stranke i oteeni obavestie se o vremenu i mestu sasluavanja (l. 334 ZKP). Kad je u pitanju sasluavanje svedoka tokom pripreme glavnog postupka, ZKP pravo stranaka da budu obavetene o vremenu i mestu sasluavanja vezuje za uslov da hitnost postupka to doputa (l. 288, st. 3 ZKP i l. 211 ZOP). ZKP navodi i sluajeve kada je mogue na glavnom pretresu samo proitati zapisnike o iskazima svedoka, saoptuenih ili ve osuenih uesnika u krivinom delu (l. 309). Pravo da se pozivaju i ispituju svedoci nije apsolutno pravo. Meunarodni standardi doputaju da se ovo pravo ogranii tako to e se odreenim licima, npr.
235 Vidi Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 46277/99 (1992).

117

Ljudska prava u Srbiji 2009.

lanovima porodice, dozvoliti da odbiju da svedoe. Ovakvi izuzeci predvieni su i u ZKP. Tako, lan 97 odreuje da se kao svedoci ne mogu sasluati lica koja bi svojim iskazom povredila dunost uvanja tajne, osim ako ih nadleni organ ne oslobodi te dunosti, kao ni branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio. Pored toga, ne mogu se sasluati kao svedoci ni maloletna lica koja nisu sposobna da shvate znaaj svog prava da ne moraju da svedoe, ni lica koja zbog svoje bolesti ili uzrasta uopte nisu u stanju da svedoe. Dunosti svedoenja osloboena su lica koja su u odreenom srodstvu s okrivljenim (l. 98, st. 1). Takoe, ZKP predvia da lica koja se sasluavaju kao svedoci mogu uskratiti odgovor na pojedina pitanja ako je verovatno da bi tim odgovorom sebe ili odreene kategorije svojih srodnika izloila tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju (l. 100). Lica koja daju iskaz pred sudom duna su da govore istinu. Davanje lanog iskaza inkriminisano je krivinim zakonom (l. 206 KZ). ZKP predvia i mere zatite svedoka. Kada postoje okolnosti koje ukazuju da bi svedoku ili njemu bliskim licima javnim svedoenjem bili ugroeni ivot, telo, zdravlje, sloboda ili imovina veeg obima, a naroito kada se radi o krivinim delima organizovanog kriminala, korupcije i drugim izuzetno tekim krivinim delima, sud moe reenjem odobriti da se svedoku obezbede mere posebne zatite. Mere posebne zatite svedoka obuhvataju ispitivanje svedoka pod uslovima i na nain koji obezbeuju da se ne otkrije njegov identitet i mere fizikog obezbeenja svedoka u toku postupka (l. 109 ZKP i l 109, t. a- Zakona o izmenama i dopunama ZKP). Pored zatite predviene u ZKP, mere zatite svedoka predviene su, pod odreenim uslovima, i Zakonom o programu zatite uesnika u krivinom postupku.236 4.6.6.6. Pravo na prevodioca. Ustav u stavu 2 lana 32 svakome jemi pravo na besplatnog prevodioca u sluaju da ne razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Slepim, gluvim i nemim licima garantuje se pravo na besplatnog tumaa. Prema ZKP, stranke, svedoci i drugi uesnici u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik i u tu svrhu se obezbeuje prevoenje (l. 9). Sud ima obavezu da ova lica poui o pravu na prevoenje, a oni se ovog prava mogu odrei ukoliko razumeju i govore jezik na kome se vodi postupak (l. 9, st. 3). Kada je optuenom, njegovom braniocu ... protivno njegovom zahtevu uskraeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa postoji bitna povreda krivinog postupka (l. 368, st. 1, t. 3 ZKP i l. 251 ZOP).
236 Sl. glasnik RS, 85/05.

118

Ljudska prava u pravnim propisima

4.6.6.7. Zabrana samooptuivanja. Prema Ustavu, lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije duno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (l. 33, st. 7) Okrivljenom je priznato pravo da se brani utanjem time to se jo pre prvog ispitivanja upozorava da sve to izjavi moe biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega. Okrivljeni ne sme biti primoran da svedoi protiv samog sebe ili da prizna krivicu (l. 3 Zakona o izmenama i dopunama ZKP). Okrivljeni takoe ima pravo da se ne izjasni o optubi i da ne iznese svoju odbranu (l. 89 ZKP i l. 176 ZOP). Ukoliko okrivljeni nije bio propisno pouen o svojim pravima, sudska odluka se ne moe zasnivati na njegovoj izjavi (l. 89, st. 10 ZKP). ZKP zabranjuje korienje sile, pretnje, obmane, obeanja, iznude, iznurivanja i slinih postupaka prilikom sasluanja okrivljenog (l. 103).237 Takoe, odluka se ne moe zasnivati na iskazu okrivljenog koji je pribavljen protivno ovoj zabrani (l. 89, st. 11). Jedna od najvanijih novina koje uvodi Zakon o izmenama i dopunama ZKP238 je, svakako, sporazum o priznanju krivice i pravilo da e svedok saradnik i posle sticanja tog statusa biti okrivljeni u postupku (l. 282, st. a-d). Svedok saradnik e posle dobijanja statusa biti obuhvaen presudom s tim to e mu izreena zatvorska kazna biti duplo manja, a ostavljena je i mogunost osloboenja od kazne. Sporazum o priznanju krivice, moe biti postignut izmeu tuioca i okrivljenog za krivina dela za koja je zapreena kazna zatvora do 12 godina. 4.6.6.8. Pravo na albu. Ustav svima garantuje pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (l. 36, st. 2). Drugostepenost je pravilo bez izuzetka alba protiv presude prvostepenog suda nikad nije iskljuena, a pod odreenim uslovima doputena je i trostepenost odluivanja (l. 105 Zakona o izmenama i dopunama ZKP). Pored albe na presudu, kao redovnog pravnog leka, osuenom licu je na raspolaganju i zahtev za ponavljanje krivinog postupka (glava XXV ZKP). Usvajanjem izmena i dopuna ZKP ukinuta su dva vanredna pravna leka vanredno ublaavanje kazne i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude. Ukidanjem ova dva pravna leka uvodi se vea izvesnost u pravni sistem.239 4.6.6.9. Pravo na odtetu. Prema Ustavu, pravo na rehabilitaciju, naknadu tete od drave i druga prava utvrena zakonom ima lice koje je bez osnova ili nezakonito osueno za kanjivo delo (l. 35, st. 1). ZKP utvruje sluajeve i postupak za ostvarivanje ovih prava (glava XXXIV ZKP). Tako, pravo na naknadu tete zbog neosnovane osude ima lice prema kome
237 238 239 Vidi I.4.3. Sl. glasnik RS, 72/09. Vidi I.4.6.4.

119

Ljudska prava u Srbiji 2009.

je bila pravnosnano izreena krivina sankcija ili je oglaeno krivim a osloboeno od kazne, a docnije je povodom vanrednog pravnog leka novi postupak pravnosnano obustavljen ili je pravnosnanom presudom osloboeno od optube ili je optuba odbijena. Ipak, osueni nema pravo na naknadu ako je: do obustave postupka ili presude kojom se optuba odbija dolo zbog toga to je u novom postupku oteeni kao tuilac, odnosno privatni tuilac, odustao od gonjenja, ili to je oteeni odustao od predloga, a do odustanka je dolo na osnovu sporazuma s okrivljenim, ili zbog toga to je krivino delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako je u novom postupku reenjem optuba odbaena zbog nenadlenosti suda, a ovlaeni tuilac je preduzeo gonjenje pred nadlenim sudom ili je svojim lanim priznanjem ili na drugi nain namerno prouzrokovao svoju osudu, osim ako je na to bio prinuen (l. 556). Ovo pravo je predvieno i u Zakonu o prekrajima (l. 280284). 4.6.6.10. Ne bis in idem. Meunarodni standardi (l. 14, st. 7 PGP i l. 4, st. 1 Protokola br. 7 uz EKPS) predviaju da se nikome ... ne moe ponovo suditi niti se moe ponovo kazniti ... za delo za koje je ve bio pravnosnano osloboen ili osuen. EKPS, za razliku od PGP, doputa odstupanje od ovog naela postupak se moe ponoviti ako postoje dokazi o novim ili novo otkrivenim injenicama ili ako je u ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla da utie na njegov ishod (l. 4, st. 2 Protokola br. 7 uz EKPS). Naelo ne bis in idem sadrano je i u Ustavu, u odredbi lana 34, st. 4:
Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obustavljen, niti sudska odluka moe biti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku.

ZKP sadri normu po kojoj niko nee biti gonjen i kanjen za krivino delo za koje je ve bio osloboen ili osuen konanom presudom, ili gde je krivini postupak prekinut konanom odlukom, ili je optuba odbaena konanom presudom (l. 6, st. 1). Pored ovoga, zabranjeno je donoenje odluke koja je nepovoljnija po okrivljenog u postupku po uloenom vanrednom pravnom leku (l. 6, st. 2). ZOP u lanu 8 predvia da niko ne moe biti kanjen u prekrajnom postupku dva ili vie puta za istu prekrajnu radnju, a nee se kazniti za prekraj ni lice koje je u krivinom postupku ili u postupku za privredni prestup pravnosnano oglaeno krivim za delo koje ima i obeleje prekraja.

4.6.7. Ustavno sudstvo

Zakon o Ustavnom sudu usvojen je krajem novembra 2007. godine.240 Time je konano stvorena zakonska mogunost da se otkloni problem nefunkcionisanja ovog suda koje je trajalo itavih godinu dana i pristupilo se izboru novog sasta240 Sl. glasnik RS, 109/07.

120

Ljudska prava u pravnim propisima

va Ustavnog suda, koji se inae bira po veoma komplikovanoj proceduri. Naime, najpre predsednik Republike i Narodna skuptina nominuju po deset kandidata za funkciju sudije Ustavnog suda. Zatim oba ova organa, razmatrajui predloge onog drugog, biraju po pet kandidata koji postaju sudije Ustavnog suda. Preostalih pet sudija bira se na sednici Vrhovnog kasacionog suda, sa zajednike liste Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca (l. 172 Ustava). Deset od petnaest lanova Ustavnog suda je izabrano, a Ustavni zakon dozvoljava mogunost da on pone s radom i u dvotreinskom sastavu (l. 9, st. 2 i 3). Poto je Vrhovni kasacioni poeo sa radom, moe se oekivati da e sve sudije biti izabrane. Na prvoj odranoj sednici izabrana je predsednica Ustavnog suda. Ustavni sud ima petnaest sudija koji se biraju na period od devet godina (l. 172, st. 1 Ustava). Za sudiju moe biti izabran istaknuti pravnik koji je navrio najmanje 40 godina ivota i najmanje 15 godina radi u pravnoj struci (l. 172, st. 5). Ustav uvodi i reenje prema kojem sa svake od tri predloene liste kandidata, najmanje po jedan izabrani sudija mora biti s teritorije autonomnih pokrajina (l. 172, st. 4). Nedostaci i nepreciznosti u ustavnom aranmanu koji ureuje kandidovanje i izbor sudija Ustavnog suda, pokazali su se ve prilikom utvrivanja liste kandidata u Narodnoj skuptini. Prvo, veina politikih stranaka odluila je da lista kandidata bude utvrena meustranakim dogovorom, i to tako to e svaka poslanika grupa kandidovati odreeni, unapred dogovoreni broj kandidata. Opozicione stranke, SRS i LDP, su u ovom sluaju odbile da ponude svoje kandidate pa je lista utvrena dogovorom stranaka lanica vladajue koalicije. Pored toga, Poslovnikom Narodne skuptine nije utvreno ko je u ovakvoj situaciji formalni predlaga liste kandidata, pa je u nedostatku takve odredbe podnosilac predloga bio sam predsednik Narodne skuptine. Oigledno je da Ustav i Ustavni zakon nisu pruili jasna pravila efikasnog izbora sudija Ustavnog suda, niti valjane garancije nezavisnosti Ustavnog suda. Naalost, prilika da se neke ustavne nedoslednosti isprave u Zakonu o Ustavnom sudu nisu iskoriene. U delu zakona koji se bavi pitanjima izbora sudija, trajanja njihovog mandata i uslova za prestanak funkcije su uglavnom ponovljene ture i nejasne odredbe samog Ustava. Sudija Ustavnog suda se razreava ako postane lan politike stranke, povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost, bude osuen na kaznu zatvora ili bude osuen za delo koje ga ini nedostojnim dunosti sudije Ustavnog suda (l. 15, st. 1 Zakona o Ustavnom sudu). Ispunjenost ovih uslova ceni sam Ustavni sud, u postupku koji mogu da pokrenu ovlaeni predlagai za izbor ili imenovanje sudija ovog suda (l. 15, st. 2 i 3). Zakon o Ustavnom sudu zabranjuje sudijama Ustavnog suda da vre drugu javnu ili profesionalnu funkciju, niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji (l. 16, st. 1). Istovremeno, javnom ili profesionalnom delatnou se u ovom sluaju ne smatra delovanje u kulturno-umetnikom, humanitarnom, sportskom ili drugom udruenju, bez naknade (l. 16, st. 2).

121

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.7. Pravo na zatitu privatnog ivota, porodice, stana i prepiske

lan 17 PGP:
1. Niko ne moe biti predmet samovoljnih ili nezakonitih meanja u njegov privatni ivot, u njegovu porodicu, u njegov stan ili njegovu prepisku, niti nezakonitih povreda nanesenih njegovoj asti ili njegovom ugledu. 2. Svako lice ima pravo na zatitu zakona protiv ovakvih meanja ili povreda.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 8 EKPS:

1. Svako ima pravo na potovanje svog privatnog i porodinog ivota, doma i prepiske. 2. Javne vlasti nee se meati u vrenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.7.1. Opte
Prema uobiajenom shvatanju, pravo na privatnost slui zatiti od neeljenog publiciteta, a prema irem shvatanju, pravo na privatnost izjednaava se s linom autonomijom pojedinca, odnosno njegovom optom slobodom da, neometan od strane drave ili drugih lica, odreuje nain svog ivota. Evropski sud za ljudska prava prihvata ire tumaenje koncepta privatnosti i smatra da se sadrina ovog prava ne moe unapred taksativno odrediti.241 Tako, prema praksi Evropskog suda, privatnost, izmeu ostalog, obuhvata i fiziki i moralni integritet, seksualnu opredeljenost,242 odnose s drugim ljudima, ukljuujui i poslovne i profesionalne odnose.243 Ustav ne titi pravo na privatnost kao takvu, ve jemi nepovredivost fizikog i psihikog integriteta (l. 25, st. 1), stana (l. 40), pisama i drugih sredstava komuniciranja (l. 41).

4.7.2. Pristup i prikupljanje linih podataka

4.7.2.1. Opta pravila. Prikupljanje, dranje i korienje linih podataka, kao i mogunost pristupa pojedinca podacima zatieni su lanom 8 EKPS.244
241 242 243 244 Costello-Roberts protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 13134/87 (1993). Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 7275/76 (1981). Niemietz protiv Nemake, ECHR, App. No. 13710/88 (1992). Leander protiv vedske, ECHR, App. No. 9248/81 (1987); Hewitt i Harman protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECmHR, App. No. 20317/92 (1992); Gaskin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 10454/83 (1989).

122

Ljudska prava u pravnim propisima

Konvencija o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu linih podataka, koja obavezuje i Srbiju,245 prvi je obavezujui meunarodni instrument u oblasti zatite podataka o linosti. Ona uspostavlja obavezu drava ugovornica da preduzmu neophodne mere kako bi se obezbedila zakonska zatita osnovnih ljudskih prava u vezi s automatskom obradom linih podataka. Srpski parlament usvojio je u novembru 2008. godine Zakon o potvrivanju Dodatnog protokola uz Konveciju o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu linih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograninim protokom podataka.246 Dodatni protokol dopunjuje Konvenciju tako to nalae da se obrazuju nadzorni organi u dravama ugovornicama, i blie ureuje prekogranini protok linih podataka do primaoca koji nije u nadlenosti strane ugovornice Konvencije. Poverenik za javne informacije i zatitu podataka o linosti ima ovlaenja nadzora i nad linim podacima koji se automatski obrauju (l. 4 Zakona o zatiti podataka o linosti). Ustav sadri naelnu odredbu kojom jemi zatitu podataka o linosti, i propisuje da se prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju zakonom (l. 42, st. 1 i 2). Ustavom je izriito propisano da je zabranjena i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, osim za potrebe voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom (l. 42, st. 3). Svako, prema Ustavu, ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti i pravo na sudsku zatitu zbog njihove zloupotrebe (l. 42, st. 4). Primena Zakona o zatiti podataka o linosti,247 usvojenog prole godine, poela je 1. januara 2009. godine. Ovim zakonom detaljnije su odreeni uslovi za prikupljanje i obradu linih podataka. Svrha prikupljanja podataka mora biti unapred i jasno odreena. Zakon razlikuje obradu linih podataka na osnovu pristanka lica na koje se podaci o linosti odnose (l. 10) i obradu podataka o linosti od strane dravnih organa (lan 13). Obrada podataka na osnovu pristanka lica na koje se ti podaci o linosti odnose mogua je samo ako mu je jasno predoena svrha obrade podataka, ako se ti podaci koriste za tano naznaenu svrhu i ako je za tu obradu pribavljena prethodna saglasnost lica na koje se ti podaci odnose. Drugi nain obrade podataka na nain kako je opisan u lanu 13 ovog zakona predstavlja problematino reenje, pre svega jer je osnov za obradu podataka o linosti bez pristanka lica na koje se ti podaci odnose veoma iroko postavljen. Organ vlasti moe da obrauje podatke bez pristanka lica ako je ta obrada neophodna radi obavljanja poslova iz njegove nadlenosti odreenih zakonom ili drugim propisom u cilju ostvarivanja interesa nacionalne ili javne bezbednosti, odbrane zemlje, spreavanja, otkrivanja,
245 246 247 Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 1/92 i Sl. list SCG, 11/05. Sl.glasnik RS (Meunarodni ugovori), 98//08. Sl. glasnik RS, 97/08.

123

Ljudska prava u Srbiji 2009.

istrage i gonjenja za krivina dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa drave, zatite zdravlja i morala, zatite prava i sloboda i drugog javnog interesa a u drugim sluajevima na osnovu pismenog pristanka lica. Ovako iroko postavljen osnov za obradu podataka o linosti moe da obesmisli i samu zatitu podataka o linosti. Takoe, utvreno je pravo graana na obavetenje, uvid i kopiju podataka koji su prikupljeni, koje se moe ograniiti zbog u zakonu navedenih razloga koji se tiu zloupotrebe ili ugroavanja javnog ili interesa samog lica (l. 23). Povodom izvrenog uvida lice ima i pravo da zahteva ispravku, dopunu, auriranje ili brisanje podataka, kao i prekid i obustavu obrade ako su svrha ili nain obrade neodreeni ili nedozvoljeni i ako su podaci koji se prikupljaju nesrazmerni svrsi ili netani (l. 22). Zakonom se proiruje funkcija poverenika za pristup informacijama od javnog znaaja i on postaje poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti. Poverenik ima nadzornu ulogu nad procesom obrade podataka o linosti, pravo da odluuje u postupku po albi i druge nadlenosti u vezi sa prikupljanjem, uvanjem i zatitom podataka o linosti (l. 44). Najznaajnije za uspean nadzor je njegovo pravo na pristup i uvid u podatke koji se prikupljaju, ali i dokumentaciju, akte i prostorije lica ovlaenih za prikupljanje podataka (l. 45). Ogranienja nadzorne uloge poverenika ukinuta su novim Zakonom o tajnosti podataka tako da je tek sada omogueno vrenje potpunog nadzora.248 Meutim, da bi nadzor zatite podataka o linosti bio efikasan, povereniku su neophodna sredstva za logistiku i osoblje, koja nedostaju. Da bi se ostvarila odgovarajua zatita podataka o linosti u Republici Srbiji u skladu s pravom EU primarni uslov je da nacionalno zakonodavstvo bude u potpunosti usklaeno s odredbama Direktive 95/46/EZ.249 Iz tog razloga, poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti dostavio je Vladi Srbije Predlog nacionalne strategije sprovoenja zatite podataka o linosti.250 Ovaj dokument je sainjen u saradnji s ekspertima Komisije EU i bio je predmet tromesene strune i javne rasprave. Predlog strategije sadri naela i ciljeve zatite podataka o linosti u Republici Srbiji i predvia usvajanje akcionog plana kako bi dolo do njihove pune implementacije, to su i glavni zahtevi Direktive. Zakon o policiji predvia prikupljanje, obradu i korienje linih podataka kao jedno od policijskih ovlaenja, za koja generalno vai pravilo proporcionalnosti (l. 75).251 Krivinim zakonikom inkriminisano je neovlaeno prikupljanje, pribavljanje, saoptavanje i nenamenska upotreba podataka o linosti, koji se prikupljaju,
248 249 Zakon o tajnosti podataka, Sl. glasnik RS, 104/09, l. 109. Directive on the protection of individuals with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data, European Parliament and of the Council, 95/46/EC, 24. oktobar 1995. Dostupno na: http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/arhiva/2009-08-28-15-38-53. Vidi vie o prikupljanju podataka od strane policije i pravu na uvid u podatke koje vodi policija u Izvetaj 2005, I 4.7.2.1.

250 251

124

Ljudska prava u pravnim propisima

obrauju i koriste na osnovu zakona (l. 146). Zakonik dozvoljava izdavanje podataka iz kaznene evidencije nadlenim pravosudnim organima, drugim dravnim organima i ostalim nabrojanim subjektima ako za to postoji opravdan i obrazloen interes zasnovan na zakonu, a generalno se zabranjuje, mada ne kanjava, zahtevanje od graanina da podnosi dokaz o svojoj osuivanosti ili neosuivanosti (l. 102). Zakon o radu po prvi put regulie obradu i pristup linim podacima koji se o zaposlenom vode kod poslodavca. Zakon zabranjuje poslodavcima da od kandidata zahtevaju podatke koji nisu od neposrednog znaaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.252 Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji253 garantuje pravo na privatnost poreskih obveznika i propisuje da je svaka informacija o poreskom obvezniku tajna, osim striktno propisanih izuzetaka.254 Zakon o dravnoj upravi255 ne sadri posebne odredbe o pravu graana na pristup podacima, ve samo propisuje da su organi dravne uprave duni da javnosti omogue uvid u svoj rad, i u tom pogledu upuuje na primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (l. 11).256 Meutim, taj zakon regulie samo pristup informacijama od javnog znaaja (tj. informacijama koje javnost ima opravdan interes da zna), a ne govori o pravu pojedinaca na uvid u informacije koje se na njih odnose. S druge strane, zakon titi privatnost pojedinaca tako to predvia da organ vlasti nee pruiti traenu informaciju ako bi time povredio pravo na privatnost lica na koje se informacija odnosi, ali predvia i izuzetke.257 Ustav garantuje pravo na obavetenost (l. 51), u okviru koga se propisuje da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu dravnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlaenja. Ustav ne ograniava izriito ovo pravo pravom na privatnost, ali propisuje da e se ono koristiti u skladu sa zakonom, to znai da moraju da se potuju odredbe Zakona o zatiti podataka o linosti. Ipak, bilo bi bolje da je Ustav i sam izriito predvideo potovanje prava na privatnost u ovom kontekstu. 4.7.2.2. Zakon o tajnosti podataka.258 Srbija ve dugi niz godina nije imala zakon koji na jednom mestu, precizno i jasno definie ko moe da odreuje ta je tajna, po kojim kriterijumima, ko ima pristup tajnim podacima i ko kontrolie i spreava zloupotrebe u ovoj oblasti. Do sada je preko 400, uglavnom podzakonskih aka252 253 254 255 256 257 Vidi Izvetaj 2005, I 4.7.2.1. Sl. glasnik RS, 80/02. Vidi vie o zatiti privatnosti poreskih obveznika u Izvetaj 2005, I 4.7.2.1. Sl. glasnik RS, 79/05. Sl. glasnik RS, 120/04 i 54/07. O pravu na slobodan pristup informacijama od javnog znaaja vidi II.2.2. Izuzeci su: ako je to lice dalo svoj pristanak, ako se radi o linosti koja je od interesa za javnost (to se, pre svega, odnosi na nosioce dravnih i politikih funkcija) i ako je informacija vana s obzirom na funkciju koju to lice vri, kao i ako se radi o licu koje je svojim ponaanjem dalo povoda za traenje informacije (l. 14). Sl. glasnik RS, 104/09.

258

125

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ta, regulisalo ovu materiju. Potreba za donoenjem modernog zakona u ovoj oblasti uoena je jo 2007. godine kada je grupa graana uputila u skuptinsku proceduru Predlog zakona o klasifikaciji informacija259 koji je pripremila koalicija nevladinih organizacija i nezavisnih eksperata. Dve godine kasnije i Ministarstvo pravde, u svetlu reforme zakonodavstva radi usklaivanja sa pravom EU, formira radnu grupu koja izrauje novi model zakona o tajnosti podataka.260 Novi Predlog upuen je na usvajanje u skuptinu po hitnom postupku, ali je zbog svojih brojnih nedostataka izazvao otre kritike. Pod pritiskom javnosti i nakon odrane javne rasprave, Predlog je povuen iz procedure na doradu u skladu s podnetim primedbama. Skuptina Srbije u decembru 2009. godine usvojila je Zakon o tajnosti podataka koji e se primenjivati od naredne godine. Konano reenje sadri brojne odredbe (preko 100 lanova) koje na jedinstven nain ureuju sistem tajnih podataka i rezultat je neke vrste kompromisa izmeu slubi bezbednosti i graanskog drutva. Zakon o tajnosti podataka odreuje kao tajne one podatke koji su bitni za bezbednost, odbranu i meunarodne poslove Republike Srbije (l. 8). Zakon ureuje nain odreivanja i zatite tajnih podataka, pristup tim podacima i prestanak njihove tajnosti, nadzor nad sprovoenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od znaaja za tajnost podataka (l. 1). Njime se ukida dosadanja, inae nejasna, podela tajni na dravnu, slubenu i vojnu i umesto toga se uvodi samo jedna tajna sa etiri stepena zatite dravna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno (l. 14) s ekvivalentima na engleskom jeziku top secret, secret, confidential i restricted za dokumente koji sadre strani tajni podatak oznaen u stranoj dravi ili meunarodnoj organizaciji (l. 15). Rokovi za uvanje tajnih podataka se kreu u rasponu od dve do trideset godina u zavisnosti od stepena poverljivosti (l. 19), a uvedena je i periodina procena tajnosti podataka (l. 22). Vlada moe produiti rokove tajnosti iz razloga bezbednosti i ugroavanja javnih interesa, ljudskih prava ili preuzetih meunarodnih obaveza (l. 20). Zakon uvodi princip da se tajnim podatkom ne smatra podatak koji je oznaen kao tajna radi prikrivanja krivinog dela ili neke druge nezakonite radnje (l. 3), ime se olakava poloaj tzv. duvaa u pitaljku, odnosno insajdera, i osigurava zatita od korupcije i malverzacija u dravnim institucijama i javnim preduzeima. Odreene su opte i posebne mere zatite tajnih podataka kao i naini njihovog uvanja. Pristup tajnim podacima bez dobijanja dozvole (sertifikata), imaju samo predsednik Narodne skuptine, predsednik Republike i predsednik Vlade (l. 37). Ostali dravni organi koje bira Narodna skuptina, njihovi rukovodioci, sudije Ustavnog suda i sudije mogu, uz dobijanje prethodne dozvole, pristupiti podacima svih stepena tajnosti koji su im potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadlenosti, i to u veini sluajeva bez bezbednosne provere (l. 38).
259 260 Dostupan na: www.parlament.org.rs/res/Predlog_Zakona_o_klasifikaciji_informacija.doc. Prvi put upuen u skuptinsku proceduru za usvajanje 24. 7. 2009.

126

Ljudska prava u pravnim propisima

Sertifikat, odnosno dozvolu za pristup tajnim podacima, izdaje Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zatitu tajnih podataka (u daljem tekstu: Kancelarija Saveta). Ovaj organ je u meuvremenu osnovan kao struna sluba Vlade Republike Srbije, kome se daju odreena ovlaenja u vezi sa sprovoenjem i kontrolom nad primenom ovog zakona. Neka od ovih ovlaenja zanemaruju u potpunosti princip subordinacije dravnih organa. Kada Kancelarija Saveta odluuje o davanju odobrenja za pristup tajnim podacima moe doi do situacije u kojima nii organ, u dravnom sistemu vlasti, moe da uskrati informacije viem ili onom koji je duan da ga kontrolie. Protiv reenja Kancelarije Saveta kojim se odbija pristup tajnim podacima moe se izjaviti alba ministru nadlenom za pravosue (l. 71). Ministarstvo nadleno za pravosue vri nadzor nad sprovoenjem zakona (l. 97). Za pristup i korienje tajnih podataka od strane ovlaenih lica vri se bezbednosna provera u zavisnosti od stepena tajnosti. Bezbednosnu proveru za vie stepene zatite vri Bezbednosno-informativna agencija Republike Srbije, a za nie MUP (l. 54). Bezbednosna provera se vri na osnovu bezbednosnih upitnika iji su tekstovi objavljeni u zakonu. Podaci iz bezbednosne provere mogu se dobiti na uvid u skladu sa zakonom koji ureuje zatitu podataka o linosti, izuzev podataka koji bi otkrili metode i postupke koriene u prikupljanju podataka, kao i identifikovali izvore podataka iz bezbednosne provere (l. 81). Zakon predvia i ukidanje do sada vaeih odrebi o vojnoj tajni iz Zakona o odbrani261 i stavove 2 do 4 lana 45. Zakona o zatiti podataka o linosti, kojim se povereniku ograniavalo pravo na pristup podacima. Usvajanjem ovog zakona aktualizovane su izmene drugih propisa, a meu njima i propisa koji reguliu otvaranje dosijea. 4.7.2.3. Otvaranje dosijea slubi bezbednosti. Posebno znaajno sa stanovita prava na privatnost jeste osetljivo pitanje otvaranja dosijea slubi dravne bezbednosti, i to naroito s dva aspekta: pravo uvida pojedinca u svoj dosije i zatita privatnosti lica o kojima su voeni dosijei od zloupotreba. Vlada Srbije donela je maja 2001. dve uredbe koje se odnose na otvaranje dosijea a koje je Ustavni sud proglasio neustavnim.262 Novim Zakonom o tajnosti podataka propisano je da svi dravni organi provere sve svoje dokumente i procene na kojima e oznaka poverljivosti ostati, a na kojima ne.263 Na ovaj nain, stvara se mogunost za otvaranje dosijea slubi bezbednosti. Odreeni su i rokovi u kojima poverljivi dokumenti prestaju da budu tajne, tako da sve dravne tajne sa datumima do 1. januara 1980. godine mogu da budu otvorene. Ostaje mogunost da ovlaena lica koja poseduju tajne podatke ili
261 262 263 lan 123 Zakona o odbrani, Sl. glasnik RS, 116/07 i lanovi 6786 Zakona o odbrani, Sl. list SRJ, 43/94, 11/95, 28/96, 44/99 i 3/02. Vidi Izvetaj 2008, I.4.7.2. Zakon o tajnosti podataka, l. 22.

127

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Vlada procene da odreeni dokumenti treba da ostanu zapeaeni, s tim to e se odluka o skidanju oznake tajnosti donositi za svaki dokument pojedinano.264 Od velikog znaaja je i kako e izgledati novi zakon o arhivskoj grai, odnosno na koji nain e regulisati pristup podacima u arhivama. 4.7.2.4. Ovlaenja slubi bezbednosti. Osnove bezbednosno-obavetajnog sistema Republike Srbije, usmeravanje i usklaivanje rada slubi bezbednosti i nadzor nad njihovim radom ureeni su Zakonom o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije.265 Do donoenja novog posebnog zakona, na rad civilnih slubi bezbednosti primenjivae se odredbe Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA)266 koje nisu u suprotnosti s odredbama ovog zakona, a rad vojnih slubi bezbednosti posebno je ureen Zakonom o vojnobezbednosnoj agenciji i vojnoobavetajnoj agenciji (VBA i VOA).267 Zakonom o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije je propisano da slube bezbednosti deluju na osnovu i u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i optih akata, strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane kao i utvrene bezbednosno-obavetajne politike Republike Srbije, a pripadnici slubi bezbednosti su duni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima i optim aktima, prema pravilima struke, nepristrasno i politiki neutralno (l. 2). Evropski sud za ljudska prava smatra da zakon kojim se ureuje rad slubi bezbednosti mora da sadri precizna pravila o nainu prikupljanja podataka i odgovarajue garantije u pogledu nadgledanja zakonitosti ovakvih aktivnosti.268 Rad slubi bezbednosti podlee demokratskoj civilnoj kontroli od strane Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i javnosti (l. 3). Zakon predvia osnivanje Saveta za nacionalnu bezbednost269 koji se stara o usaglaenoj primeni propisa i standarda za zatitu podataka o linosti, kao i drugih propisa kojima se tite ljudska prava a koja mogu biti ugroena razmenom informacija ili drugim operativnim radnjama (l. 5). Narodna skuptina vri nadzor nad radom slubi bezbednosti neposredno, i preko nadlenog odbora Narodne skuptine, koji je ovlaen da naroito, izmeu ostalog, nadzire zakonitost primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka. Ovaj odbor je takoe nadlean i da razmatra predloge, peticije i predstavke graana koji su upueni Narodnoj skuptini u vezi s radom slubi bezbednosti i da predlae mere za njihovo reavanje o emu obavetava podno264 265 266 267 268 269 Ibid., l. 20. Sl. glasnik RS, 116/07. Sl. glasnik RS, 42/02. Sl.glasnik RS, 88/09. Rotaru protiv Rumunije, ECHR, App. No. 28341/95 (2000). lanovi Saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutranjih poslova, ministar pravde, naelnik Generaltaba Vojske Srbije i direktori slubi bezbednosti (l. 6).

128

Ljudska prava u pravnim propisima

sioca (l. 16). Sednice odbora mogu biti zatvorene za javnost, pa u tom sluaju predsednik odbora obavetava javnost o radu odbora saglasno odlukama donetim na sednici (l. 17). Direktor slube bezbednosti u obavezi je da odboru podnosi redovne (najmanje jednom u toku redovnog zasedanja Narodne skuptine) i vanredne izvetaje (po potrebi ili na zahtev odbora) (l. 18). Zakon ovlauje odbor i na vrenje neposrednog nadzora. Naime, direktor slube bezbednosti duan je da, na zahtev odbora, omogui njegovim lanovima pristup u prostorije slube, da im dozvoli uvid u dokumentaciju, prui podatke i informacije o radu slube, kao i da odgovori na njihova pitanja u vezi s radom slube (l. 19). Zakon u lanu 19 taksativno nabraja oblasti o kojima lanovi odbora ne mogu traiti informacije,270 ali su neki od ovih osnova nedopustivo iroko postavljeni, ime se sutinski ugroava mogunost kontrole rada slubi. lanovi odbora i lica koja uestvuju u njegovom radu duni su da tite i da uvaju poverljive informacije do kojih dou u radu odbora. Ova obaveza traje za vreme rada u odboru, kao i posle prestanka lanstva, odnosno rada u odboru (l. 20). Ostatak odredbi o javnom nadzoru manje je precizan. Naime, predvia se da slube obavetavaju javnost o svom radu preko organa kojima dostavljaju izvetaje, na nain kojim se ne ugroavaju prava graana, nacionalna bezbednost i drugi interesi Srbije, dok one mogu i neposredno obavetavati javnost o pojedinim bezbednosnim pojavama i dogaajima (l. 21). Ovlaenja slubi bezbednosti u pogledu prikupljanja podataka regulisana su Zakonom o BIA i Zakonom o VBA i VOA.271 Vojne slube bezbednosti mogu, na osnovu Zakona, primenjivati posebne postupke i mere za tajno prikupljanje podataka. Oba ova zakona predviaju obavezu pripadnika slubi i lica koja vre nadzor nad njihovim radom da dobijene informacije, odnosno odreene dobijene informacije u sluaju Zakona o BIA, uvaju kao tajnu. 4.7.2.5. Krivinopravna zatita privatnog ivota. KZ sankcionie povrede prava na privatni ivot. Tako, predviene su sankcije za neovlaeno fotografisanje (l. 144), objavljivanje tueg spisa, portreta, fotografije, filma ili fonograma linog karaktera (l. 145), neovlaeno prislukivanje i tonsko snimanje (l. 143), povredu tajnosti pisama ili drugih poiljki (l. 142) i neovlaeno otkrivanje tajne (l. 141).
270 To su podaci o identitetu sadanjih i bivih saradnika slube, pripadnicima slube s prikrivenim identitetom, treim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da teti, metodima pribavljanja obavetajnih i bezbednosnih podataka, akcijama koje su u toku, nainu primene posebnih postupaka i mera, podacima i informacijama koje su pribavljene razmenom sa stranim slubama i meunarodnim organizacijama, tajnim podacima i informacijama drugih dravnih organa u posedu slube. O ovlaenjima slubi bezbednosti vidi Izvetaj 2005, I 4.7.2.3.

271

129

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.7.3. Stan (dom)

Domom se u smislu EKPS smatraju sva mesta obitavanja. Evropski sud proirio je koncept doma da obuhvati i neke poslovne prostorije.272 Ustav predvia da je stan nepovrediv, a da se u stan ili druge prostorije sme ui protiv volje njihovog draoca i u njima vriti pretres samo na osnovu pismene odluke suda. Pretres se vri u prisustvu dva svedoka. Dozvoljeno je izuzetno da se ue u tui stan ili druge prostorije i bez odluke suda i da se vri pretres, ako je to neophodno radi neposrednog lienja slobode uinioca krivinog dela ili radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu (l. 40). U toku krivinog postupka mogue je pretresanje stana ako se time okrivljeni moe uhvatiti ili e se pronai tragovi krivinog dela ili predmeti vani za krivini postupak (l. 77). ZKP predvia vea ogranienja za pretresanje advokatske kancelarije. Ove prostorije mogu se pretresati samo u pogledu odreenog predmeta, spisa ili isprave (l. 77, st. 2). Pretresanje nareuje sud, pismeno obrazloenom naredbom. Evropski sud smatra da pretres advokatske kancelarije mora biti u strogoj srazmeri s ciljem suzbijanja kriminala i zatite prava drugih, kao i da profesionalna tajna sadrana u pregledanim materijalima ne sme da bude naruena.273 Lice na koje se odnosi naredba o pretresu moe da zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca.274 U tano odreenim sluajevima dozvoljen je ulazak u stan i pretres bez prisustva svedoka (l. 81). Problematian osnov je onaj koji dozvoljava ulazak i pretres i bez naredbe i svedoka ako neko zove u pomo (l. 81, st. 1). Postojanje ovog razloga je teko dokazivo, a teret dokazivanja prebaen je na lice koje se ali, dakle, na draoca stana. Dralac stana koji je prisutan ima pravo da izjavi prigovor na postupanje organa unutranjih poslova (l. 81, st. 2). O pretresanju koje je preduzeto bez naredbe suda organi unutranjih poslova duni su da podnesu izvetaj istranom sudiji (l. 81, st. 5). Krivini zakonik kanjava povrede prava na nepovredivost doma. Predviena krivina dela su naruavanje nepovredivosti stana (l. 139) i protivzakonito pretresanje (l. 140). U sudskoj praksi se pojam stana iroko tumai, kao svaka prostorija koja ljudima faktiki slui za stanovanje, odnosno za krai ili dui boravak. Kao stan se smatra i svaka prostorija koju odreeno lice zakonski poseduje bez obzira da li zaista u njoj i boravi.
272 273 274 Niemietz protiv Nemake, ECHR, App. No. 13710/88 (1992). Vidi ibid. Vidi Izvetaj 2006, I.4.7.3.

130

Ljudska prava u pravnim propisima

4.7.4. Prepiska
Pojam prepiske u smislu lana 8 EKPS ne obuhvata samo pismenu korespodenciju, ve i telefonske razgovore,275 teleks,276 telegraf i druge vidove elektronske komunikacije. Ustav garantuje nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja, odstupanja dozvoljava samo na odreeno vreme, ako su neophodna radi voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti drave, pod uslovom da odluku o tome donese sud (l. 41). Prema ZKP, istrani sudija moe zabraniti pritvoreniku slanje i primanje pisama, koje je inae dozvoljeno pod nadzorom sudije, ako oni mogu biti tetni za voenje postupka. Protiv reenja istranog sudije pritvorenik moe izjaviti albu koja ne zadrava izvrenje reenja. Ova zabrana ne odnosi se na prepisku pritvorenika s braniocem, kao i pisma koja pritvorenik alje meunarodnim sudovima, meunarodnim organizacijama koje se bave zatitom ljudskih prava, zatitniku graana i domaim organima zakonodavne, sudske i izvrne vlasti, ili ih od njih prima.277 ZIKS predvia da osueni ima neogranieno pravo na dopisivanje (l. 75), s tim to se najnovijim izmenama i dopunama ZIKS278 ovaj lan menja tako da se, ako to nalau zahtevi odravanja reda, sigurnosti i bezbednosti, spreavanja krivinih dela i zatita oteenih, moe doneti odluka da se, na odreeno vreme, tekst pisama nadzire. Iz istih razloga sud moe uskratiti dopisivanje. U sluaju sumnje na slanje i primanje nedozvoljenih stvari putem pisma, pismo upueno osuenom, kao i pismo koje on upuuje, otvorie se u njegovom prisustvu i pregledati.279 Izmenama Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine280 predvieno je da sud moe na obrazloeni predlog tuioca za ratne zloine da naredi nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima i optika snimanja lica za koje postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvrila krivino delo pomaganja uiniocu posle izvrenog krivinog dela iz lana 333 KZ, ako je delo izvreno u vezi sa krivinim delima iz lanova 370 do 386 KZ i tekim krenjima meunarodnog humanitarnog prava, koja su izvrena na teritoriji bive Jugoslavije od 1. januara 1991. godine a koja su navedena u Statutu Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju.281
275 276 277 278 279 Klass protiv Nemake, ECHR, App. No. 5029/71 (1979, 1980). Campbell Christie protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 21482/93 (1994). Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku, Sl. glasnik RS, 72/09, l. 42. Ibid., l. 34. O dozvoljenosti ogranienja prava na prepisku pritvorenicima i zatvorenicima vidi Angell Estella protiv Urugvaja, Komitet za ljudska prava UN, dok. UN CCPR/C/18/D74/1980 (1983) i Campbell protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 13590/88 (1992). Sl. glasnik RS, 67/03, 135/04, 61/05 i 101/07. Na odreivanje i sprovoenje ovih mera primenjuju se odredbe lanova 232 i 233 ZKP osim ako ovim zakonom nije drukije predvieno.

280 281

131

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Ove mere traju najdue 6 meseci i mogu se na obrazloeni predlog tuioca produiti najvie dva puta za po tri meseca (l. 13, st. a). Istrani sudija moe obrazloenom naredbom dozvoliti tajni nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima. Izvrenje ove naredbe povereno je policiji ili Bezbednosno-informativnoj agenciji, a u odreenim sluajevima i prikrivenom isledniku. Zakon o VBA i VOA propisuje da vojne bezbednosne slube mogu tajno prikupljati podatke u odreenim sluajevima (l. 11, st. 1). Ipak, za tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korienje tehnikih sredstava i nadzor sadrine pisama i drugih sredstava komuniciranja potreban je pisan i obrazloen nalog Vrhovnog kasacionog suda (l. 14). Ove mere, u izuzetnim okolnostima (l.15, st. 1), mogu zapoeti i samo uz saglasnost nadlenog sudije, ali ako se u roku od 24 asa ne dobije nalog Vrhovnog kasacionog suda moraju se prekinuti (l. 15, st. 2 i 3). Prema Zakonu o BIA, direktor BIA moe, ako to nalau interesi bezbednosti Srbije, svojim reenjem, a na osnovu prethodne odluke suda, naloiti da se prema odreenim fizikim i pravnim licima preduzmu mere kojima se odstupa od naela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava optenja (l. 13).282 Za primenu ovih mera neophodno je da predlog za preduzimanje mera direktora BIA odobri predsednik Vrhovnog kasacionog suda, odnosno drugi ovlaeni sudija, i to u roku od 72 asa od podnoenja obrazloenog predloga. Odobrene mere mogu da se primenjuju najdue est meseci, a na osnovu novog predloga, mogu se produiti najdue na jo est meseci (l. 14). Izvesnu bojazan izaziva odredba lana 15 Zakona, prema kojoj, kada razlozi hitnosti to zahtevaju, a kao tipini sluaj te vrste navodi se unutranji i meunarodni akt terorizma, direktor BIA svojim reenjem moe da naloi i bez odluke nadlenog sudije Vrhovnog suda, primenu mera ogranienja privatnosti.283 Prema Zakonu o telekomunikacijama,284 naruavanje privatnosti i poverljivosti poruka koje se prenose telekomunikacionim mreama, ako nedostaje saglasnost korisnika, mogue je samo na osnovu zakona ili sudskog reenja (l. 55). Ustavni sud je ovu formulaciju proglasio neustavnom. Budui da Ustav jemi nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja (l. 41, st. 1), kao i mogunost odstupanja od tog naela (l. 41, st. 2), jedino sud moe biti nadlean da, ako je to neophodno radi voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike, na odreeno vreme i nain predvien zakonom, dozvoli odstupanja od naela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja.
282 283 284 Vidi Izvetaj 2005, I.4.7.4. Ibid. Sl. glasnik RS, 44/03.

132

Ljudska prava u pravnim propisima

4.7.5. Porodini ivot i porodica

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava porodini ivot se shvata u smislu faktikog postojanja bliskih linih veza.285 Ovo obuhvata niz odnosa, kao to je brak, deca, odnosi izmeu roditelja i dece286 i nevenanih parova koji ive sa svojom decom.287 ak i sama mogunost zasnivanja porodinog ivota moe biti dovoljna da privue zatitu lana 8.288 Drugi odnosi za koje je utvreno da spadaju pod lan 8 obuhvataju odnose sestara i brae, ujaka/tetke i sestriina/bratiina,289 roditelja i usvojene dece i baba i deda sa svojim unucima.290 tavie, porodini odnos moe postojati i u sluajevima kada nema nikakve krvne povezanosti i tada u obzir treba uzeti druga merila kao to su postojanje stvarnog porodinog ivota, dovoljno jake line veze, i duina trajanja odnosa.291 Ustav ne sadri odredbu kojom zatiuje porodicu u okviru prava na privatnost, ve porodicu regulie s aspekta drutva kao celine. Tako, prema lanu 66, st. 1 porodica, majka, samohrani roditelj i dete (...) uivaju posebnu zatitu. Ustav u lanu 63 garantuje pravo da se slobodno odlui o raanju dece, ali je sporno to to pravo garantuje svakome. Postavlja se pitanje kako ovo pravo moe da se garantuje mukarcima, ako majka odlui da dete ne rodi (to je pravo koje joj je ovim lanom garantovano). Ustav jemi pravo svakome da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka, i propisuje da zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti suprunika (l. 62). Ustav takoe predvia da se brak moe zakljuiti samo uz slobodan pristanak ene i mukarca i tako, u stvari, proglaava homoseksualne brakove neustavnim. Iako je regulisanje ovog pitanja u nadlenosti svake drave, postavlja se pitanje da li je neophodno ustanoviti ga kao ustavni princip, oteavajui na taj nain eventualnu zakonodavnu promenu. Napominjemo da i prema EKPS pravo na sklapanje braka i zasnivanja porodice imaju mukarac i ena (l. 12). Odredbe Porodinog zakona u skladu su sa meunarodnim standardima u pogledu prava na privatnost. Zakon unosi znaajna poboljanja i prvi put predvia da svako ima pravo na potovanje porodinog ivota (l. 2, st. 1). Takoe, garantuje se pravo na odravanje linih odnosa deteta s roditeljem s kojim dete ne ivi, sem ukoliko postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili delimino lii roditeljskog prava ili u sluaju nasilja u porodici (l. 61). Dete ima pravo i na odravanje linih odnosa i sa drugim srodnicima s kojima ga vezuje posebna bliskost (l. 61, st. 5). Takoe, kod obrazovanja deteta, po prvi put se uvaavaju interesi roditelja. Naime, predlog
285 286 287 288 289 290 291 K. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECmHR, App. No. 11468/85 (1991). Marckx protiv Belgije, ECHR, App. No. 6833/74 (1979). Johnston protiv Irske, ECmHR, App. No. 9697/82 (1986). Keegan protiv Irske, ECmHR, App. No. 16969/90 (1994). Boyle protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 16580/90 (1994). Bronda protiv Italije, ECHR, App. No. 22430/93 (1998). X., Y. i Z. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 21830/93 (1997).

133

Ljudska prava u Srbiji 2009.

zakona predvia da roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje u skladu sa svojim etikim i religijskim uverenjima (l. 71). Krivini zakonik kanjava iznoenje i prenoenje porodinih prilika nekog lica koje mogu nakoditi njegovoj asti i ugledu (l.172).

4.7.6. Seksualna autonomija

Seksualna autonomija zatiena je lanom 8 EKPS.292 Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ogranienje seksualne autonomije mora da bude predvieno zakonom, neophodno i proporcionalno. Ogranienje je lako opravdati u odnosu na zloupotrebu maloletnika,293 a teko u odnosu na dobrovoljni privatan odnos punoletnih lica.294 Pravo na izraavanje polne opredeljenosti nije izriito priznato u pravnom poretku Srbije ni novim Ustavom, niti se polna opredeljenost navodi izriito kao zabranjeni osnov. Diskriminacija na osnovu seksualne opredeljenosti izriito je zabranjena Zakonom o radu (l. 18) i Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 22).295

4.8. Pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti

lan 18 PGP:
1. Svako lice ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti. Ovo pravo podrazumeva slobodu ispovedanja i primanja vere ili ubeenja po svom nahoenju, kao i slobodu da tu veru ili ubeenje ispoljava pojedinano ili zajedno s drugima, kako javno tako i privatno, kroz kult, vrenje verskih i ritualnih obreda i veronauku. 2. Niko ne moe biti predmet prinude kojom bi se krila sloboda njegovog ispovedanja ili primanja vere ili ubeenja po njegovom nahoenju. 3. Sloboda ispoljavanja vere ili ubeenja moe biti predmet samo onih ogranienja koja predvia zakon a koja su nuna radi zatite javne bezbednosti, reda, zdravlja ili morala, ili pak osnovnih prava i sloboda drugih lica. 4. Drave lanice ovog pakta obavezuju se da potuju slobodu roditelja, a u datom sluaju zakonitih staratelja, da obezbede svojoj deci ono versko i moralno obrazovanje koje je u skladu sa njihovim sopstvenim ubeenjima.

(Sl. list SFRJ, 7/71)

292 Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 7275/76 (1981); Norris protiv Irske, ECHR, App. No. 10581/83 (1988); Lusting-Prean i Beckett protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 31417/96 (1999); Sutherland protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 25186/94 (1997, 1998). M. K. protiv Austrije, ECmHR, App. No. 28867/95 (1997). Dudgeon protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 7275/76 (1981), Norris protiv Irske, ECHR, App. No. 10581/83 (1988). Vidi I.4.1.2.

293 294 295

134

Ljudska prava u pravnim propisima

lan 9 EKPS:
1. Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo ukljuuje slobodu promene vere ili uverenja i slobodu oveka da, bilo sam ili zajedno s drugima, javno ili privatno, ispoljava veru ili uverenje molitvom, propovedi, obiajima i obredom. 2. Sloboda ispovedanja vere ili ubeenja moe biti podvrgnuta samo onim ogranienjima koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u interesu javne bezbednosti, radi zatite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.8.1. Opte
Ustav Republike Srbije posveuje ak etiri lana pitanjima od vanosti za ostvarivanje slobode misli, savesti i veroispovesti. lanom 11 ustanovljava se princip svetovnosti drave i proglaava zabrana ustanovljavanja dravne religije.296 lan 43 regulie pitanja individualnih verskih sloboda i slobode misli. Izriito se jemi sloboda promene veroispovesti ili uverenja. Ustav propisuje i da niko nije duan da se izjanjava o svojoj veroispovesti, odnosno uverenjima. Jemi se i pravo ispoljavanja veroispovesti kroz obrede, versku nastavu i versku slubu, a garantuje se i pravo javnog ispoljavanja verskih uverenja. Ustav ispravno ustanovljava mogunost ogranienja samo slobode ispoljavanja verskih uverenja, ne i mogunost ograniavanja same slobode veroispovesti. Ogranienja moraju biti ustanovljena zakonom, a mogu se uvesti samo ukoliko su neophodna u demokratskom drutvu, a potrebna su radi zatite ivota i zdravlja ljudi, zatite drugih prava zajemenih Ustavom, zatite javne bezbednosti i javnog reda, kao i radi spreavanja podsticanja rasne, nacionalne i verske mrnje. Ogranienja su dozvoljena i radi zatite morala demokratskog drutva, nove kovanice koja bi, ukoliko bi se ispravno tumaila, trebalo da ukae na vii stepen prihvatljivosti razliitih moralnih shvatanja koja vladaju u jednom heterogenom drutvu. Izriito se jemi i pravo roditelja da slobodno odluuju o verskom obrazovanju i vaspitanju svoje dece. lanom 44 regulisane su kolektivne verske slobode, odnosno sloboda verskog organizovanja,297 dok se lanom 45 garantuje pravo na prigovor savesti.298 Tokom 2006. usvojena su dva zakona od vanosti za ostvarivanje slobode misli, savesti i veroispovesti: Zakon o crkvama i verskim zajednicama299 i Zakon o vraanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama.300 Od podzakonskih akata relevantan je Pravilnik o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih
296 297 298 299 300 Vidi I.4.8.2. Vidi I.4.8.3. Vidi I.4.8.5. Sl. glasnik RS, 36/06. Sl. glasnik RS, 46/06.

135

Ljudska prava u Srbiji 2009.

zajednica.301 Krajem marta 2009. godine Narodna skuptina Republike Srbije je donela Zakon o zabrani diskriminacije koji predvia i zabranu verske diskriminacije. lan 18 ovog zakona navodi da verska diskriminacija postoji ako se postupa protivno naelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskrauje pravo na sticanje, odravanje, izraavanje i promenu vera ili uverenja, kao i pravo da privatno ili javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima. Zatitnik graana izneo je ove godine kritike na raun Zakona o crkvama i verskim zajednicama i Pravilnika o sadrini i nainu voenja registra crkava i verskih zajednica, aktima koji su doveli do velikih problema u praksi. Na meti kritike naroito se nalo Ministarstvo vera ija su tumaenja pomenutih akata proizvela brojne probleme, posebno za manjinske crkve i verske zajednice. Treba napomenuti da je jo krajem aprila 2008. godine grupa nevladinih organizacija koje ine Koaliciju za sekularnu dravu podnela inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona i crkvama i verskim zajednicama, i posle skoro dve godine od podnoenja inicijative Ustavni sud jo uvek nije odluivao o njoj. Ovogodinje miljenje zatitnika graana u velikoj meri sadri iste primedbe kao i inicijativa podneta Ustavnom sudu. Zatitnik graana ukazuje na to da je potrebno u potpunosti promeniti Zakon o crkvama i verskim zajednicama, a naroito lanove koji se tiu odvojenosti verskih zajednica od drave, autonomije crkva i verskih zajednica u pogledu primene njihovog autonomnog prava, kao i obaveze drave koja treba da pomogne u izvrenju odluka koje su doneli organi crkve ili verske zajednice, i lanove koji definiu ta su to konfesionalne zajednice i crkve i reguliu postupak registracije i brisanja iz registra. Zatitnik graana ukazao je, takoe, da je Pravilnik o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica problematian ne samo sa aspekta njegove ustavnosti, nego je ak u nekim odredbama u suprotnosti sa samim Zakonom.302

4.8.2. Odvojenost crkve od drave

Ustav Srbije izriito propisuje princip svetovne drave i ustanovljava zabranu dravne religije. Princip odvojenosti drave od crkve je dvostran i podrazumeva kako autonomiju verskih zajednica u odnosu na dravne institucije, tako i nezavisnost dravnih vlasti u odnosu na verske zajednice. Zakon o crkvama i verskim zajednicama prua izuzetno visok stepen autonomije verskim zajednicama, ali brojne odredbe novog Zakona naruavaju naelo nemeanja poretka verskih zajednica s dravnim poretkom. lan 7, st. 2 Zakona propisuje da je drava duna da prui pomo za izvrenje pravnosnanih odluka i presuda koje izdaju nadleni organi crkava i verskih zajednica. S obzirom da je obaveza pruanja pomoi prilikom izvrenja automatska, odnosno odluka ne mora biti priznata od strane dravnih sudova, otvorena je mogunost da dravni organi uestvuju u izvrenju odluka kojima se kre javni poredak
301 302 Sl. glasnik RS, 64/06. Miljenje zatitnika graana dostupno je na http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/misljenja-preporuke-i-stavovi/603-2009-09-21-12-39-46.

136

Ljudska prava u pravnim propisima

ili odreena ljudska prava, umesto da se takve odluke neutraliu.303 Naime, sudski postupci prema pravilima veine verskih zajednica ne odgovaraju meunarodnim standardima pravinog postupanja iz lana 6 EKPS, odnosno lana 14 PGP.304 Prava oveka i javni poredak mogu biti povreeni i na polju materijalnog prava.305 Potpuno je neizvestan domet odredbe lana 7, st. 2, jer nije precizirano koje tano odluke crkvenih sudova treba izvravati u smislu dravnog prava. Na kraju, nije predviena ni procedura u kojoj bi verske zajednice zatraile pomo dravnih organa pri izvrenju niti postupak pruanja te pomoi. Mnoge druge odredbe dovode u pitanje odvojenost drave od crkve. Tako je lanom 9, st. 3 propisano da crkve i verske zajednice mogu svojim aktima menjati i ukidati svoje organizacione jedinice, organe i ustanove koje imaju svojstvo pravnog lica, bez ustanovljavanja izriite obaveze da ovakve promene prijave dravnim organima radi registracije. S obzirom da stav 2 istog lana ustanovljava obavezu prijave odreene organizacione jedinice verske zajednice koja prema autonomnim propisima treba da ima svojstvo pravnog lica, ispravno bi tumaenje bilo da ova obaveza postoji i za svaku promenu statusa organizacionih jedinica. Ipak, ostaje primedba da prema tekstu lana 9 organizacione jedinice verskih zajednica stiu status pravnog lica na osnovu autonomnih propisa verskih zajednica, to nije mogue, s obzirom da ispunjenost uslova za sticanje pravne linosti moraju ceniti dravni organi. Sporne su i odredbe kojima se svetenicima garantuje izuzetno irok imunitet u vrenju njihove delatnosti (l. 8, st. 4).

4.8.3. Versko organizovanje i ravnopravnost verskih zajednica

Ustav Srbije u lanu 44 garantuje ravnopravnost svih verskih zajednica, slobodu verskog udruivanja i kolektivnog ispoljavanja veroispovesti. Ustav takoe garantuje autonomiju verskih zajednica. lan 44, st. 3 propisuje da Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost. ini se da je ovom odredbom suena mogunost zabrane delovanja verskih organizacija, s obzirom da Ustav ne dozvoljava zabranu verskih organizacija zbog ugroavanja svih ljudskih prava i sloboda zajemenih Ustavom i meunarodnim dokumentima. Tako, recimo, ne bi bilo mogue zabraniti
303 Evropski sud za ljudska prava ustanovio je u presudi Pellegrini protiv Italije (App. No. 30882/96) da drava ima obavezu da preispita odluke organa verskih zajednica kao i postupak u kom su takve odluke donete ukoliko obezbeuje njihovo izvrenje. Tako npr. prema vaeem procesnom pravu Srpske pravoslavne crkve, eparhijski sudovi mogu doneti presudu bez prisustva optuenog. Advokati nemaju pravo pojavljivanja pred sudom. U kaznenom crkvenom pravu optueni dokazuje nevinost, prema tome ne postoji pretpostavka nevinosti (sve ovo u: Postupak za sudove u SPC iz 1933. i Krivina pravila SPC iz 1961). Tako, pojedine verske zajednice poznaju viebranost, zabranu uestvovanja ena u javnom ivotu, zabranjuju razvod braka itd.

304

305

137

Ljudska prava u Srbiji 2009.

neku versku organizaciju ukoliko ugroava slobodu izraavanja svojih lanova ili negira pravo na slobodu verskog udruivanja nekoj drugoj zajednici. Zakon o crkvama i verskim zajednicama u velikoj meri odstupa od ustavnih odredbi i meunarodnih standarda kada je u pitanju sloboda verskog organizovanja i ravnopravnost verskih zajednica. Iako se u lanu 6 Zakona garantuje ravnopravnost svih verskih zajednica pred zakonom, on ipak pravi razliku izmeu etiri vrste verskih zajednica. Prvu kategoriju ine tradicionalne crkve i verske zajednice kojima je ovaj status priznat na osnovu razliitih zakona donetih u vreme Kraljevine Srbije (SHS, Jugoslavije). To su: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolika crkva, Slovaka evangelika crkva a. v., Hrianska reformatska crkva, Evangelika hrianska crkva a. v, Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica. Drugu grupu ine konfesionalne crkve i verske zajednice. To su sve one crkve i verske organizacije iji je pravni status bio regulisan prijavom u skladu sa Zakonom o pravnom poloaju verskih zajednica306 i Zakonom o pravnom poloaju verskih zajednica.307 Treu grupu ine nove verske organizacije. etvrtu grupu koju Zakon ne pominje, ali je implicitno ustanovljava, ine sve one verske zajednice koje nisu registrovane, a koje se nalaze u izuzetno nepovoljnom poloaju, jer nije izvesno da li je ovakvim zajednicama uopte dozvoljeno bilo kakvo versko delovanje, dok je sasvim izvesno da one ne mogu posedovati imovinu, niti uivati pogodnosti koje imaju ostale verske organizacije.308 Svako tumaenje kojim bi se ovim organizacijama uskraivalo pravo verskog delovanja bilo bi suprotno Ustavu i meunarodnoj praksi. Najpovlaeniji poloaj imaju tradicionalne crkve i verske zajednice. One, naime, prilikom preregistracije podnose samo prijavu koja sadri naziv crkve ili verske zajednice, adresu sedita crkve ili verske zajednice, ime, prezime i svojstvo lica ovlaenog da predstavlja i zastupa crkvu ili versku zajednicu, dok sve ostale verske organizacije, ukljuujui i one konfesionalne, moraju podneti i odluku o osnivanju verske organizacije sa imenima, prezimenima, brojevima identifikacionih dokumenata i potpisima osnivaa od najmanje 0,001 odsto punoletnih dravljana Republike Srbije koji imaju prebivalite u Republici Srbiji prema poslednjem zvaninom popisu stanovnitva ili stranih dravljana sa stalnim boravkom na teritoriji Republike Srbije (l. 18, st. 2, t. 1). Pravilnik o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica precizira da je broj osnivaa potreban da bi se verska organizacija upisala u Registar 100 i da e se ova cifra dalje usklaivati sa zakonom (l. 7, st. 3). Smatramo da je ovo previsok cenzus, kao i da oigledno znaajno odstupa od 0,001 odsto od broja punoletnih dravljana Srbije s prebivalitem u njoj (poreenja radi broj dravljana s pravom glasa je oko 6,5 miliona) ili stranih drav306 307 308 Sl. list FNRJ, 22/53. Sl. glasnik SRS, 44/77. Ovo je zakljuila i Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija) u svom Drugom izvetaju o Nacrtu zakona o verskim organizacijama u Srbiji, april 2006.

138

Ljudska prava u pravnim propisima

ljana sa stalnim boravkom na teritoriji Srbije, a i teko ga je pomiriti s ustavnom zabranom da se niko ne moe primorati da se izjasni o svojim verskim uverenjima. Pored toga, sve verske organizacije osim tradicionalnih moraju podneti i statut ili drugi dokument verske organizacije koji sadri: opis organizacione strukture, nain upravljanja, prava i obaveze lanova, nain osnivanja i gaenja organizacione jedinice, spisak organizacionih jedinica sa svojstvom pravnog lica i druge podatke od znaaja za versku organizaciju. Naroito je problematina obaveza podnoenja prikaza osnova verskog uenja, verskih obreda, verskih ciljeva i osnovnih aktivnosti verske organizacije, s obzirom da Zakon ostavlja upravnim organima mogunost da ocenjuju kvalitet verskih uenja i ciljeva, to je apsolutno nedoputeno sa stanovita slobode misli i veroispovesti. Neadekvatnost verskih uenja i ciljeva moe biti razlog za odbijanje zahteva za registraciju (l. 20, st. 4). U kontekstu ravnopravnosti verskih zajednica sporna je i odredba koja uskrauje registraciju verskih organizacija iji naziv sadri naziv ili deo naziva koji izraava identitet crkve, verske zajednice ili verske organizacije, a koja je ranije registrovana ili je ranije podnela zahtev za upis u Registar (l. 19). Zakon zahteva i dostavljanje podataka o stalnim izvorima prihoda verske organizacije. Upisom u registar verska organizacija stie status pravnog lica. Protivustavno je i protivno meunarodnim standardima ovlaenje Ministarstva vera (organa uprave) da bez prethodne odluke Ustavnog suda (to zahteva Ustav u lanu 44, st. 3) izbrie organizaciju iz registra ukoliko oceni da su njeni ciljevi, uenje, obredi ili delovanje suprotni Ustavu i javnom poretku ili ako ugroavaju ivot, zdravlje, slobodu i prava drugih, prava dece, pravo na lini i porodini integritet i pravo na imovinu (l. 22, ta. 2 u vezi sa l. 20, st. 4 Zakona). Ravnopravnost verskih organizacija naruena je i ostavljanjem irokih diskrecionih ovlaenja dravnim organima prilikom odluivanja o razliitim vidovima saradnje drave i verskih zajednica. Tako se u lanu 29, st. 2 predvia mogunost da se sredstva za zdravstveno i penzijsko osiguranje svetenika uplauju iz budeta Republike; u lanu 28 mogunost da drava materijalno pomae crkve i verske zajednice; u lanu 30 mogunost propisivanja poreskih olakica za crkve i verske zajednice; u lanu 32 mogunost izdvajanja budetskih sredstava za izgradnju hramova i bogomolja. Nisu propisani nikakvi kriterijumi za upranjavanje ovakvih mogunosti, a zakonodavna praksa pokazuje da se one koriste diskriminatorski i iskljuivo u korist tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Tako je npr. lanom 55 Zakona o porezu na dodatu vrednost pravo na refakciju poreza dato samo tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama. lanom 20 Zakona o osnovnoj koli309 i lanom 24 Zakona o srednjoj koli310 obezbeena je verska nastava u javnim kolama samo za tradicionalne crkve i verske zajednice. Ovim se odredbama ozbiljno naruava princip jednakosti verskih zajednica.
309 310 Sl. glasnik RS, 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/02 i 62/03. Sl. glasnik RS, 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03 i 64/04.

139

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.8.4. Verska nastava

Prema PGP, sadraj prava na slobodu veroispovesti ini sloboda ispoljavanja verovanja veroispovedanjem, obavljanjem obreda, pohaanjem slube i nastavom. Ustav Srbije izriito garantuje u lanu 43, st. 3 pravo na versku nastavu kao i pravo roditelja da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima (l. 43, st. 5). lanom 20 Zakona o osnovnoj koli i lanom 24 Zakona o srednjoj koli ureuje se verska nastava i nastava alternativnog predmeta u kolama u Srbiji. Uenici nisu prisiljeni da pohaaju versku nastavu, ve imaju pravo izbora izmeu tog predmeta i graanskog vaspitanja. Ova dva predmeta su izborna. O pohaanju verske nastave ili nastave alternativnog predmeta u osnovnim kolama odluuje roditelj, odnosno staratelj. U srednjim kolama ovu odluku donose uenici uz obavezno upoznavanje roditelja, odnosno staratelja. Nastava se izvodi u svih osam razreda osnovne i sva etiri srednje kole. Izmene i dopune Zakona o osnovnoj (l. 20, st. 2) i srednjoj koli (l. 24, st. 2) sadre propis da se verska nastava organizuje samo za tradicionalne crkve i verske zajednice.

4.8.5. Pravo na prigovor savesti

Prigovor savesti nije direktno pomenut u meunarodnim instrumentima, ali proizlazi iz slobode misli, savesti i veroispovesti. Pravo na prigovor savesti sadrano je i priznato u preporukama i rezolucijama Parlamentarne skuptine i Komiteta ministara Saveta Evrope.311 Meutim, Evropska komisija za ljudska prava je u svojoj praksi utvrdila da prigovor savesti nije zatien Konvencijom. Naime, lan 4, st. 3(b) Konvencije kae da u zemljama u kojima se priznaje prigovor savesti, sluba koja se zahteva umesto sluenja vojne obaveze (kurziv na) ne predstavlja prinudni rad, iz ega jasno proizilazi da je dravama lanicama ostavljeno da odlue da li e predvideti prigovor savesti u svom pravnom poretku.312 Ustav Srbije u lanu 45 izriito propisuje pravo na prigovor savesti kao osnovno ljudsko pravo. Ipak, Ustav ne sadri garantiju civilnog sluenja vojnog roka, ve samo sluenja vojnog roka bez oruja. Krajem oktobra 2009. godine usvojen je Zakon o civilnoj slubi313 koji prvi put na sistematian nain regulie civilno sluenje vojnog roka za regrute koji uloe
311 Dokumenti SE koji se odnose na pravo na prigovor savesti su: rezolucija 337 (1967); Preporuka br. 478 (1967) o pravu na prigovor savesti; Preporuka br. 816 (1977) i Preporuka br. 1518 (2001) o pravu prigovora savesti vojnoj slubi dravama lanicama; Preporuka br. R (87) 8 Komiteta ministara SE dravama lanicama o pravu prigovora savesti obaveznoj vojnoj slubi od 9. aprila 1987. Vidi Autio protiv Finske, ECmHR, App. No. 17086/90 (1991). Sl. glasnik RS, 88/09.

312 313

140

Ljudska prava u pravnim propisima

prigovor savesti. Donoenjem ovog zakona najzad je uklonjena pravna nesigurnost u ovoj oblasti. Naime, Zakon o vojsci Srbije,314 usvojen krajem 2007. godine, uopte se nije bavio pitanjem civilnog sluenja vojnog roka, a pravni osnov za postojanje ovog instituta nalazio se u odredbama Zakona o vojsci Jugoslavije (l. 296300).315 Sutinski, ni Zakon o vojsci Jugoslavije nije konzistentno reio ovo pitanje, pa je osnov, u stvari, bila Uredba o vrenju vojne obaveze.316 Zakon o civilnoj slubi u lanu 2 odreuje da je civilna sluba ona sluba kojom vojni obveznik zamenjuje sluenje vojnog roka sa orujem ili bez oruja a koja se izvrava u dravnim organima, organizacijama, ustanovama, jedinicama i pravnim licima odreenim reenjem ministra odbrane, kao i sluba u rezervnom sastavu. lanom 4 Zakona detaljno je ureen institut prigovora savesti. Ovaj lan propisuje da svaki regrut ima pravo da, zbog verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga, sluenje vojnog roka s orujem zameni civilnom slubom, a poglavlje II Zakona detaljno propisuje nain na koji se ovo pravo ostvaruje. Regrut koji ulae prigovor savesti podnosi zahtev za civilno sluenje vojnog roka u roku od osam dana od dana prijema poziva za sluenje vojnog roka, a o tom zahtevu odluuje posebna komisija u roku od 30 dana od ulaganja prigovora. Na reenje komisije o zahtevu za civilno sluenje vojnog roka moe se uloiti prigovor drugostepenoj komisiji. Poglavlje IV detaljno regulie prava i obaveze regruta koji vojni rok slui u civilnoj slubi. Civilno sluenje vojnog roka traje devet meseci (l. 17). Vremensko trajanje civilne slube je odreeno da traje tri meseca due od sluenja vojnog roka pod orujem, to nije opravdano. lan 23 predvia mogunost da lice koje slui vojni rok u civilnoj slubi u roku od 90 dana od dana upuivanja u civilnu slubu moe zahtevati da bude upueno na sluenje vojnog roka bez oruja u Vojsku Srbije. Meutim, zakonodavac ne predvia nain preraunavanja dana koji su provedeni na civilnom sluenju vojnog roka u sluaju da doe do prekida i upuivanja u redovnu vojsku, to unosi pravnu nesigurnost za regruta koji se odlui za prekid i ostavlja prostora za arbitrerne odluke po ovom pitanju. Zakon o civilnoj slubi je u velikoj meri preuzeo reenja iz Uredbe, tako da sutinski ne menja poloaj regruta na civilnom sluenju vojnog roka. Trebalo je da zakonodavac povede rauna o viegodinjoj praksi civilnog sluenja i da zakonski regulie na jasniji nain poloaj regruta na civilnom sluenju, naroito u delu koji se odnosi na prava ovih lica. Ipak, pozitivno je da je ovo pitanje najzad regulisano zakonom, to predstavlja jau pravnu zatitu od one koja je do sada postojala.
314 315 316 Sl. glasnik RS, 116/07 i 88/09. Sl. list SRJ, 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i Sl. list SCG, 7/05 i 44/05. Sl. list SRJ, 36/94 i 7/98 i Sl. list SCG, 37/03 i 4/05.

141

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.8.6. Restitucija imovine verskih organizacija317

Skuptina Srbije usvojila je aprila 2006. godine Zakon o vraanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama. Ovim zakonom ureuju se uslovi, nain i postupak vraanja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta od crkava i verskih zajednica, kao i od njihovih zadubina i drutava, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa koji su doneseni i primenjivani u periodu od 1945. godine, kao i svim drugim aktima kojima je vreno oduzimanje te imovine, bez trine naknade. Iako je kao osnovno naelo Zakona u lanu 2 naveden jednak pravni tretman svih crkava i verskih zajednica, veoma je problematino kako e se ovaj zakon primenjivati na imovinu jevrejske zajednice, s obzirom da je njena imovina oduzeta neposredno pre ili u toku okupacije Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, tako da ovi dogaaji ne ulaze u vremenski okvir koji je postavio Zakon. Pravo na vraanje imovine pripada crkvama i verskim zajednicama, odnosno njihovim pravnim sledbenicima, u skladu sa vaeim aktima crkava i verskih zajednica. Ukoliko se ova odredba tumai u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, ovo pravo pripada samo registrovanim crkvama i verskim zajednicama, s obzirom da samo one imaju status pravnog lica, odnosno mogu biti nosioci prava na imovinu. Tumaenjem ove odredbe dolazi se do zakljuka da ukoliko neka verska organizacija ne uspe da se preregistruje prema odredbama Zakona o crkvama i verskim zajednicama, njena imovina prevashodno treba da pripadne njenim pravnim sledbenicima, odnosno onim fizikim i pravnim licima koja su eventualno u statutima navedena kao pravni sledbenici tih organizacija. S obzirom da su ove odredbe prava retkost u konstitutivnim aktima verskih zajednica, ini se da e praktina posledica ove odredbe u sluajevima gubitka pravne linosti verskih organizacija biti ta da e nestajati i obaveza restitucije. Predmet vraanja su nepokretnosti koje su u momentu oduzimanja bile u vlasnitvu crkava i verskih zajednica, kao i pokretne stvari od kulturnog, istorijskog ili umetnikog znaaja. Zakon izriito ne navodi restituciju hramova, s obzirom da oni uglavnom i nisu bili nacionalizovani, mada postoje odreeni sluajevi nacionalizacije manastirskih dobara, sinagoga itd. Postupak za ocenu ustavnosti ovog Zakona pokrenut je pred Ustavnim sudom. U septembru je Ustavni sud zatraio miljenje od Skuptine o ovom pitanju.

4.9. Sloboda izraavanja

lan 19 PGP:
1. Niko ne moe biti uznemiravan zbog svojih miljenja. 2. Svako lice ima pravo na slobodu izraavanja; ovo pravo bez obzira na granice, podrazumeva slobodu iznalaenja, primanja i irenja informacija i ideja svih vr317 Ovde e biti razmatrana samo pitanja od vanosti za slobodu veroispovesti. Detaljnije o problemima restitucije vidi I.4.12.5.

142

Ljudska prava u pravnim propisima sta, u usmenom, pismenom, tampanom ili umetnikom obliku, ili na bilo koji drugi nain po slobodnom izboru. 3. Ostvarivanje sloboda predvienih u taki 2 ovog lana obuhvata posebne dunosti i odgovornosti. Sledstveno tome, ono moe biti podvrgnuto izvesnim ogranienjima koja moraju, meutim, biti izriito odreena zakonom, a potrebna su iz razloga: (a) potovanja prava ili ugleda drugih lica; (b) zatite dravne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja ili morala.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 10 EKPS:

1. Svako ima pravo na slobodu izraavanja. Ovo pravo ukljuuje slobodu posedovanja sopstvenog miljenja, primanja i saoptavanja informacija i ideja bez meanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj lan ne spreava drave da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzea. 2. Poto korienje ovih sloboda povlai za sobom dunosti i odgovornosti, ono se moe podvrgnuti formalnostima, uslovima, ogranienjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, zatite ugleda ili prava drugih, spreavanja otkrivanja obavetenja dobijenih u poverenju, ili radi ouvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.9.1. Opte
Postojei propisi u Srbiji jeme slobodu miljenja i izraavanja. Pravo na slobodu javnog izraavanja miljenja garantuje se Ustavom (l. 46). Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti, ako je to neophodno radi zatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zatite javnog zdravlja, morala demokratskog drutva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije (l. 46, st. 2). Navedeni osnovi su u skladu s ogranienjima iz PGP, s tim to se ne pominje javni red ve javna bezbednost. Dodatni osnov ogranienja ouvanje nezavisnosti i nepristrasnosti suda preuzet je iz EKPS. Treba napomenuti da nije jasno ta se podrazumeva pod moralom demokratskog drutva, kovanicom koju je uveo Ustav kao osnov za ograniavanje pojedinih prava, a koja nije poznata u meunarodnim standardima, niti je razraena u domaim pravnim pravilima. Slobodi tampe i drugih medija posveene su posebne odredbe. Sloboda tampe se jemi, izdavanje novina mogue je bez prethodnog odobrenja, na nain predvien zakonom (l. 50 Ustava). Televizijske i radio stanice se osnivaju u skladu sa zakonom (l. 50, st. 2). Zabranjena je cenzura tampe i drugih sredstava javnog obavetavanja (l. 50, st. 3). Nadleni sud moe spreiti irenje informacija samo ako je to u demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno ruenje Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritorijalnog integriteta

143

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Republike Srbije, spreavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi spreavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje (l. 50, st. 3). Pravo na ispravku garantovano je Ustavom (l. 50, st. 4), ali je blie ureivanje ovog prava preputeno zakonu.

4.9.2. Zakon o javnom informisanju Srbije

Ovim zakonom318 ureuje se pravo na javno informisanje, kao pravo na slobodu izraavanja miljenja. Ovo pravo naroito obuhvata slobodu izraavanja misli, slobodu prikupljanja, objavljivanja i irenja ideja, informacija i miljenja, slobodu tampanja i distribucije novina, slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa, slobodu primanja ideja, informacija i miljenja, kao i slobodu osnivanja pravnih lica koja se bave javnim informisanjem (l. 1). Zakon zabranjuje cenzuru i posredne naine ogranienja slobode izraavanja, afirmie informisanje o stvarima od interesa za javnost, titi interese nacionalnih manjina i etnikih zajednica, odnosno lica s posebnim potrebama, zabranjuje monopol u oblasti osnivanja i distribucije javnih glasila i suava polje privatnosti nosiocima dravnih i politikih funkcija (l. 210).319 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju. Ove godine veliku buru u javnosti izazvalo je usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju.320 Podozrenje javnosti bilo je pojaano injenicom da ni ove izmene nisu usvojene na transparentan nain, tj. da je i ovaj zakon upuen u skuptinsku proceduru a da nije prethodno bio iznet na javnu raspravu. Protesti profesionalnih udruenja i dela javnosti, kao i problemi sa skuptinskom veinom, odloili su usvajanje izmena Zakona o informisanju i doneli delimino poboljanje kroz amandmane, ali su izmenama i dopunama u Zakon o informisanju ipak unete razliite odredbe ija je usaglaenost s Ustavom i meunarodnim standardima pod znakom pitanja. Reagujui na ovakvu situaciju, zatitnik graana podneo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti ovog zakona.321 Postupak po ovoj inicijativi je u toku. Ve prva odredba zakona je sporna, jer se njome predvia da osniva javnog glasila moe biti samo domae pravno lice (iako je ostala odredba prema kojoj osniva pravnog lica koje je osniva javnog glasila moe biti svako domae ili strano pravno ili fiziko lice), ime su najpre iz mogunosti da osnivaju javna glasila iskljuena fizika lica, a takoe i sva strana lica, kako pravna, tako i fizika. Ne vidi se opravdanje za ovakvo razlikovanje.
318 319 320 321 Sl. glasnik RS, 43/03. Za detaljnu analizu Zakona o javnom informisanju vidi Izvetaj 2004, I.4.9.2. Sl. glasnik RS, 71/09. http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/aktivnosti/zakonske-i-druge-inicijative/607-200909-24-12-37-43.

144

Ljudska prava u pravnim propisima

Istom odredbom propisano je da se javna glasila upisuju u Registar javnih glasila, a odredbom lana 4 utvrene su visoke kazne za proputanje da se glasilo upie u Registar, u kom sluaju se takoe izrie i zabrana izdavanja javnog glasila. Zahtevana registracija, koja je ustvari dozvola (iako Ustav garantuje slobodu izdavanja novina bez prethodnog odobrenja), neopravdano ograniava slobodu izraavanja. lan 2, koji propisuje da osniva javnog glasila ne moe preneti niti na drugi nain raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila, neopravdano ograniava pravo na mirno uivanje imovine lica koje je vlanik pravnog lica osnivaa javnog glasila. Jedna od bitnih izmena je znaajno pootravanje novanih kazni, koje e se raunati procentualno prema zbiru vrednosti ukupno prodatog tiraa javnog glasila i vrednosti prodatog oglasnog prostora. Postoji bojazan da bi ovako rigorozne kazne kakve su predviene usvojenim izmenama mogle da doprinesu samocenzuri i da ugroze ili prekre slobodu medija.322 Posebno stroge kazne uvedene su za krenje pretpostavke nevinosti u medijima.323 Dok niko ne spori da je pretpostavka nevinosti naelo koje, svakako, treba tititi, postavlja se pitanje opravdanosti ovako visokih kazni, a dodatni problem predstavlja injenica da je utvrivanje da li je pretpostavka nevinosti povreena preputena trgovinskom sudu.324 Kazne su predviene i ako sadraj javnog glasila koji moe ugroziti razvoj maloletnika nije jasno i vidno oznaen, odnosno ako je maloletnik uinjen prepoznatljivim u objavljenoj informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes. Meutim, dok za povredu pretpostavke nevinosti zakon propisuje kanjavanje kako osnivaa javnog glasila, tako i odgovornog lica i glavnog urednika, za povredu prava maloletnika kanjava se samo osniva javnog glasila.

4.9.3. Osnivanje i rad elektronskih medija

Zakonom o radiodifuziji325 ureuju se uslovi i nain obavljanja radiodifuzne delatnosti, osniva Republika radiodifuzna agencija, kao i ustanove javnog radiodifuznog servisa, utvruju uslovi i postupak za izdavanje dozvola za emitovanje radio i televizijskog programa i ureuju i druga pitanja od znaaja za oblast radiodifuzije (l. 1). Zakon o telekomunikacijama326 ureuje uslove i nain obavljanja delatnosti u oblasti telekomunikacija i osnivanje Republike agencije za telekomunikacije.
322 323 324 325 326 Vidi Izvetaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2009. godinu, str. 15, https://webgate. ec.europa.eu/olacrf/20091014Elarg/SR_Rapport_to_press_13_10.pdf. Ove godine je izmenama i dopunama Krivinog zakonika uvedeno i novo krivino delo koje se odnosi na javno komentarisanje sudskih postupaka, vidi I.4.6. Vidi YUCOM, Sistem ranog upozoravanja, Newsletter br. 43, http://www.yucom.org.rs/rest.ph p?tip=vestgalerija&idSek=5&idSubSek=38&id=72&status=drugi. Sl. glasnik RS, 42/02, 97/04 i 76/05. Sl. glasnik RS, 44/03.

145

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.9.3.1. Zakon o radiodifuziji. Republika radiodifuzna agencija (RRA) osniva se na osnovu Zakona kao samostalna i nezavisna organizacija koja vri javna ovlaenja i ima svojstvo pravnog lica. Organ koji donosi odluke je Savet, a RRA zastupa predsednik Saveta. Nadlenost RRA je viestrana, od utvrivanja strategije razvoja radiodifuzije do izdavanja dozvola za emitovanje programa, kontrole primene Zakona i odluivanja o predstavkama emitera i drugih lica.327 Izmenama i dopunama Zakona usvojenim ove godine328 proirena su ovlaenja Odbora za kulturu i informisanje Narodne skuptine, to moe imati negativan uticaj na nezavisnost Saveta RRA, i posredno na poloaj medija u Srbiji. Prema izmenama, ovlaeni predlagai kandidata za lana Saveta moraju da se usaglase o najvie 2 kandidata, a ukoliko se ne usaglase, Odbor za kulturu i informisanje Skuptine suava listu na dva kandidata. Uz to, iz Zakona je izbrisana odredba kojom se precizira da kada su u pitanju nevladine organizacije kao predlagai kandidata za lana Saveta, u sluaju da podnesu vie lista, vaeom e se smatrati ona koju potpie vei broj organizacija koje su u prethodnom periodu imale vei broj sprovedenih akcija, inicijativa i objavljenih publikacija, ime se otvara mogunost da bilo koje registrovano udruenje predlae kandidate i opstruie postizanje dogovora, i da tako omogui Odboru da donosi konanu odluku o listi nevladinih organizacija. 4.9.3.2. Dozvola i postupak izdavanja dozvola za emitovanje programa. Uslov za dobijanje je prethodno dobijena dozvola za radio stanicu koju na zahtev RRA izdaje regulatorno telo nadleno za oblast telekomunikacija (Republika agencija za telekomunikacije RATEL), prema posebnom zakonu koji regulie telekomunikacije, a na osnovu plana raspodele radio frekvencija koji donosi ministarstvo nadleno za telekomunikacije. Ovo telo je duno da izda dozvolu ako je ona u skladu sa zakonom i planom (l. 39). Imalac dozvole moe biti samo domae fiziko ili pravno lice, sa seditem, odnosno prebivalitem na teritoriji Srbije. Ako su stranci osnivai domaeg pravnog lica, a njihov kapital potie iz zemlje u kojoj nije dozvoljeno ili je nemogue utvrditi poreklo osnivakog kapitala, takvo pravno lice nema pravo da uestvuje na javnom konkursu za dodelu dozvola (l. 41). Prisustvo stranog kapitala u osnivakom ulogu imaoca dozvole za emitovanje ne sme biti vei od 49 odsto, osim ako drugaije nije predvieno meunarodnim ugovorom. Takoe, strani kapital ne moe biti prisutan u osnivakom kapitalu javnih radiodifuznih servisa (l. 41). Imaoci dozvole ne mogu biti politike partije i organizacije i pravna lica iji su oni osnivai, kao ni preduzea, ustanove ili druga pravna lica iji je osniva Republika, osim ustanova javnog radiodifuznog servisa (l. 42). Dozvole se izdaju putem javnog konkursa. Zakon utvruje razloge zbog kojih se dozvola moe oduzeti i pre isteka roka na koji se izdaje.329 U takvom sluaju,
327 328 329 Za detaljnu analizu vidi Izvetaj 2004, I.4.9.3. Sl. glasnik RS, 41/09. Tako e se emiteru oduzeti dozvola ako u pisanoj formi obavesti RRA da ne namerava da emituje program, ako je prilikom podnoenja prijave na javni konkurs naveo netane podatke, ako

146

Ljudska prava u pravnim propisima

RRA sprovodi postupak u kome se mora dati mogunost dotinom emiteru da se izjasni i prisustvuje sednici na kojoj se o oduzimanju dozvole raspravlja, i donosi odluka koja mora biti obrazloena. Protiv ove odluke postoji pravo na prigovor, a protiv odluke RRA po prigovoru, pravo na pokretanje upravnog spora (l. 62). Nosioci javnog radiodifuznog servisa u Republici su Radiodifuzna ustanova Srbije (biva Radiotelevizija Srbije) i pokrajinske radiodifuzne ustanove. Javni radiodifuzni servis proizvodi i emituje programe od opteg interesa.330 Zakon sadri i odredbe o spreavanju nedozvoljene medijske koncentracije,331 odredbe o reklamiranju i sponzorstvu koje su prilagoene nastojanju da se ouva nezavisnost, nepristrasnost i raznovrsnost medijske scene.

4.9.4. Odredbe krivinih zakona

Za krivina dela uvrede i klevete je, od 1. januara 2006, mogue uioniocu izrei samo novanu kaznu (l. 170 i 171 KZ). Meutim, kod krivinog dela iznoenja linih i porodinih prilika, zadrana je mogunost izricanja kazne zatvora (l. 172). Stav Komiteta za ljudska prava i Evropskog suda za ljudska prava je da dozvoljeno ogranienje svakog ljudskog prava znai preduzimanje samo onih mera koje su preko potrebne za ostvarenje legitimnog cilja tako da isti cilj nije mogue ostvariti na manje restriktivan nain. Smatra se da posebno zatvorska kazna, a i krivina odgovornost uopte, nije neophodna za zatitu ugleda i asti, ve da je pored prava na ispravku i drugih vansudskih postupaka dovoljno predvideti graansku odgovornost, odnosno naknadu tete i to uravnoteenog iznosa.332 Krivini propisi Srbije ne prave razliku izmeu oteenih, dok prema praksi Evropskog suda ne sme biti svejedno da li je u pitanju privatno lice, javni slubenik ili politiar. Politiari moraju da snose mnogo vei teret kritike, pa ak i uvrede. Kao tee oblike klevete, na zakon predvia sluajeve kada je delo uinjeno putem medija i kada je neistinito to se iznosi ili pronosi takvog znaaja da je moglo dovesti do teih posledica za oteenog (l. 170, st. 2 KZ). Domai sudovi su ovu odredbu tumaili u korist oteenih na javnim funkcijama, s argumentacijom da su
nije poeo emitovanje programa u propisanom roku, ako nije izvrio tehniki pregled radiodifuzne stanice u propisanom roku, ako je bez opravdanog razloga prekinuo emitovanje programa (u trajanju duem od 30 dana neprekidno ili 60 dana s prekidima u toku kalendarske godine), ako prekri odredbe o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji i ako pored izriite opomene ne izmiri obavezu plaanja naknade za dozvolu. Vidi Izvetaj 2004, I.4.9. Medijska koncentracija, odnosno preovlaujui uticaj na javno mnjenje koji postoji kada emiter ueem u osnivakom kapitalu drugog emitera, novinsko-izdavakog preduzea ili preduzea koje obavlja delatnost novinske agencije dovede do naruavanja principa pluralizma miljenja. Vidi zakljuke Izvetaja specijalnog izvestioca Komisije za ljudska prava UN za slobodu izraavanja, dok. UN E/CN.4/2000/63, st. 205; za stav da krivina odgovornost za klevetu nije srazmerna mera zatiti ugleda, vidi presudu Evropskog suda Dalban protiv Rumunije, ECHR, App. No. 28144/95 (1999); za iznos naknade tete vidi Tolstoy Miloslavsky protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 18139/91 (1995).

330 331

332

147

Ljudska prava u Srbiji 2009.

posledice po njihov ugled tee samim tim to za njih zna veliki broj ljudi.333 Nasuprot tome, Evropski sud je vrstog stava da su politiari i ostala lica na javnim funkcijama duna da trpe mnogo jau kritiku i uvrede nego drugi.334 Ovakav stav je Evropski sud potvrdio i u odluci u sluaju Lepoji protiv Srbije.335 Krajem novembra 2008, Krivino odeljenje Vrhovnog suda usvojilo je pravno shvatanje kojim u domau praksu unosi izvesna dostignua prakse Evropskog suda u pogledu krivninopravnog tretmana i granica slobode izraavanja. U shvatanju se istie: Granice prihvatljive kritike su ire kada je re o javnim linostima u odnosu na privatna lica. Za razliku od obinih graana, koji to svojstvo nemaju, javne linosti su neizbeno i svesno izloene pomnom ispitivanju svake svoje rei i dela kako od novinara, tako i od javnosti uopte, te stoga moraju ispoljiti vei stepen tolerancije.336 Iskljuivanje odgovornosti za dela protiv asti i ugleda predvia se, izmeu ostalog, u sluaju ozbiljne kritike, naunog, knjievnog i umetnikog dela, u vrenju novinarskog poziva i dr., ako iz naina izraavanja proizilazi da to nije uinjeno u nameri omalovaavanja. Nasuprot tome, praksa Evropskog suda za ljudska prava izraava jasan stav da sloboda izraavanja podrazumeva i pravo na iznoenje informacija i stavova koji vreaju i okiraju, ako je u pitanju stvar od javnog interesa, kao i da novinarska sloboda podrazumeva i pravo na odreeno preterivanje i provokaciju.337 Takoe, na zakon iskljuuje odgovornost ako okrivljeni dokae istinitost svojih tvrenja ili postojanje osnovanih razloga da poveruje u njihovu istinitost. Meutim, ovako postavljen teret dokazivanja, koji odstupa od garantije pretpostavke nevinosti, nije u skladu s meunarodnim standardima.338 Prema naem pravu, pored iznoenja neistina kanjivo je i njihovo pronoenje. U predmetu Thoma protiv Luksemburga,339 Evropski sud je naao da novinar ne sme odgovarati zbog toga to citira, odnosno prenosi tekst.

4.9.5. Zabrana propagande rata i pozivanja na nacionalnu, rasnu ili versku mrnju
lan 20 PGP:
1. Svako propagiranje rata je zakonom zabranjeno. 2. Svaki poziv na nacionalnu, rasnu ili versku mrnju koji predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, zakonom je zabranjeno.

(Sl. list SFRJ, 7/71)

333 334 335 336 337 338 339 Vidi Izvetaj 2000, II.2.8.1. Vidi Lingens protiv Austrije, ECHR, App. No. 9815/82 (1986), suprotno vidi Prager i Obershlick protiv Austrije, ECHR, App. No. 15974/90 (1995). ECHR, App. No. 13909/05 (2007). Pravno shvatanje Krivinog odeljenja VSS, saoptenje od 18. decembra 2008. Vidi Prager i Oberschlick protiv Austrije, ECHR, App. No. 15974/90 (1995). Vidi Lingens protiv Austrije, ECHR, App. No. 9815/82 (1986). ECHR, App. No. 38432/97 (2001).

148

Ljudska prava u pravnim propisima

U pravu Srbije postoje zadovoljavajue formulacije zabrane koju nalae ovaj lan Pakta, ali sam Ustav ne sadri posebnu odredbu kojom izriito zabranjuje propagandu rata, to bi podvuklo znaaj ove zabrane, ve se propaganda rata javlja samo u kontekstu dozvoljenog ograniavanja slobode izraavanja. Zabrana pozivanja na nacionalnu, rasnu ili versku mrnju predviena je Ustavom (l. 49). Meutim, u praksi su veoma retki sluajevi krivinog progona zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje ili zbog ratne propagande. Zakon o zabrani diskriminacije, usvojen ove godine,340 zabranjuje govor mrnje, za koji izriito propisuje da je jedan od oblika diskriminacije, i definie ga kao izraavanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog linog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi nain (l. 11). lan 317 KZ izriito zabranjuje izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje, razdora ili netrpeljivosti. Prvi stav ovog lana, meutim, ozbiljno ograniava zahteve meunarodnih standarda predvienih PGP. Zabrana raspirivanja mrnje ograniena je bez ikakve potrebe samo na narode i nacionalne manjine koji ive u Srbiji. Pakt insistira na tome da se zabrani svako raspirivanje mrnje, dakle, prema bilo kojoj grupi bez obzira gde ona ivi. Opseg odredbe lana 174 KZ ove godine je proiren. Do sada je ovim lanom bilo inkriminisano izlaganje poruzi naroda, nacionalnih manjina i etnikih grupa, i to opet samo onih koje ive u Srbiji. Od unoenja izmena u KZ341 inkriminisano je izlaganje poruzi zbog pripadnosti odreenoj rasi, boji koe, veri, nacionalnosti, etnikog porekla ili nekog drugog linog svojstva, odnosno znatno je proirena lista svojstava zbog kojih izlaganje poruzi predstavlja krivino delo. Pored toga, znaajno je to se ovim lanom vie ne titi samo grupa kao takva, ve je zabranjeno izlagati poruzi i pojedinanu osobu zbog pripadnosti grupi. Najzad, posle izmena KZ, postalo je irelevantno gde grupa ivi, tj. vie nisu zatiene samo grupe koje ive u Srbiji (odnosno, prema dosadanjem tekstu zakona, SCG). lan 375 istog zakonika definie krivino delo podsticanja na izvrenje zloina genocida i ostalih ratnih zloina ija se radnja obino svodi na tee oblike aktivnosti zabranjenih lanom 20 PGP. lanom 386 KZ predviena je kazna za pozivanje ili podsticanje na agresivni rat u rasponu od dve do dvanaest godina. Isti lan sankcionie i naredbu za voenje agresivnog rata. Za ovaj oblik zapreena je kazna od najmanje deset godina ili zatvor od deset do etrdeset godina. Ovogodinje izmene lana 387 KZ,342 koji u svom stavu 3 inkriminie propagiranje rasne mrnje ili podsticanje na rasnu diskriminaciju, znaajno unapreuju krivinopravnu zatitu protiv govora mrnje. Novi stav 4 sadri odredbu kojom se
340 341 342 O Zakonu o zabrani diskriminacije vidi I.4.1.2. Sl. glasnik RS, 72/09. Ibid.

149

Ljudska prava u Srbiji 2009.

zabranjuje promovisanje, na bilo koji nain, ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje zasnovano na rasi, boji koe, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etnikom poreklu ili nekom drugom linom svojstvu. Stav 5, takoe dodat ovogodinjim izmenama i dopunama, zabranjuje da se preti izvrenjem krivinog dela za koje se moe izrei kazna zatvora vea od 4 godine prema licu ili grupi lica zbog njihove pripadnosti odreenoj rasi, boji koe, veri, nacionalnosti, etnikom poreklu ili zbog nekog drugog linog svojstva. Zakon o javnom informisanju takoe regulie govor mrnje. Zabranjuje se objavljivanje ideja, informacija i miljenja kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv osoba ili grupe osoba zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili seksualnoj opredeljenosti, nezavisno od toga da li ista radnja predstavlja ujedno i krivino delo (l. 38). Odgovornost je iskljuena ako je ovakva informacija deo naunog ili novinarskog teksta, a objavljena je (1) bez namere da se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje, kao deo objektivnog novinarskog izvetaja ili (2) s namerom da se kritiki ukae na ove pojave (l. 40). Zakonom se predvia da tubu mogu podneti kako lica na koje se inkriminisane radnje odnose, tako i organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava. Zabrana govora mrnje u Zakonu o javnom informisanju nalazi se u istom delu kao i zabrana povrede pretpostavke nevinosti i zabrana povrede prava maloletnika. Zakon nije predvideo kazne za povredu bilo koje od ovih odredbi, ali su kazne za povredu pretpostavke nevinosti i povrede prava maloletnika unete ovogodinjim izmenama Zakona, i to u veoma visokim iznosima.343 Meutim, nije jasno zato se zakonodavac opredelio da podsticanje diskriminacije, mrnje ili nasilja tretira na drugaiji nain i da kazna za ovo delo i dalje ne bude predviena u zakonu. Zakon o radiodifuziji stavlja u nadlenost Radiodifuzne agencije da spreava emitovanje programa kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv odreenih lica ili grupa lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja odreenom polu, veri, rasi, naciji i etnikoj grupi (l. 8, st. 2, t. 3), a samo javnim radiodifuznim servisima namee se kao posebna obaveza pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa spreavanje bilo kakvog oblika rasne, verske, nacionalne, etnike i druge netrpeljivosti ili mrnje, ili mrnje u pogledu seksualne opredeljenosti (l. 79). U lanu 20 Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama (Zakon o spreavanju nasilja),344 jedna od radnji izvrenja krivinog dela odnosi se na uinioca koji svojim ponaanjem ili parolama na sportskoj priredbi izaziva nacionalnu, rasnu i versku mrnju ili netrpeljivost usled ega doe do nasilja ili fizikog obrauna sa uesnicima sportske priredbe (l. 20). Kao to vidimo, smo izazivanje nacionalne, rasne i345 verske mrnje ili netrpeljivosti nije
343 344 345 Vidi I.4.9.2. Sl. glasnik RS, 67/03, 90/07 i 111/09. Verovatno je u pitanju propust pravne redakture teksta zakona, ali bolje bi bilo da je umesto veznika i upotrebljen veznik ili koji se ee koristi kako bi se ovakvim zabranama pokrio to vei broj sluajeva.

150

Ljudska prava u pravnim propisima

inkriminisano (ovakvo ponaanje prema odreenim grupama je kao krivino delo predvieno u KZ), ve je potrebno da je to izazivanje dovelo do nasilja ili fizikog obrauna s uesnicima sportske priredbe. Moe se smatrati propustom to nije smo izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti proglaeno krivinim delom, jer ovakvo postupanje na sportskim priredbama, a bez izazivanja posledice predviene Zakonom o spreavanju nasilja nee u svim sluajevima biti pokriveno KZ. Naime, KZ inkriminie ovakvo ponaanje samo ako je usmereno prema narodima ili etnikim zajednicama koje ive u Srbiji, dok je na sportskim priredbama zamislivo i esto se i deava da je ono upereno i prema onim nacionalnim, rasnim i verskim grupama koje ne ive u naoj zemlji. Ove godine uneta je u KZ odredba kojom se inkriminie nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Inkriminacija se u velikoj meri poklapa s inkriminacijom iz lana 20 Zakona o spreavanju nasilja, ali je donekle proirena jer zabranjuje izazivanje nacionalne, rasne, verske ili druge mrnje ili netrpeljivosti zasnovane na nekom diskriminatornom osnovu (kurziv na). Proireno dejstvo se ogleda i u tome to se odnosi ne samo na sportske priredbe, ve i uopte na javne skupove (l. 5 Zakona o izmenama i dopunama KZ346). Ipak, i odredba u KZ za postojanje krivinog dela zahteva da inkriminisano ponaanje za posledicu ima nasilje ili fiziki obraun sa uesnicima, pa osnovni nedostatak odredbe iz Zakona o spreavanju nasilja nije otklonjen. Zakonom o zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih organizacija i udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i obeleja347 uvedena je zabrana za pripadnike ili pristalice neonacistikih i faistikih organizacija i udruenja da organizuju manifestacije, istiu simbole ili deluju na drugi nain, propagirajui neonacistike i faistike ideje. Zakonom se zabranjuje svaki javni nastup, organizovan ili spontan, na kom se izaziva, podstie ili iri mrnja prema pripadnicima bilo kojeg naroda, nacionalne manjine, crkve ili verske zajednice. Zabranjeno je, takoe, irenje propagandnog materijala, simbola ili obeleja kojima se izazivaju, podstiu ili ire mrnja ili netrpeljivost, kao i propagiranje i opravdavanje ideja i postupaka lica za koje su ta lica osuena za ratne zloine. Predviene su prekrajne novane kazne za fizika lica koja uestvuju u manifestacijama, za udruenja i odgovorna lica u udruenjima koja ire ili podstiu mrnju i netrpeljivost (l. 7 i 8). Pored toga, predvieno je pokretanje postupka za brisanje iz registra registrovane organizacije ili udruenja koje postupa suprotno odredbama ovog zakona (l. 2, st. 2). Usvajanjem Zakona o potvrivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih preko raunarskih sistema348 u Srbiji je zabranjeno korienje raunarskih sistema za promociju ideja ili teorija koje zagovaraju, promoviu
346 347 348 Sl. glasnik RS, 111/09. Sl. glasnik RS, 41/09. Sl. glasnik RS, 19/09.

151

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ili podstrekavaju mrnju, diskriminaciju ili nasilje protiv pojedinaca ili grupa, zasnovano na rasi, boji koe, naslednom, nacionalnom ili etnikom poreklu i veri. Kao to se moe videti, i pored ponekih propusta, ova godina donela je znaajna unapreenja u pogledu normativnog ureenja zabrane govora mrnje, ali ostaje tek da se vidi da li e se normativno poboljanje osetiti i u praksi, gde se uglavnom deava, a to je bio sluaj i ove godine, da se govor mrnje, pa ak i fiziki napadi usmereni na pojedine grupacije ne procesuiraju na adekvatan nain i poinioci ne odgovaraju za svoja dela.349

4.9.6. Slobodan pristup informacijama od javnog znaaja

Ustav Srbije slobodu pristupa informacijama regulie pod, donekle, neuobiajenim (i neprikladnim) nazivom kao pravo na obavetenost. Naime, lan 51, st. 1 Ustava garantuje pravo licima koja se nalaze u nadlenosti drave da budu istinito, potpuno i blagovremeno obavetavana o pitanjima od javnog znaaja, i predvia korespondirajuu dunost sredstava javnog obavetavanja da tom pravu izau u susret. Ovakva formulacija pomenute odredbe ostaje da visi u vazduhu, budui da niti korespondira sa slobodom izraavanja, iz koje sloboda pristupa informacijama inae proizilazi (l. 46, st. 1 Ustava), niti sa pravom na uee u upravljanju javnim poslovima (l. 53), kako bi se ovo sui generis pravo eventualno moglo okarakterisati kao izraz participativne demokratije. Sloboda pristupa informacijama od javnog znaaja u pravom smislu rei regulisana je odredbom lana 51, st. 2 Ustava, iako se i tu moe primetiti da je definicija organa od kojih se moe zahtevati informacija dosta restriktivnija od one predviene Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja Republike Srbije,350 koji detaljnije regulie ovu oblast. Radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog znaaja, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja ustanovljen je poverenik za informacije od javnog znaaja, kao samostalan i nezavisan dravni organ (l. 1, st. 2).351 Ove godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja,352 koji unosi odreene pozitivne promene u Zakon, koje se ogledaju u tome to su maksimalno skraeni rokovi za dobijanje traene informacije, i omogueno je dobijanje podataka u obliku u kojem su zatraeni. Izmenama je predvieno da nadzor nad primenom Zakona, umesto Ministarstva kulture, obavlja Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu.
349 350 351 352 Izvetaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2009. godinu, https://webgate.ec.europa.eu/ olacrf/20091014Elarg/SR_Rapport_to_press_13_10.pdf. Sl. glasnik RS, 120/04. Vie o instituciji poverenika vidi II.2.1.3.2. Sl. glasnik RS, 104/09.

152

Ljudska prava u pravnim propisima

Meutim, proputena je prilika da se Zakon u celosti popravi, jer Narodna skuptina nije usvojila amandman zatitnika graana kojim je bila predviena zatita tzv. insajdera (duvaa u pitaljku), odnosno zaposlenog u dravnoj upravi koji ukae na korupciju.353 Ne samo da je u interesu drutva da se pruanjem podrke insajderima doprinese borbi protiv korupcije, nego drava ima i meunarodnu obavezu da ovim licima prui zatitu prema lanu 9 Graanskopravne konvencije Saveta Evrope o borbi protiv korupcije, koju je Srbija ratifikovala, kao i na osnovu preporuke GRECO (antikorupcijskog tela Saveta Evrope).354 Treba rei da je u konani tekst Zakona o izmenama i dopunama ula ipak odredba koja se odnosi na zatitu insajdera, meutim ona ne prua adekvatnu zatitu jer se od zaposlenog zahteva da pre nego to omogui pristup informaciji o nepravilnostima obavesti nadleno lice u organu vlasti koje nije preduzelo mere za reavanje nepravilnosti. To praktino znai da e zaposleni nekad morati da obavesti upravo lice na koje se informacija o nepravilnosti odnosi, to potpuno obesmiljava celu ideju koja stoji iza potrebe da se zatiti insajder.

4.10. Pravo na slobodu mirnog okupljanja

lan 21 PGP:
Priznaje se pravo mirnog okupljanja. Vrenje ovog prava moe da bude predmet ogranienja nametnutih u skladu sa zakonom, a koja su potrebna u jednom demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, javnog reda ili radi zatite javnog zdravlja ili morala ili prava i sloboda drugih lica.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 11 EKPS:

Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruivanja s drugima, ukljuujui pravo da osniva sindikat i ulanjuje se u njega radi zatite svojih interesa. Za vrenje ovih prava nee se postavljati nikakva ogranienja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih. Ovim se lanom ne spreava zakonito ograniavanje vrenja ovih prava pripadnicima oruanih snaga, policije ili dravne uprave.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

353 354 Vidi saoptenje Koalicije za slobodu pristupa informacijama, http://www.spikoalicija.org/index. php?option=com_content&task=view&id=254&Itemid=59. Tekst amandmana zatitnika graana i obrazloenje dostupno je na http://www.ombudsman.rs/ index.php/lang-sr/aktivnosti/zakonske-i-druge-inicijative/540-2009-07-08-12-32-06.

153

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.10.1. Ogranienja slobode okupljanja

Prema Ustavu (l. 54), mirno okupljanje graana je slobodno. Zakonom o okupljanju graana Srbije355 podrobnije je regulisano uivanje ovog prava. U Ustavu se govori o slobodnom mirnom okupljanju, to je formulacija koja se koristi i u meunarodnim ugovorima. U Zakonu o okupljanju graana koristi se izraz javni skup. Odredbe Ustava o ogranienjima slobode mirnog okupljanja su u skladu s meunarodnim standardima. Naime, Ustav u lanu 54, st. 4, predvia da se sloboda okupljanja moe zakonom ograniiti ako je to neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Dozvoljeni osnovi ogranienja koje predvia Ustav supstancijalno korespondiraju osnovama iz PGP i EKPS, iako su izostavljeni pojedinani osnovi kao to su javni red (PGP) ili spreavanje nereda ili kriminala (EKPS). Ustav predvia da ogranienje mora biti neophodno u demokratskom drutvu (l. 20), kao to predviaju PGP i EKPS. Osnov ometanje javnog saobraaja koji je bio predvien Ustavom Srbije iz 1990. godine, i ukljuen je u srbijanski Zakon o okupljanju graana (l. 2, st. 3), Ustav iz 2006. godine ne pominje,356 pa se postavlja pitanje ustavnosti ove zakonske odredbe. Treba istai da drava, prema meunarodnim standardima, nema samo obavezu da se uzdri od neopravdanog ograniavanja slobode mirnog okupljanja. Drava takoe ima i pozitivne obaveze koje se sastoje u zatiti mirnih demonstracija od pretnji nasiljem od strane treih lica. Pravo na okupljanje jedne grupe ne moe se ograniiti zato to druga grupa u drutvu ne podrava stavove koje skup promovie.357 Prema utvrenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, bilo bi nespojivo sa vrednostima koje Konvencija titi ako bi uivanje prava na osnovu Konvencije od strane neke manjinske grupe moglo biti uslovljeno dozvolom veine.358 Ustavom Srbije jemi se pravo na slobodu okupljanja samo graanima, a ne svima, kako nalau meunarodni standardi, to moe predstavljati problem, posebno ako se ima u vidu reenje novog Ustava kojim se meunarodni ugovori koje je Srbija ratifikovala primenjuju kao deo njenog pravnog poretka samo ako su u skladu s Ustavom (l. 194, st. 4). EKPS (l. 16) dozvoljava dravama da ograniavaju politiku delatnost stranaca. Samim tim se, ipak, ne opravdava opte ogranienje prava na okupljanje stranaca, jer okupljanje moe imati ciljeve koji nisu politiki. PGP ne sadri slinu odredbu. Dakle, Ustav Srbije koji jami pravo okupljanja samo graanima, delom
355 356 357 358 Sl. glasnik RS, 51/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 29/01. Vidi Izvetaj 2005, I.4.10.2. i Izvetaj 2003, I.4.10. Vidi Plattform rzte fr das Leben protiv Austrije, ECHR, App. No. 10126/82 (1988). Vidi Barankevich protiv Rusije, ECHR, App. No. 10519/03 (2007).

154

Ljudska prava u pravnim propisima

je u suprotnosti s meunarodnim standardima.359 Ogranienje garantije slobode okupljanja samo na dravljane problematinim je ocenila i Venecijanska komisija u svom Miljenju o Ustavu Srbije. U Miljenju se, izmeu ostalog, navodi da veina evropskih ustava vie ne ograniava slobodu okupljanja samo na svoje dravljane, kao i da e ukoliko ovo ogranienje ostane u Ustavu, biti potrebni odreeni napori u primeni klauzula o tumaenju iz lana 18, st. 3360 i lana 19361 Ustava kako bi se postigao rezultat koji je u skladu s EKPS.362 Prema Zakonu o okupljanju graana, javni skupovi se mogu odravati na jednom mestu ili mogu biti u pokretu (l. 3, st. 1). Ovo je u skladu s praksom Evropskog suda za ljudska prava.363 Javno okupljanje definie se u zakonu kao sazivanje i odravanje zbora ili drugog skupa na za to primerenom prostoru (kurziv na; l. 2, st. 1). Prostor primeren za okupljanje definisan je samim zakonom (l. 2, st. 2 i st. 3). Zakonom je predvieno da optina, odnosno grad, unapred donose odluke koji su prostori primereni za odravanje javnih skupova (st. 5). Ovo reenje previe je restriktivno i ostavlja prostor za zloupotrebe jer faktiki omoguava zabranjivanje okupljanja na svim mestima koja nisu obuhvaena jednom takvom listom, iako okupljanje na tim mestima ne mora da dovede do ugroavanja nijednog ustavom predvienog interesa.364 Prema Zakonu o okupljanju graana javni skup se ne moe odravati u blizini Savezne skuptine i Narodne skuptine Srbije, neposredno pre i u vreme njihovog zasedanja (l. 2, st. 4). Postavlja se pitanje opravdanosti ovakve opte zabrane, jer se postojanje Ustavom propisanih osnova za ogranienje ovog prava mora utvrditi u svakom pojedinanom sluaju. Zakon, pritom, ostavlja nadlenim organima kojima se skup prijavljuje (policija) da diskreciono ocene ta se smatra mestom koje je u blizini parlamenata i ta se smatra periodom neposredno pre zasedanja. Kako se prema Ustavu smatra da je zasedanje parlamenta period u kome se odravaju sed359 360 Zakon o okupljanju graana Srbije sadrao je odredbe o pravima stranaca koje je SUS proglasio neustavnim, vidi Izvetaj 2005, I.4.10.2. Ovim stavom Ustava predvieno je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje. Ovim lanom Ustava predvieno je da [j]emstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava. Vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007, st. 37. Vidi Christians against Racism and Fascism protiv Ujedinjenog Kraljevstava, ECmHR, App. No. 8440/78 (1980). Vidi npr. Reenje o odreivanju prostora za okupljanje graana u Beogradu, Sl. glasnik grada Beograda, 13/97.

361

362 363 364

155

Ljudska prava u Srbiji 2009.

nice (dva redovna zasedanja koja traju po nekoliko meseci uz mogunost vanrednih zasedanja), moe se doi do osnovanog zakljuka da se ovakvim odredbama sloboda javnog okupljanja na pojedinim lokacijama moe potpuno uskratiti. Istovetna zamerka stoji i kod mogunosti uskraivanja slobode okupljanja po Zakonu o trajku.365 Naime, Zakon zabranjuje da mesto okupljanja radnika u trajku bude izvan prostorija njihovog preduzea (l. 5, st. 3). Na taj nain se radnicima koji trajkuju onemoguavaju javne demonstracije.366 EKPS (l. 11, st. 2) dozvoljava zakonsko ograniavanje prava na slobodu mirnog okupljanja pripadnicima oruanih snaga, policije ili dravne uprave, dok PGP dozvoljava ogranienje ovog prava pomenutim grupama samo pod optim uslovima koji vae za sve ostale. Zakon o policiji propisuje da slubenici ne mogu u uniformi prisustvovati stranakim i drugim politikim skupovima, izuzev ako su u slubi (l. 134, st. 3). Organizatori javnog skupa duni su da podnesu prijavu policiji najkasnije 48 sati pre odravanja javnog skupa (l. 6, st. 1 Zakona o okupljanju graana). Ako se javni skup odrava na prostoru na kome se odvija javni saobraaj, pa treba obezbediti izmenu reima saobraaja, skup se mora prijaviti 5 dana pre odravanja (l. 6, st. 2). Zakon predvia da e policija onemoguiti skup koji se odrava bez prethodne prijave i da e preduzeti mere za uspostavljanje javnog reda i mira (l. 14). U ovom pogledu treba imati u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je zauzeo stav da nije uvek opravdano zabraniti skup samo zato to nije ispunjen zakonom postavljen uslov o prijavi skupa, jer pojedina okupljanja su po svojoj prirodi takva da ne ostavljaju dovoljno vremena za prijavu.367

4.10.2. Zabrana javnog skupa

Prema Zakonu o okupljanju graana, policija moe da zabrani odravanje javnog skupa iz zakonom odreenih razloga (ugroavanje zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine i ometanje javnog saobraaja368) (l. 11, st. 1)). Organizator se mora obavestiti o zabrani najkasnije 12 sati pre poetka skupa. Na reenje o zabrani mogua je alba (koja ne odlae izvrenje reenja), a protiv konanog reenja se moe voditi upravni spor. Policija moe i privremeno da zabrani okupljanje, ako je skup usmeren na nasilno ruenje ustavnog poretka, naruavanje teritorijalne celokupnosti Srbije, krenje ljudskih prava ili izazivanje i podsticanje rasne, verske ili nacionalne netrpeljivosti i mrnje (l. 9, st. 1). Saziva mora biti obaveten najkasnije 12 sati pre
365 366 367 368 Sl. list SRJ, 29/96. Vidi Izvetaj 2004, I.4.10.1. O pravu na trajk u propisima Srbije vidi I.4.18.4.3. Primer za to su demonstracije koje se organizuju kao neposredna reakcija na odreeni politiki dogaaj. Vidi Bukta i ostali protiv Maarske, ECHR, App. No. 25691/04 (2007). Isti razlozi bili su predvieni Ustavom iz 1990. godine.

156

Ljudska prava u pravnim propisima

vremena poetka o privremenoj zabrani (l. 9, st. 2). Razlika izmeu privremene i trajne zabrane, predviene lanom 11, je u tome to privremena zabrana moe da postane trajna mera samo odlukom suda. Policija mora okrunom sudu da uputi zahtev za zabranu javnog skupa u roku od 12 sati, o kome sud odluuje u roku od 24 sata od prijema zahteva. Na odluku okrunog suda o zabrani organizator se moe aliti veu Vrhovnog suda Srbije (u roku od 24 sata od dostavljanja reenja), koje je duno da svoju odluku donese u roku od 24 sata od prijema albe (l. 10). Nejasno je zato se u sluaju privremene zabrane iz lana 9 Zakona prua vea pravna zatita propisivanjem obaveznog uea sudova i vremenskih rokova za donoenje odluke, dok se u sluaju trajne zabrane iz lana 11 saziva upuuje na upravni spor. Trebalo bi da se u oba sluaja primenjuje jaa pravna zatita predviena lanom 9, naroito zato to zakonom nije utvrena obaveza proporcionalnosti niti su date druge smernice policiji za donoenje odluke o trajnoj zabrani, ime se policiji ostavlja iroko diskreciono ovlaenje. Meutim, s obzirom da se organizator o zabrani obavetava najkasnije 12 sati pre poetka skupa, teko je zamisliti da bi u sluaju da se organizator ali, a posebno ukoliko vodi spor pred sudom, odluka vie instance, odnosno suda, kojom se zabrana ponitava i odravanje skupa dozvoljava, mogla da bude doneta na vreme da organizator odri skup u planiranom terminu. Na ovaj nain odravanje pojedinih skupova praktino moe da se obesmisli i da se skup ne odri ak i kada je sud odluio da odravanje skupa nije zabranjeno, pa se postavlja i pitanje postojanja delotvornog pravnog leka. Svaki pravni lek koji bi za rezultat imao ex post facto odluku o dozvoljenosti skupa moe se smatrati neefikasnim.369

4.10.3. Spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama

Zakonom o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama370 predvieno je da se propisi o okupljanju graana shodno primenjuju i na organizovanje sportskih priredbi (l. 5), pod kojima zakon podrazumeva sportska takmienja i sportske manifestacije (l. 2, st. 1). Zakonom se utvruju mere za spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, kao i obaveze organizatora i ovlaenja nadlenih organa u sprovoenju tih mera (l. 1). Kaznenim odredbama Zakona (deo III) predviene su krivine i prekrajne kazne, kao i zatitne mere u sluaju postupanja protivno njegovim odredbama. Ovogodinjim izmenama Krivinog zakonika uvedeno je posebno delo kojim se inkriminie nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu (l. 344a KZ).371 Tei oblik ovog dela postoji ako delo izvri grupa, ili kad usled izvrenja
369 370 371 Vidi Baczkowski i ostali protiv Poljske, ECHR, App. No. 1543/06 (2007). Sl. glasnik RS, 67/03, 90/07 i 111/09. Krivino delo je najpre uvedeno izmenama iz avgusta, Sl. glasnik RS, 72/09, da bi najnovijim izmenama iz decembra, Sl. glasnik RS, 111/09, tekst ovog lana bio izmenjen.

157

Ljudska prava u Srbiji 2009.

dela doe do nereda u kome je nekom licu naneta teka telesna povreda ili je oteena imovina vee vrednosti. Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama do sada je bila predviena lanom 22 Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama, a sada je, posle uvoenja krivinog dela nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, predviena Krivinim zakonikom kao mera bezbednosti (l. 89b KZ) koja se moe izrei uiniocu krivinog dela kada je to radi zatite opte bezbednosti neophodno, a obavezno se izrie uiniocu krivinog dela nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Prema KZ, ova mera moe trajati od jedne do pet godina, a sastoji se u obavezi uinioca krivinog dela da se neposredno pre poetka odreenih sportskih priredaba lino javi slubenom licu u podrunoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, na podruju na kojem se uinilac prekraja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama do zavretka sportske priredbe. Ista mera, u trajanju od jedne do tri godine, od ove godine predviena je i kao zatitna mera Zakonom o prekrajima,372 a lan 23, st. 2 Zakona o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama predvia obavezno izricanje ove zatitne mere za prekraje nabrojane u stavu 1 ovog lana. Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama predvia preduzimanje posebnih mera prilikom odravanja sportskih priredaba poveanog rizika (l. 1018). Pripadnicima Ministarstva unutranjih poslova dato je ovlaenje da kod ovakvih sportskih priredaba naloe sve potrebne mere za spreavanje nasilja i nedolinog ponaanja gledalaca, a naroito da, izmeu ostalog, spree dolazak u mesto odigravanja sportske priredbe, zabrane ulazak na sportsku priredbu, odnosno udalje sa sportskog objekta lice iz ijeg se ponaanja moe zakljuiti da je sklono nasilnikom i nedolinom ponaanju (l. 17, st. 1, t. 3).

4.11. Sloboda udruivanja

lan 22 PGP:
1. Svako lice ima pravo da se slobodno udrui sa drugim licima, ukljuujui i pravo na osnivanje sindikata i ulanjenje u iste radi zatite svojih interesa. 2. Vrenje ovog prava moe biti samo predmet ogranienja predvienih zakonom a koja su potrebna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, javnog reda ili radi zatite javnog zdravlja i morala ili prava i sloboda drugih lica. Ovaj lan ne spreava da se vrenje ovog prava od strane lanova oruanih snaga i policije podvrgne zakonskim ogranienjima. 3. Nijedna odredba ovog lana ne doputa dravama lanicama Konvencije od 1948. godine Meunarodne organizacije rada o sindikalnoj slobodi i zatiti sindikalnih prava da donose zakonske mere koje bi naruavale ili da primenjuju zakon na nain koji bi naruavao garantije predviene navedenom konvencijom.

(Sl. list SFRJ, 7/71)

372 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekrajima, Sl. glasnik RS, 111/09.

158

Ljudska prava u pravnim propisima

lan 11 EKPS:
1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruivanja s drugima, ukljuujui pravo da osniva sindikat i ulanjuje se u njega radi zatite svojih interesa. 2. Za vrenje ovih prava nee se postavljati nikakva organienja, osim onih koja su popisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih. Ovim se lanom ne spreava zakonito ograniavanje vrenja ovih prava pripadnicima oruanih snaga, policije ili dravne uprave.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.11.1. Opte
Ustavom Republike Srbije jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog oblika udruivanja (l. 55). Ustav, s druge strane, garantuje i pravo da se ostane van svakog udruenja. Na ovaj nain se prua zatita od prinudnog udruivanja, u skladu sa stavom Evropskog suda za ljudska prava da drava mora svakome garantovati pravo da se ne udruuje sa drugima, odnosno da ne pristupa nekom udruenju.373 U Srbiji su ove godine usvojena dva nova zakona kljuna za ovu oblast: Zakon o udruenjima,374 koji regulie osnivanje i delovanje udruenja graana i koji je zamenio uveliko zastareli Zakon o drutvenim organizacijama i udruenjima graana, i Zakon o politikim strankama,375 koji se bavi politikim strankama, koji e se primenjivati umesto do sada vaeeg Zakona o politikim organizacijama. Zakonom o udruenjima ureuje se osnivanje, pravni poloaj, upis i brisanje iz Registra, lanstvo, organi, statusne promene, prestanak rada i druga pitanja od znaaja za rad udruenja, kao i status i delovanje stranih udruenja. Ureivanje poloaja stranih udruenja je naroito vano, jer je do donoenja Zakona u tom pogledu u Srbiji postojala pravna praznina. Udruenja na koja se Zakon odnosi jesu, pre svega, nevladine organizacije, a Zakon se primenjuje i kao opti zakon na ostala udruenja ije je delovanje ureeno posebnim zakonima (politike ili sindikalne organizacije, verske organizacije itd.), u pogledu pitanja koja posebnim zakonima nisu regulisana. Doputa se da udruenja, pod odreenim uslovima, obavljaju privrednu ili drugu aktivnost kojom stiu dobit, ali udruenja nemaju pravo da ostvarenu dobit raspodeljuju lanovima i osnivaima. Predvieno je i da se sredstva za podsticanje programa ili nedostajueg dela sredstava za finansiranje programa koje realizuju udruenja, a koja su od javnog interesa, obezbeuju u budetu Srbije i dodeljuju
373 374 375 Sigurour A. Sigurjonsson protiv Islanda, ECHR, App. No. 16130/90 (1993). Sl. glasnik RS, 51/09. Sl. glasnik RS, 36/09.

159

Ljudska prava u Srbiji 2009.

na osnovu sprovedenog javnog konkursa. Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave takoe mogu udruenjima dodeljivati sredstva iz svojih budeta. Zakonom je predvieno da fizika i pravna lica koja daju priloge i poklone udruenjima mogu biti osloboena odgovarajuih poreskih obaveza u skladu sa odgovarajuih poreskim zakonom (l. 36, st. 2). Meutim, u poreske zakone jo uvek nisu unete odgovarajue odredbe kojima bi se realizovala ova mogunost.376

4.11.2. Osnivanje i prestanak rada udruenja

Ustav Srbije propisuje da se udruenja osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skladu sa zakonom (l. 55, st. 2). Zakonom o udruenjima izriito je propisano da je upis u registar dobrovoljno, ali samo udruenja upisana u registar stiu status pravnog lica (l. 4), to je znaajno jer omoguava samostalno istupanje udruenja u pravnom prometu, konkurisanje za sredstva iz budeta Republike, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, itd. Udruenja koja nisu upisana u registar smatraju se osnovanim i bez ispunjavanja tog uslova, ali se na njih primenjuju pravna pravila o graanskom ortakluku. Registar udruenja vodi Agencija za privredne registre. Registrator e odbaciti prijavu za upis ako je predloeni naziv udruenja identian ili se moe zameniti s nazivom ve upisanog udruenja, odnosno udruenja koje je ve podnelo urednu prijavu za upis, ili je naziv takav da moe izazvati zabunu, a takoe i u sluaju da je Ustavni sud doneo odluku o zabrani rada udruenja. Udruenje se upisuje u registar u roku od 30 dana od podnoenja prijave, a ako se odluka o upisu ne donese u tom roku, smatrae se da je udruenje upisano (l. 3032). Udruenje mogu osnovati najmanje tri osnivaa, a novina u Zakonu o udruenjima je da stariji maloletnici (lica koja su navrila 14 godina) mogu biti osnivai udruenja (l. 10), ali samo uz overenu pismenu izjavu o davanju saglasnosti njihovog zakonskog zastupnika, ime se spreava zloupotreba dece u ovoj oblasti. Politike stranke upisuju se u registar politikih stranaka koji vodi Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu.377 Politike stranke se mogu udruivati s drugim strankama u ire politike saveze, a mogu se i spojiti s drugim strankama, pri emu tako nastala nova stranka postaje pravni subjekt, dok pojedinane stranke koje su se spojile gube svoj pravni subjektivitet (l. 33 i 34). Sindikalne organizacije registruju se kod ministarstva nadlenog za poslove rada378 (l. 217 i 238 ZOR; l. 4 Pravilnika o upisu sindikalnih organizacija u registar379). U sluaju brisanja iz registra, udruenje gubi status pravnog lica. Do brisanja iz registra dolazi: a) ako se smanji broj lanova potrebnih za osnivanje; b) ako iste376 377 378 379 O finansiranju politikih stranaka vidi I.4.14.3.1. Vie o osnivanju politikih stranaka vidi I.4.14.3. Vie o slobodi sindikalnog organizovanja vidi I.4.18.4.1. Sl. glasnik RS, 6/97, 33/97, 49/00, 18/01 i 64/04.

160

Ljudska prava u pravnim propisima

kne vreme na koje je udruenje osnovano; c) ako postoji odluka o prestanku rada; d) usled statusne promene koja za posledicu ima prestanak udruenja; e) ako ne obavlja aktivnosti predviene statutom due od dve godine, odnosno ako se skuptina ne sastane u dvostruko duem periodu od onog predvienog statutom; f) ako mu je zabranjen rad; g) u sluaju steaja (l. 49). Odluku o zabrani rada udruenja donosi Ustavni sud. Odluka o zabrani moe da se odnosi kako na udruenja koja su upisana u registar udruenja, tako i na ona koja nisu upisana. Postupak za zabranu pokree se na predlog Vlade, republikog javnog tuioca, ministarstva nadlenog za poslove uprave, ministarstva nadlenog za oblast u kojoj se ostvaruju ciljevi udruenja ili registratora. Odluka o zabrani rada donosi se ako se radi o tajnim ili paravojnim udruenjima, ili ako se udruenje rukovodi zabranjenim ciljevima (l. 50 i 51).380 Zakon o politikim strankama predvia da politika stranka prestaje da postoji brisanjem iz registra, do ega dolazi ako stranka donese odluku o prestanku rada, ako se spoji sa drugom ili drugim politikim strankama, i ako joj Ustavni sud zabrani rad ili ako ne podnese u roku prijavu za obnovu upisa u registar (stranke su, prema lanu 30, dune da svakih 8 godina podnose prijavu za obnovu upisa u registar) (l. 35 i 36). Odluku o zabrani rada politikih stranaka donosi Ustavni sud, na predlog Vlade, republikog javnog tuioca ili ministarstva (l. 37 i 38 Zakona o politikim strankama). Politikoj stranci e se zabraniti rad ako je njeno delovanje, ili delovanje saveza kome pripada ili stranke sa kojom se spojila, usmereno na nedozvoljene ciljeve nabrojane u lanu 4, st. 2 Zakona.

4.11.3. Ogranienja
Ustav Republike Srbije sadri zabranu osnivanja i delovanja tajnih i paravojnih udruenja. Pored toga, Ustav predvia mogunost zabrane udruenja ije je delovanje usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Odluku o zabrani udruenja moe doneti samo Ustavni sud (l. 55, st. 4 Ustava). Prema Zakonu o udruenjima, zabranjena su tajna i paravojna udruenja. Zakonom o udruenjima i Zakonom o politikim strankama nabrojani su i ciljevi kojima se udruenje, odnosno politika stranka, ne sme rukovoditi u svom delovanju. Ovi osnovi zabrane rada odgovaraju Ustavom pobrojanim osnovima, a Zakon o udruenjima i Zakon o politikim strankama uvode i novi osnov zabrane ciljeve i delovanje usmerene na naruavanje teritorijalne celovitosti Republike Srbije. Ove godine usvojen je i Zakon o zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih organizacija i udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i obeleja kojim se zabranjuje bilo kakvo delovanje neonacistikih ili faistikih organizacija ili udruenja kojim se kre ustavna prava i slobode graana.
380 Vidi I.4.11.3.

161

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Zakon odreuje ove organizacije kao organizacije koje u svojim programima i statutima afirmiu neonacistike i faistike ideje. Propagiranje ideja i delatnosti ovih organizacija osnov je da se registrovano udruenje izbrie iz registra. Ovaj osnov moe se podvesti pod osnove predviene Ustavom. Ukoliko neonacistike ili faistike ideje svojim delovanjem propagira lan registrovanog udruenja, udruenje e biti novano kanjeno.

4.11.4. Udruivanje stranaca

Zakonom o udruenjima po prvi put se regulie delovanje stranih udruenja u Srbiji (glava VIII Zakona). Do stupanja na snagu ovog zakona strana udruenja delovala su na osnovu potvrde koju je izdavalo Ministarstvo spoljnih poslova, gotovo bez pravnog osnova. Prema novom zakonu, predstavnitvo stranog udruenja ima pravo da deluje slobodno u Srbiji ako deluje u skladu s vaeim pravnim pravilima. Pod stranim udruenjem se podrazumeva udruenje sa seditem u drugoj dravi, osnovano prema propisima te drave, kao i meunarodna udruenja i druge strane, odnosno meunarodne nevladine organizacije, pod uslovom da su se lanovi ovih udruenja, odnosno organizacija povezali radi ostvarivanja zajednikog ili opteg interesa ili cilja koji nije usmeren na sticanje dobiti. Da bi strano udruenje moglo da deluje na teritoriji Republike Srbije neophodno je da osnuje svoje predstavnitvo, koje se upisuje u poseban registar stranih udruenja. I ovaj registar vodi Agencija za privredne registre. Predstavnitvo stranog udruenja brie se iz registra ako prestane s radom bilo strano udruenje, bilo predstavnitvo, kao i u sluaju da rad predstavnitva bude zabranjen odlukom Ustavnog suda. Odluku o zabrani rada predstavnitva stranog udruenja donosi Ustavni sud, kao i kad su u pitanju domaa udruenja, a za pokretanje postupka su ovlaena ista lica kao i u sluaju postupka za zabranu rada domaih udruenja, s tom razlikom to je za pokretanje postupka za strana udruenja ovlaen registrator stranih udruenja. Odluka o zabrani donosi se ako su ciljevi ili delovanje predstavnitva suprotni Ustavu, Zakonu o udruenjima, meunarodnim ugovorima koje je Srbija prihvatila, kao i drugim propisima.

4.11.5. Ogranienje slobode udruivanja javnih slubenika

PGP i EKPS doputaju da drave zakonski ograniavaju pravo na slobodno udruivanje pripadnika oruanih snaga i policije, a prema EKPS i pripadnika dravne uprave (l. 22, st. 2 PGP i l. 11, st. 2 EKPS). Ustav Republike Srbije zabranjuje politiko udruivanje sudijama Ustavnog suda, sudijama redovnih, upravnih i trgovinskih sudova, zatitniku graana, javnom tuiocu i pripadnicima vojske i policije. Zabrana irokom krugu javnih slubenika i nosiocima sudske vlasti da budu lanovi politikih stranaka je sporna jer iskljuuje iz politikog ivota jedan zna-

162

Ljudska prava u pravnim propisima

ajan segment stanovnitva i predstavlja ozbiljno ogranienje slobode udruivanja i slobode izraavanja. Meutim, Evropski sud za ljudska prava je u svojoj odluci Rekvenji protiv Maarske,381 zauzeo stav da zabrana pripadnicima policije da se ulanjuju u politike stranke i uestvuju u politikim aktivnostima nije protivna lanovima 10 (sloboda izraavanja) i 11 (sloboda udruivanja) EKPS, pa je stoga ovo ogranienje u naelu dozvoljeno. Evropska komisija za ljudska prava zauzela je stav da potpuna zabrana sindikalnog udruivanja pripadnicima oruanih snaga, policije i dravne uprave jeste u skladu s EKPS.382 Prema miljenju Evropske komisije, dravama mora biti dato iroko polje slobodne procene kada osiguravaju zatitu nacionalne bezbednosti.383 Zakon o policiji dozvoljava sindikalno, profesionalno i drugo organizovanje i delovanje policijskih slubenika. Zakon sadri zabranu stranakog organizovanja i politikog delovanja u samom ministarstvu, a policijskim slubenicima ne dozvoljava prisustvovanje u uniformi stranakim i drugim politikim skupovima, izuzev ako su u slubi (l. 134). Zakon o javnom tuilatvu384 (l. 47) i Zakon o sudijama (l. 27) predviaju da sudija, kao i javni tuilac i zamenik, ne mogu biti lanovi politike stranke. Meutim, sudijama, javnim tuiocima i zamenicima izriito je priznato pravo da se u tom svojstvu udruuju radi zatite svojih interesa, kao i da preduzimaju mere radi zatite i odravanja svoje samostalnosti (javni tuioci i zamenici), odnosno svoje nezavisnosti i samostalnosti (sudije). Zabrana politikog organizovanja sudijama, javnim tuiocima i zamenicima se moe smatrati neophodnom u demokratskom drutvu, na isti nain kao i zabrana politikog organizovanja profesionalnim pripadnicima vojske i policije.

4.12. Pravo na mirno uivanje imovine

lan 1 Protokola br. 1 uz EKPS:
Svako fiziko i pravno lice ima pravo na neometano uivanje svoje imovine. Niko ne moe biti lien svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predvienim zakonom i optim naelima meunarodnog prava. Prethodne odredbe, meutim, ni na koji nain ne utiu na pravo drave da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korienje imovine u skladu s optim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dabina ili kazni.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

381 382 383 384 ECHR, App. No. 25390/94 (1999). Vidi Savet sindikata dravnih slubi (Council of Civil Service Unions) protiv Ujedinjenog Kraljevstva, App. No. 11603/85, (1987). Leander protiv vedske, ECHR, App. No. 9248/81 (1987). Sl. glasnik RS, 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04 i 61/05.

163

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.12.1. Opte
Pravo na mirno uivanje imovine iz lana 1 Protokola br. 1 uz EKPS obuhvata tri razliita pravila. Prvo pravilo, izraeno u prvoj reenici stava 1, opte je prirode i sadri naela mirnog uivanja imovine. Drugo pravilo iz druge reenice istog stava regulie oduzimanje imovine i podvrgava ga odreenim uslovima. Tree, sadrano u stavu 2, priznaje pravo stranama potpisnicama da kontroliu korienje imovine shodno optem interesu. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, drugo i tree pravilo potrebno je tumaiti u svetlu opteg naela izraenog u prvom pravilu.385 Prema praksi Evropskog suda, kod svakog meanja u pravo na mirno uivanje imovine neophodno je uspostaviti ravnoteu izmeu javnog interesa, s jedne strane, i prava pojedinaca, s druge. Potreba uspostavljanja ravnotee, izraena u lanu 1 Prvog protokola, svojstvena je Konvenciji u celini. Ozbiljnost dravnog meanja (oduzimanje imovine ili ogranienje njenog uivanja) treba da odredi opravdavajue okolnosti i neophodnu naknadu. Meutim, to ne znai da se pitanje novane naknade postavlja samo u sluaju oduzimanja imovine, ve se naknada moe traiti i kada je re o ogranienjima manjeg intenziteta.386 Ovo potvruje i presuda protiv Srbije koja je doneta 2008. godine, a postala je pravosnana 25. februara 2009. godine. U sluaju Kosti protiv Srbije387 podnosioci predstavke alili su se na nereagovanje drave u sluaju nelegalno izgraenog objekta koji im u velikoj meri ograniava mirno uivanje imovine. Sud je obavezao Srbiju da na odgovarajui nain izvri reenje Optine Vodovac od 11. septembra 1998. godine u roku od est meseci od pravosnanosti navedene presude i da podnosiocima predstavke uplati 4.000 evra po osnovu nematerijalne tete. Oteenim stranama uplaena je odteta, ali objekat nije sruen. Ovaj sluaj ukazuje i na problem izvrenja presuda Evropskog suda za ljudska prava. Nadleni u optini Vodovac opravdanje za neizvrenje nalaze u injenici da je 2003. godine podnet zahtev za legalizaciju objekta.388 Prema njihovom timaenju starog i novog Zakona o planiranju i izgradnji, objekti se ne mogu ruiti do okonanja postupaka za legalizaciju. Meutim, treba imati u vidu da je optina ekala vie godina i nije poruila bespravnu kuu pre nego to je sluaj dospeo u Strazbur, i pre nego to je zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine dozvoljena legalizacija nelegalno podignutih kua (postupak se pred domaim sudovima vodi od 1997. godine). Pored toga, u ovoj presudi Sud je odbacio postupak legalizacije kao razlog za odlaganje ruenja. lanom 58 Ustava Srbije jemi se pravo na imovinu. Ustav uglavnom prati meunarodne standarde, naroito u pogledu oduzimanja imovine gde se izriito propisuje da je oduzimanje mogue iskljuivo u javnom interesu i uz pravinu nakna385 386 387 388 Vidi Holy Monasteries protiv Grke, ECHR, App. No 13092/87 (1993). Vidi Sporrong i Lonnroth protiv vedske, ECHR, App. No. 7151/75 (1982). ECHR, App. No. 41760/04 (2008). Politika, 30. novembar, www.politika.co.rs.

164

Ljudska prava u pravnim propisima

du. Meutim, odredba kojom se propisuje mogunost ogranienja uivanja prava na imovinu ne sadri odredbu o proporcionalnosti takvog ogranienja, to nije u skladu s meunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela. Ustav propisuje i da je oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih dabina ili kazni dozvoljeno samo u skladu sa zakonom.

4.12.2. Eksproprijacija
Zahtev da se uspostavi ravnotea izmeu javnog i privatnog interesa i da se spree povrede prava na imovinu u naem zakonodavstvu se ostvaruje time to su propisana dva uslova: da se eksproprijacija vri u javnom interesu i da se za eksproprisanu imovinu daje pravina naknada. Zakon o eksproprijaciji (ZOE),389 regulie ogranienja i oduzimanje prava svojine na nepokretnostima, koji predstavljaju najozbiljnije oblike meanja u pravo na mirno uivanje imovine. Prema ovom zakonu, postojanje javnog interesa utvruje Vlada Srbije svojom odlukom. Protiv ovih akata Vlade moe da se vodi upravni spor. Zakon ne predvia obavezu Vlade da prilikom utvrivanja postojanja opteg interesa za eksproprijaciju uzme u obzir i interes vlasnika nepokretnosti, niti da ispita da li njegov interes da zadri nepokretnost i bavi se dotadanjom delatnou moda pretee nad optim interesom. Nain donoenja odluka Vlade o utvrivanju postojanja javnog interesa u praksi pokazivao je da se pojedinani interes zaista nije uvaavao (l. 20 ZOE). Postupak po predlogu za eksproprijaciju sprovodi i reenje donosi sluba optinske uprave za imovinskopravne poslove na ijoj teritoriji se nalazi nepokretnost predloena za eksproprijaciju (l. 29, st. 1). Po albi protiv prvostepenog reenja donetog po predlogu za eksproprijaciju reava Ministarstvo finansija (l. 29, st. 5). ZOE predvia mogunost da korisnik eksproprijacije stupi u posed nepokretnosti i pre dana pravnosnanosti reenja o naknadi, odnosno pre zakljuenja sporazuma o naknadi, ako Ministarstvo finansija proceni da bi to bilo neophodno zbog hitnosti izgradnje odreenog objekta ili izvoenja radova (l. 35, st. 1). Zbog nedovoljne odreenosti formulacije hitnost izgradnje odreenog objekta ili izvoenja radova, ova odredba prua iroka ovlaenja Ministarstvu finansija i nije dovoljno precizna da bi ispunila uslov zakonitosti u skladu s evropskim standardima. Naime, prema praksi EKPS, da bi se zadovoljio uslov zakonitosti, zakon mora, izmeu ostalog, da prua zatitu od samovolje u odluivanju dravnih organa.390 ZOE ne predvia rok u kome raniji sopstvenik eksproprisane nepokretnosti moe da podnese zahtev za ponitaj pravnosnanog reenja o eksproprijaciji.
389 390 Sl. glasnik SRS, 40/84, 53/87 i 22/89 i Sl. glasnik RS, 6/90, 15/90, 53/95 i 23/01. Kokkiniakis protiv Grke, ECHR, App. No. 14307/88 (1993) i Tolstoy Miloslavsky protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 28945/95 (2001).

165

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Pored uslova da se eksproprijacija vri u javnom interesu, drugi uslov koji mora da bude ispunjen da bi se izbegla povreda prava na imovinu je pravina naknada. Vaei zakon predvia da pravina naknada ne moe biti nia od trine vrednosti nepokretnosti. U sluaju da se strane ne sporazumeju, o naknadi odluuje sud. U praksi se zbog duine trajanja postupka esto dogodi da se ne realizuje naknada po trinoj vrednosti, jer se ona odreuje putem vetaka, koji svojim nalazima ne mogu uvek da isprate poveanje cena. Tokom 2009. godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Ovaj zakon Vlada smatra prelaznim i privremenim reenjenjem, i oekuje da e po usvajanju zakona koji regulie javnu svojinu i restituciju biti promenjen.391 Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o eskproprijaciji predvieno je proirenje kruga subjekata koji mogu biti korisnici eksproprijacije (l. 3), tako da sada subjekti eksproprijacije pored Republike, Autonomne pokrajine, grada, optine, drutvenih i dravnih fondova i javnih preduzea, mogu biti i privredna drutva koja su osnovala javna preduzea, kao i privredna drutva s veinskim dravnim kapitalom osnovana od strane Republike Srbije, Autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, ili optine. Zakon takoe proiruje broj sluajeva u kojima se moe utvrditi javni interes (l. 2) i utvrivanje nadoknade za eksproprijaciju.

4.12.3. Nadziivanje
Ovu oblast je regulisao Zakon o odravanju stambenih zgrada,392 na osnovu koga je uz pristanak drave dolo do brojnih povreda prava na imovinu. Zakonom je predvieno da vlasnici vie od polovine ukupne povrine stanova i drugih posebnih delova zgrada mogu doneti odluku o pretvaranju zajednikih prostorija u stanove, kao i o nadziivanju zgrade, s tim to prvenstvo imaju stanari zgrade i lanovi njihovih porodinih domainstava (l. 17). Zakon je donet posle skoro zavrenog otkupa drutvenih stanova i prelaska prava korienja na zajednikim delovima zgrade u pravo zajednike svojine. Navedenim zakonskim reenjem vlasnici 51 odsto zajednike imovine oduzimaju svojom voljom i u svom interesu imovinu preostalim vlasnicima (49 odsto) i to bez ikakve naknade.

4.12.4. Povraaj bespravno oduzete imovine i obeteenje ranijih vlasnika

Iako su denacionalizacija i obeteenje ranijih vlasnika jedno od vanih pitanja tranzicije, ovo pitanje jo uvek nije sveobuhvatno reeno. Zakonom o nainu i uslovima priznavanja prava i vraanju zemljita koje je prelo u drutvenu svojinu
391 392 http://www.blic.rs/politika.php?id=83309, izjava Diane Dragutinovi, ministarke finansija. Sl. glasnik RS, 44/95, 46/98 i 1/01.

166

Ljudska prava u pravnim propisima

po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog neizvrenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda,393 predviena je mogunost vraanja poljoprivrednog zemljita ranijim vlasnicima ili njihovim naslednicima. Restitucija se vri u naturi, davanjem oduzetog zemljita ili zemljita iste povrine i kvaliteta. Ukoliko restitucija nije mogua, propisana je obaveza novane naknade po trinoj ceni. Restitucija je mogua samo kod zemljita koje je u trenutku stupanja na snagu Zakona bilo u drutvenoj svojini. Mada je donoenje zakona o povraaju imovine i obeteenju neophodno, ni do kraja 2009. godine on nije usvojen, iako je jo tokom 2005. donoenjem Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine394 uinjen simbolian korak ka otpoinjanju procesa denacionalizacije.395 Ovim zakonom ureuje se postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji Srbije oduzeta bez naknade trine vrednosti ili pravine naknade primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 9. marta 1945. godine. Rok za prijavu imovine istekao je 30. juna 2006. godine. Primedbe na neopravdano kanjenje zakonskog regulisanja pitanja restitucije pojaava injenica da je jo tokom 2006. donet Zakon o vraanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama396 tako da su verske zajednice stavljene u povoljniji poloaj u odnosu na ostala, pre svega fizika lica, kojima je imovina oduzeta.397 Veliki znaaj u ovoj oblasti imae novousvojeni Zakon o planiranju i izgradnji398 koji uvodi pretvaranje prava korienja zemljita u pravo svojine nad graevinskim zemljitem (l. 103). Pravo korienja e bez naknade biti konvertovano u pravo svojine za dravu, lokalne samouprave, Autonomnu pokrajinu, pravna lica koja su osnovali ovi organi, kao i sva ona lica koja su vlasnici objekata, za ranije sopstvenike i njihove legalne naslednike koji su stekli pravo korienja na osnovu Zakona i o planiranju i izgradnji iz 2003. (l. 100102). Preduzeima koja su uestvovala u privatizaciji ili koja su po razliitim osnovama sticala zemljite u prolosti, prenos prava korienja zemljita u pravo svojine bie naplaen prema trinoj ceni. Polovina tih prihoda rasporedie se lokalnim samupravama za dalju izgradnju infrastrukture, a ostatak e biti uplaen u Fond za restituciju iz koga e ranijim vlasnicima graevinskog zemljita biti isplaivana nadoknada (l. 107).
393 394 395 396 397 398 Sl. glasnik RS, 18/91, 20/92 i 42/98. Sl. glasnik RS, 45/05. Vie o denacionalizaciji vidi u Izvetaj 2008, I.4.12.5. Sl. glasnik RS, 46/06. O nejednakosti meu samim verskim organizacijama vidi I.4.8. Sl. glasnik RS, 72/09. Prvobitno je bila predviena samo legalizacija objekata izgraenih do 13. maja 2003. godine.

167

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Ovim zakonom se omoguuje legalizacija svih objekata izgraenih, rekonstruisanih ili dograenih bez graevinske dozvole do stupanja na snagu zakona (l. 185).399 Njihovi vlasnici e imati rok od est meseci od stupanja na snagu ovog zakona da zaponu proces legalizacije, inae e biti naloeno njihovo ruenje (l. 186).

4.12.5. Stanarsko pravo

Stanarsko pravo je specifian oblik korienja prostorija za stanovanje, takozvani administrativni zakup, nastao u pravu bive Jugoslavije. Stanarsko pravo moglo se uspostaviti na stanovima u drutvenom, kao i na stanovima u privatnom vlasnitvu. U Zakonu o stanovanju Srbije koji je na snazi,400 preteno se ureuje nain na koji e ovaj institut postepeno nestati iz srbijanskog pravnog sistema.401 Posle otkupa drutvenih stanova i prelaska prava svojine na stanovima u privatnu, stanarsko pravo je ostalo samo na stanovima u privatnoj svojini koje je konstituisano do 1973. godine administrativnim putem i transformisalo se u pravo zakupa s odreenim administrativnim ogranienjima, pre svega u vezi s visinom zakupnine i nainom prestanka zakupa. U srbijanskoj sudskoj praksi formiran je stav da stanarsko pravo na stanovima u privatnom vlasnitvu ne mogu da steknu lica koja su roena posle 1973. godine, bez obzira da li su ivela u zajednikom domainstvu s poslednjim nosiocem stanarskog prava, pa e tako ovaj institut na neki nain odumreti. Ostaje otvoreno pitanje da li e postojati povreda prava na mirno uivanje imovine u sluaju da lice koje je ceo ivot ivelo u nekom stanu dobije nalog za iseljenje posle smrti nosioca stanarskog prava, jer ono to stanarsko pravo ne moe preneti na sebe poto je roeno posle 1973. godine. Zbog nereenog pitanja restitucije Zakon o stanovanju je korisnike stanova u privatnoj svojini402 doveo u podreen poloaj u odnosu na nosioce stanarskog prava na drutvenim stanovima kojima je omoguen otkup i potpuno raspolaganje stanovima u kojima su se zatekli. U periodu od 1945. do 1990. godine pri dodeli stanova u drutvenoj svojini smatralo se da ovi graani imaju reeno stambeno pitanje tako da nisu mogli da konkuriu za ove stanove. Prema evidencijama Udruenja korisnika stanova u privatnom vlasnitvu, u Srbiji postoji oko deset hiljada privatnih stanova u kojima ive stanari koji imaju stanarsko pravo.403
399 400 401 402 Procenjuje se da u Srbiji postoji oko milion nelegalnih objekata, od kojih je ak 450.000 u Beogradu. Sl. glasnik RS, 50/92. Vidi Izvetaj 2006, I.4.12.5. Stanarsko pravo na ovim stanovima ustanovljeno je tada vaeim zakonima: Zakonom o raspolaganju stanovima i poslovnim prostorijama iz 1945. godine, Zakonom o stambenim odnosima FNRJ iz 1959. godine, i Zakonom o stambenim odnosima SR Srbije iz 1973. godine. Vreme, 2. april 2009, broj 952, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=855705.

403

168

Ljudska prava u pravnim propisima

4.13. Prava pripadnika manjina

lan 27 PGP:
U dravama gde postoje etnike, verske ili jezike manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti liena prava da imaju, zajedno sa drugim lanovima svoje grupe, svoj posebni kulturni ivot, da ispoljavaju i upranjavaju svoju sopstvenu veru ili da se slue svojim jezikom.

(Sl. list SFRJ, 7/71)

4.13.1. Opte
Srbija je ratifikovala najvanije univerzalne i regionalne ugovore kojim se neposredno ili posredno zajemuju prava i slobode pripadnika manjina,404 ukljuujui Okvirnu konvenciju za zatitu nacionalnih manjina Saveta Evrope. Zatita manjina je u irokom obimu obezbeena u Ustavu Srbije. Na nivou Srbije nije usvojen poseban zakon o zatiti manjina, tako da se i dalje primenjuje Zakon o zatiti sloboda i prava nacionalnih manjina,405 usvojen 2003. na nivou tadanje savezne drave dok se uivanje prava nacionalnih manjina po pojedinim oblastima regulie posebnim zakonima. Tokom 2009. godine usvojeno je vie zakona relevantnih za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Najznaajnije je usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije406 i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina,407 a usvojeni su i novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja,408 Zakon o kulturi,409 Zakon o utvrivanju nadlenosti Autonomne Pokrajine Vojvodine,410 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o informisanju,411 Zakon o politikim strankama,412 Zakon o udbenicima i nastavnim sredstvima,413 Zakon o matinim knjigama,414 Zakon o popisu stanovnitva, domainstava i stanova 2011. godine415 i Zakon o zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih organizacija i udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i obeleja.416
404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 Nekim od ugovora SRJ je pristupila sukcesijom (s obzirom da je jo SFRJ bila strana ugovornica), a nekim je pristupila dravna zajednica SCG. Sl. list SRJ, 11/02. Vidi Izvetaj 2005, I.4.13.1. Sl. glasnik RS, 22/09. Sl. glasnik RS, 72/09. Ibid. Ibid. Sl. glasnik RS, 99/09. Sl. glasnik RS, 71/09. Sl. glasnik RS, 36/09. Sl. glasnik RS, 72/09. Sl. glasnik RS, 20/09. Sl. glasnik RS, 104/09. Sl. glasnik RS, 41/09.

169

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Savetodavni komitet o Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina (Savetodavni komitet) usvojio je u martu 2009. Miljenje Savetodavnog komiteta o Srbiji (Miljenje Savetodavnog komiteta),417 drugo po redu (prvo miljenje je usvojeno krajem 2003, a preporuke objavljene krajem 2004. godine). Komentari Vlade Srbije na drugo Miljenje Savetodavnog komiteta objavljeni su u oktobru.418 Kada su u pitanju nedostaci postojee pravne regulative na koje je ukazao Savetodavni komitet, dva najvanija su otklonjena ubrzo posle objavljivanja Miljenja Savetodavnog komiteta, usvajanjem Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Komitet je primetio da postoji znaajna razlika u implementaciji prava manjina u AP Vojvodini, gde su propisi i relevantna praksa u vezi sa upotrebom manjinskih jezika i obrazovanjem na viem nivou, i ostalih delova zemlje gde pripadnici manjina ive u znaajnom broju (Sandak, juna i istona Srbija). Vlada u svom komentaru419 naglaava da zakoni kojima se ureuje nain ostvarivanja pojedinih, Ustavom garantovanih prava, vae na itavoj teritoriji i da na normativnom planu nema razlike u pravnom poloaju nacionalnih manjina u pojedinim geografskim podrujima. Vlada navodi da postojee razlike ne treba sagledati ni tumaiti kao razlike izmeu AP Vojvodine i drugih regiona koji ne uivaju politiko-teritorijalnu autonomiju, ve kao razlike koje postoje izmeu pojedinih jedinica lokalne samouprave i zakljuuje da takve razlike, a najee je re o izostanku uvoenja pojedinih manjinskih jezika u slubenu upotrebu, ili izostanku pojedinih vidova slubene upotrebe ili obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, nisu, prema miljenju vlasti Republike Srbije, dramatine, niti sutinski znaajne. Tano je da zakoni kojima se ureuje nain ostvarivanja pojedinih, Ustavom garantovanih prava vae na itavoj teritoriji, kao to to Vlada u svom komentaru navodi, meutim, ne treba izgubiti iz vida da AP Vojvodina moe, na osnovu lana 79, st. 2 Ustava, ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina, kao i da moe preneti na nacionalne savete deo svojih nadlenosti u oblastima kulture, prosvete i javnog informisanja,420 to u praksi i radi, i to u znaajnijoj meri nego to to rade republiki organi, a to nailazi na zadovoljstvo pripadnika nacionalnih manjina. Na osnovu Zakona o utvrivanju nadlenosti AP Vojvodine, u oblastima koje su u nadlenosti AP Vojvodine ili su zakonom odreene kao pitanja od pokrajinskog znaaja, mogue je da, ukoliko nadleni organ Republike ne donese propis za izvravanje zakona u roku utvrenom tim zakonom, AP Vojvodina svojim aktom, u okviru zakonskog ovlaenja za donoenje izvrnog propisa, privremeno uredi
417 Drugo Miljenje o Srbiji Savetodavnog komiteta o Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina, (2009), http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/minorities/3_FCNMdocs/PDF_2nd_OP_ Serbia_en.pdf. Komentari Vlade Srbije na drugo Miljenje Savetodavnog komiteta, http://www.coe.int/t/dghl/ monitoring/minorities/3_FCNMdocs/PDF_2nd_Com_Serbia_sr.pdf. Komentar na stav 13 drugog Miljenja Savetodavnog komiteta. Zakon o utvrivanju nadlenosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, Sl. glasnik RS, 99/09, l. 74, taka 5.

418 419 420

170

Ljudska prava u pravnim propisima

izvravanje zakona na svojoj teritoriji (l. 9, st. 3). Imajui u vidu da situacije u kojim republiki organi kasne sa donoenjem propisa neophodnih za izvravanje odreenih zakona nisu retke, ovo ovlaenje moe biti vrlo korisno i omoguiti da neki zakoni u Vojvodini budu sprovoeni bre nego u ostalim podrujima. Treba istai da su u proteklom periodu pokrajinski organi poklanjali veu panju pitanjima implementacije i zatite ljudskih i manjinskih prava nego republiki. Na primer, institucija Pokrajinskog ombudsmana ustanovljena je jo 2002. godine,421 znatno pre ustanovljavanja institucije Zatitnika graana na republikom nivou (Zakon o Zatitniku graana422 usvojen je 2005). ak i iz nekih injenica koje imaju simboliki znaaj, kao to je mogunost upotrebe maternjeg jezika u Skuptini AP Vojvodine za poslanike koji su pripadnici nacionalnih manjina (to nikada nije omogueno u Narodnoj skuptini Republike Srbije), moe se zakljuiti da pokrajinski organi poklanjaju vie panje pitanjima od znaaja za prava nacionalnih manjina.

4.13.2. Ustavna zatita

Ustav Srbije iz 2006. donet je polazei od dravne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih graana i etnikih zajednica u Srbiji (Preambula), a Srbija je drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive, zasnovana na ... ljudskim i manjinskim pravima i slobodama... (l. 1). Dakle, Srbija je definisana, pre svega, kao drava srpskog naroda. Ovakvo odreenje upuuje na to da u Ustavu nije prevladalo graansko, ve etniko odreenje drave po kojem je Srbija drava srpskog, a zatim i svih drugih naroda. Iako je stav Venecijanske komisije u pogledu ovakvog definisanja drave u Ustavu bio neutralan,423 ne moe da se smetne s uma injenica da je uporednopravna ustavna praksa pokazala da je ovakvo prisvajanje drave od strane veinskog naroda najee povezano i s odnosom dravnih organa prema manjinskim problemima u praksi. U Ustavu nema definicije etnike manjine. Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina (u nastavku teksta: Zakon o zatiti manjina) nacionalna manjina se u lanu 2, st. 1 definie kao:
Svaka grupa dravljana [...] koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji [...], pripada nekoj od grupa stanovnitva koje su u dugotrajnoj i vrstoj vezi sa teritorijom [...] i poseduje obeleja kao to su jezik, kultura, nacionalna ili etnika pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od veine stanovnitva, i iji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno odravaju svoj zajedniki identitet, ukljuujui kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.
421 422 423 Odluka o Pokrajinskom ombudsmanu, Slubeni list APV, 23/2002, 5/2004 i 16/2005. Sl. glasnik RS, 79/2005 i 54/2007. Venecijanska komisija smatra da ovakvo definisanje, iako naglaava etniki karakter drave, u praksi ne mora da proizvodi nikakve posledice, vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD (2007)004, 19. mart 2007, st. 10. http://www.venice.coe.int/docs/2007/CDL-AD(2007)001-e. asp

171

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Nacionalnim manjinama se, u smislu ovog zakona, smatraju i [...] grupe dravljana koji se nazivaju ili odreuju kao narodi, nacionalne i etnike zajednice, nacionalne i etnike grupe, nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju uslove iz stava 1 ovog lana. (l. 2, st. 2). Na osnovu ovakve definicije, pripadnicima nacionalnih manjina mogu se smatrati iskljuivo dravljani Srbije, ne i imigranti i lica bez dravljanstva. Savetodavni komitet je u oba svoja miljenja o Srbiji ukazao na to da bi uslovljavanje uivanja prava manjina dravljanstvom Srbije moglo imati negativne posledice po lica iji dravljanski status nakon raspada SFRJ nije reen, a posebno na Rome, koji imaju potekoe u pribavljanju uverenja o dravljanstvu, pre svega zbog nedostatka linih dokumenata. Savetodavni komitet je zbog toga pozvao vlasti Republike Srbije da ukinu uslov dravljanstva za primenu Zakona o zatiti manjina i da ga primenjuju samo za ostvarivanje onih prava za koja je dravljanstvo relevantna injenica, kao to je pravo glasa.424 Venecijanska komisija u svom Izvetaju o apatridima i pravima manjina iz 2006. istie da univerzalni karakter ljudskih prava, iji su deo i prava manjina, ne iskljuuje mogunost uvoenja legitimnih uslova za uivanje pojedinih prava manjina i dodaje da dravljanstvo ne bi trebalo da se smatra jednim od elemenata definicije pojma manjine, ali smatra da je najprikladnje da drave same odrede kada e dravljanstvo smatrati uslovom za uivanje pojedinih prava manjina.425 Komentariui Miljenje Savetodavnog komiteta, Vlada Srbije istakla je da Okvirnom konvencijom nije definisan pojam nacionalne manjine, ve je to preputeno dravama lanicama, to znai da definicija pojma nacionalne manjine iz Zakona o zatiti manjina ne moe biti u suprotnosti s odredbama Okvirne konvencije. Vlasti Srbije prihvataju stav Savetodavnog komiteta da uslov dravljanstva moe imati negativan uticaj na poloaj lica iji status nakon raspada SFRJ nije reen, ali smatraju da ovaj problem moe biti reen i na druge naine, pre svega liberalnijim reenjima u pogledu sticanja dravljanstva za lica koja su imala dravljanstvo SFRJ. Vlasti smatraju da bi uklanjanje dravljanstva iz definicije nacionalne manjine dovelo do toga da se ne samo lica iji je status ostao nereen nakon raspada SFRJ, ve i druge kategorije lica (radnici migranti iz azijskih zemalja, traioci azila, itd.) nau pod reimom zatite predvienim za nacionalne manjine, za ta, prema miljenju Vlade, niti postoji potreba, niti ima ekonomskih mogunosti.426 S obzirom na to da se, prema lanu 2 Zakona o zatiti manjina, nacionalnom manjinom smatraju samo grupe stanovnitva koje su u dugotrajnoj i vrstoj vezi sa teritorijom SRJ (sada Srbije), a radnici migranti iz azijskih zemalja i traioci azila to svakako nisu, jasno je da je bojazan Vlade neopravdana i da su jedina lica koja bi uklanjanjem uslova dravljanstva mogla doi pod pravni reim zatite nacionalnih manjina upravo ona na koja ukazuje Savetodavni komitet lica iji status je nakon raspada SFRJ ostao nereen, a to su uglavnom Romi. Stoga uklanjanje uslova dr424 425 426 Stav 37 drugog Miljenja Savetodavnog komiteta, (2009). Vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Izvetaj o apatridima i pravima manjina, 18. januar 2007, CDL-AD (2007) 001, st. 144. Komentar Vlade Srbije na stav 35 drugog Miljenja Savetodavnog komiteta.

172

Ljudska prava u pravnim propisima

avljanstva iz definicije nacionalne manjine ne moe proizvesti nikakve negativne posledice, a moe poboljati poloaj nesumnjivo ugroenih grupa stanovnitva. Kada se govori o poloaju lica iji je status nakon raspada SFRJ ostao nereen, a posebno interno raseljenih Roma, treba spomenuti da jo uvek nije usvojen zakon koji bi regulisao priznavanje pravnog subjektiviteta pravno nevidljivih lica. Iako Ustav u lanu 37 garantuje pravo svakog lica na pravnu sposobnost, to je u skladu sa lanom 6 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN iz 1948, koji kae da svako ima pravo da svuda bude priznat kao subjekat i lanom 16 PGP, koji garantuje da svako ima pravo da se svuda priznaje njegova pravna linost, u praksi se pojavljuju hiljade ljudi, uglavnom Roma, iji pravni subjektivitet nije priznat. Naravno, nedostatak pravnog subjektiviteta za ove ljude znai i nemogunost ostvarivanja itavog niza ljudskih prava. U praksi dravni organi, a najee je re o organima nadlenim za voenje matinih knjiga, ali nekada i o sudovima, najee odbijaju da priznaju subjektivitet pravno nevidljivim licima, pravdajui svoje odluke pozitivnopravnim razlozima, mada ima i sluajeva u kojima jedan broj dravnih organa udovoljava zahtevima za priznavanje pravnog subjektiviteta.427 Oigledno je da postoji potreba za boljim pravnim regulisanjem ovih postupaka, kako bi se obezbedila adekvatna zatita Ustavom zajemenog prava. U tom smilsu, radna grupa Centra za unapreivanje pravnih studija sainila je 2008. godine Model zakona o priznavanju pravnog subjektiviteta, predlaui reenja koja bi trebalo da obezbede priznavanje pravnog subjektiviteta u jednostavnom i efikasnom postupku, koji ne bi bio optereen brojnim formalnopravnim uslovima, kako u pogledu same injenice roenja, odnosno podataka o roenju jednog lica, tako i u pogledu njihovog dokazivanja.428 Naalost, ovaj predlog Centra za unapreivanje pravnih studija nije se do kraja 2009. naao u formi predloga zakona pred Narodnom skuptinom, niti je podstakao Vladu Srbije da saini zakonski predlog za reavanje problema pravno nevidiljivih lica. U naelima Ustava propisano je da Republika Srbija titi prava nacionalnih manjina, te da jemi posebnu zatitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja pune ravnopravnosti i ouvanja njihovog identiteta (l. 14). Osim prava koja su Ustavom zajemena svim graanima, pripadnicima nacionalnih manjina se garantuju dodatna, individualna i kolektivna prava u posebnom treem delu Glave II. Statut AP Vojvodine429 je u pogledu zatite prava manjina jo detaljniji od Ustava. Pored garantije nacionalne ravnopravnosti (l. 6), Statut u lanu 7 definie viejezinost, multikulturalizam i multikonfesionalizam kao optu vrednost od posebnog znaaja za AP Vojvodinu i ustanovljava dunost svih pokrajinskih organa i organizacija da, u okviru svojih prava i dunosti, podstiu i pomau ouvanje viejezinosti i kulturne batine nacionalnih zajednica koje tradicionalno ive
427 428 429 Model zakona o priznavanju pravnog subjektiviteta, CUPS, 2008, http://www.cups.org.yu/files/ Model%20zakona%20o%20postupku%20priznavanja%20pravnog%20subjektiviteta.pdf. Ibid. Sl. list APV, 17/09.

173

Ljudska prava u Srbiji 2009.

u AP Vojvodini, kao i da posebnim merama i aktivnostima pomau meusobno uvaavanje i upoznavanje razliitih jezika, kultura i veroispovesti u AP Vojvodini. Statutom su garantovani posebna zatita i sva prava koja su aktima Republike Srbije garantovana nacionalnim manjinama i pripadnicima nacionalnih manjina (l. 22), ali je predvieno i da AP Vojvodina moe obezbediti dodatna ili dopunska prava, odnosno postaviti vii stepen zatite prava pripadnika nacionalnih zajednica koje ine brojanu manjinu u ukupnom stanovnitvu AP Vojvodine (l. 23, st. 2). Pored toga, propisano je da AP Vojvodina prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava (individualnih i kolektivnih) i obezbeuje njihovo ostvarivanje i zatitu kada ta zatita nije obezbeena na republikom ili lokalnom nivou (l. 23, st. 3), ime se za pripadnike nacionalnih manjina koji ive u Vojvodini uvodi vii stepen zatite u odnosu na pripadnike nacionalnih manjina u ostalim delovima Srbije. Pored opte zabrane diskriminacije (l. 21), Ustav zabranjuje diskriminaciju zbog pripadnosti nacionalnoj manjini i u posebnoj odredbi (l. 76, st. 2). Izriito je dozvoljeno preduzimanje mera pozitivne diskriminacije, odnosno uvoenje posebnih propisa i privremenih mera u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politikom ivotu, kako bi se postigla puna ravnopravnost izmeu pripadnika nacionalnih manjina i veinskog naroda. Ipak, ovakve mere su dozvoljene samo ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova ivota koji ih posebno pogaaju (kurziv na), tako da bi trebalo nadzirati primenu ove odredbe u praksi zbog bojazni da bi mogla biti preusko tumaena. Treba naglasiti da je tokom 2009. godine usvojen Zakon o zabrani diskriminacije, koji bi trebalo da obezbedi zatitu Ustavom garantovane jednakosti.430 Zabrana diskriminacije i mere pozitivne diskriminacije predviene su i Statutom AP Vojvodine (l. 20) i Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (l. 44).

4.13.3. Zabrana izazivanja i podsticanja rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti
Ustavom je izriito zabranjeno izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti (l. 49). Krivino zakonodavstvo u Srbiji s vie krivinih dela sankcionie krenje prava manjina, diskriminaciju, kao i izazivanje i raspirivanje rasne, nacionalne i druge mrnje. Zakon o zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih organizacija i udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i obeleja zabranjuje izazivanje, podsticanje ili irenje mrnje ili netrpeljivosti prema pripadnicima bilo kojeg naroda, nacionalne manjine, crkve ili verske zajednice, a sadri i zabranu propagiranja ili opravdavanja ideja, radnji ili postupaka lica za koje su ta lica osuena za ratne zloine (l. 4).431
430 431 Opirnije o Zakonu o zabrani diskriminacije vidi. I.4.1.2. Vidi vie I.4.9.5.

174

Ljudska prava u pravnim propisima

4.13.4. Izraavanje nacionalne pripadnosti

Ustav Srbije jemi slobodu izraavanja nacionalne pripadnosti (l. 47), a odgovarajuu, ali precizniju odredbu sadri i Zakon o zatiti manjina, u ijem lanu 5, st. 1 se utvruje da niko ne sme da pretrpi tetu zbog svog opredeljenja ili izraavanja svoje nacionalne pripadnosti ili zbog uzdravanja od takvog injenja.432 Prikupljanje podataka o pripadnosti odreenoj etnikoj manjini mora biti zakonski zatieno, a lica od kojih se prikupljaju podaci biti obavetena o tome da je izjanjavanje dobrovoljno.433 Zakonom o zatiti podataka o linosti434 podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, jezik i veroispovest definisani su kao naroito osetljivi podaci (l. 16). Ovi podaci mogu se obraivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, koji se daje u pismenom obliku, uz oznaku podatka koji se obrauje, svrhe obrade i naina korienja (l. 17). Povreda slobode izraavanja nacionalne ili etnike pripadnosti kanjava se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a ako delo uini slubeno lice u vrenju svoje slube, kanjava se zatvorom do tri godine (l. 130 KZ). Pri usvajanju Zakona o popisu stanovnitva, domainstava i stanova 2011. godine435 usvojen je amandman Poslanike grupe manjina kojim je osigurano da u popisnom obrascu za pitanja o nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku bude predvien odgovor otvorenog tipa. Zakonom nije odreeno da e odgovor otvorenog tipa biti predvien i za pitanje o veroispovesti, ali se garantuje pravo lica obuhvaenih popisom da se o ovom pitanju ne izjasne (l. 27). Savetodavni komitet Saveta Evrope je naglasio potrebu da prilikom sprovoenja popisa 2011. godine u popisnim komisijama u multietnikim sredinama budu zastupljeni pripadnici nacionalnih manjina koje ive u ovim sredinama, to je preporuio i Republiki zavod za statistiku.436

4.13.5. Ouvanje identiteta manjina

Ustav garantuje niz prava od znaaja za ouvanje identiteta manjina: pravo na izraavanje, uvanje, razvijanje i javno izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti, na korienje svog jezika i pisma i voenje odreenih upravnih postupaka na tom jeziku, na kolovanje na svom jeziku u dravnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina, na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, na potpuno i nepristrasno obavetavanje na svom jeziku, na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom, itd. (l. 79, st. 1). Pored toga, Zakon o crkvama i verskim zajednicama koji regulie poloaj tradicionalnih crkava
432 433 434 435 436 Na identian nain ovo pitanje reeno je u Okvirnoj konvenciji (l. 3, st. 1). Vidi Miljenje o Srbiji Savetodavnog komiteta o Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina (2003), st. 27. Sl. glasnik RS, 97/08. Sl. glasnik RS, 104/09. Vidi drugo Miljenje Savetodavnog komiteta, (2009), st. 46.

175

Ljudska prava u Srbiji 2009.

i verskih zajednica u Srbiji propisuje i poloaj i ureenje manjinskih crkava i verskih zajednica. Iako garantuje naelnu ravnopravnost verskih konfesija na teritoriji Srbije, zakon ovu ravnopravnost naruava u nizu odredaba nejednakim tretiranjem verskih zajednica.437 Autonomnim pokrajinama je eksplicitno omogueno da nacionalnim manjinama garantuju i dodatna prava (l. 79, st. 2 Ustava). U cilju ouvanja i razvoja nacionalne i kulturne posebnosti, pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju prosvetna i kulturna udruenja koja se finansiraju na naelu dobrovoljnosti (l. 80, st. 1). Na finansijskoj obavezi drave ugovornice ne insistira ni Okvirna konvencija (l. 13, st. 2). Zakon o zatiti manjina predvia da bi drava trebalo da im finansijski pomae u skladu sa svojim mogunostima. Na osnovu Zakona o zatiti manjina, drava bi dalje trebalo da obezbedi sadraje iz oblasti kulture na jezicima nacionalnih manjina u programima radija i televizije javnih servisa. Muzeji, arhivi i institucije za zatitu spomenika kulture iji je osniva drava imaju obavezu da obezbede predstavljanje i zatitu kulturno-istorijskog naslea manjina sa svoje teritorije, uz obavezno ukljuivanje predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina u odluivanje o nainu predstavljanja kulturno-istorijskog naslea nacionalnih manjina (l. 12). Zakonom o kulturi438 predvieno je da se nacionalni saveti nacionalnih manjina staraju o sprovoenju kulturne politike nacionalne manjine i, u skladu sa zakonom, uestvuju u procesu odluivanja ili sami odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, osnivaju ustanove kulture i druga pravna lica u kulturi (l. 5).

4.13.6. Zabrana asimilacije i vetakog menjanja strukture stanovnitva

Novina koju Ustav iz 2006. donosi u odnosu na raniji Ustav i zakonske akte jeste to to se pored nasilne asimilacije, zabranjuje i preduzimanje mera koje bi mogle prouzrokovati vetako menjanje nacionalnog sastava stanovnitva na podrujima gde pripadnici nacionalnih manjina ive tradicionalno i u znaajnom broju (l. 78, st. 3). Postojanje ove odredbe je izuzetno znaajno imajui u vidu da je upravo ovakvih pojava bilo u neposrednoj prolosti. U skladu s Preporukom 1201 Saveta Evrope, pripadnicima nacionalnih manjina garantovano je pravo na nesmetane veze i saradnju sa sunarodnicima van Srbije (l. 80, st. 3).

4.13.7. Voenje javnih poslova i nacionalni saveti

Ustav dva puta propisuje da svi graani pod jednakim uslovima mogu upravljati javnim poslovima i stupati na javne funkcije (l. 53 i l. 77, st. 1), ali i nalae da se vodi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i odgovarajuoj zastupljeno437 438 Ovaj zakon kritikovan je kako od strane domaih nevladinih, tako i od strane meunarodnih organizacija. Vidi I.4.8. Sl. glasnik RS, 72/09.

176

Ljudska prava u pravnim propisima

sti pripadnika nacionalnih manjina prilikom zapoljavanja u dravnim organima, javnim slubama, organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave (l. 77, st. 2). Zakon o zatiti manjina predvia da se prilikom zapoljavanja u javnim slubama vodi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva i o poznavanju jezika koji se govori na podruju organa ili slube. Statut Vojvodine, pored toga to propisuje zastupljenost pripadnika nacionalnih zajednica u pokrajinskim organima i organizacijama srazmernu zastupljenosti u stanovnitvu, propisuje i obavezu Vlade AP Vojvodine da, na osnovu odluke Skuptine AP Vojvodine, preduzme posebne mere i aktivnosti kako bi se srazmerna zastupljenost u odreenim organima ili organizacijama i postigla (l. 24). Vano je rei da ne postoji sveobuhvatna evidencija o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u dravnoj administraciji, te je praktino nemogue utvrditi da li se u praksi potuju odredbe Ustava i zakona o srazmernoj zastupljenosti nacionalnih manjina u dravnoj administraciji.439 Kolektivna prava manjina podrazumevaju da pripadnici nacionalnih manjina, bilo neposredno ili preko svojih izabranih predstavnika, uestvuju u procesu odluivanja ili odluuju o pojedinim pitanjima koja su u vezi s njihovom kulturom, obrazovanjem, informisanjem i upotrebom jezika i pisma. Novi Ustav izriito garantuje pripadnicima nacionalnih manjina pravo da izaberu svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom, radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obavetavanju i slubenoj upotrebi jezika i pisma (l. 75, st. 3). Nacionalni saveti kao institucije kulturne autonomije s izvesnim javnopravnim ovlaenjima, uvedeni su prethodno Zakonom o zatiti manjina,440 ali su njihova ovlaenja i nain izbora detaljnije regulisani tek avgusta 2009. godine, usvajanjem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (u nastavku Zakon o nacionalnim savetima).441 Zakonom o nacionalnim savetima odreeno je da nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obavetavanja na jeziku nacionalne manjine i slubene upotrebe jezika i pisma, uestvuje u procesu odluivanja ili odluuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove, privredna drutva i druge organizacije iz ovih oblasti (l. 2, st. 2). Savet moe osnivati ustanove, udruenja, fondacije, privredna drutva u oblastima kulture, obrazovanja, obavetavanja i slubene upotrebe jezika i pisma i drugim oblastima od znaaja za ouvanje identiteta nacionalne manjine (l. 10, ta. 6). Takoe, savet moe pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom, zatitnikom graana, pokrajinskim i lokalnim ombudsmanom i drugim nadlenim organima, kada proceni da je dolo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina (l. 10, ta. 12).
439 440 Vidi drugo Miljenje Savetodavnog komiteta, (2009), stav 235243. Iako daje izuzetan znaaj uvoenju nacionalnih saveta u pravni sistem, Savetodavni komitet smatra da je veoma vano da se oni ne posmatraju kao jedini posrednik vlasti u pogledu manjinskih pitanja, ve da se i drugi relevantni uesnici, ukljuujui i nevladine organizacije i udruenja nacionalnih manjina, ukljue u procese donoenja odluka. Miljenje Savetodavnog komiteta, (2003), napomena 4, st. 109. Sl. glasnik RS, 72/09.

441

177

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Postupak pred navedenim organima nacionalni savet moe pokrenuti i u ime pripadnika manjine, uz prethodno pribavljeno pismeno odobrenje (l. 10, ta. 13). Pored vrenja nadlenosti predvienih Zakonom o nacionalnim savetima, savet moe odluivati i o drugim pitanjima koja su mu poverena zakonom, aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Zakonom o kulturi, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i Statutom AP Vojvodine odreena su pitanja o kojim odluuju ili u pogledu kojih se konsultuju nacionalni saveti, kao i nadlenosti koje mogu biti prenete na nacionalne savete. Da bi se Ustavom zajemeno pravo na samoupravu nacionalnih manjina u oblastima obrazovanja, kulture, obavetavanja na jeziku nacionalnih manjina i slubene upotrebe jezika nacionalnih manjina u potpunosti ostvarilo, potrebne su izmene Zakona javnom informisanju i Zakona o radiodifuziji, jer odredbe ovih zakona nisu u potpunosti u skladu s reenjima iz Zakona o nacionalnim savetima. Za nacionalne savete posebno je nepovoljna odredba lana 14a Zakona o javnom informisanju, koja je, i pored toga to je u koliziji s odredbama Zakona o nacionalnim savetima, ovogodinjim izmenama uneta u Zakon o javnom informisanju. Naime, ovom odredbom zabranjuje se da osnivai javnih glasila prenose svoja prava (pravo na javno glasilo i pravo na izdavanje pravnog glasila) na druga lica, a time i na nacionalne savete, za ta kod nacionalnih saveta, a esto i kod osnivaa javnih glasila na manjinskim jezicima, postoji interes, to je imao u vidu i zakonodavac prilikom donoenja Zakona o nacionalnim savetima, kojim je ovakav prenos predvien (l. 11, st. 3). Zakonom je predvieno da nacionalni saveti uestvuju u postupku raspodele sredstava budetskog fonda za nacionalne manjine, koja se dodeljuju javnim konkursom za finansiranje programa i projekata iz oblasti kulture, obrazovanja, obavetavanja i slubene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Ovim fondom upravljae Ministarstvo za ljudska i manjinska prava (l. 119). Zakonom o zatiti manjina je jo 2002. osnovan Fond za podsticanje drutvenog, ekonomskog, kulturnog i opteg razvoja nacionalnih manjina (l. 20), ali nikada nije konstituisan niti su definisane nadlenosti koje bi imao,442 to raa bojazan da bi slinu sudbinu mogao doiveti i budetski fond, predvien Zakonom o nacionalnim savetima, ije funkcionisanje bi podzakonskim propisima trebalo da regulie Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Nacionalni savet moe saraivati s meunarodnim i regionalnim organizacijama, dravnim organima, organizacijama i ustanovama u matinim dravama, kao i s nacionalnim savetima ili slinim telima nacionalnih manjina u drugim dravama,
442 Vlada Srbije u Komentarima na Miljenje o Srbiji Savetodavnog komiteta o Okvirnoj konvenciji iz 2009. nefunkcionisanje Fonda za podsticanje drutvenog, ekonomskog, kulturnog i opteg razvoja nacionalnih manjina pravda objektivnim okolnostima dugotrajnim procesom donoenja Zakona o nacionalnim savetima i nepostojanjem propisa kojim se reguliu nadlenosti tog fonda i obavetava Savetodavni komitet o nameri da se Fond konstituie. Vidi Komentar na stav 91 drugog Miljenja Savetodavnog komiteta.

178

Ljudska prava u pravnim propisima

a predvieno je i da predstavnici nacionalnog saveta uestvuju u pregovorima ili se konsultuju povodom pregovora o zakljuivanju bilateralnih sporazuma s matinim dravama, u delu koji se neposredno odnosi na prava nacionalnih manjina (l. 27). Kada su u pitanju izbori za nacionalne savete, oni se e se odravati svake etvrte godine i mogu biti neposredni ili posredni putem elektorske skuptine. Zakonom je predvieno da se za svaku nacionalnu manjinu vodi posebni biraki spisak u koji se mogu upisivati graani koji ispunjavaju opte uslove za sticanje birakog prava. Kada broj upisanih pripadnika jedne manjine pree 40% od broja graana koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao pripadnici te manjine, njen nacionalni savet bira se na neposrednim izborima. Nacionalni saveti manjina koje ne ispune ovaj uslov biraju se putem elektorske skuptine (l. 29). Elektor moe biti lice koje prikupi 100 potpisa pripadnika odreene nacionalne manjine ili lice koga delegira organizacija ili udruenje nacionalne manjine (l. 102). Upis u birake spiskove za izbor nacionalnih saveta poeo je u novembru, a izbore e raspisati ministar za ljudska i manjinska prava u roku od est meseci od dana stupanja na snagu Zakona o nacionalnim savetima. Izbori moraju biti odrani najkasnije u roku od 90 dana od dana raspisivanja, to znai da moraju da budu odrani u prvoj polovini 2010. godine. Vlada je u julu 2009. godine usvojila novu Uredbu o Savetu Republike Srbije za nacionalne manjine, da bi 30. oktobra Savet bio konstituisan i odrao sednicu na kojoj je usvojio Poslovnik o radu. Predsednik Vlade Srbije je istovremeno i predsednik Saveta, a lanovi su i ministri zadueni za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu, unutranje poslove, kulturu, prosvetu, omladinu i sport, ministar vera, ministar pravde i predsednici nacionalnih saveta. Osnivanje Saveta je predvieno Zakonom o zatiti manjina 2002. godine, ali je obrazovan uredbom Vlade tek 2004. godine,443 i gotovo da nije ni funkcionisao (poslednja sednica je odrana pre vie od tri godine, iako je Uredbom o obrazovanju predvieno da se sastaje najmanje dva puta godinje). Predvieno je da Savet potvruje simbole i praznike nacionalnih manjina, razmatra nacrte zakona i drugih propisa znaajnih za ostavrivanje prava manjina i o tome daje miljenje Vladi, prati i razmatra stanje ostvarivanja prava nacionalnih manjina i stanje meunacionalnih odnosa u Srbiji, predlae mere za unapreenje ravnopravnosti manjina i razmatre mere koje u tu svrhu predlau drugi organi i tela, prati ostvarivanje saradnje nacionalnih saveta sa nadlenim organima Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, razmatra uslove za rad nacionalnih saveta i razmatra ostvarivanje meunarodnih obaveza u pogledu ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji i meunarodnu saradnju nacionalnih saveta. Zakonom o kulturi predvieno je da u Nacionalnom savetu za kulturu dva lana, od ukupno 19, budu iz reda predstavnika nacionalnih manjina. Ova dva lana
443 Sl. glasnik RS, 104/04, 117/05 i 49/06.

179

Ljudska prava u Srbiji 2009.

biraju se na predlog nacionalnih saveta (l. 16, st. 2, ta. 7). Zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u Nacionalnom prosvetnom savetu je znaajno slabija i imajui u vidu broj graana koji pripadaju nacionalnim manjinama, kao i znaaj obrazovanja za ouvanje identiteta manjina, neprimereno niska od 43 lana ovog saveta samo je jedan predstavnik nacionalnih manjina (lan 13, st. 2, ta. 10 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja). Zakon o politikim strankama444 stranku nacionalne manjine definie kao stranku ije je delovanje posebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zatitu i unapreenje prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu sa ustavom, zakonom i meunarodnim standardima, ureeno osnivakim aktom, programom i statutom politike stranke (l. 3). Stranku nacionalne manjine moe osnovati 1000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Srbije (l. 9), to je 10 puta manji broj od broja graana neophodnog za osnivanje stranke koja nije stranka nacionalne manjine. Takoe, za stranke nacionalnih manjina ne vai takozvani izborni cenzus, to znai da uestvuju u raspodeli mandata i kada osvoje manje od 5% glasova od broja biraa koji su glasali. Zakonom o lokalnoj samoupravi445 je u nacionalno meovitim jedinicama446 lokalne samouprave predvieno osnivanje saveta za meunacionalne odnose, kao samostalnog radnog tela koje ine predstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina (l. 98). Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zatite i unapreivanja nacionalne ravnopravnosti, a ima i pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice lokalne samouprave ako smatra da su njime neposredno povreena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za meunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije (sada Vrhovnim kasacionim sudom) pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice lokalne samouprave sa statutom jedinice lokalne samouprave. Osnivanje saveta za meunacionalne odnose bilo je predvieno i Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2002,447 ali oni nisu formirani u velikom broju jedinica lokalne samouprave koje su za to ispunjavale uslove, a u praksi su, u jedinicama lokalne samouprave u kojima jesu formirani, imali problema u funkcionisanju, delom i zbog toga to zakonom nisu ureeni delokrug, nain izbora lanova i nain rada, ve je to preputeno skuptinama jedinica lokalne samouprave.448 Kako bi se skuptinama jedinica lokalne samouprave pomoglo da ova pitanja urede na nain koji bi obez444 445 446 Sl. glasnik RS, 36/09. Sl. glasnik RS, 129/07. Nacionalno meovitim jedinicama lokalne samouprave smatraju se jedinice lokalne samouprave u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine ine vie od 5% od ukupnog broja stanovnika ili svih nacionalnih manjina ine vie od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovnitva (l. 98, st. 2 Zakona o lokalnoj samoupravi). Sl. glasnik RS, 9/02. Vidi drugo Miljenje Savetodavnog komiteta, (2009), stav 253.

447 448

180

Ljudska prava u pravnim propisima

bedio da saveti vre svoje zakonske nadlenosti i time omogue ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina, Misija OEBS u Srbiji je grupi eksperata poverila izradu Modela odluke o osnivanju saveta za meunacionalne odnose i Modela pravilnika o radu saveta za medjunacionalne odnose.449 Ovi modeli mogu ne samo olakati posao i pruiti smernice za rad jedinicama lokalne samouprave, ve i doprineti tome da reenja koja se donose prilikom pravnog regulisanja delokruga, naina izbora i rada saveta ne budu arenolika u meri u kojoj su to trenutno, to stvara svojevrstan haos u ovoj oblasti.

4.13.8. irenje duha tolerancije i meukulturnog dijaloga

Srbija se u Ustavu obavezala da e u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja podsticati duh tolerancije i meukulturnog dijaloga, te da e preduzimati efikasne mere za unapreenje uzajamnog potovanja, razumevanja i saradnje meu svim ljudima koji ive na teritoriji Srbije. Na ovaj nain Srbija se obavezuje na preduzimanje pozitivnih mera u oblasti irenja tolerancije. Savetodavni komitet je u svom Miljenju o Srbiji (st. 103) ocenio da, za razliku od organa AP Vojvodine, centralni organi vlasti nisu u proteklom periodu kontinuirano preduzimali akcije koje bi unapredile meuetniko poverenje.

4.13.9. Upotreba jezika

Ustav u lanu 10 odreuje da je u Republici Srbiji u slubenoj upotrebi srpski jezik i irilino pismo, s tim da se slubena upotreba drugih jezika i pisama ureuje zakonom, na osnovu Ustava. Uz to, odredbom iz lana 79 precizirano je pravo pripadnika nacionalnih manjina na ouvanje posebnosti, to podrazumeva i pravo na upotrebu svog jezika i pisma. Materija slubene upotrebe jezika i pisama regulisana je Zakonom o slubenoj upotrebi jezika i pisama.450 lanom 11 ovog zakona odreeno je da optine u kojima ive pripadnici narodnosti utvruju kad su i jezici narodnosti u slubenoj upotrebi na njihovoj teritoriji. Ovim lanom odreeno je da optine, odnosno autonomna pokrajina, statutom odreuju koji su jezici u slubenoj upotrebi u optini, odnosno u radu organa autonomne pokrajine. U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, u kojoj ivi najvei deo pripadnika nacionalnih manjina, pitanje slubene upotrebe jezika i pisama regulisano je i Odlukom o bliem ureivanju pojedinih pitanja slubene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.451
449 Vidi Saveti za meunacionalne odnose Modeli Odluke o osnivanju i Pravilnika o radu, Misija OEBS u Srbiji, 2009, http://www.centarzaregionalizam.org.rs/prilozi/Model_odluke_odluke_o_ medjunacionalnim_odnosima.pdf. Sl. glasnik RS, 45/91, 53/93, 67/93, 67/93, 48/94 i 101/05. Sl. list APV, 8/03, 9/03.

450 451

181

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine452 utvreno je u lanu 26 da su u organima i organizacijama AP Vojvodine u slubenoj upotrebi srpski jezik i irilino pismo, maarski, slovaki, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma. U lanu 76 Zakona o utvrivanju nadlenosti Autonomne Pokrajine Vojvo453 utvreno je da autonomna pokrajina preko svojih organa, u skladu sa zadine konom kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama, blie ureuje slubenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina na teritoriji autonomne pokrajine i vri inspekcijski nadzor u skladu sa zakonom kojim se ureuje slubena upotreba jezika i pisama, kao poveren posao. Slubeni list Autonomne Pokrajine Vojvodine objavljuje se na svim jezicima i pismima koji su u slubenoj upotrebi na osnovu Statuta APV (srpski, maarski, slovaki, rumunski, rusinski). Statutom optine ili grada utvruju se jezici i pisma koji su u slubenoj upotrebi na teritoriji optine ili grada, a mogue je odrediti i da su jezik i pismo u upotrebi samo u odreenom naseljenom mestu. Na teritoriji AP Vojvodine, u svim optinama i gradovima Novom Sadu, Panevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici i Zrenjaninu u slubenoj upotrebi su srpski jezik i irilino pismo, dok je u ukupno 25 jedinica lokalne samouprave u slubenoj upotrebi i latinino pismo. U 9 jedinica lokalne samouprave utvrena je slubena upotreba samo srpskog jezika, a u 33 u slubenoj upotrebi su i jedan ili vie jezika i pisama nacionalnih manjina (u 27 maarski jezik i pismo, u 11 slovaki jezik i pismo, u 8 rumunski jezik i pismo, a u 6 rusinski jezik i pismo). U Subotici je u slubenoj upotrebi i hrvatski jezik i pismo, a u optini Bela Crkva eki jezik i pismo. Slubena upotreba jezika i pisama pojedinih nacionalnih manjina na teritoriji optina Beoin, Vrac, Kikinda, Stara Pazova i Apatin, kao i u Sremskoj Mitrovici, utvrena je samo u odreenim naseljenim mestima ovih jedinica lokalne samouprave.454 Osim jezika koji su u slubenoj upotrebi na teritoriji AP Vojvodine, u Srbiji su u pojedinim optinama u slubenoj upotrebi jo albanski, bosanski i bugarski jezik. Usvajanjem Zakona o matinim knjigama455 omogueno je da se imena pripadnika nacionalnih manjina upisuju u matine knjige prema jeziku i pravopisu nacionalne manjine, i to bez obzira na to da li se jezik manjine iji se pripadnik upisuje nalazi u slubenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave u kojoj je organ koji vri upis (l. 17). Upis se vri paralelno i na srpskom jeziku i irilinim pismom.
452 453 454 455 Sl. list APV, 17/09. Sl. glasnik RS, 99/09. http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=26&PHPSESSID=9n8kcm5bghqnvbsuvj cqligj51. Sl. glasnik RS, 20/09.

182

Ljudska prava u pravnim propisima

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja odreeno je da se nastava za pripadnike nacionalnih manjina odvija na maternjem jeziku, a izuzetno moe biti obavljana i dvojezino ili na srpskom jeziku (l. 9, st. 2). Povreda prava na upotrebu sopstvenog jezika i pisma je kao krivino delo predviena Krivinim zakonikom (l. 129).456

4.14. Politika prava

lan 25 PGP:
Svaki graanin ima pravo i mogunost, bez ikakve diskriminacije pomenute u lanu 2 i bez neosnovanih ogranienja: a) da uestvuje u upravljanju javnim poslovima, bilo neposredno, bilo preko slobodno izabranih predstavnika; b) da bira i da bude biran na povremenim istinskim, optim, jednakim i tajnim izborima, koji obezbeuju slobodno izraavanje volje biraa; c) da bude primljen, pod optim jednakim uslovima, u javne slube svoje zemlje.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 3 Protokola br. 1 uz EKPS:

Visoke strane ugovornice se obavezuju da u primerenim vremenskim razmacima odravaju slobodne izbore s tajnim glasanjem, pod uslovima koji obezbeuju slobodno izraavanje miljenja naroda pri izboru zakonodavnih organa.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.14.1. Opte
Ustav proklamuje narodnu suverenost i opte i jednako birako pravo (l. 2 i 52). Graanin koji je navrio 18 godina ivota i ima poslovnu sposobnost ima pravo da bira i da bude biran u dravne organe (l. 52, st. 1 Ustava). Pored toga, Ustav garantuje i pravo graana da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne slube i na javne funkcije (l. 53).

4.14.2. Uee u upravljanju javnim poslovima

Ustav konkretizuje naelne garantije neposredne demokratije i propisuje narodnu inicijativu za donoenje zakona i za promenu ustava. U Srbiji pravo predlaganja zakona, drugog propisa ili opteg akta ima 30.000 biraa (l. 107). Predlog za promenu Ustava Srbije moe da podnese najmanje 150.000 biraa.
456 Sl. glasnik RS, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09.

183

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Ustav prepoznaje referendum kao oblik neposredne demokratije. Ustav regulie koja pitanja ne mogu biti izneta na referendum: obaveze iz meunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budet i zavrni raun, uvoenje vanrednog stanja, amnestija i pitanja iz izbornih nadlenosti Narodne skuptine (l. 108, st. 2). 4.14.2.1. Ogranienja u obavljanju javne funkcije. Osim prava da bira, PGP i EKPS priznaju i pravo graana da budu birani.457 PGP priznaje i pravo graana da uestvuju u upravljanju javnim poslovima i da budu primljeni, pod optim jednakim uslovima, u javne slube svoje zemlje. Ova prava mogu se ograniiti. PGP zahteva da nije re o neosnovanim ogranienjima, dok prema praksi Evropskog suda pravo graana da budu birani moe biti podvrgnuto kvalifikacionim zahtevima, ako oni nisu diskriminatorni.458 Narodna skuptina donela je 30. maja 2003. Zakon o odgovornosti za krenje ljudskih prava,459 s ciljem da se lica koja su u prethodnim nedemokratskim reimima svesno krila ljudska prava privremeno spree da obavljaju zakonom odreene javne funkcije. Meutim, usled politikih sporenja, lustraciona komisija koja bi bila nadlena za voenje lustracionog postupka nikad nije poela sa radom.460 Nepristrasnost funkcionera i spreavanje korienja javne funkcije za sticanje koristi ili pogodnosti regulisano je Zakonom o agenciji za borbu protiv korupcije,461 ijim e stupanjem na snagu u januaru 2010. prestati da vai Zakon o spreavanju sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija.462 Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ureuje osnivanje, pravni poloaj, nadlenost, organizaciju i nain rada Agencije za borbu protiv korupcije463 koja e biti zaduena za njegovo sprovoenje, kao i pravila u vezi sa spreavanjem sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija i prijavljivanjem imovine lica koja vre javne funkcije. Korupcija je u Zakonu definisana kao odnos koji se zasniva zloupotrebom slubenog, odnosno drutvenog poloaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja line koristi ili koristi za drugoga. Funkcioner je, u smislu ovog zakona, svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzea, ustanova i drugih organizacija iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skuptina, dok se
457 458 459 460 461 462 463 Smatra se da je ovo pravo implicitno priznato lanom 3, Protokola br. 1. Blackstones Human Rights Digest, London, 2001, str. 336. Gitonas protiv Grke, ECHR, App. Nos. 18747/91, 19376/92, 19379/92, 28208/95, 27755/95 (1997); Fryske Nasjonale Partij protiv Holandije, ECmHR, App. No. 11100/84 (1985). Sl. glasnik RS, 58/03, 61/03. O Zakonu vidi Izvetaj 2004, I.4.14.2.1. Sl. glasnik RS, 97/08. Sl. glasnik RS, 43/04. Vie o Agenciji za borbu protiv korupcije vidi II.2.1.3.4.

184

Ljudska prava u pravnim propisima

javnom funkcijom smatra svaka funkcija u ovim organima koja podrazumeva ovlaenja rukovoenja, odluivanja, odnosno donoenja optih ili pojedinanih akata. Privatni interes podrazumeva bilo kakvu korist ili pogodnost za funkcionera ili povezano lice, dok sukob interesa postoji u situaciji u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utie, moe da utie ili izgleda kao da utie na postupanje funkcionera u vrenju javne funkcije odnosno slubene dunosti, na nain koji ugroava javni interes (l. 2). Agencija pokree postupak, izrie mere zbog povrede ovog zakona, reava o sukobu interesa i obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim je ureeno finansiranje politikih stranaka. Agencija, takoe, vodi registar funkcionera, registar imovine i prihoda funkcionera (l. 5), listu pravnih lica u kojem je funkcioner vlasnik vie od 20% udela ili akcija, katalog poklona i zavrnih rauna politikih stranaka sa izvetajima u skladu sa zakonom kojim se ureuje finansiranje politikih stranaka (l. 68).464 Novina koju zakon uvodi je obaveza funkcionera da prijave svoju imovinu u roku od 30 dana od dana stupanja na funkciju, odnosno njenog prestanka i praena je obavezom organa u kome funkcioner vri javnu funkciju da u roku od sedam dana obavesti Agenciju da je funkcioner stupio na funkciju, odnosno da mu je funkcija prestala (l. 43). Podaci u Registru imovine su javni i objavljuju se na sajtu Agencije (l. 47). Agencija sprovodi godinji plan provere izvetaja o imovini i proverava da li su izvetaji blagovremeno podneti, kao i tanost i potpunost podataka (l. 48). Mere koje se izriu funkcioneru zbog povrede ovog zakona su mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razreenje (l. 51). Ukoliko lice ne bi postupilo po izreenoj meri upozorenja do isteka roka koji mu je u odluci odreen, izrie mu se mera javnog objavljivanja preporuke za razreenje, odnosno mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona, a Agencija podnosi inicijativu za razreenje funkcionera organu koji ga je izabrao, postavio ili imenovao. Nadleni organ je duan da obavesti Agenciju o merama preduzetim povodom izreene mere javnog objavljivanja preporuke za razreenje, odnosno inicijative, u roku od 60 dana od dana objavljivanja mere (l. 51). Takoe predviena je i obaveza povraaja imovinske koristi steene vrenjem druge javne funkcije, posla ili delatnosti suprotno odredbama ovog Zakona (l. 55). Zakon predvia i krivino delo neprijavljivanje imovine ili davanje lanih podataka o imovini (l. 72) za koje se zatvorom od est meseci do pet godina moe kaniti funkcioner koji, u nameri da prikrije podatke, ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lane podatke o imovini. U sluaju da funkcioner bude osuen za pomenuto delo, njemu prestaje javna funkcija (odnosno, radni odnos) i zabranjuje mu se da u periodu od deset godina od pravosnanosti presude stie javne funkcije.
464 Ovu promenu predvia i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju politikih stranaka (Sl. glasnik RS, 97/08).

185

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Funkcioner koji prekri Zakon moe odgovarati i za prekraj, u kom sluaju je predviena mogunost izricanja relativno niskih novanih kazni u rasponu od 10.000 dinara do 50.000 dinara. Novana kazna u rasponu od 100.000 dinara do 1.000.000 dinara, odnosno 50.000 dinara do 500.000 dinara, moe biti izreena i pravnom licu, odnosno preduzetniku ako zasnuje radni odnos, odnosno obavlja poslovnu saradnju sa funkcionerom kome je prestala javna funkcija, osim ako je za to dobijena saglasnost Agencije. U Ekspertizi nacrta Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije,465 koji je dao Generalni direktorat za ljudska prava i pravna pitanja Saveta Evrope, navodi se da je potrebno dopuniti pojedina reenja ili izvriti sistemske promene. Prema Ekspertizi, postojea reenja ne utvruju dovoljno samostalan i nezavisan poloaj Agencije, kontrola finansiranja politikih stranaka ostaje nepotpuna, a nisu dovoljno precizirana ni ogranienja koja se imaju primeniti prilikom prelaska funkcionera u privatni sektor. U Ekspertizi se takoe navodi da je od izuzetne vanosti stvaranje uslova za stvarno nezavisan rad tog organa.

4.14.3. Politike stranke

Zakonom o politikim strankama466 ureuje se osnivanje, pravni poloaj i prestanak politikih stranaka i druga pitanja znaajna za njihov rad (l. 1). Politika stranka u smislu ovog zakona je organizacija graana slobodno i dobrovoljno udruenih, osnovana radi ostvarivanja politikih ciljeva demokratskim oblikovanjem politike volje graana i uea na izborima (l. 2). Zakon posebno odreuje politike stranke nacionalnih manjina kao stranke ije je delovanje, ureeno osnivakim aktom, programom i statutom politike stranke, posebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine, zatitu i unapreenje prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu sa ustavom, zakonom i meunarodnim standardima (l. 3). Status manjinske stranke povlai za sobom niz posebnih prava za ove stranke, od prava na osnivanje sa manjim brojem potpisa, preko prava na korienje naziva na jeziku manjine, do prava da uestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja biraa koji su glasali. Politika stranka stie status pravnog lica i poinje sa radom danom upisa u Registar politikih stranaka (l. 5). Za osnivanje politike stranke potrebno je najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije (l. 8), odnosno njih 1.000 ukoliko se osniva politika stranka nacionalne manjine (l. 9).
465 Ekspertiza je dostupna na http://209.85.129.132/search?q=cache:jePaOxgqosYJ:www.transparentnost.org.yu/aktivnosti/kapaciteti/materijal/Expertise%2520A-C%2520Agency_Feb08. doc+PCRED/DG-HL/EXP(2008)&cd=1&hl=en&ct=clnk&client=firefox-a Sl. glasnik RS, 36/09. Stupanjem na snagu ovog zakona prestali su da vae Zakon o politikim organizacijama (Sl. glasnik SRS, 37/90 i Sl. glasnik RS, 30/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05) i Zakon o udruivanju graana u udruenja, drutvene organizacije i politike organizacije koji se osnivaju za teritoriju Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (Sl. list SFRJ, 42/90 i Sl. list SRJ, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 73/00), u delu koji se odnosi na politike organizacije.

466

186

Ljudska prava u pravnim propisima

Izriito se zabranjuje delovanje politike stranke usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka i naruavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mrnje (l. 4). Rad politike stranke je javan, a Zakon posebno predvia obavezu stranaka da uine javno dostupnim putem interneta osnivaki akt, lino ime zastupnika politike stranke, program, statut i druge opte akte politike stranke (l. 16). Zakon sadri pravila o nazivu koji moe biti dat politikoj stranci. Meu ovim pravilima je i uslov da naziv politike stranke mora biti na srpskom jeziku i irilikom pismu. Izuzetno, naziv politike stranke nacionalne manjine, ako je to predvieno statutom, moe biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine, koji se onda upisuje u Registar posle naziva na srpskom jeziku i irilikom pismu (l. 18). lanstvo u politikoj stranci je slobodno i dobrovoljno za punoletne i poslovno sposobne dravljane Srbije, osim za sudije Ustavnog suda, sudije, javne tuioce, zatitnika graana, pripadnike policije i vojske, kao i druga lica ija je funkcija u skladu sa zakonom nespojiva sa lanstvom u politikoj stranci (l. 21). 467 Zakonom je regulisan upis u Registar politikih stranaka i njegovo voenje. Istekom svake osme godine od dana upisa u Registar stranke su dune da podnesu prijavu za obnovu upisa. Registar i podaci u njemu su javni (Glava III). Politike organizacije upisane u Registar politikih organizacija, odnosno u Registar udruenja, drutvenih organizacija i politikih organizacija prema zakonima koji prestaju da vae stupanjem na snagu ovog zakona, nastavljaju sa radom ako u roku od est meseci od dana poetka primene ovog zakona usklade svoj statut i druge opte akte sa odredbama ovog zakona i podnesu prijavu za upis politike stranke u Registar. U suprotnom se briu iz registra i gube status pravnog lica (l. 45). Prema nekim miljenjima,468 zakonom se kroz privid preregistracije vri ponovno osnivanje ve osnovanih i registrovanih politikih stranaka, uz pretnju gubitka njihovog pravnog subjektiviteta, ime se dira u steena prava na osnovu slobode udruivanja i omoguuje retroaktivno dejstvo novog Zakona. Postupak za zabranu rada politike stranke pokree se na predlog Vlade, republikog javnog tuioca i ministarstva nadlenog za poslove uprave, a o njemu odluuje Ustavni sud (l. 37 i 38). 4.14.3.1. Finansiranje politikih stranaka. Finansiranje politikih stranaka regulisano je Zakonom o finansiranju politikih stranaka.469 Strankama je zabranjeno primanje pomoi ne samo od stranih drava, ve i od svih stranih pravnih i fizikih lica, anonimnih darodavaca, javnih ustanova i javnih preduzea, ustanova i preduzea sa ueem dravnog kapitala, privatnih
467 468 469 Vidi I.4.11.5. Vidi Vesna Pei, O predlogu Zakona o politikim strankama, dostupno na http://www.pescanik.net/content/view/3141/97/. Sl. glasnik RS, 72/03 i 75/03.

187

Ljudska prava u Srbiji 2009.

preduzea koja obavljaju javne usluge po osnovu ugovora sa dravnim organima i javnim slubama dok takav ugovorni odnos postoji, sindikata, verskih zajednica, prireivaa igara na sreu, humanitarih organizacija, uvoznika i izvoznika, prodavaca i proizvoaa akciznih proizvoda kao i pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Cilj ovakvih odredaba jeste spreavanje uticaja na politika zbivanja, ali ova mera, kao suvie restriktivna, nije u skladu s interesom koji se titi pa se ne moe ni smatrati neophodnom u demokratskom drutvu. Zakon predvia da se jedan deo budeta svake godine odvaja za finansiranje rada politikih stranaka. Predvia se i dodatno finansiranje za trokove izborne kampanje za godinu u kojoj se odravaju izbori (l. 4, 9 i 10). Pravo na sredstva iz budeta za finansiranje redovnog rada imaju one politike stranke koje imaju poslanike, odnosno odbornike (l. 4, st. 1). Zakon vezuje visinu sredstava koja se godinje izdvaja za finansiranje rada politikih stranaka za odreeni procenat budeta.470 Kad je re o trokovima izborne kampanje, uvedena su ogranienja, kako stranke ne bi dole u neravnopravan poloaj zbog svoje finansijske situacije. Dvadeset posto obezbeenih sredstava rasporeuje se u jednakim iznosima podnosiocima proglaenih izbornih lista i 80 odsto srazmerno broju osvojenih mandata.471 Visina sredstava koje stranke same obezbede za finansiranje trokova izborne kampanje ograniena je i ne sme prei iznos od 20 odsto sredstava obezbeenih iz budeta za ove svrhe (l. 11, st. 2).

4.14.4. Aktivno i pasivno birako pravo

Izborno pravo prevashodno obuhvata pravo oveka da bira i da bude biran. U Srbiji to pravo imaju lica koja su: 1) jugoslovenski dravljani s prebivalitem u Srbiji, 2) navrila 18 godina ivota i poslovno su sposobna (l. 10 Zakona o izboru narodnih poslanika472 (ZINP); l. 6 Zakona o lokalnim izborima473 (ZLI); lan 2 Zakona o izboru predsednika Republike,474 i lan 3 Odluke o izboru poslanika u Skuptinu AP Vojvodine (OIPV)). Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika omogueno je glasanje biraa koji su hospitalizovani, nepokretni (nemona ili spreena lica), u zatvoru ili imaju boravite u inostranstvu (l. 72a, 72b, 73a). Osim odredbi kojima se regulie aktivno i pasivno birako pravo, izborni zakoni Srbije odreuju i izborno pravo graana. Izborno pravo je ire od aktivnog i
470 471 Vidi Izvetaj 2005, I.4.14.2.1. Ovakvo reenje pogodno je za proporcionalne izbore, ali ne i za veinske, kao to su predsedniki izbori. U tom sluaju samo pobednik dobija preostalih 80 odsto nerasporeenih sredstava. Sl. glasnik RS, 35/00, 57/03, 18/04 i 97/08. Sl. glasnik RS, 129/07. Ovaj zakon i Zakon o izboru predsednika Republike su doneti posle raspada Srbije i Crne Gore, pa birako pravo vezuju za status dravljanina Republike Srbije. Sl. glasnik RS, 111/07.

472 473 474

188

Ljudska prava u pravnim propisima

pasivnog birakog prava; osim tih prava ono obuhvata i pravo graana da kandiduju i da budu kandidovani, da odluuju o predloenim kandidatima i izbornim listama, da kandidatima javno postavljaju pitanja, da budu pravovremeno, istinito i objektivno informisani o programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista i o kandidatima s tih lista, kao i da raspolau drugim pravima koja su predviena izbornim zakonima (l. 9 ZINP). Faktika mogunost da se glasa i bude biran zavisi od upisa u biraki spisak. Uredno auriranje birakog spiska predstavlja jedan od osnovnih uslova za ostvarenje individualnog birakog prava i za odravanje regularnih izbora u celini. Praksa s proteklih izbora pokazala je mnoge nepravilnosti i dokazala neurednost birakih spiskova. Izborni propisi nisu bili dovoljno precizni i sveobuhvatni u pogledu odgovornosti i sankcija za neuredno voenje birakih spiskova.475 Zakonom o jedinstvenom birakom spisku476 predvia se uvoenje jedinstvenog birakog spiska, javne isprave koju po slubenoj dunosti vodi ministarstvo nadleno za poslove uprave, u kojoj se vodi jedinstvena evidencija dravljana Srbije koji imaju birako pravo. Ovaj zakon trebalo bi da omogui uspostavljanje tane, aurne i jedinstvene evidencije svih biraa u Srbiji do sledeih redovnih parlametarnih izbora, to primenom postojeih propisa nije mogue ostvariti.477 Jedinstveni biraki spisak e se voditi kao elektronska baza podataka na osnovu jedinstvene metodologije. Auriranje delova birakog spiska za podruje jedinice lokalne samouprave bie povereno optinskim, odnosno gradskim upravama. Ministar nadlean za poslove uprave duan je da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese uputstvo kojim e urediti proceduru objedinjavanja postojeih birakih spiskova u jedinstveni biraki spisak (l. 27). Zakonom se predvia i elektronska razmena podataka izmeu nadlenih organa koji vode slubene evidencije o graanima koje sadre podatke od znaaja za voenje birakog spiska, s jedne strane, i dravnih organa koji su nadleni za voenje i auriranje spiska, s druge strane. Za sprovoenje ovog zakona potrebno je uspostaviti adekvatan informacioni sistem, to podrazumeva projektovanje, razvoj i implementaciju softverskih sistema, stvoriti tehnike uslove za korienje ovih reenja od strane nadlenih organa u lokalnim samoupravama i obuiti korisnike u nadlenim organima lokalnih samouprava.478
475 476 Vidi Izvetaj 2008, I. 4.14.4. Sl. glasnik RS, 104/09. Ovaj zakon je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ali e se primenjivati tek po isteku dve godine od dana stupanja na snagu. Odmah na snagu stupaju samo odredbe lana 26 koje ureuju proveru podataka u postojeim birakim spiskovima u postupku njihovog objedinjavanja u jedinstveni biraki spisak. Vidi Obrazloenje uz Predlog zakona o jedinstvenom birakom spisku, dokument Vlade Republike Srbije od 26. juna 2009. godine, 05 broj: 011-3443/2009. Za zadovoljenje ovih potreba je neophodno izdvajanje znaajnih sredstava iz republickog budeta, ali nije unapred utvreno kolika e se sredstva izdvajati iz budeta lokalnih jedinica

477 478

189

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Promene u birakom spisku vre se po slubenoj dunosti ili na zahtev graana. Od proglaenja izborne liste, pravo na uvid i na podnoenje zahteva za promenu u birakom spisku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti, po istom postupku po kome to pravo imaju i graani, to po ranijim zakonskim reenjima nije bilo mogue, a to je znaajno za kontrolu regularnosti izbora.

4.14.5. Izborni postupak

4.14.5.1. Organi za sprovoenje izbora. Osim u zakonima o izborima, vana pravila o izbornom postupku nalaze se u aktima izbornih komisija, koje se staraju o zakonitom sprovoenju izbora, jedinstvenoj primeni izbornog zakona i izboru lanova birakih odbora (tela koja neposredno sprovode izbore). One donose uputstva za rad ostalih izbornih komisija (ako ih ima)479 i birakih odbora. RIK u prvom stepenu odluuje o prigovoru protiv odluke, radnje ili propusta birakih odbora (l. 95, st. 2 ZINP). Prema izbornim zakonima, organi za sprovoenje izbora su samostalni i nezavisni u svom radu. Meutim, sporne su odredbe koje predviaju da su organi za sprovoenje izbora odgovorni za svoj rad organu koji ih je imenovao (l. 28, st. 2 ZINP i l. 11, st. 3 ZLI). Kako lanove optinskih izbornih komisija imenuje skuptina optine, to je u praksi, u nekim sluajevima, uee politikih stranaka u optinskim komisijama protumaeno kao lanstvo na osnovu politike ravnotee u optinskim skuptinama, to je u izbornim komisijama dovelo do odluivanja po politikoj liniji. 4.14.5.2. Utvrivanje rezultata izbora. Rezultate izbora utvruje nadlena izborna komisija. Izborna komisija utvruje ukupan broja glasova koji je dobila svaka izborna lista (izbori na svim nivoima, osim u Vojvodini gde se primenjuje meoviti sistem, odvijaju se po proporcionalnom sistemu) i srazmerno broju dobijenih glasova, na osnovu DOntovog sistema, utvruje broj mandata koji pripada svakoj listi. U raspodeli mandata uestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5 odsto glasova od ukupnog broja glasova biraa koji su glasali u izbornoj jedinici.480 U Vojvodini se polovina poslanika bira po proporcionalnom, a polovina po veinskom sistemu (l. 5, st. 3 OIPV). Izborni zakoni sadre razliita reenja o raspodeli mandata koji su pripali pojedinim izbornim listama. Razliita reenja imaju za posledicu da se pasivno birasamouprave i Nacionalnog investicionog plana. Ukoliko oni ne obezbede potrebna sredstva (makar i samo jedna jedinica lokalne samouprave), reenja uvedena ovim zakonom mogu biti u potpunosti obesmiljena. Republika izborna komisija i biraki odbori su organi nadleni za sprovoenje republikih parlamentarnih izbora, dok su za sprovoenje lokalnih izbora nadleni izborna komisija jedinice lokalne samouprave i biraki odbori (vidi l. 2838 ZINP i l. 1117 ZLI), a nadleni za sprovoenje predsednikih izbora su sva tri organa: Republika izborna komisija, izborne komisije jedinica lokalne samouprave i biraki odbori (l. 5 Zakona o izboru predsednika Republike). Izborni cenzus od 5 odsto ne primenjuje se na politike stranke nacionalnih manjina (l. 81 ZINP; l. 40 ZLI i l. 74 OIPV).

479

480

190

Ljudska prava u pravnim propisima

ko pravo, na razliitim nivoima izbora, ostvaruje na razliite naine. Na parlamentarnim izborima podnosioci izbornih lista mogu po sopstvenom izboru da dodeljuju dobijene poslanike mandate kandidatima sa liste (l. 84, st. 1 ZINP). U novom Zakonu o lokalnim izborima izbrisana je ranija odredba po kojoj se jedna treina mandata dodeljuje prema rasporedu na listi, a preostali mandati raspodeljuju u skladu s odlukom podnosioca liste. Prema oceni OEBS, pravilo koje doputa strankama i koalicijama da, umesto da unapred odrede redosled kandidata, proizvoljno biraju koji e od kandidata sa njihovih lista postati poslanici, ograniava transparentnost sistema.481 4.14.5.3. Prestanak mandata. Ustavni sud Srbije, postupajui po sopstvenoj inicijativi, proglasio je neustavnim odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika prema kojima mandat poslanika prestaje i brisanjem iz registra politike stranke ili druge organizacije na ijoj izbornoj listi je izabran.482 Prema oceni Ustavnog suda, pasivno birako pravo je subjektivno pravo koje graanin uiva na osnovu samog Ustava (l. 42 tadanjeg Ustava Srbije); ono se ne moe usloviti lanstvom u politikoj stranci, pa samim tim ni prestanak tog svojstva ne moe biti osnov za gubitak tog prava (poslanikog mandata).483 Ova odluka Ustavnog suda izazvala je dosta kritika: od njenog donoenja neke vanparlamentarne stranke postale su parlamentarne i uestale su optube da se njome pospeuje trgovina mandatima. Ustav uvodi mehanizam da se praktino izbegne primena ove odluke Ustavnog suda. Naime, dozvoljeno je da narodni poslanik pod uslovima odreenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politikoj stranci na iji predlog je izabran za narodnog poslanika (l. 102, st. 2). 4.14.5.4. Pravna zatita. Prema Evropskom sudu za ljudska prava, izborna i politika prava nisu graanska prava u smislu prava na pravino suenje iz lana 6 EKPS,484 te se garantije pravinog suenja ne primenjuju na postupke po reviziji zakonitosti sprovoenja izbora.485 Prema postojeim izbornim zakonima, osnovno pravno sredstvo kojim se obezbeuje pravna zatita u izbornom procesu je prigovor, koji svaki bira ili uesnik na izborima moe podneti nadlenoj izbornoj komisiji. Prigovor se podnosi Republikoj izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili zbog nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora (kurziv na) (l. 95 ZINP i l. 52 ZLI486). Pravna zatita vezuje se za period u kome se izbori sprovode i odnosi
481 482 483 484 485 486 Vidi npr. Izvetaj OEBS/ODIHR Misije za posmatranje izbora, Parlamentarni izbori 28. decembar 2003, Republika Srbija, 27. februar 2003. Sl. glasnik RS, 57/03. Za detalje obrazloenja odluke USS vidi Izvetaj 2005, I.4.14.5.4. Vidi Priorello protiv Italije, ECmHR, App. No. 11068/84 (1985). Vidi Pierre-Bloch protiv Francuske, ECHR, App. No. 24194/94 (1997). Na izborni postupak u predsednikim izborima shodno se primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika (l. 1 Zakona o izboru predsednika Republike).

191

Ljudska prava u Srbiji 2009.

se samo na zatitu birakog prava u ovom procesu. Njome nije obuhvaena zatita birakog prava van izbornog procesa, kao to je zatita pasivnog birakog prava u sluaju prevremenog prestanka mandata. Rok od 24 asa za podnoenje prigovora protiv odluke birakog odbora tee od momenta kada je odluka donesena (l. 95 ZINP i l. 52 ZLI). Ovako kratak rok izaziva zabrinutost jer se pravo na prigovor moe lako izgubiti ako prigovara ne dobije blagovremeno obavetenje o odluci. Nijedan od izbornih zakona ne odreuje prema kojim pravilima postupka izborna komisija treba da odluuje po prigovoru, to je za posledicu imalo neujednaeno postupanje u vezi s utvrivanjem injeninog stanja, upotrebom dokaznih sredstava i, posebno, potovanjem naela kontradiktornosti. Ovakva situacija je protivna vladavini prava i stvara pravnu nesigurnost. Izborni zakoni predviaju i albu protiv reenja nadlenih izbornih komisija kojima se odbacuje ili odbija prigovor: okrunom sudu povodom lokalnih izbora (l. 54 ZLI) i Vrhovnom sudu Srbije povodom parlamentarnih i predsednikih izbora (l. 97 ZINP). albe koje se upuuju najviim sudovima opte nadlenosti podnose se preko nadlenih izbornih komisija. Zakoni predviaju da su ovi postupci pred sudovima hitni odluke se donose u roku od 48 asova od prijema albe (l. 97, st. 5 ZINP i l. 54, st. 4 ZLI). ZINP predvia da Vrhovni sud odluuje po albi shodnom primenom odredaba zakona kojim se ureuje postupak u upravnim sporovima (l. 97, st. 4). Prema novom Zakonu o Ustavnom sudu,487 mogue je ovom organu podneti zahtev za odluivanje o izbornom sporu i to u roku od 15 dana od okonanja izbornog postupka koji se osporava. ini se da je itav deo zakona koji se bavi odluivanjem u ovakvim stvarima nejasan i nesprovodiv u realnim politikim konstelacijama. Naime, zakon predvia da, ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud ponitava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tano oznaiti (l. 77). Time je uvedena mogunost da se u izborni postupak unese jo vei stepen pravne nesigurnosti. Teko je zamisliva situacija u kojoj e Ustavni sud naknadno ponititi izbore a da se posle toga ponovi ceo izborni postupak.

4.15. Posebna zatita porodice i deteta

lan 23 PGP:
1. Porodica je prirodni i osnovni sastavni deo drutva i ima pravo na zatitu drutva i drave. 2. Pravo na sklapanje braka i osnivanja porodice priznaje se oveku i eni kada su dorasli za enidbu.
487 Sl. glasnik RS, 109/07.

192

Ljudska prava u pravnim propisima 3. Nijedan brak se ne moe sklapati bez slobodnog i potpunog pristanka buduih suprunika. 4. Drave lanice ovog pakta donee odgovarajue mere radi obezbeenja jednakosti u pravima i odgovornosti suprunika u pogledu braka za vreme braka i prilikom njegovog raskida. U sluaju raskida braka, preduzimaju se mere radi obezbeenja potrebne zatite dece.

lan 24 PGP:
1. Svako dete, bez diskriminacije zasnovane na rasi, boji, polu, jeziku, veri, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju ili roenju, ima pravo da mu njegova porodica, drutvo i drava ukazuju zatitu koju zahteva njegov status maloletnika. 2. Odmah posle roenja, svako dete mora biti upisano u matinu knjigu roenih i nositi neko ime. 3. Svako dete ima pravo da stie neko dravljanstvo.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 5 Protokola br. 7 uz EKPS:

U vezi s brakom, u toku braka i u sluaju njegovog raskida, suprunici su ravnopravni u pogledu meusobnih graanskih prava i obaveza i u svom odnosu prema deci. Ovim se lanom drave ne spreavaju da preduzimaju neophodne mere u interesu dece.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.15.1. Zatita porodice

Ustav Srbije garantuje posebnu zatitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta (l. 66, st. 1), koja se detaljnije regulie zakonima, prvenstveno Porodinim zakonom Srbije.488 Ustav propisuje da se majci prua posebna podrka i zatita pre i posle poroaja (l. 66, st. 2). Prema Porodinom zakonu (PZ), porodica uiva posebnu zatitu drave i svako ima pravo na potovanje svog porodinog ivota. Ovi se principi dalje razrauju u nizu posebnih odredbi. Takoe, zakonom su regulisani brak i odnosi u braku, odnosi u vanbranoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdravanje, imovinski odnosi u porodici, zatita od nasilja u porodici, postupci u vezi s porodinim odnosima i lino ime (l. 1). PZ ne daje definiciju porodice. Ovakav pristup nije u skladu s tumaenjima Konvencije o pravima deteta koju je dao Komitet za prava deteta489 i u praksi stvara niz problema.
488 489 Sl. glasnik RS, 18/05. Izvetaj Komiteta za prava deteta UN, peto zasedanje, januar 1994, dok. UN CRC/C/24, Annex V, str. 63.

193

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Posebna je panja posveena zatiti od nasilja u porodici. Prema lanu 197, nasilje u porodici je ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice. Ovim lanom se zatim odreuju postupci i radnje koje se naroito smatraju nasiljem u porodici i lica koja se smatraju porodicom u smislu stava 1 ovog lana. Mere zatite od nasilja u porodici odreuje nadleni sud koji moe predvideti jednu ili vie mera kojom se privremeno zabranjuje ili ograniava odravanje linih odnosa sa drugim lanom porodice (l. 198, st. 1). Brak, porodica i odnosi u njoj zatieni su i Krivinim zakonikom.490 KZ sankcionie krenje porodinih obaveza, npr. nedavanje izdravanja (l. 195 KZ), ostavljanje u tekom poloaju ili naputanje lana porodice koji nije u stanju da se sam o sebi stara (l. 196 KZ). Radnje izvrenja krivinog dela nasilje u porodici (l. 194 KZ) obuhvataju i drsko i bezobzirno ponaanje, a u pravna dobra koja se tite spada i spokojstvo lana porodice, to je svakako pozitivna tendencija. Meutim, propisana maksimalna kazna od jedne godine zatvora nije bila dobro reenje, naroito s obzirom na rasprostranjenost nasilja u porodici u zemlji, te su izmenama i dopunama Krivinog zakonika491 kazne poveane na tri godine. Kazne su izmenjene i u pogledu kvalifikovanog oblika ovog krivinog dela, koji postoji ako je korieno oruje ili opasno orue ili ako je nastupila teka telesna povreda ili teko naruavanje zdravlja, kao i ako je delo uinjeno prema maloletnom licu, ili ako je nastupila smrt lana porodice (st. 2, 3 i 4). Praksa pokazuje, meutim, da se uiniocima krivinog dela nasilja u porodici uglavnom izriu kazne blizu predvienog minimumima, pa je pitanje da li e poveanje zakonskog maksimuma imati uticaja na kaznenu politiku. Krivini zakonik je kompatibilan sa PZ, tako da je inkriminisano krenje mere zatite od nasilja koje je nasilniku sud odredio po PZ. Krivinim zakonikom je bilo predvieno da se krenje sankcionie novanom kaznom ili zatvorom do est meseci. Izmenama i dopunama predviena je stroa kazna zatvora (od tri meseca do tri godine), a pored toga, novana kazna i kazna zatvora mogu se izrei kumulativno, to je pozitivna promena koja bi mogla povoljno da utie na smanjenje nasilja u porodici i krenja mera zatite. Izmenama i dopunama KZ omogueno je da se prema licu kojem je izreena kazna zatvora do jedne godine kazna moe izvriti tako to osueni ne sme da napusti prostorije u kojima stanuje. Kako je ovaj vid izvrenja kazne u suprotnosti sa svrhom kanjavanja poinilaca nasilja u porodici bilo je neophodno da se ova lica izriito izuzmu iz ove mogunosti, te je jasno navedeno da se ova mogunost ne odnosi na poinioce krivinih dela protiv braka i porodice koji ive u zajednici sa rtvama.
490 491 Sl. glasnik RS, 85/05, 88/05 i 107/05. Glava XII, Krivina dela protiv braka i porodice, lanovi 187197. Sl. glasnik RS, 72/09.

194

Ljudska prava u pravnim propisima

4.15.2. Brak
Ustav jemi pravo svakoga da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka, ravnopravnost suprunika prilikom zakljuenja, za vreme i pri raskidu braka, izjednaava vanbranu zajednicu s brakom, u skladu sa zakonom (l. 62) i garantuje jednaka prava brane i vanbrane dece (l. 64, st. 4). Ustav i Porodini zakon postavljaju kao uslov za zakljuenje braka razliitost polova suprunika, a istovetnost polova kao jedan od razloga nitavosti (apsolutna nitavost) braka (l. 62, st. 2 Ustava Srbije i l. 3, st. 1 PZ).492 Praksa Evropskog suda za ljudska prava i presude u sluajevima brakova homoseksualaca i transseksualaca nisu jedinstvene.493 Meutim, iako ni u jednom sluaju nije presudio u korist prava homoseksualaca na brak, Sud sve fleksibilnije tumai odredbe lana 12 s tendencijom omoguavanja zakljuenja braka transseksualcima. Beogradski centar za ljudska prava podneo je 2005. godine Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti lana Porodinog zakona, po kome se vanbranom zajednicom smatra samo trajnija zajednica osoba razliitog pola (l. 4, st. 1 PZ). Ovakva definicija vanbrane zajednice stavlja u znaajno nepovoljniji poloaj partnere istog pola u slinim zajednicama, jer oni nemaju pristup mnogim pravima koja se garantuju vanbranim partnerima, ukljuujui i prava na izdravanje, zajedniku imovinu i zatitu od nasilja u porodici. Time su partneri istog pola postali rtve diskriminacije. Za nau zemlju je naroito vano stanovite Evropskog suda za ljudska prava koji je u predmetu Karner protiv Austrije,494 presudio da partnerima istog pola mora biti omogueno uivanje odreenih suprunikih prava. Ustavni sud Srbije, oformljen poetkom decembra 2007. posle godinu dana nefunkcionisanja, do zavretka rada na ovom izvetaju nije doneo odluku povodom inicijative Beogradskog centra. Iako se silovanje u braku izriito ne spominje u KZ, ono je shodno opisu radnji izvrenja obuhvaeno krivinim delima protiv braka i porodice u lanu 194, nasilje u porodici. Bolje reenje bi bilo da je ovo krivino delo izriito predvieno ili posebno naglaeno u navedenoj odredbi koja se tie nasilja u porodici.495

4.15.3. Posebna zatita deteta

4.15.3.1. Opte. PZ ne sadri definiciju deteta, pa ne odreuje ni statusni poloaj deteta. Ustav Srbije odreuje da se punoletstvo stie s navrenom 18. godinom ivota (l. 37).
492 Povelja o ljudskim i manjinskim pravima (l. 25) je govorila o slobodnom sklapanju braka bez odreivanja pola suprunika. Evropski sud za ljudska prava odnose izmeu lica istog pola titi pravom na privatnost u skladu sa lanom 8 EKPS, ali ne i pravom na porodian ivot (X., Y. i Z. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 21830/93 (1997); Soberback protiv vedske, ECmHR, App. No. 24484/94 (1997)). Van Oosterwijck protiv Belgije, ECHR, App. No. 7654/76 (1980) i Cossey protiv Ujedinjenog Kraljevstva, App. No. 10843/84 (1990). ECHR, App. No. 40016/98 (2003). O odredbama PZ u vezi s brakom, razvodom, imovinskim odnosima suprunika i postupcima u oblasti porodinih i branih odnosa vidi Izvetaj 2005, I.4.15.2.

493 494 495

195

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Srbija (u to vreme SFRJ) je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta 1990. godine.496 Tadanja SRJ je jula 2002. godine ratifikovala dva fakultativna protokola uz Konvenciju o pravima deteta. To su: Fakultativni protokol o prodaji dece, deijoj prostituciji i deijoj pornografiji i Protokol o ueu dece u oruanim sukobima.497 Porodinim zakonom se ureuju odnosi deteta i roditelja u vezi s porodinim statusom deteta, utvrivanje oinstva i materinstva (l. 4259), odreuju se prava deteta pod roditeljskim staranjem (l. 5966). Ovo je svakako napredak u poreenju sa starim zakonom gde su se prava deteta odreivala i vezivala iskljuivo s obavezama roditelja. U PZ prava deteta su propisana u treem poglavlju, nezavisno od roditeljskih prava i dunosti koja su data u kasnijim odredbama, i ine ih: pravo na poreklo, pravo na ivot sa roditeljima, pravo na line odnose, pravo na razvoj i obrazovanje deteta i pravo na miljenje deteta (l. 65, st. 4). Ovakvim reenjima je detetu omogueno da bude aktivno legitimisano u postupcima koji se vode o njegovim pravima. Roditeljska prava su odreena kroz njihove obaveze prema detetu i oni imaju pravo i dunost da se staraju o linosti, pravima i interesima svoje dece. Najvanije odredbe PZ kojima se obim prava deteta iri izvan granica koje su bile odreene starim zakonom je njegovo pravo da podnese tubu u sporu za zatitu svog prava i u sporu za vrenje, odnosno lienje roditeljskog prava (l. 261 PZ). Ovu tubu pored deteta mogu podneti i roditelji deteta, javni tuilac i organ starateljstva. Zatiena dobra deteta su sva ona prava koja detetu priznaje PZ (st. 2). Takoe, veoma korisno reenje predvia Zakon u lanu 263, kojim se omoguava da i sve deije, zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zatite, pravosudni organi, udruenja i graani mogu obavestiti javnog tuioca o razlozima za zatitu prava deteta (st. 3).498 Posle dueg zakanjenja, Srbija je 2007. godine Komitetu za prava deteta podnela Inicijalni izvetaj o ostvarivanju Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji za period 19922005. Komitet je Zavrne napomene, u kojima je istakao pozitivne i negativne aspekte u potovanju prava deteta u Srbiji, usvojio u junu 2008. godine.499 Jedan od problema koji i dalje postoji u praksi, a koji je, izmeu ostalih, istaknut u Zakljunim napomenama Komiteta, jeste problem diskriminacije u odnosu
496 Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 15/90 i Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 4/96 i 2/97. Izvravajui obavezu preuzetu ratifikacijom Konvencije, vlasti u SRJ su 1994. godine podnele Komitetu za prava deteta Izvetaj o primeni Konvencije o pravima deteta u SRJ za period 19901993. Komitet za prava deteta je Saveznoj vladi postavio dodatnih 32 pitanja, na koja je Savezna vlada odgovorila pismeno odbijajui da, prema uobiajenoj proceduri, na njih i usmeno odgovori. Naredni izvetaj SRJ je bila obavezna da podnese 1998. godine. Izvetaj je podnet tek 2007. godine. Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 7/02. O odredbama PZ o vrenju i nadzoru nad vrenjem roditeljskih prava, o zatiti dece bez roditeljskog staranja, imovini deteta i njegovom pravu da zakljuuje pravne poslove vidi Izvetaj 2005, I.4.15.3.2. Dok. UN CRC/C/SRB/CO/1. Vie o preporukama Komiteta vidi Izvetaj 2008, I.4.15.3.1.

497 498

499

196

Ljudska prava u pravnim propisima

na decu koja pripadaju ranjivim grupama (romska deca, deca s posebnim potrebama, deca povratnika, deca koja pripadaju manjinama, deca koja nisu upisana u matine knjige po roenju). Ova deca susreu se s diskriminacijom naroito u pogledu obrazovanja i zdravstvene zatite. Ove godine usvojen je opti Zakon o zabrani diskriminacije, ije bi sprovoenje trebalo da utie i na poloaj dece. Zakon sadri i posebnu odredbu kojom se zabranjuje diskriminacija dece (l. 22). Pored toga, ove godine usvojeni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja500 takoe sadri odredbe o zabrani diskriminacije (l. 3 i 44). Ovaj zakon postavlja i osnove za razvoj inkluzivnog obrazovanja (l. 6), ali zadrava i specijalne kole, koje ce ubuduce pohadjati samo deca sa teskim poremecajima i posebnim potrebama koja ne mogu da pohadjaju redovne skole. U oba pomenuta zakona kao zabranjeni osnovi razlikovanja izriito su navedeni i zdravstveno stanje, tekoe u razvoju i invaliditet. S obzirom na to da je obrazovanje dece s posebnim potrebama jedan od velikih problema, pozitivno je to se zakonodavac opredelio da izriito propie zabranu diskriminacije ove dece. Ostaje, ipak, da se vidi da li e ovi pomaci u zakonodavnom regulisanju zabrane diskriminacije imati dejstva i na stvarno uivanje prava ugroenih grupa dece. S obzirom da su ovi zakoni tek usvojeni, za sada je rano govoriti o njihovim efektima.501 Komitet je, takoe, izrazio naroitu zabrinutost zbog injenice da je telesno kanjavanje i dalje prisutno i da ono nije protivzakonito, kao i zbog toga to se veliki broj sluajeva nasilja u porodici ne prijavljuje, niti se primenjuju odredbe koje se bave nasiljem u porodici, ije je usvajanje Komitet inae pozdravio. Pored toga to, prema tumaenju Komiteta, zabrana telesnog kanjavanja dece proizilazi iz Konvencije o pravima deteta, Parlamentarna skuptina Saveta Evrope zauzela je 2004. godine stav da svako telesno kanjavanje dece predstavlja krenje njihovih osnovnih prava na ljudsko dostojanstvo i fiziki integritet i da se dozvoljavanjem telesnog kanjavanja kri pravo na jednaku pravnu zatitu dece i odraslih.502 Uz to, ukazano je da su i Evropska komisija za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava naglasili da se zabrana telesnog kanjavanja ne kosi s pravom na privatnost, na porodini ivot ili na slobodu veroispovesti. Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja zabranjuje fiziko kanjavanje dece u kolama (l. 45), ali u Srbiji jo uvek nije zabranjeno telesno kanjavanje dece u porodici. Ministar rada i socijalne politike formirao je radnu grupu za izradu predloga za izmenu i dopunu Porodinog zakona s ciljem da se telesno kanjavanje dece u porodici izriito zabrani. Radna grupa je krajem decembra 2009. godine predloene izmene dostavila Savetu za prava deteta.503
500 501 502 503 Sl. glasnik RS, 72/09. Za detaljan pregled ostvarivanja preporuka Komiteta u 2009. godini vidi izvetaj Centra za prava deteta, dostupno na www.cpd.org.rs. Preporuka Parlamentarne skuptine SE br. 1666, dostupno na http://assembly.coe.int/Main. asp?link=/Documents/AdoptedText/ta04/EREC1666.htm. Izvetaj Centra za prava deteta, www.cpd.org.rs.

197

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Protokol o prodaji dece, deijoj prostituciji i deijoj pornografiji uz Konvenciju o pravima deteta, koji je Srbija ratifikovala, obavezuje drave potpisnice da preduzmu mere zatite dece s obzirom na rastuu meunarodnu trgovinu decom, seksualni turizam i sve veu dostupnost deje pornografije na Internetu.504 Zakonodavstvo Srbije je poelo da usaglaava svoje kaznene odredbe s ovim Protokolom. U KZ iskoriavanje maloletnih lica za pornografiju predvieno je kao krivino delo u lanovima 184 i 185 (posredovanje u vrenju prostitucije), gde se propisuje tea kazna ako se radi o maloletnom licu i prikazivanje pornografskog materijala i iskoriavanje dece za pornografiju. KZ predvia dva krivina dela vezana za trgovinu ljudima,505 trgovinu ljudima (l. 388) i trgovinu decom radi usvojenja (l. 389). Fakultativni protokol o ueu dece u oruanim sukobima uz Konvenciju o pravima deteta, koji je Srbija takoe ratifikovala, garantuje zatitu dece u meunarodnim i nemeunarodnim oruanim sukobima i zabranjuje obaveznu regrutaciju lica koja imaju status dece.506 Prema zakonodavstvu u Srbiji, vojna obaveza sastoji se od nekoliko faza, koje vremenski slede jedna drugu. Prva faza u ispunjavanju vojne obaveze jeste regrutna obaveza, druga faza je obaveza sluenja vojnog roka (predviena je mogunost da se ova obaveza zameni obavezom vrenja civilne slube, ali se lice i u tom sluaju tretira kao vojni obveznik), a treu fazu predstavljaju obaveze lica u rezervnom sastavu. Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi507 predvieno je da lice postaje regrut u kalendarskoj godini u kojoj navrava 18 godina (l. 4), to znai da se jedan broj lica regrutuje i pre punoletstva. Minimalna starosna granica za upuivanje na sluenje vojnog roka je zadovoljavajua, kako kada regruta upuuju nadlene vlasti, tako i u sluaju kada lice trai da bude upueno na sluenje. Naime, sluenje vojnog roka moe poeti najranije u kalendarskoj godini u kojoj regrut puni 19 godina, to znai da maloletna lica nee moi da budu fiziki integrisana u oruane snage. Bilo bi dobro, ipak, da se zakonodavac opredelio da ne dozvoli ni uvoenje u vojnu evidenciju pre punoletstva. 4.15.3.2. Zatita dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Vlada Republike Srbije usvojila je u avgustu 2005. Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, s ciljem da se pospei prijavljivanje i registrovanje svih vidova zlo504 505 506 Vidi Izvetaj 2006, I.4.15.3.1. Vidi I.4.4. Poto je lanom 38 Konvencije o pravima deteta minimalna starosna granica za uestvovanje u oruanim sukobima 15 godina, Protokol odreuje da drave potpisnice podignu starosnu granicu u odnosu na navedeni lan Konvencije u vezi sa dobrovoljnom regrutacijom, preputajui dravama da utvrde kolika e ona biti (l. 3). Sl. glasnik RS, 88/09.

507

198

Ljudska prava u pravnim propisima

upotrebe i zanemarivanja dece.508 U Optem protokolu prihvaene su definicije zlostavljanja i zanemarivanja koje je usvojila Svetska zdravstvena organizacija 1999. godine.509 Prema optoj definiciji,
Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizikog ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, to dovodi do stvarnog ili potencijalnog naruavanja detetovog zdravlja, ugroavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljuuje odgovornost, poverenje ili mo.

Pojmovi iz ove definicije dalje su razraeni u Protokolu, takoe u skladu s definicijama koje prihvata SZO. Kako je ovo oblast u kojoj je neophodno da postoji efikasna meusektorska saradnja, Opti protokol predstavlja osnovni, bazni dokument, a za potpuno zaokruivanje sistema predvieno je da pet ministarstava relevantnih za ovu oblast (prosvete i sporta, zdravlja, pravde, unutranjih poslova i rada i socijalne politike), svako u svojoj oblasti, usvoje posebne protokole kojim e se detaljnije urediti pitanja iz njihovih nadlenosti znaajna za ovu oblast. Poslednji posebni protokol usvojen je ove godine u okviru Ministarstva pravde, ime je sistem najzad normativno zaokruen.510 Vlada Republike Srbije je u decembru 2008. usvojila Nacionalnu strategiju za prevenciju i zatitu dece od nasilja. Strategija odreuje mere kojima treba da se ostvare dva osnovna strateka cilja: razvoj bezbednog okruenja (pravo svakog deteta da bude zatieno od svih oblika nasilja) i uspostavljanje nacionalnog sistema prevencije i zatite dece od svih oblika zlostavljanja, zanemarivanja i iskoriavanja. Izmenama i dopunama Krivinog zakonika usvojenim ove godine511 uneta su na normativnom planu odreena poboljanja kad je u pitanju krivinopravna zatita dece. Izmenama su pootrene kazne za veliki broj krivinih dela, pa tako i za krivina dela koja za cilj imaju zatitu dece, na primer, za krivina dela oduzimanje maloletnog lica iz lana 191 KZ, obljuba sa detetom iz lana 180 KZ, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskoriavanje maloletnog lica za pornografiju iz lana 185 itd. Kad je u pitanju delo iz lana 185, izmenama je radnja izvrenja ovog krivinog dela proirena. Naime, do usvajanja izmena bilo je inkriminisano samo prikazivanje pornografskog materijala, dok se sada krivino delo moe izvriti i pribavljanjem i posedovanjem ovog materijala. Izmenama su uvedena jo dva krivina dela iz grupe dela protiv polne slobode kojima se tite maloletnici (navoenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama i iskoria508 509 510 511 Opti protokol dostupan je na http://www.inkluzija.org/biblioteka/Opstiprotokolzazastitudeceodzlostavljanjaizanemarivanja.pdf. Svetska zdravstvena organizacija, dokument WHO/HSC/PVI/99.1. Izvetaj CPD, www.cpd.org.rs. Sl. glasnik RS, 72/09.

199

Ljudska prava u Srbiji 2009.

vanje raunarske mree ili komunikacije drugim tehnikim sredstvima za izvrenje krivinih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu). Posle usvajanja izmena, krivino delo trgovine maloletnim licima moe biti izvreno prema deci uzrasta do 16 godina, to jest starosna granica je podignuta sa 14 na 16 godina, ali deca od 16 do 18 godina i dalje nisu obuhvaena ovim krivinom delom. 4.15.3.3. Predlog zakona o zatitniku prava deteta. Vlada Srbije je jo 14. decembra 2007. godine uputila u skuptinsku proceduru Predlog zakona o zatitniku prava deteta. Prema Predlogu, osnovni zadatak ovog nezavisnog dravnog organa bie zatita i rad na promovisanju i irenju znanja o dejim pravima (l. 1). Zatitnik e imati i pravo zakonodavne inicijative, kao i pravo da pokree postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti optih akata (l. 7 i 8), a birae ga parlament (l. 18). Zatitnik e imati pravo pristupa prostorijama i uvid u ostvarivanje brige o deci koja borave ili su smetena kod fizikih ili pravnih lica, kao i u prostorije gde borave deca liena slobode (l. 10), a imae i pravo uvida u sve informacije koje se odnose na prava i zatitu dece bez obzira na stepen njihove tajnosti (l. 11). Zatitnik je, prema ovom predlogu, odgovoran za doslednu primenu Konvencije o pravima deteta u delu kojim se deci osigurava pravo na slobodno izraavanje. On e imati obavezu da decu upoznaje s njihovim pravima i nainima na koje mogu da ih ostvare (l. 6). Do kraja 2009. godine ovaj zakon nije usvojen. Ipak, preporuka Komiteta za prava deteta da se usvoji zakon o ombudsmanu za prava deteta, ili da se imenuje zamenik ombudsmana za prava deteta ispunjena je tako to je 2008. godine u okviru kancelarije zatitnika graana na funkciju zamenika zatitnika graana za prava deteta izabrana Tamara Luki-Orlandi. 4.15.3.4. Zatita maloletnika u krivinom pravu i postupku. U Srbiji je 2005. godine donet Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica,512 koji je poeo da se primenjuje 1. januara 2006. godine. Ovim zakonom su objedinjene krivinopravne odredbe koje se tiu maloletnih uinilaca krivinih dela i krivinopravne zatite maloletnih lica u materijalnom i procesnom delu. Vaspitne mere predviene pomenutim zakonom su: mere upozorenja i usmeravanja, sudski ukor, mere pojaanog nadzora, pojaani nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, pojaan nadzor u drugoj porodici, pojaan nadzor od strane organa starateljstva, pojaan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za prevaspitavanje i obrazovanje maloletnika, upuivanje u vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno popravni dom i upuivanje u posebnu ustanovu za leenje (l. 11).
512 Sl. glasnik RS, 85/05.

200

Ljudska prava u pravnim propisima

Alternativni izvetaj koji je Komitetu za prava deteta podneo Centar za prava deteta513 ukazuje na problem koji se javlja kod pojedinih vaspitnih mera, pre svega vaspitnih mera institucionalnog karaktera, a sastoji se u relativnoj neodreenosti njihovog trajanja, odnosno u zakonskom odreenju minimuma i maksimuma njihovog trajanja. Odreivanje pritvora prema maloletnicima predstavlja izuzetnu meru (l. 67 i 68), kako bi se spreilo njegovo bekstvo, izvrenje krivinog dela, unitavanje dokaza ili opasnost od uticaja na svedoke ili sauesnike.514 Maloletnik u pritvoru mora biti odvojen od punoletnih pritvorenika, ali sudija za maloletnike moe odrediti da maloletnik bude u pritvoru s punoletnim pritvorenicima pod uslovom da njegovo usamljenje due traje i da postoji mogunost da se maloletnik stavi u prostoriju s punoletnim pritvorenikom koji ne bi na njega tetno uticao (l. 68). Meutim, ova odredba nije u skladu s PGP koji ne dozvoljava izuzetke u pogledu odvajanja maloletnog pritvorenika od punoletnih lica (l. 10 PGP).515 Ukoliko postoji potreba da se maloletnik izdvoji iz sredine u kojoj je do tada iveo, zakon predvia da sudija za maloletnike moe da naredi da se on u toku pripremnog postupka smesti u prihvatilite, vaspitnu ili slinu ustanovu, da se stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se preda drugoj porodici (l. 66). Ovakva zakonska mogunost jo uvek se retko koristi, to dovodi do neopravdano estog odreivanja pritvora prema maloletnicima.516 lanom 166 Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica predvieno je da Ministarstvo pravde i Vrhovni sud Srbije517 osnuju Savet za praenje i unapreenje rada organa krivinog postupka i izvrenja krivinih sankcija prema maloletnicima. Iako je Zakon usvojen jo 2005. godine, a odredba lana 166 predvia da e Savet biti osnovan i da e pravilnik o njegovom radu biti usvojen u roku od 6 meseci od stupanja na snagu Zakona, Savet je tek ove godine osnovan.518 Zakon o prekrajima predvia posebne odredbe o maloletnicima kao izvriocima prekraja (Glava VIII Zakona). Prema maloletniku koji je uinio prekraj a nije napunio 14 godina ne moe se voditi prekrajni postupak (l. 63). U sluaju da je prekraj uinjen kao posledica proputanja dunog nadzora roditelja, usvojitelja, odnosno staratelja, ova lica e se kazniti kao da su prekraj sami izvrili (l. 64, st. 1). Prekrajne sankcije koje se mogu izvriti nad mlaim maloletnikom mogu biti samo vaspitne mere (l. 65). Starijim maloletnicima mogu se izrei i vaspitne mere i kazne (l. 65).
513 514 515 516 517 Vidi Izvetaj 2008, I.4.15.3.1. Vidi Izvetaj 2006, I.4.15.3.3. O odredbama ovog zakona vidi Izvetaj 2005, I.4.15.3.3. Alternativni izvetaj, vidi Izvetaj 2008, I.4.15.3.1. U novoj pravosudnoj mrei koja e funkcionisati od 2010. godine funkcije Vrhovnog suda Srbije preuzima Vrhovni kasacioni sud, ali odgovarajue terminoloke izmene jo uvek nisu unete u sve zakone. Sl. glasnik RS, 89/09.

518

201

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.15.3.5. Roenje i lino ime deteta. Da bi se obezbedilo da svako dete bude registrovano neposredno po roenju, Zakonom o matinim knjigama odreeno je da se roenje prijavljuje matiaru u matinom podruju u mestu u kome se dete rodilo. Roenje deteta se prijavljuje u roku od 15 dana od dana roenja. Ako su roditelji deteta nepoznati, roenje se upisuje u matinu knjigu roenih mesta gde je dete naeno, na osnovu reenja nadlenog organa starateljstva. Zakon o matinim knjigama usvojen ove godine ne sadri izriitu odredbu o tome kako mogu da se upiu u matine knjige deca iji roditelji prethodno nisu upisani, to se u praksi esto javlja kao problem i postaje prepreka za ovu decu da uivaju itav spektar prava. Ukoliko bude dobre volje, ova deca bi mogla da se upisuju na osnovu odredbe koja predvia upisivanje dece iji su roditelji nepoznati (jer sutinski, roditelji koji nisu upisani u matine knjige, pravno i jesu nepoznati) i da tako dobiju jedinstven matini broj koji je preduslov za ostvarivanje brojnih drugih prava. Meutim, daleko bi bolje reenje bilo da se ovo ne ostavlja tumaenju organa vlasti, nego da je pitanje upisa ove dece bilo izriito i jasno reeno. Dete starije od 15 godina, ako je sposobno za rasuivanje, ima pravo uvida u podatke u matinim knjigama koji se na njega odnose. Lino ime (koje se sastoji od imena i prezimena) lino je pravo graana. Ono se stie upisom u matinu knjigu roenih. Ime deteta odreuju roditelji sporazumno u roku od dva meseca od dana roenja. PZ Srbije519 zabranjuje odreivanje detetu imena koje je pogrdno, kojim se vrea moral, ili je u suprotnosti s obiajima i shvatanjima sredine. Ako se roditelji u datom roku ne sporazumeju, lino ime odreuje organ starateljstva. Dete dobija prezime jednog ili oba roditelja, s tim to se u Srbiji ne mogu zajednikoj deci odrediti razliita prezimena. Roditelji mogu da promene ime detetu koje je navrilo 10 godina samo uz saglasnost deteta (l. 342, 344, st. 1, 3 i 4, l. 345 i l. 346).

4.16. Dravljanstvo
lan 15 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima:520
Svako ima pravo na neko dravljanstvo. Niko ne sme biti samovoljno lien svog dravljanstva niti prava da promeni dravljanstvo.

lan 24, st. 3 PGP:

Svako dete ima pravo da stie neko dravljanstvo.

(Sl. list SFRJ, 7/71)

519 520 U Srbiji ne postoji poseban zakon o linom imenu, ve su odredbe o linom imenu sadrane u jedanaestom delu PZ Srbije. Prevod iz knjige Osnovni dokumenti o ljudskim pravima, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1998.

202

Ljudska prava u pravnim propisima

4.16.1. Opte
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima predvia pravo svakog oveka na dravljanstvo, kao i zabranu proizvoljnog oduzimanja dravljanstva i uskraivanja prava na promenu dravljanstva (l. 15). PGP ne govori posebno o pravu na dravljanstvo. Ipak, lan 24 PGP, koji se bavi poloajem deteta, u stavu 3 garantuje pravo svakog deteta na sticanje dravljanstva. Ova odredba samo obavezuje drave da novoroenoj deci omogue sticanje dravljanstva, a ne nuno da svakom detetu daju svoje dravljanstvo. Nain i uslovi sticanja dravljanstva regulisani su unutranjim propisima drave. U svakom sluaju, ne sme se praviti diskriminacija izmeu novoroene dece. Evropska konvencija o dravljanstvu,521 usvojena u okviru Saveta Evrope, postavila je osnovne principe, pravila i preporuke u materiji dravljanstva.522 Srbija jo uvek nije potpisala ovu konvenciju, iako ju je predlaga kako Zakona o dravljanstvu Srbije523 donetog decembra 2004. godine, tako i Zakona o njegovim izmenama i dopunama524 usvojenog 24. septembra 2007. godine, pomenuo u obrazloenjima predloga. Ustav Republike Srbije ne garantuje pravo na dravljanstvo, to je prema meunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava uobiajeno i opteprihvaeno. Ustavom se pravo na dravljanstvo Republike Srbije garantuje samo detetu roenom u Republici Srbiji, i to ako nisu ispunjeni uslovi da ono stekne dravljanstvo neke druge drave (l. 38, st. 3). Istim lanom, Ustav predvia da dravljanin Republike Srbije ne moe biti proteran, ni lien dravljanstva ili prava da ga promeni (st. 2). Sticanje i prestanak dravljanstva Republike Srbije ureuje se zakonom (l. 38, st. 1). U Srbiji se od 27. februara 2005. godine primenjuje Zakon o dravljanstvu Srbije noveliran gorepomenutim amandmanima iz septembra 2007. Posle osamostaljivanja Republike Crne Gore i prestanka postojanja dravne zajednice Srbija i Crna Gora u junu 2006, dravljani Srbije, po prvi put nakon mno521 522 European Convention on Nationality, Strasbourg, 6. XI 1997, www.coe.int. Osnovni principi Evropske konvencije o dravljanstvu su da svaka zemlja svojim unutranjim pravom propisuje ko e biti njen dravljanin, i da to pravo, ukoliko je u skladu s meunarodnim konvencijama na snazi, meunarodnim obiajnim pravom i opte prihvaenim pravnim principima u materiji dravljanstva, treba da prihvate i ostale drave (l. 3). Prema Konvenciji, svako ima pravo na dravljanstvo, apatridija treba da bude spreavana i suzbijana, niko ne moe biti proizvoljno lien dravljanstva, a brak i prestanak braka izmeu dravljanina drave ugovornice i stranca, kao i promena dravljanstva jednog od suprunika tokom braka ne mogu automatski uticati na dravljanstvo drugog branog druga (l. 4). Pravni poreci drava ugovornica u oblasti dravljanstva ne mogu sadrati diskriminatorna pravila po osnovu pola, religije, rase, boje koe, nacionalnog ili etnikog porekla, a zabranjeno je i diskriminatorno ponaanje drave prema njenim dravljanima bez obzira da li su dravljanstvo stekli roenjem ili naknadno (l. 5). Sl. glasnik RS, 135/04. Sl. glasnik RS, 90/07.

523 524

203

Ljudska prava u Srbiji 2009.

go decenija, nisu vie pravni pripadnici sloene dravne tvorevine (kakve su bile SFRJ, SRJ i SCG), odnosno nisu vie nosioci dravljanstva koje je po svojoj prirodi sloeno i sastoji se od dva dravljanstva. Septembra 2007. Narodna skuptina je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o dravljanstvu Republike Srbije525 koji se bavi posledicama nastalim osamostaljivanjem Republike Crne Gore i prestankom postojanja dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Najznaajnija posledica ovih promena bila je u tome to su crnogorski dravljani koji su nastavili da ive na teritoriji Republike Srbije izgubili status domaih dravljana i u novonastalim okolnostima za Srbiju postali nedravljani.526 Ovim Zakonom je crnogorskim dravljanima s prijavljenim prebivalitem na teritoriji Srbije na dan 3. juna 2006. godine, to je trenutak u kom je Srbija postala pravni sledbenik SCG, omogueno sticanje dravljanstva Srbije pod olakanim uslovima. Zakonom je takoe utvreno i ko se u novonastalim okolnostima smatra dravljaninom Srbije. Dravna zajednica SCG i dravljanstvo SCG uklonjeni su iz zakona, kao i one odredbe koje su suvine i neadekvatne u novonastalim okolnostima. Tako, kod sticanja dravljanstva Srbije poreklom, injenica da je jedan roditelj crnogorski dravljanin ili da je dete roeno na teritoriji Crne Gore vie nema uticaja na sticanje dravljanstva po ovom osnovu, ve se izjednaava sa sluajevima kada je dete roeno na stranoj teritoriji odnosno kada mu je jedan od roditelja stranac. Dalje, iz zakona su uklonjeni i posebni sluajevi sticanja dravljanstva crnogorskih dravljana, kao i institut prestanka dravljanstva Srbije zbog sticanja crnogorskog dravljanstva. Ova reenja su od interesa i za same crnogorske graane, koji bi se u suprotnom doveli u neravnopravan poloaj u odnosu na dravljane drugih republika ranije SFRJ. Naime, meu svim dravljanima republika ranije SFRJ jedino njima ne bi bilo omogueno da steknu dravljanstvo Srbije pod olakanim uslovima, a uz mogunost da zadre dotadanje dravljanstvo, jer prethodno zakonodavstvo, zbog postojanja zajednike drave SRJ, odnosno SCG nije dozvoljavalo da jedno lice istovremeno ima i srbijansko i crnogorsko dravljanstvo.

4.16.2. Sticanje dravljanstva Srbije

Zakonom o dravljanstvu Srbije ureena je materija uslova, pretpostavki, evidencije, nadlenosti i procedura za sticanje i prestanak dravljanstva Srbije. Pravno su reena pitanja kontinuiteta dravljanstva graana Srbije, olakano je sticanje dravljanstva za pojedine kategorije lica, omogueno je dvojno, pa i viestruko dravljanstvo u znatno veem broju sluajeva nego to su to predviali raniji propisi, omogueno je da se dravljanstvo, bez obzira na osnov sticanja, evidentira samo u matinim knjigama roenih, nastavljen je rad na spreavanju i suzbijanju apatri525 526 Ibid. Obrazloenje Predloga zakona o izmenama i dopunama za ova lica koristi naziv nedravljani, a ne strani dravljani.

204

Ljudska prava u pravnim propisima

dije. Moemo zakljuiti da su zakonom usvojeni i principi Evropske konvencije o dravljanstvu, to je naroito vidljivo u nekim reenjima, nepoznatim prethodnom zakonodavstvu u ovoj oblasti. Prema lanu 6 Zakona o dravljanstvu Srbije osnovni naini njegovog sticanja su poreklo, roenje na teritoriji Srbije, prijem i na osnovu meunarodnih ugovora.527 Zakon o izmenama i dopunama iz 2007. ne menja osnovne naine sticanja dravljanstva, ali, u skladu s novonastalim okolnostima, unosi odgovarajue promene u odredbe koje detaljnije reguliu ovu oblast. Naime, lan 2, st. 1 i lan 3 uklanjaju neke posebne sluajeve sticanja dravljanstva Srbije poreklom deteta kome je jedan od roditelja dravljanin Srbije, a drugi dravljanin Crne Gore (l. 7, st. 1, t. 3 i 4, l. 8) i deteta roenog na teritoriji Crne Gore (l. 7, st. 1, t. 5) pod odreenim okolnostima. Takoe, lanom 7 briu se posebni sluajevi prijema u dravljanstvo Srbije crnogorskog dravljanina, odnosno njegovog deteta ili maloletnog usvojenika (l. 22). Zakonom o izmenama i dopunama (l. 8) unete su izmene u lan 23 Zakona o dravljanstvu Srbije. Naime, stav 1 ovog lana predviao je da pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etnike zajednice s teritorije Srbije, koji u njoj nema prebivalite, moe biti primljen u dravljanstvo Srbije pod uslovom da je punoletan, da mu nije oduzeta poslovna sposobnost, kao i da podnese pismenu izjavu da Srbiju smatra svojom dravom. Nakon izmena ovog stava, pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalite na teritoriji Srbije ima pravo da bude primljen u dravljanstvo pod pomenutim uslovima i to bez otpusta iz stranog dravljanstva, dok pod istim uslovima u dravljanstvo Srbije moe biti primljen pripadnik drugog naroda ili etnike zajednice s teritorije Srbije (st. 3). Stav 2 ovog lana ostaje isti i predvia da pod istim uslovima dravljanstvo Srbije mogu prijemom stei lica roena u drugoj republici ranije SFRJ koja su imala dravljanstvo te republike ili su dravljani druge drave nastale na teritoriji bive SFRJ, a borave na teritoriji Srbije kao izbegla, prognana ili raseljena lica ili su izbegla u inostranstvo. lan 23 Zakona o dravljanstvu Srbije moi e da se primenjuje i na crnogorske dravljane, ije crnogorsko dravljanstvo nee prestajati jer za sticanje po ovom osnovu ne postoji uslov otpusta iz dotadanjeg dravljanstva. Tako e ubudue biti mogui sluajevi u kojima jedno lice ima dravljanstvo i Srbije i Crne Gore.528
527 528 Za sadrinu, analizu i obrazloenja pojedinih odredaba o sticanju dravljanstva Srbije vidi Izvetaj 2004, 2005, I.4.16.2. Krajem septembra 2008. zvanino su otpoeli pregovori o regulisanju dvojnog dravljanstva i potpisivanju Sporazuma o dvojnom dravljanstvu izmeu Srbije i Crne Gore, ali do zakljuenja rada na ovom izvetaju sporazum jo uvek nije postignut. Meu zemljama bive SFRJ, Srbija ima Sporazum o dvojnom dravljanstvu s Bosnom i Hercegovinom koji je 2002. godine zakljuila nekadanja SRJ.

205

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Prema lanu 27 Zakona o dravljanstvu Srbije, ono prestaje na etiri naina: otpustom, odricanjem, sticanjem dravljanstva druge drave lanice, kao i po meunarodnim ugovorima.529 Zakon o izmenama i dopunama iz 2007. ukinuo je trei nain prestanka dravljanstva Srbije sticanjem dravljanstva druge drave lanice (l. 10, st. 1) i, shodno tome, ceo lan 35 koji je propisivao uslove za ovaj nain prestanka dravljanstva (l. 13). Za postupak za sticanje i prestanak dravljanstva Srbije nadleno je Ministarstvo unutranjih poslova, a ovaj postupak je po svojoj prirodi hitan (l. 38).530 Amandmanima iz 2007. promenjen je i tekst prelazne odredbe lana 51 Zakona o dravljanstvu Srbije prema kojoj se dravljaninom Srbije smatrao onaj jugoslovenski dravljanin koji je 4. februara 2003. godine, na dan proglaenja Ustavne povelje imao i dravljanstvo Srbije, kao i lice koje je posle tog datuma, a pre poetka primene ovog zakona, steklo dravljanstvo Srbije. lan 51 sada glasi: Dravljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje je steklo dravljanstvo Republike Srbije u skladu s dosadanjim propisima (l. 16 Zakona o izmenama i dopunama). Takoe, amandmanima je dopunjen i lan 52531 Zakona o dravljanstvu Srbije. U tekst ove odredbe dodaje se stav na osnovu koga e se crnogorski dravljanin koji je na dan 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalite na teritoriji Srbije smatrati dravljaninom Srbije u smislu ovog zakona, pod uslovom da podnese pismenu izjavu da se smatra dravljaninom Srbije, kao i zahtev za upis u evidenciju dravljana Srbije (l. 17, st. 2). Prema obrazloenju koje je ponudio predlaga izmena i dopuna, Srbija ima obavezu da, kao pravni sledbenik SCG, rei pitanje dravljanstva ovoj kategoriji graana pod olakanim uslovima. Tako se oni izjednaavaju s dravljanima drugih republika ranije SFRJ s prebivalitem u Srbiji, kojima je naa zemlja, takoe, po sukcesiji, imala obavezu da rei pitanje sticanja dravljanstva. Oni, dakle, pod olakanim uslovima i bez traenja otpusta iz dotadanjeg dravljanstva mogu da steknu dravljanstvo Srbije.532
529 530 Za sadrinu, analizu i obrazloenje pojedinih odredaba o prestanku dravljanstva Srbije vidi Izvetaj 2004, 2005, I.4.16.2. Propisivanjem hitnosti postupka, ova odredba zakona usklaena je sa lanom 10 Evropske konvencije o dravljanstvu kojom se zahteva da se svi postupci u materiji dravljanstva moraju okonati u razumnom vremenskom periodu. Prema ovom lanu dravljanin SFRJ koji je 27. februara 2005. (dan poetka primene ovog zakona) imao dravljanstvo druge republike ranije SFRJ, odnosno dravljanstvo druge drave nastale na teritoriji ranije SFRJ, smatrae se dravljaninom Srbije ako ispuni tri uslova. Potrebno je, naime, da najmanje devet godina ima prijavljeno prebivalite na teritoriji Srbije, da podnese zahtev za upis u evidenciju dravljana Srbije, kao i da podnese pismenu izjavu da se smatra dravljaninom Srbije. Na osnovu lana 52 lica stiu dravljanstvo ex lege uz ispunjenost uslova, dakle o njihovom zahtevu se ne odluuje sem u sluaju odbijanja zbog neispunjenosti zakonom propisanih uslova. Vidi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o dravljanstvu, predlog, obrazloenje, deo III, www.srbija.sr.gov.yu, pristupljeno 20. decembra 2007.

531

532

206

Ljudska prava u pravnim propisima

4.17. Sloboda kretanja

lan 12 PGP:
1. Svako lice koje se legalno nalazi na teritoriji neke drave ima pravo da se slobodno kree u njoj i da slobodno izabere svoje mesto stanovanja. 2. Svako lice ima pravo da napusti bilo koju zemlju, ukljuujui i svoju. 3. Napred navedena prava mogu biti ograniena samo ako su ova ogranienja zakonom predviena, ako su ona potrebna radi zatite nacionalne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja ili morala ili prava i slobode drugih lica, i ako su u skladu sa ostalim pravima koja priznaje ovaj pakt. 4. Niko ne moe biti proizvoljno lien prava da ue u svoju zemlju.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 2 Protokola br. 4 uz EKPS:

1. Svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne drave ima, na toj teritoriji pravo na slobodu kretanja i slobodu izbora boravita. 2. Svako je slobodan da napusti bilo koju zemlju, ukljuujui i sopstvenu. 3. Nikakva ogranienja ne mogu se postaviti u odnosu na vrenje ovih prava sem onih koja su u skladu sa zakonom i koja su neophodna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne sigurnosti, radi ouvanja javnog poretka, za spreavanje kriminala za zatitu zdravlja ili morala ili radi zatite prava i sloboda drugih. 4. Prava iz stava 1 mogu se takoe u izvesnim oblastima podvrgnuti ogranienjima koja su uvedena u skladu sa zakonom i opravdana javnim interesom u demokratskom drutvu.

lan 3
1. Niko ne moe biti proteran, bilo pojedinanom bilo kolektivnom merom, s teritorije drave iji je dravljanin. 2. Niko ne moe biti lien prava da ue na teritoriju drave iji je dravljanin.

lan 4
Zabranjeno je kolektivno proterivanje stranaca.

lan 1 Protokola br. 7 uz EKPS:

1. Stranac koji zakonito boravi na teritoriji jedne drave ne moe se iz nje proterati, osim na osnovu odluke donete u skladu sa zakonom, i ima pravo: (a) da iznese razloge kojima osporava proterivanje; (b) da se njegov sluaj preispita; (c) da u tu svrhu bude zastupljen pred nadlenim organom ili licem ili licima koje taj organ odredi.

207

Ljudska prava u Srbiji 2009. 2. Stranac se moe proterati i pre nego to iskoristi svoja prava prema stavu 1 t. a, b i c ovog lana ako je proterivanje neophodno u interesu javnog reda ili se temelji na razlozima nacionalne bezbednosti.

(Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03)

4.17.1. Opte
Ustavom Srbije svakome se garantuje pravo na slobodu kretanja i nastanjivanja u Republici Srbiji, pravo da se ona napusti i da se u nju vrati (l. 39, st. 1). Uslov da se lice zatieno ovom odredbom zakonito nalazi na teritoriji Srbije ne postoji. Ovaj uslov poznaju meunarodni instrumenti PGP za slobodu kretanja i izbora mesta stanovanja (l. 12, st. 1) i Protokol br. 4 uz EKPS za slobodu kretanja i slobodu izbora boravita (l. 2, st. 1). Ustav podrobniju regulativu ulaska i boravka stranaca na teritoriji Republike Srbije preputa zakonu. Krajem oktobra 2008. Narodna skuptina je usvojila Zakon o strancima.533 Danom poetka primene ovog zakona, 1. aprila 2009. godine (l. 92), prestao je da vai Zakon o kretanju i boravku stranaca iz 1980. godine534 u najveem svom delu, a koji je do sada regulisao materiju koja je predmet novog zakona (l. 90). Zakon o kretanju i boravku stranaca bio je u celini zastareo, kako u pogledu naziva koji su se u njemu koristili, tako i po reenjima. Iako je ak u vie navrata noveliran posle konstituisanja SRJ i SCG u njemu su se i dalje koristili pojmovi i propisivala nadlenost ustanova koje odavno ne postoje, a izmene i dopune nisu sutinski promenile koncepciju zakona. Zakon je u nekim delovima bio restriktivan, a poslove u vezi s kretanjem i boravkom stranaca u pojedinim sluajevima preputao je organima unutranjih poslova, dajui im pritom preiroko postavljene smernice za donoenje odluka. Takoe, kako je naglaeno u obrazloenju predloga novog Zakona o strancima, reenja sadrana u prethodnom zakonu nisu bila kompatibilna sa standardima kojima se ureuje problematika stranaca u Evropskoj uniji, kao i s najnovijim tendencijama u ovoj oblasti koje su prihvaene i koje se primenjuju u demokratskim sistemima. Kako je donoenje nove regulative bila i jedna od pretpostavki koje naa zemlja treba da ispuni radi ukljuivanja u evropske integracije, u pripremi ovog zakona u punoj meri je potovan i Sporazum iz engena i Konvencija o primeni Sporazuma, kojom je stvorena pravna osnova za saradnju organa unutranjih poslova.535 Zakonom o strancima ureuju se uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca u Republici Srbiji, kao i nadlenost i poslovi organa dravne uprave u vezi s ovim
533 534 535 Sl. glasnik RS, 97/08. Sl. list SFRJ, 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91; Sl. list SRJ, 24/94, 28/96 i 68/02; Sl. list SCG, 12/05 i Sl. glasnik RS, 101/05 i 109/07. Vidi Zakon o strancima, predlog, obrazloenje, deo II, www.srbija.gov.rs, pristupljeno 10. januara 2009.

208

Ljudska prava u pravnim propisima

pitanjima (l. 1). Zakon se ne primenjuje na strance kojima je u Srbiji odobren azil ili su podneli zahtev za dobijanje azila, sem ukoliko zakonom nije drugaije odreeno, na strance koji prema meunarodnom pravu uivaju privilegije i imunitete, u delu koji je tim privilegijama i imunitetima iskljuen, i na strance koji su stekli izbegliki status, dok se na lica bez dravljanstva primenjuju odredbe Konvencije o pravnom poloaju lica bez dravljanstva iz 1954. godine536 ako je to za njih povoljnije (l. 2). Stranac moe da ulazi i boravi u Srbiji, pod uslovima iz ovog zakona, s vaeom putnom ispravom u koju je uneta viza ili odobrenje boravka, ukoliko zakonom ili meunarodnim ugovorom nije drugaije odreeno (l. 4). Strancu e se ograniiti ili zabraniti kretanje i boravak na odreenom prostoru u Srbiji ako to zahtevaju razlozi zatite javnog poretka ili bezbednosti Srbije i njenih graana, ili na osnovu meunarodnih ugovora (l. 5). Zakonom su navedeni ulasci stranih dravljana u Srbiju koji se smatraju nezakonitim (l. 10) i sluajevi u kojima e se strancu odbiti ulazak u nau zemlju (l. 11). Pored sluaja u kome stranac ne poseduje vaeu putnu ispravu i vizu, ukoliko je potrebna (st. 1, t. 1), lanom 11 je navedeno jo sedam osnova za donoenje odluke o odbijanju ulaska stranca u Srbiju, izmeu ostalog, ako postoji opravdana sumnja da boravak nee koristiti u nameravanu svrhu (st. 1, t. 8), a ispitivanje da li postoji opravdana sumnja povodom nameravane svrhe boravka stranca u Srbiji ostaje u potpunoj diskreciji granine policije. Zakonom je dalje propisano da stranac moe slobodno da izae iz Srbije, ali su propisani i uslovi pod kojima e granina policija strancu izlazak privremeno zabraniti (l. 13). lanom 28 propisani su uslovi za izdavanje odobrenja za privremeni boravak strancu, a izuzetak od ovih odredaba predvien je za stranog dravljanina koji je rtva krivinog dela trgovine ljudima, ukoliko je to u interesu voenja krivinog postupka i ukoliko ne postoje smetnje iz lana 11, stav 1, take 6 i 8 Zakona. Za vreme privremenog boravka u Srbiji ovom strancu e se, ako nema dovoljno sredstava za izdravanje, obezbediti i odgovorajui smetaj, ishrana i osnovni ivotni uslovi (st. 5). Zakonom je predvieno kada se strancu otkazuje boravak i zabranjuje ulazak u Srbiju (l. 35), kao i sluajevi kada mu boravak u Srbiji prestaje (l. 36). lanom 37 propisani su sluajevi u kojima se strancu moe odobriti stalno nastanjenje u Srbiji, za koje e blie uslove propisati ministar nadlean za unutranje poslove (st. 9), dok su lanom 39 propisani razlozi za odbijanje zahteva za stalno nastanjenje stranca. Ustav Srbije predvia da se strani dravljanin moe proterati samo na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom postupku, ako mu je obezbee536 Sl. list FNRJ (Dodatak), 9/59.

209

Ljudska prava u Srbiji 2009.

no pravo albe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbiljno krenje prava zajemenih ovim ustavom (l. 39, st. 3). lanom 47 novog Zakona o strancima propisana je neto ua zatita stranca kome preti prinudno udaljenje jer je izostavljen poslednji osnov koji navodi Ustav pretnja ozbiljnim krenjem prava zajemenih Ustavom. U nastavku lana 47 Zakona predvieno je da zabrana prinudnog udaljenja nee vaiti za stranca za koga se osnovano moe smatrati da ugroava bezbednost Srbije ili koji je pravosnanom presudom osuen za teko krivino delo, zbog ega predstavlja opasnost za javni poredak. Ipak, nezavisno od ove odredbe, stranac ne sme biti prinudno udaljen na teritoriju na kojoj postoji rizik da e biti podvrgnut muenju, neovenom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju. lanom 58 Zakona o strancima predvieno je da e nadleni organ tokom celog postupka prinudnog udaljenja voditi rauna o specifinoj situaciji stranog dravljanina koji spada u kategoriju lica s posebnim potrebama, kao to su maloletnici, lica potpuno ili delimino liena poslovne sposobnosti, deca odvojena od roditelja ili staratelja, osobe s invaliditetom, stare osobe, trudnice, samohrani roditelji s maloletnom decom ili lica koja su bila izloena muenju, silovanju ili drugim tekim oblicima psiholokog, fizikog ili seksualnog nasilja. Zakon dalje navodi da je prilikom preduzimanja slubenih radnji prema ovim licima, nadleni organ duan da postupa u skladu s propisima kojima je ureen poloaj lica s posebnim potrebama i meunarodnim ugovorima. Proterivanje stranca iz zemlje predstavlja jednu od mera bezbednosti predvienih srbijanskim krivinim zakonodavstvom (l. 79, st. 1, t. 8 KZ). Ona se moe izrei ako je uiniocu izreena kazna ili uslovna osuda (l. 80, st. 5 KZ). Pri oceni da li e doneti ovakvu meru, sud treba da uzme u obzir period i teinu uinjenog krivinog dela, pobude zbog kojih je krivino delo uinjeno, nain njegovog izvrenja, kao i druge okolnosti koje ukazuju na nepoeljnost daljeg boravka stranca u Srbiji (l. 88, st. 2 KZ). Sud ovu meru moe izrei na period od jedne do deset godina (l. 88, st. 1 KZ). Ova mera bezbednosti ne moe se izrei uiniocu koji uiva zatitu u skladu s ratifikovanim meunarodnim ugovorima (l. 88, st. 4 KZ).

4.17.2. Azil
Srbija je ratifikovala brojne meunarodne ugovore koji su na direktan ili posredan nain od znaaja za pitanja azila. Najznaajniji meu njima su Konvencija UN o statusu izbeglica iz 1951. godine i Protokol o statusu izbeglica iz 1967, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Konvencija UN protiv muenja i drugih surovih, neovenih ili poniavajuih postupanja i kanjavanja, Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropska konvencija za

210

Ljudska prava u pravnim propisima

spreavanje muenja, neovenih ili poniavajuih postupanja ili kanjavanja, Konvencija UN o pravima deteta. 4.17.2.1. Ustavni okvir. Prema Ustavu, stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji (l. 57, st. 1). Ustav, za razliku od ranije vaee Povelje o ljudskim i manjinskim pravima, ne predvia strah od progona zbog boje kao razlog za pruanje utoita. 4.17.2.2. Zakonski okvir. Zakon o azilu, ije se usvajanje dugo odlagalo, poeo je najzad da se primenjuje u aprilu 2008. godine. Iako je donoenje Zakona pozitivan korak u unapreenju zatite trailaca azila, izbeglica i lica kojima je dodeljena humanitarna zatita (odnosno, prema terminologiji usvojenoj u Zakonu, subsidijarna zatita), i sadri veliki broj garantija za zatitu prava ovih lica, ostaje zamerka da je i Zakon o azilu, kao i mnogi akti koji se danas usvajaju u Srbiji, donet bez odgovarajue javne rasprave. Izmeu ostalog, i to je razlog to neka reenja usvojena u Zakonu nisu do kraja u skladu s meunarodnim standardima. Prema ustavnoj terminologiji, azil je pojam koji obuhvata pruanje utoita (koje podrazumeva izbegliku zatitu) i pruanje subsidijarne zatite. Na pojedinim mestima u Zakonu se re azil, pak, koristi i kada bi trebalo da se radi samo o utoitu. Tako, na primer, Zakon predvia uskraivanje azila pod odreenim uslovima navedenim u lanu 31, iako bi tu trebalo da se radi samo o uskraivanju utoita, a ne i subsidijarne zatite koja, kada obuhvata zatitu od muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja, mora biti apsolutna. Prema Zakonu, drava moe, izmeu ostalog, odbaciti zahtev za azil koristei se konceptima sigurne tree zemlje i sigurne drave porekla, kao i ukoliko lice ima dravljanstvo tree drave, ukoliko postoji mogunost internog preseljenja ili ukoliko je neka trea drava ve dala tom licu azil (l. 33). Od sutinskog je znaaja da se u svim ovim sluajevima drava uveri da zatita koju trailac azila moe uivati u drugoj dravi jeste zaista i delotvorna, i u svakom sluaju se mora pojedincu koji trai azil pruiti mogunost da opovrgava navode o sigurnosti te druge drave u njegovom/njenom sluaju, ali Zakonom ovo nije uvek propisano. Zahtev za azil e se odbaciti ako je lice ranije trailo azil u nekoj drugoj dravi koja potuje enevsku konvenciju, pa je taj zahtev odbijen, a u meuvremenu nije dolo do promene okolnosti na kojima se zahtev zasnivao (l. 33, st. 1, t. 5). Ovo reenje povlai za sobom opasnost da lice bude vraeno u dravu u kojoj mu preti progon. Drava bi morala da ispita navode svakog traioca azila i da se uveri sama da li je zahtev osnovan ili ne, a ne da zahteve olako odbacuje. Kada je u pitanju koncept sigurne tree zemlje, usvojeno je problematino reenje prema kome se pojam sigurne tree drave zasniva na jednostranoj odluci drave da se pozove na nadlenost neke tree drave za reavanje zahteva za azil,

211

Ljudska prava u Srbiji 2009.

umesto na bilateralnom sporazumu ili izriitom slaganju te drave da primi lice u pitanju i da razmotri njegov/njen zahtev za azil. Nadleni organi. Odluku o pruanju azila donose posebna tela ustanovljena Zakonom o azilu. To su Kancelarija za azil kao prvostepeni organ, i Komisija za azil koja odluuje u drugom stepenu po albama na odluke Kancelarije za azil. Kancelarija za azil osniva se kao organizaciona jedinica u okviru Ministarstva unutranjih poslova (l. 19), a Komisija za azil sastoji se od lanova koje imenuje Vlada (l. 20). Postupak. Kad je u pitanju postupak azila, neke ozbiljne zamerke koje su se odnosile na Nacrt zakona naalost nisu uzete u obzir. Rok za podnoenje albe je povean sa osam na petnaest dana, to jeste pozitivno s obzirom da je rok od 8 dana zaista bio kratak (meutim, pitanje je i da li je 15 dana dovoljno ako se imaju u vidu okolnosti u kojima se nalaze traioci azila i slabo razvijeni kapaciteti organizacija koje ovim licima pruaju pravnu pomo), ali i dalje u Zakonu nema odredbe kojom se propisuje suspenzivno dejstvo albe. Ovaj propust moe imati zaista vrlo ozbiljne posledice. Pored toga, jedna od znaajnih zamerki odnosi se na proputanje da se u Zakon unese odredba kojom se propisuje da se reim utanja uprave nee primenjivati u postupku azila,537 ve da e prvostepeni postupak trajati do donoenja prvostepenog reenja. Bilo bi takoe poeljno da se u Zakon ukljui odredba o roku za donoenje odluke o azilu. Zakon predvia da e se zahtev za azil odbiti kao neosnovan ukoliko lice koje je podnelo zahtev nije pruilo istinite informacije (l. 30). Ovde treba imati u vidu da se od osoba koje trae azil ne moe uvek oekivati dobra saradnja, ali taj nedostatak saradnje ne mora da bude posledica zle namere ve moe biti uzrokovan tekim okolnostima u kojima se te osobe esto nalaze, pa ne bi smeo automatski da se uzima kao osnov za odbijanje da se prui zatita. Prava lica koja trae azil, izbeglica i lica kojima je dodeljena subsidijarna zatita. Ova prava regulisana su glavom VI Zakona, u kojoj su odredbe koje se odnose na pravo na boravak, smetaj, osnovne ivotne uslove, zdravstvenu zatitu, obrazovanje. Ipak, i ovde se mogu uoiti odreeni nedostaci, meu kojima je najznaajniji to se odreena prava garantuju licima kojima je priznato pravo na utoite, ali ne i licima kojima je odobrena subsidijarna zatita. Na primer, lanom 42 se pravo na zatitu intelektualne svojine, na slobodu veroispovesti i pojedina prava iz oblasti prava na pravino suenje priznaju samo licima kojima je priznato pravo na utoite, a ne i onima kojima je dodeljena subsidijarna zatita. Takoe, trebalo bi da postoji odredba o nediskriminaciji trailaca azila i lica kojima je odobren azil
537 Prema lanu 208, st. 2 ZUP [a]ko organ protiv ijeg je reenja doputena alba ne donese reenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na albu kao da je njen zahtev odbijen.

212

Ljudska prava u pravnim propisima

s jedne, i dravljana Srbije s druge strane. Meutim, nediskriminatorno ponaanje se garantuje samo u pogledu pomenutih prava iz lana 42538 i to, kao to je reeno, samo u odnosu na lica kojima je priznato pravo na utoite, dok nema nikakve odredbe o nediskriminaciji trailaca azila i lica kojima je odobrena subsidijarna zatita u odnosu na dravljane Srbije. Centar za azil, kao ustanova za prihvat trailaca azila, formirana je jo pre stupanja na snagu Zakona zahvaljujui Kancelariji UNHCR koja je u poetku i brinula o ovom Centru. Krajem prole godine drava je najzad preuzela nadlenost nad Centrom. Pravo na spajanje porodice. Pravo na spajanje porodice nije isto regulisano za sve kategorije lica kojima se prua zatita, iako bi ono trebalo da bude obezbeeno u svakom sluaju. Ovo pravo imaju lica kojima je dato utoite (l. 48), dok lica kojima je dodeljena subsidijarna zatita ovo pravo imaju u skladu s propisima kojima je ureeno kretanje i boravak stranaca (l. 49),539 a lica koja uivaju privremenu zatitu ovo pravo imaju samo u opravdanim sluajevima (l. 50). Problem postoji i oko definicije lana porodice. Naime, prema Zakonu, lan porodice je maloletno dete, usvojenik, odnosno pastorak koji nisu u braku, suprunik ako je brak zakljuen pre dolaska u Republiku Srbiju, kao i roditelj i usvojitelj koji su po zakonu duni da ga izdravaju (l. 2). Zakon predvia mogunost da se izuzetno lanom porodice smatraju i druga lica, naroito ako su bila izdravana od strane lica kome je odobren azil. Ipak, pojam lan porodice bi trebalo posmatrati i ire i u njega bi svakako trebalo ukljuiti i bliske roake koji su bili lanovi domainstva korisnika azila (naroito ukoliko je korisnik azila njih izdravao), a ne bi ovo trebalo predviati samo kao izuzetnu mogunost. Takoe nije opravdano suavati pojam porodice tako da se porodicom ne smatraju suprunici ako je brak zakljuen po dolasku u Srbiju. Trenutak zakljuenja braka ne bi smeo da bude relevantan. Ogranienje kretanja. Kako pravo na slobodu kretanja spada u korpus osnovnih ljudskih prava, drava mora ovo pravo garantovati svim licima u svojoj nadlenosti, a izuzeci su dozvoljeni samo u meri u kojoj su predvieni meunarodnim standardima.540 Ovo pravo mora vaiti i za traioce azila i one kojima je odo538 539 Konvencijom o statusu izbeglica zahteva se, na primer, od drave da ne ograniava pravo na rad izbeglica koje u zemlji borave due od tri godine (l. 17, st. 2 Konvencije). Treba primetiti da Zakon u lanu 9 predvia da lica kojima je odobren azil imaju pravo na spajanje porodice, u skladu s odredbama ovog zakona (kurziv na), dakle da se odredbe o spajanju porodice iz Zakona o azilu odnose kako na one kojima je dodeljeno pravo na utoite, tako i na one kojima je dodeljena subsidijarna zatita. Tako, PGP dozvoljava ogranienja ovog prava samo ako su zakonom predviena, ako su ona potrebna radi zatite nacionalne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja ili morala ili prava i slobode drugih lica, i ako su u skladu sa ostalim pravima koja priznaje ovaj pakt (l. 12, st. 3), a Protokol 4 uz EKPS ako su u skladu sa zakonom i (...) neophodna u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne sigurnosti, radi ouvanja javnog poretka, za spreavanje kriminala, za zatitu zdravlja ili morala ili radi zatite prava i sloboda drugih (l. 2, st. 3).

540

213

Ljudska prava u Srbiji 2009.

bren azil kao i za sva druga lica. U skladu s tim, traiocima azila kretanje se moe samo izuzetno ograniiti. Razlozi za ogranienje kretanja propisani lanom 51 Zakona uglavnom su u skladu s meunarodnim standardima, ali bi u sluaju kada se ogranienje primenjuje kako bi se ustanovili elementi zahteva za azil mere ogranienja morale biti ograniene do preliminarnog sasluanja i ne bi smele da se produavaju i na period kad se odluuje o zahtevu. U svakom sluaju, ostaje napomena da se pritvor sme odreivati samo izuzetno, a ne kao pravilo. Privremena zatita. Zakon, pored prava na azil koje obuhvata pravo na utoite i pravo na subsidijarnu zatitu, obuhvata i privremenu zatitu koja se prua u sluaju masovnog priliva lica iz neke drave u kojoj se njihov ivot, bezbednost ili sloboda ugroava nasiljem optih razmera, spoljnom agresijom, unutranjim oruanim sukobima, masovnim krenjem ljudskih prava ili drugim okolnostima koje ozbiljno naruavaju javni poredak (l. 36, st. 1), kada nije mogue sprovesti individualne postupke za odobravanje azila. Odluke o privremenoj zatiti donosi Vlada. UNHCR i nevladine organizacije. Prema lanu 10, st. 2 Zakona, lice koje trai azil moe da koristi besplatnu pravnu pomo i zastupanje od strane UNHCR i nevladinih organizacija iji su ciljevi i delovanje usmereni na pruanje pravne pomoi izbeglicama. Ova odredba je mogla da bude i bolje formulisana, jer iz postojee formulacije moe da se zakljui da pravu lica na pomo UNHCR i nevladinih organizacija korespondira obaveza ovih organizacija da tu pomo i prue, a Zakonom o azilu se ne mogu propisati ovakve obaveze za pomenute organizacije. Ipak, pozitivno je to Zakon predvia pravo trailaca azila da im nevladine organizacije pruaju pravnu pomo u postupku. Zakon, meutim, predvia u lanu 10, st. 2 pravo na pristup UNHCR i nevladinim organizacijama, ali u lanu 12 garantuje samo pravo na kontakt s ovlaenim slubenicima UNHCR u svim fazama postupka, a ne i na kontakt sa zastupnicima iz nevladinih organizacija. Slino tome, u lanu 25, st. 2 predvia se samo da e se stranac pre podnoenja zahteva pouiti o njegovim pravima u koja spada i pravo na pristup UNHCR, ali ne propisuje obavezu da se stranac obavesti o pravu na pristup nevladinim organizacijama, niti se propisuje obaveza da se traioci azila obaveste o podacima o nevladinim organizacijama koje se bave zatitom izbeglica, to bi svakako doprinelo da pomo koju ove organizacije mogu da prue bude efikasnija. Pristup trailaca azila slubenicima UNHCR i nevladinim organizacijama treba da se omogui im to zatrae i njihov kontakt mora biti neometan, ali je proputeno da se Zakonom ovo izriito propie.

4.17.3. Ogranienja slobode kretanja

Ogranienja slobode kretanja koja su predviena Ustavom Srbije formulisana u skladu su s meunarodnim standardima. Propisuje se da ogranienje mora da bude zakonom uvedeno i neophodno za ostvarivanje nekog od legitimnih razloga

214

Ljudska prava u pravnim propisima

voenje krivinog postupka, zatita javnog reda i mira, spreavanje irenja zaraznih bolesti ili odbrana Republike Srbije. Razlozi za ogranienja malobrojniji su i ue formulisani od onih koje predviaju PGP i EKPS. Posedovanje putne isprave osnovni je preduslov za ostvarivanje slobode kretanja van sopstvene zemlje. Krajem septembra 2007. donet je novi Zakon o putnim ispravama541 koji je poeo da se primenjuje u aprilu 2008. godine (l. 57). lanom 3 Zakona propisano je da svaki dravljanin Srbije ima pravo na putnu ispravu pod uslovima koje ovaj zakon predvia, kao i da moe imati samo jednu putnu ispravu iste vrste. Za putovanje naih graana u inostranstvo vie se ne predvia izlazna viza,542 odnosno odobrenje za putovanje u inostranstvo sem radi unoenja u pomorsku ili brodarsku knjiicu, kao i u nekim sluajevima kada je potrebna radi unoenja u putnu ispravu slubenog osoblja u meunarodnom saobraaju, a koja se izdaje na osnovu meunarodnog ugovora.543 Nadleni organ duan je da rei o zahtevu u roku od 30 dana, sem u hitnim sluajevima i ako su uz zahtev priloeni dokazi koji potvruju razloge hitnosti, kada je rok za izdavanje putne isprave 48 sati (l. 34). Zakonom su predvieni sledei sluajevi u kojima e nadleni organ obrazloenim reenjem (l. 40) odbiti zahtev, odnosno nee izdati putnu ispravu ukoliko je protiv traioca doneto reenje o sprovoenju istrage ili je protiv njega podignuta optunica, a na zahtev nadlenog suda, odnosno javnog tuilatva, zatim ako je trailac osuen na bezuslovnu kaznu u trajanju duem od tri meseca, odnosno dok kaznu ne izdri, potom, ako je traiocu zabranjeno putovanje u skladu s priznatim meunarodnim aktima, zatim u sluajevima kada je traiocu u skladu s vaeim propisima zabranjeno kretanje radi spreavanja irenja zaraznih bolesti, odnosno epidemije, kao i ako odobrenje za putovanje u inostranstvo propisano iz razloga odbrane zemlje, nije izdato ili postoji druga smetnja predviena zakonom kojim se ureuje vojna obaveza, a u sluaju da je proglaeno ratno ili vanredno stanje. Zahtev za izdavanje putnog lista ne moe se odbiti (l. 35). U naroito opravdanim sluajevima (zakon je primera radi naveo smrt lana porodice, leenje u inostranstvu, neodlone slubene poslove), na molbu lica koje je odbijeno ili mu je putna isprava oduzeta (sem u sluaju oduzimanja zbog prestanka dravljanstva Srbije), organ koji je odluio o tome moe odobriti izdavanje pasoa s ogranienim rokom vaenja po pribavljenom miljenju suda, odnosno javnog tuioca koji su zahtevali zabranu izdavanja putne isprave (l. 41). Dunost profesionalnog pripadnika Vojske Srbije da putovanje u inostranstvo prijavi pretpostavljenom predviena je Zakonom o Vojsci Srbije usvojenim u
541 542 543 Sl. glasnik RS, 90/07. Vidi Izvetaj 2004, 2005, I.4.17.3. Vidi Predlog zakona o putnim ispravama, Obrazloenje, www.srbija.sr.gov.yu, pristupljeno 15. decembra 2007.

215

Ljudska prava u Srbiji 2009.

decembru 2007. Propisano je i da ministar odbrane ureuje uslove pod kojima ova lica, kao i vojnici na sluenju vojnog roka putuju u inostranstvo (l. 49). Prema zakonu, profesionalni pripadnici VS su pored profesionalnih vojnih lica i civilna lica na slubi u VS (l. 8, st. 1).544

4.17.4. Sporazum o readmisiji

Srbija je u septembru 2007. godine potpisala sporazum s Evropskom unijom (odnosno dravama lanicama EU osim Kraljevine Danske) o readmisiji lica koja nezakonito borave na teritoriji druge strane ovog Sporazuma.545 Ovim sporazumom Srbija se obavezala da, na zahtev drave lanice EU, bez posebnih formalnosti osim onih predvienih ovim sporazumom, primi odreene kategorije lica koji ne ispunjavaju uslove za ulazak, boravak ili nastanjenje na teritorije drave koja je zahtev uputila (l. 2, st. 1). Srbija bi i inae imala obavezu da prihvati svoje dravljane, ali se na ovaj nain olakava procedura. Prema Sporazumu, Srbija je, pre svega, u obavezi da primi svoje dravljane. Nije potrebno da se sa izvesnou utvrdi dravljanstvo, ve se trai da bude dokazano ili (...) mogue na osnovu podnetih prima facie dokaza verodostojno pretpostaviti da je to lice dravljanin Srbije. Srbija ima obavezu da primi i lica kojima je dravljanstvo prestalo otpustom po ulasku na teritoriju drave lanice EU, osim ako je tim osobama obeana bar naturalizacija od strane drave lanice (l. 2, st. 3). Pored dravljana, Srbija ima obavezu da primi i njihovu maloletnu nevenanu decu bez obzira na dravljanstvo ili mesto roenja, kao i suprunika koji ima drugo dravljanstvo, pod uslovom da ima pravo ulaska i boravka na teritoriji Srbije, osim u sluaju da ova lica imaju nezavisno pravo boravka u dravi koja trai readmisiju (l. 2, st. 2). Sporazumom je propisano da, ukoliko lice koje se vraa ima, pored dravljanstva Srbije, i dravljanstvo neke tree drave, drava koja trai vraanje lica ima obavezu da uzme u obzir volju tog lica i da ga vrati u zemlju po njegovom izboru (l. 2, st. 5) Srbija je u obavezi da prihvati i dravljane tree zemlje ili lica bez dravljanstva na isti nain kao i svoje dravljane ako je dokazano ili mogue verodostojno pretpostaviti da to lice ima, ili je u vreme ulaska imalo vaeu vizu ili dozvolu boravka koje je izdala Srbija i da je na teritoriju drave lanice EU ulo na nezakonit nain tako to je prethodno boravilo ili bilo u tranzitu kroz teritoriju Srbije (l. 3, st. 1). Ipak, ova obaveza nee postojati ako su ova lica bila samo u aviotranzitu, ili ukoliko im je drava koja trai readmisiju izdala vizu ili dozvolu boravka, osim ako viza ili dozvola boravka izdata ovim licima od strane Srbije ima dui rok vaenja. Takoe, obaveza Srbije da prihvati ovo lice nee postojati ako je viza ili dozvola
544 545 O reenjima prethodnog Zakona o Vojsci Jugoslavije u ovoj oblasti vidi Izvetaj 2006, I.4.17.3. Sl. glasnik RS, 103/07.

216

Ljudska prava u pravnim propisima

boravka koju je izdala drava koja trai readmisiju dobijena na osnovu lanih podataka ili dokumenata ili ako to lice ne potuje neke od uslova iz vize ili dozvole boravka, ako je to lice prethodno boravilo ili bilo u tranzitu kroz teritoriju Srbije (l. 3, st. 2). Srbija takoe ima obavezu da prihvati dravljane bive SFRJ koji nisu stekli nijedno drugo dravljanstvo i ije se mesto roenja i prebivalite na dan 27. aprila 1992. nalazilo na teritoriji Srbije (l. 3, st. 3). Drave lanice EU imaju obavezu da prime na svoju teritoriju lica koja nezakonito borave na teritoriji Srbije. Uslovi koje ova lica treba da ispune da bi postojala obaveza prihvata na strani drave lanice EU odgovaraju uslovima koje treba da ispune lica koja nezakonito borave u EU da bi Srbija imala obavezu da ih primi (l. 4, st. 13 i l. 5, st. 1 i 2). Ovim sporazumom Srbija i drave lanice EU obavezale su se i da omogue tranzit dravljana tree zemlje ili lica bez dravljanstva ukoliko se te osobe ne mogu direktno vratiti u dravu koja je konano odredite, kao i na zahtev druge strane ovog Sporazuma, ako su obezbeeni nastavak putovanja u eventualne druge zemlje tranzita i readmisija u dravu koja je konano odredite (l. 13. st. 1 i 2), ali pod odreenim uslovima navedenim u stavu 3 lana 13 mogu odbiti tranzit.546 Sporazumom se izriito propisuje da se njime ne dira u prava i obaveze koji proistiu iz meunarodnog prava, a naroito one iz Konvencije o statusu izbeglica, Protokola o statusu izbeglica, konvencija koje se tiu utvrivanja drave nadlene za postupak azila, Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Konvencije protiv muenja i drugih surovih, neljudskih ili poniavajuih kazni i postupaka, konvencija o ekstradiciji, i multilateralnih konvencija i sporazuma o readmisiji stranih dravljana (l.17).

4.18. Ekonomska, socijalna i kulturna prava

4.18.1. Opte
Srbija je potpisnica Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK), brojnih konvencija iz ove oblasti specijalizovanih agencija UN i pojedinih regionalnih organizacija, a od ove godine i revidirane Evropske socijalne povelje koja je najvaniji dokument Saveta Evrope u oblasti ekonomskih i socijalnih prava. Evropska socijalna povelja utvruje socijalna i ekonomska prava koja se odnose na egzistencijalna pitanja iz svakodnevnog ivota graana, kao to
546 Tranzit se, tako, moe odbiti ako postoji opasnost od muenja ili nehumanog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja ili od smrtne kazne, opasnost od progona zbog rase, veroispovesti, nacionalnosti, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi ili zbog politike osude, ako e to lice u zamoljenoj ili drugoj tranzitnoj dravi biti podvrgnuto krivinim sankcijama, kao i iz razloga javnog zdravlja, unutranje bezbednosti, javnog reda i drugih nacionalnih interesa zamoljene drave.

217

Ljudska prava u Srbiji 2009.

su stanovanje, kretanje osoba, rad i radni odnosi, zdravstvo i obrazovanje, socijalna zatita i uivanje svih ovih prava na zakonit i nediskriminatorni nain. Zakon o potvrivanju revidirane Evropske socijalne povelje,547 u pogledu sadrine, usvaja gotovo ceo tekst Povelje, uz pojedine rezerve na odreene lanove. Tekst Zakona sadri svih devet tvrdih lanova Povelje u celosti, i u potpunosti ispunjava minimum obaveza predvienih Poveljom u pogledu ukupnog broja lanova i stavova koji moraju biti potvreni. Zakon predvia da Srbija nee ratifikovati pojedine odredbe Povelje iz lana 2 koji se odnosi na pravo na pravine uslove rada, lana 6 koji utvruje pravo na kolektivno pregovaranje, lana 10 o pravu na profesionalnu obuku, lana 17 koji titi pravo dece i omladine na socijalnu, zakonsku i ekonomsku zatitu i lana 19 koji regulie pravo radnika migranata i njihovih porodica na zatitu i pomo. Ekonomska, socijalna i kulturna prava zajemena su Ustavom Republike Srbije. Ova prava detaljnije su ureena zakonskim i podzakonskim aktima. Iako formalno ustavna, ona su ipak detaljno regulisana zakonima, i to ne samo u pogledu naina njihovog ostvarenja, ve i same sadrine, to ostavlja iroke mogunosti zakonodavnom telu da ih ograniava ili proiruje. Ovakvo stanje svodi ova prava na legislativnu nadlenost, pa ona praktino prestaju da budu osnovne ustavne garantije. Venecijanska komisija je u svom Miljenju o Ustavu Srbije objavljenom marta 2007. godine ukazala na potrebu da ova prava u Ustavu treba, u najmanju ruku, kvalifikovati dodatkom zavisno od raspoloivih sredstava. Naime, sprovoenje svih prava tzv. druge i tree generacije garantovanih srbijanskim Ustavom zavisie od sredstava koje obezbedi zakonodavac i bie preispitivano od strane sudova. U ovom pogledu postoji malo iskustva na evropskom nivou, a Venecijanska komisija je dajui miljenje na ustavne reforme u nekim drugim zemljama upozoravala da pozitivna socijalna i ekonomska prava mogu dovesti do nerealnih oekivanja i preporuivala da se ona pre izraze kao tenja nego kao prava koja se mogu direktno sprovoditi kroz sudske odluke. Ukljuivanjem ovih prava u listu osnovnih prava u Ustavu stvara se mogunost da sudovi ulaze u ocenu nedostajuih sredstava za njihovo ostvarivanje i rizikuje se da ceo odeljak o ljudskim pravima dobije karakter spiska tenji umesto primenjivih prava.548

4.18.2. Pravo na rad

lan 6 PESK:
1) Drave lanice ovog pakta priznaju pravo na rad, koje obuhvata pravo koje ima svako lice na mogunost zaraivanja kroz slobodno izabran ili prihvaen rad, i preduzimaju odgovarajue mere za ouvanje ovog prava. 2) Meu mere koje svaka drava lanica ovog pakta treba da preduzme u cilju punog ostvarenja ovog prava spadaju programi tehnike i strune orijentacije i obuke, politika i metodi za postizanje stalnog ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja i
547 548 Sl. glasnik RS, 42/09. Vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007, st. 23.

218

Ljudska prava u pravnim propisima pune proizvodne zaposlenosti u uslovima koji oveku garantuju uivanje osnovnih politikih i ekonomskih sloboda.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 1 ESP:

U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na rad, strane ugovornice obavezuju se: 1. da prihvate kao jedan od svojih primarnih ciljeva i dunosti da obezbede i ouvaju to je mogue vii i stabilniji nivo zapoljavanja u cilju postizanja pune zaposlenosti; 2. da efektivno tite pravo radnika da zarauje za ivot na poslu koji je slobodno odabrao; 3. da uspostave ili ouvaju besplatne usluge zapoljavanja za sve radnike; 4. da obezbede ili unapreuju odgovarajuu profesionalnu orijentaciju, obuku i rehabilitaciju.

(Sl. glasnik RS, 42/09) Prema dosadanjoj praksi Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava (KESK), pravo na rad ne podrazumeva pravo pojedinca da mu se obezbedi posao koji eli, ve obavezu drave da preduzima potrebne korake kako bi postigla punu zaposlenost.549 Pravo na rad podrazumeva pravo na zaposlenje, pravo slobode izbora rada, odnosno zabranu prinudnog rada550 i zabranu samovoljnog otputanja. Kako je 2009. ratifikovana revidirana Evropska socijalna povelja (u daljem tekstu: ESP), oekuje se da izvesni propisi, ali i ustaljene prakse budu izmenjeni kako bi standardi koje ESP postavlja bili dosledno ispunjeni.551 Srbija je lanica Meunarodne organizacije rada i ratifikovala je 71 konvenciju usvojenu pod okriljem ove organizacije, meu kojima su i Konvencija br. 122 o politici zapoljavanja552 i Konvencija br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja. Ustav Republike Srbije u lanu 60 garantuje pravo na rad i pravo na slobodan izbor zanimanja. Ustav propisuje i da svako ima pravo na pravine i povoljne uslove rada, kao i da su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Ustav ne sadri odredbu kojom se ustavom dravi namee obaveza da obezbeuje uslove u kojima svako moe da ivi od svog rada, a dostojan ivot od sopstvenog rada predstavlja i osnovnu svrhu prava na rad.553
549 550 551 Vidi Opti komentar br. 18 o pravu na rad prema PESK, Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava (2005), dok. UN E/C.12/GC/18. Vie o zabrani prinudnog rada vidi u I.4.4.4. O tumaenju odredaba ESP vidi Digest of The Case Law of The European Committee of Social Rights, dokument Saveta Evrope od 1. septembra 2008. Dokument dostupan na http://www. coe.int/t/dghl/monitoring/socialcharter/digest/digestindex_EN.asp Sl. list SFRJ, 34/71. lan 4 ESP jemi pravo na pravinu naknadu. Vidi Digest of The Case Law of The European Committee of Social Rights, str. 4448 i stav 1 Opteg komentara br. 18.

552 553

219

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Oblast radnog prava regulisana je zakonima, prvenstveno Zakonom o radu554 (u daljem tekstu: ZOR) i Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti.555 Odredbe ZOR su opteg karaktera i vae za sve zaposlene i poslodavce, ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno.556 Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti ureuje se rad Nacionalne slube za zapoljavanje, agencije za zapoljavanje i Saveta za zapoljavanje. Dalje, Zakon precizira prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca, ureuje aktivnu politiku zapoljavanja, osiguranje za sluaj nezaposlenosti i druga pitanja od znaaja za zapoljavanje, poveanje zaposlenosti i spreavanje dugorone nezaposlenosti. Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona i propisa donetih za njegovo izvravanje, kao i nad radom Nacionalne slube i agencije, vri Ministarstvo. U sluaju da zaposleni smatra da mu je neko pravo na osnovu radnog odnosa uskraeno ili povredeno, moe se obratiti inspekciji rada (l. 268 ZOR), pokrenuti spor pred nadlenim sudom (l. 195 ZOR) ili moe da zajedno sa poslodavcem iznese sporna pitanja pred arbitrau (l. 194 ZOR). Na reavanje individualnih i kolektivnih radnih sporova primenjuju se i odredbe Zakona o mirnom reavanju sporova.557 U cilju poveanja efikasnosti zatite na radu neophodno je to pre usvojiti i Zakon o inspekciji rada. Prema lanu 1 ESP, samo postojanje nezaposlenosti nije povreda Povelje, ali drava ima obavezu da ulae odgovarajue napore da je eliminie, imajui u vidu ekonomsku situaciju i stepen nezaposlenosti.558 Visok nivo nezposlenosti i neefikasna zatita prava iz radnog odnosa su meu najvanijim razlozima zbog kojih je sve vie ljudi primorano da trai posao u neformalnom sektoru, tzv. sivoj ekonomiji, gde ne uivaju nikakvu zatitu. U svom Optem komentaru br. 18 KESK je istakao da drave moraju da preduzmu neophodne mere, zakonske ili druge, da u najveoj moguoj meri smanje broj radnika koji su angavani u neformalnoj ekonomiji. Tim merama bi poslodavci bili primorani da potuju radno zakonodavstvo i prijavljuju svoje zaposlene i tako im omogue da uivaju u zakonom garantovanim radnim pravima.559 U tom smislu trebalo bi izvriti izmene odredaba ZOR koje se odnose na ugovor o radu. Jedno od moguih reenja bi bilo uvoenje obaveze poslodavaca da registruje ugovor o radu pre stupanja zaposlenog na rad kod nadlene organizacione jedinice Nacionalne slube za zapoljavanje ili kod nadlenog organa optinske uprave, a ugovor o radu i prijava na obavezno socijalno osiguranje morale bi da se uvaju u poslovnoj prostoriji poslodavca.560
554 555 556 557 558 559 560 Sl. glasnik RS, 24/05 i 61/05. Sl. glasnik RS, 36/09. Vidi vie o odredbama ZOR u Izvetaj 2005, I.4.18.3. Sl. glasnik RS, 125/04. Digest of The Case Law of The European Committee of Social Rights, str. 19 Vidi stav 10 Opteg komentara br. 18. Predlozi izmena lanova 32 i 33 ZOR Centra za demokratiju, vidi vie na http://www.politickiforum.org/tribina_stampa.php?naredba=stampa_teksta&id=646.

220

Ljudska prava u pravnim propisima

4.18.2.1. Zabrana diskriminacije. Prema KESK, osnovna i neposredno primenjiva obaveza drave iz Pakta jeste da obezbedi da nema diskriminacije pri zapoljavanju, bilo direktne, indirektne ili sistematske, kao i jednaku zatitu u vezi sa zapoljavanjem, u svim ivotnim dobima od osnovnog obrazovanja do penzije.561 Diskriminacija u vezi s radom zabranjena je i ratifikovanim konvencijama MOR i Evropskom socijalnom poveljom. ESP izriito predvia pravo na jednake mogunosti i jednak tretman u pitanjima zapoljavanja i rada bez diskriminacije po osnovu pola (l. 20), kao i pravo na jednake mogunosti i jednak tretman radnika s porodinim obavezama (l. 27). Pored opte zabrane diskriminacije, u lanu 60, st. 3 Ustava Srbije stoji da je svakome pod jednakim uslovima dostupno svako radno mesto. iroko tumaena, ova odredba bi mogla da predstavlja afirmaciju jednakosti u napredovanju. Diskriminacija uopte,562 i posebno diskriminacija u oblasti rada, odnosno naruavanje jednakih mogunosti za zasnivanje radnog odnosa ili uivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, zabranjena je Zakonom o zabrani diskriminacije (l. 17). Zatitu od diskriminacije uiva svako lice u radnom odnosu, odnosno svako lice koje po bilo kom osnovu uestvuje u radu. Zakon posebno naglaava da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, iskljuenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti odreenog posla kod koga lino svojstvo lica predstavlja stvarni i odluujui uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time eli postii opravdana, kao i preduzimanje mera zatite prema pojedinim kategorijama lica kao to su ene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe s invaliditetom i drugi. lan 18 ZOR propisuje zabranu posredne i neposredne diskriminacije. Neposrednu diskriminaciju Zakon opisuje kao svako postupanje kojim se lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica u istoj ili slinoj situaciji, dok za posrednu diskriminaciju dri svaku naizgled neutralnu odredbu, kriterijum ili praksu koja stavlja ili bi stavila u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica lice koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odredenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja (l. 19). Zakon izriito predvia i u kojim oblastima je zabranjeno diskriminatorsko postupanje propisivanje uslova za zapoljavanje i izbor kandidata, uslovi rada i sva prava iz radnog odnosa, obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje, napredovanje na poslu, kao i u sluajevima davanja otkaza. Pored toga, Zakon propisuje da su diskriminatorske odredbe ugovora o radu nitave (l. 20). U lanu 22 propisano je da se diskriminacijom nee smatrati razlikovanje koje je nuno za obavljanje odreenog posla, a u stavu 2 izriito je predvien izuzetak od pravila o zabrani diskriminacije u sluajevima afirmativne akcije prema odredenim kategorijama. U
561 Vie o zabrani diskriminacije u radnim odnosima vidi Opti komentar br. 20 o zabrani diskriminacije u ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Komitet za ekonomska socijalna i kulturna prava, dok. UN E/C.12/GC/20, 10. jun 2009. i stav 32 Opteg komentara br. 18. Vie o zabrani diskrminacije uopte vidi I.4.1; o diskriminaciji osoba sa invaliditetom I.4.1.3.

562

221

Ljudska prava u Srbiji 2009.

sluaju krenja ovih odredbi, propisana je mogunost pokretanja parnice za naknadu tete. Uslovi zapoljavanja stranih dravljana i apatrida propisani su ovim zakonom i drugim posebnim zakonom.563 U tom smislu znaajni su lan 18 ESP koji garantuje rad uz naknadu na teritoriji druge strane ugovornice i lan 19 koji garantuje prava radnika migranata i njihovih porodica. Odredbe ZOR koje se odnose na diskriminaciju trebalo bi da budu dopunjene, odnosno izmenjene, u delu koji se odnosi na teret dokazivanja diskriminacije i zatite dostojanstva na radu, osnosno zatite od uznemiravanja na radu.564 Teret dokazivanja bi trebalo da bude prebaen na lice koje vri diskriminaciju, kao to je to uinjeno u Zakonu o zabrani diskriminacije. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti takoe proklamuje naela zabrane diskriminacije, nepristrasnosti pri obavljanju poslova zapoljavanja, rodne ravnopravnosti i afirmativne akcije usmerene prema tee zapoljivim nezaposlenim licima (l. 5). 4.18.2.2. Zlostavljanje na radu. Vlada Srbije podnela je Narodnoj skuptini Predlog zakona o spreavanju zlostavljanja na radu.565 Predlog sadri odredbe o zabrani zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, mere za spreavanje zlostavljanja i unapreenje odnosa na radu, definie postupak zatite lica izloenih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom, predvia prekrajnu odgovornost za nepotovanje odredaba ovog zakona i regulie nadzor nad njegovom primenom. Zlostavljanje, u smislu ovog predloga, jeste svako aktivno ili pasivno ponaanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, linog i profesionalnog integriteta, zdravlja, poloaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje, pogorava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu otkae ugovor o radu ili raskine radni odnos, kao i uestvovanje, odnosno podsticanje ili navoenje drugih na vrenje zlostavljanja. Predlogom se, takoe, ureuje interna zatita od zlostavljanja (pokretanje postupka za zatitu od zlostavljanja kod poslodavca, postupak posredovanja, kao i pokretanje postupka za utvrivanje odgovornosti izvrioca zlostavljanja, ako postupak posredovanja ne uspe, a postoji osnovana sumnja da je izvreno zlostavljanje) i sudska zatita, u parninom postupku. Specifinosti ovog postupka pred sudom se, pre svega, odnose na hitnost postupka (krai rok za dostavljanje odgovora na tubu) i teret dokazivanja (koji je na poslodavcu ako zaposleni tuilac uini verovatnim da je izvreno zlostavljanje).
563 564 Zakon o strancima, Sl. glasnik RS, 85/05. Pravo na dostojanstvo na radu garantovano je lanom 26 ESP. Vidi Nacionalni program za integraciju u Evropsku uniju, Vlade Republike Srbije iz oktobra 2008. godine, str. 490 i Digest of The Case Law of The European Committee of Social Rights, str. 21 i 157. Tekst Predloga dostupan je na http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji. asp?Id=829&t=P#.

565

222

Ljudska prava u pravnim propisima

Predlog predvia obavezu poslodavaca da zaposlene koji su u radnom odnosu u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obavesti o zabrani vrenja zlostavljanja, obavezama u vezi sa spreavanjem zlostavljanja, nainom prepoznavanja i mogunostima zatite od zlostavljanja, u skladu s ovim zakonom, kao i da zaposlenog pre stupanja na rad pismenim putem obavesti o zabrani vrenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja. Predlogom zakona su utvrene novane kazne koje se kreu od 1.000 do 800.000 dinara, a nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vrie inspekcija rada. 4.18.2.3. Prava radnika u vezi s prestankom radnog odnosa. Pored opte zatite radnika u sluajevima prestanka radnog odnosa (l. 24), koja obuhvata pravo svih radnika da do prestanka radnog odnosa ne doe bez valjanih razloga koji su vezani za njihove sposobnosti ili ponaanje ili su zasnovani na operativnim zahtevima preduzea, ustanove ili slube; pravo radnika iji je radni odnos prestao bez odgovarajueg razloga na adekvatnu nadoknadu ili odgovarajuu pomo i prava radnika koji smatraju da je njihov radni odnos prestao bez valjanog razloga na albu nepristrasnom telu, ESP propisuje i pravo radnika na zatitu njihovih potraivanja u sluaju nesolventnosti poslodavca (l. 25). U cilju posebne zatite odreenih grupa, ZOR sadri odredbe o zabrani otkaza zaposlenima za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, kao i o zatiti predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Ovo je u skladu kako s principima slobode sindikalnog delovanja Komiteta, tako i s Konvencijom MOR br. 135 o radnikim predstavnicima.566 Sigurnost radnog odnosa dodatno je ugroena procesom transformacije privrede i prelaenjem na sistem trine ekonomije. U Zakonu o radu niz odredbi posveen je prestanku radnog odnosa protiv volje zaposlenih usled vika zaposlenih zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru preduzea, odnosno ostvarivanju prava zaposlenih usled steaja pravnog lica.567 KESK u svom tumaenju prava iz PGP naglaava da je obaveza drave da preduzme odgovarajue mere kako bi obezbedila zatitu radnih prava u postupcima privatizacije.568

4.18.3. Pravo na pravedne i povoljne uslove rada

lan 7 PESK:
Drave lanice ovog pakta priznaju pravo koje ima svako lice da se koristi pravinim i povoljnim uslovima za rad koji naroito obezbeuju:
566 567 568 Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 14/82. Vidi I.4.18.4. Vidi vie u Izvetaj 2005, I.4.18.3. Vidi stav 25 Opteg komentara br. 18.

223

Ljudska prava u Srbiji 2009. a) nagradu koja minimalno obezbeduje svima radnicima: i) pravinu zaradu i jednaku nagradu za rad i iste vrednosti bez ikakve razlike; posebno, ene moraju da imaju garanciju da uslovi njihovog rada nisu gori od uslova koje koriste mukarci i primaju istu nagradu kao oni za isti rad; ii) pristojan ivot za njih i njihovu porodicu shodno odredbama ovog pakta; c) istu mogunost za sve da napreduju u svom radu u vie odgovarajuu kategoriju, vodei rauna jedino o navrenim godinama slube i o sposobnostima; d) odmor, razonodu, razumno ogranienje radnog vremena i povremena plaena odsustva, kao i naknadu za praznine dane.

(Sl. list SFRJ, 7/71) lan 2 ESP:

U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na pravine uslove rada, strane ugovornice se obavezuju: 1. da obezbede razuman broj dnevnih i nedeljnih radnih sati, da se radna nedelja postepeno smanjuje do nivoa koji dozvoljavaju porast produktivnosti i drugi relevantni faktori; 2. da obezbede plaene praznine dane; 3. da obezbede najmanje etiri nedelje plaenog godinjeg odmora; 4. da uklone rizike prilikom obavljanja izuzetno opasnih ili nezdravih zanimanja, a tamo gde to nije mogue, da obezbede ili smanjivanje broja radnih sati ili dodatan broj plaenih dana odmora za radnike koji su angaovani na takvim poslovima; 5. da obezbede period nedeljnog odmora koji e, u meri u kojoj je to mogue, da se poklopi sa danom koji je tradicionalno ili po obiaju dan odmora u toj zemlji ili tom regionu; 6. da osiguraju da radnici budu obaveteni u pisanoj formi, u to je mogue kraem roku, a u svakom sluaju ne kasnije od isteka dva meseca od datuma zasnivanja radnog odnosa, o sutinskim aspektima ugovornog ili radnog odnosa; 7. da obezbede da radnici koji obavljaju rad tokom noi imaju korist od onih mera koje uvaavaju posebnu prirodu takvog rada.

(Sl. glasnik RS, 42/09) 4.18.3.1. Pravina zarada i jednaka nagrada za rad. Prema dosadanjoj praksi KESK, pod obavezom da se obezbedi pravina zarada podrazumeva se, pre svega, uspostavljanje sistema po kome bi se odredila minimalna zarada zaposlenog. Pravinost u ovom kontekstu podrazumeva odreivanje visine zarade u skladu s realnom drutvenom vrednou svakog konkretnog zaposlenja. Kada je u pitanju obezbeenje pristojnog ivota radnika i njihovih porodica, KESK je ustanovio da

224

Ljudska prava u pravnim propisima

se ova odredba mora posmatrati u skladu sa tekstom PESK u celosti, s posebnim osvrtom na lan 11, koji se odnosi na odgovarajui ivotni standard. Prema tome, pristojan ivot u ovom kontekstu znai uivanje onih prava koja zavise od visine zarade, kao to su pravo na stanovanje, ishranu, odeu, pa ak i na obrazovanje, leenje i kulturu.569 to se jednakosti zarada tie, ona se moe posmatrati u kontekstu dispariteta visine zarada na razliitim radnim mestima i u kontekstu jednakosti visine zarada za istovrsna radna mesta. to se tie jednake visine zarada na istovrsnom radnom mestu, Komitet je u svojoj dosadanjoj praksi na ovaj princip gledao uglavnom u svetlu zabrane diskriminacije. Prema testu koji je uspostavio Komitet nezavisnih eksperata za nadgledanje primene Evropske socijalne povelje, najnia zarada ni u jednom ekonomskom sektoru ne sme biti nia od 68 odsto nacionalnog proseka.570 Srbija je potpisnica konvencija MOR o minimalnim platama i jednakom nagraivanju muke i enske radne snage, ali jo uvek nije ratifikovala Konvenciju MOR br. 26 o mehanizmima za utvrivanje minimalne zarade i Konvenciju MOR br. 99 o mehanizmima za utvrivanje minimalne zarade u poljoprivredi. Ustavom je garantovano pravo zaposlenog na pravinu naknadu za rad (l. 60, st. 4), iako Ustav ne sadri izriitu odredbu o jednakoj nagradi za rad iste vrednosti. Zakon o radu propisuje da se odgovarajua zarada utvruje u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu, kao i da se zaposlenom garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti pod pretnjom nitavosti ugovora o radu kojim se kri ovo naelo. Pod radom iste vrednosti Zakon podrazumeva rad za koji se zahteva isti stepen strune spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fiziki i intelektualni rad. Radi obezbeivanja materijalne i socijalne sigurnosti zaposlenih, zakonom je predvieno pravo zaposlenih na minimalnu zaradu. Uslovi za ugovaranje minimalne zarade treba da budu odreeni Optim kolektivnim ugovorom. Minimalna zarada utvruje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Srbije (l. 112 Zakona o radu).571 S obzirom da su mnoga pravna lica u Srbiji u postupku steaja, Zakon o steajnom postupku572 i Zakon o radu donekle tite poloaj zaposlenih kojima usled nelikvidnosti pravnog lica u kom su bili zaposleni nisu isplaivane zarade i naknade za rad.573
569 570 571 572 573 Vidi stav 12, Zavrne napomene o izvetaju Kenije, dok. UN E/C.12/1993/6, i stav 7 Opteg komentara br. 18. Vidi D. Harris, European Social Charter, 1984, str. 4951. Vidi Izvetaj 2005, I.4.18.4.1. Sl. glasnik RS, 84/04. Vidi Izvetaj 2005, I.4.18.4.1.

225

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Dopunom Zakona o radu iz 2009.574 godine uvodi se mogunost da poslodavci usled prekida rada, odnosno smanjenja obima posla, uz prethodnu saglasnost ministra, upute zaposlenog na odsustvo due od 45 radnih dana uz odgovarajuu naknadu zarade najmanje u visini 60% prosene zarade u prethodna tri meseca, s tim da naknada ne moe biti manja od minimalne zarade utvrene u skladu s ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada. 4.18.3.2. Napredovanje u poslu. lan 7 (b) o jednakim uslovima za napredovanje u poslu u tesnoj je vezi sa lanom 2 PESK o zabrani diskriminacije u ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Pojedini lanovi KESK su iznosili miljenje da je drava duna da ustanovi odreene objektivne kriterijume prema kojima bi se vrilo unapreivanje; time bi se osigurala jednakost u mogunostima napredovanja, bar kada je re o javnom sektoru.575 Za privatni sektor, lanovi Komiteta smatraju da je obaveza drave da donese opte propise kojima se garantuje jednakost u napredovanju.576 Ipak, opte odredbe o diskriminaciji i dalje igraju najznaajniju ulogu u ostvarivanju ovog prava.577 Srbija je ratifikovala Konvenciju MOR br. 111 o diskriminaciji u pogledu zapoljavanja i zanimanja. 4.18.3.3. Zatita na radu. Srbija je ratifikovala sve najvanije konvencije MOR koje se odnose na zatitu na radu i obeteenje u sluaju nesrenih sluajeva ili profesionalnih oboljenja, zdravstvenu zatitu i slubu medicine rada. ESP u lanu 3 posebno jemi pravo na bezbedne i zdrave radne uslove.578 Tokom 2009. ratifikovane su dve konvencije MOR koje se odnose na bezbednost na radu, Konvencija MOR br. 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu579 i Konvencija MOR br. 167 o bezbednosti i zdravlju u graevinarstvu.580 Konvencija br. 187 obavezuje sve drave lanice Konvencije da formuliu nacionalne politike za promovisanje bezbednosti i zdravlja radnog okruenja (l. 3); da u dogovoru sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika uspostave, odravaju, progresivno razvijaju i periodino preispituju nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu (l. 4); kao i da sprovode, prate, evaluiraju i periodino preispituju nacionalni program bezbednosti i zdravlja na radu u dogovoru sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika (l. 5). Konvencija br. 167 na veoma detaljan nain ureuje razliita pitanja koja se odnose na sve aktivnosti
574 575 576 577 578 579 580 Sl. glasnik RS, 54/09. Vidi stav 40, dok. UN E/C.12/1987/SR.5, 1987. Ibid., stav 15. Vidi I.4.18.2.1. Vidi vie Digest of The Case Law of The European Committee of Social Rights str. 35 do 43. Sl. glasnik RS, 42/09. Ibid.

226

Ljudska prava u pravnim propisima

u graevinarstvu, i obavezuje drave da usvoje zakonske propise koji obezbeuju primenu odredbi Konvencije. Ratifikacija i efikasna primena ove Konvencije su od posebnog znaaja, jer je graevinarstvo do sada bila izrazito problematina oblast u Srbiji kada je u pitanju primena propisa o zatiti na radu.581 Ukoliko nije mogue otkloniti ili u dovoljnoj meri smanjiti rizik od obavljanja opasnih poslova, radnicima mora biti prueno obeteenje. lan 2, st. 4 ESP pominje dva naina kako se radnici mogu obetetiti smanjenje radnih sati i dodatni plaeni odmori. Stav je Komiteta koji prati sprovoenje Povelje da se mogunost ranijeg penzionisanja ne smatra odgovarajuom merom.582 lan 60, st. 4 Ustava Srbije garantuje pravo svakoga na bezbedne i zdrave uslove rada i pravo na zatitu na radu, dok se stavom 5 garanuje posebna zatita na radu ena, mladih i osoba s invaliditetom. Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu zdravlja na radu. Zakon u lanu 80, st. 2 ustanovljava obavezu zaposlenog da potuje propise o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu583 pristupio je prilagoavanju pravila zatite na radu novim uslovima poslovanja u kojima sve vie na znaaju dobijaju mala i srednja preduzea koja nisu u mogunosti da obrazuju velike slube zatite na radu.584 Posebni oblici zatite na radu su dati u pravilnicima i uputstvima. Inspekcijski nadzor nad primenom zakona, drugih propisa o merama i normativima zatite na radu, tehnikim merama koje se odnose na zatitu na radu, akata preduzea i kolektivnih ugovora vri ministarstvo nadleno za poslove rada preko inspektora rada (l. 60). Propisane su i kazne za nepotovanje odredaba Zakona o zatiti na radu i nepotovanja normativa, standarda, pravilnika i uputstava.585 Zakon o privrednim drutvima586 propisuje kao uslov za osnivanje privrednog drutva, odnosno kao uslov za obavljanje delatnosti, postojanje prostora koji ispunjava uslove u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i unapreenja ivotne sredine, kao i druge propisane uslove. U odreenim sluajevima neispunjavanje uslova zatite zdravlja i bezbednosti na radu moe predstavljati i krivino delo (l. 280 KZ).
581 582 583 584 585 586 Vidi npr. Izvetaj 2007, II 2.14.2. Vidi Digest of The Case Law of The European Committee of Social Rights, str. 30. Sl. glasnik RS, 101/05. Vidi Izvetaj 2005, I.4.18.4.3. Glava XI Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Sl. glasnik RS, 125/04.

227

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Ove godine usvojena je Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012.587 4.18.3.4. Pravo na odmor, razonodu i ogranieno radno vreme. Prema praksi Komiteta, pravo na odmor, razonodu i ogranieno radno vreme prevashodno se tumai kao obaveza drave da obezbedi takvu raspodelu radnog vremena koja ostavlja vreme zaposlenom za odmor. S druge strane, ova se odredba tumai i kao obaveza drave da zakonodavnom inicijativom obezbedi pravo zaposlenog na razliite vrste plaenih odmora. Komitet se do sada u velikoj meri oslanjao na praksu MOR i ugovore potpisane pod okriljem ove organizacije. Pravo na pravedne uslove rada zajemeno je i lanom 2 ESP. Srbija je ratifikovala skoro sve konvencije MOR koje se odnose na nedeljne odmore i plaeno odsustvo, ali je otkazala Konvenciju MOR br. 52 o plaenom godinjem odmoru i Konvenciju MOR br. 101 o plaenom godinjem odmoru u poljoprivredi. Srbija nikada nije ratifikovala Konvenciju MOR br. 30 o radnom vremenu u trgovini i kancelarijskim poslovima i Konvenciju MOR br. 47 o duini radne nedelje od 40 radnih sati. Ustav Srbije u lanu 60, st. 4 izriito garantuje pravo na ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor i plaeni godinji odmor. Prema Zakonu o radu, radna nedelja traje pet radnih dana (l. 55), a puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno (l. 50). Radni dan po pravilu traje osam asova, ali je dozvoljen prekovremeni rad do etiri asa dnevno, a poslodavac moe, pod zakonom propisanim uslovima, organizovati rad na razliite naine.588 U cilju efikasnije kontrole potovanja ove zakonske odredbe, koje se u praksi pokazalo veoma spornim, trebalo bi uvesti obavezu poslodavaca da vodi evidenciju o dnevnoj prisutnosti zaposlenog, odnosno radno angaovanog lica, koju na kraju meseca ili obraunskog perioda potpisuju zaposleni, odnosno radno angaovano lice i poslodavac ili zaposleni koga on odredi.589 Zaposleni po zakonu ima pravo na odmor u toku dnevnog rada i na dnevni, nedeljni i godinji odmor, kao i na plaeno i neplaeno odsustvo u skladu sa zakonom. Ova prava se zaposlenom ne mogu uskraivati.590 Evropski komitet za socijalna prava posebno je istakao da se, osim u izuzetnim situacijama, periodi u kojima je zaposleni deurni ali nije od njega zahtevano da obavlja nikakve poslove, iako nisu efektivo radni sati, ne mogu uraunavati u odmore.591
587 588 589 590 591 Sl. glasnik RS, 32/09. Vidi Izvetaj 2005, I.4.18.4.4. Predlog izmena lana 50 ZOR Centra za demokratiju, vidi vie na http://www.politickiforum. org/tribina_stampa.php?naredba=stampa_teksta&id=646. Vidi Izvetaj 2005, I.4.18.4.4. Vidi Digest of The Case Law of The European Committee of Social Rights, str. 28.

228

Ljudska prava u pravnim propisima

4.18.4. Sindikalne slobode

lan 8 PESK:
1. Drave lanice ovog pakta obavezuju se da obezbede: a) pravo koje ima svako lice da sa drugima osniva sindikate i da se ulani u sindikat po svom izboru, uz jedini uslov da pravila budu utvrena od strane zainteresovane organizacije, u cilju unapreenja i zatite ekonomskih i socijalnih interesa. Ostvarivanje ovog prava moe biti predmet jedino ogranienja predvienih zakonom i koja predstavljaju potrebne mere u demokratskom drutvu, u interesu nacionalne bezbednosti ili javnog poretka, ili zatite prava i sloboda drugoga; b) pravo koje imaju sindikati da ostvaruju udruenja i nacionalne saveze i pravo koje ovi imaju na stvaranje meunarodnih sindikalnih organizacija ili na ulanjivanje u njih; c) pravo koje imaju sindikati da slobodno obavljaju svoju delatnost, bez drugog ogranienja osim onog koje predvia zakon, a koje predstavlja potrebnu meru u demokratskom drutvu, u interesu nacionalne bezbednosti ili javnog poretka, ili radi zatite prava i sloboda drugoga; d) pravo na trajk, koje se ostvaruje prema zakonima svake zemlje. 2. Ovaj lan ne spreava da se vrenje ovih prava od strane lanova oruanih snaga, policije ili dravne uprave, podvrgne zakonskim ogranienjima. 3. Nijedna odredba ovog lana ne doputa dravama lanicama Konvencije Meunarodne organizacije rada od 1948. godine o sindikalnoj slobodi i zatiti sindikalnog prava da donosi zakonske mere koje bi naruavale ili da primenjuju zakon na nain koji bi naruavao garantije predviene navedenom konvencijom.

(Sl. list SFRJ, 7/71) 4.18.4.1. Sloboda sindikalnog organizovanja. Sloboda sindikalnog organizovanja jedina je sindikalna sloboda garantovana u sva tri opta instrumenta za zatitu ljudskih prava koje je Srbija ratifikovala PGP (l. 22), EKPS (l. 11) i PESK (l. 8). Po optem miljenju, pravo na sindikalno organizovanje podrazumeva pravo da se osniva sindikat i pravo da mu se po slobodnoj volji pristupi, pravo da se osnivaju udruenja, nacionalni i meunarodni savezi sindikata, kao i pravo samostalnog delovanja sindikata bez meanja drave. Formulaciju lana 8, st. 1 PESK obavezuju se da obezbede ne treba tumaiti u duhu progresivnog ostvarenja slobode sindikalnog organizovanja. S obzirom da je ova sloboda garantovana i drugim instrumentima za zatitu ljudskih prava ije odredbe odmah obavezuju, to vai i za lan 8 PESK. Na slinom stanovitu je i KESK.592 Sloboda sindikalnog organizovanja ne predstavlja samo negativnu obavezu drave da svojim delovanjem ne spreava njeno ostvarivanje, ve u nekim sluajevima i
592 Opti komentar br. 3 (1990), dok. UN E/1991/23.

229

Ljudska prava u Srbiji 2009.

obavezu da ohrabruje i pomae osnivanje i delovanje sindikalnih organizacija i da spreava antisindikalne aktivnosti.593 Srbija je potpisnica Konvencije MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava, Konvencije MOR br. 11 o pravima udruivanja i koaliranja poljoprivrednih radnika,594 Konvencije MOR br. 98 o primeni principa prava organizovanja i kolektivnog pregovaranja595 i Konvencije MOR br. 135 o radnikim predstavnicima. Srbija nikada nije potpisala Konvenciju MOR br. 141 o zemljoradnikim udruenjima, Konvenciju MOR br. 151 o javnim slubama za radne odnose i Konvenciju MOR br. 154 o kolektivnom pregovaranju. lanom 55 Ustava garantovana je sloboda sindikalnog udruivanja. Sindikati se, prema stavu 2 istog lana, osnivaju bez prethodnog odobrenja uz upis u registar kod nadlenog dravnog organa u skladu sa zakonom, dok je Ustavni sud jedini koji moe zabraniti rad bilo kog udruenja, pa i sindikata, i to u sluajevima izriito sadranim u stavu 4 lana 55. Nain ostvarivanja slobode sindikalnog organizovanja detaljnije je ureen Zakonom o radu, zakonima koji reguliu materiju udruivanja graana i podzakonskim aktima. Zakon o radu u lanu 6 definie sindikat kao samostalnu, demokratsku i nezavisnu organizaciju zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa. lan 206 garantuje zaposlenima slobodu sindikalnog organizovanja. Prema Zakonu o radu, sindikati se osnivaju bez odobrenja uz upis u registar ije je auriranje u nadlenosti ministarstva nadlenog za poslove rada. Ovakva odredba nije u suprotnosti s praksom KESK i drugih ugovornih tela za zatitu ljudskih prava sve dok uslovi za upis u registar i postupak upisa znatno ne oteavaju registraciju sindikata. Ovo se naroito odnosi na minimalan broj lanova sindikata potrebnih za registraciju, kao i na uticaj drave prilikom formiranja sindikata.596 Za ovo pitanje naroito je vana praksa Komiteta MOR za slobodu udruivanja.597 U Srbiji je postupak registracije sindikata ureen Pravilnikom o upisu sindikalnih organizacija u registar.598 lanom 4 Konvencije MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava izriito je zabranjeno rasputanje i suspenzija rada sindikalne organizacije odlukom upravnih vlasti. Prema Komitetu MOR za slobodu udruivanja, ovo je najekstremniji vid meanja javnih vlasti u nezavisan rad sindikalnih organizacija. Prema lanu 7 Pravilnika o upisu sindikalnih organizacija u registar Srbije, organizacija e se brisati iz registra, izmeu ostalog, i na osnovu pravnosnane od593 594 595 596 597 598 Vidi dok. UN E/C.12/1994/SR.9, st. 33 i dok. UN E/C.12/1994/SR.10/Add.1, st. 1. Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, 44XVI/30. Sl. list FNRJ (Dodatak), 11/58. Vidi dok. UN E/C.12/1994/SR.9, st. 26. Vidi ILO 1996d, dok. br. 0301, 0302, 0303, 0304, 0305, 0306, 0307 i 0308. Vidi i China Freedom of Association Case, ILO CFA, Vol. LXXIII, 1990, Series B, No. 3. Sl. glasnik RS, 6/97, 33/97, 49/00, 18/01 i 64/04.

230

Ljudska prava u pravnim propisima

luke o zabrani rada sindikata (l. 7, t. 2 Pravilnika). Usvajanjem novog Zakona o udruenjima599 ukinute su ranije odredbe koje su omoguavale da odluku o zabrani rada sindikalnih organizacija donosi optinski organ uprave nadlean za unutranje poslove. Po novim propisima odluku o zabrani rada bilo koje vrste udruenja moe doneti iskljuivo Ustavni sud (l. 50, st.1). Postavlja se pitanje slobode sindikalnog organizovanja pripadnika policije i drugih dravnih slubenika. Ustav Srbije u lanu 55, st. 5 izriito zabranjuje odreenim dravnim slubenicima (sudijama, pripadnicima policije i vojske, javnim tuiocima i zatitniku graana) da budu lanovi politikih organizacija. S obzirom da takve odredbe nema kada su u pitanju sindikati, ispravno je tumaenje prema kojem je ovim kategorijama zaposlenih Ustavom garantovano pravo na sindikalno udruivanje. 4.18.4.2. Zatita radnikih predstavnika. MOR je 1971. godine donela Konvenciju br. 135 o radnikim predstavnicima. Potreba za posebnim statusom ove kategorije zaposlenih proizilazi iz osetljivosti njihovih funkcija. Zakon o radu u lanu 188 propisuje da poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Pod predstavnicima zaposlenih Zakon podrazumeva: lanove saveta zaposlenih i predstavnike zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca, predsednike sindikata kod poslodavca i imenovane ili izabrane sindikalne predstavnike. Poslodavcu je ipak ostavljena mogunost da otkae ugovor o radu predstavniku zaposlenih koji odbije da potpie izmenjeni ugovor o radu, u skladu sa zakonom. Pored ovoga, Zakon propisuje da ovlaeni predstavnici sindikata imaju pravo na plaeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, srazmerno broju lanova sindikata (l. 211 ZOR). Kolektivnim ugovorom ili sporazumom moe se utvrditi da ovlaeni predstavnik sindikata u potpunosti bude osloboen obavljanja poslova za koje je zakljuio ugovor o radu. 4.18.4.3. Pravo na trajk. Pravo na trajk je garantovano lanom 8, st. l, t. d PESK i lanom 6, t. 4 ESP, ali ga izriito ne garantuju ni PGP, ni EKPS.600
599 600 Sl. glasnik RS, 51/09. Za razliku od Komiteta za ljudska prava, koji je u jednoj kontroverznoj odluci zauzeo stav da pravo na trajk nije obuhvaeno pravom na slobodu udruivanja garantovanim PGP (J. B. i ostali protiv Kanade, Communication No. 118/1982), Evropski sud za ljudska prava je priznao znaaj prava na trajk u ostvarivanju slobode sindikalnog udruivanja, ali njegova sadrina jo nije razraena u praksi Suda (Schmidt i Dahlstrom protiv vedske, ECmHR, App. No. 5589/72 (1974)). Komitet MOR za slobodu udruivanja takode je zauzeo stav da pravo na trajk, koje se ne pominje izriito u Konvenciji MOR br. 87, predstavlja legitiman i sutinski (essential) nain na koji sindikati ostvaruju interese zaposlenih (118/1982, st. 2.3).

231

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Pravo na trajk garantovano je lanom 61 Ustava Srbije. trajk se sprovodi u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, dok moe biti ogranien iskljuivo zakonom i u skladu s prirodom ili vrstom delatnosti. Sporno je pitanje politiki motivisanih trajkova i trajkova podrke. Prema praksi Komiteta MOR za slobodu udruivanja, ova vrsta trajka ne spada u definiciju trajka iz Konvencije MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava.601 Ipak, pravo na trajk ne podrazumeva samo obustavu rada iskljuivo radi prevazilaenja ekonomskih ili socijalnih problema nastalih usled loih uslova rada ili slinih pitanja koja se mogu reiti kolektivnim pregovaranjem zaposlenih i poslodavca. Pravo na trajk prema praksi MOR podrazumeva i pravo radnika da obustave rad radi traenja novih reenja u voenju bolje ekonomske ili socijalne politike u dravi.602 Takoe, ne sme da postoji opta zabrana trajkova podrke, ve radnicima mora biti omogueno da preduzimaju i ovakve korake ukoliko je trajk kome se podrka prua legalan.603 PESK predvia da se pravo na trajk vri saobrazno zakonima svake pojedine zemlje, to dozvoljava uvoenje odreenih ogranienja radi ublaavanja tetnog dejstva i posledica trajka po javni poredak, ali se pri tom ne moe negirati samo pravo na trajk. Zakonom o trajku604 pravo na trajk ogranieno je obavezom trajkakog odbora i zaposlenih koji u trajku uestvuju da trajk organizuju i vode na nain kojim se ne ugroava bezbednost lica i imovine i zdravlje ljudi, onemoguava nanoenje neposredne materijalne tete i omoguava nastavak rada po okonanju trajka. Osim tog opteg ogranienja ustanovljen je i poseban reim trajka u delatnostima od javnog interesa ili u delatnostima iji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi ivot i zdravlje ljudi ili da nanese tetu velikih razmera (l. 9, st. 1). Delatnostima od javnog interesa smatraju se delatnosti koje poslodavac obavlja u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraaja, informisanja, PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zatite, prosvete, drutvene brige o deci i socijalne zatite, kao i delatnosti od opteg interesa za odbranu i bezbednost i poslovi neophodni za izvravanje meunarodnih obaveza drave. Ovaj spisak je preirok i ne odgovara meunarodnim standardima. Isti stav zauzeo je i KESK u svojim Zakljucima o ostvarivanju socioekonomskih prava u Srbiji i Crnoj Gori.605 Delatnosti iji bi prekid mogao da ugrozi ivot i zdravlje ljudi ili da nanese tetu velikih razmera su: hemijska industrija, industrija elika i crna i obojena metalurgija (l. 9, st. 24). U ovakvim delatnostima pravo na trajk se moe ostvariti ako se ispune posebni uslovi, a to je da se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeuje sigurnost ljudi i imovine ili je nezamenjiv uslov ivota i rada graana
601 602 603 604 605 Vidi ILO 1996d, dokument 0902, st. 481. Ibid., st. 479. Ibid., st. 486. Sl. list SRJ, 29/96. Zavrne napomene, dok. UN E/C.12/1/Add.108, od 23. juna 2005.

232

Ljudska prava u pravnim propisima

ili rada drugog preduzea, odnosno pravnog ili fizikog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu (l. 10, st. 1). Ovaj minimum procesa rada utvruje direktor, a za javne slube i javna preduzea osniva, i to na nain utvren optim aktom poslodavca, u skladu s kolektivnim ugovorom, pri emu osniva, odnosno direktor imaju obavezu da uzmu u obzir miljenje, primedbe i predloge sindikata (l. 10, st. 3 i 4). Nesumnjivo je da postoji potreba za posebnim reimom za trajk u delatnostima od posebnog znaaja za normalno funkcionisanje drave, ali bi ona morala da se zadovoljava na drugaiji nain. Mora se prihvatiti nunost minimuma procesa rada u vitalnim postrojenjima i samo u nekim delatnostima. Pravila kojima se odreuje taj minimum morala bi biti vrlo restiktivna, ali u odnosu na poslodavce, a ne radnike. Nain na koji je taj poseban reim formulisan postojeim zakonima o trajku definie minimum procesa rada tako iroko da je pitanje da li do trajka uopte moe doi, odnosno da li trajk moe imati bilo kakvog dejstva. Uz to, iroke formulacije kao izvravanje meunarodnih obaveza omoguavaju da se trajk u nekim situacijama i potpuno zabrani, jer delatnost jednog preduzea moe u potpunosti biti okrenuta izvozu. Ovako ustanovljen reim trajka u odreenom obimu negira samo pravo na trajk. Prema lanu 8, st. 2 PESK, nacionalnim zakonodavstvom se mogu ustanoviti ogranienja prava na trajk pripadnika oruanih snaga, policije ili dravne uprave. Ustav ne sadri odredbu kojom se zabranjuje pravo na trajk dravnim slubenicima. S obzirom da Ustav dozvoljava ogranienje prava na trajk zakonom prema prirodi delatnosti, a da se ova odredba mora tumaiti u skladu s odredbom lana 18, st. 2 Ustava kojom je propisano da zakoni ne mogu da utiu na sutinu prava zajemenih Ustavom, proizilazi da zaposleni u dravnim organima i pripadnici policije imaju pravo na trajk. Meutim, Zakon o trajku u lanu 18 predvia da zaposlenom u dravnom organu, pripadniku Vojske Jugoslavije i pripadniku policije prestaje radni odnos kada se utvrdi da je organizovao trajk ili uestvovao u trajku. 4.18.4.4. Opti kolektivni ugovor. Osnovni cilj kolektivnog ugovaranja izmeu predstavnika zaposlenih i predstavnika poslodavca jeste utvrivanje najpovoljnijih reenja u pogledu prava i obaveza i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca, usklaivanjem njihovih potreba. Individualni ugovori o radu ne mogu sadrati odredbe kojima se zaposlenima daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni kolektivnim ugovorom. Opti kolektivni ugovor u Srbiji potpisan je prole godine izmeu predstavnika dva reprezentativna sindikata (UGS Nezavisnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije) i Unije poslodavaca, a resorni ministar potpisao je sporazum kojim je dobio proireno dejstvo na sve zaposlene i poslodavce na teritoriji Republike Srbije. Odredbe o toplom obroku, regresu, prevozu, nonom radu i drugim naknadama zaposlenima koje proizilaze iz Zakona o radu, suspendovane su privremeno odlukom Socijalno-ekonomskog saveta, zbog uticaja svetske ekonomske krize na privredu Srbije.

233

Ljudska prava u Srbiji 2009.

4.18.5. Pravo na socijalno obezbeenje

lan 9 PESK: Drave lanice ovog pakta priznaju pravo svakom licu na socijalno obezbeenje, ukljuujui tu socijalno osiguranje. (Sl. list SFRJ, 7/71) lan 12 ESP: U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na socijalnu sigurnost strane ugovornice se obavezuju: 1. da uspostave ili odravaju sistem socijalne sigurnosti; 2. da odravaju sistem socijalne sigurnosti na zadovoljavajuem nivou, barem na onom koji je neophodan za ratifikaciju Evropskog kodeksa socijalne sigurnosti; 3. da nastoje da postupno podignu sistem socijalne sigurnosti na vii nivo; 4. da preduzmu korake, zakljuivanjem odgovarajuih bilateralnih i multilateralnih sporazuma, ili na drugi nain, i zavisno od uslova postavljnih u takvim sporazumima, da obezbede: a) jednak tretman dravljana drugih drava ugovornica sa tretmanom sopstvenih dravljana u pogledu prava socijalnu sigurnost, ukljuujui i zadravanje pogodnosti koje proistiu iz zakonodavstva o socijalnoj sigurnosti, bez obzira na kretanja koje zatiena lica mogu da preduzmu izmeu teritorija strana ugovornica; b) dodeljivanje, odravanje i nastavak prava iz socijalne sigurnosti takvim sredstvima kao to je sabiranje staa osiguranja ili radnog staa navrenih prema propisima svake od strana ugovornica.

(Sl. glasnik RS, 42/09) Pravo na socijalno obezbeenje obuhvata pravo na socijalno osiguranje i pravo na socijalnu pomo. Ustav Republike Srbije u lanu 69 propisuje da graani i porodice kojima je neophodna drutvena pomo radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu zatitu, ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde, humanizma i potovanja ljudskog dostojanstva. Venecijanska komisija dala je komentar u svom Miljenju o Ustavu Srbije da se ovim aktom socijalna zatita ne obezbeuje generalno ve samo graanima i porodicama.606 Ustav garantuje i prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeenje i osiguranje, pravo na naknadu zarade u sluaju privremene spreenosti za rad, kao i pravo na naknadu u sluaju privremene nezaposlenosti. Odreenim kategorijama garantuje se pravo na posebnu socijalnu zatitu. Ustavna je obaveza
606 Vidi Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Miljenje o Ustavu Srbije, Miljenje br. 405/2006, CDL-AD(2007)004, 19. mart 2007, st. 41.

234

Ljudska prava u pravnim propisima

drave da organizuje fondove za razliite vidove socijalnog osiguranja. lanom 70 Ustava posebno se garantuje pravo na penzijsko osiguranje. Socijalno osiguranje obuhvata penzijsko, invalidsko, zdravstveno i osiguranje za sluaj nezaposlenosti. Postoji vie zakona koji reguliu oblast socijalnog osiguranja. Socijalno osiguranje za sluaj starosti i invalidnosti regulisano je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.607 Obavezno osiguranje obuhvata sve zaposlene, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednike, a njime se obezbeuju prava osiguranika za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oteenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom boleu. Pored obaveznog, postoji i mogunost dobrovoljnog osiguranja za lica koja nisu obavezno osigurana pod uslovima, u obimu i na nain predvien posebnim zakonom (l. 16 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). Istovremeno, dobrovoljnim osiguranjem, osiguranici koji su osigurani obaveznim osiguranjem mogu obezbediti sebi i lanovima svoje porodice vei obim ili drugu vrstu prava, od onih koja su predviena ovim zakonom. Septembra 2005. u Srbiji je donet Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima.608 Zakonom je otklonjena dilema da li je mogue zakljuivati ugovore izmeu poslodavca i penzionog fonda, a u korist treih lica, odnosno zaposlenih (tzv. penzioni plan). Penzijski doprinos za penzijski plan ne moe se bez odobrenja zaposlenih odbijati od zarade, a lanstvo u penzijskom planu ne moe biti uslov za zapoljavanje ili lanstvo u sindikatu i drugim oblicima organizovanja zaposlenih.609 Pravo za sluaj starosti je pravo na starosnu penziju. Osiguranik stie pravo na starosnu penziju ako kumulativno ispuni uslove u pogledu godina ivota i duine penzijskog staa. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Srbije usvojenom 2005,610 propisano je da osiguranik stie pravo na starosnu penziju: kad navri 65 (mukarac), odnosno 60 (ena) godina ivota i najmanje 15 godina penzijskog staa ili 40 (35) godina staa i najmanje 53 godine ivota (l. 19) ili 45 godina staa osiguranja. Ovim je starosna granica pomerena u odnosu na prethodno reenje, ali je sniena granica trajanja osiguranja. Predvieno je (l. 69) da se ove odredbe postepeno uvode od 2008. do 2011. godine. Pravo za sluaj invalidnosti je pravo na invalidsku penziju. Uzrok nastanka invalidnosti nije od znaaja za utvrivanje samog pojma invalidnosti, ali jeste kada je re o utvrivanju uslova za sticanje pojedinih prava, kao i obima tih prava.611
607 608 609 610 611 Sl. glasnik RS, 34/03, 64/04, 84/04 i 85/05. Sl. glasnik RS, 85/05. Vidi Izvetaj 2006, I.4.18.5. Sl. glasnik RS, 85/05. Detaljnije o invalidskoj penziji vidi I.4.18.10.2.

235

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju sadri i odredbe o najnioj starosnoj odnosno invalidskoj penziji, koje imaju zatitni karakter i ija je svrha da obezbede minimum egzistencije onima koji su imali mali broj godina penzijskog staa i/ili nisku zaradu (l. 25 i 26). U sluaju smrti osiguranika, odnosno korisnika starosne ili invalidske penzije, korisnika prava po osnovu preostale radne sposobnosti, ili smrti osiguranika koji je navrio najmanje pet godina staa osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju, lanovima njegove porodice pripada pravo na porodinu penziju (l. 2736 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predvia i pravo na novanu naknadu za telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom boleu. Pojam povrede na radu postavljen je dosta iroko i odgovara meunarodnim standardima. Ovo pravo moe se ostvariti bez obzira da li je usled povrede nastupila invalidnost zaposlenog. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti regulisano je Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti. Usvajanje ovog zakona Evropska komisija je okarakterisala kao korak u obezbeivanju fleksibilnog i efikasnog pravnog okvira za ostvarenje vieg nivoa zaposlenosti.612 Pravo koje se ostvaruje u sluaju prestanka radnog odnosa jeste pravo na novanu naknadu, pod uslovom da je lice bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima kraim od 30 dana u poslednjih 18 meseci u Srbiji (l. 66 Zakona o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti).613 Za razliku od socijalnog osiguranja, gde zaposleni izdvajaju deo svog dohotka kako bi sebi i lanovima svoje porodice omoguili odreena prava za sluaj starosti, bolesti, invalidnosti ili smrti, socijalna pomo podrazumeva davanja iz javnih fondova formiranih putem javnih prihoda drave. Socijalna zatita je ureena Zakonom o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana. Prava koja se ostvaruju po osnovu socijalne zatite su pravo na materijalno obezbeenje, dodatak za pomo i negu drugog lica, pomo za osposobljavanje za rad, pomo u kui, dnevni boravak, smetaj u ustanovu ili smetaj u drugu porodicu, usluge socijalnog rada, oprema korisnika za smetaj u ustanovu socijalne zatite ili drugu porodicu i jednokratna pomo. Za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zatite nadlean je Centar za socijalni rad, koji ima filijale na optinskom nivou. Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije u decembru 2009. godine uinilo je dostupnim strunoj javnosti radni nacrt Zakona o socijalnoj zatiti, iju izradu sprovodi radna grupa ovog ministarstva. Nacrtom ovog zakona ureuje se sistem socijalne zatite prava i usluge i forme njihovog pruanja
612 613 https://webgate.ec.europa.eu/olacrf/20091014Elarg/SR_Rapport_to_press_13_10.pdf. Vidi Izvetaj 2006, I.4.18.5.

236

Ljudska prava u pravnim propisima

graanima, prava i obaveze korisnika, sistem nadzora rada ustanova socijalne zatite, ali i nezavisni monitoring pruanja usluga, kao i druga pitanja od znaaja za socijalnu zatitu.

4.18.6. Pravo na zatitu porodice

lan 10 PESK:
Drave lanice ovog pakta priznaju da: 1. Treba da bude pruena to ira zatita i pomo porodici koja je prirodni i osnovni sastavni deo drutva, posebno za njeno obrazovanje i za ono vreme za koje ona snosi odgovornost za izdravanje i vaspitanje dece o kojima se brine. Na sklapanje braka budui suprunici moraju slobodno pristati. 2. Treba da bude pruena posebna zatita majkama za razumno vreme pre i posle roenja dece. Zaposlene majke treba da uivaju, za vreme ovog perioda, plaeno odsustvo ili odsustvo uz odgovarajua davanja iz socijalnog osiguranja. 3. Treba preduzeti posebne mere zatite i pomoi u korist dece i mladih, bez ikakve diskriminacije iz rodbinskih ili drugih razloga. Deca i omladina moraju da budu zatieni od ekonomske i socijalne eksploatacije. Zakonom treba da se zabrani zapoljavanje na poslovima koji su takve prirode da mogu da izloe opasnosti njihov moral ili njihovo zdravlje, da dovedu u opasnost njihov ivot ili da nakode njihovom normalnom razvoju. Drave treba isto tako da utvrde granice starosti ispod kojih je plaeni rad deije radne snage zakonom zabranjen i kanjiv. (Sl. list SFRJ, 7/71) lan 16 ESP: U nameri da se obezbede neophodni uslovi za pun razvoj porodice, koja je osnovna jedinica drutva, strane ugovornice obavezuju se da unapreuju ekonomsku, pravnu i socijalnu zatitu porodinog ivota takvim sredstvima kao to su socijalne i porodine povlastice, poreske obaveze, obezbeivanje porodinog smetaja, povlastice za novosklopljene brakove i druge odgovarajue mere. lan 17 ESP: U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava dece i omladine da odrastaju u okruenju koje podstie pun razvoj njihove linosti i njihovih fizikih i mentalnih sposobnosti, strane ugovornice se obavezuju da, direktno ili u saradnji sa javnim i privatnim organizacijama, preduzimaju odgovarajue i neophodne mere koje imaju za cilj: 1. a) da osiguraju da deca i omladina, uzimajui u obzir prava i dunosti njihovih roditelja, dobiju brigu, pomo, obrazovanje i obuku koji su im potrebni, naroito kroz obezbeivanje osnivanja i odravanja ustanova i slubi dovoljnih i odgovarajuih za ovu namenu; b) da zatite decu i omladinu od zapostavljanja, nasilja i iskoriavanja; c) da obezbede zatitu i posebnu pomo drave za decu i mlade koji su privremeno ili trajno lieni porodine podrke;

237

Ljudska prava u Srbiji 2009. 2. da obezbede deci i mladima besplatno osnovno i srednje obrazovanje, kao i da ohrabruju redovno pohaanje nastave.

(Sl. glasnik RS, 42/09) Srbija je potpisnica Konvencije o pravima deteta, Fakultativnog protokola uz nju o prodaji dece, deijoj prostituciji i deijoj pornografiji, Konvencije MOR br. 3 o zapoljavanju ena pre i posle poroaja, Konvencije MOR br. 16 o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladia pre zaposlenja na brodovima, Konvencije MOR br. 45 o zapoljavanju ena na podzemnim radovima u rudnicima svih kategorija, revidirane Konvencije MOR br. 89 o nonom radu ena u industriji, revidirane Konvencije MOR br. 90 o nonom radu dece u industriji, revidirane Konvencije MOR br. 103 o zatiti materinstva, Konvencije MOR br. 138 o minimalnoj starosti za zasnivanje radnog odnosa, Konvencije MOR br. 156 o jednakim mogunostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodinim obavezama) i Konvencije MOR br. 182 o najgorim oblicima deijeg rada. ESP predvia posebnu zatitu dece i omladine u lanu 7, pre svega u pogledu zaposlenja lica mlaih od 18 godina i uslova pod kojima mogu obavljati odreenu delatnost, obaveze nastavka njihovog obrazovanja i redovne medicinske nege; u lanu 8 titi se pravo zaposlene ene na zatitu materinstva odreivanjem zakonskog minumuma u pogledu obaveza poslodavaca prema trudnicama (trajanje plaenog odsustva, uslovi za otkaz itd.); u lanu 16 definisana je obaveza drave da omogui poboljanje ekonomske, pravne i socijalne zatite porodice putem zakonskih socijalnih i porodinih povlastica, poreskih olakica i slinih dravnih mera koje imaju za cilj pre svega zatitu novosklopljenih brakova i porodica s jednim roditeljem; u lanu 17 propisuje se obaveza drave da preduzme korake kako bi omoguila zatitu dece i omladine od zlostavljanja i nasilja i neometano obrazovanje, kao i da prui posebnu pomo mladima bez porodine podrke. Ustav Srbije u lanu 66 garantuje posebnu zatitu porodice, majki, samohranih roditelja i deteta. Naroito se garantuje zatita trudnica pre i posle poroaja, kao i posebna zatita dece bez roditeljskog staranja i dece koja imaju fiziki invaliditet ili mentalne smetnje. Ustav zabranjuje i deiji rad u odnosu na sve maloletnike mlae od 15 godina, dok starijim maloletnicima zabranjuje rad na poslovima koji mogu negativno uticati na njihovo zdravlje ili moral. lanom 64 Ustava posebno se ureuju prava deteta. Zakon o radu izostavlja posebnu zatitu ena na radu, osim u sluaju trudnoe, to je u skladu s tendencijama evropskih zemalja u izjednaavanju poloaja mukaraca i ena na radu,614 ali trebalo je prvo otkazati relevantne konvencije
614 Naime, sve drave lanice Evropske unije izuzev Slovenije otkazale su revidiranu Konvenciju br. 89 o nonom radu ena u industriji nakon to im je to posredno sugerisao Evropski sud pravde (vidi presude: Stoeckel C345/89 i Levy C158/91). Pored toga, neke evropske zemlje otkazale su i Konvenciju br. 45 o zapoljavanju ena na podzemnim radovima u rudnicima

238

Ljudska prava u pravnim propisima

MOR, pa tek potom pristupiti ovakvim zakonodavnim reenjima radi usaglaavanja propisa s komunitarnim pravom. Zakon o radu predvia da ena za vreme trudnoe ili sa detetom do tri godine ne moe da radi due od punog radnog vremena, odnosno nou. Izuzetno, ena sa detetom starijim od dve godine moe da radi nou ali samo na osnovu svog pismenog zahteva. Ovo pravilo primenjuje se i prema mukom roditelju ukoliko majka ovo pravo ne koristi. Takoe, samohrani roditelj s detetom do sedam godina ili detetom koje ima teak invaliditet moe da radi due od punog radnog vremena ili nou samo na osnovu svog pismenog zahteva (l. 68 ZOR). Osnovno pravo koje pripada zaposlenoj eni u vezi sa trudnoom i poroajem jeste pravo na porodiljsko odsustvo.615 Jedan od roditelja deteta kom je neophodna posebna nega ima pravo da odsustvuje sa rada, ili da radi s polovinom radnog vremena, u kom sluaju ima pravo na zaradu za vreme za koje radi, kao i pravo na naknadu zarade za drugu polovinu radnog vremena, najdue do navrenih 5 godina ivota deteta (l. 96 ZOR). Zakonom o radu predvieno je i pravo da jedan roditelj moe odsustvovati s rada dok dete ne navri tri godine ivota. Za to vreme tom licu prava i obaveze po osnovu rada miruju (l. 100, st. 2 ZOR). Zakonom je u izvesnoj meri garantovana sigurnost radnog odnosa ene za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva i korienja prava na dodatno odsustvo (kao i mukarcu koji se koristi pravom na odsustvo s rada radi nege i posebne nege deteta). ZOR sadri najiru zatitu zaposlenih po osnovu korienja navedenih prava, time to obavezuje poslodavca da ne moe zaposlenom otkazati ugovor o radu dok se koristi navedenim pravima (l. 187, st. 1). Jedini izuzetak tie se zaposlenih na odreeno vreme ukoliko im u toku korienja ovih prava istekne ugovor o radu. Prema lanu 24 ZOR, donja granica za zasnivanje radnog odnosa je 15 godina, a zaposlena lica mlaa od 18 godina uivaju posebnu zatitu. U pogledu zapoljavanja na nekim radnim mestima predviena su ogranienja radi zatite zdravlja zaposlenih maloletnika i mlaih punoletnika.616 Prema Zakonu o finasijskoj podrci porodicama sa decom617 roditeljski dodatak ostvaruje majka samo za prvo, drugo, tree i etvrto dete pod uslovom da je dravljanin Republike Srbije, da ima prebivalite u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zatitu preko RZZO-a. Za svu ostalu decu nije mogue ostvariti pravo na novanu pomo. Izuzetno, ako majka koja ima troje dece a u sledeem poroaju rodi dvoje ili vie dece, ostvarie pravo na roditeljski dodatak i za svako
svih kategorija (Velika Britanija, Holandija, Finska, vedska, Irska i Luksemburg), a Danska, Norveka, Letonija, Litvanija i Kipar je nikada nisu ni potpisali. Vidi Izvetaj 2006, I.4.18.6. Ibid. Sl. glasnik RS, 16/02, 115/05 i 107/09.

615 616 617

239

Ljudska prava u Srbiji 2009.

roeno dete u tom poroaju, a na osnovu posebnog reenja ministarstva nadlenog za socijalna pitanja. Zajedno sa drugim zdravstvenim zakonima usvojen je i Zakon o leenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oploenja618 kojim se ureuju uslovi i nain leenja neplodnosti kod mukaraca i ena. Zakonom je utvreno da se naelo medicinske opravdanosti biomedicinski potpomognute oplodnje ostvaruje u sluaju kada leenje neplodnosti drugim postupcima nije mogue ili ima znaajno manje anse za uspeh, ako to ne dovodi do neprihvatljivog rizika po zdravlje, ivot i bezbednost majke, odnosno deteta. Meutim, pojedina reenja iz predloenog zakona ne odgovaraju modernim tendencijama jer danas porodice nisu samo majka, otac i deca, nego i samohrani oevi i samohrane majke. Premda Zakon o leenju neplodnosti omoguava enama koje nisu u zajednici sa mukarcem da steknu potomstvo vetakim putem, on to ini uvoenjem posebnih kriterijuma za njih (l. 26, st. 3). Precizira se da pravo na leenje neplodnosti izuzetno ima ena koja ivi sama, uz sporazumnu saglasnost ministra nadlenog za poslove zdravlja i ministra nadlenog za porodine odnose i ako za to postoje naroito opravdani razlozi. Na ovaj nain se diskriminiu ene bez mukog partnera koje ele da imaju decu.

4.18.7. Pravo na odgovarajui ivotni standard

lan 11 PESK:
1. Drave lanice ovog pakta priznaju pravo svakom licu na ivotni standard dovoljan za njega samog i njegovu porodicu, ubrajajui tu i dovoljno hrane, odeu i smetaj, kao i stalno poboljanje njegovih uslova ivota. Drave lanice e preduzeti odgovarajue mere radi obezbeenja ostvarenja ovog prava i u tom cilju one priznaju bitni znaaj slobodno izabrane meunarodne saradnje. 2. Drave lanice ovog pakta, priznajui osnovno pravo koje ima svako lice na zatitu od gladi,619 donee pojedinano ili kroz meunarodnu saradnju, potrebne mere ukljuujui tu i konkretne programe: a) za poboljanje metoda proizvodnje, ouvanja i podele prehrambenih proizvoda kroz puno korienje tehnikih i naunih znanja, kroz irenje vaspitnih principa o ishrani, razvitak ili reformu agrarnih sistema tako da obezbede to je mogue bolje osposobljavanje i korienje prirodnih bogatstava; b) za obezbeenje pravine raspodele svetskih prehrambenih bogatstava u odnosu na potrebe, vodei rauna o problemima koji se postavljaju kako u zemljama uvoznicama tako i u zemljama izvoznicama prehrambenih proizvoda.

(Sl. list SFRJ, 7/71)

618 619 Sl. glasnik RS, 72/09. Na engleskom free from hunger osloboeni gladi.

240

Ljudska prava u pravnim propisima

lan 31 ESP:
U nameri da obezbede efektivno ostvarivanje prava na stanovanje, strane ugovornice se obavezuju da preuzimaju mere koje imaju za cilj: 1. unapreivanje pristupa stambenom smetaju odgovarajueg standarda; 2. spreavanje ili umanjivanje pojave beskunika, kako bi se ona postepeno uklonila; 3. da uine da cene stambenog smetaja budu dostupne onima koji nemaju dovoljno sredstava.

(Sl. glasnik RS, 42/09) 4.18.7.1. Pravo na stanovanje. Pravo na adekvatno stanovanje, kao jedan aspekt prava na odgovarajui ivotni standard, garantovano je, u razliitim oblicima, brojnim meunarodnim dokumentima: Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima (l. 25, st. 1), Konvencijom o pravima deteta (l. 27), Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (l. 14), a najsveobuhvatnija je svakako odredba iz lana 11 PESK. Drave potpisnice PESK obavezuju se da i u pogledu prava na stanovanje, kao i kod ostalih ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, preduzimaju korake, kako samostalnim naporima tako i kroz meunarodnu saradnju, do maksimuma svojih raspoloivih sredstava u cilju postepenog obezbeivanja ovih prava. Prema KESK, pravo na stanovanje je od centralne vanosti za ostvarivanje svih drugih ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.620 Komitet je ustanovio da pravo na stanovanje ne treba usko tumaiti, odnosno da ovo pravo ne znai samo pruanje bilo kakvog sklonita ili krova nad glavom.621 Ovo pravo treba tumaiti kao pravo pojedinca da ivi negde u sigurnosti, miru i dostojanstvu.622 Pravo na stanovanje podrazumeva pravnu sigurnost osnova dravine stana (svojinska i stanarska prava, pravo zakupa itd.). Bez obzira na osnov dravine stana, svako bi trebalo da poseduje odreeni stepen zatite koji garantuje pravnu zatitu od prinudnih preseljenja, uznemiravanja i drugih pretnji. Pored toga, pravo na stanovanje podrazumeva i dostupnost usluga, materijala, prostorija i infrastrukture neophodnih za zatitu zdravlja, sigurnosti, komfora i ishrane (energija za kuvanje, grejanje i rasvetu, mokri vor, prostor za skladitenje hrane i odlaganje smea, kanalizacija i sl.), pristupanost cena kako za pribavljanje stana, tako i za njegovo odravanje (plaanje stanarine i komunalnih usluga itd.), pogodnost prostorija za stanovanje, dostupnost prostorija za stanovanje onesposobljenim licima, naroito deci, osobama s invaliditetom i bolesnima (liftovi, rampe i sl.), lokaciju mesta za stanovanje sa koje pojedinac ima pristupa svom radnom mestu i kulturnom i drutvenom ivotu, kao i kulturnu adekvatnost (nain na koji su stambene jedinice konstruisane i materijal koji se koristi za njihovu izgradnju mora da na odgovarajui nain izraava
620 621 622 Opti komentar br. 4, dok. UN E/1992/23 (1991), st. 1. Ibid., st. 7. Ibid.

241

Ljudska prava u Srbiji 2009.

kulturni identitet i razliitost u stanovanju).623 Ovo poslednje je naroito znaajno u Srbiji, u uslovima kada dolazi do masovnih preseljenja u nova naselja romske populacije, koja je prethodno ivela u neodgovarajuim i nehigijenskim uslovima. KESK je u svom Komentaru na lan 11 PESK zauzeo stav da prinudna preseljenja prima facie nisu u skladu s odredbama PESK i da mogu biti opravdana jedino u izuzetnim prilikama, u skladu s relevantnim principima meunarodnog prava.624 O znaaju problema prinudnih preseljenja svedoi i to da je KESK doneo poseban komentar koji se odnosi na ovo pitanje. Prinudnim preseljenjima bavila se i Komisija za ljudska prava koje je zauzela stav da prinudna preseljenja predstavljaju ozbiljna krenja ljudskih prava.625 Drave lanice PESK treba da koriste sva raspoloiva sredstva, ukljuujui i donoenje propisa, kako bi promovisale sva prava koja ovaj dokument titi. U smislu zatite od prinudnh preseljenja, ovi propisi bi trebalo da sadre mere kojima se obezbeuje najvii stepen zatite osnova dravine stana, koje su u skladu s PESK i koje su predviene kako bi se striktno odredili uslovi pod kojima se prinudna preseljenja mogu sprovoditi.626 Pored toga, kako prinudnim preseljenjima najee tee bivaju pogoene posebno osetlive grupe, pre svega ene, deca, starije osobe, etnike i druge manjine, veoma je vano primeniti posebne mere kojima e se spreiti bilo koji oblik diskriminacije. Zakon o stanovanju627 regulie otkup preostalih stanova u drutvenom vlasnitvu, zakup stanova u drutvenoj svojini i status zatienih stanara koji imaju stanarsko pravo na stanovima u privatnoj svojini. U Srbiji nisu utvreni minimalni standardi stanovanja. Neodgovarajua definicija stana stvara nepremostive tekoe u nastojanju da se statistiki utvrdi broj loih stanova s nestandardnim uslovima stanovanja.628 Usvajanjem Zakona o socijalnom stanovanju629 ureuje se na sistemski nain podrka drave domainstvima koja iz socijalnih, ekonomskih i drugih razloga ne mogu da obezbede stan po trinim uslovima. Zadovoljenje stambenih potreba vie nije preputeno iskljuivo trinoj regulaciji. Zakon predvia pruanje pomoi u reavanju stambenog pitanja licima bez stana, odnosno licima bez stana odgovarajueg standarda, i odreuje osnovna merila za utvrivanje reda prvenstva za
623 624 625 626 627 628 Ibid., st. 8. Ibid., st. 18. Komisija za ljudska prava, rezolucija 1993/77, st. 1. Opti komentar br. 7, st. 9. Radi boljeg razumevanja stambene situacije u Srbiji vidi Izvetaj 2004, I.4.12.7. U Zakonu o stanovanju stan je definisan na sledei nain: Stanom, u smislu ovog zakona, smatra se jedna ili vie prostorija namenjenih i podobnih za stanovanje, koje, po pravilu, ine jednu graevinsku celinu i imaju zaseban ulaz (l. 3). U slubenoj statistici, definicija stana glasi: Stan se kao graevinski povezana celina sastoji od jedne ili vie soba sa odgovarajuim pomonim prostorijama (kuhinja, ostava, predsoblje, kupatilo, nunik i sl.) ili bez pomonih prostorija i moe imati jedan ili vie ulaza (kurziv na). Sl. glasnik RS, br. 42/09. Sl. glasnik RS, 42/09.

629

242

Ljudska prava u pravnim propisima

reavanje stambenih potreba: stambeni status, visina primanja, zdravstveno stanje, invalidnost, broj lanova domainstva i imovinsko stanje graana. Pored ovih kriterijuma, zakon nabraja i pripadnost socijalno ugroenoj grupi kao dodatnu odrednicu u odreivanju prava prvenstva (mladi i deca, izbeglice, invalidi, Romi itd.). Gorui problem u Srbiji je pravo na stanovanje ugroenih grupa, naroito izbeglih i interno raseljenih lica i Roma, koji ive u nehigijenskim i nepodobnim stanovima. Penzioneri su jedina ugroena drutvena grupa za koju je bio donet poseban pravilnik o reavanju stambenih potreba pre nego to je usvojen Zakon o socijalnom stanovanju.630 Zakon o socijalnom stanovanju ne definie pojam stana, ali odreuje smisao pojma socijalnog stanovanja. Stanovi solidarnosti koji e biti namenjeni za zakup nee moi da se otkupe niti daju u trajno vlasnitvo, ve e iskljuivo biti predmet ugovora o zakupu, bez mogunosti podzakupa. U cilju ureenja stambene politike, Zakon je predvideo usvajanje Nacionalne strategije za socijalno stanovanje na republikom nivou za period od 10 godina. Strategija treba da bude usvojena u roku od 180 dana od stupanja zakona na snagu. Zakonodavac je predvideo izradu akcionih planova i programa za sprovoenje ovog zakona u roku od godinu dana od njegovog usvajanja, tako da e ocena primene Zakona o socijalnom stanovanju biti mogua tek od 2011. godine. Izrada programa socijalnog stanovanja zakonom je poverena Vladi Republike Srbije, odnosno ministarstvu nadlenom za stambena pitanja. Zakonom se predvia da e Vlada formirati Republiku agenciju za stanovanje sa ciljem da obezbedi odrivi razvoj socijalnog stanovanja i ispunjenje ciljeva iz Nacionalne strategije sociljanog stanovanja. Na lokalnom nivou bie formirane neprofitne stambene organizacije, tj. lokalne stambene agencije koje e se starati o upravljanju stanovima za socijalno stanovanje i njihovoj izgradnji. Nadlenosti i nain rada ovih tela su detaljno regulisani zakonom. Kontrolu rada ovih tela vrie ministarstvo nadleno za stambena pitanja u okviru kog e biti formiran registar neprofitnih stambenih organizacija. 4.18.7.2. Pravo na adekvatnu ishranu. Pojedini lanovi Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava naglaavali su da lan 11 PESK sadri dve razliite, i prema tome samostalne, odredbe o pravu na ishranu. Prva je izraena u stavu 1 lana 11 kao pravo na adekvatnu ishranu, a druga u stavu 2 lana 11 kao pravo na zatitu (osloboenje) od gladi. Prvo je pravo koje podrazumeva progresivno ostvarenje jer zahteva odreenu koliinu i kvalitet hrane, dok je drugo pravo da se ne umre od gladi pa ga s toga neki tumae kao fundamentalno pravo i zato momentalno primenljivo,631 tim pre to je ostvarenje ovog prava nuan uslov za ostvarenje samog prava na ivot.632
630 631 632 Sl. glasnik RS, 38/97, 46/97. Dok. UN E/C.12/1989/SR.20, st. 26. Dok. UN E/C.12/1989/SR.20, st. 18.

243

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Zakonom o ispravnosti ivotnih namirnica i predmeta opte upotrebe633 propisani su standardi koji se moraju potovati pri stavljanju prehrambenih proizvoda u promet. Pod zdravstvenom ispravnou namirnica, podrazumeva se higijenska ispravnost namirnica i ispravnost njihovog sastava. Odgovarajui nadzor regulisan je Zakonom o zdravstvenom nadzoru nad ivotnim namirnicama i predmetima opte upotrebe634 i ostvaruje ga Ministarstvo zdravlja Srbije, odnosno njegovi sanitarni inspektori.

4.18.8. Pravo na najbolje fiziko i mentalno zdravlje

lan 12 PESK:
l. Drave ugovornice ovog Pakta priznaju pravo svakog lica da uiva najbolje stanje fizikog i mentalnog zdravlja koje moe postii. 2. Mere koje e drave ugovornice ovog Pakta preduzeti u cilju postizanja ovog prava moraju obuhvatati mere neophodne za: a) smanjenje broja mrtvoroenadi i deje smrtnosti, kao i zdravog razvoja deteta; b) poboljanje svih vidova industrijske higijene i higijene okoline; c) spreavanje i leenje zaraznih, endeminih, profesionalnih i drugih oboljenja, kao i borbe protiv tih bolesti; d) stvaranje pogodnih uslova za obezbeenje svima lekarskih usluga i lekarske nege u sluaju bolesti.

(Sl. list SFRJ, 7/71) 4.18.8.1. Opte. Pravo na najbolje fiziko i mentalno zdravlje podrazumeva i slobode i obaveze: slobodu od fizike i mentalne torture i povreivanja, slobodu odluivanja o primanju terapije, zabranu vrenja eksperimenata u zdravstvene svrhe itd. S druge strane, postoji obaveza uspostavljanja sistema zdravstvene zatite u okviru koga se mogu uspostaviti obaveze korisnicima radi pruanja podjednako dobre zatite svim graanima.635 Pravo na fiziko i mentalno zdravlje sadri u sebi dostupnost zdravstvenih usluga i to bez diskriminacije.636 Ustav Srbije garantuje pravo na zdravstvenu zatitu. Ustav propisuje i da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zatitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom. Ovo praktino znai da ove grupe lica imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zatitu i ako nisu osiguranici zdravstvenog fonda. Ustav uspostavlja i pozitivnu obavezu drave da pomae razvoj zdravstvene
633 634 635 636 Sl. list SRJ, 24/94, 28/96 i 37/02. Sl. glasnik SRS, 48/77 i 29/88 i Sl. glasnik RS, 44/91, 53/93, 67/93 i 48/94. Opti komentar br. 14, dok. UN E/C.12/2000/4 (2000). Ibid., st. 12.

244

Ljudska prava u pravnim propisima

i fizike kulture, ali ni na koji nain ne konkretizuje ovu odredbu. Ustav uspostavlja i obavezu drave da organizuje fondove zdravstvenog osiguranja. Ova oblast regulisana je Zakonom o zdravstvenom osiguranju (ZZO),637 i Zakonom o zdravstvenoj zatiti (ZZZ). 638 4.18.8.2. Zdravstveno osiguranje. Zakonom o zdravstvenom osiguranju Srbije ureeno je obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Za sprovoenje i obezbeivanje obaveznog zdravstvenog osiguranja nadlean je Republiki zavod za zdravstveno osiguranje, dok se za obavljanje poslova dobrovoljnog osiguranja dozvoljava i organizovanje pravnih lica u privatnom vlasnitvu koja obavljaju delatnost osiguranja, kao i posebni investicioni fondovi za zdravstveno osiguranje ije organizovanje i delovanje treba da bude ureeno posebnim zakonom.639 Krajem 2008. godine donet je Zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje640 koji regulie mirovanje obaveze plaanja dospelih, a neplaenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i otpis duga po osnovu dospelih a neplaenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Period mirovanja duga predvien zakonom traje do isteka 2011. godine. 4.18.8.3. Zdravstvena zatita. Zdravstvena zatita podrazumeva preventivnu, kontrolnu i rehabilitacionu zatitu. Finansiranje zdravstvene zatite vri se iz sredstava zdravstvenog osiguranja u odnosu na osigurana lica, iz sredstava budeta republike, i iz linih sredstava korisnika zdravstvene zatite u sluajevima odreenim zakonom (participacija). Pravo na zdravstvenu zatitu koje se obezbeuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem obuhvata: mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti; preglede i leenje ena u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva; preglede i leenje u sluaju bolesti i povrede; preglede i leenje bolesti usta i zuba;641 medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povrede; lekove i medicinska sredstva; medicinsko-tehnika pomagala. Finansiranje zdravstvene zatite u navedenim sluajevima moe biti potpuno iz sredstava osiguranja, ili uz participaciju osiguranika. U zakonu su taksativno nabrojani sluajevi u kojima je osiguranik duan da plati participaciju, kao i procentualna vrednost novanog uea osiguranika (l. 45 ZZO). Pojedina lica osloboena su od obaveze plaanja participacije (ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata, druge osobe sa invaliditetom, dobrovoljni davaoci krvi itd.). Ove godine usvojen je set tzv. zdravstvenih zakona, odnosno posebnih zakona u oblasti zdravstva kojima se reguliu neki postupci u okviru zdravstvene zatite i utvruju obaveze za ouvanje javnog zdravlja. Zakon o javnom zdravlju642 je
637 638 639 640 641 642 Sl. glasnik RS, 17/05. Sl. glasnik RS, 107/05. O zdravstvenom osiguranju vidi vie u Izvetaj 2005, I.4.18.9.2. Sl. glasnik RS, 102/08. U pogledu stomatolokih usluga novi zakon uvodi znaajna ogranienja. Sl. glasnik RS, 72/09.

245

Ljudska prava u Srbiji 2009.

utvrdio da u obezbeivanju i sprovoenju javnog zdravlja u Srbiji, pored zdravstvenih slubi, aktivno uestvuju vaspitno-obrazovne ustanove, privredna drutva, javna preduzea, udruenja, crkve i verske zajednice, graani i jedinice lokalne samouprave. Ovim zakonom unapreuju se mogunosti za planiranje zdravstvene politike u zemlji i uspostavlja se obaveza utvrivanja politike i strategije javnog zdravlja putem praenja zdravstvenog stanja stanovnitva i identifikovanja zdravstvenih problema na nivou cele zemlje (l. 5). Ustanovljena je i obaveza usvajanja posebnih programa u oblasti javnog zdravlja, kao i utvrivanja i sprovoenja mera poreske i ekonomske politike kojima se podstiu zdravi stilovi ivota. Zakonom o transfuziolokoj delatnosti643 ureeni su postupak, uslovi, nadzor i organizacija transfuzioloke delatnosti koja obuhvata prikupljanje, testiranje i preradu krvi i komponenata krvi. Zakon utvruje da davaoci krvi i komponenata krvi mogu biti punoletne osobe do 65 godina za koje nadleni doktor medicine utvrdi da ne postoje medicinski razlozi koji bi mogli uzrokovati oteenje zdravlja davalaca ili primalaca krvi. Davanje krvi je dobrovoljno, besplatno i anonimno (l. 17). Osoba koja hoe da d krv mora biti obavetena o moguim reakcijama tokom uzimanja krvi, obimu testiranja krvi, kao i zatiti podataka o linosti (l. 18). Osoba koja daje krv mora biti obavetena o mogunosti da odustane od davanja pre otpoinjanja postupka, kao i u bilo kom trenutku u toku davanja (l. 20). Odreen je nain na koji se propisuju mere koje obezbeuju da se krv i komponente krvi prikupljaju, testiraju, prerauju, uvaju i distribuiraju na nain koji omoguava praenje krvi i komponenata krvi od davaoca krvi do primaoca krvi i obratno, ime se minimalizuje opasnost od prenoenja zaraza (l. 32). Zakon o transplantaciji644 ureuje pitanja koja su od znaaja za organizaciju i sprovoenje transplantacije organa ili delova organa. Zakonom je utvreno da se postupak transplantacije moe obavljati samo ako je to medicinski opravdano, odnosno ako je to najpovoljniji nain leenja (l. 5). U postupku transplantacije zabranjeno je nuditi ili davati bilo kakvu naknadu davaocu organa. Zakon propisuje zabranu trgovine organima (l. 27). Ako za pojedini organ umrlog davaoca u Srbiji nije mogue nai odgovarajueg primaoca organa sa republike liste ekanja, organ se moe ponuditi odgovarajuoj meunarodnoj organizaciji, meunarodnoj instituciji i stranoj dravi s kojima je uspostavljena uzajamna saradnja za razmenu organa radi leenja. Zakonom je propisano da su podaci o davaocu i primaocu organa slubena tajna, koju su dune da uvaju sve osobe koje uestvuju u postupku transplantacije i lica kojima su ti podaci dostupni (l. 31). Uzimanje organa od ivog davaoca organa dozvoljeno je pod uslovom da je ivi davalac organa dao pismeni pristanak koji je izraz njegove slobodne volje (l. 41). Uzimanje organa od umrle osobe moe se izvriti iskljuivo posle dijagnostikovanja i utvrivanja modane smrti na osnovu medicinskih kriterijuma u skladu sa zakonom. Zakonom je propisano da je doniranje organa dobrovoljno i bez finansijske nadoknade, osim nadoknade nunih trokova.
643 644 Ibid. Ibid.

246

Ljudska prava u pravnim propisima

Skuptina je usvojila i Zakon o transplantaciji elija i tkiva645 kojim se ureuju dobijanje, doniranje, testiranje, obrada, ouvanje, skladitenje i distribucija ljudskih elija i tkiva namenjenih za primenu kod ljudi. Propisano je i osnivanje banaka elija i tkiva. 4.18.8.4. Prava pacijenata. Zakon o zdravstvenoj zatiti (ZZZ) posveuje naroitu panju zatiti prava pacijenata. Osnovno pravo pacijenta je pravo na dostupnost zdravstvene zatite u skladu s materijalnim mogunostima sistema zdravstvene zatite (l. 26 ZZZ). Svaki pacijent ima pravo na sve vrste informacija nezavisno od stanja zdravlja, zdravstvene slube i naina kako je koristi, na sve informacije koje su na osnovu naunih istraivanja i tehnolokih inovacija dostupne, kao i pravo da blagovremeno dobije obavetenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloenu medicinsku meru (l. 27 i 28 ZZZ). Zakon propisuje i izuzetak od obaveze davanja obavetenja o dijagnozi ukoliko bi to moglo da ugrozi zdravlje pacijenta, ali u tom sluaju obavetenje mora da se d srodniku pacijenta. Pacijent ima i pravo na slobodan izbor tima lekara odnosno doktora medicine, kao i na slobodan izbor medicinskih procedura, ukljuujui i odbijanje tretmana. Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Izuzeci se tiu neodlone potrebe za preduzimanjem medicinskih mera u okolnostima u kojima pacijent nije sposoban da d svoj pristanak (ukljuujui tu i nemogunost blagovremenog davanja pristanka staratelja, odnosno zakonskog zastupnika pacijenta), kao i medicinskog zbrinjavanja lica s mentalnim poremeajima. Zakon propisuje mogunost da pacijent sam odredi lice koje e umesto njega donositi odluke o medicinskim merama za sluaj da on postane nesposoban za odluivanje. Pacijent uiva i zatitu linih podataka i privatnosti koje je saoptio medicinskim radnicima ili do kojih se dolo tokom dijagnostikih ispitivanja i leenja. Zabranjeno je i vrenje eksperimenta nad pacijentima bez njihove izriite saglasnosti. Pacijent ima pravo i na naknadu tete koja mu je prouzrokovana strunom grekom zdravstvenog radnika. Ovo pravo se ne moe unapred iskljuiti niti ograniiti. Propisana je i obaveza organizovanja rada zatitnika pacijentovih prava nadlenog za razmatranje prigovora pacijenata u okviru zdravstvenih ustanova (l. 39 ZZZ). Zatitnik pacijentovih prava samostalan je u svom radu. Rok za donoenje odluke o prigovoru je osam dana (pet za razmatranje prigovora i tri dana za dostavljanje nalaza). Ukoliko je graanin nezadovoljan odlukom, moe se obratiti zdravstvenoj inspekciji.

4.18.9. Pravo na obrazovanje

Ustav Republike Srbije propisuje da svako ima pravo na obrazovanje, te da je osnovno i srednje obrazovanje besplatno (l. 71). Pored toga, Ustav propisuje da je osnovno obrazovanje obavezno. Ustav propisuje i da svi graani imaju, pod jed645 Ibid.

247

Ljudska prava u Srbiji 2009.

nakim uslovima, pristup visokokolskom obrazovanju, kao i da drava omoguuje uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom. Ovim je u izvesnoj meri snien do sada postojei standard prava na obrazovanje koji je propisivao proli Ustav Srbije, a prema kom se besplatno obrazovanje ostvarivalo na svim nivoima redovnog obrazovanja. Tokom 2009. godine donet je nov Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.646 Odredbama novog zakona se radi praenja, razvoja i unapreenja sistema obrazovanja osnivaju Nacionalni prosvetni savet, nadlean za predkolsko, osnovno i srednje opte i umetniko obrazovanje i Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, nadlean za srednje struno, specijalistiko i majstorsko obrazovanje i obrazovanje za rad, struno osposobljavanje i obuku. Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta ostao je sporan u delu kojim se propisuje da se jedan lan Saveta imenuje iz reda Srpske pravoslavne crkve, a jedan lan iz svih ostalih tradicionalnih verskih zajednica i crkava. I po novom zakonu u Nacionalni savet od ukupno 43 lana se imenuje samo jedan lan iz reda svih nacionalnih manjina. Novim zakonom su predviene licence za nastavnike, vaspitae i strune saradnike (l. 122). Osnovno kolovanje traje 8 godina. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da privatna lica mogu da osnivaju osnovne kole. Uz ovaj zakon donet je i Zakon o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima647 kojim se ureuju priprema, izbor i izdavanje udbenika za osnovne i srednje kole. Izdavanje udbenika za uenike osnovnih i srednjih kola je mogue samo uz prethodno izdavanje licence ministarstva nadlenog za poslove obrazovanja (l. 6), a odluka o izdavanju ili povlaenju licence u diskreciji je ministarstva. Izrada plana udbenika za ijim izdavanjem postoji potreba poverena je Nacionalnom prosvetnom savetu. Ranije usvojene izmene i dopune Zakona o osnovnoj koli i Zakona o srednjoj koli mahom se odnose na status, organizaciju, plan i program verske nastave i nastave drugog izbornog predmeta koji odreuje ministar prosvete, preciziranje strunog, upravnog i inspekcijskog nadzora, te delokrug rada kolskih odbora i saveta roditelja. kolski odbori, kao organi upravljanja kolom, po ovim izmenama imaju tripartitni sastav, koji ine predstavnici kole, roditelja i lokalne samouprave (l. 118, st. 2 Zakona o osnovnoj koli i l. 89, st. 2 Zakona o srednjoj koli). Namera zakonodavca je stvaranje partnerskog odnosa i usaglaavanja miljenja onih grupa koje, po prirodi stvari, imaju interesa za participaciju u obrazovanju. Jedno od ovlaenja koje pripada kolskom odboru je imenovanje direktora kola po prethodno pribavljenom miljenju nastavnikog vea. Dosadanja praksa prilikom izbora direktora kola (posle stupanja na snagu izmena zakona) pokazuje da je u nemalom broju sluajeva miljenje nastavnikog vea ignorisano.648
646 647 648 Sl. glasnik RS, 72/09. Sl. glasnik RS, 72/09. Kada se govori o pravu na obrazovanje najee se govori o deci kao korisnicima obrazovanja ili o roditeljima koji imaju pravo da svoju decu vaspitavaju u skladu sa svojim verskim i filo-

248

Ljudska prava u pravnim propisima

Zakoni o obrazovanju sadre i odredbe kojima se obezbeuje zatita grupa i pojedinaca od diskriminacije i zatita od fizikog kanjavanja i vreanja linosti uenika. Na ovaj nain se podvlae odredbe Konvencije o pravima deteta koje se odnose na nediskriminaciju, zatitu od zlostavljanja i kolsku disciplinu u smislu naina na koji se moe sprovoditi (l. 2, 19, st. 1 i l. 28, st. 2, Konvencije UN o pravima deteta).649 Ove zabrane potkrepljene su i odgovarajuim mehanizmom zatite i njihova povreda predstavlja osnov za udaljavanje nastavnika, odnosno saradnika iz nastave (l. 73, st. 1 Zakona o osnovnoj koli; l. 80, st. 1 Zakona o srednjoj koli). Ovo je takoe osnov za razreenje direktora koji ne preduzima mere u sluaju nedolinog ponaanja nastavnika (l. 88, st. 3 Zakona o srednjoj koli), a propisana je i sankcija za kolu koja je duna da plati novanu kaznu za prekraj ukoliko na ovakva ponaanja ne reaguje (l. 109, st. 11 i 12 Zakona o osnovnoj koli; l. 140, st. 1 i 2 Zakona o srednjoj koli). Novina u zakonima odnosi se i na odvajanje upravnog od struno-pedagokog nadzora u kolama. Finansiranje zarada, naknada i drugih primanja prosvetnih radnika, kao i sredstva zajednike potronje, je centralizovano i vri se preko Ministarstva prosvete. Takoe, eksplicitno je navedeno da kola moe ostvarivati i sopstvene prihode po osnovu donacija, sponzorstva, ugovora i drugih pravnih poslova. Optina, odnosno grad, obezbeuje sredstva za struno usavravanje nastavnika i saradnika, investiciono i tekue odravanje, opremanje, materijalne trokove i amortizaciju u skladu sa zakonom, prevoz uenika koji su nastanjeni na udaljenosti veoj od 4 km od sedita kole, ako na toj udaljenosti nema kole. Za uenike ometene u razvoju obezbeuje se prevoz bez obzira na udaljenost stana od kole. Izmenama i dopunama Zakona o osnovnoj koli uvedena je i odredba prema kojoj optina odnosno grad na ijoj teritoriji roditelj uenika ima prebivalite vodi evidenciju o deci koja su razvrstana i upisana u odgovarajuu kolu i snosi trokove prevoza, ishrane i smetaja uenika, ako na prodruju te optine nema odgovarajue kole (l. 85, st. 9). Ostaje otvoren problem kako e tu obavezu ostvariti siromane optine, koje iz svog budeta ne mogu da izdvoje za to potrebna sredstva. Dosadanja obaveza optina, iako zakonom regulisana, nije bila ostvarivana u siromanim optinama (po pravilu u seoskim podrujima), gde je problem velikih distanci izmeu kole i stanovanja i najizraeniji. Zakon ne predvia organizovanje specijalizovanog akog prevoza, ak ni u optinama s niskom gustinom naseljenosti i disperzovanim
zofskim uverenjima (l. 2 Protokola br. 1 uz EKPS). Najee se i najlake zaboravljaju uitelji i nastavnici. Iako oni svakako nisu jedini kojih se ivot i organizacija kole tie, pitanje izbora direktora je ponajvie stvar njihove brige i interesa. Ovo naroito s obzirom na to da je za pitanja koja se tiu ivota kole, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o srednjoj koli (l. 90a) predvieno postojanje Saveta roditelja. Izbor direktora vie se tie ivota kole kao kolektiva, pa bi ovo ovlaenje trebalo u potpunosti preneti nastavnikom veu. Ovakvim reenjem kola bi postala istinski demokratizovana i depolitizovana ustanova. Vidi Campbell i Consans protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. Nos. 7511/76 i 7743/76 (1982). O sluaju telesnog kanjavanja maloletnika vidi i predmet Tyrer protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ECHR, App. No. 5856/72 (1978).

649

249

Ljudska prava u Srbiji 2009.

naseljima. Za ta naselja, kao i za naselja gde je mali broj dece stasale za osnovnu kolu, zakonodavac predvia formiranje tzv. podrunih kola, s kombinovanim odeljenjima. Zakon sadri kategoriju kombinovano odeljenje za nie razrede osnovne kole (IIV razred), u kome su spojena dva razreda (u tom sluaju odeljenje broji do 20 uenika) ili tri i etiri razreda (do 15 uenika). Kvalitet rada u kombinovanim odeljenjima, koja se nalaze u starim i slabo opremljenim zgradama (esto bez klozeta i tekue vode u zgradi, biblioteke, kuhinje, kabineta i slinih prostorija), veoma je nizak i demotiviui za uenike. Zakon ne predvia kaznene odredbe za optinske vlasti, niti za Ministarstvo prosvete, ako ne obezbede da uenici pohaaju kolu pod uslovima propisanim ovim zakonom, ali su zato predviene kazne za roditelje. Usvajanjem Zakona o utvrivanju nadlenosti Autonomne pokrajine Vojvodine650 predviene su nadlenosti AP Vojvodine u oblasti prosvete. Na nivou predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja AP Vojvodina preko svojih organa osniva obrazovne ustanove i stara se o njihovom radu, vri inspekcijski nadzor i obavlja druge poslove u vezi sa funkcionisanjem ovih ustanova. 4.18.9.1. Univerzitet. Ustav Republike Srbije u lanu 72 izriito garantuje autonomiju univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova, ime su ispravljeni nedostaci do sada vaeih ustavnih akata koji nisu sadrali ovakvu odredbu. Prema ustavnoj odredbi, autonomija visokokolskih i naunih ustanova se ogleda u njihovoj samostalnosti u odluivanju o unutranjoj organizaciji i radu (l. 72, st. 2). Jemi se i sloboda naunog i umetnikog stvaralatva (l. 73 Ustava). Ova oblast ureena je Zakonom o visokom obrazovanju.651 Zakon ve u naelnim odredbama utvruje da je delatnost visokog obrazovanja od posebnog znaaja za Srbiju i da je deo meunarodnog, a posebno evropskog, obrazovnog, naunog, odnosno umetnikog prostora (l. 2). Visoko obrazovanje zasniva se, izmeu ostalog, i na naelima akademske slobode, autonomije, potovanju ljudskih prava i graanskih sloboda, ukljuujui zabranu svih vidova diskriminacije, uee studenata u upravljanju i odluivanju, posebno u vezi s pitanjima koja su od znaaja za kvalitet nastave (l. 4). Istovremeno, izriito je propisana ravnopravnost visokoobrazovnih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno na to ko je osniva (l. 4, st. 1, t. 9). Zakon, na nekoliko mesta, posebno insistira na zabrani diskriminacije. Najdirektnija zabrana sadrana je u odredbi po kojoj pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica s prethodno steenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju koe, pol, seksualnu orijentaciju, etniko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, politiko ili drugo miljenje, status steen roenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje (l. 8, st. 1).
650 651 Sl. glasnik RS, 99/09. Sl. glasnik RS, 76/05.

250

Ljudska prava u pravnim propisima

Iako postoje neke manje primedbe na tekst Zakona o visokom obrazovanju i sumnje u spremnost da se on brzo i efikasno implementira, generalna ocena, bar sa stanovita ljudskih prava, moe biti povoljna. Tema izjednaavanja statusa lica koja su stekla ili e stei naziv po propisima koji su vaili do stupanja na snagu ovog zakona s licima koja ga stiu po njegovim odredbama ve je nekoliko godina prisutna u srbijanskoj univerzitetskoj javnosti. Studenti okupljeni oko najveih studentskih organizacija, Studentske unije Srbije i Saveza studenata, od donoenja ovog zakona zahtevali su da se svim diplomiranim studentima i onima koji trenutno zavravaju fakultete prizna status mastera bez ikakvog uslovljavanja.652 U novembru 2007. godine Narodna skuptina dala je autentino tumaenje lana 127, st. 1 i 2 ovog zakona kojim se zvanja diplomirani i master, odnosno zvanja onih koji su diplomirali ranije i onih koji studiraju prema Bolonjskoj deklaraciji izjednaavaju. Istog dana je Univerzitet u Beogradu saoptio da nee biti automatskog priznavanja zvanja ve se ova lica izjednaavaju u pogledu zapoljavanja i prava iz radnog odnosa, nastavka studija i usavravanja ukljuujui i doktorske studije, kao i pristupa pravosudnom i drugim strunim ispitima.653 Skuptina Konferencije univerziteta Srbije odluila je krajem decembra 2007. godine da diplomci ipak nee moi da automatski steknu master diplome, zato to novo zvanje ne predstavlja njihovo steeno pravo, a od odluke svake visokokolske ustanove e iskljuivo zavisiti da li e svojim diplomcima odobriti zvanje mastera ili e za ovu privilegiju morati da polau dodatne ispite.654 U toku 2008. godine Narodna skuptina je donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Odredbama ovog zakona predviaju se promene u kriterijumima na osnovu kojih studenti mogu da ostvare svoje pravo na besplatno visoko obrazovanje.655 Zakonom o utvrivanju nadlenosti AP Vojvodine predvieno je da Pokrajina predlae lana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i da je nadlena za osnivanje i izdavanje dozvola za rad visokokolskim ustanovama. Organi AP Vojvodine nadleni su za pitanja uenikog i studentskog standarda i za pitanja neformalnog obrazovanja odraslih u organizacijama i institucijama izvan kolskog sistema.

4.18.10. Prava osoba s invaliditetom

Korpus pravnih akata koji tite prava osoba s invaliditetom u Srbiji je u porastu zadnjih godina. Pored Zakona o zabrani diskriminacije osoba s invaliditetom656 iz 2006. godine, sada je usvojeno nekoliko znaajnih dokumenata koji se odnose
652 653 654 655 656 Vidi http://www.studentskisvet.com/forum/viewtopic.php?t=642. Vesti B92, 5. novembar, www.b92.net. Vidi http://studentskisvet.com/info/20071225/diplomirani-i-master-fakulteti-ce-odlucivati-omaster-diplomama. Sl. glasnik RS, 97/08. Sl. glasnik RS, 33/06. O Zakonu vidi I.4.1.2.

251

Ljudska prava u Srbiji 2009.

na zatitu i unapreenje njihovih prava. Izmenjeni su procesni nedostaci postojeeg zakona za zatitu od diskriminacije.657 Ureeno je zapoljavanje i profesionalna rehabilitacija osoba s invaliditetom i ratifikovani su vani meunarodni dokumenti u ovoj oblasti. Usvajanjem Zakona o potvrivanju konvencije o pravima osoba sa invaliditetom658 Srbija je dobila pravni okvir za punu ravnopravnost i aktivno uee osoba sa invaliditetom u drutvenom ivotu kod nas, kao i njihovo efektivno uivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom usvojena je u Generalnoj skuptini UN u decembru 2006. Ona ne stvara nova prava za osobe sa invaliditetom nego promovie koncept nediskriminacije posebno naglaavajui potrebu da se ovim osobama obezbedi dostupnost infrastrukturi, javnom prevozu i informacijama. Ispunjavanje ovih obaveza zahteva i ulaganje materijalnih sredstava, a s obzirom da je drava ove obaveze prihvatila, morala bi da obezbedi i dovoljno sredstava za njihovo sprovoenje. U suprotnom, postavlja se pitanje ozbiljnosti drave prilikom preuzimanja meunarodnih obaveza. Pored toga, Konvencija i Opcioni protokol 659 predviaju nadzorni mehanizam nad sprovoenjem njenih odredaba u okviru Komiteta za zatitu prava osoba sa invaliditetom. Komitet prima i razmatra predstavke podnete od strane pojedinaca ili grupa, ili u njihovo ime, koji tvrde da su rtve povrede odredaba Konvencije od strane drave lanice. Ratifikacija Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Opcionog protokola uz nju postavlja osnov za razvoj prava osoba s nekom vrstom invaliditeta i predstavlja nedvosmislenu obavezu drave da u potpunosti obezbedi punu zatitu ovih prava. 4.18.10.1. Pravo na rad. Ustav Srbije ne sadri odredbu kojom se uspostavlja obaveza drave da organizuje programe specijalne i strune obuke za lica koja su delimino sposobna za rad. U Zakonu o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti,660 takoe, nema odredbi koje se posebno odnose na osobe sa invaliditetom. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba s invaliditetom661 usvojen ove godine otklanja dosadanje nedostatke zakonskih reenja koji su regulisali oblast zapoljavanja i osposobljavanja osoba s invaliditetom.662 Motiv za donoenje ovog zakona bila je potreba da se oblast zapoljavanja lica s invaliditetom regulie savremenim sveobuhvatnim zakonom koji e biti u skladu s legislativom evropskih zemalja, meunarodnim standardima i konvencijama koje reguliu ovu oblast. Primenom ovog posebnog Zakona bie obezbeena sveobuhvatna institucionalna podrka zapoljavanju i aktivnom ueu lica s invaliditetom u drutvenom
657 658 659 660 661 662 Vidi I.4.1.1. Sl. glasnik RS, 42/09. Srbija je ratifikovala i Opcioni protokol, Sl. glasnik RS, 42/09. Sl. glasnik RS, 36/09. Ibid. Vidi Izvetaj 2008, I.4.18.10.1.

252

Ljudska prava u pravnim propisima

ivotu. Zakonom se regulie pravni okvir kojim se stvaraju preduslovi da osobe s invaliditetom kroz punu socijalnu integraciju iskau i razvijaju svoje radne i stvaralake potencijale, da budu ekonomski nezavisni, ali i aktivni subjekti drutva. Sutinski se ide ka tome da se redefiniu i promene odnosi izmeu osoba sa invaliditetom i radnog okruenja, da se stvore preduslovi koji bi omoguili da ova lica iskau svoje sposobnosti i ostvare jedno od elementarnih prava pravo na rad i zapoljavanje. Utvruje se posebna zatita lica s invaliditetom u zapoljavanju i na radu, zabrana diskriminacije invalida prilikom zapoljavanja i na radu, profesionalna rehabilitacija i osposobljavanje, osnivanje i rad budetskog fonda za profesionalno osposobljavanje i zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Potpunijoj participaciji osoba s invaliditetom na otvorenom tritu rada tei se i tako to se Zakonom uvodi kvotni sistem, pa e svako preduzee koje ima vie od 20 zaposlenih morati da zaposli jednu osobu s invaliditetom, a ono koje ima vie od 50 zaposlenih dve osobe i dalje po jednu na svakih 50 zaposlenih (l. 24). Poslodavac koji ne ispuni ovu obavezu morae da uplati penale u budet Republike Srbije. Primena ovih odredbi odloena je na godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona. 4.18.10.2. Pravo na socijalno obezbeenje. Pravo na socijalno obezbeenje podrazumeva prava na invalidsku penziju, socijalnu pomo i smetanje u ustanove socijalne zatite. Pravo na invalidsku penziju stie osiguranik kod koga nastupi potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promene u zdravstvenom stanju prouzrokovane povredom na radu ili usled profesionalne bolesti, povrede van rada ili bolesti koje se ne mogu otkloniti leenjem ili medicinskom rehabilitacijom (l. 21).663 Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju sadri odredbe o pravu na novanu naknadu za telesno oteenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom boleu (l. 37, st.2), i pravu na sta osiguranja sa uveanim trajanjem za lica sa telesnim oteenjem od najmanje 70%, vojne i civilne invalide od prve do este grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih obolenja (l.58). Isti Zakon ne govori o prekvalifikaciji i rasporeivanju na drugo radno mesto zaposlenog koji usled povrede na radu ili profesionalne bolesti, odnosno povrede van rada ili bolesti doivi bitno umanjenje radne sposobnosti, to predstavlja znaajan nedostatak. Postupak kojim se utvruje nesposobnost za rad, stepen invaliditeta, kao i procenat telesnog oteenja, propisan je Pravilnikom o obrazovanju i nainu rada organa vetaenja Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje664 i Pravilnikom o utvrivanju telesnih oteenja.665
663 664 665 Vidi Izvetaj 2006, I.4.18.10.2. Sl. glasnik RS, 59/08. Sl. glasnik RS, 105/03 i 120/08.

253

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Naroito je problematino pravo na smetanje u ustanove socijalne zatite u Srbiji. Ne postoje adekvatne alternative institucionalnom zbrinjavanju mentalno ometenih lica nesposobnih za samostalni ivot (mogunost zatienog stana omoguena je samo za lica ije su mogunosti za samostalno stanovanje ouvane ili neznatno smanjene, ne postoje komune, sistem hraniteljskih porodica ne funkcionie jer ne postoje povoljni zakonski okviri i sl.). Ne postoje odredbe u zakonu koje bi nalagale da se lice mora smestiti u ustanovu socijalne zatite koja je najmanje udaljena od mesta prebivalita ili boravita lanova porodice korisnika ukoliko oni postoje. Korisnicima se esto uskrauju osnovna ljudska prava. Veina korisnika ne poseduje poslovnu sposobnost i stavljena je pod starateljstvo. Ne postoje zakonski okviri koji bi spreili ovakvu praksu. 4.18.10.3. Pravo na obrazovanje. Prema novom Zakonu o sistemu obrazovanja i vaspitanja, u Republici Srbiji obrazovanje mora biti jednako dostupno deci, uenicima i odraslima, bez izdvajanja po osnovu zdravstvenog stanja, tekoa i smetnji u razvoju i invaliditeta (l. 3, st. 1, ta. 3). Novim Zakonom donekle je naputen dugo godina vladajui koncept tzv. specijalnog vaspitanja. I pored toga to zadrava specijalne kole, ovim Zakonom zapoet je novi inkluzivni pristup u obrazovanju, koji zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu. Lica sa smetnjama u razvoju i s invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinanu, odnosno grupnu dodatnu podrku ili u posebnoj predkolskoj grupi ili koli (l. 6, st. 3). Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnika reenja, moe da se izvodi na znakovnom jeziku i pomou sredstava tog jezika (l. 9, st. 4).

254

II LJUDSKA PRAVA U PRIMENI ODABRANE TEME

1. Uvod
1.1. Domai mediji kao izvor podataka
U 2009. u Srbiji su od 19 registrovanih dnevnih listova dva prestala da izlaze. Meu preostalih 17 dnevnika nalazi se 5 regionalnih, jedan ekonomski i dva sportska lista. Interesantan je i podatak da u Beogradu izlazi ak 13 dnevnika dok ih, na primer, u Njujorku, izlazi samo tri (Danas, 21.22. novembar, str. 4). Inae, u 2009. je bilo lake doi do podataka o javnim glasilima nego ranije jer je, na osnovu usvojenih izmena Zakona o informisanju, 14. oktobra poeo da radi prvi jedinstveni elektronski registar javnih glasila (BETA, 2. decembar). Do kraja roka za prijavu, 11. januara, podneto je 529 prijava za upis u registar, a registrovano je 426 novina, servisa novinskih agencija, radio i televizijskih programa i internet javnih glasila (Tanjug, 11. januar 2010). Saradnici Beogradskog centra za ljudska prava su, za potrebe ovog izvetaja, pratili dnevnike Danas, Politiku, Blic, Veernje novosti i Kurir kao i nedeljnike Vreme i NIN. U izradi izvetaja korieni su i servisi agencija BETA i Tanjug, kao i vesti sa internet stranice B92. Za izvetaj o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2009. godini izdvojeno je 10.019 tekstova, gotovo za petinu manje nego u 2008. (11.979). Razlog za umanjenje nije bolje stanje ljudskih prava ili umanjen interes za ovu temu nego, pre svega, zamor temama o situaciji na Kosovu i Metohiji, kao i o radu MKTJ. Iako su tekstovi u vezi s Kosovom i Metohijom i u 2009. godini najbrojniji (12,09 odsto), kod njih je zabeleen i veliki pad u odnosu na 2008. godinu (22,96 odsto), to je trend koji je poeo 2007. (28,65 odsto). Drugo mesto po uestanosti u 2009. zadrali su tekstovi o politikim pravima (11,83 odsto) uz veliki pad u odnosu na 2008. (20,56 odsto) pa ak i u odnosu na 2007. (13,53 odsto). Na tree mesto po broju tekstova u 2009. probili su se napisi o pravu na ivot (11,63 odsto) kojih ima gotovo dvostruko vie nego u 2008. (5,55 odsto). Razlog za to su zavreci nekih suenja za ubistva i ratne zloine, hapenje brojnih kriminalnih grupa osumnjienih za verc oruja i narkotika, kao i poveana osetljivost na ozbiljna ugroavanja ovekove okoline.

255

Ljudska prava u Srbiji 2009.

etvrto mesto po uestanosti zauzimaju napisi o socijalnim i ekonomskim pravima (10,96 odsto), iji je broj udvostruen u odnosu na 2008. (5,70 odsto). Rast broja napisa o ovim temama u poslednjih nekoliko godina ukazuje na sve bolnije posledice produene tranzicije, koje su u 2009. pojaane negativnim efektima svetske ekonomske krize. Slede tekstovi o pravu na pravino suenje, iji se broj u 2009. (9,83 odsto) uveao u odnosu na 2008. (7,16 odsto), to je posledica pojaane borbe protiv organizovanog kriminala. Treba, meutim, rei da je i dalje broj zavrenih suenja za tu vrstu dela mali, gotovo simbolian. Na estom mestu po uestanosti su tekstovi o slobodi informisanja, iji je broj u 2009. (9,67 odsto) znatno uvean u odnosu na 2008. (5,70 odsto). Uzrok tome je usvajanje problematinih izmena Zakona o informisanju i nastavak pritisaka na medije. Broj napisa o diskriminaciji u 2009. (9,50 odsto) je vie nego udvostruen u odnosu na broj tekstova o istoj temi u 2008. (4,01 odsto). Povean broj sluajeva krenja zabrane diskriminacije izazvan je najavljenom pa otkazanom Povorkom ponosa i ubistvom francuskog navijaa Brisa Tatona u Beogradu to je, samo privremeno, uvealo i osetljivost javnosti na diskriminaciju. Broj napisa o radu MKTJ drastino je opao u 2009. (8,88 odsto) u odnosu na 2008. (14,08 odsto), to je potvrda tendencije pada koja je poela 2005. (29 odsto). Pad uestanosti zabeleili su i tekstovi o zatiti porodice i dece (6,80 odsto u odnosu na 7,30 odsto u 2008) i krenju prava na slobodu savesti i veroispovesti (1,11 odsto u odnosu na prologodinjih 1,94 odsto). U 2009. zabeleen je porast broja tekstova o krenju zabrane muenja (2,85 odsto u odnosu na 1,94 odsto u 2008), to je posledica sve prisutnijeg nasilja, mada se ono vie ispoljava meu graanima meusobno nego u odnosu policije prema graanima. Nastavljen je i rast broja napisa o zabrani ropstva i krijumarenju ljudi (1,03 odsto u odnosu na prologodinjih 0,56 odsto). U 2009. porastao je i broj tekstova o pravima manjina (1,56 odsto u odnosu na prologodinjih 0,25 odsto), uz napomenu da je najvei broj sluajeva krenja prava manjina, i ove i prole godine, obraen u odeljku diskriminacije. Iz pregleda izvetavanja medija o krenju ljudskih prava moe se zakljuiti da je stanje ljudskih prava u 2009. u Srbiji pogorano u odnosu na prolu godinu, naroito kada su u pitanju diskriminacija, socijalna i ekonomska prava i sloboda izraavanja. U 2009. godini vlasti su ee reagovale na krenja ljudskih prava, ali su konkretni koraci na otkrivanju i, jo u veoj meri, kanjavanju poinilaca uglavnom izostajali. U konkretnim reakcijama na krenje ljudskih prava policija je bila neto aktivnija nego drugi dravni organi. Tuilatva i, naroito sudovi, su u tome bili tradicionalno spori. Loijem stanju ljudskih prava su doprinosili i mediji koji su nastavili da klize u optu tabloidizaciju, ne reagujui dovoljno i adekvatno na govor mrnje i diskriminaciju, uz nastavljanje zanemarivanja pretpostavke nevinosti.

256

Ljudska prava u primeni odabrane teme

1.2. Ostali izvori podataka

Pored novina i izvetaja elektronskih medija, saradnici Beogradskog centra pratili su i izvetaje domaih i stranih nevladinih organizacija: Fonda za humanitarno pravo, Helsinkog odbora za ljudska prava, Komiteta pravnika za ljudska prava, Inicijative mladih za ljudska prava, Centra za prava deteta, Centra za razvoj civilnog drutva, Human Rights Watch, Amnesty International i mnogih drugih. U izvetaju se koriste i materijali UN, SE, EU i OEBS.

2. Odabrane teme
2.1. Funkcionisanje institucija
2.1.1. Politike institucije
2.1.1.1. Rad Skuptine. Usled blokade Skuptine i spora o tome da li predstavnici SNS, odnosno SRS imaju pravo da delegiraju svoje predstavnike u parlamentarne delegacije, Srbija i ove godine nije uestvovala na vie zasedanja tela Saveta Evrope (Blic, 26. januar, str. 3 i Politika, 29. januar, str. 7). Skuptina je tek u novembru prihvatila sastave parlamentarnih delegacija i u njihovom sastavu e biti poslanici SRS i SNS (Blic, 27. novembar, str. 3). Inae, tokom 2008. godine poslanici iz Srbije uestvovali su na 40 odsto zasedanja Parlamentarne skuptine Saveta Evrope, na oko 27 odsto sastanaka skuptinskih komiteta i uestvovali su u donoenju oko 34 odsto odluka, te se Srbija plasirala na 40. mesto od 47 zemalja koje alju delegacije u Savet Evrope (Veernje novosti, 2. februar, str. 3). Skuptina je radila skraeno vie dana za redom tokom janura 2009. godine kada poslanici, izuzev predstavnika LDP i DS, nisu uestvovali u njenom radu zbog toga to je RTS odbijao da emituje zasedanja u vreme prenosa sportskih dogaaja, a poslanici nekih poslanikih grupa nisu hteli da zasedaju ukoliko se zasedanje ne prenosi direktno (Blic, 28. i 30. januar, str. 2 i 3). Monopol nad vrenjem prenosa skuptinskih zasedanja ima RTS, dok druge televizijske stanice nemaju dozvolu da snimaju sednice. RTV B92 je ponudio da bez naknade na svom kablovskom infokanalu prenosi rad Skuptine, ali taj predlog nije prihvaen (Danas, 6. februar, str. 5). Do osnivanja posebnog skuptinskog kanala, ovaj problem je privremeno reen dogovorom da skuptina plaa RTS-u naknadu koja pokriva tehnike trokove emitovanja skuptinskih zasedanja.666 U februaru su, bez uea veine opozicionih poslanika, usvojene izmene Poslovnika koje su omoguile neto efikasniji rad Skuptine (Danas, 18. februar, str. 2). Ovim izmenama redukovana je mogunost pozivanja na povredu Poslovnika, to je bio najee upotrebljivan nain za razvlaenje skuptinskih rasprava, ali
666 Prenos sednica i dalje na RTS-u, RTS Vesti, 22. septembar, http://www.rts.rs/page/stories/sr/ story/125/Drutvo/176101/Prenos+sednica+i+dalje+na+RTS-u.

257

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ipak nije reen problem usporavanja rada Skuptine podnoenjem ogromnog broja amandmana koji nemaju nikakav sutinski znaaj ili voenjem predugih rasprava o nevanim pitanjima (Kurir, 1. februar, str. 4 i Veernje novosti 12. mart, str. 3).667 Upotreba zapaljivih izraza, iznoenje uvreda na raun politikih protivnika i branitelja ljudskih prava668 i drugi vidovi nedolinog postupanja poslanika nastavljeni su do kraja 2009. godine (Kurir, 14. februar str. 3; Blic 26. mart, str. 3 i Incident u Skuptini Srbije, Vesti B92, 26. novembar). Ovi problemi u radu najvieg zakonodavnog tela trebalo bi da na trajniji nain budu reeni usvajanjem novog poslovnika i zakona o Narodnoj skupini, koji je trebalo da budu usvojeni tokom 2009. godine. Tokom 2009. intenzivirana je zakonodavna aktivnost Skuptine, ali je nastavljena praksa donoenja zakona po hitnom postupku, to se negativno odraava na kvalitet zakona. Prilikom usvajanja zakona ne vodi se odgovarajua javna rasprava o sadrini i uticaju predloenih zakonskih reenja,669 niti se vri ex ante provera usklaenosti zakonskih reenja sa standardima EU. Palamentarci su ee nego ranije koristili mogunost postavljanja poslanikih pitanja, ali Skuptina i dalje ne koristi u dovoljnoj meri svoja ovlaenja da kontrolie izvrnu vlast.670 2.1.1.2. Narodne inicijative.671 Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994. godine potrebno je doraditi kako bi se pojedina ogranienja izbacila iz teksta zakona, kao, na primer, odredba koja za prikupljanje 30.000 potpisa ostavlja rok od samo sedam dana, ali i takav zakon nije opravdanje da vlast u Srbiji ignorie narodne inicijative. Skuptini Srbije od 2001. godine dostavljeno je devet narodnih inicijativa u formi predloga zakona, ali Skuptina ih ignorie. Jedina narodna inicijativa ikad razmatrana u Skuptini je inicijativa iz maja 2006. koja se odnosila na zahtev sindikata za besplatnu podelu akcija javnih preduzea. Zakonom o lokalnoj samoupravi predvieno je da su za pokretanje inicijative potrebni potpisi pet odsto biraa, ali je ostavljena mogunost lokalnim samoupravama da taj broj promene, to su neke lokalne samouprave zloupotrebile. U statutu grada Kragujevca, na primer, stoji da su potrebni potpisi 25 odsto biraa, odnosno 33.500 graana, to je vie nego za pokretanje narodne inicijative na nivou republike (30.000).
667 668 669 670 671 Vidi i Izvetaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2009. godinu, https://webgate.ec.europa. eu/olacrf/20091014Elarg/SR_Rapport_to_press_13_10.pdf, str. 7. Ibid. Ibid., str. 7. Ibid., str. 7 i 8. Navedeni podaci izneti su na Okruglom stolu o sprovoenju narodnih inicijativa na nacionalnom i lokalnom nivou u organizaciji Udruenja graana Narodni parlament, Centra za unapreivanje pravnih studija, Sretenja iz Poege i Resurs centra iz Negotina. Detaljan izvetaj s ovog skupa objavljen je u Biltenu mrea br. 90/91, dostupno na http://www.gradjanske.org/ page/civilSocietyDevelopement/sr/center/bulletinNetwork.html.

258

Ljudska prava u primeni odabrane teme

2.1.1.3. Politike stranke. Ustavne odredbe na osnovu kojih politike stranke imaju kontrolu nad poslanikim mandatima i dalje usporavaju reformski proces. Veina parlamentarnih stranaka raspolae blanko ostavkama svojih predstavnika u Skuptini, koje rukovodstvo stranke moe upotrebiti u bilo kom trenutku.672 Prema nekim procenama, u Srbiji ima oko 13.000 funkcionera, a prole godine imovinu je prijavilo samo 3.815 lica (Politika, 15. februar, str. 8). Ove godine je u roku imovinu prijavilo oko 5.000 funkcionera (Veernje novosti, 27. februar, str. 4). Sva istraivanja koja je sproveo Centar za liberalno demokratske studije od 2000. godine pokazuju da se percepcija o postojanju korupcije poveava, kao i da se poveava broj graana koji veruju da je poprite korupcije u Agenciji za privatizaciju, Vladi i Skuptini (Blic, 24. maj, str. 2) 2.1.1.4. Izbori. Na zahtev predsednika Administrativnog odbora, Skuptini je dostavljen izvetaj na osnovu koga se moglo utvrditi da je RIK tokom prole godine na plate lanova potroio vie od 20 miliona dinara. Sonja Brki, Dejan urevi i Marko Danilovi zaradili su po neto vie od 2 miliona dinara, dok su ostali lanovi rad na izborima naplatili sa po neto vie od milion dinara. Ovako visoke naknade izazvale su veliku panju medija i javnosti, te je usled pritiska javnosti673 etrnaest lanova RIK podnelo ostavke Skuptini, ali je samo ministarka pravde Sneana Malovi vratila novac (Vesti B92, 4. mart). Nevladina organizacija Transparentnost Srbija je povodom objavljivanja izvetaja saoptila da se kljuna odgovornost RIK i svakog njenog lana sastoji u tome to Komisija nije uopte, ili nije valjano, obavila jedan od najvanijih zadataka kontrolu tanosti i potpunosti izvetaja o finansiranju izborne kampanje. Dalje, oni navode da nikakve kontrole nije bilo posle prologodinjih parlamentarnih i lokalnih izbora, a i kad je obavljana (posle parlamentarnih izbora 2007. i predsednikih 2004) svodila se na analizu stranake dokumentacije. Transparentnost Srbija je istakla da, i kada je RIK konstatovao povrede zakona, nije pokrenuo nijedan prekrajni postupak (Politika, 20. februar, str. 7). Predsednik optine Vodovac i predsednik Skuptine optine iz Demokratske stranke podneli su 23. januara ostavke na ove funkcije kako bi novim lokalnim izborima bio reen problem izazvan time to su opozicione stranke DSS, NS i SRS blokirale rad optinskih organa (Blic, 24. januar, str. 2). Odluka o rasputanju skuptina optina i uvoenju privremene vlasti u Vodovcu i Zemunu, doneta je u Skuptini Beograda 5. marta. Njeno donoenje spreavale su opozicione stranke tokom etiri nedelje, opstruiui rad Skuptine grada (Politika, 6. mart str. 23). Ovu
672 673 Ibid., str. 8. Vidi Izvetaj o potovanju standarda javnog ivota u Srbiji, YUCOM, februar 2009, dostupno na http://209.85.129.132/search?q=cache:ivD_W7Idz1AJ:www.yucom.org.rs/upload/ vestgalerija_19_8/1246281774_GS1_STANDARDI_JAVNOG_ZIVOTA-02.pdf+lanova+RIK +je+podnelo+ostavke+Skuptini,+ali+je+samo+ministarka+pravde+Sneana+Malovi+vratila+ novac&cd=8&hl=en&ct=clnk.

259

Ljudska prava u Srbiji 2009.

odluku gradske Skuptine potvrdio je i Ustavni sud Srbije koji je u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti, pokrenutom na zahtev SRS, utvrdio da je odluka doneta u okvirima statutarnih ovlaenja gradske Skuptine, koja je pre donoenja odluke o rasputanju utvrdila da optina Zemun nije u zakonom propisanom roku donela svoj statut (Veernje novosti, 22. avgust, str. 20). elnici do tada vladajue veine u optini Zemun iz SRS i DSS vie dana su onemoguavali prenos vlasti na Privremeno vee, koje optinom upravlja do konstituisanja nove vlasti. Primopredaja vlasti je konano uinjena uz obezbeenje policije (Blic, 18. mart, str. 2) Na optinama Vodovac i Zemun prevremeni izbori odrani su 7. juna. Na izborima za Skuptinu optine Zemun, koja ima 57 odbornika, SNS je osvojila 23 mandata, koalicija Za evropski Zemun 19, SRS est, a koalicije SPS-PUPS-JS i DSS-NS-NP po 4, dok je Lista za toleranciju Rasima Ljajia dobila jednog odbornika (Nova vlast u Zemunu, Vesti RTS, 22. jul). Stranke koje su posle vanrednih izbora osvojile odbornike mandate na optini Vodovac, do isteka zakonskog roka nisu uspele da se dogovore o vladajuoj veini, te su izbori ponovljeni 6. decembra, kada je za SNS glasalo 37 odsto glasaa, dok je Koaliciju Za bolji Vodovac podralo 28,45 odsto izalih biraa. Koalicija DSS-NS dobila je 8,57 odsto glasova, a koalicija SPS-PUPS-JS 6,54 odsto glasova. Cenzus nisu prele G17, SRS i LDP (Vodovac: SNS prvi, DS drugi, Vesti B92, 7. decembar). Vanredni lokalni izbori odrani su i u optinama Kosjeri 7. juna, poto je Vlada Srbije u februaru raspustila lokalnu skuptinu koja se zbog nedostatka kvoruma nije sastala due od tri meseca (Danas, 6. jun) i Vrbas 18. oktobra, u kome je od maja meseca na vlasti bio petolani Privremeni organ koji je imenovala Vlada (BETA, 18. oktobar). U optini Odaci su 1. septembra uvedene privemene mere, poto nije odrana nijedna sednica Skuptine optine, a izbori e biti odrani poetkom 2010. (Danas, 28. oktobar). 2.1.1.5. Sluaj Miladin Kovaevi. Miladin Kovaevi je optuen da je 4. maja 2008. godine u tui u Bostonu teko povredio kolegu Brajana tajnhauera. On je pobegao iz Amerike, poto je puten uz kauciju. Ameriki sud je odluio da oduzme paso Kovaeviu, kako bi ga spreio da napusti SAD, ali su u konzulatu Srbije u Njujorku Kovaeviu izdali privremenu putnu ispravu zahvaljujui kojoj je mogao da se vrati u Srbiju. Zbog ovog sluaja protiv konzula Slobodana Nenadovia i vicekonzula Igora Miloevia sada se vodi krivini postupak kojim bi trebalo da se utvrdi kako je dolo do krenja diplomatskih normi i zakona SAD. Amerike vlasti su srpskom pravosuu ustupile predmet protiv Miladina Kovaevia, koji je zatim bio uhapen i puten posle 52 dana. U meuvremenu je porodici tajnhauer isplaeno 900.000 dolara odtete iz budeta Republike Srbije. Kada se posle toga javnost usprotivila, iz Ministarstva pravde su poruili da novac nee biti plaen iz budeta, ve od imovine proistekle

260

Ljudska prava u primeni odabrane teme

iz krivinog dela i da na taj nain teret naknade tete nee snositi graani Srbije ve kriminalci,674 kao da inae novac ne bi zavrio u budetu. Poto je isplaena naknada tete sredinom marta, ameriko tuilatvo je srpskom pravosuu ustupilo krivino gonjenje Kovaevia. Postupak protiv Miladina Kovaevia je u toku. U meuvremenu su u SAD Sanel Softi i Edin Dubur, optueni da su uestvovali u tui, osueni na po dve godine zatvora. Krajem januara Kovaevi je sa poslanicima Srpske radikalne stranke posetio Skuptinu restoran i prostorije gde se nalaze poslaniki klubovi. Kovaeviev dolazak izazvao je razliita reagovanja poslanika. Predsednica parlamenta Slavica uki-Dejanovi je rekla da svi graani Srbije imaju pravo da dou u parlament i da su, ako nema zakonskih zabrana za slobodu kretanja, i Miladinu Kovaeviu sva mesta u Srbiji dostupna.675

2.1.2. Pravosue
Reforma pravosua obeleila je 2009. godinu.676 Jo je rano da se proceni da li je reforma dala dobre rezulatate ili ne. U svakom sluaju, bie potrebno mnogo vremena da se isprave posledice neodgovornog ponaanja nadlenih tokom samog izbora sudija i tuilaca, a neizvesno je i koliko e vremena trebati da se izgradi poverenje graana u pravosudni sistem.677 Reforma pravosua otvorila je mnotvo pitanja, koja i deset godina od otvaranja teme lustracije ostaju nereena. Ovo je bila jedinstvena prilika da se pojedinci koji su vrili krivina dela, zloupotrebljavali svoj poloaj i uruili ugled pravosua kazne za svoje postupke. Ta prilika je proputena, a mnogi od njih su se uspeno zaklonili iza nemogunosti dravnih organa da potuju procedure koje su sami propisali. Pored svih propusta Ministarstva pravde, Narodne skuptine, Visokog saveta sudstva, ipak mora da se postavi i pitanje uloge Drutva sudija Srbije koje nije uspelo da identifikuje loe sudije meu svojim lanovima i tako pokrene itav proces u pravom smeru. Bilo bi mnogo legitimnije braniti one koji su nepravedno razreeni ukoliko bi se ukazalo na one koji su neopravdano reizabrani. Sigurno je da su i sudije svesne da postoje oni koji su uestvovali u uruavanju pravosua, samo je pitanje zato niko na njih ne eli da ukae. Veliki propust, koji je smanjio i onako malo poverenje graana u pravosudne institucije, jeste to su sada sve neizabrane sudije u istoj grupi grupi onih koji nisu
674 675 676 Slobodan Homen, Borba, 3. april, www.borba.rs. Danas, 23. januar, str. 1. Zbog izuzetnog znaaja ove teme, saradnici Centra su odstupili od uobiajene prakse da prate dogaaje do 31. decembra godine na koju se Izvetaj odnosi, i pratili su dogaanja u vezi s reformom pravosua sve do kraja pripreme Izvetaja za tampu. Ovo odstupanje ne odnosi se na druge teme obraene u ovogodinjem Izvetaju. Prema rezultatima istraivanja javnog mnjenja, u decembru je 64% graana rad pravosua ocenilo negativno, a samo 10% pozitivno. Ipsos Strategic Marketing, meseno Omnibus istraivanje na reprezentativnom uzorku punoletnih graana Srbije.

677

261

Ljudska prava u Srbiji 2009.

dostojni svoje funkcije. Bilo je neophodno istai da razlozi za to to nisu izabrani nisu isti: mnoge sudije bile su pred penzijom, neki su eleli da ostanu u sudu samo ako napreduju, a neki stvarno nisu dostojni svoje titule. Kako ta podela nije napravljena, javnost je opravdano stekla utisak da je u sistemu bilo vie stotina loih, korumpiranih sudija. 2.1.2.1. Broj sudija. U okviru planirane reforme pravosua, Visoki savet sudstva doneo je odluku da broj sudija treba da bude smanjen za etvrtinu, na 1.838 sudija. Osnovi argument pri donoenju ove odluke bio je taj da pravosue nije neefikasno zbog malog broja sudija ve zbog drugih inilaca, kao to su kvalitet sudija, infrastruktura, procesne mogunosti koje pruaju zakoni. Jo je rano za procenu kakve e posledice smanjenje broja sudija imati. Od samog broja sudija mnogo je vanije kako je sproveden postupak reizbora sudija i s kakvim rezultatima 2.1.2.2. Izbor sudija. Iako se oekivalo da Visoki savet sudstva, kao strukovno telo, znaajno doprinese nepristrasnom izboru sudija, kredibilitet Visokog saveta sudstva ugroen je ve na samom poetku, jer je radio i odluivao u nepotpunom sastavu. Pored toga, dodatno nepoverenje je izazvala injenica da Vlada i Skuptina nisu potovale procedure u vezi s izborom lanova i nainom rada Visokog saveta sudstva, ak i pored toga to su one same ove procedure utvrdile. Visoki savet sudstva prema zakonu ine izabrani lanovi i lanovi po poloa678 U vezi s tim, prvi problem pri izboru sudija nastao je zbog reenja u samom ju. Zakonu o Visokom savetu sudstva koje se odnosi na izabrane lanove, a iji su smisao potpuno promenile prelazne i zavrne odredbe. Naime, prema odredbama Zakona o Visokom savetu sudstva, kandidate za lanove Visokog saveta sudstva iz reda sudija biraju tajnim glasanjem same sudije, na osnovu slobodnog, opteg, jednakog i neposrednog prava, a Narodnoj skuptini se predlae jedan ili vie sudija koji dobiju najvei broj glasova. Ipak, prelazne odredbe tog zakona potpuno su promenile smisao ovog lana, tako da se izborni lanovi prvog sastava Visokog saveta sudstva predlau po nahoenju prethodnog Visokog saveta pravosua, poto se uzmu u obzir predlozi utvreni na sednicama sudija, odnosno Optoj sednici Vrhovnog suda. Narodna skuptina usvojila je predlog Visokog pravosudnog saveta i izabrala ovako predloene lanove.679 Kandidat iz reda profesora pravnih fakulteta jo uvek nije izabran, iako je Skuptina ve dva puta glasala o predloenim kandidatima. Prvi put su bili predlo678 679 Vidi I.4.6.2.1. Pored lanova po funkciji, Nate Mesarovi (predsednice Vrhovnog kasacionog suda), Sneane Malovi (ministarke pravde) i Boka Ristia (predsednika Odbora za pravosue i upravu Narodne skuptine), za lanove Visokog saveta sudstva izabrani su Jelena Borovac, sudija Vrhovnog suda Srbije, Mladen Nikoli, sudija Trgovinskog suda u Beogradu, Vuko Miri, sudija Okrunog suda u Beogradu, urina Bjelobaba, sudija Okrunog suda u Novom Sadu, Biljana Tokovi, sudija Optinskog suda u Kruevcu, Nadica Jovanovi, sudija Optinskog suda u Kragujevcu i Dejan iri, advokat, potpredsednik Advokatske komore Srbije.

262

Ljudska prava u primeni odabrane teme

eni profesor Momilo Gruba, profesor Slobodan Perovi i profesor Zoran Tomi. Pre glasanja, prof. Gruba je povukao kandidaturu, a nijedan od preostala dva kandidata nije dobio potrebnu veinu glasova prilikom glasanja u Odboru za pravosue i upravu, pa nisu ni bili predloeni Skuptini. Drugi put je predloen samo jedan kandidat, profesor Zoran Tomi. Poto je njegovu kandidaturu podrao skuptinski Odbor za pravosue i upravu, predlog za njegov izbor stavljen je na dnevni red sednice Narodne skuptine od 26. oktobra 2009. godine, a zatim neoekivano skinut s dnevnog reda. Razlozi za ovakav postupak do kraja godine nisu saopteni. Za razliku od lana iz reda profesora, lan iz reda advokata je izabran, ali njegov izbor prema miljenju dela strune javnosti nije bio zakonit. Prema zakonu, lana predlae Advokatska komora Srbije na nain na koji se obezbeuje najira predstavljenost njenih lanova. Kako je u Advokatskoj komori Srbije Skuptina organ lanstva, kandidata za lana Visokog saveta sudstva mogla je utvrditi samo Skuptina, a ne i Upravni odbor, koji je organ Skuptine.680 Meutim, upravo je Upravni odbor predloio kandidata, a Narodna skuptina je usvojila predlog nenadlenog organa i izabrala Dejana iria, advokata iz Nia. Treba napomenuti da je Skuptina Advokatske komore imala svog kandidata na prvom glasanju za Visoki savet u aprilu 2009. godine, Vojislava Nedia, ali su tom prilikom za njega glasala samo etiri poslanika. Nova mrea sudova treba da pone da funkcionie od 1. januara 2010. godine, pa je bilo neophodno da se izbor sudija do tog trenutka zavri. S druge strane, Visoki savet sudstva poeo je s radom u novembru (mada i tad u nepotpunom sastavu, i pored toga to Zakonom o Visokom savetu sudstva nije predvieno da Visoki savet moe da radi u krnjem sastavu), poto je tek 26. oktobra izabran lan iz redova advokata, pa je za izbor svih sudija ostalo samo dva meseca. Predstavnici Ministarstva i Visokog saveta su uveravali javnost da je to sasvim dovoljno vremena, ali jednostavna raunica ukazuje da je to malo verovatno i budi sumnje da Visoki savet sudstva nije imao dovoljno vremena da se posveti razmatranju svakog kandidata. Visoki savet saoptio je da je za sudijska mesta ukupno konkurisalo 5.050 ljudi, ali da je jedan broj prijava nepotpun, tako da je Visoki savet razmatrao oko 4.800 prijava. Lako se moe izraunati da je za razmatranje jednog kandidata Visoki savet imao, dakle, najvie 10 minuta vremena. Iako je od samog poetka reforme bilo jasno da e njen uspeh zavisiti od naina na koji se ona sprovodi i potovanja procedure, vie nego od kandidata koji su izabrani, javne rasprave nije bilo, podaci su se krili, a i pored toga to su postojali zvanino utvreni kriterijumi,681 do danas je ostala sumnja u nain na koji su se kandidati zaista procenjivali.682 Sam rad Visokog saveta tekao je tako da se u javnosti odmah stekao utisak da je njihov rad tajan i, do objavljivanja imena sudija
680 681 682 Zoran Ivoevi, Kontaminacija sudstva, Danas, 10. novembar. Vidi I.4.6.2.1. Srbija razgovara: O reformi pravosua i optem izboru sudija, intervju sa Zoranom Ivoeviem i Draganom Boljevi, Politika, 15. jun.

263

Ljudska prava u Srbiji 2009.

potpuno skriven za iru javnost, ali to je jo neprihvatljivije, i za same sudije, koje nisu imale uvida u rad Visokog saveta niti u nain kako su se donosile odluke. Jedno od pitanja koje se postavilo u vezi s izborom sudija jeste i pitanje uea BIA u ovom postupku. Ministarka pravde Sneane Malovi izjavila je da su tokom izbora sudija korieni podaci dobijeni od tuilatava, a da su u njima sadrani podaci od policije i BIA.683 Ministarka je kasnije demantovala da su korieni podaci BIA, to je pre nje demantovao i direktor BIA, Saa Vukadinovi. Meutim, Vukadinovi je potom 13. januara na sednici Odbora Skuptine Srbije za bezbednost, odgovarajui na poslaniko pitanje da li je BIA uestvovala u reizboru sudija i dostavljala podatke Ministarstvu pravde, rekao da je BIA postupala po zakonu i da nije u situaciji da nedvosmisleno potvrdi da je BIA dostavila bilo kakve podatke i informacije u vezi sa postupkom reizbora sudija.684 On je kasnije rekao da je postupao na osnovu Uredbe Vlade685 koja je omoguila BIA da obavi bezbednosnu proveru i onih koji se primaju na rad u sudovima. U Uredbi stoji da meu licima koja se bezbednosno tite i proveravaju jesu i nosioci najviih tuilakih i sudskih funkcija. Ustavom (l. 41 i 42) je zajemena tajnost komunikacije graana, kao i zatita podataka o linosti, a prikupljanje, dranje, obrada i korienje tih podataka ureuje se zakonom. Bilo bi, dakle, protivustavno ova pitanja regulisati uredbom Vlade Srbije ili bilo kojim drugim podzakonskim aktom. Ustav izriito predvia da je zabranjena i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju su, u skladu sa zakonom, prikupljeni, osim za potrebe voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, i to na nain utvren zakonom.686 Pitanje uea BIA u postupku izbora sudija iniciralo je iru debatu o kontrolisanju dravnih slubenika i javnih funkcionera od strane obavetajnih slubi i policije. Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti poeo je nadzor u Visokom savetu sudstva, poto su mu dostavljene albe Drutva sudija Srbije i vie individualnih albi u vezi s uskraivanjem informacija o postupku izbora sudija, kao i obradom podataka o linosti u istom postupku. Zatitnik graana Saa Jankovi je, posle mnogih pritubi, posetio BIA, posle ega je izjavio da BIA ni na koji nain nije uestvovala u postupku izbora i razreenja sudija.687 Prema Poslovniku Visokog saveta sudstva688 lanovi Saveta imaju pravo i dunost da uvaju tajnost podataka koje je Savet odredio tajnim ili koji su po zakonu slubena tajna (l. 12). Poslovnik o radu navodi da su sednice Saveta zatvorene za
683 684 685 Kod reizbora korieni i podaci BIA, Vesti B92, 29. decembar. Bezbednosna provera sudija, Danas, 29. januar. Uredba o odreivanju poslova bezbednosne zatite koju neposredno vre Ministarstvo unutranjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija i vojna policija, l. 3, Sl. glasnik RS, 12/2009. Slobodan Vueti, BIA kao sudski kadrovik, Blic, 22. januar 2010, Neodgovoranjem Drutvu sudija prekren Zakon, BETA, 25. januar 2010, dostupno na http://www.gradjanske. org/page/news/sr.html?view=story&id=1005&sectionId=1 Saa Jankovi, Blic, 3. februar 2010. Sl. glasnik RS, 43/09.

686

687 688

264

Ljudska prava u primeni odabrane teme

javnost (l. 5). Poslovnik ne predvia koji se podaci mogu odrediti kao tajni, kakva je procedura za to, ili koliko dugo tajnost vai. Tajnost rada je suprotna smislu Nacionalne strategije reforme pravosua koja za svoj cilj, izmeu ostalog, proklamuje i transparentnost. Navedene odredbe Poslovnika i injenica da Visoki savet sudstva nije u javnost iznosio nikakve informacije o svom radu ostavljaju prostora za sumnju koja se mogla uti u pojedinim medijima, da su svi podaci koji su bili korieni prilikom donoenja odluka proglaeni slubenom tajnom, da je svaki lan Visokog saveta sudstva potpisao izjavu da nee odati nijedan podatak do koga je doao i da pristaje da prema njemu budu primenjene odreene bezbednosne mere.689 Propusti u izboru sudija mogli su se uoiti odmah po objavljivanju liste izabranih sudija. Neki od tih propusta dobili su preveliku medijsku panju u odnosu na neke mnogo znaajnije, mada i oni svakako ukazuju na lou pripremljenost Saveta i dokaz su da se izbor vrio u velikoj brzini. Primeri takvih propusta su da je reizabran sudija koji je tokom procesa izbora preminuo, da su se neke sudije nale na po dva sudijska mesta, a jedna osoba istovremeno je izabrana i za sudiju i za zamenika tuioca. Naalost, bilo je mnogo greaka koje ukazuju na vee probleme, koji su doveli u sumnju ceo proces izbora sudija. Zbog toga, iako su iz pravosua reformom sklonjene mnoge sudije koje godinama kaljaju dostojanstvo, ugled i integritet sudstva,690 zbog neodgovornog postupanja nosilaca reforme preovladava otpor prema reformi i strah za njen ishod. Pri ocenjivanju pojedinanih reenja neophodno je uzeti u obzir da je ideja bila da se od dobrih sudija, zbog ogranienog broja sudija koje e biti reizabrane, na osnovu kriterijuma biraju najbolje. To znai da se ne moe smatrati da su sudije, samim tim to nisu ponovo izabrane, bile nedostojne svoje funkcije, ve samo da nisu bili najbolji za mesto na koje konkuriu. Takoe, injenica je da su neke sudije konkurisale samo za vie pozicije od onih na kojima su se zatekle u vreme reforme, te je i to doprinelo da neke sudije, koje po oceni Visokog saveta sudstva nisu imale uslove za napredovanje, ne budu izabrane. U svakom sluaju, u nedostatku individualnih obrazloenja teko je utvrditi opravdanost svakog pojedinanog reenja. Ipak, neki primeri ukazuju da kriterijumi u mnogim sluajevima nisu potovani i da su ponovo izabrane sudije koje ne samo da nisu ispunile kriterijume za reizbor, ve je trebalo da budu razreene i mnogo pre nego to je poela reforma pravosua. Meu te sudije svakako spadaju oni koji su uestvovali u izbornoj krai 1996. godine.691 Takoe, ponovo su izabrane i neke sudije koje su se kompromitovale tako to su postupke protiv pripadnika biveg reima ili lanova njihovih porodica bez pravog razloga obustavljale ili donosile sumnjive odluke.692 Najzad,
689 690 691 692 Ovaj podatak nikada nije zvanino potvren, ali postoje jake indicije da je taan, Vesna Raki Vodineli, 21. januar 2010, www.pescanik.net. Vidi Danas, 6. mart. Njihova imena je navela Vesna Raki Vodineli, www.pescanik.net. Vidi Danas, 24. decembar.

265

Ljudska prava u Srbiji 2009.

izabrane su i neke sudije koje su, iako moda formalnopravno nisu krile zakon, sutinski bivale u sukobu interesa zbog ega su, izazvale podozrenje javnosti.693 Reizbor sudija i smanjivanje broja sudija bila je prilika da se na funkcije izaberu sudije u koje javnost ima najvie poverenja, meutim zbog ovih spornih odluka, ta prilika je proputena. Pored sudija iji je ponovni izbor sporan, postoje i mnogi ije je razreenje predstavljalo veliko iznenaenje. Pojedina reenja stvaraju utisak da neke sudije, u stvari, trpe zbog svojih sudijskih odluka, a ve samo postojanje ovakvog utiska predstavlja opasnost za nezavisnost sudstva. Sudija ne sme da radi u strahu da e zbog svojih na zakonu zasnovanih, slobodnih odluka biti kanjen . Posle velikih pritisaka, Visoki savet sudstva poslao je krajem januara 2010. sudijama koje nisu izabrane obrazloenje svoje odluke o reizboru. Iako se opravdano oekivalo da e svaki sudija dobiti detaljno individualno obrazloenje, Visoki savet je odluio da svim sudijama poalje isti opti tekst, u kom se samo navodi da se strunost i osposobljenost sudija utvrivala na osnovu izvetaja o njihovom radu u poslednje tri godine, uvida u predmete i presude, a dostojnost na osnovu saznanja o ponaanju sudije. Dopis koji je dostavljen sudijama ne sadri pouke o pravnim lekovima na osnovu kojih bi mogli da postupe posle odluke Visokog saveta sudstva. Treba, meutim, naglasiti da to sudije ne spreava da pravni lek koriste. Pitanje pravnog leka je jo jedno pitanje na koje e Ustavni sud morati da d odgovor. Po miljenju Visokog saveta sudstva, neizabrane sudije nemaju pravo na albu Ustavnom sudu jer je Zakonom o sudijama propisano da protiv odluke Visokog saveta sudstva sudija ima pravo albe Ustavnom sudu, ali se, prema tumaenju Visokog saveta sudstva, ovo pravo odnosi samo na sudije koje su izabrane u skladu s ovim zakonom i koje su stupile na funkciju 1. januara 2010. godine.694 Dakle, dolazi se do zakljuka da, prema tumaenju Saveta, pravo albe imaju sudije koje su izabrane, i kojima pravni lek nije potreban, dok sudije koje nisu izabrane nemaju na raspolaganju pravni lek da pobijaju odluku Saveta za koju smatraju da ide na njihovu tetu. Ipak, bez obzira na stav Visokog saveta sudstva o ovom pitanju, albe sudija su ve poele da pristiu u Ustavni sud, koji jedini ima nadlenost da odlui kako e sa njima postupati. Ovako napisana obrazloenja samo pojaavaju sumnju da prilikom izbora presudnu ulogu nisu imali kriterijumi koji su se s panjom primenjivali pri razmatranju svakog pojedinog sudije, ve da su u izboru sudija presudni bili neki drugi inioci, kao i da propusti u pojedinanim sluajevima nisu bili sluajna greka. 2.1.2.3. Izbor tuilaca. Iako je proces izbora tuilaca tekao paralelno s izborom sudija, u javnosti mu je posveeno mnogo manje panje.
693 694 U februaru su brojne novine izvetavale o sukobu interesa sudija koje su imale funkcije u RIK, vidi Vesti B92, 9. februar; Blic, 10. februar; Politika, 10. i 20. februar, Danas, 9. februar. Lana solidarnost i dvostruki moral, intervju sa Natom Mesarovi, Politika, 5. februar 2010.

266

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Najvaniju ulogu u reformi tuilatva imalo je Dravno vee tuilaca (DVT). Ovlaenja ovog tela su velika, a izmeu ostalog u njegovoj nadlenosti su izbor i razreenje svih javnih tuilaca i njihovih zamenika, utvrivanje sistematizacije broja nosilaca javno-tuilakih funkcija, davanje miljenja o postojeim i novim zakonima, donoenje etikog kodeksa o ponaanju tuilaca i zamenika, kao i obavljanje brojnih drugih poslova vezanih za reformu pravosua. DVT bi trebalo da ima 11 lanova: lanovi po funkcijama su ministar pravde, republiki javni tuilac, predsednik skuptinskog odbora za pravosue, predstavnici pravnih fakulteta i Advokatske komore Srbije, dok se est bira iz redova javnog tuilatva.695 Ipak, DVT je, kao i Visoki savet sudstva, radilo u krnjem sastavu od deset lanova jer lan iz redova advokata nije izabran. Prema odluci DVT, broj nosilaca tuilakih funkcija je smanjen za stotinu i oni su znaajno preraspodeljeni. Tuioci iz jednog grada postavljeni su na najodgovornija mesta u drugim gradovima, to je predstavljeno kao pokuaj borbe s korupcijom i spreavanje mogunosti da se utie na tuioce. Nije jasno na osnovu kojih kriterijuma je DVT donelo odluku da se smanji broj tuilaca, ako se zna da se izmenama ZKP, kao i Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela i Zakonom o krivinoj odgovornosti pravnih lica, tuiocima nameu nove procesne obaveze, odnosno proiren obim poslova. Skuptina Srbije izabrala je 1. decembra 68 javnih tuilaca u Srbiji, na elu sa Zagorkom Dolovac koja je izabrana za republikog javnog tuioca. Dravno vee tuilaca izabralo je 17. decembra 416 zamenika javnih tuilaca i predloilo 88 kandidata koji se na funkciju biraju prvi put i koje je potom izabrala Skuptina Srbije, dok su ostala upranjena 42 mesta u tuilatvu. Prema reima ora Ostojia, lana DVT, ova mesta popunie tuioci koji su konkurisali za vie mesto, ali po odluci DVT jo nisu u mogunosti da napreduju.696 Iako je javnost rada DVT od nemerljivog znaaja, i DVT je, kao i Visoki savet sudstva. radilo na zatvorenim sednicama, bez javne rasprave, pa ni kad su u pitanju tuioci nije poznato kako su primenjivani kriterijumi za izbor. Jedno od spornih pitanja koje se javilo u vezi s izborom tuilaca jeste da li je DVT donelo odluku prema kojoj su razlozi za donoenje odluka povodom izbora tuilaca i zamenika tuilaca i postupak donoenja ovih odluka proglaeni slubenom tajnom, a takoe i da li su razlozi za izbor ili neizbor zamenika javnih tuilaca, kao i predlaganje ili nepredlaganje javnih tuilaca slubena tajna. Dravno vee tuilaca potvrdilo je da jeste donelo odluku o uvanju tajnosti podataka, radi zatite
695 Pored lanova po funkciji, za lanove Dravnog vea tuilaca izabrani su zamenik republikog javnog tuioca ore Ostoji, tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi, zamenik okrunog javnog tuioca u Beogradu Saa Ivani, zamenik okrunog javnog tuioca u Novom Sadu Ivana Letica-Pavi, optinski javni tuilac u Novoj Varoi Ljubia Dragaevi, zamenik optinskog javnog tuioca u Kragujevcu Neboja irjakovi i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milan kuli. lan iz reda advokata nije izabran. Pretnje ministraki povodom izbora sudija, Politika, 17. decembar.

696

267

Ljudska prava u Srbiji 2009.

eventualnih poverljivih podataka do kojih dolaze nosioci javnotuilakih funkcija po prirodi svoga posla i koji nose oznaku slubena tajna, kako niko od lanova DVT ne bi mogao da ih dostavi treim licima. Isto objanjenje dato je i za podatke koje sadre lini listovi kandidata koji potiu iz reda pravosudnih organa. I u postupku izbora tuilaca, kao i prilikom izbora sudija, postavilo se pitanje uea policije i BIA u ovom procesu. Neka pojedinana reenja iznenadila su strunu javnost i, kao i kod izbora sudija, bacila senku sumnje na postupak izbora. Udruenje tuilaca zatrailo je od DTV da neizabranim tuiocima dostavi odluku s razlozima zbog kojih je ocenjeno da nisu struni, osposobljeni ili dostojni te dunosti kao i spisak svih vrsta podataka koje je to telo koristilo prilikom odluivanja o izboru, posebno u vezi sa dostojnou kandidata. 2.1.2.4. Meanje izvrne vlasti u rad pravosudnih organa. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja uputilo je 16. marta dopis Ministarstvu pravde u kom preporuuju da sudovi zaustave postupke u radnim sporovima i zamrznu izvrenja pravosnanih sudskih odluka koje se tiu radnih odnosa. Dopis je Ministarstvu pravde poslao Neboja iri, dravni sekretar u ministarstvu ekonomije.697 Ministarstvo pravde je tu preporuku prosledilo Vrhovnom sudu Srbije. Dravni sekretar je povodom ovoga izjavio da je njegova obaveza bila da upozori da e zbog prinudnih izvrenja i plenidbe imovine u preduzeima doi do steaja i da emo zbog 1.000 bivih radnika doi u situaciju da hiljade ljudi gube radno mesto.698 Vrhovni sud Srbije je ovaj dopis prosledio okrunim sudovima bez ikakvog komentara ili ograde, pa se u javnosti stvorio utisak da slanje dopisa predstavlja instrukciju niim sudovima. Iako su se i Ministarstvo pravde i Vrhovni sud kasnije ogradili od namere da utiu na sudove i osudili postupak Ministarstva ekonomije, ostaje pitanje da li bi to uinili da se struna javnost nije otro pobunila. Ministarka pravde Sneana Malovi rekla je da je potez Ministarstva ekonomije neprimeren, ali da ga ne smatra zlonamernim, niti pokuajem da se utie na sudsku vlast.699 Takoe, iz Ministarstva pravde su poruili da su postupali iskljuivo u funkciji potara. Dunost Ministarstva pravde jeste da prosledi dopis Vrhovnom sudu Srbije, ali takoe i da zatiti i onako ve oteeni ugled pravosua.
697 Imajui u vidu negativne efekte ekonomske krize na privredne subjekte koji posluju u Srbiji, kao i jedan od prioriteta Vlade koji se odnosi na ouvanje zaposlenosti u aktivnim privrednim subjektima, molim Vas da razmotrite mogunost da se za 2009. godinu da preporuka sudovima, da u skladu sa zakonskim ovlaenjima, a uvaavajui sve okolnosti konkretnih sluajeva, zastanu sa postupanjem u navedenim predmetima, odnosno da zastanu sa izvrenjem odluka u vezi sa navedenim potraivanjima radnika prema privatizovanim preduzeima i preduzeima u procesu privatizacije. Sudovi odbacuju pritiske, Veernje novosti, 24. mart, str. 7. http://www.srbijanet.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/12189-neprimeren-potez-ministarstva-ekonomije. html

698 699

268

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Ovaj postupak Ministarstva ekonomije ukazuje na nedostatak potovanja i razumevanja pojma podele vlasti, a posebno istie problem mesta sudske vlasti u toj podeli i oigledno nepoznavanje dravnih slubenika granica postupanja izvrne vlasti prema sudskoj.700 Povodom dopisa Ministarstva ekonomije, Drutvo sudija Srbije saoptilo je da najotrije osuuje ovaj protivustavni uticaj i meanje u rad sudstva i pokuaj oteavanja i onemoguavanja graanima da obezbede sudsku zatitu svojih osnovnih prava iz radnog odnosa. Teko je oceniti da li su Ministarstvo pravde i Vrhovni sud dali suvie mali znaaj ovom dopisu pa se nisu oglasili u odnosu na njegov sadraj, ili su mu pak dali preveliki znaaj time to su ga prosledili sudovima, ali je jasno da su preporuke iz ovog dopisa suprotne lanu 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje suenje u razumnom roku. 2.1.2.5. Napadi na sudije. Supruga stareine Organa za prekraje u Knjaevcu, Velimira Lukia, ubijena je pri eksploziji bombe postavljene na vrata njihovog stana. Izvrilac ovog dela je Ljubia Toi, koga je Krivino vee Okrunog suda u Knjaevcu proglasilo neuraunljivim i odredilo mu je meru uvanja i obaveznog leenja u neuropsihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa.701 Ovo je drugi napad na sudije u Knjaevcu. U martu 2008. godine u Knjaevcu je, od eksplozije bombe, ubijen predsednik optinskog suda Dragia Cveji. Optuen je Ivan Stojadinovi, a proces jo nije okonan. 2.1.2.6. Kaznena politika sudova. Ministarstvo pravde objavilo je statistike podatke koji se odnose na kaznenu politiku sudova za 2008. i 2009. godinu, do oktobra. Statistika Ministarstva pokazuje sledee podatke: za krivino delo ubistva, gde je zapreena kazna od pet do 15 godina zatvora, ak 63 odsto izreenih kazni je ispod zakonskog minimuma; za teka ubistva gde je predviena kazna od 10 do 40 godina, ak 52 odsto kazni je ispod zakonskog minimuma; za tei oblik silovanja gde je kazna od 3 do 15 godina, 50 odsto svih silovatelja je u okrunim sudovima kanjeno ispod zakonskog minimuma; za laki oblik silovanja u optinskim sudovima ak 100 odsto kazni je ispod zakonskog minimuma od godinu dana, iako je maksimalna kazna osam godina; za trgovinu drogom gde je zapreena kazna od 5 do 15 godina zatvora, ak 80 odsto presuda je ispod zakonskog minimuma.702 Ovako postavljenja statistika ukazuje na to da sudovi neosnovano previe blago kanjavaju poinioce krivinih dela. Ipak, pre nego to bi bilo mogue potvrditi ovakvu tvrdnju, neophodno je uraditi mnogo dublje analize. Ocenu kaznene politike nemogue je dati bez uporedne analize rada sudova, tuilatva i policije. Ova statistika ne daje odgovor na pitanje da li je neko zaista i osuen za delo za koje je optuen. Na
700 701 702 Zoran Ivoevi, Krenjem Zakona se ne moe izai iz krize, Blic, 24. mart, str. 4. Sudiji podmetnuta bomba, poginula supruga, Politika, 25. mart. Sudije moraju da prestanu da izriu kazne ispod minimuma, Blic, 26. januar.

269

Ljudska prava u Srbiji 2009.

primer, ako je neko optuen za ubistvo, a osuen je za prekoraenje nune odbrane postoji velika razlika u visini kazne. Pored toga, postoje zakonski instituti koji obavezuju na primenu olakavajuih okolnosti.703 Uporedo s ovim pitanjem, u kontekstu kaznene politike, neophodno je posmatrati i pitanje prenaseljenosti zatvora. 2.1.2.7. Trajanje sudskih postupaka. Duina trajanja sudskih postupaka je jedan od najveih problema pravosua. Rokovi u kojima se zavrava veina sluajeva ukazuju da ova pojava postoji bez obzira na vrstu i sloenost predmeta, ponaanje stranaka i kvalitet zakona koji se primenjuju. Iako je obaveza sudija da preduzmu sve zakonom propisane radnje da se postupak zavri u primerenom roku, sa to manje trokova, to se najee ne deava. U Srbiji je pred sudovima, ve vie godina, oko 2 miliona postupaka godinje, od ega se oko 700.000 predmeta prenosi iz godine u godinu.704 Svakako da jako veliki broj postupaka oteava rad suda, ali je teko nai opravdanje za to to neki postupci traju neprimereno dugo. Proseno parnica u Srbiji traje od 6 do 7 godina.705 Ovogodinje izmene procesnih zakona trebalo bi da doprinesu promeni ove prakse.706 Znaajne novine uvee promene ZPP koje se tek oekuju. Ove promene e se, prema reima predstavnika radne grupe koja se bavi izradom ovog zakona, odnositi i na propisane rokove.707 Predloeno je da se glavna rasprava zakae u roku od 30 dana od prijema odgovora na tubu ili od pripremnog roita. Takoe, ideja je da se ona odravaju po nekoliko dana uzastopno, a ne na nekoliko meseci, kao to je bio sluaj do sad. Mogue je da bi na duinu trajanja postupka uticala i promenu u naina voenja zapisnika. Naime, sudije diktiraju zapisnik i na to se potroi znatan deo vremena predvienog za suenje. Ukoliko bi se roita snimala postupak bi se sigurno odvijao bre. Veliki problem je i izvrenje sudskih presuda u razumnom roku. Budui da Evropski sud za ljudska prava prinudno izvrenje smatra integralnim delom sudskog postupka postupak se smatra zavrenim tek kada je presuda izvrena. Tokom jedne godine izvri se samo oko 300.000 presuda.

2.1.3. Nezavisne institucije

U 2009. godini nije dolo do znaajnijih pozitivnih pomaka kada je u pitanju poloaj nezavisnih institucija. Kontinuirano ignorisanje potrebe da im se obezbede elementarni uslovi za rad i neophodna finansijska sredstva ostala je dominantna karakteristika odnosa izvrne vlasti prema nezavisnim kontrolnim telima. Osim toga,
703 704 705 706 707 Sinia Vai, Sudije moraju da prestanu da izriu kazne ispod minimuma, Blic, 26. januar. Izvetaj o radu Vrhovnog suda Srbije, www.vrh.sud.rs. Svaki sedmi Srbin tui, Veernje novosti, 28. februar. Vidi I.4.6.4. Vojkan Simi, Do pravosnane presude najdue dve godine, Blic, 10. januar 2010.

270

Ljudska prava u primeni odabrane teme

omalovaavanje ovih institucija nastavljalo se kroz otvoreno suprotstavljanje vlade da, na zakonom propisan nain, usvoji i sprovede odluke koje su ta tela donosila. Hronina pojava da politike partije koje posredstvom vlade i parlamenta (a najee pod pritiskom meunarodne zajednice i usled potrebe pribliavanja Evropskoj uniji) uspostavljaju pravila igre, nisu spremne da se kasnije tih pravila zaista i pridravaju, dobila je jo jednu potvrdu posle predstavljanja izvetaja o reviziji Dravne revizorske institucije za 2008. godinu. Naime, da je pitanje (ne)potovanja odluka dravnih institucija pre stvar politikog dogovora, odnosno eventualnog internog uputstva unutar politike stranke, nego svesti da se zakoni moraju potovati i primenjivati, pokazuje i primer predsednika Republike koji je, poto su pojedini ministri iz Vlade Srbije svojim izjavama dezavuisali DRI povodom izvetaja koji je usvojila, rekao da niko nema pravo da se sa omalovaavanjem odnosi prema nezavisnim institucijama, te da e on koristiti sve kapacitete kao predsednik Republike i predsednik Demokratske stranke da sve dravne institucije rade svoj posao, jer se suoavamo sa tekim izazovima.708 Time je s jedne od najviih pozicija politikog sistema Srbije ukazano da vladavina prava, i dalje, ostaje prvenstveno deklarativni koncept, a ne temeljno naelo srbijanskog pravnog sistema kojeg se svi pridravaju. S druge strane, same kontrolne institucije nastavile su borbu za sopstvenu emancipaciju i u tom cilju oformile sopstveni front. Na sastanku rukovodilaca nezavisnih dravnih institucija, kome su prisustvovali zatitnik graana, poverenik za informacije od javnog znaaja, predsednik DRI, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, direktor Uprave za javne nabavke i predsednik Komisije za zatitu prava, javnosti je skrenuta panja da se odluke kontrolnih tela ne uvaavaju i izvravaju, kao i da se izuzimaju iz sistemskih reenja koja treba da obezbede okruenje za slobodan i nesmetan rad.709 2.1.3.1. Zatitnik graana (ombudsman). U pravnom sistemu Republike Srbije institucija ombudsmana opte nadlenosti ustanovljena je na tri nivoa: republikom, pokrajinskom i na nivou lokalne samouprave.710 Iako se jo od decembra 2008. godine u proceduri Narodne skuptine nalazi Predlog zakona o zatitniku prava deteta,711 jo uvek nije poznato da li e i kada ovaj zakon biti usvojen. Njime bi trebalo da bude ustanovljen tzv. deji ombudsman, meutim nepoznato je na koji nain e biti regulisan uzajamni odnos ovog specijalnog zatitnika prava i zame708 709 Tadi: Branio sam integritet DRI, Vesti B92, 10. decembar. Saoptenje za javnost povodom sastanka rukovodilaca nezavisnih dravnih institucija, 12. avgust, http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/aktivnosti/saopstenja/569-2009-08-1211-36-42. U ovom izdanju je analiziran poloaj republikog i pokrajinskog ombudmana; to se tie zatitnika graana na lokalnom nivou vidi Izvetaj 2008, I.2.3.3. Vidi http://www.parlament.rs/content/lat/akta/predzakoni.asp.

710 711

271

Ljudska prava u Srbiji 2009.

nika republikog ombudsmana za prava deteta u sluaju eventualnog preplitanja njihovih nadlenosti.712 Zakon o zatitniku graana usvojen je 16. septembra 2005. godine, a prvi zatitnik graana izabran je skoro dve godine nakon toga, odlukom Narodne skuptine od 29. juna 2007. Ovo je, verovatno, bio signal vladajue veine novoj instituciji da ombudsman, kao uostalom i druga kontrolna tela, predstavlja samo nuno zlo i da kontrola dravnih prinadlenosti nee biti olako tolerisana. Zatitnik graana je i u 2009. godini ostao u kancelarijama u Palati Srbija, koje su mu privremeno dodeljene, zbog ega je radio sa limitiranim kapacitetima. Od ukupno 59 dravnih slubenika na poloaju i izvrilakim radnim mestima i 4 nametenika, koliko je sistematizovano Pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u strunoj slubi zatitnika graana,713 institucija republikog ombudsmana je funkcionisala sa 51 zaposlenim, odnosno sa 80% kapaciteta.714 U takvim okolnostima republikom ombudsmanu javilo se vie od 8.000 graana,715 najee zbog izostanka delotvorne zatite i ostvarivanja socijalnih prava, prava iz radnog odnosa, prava na suenje u razumnom roku, prava na mirno uivanje imovine, prava na potovanje dostojanstva od strane administracije i njen odgovoran rad. Zatitnik graana je u svom saoptenju povodom Dana ljudskih prava podvukao da su naroito ugroena prava posebno osetljivih grupa: osoba sa invaliditetom, dece, ena, pripadnika nacionalnih manjina (posebno Roma), osoba lienih slobode, ali i izbeglih i raseljenih, pripadnika seksualnih i verskih manjina, i stranaca.716 Mesec dana pre ovog dogaaja je na redovnom sastanku republikog, pokrajinskog, gradskih i optinskih ombudsmana konstatovano da se broj pritubi graana znaajno uveao. U odnosu na 2008. godinu zatitnik graana Srbije je podneo 2 puta vie amandmana na predloge zakona, inicijativa za ocenu ustavnosti zakona i inicijativa za izmenu zakona i podzakonskih akata, od kojih su najvie panje javnosti privukli predlog za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i amandmani na Predlog zakona o tajnosti podataka.
712 Osim optih pravnih principa lex specialis derogat legi generali i lex posterior derogat legi priori, bilo bi dobro da budu predviene izriite odredbe kojima bi se funkcionalno i strukturno uskladio njihov meusobni odnos. Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u strunoj slubi zatitnika graana, http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/o-nama/normativni-okvir-za-rad/1422008-06-04-15-44-40. Vidi Informator o radu, Opti brojani podaci o zaposlenima, str. 11, na http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/informator-o-radu. Ombudsman: I dalje nedostatak pravde, Vesti B92, 25. decembar. Saoptenje zatitnika graana Sae Jankovia povodom 10. decembra Meunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembar, http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/aktivnosti/ saopstenja/689-10-.

713

714 715 716

272

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Poveanje broja pritubi graana ukazuje da se javnost polako upoznaje s delovanjem ove institucije.717 Meutim, i dalje je aktuelna potreba da se, s jedne strane, nastavi sa promovisanjem institucije ombudsmana kako bi sve vie lica bilo upoznato s delokrugom njegovog rada, kao i da se, s druge strane, jaaju kapaciteti ove institucije kako bi bila u mogunosti da na efektivan nain vri svoje funkcije. Za razliku od prethodnog, novi Zakon o utvrivanju nadlenosti Autonomne Pokrajine Vojvodine ne sadri izriitu odredbu koja ustanovljavanje pokrajinskog ombudsmana priznaje kao izvornu nadlenost Pokrajine. Ovo pravo moe se implicitno izvesti iz odredbe lana 74, st. 1, ta. 1, koja predvia da se AP Vojvodina preko svojih organa stara o ostvarivanju ljudskih prava i prava nacionalnih manjina i da utvruje dodatna prava u ovoj oblasti,718 kao i iz opteg naela da je dozvoljeno sve to nije izriito zabranjeno. Na temelju ovog zakona Skuptina AP Vojvodine je, 14. decembra 2009. godine, usvojila novi Statut koji, lanom 61, ustanovljava pokrajinskog ombudsmana kao samostalnu i nezavisnu instituciju koju bira i razreava Skuptina AP dvotreinskom veinom glasova svih poslanika, koji je za svoj rad odgovoran Skuptini AP i koji uiva imunitet ekvivalentan imunitetu poslanika.719 Time je pozicija pokrajinskog ombudsmana ojaana, budui da njegov legitimitet nedvosmisleno i direktno proistie iz autentinog predstavnikog tela Pokrajine. Novi pokrajinski ombudsman izabran je sredinom oktobra, a tri njegova nova zamenika (dva zamenika opte nadlenosti i jedan zamenik za zatitu prava nacionalnih manjina) sredinom decembra 2009. godine. 2.1.3.2. Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti. U januaru 2009. godine poela je primena Zakona o zatiti podataka o linosti, kojim su poslovi iz ove oblasti stavljeni u delokrug dotadanjeg poverenika za informacije od javnog znaaja, koji je postao poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti. Preuzimanjem izrazito iroke nadlenosti, koja se sastoji u zatiti podataka o linosti i sprovoenjem nadzora nad primenom Zakona, poloaj poverenika je dodatno otean u 2009. godini. Naime, poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti radio je s vie nego ogranienim kapacitetima, kako finansijskim, tako i prostornim i onim koji se tiu ljudskih resursa. Protekle godine esto je koriena floskula o potrebi tednje zbog svetske finansijske recesije, pa je tako i Ministarstvo finansija od traenih 115 miliona dinara povereniku inicijalno odobrilo neto vie od 67 miliona dinara, da bi mu, rebalansom budeta, ovaj iznos naknadno umanjilo za dodatnih 10 miliona dinara. Zbog
717 Od februara 2009. godine, uz redovne telefone slube zatitnika graana, uvedena je i posebna, deurna linija za posebno teke sluajeve krenja ljudskih prava ije se prijavljivanje ne moe odloiti (vidi Informator o radu, str. 16, na http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/ informator-o-radu) Sl. glasnik RS, 99/09. Sl. list APV, 17/09.

718 719

273

Ljudska prava u Srbiji 2009.

znaajno uveanog delokruga rada, novim Pravilnikom o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Slubi poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti predvieno je da se broj zaposlenih povea s inicijalnih 20, predvienih prethodnom sistematizacijom (iako su i tada poverenik i njegov zamenik radili s jo ukupno 6 zaposlenih), na 69. Poetkom februara, na osnovu odluke Narodne skuptine, Ministarstvo pravde je povereniku ustupilo dodatni kancelarijski prostor. Kako je poverenik tada izjavio, dodatni prostor bi zadovoljio potrebe nekadanje slube poverenika za informacije od javnog znaaja, meutim taj prostor za slubu s novim nadlenostima nije dovoljan.720 Nedostatak sredstava i neadekvatnost prostora imali su za rezultat da je Sluba poverenika u 2009. godini radila s ukupno 12 zaposlenih. Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti je, i pored toga to je izvrna vlast nastavila s ignorisanjem neophodnosti da se povereniku obezbede neophodna sredstva i uslovi za rad, kao i njegovih odluka i inicijativa,721 bio veoma aktivan i, izmeu ostalog, usvojio dva znaajna akta za primenu Zakona o zatiti podataka o linosti, kao i Vodi kroz taj zakon. 2.1.3.3. Dravna revizorska institucija. Osim inicijalnog kanjenja s izborom lanova Saveta DRI (septembar 2007. godine) i usvajanjem poslovnika o radu (januar 2009. godine), ova institucija je, kao to je to sluaj i s drugim kontrolnim (tzv. antikorupcijskim) telima, suoena s nedostatkom adekvatnog prostora za rad i potrebnog broja zaposlenih. DRI je tek u oktobru 2009, to znai neto vie od dve godine od izbora lanova Saveta, tokom kojih je radila u jednoj prostoriji u Domu Narodne skuptine, dobila na privremeno korienje deset kancelarija koje su u vlasnitvu Narodne banke Srbije.722 DRI je u maju, prvi put nakon 2002. godine, kada je usvojen poslednji Zakon o zavrnom raunu budeta Republike Srbije za 2001. godinu, zapoela proveru zavrnog rauna budeta Srbije za 2008. godinu. Iako je usvojenim poslovnikom predvieno da DRI ima 117 zaposlenih, u trenutku kada je rad na izradi izvetaja zapoeo bilo je 22 zaposlena od kojih samo deset vrhovnih revizora723 za vie od 8.000 budetskih korisnika.724 S obzirom na limitirane resurse, DRI je izvetajem obuhvatila 18 direktnih budetskih korisnika. ak i na ovako skromnom uzorku725
720 721 722 723 724 725 abi: Efikasniji rad slube, Vesti B92, 2. februar. Poverenik je Vladi u septembru dostavio predlog nacionalne strategije sprovoenja zatite podataka o linosti, meutim, oekivano, izostala je bilo kakva reakcija. ARGUS Portal za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, Vesti, 2. oktobar, http:// www.korupcija.org/sr/vesti/10734.html. Poinje revizija budeta za 2008., Vesti B92, 17. maj. ARGUS Portal za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, Vesti, 17. maj, http:// www.korupcija.org/sr/vesti/10287.html. Prema reima predsednika DRI, Radoslava Sretenovia, revizijom je obuhvaeno samo 27% rashodnih stavki, usled ega DRI nije bila u mogunosti da d miljenje u odnosu na zavrni raun. Meutim, i samo uzdravanje od davanja miljenja predstavlja svojevrsan indikator koji

274

Ljudska prava u primeni odabrane teme

primeene su brojne nepravilnosti, kao to su: nedostaci u pogledu raunovodstvenog sistema, posebno u pogledu podataka iz glavne knjige trezora; nepotovanje zakonskih odredbi koje se odnose na internu reviziju i kontrolu; nepostojanje kompletne i aurne evidencije dravne imovine.726 Od 18 kontrolisanih institucija Zakon o javnim nabavkama, Zakon o budetskom sistemu i Zakon o radu nisu prekrili jedino Ministarstvo infrastrukture, Uprava carina i Poreska uprava. Poto su predstavnici pojedinih ministarstava uputili neodmerene kritike727 na rezultate tek objavljenog izvetaja o reviziji, predsednik Vlade Srbije izjavio je da su za uoene propuste preteno odgovorne knjigovoe za koje bi, sledstveno, trebalo organizovati posebne interne programe obuke kako se takve greke vie ne bi ponavljale.728 Par sati posle ove izjave dolo je do gore navedene reakcije predsednika Republike. Iako je nakon izvrene analize propusta koje su revizori utvrdili u postupku kontrole predsednik DRI izjavio da e ova institucija podneti prekrajne prijave protiv odgovornih lica do kraja 2009. godine,729 ovi rokovi su naknadno pomereni za poetak 2010,730 te ostaje da se vidi da li e to, na kraju, zaista i biti uinjeno, to bi predstavljalo znak uvrivanja poloaja DRI u srbijanskom pravno-politikom sistemu. 2.1.3.4. Agencija za borbu protiv korupcije. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije usvojen je u oktobru 2008. godine.731 Meutim, naziv Zakona dovodi u zabludu, budui da osim odredbi koje se odnose na osnivanje, pravni poloaj, nadlenost, organizaciju i nain rada Agencije za borbu protiv korupcije, Zakon sadri i materijalnopravne odredbe koje se tiu sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, poklona, prijavljivanja imovine, i sl. Istovremeno, postoji i odreeni disbalans izmeu znaenja koje naslov Zakona implicira i njegove sutine: naime, korupcija predstavlja umnogome iri fenomen od sukoba interesa i kontrole finansiranja politikih stranaka, na ta je praktino usmerena sutina ovog zakona.732 Iako Zakon propisuje da je Agencija za borbu protiv korupcije samostalan i nezavisan dravni organ, njen poloaj je, ipak, labav iz nekoliko razloga. Prvo, Ustav Srbije ne sau javnosti moe da pojaa sumnju u ispravnost korienja budetskih sredstava (vidi, Akter online, Prijavom emo obuhvatiti pravni subjekt i odgovorno lice, 18. decembar, http://www. akter.co.rs/index.php/politikaprint/2048.html). udesni svet dravne kase, Vreme, br. 988, 10. decembar, http://www.vreme.com/cms/view. php?id=901576. Tako je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije izjavio da je izvetaj neselektivno i, u pojedinim delovima, tendenciozno i netano prikazan javnosti (vidi Tadi: Racionalnija vlada korisnija, Vesti B92, 4. decembar). Za propuste odgovorne knjigovoe?, Vesti B92, 10. decembar. DRI: Prijave do kraja godine, Vesti B92, 22. decembar. Revizori redom piu prijave, Veernje novosti, 28. decembar, http://www.novosti.rs/ code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=166650&title_add=Revizori%20redom%20 pi%C5%A1u%20prijave&kword_add=revizori%2C%20drzavna%20revizorska%20institucija Sl. glasnik RS, 97/08. Za detaljnu analizu odredbi Zakona vidi I.4.14.2.1.

726 727

728 729 730

731 732

275

Ljudska prava u Srbiji 2009.

dri odredbu kojom bi status Agencije bio regulisan. Kao i svojevremeno u sluaju poverenika za informacije od javnog znaaja, izostanak ovakve odredbe deluje intrigantno ako se ima u vidu da je Narodna skuptina donela Odluku o utvrivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije 8. decembra 2005. godine,733 koja, izmeu ostalog, sadi i obavezu vlasti da osnuje samostalno i nezavisno antikorupcijsko telo, a sam Ustav je izglasan na referendumu skoro godinu dana kasnije. Drugo, za razliku od zatitnika graana kojem je Ustavom i Zakonom o zatitniku graana na nedvosmislen nain dato pravo predlaganja zakona, i uspostavljena obaveza Vlade i nadlenog odbora Narodne skuptine da razmatraju inicijative koje podnosi ombudsman, ovakva prava nisu data Agenciji. Naime, Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije dato je ovlaenje pomenutoj instituciji samo da daje inicijative za izmenu i donoenje propisa u oblasti borbe protiv korupcije (l. 5, ta. 6). Tree, za razliku od, na primer, zatitnika graana i poverenika za informacije, u sluaju Agencije nije predviena obaveza da njene interne propise potvruje najvie predstavniko telo, ime bi, istovremeno, bio ojaan njen legitimitet i status. Narodna skuptina izabrala je 9 lanova Odbora Agencije u martu 2009. godine, a njegovo konstituisanje je zavreno, priblino, mesec dana kasnije. U maju je raspisan i objavljen javni konkurs za izbor direktora i zamenika direktora. Direktor i zamenik direktora Agencije izabrani su u julu 2009. godine.734 Istog meseca pojavio se problem potencijalnog nedostatka sredstava za funkcionisanje Agencije od poetka pune primene Zakona, od 1. januara 2010. godine i nadalje. Naime, Ministarstvo finansija je u Memorandumu o budetu za 2010. godinu, iz juna meseca, za Agenciju odredilo limit ukupnih rashoda za 2010. godinu na bazi iznosa iz rebalansa budeta za 2009. godinu. Ovim rebalansom je ukupna suma sredstava Agencije, predviena budetom za 2009. godinu, umanjena za priblino 3,5 miliona dinara. S druge strane, prilikom usvajanja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, bilo je predvieno da u prvoj godini rada za Agenciju bude odvojeno 160 miliona dinara. Nakon skoro etvoromesenog rata saoptenjima i nemogunosti direktorke Agencije da stupi u direktan kontakt sa ministarkom finansija,735 sastanak, na kome je bila prisutna i ministarka pravde, bio je odran sredinom oktobra i na njemu je postignut dogovor u vezi sa sredstvima neophodnim za funkcionisanje Agencije.736 U decembarskom, revidiranom Memorandumu o budetu za 2010. godinu, iznos aproprijacije za Agenciju za borbu protiv korupcije je vraen na prvobitan iznos. Agencija je tokom 2009. godine usvojila poslovnik i pravilnik o sistematizaciji radnih mesta. Potonjim je predvieno da e Agenciji biti potrebno 60 zaposlenih, od kojih e deo sainjavati lica koje e Agencija preuzeti od Republikog odbora za reavanje o sukobu interesa poto on prestane s radom.
733 734 735 736 Odluka o utvrivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, http://www.parlament.rs/ content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id=227&t=O# Vidi Vesti, 15. april, 18. maj i 3. jul, http://www.korupcija.gov.rs. Vlada mora da povea budet Agencije, Blic, 24. jul. Vidi Vesti, 14. oktobar, http://www.mfin.gov.rs.

276

Ljudska prava u primeni odabrane teme

U skladu s odredbama Zakona (l. 81), Agencija za borbu protiv korupcije je 28. decembra preuzela nadlenost, arhivu, sredstva i zaposlene Republikog odbora za reavanje o sukobu interesa. Tokom petogodinjeg funkcionisanja Odbor je primio i razmatrao oko 35.000 izvetaja funkcionera o imovini i prihodima; pokrenuo 3.410 postupaka, od kojih 810 zbog nedozvoljene akumulacije funkcija, a 2.600 zbog nedostavljanja izvetaja; izreeno je 1.700 javnih i nejavnih mera i dato 1.400 miljenja.737 Od 1. januara 2010. godine, Agencija za borbu protiv korupcije e i formalno poeti da funkcionie, u skladu s odredbom lana 83 Zakona.

2.2. Poloaj branitelja ljudskih prava

Septembra 2009 Amnesty International (AI) objavio je svoj izvetaj o poloaju branitelja ljudskih prava u Srbiji. Prema njemu branitelji ljudskih prava konstantno su izloeni riziku od napada, kako od strane dravnih organa, tako i neformalnih grupa, a vlasti u Srbiji ne pruaju im adekvatnu zatitu. Na ovaj nain su ne samo su ugroena ljudska prava branitelja, ve se to nepovoljno odraava i na slobodu izraavanja i okupljanja u drutvu uopte.738 ene koje su na elu nevladinih organizacija koje se bave unapreenjem i zatitom ljudskih prava ve godinama su meta napada medija, koji ih, izmeu ostalog, napadaju upravo zbog toga to su ene, koristei diskriminatornu, poniavajuu i mizoginu retoriku.739 Na lo poloaj branitelja ljudskih prava ukazao je poetkom godine i Marko Karadi, dravni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. On je izjavio da su predstavnici organizacija za ljudska prava, posebno prava osoba drugaije seksualne orijentacije, pod stalnim pretnjama i napadima organizovanih profaistikih grupa, i najavio da e svaki napad na homoseksualce ubudue biti tretiran u skladu sa zakonom i da poinioci nee ostati nekanjeni (Vesti B92, 19. januar). Meutim, upravo zbog ovakvih njegovih stavova i nastupa u kojima se jasno zauzimao za zatitu ljudskih prava i sloboda svih graana Srbije, Karadi je ove godine i sam u nekoliko navrata dobijao pretnje. U aprilu su se u Panevu pojavili plakati s pretnjama i uvredama upuenim Karadiu, koje je potpisala fantomska organizacija Crna ruka (Vesti RTV, 11. april), a zatim je na njegovu adresu u Ministarstvu stiglo nepotpisano pismo u kome nepoznata organizacija sa skraenicom UZS Karadiu preti likvidacijom i fizikim povreivanjem. Pored vulgarnih uvreda upuenih Karadiu, napada se i TV B92 kao antisrpska kua, ali i brojne javne linosti, meu njima i one koje su na elu nevladinih organizacija, kao to su Borka Pavievi, Nataa Kandi, Sonja Liht, Sonja Biserko i Vojin Dimitrijevi (Vesti B92, 15. april).
737 738 739 Vidi Vesti, 28. decembar, http://www.korupcija.gov.rs. Vidi izvetaj AI, Serbia: Human Rights Defenders at Risk, http://www.amnesty.org/en/library/ info/EUR70/014/2009/en. Ibid.

277

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Ove godine naroito su na meti napada bili predstavnici LGBT populacije, pre svega Gej Strejt Alijansa. U februaru je ovoj organizaciji zabranjeno da odri konferenciju za tampu u Sava centru,740 a u martu su huligani bacali kamenje na vrata prostora u Kragujevcu u kome je GSA predstavljala svoj godinji izvetaj. Policija je uhapsila i kaznila tri osobe, ukljuujui jednog maloletnika.741 Pred najavljenu Povorku ponosa, napadi i pretnje upueni LGBT osobama i organizacijama naroito su se intenzivirali,742 a pretnje su se nastavile i po otkazivanju Povorke (Danas, 29. septembar). Nekoliko maskiranih napadaa je u maju, posle utakmice finala fudbalskog Kupa Srbije, u blizini stadiona Partizana, napalo i pretuklo aktivistu pokreta Evropa nema alternativu, Simona Simonovia (Vesti B92, 22. maj). Rad medijsko-produkcijske kue Peanik, koja promovie debatu o ljudskim pravima, i ove godine bio je ometan. U januaru su hakeri napali njihov internet sajt, koji je usled toga bio van funkcije preko nedelju dana. U isto vreme ometan je i signal radija B92 u vreme dok se emitovao program Peanika, a demoliran je i automobil Svetlane Luki, jedne od autorki Peanika.743 Pokuaji da se nasilno spree tribine po gradovima Srbije na kojima se promovie Peanik deavali su se i ove godine (Vesti B92, 1. mart) Kako se navodi u ovogodinjem izvetaju AI, vlasti ne istrauju ove napade i pretnje smru, i napadai na branitelje ljudskih prava ostaju nekanjeni u vie od 70% sluajeva. Nikome nije sueno za napade ranijih godina na kancelarije YUCOM, FHP, Dah teatra ili zbog pretnji smru Natai Kandi i Sonji Biserko, niti za na skoro fatalan napad na novinara Dejana Anastasijevia.744 Na potrebu da drava reaguje odlunije u zatiti branitelja ljudskih prava ukazao je u svom ovogodinjem izvetaju i komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Tomas Hamarberg (Thomas Hammarberg). 745 Pored toga to se braniteljima ljudskih prava ne prua dovoljna zatita od fizikih napada, njihov poloaj oteavaju i dravni organi, ukljuujui lanove Vlade i Skuptine, kao i vodee javne linosti, koji pokretanjem postupaka pred sudovima protiv branitelja ljudskih prava pokuavaju da ih zastrae i onemogue im rad.746 U septembru je, tako, Vrhovni sud Srbije doneo udnu odluku u pogledu navodne zatite autorskih prava direktora RTS Aleksandra Tijania protiv Biljane Kovaevi Vuo i YUCOM.747 Veliki broj tubi podnet je i protiv Natae Kandi poto
740 741 742 743 744 745 746 747 Vidi I.2.3.1.4. Human Rights Watch, World Report 2010, http://www.hrw.org/en/node/87763. Vidi II.2.9. Izvetaj AI, http://www.amnesty.org/en/library/info/EUR70/014/2009/en. Vidi Izvetaj 2007, II.2.12.1. https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1417013&Site=CommDH&BackColorInternet=FEC65B& BackColorIntranet=FEC65B&BackColorLogged=FFC679#P193_21128 Izvetaj AI, http://www.amnesty.org/en/library/info/EUR70/014/2009/en. Vidi II.2.8.3.

278

Ljudska prava u primeni odabrane teme

je tvrdila da su neki od pripadnika policije poinili ratne zloine.748 Protiv poznate knjievnice Biljane Srbljanovi, jedne od uesnica tribine Peanika u Panevu 2008. godine, koju su pokuali nasilno da spree pripadnici desniarske organizacije Dveri srpske, podneta je prekrajna prijava zbog navodnog remeenja javnog reda jer je jednog od pripadnika Dveri koji su pokuali da prekinu skup nazvala klipanom, dok nijedan od pripadnika ove organizacije koji su prekinuli tribinu nije ni za ta optuen (Vesti B92, 22. maj).

2.3. Zabrana diskriminacije i poloaj manjina

2.3.1. Diskriminacija
2.3.1.1. Ispitivanje javnog miljenja o diskriminaciji. Graani Srbije diskriminaciju naelno definiu kao negativnu pojavu, ali u praksi ne pokazuju visok stepen tolerancije, pokazalo je istraivanje agencije Ipsos Strategic Marketing sprovedenog u okviru projekta Podrka sprovoenju antidiskriminacionog zakonodavstva i medijacije u Srbiji. Kao najvaniji uzroci diskriminacije oznaeni su neznanje i religiozna uverenja. Najvei broj graana (6063 odsto) slae se da su od grupa najvie diskriminisani Romi, osobe sa mentalnim i fizikim invaliditetom i siromani, a da je najvie netolerancije izraeno prema seksualnim manjinama, HIV pozitivnim osobama i Albancima (Blic, 25. maj, str. 4). Oko 86 odsto graana smatra da nije opravdano nekome uskratiti neko pravo samo na osnovu linog svojstva, 93 odsto njih slae se da diskriminacija povreuje druge, ali tek neto vie od polovine potpuno se slae sa tim stavom. Graani Srbije ocenili su da je diskriminacija najprisutnija u oblastima zapoljavanja 74 odsto, napredovanja u poslu 61 odsto i pruanja zdravstvenih usluga 52 odsto. Svetlana Logar, zamenica direktora Stratedik marketinga, navela je da graani Srbije ne bi eleli da Romi, pripadnici seksualnih manjina i Albanci obavljaju posao uitelja, kao ni da im budu efovi na poslu. S druge strane, kada je re o poslu radnika gradske istoe, graani smatraju da bi Romi u tome bili najuspeniji. Kao pomak navedeno je to to 43 odsto graana smatra da su sami odgovorni za diskriminaciju, a 47 odsto njih smatra da najveu odgovornost za to snosi Vlada. Veina graana ocenila je da se drava nedovoljno bavi problemom diskriminacije, kao i da mediji ne posveuju dovoljno panje ovoj temi (Danas, 19. maj, str. 5). 2.3.1.2. Tuba zbog diskriminacije. Pilot-kapetan Jat ervejza Aleksandar Pfajfer podneo je etvrtom optinskom sudu tubu protiv te kompanije zbog sistematske diskriminacije i zlostavljanja na radu na nacionalnoj i verskoj osnovi. Pfajfer trai od suda, prvom tubom na osnovu novog Zakona o zabrani diskriminacije, da utvrdi da je rukovodstvo Jat ervejza prema njemu diskriminatorski postupalo
748 Kenneth Roth, The Abusers Reaction: Intensifying Attacks on Human Rights Defenders, Organizations, and Institutions, Human Rights Watch, World Report 2010, http://www.hrw.org/ en/world-report-2010/abusers-reactionthe-abusers-reaction.

279

Ljudska prava u Srbiji 2009.

i zlostavljalo ga na radu nizom postupaka zato to je po nacionalnosti Nemac, katolike veroispovesti, kao i da se naloi prestanak takvog ponaanja. Pfajfer tubom potrauje naknadu materijalne i nematerijalne tete, od 20 miliona dinara zbog naruavanja integriteta, kao i psihikog i fizikog stanja. Kompanija Jat ervejz je u svom saoptenju navela je da nikada nije vrila diskriminaciju zaposlenih po bilo kom osnovu, podseajui da je od osnivanja bila jugoslovenska kompanija, u kojoj su radili pripadnici svih naroda bive Jugoslavije i nacionalnih manjina (Politika, 15. avgust, str. A9). Portparol etvrtog optinskog suda u Beogradu Vesna Milojevi izjavila je da je sud uzeo predmet u razmatranje, ali da je odbio odreivanje privremenih mera i da se spisi tog predmeta od 24. avgusta nalaze u Okrunom sudu u Beogradu, koji treba da odlui o albi Pfajferovih punomonika na reenje o odbijanju privremenih mera (Press, 2. septembar, str. 8). 2.3.1.3. igosanje HIV pozitivnih osoba. Veliki deo stanovnitva Srbije pokazuje visok stepen netolerancije prema osobama koje ive s HIV, to je posledica nedovoljnog poznavanja same bolesti i puteva njenog prenoenja. Prema rezultatima istraivanja Instituta za javno zdravlje Dr Milan JovanoviBatut, ak 89 odsto graana nikada ne bi pristalo na zajedniki ivot sa osobom koja je obolela od side, a svaki trei anketirani smatra da osoba obolela od side treba da dobije otkaz iako svoj posao obavlja profesionalno. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije pokrenulo je kampanju I plus, i minus!, u cilju smanjenja stepena stigmatizacije i diskriminacije prema toj populaciji. Na promociji kampanje reeno je da je svaka diskriminacija prema osobama s HIV nedopustiva. Pacijenti s HIV/sidom imaju pravo na zdravstvenu pomo, a odbijanje lekara da ih prime ili pregledaju etiki i struno je nedopustivo. Posao medicinara nosi sa sobom rizike od raznih infekcija, ali zbog toga postoje procedure koje je bitno da se uvek potuju. Kampanja e biti sprovedena u Niu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, a finansira je Globalni fond za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije. Prole godine evidentirano je 118 novootkrivenih sluajeva HIV infekcije, tako da je u Srbiji registrovano 2287 pozitivnih, od ega je 936 osoba umrlo. Procene Svetske zdravstvene organizacije govore da je ovaj broj 5 do 10 puta vei (Danas, 1. april, str. 7). 2.3.1.4. Diskriminacija LGBT osoba.749 Pomonik direktora Sava centra, Rade Hini, zabranio je konferenciju nevladine organizacije Gej Strejt alijansa (GSA) koja je trebalo da se odri u Medija centru, koji je bio zakupac prostora u Sava centru, 26. februara i na kojoj je trebalo da bude predstavljen Godinji izvetaj o pravima LGBT750 osoba u Srbiji. Iz reagovanja rukovodstva Sava centra jasno je da je jedini razlog za ovakav postupak injenica da se organizacija GSA zalae za prava gej osoba. Posle zabrane s kojom su se suoili, pripadnici GSA su spontano odluili da protestuju, ometajui projekciju filma na 37. Festu. Revoltirani
749 750 O napadima na LGBT osobe i organizacije vidi i II.2.2. i II.2.9. Lezbejske, gej, biseksualne i transrodne osobe.

280

Ljudska prava u primeni odabrane teme

pripadnici gej populacije popeli su se na binu odakle su eleli prokrijumarenim megafonom da obaveste okupljene o grubom krenju njihovih prava. Uzvikivali su Smrt homofobiji, ali je ubrzo u salu za projekciju ulo obezbeenje i grubo ih uklonilo sa bine (Borba, 26. februar, str. 10). Zatitnik graana Saa Jankovi izjavio je da je prosto neshvatljivo kako je jedna znaajna kulturna i drutvena institucija glavnog grada, kao to je Sava centar, dozvolila sebi diskriminatorski odnos prema jednoj nevladinoj organiazciji (Kurir, 26. februar, str. 5). Ministarstvo za ljudska i manjinska prava zahtevalo je od rukovodstva Sava centra objanjenje o razlozima za otkazivanje konferencije za novinare i pozvalo gradsku vlast da smeni rukovodstvo ove ustanove (Blic, 26. februar, str. B2). Direktor Sava centra Dragan Vuievi izvinio se za svoj postupak, navodei kao razlog za takvo postupanje bezbednost uenisnika konferencije i posetilaca 37. Festa. Posle izvinjenja direktora Sava centra, gradonaelnik Beograda Dragan ilas izjavio je da veruje da je otkazivanje bilo uzrokovano pitanjem bezbednosti i da nee uslediti sankcije prema rukovodstvu zbog ovog postupka, ve da je i ovo vie nego dovoljno (Veernje novosti, 27. februar, str. 18). Organizacija Nai iz Aranelovca sprovela je akciju lepljenja plakata sa fotografijama Bobana Stojanovia, predsednika Centra za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti Kvirija, u 15 gradova Srbije. Na posterima se nalazio apel graanima da osude odluku dravnih organa da 3.000 evra dodeli ovoj organizaciji u trenutku kada u Srbiji sve vie ljudi ostaje bez posla. Ista organizacija, odnosno njen predsednik Ivan Ivanovi, oformila je nekoliko grupa na Fejsbuku, gde su mnogi komentari bili usmereni ka pronalaenju kunih adresa aktivista i sadrali pretnje (Danas, 23. mart, str. 4). Aktivisti Kvirije zatraili su zatitu od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i od zatitnika graana. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava dokumentaciju sa pretnjama prosledilo je posebnom tuiocu za borbu protiv visokotehnolokog kriminala. Zamenik posebnog tuioca Radoje Gvozdenovi odgovorio je tekstom u kom je ocenjeno da je homofobija bolest koja ne bi trebalo da bude predmet rada bilo kog ministarstva, tuilatva ili drugog dravnog organa, kao i da se u konkretnom sluaju radi o drutvenoj homofobiji koja se ne moe suzbiti u primerenom roku, upravo kao to se na nivou drutvenog ne moe u primerenom roku suzbiti nepismenost, nizak kulturni nivo i brojne kulturoloke anomalije nepoznate zapadnoj civilizaciji. Dravni sekretar za ljudska i manjinska prava Marko Karadi je ocenio da je odgovor koji je stigao od zamenika tuioca za visokotehnoloki kriminal krajnje nekorektan i zatraio smenu osobe koja je pisala dokument. Glavni tuilac za borbu protiv visokotehnolokog kriminala Lidija Komlen-Nikoli podrala je stav Tuilatva i izjavila: Ukoliko bilo ko trpi diskriminaciju ili nasilje putem interneta, treba da se obrati administratoru tog sajta sa prikupljenim materijalom o diskriminaciji. Onaj ko alje takve poruke bie sankcionisan od administratora (Borba, 28. februar, str. 10).

281

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Hajrudin Bali, presednik Medija centra Islamske zajednice odbio da se pojavi u istoj televizijskoj emisiji zajedno sa Predragom Azdejkoviem, gej aktivistom (Borba, 26. maj, str. 28). 2.3.1.5. Ravnopravnost polova. Prema istraivanju Radna prava i diskriminacija upoznatost i stavovi ena u Srbiji koje su sproveli Ipsos Strategic Marketing i Beogradski centar za ljudska prava, neto vie od polovine ena u Srbiji misli da je fiziki izgled ene izuzetno bitan pri zapoljavanju (tek svaka deseta veruje da spoljanji atributi mukaraca igraju istu ulogu), slian postotak njih ne zna da prilikom zapoljavanja poslodavac nema pravo da od potencijalnog saradnika trai podatke o branom stanju i porodinom statusu, a 81 odsto ena u Srbiji uvereno je da kod nas postoji diskriminacija kada su u pitanju radna prava, pogotovo kad su u pitanju ene. 63 odsto ena smatra da mukarci vie zarauju, ak i ukoliko imaju isto radno mesto i iste kvalifikacije. Velika veina, ak 77 odsto ena koje trae ili planiraju da trae posao u skoroj budunosti, pesimistina je u pogledu svojih izgleda. Istovremeno s rezultatima ispitivanja javnog mnjenja predstavljena je i publikacija Beogradskog centra za ljudska prava, Radna prava ena u Srbiji (Politika, 27. januar, str. A9).751 U Skuptni Srbije ene su zastupljene s 21,6 procenata, to je vei procenat od mnogih razvijenijih zemalja. Pored toga, prema podacima Uprave za rodnu ravnopravnost, u sektoru obrazovanja radi tri puta vie ena nego mukaraca, u zdravstvu i socijalnim ustanovama broj ena je 4,5 puta vei, a u sektoru trgovine i usluga 1,5 puta. U Srbiji je dva puta vie ena sudija nego mukaraca, a u optinskim sudovima na 100 predsednika dolazi 75 predsednica sudova. Meutim, Zorica Mrevi, zamenica zatitnika graana za rodnu ravnopravnost, istakla je da jo uvek nema te oblasti u kojoj ene imaju dominantnu ulogu u smislu donoenja odluka, kontrole sredstava i radnog procesa. Na sto privatnih preduzetnika u Srbiji, dolazi 50 ena. Na elu upravnih odbora je svega 14,3 odsto ena, a njihov udeo u vlasnitvu uknjienih objekata ini samo jednu treinu jer se po tradiciji vana porodina imovina jo uvek vodi na muku glavu. Poseban problem predstavljaju nasledni odnosi gde se takoe po tradiciji smatra da sin nasleuje, a erka dobija miraz. ena takoe nema ni u procesima privatizacije, ne zato to im je neko zabranio da kupuju, ve zato to raspolau manjim sredstvima i obino nemaju podrku porodice da se uputaju u rizine poslovne poduhvate. Kada je o zaradama re, prosena razlika u visini plata izmeu mukaraca i ena je 16 odsto. Na primer, ene od 30 do 40 ili od 40 do 50 godina zarauju manje od iste kategorije mukarca (Blic, 11. januar, str. 5). Istraivanje Fonda za razvoj ekonomske nauke pokazalo je da, iako je penzioni sistem ureen tako da favorizuje ene, njihove penzije su za skoro 20 odsto nie od penzija mukaraca. Usled nie zaposlenosti ene su esto loije pokrivene penzijskim osiguranjem od mukaraca a posledica niih primanja i kraeg radnog veka su i nie penzije. (Blic, 5. januar, str. 9)
751 Publikacija je dostupna na internet stranici Beogradskog centra, www.bgcentar.org.rs/images/ stories/Datoteke/radna prava zena u srbiji.pdf.

282

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Skuptina optine itoraa donela je u decembru 2008. godine odluku kojom je pravo na pomo za novoroeno dete uslovljeno time da ono bude krteno u crkvi, da majka deteta ivi u itorai i da se ona neposredno brine o detetu. Pravo na pomo branim parovima uslovljeno je time da mladoenja bude mlai od 30 godina, da ivi u itorai i da se nije ranije enio. Zatitnik graana Saa Jankovi preporuio je odbornicima Skuptine optine itoraa da otklone diskriminaciju u dodeli novane pomoi novim branim parovima i novoroenoj deci (Kurir, 21. februar, str. 4).

2.3.2. Poloaj nacionalnih manjina

2.3.2.1. Miljenje Savetodavnog komiteta o Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina. Poto je u martu 2008. godine primio izvetaj Vlade Srbije o primeni Okvirne konvencije o zatiti nacionalnih manjina752 i krajem 2008. godine posetio Srbiju, Savetodavni komitet je u martu ove godine usvojio Miljenje o Srbiji,753 koje je objavljeno u junu. Krajem oktobra objavljeni su komentari koje je Vlada poslala Savetodavnom komitetu povodom njegovog Miljenja.754 Savetodavni komitet zakljuio je da ne postoji sveobuhvatan i strateki pristup vlasti u Srbiji kada je integracija nacionalnih manjina u drutvo u pitanju. Uz to, Savetodavni komitet je ocenio da su mere preduzete u cilju zatite manjina esto u drutvu percipirane kao rezultat spoljanjeg pritiska. Primeeno je da se prava nacionalnih manjina bolje sprovode u AP Vojvodini nego u ostatku zemlje. Regulativa i praksa u oblastima obrazovanja i upotrebe sopstvenog jezika u AP Vojvodini je ocenjena kao razvijenija od one u ostalim delovima Srbije u kojima pripadnici nacionalnih manjina ive u znaajnom broju. Mali broj suenja zbog diskriminacije ocenjen je kao znak nedostatka poverenja pripadnika nacionalnih manjina, prvenstveno Roma, u pravosudni sistem. Kada su u pitanju mere usmerene ka promovisanju tolerancije i poboljanju meunacionalnih odnosa, ocenjeno je da se one preduzimaju na nivou AP Vojvodine, dok podrka ovakvim merama nedostaje na republikom nivou. Kao izrazito zabrinjavajua injenica navodi se izostanak adekvatne reakcije policije i pravosua povodom etniki motivisanih napada, to se pokazalo i prilikom dogaaja posle proglaenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, kada su se desili brojni napadi na Albance. Priznavanje diploma izdatih od strane obrazovnih ustanova na Kosovu jo jedan je od problema na koje je podsetio Savetodavni komitet. I dalje postoji slaba zastupljenost nacionalnih manjina u policiji i pravosuu, to se posebno odnosi na albansku i bonjaku nacionalnu manjinu. Ipak, treba ista752 753 754 http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/minorities/3_FCNMdocs/PDF_2nd_SR_Serbia_sr.pdf. http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/minorities/3_FCNMdocs/PDF_2nd_OP_Serbia_en.pdf. http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/minorities/3_FCNMdocs/PDF_2nd_Com_Serbia_sr.pdf.

283

Ljudska prava u Srbiji 2009.

i da zastupljenost nacionalnih manjina u dravnoj administraciji nije lako proceniti jer ne postoji sveobuhvatna evidencija. Savetodavni komitet je upozorio da su Romi jo uvek diskriminisani u mnogim sferama ivota, ukljuujui zapoljavanje, zdravstvenu negu i stanovanje. Nedostatak linih dokumenata je oznaen kao problem koji bi morao biti reen kako bi se Romima omoguilo uivanje niza socijalnih prava. Savetodavni komitet je istakao potrebu da se hitno prekine praksa neopravdanog upuivanja romske dece u kole za decu ometenu u razvoju. Pored toga, skrenuta je panja na potrebu da se obezbedi podrka u uenju srpskog jezika interno raseljenoj deci sa Kosova i romskoj deci koja su vraena iz zapadnoevropskih zemalja u procesu readmisije. 2.3.2.2. Meuetniki odnosi. Poetak godine obeleili su protesti albanskog stanovnitva na jugu Srbije zbog hapenja devetorice Albanaca okrivljenih za ratne zloine na Kosovu. Oni su uhapeni krajem 2008. godine u akciji andarmerije sprovedenoj uz prekomernu upotrebu sile i na nain kojim im je povreeno lino dostojanstvo. Da je prilikom hapenja dolo do povrede prava lica lienih slobode konstatovao je i zatitnik graana, koji je ubrzo posle hapenja posetio devetoricu okrivljenih i istraio postupanje policije u ovom sluaju.755 Proteste na kojima se trailo da svi uhapeni budu puteni na slobodu organizovala je Skuptina svih albanskih odbornika iz Preeva, Bujanovca i Medvee.756 Protestanti su zahtevali da se okrivljenim Albancima ne sudi pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu, jer smatraju da taj sud nije nepristrasan. Kao nepristrasne sudove pred kojim bi se moglo suditi u ovom sluaju navodili su MKTJ i sud u Gnjilanu.757 Hapenje devetorice okrivljenih za ratne zloine nije bilo jedini razlog nezadovoljstva albanskog stanovnitva na jugu Srbije. Oni su bili nezadovoljni i visinom sredstava koje Vlada Srbije izdvaja iz budeta za optine u kojima veinu ine Albanci, istiui da je u 2008. godini za optinu Preevo, u kojoj veinu ine Albanci (od kojih je oko 70% nezaposleno), iz budeta izdvojeno 69 miliona dinara, a za optinu Vlasotince, u kojoj su Srbi veinsko stanovnitvo, 300 miliona dinara. Nezadovoljni su i obrazovanjem, jer iako se nastava u osnovnim i srednjim kolama vri na albanskom jeziku, smatraju da su nastavni programi i udbenici neadekvatni. Jo jedan od razloga za nezadovoljstvo je injenica da srbijanske vlasti ne priznaju diplome visokokolskih ustanova sa Kosova (gde se Albanci sa juga Srbije najee koluju), ukoliko su na njima peati drave Kosovo.758
755 Vidi Preporuka Zatitnika graana Ministarstvu unutranjih poslova radi otklanjanja nepravilnosti u postupanju prema licima lienim slobode, http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/ misljenja-preporuke-i-stavovi/742-2010-01-28-14-57-47. Vidi II.2.5.2. Skuptina svih albanskih odbornika iz Preeva, Bujanovca i Medvee formirana je kao svojevrsni supstitut za nacionalni savet Albanaca u Srbiji. O nacionalnim savetima nacionalnih manjina vidi I.4.13. Zloini koje tuilatvo za ratne zloine stavlja na teret okrivljenima u ovom sluaju izvreni su na teritoriji Gnjilana. Politika, 27. januar, str. 1 i 6.

756

757 758

284

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Istovremeno sa odravanjem protesta Albanaca, dolo je do meuetnikih tenzija u Bujanovcu zbog toga to su odbornici albanskih partija, koji ine veinu u Skuptini optine Bujanovac, smenili dvojicu srpskih direktora u gradskim javnim preduzeima, posle ega su svi srpski odbornici napustili skuptinu. Predsednik optinskog odbora Demokratske stranke i ef najbrojnije srpske odbornike grupe u SO Bujanovac je tada ovaj potez albanske veine ocenio kao pritisak na sve Srbe u Bujanovcu i izjavio: Oigledno je da je veina u optinskom parlamentu htela da stavi na znanje svim Srbima da za njih vie nema prostora, nema vie radnih mesta, samim tim i njihovog opstanka na ovim prostorima.759 Uprkos dogaajima koji su poetkom godine doveli do napetosti, stanje na jugu Srbije je tokom 2009. godine bilo uglavnom mirno, bez ozbiljnijih incidenata. Sukobi unutar bonjake nacionalne zajednice, odnosno izmeu dve muslimanske verske zajednice, nastavljeni su i tokom 2009. godine, a najintenzivniji su bili u maju, prilikom posete Sandaku reis-ul-uleme Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafe Ceria, koji je izjavio da se u Srbiji kre ljudska prava Bonjaka, to je izazvalo burne reakcije.760 Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar ipli odbacio je optube o krenju ljudskih prava Bonjaka u Srbiji i podsetio da su dvojica ministara u Vladi Bonjaci i da su dve najvee bonjake stranke deo vladajue koalicije.761 Sporenja u pogledu toga da li su Vlasi posebna nacionalna manjina, ili deo rumunske nacionalne manjine, i dalje su prisutna. Iako nacionalni savet Vlaha postoji nezavisno od nacionalnog saveta Rumuna, njegovo delovanje je takvo da unosi konfuziju i nedoumice kada je odreenje Vlaha kao nacionalne manjine u pitanju. Nacionalni savet vlake nacionalne manjine je proglasio rumunski knjievni jezik jezikom vlake nacionalne manjine, a u martu su na proslavu trogodinjice osnivanja Nacionalnog saveta bili pozvani ambasador Rumunije u Srbiji Jon Makovej (Ion Macovei) i predsednik Komisije za spoljnu politiku Senata Rumunije Titus Korlecean (Titus Corletean), koji su tada izjavili da ova manjina u Srbiji treba da uiva prava koja imaju Srbi u Rumuniji, a Korlecean je izjavio da su Vlasi i Rumuni jedan narod jer govore istim, rumunskim jezikom.762 Ranije je rumunski ministar inostranih poslova Kristijan Dijakonesku (Cristian Diaconescu) najavio da e internacionalizovati rumunsko pitanje, kako bi Srbija prestala da tretira Vlahe kao nacionalnu manjinu, jer Rumunija smatra da oni ne predstavljaju posebnu, ve deo rumunske nacionalne manjine.763 Jedan deo lanova Nacionalnog saveta, koji u njemu predstavlja manjinu, smatra da veina u savetu, pod uticajem iz Rumunije, eli da vlaku populaciju prekrsti u rumunsku (Vlahe prekrtavaju u Rumune, Politika, 9. mart, str. 16). Na drugoj strani, predsednik Nacionalnog saveta ivoslav
759 760 761 762 763 Politika, 20. januar, str. 1 i 6. Vie o sukobu unutar islamske zajednice vidi II.2.7.3. Politika, 20. maj, str. 6. Politika, 9. mart, str. 16. Veernje novosti, 16. februar, str. 4.

285

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Lazi smatra da teza o rumunizaciji Vlaha potie od ljudi zlih namera ija je zapravo elja asimilacija Vlaha (Vlasi istone Srbije od asimilacije do rumunizacije, Politika, 18. maj, str. 1). Kada se govori o krenju prava vlake ili rumunske nacionalne manjine u istonoj Srbiji, najee se navodi nemogunost ili ometanje vrenja verskih obreda na rumunskom jeziku u ovom kraju Srbije. O incidentima u kojim je spreavano vrenje pravoslavnih obreda na rumunskom jeziku obaveten je prilikom posete Srbiji Savetodavni komitet o okvirnoj konvenciji o zatiti nacionalnih manjina, a o ovim incidentima su izvetavali i Centar za razvoj civilnog drutva iz Zrenjanina764 i Odbor za ljudska prava iz Negotina.765 Savetodavni komitet o okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina je preporuio dravnim vlastima da se, kao i do sada, ne meaju u rasprave o etnikoj pripadnosti Vlaha, to je u skladu sa principom samoodreenja definisanim lanom 3 Konvencije. U martu su politiki predstavnici Maara bili vrlo nezadovoljni postupkom predsednika Srbije, Borisa Tadia, jer je tada, povodom najave posete maarskog predsednika Lasla ojoma (Lszl Slyom) maarskoj zajednici u Vojvodini, iz njegovog kabineta sugerisano maarskom predsedniku da bi ta poseta mogla negativno da utie na aktuelnu raspravu o Statutu Vojvodine i neka druga otvorena pitanja. Predsednik Maarske je planirao trodnevnu posetu maarskoj zajednici u Vojvodini, povodom obeleavanja maarskog nacionalnog praznika, ali je, uvaavajui sugestiju iz Tadievog kabineta, reio da skrati posetu i da ona bude jednodnevna. Meutim, do posete uopte nije dolo, jer je rukovodstvo Saveza vojvoanskih Maara, iji je predsednik Itvan Pastor (Istvan Pasztor) i dogovorio posetu maarskog predsednika, odluilo da obeleavanje nacionalnog praznika proe bez posete maarskog predsednika, ocenjujui da je skraivanje privatne posete predsednika matine zemlje gorko i poniavajue za vojvoanske Maare.766 Odnosi predstavnika SVM i republikih vlasti jo jednom su narueni krajem godine, kada poslanici ove stranke, koji inae podravaju Vladu, nisu glasali za Predlog zakona o budetu, jer on nije bio u skladu sa odredbom Ustava kojom se garantuje iznos sredstava koji se iz republikog budeta izdvaja za AP Vojvodinu.767
764 765 www.cdcs.org.rs. Odbor za ljudska prava iz Negotina je 22. avgusta izdao saoptenje u kojem upozorava na uestale incidente i pojavu govora mrnje. Pripadnici rumunske/vlake zajednice u severoistonoj Srbiji bivaju konstantno uznemiravani i zaplaivani od strane svetenstva Srpske pravoslavne crkve i njihovih civilnih pratilaca kad god rodbina preminulih na sahranu poziva svetenika Rumunske pravoslavne crkve, navodi se u saoptenju i podsea na incident koji se desio na groblju u selu Aleksandrovcu kod Negotina, gde su ljudi iz pratnje svetenika Srpske pravoslavne crkve dobacivali ljudima koji su doli na sahranu na koju je pozvan svetenik Rumunske pravoslavne crkve, govorei: Ako su Rumuni, neka idu u Rumuniju. Blic, 8. mart, str. 2. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=21&nav_category=11&nav_ id=399517.

766 767

286

Ljudska prava u primeni odabrane teme

2.3.2.3. Poloaj Roma Romi su i dalje daleko najugroenija nacionalna manjina u Srbiji, izloena irokoj diskriminaciji, a najvie u oblasti zapoljavanja, obrazovanja, zdravstva i stanovanja. Uz to, govor mrnje usmeren ka Romima je esta i rasporostranjena pojava, koja se retko i neadekvatno kanjava. Etniki motivisani napadi u kojima su rtve bili Romi, a koji su zabeleeni ranijih godina, nisu istraeni i sankcionisani na odgovarajui nain, to je svakako zabrinjavajue. Materijalni uslovi u kojima Romi ive su izuzetno teki, i verovatno ne postoji manjinska grupa koja ivi u teim uslovima. Nedostatak linih dokumenata je samo jo jedan od problema koji postoje ve godinama i koji dovodi do nemogunosti ostvarivanja nekih od osnovnih ljudskih prava ove populacije. Tokom 2009. godine znaajnu panju poloaju Roma u Srbiji posvetila su i relevantna meunarodna tela, kao i meunarodne i domae nevladine organizacije. Savetodavni komitet o Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina je u svom Miljenju o Srbiji768 posvetio jedno poglavlje poloaju Roma, ukazujui na pozitivne mere koje su vlasti preduzele u cilju poboljanja poloaja Roma (pre svega one koje sprovode u okviru Dekade Roma), ali i na probleme u sprovoenju ovih mera, kao to su izostanak konkretnih efekata mera koje drava preduzima na teak socijalno-ekonomski poloaj Roma, tekoe u koordinaciji izmeu ministarstava nadlenih za sprovoenje konkretnih mera, nedostatak mehanizama evaluacije uinjenog napretka i nedovoljna posveenost lokalnih vlasti reavanju problema. Komesar za ljudska prava Saveta Evrope je u svom izvetaju o poseti Srbiji, koju je sproveo oktobra 2008. godine,769 naveo da prema Romima u Srbiji postoje predrasude, sistemska diskriminacija, marginalizacija, kao i da su iskljueni iz drutvenog ivota. Komesar je posetio nehigijensko naselje kod mosta Gazela, a uslove ivota u ovom naselju je ocenio kao uasavajue i jedne od najgorih koje je video tokom svojih brojnih poseta zemljama lanicama Saveta Evrope.770 On je primetio da u javnosti postoji snano protivljenje raseljavanju nehigijenskih romskih naselja. Ovakvo raspoloenje javnosti manifestovalo se i posle njegove posete, prilikom brojnih protesta u mestima u koja su trebali biti preseljeni Romi iz nehigijenskih naselja na Novom Beogradu. I Komesar za ljudska prava i Savetodavni komitet su jo jednom konstatovali ozbiljnost problema nedostatka linih dokumenta i ukazali na posledice koje on ima po poloaj Roma. Amnesty international je krajem godine u izvetaju o Srbiji koji je uputio Komitetu za ljudska prava UN771 izrazio zabrinutost zbog toga to drava i dalje nije omoguila Romima da bez diskriminacije uivaju ljudska prava. AI je zabrinut zbog
768 769 Drugo Miljenje Savetodavnog komiteta (2009), st. 7488. Izvetaj Komesara za ljudska prava Tomasa Hamarberga (Thomas Hammarberg) o poseti Srbiji oktobra 2008, https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1417013&Site=CommDH&BackColorInt ernet=FEC65B&BackColorIntranet=FEC65B&BackColorLogged=FFC679#P554_106037. Ibid., st. 173. Amnesty International, Serbia: Briefing to the Human Rights Committee, decembar 2009. http://www.amnesty.org/en/library/info/EUR70/015/2009/en.

770 771

287

Ljudska prava u Srbiji 2009.

kontinuirane, iroko rasprostranjene i institucionalizovane diskriminacije Roma u ostvarivanju graanskih, politikih, socijalnih i ekonomskih prava. U izvetaju su kao najvei problemi istaknuti uslovi stanovanja i nedostatak linih dokumenata. Pozdravljeno je usvajanje akcionih planova vezanih za osnovne prioritete Dekade Roma (obrazovanje, zapoljavanje, stanovanje i zdravstvenu zatitu), kao i usvajanje Nacionalne strategije za unapreivanje poloaja Roma i akcionog plana za njeno sprovoenje. Moe se zakljuiti da su tokom 2009. godine na instituicionalnom nivou nainjeni koraci koji, uprkos propustima koji ih prate, predstavljaju pozitivan napredak na putu ka poboljanju poloaja Roma, ali treba istai da je efekte preduzetih mera jo uvek teko proceniti, delimino zbog toga to se rezultati nekih mera oekuju tek u budunosti, a delimino i zbog toga to ne postoje dovoljno razvijeni mehanizmi koji bi omoguili precizniju procenu efekata koje ove mere proizvode. Treba rei da jedan broj dravnih organa zaduenih za sprovoenje ovih mera nije pokazao potrebnu posveenost u njihovom sprovoenju. Na drugoj strani, odnos veine stanovnitva prema Romima je i dalje negativan i diskriminiui, i ispoljavao se esto i u svim oblastima drutvenog ivota i tokom 2009. godine. Institucionalne mere. Usvajanje Strategije za unapreivanje poloaja Roma u Republici Srbiji (Strategija) jedan je od najvanijih dogaaja koji je obeleio 2009. godinu kada je u pitanju romska nacionalna manjina. Rad na izradi ovakvog stratekog dokumenta poeo je jo 2003. godine kada je Ministrarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore sainilo Nacrt strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima, a u meuvremenu je Srbija 2005. potpisala Deklaraciju Dekade inkluzije Roma 20052015. Dugo pripremana i oekivana Strategija usvojena je na sednici Vlade u aprilu, dok je akcioni plan za njeno sprovoenje donet tokom jula. Vrednosti i naela na kojima poiva Strategija jesu potovanje zakonskih prava Roma, efikasno ukljuivanje Roma u sve oblasti drutvenog ivota, potovanje razliitosti, jednake mogunosti, rodna ravnopravnost, spreavanje i borba protiv svih oblika diskriminacije i sprovoenje mera afirmativne akcije, a kao osnovni strateki cilj proklamovano je smanjenje razlika izmeu romske populacije i ostalog stanovnitva. Do usvajanja ovog dokumenta na snazi su bili akcioni planovi iz 2005. godine za samo etiri prioritetne oblasti obrazovanje, stanovanje, zapoljavanje i zdravstvo, meutim, budui da je Strategijom obuhvaeno trinaest razliitih oblasti (etiri prioritetne, poloaj interno raseljenih lica, poloaj ena, informisanje, kultura, socijalna zatita, lina dokumenta, politiko uee, antidiskriminacija i pitanje povratka po osnovu sporazuma o readmisiji), neophodno je bilo sprovesti reviziju postojeih akcionih planova i definisati nove. Ovi operativni dokumenti integrisani su u jedan sveobuhvatni Akcioni plan za sprovoenje Strategije za unapreivanje poloaja Roma u Republici Srbiji (Akcioni plan) koji se odnosi na period od 2009. do 2011. godine.

288

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Koordinaciju u procesu sprovoenja Strategije vre Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Savet za unapreenje poloaja Roma i sprovoenje Dekade inkluzije Roma Vlade Republike Srbije, te se na njihov predlog pristupilo formiranju radnih grupa pri nadlenim ministarstvima772 i Komesarijatu za izbeglice koje bi se bavile realizacijom Akcionog plana u svom resoru. Predloeno je da radnom grupom predsedava dravni sekretar ili pomonik ministra, a da u rad budu ukljueni struni saradnici nadlenog ministarstva, predstavnici romskih udruenja graana, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, meunarodnih organizacija i, kao stalni lan, predstavnik Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Zadaci radnih grupa obuhvataju predlaganje prioritetnih mera iz Akcionog plana za narednu godinu, planiranje budeta za njihovo sprovoenje, praenje realizacije odreenih mera. Predvieni rok za njihovo formiranje je bio kraj jula 2009. godine, ali je veina ministarstava radne grupe oformila tek krajem godine. Ukupna izdvajanja iz republikog budeta za 2009. namenjena sprovoenju Akcionog plana su po prvi put jasno odreena. Iz budeta je obezbeeno upola manje sredstava nego to je prvobitno planirano, tako da je posle rebalansa budeta izdvojeno oko 525 miliona dinara. Meutim, kao i prethodnih godina, veina ministarstava773 je propustila da uvede posebne budetske linije za finansiranje Akcionog plana u delu iz njihove nadlenosti, to oteava kontrolu troenja opredeljenih sredstava. Savet za unapreenje poloaja Roma i sprovoenje Dekade ukljuivanja Roma (Savet) formiran je marta 2008. godine Odlukom Vlade Republike Srbije na period od etiri godine sa ciljem da priprema predloge politika i mera za poboljanje poloaja romske populacije, daje miljenje o planiranim budetskim sredstvima i prati sprovoenje Dekade ukljuivanja Roma (Dekade Roma) u Srbiji. lanove Saveta ine predstavnici nadlenih ministarstava, romskog civilnog sektora, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Tima za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva, beogradskog ombudsmana, uprave Grada Beograda, Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine, dok je za predsednika Saveta imenovan potpredsednik Vlade Boidar eli. Iako je Savet u obavezi da Vladi dostavlja izvetaj o radu najmanje svakih 90 dana, nije poznato da je takav izvetaj ikada sainjen i dostavljen Vladi na razmatranje. Od formiranja, Savet se sastao tri puta, od toga dva puta tokom 2009. godine. Krajem juna 2009. zavrilo se jednogodinje predsedavanje Srbije Dekadom Roma tokom kojeg su prioritetne oblasti bile: stanovanje (legalizacija i unapreenje uslova ivota u neformalnim romskim naseljima), suzbijanje diskriminacije u
772 Ministarstvo prosvete, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo kulture, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo za KiM, Ministarstvo unutranjih poslova, Ministarstvo pravde, Ministarstvo dravne uprave i lokalne samouprave. Izuzetak je Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, vidi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budetu Republike Srbije za 2009. godinu.

773

289

Ljudska prava u Srbiji 2009.

obrazovanju, izgradnja sistema evaluacije i monitoringa i razvoj Evropske romske politike. Za vreme predsedavanja odrana su tri sastanka Meunarodnog upravnog odbora Dekade ukljuenja Roma 20052015, a najveu panju privukla je meunarodna konferencija o obrazovanju romske dece pod nazivom Pravo na obrazovanje za svako dete: Uklanjanje sistemskih barijera za punu integraciju romske dece.774 Iako je stanovanje oznaeno kao jedna od prioritetnih tema,775 upravo je ovo pitanje u Srbiji izazvalo najvie kontraverzi, pre svega, prilikom ruenja neformalnih naselja u Beogradu. Za potrebe predsedavanja iz budeta je obezbeeno 22.200.000,00 dinara. U ovom periodu imenovan je i Nacionalni koordinator Dekade potpredsednik Vlade Boidar eli. Novoformirano telo je i Radna grupa za izradu plana socijalne inkluzije Roma privremeno nastanjenih u neformalnim naseljima, obrazovana odlukom Vlade iz jula 2009. Ova radna grupa broji dvanaest lanova, predstavnika resornih ministarstava,776 ali zauuje da za lanove nije imenovan niko iz optinskih struktura vlasti, budui da se problem neformalnih naselja nikako ne moe reiti bez organa lokalne samouprave. Zadaci radne grupe su da predlae mere, sprovodi procenu potreba, predlae planove zbrinjavanja porodica, i obavlja druge poslove u vezi s pitanjima od znaaja za inkluziju Roma privremeno nastanjenih u neformalnim naseljima. Diskriminacija, govor mrnje i etniki motivisani napadi na Rome. Najvie panje tokom 2009. godine, kada je u pitanju odnos drutva prema Romima, izazvalo je preseljenje romskih porodica iz nelegalnih i nehigijenskih naselja na Novom Beogradu. Radi se uglavnom o Romima interno raseljenim sa Kosova, ili sa juga Srbije, od kojih jedan broj nema nikakva lina dokumenta. Deca iz ovih porodica nisu ila u kole niti su ikada ostvarivala pravo na zdravstvenu zatitu. U ovim naseljima nije bilo ni struje ni vode, a esto su se deavali i poari. U februaru je, posle poara koji je izbio u naselju kod mosta Gazela, jedan broj porodica umesto izgorelih baraka za smetaj dobio kontejnere, ali se tada javio problem sa grejanjem, jer kontejneri nisu bili opremljeni nikakavim grejnim telima, a Romima nije bilo dozvoljeno da vre prepravke na kontejnerima, tako da nisu mogli da ih prilagode grejanju na drva. Osim toga, kontejneri nisu bili dovoljno veliki, pa je u nekima na 18 kvadratnih metara bilo smeteno i po 10 osoba.777 Kako su kontejnere dobili samo Romi koji su imali prijavljeno prebivalite u Beogradu, ostali su se sklonili u barake svojih suseda, tako da su ionako oajni uslovi ivota u ovom naselju postali jo gori.778 Kako je grad doneo odluku da se sva nelegalna i nehigijenska naselja rasele, svaka gradska optina (izuzev etiri centralne) se obavezala da pronae adekvatnu
774 775 776 777 778 www.mp.gov.rs. Odrana radionica Za bolje stanovanje i naselja Roma, 2728. novembar 2008. Sl. glasnik RS, 55/09. Blic, 10. februar, str. 17. Politika, 13. februar, str. 23.

290

Ljudska prava u primeni odabrane teme

lokaciju za kontejnere u koje je trebalo da budu smeteni raseljeni Romi.779 Meutim, ovaj plan je nailazio na otpor graana u gotovo svim optinama u kojima je bilo planirano doseljavanje romskih porodica. U aprilu su stanovnici Boljevca silom spreili doseljavanje romskih porodica u kontejnere koji su postavljeni u ovom mestu. Oni su prvo blokirali put i pretili da e zapaliti postavljene kontejnere, da bi kasnije razlupali vrata i prozore na kontejnerima i pokuali da ih zapale. Posle toga, stanovnici Boljevca organizovali su deurstvo, kako bi spreili eventualno doseljavanje Roma. Policija je tada saoptila da niko od graana Boljevca nije priveden, a gradonaelnik Dragan ilas je zatraio sproveenje istrage zbog ovog incidenta i najavio da e Romi, koji su zbog ovoga nekoliko dana proveli na ulici, biti smeteni u prihvatne centre, ali samo ukoliko imaju prijavljeno prebivalite na teritoriji Beograda, dok je za ostale bilo predvieno vraanje u sredine iz kojih su doli u Beograd.780 Gotovo niko od Roma koji su iveli u nelegalnim i nehigijenskim naseljima ne eli da se vrati u mesto iz kog je doao u Beograd, za neke od njih, prvenstveno one doseljene sa Kosova, povratak nije mogu, a nije malo ni onih koji nemaju nikakva lina dokumenta te nikada nisu ni imali prijavljeno prebivalite. Protesti graana protiv doseljavanja Roma u nihove optine nastavili su se u maju i junu. Protestovali su stanovnici Male Vrbice (optina Mladenovac), Zveke (Obrenovac), Meljaka (Barajevo), koji su se uglavnom okupljali na mestima predvienim za smetaj romskih porodica, spreavajui njihov dolazak, a bilo je i blokada puteva. Neki od graana koji su se protivili doseljavanju Roma u svoj komiluk pokuali su koristiti i pravna sredstva kako bi spreili doseljavanje, pa je tako zatitnik graana dobio predstavku graanina Ove koji je tvrdio da bi doseljavanje Roma dovelo do asimilacije rumunskog stanovnitva koje ivi u tom mestu, ime bi bila prekrena zabrana vetake asimilacije stanovnitva ustanovljena Ustavom. Interesantno, zatitnik graana se sloio s argumentacijom iz ove predstavke i predloio gradskim vlastima da Rome presele na drugo mesto.781 U postupku raseljavanja nelegalnih romskih naselja, koje se od poetka vezivalo za proces priprema za odravanje Univerzijade, u junu je naselje u Bloku 67, koje se nalazilo uz tzv. univerzitetsko naselje Belvil (Belville), bilo ograeno icom, tako da je Romima koji su u njemu iveli bila ograniena sloboda kretanja. Ovo je izazvalo otre reakcije dela javnosti, odnosno nevladinih organizacija, koje su traile i smenu gradonaelnika Beograda, Dragana ilasa. Prema podacima koje je krajem godine prilikom posete Romima koji su iz naselja kod Gazele preseljeni u optinu Barajevo prikupio zamenik zatitnika graana zaduen za prava nacionalnih manjina Goran Bai, uslovi ivota ovih ljudi su
779 780 781 Blic, 9. jun, str. B3. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=04&dd=05&nav_category=11&nav_ id=353864 Vidi Miljenje zatitnika graana povodom tenzija i ispoljenih neprihvatljivih drutvenih stavova u vezi s planom raseljavanja nehigijenskih romskih naselja, 10. februar, http://www.ombudsman.rs/attachments/406_misljenje%20ovca.pdf.

291

Ljudska prava u Srbiji 2009.

sada povoljniji, deca idu u kolu (kao i deo odraslih), a lokalni centar za socijalni rad i optina preduzimaju napore kako bi se suzbili uzroci siromatva. Meutim, i dalje su izraeni problemi sticanja linih isprava, prostorne segregacije i zapoljavanja.782 Taan broj nelegalnih naselja u kojima ive Romi se tano ne zna, a prema nekim procenama sa poetka 2009. godine u Beogradu ih je bilo najmanje 130, a na celoj teritoriji Srbije oko 600. Jo jedan od primera iskazane netolerancije prema Romima tokom 2009. godine predstavlja protivljenje graana jedne ulice u Niu da ona ponese ime romskog umetnika, pevaa abana Bajramovia. Naime, poto su gradske vlasti najavile odluku kojom bi promenile ime ulice Juni bulevar i dale joj ime u ast nedavno preminulog abana Bajramovia, u aprilu su se graani ove ulice pobunili zbog takve odluke i uputili peticiju gradskim vlastima, traei da naziv ne bude promenjen. Gradska skuptina je ipak u maju donela odluku da promeni naziv ulice, tako da je nekadanji Juni bulevar postao Bulevar abana Bajramovia, to je ponovo izazvalo nezadovoljstvo graana. Organizator potpisivanja peticije protiv preimenovanja ulice, Zoran Lukovi, tada je izjavio: Takva odluka je nasilje i nametanje obaveze da budemo ponosni na Bajramovia, o kojem kao umetniku ne znamo dovoljno, ali ga poznajemo kao sugraanina sklonog porocima. Ima predloga da se u naem naselju blokiraju pruga i raskrsnica (na putu za Sofiju), i da se prikupi 5.000 potpisa kako bi se ulici vratio stari naziv. Moj predlog je da iskaemo graansku neposlunost tako to emo u linoj dokumentaciji prebaciti sve adrese na bone ulice, kojih ima dosta, tako da budui Bulevar abana Bajramovia nee imati nijednog stanovnika.783 Najozbiljniji primer govora mrnje i poziva na nasilje prema Romima desio se u februaru, posle ubistva osamnaestogodinjeg Marka Simeunovia, koga je u Kraljevu ubio maloletni, esnaestogodinji Rom, koji je odmah uhapen i protiv koga je pokrenut krivini postupak. Utvreno je da ubistvo nije bilo etniki motivisano. Odmah nakon ovog dogaaja, grupa graana Kraljeva je preko internet mree Fejsbuk pozvala na lin Roma i spaljivanje njihovog naselja u Kraljevu. Oni su pozvali graane da se okupe na mestu ubistva i odatle krenu ka romskim naseljima. Ova najava izazvala je veliku uznemirenost Roma u Kraljevu, koji iz straha od odmazde danima nisu slali decu u kolu.784 Ipak, policija je preventivno reagovala i nije dozvolila bilo kakve incidente. Istovremeno su se pojavili grafiti koji predstavljaju govor mrnje usmeren prema Romima. U Valjevu je na fasadi jedne kue u blizini romskog naselja Bair ispisan grafit Stop ciganskom teroru.785
782 783 784 785 http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/aktivnosti/informacije/691-2009-12-10-13-49-08. http://www.danas.rs/vesti/hronika/dezurna/ulica_bez_stanovnika.47.html?news_id=160412. Kurir, 14. februar, str. 15. Politika, 18. februar, str. 8.

292

Ljudska prava u primeni odabrane teme

2.4. Pravo na ivot

2.4.1. Rad na rasvetljavanju ubistava
Na rasvetljavanju politikih ubistva, od kojih su se neka desila pre vie od jedne decenije, dravni organi su i ove godine uinili veoma malo. ak deceniju posle politikih promena u Srbiji nema stvarne politike volje za suoavanjem s prolou, te mnoga ubistva ostaju nerazjanjena. Nosioci politikih i pravosudnih funkcija, pod slabim pritiskom javnosti, s vremena na vreme daju izjave o tome da je nuno efikasno postupati u ovim predmetima ili da se na njima intenzivno radi, ali nikakvi znaajni rezultati do sada nisu predoeni srbijanskoj javnosti. Vrilac dunosti republikog javnog tuioca Slobodan Radovanovi izjavio je da se u nerazjanjenim sluajevima smrti novinarke Dade Vujasinovi 1994. godine i dvojice gardista786 na Topideru 2004. najverovatnije radi na ubistvima, i da bi u suprotnom tuilatvo arhiviralo ove sluajeve (Danas, 5. februar, str. 25). Istrani postupak povodom smrti gardista Draena Milovanovia i Dragana Jakovljevia 5. oktobra 2004. u vojnom objektu Kara, koji je proglaen slubenom tajnom, nastavljen je sasluavanjem 35 svedoka koji do sada nisu davali izjave sudu (Blic, 9. jun, str. 16 i Danas, 2021 jun, str. 5). Tuilatvo je krajem januara, posle supervetaenja balistiara, pokrenulo pretkrivini postupak za ubistvo Dade Vujasinovi 1994. godine, koje je godinama tretirano kao samoubistvo (Blic, 8. april, str. 14). Kada je u pitanju ubistvo novinara Slavka uruvije, poinioci i naruioci tog zloina jo uvek nisu otkriveni. Poetkom godine specijalni tuilac za organizovani kriminal Miljko Radosavljevi izjavio je da je sluaj uruvija i dalje prioritet, dodao da do sada prikupljeni dokazi nisu dovoljni za pokretanje istrage i zakljuio da postoji napredak u pretkrivinom postupku (Vesti B92, 3. januar). Radovanovi je izjavio da tuilatvo zna da je iza ovog ubistva stajala Sluba dravne bezbednosti, ali da je ono uinjeno na profesionalan nain i da jo uvek nisu uspeli da utvrde konkretnog ubicu (Danas, 5. februar, str. 25). U novembru su mediji objavili da bi jedan od osuenih pripadnika zemunskog klana, koji je u bekstvu, mogao da pomogne u otkrivanju onih koji su ubili uruviju, u zamenu za policijsku zatitu (Blic, 13. novembar, str. 16).

2.4.2. Pravo na ivot i policija

ore Zari, fudbaler fudbalskog kluba Resnik, ubijen je u intervenciji interventne brigade beogradske policije u ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Patrola je u ranim jutarnjim satima zaustavila vozilo koje je prolo na crveno. Zari je sedeo na mestu suvozaa i nije posluao naredbu policije da izae iz vozila. Pripadnik policije Miljan Raievi je priao vozilu s repetiranim slubenim pito786 Vidi vie o dogaanjima u vezi s ubistvima gardista tokom ranijih godina, Izvetaj 2008, II 2.7.1. i Izvetaj 2007, II 2.8.1.

293

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ljem i pri pokuaju da Zaria izvue iz vozila, pod ne sasvim jasnim okolnostima, ispalio metak koji ga je usmrtio na mestu (Politika, 21. mart, str.10). Miljan Raievi je 13. novembra pred Okrunim sudom u Beogradu osuen na sedam godina zatvora zbog ubistva ora Zaria (Vesti B92, 13. novembar). Predsednik sudskog vea ivota oinevi rekao je pri izricanju presude da je sud naao da je Raievi izvrio krivino delo ubistva, ali nije usmeno obrazloio presudu navodei da e obrazloenje biti u pismenom otpravku presude. Okruno tuilatvo tereti Raievia za ubistvo s umiljajem, jer je ispalio smrtonosni hitac u Zaria, s razdaljine od pet centimetara, iako situacija nije iziskivala silu. U optunici se navodi da je policajac bio uraunljiv, svestan svog dela, a u mladia je pucao s vrlo male udaljenosti, to su pokazali nalazi vetaka balistiara. Neposredno posle ovog incidenta policija je saoptila da je Zari ubijen posle policijske potere, poto se opirao hapenju, jer nije eleo da izae iz vozila i otimao se s policajcem oko pitolja. Raievi se tokom trajanja postupka nalazio u pritvoru zbog visine zapreene kazne, kao i zbog okolnosti pod kojima je delo izvreno. Vrhovni sud Srbije doneo je reenje kojim se potvruje presuda Okrunog suda u Kruevcu kojom su za ubistvo hrvatskog dravljanina Jakupa Hajdinija osueni Igor Mari, Aleksandar Jovanovi i Milan Veljovi. Osueni su obueni u policijske uniforme na prevaru izvrili otmicu, a potom i ubistvo Hajdinija (Politika, 8. avgust, str.9). 787

2.4.3. Nestruno i nesavesno leenje

Okruno javno tuilatvo pokrenulo je postupak protiv etvorice lekara za koje se sumnja da su odgovorni za smrt trogodinje Anje Grahovac (Politika, 23. april, str. 10). Osim krivinog, protiv ovih lekara pokrenut je postupak i pred Sudom asti Lekarske komore Srbije. Postupak je pokrenula direktorka komore po slubenoj dunosti, i njenim predlogom je odgovornost proirena i na direktorku klinike Perkfekta, kao odgovorno lice (Blic, 13. jul, str. 15).788 Optinski sud u Kragujevcu osudio je Neboju Z. za teko delo protiv zdravlja ljudi, zbog smrti devojice Mile Andri 1998. godine, u postupku koji je po privatnoj tubi trajao vie od deset godina (Veernje novosti, 12. septembar, str. 12). Isti sud je osudio lekara Dragana M. na osam meseci zatvora i tri godine zabrane obavljanja lekarskog posla. On je u privatnoj ordinaciji Magnetne rezonance 2006. godine pregledao devojicu D. M. i naao da je nalaz uredan, a devojica deset meseci kasnije preminula od tumora na mozgu (Veernje novosti, 15. jul, str. 11). U Drugom optinskom sudu u Beogradu zapoelo je suenje petorici lekara optuenih za nesavesno leenje Zorana Novkovia koji je 2003. godine preminuo od sepse koja je nastupila usled nezaleene zubobolje (Kurir 27. maj, str. 10). Natalija Tei, stara 16 meseci, preminula je od meningitisa na Univerzitetskoj klinici u Tirovoj 30. maja. Devojica je upuena u ovu bolnicu poto je tri
787 788 Vidi vie o ubistvu Hajdinija Izvetaj 2008, II 2.7.4. i Izvetaj 2007, II 2.8.5. Vidi vie u Izvetaj 2008, II 2.7.2.

294

Ljudska prava u primeni odabrane teme

puta bila pregledana u ogranku u Bloku 44 Doma zdravlja na Novom Beogradu. Roditelji su podeli prijavu Ministarstvu zdravlja zbog sumnje da su dve doktorke iz ovog Doma zdravlja nesavesno leile devojicu (Politika, 5. jun, str. 9). Inspekcija Ministarstva zdravlja koja je izvrila kontrolu strunog rada u ovoj ustanovi pronala je jedino nepravilnosti u voenju medicinske dokumentacije. Ceo sluaj predat je etvrtom optinskom tuilatvu u Beogradu. Odbornici gradskog parlamenta po skraenom postupku, na predlog gradonaelnika, smenili su iz moralnih razloga sa dunosti direktorku Doma zdravlja Novi Beograd i imenovali novog vrioca dunosti (Politika, 23. jun, str. 8). U Bolnici u Kragujevcu 29. marta preminula je Olivera Velji od komplikacija koje su nastupile nakon poroaja. Ministarstvo zdravlja je izvrilo provere kvaliteta strunog rada i utvrdila da nije bilo propusta u radu. Predmet je predat tuilatvu, kako bi se sprovela istraga radi utvrivanja eventualne krivine odgovornosti. Direktor bolnice i dvoje lekara podneli su ostavke iz moralnih razloga (Politika, 26. maj, str. 10). U istoj bolnici preminula je beba porodice Lojanica koja je protiv istih lekara podnela krivinu prijavu zbog nesavesnog leenja i tekog dela protiv zdravlja ljudi (Veernje novosti, 27. maj, str. 6). Protiv neuropsihijatra zajearskog Zdravstvenog centra pokrenuta je istraga zbog sumnje da je odgovorna za smrt Slaana Stojkovia, koji je preminuo od upale plua dok je bio na leenju od psihoze (Blic, 1. april, str. 14).

2.4.4. ivot u zdravoj ivotnoj sredini

Tokom 2009. godine zagaenja ivotne sredine prouzrokovana neodgovornou i nemarnou bila su brojna. Vani zakoni u ovoj oblasti, koji mnogo bolje i detaljnije regulie ovu oblast nego to je to do sad bio sluaj i kojima su kazne u ovoj oblasti viestruko poveane, tek su nedavno usvojeni i ostaje jo da se vidi na koji nain e uticati na zagaivae. Pored nemarnosti i neodgovornosti, problem svakako predstavlja i injenica da zatita ivotne sredine graanima nije u dovoljnoj meri vana. Ovo pokazuje i istraivanje koje su Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) sproveli o pitanjima zatite ivotne sredine.789 Anketirano je 1.668 ispitanika, a rezultati pokazuju da je ekologija veoma nisko na listi prioriteta graana (prioritet je za samo 3% stanovnika), a samo 10% je spremno da svojim linim angamanom d neki doprinos reavanju ekolokih problema (preko 70% graana veoma malo, ili nimalo uestvuje u ekolokim akcijama i kampanjama). Interesantno je to to graani o ekolokim problemima razmiljaju samo u globalnim razmerama, dok o situaciji u Srbiji ne znaju mnogo, niti ih ona interesuje (samo dva ispitanika su se setila protesta graana Paneva). Kako su graani ve godinama izloeni svetskim kampanjama o globalnom zagrevanju i
789 Istraivanje je mogue videti na: http://www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/prezentacije/prezentacija_ekologija_09_03_2009.pps#273, 9, Slide 9.

295

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ostalim ekolokim problemimam na globalnom nivou, jasno je da je to imalo uticaja i da su dobre kampanje klju za jaanje svesti o ovom problemu. Naalost, iz godine u godinu ponavljaju se isti problemi i isti zagaivai.

2.4.5. Opasni otpad

Prema izvetaju Sektora za kontrolu i nadzor Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, u Srbiji ima oko 440 preduzea koja koriste opasne materije, od eka je 100 u Beogradu.790 Prema podacima ovog sektora, u Srbiji se godinje proizvede vie od pet miliona tona opasnog otpada. Kako u Srbiji ne postoji nijedno skladite ili pogon za unitenje opasnog otpada, fabrike ovaj otpad skladite na sopstvenom lokacijama, najee neprikladno i nepropisno. ak 62% privremenih skladita opasnog otpada ne zadovoljava propisane uslove, a samo 5% opasnog otpada privremeno se uva na propisan nain. Pored novonastalog otpada, veliki problem je to postoje i zalihe otpada iz prolosti.791 Primer na kom bi svakako u budunosti trebalo da se pokae uticaj izmena zakonodavstva na praksu jeste preduzee Zvezda Helios792 a. d. iz Gornjeg Milanovca, koje ve vie godina nepropisno postupa s opasnim otpadom. Jo 2007. godine Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja naloilo je da se izvri pravilno skladitenje opasnog otpada koji se nalazi u krugu preduzea, tako da se ne dovedu u opasnost ivot i zdravlje ljudi, ne zagadi ivotna sredina, da se otpad obezbedi i da se preduzmu mere zatite od udesa. Kako preduzee nije nita preduzelo, Optinskom javnom tuilatvu podneta je krivina prijava 14. decembra 2007. godine zbog ispiranja opasnog ambalanog otpada i putanja otpadnih voda u gradsku kanalizaciju, usled ega je dolo do zagaenja ivotne sredine, a i onemoguen je rad postrojenja za preiavanje komunalnih otpadnih voda Mlakovac iz tog grada, ali je krivinu prijavu 1. februara 2008. godine odbio zamenik javnog tuioca iz Gornjeg Milanovca.793 Posle toga Republika inspekcija za zatitu ivotne sredine podnela je 12. februara 2008. prijavu za privredni prestup Optinskom javnom tuilatvu, koja je procesuirana, a poiniocima su izreene blage novane kazne (pravno lice kanjeno je s 80.000 dinara, a odgovorno lice sa 15.000 dinara). S obzirom na blage kazne, s jedne strane, i injenicu da je zbrinjavanje opasnog otpada skupo, s druge strane, Zvezda Helios i dalje je nastavila nepropisno postupanje sa opasnim otpadom.794 Ekoloki inspektori su 24. decembtra 2008. godine utvrdili da se opa790 791 792 793 794 http://www.ekoplan.gov.rs/srl/Izvestaji-7-document.htm. Jedna od retkih fabrika koja je reila problem zaliha je Zastava, koja je 2.000 tona ovog otpada izvezla u Austriju gde e biti uniten. Vrednost ovog posla je 2,5 miliona evra. Zvezda Helios poseduje sertifikate za unapreenje sistema upravljanja kvalitetom i zatitom ivotne sredine prema standardima ISO 9001:2000 i ISO 1400. Vidi http://www.ekoplan.gov.rs/srl/Krivicna-i-prijave-za-privredni-prestup-protiv-preduzecaZvezda-Helios-323-c29-content.htm. U Srbiji ne postoji spalionica hemijskog otpada. Najblia je u okolini Linca u Astriji gde unitenje bureta standardne veliine sa transportom do tamo kota 500 evra (2,5 evra po kilogamu).

296

Ljudska prava u primeni odabrane teme

san otpad odlae u Gornjem Milanovcu, i 16. februara ove godine podneta je prijava za privredni prestup Optinskom javnom tuilatvu u aku jer je to preduzee upravljalo opasnim materijama, a nije obezbedilo preduzimanje svih potrebnih zatitnih i sigurnosnih mera kojima se rizik od opasnosti po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguu meru, a 18. februara podneta je i krivina prijava zbog nepostupanja po odluci nadlenog organa o preduzimanju mera zatite ivotne sredine i skladitenja generisanog opasnog otpada u posebno ureenom skladitu u okviru preduzea (Veernje novosti, 26. februar, str. 15). Najvei problem u ovom sluaju predstavlja injenica da je veliki broj buradi se hemikalijama iz Zvezde Helios stavljen u promet na teritoriji Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Knia i Topole. Republika inspekcija otkrila je vise od 20 lokacija gde se odlagao opasni otpad. Prema izvetaju Sektora za kontrolu i nadzor u odseku Kraljevo, u oko 600 buradi, od kojih su mnoga bila ispranjena, brojnim plastinim kontejnerima, tankovima i kantama inspekcija je pronala blizu 80.000 litara opasnih materija (Veernje novosti, 5. mart). Burad iz ovog preduzea ve decenijama radnici uzimaju i nose kui ili prodaju, a otrov se koristi za spaljivanje korova ili na druge naine u domainstvima. Ekoloka inspekcija je i posle ovih incidenata dala jo jednu ansu preduzeu Zvezda Helios, koje zapoljava 177 radnika, tako da e zabraniti rad tek ukoliko fabriko skladite bude popunjeno kancerogenim otpadom i ukoliko ga firma tada ne izveze ili ne proiri magacin. Zvezda Helios preuzela je 13.621 kilogram otpadnog materijala iz etiri umadijske optine i uskladitila ga u krugu fabrike (Blic, 27. februar). Pored nepravilnog tretmana otpada, jedan od problema i uzroka mnogih ekolokih incidenata jeste, svakako, i tehnoloka zastarelost postrojenja. Koliki rizik predstavljaju velika postrojenja u centru Beograda videlo se i kada je velika koliina hlorovodonine kiseline iscurela iz cisterne u pogonu hale Beogradske industrije piva.795

2.4.6. Divlje deponije

U Srbiji psotoji duga tradicija loeg upravljanja otpadom. Loe odravanje deponija i njihov mali broj doveo je do toga da u Srbiji ima vie od 3000 tzv. divljih deponija.796 injenica je da mnoge optine esto iste i uklanjaju deponije, ali one zbog nepostojanja sistemskog reenja ponovo nastaju na istim mestima.797 Praksa pokazuje da divlje deponije prave graani koji ive u njihovoj blizini, jer ne postoji komunalno odnoenje smea. Usvajanjem Zakona o ambalai i ambalanom otpadu i Zakona o upravljanju otpadom stvoreni su uslovi za stvaranje reciklane industri795 796 797 http://www.vesti.rs/Hronika/Ekoloski-incident-u-BIP-u.html http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Srbiji-3_000-divljih-deponija.lt.html. U Subotici se, na primer, na sanaciju i otklanjanje divljih deponija iz optinskog budeta godinje izdvoji vie od pet miliona dinara. http://www.naslovi.net/2008-01-18/danas/neunistivedivlje-deponije/547742.

297

Ljudska prava u Srbiji 2009.

je. Iz ovogodinjih akcija Ministarstva vidi se da je reavanje problema divljih deponija predstavljalo prioritet za ovu i za sledeu godinu, pa postoji nada da se mogu oekivati dobri rezultati na ovom polju.

2.4.7. Bor i Panevo

O problemima u Boru i Panevu ne moe se priati na nivou pojedinanih incidenata, jer je situacija u ovim gradovima teko hronino stanje za koje ni u 2009. godini nije pronaeno reenje. Dva propala tendera za prodaju RTB Bor i zastarela tehnologija ine da Bor predstavlja crnu taku Srbije. Basenska Topionica je najvei problem RTB. U prethodnih 100 godina proizvedeno je 680.000.000 tona otpada u kom najvei udeo imaju otrovi sa sulfatima (godinje 200.000 tona), arsenom (1.000 tona) i drugim tekim metalima (3.600 kg ive) (Politika, 11. februar, str. 8). Dovoljno govori i podatak da u Boru vie od treine sumpordioksida izae iz fabrike, dok u savremenim topionicama izlazi manje od 5 %. U Panevu su vie puta tokom godine vrednosti benzena i drugih tetnih materija u vazduhu bile poviene daleko iznad dozvoljenih vrednosti. Gradonaelnica Paneva Vesna Martinovi zatraila je 27. novembra od nadlenih da preduzmu konkretne mere za spreavanje daljeg zagaenja vazduha koje ugroava elementarne ivotne uslove i zdravlje graana i da o preduzetim merama, bez odlaganja, bude obavetena javnost. Ona je ovo izjavila posle viednevnog zagaenja ivotne sredine tokom kojeg su u vazduhu izmerene prekomerne koliine benzena, ugljenmonoksida, vodonik-sulfida, prakastih materija i ai. Zagaenje vazduha potie iz postrojenja za otpadne vode Petrohemije (Blic, 27. novembar). Posle ovog apela ministar ivotne sredine i prostornog planiranja Oliver Duli rekao je da e neka postrojenja u Rafineriji nafte Panevo i u Petrohemiji biti renovirana i modernizovana, ali da e radovi na tome poeti tek krajem 2010. godine.798 U decembru su predstavnici grada Paneva, Centra za istiju proizvodnje Srbije, HIP Petrohemija i osam javnih preduzea sa teritorije Paneva potpisali memorandum o realizaciji projekta istija proizvodnja u saradnji sa lokalnom samoupravom. Panevo je prva optina u Srbiji koja e pokuati da na ovaj nain smanji zagaenja.

2.5. Zabrana muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja

Poetkom 2009. godine objavljene su Zakljune napomene o Srbiji Komiteta protiv muenja UN799 i Izvetaj o poseti Srbiji novembra 2007. godine Evropskog komiteta za spreavanje muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja ili ka798 799 http://www.ekoforum.org/zim/vest.asp?vID=209. Dok. UN CAT/C/SRB/CO/1.

298

Ljudska prava u primeni odabrane teme

njavanja (CPT)800. U oba ova dokumenta konstatuje se da je Srbija preduzela mere u cilju spreavanja muenja (pre svega mere na unapreenju pravne regulative), a u Izvetaju Evropskog komiteta se navodi da je broj pritubi zbog zlostavljanja zabeleen prilikom poslednje posete manji od onog zabeleenog prilikom prethodne posete 2004. godine. Manji broj pritubi zbog muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja nego ranijih godina zabeleio je i Amnesty International, to je i navedeno u izvetaju o Srbiji upuenom Komitetu za ljudska prava UN u decembru.801 Zatitnik graana i njegov zamenik zaduen za prava lica lienih slobode su u vie navrata iznosili ocenu da u Srbiji ne postoji institucionalna, sistemska tortura, ali da postoje brojni sluajevi surovog, neovenog i poniavajueg kanjavanja ili postupanja.802 Prenaseljenost zatvora, loi uslovi boravka u policijskim stanicama i vie nego loi uslovi boravka u psihijatrijskim i socijalnim ustanovama u kojima se nalaze lica liena slobode krajnje su zabrinjavajue injenice i preduslovi za ozbiljno krenje prava lica lienih slobode. Posebno je zabrinjavajua injenica da sluajevi muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja i kanjavanja zabeleeni prethodnih godina nisu adekvatno istraeni, a poinioci kanjeni.

2.5.1. Stanje u zatvorima

Krajem 2009. godine u zatvorima u Srbiji se nalazilo oko 11.000 lica, to je za oko 1.000 vie nego u isto vreme prole godine. Ukoliko bi se primenili standardi koji se odnose na uslove boravka lica lienih slobode u zatvorskim ustanovama, a koji su ustanovljeni relevantnim domaim (Zakon o izvrenju krivinih sankcija) i meunarodnim dokumentima (Evropska zatvorska pravila i Standardi CPT), kapaciteti zatvora u Srbiji bili bi dovoljni za smetaj izmeu 6.000 i 7.000 ljudi. Imajui u vidu injenicu da na izvrenje kazne eka nekoliko hiljada ljudi i da su tokom 2009. godine usvojene izmene Krivinog zakonika kojima je pootrena kaznena politika, jasno je da e prenaseljenost i iduih godina predstavljati osnovni problem zatvorskog sistema. Ne treba izgubiti iz vida ni injenicu da je novi Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima803 predvideo zatvorske kazne za itav niz prekraja to e jo doprineti porastu broja lica u zatvorima. Trenutno je u izgradnji jedan zatvor iji kapacitet e biti dovoljan za smetaj izmeu 400 i 500 ljudi. Razvijeniji sistem alternativnih sankcija bi mogao donekle ublaiti problem prenaseljenosti, jer je broj lica osuenih na kazne do godinu dana zatvora vrlo veliki (5.250 od 7.963, odnosno 65% lica upuenih na izdravanje kazne tokom 2008. godine), a deo njih je svakako podoban za izdravanje kazne van zatvorskih ustanova.
800 801 802 803 http://www.cpt.coe.int/documents/srb/2009-01-inf-eng.htm#_Toc196050077. Amnesty International, Serbia: Briefing the Human Rights Committee, decembar 2009, http:// www.amnesty.org/en/library/info/EUR70/015/2009/en. Vidi www.ombudsman.rs. Sl. glasnik RS, 41/09.

299

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Poveanje broja zatvorenika nije praeno poveanjem broja zaposlenih u slubi obezbeenja, tako da je ugroena kako bezbednost unutar zatvora, tako i eksterna bezbednost. Kao to je ve pomenuto, broj pritubi zbog fizikog zlostavljanja koje su u poslednje vreme beleili Evropski komitet i Amnesty International je manji nego prethodnih godina, ali ih ipak i dalje ima. Evropski komitet je zabeleio vrlo malo pritubi u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici i u Okrunom zatvoru u Beogradu, ali je primio veliki broj pritubi o fizikom zlostavljanju u Kaznenopopravnom zavodu u Poarevcu, posebno u njegovom VII paviljonu. Osuenici su prijavljivali da su bivali odvoeni u podrumske prostorije i fiziki zlostavljani zbog ulaganja prigovora na rad slube obezbeenja. Delegacija Evropskog komiteta je stekla utisak da u VII paviljonu KPZ Poarevac postoji atmosfera straha, a primeena je i napeta atmosfera u ustanovi. U novembru je uhapeno 12 straara Okrunog zatvora u Leskovcu, osumnjienih za muenje osuenika. Protiv njih je pokrenut istrani postupak, kao i protiv biveg upravnika zatvora i dvojice naelnika slubi, koji se terete za neprijavljivanje nasilja. Kako je izvestila RTV B92, o muenju i zlostavljanju zatvorenika saznalo se kada je neko od zaposlenih ili bivih radnika Okrunog zatvora u Leskovcu nadlenim organima dostavio video materijal koji su snimile zatvorske kamere, a na kojem se mogu videti brutalno pretueni zatvorenici. Nezavisnost zdravstvene slube u zatvorima nije obezbeena. Ova sluba se i dalje nalazi u nadlenosti Uprave za izvrenje krivinih sankcija, odnosno Ministarstva pravde, a ne Ministarstva zdravlja, to bi bilo preporuljivo. Zaposleni u zatvorskim zdravstvenim slubama su slabije plaeni nego medicinsko osoblje civilnih bolnica. Kada leenje zatvorenika nije mogue u okviru zatvora, ono se sprovodi u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu ili u gradskim bolnicama. Deava se da zatvori neredovno izmiruju obaveze prema bolnicama i apotekama, to je u nekim sluajevima rezultiralo uskraivanjem zdravstvenih usluga zatvorenicima. Beogradski centar za ljudska prava je krajem godine obaveten o tome da je u Kazneno-popravnom zavodu u Niu i u Okrunom zatvoru u Leskovcu 5 osuenika koji su HIV pozitivni ostalo bez terapije u periodu duem od mesec dana. U junu je u Kazneno-popravnom zavodu u Niu jedan osuenik trajkovao glau jer mu zatvorska uprava nije omoguila popravku invalidskih kolica, bez kojih mu je kretanje bilo potpuno onemogueno. On je prijavio da su mu kolica pokvarena prilikom pretresa 1. juna, posle ega je traio popravku, a kako je nije dobio, 15. juna je poeo trajk glau. Kolica su odnesena na popravku tek 28. juna, posle intervencije zatitnika graana, ali je osuenik nastavio trajk glau reen da ga prekine tek kada dobije popravljena kolica. Osuenik je umro 30. juna, a ispostavilo se da je uzrok smrti prekomerna upotreba narkotika. Zatitnik graana je posle ovog dogaaja posetio KPZ u Niu i konstatovao da je nainjen propust u radu.804
804 Vidi http://www.ombudsman.rs/attachments/726_Prep%20inv%20str%20glad%20281209.pdf.

300

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Krajem septembra je oko 100 zatvorenika KPZ u Niu trajkovalo glau zbog loih uslova smetaja.805 U Okrunom zatvoru u Leskovcu je 29. septembra ranjen zatvorenik tako to je pogoen iz vatrenog oruja kroz ogradnu icu, dok se nalazio u etnji u poluotvorenom odeljenju zatvora.806 Posle ovog incidenta je smenjen upravnik zatvora. Zatitnik graana je 31. decembra doneo preporuku kojom je naloio da u ustanovama za izvrenje krivinih sankcija bude izvreno odvajanje zatvorenika koji su puai od nepuaa. Zatitnik graana je utvrdio da se smetanjem lica na izvrenju kazne zatvora i pritvorenika koji su nepuai zajedno sa licima koja su puai, odnosno u prostorije u kojima se pui, u velikoj meri ugroava zdravlje nepuaa, posebno imajui u vidu da su spavaonice u zavodima uglavnom prebukirane, esto neprovetrene, a mnoge sa loim dotokom sveeg vazduha. Ovim se povreuje i Ustavom garantovano pravo svakog lica na zatitu fizikog i psihikog zdravlja.807

2.5.2. Postupanje policije

Prema podacima koje je sakupio Evropski komitet za spreavanje muenja i neovenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja, broj pritubi zbog muenja od strane pripadnika policije se smanjio u poslednjih par godina.808 Ipak, prilikom obilaska policijskih stanica pronalaeni su razliiti predmeti ija je upotreba nedozvoljena bejzbol palice, metalne ipke, drvene motke, metalne ice. Evropski komitet je stekao utisak da su prilikom ispitivanja maloletnici osumnjieni za ozbiljna krivina dela izloeni fizikom nasilju. Delegacija Evropskog komiteta je utvrdila jedan sluaj zlostavljanja maloletnika izvrenog radi iznuivanja priznanja. Komitet Ujedinjenih nacija protiv muenja (Komitet) je 8. maja 2009. godine raspravljao o sluaju nasilja i rasno motivisanog zlostavljanja Besima Osmanija, po nacionalnosti Roma, i doneo odluku kojom je utvrena odgovornost Srbije za krenje odredbi Konvencije protiv muenja i drugih surovih, neovenih ili poniavajuih kazni ili postupaka. Fond za humanitarno pravo (FHP), Centar za prava manjina (CPM) i Evropski centar za prava Roma (ERRC) su u decembru 2004. godine u ime Besima Osmanija zajedno predali predstavku Komitetu u vezi s incidentom koji se dogodio 8. juna 2000. godine. Tog dana je Besim Osmani pretuen i verbalno zlostavljan od strane, kako se veruje, policajaca u civilu (u prisustvu uniformisanih policijskih
805 806 807 808 Vidi http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=29&nav_category=16& nav_id=383941. Vidi http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=29&nav_category=16& nav_id=383891. Vidi http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/misljenja-preporuke-i-stavovi/741-2010-0128-14-42-12. Vidi Izvetaj o poseti Srbiji u novembru 2007. godine Evropskog komiteta za spreavanje muenja, stav 13, http://www.cpt.coe.int/documents/srb/2009-01-inf-eng.htm#_Toc196050077.

301

Ljudska prava u Srbiji 2009.

slubenika) tokom operacije prisilnog iseljenja i ruenja naselja Antena na Novom Beogradu u kojem je ivelo 107 Roma. Tokom incidenta, nepoznata osoba je udarila i njegovog etvorogodinjeg sina. Posle iseljavanja i unitavanja imovine, Besim Osmani je bio prinuen da ivi u podrumu na radnom mestu zajedno sa suprugom i troje male dece. Komitet je utvrdio da je Besim Osmani podvrgnut surovom, nehumanom i poniavajuem postupanju navodei u svojoj odluci da je nanoenje fizikih i duevnih povreda dodatno oteano podnosioevom specifinom ranjivou zbog njegovog romskog etnikog porekla i neizbene povezanosti sa manjinom koja je tradicionalno izloena diskriminaciji i predrasudama. Bez obzira da li su policajci u civilu zlostavljali Besima Osmanija, Komitet je ukazao na injenicu da organi drave lanice, koji su prisustvovali incidentu nisu intervenisali da spree zlostavljanje, u najmanju ruku pristali i sloili se sa postupanjem ime je Srbija prekrila lan 16 Konvencije. Besim Osmani i jo nekoliko ljudi koji su se nalazili na licu mesta dali su detaljne izjave o incidentu i identitetu lica koja su prema njima upotrebili silu i vreali ih. Osmani je uz pomo FHP bezuspeno pokuao da ostvari svoja prava pred domaim pravosudnim organima. Na osnovu ovih injenica, Komitet je utvrdio da je Srbija prekrila svoje obaveze: da sprovede krivinu istragu (l. 12), da obezbedi Osmaniju pravo na albu i da nadleni organi brzo i nepristrasno istrae njegov sluaj (l. 13), te da omogue da Besim Osmani ostvari pravo na naknadu tete i da dobije pravinu i adekvatnu naknadu (l. 16). Komitet je pozvao Srbiju da sprovede odgovarajuu istragu o injenicama koje su se dogodile 8. juna 2000. godine, da krivino goni i kazni lica odgovorna za ova dela i da obezbedi obeteenje koje obuhvata pravinu i adekvatnu naknadu tete.809 Poetkom 2009. godine zatitnik graana je ustanovio da je u Preevu, prilikom hapenja devetorice Albanaca okrivljenih za ratne zloine, povreeno Ustavom garantovano pravo na oveno postupanje prema licima lienim slobode, uz uvaavanje dostojanstva linosti, uz zabranu svakog nasilja. Pored toga, povreeno je i pravo lica lienih slobode da budu u roku od 48 asova od trenutka lienja slobode izvedeni pred nadleni sud ili puteni na slobodu, a nije im omogueno ni pravo da ih pregleda lekar. Naime, prilikom hapenja, policajci su upotrebili prekomernu silu, koju su nastavili da koriste i poto su osumnjiene liili slobode. Poto su im naneli telesne povrede, osumnjienima nisu omoguili da ih pregleda lekar. U ovom sluaju, osumnjieni su izvedeni pred istranog sudiju sa zakanjenjem od najmanje 10 sati. Uz to, prilikom hapenja su ih policajci omalovaavali i vreali, i na taj nain postupali poniavajue. Zatitnik graana je utvrdio da su ovom prilikom prekrene odredbe ZKP kojim se garantuju prava lica lienog slobode, kao i odredbe Zakona o policiji, ko809 Zajedniko saoptenje FHP, CPM i ERRC, 24. jul 2009, za vie informacija o sluaju vidi http://www.errc.org/cikk.php?cikk=2116&archiv=1.

302

Ljudska prava u primeni odabrane teme

jim je propisano da policijski slubenici u primeni policijskih ovlaenja moraju da postupaju humano i uz potovanje dostojanstva svakog lica (l. 35), i da primena policijskog ovlaenja mora biti srazmerna potrebi zbog koje se preduzima, odnosno u svakom sluaju uz minimum neophodne sile (l. 36). Nisu potovane ni odredbe Zakona o policiji kojim se upuuje na srazmernost u primeni policijskih ovlaenja (l. 11) i nalae ogranienost i uzdranost u upotrebi sredstava prinude, kao i odredbe o zabrani muenja i primene neovenih i poniavajuih postupaka (l. 12). Utvreno je da policajci nisu potovali obavezu da u obavljanju svojih poslova potuju ljudsko dostojanstvo i ljudska prava i slobode. Ministarstvo unutranjih poslova je povodom ovog sluaja putem unutranje kontrole ispitivalo postupanje svojih slubenika i nije smatralo da su prilikom sprovoenja akcije hapenja uinjene bilo kakve nepravilnosti. Zatitnik graana je imao potpuno drugaije miljenje i 27. januara 2009. godine je pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva unutranjih poslova, Direkcije policije i Uprave kriminalistike policije. Pripadnik Interventne jedinice policije Miljan Raievi je 13. novembra pred Okrunim sudom u Beogradu osuen na sedam godina zatvora zbog ubistva ora Zaria, poinjenog u martu 2009. godine.810

2.5.3. Psihijatrijske i socijalne ustanove

Neki problemi koji postoje kada je u pitanju ostvarivanje prava lica lienih slobode u zatvorima, mogu se, naalost, prepoznati i u ustanovama u kojima su smetene osobe ometene u mentalnom razvoju i duevno obolele osobe. Uslovi boravka u veini ovih ustanova su vie nego loi, zgrade su stare i neophodno im je renoviranje, za koje trenutno nema sredstava. Moemo sa sigurnou rei da su uslovi boravka u nekim od ovih ustanova toliko loi da se mogu smatrati poniavajuim i vreaju ljudsko dostojanstvo. To se posebno odnosi na one ustanove ili delove ustanova u kojim su smetena lica sa najteim mentalnim tekoama. Nedostatak osoblja za brigu o ovim ljudima je u nekim ustanovama krajnje zabrinjavajui. Osoblje je slabo plaeno i radi u izuzetno tekim uslovima. U nekim ustanovama, kao to je Specijalni zavod u Stamnici, Evropski komitet za spreavanje muenja je uoio ozbiljne nedostatke i zahtevao od drave hitnu reakciju. I Helsinki odbor u Srbiji, kao organizacija koja vri sistematski monitoring ovih ustanova, primetio je itav niz vrlo ozbiljnih problema u njihovom funkcionisanju.811

2.5.4. Duhovno-rehabilitacioni centar Crna Reka

U maju je nedeljnik Vreme objavio tekst o zlostavljanju u duhovno-rehabilitacionom centru u Crnoj Reci, u blizini Novog Pazara. Ovaj centar, koji deluje u okviru Srpske pravoslavne crkve, odnosno Eparhije rako-prizrenske, osnovan je i radio je kao mesto za leenje bolesti zavisnosti, iako za to nije imao odobrenje
810 811 Vidi II.2.4.2. Vidi detaljne izvetaje o stanju u ovim ustanovama na www.helsinki.org.yu.

303

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Ministarstva zdravlja. Uz tekst koji je objavilo Vreme objavljen je i video-snimak na kojem se vidi teko prebijanje jednog od zavisnika. Ubrzo su se u medijima pojavila svedoenja ljudi koji su ranije bili smeteni u ovom centru i koji su tvrdili da su metode koje se primenjuju u leenju narkomana u centru u Crnoj Reci brutalne, uz estu upotrebu sile. Vreme je objavilo da centar uvaju psi uvari, dobermani i pit-bul terijeri, a doze lekova propisuje protojerej Branislav Peranovi, koji nema obrazovanje koje bi ga kvalifikovalo za voenje ovakve ustanove.812 ak je i sam Peranovi potvrdio veinu navoda Vremena, priznajui da je batinanje jedan od metoda leenja, ali tvrdei da se ono sprovodi uz pristanak porodica i samih zavisnika.813 Zatitnik graana je dan po objavljivanju teksta i snimka, 22. maja, podneo krivinu prijavu protiv nekoliko identifikovanih lica zbog krivinih dela protivpravnog lienja slobode, nanoenja tekih telesnih povreda, nadrilekarstva i nadriapotekarstva. Zatitnik graana je tada saoptio da mu se javilo vie osoba koje su tvrdile da se u centru u Crnoj reci deavaju i tee stvari od onih koje se vide na snimku i o kojim je pisalo Vreme.814 Iako se za postojanje centra i za neke metode koje se u njemu primenjuju prema narkomanima znalo i ranije, Ministarstvo zdravlja je tek posle objavljivanja teksta i video-snimka uputilo inspekciju u Crnu Reku, i ubrzo objavilo da inspekcija nije konstatovala elemente nadrilekarstva.815 Sinod Srpske pravoslavne crkve je pozvao vladiku rako-prizrenskog Artemija da raspusti centar i protiv ljudi koji su uestvovali u zlostavljanju pokrene sudski postupak. Peranovi je ubrzo smenjen, to je nailo na negodovanje nekih od porodica ljudi koji su se nalazili u ovom centru.816 U oktobru je Okruni sud u Novom Pazaru osudio dvojicu saradnika Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci, Nemanju Radosavljevia i Marijana Pavievia na kazne od dve godine i pet meseci zatvora zbog silovanja tienika i nasilnikog ponaanja (Radosavljevi), odnosno godinu dana zatvora, zbog silovanja tienika (Pavievi). Javno tuilatvo u Novom Pazaru najavilo je albu na presude, jer ih smatra preblagim. Istrani postupak protiv Branislava Peranovia je pokrenut pred Optinskim sudom u Tutinu i do kraja 2009. godine nije rezultirao podizanjem optunice. Prema informacijama koje je krajem oktobra objavilo Vreme, Duhovno-rehabilitacioni centar u Crnoj Reci i dalje radi, a Branislav Peranovi je postao eparhijski savetnik za borbu protiv narkomanije.817
812 813 814 815 816 817 Vreme, 21. maj. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=22&nav_category= 12&nav_ id=361880. Vidi saoptenje Zatitnika graana http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/aktivnosti/saopstenja/487-2009-05-22-16-46-20. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=25&nav_category=12&nav_ id=362397. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=25&nav_category=12&nav_ id=362397. Vreme, broj 981, 22. oktobar, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=892747.

304

Ljudska prava u primeni odabrane teme

2.6. Zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i krijumarenje ljudi

Sudei prema izvetajima medija, nevladinih i meunarodnih organizacija, situacija na polju borbe protiv trgovine ljudima i krijumarenja ljudi u Srbiji je napredovala u odreenoj meri u 2009. godini. Ipak, primena zakona i dalje se smatra problematinom. Izvetaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope818 istie da je Srbija u poslednjih nekoliko godina znaajno, uz odreene rezerve, unapredila svoje zakone i ojaala kapacitet institucija sa ciljem uspene borbe protiv trgovine ljudima, te su njegove preporuke usmerene gotovo u potpunosti na primenu i poboljanje primene usvojenih propisa i stratekih dokumenata. Redovni Izvetaj o napretku za Srbiju za 2009. godinu Evropske komisije819 konstatuje ukupno umereni napredak u pripremljenosti Srbije za borbu protiv trgovine ljudima, ali istie da je broj pravosnanih presuda u ovoj oblasti i dalje nizak, a da broj maloletnih rtava nastavlja da raste, to je zabrinjavajue. Prema redovnom izvetaju Kancelarije za nadzor i borbu protiv trgovine ljudima amerikog Stejt departmenta,820 Srbija je zemlja i porekla i tranzita i odredite za mukarce, ene i devojke kojima se trguje transnacionalno i interno u svrhu komercijalne seksualne eksploatacije i prinudnog rada. Izvetaj belei podatak da se decom, uglavnom romskom, jo uvek trguje u cilju seksualne eksploatacije, u svrhu prinudnih brakova i prinudnog prosjaenja, kao i podatak o generalnom porastu trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije. Kao glavni izazovi oznaeni su problemi u pogledu kanjavanja trgovaca ljudima, gonjenja zvaninika osumnjienih za sauesnitvo, nekompletnost policijskih podataka, kao i nedostatak formalnih procedura za adekvatnu identifikaciju i registrovanje potencijalnih rtava trgovine ljudima. Srbija je smetena u drugi krug zemalja, odnosno meu zemlje koje rade na suzbijanju trgovine ljudima, ali koje treba i da uloe dodatne napore i da usvoje nove mere na tom planu. Ipak, i pored toga to pohvaljuje znaaj napora koje zakonodavna i izvrna vlast ulau u borbu protiv trgovine ljudima, Izvetaj je intoniran otrije u odnosu na ranije i istie mogunost davanja negativne ocene Srbiji ukoliko hronine nedostatke u praksi borbe protiv trgovine ljudima na adekvatan nain ne iskoreni. Nevladina organizacija ASTRA kao jedan od problema u uspenom suprotstavljanju trgovini ljudima u Srbiji izdvaja sekundarnu viktimizaciju do koje dolazi po izlasku rtve iz lanca trgovine ljudima kada ona pokuava da se vrati svom
818 Izvetaj Komesara za ljudska prava SE Tomasa Hamarberga o poseti Srbiji oktobra 2008, https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1417013&Site=CommDH&BackColorInternet=FEC65B& BackColorIntranet=FEC65B&BackColorLogged=FFC679#P554_106037. Vidi https://webgate.ec.europa.eu/olacrf/20091014Elarg/SR_Rapport_to_press_13_10.pdf, str. 55. Vidi http://belgrade.usembassy.gov/policy/reports/090616.html.

819 820

305

Ljudska prava u Srbiji 2009.

starom ivotu. Mnogi od problema s kojima se tada susreu su posledica sporosti, nekompetentnosti, nezainteresovanosti ili nekog drugog oblika nefunkcionisanja dravnih institucija i slubi koje su dune da pruaju pomo.821 Centar nije uspeo da doe do podatka da je u ovoj godini u postupku pred sudom ijednoj rtvi dodeljeno obeteenje za krenje njenih prava. Na polju prevencije i edukacije zabeleen je pojaan angaman dravnih organa. Iz budeta Republike Srbije finansirana je i od strane dravnih organa sprovedena edukativna kampanja protiv trgovine ljudima u okviru koje je javnost, izmeu ostalog, upoznata sa brojem deurne linije MUP na koju se graani mogu javljati. Tokom godine nije zabeleena nijedna aktivnost koja za cilj ima uticaj na klijente i/ili potencijalne klijente.

2.7. Sloboda misli, savesti i veroispovesti

O pitanju potovanja verskih sloboda esto se govori kao o potovanju prava verskih zajednica da budu prepoznate i priznate u drutvu u kome deluju. U Srbiji, nemogunost registracije odreenih verskih zajednica ostaje veliki problem, koji se esto naglaava u relevantnim izvetajima o stanju ljudskih prava u naoj zemlji. Zakon o crkvama i verskim zajednicama nije promenjen, to je sr problema vezanog za poloaj manjinskih verskih zajednica. Predstavnici Koalicije za sekularnu dravu su krajem aprila najavili da e od Ustavnog suda Srbije zatraiti da bez odlaganja zapone postupak ocene ustavnosti osporenih lanova Zakona o crkvama i verskim zajednicama i donese odluku u razumnom roku. Naglasili su da odluka Ustavnog suda moe u velikoj meri da utie na stvaranje atmosfere poverenja u pravni sistem zemlje i afirmaciju ideje vladavine prava (Danas, 24. april, str. 4). Za izmene Zakona o crkvama i verskim zajednicama, naroito u pogledu preciziranja kriterijuma za registraciju verskih zajednica, zaloio se i zatitnik graana (Veernje novosti, 29. april, str. 40). Na kraju, sukob izmeu dve frakcije (verske zajednice) u okviru islamske zajednice traje due od dve godine, a nema naznaka de e uskoro biti reen.

2.7.1. Registracija netradicionalnih crkava i verskih zajednica posledice primene Zakona o crkvama i verskim zajednicama
Problem registracije manjinskih verskih zajednica je aktuelan od donoenja spornog Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Postupak registracije je esto arbitraran i dovodi do toga da se jedna verska zajednica registruje a druga ne, a da pri tome uopte razlozi i kriterijumi nisu jasni. U donoenju odluke esto dolazi do toga da preovladaju politiki ili kanonski razlozi, a ne razlozi pravne prirode. Jedan primer je pitanje registracije Makedonske pravoslavne crkve (MPC) u Srbiji i Ohridske arhiepiskopije u Makedoniji, koje predstavlja i kamen spoticanja u meusobnim odnosima dve drave. Pozitivan pomak se ogleda u brojnim pomirlji821 Saoptenje za javnost, 2. decembar, http://www.astra.org.rs/?p=263.

306

Ljudska prava u primeni odabrane teme

vim tonovima kojima predstavnici MPC i SPC nastoje da ree viedecenijski spor. U novembru je na sajtu SPC objavljena vest iz kancelarije arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana, da je Makedonska pravoslavna crkva usvojila predlog da se nazove Ohridska arhiepiskopija, to je bio jedan od dva glavna zakljuka Nike saglasnosti, dokumenta koji su 17. maja 2002. u Eparhijskom dvoru u Niu usaglasili predstavnici SPC i MPC. (Politika, 15. novembar, str. A5) S druge strane, jo uvek se ne pokazuje volja da se rei spor SPC i Crnogorske pravoslavne crkve (CPC). Reenje o odbijanju registracije Crnogorske pravoslavne crkve obrazloeno je injenicom da ta crkva nije kanonski priznata, to ukazuje na veoma problematinu primenu zakona i stavljanje dravnog organa u poziciju organa verske zajednice, to dodatno diskriminie druge verske zajednice.822 Drava u reenju problema daje prednost dogovoru verskih zajednica, to je pozitivno, ali taj dogovor ne moe biti zamena za zakon, koji bi morao da unapred, precizno i nediskriminatorno definie prava i obaveze svih verskih subjekata. Dijalog verskih zajednica mora da postoji, a drava mora u tom postupku da uzme aktivniju ulogu, ali ne kao subjekt koji e davati prednost jednoj ili drugoj verskoj zajednici, ve kao objektivni posrednik koji e pomoi prevazilaenje uzajamnih problema. Na probleme u registraciji CPC ukazao je posebno i Savetodavni komitet za primenu Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina (Savetodavni komitet) u Miljenju o Srbiji, usvojenom u martu 2009.823 Jedan od problema ostaje i problem praktikovanja vere vlake zajednice. Naime, Vlasi u Srbiji zahtevaju, izmeu ostalog, pravo na bogosluenje na rumunskom jeziku, to bi u praksi znailo formiranje eparhije rumunske pravoslavne crkve (RPC) u Timokoj krajini, ili proirenje podruja delovanja Rumunskog pravoslavnog vikarijata u Vrcu (Politika, 18. maj). Prema lanu 2, st. 2 Pravilnika o sadraju i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica, odgovarajua organizaciona jedinica Rumunske pravoslavne crkve u Banatu registruje se u saglasju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ime se ostvarivanje verskih prava dela pripadnika vlake nacionalne manjine ograniava samo na deo dravne teritorije Srbije i vezuje se za dobijanje saglasnosti druge verske zajednice (Srpske pravoslavne crkve).824 Prema podacima CRCD i Odbora za ljudska prava iz Negotina, ostvarivanje prava dela pripadnika vlake nacionalne manjine da obavljaju bogosluenje na svom maternjem jeziku u delovima istone Srbije esto se spreava. U izvetaju o verskim slobodama u Srbiji koji je krajem godine objavio Centar za razvoj civilnog drutva (CRCD) zakljuuje se da je diskriminacija najizrazitija kada su u u pitanju manje protestantske crkve i, naroito, u pogledu juno-azijskih kultova.825
822 823 824 825 Vidi Izvetaj 2008, II. 2.6.3. http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/minorities/3_FCNMdocs/PDF_2nd_OP_Serbia_en.pdf. Komentari CRCD uz Drugi periodini izvetaj o primeni PGP, http://cdcs.org.rs/index. php?option=com_content&task=view&id=413&Itemid=1. Verske slobode u Srbiji (2009), CRCD, http://cdcs.org.rs/index.php?option=com_docman&task= cat_view&gid=13&Itemid=28.

307

Ljudska prava u Srbiji 2009.

U septembru je CRCD otro reagovao na ocene savetnika ministra vera iznete na skupu OEBS u Varavi. Tom prilikom je CRCD saoptio da je savetnik ministra vera izneo netane podatke o brojnosti odreenih verskih zajednica, u pogledu normalnog odvijanja verske nastave za uenike islamske veroispovesti u dravnim kolama, kao i u pogledu nesmetanog obavljanja misionarskog rada, ukazujui na primer verske zajednice Jehovini svedoci, koja jo uvek nije registrovana (Danas, 5. oktobar, str. 5).

2.7.2. Izvetaji o verskim slobodama u Srbiji

Izvetaji meunarodnih organizacija o stanju verskih sloboda u Srbiji jedinstveni su u oceni da je jedan od glavnih problema problem registracije netradicionalnih verskih zajednica, koji proistie iz pojedinih odredaba Zakona o crkvama i verskim zajednicama, a naroito iz njegove arbitrarne primene. Prema proceni Evropske komisije,826 koja se oslanja na izvetaje nevladinih organizacija koje se bave pitanjem verskih sloboda, u Srbiji je aktivno 170 verskih zajednica. Od tog broja registrovano je samo 20, od ega samo 13 verskih zajednica koje nisu tradicionalne. U izvetaju se navodi primer neregistracije Crnogorske pravoslavne crkve iji se sluaj nalazi pred Vrhovnim sudom Srbije. Izvetaj Evropske komisije se poziva i na nalaze specijalne izvestiteljke UN za verske slobode, Asme Jahangir,827 koja je u maju 2009. godine naglasila da su brojne verske grupe u Srbiji pogoene zbog diskriminatornih dejstava Zakona o crkvama i verskim zajednicama i predloila pojednostavljenje i ubrzavanje procesa registracije. Ona je istakla da podela na tradicionalne i netradicionalne verske zajednice povlai sa sobom brojne praktine posledice, naroito u pogledu mogunosti izvoenja verske nastave. U godinjem izvetaju amerikog Stejt departmenta o verskim slobodama u svetu828 takoe je naglaeno da usled nemogunosti registrovanja pojedine verske zajednice ostaju u loijem poloaju u odnosu na tradicionalne, jer registracija omoguava i donekle povlaen tretman, to se ogleda u problemima odreenih verskih zajednica u otvaranju bankovnih rauna, povraaju PDV, u pogledu kupovine i prodaje nekretnina, kao i u izdavanju verskih publikacija. Takoe je ukazano na probleme koje odreene verske zajednice imaju u pogledu restitucije imovine koja im je konfiskovana posle zavretka Drugog svetskog rata. Poseta specijalne izvestiteljke UN podrazumevala je obilaenje manjih, multikonfesionalnih optina u Srbiji radi boljeg uvida u potovanje verskih sloboda. U vezi sa tim naglasila je da je u pojedinim optinama verska tolerancija jako razvijena i da se broj verski motivisanih incidenata smanjuje. Evropska komisija i ameriki
826 827 828 Izvetaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2009. godinu, https://webgate.ec.europa.eu/ olacrf/20091014Elarg/SR_Rapport_to_press_13_10.pdf. Rezultate posete e specijalni izvestilac predstaviti 2010. godine kao deo izvetaja komitetu UN za ljudska prava u enevi.www.un.org, arhiva vesti, 5. maj 2009. godine. Izvetaj Stejt departmenta o stanju verskih sloboda u svetu, 26. oktobar 2009. godine, http:// www.state.gov/g/drl/rls/irf/2009/127335.htm.

308

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Stejt department takoe su zakljuili da je uestalost verski motivisanih napada u opadanju, ali je Stejt department ukazao i na to da su istrage o tim napadima spore, kao i da napadai esto ne budu pronaeni.

2.7.3. Sukob u islamskoj zajednici

Sukob u okviru islamske verske zajednice traje vie od dve godine. Problemi su poeli 2007. godine kada su nastale dve frakcije u okviru ove verske zajednice u Beogradu Islamska zajednica Srbije, a u Novom Pazaru Islamska zajednica u Srbiji, koja je ostala vezana za centar u Sarajevu. Sukob izmeu dve frakcije esto je rezultirao meusobnim verbalnim napadima dvojice poglavara, ali i fizikim napadima u kojima je bilo i povreenih, kao i napadima na imovinu. Drava nije na vreme i adekvatno reagovala, pa su se ovi sukobi nastavili nesmanjenom estinom. Obe frakcije su optuivale dravu da se ne zauzima dovoljno na reavanju ovog problema, a svaka od njih tvrdila je da je ba ona autentini zastupnik islamske zajednice. Ministarstvo vera je naglasilo da, u pogledu registracije, postoji jedna jedinstvena islamska zajednica, ali u praksi dve frakcije tretira kao odvojene subjekte. Ovakav pravno i faktiki neusklaen status izaziva brojne probleme, koji su naroito prisutni kada se govori o pitanju imovine islamske zajednice i verske nastave, na ta ukazuju i relevantni meunarodni izvetaji. Slian problem postojao je u Bugarskoj u pogledu duhovnog vostva nad islamskim vernicima i reenje je potraeno pred Sudom za ljudska prava u Strazburu. Neadekvatna reakcija drave u ovom sluaju moe dovesti do toga da se i Srbija nae u poziciji da je prekrila lan 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.829 U 2009. godini zapoeo je dijalog izmeu dve frakcije koji je trebalo da dovede do smanjenja tenzija i normalizovanja odnosa dve sukobljene strane, meutim, posle poetnog uspeha nastavili su se meusobni napadi dve suprotstavljene frakcije. Poetkom aprila odrani su odvojeni sastanci poglavara Islamske zajednice u Srbiji i Islamske zajednice Srbije s ambasadorom Turske. Kako je saopteno, predstavnici dve zajednice saglasili su se da se sukobi meu vernicima moraju spreiti i da se mora zajedniki uiniti sve da se uspostavi jedinstvo muslimana Srbije. Povodom razgovora, ambasador Turske je izjavio da su dogovoreni principi ponaanja unutar islamske zajednice u Srbiji to, izmeu ostalog, znai da verski hramovi moraju da budu otvoreni za sve vernike bez obzira na to kojoj zajednici pripadaju, kao i da verski poglavari moraju da uine sve da bi obezbedili sigurnost i mir u damijama (Veernje novosti, 15. april, str. 6 i Danas, 15. april, str. 5). Najintenzivniji sukobi u okviru islamske zajednice bili su u maju, prilikom posete Sandaku reis-ul-uleme Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafe Ceria. Neposredno pre Cerieve posete Sandaku u Sjenici je ispred svoje kue ranjen Mustafa Maki, predsednik Sabora Islamske zajednice Srbije, koji je za napad
829 Vidi Hasan i au protiv Bugarske, ECHR, App. No. 30985/96 (1996).

309

Ljudska prava u Srbiji 2009.

optuio Muamera Zukorlia, to je uradio i reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilki koji je od drave zatraio da uhapsi Zukorlia i ne dozvoli bilo kakav skup i obraanje na otvorenom prilikom dolaska Ceria, za koga je rekao da ima udela u napadu na Makia koliko i Zukorli. Zilki je uputio pismo Ceriu i od njega traio da ne dolazi u Sandak sve dok se ne steknu minimalni uslovi mira za dolazak.830 Ceri je ipak posetio Sandak, ali je njegovo obraanje vernicima na gradskom trgu u Tutinu zabranjeno iz bezbednosnih razloga, odlukom MUP, a na zahtev Skuptine optine Tutin. Ceri se vernicima obratio u centralnoj damiji u Tutinu, uz veliko obezbeenje policije i andarmerije, i rekao da su Bonjaci u Srbiji i u Bosni i Hercegovini jedno i da nema sile koja e ih razdvojiti, i osvrnuvi se na prisustvo policije i andarmerije i zabranjivanje skupa na gradskom trgu, dodao: Ja sam do sada mislio da se u Srbiji ne kre prava muslimana, ali sam se danas u Tutinu uverio da to nije ba tako.. Prisustvom policije i andarmerije bio je nezadovoljan i Muamer Zukorli, koji je izjavio: Ulice Tutina danas su dekorisane kordonima policije, ova slika je namenjena nekom drugom, a ne nama. Mi nismo ljudi koji e prodati veru za veeru i neemo silom odgovarati na silu, jer slabost je odlika ekstremista. Ovo je naa domovina, na Sandak i naa Srbija i mi emo se zalagati za njen evropski put.831 Adem Zilki je Cerievo ponaanje ocenio kao nedopustivo, a njegovu izjavu o krenju ljudskih prava kao neodgovornu i neodmerenu.832 Najotrije je reagovalo Ministarstvo vera, koje je Cerievu izjavu nazvalo neosnovanom, drskom i preteom, a Ceria licemerom, koji ne zasluuje da bude dobrodoao gost.833 Saoptenje Ministarstva vera izazvalo je reakciju Islamske zajednice u Srbiji, koja je u svom zakljuku usvojenom ovim povodom, izmeu ostalog, traila i smenu ministra vera.834 Pojedini politiari takoe su reagovali na ovako otro intonirano saoptenje, za koje je ocenjeno da ne doprinosi smirivanju situacije, dok su neki smatrali da drava treba da se opredeli da li e podravati Rijaset Islamske zajednice Srbije ili Meihat Islamske zajednice u Srbiji, pri tome stajui na stranu Rijaseta.835 Ministarstvo je izdalo jo jedno saoptenje,836 reagujui na zakljuak Meihata, u kome se kritikuje i Muamer Zukorli, za koga se navodi da pokuava neovlaeno da zastupa interese svih muslimana. Portparol Islamske zajednice
830 831 832 833 834 835 836 Danas, 18. maj, str. 4. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=18&nav_category=11& nav_id=361150. Veernje novosti, 20. maj, str. 6. Vidi saoptenje Ministarstva vera, http://www.mv.gov.rs/cir/index.php?option=com_content&ta sk=view&id=239&Itemid=68. Vesti B92, 25. maj, www.b92.net. Danas, 28. maj, http://www.danas.rs/dodaci/sandzak/saopstenjem_na_saopstenje.42.html?news_ id=162364. Arhiva vesti Ministarstva vera Republike Srbije, http://www.mv.gov.rs/cir/index.php?option= com_ content&task=view&id=241&Itemid=68.

310

Ljudska prava u primeni odabrane teme

u Srbiji Sead airovi je krajem maja, reagujui na saoptenje Ministarstva vera Srbije, odbacujui sve optube, izjavio da toj zajednici pripada iskljuivo pravo da predstavlja muslimanske vernike u zemlji (Danas, 28. maj, str. 4). Krajem maja Adem Zilki je izjavio da oekuje da ministarstva vera i pravde potuju Zakon o crkvama i verskim zajednicama, a ukoliko se to ne desi, ta zajednica e pokrenuti sudski spor radi dokazivanja svog kontinuiteta i pravnog subjektiviteta, i dodao da se kontinuitet i pravni subjektivitet odnosi na Islamsku zajednicu Srbije, a ne na Islamsku zajednicu u Srbiji koja sve do 30. jula 2007. godine praktino, kako je rekao, ne postoji. Tada je naroito kritikovao stavove koje je tokom svoje posete Islamskoj zajednici u Srbiji izneo Mustafa Ceri, poglavar Islamske zajednice u BIH (Veernje novosti, 26. maj, str. 7). U julu je odran skup u organizaciji Islamske zajednice u Srbiji na kome je potpisana deklaracija kojom se izraava zabrinutost zbog evidentnog krenja ljudskih, a posebno verskih prava muslimana u Srbiji, i zahteva smena ministra vera Bogoljuba ijakovia zbog njegovih neprimjerenih izjava ... u povodu posjete reisuleme dr Mustafe ef. Ceria Sandaku.837 Takoe je, povodom usvajanja Zakona o regionalizaciji, zatraeno ouvanje osobenosti regije Sandak to, kako je navedeno, podrazumeva njenu celovitost sa seditem u Novom Pazaru. Deklaraciju je potpisalo 49 predstavnika bonjakih organa, ustanova i institucija, ali predstavnici dve najvee bonjake stranke, SDP i SDA, nisu potpisali ovaj dokument.838

2.7.4. Preporuka zatitnika graana Ministarstvu odbrane zbog naruavanja prava na dostojanstvo i lini integritet vojnika na sluenju vojnog roka u civilnoj slubi839
U novembru je zatitnik graana reagovao na pritubu vojnika na civilnom sluenju vojnog roka koji se alio na povredu prava na dostojanstvo i lini integritet. U pitanju je bio regrut koji je u okviru civilnog sluenja vojnog roka bio rasporeen u Sekretarijatu Ministarstva odbrane. On se alio na praksu pojedinih zaposlenih u tom sekretarijatu za koje je tvrdio da njemu i drugim regrutima na civilnom sluenju vojnog roka daju i naloge da obavljaju njihove privatne poslove. Zatitnik je po sprovedenom postupku po pritubi utvrdio da je u tom pogledu postojao propust u radu Ministarstva i dao je preporuku Ministarstvu odbrane da uoene nedostatke otkloni. Ministarstvo odbrane je postupilo po preporuci i obavestilo organizacione jedinice Ministarstva da postupaju u potpunosti sa propisima u oblasti civilnog sluenja vojnog roka, a naroito u pogledu potovanja dostojanstva i linog integriteta regruta.
837 838 839 Tekst Deklaracije dostupan na http://www.islamskazajednica.org/index.php?option=com_ezine&task=read&page=2&category=12&article=2613. Vesti B92, 4. jul, www.b92.net i Danas, 5. avgust, http://www.danas.rs/vesti/politika/nova_muftijina_taktika_.56.html?news_id=168477. http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/misljenja-preporuke-i-stavovi/659-2009-11-0909-00-58.

311

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Ovakav tretman vojnika na civilnom sluenju vojnog roka, naalost, nije usamljen sluaj. esto se deava da rukovodioci i zaposleni u organizacijama u kojima se civilno slui vojni rok zloupotrebljavaju svoja ovlaenja i regrutima daju naloge koji su, u najmanju ruku, neprimereni. To se odnosi naroito na naloge da se obavljaju privatni poslovi, ali je nekad u pitanju i teak fiziki rad. Najvei problem nije nedosledna primena zakona nego shvatanje da vojnici na civilnom sluenju vojnog roka treba na neki nain da budu kanjeni zbog toga to ne slue redovnu vojsku, a sami vojnici esto nisu obaveteni o svojim pravima, pa se pokoravaju i najbesmislenijim zahtevima. U cilju poboljanja poloaja vojnika na civilnom sluenju vojnog roka bilo bi potrebno ustanoviti mehanizme kojima bi vojnici mogli da zatite svoja prava. Inicijativa zatitnika graana i odgovor Ministarstva odbrane je primer kako treba zatiti prava vojnika, ali je potrebno konstantno vriti monitoring nad primenom propisa i ustanoviti mehanizam putem kojeg bi se sankcionisala lica koja iskoriavaju vojnike na civilnom sluenju vojnog roka.

2.8. Sloboda izraavanja

Uestanost krenja slobode izraavanja, pritisci na medije i zanemarivanje profesionalnih standarda u 2009. uveani su u odnosu na prethodnu godinu, ime je nastavljen trend iz 2004. U izvetaju nevladine organizacije Freedom House, objavljenom u maju, Srbija je zauzela 83. mesto po slobodi medija od 195 ispitivanih zemalja. U istom izvetaju se konstatuje da se sloboda medija globalno pogorava ve sedam godina za redom (Vesti B92, 2. maj). Istovremeno, prema izvetaju organizacije Reporteri bez granica, Srbija zauzima 62. mesto po kriterijumima slobode medija u dravi, na listi od 175 zemalja. Time je Srbija napredovala dva mesta u odnosu na prethodnu godinu i deli poziciju sa Bocvanom, Liberijom, Tanzanijom i Togoom (NUNS, Dosije o medijima, br. 30. str. 37). Ionako lou poziciju medija u Srbiji dodatno je pogorala ekonomska kriza, a dravna obeanja o pomoi medijima u prevazilaenju ekonomske krize slabo se ispunjavaju (Veernje novosti, 19. jul, str. 5 i Politika, 22. septembar i 22. oktobar, str. 7 i 8).

2.8.1. Privatizacija i raspodela frekvencija

Iako je raspodelu frekvencija Republika radio difuzna agencija zavrila 2008. godine, mnoge stanice koje nisu dobile dozvolu i dalje emituju program. Do avgusta je izdato 148 reenja o gaenju piratskih emitera (Danas, 2930. avgust, str. 4), a prema istraivanju ANEM, za godinu dana, od 151 nelegalno koriene frekvencije, osloboeno je njih samo 55 (Veernje novosti, 20. avgust, str. 6). Problemi privatizacije lokalnih elektronskih medija, koja je zaustavljena poetkom 2008. zbog razliitih definicija osnivaa u zakonu o lokalnoj samoupravi i glavnom gradu, sa jedne, i zakonu o informisanju i radiodifuziji, s druge strane,

312

Ljudska prava u primeni odabrane teme

otean je dodatno usvajanjem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, prema kome saveti mogu da postanu vlasnici i osnivai ne samo listova, ve i elektronskih medija (Politika, 8. jul. str. 8 i NUNS, Dosije o medijima br. 5, 3. avgust). Pozivajui se na primer beogradskog RTV Studio B, iji je osniva grad Beograd, neprivatizovane televizije iz Nia, Novog Pazara, Kragujevca i Paneva zatraile su status regionalnih i gradskih javnih servisa, koji bi se finansirali iz sopstvenih izvora i pretplate RTS (Danas, 10. novembar, str. 14). Iako je privatizacija trebalo da bude zavrena do 31. decembra 2008, do sada je privatizovano samo 27 preduzea iz oblasti radiodifuzije, to ini jednu treinu, dok jo 55 njih eka na prodaju. Istovremeno, prema podacima Agencije za privatizaciju, svaka etvrta privatizacija je ponitena (Politika, 30. decembar, str. 9). U velikom broju privatizovanih medija plate kasne mesecima, a ocenjuje se da je u 2009. najmanje 2.000 ljudi ostalo i bez posla (Veernje novosti, 20. decembar, str. 8). Ugaena su tri nedeljnika, jedna radio i jedna TV stanica, dok je jedna TV stanica prodata na licitaciji da bi se isplatili dugovi (NUNS, Dosije o medijima, br. 30, str. 6, 12, 25). U 2009. zabeleeno je i vie trajkova, uglavnom zbog kanjenja zarada i uslova rada. trajkovali su, izmeu ostalih, zaposleni u TV Panonija u Novom Sadu (Vesti B92, 30. maj), u NIP Pobeda u Kruevcu (Kurir, 5. jun, str. 14) u Ibarskim novostima u Kraljevu (Kurir, 14. jun, str. 7) u Maar sou u Subotici (Danas, 4. avgust, str. 21), u RTV Sokobanja (Blic, 9. jun, str. 5), u TV Jasenica u Smederevskoj Palanci (NUNS, Dosije o medijima, br. 30, str. 31), u novosadskom Dnevniku (NUNS, Dosije o medijima, br. 30, str. 36), dok su u dnevniku Pravda trajkovali glau (Tanjug, 26. decembar).

2.8.2. Pretnje i napadi na novinare

Ni u 2009. nisu reena ubistva novinara Milana Pantia, Slavka uruvije i Dade Vujasinovi.840 Napadi i pretnje novinarima zabeleeni su i ove godine i, kao i ranije, uglavnom su proli nekanjeno. Ipak, ovakvih incidenata bilo je manje nego u 2008. godini. U februaru je napadnut kamerman RTS (Blic, 11. februar, str. 15). U martu je u Beogradu napadnuta ekipa TV Studija B (Politika, 25. mart, str. SB 1), u maju je zabeleen pokuaj provale u stan dopisnika Veernjih novosti u Loznici (Kurir, 11. maj, str. 4), a u avgustu je fiziki napadnut dopisnik Blica na Kosovu (Blic, 18. avgust, str. 2). U novembru su u Beogradu policajci vreali i maltretirali novinara Kurira (Kurir, 30. novembar, str. 11). U januaru su nepoznati poinioci napali sajt emisije Peanik (Vesti B92, 25. januar), koji je zbog toga nekoliko dana bio van funkcije, automobil Svetlane Luki, jedne od autorki Peanika je demoliran (Politika 29. januar, str A6), a ometan je i prijem ove radio emisije (Danas, 28. januar, str. 7). U februaru je u Lazarevcu grupa
840 Vidi II.2.4.1.

313

Ljudska prava u Srbiji 2009.

mladia iz ultranacionalistike organizacije Nai pokuala da sprei promociju Peanika (Vesti B92, 1. mart), a isto to su u maju u Kragujevcu pokuale da uine dve osobe (Blic, 21. maj, str. 2). Godina 2009. bie zapamena, pre svega, po pretnjama i napadima na novinare RTV B92. Poetkom februara u Panevu je uhapen Dejan Markovi koji je pretio autorki radio emisije B92, Kaiprsta, Danici Vueni (Politika, 3. februar, str. 10). U februaru je protiv njega podignuta optunica za ugroavanje sigurnosti (Vesti B92, 10. februar), a u martu mu je poelo suenje (Politika, 18. mart, str. A10). U maju je preduzee Luke Beograd uputilo vie zahteva B92 da prekine emitovanje Insajdera posveenog malverzacijama sa gradskim graevinskim zemljitem, uz pretnju sudskim procesima (Sajt B92, 24. maj). Najvie je na meti pretnji bila novinarka Brankica Stankovi. Pretnje smru su upuene njoj i ekipi emisije Insajder posle emitovanja prve emisije serijala o nekim navijakim voama i grupama Crvene zvezde, Partizana i Rada, pa je ona dobila policijsku pratnju (Blic i Politika, 8. decembar, str. 14 i 10). Policija je uhapsila sedam osumnjienih (Politika i Veernje novosti 9. decembar, str. 11 i 17). U isto vreme napadnuta je glumica Bojana Maljevi zbog kiobrana sa logom B92 (Politika, 10. decembar, str. 9). Usledila su nova vreanja na koarkakoj utakmici Partizan-Efes (Blic, 12. decembar, str. 16). Parolom Opasna si kao zmija proi e kao uruvija, utirajui lutku koja je predstavljala Brankicu Stankovi, navijai Partizana ponovo su pretili na fudbalskoj utakmici sa ahtjorom (Blic i Politika, 18. decembar, str. 14 i 1). Zbog tih pretnji privedeno je est osoba (Politika i Veernje novosti, 19. decembar, str. 1 i 12; Blic, 20. decembar, str. 15). Gradonaelnik Beograda je zatim upozorio Crvenu zvezdu i Partizan da, ukoliko nastave sa vreanjem, nee moi da igraju u objektima koji su vlasnitvo grada (Veernje novosti, 22. decembar, str. 32), a Telekom da e im otkazati sponzorske ugovore (Blic, 22. decembar, str. 14). Usledilo je hapenje jednog od voa jedne Partizanove navijake grupe, inae porunika Vojske Srbije (Danas, 22. decembar, str. 4), koji je disciplinski kanjen, a uhapena je i jo jedna osoba (Politika, 23. decembar, str. 5). Direktor B92 Veran Mati zatraio je zabranu igranja utakmica pred publikom, rasputanje klupskih uprava i distanciranje sponzora, a trener koarkaa Partizana Duko Vujoevi optuio je B92 da vodi hajku protiv srpskog sporta (Kurir, 28. decembar, str. 22). Istovemeno, advokati navijaa Uroa Miia, nepravosnano osuenog na 10 godina zatvora zbog pokuaja ubistva pripadnika andarmerije, zatraili su zabranu emitovanja emisije Insajder. Obrazloili su to lanom 336a Krivinog zakonika koji zabranjuje javno komentarisanje krivinih postupaka pre pravosnanosti sudske odluke (Politika, 24. decembar, str. 1). Pored pretnji novinarima B92, zabeleeno je i vie pretnji drugim novinarima. U januaru je preeno dopisniku Danasa iz apca (Danas, 24. januar, str. 17). U februaru je preeno smru glavnom uredniku Radija bus iz Kovina (Kurir, 24. februar, str. 14), u martu vlasniku JP Gradac u aku (Sajt B92, 11. mart) a u maju

314

Ljudska prava u primeni odabrane teme

dopisniku Kurira iz Gornjeg Milanovca (Danas, 5. maj, str. 25). U junu je preeno fizikim obraunom direktoru medijske dokumantacije Ebart (Borba, 25. jul, str. 6), a u avgustu novinaru lista Alo (Politika, 8. avgust, str. 8).

2.8.3. Suenja i pritisci na medije i novinare

U 2009. je bilo vie suenja vezanih za novinare i slobodu izraavanja. Za slobodu izraavanja naroito je vana presuda Vrhovnog suda kojom se nevladinoj organizaciji YUCOM zabranjuje da umnoava publikaciju Sluaj slubenika Aleksandra Tijania. Sud je dosudio i kaznu od 200.000 dinara zbog povrede moralnih prava (Politika i Blic, 15. septembar, str. 8 i 17). Presuda je doneta bez obzira to su citati korieni u skladu sa Zakonom o autorskim pravima, to su jasno naznaeni i to je navedeno ime autora (Danas, 1920. septembar, str 5). Vrhovni sud, sudei u veu sastavljenom od sudija Sneane Andrejevi, Spomenke Zari i Sonje Brki, obrazloio je svoju odluku time da se odredba lana 48 odnosi na kratke odlomke autorskog dela (...) i u ovom sluaju oigledno se ne moe primeniti. Naime (...) autor ima iskljuivo pravo da titi integritet svog dela, i to naroito (...) da se suprotstavlja javnom saoptavanju dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi (...). VSS je zakljuio da je u ovom sluaju autorovo pravo povreeno time to je delo javno saopteno u nepotpunoj formi, i to su citati, navodno, izvueni iz konteksta. Ovakvo tumaenje zakona sutinski ukida pravo na citiranje nekog teksta bez kontrole autora i predstavlja izuzetno opasan presedan.841 YUCOM je ocenio da ova presuda ukida pravo na kritiku i slobodu izraavanja, javne linosti oslobaa svake odgovornosti (Danas, 16. septembar, str. 5) i podneo zahtev za reviziju postupka (Veernje novosti, 21. oktobar, str. 8). Meu malobrojnim presudama onima koji su napadali i pretili novinarima treba pomenuti uslovnu zatvorsku kaznu Sinii Vuiniu, koji je u julu pretio smru novinaru Vremena Milou Vasiu i narodnom poslaniku arku Korau. Uhapen je u avgustu (Blic, 18. avgust, str. 3 i Vreme, 20. avgust, str. 5), a zatim mu je odreen, pa ukinut pritvor (Veernje novosti, 4. septembar, str. 14). Vuini je na kraju osuen na est meseci zatvora, uslovno na dve godine. Sudija Aleksandar Stepanovi je ovakvu odluku obrazloio injenicom da je Vuini porodian ovek i da je ranije osuivan samo jednom (Danas, 8. oktobar, str. 4). Suenje napadaima na dopisnika Veernjih novosti iz Loznice i na snimatelja B92842 nisu okonana ni u 2009. (Veernje novosti, 20. maj, str. 12 i Vesti B92, 17. jun). Optinski sud u Novom Pazaru kaznio je sa po 30 dana zatvora dve osobe koje su 2007. napale novinarku i snimatelja lokalne televizije (Politika, 21. oktobar, str. 8). Optinski sud u Poarevcu je u januaru po drugi put prvostepenom presudom oslobodio etiri funkcionera lokalne policije od odgovornosti za hapenje
841 842 Vidi YUCOM, Sistem ranog upozoravanja, Newsletter br. 44, dostupno na http://www.yucom. org.rs/rest.php?tip=vestgalerija&idSek=5&idSubSek=38&id=73&status=drugi. Vidi Izvetaj 2008, II.2.10.2.

315

Ljudska prava u Srbiji 2009.

troje novinara 2000. godine (Danas, 15. januar, str. 25), a Okruni sud u Poarevcu je u decembru potvrdio tu presudu, bez obzira to su novinari Danas-a zadrani u policijskim prostorijama oko 20 sati (Veernje novosti, 7. decembar, str. 14). I u 2009. bila su brojna suenja protiv medija i novinara za klevetu, najvie protiv tabloida Kurir, iji je vlasnik Radisav Rodi uhapen zbog sumnje da je utajio preko 200 miliona dinara poreza (Vreme, 29. oktobar, str. 5 i Danas, 28. oktobar, str. 7). Uz Rodia je uhapen i Slavoljub Kaarevi, bivi glavni i odgovorni urednik i direktor Rodievog preduzea (Blic, 30. oktobar, str. 17), ali je on ubrzo puten (Vreme, 5. novembar, str. 5 i Blic, 10. novembar, str. 17). Istovremeno sa upadom policije i poreskih organa u prostorije Kurira (Politika, 17. septembar, str. 8) i otvaranjem istrage o utaji poreza (Danas, 1920. oktobar, str. 4), iz redakcije Kurira je stigla izjava da je u pitanju pokuaj ministra ekonomije Mlaana Dinkia da ugasi ovaj list zbog nezadovoljstva pisanjem o njemu (Kurir, 1. oktobar, str. 7). Od 2006. Mlaan Dinki je protiv Kurira podneo 12 tubi za klevetu, od kojih je pet zavreno drugostepenom odlukom o novanoj kazni i jedna poravnanjem u ukupnom iznosu od 1,7 miliona dinara, a jedna prvostepenom odlukom o novanoj kazni (Politika, 22. jul, str. 8). Sporove protiv Kurira dobili su i direktor RTS Aleksandar Tijani (Danas, 2. jun, str. 4) i lider LDP edomir Jovanovi (Blic, 17. maj, str. 15), a Ministarstvo kulture je podnelo vie prekrajnih prijava protiv tog tabloida (Kurir, 10. april, str. 7). Veina njih se odnosi na neprofesionalno ponaanje medija, objavljivanje optubi sa malo ili bez imalo dokaza, kao i na klevete i uvrede.843 Za klevetu je sueno i nedeljniku NIN (Borba, 3. jun, str.13), poarevakom nedeljniku Re naroda (Danas, 3. februar, str. 29), Politici (Politika, 15, jul, str. 8), bivem novinaru Panevca Nenadu ivkoviu (Kurir, 5. septembar, str. 10) i direktorki Fonda za humanitarno pravo Natai Kandi (Veernje novosti, 6. februar, str. 15). U aprilu je optinski sud u Niu, po privatnoj tubi, novinarki Dragani Koci i Nikim novinama dosudio da plate milion dinara bivem naelniku direkcije za imovinske odnose Vojske Srbije arku urbatoviu i njegovoj supruzi zato to su objavili optunicu koja je podignuta protiv njih (Politika, 14. april, str. 1). OEBS je tu presudu ocenio kao ugroavanje slobode medija (Politika, 12. septembar, str. 8), a Okruni sud u Niu je krajem novembra ukinuo tu presudu (Tanjug, 27. novembar). Ove godine Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu u predmetu Bodroi i Vujin protiv Srbije, koji su predstavku Evropskom sudu podneli poto su osueni za klevetu. Sud je zakljuio da je u ovom sluaju prekren lan 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i dosudio da drava eljku Bodroiu plati odtetu od 500 eura za nematerijalnu tetu (BETA, 25. jun). Evropski sud doneo je i presudu u predmetu Bodroi protiv Srbije.844
843 844 Vidi II.2.8.4. O presudama Evropskog suda za ljudska prava vidi II.2.12.

316

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Okruni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu Goranu Davidoviu poznatom kao Firer, voi nacistike organizacije Nacionalni stroj, prema kojoj je Davidovi trebalo da plati novinaru Dinku Gruhonjiu 500.000 dinara zbog uvreda i neistina iznetih o njemu u knjizi Sluaj Nacionalni stroj (Blic, 26. avgust, str. 4). Jedini razlog je to sav sudski materijal tuenom nije dostavljen na irilinom pismu, jer je, prema tumaenju Okrunog suda, time Davidoviu uskraeno pravo da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo. I druge vrste prtisaka na medije bile su prisutne u 2009. Tako je u februaru policija sasluavala glavnu i odgovornu urednicu Borbe Oliveru Zeki zbog objavljivanja vesti o tome da je Srbija isplatila gotovo milion dolara odtete Amerikancu Brajanu tajnhaueru koga je pretukao srpski dravljanin Miladin Kovaevi, a koji je, uz pomo naih diplomatiskih predstavnika, pobegao iz SAD (Politika, 23. februar, str. A6). Iz Ministarstva pravde su objasnili da je oznaka tajnosti stavljena zbog toga da se ne bi ugrozio ishod pregovora o tom predmetu, kao i da se ne bi ugrozila godinja pomo SAD Srbiji od 60 miliona dolara (Tanjug, 6. mart). 845 U maju su na informativnom razgovoru u policiji bili zaposleni u RTV Bujanovac zbog sumnje da su podstrekavali na meunacionalnu mrnju. Konkretno, u pitanju je emisija o manifestaciji posveenoj jednom od voa ilegalne separatistike organizacije lokalnih Albanaca, emitovana 2007. (BETA, 6. maj). Velike polemike izazvala je najava Specijalnog tuilatva za ratne zloine da e otvoriti preliminarnu istragu o moguoj ulozi medija u podstrekavanju ratnih zloina u bivoj Jugoslaviji devedestih. Portparol tuilatva Bruno Vekari precizirao je da se analiziraju sluajevi Ovara i Zvornik (Vesti B92, 10. jun). NUNS je podneo krivinu prijavu protiv odgovornih osoba i novinara u RTS, RTNS, dnevnicima Politika, Veernje novosti i drugim koji su svojim uticajem u medijskom prostoru i kao dravna medijska preduzea sprovodili ratnohukaku propagandu krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina prolog veka (Politika, 9. jul, str. 1). Udruenje novinara Srbije se usprotivilo tome, a njegova predsednica Ljiljana Smajlovi je ocenila ovaj potez kao sejanje sumnje u medije i obraun sa njima (Veernje novosti, 9. jul, str. 6), dok je bivi predsednik ovog udruenja Nino Brajevi izjavio da bi taj posao imao smisla kada bi se u obzir uzela odgovornost ne samo RTS, ve i TV Zagreb, TV Sarajevo, TV Ljubljana i agencije Rojters (Politika, 10. jun, str. 8).

2.8.4. Neprofesionalno ponaanje novinara i medija

U 2009. nastavljen je porast broja sluajeva u kojima su se mediji i novinari ponaali neprofesionalno i nezakonito, i vreali i omaloavali pojedine grupe i osobe. U tome su prednjaili tabloidni mediji, naroito Kurir. Na stranicama ovog lista iznoene su ozbiljne optube protiv politiara za krau i korupciju (Kurir, 11. januar, 15. i 16. april, 31. maj, naslovne strane), protiv onih koji su podrali Paradu ponosa (Kurir, 7. i 14. mart, naslovne strane), protiv
845 O ovom sluaju vidi II.2.1.1.5.

317

Ljudska prava u Srbiji 2009.

onih koji tite prava manjina i koji govore o zloinima koje su poinili Srbi (Kurir, 2. april, str. 5 i 21. novembar, str. 4), kao i protiv onih koji ne podravaju ratnog vou bosanskih Srba Radovana Karadia, kome se u Hagu sudi za ratne zloine (Kurir, 28. januar, naslovna strana). U svojevrsnom ratu koji se vodio izmeu ministra Dinkia i Kurira, na stranicama Kurira objavljena je i serija optubi na raun RTV B92 od toga da je ova televizija Dinkieva laovizija (Kurir, 6. jul, str. 7) i fabrika lai (Kurir, 1. jul, str. 3), preko toga da je njen pravi vlasnik Dord Soro (Kurir, 7. jul, str. 7), do optubi pojednih novinara ove kue za pljaku (Kurir, 19. jul, str. 7). Jedan od najteih prekraja profesionalne etike takoe je zabeleen na stranicama ovog tabloida. Tekst je najavljen na naslovnoj strani tvrdnjom Oljin sin narkodiler i propraen velikom slikom novinarke Olje Bekovi (Kurir, 16. jun, naslovna strana). U tekstu na unutranjim stranicama lista autor, pozivajui se na anonimne policijske izvore i anonimne roditelje uenika osnovne kole Mihajlo Petrovi Alas, iznosi da je petnaestogodinji sin ove novinarke uhvaen sa 15 ili 20 grama marihuane, da je priznao da je droga njegova i sugerie da je on narkodiler u ovoj koli. Navodei iji je sin maloletno lice o kome se u tekstu radi, Kurir je njega uinio prepoznatljivim i time ne samo da je prekrio norme profesionalne etike, nego i Zakon o javnom informisanju. Ministarstvo kulture podnelo je prijavu protiv glavnog urednika, a profesionalna udruenja otro su osudila ovaj postupak Kurira. Dnevni list Pravda je u tekstovima ini je zasluio da bude ubijen i Sasluajte Bebu Popovia, preneo poznate, ali nikada dokazane optube Vojislava eelja. Serijalom tekstova u formi navodnog sasluanja eelja u MKTJ u avgustu 2003, u svojstvu osumnjienog za ubistvo premijera inia, ovaj list je na najgrublji nain zloupotrebio slobodu tampe, saoptio je NUNS (NUNS, Dosije o medijima, br. 30, str. 56). U aprilu je na informativni razgovor u policiju pozvana Marija Andri, glavna i odgovorna urednica nedeljnika Panevaki pres centar, jer je na naslovnoj strani objavila fotografije kue i automobila jednog istranog sudije koga je nedeljnik optuio da je on lino nezakonito oslobodio pritvorenog. Sudija je to demantovao i ocenio kao ugroavanje sigurnosti i podneo tubu, a novinari su taj njegov akt ocenili kao pritisak na medije (Politika, 11. april, str. 8). U oktobru je dnevnik Alo na naslovnoj strani objavio fotografiju samoubiinog tela u lokvi krvi, ime je nastavljen trend objavljivanja uznemirujuih fotografija, intenziviran 2007. (Beta, 1. oktobar).

2.8.5. Govor mrnje

Pred Povorku ponosa mediji, uglavnom tabloidni, masovno su prenosili izjave voa desniarskih i profaistikih organizacija koji su najavljivali obraun sa uesnicima. Globalno gledano, novinari su tada ekstenzivno prenosili govor mrnje ne distancirajui se od njega, krei i krivini zakonik i profesionalne

318

Ljudska prava u primeni odabrane teme

standarde.846 Istraivanje Mediji, sport, nasilje, koje je u saradnji sa sportskim novinarima uradilo Ministarstvo sporta i koje je obuhvatilo tekstove iz 2008, pokazalo je da novinari slabo osuuju nasilje (33 odsto) i imaju pasivan odnos prema njemu (51 odsto). Kad je krajem godine Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, prilikom posete u srbijanskom parlamentu poslanike pozdravio na maarskom, srpskom i albanskom jeziku, deo medija ga je optuio za provokaciju samo zbog upotrebe albanske rei. Tako su Veernje novosti, u tekstu pod naslovom Packa od Jelka, konstatovale da ovo nije Kacinov prvi pokuaj da isprovocira srpske politiare, kao i da nije prvi put da srpski organi ostanu nemi na tako neto. Istovremeno, list je podsetio da je u pitanju Drnovekov general i bivi ministar informisanja Slovenije, za vreme kratkih ratnih sukoba 1991. godine, koji je bio i medijski general blic-krig pobede slovenake teritorijalne odbrane nad golobradim vojnicima JNA (Veernje novosti, 24. novembar, elektronsko izdanje). Prva pravosnana presuda protiv medija za govor mrnje objavljena je 1. aprila ove godine. Presuda je doneta po tubi Inicijative mladih za ljudska prava protiv Glasa javnosti zbog pozivanja na bojkot hrvatske robne kue Idea.847 Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je ove godine tubu protiv asopisa Nova srpska politika misao zbog teksta objavljenog 29. aprila 2009. godine pod naslovom Oevi, oci i maehe Srbije, koji omalovaava Albance. Autor Zoran Grbi navodi da su najvea dostignua Albanaca trgovina ljudima, organizovana prodaja narkotika, trgovina ljudskim organima, krvna osveta, teroristiki napadi i plemenski nain ivota.848 Komitet pravnika za ljudska prava i Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji podneli su krivinu prijavu protiv Dobrice osia zbog toga to je u svojoj knjizi objavljenoj ove godine za albanski narod napisao tekst sledee sadrine: Taj socijalni, politiki i moralni talog tribalnog, varvarskog Balkana, uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju u borbi protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosveenijeg balkanskog naroda srpskog naroda.849 Goran Davidovi, voa desniarske organizacije Nacionalni stroj, poetkom godine pobegao je u Italiju, da bi izbegao sluenje zatvorske kazne od godinu dana zbog raspirivanja verske, nacionalne i rasne mrnje, tokom napada na uesnike antifaistike tribine u Novom Sadu. Davidovi je 18. aprila uhapen u Trstu, ali je posle dva meseca ekstradicionog pritvora puten da se brani sa slobode do konane odluke italijanskog Apelacionog suda, koji je u septembru usvojio zahtev Ministarstva pravde za njegovu ekstradiciju. Ceo postupak je, meutim, prolongiran, jer je
846 847 848 849 O govoru mrnje u vezi s Povorkom ponosa vidi II.2.9. Vidi Izvetaj 2008, II.2.6.2.2. YIHR Newsletter, oktobar 2009, dostupno na http://www.mc.rs/upload/documents/obavestenja/ YIHR-Newsletter-Oktobar-09.pdf. Tekst krivine prijave dostupan na http://www.yucom.org.rs/upload/vestgalerija_36_ 4/1238594401_GS0_2009_03_31_Krivicna_prijava.pdf.

319

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Davidovieva odbrana na odluku o ekstradiciji uloila albu. Privremeno putanje na slobodu Davidovi je iskoristio i prebegao u Nemaku gde je ponovo uhapen, a Ministarstvo pravde je uputilo molbu nemakim vlastima za njegovo izruenje. (Veernje novosti, 4. februar 2010, str. 13)

2.9. Sloboda okupljanja i sloboda udruivanja

Posle pokuaja da se 2001. godine organizuje Povorka ponosa u Beogradu, koji se zavrio brutalnim prebijanjem uesnika parade, ove godine LGBT populacija ponovo je najavila da e organizovati ovaj dogaaj u Beogradu. Organizatori su uz pomo strunjaka za bezbednost sainili Studiju bezbednosti, na osnovu koje je zakljueno da bi ova manifestacija predstavljala skup visokog rizika, ali da se, uz odgovarajue preventivne mere i profesionalno postupanje pripadnika policije, skup moe realizovati na nain da bude potpuno bezbedan za sve koji u njemu uestvuju.850 Organizatori su mesecima unapred planirali i dogovarali skup s policijom. Od trenutka objavljivanja da e se organizovati Povorka ponosa poele su javne pretnje nasiljem usmerene prema uesnicima Povorke, a dravni organi nisu nita uinili da te pretnje zaustave. Poziv na lin uesnika Povorke kontinuirano je izraavan putem medija, internet sajtova, kao i grafitima na zidovima koji su otvoreno irili govor mrnje i pozivali na fiziko obraunavanje.851 Na ovu kampanju, koja je kako se Povorka ponosa bliila danu odravanja bivala sve intenzivnija, tuilatvo nije reagovalo. Vrilac dunosti republikog javnog tuioca Slobodan Radovanovi izjavio je da tuilatvo ne moe da reaguje na napise u medijima, ve samo ako doe do nekih posledica. Ova izjava je netana i ukazuje i na pasivnost drave u obraunu s ekstremistikim grupama; ona je odraz opteg stava dravnih zvaninika prema Povorci ponosa iako su deklarativno izjavljivali da svi graani treba da uivaju punu sigurnost, nisu preduzeli mere da to i obezbede. Naime, nije tano da Tuilatvo mora da eka da nastupe posledice kako bi reagovalo. Tuilatvo je moglo i moralo da reaguje na grafite s pretnjama uesnicima Povorke jer oni, bez obzira na kasnije nastupanje posledice, sadre elemente vie dela predvienih Krivinim zakonikom (povreda ravnopravnosti; ugroavanje sigurnosti; rasna i druga diskriminacija) i Zakonom o zabrani diskriminacije (udruivanje radi vrenja diskriminacije; govor mrnje; uznemiravanje i poniavajue postupanje; teak oblik diskriminacije; diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije).852 Takoe, Tuilatvo nije reagovalo ni na najavu Srpskog narodnog pokreta 1389 da
850 851 852 Graanske inicijative, Bilten mrea, br. 88, dostupno na http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/bulletinNetwork.html. Vidi izjave Mie Vacia i Mladena Obradovia, Ustavna alba, stav 78, http://www.belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/ustavna_zalba.pdf. Vidi stav 79 Ustavne albe; Otvoreno pismo grupe nevladinih organizacija povodom poziva na nasilje, dostupno na http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php?option=com_content&view=arti cle&id=1050:aktivnosti-otvoreno-pismo-povodom-poziva-na-nasilje&catid=36:aktivnosti&Ite

320

Ljudska prava u primeni odabrane teme

e otkupljivati fotografije uesnika Povorke ponosa kako bi ih objavio na internetu i omoguio roditeljima da prepoznaju seksualno devijantne osobe i zatite decu od njihovog tetnog uticaja, iako se i u ovoj izjavi nalaze elementi vie krivinih dela: neovlaeno fotografisanje (l. 144 KZ), povreda slobode govora i javnog istupanja (l. 148 KZ), spreavanje javnog skupa (l. 151 KZ), nasilniko ponaanje (l. 344 KZ), rasna i druga diskriminacija (l. 387 KZ).853 Organizatori skupa pozvali su dravne zvaninike da prisustvuju Povorci i tako jasno podre jednakost i potovanje ljudskih prava za sve graane bez obzira na njihovo seksualno opredeljenje, meutim, pozivu su se odazvali samo republiki ombudsman Saa Jankovi, dravni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadi i lider Liberalno-demokratske partije edomir Jovanovi. Dravni organi, u celini, nisu pruili nedvosmislenu podrku odravanju ovog skupa, ve se njihova podrka uglavnom svodila na tehnike dogovore policije s organizatorima, ime su posredno ohrabrili nasilnike da otvoreno prete nasiljem na ulicama. Povorka ponosa najavljena za 20. septembar otkazana je samo 24 asa pred odravanje. Organizacioni odbor objavio je da je na sastanku s premijerom Vlade Republike Srbije organizatorima urueno reenje koje je potpisao direktor policije Srbije, Milorad Veljovi, da dravni organi Republike Srbije nisu u mogunosti da garantuju ostvarivanje ustavnih prava na mirno okupljanje uesnicima planiranog skupa na platou ispred Filozofskog fakulteta.854 Ovim reenjem MUP formalno nije zabranio skup, nego je odredio izmetanje Povorke ponosa na prostor Ua ili ispred platoa Palate Srbije (treba primetiti da Zakon ne predvia mogunost da policija odreuje mesto na kom e se skup odrati), ali jasno je da je Povorka de facto zabranjena. Zabrana skupa koji je zajedno s policijom planiran mesecima unapred, uz opravdanje da se to ini zbog pretnji neformalnih grupa, nije prihvatljiva. Procenu da se radi o skupu visokog rizika moralo je da prati vee obezbeenje, ali i preventivni rad slubi bezbednosti, a ne odustajanje od zatite graana koji sarauju s policijom u organizaciji skupa.855 Zbog de facto zabrane skupa i proputanja dravnih organa da uine sve to je u njihovoj moi da spree nasilje prema uesnicima najavljenog mirnog okupljanja, albu Ustavnom sudu podnelo je petoro lanova nekadanjeg Organizacionog odbora Povorke ponosa, koje zastupa Beogradski centar za ljudska prava.856
mid=60; saoptenje Koalicije protiv diskriminacije, dostupno na http://belgradepride.rs/saopstenja/dosledno-primeniti-clan-387.html. Stav 80 Ustavne albe. Saoptenje Organizacionog odbora, dostupno na http://www.belgradepride.rs/saopstenja/zabranjena-povorka-ponosa-2009.html. Vidi saoptenje Koalicije protiv diskriminacije, http://www.stopdiskriminaciji.org/arhiva/koalicija-protiv-diskriminacije-za-efikasnu-i-pravnu-drzavu. Tekst albe dostupan na http://www.belgradepride.rs/images/stories/vesti_razno/ustavna_zalba. pdf.

853 854 855 856

321

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Policija je posle burnih reakcija i nemogunosti da obezbedi Povorku ponosa zabranila sva javna okupljanja graana u centru Beograda (Vesti B92, 20. septembar). Ipak, iako je ova zabrana formalno bila opta, u sutini se svodila na zabranu Povorke ponosa i okupljanja desniarskih organizacija tog dana. Nijedno drugo okupljanje nije spreeno.857 Otkazivanje Parade ponosa bilo je, pored nedovoljne volje drave da jasno i otvoreno stane iza ugroenih grupa i prui im podrku, rezultat i sve intenzivnijeg i agresivnijeg angamana organizacija krajnje desnice, do ega je, opet, dolo jer drava ve godinama ne pokazuje dovoljno zainteresovanosti i odlunosti da se s ovim grupama obrauna. Uprkos zabrani okupljanja, na dan kada je Povorka trebalo da bude odrana lanovi ultradesniarskog pokreta 1389 pokuali su da odre skup, i tom prilikom uhapeno je 37 pripadnika te organizacije, ukljuujui portparola Miu Vacia. Protiv petorice su podnete krivine prijave.858 Pored toga to se delovanje ovih grupa i oklevanje drave da im se suprotstavi ogledalo u otkazivanju Parade ponosa, netrpeljivost prema svemu to je drugaije imala je za posledicu vie brutalnih napada na strance. U kratkom vremenskom periodu nekoliko stranaca je pretueno i povreeno u Beogradu.859 Svakako je najstraniji primer mladog francuskog dravljanina Brisa Tatona, koji je tako izgubio ivot. On je, zajedno sa svojim prijateljima, brutalno pretuen u samom centru Beograda 17. septembra, pred poetak utakmice izmeu fudbalskih klubova Partizan iz Beograda i Tuluz. Iz istoimenog francuskog grada. Grupa navijaa Partizana je na navijae Tuluza nasrnula bejzbol palicama, ipkama i navijakim bakljama, a napad je bio koban za Tatona, koji nije uspeo da pobegne. Napadai su nesrenog mladia udarali, utirali, a zatim bacili s visine od oko est metara. Teko povreeni mladi preminuo je 29. septembra i pored maksimalne medicinske pomoi, nege i napora beogradskih lekara da mu spasu ivot (Dnevnik, 19. januar 2010, str. 13). Deset dana ranije policija je uhapsila jedanaest osoba osumnjienih za napad. Najstariji meu njima ima 27, ostali izmeu 18 i 22 godine. Dravni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen objavio je, po kulminaciji agresije desniarskih grupa pred planiranu pa otkazanu Povorku ponosa, da e Ministarstvo pravde, u saradnji sa Republikim javnim tuilatvom, pokrenuti inicijativu da se zabrane sve grupe koje propagiraju nasilje i koje se u svom delovanju slue nasilnim sredstvima.860 Najavljeno je da e Ustavnom sudu biti podnete inicijative za zabranu Srpskog narodnog pokreta 1389 i Otaastvenog
857 858 859 Vidi Goran Mileti, Parada foliranja, dostupno na http://www.pescanik.net/content/view/ 3814/61/. Vesti RTS, 21. septembar. Turista sluajna rtva, Veernje novosti, 16. septembar; Australijanac pretuen na Kalemegdanu, Politika, 21. septembar; Pretuen Libijac, Veernje novosti, 26. septembar; Ponovo prebijen stranac u Beogradu, E-novine, 26. septembar. Vidi Vesti RTS, 21. septembar.

860

322

Ljudska prava u primeni odabrane teme

pokreta Obraz. Ranije je pokrenuta inicijativa za zabranu organizacije Nacionalni stroj.861 Iako su inicijative za zabranu ovakvih organizacija pozitivan korak, ne treba oekivati da su i dovoljne. Ako Ustavni sud donese odluku da im zabrani rad (a na nju se moe ekati i vie godina), ove organizacije izgubie svojstvo pravnog lica, ali to ne znai da e i njihovo delovanje tako prestati. Nasilje u vreme odravanje sportskih manifestacija na ulicama gradova u Srbiji postalo je uobiajena pojava. Stadioni odavno nisu vie bezbedna mesta, a huligani sve ee ispoljavaju otvoreno nasilje i na ulicama, esto usmereno prema manjinskim grupama. Zanimljivo je da kada policija uhapsi poinioce oni redovno pred sudom bivaju osloboeni, ak iako su optueni za najtea krivina dela. Dravno tuilatvo iznelo je dokaze da funkcioneri pojedinih sportskih klubova urgiraju kod sudova da bi njihovi navijai bili osloboeni (Blic, 16. oktobar, str. 16). Prema izjavi ministarke za sport Sneane Markovi-Samardi, samo 2,4 odsto ljudi koje je optueno za neki oblik nasilja na sportskim priredbama je i osueno.862 Jedan od sluajeva nasilja na terenu koji je dobio veliku medijsku panju dogodio se u decembru 2007. godine, na utakmici Crvena Zvezda Hajduk, kada je Uro Mii, u to vreme devetnaestogodinjak, udarao bakljom policajca Neboju Trajkovia i pokuao da mu ugura baklju u usta. Trajkovi je tom prilikom zadobio teke telesne povrede. Sudski postupak poeo je u maju 2008. godine u Okrunom sudu u Beogradu. Mii je optuen za pokuaj ubistva. Okruni sud doneo je presudu u septembru 2008. godine, oglasio Miia krivim i izrekao mu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. U martu 2009. godine Vrhovni sud Srbije je utvrdio da je u postupku dolo do bitnih povreda odredaba krivinog postupka, ukinuo je presudu i vratio predmet na ponovno suenje.863 Ponovljeni postupak je poeo u Okrunom sudu 22. aprila pred istim veem koje je donelo prvostepenu presudu i kome je predsedavao sudija Lazovi. U meuvremenu, navijai nastavljaju da pruaju podrku Miiu, najee skandiranjem Uro Mii jedan je od nas, kao i da prete sudiji Lazoviu skandiranjem parole Lazoviu, stii ete pravda koju deli.864 Izazvana nasiljem navijakih grupa koje je kulminiralo ubistvom Brisa Tatona, novinarka TV B92, Brankica Stankovi, otvorila je u svojoj emisiji Insajder pitanje karaktera navijakih grupa u Srbiji, i iznela niz informacija o sportskim klubovima, navijakim grupama, njihovim organizatorima, napadima u kojima su uestvovale i kriminalnim dosijeima voa navijaa. Reakcije na emisiju bile su izuzetno agresivne. Ve posle emitovanja prve epizode iz serijala autorki emisije i ostatku ekipe upuene su pretnje smru, silovanjem i fizikim zlostavljanjem. Najustrije pretnje upuene su putem drutvene mree Facebook i na elektronsku
861 862 863 864 Danas, 21. septembar. Bilten Helsinkog odbora za ljudska prava, broj 52, str. 2. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=03&dd=03&nav_id=347968. http://www.b92.net/info/emisije/insajder.php?yyyy=2009&mm=12&nav_id=398059.

323

Ljudska prava u Srbiji 2009.

potu redakcije, Brankici Stankovi i celoj ekipi koja je uestvovala u izradi emisije dodeljeno je policijsko obezbeenje. Na koarkakim i fudbalskim utakmicama nastavljeno je vreanje, a uprave klubova oklevale su da se tome suprotstave i mlako su se ograivale od uvreda. Policija je uhapsila jedan broj osoba osumnjienih za upuivanje pretnji Brankici Stankovi, a za ostalim licima se i dalje traga.865 Vrilac dunosti republikog javnog tuioca Slobodan Radovanovi, podneo je Ustavnom sudu inicijativu za zabranu 14 navijakih grupa zbog delovanja ovih grupa, usmerenog ka nasilnom ruenju ustavnog poretka, krenju garantovanih ljudskih ili manjinskih prava i izazivanju rasne, nacionalne i verske mrnje. Ove grupe deo su navijakih grupa beogradskih klubova Crvena zvezda, Partizan i Rad (Vesti RTS, 16. oktobar).

2.10. Ekonomska, socijalna i kulturna prava

2.10.1. Ekonomska kriza
Ekonomska kriza u Srbiji, kao i u svetu, lagano jenjava i privreda polako ide putem oporavka, poto je u prvoj polovini godine bila na izuzetno niskom nivou. Ipak, povratak na staze rasta e, ini se, biti sve samo ne brz i lak, pa privrednici upozoravaju da je vrlo verovatno da e krizno stanje u domaoj ekonomiji potrajati i celu narednu godinu. ak i elnici Vlade u poslednje vreme pokuavaju da izbegnu preterani optimizam u izjavama. Iako, naravno, u prvi plan istiu procene da e ovogodinji pad bruto domaeg proizvoda biti manji od prognoziranog i da se u 2010. oekuje rast, ipak sugeriu da e se posledice recesije osetiti i u narednoj godini. Premijer Mirko Cvetkovi naglaava da e ovogodinji pad BDP i budetski deficit biti meu najniima u okruenju, ali i da tek od 2011. treba oekivati povratak na stanje privrede od pre krize, i stope rasta kakve smo imali tokom veeg dela protekle decenije (Dnevnik, 30. novembar, str. 5). Uticaj ekonomske krize odraava se, pre svega, na poveanje stope nezaposlenosti, ali i na sve druge ekonomskosocijalne aspekte. Penzije i plate u dravnom sektoru bile su zamrznute tokom cele godine, a moe se oekivati da e se ove mere nastaviti i u sledeem periodu.

2.10.2. Siromatvo i ivotni standard

Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, neto manje od 700.000 graana Srbije ivi ispod granice siromatva, odnosno ima prihode manje od 8.360 dinara. Broj siromanih u drugom kvartalu 2009. godine porastao je oko 0,2 odsto (Blic, 24. septembar, str. 9). Zarade graana Srbije i njihova kupovna mo ubedljivo su najslabiji u poreenju sa stanjem u BiH, Hrvatskoj i Sloveniji. Po visini prosene plate Srbija je na poslednjem mestu sa 348 evra, Bosna i Hercegovina je ispred sa 407 evra, a slede
865 O pretnjama Brankici Stankovi i ekipi emisije Insajder vidi i II.2.8.2.

324

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Hrvatska sa 730 i Slovenci, koji su najbogatiji, sa 922 evra meseno (Press, 19. septembar, str. 6). Prema podacima Republikog zavoda za statistiku prosena zarada u Srbiji u decembru, bez poreza i doprinosa, iznosila je 36.789 dinara, to je realno za 16,6 odsto vie nego u prethodnom mesecu (Blic, 26. januar, str. 5), dok je u martu prosena neto zarada iznosila 30.362 dinara (Danas, 25. april, str. 6).

2.10.3. Nezaposlenost
U Srbiji je na kraju decembra 2009. godine registrovano 730.372 osoba na evidenciji nezaposlenih Nacionalne slube za zapoljavanje, pri emu ene ine vie od polovine ovog broja. U decembru je u evidenciji nezaposlenih bilo 12.964 lica vie nego u oktobru 2008. godine (kada je poeo da se osea uticaj svetske ekonomske krize). Trend poveanja broja lica na evidenciji NSZ registrovan je do maja 2009. godine, od kada se njihov broj konstantno smanjuje sve do decembra, kada poinje ponovo lagano da raste. Broj lica na evidenciji u decembru 2009. godine smanjio se za vie od 37.000 u odnosu na maj iste godine. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Srbiji je 16,6 odsto, a procena je da je broj nezaposlenih (ali ne prijavljenih na evidenciji, ve onih koji zaista trae posao) 517.000 lica. (Vesti B92, 4. januar 2010.)

2.10.4. trajkovi
Tokom 2009. godine trajkovalo je vie desetina hiljada radnika u Srbiji, u oko stotinu firmi. Uticaj svetske ekonomske krize i odsustvo socijalnog dijaloga izmeu sindikata, drave i poslodavaca doprineli su uveanju broja protesta. Razlozi masovnih nezadovoljstava radnika su, pre svega, neisplaene zarade, zatim nepovezan radni sta i nezakonite prodaje preduzea, tako da brojne proteste i prekide poslovanja u zemlji povezuju isti zahtevi: da se isplate plate koje se ne dobijaju mesecima, da se uplate doprinosi koji nisu uplaivani godinama i da se pokrene proizvodnja. Radnici su se esto odluivali za ekstremne forme protesta koje su ukljuivale blokadu saobraaja, trajkove glau i samopovreivanje. Pored radnika, trajkove su organizovali i poljorivrednici nezadovoljni otkupnom cenom svojih proizvoda. Jedan od najradikalnijih dogaaja u vezi sa protestima i trajkovima radnika ove godine desio se u Novom Pazaru, kada je predsednik Udruenja tekstilnih radnika Zoran Bulatovi, inae predvodnik grupe koja je trajkovala glau, odsekao sebi prst u znak protesta zbog, kako je naveo, nebrige drave prema radnicima u tom regionu koji gladuju. Posle ovog traginog dogaaja Vlada je pronala jednostavno reenje za Tekstilni kombinat Raka predat je zahtev za pokretanje steajnog postupka, a odlueno je da se prodajom dela imovine kombinata namire radnici i poverioci. Slian model primenjen je i na druge tekstilne fabrike u Sandaku (Vesti B92, 22. septembar). Inae, radnici novopazarske tekstilne industrije traili su da im se isplate zarade od 1993. godine do prestanka radnog odnosa i da im se isplate

325

Ljudska prava u Srbiji 2009.

otpremnine na osnovu sporazuma o socijalnom programu na osnovu koga im je prestao radni odnos. Mediji su izvetavali o trajkovima lanova udruenja tekstilnih radnika vie puta u poslednje dve godine, a prole godine su radnici trajkovali glau (Vesti B92, 24. septembar). Fabrika Zastava elektro iz Rae prodata je na javnoj aukciji 28. februara 2006. godine. Kupac je imao obavezu da investira 26 miliona dinara, to, prema dokumentaciji dostavljenoj Agenciji za privatizaciju, nije uinio u predvienom roku. Radnici ove fabrike est meseci su uporno ukazivali na problem privatizacije i na kraju doli u Beograd gde su nastavili sa trajkom uz blokadu glavnih saobraajnica. Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije ocenio je da je bilo propusta u privatizaciji preduzea Zastava elektro iz Rae i da su novi vlasnici odgovorni za tetu priinjenu fabrici i zaposlenima. Savet smatra da u sluaju Zastave elektro treba da se utvrdi odgovornost dravnih institucija, ali i nesavesnog kupca, nakon ega bi bio pokrenut postupak za naknadu tete (Press, 16. septembar, str. 7). Kako novi vlasnik nije uspeo da obezbedi dovoljno posla, odri proizvodnju u fabrici i ispuni elementarne obaveze prema zaposlenima, odluio je da najpre radnicima u trajku, a potom dravi ustupi bez ikakve nadoknade svoj veinski paket akcija, odnosno, 76,5 odsto ukupnog kapitala firme. Tako je, na do sada neuobiajen nain, praktino raskinut kupoprodajni ugovor, a Vlada je uz prihvatanje ovog poklona, posebnim zakljukom preuzela na sebe i obavezu da to hitnije pokrene proizvodnju, obezbedi tekue zarade, i rei pitanja povezivanja radnog staa i isplate zaostalih zarada. Ipak, budui da u istom zakljuku stoji i da je namirenje potraivanja radnika iz ranijeg perioda, kao i namirenje ostalih poverilaca, mogue jedino kroz prodaju preduzea novom stratekom partneru, kao i da ta prodaja ne moe da se sprovede u postojeem organizacionom obliku, sa postojeom strukturom kapitala i zateenim dugovima, nema sumnje da e zaposleni jo neko vreme morati da saekaju na svoj novac (Pregled, 14. oktobar, str. 3). Radnici 1. maja iz Lapova su od sredine maja poeli sa trajkom i u nekoliko navrata do kraja godine su leei na pruzi blokirali meunarodni elezniki saobraaj. Na ovaj nain za eleznice Srbije prouzrokovana je teta od 10 miliona dinara dnevno (Veernje novosti, 19. novembar, str. 12). Sindikat i poslovodstvo Graevinsko-industrijskog kombinata 1. maj iz Lapova potpisali su krajem decembra sporazum kojim se ispunjava najvei deo zahteva zaposlenih u tom preduzeu. Prema sporazumu, poslodavac i veinski vlasnik obavezali su se da obezbede 38 miliona dinara i tim novcem isplate zaostale zarade radnicima. Poslovodstvo se obavezalo da najkasnije za 30 dana pripremi program konsolidacije, dok e do 30. januara 2010. morati da oglase prodaju dela fabrike imovine, odnosno upravne zgrade firme i kompleks pogona Betonjerka od oko 24 hektara zemljita. Novcem od prodaje dela imovine finasirae se konsolidacija firme, povezivanje radnog staa za sve zaposlene, namirivanje dugova. Predvieno je i da svi radnici koji su tuili firmu povuku izvrna sudska reenja i time omogue deblokadu rauna preduzea (Danas, 18. decembar, str. 8).

326

Ljudska prava u primeni odabrane teme

trajkovima nezadovoljnih radnika tokom godine blokirane su znaajne saobraajnice, meunarodne pruge, kao i privredni i dravni objekti znaajni za bezbednost Republike. Na taj nain je protivpravno remeeno normalno odvijanje drumskog i eleznikog saobraaja i priinjavana ogromna materijalna teta. Gradonaelnik Beograda Dragan ilas vie puta je apelovao na nadlene organe da spree blokadu ulica. (Vesti B92, 13. maj). Zbog sve eih blokada saobraajnica i objekata i mogunosti nastavka te prakse prilikom protesta radnika Vlada je na telefonskoj sednici krajem januara 2010. godine, donela odluku da je nuno da Ministarstvo unutranjih poslova preduzima sve zakonom predviene mere i ovlaenja, kao i upotrebu sredstava prinude, kako bi se u tim situacijama omoguilo nesmetano obavljanje saobraaja i normalan protok ljudi i robe (BETA, 24. januar 2010).

2.10.5. Protesti ratnih veterana

Odluka Vlade Republike Srbije da problem neisplaenih dnevnica ratnim veteranima ratova iz devedesetih rei tako to e ponuditi socijalna davanja samo nekim veteranima iz odreenog regiona,866 pokazala se kao pogrena i izazivala je otre reakcije (Vreme, 26. mart, str. 16). Ove godine je istekao rok zasterelosti za sva potraivanja nadoknade ratnih dnevnica. etrdeset dva ratna veterana iz Leskovca i Vlasotinca podnela su tubu Evropskom sudu za ljudska prava zbog povrede prava na pravino suenje, povrede prava na imovinu i zbog diskriminacije dela ratnih veterana (Danas, 2930. avgust, str. 8).

2.10.6. Socijalno stanovanje

Pravo na stanovanje ugroenih grupa, naroito izbeglih i interno raseljenih lica, u Srbiji je problem godinama unazad. Iako je tokom 2009. usvojen Zakon o socijalnom stanovanju867 kojim drava uvodi sistematska reenja u ovoj oblasti, veliki broj graana e ekati na njegovu primenu do 2011. godine. Odredbama ovog zakona se odreuju obaveze optinama u Srbiji, koje nisu predviene Zakonom o lokalnoj samoupravi868 i za ije ispunjenje optine nemaju odgovorajue kapacitete u finansijama i ljudstvu. Jedno od goruih pitanja jeste reavanje problema Roma koji ive u naseljima neodgovarajuih i nehigijenskih uslova. Prema podacima od pre nekoliko godina, delimino je legalizovano 70 odsto divljih romskih naselja u Srbiji. U Beogradu, gde je i najmanja parcela dragocena zbog nedostatka graevinskog prostora, verovatno mnogima od 100.000 Roma koji ive u 120 bespravnih naselja u ovom gradu nee biti omogueno da ozakone barake i pretvore ih u trajne domove (Politika, 8. april, str. A10).869
866 867 868 869 Vidi Izvetaj 2008, II.2.13.7. Vidi I.4.18.7.1. Sl. glasnik RS, 129/07 O raseljavanju romskih naselja u Beogradu vidi II.2.3.2.3.

327

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Grad Beograd je nastavio sprovoenje projekta izgradnje stanova za socijalno ugroene graane, koji je zapoet pre nekoliko godina. Agencija za investicije Beograda je do sada uloila preko 200 miliona dinara u realizaciju ovog projekta. U zemunskom naselju Kamendin sledee godine zavrie se izgradnja jo 80 socijalnih stanova. Bie izgraeno ukupno devet stambenih objekata koji e biti dati na korienje socijalno ugroenim graanima. Zgrade e imati prizemlje, sprat i potkrovlje, ukupne povrine 5.337 kvadratnih metara. Za te namene iz gradskog budeta bie izdvojeno oko 240 miliona dinara. U prvoj fazi u ovom naselju izgraena su i useljena 63 stana (Danas, 28. decembar, str. 16).

2.10.7. Zdravstveno osiguranje

Dugovanja poslodavaca prema fondu za zdravstveno osiguranje, na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju iz 2005. godine, u proteklih nekoliko godina dostigla su cifru od 85 milijardi dinara (Politika, 20. jun, str. A5). Vlada Srbije donela je odluku da za odreeni broj dravnih i drutvenih firmi izmiri obaveze za doprinose za zdravstveno osiguranje. Drava je obeala da e obaveze izmiriti za ona preduzea koja prema proceni Ministarstva ekonomije mogu da opstanu na tritu i budu privatizovana (Blic, 3. jul, str. 4). Prema Zakonu o zdravstvenoj zatiti (l. 88, st. 1, t. 3), savetodavni rad sa pacijentima preuzima izabrani lekar u primarnoj zdravstvenoj zatiti. Njegov zadatak je i da aktivno uestvuje u prevenciji komplikacija i leenju. Izabrani lekar sve to treba da postigne u okviru redovnog radnog vremena, tanije predvienog vremena po pacijentu. Primena ovih odredbi od kraja 2007. godine, izazvala je reakcije brojnih pacijenta, pre svega dijabetiara, koji su na ovaj nain izgubili posebna savetovalita koja su se bavila obolelim od dijabetesa u domovima zdravlja. Pacijenti smatraju da izabrani lekari nemaju dovoljno vremena da im se posvete, pogotovu kod hroninih oboljenja koja imaju komplikovane terapije, i zahtevaju da se savetovalita ponovo otvore (Vesti B92, 24. januar i 7. februar 2010).

2.10.8. Korupcija u zdravstvu

Istraivanje agencije Medijum galup pokazalo je da je korupcija najprisutnija u obrazovanju, zdravstvu i pravosuu, a da je od 1.000 ispitanih graana svaki peti platio za neophodnu zdravstvenu uslugu. (Press, 3. septembar, str. 8). Lekar Eugen Slavik osuen je pred Okrunim sudom u Beogradu na tri godine i etiri meseca zatvora zbog primanja mita za operaciju tumora devetogodinjem deaku. Slaviku je izreena i mera bezbednosti zabrana obavljanja lekarskog poziva u trajanju od est godina, od pravosnanosti presude, u koju nije uraunato vreme provedeno u zatvoru. Slavik je proglaen krivim za krivino delo primanja mita, za koje je zapreena zatvorska kazna od dve do osam godina zatvora. Neurohirurg je optuen da je u vie navrata od 8. decembra 2008. godine do 8. januara 2009. godine na Institutu za neurohirurgiju Klinikog centra Srbije traio od deakovog

328

Ljudska prava u primeni odabrane teme

oca, oteenog arka Miloevia, da neto asti, a zatim i 300 evra, pa 200 evra i da je uzeo 300 evra za operaciju tumora na kimenoj modini. Slavik se u postupku branio tvrdnjom da je zakljuio da je Miloevi blago mentalno retardiran i da na stresne situacije reaguje depresivno pretnjama o samoubistvu ili agresivno, pa je odluio da prihvati novac kako bi smirio deakovog oca (Danas, 30. april, str. 8).

2.10.9. Obrazovanje
Prema izvetaju Evropske komisije,870 Srbija je napravila odreen napredak na polju obrazovanja, ali najvei nedostatak predstavlja mali broj odraslih koji se kontinuirano obrazuju tokom ivota i taj broj je ispod evropskog proseka jo od 2001. godine. Sprovoenje reformi visokog kolstva je nastavljeno u pravcu ispunjavanja bolonjskih kriterijuma i nastavljena je akreditacija univerziteta. Finansiranje obrazovanja u Srbiji je ocenjeno kao nisko, sa 3,4% GDP i bez ulaganja u obrazovnu infrastrukturu. Tokom 2009. godine nastavljeni su studentski protesti u vezi sa reformom sistema visokog kolstva i kvotama potrebnim za ostvarivanje prava na studiranje iz dravnog budeta.871 Primena Bolonjske deklaracije ponovo je bila uzrok studentskog protesta oko 2.000 studenata Beogradskog univerziteta. Studenti su zahtevali od fakulteta i Ministarstva prosvete da se odrede budetske kvote za master i doktorske studije, da se omogui zbirni upis naredne godine studija, jer se ukidanjem prakse zbirnog upisa, odnosno nepriznavanjem ukupnih bodova ostvarenih u toku studiranja, velikom broju studenata onemoguava da ispuni budetsku kvotu za upis naredne godine, kao i da se omogui samofinansirajuim studentima koji ostvare kvotu od 48 ESP bodova da upiu narednu godinu u statusu budetskih studenata (Danas, 6. oktobar, str. 5). Posle nekoliko dana protesta Vlada Srbije usvojila je odluku kojom je drava preuzela obavezu da finansira 90 odsto studenata na master studijama, dok e 10 odsto finansirati fakulteti, te e drava u kolskoj 2009/10. godini finansirati skoro 5.000 akademaca (Blic, 28. oktobar, str. 5). Vlada Srbije obeala je da e reiti probleme grejanja, upisa na budet sa 48 i vie bodova, proiriti kvote za master studije, i reiti specifine probleme studenata Univerziteta umetnosti i Fakulteta politikih nauka koji se tiu budetskog studiranja, ali da zbirnog upisa godine, uprkos dosadanjoj praksi, nee biti, pa e dobar deo studenata zavriti kao samofinansirajui (Blic, 29. novembar, str. 26). U Srbiji oko 1,3 miliona graana nije zavrilo osnovnu kolu, dok je 232.925 graana potpuno nepismeno i potpisuje se palcem. Najvie nepismenih je meu starijima od 50 godina, i to na jugu i jugoistoku zemlje (Press, 9. septembar, str. 9). Jedan od prioriteta obrazovnih reformi, prema reima ministra prosvete arka Obradovia, jeste obrazovanje odraslih. Obradovi je istakao da je doivotno
870 871 Izvetaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2009. godinu, https://webgate.ec.europa.eu/ olacrf/20091014Elarg/SR_Rapport_to_press_13_10.pdf. O reformi visokog kolstva i studentskim protestima vidi Izvetaj 2008, I.4.18.9.1.

329

Ljudska prava u Srbiji 2009.

uenje neophodan uslov i za ekonomske reforme i za zapoljavanje. Prema njegovim reima, uskoro se oekuje donoenje zakona o obrazovanju odraslih i osnivanje nacionalnog saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Vlada Srbije usvojila je Strategiju razvoja obrazovanja odraslih i Akcioni plan za sprovoenje politike u toj oblasti. U Srbiji je 2.740 osoba godinje ukljueno u osnovno obrazovanje odraslih (Kurir, 15. novembar, str. 8).

2.11. Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji zakondavstvo i odabrana praksa

2.11.1. Zakonodavstvo.872
Ove godine usvojene su izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadlenostima dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala,873 kojima se primena Zakona proiruje i na otkrivanje, krivino gonjenje i suenje za krivina dela korupcije najviih dravnih funkcionera, dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Srbije, meunarodnog terorizma i finansiranja terorizma. Zakon e se od unoenja izmena primenjivati i na izvrioce krivinog dela pranja novca, ako poreklo tog novca vodi iz organizovanog kriminala, korupcije ili finansiranja terorizma. U skladu sa Zakonom o javnom tuilatvu874 nadlenost Specijalnog tuilatva za borbu protiv organizovanog kriminala preuzee Tuilatvo za organizovani kriminal od 1. januara 2010 godine. Zakonom o izvrenju kazne zatvora za krivina dela organizovanog kriminala usvojenim ove godine875 predvieno je da e osueni za ova krivina dela izdravati kaznu u posebnim odeljenjima, koja e biti formirana u postojeim zatvorskim jedinicima. U Posebno odeljenje nee biti upueni svi pravnosnano osueni organizatori i pripadnici kriminalnih grupa, nego samo oni za koje sud utvrdi da postoji opasnost da e nastaviti da se bave kriminalom i za vreme izdravanja kazne. Izmenama i dopunama ZKP, koje bi trebalo bi da doprinesu veoj efikasnosti krivinog postupka, predvieno je da e lice koje stekne status svedoka saradnika zadrati poloaj okrivljenog u postupku, kao i da e biti obuhvaen presudom, a ostavljena je mogunost da bude osloboen od kazne. Svedoenje osuenog lica u postupcima za krivina dela organizovanog kriminala koje bude od znaaja za otkrivanje, spreavanje ili dokazivanje ovih dela, moi e da poslui kao osnov da se osuenom umanji zatvorska kazna. Dalje, novina je i uvoenje sporazuma o priznanju krivice, koji moe biti zakljuen izmeu tuioca i okrivljenog za krivina
872 Za analizu zakona znaajnih za borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji vidi Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji zakonodavstvo i praksa, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2009. Sl. glasnik RS, 72/09. Sl. glasnik RS, 116/08. Sl. glasnik RS, 72/09.

873 874 875

330

Ljudska prava u primeni odabrane teme

dela za koja je zapreena kazna do 12 godina zatvora. Dva vanredna pravna leka zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude i vanredno ublaavanje kazne su ukinuta. Donoenjem Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela876 drava je omoguila policiji i pravosudnim organima efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala i onemoguila ouvanje finansijske dobiti, koja ujedno predstavlja i osnovni motiv osnivanja i delovanja kriminalnih grupa. Prema ovom zakonu tuilac moe pokrenuti postupak oduzimanja imovine protiv nekog lica ukoliko postoji oigledna nesrazmera izmeu njegove zakonite imovine i zakonito ostvarenih prihoda. Potrebno je da postoji osnovana sumnja da lice poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivinog dela. Teret dokazivanja je prebaen na lice protiv kojeg se postupak vodi i ukoliko ne dokae poreklo imovine drava e biti u mogunosti da mu je oduzme. Odredbe zakona se mogu primeniti i prilikom suenja licima u bekstvu i preminulim licima. Od 1. marta 2009. godine, od kada se Zakon primenjuje, pokrenuta je 21 finansijska istraga protiv 208 ljudi. Ukupna vrednost do sada zaplenjene imovine je vie desetina miliona evra. Najvei deo zaplenjene imovine oduzet je od narko dilera.

2.11.2. Sudski postupci

Broj predmeta koje procesuira Specijalno tuilatvo i koji se nalaze pred Specijalnim sudom je u porastu, ali praksa ukazuje na nedostatak mogunosti ili elje da se krivinim postupkom obuhvate sva lica koja su bila pripadnici odreene kriminalne grupe.877 Specijalno tuilatvo za organizovani kriminal ni tokom 2009. nije podiglo optunice protiv pripadnika JSO za pokuaj dravnog udara oruanom pobunom 2001. godine, niti je bilo kakav napredak postignut na rasvetljavanju politike pozadine ubistva premijera inia. Ovo pitanje se u javnosti vie i ne postavlja. Treestepeni postupak o albama pred Vrhovnim sudom Srbije za ubistvo premijera poeo je u septembru. U treestepenom postupaku, pokrenutom po albi koju mogu uloiti osueni na najvie kazne, odnosno 40 godina zatvora, u ovom sluaju prvooptueni Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanovi, odluivalo je sedmolano vee. Tuilatvo je predloilo da albe budu odbijene kao neosnovane, a odbrana je od sudskog vea zatraila oslobaanje osuenih Zvezdana Jovanovia i Milorada Ulemeka ili ponovno suenje. Odbrana je u razlozima za albu navela nedostatak motiva kod osuenih i nepotpuno i pogreno utvreno injenino stanje. Vrhovni sud je na nejavnoj sednici u novembru doneo odluku kojom je potvrdio
876 877 Sl. glasnik RS, 99/08. Izvetaj 2009 obuhvata samo neke od mnogih postupaka koji se vode za krivina dela organizovanog kriminala, koje autori Izvetaja smatraju posebno znaajnim. Vie o radu organa za borbu protiv organizovanog kriminala vidi Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji zakonodavstvo i praksa, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2009.

331

Ljudska prava u Srbiji 2009.

drugostepenu presudu i presudu za atentat na premijera Zorana inia najzad proglasio pravnosnanom.878 VSS je na javnoj sednici razmatrao zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnane presude, koji su uloili advokati Aleksandra Simovia, eljka Tojage, Branislava Bezarevia i Sae Pejakovia osuenih za ubistvo Zorana inia. Ove zahteve sud je odbio kao neosnovane. Poetkom februara osujeen je pokuaj bekstva iz zatvora Milorada Ulemeka, pravnosnano osuenog na vie maksimalnih kazni zatvora. Uprava za izvrenje zavodskih sankcija saoptila je da je u Ulemekovoj eliji naen plastian pitolj, uz pomo kojeg je nameravao da pobegne. Ulemekov je dana planiranog za bekstvo izazvao sebi visok krvni pritisak i traio od uvara da bude prebaen u bolnicu VMA, gde bi uz repliku pitolja pokuao da pobegne. Procenom Ministarstva pravde Ulemek nije prebaen u bolnicu i samim tim njegov pokuaj bekstva je osujeen. Jedanaest pripadnika slube obezbeenja je suspendovano i protiv njih je pokrenut disciplinski postupak, zbog propusta u obezbeenju. Zanimljivo je da je bekstvo Ulemeka bilo najavljeno u tabloidu Kurir879 nekoliko dana pre pokuaja bekstva. Vrhovni sud potvrdio je pravosnanu presudu kojom je bivi sudija tog suda Ljubomir Vukovi osuen na est godina zatvora zbog primanja mita, protivzakonitog posredovanja i zloupotrebe slubenog poloaja. Vukovi je u julu 2006. godine pred Specijalnim sudom osuen na osam godina zatvora jer je, kako je navedeno u presudi, primio novac kako bi pred Vrhovnim sudom izdejstvovao blau presudu Zoranu Jotiu Jotki, voi tzv. kruevakog klana. Vrhovni sud mu je jula 2007. godine ublaio kaznu na est godina zatvora. Pred Vrhovnim sudom Srbije poeo je drugostepeni postupak po albi na prvostepenu presudu u predmetu Zemunski klan,880 protiv koje je uloeno ak 39 albi. Vrhovni sud je u veu sastavljenom od pet sudija potvrdio zatvorsku kaznu od 40 godina izreenu Miloradu Ulemeku, kao i Sretku Kaliniu, Milou Simoviu i Vladimiru Milisavljeviu, koji se jo uvek nalaze u bekstvu. Kazne ostalih optuenih VSS je preinaio, Sretku Kaliniu je preinaena presuda sa 35 godina zatvora na 30 godina, eljku Tojagi migiju sa 30 godina na 15 godina i Duanu Krsmanoviu sa 30 godina na 20 godina zatvora, dok je Predrag Maleti osloboen optubi. S obzirom na nove izmene ZKP, optueni na najvie kazne vie nemaju pravo na treestepene albe,881 tako da su presude kojima su utvrene kazne pipadnicima zemunskog klana sada pravnosnane. Veliku panju i otre kritike javnosti privukla je odluka VSS o uslovnom otpustu Milorada Bracanovia. Jedan od najbliih saradnika Milorada Ulemeka i
878 879 880 881 O ranijem toku postupka vidi Izvetaj 2008, II.2.4.2. Kurir, 7. februar, www.kurir-info.rs. Izvetaj 2008, II.2.4.3.1. lan 105 Zakona o izmenama i dopunama ZKP, Sl. glasnik RS, 72/09.

332

Ljudska prava u primeni odabrane teme

bivi zamenik direktora BIA bio je osuen na dve godine zatvora zbog neprijavljivanja ubistva Ivana Stambolia. Posle putanja Bracanovia na uslovni otpust Ministarstvo pravde podnelo je inicijativu za razreenje sudija iz ovog vea, ali Veliko personalno vee nije nalo razloga da pokrene postupak za razreenje sudija Sonje Manojlovi, Dragie orevia i Miodraga Vientijevia. Ministarka pravde Sneane Malovi smenila je upravnika kazneno popravnog doma Zabela, Dragoljuba Brajovia, i naelnika slube za prevaspitavanje, Radojicu utovia, koji su svedoili u korist Bracanovia i dali preporuke za prevremen otpust, a da pritom Ministarstvo o toj situaciji nisu obavestili. U novembru 2009. godine izreena je presuda u postupku protiv pripadnika tzv. drumske mafije, iji su pripadnici bili optueni da su izdavanjem duplih lanih kartica na naplatnim rampama otetili javno preduzee Putevi Srbije za vie od 6,5 miliona evra. Od ukupno 53 optuenih, njih 41 je osueno za krivina dela zloinako udruivanje i zloupotreba slubenog poloaja, a devetoro optuenih je osloboeno. lanovi ove kriminalne grupe osueni su na kazne zatvora u trajanju od jedne i po do est godina. Predsedavajui vea je, obrazlaui presudu, istakao da pravi organizatori ove kriminalne grupe presudom nisu obuhvaeni, kao i da sud ne moe da sudi licima koja nisu obuhvaena optunicom. Presudom je utvreno da je 40 posto novca pribavljeno delatnostima ove kriminalne grupe pripalo neotkrivenim organizatorima, a 60 posto ostalim lanovima. Presuda u ovom predmetu je jo jedna potvrda nemoi srbijanskog pravosua da uspeno procesuira sve uesnike u postupcima za organizovan kriminal u kojima postoji indicija o umeanosti odreenih politikih struktura. Istraga u ovom predmetu pokazala je da informacije koje poseduje Milo Nedeljkovi, bivi finansijski direktor javnog preduzea Putevi Srbije, mogu biti od presudnog znaaja za otkrivanje preostalih organizatora ove kriminalne grupe. Iako je za njim bila raspisana poternica, Nedeljkovi je ostao nedostupan pravosudnim organima, te je postupak protiv pripadnika drumske mafije zavren bez njegovog iskaza. U nastavku postupka protiv pripadnika tzv. steajne mafije odbaena je alba Ustavnom sudu Srbije optuenog Gorana Kljajevia, u kojoj se alio na povredu prava u pogledu trajanja pritvora, prava na odbranu i odgovarajuih uslova za pripremu odbrane, prava da mu se sudi bez odugovlaenja i prava na pretpostavku nevinosti. Slobodan Radulovi, koji se nalazi u bekstvu, a koji je oznaen kao organizator ove kriminalne grupe, optuen da je krei zakon otetio preduzee C market za oko 20 miliona evra, dostavio je Specijalnom sudu svoju pisanu izjavu u kojoj negira navode optube i kao glavni razlog za svoje bekstvo navodi nepostojanje uslova za pravedno suenje. Suenje ovoj kriminalnoj grupi poelo je u januaru 2007. godine. Do sada su sasluani svi optueni i dokazni postupak jo uvek traje, ali je tuilatvo vie puta dopunjavalo optunicu, tako da se kraj glavnog pretresa jo uvek ne nazire.

333

Ljudska prava u Srbiji 2009.

2.12. Presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima protiv Srbije882

Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu do sada je podneto oko 3.150 predstavki protiv Srbije. Ove godine doneto je 16 presuda u predmetima protiv Srbije.883 Crnianin i drugi protiv Srbije.884 Podnositeljke predstavke su Mukadesa Crnianin i Ariga Hamidovi, zaposlene u Raka holding AD, koje su 1995, odnosno 1996. godine, upuene na prinudno plaeno odsustvo do vremena dok se poslovanje preduzea ne popravi. Ista situacija dogodila se 1994. i podnositeljkama Milodarki Kosti, zaposlenoj u Trikotaa Raka AD, i Fazi Paljevac, zaposlenoj u Raka holding-Raka pamuna perionica. Dok su bile na odsustvu imale su prema tada vaeem zakonu pravo na znaajno umanjenu mesenu zaradu, na isplatu doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje i doprinosa za socijalno osiguranje. Poslodavci kod kojih su bile zaposlene nisu ispunjavali ove zakonske obaveze i one su pokrenule brojne postupke pred Optinskim sudom u Novom Pazaru, u kojima je sud presuivao u njihovu korist. Trea podnositeljka je proglaena za tehnoloki viak 2007. godine i tada je potpisala sporazum sa dunikom koji je predviao, izmeu ostalog, isplatu dugovanih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Od 2008. dunici prve i druge podnositeljke predstavke bili su preteno u drutvenom vlasnitvu, dok je dunik etvrte bio u iskljuivom vlasnitvu dunika prve i druge podnositeljke. Dunik tree podnositeljke bio je veinski u privatnom vlasnitvu. Podnositeljke predstavke alile su se na povredu prava na pravino suenje iz lana 6, st. 1 i prava na mirno uivanje imovine iz lana 1 Protokola 1 Evropske konvencije, jer im poslodavci, i pored odluke suda, nisu isplatili dugovane iznose. Drava je osporavala odgovornost drave ratione personae u odnosu na prvu, drugu i etvrtu podnositeljku jer su dunici bile kompanije samo delimino u dravnoj svojini. Sud nije usvojio ovu primedbu primetivi da se radi o preduzeima sa veinskim drutvenim kapitalom, i da njima u velikoj meri upravlja Agencija za privatizaciju koja je i sama dravni organ, te da stoga dunici ne uivaju dovoljnu samostalnost u odnosu na dravu. Kada je u pitanju trea podnositeljka, drava je tvrdila da je odgovornost drave iskljuena jer je dunik podnositeljke bilo preduzee u privatnom vlasnitvu. Sud nije uvaio ni ovu pritubu i podsetio je da je drava
882 883 Za odluku Komiteta UN protiv muenja donetu ove godine vidi II.2.5.2. Statistiki pregled predmeta koje Republika Srbija ima pred Sudom na dan 25. decembra 2009. godine, dostupno na http://www.zastupnik.gov.rs/index.php?option=com_docman&task=cat_v iew&Itemid=51&gid=36&orderby=dmdate_published&ascdesc=DESC ECHR, App. Nos. 35835/05, 43548/05, 43569/05 i 36986/06 (2009).

884

334

Ljudska prava u primeni odabrane teme

odgovorna za izvrenje sopstvenih presuda, bez obzira na to da li je dunik privatni ili drutveni subjekt. Sud je podsetio de se izvrenje presude smatra delom suenja prema lanu 6 i da, iako se odugovlaenje u izvrenju presude moe opravdati u posebnim okolnostima, ono ne sme biti takvo da ugroava sutinu prava koje se titi lanom 6 Konvencije. U pogledu prve, druge i etvrte podnositeljke, poto je postupak za povraaj dugovanja od stupanja na snagu Konvencije 3. marta 2004. trajao jo izmeu godinu dana i pet meseci i etiri godine i osam meseci, Sud je naao da organi Srbije nisu preduzeli neophodne mere da se ove presude izvre, niti su dali uverljive razloge za taj propust, te je stoga povreen lan 6, st. 1 Konvencije. Kada je u pitanju trea podnositeljka Sud je, izmeu ostalog, posebno istakao obavezu drave da sprovede izvrenje po slubenoj dunosti na drugim sredstvima ukoliko se ono ne moe izvriti na predloenom sredstvu. Dalje, Sud istie da je odnos izmeu suda nadlenog za izvrenje i NBS interne prirode, i kao takav van uticaja podnositeljke predstavke, kao i da ona nije duna da pribavlja informacije kako bi popunila praznine u komunikaciji izmeu ta dva tela. Sud je naao da je i u odnosu na treu podnositeljku povreen lan 6, st. 1 Konvencije. Razmatrajui da li je povreen lan 1 Protokola 1 Sud je zakljuio da neizvrenje presuda od trenutka stupanja na snagu Konvencije predstavlja meanje u uivanje ovog prava. Sud je usvojio zahtev prve, druge i etvrte podnositeljke za naknadu materijalne tete, a kada je u pitanju trea podnositeljka njen zahtev je odbijen, jer se sporazumom odrekla svojih zahteva za izvrenje u odnosu na dunika. Grievi i drugi protiv Srbije.885 Prvi podnosilac predstavke, Safa Grievi, zaposlena u Raka Holding AD, 1. februara 1995. upuena je od strane poslodavca na prinudno plaeno odsustvo do vremena dok se ne obnovi normalna proizvodnja i poslovanje navedenih preduzea dovoljno ne popravi. Isto se desilo i drugom podnosicu, Dragou Vraniu, zaposlenom u Raka Holding AD Tkanica DOO 1. januara 1998. i treem podnosiocu, Mladomirki Vuievi, zaposlenoj u DP Savremena konfekcija Raka 17. novembra 1995. Prema tada vaeim zakonima, podnosioci su imali pravo na znaajno umanjenu mesenu zaradu, na isplatu doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje i doprinosa za socijalno osiguranje. Poslodavci kod kojih su bili zaposleni nisu ispunjavali ove zakonske obaveze i podnosioci su pokrenuli odgovarajue postupke pred Optinskim sudom u Novom Pazaru, koji je doneo presude u njihovu korist i dostavio NBS reenja o izvenju presuda Trei podnosilac, ga Vuievi, dobila je 15. decembra 2006. otkaz i istog dana potpisala sporazum koji je predviao da e joj biti isplaena sva dugovanja po osnovu rada u skladu sa socijanim programom Vlade, a da e se ona odrei prava
885 ECHR, App. Nos. 16909/06, 38989/06 i 39235/06 (2009).

335

Ljudska prava u Srbiji 2009.

da trai sudsko izvrenje pravosnanih presuda donetih u njenu korist pre 15. decembra 2006. Podnosioci predstavke su se alili na povredu prava na pravino suenje iz lana 6, st. 1 i prava na slobodno uivanje umovine iz lana 1 Protokola 1 Konvencije zbog propusta drave da izvri pravosnane presude. Sud je potvrdio raniji stav da je drava odgovorna za dugove preduzea sa veinskim drutvenim kapitalom. Kako dravni organi nisu preduzeli neophodne mere da izvre presude donete u korist podnositelja, niti su ponudili ubedljive razloge za takav propust, dolo je do povreda prava garantovanih lanovima Konvencije na koje su se podnosioci pozvali. Kada je u pitanju trei podnosilac predstavke, Sud je, imajui u vidu period neizvrenja presuda pre postizanja sporazuma izmeu stranaka, utvrdio povredu i u odnosu na treeg podnosioca. Dori protiv Srbije.886 Optina Vodovac, gde je podnosilac predstavke bio zaposlen kao slubenik, donela je 30. juna 1988. godine odluku na osnovu koje je podnosilac ostao nerasporeen ni na jedno radno mesto, i kasnije je imala za posledicu otkaz. Podnosilac predstavke poneo je tubu protiv Optine u kojoj je zahtevao povraaj na posao i isplatu zarada. Osnovni sud udruenog rada u Beogradu je 1989. godine presudio protiv podnosioca, te je on tri puta podnosio predlog za ponavljanje postupka. Poslednji predlog, podnet 1992. godine, uvaen je i sluaj je uzeo u razmatranje Peti optinski sud u Beogradu. Optinski sud je 4. jula 2006. godine odbacio zahtev podnosioca da bude vraen na posao, ali je delimino usvojio zahtev za naknadu materijalne tete. Okruni sud u Beogradu je odlukom naloio da g. Dori bude vraen na posao, oborio ostatak presude i vratio predmet na ponovno suenje prvostepenom sudu. Postupak za naknadu tete je nastavljen pred Optinskim sudom, koji je 28. juna 2008. delimino usvojio tubeni zahtev. Optina Vodovac je 17. jula 2008. uloila albu na ovu odluku i u vreme donoenja odluke u sluaju Dori, postupak je i dalje bio u toku pred Okrunim sudom. Podnosilac predstavke alio se na povredu lana 6 Konvencije u pogledu duine trajanja postupka, i lana 13 jer nije imao naina da ubrza sudski postupak, ni da zbog toga dobije naknadu. Razmatrajui prihvatljivost ovog sluaja ESLJP je istakao da je nadlean da razmatra predstavke samo u onom delu koji se odnosi na dogaaje posle stupanja na snagu Konvencije u Srbiji, to je neto vie od etiri godine i deset meseci od ukupno petnaest godina i etiri meseca koliko je trajao ovaj spor, koji jo uvek nije okonan. Imajui u vidu da postupak utvrivanja naknade nije bio preterano sloen, Sud je utvrdio da ukupna duina postupka nije bila u skladu sa zahtevima suenja u razumnom roku i da je stoga povreen stav 1 lana 6 Konvencije. Dalje, Sud je istakao da podnosilac predstavke u relevantno vreme nije imao na raspolaganju nijedan efikasan pravni lek koji bi mogao da koristi pred domaim
886 ECHR, App. No. 33029/05 (2009).

336

Ljudska prava u primeni odabrane teme

organima zbog duine trajanja postupka, te da mu je time povreeno i pravo iz lana 13 Konvencije. Simi protiv Srbije.887 Podnosilac predstavke je 1998. godine podneo dve tube protiv svog poslodavca, koje su kasnije zdruene, u kojima je zahtevao vraanje na posao i isplatu zaostalih zarada. Optinski sud u Valjevu presudio je protiv podnosioca predstavke u martu 2006. godine. Presudu su potvrdili Okruni i Vrhovni sud u martu 2007, odnosno aprilu 2008. godine. Podnosilac predstavke alio se da mu je povreeno pravo na suenje u razumnom roku zajemeno lanom 6, st. 1 Konvencije. Sud je razmatrao ovu tvrdnju samo u okviru perioda od kad je Konvencija stupila na snagu za Srbiju, tj. od 3. marta 2004. godine. Sud je naglasio da radni sporovi zahtevaju posebnu aurnost, i da je ovaj zahtev posebno izraen kada domai propisi predviaju istu ovu obavezu. Sud je zakljuio da je drava u ovom sluaju prekrila stav 1 lana 6 EKLJP. Felbab protiv Srbije.888 Podnosilac predstavke, Nedeljko Felbab, venao se 1992. sa M. F., ali su tokom 1998. godine imali branih problema i ona se odselila. Njegova deca Z. F. i N. F., roena 1993. i 1994. godine, ostala su kod podnosioca predstavke. G. Felbab podneo je 1999. godine tubu za razvod braka, starateljstvo i izdravanje Optinskom sudu u Zrenjaninu. Poetkom 2000. godine M. F. je provela nekoliko dana sa decom, posle ega decu nije vratila. Nekoliko meseci kasnije sud je razveo brak, dodelio starateljstvo M. F. uz pravo podnosioca da periodino provodi vreme sa decom i naloio mu da plaa meseno izdravanje. Poto ga je M. F. onemoguavala da se via sa decom, g. Felbab se u septembru 2000. obratio Optinskom sudu, koji je naloio da M. F. potuje ranije odluke suda, i odredio i novane kazne zbog nepotovanja odluke suda. Ovaj postupak je okonan u maju 2008. godine. Podnosilac predstavke je u aprilu 2005. godine osuen na kaznu zatvora od etiri meseca, uslovno na godinu dana zbog neplaanja izdravanja u periodu od oktobra 2001. do marta 2005. Podnosilac predstavke je, prema podacima Centra za socijalni rad, bio u nezvaninom kontaktu sa decom od 2001. godine. Drava je tvrdila da je podnosilac zloupotrebio pravo na podnoenje predstavke jer je advokat g. Felbaba u zavrnim napomenama izneo niz uvredljivih komentara. Sud je, meutim, smatrao da, iako neprikladne, preterano emotivne i jasno za aljenje, ove izjave ne predstavljaju okolnosti koje bi opravdale odluku o proglaenju predstavke nedoputenom. G. Felbab se alio na povredu prava na suenje u razumnom roku iz lana 6, st. 1 Konvencije. Sud je podsetio da, bez obzira da li se izvrenje ima sprovesti u odnosu na privatne ili dravne aktere, drava je duna da izvri pravosnane sudske presude i da osigura delotvorno uee svih delova dravnog aparata. Sud je primetio da je pravosnana odluka o pravu na vianje sa decom od 6. juna 2000.
887 888 ECHR, App. No. 29908/05 (2009). ECHR, App. No. 14011/07 (2009).

337

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ostala neizvrena od 6. oktobra 2000. do 22. maja 2008. godine. Srbija je ratifikovala Konvenciju 3. marta 2004. godine, to znai da je postupak o kome je re bio u nadlenosti Suda ratione temporis u periodu od vie od etiri godine i dva meseca. Sud, prema tome, smatra da organi Srbije nisu preduzeli dovoljne mere da se izvri pravosnana odluka i da je povreen lan 6, st. 1. Podnosilac se, dalje, alio na povredu prava na porodian ivot iz lana 8 Konvencije. Sud je primetio da uzajamno uivanje roditelja i deteta u meusobnom kontaktu predstavlja sutinu porodinog ivota u smislu Konvencije i ukljuuje i pravo roditelja na mere koje e im omoguiti ponovno spajanje sa detetom i obavezu dravnih organa da olakaju ta ponovna spajanja. Sud je ocenio da organi Srbije nisu uinili sve to je u njihovoj moi i to se od njih moglo opravdano oekivati, zbog ega je prekren lan 8. Konano, g. Felbab se alio da nije imao na raspolaganju delotvoran pravni lek kako bi ubrzao izvrni postupak. Sud je utvrdio da je povreen lan 13 Konvencije u vezi sa lanom 6, st. 1 i lanom 8. Miloevi protiv Srbije.889 Peto optinsko javno tuilatvo u Beogradu je 28. oktobra 1999. godine podnelo zahtev za sprovoenje istrage protiv podnosioca predstavke, u kom se navodi da je Miloevi poinio brojna krivina dela krae. Istrani sudija Petog optinskog suda u Beogradu je 16. decembra 1999. doneo reenje o sprovoenju istrage. Istrani sudija je 18. januara 2000. izdao poternicu sa reenjem o pritvoru do mesec dana jer se nije znalo gde se podnoslilac predstavke nalazi. Optinski sud je 16. aprila 2002. ex officio imenovao advokata koji e zastupati podnosioca. Na osnovu reenja o pritvoru, Miloevi je uhapen 20. januara 2005. i priveden u Okruni zatvor u Beogradu. Optinski sud je 21. januara 2005. bez uspeha pokuao da se obrati njegovom advokatu, pa je 24. januara 2005. imenovao drugog advokata. Poto novoimenovani advokat nije mogao da 25. januara 2005. ode u Okruni zatvor, istrani sudija sasluao je Miloevia 27. januara. On je negirao sve optube i izriito se odrekao prava da podnese albu na reenje o pritvoru. Peto optinsko javno tuilatvo je 3. februara 2005. podiglo optunicu protiv podnosioca predstavke. Bez prethodnog sasluanja, sudsko vee Optinskog suda je 4. februara 2005. produilo podnosiocu predstavke pritvor za jo 30 dana. Podnosilac predstavke je 11. februara 2005. podneo albu protiv ovog reenja istiui, izmeu ostalog, da nije odmah izveden pred sudiju. Okruni sud u Beogradu je 18. februara 2005. godine odbio ovu albu, ponovo u odsustvu podnosioca predstavke i njegovog advokata. Suenje podnosiocu predstavke je poelo 2. marta 2005. godine, ali mu je pritvor produen. Optinski sud je 18. maja 2005. osudio Miloevia na zatvorsku kaznu od godinu dana i dva meseca i pustio ga iz pritvora. Okruni sud je 19. decembra ukinuo presudu i naloio ponovno suenje. Na osnovu delimino izmenjene optunice, Optinski sud je 16. februara 2007. osudio podnosioca
889 ECHR, App. No. 31320/05 (2009).

338

Ljudska prava u primeni odabrane teme

na osam meseci zatvora. Podnosilac predstavke je protiv ove presude podneo albu Okrunom sudu u Beogradu 5. aprila 2007. godine. Podnosilac predstavke se alio jer nije odmah i lino izveden pred sudiju koji je ovlaen da odlui o njegovom putanju na slobodu, te da je rtva povrede lana 5, st. 3 Konvencije. Drava je tvrdila da podnosilac predstavke nije dostavio predstavku u roku od est meseci, raunajui od 27. januara 2005. godine, kada ga je prvi put sasluao istrani sudija, te da ona nije prihvatljiva. Sud je podsetio da moe da razmatra pritube podnete u roku od est meseci od datuma pravosnane odluke, odnosno u sluaju kada podnosilac predstavke nema na raspolaganju delotvorno pravno sredstvo, od dana izvrenja ili saznanja ili uticaja radnji ili mera na koje se ali. Ukoliko situacija traje, rok od est meseci istie po zavretku situacije o kojoj je re. Kako je Miloevi je izveden pred sudiju ovlaenog da ga pusti na slobodu tek 2. marta 2005. (istrani sudija pred kog je izveden 27. januara nema samostalno ovo ovlaenje), Sud je zakljuio da od tog dana poinje da tee estomeseni rok, i da prema tome mora odbiti prigovor drave. Drava je takoe osporavala iscrpenost domaih pravnih lekova. Sud je naao da podnosilac predstavke nije bio duan da podnese parninu tubu prema lanu 200 ZOO, poto se prava zajemena lanom 5, st. 3 moraju razlikovati od prava na dobijanje naknade zbog njegove povrede, a osim toga, drava nije navela nijedan primer domae sudske prakse koji ukazuje da je u predmetu kao to je predmet podnosioca predstavke zaista bilo mogue da se dobije neka naknada u vezi sa pritvorom. Konano, Sud je zauzeo stav da je jedino javni tuilac mogao podneti zahtev za zatitu zakonitosti u ime podnosioca predstavke i da on ima diskreciono pravo da odlui da li da to uini ili ne to ovo sredstvo ini takoe nedelotvornim. Sud je zakljuio da podnosilac predstavke nije izveden pred sudiju koji je imao i obavezu da razmotri njegov pritvor i neophodno ovlaenje da naloi njegovo putanje na slobodu, u najboljem sluaju, sve do 2. marta 2005., to je vie od etrdeset jednog dana posle njegovog hapenja. Prema tome, dolo je do povrede prava garantovanog lanom 5, st. 3. Sud nije smatrao da je potrebno da razmatra da li je u ovom sluaju, takoe, dolo do posebne povrede slobode kretanja iz lana 2 Protokola IV. Bodroi i Vujin protiv Srbije.890 Podnosioci predstavke bili su eljko Bodroi i Vladislav Vujin, novinari lokalnog nedeljnika Kikindske. G. Bodroi objavio je 9. aprila 2004. lanak pod nazivom Malo su nas kaznili, kakvi smo, u kom kritikuje nekoliko krivinih osuda protiv njega i drugog podnosioca zbog uvredljivog pisanja. U istom izdanju na zabavnoj strani, iji je urednik bio Vujin, objavljena je slika plavokose ene u donjem veu uz komentar JPICK i direktora pre neki dan posetila je plavua. Tom prilikom su je izvidali radnici koji nisu bili u trajku. A ona ak nije bila ni advokat... Levo od fotografije
890 ECHR, App. No. 38435/05 (2009).

339

Ljudska prava u Srbiji 2009.

su se nalazila 3 anagrama od kojih je prvi bio anagram imena S. K, poznatog advokata i javne linosti, koji je ubrzo po objavljivanju protiv podnosilaca pokrenuo krivini postupak. Optinski sud u Kikindi je 14. februara 2005. godine osudio Bodroia i Vujina zbog uvrede S. K. i naloio im da mu isplate odtetu u iznosu od po 12.000 dinara i 16.000 dinara na ime trokova postupka. Okruni sud u Zrenjaninu je u postupku po albi potvrdio presudu prvostepenog suda. Podnosioci predstavke su se alili na povredu slobode izraavanja. Sud je Bodroiev tekst, itan u celini, razumeo kao iznoenje opteg neslaganja s kanjavanjem slobode izraavanja, a ne kao proizvoljnu uvredu S. K. to se tie Vujina, Sud je imao u vidu da je postojala samo aluzija na S. K. i da je ona objavljena na zabavnoj strani, te da se moe pre razumeti kao ala, nego kao maliciozna izjava kojom se vrea dostojanstvo S. K. ESLJP se sloio sa stavom domaeg suda da je S. K. javna linost u Kikindi, jer je predstavljao rukovodstvo fabrike u veoma vanom i poznatom steajnom postupku, i istakao da zbog toga mora da ima vii prag tolerancije za kritike koje su mu upuene. Sud je bio zaprepaen argumentom koji je prihvatio domai sud, i koji je kasnije prihvatila i drava, da je, prema preovlaujuem shvatanju sredine, poreenje mukarca sa enama, naroito plavuama, uvredljivo i predstavlja napad na lini integritet i dostojanstvo mukarca, i smatra ga apsurdnim i neprihvatljivim. Drugo, Sud se nije sloio s tumaenjem domaih sudova da je pominjanje S. K. u razliitim delovima istog izdanja bilo uvredljivo u meri koja zahteva krivinu osudu. Tree, Sud je primetio da su domai sudovi implicitno proglasili svaku odbranu podnosilaca predstavke beskorisnom jer je uvredljiva priroda tesktova bila dokazana time to je S. K. protiv njih pokrenuo postupak. Konano, Sud je podvukao da je krivino gonjenje novinara srazmerno samo u izuzetnim sluajevima najozbiljnijih napada na prava pojedinaca, jer bi u supronom novinari u trenucima kada treba da doprinesu javnoj raspravi o pitanjima koja utiu na ivot zajednice bili zastraeni i time bi bila ugloena uloga tampe kao javnog uvara. Sud je utvrdio da je iz navedenih razloga meanje u slobodu izaavanja bilo nesrazmerno, te da je povreen lan 10 Konvencije. Bodroi protiv Srbije.891 Podnosilac predstavke je novinar lista Kikindske, koji je 3. oktobra 2003, u vreme kada je bio i urednik istog lista, objavio lanak o istoriaru J. P. pod naslovom Re ima faista, povodom njegovog pojavljivanja u jednoj emisiji na regionalnoj televiziji i izjava koje je tom priliko J. P. dao. Po objavljivanju ovog lanka, J. P. je pokrenuo pred Optinskim sudom u Kikindi protiv podnosioca krivini postupak zbog uvrede. G. Bodroi je na roitu odranom u okviru ovog postupka izjavio da ne eli da se poravna sa tuiocem jer je on lan faistikog pokreta u Srbiji, pa je on 2004. pokrenuo novi krivini postupak protiv podnosioca.
891 ECHR, App. No. 32550/05 (2009).

340

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Podnosilac predstavke je tvrdio da nije uredno pozivan na roita koja je zakazivao prvostepeni sud iako se ispostavilo da je sam potpisivao prijem poziva, posle ega je doveden na suenje gde mu je ostavljeno 30 minuta da se on i njegov advokat upoznaju sa optunicom. Prvostepeni sud je 15. decembra 2004. doneo presudu protiv podnosioca predstavke u kojoj je on oglaen krivim za uvredu iznetu u lanku i klevetu izreenu na sudu i izrekao mu novanu kaznu u iznosu od 15.000 dinara. Okruni sud je 2005. potvrdio ovu presudu. Podnosilac predstavke je tvrdio da je krivinom osudom povreeno njegovo pravo na slobodu izraavanja zajemeno lanom 10 Konvencije. Sud je u presudi rekao da je nesporno da je presuda protiv podnosioca za uvredu i klevetu predstavljala meanje u pravo iz lana 10 i da je ono kao takvo bilo predvieno zakonom u datom trenutku (l. 92 i 93 KZ), i da je teilo legitimnom cilju zatite ugleda J. P. Sud je dalje razmatrao da li je ono bilo i neophodno u demokratskom drutvu. Drava je osporavajui predstavku tvrdila da su izrazi podnosioca bili iznoenje injenica, koje nisu tane, jer bi u Srbiji bilo nezakonito da se oformi faistiki pokret. Sud je podsetio da on pravi razliku izmeu injenica i vrednosnih sudova, koji ne podleu dokazivanju, a da nacionalni organi imaju polje slobodne procene pri klasifikaciji neke izjave. Sud je naglasio da je u ranijim sluajevima utvrdio da opte uvredljivi izrazi idiot i faista u odreenim okolnostima predstavljaju prihvatljivu kritiku. Sud je takoe posmatrao izjave koje je J. P. davao na televiziji u kontekstu injenice da je drutvo u Vojvodini multinacionlano i zakljuio da su neke od njih, kao da su svi Maari u Vojvodini kolonisti i da u tom podruju nema Hrvata, podrazumevale odreeni stepen netolerancije, iako se on nije oslanjao na faizam, te da je reakcija podnosioca kao novinara bila razumljiva. Dalje, Sud je zauzeo stav da se nazivanje jedne osobe faistom, nacistom ili komunistom, ne moe samo po sebi izjednaiti sa injeninim stanjem o politikoj pripadnosti tog lica, te da su izrazi koje je podnosilac upotrebio vrednosni sudovi koji ne podleu dokazu. Sud je dodao da ovakvi sudovi mogu biti preterani bez odgovarajue injenine osnove, ali u ovoj predstavci to nije sluaj. Sud je dalje primetio da je J. P. bio dobro poznata javna linost, kao i da je objavio knjigu sa temom od velikog javnog interesa i, poto se pojavio na lokalnoj televiziji, morao je da zna da e biti izloen kritici velikog broja gledalaca, te da je bio obavezan da pokae vei stepen tolerancije. Iako je podnosilac predstavke upotrebio otre rei kada je kritikovao J. P, one su izreene kao reakcija na provokativan intervju u kontekstu rasprave o vanom pitanju od opteg demoktarskog interesa i nisu nikako imale za cilj raspirivanje nasilje. Kako se domai sudovi nisu upustili u razmatranje da li bi izjave podnosioca mogle biti vrednosni sudovi, niti su procenjivali kontekst u kome su upotrebljene i njihovu injeninu osnovu, Sud je zakljuio da se razlozi domaeg suda ne mogu smatrati relevantnim i dovoljnim da bi se opravdalo meanje. Konano, Sud je podsetio da se prilikom ocene proporcionalnosti meanja priroda i ozbiljnost kazne takoe uzimaju u obzir, i da u konkretnom sluaju je novana kazna izreena

341

Ljudska prava u Srbiji 2009.

podnosiocu predstavke mogla biti zamenjena zatvorom do 75 dana. Na osnovu ovih razmatranja, Sud je utvrdio da je povreen lan 10 Konvencije. Podnosilac predstavke se alio i na povredu lana 6, st. 3 zbog toga to mu nije dato dovoljno vremena da se pripremi za odbranu u krivinom postupku, ali je Sud ovu pritubu ocenio kao neosnovanu. Stojanovi protiv Srbije.892 Podnosilac predstavke, Ljubia Stojanovi, koga je zastupao Beogradski centar za ljudska prava, nalazi se na odsluenju zatvorske kazne u KPZ u Niu. Tokom izdravanja prve kazne u ovoj ustanovi u periodu od 1999. do 2002. zatvorski zubar je konstatovao da on boluje od paradentoze. Drugu kaznu u istom zatvoru Stojanovi je poeo da slui 2004. godine, kad prilikom prijema stomatoloki pregled nije obavljen. Iste godine, zatvorski zubar je prvi put pregledao podnosioca, konstatovao njegovu krezubost i predloio da se podnosiocu predstavke obezbedi proteza. Podnosilac predstavke je uputio dopis Ministarstvu zdravlja, traei protezu. Sektor za zdravstveni nadzor je obavestio podnosioca predstavke da osuena lica moraju da ostvaruju svoja prava preko Ministarstva pravde. Kasnije iste godine Stojanovi je primljen u zatvorsku bolnicu, gde je primeeno da je izgubio apetit. Podnosilac predstavke je u decembru 2004. izgubio svest i pretrpeo je povredu iznad levog oka. Uprava zatvora obavestila je podnosioca da mora da plati 10.000 dinara na ime ukupnih trokova njegove proteze i on je molio da mu se omogui da ovaj iznos plati u ratama u iznosima jednakim njegovoj mesenoj zatvorskoj plati. Poetkom 2005. Stojanovi je ponovo izgubio svest i pretrpeo povredu leve jagodine kosti, koja je zahtevala operaciju. Za sve to vreme podnosilac predstavke tvrdi da je imao tekoe sa uzimanjem hrane. Stojanovi je 2006. ponovio zahtev za plaanje proteze u mesenim ratama. Upravnik zatvora je 30. januara 2007. obavestio podnosioca predstavke da e zatvor u potpunosti pokriti trokove njegove proteze, naglaavajui da relevantno domae zakonodavstvo organima ne namee takvu obavezu. Podnosilac predstavke je 25. juna 2007. godine dobio protezu. Podnosilac je obavestio Sud da je sva njegova prepiska sa Sudom, kao i sa drugim telima, morala da proe kroz zatvorsku upravu, gde je otvarana, i dostavio je izjavu koju je potpisalo 78 zatvorenika kojom se potvruje da su zatvorski organi rutinski otvarali njegovu prepisku, zbog ega se podnosilac predstavke alio na povredu prava na privatnost iz lana 8. Drava je osporavala nadlenost Suda jer su sporne radnje bile zasnovane na zakonodavstvu koje je usvojeno pre nego to je Srbija ratifikovala Konvenciju, ali je Sud odbio ovu primedbu jer je navodno meanje uinjeno po stupanju Konvencije na snagu. Drava je osporavala i iscrpenost domaih pravnih lekova, navodei pravna sredstva koja su podnosiocu, navodno, bila na raspolaganju. Sud je utvrdio da drava nije pokazala da je neko sredstvo na koje se pozvala moglo da obezbedi
892 ECHR, App. No. 34425/04 (2009).

342

Ljudska prava u primeni odabrane teme

podnosiocu odgovarajuu nakadu za eventualnu povredu, i proglasio je predstavku g. Stojanovia prihvatljivom. Drava je pojasnila da prema sistemu zasnovanom na ZIKS, zatvorenici svoju prepisku dostavljaju u dva primerka, na jedan se stavlja datum i peat i on se vraa po zahtevu, a drugi se prosleuje na naznaenu adresu, i da prepisku nisu itali niti otvarali zatvorski organi. Podnosilac je tvrdio da nije zahtevao primerak sa peatom njegove odlazne pote, a da to svakako i nije mogao da trai za dolaznu potu, koja je takoe cenzurisana. Sud je zauzeo stav da je dolo do meanja javnog organa u ostvarivanje prava podnosioca garantovanog lanom 8, st. 1 Konvencije. Kako je, u to vreme vaeim Ustavom iz 1990. i Poveljom bilo zabranjeno meanje u prepisku bez odgovarajue sudske odluke, Sud je naao da poto takve sudske odluke u ovom sluaju nije bilo, a zakonska formulacija zatvorskih propisa u tom smislu nije bila jasna, proizilazi da meanje nije u skladu sa zakonom i da je dolo do povrede Konvencije. Podnosilac je tvrdio da je pretrpeo povredu lanova 3 i 8 Konvencije zbog odbijanja srbijanskih organa da mu besplatno obezbede protezu, usled ega je trpeo razliite zdravstvene probleme. Dalje se pozvao na zabranu diskriminacije iz lana 1 Protokola XII, objasnivi da je u skladu sa zakonom morao da plati 60% cene proteze, to znai da izmeu njega kao plateno nesposobnog zatvorenika, sa jedne strane, i stanovnika na slobodi, sa druge strane, nije napravljena nikakva razlika, uprkos inenici da je njihova situacija bitno razliita. Drava je osporavala podnosiocu status rtve jer mu je proteza bila obezbeena o troku drave. Sud je smatrao da nije neophodno da razmatra ove tvrdnje, poto se one sada mogu smatrati reenim. Sudija Zagrebelski je u delimino izdvojenom miljenju izneo neslaganje s ocenom Suda da se stvar moe smatrati reenom u pogledu povrede lana 3 Konvencije samom injenicom da se eventualna povreda lana 3 konano zavrila, kao i zabrinutost zbog toga to ova presuda predstavlja presedan u praksi Suda prema lanu 3. Zauujua je i injenica da je sam zastupnik Republike Srbije pred ESLJP komentarisao ovu odluku Suda na svojoj zvaninoj internet stranici na sledei nain: Time to je u ovom delu ovaj predmet reen u korist drave, nikako ne znai da to predstavlja i pravilno i pravedno reenje.893 M. V. protiv Srbije.894 Podnosilac predstavke je dete roeno 2002. godine, u ije ime je majka, kao zakonska zastupnica, podnela tubu za izdravanje protiv biolokog oca, N. V, Drugom optinskom sudu u Beogradu 16. aprila 2003. Od pokretanja postupka pred sudom, veina zakazanih roita nije odrana, tako da su tek na roitu odranom u februaru 2006. godine prvi put sasluane strane u postupku. Sud je 12. decembra 2006. doneo presudu kojom je delimino usvojen zahtev pod893 894 Komentar zastupnika dostupan je na http://www.zastupnik.gov.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=126:-3442504&catid=16:2009-06-12-12-53-42&Itemid=31 ECHR, App. No. 45251/07 (2009).

343

Ljudska prava u Srbiji 2009.

nosioca i izdao privremenu meru o izdravanju do zavretka parninog postupka. Okruni sud u Beogradu je 28. februara 2007. ukinuo presudu i privremenu meru i vratio predmet na ponovno suenje. Drugi optinski sud je 25. februara 2008. godine delimino usvojio tubeni zahtev podnosioca, doneo odluku o privremenoj meri izdravanja do okonanja postupka i naloio N. V. da izmiri sudske trokove. N. V. se alio na ovu presudu, i Okruni sud je 30. maja 2008. smanjio dosueno izdravanje, odbio predlog za donoenje privremene mere o izdravanju i naloio strankama da izmire svoje sudske trokove. Podnosilac predstavke je u avgustu 2008. podnela zahteve za reviziju i za ponavljanje postupka, o kojima prema podacima dostupnim Sudu, jo uvek nije odlueno u vreme donoenja ove presude. Podnosilac predstavke se alila na povrede prava garantovanih lanovima 6, 8 i 13. Sud je smatrao da treba razmatrati povrede lanova 6 i 13. U pogledu duine postupka, Sud je primetio da se sluaj nalazi u njegovoj nadlenosti ratione temporis od stupanja Konvencije na snagu u Srbiji, to je nato vie od pet godina i pet meseci, odnosno da pred treom instancom nije bio reen neto vie od deset meseci. Sud je smatrao da ovo nije posebno sloena parnica, ali je uzeo u obzir da se radi o sporu od velike vanosti za podnosioca predstavke i da se posebna panja, kako prema domaem pravu, tako i prema Konvenciji zahteva u postupcima koji se tiu dece i da je, prema tome, dolo do povrede lana 6, st. 1 Konvencije. Sud je naao da je povreen i lan 13 u vezi sa lanom 6, st. 1 Konvencije. Majka podnosioca predstavke, kao njegova zakonska zastupnica, podnela je i zahtev za naknadu nematerijalne tete u ime M. V. u iznosu od 20.000 evra i 30.000 za duevnu patnju koju je sam pretrela. Drava je osporavala ovo potraivanje s obrazloenjem da majka, poto nije stranka u postupku, ve zakonska zastupnica, nema pravo na naknadu. Sud je usvojio zahtev za naknadu nematerijalne tete, ali je podosiocu umesto traenog, dosudio iznos od 1.600 evra. Sud je, meutim, usvojio primedbu drave i odbio zahtev koji je istakla zakonska zastupnica podnosioca predstavke. Salontaji-Drobnjak protiv Srbije.895 Predstavku je podneo g. Slavko Salontaji-Drobnjak, koji je od 1973. godine pokrenuo oko 200 postupaka i podneo brojne krivine prijave protiv svog poslodavca, kao i protiv razliitih privatnih stranaka, Vladinih slubenika, zbog navodnih nepravilnosti, uznemiravanja i nezakonitosti. Protiv njega je 1996. godine pokrenut krivini postupak jer je naoruan pretio generalnom direktoru kompanije u kojoj je bio zaposlen. Optinski sud u Vrbasu je 22. novembra 1996. meutim, utvrdio da on ne moe krivino da odgovara, s obzirom na to da ne moe da upravlja svojim postupcima niti da pravilno shvati njihovo znaenje i naloio je njegovo obavezno psihijatrijsko leenje van ustanove. G. Salontaji-Drobnjak je redovno dolazio na leenje, koje je zavreno u novembru 1998.
895 ECHR, App. No. 36500/05 (2009).

344

Ljudska prava u primeni odabrane teme

U martu 2002. sud je, na predlog Centra za socijalni rad, naloio psihijatrijski pregled podnosioca predstavke. Posle vie neuspenih pokuaja, Institut za psihijatriju KC u Novom Sadu je izvrio pregled u decembru 2004. i zakljuio da podnosilac pati od paranoje parnienja (paranoia querulans) zbog ega je preporuio da mu poslovna sposobnost bude ograniena. Na osnovu ovog miljenja odrano je roite kome podnosilac predstavke nije prisustvovao, a predstavniku koga je on odredio nije bilo dozvoljeno da prisustvuje roitu, ve ga je zastupao pravnik Centra za socijalni rad, s kojim se on nikada nije susreo niti je znao da je imenovan. Sud ga je delimino liio poslovne sposobnosti u februaru 2005. Kasnije tog meseca, g. Salontaji-Drobnjak je uhapen i optuen zbog zastraivanja sudije. Bio je u pritvoru do maja 2005. godine. Novom psihijatrijskom procenom utvreno je da pati od poremeaja linosti koja nije mentalna bolest, te da njegova krivina odgovornost nije u potpunosti iskljuena. Podnosilac se alio na ovu odluku, ali je nju konano potvrdio Vrhovni sud Srbije u februaru 2006. U drugom krugu krivinog postupka koji je voen protiv podnosioca, strunjaci KPD bolnice iz Beograda su utvrdili da on pati od graninih poremeaja linosti koji ne iskljuuju u potpunosti njegovu krivinu odgovornost. Na osnovu ovog nalaza sud u Bakoj Palanci je u maju 2006. osudio podnosioca na kaznu zatvora u trajanju od est meseci, uslovno na period od tri godine. Podnosilac predstavke je 2005. podneo zahtev sudu za povraaj potpune poslovne sposobnosti, ali je sud odbio da primi ovaj zahtev jer nije imao staratelja. Centar za socijalni rad mu je ubrzo postavio sina za staratelja, koji je podneo sudu zahtev za vraanje pune poslovne sposobnosti podnosiocu predstavke. Centar za socijalni rad je obavestio sud da ne podrava ovaj predlog, i sud je predlog odbacio. Podnosilac predstavke lino i njegov sin kao staratelj podnosili su predloge za pokretanje postupka za povraaj poslovne sposobnosti Centru za socijalni rad, ali ovi predlozi nisu usvojeni. Podnosilac predstavke alio se na povredu prava na pravino suenje garantovanog lanom 6, st. 1 u vezi sa postupkom utvrivanja njegove poslovne sposobnosti i zbog toga to mu je onemoguen pristup sudu u pogledu postupka za vraanje poslovne sposobnosti. Sud je zakljuio da postupak nije, uzet u celini, ispunio zahteve pravinog suenja i da je povreeno pravo zajemeno lanom 6 EKLJP. U pogledu pritube podnosioca da mu je bio onemoguen pristup sudu po pitanju predloga da mu se poslovna sposobnost vrati, Sud je primetio da, iako su podnosilac predstavke i njegov staratelj podneli brojne predloge za povraaj poslovne sposobnosti podnosiocu, etiri godine kasnije sud jo nije razmotrio osnovanost ovog zahteva. Osim toga, Centar za socijalni rad kome domae zakonodavstvo daje kljunu ulogu u vezi sa postupcima lienja poslovne sposobnosti, naizgled je prilino povrno i bez sveobuhvatnog psihijartijskog pregleda podnosioca u tom periodu razmatrao stanje podnosioca predstavke. Sud smatra da ogranienja prava podno-

345

Ljudska prava u Srbiji 2009.

sioca u ovom sluaju nisu bila proporcionalna. Dalje, Sud je zakljuio da je sama sutina prava na suenje u ovom sluaju bila ugroena, te da je dolo do povrede lana 6 Konvencije i po ovom osnovu. Podnosilac se alio i na povredu prava na potovanje privatnog i porodinog ivota. Postupak ogranienja poslovne sposobnosti, prema miljenju Suda, svakako spada u meanje u privatan ivot podnosioca, a postupak na osnovu koga su domai sudovi doneli ovakvu odluku sam po sebi ima sutinske nedostatke. Sud se slae da se pravni sistem mora sam zatiti od kverulanata, ali je naglasio da je obaveza domaih organa da ustanove delotvorne mehanizme da se sudovi odbrane od zahteva takvih tuilaca, bez primene mera koje pogaaju poslovnu sposobnost takvih tuilaca. Shodno navedenim razlozima, Sud je utvrdio i povredu lana 8. Konano, Sud nije smatrao da je potrebno da zasebno razmatra navode podnosioca koji se odnose na lan 13 Konvencije. Popovi protiv Srbije.896 Podnositeljka predstavke bila je Milica Popovi. Posle smrti podnositeljke predstavke, njen sin i zakonski naslednik nastavio je postupak pred ESLJP, koji ga je tretirao kao podnosioca predstavke. Milica Popovi rastala se od svog partnera, D. S, i od prekida veze 1978. godine pa do smrti 2007. godine, nije imala pristup stanu za koji je sudskom odlukom iz 1987. utvreno da joj pripada 36%, a da je ostatak vlasnitvo njenog biveg partnera. Poto je ova presuda postala pravosnana 1987, etvrti optinski sud je utvrdio da je fizika deoba nemogua i da se podela mora izvriti posle javne prodaje i 1990. je usvojio predlog podnositeljke predstavke i naloio izvrenje ove odluke. Na roitu odranom 1996. godine podnositeljka je ponudila da otkupi deo u vlasnitvu D. S, to je izvrni sud i prihvatio, dosudio joj nepokretnost i odredio visinu cene. D. S. se alio na ovu odluku, koju je Okruni sud 2002. godine potvrdio. Vrhovni sud je potom prihvatio zahtev za zatitu zakonitosti koji je poneo republiki javni tuilac, i vratio predmet na ponovno razmatranje izvrnom sudu, a odluka Vrhovnog suda je podnositeljki uruena u januaru 2005. Po smrti podnositeljke predstavke, njen sin je traio da se nastavi postupak pred etvrtim optinskim sudom. Podnosilac predstavke alio se da je zbog neizvrenja pravosnane odluke etvrtog optinskog suda od 1987. godine povreeno njegovo pravo na mirno uivanje imovine zajemeno lanom 1 Protokola br. 1 EKLJP. Sud je naao da su dravni organi pokazali nesposobnost da sprovedu javnu prodaju stana, to predstavlja meanje u imovinska prava podnosioca. Osim toga, odluka je postala pravosnana 1987. godine i njeno izvrenje je naloeno 1990, ali ni pet godina i osam meseci od stupanja na snagu Konvencije u Srbiji 3. marta 2004. odluka nije izvrena. Iz ovih razloga Sud je utvrdio povredu prava na mirno uivanje imovine.
896 ECHR, App. No. 33888/05 (2009).

346

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Podnosilac se dalje alio na nepostojanje odgovarajueg pravnog sredstva za ubrzavanje izvrnog postupka, to je Sud prihvatio i utvrdio je i povredu lana 13 Konvencije. U pogledu prava na pravino suenje, podnosilac se alio to je odluka Vrhovnog suda od 3. marta 2004. dostavljena 12. januara 2005. Meutim, poto je sama predstavka podneta 13. septembra 2005, dakle vie od est meseci posle tog datuma, Sud je ovu albu odbacio kao neblagovremenu. Sud je takoe razmatrao povredu prava na pravino suenje u svetlu neizvrenja presude etvrtog optinskog suda iz 1987, ali je, imajui u vidu utvrenu povredu prava na mirno uivanje imovine, odluio da nije nepohodno da razmatra povredu lana 6, st. 1. Vini protiv Srbije.897 Podnosioci predstavke bili su lanovi sindikata inenjera vazduhoplovstva Srbije koji je bio u trajku 2004. godine. trajk je okonan sporazumom sa generalnim direktorom javnog preduzea JAT Airways, prema kome je zaposlenima trebalo da bude isplaena odreena naknada. Kako odluka o isplati naknada nije sprovedena, grupa od 151 osobe, meu njima i podnosioci, podnela je tubu etvrtom optinskom sudu u Beogradu. Sud je naloio tuiocima da razdvoje predstavke, to su oni i uinili. Neki od podnosilaca su dobili prvostepene odluke u svoju korist, ali su u postupku pred Okrunim sudom svi izgubili parnice uz jedinstveno obrazloenje da generalni direktor JAT Airways nije bio ovlaen na sklapanje takvog sporazuma bez izriitog ovlaenja Vlade. Meutim, praksa Okrunog suda nije bila jedinstvena i on je u najmanje 17 drugih sluajeva predsudio u korist kolega podnosilaca predstavke u sluajevima koji su bili zasnovani na identinom injeninom stanju, uz obrazloenje da je JAT Airways duan da se pridrava svojih odluka. Vrhovni sud Srbije je odbacio zahtev da d pravno shvatanje za postupanje u ovim predmetima, smatrajui da je na Okrunom sudu, koji je ve bio doneo odreen broj pravosnanih odluka, da usaglasi svoju praksu. Ustavni sud Srbije oglasio se ratione materiae nenadlenim 2008. godine da procenjuje ustavnost spornog sporazuma jer nije u pitanju opti akt. Drava je tvrdila da su podnosioci imali na raspolaganju niz pravnih sredstava koja nisu iskoristili, a meu njima i ustavnu albu. Sud je odbacio ove prigovore uz obrazloenje da je na dravi da dokae da su sredstva za koja tvrdi da nisu iscrpena bila u konkretnom sluaju zaista dostupna, u teoriji i praksi. U pogledu ustavne albe, presuda u ovom predmetu je znaajna jer je Sud zauzeo stav da ustavnu albu u Srbiji treba, u naelu, smatrati delotvornim pravnim sredstvom, ali samo u odnosu na predstavke podnete posle 7. avgusta 2008. godine, tj. od kada je Ustavni sud doneo prve odluke u kojima je usvojena ustavna alba. To se nije odnosilo na podnosioce u ovom sluaju, jer su oni podneli svoje predstavke Sudu pre tog datuma.
897 ECHR, App. Nos. 44698/06, 44700/06, 44722/06, 44725/06, 49388/06, 50034/06, 694/07, 757/07, 758/07, 3326/07, 3330/07, 5062/07, 8130/07, 9143/07, 9262/07, 9986/07, 11197/07, 11711/07, 13995/07, 14022/07, 20378/07, 20379/07, 20380/07, 20515/07, 23971/07, 50608/07, 50617/07, 4022/08, 4021/08, 29758/07 i 45249/07 (2009).

347

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Podnosioci predstavki alili su se na povrede prava zajemenih lanom 6, st. 1, lanovima 13 i 14 u vezi sa lanom 6, st. 1. Sud je prihvatio da mogu da postoje odreena odstupanja u praksi sudova, ali da u ovom sluaju protivrena tumaenja proistiu iz nadlenosti istog suda, tj. Okrunog suda u Beogradu kao poslenje sudske instance, koja je ak i usvojila svoje pravno miljenje o ovom pitanju. Ovi suprotni stavovi nisu institucionalno reeni, to je stvorilo stanje stalne nesigurnosti, to je za uzvrat moralo smanjiti poverenje javnosti u pravosue. Sud nije smatrao da je prikladno da se izjanjava o ishodu koji je parnice trebalo da imaju, nego je naao da je sama sudska nesigurnost liila podnosioce pravinog suenja, te da je povreen lan 6, st. 1. Sud nije smatrao da je potrebno da razmatra da li je dolo do povrede drugih lanova Konvencije na koje su se podnosioci pozvali. Nemet protiv Srbije.898 Podnosilac predstavke je 1996. pokrenuo postupak pred Optinskim sudom u Novom Sadu protiv svoje bive supruge za podelu njihove brane tekovine. On je pred istim sudom pokrenuo 1999. postupak protiv lica koje je kupilo spornu imovinu i ti postupci su zdrueni. Sud je u martu 2008. delimino presudio u korist podnosioca predstavke, ali je Okruni sud 2009. godine presudu ukinuo i predmet vratio na ponovno suenje. Predmet je u vreme donoenje postupka bio jo uvek u prvom stepenu. Podnosilac predstavke se alio da mu je povreeno pravo na suenje u razumnom roku iz lana 6, st. 1 Konvencije, i da nema na raspolaganju delotvorno pravno sredstvo kako bi taj postupak ubrzao, to je dovelo i do povrede lana 13. Sud je uzeo u obzir stanje u kome se postupak nalazio u trenutku stupanja Konvencije na snagu 3. marta 2004. i konstatovao da je spor do tada trajao sedam godina i devet meseci, i da je u nadlenosti Suda ratione temporis vie od pet godina i devet meseci, kao i da se jo uvek nalazi u prvostepenoj fazi. Sud je utvrdio da je dolo do povrede lana 6, st. 1 Konvencije. Sud je naao i povredu lana 13 Konvencije. Molnar Gabor protiv Srbije.899 Podnosilac predstavke bio je vlasnik devizne tednje kod Vojvoanske banke, koja je 1991. odbila da oslobodi sredstva s njegove tedne knjiice. On je 1993. pokrenuo postupak pred Optinskim sudom u Subotici koji je presudio u njegovu korist i naloio banci da mu isplati traeni novac, naknadu za sudske trokove i pripadajuu kamatu. Ova presuda je potvrena u viim instancama. Posle hiperinflacije 1993. godine, Srbija je 1998. i 2002. usvojila posebne zakone kojima je odobrila da se ulozi u stranoj valuti u odreenim bankama, pa i Vojvoanskoj, pretvore u javni dug, utvrena je dinamika isplate, i odreeno da svi sudski postupci u vezi s deviznom tednjom moraju biti obustavljeni.
898 899 ECHR, App. No. 22543/05 (2009). ECHR, App. No. 22762/05 (2009).

348

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Podnosilac predstavke je 2001. traio od suda u Subotici izvrenje presude donete u njegovu korist, ali je sud 2002. ove predloge odbio uz obrazloenje da se prema zakonu svi sudski izvrni postupci u vezi s deviznom tednjom obustavljauju. Banka je 2004. godine potvrdila da je devizna tednja podnosioca pretvorena u javni dug. Prema informacijama dostupnim Sudu, podnosiocu je do donoenja presude u postupku pred ESLJP isplaeno 2.088 evra. Podnosilac predstavke tvrdio je da je rtva povreda prava na pravino suenje i prava na mirno uivanje imovine. Sud je konstatovao da u vreme stupanja na snagu Konvencije, 3. marta 2004. godine, podnosilac nije imao odluku koja bi mu omoguila da trai sudsko izvrenje, niti opravdana oekivanja da bi prema domaem pravu na drugi nain mogao da dobije isplatu svoje devizne tednje. Sud je konstatovao da je zakonima drava stavila van snage dejstvo pravosnane presude pre stupanja na snagu Konvencije. Sud je uzeo u obzir i stranu realnost srbijanske privrede u to vreme i iroko polje slobodne procene koje drave uivaju kada su u pitanju mere ekonomske politike i zakljuio da se spornim zakonodavstvom koje predvia postepeni povraaj sredstava postie pravian balans izmeu optih interesa drutva i legitimnog zahteva podnosioca i drugih lica u slinoj situaciji. Iz navedenih razloga Sud nije naao da je povreena Konvencija. Bijeli protiv Crne Gore i Srbije.900 Predstavku su podnele Nadeda Bijeli i njene erke Svetlana Bijeli i Ljiljana Bijeli. Prva podnositeljka predstavke, njen suprug i druge dve podnositeljske predstavke bili su nosioci stanarskog prava stana u Podgorici, gde su iveli. Prva podnositeljka predstavke i njen suprug su se razveli 1989. godine, njoj je dodeljeno starateljstvo nad erkama i proglaena je za jedinog nosioca stanarskog prava na porodinom stanu, a njenom bivem suprugu je naloeno da napusti stan u roku od petnaest dana od pravosnanosti odluke. Ona je 1994. kupila taj stan, a nadleni organi do novembra 2007. godine, zbog pretnji silom, nisu uspeli da sprovedu prinudno iseljenje njenog biveg supruga i njegove nove porodice. Postavilo se pitanje koja se drava, Crna Gora ili Srbija, moe smatrati odgovornom za postupanje dravnih organa u periodu izmeu 3. marta 2004. (dan stupanja Konvencije na snagu) i 5. maja 2006. (dan usvajanja Deklaracije nezavisnosti u Skuptini Crne Gore). Sud je smatrao da su pritube podnositeljki predstavke u odnosu na Crnu Goru u skladu ratione personae s odredbama Konvencije i Protokola I uz nju. Iz istog razloga, meutim, njihove pritube u odnosu na Srbiju su nekompatibilne ratione personae, pa moraju biti odbaene.901
900 901 ECHR, App. No. 11890/05 (2009). Republika Crna Gora proglaena je odgovornom za krenje lana 1 Protokola 1 (pravo na mirno uivanje imovine).

349

Ljudska prava u Srbiji 2009.

2.13. Suoavanje s prolou

Kada je u pitanju proces suoavanja s prolou u Srbiji, tokom 2009. godine bilo je nekoliko dogaaja koji se mogu izdvojiti kao vrlo znaajni. Savet bezbednosti je krajem godine produio mandat MKTJ. Pred tim sudom je u februaru izreena prvostepena presuda estorici bivih visokih politikih, vojnih i policijskih zvaninika Jugoslavije i Srbije, optuenim za zloine na Kosovu 1999. godine, to je prva presuda Tribunala zbog zloina nad kosovskim Albancima. Dvojica optuenih pred MKTJ, Ratko Mladi i Goran Hadi, i dalje su nedostupni Tribunalu. I pored toga tuilac MKTJ Ser Bramerc (Serge Brammertz) je u svom poslednjem obraanju Savetu bezbednosti UN ocenio da je u saradnji Srbije sa Tribunalom ostvaren napredak, to je omoguilo i izvestan napredak Srbije na putu evropskih integracija. U postupcima za ratne zloine pred srbijanskim pravosuem ostvaren je napredak. Podignuto je nekoliko novih optunica, a presude protiv nekoliko okrivljenih postale su pravosnane. Izvren je reizbor sudija, a stupio je na snagu set pravosudnih zakona kojim je izmenjena organizacija sudova, tako da e postupci za ratne zloine u prvom stepenu biti u nadlenosti Posebnog vea za ratne zloine Vieg suda u Beogradu, a u drugom stepenu u nadlenosti novoformiranog Apelacionog suda u Beogradu. Kada su u pitanju reparacije za rtve masovnih krenja ljudskih prava tokom raspada SFRJ, jo uvek ne postoje, ni na meunarodnom, ni nacionalnom nivou, delotvorni institucionalni mehanizmi putem kojih bi rtve mogle da zahtevaju odtetu za povrede koje su im nanete tokom ratnih sukoba. U tom smislu, vredna je panje inicijativa predsednika MKTJ Patrika Robinsona (Patrick Robinson) za osnivanje komisije za odtete, koju je pokrenuo tokom 2009. godine. Krajem 2009. Srbija je protivtubom odgovorila na tubu koju je pred Meunarodnim sudom pravde podnela Hrvatska u julu 1999. godine, kada je tuila tadanju SRJ zbog krenja Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina genocida. U protivtubi se tvrdi da je Hrvatska izvrila genocid nad srpskim stanovnitvom u Hrvatskoj tokom ratnog sukoba od 1991. do 1995. godine. U tubi Hrvatske navedeno je da su vlasti u Beogradu odgovorne za etniko ienje hrvatskih graana kao oblik genocida zato to su direktno kontrolisale aktivnosti svojih oruanih snaga, obavetajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su poinili zloine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istone i zapadne Slavonije i Dalmacije. Hrvatska tubom od MSP zahteva da Srbiju proglasi krivom za krenje Konvencije o genocidu, da joj naloi da kazni sve poinioce zloina, da naloi da se Hrvatskoj vrate kulturna dobra i da joj se plati ratna odteta u visini koju bi utvrdio Sud. Meunarodni sud pravde se proglasio nadlenim za spor 18. novembra 2008.902 I pored podnoenja protivtube, srbijanski politiki zvaninici se nadaju da bi spor mogao biti reen van suda.903
902 903 Vidi Izvetaj 2008, II.2.2.1. Vidi izjavu predsednika Srbije Borisa Tadia, http://www.danas.org/content/tuzba_hrvatska_ srbija/1918882.html.

350

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Poto je krajem 2008. godine osnovana Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za utvrivanje injenica o ratnim zloinima i tekim krenjima ljudskih prava na teritoriji bive SFRJ (KOREKOM) krajem maja je odrana prva Skuptina koalicije na kojoj je usvojen Statut Koalicije i imenovani su njeni organi. Koalicija za REKOM e do kraja 2010. godine predati vlastima drava nastalih raspadom SFRJ model REKOM i zatraiti od njih da formiraju tu komisiju. Model REKOM predstavljae vienje nevladinih organizacija i pojedinaca iz regiona o tome kako komisija treba da izgleda. Do sada se koaliciji pridruilo ukupno 487 lanova.904

2.13.1. Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju

2.13.1.1. Uvod
Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju (MKTJ) osnovan je Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN od 21. maja 1993. godine, da bi sudio licima odgovornim za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bive SFRJ od 1991. godine.905 Delatnost MKTJ je blie regulisana njegovim Statutom, koji ini sastavni deo Rezolucije 827, dok je sudski postupak ureen Pravilnikom o postupku i dokazivanju koji donose sudije. Sam Tribunal ima tri organizaciona i meusobno nezavisna dela sudska vea, Kancelariju tuioca i Sekretarijat (l. 11 Statuta). MKTJ i nacionalni sudovi imaju konkurentnu nadlenost da sude za ratne zloine, zloine protiv ovenosti i genocid, mada MKTJ ima primat i moe preuzeti predmet od domaeg suda (l. 9 Statuta). Prema Statutu Tribunala, osnovi individualne krivine odgovornosti su direktna i komandna odgovornost (l. 7 Statuta). Poto Tribunal ne poseduje svoje mehanizme prinude, drave su dune da s njim sarauju, pre svega u obezbeivanju prisustva okrivljenih lica i u prikupljanju dokaza (l. 29 Statuta). Postupak saradnje s MKTJ u Srbiji regulisan je posebnim zakonom.906 Rezolucijama Saveta bezbednosti br. 1503 i 1534 iz avgusta 2003, odnosno marta 2004. godine bilo je predvieno da Tribunal u potpunosti zavri svoj rad tokom 2010. godine. U skladu s tim kreirana je tzv. izlazna strategija MKTJ, kojom je predvieno da se sve optunice moraju podii do kraja 2004. godine, i to samo protiv lica odreene vanosti, odnosno najvieg ranga, najodgovornijih za zloine na teritoriji bive SFRJ. Ovom strategijom predvieno je da e Tribunal nacionalnim sudovima prepustiti odreen broj predmeta, u skladu s pravilom 11 bis, i to sudovima drave u kojoj je krivino delo izvreno, dravi u kojoj je okrivljeni uhapen
904 905 906 Vidi www.korekom.org. Vidi I. Bandovi (pr.), Rad Meunarodnog krivinog tribunala za bivu Jugoslaviju i domaih sudova za ratne zloine, Beogradski centar za ljudska prava, 2005. Zakon o saradnji Srbije i Crne Gore s Meunarodnim tribunalom za krivino gonjenje lica odgovornih za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. godine (Sl. list SRJ, 18/02 i Sl. list SCG, 16/03). Vie o Zakonu vidi u Izvetaj 2005, IV.2.5.1.

351

Ljudska prava u Srbiji 2009.

ili bilo kojoj drugoj dravi koja je spremna i voljna da mu sudi, pod uslovom da se okrivljenom obezbedi pravino suenje i da mu se ne moe izrei smrtna kazna. Kako Tribunal nije bio u mogunosti da zavri rad u rokovima predvienim navedenim rezolucijama, Savet bezbednosti UN je 16. decembra 2009. usvojio novu rezoluciju (br. 1900), kojom je mandat sudija koje sude u prvom stepenu produen do 30. juna 2010. godine, a za sudije u albenom veu do 31. decembra 2012. godine, ili do okonanja postupaka u kojim postupaju, ukoliko se zavre pre ovog datuma. Predsednik MKTJ Patrik Robinson je u svom poslednjem obraanju Savetu bezbednosti 3. decembra 2009. godine907 izneo procenu da e se sva suenja okonati do sredine 2011. godine, s izuzetkom suenja Radovanu Karadiu, koje bi trebalo da se zavri krajem 2012. godine. Prema ovoj proceni, albeni postupak u predmetu Karadi trebalo bi da bide zavren do februara 2014. godine, a svi drugi albeni postupci 2013. godine. Trenutno se prvostepeni postupci vode protiv 24 optuena, u postupcima protiv 13 optuenih u toku je albeni postupak, a jedan postupak (predmet Tolimir IT-05-88/2) je u pretpretresnoj fazi i suenje treba uskoro da pone. Dvojica optuenih, Ratko Mladi i Goran Hadi, jo uvek su na slobodi. Do isteka mandata MKTJ trebalo bi da bude uspostavljen tzv. rezidualni mehanizam, koji bi trebalo da preuzme neke funkcije Tribunala poto njemu istekne mandat. Te funkcije mogle bi da obuhvate suenje optuenima koji su trenutno u bekstvu, nadzor nad izvrenjem kazni, reviziju presuda, prosleivanje predmeta nacionalnim pravosuima, postupke zbog nepotovanja suda i ometanja pravde, spreavanje voenja postupaka o istoj stvari pred vie sudova, pitanja koja se tiu odbrane i pravne pomoi, zahteve za naknadu tete, informisanje i izgradnju kapaciteta i pitanja koja se tiu osoblja tribunala. Neformalna radna grupa za meunarodne tribunale Saveta bezbednosti UN ve je preduzela neke mere u cilju uspostavljanja ovog mehanizma.908 Aktivnosti u cilju uspostavljanja rezidualnog mehanizma, odnosno transformacije MKTJ u ovaj mehanizam, preduzima i sam Tribunal, iji je predsednik znaajnu panju ovom pitanju posvetio u izvetaju koji je podneo Generalnoj skuptini i Savetu bezbednosti UN.909 On se u izvetaju posebno osvrnuo na ogroman posao ukidanja oznake poverljivosti sa svih dokumenata MKTJ u to veoj meri, koji ukljuuje preispitivanje svih poverljivih pretresa, podnesaka, dokaznih predmeta i svedoenja i kontaktiranje relevantnih sagovornika pre nego to se donese odluka o
907 Vidi tekst celokupnog obraanja predsednika MKTJ Savetu bezbednosti UN 3. decembra 2009, http://www.icty.org/x/file/Press/Statements%20and%20Speeches/President/091203_pdt_robinson_un_sc_bcs.pdf. Vidi izvetaj sa 6041. sednice Saveta bezbednosti, http://www.un.org/News/Press/docs/2008/ sc9535.doc.htm Vidi 16. godinji izvetaj MKTJ, http://www.icty.org/x/file/About/Reports%20and%20Publications/AnnualReports/annual_report_2009_en.pdf

908 909

352

Ljudska prava u primeni odabrane teme

ukidanju oznake poverljivosti s nekog dokumenta. to vie dokumenata bude obelodanjeno, to e nacionalni sudovi imati manju potrebu da od rezidualnog mehanizma trae pristup poverljivim materijalima, a sudije da donose odluke po takvim zahtevima. Predsednik MKTJ je svoje obraanje Generalnoj skuptini UN 8. oktobra iskoristio da pokrene pitanje kompenzacije rtava zloina u bivoj Jugoslaviji. On je pozvao Generalnu skuptinu da podri osnivanje komisije za odtetu, jer trenutno ne postoji nijedan delotvoran mehanizam putem kojeg bi rtve mogle da zahtevaju odtetu za povrede koje su im nanete, uprkos tome to je njihovo pravo na takvu vrstu kompenzacije vrsto utemeljeno u meunarodnom pravu.910 Pred MKTJ je za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava optuena 161 osoba, postupak protiv 121 osobe je zakljuen, a trenutno se vode postupci protiv 38 lica. Dvojica optuenih su u bekstvu. Kada su u pitanju zakljueni postupci (protiv 121 lica), optunice protiv 20 lica su povuene, 16 optuenih je umrlo pre ili nakon prebacivanja u pritvorsku jedinicu Tribunala, 13 optuenih u 7 predmeta je prosleeno nacionalnim sudovima (deset Bosni i Hercegovini, dva Hrvatskoj, jedan Srbiji), 61 optueni je osuen, a njih 11 je osloboeno optubi.

2.13.1.2. Saradnja Srbije sa Hakim tribunalom

Saradnja Srbije sa MKTJ je tokom 2009. godine, prema oceni tuioca MKTJ Sera Bramerca, iznetoj u obraanju Savetu bezbednosti UN 3. decembra, nastavila da napreduje.911 Zahtevi Tuilatva za pristup dokumentima i arhivama reavaju se ekspeditivnije i efikasnije. Najkritiniji aspekt saradnje i dalje ostaje hapenje preostalih begunaca, Ratka Mladia i Gorana Hadia. Prema reima Bramerca, Tuilatvo ceni profesionalizam i predanost operativnih slubi koje su zaduene za otkrivanje begunaca, i u stalnom je kontaktu sa ovim slubama, za koje je ocenjeno da sada rade mnogo efikasnije i usklaeno. Tuilatvo je obaveteno o tome da se sprovode razliite operativne aktivnosti, koje ukljuuju i akcije potrage.

2.13.1.3. Istraivanje javnog mnenja o stavovima graana prema MKTJ i suenjima za ratne zloine u Srbiji
Beogradski centar za ljudska prava je u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji i agencijom Ipsos Strategic Puls u periodu od aprila do juna sproveo istraivanje javnog mnjenja o stavovima graana prema MKTJ i suenjima za ratne zloine u Srbiji.912 Ovo je etvrto takvo istraivanje (prethodna su sprovedena u periodu od
910 911 912 Vidi obraanje predsednika MKTJ Patrika Robinsona Generalnoj skuptini UN, http://www. icty.org/x/file/press/pr_attachments/pr1335t.pdf. Vidi obraanje tuioca MKTJ Savetu bezbedosti UN, 3. decembra 2009, http://www.icty.org/x/ file/Press/Statements%20and%20Speeches/Prosecutor/091203_proc_brammertz_un_sc.pdf U ovom tekstu bie ukratko izneseni najzanimljiviji rezultati. Celokupni rezultati istraivanja dostupni su na veb stranici Beogradskog centra za ljudska prava, www.bgcentar.org.rs.

353

Ljudska prava u Srbiji 2009.

2004. do 2006. godine), koje je obuhvatilo 1.400 ispitanika starijih od 16 godina, sa cele teritorije Srbije. ak 72% ispitanika ima vrlo negativno (44%) ili uglavnom negativno (28%) miljenje o MKTJ, dok je onih koji imaju pozitivno miljenje svega 14%. Najgore miljenje o MKTJ imaju ispitanici srpske nacionalnosti, dok meu ispitanicima albanske i bonjake nacionalnosti preovlauje pozitivno miljenje o Tribunalu (76% Albanaca, odnosno 73% Bonjaka ima pozitivno miljenje). Prema rezultatima istraivanja, 12% ispitanika gleda snimke sa suenja pred MKTJ nekoliko puta nedeljno, a 17% bar jednom nedeljno, dok je onih koji bar jednom meseno gledaju suenja 24%. Interesantno je da najgore miljenje o Tribunalu imaju oni ispitanici koji najee gledaju suenja. Samo 13% ispitanika veruje da je tokom suenja u predmetu Milutinovi i ostali utvrena istina o tome ta se deavalo na Kosovu 1999. godine, odnosno da je dokazano da je tada sprovoeno organizovano proterivanje i ubijanje Albanaca. ak 38% ispitanika nema nikakav stav o ovom postupku, to se moe objasniti injenicom da su mediji sve do izricanja presude u februaru 2009. godine vrlo slabo izvetavali o ovom suenju. Veliki broj ispitanika, njih 62%, smatra da Radovana Karadia nije trebalo izruiti Tribunalu, dok svega 23% podrava ovaj postupak srbijanskih vlasti. Hapenju i izruenju Ratka Mladia protivi se 64% ispitanika, dok 25% smatra da on treba da se nae pred MKTJ. Da su sudije MKTJ u najveoj meri pristrasne smatra 58% ispitanika, a samo 17% misli da sudije nisu pristrasne. Da su optueni srpske nacionalnosti loije tretirani u odnosu na ostale optuene misli 70% ispitanika. Miljenje da suenja pred MKTJ donose satisfakciju rtvama ratnih zloina i njihovim porodicama deli 36% ispitanika, u odnosu na 47% onih koji misle da rtve i njihove porodice ne mogu smatrati Tribunal pravednim, jer se poiniocima zloina uopte ne sudi ili se sudi predugo, a izriu suvie blage kazne. ak 54% ispitanika misli da suenja pred MKTJ nee doprineti da se otkrije istina o ratnim dogaajima, 35% misli da e se istina bar delimino otkriti, a samo 6% smatra da e postupci pred MKTJ u potpunosti rasvetliti ove dogaaje. Veina ispitanika, njih 71%, misli da suenja pred MKTJ ne doprinose procesu pomirenja u regionu. Samo 14% ispitanika smatra da ova suenja doprinose pomirenju. Da ne treba saraivati sa Tribunalom smatra 39% ispitanika, 18% smatra da treba saraivati jer je to preduslov za ulazak u Evropsku uniju, a 15% smatra da je saradnja potrebna u interesu zadovoljenja pravde. Treba istai da je broj graana koji se protive saradnji sa MKTJ u porastu. Interesantno je da u pogledu procesuiranja ratnih zloina ak 66% ispitanika podrava saradnju sa susednim zemljama. Stavovi graana o domaim pravosudnim organima u ijoj su nadlenosti postupci za ratne zloine su bolji od onih koje graani imaju prema MKTJ, ali veliki

354

Ljudska prava u primeni odabrane teme

broj ispitanika (njih 45%) smatra da Tuilatvo za ratne zloine nema hrabrosti da pokrene postupke protiv visokorangiranih vojnih i policijskih oficira. ak 53% ispitanika ne bi svedoilo u postupcima za ratne zloine u Srbiji, to ilustruje jedan od problema sa kojim se sudovi i Tuilatvo za ratne zloine suoavaju. Broj ispitanika spremnih da svedoe pred MKTJ je vrlo mali (29%), a jo je manje onih koji bi bili voljni da svedoe pred sudovima u Bosni i Hercegovini (24%), Hrvatskoj (23%) i na Kosovu (23%). Svedoenje pred MKTJ bi zbog straha za sopstvenu bezbednost odbilo 14% ispitanika. Da suenja nakon isteka mandata MKTJ treba nastaviti u Srbiji misli 46% ispitanika, dok njih 36% misli suprotno.

2.13.1.4. Izvetavanje medija u Srbiji o MKTJ

Mediji u Srbiji su i tokom 2009. godine posveivali znaajnu panju postupcima pred MKTJ. Na RTS se u celosti prikazuje suenje Vojislavu eelju, a na televiziji su prikazivana i pojavljivanja pred sudom Radovana Karadia. Direktno je prenoeno izricanje presude u postupku protiv biveg predsednika Srbije Milana Milutinovia, nekadanjeg potpredsednika Vlade SRJ Nikole ainovia i etvorice bivih vojnih i policijskih oficira, optuenih za zloine prema albanskim civilima na Kosovu 1999. godine. Pisani mediji su, pored postupaka protiv eelja i Karadia i pekulacija koje prate ove postupke (pre svega one o navodnom sporazumu Radovana Karadia sa Riardom Holbrukom (Richard Holbrooke) panska prevara Riarda Holbruka, NIN, 2. april, str. 26), najvie panje posvetili izvetaju tuioca MKTJ Sera Bramerca o saradnji Srbije sa MKTJ, podnetom Savetu bezbednosti u decembru. Potraga za Ratkom Mladiem bila je esta tema veine medija tokom cele godine. Dok suenje u predmetu Milutinovi i ostali nije zauzimalo znaajan prostor u medijima tokom glavnog pretresa, kada je bilo malo medijskih izvetaja o svedoenjima o tekim zloinima protiv albanskog stanovnitva na Kosovu 1999. godine, presuda izreena u februaru je izazvala veliku panju medija, koji su uglavnom insistirali na tome da su izreene kazne prestroge, prenosei izjave domaih politiara koje su ile u prilog tom zakljuku (Bivem vrhu vek zatvora, Tomislav Nikoli: Kazna do kraja ivota, Mirko Cvetkovi: Neprimereno visoka presuda, Veernje novosti, 27. februar, str. 10 i 11). Tekstova o zloinima za koje je tokom postupka utvreno da su ih poinile snage vojske i policije gotovo da nije ni bilo. U maju je panju medija zaokupilo preinaenje prvostepene presude bivem oficiru JNA Veselinu ljivananinu i poveanje kazne sa 5 na 17 godina zatvora. Mediji su, kritikujui odluku albenog vea MKTJ, uglavnom preuzeli argumentaciju velikog broja politiara koji su tvrdili da je poveanje kazne u drugostepenom postupku za vie od tri puta presedan, potpuno zanemarujui injenicu da je uveanje kazne rezultat preinaenja odluke u pogledu odgovornosti ljivananina za

355

Ljudska prava u Srbiji 2009.

pomaganje u ubistvu hrvatskih zarobljenika na Ovari pored Vukovara (Konana, i trostruko vea presuda Veselinu ljivananinu najskandaloznija u istoriji Tribunala, Isti dokazi, uveana kazna, Veernje novosti, 7. maj, str. 13; Skandal, Kurir, 6. maj, str. 3). Nekoliko dnevnih listova je objavilo pismo ljivananinove erke sudiji Teodoru Meronu, koji je predsedavao veem koje je donelo konanu presudu Veselinu ljivananinu, u kojem od njega trai objanjenje za tu odluku (Oslobodite mi tatu, Veernje novosti, 29. maj, str. 11, Saa ljivananin pisala sudiji Meronu, Kurir, 29. maj, str. 7). Prenete su i izjave najvanijih politiara, nezadovoljnih presudom (Boris Tadi razoaran presudom, Veernje novosti, 7. maj, str. 13; Aleksandar Vui: ljivananinov sluaj potvruje da iz Haga moe izai samo onaj ko se nagodi, Kurir, 6. maj, str. 3). Tekstova o zloinima utvrenim pred MKTJ i ozbiljnih analiza postupaka pred Tribunalom bilo je, kao i ranijih godina, u svega nekoliko medija. Najposveeniji i najobjektivniji u izvetavanju o ovoj temi su veb portali E-novine (www.e-novine.com) i Peanik (www.pescanik.net), kao i RTV B92, koji, za razliku od veine drugih medija prostor posveuju i svedoenjima rtava, a panju postupcima pred MKTJ na profesionalan nain posveuju i nedeljnik Vreme i dnevni list Danas.

2.13.1.5. Presude MKTJ u 2009. godini913

Milutinovi i drugi (IT-05-87). Pretresno vee MKTJ je 26. februara proglasilo petoricu bivih visokih politikih, vojnih i policijskih zvaninika Jugoslavije i Srbije krivim, a biveg predsednika Srbije Milana Milutinovia oslobodilo krivice za zloine protiv ovenosti poinjene na Kosovu tokom 1999. godine. Bivi podpredsednik Vlade SRJ Nikola ainovi, general Vojske Jugoslavije Neboja Pavkovi i general policije Srbije Sreten Luki osueni su na po 22 godine zatvora za zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja. General Vojske Jugoslavije (VJ) Vladimir Lazarevi i naelnik Generaltaba VJ Dragoljub Ojdani, proglaeni su krivim za pomaganje i podravanje izvrenja po jednom broju optubi za deportaciju i prisilno premetanje albanskog stanovnitva sa Kosova i obojica osueni na po 15 godina zatvora. Ovo je prva presuda MKTJ za zloine koje su poinile snage Savezne Republike Jugoslavije i Srbije nad kosovskim Albancima tokom sukoba na Kosovu 1999. godine. Tuilatvo je estoricu optuenih teretilo za zloine poinjene tokom kampanje terora i nasilja usmerene protiv albanskog stanovnitva na Kosovu poetkom 1999. godine. Svaki od optuenih je, prema navodima iz optunice, uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu koji je imao za cilj izmenu etnike ravnotee na Kosovu, kako bi se obezbedila dalja kontrola srpskih vlasti. Plan je trebalo da bude
913 Presude MKTJ dostupne su na na http://www.un.org/icty/bhs/frames/cases.htm.

356

Ljudska prava u primeni odabrane teme

izvren kanjivim sredstvima, izmeu ostalog deportacijama, ubistvima, prisilnim premetanjima i progonom kosovskih Albanaca. Pretresno vee je zakljuilo da je u 13 optina na Kosovu914 tokom vazdunih udara NATO na SRJ koji su zapoeli 24. marta 1999. godine postojala iroko rasprostranjena kampanja nasilja, voena na organizovan nain, a usmerena protiv civilnog stanovnitva kosovskih Albanaca. Ovu kampanju su sprovodile snage vojske i MUP pod kontrolom vlasti SRJ i Srbije, koje su odgovorne za masovna proterivanja albanskih civila iz njihovih domova, kao i sluajeve ubistva, seksualnog zlostavljanja i namernog unitavanja damija. Pretresno vee je utvrdilo da je usled aktivnosti snaga VJ i MUP tokom ove kampanje, u periodu od kraja marta do poetka juna najmanje 700.000 Albanaca napustilo Kosovo. Pretresno vee je nabrojalo i druge elemente koji potvruju postojanje udruenog zloinakog poduhvata. Oni ukljuuju: dogaaje koji su doveli do sukoba; naoruavanje nealbanskih civila na Kosovu i uporedno razoruavanje kosovskih Albanaca; neuspeh pregovora za okonanje kosovske krize i istovremeno krenje oktobarskih sporazuma od strane vlasti SRJ i Srbije; sakrivanje tela kosovskih Albanaca koje su ubile snage VJ i MUP. Zakljueno je da su Nikola ainovi, Neboja Pavkovi i Sreten Luki uestvovali u udruenom zloinakom poduhvatu i znaajno doprineli njegovom izvrenju. Pretresno vee je zakljuilo da je Nikola ainovi bio moan zvaninik u vladi SRJ, koji je ne samo saoptavao informacije Miloeviu i prenosio Miloevieva uputstva onima koji su bili na Kosovu, nego je imao i veliki uticaj na dogaaje u toj pokrajini i ovlaenja da donosi odluke i jedan od najbliih i najpoverljivijih saradnika Slobodana Miloevia, a time i jedan od kljunih uesnika udruenog zloinakog poduhvata. Vee je zakljuilo da ainovi, iako je bio svestan zloina koje su poinile snage VJ i MUP, nije iskoristio svoja iroka ovlaenja na Kosovu niti preduzeo inicijativu da bi obezbedio da se zloini obustave. Proglaen je krivim za deportacije, prisilno premetanje, ubistvo i progon kao zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja i osuen na 22 godine zatvora. Neboja Pavkovi je, kao zapovednik Tree armije VJ, koja je obuhvatala i Pritinski i Niki korpus, prema zakljuku Pretresnog vea, imao znaajna de jure i de facto komandna ovlaenja nad snagama VJ na Kosovu 1998. i 1999. godine, i koristio ih za terorisanje i nasilno proterivanje, ime je nesumnjivo dao znaajan doprinos udruenom zloinakom poduhvatu. Sudije su zakljuile da su izvrenja ubistava, seksualnih zlostavljanja i hotimino unitavanje damija, od strane snaga VJ i MUP, Pavkoviu bili logino predvidljivi, pa se ipak deavalo da ponekad o
914 Orahovac (Rahovec), Prizren, Srbica (Skenderaj), Suva Reka (Suharek), Pe (Pej), Kosovska Mitrovica (Mitrovic), Pritina (Prishtin), akovica (Gjakov), Gnjilane (Gjilan), Uroevac (Ferizaj), Kaanik (Kaanik), Deani (Dean) i Vuitrn (Vushtrri).

357

Ljudska prava u Srbiji 2009.

tome nije slao potpune izvetaje i da je umanjivao teke kanjive postupke u svojim izvetajima upuenim tabu Vrhovne komande. Pavkovi je proglaen krivim za deportacije, prisilno premetanje, ubistvo i progon kao zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja i osuen na 22 godine zatvora. Pretresno vee je zakljuilo da je Sreten Luki bio de facto komandant snaga MUP na Kosovu od sredine 1998. do sredine 1999. godine, te da je bio spona izmeu dejstava MUP na terenu na Kosovu i optih politika i planova uspostavljanih u Beogradu. Vee je zaljuilo da je on zbog toga bio znaajan uesnik udruenog zloinakog poduhvata. Na osnovu izvedenih dokaza utvreno je da je Luki posedovao iscrpna saznanja o dogaajima na Kosovu dok su se oni odvijali, kao i da je bio obaveten o kanjivim postupcima pripadnika MUP na tom podruju. Meutim, Vee se na osnovu izvedenih dokaza nije uverilo da je Luki bio umean u prikrivanje ovih zloina putem tajnih transporta tela civila sa Kosova u druge delove Srbije. Kao i ainovi i Pavkovi, Sreten Luki je proglaen krivim za deportacije, prisilno premetanje, ubistvo i progon kao zloine protiv ovenosti i krenja zakona i obiaja ratovanja. Osuen je na 22 godine zatvora. Kad je u pitanju Dragoljub Ojdani, Vee je zakljuilo da je on, kao naelnik Generaltaba, rukovodio i komandovao svim jedinicama i organima VJ, ali da nije imao nameru da protera kosovske Albance iz njihovih domova. Ipak, Vee je zakljuilo da je obezbedio praktinu pomo, podstrek i moralnu podrku onim pripadnicima VJ za koje je znao da nameravaju da poine deportaciju i prisilno premetanje. Njegovi postupci imali su bitne posledice po samo izvrenje tih zloina od strane snaga VJ na nekim od lokaliteta navedenih u optunici. Na osnovu ovoga, zakljueno je da je pomagao i podravao izvrenje po jednom broju optubi za deportaciju i prisilno premetanje za koje se tereti u optunici, ali nije proglaen krivim za ubistvo i progon. Ojdani je proglaen krivim za deportacije i prisilno premetanje kao zloine protiv ovenosti i osuen na 15 godina zatvora. Obrazlaui odluku o krivici generala Vladimira Lazarevia, zapovednika Pritinskog korpusa, Pretresno vee je saoptilo da je zakljuilo da on nije uestvovao u procesu donoenja politikih odluka koji se uglavnom odvijao u Beogradu, niti je nuno bio upoznat s njim, te nije ni prisustvovao tamonjim sastancima na visokom nivou. Meutim, Lazarevi je podravao izvrenje zloina irom Kosova od strane snaga VJ i policije u iroko rasprostranjenom i sistematskom napadu usmerenom protiv kosovskih Albanaca, pa je proglaen krivim za pomaganje i podravanje izvrenja po jednom broju optubi za deportaciju i prisilno premetanje navedenih u optunici. Lazarevi je osuen na 15 godina zatvora. Vee je zakljuilo da tuilatvo nije dokazalo da je bivi predsednik Srbije, Milan Milutinovi, dao znaajan doprinos sprovoenju udruenog zloinakog po-

358

Ljudska prava u primeni odabrane teme

duhvata, niti da je imao stvarnu kontrolu nad akcijama snaga VJ i MUP na Kosovu. Zakljuak Vea je da Milutinovi nije imao neposrednu individualnu kontrolu nad VJ, i da je u praksi Slobodan Miloevi posedovao stvarna komandna ovlaenja nad VJ tokom kampanje NATO. Milutinovi je osloboen svih optubi za koje ga je optunica teretila. Suenje je poelo 10. jula 2006, a zavreno 27. avgusta 2008. godine. Tokom suenja, Vee je saslualo usmena svedoenja ukupno 235 svedoka, i uvrstilo u spis 4.300 dokaznih predmeta. Osim ove estorice optuenih, za zloine na Kosovu bili su optueni i tadanji predsednik SRJ Slobodan Miloevi i ministar unutranjih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovi,915 kao i pomonik ministra unutranjih poslova i naelnik Resora javne bezbednosti Vlastimir orevi, koji je uhapen 2007. godine i kome je suenje poelo u januaru 2009. godine. Momilo Krajinik (IT-00-39). albeno vee MKTJ izreklo je 17. marta 2009. presudu Momilu Krajiniku, bivem lanu rukovodstva bosanskih Srba, kojom ga je osudilo na kaznu od 20 godina zatvora, potvrdivi raniju odluku Pretresnog vea u delu presude kojim je oglaen krivim za deportacije, prisilno premetanje i progon nesrpskih civila tokom sukoba u Bosni i Hercegovini. Presuda Pretresnog vea je ukinuta u delu u kojem se Krajinik proglaava krivim za ubistvo, istrebljenje i progone (izuzev onih zasnovanih na deportacijama i prisilnom premetanju). Pretresno vee je 27. septembra 2006. godine Krajinika proglasilo krivim za progon, istrebljenje, ubistvo, deportacije i prisilno premjetanje nesrpskih civila tokom sukoba od 1992. do 1995. godine. Proglaeno je da nije kriv po optubama za genocid i sauesnitvo u genocidu. Krajiniku je tada izreena kazna od 27 godina zatvora. Pretresno vee je zakljuilo da je Krajinik, zajedno sa Radovanom Karadiem i drugim voama bosanskih Srba, uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu koji je imao za cilj da izmeni nacionalni sastav stanovnitva na podrujima pod kontrolom Republike Srpske tako to e izvrenjem raznih krivinih dela drastino smanjiti zastupljenost nesrba u tom stanovnitvu. albeno vee je, u odnosu na presudu Pretresnog vea, znatno suzilo broj dela koja se Krajiniku mogu staviti na teret kao uesniku u udruenom zloinakom poduhvatu, jer je zakljuilo da u pogledu nekih dela ije je postojanje utvreno u prvostepenoj presudi, a to su ubistva, istrebljenje i progoni (izuzev onih zasnovanih na deportacijama i prisilnom premetanju), nije van razumne sumnje utvreno da je izmeu Krajinika i ostalih uesnika u zajednikom zloinakom poduhvatu postojao zajedniki cilj. Iako je prvostepena odluka u delu u kojem je Krajinik oglaen krivim za ubistva, istrebljenje i progone (izuzev onih zasnovanih na deportacijama) ukinuta, albeno vee je smatralo da teina krivinih dela progona, deportacije i prisilnog
915 Izvrio samoubistvo 11. aprila 2002. godine u Beogradu.

359

Ljudska prava u Srbiji 2009.

premetanja zahteva ozbiljnu i proporcionalnu kaznu i osudilo je Krajinika na 20 godina zatvora. Optunica protiv Krajinika podignuta je 25. februara 2000. godine. Uhapen je i prebaen na Meunarodni sud 3. aprila 2000. godine, a suenje je poelo tek februara 2004. Mrki i drugi (IT-95-13/1). albeno vee MKTJ 5. maja potvrdilo je presudu Pretresnog vea izreenu bivem pukovniku JNA Miletu Mrkiu kojom je on osuen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina zbog pomaganja i podravanja ubistva, muenja zarobljenika, kao i odravanja nehumanih uslova zatoenja u hangaru na Ovari pored Vukovara 20. i 21. novembra 1991. godine, kada je tamo ubijeno najmanje 194 hrvatskih ratnih zarobljenika. Vee je istovremeno biveg oficira JNA Veselina ljivananina oglasilo krivim za pomaganje i podravanje ubistva ovih ratnih zarobljenika i povealo mu kaznu sa 5 na 17 godina zatvora, potvrdilo je prvostepenu odluku kojom je on bio oglaen krivim za pomaganje i podravanje muenja. Mrki je u vreme izvrenja zloina bio pukovnik u JNA i komandant Gardijske motorizovane brigade i Operativne grupe Jug i na tom poloaju je komandovao svim srpskim snagama na podruju Vukovara, ukljuujui JNA, Teritorijalnu odbranu (TO) i paravojne snage. ljivananin je bio oficir za bezbednost kako Gardijske motorizovane brigade, tako i Operativne grupe Jug. Posle pada Vukovara, Mrki je ljivananinu dodelio zadatak da evakuie bolnicu u kojoj se nalazilo nekoliko stotina ljudi. Vojnici JNA su 20. novembra 1991. godine izabrane pojedince iz bolnice ukrcali u autobuse i prvo ih transportovali do kasarne JNA u Vukovaru, a zatim na poljoprivredno dobro Ovara, gde su podvrgnuti okrutnim premlaivanjima koja su trajala satima. Pretresno vee je u svojoj presudi iz septembra 2007. godine zakljuilo da je Mrki 20. novembra 1991. povukao snage JNA ostavljajui zarobljenike na milost i nemilost pripadnicima Teritorijalne odbrane Vukovara i paravojnim snagama, koji su zatim ubili najmanje 194 tih zarobljenika i pokopali ih u masovnoj grobnici. Snage JNA pod Mrkievom komandom prethodno su uspostavile nehumane uslove zatoenja, a on nije delovao efikasno kako bi obezbedio da zarobljenici budu adekvatno zatieni. ljivananin je prvostepenom odlukom proglaen krivim za pomaganje i podravanje muenja jer nije obezbedio adekvatnu strau JNA na Ovari, niti se pobrinuo da straari JNA koji su se nalazili na Ovari i bili pod njegovom kontrolom preduzmu mere kako bi spreili pripadnike TO i paravojnih snaga da zlostavljaju zarobljenike. U pogledu njegove odgovornosti za pomaganje i podravanje ubistva, albeno vee zauzelo je drugaiji stav u odnosu na Pretresno. Naime, albeno vee je zakljuilo da je Pretresno vee pogreilo kad je ljivananina oslobodilo krivice za pomaganje i podravanje ubistva najmanje 194 zarobljenika na Ovari. Vee je

360

Ljudska prava u primeni odabrane teme

konstatovalo da je jedini razuman zakljuak taj da je g. ljivananin, poto je saznao za nareenje o povlaenju pripadnika JNA od g. Mrkia ... znao da e pripadnici TO i paravojnih snaga verovatno liiti ivota ratne zarobljenike i da e, ako on nita ne uini, njegovo neinjenje pomoi u ubistvu zarobljenika. Predsedavajui sudija Teodor Meron (Theodor Meron) objasnio je da albeno vee smatra da je g. ljivananin imao dunost da zatiti ratne zarobljenike drane na Ovari i da je ta odgovornost obuhvatala obavezu da ne dopusti da ratni zarobljenici preu u ruke ikome a da se prvo sam ne uveri da im se nee nakoditi. Nareenje g. Mrkia o povlaenju pripadnika JNA nije ga oslobodilo pozicije oficira JNA. Iako od izdavanja ovog nareenja ljivananin vie nije imao de jure ovlaenja nad snagama razmetenim na Ovari, albeno vee je konstatovalo da se pod izvesnim okolnostima od oficira moe zahtevati da, u granicama u kojima moe da deluje, prekorai svoja de jure ovlaenja da bi spreio protivzakonito nareenje. Tuilatvo se nije alilo na presudu Pretresnog vea kojom je trei optueni u ovom predmetu, bivi kapetan JNA Miroslav Radi, osloboen krivice. Prvobitna optunica protiv Mrkia, ljivananina i Radia podignuta je 7. novembra 1995. godine, a suenje je poelo oktobra 2005. godine. Pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu 2004. godine poelo je suenje pripadnicima Teritorijalne odbrane Vukovara i paravojne jedinice Leva supoderica, okrivljenim kao neposrednim izvriocima muenja i ubistva hrvatskih zarobljenika na Ovari. Poto je u prvoj polovini 2009. godine u ponovljenom postupku doneta prvostepena presuda, u toku je albeni postupak.916 Luki i Luki (IT-98-32/1). Pretresno vee MKTJ je 20. jula osudilo Milana Lukia na kaznu doivotnog zatvora, a Sredoja Lukia na 30 godina zatvora zbog zloina protiv ovenosti i ratnih zloina poinjenih u Viegradu, tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine. Milan Luki je proglaen krivim za progone, ubistva, istrebljenje, okrutno postupanje i neovena dela, kao zloine protiv ovenosti i ratne zloine, u vezi sa est odvojenih incidenata. Proglaen je krivim za ubistvo 13 muslimanskih civila u tri odvojena incidenta, kao i za premlaivanje muslimanskih zatoenika u logoru u Uzamnici. Osim toga, Milan Luki je proglaen krivim za ubistvo 59 muslimanskih ena, dece i staraca u jednoj kui u Pionirskoj ulici u Viegradu. rtve su u junu 1992. godine zakljuane u jednoj prostoriji u kui koja je nakon toga zapaljena. Utvreno je da je Milan Luki u toj prostoriji postavio eksplozivnu napravu od koje se kua zapalila, a potom pucao u ljude koji su pokuali da pobegnu iz kue u plamenu. Takoe je proglaen krivim za ubistvo najmanje 60 muslimanskih civila u jednoj kui u viegradskom naselju Bikavac krajem juna 1992. godine. Pretresno vee je utvrdilo da su Milan Luki i jedna naoruana grupa prisilili civile da uu
916 Vidi predmet Ovara 1.

361

Ljudska prava u Srbiji 2009.

u kuu, nakon ega su blokirali sve izlaze, a u kuu ubacili nekoliko eksplozivnih naprava i benzin i zapalili je. Sredoje Luki proglaen je krivim za pomaganje i podravanje u izvrenju dela progona, neovenih dela, ubistava i okrutnog postupanja. Konkretno, on je proglaen krivim za premlaivanja u logoru u Uzamnici i za paljenje kue u Pionirskoj ulici, a osloboen je po optubama u vezi s paljenjem kue na Bikavcu. Predsedavajui sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson) rekao je, obrazlaui presudu: Zloine u ovom predmetu koje su poinili Milan Luki i Sredoje Luki karakterie bezobziran i izopaen prezir prema ljudskom ivotu. U isuvie dugoj, tunoj i nesrenoj istoriji ovekove nehumanosti prema drugom oveku, paljenje kua u Pionirskoj ulici i na Bikavcu mora zauzeti istaknuto mjesto. Na kraju dvadesetog veka, veka obeleenog ratom i krvoproliem ogromnih razmera, ti uasni dogaaji izdvajaju se po izopaenosti napada vatrom, po oiglednom predumiljaju i proraunatosti koja ih karakterie, po istoj bezobzirnosti i surovosti kojom su okupili, zatvorili i zakljuali rtve u te dve kue, i time ih ostavili na milost i nemilost paklu koji je usledio, te po stepenu boli i patnje koja je nanesena rtvama dok su ive gorele. Milan Luki je 2006. godine u Srbiji osuen na 20 godina zbog otmice i ubistva 16 muslimanskih civila iz Sjeverina (optina Priboj, Srbija) oktobra 1992. godine. Uhapen je u Argentini avgusta 2005. godine. Sredoje Luki se predao vlastima u Bosni i Hercegovini septembra iste godine. Suenje pred MKTJ je poelo jula 2008. godine. Milan i Sredoje Luki su prvobitno bili optueni zajedno s Mitrom Vasiljeviem, koji je uhapen u januaru 2000. godine i presudom albenog vea izreenom februara 2004. osuen na 15 godina zatvora (IT-98-32). Dragomir Miloevi (IT-98-29/1). albeno vee MKTJ 12. novembra delimino je potvrdilo presudu Pretresnog vea izreenu decembra 2007. godine u postupku protiv Dragomira Miloevia, biveg generala vojske bosanskih Srba, koji je tada osuen zbog zloina poinjenih nad civilnim stanovnitvom Sarajeva u periodu od avgusta 1994. do novembra 1995. godine, dok je Sarajevo bilo pod opsadom, i smanjilo prvobitno izreenu kaznu od 33 na 29 godina zatvora. Dragomir Miloevi je u periodu od avgusta 1994. godine do kraja sukoba u Bosni i Hercegovini, novembra 1995. godine, bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske, koja je opkolila i pod opsadom drala Sarajevo tokom sukoba koji je trajao tri i po godine. On je na tom poloaju nasledio svog pretpostavljenog, Stanislava Galia, koji je jo 2006. godine zbog zloina nad civilnim stanovnitvom u Sarajevu pred MKTJ osuen na doivotnu kaznu zatvora. Pretresno vee zakljuilo je da je Miloevi kriv za zloine protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja ratovanja i izreklo mu osuujuu presudu po pet taaka za terorisanje, ubistvo i neovena dela poinjena tokom kampanje granatiranja i snajperskog delovanja, koja je za posledicu imala smrt i ranjavanje velikog broja civila u opkoljenom gradu.

362

Ljudska prava u primeni odabrane teme

Umesto zbog planiranja i nareivanja snajperskog delovanja po civilnom stanovnitvu za koje je, prema lanu 7, st. 1 Statuta MKTJ, bio osuen prvostepenom presudom, albeno vee je Miloevia osudilo na osnovu komandne odgovornosti (l. 7, st. 3 Statuta MKTJ). Vee je zakljuilo da dokazi navedeni u prvostepenoj presudi ne podravaju zakljuak da je Miloevi planirao i naredio incidente snajperskog djelovanja, ali je zakljuilo da je njegova odgovornost kao nadreenog koji nije spreio i kaznio ta dela sebi podreenih utvrena van razumne sumnje. albeno vee potvrdilo je presudu Pretresnog vea po veini taaka optunice koje se odnose na nareivanje granatiranja civilnog stanovnitva Sarajeva tokom perioda od 15 meseci, izuzev granatiranja buvlje pijace Baarija 22. decembra 1994, zgrade BITAS 22. avgusta 1995. i pijace Markale 28. avgusta 1995. godine. Presude zbog nepotovanja suda Florens Artman (Florence Hartmann) (IT-02-54-R77.5). Specijalno imenovano vee MKTJ je 14. septembra izreklo osuujuu presudu Florens Artman zbog nepotovanja suda jer je obelodanila dve odluke albenog vea u postupku protiv Slobodana Miloevia koje su proglaene poverljivim, svesno se ogluujui o nalog sudskog vea. Izreena joj je novana kazna u iznosu od 7.000 evra. Artmanova, nekadanji portparol tuioca MKTJ, obelodanila je sadraj, navodni uinak i poverljivu prirodu dve odluke albenog vea u predmetu protiv Slobodana Miloevia u svojoj knjizi Mir i kazna i u lanku pod naslovom Prikriveni kljuni dokazi o genocidu, koji je objavio Bosanski institut. Iako je deo informacija koje je objavila ve bio objavljen, Vee je nalo da je Artmanova kriva jer, kako je objanjeno, neka odluka ostaje poverljiva sve dok vee eksplicitno ne odlui suprotno. Vee je zakljuilo da bi ponaanje optuene moglo odvratiti suverene drave od saradnje s Meunarodnim sudom u smislu obezbeivanja dokaznog materijala, to bi moglo da utie na sposobnost Meunarodnog suda da ostvaruje svoju nadlenost u pogledu krivinog gonjenja i kanjavanja tekih krenja humanitarnog prava u skladu sa svojim mandatom, jer poverenje javnosti u delotvornost zatitinih mera, naloga i odluka Meunarodnog suda od kljunog je znaaja za uspeh u radu. Odmeravajui kaznu, Vee je uzelo u obzir potrebu spreavanja budueg protivpravnog objavljivanja poverljivih informacija od strane optuene ili bilo koje druge osobe, ali i injenicu da je objavljena informacija ve bila poznata u javnosti i da knjiga optuene nije ostvarila komercijalni uspeh, ak naprotiv, donela joj je finansijski gubitak. Postupak po albi je u toku. Vojislav eelj (IT-03-67-R77.2). Pretresno vee je 24. jula Vojislava eelja proglasilo krivim za nepotovanje suda i osudilo ga na 15 meseci zatvora zbog obelodanjivanja imena i drugih linih podataka o zatienim svedocima u knjizi iji je autor.

363

Ljudska prava u Srbiji 2009.

eelj, predsednik Srpske radikalne stranke, optuen je pred MKTJ za zloine poinjene u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji (u delovima Vojvodine, odnosno Srema) od 1991. do 1994. godine i postupak protiv njega je u toku. Vee je 21. januara 2009. izdalo nalog umesto optunice917 kojim se optueni tereti da je svesno i hotimino ometao sprovoenje pravde tako to je obelodanio poverljive informacije o tri svedoka kojima su dodeljene zatitne mere na suenju za ratne zloine koje se protiv njega vodi. eelj je priznao da je autor knjige koja je objavljena poto su donete odluke kojima su odobrene zatitne mere, ali se na svom prvom stupanju pred sud izjasnio da nije kriv po optubama za nepotovanje suda. Vee je presudu obrazloilo potrebom da se svako mora odvratiti od takve vrste ponaanja, imajui u vidu potencijalni tetni uinak otkrivanja identiteta zatienih svedoka na njihovo poverenje u sposobnost Tribunala da jemi efikasnost zatitnih mera. eelju je naloeno da se pobrine da knjiga u kojoj je obelodanio imena i line podatke zatienih svedoka bude povuena s njegove internet stranice. Postupak po albi je u toku. Dragan Joki (IT-05-88-R77.1). Pretresno vijee MKTJ je 27. marta izreklo osuujuu presudu Draganu Jokiu, bivem oficiru Vojske RS, za nepotovanje Meunarodnog suda zbog toga to je odbio da svedoi u predmetu Popovi i drugi (IT-05-88). Izreena mu je kazna od etiri meseca zatvora, koju je 29. maja potvrdilo albeno vee. Jokiu je izdat sudski nalog da svedoi u predmetu Popovi i drugi kao svedok tuilatva 31. oktobra i 1. novembra 2007. godine, to je on odbio obrazlaui svoju odluku u poverljivom podnesku. Vee je donelo odluku da njegov podnesak ne opravdava njegovo odbijanje da svedoi. Joki je prethodno januara 2005. godine osuen na devet godina zatvora za pomaganje i podravanje istrebljenja, ubistva i progona mukaraca bosanskih Muslimana u Srebrenici u julu 1995. godine. Kaznu je potvrdilo albeno vee maja 2007. godine. Trenutno je na odsluenju kazne u Austriji.

2.13.2. Suenja za ratne zloine u Srbiji

2.13.2.1. Uvod
Vee za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu i Tuilatvo za ratne zloine osnovani su 1. jula 2003. godine usvajanjem Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku protiv uinilaca ratnih zloina.918 Do donoenja ovog
917 Kada vee oceni da postoji dovoljan osnov za postupak zbog nepotovanja suda protiv neke osobe, ono moe, na osnovu lana 77, stav D Pravilnika o postupku i dokazima MKTJ, uputiti tuioca da preduzme krivino gonjenje u toj stvari ili izdati nalog umesto optunice i zatim, bilo uputiti prijatelja suda da preduzme krivino gonjenje, bilo samo preduzeti gonjenje u toj stvari. Sl. glasnik RS, 67/03, 135/04, 61/05 i 101/07 i 104/09.

918

364

Ljudska prava u primeni odabrane teme

zakona suenja za ratne zloine nalazila su se u nadlenosti okrunih sudova. Posle usvajanja i stupanja na snagu zakona kojima je zapoela reforma pravosua919 postupci za ratne zloine vodie se u prvom stepenu pred Veem za ratne zloine Vieg suda u Beogradu, a u drugom stepenu pred Veem za ratne zloine Apelacionog suda u Beogradu. Tuilatvo za ratne zloine definisano je kao javno tuilatvo posebne nadlenosti,920 osnovano za celu teritoriju Srbije i ono postupa i u prvom i drugom stepenu.921 Od svog osnivanja, Tuilatvo za ratne zloine je podiglo optunicu protiv 113 lica, ali je do kraja 2009. godine samo njih 11 (u 7 predmeta) pravosnano osueno. Ukljuujui i postupke voene pred Okrunim sudom u Beogradu pre osnivanja Vea za ratne zloine,922 ukupno je pravosnano osueno samo 16 lica. Broj pravosnano osuenih lica se znaajno uveao tokom 2009. godine, kada su osuujue presude protiv 6 lica postale pravosnane. Malom broju pravosnano osuenih doprinela je pre svega praksa Vrhovnog suda Srbije, koji je u prvim postupcima za ratne zloine voenim u Srbiji esto ukidao presude i predmete vraao na ponovno suenje (predmeti Sjeverin, Saa Cvjetan i Ovara 1), ali i mali broj sudija u Veu za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu (ukljuujui dvojicu istranih sudija, bilo ih je svega 7), kao i nedovoljna podrka izvrne vlasti Tuilatvu za ratne zloine koje, posebno u poetnim godinama svog rada, nije raspolagalo ni dovoljnim brojem ljudi, a ni dovoljnim materijalnim sredstvima. Iako je Vrhovni sud Srbije u poslednje vreme ree ukidao presude Vea za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu (2008. godine presudu u predmetu korpioni, u delu koji se odnosi na Aleksandra Media i 2009. godine oslobaajuu presudu u predmetu Sinan Morina), njegova praksa je i dalje bila sporna. Naime, u nekoliko predmeta (korpioni, Zvornik 1, Boro Trbojevi Velika Peratovica, Aleksandar Medi) Vrhovni sud Srbije je, sudei u drugom stepenu, smanjivao kazne utvrene prvostepenom presudom i odreivao kazne koje su potpuno neprimerene dokazanim krivinim delima (ne treba zanemariti ni, u poslednje vreme, blau kaznenu politiku prvostepenog suda). Bie interesantno pratiti kako e u narednom periodu u drugom stepenu postupati Vee za ratne zloine Apelacionog suda u Beogradu, koje je od 1. januara 2010. postalo nadleno za postupke za ratne zloine. Ni drutvena klima ne ide u prilog radu organa zaduenih za procesuiranje ratnih zloina tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi i zaposleni u Tuilatvu su u vie navrata dobijali pretee poruke, to se nastavilo i 2009. godine, a negativan odnos drutva prema suoavanju s prolou je izuzetno nepovoljno uticao na svedoke u nekim postupcima, koji su se uzdravali da otkriju svoja saznanja o dogaajima koji su predmet postupaka pred Veem za ratne zloine.923
919 920 921 922 923 Vidi I.4.6. Zakon o javnom tuilatvu, Sl. glasnik RS, 116/08, l. 13, st. 2. Ibid., l. 30, st. 3. Predmeti Sjeverin i Saa Cvjetan korpioni, Izvetaj 2005, IV.3.3. Ovo se posebno odnosi na predmete Suva Reka i Ubistvo brae Bitii, vidi Izvetaj 2008, II.2.3.

365

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Javni istupi politiara kojima se napadaju ljudi iz Tuilatva za ratne zloine ili odluke Tuilatva i sudova su rei nego ranije, ali ih i dalje ima. Srpska radikalna stranka je 7. oktobra, povodom podizanja optunice protiv petorice Srba, nekada pripadnika Teritorijalne odbrane i rezervnog sastava milicije u Medaku (Hrvatska), saoptila da bi reim trebalo da odgovori nije li tim potezom Tuilatva otvoren lov na Srbe Krajinike i u Srbiji, nakon to su iz svojih domova i kua etniki oieni.924 Nastavljena je praksa sudova da ne reavaju zahteve za naknadu tete rtava ili porodica rtava u krivinom postupku, ve i dalje upuuju na parnine postupke, u kojima se deava da zahtevi budu odbijeni zbog zastarelosti925 ili da dosueni iznosi budu poniavajue niski. Podrka policije radu Tuilatva za ratne zloine je vrlo slaba, njena Sluba za ratne zloine je malobrojna i ne uiva podrku kolega policajaca, a u martu su pripadnici policije iz Leskovca, Vranja, kao i rezervisti iz Nia protestovali zbog hapenja i pokretanja istrage protiv petorice pripadnika 37. odreda Posebnih jedinica policije, osumnjienih za ratne zloine na Kosovu 1999. godine. Tom prilikom policajci su od ministra unutranjih poslova i direktora policije zahtevali da obezbede da se osumnjieni policajci brane sa slobode i da se objave dosijei svedoka u ovom postupku. Ministar policije obeao je da e Ministarstvo unutranjih poslova pruiti pravnu pomo uhapenim policajcima.926 Veliku pomo u prikupljanju dokaza prua Fond za humanitarno pravo. FHP zastupa rtve u sudskim postupcima za ratne zloine i ohrabruje rtve i njihove porodice da svedoe u ovim postupcima. Fond je izgradio model za pruanje podrke svedocima i rtvama kako bi se na suenjima uo i glas rtava, pribavila relevantna dokumentacija, obezbedila svedoenja i otkrile injenice vane za otkrivanje zloina i gonjenje do sada neprocesuiranih poinilaca, i posebno kako bi se razjasnio kontekst dogaaja u okviru kojeg se ratni zloin dogodio.927 Sporazumi o saradnji koji su zakljueni s Hrvatskom,928 Bosnom i Hercego929 i Crnom Gorom930 daju mogunost za uspostavljanje regionalne saradnje, vinom
924 925 926 Vidi saoptenje SRS od 7. oktobra 2009, http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/krajina/798. Vidi 2.13.2.2, Podujevo. Vidi http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=03&dd=13&nav_category=64&nav_id=349914 i http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=03&dd=14&nav_category=64&nav_id=350015. Vidi Izvetaj FHP, Savetovanje svedoka/rtava i zastupanje pred sudom: model podrke Izvetaj o realizaciji projekta, 21. februar 2007, www.hlc-rdc.org. Memorandum o saglasnosti u ostvarivanju i unapreenju saradnje u borbi protiv svih oblika tekog kriminala zakljuen je 5. februara 2005. godine, a Sporazum o saradnji u progonu uinilaca krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti i genocida 13. oktobra 2006. godine. Prvog jula 2005. potpisan je Memorandum o saglasnosti u ostvarivanju i unapreenju saradnje u borbi protiv svih oblika tekog kriminala zakljuen izmeu Republikog javnog tuilatva i Tuilatva za ratne zloine Republike Srbije i Tuilatva Bosne i Hercegovine. Sporazum o saradnji u krivinom gonjenju uinilaca krivinih dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom s Crnom Gorom potpisan je 31. oktobra 2007.

927 928

929

930

366

Ljudska prava u primeni odabrane teme

a u praksi Tuilatvo za ratne zloine najbolje sarauje sa hrvatskim pravosudnim organima. Ta saradnja dala je konkretne rezultate u sedam predmeta.931 Dva postupka koja vodi Tuilatvo za ratne zloine izazvala su otre reakcije javnosti u Bosni i Hercegovini i pogoranje odnosa dve zemlje. Nezadovoljstvo javnosti u BiH izazvano suenjem Iliji Juriiu, okrivljenom za ratni zloin u Tuzli 1992. godine, kada je napadnuta kolona JNA koja se povlaila iz tog grada, kulminiralo je kada je on u prvostepenom postupku osuen na 12 godina zatvora,932 a prethodno je otre reakcije bonjakih politiara i javnosti izazvalo pokretanje istrage protiv Ejupa Gania i 18 bivih politikih i vojnih funkcionera, osumnjienih za ratne zloine u Sarajevu 1992. godine,933 to je izazvalo i pogoranje odnosa izmeu tuilatava Srbije i Bosne i Hercegovine, ija je saradnja od izuzetnog znaaja za procesuiranje ratnih zloina. Portparol Tuilatva BiH, Boris Grubei, tada je izjavio: Ukoliko srbijansko pravosue ima potrebu za procesuiranjem predmeta ratnih zloina, moe se fokusirati i na veliki broj poinitelja ratnih zloina u BiH, koji su dravljani Srbije i koji su nedostupni pravosudnim organima BiH, jer se nalaze u Srbiji.934 Kasnije, poetkom jula, objavljeno je da je Generalni sekretarijat Interpola suspendovao crvene poternice raspisane za Ganiem i ostalim osumnjienim za ratne zloine u Dobrovoljakoj ulici u Sarajevu. Tada je ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine Tarik Sadovi objasnio da e ubudue Interpol Bosne i Hercegovine poternice podizati potujuu novu proceduru koja e se primenjivati samo na nove zahteve. On je rekao da e crvene Interpolove poternice biti raspisivane samo na zahtev meunarodnog suda, poput MKTJ, na zahtev drave iji je dravaljnin optuen za ratne zloine i u situaciji kada jedna drava trai raspisivanje poternice za dravljaninom druge drave, a ta drava se tome ne protivi.935 Srbijanske vlasti bile su vrlo nezadovoljne ovom odlukom Interpola, od kog su zatraile objanjenje.936 Direktor biroa Interpola za Srbiju, Milo Oparnica, rekao je da crvene Interpolove poternice protiv okrivljenih nisu obustavljene, ali privremeno nee biti prosleivane drugim zemljama dok spor oko tog sluaja ne bude reen,937 to se do kraja 2009. godine nije dogodilo. Trenutno je pred Veem za ratne zloine Vieg suda u Beogradu u toku glavni pretres u 8 predmeta,938 a tokom 2009. podignute su optunice protiv 23 lica u 5
931 932 933 934 935 936 937 938 Predmeti Ovara, Zdravko Pai Slunj, Lovas, Banski Kovaevac, Bora Trbojevi Velika Peratovica, Milan panovi Stara Gradika i Medak. Vidi oprinije Ilija Jurii Tuzlanska kolona. Vidi opirnije http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=26&nav_ category=64&nav_id=347060. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=26&nav_category=64&nav _id=347060. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=03&nav_id=369200. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=03&nav_id=369200. da li je primereno za link koristiti Ibid? http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=05&nav_category=64&nav _id=369559#. Predmeti Zvornik 2, Zvornik 3, Medak, Banski Kovaevac, Lovas, Milan panovi Stara Gradika, Gnjilanska grupa i Sinan Morina.

367

Ljudska prava u Srbiji 2009.

predmeta (Nenad Mali Stari Majdan, Milan panovi Stara Gradika, Gnjilanska grupa, Medak i Duko Kesar). Mediji i dalje ne posveuju veliku panju postupcima pred srbijanskim pravosuem, suenja se ne prenose, a video i audio snimci sa suenja ne emituju u medijima. Tuilatvo za ratne zloine se u septembru zaloilo za to da se sudnice otvore za audio i video snimanje.939 Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine940 predvieno je da snimanje glavnog pretresa u cilju javnog prikazivanja moe odobriti predsednik suda po pribavljenom miljenju stranaka (l. 16a).

2.13.2.2. Presude u sudskim postupcima za ratne zloine

Drugostepene odluke Predmet Zdravko Pai Slunj. Vrhovni sud Srbije je 11. februara 2009. godine preinaio presudu Vea za ratne zloine okrunog suda u Beogradu od 8. jula 2008. godine, kojom je Zdravko Pai oglaen krivim za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva, i poveao mu kaznu sa 8 na 10 godina zatvora. Tokom postupka je utvreno da je Pai, kao pripadnik lokalne policije u tadanjoj Republici Srpskoj Krajini, u dogovoru sa Milanom Grubjeiem u noi izmeu 22. i 23. decembra 1991. godine ubio Dragutina Kruia, lekara Doma zdravlja u Slunju (Hrvatska). Pod izgovorom da treba da ukae medicinsku pomo veem broju ranjenika u susednom Cetingradu, Pai i Grubjei su lekara izveli iz Doma zdravlja, a zatim je Pai pucao u njega i zajedno sa Grubjeiem naneo mu vie prostrelnih rana od kojih je preminuo. Optunicu protiv Paia Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije podiglo je 8. novembra 2007, a suenje je poelo 1. februara 2008. upanijski sud u Karlovcu (Hrvatska) je 2001. godine osudio Milana Grubjeia i u odsustvu Zdravka Paia na kaznu zatvora od 12 godina. Grubjei se nalazi u Hrvatskoj na izdravanju kazne, a bio je svedok na suenju Zdravku Paiu pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu. Znaajan deo dokaza za ovaj sluaj Tuilatvu za ratne zloine ustupilo je Dravno odvjetnitvo Republike Hrvatske, na osnovu postojeih sporazuma o saradnji.941 Predmet Zvornik 1. Vrhovni sud Srbije je 4. septembra umanjio kazne dvojici okrivljenih za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva na teritoriji optine
939 940 941 Vidi http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=27&nav_id=383592 Sl. glasnik RS, 67/03, 135/04, 61/05, 101/07 i 104/09. Memorandum o saglasnosti u ostvarivanju i unapreenju saradnje u borbi protiv svih oblika tekog kriminala, zakljuen 5. februara 2005. godine i Sporazum o saradnji u progonu uinilaca krivinih dela ratnih zloina, zloina protiv ovenosti i genocida od 13. oktobra 2006. godine.

368

Ljudska prava u pravnim propisima

Zvornik 1992. godine. Kazna Draganu Slavkoviu je sa 15 smanjena na 12 godina zatvora, a Ivanu Korau sa 12 na 9 godina zatvora. Potvrena je presuda u delu u kojem je Sinia Filipovi osuen na 3 godine zatvora, a Dragutin Dragievi osloboen. VSS je utvrdio da prvostepena presuda,942 u osuujuem delu, ne sadri bitne povrede odredaba krivinog postupka, da je injenino stanje pravilno i potpuno utvreno, a Krivini zakon pravilno primenjen. VSS je, takoe, ocenio da su okolnosti od znaaja za odmeravanje kazne pravilno utvrene u odnosu na okrivljene Slavkovia i Koraa, ali da prvostepeni sud tim okolnostima, teini uinjenog dela i stepenu krivine odgovornosti optuenih nije dao odgovarajui znaaj, pa su albe izjavljene u korist ovih optuenih uvaene. Slavkovi, Kora i Filipovi osueni su za zloine u Domu kulture u elopeku i na mestima poznatim kao Ekonomija i Ciglana, na kojima je bilo zatvoreno i brutalno zlostavljano 187 civila, od kojih je 24 ubijeno. Tokom postupka je utvreno da su Slavkovi i Kora u periodu od poetka maja do poetka jula u vie navrata zajedniki i pojedinano zlostavljali zarobljene civile tako to su ih tukli rukama, nogama i razliitim tvrdim predmetima, ranjavali, primoravali da se meusobno tuku, i na razne naine zastraivali. Oni su zajedno ubili dva zarobljenika, jo dva zarobljenika izveli iz zatvorenih prostorija posle ega su se uli pucnji (leevi ovih civila su kasnije pronaeni u masovnoj grobnici), dok su tri civila izveli iz Doma kulture u elopeku, posle ega se ovim ljudima gubi svaki trag. Osim toga, Slavkovi je u Domu kulture u elopeku jednog zarobljenika snano nogom udario u glavu, posle ega je ovaj glavom udario u zid, pao na pod, te nakon nekoliko dana preminuo. Na Ekonomiji je Slavkovi jednog zarobljenika ranio tako to mu je pucao u koleno, pa je nepoznatom licu naredio da ovog zarobljenika izvede iz zatvorene prostorije, posle ega se ovaj nije vratio. Osueni Kora je na Ekonomiji teko pretukao nekoliko zarobljenika, da bi jedan od njih posle kraeg vremena preminuo. Takoe, osueni su pljakali naputene kue muslimanskih i srpskih vlasnika na podruju Zvornika, na taj nain to su iz Ciglane izvodili zarobljenike u razliitim grupama i nareivali im da iz naputenih i svojih sopstvenih kua iznose stvari, koje su potom osueni zajedno s robom uskladitenom na Ciglani prisvajali i delimino prebacivali u Srbiju. Imajui u vidu teinu krivinog dela, nain izvrenja i posledice, jasno je da su izreene kazne, i one koje je izreklo prvostepeno vee, a posebno one koje je odredio VSS, neprimereno blage. Istragu u ovom predmetu zapoelo je tuilatvo MKTJ, da bi je 2004. prepustilo Tuilatvu za ratne zloine Republike Srbije koje je podiglo optunicu avgusta 2005, a suenje je poelo novembra iste godine. Prvobitnom optunicom bilo je obuhvaeno 7 lica, ali je postupak protiv dvojice prvooptuenih, Branka Grujia (biveg predsednika Kriznog taba, Optine, Privremene vlade i Ratnog taba
942 Vidi izreku prvostepene presude, http://okruznisudbg.rs/content/2005/zvornik.

369

Ljudska prava u Srbiji 2009.

u Zvorniku) i Branka Popovia (biveg komandanta taba Teritorijalne odbrane i lana Ratnog taba u Zvorniku), koji su optueni i za proterivanje civilnog stanovnitva iz sela Kozluk i Skoi, 26. maja 2008. godine razdvojen, jer su njih dvojica naknadno (optunicom podignutom 5. avgusta 2008. predmet Zvornik 2) optueni i zbog dogaaja u kojim je ubijeno oko 700 civila u Zvorniku i okolini, dok je jedan od optuenih, Duan Vukovi, preminuo u pritvoru pred poetak suenja. Tokom suenja utvren je identitet jo dva lica koja se sumnjie kao neposredni izvrioci zloina u Zvorniku, i protiv njih je podignuta optunica i suenje je poelo 4. septembra (predmet kolokvijalno nazvan Zvornik 3). Predmet Boro Trbojevi Velika Peratovica. Vrhovni sud Srbije je 4. decembra potvrdio presudu Vea za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu, kojom je Boro Trbojevi oglaen krivim zbog krivinog dela ratni zloin protiv civilnog stanovnitva i osuen na kaznu od 10 godina zatvora. Sud je utvrdio da je Trbojevi, kao pripadnik Bilogorskog odreda, u sastavu Teritorijalne odbrane Velike Peratovice, u periodu od 13. avgusta do 31. oktobra 1991. godine na podruju optine Grubino Polje (Hrvatska) uestovovao u uzimanju i zatvaranju talaca i ubistvu civila hrvatske nacionalnosti. Utvreno je da je u zatvoru koji se nalazio u podrumu osnovne kole u Velikoj Peratovici, gde je bio straar, pred povlaenje Bilogorskog odreda sa podruja Velike Peratovice, zajedno sa pokojnim Bogdanom Trbojeviem ubio pet zatvorenih civila, kao i da je uestvovao u odvoenju jednog civila ije je telo kasnije pronaeno u masovnoj grobnici. Imajui u vidu teinu dela ini se da je izreena kazna neprimereno blaga, na ta su ukazali i punomonici porodica rtava.943 Dogaaji u selima Topolovica i Velika Peratovica koji se Trbojeviu stavljaju na teret bili su predmet krivinog postupka pred upanijskim sudom u Bjelovaru 1993. godine, gde je on, u odsustvu, osuen na 20 godina zatvora. Dokaze za ovaj predmet je Tuilatvu za ratne zloine Republike Srbije ustupilo Dravno odvjetnitvo Republike Hrvatske na osnovu Sporazuma o saradnji u progonu uinilaca krivinih dela ratnih zloina. Predmet Aleksandar Medi. Vrhovni sud je 23. novembra potvrdio presudu Vea za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu, kojom je u ponovljenom postupku Aleksandar Medi osuen na 5 godina zatvora zbog pomaganja prilikom izvrenja krivinog dela ratni zloin protiv civilnog stanovnitva. On je, kao pripadnik jedinice korpioni, zajedno sa ranije osuenim pripadnicima te jedinice, Slobodanom Mediem, Branislavom Mediem, Perom Petraeviem i Slobodanom Davidoviem, kao i Miloradom Momiem koji se nalazi u bekstvu, uestvovao u ubistvu estorice civila, Bonjaka, na mestu zvanom Godinjske bare u blizini Trnova (Bosna i Hercegovina) u julu 1995. godine. Suenje je poelo u novembru 2005.
943 Vidi saoptenje Fonda za humanitarno pravo od 7. decembra 2009, http://www.hlc-rdc.org/ Saopstenja/1844.sr.html.

370

Ljudska prava u pravnim propisima

godine posle prikazivanja snimka egzekucije na suenju Slobodanu Miloeviu pred MKTJ. Tokom suenja dokazano je da je snimak egzekucije, koji su nainili sami pripadnici korpiona, autentian. Prvobitnom optunicom Medi je optuen kao saizvrilac, ali je Tuilatvo kasnije izmenilo optunicu i teretilo ga kao pomagaa. I prvom presudom Vea za ratne zloine, izreenom aprila 2007, Medi je osuen na 5 godina zatvora, ali je Vrhovni sud zbog bitnih povreda odredaba krivinog postupka presudu ukinuo samo u delu koji se odnosi na Media, i predmet vratio na ponovno suenje.944 Prvostepene presude Predmet Ovara 1. Vee za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu je 12. marta, u ponovljenom postupku, donelo presudu okrivljenim za ubistvo 200 ratnih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovara, pored Vukovara (Hrvatska), novembra 1991. Od 18 lica obuhvaenih optunicom, 5 je osloboeno, a 13 osueno na kazne zatvora u trajanju od 5 do 20 godina. Prvookrivljeni, nekadanji komandant Teritorijalne odbrane Vukovara, Miroljub Vujovi, osuen je na 20 godina zatvora, kao i Stanko Vujanovi, Predrag Milojevi, ore Stoi, Miroslav ankovi, Ivan Atanasijevi i Saa Radak. Milan Vojinovi je osuen na 15, Jovica Peri na 13, Nada Kalaba na 9, Milan Lanuanin na 6, a Goran Mugoa i Predrag Dragovi na po 5 godina zatvora. Vujo Zlatar, Predrag Madarac, Marko Ljuboja, Slobodan Kati i Milorad Peji su osloboeni optubi. Okrivljeni su u vreme izvrenja zloina bili pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara i dobrovoljake jedinice Leva supoderica (sastavljene od dobrovoljaca SRS), koje su bile pod komandom tadanje JNA. Tokom postupka utvreno je da su osueni u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. iz bolnice u Vukovaru izveli 200 ratnih zarobljenika, koje su prvo tukli, telesno povreivali i prema kojima su neoveno postupali na nain kojim se vrea ljudsko dostojanstvo, da bi zatim neke od zarobljenika ubili na Ovari, a vei broj streljali nedaleko od Ovare. Suenje je poelo jo marta 2004. godine, da bi Vee za ratne zloine decembra 2005. donelo prvostepenu presudu kojom je 9, od tada 16 okrivljenih, osudilo na maksimalne kazne od 20 godina zatvora, a samo dvojicu oslobodilo. Vrhovni sud je ovu presudu u oktobru 2006. ukinuo i predmet vratio na ponovno suenje, to je marta 2007. uradio i sa presudom kojom je u odvojenom postupku Saa Radak za isti zloin osuen na 20 godina zatvora. Posle toga, ovi postupci su spojeni, a kasnije im je pripojen i postupak protiv Milorada Pejia, protiv koga je optunica podignuta aprila 2008. Ponovljeno suenje je poelo marta 2007. Predmet Damir Sireta Ovara. Vee za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu je 23. juna osudilo Damira Siretu na maksimalnu kaznu od 20 godina
944 Opirnije o predmetu korpioni 1 vidi Izvetaj 2008, II 2.3.1.

371

Ljudska prava u Srbiji 2009.

zatvora za ratni zloin nad 200 hrvatskih ratnih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovara kod Vukovara. Sireta je bio pripadnik Teritorijalne odbrane Vukovara, a sudilo mu se odvojeno od ostalih okrivljenih za zloin na Ovari jer u trenutku podizanja prve optunice nije bio dostupan pravosudnim organima. Uhapen je krajem 2006. u Norvekoj, gde je iveo, a maja 2008. je izruen Srbiji, iako je izruenje zahtevala i Hrvatska, jer je tamo osuen u odsustvu na 12 godina zatvora zbog ubistva jednog zarobljenika, poinjenog 1991. u Vukovaru. Predmet Suva Reka. Vee za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu donelo je 23. aprila presudu protiv okrivljenih za ratni zloin protiv civilnog stanovnitva u Suvoj Reci (Kosovo). Prvookrivljeni Radoslav Mitrovi, bivi komandant 37. odreda Posebnih jedinica policije (PJP), usled nedostatka dokaza osloboen je optube, kao i Nenad Jovanovi, bivi pomonik komandira policije OUP Suva Reka i Zoran Petkovi, rezervni policajac OUP Suva Reka. Nekadanji komandir policije u Suvoj Reci Radojko Repanovi i policajac OUP Suva Reka Slaan ukari osueni su na po 20 godina zatvora, Miroslav Petkovi, policajac OUP Suva Reka, na 15 godina, a pripadnik Dravne bezbednosti Milorad Niavi na 13 godina zatvora. Utvreno je da su osueni 26. marta 1999. u Suvoj Reci ubili 50 civila, Albanaca, starosti od 1 do 100 godina. Tela 5 rtava su sahranjena na groblju u Suvoj Reci, a posmrtni ostaci ostalih rtava su prvo pokopani u masovnoj grobnici na vojnom strelitu kod sela Ljubide i Korue (optina Prizren), da bi posle nekoliko dana bili iskopani i hladnjaama prebaeni u Batajnicu, gde su ponovo sahranjeni. Tuilatvo, punomonici i porodice oteenih bili su nezadovoljni presudom, a posebno injenicom da je prvookrivljeni Mitrovi osloboen optube. Meutim, on je ostao u pritvoru, jer mu je istrani sudija Vea za ratne zloine odredio pritvor zbog sumnje da je tokom 1999. sa jo etvoricom pripadnika 37. odreda PJP poinio drugi ratni zloin protiv civilnog stanovnitva na Kosovu. Predmet Podujevo. Nekadanji pripadnici jedinice korpioni, koja je delovala u okviru MUP Republike Srbije, eljko uki, Dragan Medi i Dragan Borojevi, osueni su 18. juna pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu na 20 godina zatvora, a Miodrag olaja na 15 godina zatvora, jer je utvreno da su izvrili krivino delo ratni zloin protiv civilnog stanovnitva tako to su 28. marta 1999. godine u Podujevu, u dvoritu porodice Gai (Gashi) iz automatskih puaka ispalili vie desetina projektila u grupu od 19 albanskih civila, ena i dece, i liili ivota njih 14 (od kojih sedmoro maloletnih), a ostalih petoro, starosti od 6 do 14 godina, ranili. Najmlaa rtva imala je 2, a najstarija 69 godina. Suenje je poelo 8. septembra 2008. godine, a prethodno je 2005. godine pred Okrunim sudom u Beogradu na 20 godina zatvora za isti zloin osuen jo jedan pripadnik korpiona, Saa Cvjetan, dok je nekadanji naelnik Resora javne bezbednosti Vlastimir orevi za ovaj zloin optuen pred MKTJ.

372

Ljudska prava u pravnim propisima

Prvi optinski sud u Beogradu je 28. aprila doneo presudu kojom je odbio tubeni zahtev za naknadu tete koji je u ime porodica rtava protiv Republike Srbije zbog zloina jedinice korpioni (koja je delovala kao jedinica MUP Srbije) u Podujevu podneo Fond za humanitarno pravo.945 Sud je usvojio prigovor o zastarelosti Republikog javnog pravobranilatva i primenio odredbu lana 376 Zakona o obligacionim odnosima946 (ZOO) kojom je propisano da potraivanje naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kad je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo, a u svakom sluaju u roku od pet godina od kada je teta nastala. Meutim, u lanu 377 ZOO propisano je da u sluaju kad je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zahtev za naknadu tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja. Sud nije uzeo u obzir ovu odredbu, ve je prihvatio stav Vrhovnog suda Srbije iz februara 2004. godine da se u sluajevima tete nastale izvrenjem krivinog dela dui rokovi zastarelosti prava na obeteenje mogu primeniti samo prema poiniocu, ali ne i prema dravi u ije ime je to lice postupalo (VSS je ovaj stav zauzeo nakon to su prinudno mobilisane izbeglice iz Hrvatske preko organizacija za ljudska prava pokrenule brojne postupke za odtetu protiv Republike Srbije). Potpuno je zanemarena Rezolucija Generalne skuptine UN o osnovnim principima i preporukama za ostvarivanje prava na pravni lek i reparaciju rtava tekih krenja ljudskih prava ili ozbiljnih povreda meunarodnog humanitarnog prava od 16. decembra 2005. godine,947 kojom je utvreno da rtvama treba omoguiti adekvatnu, delotvornu i blagovremenu naknadu tete (st. 11 b), a u stavu 6 je odreeno da institut zastarelosti ne treba primenjivati na teka krenja ljudskih prava i ozbiljne povrede humanitarnog prava. Interesantno je da je isti sud, Prvi optinski sud u Beogradu, kao i Okruni sud u Beogradu, u postupcima za naknadu tete koje su protiv drave pokrenuli bivi rezervisti JNA zbog tete pretrpljene na ratitu u bivim republikama SFRJ, dopustio primenu dueg roka zastarelosti (15 godina) sa obrazloenjem da je ta teta nastala kao posledica izvrenja krivinog dela oruana pobuna. Ovakvo postupanje dravnih organa Republike Srbije predstavlja oigledan primer diskriminacije Albanaca. Predmet Ubistvo brae Bitii. Sreten Popovi i Milo Stojanovi, okrivljeni da su kao pripadnici Operativno poternih grupa koje su delovale u okviru PJP izvrili krivino delo ratni zloin protiv ratnih zarobljenika tako to su u julu 1999. godine neovlaeno liili slobode brau Ilija (Yili), Agrona i Mehmeta Bitiija (Bytyqi) kada su ovi izlazili iz zatvora u Prokuplju, gde su prethodno izdrali kaznu zbog ilegalnog prelaska granice, i prebacili ih u policijski kamp u Petrovom Selu
945 946 947 Vidi detaljnije o ovom postupku http://www.hlc-rdc.org/Saopstenja/1712.sr.html. Slubeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89; Slubeni list SRJ, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99. Rezolucija Generalne skuptine UN, dok. UN A/RES/60/147.

373

Ljudska prava u Srbiji 2009.

gde su ih kasnije preuzeli za sada nepoznati pripadnici SAJ i liili ivota, osloboeni su krivice 22. septembra presudom Vea za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu. Vee je, poto je saslualo preko 90 svedoka i vetaka, zakljuilo da nije dokazano da su Popovi i Stojanovi izvrili delo koje im se stavlja na teret. Suenje je poelo novembra 2006. godine, a uporedo se vodila istraga kojom je obuhvaeno vie lica, meu kojima je i bivi naelnik Resora javne bezbednosti Vlastimir orevi, koji se sumnjii kao glavni nalogodavac zloina. I pored toga, optunica je podignuta samo protiv Popovia i Stojanovia. Posle izricanja presude portparol Tuilatva za ratne zloine, Bruno Vekari, izjavio je da je u ovom sluaju Tuilatvo faktiki razreilo lanac zloina, locirajui orevia kao naredbodavca (mada treba primetiti da optunica protiv orevia jo nije podignuta), i da je ostalo da se otkriju neposredni izvrioci ubistva i da tu postoji odreeni krug lica koji je na neki nain sumnjiv. Vekari je dodao da je za reavanje ovog predmeta neophodna saradnja policije, jer je tokom glavnog pretresa postalo jasno da policajci koji su svedoili u postupku znaju ko je zloin izvrio, ali da kod njih ne postoji volja da to i otkriju.948 Predmet Ilija Jurii Tuzlanska kolona. Vee za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu osudilo je 28. septembra Iliju Juriia, nekadanjeg visokog stareinu Ministarstva unutranjih poslova Bosne i Hercegovine, na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu Jugoslovenske narodne armije u Tuzli, maja 1992. godine. Vee je zakljuilo da je Jurii izvrio krivino delo upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, tako to je 15 maja 1992, kao deurni Operativnog taba Javne bezbednosti Tuzla, poto je primio naredbu od svog pretpostavljenog, naoruanim jedinicama bonjako-hrvatske strane izdao naredbu za napad na kolonu 92. motorizovane brigade JNA koja se mirno povlaila iz tog grada, posle sporazuma bosanskih i jugoslovenskih vlasti. Tom prilikom smrtno je stradalo najmanje 50 vojnika JNA, dok je njih najmanje 44 ranjeno. Postupak protiv Juriia izazivao je otre reakcije javnosti u Bosni i Hercegovini jo od maja 2007. godine, kada je on uhapen na aerodromu u Beogradu. Bonjaki politiari, ali i udruenja rtava i porodica, od poetka su dovodili u pitanje pravinost postupka, tvrdei da se radi o politikom procesu i da poteno suenje moe da se vodi samo u Bosni i Hercegovini, gde se vodi istraga o napadu na kolonu JNA u Tuzli, za koji je u Srbiji okrivljen Jurii. Tuilatvo za ratne zloine je na ove tvrdnje odgovaralo podseajui da su sudovi Bosne i Hercegovine imali 15 godina da podignu optunicu, a da to ipak nisu uinili. Nezadovoljstvo javnosti u Bosni i Hercegovini je kulminiralo kada je izreena presuda lan predsednitva BiH, Haris Silajdi, otro je osudio politiki proces srbijanskog reima protiv Ilije Juriia i skandaloznu presudu beogradskog suda u ovom sluaju. On je rekao da
948 Vidi izjavu portparola Tuilatva za ratne zloine Bruna Vekaria radiju Slobodna Evropa, 22. septembar 2009, http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1828251.html

374

Ljudska prava u pravnim propisima

ova presuda potvruje da je osnovni cilj politikog rukovodstva Srbije da izjednai ulogu Srbije i drugih zemalja u regiji koje su na svojim teritorijama vodile odbrambenu borbu od srbijanske agresije. On je ak pozvao graane BiH da se uzdre od bilo kakvih putovanja u Srbiju.949 Fond za humanitarno pravo, koji je nadgledao suenje, izdao je posle izricanja presude saoptenje u kojem je ocenio da sud nije van razumne sumnje utvrdio odgovornost Ilije Juriia. U saoptenju se ocenjuje da su razlozi za osuujuu presudu, koje je sudija Vinka Beraha-Nikievi navela u usmenom obrazloenju presude, neubedljivi. FHP je podsetio da je sudsko vee odbilo predlog odbrane da saslua svedoke (ukljuujui i jednog svedoka-oteenog) koji su imali saznanja o aktivnostima i ovlaenjima optuenog Juriia, i ocenio da je vee na taj nain odustalo od svog najvanijeg zadatka da potpuno utvrdi injenino stanje i odgovornost optuenog.950 Suenje Iliji Juriiu poelo je 22. februara 2008. godine, a predmet je Tuilatvo za ratne zloine preuzelo od Vojnog tuilatva u Beogradu 2004. godine. Tokom glavnog pretresa sasluano je 78 svedoka, od kojih 46 svedoka-oteenih, i 7 vetaka. Predmet Nenad Mali Stari Majdan. Vee za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu izreklo je 7. decembra presudu okrivljenom Nenadu Maliu, kojom ga je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina zbog ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva u Starom Majdanu (optina Sanski Most, Bosna i Hercegovina). Za isti dogaaj Nenad Mali je 2002. godine u odsustvu okrivljen pred Kantonalnim sudom u Bihau (BiH). Na zahtev tog suda, Ministarstvo pravde BiH je prosledilo predmet pravosudnim organima Republike Srbije, uz molbu za preuzimanje krivinog gonjenja. Sud u Beogradu je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je optueni Mali kao pripadnik este krajike brigade Vojske Republike Srpske u veernjim asovima 21 decembra 1992. godine u Starom Majdanu, u stanju bitno smanjene uraunljivosti, liio ivota dvojicu civila muslimanske nacionalnosti i pokuao da ubije jo jednog civila. Glavni pretres je poeo 18. septembra 2009. godine. Sasluano je 9 svedoka, od kojih dva svedoka-oteena, i tri vetaka. U saradnji sa pravosudnim organima Bosne i Hercegovine, svedoilo je pet svedoka iz Bosne i Hercegovine. Jedan oteeni svedoio je putem video-linka iz prostorija suda u Norepingu (Norrkping, vedska).

949 950

Vidi opirniji izvetaj o reakcijama na presudu Iliji Juriiu, http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=28&nav_id=383666. Vidi saoptenje FHP, http://www.hlc-rdc.org/Saopstenja/1795.sr.html.

375

Dodatak I
Najvaniji ugovori o ljudskim pravima koji obavezuju Srbiju
Dodatni protokol uz Konvenciju o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu linih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograninim protokom podataka, Sl. glasnik RS (Meunarodni ugovori), 98//08. Dodatni protokol uz Krivinopravnu konvenciju o korupciji, Sl. glasnik RS, 102/07. Dopunska Konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i ustanova i prakse slinih ropstvu, Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/58. Dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih preko raunarskih sistema, Sl. glasnik RS, 19/09. Drugi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 4/01. Evropska konvencija o ekstradiciji s dodatnim protokolima, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 10/01. Evropska konvencija o meunarodnom vaenju krivinih presuda, sa dodacima, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 18/05. Evropska konvencija o priznanju i izvrenju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 1/02. Evropska konvencija o spreavanju muenja i neovenih ili poniavajuih postupaka i kanjavanja, izmenjene i dopunjene protokolom 2 uz Konvenciju, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 9/03. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Sl. list SCG (Meunarodni ugvori), 9/03. Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, Sl. glasnik RS, 70/07. Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 18/05. Fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 4/01. Fakultativni protokol o ueu dece u oruanim sukobima uz Konvenciju o pravima deteta, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 7/02

377

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Fakultativni protokol o prodaji dece, dejoj prostituciji i dejoj pornografiji uz Konvenciju o pravima deteta, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 7/02. Graanskopravna konvencija o korupciji, Sl. glasnik RS, 102/07. Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, Sl. glasnik RS, 88/07. Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine, Sl. glasnik RS, 38/09. Konvencija o dravljanstvu udate ene, Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/58. Konvencija MOR br. 3 o zapoljavanju ena pre i posle poroaja, Sl. novine Kraljevine SHS, 95XXII/27. Konvencija MOR br. 11 o pravima udruivanja i koaliranja poljoprivrednih radnika, Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, 44XVI/30. Konvencija MOR br. 14 o nedeljnom odmoru u industrijskim preduzeima, Sl. novine Kraljevine SHS, 95XXII/27. Konvencija MOR br. 16 o obaveznom lekarskom pregledu dece i mladia pre zaposlenja na brodovima, Narodne novine Kraljevine SHS, 95XXII/27. Konvencija MOR br. 17 o obeteivanju nesrenih sluajeva pri radu, Sl. novine Kraljevine SHS, 95XXII/27. Konvencija MOR br. 18 o obeteivanju usled profesionalnih oboljenja, Sl. novine Kraljevine SHS, 95XXII/27. Konvencija MOR br. 19 o jednakom tretmanu stranih i domaih radnika u pogledu obeteenja nesrenih sluajeva pri radu, Sl. novine Kraljevine SHS, 95 XXII/27. Konvencija MOR br. 29 o prinudnom radu, Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, 297/32. Konvencija MOR br. 45 o zapoljavanju ena na podzeminim radovima u rudnicima svih kategorija, Sl. vesnik Prezidijuma Skuptine FNRJ, 12/52. Konvencija MOR br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini, Sl. list FNRJ (Dodatak), 5/56. Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava, Sl. list FNRJ (Dodatak), 8/58. Konvencija MOR br. 89 o nonom radu ena u industriji (revidirana), Sl. list FNRJ (Dodatak), 12/56. Konvencija MOR br. 90 o nonom radu dece u industriji (revidirana), Sl. list FNRJ (Dodatak), 12/56. Konvencija MOR br. 91 o plaenom odmoru pomoraca (revidirana), Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 7/67.

378

Dodatak I Najvaniji ugovori o ljudskim pravima koji obavezuju Srbiju

Konvencija MOR br. 98 o primeni principa prava organizovanja i kolektivnog pregovaranja, Sl. list FNRJ (Dodatak), 11/58. Konvencija MOR br. 100 o jednakom nagraivanju muke i enske radne snage za rad jednake vrednosti, Sl. list FNRJ (Meunarodni ugovori), 11/52. Konvencija MOR br. 103 o zatiti materinstva (revidirana), Sl. list FNRJ (Dodatak), 9/55. Konvencija MOR br. 105 koja se odnosi na ukidanje prinudnog rada, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 13/02. Konvencija MOR br. 106 o nedeljnom odmoru u trgovini i biroima, Sl. list FNRJ (Dodatak), 12/58. Konvencija MOR br. 109 o platama, radnom vremenu i brojnom stanju posade (revidirana), Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 10/65. Konvencija MOR br. 111 koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja, Sl. list FNRJ (Dodatak), 3/61. Konvencija MOR br. 121 o davanjima za sluaj nesree na poslu i profesionalnih oboljenja, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 27/70. Konvencija MOR br. 122 o politici zapoljavanja, Sl. list SFRJ, 34/71. Konvencija MOR br. 129 o inspekciji rada u poljoprivredi, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 22/75. Konvencija MOR br. 131 o utvrivanju minimalnih plata, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 14/82. Konvencija MOR br. 132 o plaenom godinjem odmoru (revidirana), Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 52/73. Konvencija MOR br. 135 o radnikim predstavnicima, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 14/82. Konvencija MOR br. 138 o minimalnoj starosti za zasnivanje radnog odnosa, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 14/82. Konvencija MOR br. 140 o plaenom odsustvu za obrazovne svrhe, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 14/82. Konvencija MOR br. 144 o tripartitnim konsultacijama (standardima rada), Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 1/05. Konvencija MOR br. 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 7/87. Konvencija MOR br. 156 o jednakim mogunostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodinim obavezama), Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 7/87. Konvencija MOR br. 161 o slubi medicine rada, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 14/89.

379

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Konvencija MOR br. 167 o bezbednosti i zdravlju u graevinarstvu, Sl. glasnik RS, 42/09. Konvencija MOR br. 182 o najgorim oblicima dejeg rada, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 2/03. Konvencija MOR br. 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu), Sl. glasnik RS, 42/09. Konvencija o nezastarevanju ratnih zloina i zloina protiv ovenosti, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 50/70. Konvencija o policijskoj saradnji u Jugoistonoj Evropi, Sl. glasnik RS, 70/07. Konvencija o politikim pravima ena, Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/54. Konvencija o pranju, traenju i zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 7/02, 18/05. Konvencija o pravima deteta, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 15/90 i Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 4/96, 2/97. Konvencija o pravnom poloaju lica bez dravljanstva i zavrni akt konferencije Ujedinjenih nacija o pravnom poloaju lica bez dravljanstva, Sl. list FNRJ (Dodatak), 9/59 i Sl. list SFRJ (Dodatak), 2/64. Konvencija o pravu mora, Sl. list SFRJ (Dodatak), 1/86. Konvencija o pristanku na brak, minimalnoj starosti za sklapanje braka i o registraciji brakova, Sl. list SFRJ (Dodatak), 13/64. Konvencija o proceni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu, Sl. glasnik RS, 102/07. Konvencija protiv muenja i drugih surovih neljudskih ili poniavajuih kazni ili postupaka, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 9/91. Konvencija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 6/01. Konvencija o ropstvu, Sl. novine Kraljevine Jugoslavije, god. XI1929, br. 234. Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, Sl. vesnik Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ, 2/50. Konvencija o statusu izbeglica, Sl. list FNRJ (Dodatak), 7/60. Konvencija o suzbijanju trgovine odraslim enama, Sl. list FNRJ, 41/50. Konvencija o suzbijanju i ukidanju trgovine licima i eksploataciji drugih, Sl. list FNRJ, 2/51. Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 11/81. Konvencija o zatiti i unapreenju raznolikosti kulturnih izraza, Sl. glasnik RS, 42/09.

380

Dodatak I Najvaniji ugovori o ljudskim pravima koji obavezuju Srbiju

Konvencija o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu linih podataka, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 1/92 i Sl. list SCG, 11/05. Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 12/05. Konvencija Ujedinjenih Nacija o pravima osoba s invaliditetom, Sl. glasnik RS, 42/09. Konvencija UNESCO protiv diskriminacije u pogledu obrazovanja, Sl. list SFRJ (Dodatak), 4/64. Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, Sl. glasnik RS, 19/09. Konvencija Saveta Evrope o pranju, traenju, zapleni i oduzimanju prihoda steenih kriminalom i o finansiranju terorizma, Sl. glasnik RS, 42/09. Krivinopravna konvencija o korupciji, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 18/05. Meunarodna konvencija o suzbijanju i kanjavanju zloina aparthejda, Sl. list SFRJ, 14/75. Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Sl. list SFRJ (Meunarodni ugovori), 6/67. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Sl. list SFRJ, 7/71. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Sl. list SFRJ, 7/71. Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 6/98. Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 13/02. Opcioni protokol uz Konvenciju protiv muenja i drugih surovih, neljudskih ili poniavajuih kazni i postupaka, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 16/05. Opcioni protokol uz Konvenciju UN o pravima osoba s invaliditetom, Sl. glasnik RS, 42/09. Protokol br. 14 uz Evropsku konvenciju za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim se menja kontrolni sistem Konvencije, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 5/05, 7/05. Protokol iz 1953. kojim se menja Konvencija o ropstvu iz 1926, Sl. list FNRJ (Dodatak), 6/55. Protokol kojim se menja Konvencija za suzbijanje trgovine enama i decom i Konvencija o suzbijanju trgovine odraslim enama, Sl. list FNRJ, 41/50.

381

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Protokol za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje trgovine ljudskim biima, naroito enama i decom, koji dopunjava Konvenciju protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovor), 6/01. Protokol protiv krijumarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji predstavlja dopunu Konvencije protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Sl. list SRJ, 6/01. Protokol o statusu izbeglica, Sl. list SFRJ (Dodatak), 15/67. Revidirana Evropska socijalna povelja, Konvencija UN o pravima osoba s invaliditetom, Sl. glasnik RS, 42/09. Sporazum izmeu Republike Srbije i Evropske zajednice o olakanoj proceduri za izdavanje viza, Sl. glasnik RS, 103/07. Sporazum izmeu Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave, Sl. glasnik RS, 103/07. Sporazum o izmeni i pristupanju sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi CEFTA 2006. Statut Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju, Sl. list SRJ (Meunarodni ugovori), 5/01. Zakon o izmenama Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Sl. list SCG (Meunarodni ugovori), 5/05.

382

Dodatak II
Indeks propisa u Srbiji koji se pominju u ovoj knjizi
Krivini zakonik, Sl. glasnik RS, 85/05, 72/09, 111/09. Odluka o bliem ureivanju pojedinih pitanja slubene upotrebe jezika i pisama na teritoriji AP Vojvodine, Sl. list APV, 8/03, 9/03. Odluka o Pokrajinskom ombudsmanu, Sl. list AP Vojvodine, 23/02. 5/2004, 16/2005. Porodini zakon, Sl. glasnik RS, 18/05. Poslovnik o radu Ustavnog suda, Sl. glasnik RS, 24/08 i 27/08. Poslovnik Skuptine AP Vojvodine, Sl. list APV, 23/02, 30/04. Pravilnik o kunom redu za primenu mere pritvora, Sl. glasnik RS, 35/99. Pravilnik o merama za odravanje reda i bezbednosti u zavodima za izvrenje zavodskih sankcija, Sl. glasnik, 105/06. Pravilnik o sadrini i nainu voenja Registra crkava i verskih zajednica, Sl. glasnik RS, 64/06. Pravilnik o upisu sindikalnih organizacija u registar, Sl. glasnik RS, 6/97, 33/97, 49/00, 18/01 i 64/04. Pravilnik o uslovima i nainu ostvarivanja prava nezaposlenih lica, Sl. glasnik RS, 35/97, 39/97, 52/97, 22/98, 8/00, 29/00, 49/01 i 28/02. Pravilnik o uslovima i nainu upotrebe sredstava prinude, Sl. glasnik RS, 133/04. Statut AP Vojvodine, Sl. list APV, 17/09. Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji, Sl. glasnik RS, 111/06. Uputstvo o policijskoj etici i nainu obavljanja poslova policije, Sl. glasnik RS, 41/03. Uputstvo za sprovoenje Zakona o izboru narodnih poslanika, Sl. glasnik RS, 113/03, 119/03 i 126/03. Uredba o izmenama Uredbe o skidanju oznake poverljivosti s dosijea voenih o graanima Srbije u Slubi dravne bezbednosti, Sl. glasnik RS, 31/01. Uredba o skidanju oznake poverljivosti s dosijea voenih o graanima Srbije u Slubi dravne bezbednosti, Sl. glasnik RS, 30/01.

383

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Uredba o vrenju vojne obaveze, Sl. list SRJ, 36/94, 7/98 i Sl. list SCG, 37/03, 4/05. Uredba o zastupniku SCG pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu Sl. list SCG, 7/05; Sl. glasnik RS, 49/06. Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, 83/06. Ustavni zakon za sprovoenje Ustava Republike Srbije, Sl. glasnik RS, 98/06. Zakonik o krivinom postupku Sl. list SRJ, 70/01, 68/02 i Sl. glasnik RS, 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 72/09. Zakon o advokaturi, Sl. glasnik SRJ, 24/98, 26/98, 69/00, 11/02 i 72/02. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Sl. glasnik RS, 97/08. Zakon o ambalai i ambalanom otpadu, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o azilu, Sl. glasnik RS, 109/07. Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, Sl. glasnik RS, 42/02 i 111/09. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl. glasnik RS, 101/05 Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima, Sl. glasnik RS, 41/09. Zakon o biocidnim proizvodima, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o civilnoj slubi, Sl. glasnik RS, 88/09. Zakon o crkvama i verskim zajednicama, Sl. glasnik RS, 36/06. Zakon o delatnostima od opteg interesa u oblasti kulture, Sl. glasnik RS, 49/92. Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, Sl. glasnik RS, 85/05. Zakon o dravljanstvu Srbije, Sl. glasnik RS, 135/04 i 90/07. Zakon o dravnoj upravi, Sl. glasnik RS, 79/05. Zakon o Dravnom veu tuilaca, Sl. glasnik RS,116/08. Zakon o eksproprijaciji, Sl. glasnik SRS, 40/84, 53/87, 22/89 i Sl. glasnik RS, 6/90, 15/90, 53/95, 23/01 i 20/09. Zakon o finansijskoj podrci porodici sa decom, Sl. glasnik RS, 16/02 i 107/09. Zakon o finansiranju politikih stranaka, Sl. glasnik RS, 72/03, 75/03. Zakon o Fondu za zatitu ivotne sredine, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o zdravstvenoj ispravnosti ivotnih namirnica i predmeta opte upotrebe, Sl. list SRJ, 24/94, 28/96 i 37/02. Zakon o hemikalijama, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine, Sl. glasnik RS, 135/2004. Zakon o izboru narodnih poslanika, Sl. glasnik RS, 35/00, 57/03 i 18/04.

384

Dodatak II Indeks propisa u Srbiji koji se pominju u ovoj knjizi

Zakon o izboru predsednika Republike, Sl. glasnik RS, 111/07. Zakon o izvrenju kazne zatvora za krivina dela organizovanog kriminala, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o izvrenju krivinih sankcija, Sl. glasnik RS, 85/05 i 72/09. Zakon o javnom informisanju, Sl. glasnik RS, 43/03, 71/09. Zakon o javnom redu i miru, Sl. glasnik RS, 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 85/05 i 101/05. Zakon o javnom tuilatvu, Sl. glasnik RS,116/08 i 104/09. Zakon o javnom zdravlju, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o jedinstvenom birakom spisku, Sl. glasnik RS,, 104/09. Zakon o kretanju i boravku stranaca, Sl. list SFRJ, 56/80, 53/85, 30/89, 26/90, 53/91 i Sl. list SRJ, 16/93, 31/93, 41/93, 53/93, 24/94, 28/96, 68/02, 12/05 i 101/05. Zakon o kulturi, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o leenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oploenja, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o lokalnim izborima, Sl. glasnik RS, 33/02. Zakon o lokalnoj samoupravi, Sl. glasnik RS, 9/02, 33/02 i 33/04. Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, Sl. glasnik RS, 85/05. Zakon o matinim knjigama, Sl. glasnik RS, 20/09. Zakon o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima, Sl. glasnik RS, 20/09. Zakon o mirnom reavanju radnih sporova, Sl. glasnik RS, 125/04 i 104/09. Zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, Sl. glasnik RS, 102/08. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o nainu i uslovima priznavanja prava i vraanju zemljita koje je prelo u drutvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljinog fonda i konfiskacijom zbog neizvrenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, Sl. glasnik RS, 18/91, 20/92 i 42/98. Zakon o odbrani, Sl. glasnik RS, 116/07 i 88/09. Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela, Sl. glasnik RS, 97/08. Zakon o odgovornosti za krenje ljudskih prava, Sl. glasnik RS, 58/03 i 61/03. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, Sl. glasnik RS, 97/08. Zakon o okupljanju graana, Sl. glasnik RS, 51/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 29/01.

385

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku protiv uinilaca ratnih zloina, Sl. glasnik RS, 67/03, 135/04, 61/05, 101/07 i 104/09. Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, Sl. glasnik RS, 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 i 72/09. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, Sl. list SFRJ, 6/80, 36/90 i Sl. list SRJ, 29/96. Zakon o osnovama ureenja slubi bezbednosti Republike Srbije Sl. glasnik RS, 116/07. Zakon o osnovnoj koli, Sl. glasnik RS, 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/02 i 62/03. Zakon o parninom postupku, Sl. glasnik RS, 125/04 i 111/09. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Sl. glasnik RS, 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 5/09 i 107/09. Zakon o planiranju i izgradnji, Sl. glasnik RS, 47/05. Zakon o policiji, Sl. glasnik RS, 101/05. Zakon o politikim strankama, Sl. glasnik RS, 36/09. Zakon o popisu stanovnitva, domainstava i stanova 2011. godine, Sl. glasnik RS, 104/09. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Sl. glasnik RS, 80/02. Zakon o posredovanju medijaciji, Sl. glasnik RS, 18/05. Zakon o postupku prekida trudnoe u zdravstvenim ustanovama, Sl. glasnik RS, 16/95. Zakon o pravosudnoj akademiji, Sl. glasnik RS, 104/09. Zakon o prekrajima, Sl. glasnik RS, 101/05, 116/08 i 111/09. Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, Sl. glasnik RS, 45/05. Zakon o privrednim drutvima, Sl. glasnik RS, 125/04. Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Sl. glasnik RS, 135/04 i 72/09. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba s invaliditetom, Sl. glasnik RS, 36/09. Zakon o programu zatite uesnika u krivinom postupku, Sl. glasnik RS, 85/05. Zakon o putnim ispravama, Sl. glasnik RS, 90/07. Zakon o putnim ispravama jugoslovenskih dravljana, Sl. list SRJ, 33/96, 49/96, 12/98, 44/99, 15/00, 95/00, 71/01, 22/02, 23/02, 53/02, 68/02, 5/03 i 101/05.

386

Dodatak II Indeks propisa u Srbiji koji se pominju u ovoj knjizi

Zakon o radiodifuziji, Sl. glasnik RS, 42/02, 97/04, 76/05 i 41/09. Zakon o radnom osposobljavanju i zapoljavanju invalida, Sl. glasnik RS, 25/96 i 101/05. Zakon o radu, Sl. glasnik RS, 24/05 i 61/05. Zakon o ravnopravnosti polova, Sl. glasnik RS, 104/09. Zakon o saradnji Srbije i Crne Gore s Meunarodnim tribunalom za krivino gonjenje lica odgovornih za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. godine, Sl. list SRJ, 18/02 i Sl. list SCG, 16/03. Zakon o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava, Sl. glasnik RS,116/08. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, Sl. glasnik RS, 120/04, 54/07 i 104/09. Zakon o slubenoj upotrebi jezika i pisama, Sl. glasnik RS, 45/91, 53/93, 67/93, 67/93, 48/94 i 101/05. Zakon o socijalno-ekonomskom savetu, Sl. glasnik RS, 125/04. Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana, Sl. glasnik RS, 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01 i 84/04. Zakon o socijalnom stanovanju, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Sl. glasnik RS, 33/06. Zakon o spreavanju nasilja i nedolinog ponaanja na sportskim priredbama Sl. glasnik RS, 67/03, 90/07 i 111/09. Zakon o spreavanju sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, Sl. glasnik RS, 43/04. Zakon o srednjoj koli, Sl. glasnik RS, 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03 i 64/04. Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, Sl. glasnik RS, 54/96. Zakon o stanovanju, Sl. glasnik RS, 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/83, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98 i 26/01. Zakon o steajnom postupku, Sl. glasnik RS, 84/04. Zakon o strancima, Sl. glasnik RS, 97/08. Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Sl. glasnik RS, 135/04. Zakon o sudijama, Sl. glasnik RS,116/08 i 104/09. Zakon o trajku, Sl. list SRJ, 29/96. Zakon o tajnosti podataka, Sl. glasnik RS, 104/09

387

Ljudska prava u Srbiji 2009.

Zakon o telekomunikacijama, Sl. glasnik RS, 44/03. Zakon o transplantaciji elija i tkiva, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o transplantaciji organa, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o udruenjima, Sl. glasnik RS, 51/09. Zakon o udbenicima i nastavnim sredstvima, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o upravljanju otpadom, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o Ustavnom sudu, Sl. glasnik RS, 109/07. Zakon o upravnim sporovima, Sl. list SRJ, 46/96. Zakon o upravnim sporovima, Sl. glasnik RS, 111/09. Zakon o ureenju sudova, Sl. glasnik RS, 116/08 i 104/09. Zakon o uslovima za uzimanje i presaivanje delova ljudskog tela, Sl. list SFRJ, 63/90, 22/91; Sl. list SRJ, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i Sl. glasnik RS, 101/05. Zakon o utvrivanju nadlenosti AP Vojvodine, Sl. glasnik RS, 99/09. Zakon o vanparninom postupku, Sl. glasnik RS, 25/82, 48/88. Zakon o visokom obrazovanju, Sl. glasnik RS, 76/05, 97/08. Zakon o Visokom savetu sudstva, Sl. glasnik RS, 116/08. Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobavetajnoj agenciji, Sl. glasnik RS, 88/09. Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Sl. glasnik RS, 88/09. Zakon o Vojsci Srbije, Sl. glasnik RS, 116/07 i 88/09. Zakon o vraanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, Sl. glasnik RS, 46/06. Zakon o zabrani diskriminacije, Sl. glasnik RS, 22/09. Zakon o zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih organizacija i udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i obeleja, Sl. glasnik RS, 41/09. Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, Sl. glasnik RS, 36/09. Zakon o zatiti dravne granice, Sl. glasnik RS, 97/08. Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o zatiti od buke, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti, Sl. glasnik RS, 72/09.

388

Dodatak II Indeks propisa u Srbiji koji se pominju u ovoj knjizi

Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o zatiti podataka o linosti, Sl. glasnik RS, 97/08. Zakon o zatiti prirode, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o zatiti sloboda i prava nacionalnih manjina, Sl. list SRJ, 11/02. Zakon o zatiti vazduha, Sl. glasnik RS, 72/09. Zakon o zatiti ivotne sredine, Sl. glasnik RS, 135/04 i 72/09. Zakon o zatitniku graana, Sl. glasnik RS, 79/05, 54/07. Zakon o zdravstvenoj zatiti, Sl. glasnik RS, 107/05. Zakon o zdravstvenom nadzoru nad ivotnim namirnicama i predmetima opte upotrebe, Sl. glasnik SRS, 48/77, 29/88 i Sl. glasnik RS, 44/91, 53/93, 67/93 i 48/94. Zakon o zdravstvenom osiguranju, Sl. glasnik RS, 17/05.

389