Doc.

dr ore Jovanovi

OSNOVNI POJMOVI I ODNOSI U MENADMENTU

GENEZA MENADMENTA

GENEZA MENADMENTA

Svoje izvorne oblike menadment nalazi u predvodnitvu koje postoji u ivotinjskom svetu. . Radosavljevid i R. Tomid

 Pojavom govora i miljenja, ovek stie prva iskustva koja mu obezbeuju olakanje sopstvenog opstanka. On vri izradu prvih orua, oruja, vri izradu ambara, korpi i drugih primitivnih, ali u to vreme znaajnih alatki. Time poinje proces racionalizacije radi tednje energije da bi sadanjost posluila bududnosti.

GENEZA MENADMENTA
U ivotinjskim skupinama esto postoji visok nivo organizovanosti. Svaki mrav u mravinjaku, svaka ptica u jatu, ivotinja u stadu ili oporu ima svoje mesto, ulogu i karakteristike grupe. Svaka ivotinjska skupina ima svoje lidere za kojim je esto spremno da krene itavo krdo. Zato i kaemo, da je bolje krdo jelena koje predvodi lav, nego krdo lavova koje predvodi jelen.

GENEZA MENADMENTA
Ljudske skupine su poele da se organizuju, meusobno povezuju i biraju svoje voe koje de artikulisati interese grupe, jer u grupi pojedinac lake odoleva nedadama prirode i lake ostvaruje opstanak, ali i sopstveni razvoj. Tako su nastale prve ljudske organizacije i prve klice menadmenta. Ovi fenomeni su se vremenom razvijali do dananjih dana, to zahteva detaljnija objanjenja.

Klice menadmenta u preistoriji

Ameriki etnolog i glavni osniva naune antropologije, poznat posebno za utvrivanje studije slinosti Sistema i za njegovu sveobuhvatnu teoriju socijalne evolucije. Morgan je otkrio da su Indijanci u Severnoj Americi imali veoma slian obrazac zajednikog plemenskog organizovanja sa organizacijom antikih Grka i Rimljana.
Lewis H. Morgan
(1818-1881)

Klice menadmenta u preistoriji

U preistorijskoj organizaciji, rukovodioci skupina, klanova i plemena bili su prvi menaderi. To su bili ljudi od ugleda, a osnovni kriterij za njihov izbor bila je darovitost i/ili vetina. Veruje se da je i starost lana grupe mogla biti od uticaja za izbor voe.

Klice menadmenta u preistoriji

Ne ulazedi u analize organizacije i rukovoenja kod drugih plemena, moemo konstatovati da je najvedi deo principa vladavine i politikog ustrojstva savremenog sveta stvoren u preistorijskom dobu ljudske civilizacije. Savremeni menadment se dobrim delom moe unapreivati izuavanjem iskustava preistorijskog drutva i njihovom doslednom primenom, naroito po pitanju demokratinosti.

Menadment u robovlasnitvu
Razvoj proizvodnih snaga prvobitnog drutva doveo je do stvaranja sela, a onda i gradova koji su se pretvarali u drave. Dolazi do metamorfoze primitivnog, nevlasnikog i homogenog prvobitnog drutva u klasno i antagonistiko drutvo. Time je u osnovi promenjena i organizacija prvobitnog drutva, pa shodno tome i njegov menadment.

Menadment u robovlasnitvu
Kod Sumera (5000. godina p. n. e.) uvode se profesionalni upravljai i profesionalne upravljake strukture. Sumerska mitologija je stvarala hijerarhiju voa po kojoj je bog najvedi i kao takav ovlastio zemaljskog samrtnika na svakoj teritoriji da vlada kao njegov predstavnik.

Menadment u robovlasnitvu
Stari Egipdani su u javnim radovima primenjivali planiranje. organizaciju i kontrolu u poljoprivredi. Oni su razradili centralistiki oblik vladavine i pripovedali da oni koji rukovode ili vode poslove treba da budu birani izmeu iskrenih, nesebinih i sposobnih.

Menadment u robovlasnitvu
Kralj Babilona, Hamurabi (1728 1686. godina p. n. e.) uveo je proraune, voenje knjiga, procenjivanje i opisivanje radnih mesta. Hamurabijev zakonik je jedan od najtemeljitijih zakonskih akata koji dobrim delom obrauje pravna pitanja menadmenta.

Hamurabi ponizno stoji ispred boga sunca

Menadment u robovlasnitvu
Kinezi su (2000. g. p. n. e.) utvrdili standarde odgovornosti rukovodioca. Oni su znali za crne liste na koje su dolazili pojedinci ili trgovci koji su se bavili nemoralnim radnjama.

Menadment u robovlasnitvu
Stara Grka je u upravljanju prva uvela naelo demokratije. Platon se zalagao za izbor najsposobnijih i zahtevao je obrazovanje rukovodioca. Sokrat je isticao da: ne treba omalovaavati ljude koji su sposobni da vode domadinstvo, jer onaj koji zna rukovoditi ljudima u privatnom domadinstvu, bide sposoban da rukovodi ljudima i u javnim preduzedima. Onaj koji ne zna rukovoditi, greide u rukovoenju jednim ili drugim preduzedem.

Menadment u robovlasnitvu
Rimljani su prvi formirali birokratsku organizaciju i odvojili upravljanje civilnim od upravljanja vojnim organizacijama. Smatra se da je kod Rimljana nastao i prvi privredni rukovodilac u nazivu vilikus (vilicus). On je bio nadglednik, goni i poverenik robovlasnika. Svoju vernost vlasniku, vilikus je dokazivao po estini svog bia. Smisao bievanja je bio da se putem prinude iscedi od robova to vedi viak rada.

Menadment u robovlasnitvu
U tredem veku pojavljuju se prvi simptomi krize u Kini, graanski ratovi, podela carstva, a time i kriza u odnosima oveka prema organizaciji. Rob je postao bezimeni uesnik mehanikog ivljenja lien svake inicijative i sigurnosti. Oni su u antikom svetu sve manje spominjani jer ko da obrada panju na domadu ivotinju. Zakon i stari obiaji stavljali su robove i ivotinje u istu vrstu. To je dovelo do sloma robovlasnitva i nastanka nove epohe ljudske civilizacije, a time i novog menadmenta.

Menadment u feudalizmu
Menadment u feudalizmu karakterie hijerarhijska dimenzija sa svojim redom i strogim pravilima ponaanja. Nosioci vlasti su nastojali da izvrnu vlast predaju onim vazalima koji su im najvie obedavali. Time su se feudi sve vie osamostaljivali, zapostavljajudi zajednike interese. Celina slabi i poprima oblik labavih veza sa zatvorenodu i izolovanodu. Tako nastaju drave u malom sa svojim aparatom koji je bio samostalan i nezavistan, ne samo od drugih delova u celini, ved i od centralnog feuda.

Menadment u feudalizmu
U liniji hijerarhije u feudalnoj organizaciji se izdvajaju etiri nivoa upravljanja i to: (1) kralj je predstavljao prvi nivo upravljanja; (2) vojvode su bile drugi nivo upravljanja; (3) baroni su bili tredi nivo upravljanja; (4) vitezovi kao etvrti nivo upravljanja.

Menadment u feudalizmu
U feudalizmu nastaje esnafska organizacija, kao udruenje majstora iste struke. Prema mnogim procenama, esnafske organizacije su odigrale odluujudu ulogu u razvoju gradova i zanatstva. Zanatski preduzetnici su zapoljavali vedi broj radnika, dok su sitne zanatlije prele na izradu samo pojedinih delova proizvoda. Esnafska organizacija je izotrila kriterije za prelazak kalfi u majstore, to je dovodilo do vede profesionalizacije ove organizacije.

 Najvedi uticaj na menadment feudalne organizacije imale su religiozne organizacije odnosno crkve. Upravljanje katolikom crkvom zasnivalo se na neprikosnovenom autoritetu njenog centra. Lojalnost centru, stroga hijerarhija, neprikosnovenost centra da nareuje i podanika da izvravaju znaajna su pravila koja karakteriu ovu crkvenu organizaciju.

Menadment u feudalizmu
Islamska organizacija imala je drugaije organizaciono ustrojstvo. Ona se ne zasniva na klasinoj crkvenoj organizaciji, niti na crkvenom autoritetu. Samo je jedan autoritet, kome se svi moraju pokoravati, a on je Alah. Svi vernici treba da potuju boanske zakone. To se odnosi i na obrazovana verska lica koja su delegirana od Alaha da ire islamsku veru. Ovde svetenstvo nije crkveni autoritet.

Menadment u feudalizmu
Pravoslavna crkva se u svom organizacionom ustrojstvu razlikuje u odnosu na katoliku i islamsku organizaciju. Njenu osnovu ine patrijarije. Pravoslavna crkva nema zajednikog poglavara, niti jedan zajedniki centar. Svaki patrijarh, mitropolit i arhiepiskop je samostalan i nezavisan jedan od drugog.

Menadment u feudalizmu
Bez obzira na dogmatska shvatanja, crkvene organizacije su imale znaajan uticaj na menadment u srednjem veku. To je i normalno, jer je svetenstvo sve do kraja trinaestog veka bilo najbrojnija obrazovna populacija. Religijske organizacije su pored pravila i organizovanja imale znaajan uticaj i na razvijanje ideje pravednosti koja je do tada bila skoro nepoznata. Mnogi kadrovi iz svetenstva su preuzimali vane poslove u reorganizaciji voenju privrede, kolstva itd.

Menadment u feudalizmu
U feudalizmu, praktian znaaj u razvoju menadmenta imala je Mletaka republika. Kod mletakih trgovaca nalazimo ortaka i deonika drutva kao poslovne organizacije. Ovde se prvi put istie zahtev da raunovodstvo bude u funkciji upravljanja. Tako su zarade predilaca, tkaa i bojadija evidentirane do detalja na jednom listu.

Menadment u feudalizmu
Brada Soranzo su upisivali sve poslovne promene u memorijal a zatim u dnevnik, pre unoenja u glavnu knjigu, tako da je u sluaju gubitka glavne knjige (pljaka, poar, brodolom) bilo mogude pomodu ove knjige (dnevnika) uspostaviti glavnu knjigu sa istim ulazima (kolonama). Feudalizam je zahvaljujudi napretku orua i steenim iskustvima u radu promenio odnos oveka i organizacije. Ovde se metod prinude zamenjuje i uvode blai, ali i efikasniji metodi za eksploataciju kmetova.

Menadment kapitalizma
Poetni oblik kapitalistike proizvodnje je kooperacija. Kapital je uspeo da razdvojene esnafske majstore okupi na jednom mestu, kako bi radedi zajedno povedali proizvodnu snagu rada. Zbog toga se kooperacija i predstavlja kao nain organizacije mnogo ljudi, koji rade pojedinane, ali planske i povezane poslove.

Menadment kapitalizma
Osnovna karakteristika kooperacije je: komandovanje oplodnjom kapitala i komandovanje drutvenim procesom rada. komande kapitalista na polju organizacije proizvodnje postaju isto onako neophodne koliko generalova komanda na bojitu. U kooperaciji treba traiti korene razdvajanja funkcije vlasnitva od funkcije upravljanja kapitalom.

Menadment kapitalizma
U manufakturi dolazi do novih kvalitativnih promena. Ona se razlikuju od zanatske radionice po mnogo vedem broju zaposlenih radnika, koji su jednovremeno zaposleni od strane istog kapitaliste. Ovde se u stvari radi o tome da je esnafska radionica majstora postala veda, odnosno da se proirila i da je dolo do pojedinane podele rada koji je zasnovan na runom radu (manu facera raditi rukom).

Menadment kapitalizma
U manufakturi radnik postaje delimian radnik, a alatka i sredstva sa kojima se radnik slui postaje deliminim alatom. Time se dolazi do specijalizacije alata i podele radnika na kvalifikovane (nekvalifikovane, polukvalifikovane i kvalifikovane). U poetnim i nerazvijenim oblicima manufakture, vlasnik obavlja funkcije upravljanja, rukovoenja i izvravanja.

Menadment kapitalizma
U daljem razvoju manufakture nastaje potreba za voenjem i koordiniranjem pojedinanih radova. Time nastaje nova funkcija koja obezbeuje napred navedeni cilj, a to je funkcija koja se bavi upravljanjem. Vlasnik je i dalje odluivao ta de, kojim sredstvima i na kojem mestu proizvoditi, ali je on za sebe rezervisao samo odluivanje o navedenim pitanjima, dok je izvravanje prepustio drugim ljudima, kojima je praktino upravljao.

Menadment kapitalizma
Dok u funkciji izvravanja dolazi do podele na pripremu i izvrenje, dotle se sutina upravljanja svodi na kontrolu koridenja sredstava. Time manufakturna proizvodnja stvara podelu rada stavljajudi naspram drugih nezavisne proizvoae roba koji ne priznaju nikakav drugi autoritet sem autoriteta konkurencije, prinudu koju na njih vri pritisak njihovih meusobnih interesa, kao to u ivotinjskom carstvu velum omnium contra omnes vie ili manje odrava uslove egzistencije svih vrsta.

Menadment kapitalizma
Manufakturni nain proizvodnje je odigrao istorijsku ulogu u povedanju produktivnosti rada, specijalizacije alata i ljudi, i uvedanju vika proizvoda, a time i ivotnog standarda. Na odreenom stepenu razvoja manufakturni nain proizvodnje doao je u suprotnost sa postojedim odnosima. Suprotnost je reena pojavom fabrika, odnosno mainskog rada, a time i novog razdoblja u razvoju kapitalizma mainske industrije.

Menaderska revolucija
Pojavom mainskog rada, nastaju preduzeda koja primenjuju maine, ali i potreba da se individualni kapitalisti poveu ekonomskim putem, odnosno putem trita. Poto se privreda povezuje putem ekonomskih veza i odnosa, ova faza kapitalizma sve vie poprima karakteristike liberalnog kapitalizma. Pitanje upravljanja industrijskim fabrikama postalo je predmet razmatranja brojnih institucija, udruenja, asopisa i dr. Nastaju kole koje se bave profesijom upravljanja i to: kola naune organizacije rada, kasnije kola meuljudskih odnosa, kao i drugi stilovi upravljanja.

Menaderska revolucija
U monopolskom kapitalizmu, proces razdvajanja svojine nad kapitalom od njegove funkcije, doivljava svoj vrhunac. To dovodi do situacije da vlasnici sredstava za proizvodnju postaju rentijeri, a da kapitalom upravljaju menaderi. Takva pojava u kapitalistikom svetu naziva se menaderska revolucija. Time ekonomska vlast sa vlasnika prelazi u ruke menaderskog sloja, koji postaje posebna elita u okviru klase najamnih radnika.

Menaderska revolucija
Praktino razdvajanje vlasnitva i upravljanja ostvareno je prvo u Nemakoj i pod pritiskom finansijskih, odnosno bankarskih institucija. Peter Draker u vezi sa tim kae: To se najpre desilo u Nemakoj, kad je Georg Simens, osniva i direktor prve nemake banke, spasio kompaniju elektrinih aparata, koju je osnovao njegov roak...

Menaderska revolucija
Dok su promene u petnaestom veku bile revolucija u nauci, u osamnaestom veku revolucija pomodu nauke, dotle je u devetnaestom veku odvajanje vlasnike i upravljake funkcije dovelo do ,,revolucije u revoluciji. Izvrena je praktino dobrovoljna denacionalizacija od vlasnika i pravo upravljanja povereno ekspertima za upravljanje. Oni moda ne znaju da izvre nijednu operaciju na proizvodu koji proizvode njihove fabrike, ali su profesionalci za upravljanje.

Menaderska revolucija
Eksperti za upravljanje su osposobljeni pre svega da upravljaju ljudskim, ali i drugim resursima i da u turbulentnim uslovima obezbeuju uspeno poslovanje kompanija koje su im poverene na upravljanje. Menaderi se pokoravaju trima tehnologikama i to: (1) logici veliine; (2) logici metrikog vremena; (3) logici hijerarhije.

Menaderska revolucija
Menaderi su eksperti za upravljanje pre svega ljudskim, ali i ostalim resursima. Oni zahvaljujudi svojoj strunosti, bolje upravljaju od vlasnika, to je interesantno i zasluuje potrebu posebne analize. Vlasnici su u celosti poslove upravljanja prepustili menaderima, pa mnogi ive po nekoliko stotina kilometara dalje od svojih fabrika, ne uputajudi se esto ni u vede probleme svoje kompanije.

Menaderska revolucija
Efikasnost menaderskog rada, vlasnici ocenjuju po visini profita, odnosno dividende koja se ispladuje. Zadovoljavajuda dividenda ili rast kompanije znai produetak mandata za dalje voenje firme. U suprotnom, menadmentu se uskraduje dalje voenje i to pravo poverava drugima.

Menaderska revolucija
Zajedno sa naunicima, knjievnicima, umetnicima, novinarima i drugim uglednim ljudima, menaderi imaju odluujudi uticaj na voenje ne samo unutranje, ved i spoljne politike. To je i normalno, jer kapitalistika privreda funkcionie na osnovama korporacijskog prioriteta. U svakoj vanijoj industrijskoj grani postoji etiri do est korporacija koje kontroliu cene i trite. Tako na primer tri najveda monopola u Americi u proizvodnji elika dre 50% amerike proizvodnje elika, a ona je veda od celokupne proizvodnje elika, evropske zajednice za ugalj i elik.

Menaderska revolucija
Menaderi u menaderskoj revoluciji se koriste znanjem i naunim institucijama u ostvarivanju svojih ciljeva. U njoj se vri najvii stepen saradnje izmedu brojnih institucija koje mogu da utiu na povedanje profita. Menaderi se ne interesuju za ideologiju. Njihova je ideologija da nema ideologije. Umesto ideologije, menaderi propagiraju biznis.

ODREENJE MENADMENTA

ta je zapravo menadment?
Termin menadment danas je u veima irokoj upotrebi kod raznih naunih disciplina, to je dovoljan razlog da se isti termin shvata na razliite naine, kako u praksi, tako i u teoriji. Za menadment se esto koristi termin administration, umesto rukovoenja u upotrebi je upravljanje, za upravljanje se esto koristi termin rukovoenje, a za jedno i drugo termin organizovanje. To stvara dunglu odreenja, emu je doprinela i menaderska teorija Zapada.

ta je zapravo menadment?
Ovom neodreenju je posebno doprineo neadekvatan prevod Tejlorovog dela Shop management i The principles of scientistic menagement, tako to se prvo delo prevodi kao nauno upravljanje, a drugo kao nauno rukovoenje. Jednu od najstarijih, a u isto vreme i najboljih definicija menadmenta dala je Meri Parker Folit (Mary Parker Follett): menadment je umetnost ostvarenja ciljeva posredstvom drugih ljudi, odnosno orkestriranje ljudi, rada i sistema, kako bi se postigli definisani ciljevi.

ta je zapravo menadment?
Francuski inenjer Henri Fajol (Henri Fayol), tvorac univerzalnog menadmenta, opisao je funkcionalni pristup organizacije i menadmenta. Fajol je ukazivao da svi menaderi, bez obzira na kojem se nivou hijerarhije nalaze i u kojim vrstama delatnosti (vladinim agencijama, obrazovnim institucijama, drutvenim slubama), obavljaju sline funkcije. On je smatrao da su poslovi menadera isti na najviim, ali i na najniim nivoima, kao i da nema razlika u upravljanju velikim organizacijama, kakve su na primer, jedna zdravstvena institucija i frizerski salon.

ta je zapravo menadment?
Piter Draker (Peter Drucker), jedan od najboljih poznavalaca menadmenta kae da je on nauka i vetina upravljanja ljudima. Glavni fokus stavlja na ljudski resurs, od koga zavisi pokretanje svih drugih resursa. Za P. Drakera menaderstvo je specifina, samostalna oblast aktivnosti i znanja. Smatra da se menaderstvo odnosi samo na poslovno preduzede i da treba razlikovati vlasnika (boss) od menadera, pri emu istie da je management specifini organ industrijskog drutva.

ta je zapravo menadment?
Generalno uzevi, moemo redi da je menadment modalitet rukovoenja. U tom modalitetu menaderi preuzimaju brojne funkcije i zadatke od vlasnika i organa upravljanja, kako bi to efikasnije i efektivnije organizovali menadment proces. Zato se menadment moe definisati i kao proces planiranja, organizovanja, voenja, koordinacije i kontrolisanja ljudskih, materijalnih, finansijskih, informacionih i drugih resursa, zarad ostvarivanja organizacionih ciljeva pod najpovoljnijim uslovima.

ta je zapravo menadment?
Ljudi koji se bave menadmentom u praksi nazivaju se menaderi. Oni su lanovi organizacije koji nose primarnu odgovornost za organizovanje i izvravanje menadment procesa. Menaderi obavljaju raznovrsne aktivnosti u organizacijama, to je uslovljeno brojnim i relevantnim faktorima, kao to su: hijerarhijski nivo na kojem se menaderi nalaze, vrste organizacije (proizvodne, uslune itd), disperzije i decentralizovanosti organizacije, itd.

Potreba za menadmentom
Pre pedeset godina, istaknuti naunik iz organizacije i menadmenta ester Bernard (Chester Bernard), definisao je menadment kao svesno koordiniranje aktivnosti dve ili vie osoba. Menadment je i nastao onog trenutka, kada su ljudi poeli da se meusobno drue i zajedniki obavljaju pojedine aktivnosti. Tada se i javila potreba da neko od njih koordinira ili usmerava zajedniki rad.

Potreba za menadmentom
Zajedniki rad je neminovnost, zbog toga to su ljudi drutvena bida i to su upudeni jedni na druge. Shodno tome, ljudi se moraju udruivati, zajedniki iveti i raditi i zbog toga to se kroz ovaj nain lake i efikasnije, ali i uz nie trokove ostvaruju postavljeni ciljevi. Iz toga zakljuujemo da je zajedniki rad neminovnost, na koju je ovek orijentisan. Koliki de efekat zajednikog rada biti, u najvedoj meri zavisi od njegovog usmeravanja, to je posao menadera.

Menadment i organizacija
Organizacije su instrument ili sredstvo za ostvarenje postavljenih ciljeva. Ona povezuje zajedniki rad i ini ga jo efikasnijim. Organizovanje zajednikog rada putem razliitih organizacionih formi, uslov je njihove uspenosti. Trgovinsko preduzede je osnovano radi posredovanja izmeu proizvoaa i kupca. Bolnica je osnovana da prui visoko kvalitetnu zdravstvenu negu i izleenje bolesnika. Koled je formiran da obezbedi obrazovanje u odreenim oblastima.

Menadment i organizacija
Postoji vie razloga kojima se opravdava postojanje menadera u organizacijama: da organizacija ostvari efikasnu i efektivnu proizvodnju ili pruanje usluge; menaderi projektuju i odravaju stabilnost rada jedne organizacije; menaderi vre izbor strategije radi prilagoavanja i upravljanja promenama; menaderi obezbeuju da organizacija slui krajnjim korisnicima; menaderi su kljuna spona u uspostavljanju odnosa izmeu organizacije i okruenja; menaderi simbolizuju vlast i organizaciju u statusnom i ceremonijalnom smislu.

Zadatak menadmenta
Menadment je profesija iji je zadatak da obezbedi opstanak, odnosno rast organizacije, kroz ostvarenje misije zbog koje je organizacija i osnovana. Menaderi su angaovani po odgovarajudim nivoima ili u okviru pojedinih funkcija sa zadatkom da upravljaju odreenim delom ili funkcionalnom obladu. Ostali zaposleni radnici, pomodno osoblje, tehniki analitiari iadministracija imaju zadatak da operacionalizuje planove i zamisli koje projektuje rukovodeda struktura menadmenta.

Zadatak menadmenta
Organizacija ne moe efikasno da funkcionie, bez obe grupe zaposlenih. I ne samo to, ove grupe moraju biti povezane, a njihove aktivnosti meusobno usklaene i uslovljene. To znai da tek u njihovom meusobnom povezivanju oni mogu da uspeno realizuju misiju organizacije.

Zadatak menadmenta
Menaderi obavljaju razliite poslove u zavisnosti od hijerarhijskog nivoa. Razlike se ispoljavaju u etiri glavne aktivnosti: razlike u vremenskom okviru u kojem se obavljaju odreene aktivnosti; razlike u nainu na koje menaderi obavljaju svoje aktivnosti po funkcijama; razlike u organizacionoj odgovornosti; razlike u posedovanju razliitih znanja i vetina da se aktivnosti izvedu efikasno.

Zadatak menadmenta
Menaderi na razliite naine obavljaju poslove iz okvira menadment procesa. Oni razliito planiraju, organizuju, usmeravaju i kontroliu, ali imaju i razliite stepene odgovornosti. Top menaderi se orijentiu na izradu strategijskih planova kojima obuhvataju itavu organizaciju. Menaderi prvog nivoa (predradnici, brigadiri, poslovoe i dr.), koncentriu se na planove kojima se obuhvata neki podsistem organizacije, kao to je na primer sektor. Konano razlike postoje i u vetinama i sposobnostima kojima menaderi moraju da raspolau.

Zadatak menadmenta
Ljudske sposobnosti i vetine omogudavaju menaderima da sarauju i razumeju ljude kojima upravljaju, da ih vode, motiviu, reavaju meusobne konflikte i grade timski rad. One su bitne za sve menaderske nivoe. Konceptualne vetine omogudavaju menaderima da shvate zamisao i koncept funkcionisanja organizacije na jednom apstraktnom nivou analize. Ove sposobnosti su najvanije za top menadment. One su uslov za uspeno upravljanja promenama i uopte bududnodu kompanije.