1

UVODNE NAPOMENA:

Pod automatizacijom se podrazumeva sve
ekonomska i tehniki opravdane mere iji
je cilj ostvarivanje tehnolokih procesa i
angaovanje tehnoloke opreme i sredstva
visoke proizvedenosti bez neposrednog
uea oveka.

Svrha i efikasnost automatizacije moe se
svesti na najosnovne take:
1. Poveanje proizvodnosti,
2. Skraenje proizvodnog ciklusa,
3. Poveane kvaliteta proizvoda
4. Snienje trokova proizvoda

Automatizacija predstavlja kompletnu
oblast koju zahteva usku koordinaciju
inenjera, projektanta i tehnologa iz
neposrednog pogona, radi unapreivanje
proizvodnje i obezbeivanje njenog
stalnog porasta, kao i saradnju sa naunim
institucijama odgovarajuih delatnosti.


RAZVOJ HIDRAULIKE

Primena radnih, regulisanih ili kontrolnih hidraulinih i pneumatskih sistema
dovela je do izvarednih rezultata na novim konstrukcijama, instalacijama i maina
sa znatnim poboljavanjem sistema korisnosti, a polazei od baznog principa
hidraulike koji se zasniva na Paskalovom zakonu (XVII veku). Paskalov zakon je
zakon po kome se pritisak u tenostima iri na sve strane podjednako, pa vea
povrina trpi vei pritisak:

Formula: P=F/A

Danas se primena hidraulinih komponenata i sistema prostire do sloenijih
maina kao to su robot ili maina kod kojih se preciznost meri u mikronima sa
snagom koja se kree od nekoliko (KW) do (nW).

Razvoj fluidne tehnike i njena primena se ne bi delila da nije dolo do razvoja:
- Elektrinih i elektronskih maina
- Teorije konstruisanja i modeliranja
- Teorije upravljanja
- Proizvodne tehnike.

RAZVOJ PENUMATIKE:
Primenom sabijenog vazduha kao pogonskog sredstva prvi se
bavio Ktesibios, predstavnik kole u Aleksandriji.
Prvi njegov pronalaz je bio pneumatski katapult a imao je
pronalaske i iz hidraulike kao to su potisne pumpe za vodu.
Ottovon Bismarak se bavio ispitivanjem vazduha i njegovog
pronalaz je vodena pumpa.

Denis Papir je pronaao centrifugalni ventilator.

VAZDUH:

U automatizovanim procesima koristi se
sabijeni tj. Komprimovani vazduh.
Sabijeni vazduh se koristi za:
- Pretvaranje energije u
mehaniki rad,
- Za prenos energije
- Za upravljanje funkcije

Vazduh se moe koristiti za prenos
energije kao to su raznovrsne vrste
cevovoda.
U upravljakim sistemima komprimovani
vazduh se koristi za sintezu prenosa i
obradu informacija.
Kao gasova su molekuli meusobno
udaljeni, te su zbog toga meumolekularne
sile slabe i one se slobodno kreu i
meusobno sudaraju.
Pri temperaturi t=0 C i pritisku od P= 1
bar, 1 cm3 vazduha sadri
18
10 27x
molekula a pri tome svaki 1 sm2 trpi
23
10 3x udara u sekundi
Na temperaturi t= 273 C u gasovima nema
pritiska, samim tim nema ni kretanja
molekula pa se temperatura naziva
apsolutna nula.

POZITIVNE OSOBINE VAZDUHA:
1. Praktino je svuda prisutan u neogranienim koliinama i besplatan.
2. Lako se prenosi na velikim udaljenostima, bez potrebe za njegovim
povratkom (isputa se u atmosferu)
3. Povoljan je za akumulaciju nije zapaljiv te zbog toga nema opasnost od
poara i eksplozije
4. ist je i ne zagauje okolinu, ima dobre hemijske osobine
5. Omoguava laku kontinualnu promenu brzine do 2 m/s, sila do 3KN
puteva do 1,5 m
6. Nema opasnosti od preoptereenja i oteenja instalacije
7. Pogodan je za primenu u automatizaciji
8. Pneumatska oprema se lako podeava i odrava.

NEGATIVNE OSOBINE VAZDUHA SU:
1. Potrebna je prethodna priprema rada otklanjanja
neistoe iz vode i vazduha
2. Zbog stiljivosti nije mogue ostvariti ravnomernu i
konstantnu brzinu bez posebnih intervencija.
3. Takoe postoje ogranienja u promeni
komprimovanog vazduha i to u ogranienju brzine,
sila i puteva
4. Relativno je skup kao prenosilac energije.
Sobzirom na promenu vazduha pod pritiska vri se sledea
podela i to:
-oblast niskog pritiska | | | |) 105 1 ( Pa bar P = s
-oblast srednjeg pritiska -
| | | |) 105 10 1 ( Pa bar P = = induk. Pritisak
-oblast visokog pritiska | | | |) 105 10 ( Pa bar P = >
U pneumatskom instalacijama koristi se pritisak
| | bar P 6 =

FIZIKA SVOJSTVA VAZDUHA:
Vazduh predstavlja fiziku meavinu, koja
se sastoji iz sledeih procentualnih
zapreminskih udela od 78% azota,
21% kiseonika,
1% ostalih gasova, ugljen dioksid 0,03%
neona, melijuma, ugljen-monoksida, vode,
kamenca, joda.

OSNOVNA FIZIKA SVOJSTVA
VAZDUHA SU:

- Stiljivost,
- Gustina
- Specifina zapremina,
- Zalonost
- Kvalitet vazduha

STILJIVOST:
Je svojstvo promene gustine gasa pod dejstvom pritiska i temperature. Stiljivost
zavisi i od karaktera termodinamikih procesa pod kojima se vri promena stanja
gasa.
Realni gasovi u koje spada i vazduh, odstupaju od idealnih gasova to se uzima u
obzir uvoenjem korektivnog faktora kompresibilnosti tako da je modifikovana
jednaina stanja za 1 (kg) gasa:
Q R z V P =
gde je:
= P pritisak, = V specifina zapremina
= z korektivni faktor kompresibilnosti,
= R gasna konstanta,
= Q temperatura.
Iz prethodne jednaine se moe odrediti korektivni faktor kompresibilnsoti:
Q R
V P
z

=
a koji zavisi od pritiska i temperature.

GUSTINA:
Je odnos mase i zapremine i izraava se kao:
(

=
3
m
kg
V
m
P
Za idealne gasove pri odreenom pritisku i temperaturi,
gustina se odreuje kao
(

=
3
m
kg
Q R
P
P

Pri standardnim uslovima
| | Pa P 101325 = ,
| | C Q
o
20 =
i 16 . 287 = R
gustina vazduha iznosi:

( )
(

=
+
=
3
20 , 1
20 273 16 . 287
325 . 101
m
kg
P

Kada uslovi nisu standardni gustina se odreuje iz jednaine:

Q
Q
P
P
P P
O
O
O
=


SPECIFINA ZAPREMINA
Se odreuje iz odnosa zapremine i mase
VLANOST VAZDUHA:
Atmosferski vazduh sadri uvek istu koliinu vode na odreenoj temperaturi.
Npr. | |
3
1m atmosferskog vazduha pri temperaturi od 20 | | C
o
sadri

KONANI AUTOMAT

Ureaj za azbuno preslikovanje gde svakom slovu
2
V p
V
m
V

= =

KVALITET VAZDUHA:
Klasifikacija kvaliteta vazduha obuhvata najee tri osnovne klase:
-

vrste sitne sastojke sadrane u vazduhu,
-

Sadraj vode u vazduhu
-

Sadraj ulja u azduhu.

| | O A
2
3 . 17

Temperatura na kojoj vazduh sadri maksimalnu koliinu vode naziva se takom
rose i tada se kae da je vazduh zasien to odgovara maksimalnoj vlanosti.
Apsolutna vlanost je koliina vode u | |
3
1m vazduha pri datim uslovima.
Relativna vlanost se izraava odnosom maksimalne i apsolutne vlanosti.

(relativna valanost)=
| | %
ln avlaznost maksima
lavlaznost apsolutnav


dovedenom na njegov ulaz, koorespodira odreeno slovo na
ulazu tj. Ulazno slovo se preslikava u izlazno.
Konani automat je ureaj koji vri funkciju upravljakog
organa u sistemu za automatsko upravljanje tehnolokim
procesima, ako se ulazna slova i rei shvate kao informacij o
programu nekog tehnolokog procesa.

Oslanjajui se na teoriju automata, mogu se postaviti i razviti
odreene metode kojim se mogu reiti 3 osnovna zadatka:

1. SINTEZA projektovanje strukturne eme
saglasno proizvodnom procesu, odnosno prema
unapred zadatom programu
2. TRANSFORMACIJA prelaz sa jedne strukturne
eme na drugu ekvivalentnu, prostiju ili sloeniju
3. ANALIZA oreivanje usloa rada pojedinih
elemenata eme kada je ona ve psotavljena.

Automat sadri ulazne kanale
n
X X X .......... ,
2 1
na
kojima su prisutni binarni signali i izlazne kanale
n
Y Y Y .......... ,
2 1
na kojima se formiraju binarni signali.

Postoji kombinacioni automat ili automat bez memorije i
sekvencijalni automat odnosno automat sa memorijom kod
kojih postoji vie znano preslikavanje.

BROJNI SISTEMI

Su jezici nad skupom cifara. Oni imaju
svoju azbunu i gramatiku kojima se
konstruiu sloene kategorije. Svi poznati
brojni sistemi podeljeni su u 2 osnovne
grupe:

1. ADATIVNI BROJNI SISTEMI
2. POZICIONI BROJNI
SISTEMI
- ADITIVNI BROJNI SISTEMI
su sistemi kod kojih simboli,
koji oznaavaju cifre imaju istu
vrednost bez obzira na mesto u
nizu kojim je brojem zapisan.

SIMBOL
CIFARA
DECIMALNA
VREDNOST
I 1
V 5
X 10
L 50
C 100
D 500
M 1000
Za dobijene vrojne vrednosti vae sledea
pravila:
-Iste cifre daju brojnu vrednost ravnu
njihovom zbiru.
-Ako se manja nalazi ispred vee cifre tada
je brojna vrednost ravna razlici vee i
manje cifre.
-Ukupna vrednost se dobija kao zbir
pojedinih cifara zbog ega se ovi sistemi
nazivaju aditivnim
Pr: MCMLXXIX = 1000+(1000-
10)+50+10+10+(10-1)=1979

- POZICIONI BROJNI SISTEMI:

Kod pozicionih brojnih sistema svaki simbol koji oznaava cifru, osim numerike
vrednsoti ima i svoju teinu koja zavisi od pozicije u nizu cifara zbog ega se ovi
sistemi nazivaju i teinskim. Teine i vrednosti cifara uslovljene su osnovom B
brojnog sistema.
Apsolutna brojna vrednost
) ( B
N izraava se u sledeem obliku
i
n
n i
i
n
n
n
n
n
n B
B a B a B a
B a B a B a N

= + +
+ + + =
........
. ..........
1
1
0
0
1
1 ) (
gde su
B- osnova brojnog sistema
i -eksponent moe biti samo ceo broj n n n i ........ 1 + =
i
i
B a - proizvod koji obrazuje jedan razred iji rang odnosno teina zavise od
eksponenata i
Za zapisivanje brojeva u poziciskom brojnom sistemu vai pravilo da se zapisuje
samo cifre, dok se teine samo pamte i odreuju prema njenoj poziciji u nizu
cifara, pri emu se celobrojni i razlomljeni deo razdvajaju zarezom tako da e po
ovom pravilu prethodna jednaina dobiti oblik:
1
1
1
1
0
0
1
1 ) (
........
. ..........
B a B a B a
B a B a B a N
n
n in
n
n
n
n
n
n B

= + +
+ + + =

U sledeoj tabeli date su vrednosti koeficijenta odnosno cifre nekih osnovnih
brojnih sistema:

Osnova B Vrednost koeficijenta
i
a
Naziv brojnog sistema
10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Decimalni
2 0 1 Binarni
DECIMALNI BROJNI SISTEM:

Se najee koristi u obiajnoj upotrebi . njegova osnova
iznosi 10 = B i ima 10 cifra ije su vrdnosti 0,2,3............9

Bilo koji decimalni broj moe se izraziti pomou sledee
jednaine:

i
n
n i
i
n
n
n
n
n
n
a a a a a a N 10 10 ........ 10 10 . .......... 10 10
1
1
0
0
1
1 ) 10 (
=

= + + + + =

BINARNI BROJNI SISTEM:

Je sistem sa osnovama 2 = B i koji sadri samo 2 cifre 0 i 1
. cifre binarnog broja imaju teinu ravnu osnovi 2
stepenovanoj eksponentom koji je ceo broj.
Bilo koji binarni broj moe se izraziti pomou sledee
jednaine:
i
n
n i
i
n
n
n
n
n
n
a a a
a a a N
2 10 ........ 2
2 . .......... 2 2
1
1
0
0
1
1 ) 2 (

= + +
+ + + =

Koeficijent
i
a moe imati samo 2 vrednosti 0 ili 1 i naziva se
binarna cifra.
- Za prevoenje celog binarnog broja u decimalni
moe se koristi Dabble metode koja se sastoji u
sledeem:
- -cifra najvieg razreda se mnoi sa 2 i proizvodu se
dodaje cifra sledeeg niza razreda a rezultat se
upie ispod tog nie razreda.
ema postupaka za prevoenje binarnog broja 110110000 u
decimalni

432
210 108 54 27 3 6
3
0 0 0 0 1 1 0 1 1
+
+ + + + + +
+
| | | | | | |
, 110110000(2)=432(10)










BULOVE LOGIKE PROMENLJIVE

Bulova algebre ili algebre logika
definisana na dvolanom skupu (0,1)
predstavlja pogodan matematiki aparat
koji se kao simbolikom metod, moe
efikasno koristiti za analitiku
interpetaciju sistema automatskog
LOGIKE FUNKCIJE su takoe binarne promenljiv i mogu imati samo dve
vrednosti oznaene simbolom 1 i 0.
Svaka logika funkcija vri neku prostu ili sloenu operaciju nad nezavisno
promenljivom i u upravljakim sastavima one predstavljaju signale na izlaznim
kanalima
n
Y Y Y .......... ,
2 1
. Logike funkcija naziva se potpunom ako je
odreena za sve mogue razliite slogove vrednosti nezavisno promenljivih.
Ukoliko logika funkcija nije odreena bar na jednom slogu naziva se nepotpuna.
OSNOVNE LOGIKE FUNKCIJE JEDNE PROMENLJIVE:

Izraavaju zavisnost od samo jedne binarne nezavisne promenljive koja moe imati vrednost 1 ili 0.
Sa jednom binarnom promenljivom X mogue je napraviti 4 2
21
=
Logike funkcije i one su prikazane tablicama u sledeoj tabeli:

3
upravljanja izvedenih na bazi logikih
elemenata.
Bulove logike promenljive su diskretne i
mogu imati samo dve vrednsoti 1 ili 0.

Logike funkcije izraavaju zavisnost
izmeu nezavisno promenljivih
n
X X X .......... ,
2 1
.


Decimalni
ekvivalent
i
Logika
nezavisna
promenljiva
1
X
2
X
Logika
vunkcija

1
f y =
Teinska funkcija

1 2
2

= i
n

0
1
2
3
0
0
0
1
1
0
1
1
0
f

1
f
1
2

0
2
Teinska funkcija
1
2
0
2

Decimalni ekvivalent
i
Logika nezavisna promenljiva
1
X
2
X
3
X
0 0 0 0
1 0 0 1
2 0 1 0
3 0 1 1
4 1 0 0
5 1 0 1
6 1 1 0
7 1 1 1
Teinska pozicija 2
2
1
2
0
2




_
x y =
x y
0 1
1 0






Karakteristike logike funkcije
jedne promenljive su:
1.

x y = - funkcija promenljiva ili funkcija DA
2.

_
x y = - funkcija negacije ili funkcija NE
3.

0 = y - funkcija konstanta 0
4.

1 = y - funkcija konstante 1

x y =
x y
0 0
1 1
1 = y
x y
0 1
1 0
0 = y
x y
0 0
1 0
OSNOVNE LOGIKE FUNKCIJE DVE PROMENLJIVE

Sa dve binarni promenljive
1
X i
2
X mogue je formirati 16 2
2
=
n

razliitih logikih funkcija koje se nazivaju elementarnim i koje su prikazane u
sledeoj tabeli:

1
X
0100 Oznaka NAZIV
FUNKCIJE
2
X
0011 funkcije
0
y
0000 0 Konstantna
nula
1
y
0001
2 1
X X

2 1
X X .

Mnoenje
konjukcija
2
y
0010
1 2
X X
Inhibicija
3
y
0011
2
X
Ponavljanje
2
X
4
y
0100
2 1
X X
Zabrana pon.
2
X
inhibicije
5
y
0101
1
X
Ponavljanje
1
X
6
y
0110
2 1
X X
Ekskluzivna
disjukcija
7
y
0111
2 1
X X +
2 1
X X v
Pirsova
flikcija
8
y
1000
2 1
X X +
Ekvivalencija
9
y
1001
2 1
X X

Negacija
1
X invezije
10
y
1010
1
__
X
Implitacija
2 1
X X
11
y
1011
2 1
X X
Negacija
2
X
invezija
12
y
1100
2
__
X
Implitacija
1 2
X X
13
y
1101
1 2
X X
Negacija
14
y
1110
2 1
, X X
eferova
funkcija

4
15
y
1111 1 Konstanta
jednaine.



NAJEE KORIENE OSNOVNE
LOGIKE FUNKCIJE SU:

1. LOGIKO MNOENJE
(KONJUKCIJA):


2 1
X X y . =
2 1
X X y =


0 0 0
0 1 0
1 0 0
1 1 1
Ova funkcija ima vrednost 1 kada su
obino obe logike nezavisno promenljive
1
X i
2
X jednake 1 zbog ega se ona
njihova i funkcija

1. LOGIKO SABIRANJE (DISJUNKCIJA):

2 1
X X y + =
2 1
X X y v =


0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 1
Ova logika funkcija ima vrednost 1 reda logiki nezavisno promenljiva
1
X ima
vrednost 1 ili reda logiki nezavisno promenljiva
2
X ima vrednost 1 ili kada obe
logike promenljive
1
X i
1
X imaju vrednost 1.




2.

LOGIKA FUNKCIJA NEGACIJA (INVERZIJA, KOMPLEMENT


__
1 1
) ( X X f y = =

= =
1
1
__
) ( X X f y

0 1 0
1 0 1
Negacija se simbolino oznaava horizontalnom crtom iznad promenljive tako da je logiki nezavisno promenljiva X bila u
afirmaciji posle promene ove logike operacije ona prelazi u negaciju
__
X .
Funkcija sabianja po modulu 2.
Simbolima algebre logike ova funkcija se izraava u obliku
2 1
X X y =
-

Kombinaciona tablica ove funkcije data je sledeom tablicom

0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 0
Za ovu funkciju vae teoreme o komutativnosti i asocijativnosti.
1 2 2 1
X X X X = - komutativnost
3 2 1 3 2 1
) ( ) ( X X X X X X = - asocijativnost
) )( ( ) (
3 1 2 1 3 2 1
X X X X X X X = - distributivnost.

Iz kombinacione tablice proizilazi sledea jednaina
__
2 1 2
__
1 2 1
X X X X X X + =
Na osnovu prethodne jednakosti proizilazi sledee relacije
0
__
2
__
= + = X X X X X X
X X X X = + =
__ __
0 0 0
__ __ __
1 1 1 X X X X = + =
1
__ __ __ __ __
= + = + = X X X X X X X X
0 1 1 1 1 1 1
__ __
= + =
1 0 1 0 1 0 1
__ __
= + =


-FUNKCIJA NILI

Simbolima algebre logike izraava se
2 1
X X y + = a njena kombinaciona tablica
data je u sledeoj tabeli


0 0 1
0 1 0
1 0 0
1 1 0
Za ovu funkciju vai Teorema o komutativnosti

1 2 2 1
X X X X + = +

dokaz teoreme o asocijativnsoti ne vai
3 2 1 3 2 1
) ( ) ( X X X X X X + + = + +
iz kombinacione tablice proizilazi 2
__
1
__
2 1
X X X X = +
Primenjujui De-Margonovu teoremu dobija se:
_________
2 1
_______
2
__
1
__
2
__
1
__
X X X X X X + = =
iz ega sledi da je ova funkcija inverzna funkciji ili zbog ega je dobila naziv nili.

Na osnovu prethodne jednakosti proizilazi sledee relacije
__ _________
X X X X X = + = +
__ _________
0 0 X X X = + = +
0 1 1 1
__ _________
= = + = + X X
0 1
__
_________
__ __
= = + = + X X X X
-FUNKCIJA NI
Ova elementarna funkcija zapisuje se u
obliku

POSTULATI

Kao vana osobina bulove algebre istie se princip dualnosti pa e svi postulati i
teoreme biti dati u parovima. Iz ........ da je promenljiva binarna tj. Da moe imati
TEOREME:
Za jednu promenljivu vai teoema koje se
prikazuju u parovima zbog principa dualnosti.

2 1
X X y =
1
X
2
X ) , (
2 1
X X f y =
1
X
2
X ) , (
2 1
X X f y =
1
X
1
X
2
X ) , (
2 1
X X f y =
1
X
2
X ) , (
2 1
X X f y =
5
2 1
/ X X y = a njena kombinaciona
tablica data je u sledeoj tabeli:

0 0 1
0 1 1
1 0 1
1 1 0
Iz kombinacione tablice sledi:
2 1
_________
2 1
__
/ X X X X y = =
Primenom De-Morganove tereme dobija
se:
_________
2 1 2 1
/ X X X X y y = = =

Odatle potie naziv funkcije NI odnosno
NAND
Na osnovu gornjeg identiteta vae sledee
relacije

__
/ X X X =
1 0 / = X

1 /
__
= X X

samo dve vrednosti:

0 = X 1 = X
1 = X 0 = X
Isto tako binarne jednaine postoje sledei postulati

) ( 1 0
2
_
P =
) ( 1 1
'
2
_
P =
) ( 0 0 0
3
P =
) ( 1 1 1
'
3
P = +
) ( 1 1 1
4
P =
) ( 0 0 0
'
4
P = +
) ( 0 0 1
5
P =
) ( 0 1 0
'
5
P = +


1. TEOREMA O IDEMPOTENTNOSTI
) (
1
T X X X = +
) (
'
1
T X X X =

Iz teoreme ) (
1
T proizilazi da je suma dve
iste binarne promenljive jednake toj promenljivoj
Iz teoreme ) (
'
1
T proizilazi da je proizvod Dve iste
promenljive jednakE toj proneljivoj

2. TEOREMA O IDENTITETU


) ( 0
2
T X X = +
) ( 1
'
2
T X X =
Teorema ) (
2
T odnosi se na logiko sabiranje a
Teorema ) (
'
2
T na logiko mnoenje promenljive X i 1

3. TEOREMA O NULI ELEMENTIMA:

) ( 1 1
3
T X = +
) ( 0 0
'
3
T X =
Prema teoremi ) (
3
T proizilazi da je suma
binarne promenljive i jedinice jednaka jedinici.
Iz teoreme ) (
'
3
T proizilazi da je proizvod
binarne promenljive i nule jednak 0.

4. TEOREMA O
KOMPLEMENTU

) ( 1
4
__
T X X = +
) ( 0
'
4
__
T X X =
Zbir binarne promenljive i njene negacije
(komplement) prema teoremi ) (
4
T
jednak je 1.
Prema teoremi ) (
'
4
T proizilazi da je
proizvod binarne promenljive i njene
negacije jednak 0


5. TEOREMA O INVOLUCIJI

) ( ) (
5
_____
__
T X X =

6.

TEOREMA O IDEMPOTENTOSTI (opti oblik)

) ( ......
6
T X nX X X X = = + + +
) ( .........
'
6
T X X X X X
n
= =
Proirenost

7.

TEOREMA O NULA ELEMEANTA

) ( 1 ...... 1
7 2 1
T X X X
n
= + + + +
) ( 0 ......... 0
'
7 2 1
T X X X
n
=
Teorema ) (
7
T i ) (
'
7
T su nastale primenom teorema ) (
3
T i ) (
'
3
T

8.

TEOREMA O KOMUTATIVNOSTI

) (
8 1 2 2 1
T X X X X + = +
) (
'
8 1 2 2 1
T X X X X =

9. TEOREMA O ASOCIJATIVNSOTI:
) )( (
) (
9 3 2 1
3 2 1 3 2 1
T X X X
X X X X X X
+ + =
+ + = + +



) ( ) ( ) (
) (
'
9 2 3 1 3 2 1
3 2 1 3 2 1
T X X X X X X
X X X X X X
= =
=


10. TEOREMA O APORPCIJI DISTRIBUTIVNOSTI
) ( ) (
10 3 3 2 1 3 1 2 1
T X X X X X X X X + = +
) ( ) )( (
'
10 3 2 1 3 1 2 1
T X X X X X X X + = + +

11. TEOREMA O APORPCIJI:
1 2 1 1
X X X X = +
) (
..........
11
'
1
1 3 1 2 1 1
T X
X X X X X X X
n
=
+ + + +



1 2 1 1
) ( X X X X = +
) (
) .( )......... )( (
'
11 1
1 3 1 2 1 1
T X
X X X X X X X
n
=
+ + +


12. PROIRENA TEOREMA O APSORBCIJI

) (
12 2 1 2
__
1 1
T X X X X X + = +
) ( ) (
'
12 1 2
__
1 1
T X X X X X = +

13. PROIRENA TEOREMA O APSORPCIJI

) (
13 3
1
__
2 1
3 2 3
__
1 2 1
T X X X X
X X X X X X
+ =
+ +

15. TEOREMA O NEPOTPUNOM SAIMAOCU
) (
15
__
2 1 2 1 1
__
2 1 2 1
T X X X X X X X X X + + = +

) ( )( ( ) )( (
'
15
__
2 1 2 1 1
__
2 1 2 1
T X X X X X X X X X + = +

1
X
2
X ) , (
2 1
X X f y =
__
1 / X X =
6
) )( ( ) (
) )( )( (
'
13 3 1
__
2 1
3 2 3
__
1 2 1
T X X X X
X X X X X X
+ =
+ + +


14. TEOREMA O POTPUNOM SAIMANJU


) (
14 1
__
2 1 2 1
T X X X X X = +
) ( ) )( (
'
14 1
__
2 1 2 1
T X X X X X = + +

16. DE MARGANOVA TEOREMA:
Prema De-Marganovoj teoremi inverzija funkcija jednaina je funkcija inverznih
promenljivih

Prema De-Marbanovojteoremi inverzija funkcija jednaka je funkciji inverznih
promenljivih

) ( ....... ) ....... (
16
__ __
3
__
2
__
1 3 2 1 1
___
T X X X X X X X X y
n n
+ + = + + + =
) ( ....... ) ....... (
'
16
__ __
3
__
2
__
1
___ __________ __________ __________
__
3
__
2
__
1
__
2
___
X X X X X X X X X y
n
n + + = + + + =

Dokaz de-Marbenovoj teoremi izvee se:
__
2
__
1
_________
2 1
) ( X X X X = +

U tu svrhu formira se sledea tablica


1
X
__
1
X
2
X
__
2
X
2 1
X X +
_________
2 1
X X +
__
2
__
1
X X
0 1 0 1 0+0=0 1
1 1 1 =
0 1 1 0 0+1=1 0
0 0 1 =
1 0 0 1 1+0=1 0
0 1 0 =
1 0 1 0 1+1=1 0
0 0 0 =
Dva oviaja
| = + + + + = + + =
+ + + =
y X X X X X X X X
X X X X y
n n
n
...... .......
) ....... (
3 2 1
_____ __________ __________
__ __
3
__
2
__
1
________ __________ __________
3 2 1 1
___



| = = + + =
+ + + =
y X X X X X X X X
X X X X y
n
n
n
___
3
___
2
___
1
___
_____ __________ __________
__ __
3
__
2
__
1
________ __________ __________
3 2 1 2
___
........ .......
) ....... (



1. TEOREMA O EKSPANZIJI:

) )( .. .......... , , 0 (
) .... .......... , , 1 (
) ....... , , (
17 3 2
1
__
3 2 1
3 2 1
T X X X f X
X X X f X
X X X X f y
n
n
n
+
= =

) )( .. .......... , , 1 ( (
) .... .......... , , 0 ( (
) ....... , , (
'
17 3 2
1
__
3 2 1
3 2 1
T X X X f X
X X X f X
X X X X f y
n
n
n
+
+
= =


SAVRENA DISJUKTIVNA NORMALNA FORMA:

Konstante 1 , ,
2
2 1 0
f f f predstavljaju vrednost funkcije za
odgovarajue vrednosti promenljivih i mogu biti 0 ili 1.
Jednaina logike funkcije zadata tabelarno, formira se tako to se prvo obrazuje
proizvod svih binarnih promenljivih u onim vrstama kombinacione tablice u
kojima je vrednost funkcije jednaka 1 i zatim se obrazuje suma tih proizvoda.
Dobijeni niz predstavlja sumu proizvoda i naziva se savrena disjuktivna normalna
forma oznaava se krae (SDNF) funkcije ) ...... , (
2 1 n
X X X f y = koji se
jo naziva konana suma i analitiki se izraava.

=
=
1
i
f
i
P y
Prevoenje logike funkcije iz DNF u SDNF vri se dopunom svakog nepotpunog
proizvoda do punog proizvoda.
To se postie mnoenjem nepotpunog lana funkcije promenljivom u obliku
__ __
2 2
__
2 1
) ( .......... ) )( (
n n
X X X X X X +

7

to je mogue postii primenom teoreme o komplementu, sobzirom da svaki od
sabiraka u prethodnoj jednaini ima vrednost 1, tako da se vrednost nepotpunog
lana ne menja.
SAVRENA KONJUKTIVNA NORMALNA FORMA (SKNF)

Osim u obliku SDNF logika funkcija se moe izraziti i u vidu proizvoda suma i
takav oblik se naziva savrena konjuktivna normalna forma (SKNF).











U sledeim tabelama su naedeni svi maksternovi za funkcije jedne dve, tri i etriri promenljive.


Decimalni ekvivalent
i
Log. Nezavisn
Promenljiva
1
X
Logika funkcija
i
f y =
Makternovi
i
S
0 0
0
f
1 0
X S =
1 1
1
f
1
__
1
X S =

Decimalni
ekvivalent
i
Log. Nezavisn
Promenljiva

1
X
2
X
Logika funkcija
i
f y =
Makternovi
0 0 0
0
f
2 1 0
X X S =
1 0 1
1
f
__
2 1 1
X X S =
2 1 0
2
f
2
1
__
2
X X S =
3 1 1
3
f
__
2
1
__
3
X X S =

Decimalni
ekvivalent
i
Log. Nezavisn
Promenljiva

1
X
2
X
3
X
Logika
funkcija
i
f y =
Makternovi
i
S
0 0 0 0
0
f
3 2 1 0
X X X S =
1 0 0 1
1
f
__
3 2 1 1
X X X S =
2 0 1 0
2
f
3
__
2 1 2
X X X S =
3 0 1 1
3
f
__
3
__
2 1 3
X X X S =
4 1 0 0
4
f
3 2
__
1 4
X X X S =
5 1 0 1
5
f
__
3 2
__
1 5
X X X S =
6 1 1 0
6
f
3
__
2
__
1 6
X X X S =
7 1 1 1
7
f
__
3
__
2
__
1 7
X X X S =


8

Decimalni
ekvivalent
i
Log. Nezavisn
Promenljiva

1
X
2
X
3
X
4
X
Logika
funkcija
i
f y =
Makternovi
i
S
0 0 0 0 0
0
f
4 3 2 1 0
X X X X S =
1 0 0 0 1
1
f
__
4 3 2 1 1
X X X X S =
2 0 0 1 0
2
f
4
__
3 2 1 2
X X X X S =
3 0 0 1 1
3
f
__
4
__
3 2 1 3
X X X X S =
4 0 1 0 0
4
f
4 3
__
2 1 4
X X X X S =
5 0 1 0 1
5
f
__
4 3
__
2 1 5
X X X X S =
6 0 1 1 0
6
f
__
4
__
3
__
2 1 6
X X X X S =
7 0 1 1 1
7
f
__
4
__
3
__
2
__
1 7
X X X X S =
8 1 0 0 0
8
f
4 3 2
__
1 8
X X X X S =
9 1 0 0 1
9
f
__
4 3 2
__
1 9
X X X X S =
10 1 0 1 0
10
f
4
__
3 2
__
1 10
X X X X S =
11 1 0 1 1
11
f
__
4
__
3 2
__
1 11
X X X X S =
12 1 1 0 0
12
f
4 3
__
2
__
1 12
X X X X S =
13 1 1 0 1
13
f
__
4 3
__
2
__
1 13
X X X X S =
14 1 1 1 0
14
f
4
__
3
__
2
__
1 14
X X X X S =
15 1 1 1 1
15
f
__
4
__
3
__
2
__
1 14
X X X X S =




MINIMIZACIJA LOGIKIH FUNKCIJA

Proces uproavanje funkcije u cilju dobijanja njene minimalne forme naziva se minimizacijom.
Postoji itav niz razliitih analitikih, grafikih i tablinih metoda od kojih e biti prezentovane
neke karakteristine i aktuelne metode minimizacije logikih funkcija:
1. Metoda algebarskih transformacija
2. Tabelarna metoda
3. Petrikova algebarska metoda
4. Grafika metoda (Vejs-kario metoda)
Sa gldedita praktine primene najznaajnija je teorija minimizacije na bazi normalnih formi
logikih funkcija.
Za sprovoenje postupaka logikih funkcija se izrazi u vidu savrene normalne forme (disjuk i
konjukcije) a zatim i sa jednom od metoda minimizacije svodi na to prostoji ekvivalet pod
nazivom minimalna (disjuktivna ili konjuktivna) normalna forma skraeno oznaena sa MDNF
ili MKNE.

METODA ALGEBARSKE TRANSFORMACIJE

9
Se zasniva na simultanom korienju Teorema posredstvom kojih se polazna logika funkcija
upotava sve dok ne dobije najpogodniju formu za komponovanje strukturne eme.
Za algebarsku transformaciju se koriste sledee relacije.

X X X X X
n
= = ........
X nX X X X = = + + + ........
0
__
= X X
1
__
= + X X
X X = 1
X X = +1
1
__
2 1 2 1
X X X X X = +
1 2 1 1
) ( X X X X = +
2 1 2
__
1 1
X X X X X + = + +
2 1
__
2
__
1 1
) ( X X X X X = +
3
__
1 2 1 3 2 3
__
1 2 1
X X X X X X X X X X + + = + +
) )( ( ) )( )( (
3
__
1 2 1 3 2 3
__
1 2 1
X X X X X X X X X X + + = + + +

TABELARNA METODA

Po tabelarnom metodom se podrazumeva objedinjena QUINE MaSluskey metoda iznalaenja
potpunog skupa prostih implikata i postupak minimalnog pokrivanja za odreivanje minimalnog
skupa u postojanom skupu prostih implikata.

Za 1 proizvod
1
P se kae da je pokriven proizvod
2
P ako svi simboli proizvoda
2
P sainavaju
simbolike proizvode
1
P . Prema ovoj definiciji npr. Proizvod
2 1
X X pokriva proizvode
3 2 1
X X X
i
__
3 2 1
X X X a za dokaz slui primena teoreme o kompleksu ) (
4
T tako da se dobija :

__
3 2 1 3 2 1
__
3 3 2 1
) ( X X X X X X X X X X + = +


TABELARNA METODA QUINE

PoQuine ovoj metodi se zadata logika funkcija prethodno dovede na konani oblik (SDNF).
Zatim se viestruko primenjuje Teorema o potpunom saimanju ) (
14
T data u vidu :
P X X P P P
i
= + = + ) (
__
1 2 1
gde su:


xi
P P =
1
i
__
2 xi
P P = -takozvani logiki susedni proizvodi istog ranga, koji se meusobno razlikuju
u istoj promenljivoj
i
X koja je kod jednog data u afirmaciji
i i
X X =
__
a kod drugog u negaciji
__ __
i i
X X = . Tako npr. Mogu saeti proizvodi
3 2 1
X X X i
__
3 2 1
X X X i daju implikantu
2 1
__
3 2 1 3 2 1
X X X X X X X X = +
Pri saimanju se saima saki proizvod u svim susednim proizvodima to znai da jedan isti
proizvod moe uestovati vie puta u saimanju.
10
Saimanje jednog proizvoda sa vie susednih omoguava teorema nepotpunom saimanju
) (
15
T data u vidu:
__
xi xi xi xi
P P P P P + + = to znai da se u rezultatu dobija proizvod nieg ranga i proizvodi koji su
uestvovali u saimanju.

Saimanje se sprovodi u etapama.
U prvoj etapi sainjava saimanje proizvoda n-tog ranga, tj. Punih proizvoda koje sadri sve
promenljive minternova koji ulaze u sklop (SDNF)
Posle svih moguih saimanja, u optem sluaju ostae izvestan broj ne saetih proizvoda n-tog
ranga (minterova) i oni predstavljaju proste implikante.

Drugu etapu sainjava dalje saimanje proizvoda n-1 ranga, tako da se dobijaju proizvodi n-2
ranga. Ovde takoe moe preostati izvestan broj nesaetih proizvoda n-1 ranga, pa i oni
predstavljaju proste ......................
Postupak se zavrava kada nije mogue dalje saimanje. Kod pojave identinih prostih
implikanata na osnovu teorema o idepotentosti ) (
1
T .
Potpuni skup prostih implikanata vezani disjuktivno sainjavaju uproenu disjuktivnu
normalnu formu koja se oznaava skraeno sa (UDNF). Dobijena uproena disjuktivna
normalna forma ne mora biti i minimalna disjuktivna normalna forma jer moe da sadri suvie
proste implikate.
Minimalni sklop prostih implikanata odreuje se obrazovanjem tablice pokrivanja..
Tablica pokrivanja sadri kolone iji broj odgovara broju manterova i vrste iji broj odgovara
broju prostih implikanata oznaenih simbolom a,b,c. U elemente tablice stavljaju se znaci +
ako dotina prosta implikatna pokriva dotian manteri.
Prosta implikatna pokriva manteri ako je sastavljena iz izvedenog broja istih promenljivih i sa
istim vrednostima
__
i
X kao mantern. Npr prosta implikanta
2 1
X X pokriva sve one manterove,
koji osim ovog proizvoda, sadre i sve ostale promenljive od kojih zavisi zadata funkcija i to
bilo u afirmaciji bilo u negaciji a za sluaj promenljive to su:

4 3 2 1
X X X X , 4
__
3 2 1
X X X X ,
4
__
3 2 1
X X X X