Matematiki fakultet Univerzitet u Beogradu

ARHIMED

Student: Marija Vujii Broj indeksa: 129/03

Mentor: Zoran Lui

Beograd, jun 2007.godine

Arhimed, jedan od najgenijalnijih matematiara svih vremena, rodio se 287.godine pre nove ere u Sirakuzi. Podstaknut znanjem svog oca, Fidija, koji je inae bio astronom i matematiar, Arhimed je iao kroz ivot uvek iznova tragajui za novim znanjem. Njegov duh traio je uenje koje mu niko nije mogao pruiti u Sirakuzi. Zato Arhimed kree na kolovanje u Aleksandriju, tadanji kulturni centar sveta. Radei u Aleksandrijskoj biblioteci, tada najveoj riznici knjiga u Sredozemlju, Arhimed je izuio i usavrio mnoga znanja iz razliitih oblasti nauke. Upoznao je puno mladih, sposobnih matematiara meu kojima je bio i Eratosten, budui Arhimedov prijatelj. Meutim, u Aleksandriji Arhimed nije postao ono to je eleo i to su najee postajali daroviti matematiari, pesnici i medicinari dvorski ovek koji e kroz svoja dela veliati vladajuu kuu. Njega je pre svega i jedino zanimala matematika. Arhimed je iveo za matematiku i od matematike. U vreme rada na problemima, nije video nita drugo. On je zaboravljao na jelo i prilike u kojima je radio. Heureka! Heureka! (gr. prefiks glagola heursiko - naem, izraunam, izmislim) Naao sam!, uzviknuo je Arhimed kada je, sedei u kupatilu, otkrio fiziki zakon da svako telo, potopljeno u tenost, gubi od svoje teine onoliko kolika je teina njime istisnute tenosti (ili gasa). Taj gubitak je u stvari potisak tenosti ili gasa. Vrativi se u Sirakuzu, Arhimed se u poetku bavio astronomijom. Sirakuza nije dugo mogla uivati svoju slobodu te se stoga Arhimed spremao za odbranu svoga grada kako je znao i umeo. Mnoge legende govore o njegovim izumima koje je konstruisao u tu svrhu. Pria se da je konstruisao pokretne platforme za isputanje tekog kamenja i kljualog materijala na neprijateljske brodove ukoliko bi se suvie pribliili gradskim zidinama. Takoe se pria da je Arhimed konstruisao palee ogledalo u obliku paraboloida pomou koga su paljeni neprijateljski brodovi. Uz pomo znanja iz fizike i matematike mogue je izraunati da je duina latus rectum-a (prave linije koja prolazi kroz iu ortogonalno na osu) jednaka parametru p u jednaini 2 parabole y =px. Kako se ia parabole y2=px nalazi u taki (p/4, 0), pod
2

pretpostavkom da se neprijateljski brod nalazi na 50 metara od gradskih zidina i da je smeten tano u iu Arhimedovog ogledala. Dakle, na p/4=50 metara ispada da bi prenik ogledala morao da iznosi p=200 metara. Izvesno je da u to vreme (a i danas) nije bilo mogue napraviti ogledalo ovih razmera. Najveu slavu, Arhimed je stekao svojim raspravama o zaobljenim geometrijskim telima. Izraunao je opseg i povrinu kruga, povrinu odseka parabole, obim kugle, povrinu elipse itd. Pri tom se sluio metodama kojima se danas sluimo u diferencijalnom i integralnom raunu, tako da se Arhimed moe smatrati tvorcem integralnog rauna. Naao je nain za pisanje vrlo velikih brojeva. Pokazao je kako se matematika moe primeniti na mehaniku, otkrio zakone poluge, uzgona (tzv. Arhimedov zakon), odreivanje teita, izumeo vijak, unapredio statiku, postaviio osnove hidrostatike i odredio priblinu vrednost broja . Arhimed je znao da ne postoji takav teret koji se ne moe podii i najslabijom silom, samo ako se iskoristi poluga. Dovoljno je delovati tom malom silom na jedan krak veoma dugake poluge i pustiti da onaj drugi, kratki krak, deluje na teret. Zato je bio siguran da bi on mogao snagom svoje ruke, a pritiskajui na jako dugaak krak neke poluge, podii ak i takav teret ija je masa jednaka masi nae Zemlje. Meutim, da je znao kolika je masa nae planete, ak bi se i veliki mozak, kakav je bio Arhimed, morao zamisliti. Za takvu radnju podizanje Zemlje za makar 1 cm trebalo bi mu trideset hiljada biliona godina.

Masa Zemlje se zna: 6.000.000.000.000.000.000.000.000 kg . Ako ovek moe da podigne jednom rukom samo 60 kg, onda bi mu, da "podigne Zemlju" bilo potrebno da pritisne na dui krak poluge koji je dui od onog kraeg kraka 100.000.000.000.000.000.000.000.000 puta. Prost raun e nam pokazati da bi za podizanje kraeg kraka za samo 1 cm, dui krak mora da opie u vasioni ogroman luk od 1.000.000.000.000.000.000.000 km. Kakav neshvatljiv put bi morala da pree Arhimedova ruka da bi podigla Zemlju za samo 1 cm. Ako uzmemo da Arhimed moe podii 60 kg na visinu od 1 m za 1

sekundu (to je jedna konjska snaga!), onda mu je za podizanje Zemlje na visinu od 1 cm potrebno 1.000.000.000.000.000.000.000.000 sekundi ili tano 30.000 biliona godina. Za ceo ivot Arhimed ne bi uspeo da Zemlju pomeri ni za dlaku. Kada bi ak i uspeo da brzinu svoje ruke povea do brzine svetlosti, 300.000 km/sec, podiga bi Zemlju za 1 cm tek za 10.000.000 godina. Ovaj veliki matematiar bio je vrstan polemiar ali i samokritian. Na jednom mestu, kritikovajui neke svoje radove i greke, Arhimed pie: Neka to bude zastraujui primer kako se ljudi koji tvrde da toboe znaju da dokau sve ono to predlau drugima, a ne prilau vlastita reenja, moraju se na kraju krajeva uveriti kako su se latili da dokau ono to nije mogue dokazati. Podjednako je bio uspean i u teorijskom i u praktinom radu i u njihovom povezivanju. Sauvana su njegova dela: O sferi i cilindru, Merenje kruga, O konoidima i sferoidima, O spiralama, Kvadratura parabole, O ravnotei ravnih likova, O plivajuim telima.

O sferi i cilindru
Poznatu teoremu iz stereometrije, koja se moe dobiti iz osobine ravnotee, otkrio je Arhimed i ukljuio je u svoje uveno delo O sferi i cilindru. Ova teorema glasi: Kolinik zapremina pravog krunog cilindra, ija je visina jednaka njegovom preniku i sfere upisane u taj cilindar iznosi 3:2, to je takoe jednako koliniku njegovih povrina.

Ovo je bila jedna od najomiljenijih Arhimedovih teorema i na njegov zahtev bila je ugravirana na njegov nadgrobni spomenik. Euklid je u svojim Elementima dokazao da je zapremina valjka tri puta vea od zapremine kupe sa gore navedenim dimenzijama. Arhimed je dokazao da je zapremina sfere dve treine zapremine valjka. Pa iz ova dva dokaza imamo da je se zapremine kupe, lopte (koje su upisane u valjak) i valjka odose kao 1:2:3.

Dokaz: Neka su dati valjak i kupa prenika osnove r i visine 2r i sfera prenika r. Kupa i sfera su upisane u valjak. Ovako dobijeno telo preseemo nekom ravni na

proizvoljnoj visini. Presek te ravni sa valjkom i kupom su dva koncentrina kruga. Prenik kruga valjka je r, a prenik kruga kupe oznaimo sa x. Povrinu koju dobijemo kada od kruga valjka oduzmemo krug kupe oznaimo sa Kx , gde je Kx = (r 2 x 2 ) . Od sredine valjka odmerimo duinu x i na toj visini konstruiemo ravan koja je paralelna sa ravni osnove. U preseku te ravni i sfere dobijamo krug pernika r1 = r 2 x 2 po Pitagorinoj teoremi. Povrinu tog kruga oznaimo sa Px i ta povrina iznosi Px = (r 2 x 2 ) . Iz ovih jednakosti vidimo da je Px = Kx za svako x .

Sada emo za prvu presenu ravan uzeti ravan osnove tela. Sledea ravan kojom emo presei telo je ravan na visini x1 od osnove tela, naredna na visini x 2 ( x1 < x 2 ) i tako dok ne stignemo do druge osnove tela primenjujui gore navedeni postupak Zbir svih dobijenih povrina Kx priblino je jednak dve treine zapremine valjka, a zbir svih povrina Px priblino je jednaka zapremini sfere. to su deltaiksovi manji tanost je vea. Znamo da je Px = Kx pa je Vs = Vv . Ovim je dokaz zavren.
2 3

Merenje kruga
Knjiga Merenje kruga nije sauvana u originalnom izdanju i sastoji se iz samo tri proporcije. U njoj saznajemo da je Arhimed, primenjujui metod iscrpljivanja, prvi u istoriji matematike odredio priblinu vrednost broja , a time i duinu krunice. To je uinio tako to je odreivao odnos obima upisanih i opisanih pravilnih mnogouglova i prenika odgovarajue krunice. Bitno je da krunica bude jedinina jer je samo u tom sluaju povrina kruga koju ona odreuje jednaka . Raunanje poinje koristei graninu vrednost 3, koju uzima kao poznatu, tj. 265 1351 < 3< . 153 780 Arhimed je prvi razmatrao sluaj opisanog poligona. Neka je CA tangenta u taki A na krug k(O, OA). Napravimo ugao AOC koji je jedna treina pravog ugla, tj. /6. OD - bisektrisa ugla AOC, OE - bisektrisa ugla AOD, OF - bisektrisa ugla AOE, OG - bisektrisa ugla AOF.

Ako je AH = AG, onda je <GOH=<FOA=/24, pa je GH luk pravilnog 96tougla. OA : AC [ = 3 : 1] > 256: 153 OC : CA = 2 : 1 = 306 : 153. Poto OD polovi <COA, onda je CO : OA = CD : DA (CO + OA) : OA = CA : DA ili (CO + OA ) : CA = OA : AD. Odatle sledi da je OA : AD > 571 : 153.

OD2 : AD2 = (OA2 + AD2) : AD2 > (5712 + 1532) : 1532 > 349450 : 23409. Zato Arhimed kae da je OD : DA > 591 i 1/8 : 153.

Sada, kao to smo nali odnos OD : AD iz OC : CA i OA, analogno dobijamo odnos OA : AE i OE : AE iz OD : DA i OA : AD. Na kraju dobijamo odnos OA : AG. Izuavajuci upisani poligon, Arhimed dobija analogan sled aproksimacija. Neka take A, B, C obrazuju polukrug i neka je <BAC = /2. Kako je AD - bisektrisa ugla BAC, AE bisektrisa ugla BAD, AF bisektrisa ugla BAE, AG bisektrisa ugla BAF,

prava BG obrazuje luk upisanog 96-tougla. Uoimo sledeu slinost: ADB ~ BDd ~ ACd. Zato je AD : DB = BD : Dd = AC : Cd = AB : Bd ( posto AD sece < BAC ) = (AB + AC) : (Bd + Cd) = (AB + AC) : BC Ali, AC : CB < 1351 : 780 i BA : BC = 2 : 1 =1560 : 780 pa je AD : DB < 2911 : 780. Odavde je AB2 : BD2 < (29112 + 7802) : 7802 < 9082321 : 608400 i po Arhimedu AB : BD < 3013 : 780.

Kao to smo nali odnos AB : DB i AB : BD i AC : CB, analogno dobijamo odnos AE : EB i AB : BE iz AB : BD i AD : DB i na kraju odnos AB : BG. Razlikujemo dva sluaja i u njima dva uslova a0,a1,a2,...,an i b0,b1,b2,...,bn gde je a1 = a0 + b0, a2 = a1 + b1, ... b1 = (a12 + c2), b2 = (a22 + c2),... U prvom slucaju a0 = 265, b0 = 306, c = 153, a u drugom je a0 = 1351, b0 = 1560, c = 780. U prvom slucaju, odnos a4 : c je zapravo odnos OA : AG = 2OA : GH, a u drugom b4 : c je odnos AB : BG. GH u prvom i BG u drugom sluaju se lukovi pravilnog upisanog 96-tougla odnose naizmenino pa konano imamo 96 153 96 66 > > 1 1 4673 2017 2 4 Arhimed iz ovoga zakljuuje da je 1 10 3 > >3 . 7 71 1 1 667 96 153 2 2 =1 =3 U stvari, vai da je ,i . 1 1 1 7 4673 4673 4672 2 2 2 Takoe je zakljuio da 3 10/71 = 3 + 1/7 + 1/10 i da se to moe predstaviti kao 6336/2017 . Treba napomenuti da, u tekstu koji imamo, vrednosti b 1, b2, b3, b4 su oblika u njihovoj konanoj formi bez meukoraka razmatrajui temeljno prvi sluaj, gde smo rekli da je OD2 : AD2 > 349450 : 23409 i onda je OD : DA > 591 1/8 : 153. Arhimed figuru dobija kao aproksimaciju kvadratnog korena u oba sluaja ili koristei metodu do koje je sam doao. Pokazali smo da je Arhimed, u saglasnosti sa Heronom, napravio zatvoreniju aproksimaciju vrednosti broja . 667

Arhimedov zavrtanj i Arhimedova spirala

Arhimed je poznat po svojim mnogobrojnim izumima. Jedan od njegovih izuma jo uvek se koristi u raznim delovima sveta. To je takozvani Arhimedov zavrtanj. On se sastoji od cevi, otvorene na oba kraja, koja je kruno obavijena oko centralne cilindrine osovine formirajui zavojnicu poput vadiepa. Jedan kraj cevi je potopljen u vodu dok je osovina zavrtnja nagnuta pod dovoljno velikim uglom u odnosu na vertikalu. Prava se zatim okree oko ose pomou ruice na gornjem kraju osovine. Ukoliko je nagib osovine dovoljno veliki, voda e tei kroz cev i izlaziti na gornjem kraju. Arhimedov zavrtanj se koristio u starom Egiptu za navodnjavanje polja kao i za isuivanje movarnih predela. Takoe je esto korien za pranjenje vode iz trupa broda.

Arhimedova spirala je transcedentna krivulja koja nastaje kad taka, polazei iz odredita, jednako obilazi odredite i jednako se udaljava od njega. Udaljenost svake take Arhimedove spirale od odredita proporcionalna je uglu zaokreta. Prvi ju je otkrio Konon ali je Arhimed izuio njene brojne osobine, meu kojima je problem kvadrature kruga, pa stoga spirala nosi njegovo ime.

10

Kvadratura parabole
Najraniji zabeleeni primer konvergentnog geometrijskog reda ija je suma bila poznata je red :
1+ 1 1 1 1 4 + 2 + 3 + = = 1 3 4 4 4 1 4

Ovaj red je koristio Arhimed (oko 225.god. pre nove ere) u svojoj kvadraturi parabole. Arhimed metodom beskrajnog uzastopnog pribliavanja dolazi do povrine (do takozvane kvadrature) odseka parabole. Ta metoda je dobila svu svoju vrednost tek pronalaskom infinitezimalnog (diferencijalnog i integralnog) rauna. Beskrajnim pribliavanjem dolazimo do tzv. graninih vrednosti , a pojam granine vrednosti ili granice je osnovni stub infinitezimalnog rauna i uopte vie matematike. U tim stvarima Arhimed je, dakle, jedan od prethodnika infinitezimalnog rauna. Evo kako on dolazi do kvadrature parabole. Da bi dobio povrinu odseka omeenog tetivom PQ , Arhimed povue prvo du MV kroz sredite M tetive PQ , paralelno osi parabole. Oznaimo povrinu trougla PQV slovom . Ona se lako izraunava im su date take P i Q na paraboli. Ako na tetivama PV i QV sagradimo analogno trouglove PVV1 i QVV2 , polazei od sredita M 1 i M 2 tih tetiva, imamo dva nova trougla, oba manja od prvoga. Jednostavnim geometrijskim posmatranjem nalazimo da je povrina svakog od ta dva trougla
, dakle, da je 8

povrina oba zajed no

Da bi dobio povrinu odseka parabole Arhimed nastavlja zapoeto raspolovljavanje tetiva beskrajno i dobija tako, izmeu lukova parabole i dvaju

11

trouglova PVV1 i QVV2 , prvo etiri jo manja trougla kojima je ukupna povrina, kao to se odmah uvia, opet etvrtina povrine prethodana dva trougla, tj.
1 = 4 4 16

Zatim dobija osam jo manjih trouglova s ukupnom povrinom

1 = 4 16 64

itd. Prema tome, povrina S uoenog odseka parabole ima vrednost beskrajnog zbira
S =+ 1 1 1 + + + = 1 + + 2 + 3 + 4 16 64 4 4 4

To je geometrijski red (beskrajne zbirove nazivamo redovima, a lanovi tog reda sainjavaju geometrijsku progresiju) i imamo da je
1+ 1 1 1 1 4 + 2 + 3 + = = 1 3 4 4 4 1 4

pa je S =

4 , a time je problem reen. 3

Arhimedov zadatak - Krznarski no

12

Krznarski no ima oblik figure koju odreuju tri polukruga koji se dodiruju kao na slici i iji su centri kolinearni. Dokazati da je povrina krznarskog noa jednaka povrini kruga iji je prenik CD upravan na pravu odreenu centrima polukrugova, a prua se, kao na slici, od take C dodira manjih polukrugova do preseka D sa najveim polukrugom.

Dokaz: AB je prenik velikog polukruga, AC i CB su prenici manjih polukrugova. Povrina P krznarskog noa dobija se tako to se od povrine velikog polukruga oduzme zbir povrina manjih polukrugova, tj.
2 2 2 1 1 1 1 2 1 2 1 2 = P = + + = 2 2 2 2 2 2 2 2 4 4 2 4 1 1 1 = 2 2 + 2 = 2 2 + 2 8 8 8 Dalje vai: AB = AC + CB , odnosno AB 2 = AC 2 + 2 AC CB + CB 2 . Zatim, ADB je prav (kao ugao nad prenikom), pa je trougao DAB pravougli (sa pravim uglom kod temena D ). Taka C je podnoje upravne iz D na pravoj AB . Pravougli trouglovi DAC i BDC (uz normalu) su slini (na osnovu II stava o

))

slinosti trouglova) :

ACD DCB (jer su oba prava), ADC DBC (kao uglovi sa normalnim kracima: DA BD , DC BC ), pa mora biti i DAC BDC . AC CD = Zato vai : , tj. AC CB = CD 2 . CD CB

Sada je :
1 1 1 CD P = AC 2 + 2 AC CB + CB 2 AC 2 CB 2 = 2 AC CB = CD 2 = , a to je 8 8 4 2 upravo povrina kruga iji je prenik CD .

Arhimedova smrt

13

Arhimedova smrt poznata je, u okvirima koji su do nas stigli, zahvaljujui Plutarhovom ivotopisu vojskovoe Marcellus. Poginuo je od maa rimskog vojnika u rodnom gradu Sirakuzi, koja je odolevala Rimljanima zahvaljujui spravama i mainama, koje je Arhimed sastavio od poznatih jednostavnih alata. Kada je Sirakuzu, nakon dve godine, zauzeo Marcellus, Plutarh kae, da je rimski vojskovoa dao nalog da se zatiti Arhimed. Rimski vojnik ga nije prepoznao i ubio ga je 212. godine pre nove ere. Legenda kae da je Marcellus bio ogoren na vojnika koji je ubio Arhimeda. Prema Valeriju Maksimu, prilikom zauzea Sirakuze, Arhimed je mirno crtao geometrijske slike i doviknuo rimskom vojniku: Noli turbare circulos meos (Nemoj kvariti moje krugove). Vojnik, smatrajui da ove rei vreaju mo pobednika, odsekao mu je glavu i Arhimedova krv poprskala je njegov znanstveni rad. Ali ovo je samo legenda jer je teko poverovati da se Arhimed mogao razumeti s Rimljaninom jer je on govorio grki, a vojnik latinski. Pored toga Rimljani su zverski kanjavali pobeene, a naroito je Marcellus u tome bio svirep. On je ak nareivao da se pobiju ene i deca kada bi neki grad naruio ugovor koji je imao s Rimom. Sirakuani nisu smeli odravati grob svog velikog mislioca. Njega je jedva pronaao Ciceron i to zahvaljujui crteu lopte i valjka koji se nalazio na spomeniku iznad nekoliko stihova urezanih velikom matematiaru u spomen. Odmah sam rekao predstavnicima Sirakuze koji su me pratili da je pred nama bez sumnje Arhimedov nadgrobni spomenik. I zaista, im su pozvali ljude da iseku korov i da nam prokre put i im smo pribliili ovom stubu, videli smo u njegovom podnoju natpis. Deo uklesanih stihova mogao se jo proitati, sve ostalo je satrlo vreme. I tako, jedan od najslavnijih gradova Grke, koji je nekada dao svetu toliko velikana, nije vie znao ak ni gde se nalazi grobnica najgenijalnijeg njegovog graanina se dok se nije pojavio ovek iz malog grada Arpina, da bi im pokazao taj grob! Zanimljivo je da je Arhimedova elja bila da na njegovom grobu bude podignut spomenik, na kojem e biti dva geometrijska tela: valjak i lopta. Malo ljudi je bilo sposobno da razume Arhimeda, a mnogi su imali koristi od njegovog znanja. Zato nije nikakvo udo to je jedan matematiar ak iz XVII veka rekao: Arhimeda vie hvale nego sto ga itaju, vie se ponose njime nego to ga razumeju.
14

Jedinstveni zakljuak koji se moe izvui o radu i delu Arhimeda je da je on najvei matematiar i naunik antikog doba i jedan od tri najvea matematiara svih vremena zajedno sa Isakom Njutnom i Karl Fridrih Gausom. Arhimed se izdigao do veliine koja je nadvisila sve druge naunike antike.

15

Literatura:

[1] Miodrag Petkovi, Ljiljana Petkovi, Matematiki vremeplov, Zmaj, Novi Sad 2006. [2] Borisav Simi, I to je matematika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1992. [3] Boris ekrlija, Vremeplovom kroz matematiku, Grafid, Banjaluka 2000. [4] Milo Radoji, Opta matematika-Matematika Egipta, Mesopotamije i Stare Grke [5] Lanselot Hogben, Stvaranje matematike, Vuk Karadi, Beograd 1972.god. [6] , , 1962..

16