Makroekonomija Vebe VIII

Nain funkcionisanja privrede Kontrolna pitanja

1. Da li kruno kretanje kapitala podsea na povraznu spregu ?

Marksovo objanjenje krunog kretanja kapitala nije nita drugo do opis jedne povratne sprege. Prema njegovom miljenju, kruni tok ekonomske aktivnosti jedne zemlje predstavlja sloen proces neprekidnog kretanja ukupnog drutvenog kapitala ili njegovih delova u oblasti procesa proizvodnje i procesa prometa. Predujmljena kapital-vrednost, u svom krunom kretanju stalno prolazi kroz niz meusobno povezanih i uzajamno uslovljenih faza. Jedna od njih ini oblast proizvodnje, a druge dve predstavljaju sferu prometa drutvenog kapitala. U svakoj od ovih, pri odreenoj dinamici, ukupni kapital uzima, naputa i ponovo dobija posebne, razliite oblike i njima odgovarajue specijalne funkcije. Tako unutar prometa u kojem se, inae, ostvaruje niz metamorfoza, kapital uzima oblik novanog i oblik robnog kapitala, dok u oblasti proizvodnje ona postoji u obliku proizvodnog kapitala.

2. Kakav je odnos potronje i dohotka ?

Dohodak i potronja su uzajamno povezani i nalaze se u povratnoj sprezi.

Nivo dohotka odreuje novo potronje, sa izuzetkom tednje. _Tkao npr. Dohodak moe da bude jednak potronji (Y=C), ili da bude jadnaj potrpnji uveanoj za tednju (Y=C+S) u sluaku kada se jedan deo dohotka troi, a drugi tedi.
Sa rastom dohotka potronja raste ali se jedan deo dohotka tedi. Moe se zakljuiti da je potronja funkcija dohotka C = f (Y).

3. Kako se izraunava prosena potronja ?

Ona je jednaka odnosu C/Y i pokazuje koji se deo dohotka proseno troi. Njena vrednost zavisi od nivoa dohotka.

C c Y Y
C (consuption potronja) Y (income dohodak) - autonomna potronja c granina sklonost potronji

4. Kako se izraunava koeficijent granine sklonosti potronji ?

lim ( c) c Y Y

5. Kakva je privreda u drutvima u kojima je dohodak jednak potronji ?

U drutvima u kojima je potronja jednaka dohotku i u kojima je granina sklonost potronji jednaka jedinici privreda je stagnantna a stagnacija u krajnjem sluaju vodi nazadovanju i propadanju. Iskljuena je mogunost bilo kakvog rasta jer se nita ne izdvaja za tednju koja je izvor finansiranja investicija bez kojih nema razvoja.

6. Da li je mogue potroiti sve to se u drutvu stvorilo za godinu dana ?

Da, ali takva situacija vai za drutva sa niskim nivoom dohotka. U drutvima sa visokim ili viim nivoom dohotka, vie se trui ali se ipak jedan deo ostavlja i za tednju.

7. Moe li potronja da bude vaa od dohotka ? Moe. Potronju veu od dohotka mogue je ostvariti na raun ranije uteenog dela dohotka ili pozajmljivanjem tueg dohotka.

8. Da li postoji deo potronje koji ne zavisi od nivoa dohotka ?

Deo potronje ne zavisi od nivoa dohotka. Nezavisno od nivoa na kojem se formira agregatna ponuda ljudi moraju da zadovoljavaju elementarne, egzistencijalne potrebe. Vrednost prosene potronje ne zavisi od nivoa dohotka.

9. Koliki je stepen predvidivosti tokova globalne potronje ?

Tokovi globalne potronje su niskog stepena predvidivosti. Nije sigurno da e se potronja u regularnim vremenskim terminima ponavljati na istom nivou. Sa porastom ili padom rasta stanovnitva menja se i ukupna potronja. Ona se, takoe, menja i sa promenom nivoa cena.

10. Kakav je odnos tednje i nivoa dohotka ? tednja predstavlja jednu od najvanijih upotreba dohotka. Dohodak je jednak zbiru potronje i tednje. Visok nivo dohotka utie i na visok nivo tednje.

11. Zbog ega pri viim nivoima dohotka tednja raste znatno bre od dohotka ? Kada se posmatra privreda kao celina, tednja je jednaka istom realnom dohotku umanjenom za potronju ili ono to se ne potroi to se utedi: S = Y - S(Y). Apsolutno i relativno tednja raste sa porastom nivoa dohotka, i obrnuto, tj. tednja je funkcija dohotka: S = S (Y) Prema tome, funkcija tednje komplementarna je funkciji potronje.

12. Zato ljudi uopte tede ? Oni to ine iz razliitih pobuda, jedni da bi se obezbedili za crne dane, drugi zato to se nadaju da e im odricanje od tekue potronje omoguiti da u budunosti poveaju nivo potronje.

13. U emu se sastoji znaaj poznavanja veliine koeficijenta granine sklonosi ka tednji ?
Kao i u sluaju potronje vaan je odgovor na pitanje: Koji e deo dodatne novane jedinice koju su imaoci stekli biti spremni da utede, tj. kakva je granina sklonost tednji? Ona se definie, u kontinuelnom sluaju kao:

dS s sklonosti Veliina koeficijenta granine s (Y ) ka rednji ukazuje kako na dY potronju tako i na dohodak, jer je tednja upotreba dohotka i posoji
samo onda kada je dohodak vei od ravnotenog odnosno kada je vei od potronje.

14. Zato je zbir vrednosti koeficijenta hranine sklonosti potronji i granine sklonosti tednji jednak jedinici ?
Kako su tednja i potronja komplementarne, po principu to se ne potroi to se utedi, to je i zbir dveju graninih sklonosti jednak jedinici: s+ c = 1 s=1c

15. Zbog ega se deo proizvoda izdvaja za investicije ?

Raspodelom ukupnog proizvoda privrede jedan njegov deo izdvaja se za investicionu potronju. To je onaj deo dohotka koji nije finalno potroen ve je namenjen zameni dotrajalog i uveanju postojeeg kapitala. Naravno, da bi se investiralo mora se tedeti. Investicijama se uveava jedan od najznaajnijih faktora proizvodnje-kapital. Deo proizvoda koji se izdvaja za investicije nije uvek isti. Veliina investicija se menja u vremenu. Odnos izmeu bruto investicija i nacionalnog dohotka naziva se stopom investicija. Ona pokazuje osnovnu proporciju raspodele dohotka na akumulaciju i potronju pa je zato jedan od najvanijih parametara makroekonomske analize investicija.

16. Kakav je uticaj investicione potronje na ponudu ?

Investicije utiu na rast proizvoda na strani ponude.

17. Kakav je uticaj investicione potronje na tranju ?

Investiciona potronja je vana komponenta agregatne tranje ija promena multiplikativno utie na rast dohotka.

18. Kakav je odnos investicija i tednje ?

Investicije predstavljaju kategoriju upotrebe tednje. To znai da njihov rast istovremeno znai i smanjenje potronje Y=C+S, pri nepromenjenom kapitalnom koeficijentu.

19. ta se podrazumeva pod stopom investicija ?

Odnos izmeu bruto investicija i nacionalnog dohotka naziva se stopom investicija. Ona pokazuje osnovnu proporciju raspodele dohotka na akumulaciju i potronju pa je zato jedan od najvanijih parametara makroekonomske analize investicija.

20. ta se podrazueva pod apsorbcionom mogunou privrede ?

Osim potronje, na rast stope investicija negativno utiu i ograniene sposobnosti privrede i drutva da savladaju veliki obim investicija i da ih brzo transformiu u kapital sposoban za efikasnu produkciju to se naziva apsobcionom mogunou privrede. Poveanje stope investicija ima smisla sve dok se ne iscrpi apsorbciona mogunost privrede za investiranje tj., poveanje stope investicija ima smisla sve dok se na taj nain obezbeuje rast stope dohotka. Optimalni nivo stope investicija dostie se u taki u kojoj poveanje kapitalnog koeficijenta poinje da poskupljuje dalje poveanje stope rasta dohotka, odnosno efekte poveanja stope investicija na rast dohotka ini sve manjim.

21. Koji su motivi preduzetnika da investiraju ?

Motivi kojima se rukovode imaoci odreenog iznosa novca da investiraju mogu da budu veoma razliiti. Realne investicije najvie zavise od motiva poslovanja. Osnovni motiv poslovanja je profit i zbog toga je to i osnovni motiv investiranja. Preduzetnik investira u neki projekat ako mu uloena sredstva donose profit jednak ili vei nego da ih uloi u neki drugi posao pod uslovom da granina produktivnost kapitala nije jednaka nuli. Ali, nisu sve investicione odluke motivisane profitom. Investicije javnog sektora, na primer, nemaju za cilj maksimizaciju profita mada je i u tom sluaju potrebno izabrati projekte. Izbor se tada vri na osnovu analize trokovi rezultati. U principu, najvei deo investicija preduzimaju privredna preduzea. Ona investiraju da bi obnovila zastareli, amortizovani kapital, ali i radi uveanja realnog kapitala.

22. Koliko su investicije stabilna komponenta agregatne tranje ?

Zbog toga to zavise od velikog broja buduih dogaaja, koje je teko predvideti, investicije su najnestabilnija komponenta agregatne tranje.

23. U emu je razlika izmeu realnih i portfolio investicija ?

Finansijske ili portfolio investicije predstavljaju samo transfere finansijskih sredstava meu privrednim subjektima, pa se njima direktno ne menja veliina nacionalnog bogatstva. Akumulacija kapitala je posledica realnih investicija tj., pod realnim investicijama podrazumeva se realno uveanje kapitala. One predstavljaju deo proizvoda koji je utroen na opremu, zgrade i zalihe.

24. U emu je razlika izmeu bruto i neto investicija ?

Pod bruto investicijama podrazumeva se bruto uveanje realnog kapitala u odreenom razdoblju, obino u jednoj godini. One se izraunavaju tako to se od vrednosti kapitala na kraju godine oduzme vrednost kapitala na kraju prethodne godine. U tom smislu bruto investicije mogu biti jednake, vee ili manje od nule tj. mogu biti negativne. Kada su negativne govori se o procesu deinvesticija. Razlika izmeu bruto i neto investicija se odnosi na amortizaciju.

25. U emu je razlika izmeu privatnih i javnih investicija ?

Investicije se mogu razlikovati i sa stanovita njihove promenljivosti s obzirom na promene nivoa dohotka. Deo investicija se menja uporedo sa promenom nivoa dohotka a deo uglavnom ne zavisi od promena nivoa dohotka. Prvi se deo zbog uske veze sa nivoom dohotka naziva indukovanim a drugi autonomnim investicijama.

Odreeni nivo investicija se odrava nezavisno od promena nivoa dohotka u proteklom periodu. Taj deo investicija naziva se autonomnim investicijama. Investicije javnog sektora su jedan tip a one izazvane inovacijama drugi tip autonomnih investicija.

26. Da li su investicije u fiksna fondove znaajnije od investicija u obrtne fondove ?

Fiksni fondovi postepeno (procentualno od njihove vrednosti) prenose svoju vrednost na gotove proizvode (amortizacija), a obrtni u jednom ciklusu proizvodnje potpuno prenesu svoju vrednost. Investicije u fiksne fondove najee traju due vreme, od nekoliko meseci do nekoliko godina (najee 3-5 godina), dok se kod investicija u obrtne fondove njihova vrednost poveava u trenutku odvajanja sredstava za te namene. Zato je za svaku privredu vrlo vano, da po mogunosti, to manja koliina sredstava bude vezana za proces izgradnje novih objekata i kapaciteta i da vreme njihove izgradnje i period aktivizacije bude to krai.

27. ta se deava sa investicijama ako se privreda nae van ravnotene take usled pojave nenameravane tednje ?
Ako se privreda nae van ravnotene take usled pojave nenameravane tednje koja, opet, moe biti pozitivna ili negativna, nastae nenameravane investicije ili dezinvesticije u zalihe i nepredvieni iznenadni profiti ili gubici. Preduzea e povodom novonastale situacije doneti itav niz odluka u vezi sa proirenjem ili smanjenjem proizvodnje, podizanjem ili sputanjem cena.

28. Kako i u kojoj srazmeri se poveanje investicija odraava na nivo dohotka ?

Dohodak se moe poveati ako se poveaju investicije. Svako poveanje investicija viestruko se, za vrednost multiplikatora, odraava na rast dohotka, i obrnuto. Pad investicija multiplikativno se odraava na opadanje nivoa dohotka. Proireni efekat investicija na dohodak poznat je kao koncept multiplikatora. Snaga kojom uveanje investicija utie na rast dohotka objanjava se principom multiplikatora. Delovanje multiplikatora smatra se jednim od najznaajnijih impulsa privrednog rasta jer proces neodoljivo podsea na pozitivnu povratnu spregu.

29. Na koji je nain veliina multiplikatora odreena veliinom granine sklonosti tednji ?
Odnos poveanja investicija i dohotka zavisi od poloaja krive tednje koji je odreen graninom sklonou tednji. to je ona (s) vea, to je kriva tednje vie pomerena udesno, a porast dohotka, izazvan multiplikativnim dejstvom rasta investicija, manji. Na drugoj strani, rast dohotka mora da omogui rast tednje koji dozvoljava nameravani rast (nove, dodatne) investicija. Vea sklonost ka tednji omoguuje vii nivo investicija smanjujui istovremeno njihov multiplikujui efekat. Vea granina sklonost tednji znai manji multiplikator.

30. U emu se sastoji paradoks tednje ?

Rast ukupne tednje u drutvu moe u razliitim uslovima drugaije uticati na odreivanje ravnotenog nivoa dohotka. U periodu depresije, rast tednje e pogorati uslove formiranja realnog kapitala. Naviknuti da se tedljivost smatra vrlinom, ova pojava je u literaturi opisana kao paradoks tedljivosti. U uslovima nedovoljne zaposlenosti proizvodnih faktora pokuaj pojedinaca da vie utede na nivou drutva moe da rezultira smanjenjem tednje. Pojedinac koji tedi smanjuje svoju potronju ime smanjuje dohodak drugih (ne prosleuje im deo koji utedi). Ili, to je vea granina sklonost tednji, manja je potronja. Vea granina sklonost tednji znai manji multiplikator. to je multiplikator manji, to e za isto poveanje autonomne potronje u uslovima nepotpune zaposlenosti nastupiti manje poveanje dohotka a samim tim i tednje. U tome se sastoji paradoks tednje.

31. Da li su odnosi izmeu makrekonomski varijabli linearni ?

Nisu. Dohodak, investicije, tednja, zaposlenost, profiti, cene, ne kreu se linearnom putanjom razvoja.

32. ta upuuje na zakljuak da se razvoj privrede odvija u ciklusima ?

U sistemima koji se nalaze u potpunoj ravnotei nikada se nita novo i ne deava. Takvih sistema u stvari nema. Neravnotea je samo etapa koja vodi privremenoj i nikada potpunoj ravnotei. Ali, ta se kretanja ipak karakteriu odreenom pravilnou. Veoma duge serije podataka kojima raspolau statistiki uredi najrazvijenijih zemalja sveta ukazuju na naizmenino smenjivanje padova i uspona najvanijih makroekonomskih agregata uz istovremeno kretanje ka viim nivoima drutvenog blagostanja. Nestabilnost kretanja i iskazane pravilnosti smenjivanja uspona i padova upuuju na zakljuak o ciklinom razvoju privreda.

33. Koji su uzroci ciklinog kretanja privrede ?

Postoji vie teorija o osnovnim uzrocima ciklinog kretanja privrede. One se mogu podeliti na one koje uzroke ciklinog kretanja vide u spoljanjim i one koje ih objanjavaju unutranjim faktorima. Teorije koje osnovne uzroke vide van privrede govore o sunanim pegama, vremenu, etvama, ratovima, revolucijama, politikim dogaajima, otkriima zlata, stopi rasta stanovnitva, migracijama, otkriima novih zemalja i resursa ili o naunim i tehnikotehnolokim otkriima i inovacijama (Hansen i umpeter), teorija nepotpunih informacija, i sl. Drugu grupu ine teorije koje uzroke ciklinog kretanja privrede vide u samom privrednom sistemu.

34. Da li se fond kapitala uveava neto investicijama samo ako dohodak raste ?
Proces prilagoavanja, u sluaju kada se fond kapitala uveava prilagoavajui se viem nivou dohotka, zavrava se opadanjem neto investicija na nulu u trenutku kad dohodak prestane da raste uz uslov da vie nema novih tehnologija i pronalazaka koje treba primeniti a kamatne stope se nisu beskonano smanjile. Kada dohodak prestane da raste neto investicije nee pasti na nulu ako se javi potreba za implementacijom novih tehnologija.

35. ta se podrazumeva pod principom ubrzanja tj. akceleracije ?

Stimulisanje tranje za investicijama rastom dohotka u literaturi se naziva principom ubrzanja, tj. akceleracije. Princip pokazuje kako varijacije u stopi rasta dohotka izazivaju varijacije nivoa investicija. Ako dohodak ne raste neto investicije su jednake nuli. To vai za stagnantne i privrede koje ostvaruju negativnu stopu rasta dohotka. Akcelerator deluje u uzlaznoj fazi konjukturnog ciklusa. Princip objanjava nain na koji u sluaju kada doe do rasta dohotka po ma kojem osnovu, dolazi do ubrzanog rasta investicija koje opet, povratno delujui, multiplikativno uveavaju dohodak.