Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Katedra za PROIZVODNO MAINSTVO

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE II
Poglavlje 6 Obrada GLODANJEM

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Pog 6. OBRADA GLODANJEM

Proizvodne operacije i alati
Osnovna kretanja Proizvodne operacije Alati u obradi glodanjem Otpori rezanja Snaga maine

Otpori i snaga rezanja Reim obrade u obradi glodanjem

Korak u obradi glodanjem Brzina rezanja u obradi glodanjem Horizontalne glodalice Vertikalne glodalice

Maine u obradi glodanjem

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI Osnovna kretanja

Obrada glodanjem je postupak obrade ravnih povrina, ljebova, profilisanih (fazonskih) kontura, povrina specijalnog i sloenog oblika. Glavno kretanje je oblika. obrtno kretanje alata definisano brzinom rezanja V, m/min. Pomono kretanje je m/min. pravolinijsko kretanje predmeta obrade i/ili alata i odreeno je brzinom pomonog odre kretanja (Vp = nS, mm/min - aksijalnim pomeranjem u jedinici vremena), a moe (Vp n vremena), biti definisano korakom po zubu (S1, mm/z - aksijalnim pomeranjem za jedan zub alata) i korakom (S, mm/o - aksijalnim pomeranjem za jedan obrt alata). U nekim alata). sluajevima javlja se i dopunsko obrtno kretanje predmeta obrade, kao to je to kod obrade, izrade navoja. Prema smeru meusobnih kretanja alata i predmeta obrade razlikuju se dva me postupka obrade glodanjem i to obrada: o istosmernim glodanjem i o suprotnosmernim glodanjem. glodanjem. Kod obrade istosmernim glodanjem smerovi glavnog i pomonog kretanja se poklapaju, kod suprotnosmernog ne. Kod istosmernog glodanja debljina strugotine poklapaju, ne. se menja od maksimalne vrednosti do nule, a kod suprotnosmernog od nule do nule, maksimalne vrednosti hmax.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Osnovna kretanja

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Osnovna kretanja
Prema rasporedu reznih elemenata alata razlikuju se postupci: postupci: o obimnog glodanja i obimnog glodanja o eonog glodanja, eonog glodanja pri emu su zubi glodala za obimno glodanje rasporeeni po obimu cilindra, a kod raspore cilindra, glodala za eono glodanje na eonoj strani diska. diska.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrijski parametri obrade

Osnovni geometrijski parametri obrade glodanjem, pored dubine rezanja (a) i irine glodanjem, glodanja (B), su: ugao kontakta , ugao zahvata , irina (b) i debljina reznog sloja su: strugotine (h), trenutna, srednja i maksimalna. trenutna, maksimalna. Ugao kontakta je centralni ugao koji odgovara luku dodira alata i predmeta obrade, obrade, dok ugao zahvata definie trenutni poloaj zuba glodala u zahvatu. zahvatu.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrijski parametri obrade

Dubina rezanja pri obradi ravnih povrina glodanjem iznosi: povr

a = H1 H
1 - dodatak za grubu obradu glodanjem, 2 - dodatak za finu obradu glodanjem i 3 - dodatak za bruenje. bru enje.
gde su h1 i h, mm - dimenzije pre i nakon obrade, dok su dodaci za obradu: obrade, obradu:

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade glodanjem

Osnovne operacije u obradi glodanjem su obrada: ravnih povrina, povrina, krivolinijskih kontura, kontura, povrina specijalnog oblika i povrina sloenog oblika. oblika. Obrada ravnih povrina je obrada horizontalnih, vertikalnih ili nagnutih horizontalnih, povrina, izrada kanala i ljebova na ravnim i cilindrinim povrinama (ljebova povrina, za klin), usecanje i odsecanje, obrada stepenastih povrina i sl. klin), odsecanje, sl.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade glodanjem

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade glodanjem

Obrada krivolinijskih kontura je obrada profilisanih povrina, ispupenja, udubljenja, zaobljenja, zavojnih ljebova, sloenih kontura i sl.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade glodanjem

Izrada i obrada povrina specijalnog oblika glodanjem je izrada T - ljebova, profila prizmi, ljebova u vidu lastinog repa, povrina sa veim brojem stepenica, povr ve pravolinijskih i krivolinijskih ljebova itd.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade glodanjem

Izrada i obrada povrina sloenog oblika glodanjem je izrada zupanika, navoja, oljebljenih vratila, gravura alata za kovanje, livenje u kokilama, presovanje itd. Obrada kokilama, povrina alata za kovanje, livenje i presovanje se ostvaruje postupcima kopirnog postupcima glodanja, korienjem specijalnih vretenastih glodala sa zaobljenom eonom zaobljenom povrinom. Postupak je posebno efektan pri korienju numeriki upravljanih alatnih povrinom. upravljanih maina.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade glodanjem

Proizvodne operacije obrade glodanjem se esto razvrstavaju i prema vrsti i obliku glodala koje se koristi pri obradi na glodanje: glodanje: valjkastim glodalima, eonim glodalima, vretenastim glodalima, koturastim glodalima itd.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Proizvodne operacije obrade glodanjem

Prema rasporedu reznih elemenata alata proizvodne operacije obrade glodanjem se razvrstavaju na proizvodne operacije: obimnog glodanja i eonog glodanja, pri glodanja, emu se proizvodne operacije eonog glodanja mogu razvrstati na proizvodne operacije: o simetrinog i o nesimetrinog eonog glodanja. glodanja.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Alati u obradi glodanjem - Vrste i oblici glodala

Alati u obradi glodanjem - glodala spadaju u grupu viesenih alati cilindrinog oblika sa reznim elementima rasporeenim po obimu i/ili eonoj povrini. Glodala se raspore razvrstavaju primenom razliitih kriterijuma. Prema nainu izrade glodala mogu biti sa: glodanim, leno - struganim i umetnutim zubima. le zubima.

Prema konstrukciji glodala se dele na: na: jednodelna (integralna) glodala - glodala iz punog materijala i viedelna glodala i to sa: o umetnutim zubima, zubima, o lemljenim ploicama od tvrdog metala i o mehaniki privrenim ploicama alatnih materijala.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Vrste i oblici glodala

Prema nainu postavljanja na mainu glodala su: sa koninom ili cilindirinom drkom i otvorom - nasadna glodala, glodala, a prema vrsti i obliku: valjkasta, eona, koturasta, vretenasta, testerasta, profilna, obliku: valjkasta, eona, koturasta, vretenasta, testerasta, profilna, vretenasta za T - ljebove, konina i sl., garniture glodala razliitog oblika i namene ljebove, sl., itd. itd.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Vrste i oblici glodala

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Vrste i oblici glodala

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Vrste i oblici glodala

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija glodala
Glodala spadaju u grupu viesenih alata, to znai da imaju vei broj reznih vei elemenata (zuba), a time i vei broj reznih ivica. Geometriju alata u obradi glodanjem alata ine osnovne dimenzije (prenik - D, irina - B, prenik otvora ili drke - d), broj zuba glodala i geometrija reznog klina (, i ). (, Kod alata za obimno glodanje, pored navedenih elemenata geometrije alata, uoava glodanje, se i ugao uspona spirale glodala i tzv. hinter pad spirale glodala K.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Geometrija glodala
Kod eonih glodala geometrija reznog klina je definisana napadnim () i pomonim ( napadnim uglom (1), uglom vrha zuba (), uglom nagiba seiva (), radijusom vrha ( ( ( zuba (r) i geometrijom pomonog reznog klina (1, 1 i 1). Pored geometrije reznog ( klina geometrija ovih alata je odreena i uglom uspona spirale glodala . odre

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

OTPORI I SNAGA REZANJA - Otpori rezanja

Rezultujui otpor rezanja u obradi glodanjem se moe razloiti na tri komponente: Fo - glavnu ili obimnu - tangencijalnu silu, Fr - radijalnu ili silu prodiranja i Fa - aksijalnu silu. silu.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Otpori rezanja
Na predmetu obrade se javlja reakcija rezultujuoj sili rezanja, iste veliine i suprotnog smera, koja se moe lako razloiti i na: Fh - horizontalnu (silu pomonog kretanja), Fv - vertikalnu (silu prodiranja) i prodiranja) Fa - aksijalnu silu. silu. Aksijalna sila se javlja kod glodala sa zavojnim (spiralnim) spiralnim) zubima (kada je 0), dok je kod glodala sa pravim zubima jednaka nuli. nuli.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Otpori rezanja
Ukoliko je Fa = 0 rezultujua sila rezanja iznosi:

FR = Fo2 + Fr2 = Fh2 + Fv2 .

Obimna komponenta se koristi za definisanje snage maine i deformacija predmeta deformacija obrade, alata i elemenata maine. Radijalna komponenta ima vanu ulogu pri proraunu elemenata maine i alata, kao i identifikovanju vibracija u procesu rezanja. Odreuje se procesu Odre u funkciji obimne sile Fr = f(Fo). Savremeni, najee korieni, izrazi za obimnu silu (glavni otpor) rezanja, bazirani na otpor) eksperimentalnim ispitivanjima, su oblika: oblika:

Fo = C f a f S1 f z r b f D f K K v K m K h , N Maksimalni rezultujui otpor rezanja pri obimnom glodanju je: Fmax = 1,22 C f a f S1 f zr b f D f K K v K m K h suprotnosmerno
x y r q

Fmax = 1,1 C f a f S1 f z r b f D f K K v K m K h istosmerno

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Snaga maine
n C f a f S1 f z r b f D f K K v K m K h Fo V = P= , kW 6 10 4 1,91 107
x y r 1+ q

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

REIM OBRADE U OBRADI GLODANJEM

Reim obrade u obradi glodanjem je odreen brzinom rezanja:

V=
n=

D n D n , m / min 1000 320

1000 V 320 V , o / min D D

odnosno brojem obrta: obrta:

i brzinom pomonog kretanja: kretanja:

V p = n S = n S1 z , mm / min
Glavno vreme obrade:

tg = i

L , min nS
Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Reim obrade u obradi glodanjem

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Korak u obradi glodanjem

Pomono kretanje u obradi glodanjem je definisano brzinom pomonog kretanja Vp definisano = n S, mm/min, a moe biti odreeno i: mm/min, o korakom S = S1Z, mm/o i o korakom po zubu S1, mm/z Parametri reima obrade u obradi glodanjem se usvajaju tek nakon izbora koraka po zubu i prorauna broja obrta. Preporuena vrednost koraka po zubu se usvaja u zavisnosti od vrste glodanja, materijala predmeta obrade i alata, zahtevanog kvaliteta obrade itd., na bazi preporuka, prvenstveno proizvoaa alata, ili preporuke definisanih u proizvo specijalizovanim prirunicima, fabrikim normativima i drugoj literaturi. literaturi. Korak po zubu se najee proverava obzirom na: dozvoljeni ugib vratila glodalice ili alata i kvalitet obraene povrine, obra povrine, mada je mogua provera i obzirom na otpornost reznih elemenata alata (samo kod mogunosti loma alata), otpornost mehanizma za pomono kretanje, stabilnost alata), kretanje, elemenata tehnolokog sistema i sl. sl.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Korak u obradi glodanjem

Provera koraka po zubu pri obradi valjkastim i koturastim glodalima vri se na osnovu maksimalno dozvoljene vrednosti ugiba vratila glodalice :

f max =

1 Fmax l 3 , mm 110 E I

suprotnosmerno istosmerno

110 E I f max S1 1,22 C a x f z b r f D q f K K K K l 3 f r v m h

yf

110 E I f max S1 1,1 C a x f z b r f D q f K K K K l 3 f r v m h

yf

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Korak u obradi glodanjem

Pri obradi vretenastim i eonim glodalima korak po zubu se proverava obzirom na dozvoljeni ugib alata - glodala:

f max =

1 Fmax l 3 , mm 3 EI

suprotnosmerno
3 E I f max S1 xf rf qf 3 1,22 C a z b D K K K K l f r v m h
1 yf

istosmerno
3 E I f max S1 xf rf qf 3 1,1 C a z b D K K K K l f r v m h
1 yf

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Korak u obradi glodanjem

Korak obzirom na kvalitet obraene obra povrine se, teorijski, moe definisati teorijski, relacijom:

4 Rmax D , mm / o C

U savremenoj literaturi se koriste empirijski izrazi koji ukazuju na kompleksniji uticaj parametara obrade. Najee je to izraz oblika:

Cs Rzx s D z s , mm / o a ys

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brzina rezanja u obradi glodanjem

Brzina rezanja u obradi glodanjem predstavlja obimnu brzina alata: rzina glodanjem obimnu

V=

D n D n , m / min 1000 320

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brzina rezanja u obradi glodanjem

Izbor brzine rezanja se vri na bazi: preporuka ili proraunom. proraunom. Preporuena brzina rezanja se bira u funkciji materijala predmeta obrade i alata, vrste glodanja i sl., a najee u zavisnosti od koraka po zubu na bazi alata, sl., preporuka proizvoaa alata. proizvo alata. Proraun (provera) brzine rezanja se izvedi s obzirom na iskorienje: o postojanosti alata i o snage maine. maine. Za proraun brzine rezanja na osnovu iskorienja postojanosti alata najee se koristi proireni izraz oblika: oblika:

Cv D q V = m x y r n K m K a K K t K h K shp K p T a S1 b z
Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brzina rezanja u obradi glodanjem

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Brzina rezanja u obradi glodanjem

Brzina rezanja s obzirom na raspoloivu snagu maine sledi iz izraza za snagu maine na osnovu broja obrta:

n=

C f a f S1 f

1,91 107 P , o / min r 1+ q zr b f D f K K v K m K h

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Izbor reima obrade u obradi glodanjem

Ekonomini ili merodavni broj obrta n, za dati geometrijski faktor prenosnika n, se faktor nalazi izmeu dve susedne standardne vrednosti: izme

nm < n < nm + 1 .
Brzine pomonog kretanja koja odgovara manjoj vrednosti broja obrta: obrta:

V pm = nm S1 z

se standardizuje - prilagoava maini. prilago

Brzine pomonog kretanja koja odgovara veoj standardnoj vrednosti broja obrta odreuje se na bazi koraka po zubu: odre zubu:

n S1m + 1 = S1 n m +1

1/ y

i iznosi:

V pm +1 = nm +1 S1m +1 z V pm +1,st

Na osnovu brzina pomonog kretanja usvaja se i odgovarajui reim obrade definisan reim brojem obrta i brzinom pomonog kretanja.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

PODEONI APARATI
Podeoni aparati se koriste za ostvarivanje razliitog broja podela u pojedinanoj i podela maloserijskoj proizvodnje, pri buenju otvora, izradi zupanika i sl. Dele se na: proste i univerzalne, pri emu univerzalni podeoni aparati mogu biti mehaniki i optiki. univerzalne, optiki. Prema nainu ostvarivanja podele podeoni aparati se dele na podeone aparate sa: na aparate direktnim (neposrednim) deljenjem i neposrednim) indirektnim (posrednim) deljenjem. posrednim) deljenjem.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Prosti podeoni aparati

Prosti podeoni aparati spadaju u grupu podeonih aparata sa direktnim deljenjem, to deljenjem, znai da je ugao zakretanja predmeta obrade (4) jednak uglu zakretanja podeone ploe (2). obezbeuju ostvarivanje broja podela na predmetu obrade (Z) koji obezbe (Z odgovara broju podela podeone ploe (Z) ili ispunjava uslov: Z

Z' =

k = 1, 2, 3, ... - ceo broj.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Univerzalni podeoni aparati

Univerzalni podeoni aparati spadaju u grupu podeonih aparata sa indirektnim deljenjem. Zakretanje ruice podeonog aparata (1) se preko zupanika Z3 i Z4 prenosi Z4 na pu Zg i puni toak Zp. Puni toak je na istom vratilu (2) na kome se nalazi i stezna glava (3) koja prihvata predmet obrade (4). Prenosnim odnos prenosnika pu puni toak iznosi: iznosi:

Z=

Zp Zg

i predstavlja karakteristiku podeonog aparata (Z = 40, 60 ili 80). Broj obrta ruice 80). podeonog aparata za ostvarivanje (Z) podela se definie relacijom: (Z

nr =

Z Z'

U zavisnosti od mogunosti realizacije eljenog broja podela univerzalni podeoni aparati obezbeuju tri vrste deljenja: obezbe deljenja: jednostruko, jednostruko, dvostruko i diferencijalno deljenje. deljenje.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Univerzalni podeoni aparati

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Univerzalni podeoni aparati

Jednostruko deljenje je mogue primeniti kada se broj obrta ruice podeonog aparata:

nr =

Z a = Z' b

moe prikazati jednim razlomkom, to znai da je na krugu sa b podela podeone razlomkom, ploe potrebno ruicu podeonog aparata zaokrenuti za a podela. podela. Dvostruko deljenje se primenjuje kada se broj obrta ruice podeonog aparata moe prikazati relacijom oblika:

nr =

Z a c = + Z' b d

Prvi razlomak (a/b) se realizuje pomou ruice podeonog aparata, a drugi (c/d) a/b) aparata, c/d) pomou podeone ploe. ploe.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Univerzalni podeoni aparati

Diferencijalno deljenje se primenjuje u sluajevima kada broj obrta ruice podeonog aparata nije mogue transformisati tako da se primeni jednostruko ili dvostruko dvostruko deljenje. U tim sluajevima se usvaja fiktivni broj podela (Z), manji ili vei priblian (Z eljenom broju podela, takav da je mogue primeniti jednostruko ili dvostruko deljenje. Broj obrta ruice podeonog aparata je sada: sada:

nr =

Z Z"

Da bi se dobio eljeni broj obrta (podela) neophodno je izvriti i korekciju zakretanja podeone ploe. Korekcija se izvodi povezivanjem izmenjive grupe ploe. zupanika Z5 - Z8 sa vratilom punog toka (2). To znai da treba izabrati brojeve treba zuba izmenjive grupe zupanika na osnovu prenosnog odnosa: odnosa:

k=

Z 8 Z 6 Z ( Z" Z' ) = Z7 Z 5 Z"

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

MAINE U OBRADI GLODANJEM

Maine u obradi glodanjem ili glodalice se dele na: konzolne (horizontalne, vertikalne i univerzalne, bezkonzolne (posteljne) - horizontalne, vertikalne i univerzalne i glodalice specijalne namene (alatne, kopirne, agregatne, programske, programske, odvalne, glodalice za navoj i sl.). U zavisnosti od sistema upravljanja razlikuju se: konvencionalne i programsle glodalice. Prema poloaju glavnog vretena glodalice se dele na: horizontalne glodalice. polo vertikalne, a prema broju glavnih vretena na: jednovretene i vievretene. Posebnu vertikalne, vi evretene. grupu ine univerzalne glodalice koje mogu raditi kao horizontalne i vertikalne. Kod konzolnih glodalica kretanja u uzdunom, poprenom i vertikalnom pravcu uzdu popre (pravcu osa X, Y i Z) izvodi radni sto, tako da je krutost i stabilnost radnog stola stabilnost predmeta obrade relativno niska. Bezkonzolne (posteljne) glodalice obezbeuju visoku krutost i stabilnost radnog stola obezbe jer isti izvodi dva kretanja (u uzdunom i poprenom ili vertikalnom pravcu, pravcu osa uzdu popre Y i X ili Z), dok nosa alata izvodi jedno kretanja u vertikalnom ili poprenom pravcu nosa popre pravcu ose Z ili X. Meutim, najnoviji tipovi glodalica se izrauju sa jednim kretanjem Me izra radnog stola, uzdunim kretanjem, dok ostala dva kretanja izvodi nosa alata. uzdu nosa

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Horizontalne glodalice

Horizontalne glodalice se koriste za obradu ravnih povrina, povrina specijalnog oblika, izradu zupanika pojedinanim rezanjem, izradu dugohodih zavojnica i sl.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Vertikalne glodalice
Kod vertikalnih glodalica poloaj radnog vretena je vertikalan, mada se sve vertikalan, ee izrauju glodalice izra sa radnim vretenima koja se zakreu za odgovarajui ugao. ugao. Obezbeuju obradu Obezbe ravnih povrina, povrina povrina, specijalnog oblika, izradu oblika, zavojnih ljebova, ljebova, zupanika i sl. sl.

Prof. dr Miodrag Lazi

Proizvodne tehnologije II

www.mfkg.kg.ac.yu

Eksploatacijske karakteristike
Osnovne eksploatacijske karakteristike glodalica (znaajne i pri izboru i nabavci) su pre svih: o koeficijent preciznosti Cmp i tanosti maine Cmpk, o pogonska snaga maine P i mehaniki stepen iskorienja snage h, o raspon brojeva obrta nmin - nmax i geometrijski faktor promene prenosnika glavnog kretanja n, o raspon brzina pomonog kretanja Vpmin - Vpmax i geometrijski faktor promene prenosnika pomonog kretanja S, o maksimalna duina hoda radnog stola u pravcu sve tri ose, o gabariti predmeta obrade, obrade, o broj radnih vretena kod vievrtenih glodalica i sl. sl.

Prof. dr Miodrag Lazi